Soko Joševački
Soko Joševački
Nulta tolerancija
2
Soko Joševački
Nulta tolerancija PREDGOVOR
„JUNAŠTVO JE SEBE OD NEPRIJATELJA SAČUVATI, A ČOJSTVO JE DRUGOGA OD SEBE SAČUVATI. O SVEMU ĆE ISTORIJA DONETI SUD, A OVU PRESUDU SHVATITE KAO PRESUDU VAŠEM ČOJSTVU“. SUDIJA VESKO KRSTAJIĆ U OBRAZLOŽENJE PRESUDE
3
Nulta tolerancija Soko Joševački Ki.V. br. 02/03 ZAPISNIK O SASLUŠANJU OKRIVLJENOG Sastavljen dana 25/05/2004 pred istražnim sudijom Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu u krivičnom postupku protiv VUJANOVIĆ STANKA i dr., zbog osnovane sumnje daje izvršio krivično delo iz čl. 144 KZ SFRJ. PRISUTNI SU: Istražni sudija Alimpić Miroslav okrivljeni MILOJEVIĆ PREDRAG Zapisničar, Slavica Jevtić Saslušanju okrivljenog prisustvuju: Dozet Đorđe, Perković Miroslav, Soro Mirjana, Beljanski Vladimir, Bojan Stanojlović, Rajko Jelušić, Đorđe Kalanj Zamenik tužioca za ratne zločine Dušan Knežević Započeto u 12,00 časova 1) Ime i prezime MILOJEVIĆ PREDRAG, 2) JMBG 2709957880076 3) Nadimak Kinez 4) Imena roditelja Jovan i Verica 5) Devojačko prezime majke Ilić 6) Gde je rođen Sremska Mitrovica 7) Dan, mesec i godina rođenja 27.09.1957. 8) Narodnost i državljanstvo Srbin, SCG 9) Prebivalište, odnosno boravište Grobljanska 67, Ruma 10)Zanimanje konobar 11)Porodične prilike oženjen, 4 dece 12)Da li je pismen da 13)Kakve je škole završio srednju ugostiteljsku 14)Da li je, gde i kada služio vojsku, odnosno da li ima čin rezervnog oficira(podoficira) ili vojnog službenika da, u Bihaću, 1976. 15)Da li se vodi u vojnoj evidenciji i u kom vojnom odseku da, SO Ruma 16)Da li je odlikovan ne 17)Kakvog je imovnog stanja nema 18)Da li je, ako jeste-kada i zašto osuđen osuđivan: pred vojnim sudom zbog izdavanja čekova bez pokrića, na 6 meseci zatvora 19)Da li je i kada izrečenu kaznu izdržao da 20)Da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično delo vodio se postupak pred Višim sudom u Podgorici, zbog krivičnog dela dogovor za izvršenje kriv.dela Okrivljeni, pozvan da iznese svoju odbranu, ako to želi izjavljuje: Ja sam već saslušan pred postupajućim istražnim sudijom 26.12.2003.godine, i sada želim da kažem da generalno ostajem kod tog svog iskaza, a želim samo da dodam neke detalje koje sam se naknadno setio i nešto da prokomentarišem u odnosu na one iskaze koje sam pročitao. Ja sam inače čitao iskaze okrivljenih u predmetu Ki. V. 02/03 i iskaz svedoka saradnika koji su mi dostavljeni u zatvoru. Želim da budem precizniji kada je reč o naoružanju koje sam imao. Ja sam inače dužio 4
Nulta tolerancija Soko Joševački puškomitraljez M 72, a fotografija Tomislava Peternika od 19. novembra 1991. godine koja je objavljena u feljtonu o Ovčari u „Ekspres politici“ podsetila me je da sam da upravo tog dana učestvovao u razminiravanju dečijeg igrališta koje je bilo zatrapano peskom, a bilo je raznih mina. Pažljivo smo to morali da razminiravamo, odnosno sam to radio pa sam ispod tog peska našao 20- ak leševa. Kasnije sam čuo da su to bile srpske žrtve i tu je bilo oko 70 cevi raznog oružja koje sam tamo pronašao. Između ostalog, tamo sam našao novu „browingovu“ poluautomatsku petometku u kutiji koju sam poklonio kapetanu Radiću, posle možda 2 do 3 dana. Hoću još da dodam da ja nikada nisam dužio nikakv pištolj. Istina, imao sam „škorpion“ automatski „škorpion“ a revolver nikada nisam. Za vreme borbi dužio sam jedan revrolver, dobio mesec dana od završetka od borbi od Kamenog to je bio „Ruger“ kalibra „357 magnum“. Zajedno sa mnom revolver „Dakota“ dobio je i Dragović Predrag. Na onoj fotografiji koju sam spominjao ja sam imao pumparicu „Maverik“ koju sam dobio 10-ak dana ili pre od nekog od svojih vojnika. U odnosu na uniformu