Dnevni list Pobjeda 05.02.2022.

Subota, 5. februar 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20193 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Skupština Crne Gore izglasala je nepovjerenje ,,apostolskoj“ Vladi Zdravka Krivokapića, njegov kabinet podržalo samo 11 poslanika

Totalni opoziv

KOMENTAR

Pad

S.VASILJEVIĆ

Nepovjerenje Vladi podržala su 43 poslanika -predlagači, poslanici kluba ,,Crno na bijelo“ i kompletne opozicije. Protiv su bili Demokrate, kao i Vladimir Dobričanin iz Ujedinjene Crne Gore i Marko Milačić iz Prave Crne Gore.

Poslanici DF-a, PzP-a i SNP-a napustili su plenarnu salu uoči glasanja prozivkom.

U sali nije bio ni Miodrag Lekić (Demos) STR. 2. i 3.

Potvrđeno ranije pisanje Pobjede o načinu izrade programa poreskih reformi i plata

Dok se raspravljalo o povjerenju Vlada je, bez znanja MUP-a, usvojila Odluku o sticanju državljanstva STR. 4.

„Evropa sad“ po diktatu Beograda

» Piše: Draško ĐURANOVIĆ

CGO

Nema dana osim onoga koji će doći: pet mjeseci od onog belvederskog 5. septembra, juče, 4. februara, pala je Vlada Zdravka Krivokapića i njegovih lažnih apostola. Ništa se ne dešava slučajno, sve ima svoj uzrok i posljedicu, pa i pad ,,crnih jastrebova“ Crkve Srbije.

Jednostavno je: stigao ih je onaj noćni belvederski poklič – no pasaran!

STR. 3.

STR. 5.

Konjević pozvao Sekulovića da podnese krivičnu prijavu protiv Krivokapića

Odloženo ročište po tužbi Srđana Čovića protiv direktora RTCG STR. 8.

Raonić nije podnio kompletnu dokumentaciju

Srđan Čović

Boris Raonić

Nakon pisanja Pobjede o sajtu kojim se targetiraju čelnici Ure i SNP-a tvorci uklonili opskurni sadržaj

„Izdaja“ nestala sa interneta STR. 5.

2

Politika

Subota, 5. februar 2022.

Skupština Crne Gore izglasala nepovjerenje ,,apostolskoj“ Vladi Zdravka Krivokapića, njegov kab

PODVUĆI CRTU

Miloš Konatar (Ura) kazao je da je odluka teška, ali je, kako je rekao, Ura spremna da za nju preuzme odgovornost.

- Crna Gora je u institucionalnoj blokadi. Vlada od početka funkcioniše kao manjinska, često ne možemo da dođemo do 41 poslanika za neke odluke, a kamoli do 49 – rekao je Konatar, ističući da je Vlada udarila u zid kad su evropske integracije u pitanju.

- Nemam dilemu da smo morali da donesemo ovu odluku, da odblokiramo krizu – istakao je Konatar, dodajući da premijeru koji je, kako je kazao, sebi dozvolio da poslanike naziva izdajnicima, korumpiranim političarima i nemoralnim ljudima u Skupštini, ne pripada bilo kakvo poštovanje.

Konatar je poručio da DPS neće

Bivši premijer pretrpio je oštre kritike i pozicije i opozicije, ali je izbjegao da ih direktno čuje jer je napustio Skupštinu uoči nove vanredne sjednice. Od 81 poslanika Zdravka Krivokapića je pohvalio jedino Marko Milačić koji je kazao da je ,,jedini pobjednik onaj koga ovdje nema“ biti dio manjinske vlade, kao i da status SPC neće biti ugrožen padom ove vlade, jer je, kako kaže, Zakonom o slobodi vjeroispovijesti stavljena tačka na to.

- Kad vam kažu niko neće znati da sprovede ,,Evropa sad“, znajte da vas obmanjuju. Neće prestati program povećanja plata i penzija – kazao je Konatar.

Rekao je da želi Crnu Goru u kojoj premijer može da bude i Albanac.

Milan Knežević (DF) kazao je da je DF spreman da razgovara sa članicama parlamentarne većine, manjinskim partijama, ali i DPS-om o pitanjima za koja je potrebna dvotrećinska većina.

- Ali na ravnopravnim osnovama, bez ucjena i targetiranja srpskih predstavnika kao antidržavnih elemenata – rekao je Knežević. Želite li, kazao je, da sačuvate izbornu volju, morate ispoštovati parlamentarnu većinu. A, ako ćete sa DPS-om, mi ćemo vam dati odgovor koji ćete pamtiti do kraja života.

I to nije nikakva prijetnja. Mi imamo obavezu da pokrenemo vaninstitucionalnu borbu, da

Totalni opoziv

D.MALIDŽAN

PODGORICA – Skupština Crne Gore izglasala je juče nepovjerenje 42. Vladi Zdravka Krivokapića, glasovima 43 poslanika, dok je protiv bilo 11.

Za nepovjerenje Vladi glasali su predlagači te inicijative - poslanici kluba ,,Crno na bijelo“ i kompletne opozicije. Protiv su bili Demokrate, kao i Vladimir Dobričanin iz Ujedinjene Crne Gore i Marko Milačić iz Prave Crne Gore. Poslanici DF-a, PzP i SNP-a napustili su plenarnu salu uoči glasanja prozivkom. U sali nije bio ni Miodrag Lekić (Demos).

Opozicioni poslanici, tokom rasprave kojoj nije prisustvovao Krivokapić ni većina ministara, oštro su kritikovali Vladu i premijera, ocjenjujući da je on uništitelj Crne Gore, da je uveo državu u najveću institucionalnu i političku krizu, da je napravio teokratsku državu, da su Vladini rezultati porazni.

Iz dijela parlamentarne većine Krivokapić je nazvan ,,totalnim anonimusom izvučenim iz nekog prašnjavog kabineta“, kritikovan je što je vrijeđao poslanike nazivajući ih, kako kažu, izdajnicima, nemoralnima, švercerima kokaina, a Vlada je nazvana konstrukcionom greškom. Većina poslanika saglasna je da je Krivokapić pobjegao iz parlamenta kako se ne bi suočio sa njima. Premijera je pohvalio jedino Marko Milačić koji je kazao da je „jedini pobjednik onaj koga ovdje nema“.

Partije parlamentarne većine iskazale su volju da se dogovor nađe unutar te većine, a iz opozicije je poručeno da su spremni za otvaranje dijaloga i saradnju.

KRAJ „APOSTOLSKE“ VLADE: Zdravko Krivokapić i Dritan Abazović

Živković: DPS dala presudan doprinos Vlada Zdravka Krivokapića je radila protiv nacionalnih i interesa građana, a Demokratska partija socijalista je dala ključan doprinos u njenom obaranju, kazao je sinoć, nakon izglasavanja nepovjerenja vladi, poslanik te partije Danijel Živković.

- Ova vlada je učinila sve da naruši državne interese Crne Gore. Crna Gora se za godinu dana našla u nikad većoj institucionalnoj, političkoj, ekonomskoj i drupštvenoj krizi i zato smo završili veoma važan zadatak koji je podrazumijevao odrbanu nacionalnih interesa iz opozicionih klupa

- rekao je Živković.

Sada nas, kako je dodao, očekuje druga etapa koja podrazumijeva političku stabilnost i rješavanje aktuelne krize.

- U koju su nas doveli populistički eksperti – naveo je Živković.

On je kazao kako je Crnoj Gori sada neophodno ubrzanje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

Najavuo je i da će DPS biti ključan nosilac društvene odgovornosti u narednom periodu.

Upitan da li će i pod kojim uslovima DPS podržavati novu Vladu, Živković je odgovorio da će o daljim modelima već

od danas razgovarati sa svima koji žele prosperitet Crnoj Gori.

- Sačekajmo predlog inicijatora koji su predlagali određene modele – rekao je Živković.

On je dodao i kako se DPS za sada neće izjašnjavati o tome kako će se odrediti ukoliko predlog bude podrazumijevao formiranje nove vlade bez učešća te partije.

Poslanik Građanskog pokreta Ura Miloš Konatar najavio je kako već danas počinju pregovori o formiranju buduće vlade, te kako očekuje da će u narednih nekoliko dana biti napravljen značajan iskorak na Đ.Ć. tom planu.

ponesemo barjak slobode - poručio je Knežević.

Rekao je da su krivci za situaciju u kojoj je država ,,Zdravko Krivokapić i njegov albanski brat Dritan Abazović“.

- Vlada je sastavljena uz podršku raznih ljudi i nekih Simijanovića i ostalih agentura, a mi nijesmo mogli biti u Vladi.

Za DF nije Dritan kriv, jer smo mi na njega ukazali i mitropo-

litu Amfilohiju, da neće štititi volju građana, jer nije dozvolio Srbima da ostvare svoj interes.

Krivac nam je Zdravko Krivokapić kojeg smo zajedno sa SPC, episkopima i sveštenim licima kao totalnog anonimusa izvukli iz nekog prašnjavog kabineta i postavili ga da bude prvi čovjek na našoj listi – kazao je Knežević.

Istakao je da, umjesto da su 30. avgusta razgovarali o pomirenju sa svima, desilo se da je nosilac njihove liste „profesor iz prašnjavog kabineta, ujutro sa buketom cvijeća otišao nenajavljen kod jedne ambasadorke i tamo poljubio vrata“.

Knežević je kazao i da je Krivokapić potpisivanjem sporazuma sa Bečićem, Abazovićem, ne konsultujući DF, „poslao jasnu poruku da je do 30. avgusta bio sa nama, a poslije bez nas“.

- Sad ulazimo u vododjelnicu kako da Crnu Goru izvučemo iz problema. Nije vrijeme za likovanje, a mogli bismo. Potrebno je da izađemo pred građane sa onim što je njihova ključna podrška, a to je članstvo u EU. Naši stavovi su jasni. Spremni smo da sarađujemo sa svima koji su spremni da državom upravljaju na kvalitetan način i usmjere je putem prioriteta – kazao je Živković.

Upitao je koliko je radnih mjesta vlast otvorila za godinu, koje je investicije pokrenula. Prema

Slavlje u više gradova uveličano vatrometima Nakon izglasavanja nepovjerenja Vladi Zdravka Krivokapića građani su slavili na više lokacija u Podgorici, Nikšiću, Tivtu, Cetinju, Žabljaku, Mojkovcu....

Na trgovima, ulicama i lokalima, uz crnogorske zastave, klicali su i pjevali Crnoj Gori, a slavlje je uveličano vatrometima.

SPREMNI ZA SARADNJU

Danijel Živković (DPS) istakao je da je Krivokapić uveo Crnu Goru u najveću institucionalnu, ustavnu, društvenu i političku krizu od uvođenja višestranačja.

njegovim riječima, akcija na Cetinju petog septembra biće najveća sramota upisana na račun ove vlasti. Poručio je da će neko morati zbog toga da odgovara.

- Neko se usudio da mimo bezbjednosnih procjena koje su bile negativne krene represivnim aparatom na građane Crne Gore – rekao je Živković.

Istakao je da je palo na pamet uništitelju Crne Gore da stavi četiri resora u jedan i na tu poziciju imenuje kadar poput Vesne Bratić koja, kako je rekao, ne bi mogla po svom ponašanju da vodi mjesnu zajednicu. Vidjeli ste stavove o Crnogorcima, o nacionalnim manjinama. Htjela je prosvjetu pod svoju kontrolu – kazao je Živković.

Rekao je da o depolitizaciji pričaju oni koji su dogovorili mjesta po dubini, zatim da je Krivokapić htio da gurne Crnu Goru u ,,Otvoreni Balkan“, a kao najveći primjer netransparentnosti Vlade naveo je temeljni ugovor sa SPC. - Niko ne zna šta piše u tom ugovoru. Nekoliko puta smo slali dopis Ministarstvu pravde da nam pošalju materijal, nikad nije bilo odgovora – rekao je Živković.

Istakao je da se „ovakva skaradna skalamerija pokušala obračunati sa državom i obezličiti je na više frontova“.

Nije bilo rasprave o skraćenju mandata Skupštini Poslanici nijesu usvojili dnevni red vanredne sjednice, po kojem je trebalo da se raspravlja o Krivokapićevom prijedlogu odluke o skraćenju mandata Skupštini. Samim tim, nije bilo rasprave i sjednica je završena nakon nekoliko minuta.

Za dnevni red glasalo je

29 poslanika, protiv šest, a uzdržanih je bilo 42.

Odmah nakon glasanja plenarnu salu napustili su odlazeći premijer Zdravko Krivokapić i ministar Jakov Milatović, iako je odmah počela naredna vanredna sjednica na kojoj se raspravljalo o povjerenju Vladi.

Politika

Subota, 5. februar 2022.

binet podržalo samo 11 poslanika B o r i s B o g d a n ov i ć ( D e mokrate) istakao je da oni koji su glumili opoziciju a napadali DPS da bi prešli cenzus, zaslužuju prezir.

- Preziremo ih. Oni koji obećaju jedno, urade drugo, a završe sa DPS-om nemamo bolju riječ od poruke – izdaja – kazao je Bogdanović.

Istakao je da će Demokrate nastaviti borbu, ako treba i na ulici.

Ivan Brajović (SD) rekao je da su podjele nikad veće, da nije bilo investicija, da odlaze ozbiljni investitori poput Amana, da nikad nije bio lošiji izvještaj EK, da Vlada pokušava od sekularne da napravi teokratsku državu.

Istakao je da - znati kada treba otići je mudrost.

- Biti u stanju to uraditi je hrabrost, a odlazak podignute glave je dostojanstvo. Odgovor na pitanje da li se Krivokapić ponašao mudro, hrabro i dostojanstveno je jasan. Prošlo je 427 dana, svaki je značio urušavanje Crne Gore. Zato odluka nije teška, nego spasonosna – poručio je Brajović.

Branko Radulović (PzP) kazao je da su novi izbori samoubistvo, a da manjinska vlada nosi, kako kaže, niz nedoumica.

Pozvao je većinu da se „urazumi i sabere, potre sujete i animozitete, i trasira siguran i optimalan put, da predloži mjere transformacije, uspostavi nezavisne institucije i krene odlučno protiv kriminala i korupcije“.

Vladimir Joković (SNP) istakao je da je SNP otvoren za to da se traži rješenje u okviru većine.

- Ostajemo dosljedni da se napravi većina u okviru dosadašnje vlasti i sa manjinama.

Vladu nećemo rušiti ali ni za njom plakati – rekao je Joković.

Istakao je da, ako je iko imao razloga da podnese inicijativu za smjenu Vlade, to je SNP. Kazao je da za izdaju napadaju SNP oni koji su nekada nekoga izdali.

- Oni koji štampaju novčanice 21 million taman vrijede koliko se može za njih kupiti – rekao je Joković.

PRIVATNI POSJED

Ervin Ibrahimović (BS) istakao je da je premijer potvrdio da pravi od Vlade privatni posjed.

- Trebalo je ovo mnogo ranije da se desi - rekao je Ibrahimović, dodajući da je ova vlast utemeljena na retrogradnoj politici 90-ih.

Raško Konjević (SDP) kazao je da je ekspertska vlada bila konstrukciona greška koja je trebalo da prevari pravni sistem.

- Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi – kazao je Konjević.

Istakao je da ni Vlada, ni Skupština ništa nijesu uradile na evropskim integracijama i otvaranju dijaloga. Podsjetio je da će ova vlada ostati u tehničkom mandatu dok bude izabrana nova.

- Možete misliti kakvo će biti ponašanje Krivokapića. On će misliti da je država on – kazao je Konjević.

Poručio je da ,,onaj ko misli da manjinska vlada treba da se bavi temeljnim ugovorom, popisom i ‘Otvorenim Balkanom’, to može samo da sanja“.

Slaven Radunović (DF) je, govoreći o opciji da neko iz većine napravi vlast sa DPS-om, kazao

Popović: Za Vladom žale samo poslanici čije su supruge tamo

- Provedrilo iznad gore crne, što kaže vladika Rade, iako se danas očekuju neke padavine – kazao je Andrija Popović (LP).

Rekao je da je ovo za Crnu Goru istorijski dan, ali i da je dobro da se mijenjaju vlade.

- Ne može sva krivica pasti na pleća Krivokapića i njegovu crkvenu vladu.

Kad sve ovo čujem danas, dođe mi da ga maksimalno branim, ali sam razočaran što je pobjegao iz političke arene – kazao je Popović.

Rekao je da je Vlada napravila loš ambijent za Crnogorce, manjinske narode, disjasporu, investitore.

- Za njom će žaliti samo naši poslanici kojima su supruge u Vladi – kazao je Popović.

Joković Demokratama: Dođite vas 20, ali sa mnom tako nećete razgovarati Prva žustra rasprava, umalo i incident, desio se između Demokrata i Vladimira Jokovića. Nakon što je Joković reagovao na diskusiju Vladimira Martinovića, on je predsjednika SNP-a pitao da li će na neki način „paktirati“ sa DPSom pošto, kako je rekao, drugima dijeli lekcije.

Pitao je Jokovića ako je „već toliki moralista“ da kaže građanima i „poštenom članstvu SNP-a“ da li će pristati da budu dio Vlade koju će podržavati parlamentarna većina na čelu sa DPS-om. Martinović je kazao da oni (Demokrate) nijesu napustili „časno članstvo SNP-a“, što im prigovara Joković, već zbog „pogrešne politike i vođenja partije“.

- Kad sam govorio o milionima, vi ste prvi iskočili, zbog čega – pitao je Martinović, dodajući da se nije ovih dana SPC ograđivala od Demokrata, nego od prevara koje su servirane.

Joković, revoltiran opaskama Martinovića, tražio je riječ, ali je ni proceduralno nije mogao dobiti.

- Mislim da nije svojstveno da predsjednik SNP-a u pokušaju ne da pravom predsjedniku SNP-a riječ – kazao je Joković, na šta je Bečić burno reagovao.

- Neću dozvoliti da vrijeđate mene, ovog trenutka vam oduzimam riječ – rekao je Bečić i zbog tenzija dao pauzu.

Iza isključenih kamera tenzije su se kratko nastavile.

- Mi smo vas stvorili, sa nama tako nećete razgovarati.

Dođite vas 20, ali sa mnom tako nećete pričati – poručio je iz poslaničke klupe, vidno uzrujan, Joković Demokratama, dovodeći Bečića i njegovu partiju u vezu sa novčanicama 21 milion.

- Nijesam tako mi Bog pomogao – odgovorio je Bečić na optužbe Jokovića.

Vuksanović-Stanković Jokoviću: O temeljnom ugovoru možete samo da sanjate Poslanica Draginja Vuksanović-Stanković se osvrnula na izjavu poslanika Jokovića „da će program manjinske vlade biti temeljni ugovor, popis i ‘Otvoreni

je da je nevjerovatno da bilo ko objasni građanima da se DPS neće ništa pitati. On je istakao da se premijer sa svima dogovarao osim sa koalicijom ,,Za budućnost crne Gore“.

- Krivokapić je odlučio da mu Abazović bude najbliži kako bi se približio „drugoj familiji“ i da na taj način dobije podršku koncerna Vijesti – kazao je Radunović.

Genci Nimanbegu (Forca) kazao je da 30. avgust nije bio istorijski dan i da Krivokapićeva Vlada nije bila prva demokratska.

- Ovo je trenutak kad možemo koračati naprijed – kazao je Nimanbegu.

Branka Bošnjak (PzP) istakla je da su krivci svi.

- Neko manje, neko više, ali osnova je konstrukciona greška, odnosno to da Vlada nije odraz volje građana. Nije postojala želja da se pravi ikakva komunikacija sa nama. Niko nije bio iskren – kazala je Bošnjak, dodajući da se većina ministara ponašala autistično.

Ako smo rekli da neko nema više naše povjerenje, trebalo je odmah da podnese ostavku, kazala je. Mene je najviše iritiralo

Balkan’“.

- Poručujemo da o tome možete da sanjate. Vlada koja pokuša da potpiše ovakav temeljni ugovor biće srušena prije nego se primakne

što nam potcjenjuju inteligenciju. Vidjelo se da oni kreću u formiranje političke partije – rekla je Bošnjak.

Istakla je da niko od njih nije politički neznaven da ne zna uticaj svjetskih sila, ali, kaže, ne mogu biti do te mjere servilni i savijati kičmu.

- Očekujem da ne važe jedni kriterijumi za jedne, drugi za druge – kazala je Bošnjak, ističući da su za nju Srbi i Crnogorci isti narod, da ona „tu ne pravi razliku“.

Andrija Popović (LP) kazao je da su pomirenje i dijalog neophodni. Vladimir Martinović (Demokrate) kazao je da će njegova partija učiniti sve da se sačuva izborna volja građana.

Damir Šehović (SD) istakao je da je Krivokapić odgovoran za loše rezultate, za zdravstvenu situaciju, za zaustavljanje evropskog puta.

- Vlada je pokazala da nije sposobna da vodi Crnu Goru, ni da upravlja državom, a bogami ni da je baci na koljena, a nije da se nije trudila. Uradila je sve da slomi Crnu Goru, ali jedino je zube polomila – rekao je Šehović, dodajući da ne treba da čudi što će Krivokapić u političku is-

Incident nakon glasanja: Milačić vrijeđao Konatara Završetak glasanja o nepovjerenju Vladi umalo nije završen većim incidentom. Milačić je iz poslaničke klupe uputio nekoliko puta pogrdne riječi Milošu Konataru.

- Splačino, splačino – dobacivao je Milačić Konataru, vidno revoltiran zbog izglasavanja nepovjerenja Vladi, nakon čega je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić dao pauzu.

Nakon incidenta Bečić je izrekao Milačiću opomenu.

Milačić je nastavio da vrijeđa Konatara i nakon što su kamere isključene, ali na tome se završilo.

tom potpisu, rekla je Vuksanović-Stanković.

Joković je kazao da „Otvoreni Balkan“ nije „srpski svet“ nego korak naprijed koji i Evropska unija podržava.

toriju poći sa epitetom najgoreg premijera.

Draginja Vuksanović-Stanković (SDP) kazala je da „se oslobađamo kleronacionalističke, fašističke vlade“ i čestitala građanima Crne Glore slobodu.

- To je bilo nesistematsko, konfuzno, besciljno tumaranje, smišljeno urušavanje sistema po svim osnovama i udaranje na kulturni i nacionalni identitet Crne Gore. Sve što je dobro urađeno 2006. godine na međunarodnom planu, sve je urušeno. Iza premijera Krivokapića ostalo je veliko ništa.

I sad mu poručujem, ovako ponosno, jer znam da nas gleda kao što nas je gledao one noći na Belvederu, baš onoga dana na Belvederu Vi ste pali, na Belvederu i Adžića krivini sačuvani su čast i obraz Crne Gore – kazala je Vuksanović-Stanković.

Istakla je da su Krivokapić i njegova vlada obična sistemska greška.

- Jedini trag kad izađe iz Spuža biće i na čelu će mu pisati – izdajnik Crne Gore i crnogorskih interesa. Nego, da ovu vladu pozdravimo po crnogorski – kako došla, tako pošla, ali veliki nas posao čeka. Neki će u Spuž, neki doma, a mi ćemo morati da saniramo veliku štetu - – kazala je Vuksanović-Stanković, poručujući da vlada koja pokuša da potpiše ovakav temeljni ugovor biće srušena prije nego se primakne potpisu.

- Nudili su nam da uđemo u Vladu kada je faktički i već pala. Nijesmo to željeli ne zbog toga već anti-NATO i antivevropskih elemenata u Vladi – rekao je Fatmir Đeka (Albanska koalicija).

Ivana KOPRIVICA

3

KOMENTAR

Pad » Piše: Draško ĐURANOVIĆ Niko od onih nekoliko hiljada građanki i građana na Belvederu prohladne noći između 4. i 5. septembra, dok su se u grupama grijali oko vatre i držali stražu na Kruševom ždrijelu, nije mogao – ma sigurno niko – da nasluti što znači, što će značiti i što će poroditi građanski otpor, borba protiv nasilne, primitivne klerikalizacije crnogorskog društva. Jedina ideja koja je vodila okupljanju, iskazana u jednoj rečenici koja je svima bila u mislima tih dana, s pouzdanim uvjerenjem kakvo može da ima samo onaj koji bez rezerve voli svoju državu, bila je da – Belveder neće pasti. I nije pao.

Malo je ko od građana tog jutra, dok su se gušili u onom dimu državnog suzavca, dok su u čudu gledali našu policiju – ej, ,,naše“ policajce – kako razgone na buljuke momke i đevojke, čak i đecu, babe i đedove, bio svjestan da ono što liči na poraz, bilo je zametanje iskre nove crnogorske pobjede. Prvi korak ka građanskoj pobjedi.

Da, dok su tog jutra svetosavski popovi, voljom Vlade i njene parlamentarne većine, uz silu crnogorske policije i asistiranje vojske ustoličavali svetosavsku kamarilu, narednu samo za urušavanje Crne Gore po naredbi vođa ,,srpskog sveta“, malo je ko od poniženih i uvrijeđenih građana znao da je to početak kraja, da će, baš zbog Belvedera, uslijediti rascjep u vlasti. I pad one marionetske vlade skrpljene u Manastiru Ostrog i zaustavljanje politike sluganstva ovdašnjih prosrpskih anonimusa koje su, voljom Crkve Srbije, uz nevoljno saučesništvo nekih zapadnih zemalja, instalirali kao namjesničku vlast u Podgorici.

Ipak, na kraju dana, čak i kada su slavili svetosavci onu bruku od pancir ustoličenja, postojalo je, negdje duboko u dušama svih, čvrsto uvjerenje da ovaj model svetosakvske okupacije – ne može proći. Zato što Belveder nije pao; zato što je srce Cetinja bilo, i uvijek je, srce one sojske Crne Gore.

Nema dana osim onoga koji će doći: pet mjeseci od onog belvederskog 4. i 5. septembra, juče, 4. februara, pala je Vlada Zdravka Krivokapića i njegovih lažnih apostola. Ništa se ne dešava slučajno, sve ima svoj uzrok i posljedicu, pa i pad ,,crnih jastrebova“ Crkve Srbije. Jednostavno je: stigao ih je onaj noćni belvederski poklič – no pasaran!

Da izokrenemo riječi velikog nobelovca sa ovih balkanskih prostora. Krivokapić i apostoli će tek dubinom svog sjutrašnjeg pada, mjeriti visinu jučerašnjeg leta. Možda će tek kad dobrano mine ovo vrijeme shvatiti na kojim su pozicijama bili i što su mogli sa tih mjesta dobroga da urade.

Ali, što se grbo rodi... Od početka su bili samo lutke na koncu kojim se upravljalo van Crne Gore. Krivokapić nije zasjeo u fotelju vlasti jer je to bio izraz volje naroda, već zato što su on i njegovi ministri i ministrice postavljeni da budu puki izvršioci svetosavske okupacije Crne Gore u izvedbi Crkve Srbije i Beograda. Trebalo je da posluže, predvođeni ženom-četnikom, kao politički bager za rušenje temelja državnog i društvenog sistema Crne Gore, za poništavanje crnogorskog identiteta, kulture i lomljenje crnogorske najveće vrijednosti – suživota različitih vjera i nacija.

Zato je tragikomično zazvečala ona nedavna premijerova jadikovka nad vlastitom zlehudom sudbinom. I patetična Krivokapićeva poruka ,,ispunio sam svoj jedini cilj, ispunio sam Amfilohijev zavjet“. Sad već bivši premijer nema svijest da je ,,đedovo“ nasljeđe, baš u vrijeme dok je Krivokapić bio na vlasti, uništeno od onih istih sveštenika Crkve Srbije čije je ruke Zdravko ponizno cjelivao i cjeliva.

Tužno je, ali istinito: kao jedan od ,,legata“ odlazeće vlade ostaće da se crvene, oni natpisi ,,general Ratko Mladić“ po ulicama Pljevalja, ali i drugih crnogorskih gradova. Možda će sada biti prekrečeni, ali bruka ostaje. Uzdizanje ratnih zločinaca i relativizovanje ratnih zločina, najveći su ,,dometi“ ove vlasti što odlazi.

Nakon jučerašnjeg dana jedna mračna stranica crnogorske istorije je zatvorena. Nova tek treba da se otvori. Zato je važno da Crna Gora rastumači blisku prošlost, kako je ne bi ponavljala, kao mnogo puta do sada. Tu neće pomoći patriotske parole, mitinzi, busanje u prsa junačka, parole tipa ,,Nikad više 1918!“ ili ponavljanje mantre sa Belvedera da ,,Crna Gora neće pasti“.

Za novi početak, bilo to manjiska ili neka druga vlada nakon izbora, potrebno je hitno ispraviti, poništiti, baciti u istorijski otpad štetočinske odluke sad već stare izvršne vlasti, poput one o prepisivanju Cetinjskog manastira ili ideje o uvođenju vjeronauke u školama.

Neće to biti dovoljno. Za crnogorsku bolju budućnost najvažnije je stvoriti mogućnost da nova vlast ne bude plod tajnih stranačkih, grupnih ili interesnih dogovora. Potrebno je stvaranje saveza oko građanskih vrijednosti i slobode. Zato, nova vlada niti smije, niti će imati jedan dan poštede. Ukoliko ponovo budu narušene temeljne vrijednosti moderne Crne Gore ili stvoren kartel interesa na vlasti, građanska pobuna će biti opet i glasna i moćna.

Jer, ne zaboravite: Belveder nikada nije pao. Uvijek je bio simbol i vjesnik slobodne Crne Gore, još od 1936. godine.

4

Politika

Subota, 5. februar 2022.

Dok se raspravljalo o povjerenju Vlada je, bez znanja MUP-a, usvojila Odluku o sticanju državljanstva

Konjević pozvao Sekulovića da podnese krivičnu prijavu protiv Krivokapića PODGORICA – Vlada odlazećeg premijera Zdravka Krivokapića juče je, u toku sjednice Skupštine na kojoj se raspravljalo o povjerenju njegovom kabinetu, na takozvanoj elektronskoj, a zapravo na telefonskoj sjednici, bez znanja i prisustva ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića, usvojila Prijedlog odluke o izmjeni Odluke o kriterijumima za utvrđivanje osnova za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom.

Ova izmjena odluke, koju je pripremao MUP, u aprilu prošle godine, izazvala je revolt građana i opozicije koja je optužila vlast da njome planira da promijeni demografsku i političku strukturu države, što je rezultirao protestima.

Odlukom se uslov za prijem u državljanstvo smanjuje sa 10 na pet godina stalnog boravka u Crnoj Gori u slučaju da tražilac ima i pet godina privremenog boravka u zemlji, odnosno privremeni i stalni boravak se tretiraju na isti način.

Vlada je tada pod pritiskom odlučila da odgodi usvajanje sporne odluke kojom bi, prema nekim procjenama, desetine hiljada ljudi dobili mogućnost prijema u crnogorsko državljanstvo i prihvatila sugestije da se prije izmjena izjasni skupštinski Odbor za izborno zakonodavstvo i da se obave šire društvene konsultacije.

KRIVIČNA ODGOVORNOST

Predsjednik Socijaldemokratske partije Raško Konjević je tokom parlamentarne rasprave o povjerenju Vladi, kada su mediji objavili vijest o iznenadnoj sjednici odlazeće Vlade kazao da Krivokapić krši sve zakone i pozvao ministra Sekulovića da odmah podnese krivičnu prijavu protiv premijera.

- Danas je bez prijedloga ministra unutrašnjih poslova, koji je po zakonu i odgovarajućim aktima nadležan da iz svoje oblasti predlaže materijale za Vladu, predložio odluku o izmjenama načina sticanja crnogorskog državljanstva. To

Ova odluka, koju je pripremao MUP, u aprilu prošle godine izazvala je revolt građana i opozicije koja je optužila vlast da njome planira da promijeni demografsku i političku strukturu države. Vlada je tada pod pritiskom odlučila da odgodi usvajanje sporne odluke kojom bi, prema nekim procjenama, desetine hiljada ljudi dobili mogućnost prijema u crnogorsko državljanstvo i prihvatila sugestije da se prije izmjena izjasni skupštinski Odbor za izborno zakonodavstvo desetak funkcionera. Kako je objavljeno na sajtu Vlade, za savjetnicu glavnog pregovarača – rukovoditeljku Sektora za evropske fondove u Kancelariji za evropske integracije imenovana je Irena Bošković, dosadašnja savjetnica zamjenika glavnog pregovarača – Nacionalnog IPA koordinatora.

IMENOVANJA

Sa zasijedanja Vlade

Krivokapić radi svjesno i čini zloupotrebu službenog položaja - istakao je Konjević.

Potom je pozvao ministra Sekulovića da odmah podnese krivičnu prijavu za zloupotrbu službenog položaja protiv Krivokapića, a da nadležno tužilaštvo reaguje po hitnom postupku ,,jer se radi o svjesnoj namjeri zloupotrebe funkcije predsjednika Vlade“.

- Predsjednik Vlade to ne može raditi pored živog ministra unutrašnijih poslova. Krivokapić je umislio da mu ne treba niko, sada kad je vidio da će da bude smijenjen ne trebaju mu ni ministri - poručio je Konjević. Šef medijskog tima SDP-a Mirko Stanić na Tviteru je objavio da će ova partija sjutra podnijeti krivičnu prijavu protiv premijera Zdravka Krivokapića, Odlazeći premijer Zdravko Krivokapić je povukao niz poteza od kada je objelodanjena incijativa za izjašnjenje parlamenta o povjerenju njegovoj

vladi, a za koje su brojni pravni stručnjaci već ocijenili da je riječ o koncentraciji moći, zloupotrebi službenog položaja i ulaženja u zonu krivične odgovornosti.

NEETIČKO PONAŠANJE

Međutim, osim takvih, Krivokapić je na prethodnoj sjednici, kako su ocijenili iz Centra za građansko obrazovanje povukao i neetički i neodgovoran potez prema novcu poreskih obveznika.

U danu kada je i sam kazao da nema sumnje da više neće biti premijer, a dan uoči rasprave o povjerenju, Vlada je imenovala i postavila više od 10 osoba na funkcionerske i savjetničke funkcije.

Tako je Vlada Crne Gore imenovala Svetlanu Vukčević za novu savjetnicu premijera rješenjem u kojem se navodi da protiv njega „žalba nije dopuštena, već se može tužbom pokrenuti upravni spor pred Ustavnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana

od dana prijema rješenja“.

Na ovu informaciju je reagovao CGO koji je u reagovanju na Tviteru ocijenio da je Krivokapić uprkos izvjesnom izglasavanju nepovjerenja njegovom kabinetu imenovao novu savjetnicu kako bi na osnovu par dana „rada“ godinu primala naknadu iz budžeta.

CGO, kako su naveli, sumnja da „u Evropi (sad)“ ima takvih primjera neodgovornog odnosa prema novcu poreskih obveznika.

- Ovakve zlopotrebe potvrđuju potrebu da se hitno mijenja Zakon o zaradama u javnom sektoru u dijelu prava na primanja nakon isteka funkcije, na što je CGO već pozivao.

Usput, pošto se premijer danas pozivao i na etiku – nema ničeg etičnog u ovakvim i sličnim odlukama kojima se za partikularne interese „čupa“ iz budžeta prije izvjesnog odlaska sa funkcija - saopšteno je iz CGO. Osim Vukčević, po istom principu Vlada je imenovala još

Za sekretarku Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava postavljena je Andrijana Medojević, diplomirana pravnica, dosadašnja vršiteljka dužnosti sekretarke tog ministarstva.

Za generalnog direktora Direktorata za pravosuđe u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava postavljen je Momir Jauković, specijalista pravnih nauka, dosadašnji v. d. generalnog direktora tog direktorata.

Za generalnog direktora Direktorata za međunarodnu saradnju u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava imenovan je Sreten Jakić, specijalista pravnih nauka.

Za generalnu direktoricu Direktorata za zaštitu i jednakost lica sa invaliditetom u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava imenovana je Aleksandra Popović, diplomirana pravnica, takođe dosadašnja v. d. generalne direktorice tog direktorata.

Za generalnog direktora Direktorata za saradnju sa vjerskim zajednicama u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava postavljan je Dragan Radović, diplomirani pravnik, i on je dosadašnji vršilac dužnosti te funkcije.

Za generalnu direktoricu Direktorata za ljudska prava u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava postavlja se Mirjana Vlahović-Andrijašević, diplomirana pravnica.

Za generalnu direktoricu Di-

rektorata za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postavlja se Adrijana Rakočević, specijalista zaštite bilja, i ona je dosadašnja v. d. generalne direktorice istog direktorata.

Doktor biotehničkih nauka Milan Gazdić imanovan je za direktora Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), a dosadašnja v. d. direktorka Uprave za kadrove Jovana Nišavić iz Bijelog Polja imenovana je za direktoricu te ustanove.

IZ LOŠEG U GORE

I ova imenovanja su izazvala oštre reakcije, pa je portparolka SDP-a Amina Cikotić ocijenila da „i kad mislimo da nema kud gore, Zdravko Krivokapić nas ubijedi u suprotno“ Predsjednik SDP-a Raško Konjević je kazao da je Krivokapić za jedan dan omogućio nekome da zaradi 15.000 eura i da se radi o srozavanju svakog načela u politici.

I portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević je reagovao oštro i ocijenio da „bezobrazluk Krivokapića prevazilazi sve granice“ - Zli jezici bi rekli da je ovaj pošteni čovjek iz naroda imenovao savjetnicu dan pred pad Vlade kako bi nakon toga nastavila da godinu prima platu nakon razrješenja sa te funkcije - poručio je Zirojević.

Odlazeća vlada je u srijedu donijela i kadrovski plan organa državne uprave i službi Vlade za ovu godinu kojim je predvidjela zapošljavanje 260 državnih službenika, u toku ove godine, od čega 197 na neodređeno i 63 na određeno vrijeme.

Taj broj, kako se navodi u djelimičnom kadrovskom planu organa državne uprave i službi Vlade za ovu godinu, uključuje i započete postupke popunjavanja radnih mjesta koji nijesu okončani.

Najviše novozaposlenih, planirano je u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, - novih 85, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede gdje je planirano zapošljavanje 30, kao i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija gdje će biti 28 novih službenika.

D. MIHAILOVIĆ

Prijedlog odluke da je predsjednik Crne Gore povrijedio najviši pravni akt nije dobio potrebnu većinu u Ustavnom sudu PODGORICA – Ustavni sud utvrdio je juče da predsjednik Crne Gore Milo Đukanović nije povrijedio Ustav izjavama od avgusta prošle godine kada je poručio da će doći na protest na Cetinju ako se ne odustane od ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija Mićovića u tom gradu.

- Ustavni sud Crne Gore, u

Đukanović nije povrijedio Ustav sastavu: predsjednik Budimir Šćepanović i sudije – Milorad Gogić, Miodrag Iličković i Desanka Lopičić na sjednici od 4. februara 2022. godine, u predmetu U-IV br.

1/21, po prijedlogu za pokretanje postupka da li je predsjednik Crne Gore povrijedio Ustav, nije donio odluku jer

prijedlog odluke sudije izvjestioca nije dobio potrebnu većinu (1:3) – saopštili su.

Iz suda su saopštili da prijedlog odluke da je predsjednik povrijedio Ustav nije dobio potrebnu većinu. Protiv su bila tri, a za jedan član. Prema informacijama Pobjede, za odluku da je predsjednik dr-

žave povrijedio Ustav glasao je samo sudija Milorad Mićo Gogić.

Prijedlog za pokretanje postupka u vezi sa događajima na Cetinju 4. i 5. septembra podnijela je Skupština, nakon što je 19. novembra prošle godine usvojen prijedlog Socijalističke narodne partije (SNP).

U inicijativi SNP-a navedeno je da je Đukanović izjavama povrijedio član 14. Ustava koji propisuje da su vjerske zajednice odvojene od države, kao i da su vjerske zajednice ravnopravne i slobodne u vršenju vjerskih obreda i vjerskih poslova.

Tokom rasprave o inicijativi

iz parlamentarne većine tvrdili su da je Đukanović sugerisanjem Crkvi da izmjesti ustoličenje i najavom da će biti na protestu povrijedio načelo odvojenosti vjerskih zajednica od države, a opozicija je naglašavala da se političkom izjavom ne može povrijediti najviši pravni akt, te da on, kao i svaki građanin, ima pravo slobodno da izrazi mišljenje. Ž. Z.

Politika

Subota, 5. februar 2022.

Potvrđeno ranije pisanje Pobjede o načinu izrade programa poreskih reformi i plata PODGORICA – Ekonomski ekspert i profesor na Fakultetu za ekonomiju i finansije u Beogradu Goran Radosavljević izjavio je juče za televiziju N1 da je radio u Crnoj Gori na „prepakivanju poreza“, što jasno ukazuje da je riječ o programu Vlade Zdravka Krivokapića „Evropa sad“, koji je, kako smo objavili nedavno, osmišljen u Beogradu.

- …Radili smo u Crnoj Gori jednu potpuno drugačiju fifi (fiskalni okvir prim. aut.) politiku javnih finansija. Mi smo smanjili doprinose za zdravstvo, prepakovali smo neke poreze… – rekao je on.

