Soko Joševački
ŽUTE OSE VI
Žute ose VI
Soko Joševački
2
Žute ose VI Soko Joševački KONSTATUJE SE da su na glavni pretres pristupili: • zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović, • optuženi Grujić Branko, Popović Branko, Slavković Dragan, Korać Ivan i Filipović Siniša, te • punomoćnici oštećenih, advokat Dragoljub Todorović i Nataša Kandić i • branioci optuženih, advokat Šalić Milomir za optuženog Grujića i Dragićevića, advokat Đokić Dragan, za optuženog Korać Ivana, advokat Stašević Slobodan, za optuženog Filipovića, advokat Đorđević Miroslav, za optuženog Slavković Dragana i advokat Perković Miroslav, za optuženog Popović Branka. Sud donosi R E Š E Nj E Da se glavni pretres ODRŽI i da se u dokaznom postupku saslušaju svedoci Milošević Drago, Galić Veselko i Klještan Stojan. SVEDOK MILOŠEVIĆ DRAGO Adv. ĐORĐEVIĆ: Da ne bih prekidao kada počnete saslušanje svedoka, ja bih morao da napustim pretres u pola jedanaest, a zamenjivaće me Đokić Dragan, da se sada javim. PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan. Vi ste Milošević Dragan? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Ime Vašeg oca? Svedok MILOŠEVIĆ: Čedomir. PREDSEDNIK VEĆA: Čedomir? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Koje godine ste rođeni? Svedok MILOŠEVIĆ: 1963. PREDSEDNIK VEĆA: U kom mestu? Svedok MILOŠEVIĆ: Rođen sam u Malešiću, a odrastao u Kozluku. PREDSEDNIK VEĆA: Malešići? Svedok MILOŠEVIĆ: Malešić. PREDSEDNIK VEĆA: Malešić, opština Zvornik? Svedok MILOŠEVIĆ: Zvornik, a odrastao u Kozluku. PREDSEDNIK VEĆA: A gde živite? Svedok MILOŠEVIĆ: U Zvorniku živim. PREDSEDNIK VEĆA: U Zvorniku, ulica? Svedok MILOŠEVIĆ: Karađorđeva. PREDSEDNIK VEĆA: Nije ovo Zmajevac 10? Svedok MILOŠEVIĆ: To je zgrada, Zmajevac 10/41, to je zgrada. PREDSEDNIK VEĆA: Kroz 41? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da. Samo jedna ispravka, molim Vas. Ime Drago, a nadimak Dragan, zato što me svi znaju kao Dragan. PREDSEDNIK VEĆA: A Drago, e pa dobro. Znači Milošević Drago? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, ali svi me znaju kao Dragan. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Da li ste zaposleni? Svedok MILOŠEVIĆ: Imam privatno preduzeće. PREDSEDNIK VEĆA: Vlasnik privatnog preduzeća, u Zvorniku? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Da li ste u srodstvu ili u zavadi sa Grujić Brankom, Popović Brankom, Slavković Draganom, Korać Ivanom, Filipović Sinišom ili Dragićević Dragutinom? 3
Žute ose VI Soko Joševački Svedok MILOŠEVIĆ: Ne. Svedok Drago Milošević, od oca Čedomira, rođen 1963. godine u mestu Malešić, opština Zvornik, sa prebivalištem u Zvorniku, ulica Karađorđeva, zgrada Zmajevac 10/41, vlasnik privatnog preduzeća, nije u srodstvu, nije u zavadi sa optuženima. PREDSEDNIK VEĆA: Niste. Vi ste kao svedok dužni da govorite istinu. Davanje lažnog iskaza je krivično delo. Niste dužni da odgovarate na pojedina pitanja, ukoliko smatrate da biste se odgovorom izložili teškoj sramoti, materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Moliću Vas da pročitate tu zakletvu ispred Vas, taj tekst, naglas, da položite zakletvu. Svedok MILOŠEVIĆ: Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato, neću prećutati. