Soko Joševački
Soko Joševački
Lovas VII
2
Lovas VII Soko Joševački UTVRĐUJE SE da su na glavni pretres pristupili: -zamenik tužioca za ratne zločine Nebojša Marković, -punomoćnici oštećenih Nataša Kandić i Marina Kljajić, -svi optuženi, i branioci: adv. Brankica Majkić - branilac opt. Devetaka i Devčića, adv. Marija Ivanović - branilac opt. Radojčića, adv. Vojislav Vukotić - branilac opt. Krnjajića, adv. Branko Lukić - branilac opt. Miodraga Dimitrijevića i Vlajkovića, adv. Jasmina Živić - branilac opt. Perića, adv. Branko Dimić, branioca opt. Josipovića, adv. Gordana Živanović - branilac opt. Jovana Dimitrijevića, adv. Slobodan Živković - branilac optuženih Stojanovića i Bačića, adv. Branislava Furjanović, branilac optuženih Kosijera i Stevanovića, adv. Radoslav Šoškić, branilac opt. Nikolajidisa. Pristupili su i svedoci Borislav Bogunović i Neđo Makivić. Sud donosi R E Š E Nj E Da se glavni pretres ODRŽI. Pretres je JAVAN. Glavni pretres se nastavlja u 15 časova i 10 minuta. NASTAVAK DOKAZNOG POSTUPKA ISPITIVANjE SVEDOKA SVEDOK BORISLAV BOGUNOVIĆ PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan, gospodine Bogunoviću. Svedok BOGUNOVIĆ: Dobar dan. PREDSEDNIK VEĆA: Vaši lični podaci, ime oca? Svedok BOGUNOVIĆ: Dušan. PREDSEDNIK VEĆA: Od oca Dušana, šta ste po zanimanju? Svedok BOGUNOVIĆ: Viša ekonomska. PREDSEDNIK VEĆA: Po zanimanju ekonomista, sa stanom u? Svedok BOGUNOVIĆ: Šidu, Masarikova 68-a. PREDSEDNIK VEĆA: Sa stanom u Šidu, ulica Masarikova 68-a. Godina rođenja i mesto rođenja? Svedok BOGUNOVIĆ: 25.03.1950. godine. PREDSEDNIK VEĆA: Rođen 1950. godine, gde? Svedok BOGUNOVIĆ: Negoslavci, opština Vukovar, Republika Hrvatska. PREDSEDNIK VEĆA: U Negoslavcima, opština Vukovar. Recite mi, da li ste u nekom srodstvu ili u zavadi sa optuženima u ovom postupku - Ljubanom Devetakom, Milanom Devčićem, Milanom Radojčićem, Željkom Krnjajićem, Miodragom Dimitrijevićem, Darkom Perićem, Radovanom Vlajkovićem, Radisavom Josipovićem, Jovanom Dimitrijevićem, Sašom Stojanovićem, Draganom Bačićem, Zoranom Kosijerom, Petronijem Stevanovićem i Aleksandrom Nikolajidisom? Svedok BOGUNOVIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Bićete saslušani kao svedok. Kao svedok ste dužni istinu da govorite, davanje lažnog iskaza je krivično delo. Niste dužni da odgovarate na pojedina pitanja, ukoliko bi odgovorima na ta pitanja izložili teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju sebe ili nekog svog bliskog srodnika. Pre nego što krenete da 3
Lovas VII Soko Joševački svedočite, položićete zakletvu, pročitavši taj tekst ispred Vas. Izvolite. Svedok BOGUNOVIĆ: Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato, neću prećutati. PREDSEDNIK VEĆA: Da li ima tu neka stolica da sednete? Svedok BOGUNOVIĆ: Ima. PREDSEDNIK VEĆA: Možete da sednete i spustite mikrofon dole prema Vama. Svedok Borislav Bogunović, od oca Dušana, po zanimanju ekonomista, sa prebivalištem u Šidu, ulica Masarikova 68-a, rođen 25.03.1950. godine u Negoslavcima, SO Vukovar, sa optuženima nesrodan, nije u zavadi, opomenut, upozoren, a nakon polaganja zakletve, izjavljuje: PREDSEDNIK VEĆA: Pred Višim sudom u Beogradu vodi se krivični postupak protiv ovih četrnaest lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Predmet optužbe je stradanje 69 civila hrvatske