Istina za pravdu 6.

Soko Joševački

Istina za pravdu VI

Soko Joševački

Istina za pravdu VI

2

Soko Joševački

Istina za pravdu VI REFERISANJE VRHOVNOM KOMANDANTU O PLANU UPOTREBE SVK

Uvodni deo: Postojeći Plan upotrebe SVK stupio je na snagu krajem 1993. godine. Plan je pravljen u skladu sa uslovima koji su karakterisali 1992. i 1993. godinu i na bazi predviđanja razvoja vojno-političke situacije u 1994. godini. Razvoj događaja u bivšoj Republici BiH i na prostorima RH učinio je jedan broj rešenja iz Plana upotrebe neadekvatnim. Iskustva stečena kroz izvođenje borbenih dejstava u 1994. godini i problemi sa kojim smo se sretali takođe, ukazuju na potrebu da Plan upotrebe postavimo na realnije osnove i da ga imamo u više varijanti. Posebno je značajno da se ukaže na relativno brze promene do kojih dolazi ili može doći u okruženju RSK, a od uticaja su na bezbednost RSK, a time i na upotrebu SVK. Naše analize potenciraju izuzetnu potrebu da se težišno orijentišemo na varijantu Plana upotrebe koji bazira na našim mogućnostima bez značajnijeg oslanjanja na pomoć VJ i VRS. Ta činjenica ne isključuje i varijante u kojima bi odbranu RSK ostvarivali u sadejstvu i kroz zajedničko učešće u borbenim dejstvima sa VJ i VRS. Polazimo od činjenice da ukoliko bi Plan upotrebe SVK zasnivali pretežno na pomoći i učešću VRS i VJ, a da iz bilo kojih razloga planirana pomoć i učešće izostanu, da bi došlo do teških posledica, posebno u početku agresije.

Polazeći od navedenog mi smo se odlučili za predlog da Plan upotrebe radimo u tri varijante.

Jedna varijanta je postojeći Plan upotrebe, koji uvažava obaveze VJ po Vensovom planu i predviđa angažovanje jedinica VRS na prostoru RSK; Druga varijanta i po našem mišljenju najvažnija, je izrada Plana upotrebe SVK bez većeg oslanjanja na VJ i VRS; Treća varijanta treba da predvidi realnu moguću upotrebu VJ i VRS, kao pomoć SVK u agresiji Hrvatske vojske sa radikalnim ciljem.

Dozvolite mi, gospodine Predsedniče, da iznesem predlog Plana upotrebe tako što bi prvo dao kritičnu ocenu postojećeg Plana upotrebe, a zatim bi detaljnije obrazložio upotrebu SVK po varijanti da vodimo rat bez većeg angažovanja i pomoći VJ i VRS. Na kraju, izneo bi i varijantu odbrane, u kojoj bi SVK izvodila borbena dejstva uz realno moguće učešće VJ i VRS. 1. KRITIČKI OSVRT NA POSTOJEĆI PLAN UPOTREBE SVK Postojeći Plan upotrebe pravljen je kao Plan za odbranu srpskih zemalja (SRJ, RS, RSK).

On predviđa značajno učešće VJ i VRS. U sadašnjim uslovima nema realnih mogućnosti da se u slučaju agresije na RSK planira upotreba, kako VJ, tako i delova VRS. Radi ilustracije navodim da postojeći Plan predviđa učešće 8 brigada iz VRS u odbrani RSK, a to u sadašnjim uslovima stvarno nije moguće.

Raspored i grupisanje snaga SVK po postojećem Planu imaju linijski karakter, tako da su raspoložive snage posele položaje u dodiru sa neprijateljem. Brigade, korpusi i GŠ SVK ne raspolažu sa snagama, koje bi posedale dubinu teritorije. Nedostatak ovih snaga dovodi u pitanje mogućnosti borbe protiv vazdušnih i helikopterskih desanata i ubačenih grupa.

Postojeći raspored i grupisanje ne omogućava izvođenje odbrane po dubini i izvršavanje bilo kakvog manevra snagama po frontu i dubini. Kao najveću slabost postojećeg rasporeda i grupisanja jeste mala mogućnost izvođenja aktivnih dejstava.

Realizacija postojećeg Plana upotrebe zahteva da Glavni štab i komande korpusa raspolažu sa makar minimalnim rezervama sa kojima bi mogli uticati na tok borbenih dejstava. Uz sve navedeno vidna je fizička nepovezanost između naših jedinica (odvojenost 11. i 18. K).

