Dnevni list Pobjeda 02.04.2022.

Subota, 2. april 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20249 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Utjerivanje straha i izazivanje haosa

» Poruku prijeteće sadržine

» Jučerašnji događaji

» Koliko je crnogorski

su kampanja protiv države usmjerena na ugrožavanje bezbjednosti i sigurnosti građana, izazivanja straha i panike, naročito kroz udar na najosjetljivije segmente društva – djecu, kazao je Pobjedi kriminolog, dr Velimir Rakočević

bezbjednosni sektor spreman da se suoči sa ovakvim izazovima pokazuje podatak da je od prijave Građanske inicijative „21. maj“ da se obave hitne provjere o boravku Pozdnjakova u Crnoj Gori do časa kada je predmet preuzela Jedinica za borbu protiv terorizma i ekstremizma Specijalnog državnog tužilaštva proteklo čak 16 dana STR. 2. i 3.

Dobili još jednog gubitaša, posljedice ćemo tek osjetiti

STR. 6. i 7.

Nekadašnji crnogorski diplomata poručio da ne iznenađuje što kabinet Krivokapića nije donio odluku o restriktivnim mjerama prema Rusiji

RAZGOVOR: Izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević M.BABOVIĆ

Bivši direktor Montenegro erlajnza Zoran Đurišić o poslovanju To Montenegra i budućnosti avijacije

M.BABOVIĆ

koja je elektronskom poštom stigla na adrese škola, Glavnog grada, Vlade i MUP-a, potpisala je organizacija „Muška država“, ruska grupa rasista, koja mržnju prema svemu što je ,,nerusko“ pakuje u ekstremnu desničarsku ideologiju koju naziva nacional-patrijarhatom

Garčević: Izostanak sankcija govori o ruskom uticaju na odlazeću vladu i brojne partije Mislim da će ovo pomoći diplomatama iz zapadnoevropskih država i Sjedinjenih Američkih Država da bolje sagledaju političku dinamiku u Crnoj Gori, jer „neutralnost“ u odnosu na agresiju u Ukrajini znači podrška Moskvi – naglasio je Vesko Garčević u razgovoru za Pobjedu STR. 4. i 5.

Teška nesreća u rudniku „Soko“ u Sokobanji

Osam rudara nastradalo od gušenja metanom

STR. 5.

DPS ima problem da motiviše birače, ,,eksperti“ ne osvajaju političku scenu STR. 10.

Pečaćenje asfaltne baze privrednog društva Putevi izazvalo brojne reakcije

Vlada pokušava da zaustavi Podgoricu

STR. 16.

D.MIJATOVIĆ

D.MIJATOVIĆ

DRŽAVNA NEMOĆ: Ruska ekstremistička grupa „Muška država“ zaprijetila dizanjem u vazduh obrazovnih ustanova, evakuisane škole zbog terorističke prijetnje

2

U fokusu

Subota, 2. april 2022.

DRŽAVNA NEMOĆ: Ruska ekstremistička grupa „Muška država“ zaprijetila dizanjem u vazduh obrazovnih PODGORICA – Brojne škole u Podgorici i jedna u Bijelom Polju, juče su evakuisane nakon prijetnji koje su stigle elektronskom poštom na njihove, ali i na adrese Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova i Glavnog grada u kojoj se zahtijeva promjena vlasti u Crnoj Gori i rukovodstva Agencije za nacionalnu bezbjednost Crne Gore, te da će u suprotnom škole biti dignute u vazduh.

Prema informacijama Pobjede iz policije, cijeli sistem je u početku djelovao nekoordinirano i bez jedinstvenog stava, što je rezultiralo haosom i panikom u podgoričkim školama, gdje su uprave evakuisale učenike prve smjene tako što su pozivali roditelje da dođu po njih.

Iz osnovnih škola u Podgorici su roditelje djece koja su u popodnevnim školskim smjenama, obavještavali neujednačeno. Jedan dio škola je obavijestio roditelje da ne šalju djecu u škole, dok je drugi roditeljima poručio da sami odluče, a da će se časovi održavati.

Ovakav razvoj situacije, međutim, nije zasmetao resoru Vesne Bratić da sinoć u saopštenju „s ponosom istakne da je obrazovni sistem u tom, organizacionom dijelu, pokazao veliku fleksibilnost i efikasnost“.

-Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta u okviru svojih nadležnosti preduzelo je sve potrebne korake kako bi se nelagodnost djece i zabrinutost roditelja sveli na minimum tokom lažnih dojava da su u više crnogorskih škola postavljene eksplozivne naprave – saopšteno je iz tog resora.

MUŠKA DRŽAVA

Imejl poruku prijeteće sadržine, koja je stigla na adrese škola, Glavnog grada, Vlade i MUP-a potpisala je organizacija „Muška država“, ruska grupa rasista, homofoba i ženomrzaca koja mržnju prema svemu što je ,,nerusko“ pakuje u ekstremnu desničarsku ideologiju koju naziva nacional-patrijarhatom.

Njen vođa Vladislav Pozdnjakov koji je neometano boravio u Crnoj Gori, uputio je prije neki dan preko mreže Telegram

Utjerivanje straha i izazivanje haosa Poruku prijeteće sadržine koja je elektronskom poštom stigla na adrese škola, Glavnog grada, Vlade i MUP-a, potpisala je organizacija „Muška država“, ruska grupa rasista, koja mržnju prema svemu što je ,,nerusko“ pakuje u ekstremnu desničarsku ideologiju koju naziva nacionalpatrijarhatom. Koliko je crnogorski bezbjednosni sektor spreman da se suoči sa ovakvim izazovima pokazuje podatak da je od prijave Građanske inicijative „21. maj“ da se obave hitne provjere o boravku Pozdnjakova u Crnoj Gori do časa kada je predmet preuzela Jedinica za borbu protiv terorizma i ekstremizma Specijalnog državnog tužilaštva proteklo čak 16 dana?! zlokobne prijetnje i građanskom aktivisti Aleksandru Saši Zekoviću.

Nedugo nakon primanja poruke elektronske pošte u kojoj se prijeti da će „Muška država“ dizati crnogorske škole u vazduh, i dojave o postavljenim bombama u osnovnim školama „Marko Miljanov“ u Bijelom Polju, „21. maj“, „Milorad Musa Burzan“ i „Vuk Karadžić“ u Podgorici, su evakuisane i đaci poslati kućama.

Iz Uprave policije oglasili su se kasnije tokom dana poručivši da intenzivno preduzimaju mjere i radnje iz njihove nadležnosti, kao i da su o slučaju upoznata i nadležna tužilaštva.

Naveli su da se sprovode policijsko-tužilačke aktivnosti u cilju utvrđivanja okolnosti upućenih prijetnji, prvenstveno radi otklanjanja eventualne neposredne i ozbiljne opasnosti po ljude i imovinu, ali i radi otkrivanja i rasvjetljavanja krivičnih djela u odnosu na predmetne poruke, uključujući i krivično djelo lažno prijavljivanje.

- Između ostalog, policija vrši obilazak škola na teritoriji Crne Gore, kojom prilikom se daju opšta i pojedinačna uputstva za postupanje u ovakvim slučajevima, te su određene kontakt osobe, koje će biti dostupne 24

Osnovna škola ,,21. maj“ u Podgorici

časa za kontakt ovih ustanova sa policijom, radi preventivnog djelovanja, sprečavanja krivičnih djela, ali i panike – istakli su.

Kako su kazali, posredstvom međunarodne saradnje, preduzeli su i aktivnosti da bi identifikovali osobe koje su uputile

prijeteće poruke, jer su one poslate putem domena čiji serveri se nalaze u inostranstvu.

LAŽNE DOJAVE

Kako je potvrđeno Pobjedi u OŠ „Marko Miljanov“ u Bijelom Polju, policija je konstatovala

da je dojava o bombi bila lažna.

Prema informacijama našeg lista informacija o postavljenoj eksplozivnoj napravi stigla je sa nepoznate adrese, nakon čega je obaviještena policija, te prekinuta nastava.

-Nastava je prekinuta bez pa-

Rakočević: Kampanja straha sa elementima terorizma Jučerašnji događaji su kampanja protiv države usmjerena na ugrožavanje bezbjednosti i sigurnosti građana, izazivanja straha i panike, naročito kroz udar na najosjetljivije segmente društva – djecu, kazao je Pobjedi kriminolog, osnivač i rukovodilac studijskog programa Bezbjednost i kriminalistika na Pravnom fakultetu, profesor Velimir Rakočević.

- Očigledno je da je u pitanju organizovana kampanja koja treba da izazove strah i nesigurnost kod građana. U tom smislu, ovo nikako ne može biti tretirano kao pojedinačni incident. Imamo jednu cijelu, da kažem, lepezu aktivnosti koje imaju najvjerovatnije isti cilj, a to je da se ozbiljno naruši bezbjednost i generiše

dine strukture sa očiglednim strah kod građana – tvrdi inostranim elementima, što Rakočević. je više nego jasno po svemu, Prema njegovim riječima, sve pokušavaju na ovaj način da te subverzivne djelatnosti izvrše određeni pritisak i da koje osim što imaju elemente utiču na političke i bezbjednone samo krivičnog djela izazivanje opšte opasnosti, ukoliko sne vitalne strukture, kako bi se vrše iz neprijateljskih pobu- se oslabila država i kako bi se paralisali njeni organi – kazao je da prema Crnoj Gori imaju i elemente terorizma.

Upitan da li prepoznaje rukopis prijetnji, Rakočević je rekao da uzimajući u obzir okolnosti i kontekst jučerašnja dešavanja su različita od situacija koje smo imali u ranijim periodima kada je bilo dojava iz redova pojedinih organizovanih kriminalnih grupa.

- Sada imam osjećaj da je riječ o nekom političkom kontekstu. Dakle, pojeVelimir Rakočević

Rakočević.

On ocjenjuje da je u pitanju vid obavještajno-subverzivne djelatnosti i jedne vrlo negativne propagande koja se u kontinuitetu vodi protiv Crne Gore.

Odgovarajući na pitanje koliko na cijelu situaciju negativno utiče činjenica da gotovo nijedna institucija u državi ne funkcioniše u punom kapacitetu, Rakočević kaže da je upravo to, kada sistem ne funkcioniše, naročito ključne institucije države, pogodno tlo za ovakve aktivnosti.

- Gdje god država homogeno i kompaktno ne nastupa, najmanja pukotina doprinosi, ili je dobar preduslov, ostvarivanju nekih ciljeva drugih subjekata i interesnih grupa koji se direktno kose sa interesima države. Institu-

cionalne krize na svim nivoima treba što prije prevazići, kako bi mogli uspješno da se suprotstavimo ovakvim pojavama, a naročito da djelujemo preventivno, što je od ključnog značaja – kaže Rakočević.

Jučerašnji haos izazvale su poruke koje su na adrese institucija stizale elektronskom poštom preko proxy servera i sa servisa koji obezbjeđuju skrivanje identiteta pošiljaoca.

Na pitanje da li Crna Gora u ovom trenutku ima kapaciteta da pruži zadovoljavajući sajber odgovor, Rakočević kaže da je riječ o veoma ozbiljnim oblicima djela koja su posebno učestala u posljednje vrijeme.

- Nosioci ovih aktivnosti upravo koriste te mogućnosti da plasiraju sve ove prijetnje i brojne druge aktivnosti sa adresa

nike, a zaposleni i učenici su udaljeni iz škole kako bi specijalizovane ekipe radile svoj posao. Pošto je ustanovljeno da se radi o lažnoj dojavi, ekipe su se udaljile, ali nastava, preventive radi, nije nastavljena – rekao je izvor Pobjede iz negdje u inostranstvu. Znajući da bi ukoliko to rade sa naše teritorije, vrlo brzo bili locirani, identifikovani i lišeni slobode. Proces detekcije nosilaca ovih aktivnosti sada zavisi od više faktora, ali prije svega od međunarodne bilateralne saradnje. Ovdje je riječ o internacionalnom kriminalitetu koji jedna država sama ne može da riješi upravo zbog te međunarodne dimenzije. Ukratko, sve će zavistit od toga koliko imamo mogućnosti da u saradnji sa stranim partnerskim službama lociramo ta lica i da ona budu procesuirana. Osnov svega, pa i uspješne saradnje sa stranim partnerima, je funkcionalnost institucija i njihovih kompetencija da mogu da se izbore sa ovim vrlo ozbiljnim izazovima – zaključio je Rakočević.

D. M.

U fokusu

Subota, 2. april 2022.

3

h ustanova, evakuisane škole zbog terorističke prijetnje bjelopoljske policije.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Zoran Miljanić kazao je juče da dojave o bombama nijesu dobile samo za škole, već i druge institucije.

-Dojave su primljene u Ministarstvu unutrašnjih poslova i na imejl Glavnog grada. U tim dojavama se prijeti akcijama dizanja škola u vazduh. Ovo ove sedmice nije prva dojava, imali smo ranije dvije, jednu u Budvi u TQ Plaza, jednu u Vektra vila u Podgorici. Pokazalo se da su te dvije dojave bile lažne – rekao je Miljanić Portalu Analitika.

Pojasnio je da su dojave koje su stizale tokom jučerašnjeg dana sa iste adrese kao i one u slučaju TQ Plaza.

-Ove današnje dojave su drugog karaktera u odnosu na prethodne, ali imaju sličnost sa dojavom iz TQ Plaza, radi se o istoj osobi ili istoj organizaciji – istakao je on.

Taj predmet, dodao je, u rukama je SDT-a, a policija istragu sprovodi u sadejstvu sa tužilaštvom.

ATMOSFERA STRAHA

Dojave o postavljenoj bombi imaju za cilj stvaranje atmosfere straha, a ne konkretnu prijetnju, budući da onaj ko je namjeren da nešto uradi ne upozorava prije toga svoje mete – kazao je za Pobjedu sudski vještak za zaštitu od požara, eksploziva i eksplozivnih sredstava Radovan Popović.

Sagovornik koji je kao dugogodišnji policijski i stručnjak Forenzičkog centra za eksplozive više od dvije decenije radio na demontiranju zaostalih bombi i eksplozivnih naprava, naveo je da je u slučajevima kojima je bio svjedok, i na kojima je bio angažovan, svaka dojava o bombi se ispostavila kao – lažna, ali se svaka mora ispitati.

-Onaj ko planira i želi da tako nešto uradi, ne šalje upozorenja i imejlove. Rekao bih da, kao u mnogo slučajeva do sada, takva dojava ima cilj da izazove strah. To je više psihološki atak koji proizvodi nesigurnost i njime se postižu neki drugi ciljevi – ocjenjuje Popović.

Prema njegovim riječima, svaka dojava se provjerava kroz tzv. kontradiverzioni pregled (KDZ), prema utvrđenim procedurama.

-To rade obučeni i specijalizovani timovi koji posebnom opremom i detektorima pretresaju svaki pedalj objekta.

To podrazumijeva i ventilaciju, kao i sve potencijalne tačke na kojima može biti skrivena eksplozivna naprava – naveo je Popović.



Opšte rasulo i ćutanje u bezbjednosnom sektoru obavezuju me da hitno zakažem sjednicu Odbora za bezbjednost, rekao je predsjednik tog tijela Milan Knežević

OPŠTE RASULO

Predsjednik Odbora za bezbjednost i odbranu Milan Knežević saopštio je juče da bi zbog dojava o bombama u crnogorskim gradovima hitno trebalo zakazati sjednicu ovog skupštinskog tijela.

- Opšte rasulo i ćutanje u bezbjednosnom sektoru, obavezuju me da hitno zakažem sjednicu Odbora za bezbjednost, a povodom dojava o postavljenim bombama u crnogorskim gradovima. Ko god stoji iza ovog mora biti uhapšen i procesuiran – poručio je Knežević.

Pobjedi je kazao da će sjednicu zakazati početkom naredne sedmice.

-Zbog proceduralnih stvari sjednicu možemo zakazati za utorak, na kojoj bi donijeli odluku o kontrolnom saslušanju, a saslušanje bi se moglo održati već u srijedu – pojasnio je Knežević Pobjedi.

Komentarišući prijetnje koje su stigle na adresu Glavnog grada gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković ocijenio je da one predstavljaju refleksiju opšteg stanja u državi i činjenice da puno toga ne funkcioniše u strukturama izvršne vlasti na državnom nivou.

On je za Gradsku televiziju kazao da se, povodom dojave o bombi u OŠ „21. maj“ čuo sa direktoricom i provjerio da li su svi učenici uspješno evakuisani.

- Rečeno mi je da je sve kako treba, da su sprovedene sve bezbjednosne procedure. Jedan događaj koji je neprijatan za sve nas uznemirio je crnogorsku javnost. Bojim se da to nije slučajno i da ima i te kako smisla u ovom političkom ambijentu i ukazuje na očigledne propuste nekih državnih struktura koje bi morale da vode računa da se ovakve stvari ne dešavaju – naglasio je Vuković.

Istakao je i da niko od nadležnih institucija nije kontaktirao Glavni grad ovim povodom.

- Niko sem novinara nas nije

Više od dvije nedjelje nakon što je Građanska inicijativa „21. maj“ podnijela prijavu i tražila od nadležnog tužilaštva i Uprave policije hitne provjere o boravku Pozdnjakova u Crnoj Gori, juče je predmet preuzelo Specijalno policijsko odjeljenje, odnosno jedinica za borbu protiv terorizma i ekstremizma Specijalnog državnog tužilaštva, saznaje Pobjeda.

Nakon što je predsjednik Savjeta GI ,,21. maj“ za Podgoricu Aleksandar Saša Zeković podnio prijavu, potraga za ruskim ekstremistom prepuštena je – stanici podgoričke policije za javni red i mir, koja je prema saznanjima Pobjede napravila niz propusta jer nijesu preduzete sve neophodne operativne radnje.

Postupanje po prijavi Zekovića je u prvoj fazi bilo površno i bez prethodno detaljno

zvao, što je opet indikativno – rekao je on.

Oglasili su se i iz Savjeta za razvoj i zaštitu lokalne samouprave poručivši da očekuju hitno reagovanje institucija bezbjednosnog sektora zbog prijetnji upućenih Glavnom gradu.

Pozvali su ih da provjere internet komunikacije, IP adrese, provajdere usluga anonimnih proxy servera i istakli da se ove usluge bez problema mogu dobiti u sklopu međunarodne policijske i obavještajne saradnje.

Prijetnje upućene crnogorskim institucijama komentarisao je i poslanik Demokratske partije socijalista Predrag Bošković.

On je ocijenio da je sve što se dešava ovih dana posljedica totalnog rasula u kojem se nalazi bezbjednosni sektor, sa posebnim akcentom na ANB i njenog direktora Dejana Vukšića.

Podsjetio je da su već duže vri-

,,Slučaj Pozdnjakov“ SDT preuzeo sa zakašnjenjem od 16 dana?!

Vladislav Pozdnjakov u Podgorici izvršenih provjera i utvrđenih činjenica, a posebno je bilo neobično da u vezi sa međunarodnim ekstremistom postupa poslicijska stanica za javni red i mir čiji pripadnici nijesu obu-



Cijeli sistem je u početku djelovao nekoordinirano i bez jedinstvenog stava, što je rezultiralo haosom i panikom u podgoričkim školama, gdje su uprave evakuisale učenike prve smjene tako što su pozivali roditelje da dođu po njih jeme upozoravali da su službe bezbjednosti „izbušene, izložene uticaju trećih strana, a da je ANB stavljena u funkciju ostvarivanja interesa srpskog sveta“.

- Događaji ovih dana direktna su posljedica takvog stanja stvari, za koji je dominantno

Tužilaštvo naložilo da se u istragu prijetnji Zekoviću uključi i Interpol Dežurni državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici, nakon što je obaviješten da Vladislav Pozdnjakov od februara ne boravi u Crnoj Gori, naložio je „da se prikupljanje obavještenja izvrši posredstvom Interpola – saopštio je Pobjedi tužilac i portparol u ovom tužilaštvu Vukas Radonjić.

Tužilaštvo je, kako je objasnio, postupilo po prijavi za ugrožavanje sigurnosti koju je protiv Pozdnjakova podnio građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković kojem je ovaj ruski ekstremista i nacista brutalno zaprijetio, preko mreže Telegram.

Povodom zlokobnih prijetnji ugledni građanski aktivista i juče je dobio podršku od nekih nevladinih organizacija.

Izvršni direktor Foruma slobodnih građana „Luča“ Nebojša Mrvaljević istakao je da je Zeković, „nažalost jedan od rijetkih, koji budi

Aleksandar Saša Zeković

nadu da pojedinac u Crnoj Gori nije ućutkan i da aktivno promišlja i djeluje na izgradnji društva kao zajednice jednakih i slobodnih građana“.

- Dozvoliti da radikalni ekstremista i „produžena ruka Putinove politike asimetričnih napada na Crnu Goru“ neometano djeluje je očit propust bezbjednosnog sistema. Koliko još takvih ima u našoj državi? Kako su povezani, koji su im ciljevi

i metode djelovanja, kako se finansiraju, kako međusobno komuniciraju, kako se procjenjuje njihov mogući uticaj na društvo u cjelini i na djelovanje pojedinaca – pitali su iz „Luče“ odlazeću crnogorsku vlast?

Oglasili su se i iz NVO „Karijatide“ s porukom odlazećima – potpredsjedniku Vlade i koordinatoru službi bezbjednosti Dritanu Abazoviću i ministru unutrašnjih poslova Sergeju

čeni, niti imaju kapaciteta da se bave takvim slučajem.

Aktivnosti kriminalističke policije, koja je morala biti uključena u slučaj ovakvog profila zbog ekstremističkog ponašanja i

zaslužan sam Vukšić. Pitanjem bezbjednosti ne mogu se baviti samoprozvani stručnjaci, „ruka pravde“ i lica koja služe interesima drugih država, već dokazani i provjereni profesionalci, patriote, stručni u svom poslu – poručio je Bošković na Tviteru.

I Socijalistička narodna partija pozvala je nadležne na djelovanje kako bi se pronašli i procesuirali oni koji su uzbunili crnogorsku javnost lažnim dojavama o bombama u pojedinim školama.

- Nevjerovatno je i šokantno da se dešavaju situacije u kojima se na ovakav način prijeti našoj djeci i njihovim porodicama. Djeca su nešto najsvetije i najvrednije što imamo i ne smijemo dozvoliti da se preko njihovih leđa prelamaju bilo kakvi događaji unutrašnjeg ili međunarodnog karaktera – saopštili su iz SNP-a.

Sekuloviću, da od njih zahtijevaju brzu reakciju na prijetnje ruskog ekstremiste Pozdnjakova građanskom aktivisti Zekoviću.

Reagovali su i iz PEN centra odakle su konstatovali da je Crna Gora, uz prećutni amin zapadnih ambasada, prepuštena na milost i nemilost putinovskoj agenturi.

- Državni organi moraju preduzeti sve neophodne mjere kako bi se zaštitila bezbjednost Saše Zekovića, ali i preduzeti sve mjere za onemogućavanje ekstremističkih grupa – od kojih su najbrojnije one direktno povezane s Crkvom Srbije – koje sve učestalije prijete očuvanju mira i stabilnosti u Crnoj Gori, što potvrđuju i najnovije prijetnje što ih je Pozdnjakovljeva organizacija uputila Glavnome gradu – poručili su iz PEN centra.

Ocijenili su i da je najveća odgovornost za pogoršanje bezbjednosne situacije u Crnoj Gori na koordinatoru svih bezbjednosnih službi Dritanu Abazoviću, ističući da je za njegovog mandata bezbjednosni sistem urušen i K. K. kompromitovan.

djelovanja na međunarodnom nivou, je izostala, kao i provjere preko Interpola.

Provjere u podgoričkom kvartu u kojem Pozdnjakov snimio video, bile su površne, a prema saznanjima Pobjede, nijesu rađene provjere preko vlasnika stanova u kvartu sa ciljem utvrđivanja da li mu je neko izdavao stan i u kom periodu.

Ostaće nepoznanica, da je stan lociran na vrijeme i u aktivnostima kriminalističke policije i tužilaštva izvršen pretres, da li bi bili pronađeni tragovi i predmeti interesantni za krivično-pravno procesuiranje ili za dalje istraživanje sa međunarodnim partnerskim službama. D. M.

ČEKAJUĆI NOVE PRIJETNJE

Kasno sinoć se oglasio i premijer Zdravko Krivokapić koji je gostujući u programu RTCG kazao da su lažne dojave o bombama smišljena aktivnost kojom želi da se stvori panika, navodeći da su u istragu uključene i partnerske organizacije jer se radi o visokorizičnim akcijama koje mogu da ugroze bezbjednost u Crnoj Gori.

Upitan da li je razgovarao sa koordinatorom službi bezbjednosti Dritanom Abazovićem i da li je lociran imejl sa kojeg su poslate prijetnje, Krivokapić je kazao da ne može saopštiti više informacija.

Na hitnu reakciju nadležnih pozvali su iz udruženja Roditelji, apelujući da se u ovakvim situacijama u kratkom roku obrate roditeljima.

- Glasno poručujemo: Ne dirajte nam djecu! Ne smijemo da dozvolimo bilo kome da se na ovaj način odvaži da prijeti našoj djeci, bez obzira na to da li je ozbiljan ili je u pitanju neslana šala – saopštili su iz tog udruženja. ,,Slučaj Pozdnjakov“ je ponovo pokazao koliko je urušen crnogorski bezbjednosni sektor i koliko su nesposobni ljudi iz njegovog vrha. Koordinator svih službi sigurnosti, mandatar Dritan Abazović je prije samo dva dana, komentarišući reakciju policije povodom prijetnje o podmetnutoj razornoj eksplozivnoj napravi u budvanskoj TQ Plazi, hladnokrvno ocijenio da su policija i sve službe ,,preduzele sve neophodne mjere“.

Danas je jasno da je to bila potpuno pogrešna, iskonstruisana procjena.

Zato je sada sve haotično: traži se brzo razrješenje krize, ali za sada nema dobrih poteza. I, uprkos brojnim apelima i ogorčenju javnosti, za sada nema saznanja da li su crnogorski istražitelji identifikovali odakle dolaze prijeteći imejlovi, koji su motivi i ciljevi. Teško je vjerovati da će, bez hitne pomoći sajber stručnjaka iz partnerskih službi, doći do pomaka u istrazi.

A u poneđeljak će crnogorski đaci ponovo u školu... Željka ZVICER Duško MIHAILOVIĆ

4

Politika

Subota, 2. april 2022.

Građanska inicijativa „21. maj“ pisala RACVIAC

Zloupotrebe ne preporučuju Injac Podsjetili su da se protiv odlazeće ministarke odbrane vodi više aktivnih krivičnih postupaka i da je Specijalno državno tužilaštvo podnijelo Skupštini Crne Gore zahtjev za skidanje imuniteta zbog zloupotrebe službenog položaja

Olivera Injac

PODGORICA - Građanska inicijativa „21. maj“ obratila se Centru za sigurnosnu suradnju (RACVIAC) sa sjedištem u Zagrebu povodom kandidature Olivere Injac za direktoricu te međunarodne organizacije izražavajući negodovanje zbog dosadašnjeg rada ministarke, kao i zbog netransparentne i sumnjivo obezbijeđene podrške koju je dobila od Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore Iz GI „21. maj“ istakli su da su dosadašnje aktivnosti i rad Olivere Injac protivni ključnim vrijednostima i viziji ove međunarodne organizacije.

- Brojni su stručnjaci, nevladine organizacije, novinari, intelektualci ali i profesionalni oficiri i vojnici koji su u proteklih 16 mjeseci argumentovano ukazivali na brojne zloupotrebe položaja, kršenja zakona i Ustava Crne Gore. Injac je bila ministarka odbrane u Vladi Crne Gore koja je nakon nešto više od godinu izgubila podršku u Skupštini, što znači da ona i Vlada kojoj je pripadala, nijesu ispunili očekivanja vladajućih ali ni opozicionih stranaka. Za vrijeme mandata Injac, Ministarstvo obrane je potreslo mnogo internih afera ali i problematična imenovanja u bezbjednosnom smislu navedeno je u obraćanju koje potpisuju Vladimir Šibalić, koordinator za međunarodne odnose i Aleksandar Saša Zeković, organizacioni koordinator GI „21.maj“.

Podsjetili su da se protiv Injac vodi više aktivnih krivičnih postupaka i da je Specijalno

Apostrofirali su i da je odluka ministarke Injac da koristi vojni helikopter za potrebe ustoličenja mitropolita SPC na Cetinju izazvala brojne negativne reakcije zbog zloupotrebe vojnih resursa u političke i vjerske svrhe

državno tužilaštvo podnijelo Skupštini Crne Gore zahtjev za skidanje imuniteta zbog zloupotrebe službenog položaja.

Dodali su i da su Injac i njeni najbliži saradnici odbili, na sastanku Vojnog komiteta NATO, da se izjasne hoće li Crna Gora prihvatiti da se njen vod u okviru snaga Sjevernoatlantskog saveza za brzo reagovanje (NATO Response Force) sa režima obuke prebaci na zadatke odgovora na krizu i podrške pojačanom prisustvu Alijanse u Letoniji.

- General Đurović, kao najbliži saradnik ministarke odbrane, izostanak crnogorskog odgovora pravdao je nefunkcionalnošću crnogorskih institucija, aludirajući na Savjet za odbranu i bezbjednost i Skupštinu Crne Gore, i tako prevario komandu NATO u Briselu. Injac i Đurović nijesu obavijestili Savjet za odbranu i bezbjednost i Skupštinu Crne Gore o zahtjevu NATO-a za prelazak s režima obuke na krizni odgovor i podršku - naveli su Šibalić i Zeković Apostrofirali su i da je odluka ministarke Injac da koristi vojni helikopter za potrebe ustoličenja mitropolita SPC na Cetinju izazvala brojne negativne reakcije zbog zloupotrebe vojnih resursa u političke i vjerske svrhe.

- Ministarka odbrane Injac snosi ličnu političku i krivičnopravnu odgovornost jer je zloupotrijebila državne resurse i time narušila neutralnost naše vojske, koja pripada našoj državi i našim građanima, a ne partijama i koalicijama na vlasti, čime je povjerenje građana u Vojsku Crne Gore ozbiljno narušeno, ocijenio je u izvještaju CHO naglasili su Šibalić i Zeković.

Smatraju da je nota Ministarstva vanjskih poslova problematična s obzirom na to da je upućena u tehničkom mandatu Vlade i dok je Crna Gora pred izborom nove vlade.

Napominju da tri aktivne krivične prijave, netransparentnost, politička i ideološka ostrašćenost, brojni propusti i dokazi o lošem rukovođenju Ministarstvom odbrane ne preporučuju Injac za mjesto direktorke RACVIAC-a. R. P.

Nekadašnji crnogorski diplomata poručio da ne iznenađuje što Kabinet Zdravka Krivokapića nije donio odluku o restriktivnim mjerama prema

Garčević: Izostanak san govori o ruskom uticaju odlazeću vladu i brojne

PODGORICA – Neusvajanje odluke o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu govori o ruskom uticaju na odlazeću vladu, ali i na veliki broj političkih subjekata u Crnoj Gori, ocijenio je za Pobjedu profesor Univerziteta u Bostonu (SAD), nekadašnji crnogorski diplomata Vesko Garčević.

Vlada u tehničkom mandatu Zdravka Krivokapića ni na sjednici održanoj u četvrtak nije usvojila odluku o uvođenju sankcija Rusiji. Nije usvojen ni prijedlog o obrazovanju koordinacionog tijela za praćenje uvođenja i primjenu međunarodnih mjera povodom krize u Ukrajini, što je bio još pokušaj odlazećeg premijera da eskivira donošenje konkretne odluke o uvođenju sankcija. Kako je Pobjeda pisala Krivokapić je institirao da njegov kabinet usvoji informaciju o „krizi u Ukrajini“, na osnovu koje se Ministarstvo vanjskih poslova zadužuje da u skladu sa ostalim državnim resorima sprovodi odluke o sankcijama.

Garčević smatra da stav Vlade Crne Gore, a posebno njenog premijera, nikog ne može iznenaditi.

- Kad je trebalo da peuzme mjesto premijera 2020. godine Krivokapić je nazvao sankcije Rusiji apsurdnim, tako da je nje-

Mislim da će ovo pomoći diplomatama iz zapadnoevropskih država i Sjedinjenih Američkih Država da bolje sagledaju političku dinamiku u Crnoj Gori, jer „neutralnost“ u odnosu na agresiju u Ukrajini znači podrška Moskvi – naglasio je Garčević u razgovoru za Pobjedu

Vesko Garčević

gova namjera da radi protiv interesa naših saveznika u skladu sa njegovim političkim opredjeljenjima – istakao je Garčević.

Dodao je i da ovakvo postu-

panje odlazeće vlade govori o uticaju koji na nju ima Rusija.

- Mislim da će ovo pomoći diplomatama iz zapadnoevropskih država i Sjedinjenih Američkih

Država da bolje sagledaju političku dinamiku u Crnoj Gori, jer „neutralnost“ u odnosu na agresiju u Ukrajini znači podrška Moskvi – naglasio je Garčević.

Generalni sekretar Sjevernoatlantskog saveza predstavio izvještaj Alijanse za 2021.

Za NATO 50 odsto crnogorskih građana, za odbranu potrošeno 77 miliona eura

PODGORICA – Za izlazak Crne Gore iz NATO pakta glasalo bi 24 odsto crnogorskih građana, dok bi za ostanak zemlje u savezu glasalo 50 odsto građana Crne Gore, pokazao je najnoviji NATO izvještaj za 2021. godinu koji je predstavio generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Na pitanje ,,Ako biste glasali za ili protiv članstva vaše zemlje iz NATO, kako biste gla-

sali“ - 50 odsto anketiranih građana u Crnoj Gori reklo bi da glasalo da zemlja ostane u ovom savezu, dok bi 24 odsto glasalo za to da zemlja napusti savez. Da ne zna, odgovorilo je 27 odsto građana. U poređenju sa izvještajem za 2020. godinu, broj onih koji bi glasali za izlazak zemlje iz NATO, smanjen je sa 30 na 24 odsto, dok je isti postotak onih koji su za članstvo u savezu.

Više od polovine građana (51 odsto) saglasno je da Crna Gora treba da brani zemlja trebalo da odbrani drugu članicu u slučaju napada, dok se 23 odsto građana ne slaže sa tim.

Crnogorski građani, prema posljednjem izvještaju, osjećaju se najsigurnije od svih drugih građana u zemljama članicama. Čak 90 odsto crnogorskih ispitanika iz Crne Gore, kazalo je da se osjeća sigurno u zemlji, a svega četiri odsto ispitanih kazalo je da se ne osjeća sigurno. Ostali su bez stava o ovom pitanju.

Kada su u pitanju troškovi za odbranu, deset odsto ispitanika smatra da bi Crna Gora trebalo da više izdvaja za odbranu, dok 33 odsto smatra da bi ovi troškovi trebali da budu manji. Da bi zemlja trebala da zadrži trenutni nivo troškova, smatra 43 odsto crnogorskih ispitanika.

PODRŠKA ALIJANSI Jens Stoltenberg

Predstavljajući dokument, generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg kazao je da je

izvještaj pokazuje da je javna podrška transatlantskoj alijansi izuzetno jaka.

- Širom 30 NATO saveznika 81 odsto ljudi vjeruje da je važno da Sjeverna Amerika i Evropa rade zajedno za našu zajedničku bezbjednost. Ankete koje smo uradili prošle godine pokazuju da bi ogromna većina – 62 odsto – glasala za ostanak u NATO. Samo 11 odsto je reklo da bi glasalo za izlazak – saopštio je Stoltenberg predstavljajući izvještaj.

On je kazao da su istraživanja pokazala da većina građana saveznika smatra klimatske promjene bezbjednosnom prijetnjom.

- Rješavanje ovoga je ključni element agende NATO 2030 – rekao je šef NATO pakta.

RUSIJA

Izvještaj je pokazao da negativan stav prema Rusiji ima 46 odsto državljana saveznika, u poređenju sa 43 odsto u 2020.

Kao i 2020, 18 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje. Kinu

4

Politika

Subota, 2. april 2022.

Građanska inicijativa „21. maj“ pisala RACVIAC

Zloupotrebe ne preporučuju Injac Podsjetili su da se protiv odlazeće ministarke odbrane vodi više aktivnih krivičnih postupaka i da je Specijalno državno tužilaštvo podnijelo Skupštini Crne Gore zahtjev za skidanje imuniteta zbog zloupotrebe službenog položaja

Olivera Injac

PODGORICA - Građanska inicijativa „21. maj“ obratila se Centru za sigurnosnu suradnju (RACVIAC) sa sjedištem u Zagrebu povodom kandidature Olivere Injac za direktoricu te međunarodne organizacije izražavajući negodovanje zbog dosadašnjeg rada ministarke, kao i zbog netransparentne i sumnjivo obezbijeđene podrške koju je dobila od Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore Iz GI „21. maj“ istakli su da su dosadašnje aktivnosti i rad Olivere Injac protivni ključnim vrijednostima i viziji ove međunarodne organizacije.

- Brojni su stručnjaci, nevladine organizacije, novinari, intelektualci ali i profesionalni oficiri i vojnici koji su u proteklih 16 mjeseci argumentovano ukazivali na brojne zloupotrebe položaja, kršenja zakona i Ustava Crne Gore. Injac je bila ministarka odbrane u Vladi Crne Gore koja je nakon nešto više od godinu izgubila podršku u Skupštini, što znači da ona i Vlada kojoj je pripadala, nijesu ispunili očekivanja vladajućih ali ni opozicionih stranaka. Za vrijeme mandata Injac, Ministarstvo obrane je potreslo mnogo internih afera ali i problematična imenovanja u bezbjednosnom smislu navedeno je u obraćanju koje potpisuju Vladimir Šibalić, koordinator za međunarodne odnose i Aleksandar Saša Zeković, organizacioni koordinator GI „21.maj“.

Podsjetili su da se protiv Injac vodi više aktivnih krivičnih postupaka i da je Specijalno

Apostrofirali su i da je odluka ministarke Injac da koristi vojni helikopter za potrebe ustoličenja mitropolita SPC na Cetinju izazvala brojne negativne reakcije zbog zloupotrebe vojnih resursa u političke i vjerske svrhe

državno tužilaštvo podnijelo Skupštini Crne Gore zahtjev za skidanje imuniteta zbog zloupotrebe službenog položaja.

Dodali su i da su Injac i njeni najbliži saradnici odbili, na sastanku Vojnog komiteta NATO, da se izjasne hoće li Crna Gora prihvatiti da se njen vod u okviru snaga Sjevernoatlantskog saveza za brzo reagovanje (NATO Response Force) sa režima obuke prebaci na zadatke odgovora na krizu i podrške pojačanom prisustvu Alijanse u Letoniji.

- General Đurović, kao najbliži saradnik ministarke odbrane, izostanak crnogorskog odgovora pravdao je nefunkcionalnošću crnogorskih institucija, aludirajući na Savjet za odbranu i bezbjednost i Skupštinu Crne Gore, i tako prevario komandu NATO u Briselu. Injac i Đurović nijesu obavijestili Savjet za odbranu i bezbjednost i Skupštinu Crne Gore o zahtjevu NATO-a za prelazak s režima obuke na krizni odgovor i podršku - naveli su Šibalić i Zeković Apostrofirali su i da je odluka ministarke Injac da koristi vojni helikopter za potrebe ustoličenja mitropolita SPC na Cetinju izazvala brojne negativne reakcije zbog zloupotrebe vojnih resursa u političke i vjerske svrhe.

- Ministarka odbrane Injac snosi ličnu političku i krivičnopravnu odgovornost jer je zloupotrijebila državne resurse i time narušila neutralnost naše vojske, koja pripada našoj državi i našim građanima, a ne partijama i koalicijama na vlasti, čime je povjerenje građana u Vojsku Crne Gore ozbiljno narušeno, ocijenio je u izvještaju CHO naglasili su Šibalić i Zeković.

Smatraju da je nota Ministarstva vanjskih poslova problematična s obzirom na to da je upućena u tehničkom mandatu Vlade i dok je Crna Gora pred izborom nove vlade.

Napominju da tri aktivne krivične prijave, netransparentnost, politička i ideološka ostrašćenost, brojni propusti i dokazi o lošem rukovođenju Ministarstvom odbrane ne preporučuju Injac za mjesto direktorke RACVIAC-a. R. P.

Nekadašnji crnogorski diplomata poručio da ne iznenađuje što Kabinet Zdravka Krivokapića nije donio odluku o restriktivnim mjerama prema

Garčević: Izostanak san govori o ruskom uticaju odlazeću vladu i brojne

PODGORICA – Neusvajanje odluke o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu govori o ruskom uticaju na odlazeću vladu, ali i na veliki broj političkih subjekata u Crnoj Gori, ocijenio je za Pobjedu profesor Univerziteta u Bostonu (SAD), nekadašnji crnogorski diplomata Vesko Garčević.

Vlada u tehničkom mandatu Zdravka Krivokapića ni na sjednici održanoj u četvrtak nije usvojila odluku o uvođenju sankcija Rusiji. Nije usvojen ni prijedlog o obrazovanju koordinacionog tijela za praćenje uvođenja i primjenu međunarodnih mjera povodom krize u Ukrajini, što je bio još pokušaj odlazećeg premijera da eskivira donošenje konkretne odluke o uvođenju sankcija. Kako je Pobjeda pisala Krivokapić je institirao da njegov kabinet usvoji informaciju o „krizi u Ukrajini“, na osnovu koje se Ministarstvo vanjskih poslova zadužuje da u skladu sa ostalim državnim resorima sprovodi odluke o sankcijama.

Garčević smatra da stav Vlade Crne Gore, a posebno njenog premijera, nikog ne može iznenaditi.

- Kad je trebalo da peuzme mjesto premijera 2020. godine Krivokapić je nazvao sankcije Rusiji apsurdnim, tako da je nje-

Mislim da će ovo pomoći diplomatama iz zapadnoevropskih država i Sjedinjenih Američkih Država da bolje sagledaju političku dinamiku u Crnoj Gori, jer „neutralnost“ u odnosu na agresiju u Ukrajini znači podrška Moskvi – naglasio je Garčević u razgovoru za Pobjedu

Vesko Garčević

gova namjera da radi protiv interesa naših saveznika u skladu sa njegovim političkim opredjeljenjima – istakao je Garčević.

Dodao je i da ovakvo postu-

panje odlazeće vlade govori o uticaju koji na nju ima Rusija.

- Mislim da će ovo pomoći diplomatama iz zapadnoevropskih država i Sjedinjenih Američkih

Država da bolje sagledaju političku dinamiku u Crnoj Gori, jer „neutralnost“ u odnosu na agresiju u Ukrajini znači podrška Moskvi – naglasio je Garčević.

Generalni sekretar Sjevernoatlantskog saveza predstavio izvještaj Alijanse za 2021.

Za NATO 50 odsto crnogorskih građana, za odbranu potrošeno 77 miliona eura

PODGORICA – Za izlazak Crne Gore iz NATO pakta glasalo bi 24 odsto crnogorskih građana, dok bi za ostanak zemlje u savezu glasalo 50 odsto građana Crne Gore, pokazao je najnoviji NATO izvještaj za 2021. godinu koji je predstavio generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Na pitanje ,,Ako biste glasali za ili protiv članstva vaše zemlje iz NATO, kako biste gla-

sali“ - 50 odsto anketiranih građana u Crnoj Gori reklo bi da glasalo da zemlja ostane u ovom savezu, dok bi 24 odsto glasalo za to da zemlja napusti savez. Da ne zna, odgovorilo je 27 odsto građana. U poređenju sa izvještajem za 2020. godinu, broj onih koji bi glasali za izlazak zemlje iz NATO, smanjen je sa 30 na 24 odsto, dok je isti postotak onih koji su za članstvo u savezu.

Više od polovine građana (51 odsto) saglasno je da Crna Gora treba da brani zemlja trebalo da odbrani drugu članicu u slučaju napada, dok se 23 odsto građana ne slaže sa tim.

Crnogorski građani, prema posljednjem izvještaju, osjećaju se najsigurnije od svih drugih građana u zemljama članicama. Čak 90 odsto crnogorskih ispitanika iz Crne Gore, kazalo je da se osjeća sigurno u zemlji, a svega četiri odsto ispitanih kazalo je da se ne osjeća sigurno. Ostali su bez stava o ovom pitanju.

Kada su u pitanju troškovi za odbranu, deset odsto ispitanika smatra da bi Crna Gora trebalo da više izdvaja za odbranu, dok 33 odsto smatra da bi ovi troškovi trebali da budu manji. Da bi zemlja trebala da zadrži trenutni nivo troškova, smatra 43 odsto crnogorskih ispitanika.

PODRŠKA ALIJANSI Jens Stoltenberg

Predstavljajući dokument, generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg kazao je da je

izvještaj pokazuje da je javna podrška transatlantskoj alijansi izuzetno jaka.

- Širom 30 NATO saveznika 81 odsto ljudi vjeruje da je važno da Sjeverna Amerika i Evropa rade zajedno za našu zajedničku bezbjednost. Ankete koje smo uradili prošle godine pokazuju da bi ogromna većina – 62 odsto – glasala za ostanak u NATO. Samo 11 odsto je reklo da bi glasalo za izlazak – saopštio je Stoltenberg predstavljajući izvještaj.

On je kazao da su istraživanja pokazala da većina građana saveznika smatra klimatske promjene bezbjednosnom prijetnjom.

- Rješavanje ovoga je ključni element agende NATO 2030 – rekao je šef NATO pakta.

RUSIJA

Izvještaj je pokazao da negativan stav prema Rusiji ima 46 odsto državljana saveznika, u poređenju sa 43 odsto u 2020.

Kao i 2020, 18 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje. Kinu

t

Politika

Subota, 2. april 2022.

Rusiji

nkcija u na partije Neuvođenje sankcija juče je komentarisao i poslanik Demokratske partije socijalista Danijel Živković koji je ocijenio da će taj potez sigurno nanijeti štetu Crnoj Gori.

On je agenciji Mina kazao da su prije godinu i po ukazivali na kleronacionalistički narativ pod kojim je došla vlada, koja je, kako je rekao, rasporedila službenike i funkcionere na različite pozicije.

- Zbog toga i danas trpimo ozbiljne posljedice koje podrazumijevaju da će i naši međunarodni partneri drugačije gledati na Crnu Goru u odnosu na ono kako je država funkcionisala u prethodnim godinama – istakao je Živković.

Iz DPS-a su saopštili da i ovoga puta Vlada isključivo slijepo slijedi Beograd i njegov način vođenja spoljne politike koji znači skrivanje iza neprimjenjivog koncepta nesvrstanosti.

Vjeruju da je oklijevanje da se uvedu sankcije Rusiji jedno od posljednjih nepočinstava odlazeće vlade, koja broji svoje posljednje dane.

- Dugo ćemo nažalost plaćati fakture neznanja te tzv. ekspertske vlade i njenog anticrnogorskog djelovanja, ali je najvažnije da Crna Gora ostaje čvrsto na strateškom kursu svoje evropske i evroatlantske politike – poručili su. Ž. ZVICER

godinu negativno gleda 44 odsto građana saveznika, u poređenju sa 39 odsto u 2020.

TROŠKOVI ZA ODBRANU

Prema posljednjem izvještaju, Crna Gora izdvaja za odbranu 1,63 odsto BDP-a, ili 77 miliona eura. Prema ranijim najavama, naša zemlja bi do 2024. godine trebala da dostigne dva odsto, što je zahtjev Alijanse.

Izvještaj je pokazao da Crna Gora za odbranu troši 117 dolara po glavi stanovnika.

Poređenja radi, Crna Gora je u 2020. godini potrošila na odbranu 73 miliona eura, što je iznosilo 1,72 odsto crnogorskog bruto društvenog proizvoda ili 113 dolara po glavi stanovnika.

Najviše novca Crna Gora je izdvojila za lične rashode, 59,9 odsto troškova, dok je za opremu potrošeno 20,54 odsto. Za infrastrukturu je izdvojeno 5,26 odsto, dok je za ostale troškove, u koje spadaju operacije i nepredviđeni troškovi, izdvojeno 14,3 odsto.