nacionalnosti u mestu Lovas, u oktobru i novembru mesecu 1991. godine. Bliži predmet optužbe je napad na Lovas i stradanje civila prilikom tog napada, zatim, ubistva, telesna povređivanja i protivzakonita zatvaranja civila u ovom periodu u selu i stradanje civila prilikom događaja na takozvanom minskom polju. Vas je odbrana optuženog Milana Devčića, advokat Brankica Majkić, predložila za svedoka, s tim da imate neka saznanja o ovome što je predmet naše optužbe. Izvolite, gospodine Bogunoviću, ispričajte sve što Vam je poznato u vezi ovoga. Svedok BOGUNOVIĆ: Što se tiče samog Lovasa i dešavanja u Lovasu, ja u tome nisam učestvovao. Znao sam da će biti napad, mislim da je to bilo 09./10. oktobra 1991. godine i o tome me je obavestio Krnjajić Željko koji je bio komandir stanice policije u Tovarniku. I ja sam ga pitao, «ko će to da vodi», on je rekao, «idemo pod, vojska to vodi, vojska je napravila plan, sve će to ići po onome kako oni budu isplanirali» i pitao sam ga, sa koliko ljudi kreće, a on je rekao, deset do dvanaest ljudi će krenuti, na šta sam mu rekao samo: «Pazi na sebe i na ljude da se svi živi i zdravi vratite i da to prođe kako treba». Nisam imao pristupa, niti kod planiranja toga, niti kod samoga izvođenja napada na selo Lovas, tako da, ovaj, što se toga tiče, ne mogu nešto da kažem. Imao sam u to vreme dok sam bio ministar unutrašnjih poslova, dvojicu pukovnika, Ljubišu Petkovića i Subotić, mislim da se Milan zvao, nisam siguran, kod kojih sam išao svako jutro na referisanje i koji su mi davali zadatke šta ja ustvari treba da uradim, odnosno šta bi bilo najbolje da se uradi. Isto tako, znači za Lovas sam sutra saznao da se ušlo u Lovas, da je, ovaj, bilo malo pucnjave, ali nije bilo nekih većih žrtava. I pošto smo već u Tovarniku imali policiju, stanicu policije, tu je bio Željko Krnjajić kao komandir. Isto smo to planirali i u selu Lovas, međutim, rečeno mi je da još nije vreme za to i da se to još malo sačeka, da se vidi kakvo će stanje biti i šta će dalje da se dešava. Posle par dana je tamo, mislim da je imenovan Vorkapić da li Milorad ili ne znam, za komandira i znam da je Krnjajić 11.-og, čini mi se ili 12.-og, mislim da je 11.-og da je ranjen i da je prevežen u Beograd u bolnicu, tako da ovaj, eto što se toga tiče oko Lovasa. Znači, ne znam puno i ne mogu puno tu da Vam kažem, jer sam slabo odlazio u Lovas. Inače, iako sam iz tog kraja, nisam tamo, retko sam odlazio, nisam bio upoznat puno sa nekim stvarima. Ono što sam čuo na referisanju ili kada je tako nešto prenošeno, ali znam da, kažem, da je rečeno da je, jer sam pitao kada se vratio Krnjajić, ko je vodio, Kamberi, ne znam, bio je ovaj, naredba je bila od Lončara i tako. Ali uglavnom, to je sve bilo što sam čuo i kažem, nisam bio niti svedok, niti sam imao nekog upliva većeg u to što se radilo, odnosno što se dešavalo u tim momentima. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je to sve? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, mogu još da kažem, eto, ovaj, da je posle pogibije pokojnog Vorkapića, negde posle sedam, osam dana, deset, koliko je to bilo, negde posle 20.-og, da je 4