2. VARIJANTA UPOTREBE SVK KADA NE BI MOGLO DOLAZITI DO VEĆEG ANGAŽOVANJA VJ I VRS Ova varijanta Plana upotrebe razrađena je kao osnovna, ali i kao okosnica za eventualno 3

Istina za pravdu VI Soko Joševački angažovanje delova VJ i VRS. Polazeći od procenjenog dejstva hrvatske vojske za varijantu kada bi SVK relativno samostalno branila RSK, Glavni štab je formulisao SVK zadatak: Izvršiti grupisanje po pravcima i objektima na teritoriji RSK, sa zadatkom: sprečiti iznenadnu agresiju, upornom odbranom onemogućiti ovlađivanje vitalnim objektima na teritoriji, sprečavajući dublje prodore na pravcima napada hrvatske vojske, u gotovosti, da snažnim protivudarima, na posebnim pravcima, oslobodi okupirane teritorije i zauzme što veći prostor teritorije Hrvatske nastanjene srpskim življem.

U izvođenju odbrane i protivudara sadejstvuju delovi VJ i VRS i dobrovoljački sastavi.

Operacionalizacija zadatka: a) U agresiji sa ograničenim ciljem: Snagama SVK na pravcima napada neprijatelja, odsudno braniti pravce i objekte, a na izabranim pravcima preći glavnim snagama u napad i ovladati prostorom i objektima od posebnog značaja za neprijatelja, u cilju osvajanja što većeg prostora i vraćanja ranije zauzetih teritorija.

KM u rejonu Knina.

IKM u rejonu Petrova Gora. b) U agresiji sa radikalnim ciljem: Srpska vojska Krajine, uz maksimalno angažovanje svih resursa države, upornom odbranom i aktivnim dejstvima, u sadejstvu sa delovima VRS i VJ sprečiti zauzimanje teritorije i odbraniti integritet RSK. Pripremiti i izvesti aktivna dejstva na prostoru Srednje Dalmacije, u međurečju r. Kupa i Mrežnica i Istočne Slavonije. Težište imati na prekidanju veze i komuniciranja Gorskog kotara i Dalmacije.

KM u rejonu Petrova Gora.

IKM u rejonu Knina.

Na osnovu navedenog zadatka Predlažem Odluku za upotrebu SVK: U koordinaciji sa državnim organima i organizacijama i u sadejstvu sa jedinicama MUP RSK, delovima VRS i VJ, odsudnom odbranom i primenom različitih oblika oružane borbe, sprečiti razbijanje SVK, rasecanje i zauzimanje teritorije RSK, radi očuvanja teritorijalnog integriteta. a)U agresiji sa ograničenim ciljem: U slučaju agresije HV na RSK odsudnom odbranom, na pravcima napada neprijatelja i aktivnim dejstvima na ostalim pravcima, težišno u Istočnoj Slavoniji, Kordunu i Dalmaciji, povratiti ranije izgubljene teritorije, sprečiti odsecanje manjih delova RSK, nanositi gubitke, razvlačiti snage i nanošenjem artiljerijsko-raketnih udara po izabranim ciljevima, na teritoriji RH delovati odvraćajuće na RH da odustane od agresije sa radikalnim ciljem, na taj način očuvati teritorijalni integritet države, stvarajući uslove za dalje pregovore u smislu priznavanja RSK. b)U agresiji sa radikalnim ciljem: U početnim dejstvima, odsudnom odbranom ne dozvoliti dublje prodore neprijatelja na pravcima napada i rasecanje teritorije RSK, uz istovremeno angažovanje VJ u Istočnoj Slavoniji i Zapadnom Sremu, naneti mu osetne gubitke, slomiti napad i stvoriti uslove za ofanzivna dejstva.

Po preuzimanju inicijative, preći u ofanzivna dejstva u Istočnoj Slavoniji, na Kordunu i Srednjoj Dalmaciji, izvršiti odsecanje delova teritorije RH na prostoru Istočne Slavonije, Gorskog kotara i Srednje Dalmacije, čime spojiti snage SVK i RS, sprečiti komuniciranje i veze sa centralnim delom RH i uredno snabdevanje Gorskog kotara i Dalmacije i tako ometati dalju plansku upotrebu OS RH. Na ostalim prostorima izvoditi aktivna odbrambena 4

Istina za pravdu VI Soko Joševački dejstva. Ovim stvoriti povoljne uslove za dalje i konačno rešenje pitanja srpskog naroda. U slučaju krajnje nepovoljnog razvoja situacije na ratištu, nastaviti dejstva i preći na odgovarajuće oblike oružane borbe i otpora.