koju sam imao kažem da sam ja, u stvari, imao civilno odelo, farmerke i jaknu, koju je Radojka Vučkovac ili Vučković iz Vukovara, kod koje smo odlazili obložila šatorskim krilom, maskirnim, na kojem preovlađuje žuta boja. Ponavljam da sam imao na glavi kapu sa petokrakom koju nisam hteo da skinem, iako su mnogi oficiri skidali petokrake i stavljali kokardu, u to vreme jos uvek je zvanično, znam, bila petokraka. Na osnovu iskaza koje sam pročitao i mog razmišljanja sada sam se setio, da nakon što smo krenuli kolima ispred hangara, da smo se na neki način zaglavili, odnosno više sleteli s puta, pa smo tu okretali i da smo morali da zanesemo auto, čini mi se da je samo jedan točak zapao. Ja sam izašao, da li je izašao i Mirko Ljubičić ne znam, znam sigurno da Kameni nije izlazio, to je možda trajalo 5 minuta. Dok sam bio napolju ja sam primetio jednog čoveka koji je dolazio iz pravca kojim je otišao traktor, a nije išao putem već je išao preko njiva, a prošao je možda metar-dva od mene a možda i par metara. Znam da je imao kompletnu SMB uniformu, bio je krupan, jak i ja mislim da bi to mogao biti samo Dukić iii Dakić zvani Nidža, to je crn čovek, koliko se meni čini. Ja ga, inače, znam. Ne mogu da se setim da li sam ja bilo šta razgovarao sa njim, niti mogu da se setim da li je neko od ostalih koji su bili sa mnom razgovarali sa njim. Još nešto hoću da dodam, da smo tada u kolima hili Lančužanin, Dragović, Ljuboja i 99 posto je bio Ljubičić Mirko i ja. Kada sam prosli put saslušavan da li je taj peti bio Ljubišić iii Mali Džo, sada kad sam bolje razmislio, mislim da je bio Ljubičić. Iako sam ja rekao da smo tada sva petorica bili naoružani automatskim puškama, sad kažem da ne verujem da sam imao puškomitraljez, bilo bi glupo da sam ga nosio kad se završio rat, sad kažem da sam nosio pumparicu. „Škorpion“ sam nosio tada a i uvek. Nakon što mi istražni sudija kaže da u zapisniku sa prethodnog salsušanja stoji da smo mi prvo kolima krenuli za traktorskom prikolicom, pa smo se okrenuli i onda kratko sačekali dok nije došao Mare koji nije bio u Hangaru i još 5 minuta, dok nije došao Dragović, kažem daje to bilo pre nego što smo krenili, a mislim nakon što smo okrenuli auto da smo odmah krenuli sa Ovčare. U odnosu na iskaz Spasoja Petkovića, posebno onaj deo koji se odnosi na mene, na Kamenog, na Mareta i na Cecu ja se zaklinjem u svoje četvoro dece da to nije tačno, a verovatno nije tačno u odnosu na majora Katića, koji istina nije tada bio sa nama, ali ja za njega mogu da stavim ruku u vatru da nije bio. On čak nije ni bio dobar vojnik, bio je više vojnik-zabavljač. 5
Nulta tolerancija Soko Joševački Ja ne znam koji su razlozi bili da Štuka onako optuži mene, ja sam verovao da je pošten i častan čovek policajac, otac dvoje dece, ali sam shvatio da nema kod njega ni časti ni poštenja, ni morala ni ljudskosti, čak nema ni hrabrosti. Ja sam prvi put upoznao Štuku u Vukovaru na ratištu, nismo hili u istoj jedinici, on je bio kod kapetana Radića, ni posle se nismo ni viđali ni družili, možda ako smo se videli 2 do 3 puta svega. Ja znam da se on družio sa nekim ljudima koji su bili sa njim u jedinici i sam je govorio da se druži sa Smederevcima, bio je dobar sa pok. Gutom Josifovićem iz Smedereva, ne znam da li su čak bili i kumovi. Počeo je da dolazi kod mene mnogo češće nakon ubistva Premijera(Đinđića), a prvi put je došao kod mene kada je počeo da izlazi feljtom u „Ekspres politici“. Već tada, a kasnije kada je dolazio bio je uplašen, govorio je da se plaši Vukovarčana, a najviše Stanka, da mu nešto ne nameste, kasnije je govorio ako se to desi da će on onda potopiti sve, pa je nabrajao Vukovarčane: Stanka, Nadu, Boru, Bulidžu, Jovicu Kresovića, Miroljuba, ali kao da se nije tako plašio, imao sam