Kako je pokazao izvještaj, Crna Gora raspolaže sa 1.700 vojnika, što je za 200 manje nego 2020. kada je imala 1.900 vojnih lica.

J. ĐURIŠIĆ

Najava predsjednika Opštinskog odbora DPS Kotor

OIK Ulcinj prihvatio prigovor koalicije „Za novi početak“

PODGORICA - Predsjednik Opštinskog odbora DPS Kotor Neđeljko Moškov najavio je da će njegova partija podnijeti krivične prijave protiv odbornice Milice Ljutić zbog kršenja zakona i poslovnika SO jer je na posljednjoj sjednici lokalnog parlamenta krivotvorila glasanje, tako što je glasala za sebe, ali i za još dva odbornika. Najavio je i krivičnu prijavu protiv odgovornih koji su to dozvolili.

Podsjetio je da su odbornici DPS Kotor, Milica Ljutić, Dejan Ognjanović i Mladen Donković, odlučili da suprotno stavu organa DPS daju kvorum za održavanje sjednice Skupštine opštine i time, kako je rekao, pred izvjesno uvođenje prinudne uprave građanima uskratili pravo da izlaskom na birališta daju svoje mišljenje o aktuelnoj vlasti u Kotoru.

- Nakon sjednice saznali smo da je glasanje na devetoj sjednici Skupštine opštine Kotor izvršeno na protivzakonit način. Na objavljenom snimku glasanja na sjednici Skupštine opštine, tačno se vidi da je odbornica Milica Ljutić glasala za sebe, ali i za još dva odbornika, kazao je Moškov.

Ovo je, smatra on, očigledan

srijedu

5

Moškov: Podnijećemo krivičnu Glasanje prijavu protiv odbornice Ljutić na jednom biračkom zbog krivotvorenja glasanja mjestu u

Ljutić glasa u kotorskom parlamentu

primjer kršenja zakona i poslovnika Skupštine opštine Kotor u kojima se jasno kaže da je odbornik taj koji mora da glasa lično.

- Na ovo kršenje zakona nijesu reagovali ni sekretarka a ni predsjednica Skupštine što je dodatno omogućilo da nezakonje prođe bez adekvatne reakcije onih koji su bili dužni da vode računa o zakonitosti rada skupštine. Ovaj postupak Milice Ljutić predstavlja tešku zloupotrebu i krivično djelo. Zbog svih ovih okolnosti DPS najavljuje krivične prijave protiv navedene odbornice i odgovornih lica, s obzirom

na nezakonit rad Skupštine na devetoj sjednici, zahtijevamo od nadležnih organa da izvrše nadzor iz svoje nadležnosti, počev od Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija, te ponište sve održane sjednice tog dana – rekao je predsjednik Opštinskog odbora DPS Kotor.

Moškov naglašava da, ako se uzmu u obzir događaji koji su prethodili ovom nečasnom činu odbornika i ulogu koju je imao predsjednik Opštine Vladimir Jokić - sve upućuje da je u pitanju politička korupcija.

- Prijetnje krivičnim prijavama od strane gospodina

Ovaj postupak Milice Ljutić predstavlja tešku zloupotrebu i krivično djelo.

DPS najavljuje krivične prijave protiv navedene odbornice i odgovornih lica, s obzirom na nezakonit rad Skupštine na devetoj sjednici, zahtijevamo od nadležnih organa da izvrše nadzor iz svoje nadležnosti, počev od Ministarstva javne uprave te ponište sve održane sjednice tog dana - rekao je Moškov Jokića i činjenica da je i sam priznao kako drži prijave u fioci, kao i da je podnio lažnu prijavu, kao vid pritiska na mene, pokazuje na koje je sve prljave načine bio spreman da se bori za svoje i fotelje svojih prijatelja i kumova koje je zaposlio u našoj opštini – rekao je Moškov.

Pozvao je odbjegle odbornike da vrate mandate Skupštini, odnosno partiji koja im je te mandate omogućila.

R. P.

PODGORICA - Opštinska izborna komisija Ulcinj odlučila je da novi izbori na biračkom mjestu broj pet budu održani u srijedu. Ta informacija potvrđena je Portalu RTCG, nakon jučerašnje sjednice OIK Ulcinj.

Osnov za ovakvu odluku, kako je rečeno, bilo je mišljenje Državne izborne komisije.

Podsjetimo, nakon sjednice u četvrtak, koju su obilježile velike tenzije, Opštinska izborna komisija Ulcinj poslala je zahtjev Državnoj izbornoj komisiji za mišljenje, jer nije u zakonom predviđenom roku odlučila o prigovoru i zahtjevu koalicije „Za novi početak“ za ponavljanje glasanja na biračkom mjestu pet (Druga mjesna zajednica).

Opštinska izborna komisija Ulcinj prvobitno se nije, u roku od 24 sata, izjasnila o prigovoru i zahtjevu za ponavljanje glasanja na biračkom mjestu pet (Druga mjesna zajednica).

Na ovom biračkom mjestu upisano je 772 birača, od kojih je 447 glasalo u nedjelju.

Z. D.

RAZGOVOR: Izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević

DPS ima problem da motiviše birače, ,,eksperti“ ne osvajaju političku scenu

PODGORICA – Izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević ocijenila je za Pobjedu da preliminarni rezultati lokalnih izbora u Beranama upućuju na dva trenda interesantna i za širu crnogorsku političku scenu: prvi ukazuje da će Demokratska partija socijalista imati sve više problema da motiviše i mobiliše svoje birače, dok „svojevrstan povratak Socijalističke narodne partije“ pokazuje žilavost tradicionalnih političkih struktura.

DPS je na izborima sa 17 mandata, koliko su do sada imali u lokalnom parlamentu, pao na devet, dok je SNP osvojio sedam.

DPS PROBLEMI I POVRATAK SNP-A

Na izborima u beranama DPS je, sa 17 mandata koliko su imali u lokalnom parlamentu, pao na devet.

- DPS imati sve većih problema da motiviše i mobiliše svoje birače, posebno na lokalnom nivou. Ta pojava je posljedica i trenutnih političkih prilika gdje mnogi, uključujući i DPS, loše komuniciraju sa svojim članstvom, ali i naglašenih posljedica neizvedene reforme

ove partije – istakla je Uljarević.

Takav DPS, smatra ona, ne predstavlja potrebnu alternativu ni trenutnoj vlasti, ali ni alternativu vlastitom načinu vođenja zemlje u posljednjih nekoliko decenija. Činjenica je da ta partija, kaže Uljarević, za sada ,,solidno živi“ - na slabostima oponenata.

- Na drugoj strani, svojevrstan povratak SNP-a pokazatelj je žilavosti tradicionalnih političkih struktura u Crnoj Gori.

Istovremeno, rezultat ,,Berane sad“ pokazuje da populistički talas mladih „eksperata“, i pored svih uloženih institucionalnih resursa, neće lako i brzo preklopiti našu političku scenu, a sve su prilike da će i ovaj rezultat ostati za pamćenje kad se počne topiti ta „institucionalna prednost“, odnosno kad se formira nova vlada – ocijenila je sagovornica Pobjede.

Navela je i da su izbori u ovoj opštini samo dio političkih igara na državnom nivou i slagalice kompleksnih međupartijskih odnosa.

- S jedne strane, dobro je za demokratske procese i političku kulturu u Crnoj Gori da imamo uključeno što više aktera na političkoj sceni. Ali, loše je kad se lokalne prilike koriste

kao karte u većoj igri i što će umjesto rješavanja lokalnih tema sve biti dio širih partijskih trgovina i ucjena – kazala je Uljarević.

U takvom okviru, dodala je, ko god formira vlast, teško da će dobitnici biti građani i građanke Berana, jer će njihove potrebe suštinski biti zanemarene.

- Više je scenarija za formiranje nove vlasti u ovoj opštini, od kojih mnoge zavise od unutrašnje kohezije SNP-a, ali u konačnici SNP ne mora da bude presudan, jer i bez njega liste onih partija koje se protive konceptu tzv. manjinske vlade imaju većinu – naglasila je.

ULCINJSKI REBUS

Sa druge strane, za formiranje bilo koje vlasti u Ulcinju, pojasnila je Uljarević, biće potrebna šira i heterogenija koalicija.

- Za razliku od Berana gdje pitanja na državnom nivou skoro isključivo određuju koaliciju na lokalu, u Ulcinju lokalni izazovi i odnosi, ipak, imaju određeni značaj.

Naravno da su sada na potezu centrale i moguće preraspodjele u najavljenoj manjinskoj vladi, ali ne treba zaboraviti

da u Ulcinju postoji jaka lokalna politička konkurencija, čije potrebe se moraju zadovoljiti, i da će tu uticati i lični i međusobni odnosi – istakla je Uljarević.

Određivanje tih partija u Ulcinju, smatra, daće naznaku i u kojem će pravcu neke manjinske partije i na državnom nivou ići.

Komentarišući nižu izlaznost na lokalnim izborima održanim u dvije opštine navela je da je ona posljedica kombinacije više faktora, ali i da iz toga ne bi trebalo brzo izvlačiti zaključak za nacionalni nivo,

kako u pogledu izlaznosti, tako ni u dijelu odnosa određenih snaga.

- Lokalna pitanja se decenijama ne rješavaju sistemski, pa posljedično birači gube povjerenje u izborni proces. Dodatno, i sami birači često prioritet daju tzv. velikim pitanjima koja im ne mijenjaju kvalitet života na lokalu, a što je karakteristika i ovih izbora u dvije opštine – kazala je Uljarević.

To, kako je navela, hrani začarani krug, jer imamo izvjestan procenat građana koji ne razumije da takvim pristupom proizvode „nedemokratsku tendenciju nesmjenjivosti loših lokalnih funkcionera, niti da to ne nosi ni podsticaj partijama da rade na razvoju politika koja daju rješenja za lokalne probleme“.

- Sve ovo je i potvrda koliko je važno datumsko usklađivanje lokalnih izbora, odnosno da se oni održavaju i istom danu, u mjeri mogućeg, kako bi polako počele da se ograničavaju zloupotrebe i kalkulisanja sa lokalnim prilikama, ali i ucjenjivački kapital tzv. velikih pitanja na lokalnom nivou – zaDaliborka Uljarević ključila je Uljarević. Ž. ZVICER

6

Ekonomija

Subota, 2. april 2022.

Željeznička infrastruktura rekorder po tužbama zaposlenih

Milion eura traži 585 radnika

PODGORICA – Od početka godine Osnovnom sudu u Podgorici podnijeto je 585 tužbi zaposlenih protiv Željezničke infrastrukture zbog manje obračunate zarade – saopšteno je iz ovog suda.

Zaposleni traže naknadu materijalne štete zbog manje obračunate zarade za rad tokom

državnih i vjerskih praznika, a pojedinačna vrijednost sporova je dvije hiljade eura.

- Prije pokretanja ovih postupaka pred sudom, tužioci su se obraćali Centru za alternativno rješavanje sporova, koji je izdao potvrdu da postupak medijacije nije uspio – rečeno je iz Osnovnog suda.

R. E.

Vlada prevela 25 direktora iz v. d. u redovno zvanje

Nije prošao samo Ilir Harasani

PODGORICA – Vlada je na posljednjoj sjednici imenovala Draganu Frantov-Nikolić na čelo To Montenegro, a Koču Đurišića, dosadašnjeg v. d. direktora, za prvog čovjeka Uprave za nekretnine.

Sve v. d. direktore direktorata u ministarstvima koje predvode Jakov Milatović i Milojko Spajić Vlada je prevela u stalnu dužnost. Riječ je o Jelici Paldrmić, Jevrosimi Pejović, Oliveri Vukajlović, Jeleni Janković, Jasni Vujović, Renati Milutinović, Marku Vukaševiću, Biljani Peranović, Bojani Bošković, Dajani Bratić, Jeleni Jovetić, Mariji Vukčević, Mileni Milović, Snežani Mugoši, Novici Vuko-

viću, Mladenu Vlahoviću, Jovu Pejoviću, Bojanu Paunoviću, Radmili Ivanović, Šuću Orahovcu, Miroslavu Pejoviću, Milanki Otović i Marijanu Miloviću.

Jedini koji nije prošao je v. d. direktor Uprave za inspekcijske poslove Ilir Harasani. On je i jedini iz Ure, pa se to ,može smatrati i osvetom odlazećeg premijera Zdravka Krivokapića i njegovih favorita Spajića i Milatovića mandataru Dritanu Abazoviću.

Prema nezvaničnim informacijama Pobjede, Hasani se juče ipak pojavio na poslu.

Nije, međutim, odgovarao na naše pozive i poruke kojima smo htjeli provjeriti tu informaciju.

M.Lk – J.R.

Nikšićkim rudarima počela isplata

Dobili februarsku platu

Bivši direktor Montenegro erlajnza Zoran Đurišić o poslovanju To Monten

Dobili još jednog gubitaša, a posljed ćemo tek osjetiti PODGORICA – Formiranje avio-kompanije se ne može svesti na preuzimanje priručnika Montenegro erlajnza (MA), dobijanje sertifikata i polijetanje. Kad kompaniju shvatite tako površno, dobijete istorijski najlošiji rezultat po avionu ili sjedištu koji se ikad desio u Crnoj Gori, ocijenio je u razgovoru za Pobjedu bivši direktor MA Zoran Đurišić.

Nikada nijesam sporio ideju da se formira nova avio-kompanija, ali način na koji je sve urađeno je krajnje amaterski i epilog se vidi – naša komercijalna avijacija je na izdisaju, kaže Đurišić

je MA, nizom zaprepašćujuće loših poteza, doveden u gotovo bezizlaznu situaciju.

Međutim, način na koji je sve urađeno je krajnje amaterski i epilog je da je naša komercijalna avijacija na izdisaju – ocijenio je Đurišić.

Komentarišući minus To Montenegra od pet miliona u prošloj godini, Đurišić je kazao da imamo još jednog gubitaša, čije poslovanje nakon samo pola godine dovodi do dalekosežnih posljedica po ekonomiju i turizam.

- Nikada nijesam sporio ideju da se formira nova kompanija, kako bi se država i poreski obveznici oslobodili balasta nataloženog kroz posljednjih šest-sedam godina poslovanja MA. Čak sam je i zagovarao od momenta kada je bilo jasno da

GREŠKE

On kaže da je nedavna izjava državnog sekretara za saobraćaj Zorana Radunovića da nije vidio nijedan dokument kojim Evropska komisija izričito zabranjuje državnu pomoć MA, bacila sjenku na čitav proces koji se odvijao krajem 2020. i početkom 2021. godine.

- Više puta sam upozoravao da je pogrešan proces kojim

PODGORICA - Iako je početkom nedjelje premijerov savjetnik Vojislav Laković bivšim radnicima KAP-a za juče obećao sastanak sa cijelom Vladom i prenio premijerove navode da su sva ministarstva zadužena da urade svoj dio posla kako bi se riješio njihov problem sa beneficiranim radnim stažom, dobili su sastanak samo sa ministrom ekonomije Jakovom Milatovićem i novo prolongiranje do 11. aprila.

Radnici KAP-a dogovorili novi sastanak u Vladi 11. aprila

gazdovao sedam godina, jer nije mogao da se dogovori sa EPCG o cijeni struje. Iz EPCG su početkom marta najavili da će blokirati račune Unipromu kako bi naplatili 5,5 miliona eura duga za struju.

M.B.

Ili beneficije ili štrajk glađu

Neki od radnika nerado su pristali na prijedlog Odovića i predsjednice sindikata metal-

skih radnika Sandre Obradović da se ne okupljaju do tada i najavili su štrajk glađu ako

je aktuelna Vlada ugasila MA i formirala nešto što je bez ikakve perspektive. Za sve sugestije nije bilo sluha - tvrdi Đurišić i dodaje da je sugerisao Vladi da MA nastavi da

Pejovićeve firme blokirane zbog spora sa EPCG

mašine odvezu s rudokopa i da neće raditi dok ne dobiju zaostale zarade. Počeli su protest danonoćno boraveći u rudniku i najavljivali su i radikalizaciju protesta.

Vlasnik Bumeha je poljska firma s kojom je ugovor o poslovnoj saradnji sklopio Uniprom.

Radnici su čuli da su mašine kojima su radili prevedene na drugu kompaniju, pa su se pribojavali da će proizvodnja biti obustavljena trajno, a oni ostati bez zarada.

Ra. P.

Radnici KAP-a juče ispred Vlade

Đurišić navodi da adekvatna avio-kompanija treba da raspolaže sa pet aviona i do 200 zaposlenih.

- Uz vjerovatnu potrebu državne intervencije od šest do osam miliona eura godišnje naredne tri,

eventualno četiri godine.

Svakako, ulaganja u aviokompaniju, kolika god bila, ako se sprovedu na pravi način daće višestruke pozitivne efekte na cjelokupnu privredu - smatra Đurišić.

obavlja saobraćaj dok nova kompanija u potpunosti ne bude spremna kadrovski i infrastrukturno da preuzme sve što je MA gradio dvije decenije.

Računi Uniproma i Uniprom metala u blokadi deset dana

PODGORICA - Kompanije Uniprom i Uniprom metali, biznismena Veselina Pejovića, u blokadi su deset dana zbog ukupnog duga od 8,46 miliona eura, pokazuju podaci Centralne banke.

Računi Uniproma blokirani su na iznos od 4,7 miliona, a Uniprom metala zbog 4,7 miliona eura duga.

Iz Uniproma je juče Pobjedi rečeno da su u blokadi zbog sudskog spora koji imaju sa EPCG. Pejović je krajem prošle godine zatvorio Kombinat aluminijuma, kojim je Uniprom

NIKŠIĆ - Radnicima kompanije Bumeh Crna Gora, koji su donedavno bili angažovani na eksploataciji rude u Župi nikšićkoj, počela je isplata zarada za februar. To znači da bi se naredne sedmice mogao očekivati njihov povratak na radna mjesta.

Rudarima se još duguje polovina januarske plate, koju očekuju najkasnije u ponedjeljak.

Prije desetak dana su najavljivali da neće dozvoliti da se

- Od tada odavde nas mogu pomjeriti samo naša rješenja o penzionisanju – kazao je Pobjedi predstavnik radnika Branko Odović, koji se nakon sastanka pridružio radnicima koji su od jutra bili pred Vladom.

Država da tri godine ulaže po šest do osam miliona

dobiju negativan odgovor.

Na sastanku im je rečeno, kako je Pobjedi kazala Obradović, da pokušavaju da nađu pravni osnov da im uplate beneficirani staž.

- Ministar Milatović je na neki način i shvatio da su ljudi oštećeni, ne svojom, već greškom institucija, pa je dogovoreno da obrazuje interresornu komisiju koja treba da nađe pšarevni okvir. Na sastanku 11. aprila imaćemo konkretne odgovore, ali situacija je komplikovana i nijesu mogli da nam obećaju da će naći mehanizam – kazala je Obradović.

Radnici su do sada jedini dogovor napravili su sa predsjedni-

Na spisku preduzeća čiji su računi bili u blokadi 31. marta našle su se i Opština Berane sa dugom od 75.878 eura i Opština Danilovgrad sa 190 eura duga. Njihovi računi blokirani su jedan dan. kom Privrednog suda Blažom Jovanićem i stečajni upravnik Veselin Perišić im je dao potvrde da su prije i tokom stečaja radili na mjestima koja predviđaju beneficirani staž. Sad je potrebno uplatiti 8,5 miliona eura beneficije za 360 radnika od 2006. godine, kada su KAPom gazdovali Rusi, sa kojima je Vlada 2012. raskinula ugovor, a godinu kasnije otvoren je stečaj na zahtjev Ministarstva finansija zbog 24,4 miliona eura za aktivirane garancije prema Dojče banci. KAP je prodat kompaniji Uniprom 2014. godine za 28 miliona eura, a radnici su bili angažovani do kraja prošle godine, kada je proizvodnja ugašena nakon što nijesu uspjeli da dogovore cijenu struje sa EPCG. Stečaj je zaključen krajem avgusta prošle godine.

M. Lk.

Mojkovačka firma Tara aerospejs, u okviru koje posluje fabrika oružja, blokirana je tri dana zbog 1.742 eura duga.

Blokiran je račun podgoričke Osnovne škole „Pavle Rovinski“ zbog dugovanja od 12.724 eura, kao i tivatskog hotela Magnolija koji nije izmirio 153 eura dugovanja.

Na novom spisku CBCG ukupno je 19.460 blokiranih preduzeća, što je 38 manje nego u februaru. Od ukupnog broja blokiranih 3.740 se ne nalazi u CRPS-u.

B.D.

Pojačani nadzor intelektualne svojine

Oduzeto 677 falsifikata

PODRGORICA - U pojačanom nadzoru intelektualne svojine tržišna inspekcija je oduzela 677 komada robe, vrijedne 16 hiljada eura, saopšteno je iz Uprave za inspekciju.

- Izvršeno je 217 kontrola i u 29 firmi su otkrivene nepravilnosti. Osim toga, izdata su 34 prekršajna naloga u vrijednosti od 25.100 eura i pokrenuto pet zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka – navodi se u saopštenju.

Dodaju i da je oduzeto deset CD-ova, a da kod korišćenja softvera nijesu utvrđene nepravilnosti.

R. E.

Ekonomija

Subota, 2. april 2022.

7

negra i budućnosti crnogorske avijacije Nakon pola godine čekanja da CEDIS, policija, sud i Glavni grad preduzmu zakonske mjere

Dio stanara uselio u zgradu Gradnja prometa iako nemaju struju

dice

PODGORICA - Kako su i najavili nekoliko porodica se juče uselilo u zgradu Gradnja prometa na Zabjelu, iako nemaju struje. Oni više, kako su kazali Pobjedi, ne mogu finansijski podnijeti da plaćaju i zakup stanova i otplaćuju kredit koji su podigli da kupe stanove u toj zgradi.

TRAFOSTANICA

Zoran Đurišić

- Na taj način bi za novu kompaniju bila obezbijeđena sva prava koja je MA imao kao redovni IATA prevozilac. Nažalost, niko nije u ovu problematiku ušao na pravi način, pa smo umjesto produžetka zakupa dobili u vlasništvo dva aviona u lošem stanju, pri čemu su kupoprodajni ugovori još pod velom tajne - ukazuje Đurišić.

On smatra da je sa aspekta struke, bez obzira na druge kriterijume, bio pozvan da uputi upozorenja i ukaže na ozbiljne propuste u procesu formiranja To Montenegra, jer je tokom karijere formirao četiri avio-

kompanije u regionu, od kojih je svaka dobila sertifikat operatora i operativne licence.

- Ljudi koji su ušli u formiranje To Montenegra nijesu imali takvu vrstu iskustva, a da ne govorimo da većina nijesu imali nikavih dodirnih tačaka sa vazduhoplovstvom - navodi Đurišić, koji je na čelu MA bio od 1994. do 2013. godine.

STRUKA DA SE PITA

Na pitanje kakva je budućnost To Montenegra, Đurišić odgovara da će Vlada morati da se konsultuje sa kompetentnim kadrom, a Crna Gora ima takve ljude.

B. D.

MANS tvrdi da Carević, mimo ugovora, nije konsultovao MKI kad je prepisao Carinvest na sina

Podnijeli krivičnu prijavu protiv ministra Bojanića

PODGORICA – MANS je podnio krivičnu prijavu protiv ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića Specijalnom tužilaštvu, zbog sumnje da je zloupotrijebio položaj. Oni smatraju da je Bojanić lani u oktobru imao osnov da raskine koncesioni ugovor sa kompanijom Carinvest vlasnika Marka Carevića za kamenolom u Grblju.

- Jedna od odredbi ugovora je omogućavala jednostrani raskid u slučaju da dođe do promjene vlasničkog udjela bez saglasnost tog ministarstva. Carević je prebacio firmu na svog sina Milana, bez saglasnosti MKI - navode iz MANS-a.

Iz MKI im je rečeno da je ova kompanija 15 godina redovno izmirivala obaveze i da prenos vlasništva na sina, koji je višegodišnji direktor firme, nije povod za raskid. U MANS-u smatraju da je tenderska prosedura koja je rezultirala novom koncesijom od 30 godina toj firmi bila neregularna. U više navrata su upozoravali MKI i Vladu da je sprovođenje postupka za koncesiju nezakonito, jer Carinvest tu lokaciju koristi već 15 godina, što nije konstatovano u koncesionom aktu. Na toj lokaciji su i parcele i objekti koji su u vlasništvu Carevića, a uvećana je i količina kamena koju je godišnje moguće iskopati sa 45 na 60 hiljada kubika.

R. E.

Završen Expo 2020 Dubai

Crnogorski paviljon dobio bronzanu statuu PODGORICA - Crnogorski paviljon nagrađen je bronzanom statuom za dizajn izložbe u kategoriji rentiranih paviljona na Expo 2020 Dubai, saopštili su iz Ministarstva ekonomskog razvoja.

Iz tog Vladinog resora su kazali da je specijalna priznanja u tri kategorije (arhitektura, in-

terpretacija i dizajn) dodijelio Međunarodni biro za izložbe na svečanoj ceremoniji u okviru Expo 2020 Dubai.

Expo 2020 Dubai završen je nakon 182 dana, a na prostoru koji ima površinu dvostruko veću od Monaka stvoren je grad budućnosti, kroz koji je, za šest mjeseci, prošlo 23 miliona posjetilaca.R. E.

Struje nemaju, jer su im iz CEDIS-a objasnili da, uprkos dobijenoj dozvoli, ne mogu da izgrade trafostanicu za njihovu zgradu, jer se tome protive stanari iz susjedne zgarde Lepont, koji postavljaju barikade svaki put kad CEDIS krene u izgradnju trafostanice. Zgrada Gradnje je, inače, završena u novembru, a početak gradnje trafostanice je bio planiran za 10. decembar prošle godine. Stanari tvrde da je lokacija trafostanice uknjižena još 2017. godine.

Međutim, stanari zgrade Lepont tvrde da oni nemaju veze s tim. Kako nam je kazao predsjednik te zgrade Armin Ljajić, inače savjetnik u Ministartsvu kapitalnih investicija, oni ,,nijesu adresa na koju se treba obratiti sa pitanjem zašto CEDIS ne može da napravi trafostanicu za zgradu Gradnja promet u našem dvorištu”.

- Netačni su navodi CEDISa da mi blokiramo postupanje. Vozila stanara zgrade su parkirana na našoj etažnoj svojini koja je po namjeni parking. Mi smo se u okviru svojih prava obratili svim nadležnim institucijama tražeći da nam daju odgovore na pitanja da li je u slučaju odluka koje su donijete u vezi sa trafostanicom postupano u

Od juče

Telenor i zvanično One PODGORICA - Od 1. aprila Telenor je zvanično One, i svi ključni elementi kompanije su promijenjeni u skladu sa One brendom – od logotipa, kompanijskog vebsajta, mobilne aplikacije, poslovnica do korisničke podrške, saopšteno je iz kompanije.

Naveli su da je kompanijski domen promijenjen u 1.me i da Telenorov sajt više nije dostupan, pa će svi korisnici koji pokušaju da mu pristupe biti preusmjereni na novi vebsajt kompanije One. R. E.

Zgrada Gradnja prometa

Armin Ljajić, predsjednik stanara susjedne zgrade, koji blokiraju gradnju trafostanice, inače savjetnik u Ministarstvu kapitalnih investicija, tvrdi da je lokacija određena za TS još 2017. godine zapravo njihov parking skladu sa zakonom u svim fazama postupka - kaže Ljajić.

Na pitanje Pobjede da li su imali komunikaciju sa stanarima zgrade Gradnja promet kazao je da ne zna na šta smo mislili.

- Svakako ni mi ni oni nijesmo ovlašćeni da odlučujemo u odnosu na konkretnu stvar pa zvanične komunikacije među nama nema, ali vam sa sigurnošću tačan odgovor ne možemo dati, jer ne znamo kakve su pojedinačne aktivnosti svih stanara - kazao je Ljajić.

ZAKON

Na naše pitanje ,,šta će uraditi ako dođe policija da uklanja barikade“ kaže:

- Postupičemo po zakonu kao i u svim situacijama do sada, a to očekujemo i od svih ostalih - poručuje Ljajić.

U međuvremenu, 70 porodica čeka na useljenje već pola godine. Oni tvrde da je ,,glavni razlog neosnovano, protivpravno opstruiranje izgradnje trafostanice od strane stanara zgrade Lepont od početka decembra prošle godine, kao i nepostupanje nadležnih institucija po osnovu pravosnažnih rješenja, odluka i svih potrebnih dozvola“.

- Zbog nesavjesnog postupanja nadležnih institucija na rubu egzistencije se nalazi preko 200 stanara. CEDIS, bez obzira što posjeduje svu

Iz SD-a poručili da je bivši predsjednik Srbije javno potvrdio da je ,,njegov čovjek“ osmislio program Evropa sad

Čelanović: Plan za dovođenje Crne Gore u rizik od bankrota

PODGORICA – Ministri Milojko Spajić i Jakov Milatović nijesu autori programa ,,Evropa sad“, nego ,,moj čovjek Goran Radosavljević“, kako je to kazao javno u TV emisiji bivši predsjednik Srbije Boris Tadić, naveo je generalni sekretar SD-a Miloš Čelanović.

Istakao je da je ta izjava ogolila tzv. eksperte i njihov politički marketing.

- Magovi ekonomije, dakle, nijesu tvorci projekta po kojem je njihova partija dobila ime.

Samo su potpisom i pečatom pokušali da ,,uberu“ političke poene, ne mareći za budžet koji je bezmalo ,,kratak“ mi-

lijardu eura - naveo je Čerlanović i istakao da ta izjava potvrđuje i da se o budžetu Crne Gore raspravljalo kod komšija - ,,Tamo daleko“ je odlučeno da se napravi eksperiment ili probna verzija populističko-propagandnog projekta instant povećanja zarada, bez uporišta u realnoj ekonomiji, i na taj način Crnu Goru dovedu u opasnost od bankrota – ističe Čelanović i ocjenjuje da će posljedice ovog hazarderstva biti vidljive već sredinom godine, kada ćemo morati ponovo da se zadužujemo stotine miliona eura, ali ne za razvoj, već za tekuću potrošnju.

R. E.

potrebnu dokumentaciju, i što je u njihovoj nadležnosti postavljanje trafostanice, i dalje nije ni započeo postavljanje objekta, nakon četiri neuspješna izlaska na teren tvrde stanari zgrade Gradnja promet.

Oni podsjećaju da Uprava policije od 9. februara odbija da pruži asistenciju CEDIS-u uz obrazloženje da nijesu nadležni u ovom slučaju.

- Uprava policije je mjesec tražila vlasnike vozila parkiranih na mjestu za trafostanicu, da bi na kraju izjavili da nema osnova za pružanje asistencije. Glavni grad je izjavio da takođe nije nadležan, ali da se uključio u traženje alternativnog rješenja, iako za tim nema potrebe s obzirom na to da je za predmetnu lokaciju uredna dokumentacija i da samo treba postupiti po pravosnažnim rješenjima - kažu ogorčeni stanari koji od 11. marta čekaju izjašnjenje Osnovnog suda o prijedlogu rješenja za izdavanje privremene mjere, iako je rok odavno probijen.

- Smatramo da stanari zgrade Lepont imaju podršku Glavnog grada, UP, Komunalne policije i MKI u namjeri da ne dozvole postavljanje trafostanice. Kako drugačije objasniti da institucije i dalje ne izvršavaju zadatke iz svoje nadležnosti na osnovu pravosnažnih rješenja - kažu stanari i poručuju da traženje alternativnog rješenja koje bi zahtjevalo mjesece za realizaciju nije prihvatljiva opcija za stanare zgrade Gradnja promet.

N. K.

UPC zadovoljna naplatom u martu

Naplatili 214 miliona PODGORICA - Uprava prihoda i carina (UPC) u martu je naplatila 214,3 miliona eura budžetskih prihoda, što je 42 miliona više od plana.

Naplaćeno je 134,7 miliona eura poreskih prihoda i 79,6 miliona carinskih prihoda.

- UPC je u martu naplatila 61,45 miliona eura, 30 odsto više, po osnovu poreza na dobit u odnosu na plan - saopšteno je iz UPC. Po osnovu PDV-a naplaćeno je 18,5 miliona, od koncesija 3,6 miliona, a poreza na promet nepokretnosti 2,3 miliona.

Od PDV-a pri uvozu UPC je naplatila 56,1 milion, od akciza 20 miliona, a po osnovu carina naplaćeno je 3,19 miliona eura.

Od početka godine ukupno je naplaćeno 466,75 miliona eura prihoda.

R. E.

8

Društvo

Sjednica Upravnog odbora Doma starih nije održana, zaštitari nijesu pustili članicu koja nije upisana u CRPS

Subota, 2. april 2022.

KONFERENCIJA CDT-A: ,,Mreža dezinformacija: Ukradena demokratija“

Država da stvori ambij pomogne štampanim

Srđan Dragomanović

Dragomanović zatražio od Vlade da smijeni Ćorić i Pajković KOTOR - Direktor JU „Dom starih Grabovac“ u Risnu Srđan Dragomanović juče je zvanično zatražio od predsjednika i potpredsjednika Vlade da na narednoj sjednici razriješe predsjednicu Upravnog odbora te ustanove Jovanu Ćorić i člana UO Mirjanu Pajković i umjesto njih imenuju one koji će, kako je naveo, „za razliku od njih dvije imati bar dan staža i rada u oblasti socijalne zaštite“.

Dragomanović je naveo da je, s obzirom na moguće zloupotrebe, pozvao i Upravu prihoda – Centralni registar privrednih subjekata da se uzdrži od postupanju po zahtjevima trećih lica za upis Mirjane Pajković u CRPS. Obrazložio je da je zakonita procedura u toku u okviru koje se čeka da Pajković dostavi Domu starih „Grabovac“ svojeručno potpisan JPR obrazac (jedinstvenu registracionu prijavu), nakon čega će zahtjev biti upućen CRPS na postupanje.

Obraćanje Dragomanovića čelnim ljudima Vlade uslijedilo je nakon što je na juče zakazanoj sjednici Upravnog odbora Doma starih, po drugi put pokušana njegova smjena na nezakonit način.

Iako Mirjana Pajković do juče nije bila upisana u CRPS, a samim tim nema pravni legitimitet za prisustvo sjednicama i odlučivanje, Ćorić je ipak juče pokušala da je uvede na sjednicu UO. Prema njegovim riječima, nakon intervencije zaštitarske službe Doma starih, koja je objasnila predsjednici UO Jovani Ćorić da je ona dobrodošla i da može ući, ali da treća lica ne mogu, Pajković nije bilo dozvoljeno da uđe u dom. Nakon nekih pola sata objašnjavanja, Ćorić je demonstrativno napustila Dom i bez ikakvog razloga onemogućila održavanje sjednice i usvajanje značajnih akata za JU Dom starih „Grabovac“.

Dragomanović kaže da je juče bio posljednji dan zakonom propisanog roka, te da je Ćorić ovakvim ponašanjem dovela funkcionisanje ustanove u pitanje.

Zbog toga je Dragomanović najavio podnošenje krivičnih prijava protiv odgovorne Ćorić, kao i Uprave za inspekcijske poslove, koja, kako kaže, puna tri mjeseca ne postupa po prijavi ove ustanove a u vezi sa nezakonitim upisom u CRPS aktuelne predsjednice.

-Iako su izvještaj o radu za 2021. godinu i program rada za tekuću godinu pripremljeni još u januaru, predsjednica UO Jovana Ćorić, sjednicu je odlagala do posljednjeg dana zakonskog roka. To je urađeno kako bi nakon zamjene članice UO, koja je uslijedila poslije neuspjelog pokušaja moje smjene od 29. januara, upisom novoimenovane Mirjane Pajković u CRPS, dobila većinu i konačno ispunila obećanje dato dvojcu Delević-Odović i smijenila me. Kako nije uspjela u naumu da do juče upiše gospođu Pajković u CRPS, gospođa Ćorić je na silu pokušala da je dovede na sjednicu – kazao je Dragomanović. Član UO Veljko Iković, koji predstavlja 260 korisnika, obratio se pisanim putem predsjednici UO Jovani Ćorić u kojem je moli da od ustanove koja je primjer u regionu ne pravi vašar.

U dopisu Ikovića u koji je Pobjeda imala uvid, on upozorava Ćorić da ne pokušava da sprovodi pravno nasilje i samovolju.

-Direktora sam telefonom obavijestio i pozvao ga na poštovanje pozitivnih propisa uz napomenu da ste poziv gospođi Pajković uputili bez konsultacija sa mnom i bez mog odobrenja, te da isto predstavlja Vašu samovolju za čiju realizaciju nemate odobrenje većine Upravnog odbora kojim predsjedavate. Kako UO odlučuje kolektivno i odluke se donose većinom glasova a trenutna situacija je da smo Vi i ja formalno pravno članovi UO, sve dok se treći član ne upiše u CRPS obavještavam vas da se u potpunosti protivim prisustvu gospođe Pajković sjednici koju ste zakazali za danas u 14 časova – kaže se između ostalog u dopisu Ikovića.

Iv. K.

Loša regulacija, finansijsko stanje medija otvaraju put za dezinformacije i govor mržnje

PODGORICA – Crna Gora ima ogromnih problema sa dezinformacijama što je posljedica loše regulacije medijskog tržišta i slabog finansijskog stanja u medijima kao i govora mržnje koji u javni diskurs uvode političari, a država u svemu ovome ne pomaže, poručeno je juče na panelu ,,Mreža dezinformacija: Ukradena demokratija“.

Na konferenciji, koju je organizovala nevladina organizacija Centar za demokratsku tranziciju, čelnici najjačih medija u Crnoj Gori govorili su o opstanku štampanih medija i tome kako se država odnosi prema njima.

BORBA ZA OPSTANAK

Glavni i odgovorni urednik Pobjede Draško Đuranović podsjetio je koliko je teško printanim medijima.

- Činjenica je da smo tražili pomoć od države jer nam je cijena papira sa 530 eura skočila na 1.030 eura. Ovo je pitanje ne samo našeg opstanka nego i razvoja društva jer zna se koliko se važnih informacija objavljuje putem štampanih medija koje portali sjutradan samo prenesu. Što će biti kad oni nestanu, kao što je slučaj sa Ko-



Održavanje printa je važno zbog tradicije novinarstva. Tu sjede ljudi koji su ,,odrasli“ u profesionalnim kućama, kazala je Kadić-Bojanić

Javni servis, prema riječima glavnog i odgovornog urednika Pobjede Draška Đuranovića, duguje javnosti izvinjenje zbog objavljene lažne informacije da su građani pucali na policiju tokom protesta na Cetinju zbog ustoličenja mitropolita SPC Joanikija. On navodi da svako griješi ali da to mora da ispravi izvinjenjem, u suprotnom u pitanju je svjesna kampanja sovom gdje se ugasila dnevna štampa - upitao je Đuranović.

Isti problem istakla je i izvršna direktorica Vijesti Marijana Kadić-Bojanić koja je poručila da su tradicionalni mediji neophodni.

- Održavanje printa je važno zbog tradicije novinarstva. Tu sjede ljudi koji su ,,odrasli“ u profesionalnim kućama. Nama je porasla cijena papira vrtoglavo i taj problem je jako veliki za sve nas. Mi možemo da se odlučimo na povećanje cijene primjerka, ali to je udar na građane i njihov standard - navela je Kadić-Bojanić.

Sloboda izražavanja je, prema njenim riječima, važna za demokratsko društvo.

- Vi možete da imate u startu grupu entuzijasta koji će da se bore, ali je država ta koja mora da stvori ambijent za rad, da nema monopola i da ima tržište koje je otvoreno za sve. To nije uspostavljeno kod nas na pravi način i na težak način se borimo sa nedaćama koje nas snalaze ocijenila je Kadić-Bojanić. Đuranović smatra da već postoje mehanizmi kojima se problem dezinformacija može regulisati.

- Pitanje je zašto država i društvo nijesu iskoristili te mehanizme koji su na raspolaganju.

Govor mržnje, medijske kampanje, dnevnik uvreda se danas isplati u Crnoj Gori. Ja nijesam za to da država uvodi neku represiju, ali jesam da se poštuju zakoni - rekao je on.

U borbi za preživljavanjem sa smanjenim marketinškim kolačem, kako ističe Đuranović, dolazi do približavanja centrima moći i izvorima novca.

- Crna Gora je preživljavala kampanje kad su političke tenzije u toku i kad se dešavaju jako važna politička pitanja. Tu mediji igraju važnu ulogu i instrument su za postizanje interesa određenih grupa - naglasio je Đuranović.

(NE)NAMJERNA LAŽ

Rekao je da treba razlikovati ono što su lažne vijesti koje su produkt neprofesionalnosti ili neznanja ili nesnalaženja u brzini koja je bitna u vremenu društvenih mreža i onoga što se zove svjesna plasirana dezinformaciona kampanja.

Niko nije bezgrešan, ali su, prema njegovim riječima, važne dvije stvari.

- Da se izvinite kad pogriješite i provjeru informacija da podignete na veći nivo. Ako ne uputite izvinjenje za dezinformaciju onda radite svjesnu kampanju. Nije nas zahvatio sindrom tabloidnosti, ali da smo podložni kampanjama - jesmo i tome svjedočimo svakog dana - kazao je Đuranović.

Generalni direktor Javnog servisa Boris Raonić ocijenio je da je jedan od načina borbe protiv dezinformacija podizanje političke kulture.

- Javni servis će njegovati kulturu profesionalnog novinarstva, građani će dobijati provjerene

i tačne informacije bez toga da one bude opterećene štićenjem partijskih interesa - rekao je Raonić.

Javni servis, dodao je, nije bezgrešan.

- Moramo da profesionalizujemo medije i to je jedini način da se izborimo sa dezinformacijama. Naša je odgovornost u tome da Javni servis njeguje kulturu profesionalnog novinarstva, da imamo tačne i provjerene informacije u koje neće morati da sumnjaju jer neće biti opterećene političkim uticajem. Rezultate dezinformacija devedesetih smo vidjeli i oni su svima jasni - naglasio je Raonić. Đuranović je na to konstatovao da duguju izvinjenje crnogorskoj javnosti, zbog informacije koju su objavili na dan ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija, na Cetinju. Tada je u Dnevniku na Javnom servisu javnost obaviještena da su građani tokom protesta pucali na policiju, što nije tačno.

- Javni servis je plasirao informaciju koja nije istinita, i duguju izvinjenje. U tom trenutku takva lažna informacija mogla je da izazove velike posljedice istakao je Đuranović.

SKANDALOZNE IZJAVE

Kadić-Bojanić je ukazala da neki mediji dobijaju novac koji nije sa medijskog tržišta već se radi „o paralelnim tokovima“.

- Udar.me je jedan takav portal koji je pred izbore etiketirao

Društvo

Subota, 2. april 2022.

a“

Predsjednik Sindikata prosvjete mr Radomir Božović apelovao na zdravstvene vlasti

svrhe produžavati ijent za rad i Nema čas na 45 minuta pred m medijima kraj školske godine Nije prihvatljivo da se odbijaju sankcije Rusiji, ali ni da se nema stav Ne prihvatam da predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić govori o „krizi razaranja“ u Ukrajini i da odbija sankcije Rusiji.

Država koja je članica NATO-a i koja stremi EU. Odbija sankcije. Čega se bojimo? Ako nećemo da poštujemo vrijednosti ili neke ideale koji su zapisani u našem moralnom kodu, iz straha, kakva smo mi onda država, kakva je to Vlada i kakvo je to društvo koje prihvata tu licemjernu plitiku – upitao je glavni i odgovorni urednik Pobjede Draško Đuranović, tokom jučerašnje konferencije.

Programska direktorica CDT Milica Kovačević je upitala generalnog direktora Javnog servisa Borisa Raonića da prokomentariše rat u Ukrajini i njegov uticaj ovdje.

-Sa pozicije koju zauzimam nemam programske ingerencije da o tome pričam, ali pokušavam da omogućim onima koji se bave programom da odu na granicu sa Ukrajinom i da izvještavaju o tome. Nećete mi zamjeriti ali ne bih ulazio u analizu, jer mi to zakon ne dozvoljava, a kao građanin imam decidan stav po tom pitanju. Ne znam da li kao predstavnik RTCG imam pravo da iznosim svoj lični stav ali je svima jasno da li dobijaju objektivne informacije, a meni nemojte zamjeriti jer ne bih da ulazim u programski aspekt – obrazložio je Raonić.

Međutim, ovakvo njegovo pojašnjenje za Đuranovića je neprihvatljivo.

-Nijesam saglasan da ne možeš da se izjasniš o svemu tome jer svi imamo obavezu da se izjasnimo, a direktor Javnog servisa je javna ličnost i zbog tvog ranijeg iskustva u NVO sektoru dužnost ti je da se izjasniš. To što kažeš nema veze sa programom, ovdje se radi o našim vrijednosnim određenjima i našem odnosu prema njima. Moramo svi da imamo stav. Ne moramo imati isti, ali stav moramo da imamo – kategoričan je Đuranović.

Raonić je na to odgovorio da nema problem da se izjasni, te „da će vrlo lako ko prati Javni servis prepoznati vrijednosni stav koji oni zagovaraju po ovom pitanju“.

-Organizovali smo akcije unutar kuće po ovom pitanju i polovinu dnevnika smo prenosili vijesti o tome. Jasna je pozicija Javnog servisa – rekao je Raonić.

Kovačević, koja je moderatorka panela, konstatovala je tokom konferencije da imamo rat u Evropi, te dodala da je propaganda oružje svakog rata.

- Ali da li izvještavanje o ratu mobiliše građane naše zemlje u radikalni ekstremni stroj koji može da nanese štetu društvu – upitala je ona.

Prema Đuranovićevim riječima, da bi se prepoznala uređivačka koncepcija treba da obrati pažnja na termine.

- Neki mediji će ovo što se dešava u Ukrajini nazvati invazijom, neki ratom, a neki agresijom. Ovo nijesu sinonimi, agresija i rat nijesu isto. Rat je u Ukrajini, ali je izazvan agresijom Rusije. Po tim terminima ćete moći da vidite pripadnost – kategoričan je Đuranović.

Teško je, kaže, pratiti takva dešavanja jer se ne prisustvuje njima.

- Na koje se izvore osloniti – to je pitanje, jer mediji prenose vijesti. Lako se može prepoznati propaganda koja se sprovodi u Rusiji i ono što se dešava na Zapadu. Moramo da budemo obazrivi kod prenošenja vijesti i mediji imaju važnu ulogu u raskrinkavanju nekih stvari – istakao je Đuranović.

ljude na težak način, a među njima i dva naša novinara. Mi smo pisali institucijama, ali su nam rekli da je nemoguće pronaći vlasnika. Važno je regulisati tržište da bi se tokovi novca ispratili i da bi se znalo ko se odakle finasira - kategorična je Kadić-Bojanić.

Govoreći o političarima i njihovom odnosu prema medijima, programska direktorica na Televiziji Adria Rajka Raičević ocijenila je da je izjava vicepremijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića da ,,neki crnogorski mediji nijesu daleko od onih iz regiona kojima je u

Crnoj Gori privremeno oduzeta licenca“ skandalozna.

- Nakon njegove izjave ne idemo u dobrom pravcu - kategorična je Raičević. Pitanje je, kaže ona, ko su autori pojedinih informacija na portalima.

- Država je kriva za ovo stanje.

Mediji treba da budu obazrivi jer je informacija moć pa oni treba da budu svjesni toga, a društvo ne treba da ih sprečava jer ne smijemo ići u cenzuru.

Jedno od osnovnih načela EU je sloboda govora. Ne smiju nas sprečavati da govorimo – zaključila je Raičević.

K. JANKOVIĆ

PODGORICA - Predsjednik Sindikata prosvjete mr Radomir Božović je kazao da je stav prosvjetara da dok god treba nositi maske tokom trajanja časa, on treba da traje 30 minuta.

- Radujemo se normalizaciji nastave, ali apelujemo na Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta da sagledaju sve navedene okolnosti i razmisle da li je svrsishodno produžavati čas na 45 minuta od 1. maja, pri samom kraju tekuće školske godine, ili to treba uraditi od početka naredne školske godine – rekao je Božović.