Pobjeda je krajem decembra prošle godine objavila da je ekipa Aleksandra Vučića pomogala crnogorskom ministru finansija Milojku Spajiću da koncipira program ,,Maršalov plan“, odnosno „Evropa sad“.

Pisali smo da su ljudi iz vrha vlasti u Beogradu u značajnoj mjeri, kroz ekspertske konsultacije, pomogli izradu modela ,,Evropa sad“.

Podaci Pobjede pokazali su da je Spajić, tokom nekoliko boravaka u Beogradu – koji nijesu medijski propraćeni, dobio detaljna uputstva i razradu modela za primjenu ideje o povećanju zarada.

SPECIJALNE NAMJENE

Prvi čovjek kojem se Spajić obratio, kako smo objavili, bio je Aleksandar Aco Jokić, direktor Elektrodistrubicije Beograd, Vučićev čovjek za ,,specijalne namjene“, član Izvršnog odbora Srpske napredne stranke i jedan od najboljih ,,specijalaca“ za terensku kampanju. Jokić je i kum Andreja Vučića, brata srpskog predsjednika.

Objavili smo i da je Spajić svojevremeno upoznao Jokića preko jedne srpske državljanke, zapošljene u važnoj državnoj instituciji, inače Jokićeve rođake.

Kako su svjedočili izvori Pobjede iz Beograda, Jokić je tokom oktobra prošle godine obezbijedio nekoliko susreta Spajiću sa srpskim kolegom, ministrom finansija Sinišom Malim, nekadašnjim gradonačelnikom Beograda, čovjekom

„Evropa sad“ po diktatu Beograda

5

Nakon pisanja Pobjede o sajtu kojim se targetiraju čelnici Ure i SNP-a i tragovima koji vode do domena dggroup.me, tvorci uklonili opskurni sadržaj

„Izdaja“ nestala sa interneta Milojko Spajić

od aspolutnog Vučićevog povjerenja, naročito kada je novac u igri.

Susreti su organizovani u jednom restoranu na Banjici, u kojem je Mali razrađivao koncept „Evropa sad“, zajedno sa više svojih saradnika.

- Upravo je taj mali tim ekonomista, koji radi za Ministarstvo finansija Republike Srbije, stvarni tvorac ekonomskog programa ,,Evropa sad“, a ne Milojko Spajić kako on to u medijima predstavlja – kazao je izvor Pobjede iz srpskog bezbjednosnog sektora.

Objavili smo tada i da je angažovanje Vučićevih eksperata suštinski guranje Crne Gore u opasnu akciju koja može imati nesagledive posljedice, ekonomske i političke, a pomoć je kao – danajski darovi.

- Vrlo brzo, moguće već u aprilu, doći će do velikih problema u punjenju crnogorskog budžeta, što bi Crnu Goru dovelo u težak ekonomski položaj i direktnu zavisnost

od finansijske pomoći. U tom scenariju, koji je vrlo realan, Crna Gora bi bila otvorena i krajnje ranjiva za spoljašnje uticaje, jer bi zavisila od finansijske pomoći iz inostranstva – ispričao je tada Pobjedi jedan iskusni strani diplomata koji je dugo službovao u nekadašnjoj državnoj zajednici Srbije i Crna Gore.

DRŽAVNA UPRAVA

Na skupštinskom zasijedanju u novembru prošle godine poslanik Socijaldemokratske partije Raško Konjević pitao je ministra finansija Milojka Spajića ko je Goran Radosavljević i ima li veze sa sistemom državne uprave, na što mu je ovaj odgovorio da je on u Ministarstvu finansija zapošljen po ugovoru o djelu.

- Znate koliki mu je ugovor – 3.000 eura mjesečno. Čovjek ima i politički pedigre, vrlo je aktivan u jednoj političkoj strukturi u Srbiji… Dobio sam informaciju da isti takav ugo-

vor Radosavljević ima i u Generalnom sekretarijatu i da se zato predstavlja savjetnikom premijera – naveo je Konjević.

Neki sagovornici Pobjede ukazali su tada da se u beogradskim političkim i diplomatskim krugovima pominje i Zoran Korać, nekadašnji savjetnik Milorada Dodika, kao jedan od posrednika u saradnji Spajića i ljudi iz okruženja Vučića.

Zoran Korać je dugo vremena bio jedan od miljenika režima Slobodana Miloševića, ali je tokom 1996. godine pao u nemilost, pa je morao – u inostranstvo. Bosanskohercegovački mediji tvrdili su da je Korać ,,ministar za Dodikove privatne poslove“.

Spajić, zajedno sa kolegom ministrom Jakovom Milatovićem, slovi za jednog od lidera demohrišćanske stranke, koju osniva odlazeći premijer Zdravko Krivokapić.

K. KRSMANOVIĆ

Poslanica PzP-a objelodanila da se dogovor o formiranju demohrišćanske stranke pravi u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, iz Crkve Srbije „sa gnušanjem“ odbacili njene tvrdnje

Bošnjak: Pojedini sveštenici zovu članove DF-a da se pridruže novoj partiji PODGORICA – Nova demohrišćanska stranka se formira u kripti podgoričkog hrama, a pojedini sveštenici zovu članove Demokratskog fronta da se toj partiji priključe - saopštila je juče na sjednici skupštinskog Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu poslanica Pokreta za promjene Branka Bošnjak.

Rekla je i da se pojedine strukture Crkve neprimjereno miješaju u sekularni karakter države i u politički život - „da to postaje nepodnošljivo“.

- Mislite li da ne znamo da se nova partija formira u kripti Hrama u Podgorici, da

pojedini sveštenici zovu pojedine naše članove da im se priključe i da formiraju partiju. Sve se zna. Meni je drago kad je premijer rekao da padaju maske, i treba da padaju maske - kazala je Bošnjak.

Ispričala je i kako je međunarodnoj zajednici rekla ,,oćete li manjinsku vladu da formirate sa Urom i manjinama, shvatate li da dovodite u pitanje građanski mir“.

- A oni su rekli mi ćemo možda dobiti podršku Crkve da to ide mirno. I nažalost pojedine strukture u Crkvi se miješaju u toj mjeri da to postaje nepodnošljivo – rekla je ona.

Ubrzo je stigla oštra reakcija Crkve Srbije, njene Mitropolije crnogorsko-primorske s porukom da nije tačno da se kod njih formira nova partija.

- Sa gnušanjem odbacujemo tvrdnje izrečene u Skupštini Crne Gore da se u kripti Sabornog hrama osniva nekakva partija, kao i da bilo ko od sveštenika u tome učestvuje - poručili su oni.

Kategorični su da „kripta nikada nije bila, niti će biti mjesto bilo kakvih partijskih i stranačkih sastanaka“.

Istakli su, pored ostalog, i kako su zabrinuti zbog sve češćih kleveta i laži koje se odnose na pojedine sveštenike.

K. K.

Istraživanje koje je sprovela Pobjeda pokazalo je, a potez koji su povukli autori sajta nakon našeg pisanja je to i dokazao, da je domen izdaja.me bio zapravo parkiran na poddomenu izdaja.dggroup. me. Analiza internet saobraćaja ukazuje da veb lokacija izdaja.dggroup.me više nije dostupna PODGORICA - Opskurni sajt Izdaja.me koji je služio kao batina crne propagande usmjerene protiv koalicije ,,Crno na bijelo“ Dritana Abazovića i Socijalističke narodne partije Vladimira Jokovića nakon pisanja Pobjede u ponedjeljak i razotkrivanja da je zapravo vezan za domen dggroup.me i hostovan kod beogradskog provajdera Beotela-skinut je juče sa interneta.

Istraživanje koje je sprovela Pobjeda pokazalo je, a potez koji su povukli autori sajta nakon našeg pisanja je to i dokazao, da je domen izdaja. me bio zapravo parkiran na poddomenu izdaja.dggroup. me. Analiza internet saobraćaja ukazuje da veb lokacija izdaja.dggroup.me više nije dostupna.

Takođe, i pokušaji direktnog pristupa domenu izdaja.me, prema kojem se internet saobraćaj preusmjerava preko Cloudflare servisa pokazuje da je nemoguće uspostaviti vezu sa serverom.

Cloudflare je američka kompanija za veb infrastrukturu i bezbjednost sajtova, koja pruža uslugu mreže za isporuku sadržaja i zapravo je filter internet saobraćaja između posjetioca sajta i servera na kojem se taj sajt fizički nalazi, a njihove usluge su korištene sa očiglednom namjerom da se sakrije stvarna lokacija sajta.

Međutim, tvorci sajta su zaboravili da sakriju trag do domena dggroup.me koji je registrovan oko mjesec dana prije domena izdaja.me koji je kupljen 21. januara, par dana nakon konferencije za novinare koalicije Crno na bijelo na kojoj je upućena ponuda svim poslanicima za formiranje manjinske vlade.

U skrivanju tragova nisu bili

najvještiji ni sa domenom izdaja.me, jer je prvobitna IP adresa servera na kojem je hostovan ostala zabilježena u istorijskim podacima, pa im ni promjena parametara za usmjeravanje internet saobraćaja na Cloudflare servis u namjeri da se sakrije informacija o fitičkoj lokaciji sajta, nije urodila plodom.

Kako su mediji, među njima i Pobjeda, ranije izvijestili, na sajtu Izdaja.me objavljene su bile fotografije poslanika iz CnB i SNP i potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića i Vladimira Jokovića, uz ,,nelijepljene“ natpise ,,Prodato“, ,,Izdaja“, ,,Spasi obraz“ pozicioniranih tik uz portrete čelnika dvije parlamentarne stranke.

Uz to, objavljene su i slike ,,novčanica“ od 21.000.000 eura, kao direktna optužba za političku korupciju onih koji zagovaraju manjinsku vladu.

Upravo su kopije tih novčanica bacali nepoznati ,,aktivisti“ pod noge funkcionera SNP-a prije sjednice Glavnog odbora te stranke.

Istraživanje Digitalnog forezničkog centra (DFC) je pokazalo kako je kreiran i kako je promovisan, posredstvom lažnih profila na drštvenim mrežama, sajt Izdaja. Me i kako je služio za najniže političke svrhe – targetiranje funkcionera Ure i SNP-a.

Da postoji veza između sajta Izdaja.me i protesta u kojima učestvuju Demokrate, predvođene poslanikom Momom Koprivicom i četvoro ministara – Milojkom Spajićem, Jakovom Milatovićem, Vesnom Bratić i Ratkom Mitrovićem – pokazuje i podatak da su na sajtu objavljeni pozivi na protestna okupljanja koja su se održavala svakog četvrtka i nedjelje u 19 časova.

D.MIHAILOVIĆ

6

Ekonomija

Subota, 5. februar 2022.

SHUTTERSTOCK

Ekolozi tvrde da je EK pokleknula pod pritiskom Francuske

Partije ozvaničile uhljebljavanje kadrova, stručnjaci up izmjene propisa o zaradama u javnom sektoru i državn

Partijsko zapošlja ugrožava isplatu povećanog minim Nuklearna elektrana

Traže da nuklearke i gas ne uđu u zelenu energiju PODGORICA - Evropska komisija je pokleknula pod pritiskom Francuske i još nekih država i službeno kategorizuje fosilni gas i nuklearnu energiju kao ekološki prihvatljive, iako gas proizvodi ogromne emisije, a nuklearke visoko radioaktivni otpad, sa čijim količinama se ne možemo izboriti bez negativnih uticaja i visokog rizika, saopštili su iz Svjetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).

Pozvali su Evropski parlament i Vijeće, od kojih svaki ima mogućnost glasanja, da odbiju prijedlog Evropske komisije.

- Zakon koji je EK usvojila pozicionirao bi

evropski finansijski sistem protiv planeta. Moraju ponovno razmisliti i zadržati gas i nuklearnu energiju izvan taksonomije – poručila je direktorica WWF-ove kancelarije za evropske politike Ester Asin.

Francuska se mjesecima zalagala za uključivanje nuklearne energije kao održive u taksonomiju EU. U zamjenu za podršku Poljske, Slovenije, Mađarske, Češke, Slovačke i Hrvatske, francuska vlada pristala je podržati uključivanje fosilnog gasa. Njemačka podržava uključivanje gasa, a protiv je nuklearki, Španija se protivi i jednom i drugom, dok se Austrija, Danska, Luksemburg i Portugal protive nuklearnoj energiji.

S. P.

Sporazum Univerziteta CG i Ministarstva javne uprave o obrazovanju potrebnog kadra

Fali 500 IT stručnjaka

PODGORICA - Crnoj Gori fali 500 IT stručnjaka i neophodno je, saradnjom države, obrazovnog sistema i privrede, razvijati taj kadar, smatraju predstavnici Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija, Univerziteta Crne Gore i ICT Korteksa.

Oni su juče potpisali sporazum o saradnji na realizaciji programa obrazovanja i projekata u oblasti IT sektora, prenosi PR Centar.

Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija Tamara Srzentić kazala je da je nedostatak kvalitetno osposobljenog kadra u ICT industriji jedna od osnovih prijetnji uspješnoj digitalizaciji u našoj zemlji. Navela je da je krajnji cilj izgradnja regionalnog centra izvrsnosti za unapređenje digitalnih vještina i vjeruju da je to jedino moguće ukoliko snage udruže akademski privatni i javni sektor.

Potpisivanje sporazuma

Rektor UCG Vladimir Božović smatra da je razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija izuzetna razvojna šansa za državu, a da je Univerzitet stub tog razvoja.

Izvršni direktor ICT Korteksa Tarik Zaimović rekao je da IT industrija već dugo ima sistemski problem sa kadrom.

- IT industrija treba da bude jedan od stubova industrija, kao što su turizam, poljoprivreda

Aerodromi CG potpisali Deklaraciju iz Tuluza

Do 2050. eliminisati CO2 PODGORICA - Aerodromi Crne Gore potpisali su Deklaraciju iz Tuluza, čiji je cilj da se emisija CO2 u avijaciji eliminiše do 2050. godine.

Riječ je o prvoj javno-privatnoj inicijativi ove vrste u

vazduhoplovstvu na globalnom nivou, saopšteno je iz te kompanije.

Eliminacija CO2 iz avijacije se prvi put pominje 2019. godine u rezoluciji Međunarodnog sa-

- kazao je Zaimović i dodao da taj sektor čini oko 3,5 odsto BDP-a a u ukupnom iznosu za ovu godinu će participirati sa oko 20 odsto.

- Ali mi taj eksponencijalni rast ne možemo podržati bez kadra. Smatramo da je Univerzitet Crne Gore pravi partner za realizaciju ovog projekta, a veoma je značajna i podrška države - rekao je Zaimović.

Mina biznis vjeta aerodroma, a formalizovana je juče, u okviru francuskog predsjedavanja EU koja je domaćin Evropskog samita avijacije.

Za sada, ambicioznom cilju pristupilo je 77 aerodromskih operatera sa 200 evropskih aerodroma. Na svjetskom nivou potpisnika je 400.

R. E.

Gomilanje zaposlenih u javnom sektoru opterećuje javne finansije i povećava troškove poslovanja firmi u državnom vlasništvu čineći ih neefikasnim, ističe Damjanović Ključ je u promjeni propisa, posebno onih koji funkcionerima omogućavaju da godinu nakon odlaska sa funkcije primaju platu, upozorava Drecun PODGORICA – Povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru smanjuje mogućnost za efikasno i dosljedno ostvarivanje zacrtanih budžetskih ciljeva, među kojima su i povećane minimalne zarade koje mogu biti ugrožene prekomjernim zapošljavanjem, kazao je Pobjedi ekonomista i bivši v. d. direktora Uprave prihoda i carina Aleksandar Damjanović.

Komentarišući rast partijskog zapošljavanja u državnoj upravi, Damjanović je ocijenio da je to davno uvedena praksa bivšeg režima koja je nastavljena nakon političkih promjena u avgustu 2020. godine.

- Imajući u vidu glomazan i neefikasan javni sektor sa više od 50.000 ljudi, a pravu cifru još ne znamo, Crna Gora nema luksuz olakog zapo-

Kabinet premijera Zdravka Krivokapića

šljavanja u državnoj i lokalnoj administraciji, kao ni u državnim i lokalnim preduzećima - smatra Damjanović.

CGES

Rast partijskog zapošljavanja u mandatu ove vlade posebno je izražen u energetskim kompanijama, a prema pisanju portala CdM u posljednja dva mjeseca, prošle godine samo u CGES-u je zaposleno

Milatović: Ženi nije pomoglo što sam ministar Nepotizam se ranije pripisivao i ministru ekonomije Jakovu Milatoviću čija je supruga Milena Milatović nedavno imenovana za direktoricu Sektora za finansije i ekonomske poslove u CGES-u. Milatović tvrdi da njegovoj ženi nije pomoglo to što je on ministar, već da su presudile njene reference.

- Milena radi u CGES-u već deset godina. Fakultet je završila sa prosječnom ocjenom 9,4-9,5. Ima magistarske studije i jedan je ili jedan od dvoje ovlašćenih računovođa u svojoj firmi. Ona je na čelu Sektora za finansije. Novi direktor je pozvao da pita Jakov da li je voljna da preuzme Milatović

PODGORICA - Vlada je u skupštinsku proceduru juče dostavila prijedlog izmjena Zakona o platnom prometu, kojim se, kako su saopštili, obezbjeđuje da pružanje platnih usluga u Crnoj Gori bude uređeno na isti način kao u članicama Evropske unije (EU).

- Izmjenama se omogućava kupovina preko interneta i kad potrošač nema platnu karticu, postiže veća sigurnost za elektronska plaćanja i pružaoce platnih usluga i unapređuju pravila o zaštiti potrošača kao korisnika platnih usluga – navodi se u obrazloženju i dodaje da je usklađen sa novom Direktivom EU - PSD2, koja je uvela

tu poziciju. Prvo je rekla ne, zbog dvije bebe koje imamo kući. Nakon desetak dana su joj opet prišli i rekli nemamo koga, jer znate da generalno u Crnoj Gori imamo svi problem sa ljudskim resursima. Neko sa njenim iskustvom u toj firmi na poslovima u finansijama i sa njenim referencama je bio logično rješenje za novog direktora, pa je prihvatila tu poziciju - rekao je Milatović u podkastu Bankar, navodeći da mu je žao što su mediji doveli u vezu njegov angažman sa unapređenjem njegove žene.

- U državnoj upravi nesumnjivo ima nepotizma i to je rak rana crnogorske ekonomije – smatra Milatović.

Jedna od posljednjih aktivnosti Kabineta premije

Skupštini dostavili iz Zakona o platnom pr i uredila dvije nove platne usluge i to iniciranja plaćanja i pružanja informacija o računu za plaćanje. Ta direktiva uvodi obavezu banaka da licenciranim pružaocima usluge iniciranja plaćanja i pružaocima usluge informacija o računu za plaćanje, omoguće pristup računima klijenata kroz aplikacione programske interfejse, kako bi mogli da pružaju platne usluge zasnovane na podacima kojima raspolažu te banke.

- Dakle, banke će morati da se prilagode i ,,otvore“ - navodi se u obrazloženju i dodaje da je bezbjednost pružanja ovih usluga strogo regulisana, tako da podaci ili sredstva korisnika ne budu ugroženi.

Ova direktiva, takođe, detaljnije precizira usluge koje se ne smatraju platnim uslugama kao što su usluge kolektivne kupovine i trgovinske kartice koje se mogu koristiti u takozvanoj ograničenoj mreži, na primjer

Ekonomija

Subota, 5. februar 2022.

Program Evropa sad dobro ,,podebljao“ januarske zarade u Vladi

pozoravaju na potrebu nim firmama

avanje

malca

više desetina osoba. Znatan broj njih je u rodbinskoj vezi sa članovima menadžmenta ili zaposlenih u CGES-u, pa je posao u toj firmi našao sin člana Odbora direktora Predraga Mijailovića, ali i supruga člana menadžmenta Dušana Bogetića. Angažovana je i ćerka novog člana menadžmenta Žarka Mujovića, sestrična člana menadžmenta Bogdana Minića, čija je supruga Leda Minić takođe član menadžmenta, kao i više djece zaposlenih u CGES-u.

- Gomilanje zaposlenih u javnom sektoru značajno opterećuje javne finansije, državni i budžet lokalnih samouprava, ali i povećava troškove poslovanja privrednih društava u državnom vlasništvu čineći ih neefikasnim – istakao je Damjanović.

NEODGOVORNOST

Ekonomski analitičar Predrag Drecun i nekadašnji ministar rada ne očekuje da javne finansije stradaju zbog partijskog zapošljavanja, ali kaže da to nije odgovorno.

- To je čak i neka vrsta potcjenjivanja građanina, koji sve

era Zdravka Krivokapića

zmjene rometu

za kupovinu u pojedinim trgovinama, trgovačkim lancima i slično. Predloženim zakonom se predviđa da Centralna banka donese podzak onske akte koji će omogućiti primjenu ovog propisa. Skupština je 23. decembra 2013. godine donijela Zakon o platnom prometu.

Njegova primjena je počela 9. januara 2015. godine, istovremeno sa 15 podzakonskih akata za njegovo sprovođenje koje je donijela CBCG. Mina biznis

7

ovo posmatra. Naša društvena svijest je oštećena u periodu „marksovanja“, tj. vladavine radničke klase, kada je sve bilo ničije i svačije - rekao je Drecun Pobjedi.

Uhljebljavanje kadrova je, ukazuje Drecun, postala prihvatljiva anomalija, još u vrijeme socijalističke izgradnje.

Danas lideri stranaka otvoreno priznaju da su njihovi birači čekali predugo da bi sad, kad su njihove partije došle na vlast, mogli ostati van dubinskih vrtloga partijskog zapošljavanja.

- Ovo neće proći samo od sebe, i trebaće vremena da se revanšizam odboluje - navodi Drecun, koji smatra da je ključ u promjeni zakona posebno kada je riječ o onom kojim se funkcionerima omogućava da godinu nakon odlaska sa funkcije primaju platu.

- Maksimum koji može biti prihvatljiv je šest mjeseci.

Tako je nekad bilo. Partije su to promijenile radi sebe, a ne radi naroda. Narod treba konačno da počne da kažnjava na izborima, a ne da navija za partiju kao za fudbalski tim rekao je Drecun.

Komentarišući to što, sa druge strane, imamo krivični postupak koji se protiv bivšeg predsjednika ulcinjske opštine Ljora Nrekića vodi zbog partijskog zapošljavanja, Drecun je ocijenio da je to samo mali korak ka promjeni svijesti građana.

- To je mali korak, koji jednom mora biti učinjen, ne da bi se kaznio konkretno ovaj ili onaj pojedinac, već da uđe u svijest naroda da je to kažnjivo djelo i da taj isti narod više ne pritiska svoje lidere, jer je nemoralno da ljudi završe sa krivičnim procesima zbog nečijeg uhljebljenja - zaključio je Drecun.

Podsjećamo, prema koalicionom sporazumu vladajućih partija o podjeli funkcija u javnim ustanovama i državnim preduzećima, DF je dobio 264 pozicije, SNP 88, PzP 85, Demokrate i URA podijelili 145. Sa svih tih pozicija su smijenjeni ljudi kojima su ili isplaćene otpremnine, ili su nastavili primati zaradu do roka utvrđenog zakonom, ili su tužili Vladu zbog smjene i već počeli dobijati presude u svoju korist.

B. D -M. Lk.

Kursna lista USD

Milojko Spajić

Branko Krvavac

Janko Odović

Jelena Borovinić Bojović

PODGORICA – Program ,,Evropa sad“, sudeći prema nekoliko objavljenih izvještaja ministarstava, rukovodiocima je donio uvećanje januarske zarade između 160 i 182 eura. To nije dodatno koštalo budžet, imajući u vidu da se bruto iznosi zarada nijesu mijenjali.

ro. Sekretarki Majdi Terzić u januaru je ,,leglo“ 1.179 eura što je uvećanje od 161 eura. Između 160 i 170 eura povećana je i plata rukovodiocima 16 direktorata čije plate su sada između 1.035 i 1.436 eura.

Rukovodiocima Ministarstva pravde, koje je bez ministra od prošlog ljeta, plate su uvećane između 160 i 184 eura. Tako je, sada već bivši državni sekretar Boris Marić za januar primio 1.566 eura što je 184 eura više, aktuelni Bojan Božović 1.501 euro što je 173 eura više, a sekretarka ovog ministarstva Andrijana Medojević 1.205 eura odnosno 161 euro više. Između 160 i 165 eura više primili su i v. d. direktora direktorata

čije se plate kreću od 1.198 do 1.230 eura.

Januarska plata ministarke zdravlja Jelene BorovinićBojović je u odnosu na decembar prošle godine porasla za 182 eura, pa je za prošli mjesec primila 1.762 eura. Za deset eura manje povećanje imao je državni sekretar Veljo Čađenović čija januarska zarada je iznosila 1.319 eura. Državnoj sekretarki Anki Vukićević januarska plata veća je za 174 eura u odnosu na decembarsku, pa je njena neto zarada iznosila 1.538 eura. Između 162 i 177 eura više dobili su generalni direktori Ministarstva zdravlja čije se plate sada kreću u rasponu od 1.196 do 1.436 eura.

Evidentno je da je u javnom sektoru neuporedivo manje onih sa minimalnim zaradama koji od januara primaju 200 eura više, pa je jasno da najveći pritisak ovih reformi trpi privatni sektor koji ih i finansira.

Tako su u privatnom sektoru najveće povećanje zarade (200 eura, taman koliko i Vladini funkcioneri) dobili zaposleni sa najnižim obrazovanjem i najmanjom složenošću poslova. Pošto reforma predviđa da, između ostalog, fond zarada ostane isti, visokoobrazovani kadrovi iz privatnog sektora ne mogu računati ni na polovinu povećanja koja dobijaju ministri, državni sekretari, poslanici…

M. Lk.

Ministrima plate veće od 160 do 184 eura Tako je jedan od tvoraca ovog programa, ministar finansija Milojko Spajić u januaru primio 175 eura više, pa njegova neto zarada sada iznosi 1.586 eura. Njegovi državni sekretari Branko Krvavac i Janko Odović primili su 170 odnosno 172 eura više pa njihove zarade iznose 1.435 odnosno 1.491 eu-

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta podnijelo izvještaj DRI

Realizovali pet preporuka, za tri dobili rok do ljeta PODGORICA – Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) je od osam preporuka iz revizije informacionog sistema obrazovanja realizovalo pet, pa im je kolegijum Državne revizorske institucije (DRI) za pola godine produžio rok.

Revizijom, kojom je rukovodio senator dr Branislav Radulović sa predsjednikom Senata dr Milanom Dabovićem, prošlog ljeta je utvrđeno da upravljanje IT sistemom obrazovanja (MEIS) u kojima se vode podaci za 130 hiljada djece i 14 hiljada zaposlenih, nije na zadovoljavajućem nivou.

Vlada je donijela strategiju za

digitalizaciju obrazovanog sistema 2022-2027. sa akcionim planom, čime je realizovana prva preporuka DRI. MPNKS je u septembru donijelo interne procedure za upravljanje redovnim i hitnim promjenama u IT sistemu čime je ispunjena druga preporuka, a krajem prošle godine uspostavljena je i procedura za skladištenje podataka, čime je realizovana preporuka koja se odnosila na informacionu bezbjednost. Provjerom upotrebljivosti rezervne kopije koju je MPNKS uradio u avgustu ispunjena je preporuka da najmanje svako pola godine provjeravaju bekap podataka.

MPNKS nije mogao da izradi plan za oporavak u slučaju

katastrofe, jer nijesu nabavili neophodnu opremu. Zato nije izrađen ni plan neprekidnog poslovanja niti je uspostavljena rezervna lokacija. Za kadrovsko jačanje su planiurali promjenu sistematizacije, ali do toga još nije došlo, zbog čega je DRI ocijenio da je ova preporuka djelimično realizovana.

U prošlogodišnjoj r,eviziji DRI se navodi da je MEIS usvojen 2004. godine i etapno se realizovao, da je 2010. nabavljena oprema koja je i danas u upotrebi. Do kraja 2011. sistem je implementiran u svim srednjim, a godinu kasnije i u osnovnim školama, vrtićima, muzičkim školama i resursnim centrima.

M. Lk.

1.14640

Sporazum Konfindustrije i UFCP GBP

0.84593

JPY

131.72000

CHF

1.05670

AUD CAD

1.61650 1.45830

Saradnja francuskih i italijanskih privrednih udruženja PODGORICA - Predstavnici udruženja italijanskih privrednika u Crnoj Gori - Konfindustrija i francusko-crnogorskih preduzeća potpisali su juče sporazum o saradnji.

Sporazum je ispred Konfindustrije potpisao direktor Marko Đinđinović, a ispred Udruženja francusko-crnogorskih preduzeća (UFCP) predsjednik Rajko Uskoković.

- Ovim sporazumom strane su se usaglasile da će afirmisati saradnju između svojih članova, sarađivati u oblasti promocije privrednog partnerstva i raditi na realizaciji projekata od zajedničkog interesa - navodi se u saopštenju UFCP-a.

Potpisivanju sporazuma su prisustvovali ambasadori Francuske i Italije u Crnoj Gori Kristijan Timonije i Luka Zelioli.

R. E.

Kompanija M:tel uvodi nove servise

Uključenje na riječ i zaštita od isključenja PODGORICA - M:tel uvodi nove servise ,,Zaštita od isključenja“ i ,,Uključenje na riječ“ namijenjene postpejd, te korisnicima biznis, kablovskih i m:SAT paketa.

Aktivacijom servisa ,,Zaštita od isključenja“ korisnik neće biti isključen u regularnom procesu isključenja, od trenutka kada ih M:tel obavijesti da imaju neizmirena dugovanja. ,,Uključenje na riječ“ mogu koristiti samo korisnici koji su minimum tri mjeseca korisnici M:tela.

Suspendovani korisnici nemaju mogućnost korišćenja ovih servisa.

Korisnik će biti predmet provjere svakog petog u mjesecu, a ukoliko do tog datuma nije platio dug, biće isključen, a može biti uključen uz plaćanje propisane naknade – navodi se u saopštenju.

Servis ,,Zaštita od isključenja“ košta 0,99 eura, a ,,Uključenje na riječ“ 2,49 eura i biće iskazana kao zasebna stavka na računu.

R. E.

8

Društvo

Subota, 5. februar 2022.

Odloženo ročište po tužbi Srđana Čovića protiv generalnog direktora RTCG

Raonić nije podnio kompletnu dokumentaciju Sud je konstatovao da je Boris Raonić dostavio samo fotokopiju konkursa, ali da to nije dovoljno da ročište bude održano PODGORICA – Ročište na kojem je trebalo da se raspravlja o zakonitosti izbora Borisa Raonića na funkciju generalnog direktora po tužbi zaposlenog u Javnom servisu Srđana Čovića odloženo je, jer nije dostavljena sva dokumentacija koja je bila neophodna kako bi se nastavio tok sudskog postupka.

Osim Čovića, Raonića je po istom osnovu tužio i sadašnji generalni direktor RTV Nikšić Nikola Marković. Oni su bili protivkandidati Raoniću u trci za funkciju prvog čovjeka Javnog servisa.

Tužbe su uslijedile jer smatraju da je čitav proces izbora praćen brojnim nepravilnostima i da Raonić ne zaslužuje mjesto koje pokriva.

Međutim, kako smo saznali, nije se održalo ni suđenje po tužbi Markovića, jer je advokatica RTCG Saša Vukotić tražila odlaganje.

U rješenju sa posljednjeg suđenja po tužbi Čovića, piše da Raonić mora da u roku od 15 dana dostavi cjelokupnu dokumentaciju koju je sud tražio od njega.

- Sud konstatuje da je podneskom tuženog od 13. 11. 2021. godine dostavljena samo fotokopija oglasa, odnosno konkursa te prijave na konkurs i pobijana odluka te da nije dostavljena cjelokupna dokumentacija - piše u rješenju nakon posljednjeg ročišta u koje je Pobjeda imala uvid.

Suđenje je odloženo za 3. mart. Čović je ranije Pobjedi rekao da je pred nadležnim institucijama želio da provjeri zakonitost odluke Savjeta RTCG o imenovanju Raonića i da je tužbu podnio ,,iz profesionalnih i racionalnih razloga, ali i elementarnog građanskog morala“.

- Moj utisak je (baziran na mnogobrojnim činjenicama i dokazima) da je, sportskim rječnikom, Savjet sa svojim izabranikom napravio slalom kroz zakone Crne Gore, obarajući sve zastavice i red je da ih u ciljnoj ravnini sačeka doping kontrola crnogorskih sudova – kazao je ranije Čović.

U tužbi je naveo da Raonić nije ispunio osnovne uslove iz Zakona o nacionalnom

Registrovana nova 532 slučaja, aktivne 4.902 infekcije korona

Preminulo pet osoba PODGORICA - U Crnoj Gori je od posljedica infekcije korona virusom preminulo još pet osoba, dok je broj novozaraženih 532, pokazao je posljednji presjek Instituta za javno zdravlje (IJZ).

Preminuli pacijenti su iz Podgorice, Bara, Kotora, Pljevlja i Andrijevice. Najmlađi je imao 62 godine, a najstariji 81 godinu.

Laboratorije Instituta za javno zdravlje Crne Gore (IJZCG), druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije korona virusa su tokom četvrtka završile analizu za 2.149 uzoraka na korona virus, što znači da je udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih iznosio 24,75 odsto.

U Podgorici su registrovana 152 nova slučaja,

Nikšić ima 72, Ulcinj 65, Bar 55, Herceg Novi 35, Budva 29, Bijelo Polje 21, Tivat 18, Danilovgrad 17, Kotor 16, Mojkovac 12, Pljevlja 11, Cetinje, Rožaje i Tuzi po šest, Berane pet, Plav i Žabljak dva, Andrijevica i Petnjica po jedan slučaj.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 2.596. Prijavljen je oporavak kod 885 pacijenata do juče u 15 sati.

- Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 4.902 - navedeno je u saopštenju IJZ-a.

Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije korona virusom u Crnoj Gori je 222.434.

Srđan Čović

Advokat Nikola Martinović kazao da je aktuelni prijed rezultat pregovora dvije neravnopravne strane:

Ovakav temeljn se nikad neće p

Boris Raonić

Nikola Marković

javnom emiteru.

- U Zakonu se za tu funkciju traži 10 godina iskustva. Komisija koju je obrazovao Savjet, na sjednici održanoj 26. jula nije vidjela ili nije htjela da vidi i obznani javnosti da je izabrani kandidat diplomirao na Pravnom fakultetu u Podgorici 2018. godine u 44. godini, pa nije mogao za tri godine steći desetogodišnje radno iskustvo. Zakon o radu u osnovnim odredbama, pod odjeljkom Osnovnih izraza, u članu 5, tačka 8 navodi da radno iskustvo podrazumijeva vrijeme provedeno u radnom odnosu i stručnom osposobljavanju u skladu sa zakonom, u kvalifikaciji nivoa obrazovanja, odnosno u stručnoj kvalifikaciji - naveo je Čović u tužbi. Čoviću i Markoviću je bilo sporno i što je Raonić bio poslovno povezan sa nekim članovima Savjeta - Aminom

Murić, Bojanom Baćom, Marijanom Camović-Veličković i Milicom Špajak.

Marković je u tužbi naveo da odluka o imenovanju Raonića na čelo RTCG ne sadrži prije svega ni pravno valjano obrazloženje, kao i da je prekršen Zakon o RTCG koji predviđa da za generalnog direktora ne može biti imenovana osoba koja u trenutku podnošenja prijave za tu funkciju već obavlja javnu funkciju. Raonić je u momentu podnošenja prijave bio član Savjeta Agencije za elektronske medije, a ona je nadzorni organ RTCG. Zanimljivo je da inspekcija u cijelom izbornom procesu nije uočila ništa sporno, jer su za Pobjedu ranije kazali da neće provjeravati da li je izbor Raonića odrađen u skladu sa zakonom, te da svi koji smatraju da ima propusta u tom procesu mogu da se obrate sudu. K. J.

Ugovor sa SPC je potreban i oko toga ne bi trebalo da se pravi bilo kakva fama, rekao je Martinović, ali treba da bude onakav kakav je i u drugim civilizovanim zemljama, a ne da Crna Gora postane teokratska država

PODGORICA - Ovakav temeljni ugovor sa Crkvom Srbije nikad se neće potpisati - ocijenio je advokat Nikola Martinović, u emisiji ,,Znam da znaš“ Gradske televizije.

On je kazao da je prijedlog temeljnog ugovora sa Crkvom Srbije rezultat pregovora dvije strane koje nijesu bile ravnopravne.

- To je tekst koji je sastavila jedna strana, a druga pristala na to. Takav ugovor nije specifičnost Crne Gore. Srpska crkva u Hrvatskoj nije drugačija od one u Crnoj Gori. U prijedlogu koji je bio na stolu, dok je mitropolit Amfilohije bio živ, strana u ugovoru bila je Srpska pravoslavna crkva, odnosno eparhijski savjet u Crnoj Gori. U Hrvatskoj potpisnica nije SPC sa sjedištem u Beogradu, već u toj državi - istakao je Martinović.

Pravila ne važe

On je kazao da Srpska crkva u Hrvatskoj mora da se ponaša u skladu sa pravilima koja važe u EU, dok u Crnoj Gori to nije slučaj zbog Vlade koju je,

Nikola Martinović

dodaje, ta crkva i izabrala.

Komentarišući član 7 temeljnog ugovora, da u crkvenim objektima i prostorima državni organi ne mogu preduzimati bezbjednosne mjere bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, osim u slučajevima kada to nalažu razlozi hitnosti zaštite života i zdravlja ljudi, Martinović navodi da to nije nepoznato, jer je svako ko je boravio u crkvi bio zaštićen od progona.

- Od srednjeg vijeka, pa naovamo taj status je ukinut. To je pokušaj da se SPC u Crnoj Gori pruži eksteritorijalnost.

Ako to prihvatite, prihvatićete da je eksteritorijalnost sve što oni smatraju crkvenim dobrom. To traži neko ko misli da je jači od države - navodi Martinović u intervjuu Gradskoj televiziji.

Kaže da član 8 – da će u slučaju vođenja krivičnog postupka ili istrage o kliricima i službenicima Crkve zbog eventualnih krivičnih djela predviđenih Krivičnim zakonikom, državni organi o tome prethodno obavijestiti nadležnog arhijereja – predstavlja pokušaj da

se sveštenicima SPC u Crnoj Gori obezbijedi diplomatski status, što je nonsens.

KO Će POTPiSaTi

Vjeruje da se ovakav temeljni ugovor nikad neće potpisati.

- Sadašnji potpredsjednik Vlade Dritan Abazović izjavio je da bi mu bila čast potpisati temeljni ugovor, jer mu je politički profitabilno da smanji tenzije, ali prije potpi-

Martinović: Ovakav ugovor nije specifičnost Crn

Društvo

Subota, 5. februar 2022.

9

Predsjednik Milo Đukanović uručio visoko državno priznanje mladiću koji je ušao u hladnu Moraču i spasio jedan život

a virusom

Medalja za hrabrost Alenu Emšiji Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović uručio je danas visoko državno priznanje Medalju za hrabrost Alenu Emšiji za hrabri podvig spašavanja ljudskog života.

dlog temeljnog ugovora

- Predsjednik Đukanović je, uz zadovoljstvo što je u prilici da uruči medalju, iskazao poštovanje za čovjekoljublje, humanost i požrtvovanost, što uliva nadu da i mlade generacije u Crnoj Gori nastav-

ni ugovor potpisati

treba više da obrate pažnju na ljude oko sebe, jer svako vodi neku svoju bitku. Đukanović je istakao da ga raduje što je zajednica pokazala spremnost da

iskaže poštovanje prema Alenovom djelu koji je dao odličan primjer svojoj generaciji i svim građanima kako pomoći ljudima u nevolji.

R. D.

Uklonili Bošković jer je odbila da glasa za smjenu direktora

Govoreći o izboru četvorice advokata u Tužilački savjet, kaže da advokati treba da budu članovi TS, ali ukazuje na problem konflikta interesa.

- Oni su u konfliktu interesa, za mene je vrlo problematično da jedan advokat bude u kancelariji sa mladim tužiocem, a kasnije odlučuje o njegovoj karijeri - navodi Martinović.

Ovakav Tužilački savjet nije nezavisan, po načinu na koji je izabran i fomiran.

- Teško da u Crnoj Gori možete imati nekoga ko je apsolutno nezavisan. Vjerujem da ovaj savjet manje-više ima kapacitet da u odlučivanju bude nepristrasan - zaključio je Martinović.

J. M.

ne Gore, treba da se potpiše sa SPC u Crnoj Gori

Alen Emšija sa predsjednikom Đukanovićem

Na prijedlog Vlade zamijenjena članica UO Doma starih u Risnu

Konflikt interesa u Tužilačkom savjetu

sa ugovora dobiće mišljenje pravnika koje ne može biti drugačije od ovoga što sam rekao - navodi Martinović.

