Soko Joševački
Soko Joševački
Nulta tolerancija II
2
Soko Joševački
Nulta tolerancija II PREDGOVOR
„JUNAŠTVO JE SEBE OD NEPRIJATELJA SAČUVATI, A ČOJSTVO JE DRUGOGA OD SEBE SAČUVATI. O SVEMU ĆE ISTORIJA DONETI SUD, A OVU PRESUDU SHVATITE KAO PRESUDU VAŠEM ČOJSTVU". SUDIJA VESKO KRSTAJIĆ U OBRAZLOŽENJE PRESUDE
3
Soko Joševački
Nulta tolerancija II REPUBLIKA SRBIJA OKRUŽNI SUD U BEOGRADU VEĆE ZA RATNE ZLOČINE Posl. br. K.V. br. 4/2006 TRANSKRIPT AUDIO ZAPISA Sa glavnog pretresa od 19.06.2007. godine
PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan svima. NASTAVLjENO 19.06.2007. odine SA POČETKOM U 15,00 sati Konstatuje se da je veće u neizmenjenom sastavu, a da su prisutni: • Zamenik tužioca za ratne zločine Knežević. • Punomoćnici oštećenih advokati Danilović, Tomić, Todorović i Barović. • Te branioci optuženih advokati: Zaklan, Prodanović, Vukotić, Pereski, Stanić, Kovačević, Jelušić, Đurđević, Dozet, Beljanski, Bojkov i Mašić. Odsutni su Jevrić Zoran. Adv. VOJISLAV VUKOTIĆ: Gospodine predsedniče, ja ću kolegu zamenjivati, uz saglasnost gospodina Perića. PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Periću? Adv. VUKOTIĆ: I Vaše dopuštenje. PREDSEDNIK VEĆA: Uz saglasnost opt. Perića njega će na današnjem glavnom pretresu u zamenu za odsutnog branioca braniti branilac adv. Vukotić. Odsutni su branioci advokati Vujin, Pilipović i Mijatović, te Perković, odnosno Travica. PREDSEDNIK VEĆA: Kolegu Perkovića je juče menjao Jevrić, Jevrića danas nema. Da izvesno tu nema nikakvog dogovora, ali.... Gospodin Vujanović, jeste li saglasni? Gospođo Kalaba? Te će na današnjem glavnom pretresu optuženog Vujanovića i Kalabu uz njihovu saglasnost, a u zamenu za odsutne branioce braniti branilac adv. Zaklan. Odsutni su i branioci advokati Kalanj, Štrbac, Mamula, Batrićević, Rajić, Stanojlović, te branioci opt. Mugoša Gorana advokati Radulović i Stašević. PREDSEDNIK VEĆA: Kolega Stanić? Adv. MILAN STANIĆ: Uz Vaše dopuštenje i saglasnost opt. Mugoše na današnjem pretresu ja ću kolegu Radulovića menjati. PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Mugoša? Saglasan da će njega na današnjem glavnom pretresu braniti adv. Stanić u zamenu za odsutne branioce. Odsutni su i branioci advokati Apro, Levajac i Perović. PREDSEDNIK VEĆA: Sudska straža kaže. Svi optuženi su tu kao i Katić, Ljuboja i Mugoša. PREDSEDNIK VEĆA: Mi smo za danas planirali saslušanje svedoka Jakšić Dušana koji je tu i Srećka Borisavljevića, koji nam se javio pismom sa nekom silnom medicinskom dokumentacijom, čovek je bolestan, boluje od nekog kancera, na lečenju je i trenutno je valjda na bolničkom lečenju i u tom smislu on je molio da ga ne maltretiramo. Adv. MILAN ZAKLAN: Odustajem od predloga za njegovo saslušanje. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Uvedite svedoka Dušana Jakšića. Sud donosi 4
Soko Joševački
Nulta tolerancija II
R E Š E Nj E DA SE NASTAVI GLAVNI PRETRES DA SE NASTAVI DOKAZNI POSTUPAK SASLUŠANjEM SVEDOKA JAKŠIĆ DUŠANA PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan, gospodine Jakšiću. SVEDOK DUŠAN JAKŠIĆ: Dobar dan. PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste saslušani pred ovim sudom svojevremeno. To je bilo 28. aprila 2004. godine, pa Vas pitam da li ima promena u Vašim ličnim podacima koje mi imamo ovde evidentirane? JAKŠIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Pre svega me interesuje adresa? Ista? JAKŠIĆ: Kovilj. Svedok DUŠAN JAKŠIĆ Sa ličnim podacima kao