Lovas VII Soko Joševački Milan, ovaj sada ne mogu da se setim, ovaj Devčić, Devčić da je postavljen bio za, ovaj, komandira policije u Lovasu. Inače, i pored toga što sam bio na tim sastancima, nisam mogao da odlučujem, odnosno sve do negde krajem dvanaestog meseca 1991. godine, bila je vojna uprava gde mi nismo, znači civilna vlast nije zaživela, odnosno nije mogla ništa da uradi bez saglasnosti vojske, odnosno bez ljudi koji su u to vreme bili na komandnim mestima i koji su odlučivali o tome šta će se i kako će se raditi. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, izvolite, koleginice Majkić. Adv. MAJKIĆ: Dobar dan, gospodine Bogunoviću, ja sam Brankica Majkić, advokat u ovom postupku sam branilac optuženog Ljubana Devetaka i Milana Devčića i Vas smo mi predložili za svedoka upravo na okolnosti, između ostalog, i ovo što ste spomenuli, imenovanje Milana Devčića za komandira policije u Lovasu. Ja bih Vas, najpre, pitala, u ovo vreme koje optužnica obuhvata, dakle oktobar-novembar 1991. godine, gde ste Vi radili, odnosno koju ste poziciju zauzimali? Svedok BOGUNOVIĆ: U to vreme sam bio ministar unutrašnjih poslova, ali sam bio stacioniran u Šidu iz razloga što je to bilo daleko od Erduta, odnosno taj kraj je bio za sebe, Vukovar je bio u sredini, znači bio je taj deo presečen od Erduta i tu sam dobio, imao sam svoj štab sa kojim sam radio i bio, vodio računa o stanovništvu koje se nalazilo tu do Vukovara, znači sa ove strane vodio sam računa o tome da tu bude sve u redu i da im tu pomognem. Adv. MAJKIĆ: Hoćete nam reći, do kada ste bili ministar unutrašnjih poslova? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, negde do kraja 1991. godine. Adv. MAJKIĆ: Ministar ste bili u kojoj Vladi, niste rekli do kraja? Svedok BOGUNOVIĆ: U Vladi SAO Krajine, odnosno Istočne Slavonije, Srema i... Adv. MAJKIĆ: Baranje. Spomenuli ste na početku ova dva pukovnika, Ljubišu Petkovića i Subotića. Možete nam reći, kojim su oni formacijama pripadali? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, oni su bili bezbednjaci, oba. Adv. MAJKIĆ: U okviru koje jedinice? Svedok BOGUNOVIĆ: E, to ne znam. Adv. MAJKIĆ: Da li možete da nam kažete, ovaj, vezano za samo to formiranje i Vaše imenovanje, gaj period, šta je dovelo do toga, jer smo ovde imali svedoke koji su govorili da je SAO Krajina, odnosno pre toga, Baranja, Zapadni Srem, neka potpuno priča za sebe, odvojena od, ovaj, struktura tadašnje SFRJ .i JNA. Da li možete da nam kažete, na koji način ste Vi, ako ste sarađivali sa tadašnjim predstavnicima zvanične JNA i šta je Vama poznato o tome, upravo ovo što ste spomenuli i mogućnost formiranja civilnih organa na područjima Republike Hrvatske i ovu vojnu upravu koju ste spomenuli, takođe? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, mogu da kažem da posle 02. maja, odnosno dešavanja u Borovu Selu, kada je došlo do sukoba hrvatske policije i stanovništva u Borovu Selu, da je posle toga JNA došla odmah na prostor Sremsko-baranjske oblasti i da se tu zadržala ne tako aktivno. Posle se dolazilo još, još se više dolazilo, snaga, jer se videlo da se rasplamsava sukob između Hrvata i Srba, odnosno da tu svakim danom postaje sve gore i gore, što je na kraju dovelo do toga da su pojedina srpska sela živela u enklavama, odnosno nisu mogli da izađu iz obruča gde su bili opkoljeni, odnosno okolo su bila hrvatska sela, a nije se moglo, znači, proći, nije bilo puteva da se prođe do