Prema njegovim riječima, ugovor sa SPC je potreban i oko toga ne bi trebalo da se pravi bilo kakva fama.

- Ali sam zagovornik da bude onakav kakav je i u drugim civilizovanim zemljama, a ne da Crna Gora postane teokratska država. To nije društvo kojem teže crnogorski građani - ističe Martinović.

Martinović je u razgovoru za

ljaju tradiciju i čuvaju moralni kodeks karakterističan za crnogorsko društvo – piše u saopštenju iz Kabineta predsjednika Đukanovića.

Emšija se zahvalio Đukanoviću za visoko priznanje ističući da mu predstavlja veliku čast. Kazao je da nije ni slutio da će ovaj slučaj zadobiti toliku pažnju.

On je tokom razgovora sa predsjednikom poručio da je zadovoljan jer se i na ovaj način poslala poruka da svi

Gradsku televiziju kazao i da je Vlada Zdravka Krivokapića dovela do zastoja u pregovorim sa EU. - U posljednjih godinu smo pošli korak unazad. Od lidera u evropskim integracijama, došli smo do zemlje koja ima probleme. U tih godinu smo izgubili stotine miliona eura - tvrdi Martinović.

Očekuje da svaka buduća vlada ne bude revanšistička kao aktuelna.

- Sječa direktora kakvu je napravila ministarka prosvjete Vesna Bratić u civilizovanom svijetu ne postoji. Nijesam za to da se sprovodi bilo kakav revanšizam, ali je prirodno da će biti odgovornosti.

Očekujem krivične prijave i postupke protiv ljudi koji nijesu poštovali zakone - rekao je Martinović.

Poručuje da Krivokapićeva vlada nije primjenjivala zakon, već je bilo samovolje za koju neko mora odgovarati.

Smatra i da je iznenađujuća odluka policije da zaštiti poslanicu Draginju Vuksanović-Stanković tek pet dana od dobijanja prijetnji i ocjenjuje da se štite žene čiji je politički profil okrenut srpstvu, a one okrenute crnogorskoj opciji ne.

J.M.

Smjena Ivane Bošković uslijedila je nakon što su ona i Veljko Iković na ekspresno zakazanoj elektronskoj sjednici UO prošle subote odbili da glasaju za smjenu direktora Srđana Dragomanovića, uz ocjenu da ne stoje razlozi za njegovo razrješenje jer nije prekršio nijedan propis KOTOR - Na prijedlog Ministarstva finansija i socijalnog staranja Vlada je razriješila dužnosti članicu Upravnog odbora JU Dom starih ,,Grabovac“ u Risnu Ivanu Bošković, a umjesto nje imenovala advokaticu Mirjanu Pajković.

Promjenom u sastavu Upravnog odbora i imenovanjem novog člana, odnosno predstavnika osnivača, Vlada pravi uslove da u tom tijelu obezbijedi većinu za izglasavanje smjene direktora Doma starih Srđana Dragomanovića koju prethodni sastav Upravnog odbora nije podržao.

Upravni odbor Doma starih, naime, ima tri člana, od kojih su dva predstavnici osnivača, a jedan predstavnik korisnika te ustanove.

Smjena Bošković je uslijedila nakon što su dva člana UO ona i Veljko Iković - odbili da glasaju za smjenu direktora Dragomanovića na ekspresno zakazanoj elektronskoj sjednici koja je održana prošle subote. Oni su kao neosnovane odbacili razloge za razrješenje Dragomanovića i zauzeli stav da bi smjena bila nezakonita jer nije prekršio nijedan propis.

Zbog ovoga JU Dom starih ,,Grabovac“ u Risnu, prije tri dana, podnijela je Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru krivičnu prijavu protiv predsjednice Upravnog odbora te ustanove Jovane Ćorić zbog osnovane sumnje da je počini-

JU Dom starih ,,Grabovac“ u Risnu

la krivično djelo zloupotreba službenog položaja.

ManDat i konkuRs

Direktor Doma starih Srđan Dragomanović je na čelo ove ustanove imenovan 4. septembra 2018.

Dragomanović je ranije za Pobjedu objasnio da mu č e t vo ro g o d i š n j i m a n d a t ističe 4. septembra ove godine, a za tu poziciju se prema Zakonu o radu ne može raspisati konkurs jer do 5. septembra nije predstavljao slobodno radno mjesto.

On je po nalogu Upravnog odbora 19. januara ove godine podnio Zavodu za zapošljavnje prijavu za slobodno radno

mjesto, oglasivši ga na 227 dana, odnosno do 5. septembra 2022. godine, kada će navedeno mjesto direktora biti upražnjeno.

- Na ovaj način sam učinio zakonitom nelegalnu odluku UO, zbog koje je predsjednica UO zakazala sjednicu 28. januara za naredni dan s ciljem da me razriješi sa funkcije. Ne želeći da učestvuju u nezakonitim radnjama, članovi UO Ivana Bošković i Veljko Iković su glasali protiv razrješenja, svjesni činjenice da se radi o politički instruisanoj smjeni koja obiluje nezakonitostima i koja se kosi sa pozitivnim propisima i nalazom radne inspekcije koji im je dostavljen dan pred

zakazanu sjednicu - kazao je Dragomanović.

suspenziJa

Novo i m e n ova n a č l a n i c a Upravnog odbora advokatica Pajković u fokus javnosti je došla lani kada ju je Advokatska komora, u junu 2021. godine, suspendovala zbog njene odluke da prekine štrajk advokata i pruži pravnu pomoć Nikšićaninu Luki Krivokapiću.

Iz Advokatske komore tada je saopšteno da je postupanje advokatice Pajković protivno odlukama Upravnog odbora Advokatske komore i da predstavlja težu povredu dužnosti advokata, kao i povredu Kodeksa profesionalne etike advokata. iv. k.

10

Društvo

Subota, 5. februar 2022.

Iako je Vlada odobrila - projekat u Nacionalnom parku ,,Skadarsko jezero“ pod znakom pitanja

Luka Virpazar se neće graditi ako se dokaže da ugrožava životnu sredinu Postoje zakonske procedure koje se moraju poštovati i Agencija za zaštitu životne sredine neće staviti potpis na elaborat ako se one krše. Nijesmo protiv razvoja Crne Gore, ali taj razvoj mora biti u skladu sa zaštitom životne sredine - poručio je Darko Saveljić

Darko Saveljić

Kršenje obaveza prema partnerima u projektu povlači plaćanje penale

VIRPAZAR: Monitoring treba da pokaže da li će luka ugroziti životnu sredinu

PODGORICA – Projekat ,,Izgradnja luke Virpazar“, koji je odobrila Vlada i za tu namjenu opredijelila 2,4 miliona eura, neće biti realizovan, makar u predviđenom terminu, ukoliko se bude poštovao red poteza koji predviđa Agencija za zaštitu životne sredine koja treba da odobri elaborat o uticaju projekta na životnu sredinu.

S obzirom na to da je prostor gdje treba da se gradi luka pod Ramsar i Bernskom konvencijom, Agencija je naložila monitoring od godinu koji treba da pokaže da li će luka ugroziti životnu sredinu u ovom zaštićenom području.

- Monitoring još nije počeo i narednih godinu neće biti potpisa Agencije. Vlada može da odluči da krši međunarodne propise i da ima za vratom Evropsku komisiju, parlament i međunarodne konvencije, a oni neće odustati od Skadarskog jezera - poručio je ornitolog u Agenciji Darko Saveljić.

Elaborat

Iz Ministarstva kapitalnih investicija su kazali Pobjedi da je komisija dala određene primjedbe na osnovu čega je Elaborat za procjenu uticija na životnu sredinu dopunjen i korigovan i u toj formi biće ponovo dostavljen Agenciji na dalje postupanje.

Ministarstvo kapitalnih in-

vesticija je objavilo tender za odabir izvođača radova 29. novembra sa rokom za dostavljanje ponuda 15. februar ove godine.

Ornitolog Darko Saveljić iz Agencije za zaštitu životne sredine kazao je Pobjedi da postoje zakonske procedure koje se moraju poštovati i da ova ustanova neće staviti potpis na elaborat ako se one krše.

Naglašava da nijesu protiv razvoja Crne Gore, ali su saglasni da on mora biti usklađen sa zaštitom životne sredine.

- Svaki infrastrukturni projekat koji se nalazi na uredbi o procjeni uticaja na životnu sredinu za koji je obavezna procjena, mora da prođe određene zakonske procedure.

Luka Vripazar nije izuzetak, i ona mora proći zakonsku proceduru tj, procjenu zaštite životne sredine. Ono što mora da se zna i Ministarstvo kapitalnih investicija je da se radi o nacionalnom parku u prekograničnom području, i da se radi o Ramsarskom području.

Području koje je pod nadzorom Ramsarske konvencije koju je Crna Gora potpisala i niko je nije tjerao da potpiše objašnjava Saveljić dodajući da ove konvencije nalažu čuvanje močvarnih staništa.

Prema njegovim riječima, druga konvencija koja se odnosi na ovo područje je Bernska konvencija o zašiti staništa i ona je odigrala ključnu ulogu u za-

brani izgradnje „Porto skadar lejk“ jer je Skadarsko jezero Emeralad područje ove konvencije - kazao je Saveljić.

Kategoričan je da se ne smiju kršiti zakonske procedure posebno kada se radi o nacionalnim parkovima odnosno područjima sa posebnom međunarodnom pažnjom.

Zakonski propisi

- Svaka luka je zagađivač, viši ili manji. To je potencijalna bomba kada je u pitanju zaštita prirode. Može da se desi izlivanje nafte ili bilo koji drugi incident sa dalekosežnim posljedicama na području gdje se nalazi luka. Agencija sigurno neće kršiti zakonske propise.

Procjena uticaja mora da prođe



Vlada može da odluči da krši međunarodne propise i da ima za vratom Evropsku komisiju, parlament i međunarodne konvencije, a oni neće odustati od Skadarskog jezera - poručio je ornitolog u Agenciji Darko Saveljić

proceduru - kazao je Saveljić.

On navodi da je sastavljena komisija u Agenciji gdje su i dva člana nevladinih organizacija kako bi se obezbijedila transparentnost.

- Komisija na nezavisan način treba da odluči šta dalje. Ono što je do sada utvrđen je da je elaborat vrlo loš i komisija je dala više od 70 primjedbi koje treba ispraviti i naložila je nacionalnom parku, Ramsarskom i Emerald području Bernske konvencije, godinu monitoringa. Kada se sve to završi komisija će da prelomi da li je moguće da se izgradi luka ili ne - istakao je Saveljić.

Velika je vjerovatnoća, po njegovim riječima, da će Bernska i Ramsarska konvencija ,,staviti šapu“ na Skadarasko jezero i reći šta dalje od nacionalnog parka i područja.

- Bernska konvencija je u našoj borbi protiv gradnje Porto Skadar lejka jasno ukazala da prostorni planovi DUP treba da se stave ad akta zbog činjenice da dozvoljavaju gradnju u nacionalnom parku - objasnio je Saveljić.

I na kraju zaključuje da dok se ne isprave manjkavosti u elaboratu, Agencija neće staviti potpis na tako nešto.

- Monitoring još nije počeo i narednih godinu neće biti potpisa Agencije. Vlada može da odluči da krši međunarodne propise i da ima za vratom evropsku komisiju, parlament

Implementacija projekta ALMONIT MTC, koji se realizuje u okviru INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Italija – Albanija – Crna Gora, započeta je u maju 2019. godine i predviđeno je da traje do decembra 2022. godine, dok je planirani rok za izgradnju luke osam mjeseci.

To, prema ocjeni Ministarstva kapitalnih investicija, ukazuje na hitnost u rješavanju nastalih spornih pitanja.

Naglasili su da u izvođenju projekta prekogranične saradnje partneri ne djeluju samostalno, već imaju zajednički projektni cilj, pa neispunjavanje obaveza od strane bilo kog partnera, povlači odrđene posljedice.

Kako je navedeno, svako prolongiranje dovodi u pitanje pravovremenu realizaciju ovog projekta, što se može višestruko negativno odraziti.

-Osim što bi Vlada imala obavezu da vrati sva do sad utrošena sredstva, našla bi se i u situaciji u kojoj mora nadoknaditi gubitke svim projektnim partnerima koji bi realizaciju daljih aktivnosti finansirali iz sopstvenih sredstava. U krajnjem, ovakva situacija bi dovela do gubljenja kredibiliteta prillikom apliciranja za nove projekte – precizirano je ranije.

i međunarodne konvencije, a oni neće odustati od Skadarskog jezera - poručio je Saveljić.

projEkat

Vlada je, podsjećamo, na sjednici kada je usvojen projekat navela da je glavni cilj ovog projekta poboljšanje povezanosti između zemalja regiona kroz razvoj multimodalnog saobraćaja i uspostavljanje unutrašnjih plovnih puteva i pomorskih linija.

Na osnovu izdatih urbanističko-tehničkih uslova, Ministarstvo kapitalnih investicija je pristupilo izradi idejnog rješenja graničnog prelaza Virpazar, kao i idejnog i glavnog projekta prve faze Luke Virpazar. Na osnovu glavnog projekta, Ministarstvo je raspisalo tender za izvođenje radova na izgradnji luke sa pratećim objektima, 29. novembra 2021. godine.

Imajući u vidu značaj projekta, Vlada je zadužila nadležne institucije da dostave izjašnjenje po spornim pitanjima i pronađu model za prevazilaženje svih zahtjeva koji osporavaju dalji tok implementacije projekta.

Izgradnja prve faze luke Virpazar planirana je u okviru projekta prekogranične saradnje Albanija, Crna Gora, Italija multi modalna transportna povezanost (ALMONIT MTC), koji se implementira kroz Program INTERREG IPA CBC (Italija – Albanija - Crna Gora) a čiji je glavni cilj poboljšanje povezanosti između zemalja regiona kroz razvoj multimodalnog saobraćaja i uspostavljanje unutrašnjih plovnih puteva i pomorskih linija.

Pored Ministarstva, partneri na ovom projektu su regija Pulja i regija Molise iz Italije, kao i Albanski razvojni fond-istakli su iz MKI. n. koVaČEViĆ

Hronika

Subota, 5. februar 2022.

11

U porodičnoj kući napastvovao sedamnaestogodišnjakinju

Podgoričanin optužen za silovanje i prebijanje maloljetnice

PODGORICA - Više državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Podgoričanina D. P. koji je uhapšen zbog sumnje da je krajem jula prošle godine, pretukao, pa silovao sedamnaestogodišnjakinju. Njemu su rješenjem podgoričkog Višeg su-

da određene mjere nadzora.

U podacima optužnice o D. P. se navodi da je lošeg imovnog stanja, a u opisu događaja da je ovo krivično djelo počinio „u svojoj porodičnoj kući, u jednom od apartmana“.

Prema navodima optužnice, D. P. je 23. jula prošle godine,

oko tri časa poslije ponoći, u svojoj porodičnoj kući, gdje je bio sa prijateljima, pozvao maloljetnicu da izađu na terasu kako bi joj pokazao pogled sa kuće, a ubrzo poslije toga napastvovao, ispovređivao i silovao.

U oštužnici državnog tužioca

Armina Selmanovića se navodi da se maloljetnica oslonila na betonski zid i osmatrala, a optuženi joj prišao s leđa i počeo da je ljubi po vratu, čemu se ona usprotivila i okrenula se licem prema njemu, nakon čega je jednom rukom uhvatio za vrat, udario joj dva

Optuženi za članstvo u kriminalnoj organizaciji bivšeg direktora Uprave za nekretnine traži da se brani sa slobode

šamara, čupao za kosu i davio je, pokušavajući da joj otkopča dugmad na farmericama.

-Kada je oštećena uspjela da ga odgurne i zakopča dugmad na farmericama, kako bi slomio otpor, silom je okrenuo i nagnuo je preko zida na stranu gdje je mogla da padne, jed-

nom rukom je držeći za njene ruke, a drugom rukom joj otkopčao dugmad na farmericama koje su spale, pa je silovao – navodi se u optužnici.

Nakon zločina, optuženi je žrtvi zaprijetio da povede računa da neko slučajno nešto ne pomisli ili primijeti.

A. R.

Saobraćajna nezgoda u Potkrajcima

Boljević ponudio 255.000 eura jemstva PODGORICA – Aleksandar Boljević ponudio je jemstvo u iznosu od 255.000 eura kako bi se sa slobode branio od optužbi Specijalnog tužilaštva za pripadništvo kriminalnoj organizaciji bivšeg direktora Uprave za nekretnine Dragana Kovačevića i krivično djelo iznuda, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

- Za A. B. je ponuđeno jemstvo koje se sastoji u stavljanju hipoteke na nepokretnostima koje su procijenjene na ukupan iznos od 255.000 eura – precizirala je savjetnica za odnose sa javnošću Marija Raković.

Boljević se nalazi u pritvoru od 6. oktobra prošle godine zbog opasnosti od bjekstva.

Kraljevina Danska je počet-

kom oktobra prošle godine izručila Crnoj Gori Boljevića koji je u toj zemlji uhapšen 31. maja, po potjernici koju su dvadeset dana ranije za njim raspisale crnogorske vlasti radi obezbjeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku u predmetu ,,Međa“.

Boljevićevo ime je samo jedno od deset na listi osumnjičenih za nezakonito prisvajanje državnog zemljišta u zoni Morskog dobra.

Prvi na listi i sa statusom organizatora ove kriminalne organizacije je bivši direktor Uprave za nekretnine Dragan Kovačević koji je, prema tvrdnjama tužilaštva, u prisvajanju vrijednih parcela na pjeni od mora se koristio pritiskom na podređene službenike u ovom državnom organu ali i uslugama ljudi iz

kriminalnog miljea.

Naime, istragom je utvrđeno da je Kovačević, preko Sanje Popović, angažovao njenog brata od strica Aleksandra Boljevića da za određeni novčani iznos prinudi drugog suvlasnika kuće u Bogišićima da mu proda svoj dio za iznos koji je ispod realne vrijednosti.

Vrijednost vile koju je Kovačević želio da prisvoji u potpunosti, sa zemljištem u zoni Morskog dobra, procijenjena je na 690.000 eura SDT je pored Kovačevića i Boljevića kao pripadnike ove kriminalne organizacije označilo Anu LakićevićGrdinić, Veselina Tomaševića, Krsta Pavićevića, Danila Jovanovića, Danka Kovačevića, Sanju Popović i podgoričku kompaniju

Specijalno tužilaštvo

,,Geo&Arh“.

Oni se terete za zloupotrebu službenog položaja, zloupotrebu službenog položaja u privrednom poslovanju, iznudu, iznudu putem pomaganja, protivpravno zauzimanje zemljišta, navođenje na ovjeravanje neistinitog sadržaja, falsifikovanje isprave, utaja poreza i doprinosa.

Kovačević je uhapšen u decembru prošle godine kada je SDT okončalo izviđaj po prijavi Aleksandra Gazivode koji je izgubio pravnu bitku sa bivšim direktorom Uprave za nekretnine oko suvlasničkog djela vrijedne nekretnine u Tivtu.

Tada je uhapšena i načelnica tivatskog katastra Ana Lakićević-Grdinić koja je u istrazi priznala da je po nalogu Kovačevića vršila upis i promjenu podataka u katastarskom operatu na nepokretnostima bez validnog pravnog osnova i donosila nezakonita rješenja o upisu nelegalno sagrađenog objekta na osnovu lažnih elaborate.

Takođe, po nalogu Kovačevića je prikrivala činjenice i podatke upisa nelegalnog objekta koji se vode kod Uprave za nekretnine PJ Tivat, ne obavještavajući vlasnika nepokretnosti o izvršenim promjenama i postupcima koji se vode.

Nastavak istrage nezakonitog poslovanja bivšeg direktora Uprave za nekretnine SDT je dovelo do razotkrivanja malverzacija oko prisvajanja državne imovine a u kojima su učestvovali bivši i sadašnji direktori Morskog dobra kao i članovi Upravnog odbora ovog javnog preduzeća.

B. R.

Sa mjesta nezgode

Povrijeđena djevojčica BIJELO POLJE - Petnaestogodišnja J. P. teško je povrijeđena u saobraćajnom udesu koji se dogodio juče oko 12.30 časova u naselju Potkrajci na magistralnom putu Bijelo Polju – Prijepolje. Djevojčicu je udario automobil ,,pasat“ kojim je iz pravca Prijepolja upravljala Bjelopoljka I. K. Direktor Opšte bolnice u Bijelom Polju dr Kenan Erović saopštio je za Pobjedu da je dje-

Rasvijetljen napad u Budvi

Uhapšen Kazahstanac zbog nanošenja teških tjelesnih povreda BUDVA - Kazahstanac A. S. uhapšen je zbog sumnje da je nanio teške povrede jednoj osobi.

Kako je saopšteno iz Uprave policije, preksinoć oko 23 sata je u Ulici žrtava fašizma fizički napadnut I. S. od nepoznatog lica, nakon čega je hospitalizovan u Kliničkom centru Crne Gore.

- Pripadnici policije su preduzeli intenzivne mjere i radnje na rasvjetljavanju ovoga događaja, te identifikovali izvršioca A. S, državljanina Kazahstana, sa privremenim boravkom u Budvi i lišili ga slobode. Zbog sumnje da je izvršio krivično djelo teška tjelesna povreda on će uz krivičnu prijavu biti priveden postupajućem tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru – navodi se u saopštenju Uprave policije.

C. H.

Policija podnijela prijave protiv osam službenica banke u Baru

Terete ih da su sačinile dvadeset četiri „fiktivna kredita“ BAR - Službenici Uprave policije su Osnovnom državnom tužilaštvu u Baru podnijeli 24 krivične prijave protiv osam osoba zbog zloupotrebe položaja u privrednom poslovanju.

Kako je saopšteno iz Uprave policije, prijave su podnijete pro-

tiv M. M. (49), V. J. (63), H. L. (56), L. S. (46), V. K. (59), V. G. (66), G. K. (55) i S. J. (42).

- Policija je, kriminalističkom obradom, došla do sumnje da su osumnjičene zajedno, u svojstvu odgovornih lica privrednog društva jedne banke, filijale u Baru, zloupotrebom svog položaja i povjerenja u pogledu

M. M. je sebi pribavila 378.510 eura imovinske koristi i u tom iznosu oštetila banku. Klijentima banke nanijela je imovinsku štetu u visini iznosa odobrenih sredstava raspolaganja ličnim podacima klijenata banke i njihovom i imovinom banke, prekorače-

njem granica svog ovlašćenja i nevršenjem svoje dužnosti, kreirale dvadeset i četiri „fik-

vojčica zadobila teže povrede.

- Trenutno je stabilnog stanja a intenzitet zadobijenih povreda znaće se nakon obavljenih pretraga - saopštio je oko 15 časova dr Erović.

Dok je trajao uviđaj koji je obavila osnovna državna tužiteljka Danijela Đuković uz prisustvo vještaka za saobraćaj Stojana Zekovića i policije, saobraćaj se odvijao alternativnim putem kroz naselje.

B. Č.

tivna kredita“ i učinile ukupno 26 krivičnih djela zloupotreba položaja u privrednom poslovanja, na koji način su oštetile 24 fizička i jedno pravno lice – saopšteno je iz policije.

Dodaju da su V. J, H. L, L. S, V. K, V. G, G.K. i S. J. ova krivična djela, kako se sumnja, počinile putem pomaganja, a čime je M.

M. za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu ne manjem od 378.510 eura.

- Banci je nanijela imovinsku štetu u istom iznosu, a klijentima ove banke imovinsku štetu u visini iznosa odobrenih sredstava – saopšteno je iz policije.

Takođe, tužiocu je predloženo i pokretanje finansijske istrage u odnosu na M. M. sa ciljem utvrđivanja materijalne koristi stečene navedenim krivičnim djelima.

C. H.

12

Crnom Gorom

Subota, 5. februar 2022.

NVU Žene Bara pokrenulo humanitarnu akciju za maloljetne sugrađane koji žive sa babom i djedom

Troje djece ostalo bez roditelja, potrebna im je pomoć društva

pljeni, pored muke, bez lijeka, koja ih je zadesila. Pomozimo im. Svi po malo, da pomognemo našim sugrađanima. Njihov košmar neće proći, ali će

BAR: ,,Zgrade Babovića“ dobile struju poslije četiri dana

INVESTITOR NIJE SARAĐIVAO: Sporne zgrade u Ilinu

CEDIS: Policija asistirala da uđemo u trafostanicu PODGORICA/BAR – Iz Crnogorskog elektrodistributivnog sistema saopšteno je da je obezbijeđeno alternativno napajanje za stanove u naselju Ilino poznate kao ,,zgrade Babovića“, a da je otklanjanje kvara trajalo četiri dana jer im je zbog nesaradnje investitora bila potrebna asistencija policije za ulazak u trafostanicu.

Kvar su prijavili stanari, oko 80 porodica. Iz CEDIS-a objašnjavaju da su od početka uključeni u rješavanje problema te da je bez napona bila jedna faza, odnosno da objekat nije u potpunosti bio bez napajanja.

- Problem je nastao usljed nesaradnje investitora, koji onemogućava našim ekipama da pristupe elektrodistributivnoj infrastrukturi i saniraju kvar. Zato je zatražena asistencija policije.

Budući da je odobravanje asitencije dio nadležnosti sudskih organa, te da procedura može potrajati par dana, a u cilju što urgentnijeg rješavanja problema, ekipe CEDIS-a su juče na licu mjesta analizirale situaciju i vanrednim zalaganjem, obezbijedile alternativno napajanje za ,,zgradu Babovića“. Ono će biti na snazi sve do institucionalnog regulisanja problema sa investitorom – objasnili su iz CEDIS-a.

Podsjećaju da je shodno Zakonu o energetici krajnji kupac dužan da dozvoli i omogući ovlašćenim licima energetskih subjekata pristup mjernim uređajima i instalacijama, između ostalog i radi otklanjanja kvarova.

-Iz toga proizlazi da postupanje investitora u ovom slučaju predstavlja kršenje odredbi Zakonu o energetici – naveli su iz Crnogorskog elektrodistributivnog sistema.

C. G.

NIKŠIĆ: Poljoprivrednici učili o kompostiranju

Od biljnog otpada – zdravo đubrivo NIKŠIĆ – Kompost je ekološki najprihvatljivije đubrivo i nalazi sve veću primjenu u organskoj proizvodnji, za koju je karakteristična reciklaža – kazala je mr Ana Velimirović tokom predavanja ,,Kompostiranje – značaj i primjena“, koje je održano u organizaciji NVO Društvo mladih ekologa.

Kompostiranje je proces razgradnje organske materije kao što je kora od drveta, stajnjak, lišće, otpad koji nastaje u kuhinji, kanalizacioni mulj nakon digestije... čiji je krajnji proizvod kompost, organsko đubrivo sa

visokom sadržajem humusa.

- Riječ je o izuzetno traženom proizvodu danas, koji je značajan za razvoj poljoprivrednih gazdinstava. Dobijanje sertifikata poljoprivrednih gazdinstava podrazumijeva i korišćenje komposta, a kako ova proizvodnja posljednjih godina bilježi rast, kompost je danas izuzetno tražen proizvod – navela je Velimirović.

Predavanje je dio projekta ,,Upravljanje biljnim otpadom na ekološki i ekonomski prihvatljiv način“, koji je finansirala Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.

C. G.

im biti lakše, da ne misle što i kako dati djeci – apelovale su Žene Bara.

NVU Žene Bara su saopštile da oni koji žele da pomognu

porodici Džolić, to mogu učiniti uplatom na žiro račun: NVU Žene Bara, 565-344340, Lovćen banka, sa naznakom „Za djecu Džolića“. R. D.

Bojan i Danijela Džolić

HERCEG NOVI: Uprava javnih radova najavila projekte vrijedne 12 miliona eura

Raspisani tenderi za obilaznicu i put od Kruševice do Vrbanja HERCEG NOVI – U Herceg Novom će tokom ove godine biti realizovano nekoliko projekata koji se preko Uprave javnih radova finansiraju iz državnog budžeta, ukupne vrijednosti 12 miliona eura.

Direktor Uprave javnih radova Boro Lučić kazao je za RTHN da je nekoliko tendera raspisano ove sedmice.

- Za sanaciju puta Kruševice–Vrbanj je opredijeljeno preko pola miliona eura, tako da ćemo konačno moći da ga asfaltiramo, čime će se Vrbanj, Orjen i ostala sela koja se nalaze na tom pravcu napokon približiti primorju i moći će na pravi način da se valorizuje sve ono što Orjen ima da ponudi.

Sigurni smo da ćemo u narednom periodu isto to uraditi i sa putevima od Kamenog prema Ublima – rekao je Lučić.

Raspisan je tender za pristupnu saobraćajnicu za autobusku stanicu u Igalu.

– Odlukama Opštine Herceg Novi je to već riješeno, te je ovo početak gradnje autobuske stanice. Nadam se da ćemo u roku od mjesec do mjesec i po raspisati tender i za izgradnju autobuske stanice. Planirano je da se radi iz dvije faze. Cilj je da završimo prvu fazu prije sezone, a onda bi se poslije sezone nastavili radovi na saobraćajnici i počeli radovi na autobuskoj stanici – kazao je Lučić.

Dodaje i da je godinama aktuelan projekat zaobilaznice oko

RTHN

PODGORICA/ BAR – Nevladino udruženje Žene Bara pokrenulo je humanitarnu akciju za pomoć troje maloljetnih sugrađana, čiji su roditelji Danijela (45) i Bojan (43) Džolić preminuli za manje od godinu.

Danijela je preminula u martu prošle godine a Bojan prije nekoliko dana. Nakon njegove smrti, o djeci se brinu baba i djed.

- Ne postoje riječi koje mogu da opišu tragediju ove porodice… O djeci se brinu djed i baba, finansijski potpuno iscr-

TENDER ZA OBILAZNICU VRIJEDAN 544.500 EURA: Herceg Novi

Vodovod na Luštici - Ovih dana će biti raspisan tender za izgradnju vodovoda na poluostrvu Luštica. To će poslije dugo vremena biti drugi veliki projekat koji Uprava javnih radova pokreće na Luštici, jer smo već raspisali tender koji je završen. Očekujemo da prođe pravne formalnosti da možemo da potpišemo i ugovor za izgradnju novog puta na Luštici – kazao je Boro Lučić.

Boro Lučić

Herceg Novog, ali do realizacije tek sada dolazi, jer je raspisan tender za projektovanje dijela buduće brze saobraćajnice, koja kreće od Sutorine do Zelenike. Vrijednost javne nabavke je 544.500 eura sa uračunatim PDV-om.

U projektnom zadatku navedeno je da je izgradnja pla-

nirana kroz više faza. Prva podrazumijeva izgradnju saobraćajnice čija trasa prolazi kroz dio zapadnog rejona – Sutorinu, sjevernim dijelom središnjeg i završava u južnom dijelu istočnog rejona, u Zelenici. Trasa saobraćajnice je Sutorina – Sušćepan – Zirine

– Podi – Zelenika, u ukupnoj dužini 10,5 km. Ponude se dostavljaju do 10. marta.

Uprava javnih radova je do 2024. godine za Opštinu Herceg Novi izdvojila 80 miliona, a prvi put je kapitalnim budžetom obuhvaćen i dio Luštice.

C. G.

PLJEVLJA: Lokalna uprava unapređuje sadržaje

Za sportska i dječja igrališta 180.000 eura PLJEVLJA – Opština će ove godine u sportsku i dječju infrastrukturu investirati najmanje 180.000 eura. Iz lokalne uprave je saopšteno da će zajedničkim sredstvima Opštine i Uprave za sport i mlade adaptirati rukometno i košarkaško igralište kod Osnovne škole „Boško Buha“ i rukometno, košarkaško i odbojkaško, odnosno tenisko igralište kod Doma vojske.

- Radovi podrazumijevaju postavljanje moderne tartan podloge, iscrtavanje borilišta i nabavku sportskog mobilijara – navedeno je u saopštenju.

U planu je asfaltiranje sportskih terena u područnom odjeljenju Osnovne škole „Boško Buha“ u Kominima i u mjesnom centru MZ Brvenica, te iscrtavanje terena i nabavka rekvizita i mobilijara. Takođe, biće podignuta

ograda za igralište u naselju Pavina njiva.

- Pored izgrađenih igrališta u parku na Stražici, naselju Potrlica i kod Milet bašte, naši najmlađi sugrađani će tokom ove godine dobiti moderno igralište u prostoru bivšeg vojnog logora, odnosno u parku Akademskog centra. Takođe, djeca iz sela Brvenica i Ševari imaće svoj kutak – najavljeno je iz opštine.

C. G.

Crnom Gorom

Subota, 5. februar 2022.

BAR: Na javnoj raspravi nacrt izmjena i dopuna Detaljnog urbanističkog plana „Topolica III“

Planirani luksuzni hoteli, bazen, žičare, pristaništa

U turističkoj zoni gradiće se hoteli sa četiri i više zvjezdica, u sportskoj objekti i tereni sa uređenim površinama koje preuzimaju funkciju okupljanja i javnog kompleksa za sve korisnike. Topolica III sada ima 1.300 stanovnika, planovima se stvara mogućnost za blizu sedam hiljada od kojih je polovina turista BAR – Prostor Topolica III je neracionalno izgrađen.

Objekti i sadržaji nijesu u skladu sa značajem područja, te se mora pristupiti realizaciji planiranih sadržaja a uklanjanju onih koji narušavaju prostor i onemogućavaju izgradnju. Sa druge strane, mala izgrađenost i opremljenost stvaraju uslove za kvalitetna ulaganja u nove stambeno-poslovne i poslovne objekte, naročito u dijelu koji je opremljen komunalnom infrastrukturom.

To je navedeno u nacrtu izmjena i dopuna Detaljnog urbanističkog plana Topolica III u Baru koji je pripremilo Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma. Dokument je na javnoj raspravi do 15. februara, a Baranima će biti predstavljen 7.februara u sali Opštine.

Lokacija obuhvata površinu od 27,52 hektra u centralnoj zoni Bara. Na tom području sada živi oko 1.300 stanovnika, prema novom planskom rješenju biće ih 6.988 (3.514 turista).

TRI RAZVOJNE ZONE

Autori nacrta konstatuju da se Topolica III nalazi u centralnoj zoni Bara što je čini izuzetno povoljnom za dalju urbanizaciju i razvoj grada. Prostor je do

Bespravni objekti Na području Topolica III dosta objekata je podignuto bespravno ili su uknjiženi sa teretom ,,nema dozvolu“ ili ,,prekoračenje dozvole“. Najviše ih je onih koji su sagrađeni za rješavanje stambenih potreba i izdavanje turistima tokom sezone, a manji broj za poslovanje.

Date su smjernice za postupanje sa neformalnim objektima.

-Tendencija je da se objekti bespravno izgrađeni vrate u legalne tokove a oni, za koje se ne može sprovesti legalizacija, biće predmet plana generalne regulacije. Za njih je dozvoljena adaptacija u cilju tekućeg održavanja – navedeno je u nacrtu.

Za objekte koji arhitekturom ne prezentuju duh ,,primorske gradske kuće“ preporučena je mjera vizuelne sanacije uz primjenu prirodnih materijala u cilju vraćanja kulturnog identiteta čitavom prostoru i maksimalnog usklađivanja sa ambijentom.

rekonstrukcija starog lokalnog puta Bar – Virpazar, plovni obalski saobraćaj sa putničkim pristaništima u Baru i Sutomoru, Čanju, Velikom Pijesku i Uvali maslina. Planirana je, pored ostalog, izgradnja uspinjača Sutomore – Sozina i Zupci – Kunora, kao i obnavljanje pruge uzanog kolosijeka Bar – Virpazar…

PROSTOR JE NERAcIONALNO IZGRAĐEN: Topolica III

sada obrađivan kroz planska dokumenta - DUP „Topolica III “ donijet je 2001. godine.

Izmjene i dopune rađene su tri puta – 2006, 2009. i 2016. godine. Predloženim izmjena-

Unapređenje infrastrukture Izmjenama i dopunama u velikom obimu se mijenja namjena površina, pa se dominantno slobodne predviđaju za izgradnju objekata za stanovanje veće gustine i za centralne djelatnosti. Prenamjena povlači promjene u infrastrukturi, između ostalog, vodovoda, mreže fekalne i atmosferske kanalizacije koja bi pratila razvoj područja. Procijenjeni troškovi za izgradnju saobraćajne infrastrukture iznose 1.738.520 eura, za pejzažno uređenje javnih zelenih i površina od javnog interesa je 1.674.710, a unapređenje elektroenergetske infrastrukture koštaće 1.041.750 eura. Okvirni troškovi za izgradnju komunikacione infrastrukture procijenjeni su na 159.570 eura a hidrotehničke na blizu dva miliona eura.

ma je podijeljen u tri zone – A (turizam), B (sport i rekreacija) i C (centralne djelatnosti, stanovanje). U turističkoj zoni je planirana izgradnja ekskluzivnih hotela sa četiri i pet zvjezdica uz Bulevar Jovana Tomaševića koji će povezati centralno gradsko područje sa sadržajima u kontaktnoj zoni prema moru, čime će taj dio Bara dobiti poseban značaj. Preporučeno je da se idejno rješenje hotela bira putem javnog konkursa. Spratnost objekata, indeks zauzetosti i izgrađenosti mogu biti i veći od propisanih, ali maksimalne spratnosti 12 nadzemnih etaža, ukoliko to uslovi i karakteristike terena dozvoljavaju.

Predviđeno je uspostavljanje javnog saobraćaja duž rivijere,

SPORTSKI OBJEKTI

Pored postojeće dvorane, izgradnjom pratećih sadržaja i gradskog bazena sa zelenilom u kontaktu, formiraće se sportski kompleks, sa uređenim površinama koje preuzimaju funkciju okupljanja i javnog kompleksa za sve korisnike.

Plan dozvoljava izgradnju objekata i terena za sportove na otvorenom, bazena i plivališta, pratećih objekata. Mogu se graditi i ugostiteljski i manji objekti za smještaj posjetilaca i sportista, objekti i sadržaji poslovnih, komercijalnih i uslužnih djelatnosti; specijalizovani objekti zdravstvenog turizma, parkinzi i garaže (korisnici, zaposleni, posjetioci).

Predviđeni javni sportsko-rekreativni sadržaji su zatvoreni i otvoreni bazeni i poligoni/

terminali sportskih klubova u kompleksu, zatim marina sa pratećim sadržajima na ušću Željeznice i mala operativna marina u Sutomoru. Predviđena su tri sportska centra: glavni u Zupcima, zatim Sutomore/ Zagrađe i Čanj/Mišići, kao i pojedinačni sportski tereni na drugim lokalitetima. Zatim, sportska hala i drugi sadržaji u okviru zelenog sportsko-rekreativnog koridora od ušća Željeznice do sportskog centra u Zupcima i manji sadržaji u okviru turističkih zona Dobra Voda, Pečurica i Bušata…

ZONA ZA STANOVANJE

U dokumentu se konstatuje da je prostor zone C relativno sačuvan, nijesu zauzete sve parcele, izgrađeni objekti su različite arhitekture i uglavnom od materijala koji nije prilagođen primorskom podneblju.

- Na slobodnim urbanističkim parcelama dozvoljena je izgradnja. Uslov je da parcela ne može biti manja od 300 metara kvadratnih – piše u nacrtu.

Ulica Jovana Tomaševića biće proširena što zahtijeva izgradnju novog mosta na Željeznici paralelno postojećem, prema moru.

D. Š.

Projekat Udruženja paraplegičara

Obuka za deset personalnih asistenata BIJELO POLJE – Udruženje paraplegičara za Bijelo Polje i Mojkovac pokrenulo je projekat „Stvaranje jednakih mogućnosti za život u zajednici lica sa invaliditetom“.

Kako je saopšteno na jučerašnjoj prezentaciji za medije projekat će realizovati narednih 12 mjeseci, u partnerstvu sa Udruženjem mladih volonetra „Iskra“, a uz finansijsku podršku Ministarstva finansija i socijalnog staranja.

Predstavnica Centra za socijalni rad Vanja Mašković saopštila je da se radi o projektu od izuzetnog značaja, ne samo za lica sa invaliditetom, već i za buduće personalne asistente.

Dodala je da će se realizacijom projekta, unaprijediti i kapaciteti Udruženja paraplegičara Bijelo Polje u procesu pružanja usluge personalne asistencije. Planirano je organizovanje obuka za deset personalnih asistenata sa Biroa rada i to uz obezbjeđenje sertifikata, a tu uslugu će četiri korisnika dobijati tokom od četiri mjeseca.

Asistent na projektu Marko Stojanović kazao je da je personalna asistencija usluga koja je neophodna za sva lica sa invaliditetom, ne samo zbog njihovog zdravstvenog stanja, već i zbog nepristupačnosti terena i objekata.

- Čini se da ni na lokalnom, a ni na nacionalnom nivou, nije u dovoljnoj mjeri prepoznata važnost pružanja ove usluge, pa ćemo kroz ovaj projekat pokušati da podignemo svijest, ne samo kod lica sa invaliditetom i potencijalnih asistenata, već i kod institucija i nadležnih državnih organa – kazao je Stojanović.