sa zapisnika od 28.04.2004. godien, upozoren, opomenut, pa i na zakletvu za svedoka, iskazuje: PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Jakšiću, ponovo ćemo Vas saslušati kao svedoka u ovom predmetu. Dužni ste kazivati istinu, za davanje lažnog iskaza se krivično odgovara, niste u obavezi da odgovorite na pitanja čijim odgovorom bi sebe izložili teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili pak krivčnom gonjenju. Dakle, na ta pitanja niste u obavezi da odgovorite. Sve čega se sećate, sve što Vam je poznato dužni ste da nam prenesete. Ništa ne smete prećutati. U ovom smislu Vi ste tada položili i zakletvu za svedoka, dakle kada ste ono ranije saslušani mislim da je to bilo u postupku istrage 2003. godine, položili ste i zakletvu za svedoka, pa Vas ja samo na nju podsećam. Da Vas pitam, gospodine Jakšiću, da li ostajete pri ovim svojim iskazima koje ste nam ranije dali, istražnom sudiji 2003. godine, odnosno pred ovim pretresnim većem 2004. godine? JAKŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Ostajete pri tome? JAKŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Imate li tome nešto da dodate, da dopunite, da li ste se čega prisetili? JAKŠIĆ: Možda nešto ne znam više, ne sećam se tačno, ako nešto bude, možda se nešto setim. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, recite nam ukratko samo, jesen `91. godine, gde ste, šta radite? Shvatio sam da ste bili u Vukovaru? JAKŠIĆ: Jesen `91. PREDSEDNIK VEĆA: Tako je, jesen `91.? JAKŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Samo ukratko. JAKŠIĆ: Pa, ostao sam, u Vukovaru sam bio do `98. celo vreme. `91. bio sam na dužnosti komandanta odreda TO Petrova gora i TO Južne operativne grupe. Tad, pred pad Vukovara, sam bio smenjen i bio sam bez funkcije, jednostavno sam posle formirao saobraćajno preduzeće bivši „Čazmatrans“ u „Saobraćaju Vukovar“ i nakon toga dođu iz Generalštaba, personalne uprave, da se aktiviram i da formiramo vojsku, Srpsku Vojsku Krajine, kao oficir, tako da sam onda radio u Korpusu jedno vreme i kad sam video da od ugovora nema ništa rada, onda pređem na carinu i onda sam radio od `94. na carini do integracije. PREDSEDNIK VEĆA: Da, Vi ste inače rezervni oficir, jel’ tako? 5
Nulta tolerancija II Soko Joševački JAKŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Tadašnje JNA? JAKŠIĆ: Da, Školu rezervnih oficira završio. PREDSEDNIK VEĆA: Koliko sam shvatio iz onih Vaših ranijih kazivanja, u Bileći ste završili Školu rezervnih oficira? JAKŠIĆ: Završio Školu rezervnih oficira u Bileći, stažirao u Pirotu, izviđački vod puka, onda sam odmah posle vojske dobio izviđački vod brigade TO Vukovar, posle toga odmah unapređen, pohvaljen i prebačen na dužnost načelnika bezbednosti Teritorijalne brigade Vukovar. Završio kurs bezbednosni, pre toga kurs za specijalne jedinice, protivdiverzantski, policijske, izviđačke, sve obuke prošao, onda tu prošao bezbednosni kurs i do rata sam bio na dužnosti načelnika bezbednosti Vukovarske brigade TO. PREDSEDNIK VEĆA: U kom činu ste bili tada? JAKŠIĆ: Kapetan, do kapetana do rata, a kapetan I klase pred rat sam dobio. PREDSEDNIK VEĆA: E dobro, ispričajte nam ukratko, krenuli su sukobi u Vukovaru, praktično je počeo rat u leto te godine, jel’ tako? JAKŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Šta se dešava? JAKŠIĆ: Pa, ja sam to već izjavio i u Hagu bio, mi smo jednostavno se morali samoinicijativno organizovati i braniti. Već posle HDZ-a