Operaciju izvesti u dve etape: - U prvoj etapi - odsudnom odbranom očuvati teritorijalni integritet RSK, sprečiti iznenađenje i odsecanje delova teritorije, razvlačiti mu snage, nanositi gubitke i stvoriti uslove za ofanzivna dejstva. Trajanje etape 15-20 dana.

- U drugoj etapi - po preuzimanju inicijative, ofanzivnim dejstvima i u sadejstvu sa snagama VJ i VRS razbiti ustaške snage na pravcima napada na prostoru Istočne Slavonije, Dalmacije, Gorskog kotara i stvoriti uslove za dalja ofanzivna dejstva u cilju uspostavljanja kontrole i sprečavanja komuniciranja i snabdevanja OS i stanovništva RH na prostoru Gorskog kotara i Dalmacije. Trajanje etape 10-15 dana.

Gotovost za 1. etapu odmah, a za drugu po otkrivanju sigurnih indikatora agresije sa radikalnim ciljem HV na RSK. Operativnim rasporedom grupisati snage po sledećem: - Snage za odbranu, - Snage za aktivna dejstva i ubacivanje, - Snage za PDB, - Snage za izvođenje udara po izabranim ciljevima, - Snage za podršku i PVO, - Snage za kontrolu teritorije, zaštitu objekata i borbu sa DTG i snage za odbranu naseljenih mjesta, - Snage za brze intervencije i sprečavanje dezerterstva.

Osnovno KM u rejonu Knina, a IKM u rejonu Petrova Gora.

KARAKTERISTIKE ODLUKE I OBRAZLOŽENJE Predložena odluka traži da se u slučaju agresije jednovremeno izvodi odbrana i pređe u ofanzivna dejstva. Branili bi se na pravcima gde hrvatska vojska napada (u agresiji sa ograničenim ciljem, na vrličkom pravcu i u Zapadnoj Slavoniji: u agresiji sa radikalnim ciljem na slunjskom pravcu). U ofanzivna dejstva prešli bi na posebno izabranim pravcima na kojima se ugrožavaju bitni interesi RH (ofanzivna dejstva 11. K na pravcu MirkovciŽupanja; napad OG sa prostora Korduna, preko Korane ka granici Hrvatske sa Slovenijom i napad na dalmatinskom prostoru pravcima: Kakma-Biograd na moru i Čista Mala - Vodice).

Stvaramo slobodne snage pregrupisavanjem postojećih i njihovim rasporedom po dubini, čime rešavamo problem protivdesantne borbe, borbe sa ubačenim IDG i aktivnih dejstava na nivou GŠ, korpusa i brigada.

Predložena Odluka traži odbranu gradova i većih naseljenih mjesta. Brigade će pristupiti pripremi za odbranu odmah i pored utvrđivanja i zaprečavanja odrediće snage koje će braniti naseljena mesta.

Po ovoj odluci predviđa se obrazovanje snaga za brze intervencije i sprečavanje dezerterstva.

Na ovo nas obavezuje iskustvo, posebno iz 1994. godine. Moramo početnim grupisanjem obezbediti osnovu za izvođenje borbenih dejstava. Nije se pokazalo dobrim rešenjem da u vreme otpočinjanja agresije vršimo veće manevre sa jednog prostora na drugi. Posebno su velike teškoće ako se računa na prelociranje većih snaga sa prostora 11. K u zone drugih naših korpusa.

Direktivom za upotrebu SVK konkretno se reguliše prikupljanje, priprema i upotreba dobrovoljaca i dobrovoljačkih jedinica u borbi sa HV. Priprema dobrovoljaca je zadatak koji se mora i pre agresije rešiti. Od strane VJ određen je prihvatni centar za dobrovoljce sa teritorije SRJ, a ovde u RSK odredili smo Erdut i Brušku za prihvat dobrovoljaca i njihovu pripremu za uključivanje u sastav SVK. Procenjujemo da bi u prvih deset dana rata mogli 5

Istina za pravdu VI Soko Joševački prihvatiti i organizovati za borbu dobrovoljaca ekvivalenta 3 do 4 brigade.

Ukazujem na važnije karakteristike odnosa snaga po varijanti da SVK izvodi odbranu bez većeg oslonca na VJ i VRS. Ukupan odnos u ljudstvu bio bi 1,4:1 u korist HV (100.000:69.000). Odnos u tenkovima iznosi takođe 1,4:1 (425:301); u oklopnim transporterima 2:1 (223:111); u minobacačima od 60 do 120 mm odnos je 1:0,3 u našu korist. Najveću prednost HV ima kod PAR 6,5:1 i kod haubica 155-5,5:1. Značajna prednost je i kod vbr 2,6:1. Takav odnos je i kod topova 130 mm.