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Svedok upozoren, opomenut, nakon što je položio zakletvu, navodi: PREDSEDNIK VEĆA: Pred ovim sudom u toku je postupak zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Stavlja se na teret pomenutoj šestorici optuženih izvršenje ovog krivičnog dela, a naime, radi se o događajima na teritoriji opštine Zvornik u periodu maj-juli 1992. godine, znači, pre svega, deportacija, odnosno prisilno preseljenje civilnog stanovništva iz sela Kozluk i Skočić krajem juna 1992. godine, te zločini u Domu kulture u Čelopeku, u toku juna 1992. i zločini na poljoprivrednom dobru Ekonomija i mestu Ciglana - na Ekonomiji u periodu maj 1992. i na Ciglani u periodu maj-juli 1992. godine. Vaše saslušanje predložila je odbrana optuženog Korać Ivana sa nadimkom Zoks, a na okolnosti, kolega, kako ste rekli, rehabilitacije optuženog Koraća? U predlogu Vašem, rekli ste na okolnosti da je boravio. Adv. ĐOKIĆ: Vezano za povređivanje i to, rehabilitacija je samo deo koji se odnosi na saniranje povreda. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, malo da usmerimo saslušanje da ne bismo sada baš. Adv. ĐOKIĆ: Znači, celokupnog angažmana, boravka. PREDSEDNIK VEĆA: Aha, boravka Koraća na ratištu, dobro. Prvo da nam kažete, da li Vi poznajete Korać Ivana? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Iz Kraljeva, a ako ga poznajete, kada ste ga upoznali, pod kojim okolnostima i da li ste možda u tom periodu i Vi bili u Zvorniku, obzirom da ste poreklom odande? Izvolite. Svedok MILOŠEVIĆ: Da, učesnik sam rata znači od prvog dana, pripadnik Vojske Republike Srpske, a pre toga... PREDSEDNIK VEĆA: Nisam razumela, izvinite. Svedok MILOŠEVIĆ: Pripadnik Vojske Republike Srpske, a pre toga pripadnik Teritorijalne odbrane Zvornik. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Svedok MILOŠEVIĆ: Korać Ivana sam upoznao, ne sećam se tačno, znači, negde prilikom rata, pošto smo bili zajedno stacionirani u «Standardu». Posle smo bili zajedno u istoj jedinici. Dečko je bio kod mene, spavao je kući, tako. Tada kada je ranjen, ja sam bio sa njim. Posle rata sam bio kod njega u Kraljevu, tako znam ga izuzetno dobro. PREDSEDNIK VEĆA: Hajte malo o tom Vašem formacijskom angažovanju, kako ste Vi bili, mi smo ovde našli jedan pismeni dokaz gde piše da ste Vi bili tu, Milošević Dragan, Zvornik? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Od 01. maja do 31. maja, jedan deo, znači ovde u pismenim dokazima, pa da nam kažete, kako ste se Vi angažovali, u kojoj jedinipi, kome ste pripadali, da nam te periode malo vremenski ograničite. 4
Žute ose VI Soko Joševački Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da. Na početku je to bio, znači TO, teritorijalna odbrana, znači opštine Zvornik. Posle sam bio pripadnik Zvorničke brigade, Lake pešadijske zvorničke brigade i pripadnik Vojske Republike Srpske. PREDSEDNIK VEĆA: Kada kažete na početku, malo nam to sada vremenski opredelite. Svedok MILOŠEVIĆ: Na početku rata, znači od samog izbijanja. PREDSEDNIK VEĆA: Do kada to smatrate? Svedok MILOŠEVIĆ: Od samog početka, znači 05., 06. sam, žena i deca izveo sam ih u Loznicu, ja sam pokušao da se vratim u Zvornik, nisu mi dali. Na mostu su sada već bile, ovaj, postavljene... PREDSEDNIK VEĆA: O aprilu govorite? Svedok MILOŠEVIĆ: O aprilu, da, o aprilu govorim, znači 1992., na mostu je bila već parapolicijske ili ne znam ni ja kako da ih nazovem, snage. Zvornički