Nulta tolerancija 3.

Soko Joševački

Soko Joševački

Nulta tolerancija III

2

Soko Joševački

Nulta tolerancija III PREDGOVOR

„JUNAŠTVO JE SEBE OD NEPRIJATELJA SAČUVATI, A ČOJSTVO JE DRUGOGA OD SEBE SAČUVATI. O SVEMU ĆE ISTORIJA DONETI SUD, A OVU PRESUDU SHVATITE KAO PRESUDU VAŠEM ČOJSTVU“.

SUDIJA VESKO KRSTAJIĆ U OBRAZLOŽENJE PRESUDE

3

Soko Joševački

Nulta tolerancija III REPUBLIKA SRBIJA OKRUŽNI SUD U BEOGRADU VEĆE ZA RATNE ZLOČINE Poslovni broj: K.V. 4/2006 TRANSKRIPT AUDIO ZAPISA Sa glavnog pretresa od 17.03.2008. godine

PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan svima.

NASTAVLjENO 17.03.2008. godine SA POČETKOM U 9:45 časova Predsednik veća konstatuje da je veće u neizmenjenom sastavu, a da su prisutni: • zamenik tužioca za ratne zločine Knežević, • punomoćnici oštećenih, advokati Loznalijević-Danilović, Barović i Todorović, • te branioci optuženih, advokati Zaklan, Perković, Vukotić, Pereski, Kalanj, Dozet, Kovačević, Jelušić, Đurđević, Beljanski, Bojkov, Mašić, te Mara Pilipović, • a odsutni su branioci advokati Jevrić Zoran za optuženog Perić Jovicu.

Adv.SLAVKO PERESKI: Predsedniče, uz Vaše dopuštenje, ja ću kolegu menjati danas na pretresu.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Periću, da li ste saglasni?

Optuženi Perić je saglasan da ga na današnjem glavnom pretresu umesto branioca advokata Jevrića brani branilac advokat Pereski.

Odsutni su branioci, advokati Vujin, Prodanović, Mijatović i Košćal, te Stanić, Štrbac, Rajić, Stanojlović, Marić, kao i branioci optuženog Mugoša Gorana, advokati Ilija Radulović i Slobodan Stašević.

Adv. MARA PILIPOVIĆ: Sudija, kolega Stašević je molio mene i kolegu Košćala koji će doći posle mene da ga menjamo.

PREDSEDNIK VEĆA: Da ga menjate?

Adv. PILIPOVIĆ: Jeste, tako da možete konstatovati.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Mugoša? Saglasan?

Adv. PILIPOVIĆ: Ako ja nisam tu, biće tu i kolega.

Optuženi Mugoša je saglasan da ga na današnjem glavnom pretresu umesto nedošavših branilaca advokata Ilije Radulovića i Slobodana Staševića, brani branilac advokat Mara Pilipović i advokat Boris Košćal, po dolasku u sudnicu.

Odsutni su i branioci optuženog Dragovića, advokati Perović i Marić.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li su svi optuženi tu? Šta kaže sudska straža? Pretpostavljam Dragović nije, zato što smo ga udaljili do kraja dokaznog postupka. Da li ste tražili reč, kolega Kalanj?

Adv. ĐORĐE KALANj: Predsedniče, ja upravo u vezi Dragović Predraga. Ja bih ovde ponovo insistirao pred većem, da se preispita odluka o udaljenju Dragović Predraga sa glavnog pretresa, iz prostog razloga što sam ja sada u poziciji da prenosim neke njegove primedbe na iskaz svedoka saradnika i da kažem, da učestvujem u postupku u nekoj, nazovimo njegovoj ulozi. Svestan je da je pogrešio, kaje se, i dakle, spreman je da se javno izvine ovde, odnosno da da obećanje da se to do kraja glavnog pretresa neće sigurno ponoviti, pogotovo onaj deo koji se odnosi na Vašu porodicu, mu je sigurno teško i dakle, zaista, ja mogu da dam obećanje kao njegov branilac isto tako, da sigurno to više neće uraditi. Eto, i nismo dobili ni rešenje o kažnjavanju, u smislu čl.300. da se žalimo.