On je istakao da, i ukoliko se ukine mjera nošenja maski, treba razmotriti činjenicu da li je pred kraj nastave za deveti razred osnovnih, i četvrti srednjih škola umjesno promijeniti trajanje časa sa 30 na 45 minuta.

- Učenici su navikli na sadašnju

Radomir Božović

satnicu, te svako pomjeranje termina održavanja nastave zahtijeva izvjesne adaptacije i prilagođavanja od strane djece.

Ne treba zaboraviti da će velike škole imati ozbiljne poteškoće u organizacionom smislu, što će uticati i na učenike i na nastavni-

ke – kazao je Božović.

On je istakao i da bi sada, pred kraj godine, roditelji imali problema u organizaciji odvođenja i dovođenja djece u školu i iz škole.

Božović je saopštio da će prosvjetni radnici uvijek poštovati savjete stručnih lica, a posebno preporuke Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Crne Gore u slučaju pandemije.

- Sindikat prosvjete je u svakodnevnom kontaktu sa nastavnicima, koji su u prethodne dvije godine podnijeli veliki teret tokom pandemije, kako bi našim učenicima prenijeli znanje na što kvalitetniji način. Podsjećamo da se više od polovine prosvjetnih radnika zarazilo u prethodnoj godini, mnogi na radnom mjestu, a desetine naših kolega i koleginica su, na žalost, preminuli od posljedica korone - zaključio je Božović.

J. M.

Podaci crnogorskog resornog ministarstva

U obrazovnom sistemu 63 djece iz Ukrajine PODGORICA – U crnogorske škole upisano je 47 đaka iz Ukrajine, a u vrtićima ih je 15.

Za sada, jedna učenica je prepisana u srednju školu.

Ovi podaci su saopšteni nakon sastanka ministarke prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesne Bratić, i njenog tima, sa otpravnicom poslova Ambasade Ukrajine Natalijom Fijalkom.

Fijalko se zahvalila Vladi što je aktivirala status privremene zaštite za ukrajinske izbjeglice, a koji im omogućava pravo na osnovno, srednje i visoko obrazovanje.

Iz Ministarstva su kazali da su ranije obavijestili direktore svih obrazovnih ustanova da ne traže dokumentaciju za upis one djece koja ih nijesu ponijela sa sobom, već da ih na riječ roditelja ili staratelja upišu u odgovarajući vrtić ili razred. Prema njihovim podacima, 47 učenika upisano je u Podgorici, Budvi, Kotoru, Tivtu, Herceg Novom, Baru i Ulcinju. Za inkluziju je

Natalija Fialka i Vesna Bratić

prijavljeno jedno dijete.

U vrtićima je petnaest polaznika - u Budvi, Tivtu i Herceg Novom. Rečeno je da su direktori dobili najave od Crvenog krsta da će ih biti još.

Upisana djeca, po zakonu, kako je saopšteno, jedan period moraju učiti naš jezik, a MPNKS će,

u zavisnosti od potrebe, odrediti škole, po opštinama koje će dva puta nedjeljno organizovati predavanja iz maternjeg jezika, a koja će obuhvatiti svu djecu.

Evidentirali su i da je jedna učenica iz Ukrajine upisala srednju umjetničku školu na Cetinju „Petar Lubarda“.

N. Đ.

Poruka reisa Fejzića povodom početka mjeseca ramazana

Probudimo usnulu empatiju i pokažimo solidarnost PODGORICA - Reis Rifat Fejzić uputio je juče svim vjernicima islamske vjeroispovijesti poruku povodom početka ramazana, mjeseca posta, nemjerljive milosti i samokontrole.

Fejzić je u poruci istakao da je to mjesec u kome vjernik ima priliku da se uzdigne od svakodnevice i navika koje nam prolaznost prikazuju kao vječnost.

- Da ostvarimo bliskost sa sobom, članovima porodice, ljudima i Stvoriteljem. Da se osnažimo duhovnošću neprobojnom za materijalna koplja i osvojimo slobodu nad sopstvenim porivima i strahovima. Da probudimo usnulu empatiju i pokažemo solidarnost prema bolesnima, siromašnima, prognanima i obespravljenima. Da nikad ne budemo na strani tlačitelja – poručio je Fejzić.

On je kazao da se nakon dva ramazana u okolnostima restriktivnih mjera zbog pandemije, ovog vjernici mogu radovati zajedničkim ,,ibadetima, teravijama u džematu i iftarima“.

- Međutim, radost vjernika ne može biti potpuna dok se na raznim područjima širom planete lije nedužna krv. Jer vjernik se sa prirodnim katastrofama i bolestima miri znajući da su od Stvoritelja, dok u stradanjima koja uzrokuju ljudi ne vidi nužnost već samo nehumanost. A ljudska oholost i samoljublje nijesu nikad znali za Boga i pravdu, niti za mir i slobodu – rekao je Fejzić. J. M.

BUDI HUMAN: Građani i građanke Crne Gore prikupili novac za liječenje mladog momka

Stefan Velimirović ide na transplantaciju bubrega PODGORICA - Stefan Velimirović će otići na transplantaciju bubrega, jer su crnogorski građani sakupili 71.368 eura.

Iz Fondacije ,,Budi human“ su istakli ,,da smo svi zajedno još jednom napravili veliku stvar“.

- Nemam riječi kojima mogu opisati koliko sam srećan što živim u društvu koje je spremno da radi ovako velike stvari –

kazao je direktor Fondacije Goran Jovanović.

- O tome koliko smo veliki kada je najpotrebnije, posvjedočili smo i ovog puta.

Stefan Velimirović imaće priliku da ode na transplantaciju bubrega koja mu je od životne važnosti, a sve zahvaljujući nevjerovatnom angažmanu cjelokupnog crnogorskog društva – saopšteno je iz Fondacije ,, Budi human“.

J. M.

9

10

Hronika/Region

Subota, 2. april 2022.

Presuda srpskom državljaninu

Teška nesreća u rudniku „Soko“ u Sokobanji

Topljanoviću dvije i po godine za pokušaj ubistva Đurišića

PODGORICA – Srpski državljanin Dalibor Topljanović pravosnažno je osuđen na dvije i po godine zatvorske kazne za pokušaj ubistva Momčila Đurišića, u septembru 2019. godine, u Ulcinju.

Prvostepenu presudu je 21. oktobra prošle godine izrekla sutkinja Višeg suda u Podgorici Vesna Kovačević. Đurišić je ipak ubijen 4. juna prošle godine u Ulcinju, u ugostiteljskom objektu koje se nalazi u sklopu Auto-moto društva Ulcinj, čiji je vlasnik pokojni Đurišić.

Za njegovo ubistvo se sumnjiče albanski državljani P. V. (33) i L. D. (35) za kojim su raspisane potjernice.

Kako se navodi u presudi, tokom sudskog postupka pred Višim sudom utvrđeno je da je Topljanović 10. septembra

2019. godine, oko 6 časova, bez povoda prišao Đurišiću i na njega iz pištolja nepoznate marke ispalio jedan projektil koji ga je pogodio u lijevo uho i rame.

Pokojni Đurišić je u istrazi i pred sudom ispričao da je kritičnog dana krenuo od kuće prema centru grada, kada mu je na otprilike 150 metara od kuće sa njegove desne strane s leđa prišla nepoznata osoba.

Naveo je da se okrenuo ka toj osobi i vidio da u desnoj ruci drži pištolj. Upravo u tom trenutku, ta osoba je ispalila projektil u njegovom pravcu i metak ga je, s obzirom da se sagnuo, pogodio u lijevo uvo i lijevo rame.

-Da je optuženi zaista lice koje je pucalo, potvrdio je i oštećeni Đurišić pred sudom koji je ustvrdio da je optuženog Topljanovića jasno vidio i to dva puta.

Tvrdnje Đurišića potvrđene su i vještačenjem medicinske stru-

Ubijen iz krvne osvete Predstavnici Uprave policije Crne Gore su u oktobru prošle godine kazali da policija istražuje mogućnost da je Momčilo Đurišić ubijen iz krvne osvete.

Razlog zbog kojih je istraga usmjerena i u ovom pravcu, kako su saopštili iz policije, upućuju činjenice da je Đurišićev sin Savo u martu 2017. godine ubio kosovskog državljanina Beću Likaja, dok je dvije godine kasnije Momčilo Đurišić napadnut.

Osim napada na pokojnog Momčila, postavljena je i bomba pod automobil njegovog drugog sina Marka, koju je policija deaktivirala.

ke u kojem se navodi da se osoba koja je pucala na Đurišića nalazila ispred njega na razdaljini od 90 centimetara.

Sud je cijenio i antropološko vještačenje u kojem se navodi da postoji antropološka podudarnost optuženog i osobe sa snimka izuzetog sa kamera koje su zabilježile ovaj incident.

Osim toga, u presudi se navodi i da je Topljanović pratio kretanje pokojnog Đurišića neposredno prije pokušaja da ga ubije.

Ovaj stav sud je zauzeo zbog činjenice da je Topljanović pet dana prije kritičnog događaja bio smješten u kući koja se od porodičnog doma Đurišića nalazi na 1.000 metara vazdušne linije.

-Iz te kuće može se vidjeti ne samo kuća Đurišića, već i terasa, balkonska i ulazna vrata, dvorište, što ukazuje da je Topljanović pratio kretanje Đurišića i tražio najpogodniju priliku kada bi pucao u njega – navodi se u presudi.

Advokat Aleksandar Đurišić je na suđenju pred Višim sudom kazao da smatra da je pokušaj ubistva njegovog klijenta Momčila Đurišića naručen zbog toga što je sin Momčila Đurišića počinio ubistvo. Đurišić je pred sudom pomenuo kao mogućnost da je optuženi Topljanović plaćen sa 30.000 eura, i da ga je neko sa Kosova unajmio za osvetu.

Sa druge strane, Topljanović tvrdi da je u Crnu Goru došao na poziv udate prijateljice sa kojom je u emotivnoj vezi. Kako mu je nestalo novca, on je, kako je ispričao, otišao u Drač da radi.

Na povratku u Crnu Goru je uhapšen i odveden u zgradu ulcinjske policije, gdje je pod batinama bio primoravan da prizna da je pucao na nekog starijeg čovjeka kojeg on ne poznaje.

On je pred sudom negirao pokušaj ubistva Đurišića, navodeći da nije imao motiv da puca na njega.

B. R.

Zakazano ročište za kontrolu dokaza protiv optuženog za ubistvo Šejle Bakije

O dokazima protiv Ilira Đokaja 18. aprila Privođenje Ilira Đokaja

PODGORICA – Kontrola optužnice protiv Ilira Đokaja (29) zbog ubistva devetnaestogodišnje Šejle Bakije i ranjavanja njenog oca Šabana (42), na Karabuškom polju u Tuzima, zakazana je za 18. april, potvrdio je za Pobjedu advokat Srđan Lješković.

Datum za kontrolu dokaza Višeg tužilaštva određen je nakon što je Apelacioni sud odbio zahtjev advokata Lješkovića za izuzeće kompletnog vanpre-

tresnog vijeća Višeg suda koje je trebalo da odlučuje o validnosti dokaza u ovom slučaju.

Advokat Lješković je obrazlažući zahtjev ocijenio da je stav vijeća sudija zbog njegovog nepojavljivanja na ročištu zakazanom za 24. mart prema njemu i njegovom branjeniku Đokaju neprihvatljiv, nekorektan i neadakvatan.

Sudije su tada saopštile optuženom Đokaju da će se naredno ročište održati bez advokata iako se ne radi o malom

slučaju te da je vanraspravno vijeće uradilo sve po propisu. Đokaj se tereti da je 30. septembra prošle godine, u 15.15 časova, sa umišljajem iz niskih pobudu ubio Šejlu Bakiju ispred njene porodične kuće u Tuzima, a potom ranio njenog oca Šabana Bakiju. Šejla je ubijena pred očima svoje porodice: oca, majke, babe i sestri.

Devetnaestogodišnja djevojka se prema ocjeni tužilaštva našla na meti optuženog Đokaja jer je odbijala da obnovi nekoliko mjeseci ranije prekinutu vanbračnu vezu.

Za to vrijeme, optuženi Đokaj je proganjao Šejlu, slao poruke preko lažnih profila, prijetio, govorio da među njima nije gotovo i da je njen život u njegovim rukama.

Prijetnje upućene Šejli obistinile su se posljednjeg dana septembra prošle godine, kada je Đokaj došao ispred njene porodične kuće i pucao u nju nakon što mu je ponovila da ne želi da živi sa njim jer ga ne voli. Nakon toga, Đokaj je ranio i Šabana Bakiju.

B. R.

TRAGEDIJA: U smjeni bilo 49 rudara

Osam rudara nastradalo od gušenja metanom

Nesreća se dogodila nešto poslije četiri sata ujutru, u dijelu ležišta rudnika istočnog polja prilikom redovnih radova na eksploataciji uglja. U nesreći povrijeđeno 18 rudara SOKOBANJA – U nesreći koja se juče ujutru dogodila u rudniku mrkog uglja „Soko“ u Sokobanji nastradalo je osam rudara, dok ih je 18 povrijeđeno. Do nesreće je, kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, došlo usljed visoke koncentracije metana koja je dovela do gušenja rudara.

Nastradali su rudari Darko Zlatković (1979), Nenad Trivunac (1985), Petar Petrović (1991), Radovan Grujić (1975), Branko Čokirilo (1966), Branislav Zlatanović (1967), Bratislav Živković (1963) i Bojan Stajić (1988).

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović saopštila je da u rudniku ,,Soko“ nije došlo do eksplozije, već da su se stradali rudari ugušili zbog visoke koncentracije metana.

-Velika je tuga, poginulo je osam rudara rudnika ,,Soko“.

Jutros u 4.10 su se ugušili. Dakle, nije bilo nikakve eksplozije ni ničega drugog nije bilo, jednostavno porast metana je bio tako visok da su se ugušili - rekla je ministarka.

Istakla je da je to metanski rudnik, kao i da ima svu potrebnu opremu i monitoring.

-Imamo apsolutno sve što se dešavalo, svaki sekund u rudniku je snimljeno i još jednom

Rudari žale za nastradalim kolegama

potvrđujemo da nije bilo eksplozije - dodala je ona.

Naglasila je da će država pomoći porodicama stradalih, kao što će i rudari ,,Resavice“ pomoći svojim kolegama.

-Iza osam rudara ostalo je 12oro dece, jedna beba koja se rodila početkom ove godine.

Naša je obaveza da učinimo apsolutno sve za njihove porodice i naravno da nikada ne budu zaboravljeni - poručila je Mihajlović.

Direktor Doma zdravlja Aleksinac Rodoljub Živadinović izjavio je da je više medicinskih centara poslalo svoje ekipe ka rudniku i da je dio povrijeđenih prevezen u Opštu bolnicu u Aleksincu.

Direktor Opšte bolnice u Aleksincu Goran Vidić je kasnije potvrdio da je u tu bolnicu prevezeno 18 rudara, od kojih su trojica sa težim povredama, ali i da niko nije životno ugrožen.

Vidić je rekao da je, prema informacijama koje je bolnica dobila, u smjeni koja se zatekla u rudniku kada se desila nesreća, bilo 49 rudara. Naglasio je da ta bolnica ima dovoljno kapaciteta da zbrine povrijeđene.

Direktor JP PEU Resavica Saša Spasić je rekao da se rudarska nesreća u jami rudnika dogodila nešto poslije četiri sata ujutru, u dijelu ležišta rudnika istočnog polja, u trećoj smjeni,

prilikom redovnih radova na eksploataciji uglja.

Prema prvim informacijama, došlo je do urušavanja uglja u otkopnoj komori VE 3/1 i naglog prodora metana u radni prostor.

- Izražavam saučešće porodicama nastradalih rudara. Tu smo za njih u bilo kom momentu – rekao je Spasić.

Direktor rudnika Drago Milinković rekao je da su mjere bezbjednosti koje se preduzimaju u rudniku na najvišem nivou, ali da je do nesreće došlo usljed naglog izdvajanja metana.

Od osam nastradalih rudara šestorica su iz Aleksinca, zbog čega će u toj opštini biti proglašen dan žalosti.

Predsjednik i premijerka Srbije Aleksandar Vučić i Ana Brnabić uputili su telegrame saučešća porodicama rudara stradalih u nesreći u rudniku „Soko“.

U rudniku „Soko“ se od njegovog osnivanja 1908. godine dogodilo nekoliko nesreća, od kojih je najteža bila ona iz 1998. godine kada je, usljed izbijanja otrovnih gasova, nastradalo 29 rudara.

Zbog upale i eksplozije metana 1974. godine u ovom rudniku nastradalo je 15 rudara, dok je 1975. došlo do izboja gasa i materijala i tom prilikom je nastradalo pet rudara.

U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 2. april 2022.

TRIDESET SEDMI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Rusija tvrdi da su ukrajinske snage izvele napad na njenoj teritoriji, Ukrajinci negiraju Nakon napada na skladište nafte u Belgorodu, snage bezbjednosti Kurske oblasti, u kojoj se nalazi Belgorod, juče su prešle u stanje visoke pripravnosti.

Međunarodni komitet Crvenog krsta dobio je odobrenje za evakuaciju civila iz Marijupolja, ali do evakuacije juče, ipak, nije došlo MOSKVA/KIJEV – Rusi tvrde da su dva helikoptera ukrajinskih oružanih snaga juče izvela vazdušni napad na skladište nafte u ruskom gradu Belgorodu, koji se nalazi oko 40 kilometara sjeverno od granice sa Ukrajinom, nakon čega je u skladištu izbio veliki požar koji je kasnije lokalizovan. Ukrajinski sekretar Savjeta bezbjednosti Oleksij Danilov negirao je optužbe Rusije da Ukrajina stoji iza tog napada.

- Iz nekog razloga oni tvrde da smo to mi uradili, ali prema našim informacijama to ne odgovara činjenicama – rekao je Danilov, a prenijela agencija Rojters.

Ova izjava Danilova uslijedila je nakon što je prethodno šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao kako ne može da potvrdi, ali ni da demantuje navode o napadu ukrajinskih snaga na Belgorod.

- Ne mogu ni da potvrdim ni da demantujem tvrdnju da je Ukrajina umiješana u ovo jer ne raspolažem svim vojnim informacijama – rekao je Kuleba za ukrajinsku agenciju Unijan.

Guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov je na svom Telegram kanalu naveo da su se nakon udara zapalila tri rezervoara sa gorivom, ali i da u tom napadu nije bilo žrtava.

- Požar je nastao kao posljedica vazdušnog udara dva helikoptera oružanih snaga Ukrajine, koji su na maloj visini ušli na teritoriju Rusije. Žrtava nije bilo – napisao je Gladkov.

Ruske vatrogasne službe navode da su uspjele da ugase požar u skladišnim rezervoarima, ali i da postoji opasnost od prelaska vatre na drugi kontejner sa dizel gorivom, zapremine dvije hiljade kubnih metara.

Nakon napada na skladište nafte u Belgodoru snage bezbjednosti Kurske oblasti, u kojoj se nalazi Belgorod, juče su prešle u stanje visoke pripravnosti, saopštio je guvrener te zapadne ruske oblasti Roman Starovoit.

- Zbog događaja u Belgorodu, sve agencije za sprovođenje zakona u Kurskoj oblasti su stavljene u stanje visoke pripravnosti – napisao je on na Telegramu i dodao kako je kontaktirao gu-

11

Vrhovna rada zabranila isticanje slova Z i V Vrhovna rada Ukrajine usvojila je juče nacrt zakona kojim se u toj zemlji zabranjuje isticanje slova Z i V, kojim ruske trupe označavaju svoju vojnu opremu i koji su postali simbol ruske invazije na Ukrajinu.

Vrhovna rada je, takođe, Rusku Federaciju označila kao „terorističku zemlju“, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu vladajuće stranke Sluga naroda, prenosi Rojters.

Nakon napada u skladištu nafte izbio veliki požar

Bombardovano  skladište goriva u Belgorodu

U Ukrajini je od početka rata, 24. februara, prema podacima kancelarije tamošnjeg državnog tužioca, nastradalo najmanje 153 djece, dok ih je više od 245 povrijeđeno

vernera Belgorodske oblasti i ponudio mu pomoć.

Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je da su njihove planove za evakuaciju civila u Marijupolju odobrile najviše instance vlasti Ukrajine i Rusije, ali do evakuacije juče ipak nije došlo.

- Tim MKCK, koji je u petak bio na putu za Marijupolj da bi omogućio bezbjedan prolaz civila, morao je da se vrati u Zaporožje nakon što su uslovi onemogućili nastavak akcije – saopštio je MKCK.

EVAKUACIJA

Ističu da će u subotu ponovo pokušati da olakšaju bezbjedan odlazak civila iz Marijupolja i da je ključno da dvije strane poštuju dogovore i obezbijede neophodne uslove i bezbjednosne garancije.

Iz te organizacije, kako prenosi agencija Rojters, navode i kako očekuju da će prvog dana evakuacije iz tog lučkog grada na jugoistoku Ukrajine, koji je od početka ruske invazije bio poprište najžešćih sukoba, izaći 54 autobusa sa ljudima koji žele da napuste grad.

Međunarodni komitet Crvenog krsta je saopštio i kako za sada nijesu dobili dozvolu za dopremanje humanitarne pomoći.

Guverner Donjecke oblasti Pavlo Kirilenko optužio je Rusiju da je prekršila obećanja kada je riječ o dozvoli da humanitarna pomoć stigne u Marijupolj, koji je pod opsadom ruskih trupa.

- Humanitarne isporuke se, uprkos svim dogovorima i obe-

ćanjima ruske strane, ne sprovode – rekao je Kirilenko u televizijskom obraćanju.

Pomoćnik gradonačelnika Marijupolja Petro Andrjuščenko prethodno je izjavio da je taj grad zatvoren za svakoga ko želi da uđe, dok je svaki pokušaj odlaska „veoma opasan“.

Andrjuščenko tvrdi i da ruske snage sprečavaju da i najmanje količine humanitarne pomoći stignu do stanovnika, stavljajući do znanja da planirani humanitarni koridor nije otvoren.

- Grad ostaje zatvoren za ulazak i veoma je opasno da se izađe privatnim transportom. Na sve to, od četvrtka su zabranili dostavljanje bilo kakve humanitarne pomoći, čak i u najmanjim količinama – rekao je Andrjuščenko, a prenio Rojters.

Ruske snage su u ponedjeljak, nakon višednevne opsade, uspjele da uđu i Marijupolj i preuzmu kontrolu nad tim strateški važnim gradom koji se nalazi na obali Azovskog mora.

Vlasti u Kijevu navode i da je grupa od 86 ukrajinskih vojni-



MKCK najavljuje da će danas ponovo pokušati da olakšaju bezbjedan odlazak civila iz Marijupolja i da je ključno da dvije strane poštuju dogovore i obezbijede neophodne uslove i bezbjednosne garancije

ka juče oslobođena u okolini Zaporožja u sklopu razmjene zarobljenika.

Ukrajinci, međutim, nijesu saopštili druge detalje ove razmjene, kao ni broj ruskih vojnika koji je u ovom procesu razmijenjen.

Ruske trupe su juče napustile visoko kontaminiranu nuklearnu zonu u Černobilju i vratili je pod kontrolu Ukrajine, saopštile su lokalne vlasti.

Ukrajinska državna nuklearna kompanija „Energoatom“ tvrdi da se povlačenje dogodilo nakon što su vojnici primili „značajne doze“ radijacije pošto su kopali rovove u šumi oko ugašene nuklearke. Agencija Rojters prenosi kako za sada ne postoje nezavisne potvrde tih navoda.

Sa druge strane, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaelo Grosi navodi da je nivo radijacije oko nuklearne elektrane Černobilj sasvim normalan.

On je najavio i da će predvoditi agenciju u misiji obilaska nuklearke što će, kako je rekao, biti prva od nekoliko takvih misija u Ukrajini.

Grosi je ocijenio i da je povlačenje ruskih snaga iz te zone bio korak u dobrom pravcu.

Mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine juče su trebali da budu nastavljeni putem video veze, ali do zaključenja ovog izdanja Pobjede nije bilo poznato da li su pregovori uopšte počeli i kakav je ishod razgovora delegacija dvije zaraćene strane.

Da će pregovori biti nastavljeni potvrdio je juče, na svom Telegram kanalu, šef ruske prego-

varačke delagacije Vladimir Medinski navodeći i kako stavovi Rusije o Krimu i Donbasu ostaju nepromijenjeni.

Dvije delagacije su se u utorak, tokom direktnih pregovora koji su održani u Istanbulu, dogovorile da se Ukrajina, u zamjenu za bezbjednosne garancije, obaveže na neutralan status zemlje, a da Rusija smanji ratna dejstva na teritoriji Ukrajine.

PREGOVORI

Ukrajinski zvaničnici su, međutim, kasnije izrazili skepticizam prema ruskim tvrdnjama o povlačenju i kazali kako ne očekuju da će pregovori donijeti brzo rješenje.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u međuvremenu je rekao kako se Moskva zalaže za pružanje bezbjednosnih garancija ne samo ruskoj strani, već i Ukrajini i Evropi.

- Mi smo za to da se obezbijede bezbjednosne garancije Ukrajini, svim evropskim zemljama i Rusiji u skladu sa dokumentima koji su godinama usvajani u okviru OEBS-a i koji proklamuju princip da nijedna zemlja neće ojačati svoju bezbjednost na račun bezbjednosti drugih – izjavio je Lavrov nakon razgovora sa ministrom inostranih poslova Indije u Nju Delhiju.

Lavrov je dodao i kako primjećuje da ukrajinska strana tokom pregovora pokazuje razumjevanje realnosti Donbasa i Krima.

Naglasio je i kako još nema gotovih planova za pregovore sa Ukrajinom, ali i da se oni moraju nastaviti.

- Prvo treba da se formiraju dogovori stavljeni na papir tokom razgovora u Istanbulu – zaključio je Lavrov.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski juče je telefonom razgovarao sa francuskim liderom Emanuelom Makronom o toku i izgledima pregovaračkog procesa i značaju bezbjednosnih garancija za Ukrajinu.

Zelenski je na Tviteru napisao da je tokom tog razgovora bilo riječi i o potrebi primjene inicijative Pariza za pomoć civilima da se evakuišu iz opkoljenog Marijupolja.

BITKE

- Inicijativa Francuske o humanitarnim koridorima iz Marijupolja mora da bude primijenjena – napisao je Zelenski.

Ukrajinski predsjednik je prethodno u video-poruci, građanima Ukrajine poručio da su pred njima bitke koje će trajati čak i dok se ruske trupe reorganizuju.

- Znamo njihove namjere.

Znamo da se oni udaljavaju sa onih područja gdje ih mi pogađamo kako bismo se fokusirali na druga, veoma važna, gdje nam može biti teško. Biće bitaka pred nama – rekao je Zelenski.

Juče su telefonom razgovarali i predsjednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, a turski lider je nakon tog razgovora dvije zaraćene strane pozvao da djeluju razumno i da održavaju dijalog.

Iz Erdoganovog kabineta je saopšteno da su povod razgovora dvojice lidera bili mirovni pregovori između ruskih i ukrajinskih zvaničnika koji su u utorak održani u Istanbulu.

Predsjednik Turske je ocijenio i da su pozitivni i konstruktivni razgovori probudili nadu u mir. Naveo je, takođe, da mirovne napore želi da okonča organizovanjem sastanka između Putina i Zelenskog.

U Ukrajini je od početka rata, 24. februara, prema podacima kancelarije tamošnjeg državnog tužioca, nastradalo najmanje 153 djece, dok ih je više od 245 povrijeđeno.

Ukrajinsko državno tužilaštvo, prema navodima CNN-a, ističe kako i dalje radi na utvrđivanju ukupnog broja stradale djece u Marijupolju i nekim oblastima kod Kijeva, Černigova i Luganjska.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Crnom Gorom

HERCEG NOVI

Bokan na čelu KUD-a ,,Sloga“ HERCEG NOVI – Skupština Kulturno-umjetničkog društva ,,Sloga“ za predsjednicu je izabrala Sanja Bokan, a za predsjednika Skupštine Janko Sijerković.

Sjednica je održana u Đenovićima.

Bokan je zahvalila na izboru i kazala da je pred njom težak zadatak jer su na čelu KUD-a prije nje bile eminentne ličnosti.

- Član sam KUD-a „Sloga“ od 1983. godine. Mnoga eminentna imena su bili predsjednici prije mene, tako da imam vrlo težak, ali i drag teret na leđima. ,,Sloga“ je mnogo dala našem gradu. Bili smo 1985. godine osvajači Svjetskog folklora na Kalogirosu i to smo prije nekoliko godina opravdali. Očekujem da će takvih nastupa i dalje biti, onih na kojima ćemo predstavljati svoj grad, Boku i predivno ribarsko mjesto Đenovići – kazala je Bokan za RTHN. Janko Sijerković kazao je da fokus ostaje isti – da što više mladih uključi u društvo.

- Radićemo da se folklor podigne na nivo koji zaslužuje u državi. Folklor je bogatstvo koje svaka zemlja treba da njeguje i da se njime diči. KUD ,,Sloga“ se vratilo iz Makedonije, slijedi velika turneja u Turskoj, potom u Srbiji. Toga radi, bez obzira na situaciju sa korona virusom, odvaja se dosta vremena za rad. Trudićemo se da ,,Slogu“ predstavljamo svugdje u svijetu– kazao je on.

M. R.

Subota, 2. april 2022.

SRK Nikšić dobio odobrenje Agencije za zaštitu životne sredine

Poribiće Krupac, Slano i Grahovsko jezero

Klub je ove godine unio 1.250 kilograma kalifornijske pastrmke i već je izlovljeno 6.100 jedinki. Što prije treba donijeti ribolovne osnove za jezera kako bi se utvrdilo stanje biodiverziteta i ribolovni potencijal njihovih voda– istakli su iz Agencije za zaštitu životne sredine NIKŠIĆ - Sportsko ribolovni klub Nikšić dobio je odobrenje Agencije za zaštitu životne sredine da poribi sa 5.500 kilograma kalifornijske pastrmke jezera Krupac, Slano i Grahovsko.

Riblji fond tih voda obnoviće jedinkama težine od 150 do 250 grama koje su nabavljene sa ribnjaka ,,Rastovac“.

Agencija je, navedeno je u obrazloženju odluke, saglasnost za unošenje riblje mlađi dala na osnovu izvještaja Komisije za procjenu invazivnosti strane vrste u kojoj su predstvnici Agencije, Prirodno-matematičkog fakulteta i Minisitarstva prostornog planiranja i urbanizma.

- U izvještaju komisije je konstatovano da je SRK Nikšić ove godine već unio 1.250 kilograma kalifornijske pastrmke i da je po evidencionim kartonima ribara već izlovljeno 6.100 jedinki. S obzirom na to da su Krupac, Slano i Grahovsko jezero zatvoreni vodeni sistemi, mišljenja smo da unošenje mlađi te vrste u ovom trenutku ne predstavlja opasnost po

POBJEDA

12

NIKŠIĆ: Opština izdaje poslovni prostor

Mjesečna kirija najmanje 730 eura NIKŠIĆ - Opština je objavila poziv za zakup prostora od 73 m2 , u Ulici Novice Cerovića ,,Tržni centar“.

Početna cijena zakupa je deset eura po kvadratnom metru, odnosno 730 eura mjesečno sa uračunatim PDV-om.

- Prostor se daje u zakup na pet godina. Zakupac je obavezan da organizuje i izvede sve neophodne radove, u cilju stavljanja u funkciju tog prostora. Uložena sredstva za radove neće se uračunati u cijenu zakupa - navedeno je u konkursu.

Prijave se mogu dostaviti do 12. aprila.

Troškovi za utrošenu vodu, struju, komunalne, PTT usluge, poreze, doprinose, takse, stvarne zajedničke troškove po osnovu zajedničkog održavanja ,,Tržnog centra“ u iznosu od tri eura po kvadratnom metru bez PDV-a i ostale obaveze padaju na teret zakupca za vrijeme zakupnog odnosa. Javno nadmetanje održaće se 14. aprila u prostorijama Opštine.

K. P.

DANILOVGRAD

SOS telefon za Zetu

NIJE POZNAT RIBOLOVNI POTENCIJAL: Krupačko jezero

biodiverzitet, već afirmiše sportski ribolov – objasnili su iz Agencije.

Takođe komisija je, piše u izvještaju, navela kao napomenu da imajući u vidu

intenzivan sportski ribolov u jezerima Krupac, Slano i Grahovsko i potrebu poribljavanja kao i nepostojanje ribolovne osnove, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede treba ukazati na potrebu donošenja ribolovne osnove za te ekosisteme u što skorije vrijeme kako bi se utvrdilo stanje biodiverziteta i ribolovni potencijal. M. Đ.

KOLAŠIN: Javna rasprava o adaptaciji zajedničkih djelova zgrada

Da zablistaju stare fasade pomaže Opština KOLAŠIN – Stambene zgrade u centru grada su vremešne.

Najviše je onih koje su stare skoro sedam decenija, četiri su izgrađene pedesetih godina prošlog vijeka za potrebe tadašnjeg garnizona JNA. Ostale su nešto mlađe, ali sa dovoljno građevinskih ,,ožiljaka“. Dvije najnovije već su napunile deceniju.

Dio fasada je posljednji put renoviran prije 15 godina, ali se na većini to sada ne vidi.

Zbog toga je opravdana inicijativa lokalne uprave da se poboljšaju uslovi stanovanja, kao i energetska efikasnost u stambenim zgradama.

- U toku je javna rasprava o sufinansiranju adaptacije zajedničkih djelova zgrada i trajaće do 25. marta. Adaptacija podrazumijeva izvođenje radova na zajedničkim djelovima zgrada. Sa 50 odsto će se učestvovati u sufinansiranju, a najveći iznos opštinskog učešća po zgradi biće 15.000 eura. Neće se mijenjati spoljnji izgled niti konstruktivni elementi. Kriterijumi su starost zgrade i stanje sa procjenom hitnosti poslova – piše između ostalog u prijedlogu Odluke.

Dr. D.

OPŠTINA PLAĆA POLA TROŠKOVA: Kolašin

DANILOVGRAD – Grin hom pokrenula je SOS telefon za gornji tok rijeke Zete na koji građani mogu prijaviti nelegalne aktivnosti – 382 67 369 184.

Iz te NVO saopštili su da su od jula 2021. do januara 2022. godine na području gornjeg toka Zete sa volonterima i partnerima radili na mapiranju ekoloških pritisaka.

- Kako je identifikovan veliki broj deponija u koritu i na obalama rijeke, ispusti otpadnih voda, eksploatacija šljunka i pijeska, kao i mnoge druge nedozvoljene i nepoželjne aktivnosti koje se mogu spriječiti, odlučili smo da pokrenemo SOS telefon, kako bi građani mogli u svakom momentu da reaguju i prijave ih. Sve prijave ćemo procesuirati nadležnim institucijama i o njima infromisati javnost– saopštili su iz Grin homa.

Takođe dodaju da će sanirati i revitalizovati dvije lokacije na kojima je nelegalno odložen otpad.

M.M.

Odbor direktora Regionalnog vodovoda o spremnosti za sezonu

Najveći izazov – ispuniti zahtjeve opština BUDVA – Pripreme za održivi rad regionalnog vodovodnog sistema u toku predstojeće ljetnje sezone se odvijaju planiranom dinamikom i preduzimaju se sve neophodne aktivnosti.

Najveći izazov biće zadovoljenje zahtjeva lokalnih vodovodnih preduzeća za isporuku dodatnih količina vode u odnosu na ugovorene – saopštio je Odbor direktora Regionalnog vodovoda nakon jučerašnje

sjednice.

Do ljetnje sezone, navode, planirana je nabavka i ugradnja mjerne opreme čime će se podići nivo tačnosti mjerenja, ali sprovesti zakonska obaveza zamjene ili baždarenja mjerača putem kojih se mjeri isporučena količina vode potrošačima.

- Kada je riječ o problemu smanjenja izdašnosti vodoizvorišta Bolje sestre Regionalni vodovod pokrenuće više aktivnosti, koje bi za rezultat

mogle imati djelimično ublažavanje efekta pada izdašnosti izvorišta. Prijedlog varijantnih rješenja za održivo i trajno rješenje očekuje se od konsultanata koji su angažovani u okviru IPA INTERREG IT – AL – MNE programa. Međutim, vremenski okvir za odabir najpovoljnijeg rješenja i njegovo sprovođenje je takav da se do ljetnje turističke sezone ne mogu očekivati konkretni rezultati – saopštio je Odbor direktora.

Regionalni vodovod će, najavljuju, u toku ljetnjeg perioda voditi dnevnu kontrolu raspoloživih količina vode, planirati rad pumpnih postrojenja da se zahvate maksimalne raspoložive količine vode iz vodozahvata.

Napraviće plan mjera na pripremi sistema za ljetnju sezonu, po mjesecima, nosiocima, zadacima i rokovima realizacije.

Poseban akcenat se, saopšteno je, stavlja na to da ta voda bude higijenski ispravna i zadovoljavajućeg kvaliteta.

C. G.

UBLAŽITI EFEKTE PADA IZDAŠNOSTI: Izvorište Bolje sestre

Crnom Gorom

Subota, 2. april 2022.

13

Predsjednici države i Vlade Milo Đukanović i Zdravko Krivokapić čestitali Dan opštine

PODGORICA/ULCINJ – Predsjednici Crne Gore i Vlade, Milo Đukanović i Zdravko Krivokapić čestitali su Dan opštine Ulcinj, rukovodstvu grada, odbornicima i građanima. Đukanović u čestitki navodi da je Ulcinj jedan od crnogorskih simbola multietničkog, multikulturalnog i multikonfesionalnog suživota, jedne od osnovnih neprolaznih vrijednosti po kojima je naša zemlja prepoznatljiva u regionu i u širem evropskom okruženju.

- Na takvim čvrstim tradicionalnim temeljima danas gradimo modernu Crnu Goru, koja je članica NATO-a, zemlja kandidat u poodmaklim pregovorima za članstvo u EU, pouzdan susjed i važan faktor regionalne stabilnosti. Ulcinj sa svojim ljudima ima u tim procesima

GRAD VELIKIH MOGUĆNOSTI: Ulcinj

svoje posebno mjesto i ulogu – napisao je u čestitki.

Predsjednik Đukanović ističe kako vjeruje će nova lokalna uprava znati da iskoristi dobra iskustva, i da trasira pravce za dalji siguran napredak i bolje korišćenje ogromnih prirodnih i ljudskih resursa kojima Ulcinj raspolaže, na dobro svih njegovih građana i naše zajedničke kuće Crne Gore.

- Vjerujem da će i nova vlada na toj liniji pružiti snažnu podršku lokalnoj upravi – poručio je Đukanović.

Premijer Zdravko Krivokapić poručio je u čestitki da prva subota aprila za vrijedne žitelje Ulcinja ne znači samo kraj berbe maslina, odlazak pomoraca na more i početak ljetnje turističke sezone, već i novi, četvorogodišnji ciklus lokalne samouprave koja je dužna da ispuni ambiciozna očekivanja svih građana

NIKšIĆ: Osnivači prvog klastera poljoprivrednika najavili ambiciozan plan

NIKŠIĆ – Moramo omogućiti proizvodnju dovoljne količine kvalitetne hrane po najpovoljnijim cijenama, postići nivo pune održivosti poljoprivrede uz maksimalno korišćenje resursa. Moramo standard naših poljoprivrednika, farmera, seljaka podići na nivo dostojan pristojnog života i da svi u državi shvate ko ih hrani i ko ih brani, jer bez jakog seljaka nema ni jake države – istakao je Boško Miličić.

Uzorni poljoprivrednik iz grada podno Trebjese izabran je za predsjednika prvog klastera poljoprivrednika koji je već okupio oko 500 članova iz svih krajeva države, a čije je formiranje ozvaničeno u Nikšiću.

Miličić smatra da članovi te organizacije treba da budu ne samo primarni proizvođači, već i svi ostali koji imaju dodirnih tačaka sa agroturizmom, agroindustrijom, preradom hrane… I iz svih krajeva Crne Gore, od juga do sjevera države.

PREGOVARANJE

Direktor Direktorata za poljoprivredu u resornom ministarstvu Miroslav Cimbaljević kazao je da su prethodne dvije godine bile vrlo specifične, teške za poljoprivrednike, te da je ukupna privreda vapila za ovakvim potezom.

- Konačno i poljoprivredni proizvođači u Crnoj Gori mogu da iskažu svoje zahtjeve i potrebe i da ih, preko klastera, kandiduju. Cilj je da poljoprivredna proizvodnja bude što bolja, kvalitetnija, obimnija i efikasnija, da proizvođači osjete benefite, da njihove ide-

POBJEDA

Za bolji status seljaka i više domaće hrane

naše najjužnije opštine.

- Vrijeme je da Ulcinj odlučnim korakom krene ka strateški zacrtanim ciljevima, koji su u skladu sa održivim, zelenim projektima, kako bismo što prije kapitalizovali prirodna bogatstva koja posjeduje, ali i kako bismo sačuvali resurse ovog mediteranskog bisera za generacije koje će tek doći – poručio je Krivokapić.

On je dodao da su Vlada i Skupština Crne Gore odnosom prema prirodnom blagu Solane i Valdanosa pokazale visoku odgovornost prema državnim resursima Ulcinja, ali i prema svim građanima Ulcinja i Crne Gore.

Prema Statutu Opštine, prva subota u aprilu kao Dan grada, obilježava se od 2003. Do tada, Ulcinjani su slavili 26. novembar, dan kada je 1944, grad napustio posljednji okupatorski vojnik. C. G.

Povećanja zaposlenosti u Kolašinu i Mojkovcu S. VASILJEVIĆ

D. MIJATOVIĆ

Nova gradska uprava Ulcinja da trasira pravce za dalji siguran napredak grada

šANSA ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MJESTA: Mojkovac

Bespovratnih 200.000 za nova radna mjesta KOLAŠIN – Poslodavci u Mojkovcu i Kolašinu mogu da računaju na po 100.000 eura ako osmisle i realizuju programe povećanja zaposlenosti. To je precizirano javnim pozivom koji traje do 15. aprila, a pravo da konkurišu za bespovratnu podršku imaju poslodavci koji djelatnost obavljaju na teritoriji dvije opštine.

Poslodavac je u obavezi da organizuje obuku za nezaposlene i da zaposli minimun pola lica koja su obučena. Dok traje obuka, od tri do pet mjeseci, poslodavac je obavezan da isplaćuje mjesečnu naknadu od 300 eura. Poslodavci će podršku moći da iskoriste za kupovinu opreme i materijala za obuku i rad, plaćanje internih i eksternih predavača, nadoknadu za polaznike obuke.

Obavezan je da zaposli, na najmanje šest mjeseci, makar polovinu onih koji su uspješno prošli obuku.

Projekat „Povećanje zaposlenosti u Kolašinu i Mojkovcu kroz obuku na radnom mjestu i otvaranje novih radnih mjesta“ finansira se iz fondova EU i sprovodi se zajedničkim aktivnostima državnih institucija.

Dr. D. BEZ JAKOG SELJAKA NEMA JAKE DRŽAVE: Da njive ne ostanu neobrađene

je budu realizovane – kazao je Cimbaljević.

Podršku ozbiljno udruženim proizvođačima dala je čelnica Direktorata za industrijski i regionalni razvoj Ministarstva ekonomskog razvoja Renata Milutinović. Istakla je da proizvođači samostalno na tržištu nemaju veliku šansu, ali ukoliko se udruže i jedni drugima pomognu, mogu da postanu respektabilan igrač na domaćem tržištu, pa i šire.

Dekanica Biotehničkog fakulteta Božidarka Marković ocijenila je kako je osnivanje klastera veliki dan za ukupnu crnogorsku poljoprivredu, za sve njene grane.

- Ovo je trebalo crnogorskoj poljoprivredi, jer jedino udruženi možete ravnopravno sjedjeti za pregovaračkim stolom i pregovarati iz najbolje pozici-

je sa donosiocima odluka – kazala je Marković.

Predstavnica Delegacije EU u Crnoj Gori za poljoprivredu i ruralni razvoj Nađa Kjučukova uvjerena je da poljoprivredni klaster može vrlo dobro usmjeriti i doprinijeti boljem razvoju sektora, njegovoj modernizaciji i što bržim pripremama za ulazak u EU, kako bi imao snažniju ulogu u kreiranju poljoprivrednih politika u zemlji.

500 članova ima prvi klaster poljoprivrednih proizvođača u Crnoj Gori

EVROPSKI FONDOVI

Čulo se od nje i da poljoprivrednici mogu značajna sredstva povući iz EU fondova, da imaju ambiciozne planove za njih.

- U 2022. godini Ministarstvo poljoprivrede ima pristup do 23 miliona eura, a to je grant podrška kroz tekući IPARD II program. Ovo je veoma značajan budžet i postoji realan rizik da se sav ne iskoristi, što bi zaista bila šteta. Zato želim da vas ohrabrim da konkurišete, da modernizujete proizvodnju i preradu, a Ministarstvo poljoprivrede da brzo završava ugovore i vrši uplate – istakla je Ključukova, napominjući da će Crna Gora uskoro imati na raspolaganju i program IPARD III, s budžetom planiranim do 2027. godine.

Ra. P.

HERcEG NOVI: Institut Igalo u ponedjeljak otvara prvu fazu

Norvežani dolaze 12. aprila HERCEG NOVI – Nakon dvogodišnje pauze zbog epidemije korona virusa, u Mediteranski centar Instituta „Dr Simo Milošević“ stiže prva grupa od 40 pacijenata iz Holandije, a potom i iz Norveške. Direktor marketinga Instituta Nikola Mračević kazao je za RTHN da je svake sedmice planiran dolazak nove grupe pacijenata iz Holandije.

- Dogovoren je i dolazak sedam

grupa po 108 norveških pacijenata koji će boraviti po 28 dana na terapijama. Prva grupa dolazi 12. aprila, a posljednja odlazi 25. oktobra – kazao je Mračević.

Zbog povećanog priliva gostiju, u ponedjeljak, 4. aprila, otvoriće prvu fazu Instituta.

– Tada će biti preseljen određen broj fondovskih pacijenata u prvu fazu, a u Mediteranskom centru će biti smješteni pacijenti sa inostranih tržišta – kazao je Mračević.

Na rehabilitaciji je 140 postkovid pacijenata. U toku je drugi javni poziv za prijavu građana za rehabilitaciju, u prvom je to prvo iskoristilo 128. Svakog ponedjeljka organizovan je dolazak nove grupe.

J. D.

Kultura

STAV

Subota, 2. april 2022.

Komentarisanje sudske presude u slučaju romana „Despa“

Zamagljivanje suštine problema

Piše: Novica Vujović Razvojni put sudskoga procesa povodom romana „Despa“ Nikole I Petrovića vođen između Matice crnogorske, Adnana Čirgića i Aleksandra Radomana, s jedne strane, te sveštenika Predraga Šćepanovića i Radomira Uljarevića, odnosno „Oktoiha“ i „Svetigore“, s druge strane, dobro je poznat domaćoj i inostranoj javnosti.

Zvaničnom presudom Višega suda tužioci Čirgić i Radoman morali su uplatiti 42 i po hiljade eura. Uslijedila su javna komentarisanja ovoga sudskoga slučaja i odmah se očitovalo da su dvije strane iz spora udaljene do najveće moguće mjere. Čirgić i Radoman argumentaciju su izložili u e-formi na portalima portalanalitika.me, antenam. net, cdm.me i gradski.me. Njihova je krivica, lako se da zapaziti, što su napisali te na zdrav razum apelovali da se izdanje koje su oni priredili 2008. godine prihvati kao starije od izdanja koje su 2009. objavili „Oktoih“ i „Svetigora“. Odgovor je gdina Radomira Uljarevića došao takođe u e-formi a preko portala in4s. Taj je obimni tekst više-manje zamaglio suštinu problema, ali je na horizontu uobličavanja teksta razdanio autorov skromni talenat. Još i više, težeći onome što drži polemikom „visokoga“ nivoa, autor je registrom potvrdio intelektualnu inferiornost u svim segmentima pred dvojicom mladih crnogorskih filologa.

