Odred Pivarski

Soko Joševački

ODRED

Odred „Pivarski“

Soko Joševački

2

Odred „Pivarski“ PREDGOVOR Veteran rata

Soko Joševački

Nebrojano puta reskirao sam život Ponekim šrapnelom a nekada metkom Pre svakog boja celivao sam kivot U borbi sebe ravnjao sa pretkom..

Ja sam veteran svakoga rata Ja sam onaj iz prvih redova Nudio sam život za svoga brata Ja sam ostatak srbskih dedova.

Spavaš li mirno, otadžbino moja?

Veteranska krv posta ti voda!

Ja sam spreman za redove prve Sledeći put samo za Boga.

Ja sam veteran ratova svih Ostavljen na cedilu od svoje strane Od me' osta tek po neki stih Moja su dela pojela vrane.

Za tebe, eto, postao sam niko!

Ordenje mi samo prašina krasi U mom srcu ne prestaje borba Tihom molitvom Bože je spasi.

Ja sam veteran i ne tražim hvala Ja sam vitez koji smerno stoji Ja sam jedinka pred Bogom mala I pred Njime jedino ratnik se boji.

Ja sam branik vaše slobode Moja mi braća mreše na rukama Ja sam starac koga preci vode Vašu slobodu platio sam mukama.

A danas niko ni da se seti Jednog ratnika tmurne prošlosti Dok bitku srcem osta da bije U molitvi Bogu da isto vam oprosti.

U snovima braća dolaze često Kažu da uskoro bićemo na okupu A ja proklinjem što ostadoh živ Onog dana, na vatrenom Orašju.

Soko Joševački, 30.10.1992.godine 3

Odred „Pivarski“ Republika Srbija Tužilaštvo za ratne zločine VIŠI SUD U BEOGRADU Odeljenje za ratne zločine 26. april 2010.

Soko Joševački

Na osnovu čl.46. st.2. tač.Z., čl.265. st.1. i čl.266. Zakonika o krivičnom postupku, a u vezi sa odredbama iz čl.Z. i 4. st.1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, podižem OPTUŽNICU Protiv: JANKOVIĆ DARKA zv.”Pufta”, iz Kraljeva, rođen 12.05.1972. godine, završio srednju saobraćajnu školu, oženjen, otac dvoje maloletne dece, nezaposlen, vojsku služio Vojna evidencija Kraljevo, državljanin R Srbije, sada u pritvoru po rešenju Apelacionog suda u Beogradu Kr.Po2-3/2010 od 30.03.2010.godine, neosuđivan, Š T O J E: Za vreme oružanog sukoba na teritoriji Bosne i Hercegovine, bivše Republike SFRJ, koji se vodio između naoružanih formacija na strani srpskog, muslimanskog i hrvatskog naroda u periodu od početka 1992. do 1995.godine, kao pripadnik jedinice „Pivarskog” koja je bila u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika i srpske strane u sukobu, kršeći pravila međunarodnog prava iz IV Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata od 12.08.1949.godine-ratifikovane Odlukom Narodne Skupštine FNRJ („Službeni list” br.24/50) i pravila iz Dopunskog Protokola uz Ženevske konvencije od 12.08.1949.godine o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba (Protokol II), učinio i to: 1.Zločini u Domu kulture u Čelopeku U periodu od oko 05.06. do, oko polovine juna 1992.godine, zajedno sa sada pravosnažno osuđenima: Slavković Draganom zv.”Toro” i Korać Ivanom zv.”Zoks”, obojica iz Kraljeva, takođe pripadnicima jedinice „Pivarskog”, sa pravosnažno osuđenim Filipović Sinišom zv.”Lopov” iz Rume i sada pokojnim Vučković Dušanom zv.”Repić” iz Beograda, kao pripadnicima jedinice „Žute ose”, kao i sa još nekoliko nepoznatih lica, a sve jedinice i NN lica su u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika, kršeći pravila iz čl.3. st.1. tač.1. pod a) i c) IV Ženevske konvencije i pravila iz čl. 4. st. 2. tač. a) i e) Protokola II, time što je neovlašćeno, danju i noću u različitim grupama i u više navrata ulazio u Dom kulture u Čelopeku, u kome su boravila 162 civilna lica muslimanske nacionalnosti iz mesta Divič, koja su bila uzeta za taoce i nezakonito zatvorena, a među kojima je bilo više očeva i sinova, braće i drugih bližih srodnika, gde je, saglašavajući se sa preduzetim radnjama drugih, fizički i psihički mučio zatvorene civile, odvodio ih iz Doma bez ikakvog objašnjenja, te tako kod svih civila stvarao ozbiljan i prekomeran strah za svoj i život bliskih srodnika zajedno zatvorenih, zatim ubijao, telesno povređivao i naročito degradirajućim i ponižavajućim postupcima nečovečno postupao i zlostavljao zatočene civile nanoseći im velike patnje, pa je tako: a)tokom 10./11.06.1992.godine, dan uoči Bajrama, u Dom ušao zajedno sa sada pok.Vučkovićem i još nekoliko drugih neidentifikovanih pripadnika Teritorijalne odbrane Zvornika, gde je okrivljeni Janković ili pak sada pok.Vučković, naredio da na binu Doma izađu očevi i sinovi, da svuku odeću sa sebe, te da vrše oralni seks među sobom sa menjanjem uloga u ovom činu, što su ovi morali i činiti a ostali oštećeni gledati, pa su tako na binu izvedeni oštećeni Jahijagić Fikret i njegov sin Almir, Bikić Mehmedalija i njegov sin ili sinovac Šaban i još nekoliko neidentifikovanih očeva i sinova, te tako naročito degradirajućim i ponižavajućim postupcima nečovečno postupali i vređali ljudsko 4