Naravno, svesni smo da ta žalba ne bi imala ishod pozitivan, ali eto kažem, ja ovim putem zaista molim, jer ja sam bio kod njega u poseti, on mi je dao niz stvari koje bi trebalo da pitam, kažem, još jednom veće neka preispita tu odluku. Ja, evo gledam sada Vas, dajem 4

Nulta tolerancija III Soko Joševački obećanje da će biti u redu do kraja glavnog pretresa, imajući u vidu naravno i njegove ispade koji su bili i ranije. Eto, hvala.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Šta kažu ljudi iz sudske straže, za koliko možemo Dragovića vratiti u sudnicu? Dva minuta?

Sud donosi R E Š E Nj E Prihvata se predlog odbrane okrivljenog Dragovića, te se ovom optuženom OMOGUĆAVA UČEŠĆE u daljnjem toku dokaznog postupka, utoliko što se vraća u sudnicu.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, do tada, dok ovo ne urade, pretpostavljam da ste dobili podnesak kolege zamenika tužioca za ratne zločine, već dobijam od vas, u tom smislu, odgovore. Ja bih molio, dakle, da se sada u toku ovih dana svi u tom smislu izjasnimo.

Kolega Beljanski, ja sam za razliku od prošle godine kada ste vi predložili, pa potražio preko GUGL-a i preko onih mapa na GUGL-u, ove godine to je nešto bolje. Ja ne znam da

li ste Vi to radili, pretpostavljam da jeste, ove godine je to nešto bolje. Imam dve, recimo, fotografije hangara Ovčare, dakle tog lokaliteta, dosta dobro se vidi, čak i ona tri hangara i onaj poprečni, pa pretpostavljam da ni Vi a ni ostali nemate ništa protiv da to eventualno koristimo u daljem toku postupka. Bilo bi bolje da smo imali to ranije, ali, kažem, prošle godine to bi bilo dosta loše, loše rezolucije.

Adv. VLADIMIR BELjANSKI: Slažem se, predsedniče, potpuno, kada govorite o satelitskim snimcima, naravno.

PREDSEDNIK VEĆA: Da, da, satelitski snimci ono preko onih, onog GUGL-a ert.

Adv. BELjANSKI: Ja nisam proveravao u poslednjih nekoliko meseci, tako da verovatno je bilo nekih popravki u smislu kvaliteta, ali mi ćemo imati priliku da prekosutra, ako se ja ne varam, po rasporedu, ponovo imamo svedoke saradnike i neke od lica.

PREDSEDNIK VEĆA: Već sutra.

Adv. BELjANSKI: Ili sutra.

PREDSEDNIK VEĆA: Već sutra.

5

Nulta tolerancija III Soko Joševački Adv. BELjANSKI: I neka od lica koja su bila i kod hangara, možda i na rupi i tako dalje, pa da im se onda ti snimci predoče i da upravo to bude prilika da objasne gde se ko nalazio i kako su se kretali, tako da samo toliko. Sada kada sam uzeo već reč, ja sam podneskom predložio nekoliko dokaznih predloga. Pretpostavljam da nema potrebe da se to usmeno ponavlja na pretresu.

PREDSEDNIK VEĆA: Nema potrebe. Vujović? Gospodine Vujoviću?

KONSTATUJE SE da je u sudnicu pristupio optuženi Dragović Predrag.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Dragoviću, Vaš branilac nas je obavestio da želite da nam se obratite, u nekom smislu, pa ako želite, izvolite. Mi smo prihvatili predlog da Vas vratimo u sudnicu, dakle, da učestvujete u daljem toku postupka ličnim prisustvom u sudnici, da se koristite pravima koja Vam po zakonu pripadaju u ovoj sudnici. Izvolite.

Opt. PREDRAG DRAGOVIĆ: Ništa, hteo sam da kažem, predsedniče veća, da se nisam prikladno ponašao, ali je znam da li ćete imati razumevanja, ja sam pet godina zatvoren na pravdi Boga. Nisam mogao gledati čoveka da me gleda u oči i da iznosi neistinu o meni.

Konkretno on meni nije rekao da sam ja ubijao tamo, ni ništa, ali to što je on rekao, to me drži pet godina u pritvoru i eto, jednostavno sam izgubio kontrolu i ponašao sam se kako sam se ponašao, rekao sam što sam rekao. A što se tiče, što sam pomenuo Vašu decu, ja sam rekao u kontekstu, ja sam video tamo u transkriptu šta piše. Ja sam rekao, sada opet neprijatno mi da ponovim, rekao sam, sram Vas bilo, a i Vaša deca će ispaštati, misleći kako moja deca ispaštaju, u tom smislu, a ne u smislu neke pretnje i to je sto-posto tako.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro.