Srbije, odnosno tamo gde bi se moglo nabaviti ono što je najnužnije, odnosno da bi se moglo živeti. Tu je vojska imala veliku ulogu, jer je provodila, znači transporterima i one koje su bili bolesni i trudnice i ranjene i ne znam ni ja, bilo je tu svašta, tako da, ovaj, kažem, u to vreme vojska je bila ta koja je, nije dala da dođe do sukoba, odnosno koja je bila garant nekog mira, dok se to nije otelo kontroli, odnosno dok nije počelo u Vukovaru već ono što se dešavalo, znači nismo znali da je u, negde u sedmom mesecu, ubijen Jovan, Jovan, kako mu je prezime, Jakovljević, i onda posle toga su 5
Lovas VII Soko Joševački ljudi nestajali i u tom periodu je nestalo pedesetak najviđenijih Srba u Vukovaru, tako da, ovaj, smo imali sastanke na kojima smo morali da razmatramo šta ćemo i većina ljudi iz Vukovara koji su Srbi, morali su da napuste, da pobegnu u srpska sela, odnosno da bi se zaštitili, oni koji su mogli, a oni koji nisu, ti su ostali. Nažalost, taj deo je njih i nastradao tamo i ostao i tako da, ovaj, to je bilo sve znači do početka oslobađanja, odnosno dok se krenulo na Tovarnik i onda, ovaj, ponovo Tovarnik i onda je došlo do Lovasa i nastavilo se dalje prema Vukovaru. Za Ilok se zna kako je bilo, da je to tako. U jednim razgovorima, dogovorima je došlo do toga da se napravi izlaz da mogu da odu i da su oni otišli, da su ostali samo Slovaci u Iloku i poneki Hrvat i to je to. Adv. MAJKIĆ: Kažite mi, ovaj, opet bliže Lovasu na nekih par kilometara, da li Vam je poznato da je postojao regrutni centar, Sora i eto ako možete, prosto, zbog funkcije koju imate, odnosno koju ste imali, da nam kažete nešto više o tome? Svedok BOGUNOVIĆ: Poznato mi je i to, poznato mi je i da je na putu između, između Šidskih Banovaca i Orolika pravljena jedna raketna baza sa koje je trebalo da se, ovaj, raketira Beograd, odnosno da se puca na Beograd i da se pokuša tu to odraditi. Tu znam da je to, nađeni su ljudi dok su radili to i posle toga je došlo do, dignuto je to sve u vazduh tako da, ovaj, je to nestalo, a što se tiče te Sore, tu je isto tako bilo priprema hrvatskih tih „zengi“ za rat i za ono delovanje koje su oni imali i ovaj, znam da je u jednom danu bilo nekih deset, petnaest njih ranjenih i da su prenešeni, preveženi u ovaj bolnicu, a dalje ne znam ništa više. Adv. MAJKIĆ: Vezano, Vi ste u Šidu, Vaše sedište. Da li Vam je poznato nešto iz septembra meseca, vezano za mobilizaciju koja je počela, i ovaj, za ljude koji su se iz Šida upućivali na teritoriju Hrvatske? Svedok BOGUNOVIĆ: Mobilizacija je bila i odmah posle 02. maja, to su, bila je preko Srpske radikalne stranke, pa je bila preko SPO, pa ne znam ni ja, a inače, posle, ovaj, je došlo do mobilizacije onih koji su u početku koji su hteli, a posle se videlo da je tu bilo i onih koji su bili, znači, povučeni kao rezervisti i koji su išli na položaje, odnosno na ratište. Adv. MAJKIĆ: Da li Vam je poznato iz septembra meseca da je došlo do većeg dezerterstva, upravo iz Šida? Svedok BOGUNOVIĆ: Ja se sećam da je došlo do jedne pobune u Šidu na Vašarištu, gde je bio velik broj rezervista koji su se pobunili, nisu znali kuda idu, zašto idu i u stvari, ljudi su se bunili da im nije objašnjeno zašto idu i da li se to mora ili ne mora, to znam. Adv. MAJKIĆ: Dobro, kažite mi, Vi kao ministar