B. Č.



Usluga personalna asistencija je neophodna za sva lica sa invaliditetom, ne samo zbog njihovog zdravstvenog stanja, već i zbog nepristupačnosti terena i objekata – kazao je Marko Stojanović

HERcEG NOvI: U Sportskom centru ugrađena kotlarnica na biomasu

,,Igalo“ se zagrijava peletom HERCEG NOVI – U Sportskom centru „Igalo“, u okviru projekta „Vud ki“ (Wood key), ugrađena je kotlarnica koja radi na biomasu (pelet), a koja je omogućila ekološki efikasniji i jeftiniji način zagrijavanja tog prostora. To je, piše portal RTHN, saopšteno tokom Dana otvorenih vrata koji je organizovao Sekretarijat za društvene djelatnosti i međunarodnu saradnju.

Sprovođenje projekta je po-

čelo u februaru 2020. godine, a kako je kazao sekretar za društvene djelatnosti i međunarodnu saradnju Vasilije Ćuković, ovih dana uspješno se privodi kraju.

Ključne aktivnosti bile su priprema i sprovođenje investicija za prelazak na grijanje drvnom biomasom. Pored Sportskog centra Igalo, u javnim zgradama u Hrvatskoj u zajedničkoj kotlarnici u Ogulini, BiH u sportskoj dvorani u Bihaću.

Sekretar za društvene djelatnosti i međunarodnu saradnju Jovan Subotić kazao je da je ukupna vrijednost projekta oko 1.000.000 eura, dok se na Opštinu Herceg Novi odnosi 200.000 eura.

Savo Morović iz Sportskog centra Igalo kazao je da se ugradnjom peći na pelet smanjuje procenat učešća električne energije, a povećava se korišćenje energenta iz obnovljivih izvora tzv. zelene energije na biomasu.

- Sa 300 kilovolti koje smo do sad trošili, sada će se koristiti svega 90. Unapređenjem termotehničkog sistema, zamjenom zastarjelih kotlova sa inverterskim motorima i ovih 90 kilovolti će biti smanjeno tako da integralni sistem za klimatizaciju dobija još jednu mogućnost. Ostajemo u perspektivi otvoreni da realizujemo i projektno rješenje za uključivanje solarnih panela – kazao je Morović.

C. G.

13

PREDNOST ZELENIM TEHNOLOGIJAMA: Obilazak kotlarnice u SC Igalo

14

Kultura

Fotografije Olac Vaskes u galeriji „F64“

Subota, 5. februar 2022.

Objavljena nova knjiga eseja Dimitrija Popovića pod nazivom ,,Slikarstvo

Prevođenje negat emocije u ljepotu Emotivna priča o Sa otvaranja izložbe u Podgorici

Ovoj su knjizi prethodile knjige takođe likovnih eseja ,,Veronikin rubac“, ,,Smrt u slikarstvu“, ,,Corpus Mysticum“ i ,,Eros, krv i svetost“. Želio sam pokazati kako ona negativna stanja ljudskog bića, koja se manifestiraju mržnjom, mogu postati inspirativna za umjetničko stvaralaštvo – kazao je Popović

životu sa bolešću

PODGORICA - Izložba fotografija ,,Minbisija“, autorke Olac Vaskes (1994 –2021), otvorena je u Fotografskoj galeriji „F64“.

Olac je kroz seriju fotografija i autoportreta punih osjećajnosti pokazala svijetu svoja iskustva života sa teškom bolešću.

Kustos izložbe je fotograf David Pujado, a pored njega, na otvaranju su govorili i zamjenica šefa misije, ataše za kulturu Ambasade Španije Karmen Alvares i počasna konzulka Španije u Podgorici Ivana Kovač-Baret. Osnivač galerije, fotograf Dejan Kalezić, kazao je da je pred publikom jedna vrlo emotivna izložba.

- Izložba otvara ovogodišnju sezonu. Možda naredne izložbe neće biti ovako emotivne, ali, ako izložba kod nas ne izazove emocije – onda nije ni trebalo da je organizujemo – kazao je Kalezić.

Pujado je istakao da je Olac Vaskes upoznao putem medija.

- Čuo sam reportažu o njoj na televiziji i potražio sam je na Instagramu kako bih vidio šta to ona radi. Kada sam otvorio njen Instagram profil vidio sam ono što je ona prethodno radila, imala je druge modele, nijesu to bili autoportreti. Vidio sam jednu nevjerovatnu ljepotu. Druga stvar koju sam primijetio u njenom radu bili su upravo ti autoportreti koje je počela raditi i prije nego što se razboljela. I tu sam primijetio nevjerovatnu ljepotu. Obratio sam joj se i ponudio da joj pomognem i promovišem njen rad. Bila je oduševljena i počeli smo zajedno da radimo. Bilo je teško da se uskladimo jer je ona već počela postupak hemoterapije. Dok sam bio u Beogradu, preko radija sam čuo da je Vaskes preminula – istakao je Pujado, koji je bio uključen u održavanje umjetničkog nasljeđa Olac Vaskes doprinoseći, zajedno sa Olacovom porodicom, borbi protiv raka.

Alvares se zahvalila brojnoj publici koja je bila na otvaraju izložbe, dok je Kovač-Baret istakla da je ova izložba za Podgoricu i za Crnu Goru nešto novo.

Izložba se može posjetiti do 28. februara od 8 do 22 sata, svakog dana, osim nedjelje.

A. Đ.

PODGORICA – Iz štampe je izašla knjiga likovnih eseja crnogorskog slikara i pisca Dimitrija Popovića ,,Slikarstvo i mržnja“, sa podnaslovom ,,Od Leonardove Meduze do dadaističke Mona Lize“. Djelo je objavljeno u izdanju zagrebačkog izdavača ,,Naklada Ljevak“, a bavi se temom mržnje koja je, kao negativna emocija što se oslobađala u raznim oblicima svoje manifestacije, bila inspirativna za mnoge motive kojima su se bavili umjetnici.

Naslovnica knjige Dimitrija Popovića

Knjiga sadrži 250 stranica sa nizom reprodukcija u koloru. Ova knjiga, kako je napisao njen recenzent akademik Krešimir Nemec, ,,donosi nova izražavanja o fenomenu mržnje u slikarstvu.“ Po srijedi su, prema riječima Nemeca, zapravo interdisciplinarne psihološko-sociološke studije o fenomenu mržnje.

RAZLIČITE TEME

Popović je za Pobjedu kazao da knjiga u formi eseja obrađuje teme mržnje u kontekstu klasičnog mita, kao što je mit o Meduzi ili Medeji.

Sonji Ražnatović nagrada „Štefica Cvek“, priznanja dobilo još osam romana

Junaci fiktivnog univerzuma

Objavljena knjiga „Crnogorska artiljerija u XIX vijeku“ PODGORICA - Roman

„Exit: Restart“ crnogorske spisateljice Sonje Ražnatović jedan je od devet romana nagrađenih novoustanovljenom nagradom „Štefica Cvek“.

Korice knjige u izdanju Istorijskog instituta

Studiozan pogled na naše naoružanje PODGORICA - Druga knjiga o naoružanju crnogorske vojske, pod nazivom „Crnogorska artiljerija u XIX vijeku/ Montenegrian artillery in the XIX century“, objavljena je u izdanju Istorijskog instituta.

U prethodnoj godini završen je rad na prvoj knizi projekta „Crnogorsko naoružanje (1870-1916)“. U njoj je obrađen razvoj pješadijskog, posebno strijeljačkog, naoružanja Crne Gore od 1870. do 1916. godine.

- U oba slučaja riječ je o ilustrativnim monografijama koje prikazuje sve tipove crnogorskog oružja, u prvoj streljačkog, a u drugoj ariljerijskog. Kao ilustrativni materijal u oba slučaja korišćen je značajn broj fotografija koje potiče iz čeških, poljskih i arhiva i arhivskih ustanova drugih zemalja, koje su do 1918. godine bile u sastavu Austrougarske, kao i Državnog arhiva Ruske Federacije i Centralnog državnog Vojnoistorijskog arhiva, Arhivske zbirke Istorijskog instituta, Državnog arhiva Crne Gore, Arhiva Srbije. U oba izdanja ima i fotografija nekih tipova oružja koje nije sačuvano u Crnoj Gori. Njihovo publikovanje utoliko je značajnije, jer se to čini prvi put u domaćim izdanjima. Korišćena je i periodika Crne Gore, Srbije, Austrougarske – saopšteno je iz Istorijskog instituta.

Projektom rukovodi dr Radoslav Raspopović, direktor Istorijskog instituta UCG, a glavni saradnik u njegovoj realizaciji je regionalno poznat vojni istoričar Branko Bogdanović.

R. K.

Nagradu su prošle godine pokrenule „Pobunjene čitateljke“, grupa kritičarki i kulturnih radnica koje su bile razočarane zanemarivanjem ženskog stvaralaštva. Zamišljena je kao priznanje vrijednim tekstovima koje „neće podsticati kompetitivnost u književnom polju, neće praviti strogo rangirane hijerarhije i neće ukalupljivati produkciju svake godine u jedan zauvijek zadat uski kalup, najčešće jednog najboljeg djela“.

Na „Pobunjenom književnom druženju“, koje je posljednjeg dana januara u centru „Krokodil“ vodila Ida Prester, saopštena su imena devet autora koji su odgovorili njihovoj ideji. Roman Sonje Ražnatović se, prema mišljenju žirija, našao u izboru zato što na promišljen i neposredan način tematizuje savremena kvir iskustva, izazove ženskog autorstva, ali i najšire shvaćenu „sverodnu“ (ili „nadrodnu“) potragu za smislom kroz kreativnost umjetničkog stvaralaštva, kao i kroz prevazilaženje višestrukih društveno nametnutih okvira, navodi se u obrazloženju žirija.

- „Exit: Restart“ Sonje Ražna-

Naslovnica romana „Exit: Restart“

tović hibridna je prozna forma, na liniji između zbirke priča i romana. Autorka gradi likove i njihove životne priče u odvojenim odjeljcima knjige, da bi se na kraju razotkrilo da se svi oni nalaze u jednom fiktivnom univerzumu, te da ostvaruju posredne ili neposredne kontakte.

Ovo ipak nije jedini način na koji se autorka poigrava sa konvencijama i izigrava čitalačka očekivanja, pa tako „Priča prva (Ivan)“ na svom početku odaje utisak konvencionalne hetero-

normativne ljubavne priče, samo da bi kasnije taj utisak potpuno nestao ustupajući mesto kvir odnosima koji se javljaju među likovima i njihovim preispitivanjima sopstvenih seksualnih identiteta. I druge priče nude „kvir“ perspektive na ovostrane i onostrane aspekte ljudskog iskustva, na njegove uspone i padove. U neku ruku središnja priča funkcioniše i kao razmjena između dvoje umjetnika i doslovce „vizionara“ različitih generacija, ali i kao portret umjetnice u mla-

dosti, koja se suočava sa izazovima pisanja i objavljivanja knjige – objasnio je žiri.

Prvi laureati nagrade „Štefica Cvek“ su i Mihaela Šumić („Herbarij svete smrti“), Martina Vidaić („Stjenice“), Nora Verde („Moja dota“), Ana Miloš („Kraj raspusta i druge priče“), Senka Marić („Gravitacije“), Lejla Kalamujić („Požuri i izmisli grad“, Goran Ferčec („O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća“) i Marija Andrijašević („Zemlja bez sutona“).

D. E.

Kultura

Subota, 5. februar 2022.

o i mržnja“

- Djelo obrađuje temu mržnje u motivima Starog zavjeta, među kojima je posebno zanimljiva tema o Juditi i Holofernu, Davidu i Golijatu, Samsonu i Dalili, zatim mržnja u kontekstu religije, posebno hrišćanske kada se drastično ispoljavala mržnja prema Hristu i njegovom naukovanju, a takve su teme bile posebno obrađivane u umjetnosti renesanse i baroka u djelima Pjera dela Frančeske, Grinevalda, Karavađa, Rubensa ili Rembranta. Knjga se, takođe, bavi mržnjom u kontekstu društvenih zbivanja, kada se ispoljava sukobljavanje različitih svjetonazora koji nerijetko završavaju revolucijama ili ratnim sukobima od Francuske buržoaske revolucije do Prvog svjetskog rata, što je vidljivo u djelima od Delakroe i Goje do Ota Diksa ili Pikabije. Knjiga se završava problemom mržnje u kulturološkom smislu u kontekstu radikalizacije mržnje koju su prema kulturi i umjetnosti uopšte ispoljavali

Otvoreni pozivi za dostavljanje projekata u okviru programa Kreativna Evropa umjetnici i intelektualci pobornici futurističkih i dadaističkih ideja u godinama sa početka XX stoljeća – istakao je Popović.

Osim odabranih primjera umjetničkih djela iz istorije umjetnosti, autor je uvrstio neka svoja djela koja su bila inspirisana upravo temom mržnje, kao što su slike ,,Medeja“, ,,Meduza“, ,,Bičevanje Hrista“, ,,Saloma“, ,,Sveta Agata“, asemblaž inspirisan Van Gogom ,,Ekvilibrij ništavila“ ili instalacija ,,Pjesma bez riječi“.

NASTAVAK

Popović je kazao da knjiga ,,Slikarstvo i mržnja“ nastavlja njegovo esejističko bavljenje raznim motivima umjetničkih djela u ovom slučaju sa tematom mržnje.

- Ovoj su knjizi prethodile knjige takođe likovnih eseja ,,Veronikin rubac“, ,,Smrt u slikarstvu“, ,,Corpus Mysticum“ i ,,Eros, krv i svetost“. Želio sam pokazati kako ona negativna stanja ljudskog bića, koja se manifestiraju mržnjom, mogu postati inspirativna za umjetničko stvaralaštvo. Iako je mržnja, kao negativna emocija potpuno suprotno principu stvaranja, primjeri iz slikarstva koje sam odabrao transponuju razne oblike te negativne emocije u ljepotu i snagu umjetničkog izraza. Paradoksalno kazano, razarajuća priroda mržnje plodonosno privlači i intrigira stvaralačku moć umjetnosti – rekao je Popović.

A. Đ.

RTHN

Žiri odlučio o dobitnicima Hercegnovskog zimskog salona

Jedan od plakata konkursa Kreativna Evropa

PODGORICA - Evropska agencija za obrazovanje i kulturu (EACEA) objavila pozive za dostavljanje projektnih prijedloga u okviru programa Kreativna Evropa 2021 – 2027, i to za tri kategorije evropskih projekata saradnje, saopštilo je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta.

Konkurs za evropske projekte saradnje ima za cilj pospješivanje međunarodne dimenzije

Prva nagrada za „Kolijevku“ i „Proroke“ Trećenagrađeni autor je Zoran Petrušić, za oba crteža perfektno izvedena jakom crtačkom tehnikom sa snažnom i aktuelnom porukom.

Kako prenosi RTHN, žiri je čestitao nagrađenim autorima, kao i svim učesnicima ovogodišnjeg Zimskog salona, jer su uspješno odgovorili na temu selektora mr Irvina Masličića, kroz najrazličitije izraze i poslali publici, svako na svoj način, snažne i angažovane poruke o vremenu u kojem živimo.

Hercegnovski Zimski salon pod sloganom „Mnogolikost“ biće otvoren večeras u 18 sati u gradskoj galeriji „Josip Bepo Benković“, kada će biti dodijeljene i nagrade. Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, koja predstavlja uvod u Praznik mimoze, predstaviće se 29 autora iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije i Crne Gore.

R. K.

u stvaranju i promociji umjetnika i umjetničkih djela, kao i inovativni pristup u implementaciji aktivnosti u kulturnom i kreativnom sektoru i podrazumijeva sve oblasti kulturnog stvaralaštva i kulturne baštine.

Konkurs sa ukupnim budžetom od preko 68 miliona eura je raspisan za tri kategorije.

Prvu kategoriju podrazumijevaju manji projekti saradnje koji uključuju minimum tri partnera iz tri različite zemlje.

Maksimalni iznos EU granta je

200.000 eura, sa 80 odsto sufinansiranja EU. Drugu kategoriju čine srednji projekti saradnje sa minimum pet partnera iz pet različitih zemalja. Maksimalni iznos EU granta u ovoj kategoriji je 1.000.000 eura sa 70 odsto sufinansiranja EU. Treća kategorija se odnosi na veće projekte sa minimum deset partnera iz deset različitih zemalja, a maksimalni iznos EU granta je 2.000.000 eura. Sufinansiranje EU u ovoj kategoriji je 60 odsto.

Aplikacije se dostavljaju

Izložba djela umjetnika iz Kanade i Crne Gore otvorena u Dvorcu Petrovića PODGORICA - Izložba radova ,,Fluksni identitet“ bavi se problemima identiteta, pitanjima njegove nestabilnosti, mogućnosti sažimanja u sebe različitih društvenih uticaja i spremnosti na promjene.

Nagrađeni radovi Zorana Obradovića

PODGORICA - Na 55. Hercegnovskom zimskom salonu, odlukom žirija, prvu nagradu osvojio je Zoran Obrenović za radove „Kolijevka“ i „Proroci“, prenosi portal RTHN. Ovu odluku opredijelila je mekoća izraza u tvrdom danilovgradskom mermeru i mnogostruka asocijativnost skulptura, obrazložio je žiri.

Zoran Obrenović rođen je u Kolašinu 1962. godine. Završio je Akademiju likovnih umjetnosti u Sarajevu – odsjek vajarstvo. Magistarske studije završio je takođe u Sarajevu. Živi i radi u Kolašinu.

Drugu nagradu zaslužila je Sandra Đurbuzović za radove „Lični Isus II“ i „Crnogorac – Anđeo ljubavi“. Kako su obrazložili članovi žirija, nagradu su dodijelili motivisani hrabrošću i smjelošću autorke, koja posmatraču ostavlja prostor za ozbiljno razmišljanje.

Ukupni budžet veći od 68 miliona eura

elektronskim putem po sredstvom portala FTOP „Funding&Tenders Portal“, a rok je 31. mart 2022. godine u 17 sati.

Iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta objavljen je i poziv za promociju medijske pismenosti koji ima za cilj promociju intersektorske saradnje i prilagođavanje strukturnim i tehnološkim promjenama sa kojima se suočavaju mediji, istovremeno pospješujući slobodu i pluralizam medija, kvalitetno novinarstvo i medijsku pismenost. Prihvatljivi su projekti koji imaju makar tri partnera iz tri različite države učesnice programa, u kojima učestvuju neprofitni, privatni ili javni mediji, kao i ostale organizacije koje se bave medijskim informisanjem, sa maksimalnim trajanjem 24 mjeseca, navodi se u saopštenju. Ukupan budžet poziva je 2.4 miliona eura.

Aplikacije se takođe dostavljaju elektronskim putem posredstvom portala FTOP „Funding&Tenders Portal“, a rok je 6. april 2022. godine u 17 sati.

Desk za Kreativnu Evropu će u narednim nedjeljama u skladu sa epidemiološkim uslovima organizovati info dane posvećene novim pozivima, a zainteresovani će o detaljima biti naknadno informisani.

Više informacija o pozivima mogu se pronađi na veb adresi https://bit.ly/3302J7e, ili se podaci mogu zatražiti na imejl Deska za Kreativnu Evropu milena.raznatovic@mpnks. gov.me.

D. E.

Na izložbi, koja je otvorena u Dvorcu Petrovića, predstavili su se umjetnici iz Kanade – Boja Vasic, Coco Guzman, Milutin Gubash, Sadko Hadžihasanović, Sandra Brewster, Stuart Reid, Two Gullivers (Besnik i Flutura Haxhillari) i Vesna Perunović, kao i umjetnici iz Crne Gore Ivana Radovanović, Jelena Tomašević, Nenad Šoškić i Vesko Gagović.

Izložba je organizovana u produkciji VISART-Asocijacije za vizuelnu umjetnost i kulturu, uz podršku Ambasade Kanade i Centrom savremene umjetnosti Crne Gore kao partnerom. Na otvaranju su govorilil ambasador Kanade akreditovan za Crnu Goru Džajlz Norman, poslovna direktorica CSUCG Jelena Božović i istoričarka umjetnosti i kustoškinja izložbe Svetlana Mladenov.

MOTIVI

Gagović je izložio rad ,,Kolekcionar“ (značke na platnu).

- Značke su male oznake različitog oblika i dizajna koje služe za identifikacijsku ili markentišku svrhu. Motivi na značkama su bili različiti, mada su uglavnom imali onaj socijalno-kultorološki-edukativni prizvuk: Olimpijada, drug Tito sa potpisom, drug Tito bez potpisa, sa petokrakom, bez

Identitet više nije stabilan M. babović

tivne u

15

ovom radu su rukavice sa kojima sam radio druge skulpture. Čuvao sam ih jer sam znao da ću jednog dana napraviti rad od njih i evo došlo je vrijeme da one i postanu rad. Njima sam suprotstavio metalne površine koje reflektuju naše odraze.

Nazvao sam rad ,,Portret“ jer se svi možemo prepoznati u tom nekom ,,radničkom identitetu“ – kazao je Šoškić.

NESTABILNOST

Publika na izložbi u Dvorcu Petrovića

petokrake, srp i čekić, petokraka, vojska, zastave, Kumrovec…

– istakao je Gagović.

Ovaj rad, kako kaže umjetnik, posvećen je čovjeku kome je omiljeni hobi bio prikupljanje znački.

- Tokom 90-tih godina, dakle u doba rata koji je zahvatio naše zemlje nakon raspada Jugoslavije, izbjegao je iz Sarajeva u Podgoricu. U koferu sa najdragocjenijim stvarima bilo je mjesta i za značke, koje sam kasnije dobio na poklon – rekao je Gagović.

Radovanović se predstavila sa radom ,,No Country For Young Men“, koji je publika mogla da vidi na vanrednom bijenalu BJCEM-a ,,LandXcape“ koje je odžano u regiji Puglia, oblast Salento, u Italiji 2018. godine.

- Predstavila sam se radom koji je intervencija u prostoru

namjenski rađen za nacionalnu biblioteku Convitto Palmieri, u gradu Leče. Riječ je o instalaciji koja se kroz akciju transformiše u novi oblik, potencirajući nasljeđe, gotovo ritualni čin koji ima svoj duboki korijen u tradiciji ovog područja. Instalacija, koju čini 100 amfora, postaje jezik kojim se obraćam zajednici ukazujući na neophodnost dijaloga između nasljeđa, tradicije identiteta kroz akciju lomljenja i uništenja posuda koje su služile da čuvaju sve ono što je zemlja dala. Bukom se tjeraju zli duhovi i čin jeste simbol novih izazova i novog života, ostavljajući iza sebe ono što ne valja, odagnajući tugu i nesreću – kazala je Radovanović. Šoškić je izložio ,,Portret“ koji se sastoji od metalnih ploča i radnih rukavica.

- Ne odustajem od svoje osnovne vokacije, a to je skulptura. U

Mladenov je kazala da je tema identiteta danas veoma aktuelna u svijetu.

- Kanada je dobar primjer suživota različitih identiteta.

Nije dovoljno da govorimo o dvije vrste identiteta, nego da govorimo o identitetu u širem smislu. On ne mora biti samo nacionalni. Identitet može da se posmatra u raznim društvenim segmentima. Identitet više nije stabilan, postao je potpuno nestabilan, fluidan je, miješaju se identiteti i stvaraju neki novi. Ta nestabilnost identiteta je ono što su umjetnici na izložbi kroz svoje radove pokazali – kazala je Mladenov.

Ambasador Norman publici se obratio putem video poruke.

- Pojam identiteta se potpuno uklapa u pojam šta znači biti Kanađanin. Kanada je u svijetu poznata po svom uspješnom ,,kulturnom mozaiku“ u koji su doseljenici iz čitavog svijeta utkali svoje različite identitete – istakao je Norman.

A. Đ.

16

Feljton

Subota, 5. februar 2022.

11

KAZIVANJA O CRNOGORSKOJ KINEMATOGRAFIJI

Film o Šćepanu Malom je bio događaj koji nas je opčinio » Autor: Momir MATOVIĆ

ALEKSIJE – LEKO OBRADOVIĆ, DIREKTOR, LOVĆEN FILM (NASTAVAK)

U međuvremenu u Budvi propada hotelsko preduzeće Romanija inače bivši dom za ratnu siročad. Pa kada su siročad odrasla i više ih nije bilo onda je to pretvoreno u hotel, koji sa sobama namijenjenim siročićima nije mogao da odgovara bogatijoj klijenteli, onda uspijevam da ovaj objekat dobijem za Lovćen film i tamo smo se svi konačno skrasili 1. maja 1955. godine.

Koliko je do tada i sada u Budvi bilo traženja i koliko smo se mi borili da nađemo sponu sa jugoslovenskim filmskim miljeom i stvaraocima! Svako nas je prezirao i nije htio snimati kod nas jer nijesmo imali novaca da platimo onoliko koliko je bilo potrebno. Ali smo ipak do tada snimili 118.000 hiljada metara trake dokumentarne sadržine.

Registrovali smo slikom skoro sve što je moglo biti uhvaćeno, čak i rušenje zgrade Monopola u Titogradu, prvog industrijskog objekta u predratnoj Podgorici, pruge, bunkere, otkopavanje sakrivenog zlata u manastiru Ostrog. Onda film kada je usljed nevremena pao krov na Željezari u Nikšiću, koji je bio sekvestiran, jer kako se moglo dozvoliti da padne krov komunistima a što je bila jedna velika ekonomska katastrofa.

Već u Budvi se odlučilo, zaista vrlo teško, da idemo na igrani film i za taj repertoar se trebalo izboriti. Temu smo veoma lako izabrali jer je Šćepan Mali bila jedna ličnost veoma interesantna za film, istorijski i danas neobjašnjena. Dobili smo i neke novce ali smo imali i naših sredstava od distribucije filmova. To je bila prva režija igranog filma Velimira Stojanovića, to je bio prvi scenario za igrani film Ratku Đuroviću i mene kao producenta. Velimir Stojanović je bio veoma suptilan i radan čovjek, koji je znao svoj posao. Umio je da odabere svoje saradnike ali bilo je potrebno dosta novaca, jer – za dobru čorbu treba dobro meso. Na svoju sreću naišao je na moje puno razumijevanje. Taj prvi film Lažni car (1955) je bio događaj koji nas je ponio, op-

Donosimo svjedočenja crnogorskih sineasta o prvim decenijama crnogorske kinematografije, koja je naš poznati filmski reditelj i dokumentarista Momir Matović objavio u kapitalnoj knjizi ,,Metri života” (Podgorica, 2021). Knjiga ,,Metri života” je dobitnik nagrade ,,Ratko Đurović“ za izuzetan doprinos očuvanju i promovisanju crnogorske filmske baštine, koju dodjeljuje Crnogorska kinoteka

Rade Marković u ulozi Šćepana Malog u filmu ,,Lažni car“ iz 1955.

Zgrada Lovćen filma, Budva, 1959. godina

činio... I dan i noć je sva ekipa bila tim filmom preokupirana.

A, to su bile velike brige i velika odgovornost kako će se sve to završiti, jer ste po izradi kopije išli na „bioskopsko isljeđenje“ ne samo u Crnoj Gori nego i čitavoj zemlji. Taj naš prvijenac je dobro prošao i nas su poslije ovog filma nazivali „jugoslovensko filmsko preduzeće” jer zato što smo angažovali skoro cjelokupni glumački i tehnički kadar iz Jugoslavije, jer drugačije nijesmo mogli raditi.

Sledeći film Zle pare (1956) tandema Đurović – Stojanović je bio jedna kompleksna tema.

Kapitulacija ondašnje Jugoslavije, događaji, prvi ustanički dani. Trebalo je to sve što se dešavalo ispričati u sat i po vremena, a ne kao danas u serijama od po 200 epizoda. Mi smo veoma pažljivo obradili tu temu i to je uspjelo, jer je tada sve moglo biti pojednostavljeno od strane vlasti – mi ne damo novac za tu temu i onda ti je sve zaludu.

Mi smo željeli da kroz naredne produkcije obezbijedimo buduće znanje naših kadrova koji su se kao asistenti na tim prvim filmovima učili i kada sam ja osjetio kod njih neku iskru potrebe za daljim usavršavanjem ja sam mu to omogućavao. Školovali smo se i mi svi ostali,

Aleksije Obradović u razgovoru sa Bojanom Stupicom, 1956. godine

što kroz rad, što stipendijama i tako se snalazili. Stipendirali smo i neke koje nijesmo željeli, a to je slučaj sa ovim drugačijim filmskim bojovnikom Veljkom Bulajićem. On je došao iz Zagreba, kao veliki Crnogorac koji je htio da radi, iako je bio početnik na filmu. I mi smo mu dali, ustvari pomagali oko tog njegovog prvog dokumentarnog filma Kamen i more (1953).

To nije bilo rđavo urađeno, ali za nas to nije bio pravi pogodak.

Potom me on na neki način obrlatio i mojim predlogom on dobija stipendiju za Italiju koja se finansirala iz kase Vlade Crne Gore, zbog čega sam kasnije žestoko kritikovan. Ili, imate Nikolu Popovića koji je bio mlad novinar dok sam bio u Radio Titogradu. Tada ga kao vrijednog mladog čovjeka pošaljem da se školuje za novinara. On se nije na tim studijama najbolje snalazio, pa sam ga zvao da mi pomaže oko snimanja filmova, da zaradi neki novac i da ide studirati pravo u Zagrebu. Tako se on na svakom filmu malo po malo učio i postao izvanredan direktor filma. Vjekoslav Vađon je bio stolar, šegrt uz oca, jednog divnog čovjeka, pa sam ga kasnije kroz film osposobio i danas je istaknuti filmski snimatelj.

Kadar iz filma ,,Lažni car“

Preduzeće Lovćen film u početku u okviru svoje djelatnosti je imalo i distribuciju filmova pa se za proizvodnju domaćih filmova od tadašnjeg Fonda za kinematografiju dobijao procenat od svake ulaznice za film.

Ako si imao dobar repertoarski film onda si dobio više, a ako si imao slab film nijesi ga mogao ni isplatiti. Tako smo išli u filmske metropole i iako smo imali malo novca za otkupljivanje tj. za distribuciju trebalo je kupiti ono najbolje za čitavo jugoslovensko bioskopsko tržište.

Tako eksploatacijom zaradiš da potom možeš da proizvodiš sopstvene, nacionalne filmove.

Tako smo kupili film Crveni gusar jedan osrednji spektakl koji je donio toliko prihoda da smo mogli skoro samostalno proizvesti domaći film, a film Ulica Frederika Felinija koji je ubrajan među 10 najboljih svjetskih filmova, morali smo skinuti sa repertoara. Onda pravim jedan riskantni politički i ekonomski potez. Negdje, mislim 1957. godine u jednoj ponuđenoj kvoti je bilo 12 ruskih filmova koje tada niko u Jugoslaviji nije htio da otkupi, jer je ruski film tada bio omražen. Ipak ja ih kupim i onda se postavlja političko pitanje – otkud jedan Crnogorac se sada otima za ruske filmove, ia-



Već u Budvi se odlučilo da idemo na igrani film i za taj repertoar se trebalo izboriti. Temu smo veoma lako izabrali jer je Šćepan Mali bio jedna ličnost veoma interesantna za film. Dobili smo i neke novce ali smo imali i naših sredstava.

To je bila prva režija igranog filma Velimira Stojanovića, to je bio prvi scenario za igrani film Ratku Đuroviću

ko je Staljin već bio umro i bilo je došlo do nekog otkravljenja i svega toga, ali ja sam tom kvotom došao do skoka procenta od 0.2% do 8.0% učešća u onom Fondu za kinematografiju.

Snimamo film U mreži (1956) i kao reditelja angažujemo Bojana Stupicu koji je tada bio proslavljeni pozorišni reditelj.

Film nije ispunio naša očekivanja i ja sam mu zvanično prigovorio, zbog niza grešaka koje sam osjetio i tražio izmjenu u dopisu od 12. novembra 1956. godine: Drug Bojan Stupica, režiser – Zagreb Dolaskom u Zagreb htio sam da vam stavim, u ime Lovćen filma neke primjedbe na konačnu verziju filma „U mreži” kojeg ste za nas režirali. To su uglavnom primedbje umjetničkog kvaliteta i neopozivi zahtjev Uprave preduzeća da film ne može biti duži od 3.000 metara. Međutim, kako ste kod projeciranja filma izjavili da ste bili primorani izvršiti neka skraćenja, koja idu na uštrb kvaliteta filma i da ćete biti primorani da izbačeni materijal ponovo umontirate, bila je onemogućena moja namjera da sa vama razgovaram radi daljeg kraćenja filma. Zbog tog to činim ovim putem. Time ujedno želim izbjeći neprijatnosti kojima sam ponekad bio izložen. Naročito to želim da izbjegnem dok sam pod

Knjiga Momira Matovića ,,Metri života“ u izdanju MFILM-a Montenegro iz Podgorice, po cijeni od 10 eura može se naručiti na telefon 067/257-415 utiskom vaše izjave NIN-u, kojom se očito omalovažava i kompromituje „Lovćen film“ pred jugoslovenskom javnošću i to u momentu kada preduzeće stoji pred nekoliko krupnih poslova i u svojoj produkciji i u koprodukciji sa inozemnim partnerima.

Vaša izjava na mene teže djeluje ne samo zbog toga što se o nekim tvrdnjama iz nje može diskutirati, već iz zbog toga što je „Lovćen film“ učino za vas zaista „sve što je znao i mogao“ a u isto vrijeme i više nego što je bilo potrebno. Želim da vas podsjetim da ste skoro godinu dana stojali uz scenario svojim punim autoritetom i tvrdili „da je najbolji što je napisan u Jugoslaviji“ a danas se na njega nabacujete drvljem i kamenjem, da je na ovaj film, vašom zaslugom, a ne našom „mladošću“ utrošeno desetina miliona dinara više, da je utrošeno 32.000 metara trake, što nije rezultat naše „neuhodanosti“, da je snimljeno 30% kadrova više nego što je bilo potrebno, da se ekipa dvaput zbog vas selila u Zagreb, da se još uvijek i sada selimo itd, itd, itd. Nadam se da će Lovćen film umjeti da odgovori na ovaj vaš stav, koji nije slučajan već nekoliko puta ponovljen i usmeno i pismeno. Bolje da vam iznesem stav Lovćen filma u odnosu na krajnju verziju filma „U mreži“.

1. Smatramo da je u interesu umjetničkog kvaliteta filma izbacivanje onih scena filma na koje smo vam nekoliko puta ukazivali.

2. Smatramo da film treba završiti Matovim odlaskom brodom jer se time stvarno završava osnovna tema filma i problem koji se tretira.

3. Film ne može biti duži od 3.000 metara, jer to zaista nije potrebno u ovom slučaju, a osim toga „Lovćen film“ je obavezan prema distributeru da film ne smije biti duži od 3.000 metara.

Iako kao predstavnik preduzeća i član njegovog filmskog savjeta imam pravo na primjedbe koje se odnose i na umjetničku stranu filma, ja više ne želim da pratim njihovo sprovođenje. To ostavljam vama ali odlučno zahtijevam i ne pristajem na snimanje muzike i sinhronizaciju filma ukoliko film bude sa špicom duži od 3.000 metara... ...Nisam kriv što moram na ovaj način sa vama da sarađujem, niti bih ubuduće išta učino na štetu te saradnje. Na vama je da toj saradnji date ton, kao što ste ga i ovom prilikom vi nametnuli.

Direktor Al. Obradović (Nastavlja se)

Hronika Podgorice

Subota, 5. februar 2022.

17

Sekretar za komunalne poslove Marko Rakočević o višedecenijskom problemu

Za novac uložen u sanacije možemo napraviti nova igrališta Vandalizam je višedecenijska pojava sa kojim se suočavaju gradske uprave, a s obzirom na to da se za sanaciju igrališta i dugih meta vandala iz budžeta Glavnog grada izdvaja po nekoliko desetina hiljada eura godišnje, jasno je da je riječ o ozbiljnom problemu.

Sekretar za komunalne poslove Marko Rakočević, gostujući na Gradskoj televiziji, ocijenio je da je to problem mentaliteta.

- Decenijama izgrađujemo Podgoricu, a u posljednje četiri godine naročito je vidjljiv napredak u svakom segmentu. Izgrađen je veliki broj igrališta, sportskih terena i poligona, ali i dalje svakodnevno svjedočimo vandalizmu. I to se ponavlja iz godine u godinu – naveo je Rakočević.

On je konstatovao da takvi postupci nijesu usmjereni protiv gradske uprave, već se njima pokazuje odnos prema najmlađim sugrađanima.

- Dječja igrališta su svakodnevno na meti vandala. Za novčana sredstva koja koristimo za sanaciju, mogli bismo da napravimo nekoliko igrališta godišnje – kazao je Rakočević.

On je rekao da nadležne službe pokušavaju da na razne načine suzbiju ovu pojavu kroz brojne aktivnosti i edukacije, ali da jedan dio građana očigledno nema sluha za ove stvari.

Rakočević je najavio da Sekretarijat za komunalne poslove očekuje veliki broj aktivnosti u narednom periodu, budući da je njihov rad pretežno usmjeren na saradnju sa građanima, praćenje rada preduzeća, realizaciju kapitalnih projekata…

- Imamo snažan i kvalitetan investicioni zamajac i računano da ćemo na pravi način zaokružiti četvorogodišnji period ozbiljnih aktivnosti u Glavnom gradu – zaključio je sekretar za komunalne poslove.

H. P. Glavni grad je u aprilu prošle godine pustio u rad sistem videonadzora, kojim su između ostalog pokriveni Podgorički park, park kod Dvorca Petrovića (park Kruševac), park u Ulici Ivana Milutinovića, Centralni park na Pobrežju, Karađorđev park i Dječji park, kao i najveći broj

Kazne od 150 do 1,500 eura dječjih igrališta i sportskih poligona...

Za rad kamera u skladu sa najsavremenijim standardima zaštite pristupa video-sadržajima zadužena je komunalna policija, čiji su

Raspisan tender za radove u Srednjoj stručnoj školi ,,Ivan Uskoković“ Srednja stručna škola ,,Ivan Uskoković“ planira adaptaciju toaleta i zato je juče raspisan tender za odabir izvođača radova, vrijednih oko 100.000 eura sa PDVom. Tenderom koji važi do 5. aprila, predviđena je adaptacija muških i ženskih toaleta u prizemlju škole, zatim u fiskulturnoj sali, kao i na spratovima škole. Izvođač radova

Dio posljedica vandalizma na dječjim igralištima

službenici jedini ovlašćeni za monitoring javnih površina. Iz te gradske službe ocijenjeno je kako činjenica da Glavni grad svake godine izdvaja velika sredstva za popravku i kupovinu polomljenog inventara

ide u prilog opravdanosti uvođenja sistema monitoringa. Istovremeno, podsjećaju da se kazne za uništavanje parkovskog mobilijara kreću od 150 do 1.500 eura, kao i da komunalna policija može izricati najnižu kaznu, dok se za teže prekršaje podnose prekršajne prijave.

Rekonstrukcija jedne od najstarijih saobraćajnica na Koniku

U planu adaptacija Novo lice Mojkovačke ulice školskih toaleta

imaće zadatak da zamijeni sanitarije, stolariju, pločice, utičnice, kao i da okreči zidove. Takođe, u planu je i rušenje zidova i izgradnja toaleta u prizemlju škole, koje će moći da koriste i osobe s in-

validitetom. Odluka o najpovoljnijem izvođaču biće donijeta početkom juna. Radovi će trajati od 45 do 60 radnih dana. Rok počinje da teče od dana uvođenja izvođača u posao.

Nj. Ž.

OŠ ,, 21. maj“ dobija novi krov U cilju rekonstrukcije krova na školskom objektu, Osnovna škola ,,21. maj“ raspisala je tender po skraćenoj proceduri. U planu je postavljanje krovne konstrukcije, pokrivanje krova metalnim pločama, izolacija krova i postavljanje oluka. Na tender vrijedan 20.000 eura ponude za izvođača radova dostavljaju se do 15. februara.

SSŠ ,,Ivan Uskoković“

Radovi u Mojkovačkoj ulici

Gradsko preduzeće Putevi ovih dana izvodi radove na rekonstrukcijiMojkovačke ulice, jedne od najstarijih na Koniku. Putari rade nove trotoarske površine, nakon čega će pristupiti sanaciji kolovoza. Riječ je o investiciji vrijednoj 36.000 eura.

Gradonačelnik Ivan Vuković juče je obišao gradilište,

Još jedan dio Stare varoši dobio moderni sadržaj

Nova rasvjeta u Ulici Petra Prlje Ekipe gradskog preduzeća Komunalne usluge završile su radove u Ulici Petra Prlje u Staroj varoši, gdje su u sklopu nastavka modernizacije javne rasvjete ugradile 16 novih LED svjetiljki. Na taj na-

čin povećana je bezbjednost učesnika u saobraćaju i u ovom dijelu starog jezgra grada.

