13 minute read
UVOD U DIZAJN
POJAM I DEFINICIJA DIZAJNA
Pojam i definicija dizajna, je danas kompleksniji pojam i obuhvata gotovo sve naše aktivnosti. Sama reĉ dizajn vodi poreklo od engleske reĉi design, što u slobodnom prevodu znaĉi: Plan crteţ, nacrt, projekat, ili zamisao neĉega što planiramo da ostvarimo. Nastao je kao nešto što je postalo znaĉajna profesionalna delatnost u doba industrijske revolucije i sa osnivanjem Arts & Crafts pokreta( Umetnosti i Zanata), a kao vrhunac u svom razvoju znaĉajna je i Bauhaus škola za umetnost i zanate, koju osnivaju poĉetkom XIX veka, tada veliki i priznati umetnici, arhitekte i pedagozi. Danas je razvojem tehnologija dizajn kao oblast, dostigao vrhunac u smislu prenošenja ideja u vizuelnoj komunikaciji, kao i delatnost koja je širem smislu rasprostranjena u svim oblastima ljudske delatnosti, i u svrhu stvaranju boljeg i lepšeg okruţenja u kom ţivimo.
Advertisement
PRAISTORIJA, stvaranje prvih upotrebnih predmeta
Ĉovek je oduvek imao veliku potrebu za raznim proizvodima (predmetima) koji su mu olakšavali svakodnevni ţivot. Pronalazak savršenijih proizvoda znaĉio je i viši nivo zadovoljenja potreba, a pojave novih potreba dovodile su do istraţivanja i stvaranja novih proizvoda, i tako ukrug. Moţemo reći da koreni dizajniranja leţe u ovoj uslovnoj povezanosti ĉoveka i upotrebnih predmeta za zadovoljenje njegovih potreba. Kako se ĉovek evolutivno
razvijao i usavršavao, dolazilo je i do naglih promena u njegovom zadovoljavanju tih potreba, a time i u shvatanju i ponašanju. To je rezultovalo konstantnim usavršavanjem tehnike i tehnologije koja će usvojiti i nauĉnu misao, dovelo je do pojave zanatske, a sredinom devetnaestog veka i industrijske proizvodnje. Tako je krajem 19. veka i prvih godina 20. veka nastala nova epoha u industrijskom razvoju.
PODELA U DIZAJNU – VRSTE DIZAJNA
Spona izmeĊu ĉistog dizajna i umetnosti bila bi primenjena umetnost, koja je bliţa samom pojmu dizajniranja i moţemo je podeliti na više oblasti:
Industrial Design - industrijski dizajn, kao najšira i najstarija oblast dizajna:
Graphic Design - grafiĉki dizajn je oblast dizajna kojom ćemo se najviše baviti. Ove oblasti su se proţimale u stvaranju upotrebnih predmeta , a za osnovu imaju svakako korene u umetnosti, zanatima kao I primenjenim umetnostima. Njih ćemo obraditi i izuĉavati u razvoju kroz sledeće oblasti:
᛫Industrial Design (dizajn industrijskih proizvoda)
᛫Engineering dizajn –(dizajn mašina i mehaniĉke opreme)
᛫Graphic Design – Grafiĉko oblikovanje
᛫Interior Design - dizajn enterijera i nameštaja,
᛫Fashion Design - dizajn tekstila i odevnih predmeta (modni dizajn).
Pored pomenutih, koje su najveće oblasti dizajna, postoje i mnoge druge podgrupe tih oblasti, a svakodnevno dizajneri imaju potrebu i razvijaju nove oblasti u skladu sa napretkom tehnologije i savremenim naĉinom ţivota, poslovanja, školovanja itd. Do pre nekoliko godina nije ni postojalo zani-
manje poput dizajnera aplikacija i igrica za mobilne telefone, dok je to danas jedan od najtraţenijih poslova u oblasti dizajna, shodno trenutnoj potraţnji na trţištu i trendu koji su uveli mobilni telefoni i aparati poput iPhonea, iPada i sl.