Odred „Pivarski“ Soko Joševački dostojanstvo, da bi potom nastavili sa činjenjem i drugih nezakonitih radnji i to: -sada pok.Vučković, pucanjem iz malokalibarske puške lišio života Tuhčić Aziza (Abdulaziza), Hadžiavdić Saliha i Atlić Apiju i na kraju Bikić Damiru stavio cev puške u usta i podizanjem usta cevi prinudio Damira da se propne na prste, pa kada je na pitanje upućeno Damirovom ocu, oštećenom Bikić Nuriji, da li mu je to jedini sin, dobio potvrdan odgovor, odgovorio mu da ni njega više nema i pucanjem u usta Damira lišio života, a za to vreme, okrivljeni Janković, nožem, porezivanjem po vratu, lišio života Pezerović Zaima zamerajući mu što je oženjen Srpkinjom, a potom nožem na isti način lišio života Atlić Hasana, Kapidžić Sakiba i Jahijagić Fikreta, da bi zajedno sa sada pok. Vučkovićem lišio života i Bikić Šabana, tako što su ga više puta ubadali noževima u telo, -istom prilikom je okrivljeni Janković oštećenom zaštićenom svedoku „G” (predmet toga suda K.V.br.5/05) više puta zabadao vrh noža u butine nanoseći mu tako veći broj telesnih povreda, -da bi na kraju ovih događanja, okrivljeni Janković i sada pok. Vučković, izdali naređenje

oštećenima u Domu, da se Dom očisti od krvi a leševi iznesu i utovare na kamion, što su oštećeni morali učiniti, a leševe izneli oštećeni: Halilović Hasan, Zahirović Salih, Salihović Husein, Okanović Nesib i Džihić Sead, kojima su naredili da idu sa kamionom i istovare leševe a potom ih nisu vratili u Dom, a svi oštećeni su posle završetka rata ekshumirani i identifikovani u masovnoj sekundarnoj grobnici na Crnom vrhu, na koji način su fizički i psihički zlostavljali oštećene zatvorene civile; b)neutvrđenog dana, a nakon 10./11.06.1992.godine, u Dom kulture je ponovo ušao okrivljeni Janković, ali sada zajedno sa osuđenima Slavković Draganom, Korać Ivanom i Filipović Sinišom (predmet toga suda K.V.br.5/05), gde su tom prilikom oštećenima naredili da se postroje u dve vrste i da se međusobno tuku šamarima, što su ovi morali i činiti, a za koje vreme su se oni smejali, „navijali” i zahtevali da tuča bude žešća, te time nečovečno postupali i fizički i psihički zlostavljali sve oštećene zatvorene civile; v)dana 13.06.1992.godine, okrivljeni Janković je ušao u Dom kulture ponovo sa sada pok.Vučkovićem i sa još nekoliko nepoznatih pripadnika Teritorijalne odbrane, kojom 5

Odred „Pivarski“ Soko Joševački prilikom je okrivljeni nožem odsekao penis oštećenom Efendić Zulkarnejnu i uho oštećenom Čikarić Enesu, a potom im naredio da odsečene delove tela pojedu, što su ovi morali i učiniti, te time tako teško telesno povredio navedene oštećene, a sve druge zatvorene civile u Domu psihički mučio, jer su isti to morali posmatrati.