Opt. DRAGOVIĆ: I što sam pominjao Vašu decu, normalno, šta su deca.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Dragoviću, mi očekujemo od Vas da se u daljem toku postupka ponašate u skladu sa pravilima reda u ovoj sudnici, znate.

Opt. DRAGOVIĆ: Dobro.

PREDSEDNIK VEĆA: I nemojte sebe dovoditi u situaciju da Vas ponovo udaljujemo i tako dalje.

Opt. DRAGOVIĆ: Dobro.

PREDSEDNIK VEĆA: Znate.

Opt. DRAGOVIĆ: Biće u redu.

PREDSEDNIK VEĆA: Hvala, možete se vratiti. Vujović?

Opt. VUJOVIĆ: Ja opet moram da se obratim u vezi bračne posete i u vezi telefonskog razgovora nedeljno da mi se odobri, jer razlog je u tome što načelnik Bošnjaković kaže da nikakvih problema nema, pa čak je to rekao da je on urgirao da se dobije i telefonski razgovor sa mojim ocem, što mi nije odobreno. Ja sam rekao da ste Vi odobrili, oni čekaju od Vas i to se vrti tako u krug. Da Vam kažem, meni je u petak, znači, to je za četiri dana, tačno pet godina kako sam ja u pritvoru. Osuđena lica imaju pravo na telefonski razgovor jednom nedeljno, a kada su vanredni slučajevi, imaju i znači vanredne razgovore. To je kod nas, gde smo nevini, dok se suprotno ne dokaže, zabranjeno, znači dok smo nevini, mi smo osuđeni, a kada smo osuđeni, onda smo koliko-toliko, koliko-toliko imamo prava, u prevodu, ja mislim da ste me razumeli.

PREDSEDNIK VEĆA: Razumeo sam, gospodine Vujoviću, ali Vi znate kako ide komunikacija pritvorenog sa ljudima van pritvora.

Opt. VUJOVIĆ: Sve je to meni jasno.

PREDSEDNIK VEĆA: Ona je zaista ograničena. Ja se slažem da ovo traje apsolutno neosnovano dugo i da prouzrokuje značajne probleme, ovo nisu obični pritvori i verovatno zakonodavac, nije se mislilo prilikom donošenja propisa o primeni mere pritvora, u našim ustanovama nije se računalo na ovako duge pritvore i na probleme koje to prouzrokuje. U tom smislu, ja Vas potpuno razumem, ali su nam za sada ruke vezane, u tom smislu. Što se 6

Nulta tolerancija III Soko Joševački tiče ovih nekih poseta, to opet nije naša stvar. Ja nemam ništa protiv, ukoliko ima mogućnosti te vrste, ja nemam ništa protiv da Vam se omoguće i Vama i svim drugima, da vam se omoguće posete te neke druge vrste, uslovno rečeno.

Opt. VUJOVIĆ: Sve ja Vas shvatam, ja razumem da Vi to odobravate, ali ja ne shvatam šta ona koči u prevodu, jer oni prebacuju na Vas, a Vi kažete oni, i mi ostajemo gde smo.

U prevodu znači, mi se možemo psihički uništavati na osnovu toga, samo zato što nije...

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, proverićemo da li ima uslova ove vrste.

Opt. VUJOVIĆ: Odmah ću Vam ja reći da su samice dole slobodne.

PREDSEDNIK VEĆA: Ako Vas uveravaju da ima, proverićemo.

Opt. VUJOVIĆ: Evo, ja bih Vas molio, samo kada je sudija bio u obilasku, godinu i po dana sam se borio za lap-top, godinu i po dana pisao sam, nema kome nisam pisao i uspeo sam to da uradim.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Vujoviću, puno toga je novog u ovim procedurama i onda ja se slažem, ide to dosta sporo, dobro.