Odnos snaga pod uslovima da raspolažemo potrebnom municijom omogućava realizaciju predložene Odluke.

Plan upotrebe po varijanti da branimo RSK osloncem na sopstvene snage, podrazumeva borbu za opstanak i najveće žrtve.

Za uspeh je neophodno da se za rat pripreme i sve druge snage države i društva. A to se ne može postići, ako se hitno ne pripremi Plan odbrane RSK. Plan upotrebe je deo toga plana.

Planom odbrane treba obezbediti prelazak na ratni kolosek svih državnih i privrednih organizacija.

Planom odbrane RSK moraju se regulisati obaveze svih nosilaca zadataka i naložiti njihove pripreme za izvršavanje zadataka iz oblasti odbrane. Neophodno je preduzeti mere da se hitno popravlja odnos vojnih obveznika prema vojnoj obavezi.

Upotreba SVK po predloženom Planu, bitno zavisi od obezbeđivanja municije i goriva. Plan upotrebe predviđa da se prva etapa operacije izvodi u trajanju 15-20 dana, a druga 10- 15 dana. To znači da bi rat sa HV mogao potrajati 25-35 dana. Proračuni pokazuju da za 30 dana rata moramo imati: a) Za OMT: sleduje 4,5 b/k, a raspolažemo s 2,5 b/k. Nedostaje 2 b/k. Potrebe za gorivom iznose 8 p/r, a raspolažemo sa 0,2 p/r. Nedostaje 7,8 p/r ili 2.400 tona goriva. b) Artiljerija: Stanje art. municije je različito, zavisno od vrste oruđa. Najpovoljnije je kod topova 76 mm B-1 (7,05 b/k) th 152 mm (8,73 b/k), haubice 122 mm D-20 (4,05 b/k) i topovi 130 mm (5,32 b/k). Najslabija popuna je oruđa u četnim i bataljonskim vatrenim grupama, u brigadnim artiljerijskim grupama i u KAG (kalibri 128 “OGANJ”).

Da bi obezbedili rezerve za 30 dana rata potreba je sledeća popuna: mb 82 mm 3 b/k; mb 120 mm 2,88 b/k; vbr-128 “Oganj” 2,13 b/k; haubice 105 mm 1,16 b/k; POVR 9M 14 0. 74.b/k. Proračuni su izrađeni na bazi procena ciljeva i stvarne količine municije sa kojom u ovom trenutku raspolažemo. c) Pešadijsko naoružanje: U odnosu na količine koje sleduje (4,5 b/k) nedostaje za AP 3,336 b/k; za PAP i PM 2,95; za mitraljeze M-84 = 3,82 b/k; za PM 7,9 mm 3,75 b/k; snajperi 2,27 b/k; broving 12,7 mm 2,59 b/k; bombe ručne 2,20 b/k.

U zaključku, mogao bih naglasiti: U agresiji do koje bi došlo posle eventualnog povlačenja UNPROFOR-a, u uslovima kada bi SVK branila RSK, bez pomoći VJ i VRS, na uspeh se može računati samo uz totalno uključivanje u rat svih resursa naše države, uz prihvatanje velikih žrtava i uz spremnost da se prilagođavamo i najtežim uslovima borbe za opstanak. Pri tome treba imati u vidu da SVK ne može sama rešiti probleme, kao što su: spremnost vojnika i starešina da podnesu sve teškoće koje rat nameće; obezbeđenje potrebnih MTS, a pre svega, municije, naoružanja, opreme i slično. Postojeća vojno-politička situacija i ponašanje hrvatske vojske, traže visok stepen borbene gotovosti, a to znači angažovanje relativno velikog broja vojnih obveznika u sastavima SVK. Ali to ne odgovara potrebama privrede i njenim naporima da oživi proizvodnju. Tu suprotnost moramo zajednički razrešiti na način koji ne sme ozbiljnije narušiti borbenu gotovost SVK. 6

Soko Joševački

Istina za pravdu VI

** 3. UKLJUČIVANJE VJ Treću varijantu Plana, čini odbrana SVK, uz određeno angažovanje VJ, pre svega na prostoru Baranje, Istočne Slavonije i Zapadnog Srema. Ona je razrađena u posebnom Aneksu koji će se čuvati uz Plan upotrebe SVK. ZAKLJUČCI I PREDLOZI 1. U sadašnje vreme i u neposrednoj budućnosti, ne postoje neophodni uslovi koji bi u slučaju agresije HV na RSK omogučavali veće angažovanje VJ i VRS na našim prostorima.

