Lovas 2.

Soko Joševački

Soko Joševački

Lovas II

2

Lovas II Soko Joševački UTVRĐUJE SE da su na glavni pretres pristupili: -zamenik tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović, -punomoćnici oštećenih, Nataša Kandić i advokat Dragoljub Todorović, -svi optuženi, -branioci optuženih, advokati Zdravko Krstić, Gradimir Nalić, Igor Olujić, Vojislav Vukotić, Miladin Živanović, koji će na ovom pretresu menjati advokata Miodraga Planojevića, Jasmina Živić, Branko Lukić, Branko Dimić, Gordana Živanović, Slobodan Živković, Branislava Furjanović i advokat Radoslav Šoškić, po zameničkom punomoćju advokata Mile Janković.

Sud donosi REŠENjE Da se glavni pretres ODRŽI. Pretres je JAVAN. Glavni pretres SE NASTAVLjA u 9 časova i 50 minuta.

NASTAVLjA SE ispitivanje optuženog RADOVANA VLAJKOVIĆA, a iz sudnice UDALjUJU svi ostali optuženi koji nisu ispitani i saopštava im se da je nastavak glavnog pretresa dana 17. septembra 2008. godine sa početkom u 9 časova i 30 minuta.

PREDSEDNIK VEĆA: Radisav Josipović neka ostane, neka sačeka, ne u sudnici, nego van, ako danas uspemo da započnemo sa iznošenjem njegove odbrane. Da li su izašli iz sudnice svi optuženi koji nisu izneli odbrane?

OPTUŽENI RADOVAN VLAJKOVIĆ PREDSEDNIK VEĆA: Evo, pre nego što nastavimo sa pitanjima, samo nešto da razjasnimo. Juče je punomoćnik oštećenih, advokat Dragoljub Todorović pitao Vas, vezano za Vašu odbranu, da ste u jednom momentu kao pretpostavljenog Darku Periću, pominjali potpukovnika Miodraga Dimitrijevića, ja sam ga prekinula u tom momentu, smatrajući da to niste izneli, međutim, sada imam ovde, izvukla sam taj deo transkripta, pa ću tačno da Vam citiram šta ste izjavili, a Vi ćete mi se u vezi toga, izjasniti. Vi ste rekli «kao čovek nisam dobio određene elemente koje svaki oficir, svaki vojnik mora da dobije, znači od svoje komande. Da li je Darko to dobio od njegovog komandira, konkretno Dimitrijevića, ja ne znam, to on zna». Pa, možete li to da pojasnite, znači ovde Vi pominjete Dimitrijevića kao komandira Darku Periću.

Opt. VLAJKOVIĆ: Mislim da sam ja to u drugom kontekstu mislio, mislim da, pošto se ovde spominje Dimitrijević, pa sam rekao Dimitrijević, ali u tom momentu nisam znao čoveka. Niko mi nije rekao ko je taj čovek, niko me nije upoznao.

PREDSEDNIK VEĆA: Ali, kakav je kontekst, nema nikakvog drugog konteksta, Vi ovde u Vašoj odbrani pominjete da je Dimitrijević komandir Darku Periću.

Opt. VLAJKOVIĆ: Pošto se to ime pominje na suđenju, iz tog konteksta sam rekao, ne u smislu da sam ja znao tada. Nisam mogao znati, niko me sa čovekom nije upoznao, niti znam čoveka, nikada ga nisam video. Znači, nije mi rečeno, ko je taj čovek.

PREDSEDNIK VEĆA: A iz kog to, odakle Vama onda saznanje?

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, ovde sam čuo u sudu i čuo sam...

PREDSEDNIK VEĆA: Gde u sudu, gde se to priča u sudu?

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, dobro, Dimitrijević se spominje kao da je komandovao Darku Periću, u izjavama, dobio sam to, mislim od odbrane moje.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro.