Opt. VUJOVIĆ: Sve je to, ali, ja sam godinu i po dana, da nisam bio uporan, ko zna da li bi dobili lap-top, ali neću sada oko toga. Onda je došao sudija u obilazak i rekao, kod mene je došao i šta predlažeš, mene pitaju. Ja sam rekao, dajte, deset, pet, deset hiljada strana, ko ima ispod toga, ne može dobiti lap-top. I na osnovu toga su oni neki podakt ili šta su već napravili, na osnovu toga je onda odobren lap-top. Znači, problemi, samo da Vam kažem, znači telefonski razgovor, neka se otvori jedno radno mesto, taj policajac koji će nadgledati telefonske razgovore, na osnovu onih kartica, može komotno da ostvari svoju platu, njih dvojica, trojica mogu da dobiju platu, otvoriće se dva radna mesta, zadovoljiće se ovde, molim Vas, pišite Ministarstvu, nešto rešavajte u vidu toga. Dalje, što se tiče toga, ja sam iz, ne znam da li ste upoznati, najverovatnije jeste, ja sam iz vojnog prebačen u CZ, zato što je telefon nađem u mojoj sobi, gde sam ja i kolektivno smo svi kažnjeni. Ja ne znam kakva je to kolektivna odgovornost i ne znam kakva je to kolektivna odgovornost gde se uskraćuje odbrana. Ja sam dobio tamo struju, Vi ste mi odborili štampač, meni je to sada sve uskraćeno. Meni su baterije otišle, advokat mi je rekao da je sada doneo, znači da li se kolektivno kažnjava na taj način što se uskrati pravo na odbranu. Ja ne znam kakvo je to kažnjavanje, kolektivno kažnjavanje što je neko, otkud ja znam ko unosi telefone, niti ja imam novac za takve egzibicije, niti me to interesuje. Ja sam tamo, odmah da Vam kažem, tražio sam telefonske razgovore. Ja sa mojim ocem da nisam razgovarao, ja ne znam u kakvom bih stanju bio. Ja telefon nisam uneo, a to što je meni ponuđeno da nazovem svog oca, hvala Bogu da ću ga nazvati i nazvao sam ga i to sam tamo napisao. A da li je to razlog da se meni uskrati odbrana, mogli su me komotno u samicu prebaciti, ima niz mera koje se mogu preduzeti protiv optuženog lica. U samicu da su me bacili, odlično, ali ne mogu mi uskratiti odbranu.

PREDSEDNIK VEĆA: Nemojte sada da otvaramo ta pitanja. Nisu to pitanja za pretres, evo čuli smo, videćemo šta se može preduzeti.

Opt. VUJOVIĆ: Ja Vas molim, baterije, pošto su mi baterije otišle, ja nisam mogao da se pripremam, nema veze što nisam mogao da se pripremam, ali mi je sada advokat rekao da je stigla baterija još neka. Ja bih Vas zamolio ako može to nekako da se reši, ja ne mogu raditi.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste Vi to doneli? Dajte mi to, nije problem.

Opt. VUJOVIĆ: Još Vas jednom molim za te bračne posete da pogledate sa Ministarstvom.

PREDSEDNIK VEĆA: Ko pregleda to sve? Informatičari?

Opt. VUJOVIĆ: Ja Vas molim ako može danas nekako.

PREDSEDNIK VEĆA: Izvolite.

7

Nulta tolerancija III Soko Joševački Opt. VUJOVIĆ: Mora da se napune, nije problem, ja sada na struju, priključio sam na struju, ali kada isključim, evo mala baterija se nekako popravila, ne znam kako, tako da može izdržati petnaest, dvadeset minuta.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, hvala.

Opt. VUJOVIĆ: Ja Vas još jednom molim za bračnu posetu, imaju dole samice, mogu osposobiti.

PREDSEDNIK VEĆA: Proverićemo, proverićemo šta se može uraditi.

Opt. VUJOVIĆ: I telefon, normalno.

Sud donosi R E Š E Nj E DA SE NASTAVI GLAVNI PRETRES DA SE NASTAVI DOKAZNI POSTUPAK

PREDSEDNIK VEĆA: Mi smo danas planirali saslušanje dva svedoka. Koliko sam ja shvatio, oba svedoka su pristupila, da li je tako? Jedan od svedoka za danas koga smo planirali je tražio primenu mera zaštite za svedoka, pa ćemo o tome kasnije odlučiti. Sada pozovite svedoka Olujić Krstu. Ja molim režiju da nam pripremi, ne mora to sada biti na monitorima, samo neka bude pripremljeno, jer smo promenili redosled u odnosu na ono što sam mislio jutros, pre početka pretresa, dakle da se pripremi u režiji onaj videoklip pod nazivom «Prijem», pa kada zatražimo da nam se to pusti na monitore u sudnici. Vi već napolje? Optuženi Mugoša saglasan?