2.Zločin na poljoprivrednom dobru „Ekonomija” U periodu između od oko 05. pa do 12.05.1992.godine, kada su u prostoriji za smeštaj i klanje stoke na Poljoprivrednom dobru „Ekonomija” u Zvorniku, bila zatvorena civilna lica muslimanske nacionalnosti među kojima su bili i oštećeni: zaštićeni svedok „U”, zaštićeni svedok „4”, zaštićeni svedok „H”, zaštićeni svedok „T”, zaštićeni svedok „F”, oštećeni zaštićeni svedok „Beta” (u predmetu toga suda K.V.br.5/05), Redžić Muhamed, Korkutović Kemal, Bukvić Bego, Dautović Nesib, Čirak Ismet, Avdispahić Jusuf, Huseinović Meho, Buljubašić Abdulah zvani „Bubica”, Džihić Sefudin, Avdić Senaid, okrivljeni Janković zajedno sa pravosnažno osuđenim Slavković Draganom i Korać Ivanom, te optuženim Savić Goranom (predmet toga suda K.V.br.1/08), svi kao pripadnici jedinice „Pivarskog” u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika, kršeći pravila iz čl.3. st.1. tač.1. pod a) IV Ženevske konvencije i pravila iz čl.4. st.2. tač. a) Protokola II, došao na „Ekonomiju”, a zatim svi zajedno ušli u prostorije gde su bili zatvoreni civili, pa, saglašavajući se sa preduzetim radnjama drugih, raznim predmetima, kao što su palice i slično, tukli veći broj oštećenih i time tako povređivali njihov telesni integritet.

3.Zločin na „Ciglani” a)U periodu od 12. maja pa do oko kraja juna 1992.godine, kada su sa Poljoprivrednog dobra „Ekonomija” na mesto zvano „Ciglana” - pogon preduzeća „Novi izvor” u Zvorniku, prebačena na prinudni rad oko 20 civilnih lica muslimanske nacionalnosti, među kojima su bili i oštećeni: zaštićeni svedok „U”, zaštićeni svedok „4”, zaštićeni svedok „Beta”, zaštićeni svedok „T”, zaštićeni svedok „F” (predmet toga suda K.V.br.5/05), Redžić Muhamed, Korkutović Kemal, Bukvić Bego, Čirak Ismet, Avdispahić Jusuf, Huseinović Meho, Džihić Sefudin i Avdić Senaid, okrivljeni Janković zajedno sa pravosnažno osuđenima Slavković Draganom i Korać Ivanom i optuženima Đilerdžić Sašom i Savić Goranom, (predmet toga suda K.V.br.1/08) svi kao pripadnici jedinice „Pivarskog” u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika i u to vreme angažovani na dužnosti stražara čuvara civila na prinudnom radu u Ciglani, kršeći pravila iz čl.Z. st.1. tač.1. pod c) IV Ženevske konvencije i pravila iz čl.4. st.1. i 2. tač. e) Protokola II, nečovečno postupali prema većem broju ovih oštećenih civilnih lica među kojima su bili i oštećeni zaštićeni svedoci „F”, „T”, „4” i „U”, na taj način što je zajedno sa osuđenima i optuženima izvodio oštećene i iz Ciglane u različitim grupama i naređivali im da za njih iz muslimanskih i srpskih kuća na području Zvornika, oduzimaju stvari: ormare, televizore, frižidere i drugu robu, koje su potom prisvajali, tako što su oduzetu robu skrivali sa robom „Ciglane” i delimično ih prebacivali u Republiku Srbiju; b)Dana 26. ili 27.06.1992.godine, okrivljeni Janković ušao u prostoriju „Ciglane” gde su bili smešteni oštećeni civili muslimanske nacionalnosti na prinudnom radu, zajedno sa optuženim Ćilerdžić Sašom i Savić Goranom, svi pripadnici jedinice „Pivarskog” u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika i u to vreme angažovani na dužnosti stražara - čuvara civila na prinudnom radu, pa saglašavajući se sa preduzetim radnjama optuženih a kršeći pravila iz čl.Z. st.1. tač.1. pod a) IV Ženevske konvencije i pravila iz čl.4. st.2. tač.a) Protokola II, teško telesno povredio oštećenog Dautović Envera i ubio oštećenog Čirak Ismeta, na taj način što je posle pojedinačnog izvođenja oštećenih u drugu prostoriju okrivljeni Janković nožem odsekao kožu sa tetovažom na ruci oštećenog Dautović Envera, a nožem oštećenog Čirak Ismeta porezao po vratu, nanevši im teške telesne povrede, kojim povređivanjima naoružani prisustvuju i opt. Đilerdžić i Savić, da bi potom, uz pomoć optuženih, okrivljeni 6