Opt. VLAJKOVIĆ: Od mog advokata sam dobio, vidim da se spominje Dimitrijević.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, da li ste Vi završili sa pitanjima, Nataša Kandić, juče ste završili sa pitanjima? Dobro, idemo, branilac optuženog Radovana Vlajkovića. Izvolite, 3

Lovas II Soko Joševački kolega.

Adv. LUKIĆ: Nemam ja pitanja za svog branjenika.

PREDSEDNIK VEĆA: Nemate, idemo dalje. Advokat Zdravko Krstić.

Adv. KRSTIĆ: Ja sam u dilemi da li da pitam ili ne i odlučio sam se ipak da pitam nešto.

PREDSEDNIK VEĆA: Izvolite. Samo malo sačekajte.

Adv. KRSTIĆ: Problem je sa slušalicama.

PREDSEDNIK VEĆA: Vidim da nešto optuženi Dimitrijević, da li imate problem sa tim slušalicama?

Opt. DIMITRIJEVIĆ: Apsolutno ne čujem ništa. Sva tri su mi dali da probam, ne čujem ništa. Evo ovde samo neki šum, izričito jak šum. Juče je to bilo dobro, danas ne.

PREDSEDNIK VEĆA: Šta, svako jutro treba da promenimo pet, šest slušalica, da bismo počeli pretres.

Opt. DIMITRIJEVIĆ: Radi se o čoveku gde sam ja veoma zainteresiran da čujem.

PREDSEDNIK VEĆA: Da, ja Vas potpuno razumem.

Adv. KRSTIĆ: Ja ću dati doprinos ekonomičnosti i celishodnosti ovog postupka, pa odustajem od pitanja.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne morate da odustajete, nego samo da sačekamo par minuta da bi optuženi Miodrag Dimitrijević mogao da prati suđenje. Da li treba da se izgovori nešto. ČLAN VEĆA-SUDIJA TATJANA VUKOVIĆ: Da li čujete?

PREDSEDNIK VEĆA: Molim, da li čujete Vi sada?

Evo mikrofon je uključen.

Adv. TODOROVIĆ: Da li čujete sudiju?

PREDSEDNIK VEĆA: Da li mene čujete sada?

Opt. DIMITRIJEVIĆ: Čujem Vas. PREDSEDNIK VEĆA: Onda možemo da nastavimo.

Adv. KRSTIĆ: Optuženi je u svojoj odbrani u nekoliko navrata, pa čak pominjao posle tog događaja, da je odmah došla vojna policija u Lovasu i da je njega i drugog još nekog, u stvari, ja ne znam koga, privela u Šidu. Moje pitanje je, ne šta je bilo, kako je bilo tamo, to je tužilac pitao i ja potpuno razumem ponašanje posle sedamnaest godina optuženog, da ne govori o tome, prvo jedno podpitanje, da li se Vi i dalje plašite tih ljudi iz Šida?

Opt. VLAJKOVIĆ: Da. Adv. KRSTIĆ: Da? Opt. VLAJKOVIĆ: Da. Adv. KRSTIĆ: Ja Vas potpuno razumem. Da li je to bila viša komanda ili vojnoobaveštajna služba ili vojna policija, kakav...?

Opt. VLAJKOVIĆ: Bilo ih je više.

Adv. KRSTIĆ: Ko Vas je ispitivao tamo, viša komanda ili oficiri i službenici te vojnoobaveštajne službe ili vojna policija, mislim, samo ko je, ne šta je?

Opt. VLAJKOVIĆ: Dva oficira i jedan podoficir.

Adv. KRSTIĆ: Kako su se oni predstavili?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne, nisu se predstavili.

4

Lovas II Soko Joševački Adv. KRSTIĆ: Nisu se predstavili? Vama su kroz ovaj postupak još u istrazi, što zamenik tužioca, što istražni sudija, u nekoliko navrata predočavali sadržinu te izjave koja je inače službena beleška i ne može da se upotrebljava.

ZAMENIK TUŽIOCA: Ja se izvinjavam, prigovor, niko nikada nije predočavao.

PREDSEDNIK VEĆA: Nije bilo tog predočavanja.