NOVA TUŽBA U međuvremenu se otišlo dalje: zbog jedne kolumne Uljarević tuži književnika Đorđa Šćepovića. Šćepović, inače nagrađivani autor i član Crnogorskoga PEN centra, piše nesumnjivo uspješne kolumne za Gradski portal, a, pored ostalih, iz njegova je pera izišla i kolumna „Besudna zemlja“, objavljena 16. januara ove godine, koja i jeste predmet rečene tužbe. Vrijedi ovđe ponoviti i ono što je dobro poznato: književni je tekst premrežen elementima našega iskustvenog svijeta, ali kroz proces tzv. drugostepenoga modelovanja sve što je u njemu pripada fiktivnoj stvarnosti. Zbog te njegove odlike sve češće se raspravlja o tome da li o ovome stilu treba govoriti u kontekstu funkcionalnoga raslojavanja standardnog/književnog jezika.

S tim je recentnim teorijama pjesnik i sajmar, ispostavilo se, debelo u raskoraku. A Šćepović, izgleda mi to tako, kao da u kontekstu našega vremena, a tražeći pravoga čitaoca, ide za

onom Karadžićevom „ne da se, ali će se dati“. Tome je cilju stvaranja čitalaca podređena posljednja provokativno intonirana rečenica njegove tobože sporne kolumne: „Svaka sličnost sa stvarnim događajima i ljudima nije slučajna“.

Na književnika Šćepovića, filologe Čirgića i Radomana krenulo se ovaj put, i inače, tužbom i porugom, prije svega zbog toga što oni ukupnim javnim djelovanjem mnogo doprinose i vrlo su zaslužni na planu uspostavljanja kritičke misli i građanskih vrijednosti u društvu. Pada u oči i to da, dok kontinuirana destabilizacija crnogorskoga društva, a najnovija je na djelu skoro dvije godine, pasivizira sve više intelektualnih snaga, nekoliko istaknutih naučnih i kulturnih djelatnika u nas trpi organizovano sramoćenje.

RAZDALJINA Udruženo se nastupa i prema Fakultetu za crnogorski jezik i književnost, mjestu s kojega se artikuliše riječ savjesti o društveno relevantnim pitanjima.

Gotovo da nema politikanta ili kakvoga klerikalnog analitičara da nije mudro zadizao obrvu pri pisanju krajnje negativno o ustanovi koja okuplja najbolje naučne i predavačke snage, osobito one iz regiona i svijeta.

U domenu izdavaštva i drugih postignuća u filologiji crnogorska akademska zajednica nema značajnijega predstavnika, a prema toj činjenici prihvaćena je s relevantnih naučnih adresa. Po mjeri svojih mogućnosti tom se ustanovom bavi pjesnik i sajmar, no opet na uzoran način dajući primjer kako je loša namjera udružena s adekvatnim joj stilom. U dvatri navrata, koliko sam uspio ispratiti, Uljarevićevi tekstovi, istina, u glavnom se toku izlaganja bave Čirgićem i Radomanom, ali su svjesno dopunjeni doskočicama o Fakultetu i ljudima koji na njemu rade.

Bilo kako bilo, prema svemu što smo čitali u reagovanjima, kolumnama i saopštenjima u vezi sa sudskom presudom povodom „Despe“ – jasno je da raspravu pokreće i održava vidna vrijednosna, da ne kažem baš civilizacijska razdaljina među učesnicima.

Neslaganja oko pojedinosti iz presude u vezi s prvim izdanjem romana Nikole I ostaće da se analiziraju, katkad će se različito vrednovati, nekad uz krivotvorenje činjenica i zarad medijske pozornosti likovati čak. Teška je, u konačnome, stvarnost činjenica da naši naučni i kulturni radnici najvišega ranga moraju zapostavljati ozbiljne naučne i organizacione poslove i gubiti vrijeme odgovarajući i prepisujući se s onima koji, poput pjesnika Radomira Uljarevića, konstruišu neistine o njima.

(Autor je saradnik u nastavi na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost)

Monografija „Crnojevići“ objavljena u izdanju NVO Cehra i JU Narodna bi PODGORICA - Monografija „Crnojevići – treća crnogorska dinastija“ objavljena je u izdanju NVO Cehra iz Nikšića i JU Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“ iz Podgorice.

Autori su Olivera Todorović i Dragan B. Perović, a knjigu je ilustrovala Svetlana Lola Miličković. Realizaciju izdanja podržao je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Podgorica.

Ovo je, prema riječima Sanje Vojinović, pomoćnice direktorice Biblioteke, prva od četiri planirane monografije posvećene crnogorskim dinastijama.

Uslijediće monografije o Vojislavljevićima, Balšićima i Petrovićima.

- Svjesni važnosti znanja o sopstvenoj istoriji, kulturi i trajanju, podržali smo inicijativu autora i urednica da se monografije objave u suizdavaštvu sa Bibliotekom – rekla je Vojinović za Pobjedu.

Porodična knjig preko djece dol Ciljna grupa su nam prvenstveno bila djeca, jer smo smatrali da kao društvo nijesmo dovoljno radili na njihovoj edukaciji o važnim stranicama naše istorije. Kako se koncept razvijao, shvatili smo da ne bi marilo da i stariji malo obnove, ali i dopune svoja znanja – rekla je Miličković

CILJNA GRUPA

Ideja za nastanak ovakve knjige, prema riječima Todorović, stara je petnaestak godina.

- Želja i namjera je bila da našu istoriju oživimo i napravimo je vidljivom i slikom je približimo svima, prije svega đeci, kako bi postigli kontinuitet učenja i da pojačamo samospoznaju o državi – rekla je Todorović za Pobjedu.

Saradnju je, kaže, nudila istoričarima misleći da bez njih to nije moguće. Tek je u razgovoru sa Draganom B. Perovićem ideja prerasla u dogovor da će ne samo ovu, već i cijelu seriju o crnogorskim dinastijama, objaviti njegova izdavačka kuća Cehra.

Prvi crteži su, prema riječima ilustratorke Svetlane Lole Miličković, nastali početkom 2020. godine.

- Ciljna grupa su nam prvenstveno bila djeca, jer smo smatrali da kao društvo nijesmo dovoljno radili na njihovoj edukaciji o važnim stranicama naše istorije.

Kako se koncept razvijao, shvatili smo da ne bi marilo da i stariji malo obnove, ali i dopune svoja

Lijepo ilustrovane stranice monografije

znanja o ovim važnim ličnostima i njihovom doprinosu razvoju crnogorskog društva – rekla je Miličković.

Rad na ilustracijama za knjigu je zahtijevao jako puno istraživanja.

- Otežavajuću okolnost predstavljala je činjenica da smo na raspolaganju imali veoma malo likovnih ili bilo kakvih drugih zapisa o Crnojevićima, koji bi se mogli iskoristiti kao likovna predloška, konkretizacija ili kakav motivski idiom. Ipak, koliko

je to bio problem, može se reći da je toliko bio i izazov, a možda i prednost. To je doprinijelo da kroz asocijativni pristup, utemeljen u dostupnim istorijskim podacima, antropološkim i etnografskim karakteristikama dođem do vizuelnih rješenja koja bi što bliže oslikala ličnosti i epohu kojoj su pripadale – rekla je Miličković za Pobjedu.

IZAZOVI

Jedan od izazova je bio i kako to staro vrijeme likovno osmi-

sliti i smjestiti u savremen dizajnerski izraz, a da se ne izgube elementi neophodne likovnosti i autentičnosti. U analizi nošnje i garderobe toga vremena pomogla je recenzentkinja izdanja dr Tijana Todorović, stručnjakinja za tu oblast.

- Dizajn knjige sadrži brojne i interesantne grafičke detalje, ukrase i stilizacije, urađene na osnovu likovnih rješenja iz knjiga nastalih u štampariji Crnojevića, koje upečatljivo oslikavaju

Drugo podgoričko izdanje festivala RUTA od 5. do 10. aprila u KIC-u „Budo Tomović“

Gostuju najbolje produkcije iz

PODGORICA – Predstava „Konji ubijaju, zar ne?“, koju je u produkciji Gradskog pozorišta režirao Kokan Mladenović, otvoriće drugo podgoričko izdanje festivala Regionalne unije teatara (RUTA), u utorak, 5. aprila u 20 sati, u Velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“.

Festival će, kako je najavljeno na jučerašnjoj konferenciji za medije, trajati do 10. aprila, a publika će u ovoj seriji imati priliku da pogleda najbolje produkcije učesnica u matičnim gradovima.

REPERTOAR

Podgorička publika tako će biti u prilici da u srijedu, 6. aprila u 20 sati, u Dodestu pogleda predstavu „Zemlja Vukova“ Kazališta Ulysses iz Zagreba, nastalu u režiji Gale Nikolić. Potom će, 7. aprila, gosti u Podgorici biti Mestno gledališče ljubljansko sa predstavom „Ulje crnog kima“, po tekstu i u režiji Barbare Zemljič. Kamerni teatar 55 iz Sa-

i.m.

14

Sa konferencije za novinare juče u Podgorici

rajeva, 8. aprila, izvešće nagrađivanu predstavu „Šindlerov lift“, koju je na scenu postavio Kokan Mladenović, a Dramski teatar Skoplje u subotu, 9. aprila, upriličiće izvođenje predstave „My name is Goran Stefanovski” − izbor scena sedam Goranovih drama, koju je režirao Branislav Mićunović. Ovogodišnje izda-

nje RUTE, u nedjelju, 10. aprila zatvoriće Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom „Tiho teče Misisipi“, koju je po tekstu dobitnika NIN-ove nagrade Vladimira Tabaševića režirao Ivica Buljan.

RUTA je, kako je rekao direktor Gradskog pozorišta Stevan Koprivica, kontrapunkt socio-

kulturološkom i političkom fenomenu.

- Svjedoci smo da živimo u vremenu u kome se dezintegriše i kulturna, politička i civilizacijska misao. RUTA i teatar se pojavljuju kao integracioni faktor, u slavu umjetnosti, plemenitosti, zajedničkog promišljanja. Imaćemo priliku da vidimo predstave koje su na stalnim repertoarima, a makedonska predstava, u režiji Branislava Mićunovića, u Podgorici će imati prapremijeru – kazao je Koprivica.

VAŽNOST

Kada RUTA pređe u tradiciju kroz nekoliko godina, prema riječima umjetničkog direktora Dušana Kovačevića, diktiraće pravac pozorišnog djelovanja u regionu i ovom dijelu Evrope.

- Da Gradsko pozorište bude jedan od stožera te ideje, nije malo.

Značaj RUTE se pokazao kroz ovih nekoliko godina, a vjerujem

Kultura

Subota, 2. april 2022.

ga koja lazi u dom Mi branimo tekovine Crnojevića jer od tada smo Crna Gora i imenom Neobično je što serijal knjiga o crnogorskim dinastijama započinje trećom, a ne prvom dinastijom. Olivera Todorović je za Pobjedu objasnila da se radi o periodu renesanse i iskonskog viteštva i da je sve što je stvorila dinastija Crnojevića napadnuto 1918, 2016, i 2020. godine.

- Zato Oni. Mi danas branimo njihove tekovine, jer od tada smo Crna Gora i imenom. Crna Gora tada pravi prvu državnu štampariju na svijetu. I štampa prvu knjigu u Crnoj Gori. Tu tekovinu su nam omalovažavali i otimali i toboš smještali u širi kontekst, samo da nije naša. Tako da se i uz političku nesvijest tadašnje crnogorske vlasti za jubilej 500 godina od prve štampane knjige u Crnoj Gori, 1994. godine, dozvolilo da se ta prva crnogorska knjiga nazove samo „Prva knjiga na slovenskom jugu“. A šta je to slovenski jug, pitam se. Mislim da je to bila prva nazovi-kulturna rupa u koju su nas bacili. Magla nad našom kulturnom baštinom koja još uvijek traje, samo danas tu rupu zovu Zapadni Balkan i Jugoistočna Evropa, da ne pominjem tamo nečiji svijet... Ne smijemo se više bahatiti sa svojom kulturom i tradicijom i moramo glasno reći: to se dogodilo u Crnoj Gori 1494. godine i Crna Gora je uvijek bila ta tačka đe se rodila prva knjiga. Knjiga naravno ima moć da se širi i stiže na razne adrese, ali se time ne prisvaja kao svoja – istakla je Todorović.

duh te epohe – istakla je Miličković.

Promocija knjige „Crnojevići“ biće održana 7. aprila u Biblioteci „Radosav Ljumović“, a 16. aprila će u okviru radionice namijenjene djeci pod nazivom „Ko su bili“, biti predstavljena i bojanka „Crnojevići“ koja će, pored ilustracija koje su već objavljene u knjizi, imati i jednu dodatnu.

- Cilj ovakve knjige nije da čeka čitaoce nego da ide u susret čitaocima i da bude porodična knjiga koja preko đece dolazi u kuću – rekla je Todorović.

D. ERJAVŠEK

z regiona

da će za deceniju biti evropski brend – rekao je Kovačević.

Kompleksnost društveno-političkih situacija i podjela kojima svjedočimo, kako je kazala sekretarka Sekretarijata za kulturu i sport Ana Medigović, evidentna su i na kulturnoj sceni.

- Zato je ideja RUTE, koja teži da ujedini regionalnu teatarsku scenu, da otvori prostor za neke buduće saradnje, važna i plemenita – rekla je ona.

RUTA će, i ove godine, imati prateći program u okviru koga će dva masterklasa „Samo glumac pozorište dovodi u pitanje“ održati glumac Zijah Sokolović – prvi će biti upriličen na Cetinju 7. aprila, u saradnji sa Fakultetom dramskih umjetnosti, a u Podgorici je na programu dan kasnije, 8. aprila u 11 sati.

Putem video poruke, na konferenciji za novinare obratili su se i direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević i direktorica Dramskog teatara

Predstava „Djeca sunca“ premijerno izvedena u Crnogorskom narodnom pozorištu PODGORICA – Mjehur života u kome su povlašćeni lišeni tereta ostatka društva ili svijeta sigurno je utočište, bar do jednog trenutka. Jer, onda kada se mjehur rasprši ostaje praznina i borba za koju su mnogi nespremni.

Ovom tematikom se, između ostalog, bavi i predstava „Djeca sunca“, rediteljke Jovane Tomić, premijerno izvedena u četvrtak veče, na sceni Crnogorskog narodnog pozorišta.

Rađena po tekstu Maksima Gorkog, nova produkcija nacionalnog teatra korespondira sa trenutkom u kom se nalazimo sa više aspekata – ne zaobilazeći temu pandemije, na duhovit ali i bolan način, govori o ljudima kojima je riječ uvijek na obaraču metka koji nikada ne opali.

U scenografski jednostavnoj, ali efektnoj realizaciji, „Djeca sunca“ govore o taštini intelektualne klase, u svijetu u kome se najbrže razvija mržnja, a kao bolesni karakterišu oni koji to vide. Sklon osudama, na koje čovjek polaže pravo bez ikakve dozvole, kako se u jednom momentu replicira, ne čudi ni odbijanje da se u takvom društvu rađaju novi naraštaji.

Sagledavanjem što više aspekata i analiziranjem trenutka u kom se nalazimo, kako je rediteljka Tomić rekla, želja joj je bila da predstavu učini višeslojnom i kompleksnom, te da ne iznose jedan konkretan stav, već da pokrenu određena pitanja.

- Da probamo da trasiramo put zajedničkom osjećanju pojedinca u ovom turbulentnom političkom i istorijskom trenutku u kojem se nalazimo.

Veoma je teško izaći iz komfor zone, a sa te strane saosjećam sa likovima koji su u svojoj

Svi smo puni ideja, ali ih ne realizujemo D. MILJANIĆ

iblioteka „Radosav Ljumović“

15

Scena iz predstave „Djeca sunca“

školjki i teško im je da izađu.

To je zadatak svakog od nas, a jako je teško, pogotovo kada smo monetarno obezbijeđeni i pripadamo nekom „građanskom“ sloju. Moja težnja je bila da „Djecu sunca“ problematizujem sa svim vrlinama i manama, jer smo to stvarno mi, i njihova borba je stvarno teška – kazala je Tomić.

Glumački ansambl čine: Mišo Obradović, Sanja Vujisić, Vanja Jovićević, Slavko Kalezić, Stefan Vuković, Lara Dragović, Olivera Vuković, Lazar Dragojević, Jovan Dabović i Mirjana Spaić.

Prema riječima Obradovića, najveći poraz i tragika ljudi, poput lika koji je on tumačio, jeste kada su realizacija njihovih ideja i djelovanje jalovi.

- To nekako zvuči poznato, svi smo puni ideja i velikih priča, ali nam fali realizacije. Za ideju se treba žrtvovati, a svi mi htjeli bi da budemo stalno na nekoj žurci. U ovom komadu ništa se drugo ne dešava osim što se, kao i mi, bavi životom, emocijama, nekim malim prizemnim iluzijama, i u tome prolazi taj život. Na kraju se sve svede na Marksa i klasnu borbu. Volio bih da ovu pred-

stavu posmatramo kao povod za razgovor – kazao je Obradović.

Iako se lik koji tumači Sanja Vujisić definiše kao fizički bolestan, činjenica je da ona svijet doživljava trezvenije od ostalih. Vujisić lik Lize vidi kao nekog ko nema dijagnozu već su ljudi njene iskorake definisali kao ludost.

- To ludilo oni svi igraju za nju, ali je ona i te kako trezvena – kazala je Vujisić.

Predstava je reprizno izvedena sinoć, a na repertoaru je i u ponedjeljak, kao i 28. aprila.

S. VIŠNJIĆ

Nakon reakcija javnosti, film Miroslava Samardžića, koji veliča četnički pokret, neće biti prikazan u bioskopu

„Opkoljeni“ skinuti sa repertoara Sinepleksa Naslovnica mono grafije

Koprodukcija kao kruna festivala Za 2023. godinu, kako je najavio Kovačević, biće napravljena zajednička koprodukcija članica RUTE. - Zbog korone, to nije moglo da bude realizovano ranije.

Plan je da se u svakom gradu radi po sedam dana, a finale projekta da bude na Brionima – kao elitnom mjestu nekadašnje velike zemlje. Predstava će se igrati na svakoj sceni jednom mjesečno – rekao je Kovačević.

U budućem periodu, kako je dodao, Gradsko pozorište realizovaće koprodukcije sa Barskim ljetopisom, Beoartom iz Beograda, a u planu imaju još neke saradnje sa Sarajevom i Beogradom.

Skoplje Katarina Kocevska, koji su pozvali publiku da budu dio ovogodišnjeg festivala. S. V.

PODGORICA - Srpski film „Opkoljeni“, o potjeri njemačke vojske za komandantom Gorske kraljeve garde Nikolom Kalabićem, neće biti emitovan u podgoričkom Sinepleksu 14. aprila. To je Pobjedi potvrdila pi-ar Sinepleksa Olivera Bracanović.

Na sajtu podgoričkog bioskopa prekjuče se pojavila informacija da će film biti premijerno prikazan u isto vrijeme kad i u Srbiji, dan nakon svečane premijere u beogradskom bioskopu Galerija, što je izazvalo brojne reakcije građana i kulturnih poslenika.

Film „Opkoljeni“ je najavljivan i prošle godine kao prvi igrani film o četnicima. Scenarista i reditelj je Miroslav Samardžić iz Kragujevca, a producent Mislav Čumić.

- Srbija, jesen 1942. godine.

Brojne esesovske jedinice pretresaju teren u potrazi za četnicima. Četnici primjenjuju gerilsku taktiku: rasturaju se u manje formacije i odlaze dublje u planine. Međutim, uz pomoć jednog izdajnika, odred od 200 esesovaca saznaje gdje se nalazi poručnik Nikola Kalabić, komandant Gorske kraljeve garde, sa još trojicom

Život posvetio proučavanju četničke arhive Miroslav Samardžić, književnik, publicista, scenarista, reditelj, vlasnik izdavačke kuće „Pogledi“ i nekadašnji novinar je jedan od najpoznatijih sprskih hroničara četničkog pokreta.

Od 1989. godine, kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji, počinje sa proučavanjem istorije Drugog svjetskog rata, a naročito Jugoslovenske vojske, odnosno četničkog pokreta generala Draže Mihailovića. Istraživao je arhivsku građu u nizu muzeja i arhiva. Najviše se bavio proučavanjem dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu, prije svega njegove četničke arhive, kao i njemačke arhive (sa prevodiocem).

Hiljade stranica pronađenih dokumenata citira u svojim knjigama. U tzv. terenskom dijelu istraživanja, intervjuisao je oko 50 Dražinih četnika, većinom oficira.

Kadar iz filma „Opkoljeni“

četnika. Kreće potjera i četnici su opkoljeni. Kalabićev četnik koji je pratio izdajnika trči u pokušaju da dovede pojačanje, a drugi četnik kreće za Njemcima, pokušavajući da pomogne Kalabiću – navodi se u sinopsisu „Opkoljenih“.

Uloge u filmu tumače Borko Brajović (poznat kao Borko Mračni, koji igra Kalabića), Saša Stanković, Stefan Jocić, Nikola Drmočić, Aleksandar Jelenić, Predrag Jovanović, Mina Stojković, Đorđe Đoković, Nenad Petrović, Miroslav Huđec i Nikola Bijanić. Samaržićev film su, kako je sam izjavio za medije u Srbiji, finansirali ljudi iz srpske dijaspore širom svijeta.

Reditelj Danilo Marunović za CdM je izjavio da nije upoznat sa sadržajem filma, ali da

ne treba od toga praviti veliku priču.

- Napredne civilizacije poput Njemačke nikad sebi to ne bi dozvolile, već kaznile zakonom ko veliča naci-pokret. Sa druge strane, mi smo ti, građanski profilisani djelovi ove zemlje, koji smo „opkoljeni“. I to sa propagandom te vrste, u kojoj četništvo zauzima centralnu ideološku matricu, odmah pored radikalizovane Crkve Srbije – rekao je Marunović portalu CdM. Informacija da će film biti prikazan 14. aprila i juče je stajala na sajtu cineplexx.me, ali na mjestu predviđenom za raspored projekcija o terminima nema podataka. Filma „Opkoljen“ nije bilo ni u najavama mjesečnog repertoara koji je Sinepleks dostavio medijima.

D. E.

16

Hronika Podgorice

Subota, 2. april 2022.

Pečaćenje asfaltne baze gradskog privrednog društva Putevi izazvalo brojne reakcije

Urbanističko-građevinska inspekcija Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma zapečatila je proizvodno postrojenje Puteva zbog toga što, kako je utvrđeno tokom kontrole, nije upisano u katastar nepokretnosti. Gradonačelnik Ivan Vuković ovakvo postupanje Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma okarakterisao je kao još jedan potez kojim Vlada želi da nanese političku štetu gradskoj upravi i najavio podnošenje krivične prijave protiv odgovornih zbog zloupotrebe službenog položaja i prekoračenja ovlašćenja. Istovremeno, iz Glavnog grada je najavljeno da će biti učinjeno sve kako bi bili obezbijeđeni asfalt, bitumen i ostale sirovine za rad preduzeća, što bi omogućilo završetak započetih projekata bez većeg kašnjenja.

DPS

Šef kluba odbornika DPS-a u Skupštini Glavnog grada Mihailo Anđušić smatra da je opstrukcija aktivnosti Glavnog grada rezultat frustracije i zavisti koju odlazeća vlada osjeća prema svemu onome što su rezultati rada aktuelne gradske uprave u Podgorici.

- U prethodnom periodu svjedočili smo brutalnoj opstrukciji Vlade realizaciji brojnih investicija, dominantno onih koji se tiču saobraćajne infrastrukture. Pečaćenje privremenog, montažnog objekta – asfaltne baze preduzeća Putevi, koje je u punom kapacitetu funkcionisalo prethodnih 17 godina, kap je koja je prelila čašu – ocijenio je Anđušić.

Upravo infrastrukturni projekti koji su realizovani u mandatu aktuelne gradske uprave, smatra Anđušić, Vladi su trn u oku.

Vlada pokušava da zaustavi Podgoricu Uprkos nezavidnoj situaciji u kojoj su se našli poslije rješenja urbanističkograđevinske inspekcije Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, iz Glavnog grada najavljuju da će biti učinjeno sve kako bi bili obezbijeđeni asfalt, bitumen i ostale sirovine za rad gradskog preduzeća Putevi, što bi omogućilo završetak započetih projekata bez većeg kašnjenja - S obzirom na činjenicu da su javni radovi sa nivoa Vlade u protekle dvije godine u potpunosti zaustavljeni, više je nego jasno da trn u oku Vladi predstavljaju sve one investicije u dijelu saobraćajne infrastrukture koje je Glavni grad realizovao u ovom mandatu.

Pored kapitalnih investicija u dijelu saobraćajne infrastrukture, zaobilaznica, bulevara… gotovo da ne postoji značajnija saobraćajnica u širem centru grada koja nije rekonstruisana i obnovljena. Siguran sam da svjedočimo posljednjim trzajima Vlade u odlasku i očajničkim pokušajima da ugase posljednju svijetlu tačku sveukupnog državnog sivila – kazao je Anđušić.

Najavio je da će Glavni grad na ovo odgovoriti, kao i do sada, konkretnim potezima u interesu građana, oslanjajući se na sebe i sopstvene kapacitete.

- Građani Podgorice će jasno napraviti distinkciju između ovakve, destruktivne politike Vlade i njenih eksponenata na lokalnom nivou u Budvi, Kotoru ili Tivtu i onoga što su rezultati rada aktuelne gradske uprave. Takođe, siguran sam da je ova destruktivna ekipa sama doprinijela tome da Podgoričani i ukupna javnost shvate što je potencijalna alternativa ovakvim rezultatima i ljudima koji svakodnevno ra-

I. MANDIĆ

Pečaćenjem asfaltne baze, odnosno, zabranom rada pogona koji je od vitalnog interesa za funkcionisanje gradskog privrednog društva Putevi, onemogućen je rad tog preduzeća.

SD

CILJ JE ZAUSTAVLJANJE RADOVA U GLAVNOM GRADU: Gradilište Zmaj Jovinog bulevara

zvijaju savremenu Podgoricu u zajedničko mjesto za život svih nas – poručio je šef kluba odbornika DPS-a.

URA

Podgorički odbor Ure poručio je ministru ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratku Mitroviću da poništi štetnu odluku i dozvoli rad Puteva, jer štetu trpe građani, budžet i zaposleni.

- Zabranom rada asfaltne baze, štetu će pretrpjeti desetine hiljada građana Podgorice zbog

probijanja rokova, gradski budžet zbog kupovine potrebnih materijala od privatnih kompanija, ali i preko 100 porodica zaposlenih u preduzeću, koje su već jednom prolazile stečajnu agoniju, izazvanu neodgovornim poslovanjem menadžmenta preduzeća. Sve to se može preduprijediti ukidanjem nepromišljene odluke Ministarstva, dok Glavni grad i preduzeće Putevi ne riješe sporni administrativni propust – ukazala je podgorička Ura, naglašavajući da onaj ko misli

Gradonačelnik uručio priznanja službenicima Komunalne policije Dragani Popović i Zvonku Petkovu

Primjer kako se odgovorno obavlja veoma težak posao Gradonačelnik Ivan Vuković upriličio je juče prijem za Draganu Popović i Zvonka Petkova, pripadnike Komunalne policije glavnog grada, koji svojim radom, znanjem i iskustvom mogu biti primjer drugima kako se profesionalno obavlja nimalo lak posao.

Gradonačelnik je naglasio da je njihov odnos prema poslu, zapravo odraz Glavnog grada i nešto na čemu se gradi utisak o cjelokupnom sistemu. Vuković im je zahvalio na tome što su u prethodnom periodu dali dobar primjer kolegama, radeći posao koji je težak i odgovoran, uprkos pandemiji i uslovima u kojima živimo, a tiču se umnogome samog ambijenta i kulture življenja. U takvim okolnostima posao koji obavljaju komunalni

Prijem za nagrađene službenike u Glavnom gradu

policajci dobija i neki dodatni smisao i težinu.

- Želim da vam zahvalim na posvećenom, odgovornom i profesionalnom radu i očekujem da ćete nastaviti tako da radite i da pozitivno utičete na mlađe

glavnog predizbornog obećanja, a to je asfaltiranje ulica.

Razlog tome je odluka Vlade Crne Gore, prilikom koje je zatvorena asfaltna baza Puteva na Cijevni. Po mom mišljenju, odluka Vlade ima pokriće u suštinskom smislu, jer objekat koji se nalazi na istoj lokaciji dugi niz godina, a podsjećam da je u pitanju niz od 17 godina neprestanog rada, ne može biti zaveden kao privremeni objekat – kazao je Krstović.

On smatra da je taj problem morao biti riješen godinama unazad.

- Ovaj problem je morao biti riješen godinama unazad, ali se na tom polju pokazuje nesposobnot rukovodećeg kadra, koji je delegiran od strane DPS-a u Glavnom gradu. Ovih dana, imamo situaciju u kojoj čelnici Glavnog grada optužuju Vladu Crne Gore zbog odluke koja im nije u interesu, iako su svjesni da je ovo propust vlasti na lokalnom, a ne na državnom nivou – kazao je Krstović.

kolege. Takođe, želim da znate da imate punu podršku Glavnog grada, kao što je to bio slučaj i do sada – kazao je Vuković i uručio zahvalnice i prigodne poklone.

Načelnik Komunalne policije Miloš Novović zahvalio je gra-

donačelniku što je uvažio inicijativu da se kolegama na simboličan način oduže za ono što ličnim primjerom i rezultatima postignutim u radu doprinose službi.

- Mislim da ovi radnici svojim radom šalju jasnu poruku prema svim kolegama u sistemu, da se ovaj posao treba, može i mora raditi u skladu sa načelima i zakonima. Vodili smo se mjerljivim kriterijumima pri izboru zapošljenih koji će dobiti priznanje i nemam sumnju da smo napravili najbolji izbor – rekao je Novović.

Popović i Petkov naglasili su da im je velika čast što rade u sistemu Glavnog grada, te da je priznanje koje su dobili dodatni motiv da nastave da profesionalno obavljaju radne zadatke.

H. P.

da mu ovakvi potezi, na štetu interesa grada i građana, pomažu pri ostvarivanju nekakve političke koristi, niti ima pojma o politici, niti voli ovaj grad.

DCG

Šef Kluba odbornika Demokrata u Skupštini Glavnog grada Janko Krstović ocijenio je da odluka Vlade Crne Gore o pečaćenju asfaltne baze Puteva ima pokriće u suštinskom smislu.

- Dva mjeseca prije izvjesnog gubitka vlasti, lokalni DPS naišao je na problem realizacije

Predsjednik Kluba odbornika SD-a Boris Mugoša ocijenio je da je zaustavljanje rada asfaltne baze Puteva najnoviji primjer u nizu opstrukcija koje Vlada sprovodi prema Glavnom gradu u posljednjih godinu i po. On je podsjetio da Vlada ne realizuje ugovorne obaveze za kapitalne projekte u Podgorici (Bulevar Veljka Vlahovića, Zmaj Jovina ulica, Jusovača…), ne daje podršku za nabavku novih autobusa, zaustavlja gradnju zgrade sa 42 stana za penzionere, izgradnju drugog vrtića na Starom aerodromu i vrtića na Zlatici za koje je Glavni grad ustupio zemljište, a sada blokira rad gradskog preduzeća Putevi.

- Ne smijemo dozvoliti da se političke razlike, porivi i ambicije donosilaca odluka lome preko leđa građana Podgorice.

Na kraju krajeva, postavlja se logično pitanje – kome smetaju građani glavnog grada – poručio je predsjednik kluba odbornika SD-a.

Nj. Ž.

Delegacija Udruženja akcijaša veterana Crne Gore obilježila Dan omladinskih radnih akcija

Akcijaši veterani kod spomenika na Željezničkoj stanici

Podsjetili na graditelje Delegacija Udruženja akcijaša veterana Crne Gore položila je juče cvijeće na spomenik akcijašima koji su gradili prugu od Titograda do Nikšića. Obilaskom zapuštenog spomenika obilježili su Dan omladinskih radnih akcija, a o sjećanju i poštovanju za graditelje puteva, mostova i gradova rječito je govorio sekretar Udruženja Vojo Milošević.

Najstariji crnogorski akcijaš Ananije Simonović, koji je u desetoj deceniji života, kazao je da su oni zemlju gradili jer su je voljeli - To bi mladi danas morali da znaju i da svoju domovinu više poštuju i vole – poručio je Simonović.

H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 2. april 2022.

U gradu za 48 sati palo više od 100 litara kiše po kvadratnom metru

U protekla dva dana obilne padavine uslovile su nagli porast vodostaja rijeka i Skadarskog jezera.

Tako je za 48 sati na području glavnog grada palo 100 litara kiše na kvadratni metar, što je čak 63 odsto prosječne mjesečne količine padavina za mart. Nivo Morače je u tom periodu porastao čak 6,7 metara – sa 118 centimetara u srijedu popodne, na 785 centimetara juče u 18 sati.

Načelnik Odsjeka za analizu i prognozu vremena u Zavodu za hidrometeorologiju i seizmologiju Branko Micev kazao je za Pobjedu da je riječ o vremenskim prilikama koje nijesu uobičajene.

- Ova obilna kiša rezultat je mediteranskog ciklona Ciril.

Moram naglasiti da je ovo bio prvi put da je naš Zavod za hidrometeorologiju i seizmo-

D. MALIDŽAN

Morača za dva dana porasla sedam metara

logiju obavio identifikaciju ciklona, opisao sve njegove karakteristike po obrascu u

koordinacionoj formi u okviru Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi

Uklonjen otpad sa mreža u koritu Ribnice

Uklanjanje otpada iz Ribnice

Ekipa gradskog preduzeća Čistoća juče je sa zaštitne mreže postavljene ispod mosta Vinstona Čerčila na Ribnici uklonila jednu i po turu komunalnog i biljnog otpada. U akciji čišćenja, za izvlačenje otpada bilo je angažovano specijalno vozilo – grajfer. Velika količina otpada potvrda je da, nažalost, korito Ribnice i pored brojnih apela i velikog broja organizovanih akcija čišćenja, na pojedinim mjestima nesavjesnim pojedincima i dalje služi za odlaganje otpada. Istovremeno, mreže su opravdale postavljanje jer su spriječile prodiranje otpada ka Sastavcima, a istovremeno omogućile lakše uklanjanje otpada.

EUMETNET, čije je sjedište u Briselu. U tom sistemu Crna Gora je u centralno-mediteranskoj grupi sa Italijom, Slovenijom, Hrvatskom i Makedonijom, u okviru koje se po jasno definisanoj proceduri imenuju ovakve meteorološke pojave, za koje se procijeni da na određenom području mogu da izazovu posljedice – poplave u urbanim sredinama, u bujičnim tokovima, hidrološkim sistemima, kao i olujne udare vjetra – kazao je Micev.

On je za dane vikenda i poneđeljak najavio umjereno do pretežno oblačno vrijeme sa slabom kišom, uz pad temperature od pet-šest stepeni zbog uticaja hladne vazdušne mase sa sjeveroistoka Evrope. U utorak se očekuje stabilizacija vremena, a u srijedu i osjetno povećanje temperature, čak i do 21-22 stepena.

N. S.

U Domu zdravlja Podgorica obilježen Međunarodni dan borbe protiv alkoholizma

Biti pametan = biti trijezan U Domu zdravlja Podgorica juče je, pod sloganom ,,Budi pametan, budi trijezan“, obilježen 1. april, Međunarodni dan borbe protiv alkoholizma. Cilj ove aktivnosti bio je skretanje pažnje na štetni uticaj alkohola na organizam, na opasnost od stvaranja zavisnosti od alkohola, kao i na uzroke koji dovode do takvih stanja, s obzirom na teške posljedice koje alkoholizam ostavlja na porodičnom, profesionalnom, socijalnom i finansijskom planu.

Psihološkinja u Domu zdravlja Anđela Golubović podsjetila je da se po pravilu alkohol na početku koristi u manjim količinama, ali da protokom vremena dolazi do povišene tolerancije na alkohol, odnosno do stvaranja psihičke i fizičke zavisnosti.

- Porodica se često javi u poodmakloj fazi bolesti, kada su

Gradonačelnik Ivan Vuković gostovao na Gradskoj televiziji

Novi autobusi stižu do kraja aprila Podgorica će do kraja aprila dobiti 16 novih autobusa, koji će biti klimatizovani, pokriveni besplatnim vajfaj signalom i prilagođeni osobama sa invaliditetom.

Gostujući na Gradskoj TV, gradonačelnik Ivan Vuković kazao je da su autobusi na putu ka Podgorici.

- Odavno nemamo kvalitetan javni prevoz u gradu, konačno ćemo učiniti krupan korak u dobrom smjeru.

Obećavam i da ćemo učiniti sve da cijene ostanu na istom nivou, iako to nije lako jer je cijena naftnih derivata rasla u kontinuitetu prethodnih mjeseci. Nadam se da će doći bolja vremena, da će gorivo da pojeftini, pa ćemo moći da razmišljamo i o pojeftinjenju karata u gradskom prevozu – poručio je Vuković.

Sastavci, juče oko 17 sati

kod osobe ozbiljno izraženi karakterni, zdravstveni, socijalni i porodični problemi.

Alkohol dovodi do posljedica na psihičkom i fizičkom planu, a na psihološkom planu dovodi do promjena karaktera i ličnosti. Takođe, pacijent gotovo uvijek opravdava konzumiranje alkohola i prona-

Anđela Golubović i Faketa Zeković

lazi opravdanja i razloge za to – ukazala je Golubović.

Ona je naglasila da hronična upotreba alkohola neminovno dovodi do promjena raspoloženja, pada koncentracije, slabljenja interpersonalne dinamike i psihotičnih poremećaja poput patološke ljubomore.

- Porodične uloge u nefunkci-

onalnom alkoholičarskom sistemu kompletno su poremećene. Usljed bolesti pacijenta, javlja se loše interpersonalno funkcionisanje, koje narušava dotadašnju porodičnu dinamiku. Djeca alkoholičara nerijetko mogu ispoljavati teškoće u formiranju identiteta, emocionalnu labilnost, nisko samopoštovanje i niz drugih problema.

Ne smijemo zaboraviti da se često u porodicama dešava zajedničko minimiziranje ili čak i negiranje problema, čak i onda kada su problemi očigledni – upozorila je Golubović.

Psihološkinja Doma zdravlja Podgorica naglasila je da je liječenje alkoholičara složen i dugotrajan proces, u koji se moraju uključiti svi članovi familije. Odavno je dobro poznato, podsjetila je Golubović, da pacijent mora biti motivisan za liječenje, kao i da ključnu ulogu ima i socijalna podrška i pomoć porodice.

H. P.

17

UPRAVLJANJE

On je najavio da će novim autobusima upravljati Glavni grad.

- Iskoristili smo mogućnost koju nam pruža statut privrednog društva Putevi i okviru tog sistema organizovali novi sektor koji će se starati o pružanju usluga sugrađanima. Uskoro ćemo primiti nove vozače, ljude koji će se baviti servisom tih autobusa, održavanjem i svim što je potrebno kako bi taj sistem uredno funkcionisao – kazao je Vuković.

On je rekao da Glavni grad do danas nije dobio odgovor na zahtjev o kreditnom zaduženju za kupovinu autobusa, koji je Ministarstvu finansija i socijalnog staranja upućen u julu prošle godine.

- Grad je našao alternativu, pa je umjesto pet miliona eura koliko je planirao da se kreditno zaduži, odvojio dva miliona eura iz budžeta i kupio 16 novih autobusa.

Tih 16 autobusa ne zado-

voljava potrebe grada, ali to je putokaz za djelovanje u narednom periodu i mi ćemo nastaviti da nabavljamo nove autobuse – poručio je Vuković.

DESTRUKCIJA

Gradonačelnik je ocijenio da protivpravno zaustavljanje rada Puteva predstavlja vrhunac destruktivnog odnosa Vlade Crne Gore prema Glavnom gradu.

- Oni koji su se svjesno oglušili o zakon, snosiće konsekvence. Pripremaju se krivične prijave, poslaćemo ih u ponedjeljak. Nećemo dozvoliti da stane razvoj Podgorice. Jasno je da je to bila ideja, jer ti ljudi su svjesni da smo na dva mjeseca do izbora. Znaju da imamo u ovom trenutku 15 gradilišta u različitim dijelovima grada i znaju da smo u obavezi da zatvorimo ta gradilišta, svjesni da to ne možemo učiniti ako Putevi nemaju materijal za rad. U pitanju jer vrlo perfidna igra koja se kosi sa zdravim razumom – rekao je Vuković.

On je podvukao da je pokušavao da uspostavi kontakt sa Ministarstvom ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, ali bezuspješno.

- Krajnje destruktivan odnos odlazeće vlade i za mene potpuno neshvatljiv.

Bez obzira na političke razlike, pokušavao sam da uspostavim kontakt sa tim ljudima, jer Vlada i Glavni grad jesu najvažniji partneri. Naprotiv, trudili su se da nam maksimalno otežaju, ne vodeći računa što takvo ponašanje znači za preko 200.000 ljudi koji žive u Podgorici – istakao je Vuković, podsjećajući da je takav odnos Vlada pokazala i kada je riječ o radovima na bulevarima na Starom aerodromu, izgradnji četvrte zgrade za penzionere, revitalizaciji Jusovače... Nj. Ž.

Javni poziv gradskog privrednog društva Tržnice i pijace

Izdaju u zakup prostor u tržnom centru ,,Pobrežje“

Gradsko privredno društvo Tržnice i pijace objavilo je javni poziv za davanje u zakup lokacije u okviru gabarita objekta TC ,,Pobrežje“ za postavljanje privremenog objekta.

Na toj lokaciji predviđeno je obavljanje trgovine, pružanje usluge ili ugostiteljske djelatnosti koja ne zahtijeva korišćenje dimnjaka za pripremu hrane. Iz Tržnica i pijaca navedeno je da je riječ o prostoru ispod kolonade, uz parking na sjevernoj strani TC ,,Pobrežje“.

Minimalna cijena zakupa iznosi 18 eura po kvadratnom metru, bez PDV-a. Zakupnina se plaća mjesečno. U cijenu zakupa nijesu uračunati zavisni troškovi (električna energija, voda i dr.).

Ponude se predaju do 5. aprila u 10 sati, neposrednom predajom na arhivi Tržnica i pijaca, u Ulici oktobarske revolucije br. 124, nakon čega će biti organizovano otvaranje pristiglih ponuda.

Bliža obavještenja po osnovu ovog javnog poziva mogu se dobiti svakog radnog dana, od osam do 14 časova, pozivom na brojeve telefona 020/625-424 i 069/370-114 ili putem imejla pijacepg@tcom.me.

I.M.

18

Arena

Telekom 1. CFL

Plavljani sa pobjedničkim ambicijama dočekuju Rudar u Beranama

Šansa Jezera da uplovi u mirnu luku Jezero i Rudar su bodovno izjednačeni na tabeli, ali među njima postoji granica koja razdvaja luku spasa i zonu baraža.

Uoči direktnog sudara u Beranama, danas od 15 časova, Pljevljaci su u povoljnijem položaju – remi ili pobjeda ostavlja goste u mirnim vodama.

Plavljani, međutim, planiraju da preskoče rivala sa sjevera države.

- Želimo da nastavimo pozitivan ritam. Ušli smo u formu, osvojili osam bodova iz posljednje četiri utakmice, a to nam je podiglo moral i samopouzdanje uoči pauze. Radili smo dobro, osvježili se i oporavili. Uradićemo sve da pobjedom uplovimo u dio tabele koji garantuje opstanak bez baraža – rekao je Lazar Lambulić, koji nastavlja: - Svjesni smo značaja današnjeg meča. Trijumf bi nam mnogo donio, ali daleko od toga da bi sa tim nešto riješili. Ulazimo u finiš sezone i svaki bod je veliki. Biće teško. Rudar je dobra ekipa, respektujemo ih, ali najviše cijenimo sebe. Ovo su dueli u kojima je pobjeda za nas imperativ. Vjerujem da ćemo iskoristiti momenat i slaviti – poručio je vezista Jezera.

Pauza obično nije poželjna kada ekipa uđe u ritam uspješnih rezultata.

Plavljani su pred dvoneđeljni odmor upisali po dvije pobjede i remija.

- Kalendar je zgusnut, često putujemo i predah nam je dobro došao. Iskreno se nadam da se pauza neće negativno odraziti na našu formu. Imamo kvalitetnu ekipu, posložili smo kockice i igramo onako kako želimo. Naša liga je takva da svako svakoga može da pobijedi, dvije pobjede dižu ekipu, a dva poraza šalju u donji dio tabele. Spremni smo za izazove

Subota. 2. april 2022.

Petrovac u derbiju 27. kola Telekom 1. crnogorske fu

Ciljaju tri boda kraju serije de Iskra, Dečić, Sutjeska, Budućnost. Serija derbija za fudbalere Petrovca završava se današnjim okršajem s aktuelnim šampionom na stadionu ,,Mitar Mićo Goliš“.

PRIŽELJKUJU SLAVLJE: Fudbaleri Jezera

Jezero

Rudar

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion Gradski. Kapacitet: 7.000.

Sudija: M. Bošković.

Pomoćnici: V. Đuranović i U. Rašović.

Početak: 15 časova Asanović Dedić

V. Radenović Radunović Lambulić

Kontić

Vuković Adžović

Mendi

Faust

Bošnjak

Gašević

Bojović

Macui

Popović

Čavor

Peličić

M. Golubović

Prenkočević Krneta

Kašćelan Agović

Trener Mladen Lambulić

Trener Rade Petrović

koji nas čekaju, a nadam se da ćemo iz meča u meč napredovati na tabeli – kaže Lambulić.

SAMO NE PORAZ

Rudar je nakon dva uzastopna poraza izgubio mirnoću u pr-

voligaškom karavanu.

Izabranicima Rada Petrovića prijeti baraž, a da bi izbjegli mjesto ispod crte – ne smiju da izgube od Jezera.

- Donedavno smo bili u boljoj poziciji, s tim što smo i tada znali da ništa nije riješeno. Izgubili smo od Zete i Podgorice, a to se odrazilo i na tabelu. Zakomplikovali smo opstanak, ali i dalje zavisimo od sebe.

Svjesni smo što nas čeka u Beranama i spremali smo se za Jezero. Bolja nam je kadrovska situacija, trenirali smo dobro tokom pauze i nadam se da će to dati rezultat protiv Jezera. Remi je prihvatljiv, a ako se ukaže šansa – nastojaćemo da pobijedimo – rekao je trener Petrović.

Pljevljaci poslije gostovanja Jezeru ulaze u težak raspored – idu na noge Budućnosti i Iskri, dočekuju Dečić, pa putuju za Nikšić...

- I zbog toga je važno da prođemo uspješno duel sa Jezerom. Fokusirani smo samo na taj meč, a čim utakmica prođe – razmišljaćemo o narednom protivniku. Čeka nas paklen raspored, ali idemo redom – zaključio je Petrović.

D. K.

Tim Nikole Rakojevića vezao je dva remija, a posljednji put slavio je 1. marta na gostovanju Jezeru. Pregršt motiva za ,,nebo-plave“ pred okršaj pod Malim brdom.

- Čeka nas još jedna zahtjevna utakmica, kojom ,,izlazimo“ iz teškog rasporeda tokom kojeg smo igrali s ekipama iz gornjeg dijela tabele. Djelovali smo dobro u proteklom periodu, ali da bismo uhvatili pravi priključak u borbi za Evropu potrebna nam je pobjeda protiv Budućnosti. Ne smijemo da dozvolimo da konkurenti uvećaju razliku – kazao je kapiten Marko Marković, koji je tokom pauze u prvenstvu imao zdravstvenih problema, ali će se naći u protokolu.

Petrovac je izgubio oba duela s Budućnošću ove sezone – u prvom krugu bilo je 3:2 pod Malim brdom, u drugom 2:1 pod Goricom.

Treća sreća za ,,nebo-plave“?

- Budućnost ima kvalitet u svim linijama tima. Igraju dobar fudbal, ali očekujem da na našem terenu, uz veliku želju i požrtvovanje, odigramo taktički mudro i izađemo kao pobjednici – poručio je Marković.