unutrašnjih poslova te Srpske autonomne oblasti, kakva ste ovlašćenja imali i koliko ste bili samostalni u donošenju odluka koje se tiču područja na kojima su formirane, znači područja Hrvatske, na kojima su formirane policijske stanice kasnije? Svedok BOGUNOVIĆ: Nikakvu odluku nisam mogao doneti sam, znači svako jutro u 8 sati sam išao na referisanje, rekao sam, kod pukovnika Petkovića i Subotića i tu smo se dogovarali šta je u tom danu najbitnije da se uradi, odnosno, da li je potreba da se negde odnesu neke namirnice u sela koja su bila u okruženju ili nešto, a i kod samih formiranja stanica, morali smo da, ovaj, to prijavimo i da damo biografiju onih koji će, recimo, biti komandiri stanica, odnosno da se isto tako ode u Novi Sad i da se za taj i taj broj ljudi digne kratko naoružanje, uniforme i sve ono ostalo što jedan policajac treba da ima na sebi kada obavlja svoju dužnost. Adv. MAJKIĆ: Dobro, danas ste nešto rekli kada se tiče konkretno Lovasa i formiranja policijske stanice, pa kažete, rečeno mi je da još nije vreme za to i da se malo sačeka. Da li možete malo samo da nam približite, ko Vama kaže, odnosno ko negde Vama nalaže kada ćete šta da ovaj uradite, vezano za formiranje stanica? Svedok BOGUNOVIĆ: Odmah moram da Vam kažem, i kod pukovnika Petkovića i 6
Lovas VII Soko Joševački Subotića su dolazili još, ja ih nisam poznavao i nisam znao tačno ko su, ali sam slušao kada mi je rečeno da, odnosno nije vreme da se ide u Lovas, još to nije bezbedno, ne treba ništa preduzimati, vojska je za sada tamo i kada to prođe i kada se malo smiri, onda treba da, ovaj, da se postavi tamo komandir i normalno, policija koji bi u tom momentu zaštitila sve one građane koji bi, koji su bili tamo i koji su ostali. Adv. MAJKIĆ: A kažite mi, evo konkretno za imenovanje Milana Devčića kao komandira policije. Da li možete bliže da se setite, ovaj, otprilike, koji je to bio period, ne znam, u odnosu na napad ili ako ne možete da se setite datuma, ovaj, tačno? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, ne mogu da se setim datuma, ne mogu zbilja da se setim, ali mogu da kažem da je to bilo nekih možda sedam dana, osam posle toga, možda i koji dan više, ali ne mogu, zbilja ne mogu toga da se setim. Adv. MAJKIĆ: Dobro, a kažite mi, ako sam Vas razumela, Vorkapić je bio takođe komandir policije Lovas? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, ja mislim da je on posle četiri ili pet dana posle toga, da je on, ali da je on to dok se nije desilo, to da je on tu možda bio jedno tri ili četiri dana i to se onda desilo i onda je, pošto je Devčić bio jedini tamo od školovanih, odnosno završio je tu školu, onda su smatrali da je to, iako sam morao da se i za to vratim, vojsci, imao sam problem, pošto je Devčić iz mešovitog braka, da ga postavim za to, i ovaj, to je jedno bilo, a drugo, isto tako morao sam da kontaktiram i Vladu, odnosno predsednika Vlade da da to odobrenje. Adv. MAJKIĆ: Dobro, a samo mi recite, prilikom tih imenovanja i postavljenja, kako već nazivate, jesu li postojala neka rešenja o tome, da li postoji pisani trag o tome neki? Svedok BOGUNOVIĆ: Da Vam kažem, ne mogu se toga setiti, ja nisam to imao kod sebe ta rešenja, znači Vlada je, imali smo sekretara Vlade koji je davao rešenja, da li je Devčić dobio to rešenje ili nije, to ne mogu sada da Vam kažem, ali trebao je, faktički je trebalo i to mu je pripadalo. Međutim, da li je to dobio, jer kažem, u to vreme da bi došli do Dalja, odnosno Erduta tamo, moralo se preći 150, 160 kilometara, ja sam morao ići okolo na Novi Sad, pa ne znam dok bi se došlo do tamo, to je, ovaj, tako da to ne znam, to ne mogu da Vam kažem. Adv. MAJKIĆ: A kažite mi, ako se sećate, možda Đorđa Ivkovića, da li Vam znači to ime nešto? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, Đorđa Ivkovića sam poznavao kao radnika, inspektora u policiji koji je odande otišao i u penziju, znači čovek koji je čitav životni vek proveo u policiji i mislim da smo ga zamolili da u to vreme, pošto je to bilo malo teže vreme i to, da bude u nekom liku savetnika Devčiću u to vreme. Adv. MAJKIĆ: A šta je on bio po struci, gde je radio? Svedok BOGUNOVIĆ: Ko gde je radio? Adv. MAJKIĆ: Ivković. Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, ja mislim da je on već onda bio u penziji. Adv. MAJKIĆ: A pre toga gde je radio? Svedok JOVANOVIĆ: U Stanici policije u Vukovaru, bio je inspektor tamo. Adv. MAJKIĆ: Dobro, i ovo ste nam rekli, ništa, hvala Vam puno, ja za sada nemam pitanja daljih za Vas. PREDSEDNIK VEĆA: Optuženi Devčić, ima li ili nema pitanja? Opt. DEVČIĆ: Nemam. PREDSEDNIK VEĆA: Izvolite, tužioče. ZAMENIK TUŽIOCA: Rekli ste da ste bili ministar unutrašnjih poslova. Da li se sećate, od kada? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, koliko se ja sećam, od sedmog meseca, znači do negde pri kraju dvanaestog meseca. 7
Lovas VII Soko Joševački ZAMENIK TUŽIOCA: Bili ste stacionirani u Šidu, to ste rekli. Da li Vam je poznato, da li je postojala neka ispostava, neki Centar ili Teritorijalna odbrana ili milicija te SAO, ne kako se zvalo pre? Svedok BOGUNOVIĆ: Sremsko-baranjska oblast. ZAMENIK TUŽIOCA: Sremsko-baranjske oblasti u Šidu? Svedok BOGUNOVIĆ: Centar nije, postojao je jedan štab. ZAMENIK TUŽIOCA: Štab? Svedok BOGUNOVIĆ: Da, gde je nas bilo negde petoro. ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste i Vi bili u tom štabu? Svedok BOGUNOVIĆ: Jesam. ZAMENIK TUŽIOCA: Jesu tu dolazili da se javljaju eventualno ljudi koji treba da se upute dalje na teritoriju ovu za koju ste bili nadležni? Svedok BOGUNOVIĆ: Nismo mi imali pravo da ljude šaljemo tamo, to je moralo ići preko vojske ili ako bi neko i došao, onda bi morali nazvati da pitamo da dobijemo dozvolu za tako nešto, jer nije se moglo, u Tovarnik se nije moglo ući bez vojne dozvole, odnosno propusnice. ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste Vi izdavali neku dozvolu ili taj štab? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, u prvim danima ne, ali posle sam i ja dobio da, ovaj, da mogu da izdajem dozvole. ZAMENIK TUŽIOCA: Kažite mi, kada je formirana Stanica milicije u Tovarniku, da li se sećate? Svedok BOGUNOVIĆ: Stanica milicije u Tovarniku je formirana negde oko 23., 24., tako devetog 1991. godine. ZAMENIK TUŽIOCA: I kazali ste da je Krnjajić bio komandir. Ko je njega odredio, Vi lično ili taj štab ili kako je to išlo? Svedok BOGUNOVIĆ: Ja da Vam kažem, pošto sam poznavao evo sada sve i ne znam ljude i nisam do tada ni znao, nisam mogao da kažem da to bude Željko Krnjajić. Međutim, na sastanku u Erdutu na kom sam bio, na