2. Situacija zahteva da imamo takav Plan upotrebe u kome će za određeno vreme SVK samo braniti RSK, bez neposredne pomoći VJ i VRS. Ova činjenica zahteva da pripreme za odbranu usmerimo, pre svega, na povećanje sposobnosti SVK i pripremu države i njenih organa za totalni rat.

3. Potrebno je od VJ tražiti hitnu popunu sa ključnim MTS, naoružanjem i municijom. Sa VRS treba zajednički razmatrati nastalu situaciju i dogovoriti saradnju i eventualno sadejstvo.

PREDLOG ZADATAKA: 1. Odmah pristupiti izradi Plana odbrane RSK i njegovo usklađivanje sa potrebama Plana upotrebe SVK. 2. Osloniti se na sopstvene mogućnosti u suprostavljanju agresiji HV i pripremiti se za uspešno vođenje rata u najmanjem trajanju od 30 dana.

3. Odmah pristupiti organizovanom prikupljanju i pripremi dobrovoljaca u skladu sa zadacima postavljenim Direktivom za upotrebu SVK. ***

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA MINISTARSTVO ODBRANE Kabinet ministra Ministar Knin,_____/93. god.

7

Istina za pravdu VI

Soko Joševački

Informisanje Ministra odbrane SRJ.- Informacija br. 1.MINISTARSTVO ODBRANE SRJ BEOGRAD n/r m i n i s t r a 1.Mesto i uloga MO RSK u odbrambenom sistemu i pozicija MO u odnosu na druge državne organe i institucije Po postojećoj zakonskoj regulativi RSK Ministarstvo odbrane ima formalno-pravni status i poziciju uglavnom identičnu poziciji MO SRJ. Osnovna razlika sadrži se u ostvarivanju i sprovođenju vojne obaveze. U SRJ za te poslove nadležan je Generalštab preko vojnoteritorijalnih organa dok su u RSK poslovi ostvarivanja i sprovođenja vojne obaveze dodatno, po Zakonu o SVK u nadležnosti MO i njegovih područnih organizacijskih jedinica.

Stvarni status i položaj naša dva ministarstva zahvaljujući nizu objektivnih faktora i okolnosti značajno se razlikuje.

U tom pogledu MO RSK pre svega zbog nemogućnosti popune odgovarajućim stručnim kadrom još nije ostvarilo svoje zakonske nadležnosti iz oblasti inspekcijskih, nadzornih i kontrolnih funkcija. S obzirom da po našem zakonu o odbrani inspekcija obuhvata i pitanje organizovanja i funkcionisanja Vojske, a da Srpska Vojska Krajine takođe nema razvijen nikakav inspekcijski organ, očigledno je da su i poslovi upravnog nadzora nad funkcionisanjem odbrambenog sistema u RSK i poslovi držanja pod kontrolom borbene gotovosti SVK izuzev samokontrole nezastupljeni. Sama činjenica o tome za sebe govori i o nivou mogućih posledica.

U vezi sa tim MO RSK bez pomoći saveznog Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije nije u stanju mnogo da učini. Pošto ne postoji mogućnost zadovoljavajućeg kadrovskog rešenja ovih problema u RSK, smatramo prihvatljivom i mogućnost da se inspekcije MO SRJ i GŠ VJ neposredno angažuju u RSK ili da se inspekcijski poslovi iz nadležnosti MO RSK i GŠ SVK obave mešovitim inspekcijama, po potrebi angažovanjem kadrova i iz sastava MO i Vojske Republike Srpske.

Nedostatak kadrova ugrožava i druge funkcije MO RSK što u krajnjem negativno deluje na ceo sistem odbrane. Na primer, priprema podzakonskih akata i drugih propisa iz oblasti nadležnosti MO faktički je zaustavljena zbog nedostatka pravnika, a značajno su ograničene mogućnosti vršenja upravnog nadzora u vezi sa sprovođenjem zakona, drugih propisa i opštih akata u oblasti odbrane zemlje. Tako se, formalno pravna pozicija MO RSK u odbrambenom sistemu praktično nedovoljno ostvaruje, čime su oslabljene funkcije MO a time i njegova opšta uloga.