kriminalci su, bošnjačke veroispovesti obučeni u policijske uniforme i bili su, bio je parkiran jedan autobus. Ja sam stanovao tačno prekoputa mosta, znači dvadeset metara od mosta. Krenuo sam u svoju zgradu. Nisu mi dali da prođem, vratili su me nazad. Ja sam prešao u Srbiju, znači do oslobođenja grada. Tek kada smo ga oslobodili, onda sam se vratio, porodica se vratila po oslobođenju Kule-grada. A Koraća sam upoznao posle toga kada je Kula-grad oslobođena, mi smo se posle upoznali i od tada smo posle bili u istoj jedinici zajedno. PREDSEDNIK VEĆA: Kojoj jedinici pripadate, Vi? Svedok MILOŠEVIĆ: Jedinica znači za intervencije i protivdiverzantska jedinica. To je, tako, to je ta jedinica. PREDSEDNIK VEĆA: Kome pripada ta jedinica? Svedok MILOŠEVIĆ: Teritorijalnoj odbrani, posle Vojsci Republike Srpske kada je formirana. PREDSEDNIK VEĆA: Kada je formirana, kada ste pripali Vojsci Republike Srpske? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne znam kada je formirana Vojska Republike Srpske, ne znam tačno kada je fomirana. PREDSEDNIK VEĆA: Mesec, da li znate, posle koliko vremena? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, ja mislim maj, juni, ne znam stvarno. Zna se kada je Vojska Republike Srpske formirana, tako da... PREDSEDNIK VEĆA: Mislite formalno formiranje ili faktičko formiranje? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, u principu mi smo bili Vojska Republike Srpske, znači samim tim čim smo bili tu, nije bilo drugih, znači druge nacionalnosti u toj vojsci nije bilo, sem Srba. Znate, partizana nije bilo u ovom ratu, bili su, žargonski rečeno, bili su četnici i ustaše. Mi smo bili četnici, oni su bili ustaše, partizana nije bilo u ovom ratu, tako da nije bilo puno mogućnosti nekog velikog izbora. Ja moram da Vam napomenem ovde da je moja žena muslimanka, da je čitav rat žena bila tu sa mnom. Imam dve kćerke, starija kćerka je u inostranstvu, studira sada, apsolvent je Pravnog fakulteta, mlađa kćerka je u Zvorniku, žena radi u banci, radila je čitav rat. To je bivša «Investbanka», zove se Munevera, a preziva se Milošević. Danas je to «Banjalučka banka», oni su je otkupili. Taj dečko je znači, Korać je spavao, mislim mnogo puta je spavao kod mene, i kada sam ja bio tu i kada nisam bio tu u stanu od 33, 34 kvadrata, koliko je bio, tako da... PREDSEDNIK VEĆA: Kada ste bili u Jedinici toj za intervencije, ko Vam je bio komandant jedinice? Svedok MILOŠEVIĆ: Stojan Pivarski. PREDSEDNIK VEĆA: Stojan Pivarski? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: To je jedinica Teritorijalne odbrane? Sada ste rekli, pripadali ste Teritorijalnoj odbrani? 5
Žute ose VI Soko Joševački Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da, na početku, da. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je njemu komandant, tom Pivarskom? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne znam stvarno, TO, ko je bio, Marko Pavlović je tada bio komandant TO. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je taj Stojan Pivarski? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, dobrovoljac iz Tenja, iz Zrenjanina, čovek koji je došao znači na početku rata i momak je posle poginuo, poginuo je na majevačkom ratištu. PREDSEDNIK VEĆA: Kada? Svedok MILOŠEVIĆ: 1990., nemojte me držati za reč, mislim 1993. ili 1994. godina, nemojte me držati za reč. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Do kada ste Vi pod komandom tog Pivarskog? Svedok MILOŠEVIĆ: Ja mislim negde juli mesec, juli mesec negde tako, juli, avgust, ne sećam se više. PREDSEDNIK VEĆA: Juli, avgust? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Hajte, recite nam, šta se dešava to pa on prestaje da bude Vaš komandant, zbog čega je prestao? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, ne znam, mislim da je čovek napustio zvorničko ratište, da je otišao. PREDSEDNIK VEĆA: A pomenuli ste Marko Pavlović, komandant TO. Ko je taj čovek, da li ste njega upoznali? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne, komandant TO. PREDSEDNIK VEĆA: Nikada ga niste upoznali? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne, viđao sam čoveka, ali... PREDSEDNIK VEĆA: Gde ste ga viđali, gde je bilo njegovo sedište? Svedok MILOŠEVIĆ: Zvornik je mali grad, znate, to je grad, tada je bilo možda par hiljada ljudi, nije ni toliko, ustvari civilnog stanovništva nije bilo, bili su samo pripadnici MUP-a i pripadnici Teritorijalne odbrane, pripadnici vojske, tako da smo se sretali tu, ali... PREDSEDNIK VEĆA: A gde je njegovo sedište? Svedok MILOŠEVIĆ: U TO je bio, gde je i pre rata bio, i sada je ja mislim, Teritorijalna odbrana, mislim da je tu bila. PREDSEDNIK VEĆA: Gde je to? Svedok MILOŠEVIĆ: U Teritorijalnoj odbrani, znači. PREDSEDNIK VEĆA: U gradu? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da, u gradu, u gradu. PREDSEDNIK VEĆA: A šta je u tom «Standardu»? Svedok MILOŠEVIĆ: «Standard» je fabrika koja je napravljena pre rata, gde je Fabrika obuće bila, znači jedna stara i tu je urađena zgrada, novoizgrađena zgrada i pri izbijanju sukoba, znači, na prostorima bivše Bosne i Hercegovine, bila je, stacionirane su znači bile snage Vojske Republike Srpske, na početku TO. Znači, to je van grada, znači ono, faktički ne pripada gradu. Na ulazu u grad, iz pravca Bijeljine, znači jedno dva kilometra od grada. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je tamo bio u tom «Standardu»? Svedok MILOŠEVIĆ: Mi, mi. PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste bili, do kada? Svedok MILOŠEVIĆ: Do kraja rata. PREDSEDNIK VEĆA: Do kraja rata? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Da li se nešto menjalo, kažete, u početku je bila TO, posle je bila Vojska Republike Srpske? 6
Žute ose VI Soko Joševački Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Šta se promenilo, da li možete da nam kažete? Svedok MILOŠEVIĆ: Promenilo se posle, bile su, znači, posle je već došlo do pristupanja bataljona, brigada, korpusa i tu je napravljena prava vojska. 19. maja kada se povukla JNA, znači sa prostora bivše Jugoslavije, ljudi koji su bili, otišli su, sem onih pripadnika koji su rođeni na prostorima bivše Bosne i Hercegovine, oni su ostali, znači, mahom kao komandni kadar, ljudi koji su rođeni ili oni ljudi koji su hteli da ostanu, znači da se bore u Vojsci Republike Srpske. PREDSEDNIK VEĆA: Šta se dešava, kakav je sada odnos između teritorijalne odbrane i te brigade koja se formira? Svedok MILOŠEVIĆ: Nema više TO, to je jedna jača instanca, Vojske Republike Srpske, znači kada je vojska formirana, više TO ne postoji. PREDSEDNIK VEĆA: Ne postoji. Šta se dešava sa tim Markom Pavlovićem? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne znam. PREDSEDNIK VEĆA: Da li ga viđate ili ne? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Ne viđate? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Da li znate nešto da nam kažete o stradanju muslimanskih civila, o ovim događajima iz naše optužnice? Svedok MILOŠEVIĆ: Gde? PREDSEDNIK VEĆA: Pa, sada sam pročitala, Kozluk, Dom kulture Čelopek, Ekonomija, Ciglana? Svedok MILOŠEVIĆ: Kozluk, ko je stradao u Kozluku? PREDSEDNIK VEĆA: Prisilno preseljenje, ratni zločin, prisilno preseljenje civilnog stanovništva. Da li Vam je o tome nešto poznato? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, poznato. PREDSEDNIK VEĆA: Mi imamo pismene dokaze iz kojih proizilazi, imamo neke dopise od 26. juna sa pečatima štaba TO za koji Vi kažete da nema. Šta možete da nam kažete o tome, ko je to uradio, ako je urađeno, šta se to desilo, da li Vam je to nešto poznato? Svedok MILOŠEVIĆ: Moj ded, moj ded, 1914. godište, Stanko Milošević, moja baba 1914. godište, Milica Milošević, moj otac Čedomir, moja majka Ana, svi su živeli u Kozluku. Sada su mrtvi, samo mi je majka živa, znači. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, u to vreme pričate? Svedok MILOŠEVIĆ: Sve vreme, znači, od 1963. godine kada sam ja rođen, jula meseca, rođen sam u Malešiću, a čitav život sam proživeo u Kozluku. I tada su živeli znači u tom periodu u Kozluku, s tim što su u jednom momentu izašli bili svi Srbi iz Kozluka, znači sedam dana niko nije bio u Kozluku. To je, znači to svi znaju, to je prvo etničko čišćenje koje je urađeno na prostoru grada Zvornika, na prostoru opštine Zvornik, znači, svi Srbi su pobegli, jer se desio jedan incident, u stvari više incidenata. Na Bajram prethodne godine u 12 sati kompletno muslimansko stanovništvo je pucalo iz automatskih pušaka od 12 do 12,05. Znači, to svi Srbi znaju koji hoće da Vam posvedoče i koji hoće da Vam kažu, to je činjenica i oni su pobegli. Tek posle oslobađanja grada Zvornika, oni su se vratili u Kozluk i tada su u Kozluku formirane, mislim da je tu, ko je to uradio, TO ili Krizni štab, ne znam, formirane su mešovite patrole između, gde su bili i pripadnici oba naroda, i muslimanskog i srpskog. PREDSEDNIK VEĆA: A koji je odnos bio stanovništva između muslimana i Srba u Kozluku, procentualno? Svedok MILOŠEVIĆ: Kozluk je većinsko muslimansko stanovništvo, s tim što su okolna 7
Žute ose VI Soko Joševački sela srpska. PREDSEDNIK VEĆA: Većinsko, u kom procentu? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne znam, ne znam procenat, ali u velikom procentu su u većini muslimani. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je moguće da je preko 90% muslimansko stanovništvo? Svedok DRAGO MILOŠEVIĆ: Pa, ne verujem da je baš toliko. PREDSEDNIK VEĆA: Tako smo ovde čuli. Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, dobro, Vi jeste, ali ja sebe smatram Kozlučancem, zato što sam živeo dole osamnaest, devetnaest godina, tako da... PREDSEDNIK VEĆA: Zato Vas pitam. Svedok MILOŠEVIĆ: Kozluk nije ni bošnjačko niti povratničko mesto, ja sam Kozlučanac, znači, nisam ni Bošnjak ni povratnik. PREDSEDNIK VEĆA: Ne razumem, nije bošnjačko mesto, a većina su Bošnjaci? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, jesu, nije bošnjačko mesto, zašto bi bilo. Ja sam Kozlučanac, nisam Bošnjak, a nisam ni povratnik, tako da... PREDSEDNIK VEĆA: Mislite za sada? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, i pre rata sam bio Kozlučanac. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, i šta se desilo sa tim ljudima? Svedok MILOŠEVIĆ: Prilikom izbijanja tih ratnih sukoba, znači na prostorima bivše Bosne i Hercegovine, ogroman pritisak ljudi srpske nacionalnosti je bio iz Tuzle i Zenice, ljudi koji su izlazili, ili pod borbom kao jedno selo Brnjica iz opštine Živinice ili ljudi koji su izlazili za novac, gde su plaćali znači muslimanskim snagama da ih prebace na teritoriju Republike Srpske. Došlo je do problema sa smeštajem, prvo, tog našeg srpskog življa gde da se smesti, to je prva stvar, a drugo, iz lične bezbednosti, znate, rat je rat, ljudi su ginuli na našoj strani i koliko sam ja upoznat sa tim, Fadil Banjanović je tada vodio pregovore u ime Bošnjaka i u ime Kozluka, Skočića i Šepka, da je traženo da se ljudi evakuišu i da se izmeste. PREDSEDNIK VEĆA: To traženo mi nije jasan taj pasiv, oblik pasiv. Šta to znači traženo, ko traži i od koga, traženo, šta je to? Svedok MILOŠEVIĆ: Verovatno je Teritorijalna odbrana od Kriznog štaba. PREDSEDNIK VEĆA: Šta verovatno? Svedok MILOŠEVIĆ: Od Kriznog štaba verovatno. PREDSEDNIK VEĆA: Ko traži? Svedok MILOŠEVIĆ: Traži to stanovništvo da izađe odatle. PREDSEDNIK VEĆA: A to muslimansko? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Oni nama kažu da ne traže oni, nego da su oni isterani odatle? Svedok MILOŠEVIĆ: Oni mogu sada da kažu šta god hoće. Što su izašli Srbi iz Tuzle? Jedva su čekali da izađu. Srbi iz Sarajeva, jedva su čekali da izađu. Tako su i muslimani isto. Ja ću navesti samo jedan primer - znači posle iseljenja, posle pet dana, ja sam slušao na radiju, znači «Press-centar 205» koja je bila prekoputa nas, muslimanska jedinica je stacionirana bila, gde je čovek Kozlučanac znači bio i gde je davao informacije za njihov Radio i kaže, bukvalno citiram, «za Press-centar 205 Nijaz Banjanović», a znam da je Kozlučanac i znam da je čovek tada otišao kada su otišli svi Kozlučanci. Znači, prešao je preko Loznice, kuda su išli više, ne znam ni ja, Mađarska, vratio se odmah u armiju bio. PREDSEDNIK VEĆA: Čekajte, rekli ste nam dve kontradiktorne stvari - s jedne strane kažete, verovatno iz bezbednosnih razloga. Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: A sa jedne strane, kažete, pritisak izbeglica. 8
Žute ose VI Soko Joševački Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Da li jedno ili drugo? Svedok MILOŠEVIĆ: Nije to kontradiktorno, to su dve stvari, dva razloga. PREDSEDNIK VEĆA: A dva razloga? Svedok MILOŠEVIĆ: Dva razloga, ništa tu nije kontradiktorno. PREDSEDNIK VEĆA: Čekajte, da li je pritisak izbeglica onda to razlog da se oni isele ili šta ili nije im bezbedno? Svedok MILOŠEVIĆ: Znate kako, vrlo je teško u ovom momentu sada iz tog jednog vremena, izvaditi to samo i staviti se u kontekst sadašnjeg, znači kada je sve promenjeno. Šta mislite kako se oseća čovek koji je izašao iz Tuzle i ostalo mu dete, ostala mu majka ili mu poginula tamo, neko mu ubio majku i sada on dođe da živi u Kozluku i pred njega je musliman. Boji se osvete, pretpostavljam, ustvari ne pretpostavljam, nego je to tako, boji se raznih drugih stvari koje mogu da se dese. Ti muslimani su zato tražili da izađu iz Kozluka. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je Vama to lično poznato da su oni dobrovoljno tražili? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, poznato mi je. PREDSEDNIK VEĆA: Da su izašli? Svedok MILOŠEVIĆ: Za Radakovac, poznato mi je i za Kozluk da su bili pregovori, da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Da su bili? Recite nam nešto o tome, o neposrednim saznanjima, šta Vam je poznato? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, evo, otac mi je moj rekao, znači pričao mi je da je, da je jedan od tih Kozlučana koji je živeo tu, da im je bukvalno i rekao, to što ste tražili, gospodo, to ste i dobili i on im je navodio ime Alija i ostalih, e sada fino se pakujemo i idemo odavde. PREDSEDNIK VEĆA: Kako, ko je rekao kome, nisam shvatila? Svedok MILOŠEVIĆ: Jedan od tih današnjih Bošnjaka, tadašnjih muslimana je rekao, to mi je moj otac govorio, znači čovek kome ja verujem, čovek koji je bio i ostao, znači umro je, ali je bio domaćin i jedan od, bio je domaćin, jedan od uglednijih ljudi na području opštine Zvornik. PREDSEDNIK VEĆA: Gde je on tada živeo? Svedok MILOŠEVIĆ: Živeo je u Kozluku sve vreme. PREDSEDNIK VEĆA: U Kozluku? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da. Ovaj, i to mogu da potvrde i oni ako hoće, ako neće, mislim ako hoće da kažu istinu, da su oni jedan drugom tada govorili prilikom iseljavanja, eto, šta nam je Alija tu uradio, što smo tražili, to smo i dobili. PREDSEDNIK VEĆA: Pa, na šta su to mislili? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, mislili su verovatno na početak rata i svega toga. PREDSEDNIK VEĆA: Iz toga izvlačite zaključak da su želeli da odu iz svog mesta? Svedok MILOŠEVIĆ: Samo da Vam kažem, gledajte da Vam kažem, rat je počeo 06. aprila 1992. godine ili 09., koji god datum da uzmete, a muslimani ili današnji Bošnjaci, ustvari, žao mi je što to nisam slikao da Vam donesem ovde, znači natpis na jednom putu u muslimansko selo, gde piše tamo da je prvi oružani bataljon, dok ja nisam imao pojma, ni većina Srba da će uopšte da bude rata, 1991., početkom 1991. godine formiran je 1. bataljon «zelenih beretki» u selu Goduš, to je teritorija opštine Zvornik. PREDSEDNIK VEĆA: Da, to smo mi čuli i to uopšte nije sporno. Ali, samo ovde ljudi kada dođu, zamenjuju teze. Mi ne govorimo o ratnim dejstvima, o razlogu zašto se rat, zašto je rat počeo i šta se dešavalo u borbama. Mi govorimo o stradanju civila, to je nešto potpuno drugo. Znači, nas to ovde zanima... Svedok MILOŠEVIĆ: Apsolutno, sasvim normalno, da. 9
Žute ose VI Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Nije sporno da postoji «Patriotska liga» i da postoje i «beretke» i crvene i zelene i razne, razumete? Svedok MILOŠEVIĆ: Znate zašto su formirane te jedinice? PREDSEDNIK VEĆA: To nam nije primarno da ovde, to je uslov da bi se mi ovde našli, ali mi govorimo o stradanju civila. Svedok MILOŠEVIĆ: Kada se formira jedna jedinica, ona se formira da bi nekoga ubila, a ne da bi kupila smeće, nego da bi nešto uradila. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, nije, pa nije nam to predmet, ubistvo u borbi. O drugim stvarima govorimo. Da li je Vama poznato, evo da idemo dalje, znači, imate li još nešto za Kozluk da kažete što je Vama poznato? Svedok MILOŠEVIĆ: Ne, znači imam da Vam kažem, da je pre tog, kako ga danas popularno zovu, etničko čišćenje, da je etničko čišćenje jedno urađeno, jedno je već bilo, kada su Srbi izašli iz Kozluka. PREDSEDNIK VEĆA: Njih je neko znači isterao, pa su etnički očišćeni? Svedok MILOŠEVIĆ: Dok su izašli. Ako su izašli ovi pod pritiskom, što su Srbi izlazili, znači, izašli su od straha. Nije morao niko da ih goni, oni su sami izašli iz straha, znači. PREDSEDNIK VEĆA: Od straha? Svedok MILOŠEVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Svedok MILOŠEVIĆ: Ako su ovi iz straha, zašto ne bi i Srbi, onda je to isti razlog, mislim. PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste videli Vi te ljude da se naseljavaju posle u Kozluku, što dolaze iz Tuzle? Svedok MILOŠEVIĆ: Sada, posle rata? PREDSEDNIK VEĆA: Ne, ne, tada, posle tih pet dana, kažete? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da, pa viđali smo mi. PREDSEDNIK VEĆA: Šta se desilo, da li ste ulazili tu, šta je bilo sa Vašim ocem, on je tu živeo? Svedok MILOŠEVIĆ: Da, da, živeo je. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je bio prisutan iseljenju tih ljudi, odlasku? Svedok MILOŠEVIĆ: Verovatno da jeste, jeste. PREDSEDNIK VEĆA: Da li Vam je pričao o tome dok je bio živ? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, jeste, rekao sam sada. PREDSEDNIK VEĆA: Šta Vam je rekao? Svedok MILOŠEVIĆ: Pa, ništa, oni su sa tim ljudima živeli dole, znači, tu nije bio sa tim starosedeocima koji su bili komšije, oni nisu imali, međutim, sa mlađim ljudima, tu je bilo problema. Znači, sa njegovom generacijom ne, ali sa mlađima je bilo problema. PREDSEDNIK VEĆA: I šta se desilo, šta kaže otac, šta se desilo kada su izašli, to krajem juna? Svedok MILOŠEVIĆ: Ništa, onda su došli ljudi iz Zenice, iz Kaknja, iz, znači, iz centralne Bosne i ljudi iz Tuzle i naselili su to. PREDSEDNIK VEĆA: Kada su došli, da li se Vi sećate, u odnosu na izlazak ovih? Svedok MILOŠEVIĆ: Posle par dana, ne znam stvarno. PREDSEDNIK VEĆA: Posle par dana. A ko je to radio, ko je njih naseljavao? Da lije tu bilo nešto organizovano ili oni sami dođu pa uđu u kuće, kako? Svedok MILOŠEVIĆ: Verovatno da da, ne znam stvarno, ne mislim da je to stihijski išlo, tako da je neko morao da usmerava te ljude gde su kuće slobodne, da bi ljudi mogli da uđu. Verujem da je tako, čist ljudski razum nalaže da je to tako. Inače bi sve drugo bila anarhija. PREDSEDNIK VEĆA: Malopre ste upotrebili jedan pasiv, nešto urađeno ili ne znam kako, 10
Žute ose VI od TO ili Kriznog štaba.
Soko Joševački
11
Žute ose VI
Soko Joševački
12
Žute ose VI
Soko Joševački
13
Žute ose VI
Soko Joševački
14
Žute ose VI
Soko Joševački
15
Žute ose VI
Soko Joševački
16
Žute ose VI
Soko Joševački
17
Žute ose VI
Soko Joševački
18
Žute ose VI
Soko Joševački
19
Žute ose VI
Soko Joševački
20
Žute ose VI
Soko Joševački
21
Žute ose VI
Soko Joševački
Svedok MILOŠEVIĆ: Da. Na šta mislite? PREDSEDNIK VEĆA: Na Kozluk mislim, da je onda to urađeno, naređeno, u tom smislu nešto ste rekli, ne znam tačno koji glagol ste upotrebili. Svedok MILOŠEVIĆ: Morate mi ponoviti. PREDSEDNIK VEĆA: Kada kažete, nemam ja sada transkript, još nije urađen, tek sada saslušavamo. Vezano za Kozluk, da li Vam je poznata uloga Teritorijalne odbrane i tog Kriznog štaba, ne znam na šta mislite kada kažete Krizni štab, ako možete to malo da nam 22