preporuku Radovana Stojčića «Badže», ja sam rečeno mi je da je to dobar čovek, da bi mogao to da radi i ja nisam imao ništa protiv, prihvatio sam to i mislim da ima odluka Vlade o tome. ZAMENIK TUŽIOCA: A ko je bio zamenik komandira, da li ste odredili zamenika komandira u toj Stanici milicije u Tovarniku? Svedok BOGUNOVIĆ: Bogami toga se ne sećam, ne mogu da se setim sada. ZAMENIK TUŽIOCA: Da li je Milorad Vorkapić imao neku ulogu u toj Stanici milicije u Tovarniku? Svedok BOGUNOVIĆ: On je isto sa Željkom, sada, da li je bio zamenik, ali je bio sa, u sastavu iste te Stanice milicije. PREDSEDNIK VEĆA: A ko je menjao Željka kada je ranjen? Svedok BOGUNOVIĆ: Nisam Vas razumeo. ZAMENIK TUŽIOCA: Ko je menjao Željka kada je ranjen? Svedok BOGUNOVIĆ: Čekajte, taj čovek nije bio iz Krajine, samo malo, ne mogu da se setim prezimena, ali znam da je, da li je bio iz Beograda ili negde, imao je neki nadimak. Ne mogu, ne mogu da se setim sada, ne sećam se. ZAMENIK TUŽIOCA: Kažite mi, da li znate nešto o tome, kada je ta civilna vlast, kako ste rekli, nije mogla da funkcioniše, da li je bilo slučajeva da se u tim nekim mestima, da se postavlja komandant mesta, a ako jeste, ko je to postavljao, da li vojska ili Vaša služba, ako je uopšte bilo toga? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, bili su komandanti te Teritorijalne odbrane su bili, ali to je sve bilo znači pod vojskom, pa i ovo, videli ste iz ove akcije kada je policija bila, znači bila je u 8
Lovas VII Soko Joševački sadejstvu sa vojskom, znači ništa nismo mogli sami da radimo. Isto tako, svaki komandant TO je postavljan na predlog vojske. ZAMENIK TUŽIOCA: Kažite mi, u vezi sa ovim napadom, rekli ste da ste razgovarali sa Krnjajićem i da je on rekao da će ići dvanaest u napad. Na koga je on mislio, kako ste to shvatili, da ukupno dvanaest ljudi ili iz njegove Stanice? Svedok BOGUNOVIĆ: Dvanaest policajaca, deset do dvanaest policajaca. ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste znali ko još treba da učestvuje u napadu, da li ste bili obavešteni? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, ja mislim da je spominjan Kamberi, ne znam kakav je on imao čin, potpukovnik, šta je bio, ne znam ni sam, da je tu Mile Ergić, mislim da su ga «Strajo» zvali, ne znam i to. Pričali smo ne mnogo, ali mene to je manje interesovalo. Ja sam ga samo zamolio da pazi na one koje on vodi, znači direktno za koje je on odgovoran. ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste čuli da tu treba da učestvuju neki dobrovoljci? Svedok BOGUNOVIĆ: Nisam, nisam ja mogao da čujem, ja nisam bio tamo prisutan, znači, nisam mogao. ZAMENIK TUŽIOCA: Dobro, ako ste čuli, ako niste, Vi kažite da niste, nije obavezno da Vi to znate. A kažite mi, da li znate eventualno ko je komandovao napadom tamo na licu mesta kada je zauziman Lovas, ne ko je naredio da se napad izvrši i odredio kako i šta, nego, ko je na licu mesta tim jedinicama koje su zauzele, da li to znate, ko je komandovao? Svedok BOGUNOVIĆ: To ne mogu reći. Ono što sam video na referisanju i čuo, Kamberi je bio taj koji je to vodio, a ko su bili direktno oni koji su baš tamo bili, to ja ne znam. ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste Vi u to vreme, kasnije upoznali, poznavali Ljubana Devetaka, jeste čuli ko je taj čovek? Svedok BOGUNOVIĆ: Ljubana Devetaka sam upoznao u Erdutu na jednom sastanku Vlade, a mislim da se pojavio sa problemom oko, ne znam, nekih stvari tamo koje su im potrebne i tada sam ga prvi put, prvi put sam ga onda sreo. Do tada se nismo poznavali. ZAMENIK TUŽIOCA: U kom svojstvu se on tu pojavljivao? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, da li je on imao u to vreme neku, mislim, ne znam uopšte da li je imao u to vreme neku funkciju, ali je došao i rekao da je iz Lovasa i da u Lovasu ima problema, ne znam, da li se radilo o berbi jabuka, da li se radilo, ne znam, nešto je bilo, uglavnom da je on došao i da je tražio sve, i to je bio prvi susret naš koji smo mi imali. ZAMENIK TUŽIOCA: A kažite mi, posle oslobađanja Vukovara, da li je bio neki sastanak, da li se sećate? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa jeste, bio je oslobađanje Vukovara, bio je sastanak gore na «Veleprometu» gde je bilo nas sedam ili osam iz Vlade, bio je prisutan Arkan, pojavljivao se u vremenu major Šljivančanin, pa onda Mrkšić i tu nam je saopšteno da su promenjeni komandanti TO, da su promenjeni, da imamo sada nove komandante TO i to, tako da, ovaj... Jedan sastanak koji je, sastanak, jednostavno došli da vidimo da li je to to i šta dalje da radimo. ZAMENIK TUŽIOCA: Da li je bio Ljuban Devetak na tom sastanku? Svedok BOGUNOVIĆ: Ja mislim da nije, da jeste, pardon, mislim da jeste, ali bio je, čini mi se da sam ga video tamo u sali, ne znam, ne mogu da se setim da li je sedeo, ali mislim da je bio tamo sa nama. ZAMENIK TUŽIOCA: Kazali ste za Milana Devčića da je on bio školovan policajac. Jeste li Vi njega znali od ranije? Svedok BOGUNOVIĆ: Ne. ZAMENIK TUŽIOCA: A kada ste ga upoznali, ako ste ga uopšte upoznali? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, toga se i ne sećam, da Vam kažem, možda negde... ZAMENIK TUŽIOCA: U odnosu na ovo kada je Lovas zauzet? 9
Lovas VII Soko Joševački Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, možda desetak, petnaest dana posle toga, saznao sam samo da imaju među sobom, znači, čoveka koji je radio u policiji, koji je završio policijsku školu i tada smo se prvi put i upoznali. ZAMENIK TUŽIOCA: Kažite mi, ovaj, imate li Vi saznanja o tome da je eventualno Devčić kontaktirao sa tim pukovnicima koje ste pominjali, iz Bezbednosti? Svedok BOGUNOVIĆ: Pa, da li je do postavljenja kontaktirao to ne znam, ali kada je postavljen za komandira, onda je morao, sigurno. ZAMENIK TUŽIOCA: Da li je imao neki specijalan zadatak tu, da li znate, neko zaduženje? Svedok BOGUNOVIĆ: Ja mu to nisam dao, ali da li je dobio od njih, to ne znam.
ZAMENIK TUŽIOCA: Dobro. Nemam više pitanja. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, Gospodine Bogunoviću, recite mi, kada je formirana Vlada SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema? Svedok BOGUNOVIĆ: Formirana je u Dalju, ja mislim u sedmom mesecu, i ne sećam se, davno je to bilo, prošlo je dvadeset godina, mislim da je bio sedmi mesec kada je formirana Vlada. PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi, ko je bio predsednik te Vlade? Svedok BOGUNOVIĆ: Goran Hadžić je bio predsednik Vlade. PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi, ko je bio ministar odbrane u toj Vladi SAO Slavonija, 10