Profesija industrijskog dizajnera jeste aktivnost koja obuhvata sve suštinske i metodološke pristupe, od prvih istraţivanja i analiza, pravljenje idejnog rešenja i, na kraju, kreiranja samog proizvoda. Zato industrijski dizajner mora poznavati više nauĉnih disciplina i zahteva, koji su vezani za uslove proizvodnje i plasmana proizvoda na trţište. Već smo pomenuli da se koreni industrijskog dizajna proteţu još od industrijske revolucije, krajem 19. i poĉetkom 20. veka, ali konaĉan oblik dobija tek posle Drugog svetskog rata. Duţnost industrijskog dizajnera jeste da stvara i oblikuje predmete prema uslovima ţivota i rada savremenog ĉoveka. Interesna sfera industrijskog dizajnera jesu svi predmeti koji nas okruţuju, kao i predmeti koji su novina (inovativni predmeti), shodno naprednoj tehnologiji i modernom naĉinu ţivota.
Industrijski dizajner mora da ima niz kvaliteta:
• Sposobnost metodološkog pristupa - smisao za sistematsko istraţivanje,
ocenjivanje, analizu faktora dizajna (funkcija, estetika, ergonomija, zahtevi trţišta i dr.) • Tehniĉka kultura - odreĊen stepen znanja i praktiĉnog iskustva iz pojedinih
tehniĉkih disciplina, rad sa materijalima, proces industrijske proizvodnje itd.
• Poznavanje ekonomskih uslova
• Likovna kultura - poznavanje principa i elemenata koji doprinose što potpunijem
izraţavanju jedinstva vizuelnih kvaliteta, koji formiraju harmoniĉan izgled proizvoda, prema savre-
menim standardima i sredini kojoj je taj proizvod namenjen
Sposobnost komunikacije - veština saopštavanja i prenošenja idejnih rešenja kroz komunikaciju, skicu, projekat ili model
Industrijski dizajner, takoĊe, mora da poznaje i probleme pakovanja proizvoda (Packaging Design), propagandu i marketing u sluĉajevima kada rešavanje takvih problema zahteva korišćenje vizuelnog fenomena uz odgovarajuće znanje i iskustvo (Graphic Design, Brending Marketing,...). U svom svakodnevnom profesionalnom radu ima i odgovarajuće oblike odgovornosti, što zahteva njegova profesionalna angaţovanost:
Odgovornost prema društvu - s obzirom na to da je zaduţen za menjanje ĉovekove okoline, njegov zadatak je da doprinese podizanju ţivotnog standarda najširih slojeva društva i da formira što bolju ţivotnu i radnu sredinu.
Odgovornost prema proizvoĊaĉu - dizajner kroz profesionalan rad mora omogućiti kompaniji povoljne rezultate u poslovanju na trţištu, kreirajući kvalitetan proizvod sa što manje ulaganja u njegovu proizvodnju i materijale.
Odgovornost prema trţištu - stvaranje proizvoda koji u sebi sadrţi sve kvalitete dobrog dizajna, kako bi se opravdala ulaganja u njegovu proizvodnju i zadovoljile potrebe na trţištu za takvim proizvodom.
Odgovornost prema vremenu - ukupna kreativnost i prilaz problemu i procesu dizajniranja trebalo bi da odgovara vremenu u kojem ţivimo i vremenima koja dolaze. Proizvod bi trebalo da je savremen i inovativan.
Odgovornost prema samom sebi - podrazumeva da je dizajner stvaralac koji ima svoj stav i odreĊeno mišljenje i da ne sme po svaku cenu da ide na kompromis sa naruĉiocima, odnosno da pristane na izmene svoje prvobitne ideje koje bi umanjile kvalitet i ukupnu vrednost dizajniranog proizvoda.