Iz Glavnog grada je najavljeno da će, uvažavajući incijativu građana koja

se odnosila na rješavanje problema nepropisnog parkiranja i stvaranja saobraćajne gužve u toj ulici, u narednom periodu promijeniti i režim saobraćaja čime će i taj problem biti riješen.

H. P.

LED rasvjeta u Ulici Petra Prlje

iskazao zadovoljstvo zbog toga što će ta ulica nakon dugo vremena dobiti potpuno novi izgled i podsjetio da je u tom dijelu grada u proteklom periodu mnogo urađeno na planu obnove komunalne i putne infrastrukture.

- U toku je i rekonstrukcija Ulice zetskih vladara, što je projekat vrijedan gotovo milion eura, ovaj dio grada do-

bio je i novi park, ali ono što je vjerovatno i najznačajnije za stanovnike Konika i Vrela Ribničkih – izgradnja nove mreže fekalne kanalizacije u okviru projekta izgradnje sistema za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. Riječ je o višemilionskoj investiciji zahvaljujući kojoj će poslije dugo godina i decenija na stotine domaćinstava u ovom dijelu grada dobiti priključak na mrežu fekalne kanalizacije, a uz to, ulice obuhvaćene pomenutim projektom biće nanovo asfaltirane – rekao je Vuković.

Direktor Puteva Radenko Bulatović kazao je da će radovi na detaljnoj sanaciju Mojkovačke ulice trajati 15 radnih dana.

- Rekonstruisaćemo trotoarske površine, stavićemo nove ivičnjake, odradićemo nivelaciju postojećih poklopaca fekalne kanalizacije i atmosferske kanalizacije, ukoniti oštećeni asfaltni kolovoz, i nakon toga ćemo asfaltirati kompletnu saobraćajnicu – rekao je Bulatović.

H. P.

18

Arena

ZOI u Pekingu

Subota. 5. februar 2022.

REUTERS

Svečanom ceremonijom otvaranja juče počele Zimske olimpijske igre u Pekingu

Magija zbilju pretvorila u maštu PODGORICA - Ceremonijom svečanog otvaranja juče su u Pekingu zvanično počele 24. Zimske olimpijske igre. Među 91 delegacijom koja se predstavila na čuvenom stadionu ,,Ptičje gnijezdo“, bili su crnogorski sportisti Eldar Salihović, Jelena Vujičić i Aleksandar Grbović.

K i n e s k i p re d s j e d n i k Si Đinping proglasio je Igre otvorenim na stadionu čije su tribine bile slabo popunjene zbog epidemioloških mjera koje su uvedene u Kini.

Kako se i očekivalo, na otvaranju su prevladale slike



Crnogorci na ZOI Jelena Vujičić će veleslalomske trke voziti 6. februara, a slalomske tri dana kasnije. Aleksandar Grbović kreće 8. februara u sprintu, a 11. će nastupati na 15 kilometara u klasičnom stilu u kros kantriju. Eldar Salihović voziće veleslalom 13, a slalom 16. februara.

snijega i leda, a vatromet je uljepšao spektakl u Pekingu.

Uvodni dio otvaranja obilježili su nastupi plesača, koji su zelenim stabljikama, na upečatljiv način, prenijeli duh proljeća.

Ceremonija otvaranja okupila je 3.000 izvođača na bini od 11.600 kvadratnih metara

Na Igrama u Pekingu, čiji je moto „Za zajedničku budućnost“, učestvuje 2.871 sportista iz 91 države

LED ekrana visoke rezolucije koji su podsjećali na ledenu površinu. Svi izvođači su bili obični ljudi (djeca, studenti...) iz Pekinga i provincije Hebei.

U skladu sa tradicijom, paradu je na stadionu predvodila Grčka, a ostale delegacije su bile poređane po nazivima na kineskom. Domaćin je izašao posljednji, što je izazvalo ovacije na stadionu.

Kina je odala počast bivšim organizatorima ZOI tako što je na trodimenzionalnoj kocki,

Crnogorski sportisti juče na otvaranju Igara u Pekingu

poput sante leda, laser urezao simbole prethodnih izdanja.

Santu su potom razbili hokejaši, kada su se pojavili olimpijski prstenovi u bijelom.

Sedam kineskih olimpijaca, rođenih u različitim desetljećima, nosilo je olimpijski plamen kroz stadion, a Žao Đijaven i Diniger Jilamuđiang su ga donijeli do sniježne pahuljice unutar koje je zapaljen najmanji olimpijski plamen u istoriji Igara.

Svečana ceremonija otvaranja ZOI trajala je dva sata kraće od otvaranja Ljetnjih 2008. godi-

Zanimljivosti Ulaznice za otvaranje nijesu bile puštene u prodaju već su podijeljene ciljanim grupama.

Odlučeno je da će tribine za vrijeme takmičenja biti popunjene do 30 odsto kapaciteta. Peking je, inače, prvi grad koji je ugostio i Ljetnje i Zimske olimpijske igre, a Nacionalni stadion (,,Ptičje gnijezdo“) prvi je stadion domaćin svečanosti otvaranja Igara.

ne. Upravo zbog toga da bi se izbjeglo širenje korone, koja ozbiljno prijeti iako su svi učesnici smješteni u takozvanom ,,mjehuru“. Na temperaturi od

oko minus četiri stepena poslata je lijepa slika iz dalekog Pekinga, a domaćin je ponovo pokazao da je majstor za spektakl.

A. M.

Subota. 5. februar 2022.

Arena

Košarka

19

Košarkaši Mornara Barsko zlato večeras od 19 sati dočekuju Budućnost Voli, u meču 19. kola Admiralbet ABA lige

Crnogorski derbi za sladokusce Barani u meč ulaze sa željom da se revanširaju Podgoričanima za ubjedljiv poraz u prvom meču u ,,Morači“ 85:69

Od starta žele da nametnu svoj ritam Pred košarkašima Budućnost Volija su tri meča do reprezentativne pauze – sa Mornarom i Megom u ABA ligi, te Venecijom u Evrokupu. Ne samo zbog toga što sa Megom i Venecijom igraju u „Morači“, ali čini se da je za Podgoričane najteže iskušenje večerašnji duel sa Mornarom u „Topolici“ (19 časova), u crnogorskom derbiju u ABA ligi. Barani su uvijek bili težak i nezgodan protivnik za Budućnost, pa i u trenucima kada su „plavi“ bili kvalitetniji, kakva je situacija u ovoj sezoni.

Barani žele da prvi put u sezoni sruše favorita U seriji od šest poraza od starta sezone u ABA ligi, košarkaši Mornara Barsko zlato su posljednji doživjeli 31. oktobra prošle godine u „Morači“ protiv Budućnost Volija – sa ubjedljivih 85:69. Nakon tog duela, izabranici Mihaila Pavićevića su druga ekipa, sa sedam pobjeda u deset mečeva su zaboravili na borbu o opstanku i uključili se u trku za plej-of sa FMP-om, Igokeom i Megom. Da bi ostao na tom putu, Mornaru je potrebna pobjeda protiv Podgoričana u večerašnjem duelu u „Topolici“…

- U goste nam dolazi jedan od favorita za osvajanje ABA lige, ekipa Budućnosti, sastavljena od izuzetno kvalitetnih igrača. Ovogodišnja pojačanja su sve igrači na evroligaškom nivou i tu ne treba trošiti riječi. To je, uz Zvezdu, najkvalitetnija ekipa u ligi.

Očekuje nas još jedna izuzetno teška utakmica. Naši mečevi su crnogorski derbi koji uvijek nosi neku neizvjesnost i uvijek su utakmice

između naše dvije ekipe interesantne za gledanje, pa se nadam da će tako biti i ovoga puta. Zbog epidemioloških mjera nijesmo u mogućnosti da otvorimo širom vrata naše dvorane, ali vjerujem da će oni koji budu u dvorani i ljubitelji košarke kraj malih ekrana uživati u još jednoj dobroj i, nadam se, neizvjesnoj utakmici – ističe trener Mornara Mihailo Pavićević.

Mornar je tri poraza u posljednjih deset kola doživio od ekipa iz vrha, Partizana, Cedevita Olimpije i Crvene zvezde. Duel protiv Budućnosti će pokazati da li Mornar ima „štofa“ da dobije i jednog od favorita za najviši plasman.

- Oni imaju sve izuzetno iskusne igrače. Igra Budućnosti zavisila je prvenstveno od Kobsa. Sada je tu i Peri koji će sigurno biti ogromno pojačanje. Kad Kobs treba da se odmori više neće imati problema kao u prvom dijelu sezone jer tu je Peri. Dakle, Kobs je ključni igrač, jer on kad igra – igra i Budućnost.

Ali, ima još dosta igrača ko-

ji u presudnim momentima mogu da preuzmu odgovornost. Tu je iskusni Micov, koji može da poentira u svakom momentu, Sili isto tako, Rid kontroliše reket sa svojom visinom i atletskim sposobnostima. U svakom momentu neko može da iskoči i riješi utakmicu, poput Popovića protiv Virtusa, jer i domaći igrači daju maksimalan doprinos. Uostalom, Budućnost ne bi bila tu gdje jeste da nema taj kvalitet – zaključio je Pavićević.

U dosadašnjih 11 susreta u ABA ligi, Budućnost Voli protiv Mornara Barsko zlato vodi 8:3. U Baru je skor izjednačen – 3-3.

- Očekuje nas težak meč protiv izuzetno dobre ekipe.

Budućnost je pokazala svoj kvalitet u dosadašnjem dijelu sezone i jasno je da su njene ambicije najveće moguće.

Spremićemo se što je bolje moguće da na svom terenu odigramo dobru utakmicu – kazao je plej Barana Nemanja Gordić, u dva navrata bivši košarkaš Budućnost Volija.

S. J.

U prvom dijelu sezone, Budućnost je u „Morači“ bila ubjedljiva sa 85:69.

- Još jedna teška utakmica za nas, igra se crnogorski derbi. Mornar uvijek igra dobro protiv Budućnosti.

Oni su u dobrom ritmu, u posljednjih osam utakmica su izgubili samo od Zvezde i Partizana. Želimo od početka utakmice da nametnemo ritam koji nama odgovara i dođemo do još jedne važne pobjede za nas – rekao je Edin Atić, krilni košarkaš Budućnost Volija.

Budućnost ima i šest vezanih pobjeda u ABA ligi, i u

dobrom raspoloženju dolazi u Bar dolazi nakon velike evropske pobjede u Bolonji protiv Virtusa, ali i važnog trijumfa prije toga kod kuće protiv Cedevita Olimpije.

- Znamo da nas očekuje jako težak meč u Baru, kao i uvijek. Mornar odlično igra kod kuće, pogotovo protiv nas. Trenutno su u jako dobroj formi, a u prošlom kolu su izgubili od Zvezde u Beogradu samo sedam razlike, što im je, mislim, najmanje ubjedljiv poraz od Zvezde u istoriji kluba. To dokazuje da su podigli dosta dobro formu i da će, sigurno, biti veoma motivisani i spremni za duel protiv nas – kaže centar „plavih“ Zoran Nikolić.

Budućnost je sa skorom 123 u trci za jedno od prva dva mjesta pred start plej-ofa ABA lige. Pobjeda u Baru bi imala ogroman značaj na tom putu, posebno što su u Baru slavili i Partizan i Crvena zvezda, najveći konkurenti Podgoričana za najviši plasman.

- Mornar postiže drugačije rezultate otkako je završio takmičenje u FIBA Eurokupu. U dobrom su momentu, sa skorom 6-2 u posljednjih osam utakmica, uz poraze jedino u mečevi-

ma sa Crvenom zvezdom i Partizanom, gdje su pružili vrlo dobre partije i bili u igri tokom svih 40 minuta. U odnosu na naš prvi susret, njihova spoljna linija je dosta promijenjena, Gordić je apsolutni lider, veliki prostor dobijaju i krilni igrači.

Centarski tandem je vrlo mobilan i vertikalan. Koriste se i zonskim formacijama, spremni su i za promjene dubine i agresivnosti odbrane. Njihov sistem u napadu je miks sistemskih rješenja i brojnih specijala, i biće potrebno puno energije i fokusa da bi se iskontrolisala njihova igra u tranziciji, šutevi spolja i njihova „pik-en-rol“ igra – rekao je Aleksandar Džikić.

Zoran Nikolić ističe da bi za njegov tim bilo najbolje kada bi dobio sva tri preostala meča do pauze zbog kvalifikacija za Mundobasket.

- To bi nam mnogo značilo za nastavak takmičenja u ABA ligi i Evrokupu, u kojem imamo dosta dobru poziciju nakon nedavnog trijumfa u Bolonji. Pobjeda protiv Venecije bi dodatno „zacementirala“ jedno od prva četiri mjesta u grupi.

Ali, trenutno smo fokusirani na Mornar – zaključio je Nikolić.

S. J.

Arena

20 Sportski miks

Subota. 5. februar 2022.

Košarkaši SC Derbija savladali Krku u 19. kolu Admiralbet ABA lige M. BABOVIĆ

Od ,,minus 20“ do ,,plus 10“ Dvorana: ,,Morača“ Gledalaca: 300 Sudije: Obrknežević, Stefanović i Ćalić

Nakon Splita, košarkaši SC Derbija dobili su i drugi uzastopni meč kod kuće – izabranici Andreja Žakelja su savladali Krku 86:76, u 19. kolu Admiralbet ABA lige i upisali sedmi trijumf u 17 odigranih utakmica, šesti kod kuće.

Iako bez povrijeđenog Nikole Pavlićevića, ,,studenti“ su upisali važan trijumf u borbi za opstanak, možda i presudan.

Podgoričani sada imaju četiri pobjede više od Krke, koliko iz od Splita, uz bolji međusobni skor u odnosu na hrvatski tim, pa bi trebalo da se poklopi mnogo iznenađujućih rezultata da Krka i Split do kraja ligaškog dijela preskoče na tabeli debitanta u regionalnom takmičenju.

Bez povrijeđenog Nikole Pavlićevića, SC Derbi je otpor gostiju slomio u drugom poluvremenu, iako je Krka u drugoj četvrtini vodila i 20 razlike.

U odsustvu Pavlićevića, odličan je bio američki plej Erik Nil sa 24 poena i sedam asistencija, Flečer Megi je dodao 20 poena, a Kenan Kamenjaš, standardno, dabl-dabl - 18 i 10 skokova.

ČETVRTINA ZA ZABORAV

SC Derbi je bio nemoćan protiv 76,5 odsto šuta iz igre gostiju (11-9 za dva, 6-4 za tri) u prvoj četvrtini. Uz to, Podgoričane nije služio šut (9-3 iz igre), a uz manje asistencija (3-8) i više izgubljenih lopti (3-1) ,,studenti“ su bili ,,lak plijen“ u ovom periodu meča.

Domaćin nijednom nije vodio u prvoj dionici, ali u prva četiri minuta nije dozvoljavao Krki da se odlijepi (12:11). A onda su se Slovenci raspucali i prvo su za dva i po minuta napravili seriju od 8:0 i odlijepili se na 20:11, a nakon jednog od dva pogođena bacanja Andrije Slavkovića novom serijom od 8:0 poveli sa maksimalnih 16 razlike u ovoj četvrtini (28:12).

Krka je nastavila odlično da

Nil ................................24 Megi .......................20 Ivanović ...................1 Slavković ................1 Hadžibegović ....4 Starovlah ...............6 Vujisić .........................Baćović ................... 6 Z. Ivišić ........................T. Ivišić ........................Edvards ...................6 Kamenjaš ............18

86

76

(16:32, 26:16, 22:6, 22:22)

74% (31-23) 62% (34-21) 33% (21-7)

za 1 za 2 za 3

62% (8-5) 65% (29-19) 31% (35-11)

Skokovi 27 (8+19) 29 (8+21) Blokade 2 Asistencije 14 21 10 Ukradene lopte 5 11 Izgubljene lopte 17 Faulovi 16 26

Frenč .......................2 Stergar ...................6 Stipčević ..............11 Špan .........................8 Stavrov ....................Medved ..................Kosi ...........................8 Škedelj ...................9 L. Lapornik ........ 11 M. Lapornik ........7 Macura ................14 Klobučar ................-

Žakelj: Ova ekipa ima srce Trener SC Derbija Andrej Žakelj je čestitao ekipi na pobjedi protiv Krke.

- Nije bilo lako. Na početku meča je bio evidentan grč kod ekipe, bili smo neprepoznatljivi. Onda smo se malo opustili, radili smo stvari koje smo dogovorili i na kraju smo, mislim, zasluženo dobili za nas veoma bitnu utakmicu. Moram da kažem da ova ekipa ima srce, sa kojim nadoknađujemo sve nedostatke koje imamo. Čestitam još jednom ekipi, jer sedmica nije bila laka, bez Pavlićevića, Edvards je iz kreveta došao na utakmicu, nije trenirao pet dana. Ali na kraju sve to nema veze, važna je pobjeda. Čestitke i Krki na dobroj utakmici, želim im sve najbolje u nastavku sezone – rekao je Žakelj.

Raspored Subota 17.00 - Partizan - Borac 19.00 - Mornar - Budućnost Voli Neđelja 17.00 - Zadar - FMP 19.00 -Cedevita Olimpija - Igokea Poneđeljak 15.30 - Mega - Crvena zvezda 18.00 - Cibona - Split

šutira za dva poena u drugom kvartalu (5-5), ali je srećom po domaće pokvarila procente za tri poena (8-2). SC Derbi, sa druge strane, je pogodio samo jednu trojku iz šest pokušaja, ali je popravio šut za dva poena (128), pa je uz bolji ofanzivni skok polako počeo da se vraća u meč.

Nakon maksimalnih ,,plus 20“ (36:16) za goste, Podgoričani su serijom 8:0 smanjili zaostatak na 36:24 i natjerali trenera gostiju Dalibora Damjanovića na dva tajm-auta u 25 sekundi! ,,Studenti“ su, međutim, nastavili sa dobrom igrom u odbrani, pa su do poluvremena uspjeli da smanje zaostatak na šest poena (48:42), što će biti ključno za konačan epilog.

UBRZANJE U NASTAVKU

Nil je nastavio sa odličnom igrom iz druge četvrtine (10

poena), pa je nakon treće već upisao 20 poena, a odlično ga je pratio Kamenjaš (16 poena, devet skokova pred posljednji kvartal). SC Derbi je odigrao sjajnu treću dionicu u oba pravca, posebno defanzivno, u kojoj je, praktično, prelomio meč.

Krka je u ovoj četvrtini ubacila svega šest poena, od čega dva koša iz igre, koje je uzastopno pogodio Macura za vođstvo svog tima od 52:47. To je, međutim, bilo sve od gostiju, SC Derbi je za šest minuta serijom 15:0 stigao do dvocifrene prednosti (62:52).

Nakon nepun minut igre u posljednjoj dionici, Megi je košem i dodatnim bacanjem donio SC Derbiju prednost od 15 poena (69:54), i činilo se da je pobjeda osigurana. Međutim, gosti su se trojkama vratili u igru, za nepuna četiri minuta su smanjili na tri poena (74:71). Ipak, odgovorio je trojkom Vasilije Baćović, poene sa penala je dodao Džastin Edvards, pa je SC Derbi minut kasnije poveo sa nedostižnih 79:71…

SC Derbi u četvrtak, takođe u ,,Morači“, igra sa Megom zaostali meč 14. kola, posljednji pred pauzu zbog kvalifikacija za Mundobasket.

S. J.

Podgoričke rukometašice dočekuju VEČERAS (18 h): Budućnost Bemax - Esbjerg PODGORICA - U Podgoricu je stigao drugi najbolji tim grupne faze Lige šampiona - danski Esbjerg. Ozbiljan kandidat za završni turnir u elitnom takmičenju upisao je u grupi A devet pobjeda, remi i poraz.

Rukometašice iz Danske suprotstaviće se podgoričkom timu u jačem sastavu u odnosu na prvi meč - vratila se Estevana Polman, sjajni srednji bek reprezentacije Holandije. ,,Plave“ će kao i u posljednjim kolima u oslabljenom sastavu probati favoritu da pruže jak otpor i da se približe izdanjima s kraja prvog dijela Lige šampiona.

TEŠKO, ALI...

- Esbjerg je prvi u grupi. To je tim koji je sastavljen od iskusnih i mlađih igračica koje su na vrhunskom nivou. Svakako da se izdvajaju Reistad i Tranborg, ali i ostale igračice su odlične. Za nas je najvažnije da nastavimo da gradimo svoju igru i uživamo u rukometu. Iako nijesam igrala u Danskoj, gledala sam naš prvi međusobni duel i to je bio jedan od najtežih mečeva. Ipak, to je bio početak sezone, pa sada treba da vidimo koliko smo napredovali - istakla je golmanka Armel Atingre.

Danski tim ima snagu sa svih pozicija, predanjače bekovi, a moćno djeluju, što je očekivano, iz tranzicije i kontre.

Sve poklone lako i ekspresno rješava, zato će mlade ruko-

Samo šest poena u produžetku postigli su ,,bikovi“, koji su i dalje lideri Istočne konferencije sa učinkom 32-19. Baranin Vučević meč je završio sa 30 poena, 18 skokova i četiri asistencije.

Junak trijumfa Toronta bio je centar

Moramo da damo maksimum, jer znamo kakav je izazov igrati protiv tima koji je prvi u grupi. Mi smo mlada ekipa koja je željna borbe i dokazivanja, važno je da na terenu sprovedemo ono što od nas bude tražio stručni štab na čelu sa

Bez Vučevića za sada na Ol-staru San o prvo

PODGORICA – Naš Nikola Vučević nije na spisku rezervi za NBA Ol-star utakmicu, koja će se u noći između 20. i 21. februara odigrati u Klivlendu.

Slavni centar Čikago Bulsa do sada je dva puta bio učesnik spektakla najvećih zvijezda najbolje lige svijeta. Prvobitni spisak rezervi će izvjesno biti proširen – već sada je jasno da neće igrati velika zvijezda Djurent, a sve manje su šanse da nastupi i superstar Džejms.

Nakon što su starteri objavljeni krajem januara, prva lista rezer-

Čikagu malo Nikolinih 30 poena Sjakam sa 25 poena, 13 skokova i sedam asistencija. Barns, Anunovi i Vanflit su upisali po 21, a Trent i Bučer po 16 poena.

Za Čikago, Derozan je ubacio 28, Vajt 16 a Levin 15 poena.

Konačno, nakon 11 pobjeda, zaustavljen NBA lider Finiks – na gostovanju odličnoj Atlanti 124:115, timu koji sada ima osam trijumfa u posljednjih devet mečeva.

Vrhunsko izdanje imao je plejmejker Trej Jang, koji je ,,jastrebove“ predvodio sa 43 poena i pet asistencija. Kolins i Uerter su postigli po 19, Galinari 12 a

metašice Bojane Popović morati da povedu računa o protoku lopte u ofanzivi.

- Očekuje nas teška utakmica za koju smo se naporno pripremale dvije sedmice. Esbjerg je tipičan predstavnik skandinavskog rukometa.

Košarkašice Budućnost Be

NBA: Bulsi stali u produžetku protiv Toronta, Jang srušio Finiks

PODGORICA – Jedna od najboljih partija sezone našeg slavnog centra Nikole Vučevića nije bila dovoljna Čikago Bulsima, koji su na gostovanju Toronto Reptorsima poraženi u produžetku 127:120.

Ni maksi garantu

Bogdanović 11 poena u sjajnom izdanju Atlante. Finiks je predvodio standardno najbolji bek-šuter Buker sa 32 poena.

Golden Stejt (40-13) je u odličnoj formi, lako je na svom terenu pobijedio Sakramento 126:114 i učvrstio se na drugom mjestu na Zapadu i u ligi.

Slavni bek Klej Tompson bio je najefikasniji sa 23 poena uz sedam asistencija i pet skokova, a Kari je dodao 20 poena i sedam asistencija. Čak sedam igrača ,,ratnika“ imalo je dvocifren učinak, a meč je u posljednjoj dionici bio bez neizvjesnosti.

vista poznata je od petka ujutru.

Tako se već zna da će šansu da treći put igra na Ol-staru dobiti mladi Slovenac, najbolji igrač Dalasa Luka Dončić.

Povjerenje su, na primjer, u petak dobili i najbolji igrač Klivlenda bek Garland, Tejtum iz Bostona, Levin iz Čikaga, prvi strijelac NBA lidera Finiksa Buker, centar Gober iz Jute i njegov saigrač Mičel (obojica trenutno povrijeđeni), iskusni plejmejker Finiksa Pol...

Već naredne sedmice biće poznat novi, revidirani spisak rezervista.

R. A.

U važnom gradskom derbiju za oba tima, Los Anđeles Klipersi savladali su Lejkerse 111:110 i udaljili ih od plej-of pozicije. Bez dugoročno odsutnih Džordža i Lenarda u sastavu, ipak su došli do trijumfa, skora 27-27 i osme pozicije na Zapadu.

Junaci trijumfa bili su krilo Markus Moris sa 29 poena i sedam skokova, bek Džekson sa 25 poena, osam skokova i šest asistencija i centar Ibaka sa 20 poena i osam skokova. Lejkerse (skroman učinak 25-28, deveti na Zapadu), predvodio je slavni krilni centar Dejvis sa 30 poena, 17 skokova i po dvije asistencije, blokade i ukradene lopte. Najveća zvijezda Džejms nije igrao, bek Vestbruk sveden je na svega 17 poena.

S. S.

PODGORICA – Košarkašice Budućnost Bemaxa na pretposljednjem gostovanju ove sezone uspjele su da ostvare pobjedu i tako ostanu u trci sa Celjem za prvo mjesto uoči fajnal fora. Pobjedom u Skoplju Podgoričanke su i teoretski osigurale tri kola prije kraja za mjesto na završnom turniru, čime je zacrtani cilj već ispunjen i pored velikog podmlađivanja.

„Plave“ do kraja očekuju tri derbija – na svom terenu će igrati protiv Celja i Montane, dok ih na kraju Top8 faze očekuje gostovanje bugarskom vicešampionu. Celje sa druge strane gostuje u Podgorici i Novom Sadu, ekipi Vojvodine, dok je domaćin Orlovima. Baš zbog toga i nakon međusobnog duela u Podgorici ova dva tima odluka o lideru biće donijeta tek nakon posljednjeg kola…

- Veoma važna pobjeda za nas. Badel je i u Podgorici pokazao da je u usponu forme, znale smo da neće biti lako, tako da je za nas bilo jako važno da dođemo do trijumfa i tako ostanemo u trci za mjesto – kazala je Ksenija Šćepanović, mladi centar Podgoričanki. „Plave“ su u prvom dijelu imale i 14 (38:24), ali su velikom željom, energijom i mnogo boljom igrom u odbrani, uspjele već za osam minuta nastavka da nadoknade minus, dok je Badel u drugom dijelu bio

Arena

Subota. 5. februar 2022.

Popović - kazala je pivotkinja Nikolina Vukčević.

VRAĆA SE MASLOVA

Budućnost Bemax je u problemima zbog povreda, ali i tanke klupe - evidentno je da ne mogu dugo da drže visok ritam, mada

su, konkretno u prethodnom kolu u Rostovu, bile na visini napadačkog zadatka dobar dio meča. Popović je u deficitu na nekim pozicijama - sa desnog beka napada samo ljevakinja Jelena Vukčević (17 godina), a često se i lijevi bekovi pridodaju. Istina na teren će se danas, nakon pauze od dva mjeseca, vratiti ruska reprezentativka Valerija Maslova, ali je pitanje koliko će moći da pomogne protiv Esbjerga.

Težak posao na crti čeka Nikolinu Vukćević, koja je bila najbolja u prošlom kolu u Rusiji.

- U Danskoj smo odigrali najlošiji meč u sezoni. Nijesmo se dobro adaptirali na njihov ritam, primili smo mnogo lakih golova koji su nas odveli u veliki minus. Gradili smo igru tokom sezone, podizali formu i ostvarili pobjedu protiv Bresta, ali smo se u nastavku sezone ponovo suočili sa problemima, jer smo ostali bez Brnović i Maslove. Brnović kao što znate neće igrati do kraja sezone, a Maslova se vraća u tim nakon dva mjeseca pauze zbog povrede lakta. Ostaje da se vidi koliko Maslova može da pomogne u duelu protiv Esbejrga. Vjeru-

- U posljednjem meču protiv Budućnosti pogodili smo sve, dali smo 35 golova! Od tada je Budućnost stekla više iskustva i djevojke igraju tečnije. Zato očekujem težak meč - kazao je Jesper Jensen, trener danske ekipe.

Put do dva boda mogao bi da bude naporan, nastavlja dalje Jensen, koji je i selektor danskog nacionalnog tima.

- Igračiće su svježe, uspjeli smo ravnomjerno da rasporedimo snage i moraćemo isto da radimo u Podgorici.

Moramo da rasporedimo resurse tokom cijelog meča, da bismo pobijedili.

Kolo će večeras od 18 časova, u Mediteranskom sportskom centru, otvoriti šampion i lider Budva i trećeplasirani Mornar.

Uoči derbija, Budvani su prvi sa svih sedam pobjeda, bez izgubljenog seta, dok je Mornar u šest utakmica upisao četiri pobjede i dva poraza.

Preostala dva meča igraju se u neđelju, četvrtoplasirani Galeb Liko Soho Group (skor 4-3) dočekuje (0-7), dok je Sutjeska (16) domaćin Jedinstvu (2-5).

Montana - Vojvodina Plamen - Orlovi Badel - Budućnost Bemax Triglav - Celje 11 10 11 10 11 5 9 6 11 3 9 4 10 2 10 1

+223 +235 -11 +9 -112 -55 -129 -160

(14.30), Sutjeska–Jedinstvo (15). Slobodna je Budućnost volej.

S. J.

Neđeljni derbi u „Topolici“

PODGORICA – U centru pažnje 11. kola Prve lige za odbojkašice je neđeljni duel u barskoj „Topolici“ između ekipa koje trenutno dijele drugo mjesto na tabeli – Galeba i Akademije.

74:59 77:84 59:67 50:68 1 1 6 3 8 5 8 9

Parovi 9. kola – danas: Budva– Mornar (18 sati). Sjutra: Galeb Liko Soho Group – Mediteran

Prva liga za odbojkašice (11. kolo)

Rezultati i tabela

1. Celje 2. Bud. Bemax 3. Vojvodina 4. Montana 5. Plamen 6. Orlovi 7. Triglav 8. Badel

- Nije bilo svejedno na poluvremenu, jer smo imale dvocifreni minus. Bile smo svjesne koliko nam treba ova pobjeda, ali je Badel imao nevjerovatne procente šuta. Naravno, moralo je i to da

PODGORICA – Ovog vikenda počinje drugi dio sezone u Prvoj ligi Crne Gore za odbojkaše.

jem u ove djevojke, znam koliko naporno su se pripremale za Esbjerg u prethodne dvije sedmice – kazala je Popović.

Pauzu u LŠ podgoričke rukometašice iskoristile su i za predah i obnovu snage. Radilo se na taktičkim detaljima, ali i na otklanjanju grešaka. Ima ih puno, što se ne može zamjeriti mladom timu bez značajnog iskustva.

- Moramo da svedemo na minimum greške koje smo pravili u prvom meču, iako znamo da neće biti lako, jer igramo protiv odličnog tima koji predvodi Reistad koja je jedna od najboljih igračica na svijetu - napomenula je Popović.

Budućnost Bemax i Esbjerg odmjeriće snage večeras od 18 sati u ,,Bemax areni“.

A. M.

om mjestu još traje

zaustavljen na svega 15 poena.

Baš u tim trenucima djevojčica iz Kolašina pokazala je kakav je potencijal i talenat, tako da je njenin sjajnim čitanjem u odbrani donijela preokret…

Šampion na startu protiv Mornara

Danac oprezan

emaxa nakon preokreta slavile u Skoplju

21

Danas se nastavlja Prva liga za odbojkaše (9. kolo)

najbolji tim grupe A Lige šampiona

imum ne uje čudo

Sportski miks

21 21 16 15 14 13 12 11

stane, a onda smo se nekako i mi probudile sa dvije trojke na startu, kao da smo dobile neku novu energiju. To je bio početak našeg pravog ritma, koji Badel nije mogao da prati, tako da smo djelovale nezaustavljivo i drago mi je da smo stigle do brejka – naglasila je Šćepanović.

Nakon četiri utakmice u sedam dana, Podgoričanke konačno imaju vremena za odmor. Zbog obaveza prema nacionalnim timovima, koji igraju kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo, slijedi pauza, a „plave“ nakon toga očekuje 15. februara derbi u „Bemax areni“ sa Celjem.

- Tri kola prije kraja ostavile smo ono glavno, a to je da potvrdimo plasman na završni turnir. Dobro je da smo naporni ritam utakmica završile pobjedom i sada zadovoljne i bez pritiska očekujemo završnicu. Očekuju nas tri derbija u kojima ćemo pokušati da ostavimo što bolji utisak i upravo u tim utakmicama da se što bolje spremimo za završni turnir – naglasila je Šćepanović. R. P.

Oba tima imaju po osam pobjeda i dva poraza, te po 22 boda, a „galebice“ imaju nešto bolji set-količnik. U prvom dijelu prvenstva, Akademija, debitant u elitnom takmičenju, savladala je Galeb 3:0 i najavila da će ove sezone biti najprijatnije iznenađenje prvenstva, što je tim Milana Markovića i potvrdio do sada.

Galeb, sa druge strane, pojačao se u zimskom prelaznom roku sa Andreom Laković i dvije američke odbojkašice (nijesu igrale u prvom kolu nastavka, ali su u

međuvremenu stigle) i najavio velike ambicije u ovoj sezoni na oba fronta. Šampion i lider Luka Bar (skor 9-1) istog dana dočekuje Gimnazijalac.

Parovi 11. kola – danas: Jedin-

stvo–Rudar (19), Mediteran– Morača (19.00), Budućnost volej – Albatros (19.00). Sjutra: Luka Bar – Gimnazijalac (17), Galeb Liko Soho Group – Akademija (19.30).

S. J.

Otvoreno Prvenstvo Beograda u dvorani za mlađe juniorke

Dobrašinović postavila rekord Crne Gore u troskoku

PODGORICA – U Beogradu je minulog vikenda održano otvoreno prvenstvo Beograda u dvorani za mlađe juniorke na kojem su nastupali takmičari iz regiona, a na kojem je izvanredan uspjeh ostvarila članica AK Lim iz Berana Nevena Dobrašinović.

Nevena je u disciplini troskok postavila novi crnogorski rekord za juniorke i mlađe juniorke sa rezultatom 11.04 metra.

Dosadašnji rekord Crne Gore u dvorani bio je u vlasništvu njene klupske drugarice Teodore

Guberinić, sa rezultatom 10.83 metra, koji je postvila 21. februara 2016. godine u Beogradu. R. P.

Ne žele kontroverznu završnicu sezone kao u ,,najbržem cirkusu“

Šef MotoGP žestoko kritikovao Formulu 1

PODGORICA – Prvi čovjek MotoGP šampionata Karmelo Ecpeleta poručio je da u najjačoj klasi motociklizma ne priželjkuju na bilo koji način sličnu završnicu kao u prethodnoj sezoni Formule 1.

U decembru je Maks Ferstapen stigao do F1 titule tako što je u posljednjem krugu posljednje trke sezone u Abu Dabiju pretekao direktnog konkurenta Luisa Hamiltona. Na epilog je uticala i kontroverzna odluka direkcije trke u samoj završnici.

Espeleta je kazao da njegovom sportu nijesu

potrebne kontroverze.

- Volio bih naravno da dvojica vozača budu u konkurenciji za titulu do posljednje trke, ali ono što se dogodilo u Formuli 1 nije za pohvalu.

Pala je sjenka na vozače koji su se sjajno borili tokom cijele sezone. Imali smo na kraju situaciju da se vicešampion Hamilton uopšte nije oglašavao povodom cijelog slučaja – poručio je Španac Ecpeleta. Šampionat MotoGP počeće već 6. marta u Kataru, a prva evropska trka (peta u kalendaru) voziće se 24. aprila u Portugalu.

R. A.

22

Arena

Sportski miks

Plavljani popunili prazninu u napadu – uprava kluba dogovorila saradnju sa Rodrigom Faustom

Argentinac u napadu Jezera PODGORICA – Jezero je riješilo deficit u ofanzivi – uprava kluba dogovorila je saradnju sa napadačem Rodrigom Faustom.

Riječ je o dvadeset šestogodišnjem Argentincu, koji je ranije igrao za San Miguel, Paranu i Laferere.

U Crnu Goru je došao da traži evropsku šansu i zadovoljio kriterijume trenera Mladena Lambulića.

- Dogovorili smo saradnju sa Rodrigom. Trenirao je sa nama, vidjeli smo ga i u igri na terenu. Zadovoljni smo kako to zasada izgleda. Procijenili smo da može da nam pomogne nakon odlaska Mujecija – rekao je Lambulić.

Jezero je od početka zimskog prelaznog roka vratilo Radunovića, te angažovalo Bošnjaka, Marveđa i Peroševića, koji je stigao iz Inđije.

- Dolaskom Rodriga, za nas je prolazni rok završen. Smatram – uspješno. Imamo dobru ekipu. Svi momci daju maksimum, trude se da izbore mjesto u startnoj postavi. Nemam zamjerki na rad. Imamo još petnaestak dana do početka proljećne polusezone. Vjerujem da ćemo do tada dodatno podići formu i spremno doče-

kati ono što nas čeka u drugom dijelu prvenstva koje će biti teže od jeseni – ističe Lambulić.

Plavljani su savladali Zetu i Bokelj sa po 1:0, dok je duel sa Podgoricom u Lješkopolju završen 0:0.

Sjutra slijedi provjera protiv Mornara, pa još utakmica sa Jedinstvom kao generalka pred premijeru sa Dečićem.

- U programu je bio i meč sa Arsenalom, ali je odložen zbog obaveza Tivćana. Igrali

smo onako kako želimo, vidi se poboljšanje i očekujem da tako bude i kada dođe borba za bodove. Vidjećemo kako će biti protiv Mornara i Jedinstva. U nastavku sezone nam je bitan svaki meč, svaki bod će biti veliki, pogotovo nama koji se borimo za opstanak – ističe kormilar prvoligaša sa sjevera države.

Jezero danas privodi kraju boravak na pripremama u Budvi.

- Imali smo vrhunske uslove u

Crnogorski fudbalski trener na korak od novog uspjeha u katarskom fudbalu – ,,brigadiri“ u sredini tabele

hotelu „Splendid“, a trenirali smo u Tivtu. Sproveli smo skoro sve što smo planirali. Pripreme bih ocijenio visokom ocjenom. Uvijek se u ovom periodu jave povrede, a nisu ni nas mimoišle. Radunović i Perošević su van stroja, ali u pitanju su manji problemi. Nadam se da će svi momci biti zdravi za takmičarske mečeve – kaže Lambulić.

Jedan od fudbalera koji se bori za mjesto u startnih 11 je Aldin Adžović, član Jezera od ljetos.

- Moj lični utisak je da smo bolji nego prošle polusezone.

Imamo nekoliko novih igrača, koji su se lijepo uklopili. Među nama vlada zdrava konkurencija. Pripreme idu u pozitivnom smjeru, a sve to treba da potvrdimo na proljeće – rekao je Adžović.

Jezero zimuje u zoni baraža, sa pet bodova minusa u odnosu na sigurnu luku.

- Počeli smo sezonu sa ciljem da izborimo opstanak. I dalje vjerujemo da je to moguće bez baraža. Pet bodova razlike nije malo, ali ni mnogo. Trebaće nam i sreće, koja nije bila naš saveznik jesenas. Moramo da budemo takmičari u nastavku, a tako se i spremamo od prvog radnog dana u januaru – ističe dvadeset sedmogodišnji Tuzanin.

Prvi proljećni rival biće klub u kojem je Adžović ostavio trag.

- Dečić je drugi na tabeli, ima odličnu ekipu, a u januarskom prelaznom roku se dodatno pojačao. Biće teško, ali izbora nemamo – u svakoj utakmici težićemo da popravimo saldo.

Lijepo bi bilo da krenemo sa iznenađenjem – zaključio je Adžović.

D. K.

Subota. 5. februar 2022.

Crnogorski čuvar pruža zapažene partije u francuskoj Ligi 1

Petkoviću prija broj jedan u Anžeu

PODGORICA - Strpljenje, vjera i upornost obično se isplate kada neko ima kvalitet – takav je slučaj sa Danijelom Petkovićem, koji je od statusa trećeg golmana došao u poziciju da je nezamjenjiv na golu Anžea.

Iskusni čuvar mreže stao je među stative krajem novembra prošle godine, a od tada zna samo za blistave trenutke na terenu.

Dvadeset osmogodišnji Kotoranin brani toliko dobro da je sa linije skinuo neprikosnovenog Pola Bernardonija, koji je pozajmljen Sent Etjenu, kako crnogorskom reprezentativcu ne bi bio rezerva.

- Normalno je da se svi iznenade kada vide golmana kako sa trećeg dođe na prvo mjesto. I ja sam bio iznenađen – rekao je Petković za francuske medije.