Odred „Pivarski“ Soko Joševački u gepek svog vozila ubacio oštećenog Ismeta i odvezao ga iz „Ciglane” te ga na nepoznatom mestu lišio života, a potom se vratio u Ciglanu, -čime je učinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz čl.142. st.1. KZ SFRJ u vezi čl.22. KZ SFRJ. Stoga, PREDLAŽEM Da se pred Višim sudom u Beogradu - Odeljenje za ratne zločine, kao stvarno i mesno nadležnim, zakaže i održi glavni javni pretres, na koji pozvati: 1.Tužioca za ratne zločine iz Beograda.

2.Oštećene: 3.Okrivljenog Janković Darka, zv. „Pufta” 4.Svedoke: Da se prema okrivljenom Janković Darku, zv. „Pufta”, po osnovima iz čl.142. st.2. tač.1. i 5. ZKP ODREDI PRITVOR. Da se po osnovu odredbi iz čl.ZZ. st.Z. Zakonika o krivičnom postupku ovaj predmet spoji sa predmetom toga suda K.V.br.1/08, radi jednovremenog suđenja.

Da se po završenom glavnom pretresu, okrivljeni oglasi krivim, osudi na kaznu po zakonu, kao i da se obaveže da plati troškove krivičnog postupka.

TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE Vladimir Vukčević Republika Srbija TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE 14.03.2008.godine Beograd

MP/MS

OKRUŽNOM SUDU U BEOGRADU Veću za ratne zločine Beograd Na osnovu čl. 46. st.2. tač.3., 265. st. 1. i 266. Zakonika o krivičnom postupku a u vezi sa odredbama iz čl.3. i 4. st.2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, podižem OPTUŽNICU Protiv: 1. SAVIĆ GORANA zvani «Savo» 2. ĆILERDŽIĆ SAŠE zvanog «Saša» ŠTO SU Za vreme oružanog sukoba na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine (BiH), bivše Republike SFRJ, koji se vodio između naoružanih formacija na strani srpskog, muslimanskog i hrvatskog naroda u periodu od početka 1992. - 1995.godine, kao pripadnici srpske strane u sukobu, na području Opštine Zvornik, kršili pravila Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata od 12.08.1949.godine (IV Ženevska Konvencija - ratifikovana Odlukom Skupštine FNRJ, «Sl.list» br.24/50) i pravila Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije od 12.08.1949. godine o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba (Protokol II), pa su tako: I Okrivljeni: SAVIĆ GORAN zvani «Savo» Zločini na Poljoprivrednom dobru «Ekonomija» U periodu od 05. do 12.05.1992.godine, kada su u prostoriji za klanje stoke na 7