Optuženi Mugoša je saglasan da ga u daljem toku današnjeg glavnog pretresa umesto branioca advokata Mare Pilipović, brani branilac advokat Vukotić.

Svedok KRSTO OLUJIĆ PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan.

8

Nulta tolerancija III Soko Joševački OLUJIĆ: Dobar dan.

PREDSEDNIK VEĆA: Olujić Krsto?

OLUJIĆ: Ja sam.

PREDSEDNIK VEĆA: Ime Vašeg oca?

OLUJIĆ: Lazo.

PREDSEDNIK VEĆA: Lazo? Koje godine ste rođeni?

OLUJIĆ: 1948.

PREDSEDNIK VEĆA: U kom mestu?

OLUJIĆ: Obrovac.

PREDSEDNIK VEĆA: Obrovac, opština?

OLUJIĆ: Opština Obrovac.

PREDSEDNIK VEĆA: Opština Obrovac, tadašnja Republika Hrvatska?

OLUJIĆ: Selo Bilišani.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Šta ste po zanimanju?

OLUJIĆ: Vozač.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste zaposleni, radite sada?

OLUJIĆ: Eh, joj, kako sam zaposlen, nigde mi nije, od kada sam došao nemam godinu dana radnog staža, a svaki dan radim.

PREDSEDNIK VEĆA: Dakle povremeno?

OLUJIĆ: Od jutra do sutra.

PREDSEDNIK VEĆA: Gde živite, gospodine Olujiću?

OLUJIĆ: U Šajkašu.

PREDSEDNIK VEĆA: Opština Titel, da li je tako, ulica Braće Krkljuša broj?

OLUJIĆ: 137.

PREDSEDNIK VEĆA: 137? Pretpostavljam da su Vam uzeli ličnu kartu dole na prijavnici?

OLUJIĆ: Ne, čini mi se da su mi je dali.

PREDSEDNIK VEĆA: Dajte, ako su Vam je vratili, dajte meni.

Svedok Krsto Olujić, od oca Laza, rođen 1948. godine u selu Bilišani, opština Obrovac, po zanimanju vozač, izdržava se od povremenog rada, sa prebivalištem u mestu Šajkašu, opština Titel, ul. Braće Krkljuša br.137, a čiji identitet se utvrdi i uvidom u ličnu kartu broj 35315 od 08.01.2007. godine, izdate na ime ovog svedoka od OUP-a u Titelu, pa upozoren, opomenut, te zaklet čitanjem zakonskog teksta zakletve za svedoka, iskazuje: OLUJIĆ: Slabo ja Vas razumem.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Olujiću, saslušaćemo Vas kao svedoka. Dužni ste kazivati istinu. Za davanje lažnog iskaza se krivično odgovara. Čujete me dobro? Vidim nešto se mrštite.

OLUJIĆ: Slabo nekako, nerazuman glas, ja ne znam ili je do Vas. PREDSEDNIK VEĆA: Ne razumete moj glas? Moj glas ne razumete?

OLUJIĆ: Da, da li je do mikrofona ili je do Vas, imate kao nerazuman glas, tako nekako.

PREDSEDNIK VEĆA: Prvi put čujem od Vas, da imam nerazuman glas.

OLUJIĆ: Dobro, možda je do mene, možda, ja sam stariji čovek.

PREDSEDNIK VEĆA: Dakle, dobro. Saslušaćemo Vas kao svedoka. Dužni ste kazivati istinu.

OLUJIĆ: Dobro.

PREDSEDNIK VEĆA: Za davanje lažnog iskaza se krivično odgovara.

OLUJIĆ: Pa, dobro.

PREDSEDNIK VEĆA: Niste u obavezi da odgovorite na pitanja čijim odgovorom bi sebe ili svog bliskog srodnika izložili teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili, pak, 9

Nulta tolerancija III Soko Joševački krivičnom gonjenju. Dakle, na ta pitanja ne morate odgovarati, na takva pitanja ne morate odgovoriti.