Karijeru je počeo u Bokelju, bio u Zeti, Lovćenu, a 2017. prešao je u mađarski MTK-a.

Iste godine preselio se u Lorijen, a dvije sezone kasnije prihvatio je ponudu Anžea.

- U Lorijenu sam nakon jedne sezone postao drugi golman.

To me je uznemirilo, nisam to najbolje prihvatio. I danas, da se vratim na broj dva, ne znam kako bih podnio to – dodao je Petković.

Crnogorac je u sadašnjem timu dugo bio na ledu. Rijetko je bio i na klupi, ali čekao je i dočekao šansu.

Pružio je sjajnu partiju protiv

Lila (1:1) i u posljednja tri mjeseca jedan je od najboljih golmana u Ligi 1.

Petković je čak bio i u timu kola francuskog šampionata.

- Vjerujem u sebe, u svoje kvalitete. Samo mi treba kontinuitet na utakmicama, a iskustva imam. Meč protiv Lila je pomogao. Od tada ide baš dobro.

Nadam se da će ovako potrajati – ističe 194 santimetra visoki golman.

Tokom januarskog prelaznog roka mediji su pisali da je Petković na meti Intera. Nije, međutim, mijenjao sredinu.

- Nismo još razgovarali o produžetku. Još ima vremena. Moja želja? Najvažnije je, sa skoro 29 godina, da branim. Vjerujem da ću pomoći ekipi da ostvari cilj – zaključio je čuvar mreže Anžea koji je 12. na tabeli.

Petković je upisao 23 nastupa za našu najbolju državnu selekciju.

Posljednji put je branio u novembru 2020. godine u prijateljskom meču sa Kazahstanom pod Goricom (0:0).

D. K.

Radovan Kavaja saopštio spisak za dvomeč protiv BiH

Dvije Ahli ,,leti“ sa Jovovićem na klupi provjere za kadete

PODGORICA – Spektakularna pobjeda za Nebojšu Jovovića u utakmici sezone – Al Ahli je u 17. kolu katarske ,,Stars lige“ slavio sa 6:3 protiv Kora na ,,Hamad Bin Kalifa“ stadionu u Dohi.

Ubjedljiv rezultat ima ogromnu težinu za tim crnogorskog trenera koji je na putu da treću godinu zaredom ispuni cilj rukovodstva popularnih ,,brigadira“. ,,Zeleno-bijeli“ su ušli u prvenstvo sa ambicijom da izbore opstanak, a to se gotovo sigurno više ne dovodi u pitanje nakon bijega na ,,plus devet“ od opasne zone.

Upravo je Kor, koji je sa klupe donedavno predvodio njemački stručnjak Vini Šefer, bio jedan od direktnih rivala – i imao je šansu da se približi Ahliju.

Gost je bolje otvorio meč, poveo na startu, ali sve ostalo bilo je u znaku Jovovićevih izabranika.

Sastav našeg kormilara priredio je ,,blic krig“ i do poluvremena okrenuo rezultat (3:1), a istim tempom nastavio je i u drugom poluvremenu.

Uzbuđenja nije falilo – Kor je smanjio na 3:2, ali odgovor domaćina bio je žestok i brz – u 68. minutu na semaforu je pisalo 5:2.

U finišu je viđen još po jedan pogodak na obje strane, a tačku na pravi vatromet stavio je iranski reprezentativac Kanani iz penala u 91. minutu.

Strijelci za Ahli bili su još Al Salati, zimsko pojačanje iz Rajo Valjekana – Poco, Al Harazi, te dvostruki egzekutor Al Sejed.

Pet kola prije kraja šampionata ,,zelenobijeli“ su sedmi na tabeli – sa devet bodo-

va prednosti u odnosu na Kor i 13 više od posljednjeplasirane Salije, koja ima meč zaostatka.

Jovović je od decembra 2019. godine na kormilu Al Ahlija, a prošle sezone napravio je veliki uspjeh kada je ligu završio na diobi četvrtog mjesta. Četrdeset sedmogodišnji Podgoričanin priznato je ime u Arapskom svijetu gdje je osvojio triplu krunu sa Fejsalijem iz Jordana, ima titulu kao trener iračke Šorte i trofej Kupa sa Sfaksijenom iz Tunisa.

Tokom karijere vodio je Kom, Berane, Sutjesku, Hadžer iz Saudijske Arabije, kao i najveći afrički klub – egipatski Zamalek.

D. K.

PODGORICA – Naša mlađa kadetska reprezentacija odigraće naredne sedmice dvije prijateljske utakmice sa Bosnom i Hercegovinom, a selektor Radovan Kavaja za te mečeve pozvao je 22 igrača.

Na Kavajinom spisku su golmani: Tomaš Đurović (Adrija), Uroš Ilinčić (Kom); odbrana: Aleksa Globarević, Lazar Martinović, Stefan Durković (OFK Titograd), Vojislav Jokić, Zarija Mugoša (Budućnost), Maksim Đukić (Berane); vezni red: Luka Baštrica (Grbalj), Vuk Vlahović (Dinamo Zagreb, Hrvatska), Miloš Maraš (Breznica), Bećir Akšabanović (OFK Titograd), Petar Jauković, Igor Jokanović (Sutjeska), Andrej Kostić (Mladost DG), Luka Kruščić (Kom), Nikola Balević (Grbalj), Aleksa Vlahović (Podgorica); napad: Vasilije Babović (Kom), Andrija Petričević (Partizan, Srbija), Vuk Vukmanović (Budućnost), Matija Nikčević (Sutjeska).

Dueli sa Bosnom i Hercegovinom igraju se 8. i 10. februara na Trening kampu FSCG. Prvi meč igra se od 13 časova, dok će druga utakmica početi u 11 časova. R. P.

Sutjeska danas provjerava svoje snage sa Iskrom

Nikšićanima prija Primorje NIKŠIĆ – Sutjeska je završila pripreme u Ulcinju, ali se ponovo vratila u najjužniji crnogorski grad nakon snijega i leda koji su fudbaleri zatekli po povratku u Nikšić.

U subotu će ,,plavo-bijeli“ odigrati prijateljski meč sa Iskrom, pa još sa Zlatiborom pred nastavak prvenstva 17. februara.

Najvažnija vijest iz tabora vodećeg tima u Telekom 1. CFL je da nema povrijeđenih i da je tu i dalje najbolji igrač - Vladimir Jovović.

Marko Vučić, jedan od prvotimaca Sutjeske, kaže da je atmosfera u ekipi odlična, ali nije i najzadovoljniji terenima na kojima se trenira.

- Tereni su takvi kakvi su, ali na njima smo i ranije radili. Najvažnije je da nas povrede za-

obilaze. Tačno je da je Dušan Vuković još u prvom ciklusu povrijeđen, i to van terena, da je u međuvremenu operisan, ali se vraća brzo u našu ekipu.

Bubanja je sada na poštedi, muči ga tetiva, ali to će proći za dan-dva. Dakle, nema izmjena u timu, tu smo đe smo i znamo đe nas većina vidi u proljećnjem dijelu šampionata.

Nijesmo skrivali ambicije od početka, nakon zime još manje imamo potrebe. Pojačavaju se rivali, ali mislim da smo mi već dovoljno jaki da se nosimo sa njima - rekao je Marko Vučić.

Nikšićani su tokom zimske pauze priključili prvotimcima tri kadetska i tri omladinska reprezentativca.

Novi član stručnog štaba je Boris Miličković, koji je popunio prazninu nastalu odlaskom Rada Petrovića u Rudar. Ra. P.

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ

IV.br.1522/2020

Javni izvršitelj Branka Samardžić ,sa sjedištem u Kotoru, Zgrada Lovćen osiguranja –Šuranj bb ,u izvršnom predmetu izvršnih povjerilaca INDEPENDENT CONSTRUCTION DOO PODGORICA i GENESIS PROJECT DOO PODGORICA ,koje zastupa adv.

Dražen Milačić iz Podgorice,na osnovu vjerodostojnih isprava,protiv izvršnog dužnika MIOX DOO KOTOR koga zastupa adv.Boris Vukašinović iz Kotora ,radi naplate novčanog potraživanja, donosi,

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I ODREĐUJE SE DRUGA PRODAJA putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti izvršnog dužnika i to: •u listu nepokretnosti LN br. 833 KO MOTIČKI GAJ I : -kat.parc.br.613/1 u naravi njiva 7.klase površine 694m2 -kat.parc.br.613/2 u naravi njiva 7.klase površine 886m2 , -kat.parc.br.614/2 u naravi njiva 6.klase površine 752m2 , -kat.parc.br.615/2 u naravi livada 7.klase površine 2392m2 , -kat.parc.br.615/3 u naravi livada 7.klase površine 443m2 , -kat.parc.br.615/4 u naravi livada 7.klase površine 1m2 -objekat 1,stambena zgrada u izgradnji površine 491m2 ,spratnosti SU+P,koja se nalazi na kat.parc.614/2 I kat.parc.615/2 II Određuje se ročište za drugu prodaju za dan 22.02.2022.godine u 12:00 časova u prostoriji Javnog izvršitelja , kancelarija broj 33 , prvi sprat , zgrada Lovćen osiguranja ,Šuranj bb, Kotor, na koju se pozivaju izvršni povjerioci, izvršni dužnik i lica koja imaju zakonsko pravo preče kupovine, založni povjerioci, kao i sva zainteresovana lica.

III Navedene predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st.1.ovog Zaključka su predmet prodaje po rješenju o izvršenju IV-1522/2020 od 30.10.2020.godine i dopunskom rješenju IV-1522/2020 od 06.11.2020.godine, po rješenjima o izvršenju IV1641/2020 od 04.01.2021.godine; IV-1642/2020 od 04.01.2021.godine; IV-1760/2020 od 04.01.2021.godine, po rješenju o spajanju predmeta IV-1522/2020 od 28.05.2021.godine ,i po dopunskom rješenju IV-1522/2020 od 27.09.2021.godine , radi naplate novčanih potraživanja glavnog duga u ukupnom iznosu od 155.425,02 eura ,sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama ,troškovima izvršnog postupka ,advokatskim troškovima ,kao i ostalih troškova koji će biti naknadno obračunati.

IV Vrijednost predmetnih nepokretnosti opisanih u tački prvoj ovog zaključka utvrđena je nalazom vještaka iz oblasti građevinske struke Vladimira Vasiljevića od 26.04.2021.godine ,i rješenjem o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti Javnog izvršitelja Branke Samardžić posl.br.IV-1522/2020 od 25.05.2021.godine i dopunskim rješenjem o utvrđivanju vrijednosti posl.br.IV-1522/2020 od 28.09.2021.godine ,koja ukupna vrijednost predmetnih nepokretnosti, iznosi 435.068,00 eura (slovima četiri stotine trideset pet hiljada šezdeset osam eura) ,I to: -kat.parc.br.613/1 u naravi njiva 7.klase površine 694m2 -kat.parc.br.613/2 u naravi njiva 7.klase površine 886m2 , -kat.parc.br.614/2 u naravi njiva 6.klase površine 752m2 , -kat.parc.br.615/2 u naravi livada 7.klase površine 2392m2 , -kat.parc.br.615/3 u naravi livada 7.klase površine 443m2 , -kat.parc.br.615/4 u naravi livada 7.klase površine 1m2 _________________________________________________________________ = 201.502,00 EURA -Objekat broj 1 –stambeni objekat u izgradnji –kuća za odmor ,spratnosti SU+P _________________________________________________________________ =233.566,00 EURA V Nepokretnosti navedene u tač.1 imaju upisanih tereta u „G“ listu nepokretnosti.

23

CRNA GORA Vlada Crne Gore AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE “Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeću „Željeznička infrastruktura Crne Gore” a.d. iz Podgorice, adresa Trg Golootočkih žrtava br. 13, donijeto Rješenje, broj: 02-UPI-1623/5 od 26.01.2022.godine, kojim se utvrđuje da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za rehabilitaciju tunela br. 156 na pruzi Vrbnica – Bar, Opština Bijelo Polje.

U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat utvrđeno je da je Nosilac projekta, dužan da u toku izvođenja, funkcionisanja projekta, kao i u slučaju akcidenta, postupi u skladu sa projektnom dokumentacijom, važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za ovu vrstu objekata, da pri realizaciji projekta realizuje sve mjere navedene u dokumentaciji za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu.

Uputstvo o pravnoj zaštiti: Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.”

CRNA GORA Vlada Crne Gore AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE “Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost

VI Prodaja nepokretnosti vrsi se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom javnom pogodbom, a izvrsni duznik i izvrsni povjerilac se tokom cijelog postupka javnog nadmetanja mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje.

VII Na drugom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti.

VIII U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo koje iznosi 1/10 utvrdjene vrijednosti nepokretnosti i novcana sredstva uplatiti na racun jemstva Javnog izvrsitelja broj 520-22186-59 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, a od polaganja jemastva oslobođeni su izvrsni povjerilac, ako njihova potrazivanja dostizu iznos jemstva i ako se sa obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti taj iznos mogao namiriti iz kupovine cijene. Ponuđačima cija ponuda nije prihvacena vratiti ce se jemstvo odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. Kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac polaze jemstvo licu sa kojim je zakljucio ugovor neposredno prije zakljucenja istog.

IX Kupac je duzan da cijenu polozi u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom Javni izvrsitelj ce proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvace drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne polozi cijenu koju je ponudio ,Javni izvrsitelj ce pozvati treceg ponuđača da kupi nepokretnost , a u slucaju da sva tri ponuđača sa najvisom ponudom ne poloze ponuđenu odnosno prodajnu cijenu u roku Javni izvrsitelj ce odrediti ponovnu prodaju.

X Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz cijene, duzan je da na ime cijene položi samo razliku između potrazivanja i postignute cijene.

XI Ovaj zakljucak o prodaji objavljuje se u dnevnim novinama Pobjeda.

Kotor, 03.02.2022.godine Javni izvrsitelj Branka Samardžić

da je preduzeću „Željeznička infrastruktura Crne Gore” a.d. iz Podgorice, adresa Trg Golootočkih žrtava br. 13, donijeto Rješenje, broj: 02-UPI-1624/5 od 26.01.2022.godine, kojim se utvrđuje da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za rehabilitaciju tunela br. 154 na pruzi Vrbnica – Bar, Opština Bijelo Polje.

U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat utvrđeno je da je Nosilac projekta, dužan da u toku izvođenja, funkcionisanja projekta, kao i u slučaju akcidenta, postupi u skladu sa projektnom dokumentacijom, važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za ovu vrstu objekata, da pri realizaciji projekta realizuje sve mjere navedene u dokumentaciji za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu.

Uputstvo o pravnoj zaštiti: Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.”

Na osnovu člana 116 stav 4 i člana 117 stav 1 Zakona o sportu ( “Službeni list Crne Gore- opštinski propisi”, broj 44/18) a u vezi sa članom 7 Odluke o finansiranju sporta (“Službeni list Crne Gore-opštinski propisi”, br. 26/20), I člana2 i člana 6 Pravilnika o bližim uslovima, načinu, postupku, kriterijumima za dodjelu sredstava i kontroli nad realizacijom programa sportskim organizacijama broj: 02-018-082/22-162 od 31.01.2022.godine, Sekretarijat za finansije, opštu upravu i društvene djelatnosti, Opštine Šavnik, raspisuje

CRNA GORA Vlada Crne Gore AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

JAVNI KONKURS za sufinansiranje programa rada sportskih organizacija za 2022.godinu Predmet Konkursa je raspodjela sredstava iz Budžeta opštine Šavnik za 2022.godinu za: sufinansiranje programa rada sportskih klubova, sportsko-rekreativna društva, školska sportska društva i sportske organizacije lica sa invaliditetom.

Pravo učešća na konkursu imaju pravna i fizička lica (preduzetnici i sportske organizacije) registrovane kod nadležnog državnog organa u Crnoj Gori za obavljanje sportske djelatnosti, sa sjedištem u Šavniku, a nakon godinu dana od dana osnivanja sportske organizacije.

Sportska organizacija na konkurs prijavljuje program za period od godinu dana, sa procjenom iznosa sredstava koji je potreban za sprovođenje programa i detaljnim planom trošenja sredstava. Prijava na konkurs se podnosi na prijavnom obrascu 1.

Uz prijavu na konkurs sportska organizacija podnosi: •Rješenje o upisu u registar sportskih organizacija u skladu sa Zakonom o sportu; •Finansijski izvještaj o utrošenim sredstvima dobijenih iz Budžeta Opštine za prethodnu godinu; •Program rada za period od godinu dana sa procjenom iznosa sredstava koji je potreban za sprovođenje programa i detaljnim planom trošenja sredstava- opisno i troškovno po svakoj stavci; •Potvrdu da nema blokadu poslovnog računa i poreske dugove; •Potvrdu Saveza da sportska organizacija učestvuje u takmičarskoj sezoni.

Procjena programa i utvrđivanje visine sredstava koja se dodjeljuju sportskoj organizaciji vrši se na osnovu člana 9 i 10 Pravilnika o bližim uslovima, načinu, postupku, kriterijumima za dodjelu sredstava i kontroli nad realizacijom programa sportskim organizacijama br 02- 018-082/22-162 od 31.01.2022.godine.

Bliži kriterijumi za raspodjelu finansijskih sredstava iz Budžeta Opštine Šavnik su: •Masovnost; •Tradicija postojanja kluba; •Organizacija državnih i međunarodnih takmičenja; •Bodovanje ekipnih sportova: -rang takmičenja, -bodovanje broja liga po nivoima takmičenja, -ostvaren uspjeh seniora na državnom prvenstvu, -ostvaren uspjeh mlađih kategorija na državnom prvenstvu, -ostvaren uspjeh svih kategorija u Kup-u Crne Gore.

•Bodovanje pojedinačnih sportova; -ostvaren uspjeh na državnom prvenstvu, -ostvaren uspjeh u Kup-u Crne Gore.

•Broj reprezentativaca u godini koja se boduje; •Bodovanje ostvarenog uspjeha reprezentativaca na međunarodnim takmičenjima u ekipnim i pojedinačnim sportovima; •Bodovanje olimpijskog sporta.

Prijava na konkurs sa svim traženim uslovima dostavlja se na arhivi opštine Šavnik sa naznakom za Javni konkurs za sufinansiranje programa rada sportskih organizacija za 2022.godinu Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu “Pobjeda”, na internet sajtu opštine Šavnik i oglasnoj tabli. Koverte sa dokumentacijom će otvarati Komisija za procjenu programa i utvđivanje visine sredstava koja se dodjeljuju sportskoj organizaciji (u daljem tekstu: Komisija), nakon završetka konkursa. Komisija neće uzeti u razmatranje neblagovremene prijave na konkurs kao i prijave koje nijesu sačinjene na propisanom obrascu.

Opština Šavnik Sekretarijat za finansije, opštu upravu i društvene djelatnosti

“Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeću „Željeznička infrastruktura Crne Gore” a.d. iz Podgorice, adresa Trg Golootočkih žrtava br. 13, donijeto Rješenje, broj: 02-UPI-1625/5 od 26.01.2022.godine, kojim se utvrđuje da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za rehabilitaciju tunela br. 218 na pruzi Vrbnica – Bar, Opština Podgorica.

U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat utvrđeno je da je Nosilac projekta, dužan da u toku izvođenja, funkcionisanja projekta, kao i u slučaju akcidenta, postupi u skladu sa projektnom dokumentacijom, važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za ovu vrstu objekata, da pri realizaciji projekta realizuje sve mjere navedene u dokumentaciji za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu.

Uputstvo o pravnoj zaštiti: Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.”

CRNA GORA Vlada Crne Gore AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE “Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeću „Željeznička infrastruktura Crne Gore” a.d. iz Podgorice, adresa Trg Golootočkih žrtava br. 13, donijeto Rješenje, broj: 02-UPI-1626/5 od 26.01.2022.godine, kojim se utvrđuje da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za rehabilitaciju tunela br. 215 na pruzi Vrbnica – Bar, Opština Podgorica.

U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat utvrđeno je da je Nosilac projekta, dužan da u toku izvođenja, funkcionisanja projekta, kao i u slučaju akcidenta, postupi u skladu sa projektnom dokumentacijom, važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za ovu vrstu objekata, da pri realizaciji projekta realizuje sve mjere navedene u dokumentaciji za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu.

Uputstvo o pravnoj zaštiti: Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.”

24

Oglasi i obavještenja

Dana 4. februara 2022. u 86. godini preminuo je

Subota, 5. februar 2022.

Dana 4. februara 2022. godine umrla je naša voljena

VASILIJE Ilijin PEČURICA

Tužnim srcem javljamo braći, rođacima, kumovima i prijateljima da je dana 4. februara 2022. iznenada preminuo u 62. godini života naš dragi i nikad prežaljeni

SLOBODANKA Miladinova UZELAC

BLAŽO Danilov BATRIĆEVIĆ

1948–2022.

Shodno epidemiološkim mjerama saučešće primamo 5.februara 2022. od 13 do 15 časova u gradskoj kapeli u Baru.

Sahrana će se obaviti istog dana na groblju Gvozden Brijeg.

Kuća žalosti: Ulica 21.maja 67, Donja Gorica, Podgorica.

Ožalošćeni : sinovi NIKOLA i ALEKSANDAR, snahe NEVENKA, SANJA, SLAVICA i DESANKA, unučad VLADIMIR, DANILO, NEDA, VOJKAN i ostala porodica PEČURICA

U skladu sa epidemiološkim mjerama, sahrana će se obaviti dana 5. februara u 15 časova na gradskom groblju Čepurci, u krugu porodice.

Ožalošćeni: suprug MILADIN, ćerke DRAGANA i IVANA, đeveri BATO i DUŠKO, jetrve MIKA i SUZANA, unučad MIJA, LUKA, MARIJA, MATIJA i NIKOLA, praunučad LAZAR, VUK i IRINA, zetovi IVICA, SAŠA i STEVAN, snaha ANDREA i ostala rodbina

U skladu sa epidemiološkim mjerama sahrana će biti obavljena dana 5. februara u 13 časova na Novom groblju na Cetinju u krugu uže porodice.

Ožalošćeni: supruga IVONA, majka DANJA, brat RADE, snaha MIRA, sinovične ŽAKLINA, KRISTINA i DANIJELA, brat od strica RAJKO, ujak DARKO i ostala rodbina

449 Teško je povjerovati da si nas napuštio, naš voljeni sine, brate i đevere

447 Posljednji pozdrav

BLAŽO BATRIĆEVIĆ

SLOBI UZELAC

Kroz život si koračao hrabro i dostojanstveno.

Bio si i ostao naš ponos!

Neka tvoja duša počiva u miru na mjestu koje samo najboljima pripada.

Tvoja majka i brat će uvijek pamtiti tvoj lik.

Počivaj u tišini vječnog mira, nikada te nećemo zaboraviti.

Kroz život si hodala tiho. Tako si i otišla.

Neka tvoja duša nađe vječni mir u zagrljaju tvoga Darka.

Tvoja majka DANJA, brat RADE i snaha MIRA 452

Đever DUŠKO i jetrva SUZANA , đeveričić FILIP i snaha TIJANA sa familijom

BLAŽO BATRIĆEVIĆ

448

Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno.

Boli to što ćeš sada da mi fališ i što ćeš uvijek biti taj neko koji mi nedostaje.

Počivaj u miru.

Tvoja supruga IVONA 450 Sa tugom u srcu opraštamo se od našeg strica

BLAŽA BATRIĆEVIĆA Teško nam je da prihvatimo činjenicu da naš jedini striko više nije sa nama.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Vole te tvoje ŽAKLINA, KRISTINA i DANIJELA 451

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

Dragoj tetki

Posljednji pozdrav

Посљедњи поздрав

MIRI KALUĐEROVIĆ

JELENI RADOŠEVIĆ

25

ИВАНУ ДАШИЋУ

porodica pok. BLAŽA LAKOVIĆA 437 Bila si nam uzor za sve lijepo, a tvoja toplina i ljubav ostaju da žive sa nama.

Posljednji pozdrav voljenoj strini

Posljednji pozdrav voljenoj jetrvi

Тужан је поздрав који не можеш чути. Твој часни живот и ведар дух остаје у трајном сјећању. Хвала ти на свему, мој Иване. Породици искрено саучешће.

Tvoji: SONJA, BRANKO i VANJA sa porodicama

ЉУБОМИР ВУКМИРОВИЋ са породицом

ĐORĐINI – ĐUKI ŠARANOVIĆ

ĐORĐINI – ĐUKI ŠARANOVIĆ

VESNA PAVIĆEVIĆ i ALEKSANDRA MRVALJEVIĆ

SLOBODANKA – BULA ŠARANOVIĆ sa porodicom

445 Posljednji pozdrav

439

438

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Posljednji pozdrav voljenoj sestri

361 Dragom

IVANU DAŠIĆU

IVANU DAŠIĆU Kada čovjek izgubi prijatelja koji je znao sve o ljudima i sve o vinima ostaje praznina koju je teško nadomjestiti. Jer to znanje ne može imati neko kome plemenitost, ljubav i dobrota nijesu intenzivna svakodnevica.

Hvala ti što sam mogao imati po neki tvoj dan.

LJUBO MITROVIĆ

444

VESNI

VESNI

Od STELE i MARKA sa porodicom

Od brata PERA, NOVKE i SAŠE

381

Svaka popijena čaša vina biće za tvoju dušu i sjećanje.

Počivaj u miru.

380

Dana 4. februara 2022. iznenada je preminuo u 75. godini života naš dragi

VINARIJA „RASPOPOVIĆ“

Dragi kume

370

MILIJA

BOŽIDAR Ilijin BOROZAN

Dragi moj kume

Četrdeset je tužnih dana prošlo a ja nikako da prihvatim da te nema i nikada neću moći.

Zašto si baš ti morao prvi da odeš i dalje se pitam.

Tvoj kum IVAN ADŽIĆ sa porodicom

U skladu sa epidemiološkim mjerama sahrana će biti obavljena dana 5. februara u 14 časova u selu Bokovo.

ĐOLE

446 Navršava se 40 dana od smrti mog brata

ILIJE Vidakovog DAMJANOVIĆA Voljeni nikad ne umiru.

Vječno ćeš živjeti u našim srcima.

431

Ožalošćena porodica: supruga VESNA, sin PREDRAG - PEĐA, ćerka ANA, sestre VASE, ROSE i ZLATE, sestrići RADE, RAJKO, ZORAN, VESKO i IGOR, sestrične RADMILA i IRENA i ostala mnogobrojna rodbina

Težak je ovaj rastanak sa tobom.

Dok živim živjet ćeš i ti, jer moj život i sve moje uspomene vezane su za tebe.

Srećan sam što sam te imao za druga i kuma.

Hvala ti za nesebičnu ljubav koju si pružio mojoj porodici i meni.

Počivaj u miru, dobri moj Đole.

Od GOJKA BELADE sa porodicom

443 432

Dragom

Sestra RADMILA MARTINOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav kumu

Posljednji pozdrav dragom komšiji

BOŽU Hvala Ti za sve godine prijateljstva.

Uz poštovanje, MILAN MARETIĆ sa porodicom 442

NIKOLI ŽARKOVIĆU Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Porodici iskreno saučešće.

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

PORODICA KAPIČIĆ

VJERA, MILOŠ, JOVANA, DEJANA ROGANOVIĆ 419

429

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

U subotu 5. februara 2022. prošlo je sedam bolnih dana otkako nas je zauvijek napustila naša dobra plemenita sestra

Dana 4. februara 2022. preminula je u 72. godini života, naša draga

Дана 4. фебруара 2022. у 79. години живота преминула је наша драга

ŠEFIKA CICA KAZAMANOVIĆ

СЕНКА Милошева ГЛАВАТОВИЋ

MILEVA Milike BOŠKOVIĆ

рођена Драговић

rođena Radulović Shodno epidemiološkoj situaciji sahrana će se obaviti u krugu porodice 5. februara u 13 časova na gradskom groblju Čepurci.

Саучешће примамо 5. фебруара у Фундини – Рашовићи од 10 до 14 часова када ће се и обавити сахрана. Кућа жалости: Стева Бољевића 117.

Napustila si nas tiho i mirno kakva si i bila cijelog života i otišla u neki bolji svijet, koji si ti sigurno zaslužila svojom dobrotom, toplinom, privrženošću koju si nesebično svima pružala.

Otišla si sa ovog svijeta, ali nikada iz naših srca. Čuvat ćemo te od zaborava.

NANICA, IDA, FADO

Kuća žalosti: Ul.V Proleterske br. 9, Drač – Podgorica.

Ožalošćeni: sin DAVOR, kćerke MILANKA, MIRA, BISERKA i ŽELJKA, brat RAJO, bratanić SAŠA, sestre JELENA, VUKA, DANA i BOSA, snaha STANKA, unučad SPASOJE, STEFAN, MITAR, LUKA, BALŠA, JELENA, DALIBOR, DARKO, praunuka ELENA, bratanične, đever, zaova, jetrva, đeveričići, đeverične, zaovične i ostala mnogobrojna rodbina BOŠKOVIĆ i RADULOVIĆ

Ожалошћени: сестре ДАНИЦА и ЈУЛКА, ђевер ЂОРЂИЈЕ, јетрве ЈОВАНКА, СЛАВИЦА и ЗОРИЦА, снаха СЕНКА, ђеверичићи МИШКО и МИЛУТИН, ђеверична ВАЊА, братанић, братаничне, сестрићи, сестрична, заовичићи и остала родбина ГЛАВАТОВИЋ и ДРАГОВИЋ

391

Четрдесет је дана од смрти моје вољене сестре

367

436 Posljednji pozdrav našem dragom

BORU IKOVIĆU

ЈЕЛЕНА Милутинова РАДОШЕВИЋ рођена Кнежевић

od svastike BEBE DRAGOJEVIĆ sa porodicom

440

ДАФИНЕ – ДАКЕ АЏИЋ

Дана 4. фебруара 2022. у 84. години преминула је наша

Испраћај драге нам покојнице ће бити 5. фебруара са градског гробља Чепурци у 12.30 часова. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова на сеоском гробљу у селу Сеоштица – Братоножићи. Кућа жалости: Косте Рацина 23.

Тужни су ови дани без тебе. Недостаје ми твој лик, твоја љубав и пажња којом си ме несебично обасипала. Била си ми велика подршка у животу и непогрешив савјетник у свакој ситуацији. Отишла си у загрљај наших родитеља, сестара и сестричине а мени оставила сјећања и успомене на дане заједничких радости и брига и понос на твоје људске особине и доброту која те красила.

Почивај у миру, благородна душо. Сестра СПАСЕНИЈА и зет РАЈКО

Posljednji pozdrav dragom Ожалошћени: синови ЗОРАН, ЖАРКО и РАЈКО са породицама, сестра ДУШАНКА, брат МИЛИНКО и остала родбина РАДОШЕВИЋ и КНЕЖЕВИЋ

434 Navršava se četrdeset tužnih dana od smrti našeg dragog i voljenog oca i djeda

430

BORU IKOVIĆU S tugom se opraštamo od tebe, dragi Boro.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

U subotu 5. februara 2022. navršavaju se četiri godine otkako te nema

Porodica pokojnog RAJA VUKČEVIĆA 441

DRAGUTINA – DRAGA VUKIĆA Dragoj

VLADIMIR - VLADO TOMOVIĆ

MILICI Posljednji pozdrav

Prolaze dani i godine, jedini naš Vakica, ali vrijeme ne liječi rane.

U istoj boli patimo, u istoj žali umiremo, a živimo. Sve nam više nedostaješ, sve te više želimo.

Ostaje nam samo da čuvamo lijepe trenutke provedene sa tobom, palimo svijeće za tvoju dušu i čekamo kada ćemo se makar u snu sresti i biti na trenutak srećni sa tobom.

Volimo te!

Prepuni smo tuge zbog tvog odlaska, ali smo ti zahvalni na bezgraničnoj ljubavi, požrtvovanju i podršci koju si nam uvijek pružao, kao i na nesebičnosti i ljudskosti kojom si obilježio svoje trajanje. Tvoju podršku osjećamo i znamo da i sada paziš na nas.

Neka te čuvaju anđeli!

EMICA 366

BUBA, MIMA, NIKOLA, KAĆA i PAVLE Majka MARIJA i sestra JELENA sa porodicom

e-mail: oglasno@t-com.me 433

435

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

Dana 4. februara 2022. u 73. godini ispustio je svoju plemenitu dušu naš voljeni

Obavještavamo da je preminula 3. februara 2022. godine

27

Моја мајка, мој светионик, брзо и прерано отишла је из мог живота

МИЛЕВА Милике БОШКОВИЋ рођена Радуловић

BORISLAV – BORO Savov IKOVIĆ

STANKA Savova VULIĆEVIĆ rođena Maraš

Saučešće primamo u gradskoj kapeli Danilovgrad, dana 5. februara od 12 do 14 časova, nakon čega će se obaviti sahrana u porodičnoj grobnici na Jelenku.

Kuća žalosti: Kruščica bb – Danilovgrad.

Sahrana je obavljena 4. februara u krugu porodice.

Чувала сам те љубављу и брижношћу, вјерујући да те моја снага може сачувати. Побиједиле смо заједно све болно и тешко што нам је живот ставио испред нас. Радовала сам се свакој побједи која нам је давала снагу да живот живимо достојанствено. Сада ми остаје успомена на топлину твоје душе и сјећање на љубав којом си ме увијек чувала. Твоја кћерка МИРА, унуци СТЕФАН и ЛУКА, праунука ЕЛЕНА 420

Ožalošćeni: supruga RADMILA– Rada, ćerka ANA, sinovi IGOR i DANILO, snahe ZORKA i DANIJELA, sestre CAKA, TARA i GAJA, braća i sestre od stričeva, tetaka i ujaka, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, unučad i ostala mnogobrojna rodbina

Ožalošćeni: sinovi SLOBODAN i MIODRAG

363

МИЛЕВА Милике БОШКОВИЋ

342

Dana 4. februara 2022. poslije kraće bolesti u 91. godini preminula je naša draga

рођена Радуловић

Тешко је описати ријечима колико нам недостају твоја љубав и пажња. Чуваћемо вјечно успомену на тебе кроз све племенито чему си нас учила и преносила на нас, драга баба.

Posljednji pozdrav

Твоја унучад: СПАСОЈЕ, ЈЕЛЕНА, СТЕФАН, ДАЛИБОР, МИТАР, ЛУКА, БАЛША и праунука ЕЛЕНА 421 Драга мајко

BORU IKOVIĆU

DANICA Brankova GAŠEVIĆ rođena Gracun

Shodno epidemiološkim mjerama, saučešće će se primati dana 5. februara od 11 do 14 časova u gradskoj kapeli u Kolašinu, kada će se obaviti sahrana na gradskom groblju.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

DRAGA VUKČEVIĆ

МИЛЕВА Милике БОШКОВИЋ рођене Радуловић

426

Тежак је опроштај од тебе, ломи се дио живота, одлази снага и сигурност којом си ме чувала. Остајеш вољена и никад заборављена.

Ožalošćeni: sinovi MIODRAG i ŽELJKO, kćerke BOSILJKA CICA i NEVENKA, brat VIDO, sestra DRAGICA, snaha VESNA, unučad, praunučad i ostala rodbina GAŠEVIĆ i GRACUN

423

Твоја кћерка ЖЕЉКА, зет ЉУБО, унучад ЈЕЛЕНА, ДАРКО и ДАЛИБОР

Отишла је на вјечни пут моја мајка 353

DANICA GAŠEVIĆ

Posljednji pozdrav dragoj

Majko, neka tvoja blažena duša vječno počiva u krilu Gospodnjem jer si to zaslužila. Hvala ti što smo se ponosili tobom.

МИЛЕВА Милике БОШКОВИЋ рођена Радуловић

Sin MIODRAG sa porodicom

Поносна на све оно најбоље што си уткала у наше животе, чуваћу те љубављу заувијек од сваког заборава.

354

Твоја кћерка БИСЕРКА, зет ЉУБО и унук БАЛША Отишла је тихо и нечујно на вјечни починак моја мајка

DANIJELI RAKOČEVIĆ – MEDOJEVIĆ

Тихо и ненадано отишла је моја мајка, мој анђео чувар

Živeći dostojanstveno i časno, bila si uzor kako se biva u skladu i miru sa sobom.

Ljepota tvoje jednostavnosti, čar osmijeha i širina tvoje duše, živjeće u sjećanjima svih nas, koji smo te voljeli i cijenili.

Počivaj u miru, draga Daco.

МИЛЕВА Милике БОШКОВИЋ рођена Радуловић

Живот послије тебе биће ускраћен за љубав, њежност и сигурност којом си ми несебично даривала. Чуваћу те у срцу од сваког заборава.

UDRUŽENJE GEŠTALT PSIHOTERAPEUTA CRNE GORE

Твоја кћерка МИЛАНКА, зет ЗОРАН, унуци СПАСОЈЕ и МИТАР 422

368

424

МИЛЕВА Милике БОШКОВИЋ рођена Радуловић

Била си мој ослонац и моја снага. Тешка је спознаја да живот испред мене неће бити заштићен бедемом твоје љубави.

425

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Твој син ДАВОР

28

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav najboljoj majci i supruzi

Subota, 5. februar 2022.

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

JELENI V. PAVLIĆEVIĆ Bila si nam sve na svijetu. Nikada te nećemo zaboraviti.

Tvoj prerani odlazak je ostavio vječnu ranu u našim srcima.

Počivaj u miru, a mi ćemo vječno tugovati za tobom.

Posljednji pozdrav dragom ocu, đedu i prađedu

Posljednji pozdrav iskrenom prijatelju

Tata, hvala ti što si uvijek bio moj oslonac, izvor najveće ljubavi i sigurnosti, a svoju unučad volio iznad svega.

Nedostajaće nam tvoja plemenitost.

389

UROŠ, DESANKA, SVETLANA MARTINOVIĆ i SANDRA STANOJEVIĆ

Šćer IVANA, unučad VANJA i DRAŽEN i praunuka ELENA 412

Tvoji sin STEFAN i suprug VESELIN Posljednji pozdrav

362

Posljednji pozdrav dragom đedu

Posljednji pozdrav najboljoj i najljepšoj majci

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

ĐOKU PAVIĆEVIĆU Hvala ti za svu ljubav i podršku koju si nam pružio.

Počivaj u miru, mi ćemo te đede čuvati od zaborava.

Počivaj u miru, voljeni prijatelju.

JELENI V. PAVLIĆEVIĆ Draga majko, mnogo mi nedostaješ.

Volim te najviše na svijetu.

MILAN KRŠIKAPA sa porodicom 413

388 Posljednji pozdrav dragom komšiji

Posljednji pozdrav

Tvoji: VANJA, SARA, DRAŽEN i IVA

Posljednji pozdrav dragom

Tvoj STEFAN 359 Posljednji pozdrav dragoj našoj

ĐOKU PAVIĆEVIĆU Hvala ti za svu pažnju i iskreno prijateljstvo.

Počivaj u miru, prijatelju.

PREDRAG GLENDŽA sa porodicom

JELENI V. PAVLIĆEVIĆ S poštovanjem i sa puno ljubavi čuvaćemo te od zaborava, anđele naš.

Voljeni nikada ne umiru.

390

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

ĐOKU

VESKO MARTINOVIĆ sa porodicom 418

Počivaj u miru.

Sestra LALA, zet MAJO sa porodicom 414 Posljednji pozdrav dragom ujaku

Posljednji pozdrav dragom

Tvoji svekrva RADMILA i zaova VESNA 358

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

ĐOKU

Dragi tata,

Od ŽARKA, VJERE, NELE i MILENE

Pamtićemo svaki trenutak proveden sa tobom i čuvati tvoj vedri lik u trajnom sjećanju.

BALŠA, ANDREJA i MARTA

360

Posljednji pozdrav dragom kolegi

415 Posljednji pozdrav dragom bratu, ocu, svekru i đedu

IVICA BRAJKOVIĆ Zauvijek ću pamtiti čistotu tvoje duše, blagi duh i priče iz mladosti kojima si vedrio lica mnogih. Sve što ti nisam uspjela reći, isplakala sam. Čuvam te od zaborava...

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

Tvoja ANA MARIJA 410

GORANU PAVLOVIĆU - FERIJU

Tvoj vedri duh i dobra duša zauvijek će biti u našim srcima.

Počivaj u miru!

Dragi

Tvoji: MILIJA, IGOR, LIDIJA i SARA 416 Posljednji pozdrav dragom

VLADO

KOLEKTIV INSTITUTA ZA GRAĐEVINARSTVO

Hvala ti na dugogodišnjem iskrenom prijateljstvu.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

ĐOKU PAVIĆEVIĆU

KRSTO GUDELJ sa porodicom 364

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Više nisi sa nama, ali ćeš uvijek biti u našim srcima.