GRAFIĈKI DIZAJN
Grafiĉki dizajn je kreativna delatnost koja ima za cilj da putem likovno-grafiĉkog izraţavanja i uz odgovarajuće tehnike i sredstva ostvari kvalitet savremene vizuelne komunikacije. Pojam vizuelne komunikacije podrazumeva kreaciju u raznim podruĉjima grafiĉkog dizajna, koja svojim ukupnim kvalitetom, formom i sadrţajem uspešno komunicira sa pojedincem i društvenom sredinom, kojima je i namenjena. Vizuelna komunikacija je prenošenje informacija pomoću vizuelnih znakova, simbola, tekstova, crteţa i slika, kao i svako prenošenje misli grafiĉkim, elektronskim, fotografskim, filmskim, televizijskim ili nekim drugim putem. Cilj grafiĉkog dizajna jeste da oblikuje ove informacije kako bi imale estetski kvalitet i kako bi njihovo prenošenje bilo što taĉnije, razgovetnije, jasnije, jednostavnije i efikasnije. Pored toga, grafiĉki dizajn mora da ispuni i druge zahteve - ekonomske, kulturne, tehniĉke, socijalne.
S obzirom na to da prenosi odreĊene poruke namenjene ĉoveku i najširim društvenim slojevima, obaveza grafiĉkog dizajna jeste da zadovolji društvene, vaspitne i kulturne ciljeve. Kao sredstvo savremene vizuelne komunikacije i masovnog informisanja, koje je veoma uticajno u društvu, grafiĉki dizajn ima obavezu da vaspitava ukus i likovnu kulturu u najširem smislu te reĉi. Grafiĉki dizajn moţemo grubo podeliti na dve oblasti, a u svakoj od njih postoje podruĉja koja predstavljaju celinu za sebe:
Dvodimenzionalni grafiĉki dizajn - zastupljen je u najvećem broju podruĉja grafiĉkog dizajna, karakteriše ga likovno-grafiĉko izraţavanje na površini, odnosno na dve dimenzije. Ova oblast obuhvata najveći broj sredstava grafiĉke propagande kao što su plakat, bilbord, oglas, prospekt, katalog, zaštitni znak (logo) i druge oblasti, poput dizajna knjige, novina i ĉasopisa.
Trodimenzionalni grafiĉki dizajn - prostorna grafika u kojoj su najviše zastupljene oblasti poput dizajna ambalaţe.
Grafiĉki dizajner je struĉnjak koji ima potrebno specijalistiĉko znanje na polju grafiĉkog dizajna, neophodnu praksu i odgovarajuću opštu kulturu. To nije likovni umetnik klasiĉnog tipa, već struĉnjak koji, pored likovnog, ima i potrebna tehniĉka znanja, kao i znanje iz raznih drugih oblasti (psihologija, marketing, itd.). Upravo zbog svega navedenog, praksa je potvrdila da grupni, odnosno timski rad u procesu kreiranja grafiĉkog dizajna pruţa mnogo kvalitetnije rezultate nego individualni rad razliĉitih profila grafiĉkih dizajnera i ostalih struĉnjaka. Dobar grafiĉki rad mora da sadrţi elemente i rezultate nauĉnih istraţivanja iz oblasti psihologije, sociologije, ekonomskih i tehniĉkih nauka, estetike, ekologije...
Grafiĉki dizajn kao pojam kvaliteta
Pored znaĉenja koje grafiĉki dizajn ima kao stvaralaĉka delatnost, sam termin grafiĉki dizajn podrazumeva odreĊeni kvalitet kreacije svakog dela, koje je obuhvaćeno svim oblastima i pojedinim podruĉjima grafiĉkog dizajna. Kompletnost kriterijuma kvaliteta moţemo podeliti u dve grupe.
U prvu grupu ubrajaju se tehniĉko-ekonomski parametri i pokazatelji:
Troškovi kojima je opterećen proizvod grafiĉkog dizajna, odnosno troškovi proizvodnje (štampa, materijali, priprema i dorada), troškovi angaţovanih lica razliĉitih profila u kreativnom procesu, troškovi distribucije itd.