Adv. KRSTIĆ: Taj sam prigovor i očekivao, inače nisam hteo da citiram, zamenik tužioca.

ZAMENIK TUŽIOCA: Mi bi bili zahvalni da se citira.

Adv. KRSTIĆ: Da se ne citira?

ZAMENIK TUŽIOCA: Da se citira.

Adv. KRSTIĆ: Da se citira, da, upravo na ovo podpitanje.

PREDSEDNIK VEĆA: Pošto ta izjava ni u kom slučaju neće moći da se koristi kao dokaz.

Adv. KRSTIĆ: Molim Vas, sudija, Vi ste juče dozvolili tužiocu da pita i da koristi tu službenu belešku.

PREDSEDNIK VEĆA: Ali samo...

Adv. KRSTIĆ: Čak ste i Vi pitali, da li ste svojeručno pisali, kakve to veze ima, ako se ne upotrebljava, uopšte to pitanje?

PREDSEDNIK VEĆA: Ali, ne možemo onda ni da, ako nešto ne koristimo kao dokaz, ne možemo da citiramo delove tog nekog...

Adv. KRSTIĆ: Hoću da postavim taj problem uopšteno. Dakle, mi ovde koristimo ili neki koriste službene beleške koje ne mogu da se koriste kroz postupak, a kasnije na kraju suđenja, kao u istrazi, Vi ćete odlučiti da se izdvoji, a koriste se.

ZAMENIK TUŽIOCA: Ne, ja se izvinjavam.

Adv. KRSTIĆ: To je zloupotreba postupka, pre svega od strane tužioca.

ZAMENIK TUŽIOCA: Ja se izvinjavam, dozvoljavate?

Adv. KRSTIĆ: Ako se nije promenio zakon, u mom zakonu ne piše, ne znam.

ZAMENIK TUŽIOCA: Dozvoljavate li da kažem nešto? Ja bih molio, ako je to izrečeno, da se kaže, kada, gde, ko je to uradio?

Adv. KRSTIĆ: Tako je.

ZAMENIK TUŽIOCA: Ja sam, koliko sam čitao spise, nikada nigde.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, hajte, izvolite, recite.

Adv. KRSTIĆ: Kolega, upravo da nije bilo te primedbe, ja bih prešao preko toga, evo na zapisniku pred istražnim sudijom, samo dozvolite, ja nemam ovo da pritisnem dugme, imam, u stvari, ali ne znam gde da pritisnem. To je zapisnik od 30.05.2007. godine, na strani 13, obeleženo 162/7, pardon, pardon, 21170/7, tako se obeležava ovaj deo transkripta. Zamenik tužioca kaže, dobro, Vi ste svojevremeno dali u vezi ovih događaja po našem zahtevu ovlašćenim organima tamo Vojne bezbednosti, kome li, izjavu u vezi ovih događaja. To je bilo pre neko vreme, vremena, godinu dana ili nešto, ne znam kada je bilo. Dalje, zamenik kaže, da li se sećate, šta ste tada izjavili. Jel to nije upotreba? I dalje, samo da završim, kolega, evo.

ZAMENIK TUŽIOCA: Ali, izvinjavam se, ovaj, ovo je 2007. i govori se o nečemu što je bilo od pre godinu dana, znači, 2006., a mi ovde pričamo o Šidu koji je bio deset godina pre toga. U Šidu je...

Adv. KRSTIĆ: Reč je o belešci u Šidu.

ZAMENIK TUŽIOCA: On govori da je bio u Šidu 20. oktobra 1991.

Adv. KRSTIĆ: Tako je, o vojno-bezbednosnoj strukturi govori.

ZAMENIK TUŽIOCA: Ne, ne.