takav utisak. Moj neki utisak je daje on počeo češće da dolazi kod mene da se interesuje o tome koliko ja znam koliko znaju ljudi iz moje jedinice, interesovao se koja sam pitanja imao na poligrafu kada sam bio u policiji. Tražio je da idemo kod Kamenog da razgovaramo, pa smo i otišli nas dvojica. Njih dvojica su više razgovarali i da je Kameni govorio: bio si vojnik, država će te braniti, bio si mlad, mi te nismo videli tamo... Ja znam da je on bio u kontaktu sa Draganom Radićem, bratom kapetana Radića, pa je čak predlagao da se i ja sa njim vidim kada je bilo reči o tome da taj Dragan traži svedoke koji bi mogli da pomognu kapetanu Radiću u Hagu. Dragan je rekao daje kapetan Radić poručio da Cetinje bude svedok a Štuka je rekao Draganu da to nije dobra ideja jer Cetiinje ima „kajmaka na glavi“, već da je bolje da kao svedoci budemo Kameni i ja. Ja to jesam prihvatio. Znam da se Petković čuo i sa advokatom kapetana Radića, trebalo je da se i sa njim nađemo ali se nismo našli. Znam daje Štuka bio relativno često u kontaktu sa policajcem Vasovićem, pa jednom 6
Nulta tolerancija Soko Joševački prilikom kadaje Vasović mene pitao da li znam podatke o licu kome je nadimak Cetinje, ja sam mu rekao da to pita Štuku, zato što je on bio kod Štuke u jedinici i jer mi je Štuka rekao kako se taj Cetinje zove, ali mi je i dodao da ne sme da kaže njegov identitet jer se bojao da će propevati. Kada sam to rekao Vasoviću on je rekao: pusti ludaka, pravi se lud, neće da kaže. Jednom prilikom došao je Štuka kod mene pa smo krenuli na piće i on je predložio da odemo do Mačvanske Mitrovice u jedan kafić gde je Đani radio kao konobar. Kada smo došli oni su se pozdravili izljubili, ja sam se pozdravio sa njim i znam da su njih dvojica nešto razgovarali, ja nisam mnogo učestvovao u tom razgovoru jer sam gledao televizor. Znam da su razgovarali o Vukovaru, o Miroljubu i Stanku, ja nisam sedeo odmah pored nhjih tako da nisam čuo ceo razgovor. Kada smo se vraćali Štuka mi je samo rekao da Đanković, rekao da je dobar momak, pravi momak, i u tom kontekstu, i da je na njegovoj strani. Nisam se posle video sa Đankovićem, jer je on kasnije otišao u Nemačku.
Hoću da opišem još da sam već rekao da sam jednom prilikom sa Štukom krenuo u stvari za Beograd, pa je on predložio da da idemo preko Novog Sada, i da probamo da utvrdimo ko je taj Jovica Perić koji ga navodno tereti. Svratili smo u Veternik kod Sulje koje poznajem kao porodicu Dejanića, pa su oni rekli da je možda Boro Krajišnik može da zna ko je to. Otišli smo kod Bore ali mi je Štuka rekao da ne ulazi kod njega, jer nije baš najbolji sa njim a boji se da ga policija ne prati. On jeste spominjao da će finansijski pomoći Perica samo da ga ne prepozna, odnosno da ga ne tereti, pa mi je on i rekao da kažem Bori Krajišniku da poruči Pericu da taj o kome je govorio nije Štuka nego Šljuka. Ja sam išao kod Bore i rekao sam mu to, popričali smo malo i ja sam mu na jednoj ceduljici napisao upravo to „nije Štuka nego Šljuka“, takođe sam mu i rekao ono za eventualnu finansijsku pomoć Petkovića porodici Perić. Kolko se ja sećam nije mi Štuka govorio koji je to iznos kojim bi on finansijski pomogao porodicu Perić. Ja to čak Bori nisam ni spominjao da bi on eventualno platio nešto porodici Perić već sam samo rekao da 7