020-202-455, 020-202-456

395

Unuka IVA, praunuka HANJA i zet MARKO 417

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

Dana 4. februara 2022. u 73. godini preminuo je naš dragi

Dana 4. februara 2022. u 70. godini preminula je naša draga

DUDI

MIODRAG Nikolin KOVAČEVIĆ MILICA pok. Radomira LABOVIĆ rođena Zonjić

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti u krugu uže porodice 5. februara na mjesnom groblju Kralje - Andrijevica u 14 časova.

Kuća žalosti : Mosorska 11 - Podgorica.

Pokojnik će biti izložen u gradskoj kapeli u Nikšiću dana 5. februara od 10.30 do 12.30 časova, kada polazimo za Spilu Grahovsku, gdje će se obaviti sahrana u 14 časova

Prošle su dvije tužne godine, dušo naša. Živimo u bolu, čuvajući uspomene i sjećanja na tebe.

S ponosom te čuvamo u našim srcima zauvijek.

Ožalošćeni: brat ČEDO, snahe JAGLIKA i OLGA, sinovci: LJUBIŠA, VELIBOR, NIKOLA i BOŽIDAR, sinovice: SONJA, ZORICA, SVETLANA, JADRANKA i SANDRA i ostala rodbina

Ožalošćeni: ćerke DANIJELA i ZORICA, sin MILINKO, sestra STANA, zet BOJAN, unučad i ostala mnogobrojna rodbina LABOVIĆ i ZONJIĆ

347

394

Посљедњи поздрав

Posljednji pozdrav dragom

Tvoji: UJO, UJNA, MILICA i LUKA

373 Četrdeset je dana od smrti

MIJU KOVAČEVIĆU ČEDOMIR i NOVKA MILOVIĆ sa porodicom 406

МИЛИЦА ЛАБОВИЋ

POMENI MILENKA - MIKA DAMJANOVIĆA

Navršavaju se dvije godine od kada nas je napustio naš voljeni

КОЛЕКТИВ ОРДИНАЦИЈЕ „ ДЕНТАЛАБ“

Supruga BLANKA, ćerke JELENA i JASNA, unuci MATIJA i DAVID i zet MILOŠ

DUŠAN DRECUN

411 Dana 4. februara 2022. u 76. godini preminula je naša

Vrijeme nije i nikad neće zacijeliti naše rane. Ovakva bol se usidri duboko u srcu i tu zauvijek ostaje. Mnogo je pitanja koja postavljamo sebi a na koje nikada nećemo naći odgovore.

Zašto si ti imao ovakvu sudbinu? Šta uopšte znači: „nikad ne preboliš, samo naučiš da živiš sa tim“? Kako se uči živjeti sa bolnim gubitkom, suzom u oku, ranom na srcu i prazninom u duši?

336 Prošlo je četrdeset dana od smrti našeg dragog

I kakav je to život?

BRANISLAVA Blažova NENADIĆ

Sahrana je obavljena u krugu najuže porodice na mjesnom groblju Bilo.

Trebali bi biti zahvalni na skoro 17 godina provedenih sa tobom u ljubavi, sreći, zagrljajima i šalama ali i dalje su nam najjača i najčešća sjećanja na tebe u periodu liječenja od opake bolesti. Pokušavamo sebi pomoći razmišljajući koje si nam lekcije svojom dostojanstvenom borbom i željom za životom dao, koje smo vrijednosti spoznali i upravo to nam daje snagu da dignemo glavu i krenemo nekako u novi dan.

Tužni i ponosni,

MILENKA DAMJANOVIĆA Uvijek ćemo te se sjećati sa tugom i poštovanjem.

Sestra STANKA, zet SVETOZAR, sestrična NATAŠA i sestričić NEBOJŠA JOVANOVIĆ

Ožalošćena PORODICA

Tvoji RODITELJI i BRAĆA

375

e-mail: oglasno@t-com.me 405

428

29

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

Tiho i nepovratno prolazi četrdeset dana od kada je otišao iz naših života

Dana 5. februara 2022. godine navršava se 40 dana od smrti mog voljenog oca

i

13 godina i 5 mjeseci od smrti moje voljene majke

ILIJE DAMJANOVIĆ

MIODRAG - DRAGAN Novakov PEJOVIĆ Tu đe se život završio sjećanja počinju da žive, ona su još svježa i teška, bole, bole uspomene, praznina koja nikada neće biti popunjena, bole riječi koje ne rekosmo. Ni godine a ne četrdeset dana ne mogu biti lijek već samo nijemi svjedok naše velike muke i tuge. Život nestade u trenu i zla sudbina nam uze oslonac, sigurnost, toplinu i sreću porodičnog života.

Dragan se odmorio, nama je ostavio lijepe uspomene. Dobrotom duše, toplinom srca i ljepotom zajedničkog života zaslužio je da ga sa ljubavlju i uvažavanjem dovijeka pominjemo. Ostavio nam je i veliku obavezu da čuvamo ljudske vrijednosti koje je on za života primjenjivao i poštovao. Možemo se ponositi njegovim mirnim, skromnim i časnim životom. Neka njegova blaga i iskrena duša počiva u miru.

Dirnuti pažnjom i iskrenim saosjećanjima onih koji na bilo koji način – prisustvom, telegramima ili porukama podijeliše sa nama tugu i bol izražavamo vječnu zahvalnost.

Porodica će u neđelju u 10 časova posjetiti Draganovu vječnu kuću na mjesnom groblju Milošev Dub – Baloči.

KOSE

Dragi tata, dani prolaze a ja učim kako da živim bez tebe.

Teško je riječima opisati bol i prazninu koju osjećam od kada nijesi sa mnom. Nedostaješ mi, nedostaje mi tvoje veliko i plemenito srce koje je bilo puno ljubavi i topline za sve. Bio si primjer bezgranične ljubavi, dobrote i plemenitosti.

Majko – Ćiro moj, vrijeme ne briše sjećanje niti smanjuje bol i tugu za tobom.

Ponosna sam što sam Vas takve imala. Neka Vas u tišini vječnog mira čuvaju anđeli i prati moja ljubav koja je jača od vremena i zaborava.

Voli Vas, Vaša MIRA

496 Navršava se četrdeset dana od od smrti našeg dragog oca, svekra i đeda

Ožalošćena porodica PEJOVIĆ

404

Danas je tri godine od kada nas je napustila naša draga

ILIJE Vidakovog DAMJANOVIĆA Dana 5. februara 2022. godine navršava se 40 dana od smrti našeg oca, svekra i đeda

i

13 godina i 5 mjeseci od smrti naše majke, svekrve i babe

Dragi tata, tajo, ćale, đedo, bio si i ostao naš ponos i životni putokaz.

Nikada te nijesmo nazvali po imenu jer tvoji roditeljski i ljudski kvaliteti su nas naučili šta znači ljubav, poštovanje, poštenje, drugarstvo i solidarnost. Na svemu tome ti doživotno hvala, a mi ćemo nastaviti dalje putem kojim si ti živio.

Neizmjerno hvala svima koji prisustovaše posljednjem ispraćaju našeg dragog Ilije, kao i svima koji izjaviše saučešće lično, telegramom ili telefonom.

OŽALOŠĆENA TVOJA PORODICA

LJUBIČICA 398 Zauvijek ćemo te pamtiti po svemu dobrom i plemenitom. Živjećeš vječno u našim srcima.

Počivaj u miru.

DAMJANOVIĆ

Ćerka SANJA, zet DEJAN, unuke ANDREA i JANA, unuk VUK 378 IN MEMORIAM 5. 2. 2021 – 5. 2. 2022.

KOSE

ILIJE

Petog februara se navršava najtužnija godina dana od kada nije sa nama naš najdraži i nikad prežaljeni sin i brat

Dragi tata, vrijeme prolazi ali bol i tuga ostaju. Tvoj časni i dostojanstveni život, skromnost, plemenitost i ljubav koju si nam pružao zaslužuju naše doživotno poštovanje, a mi ćemo nastaviti putem koji si nam ti ostavio.

Draga Koka, tvoje veliko i plemenito srce bilo je puno ljubavi i topline za sve nas. Nedostaješ nam u svakom trenutku.

VLADAN POPOVIĆ

Ožalošćeni: sinovi MIROSLAV i MIODRAG, snaha NADA i unučad MILICA, IRINA, MILOVAN, NIKOLA i MARKO

VLADAN POPOVIĆ Tu si.

Grlimo te mislima i snovima.

Ne damo ti da odeš!

384

Tetka MIRA i braća: DEJAN i MARKO POPOVIĆ

397 Dana 5. februara 2022. navršila se godina dana od smrti mog voljenog sinovca

Godinu dana od kada nas je napustio naš

Nema Te, a svuda si oko nas. Živiš kroz najljepše uspomene.

Naše ranjene duše spas i utjehu traže u ponosu na Tvoju bezgraničnu ljubav, dobrotu i plemenitost. Čuvamo te kao najveće blago u našim srcima...

Tamo gdje zaborav nikad ne dolazi!

Porodica će tvoju vječnu kuću posjetiti u subotu, 5. februara u 10 časova.

Tuguju za tobom: otac CARO, majka MIRA, i sestre IRENA i STELA

VLADA VLADAN POPOVIĆ S puno ljubavi i poštovanja čuvaćemo uspomene na tebe.

382

Stric MIODRAG sa porodicom

Prođe tužna i teška godina kako nas napusti, voljeni moj Vlado.

Počivaj u miru, neka te anđeli čuvaju.

383

Tvoj striko RAJKO

385

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

Navršilo se 40 dana od smrti naše drage i voljene

Dana 8. februara 2022. godine navršava se 40 dana bola i tuge od kada nas je napustio naš suprug, otac, svekar i đed

31

Дана 6. фебруара 2022. године навршава се четрдесет дана од смрти нашег драгог

ILIJA - IDŽO Mihailov STANOJEVIĆ

VESNE Dušanove DUMOVIĆ – BOKAN

Teško je prihvatiti istinu da si nas iznenada i prerano napustio.

Tvoja neizmjerna ljubav i briga za sve nas vječno će nam nedostajati.

Neka te anđeli čuvaju u carstvo nebesko.

U subotu 5. februara u 10 časova uža porodica će posjetiti Idžovu vječnu kuću.

Tvoji: JELICA, TIHOMIR, MIODRAG, SVETLANA, NIKOLA i STEFAN

Zauvijek će biti u našim srcima i najljepšim uspomenama.

351

Četrdeset dana je od smrti

i

ЋОРАЦ Николин РАДОСЛАВ

Тога дана у 9 часова породица ће посјетити његову вјечну кућу на гробљу у Дапсићу. Када нам оде неко драг не боли смрт већ боли оно што иде послије. Боли то што знамо да никада више нећемо бити заједно, што ћеш свуда да нам фалиш и што ћеш увијек бити тај неко који недостаје.

Jedanaest mjeseci od smrti

OŽALOŠĆENA PORODICA

ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ

MILOŠA

407

LJUBICE RADULOVIĆ

427 Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog brata i đevera

Godina dana je od kada nas je napustila naša draga Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu i prazninu za vama.

Počivajte u miru, a mi ćemo vas vječno čuvati od zaborava.

Sinovi: RADOVAN i NENAD, snaha DANKA, unuke ŽANA i ŽELJKA sa porodicom 350

GORDANA Kostina ŽUNJIĆ

Nedostaješ u danima koji su prošli.

S ljubavlju nosimo sjećanja na tebe u danima koji dolaze.

Počivaj u miru.

Dana 6. februara u 10.30 časova porodica će posjetiti njenu vječnu kuću u Danilovgradu.

S ljubavlju i poštovanjem,

DRAGA VUKIĆA

Četrdeset je dana od kada nas napusti naš otac, svekar i đed

MILOŠ RADULOVIĆ

Bio si čovjek široke duše i velikog srca u kojem je bilo mjesta za sve. Neka tvoja dobra i plemenita duša plovi nebeskim morima i okeanima, a mi ćemo te nositi u našim srcima zauvijek.

Tvoju dobrotu i vedri lik s poštovanjem ćemo čuvati od zaborava.

Počivaj u miru.

Tvoji: MIRO, MILICA, JELENA, ANĐELA, MAJA, IVANA i ANA 386

TVOJA PORODICA

MIĆO i LOLA

Dana 8. februara 2022. navršava se tužnih godinu dana od kada nas zauvijek napusti naša draga, voljena i nikada neprežaljena ćerka, majka i sestra

345

393 Четрнаест година је од смрти наше мајке

NATALIJA KORDIĆ

Četrdeset dana je od smrti mog dragog i voljenog strica

Tejo, počivaj u vječnom miru.

Ožaloščeni: majka MILEVA, otac MILAN, sinovi JURICA i ČASLAV, braća JOVAN i VUKAŠIN sa porodicom, sestre STANKA, VESELINKA i NADA sa porodicom 365

ЗОРИЦЕ Борове ВУЈАЧИЋ рођ. Ковачевић

DRAGA VUKIĆA Pet godina je od smrti našeg voljenog Hvala ti na nesebičnoj pažnji i dobroti kojom si darivao mene i moju porodicu. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Мајко, вјечност прође уз тугу и бол за тобом, уз тако велику жељу да си и данас са нама. Много нам фалиш, мајко.

Заувијек твоји МИЛИЦА и НИКОЛА са породицама 377

BRANKA Ilijinog ILIČKOVIĆA Bio si iskreni prijatelj svima, a svojoj porodici primjer poštenja, odanosti i podrške.

Zauvijek ožalošćena, TVOJA PORODICA 352

KSENIJA ĆETKOVIĆ sa porodicom

346

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

Pola je godine od smrti naše voljene majke

Majko

MIRE ILIĆ SLAVKA ĐUROVIĆ rođena Milonjić Dobra, Plemenita, Naša danas je sedam dana od kada si otišla u Nebesko Carstvo, Spavaš među Anđelima, a Ti si bila Anđeo na Zemlji! Kod nas je sada zima i tišina, pitamo se zašto nas je prekrio mrak.

Razmišljamo stalno o tebi. Tvoje hrabro držanje, prkosno gledanje smrti u oči i ćutanje o bolu koji si junački podnosila… bolne su nam uspomene na te trenutke.

Kako vrijeme prolazi, shvatamo da si cijelo vrijeme brinula o nama i o našim osjećanjima. „Da se djeca ne nerviraju“, „Samo kad ste mi vi dobro“, znala si da kažeš, pa je tako bilo i u najtežim trenucima i do samog kraja. Takva hrabrost u svim životnim trenucima i požrtvovanost za svoju porodicu je rijetka, a mi smo ponosni što si bila baš naša i baš takva.

Pričamo stalno o tebi. O našim uspomenama, anegdotama kojih se prisjećamo i prepričavamo tvojim unukama, tvojim „ljepoticama“. Često te, sa ljubavlju, pominju i pamte srećne i bezbrižne dane koje su provodile sa tobom. Ostaje žal što ih nije bilo mnogo više.

Nemoj da brineš, dobro smo, zajedno i složno, kao što si nas naučila.

Nedostaješ nam, volimo te beskrajno, nastavi da nam dolaziš u snove.

Tvoje neutješne ćerke BILJANA i LJILJANA Tvoji MLADEN, DIJANA i MIRKO sa porodicama

337

369

Четрдесет дана ће од уснућа у вјечни сан, наше драге мајке, баке, супруге и свекрве

BOŠKO MILONJIĆ

BOŠKO MILONJIĆ

Dragi tata, ne mogu se pomiriti sa tim da me više nikad nećeš dočekati kao i ispratiti.

Uspomena na tvoj blagi osmijeh, toplu riječ i dobrotu ostaće zauvijek u našim srcima.

Tvoja ćerka VANJA, tvoji unuci BALŠA i DANILO i zet ZORAN

Dragi Bole, prođe četrdeset dana od kada nisi sa nama. Bio si uzoran suprug, otac, a najviše đed.

Dani prolaze a mi i dalje se navikavamo da živimo bez tebe. Teško je pomiriti se sa bolom i istinom da nisi više sa nama. Ljubav, toplina i pažnja koju si nam nesebično pružao ostaće zauvijek u našim srcima.

U krugu najuže porodice posjetićemo njegovu vječnu kuću.

344 Četiri godine od smrti naše drage majke

ДАФИНЕ АЏИЋ Била си наш велики ослонац у животу, извор несебичне љубави, топлине и разумијевања. Као што си тихо живјела, нечујно си отишла у вјечност. Бако, недостаје нам твоја пажња и њежност коју си нам стално пружала. За све ти велико хвала, што смо те такву имали и са тобом живјели. Почивај у миру, а ми ћемо лијепа сјећања и успомене проведене са тобом чувати од заборава.

Supruga STANKA, sin VLADICA, snaha NEVENKA i unuka UNA Твоји синови ДАЛИБОР, ДАНИЛО, ИВАН са породицом и супруг НИКОЛА 348

343 Devet je godina od smrti

MILEVA M. MUGOŠA Tvoja dobrota, hrabrost i čestitost ostaće trajno u našim srcima.

Nikada te nećemo zaboraviti.

STANISLAVKA – STANKA Nikolina MARĐONOVIĆ rođena Đurović

ŽELJKO, PETAR i STANKA sa porodicama 340

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

387

Tvoj suprug NIKOLA

DAFINA ADŽIĆ Otišla si tiho, nečujno kao što si i živjela. Tvoje mjesto ostaje prazno, a tvoja dobrota i ljubav se neće zaboraviti. Dok živimo živjećeš u našim srcima.

VANJA, TIHANA, SEKA i BRANO 349

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

Navršava se tužna godina od kada nije sa nama naša mnogo voljena

33

Godina će od smrti naših dragih

RUDOVIĆ

RUDOVIĆ

SAVO

SONJA Svetozara – Cicka VUKČEVIĆA

Draga Sonja, ponosu naš i velika tugo naša, kako vrijeme prolazi sve teže prihvatamo stvarnost da naučimo da živimo bez tebe.

Tvoja dobrota, pažnja i ljubav kojom si nas obasipala cijelog života, zaslužila je da te zauvijek sačuvamo od zaborava.

Počivaj u miru, anđele naš i neka te anđeli čuvaju.

U nedjelju 6. februara 2022. godine u 10 časova posjetiti ćemo tvoju vječnu kuću, okititi je cvijećem i zaliti suzama.

SRETO

VASKO

Shodno opštoj zdravstvenoj situaciji odlučili smo se objediniti sjećanje na vas, na vaš častan i skromni životni put, na sve one lijepe trenutke po kojima ćete ostati upamćeni, stoga će vaši najbliži u neđelju 6. februara u 10 sati na mjesnom groblju u selu Očinići posjetiti vašu vječnu kuću i pokloniti se sjenama.

Takođe navodimo da smo izdvojili novčani prilog koji će biti usmjeren za potrebe seoske infrastrukture.

NEVENKA i VESNA 403

Tuguju za tobom: suprug SVETOZAR, sinovi DAVOR i SIMO, snaha BILJANA i unučad ANDREA i MLADEN

SRETA P.

SAVA P.

Vrijeme koje prolazi ne donosi zaborav, već još veću ljubav i sjećanje na vas.

Ostat ćete voljeni i nikad zaboravljeni.

Prošla je godina dana od smrti naših voljenih

PORODICA RUDOVIĆ

402

371 Prošla je godina od kada nije sa nama naša majka, svekrva i baba

SAVA RUDOVIĆA

SRETA RUDOVIĆA

9. 2. 2022.

Tužno sjećanje na moju braću

24. 2. 2022.

Vrijeme ne može izbrisati uspomene i sjećanje na vašu pažnju i plemenitost. Nadam se da ste u rajskom vrtu, zajedno sa bratom Vaskom i sestrom Ljubicom, pronašli vječni mir.

SONJA Svetozarova VUKČEVIĆ Porodica pok. VASKA RUDOVIĆA Nekada ćutanje govori više od riječi.

Fališ nam puno.

SAVO RUDOVIĆ

SRETO RUDOVIĆ

355 Tvoji: DAJO, BILJA, DEA i MAKI

Dani prolaze, ali nijedan bez sjećanja na vas. Rane za vama, sestrom Ljubicom i bratom Vaskom vrijeme ne liječi.

Nadam se da ste zajedno tamo gdje pravednici počivaju.

372 Dana 5. februara 2022. navršava se dvije godine od smrti naše majke

SAVO RUDOVIĆ

Tuguje za vama sestra VIDOSAVA sa porodicom

9. 2. 2021 – 9. 2. 2022.

Bez obzira koliko je vremena prošlo, bol nikad ne prolazi.

Tata, jako mi nedostaješ.

SLAVKE Rajkove VIDAKOVIĆ

Tvoja NEVENKA 399

Dvije godine su prošle od kada nema tvog lika, glasa i tople riječi, majko. Stalno si nam u mislima i srcu. Kako vrijeme prolazi sve nam više nedostaješ.

SJEĆANJE

408 Godina dana je od smrti naših dragih

Tvoji: SVETLANA, NIKOLA i BOBAN sa porodicama

SAVO RUDOVIĆ 9. 2. 2021 – 9. 2. 2022.

339

Na godišnjicu tvoje smrti, hvala ti na svemu.

5. 2. 2013 - 5. 2. 2022.

SAVO RUDOVIĆ

SRETO RUDOVIĆ

Kćerka NEVENKA i zet ĐOKO 400 Čuvaćemo uspomenu na vas kroz sjećanja na vašu plemenitost, pažnju i iskrenost.

Počivajte u vječnom miru pored svoje sestre Ljubice i brata Vaska.

Dragi tata

ZDRAVKO ROLOVIĆ Deveta godina kako vrijeme dijelimo na prije i poslije tebe...

U svakom si dahu, misli i koraku. Ne prolaziš i nikad nećeš.

Uvijek i zauvijek tvoje, ANA-MARIJA, VANJA i SAŠA 335

SAVO RUDOVIĆ

Zet KRSTO, sestrične VESNA, TANJA, SANJA i DRAGANA

Bio si svjetlo u našim životima.

Vrijeme koje prolazi neće umanjiti sjećanje na tebe, osmijeh, toplu riječ i ljubav.

Počivaj u miru.

401

VESNA sa porodicom

409

34

Oglasi i obavještenja

Dragi brate i ujo

Subota, 5. februar 2022.

Draga baba

DANO Otišao si iznenada i ostavio nam veliku bol.

Nedostaješ nam...

Tvoju neizmjernu i iskrenu ljubav i toplinu vječno ćemo nositi u srcu i čuvati od zaborava.

Počivaj u miru.

Danas se navršava 40 dana otkad nije sa nama naša voljena

MILKA Tužan je ovaj pozdrav koji ti nećeš čuti!

Ponosni smo što smo odrastali uz dvije najbolje babe na svijetu.

Počivaj u miru, naša voljena bako.

Tvoji: SPOMENKA, IVAN, ANA, JOVANA, MILENA i BATO

MILOŠ, MARIJA, MIRJANA i MARIJANA

MILKA Blagojeva JOKIĆ

Dani prolaze a bolna stvarnost da nijesi više sa nama ostaje.

Bila si čvrst oslonac, uzor časnog i poštenog života do posljednjeg dana.

U mislima nam je tvoj lik, u duši bol i tuga u očima suze.

Počivaj u miru, a naša ljubav je jača od vremena i zaborava.

338

357

Prošlo je 40 dana bez tebe, voljeni naš

Navršava se 40 dana od kada je umro voljeni brat TVOJA PORODICA

ILIJA Vidakov DAMJANOVIĆ

DANILO LJUMOVIĆ

Iz Čeva

Bol i tuga se ne pišu, već se nose u srcu i duši. Živjećeš zauvijek u našim srcima.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru i neka te anđeli čuvaju.

Brate, nemoćni smo da promijenimo tužnu stvarnost, ali prazninu koju si ostavio pokušavamo da nadomjestimo uspomenama iz srećnih dana.

Naša je obaveza da te čuvamo od zaborava i da zauvijek ostaneš u našim srcima i mislima jer si Ti to zaslužio.

Počivaj u miru kod supruge Kose, brata Radosava i naših roditelja.

Tvoji najmiliji MILICA, NADA i PREDRAG

Brat VOJO, snaha BOSILJKA, sinovci VIDAK i ALEKSANDAR

376

334

Draga majko, 40 dana bez tebe

392

MILKA B. JOKIĆ Prošlo je 40 dana otkako nas je napustio naš dragi Ljudske vrijednosti, koje su te krasile kao temelja i stuba oko kojeg se okupljala familija koja te je voljela, ne mogu se lako iskazati.

Ostaješ, majko, vječna da sanjaš na nebu osvjetljavajući nam puteve kojima ponosno koračamo jer smo takvog roditelja imali.

Tvoji RADOVAN i VERA

RADOJE Boškov NIKČEVIĆ

RUŽICA DRAGOVIĆ

Majko, Navršava se pola godine od kada si otišla.

Iz dana u dan nedostaješ nam sve više.

U mom svijetu tvoja dobrota i mudrost nemaju alternativu. Utjeha mi je što svi kažu da si bila veliki čovjek.

Hvala ti na svemu, majko nad majkama.

Počivaj u miru, anđele moj.

356 Dani prolaze, ali nijedan bez sjećanja na tebe, na tvoju dobrotu koju sa ponosom pominjemo. Sjećanje na tebe budi samo pozitivne misli i emocije. Ostavio si dubok trag u našim srcima i smjernice kako treba ići kroz život. Nedostaješ... Prazninu pokušavamo nadomjestiti uspomenama na zajedničke dane života. Ponosni smo što smo te imali baš takvoga.

Počivaj u miru,

Dragom mužu

tvoji unuk PETAR, unučica ALEKSANDRA, kćerka IVANA i zet MILORAD JABLAN Tvoja ćerka SNEŽANA DIDANOVIĆ 379 374

MOMČILU - MIŠU SAMARDŽIĆU Dana 5. februara 2022. su dvije godine od kada nema tvog lika, glasa i tople riječi. Stalno si mi u mislima i u srcu. Nedostaješ puno.

341

Tvoja usamljena SLAVKA

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. februar 2022.

CRNA GORA JAVNI IZVRŠITELJ IVAN SEKULIĆ BIJELO POLJE I.br.825/2017 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca „ERSTE BANK“ AD PODGORICA, ul.Arsenija Boljevića br.2a, Podgorica, PIB: 02351242, koga zastupa punomoćnik Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv solidarnih izvršnih dužnika 1.Raščanin Željka iz Bijelog Polja, ul.Slobode br.8, i 2. Kljajić Desanke iz Bijelog Polja, ul.M.Šćepanovića br.IV/4, radi naplate novčanog potraživanja, dana 04.02.2022.godine, shodno čl.45 ZIO-a

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

J A V N O O B J A V LJ U J E

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca „ERSTE BANK“ AD PODGORICA protiv solidarnih izvršnih dužnika 1.Raščanin Željka i 2. Kljajić Desanke, na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Bijelom Polju poslovne oznake P.br.806/11 od 25.05.2012.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja I.br.825/2017 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja, nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena solidarnim izvršnim dužnicima 1.Raščanin Željku – Rješenje javnog izvršitelja Ivana Sekulića I.br.825/2017 od 20.12.2021.godine, i 2.Kljajić Desanki - Rješenje Osnovnog suda u Bijelom Polju I.br.115/14 od 21.03.2014.godine, Zaključak o nastavku postupka javnog izvršitelja Ivana Sekulića I.br.825/2017 od 24.05.2017.godine i Rješenje javnog izvršitelja Ivana Sekulića I.br.825/2017 od 20.12.2021.godine.S’ tim u vezi potrebno je da se solidarni izvršni dužnici 1.Raščanin Željko i 2.Kljajić Desanka u roku od tri dana obrate ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće solidarni izvršni dužnici.

U Bijelom Polju, Javni izvršitelj Dana 04.02.2022.godine Ivan Sekulić

Poslovni broj : Iv.br.1732/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Top logistics” iz Podgorice, koga zastupa Petrović Dragoljub advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika DOO “ Destinatus” iz Podgorice, adresa sjedišta ul.Ljubović br.4, PIB:03263029, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 449,86 eura a, u smislu člana 45 ZIO-a dana 04.02.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik DOO “ Destinatus” iz Podgorice, sa adresom ul.Ljubović br.4 , u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istim uručilo Rješenje Iv.br.1732/21 od 31.08.2021.godine sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 04.02.2022.godine

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ ŠURANJ ,ZGRADA LOVĆEN OSIGURANJA BROJ:IV-2135/2021 KOTOR, 04.02.2022.GODINE Javni izvrsitelj Branka Samardžić iz Kotora u izvrsnom predmetu izvrsnog povjerioca MONTELL DOO CETINJE ,koga zastupa adv.Muratović Orle iz Podgorice, protiv izvrsnog duznika V&H VICTORY DOO BUDVA ,ŽRTAVA FAŠIZMA 61 ,BUDVA ,radi naplate novcanog potrazivanja , na osnovu vjerodostojne isprave fakture-računa, u smislu člana 45.ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Da je kod ovog Javnog izvrsitelja u toku izvrsni postupak na predlog izvrsnog povjerioca MONTELL DOO CETINJE ,koga zastupa adv.Muratović Orle iz Podgorice, protiv izvrsnog duznika V&H VICTORY DOO BUDVA ,ŽRTAVA FAŠIZMA 61 ,BUDVA, a istome nije bilo moguce uruciti rjesenje o izvrsenju broj IV-2135/2021 od 10.12.2021. godine.

Izvrsenje je odredjeno radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca u iznosu od 940,26 eura na ime glavnog duga ,sa zakonskom zateznom kamatom za svaki račun pojedinačno pa do isplate ,sa advokatskim troškovima , sa troškovima izvršnog postupka ,kao i ostalim troškovima koji će biti naknadno obračunati.Izvrsni duznik se moze obratiti Javnom izvrsitelju Branki Samardzic na adresi Šuranj ,zgrada Lovćen osiguranja u Kotoru i to u roku od 3 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja rješenja o izvršenju broj IV-2135/2021 od 10.12.2021. godine.

Upozorava se izvrsni duznik da se ovakav nacin dostave smatra urednim i da ce negativne posledice koje mogu nastati ovakvim nacinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvrsni duznik.Dostavljanje se smatra izvrsenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli , ukoliko je prethodno izvrseno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju ,shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a ,a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Ovo objavljivanje izvrsice se u dnevnim novinama „Pobjeda “i na oglasnoj tabli Privrednog suda.

Javni izvrsitelj Branka Samardžić

Poslovni broj : Iv.br.2420/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović, Ul. Njegoševa 45, (PC Petović), Podgorica, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjrioca D.O.O. “OKOV” Podgorica, PIB:02226782, adresa Josipa Broza Tita br.26, koga zastupa direktor Jakov Bajović, protiv izvršnog dužnika „CUCA GRAĐEVINAR“ D.O.O. Podgorica, adresa:Steva Boljevića, ulaz 2, stan 6, PIB:03067220, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 83,36 €, u smislu člana 45 ZIO-a dana 04.02.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik „CUCA GRAĐEVINAR“ D.O.O. Podgorica, adresa:Steva Boljevića, ulaz 2, stan 6, PIB:03067220, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi mu se uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.2420/21 od 20.12.2021.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnk ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica, 04.02.2022. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

35

DRaŠKo ĐURaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MilENa golUBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDUloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Iv.br.3188/2021 Javni izvršitelj Vladimir Vujotić, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Unipred d.o.o., Bijelo Polje, Industrijska bb, PIB: 02057441, koga zastupa Lutvo Camić, advokat iz Bijelog Polja, protiv izvršnog dužnika Stambena zadruga “Odbrana”, ul.

Vaka Đurovića 55, Podgorica, PIB: 03161129, radi naplate novčanog potraživanja – vrijednost spora 3.140.879,98 €, na osnovu vjerodostojne isprave - ovjerene, privremene, okoncane situacije 89/21 od 15.07.2021.godine, u skladu sa čl .18, 34 i čl. 154-201 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, donio je

ZAKLjUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI ODREĐUJE SE prva prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisane u list nepokretnosti br. 5805 KO Podgorica II, kat. parcela 281, podbroj 3, neplodna zemljišta, površine 7636 m2 svojina izvršnog dužnika Stambena zadruga “Odbrana”, ul. Vaka Đurovića 55, Podgorica, PIB: 031611291/1.

Prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.02.2022. godine sa početkom u 09:00 časova u kancelariji Javnog izvršitelja, na adresi Njegoševa 16, Podgorica.

Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Iv.br.3188/2021 od 29.09.2021. godine, radi naplate novčanog vrijednost spora 3.140.879,98 €, na osnovu vjerodostojne isprave ovjerene, privremene, okoncane situacije 89/21 od 15.07.2021.godine.

Vrijednost nepokretnosti iz stava 1 utvrđena je rješenjem o utvrđivanju vrijednosti Iv.br.3188/2021 od 01.02.2022. godine u skladu sa čl 168 ZIO i iznosi 1.655.500,00 €.

Na prvom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se ne može prodati ispod utvrđenje vrijednosti pod tačkom 4 Zaključka. Stranke i založni povjerioci se mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173,st. 3 ZIO. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvršitelja broj 530-53563-53 kod Nlb banke AD Podgorica u iznosu od 10,00 % utvrđenje vrijednosti nepokretnosti.

Kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na račun Javnog izvršitelja broj 530-53564-50 kod Nlb banke AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje.

Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanuju i ako se obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

Ovaj zaključak se ima smatrati i pozivom strankama. Zaključak o prodaji će se objaviti u medijima i dostaviti strankama.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Mali oglasi NEKRETNiNE

RaZNo POTREBNA osoba za čuvanje starije žene, 24 časa.

Tel.069/935-009, 069/010-272 1

oglasNo oDJElJENJE NoVa “PoBJEDa” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

JAVNI IZVRŠITELJ Vladimir Vujotić

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RaDMila UsKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐURiŠiĆ

Zamjenik BoRislaV ViŠNJiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

36

Marketing

Subota, 5. februar 2022.

5. фебруар 2022. | година II | број 101

ЗАМКЕ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ISSN 2704-5226

У

ступицу нових међусобних оспоравања, хвата нас дневна политика. Вијест да се припрема смјена потпредсједника црногорске владе, заузела је прво мјесто у регионалним вијестима. Преча од украјинске кризе, важнија од короне. Важнија од рукометног првенства. Није први пута да се распада једна коалиција на власти. Грађани зебу, многи су на улицама. Придружују им се и актуални министри, у знак солидарности са „својим народом“. Занимљиво је како се ова синтагма демагошки користи: кад год је узнемирена нека темељна сигурност - у институције и правне акте, кад се узбуркава до усијања постојеће стање - дежуран је народ. Да буде усвојен. Није битно како се он осјећа и каквим се сматра. Та зна се да „свој народ“ означава ону припадност према говорнику који изговара ову мантру. Недавно сам одгледала један интервју на Хрватској телевизији. Новинар и угледна гошћа, професорица кроатистике са Задарског свеучилишта. Специјалистица за Боку. Занимљиво с колико острашћености говори о важности хрватског идентитета у том простору и с колико мрзовоље о „лабилном идентитету“ Црне Горе, о њеној „слабој државности“, о „отимању баштине“. О броју католичких цркава у Црној Гори. О крвним зрнцима чланова Бокељске морнарице. Црногорски је идентитет напротив стабилан: ниједна се државност у регији не може похвалити с континуираном тисућљетном традицијом. Самосвијест Црногораца није лабилна, дапаче, врло је стабилна и врло неупитна. Они који се сматрају Црногорцима никад нису бројили крвна зрнца својих суграђана. Напротив, живјели су у слози са својим Муслиманима, Албанцима, Хрватима, Србима. У најмању руку је неукусно за једног универзитетског наставника и за једну знанственицу писати о постоцима Хрвата у Бокељској морнарици. Има ли игдје такве краткорочне знаности? Зар разнородност њених чланова у Боки не говори најбоље о њеној универзалистичкој концепцији? Зар одсуство било каквог националног придјевка из њеног имена није потврда томе? Зар је толика ојађеност с хрватске службене стране што је Бокељска морнарица 16.12. 2021. уврштена у УНЕСКО-ву листу свјетске нематеријалне баштине, као прво нематеријално културно добро које је Црна Гора кандидирала за тај статус? Зар је и хрватска страна обузета националистич-

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

САВРЕМЕНИ ПОРЕДАК

ГРАЂАНИ ЗЕБУ, МНОГИ СУ НА УЛИЦАМА. ПРИДРУЖУЈУ ИМ СЕ И АКТУЕЛНИ МИНИСТРИ, У ЗНАК СОЛИДАРНОСТИ СА „СВОЈИМ НАРОДОМ“. ЗАНИМЉИВО ЈЕ КАКО СЕ ОВА СИНТАГМА ДЕМАГОШКИ КОРИСТИ: КАД ГОД ЈЕ УЗНЕМИРЕНА НЕКА ТЕМЕЉНА СИГУРНОСТ - У ИНСТИТУЦИЈЕ И ПРАВНЕ АКТЕ, КАД СЕ УЗБУРКАВА ДО УСИЈАЊА ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ - ДЕЖУРАН ЈЕ НАРОД ким сљепилом кад говори о искључиво хрватској традицији Морнарице? Зашто речена професорица ниједном, ама баш ниједном није споменула изнимну, изванредну културну чињеницу, да је катедрала св. Трипуна у Котору вршила оба богослужја, и католичко и православно? И да у томе није била једина у Боки и на Црногорском приморју. И да ствари подведе под „културну“ неједнакост, говори о отимању „књижевне баштине“, од стране српске канонске књижевне хисторије. Заиста је ридикулно плакати над својатањем писаца који су у случају старије хрватске књижевности стари неколико вјекова, неки више и од пола миленија. Није тада било идеје о националној припадности. Ипак, Марин Држић Видра и Иван Гундулић језиком, мотивима, темама, неспорно су хрватски писци. Но, зашто хрватске националисте смета што у српским енциклопедистичким чланцима уз напомену да су хрватски о овим ауторима стоји да су и дубровачки, па тиме и српски? Зар ће их нетко некамо однијети? Зар ће бити мање читани? Зар није и Иво Андрић својатан с хрватске књижевноповијесне стране? Је ли итко у Србији реагирао због тога? Или је чињеница да је нобеловац прве ствари објавио у Загребу и на хрватском довољна да припадне фундусу нове хрватске литературе? Јесте ли упознати с чињеницом да је речени аутор уврштен у једну новију турску антологију сувремене турске књижевности? Стога што је врло увјерљиво приказивао догађаје, збивања и ликове из времена Отоманског царства. Што је с ауторима с двојном припадношћу: Вељко Милићевић, Владан Десница, Иво Ћипико, Симо Матавуљ, Иво и Лујо Војновић, Меша Селимовић, Мирко Ковач само су неки који су унутар два или чак три национална књижевна корпуса. Хоће ли бити избрисани или бојкотирани због своје мултикултурности?

БРАЋА У ХРИСТУ

И да се вратим текућој културној политици: ма колико се речена знанственица упирала доказати како је хрватска култура самосвојна, јединствена, и како почива на древним темељима, истини за вољу требало би је упитати сљедеће: кад би се и могао одузети удио талијанске или римске традиције у њој, што би остало? Имају ли Талијани право сматрати Задар својим зато што је припадао Италији? Како се осјећају Истријани? Као Хрвати или као Талијани? Или су пак као и Бокељи посебан етно-идентитетски спецификум? Бока није била хрватска у новијој повијести. Била је аустријска, француска, чак и руска. Поп Дукљанин говори о Црвеној Хрватској, но Средњи вијек и почетак другог миленија немају свијест о националном. Јер је универзалистички, кршћански конципиран. На крају својега интервјуа наведена поручује новинару да свакако оде у Боку и пропагира њено хрватство. Да би опрала уста, каже и како су „сви они наша браћа у Кристу“. Хеј, нисам знала да смо сви ама баш сви, и нас које нитко ништа није питао, и који се сматрамо атеистима, браћа у Кристу, другим људима неке области само зато што се сматрају католицима или православнима. А толики вјерници ислама? Што с њима? Они нису наша браћа? Или је баш њима уперена ова страшна старо-нова прикривена клетва - из еклезијастичког, крижарског репертоара изведена синтагма? И на што се своди сувремена културна политика на овим просторима? На познату кукњаву сличну билансној депресији: подвукли смо црту, видимо гдје смо, колико неписмених отвара пописивање становништва, колико су нам отели они преко, како ћемо вратити неутрошених пет милијуна Европској унији - шушка се да је за то заслужна ресорна „министрица од цукра“ - што да се ради него да се окрене пљескању но-

Сумрак самозваних апостола

вим уличним политикама. Та једног је викенда дежурна екологија, другога енергетика, трећега су то антиваксери, четвртога Црногорци или Срби међу њима, упарађени министресама… Питам се, не без очајања и стрепње, какво то вријеме живимо да у њему сватко од нас овако или онако, постаје националист? Да не знамо разлучити културни и територијални код, да се упињемо доказати како смо старији, дакле тиме и нужно бољи од оних каснијих, придошлих, да смо искључиви и нетолерантни, да смо небрижни и необзирни према другима и другачијима, да нама владају ниске страсти и побуде којима до апсурда искључујемо свакога тко би нам могао бити супутник или барем суговорник? Сјећам се својих пријатеља и знанаца, махом угледних хрватских, српских и црногорских књижевника и интелектуалаца. Управо се од деведесетих захваљујући њима медијима просипље једна иста флоскула: да национализам не мора бити нужно негативан. Да је за разлику од шовинизма поштовање и свога и туђега. Што се то у њима догодило да се нису знали или хтјели оградити од овог

увријеженог мјеста, од ове баналности, које као свака тривијалност лежи у темељу зла? А да су преферирали национализам, да ли би у својем дјелу и писању могли третирати и универзалистичке теме? А молим вас, каква је разлика између национализма и фашизма? Зар оба не искључују друге? И овдашњи се национализам баш реинсталира кад се расипају и распродају национални простори и државна имовина, а друштвена се добра, творнице, хотели, плаже или читави паркови природе уништавају и за једну марку или шаку долара продају иностранцима. Јесу ли ти моји и лијеви и десни колеге и пријатељи, сви патили од амнезије да забораве ове криминалне потезе? Или им је логика страна па не знају употријебити аналогију у повијесним догађајима? Којима су били свједоци? Зашто се ујединила Њемачка а Југославија распала? Је ли то било conditio sine qua non уједињењу Европе? Нисмо дужни дати одговоре на ова питања: довољно резонирају сама. Ми живимо конзеквенције свјетскопореткашке политике: сувременог клерофашизма на дјелу. 