i dolaskom Merčepa na vlast Srbi su već počeli nestajati, likvidacija Srba je bila čak javna, Jovu Rakijicu, jednoga Mađara u Lušcu, su ubili, Pajića, ovaj, koji je bio baš kod nas, blizu Petrove gore koji je stanovao, isto otišao u grad da nabavi za prodavnicu robu i više se nije vratio. Pred opštinom nađen mu „Mercedes“, on je tek, ja mislim, pre par godina ekshumiran, nađen na kao NN lice u Novom Sadu. Tako da smo od straha šta se dešavalo na kućnom pragu ljudi ubijani, mi smo se organizovali da ne bi to toga došlo. PREDSEDNIK VEĆA: Kako ste se organizovali? JAKŠIĆ: Pa, pošto sam jedino ja bio tad u tom delu, u delu Petrove gore gde je bilo pretežno srpski živalj, jedino koji sam imao neko iskustvo vojno, znanje neko, saznanje i organizovao sam, nije to bilo puno, svega negde oko 180 bilo je ljudi. Od tih 180, 40-tak možda je bilo mlađih, bilo je čak ljudi po 70-80 godina, onda možete misliti kako je bilo. Samo smo organizovali taj deo, par ulica, teritorije koji smo držali slobodno da ne bi došlo do iznenađenja, da ne bi bilo likvidacija i nešto. PREDSEDNIK VEĆA: U smislu straža? JAKŠIĆ: Da, u smislu uličnih straža i tako. PREDSEDNIK VEĆA: Kako ste se naoružali? JAKŠIĆ: Prvo smo imali, imali smo naoružanje lično ko je imao svoje, neko je kupovao na divlje, neko „kubure“, neko pravio nešto tako bilo je prvo formacijsko naoružanje ko je dužio pištolj, lovci puške lovačke, neko „kubure“, neko čak i trofejne nabavio i tako smo imali. Prvo je bilo sa tim naoružanjem. 6
Nulta tolerancija II Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste se organizovali u nekom formacijskom smislu, odeljenja, vodovi, čete? JAKŠIĆ: Da, po ulicama organizacija je bila po principu odeljenja, vodova. Znači, bilo je po vojno-formacijskom principu, po ulicama, znači desetine, odeljenja su bila, vodovi i tako je bilo to. Znači, po vojničkom principu smo bili organizovani. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je Vas postavio na mesto komandanta tih ljudi? JAKŠIĆ: Pa, na mesto smo jednostavno sami na sebe iz ulice Petrova gora i Solidarnosti kada je počelo to i onda su sami ljudi, oni i onda sam ja išao i držao, održavao komunikaciju i sa Borovom Selom i sa kasarnom i organizovao otpor i tako, sami građani jer nije bilo niko tada iz štaba TO-a, svi su već pobegli za Srbiju, nikog nije bilo rezervnog sastava, starešina bilo je svega dvojica, trojica koji nisu imali iskustvo takvo, koji su bili inžinjerci, bili su znači nisu imali... PREDSEDNIK VEĆA: Nešto ste govorili o nekom sastanku gde je bilo predstavnika iz više sela, te Mirkovci, te Orolik, te Lovas? JAKŠIĆ: E, to je bilo za vreme rata, to je bilo već rata, to je već bilo ja mislim da je to bilo već u oktobru, polovinom oktobra. PREDSEDNIK VEĆA: Da. JAKŠIĆ: Mislim da je 17.10. da je bilo sastanak u Lovasu, a to je bio je sastanak u Oroliku gde su me izabrali za komandanta TO-a Južne operativne grupe, gde ja nisam prisustvovao. Ja sam bio na frontnoj liniji, oni su došli i samo rekli. PREDSEDNIK VEĆA: Komandant TO Južne operativne grupe? JAKŠIĆ: Južne operativne grupe, znači svih sela južno od reke Vuke, da budem... PREDSEDNIK VEĆA: A šta je onda ovo u Vukovaru, na Petrovoj gori? JAKŠIĆ: Ali Mrkšić, tadašnji pukovnik Mrkšić, nije dao Petrovu goru, nije bilo sposobnog starešine koji je znao vojnu taktiku da vodi, onda je rekao ti ne možeš, to je politička funkcija, ko će voditi onda rat, prvo da se Vukovar oslobodi, da se Vukovar oslobodi, onda vi