Nulta tolerancija Soko Joševački bi Štuka na neki način mogao da pomogne porodici Jovice Perića, jer je već od ranije imao informacije daje to siromašna porodica. Ja sam stekao neki utisak da Bora nije nešto mnogo zainteresovan da učestvuje u tome, govoreći: neću ja ništa da imam sa tim, ako slučajno sretnem tetku tog Perića reći ću nešto... Učinilo mi se da on jedva čeka da se završi ta priča. Dodajem da me je Štuka i pitao da li znam nekog advokata koji se dobro razume i u ovakve događaje, koji se razume u vezi vojske, pa je insisitrao da ga ja odvedem kod advokata Kalanja i ja sam ga i odveo i tamo je govorio da se boji da će mu smestiti. Kada smo Štuka i ja otišli od Bore, otišli u Beograd i našli se sa Draganom Radićem i kada smo završili sa njim ja sam mu rekao „Štuka, izgleda da i ti imaš kajmaka“, a on je odgovorio „pusti me u pizdu materinu imam samo kod Hangara“. Ja sam mu posle toga rekao „ne znam, vadi se kako znaš“. Otišli smo i kod Mareta koji je tad bio sa devojkom i relativno smo se kratko zadržali kod njega, sećam se daje Mare rekao ko je tako nešto i uradio taj zlikovac i treba da odgovara kao i da to podleže Ženevskoj konvenciji. Kada smo
se vraćali sećam se jednog razgovora kako je on kroz šalu rekao „nemoj ni ti biti mnogo veseo, država sve hoće da svali na Vukovarčane i četnike a Šešelj je u Hagu“. Jednom prilikom bio sam u društvu u kojem je bio jedan pukovnik iz Sremske Mitrovice, Knežević, koji mi je rekao nešto u smislu da Kameni i ja nameštamo Petkoviću, odnosno da smo mu mi namestili pošto je već tada bio uhapšen, pa kad sam se ja začudio on mi je rekao da to govori Petkovićev otac. Sećam se još da je jedno vreme kružila priča da će navodno Kameni sve da namesti jer on radi za državu, a invalid je i ne može da služi kaznu. Iks puta je govorio „najebaću im se majke, sve ću ih potopiti“, a najviše je verovao svojim Smederevcima, govorio je da će sve učiniti da ne ide u zatvor. U odnosu na ceo Štukin iskaz hoću da ukažem na nešto što je meni nelogično a to je da on spominje da je navodno vežbajući za pumparicu gađao u golubove, a svima je poznato da u to vreme nije bilo nikakve ptice u Vukovaru, čak su se i mravi zavukli u zemlju. Nelogično je i to da se on seća šta su imali obučeno oni zarobljenici koje su izvodili iz 8
Nulta tolerancija Soko Joševački hangara a da se ne seća drugih detalja, na primer, šta sam ja imao obučeno i da se ne seća kojim se autom on vratio sa Ovčare. Dodajem još i da otvoreno tvrdim da sa Borom nikada nisam sedeo ni u jednom autu. Takođe se pitam zašto Štuka navodi samo one svedoke koji su mrtvi, gde su oni vojnici iz njegove jedinice i neki drugi koji su živi. Neka nađe nekog ko je poznavao tog Zorana sa Karaburme i da objasni otkud on zna ime one žene koju je navodno ubio, taj Zoran sa Karaburme. Kako to da on za svedoke navodi baš te koji su pokojni od 250 ljudi koji su bili tamo. Ja nikad nisam Štuku video u kompletnoj unirmi već je nosio pojedine delove uniforme, a sećam se da je često imao maramu zavezanu oko glave. Jednom prilikom kada je njegov otac došao kod mene pokazao mi je fotografiju gde je bio u čizmama, farmerkama, pištoljem za pojasom i crnim prslukom. Postoji puno fotografija kod Tomislav Peternika on je neke albume objavljivao i izdavao ima i datume kada je to fotografisano. Na kraju, hoću da dodarn, ja nisam nikog ubio niti povredio u odnosu na onaj deo kada su prestala borbena dejstva, odnosno od zarobljenih lica a hoću još da kažem da je kod mene u jedinici bilo Mađara i Hrvata i da prilikom izvlačenja ljudi iz podruma i iz zone borbenih dejstava ko je koje narodnosti. Ja sam pomagao i Hrvatima pa tako navodim da sam spasao jedno dete koje su snajperisti gađali koje je pretrčavalo, izvukao sam i neke žene. Jednoj ženi sam spasao kćerku od nekog Romanije koji je hteo da je siluje zove se Draženovic Ljubica, živi u istoj ulici gde živi tetka Radojka Vučković. Takođe sam spasao tetka Luciju od iseljenja, koja je takođe u Vukovaru. Nakon što me je tuzžilac podsetio