Adv. KRSTIĆ: Ako je ponovo davao, ja to ne znam. Ali dobro, da se ne, mislim, Vi odlučite, ja, ja sam hteo generalnu primedbu da dam i to. Mnogo dozvoljavate ostalim učesnicima da direktno pitaju, bez Vaše saglasnosti. Ja bez Vaše saglasnosti neću da 5

Lovas II Soko Joševački razgovaram sa optuženima i bilo kim, ako mi dozvolite, ja ću direktno, a ako ne, preko Vas. Istom prilikom, evo istražni sudija šta kaže, na 24. strani, da li ste Vi, upućeno optuženom tada okrivljenom, 20.10.1991. godine u Šidu davali, istražni sudija kaže, da li ste potpisujete ćirilicom, navodi ga da priča o toj belešci. Dalje ide još, da li se sećate, šta ste u toj izjavi rekli. Dakle, jel’ to nije upotreba te beleške. I na kraju, zamenik tužioca, vrhunac, na poslednjoj, 27. strani, 176/7, kaže, on sada sublimira to i daje komentar sadržina te Vaše izjave koju ste dali tada je potpuno druga priča, prekorava okrivljenog što se ne seća toga - bez obzira na situaciju u kojoj ste bili, da neko ko bi to pisao tu izjavu, da je to tako nešto izmišljao. Dovršio sam sa tim, ali pitam samo, da je i tada i sada, optuženi spomenuo neku presiju vojnika, pa ja pitam, na šta se odnosi ta presija vojnika, prilikom tog ispitivanja u Šidu? Na šta ste to mislili, to sam pročitao? Zbog presije vojnika su Vas pustili, valjda.

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, presija vojnika. Da, dok sam ja bio u Šidu, dešavao se jedan bunt, jedna, vojska je protestvovala i tražila hitno puštanje mene i Josipovića iz zatvora, nismo bili u pritvoru, jer to su sasvim drugi uslovi, mi smo bili u tako nehumanim uslovima za jednog čoveka, da ja životinje, mog kera ne bih zatvorio tamo i tako ga držao. Dalje neću da pričam, jer sve što bi pričao, bilo bi iluzorno, kao čovek. Znači, dešavale su se te stvari u Lovasu, vojska je pritisla vojnu policiju upravo tamo, koja je i odgovorna zato što je imalo deset vojski tamo, isti su ljudi odgovorni, jer ne može jednom mestu da nose svi pušku, od civila, pa šta ja znam tamo, deset uniformi. Znači, oni su trebali da dođu i da kažu, e, ljudi, da vidimo ko je ovde, da pohapse, kao što su nas znali da i tamo da prave svašta. I u jednom momentu je došao taj viši oficir i kaže, hajde da završimo sa vama već jednom, ovi vaši hoće da blokiraju Lovas, hoće da prave čudo i onda nas je pustio.

Adv. KRSTIĆ: Da li se sećate, kako se zove taj viši oficir?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne sećam se. Znam da je jedan bio Hrvat, čini mi se, jedan bio Srbin, jedan ne znam.

Adv. KRSTIĆ: Dobro, još je bilo bratstvo i jedinstvo.

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne sećam se kako se zovu.

Adv. KRSTIĆ: Sem vas komandira vodova, da li je još tog dana neko priveden ili sutradan, da li znate o tome nešto? Ako ne znate, ništa.

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, ja ne znam stvarno.

Adv. KRSTIĆ: Iz te date izjave koju ne pominjemo.

Opt. VLAJKOVIĆ: Da. Adv. KRSTIĆ: Sadržinu i tako dalje i iz pitanja tih službenih lica iz Vojno-obaveštajne službe, koji su obavili razgovor sa Vama tada, odmah sutradan, dakle, da li ste stekli utisak da oni znaju ko je osumnjičen za ovaj nemio događaj?

Opt. VLAJKOVIĆ: Oni su sve znali.

Adv. KRSTIĆ: Sve su znali? To sam hteo da čujem, hvala.

Opt. VLAJKOVIĆ: Ti ljudi su sve znali.

Adv. KRSTIĆ: Hvala. Nosili ste pešadijsko naoružanje, ja se ne razumem kao tužilac u to, samo da završim, kolega, dakle, puške, oružje.