OLUJIĆ: Dobro, dobro.

PREDSEDNIK VEĆA: Sve čega se sećate, dužni ste da nam prenesete. Ništa ne smete prećutati, znate. Pročitajte glasno tekst zakletve tu na pultu ispred Vas se nalazi.

OLUJIĆ: Čekajte da stavim naočare, slabije ja vidim, stariji čovek. Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato, neću prećutati.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Gospodine Olujiću, da li Vi znate što ste danas ovde?

OLUJIĆ: Ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne znate?

OLUJIĆ: Ne znam, verujte.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li poznajete Miroljuba Vujovića?

OLUJIĆ: Ne poznam.

PREDSEDNIK VEĆA: Stanka Vujanovića?

OLUJIĆ: Ne poznam.

PREDSEDNIK VEĆA: Milana Lančužanina?

OLUJIĆ: Kako?

PREDSEDNIK VEĆA: Milan Lančužanin, zvani Kameni?

OLUJIĆ: Ne poznam.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li uopšte znate, protiv koga mi ovde vodimo postupak?

OLUJIĆ: Znam, piše u pozivu.

PREDSEDNIK VEĆA: Pa, dobro, piše u pozivu, piše Miroljub Vujović i drugi, nego da li ste imali prilike da se upoznate sa imenima tih ljudi kojima mi ovde sudimo?

OLUJIĆ: Nikada ja u životu nisam te ljude, ovaj, po imenu i prezimenu, možda po fizionomiji, možda sam ga negde i video, ali ne sećam se da sam video.

PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste.

OLUJIĆ: Po tom imenu i prezimenu te ljude nikada nisam kontaktirao, sa njima u životu, niti sam ih video.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste imali prilike da pročitate imena tih ljudi protiv kojih se vodi ovde postupak?

OLUJIĆ: Nikada.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, zato onda ne možete da kažete, nikada ih u životu nisam ni video, kada ne znate koga, pa ću ja nastaviti. Da li znate, ko je Perić Jovica?

OLUJIĆ: Perić?

PREDSEDNIK VEĆA: Jovica?

OLUJIĆ: Jovica?

PREDSEDNIK VEĆA: Da. OLUJIĆ: Sada, Perića je na opštini našoj bilo, sada ne znam tačno, bogami, veruj mi, jedino kada bih ga video, mogao bih reći tog čoveka znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, da li znate, ko je Atanasijević Ivan ili Husnik Ivica?

OLUJIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Ima dva imena, menjao je?

OLUJIĆ: Ne, to ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li znate, ko je Madžarac Predrag?

OLUJIĆ: Kako?

PREDSEDNIK VEĆA: Madžarac Predrag?

OLUJIĆ: Ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Vojnović Milan?

10

Nulta tolerancija III Soko Joševački OLUJIĆ: Vojnović?

PREDSEDNIK VEĆA: Vojnović, bez «i»?

OLUJIĆ: Ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Milojević Predrag?

OLUJIĆ: Ne znam ni toga.

PREDSEDNIK VEĆA: Zlatar Vujo?

OLUJIĆ: Ni toga.

PREDSEDNIK VEĆA: Mugoša Goran?

OLUJIĆ: Ništa.

PREDSEDNIK VEĆA: Šošić Đorđe?

OLUJIĆ: Ništa.

PREDSEDNIK VEĆA: Đanković Miroslav?

OLUJIĆ: Ništa.

PREDSEDNIK VEĆA: Dragović Predrag?

OLUJIĆ: Ništa.

PREDSEDNIK VEĆA: Kalaba Nada?

OLUJIĆ: Ništa.

PREDSEDNIK VEĆA: Katić Slobodan?

OLUJIĆ: Ništa.

PREDSEDNIK VEĆA: Ljuboja Marko?

OLUJIĆ: Ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne znam da li sam rekao Mugoša Goran, da li sam Vas pitao?

OLUJIĆ: Kako?

PREDSEDNIK VEĆA: Mugoša Goran?

OLUJIĆ: Ne, ne znam ni toga.

PREDSEDNIK VEĆA: Znači, nikoga ne poznajete?

OLUJIĆ: Nikoga.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Olujiću, gde ste Vi bili, Vi rekoste da ste iz Obrovca?

OLUJIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Gde ste bili u jesen 1991. godine?