kažem da sam se setio da je Štuka više puta govorio da je lud i da ima papir da je lud i da je za to premešten sa mesta policajca na mesto magacionera i rekao mi je da se leči na psihijatriji. Jos jednom ja ponavljam da nisam učestvovao u tome što mi se stavlja na teret i pristajem na sve i na poligaraf i na sedative i da mi se odseče ruka... Na postavljeno pitanje istražnog sudije da kol’ko se ja sećam Stanko je posle rata imao revolver „magnum“ a za vreme rata sam siguran da je nosio „škorpion“. Branilac predlaže da se preispita osnovana sumnja na osnovu koje se vodi postupak protiv njegovog branjenika smatrajući da nema dokaza da takva sumnja postoji. To je sve što imam da izjavim. Zapisnik saslušao prilikom diktiranja, pa ga neću čitati i potpisaću ga kao svoj. ZAPISNIČAR Ki.V. br. 02/03
ISTRAŽNI SUDIJA
OKRIVLJENI
ZAPISNIK O SASLUŠANJU OKRIVLJENOG Sastavljen dana 25/05/2004 pred istražnim sudijom Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu u krivičnom postupku protiv Milojević Predraga, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz čl. 144 SFRJ. Započeto u 22,15 časova Nakon kraćeg poverljivog razgovora sa braniocem, okrivljeni izjavljuje: Svoju odbranu ću izneti. Na osnovu čl. 261. ZKP-a istražni sudija proglašava zbog interesa krivičnog postupka za tajnu sve što se bude u ovom postupku saznalo i na to se upozoravaju zamenik tužioca za ratne zločine Dušan Knežević, branilac Đorđe Kalanj, sud, pomoćnik Katarina Sarić, zapisničar Diković Katarina i stražar Okružnog zatvora u Novom Sadu, Mađerčić Janko. 9
Nulta tolerancija Soko Joševački Navedena lica se upozoravaju na posledice odavanja tajne. Ja sam rođen 1957.g. u Sremskoj Mitrovici, a inače je moja porodica stalno živela u Rumi gde sam završio i osnovnu i srednju ugostiteljsku školu. Živim sa ženom u porodičnoj kući u Rumi, zajedno sa mojim bratom blizancem koji se zove Pavle. Imam četvoro dece, od 4, 6, 16 i 19 godina. Žena radi u „Fabrici kože Ruma“, na četiri sata, ka invalid, a ja nisam nigde zvanično zaposlen, mada povremeno radim neke zidarske poslove. Nisam bolovao od težih holesti, alkohol pijem retko, nikakve narkotike ne koristim. Ja sam 1991. godine mobilisan u maju mesecu u Mitrovački puk, a nakon što smo prešli u Hrvatsku ja sam pristupio u Negoslavce u TO, bio sam tamo do septemhra 1991. a zatim sam se vratio u Rumu i čekao formiranje dobrovljačke jedinice sa kojom sam se vraito u Vukovar početkom oktobra. To je jedinica „Leva Supoderica“, kojom je komandovao Milan Lančužanin zv. Kameni. Od 15. oktobra znam da je bila naredba da se sve jedinice stave pod komandu tadašnje
JNA, pa je „Leva Supoderica“ pripala Gardijskoj brigadi, a komandir 3. čete je bio kapetan Radić, njegov neposredni starešina major Tešić, dok su u drugim četama komandovali kapetani Zirojević i Bojkovski, koji je kasnije promenio prezime u Bojović. Pored moje jedinice u sastavu Radićeve čete bili su i pripadnici TO Vukovara, U jedinicama TO bilo je i dobrovoljaca iz Srbije tako da nisu to bili samo meštani. Bilo je dobrovoljaca i u drugim četama, a ne samo u 3. četi kod kapetana Radića. Ranije je komadant TO Vukovar bio Jakšić, a Miroljub je preuzeo komandovanje na TO Vukovar, na možda mesec dana pre oslobođenja Vukovara. Objašnjavam da je Stanko Vujanović praktično menjao Miroljuba kada on nije bio tamo, a njima je pomoćnik, odnosno neka vrsta operativca na teretnu bio Đanković. Znam da je predaja hrvatske vojske i policije počela 18. novembra 1991. ujutru i to našoj jedinici uopšte nije javljeno. Znam da su na „Velepromet“ dovodili sve zarobljenike a zatim ih odvodili dalje. U odnosu na moj boravak na Ovčari, kažem da ne znam tačan datum, ali je to bilo 10