Opt. VLAJKOVIĆ: Jeste.

Adv. KRSTIĆ: Tako sam razumeo, pešadijsko ono koje se nosi,. Vama optužnicom, a i drugima, stavljaju na teret da se pucalo s leđa u ove civile i tako dalje. Da li Vas je na tu temu nešto, da su Vas ovi ljudi pitali?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne sećam se, ne sećam se, stvarno.

PREDSEDNIK VEĆA: Samo malo ovde da se zaustavimo.

Adv. KRSTIĆ: Odlično.

PREDSEDNIK VEĆA: Optuženi se branio da on nije nosio puške te, nego da je samo 6

Lovas II Soko Joševački imao «škoripion».

Adv. KRSTIĆ: Dobro, ali neki su nosili puške, to pretpostavljam da su nosili, nisu išli toljagama tamo. E sada, glavno i bitno pitanje što sam hteo da postavim, uz Vaše dopuštenje, da li je tada kroz taj postupak, da li ste Vi čuli i Vi imate neposredno ili posredno saznanje da je bilo ko u tom postupku otkrivanja izvršilaca, vršio neko balističko veštačenje tog oružja, kako bi se pouzdano utvrdilo, ko je pucao i da li je pucao?

Adv. LUKIĆ: Ja bih prigovorio ovde, to okrivljeni ne može da zna.

Adv. KRSTIĆ: Ne, ako može, ja pitam, ak ne može, da li zna?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne znam.

Adv. KRSTIĆ: Jer je to azbuka, kada se utvrđuje prava istina i trag ko je pucao. Ne bi bilo nagađanja sada, da li su ovi ili oni i da li su uopšte.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, da se ne zadržavamo, ne zna čovek.

Adv. KRSTIĆ: Ne, ne, ne, ja samo da mi ne zameri kolega, kolega je u pravu bio što je intervenisao. Vi ste rezervni oficir i iz Vašeg iskaza i ranija, a posebno juče, shvatio sam vrlo dobro motive i razloge odbijanja ove naredbe za komandovanje ovom jedinicom i posebno sam shvatio razloge zbog kojih ste to odbili. Ja bih Vam pokazao ovu naredbu koju je izdao gospodin pukovnik Lončar, samo stav 2.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne možete to, ja znam šta ste hteli, ali ne možete to njemu da predočavate i ne znam u kom kontekstu.

Adv. KRSTIĆ: Čovek je od struke.

PREDSEDNIK VEĆA: Nije veštak.

Adv. KRSTIĆ: Ali u tom svojstvu kao veštak se izjašnjavao na osamnaest pitanja zamenika tužioca.

PREDSEDNIK VEĆA: Kakve veze ima on sa naredbom za napad?

Adv. KRSTIĆ: Sudija, ne dozvoljavate i završen posao.

PREDSEDNIK VEĆA: Odbija se uopšte odgovor na takva pitanja.

Adv. KRSTIĆ: Tako je, nisam ja navalentan toliko baš.

PREDSEDNIK VEĆA: Da nam sada optuženi Radovan Vlajković tumači naredbu za napad na Lovas.

Adv. KRSTIĆ: Ne, kako bi se ponašao po ovoj naredbi, da li je ovo ispravna naredba, to sam hteo da pitam, da napravimo razliku.

PREDSEDNIK VEĆA: Odbija se odgovor na ovo pitanje.

Adv. KRSTIĆ: Molim, molim, nema nikakvog problema.

PREDSEDNIK VEĆA: Pitate rezervnog poručnika tako nešto.

Adv. KRSTIĆ: Dobro, više za vojna pitanja treba da pitamo ovog Acu, što ih je sprovodio sada.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, ako nemate više pitanja.

Adv. KRSTIĆ: Imam, imam. Da li ste Vi i kada, odnosno, ’ajde da nastavim, čuli i gde za ovaj izraz koji se pominje u optužnici «živi štit»?

PREDSEDNIK VEĆA: To je bilo pitanje, odgovorio je.