radite politiku, onda stvarajte vlast i ostalo, bitno je da se Vukovar oslobodi. PREDSEDNIK VEĆA: Ne, a šta je onda ovo, ovih 180 ljudi na Petrovoj gori? JAKŠIĆ: Ne, ne, 180 ljudi je bilo u prvom mahu. PREDSEDNIK VEĆA: Šta je to, ja Vas pitam šta je to? JAKŠIĆ: TO. Mi smo svi bili pripadnici TO-a. PREDSEDNIK VEĆA: TO čega? Južnog Vukovara, šta? JAKŠIĆ: Ne, ne, objektivno to je bilo Odred Petrove gore, jer Petrova gora ulica je bila... PREDSEDNIK VEĆA: A TO, dobro nije ulica, nego naselje? JAKŠIĆ: Petrova gora ulica, pa Mjesna zajednica i tako taj su nazvali Petrova gora. PREDSEDNIK VEĆA: To je shvatio sam više ulica i Nova i Solidarnosti i? JAKŠIĆ: Više ulica da, Solidarnosti i bio je deo Svetozara Markovića, bio je deo Nove ulice, tako to je par uličica, to je bio jedan mali otisak, periferni koji smo mi držali samo. PREDSEDNIK VEĆA: I sad to je neki, šta je to neka posebna, neka četa, nešto, 180 ljudi to je malo više od čete? JAKŠIĆ: Po vojnoj formaciji, samostalna jedinica se naziva odred, samostalna jedinica. PREDSEDNIK VEĆA: Odred? JAKŠIĆ: Znači, bataljon je veličine otprilike bataljona, znači formacijski da je u četama, međutim, bataljon je u sastavu brigade, bataljon, a odred je samostalna jedinica. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, ako su vas, gospodine Jakšiću...? JAKŠIĆ: Zato smo to mi kao odred. PREDSEDNIK VEĆA: Ako su Vas izabrali za komandanta TO Južne operativne grupe?
7
Nulta tolerancija II Soko Joševački JAKŠIĆ: E to je bilo, tad smo mi već imali, mi smo već kad je došla Gardijska brigada 02.10. tad je već bilo 344 borca. Tad smo već imali 344 znači ljudi koji su već došli, se mobilisali, koji su prešli iz Borova Sela, deo koji smo već držali sela. PREDSEDNIK VEĆA: Na Petrovoj gori ste imali već? JAKŠIĆ: Na Petrovoj gori već smo 344 onda imali čoveka. PREDSEDNIK VEĆA: U momentu kad je Gardijska brigada došla na to područje? JAKŠIĆ: Da, jel’ sasvim slučajno, ja nisam... PREDSEDNIK VEĆA: E, ovo Vas pitam, ako ste Vi izabrani za komandanta TO Južne operativne grupe, da li to znači da ste Vi komandovali i TO Lovasa, TO? JAKŠIĆ: Ne, ne, to je štaba, štaba. Štab se formirao. Štab je, oni su oredili pošto je bilo ratno stanje, nije bilo sigurno organa vlasti pa da bi Južna operativna grupa, znači da bi uspostavio se život u ratnim uslovima, mobilizacija, dotur jedinica iz tih sela za Vukovar, onda su formirali štab TO Južno operativne grupe koji bi znači umesto organa civilnih vlasti u selima objedinjavao. PREDSEDNIK VEĆA: E, gde je bilo sedište tog štaba, gde je taj štab bio? JAKŠIĆ: Sedišta štaba je bilo u „Veleprometu“ u Vukovaru. PREDSEDNIK VEĆA: Na „Veleprometu“? JAKŠIĆ: Da, tamo. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je sve u štabu? JAKŠIĆ: Pa, u štabu su bili... PREDSEDNIK VEĆA: Funkcionalno, po funkciji? JAKŠIĆ: Isto po funkciji. PREDSEDNIK VEĆA: Da li ima načelnik štaba? JAKŠIĆ: Načelnik štaba. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je bio načelnik štaba? JAKŠIĆ: Zamenik je bio Uzelac Mile, onda bio je za ORMO poslove mislim da je bio Pjević Lazo, bio je za vezu Jovica Kresović, bio za po rodovima sad moram u notes videti tačno, to je već 16 godina, imam u notesu tačno koji su. PREDSEDNIK VEĆA: Da, da, a Vi ste komandant? JAKŠIĆ: Da. Međutim ja sam bio kao komandant, međutim sam bio više na liniji nego sa štabom, samo sam dolazio povremeno nekada kad imam vremena da dođem. Međutim, Uzelac je bio izuzetno sposoban, on je već bio načelnik štaba TO pre rata, tako da sam mogao ostaviti bez brige da je to funkcionisalo i radilo, znači, mobilizaciona evidencija, kartoni, sve je to funkcionisalo, sve je to rađeno. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je taj odred TO Petrova gora formacijski odred TO Petrova gora bio formacijski podeljen na neke čete, na neke niže organizacione jedinice, evo čete, vodove? JAKŠIĆ: Bile su tri čete, tri čete, 02.10. bile su tri čete. Jednom je komandovao Vujanović, ovaj Miroljub Vujović, on je imao tada 02.10. 117 boraca, Vujanović Stanko. PREDSEDNIK VEĆA: A otkud Vi to znate, evo ovako posle toliko vremena 117 boraca? JAKŠIĆ: Notes, kad sam za Hag išao. PREDSEDNIK VEĆA: Pa, 344? JAKŠIĆ: Sasvim slučajno notese sam što sam imao. PREDSEDNIK VEĆA: A kad ste bili u Hagu? JAKŠIĆ: Molim? PREDSEDNIK VEĆA: Kad ste bili u Hagu, kad ste? JAKŠIĆ: U oktobru prošle godine. PREDSEDNIK VEĆA: Prošle godine ste svedočili u Hagu? JAKŠIĆ: Miletu Mrkšiću bio svedok. 8
Nulta tolerancija II Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. JAKŠIĆ: I onda sam slučajno taj notes i to sam samo imao zapisano kad smo imali Gardijsku brigadu, kad smo uveli i pravce dejstva i čete i koje smo imali pravce i koliko je bilo ljudi. PREDSEDNIK VEĆA: E dobro, znači jedna četa Vujovićeva 117 boraca? JAKŠIĆ: 117 boraca, Stankova je imala 110, Miroslava pokojnog Pejića je imala 72 i pokojnog Fota 45 jer on je, to je naknadno su formirani, kako se ljudstvo povećavalo onda su još ove dve čete. PREDSEDNIK VEĆA: Miroslav Pejić zvani? JAKŠIĆ: Ne znam tačno nadimak kako su ga zvali. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je „Bimbo“? JAKŠIĆ: Moguće, ne znam tačno, znam po imenu i prezimenu. PREDSEDNIK VEĆA: Jel’ imao brata on? JAKŠIĆ: Ja čak njega nisam poznavao pre rata, ja sam upoznao tek u toku rata i to znači, bilo je svega par meseci dok nije poginuo. Inače je bio simpatičan. PREDSEDNIK VEĆA: E dobro, da li je ovakva organizaciona? JAKŠIĆ: I izuzetno je bio ovako momak drag. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je ovakva organizaciona struktura ostala sve vreme izvođenja borbenih dejstava? JAKŠIĆ: Dok Gardijska brigada, znači 02.10. kad smo krenuli u napad, jer Mrkšić je tražio pošto smo imali pravac levi bok, znači trebali smo ići od Proleterske pa Leva Supoderica, međutim kad smo već pred sam napad, noć tu, kad sam poslao ove kurire da uvedu Gardijsku brigadu njih 18, u svaki bataljon po 9, on je zahtevao da ja teritorijalce razvedem po celoj liniji, da oni budu ispred Gardijske brigade. Tako da sam ja preko noći morao dislocirati dve čete, prebaciti skroz do strane prema Mitnici i celu znači liniju zauzeti i 02.10. kad smo krenuli u napad onda je strahovite gubitke su imale ove dve čete, one su bile manje, em je bio najtvrđi pravac, 3. četa. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je tada Fot poginuo? JAKŠIĆ: Tada je poginuo Fot, posle malo je poginuo i Pejić mali i onda sam ja ove dve čete, deo sam potčinio kasarni, da čuvaju desno krilo kasarne sa Mitnice, nije bilo dosta ljudstva majoru Bajiću, i pošto su tamo već živeli neki iz tih krajeva, Smiljanići ovi koji su imali kuće obodno iza kasarne prema Mitnici, njih sam potčinio njima i ovamo da budu, na pred njem delu da budu kao vodiči pošto su znali grad, potčinio te dve čete i onda sam prešao sa ove dve na levi bok kod majora Tešića za 1. jurišni odred. Znači, ove druge sam potčinio, malo je ljudstva ostalo posle toga. PREDSEDNIK