Trener Nikola Peco Rakojević ne može da računa na Jovana Vujovića, koji nije trenirao zbog bolesti.

UVIJEK NA POBJEDU

Budućnost teško može da se

Duel Boričića i Petrovića sa prošlog meča Budućnost - Petrovac

uključi u trku za titulu, a do kraja prvenstva mora da vodi računa da ne kompromituje drugo mjesto na tabeli.

Utakmica pod Malim brdom prilika je za ,,plave“ da se vrate pobjedama nakon šokantnog poraza od Jezera pod Goricom uoči reprezentativne pauze.

- Milina je igrati u Petrovcu.

Prošle polusezone tamo smo odigali super utakmicu, bilo je pet golova i mi smo pobijedili.

Na licu mjesta odredićemo na koji način bi trebalo da igramo – da li ćemo morati dugim loptama ili nešto što forsiramo cijele godine – rekao je trener Aleksandar Nedović.

Stil igre zavisiće od uslova, bu-

Podgorica protiv Dečića traži bodove za nikad bližu luku spasa

Čuvaju san o opstanku bez baraža PODGORICA - Fudbaleri Podgorice nikako da naprave seriju pozitivnih rezultata, ali su na svom terenu uspjeli da povežu dobar niz.

Podgorica je nakon poraza od Budućnosti vezala tri pobjede i dva remija u Lješkopolju, a dobar niz na ,,DG areni“ Podgoricu je približio sigurnoj zoni.

Ali već danas Podgorica može biti nikad bliža luci spasa, ali je neophodno da protiv Dečića ostvare pozitivan rezultat.

- Očekuje nas jako težak i zahtjevan meč. Ali dobro smo se spremali i sigurno da maksimalno fokusirani i motivisani očekujemo duel sa Dečićem.

Znamo da će biti teško, da Dečić ima jedan od najkvalitetnijih sastava u ligi, ali i pored toga nastojaćemo da napravimo do-

Podgorica je trenutno na ,,minus četiri“ u odnosu na Rudar i Jezero, koji upravo danas igraju međusobni duel, što znači da Lješkopoljci imaju šansu da zaostatak dodatno istope.

- Ne bavimo se teorijama, gledamo samo sebe. Očekuje nas jak meč, kvalitetan protivnik, ali velikom željom i borbenošću treba nastojati da se ostvari dobar rezultat - naglasio je Muharemović.

BEZ PRAVA NA KIKS

Sa prethodnog meča Podgorica - Dečić

bar rezultat. Dečić igra dobro i kod kuće i u gostima, ima sjajne pojedince i nijesu slučajno postavili velike ambicije. Ali potrebno je da dobro uđemo u

meč, jako, odgovorno i disciplinovano i sigurno da možemo do povoljnog ishoda - kazao je ofanzivac Podgorice Halil Muharemović.

Dečić sa druge strane nema mnogo opcija. Tuzani jednostavno dolaze da pobijede.

Dečić ima dva boda manje od trećeplasirane Iskre i pet od Budućnosti, tako da ih svaki novi kiks dodatno udaljava od evropske zone.

- Odreagovali smo na pravi na-

čin kada je bilo najpotebnije i najvažnije. Nakon rezultatske krize uspjeli smo da budemo pravi u meču bez prava na grešku. I sada nakon pauze vjerujem da ćemo djelovati kao protiv Mornara. Podgoricu dobro poznajemo, znamo da imaju kvalitet, ali naravno da razmišljamo o pobjedi - istakao je nekadašnji član Podgorice, a sada univerzalac Dečića Jovan Nikolić.

Utakmicom protiv Podgorice Dečić otvara seriju mečeva protiv ekipe iz donjeg dijela i jasno je da mora biti maksimalan.

- Slijedi finiš kada će svi biti motivisani. Imamo timove koji jure Evrope, neko opstanak, nego da izbjegne baraž, tako da će biti veoma neizvjesno. Ne smijemo nijedan meč shvatiti olako. Podgorica se digla, pokazala je to partijama u posljed-

Podgorica

Dečić

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: ,,DG arena“. Kapacitet: 4.000.

Sudija: M. Savović. Pomoćnici: V. Todorović i S. Jovanović.

Početak: 17 časova Ivezić

Ukšanović

Cicmil

Đajić Boljević

Maraš

Čelebić

Terzi Sentoku

Vuković Mrvaljević Bećiraj Janketić

Pešukić Božović

Vučaj

Božanović

Đeljaj

Drešaj Nikolić

Tući

Dragojević

Trener Nenad Vukčević

Trener Miljan Radović

njih nekoliko kola, ali nadam se da ćemo biti uspješni - jasan je Nikolić.

R. P.

Arena

Subota. 2. april 2022.

Rezultati i tabele Petrovac

Budućnost

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion pod Malim brdom. Kapacitet:1.500. Sudija: N. Dabanović.

Pomoćnici: M. Đukić i A. Đikanović.

Početak: 14 časova Radulović MIkijelj

Bumbar

Milić

Marković Perović

Tačibana

Boričić

Rolović Mijović

Milošević

Đukanović

Đuričković

Terzić Raičković Ražnatović

Raspopović Adžić

Ćuković Pavličić

Trener Nikola Rakojević

Trener Aleksandar Nedović



U timu Petrovca neće biti zbog bolesti Vujovića, dok za Budućnost zbog kartona neće igrati Ivanović, a zbog povreda neće biti ni Mirkovića, kao ni Dragojevića

dući da je kišni talas posljednjih dana zahvatio Crnu Goru.

- Vidimo kakvo je vrijeme. Klimatski uslovi nijesu nikome naklonjeni i biće teško za igru.

Ipak, ne pridajemo tome mnogo značaja. Kako njima, tako i nama. Poštujemo maksimalno ekipu Petrovca, odigrali smo već dvije utakmice sa njima i

PETROVAC: Petrovac - Budućnost (14h) BERANE: Jezero - Rudar (15h) PODGORICA: Podgorica - Dečić (17h) GOLUBOVCI: Zeta - Iskra (17h) BAR: Mornar - Sutjeska (18h) 1. Sutjeska 2. Budućnost 3. Iskra 4. Dečić 5. Petrovac 6. Mornar 7. Jezero 8. Rudar 9. Podgorica 10. Zeta

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

16 13 12 10 9 7 8 7 6 3

8 6 6 10 10 10 5 8 7 8

2 7 8 6 7 9 13 11 13 15

42:18 49:34 33:24 38:29 41:38 21:29 26:34 28:38 26:42 22:40

56 45 42 40 37 31 29 29 25 17

Vuković

Popović

znamo da imaju kvalitet čim se bore za Evropu. Oni imaju svoju računicu, a mi svoju.

Idemo tamo da igramo na pobjedu – ističe Nedović.

Podgoričani zaostaju 11 bodova za vodećem Sutjeskom, a iza sebe imaju Iskru koja je na ,,minus tri“.

Budućnost je tim koji je dao najviše golova (49), ali i ekipa koja je kapitulirala 34 puta u prethodnih 26 kola.

Odsustvu čvrstine i sigurnosti odbrane pripisuje se veliki zaostatak za liderom.

- Najviše pažnje tokom pauze obratili smo na zadnju liniju.

19

Mornar večeras (18 h) dočekuje lidera šampionata

udbalske lige dočekuje Budućnost

a na erbija

Telekom 1. CFL

LISTA STRIJELACA 10 - Raičković (Budućnost), Vuljaj (Dečić), Miličković (Petrovac) 9 - Ivanović (Budućnost), Bašić (Petrovac) 7 - Camaj (Dečić), Sekulić (Iskra), Živković (Rudar), Vukčević (Zeta)

Ne mislim, naravno, da je samo odbrana kriva za ovoliki broj primljenih golova. Kompletan tim mora da se posveti određenim stvarima – da ne bude da smo kažnjeni za bilo koji prelazak centra. Posvetili smo se i održavanju fizičke spreme, znajući da slijedi period u kojem igramo sedam utakmica. Potrudićemo se da do kraja prvenstva odigramo što bolje – da primimo što manje golova, a onda će i rezultati biti bolji – poručio je strateg ,,plavih“.

Nedović se konstantno suočava sa kadrovskim problemima.

- Kadrovski problemi prisutni su već sedam-osam mjeseci.

Ivanović je u prošlom kolu dobio crveni karton, Mirković je doživio bizarnu povredu, pojavljuju se smetnje kod golmana Dragojevića... To su stvari na koje smo navikli. Ne želimo da pričamo o tome, niti nam treba alibi. Ne možemo ništa promijeniti sa pričom na tu temu. Svi igrači koji istrče, trebalo bi da pruže maksimum kako bismo zabilježili pobjedu – zaključio je Nedović.

Ne. K – D. K.

Barani spremni da zaustave Sutjesku PODGORICA – Mornar je dugo bez pobjede na svom terenu, a danas dočekuje lidera – ekipu Sutjeske, po svemu sudeći i novog šampiona. Ali, i pored toga Barani su spremni da „pokažu zube“ i zaustave lidera, svjesni da im je sada svaki bod dragocjen.

Barani su na „Topolici“ ove sezone savladali samo Podgoricu i Jezero, još u avgustu, a od tada i na utakmicama gdje su imali totalnu dominaciju nijesu uspjeli da dođu do trijumfa.

Međutim, tokom prvenstvene pauze zbog obaveza naših reprezentativnih selekcija na ,,Topolici“ vrijedno se radilo i sada, pa sa dosta motiva očekuju meč sa Sutjeskom.

- Zna se da je Sutjeska favorit.

Od starta su lideri, konstantno uvećavaju prednost na vrhu i to govori o njihovom kvalitetu.

Sutjeska ima dobar tim i veliki roster, što pravi razliku, ali i pored svega toga naravno da razmišljamo pozitivno i nadamo se povoljnom rezultatu – rekao je Boško Guzina, napadač Mornara.

Barani su napravili pozitivnu seriju, ali je ona prekinuta u prošlom kolu kada su poraženi od Dečića – 4:0. Baš zbog toga, pauza je došla možda u pravi čas, pa sada na ,,Topolici“ očekuju reakciju i bolje izdanje.

- Sigurno da možemo mnogo bolje. Pauza nam je dobro došla, mnoge neke stvari nastojali smo da korigujemo. Nadam se da možemo odigrati dobar meč i da ćemo se na pravi način suprotstaviti lideru – naglasio je Guzina.

LIDER ŽELI BREJK

Sutjeska će danas, treći put ove sezone, odmjeriti snage sa Mornarom, drugi put na ,,Topolici“. U prvom krugu bilo je 2:0 za Sutjesku, zatim je Mor-

Duel Guzine (Mornar) i Augusta (Sutjeska)

Mornar

Sutjeska

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: SRC ,,Topolica”.

Kapacitet: 2.500. Sudija: R. Pajović.

Pomoćnici: M. Paunović i J. Tatar.

Početak: 18 časova Vukčević

Kajević

Baošić

Perišić Cvijović

Ćetković

Seratlić

Kaluđerović Grbić

Sekulović Raičević

Knežević

Nikač

Janjić

Matanović

Augusto Eraković Vučić

Mitrović Drešković

Drinčić

Giljen

Trener Andrija Delibašić

Trener Milija Savović

nar izvukao remi kraj Bistrice, a danas lider vjeruje da može do novog brejka.

U timu Milije Savovića izvjesno je da neće biti Libijca Zakarije, jer je rovit i nije trenirao nekoliko posljednjih dana. Međutim, i pored toga

svi u taboru Nikšićana vjeruju da će i nakon pauze nastaviti u dobrom ritmu i pobjedom napraviti još jedan korak ka konačnom cilju – tituli.

- Na „Topolici“ je uvijek teško igrati. Mornar je dobra ekipa, ali očekujem da će biti sličan meč kao posljednji put kada smo igrali u Nikšiću. To kažem jer je nevrijeme, očekujemo težak teren, a i posljednji put je padala kiša kada smo igrali sa Baranima. Nama više odgovora dobar i suv teren, ali biće nam isti uslovi i vjerujem da će kvalitet presuditi – objasnio je defanzivac Sutjeske Filip Mitrović.

Iako je Mitrović štoper, prinudno je morao odraditi posao na poziciji desnog beka, a upravo na toj poziciji ostavio je odličan utisak.

- Zadovoljan sam svojim učinkom u posljednjih nekoliko kola. Igram na poziciji desnog beka, koja nije moja, ali važno je da funkcionišemo. Fudbal je kolektivna igra, pojedinci se iz meča u meč ističu. Sutjesci dobro ide ove sezone, ja volim da igram i dobro sam se snašao na ovoj poziciji. Vjerujem da ću i danas u Baru biti dobar – objasnio je Mitrović. R. P – Ra. P.

Zeta mora da pobijedi Iskru, Ukrajinac Zahorulko nova opcija u napadu Deset kola je do kraja Telekom 1. CFL, a Zeta zaostaje velikih osam bodova za posljednjeplasiranom Podgoricom.

Situacija nije ,,ružičasta“, ni bodovno ni finansijski, a ,,vukove“ čeka serija mečeva s ekipama iz gornjeg dijela tabele - Iskrom, Dečićem, Sutjeskom, Petrovcem...

- Smanjili smo zaostatak na osam bodova, ali nedostaje nam kontinuitet - konstatuje trener Dragoljub Đuretić.

- Ići ćemo na pobjedu u svakom meču do kraja, bez obzira na cijelu situaciju. Iskra trenutno ima najbolji vezni red i napad u ligi, a jaki su i ,,pozadi“ s golmanom Kordićem, Bakračem, Pešukićem... Bez dileme, individualni kvalitet je na njihovoj strani, ali nećemo izaći da se branimo, kao što nijesmo ni u jednom meču.

Zeti u posljednje vrijeme bolje ide na strani, nego kod kuće.

-

,,Vukovi“ pribijeni uz zid

Imamo dobru transformaciju po oduzetoj lopti kad rival napada, ali imamo problem kad se protivnik povuče jer nemamo toliko individualnog kvaliteta da to ,,probijemo“. U svakom slučaju, vjerujemo u mjesto u baražu sve dok postoji teoretska šansa, mada znamo da će biti veoma teško - kazao je Đuretić.

Iskusni strateg ne može da računa na Ognjena Đinovića i Đorđija Vukčevića, moguće i na Zvonka Ceklića, ali će se u protokolu naći novo ime.

FIFA je dozvolila igračima koji nastupaju u Ukrajini da promijene sredinu, a jedan je odabrao Zetu - na ,,Trešnjicu“ je stigao Artur Zahorulko, dvadeset devetogodišnji ofanzivac iz Odese. Šahtjor ga je pozajmljivao Zarji, Iličevecu i Vorksli, nastupao je i

za Olimpik iz Donjecka i Ruh, a od 2019. za drugoligaša Nivu iz Vinice.

- Nije dovoljno spreman budući da jedno vrijeme nije trenirao, ali makar imamo opciju više u napadu. Biće na klupi - najavio je Đuretić.

BEZ POTCJENJIVANJA

Ako je suditi po riječima trenera Milivoja Novovića, dvosedmična pauza je išla naruku onim igračima koji su željeli da podignu nivo fizičke spreme, nekima da se vrate na zeleni tepih nakon povreda, dok pojedinim prvotimcima nije pogodovao odmor zbog činjenice da su već bili u dobroj formi.

Međutim, sve rečeno je samo puka konstatacija ili subjektivni komentar jer su u praksi sve

tri varijante moguće budući da jedino odmjeravanje snaga na terenu može da potvrdi neku od njih. Tačnije, Iskra „mora“ opravdati nezahvalni epitet favorita u vjerovatno jednom od najtežih mečeva tekućeg šampionata. Doduše, tradicija je na strani Danilovgrađana koji su na ,,Trešnjici“ odigrali neriješeno 1:1, a na stadionu „Braće Velašević“ slavili 3:1. Ali u ovom trenutku, kada su bodovi neophodni i jednima i drugima, ne mora ništa da znači osim dobre inspiracije da je jedna ekipa sruši, a druga zadrži.

- Sve je jasno i nema nikakvih nepoznanica. Domaćin se grčevito bori za ostanak u društvu najboljih, dok je naš cilj da napravimo korak dalje ka Evropi. Zato ne smijemo dozvoliti luksuz da nas

zavara trenutna pozicija Zete koja s obzirom na potencijal kojim raspolaže i kolektivnu snagu, ne zaslužuje ulogu fenjeraša.

Naprotiv, to je ekipa koja zna što hoće i koja može da baci na pleća i visoko rangirane timove, što je potvrdila u susretima s Rudarom i Petrovcem. Naša obaveza je da budemo na onom nivou pristupa igri i sa dovoljno motivacije kao u minula dva okršaja sa Mornarom i Podgoricom osvrnuo se Novović na statistiku prije pauze.

- Za povoljan rezultat u Golubovcima moramo se izboriti maksimalnim zalaganjem od prvog do posljednjeg minuta utakmice. Spremni smo za nadigravanje i nije isključeno da nijanse i bolja koncentracija odluče pobjednika. Jednostavno rečeno moramo biti na visini zadatka i odgovoriti na pravi način ovom velikom iskušenju - istakao je Novović koji neće jedino moći

Zeta

Iskra

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: Trešnjica. Kapacitet: 4.000.

Sudija: N. Vođević.

Pomoćnici: D. Dević i I. Tomašević.

Početak: 17 časova Velimirović

Tuzović

Đukanović

Roganović

Đurović

Krstović

Burzanović

Miranović Tačibana

Maraš

Sekulić

Pupović

Perović

Kojašević Jamamoto

Šahman Pavlićević

Tučević

Pešukić Vukotić

Bakrač Kordić

Trener Dragoljub Đuretić

Trener Milivoje Novović

da računa na usluge Makedonca Najdenova zbog lakše povrede.

Ne. K - B. K.

Arena

FOTO: FIFA

20 Sportski miks

Košarkaši Budućnost Volija danas (17 h) gostuju Krk

U Novom Mest nema mjesta za

SVJETSKO PRVENSTVO U FUDBALU: Žrijeb spojio Španiju i Njemačku, Francuska sa Danskom

Hrvatska sa Belgijom, repriza 2018. za Srbiju PODGORICA - Žrijeb Svjetskog prvenstva u fudbalu nije donio nijednu ,,grupu smrti“, ali je najavio možda nikad ujednačeniju preliminarnu rundu i jednomjesečni spektakl na azijskom tlu.

Aktuelni šampion svijeta Francuska na Mundijalu će igrati sa Danskom, Tunisom, te pobjednikom interkontinentalnog baraža - Peruom, Australijom ili Bahreinom.

Hrvatska, viceprvak sa Mundijala u Rusiji 2018, žrijebana je sa Belgijom, Kanadom i Marokom.

- Dobro smo prošli. Nijesmo mogli očekivati laku grupu, ovo je Svjetsko prvenstvo. Kanada napreduje i sjajna je bila u svojim kvalifikacijama, neće nam biti lako. Tu su Vaha (VahidHalilhodžić, prim. aut) i Maroko, znamo koliko je on dobar selektor, ali mi se možemo spremiti i ići na pobjedu u svim utakmicama - rekao je selektor ,,vatrenih“ Zlatko Dalić.

- Igramo s Marokom, pa s Kanadom i onda s Belgijom. Moramo ići korak po korak, vjerujem da ćemo se pripremiti. Htio sam da izbjegnem Francusku jer u zadnje vrijeme s njima igramo

jako puno. Sve drugo je bilo nekako po željama.

Srbija, drugi predstavnik sa prostora nekadašnje SFRJ na SP, imaće dva ista rivala kao prije četiri godine - Brazil i Švajcarsku, a za prolaz u osminu finala boriće se i sa Kamerunom.

- Zaista čudna situacija, slična grupa kao u Rusiji prije četiri godine. Tada nijesmo uspjeli da prođemo u osminu finala, sada imamo priliku za popravni. Neće biti lako, ali vjerujem da možemo da osvojimo jedno od prva dva mjesta. Brazil je u svakom slučaju najzvučnije ime, Švajcarska tradicionalno nezgodan protivnik, ali i to je lijepa prilika da im se revanširamo za poraz u Kalinjingradu. Što se tiče Kameruna, riječ je o tipičnoj afričkoj reprezentaciji koja je fizički mnogo jaka i uvijek mogu da naprave probleme. Vjerujemo u sebe i idemo u Katar sa ciljem da napravimo novi podvig - izjavio je kapiten Srbije Dušan Tadić.

Duel Hrvatske i Srbije moguć je u četvrtfinalu, a u istoj rundi putevi bi mogli da se ukrste Brazilu i Španiji.

Poslastica grupne runde biće okršaj ,,crvene furije“ i Njemač-

ke, koje su žrijebane u grupu E, zajedno sa Japanom i pobjednikom meča Kostarika - Novi Zeland.

Prvenstvo će 21. novembra biti otvoreno duelom domaćina Katara i Ekvadora u grupi A, u kojoj je apsolutni favorit Holandija, a veliku šansu za prolaz imaće i Senegal na čelu sa Sadijom Maneom.

U grupi B je moguć ostrvski derbi budući da će jedan od rivala Engleske biti pobjednik preostalog evropskog baraža, u kojem će igrati Vels i pobjednik duela Škotska - Ukrajina.

Sa ,,gordim Albionom“ igraće i Iran i Sjedinjene Američke Države.

Lionel Mesi će u Kataru imati vjerovatno posljednju šansu da se domogne ,,boginje“, a prolaz u osminu finala ne bi smio da dođe u pitanje u konkurenciji Saudijske Arabije, Meksika i Poljske.

Posljednji nastup na SP gotovo sigurno upisaće i vječiti Mesijev konkurent, Kristijano Ronaldo, koji će sa Portugalom odmjeriti snage sa Ganom, Urugvajom i Južnom Korejom.

Ne. K.

PODGORICA – Kako će se poraz od Burga u Evrokupu i teška povreda Vilija Rida odraziti na ekipu Budućnost Volija, moglo bi se vidjeti u naredna tri meča u gostima – protiv Krke i FMP-a u ABA ligi, te Burse u Evrokupu. Šokantan poraz od francuskog predstavnika u ,,Morači“ i kraj sezone za startnog centra ,,plavih“, mogli bi psihološki negativno da djeluju na tim Aleksandra Džikića, posebno u situaciji kada je forma daleko od željenog, daleko od igara prije posljednjeg Fibinog ,,prozora“, nakon kojeg je uslijedio veliki pad (šest poraza u posljednjih osam mečeva na dva fronta). Uostalom, prvi put u sezoni u ,,Morači“ su se od navijača čuli zvižduci upućeni ekipi, bilo je i uvreda na račun igrača, ali i prozivanja uprave podgoričkog kluba.

Sve to je dodatno ,,zagrijalo“ ionako komplikovanu atmosferu u ekipi Budućnosti pred završnicu, u kojoj se odlučuje sudbina sezone, u kojoj su Podgoričani dugo bili u igri za prva dva mjesta pred plej-of ABA lige, kao i za prednost domaćeg terena u osmini finala plej-ofa Evrokupa.

Sada je potrebna reakcija ekipe, a tome će morati da doprinos da posebno Džikić, čija je ekipa protiv Burga u pojedinim momentima, i to nakon vođstva, neshvatljivo djelovala ,,raštimovana“ u oba pravca. Budućnost je ove sezone u više navrata pokazala karakter kad je bilo teško, u trenucima kada je ekipa, zbog povreda i korona virusa, jedva imala po osam igrača za igru.

Zato je u današnjem meču u Novom Mestu protiv Krke (17 sati) potrebna Budućnost borbena i agresivna, sa energijom ekipe koja je još uvijek u igri za visok

DANAS POČINJE FAJNAL-FOR WABA LIGE DO 15 GODINA: Dva crnogorska tima u završnici

Primorje mjerka finale PODGORICA – Danas i sjutra odigraće se završni turnir WABA lige do 15 godina, a četiri najbolja tima juriće trofej u Herceg Novom.

Jelena Bulajić u akciji

Subota. 2. april 2022.

U prvom polufinalu od 17 časova igraju Ratgeber Akademija iz Mađarske i Sea Stars iz Tivta, dok od 19 časova igraju domaće Primorje i Trešnjevka iz Zagreba. Već u nedjelju igraće se utakmice za treće mjesto i veliko finale.

- Ovogodišnje izdanje WABA U-15 zbog poznate situacije sa pandemijom bilo je nešto skromnije. Samo sedam ekipa se prijavilo za takmičenje. Ipak, uz sve probleme uspjeli smo regularni dio završiti u predviđenom roku i na kraju dobiti učesnike završnog turnira. Ovog vikenda tako ćemo dobiti i 16. pobjednika ovog takmičenja kod pionirki – rekao je Željko Ciglar, komesar takmičenja.

Primorje se potrudilo da završnicu organizuje na najbolji način, a u Herceg Novom potajno se nadaju i kruni.

- Zadovoljna sam što smo dobili organizaciju završnog turnira i uvjerena da je naša mlada ekipa zaslužila da na svom terenu odigra dva najvažnija meča u sezoni. Ovo će biti prilika malim Primorkama da se na najbolji način predstave novskoj publici i ljubiteljima košarke. Nadam se da ćemo opravdati ulogu favorita i da će zlato ostati u Herceg Novom, a takođe sam sigurna da će organizacija biti na visokom nivou uz sjajan ambijent i pune tribine – istakla je Željka Ratković, direktorica Primorja.

Svoju šansu traži i tivatski Sea Stars.

- Zadovoljni smo što smo prve godine u ovom elitnom takmičenju ostvarili plasman među četiri najbolje ekipe. To je za nas veliki uspjeh, ali naravno ne želimo da se zaustavimo na tome, već se spremamo da iznenadimo favorite i domognemo se jedne od medalja. Ostaje žal što nijesmo dobili domaćinstvo ove godine, ali naravno biće prilike i za to – naglasio je Backo Backović, trener Sea Starsa.

R. P.

Zoran Nikolić na prvom meču sa Krkom u ,,Morači“

plasman u oba takmičenja…

- Očekuje nas težak meč. Krka je posljednja na tabeli, trudi se da izbjegne ispadanje, pa neće biti lako igrati taj meč. Prethodnih sezona smo imali probleme sa njima u Novom Mestu, tako da znamo da neće biti lako. Trudimo se da izađemo iz lošeg ritma.

Daćemo maksimum da opet uđemo u pobjednički niz – ističe centar ,,plavih“ Zoran Nikolić, na kome će, zajedno sa Filipom Barovićem, biti još veća odgovornost i opterećenje nakon povrede Rida.

Budućnost je u prošlom kolu

protiv Cibone prekinula niz od tri poraza u ABA ligi (Zadar, Partizan, SC Derbi). Podgoričani i dalje sami odlučuju o svojoj sudbini kada je treće mjesto u ligaškom dijelu u pitanju, jer imaju poraz i meč manje od Cedevita Olimpije. Ali, više nemaju prava na kiks, posebno što je tim iz Ljubljane u odličnoj formi u ABA ligi u Evrokupu gdje je posljednji poraz doživio 31. januara od Budućnosti u ,,Morači“, a nakon toga je nanizao 13 pobjeda na dva fronta.

Za Krku je meč protiv Budućnosti (u ,,Morači“ je protiv ovog

NBA: Veliki preokret i pobjeda Čikaga, Milvo

Derozan brojao do 5 Trijumf karaktera i znak uspona forme: Čikago Bulsi pobijedili su Los Anđeles Kliperse 135:130 nakon produžetka, u meču u kom su imali 16 poena deficita u trećoj četvrtini.

Naš Nikola Vučević ponovo je odigrao izuzetno i potvrdio dobru formu pred plej-of, sa 22 poena i 14 skokova. Junak trijumfa, ipak, bio je krilo Demar Derozan: ubacio je čak 50 poena uz šest asistencija i pet skokova za 43 minuta na parketu.

Bek Lavin dodao je 21 poen. Čikago sada ima skor 45-32, trijumf manje od Filadelfije koja je na četvrtom mjestu Istočne konferencije, uz dva poraza više. Ova pobjeda Bulse

drži sigurno iznad plej-in zone. Klipersi (37-40) su osmi na Zapadu.

Subota. 2. april 2022.

Arena

Sportski miks

21

ki, u 25. kolu Admiralbet ABA lige

Damjanović: Znamo što nas čeka u ovom meču Trener Krke Dalibor Damjanović kaže da je ,,Budućnost kvalitetna i iskusna ekipa koju vodi odličan trener Aleksandar Džikić“.

- Kao i uvijek, ove sezone imaju visoke ambicije u Admiralbet ABA ligi. S obzirom na to da smo ubjedljivo izgubili u gostima od njih, znamo šta nas čeka u ovom meču. Moramo da budemo spremni na njihovu čvrstinu pod košem, skok u napadu, sjajnu tranziciju i odličan šut sa daljine. Ne znam kako da to ograničimo na minimum, ali moramo da damo sve od sebe, da budemo pozitivni i odlučni tokom cijelog meča, a na kraju ćemo vidjeti šta će nam to donijeti – rekao je Damjanović.

rivala slavila sa ubjedljivih 110:64), praktično, ,,posljednji voz“ u borbi da izbjegne posljednje mjesto i direktno ispadanje iz ABA lige (Split ima dvije pobjede više i bolji je međusobno). Krka je, uz to, posljednjih godina bio nezgodan protivnik Budućnosti, koja je u Novom Mestu gubila uzastopno u sezonama 2018/19 i 2019/20. Prvi od dva poraza ,,plavi“ su doživjeli pod vođstvom sadašnjeg trenera Džikića, 24. decembra 2018. godine sa 69:64. Nekoliko dana nakon toga Džikić je smijenjen (između Krke i smjene dogodio

KK BUDUĆNOST VOLI

stu a kiks Ridu pukla Ahilova tetiva, slijedi mu duga pauza Stigla je potvrda onoga na šta se posumnjalo odmah nakon meča sa Burgom – za Vilija Rida je sezona završena, pošto je pregled magnetnom rezonancom pokazao da je centru Budućnost Volija pukla Ahilova tetiva.

Zbog težine povrede, pauza će biti duža, do šest mjeseci, nakon čega, ako sve bude u redu, slijedi postepeni povratak u ritam, što znači da će Rid propustiti dobar dio i iduće sezone.

Istu povredu je u finišu prošle sezone, sredinom juna, imao i bek Mornara Nemanja Vranješ, koji se tek nedavno uspješno vratio na teren.

S obzirom na to da je sa ,,plavima“ imao ugovor do kraja, Rid je po svemu sudeći na najgori mogući način završio misiju u podgoričkom klubu, za koji drugu uzastopnu sezonu neće nastupati u završnici sezone. Podsjećanja radi, Rid se prošle sezone povrijedio u četvrtom meču finala plej-ofa ABA lige, pa je preskočio majstoricu sa Crvenom zvezdom, kao i završnicu domaćeg prvenstva i Kupa.

Američki centar se povrijedio u finišu prvog poluvremena utakmice sa Burgom, kada se stropoštao na parket. Pošto nije mogao da nastavi sa igrom, bilo je jasno da povreda nije bezazlena, a Rida su na poluvremenu morali sa terena da iznesu Zoran Nikolić i Donatas Tarolis. Po završetku utakmice Rid je izašao iz dvorane na štakama, sa zavijenim flesterom iznad pete, kada je bilo jasno da se radi o povredi Ahilove tetive, ali se stepen težine povrede mogao potvrditi nakon pregleda magnetnom rezonancom.

Odsustvo centra koji uskoro puni 32 godine, i kome slijedi operacija i dug oporavak, biće veliki hendikep za Budućnost u završnici sezona na dva fronta, u ABA ligi i Evrokupu. Rid je ove sezone u ABA ligi prosječno bilježio 13,3 poena i 6,6 skokova, dok mu je prosjek u Evrokupu 11,3 poena i 5,8 skokova.

se i poraz u Evroligi, Minhenu od Bajerna).

- U posljednje tri godine Budućnost Voli je izgubila dva puta u Novom Mestu, i to mora da bude znak da se utakmici pristupi maksimalno ozbiljno. Oni imaju dosta igrača koji umiju da igra-

ju, ako im se dozvoli da igraju u svom ritmu i na način na koji im odgovara. Imaju napadačku hijerarhiju, znamo ko su najveće prijetnje i moramo da pokušamo da pomjerimo težište njihove igre u napadu – rekao je Džikić.

S. J.

oki bolji od Bruklina u trileru

50, Vučević odličan Demar Derozan vodio Bulse do nove pobjede

Bitnu pobjedu u gostima ostvario je šampion Milvoki, protiv velikog rivala Bruklina 120:119.

Na ovaj način ,,jeleni“ su zadržali šanse za prvo mjesto na Istoku, imaju skor 48-28, samo pobjedu manje od lidera Majamija. Šut za pobjedu Bruklina promašio je Kevin Djurent, na kraju je imao 26 poena, 11 asistencija i sedam skokova. Irving je dodao 25, a Braun 23 poena u poraženoj ekipi. Fantastičan u trijumfu Milvokija bio je slavno krilo Janis Adetokumbo, sa čak 44 poena, 14 skokova i šest asistencija. Grk je šutirao izuzetno, 21-14 iz igre.

Juta (46-31) produžila je agoniju Los Anđeles Lejkersa (31-45), pobjedom 122:109 u rutinskom ritmu. Bek Mičel je upisao 29, a centar Rudi Gober 25 poena uz 17 skokova u tri-

jumfu.

Lejkersima nijesu igrale glavne zvijezde Džejms i Dejvis, a slavni bek Vestbruk je pored 24 poena imao sedam asistencija i šest skokova. Veteran, centar Hauard, pored 21 poena imao je 12 skokova. Ekipa je van plej-in zone, trenutno na tek 11. mjestu Zapadne konferencije.

Bitnu pobjedu ostvarila je Atlanta (40-37), koja sad dijeli osmo mjesto na Istoku sa Bruklinom i Šarlotom. Savladan je Klivlend 131:107.

Izuzetno su igrali bekovi ,,jastrebova“: Trej Jang je upisao 30 poena uz devet asistencija, Uerter je ubacio 23 a Bogdanović 11 poena. Klivlend, koji je pao na sedmo mjesto Istoka (skor 42-35), standardno je predvodio bek Garland sa 18 poena i osam asistencija. S. S.

Sa meča Mornar - Partizan u Topolici

Košarkaši Mornara Barsko zlato večeras (21 h) gostuju Partizanu, u 25. kolu Admiralbet ABA lige

I da su kompletni ne bi mogli da prijete PODGORICA – Sa dvije pobjede u nizu, u gostima protiv Mege i kod kuće sa Zadrom, košarkaši Mornara Barsko zlato prebrinuli su brige oko opstanka, pa preostale mečeve u ligaškom dijelu sezone (četiri meča) mogu da odigraju bez pritiska. Posebno u situaciji kada zbog problema sa povredama i bolestima igrača trener Barana Mihailo Pavićević nije imao mogućnost da na uobičajen način sprovodi treninge kroz rad ,,pet na pet“.

Mornar u takvim uslovima dočekuje večerašnje gostovanje u ,,Pioniru“ protiv Partizana (21 čas), pri čemu će Pavićević tek na utakmici znati na koga sve od igrača može da računa.

U prošlom kolu protiv Zadra, meč su preskočili Balša Živanović, Sead Šehović i Vil Mozli…

- Nijesmo mogli imati težeg protivnika u ovako teškom trenutku po nas. Tu prevashodno mislim na zdravstveni bilten. Već 15 dana kuburimo sa bolešću i povredama igrača. Svakog dana gledamo ko će se oporaviti kako bismo znali u kakvom sastavu ćemo igrati u Beogradu. Međutim, uvijek kažem – nezavisno od toga u kom sastavu ćemo igrati, dužni smo da damo svoj maksimum, kao što su momci u posljednje dvije utakmice dali i više od svog maksimuma i bili nagrađeni pobjedama – ističe trener Mornara.

U dosadašnjim duelima Mornara i Partizana u ABA ligi, Beograđani vode 7-4, dok je u Superkupu ABA lige skor 1-1.

Dva posljednja meča dobili su „crno-bijeli“. U Beogradu je u martu prošle godine bilo 83:75, a u Baru, u decembru, 66:64.

- Teško da možemo da prijetimo Partizanu u ,,Pioniru“, pogotovo kad nas dočekuje u ovakvom sastavu, predvođen Željkom Obradovićem. Na nama je da damo, ponavljam, sve od sebe, a za kakav će rezultat taj maksimum biti dovoljan, to, nažalost, ovoga puta zavisi od protivnika. Meč dočekuje-

Obradović: Mornar zaslužuje poštovanje Na nesreću Mornara, Partizan večerašnji meč dočekuje odmorniji nego što bi trebalo da bude slučaj, a sve zbog toga što nije igrao meč u Evrokupu protiv Lokomotive Kubanj, koja je isključena iz takmičenja zbog agresije Rusije na Ukrajinu.

- Još jedna utakmica u nizu, nešto različita jer smo iskoristili pauzu usljed neigranja u Evrokupu da malo osvježimo ekipu i radimo na drugačiji način. Trebalo bi da to sve bude viđeno na terenu protiv ekipe koja zaslužuje svako poštovanje. Probaćemo da odigramo najbolju moguću utakmicu – rekao je trener Partizana Željko Obradović.

Mihailović MVP 24. kola

Drugi put zaredom, Vladimir Mihailović je obilježio kolo u ABA ligi. Nakon što je bio najbolji u 23. kolu, zbog rekordnog učinka protiv Mege (47 poena), bek Mornara je izabran i za MVP-ja 24. runde. Meč protiv Zadra završio je sa 29 poena, pet skokova, devet asistencija, tri ukradene lopte i indeksom 38.

Naš reprezentativac je i kandidat za igrača mjeseca u ABA ligi, u kojoj ove sezone prosječno po meču bilježi 15,8 poena, 3,2 skoka i 2,8 asistencija, uz ukupan prosječan indeksni skor 12,7 po meču.

mo poslije dvije pobjede i dosta rasterećeni, ali sa dozom bojazni od toga u kakvom ćemo sastavu nastupiti. Nadam se da će se neki igrači oporaviti i da ćemo pružiti što jači otpor Partizanu – zaključio je Pavićević.

Mornar duel u Beogradu dočekuje sa devet pobjeda i tri poraza, dok je Partizan (19-4) nakon poraza od Cedevita Olimpije u prošlom kolu, praktično, otpao iz trke za prvo mjesto, pa će u plej-of sa drugog mjesta.

- Meč dočekujemo sa željom

da se još jednom dopadnemo beogradskoj publici i da potvrdimo dobru formu, bez obzira na to što ćemo, po svemu sudeći, i u Beogradu biti znatno oslabljeni. Do kraja ne možemo ni ka začelju tabele, ni ka plej-ofu, pa je prilika da, u preostale četiri utakmice, bez grča, pokažemo da ćemo zasluženo i iduće sezone, sedmi put uzastopno biti učesnici elitnog regionalnog takmičenja – rekao je bek Mornara Nemanja Vranješ.

S. J.

22

Arena

Sportski miks

Dušan Banićević, crnogorski vaterpolo reprezentat

Teniski turnir u Marbelji

Sezona snova u ,,malom“ španskom timu

Kovinić u polufinalu PODGORICA – Crnogorska teniserka Danka Kovinić plasirala se u polufinale turnira u Marbelji, koji se igra za nagradni fond u iznosu od 115 hiljada dolara.

Novljanka je u četvrtfinalnom meču, nakon velikog preokreta, pobijedila Italijanku Martinu Trevizan 2:1 (4:6, 6:3 i 6:3).

Kovinić je do pobjede i polufinala došla nakon dva sata i šest minuta igre.

Danka je, inače, u prva dva kola eliminisala

Sport na

Mendi Minelu iz Luksemburga 2:1 (6:7, 6:2 i 7:5) i Ruskinju Elinu Avanesjan 2:0 (6:3 i 6:4). Naredna protivnica biće joj treći nosilac, Egipćanka Majar Šerif, koja je u četvrtfinalu eliminisala Ruskinju Anu Karolinu Šmidlovu 2:0 (6:2 i 6:2) U drugom polufinalu sastaće se Njemica Tamara Korpač i Francuskinja Osian Doda.

Kovinić je 66. teniserka svijeta, a u Marbelji postavljena je za prvog nosioca.

R. P.

TV

Fudbal- Telekom 1. CFL 14.00: Petrovac - Budućnost

Košarka - ABA liga 17.00: Krka - Budućnost Voli 19.00: Split - FMP

Rukomet - Liga šampiona (ž) 16.00: FTC -Krim

Košarka - ABA liga 21.00: Partizan - Mornar Fudbal - Primera 18. 30: Selta - Real Madrid

Fudbal - Primera 21.00: Atletiko M. - Alaves

Fudbal - Premijer liga 13.30: Liverpul - Votford 18.00: Barnli - Mančester siti 18.30: Mačenster j. - Lester

Fudbal - Eredivizija 18.45: Tventa - PSV

Fudbal - Bundesliga 15.30: Bajer L. - Herta

Subota. 2. april 2022.

PODGORICA – U Sabadelju se ništa ne mora, bez pritiska sve je lakše, tako je govorio Dušan Banićević, crnogorski vaterpolo reprezentativac i član Sabadelja krajem prošle godine pred prvi polufinalni meč Evrokupa sa Barselonom. I upravo je ovakav opušteniji odnos, na krilima mladosti i sistema koji je legao Banićeviću, klub odveo do istorijskog uspjeha. Španska ekipa je osvojila Evrokup!

Sabadelj je u finalu (dvomeč) bio uspješniji od Palerma. U revanšu (u Španiji) je nadoknadio dva gola minusa i slavio 11:5. Naš reprezentativac sa ukupno tri gola ispisao je lijepu priču kluba koji broji 25 hiljada članova u gradu od oko 200 hiljada stanovnika.

- Nijesam baš očekivao ovakav rezultat, ali kako je sezona od-

Evropsko prvenstvo u džu-džici na Kritu Španac izborio polufinale mastersa u Majamiju

Alkarasov finiš za pamćenje Karlos Alkaras (18) ponovo je oduševio teniski svijet, pobjedom nad Miomirom Kecmanovićem 6:7, 6:3, 7:6 za mjesto u polufinalu mastersa u Majamiju.

Veliki španski talenat gubio je 5:3 u taj-brejku odlučujućeg seta, a potom vezao četiri poena i osigurao trijumf. Ponovo je demonstrirao izuzetnu mentalnu snagu, za drugo uzastopno masters polufinale ovog proljeća.

Nakon ovog triler-duela, čeka ga meč sa Poljakom Hurkačom, koji je u četvrtak veče šokirao drugog igrača svijeta Medvedeva 7:6, 6:3. U drugom polufinalu su Norvežanin Rud i Argentinac Serundolo.

Alkaras, teniser iz Mursije, trenutno je 16. na planetarnoj ATP listi, a nakon ovog nastupa izvjesno ga čeka novi napredak u planetarnom poretku. Prošle godine igrao je u četvrtfinalu US opena i očigledno je u velikom usponu.

R. A.

micala pokazali smo, a na kraju i dokazali koliko možemo. I to od prvog turnira u Novom Sadu, kroz veliku pobjedu nad Vašašom koja nam je omogućila ulazak u osam najboljih.

Imali smo težak meč sa Savonom, nakon dvije neriješene utakmice iz penala prošli smo dalje. Do finala smo morali da prođemo prvog favorita – Barselonu. Pobijedili smo u gostima, izgubili manjom razlikom kod kuće i u finalu sa Palermom, a uprkos povredama i bolestima nekih igrača, podigli trofej – kazao je Banićević.

Sabadelj nije najbolji tim u Španiji. Barseloneta drži primat, ali uz ovakvu igru, možda naredne, možda kroz dvije sezone mogao bi da poremeti planove evroligašu. Ali, otom-potom, ovaj klub živi sadašnjost…

- Mislim da je pun pogodak što se klub oslanja na mladi kadar

željan igre i rezultata. Vjerujem da se neće puno mijenjati u narednom periodu i da će polako, odnosno postepeno, dovoditi igrače i praviti lijepu priču.

Ključ uspjeha je u familijarnom odnosu.

- Prije svega radimo kvalitetno, posvećeni smo, ali je ključ za sve u odličnoj atmosferi.

Crnogorski reprezentativac je sa Konstantinom Averkom prošle godine iz Jadrana pojačao Sabadelj. Nije imao problema da se uklopi, a i stigao je iz jakih priprema pred OI i nakon Tokija.

- Dobro sam se uklopio u španski – brži sistem vaterpola, koji mi je od početka prijao.

U malom gradu se znao proslaviti uspjeh.

- Samo je ženska ekipa osvajala evropska takmičenja, a ovo je prvi put da je muška ekipa

Sa dodjele medalja na takmičenju na Kritu

Ani zlato, Kristini bronza

PODGORICA - Džu-džicu reprezentacija Crne Gore osvojila je zlatnu i bronzanu medalju prvog takmičarskog dana Evropskog prvenstva za mlađe kategorije na Kritu.

Najsjajnije odličje pripalo je Ani Asanović u konkurenciji takmičarki do 16 godina u borbama, kategorije preko 63 kilograma,

dok je trećeplasirana bila Kristina Radosavović (U16, do 63 kg).

Luka Trninić izgubio je meč u borbama za bronzanu medalju u kategoriji takmičara do 18 godina (borbe, -73 kg), dok su Filip Popović (U16, borbe -73 kg) i

Milica Mihaljević (U16, borbe -57 kg) ostali bez medalja.

Drugog dana takmičenja odvijaće se nastupi u duo sistemu, borbama U18 za dame, U16 za muškarce, ne-waza za U18 i U21 za muškarce, kao i ne-waza za U16 – dame.

R. A.

Priznanje za Argentinca

Đinobili u Kući slavnih Emanuel Đinobili (44) primljen je u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu i prvi je na listi za prijem za ovu godinu, potvrdili su američki mediji.

Legenda argentinske košarke četvorostruki je NBA šampion sa San Antonio Sparsima, a 2008. zaslužio je priznanje za najboljeg šestog igrača u najjačoj ligi svijeta, u kojoj je igrao 16 godina. Takođe, u Evroligi je sa italijanskim

Virtusom osvojio titulu 2001. godine.

Sa nacionalnim timom bio je olimpijski šampion u Atini 2004. godine, a ostaje zapamćen kao jedan od najkompletnijih bekova moderne košarke u igri u oba pravca i igrač koji u teškim završnicama preuzima odgovornost.

Tokom NBA karijere, koju je završio 2018. godine, Đinobili je bilježio 13,3 poena, 3,8 asistencija, 3,5 skokova i 1,3 ukradene lopte u prosjeku.

R. A.

ATRAKTIVNO I POUČNO: Sa festivala u Danilovgradu

Arena

Subota. 2. april 2022.

Sportski miks

23

tivac, sa Sabadeljom osvojio Evrokup

u

S jednog od ranijih mečeva Lovćena i Partizana 1949

Danas i sjutra utakmice SBbet Prve lige za rukometaše (16. kolo)

Dušan Banićević proslavlja osvajanje trofeja

osvojila trofej. Veoma su srećni, mada, iskreno, nijesu ovakav rezultat očekivali.

Euforija se polako stišava, Banićević sa prvim klupskim evro trofejom spokojno čeka kraj ove i početak naredne sezone.

- Trofej dosta znači jer je prvi veliki u mojoj karijeri.

Vrlo brzo klupske obaveze zamijeniće reprezentativnim. ,,Ajkule“ se okupljaju oko završnog turnira evropskih kva-

lifikacija SL. Konkurencija za mjesto je žestoka. Nekadašnji centar Jadrana, koji je debitovao na Igrama u Japanu, obećava borbu.

- Na meni je da radim i probam da se izborim za mjesto u reprezentaciji. Nadamo se dobrim rezultatima u Podgorici.

U četvrtfinalu nas čeka težak meč sa Francuskom, a cilj je da budemo među tri najbolja tima i izborimo prolaz na za-

vršni turnir Svjetske lige. Očekuje nas naporno ljeto sa puno izazova, ali za reprezentaciju je uvijek posebna energija i zadovoljstvo igrati.

Odličnu sezonu Banićević polako privodi kraju. Donijela mu je bukvalno sve što je mogao da poželi.

- Imam više samopouzdanja, ali znam da mogu bolje – u to sam siguran – poručio je Banićević.