Usaglašenost proizvoda društveno-potrebnom i trţišnom
asortimanu, odnosno procena da li je sa ekonomskog stanovišta isplativo da se odreĊeni proizvod uopšte plasira na trţište ili u javnost, posebno ako se radi o velikom tiraţu, skupim reklamama itd.
Konkurentna sposobnost proizvoda
U drugu grupu spadaju:
᛫Funkcionalnost - upotrebnost i korisno dejstvo grafiĉkog dizajna kao vizuelne komunikacije smatra se jednim od najvaţnijih parametara i pokazatelja kvalite-
ta. Vrednost grafiĉkog dizajna, ĉiji je smisao da uspešno komunicira sa pojedincem i društvenom sredinom, meri se po tome koliko zadovoljava, odnosno koliko je funkcionalan.
᛫Likovno-estetski kvalitet - takoĊe je jedan od najvaţnijih parametara i pokazatelja kvaliteta. Apsolutni kriterijumi ili pravila o optimalnom likovno-estetskom kvalitetu grafiĉkog dizajna ne postoje, ali postoji veliki broj ustanovljenih pokazatelja na osnovu kojih se moţe procenjivati i analizirati estetski kvalitet.
᛫Originalnost - podrazumeva kreiranje grafike dizajna, estetskog kvaliteta koji je nov i do tada nepoznat. Svaka kreacija kao stvaralaĉko delo podrazumeva odreĊeni stepen originalnosti. Da bi jedno delo opstalo na trţištu, ono mora da se razlikuje i da bude originalno na svoj naĉin u odnosu masu sliĉnih proizvoda. Aktuelnost - Trend, moda, u manjoj ili većoj meri kratkotrajna i prolazna shvatanja i ukus momenta, nametnuta odreĊenoj društvenoj sredini uglavnom putem medija.
Grafiĉki dizajn kao sistem
Prvi oblici grafiĉkog dizajna do Drugog svetskog rata, u vidu tradicionalnih grafiĉko-slikarskih veština crtanja i slikanja motiva koji su se kreirali prilikom idejnih rešenja za oglas ili plakat, danas su zamenjeni nauĉnim postupkom, analizom, istraţivanjem koji prethode samom kreativnom procesu. Kada su potrebe pojedinca i društva bile skromnije, proizvodnja i plasman manjeg obima, slabija konkurencija, tada i nije bilo teško zadovoljiti zahteve za dobrom kreacijom. MeĊutim, savremeni uslovi proizvodnje i plasmana i veliki porast konkurencije na trţištu, kako u domaćim tako i u meĊunarodnim okvirima, razvoj i viši stepen opšte kulture i civilizacije najširih slojeva društva, doveli su do toga da grafiĉki dizajn moţemo posmatrati kao sistem koji odreĊuje celokupnu vrednost i prirodu same kreacije. U postupku kreiranja grafiĉkog dizajna moraju se obezbediti pouzdane informacije i objektivna analiza svih relevantnih podataka, kako bi se donele odluke o zahtevima koje treba da ispuni sama kreacija. U ovom postupku grafiĉki
dizajneri i drugi ĉlanovi kreativnog tima suoĉeni su sa mnogim sloţenim zahtevima proizvodnje, trţišta i neposrednih korisnika. Pored toga, vrlo ĉesto se javljaju novi materijali i postupci u tehnologiji proizvodnje, a mnoge nauĉne discipline koje pomaţu u procesu dizajna ostvaruju konstantno nove rezultate i saznanja o motivacijama i potrebama ljudi kao korisnika i primalaca poruka.
Grafiĉki dizajn u funkciji marketinga
Marketing kao metod predstavlja skup aktivnosti koje su ukljuĉene u proces prelaska jednog proizvoda od proizvoĊaĉa do trţišta, odnosno neposrednog potrošaĉa. To su brojne radnje i zadaci koji obuhvataju poslovne aktivnosti, kao što su proizvodnja, planiranje, istraţivanje, razvoj, dizajn, ekonomska propaganda, prodaja, itd. Marketing ima za cilj da unapred osigura vezu proizvodnje i potrošnje, kao i da se skladno poveţe ponuda sa potraţnjom na trţištu, što znaĉi da se prethodno moraju precizno i temeljno istraţiti i definisati potrebe trţišta marketing- istraţivanjima. Na taj naĉin se precizno mogu definisati i svi elementi grafiĉkog dizajna.