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne, nikada.

PREDSEDNIK VEĆA: Ja sam ga juče to pitala, da li je pominjano.

Adv. KRSTIĆ: Ja se izvinjavam. Evo i poslednje pitanje, da li je Vama neposredno ili posredno poznato da su moji branjenici Ljuban Devetak i Devčić Milan izdavali neka naređenja Vama i Vama okruženih ljudi i bilo kakvo njihovo delovanje tamo, da li ste ih uopšte znali u momentu kada ste bili tamo, rekli ste da ste bili šesnaest sati?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne, nisam nikada ni čuo, ni video te ljude.

Adv. KRSTIĆ: Njih ste videli, za njih ste čuli, saznali ovde u postupku?

Opt. VLAJKOVIĆ: Da. 7

Lovas II Soko Joševački Adv. KRSTIĆ: Hvala.

PREDSEDNIK VEĆA: Idemo dalje, advokat Gradimir Nalić i Igor Olujić, imate li pitanja?

Adv. NALIĆ: Dobar dan, gospodine Vlajkoviću. Ja ću kratko nekoliko pitanja.

Opt. VLAJKOVIĆ: Izvolite.

Adv. NALIĆ: Da postavim, da Vas zamolim da mi odgovorite. Vi ste u jučerašnjoj i u ranijim izjavama govorili o jednom vodu koji je već bio iz odreda kojim je komandovao gospodin Perić, koji se već nalazio u Lovasu pre Vašeg dolaska. Da li možete da kažete, ko je bio komandir tog voda, da li se sećate i sa kakvim je zadatkom eventualno taj vod se nalazio u Lovasu, da li Vam je bilo poznato?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ja samo znam da je to bio diverzantski vod, a ko je komandovao, ne znam, jer to Darko zna.

Adv. NALIĆ: A da li Vam je Miro Plavšić ime poznato?

Opt. VLAJKOVIĆ: Da. Adv. NALIĆ: Da li je on komandovao nekom jedinicom?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. Adv. NALIĆ: Čime se bavio taj gospodin Miro Plavšić u okviru odreda?

Opt. VLAJKOVIĆ: Taj je u okviru odreda bio zadužen za te poslove bezbednosti.

Adv. NALIĆ: Hvala lepo.

Opt. VLAJKOVIĆ: Procedure.

Adv. NALIĆ: Recite mi samo još jednu stvar, lišeni slobode ste bili Vi i gospodin Josipović. Da li je gospodin Plavšić bio lišen slobode, da li Vam je poznato, tom prilikom?

Opt. VLAJKOVIĆ: Na kojeg Plavšića mislite?

Adv. NALIĆ: Na Mira Plavšića.

Opt. VLAJKOVIĆ: Na tog Mira, mislim, moramo da raščistimo Miroslav je...

Adv. NALIĆ: Ja mislim na organa bezbednosti u odredu?

Opt. VLAJKOVIĆ: Organa bezbednosti, ne.

Adv. NALIĆ: Nije bio lišen slobode?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je taj čovek bio u Lovasu, imate li saznanje?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne, ja ga nisam video u Lovasu, bio je u Sremskim Čakovcima.

Adv. NALIĆ: Ko je izveštavao organa bezbednosti o događajima u Lovasu, da li Vam je to poznato? Da li je to bila Vaša obaveza?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. Adv. NALIĆ: Nije? Da li Vam je poznato čija je to obaveza bila?

Opt. VLAJKOVIĆ: Darkova.

Adv. NALIĆ: Da li Vam je poznato, da li je gospodin Perić obavestio organ bezbednosti i na koji način o događajima?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ja sam to pročitao u odbrani, ali...

Adv. NALIĆ: Nije Vam lično poznato?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne, tada mi nije rekao ništa.

Adv. NALIĆ: Dobro, hvala. Vi ste takođe juče izneli da, izjašnjavajući se oko toga gde ste smestili svoju jedinicu, da je ona bila smeštena u školi, govorili ste, čini mi se, o jednom stanju gde je bilo mnogo naoružanih ljudi, raznih po selu, te ste Vi iz mera predostrožnosti naredili kopanje rova jednog.