A. M.

Derbi na Cetinju PODGORICA – Derbi 16. kola SBbet Prve crnogorske lige za rukometaše igra se u domu aktuelnog šampiona.

Lovćen će dočekati Partizan 1949 u duelu ekipa koje zauzimaju drugo i treće mjesto na tabeli. Cetinjski sastav sakupio je 26 bodova, tri više od Tivćana, s kojima je u prvom dijelu sezone lako izašao na kraj

(34:24).

Iza Lovćena i Partizana je Budućnost Podgorica, koja je u prošlom kolu preskočila Rudar, a danas će gostovati Brskovu kojeg je u februaru poslije sedmeraca eliminisala iz Kupa.

Danas će igrati i Rudar – Mornar 7.

Lider prvenstva i 99,9 odsto budući šampion, Budvanska

Raspored i tabela DANAS 18.00 - Brskovo - Budućnost Podgorica 18.30 - Rudar - Mornar 7 19.00 - Lovćen - Partizan 1949 NEĐELJA 16.00 - Sutjeska - Berane 1949 18.00 - Komovi - Danilovgrad 19.00 - Jedinstvo - B. rivijera 1. B. rivijera 2. Lovćen 3. Partizan 4. Budućnost 5. Rudar 6. Berane 7. Jedinstvo 8. Mornar 9. Brskovo 10. Komovi 11. Sutjeska 12. Danilovgrad

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

15 13 10 9 8 8 7 7 4 2 1 1

0 0 3 1 2 1 0 0 1 2 0 0

0 2 2 5 5 6 8 8 10 11 14 14

502:368 482:318 400:385 361:372 397:388 402:390 379:372 380:409 405:432 354:384 363:473 394:528

rivijera, sjutra će gostovati Jedinstvu, a preostala dva para čine Komovi – Danilovgrad i Sutjeska – Berane 1949. Ne. K.

Liga šampiona za rukometašice

Brnović i Grbić sa Krimom i FTC-om jure četvrtfinale PODGORICA – Revanš mečevi osmine finala rukometne Lige šampiona u Budimpešti i Francuskoj otkloniće dileme oko dva upražnjena mjesta za četvrtfinale Lige šampiona.

Krim naše reprezentativke Tatjane Brnović sa zalihom od sedam golova (33:26) stigao je u Mađarsku na megdan FTC-u naše Itane Grbić i probaće da napravi iznenađenje. Male su šanse, ali pred punim tribinama je sve moguće. Tim iz Slovenije je u prvom meču nakon

odmora pronašao recept i sa raspoloženom Anom Gros (13 golova) došao do zalihe koja ga je približila cilju.

Neizvjesnost je zagarantovana u Francuskoj.

Brest juri minus od gola (25:24) protiv danskog Odenzea i u blagoj je prednosti. Vicešampion ima veću rotaciju, a kod kuće teško gubi.

Oba četvrtfinalna duela počinju u 16 sati.

Dva sata kasnije u Francuskoj će Mec sačekati Borusiju nakon što je u Njemačkoj slavio 30:22. Očekuju direktan prolaz Francuskinja na završni turnir Lige šampiona.

A. M.

Održan 3. Festival borilačkih vještina u Danilovgradu

Pred apsolventima veliki izazovi PODGORICA - U JU VSŠ Policijska akademija u Danilovgradu održan je 3. Festival borilačkih vještina i sporta, koji je okupio 11 klubova iz različitih borilačkih sportova.

Otvarajući festival direktor Policijske akademije Dragan Pavličić kazao je da ova manifestacija pruža priliku da prisutni, kroz revijalni program, upoznaju sadašnje i buduće šampione i to ne samo nacionalne, već i regionalne pa i šire.

- Ovo je prilika da se polaznici Policijske akademije uživo upoznaju i sa svim sportovima koje još nijesu mogli apsolvirati, na Akademiji. Dijelim zadovoljstvo sa svim prisutnima zbog ove izuzetne ideje, koja će

nam otvoriti ne samo oči, već i srce, da sport još više zavolimo - poručio je Pavličić.

Predstavnica lokalne samouprave Danilovgrada Olivera Pavićević kazala je u svom obraćanju da kada učite o borilačkoj vještini riječ je o poštovanju dok je istinska snaga u duši i duhu a ne u mišićima.

- Kao neko ko je bio član kolektiva srećna sam što Policijska akademija stvara uslove za razvoj sportova, između ostalih i borilačkih vještina što pruža priliku mladim ljudima da se ogledaju u spretnosti i snazi sa ciljem da jednog dana tu spretnost i snagu upotrijebe u zaštitu vrijednosti koje njeguje Crna Gora.

Svoje vještine i umijeće na festivalu prikazali su članovi: Karate kluba

Budućnost, Girevoj kluba ,,G-force“, Aikido kluba ,,Centar“, Gimnastičkog kluba ,,Enigma“, MMA Team Zabjelo, Tekvondo kluba ,,,Montenegrostars“, Brazilskog džiu-džicu kluba ,,Mataleao“, Džiu-džicu kluba ,,Feniks“, Fitnes kluba ,,City fitness“, Džudo kluba „Onogošt“ i Streličarskog kluba „Podogrica“.

Svim klubovima učesnicima Festivala uručeni su prigodni pokloni i zahvalnice.

Festival je zatvorio crnogorski proslavljeni bokser i pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Radošević koji je tom prilikom istakao da je čast i ponos stajati na braniku domovine.

- Naša sposobnost, prije svega odlučnost, su garancija našim građa-

nima za miran i bezbrižan život. Mi smo tu da vam našom sposobnošću i obučenošću garantujemo bezbrižno detinjstvo, lijepu mladost i dostojanstven život - istakao je Radošević.

30 26 23 19 18 17 14 14 9 6 2 2

- Da bi u tome bili uspješni pred svima nama je velika odgovornost i težak i mukotrpan rad i samo to garantuje uspjeh u našem viteškom pozivu - zaključio je Radošević.

R. P.

24

Feljton

Subota, 2. april 2022.

4.

OSVRT NA ZABORAVLJENU KNJIGU NIKOLE P. RAJKOVIĆA

Rasuto mramorje i grobovi govore o mnogim pogibijama » Priredio: Slobodan ČUKIĆ

RIJEČ PRIREĐIVAČA (NASTAVAK)

Kako sam navodi, Nikola P. Rajković je tokom rada na knjizi „izostavljao građu onu koja je manje značajna a potiče iz tradicije“. Uz puno uvažavanje tog Rajkovićevog kriterijuma, možemo konstatovati da je to izostavljanje velika šteta, jer je riječ o narodnim predanjima koja se netragom gube ukoliko se ne zabilježe. A nije nam poznato da je to iko drugi učinio u proteklih pedeset godina.

Rajković navodi i ovo: „O unutarplemenskim i međuplemenskim sukobima i ljudima koji su u tim obračunima izgubili živote neće se detaljnije pisati pošto ti podaci ne bi bili od interesa čak ni od lokalnog značaja“ (str. 4).

I ovo je velika šteta za našu nauku, jer te podatke niko drugi nije zabilježio.

Rajković je u svom djelu, na osnovu onoga što je upamćeno u plemenu i zabilježeno u različitim istorijskim spisima i vojnim izvještajima, pisao i o učešću Kosijera u bitkama i ratovima koje je Crna Gora vodila u prošlosti, čime je sačuvao od zaborava mnoge dragocjene istorijske podatke. Kako sam kaže, građa je „uglavnom lokalnog značaja, mada ima izvjestan broj građe koja obuhvata šire područje pa i svu Crnu Goru“.

Slijede izvodi iz tog dijela knjige.

NIKOLA P. RAJKOVIĆ: UČEŠĆE KOSIJERA U OSLOBODILAČKIM I ODBRAMBENIM RATOVIMA

Koliko je bilo događaja od istorijske važnosti na ovom području i drugim u kojima je ovo stanovništvo uzelo učešća, a da se za njih nema podataka sem nešto u predanju naroda koje je izmiješano sa legendom? Koliko je neznanih ratnika poginulo boreći se za slobodu sa ovog terena a da se za njihova imena neće nikada znati? Činjenica je da se područje Kosijera graniči i u susjedstvu je sa

Nikola P. Rajković je u knjizi „Pleme Kosijeri 1439 - 1945“ (Cetinje, 1968) na osnovu onoga što je upamćeno u plemenu i zabilježeno u različitim istorijskim spisima i vojnim izvještajima, pisao o učešću Kosijera u oslobodilačkim i odbrambenim ratovima

Činjenica je da se područje Kosijera graniči i u susjedstvu je sa Cetinjem ognjištem slobode i na putu sa istočne strane Cetinja govori nam iz iskustva da je tuda nailazila često neprijateljska vojska ka Cetinju.

Preko ove teritorije nekoliko puta u prošlosti je nailazila vojska i za sobom ostavljala smrt, rane i pustoš

Knjiga Nikole P. Rajkovića iz 1968. godine

Cetinjem ognjištem slobode i na putu sa istočne strane Cetinja govori nam iz iskustva da je tuda nailazila često neprijateljska vojska ka Cetinju. Preko ove teritorije nekoliko puta u prošlosti je nailazila vojska i za sobom ostavljala smrt, rane i pustoš. Činjenica je da je ovo malo pleme kroz prošlost pripadalo dva put Katunskoj i dva put Riječkoj nahiji govori da to nije išlo bez patnji, borbe i pustošenja na ovoj tromeđi Katunske, Riječke i Lješanske nahije.

Razasuto mramorje i grobovi na ovom području između Debeljaka, Sinsića, Stavora i Vodnika govori o mnogim pogibijama. Kroz stalne borbe svakog naraštaja iskovano je svako pleme Crne Gore u hrabre i dobre ratnike. Kada se ima u vidu nailazak vojski i pustošenja u toku Morejskog rata, zatim 1712, 1714. i 1785. godine od strane Turaka, zatim domaći međuplemenski rat koji je trajao do tridesetih godina XIX vijeka, onda se može nešto zamisliti od tog teškog stanja na ovom području. Imajući to u vidu mora se pitati kako je ovo malo pleme odoljelo svemu tome a da ne bude potpuno uništeno i kako je svoju teritoriju ime i individualnost sačuvalo, kada vidimo da su mnoga plemena isčezla iz tih davnih vremena. Odgovor na ovo daće donekle uloga ovog stanovništva u sklopu ostalih stanovnika Crne Gore u prošlosti.

Najstarija bitka sa Turcima za koju pamti narodno predanje i pisani podaci u Kosijerima bila je na Vrtijeljci 9. oktobra 1685. godine. U ovom boju za odbranu Cetinja i Kosijeri su uzeli učešća i bili spremni i prije ovog rata i digli se na ustanak. Ovo se vidi iz jednog izvještaja kotorskog providura upućenog Senatu. U tom izvještaju providur kaže da je pozvao u Kotor knezove i starješine Crne Gore koji su se bili zakleli na vjernost Republici za borbu protiv Turaka pa u izvještaju doslovno kaže:

Kosijeri na karti Crne Gore iz 1862.

„Naišao sam dakle na punu gotovost kod kneževa i glavara Njeguša, Cuca, Bjelica, Kosijera, Ozrinića i Pješivaca, koji su mi – po dolasku u ovaj grad – pokazali razna pisma napisana od strane Muselima i ćehaja iz Sandžaka. Sva (ta pisma) završavaju tako da ih – pod prijetnjom istrebljenja – pozivaju u Žabljak, gdje ih očekuju i obećavaju oproštenje od ranijih prestupa, samo neka budu sa njima u borbi protiv onih koji su još uvijek uporni u pobuni.

Uz to sui m obećali krupnu i sitnu stoku, kruha, masla, sira, zobi i sijena, što će biti na raspoloženju vojske, a uskoro treba da stigne…“ Ovaj izvještaj objavio je dr Jovan Tomić u knjizi „Cr-

na Gora za Morejskog rata“, a preveo ga je sa italijanskog jezika profesor Miloš Milošević 1967. godine. Ovaj izvještaj prije boja na Vrtijeljci govori jasno o odlučnosti crnogorskih plemena u borbi protiv Turaka. Predanje kaže da je poginulo i nekoliko Kosijera u boju na Vrtijeljci ali imena im ne pamti … Još se priča da je u družinu Baja Pivljanina bilo i Kosijera.

Ni o tome nema da se zna pisanih podataka jedino na spisku hajduka na ploči u muzeju u Perastu stoji ime i „Kosijerina Marko“.

Pop Andrija Popović iz Kosijera je 1687. godine načinio poznati podvig likvidirajući podgoričkog kadiju iz osvete za poginulim rođacima na Vrtijeljci.

Poslije 1687. godine došlo je do boja sa Turcima na Vodniku u Kosijerima. Jedan odred Turaka izišao je od Podgorice i ušao u područje Kosijera da opustoši ovaj kraj. Bitka se razvila počev od Vodnika do sadašnjeg sela Kosijera i vode Mašule. U ovom boju Turci su pretrpjeli strašan poraz od Crnogoraca, a po predanju i pjesmi, i od Kosijera, Dobrljana, Bokovljana, Ulića, Mikulića, Mihaljevića i hajduka, i u boju poginuo je i sam turski komandant Risaj-beg. U ovom boju poginulo je poreed jed-

Kroz stalne borbe svakog naraštaja iskovano je svako pleme Crne Gore u hrabre i dobre ratnike. Kada se ima u vidu nailazak vojski i pustošenja u toku Morejskog rata, zatim 1712, 1714. i 1785. godine od strane Turaka, zatim domaći međuplemenski rat, onda se može nešto zamisliti od tog teškog stanja na području Kosijera

Prastari nadgrobni mramor u blizini Sokolskih ublova

nog broja crnogorske vojske i nekoliko hajduka i sam pop Andrija Popović iz Kosijera kako kaže predanje (...) Na području Kosijera do Prvog svjetskog rata sačuvana je bila pjesma koja se pjevala o borbi sa Turcima na tom terenu. Pribilježio sam jedan stih koji mi je barjaktar Boško V. Đikanović rekao 1966. godine jer više nije ni on zapamtio. Taj stih kaže: „A tada Ulići i Mikulići, Dobro donje i Bokovo gornje, Kosijeri s njima Đinovići, pomogaše i Mihaljevići …

Pogubiše Risaj-bega mlada, u Mašulu tvrdome klancu“. Šteta je što ova pjesma nije nigdje ubilježena niti sačuvana u narodu. I turska povijest priznaje svoj poraz u Mašuli.

U toku Morejskog rata do februara 1692. godine uništene su tri petine naselja Crne Gorei narod podlovćenskih plemena doživio je tragediju, a da ne govorimo što je učinila vojska Sulejman-paše Bušatlije kada je u ljeto te iste godine porušila manastir Ivana Crnojevića na Cetinju.

Kakvo je bilo stanje u ovim krajevima poslije odlaska Sulejman-paše može se malo nazrijeti kada se pročitaju oni redovi iz hronike nekog kaluđera pećke patrijaršije gdje piše i ovo: „To je bilo crno doba kuge i gladi u vrletima i mukama, da srce prepukne od bola i žalosti, uh do boga ko da opiše te patnje kadi h pero ne može uhvatiti“.

Negdje između 1685. i 1700. godine jedna četa Turaka iz Spuža neopaženo je došla u Stavor i tu postavila zasjede. U to doba Kosijeri su išli u Stavor da obavljaju poslove i čuvaju stoku. Negdje maja mjeseca otišli su Kosijeri da sijeku lipe i sa njih skidaju koru za prodaju u Kotor. U zasjedu tursku ušao je Gavrilo Ivanov Rajković sam pošto je kasnije otišao u Stavor. Turci su ga posjekli a glavu mu odnijeli u Spuž. Ovo je prvi Kosijer koji je poginuo a da mu se zna ime i mjesto. Na mjestu pogibije postavljen je mramorni kamen a kasnije je osvećen glavom vodiča te turske čete.

1712. godine kada je bila bitka na Carevom Lazu Kosijeri su bili raspoređeni u odred bjeličkog vojvode Milije, jer su tada pripadali Katunskoj nahiji.

Ispod sela Peleša razvila se je borba sa Turcima u kojoj su se susreli Kosijeri oko jedne rupe (vrtače) na kojoj raž nije bila požnjevena. U ovom boju za koje se i do danas zna poginuli su: Savo Drakulov Marićević i Vučeta Raičev Radović. Potomci poginulih i danas to pripovijedaju po predanju svojih predaka.

(Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica, kojeg zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika MARKO ILIĆ, BUDVA, 18 JUL BR.8, a sve radi namirenja novčanog potraživanja, kao i troškova po AT i izvršenja i nagrade za rad javnog izvršitelja koliko u konačnom budu iznosili, shodno čl. 169 - 177. ZIO, donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se osamnaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika I to Nepokretnosti upisane su u LN br.291 KO Bečići kod Uprave za katastar I državnu imovinu PJ Budva •Kat. parcela br. 834, br. zgrade 1, stambeni prostor PD1, površine 100 m2; •Kat. parcela br. 834 br. zgrade 1, stambeni prostor PD 2, površine P1 100m2; •Kat. parcela br. 834 zgrada br. 2, pomoćna zgrada površine 19 m2, •Kat. parcela br. 834 dvorište površine 207m2 , •katastarska parcela br. 835, po kulturi njiva 2. klase, površine 212 m2 II Osamnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 20.04.2022. godine u 11:15 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br.I 1166/2015, a radi naplate glavnog duga od 510.508,81 € i to sa zakonskom zateznom kamatom za svaki iznos pojedinačno Na iznos od 251.118,41 euro sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2015. godine do konačnog namirenja i Na iznos od 259.390,04 sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2015. godine do konačnog namirenja;kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

IIINepokretnosti navedene u tač.1 imaju upisanih tereta hipoteka u iznosu od 150.000,00 E u korist PRVE BANKE CG AD NIKŠIĆ sa zabranom otudjenja i izdavanja u zakup bez sagl.hip.povj.OV.BR.I 4035 /08.OD 16.5.2008. i rješenja o izvršenju ovog javnog izvršitelja.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti od dana 05.06.2017. godine i iznosi 355.300,00 eura.

V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d. u iznosu od 35.530,00 € što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti svih nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d.sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’ Dana, 23.03..2022 godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE, ad Podgorica MB 02096099, ,protiv izvršnog dužnika RADOVAN KAPISODA iz Budve, Mainski put 75,radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, shodno čl. 169 -177.

ZIO, donosi

25

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca : Prva Banka Crne Gore Ad Podgorica Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br. 141 , pib: 02096009, protiv izvršnog dužnika Olivera Perak, Kotor,,radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, shodno čl. 169 -177. ZIO, donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se šesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisana u LN BROJ 1066 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1307/10, šume 2.klase površine 622 m2 u svojini izvršnog dužnika u obimu 1/1 ,nepokretnosti upisane u LN BROJ 65 KO KAVAČ, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 18/288, nepokretnosti upisane u LN BROJ 213 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1312, potes Škaljari, voćnjak 2.klase, površine 1070 m2 u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/8 ,nepokretnosti upisane u LN BROJ 42 KO ŠKALJARI II, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/56.

II Šesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 20.04.2022. godine u 09:45 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi,Jadranski put bb.Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. IVM - 61/2021 od 12/01/2021 godine godine, a radi namirenja novčanog potraživanja na ime glavnog duga iznos od 10.235,03 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 28.12.2020. godine, pa do konačnog namirenja kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili; III Nepokretnosti nemaju upisanih tereta osim rješenje o izvršenju ovog Javnog izvršitelja.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti Br IVM - 61/2021 od dana 14/10/2021 godine i iznosi za nepokretnosti upisane u LN BROJ 1066 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1307/10, šume 2.klase površine 622 m2 u svojini izvršnog dužnika u obimu 1/1 u vrijednosti od 62.200,00 eura,za nepokretnosti upisane u LN BROJ 65 KO KAVAČ, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 18/288 u vrijednosti od 51.500,00 €,za nepokretnosti upisane u LN BROJ 213 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1312, potes Škaljari, voćnjak 2.klase, površine 1070 m2 u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/8 u vrijednosti od 27.200,00 € za nepokretnosti upisane u LN BROJ 42 KO ŠKALJARI II, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/56 u vrijednosti 13.000,00 €.

V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173 ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d.u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’ Dana, 23.03.2022.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca, Prva banka ad Podgorica MB 02096099 protiv izvršnog dužnika Borislava Krkovića iz Budve, radi namirenja novčanog potraživanja, shodno čl. 169 - 177. ZIO, donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI

ZAKLjUČAK O PRODAJI

I Određuje se dvadeseta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisane u LN 1141 KO Budva na kat. parceli 407/2, objekat 2, stambeni prostor PD 3 na I spratu, površina 55 m2, stambeni prostor PD 4 potkrovlje površine 121 m2 u obimu prava svojine 1/1.

II Dvadeseto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 20.04.2022. godine u 10:15h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi,Jadranski put bb.Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po osnovu Rješenja Osnovnog suda iz Kotora posl.br.i.70/15 od 19.01.2017.g (stari broj 164/12), a sve radi namirenja glavnog duga u iznosu od od 57.690,99 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2011. godine,pa do konačnog namirenja;na ime troškova sastava prijedloga za izvršenje po AT u iznosu od 250.00 €,nagrade za rad Javnog izvršitelja,i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

III Nepokretnosti navedene imaju upisanih tereta Pravo zaloga HIPOTEKA U IZNOSU OD 15.000.00E u korist MILOJIČIĆ RADOVANA.OV.I.BR.255/09.OD 23.01.2009. Zabilježba rješenja o izvršenju Osnovnog Suda Iz Kotora Posl.Br.I.70/15 Od 19.01.2017.G (Stari Broj 164/12,a koji predmeti su ustupljeni Iz Osnovnog Suda u Kotoru na dalji rad ovom Javnom izvršitelju i nose oznaku I - 1552/2019).

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti I - 1552/2019 od dana 01.04.2020 godine i iznosi 52.950,00 eura za stambeni prostor PD 3 na I spratu, površina 55 m2 i za stambeni prostor PD 4 potkrovlje površine 121 m2 iznosi 114.950,00 eura u smislu odredbe člana 168 ZIO. V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173 ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d.u iznosu 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’

1.Određuje se sedma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika I to Nepokretnost označena kao kat. parcela br. 467/1, broj zgrade 3, poslovni prostor oznale PD 8, površine 29 m2 u prizemlju objekta upisana u LN br. 3036 za KO Budva kod Uprave za katastar i državnu imovinu PJ Budva 2. Sedmo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 20.04.2022 god. u 10.30 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. I. 3293/2014 od 16.12.2014. godine, a radi naplate glavnog duga od 85.740,43 € sa zakonskom zateznom kamatom od 28.11.2014. godine do konačne isplate i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

3.Nepokretnost navedena u tač. 1 ima upisanih tereta i to Pravo zaloga HIPOTEKA U IZNOSU OD 50.000,00 E U KORIST PRVE BANKE CG AD NIKŠIĆ.SA ZABRANOM OTUDJENJA OPTEREĆE NJA I IZDAVANJA U ZAKUP BEZ SAGL.HIP.POVJERIOCA. OV.BR.2069/08.OD 13.03.2008. Hipoteka PORESKO POTRAŽIVANJE BR. 043-03-6558 OD 17.11.2017. GOD. U KORIST OPŠTINE BUDVA U IZNOSU OD 2.099,17 E..

4.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je Zaključkom ovoga Javnog izvršitelja br I. 594/2016 od 17.02.2017. godine u smislu odredbe čl. 168. ZIO i ukupno iznosi 42.751,80€ 5. Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.ZIO 6. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank ad u iznosu od 4275,18 € što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti svih nepokretnosti.Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

7. Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko banka ad,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

8. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

9. Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’.

Dana, 23.03.2022.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

Dana, 23.03.2022.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika Drago Dragojlović, Kotor, Škaljari,N.Naselje a sve radi namirenja novčanog potraživanja, kao i troškova izvršenja i nagrade za rad javnog izvršitelja koliko u konačnom budu iznosili, shodno čl. 169 - 177. ZIO, donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se petnaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika i to Nepokretnost označena u LN br.831 KO BAOŠIĆI, kat.parcela 121, potes Baošići, šume 2. klase, površine 837 m2, kod Uprave za nekretnine PJ HERCEG NOVI u obimu prava svojine izvršnog dužnika Draga Dragojlovića 1/1.

II Petnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 20.04.2022. godine u 11:00h časova,u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb.Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. I - 980/2017 od dana 29.06.2017 godine, a radi naplate glavnog duga od 47.381,68 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 21.10.2010. godine do konačne isplate, troškove sudskog postupka u iznosu od 2.890,00 €, a koje potraživanje se odnosi na:iznos od 1.460,00 € na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda Kotor, broj P 1234-10/10 od 11/11/2011 godine koja je postala pravosnažna dana 02.12.2011 i izvršna dana 20.12.2011; i iznos od 1.430,00 € na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda Kotor broj P 1233/10/10 od 21.09.2011 koja je postala pravosnažna dana 12.12.2011 i izvršna dana 28.12.2011 godine;troškove sastava prijedloga za izvršenje po AT u iznosu od 238.00 €,kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

IIINepokretnosti navedene u tač.1 ima upisanih tereta hipoteke U IZNOSU OD 17.000,00EURA,POVJERIOCA NIKŠIĆKE BANKE AD NIKŠIĆ,A NA OSNOVU UGOVORA O HIPOTECI KOJI JE OVJEREN PRED O.SUDOM U KOTORU POD OV.I.BR.1832/2007 OD 10.04.2007 GOD.I Hipoteka U IZNOSU OD 10.000,00EURA,POVJERIOCA PRVE BANKE CRNE GORE OSNOVANA 1901GOD.PODGORICA, A NA OSNOVU UGOVORA O HIPOTECI KOJI JE OVJEREN PRE O.SUDOM U KOTORU OV.I.BR.7019/2007 OD 17.09.2007 GOD. i rješenja o izvršenju ovog javnog izvršitelja.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena rješenjem od dana 26.10.2017. godine i iznosi 101.277,00 eura u smislu odredbe čl. 168. ZIO .

V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće pod uslovima iz čl.173 ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d. u iznosu od 10.127,70 eura, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti svih nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d.sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’ Dana, 23.03.2022 godine

Na osnovu člana 24 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list RCG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Preduzeću, „MURIZ“ doo, Bar, donijeto Rješenje broj: 03-UPI-1282/22 od 24.03.2022.godine, kojim je data saglasnost na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za površinsku eksploataciju tehničko-građevinskog kamena iz ležišta „Todorov krš”, Gluhi do, Opština Bar, koji je za nosioca projekta uradio „PAMING“d.o.o. iz Podgorice.

U sprovedenom postupku procjene uticaja na životnu sredinu utvrđeno je da Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za površinsku eksploataciju tehničko-građevinskog kamena iz ležišta „Todorov krš”, Gluhi do, Opština Bar, urađen u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu i da sadrži definisane mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu.

Rješenjem o davanju saglasnosti utvrđena je obaveza Nosiocu projekta da projekat, realizuje u svemu prema mjerama zaštite životne sredine utvrđenim u Elaboratu procjene uticaja na životnu sredinu iz tačke 1 ovog rješenja, a koje se prevashodno odnose na: •Mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja u toku izgradnje, funkcionisanja i u slučaju akcidenta i •Program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu (monitoring).

Upustvo o pravnoj zastiti: Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana njegovog prijema, a preko ovog organa.u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.

UslUgE OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 1 STRUČNO i savjesno radimo skoro sve vrste građevinskih radova, kao i popravka krovova, dimnjaka i slično Tel.069/926-382, 020/629-558 2

Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Nosilac projekta, „BB INVEST GROUP“ doo, Bul.Revolucije br.7, Podgorica, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za izgradnju Stambenog objekta sa djelatnostima i kondo hotelom (kategorije 4*), na dijelu urbanističke parcele UP1, koju čine katastarske parcele br. 751/1, 752/1 i 753/1 KO Kolašin, i na urbanističkoj parceli UP3, koju čine katastarske parcele br. 751/2, 753/2 i 754/1 KO Kolašin, zona H, podzona H6, u zahvatu Detaljnog urbanističkog plana „Centar“ Kolašin - izmjene i dopune („Sl.list Crne Gore - opštinski propisi“, br.11/09), Opština Kolašin.

U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine ulica IV Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216, kao i u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Opština Kolašin, radnim danima od 9 do 12 časova. Dokumentaciju je moguće preuzeti sa sajta Agencije zaštitu životne sredine www.epa.org.me.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, je do 11.04.2022.godine.

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

CRNA GORA VLADA CRNE GORE AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Mali oglasi

CRNA GORA VLADA CRNE GORE AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi, popravka i zamjena instalacija. Non stop.Begović Tel.067/579-709, 069/269-550 4

PRoDaJa PRODAJEM poslovni prostor!

Ul. Slobode br. 72, Podgorica (centar grada) 66 m2.

Cijena 200.000 e Tel 069/435-606 3

I. br. 964/18.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Ognjenović Vukmarković Jelena, sa privremenim boravkom u Baru, protiv izvršnog dužnika Nikočević Alija Mersiha iz Podgorice, ul. Avda Međedovića br.82, stan br. 2, na osnovu izvršne isprave –pravosnažne i izvršne založne izjave UZZ.br. 221/2017 od 24.08.2017. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 01.04.2022. godine, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se II prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u suvlasništvu izvršnog dužnika Nikočević Mersihe, u obimu prava svojine 1/3, upisane u LN broj 436. KO Zaljevo, na kat. parceli br. 2508, plan 5, skica 17, potes Zaljevo, po načinu korišćenja livada 3. klase, površine 4.049m2.

II Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 19.04.2022. godine u 12,30 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, u Bul. 24. Novembar – pored cvjećare “Orhideja“.

III Nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja, I.br. 964/18 od 05.02.2019. godine, radi naplate potraživanja izvršnog povjerioca.

IV Nepokretnosti navedene u stavu I ima tereta upisanih u u LN broj 436 KO Zaljevo, i to: Hipoteka I reda na iznos od 14.300,00 € UZZ br. 221/2017 od 24.08.2017. godine. Ugovor o pozajmici novca OVP br. 1245/17 od 24.08.2017. godine sa rokom vraćanja najkasnije do 24.10.2017. godine, zaključenog između Ognjenović Vukmarković Jelene kao zajmodavca i Nikočević Mersihe kao zajmoprimca; Zabilježba rješenja o izvršenju I.br. 964/18 od 22.04.2019. godine Javnog izvršitelja Veselina Šćepanovića iz Bara.

V Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I. br. 964/18. od 25.05.2019. godine, u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 40.490,00 €.

VI Na drugom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.5.

Zaključka, ali ne ispod 50 % vrijednosti predmetnih nepokretnosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl. 173. ZIO. VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 540-7174-60. (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 4.049,00 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 540-7175-57. kod “ Erste banke ”AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku, iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

U Baru, dana, 01.04.2022. godine

Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

JAVNI IZVRŠITELJ Veselin Šćepanović

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

27

Dana 1. aprila 2022. preminula je, u 70. godini života, naša draga

ZAGORKA Vasova DOBRKOVIĆ rođena Deretić

Saučešće se prima u kapeli u Baru, 2. aprila od 12 do 15 časova, kada će se i obaviti sahrana na groblju Gvozden brijeg u Baru.

Ožalošćeni: suprug VASO, sin STEVO, ćerke IVANA, RADMILA i MILENA, đever MILENKO sa porodicom, unuk STANISLAV, sestra LJUBICA, brat od strica i sestre od stričeva, kao i mnogobrojna porodica DOBRKOVIĆ

105

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

Posljednji pozdrav našoj dragoj prijateljici i komšinici

Дана 1. априла 2022, изненада је преминуо у 67. години живота

Дана 1. априла 2022. у 81. години преминула је наша мајка, баба, сестра и снаха

LJILJANI MUJOVIĆ РАДОМАН – РАЈО Радулов ВЛАХОВИЋ

ВОЈИСЛАВКА Данилова ВУКОВИЋ рођена Сошић

Саучешће примамо у градској капели на Чепурцима, 2. априла од 10 до 15 часова и 3. априла од 9 до 11 часова, када крећемо са посмртним остацима за Мијољицу – Влаховићи, Ровца гдје ће се обавити сахрана у 15 часова.

Саучешће примамо у капели под Требјесом 1. априла од 11 до 15 и 2. априла од 11 до 14 часова када ће се обавити сахрана на гробљу под Требјесом.

Ожалошћени: супруга БИЉАНА, син СТЕФАН, кћерке ЈЕЛЕНА, МАРИЈАНА и АНДРИЈАНА, сестре ДРАГА - ДРАГИЦА и МИЛАНИЈА - СЕКА, браћа ДРАГО, ВАСО, МИЛАН и МИЛОРАД, снахе РАДА, ЉУБИНКА, РАДМИЛА и ТАЊА, братанићи, братаничне, сестрић, сестричне и остала родбина

Ожалошћени: ђеца ЖЕЉКО, СВЈЕТЛАНА и ИЛИНКА, сестра ПЕТРА, ђевер ТОМО, заова САВКА, унучад МАРИЈА, ДАНИЛО, ТИЈАНА, ТАМАРА и МИЛАН, братанићи, братаничне, ђеверичићи, ђеверичне, сестрићи, сестричне и остала многобројна породица ВУКОВИЋ и СОШИЋ

104

53

102

Posljednji pozdrav dragoj snahi

Posljednji pozdrav dragoj i voljenoj

Posljednji pozdrav našoj dragoj komšinici

Bila je čast i privilegija imati te za prijatelja.

Počivaj u miru.

SONJA, ALEKSANDRA, MILOŠ i DRAGAN JOČIĆ

ZAGORKI DOBRKOVIĆ Otišla si tiho baš onako kako si i živjela. Nikada te nećemo zaboraviti jer tvoje veliko srce i plemenita duša to zaslužuje.

106

VOJISLAVKI VUKOVIĆ

LJILJANI MUJOVIĆ

MILENKO, NATAŠA i MILOŠ

Posljednji pozdrav dragoj

S ljubavlju ćemo te pominjati, po dobrom pamtiti i u srcu nositi.

S ljubavlju i poštovanjem,

TAMARA, MILAN i ŽELJKO OTAŠEVIĆ

ZAGORKI DOBRKOVIĆ

KOMŠIJE iz ulaza

Tvoje veliko srce i plemenita duša zaslužuju vječno sjećanje.

Počivaj u miru.

ZORAN DOBRKOVIĆ sa porodicom 80

107

103

Posljednji pozdrav dragoj

Dana 1. aprila 2022, poslije kraće bolesti, u 86. godini života, preminula je

ZAGORKI DOBRKOVIĆ Sa ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tvoj častan život.

Počivaj u miru.

LJUBO Rakov KAŠĆELAN

DUŠKO DOBRKOVIĆ sa porodicom

VUKOSAVA Krstova ĐUROVIĆ

108

rođena Kalezić

Posljednji pozdrav dragoj komšinici

ZAGORKI DOBRKOVIĆ

Saučešće primamo u kapeli u Danilovgradu dana 1. aprila od 14 do 17 časova, 2. aprila od 10 do 14 časova.

Sahrana će se obaviti 2. aprila na groblju Veleta u 15 časova.

Prolazi četrdeseti dan, ali ne i neki čudan i težak osjećaj. Vjerujemo kako vrijeme ide da će nad našim bolom preovladati ponos i sreća što smo te imali. Obilježio si ljubavlju svaki trenutak i kutak našeg života. Topli dom koji si gradio ostao je bez njegovog najvedrijeg dijela.

Počivaj u miru među anđelima i neizmjerno ti hvala za sve.

Ožalošćeni: sinovi MIHAILO - MIŠKO, SLAVKO i ZDRAVKO, ćerke MILODARKA - MIKA i VESELINKA - VESNA, snaha VOJISLAVKA - GARA, jetrva VIDOSAVA sa porodicom, unučad BAJO, NIKOLINA, IVAN, MAJA, MARIJA i DUŠKA, braća od strica i bratanične sa porodicama, praunučad i ostala rodbina ĐUROVIĆ i KALEZIĆ

Tvoji najmiliji, supruga DRAGE, djeca DADA i DARKO, unučad MARTIN, ĐORĐE i HANJA i snaha BOŽENA

ŽELJKO OSTOJIĆ 109

79

97

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

29

Дана 1. априла 2022. године преминула је наша драга ... svi smo mi od zvijezda...

Dana 30. marta 2022. umrla je voljena supruga, majka, baka

ВЕРИЦА ЋОСОВИЋ рођ. Кандић 1953–2022.

prim. dr LJILJANA Trifunova MUJOVIĆ rođena Mandić 1942 – 2022

Саучешће примамо у градској капели Равни дана 2. априла од 9 до 12 часова, након чега ће се обавити сахрана на градском гробљу Равни.

Saučešće primamo u subotu, 2. aprila, od 10 do 14 časova na groblju Čepurci.

Sahrana će se obaviti istog dana u 14 časova.

Ожалошћени: супруг ВЛАДИМИР, кћерка ЈЕЛЕНА, брат РАЈКО, сестра ДАНИЈЕЛА и остала родбина ЋОСОВИЋ и КАНДИЋ Ožalošćeni: suprug TRIFUN, djeca VJERA i IVAN, unuka STELA, porodice MUJOVIĆ i MANDIĆ

68

46

Opraštamo se od naše drage strine

S tugom i poštovanjem opraštamo se sa našom voljenom snahom, jetrvom i strinom

Voljenom

NASKU HODŽIĆU

SONJOM Nikolinom JANKOVIĆ

LJILJE

Tvoj vedri lik i tvoja riječ živjeće trajno u našim sjećanjima.

Počivaj u miru pored svog Nikole i prerano izgubljenog sina Mija, koji te odavno čekaju.

Porodici najiskrenije saučešće.

Hvala ti na nesebičnoj ljubavi i podršci.

Nedostaješ...

Tvoji: supruga VAHIDA, sin EMIL, kćerka EMINA, snaha MAJDA, zet MIRKO i unuke MIA, ENA i HANA

DIMO i VERA sa porodicom S tugom i poštovanjem,

76

98

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog strica

Najdraži moj teča

RADA, VESKO i RANKO MUJOVIĆ sa porodicama

NASKO

SLOBODANA Radisavovog IVANOVIĆA 95 Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

S ljubavlju i poštovanjem,

često mislim na tebe i na naše divno druženje.

Hvala ti za svu podršku i ljubav koju si godinama pružao svima nama. Mnogo mi nedostaješ. Živjet ćeš vječno u mom srcu i sjećanju.

Zauvijek te voli tvoj Ćiro.

SANDRA, IVA i NINA 100

SONJI Nikolinoj JANKOVIĆ Počivaj u miru, dobra dušo.

89

Od porodice pok. MUSE ĐUKANOVIĆA

e-mail: oglasno@pobjeda.me

DINA JAKUPOVIĆ 99

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

Posljednji pozdrav svom dragom prijatelju i rođaku

Posljednji pozdrav dragom

Ljubavi moja

BATU

S tugom, poštovanjem i ljubavlju.

LJILJANA sa porodicom

ZORANE

BATU BURIĆU

Prošla je godina, predugih dana i noći bez sna. Ali, kad vidim Miin stav i Matejine oči, i sjetim se uspomena svih ovih dvadeset godina znam da si tu, u našem domu i srcu.

Počivaj u miru.

Volim te.

Jako, jače, najjače.

84 Posljednji pozdrav dragom

ŽARKO P. BURIĆ sa porodicom MILICA

BATU

61

96

Posljednji pozdrav ujaku

Danas se navršava godina dana od smrti našeg dragog ujaka

Časnim životom, velikim srcem i čistom dušom, zaslužio si vječno poštovanje i sjećanje.

GOSPAVA – GARA sa porodicom

BATU BURIĆU 85

TOMISLAVA Perovog MEĐEDOVIĆA

Tvoja plemenita duša ostaće zauvijek u našim srcima.

Tvoji: MIĆO, BANE i SEKA sa porodicama Дана 1. априла 2022. послије краће болести у 83. години живота умрла је наша драга

Vrijeme prolazi, a sjećanja ne blijede na tvoj dragi lik.

S poštovanjem,

81

Tvoje sestrične: VERA BOJIČIĆ, ROSANDA DOLJANICA i MIRJANA RAIČEVIĆ sa porodicama

МИЛКА Вукова СОШИЋ

DEJAN PAJOVIĆ

рођена Божовић

Počivaj u miru, dragi prijatelju. Саучешће примамо у градској капели на Чепурцима дана 1. априла од 10 до 15 часова и дана 2. априла од 9 до 10 часова, када крећемо са посмртним остацима за Ракиту – Бијело Поље гдје ће се обавити сахрана у 15 часова.

ОЖАЛОШЋЕНИ: синови ДРАГОСЛАВ - МИШО и РАДИША, шћери НАДА, СВЕТЛАНА, БОСА и ЛИДИЈА, брат ПЕРО, снахе БУДА, СЛАВИЦА, ЂИНА, ПЕТРА и МАРИЈА, унучад, праунучад и остала родбина СОШИЋ и БОЖОВИЋ

78 BRANKO ZEC sa porodicom Navršavaju se dvije godine od smrti

50

POMENI Sjećanje na poštovanog kuma

MILORADA – MIJA VUKMIROVIĆA 66

Godine koje prolaze ne donose zaborav.

Vječno ćeš biti u mojim mislima.

Posljednji pozdrav dragoj

SAVA KEŠELJ Živiš kroz lijepa sjećanja i uspomene, jer tvoje veliko srce i dobra duša to zaslužuju.

ZORAN KRIVOKAPIĆ sa porodicom 94

SONJI JANKOVIĆ BUCKO, DRAGAN i MAJA 92

Tvoj sin JOVAN 93

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

Godina dana je od smrti moga voljenog oca

31

SJEĆANJE na

Voljenom ocu, djedu i svekru

NIKOLE MRVOŠEVIĆA Dragi tata, Godina prođe, a bol i tuga za tobom ostaju vječno u mom srcu.

MARIJU – MARU Jošovu MUGOŠA rođ. Vukčević

VERA sa porodicom

BEZJAK ALOJZA (SLAVKA)

86 Prošla je godina od smrti moga oca

Danas 2. aprila se navršava 30 godina od kada nas je napustila moja tetka. Posle toliko godina živiš u našim srcima kroz najljepše uspomene. Meni i mojoj porodici bila si velika podrška i oslonac.

Hvala ti, draga tetka, za svu ljubav i pažnju koju si nam pružala.

Uvijek ćeš biti sa nama, ljubav prema tebi je jača od zaborava.

NIKOLE MRVOŠEVIĆA

Sa ljubavlju koju smrt ne prekida i tugom koju vrijeme ne liječi, postojiš i živiš u nama.

Tvoja bratanična MILKA MUGOŠA sa porodicom

Iako više nijesi sa nama, tvoj hrabri, plemeniti i čestiti lik zauvijek će ostati u našim srcima.

Sin VLATKO, unuci: PREDRAG i OGNJEN, snaha SONJA

DUŠKA sa porodicom 87

49

Navršava se godina dana od smrti moga dragog oca

Bratu

NIKOLE MRVOŠEVIĆA

55

MILINKU Stevanovom PALIJI

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu za tobom.

Počivaj u miru.

LOLA sa porodicom 88 Bratu

Godina dana je od smrti voljenog oca i djeda

Teško je opisati tugu, bol, prazninu koju osjećamo.

Nedostaju nam tvoja plemenitost, nježnost, toplina, kojom si nas neizmjerno darivao. Živio si za moju porodicu, obasipajući nas brigom i pažnjom.

Sebe i svoje zdravlje si uveliko zaboravljao.

Nek tvoja plemenita duša počiva u rajskom miru.

Tvoja najuža porodica će u nedelju, 3. aprila, posjetiti tvoju vječnu kuću.

BEZJAK Alojza (SLAVKA)

Ožalošćeni brat RADOŠ sa porodicom 62

MILINKU Stevanovom PALIJI

Striku

Nema, Brate, suza kojim te mogu oplakati, ni riječi kojim te mogu ožaliti, ni vremena u kojem će te sestra prežaliti.

Postoji ljubav koju smrt ne prekida, i tuga koju vrijeme ne liječi.

Bio si moj uzor i pokazao kako se dostojanstveno živi do posljednjeg trena.

Uvijek ćeš imati posebno mjesto u mojem i prije tebe ranjenom srcu.

Uvijek voljen i nikad zaboravljen, BRATE.

Tvoja sestra RADA KOMNENOVIĆ sa porodicom 63

Tvoje veliko srce i dobra duša zaslužuju vječno sjećanje.

MILINKU Stevanovom PALIJI Tvoje veliko srce i ogromna duša sa kojom si me krijepio, duboko je urezana u mom srcu. Čuvati ću ga kao dragulj sa tvoje strane.

Neka ti anđeli dušu čuvaju u zagrljaju tvojih najrođenijih, a ja ću te čuvati od zaborava.

Sinovac DAMJAN

Godina je od smrti dragog

64

Tvoje kćerka SONJA i unuka ANJA BOKAN

56 Navršava se 40 dana od prerane smrti naše drage sestre, zaove, tetke i babe

Četrdeset dana je od smrti mog brata

RADONJE BOŽOVIĆA MILOJKE BOJOVIĆ

Godina je prošla, a bol i tuga u srcu ne jenjavaju.

Sjećanjem na tebe čuvamo te od zaborava, dragi naš brate.

Tuguju za tobom stric RATKO, braća ĐURO, TRILE, VITO i BRANKO sa porodicama 101

rođ. Brnović

MILINKA Stevanovog PALIJE Brate moj, ti si trag koji se ne može izbrisati, bol koji se ne može preboljeti i dobrota koju ću sa ponosom vječno pamtiti.

65

Brat MILIVOJE

Draga naša Milojka, vrijeme neumitno prolazi, a mi još ne vjerujemo da si otišla zauvijek. Sjećanje i tuga koju nosimo sve su dublji.

Ostaćeš voljena i nikada zaboravljena. Počivaj u vječnom miru koji si zaslužila. S ponosom čuvamo najljepše uspomene na Tebe.

Brat SLOBO, snaha ZORICA, bratanići DARKO i MLADEN sa porodicama, bratanična ANA sa porodicom

e-mail: oglasno@t-com.me 52

32

Oglasi i obavještenja TUŽNO SJEĆANJE 4. 4. 2021 – 4. 4. 2022.

Subota, 2. april 2022. Дана 4. априла навршава се година дана откако нас је заувијек напустила наша вољена

Četrdeset dana od smrti naše voljene

Na našu premilu babu

CICKU ŠKEROVIĆ Hvala za svu ljubav i toplinu koju si nam pružala.

Nedostaješ...

Volimo te!

91

Tvoje unuke LANA, NAĐA i MIA

Dana 2. aprila 2022. godine navršava se četrdeset dana od kada nas je napustio naš brat i ujak

BOSILJKA Dobroslava MARAŠ

ЗОРИЦА - ЦИЦКА ШКЕРОВИЋ рођ. ЧОВИЋ

Боли као и првог дана када си нас напустила, ако не и јаче, боли јер нисмо били у могућности да те видимо задњи пут, јер не знамо какви су били задњи сати твог живота, боли твој испраћај на вјечни починак који је морао бити какав је био због епидемиолошке ситуације, боли и бољеће док смо живи. Хвала ти на свему, а посебно што с поносом можемо рећи да смо Твоји, а Ти наша. Волимо те!

Prođe 40 dana, a ja još ne mogu vjerovati da te izgubih. Prolaze dani, noći, a ja još iščekujem tvoj poziv, kao nekad. Ali sve je prazno.

Realnost me polako lomi, jer te nema, moja majko. Nema tvog toplog glasa, tvog savjeta, fališ mi neopisivo, i meni i tvojoj Lani.

Svakodnevno si sa nama, u našim pričama, u našim životima. Čuvaćemo te, majko, od zaborava. Počivaj u miru.

Dana 3. aprila 2022. godine u 10 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću.

У недељу у 10 сати ужа породица ће посјетити твоју вјечну кућу.

Sin MIROSLAV, snaha MARIJA, unuka LANA ТВОЈА ПОРОДИЦА

RADOJICA BRACO LAZAREVIĆ kapetan duge plovidbe

Dani prolazi, ali tuga i bol ostaju. Tebe sada anđeli čuvaju, a mi te čuvamo u našim srcima zauvijek.