Odred „Pivarski“ Soko Joševački Poljoprivrednom dobru «Ekonomija» u Zvorniku, bila zatvorena civilna lica muslimanske nacionalnosti, a među kojima su bili i oštećeni:, kao vojnik dobrovoljac pripadnik jedinice „Pivarskog” u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika, kršio pravila iz čl.3. st.1. tač.1. pod a) IV Ženevske Konvencije i pravila iz čl.4. st.1. i 2. tač.a) i g) Protokola II, tako što je: a)Dana 05.05.1992.godine, kada su na «Ekonomiju» bila dovedena i zatvorena grupa od 12 civilnih lica muslimanske nacionalnosti, u prostoriju neovlašćeno ušao okr.Savić Goran zajedno sa Slavković Draganom i Korać Ivanom, protiv kojih se vodi odvojen krivični postupak u predmetu K.V.-5/05, i licem po nadimku «Pufta», koji su takođe bili pripadnici jedinice „Pivarskog” i Teritorijalne odbrane Zvornika, pa saglašavajući se svaki sa preduzetom radnjom drugoga, raznim predmetima: vodovodne cevi, drvene motke, kablovi od struje, tukli više, sada neidentifikovanih oštećenih, po raznim delovima tela i tako im naneli brojne telesne povrede, b)Neutvrđenog dana u napred navedenom periodu, na «Ekonomiju» došao zajedno sa pripadnikom TO Zvornik - Mitrović Svetislavom zvani «Niški» i licem poznato po nadimku «Pufta», i iz prostorije «Ekonomije» gde su bili zatvoreni oštećeni, zajedno izveli jedno lice muslimanske nacionalnosti, rodom iz Janje, na ispitivanje, a koje lice je prilikom ispitivanja iskoristilo priliku i dalo se u bekstvo, nakon čega okr.Savić, trčeći za njim, sustiže ga posle stotinak metara i pucanjem iz pištolja lišava ga života, v)Dana 12.05.1992.godine, u prostoriju za klanje stoke na «Ekonomiji», ušao je okr.Savić Goran zajedno sa Slavković Draganom, kojom prilikom su prozvali oštećenog a potom ga teško pretukli i oduzeli mu i prisvojili zlatan lančić, na taj način, što je Slavković ispitivao i tukao nogama i rukama oštećenog, a okr.Savić stajao naoružan u blizini, i, u jednom trenutku, sa vrata oštećenog, vrhom cevi svoje puške, skinuo i oduzeo zlatan lančić uz reči: «ovo ti više neće trebati», te time i tako oštećenom naneli teške telesne povrede zbog kojih se ovaj jedva mogao pokretati.

II Okrivljeni:1. SAVIĆ GORAN zvani «Savo» 2.ĆILERDŽIĆ SAŠA zvani «Saša» Zločini na «Ciglani» U periodu od 12.05. pa do početka jula meseca 1992. godine, na mestu zvanom «Ciglana» u Zvorniku, kada su sa Poljoprivrednog dobra «Ekonomija» bila prebačena na prinudni rad 22 civilna lica, među kojima su bili oštećeni: kao vojnici dobrovoljci pripadnici jedinice „Pivarskog” i Teritorijalne odbrane Zvornika, a za vreme dok su vršili dužnosti na obezbeđenju fabrike «Ciglana», kršili pravila iz člana 3. stav 1. tačka 1. pod a) i c) IV Ženevske konvencije i pravila iz člana 4. stav 2. tačka a), e) i g) Protokola II, tako što su: a)Tokom napred navedenog perioda, u više navrata, više puta zajedno sa Slavković Draganom i Korać Ivanom, protiv kojih se vodi poseban krivični postupak u predmetu K.V.br.5/05, te licem poznatim po nadimku «Pufta», nečovečno postupali prema oštećenima, time što su izvodili različite grupe oštećenih iz «Ciglane» i naređivali im da za njihov račun pljačkaju napuštene kuće muslimanskih pa i srpskih vlasnika na području Zvornika, što su ovi morali i činiti, na taj način što su grupu oštećenih odvozili, najčešće, teretnim vozilom do kuća koje su imali nameru opljačkati, određivali šta treba da se oduzme i iznese iz ovih kuća i potom natovari na teretno vozilo, za koje vreme su se oni nalazili naoružani u neposrednoj blizini sa ciljem da spreče eventualno bekstvo oštećenih, te na kraju, okr. Savić Goran i okr. Ćilerdžić Saša, te Slavković i Korać i lice po nadimku „Pufta” oduzete stvari: ormare, televizore, frižidere i drugu robu skrivaju sa robom «Ciglane» i tako ih prebacuju u Republiku Srbiju, b)Neutvrđenog dana 26. ili 27.06.1992.godine, u prostoriju «Ciglane», gde su bili 8