OLUJIĆ: Pa, joj, otkud znam, ja nakon toliko godina, ja ne znam gde mi je glava ni danas.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste bili u Obrovcu?

OLUJIĆ: Pa, da.

PREDSEDNIK VEĆA: Do kada ste živeli u Obrovcu?

OLUJIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Do kada ste živeli?

OLUJIĆ: Do kada?

PREDSEDNIK VEĆA: Kada ste došli ovamo u Srbiju?

OLUJIĆ: 1995. u VIII mesecu.

PREDSEDNIK VEĆA: U VIII mesecu posle «Oluje»?

OLUJIĆ: Da, u «Oluji», da.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste u jesen 1991. godine bili u Vukovaru, u Slavoniji, u Vukovaru?

OLUJIĆ: Nikada u Vukovaru u životu svome nisam bio, ni dan-danas ni otkad sam, nikada u životu svome nisam bio u Vukovaru. Uopšte ne znam gde se Vukovar nalazi.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, da li ste, pa vozač ste, kako ne znate, ako ste vozač?

OLUJIĆ: Čuj, nisam, baš tuda nisam, ja Vam mogu pričati kuda sam bio i gde poznam, ali to što ne poznam, ne mogu reći da znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste u jesen 1991. godine u Obrovcu bili angažovani u vojsci?

11

Nulta tolerancija III Soko Joševački OLUJIĆ: Pa, bogami, meni se čini da jesam, ne znam tačno, ali bio sam četiri i po godine u ratu, ne mogu da lažem da nisam, bio sam.

PREDSEDNIK VEĆA: Bili ste u ratu?

OLUJIĆ: Da, da.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste bili u jesen 1991. godine?

OLUJIĆ: Pa, ne znam, da mi glavu sečete, ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste imali neki čin?

OLUJIĆ: Nikakav.

PREDSEDNIK VEĆA: Običan vojnik?

OLUJIĆ: Ma, običan vojnik.

PREDSEDNIK VEĆA: I gde ste ratovali, tamo na području Obrovca i okoline ili?

OLUJIĆ: Molim?

PREDSEDNIK VEĆA: Na području Obrovca i okoline ili?

OLUJIĆ: Da, da, samo tamo.

PREDSEDNIK VEĆA: Uglavnom tamo?

OLUJIĆ: Samo tamo, da i zadnje vreme kada sam, ovaj, polazio ovamo, ovaj deo sam na Dinari, u Kninu, tamo više Knina, daleko od tog terena.

PREDSEDNIK VEĆA: 1995. godine?

OLUJIĆ: Da, da i sa Dinare sam.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li znate, ko je Veljko Kadijević?

OLUJIĆ: Kako?

PREDSEDNIK VEĆA: Veljko Kadijević, general Veljko Kadijević?

OLUJIĆ: Pa, ne.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste čuli za njega?

OLUJIĆ: Pa, čuo sam, ali otkud ja sa generalima, ja nikada nisam imao...

PREDSEDNIK VEĆA: Ne znam, mi smo čuli da ste Vi eventualno bili na nekom prijemu kod Veljka Kadijevića?

OLUJIĆ: Na prijemu?

PREDSEDNIK VEĆA: Da. OLUJIĆ: To nije istina, ja sa generalima nisam kontaktirao.

PREDSEDNIK VEĆA: Ja molim režiju da nam pusti na monitoru u sudnici onaj videoklip «Prijem».

OLUJIĆ: Pa, možeš pustiti, ali ja ne verujem to.

U toku saslušanja svedoka Olujić Krste, vrši se uvid u video klip pod nazivom «Prijem».

PREDSEDNIK VEĆA: Hvala, hvala režiji. Da li ima pitanja svedoku? Nema? Optuženi Vujović.

Opt. VUJOVIĆ: Ja nemam pitanja, ali imam jedan komentar u vezi ovoga, pošto sam ja predložio Olujić Krstu, imate tamo isto, ne znam da li ste pročitali, na osnovu toga. Ja sam u novinskom članku pročitao da je neki Olujić Krsta bio na tom prijemu gde sam i ja bio.