U RSK u oblasti odbrane zemlje najznačajniju poziciju ima Vrhovni savet odbrane. Po Ustavu članovi VSO su: Predsednik Republike, Predsednik Vlade, Komandant Vojske, Ministar odbrane i Ministar unutrašnjih poslova. VSO je nadležan da vodi politiku odbrane zemlje, da u vanrednom stanju, stanju neposredne ratne opasnosti u ratnom stanju donosi odluke koje su dužni izvršavati svi državni organi, da sam proglasi vanredno stanje, da predloži Skupštini komandanta SVK. Istovremeno predsednik Republike koji predsedava VSO za vreme ratnog stanja i stanja neposredne ratne opasnosti ima značajnu nadležnost donošenja akata o pitanjima iz nadležnosti Skupštine, ali pošto doneta akta po tom osnovu obavezno podnosi na potvrdu Skupštini, a sa Vojskom komanduje u skladu sa odlukama VSO, očigledno je da su njegove nadležnosti po odbrambenim poslovima značajno pod kontrolom Skupštine i VSO. Tako faktički VSO zadržava najsnažniju poziciju u odbrambenom sistemu.

8

Istina za pravdu VI Soko Joševački Pored inspekcijske funkcije koja još nije uspostavljena i funkcije ostvarivanja i sprovođenja vojne obaveze, u odnosu prema Vojsci ministarstvo sprovodi i funkciju finansiranja, odnosno raspoređivanja sredstava.

U tom pogledu zbog nestabilnih ratnih uslova privređivanja i priliva finansijskih sredstava u budžet, zbog periodičnih oscilacija tekućih potreba Vojske nametnutih aktivnošću neprijatelja, zbog neraspolaganja sa iole značajnim materijalnim rezervama i zbog činjenica da moguća raspoloživa sredstva za potrebe odbrane ovom ministarstvu uglavnom do sada nisu bila unapred poznata, čak ni za neki pristojniji kraći period recimo u trajanju od tri meseca pa ni izraženo u nekoj čvrstoj valuti, onemogućeno je bilo kakvo čvršće planiranje kao delatnost MO, što opet na svoj način utiče na njegovo dnevno funkcionisanje.

U RSK, dakle, stabilan dinar nije dovoljan uslov za plansku delatnost u oblasti finansiranja, odnosno raspoređivanja sredstava za potrebe odbrane.

Mobilizacija Vojske zavisno od procenjenog stepena ugroženosti RSK automatski ugrožava i ono malo privredne aktivnosti, pošto se Vojska popunjava oko 90% iz rezervnog sastava.

Zavisnost funkcionisanja privrednih aktivnosti od stepena mobilizacije na prostoru RSK je izuzetno visoka pošto samo od 3% vojnih obveznika nije raspoređeno u Vojsku. Svaka obilnija mobilizacija ograničava ili zaustavlja privrednu aktivnost u većini radnih kolektiva čime se automatski ograničava priliv sredstava u budžet. Obimnija mobilizacija i pojačana aktivnost Vojske donosi nove troškove i naglo prazni postojeće tanke rezerve države delujući kao dvostruko negativna povratna sprega. Ovaj efekat ne bi se dešavao kada bi broj radno sposobnog stanovništva i njegova kvalifikaciona struktura bili dovoljni da obezbede popunu i vojne i radne obaveze, što u RSK nije slučaj. Izdužen položaj teritorije i “dvostruki obuhvat” od strane neprijatelja zahtevaju izuzetno naprezanje od sastava SVK i velik broj v/o na linijama razdvajanja, fronta i dodira.

U finansiranju odbrane inače prosečna raspoloživa masa sredstava kontinuirano je nedovoljna za zadovoljavanje osnovnih potreba obezbeđenja: odeće i obuće vojnika, održavanja ratne tehnike, snabdevanja municijom, gorivom i r/d i ishranom i platama vojnika. Za vanredne troškove, kao što je npr. slučaj dovođenja aerodroma Udbina u upotrebljivo stanje, nemoguće je unapred planirati bilo kakva sredstva. U takvim okolnostima MO RSK ima tešku i nezavidnu ulogu podmirivanja dugovanja i pokrivanja najugroženijih funkcija i hroničnih crnih rupa.

U RSK (što je u SRJ opšte nepoznata činjenica) “de iure” je na snazi ratno stanje proglašeno 22. 01. 1993. g., dakle već dve godine dana. Inače ovde je ratno stanje “de fakto” neprekidno od prvih neprijateljstava koja su započela 17. avgusta 1990. i (ovaj datum je SRJ priznala kao početni za ostvarivanje prava vojnim osiguranicima).