Grafiĉki dizajn je umetnost izbora i aranţiranja vizuelnih elemenata (poput tipografskih elemenata, slika, ilustracija, simbola, boja) u cilju prenošenja odreĊene poruke. Upravo zato se grafiĉki dizajn ĉesto naziva vizuelna komunikacija. Razvoj grafiĉkog dizajna kroz istoriju uvek je bio usko povezan sa razvojem tehnologije i sa društvenim potrebama. Grafiĉki dizajn vuĉe korene još iz antiĉkog doba, ilustrovani rukopisi pravljeni su još u starom Egiptu, Kini, antiĉkoj Grĉkoj, Rimu. Najlepši primeri ranog grafiĉkog dizajna mogu se videti u obliku staroegipatske Knjige mrtvih. Knjiga mrtvih je pravljena u nameri da bude pomoć preminulom da zaobiĊe prepreke u zagrobnom ţivotu. Najĉešće je pisana na papirusu i stavljana u sanduk ili u grobnicu pokojnika. Slike, prikazi i ilustrovani tekst u vidu raznih himni, ĉini i instrukcija bile su obavezni deo knjige.
INTERIOR DESIGN - dizajn enterijera i nameštaja
Dizajn enterijera je oblast koja je vezana za Arhitekturu i ureĊenje i dekoraciju unutrašnjeg prostora. On kao oblast obuhvata ureĊenje stambenog, kao i poslovnog i industrijskog prostora, a namena mu je, kako estetske tako i u druge namene. Okupljanja oko centralne taĉke koja predstavlja i danas centar u organizaciji prostora, je u stvari neka vrstu ognjišta, koja je polazna i krajnja taĉka u organizaciji prostora od praistorijskih dana.
Enterijerni dizajn je više okrenut funkciji i u svrhu organizovanja prostora za ţivot i stanovanje, u komunikacijskom kao i u druge svrhe i namene za ureĊenje individualnog i poslovnog prostora.
Razvio se kao oblast jer je do tada igrao podreĊenu ulogu u odnosu na arhitekturu. Posle II svetskog rata a naroĉito u XX tom veku doţivljava kao profesija veliki uspon i u organizaciji prostora za stanovanje se razvija i izuĉava danas kao posebna oblast.
Pored svih drugih on ima i iskonsku i psihološku vrednost, koja potiĉe od prvih nastambi i skloništa, i koje su se razvijale u zavisnosti od geografsko klimatskih uslova.
FASHION DESIGN (modni dizajn) - Dizajn tekstila i odevnih predmeta.
Modni dizajn ima kao poĉetak i preduslov u oblikovanju odevnih predmeta, oblast koja prethodi a to je: Dizajn tekstila. Dizajn tekstila delimo na: Enterijerni koji ima u primenjenom slikarstvu discipline: Tapiseriju, i dizajn enterijernog tekstila koji ima pored estetske i dekorativne, još i praktiĉnu funkciju, kao zvuĉni i termiĉki izolator. Koristio se i u religijske svrhe (u molitvene svrhe) u staroj
persijsko – nomadskoj i Islamskoj kulturi. On ima još i u razvoju grafiĉkih simbola veliki znaĉaj, kao i u prvim osmišljenim spravama za prvljenje tkanina – Razboja. Razboj je kao sprava za tkanje usavršavan, i smatra se preteĉom kompjutera(Ţakard-ov razboj). Modni dizajn ili dizajn odevnih predmeta, ima sasvim drugu funkciju. On je nastao iz potrebe za zaštitu i u svrhu preţivljavanja. Pored predmeta u obliku oruĊa i oruţja, verovatno je i prva oblast koja je zapoĉela oblikovanje i dizajn upotrebnih predmeta. Delimo ga na:
᛫Klimatski - geografski
᛫Hijerarhijski – Vojni, ceremonijalni i religijski
᛫Statusni
Ovaj poslednji u nizu je danas najrazvijeniji u vidu brenda, kao i trendovskim tendencijama, koje se koriste u stvaranju što većeg profita. Danas je takoĊe prisutan i Hijerarhijski, u obliku korporativne poslovne i radne odeće, kao vida Vizuelnog identiteta koje kompanije razvijaju radi komunikacije sa potrošaĉem.