47

74

Dana 2. aprila 2022. navršava se sedam godina od tragične smrti našeg voljenog

Četrdeset dana od smrti naše voljene majke

RADMILA, ĐURO i VASILISA ĐAKONOVIĆ

48

NIKOLE Mašanovog NIKOVIĆA

Навршава се година дана од смрти мога брата јединца

Najdraži Nikola, Sa tugom koju vrijeme ne liječi, čuvamo te od zaborava kroz najljepše uspomene koje si nam ostavio da te po njima pominjemo svakog dana i žalimo tvoju divnu, prerano prekinutu mladost.

Neka tvoja plemenita duša počiva u nebeskom raju okružena anđelima i beskrajnom majčinskom ljubavlju.

83

ПАВЛА попа Радојице ПЕРИШИЋA учитељa

Tvoji najmiliji, otac MAŠAN i brat IVAN sa porodicom

BOSILJKA Dobroslava MARAŠ

Teško je opisati tugu, bol i prazninu koju osjećamo. Otišla si bez pozdrava, a tako nas nisi navikla. Pamtićemo te po izuzetnim ljudskim osobinama i čuvati od zaborava.

Bila si naš ponos, naša snaga, toplina, naše utočište.

Neka tvoja plemenita duša počiva u rajskom miru.

Година је дана од када је уснио у Господу мој племенити и једини брат Tvoje ćerke: LJUBICA, LJILJANA i MIRJANA sa porodicom

Драги брате, хвала ти на свему што си учинио за мене и моју породицу. Твоја сестра ВУКОСАВА БОЈОВИЋ са породицом

ПАВЛЕ попа Радојице ПЕРИШИЋ учитељ

60 Навршава се година дана од смрти наше сестре

73 Voljenoj babi

Година прође откад си напустио наш дом и отишао на вјечни починак у загрљај наше мајке. Почивај у миру, драги брате, и хвала ти на свему што си учинио за мене, на твојој пажњи и њежности. А твоја тужна и несрећна сестра остаје вјечито да тугује за тобом док не дођем код тебе.

BOSILJKI

Твоја неутјешна сестра РОСАНДА ПЕРИШИЋ

Bako, četrdeset dana nisi sa nama. Bila si borac. Velikog srca, oslonac i podrška našeg djetinjstva. Bila si naša zvijezda, pojam mudrosti i dobrote. Hvala ti za predivne trenutke odrastanja uz tebe.

59

ДАРЕ БУЛАЈИЋ

Godina dana je od smrti 75

Година прође, а бол и сјећање на твој лик остају заувијек.

Četiri su godine od kada nas je napustio naš voljeni

Сестра СЛАВИЦА, браћа МИШКО, ПАЈО и ДРАГАН

PAVLE PERIŠIĆ Dragi brate i ujače, bio si moj ponos, ujak za primjer, velikodušan i brižan.

Godina prođe bez tebe ali u mom srcu ostaješ zauvijek... ponosni smo na tvoj častan i dostojanstven život.

54

e-mail: oglasno@t-com.me

Unučad: TEODORA, JOVANA, SANDRA, NIKOLINA, ANJA, LANA i JOVAN

Sestra DANICA i sestrići SLOBODAN i DRAGAN sa porodicama 51

DIMITRIJE - DEJO LATKOVIĆ Jednako nedostaju Tvoji zagrljaji i ljubav kojom si nas nesebično obasipao.

Neka ništa ne remeti Tvoj vječni san.

67

Tvoji FILIP, NAĐA i OLJA

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. april 2022.

Mom dragom brataniću

33

Velikom borcu i hrabrom srcu, našem ocu

Dana 3. aprila 2022. godine navršava se četrdeset dana od kada se upokojila naša draga i plemenita majka i sestra

RADONJA BOŽOVIĆ

RADONJI BOŽOVIĆU

Nijesmo te mogli sačuvati od smrti, čuvamo te od zaborava.

Tetka VINKA sa porodicom 45

Kad sudbina uzme onog koga voliš, utjehe nema, zaborav ne postoji.

Bole suze, bole uspomene.

Boli život koji je mogao trajati.

Boli sve što si tek trebao proživjeti.

Počivaj u miru i neka tvoju dušu čuvaju anđeli.

Godina dana je od smrti

BRANKA VULIKIĆ rođena Pavićević

Tvoji JELENA i FILIP 71

Živjela si dostojanstveno i ponosno što te je činilo posebnom. Iznenadila si nas svojim odlaskom i ostavila puno tuge i sjećanja.

Vječno ćeš živjeti u našim srcima i mislima, u 11 sati ćemo obići njenu vječnu kuću.

RADONJE BOŽOVIĆA

Tužna je godina dana od nestanka našeg sina

Vrijeme prolazi, a bol i tuga ostaju zauvijek.

Tetka BENJA ĆERANIĆ sa porodicom 70

RADONJE BOŽOVIĆA

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Ožalošćeni: sin SRĐAN, brat JOVO i sestra DRAGICA

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 69

Mili sine, bićeš naš doživotni bol, suze i ranjeno srce koje će nas vječno boljeti zbog tvoje prerano izgubljene mladosti. Bio si nam velika podrška, na svemu ti hvala. Počivaj u miru, naša ljepoto.

Otac BOGOLJUB i majka RADA 72 Година дана од смрти

1111

Dana 2. aprila 2022. navršava se trideset godina otkako sam ispratio na vječni počinak mojega dobroga oca

Navršava se pet godina od smrti našeg voljenog

РАДОЊА БОЖОВИЋ Вријеме пролази, али љубав и сјећање на тебе никад неће проћи. Вјечно ћеш живјети у нашим срцима, вољен и никад заборављен. Породица покојног стрица САВА БОЖОВИЋА 90

JOVANA – JOVA Ristovog KNEŽEVIĆA Dukljanina iz Građana,

Dvadeset jedna godina je od smrti naše majke

Šesnaest godina od smrti našeg oca

KOSA KLJAJIĆ

VUKAN KLJAJIĆ

SAVA KEŠELJA borca prvog bataljona Prve proleterske brigade, učesnika bitke na Brajićima 18. jula 1941. koji se zakleo Brozu u Rudom da će se boriti za slobodu i protiv fašizma ne tražeći naknadu. Jovan se borio s „Lovćencima“ na Pljevljima, izdržao Igmanski marš, pa je postao borac italijanske brigade „Garibaldi“ u kojoj je ranjen i na nosilima pjevao „Oj slobodo, sunce jarko, za tebe je mrijet slatko“. Odbio je da bude član Komunističke partije kada je čuo da partizani bacaju žive ljude u jame i da likvidiraju članove SKOJ-a koji su to kritikovali.

S ponosom i zahvalnošću, Sin MILO

Dani prolaze a nijedan bez sjećanja na tebe. Teško je prkositi bolu koji ne prestaje. Čuvamo te kao najveće blago skriveno u srcu. Tamo zaborav ne zalazi... do tamo samo mi, koji smo te najviše voljeli, znamo put i odlazimo kada god te se uželimo.

Umirujemo se mišlju da si u nekom boljem i ljepšem svijetu.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

16. 1. 2001.

27. 3. 2006.

i Šest godina od smrti našeg brata

82

KOMNEN KLJAJIĆ Tvoja porodica: supruga CMILJKA, ćerke SNEŽANA i SANJA sa porodicama

5. 4. 2016.

Zauvijek u našim srcima, sačuvani od zaborava.

Vaši OBREN, RADMILA i MIRJANA

ФИЛИП МУГОША

58

Прошла је тужна година од кад нијеси са нама. Увијек ћеш бити у нашим срцима. Твоја ПОРОДИЦА 77

57

e-mail: oglasno@t-com.me

34

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 2. april 2022.

Javni izvršitelj: MARKO ĐAKOVIĆ Herceg Novi, ul. Sava Ilića (zgrada tržnog centra ,,Zevs”) Broj: I.br.52/2020 U pravnoj stvari izvršnih povjerilaca: 1. STANIŠIĆ MARIJA iz Herceg Novog, Ul. Topljanska br.12.

2. BAJKOVIĆ MIRJANA iz Herceg Novog, Ul. Sava Bajkovića br.3.

3. ĐURIŠIĆ TONKA iz Herceg Novog, Ul. Bijela bb.

4. PERUŠINA NEĐELJKO iz Tivta, Donja Lastva, svi zastupani po punomoćniku advokatu Matković Ljubiši iz Herceg Novog.

Protiv izvršnog dužnika ČOLIĆ RADE iz Herceg Novog, Baošići bb, koga zastupa punomoćnik advokat Bodiroga Boris iz Herceg Novog.

Radi namirenja novčane tražbine izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti, smislu odredbe čl.169-177 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI Određuje se prva prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u Listu nepokretnosti LN. br. 111 KO Baošići, kat.parcela br. 630/2, u naravi šume 2.klase, pvršine 595 m2, u obimu prava svojina 1/1 Prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 18.04.2022.godine u 14.00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja.

Predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st1. ovog zaključka su predmet prodaje po pravosnažnim rješenjima o izvršenju ovog izvršitelja I.52/2020 od 17.01.2020.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 3.245,00 eura na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2012. godine pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka u iznosu od 328,00 eura, te na ime nagrade za sprovođenje izvršenja iznos od 121,69 eura, te po rješenju I.br. 141/2020 od 17.02.2020.godine radi naplate novčanog potraživanja od 2,203.75 eura na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.02.2020.godine pa do isplate, troškova izvršnog postupka u iznosu od 321,50 eura, te nagrade za sprovođenje izvršenja u iznosu od 110,18 eura, te svih troškova koji nastanu u toku izvršnog postupka.

Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvđivanju vrijednosti nepokretnosti I.br. 52/2020 od 20.09.2021. godine, u smislu odredbe čl.168.ZIO i iznosi 54,000.00 eura.

Na prvom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se ne može prodati ispod utvrđene vrijednosti. Stranke i založni povjerioci se mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja, po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.3.ZIO-a.

Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvršitelja br. 535-18956-53 kod Prve banke, u iznosu od 5.400,00 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na račun Javnog izvršitelja br. 535-14666-22 kod Prve banke, u roku od 10 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.Zaključak o prodaji će se objaviti, na predlog izvršnog povjerioca ili izvršnog dužnika u medijima o trošku predlagača.

Zaklučak o prodaji dostaviti strankama i založnim povjeriocima.

Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO U Herceg Novom, dana 01.04.2022.godine Javni izvršitelj Marko Đaković

Iv.br.139/22 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Doo “Komunale Djelatnosti” Gusinje, Ul. Grebajska 6, Gusinje, protiv izvršnog dužnika Omeragić Enisa, iz Gusinja, radi naplate novčanog potraživanja 538,63€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 01.04.2022 godine,

Potrebni radnici na duži vremenski period.

- Stolari, SSS, rad na stolarskim mašinama, obrada drveta, ugradnja gotovih elemenata na plovilima, - Farbari, SSS, priprema za farbanje, farbanje plovila

Kontakt 067-220-635 Prodajem porodičnu kuću (garaža, prizemlje, sprat i potkrovlje, 250m2) u blizini parka Šumice u Beogradu.

Pogodna za stanovanje, ali i kao poslovni prostor.

Kontakt: jelenav0307@yahoo.com, viber

+381653559230

Na osnovu člana 53. stav 1. i člana 19. Statuta Cemex Montenegro AD Podgorica, Odbor direktora je na sjednici održanoj dana 31.3.2022. godine, donio

ODLUKU o sazivanju redovne godišnje Skupštine akcionara CEMEX MONTENEGRO AD Podgorica Na osnovu odredaba Zakona o privrednim društvima (“Službeni list Crne Gore”, br. 065/20 od 03.07.2020) i člana 19. Statuta CEMEX MONTENEGRO AD Podgorica saziva

se SKUPŠTINA AKCIONARA CEMEX MONTENEGRO AD Podgorica Za dan 4.5.2022. godine sa početkom u 12 h u KIC Budo Tomović, Ul. Vaka Djurovića bb, Podgorica

sa slijedećim DNEVNIM REDOM 1.Razmatranje i usvajanje Finansijskih iskaza i Izvještaja o poslovanju Društva za period 1.01. – 31.12.2021.godine, 2.Razmatranje i usvajanje Izvještaja o reviziji Finansijskih iskaza za period 1.01. – 31.12.2021. godine, urađenog od strane revizorske kuće TPA Audit Tax & Accounting, 3.Izbor revizora Društva za 2022.godinu, 4.Razrješenje članova Odbora direktora; 5.Izbor članova Odbora direktora.

Akcionari mogu izvršiti uvid u materijale i predloge odluka koje će se razmatrati na skupštini akcionara, u poslovnoj zgradi Društva u Podgorici, TC Palada, Ul. Serdara Jola Piletića bb.

Akcionari ili njihovi punomoćnici koji namjeravaju da prisustvuju Skupštini akcionara dužni su da se prijave Sekretaru društva najkasnije 2 sata prije održavanja Skupštine radi identifikacije i evidencije.

Punomoćja moraju biti ovjerena u skladu sa zakonom.

Sve dodatne informacije u vezi Skupštine akcionara mogu se dobiti na tel: 020 238 419.

ODBOR DIREKTORA Predsjednik Velimir Vilović

I. br. 969/16.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca „ADDIKO BANK“ AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 143, kojeg zastupaju koju zastupaju punomoćnici Maja Čvorović, Petar Minić, Zoran Radunović i Perko Keković advokati iz Podgorice, Ul. Studentska 33/A , protiv izvršnih dužnika Nikočević Drite iz Bara, Zaljevo bb, Nikočević Muja, iz Bara, Zaljevo bb, i Nikočević Mersihe iz Bara, Zaljevo bb, , na osnovu izvršne isprave – ugovora o hipoteci br.626-00/07 od 04.06.2007 godine,radi naplate novčanog potraživanja, dana 01.04.2022. godine donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

ZAKLJUČAK O PRODAJI

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Omeragić Enisa, sa zadnje poznatom adresom Gusinje bb.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.139/22 od 15.02.2022. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 15.03.2022. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

I Određuje se II prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u vlasništvu izvršnih dužnika Nikočević Drite, Nikočević Muja i Nikočević Mersihe iz Bara, u obimu prava susvojine solidarnih izvršnih dužnika 1/3, upisane u LN br. 436 KO Zaljevo, kat.parcela broj 511, po načinu korišćenja voćnjak treće klase, površine 1.406 m2; kat.parcela broj 511, po načinu korišćenja pomoćna zgrada, br.zgrade 1, površine 30 m2; kat.parcela broj 518, po načinu korišćenja voćnjak druge klase, površine 1.197 m2; kat.parcela broj 519, po načinu korišćenja njiva pete klase, površine 579 m2; kat.parcela broj 537, po načinu korišćenja dvorište, površine 166 m2; kat.parcela broj 537, po načinu korišćenja ruševina, br.zgrade 1, površine 42 m2; kat.parcela broj 537, po načinu korišćenja pomoćna zgrada, br.zgrade 2, površine 42 m2; kat.parcela broj 538, po načinu dvorište, površine 500 m2; kat.parcela broj 538, po načinu korišćenja voćnjak treće klase, površine 3.217 m2; kat.parcela broj 538, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, br.zgrade 1, površine 68 m2; kat.parcela broj 511, po načinu korišćenja pomoćna zgrada,br.zgrade 1,spratnosti P, površine 20 m2; kat.parcela broj 537,po načinu korišćenja ruševina raznog objekta,br.zgrade 1,spratnosti P, površine 42 m2; kat.parcela broj 537,po načinu korišćenja pomoćna zgrada,br.zgrade 2,spratnosti P, površine 35 m2.

II Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 19.04.2022. godine u 12,00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, u Bul. 24. Novembar – pored cvjećare “ Orhideja “.

III Nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja, I. br. 969/16 od 29.09.2016. godine, radi naplate potraživanja izvršnog povjerioca.

IV Nepokretnosti navedene u stavu I ima tereta upisanih u LN br. 436 KO Zaljevo, i to: Hipoteka na iznos od 30.000,00 € po ugovoru br. 1621802417 od 13.03.2017. godine u korist Hypo Alpe Adria – Bank AD Podgorica; Hipoteka na iznos od 45.000,00 € po ugovoru br. 1621203226 od 29.05.2007. godine u korist Hypo Alpe Adria – Bank AD Podgorica; Zabilježba postupka o namirenju duga br. 04/14-1300 od 09.06.2014. godine u korist Hypo Alpe Adria – Bank AD Podgorica; Zabilježba rješenja o izvršenju Javnog izvršitelja Veselina Šćepanovića I.br. 969/16 od 14.02.2017. godine i rješenja o izvršenju; Hipoteka I reda na iznos od 14.300,00 €, UZZ.br. 221/2017 od 24.08.2017. godine. Ugovor o pozajmici novca OVP br. 1245/17 od 24.08.2017. godine sa rokom vraćanja najkasnije do 24.08.2017. godine zaključenog između Ognjenović Vukmarković Jelene kao zajmodavca i Nikočević Mersihe kao zajmoprimca; Zabilježba rješenja o izvršenju Javnog izvršitelja Veselina Šćepanovića I.br. 964/18 od 22.04.2019. godine.

V Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I. br. 969/16. od 23.11.2021. godine, u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 291.497,00 €.

VI Na drugom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.5. Zaključka, ali ne ispod 50 % vrijednosti predmetnih nepokretnosti Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl. 173. ZIO. VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 540-7174-60. (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 29.149,70 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 5407175-57. kod “ Erste banke ”AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku, iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

U Baru, dana, 01.04.2022. godine

Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

JAVNI IZVRŠITELJ Veselin Šćepanović s.r.

Subota, 2. april 2022.

Marketing

35

36

Strana za penzionere

Subota, 2. april 2022.

2. април 2022. | година III | број 109

У ЗОНИ СВЈЕТОВА ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ISSN 2704-5226

О

но што све нас, у државама Западног Балкана, поново спаја, након слика варварског освајачког похода Русије на Украјину, јесте страх. И он је више него природан... с једне стране утемељен у не тако давном искуству, а с друге, у препознавању токсичних идеолошких механизама који се завршавају војним инвазијама. Идеолошки механизми су, поједностављено речено, нешто попут љубави на силу. И њихова дугогодишња дисеминација обично завршава тако што се, у земљи која је мрачни предмет жеља освајача, грађани пробуде и схвате да им се егзистенција од тог тренутка своди на принцип „бори се или бјежи“. Ти узурпаторски „други“ ће, док траје ово комадање територија и живота, увјеравати и узурпиране и остатак свијета да су, заправо, дошли као ослободиоци. Као ослободиоци у име поретка и чистоте пројектованог „света“, који је једина пожељна, правична и могућа верзија за све њих. Као и за „свет“, уосталом. Оно што у овом тренутку спаја, иако још увијек неупоредиво у манифестацијама и посљедицама, Украјину, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Србију и Русију јесте то што се све ове земље већ прилично дуго налазе у зони свјетова. Руског и српског. Оно што, такође, спаја идеолошке и политичке снове српског и руског свијета, а није ријеч о пуком синхроницитету, јесу недобровољност, асимилација, кажњивост и прогон, програмско одсуство принципа слободе избора, као и програмско одсуство узајамности, којему је надређен и супротстављен једнострано проглашени императивни статус. Опет сасвим поједностављено, то би значило да идеолошки код креатора оба свијета, и руског и српског, подразумијева да ће грађани Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и Србије и Русије, или пристати да буду функционално асимиловани, апсорбовани и потчињени овом пројектованом културном и политичком императиву или осуђени на кажњавање и прогон, а ако све одмакне предалеко и примјену агресије. И прије јасних манифестација присиле, културни програми ових идеолошких конструката заснивани су и одржавани управо на културној асимилацији и некој врсти културног империјализма. Како пише Алексеј Милер, до 2007. године појам „руски свет“ није био

ОНО ШТО У ОВОМ ТРЕНУТКУ СПАЈА, ИАКО ЈОШ УВИЈЕК НЕУПОРЕДИВО У МАНИФЕСТАЦИЈАМА И ПОСЉЕДИЦАМА, УКРАЈИНУ, ЦРНУ ГОРУ, БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, СРБИЈУ И РУСИЈУ ЈЕСТЕ ТО ШТО СЕ СВЕ ОВЕ ЗЕМЉЕ ВЕЋ ПРИЛИЧНО ДУГО НАЛАЗЕ У ЗОНИ СВЈЕТОВА. РУСКОГ И СРПСКОГ. ОНО ШТО, ТАКОЂЕ, СПАЈА ИДЕОЛОШКЕ И ПОЛИТИЧКЕ СНОВЕ СРПСКОГ И РУСКОГ СВИЈЕТА, А НИЈЕ РИЈЕЧ О ПУКОМ СИНХРОНИЦИТЕТУ, ЈЕСУ НЕДОБРОВОЉНОСТ, АСИМИЛАЦИЈА, КАЖЊИВОСТ И ПРОГОН ИВАНА БОЖОВИЋ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

присутан у језику власти, развијали су га различити публицисти и мислиоци, а у званичном језику, помоћу појма „сународници у иностранству“, формулисани су не само државни програми него и правне норме. Статус појма „руски свет“ значајно се мијења 2007. године, након што је указом предсједника Руске Федерације, саопштено да се оснива фонд „Руски свет“. У указу се, наводи Милер, мотивација оснивања Фонда објашњава популаризацијом руског језика, „који представља национално добро Русије и важан је елемент руске и свјетске културе, као и због подршке програму за учење руског језика у иностранству“, а оснивачи Фонда су били Министарство спољних послова и Министарство просвете и науке. Према Милеру, од самог почетка, Фонд је био активан у раду са руском дијаспором у различитим западним земљама, а Руска православна црква се, након избора

Кирила за патријарха 2009. године, активно укључила у борбу око интерпретације теме „руског света“. На трећој скупштини „Руског света“, 2009. године, у својеврсном програмском прогласу, патријарх Кирил је експлицирао да језгро „руског света“ чине Русија, Бјелорусија и Украјина. Том приликом, између осталог, је изговорио: „У темељу руског света је православна вјера коју смо стекли у заједничкој кијевској крстионици... Руској култури могу припадати и Рус, и Татарин, и Украјинац, и Грузијац, јер је она упила традиције многих народа. Руска култура је појава која не стаје у границе једне државе и једног етноса... Напокон, трећа основа руског свијета су заједничко историјско памћење и заједнички погледи на друштвени развој“. Семантички, идеолошки и политички пандан „руском свету“, термин „српски свет“ политички је у јавности промовисао Алексан-

дар Вулин, министар одбране Републике Србије, 2020. године. Том приликом он је изјавио да се нада да предсједник Србије Александар Вучић ствара „српски свет“, да Срби имају права да буду политички јединствен народ, да он јесте „председник свих Срба“, а да Београд треба да буде центар њиховог окупљања. Том приликом, министар је изјавио: „Јединство Срба је нужност без које нас неће бити, Срби су постали јединствен политички народ и боље да се на ту чињеницу навикну сви који нападају Вучића што је ојачао Србију“. Маја 2021. Вулин је био још експлицитнији и као три основне претпоставке „српског света“ навео рјешавање националног питања, спречавање стварања „Велике Албаније“ и превенцију геноцида над српским народом, уз тврдњу да је процес уједињења почео и да „се више неће моћи зауставити“. У зони свјетова, руског, једнако као и српског, меку моћ замијенио

је империјалистички императив контроле и доминације, програмско одржавање својеврсне колонијалне зависности и упорне културне асимилације. За зоне свјетова, отуд, стратегија меке моћи, по дефиницији Џозефа Наја (према којој мека моћ неке земље почива на њеној култури уколико је привлачна за друге, њеним политичким вриједностима, уколико их се придржава код куће и у иностранству, и њеним спољним политикама, уколико их други виде као легитимне и као носиоце моралног ауторитета), постаје оптерећујућа, сувишна и компликована вриједносна категорија. Умјесто привлачности, вриједности, легитимности и моралног ауторитета пречицом се прибјегава идеолошкој, културолошкој и политичкој присили. Умјесто слободног избора, прибјегава се сили. А зона свјетова постаје – свијет опасних зона. 

2

2. април 2022.

ДАЉИ РАЗВОЈ ЕТНОФИЛЕТИЗМА

РАМЗАНЕ, СРБИНЕ

ПРЕД ТЕЛЕВИЗОРОМ

ДВА ДЈЕЛА СУ ПОСЛУЖИЛА ДА СЕ ВЕЛИКИ ЦРНОГОРСКИ СЛИКАР ПРИКАЖЕ КАО ПРОПАГАТОР КОСОВСКОГ МИТА И ПРЕДСТАВИ КАО ПРОТИВНИК ИЗГРАДЊЕ МАУЗОЛЕЈА П. П. ЊЕГОША ПО ЗАМИСЛИ ИВАНА МЕШТРОВИЋА НА ЛОВЋЕНУ. ИСТИЦАЊЕ ОВЕ ДВИЈЕ СЛИКЕ ИЗ ОБИМНОГ ОПУСА ПЕТРА ЛУБАРДЕ ДОЖИВЉАВА СЕ КАО ПРОВИДНА ПОЛИТИЧКА МАНИПУЛАЦИЈА

МАРКО ШПАДИЈЕР

Н

еку вече сам на ТВ Дневнику видио прилог о Изложби слика Петра Лубарде у Никшићу. Порадовао сам се сарадњи Никшића са Београдом као добар примјер културне политике. Међутим, испаде само политика. Изгледа да је никшићка галерија у сарадњи са Фондацијом Петар Лубарда у Београду направила изложбу репродукција осам слика великог црногорског сликара. Као рекламне паное за изложбу ставили су у граду обавјештење са репродукцијама двије Лубардине слике: Косовски бој и Сумрак Ловћена. Разумио сам да је неко оштетио те паное. Иако тај поступак видим као одговор на провокацију, гнушам се тог вандалског чина. Лубардина слика Косовски бој припада његовим платнима бојева и налази се у предворју Скупштине Србије (бар сам је тамо видио почетком седамдесетих година прошлог вијека), а слика Сумрак Ловћена приказивана је у излогу Југоекспорта

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

О

ни други, они другачији, различити од нас. Они други имају другачије обичаје, често говоре други језик, моле се на другачији начин. То што постоје они други би ваљда требало само да буде једно лијепо искуство више. Црна Гора се смјестила на једном од љепших мјеста на планети Земљи. Овдје се сударају и Исток и Запад, а слику употпуњују вјетрови с југа који доносе шарм Медитерана. Узгред, често се каже да је Црна Гора земља међуетничког и међувјерског склада. Ако помијешамо то још са природним љепотама Црне Горе, онда би ово требао бити рај на Земљи, а факат није. Ни у једној промјени на горе није све црно. Као што ни у оној на боље није све бајно. Ових годину и по дана у Црној Гори је, између осталог, обиљежило и масовно чишћење припадника мањинских народа са руководећих позиција у држави. Многима од тих кадрова се да приговорити много тога, али то одиста није битно за ову причу. Чињеница је да скоро нико од смијењених припадника мањинских народа није добио насљедника на тој позицији из реда ових народа. Најбољи примјер ефикасности у искључивању мањинских на-

на Тргу Републике у Београду у вријеме кампање СПЦ и Лаза Трифуновића против изградње Маузолеја на Ловћену. Симптоматично је што се Никшић одлучио да изложи репродукције баш тих слика кад има толико оригинала Петра Лубарде у Умјетничком музеју Црне Горе на Цетињу. Прије ће бити да су ова два дјела послужила да се велики црногорски сликар прикаже као пропагатор косовског мита и представи као противник изградње Маузолеја П. П. Његоша по замисли Ивана Мештровића на Ловћену. Истицање ове двије слике из обимног опуса Петра Лубарде доживљава се као провидна политичка манипулација. Екавски текст на паноима у граду под Требјесом ме подсјети на опаску Уроша Тошковића о Лубарди као Црногорцу у Паризу: „Петар је и француски говорио ијекавски“. Приказати на никшићком корзу генијалног Петра Лубарду, умјетника свјетске репутације, чији су опус и мотивске преокупације понајвише везане за Црну Гору, њене људе, природу, камен, битке, као илустрацију „српског света“ је доиста бедно. 

НЕ САМО БОСАНСКОПОПОВСКА НЕГО И СВЕСРПСКА ЈАВНА И МЕДИЈСКА СЦЕНА УПАДЉИВО ШТРЧЕ ИЗ ЕВРОПСКЕ МЕДИЈСКЕ СЦЕНЕ, ШТО ЈЕ МАЛТЕНЕ ПОУЗДАН ЗНАК ДА ЋЕ КАО 1989, КАО И КО ЗНА КОЈИ ПУТ ПРЕ ТОГА, СРБИЈА ИЗАБРАТИ ПОГРЕШНУ СТРАНУ ИСТОРИЈЕ. ДА НЕ БУДЕ НЕДОУМИЦА: КАКАВ ГОД БИО ИСХОД РАТА, РУСИЈА ЋЕ БИТИ НА ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ ИСТОРИЈЕ Светислав БАСАРА

им из дупета у главу - помислио би Владимир Сергејевич - да су хришћани у обавези да се моле за све људе, а не само за „све православне хришћане“, како се моли на СПЦ-овим литургијама. Брзо би се, међутим, Соловјов разочарао. Чим би схватио да босански поп ускликује трипут ура за Кадирова, не зато што воли муслимане него зато што сматра да је Рамзан „поштени муслиман“, који се бори раме уз раме са православном браћом Русима у боју - против кога - против православне браће Украјинаца. Тек то Соловјову не би било јасно, па би се вратио у гроб под девизом „боље гроб него роб глупости“. Да ли ће надлежни епископ очински покарати попиште, одрапити му неку епитимијицу? Чисто

сумњам, јер основано сумњам да и надлежни епископ мисли исто што и попиште, само што целомудрено ћути. Живо ме интересује колико ли је вирални видео добио лајкова, колико пак хејтова, мрзи ме да проверавам, а све да ме и не мрзи, сумњам да бих умео. Свеједно, смем се овако на невиђено кладити да је неупоредиво више лајкова. И уопште, не само босанскопоповска него и свесрпска јавна и медијска сцена упадљиво штрче из европске медијске сцене, што је малтене поуздан знак да ће као 1989, као и ко зна који пут пре тога, Србија изабрати погрешну страну историје. Да не буде недоумица: какав год био исход рата, Русија ће бити на погрешној страни историје, с тим што ће Русија по сили сопствене историје то морати, ми нећемо, али по свему судећи хоћемо. У свим српским љубавима увек има доста рачунице. (Знају то добро сви које волимо.) Љубавна рачуница босанског попа - и ледгона који су довољно опрезни да не кукурикну пре свитања - јесте следећа: рат у Украјини ће ескалирати, умешаће се НАТО, Русија ће га победити, осветити се уместо нас због бомбардовања и вратити нам „наше“ Косово. А ако нека атомска бомба падне и на Београд, јбг, love hurts.  netkolumne.com

То што су неки припадници мањинских народа добили одређене синекуре је било добро за њих. За мањинске народе у Црној Гори, али и за све грађане ове земље то није произвело ништа добро. Са најавом нове владе најављује се и повратак мањинских народа у исту. Искрено позитиван помак. Са друге стране, то што је политички потрес од прије годину и по одувао мањине не само из владе него скоро из свих државних институција показује колико је овакво третирање питања мањинских народа у Црној Гори неадекватно и неозбиљно. Оно што Црној Гори треба јесте радикална промјена политике према мањинским народима. Њихово адекватно укључивање у све државне институције, али не на основу политичке подобности, већ искључиво на основу професионалних референци. Ако овако остане, бојим се да ће се и сами „они други“ све више осјећати као „други“. Као они који се због онога на шта нијесу могли утицати, као на примјер имена, не могу остварити у овом друштву у пуном капацитету. Већина припадника мањинских народа, у то сам потпуно увјерен, још увијек безрезервно вјерује у Црну Гору. Али ако се овакви процеси наставе, уз овакву друштвену климу у држави, бојим се да ће иста та држава постати мрска обавеза са тенденцијом

потпуног отуђења једног дијела становништва од исте. Црна Гора и црногорско друштво су на историјској раскрсници. Тешки су избори пред нама и који год пут да одаберемо он неће бити лак. Нарочито ће бити тежак и трновит пут ако се опредијелимо за Црну Гору у којој ће у стварности сви имати иста права и обавезе. И одиста, идеално друштво би требало бити оно у којем се нико неће осјећати као „други“, изузев када је у питању, рецимо, неки вјерски празник па једног дана уживамо у баклави, а други дан у ускршњим јајима. Само такав осјећај „другости“ у којем је оно што одликује наш идентитет само духовно богатство за цијело друштво има смисла. Све друго ужасно смрди на гето, отуђеност, одбаченост и на крају фашизам. Као што рекох, тешки су избори пред нама. Један од већих изазова за ово друштво биће однос према мањинским народима. Отварање свих врата у државним институцијама за њих, биће један од највећих реформских и цивилизацијских корака овог друштва. Истовремено, биће то политички најризичније по оног који се одлучи да то уради. Али такође, онај ко се осмјели на то, неће ући у историју као политичар већ као државник. 

see.news

ЛУБАРДА НА КОРЗУ

В

иралан је, што би рекле тупоумне новинџије, постао видео-снимак православног скупа у некој босанској припиздини на коме неко прпошно попиште у амоку позива верне да ускликну с љубављу „трипут ура за Кадирова“, а скуп унисоно ускликује ура-ура-ура. Случај етнофилетизма дијалектички узнапредовалог у етнокретенизам заслужује анализу. Општепознато је, наиме, да је Рамзан Кадиров, пропутиновски гаулајтер Чеченије, по вероисповести муслиман. Такође је општепознато да велики (вероватно већински) део СПЦ-овог свештенства и верништва муслимане не може очима да види. Исто тако ми је непознато (мада није препоручљиво рећи) да је Владимир Соловјов - по народности, виђи врага, Рус - вактиле писао да „Србима православље служи углавном да би мрзели околне неправославне народе“. (Смем се опкладити да исто мисли и Владимир Путин). Грдно би се, кад би устао из гроба, изненадио Владимир Соловјов увидевши да православље, онако како га схватају босанска сеоска попиштад, може да послужи и за љубав према муслиманима. Хоћу да кажем да би се Соловјов у први мах пријатно изненадио. Дошло

Рамзан Кадиров

ИЗМЕЂУ СВЈЕТЛА И ТАМЕ

ОНИ ДРУГИ рода из система је најновији избор судија у Црној Гори. Од близу 40 изабраних судија основних, вишег, Управног и Апелационог суда ниједан није припадник мањинских народа. И тиме је срушена и прича о међуетничком и међувјерском складу. Али ако иоле кренемо да гребемо даље по овој тематици, доћи ћемо до једног нимало веселог закључка: да тај међувјерски и међуетнички склад, нажалост, није ни постојао. Један мој пријатељ упорно тврди да је право логика. Ако бисмо се тиме руководили, дошли бисмо до закључка да су припадници мањинских народа слаби у познавању права и да су се некад давно растали са логиком. Али ако бисмо ишли даље у анализу, дошли бисмо до закључка да припадници мањинских народа нијесу баш најбољи ни у чувању државних тајни јер је њихова заступљеност у Агенцији за националну безбједност свих ових година на нивоу симболике. Такође, припаднике мањинских народа Бог није дао ни за руковођење органима реда. Тако, рецимо, на сјеверу Црне Горе гдје мањински народи по посљедњем попису чине скоро 40 посто становништва припадници

тих истих народа покривају тек неколико руководећих мјеста у полицији. Правосуђе, полиција и Агенција за безбједност су, то треба јасно рећи, дјелови система у којима више и не постоји чак ни маска мултиетничности. Наравно, стање није пуно боље ни у другим дјеловима система, погледајте рецимо само црногорску дипломатију, али су ови посебно важни из сљедећих разлога: правосуђе, полиција и Агенција за безбједност су ту да спроводе правду и чувају појединца и државу. Логично питање би било да сте ви припадник мањинског народа да ли бисте вјеровали оваквом правосуђу, оваквој полицији и оваквој агенцији за безбједност? Истим дјеловима система који вам упорно шаљу поруку да баш и нијесте достојни да будете судија, тужилац, начелник, шеф итд. За државе које егзистирају негдје између свјетла и таме, а таква је и Црна Гора, карактеристично је да они не стварају систем, већ га опонашају. Отприлике као да на трабанта налијепите знак мерцедеса и тврдите да је то сада мерцедес. Тако и Црна Гора свих ових деценија није стварала истински међуетнички склад већ га је опонашала.

3

2. април 2022.

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

А

ко галерија нациклерикалних странака и других српскошовинистичких котерија, која се побједоносно ваљала за тобожњим вјерским фанатиком и ипак, показало се, недовољно вјештим антицрногорским стратегом Здравком Кривокапићем, није коначно схватила да је догурала цара до дувара, нијесу јој потребни додатни ферменти за даље низводно клизање.

За колико-толико писмене посматраче и аналитичаре црногорских политичких прилика било је, више пута и више него јасно, да је Кривокапићева влада, укључујући у себи љуто клупко косовских осветника и противника увјерења да није у Сребреници извршен геноцид, из мјесеца у мјесец успјешно полагала испите који су је водили равно у пропаст. Прво се стропоштала на Белведеру оним смијешним устоличењем митрополита Цркве Србије, посебно снајперско-заштитном поњавом изнад глава својих вјерских поглавица, да би све било посебно зачињено тонама сузаваца противу недужног народа. Није послије пораза на Белведеру никад више премијер Кривокапић могао да сазове Вијеће за безбједност, а de facto ни да се састави сам са собом.

КРАЈ ФАШИСТИЧКОГ ДИВЉАЊА МОЖЕ АЛЕКСА БЕЧИЋ ДА ВРИШТИ КОЛИКО ХОЋЕ, МОЖЕ ДА БОГОРАДИ ЗА НАВОДНИ СПАС СУМЊИВЕ НАЦИКЛЕРИКАЛНЕ ИЗБОРНЕ ПОБЈЕДЕ ОД 30. АВГУСТА 2020. ГОДИНЕ, МОГУ ДВОЈИЦА СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ РАДНИКА, ДА ИМ НЕ КАЖЕМО НЕШТО ДРУГО, АНДРИЈА МАНДИЋ И МИЛАН КНЕЖЕВИЋ ДА СВАКОДНЕВНО ТРЧЕ У БЕОГРАД ИЛИ ЊИМА ЈОШ ОМИЉЕНИЈУ МОСКВУ, АЛИ НИКАКВА, НИ МАЊИНСКА, НИ МОГУЋА ТЕХНИЧКА ИЛИ ДРУГА ПРЕДСТОЈЕЋА ВЛАДА НЕ МОЖЕ ЛИЧИТИ НА ОДЛАЗЕЋУ КРИВОКАПИЋЕВУ, КОЈА ЈЕ СВЕ ЧИНИЛА ДА КОНАЧНО ДОЗОВЕ НА ВЛАСТ ОМРЗНУТУ ДЕМОКРАТСКУ ПАРТИЈУ СОЦИЈАЛИСТА Сад хитно предстоји формирање мањинске владе, под скутом лакомисленог и крајње површног Дритана Абазовића, коме недостаје најважнији ферменат за одржање на власти у Црној Гори, а тиче се минимума разумијевања црногорског националног идентитета као основног састојка садашње и будуће секуларне и мултикултурне црногорске државне и друштвене зграде.

Господин Абазовић је радосно пригрлио спремност за учешће у својој мањинској влади одавно бајате Социјалистичке народне партије Владимира Јоковића, која ни педаљ није одмакла од деведесетих, а све у намјери да актуелни мандатар јавности сугерира утисак како је ријеч о првим корацима за наводно национално помирење у Црној Гори. Чак и у случају да му Јоковићева странка, незадовољна стал-

ним туторством ДПС-а, без чије подршке мањинске владе нема, откаже послушност, најмање је могућ повратак на претпостављену владу сачињену од клеронационалистичке скупштинске већине створене 30. августа 2020. године.

Кад се свему додају најновије ратне прилике у Украјини, кад ни два врућа Путинова пријатеља Андрија Мандић и Милан Кнежевић не могу драгом инокосном руском предсједнику пружити помоћ ни у оружју ни неопходном провијанту – не би се рекло да царству српскоруских странака у Црној Гори баш цвјетају руже. Како се руско попуштање на украјинском фронту приближава, јер се рат противу најближег мирног сусједа не може добити а да се не угрози и сам агресор, акције убрзано падају и другим провјереним руским људима у Црној Гори, попут ректора Божовића или дијела виших чиновника АНБ-а. Украјинска се драма, уз бројне људске жртве и материјална разарања тако котрља да се можда полако упућује према крају, што не значи према побједничком тријумфу, јер ако искључимо храбри и недужни украјински народ, побједника нема. Агресор пуном па-

ром води рат против себе, посебно љут због тога што не успијева да западне земље увуче у директан оружани конфликт са собом, и то у самој Украјини.

Гдје је ту мјесто Српској православној цркви није тешко погодити. Она је увијек у епицентру зла. У Другом свјетском рату била је и трајно остала уз четништво, данас уз Милошевићеве приврженике буквално исте идеологије. По изјави њеног челног човјека у Црној Гори, то јест насилно хиротонисаног митрополита, рат се у Украјини изгледа води противу безбожништва? Одатле није тешко закључити да су безбожницима означени сви који се супротстављају „српском свету“, а нијесу далеко ни они који осуђују Путинове аветлуке по Украјини.

Није уз све то тешко закључити да се безбожници налазе и опасно размножавају баш у Црној Гори која је сљедећа мета путиновских и вучићевских христоосветника. Да баш ђавољи накот у облику Црногораца треба за свагда уништити, наговијестио нам је учени митрополитов брат од Кривокапићевог режима, односно његовог министарства за културу и још понешто награђеном књигом. 

КАКО ЧИТАТИ ОДЛУЧНО ЧЕКАЊЕ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

Ч

екајући Беране и Улцињ, тачније исход локалних избора у тим градовима, чекамо Годоа. Навикли смо. Што радимо у међувремену? Па скоро ништа. Какви год да буду исходи ових или неких других локалних избора, ми ћемо чврсто бити одлучни да чекамо. Разлози зашто је то тако су многобројни. Инфериорност и одсуство одговорности, атмосфера рубних крајева далеких од свијета, стилови понашања који се најсликовитије пакују у псеудопатриотизам и псеудодуховност. То што су проруски или просрпски настројени, не помаже, јер далеко су и од тога. Тек им титуле карикатурално пашу. У центрима на које се позивају, знамо да има и других гласова и персона које дижу глас против. То што код нас нијесу такви видљиви, нити чујни проблем је што су ови наши претплаћени на филтере који тачно и циљано пропуштају само оно што не узнемирава поредак српског или руског света. Нови талас дисиденства који је покренула путиновска Русија, или својевремено у Србији Милошевића, нема значајну рефлексију на данашњу Црну Гору. Дио политичке елите чврсто стоји на таласу догађања народа и изгледа да је стање такве залеђене политике стабилно. Апостоли министри са државног нивоа,

атерирани на локални ниво Берана и Улциња, са главним апостолом у посвећеној молитви за мир у свијету. Не знам како би изгледала ова наша комедија, када би у стварности стварно дошао неки Ревизор из Москве да провјери стање у губернији. Ревизори београдски су већ ту, они су мање битни за овај замишљени драмолет. Они стабилно од 1918. године врше своје задатке, а није да им нијесмо помагали и прије те кобне године, а ни послије, све до данас. Зато ваљда немају званично Амбасадора, али имају пуно амбасадорчића који константно опјевавају српство угрожено, бдију над духовношћу Црне Горе. И зато нема разлога да се нешто чини, ствара и промишља. Када останеш без државе, спласне скроз елан и занос за стварањем, стваралаштвом или градитељством. Циљеви скромни, а тачке континуитета прије ћемо пронаћи у неким малим приватним бизнисима, него што ћемо их наћи на државним или националним адресама институција чији разлог постојања није другачији у односу на неке друге земље. Али за разлику од других у коме одговорне институције граде и стварају, провоцирају, инспиришу и узнемиравају дух заједнице, наши су ушушкани у рециклирање тема из прошлих времена, пресипају из шупљег у празно, демагогија је високо развијена дисциплина, а популизам је логичан избор. Видљивост сваке културе почива на њеној стваралачкој и ко-

danas.rs

ПРИСВАЈАЊЕ ВЛАДИМИРА И КОСАРЕ

„ВЛАДИМИР И КОСАРА“ Српско народно позориште, 2022.

муникацијској виталности, а не на величини и то је, заправо, снага и тзв. малих култура. Стварање нових културних вриједности које еманирају црногорски културни идентитет не може уништити контекст који свједочимо. Може га на моменте присвојити или обесмислити, може га и оспорити, али га не може поништити. Тачке конфликта су изазов за савремену културну и умјетничку продукцију. Заједница подразумијева стварање меморије, а меморија тражи продукцију садржаја, уз предуслов да постоје довољно утицајни индивидуални и институционални капацитети програм, репертоар, конференције, књиге, медији... Најновија прича присвајања која улази у архив јесте најава опере Владимир и Косара,

на друштвеној мрежи Српског народног позоришта из Новог Сада, као српске верзије Ромеа и Јулије, и то све као дио програма Европске престонице културе Нови Сад 2022. На самом сајту позоришта пројекат се описује као једно од најстаријих предања и љубавних прича на Балкану, и додаје пре Немањића. Није проблем Владимира и Косаре која као ново оперско или било које друго умјетничко дјело може бити изведено на било којој тачки земаљске кугле, али је проблем када се културна вриједност присваја и манипулише причом која је све, али није идеја европских културних вриједности. Прича Владимира и Косаре је управо то, прожимање култура, културна разноликост и обавеза да се помену сви народи и кул-

ДА СЕ ПОДСЈЕТИМО ДА ЈЕ И ЗБОГ ЧЕКАЊА ГОДОА ПРЕСТАЛО ПРАКТИКОВАЊЕ КУЛТА СВЕТОГ ВЛАДИМИРА, ОДНОСНО ИЗНОШЕЊЕ КРСТА СВ. ВЛАДИМИРА УОЧИ ПРАЗНИКА ТРОЈИЧИНДАН ИЛИ ДУХОВЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ РУМИЈА КОД БАРА ПРИЈЕ ИЗЛАСКА СУНЦА, У КОМЕ СУ УЧЕСТВОВАЛИ ПРЕДСТАВНИЦИ ПРАВОСЛАВНЕ, РИМОКАТОЛИЧКЕ И ИСЛАМСКЕ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ

туре које чувају заједничку баштину. Црногорци, Албанци, Македонци, Бугари, Хрвати и Срби. Тако би новосадска опера заиста била и европска, али хоће да је само српска. Можда им није пријало да је Владимир, заправо, Свети Владимир Дукљански. А ми да се подсјетимо да је и због чекања Годоа са почетка приче престало практиковање Култа Светог Владимира, односно изношење крста Св. Владимира уочи празника Тројичиндан или Духове на врх планине Румија код Бара прије изласка сунца, у коме су учествовали представници православне, римокатоличке и исламске вјероисповијести. Мултикултурализам и интеркултурализам који то више није. Пјесма је моја, па ти певај брате! Тако некако… 

4

2. април 2022.

ТУ СМО…

БАЈКА БЕЗ ПРЕСТАНКА Т

екст који ме навео на ову тему отео сам мишима на тавану гараже. Начели су му само наднаслов а кренули су били и на наслов који гласи: „Дебљи крај ће извући природа“. Поднаслов је нетакнут... „Црногорци су дуго за Таром усмено, док су се одлуке о (њеном) потопу доносиле писмено.“ Текст је објављен у загребачком „Данасу“ (25.