Od vremena napuštanja prostora RSK od strane JNA, prinuđeni smo da na borbenim položajima, linijama razdvajanja ili u pripravnosti u dubini teritorije držimo od 1/3 do punog sastava SVK, jer RH unatoč Vensovom planu i potpisanim primirjima neprekidno vrši mobilizacije, vojni pritisak i provokacije na granicama RSK, a povremeno i obimnije napadne operacije.

Medijsko suprotstavljanje agresivnoj hrvatskoj propagandi koja je svojim RTV signalom pokrila skoro celo područje RSK za amaterske sastave RTV RSK još je neosvojiv cilj, što još više otežava i usložava odbrambene poslove i položaj RSK u celini. Mnogi kadrovi podležući takvoj agresivnoj propagandi RH napustili su RSK i “snašli se” u Srbiji ili inostranstvu, a mnogi uplašeni ne smeju da se vrate.

Zbog nedovoljnih znanja i skoro nikakvog iskustva u organizovanju državne uprave i činjenice da su uglavnom sve državne institucije stvarane od početka - “ab ovo”, često je menjana organizacija i Ministarstva odbrane. I u ovom periodu vršimo novu reorganizaciju, kao posledicu određenih razmimoilaženja oko vojne obaveze, naime, nepunu godinu od 9

Istina za pravdu VI Soko Joševački kako su poslovi ostvarenja i sprovođenja vojne obaveze predati Uredbom predsednika Republike Vojsci, odlukom Skupštine uredba nije potvrđena i isti poslovi vraćeni su u nadležnost MO. Inače RSK unatoč i “de iure” ratnom stanju funkcioniše po mirnodopskim propisima (izuzev Vojske), što ima bitan negativan odraz na sistem odbrane pre svega u položaju srpskog borca-vojnika SVK, dakle onoga čoveka koji na svojim plećima nosi najteže breme u opstanku RSK. Njegov položaj izuzetno je devalviran zbog čega se linije odbrane RSK neprekidno osipaju i proređuju. Decembra 1994. g. za ceo mesec proveden u ratnoj jedinici podeljena je nadoknada prosečno 100 dinara, što je u proseku manje od ukupnih primanja čistačice (bez radnog staža) u državnim organima RSK! Da se na našim prvim linijama gine bez obzira na primirja nepotrebno je naglašavati, kao i to da je tih 100 din. i još dva-tri puta toliko, mnogo lakše i jednostavnije zaraditi na civilnim poslovima u pozadini bez opasnosti da se izgubi glava. Šta to znači za gorući problem popunjenosti Vojske sasvim je jasno. Činjenica da mnogim našim vojnicima ne obezbeđujemo redovno zamenu poderane uniforme i obuće, a povremeno čak ni sve redovne obroke ishrane sasvim konkretno govori o položaju MO i efikasnosti izvršenja njegove funkcije raspoređivanja sredstava za potrebe odbrane.

Ministarstvo odbrane pokretalo je inicijativu da se za ratno stanje donese i odgovarajuća primerena i neophodna ratna regulativa, međutim, za takvu regulativu ne postoji odgovarajuća politička volja što je Skupština RSK pokazala odbacujući već donete ratne uredbe iz oblasti pravosuđa.

Organizacija i kadrovska struktura MO i njihov uticaj na sprovođenje uloge MO u odbrambenom sistemu RSK Zakonom i propisima utvrđene poslove i funkcije organa državne uprave Ministarstvo odbrane obavlja u meri postojećih objektivnih mogućnosti (kadrovskih i materijalnih) Republike Srpske Krajine.

Stanje popunjenosti područnih organizacionih jedinica (gde je uglavnom preuzet kadar od vojno-teritorijalnih organa JNA) je optimalno i kreće se oko 90%.

Popunjenost MO u sedištu prema postojećoj formaciji je krajnje nezadovoljavajuće. Za PVL(profesionalno vojno lice) ono je manje od 20%, a za CL(civilno lice) manje od 30%.

Pojedine organizacijske jedinice u sedištu su bez ijednog zaposlenog lica (Inspekcija odbrane, Odsek za statusna i kadrovska pitanja, Tržišna i MF(materijalno-finansijska) inspekcija) dok je popunjenost drugih organizacijskih jedinica manja od 50%.

Najveći broj nedostajućeg kadra je visoke ili više stručne spreme čime su najviše ugrožene funkcije MO koje se težišno obavljaju i koncentrisane su u sedištu ministarstva (organizacione, kontrolne, nadzorne i inspekcijske).