UNIKATNI DIZAJN
Ĉovek je oduvek ţeleo da u neĉemu bude poseban i zapaţen u sredini u kojoj ţivi, odnosno u socijalnom sloju kojem pripada. Unikatni predmeti su mu u tome dosta pomagali, a ĉesto i obezbeĊivali status kojem je teţio. Unikatni dizajn uglavnom nije namenjen trţištu, već pojedincu. Unikatni dizajn moţemo naći u svih granama dizajna i kategorijama proizvoda široke potrošnje - od obuće do nameštaja, od bicikla do automobila. Iako ţivimo u svetu masovne serijske proizvodnje, unikatni dizajn je i dalje zastupljen, što je dokaz njegove neprolaznosti i znaĉaja.
ISTORIJSKI RAZVOJ PISMA - Piktogrami i simboli
Mnogi od najstarijih oblika pisanja su manje ili više detaljno islikana umetniĉka dela koja ilustruju odreĊeni dogaĊaj. Kako je postojala potreba da se komunicira sve uopštenije, odreĊeni simboli su, kao sredstvo komunikacije, uprošteni i standardizovani u razliĉitim civilizacijama.
Piktogrami su crteţi raspoloţenja. Kasnije, ovi crteţi postaju pismovni oblici od kojih svaki izraţava neku ideju ili pojam. Usavršavanjem ovog sistema došlo je do razvoja slikovnog pisma, koje se smatra preteĉom današnjeg, fonetskog. Ĉovek današnjice u svakodnevnoj komunikaciji koristi crteţ kao neki novi vid piktogramskog sporazumevanja. Postoji potreba da se putem grafiĉkog simbola brzo saopšti razumljivo vizuelno saopštavanje.
Egipatski hijeroglifi i kineski ideogrami jesu rani oblici pisanja i prenošenja odreĊene poruke uz pomoć iscrtanih simbola. Egipćani su koristili dve vrste pisanih simbola: logogram (simbol-reĉ) i slogovni znak. Mi i danas koristimo logograme, kao što su: +, =, &, %, $,... Dok danas u azbuci ili alfabetu svako slovo ima odreĊeni zvuk, Egipćani su sliĉne zvukove koristili kako bi izrazili slog ili više slogova, ĉitajući jedan ili više iscrtanih simbola.
HIJEROGLIFSKO PISMO
Index
A
ARHITEKTURA XX VEKA 28 ART DEKO I NABIS 25 ART NUVO 21 ARTS & KRAFTS 21
D
DADAIZAM 45
E
EKSPRESIONIZAM 30 ENFORMEL 50
F
FOVIZAM 34 FUTURIZAM 41
H
HEPENING 53 HIPERREALIZAM 51
I
IMPRESIONIZAM 10
K
KONCEPTUALIZAM 53 KONSTRUKTIVIZAM 42 KUBIZAM 37
M
METAFIZIĈKO SLIKARSTVO 44 MODERNA SKULPTURA 49
N
NABIS 26 NADREALIZAM 47 Neoklasicizam 3 NOVA FIGURACIJA 51
NOVI REALIZAM 51
O
OP – ART 52
P
POP – ART 52 Postimpresionizam 13
R
REALIZAM 9 Romantizam 6
S
SIMBOLIZAM 17 SINTETIZAM 17 Slikarstvo 4