8

Lovas II Soko Joševački Gde je taj rov tačno bio postavljen, da li se ta škola nalazi na raskrsnici u selu Lovas, da li se sećate?

Opt. VLAJKOVIĆ: Mislim da je na raskrsnici, a rov je bio na ulasku škole, s desne strane.

Adv. NALIĆ: Sa desne strane, ako je ovako situirana zgrada u ovoj raskrsnici, na ovoj strani je ekonomija, da li je sa te strane bio ovaj situirani rov?

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, pored samog ulaza, tu na metar pored ulaza.

Adv. NALIĆ: Koje dužine je bio taj rov?

Opt. VLAJKOVIĆ: Rov je bio stojeći stav.

Adv. NALIĆ: Stojeći stav, a po dužini?

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, metar sa metar.

Adv. NALIĆ: Znači jedan mali rov za neku manju posadu, pretpostavljam, stražara, šta li?

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, za dvojicu ljudi.

Adv. NALIĆ: Da li su se oni nalazili u rovu po Vašoj naredbi za vreme vršenja stražarske dužnosti ili napolju, a njega su koristili kao rezervni položaj, eventualno ili zašto?

Opt. VLAJKOVIĆ: U rovu, u rovu.

Adv. NALIĆ: U rovu. Da li ste Vi tu procenu da oni treba da budu u rovu, napravili s obzirom na Vašu procenu da je situacija u toj meri u selu napregnuta i nesigurna, da ste hteli na taj način, pretpostavljam da štitite svoje vojnike? Sećate li se ko su bili vojnici koji su držali smene u tom rovu?

Opt.VLAJKOVIĆ: Ne sećam se, ne sećam se, to su određivali drugi ljudi.

Adv. NALIĆ: Kažite mi, jeste li još negde oko škole postavili stražu?

Opt. VLAJKOVIĆ: Primer, podsetili ste me, moj kolega iz kragujevačke jedinice, kada je došao posle nas, nije baš vodio brigu kako da ukopa ljude, da zaštiti i došlo je do pucnjave između ljudi i dva vojnika su nastradala.

Adv. NALIĆ: Izvinite, to se dešava u?

Opt. VLAJKOVIĆ: Posle, posle.

Adv. NALIĆ: Posle toga?

Opt. VLAJKOVIĆ: Posle ovog našeg događaja, znači to niko nije procesuirao, niti bilo koji događaj u Valjevu, on je od onih stotine ljudi koji leže tamo.

Adv. NALIĆ: Da li možemo da zaključimo da ste Vi dobili i neku bezbednosnu procenu vezano za to od nadležnih organa ili Vas je upoznao komandant?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ja sam procenio na osnovu pucnjave koja je bila blizu škole i na osnovu...

Adv. NALIĆ: U koje vreme, oprostite, je bila ta pucnjava, da li stalno ili?

Opt. VLAJKOVIĆ: Stalno, non-stop su bile pucnjave, celu noć, skoro celu noć.

Adv. NALIĆ: Recite mi, da li se sećate, da li je iz tog rova koji se nalazi ispred ulaza u školu, da li se vide zgrade s druge strane raskrsnice?

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, sigurno se vide.

Adv. NALIĆ: Vide se, dobro. Recite mi, gospodine Vlajkoviću, Vi ste ovaj, rekli juče, posle sastanka sam se vratio u učionicu i napravio spisak vojnika koji su u školi da bih znao šta će biti. Da li možete tu rečenicu malo da pojasnite?

Opt. VLAJKOVIĆ: To je spisak svih vojnika, ali ne ja, nego moj kurir je pravio.

Adv. NALIĆ: Njemu ste naložili da napravi?

Opt. VLAJKOVIĆ: Naložio sam da mi napravi spisak o rasporedu hijerarhijski, znači po vodovima i po odelenjima, tačan raspored, ne spisak u smislu određivanja za akciju, to nema veze sa tim.