Odred „Pivarski“ Soko Joševački smešteni oštećeni muslimani na prinudnom radu, ušli zajedno sa licem poznatim pod nadimkom «Pufta», i tom prilikom, saglašavajući se svaki sa preduzetom radnjom drugoga, učestvovali u teškom telesnom povređivanju oštećenog i ubistvu Širak Ismeta, tako što su posle pojedinačnog izvođenja oštećenih u drugu prostoriju «Pufti» na njegovo traženje, davali svaki svoj nož da zakolje, da bi, po porezivanju po vratu, okr.Savić Goran i okr.Ćilerdžić Saša, prokomentarisali: «Vidi budale, zaklao čoveka tupim nožem!», a svojim prisustvom i ličnim naoružanjem, kod oštećenih su stvarali utisak beznadežnog pružanja bilo kakvog otpora, nakon čega je «Pufta», takođe po izvođenju u drugu prostoriju, nožem odsekao tetovažu sa ruke oštećenog, -čime su učinili po jedno krivično deio ratnog ziočina protiv civiinog stanovništva iz čl.142. st.1. KZ SFRJ, u vezi čl.22. KZ SFRJ. S toga, PREDLAŽEM Da se pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu zakaže i održi glavni javni pretres na koji pozvati: 1.Tužioca za ratne zločine iz Beograda, 2.Oštećene: zaštićene svedoke koje saslušati u svojstvu svedoka, a čije bliže adrese uzeti iz predmeta toga suda KV.br.5/05, i koje koristiti u skladu sa rešenjima Veća o primenjenim merama zaštite za ta lica, 3.Okrivljene 4.Branioce okrivljenih, 5.Svedoke: 6.Da se kao dokaz na glavnom pretresu pročitaju: -transkripti zapisnika o saslušanjima zaštićenih svedoka na glavnom pretresu pred tim sudom u predmetu KV.br.5/05: -transkripti zapisnika o saslušanjima svedoka: -zapisnike o saslušanjima svedoka -zapisnike o prepoznavanju u postupku istrage od 07.12.2007.godine i 17.01.2008.godine, 7.Da se na glavnom pretresu pribave i pročitaju izvodi iz kaznene evidencije za obojicu okrivljenih.

Da se po završenom glavnom pretresu okrivljeni Savić Goran i Ćilerdžić Saša oglase krivim za izvršeno krivično delo, osude na kazne po zakonu kao i da se obavežu da plate troškove krivičnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e Protiv okr. Savić Gorana zvanog «Savo» iz Kraljeva i okr. Ćilerdžić Saše zvanog «Saša» iz Kraljeva, sprovedena je istraga pred istražnim sudijom Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu u pravcu krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl.142. st.1. KZ SFRJ. U postupku istrage prikupljeni su sledeći dokazi: -iskazi zaštićenih oštećenih svedoka: -iskazi svedoka: takođe datih u krivičnom postupku pred tim sudom K.V. br.5/05; -iskazi svedoka datih pred istražnim sudijom Veća za ratne zločine u predmetu istrage vođene protiv okrivljenih Savića i Ćilerdžića; a -izvršeno je i prepoznavanje okrivljenih od strane svedoka.

Iz napred prikupljenih dokaza, utvrđeno je stanje stvari iz koga nesumnjivo proizilazi da su okrivljeni Savić Goran i Ćilerdžić Saša izvršili po jedno krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz čl.142. st.1. KZ SFRJ, u vezi čl. 22. KZ SFRJ, u svemu kako je to bliže činjenično predstavljeno u dispozitivu ove optužnice.

Naime, u periodu od početka 1992.godine do 1995.godine u bivšoj Republici 9

Odred „Pivarski“ Soko Joševački SFRJ, Bosni i Hercegovini vodio se oružani sukob između pripadnika srpske, hrvatske i muslimanske nacionalnosti.

Zločini na području teritorije Opštine Zvornik, koji su stavljeni na teret ovoj dvojici okrivljenih, dogodili su se u periodu od početka maja do početka jula meseca 1992. godine i to na poljoprivrednom dobru «Ekonomija» i u Fabrici zvanoj «Ciglana»; dakle, u vreme trajanja oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini.