VEĆA: A ove dve su? JAKŠIĆ: Nešto ranjeno, nešto poginulo. PREDSEDNIK VEĆA: Pri 1. jurišnom odredu? JAKŠIĆ: Da, ove dve su bile u sastavu 1. jurišnog odreda, Stankova i Miroljubova. PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi da li ste imali odeljenje minobacača? JAKŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Gde je to bilo odeljenje, da li je ono bilo pri nekoj četi ili je bilo posebno negde stacionirano? JAKŠIĆ: Odeljenje minobacača, pa u stvari minobacače smo imali. PREDSEDNIK VEĆA: Ili ste imali pri četama? JAKŠIĆ: Imali smo više, imali smo pri četama, imali su, glavno je bilo minobacačko i glavno što su tukli to je bilo od Petrove gore tamo negde kod kuće, kako se zvala, Božanića, to je bila napuštena kuća, tu je bilo, tu je bio onaj čuveni iz Gardijske čak onaj 9
Nulta tolerancija II Soko Joševački Smajo, vodio i navodio, on je bio glavni minobacačlija tamo. Bio je iskusan, isto je bio potporučnik. I naši su bili sa njim. PREDSEDNIK VEĆA: Da li su ove čete imale odeljenje minobacača, prva, druga, odnosno Miroljubova, Stankova, Fotova? JAKŠIĆ: Oni su, imali su ali su oni, pošto je Zjajo je bio, ne Zjajo nego kako se zvao taj, pošto je bio ekspert, stvarno je znao, starešina školovani i on je objedinio i on je sa njima rukovodio deo, a deo jedan je bio ovde na Petrovoj gori, sad se ne mogu tačno setiti ko je bio komandir lično. Znam samo da je ovaj jedan bio i ranjen, televizijska ekipa je snimala pa je užurbano, pa mu granatu onu prvo dok još nije ispaljena uvuko onde, pa je bez šake ostao skoro bio. To je pre 16 godina tačno, jel’ ja ljude nisam poznavao sve, to je bilo kratko i ne mogu se setiti, imalo je, bilo je... PREDSEDNIK VEĆA: Vod veze? JAKŠIĆ: Od veze? PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste imali vod veze? JAKŠIĆ: Nismo imali vod veze. Vod veze već imaju veće formacije. Samo smo imali veze. Mi smo bili u sastavu Gardijske i imao sam komandno mesto uz Tešića, uz Tešića lično, znači oni imaju jednu prostoriju, a bili smo u istoj kući, istoj zgradi. PREDSEDNIK VEĆA: Kako ste dejstvovali? JAKŠIĆ: Kako mislite? PREDSEDNIK VEĆA: Kako ste dejstvovali, da li ste bili pretpočinjeni Gardijskoj brigadi ili ste sadejstvovali sa Gardijskom brigadom? JAKŠIĆ: Mi smo potčinjeni Gardijskoj brigadi, ali sam ja komandovao lično sa odredom Petrova gora. PREDSEDNIK VEĆA: Jel’ razumete šta Vas pitam? Da li ste borbena dejstva izvodili u sadejstvu sa jedinicima Gardijske brigade ili ste bili pretpočinjeni Gardijskoj brigadi? JAKŠIĆ: Mi pošto smo bili u prvoj liniji, mi smo se utopili sa njima faktički, ali je Tešić komandovao sa 1. jurišnim odredom, ja sam sa ove dve čete kasnije, jer ja sam prvo sa ove dve četi bio prvi napad sa majorom Bajićem, a zamenika sam stavio sa Tešićem. Prvi napad kad je bio 02.10., kad je prošlo kako je prošlo, prvi napad kad nije uspeo, kad je puno bilo poginulih i ranjenih, onda sam potčinio, ja prešao kod majora Tešića. Znači, podršku vatrenu grupu, da li... PREDSEDNIK VEĆA: Jel’ čuli smo ovde Tešića, on kaže da je prvih dana to bilo sadejstvo? JAKŠIĆ: Sadejstvo, tačno. PREDSEDNIK VEĆA: A posle je Mrkšić naredio da se ove jedinice pretpotčine jedinicama Gardijske brigade, odnosno Tešićevom bataljonu i njegovim četama? JAKŠIĆ: Po pravilu službe TO se potčinjuje vojsci, aktivnim jedinicama. PREDSEDNIK VEĆA: To da, u smislu komande, ali sad samo izvođenje borbenih dejstava može biti u sadejstvu, a može biti i na drugi način. Dobro. JAKŠIĆ: Mi smo bili potčinjeni Gardijskoj brigadi, u sastavu Gardijske brigade, znači ceo TO na toj Južnoj operativnog grupi smo bili potčinjeni njima. Mrkšić je bio glavni komandant, znači sve jedinice su bile potčinjene. PREDSEDNIK VEĆA: Od koga ste primali naređenja, zadatke? JAKŠIĆ: Lično od Mrkšića. PREDSEDNIK VEĆA: Od Mrkšića, na njegovom komandnom mestu? JAKŠIĆ: U operativnom štabu u Negoslavcima, svaki dan sam išao tamo na referisanje, uzimanje zadataka, primanje i tako. Svaki dan sam... PREDSEDNIK VEĆA: Vi i ko još? 10
Nulta tolerancija II Soko Joševački JAKŠIĆ: Pa, kod Mrkšića su išli znači, komandanti bataljona samo, pa naviše. Od komandanta bataljona naviše. PREDSEDNIK VEĆA: Dakle, Tešić? JAKŠIĆ: A komandantima bataljona su dolazili komandiri četa, primali znači kad se vratimo. PREDSEDNIK VEĆA: Sad kad se vratite iz Negoslavaca, da li kod Vas dolaze komandiri četa? JAKŠIĆ: Komandiri četa, dobiju zadatak i naređenja. PREDSEDNIK VEĆA: Ko dolazio kod Vas po zadatke? JAKŠIĆ: Po zadatak su dolazili komandiri četa, znači Stanko, Miroljub, bio je Pejić dok je bio i Fot, komandiri četa lično. PREDSEDNIK VEĆA: Da i dokle takvo stanje traje? Sve vreme izvođenja borbenih dejstava? JAKŠIĆ: Pa, stanje je trajalo dok nisam bio smenjen skroz. Tako je bilo do pred pad Milovog brda. PREDSEDNIK VEĆA: E, kad je to bilo i kako? JAKŠIĆ: Pa, sad tačno datum, Milovo brdo, to je znači 18. to je bilo dal’ dan, dva pred pad Vukovara. Jer, čim je Milovo brdo palo, presečena komunikacija je bila prema Dunavu, Mitnica se odvojila na jednu stranu, Pliva na drugu, oni su onda pregovori bili za predaju, znači već je bila onda predaja Vukovara, već 18. je već Vukovar pao, Borovo naselje tek 20. dva dana kasnije. PREDSEDNIK VEĆA: Da, dakle, par dana pred 18. je palo Milovo brdo ako dobro shvatam? JAKŠIĆ: Pa, mislim Milovo brdo, faktički, kad je Milovo brdo palo već je pao Vukovar, već je to, jer oni čim su na Milovo brdo došli to je plato kojeg su nekad zvali... PREDSEDNIK VEĆA: Koji dominira gradom? JAKŠIĆ: Dominira kompletnom znači komunikacijom do dvorca, ovamo prema Mitnici, do Dunava, prekinuti mostovi, nema više komunikacije, to je već Dunav bio, ovaj Vukovar presečen na dva dela i odmah su oni shvatili da je... PREDSEDNIK VEĆA: E, i kad ste Vi to smenjeni? JAKŠIĆ: Ja sam smenjen, meni je Šljivančanin još rekao... PREDSEDNIK VEĆA: Kad, kad? Pitam kad? JAKŠIĆ: Šljivančanin je... PREDSEDNIK VEĆA: Kad kažete pred pad Milovog brda, to može da bude jedan širok vremenski dijapazon? JAKŠIĆ: Pa to, za Milovo brdo su borbe bile ja mislim tu, da li su bile možda 2 dana 3, nije tu sad znači to je tu, pred sam pad Vukovara jer kad je Milovo brdo krenulo, mi smo onda sve snage na levi bok. PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste komandovali, ’ajmo ovako, da li su ove jedinice učestvovale u napadu na Milovo brdo? JAKŠIĆ: Jesu. PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste Vi komandovali tim jedinicama? JAKŠIĆ: E, već je tu kad je bilo na Milovo brdo napad već sam ja, već je Miroljub preuzeo. 11