Sama ova, sada čovek je izjavio da nije, ko zna koliko Olujić Krsta ima, ja niti znam Olujić Krsta. Kao drugo, to mislim da ste i Vi pročitali u novinskom članku tamo da piše Olujić Krsta. Kao drugo, ne znam da li je potrebno, evo samo ovo govori na ovome 12

Nulta tolerancija III Soko Joševački dokumentarnom filmu, da su na prijemu bili i vojnici i dobrovoljci koji su se istakli u borbama, što znači da ja nisam bio komandant u ono vreme. Evo, ali možete pronaći nekoga drugog Olujić Krstu.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, dobro, gospodine Vujoviću, ovo je vezano za Olujić Krsta, evo to je taj Olujić Krsto, ovo je Olujić Krsto sada.

OLUJIĆ: Da li ima još koji, ko će znati.

Opt. VUJOVIĆ: Ja ne znam Olujić Krstu, ja sam pročitao u novinama Olujić Krsta.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, dobro.

Opt. VUJOVIĆ: Da je bio na prijemu, koji Olujić Krsta, ne znam, imate tamo trojicu.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, hvala.

Opt. VUJOVIĆ: Od ove trojice sam jedan ja, izvinjavam se, od one dvojice valjda je jedan Olujić Krsto.

13

Nulta tolerancija III Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Ovo izvesno nije taj, vidimo i po ovom filmu. Da li imate Vi nekog rođaka Olujića koji se isto zove Krsto?

OLUJIĆ: Na obrovačkoj opštini.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne, nego uopšte.

OLUJIĆ: Ne postoji Olujić Krsta nego ja.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li znate i za kog drugog Olujić Krsta, da niste rođaci, imate isto ime i prezime?

OLUJIĆ: Ma, nema niko nego ja.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Tražite li troškove što ste došli danas u sud, gospodine Olujiću?

OLUJIĆ: Da, obavezno.

PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste došli iz Šajkaša, da li je tako?

OLUJIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Koji su Vam troškovi? Ja nemam ovde podatke. Mi Vam možemo priznati cenu karte u javnom prevozu, dakle autobusom, vozom ili tako nekako.

OLUJIĆ: A dnevnica?

PREDSEDNIK VEĆA: Molim?

OLUJIĆ: A dnevnicu?

PREDSEDNIK VEĆA: Kakvu dnevnicu? Pa, Vi rekoste ne radite nigde. Ako ne radite nigde, onda i ne gubite neku zaradu.

OLUJIĆ: Svaki dan, čoveče, samo što me ne tuku pendrekom, to Vam kažem i još malo fali da će početi i tući, ali nisam prijavljen.

PREDSEDNIK VEĆA: Da vidimo prvo ovo, koliki su Vam troškovi dolaska, putni troškovi?

OLUJIĆ: Za prevoz?

PREDSEDNIK VEĆA: Tako je, putni troškovi.

OLUJIĆ: Nisu za prevoz strašni.

PREDSEDNIK VEĆA: Koliko košta karta?

OLUJIĆ: Petsto i nešto dinara.

PREDSEDNIK VEĆA: U jednom pravcu?

OLUJIĆ: Da, da, 550,00, čini mi se.

PREDSEDNIK VEĆA: 550,00?

OLUJIĆ: U jednom pravcu, tako, čini mi se.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro i 1.000,00 dinara na ime, eto neke dnevnice za ishranu, da li je dovoljno?

OLUJIĆ: Malo brate, kakva dnevnica 1.000,00 dinara.

PREDSEDNIK VEĆA: U ovoj zemlji je hrana još uvek jeftina.

OLUJIĆ: To nigde nema, nemoj mi to spominjati, onda rađe neću ništa uzeti.

Svedok traži troškove dolaska, te mu se isti u iznosu od 1.000,00 dinara na ime putnih troškova i u iznosu od 1.000,00 dinara na ime prehrane i DOSUĐUJU privremeno na teret budžetskih sredstava suda.

PREDSEDNIK VEĆA: Hvala, gospodine Olujiću, možete ići, ljudi iz Službe za podršku svedocima će Vam to isplatiti. Hvala lepo, doviđenja.

Sud donosi R E Š E Nj E Da se u daljem toku postupka ISKLjUČI JAVNOST glavnog pretresa radi odluke o primeni mera zaštite svedoku.

PREDSEDNIK VEĆA: Dakle, ja molim sudsku stražu da isprazni sudnicu, režiju da prekine emitovanje iz ove sudnice na sve one lokacije u ovoj zgradi.

14