Okrivljeni Savić Goran zvani «Savo» i okrivljeni Ćilerdžić Saša zvani «Saša», javili su se kao dobrovoljci za učešće u odbrani srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, preko Udruženja Srba iz BiH u Beogradu. Odlazak u Zvornik usledio je krajem marta ili početkom aprila 1992. godine. U Zvorniku su dobili naoružanje, opremu i vojničku uniformu i raspoređeni u jedinicu Stojana Pivarskog koja je bila u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika, i tako u tom svojstvu potom učestvovali u oružanim akcijama na srpskoj stani u sukobu.

U prvoj polovini maja 1992. godine na Poljoprivrednom dobru «Ekonomija» u Zvorniku i to u prostoriji za klanje stoke, bila su zatvorena civilna lica muslimanske

nacionalnosti a među njima i oštećeni: Družeći se sa Slavković Draganom zvanim «Toro», Korać Ivanom zv. «Zoks» i licem zv. «Pufta», svi iz Kraljeva i svi pripadnici jedinice «Pivarskog» kao i Mitrović Svetislav zv. «Niški», koji je takođe kao jedan od starešina bio u jedinici «Pivarskog», okrivljeni Savić Goran odlazio je više puta na poljoprivredno dobro «Ekonimija» gde je učinio sledeće: Dana 5. maja 1992. godine kada je na «Ekonomiju» bila dovedena grupa od 12 civilnih lica, među kojima je bio i oštećeni zaštićeni svedok okrivljeni Savić Goran zajedno sa Slavkovićem, Koraćem i licem zvanim „Pufta” ulazi u prostoriju gde su bili zatvoreni muslimani i započinju svi da ih fizički muče, tako što ih tuku po raznim delovima tela sa raznim predmetima, kao što su: vodovodne cevi, drvene motke, kablovi od struje i slično. Na napred navedeni način većem broju oštećenih nanose brojne telesne povrede.

Tačno neutvrđenog dana okrivljeni Savić Goran otišao je na Poljoprivredno dobro «Ekonomija» zajedno sa Mitrović Svetislavom i licem zvanim „Pufta” i iz prostorije za klanje stoke izveli jedno lice muslimanske nacionalnosti rodom iz Janje, navodno na 10

Odred „Pivarski“ Soko Joševački ispitivanje u drugu prostoriju «Ekonomije». Koristeći ukazanu priliku prilikom ispitivanja od strane Mitrović Svetislava (koji se u drugoj prostoriji predstavljao kao musliman koji je takođe bio zatvoren) Nn lice se daje u bekstvo, za njim trči okrivljeni Savić i sustiže ga nakon stotinak metara, da bi zatim pucnjem iz pištolja ovo lice lišio života.

Dana 12. maja 1992. godine na «Ekonomiju» okrivljeni Savić odlazi sa Slavković Draganom da ispitaju zatvoreno lice oštećenog. U toj prostoriji, Slavković Dragan prilikom ispitivanja, tuče nogama i rukama oštećenog a okrivljeni Savić naoružan puškom stoji u neposrednoj blizini i tako pomaže Slavkoviću, da bi u jednom trenutku, spazivši zlatan lanac na vratu oštećenog isti skinuo i oduzeo uz reči: « Ovo ti više neće trebati».

Dakle, u tri napred navedene radnje okrivljeni Savić Goran je na poljoprivrednom dobru „Ekonomija”, prema zatvorenim muslimanima, povredio odredbe iz člana 3. stav 1. tačka 1. pod a) IV Ženevske Konvencije i Pravila iz člana 4. stav 1. i 2. tačka a) i g) Protokola II. Nakon što su odgovorne strukture u opštini Zvornik dozvolile da se radno angažuju u fabrici «Ciglana» u Zvorniku zatvoreni civili muslimanske nacionalnosti sa «Ekonomije», na «Ciglanu» se 12. maja 1992. godine prebacuju na prinudni rad 22 civilna lica među kojima su bili i oštećeni: okrivljeni Savić Goran i okrivljeni Ćilerdžić Saša, kao pripadnici Teritorijalne odbrane Zvornika, bivaju angažovani kao vojni čuvari lica na prinudnom radu u «Ciglani». Neposredni starešina okrivljenima je bio Slavković Dragan.

Kao vojni čuvari u »Ciglani» prvo započinju rad Slavković Dragan, potom Korać Ivan pa lice zvano „Pufta” a nešto kasnije i okrivljeni Savić Goran i Ćilerdžić Saša. Period u kome su bili angažovani približno je trajao od polovine maja do početka jula meseca 1992. godine.