Nulta tolerancija II Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Jel’ razumete? JAKŠIĆ: Da, da, na samo Milovo brdo nisam, do Milovog brda, do Leve Supoderice sam bio komandant. Kad je već Šljivančanin njemu u štabu kad smo bili rekao ti ćeš da budeš komandant. PREDSEDNIK VEĆA: E to, ispričajte nam to kako se to dešava, gde? JAKŠIĆ: Na sastanku, pošto su oni, to je bilo u štabu, međutim ja sam tek u Hagu saznao šta je bilo jer tu je bilo već u Vukovaru posle borba za vlast, za oslobođenje, tu su se već pravile igre što ja nisam uopšte ni mislio ni planirao, niti sam želio doć’ na vlast. Mene su čak hteli, iz Državne su me vrbovali pošto su me znali, metode i sredstva, da me vode čak do Miloševića, ja sam znao ako idem tamo da trebam neke ustupke, da tu reč upotrebim, ja sam rekao meni ne treba vlast i ne treba mi ništa, želim da budem normalan građanin kao što sam bio i pre rata, da Vukovar se oslobodi, da živim sa svojom porodicom, da radim normalno, meni ne treba ni vlast ni politika, ništa. I onda kada sam potegao pitanje humanitarne pomoći 6 šlepera kad je bilo u „Veleprometu“ kad su se okrenuli, neko je fiktivno potpisao, vratili su se i još što-šta, cigarete i tako, kad sam pomenuo pitanje onada je počela hajka na mene. Ono što su radili drugi počeli su pripisivati meni i onda su čak, to mi je u Hagu Šljivančanin kada je rekao da sam bio pod operativnom obradom, da sam ja ratni profiter, da sam švercovao automobilima, da sam... Međutim, to je mene strašno pogodilo kao čoveka, kao ličnost, kad znam da sam bio čist kao suza, nikad nisam hteo, ja sam da sam hteo mogao sam imati bogatstvo 10 puta veće nego sam imao. Ja imam 5 puta manje nego u to što sam imao pre rata. Ništa nisam uzeo, ništa nisam se okoristio. Čak jedanput mi je kolega čak čarape doneo upakovane, čije, „ustaške“, ništa nisam hteo. Moja deca, kada se oslobodio grad Vukovar nisu imali šta jesti, svi su imali od humanitarne pomoći nešto, ja kad sam doveo njih nisu imali ništa, a toliko sam bio, znači su me ocrnili bili i to je na mene kao ličnost, kao čoveka strašno pogodilo i strašno me demolisalo, ovaj demoralisalo. Da se ponašaš patriotski, da budeš častan, pošten i na kraju da te ocrne kao najgori. Ja sam onda se požalio, kad smo formirali već policiju ovome Đukiću, kažem ja Đukiću dobro Đukiću šta je to, otkud takvi, kaže šta se ti sekiraš, šta o meni sve pričaju pa ja podnosim, kad bi sve to slušao gde bi bilo. Međutim, ja sam toliko bio emotivan da jednostavno nisam navikao na te podvale, na insinuacije, na laži, da se to dešava, međutim to sve što su radili drugi, pripisivali su meni, oni su sve znali da ja nisam ništa zgrešio, čak su mi posle rata i nudili auto da dobijem, nisam hteo. Ja sam imao svog „stojadina“, koji sam kupio slupanog, sredio, ja čak nisam hteo za vreme rata tuđi auto voziti. Vozio sam jednoga Srbina „yuga“ čini mi se i odmah sam mu vratio, tako da nisam ama ništa imao čisto. A ovamo, onda mi Šljivančanin rekao da sam bio pod operativnom, onda sam zahtevao reko ja zahtevam, gospodine Šljivančanin, da vidim šta sam ja bio pod operativnom, zbog čega, i onda kad mi je rekao, onda sam rekao da vas bude sramota. Pre svega čoveka kome je kompletna vojna bezbednost, vojni starešinski kadar, svi verovali, narod verovao, da Vi tako ocrnite i da ga bacite na marginu, a postavite druge koji na kraju krajeva nisu ni približno ni moralno ni ljudski vrlinama, ni znanju i onda je video i on da je, onda se posle povukao i više nije potego pitanje ma ništa u Hagu. Onda je video da je pogrešio totalno i što je to potegao pitanje i onda sam rekao ja želim pred sudom da Vi izdate operativnu obradu, da kažete gde sam, šta sam uradio. Ako dođe ovo ja ću vas tužiti na kraju, za moju čast i uvredu. PREDSEDNIK VEĆA: E dobro. JAKŠIĆ: Ja pre svega ne bi kao čovek... PREDSEDNIK VEĆA: Ko Vas je smenio? JAKŠIĆ: Šljivančanin. 12