U MO raspoređena su i zaposlena CL sa različitim statusnim rešenjima. Jedan deo (bivša GL(građanska lica) JNA) zadržao je status CL u VJ, jedan deo zaposlenih dobio je taj status posle prestanka funkcionisanja JNA na određeno ili neodređeno vreme, a jedan (procentualno najveći deo) ima status radnika zaposlenih u državnim organima RSK. Osnovni problem statusa CL u VJ na službi u MO RSK i u SVK je što nemaju rešeno penzijsko-invalidsko osiguranje, odnosno ne teče im radni staž. S druge strane popuna kadrom visoke i više stručne spreme uopšte, otežana je zbog odliva tih kadrova iz RSK. Popuna MO profesionalnim vojnim licima posebno je nezadovoljavajuća prvenstveno zbog prioriteta koji je u tom pogledu razumljivo dat Vojsci.

10

Soko Joševački

Istina za pravdu VI KOMANDA 39. KORPUSA Komanda „P A U K“ Str. pov. br. 78-1 02. 01. 1995. godine Smena jedinica na ratištu, dostavlja.-

K-di SOd “C” S obzirom da nije ispoštovano naređenje za smenu jedinica po dogovoru: NAREĐUJEM: 1. Na ratištu imati sledeće jedinice: - Na ličkom delu jedinicu kompletnu daje 31. pbr, a MB četu SOd “C”.

- U rejonu Glinice Komandu bataljona i 3 pč 33. pbr jednu pč 31. pbr jednu pč 24. pbr Komandu i 3 pč sa pozadinskim elementima na Obljaju daje 24. pbr Komanda 39. K organizuje IKM u s. Glinica.

- Jedinice u rejonu Rajnovca i to: 1 i 2 pč određuje 24. pbr Jedinica za podršku ostaje kao do sada.

2. Smenu jedinica planiraju i organizuju komande brigada a potrebno gorivo za prevoženje troše od PkPo 39. K. 3. Napominjem da je već naređeno da se isti broj ljudi smenjuje i da se od čete napravi vod jer Komanda “PAUK” neće dozvoliti zamenu. Borci sa sobom moraju imati po 1 b/k municije.

4. Smotru vrše k-danti - k-diri i najstrože se zabranjuje donošenje alkohola na ratište.

3. Komanda 24.pbr smenit će jedinicu iz 33. pbr u Rajnovcu, a jedinica iz 33. pbr premestiti će se na ratište u sastavu svoje jedinice u Glinici gde je trebalo da se uvede.

6. Napominjem da se ovom zadatku treba krajnje odgovorno posvetiti.

7. Izvestite komandu 39. K o realizaciji ovog naređenja do 05. 01. 1995. g.

BD/NI

KOMANDANT p u k o v n i k Žarko Gačić, (v.r.)

11

Soko Joševački

Istina za pravdu VI KOMANDA 39. KORPUSA Str. pov. br. 64-1 02. 01. 1995. godine P e t r i nj a Obaveštajna informacija.-

K-di: 24. 26. 33. pbr 31. pbr - aktom U toku 30/31. 12. 1994. g. prikupljeni su sledeći obaveštajni podaci: l.OS RH: -Prema nepotvrđenim podacima NDH je završila sve pripreme za napad na RSK najverovatnije datum se poklapa sa 21. 01. 1993. g. kada je RSK napadnuta od strane NDH posle tzv. “VENSOVOG PLANA”.

-Jordanski punkt iz rejona sela Bobovac premešten zajedno sa tehnikom u Kutinu (razlog nepoznat).

-Komanda UNPROFOR-a u sektoru zapad (RSK) nije ispoštovala dogovor o obezbeđenju Auto-puta Zagreb-Beograd u rejonu Novske do Nove Gradiške. Dobar deo puta je nepokriven, a na račun obezbeđenja Auto-puta ukinute su neke dosadašnje osmatračnice i kontrolne tačke što HV omogućava ubacivanje IDG posebno u reonu šume Prašnik.

2. Cazinska krajina Potvrđeni su podaci da je specijalna jedinica MUP-a tzv. R BiH “LASTE” sa delom specijalnih jedinica iz Travnika avionom prevežena u Bihać preko aerodroma Ćoralići. Istim avionom stigla je grupa starešina koji su postavljeni na komandne dužnosti u 5.K. -U Pjanićima je K-da jedne brigade 5. K. -Fikret Abdić je naredio da se ne dozvoli snagama 5. K da se utvrde na linijama već da ih stalnom vatrom tereti da se pomeraju.

Našim jedinicama u rejonu Glinice do sada se predalo 15 Izetbegovićevih vojnika koji su poslati u sabirni logor Fikreta Abdića.

KOMANDANT p u k o v n i k Žarko Gačić, (v.r.)

12