Adv. NALIĆ: A da li je možda napravljen neki pregled toga gde je koji vojnik eventualno raspoređen na dužnost?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. 9

Lovas II Soko Joševački Adv. NALIĆ: Nije, takav spisak nije postojao?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. Adv. NALIĆ: Ili plan neki?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne, ne.

Adv. NALIĆ: Da li znate, da li su neki pripadnici Vašeg, konkretno, voda, bili, pardon, čete, bili raspoređeni negde na neke zadatke u selu?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. Adv. NALIĆ: Da li Vam je poznato, ovaj, poznato prezime Romanović?

Opt. VLAJKOVIĆ: Romanović?

Adv. NALIĆ: Da, vojnik Romanović?

Opt. VLAJKOVIĆ: Čini mi se da jeste.

Adv. NALIĆ: Znate li, da li je on obavljao u tih nekih šesnaest sati, dok ste se Vi tamo nalazili, pre ili posle toga, nekakvu posebnu dužnost u selu?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne znam, ja ne znam oko toga ništa.

Adv. NALIĆ: Ja moram da Vam, ako dozvoli sud, predočim da je gospodin Perić rekao, kada je u pitanju Romanović, da je bio postavljen ispred zatvora koji je obezbeđivala njegova jedinica, odnosno Vaša jedinica.

PREDSEDNIK VEĆA: Samo recite kada je rekao to, u istrazi ili.

Adv. NALIĆ: Ne, to je rekao na glavnom pretresu u svom iskazu, sada mogu da potražim.

Opt. VLAJKOVIĆ: Ja ne znam, to pitajte Darka, to ja ne znam.

Adv. NALIĆ: Dobro, u redu, prosto nije Vam poznat taj Romanović da je obavljao te?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. Adv. NALIĆ: Hvala. Da li Vam je poznato ime Miletić Veroljub, vojnik Miletić Veroljub?

Opt. VLAJKOVIĆ: Da, da.

Adv. NALIĆ: Da li je on bio u Vašoj jedinici?

Opt. VLAJKOVIĆ: Jeste.

Adv. NALIĆ: Da li Vam je poznato ime Prebeg Borisav?

Opt. VLAJKOVIĆ: Da, juče smo čuli.

Adv. NALIĆ: Isto iz Vaše jedinice?

Opt. VLAJKOVIĆ: Da. Adv. NALIĆ: Dobro. Vi ste sada, ovaj, dolazimo do, malo da se vratimo, ako dozvolite, Vi ste, ovaj, govorili o Čakovcu.

Opt. VLAJKOVIĆ: Da. Adv. NALIĆ: I govorili ste o ulozi potpukovnika Dimitrijevića u Čakovcu. Da li ste ga znali Vi tada?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ne. Adv. NALIĆ: Dobro. Govoreći juče o skupu ovome, ovaj, na kome je gospodin Perić ovaj je, kako ste rekli, ružnim rečima počeo da se obraća vojsci, da to nisu Valjevci takvi kao ni dezerteri i počeo da viče i on se obraća bučno, u smislu, da je pretio vojnim sudom i da se znaju pravila, odmah je letela glava ako se izvrši naređenje. Glave nisu letele, to smo videli, jel tako?

Opt. VLAJKOVIĆ: Ako se ne izvrši naređenje.

Adv. NALIĆ: Ako se ne izvrši, da, glave nisu letele, ali šta je tačno, u stvari, on tamo naređivao, zbog čega je postojala takva buna?

Opt. VLAJKOVIĆ: Pa, ima tačno u izjavama, mislim, sada da ne ponavljam.

Adv. NALIĆ: Po Vašem sećanju?

Opt. VLAJKOVIĆ: Šta je on tačno izjavljivao, to su rekli vojnici.

Adv. NALIĆ: Ali Vi ste rekli da su civili korišćeni kao putovođe, recimo u Zvorniku i da je sve bilo normalno.

10