U navedenom periodu okrivljeni Savić i Ćilerdžić, zajedno sa Slavković Draganom, Korać Ivanom i licem zvano „Pufta” prema muslimanima na prinudnom radu u „Ciglani”, kršili su pravila iz čl.3. st.1. tač.1. pod a) i c) IV Ženevske Konvencije i pravila iz čl. 4. st.2. tač.a), e) i g) Protokola II i time i tako učinili radnje krivičnog dela ratnog zločina iz čl.142. st.1. KZ SFRJ. Naime, tokom navedenog perioda, u više navrata, više puta nečovečno su postupali prema oštećenima, time što su iz «Ciglane» izvodili grupe oštećenih, najčešće po 6 lica, naređivali im da pljačkaju napuštene kuće za njihov račun, a oni potom robu prikrivali zajedno sa robom «Ciglane» i tako je prebacivali u Republiku Srbiju gde su je unovčavali.

Okrivljeni Savić i Ćilerdžić kao i Slavković, Korać i lice po nadimku „Pufta” uvek su bili u pratnji, naoružani, određivali koja roba će se opljačkati iz kojih kuća i bili spremni da spreče eventualno bekstvo oštećenih.

Neutvrđenog dana 26. ili 27.06.1992. godine, u prostoriju «Ciglane» gde su bili zaključavani muslimani na prinudnom radu, ušli su zajedno okrivljeni Savić Goran i Ćilerdžić Saša sa licem po nadimku «Pufta». Tom prilikom „Pufta” izvodi u drugu prostoriju oštećenog i od okrivljenih Savića i Ćilerdžića traži nož da njime zakolje oštećenog. Kada je zaista nožem po vratu preklao oštećenog, okrivljeni Savić i Ćilerdžić komentarišu njegovo ponašanje: « Vidi budale, zaklao čoveka tupim nožem». Nakon ovoga „Pufti” pomažu da oštećenog ubaci u gepek putničkog vozila i odveze iz Ciglane.

Istom prilikom okrivljeni Savić i Ćilerdžić pomažu „Pufti” u telesnom povređivanju oštećenog pri odsecanju tetovaže sa ruke. Pomoć se ogleda u činjenici što su obojica bili naoružani i stajali u blizini, zatim, što su se svojim komentarima saglašavali sa preduzetim radnjama „Pufte” prema oštećenima i tako stvarali uverenje beznadežnog pružanja bilo kakvog otpora od strane oštećenih ili pak drugih prisutnih lica na prinudnom radu u „Ciglani”.

Pravnom ocenom utvrđenog stanja stvari u postupku istrage, osnovano se da 11

Odred „Pivarski“ Soko Joševački zaključiti da su okrivljeni na mestu, u vreme i na način kako je to bliže činjenično predstavljeno u dispozitivu ove optužnice učinili krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz čl. 142. st.1. KZ SFRJ u vezi čl. 22. KZ SFRJ. U svojim odbranama okrivljeni Savić Goran zv. «Savo» i Ćilerdžić Saša zv.

«Saša» negiraju izvršenje krivičnog dela navodeći prvenstveno da u kritično vreme nisu bili na «Ekonomiji» ni u «Ciglani».

Odbrane okrivljenih su neosnovane jer dovedene u vezu sa prikupljenim dokazima, posebno iskazima saslušanih zaštićenih oštećenih svedoka, pokazuju se kao neistinite. Svi oštećeni zaštićeni svedoci decidirano su naveli i opisali učešće i okrivljenog Savića i okrivljenog Ćilerdžića kako na Poljoprivrednom dobru „Ekonomija” tako i u „Ciglani”.

Svedok je nesumnjivo posvedočio radnju ubistva NN lica iz Janje od strane okrivljenog Savića, a svedok boravak i okr. Savića i okr. Ćilerdžića u kritičnom periodu u ovoj fabrici.

Kako na strani okrivljenih nisam našao okolnosti koje bi isključile krivičnu odgovornost za izvršeno krivično delo, to predlažem da ih sud za isto oglasi krivim i osudi na kaznu po zakonu kao i da ih obaveže da plate troškove krivičnog postupka.

TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE Vladimir Vukčević

12