9. ‘84) у коме сам сарађивао почетком 1980-их. Да, било је актуелно потапање, још и тада, популарног кањона Таре а актуелнија њена одбрана на нивоу Југославије, па и изван њених граница. Текст, који говори са лица мјеста и времена, казује да је јавни глас био утицајан без обзира на ондашњу (а и данашњу) политичку упорност коју је тешко суспендовати. У тексту стоји и ово: „Стручњаци разних профила који Тару воле и желе на разне начине, још нијесу били начисто што је боље, кад се народ већ толико жали, у својим средствима јавног информисања. Запловили су пројектанти, еколози, енергетичари, представници Националног парка Дурмитор, сви на истом сплаву, да гледају и да се договарају што не ваља чинити у том случају?“ (Па опет исто!) „Варирали су још једном Тару на неколико мјеста гдје би било боље потопити је?“ (Не одустаје се лако од глупости, много је издашнија од памети!) Експертизирали су рекреативно, „колико се губи од кањона... коли-

ко се добива енергије, ако брана не спадне на Бијели бријег гдје је за сада смишљена? Што би било ако се брана подигне узводно код мјеста Тепца?“ Ово је профил црногорског планирања. Углавном, прво девастација, а послије ћемо поправљати. Нијесу у безгрешном социјализму биле дозвољене јавне демонстрације, али се могло оно што заступате бранити у јавним институцијама и гласилима. Углавном, Тара је тада одбрањена донекле, али се никад не зна када ће црногорски експерти кидисати на своју постојбину и пустоловину да је потапају од с́евера према југу, те да Црну Гору учине енергетским рајем… Зацртали су још онда, да им до изнад Биоча буде доња граница потопа... а експертска памет им је и даље остала (не) ограничена. Опет се, код ограничених, пробудила на исти начин, па су кидисали на стијешњену Комарницу, најатрактивнији кањон у Европи који због своје екстремне, тешко савладиве проходности, изазива и авантуристе и туристе. Невиђени кањон Невидио, а кад су виђели атрактиван мимо свијет! Тек што су га Црногорци открили прије пар деценија... и свијет га угледао, сад би неки други Црногорци да га потопе и сакрију на вијеке и вјеков’! Какво неславно православље?

Деценијама смо иначе живјели у бајковитим причама и небајковитој стварности. Прво су, још 1950-их, кидисали на потапање Колашина за акумулационо језеро, па је ова варошица деценијама стењала неразвијена. У њој нико ништа није ваљано препознавао осим колашинске кртоле. Данас је Колашин перспектива за најбољи туристичко-зимски центар шире од Црне Горе. Има шансу и да постане озбиљна метропола зимског туризма ако се не занесе примјером Будве, која је од некадашње метрополе много ближа некрополи у којој се сахрањује туризам разулареном градњом без реда и поретка. У бајковитим заносима био је на удару и кањон Платије, и бајке о каскадним бранама из којих би се иста зајажена вода користила за више степенастих агрегата који би истурали електричну енергију за извоз. Неко се досјетио у шали, која је близу збиље, да би евентуална диверзија на таквим скаластим бранама Подгорицу, не било примијењено, могла ћушнути у Скадарско блато. Тада су приповиједачи привредног развоја (с)мислили да сукоба, а камоли рата никад више бити неће. Приповиједали су нам тако, у заносу, како ће пруга ББ бити таква прометница којој равна бити неће на ове банде. Прије отварања приподобљена јој у БГ и пје-

pkencijan.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ТАРА ЈЕ ТАДА ОДБРАЊЕНА ДОНЕКЛЕ, АЛИ СЕ НИКАД НЕ ЗНА КАДА ЋЕ ЦРНОГОРСКИ ЕКСПЕРТИ КИДИСАТИ НА СВОЈУ ПОСТОЈБИНУ И ПУСТОЛОВИНУ ДА ЈЕ ПОТАПАЈУ ОД ćЕВЕРА ПРЕМА ЈУГУ, ТЕ ДА ЦРНУ ГОРУ УЧИНЕ ЕНЕРГЕТСКИМ РАЈЕМ… ЗАЦРТАЛИ СУ ЈОШ ОНДА, ДА ИМ ДО ИЗНАД БИОЧА БУДЕ ДОЊА ГРАНИЦА ПОТОПА... А ЕxПЕРТСКА ПАМЕТ ИМ ЈЕ И ДАЉЕ ОСТАЛА (НЕ)ОГРАНИЧЕНА

Кањон Невидио

сма, (иначе стари хит Драгана Стојнића), „Воз за море, /људи журе да загрле љето,/ а ми, ми смо ето,/ у том возу нашли своје љето...“ А тај воз је од старта каснио с путницима, а што се тиче транспорта никад у дом. Данас Црна Гора прос́ачи код Србије оће ли јој пођекад провућ неки транспорт према мору. У обрнутом правцу ками ишта имамо за превести, а камен црногорски они неће па таман да га прекрстимо, да је српски. А за Луку Бар давно, у једној репортажи с лица мјеста, сам лично из-

устио како ће она, када се заврши, стати у ред великих лука на Јадрану не помишљајући да ће у њој од настанка бити толико нереда... Кад се прећерује, граница се нема. Сад бих за тај изуст себи скочио у уста. Но без обзира на ова закашњела добацивања, ови пројекти имају много смисла, али ми га најчешће немамо! Сада вам дугујем још један цитат о Тари, из оног текста са почетка, да видите до којег се бесмисла овђе експертише и експериментише. У тексту пише да би, уз све те велике инвестиције и још веће девастације, хидроелектрана на Тари доприносила само 2% енергетици Југославије, кад би, ако би „Бук Бијела“, била свечано пуштена у рад. Па се даље каже: „Тих 2% понудили су лаицима шансу за резон да би касније било могуће, кад нас Тара надоји енергијом, негдје у 21. стољећу, срушити бране и вратити кањону садашњи изглед... Међутим, стручњаци кажу да је кањону више немогуће вратити душу и тијело, како неки мисле за час. Кањон и његов живи свијет градиле су тисуће година па све рехабилитације, у садашњем лику, након евентуалног потапања падају у воду.“ Будући да је загребачки „Данас“ био присутан у Црној Гори, један овдашњи читалац ми је послао кратко писмо... „Е ко тако мисли о Тари и њеној бисерној води, вода му стала!“ Свака нам је работа таква. Ајмо да кваримо па ћемо послије поправљат. Као са „Европом сад“... Сад, па макар никуд не стигли. Умјесто паролашке рекламе Дивља љепота, ми смо подивљали. М.Р.Ш. 

У ЗЕМЉИ ЧУДА

Д

ошло је прољеће. И равнодневица. И тренутак у којем се дан продужава, и све је топлије. Ове године посебно је важно да је топлије, макар из визуре обичних људи. Мени крај марта и даље значи почетак прољећа, иако ће након ове године постати и асоцијација на рат. Агресију, инвазију. Мада, ако одемо у даљу историју, ратови су често почињали на прољеће. Ратови, они вођени традиционалним методама, баш као и снимања, лакше се воде по лијепом времену. Са друге стране, добро је да је топлије, јер ако се рат настави, људима прогнаним макар неће да буде зима. Са друге стране, вјеровало се на почетку појаве вируса, који смо сада сви заборавили, да се и он повлачи по врућини, али и то се испоставило као нетачно. Опет, прољеће је ако говоримо из визуре помодне психијатрије, доба и помјерених психичких стања и прољећног умора. Како год - прољеће је чудно. Али ја га волим. У некој митској симболици - даје наду да се живот буди. Ово прољеће, у тренутку када се једна пошаст преклапа са другом, много гором јер је искључиво у питању вирус агресије и лудила, може да подсјећа и на крај. Априлили - у Европи је у току копнена агресија, између свих осталих, једне европске земље на другу. Иако слушам да то није истина, јер у ствари једна сила ратује са другом силом, и то јој

НЕКАКО С ПРОЉЕЋА ЧАСНУ РИЈЕЧ ДАЈЕМ, ПИОНИРСКУ, У МОЈЕ ДОБА НЕШТО ЈЕ ЗНАЧИЛА, ЧИТАЛА САМ ХАЗАРСКИ РЕЧНИК, ДОСТА ТОГА МИ ЈЕ БИЛО СНОЛИКО, АЛИ ОВОГ ЛУДИЛА СЕ НЕ СЈЕЋАМ. КАО ШТО СЕ НЕ СЈЕЋАМ ДА СУ УКРАЈИНЦИ БИЛИ НА СТРАНИ НАЦИСТА

је једини начин одбране. Априлили први пут имамо сценско представљање Ромеа и Јулије из српске историје под именом Владимир и Косара. Сами пласман те вијести из културе говори како није у питању иста култура, јер ми у Црној Гори, знамо да је то трећа инсценација, а никако није праизведба приче о дукљанском кнезу Владимиру и кћерки бугарског цара Самуила Косари. Колико се сјећам, ја сам ту причу и запамтила у шестом основне управо по љубавном мотиву, и најдража ми је од свих о Војислављевићима, иако сам запамтила и да је Црна Гора била прва краљевина од свих територија које су данас покривене Словенима који су касније завршили у склопу Отоманског царства. Априлилили, јер ништа што сам учила није тачно. Као што су и представе, од који сам једну гледала производ моје снолике сомнабулије изазване на примјер нацистичким биолошким „лабораторијским“ дјеловањима изведеним у Украјини од стране Хазара. И биће да сам због те завјере Црногорка, као што су и Украјинци због за-

вјере Хазара нацисти. Часну ријеч дајем, пионирску, у моје доба нешто је значила, читала сам Хазарски речник, доста тога ми је било снолико, али овог лудила се не сјећам. Као што се не сјећам да су Украјинци били на страни нациста. Додуше, априлили и на чињеницу да се цитирају ријечи Ота фон Бизмарка са Fake newsa, како је још он предвидио

да ће запад морати да окупира Украјину. Вјероватно је Ото сједио за својим лаптопом и шеровао мисли по Faceboku. А заиста мислим да просјечан Украјинац жели да живи како живе просјечни грађани у тим „трулим“ западним државама. Све ово ми личи на једну ужасно мучну и баналну ситуацију у којој жену која је силована, мањевише сви у традиционалном окружењу убјеђују да је силовање испровоцирала. Јер у свијету у којем живимо неки су агресори, а неки су жртве. И док у нашим срцима патетично, а рационално главама не пронађемо

ЈОВАНА МУГОША

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

емпатију за жртве, све оно што су истине на којима сам ја са неким генерацијама одрасла, звучаће као априлилили. И након овог низа сулудих прољећних асоцијација, у мојој женској глави, ако желите да прихватим позицију већине, или традиције у којој је и код једног од мени омиљених пјесника и најљепших мушкараца – ћуд женска смијешна работа, рађа се сљедеће – грађани - априлилили, образовање - априлили, наука, успјех, радозналост, сазнање, успјех, радост, слобода - априлили... попут једне наивне пошалице у безазленим основношколским данима у којима нам је то било забавно. Да ситно лажемо првог априла. А највише на свијету желим – мир и просперитет у свијету, и мир и просперитет у Црној Гори, и слободу за све грађане, звучи вам глупо, јесте. Није довољно традиционално, није у духу „новог света“ не рекох „даће Бог“ јер он није одредио ни зашто почиње прољеће, ни како се Земља и остале планете врте око Сунца. А не знам како ће се то десити. Али радујем се прољећу, иако ни у једном нисам оволико плакала, на сваки снимак избјеглица, јер знам да нису лажни. И да је њима најгоре ако их бомбардују и нападају у име братства. А до скоро су живјели као и ми и вјероватно су се радовали прољећу.

5

2. април 2022.

ЦРТИЦА О ЦИРКУСИРАЊУ

Ј

есте ли видјели умјетника без разлога? Личи на дијете без надзора. Довољан му је властити шешир, и наравно, сав свијет. Испод тога не иде. Хтио би закопчати дугмад на огртачу или завезати ципеле, али не иде му баш. Кихне и програм, потроши цент, револуција, остави га драга, смак свијета. Без смисла за реалност, умјетници без разлога измишљају је. Не зато што је не могу поднијети, већ напротив, не подносе је зато што је смишљена да их заведе, као замка или лабиринт. Стално се бусају у прса јуначка, јер немају других: па забога, они су измислили свијет и сад га насељавају својим мањком идеја. Нисам сентиментална кад наслутим лаж или препознам пријевару у умјетности. У хрватском језику има једна лијепа експресија о неприличном понашању у часу озбиљноме. Кажу је обично старије жене млађима: не циркусирај. Тако и ја себи допуштам рећи: не изводите братја, не циркусирајте, не глуматајте. Гдје сте били кад су падале маске, кад се скидао пудер и шминка? Јесте ли заборавили на своје истинске другове? Зашто сте пјевали у један глас? Гдје вам је био слух, гдје дух у кадионицама ништавила, у мрклим ноћима? Јесу ли их освјетљавале ватре непријатељстава и мржњи, дословна и симболичка паљба оружја свих облика? Замјећујем да се обруч све више сужава и да је све тјескобније. Набеђени типови - као лажне плавуше - загосподарили су умјетношћу. Њихова је запремина, да не кажем обујам, у обрнутој пропорцији с вриједношћу њихова дјела. Тко да им опрости блајхање, тко да им скине перике? Грозим се лажне умјетности, у подједнакој мјери ангажиране и оне наизглед неагилне. Јежим се од кршћанских мислилаца и слободних зидара, фамилијарне присности и отворених друштава, затворених заклада и задужбина, оперетних арија и трагичких корова. Речено поетским језиком Тина Ујевића, тко да ојађеном звону да намирбу, тко препукломе гласу да надомјести боју? У зао час кад сваки лелек хтио би бити себар Вишњега, а сваки перец да је пјесник. Уствари, лажни умјетници страхују. Не од себе самих, како и доличи правом поети, већ од својих одсустава у аутентичној књижевности. Ма колико заузимали простор стварном умјетнику, дијалектика збиљског има своју неумољиву ло-

УМЈЕТНИЦИ БЕЗ РАЗЛОГА ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

филозофа, ето преписивача новог романа, ето пухача нове глазбе. Ми који морамо завршити своје дјело прије потпунога сумрака - јер то је наш дуг свјетлости - ми добро знамо да је нова војска спаса излишна баш кад се чини неопходна. Сад, кад се сваки глас јавности чини несувислим, кад су интелектуалци остали по страни, кад смо сви једни другима вањски или унутарњи непријатељи, тко ће сачувати смисао? Тко ће знати гдје је граница између луцидности и лудости? Тко ће огољети нову збирку парадокса, тко удахнути свјежину скрибоманији, тко препознати књижевну лаж? Може ли се моћ талента замијенити ичим другим? А да то не буде сурогат умјетнику самом? Или, другачије казано, моћ талента не може се ни узети ни предати као комад новца, како о истини каже Карл Маркс. И док смо се припремали за један нови милениј нисмо ни слутили да улазимо у један већ преживљени средњи вијек. У непрестаној творници лажи и производњи лудости ми смо ти који остајемо сами и затајни као стећци. Морамо ли рећи да не чекамо и не очекујемо више ништа. Остављамо ђубристану да постане ђулистан. Дотле, лошим вртларима препоручујемо умјетност с разлогом. Она, и кад се узме наташте или након пијанства добро продрма. Има својство да прочишћује. Послије, послије чини да ништа се не чини. Само шутња, рад чуда.

СВРШЕН ЧИН ИЛУСТРАЦИЈА Лидија Вукчевић-Вучуровић

гику: само најбоље остаје, и то је безразложнима немогуће поднијети. Ово је обично изван њихове моћи, баш кад се чини да су зграбили своју прилику. Несретници, тешко могу појмити смисао дјела. Оно надмашује и свог ствараоца, јер га надилази не само биографски већ и метафизички. А то је мјесто гдје се дрхти, као у призору љубави и љепоте.

Умјетници који то нису, хтјели би да држе свијећу док се дјело ствара. Или да је угасе. Но, не будимо наивни, они су воајерска браћа за нове ломаче. Подучавају нас критици и сумњи кад лаж је универзалнији знак од филигранског писања у помрчинама. Хтјели би да моћ стварања замијене стварањем моћи. То им, у извјесноме смислу и успијева: ето посилних нових

Политика свршеног чина обично започиње терором неукуса. Унутар добро испране радионице немира. Она нам жели наметнути своју нову конструкцију реда. Такав неаутентичан козмогонијски ред у ствари је темељни неред и кринка за каос. Патологија наше свакодневице доноси наизглед безбрижне, лаке и невине поруке. Актуализира незбиљско на многе начине. Но, она акцентуира и вањско, појавно. То је само врх леденога бријега. Загледајте пажљивије службенике: сви су

КРУГ НЕСВИЈЕСТИ РАЈКО РАДУЛОВИЋ

А

, виђи да ти речем... није требаˈ Зеленски крећат на Русију... и слушат...

- О чему причаш, човјече??? Један од горих осјећаја који се јавља код Човјека, је стид због изречених ријечи (поступака) Другог, или оног који је наспрам тебе. Стид и посрамљеност се упорно проћерују из Црне Горе. А када стида нема... остаје само да одеш, или покушаш да урадиш нешто, макар себе ради. Љутња, бијес, срамота, туга... све заједно – због Другог. Стиђели смо се због разура – Дубровника, Сарајева под опсадом, Вуковара... због Другог. Круг несвијести, вртешка смрти. Маријупољ је нова Герника! Разори, уништи, сатри... И док Путинова ратна (звијер) машинерија уништава животе Украјинаца, код нас се појављују (поно-

ВРТЕШКА СМРТИ

во) егзалтиране пароле: „Моли се Богу и држи се Русије“, „Нас и Руса 300 милиона“, „Руси у Украјини, Срби у Црној Гори“??? И, нестварни склад парола и поруке митрополита Цркве Србије у Црној Гори Јоаникија Мићовића: „Црна Гора је пројектована да буде мала Украјина“. Тешко и злокобно поређење, отворена пријетња! И, питање од кога долази та пројекција? „Српски свет – Велика Србија“, „Руски свет – Велика Русија“ - негације: држава, територија, нација, култура, језика и укупног идентитета. Колонијално – фашистичко – клерофашистички - империјални - геноцидно нељудски пројект, већ виђен на просторима бивше Југославије, данас бјелодан на простору Украјине... сјутра??? Генералне пробе хаоса опструкци-

је и деструкције (на нашим просторима) су започете, неке чак и завршене, свеједно, и даље трају... на опште „чуђење“ и невјерицу иностраних дипломата. Концентрични кругови (пакла) утицаја шире се из центара, сви знамо којих. „Срби немају једну државу (???), али могу да имају једну политику и једну вољу“, рече министарска лутка сус́едне државе, док га у наручју држи главни трбухозборац региона. Све ово личи на сцене из документарца Лени фон Рифенштал „Тријумф воље“ из 1935. године. Уважени књижевник и публициста Андреј Николаидис, у једном од својих интервјуа је рекао: „Кључ за стабилност Западног Балкана је у Београду и док великосрпска политика не буде стављена ван закона, док не буду употријебљени

механизми којима ће великосрпска идеологија бити забрањена, дословце забрањена, никакав трајни мир и трајна стабилност у овом региону нису могући“. За наук другару са почетка текста: На свеколиком земљином шару, четири земље званично подржавају Путинову „специјалну операцију“: Бјелорусија, Еритреја, Сирија и Сјеверна Кореја. Треба ли што додати овој чињеници?! И незнавеноме доста, бар би тако требало бити.

МАРИЈУПОЉ ЈЕ НОВА ГЕРНИКА! РАЗОРИ УНИШТИ, САТРИ... Јосиф Бродски је 1992. године написао „Босанску пјесму“, која је била жестоки ударац свијету због допуштања убијања једног града:

редом чиновници неких уреда, државних или банковних, школских или иних… Њихова је функција у пропорцији с хладноћом њихова израза, шкртошћу њихова језика, несмислености њихових списа, важности њихова посла који, то видимо сви, зловољно одрађују. Не само што желе бити неосјетљиви, они и јесу бешћутни. Кад их сусрећете у њиховим службама састаје вас њихов немир уоквирен гледањем кроз вас, кроз предмете, кроз објекте, кроз субјекте. Тако ми, с друге стране баријере сад су то и пластични зидови - бивамо изложени немогућностима. Свакодневно и свакочасно. Рад бешћутности која нас прати наизглед је безазлен: грозница потрошачког друштва, замке непрестане трговине, интернетске контроле, камере на сваком су кораку. Који би то нормалан човјек могао поднијети? Или, тко је луд да се натјече с апсолутном контролом, након што је поражен добро разрађеном технологијом насиља. Уосталом, фасцинација техником и технологијом на сваком је кораку нашег бивања. Колико је та фасцинација технологијом допринијела квалитети а колико слободи људског живљења? Зар није од човјека створила предмет, ствар, робота, робу за трошење? Пред свршен чин доводе нас и феномени сувремене политике својим средњовјековним приказањима. Готово да је свеједно гдје и како: масовна окупљања постала су глобални тренд. Њима су нам купили животе као враг душу, узевши нам још деведесетих, најбоље године: учинили су нас подложнима и равнодушнима. И као да се још нису заситили. Тако смо ми постали уједначени, хомогенизирани: скоро па људи без својстава, без лица, само бројеви. Нови филозофи играли су се дотле појмовима и ријечима, долазећи на ратом опустошене просторе као ватрогасци, након свршеног чина. Тко каже да већ не живимо апокалипсу у новом тисућљећу? Заогрнуту мистиком Средњег вијека. Касна реторика слободномислећих добро је заљуљала свемир, као зао трговац утеге на ваги. Како да одолимо зебњи, кад смо затечени праксом рата свих против свих? Писањем покушавамо растворити тјескобу. Желимо је обеснажити. Јер и филозофија и књижевност, упућују на свршене чине. Као добар крпеж држе кућу. Уче нас да logos сам је дјело и онда кад није на почетку него на крају сабласне гозбе. Јер говорити о злу, то је не разумијевати га, већ моћи га растварати…  Док жохара гњечите, пијуцкате виски, препоне своје чешкате, док рука око машне се труди, гину људи. У градовима чудних имена згођени метком, и сред пламена, не знајућ што их се на смрт осуди, гину људи. Сред малих мјеста, незнаних вам, али великих, прилику јер им нису им дали за крик и опроштај са свијетом худим, гину људи. Гину док бирате све нове и нове брбљивце о том што немар се зове, суздржљивост, итд, док с разлога лудих гину људи. Нема љубави к одвећ удаљену твоме сусједу/брату Славену, гдје летјет ваш се анђел не усуди, гину људи. Међ киповима док спор избија каинска верзија, историја за своје гориво би да купи свију који мрију. О успјеху спорташа док читате, ил стигли рачун, док пјевате чеду свом пјесму што сан нуди, гину људи. Перо времена оштро, крви жедно, неће да жртва и џелат су једно, казаће да задња олош и алаша врста је ваша.

СЛАВА УКРАЈИНИ! ХЕРОЈИМА СЛАВА!!!



З

6

2. април 2022.

Ч

овјечанство је у протеклих неколико година доживјело толико догађаја довољних за један милениј. Хектичан период кроз који пролазимо подигао је ирационалну мисао на посебан ниво. Подјеле су још више уобличене, а несразмјер мисли и дјела резултира стравичностима. У свијету којим влада ентропија Емина Смаилбеговић, у свом новом роману „Strašna djeca Averroesova“, креира ликове који рационално настоје објаснити сва лудила свијета. Зар је то могуће и остати нормалан?

РАСТАВЉАЊЕ НА КОМАДЕ

Када је прије неколико година Смаилбеговић објавила свој књижевни првијенац „Via Appia“, славио сам њено дјело због истанчаног постмодернистичког приступа теми идентитета, упоредивши је чак и са Умбертом Еком. Питање идентитета је жила куцавица и „Strašne djece Averroesove“, али начин на који то Емина конструира поступак је који ће ову младу бх. списатељицу учинити свјетском звијездом. И док се радња романа одвија у два периода - средњовјековном и савременом - про-

КЊИЖЕВНОСТ: РОМАН „STRAŠNA DJECA AVERROESOVA“ ЕМИНЕ СМАИЛБЕГОВИЋ

ИСТИНА ЧУДНА ПОПУТ РОМАНА тагонисти романа Целија и Јорди, који се виде први пут након двадесет година, у неколико дана настоје проћи кроз животне недаће и пронаћи смисао у свему томе. Пронаћи грандиозне разлоге због којих су током живота прошли кроз ствари кроз које су прошли. Роман почиње ријечима „Истина зна бит чудна попут романа“, чиме нас Емина уводи у наратив који од самог почетка значи само једно - потрагу. Међутим, оно што мислим под потрагом јесте једна филозофска расправа, штавише, трактат о човјеку и питању идентитета који се у овом роману манифестује на три различита нивоа. Први почиње од филозофа Averroesa који је био исламски интерпретатор Аристотелових дјела, други је на нивоу Целије и

Јордија, док је трећи на нивоу текста. Сва три нивоа се пак, с друге стране, међусобно преплићу и на тај начин формирају наративну везу коју можемо контекстуализирати на више начина. Филозофске, митолошке, археолошке бесједе, дуги есејистички пасажи о књижевности, сновима, идентитету читатеља воде кроз једну деконструкцијску анализу. Јер како другачије доћи до одговора осим анализом, а свако постављено питање је рез хируршким ножем на столу за сецирање феноменологије европског духа. Целија и Јорди скидају слојеве и слојеве онога што они јесу, деконструишу сваку ријеч, тврдњу, појам, догађај. У потрази за оним првим, рационалним, истинитим. Али она истина с

oslobodjenje.ba

Аднан БАЈРОВИЋ

ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ У РОМАНУ „STRAŠNA DJECA AVERROESOVA“ (Buybook, 2022) КРЕИРА ЛИКОВЕ КОЈИ РАЦИОНАЛНО НАСТОЈЕ ОБЈАСНИТИ СВА ЛУДИЛА СВИЈЕТА. ЗАР ЈЕ ТО МОГУЋЕ И ОСТАТИ НОРМАЛАН?

почетка романа, оно што су они мислили да им недостаје није коначан одговор. И сам Јорди у једном тренутку тврди: „Има нешто горе и од недостајања: подношење“. И једно и друго су се заваравали да могу пронаћи смисао и рјешење за живот у времену нихилизма, а пронашли су само оно што су вјероватно

знали од почетка: „споменици мртвих прогоне живе, и хтјели то они или не, управљају њиховим животима“. Другим ријечима, човјек је само још једна карика у бесконачном ланцу значења која мора да подноси незацијељене ране и све кризе идентитета.

РИЈЕЧ О „ИЗБОРНОМ ПРИРУЧНИКУ: СА ГОВОРИМА МАРКА ТУЛИЈА ЦИЦЕРОНА О ИЗБОРНОЈ КОРУПЦИЈИ“ (UNIVERSITY PRESS, САРАЈЕВО)

НУЖНО ЗЛО ДЕМОКРАТСКИХ ПОЛИТИЧКИХ СИСТЕМА У

контексту бурних политичких дешавања и превирања на дијелу балканских простора, скрећемо вам пажњу на књигу Изборни приручник: са говорима Марка Тулија Цицерона о изборној корупцији, коју је 2018. године објавио сарајевски University Press, у оквиру сјајне и веома актуелне едиције Политикон. Приређивачи професорица Ивана Јарамаз-Рескушић и професор Самир Аличић, на потицај и уз подршку уредника Драгана С. Марковића, презентирали су, по први пут на језику разумљивом широј регионалној читалачкој публици, пријеводе са латинског језика три изворна текста настала 63. године прије нове ере, дакле прије нешто мање од 2100 година. Својом актуелношћу, информативношћу и функционалношћу ови списи и данас плијене пажњу, научне, стручне и опће јавности. Веома једноставно ћете то провјерити када гуглате латински назив првог и најпознатијег текста: COMMENTARIOLUM CONSULATUS PETITIONS aut Epistul Q. Ciceronis De Petitione Consulatus Ad M. Fratrem. Видјет ћете, ако будете упорнији у претраживању, да нема свјетског језика на који није преведено Писмо Квинта Цицерона у коме брату Марку Цицерону, који се кандидовао на изборима за римског конзула, даје веома инструктивна и функционална упутства за вођење изборне кампање. Технике изборне кампање које

сугерише Квинт Тулије Цицерон скоро да се не разликују од техника савремених изборних кампања. Кампања треба да буде „пуна помпе, сјајна, величанствена, популистичка“. Кандидат треба створити утисак како је „спреман да помогне и како је великодушан“, треба „ласкати бирачима“, па и лагати им јер „већима грађана више воли да их лажеш него да их одбијеш“, лице и израз и говор тијела треба мијењати и прилагођавати осјећајима и жељама бирача са којима се сусреће. При томе се треба окружити пријатељима из свих друштвених група, нарочито онима који могу навести некога да гласа за вас. Кандидат се треба обилато користити чињењем услуга, давањем обећања и пријатним и љубазним наступом. Квинт Тулије Цицерон као пожељне особине кандидата, које треба истицати и користити у току кампање наглашава: угледно поријекло, говорничку вјештину, успјешну претходну каријеру, пријатељства и личне везе с угледним и утјецајним појединцима и институцијама, чисту биографију која му осигурава заштиту од клевета и напада, а омогућава подузимање таквих напада. Наравно, ово су само мали фрагменти модела изборне кампање и изборног понашања који заговара Квинт Тулије Цицерон, а које, више или мање теоријски

ПРИВАТНА АРХИВА

НАЈИЛ КУРТИЋ

СВЈЕСНИ ЕТИЧКЕ ПА И НОРМАТИВНЕ КОНТРОВЕРЗНОСТИ ПРЕЗЕНТОВАНИХ ТЕКСТОВА, КОЈА ПРОИЗИЛАЗИ ПРВЕНСТВЕНО ИЗ ПОТЧИЊЕНОСТИ ИМПЕРАТИВУ ЕФИКАСНОСТИ, КАКО КАМПАЊЕ ТАКО И ОДБРАНЕ ЊЕНЕ МОРАЛНОСТИ И ЗАКОНСКЕ ИСПРАВНОСТИ, ПРИРЕЂИВАЧИ И УРЕДНИК ИЗБОРНОГ ПРИРУЧНИКА СУ СЕ ОДЛУЧИЛИ ЗА СВЕОБУХВАТНУ ИСТОРИЈСКУ И ТЕМАТСКУ КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈУ

елабориране у оквирима савремених политичких, маркетиншких и комуниколошких знаности, с невјероватном лакоћом

препознајемо у актуелним изборним кампањама. Та чињеница је, као и спознаја да је je COMMENTARIOLUM CONSULATUS

PETITIONS aut Epistul Q. Ciceronis De Petitione Consulatus Ad M. Fratrem, незаобилазна литература уз Макијавелијевог Владаоца (који је написан тек након 15 стољећа) на свим модерним западним студијима политике и политичког маркетинга, фасцинира читатеља ове књиге. Скоро да нема упуте коју Квин Тулије Цицерон савјетује брату Марку за коју бисмо могли рећи да је застарјела у односу на савремене изборне приручнике. Суштински стање се не мијења већ стољећима. На једној страни су појединци и политичке странке заинтересиране за овладавање механизмима политичке и друштвене моћи, по сваку цијену и с различитим мотивима а увијек једним дијелом и личним, на другој страни су гласачи – свјесни вриједности свог гласа за који очекују, прије свега, личну материјалну корист. Они се сусрећу у формално демократском простору, сведено на процедуре, чије очување, бар фиктивно, је нужан услов одржања републике као заједничког интереса. Док се COMMENTARIOLUM CONSULATUS PETITIONS aut Epistul Q. Ciceronis De Petitione Consulatus Ad M. Fratrem односи експлицитно на методе и технике изборног маркетинга, са тежиштем на ефикасности по сваку цијену, друга два текста чији је аутор Марко Тулије Цицерон (ORATIO PRO LUCIO MURENA i PRO GNAEO PLANCIO ORATIO AD IUDICES) тичу се друге димензије изборне кампање; питања дозвољеног и моралног. Међутим, и у овом случају у првом плану је аспект ефикасности, па се одбрана кан-

7

2. април 2022.

ПОПОВАЊЕ

Стари мајстори

но, па чак и ријечи на изворном грчком, латинском, шпанском и слично, имају тачно своје мјесто зацртано у дубоком метатекстуалном вртлогу који она креира. Дуге прустовске реченице читатеља не желе помучити, већ увести у свијет књижевности какав он заправо јесте: слободан, испреплетен, а изнад свега интертекстуалан.

Још у роману „Via Appia“ Емина се поигравала са метатекстуалношћу када њен протагониста Козимо креће у потрагу за Еванђељем које је украдено. Међутим, у „Strašnoj djeci Averroesovoj“ Емина управо метатекстуалност користи као главни мотив који радњу тјера напријед. Било да је то предавање професора, филозофски чланак или Averroesova пропитивања, Емина вјешто користи формат есеја, али есеја огрнутог књижевним изричајем и стилистиком како би развила оно што је сиже романа. И премда је тема идентитета јако честа појава у књижевности, начин на који Емина барата темом је оно што је издваја, чини иновативним освјежењем у домаћој књижевности. Ту прије свега мислим на комплексну структуру нарације која је након прве реченице раскрстила с обичним изговором. „Strašna djeca Averroesova“ је дјело којим би се Умберто Еко или Хорхе Луис Борхес поносили. Еминино писање превазилази све конвенције савремене књижевне продукције. Она своју ријеч, пак, не користи само да би то било лијепо писање. Све што је написа-

„Strašna djeca Averroesova“ је кратак роман од свега 133 странице. Али то не значи да он обећава брзо читање. Ово није роман за плажу, нити за читање током одмора. Ово је роман који се студира, анализира, говори о њему. Теорија књижевности и филозофије испреплетена с нарацијом није нешто што се чита брзо. Свака ријеч се упија полако, кроз свако значење пролази два или више пута, а свака изнесена теза упија као властита. У питању су стил и ерудиција који се на овим просторима срећу једном сваких неколико генерација. Пред вама је један такав глас. Књижевни глас који ће постати канон наше мале и ограничене књижевности, а надамо се и свјетске.  oslobođenje.ba

дидата оптужених за изборну корупцију претвара у замјену теза и вјешту реторичку манипулацију чињеницама и појмовима, савременим језиком казано у спиновање - односно вјештину реторичког оправдавања поступака који су на ивици морално и нормативно дозвољеног. Неизбјежна су поређења инкриминираних поступака Луција Мурена и Гнеја Планција, прије двијехиљаде и стотину година са поступцима данашњих политичара. Има се утисак да се и није пуно тога промијенило. Изборна корупција је константа, али, изгледа, и нужност у демократским политичким суставима заснованим на периодичним натјецањима за подршку гласача, више или мање свјесне своје моћи, која по правилу подразумијева неку врсту поткупљивања, куповине њихове добре воље. Наравно, ту је и морална савјест цивилизације оваплоћена у филозофима и хуманистички настројеним интелектуалцима, која устрајно покушава сузити границе манипулације слободном вољом и слободним информираним избором грађана, колико год могућност избора и изборне кампање с моралним скрупулама била безизгледна. Свјесни етичке па и нормативне контроверзности презентираних текстова, која произилази првенствено из потчињености императиву ефикасности, како кампање тако и одбране њене моралности и законске исправности, приређивачи и уредник Изборног приручника су се одлучили за свеобухватну повијесну и тематску контекстуализацију – коју практичари политичког маркетинга, нажалост, углавном занемарују. С том намјером, прије главног текста - COMMENTARIOLUM CONSULATUS PETITIONS aut Epistul Q. Ciceronis De Petitione Consulatus Ad M. Fratrem презентирана су два ауторска текста која би требала послужити читатељу да заузме критичко стајалиште наспрам лапидарних упута натјецатељи-

ма на изборима. Прво, у сјајном уводу професор Асим Мујкић политичку праксу браће Цицерон проблематизира из перспективе рецентних стајалишта политичке етике – конвенционалне моралности на једној страни и моралности дјелатника (професионалне деонтологије) на другој страни, које су неријетко збуњујуће и контроверзне. Мујкић разматра могућности њиховог измирења „ланцем моралног оправдања“. У другом уводном тексту Самир Аличић (који је и један од преводитеља са латинског језика) систематизира Цицеронове упуте и интерпретира из перспективе савремених политичких категорија. Посебно значајан допринос разумијевању случајева оптужби Мурена и Планција за изборну корупцију и посљедица политичке корупције по демократски устрој савремених друштава дала је у својој студији професорица Ивана Јарамаз-Рескушић. Она сматра да се и ми данас суочавамо са сличном ситуацијом, с крајње персонализираним предизборним кампањама, заснованим више на истицању предности кандидата и недостацима противкандидата а мање на политичким програмима, што по себи подстиче недопуштену предизборну промиџбу. Одговор би требао бити у веома јасном и строгом дефинирању таквог предизборног понашања као протуправног, односно кажњивог, за што су потребни добро уређено изборно законодавство и неовисно судство. Књигу Изборни приручник, са говорима Марка Тулија Цицерона о изборној корупцији, с великом пажњом и подцртавањем ће читати кандидати и изборни стратези и оперативци, али и многобројни политички аналитичари, новинари и, наравно, обични читатељи који настоје разумјети сложену политичку и друштвену стварност, веома често прекривену пропагандном мреном личних интереса. 

СВЈЕТСКО А НАШЕ

Ник кејв и вореН елис - „LA PANTHÉRE DES NEIGES“

tap-poitiers.com

МЕТАТЕКСТУАЛНЕ ИГРАРИЈЕ

Фотографија из филма „La Panthére Des Neiges“

Д

вије ствари пресудно су утицале на умјетничку трансформацију једног од највећих живих поп аутора Ника Кејва. У новембру 2015. Артур Кејв узео је ЛСД и пао са 18 метара високе стијене у близини Брајтона. Његов отац, Ник Кејв, након тога више није био исти човјек. Нестао је старозавјетни, трансгресивни Кејв. Из његове музике ишчилио је бијес. На извјестан начин, све што је Кејв након тога снимио јединствени је, неокончани ламент. Но, трансформација о којој је ријеч у музичком је смислу почела прије Кејвове породичне трагедије – кроз његову сарадњу са композитором и мултиинструменталистом Вореном Елисом. Сарадња Кејв-Елис била је неизбјежна. Обојица Аустралци и јаке ауторске личности, као да су били предодређени да свој музички пут наставе заједно. Елисов бенд „Dirty Three“ је, када се појавио, био права мала сензација међу фановима који су тражили нешто другачије од предвидљивог маинстреама и не мање предвидљивог „алтернативног попа“. Испрва, специфични начин на који је Елис свирао виолину – његову корозивну текстуру познали бисте међу стотинама других – привукао је Кејва. Елисов утицај на Кејва је, међутим, временом постао огроман, тако да на моменте није јасно да ли Кејв сарађује са Елисом или Елис са Кејвом. Оно што су заједно снимили није мање Елис него Кејв. Трансформација о којој говоримо почела је албумом „Push The Sky Away“. Од тог тренутка, Кејвов пратећи бенд, „The Bad Seeds“, постаје све мање битан. Кејва на-

пушта Мик Харви, најстарији његов сарадник. „The Bad Seeds“ као да постају властити холограм. Елис води шоу. Он у Кејвову музику уводи електронику, синтисајзере и дрон-звуке. Динамика Кејвових пјесама постаје готово непрепознатљива. Елис и Кејв заједно компонују музику за филмове. Заједно, без „The Bad Seeds“, снимају „Carnage“, албум који би иначе одсвирала лоша сјемена. Њихово посљедње издање је музика за филм „La Panthére Des Neiges“ који су снимили Vincent Munier и Marie Amiguet. Филм прати фотографа и писца који по тибетанском горју трагају за ријетким, готово изумрлим сњежним леопардом. Кејв и Елис настављају тамо гдје су стали са „Ghosteen“, албумом на којем се Кејв најдиректније суочава са властитом трагедијом. Централна пјесма тог албума је она која га затвара – „Hollywood. У питању је једна од најбољих пјесама у Кејвовој каријери препуној великих пјесама. „Ghosteen“, дакле, затвара петнаестоминутни „Hollywood“. На чијем крају Кејв интерпретира стару будистичку причу. Киса је имала бебу. Онда је беба умрла. Очајна, у болу, Киса је одбила повјеровати да је дијете мртво. Као луда је јурила по селу, тражећи лијек за своје чедо. Сељани су јој рекли да оде пред Буду. Са мртвим дјететом у наручју Киса је стала пред њега и молила за помоћ. Отиђи у село и сакупи сјеме горчице. Но сјеме можеш узети само из куће у којој нико није умро, иначе лијек који ћу справити неће бити дјелотворан, рекао јој је Буда.

youtu.be/kGVhwgHIy74

youtu.be/MfDx09Ko8G4

Киса, погађате, није успјела сакупити нити једно сјеме: у свакој кући већ је неко умро. Отишла је у шуму и сахранила дијете. Ако се не варамо, „Hollywood“ је прва Кејвова пјесма са ексцесивном употребом фалсета. Логично, јер овај некоћ манични улични проповједник више, рекосмо, не проповиједа, него оплакује. Истовремено, бас добија доминантнију улогу него икада прије у Кејвовом каталогу. Но чак и „Hollywood“ пати од репетитивности, која је, јасно, дио ауторске стратегије Кејва и Елиса – но због тога не више занимљива. Сви смо чули за то – репетитивност је форма промјене. Но каткада се чини како музици овог двојца не би шкодила и нека другачија врста промјене. Кејв је, просто, са „The Bad Seeds“ био мање предвидљив. Баш тако - Елис-Кејвов соундтрацк за „La Panthére Des Neiges“ је луцидан, атмосферичан, мајсторски – али и предвидљив. Наравно... Након 4 деценије каријере, тешко је звучати свјеже и ново, тешко је избјећи поређење са врхунцима властитог опуса. Но Кејв је и даље један од највећих. Његова енергија је моћна а музички израз суверен. Његов глас је моћан инструмент. За нове слушаоце, за млађе генерације које се, могуће, први пут срећу са Кејвовом музиком, „La Panthére Des Neiges“ је, могуће, узбудљив албум. Нама, који већ дуго пратимо Кејва, преостаје да уживамо у мајсторству које, чак и када је тек манир, квалитетом превазилази мање-више све што нуди данашња популарна музика. Е. С.

youtu.be/K_qtlT96weU

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

2. април 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ВЛАДИМИР СУКУРЕНКО

ТВОРАЦ ОСТРОШКЕ БОЖИЈЕ КУЋЕ

Велика дјела архитектуре подразумијевају анализу мисаоног - креативног тока основне идеје архитекте – аутора. На факултетима се изучавају анализе креативног поступка значајних градитељских дјела па се намеће умјетничка ретроспекција како је Сукуренко одредио баш овакво рјешење манастира.

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

РАЗУМСКИ, КАЖУ, НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВО ТУМАЧИТИ БОЖЈЕ ПРИНЦИПЕ, НО ИПАК, ОВАЈ МАНАСТИР ЈЕ СТВОРЕН РАЦИОНАЛНИМ ГРАДИТЕЉСКИМ ПОСТУПКОМ СВЕТОШЋУ ИНСПИРИСАНОГ АРХИТЕКТЕ ВЛАДИМИРА СУКУРЕНКА. ИДЕАЛНОМ ИНСЦЕНАЦИЈОМ ОСТВАРИО ЈЕ ДОСТОЈНО И ВЕЛИЧАНСТВЕНО ВАНВРЕМЕНСКО АРХИТЕКТОНСКО ДЈЕЛО

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

П

о дефиницији Храм је мјесто посвећено Богу. На таквом Богоизабраном мјесту, сакрализацијом пећине над Бјелопавлићком равницом, подно Острошке греде, Св. Василије смјестио је свој Божји дом. У сакралној архитектури Црне Горе Манастир Острог представља јединствен примјер светилишта. Острог је међу најпосјећенијим ходочасничким мјестима у региону (годишње 800.000 посјетилаца). Духовну утјеху налазе у њему православни, католички и муслимански вјерници из читавог свијета, одајући поштовање исцјелитељу Св. Василију и предајући се молитви пред његовим светим моштима. Међу њима много је и оних који себе не сматрају вјерницима. Да ли је у Острошкој пећини Бог био архитект, или је архитекту Владимира Леонтијевича Сукуренка (?-1976) надахнуо и обдарио надчулима, док је смишљао и пројектовао Манастир Острог? Наизглед самоникла, ова Острошка Божја кућа израсла је из креативног духа, из руку и цртежа архитекте – градитеља.

По облику, Сукуренко је свети ритуал материјализовао у архитектонски плашт. Фасадна бјелина, контрастно наглашена у сиво-браон стијени брда, усклађује једноставност и скромност монашког живота, као симбол радости, узвишености, просвећености и васкрсења. Звоник, истакнут у градитељској структури, наглашава Божански позив, спону неба и земље, одјеком звона позива на сабрање.

Сукуренко се нашао у Никшићу избјегавши послије Октобарске револуције из царске Русије 1917. године. У годинама када је руска умјетничка и научна елита налазила избјеглички спас по централној Европи и Медитерану, неки од њих су стигли и до Цетиња и Никшића. Иако се на десетине текстова, књига, луксузних монографија бавило острошким манастиром, нијесу посветили пажњу архитекти овог здања, а име Владимира Сукуренка је уклесано на ктиторској плочи изнад лунете, са још заслужним великодостојним учесницима у градњи (1923 - 1924).

Све је то имао у виду архитекта када је стварао амбијентално-пејзажни манастир у служби вјерске контемплације, остваривши спој материјалног, креативног, духовног до универзалних вриједности. Са осјећањем дубоког вјерског мира и среће, на мјесту гдје су се спојили земаљски и небески живот одазвало се ходочасништво, идеал сваког вјерника.

је (1656. г.) подигао монах Василије Јовановић (1610-1671), и користио је као своју испосничку келију. Монах Василије био је митрополит херцеговачки а након

упокојења канонизован је у свеца, чудотворца. Биле су то скромне грађевине, без препознатљиве сакралне форме. Само је крст на западној страни крова укази-

вао да је то богомолитвено мјесто литургијског обреда. Трајао је манастир пуних 267 година, одолијевајући времену и турским опсадама, до пожара (1923. године).

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ПРИВАТНА АРХИВА

У пећини, при самом врху високе и стрме литице, на 900 метара надморске висине у XVII вијеку изграђен је Горњи манастир. Двије цркве у пећини: Часног крста подигао је јеромонах Исаило, а цркву Ваведења сматра се да

На трагу Сукуренкове архитектонске мисли, пред светим мјестом - храма исцјелитеља, чудотворца, очигледно је његова надахнута промисао стасала поред острошког ћивота. Он је осмислио ванвременски „архитектонски иконостас“, као Божије двери на предворју тајне Светог духа у пећини, у громади брда. Пећина је сакрализована у „Стол Господњи“ (Menza dominis) и у њој се одржава света литургија. Наос - простор за вјернике овог светог мјеста је узнесен и симболички шири се над географском територијом Бјелопавлића и Никшића, која добија сакрални просторни урбанитет.

Одмах након пожара, архитекта Владимир Сукуренко пројектује и гради Горњи манастир. Примјеном низа конструктивних новина, проширивши манастирску заједницу, затворио је пећину у стијени асиметричном просторном зидном композицијом. Звоник интегрисан у фасадно платно са завршном кровном пирамидом са крстом, подухватио је моћним аркадним контрафорима, као базним ослонцем цјелокупне физичке структуре манастира. На „лебдећој“ бијелој фасадној равни, галеријске аркаде по десној страни, инсценирају архитектонску ритмику, а лучни вертикални прозори и као прорезани мањи отвори, наговјештавају мистику тајновитог монашког живота. Обзиром да је манастир инкорпориран у стјеновити масив, изражајност бијеле сакралне фасаде је визуелно дочарала духовну суштину овог светог мјеста и постала симбол светилишта.

Разумски, кажу, није препоручљиво тумачити Божје принципе, но ипак, овај манастир је створен рационалним градитељским поступком светошћу инспирисаног архитекте Владимира Сукуренка. Идеалном инсценацијом остварио је достојно и величанствено ванвременско архитектонско дјело. Сукуренко је у Никшићу радио неколико објеката, гдје је са другим руским архитектима доносио нови архитектонски рукопис граду под Требјесом. Разлог због којег је напустио своју домовину Русију, сада се поново десио и у Социјалистичкој Југославији, (1945), промјеном друштвено политичких околности. Отишао је у Тунис, гдје ради на подизању куполе на православној цркви Вазнесења Христа и до 1970. године живио је при тој цркви. Посљедње године живота провео је у старачком дому Сент Рафаел у Француској. Ускоро, 2024. године ће бити сто година Сукуренковог Горњег манастира. Да ли би био високи етички чин и Божанска правда задовољена, сјединити архитекту и острошко архитектонско дјело неким споменом захвалности и поштовања градитеља? 