2

5. фебруар 2022.

СВОЂЕЊЕ РАЧУНА

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

П

рије коју годину било би нечувено светогрђе оптуживати црногорске комунисте, дакле, поносне антифашистичке борце и ратне побједнике за темељну националну издају црногорских интереса у доба њихове социјалистичке владавине. Тим прије што је управо у наведеном периоду Црна Гора доживјела не само материјални него и сваки други просперитет и еманципацију, добрим дијелом превазишла своју вјековну заосталост и цивилизацијско заостајање не само за Европом, него и за дијелом својих балканских сусједа. Вјековна црногорска жеђ за тешко доступним школовањем коначно је утажена армијом младих Црногораца и других грађана Црне Горе који су се у реченом периоду размиљели по тадашњим југословенским универзитетима, не баш одмах послије рата, али несумњиво брзо регрутованих и од партизанских и других потомака, што је представљало уочљиво значајни демократски искорак у укупном развоју. Постепено снажење, како би се то тадашњим рјечником рекло, домаћих производних снага, до сложених и престижних индустријских капацитета типа цетињског Обода, или дуго времена узорне производње грађевинских машина ,,Радоје Дакић“ у Титограду, преко изградње ве-

ВЕЛИКА ИЗДАЈА

ликих енергетских капацитета типа хидроцентрале Пива, пруге Београд – Бар, или све сложенијих лучких постројења и погона у Бару, брзог снажења и све изгледније перспективе домаће туристичке привреде – значило је све равноправније економско учешће Црне Горе у југословенској федерацији. Што и како се догодило да у поменутом више него видљивом општем материјалном и цивилизацијском напретку национални Црногорци и други грађани Црне Горе трагично запоставе властити историјски, национални, културни и други садржај, дуго ће покушавати да одговоре нове генерације црногорских грађана, разумије се, под условом да Црна Гора као државни и културни идентитет преживи крволочну офанзиву српског нацифашизма непрекинуто против Црне Горе испробаваног и његованог готово два вијека. Разумије се да већину разлога историјског посртања Црне Горе, још у доба њеног видљивог општег напретка у социјализму, није ни издалека могуће исцрпсти у једном новинском чланку, јер ће одговоре на слична питања давати тек будући истраживачи и ана-

ДАНАС НИЈЕ ТЕШКО ЗАКЉУЧИТИ ДА СУ ЦРНУ ГОРУ У ЖВАЛЕ СРПСКОГ НАЦИФАШИЗМА ДЕФИНИТИВНО СУРВАЛИ КОМУНИСТИ У ДОБА ЊИХОВЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ВЛАДАВИНЕ ОД 1945. ДО ЈАНУАРА 1989. ГОДИНЕ

литичари укупних црногорских цивилизацијских и менталитетских прилика, па се, за ову прилику, морамо задовољити простим побрајањем неколико основних узрока, ма колико то грубо звучало, комунистичке издаје црногорских националних интереса. Несвјесна чињенице да се националистичка Србија никад није помирила са васпостављањем црногорске државе, комунистичка управљачка гарнитура у најмањој републици површно је и олако прихватала нову реалност без властитих институција науке, културе и просвјете, готово добровољно предајући све што се социјалистичким рјечником звало надградња у туђе руке. Недостатак интелектуалаца грађанске провенијенције, које би комунисти безрезервно прогласили за класне непријатеље, мањак елементарних знања из властите државне и националне прошлости, а изнад свега страх од

губитка привилегија и страх за властити класни положај, условили су да црногорски комунисти прво заћуте на оркестрирану пропаганду из Србије којом им је негиран национални субјективитет, па затим такође заћуте на све облике урушавања црногорских националних атрибута: језика, цркве, националне културе и свих грађанских својстава традиционалног и модерног црногорског друштва. То што национални субјективитет Црногораца, изузевши Срба и Србије, нико други није негирао ни у југословенској заједници ни у Европи, посебно у Титово вријеме, није много помогло црногорским комунистичким управљачима да не савију главу пред српским нацифашизмом, који је Србију стално представљао као свемоћног заштитника свога сиромашног рођака, такорећи готово сталног црногорског хранитеља, иако је храна обилно у Црну

Гору увожена из Србије, увијек била црногорским парама на вријеме плаћена.

Све набројано, дакле трагична инфериорност црногорских комунистичких управљача у односу на Србију, посебно је потенцирана црногорским недостатком институција културе и просвјете, које су, на сугестију из Србије, укидане уколико су и биле основане, уз свјесно његовање провинцијалног статуса Црне Горе не само у односу на Србију него и друге дјелове југословенске федерације. Све је то убрзано срозавало некада неспорни црногорски ослободилачки углед извојеван у рату и револуцији. Без обзира на дио ограничавајућих околности, које су наслијеђене, црногорска управљачка комунистичка номенклатура је несумњиво својом некомпетенцијом, па и покушајем пошто пото заштите сопствених класних привилегија, без обзира на посљедице по сопствене грађане, темељно издала не само свој народ него и повјерење својих другова југословенских комуниста, па и вођства федерације које је покушавало у неколико наврата да охрабри Црногорце да истрају на властитом субјективитету. Не само да је, без много

ТУ СМО…

УРЛИК(АЊЕ) ОСОБЕ! Б

ило би ипак угодније писати да је у питању личност, али није... особа је! Ради се о министарки која је себе срозала на ниво уличне алапаче којој баш и није стало шта ће рећи, колико до тога да је сви чују. Факултетска је наставница енглеског језика за који је, поред знања, неопходна и особита култура говора и коришћења. Поред тога што учи студенте језику дипломатије и овог времена, ништа на дотичну није дјеловало, да се макар са министарског нивоа, боље понесе. Ништа јој није пријенуло од култа језика; а ништа јој није умакло од културе улице. Из ње је заурлало забачено поријекло, а од Оксфорда ни помена нема. Та особа је избор одлазећег премијера, који обнаша функцију првог човјека Владе. Иначе и његово јавно владање било је сулудно од првога дана. Он је техничар, а ти студији не подразумијевају општу духовност, већ неопходну егзактност. Али опет ништа није помагало. Први апостол Владе је вјерник, али и ту му запире познање. Не зна да је вјера прије свега етика па тек онда религија. Он је етику замијенио етикетирањем. Свак му је непријатељ. Поред основне дјелатности предавачице, његова изабраница је имала и ваннаставне активности. Подучавала је језику одређене особе од утицаја, приватно, па је по прилици тако стакла држављанство државе, против које ће радити свом снагом и брадом, и урликом. Ова премијерова апостолка с четири јеван-

ДОБРИЛО МАЛИЏАН

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

МИНИСТАРКА ЈЕ УРЛИКОМ ИЗРАЗИЛА ЧИСТИ, ЕСЕНЦИЈАЛНИ НАЦИЗАМ (БЕЗ СУМЊЕ ЈЕС-НИЈЕ), ПРОТИВ СВИХ МАЊИНА У НАЦИОНАЛНОМ И ВЈЕРСКОМ СМИСЛУ. ЊЕН ПРОГРАМ ИМА ШИРИНУ ,,MEIN KAMPFA“! ПРОКАЗАНИ СУ СВИ НАРОДИ И НАРОДНОСТИ ЗА ЕЛИМИНАЦИЈУ ИЗ СЕКУЛАРНОСТИ. НАЈВЕЋИ ДОМЕТ ОВОГ УРЛИКА ЈЕ И ЗВАНИЧНО СИТУИРАЊЕ ЦРНОГОРАЦА У МАЊИНЕ, ПОЖЕЉНЕ ЗА ЕЛИМИНАЦИЈУ

ђеља (просвјете, културе, науке и спорта) у свом уличном наступу била је под заштитом два ђевера министра, протагониста ,,Европе сад“. Ни један од тих ручних ђевера није се макар измако од урликаче у моменту наступа, но су јој се примакли до сагласности. Десни је јавно, да би је оправдао, изнио своје завидно љубавно искуство, које је како вели, упражњаво мултиконфесионално са више вјера; од католкиње, будисткиње, па преко још неке, до муслиман-

ке а да му се ништа није десило? Али на концу јесте… ни једна са њим остала није! Није знао у заносу страсти, да сполни изазови не зависе од вјере колико од мјере. Сад му је апостолка на полици па да не остане ус́еђелица нека бар њу прихвати кад му паше по вјери и маниру. Ближа му је дупло но Европа сад! Иначе овај политички слоган је измишљотина и илузија ужег кабинета Владе апостола (испод српског стола)! Од првог дана личи

на пријетећу заповијест и препад ,,сад!“... чак и на принуду; поступи по наређењу! Али у томе сад ништа нема осим кампање за производњу нове партије која ће владин програм о државном трошку искористити у приватно страначке сврхе, баш сад! За такве малверзације у законодавству Црне Горе стоји рупа, а не санкција. У биографији В. Б. пише да је: ,,рођена у Требињу. Основну школу и гимназију је завршила у Билећи“. То говори да је више

на њу утицала провинцијска осредњост из затуреног завичаја од свих отворених универзитета које је похађала током учења и усавршавања… Њој као избјеглици је био најближи факултет у Никшићу. Када је приспјела тамо, баш тада су у њему почели да попују, као предавачи, српско-православни свештеници. Једнога из њене постојбине (сада почившег) препознао сам раних 90-их. Боравио је ту у црној устајалој мантији, испод које је квасала угојеност с надутим стомаком и разуђеним куковима попут трудне жене. Као каква ухода је залазио међу студенте Филозофског факултета и дијелио им вјеру и за ручак и за вечеру. Од тада тај факултет једе говна јер на њему није рођена, и са њега није изашла нити једна напредна идеја, макар и не била филозофска. Мантијаш је заударао у пролазу на ужеглост. Незрели Универзитет Црне Горе је, то уклапање теолошког у секуларно, гајио три деценије и одгајио пораз науке пред вјеронауком. Али тако бива у сваком случају кад избјеглице добију уточиште а они се здруже да ти заточе државу... и у томе успију. Када је Б. Паскал, (17. в.) физичар математичар али и теолошки теоретичар објавио ,,Паскалов закон“ о понашању флуда под притиском, промијенио је свијет. Али кад је исти објавио теолошку поставку ,,прво вјера па разум“ пореметио је свијест просвијећених. Тако је почело просвјетитељство (просвијетлити ум) и Волтерова научна прохибиција незнања, утемељена на енциклопедистима. Али то је било прије четири вијека па иако Паскалова хидроулика функционише свуда око

3

5. фебруар 2022.

У ЛОШИМ ВРЕМЕНИМА

Уз претходно набрајање неколико основних узрока инфериорности црногорског комунистичког вођства у односу на све агресивнији наступ српског национализма, разумије се највише послије нестанка Јосипа Броза, утицало је и дефинитивно уклањање из јавног живота Милована Ђиласа који је, без обзира на неке своје недозвољене компромисе са српским национализмом, био истински познавалац и теоретичар црногорског националног питања. Да би изразили своје недвојбено повјерење у југословенско јединство и укупан владајући идеолошки систем, црногорски комунисти су временом све више бркали вјерност Југославији са вјерношћу Србији, тачније српском национализму. Трагедија је била неминовна: деведесетих година прошлог вијека само је Црна Гора, прихватајући општу фашизацију диктирану од Србије, била спремна да се безрезервно стави у службу Милошевићевог рушилачког похода на Југославију. Рачуни за укупну историјску некомпетентност црногорских комуниста не само да су стигли деведесетих година, него и данас буквално разједају све демократске потенције црногорског грађанског друштва. 

нас, у нас функционише ментална хидроулика до урлика! Макар што мислили о овом инциденту апостолке, њен урлик је био неопходан као дијагноза. Он је без наруџбе донио на свет, нацистичку дефиницију ,,српског света“. Урликом је изразила чисти, есенцијални нацизам (без сумње јес-није), против свих мањина у националном и вјерском смислу. Њен програм има ширину ,,Mein kampfa“! Проказани су сви народи и народности за елиминацију из секуларности. Највећи домет овог урлика је и званично ситуирање Црногораца у мањине, пожељне за елиминацију. То иако није ништа ново, ипак је званично поновљено исказом политичке свијести свеколиког кабинета апостолске Владе ЦГ. Било би умјесно питање, али га нико не поставља, је ли и то, да Црногораца не буде, изборна ,,воља грађана“?... Да темељни грађанин, по коме гласи и земља и држава, (Црногорац), буде уништен и да не постоји ни као појам? Будући да са том чињеницом (ђе су Црногорци?) нико не посеже, прошле неђеље у 7-8 колона домаћа Сеоба Србаља се станила у Београд на ваведење у храм СПЦ да их тамо напоје светом водицом ,,српског света“ те опет у туђој цркви а не у својој Скупштини, изделају још једну владу. Те п**** издајничке су црногорски темељ пете колоне од главе до пете. Пазите, у Београд ходе искључиво Срби (и понеки Дритан апостолски) да се тамо сложе сепаратно, јер их тако шизматичне нико саставит не може. (А сепаратно их могу и лакше апанажирати). У Црној Гори није на сцени раскол црногорско-српски већ посрбички. Тај извоз издајника је најтраженији производ из Црне Горе, јер се скупо плаћа у Београду. Сви Србаљи би хтјели да буду ТО! (Ово не рече само један чо’ек, но сви!) Све је то јеванђеље по Матији. Без новацах ни до Ровацах. Залуду се недружина дружи… пуца колан свечевој кобили! М.Р.Ш. 

ПРАЗНИНА ГОВОРА

ОДАВНО ЈЕ ЗАПАЖЕНО ДА НАЈГОРЕ ЧУЈУ ОНИ КОЈИ НЕ ЖЕЛЕ ДА ЧУЈУ. А ЗНА СЕ ДА И ДАНАС ОД МРЖЊЕ У ГОВОРУ ПУТ ВОДИ ДО СВУДА ПРИСУТНОГ НАСИЉА. НИЈЕСМО ЗАБОРАВИЛИ КАКВЕ СУ СЕ СВЕ ПОСЉЕДИЦЕ ДОГОДИЛЕ У НАШОЈ НЕВЕСЕЛОЈ ИСТОРИЈИ ПОРЕД ОСТАЛОГ И ЗБОГ ВЕРБАЛНОГ И РАТНОХУШКАЧКОГ НАСИЉА, ЗБОГ ГОВОРА МРЖЊЕ

BBC.COM

потребе прихватала свој инфериорни положај у односу на Србију, него је ангажовала и сопствени идеолошки апарат у циљу гушења готово свих облика црногорске националне, грађанске као и државне самосвијести.

РАТКО БОЖОВИЋ

К

ад је лингвиста Ранко Бугарски написао текст о језику мира схватили смо да смо од таквог језика далеко, далеко. У зборнику радова Ка језику мира, 1996. године, он објављује текст Језик мира-метафора или стварност? Тамо читамо: ,,Личне заменице могу да постану проблематичне само ако се њима манипулише тако што се нпр. ми употребљава реторички у значењу ,,нација“, ,,партија“, ,,владајућа класа“ и слично... У неким контекстима, чешће прибјегавање ријечи ја умјесто ми несумњиво би уклонило сваку нежељену двосмисленост. Такође би се могла препоручити рашчлањенија употреба опозиције наше/њихово, као и пажња у избору придјева и прилога“... Бугарски је увјерљиво показао како су због дугогодишње злоупотребе ријечи оне постале празне лексичке љуштуре у које се потом могао уметати било какав семантички садржај.

Тако је топос издајника, као појам дугог трајања, дубоко укоријењен у нашој традиционалној, фолклорној и ратничкој култури још од наводне косовске издаје Вука Бранковића, па све до наших дана. Познато је да је миговор, који је доминантан као колективни чин, показао несагласност са ја-говором, који је израз и огледало личности. Испољила се и велика разлика у разумијевању не само крајности непомирљивих ставова императивног мишљења и мрзилачког екстремизма у односу на ставове толеранције и ненасиља прожетих знањем и аргументима. У том духу, у истом зборнику, налазимо оглед Против реторике рата Дубравка Шкиљана. У њему се анализира однос између реторике рата и реторике мира. У противставу према реторици рата, залажући се за реторику мира, овај професор опште лингвистике и семиотике, пише: ,,У нашем случају супротстављања двију реторика примјена принципа ироније заправо значи да се реторика рата мора разорити изнутра - привидно се служећи њезиним властитим средствима, треба уништити њезину ефикасност, па иронија коју спомиње прагмалингвистика прераста било у који тип унутрашњег исмијавања којим ће се у комичном и сатиричном огледалу приказати и трагичне посљедице реторике рата и њезини језични формативни принципи“. Не случајно, Шкиљан помиње Аристофана, Раблеа, Сервантеса и Хашека, да би закључио: ,,Брижљива анализа дјела великих антиратних исмијавача ратне реторике можда би нам више него било што друго помогла да стварно проговоримо реториком мира“. Тешко је из доминантне реторике рата, која се проширила и на вријеме у коме рат није присутан, стићи до реторике мира. То је један од битних разлога што је тешко стићи и до толерантног дијалога, који би красио је-

НЕГАТИВАН ГОВОР

зик мира. Без језика мира и толеранције тешко је и замислити дијалог који би имао једнаку вриједност за различите идентитете. Дијалог у коме би постојала и темељна сагласност о трагању за вриједностима не би ваљало оставити без хуморног и иронијског надахнућа.

БЕЗ ДИЈАЛОГА Кад се саговорник претвара у ,,непријатељски“ објект – дијалог је поништен. Гдје се не остварује развој идеја и њихова конфронтација, већ сукоб неистомишљеника, дијалог се претвара у полемичку искључивост. Дијалог не иде уз лаж, окрутност и мржњу. Мрзитељ је заробљен демонском страшћу обезвређивања другога. Њега подупире сартровска идеја: ,,пакао то су други“. Крајности мрзилачке изопачености не прати ни мудрост ни креативност. Мизантропија поништава дијалог. Мислити другачије нашло се у немислећем монологу и самозадовољству мрзитеља. ,,Самозадовољство је увијек праћено глупошћу“, записао је Андре Жид. За дијалог - ако до њега дође - велико је оптерећење неспособност да се саговорник саслуша, неспремност да се чује ,,до краја“. Одавно је запажено да најгоре чују они који не желе да чују. А зна се да и данас од мржње у говору пут води до свудприсутног насиља. Нијесмо заборавили какве су се све посљедице догодиле у нашој невеселој историји поред осталог и због вербалног и ратнохушкачог насиља, због говора мржње. У обликовању идеје о фигури непријатеља, Слободан Инић у спису Говорите ли политички? показује да је једна од најбитнијих функција језика политике усмјереност пажње на неистомишљенике који с лакоћом добијају статус не опонената и алтернативаца у мишљењу него жестоких противника и још жешћих непријатеља. То је остварљиво у аутократском друштву, у атмосфери политичких неслобода, уз изразити недостатак политичке културе и слободне јавности. У таквом стању су непожељне све другости, све разлике,

све посебности, све индивидуалности. Тада су могуће и крајности које је Станислав Винавер видио као ,,набијање на колац и ковање у звијезде“. А предрасуде о нацији, вјери, полу и мањини присутне су у таквом резоновању. Спорно је и то што се у политичком говору стварност идентификује у конфузној и неодређеној динстинкцији између снага зла и снага добра, између вриједности и невриједности. Апологетски језик политичка пропаганда је инструментализовала и на тај начин корумпирала. Маркузе пише како је унифициран и функционални језик суштински антикритичан. У њему операционални разум апсорбује трансцендентне елементе ума. А говор у политици, изгледа, тешко може да избјегне логику освајања, надмоћи и хегемоније. Што је најгоре, старе матрице у творењу политичког говора непрестано се понављају и то у мјери која забрињава сваког аналитичара политичке онтологије, сваког слободног човјека. Из недавне прошлости наслиједили смо фигуру непријатеља и говор мржње као политичко и пропагандно посредовање које је помрачивало истину о стварности. У оптицају су и данас ,,јаке“ ријечи попут: ,,издајник“, ,,страни плаћеник“, ,,најамник“, ,,непријатељ“. Када се све то понавља и сада, у питању је опасна дијагноза: недостатак и гласа разума и гласа савјести. Друштво у транзицији које није успоставило нову љествицу вриједности и критичку јавност има и превише мутног талога из кога ниче и вулгарна пропаганда и стил екстремистичке комуникације. Стара матрица глувонијеме комуникације и даље снажно функционише као свакодневица политичке стварности. Неистомишљеници се поново и увијек претварају у сагрешитеље, које треба ућуткати и провући кроз блато поданичких и услужних медија. Тај говор ућуткивања и кастиговања неистомишљеника одаје ментално стање садашње кобајаги политичке елите која осветничким страстима и драстичном безобзирношћу поништава и понижава своје политичке неистомишљенике.

УНИЖЕЊЕ ДО НИШТАВИЛА Странчарење је попримило форму драстичне нетолеранције и бруталне освете. Освета је добила малтене право грађанства! Умјесто распри, из страначких бусија ,,пуца“ се у стилу - ко ће кога више згазити. И унизити, до ништавила! Свакако, то није нормалан говор јер га заглушују плотуни прејаких ријечи прожетих мрзилачким афектима, а прати га произвољност и нелогичност у закључивању. Ту нема ни размишљања, ни сумње, ни дилема. У том искључивом говору надмоћно владају неумјерене политичке страсти. У нашем политичком пољу, без политичке културе, постоје прави специјалци за етикетирање и дисквалификацију. Кад не постоји аргументација пљуште етикете и дисквалификације. Доминира прво лице страначке множине. Иза тог неодређеног ,,ми“, не крије се ништа друго до идолопоклоничка вјерност својој странци, која се доживљава као суперего. Сигурно је, међутим, да иза њих не стоје личности ни критичко становиште. То што преовлађује милитантан и некритичан говор - знак је да је заједница у великој мјери удаљена од слободног и демократског друштва. Зато се неминовност обнове слободног, компетентног, аргументованог и миротворног говора намеће као предуслов слободе људског споразумијевања и услов здравља друштва, нормалности и појединца и друштва. То и јесте претпоставка за вођење слободног дијалога. А то да ли ће говор бити органон духа и темељна вриједност и културе и политике највише зависи од дјелотворности човјекове слободе. Остваривање дијалога као значајног упоришта савремености, неће моћи да заобиђе унапређивање и језика и говора као битних претпоставки људског комуницирана. Тада ће бити јасније зашто и говор и језик дијеле судбину друштва и његове културе. И зашто се тичу човјековог достојанства и његове самопотврде. 

4

5. фебруар 2022.

ГДЈЕ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ И ДОЗВОЉЕНО

СЕКС И НАЦИОНАЛИЗАМ ЕДИН СМАИЛОВИЋ

С

ексуална историја је најважнија ствар у животу сваког грађанина и грађанке Црне Горе. Свако иоле пристојан и нормалан има посебну свеску у којој биљежи када и са ким је имао сексуални однос, колико је трајао и колико пута се десио. Такође, једнако је важно да прецизно убиљежите доб вашег партнера за фук као и његову националну, расну и вјерску припадност. Ово посљедње је посебно важно. У нашем демократском и напредном друштву нарочито је срамотно бити националиста. Зато је посебно важно у својој прецизно биљеженој сексуалној историји имати неког партнера друге вјере, нације, расе, политичког убјеђења. То је увијек и најчвршћи алиби којим ћете од себе отклонити сваку сумњу да сте по било ком основу искључиви. Тако на примјер, полиција покуца на врата Мустафе у Бијелом Пољу. Добар дан! Добар дан! Знате имамо дојаву од савјесних

,,ИСКРЕН И ДОБАР ЈЕБАЧ НИКАДА НЕ МОЖЕ БИТИ НАЦИОНАЛИСТА” МИЛОЈКО СПАЈИЋ

грађана да сте у јавности имали неколико националистичких испада. Мустафа преблиједи, а онда му се лице нагло озари. ,,Не, не, ја нисам националиста и имам необорив доказ за то“ Затим оде назад до спаваће собе и из фиоке извади свеску на којој је писало ,,Сексуална историја Мустафе Х.“ Као и свако нормалан прво олиза палац језиком а онда крену да листа странице. Након неколико минута радосно ускликну: ,,Ево“ и крену ка полицајцима који су још увијек стајали пред вратима стана. И одиста, на страници 69. под редним бројем 26 било је записано сљедеће: 22. јануара 1988. године сексуално општио са другарицом Радисавом П. из Колашина, средња стручна спрема, 24 године, запослена у експрес ресторану хотела у Колашину. Сексуално општили у ,,голфу“ 1, моје приватно вла-

сништво. Број сношаја три. Полицајци су детаљно прегледали свеску и утврдили да рукопис непобитно припада Мустафи Х. ,,Толико ружно пише, не познајем никога ко овако ружно пише, тако да је свеска сигурно аутентична“ - записао је један од полицајаца у службеној забиљешци. Да ли та Радисава П још живи у Колашину, упитао је Мустафу Х. полицајац?

-Не знам - једва је промуцао Мустафа. Без ње ти ово ништа не вриједи, рекоше му полицајци. Моли се Богу да је још жива и да је још у Црној Гори. Али, на сву срећу, Црна Гора има централни регистар свих пунољетних грађана. Полиција је релативно брзо дошла до контакта Радисаве П. ,,Добар дан госпођо, овдје службеник ПЈ Бијело Поље“, трудио се да звучи што љубазније према Радисави П. службеник полиције. Знате, потребна нам је Ваша помоћ како бисмо ријешили једну непријатну ситуацију, наставио је службеник једнако љубазним тоном. ,,Стојим на услузи држави“, - поносним и свечаним тоном је рекла Радисава П.

-Да ли сте Ви 22. јануара 1988. го-

дине на излазу из Мојковца према Колашину, на локалитету у народу познатом као ,,Љубавне ливаде“ имали сексуални однос са Мустафом Х. у ,,голфу 1“ бијеле боје, регистарских ознака БП 188-244. Сексуални однос се десио у периоду од 22 h до 23:30 и поновио се три пута-био је прецизан полицијски службеник?

-Хмм, премотавала је Радисава у глави списак мушкараца са којима је спавала.

-Нажалост, не могу да се сјетим, али сачекајте тренутак. Радисава П. је отишла до своје спаваће собе и из ормара узела свеску на којој је читко писало ,,Сексуална историја Радисаве П.“. Као што и свако нормалан ради прво је олизала палац језиком и наставила да листа свеску. И одиста, под бројем 22. на страници 44. прецизно је био описан сексуални однос који је те вечери имала са Мустафом Х. из Бијелог Поља, старим 30 година, ожењеним, по занимању комерцијални техничар.

-О да, у праву сте. А сада сам се и сјетила Мустафе. Знате, у нашој кући никада није било предрасуда- поносно је рекла Радисава. А и ноћ је била баш ватрена, повјерила се полицијском службенику.

-Полиција је опет покуцала на врата Мустафе Х. и извинила се због неспоразума. Били сте у праву! Халал ти врсник - поздравили су полицајци Мустафу и отишли. Знам, овај сценарио вам дјелује немогуће? А да ли Вам је немогуће изгледало прије двије године да вам је неко рекао да ћемо имати министра који ће се јавно хвалити својом интернационалном јебачком каријером? Мада и он је, признајем, посљедица оних прије њега који су ту исту каријеру финансирали парама пореских обвезника, односно парама грађана Црне Горе. И да, у несрећној земљи су сви сценарији могући, а посебно они који изгледају немогуће. Ако то желимо да избјегнемо грађани морају прво дати црвени картон свима који их, да извините, јебу у мозак. А онда наравно и овим неваспитаним и неодраслим пубертетлијама. Јер не треба заборавити, у срећним земљама ауторитети у једном друштву морају бити џентлмени. Е таквих, нажалост, на јавној сцени у Црној Гори, тренутно нема. А куд ћеш већи доказ од тога о несрећи у којој живимо. 

ПОД ЛУПОМ

М

оја једина домовина навукла је црно рухо ,,српске спарте“. Иако, историјски гледано, баштинимо традицију мултиконфесионалног и мултинационалног друштва, претворени смо у друштво у којем се дивинизују елементи фашистичке и четничке идеологије, а сарадници окупатора и ратни злочинци узносе до нивоа светаца. Кроз прегнуће јединствене, једнородне и једнокрвне Српске православне цркве. Не знам по којим црквеним канонима свештена лица имају дозволу да се активно баве политиком, организују протесте и блокаде, подстичу екстремни национализам, застрашују Богом, вријеђају и проклињу неистомишљенике… Не требамо се враћати у далеку прошлост да бисмо се сјетили многих ‘проповиједи’ митрополита Амфилохија, у којима је вријеђао Црногорце, а волио је и да „баци“ по коју клетву. Тврдио је и да су Муслимани лажни људи... Његови вјерници су у њему видјели Бога самог, идола свога, а чеда наставила гдје је он стао... Тако данас, годину и нешто од „ослобођења“ свједочимо повампирењу идеологије која је прије тридесет година плаћена десетинама хиљада мртвих и стотинама хиљада расељених. Исте идеологије која данас брише и блокира све оно што има било какве везе са црногорским културним идентитетом. С друге стране, Српској цркви се мора признати конзистентност. Једнако као што је прогласила кољача Милорада Вукојичића 2005. године за свеца, тако чува сваки помен на Ратка Младића и Радована Караџића. Истовре-

КАД МАНТИЈА ПОСТАНЕ БОГ

ДАНАС, ГОДИНУ И НЕШТО ОД „ОСЛОБОЂЕЊА“ СВЈЕДОЧИМО ПОВАМПИРЕЊУ ИДЕОЛОГИЈЕ КОЈА ЈЕ ПРИЈЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПЛАЋЕНА ДЕСЕТИНАМА ХИЉАДА МРТВИХ И СТОТИНАМА ХИЉАДА РАСЕЉЕНИХ. ИСТЕ ИДЕОЛОГИЈЕ КОЈА ДАНАС БРИШЕ И БЛОКИРА СВЕ ОНО ШТО ИМА БИЛО КАКВЕ ВЕЗЕ СА ЦРНОГОРСКИМ КУЛТУРНИМ ИДЕНТИТЕТОМ МАРА БАБОВИЋ

Тијана Лопичић

Литија

мено, Младић и Караџић за званични Београд, као ни за Бања Луку, ни данас нијесу ратни злочинци, правоснажно осуђени за геноцид, а одговорни за више геноцида на простору Босне и Херцеговине. Они су хероји. Београду и Бањалуци, одмах по избору, придружила се и 42. црногорска Влада. Она, коју је формирао митрополит Амфилохије под Острогом. Осим изнимног занимања за др-

жавне послове, Српска црква је своју пажњу усмјерила и ка Универзитету Црне Горе. Кроз контроверзну и врло транспарентну министарку свега важног у једној цивилизованој земљи, именован је парох Никола Маројевић за новог члана Управног одбора УЦГ. Наша будућност - студенти – ћуте! Зар је могуће да страх од мантије илити земаљских „богова“ надјачава!? Ако, пак, не знају црквене догме, онда засигурно

то знају њихови професори. Но и професори ћуте, те цијелом образовном систему свјесно стављају ланце мрака. По канону 7. из IV Васељенског сабора, парох Никола Маројевић, а са њим и значајан број светосавских свештеника, би засигурно били анатемисани. Канон гласи: „Који су једном ступили у клир или монаси, одредисмо да не могу ступити ни у војску, ни у достојанство световне службе. Који се на ово усуде, и не покају се, да се врате на оно што су ради Бога раније изабрали, нека буду анатемисани“. Но, не треба се изненађивати што организација чији темељи почивају на фалсификовању историјских чињеница у циљу рехабилитације идеологије крви и тла, фабрикује податке о локалним епископима како би снажили осјећаје лаковјерног и неуког народа. Па се тако често чује глорификација на рачун митрополита Јоаникија Липовца који је био учесник и почасни гост на Петровданском сабору 1941. године, о чему вјерно свједоче архивски снимци италијанских фотографа. Цигла на циглу лажи и стигло се и до тада највеће преваре. Литија. Изманипулисани вјерници

су „бранили светиње“, а заправо су ушли у борбу за легализацију историјске крађе црногорских манастира, цркви и гробаља са костима наших предака. Поменути црквени објекти су били у власништву државе, а државна власт је тада аутокефалној Црногорској цркви, која је нелегално и нелигитимно укинута, уступила право на коришћење. Ово доказује и Општи имовински законик Књажевине Црне Горе из 1888. године. Међутим, то није спријечило Синод Српске православне цркве (нетрадиционална црква у Црној Гори формирана тек 1920. године декретом регента Александра Карађорђевића), на 51. ванредној сједници у Београду, одржаној 21. и 22. маја 1996. године да ‘одлучи’ да је власништво њихово. Од тада, један нерегистровани правни субјект у Црној Гори, нелегалним путем је преписивао у катастар државну имовину Црне Горе. Сада слободно прекрижимо и ону 8. Божију заповијест. Кад мантија постане Бог, којем се клањају, послушност не изостаје. Чињеница је да је на попису 1991. године у Црној Гори било свега 9,34% Срба, а Црногораца 61,86%, а већ 2003. године 31,99% Срба а Црногораца 46,16%. Овај раст дјелимично је повећан доласком избјеглица усљед ратног стања, али заправо је заслуга или боље речено животно дјело митрополита Амфилохија у стварању посрбљених Црногораца. Циник би рекао ни „ц“ од цркве, нити ту има поштовања канона и Божијих заповијести, већ се све окреће око прагматичних утилиратних радњи ради освајања људи, робе и капитала. Што је све сушта супротност од принципа и учења источног хришћанства. Но, као што је било више пута до сада, десиће се опет. Морал и разум морају побиједити, а они никада нијесу на истој страни са хегемоном. 

5

5. фебруар 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ НЕПРИЈАТЕЉИ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

И

ма оних који и сами себе и све друге око себе покушавају да увјере да књижевност остаје само умјетност, чак и онда када је засићена или одвећ зачињена идеолошким и политичким конструктима писаца. И након свега, и даље има оних који и себе као и многе друге увјеравају у њену ларпурлартистичку недужност и друштвену неодговорност. И поред свих теоријских расправа на тему писац-дјело-идеологија за многе су писци остали недодирљиви „светионици“, они чије се дјело, под претпоставком манифестоване књижевне вјештине, баш као и њихово политичко расуђивање, најчешће не доводи у питање. Крајем јануара, у Никшићу је одржано књижевно вече српског писца Матије Бећковића. Скуп је оцијењен као високо ризичан, а полиција је обезбјеђивала позориште. Испред позоришта, група младића пјевала је „Ој Косово, Косово“ и грађане који су се окупили да искажу противљење пишчевој идеологији називали „усташама“. У првим извјештајима након догађаја наводи се да је „полицијски кордон, опремљен опремом за скупове високог ризика, раздвајао присталице и противнике“. Свој став према идеолошким и политичким приликама у Црној Гори писац је можда најјезгровитије формулисао у интервјуу који је дао за Новости, новембра 2021. године. Наиме, на питање „Када ћете поново у Црну Гору, како видите њуну будућност и докле ћемо да се ћерамо?“ одговорио је: „Ове одговоре Вам пишем у авиону. Враћам се из манастира Стањевићи, код Будве, у којем је Његош писао Лучу микрокозму, а митрополит му је завјештао библиотеку од 25.000 књига, своју једину имовину. Ту би требало да буде новоотворени, велики научни и културни центар, јер је манастир Стањевићи и био културна престоница Црне Горе. За будућност Црне Горе су најзабринутији они који су на њен рачун живјели и још не знају гдје би прелетјели, као кад се прелази из фирме у фирму. Сад је друго по-

ЈЕЗИК, ОГАЊ И МАЧ ИМА И ОНИХ КОЈИ СУ, ПОПУТ БОГДАНА БОГДАНОВИЋА, ПРАВОВРЕМЕНО ПРЕПОЗНАЛИ ДА СУ КОРИЈЕНИ РАТА У БЛОКАДИ СВИЈЕСТИ, У ЗЛОУПОТРЕБИ МЕНТАЛИТЕТА НАЦИЈЕ И У ЛИЧНОСТИМА... ДА ЋЕ И МИР БИТИ ТЕК МАЛО МАЊЕ ЗАСТРАШУЈУЋИ ОД РАТА, ДА ЋЕ ТАЈ МИР БИТИ „НАСТАВАК РАПСОДИЈЕ ТЛА И КРВИ“, ДА ЋЕ У ЊЕМУ РАСТИ ЈЕДАН МОДЕЛ МРАКА, МОДЕЛ НЕ-ЛАИЧКИ И КЛЕРИКАЛНИ – ЈУРИШ ТЕОКРАТИЈЕ НА СЕКУЛАРНОСТ...

лувријеме, кад ћерани ћерају оне који су њих ћерали“. У освит идеологије српског јединства, исходишта идеолошко-политичког концепта „српског света“ (порођеног у демијуршкој лабораторији актуелног режима у Србији), писцима у Србији је, осамдесетих и деведесетих година XX вијека, додијељена важна улога: у исти мах је требало да буду „свештеници језика“, „чувари духовних граница“, али и корифеји и промотери актуелне носеће идеолошке парадигме. Улога и „служба“ писаца је, дакле, била у тијесној вези са одржавањем и обезбјеђивањем „духовног простора“ или „духовне територије“ па самим тим и колективног и националног духа. Како примјећује Иван

Чоловић: „У том одржавању националног духа у будном и чистом стању, тј. брижљиво разграниченог од свега туђег, главну улогу има национална културна елита, а у њој су опет, главни писци, с пјесницима на челу. Дакле, људи од пера су позвани да буду главни граничари нације, чувари њених духовних граница, да учврсте браник нације и стоје на њему и прије него што се он нађе на некој планини, у неком рову“. Академици и писци су у Србији крајем осамдесетих и током деведесетих, примјећује Чоловић, баш као и филозофи и писци из времена романтизма били прожети духом и душом народа који је успостављен као колективни над-субјекат или „колективна личност“ која се

оваплоћује у језику, језичким творевинама - народ је поново постао јунак политичког мита: „Хердеров Волксгеист, један у почетку доброћудан, мирољубив дух, касније је често хватан и затваран у чаробне лампе разних тирана, диктатора и вођа маса, који су од њега умјели да направе застрашујуће оружје уперено против хуманистичких и космополитских идеала његовог проналазача“. Чоловић упућује и на Хабермасов став о учинку њемачке филозофије у другој половини XIX века и њеном доприносу да се тежиште образовања у њемачким школама са човјечанства пренесе на нацију, а писци класици се славе као национални, духовни хероји чији се текстови обожавају али се не анализирају.

Када је ријеч о писцима који су били ригидно националистички опредијељени, Ендру Барух Вахтел налази да је „традиционална улога источноевропског писца као онога који измишља нацију и брани њене интересе“ иницирала „увјерење да би непосредно политичко дјеловање могло имати успјеха. Из социолошке перспективе, овдје имамо јасан случај размјене културалног за политички капитал једне елитне групе“. Као једно од најиндикативнијих питања у контексту међуутицаја на релацији политика – књижевност, Вахтел препознаје условљеност политичких оријентација писаца и „тактика којима прибјегавају у јавној сфери“, тематским и проблемским корпусима њихових ранијих књижевних креација. У односу на овај проблем Вахтел даје и врло недвосмислен одговор: наиме, на основу истраживања студије случаја три писца – политичара (Хавела, Ћосића и Лимонова) закључује да „ту постоји прилично директан однос: па њихову политичку активност можда можемо сагледати као некакво превођење књижевног рада из једног медија у други...“ Ипак, има и оних који су, попут Богдана Богдановића, правовремено препознали да су коријени рата у блокади свијести, у злоупотреби менталитета нације и у личностима... да ће и мир бити тек мало мање застрашујући од рата, да ће тај мир бити „наставак рапсодије тла и крви“, да ће у њему расти један модел мрака, модел не-лаички и клерикални – јуриш теократије на секуларност... Предвидио је Богдановић и то да ће управо неспремност на прихватање интелектуалне одговорности „можда кроз генерацију-двије да доведе до новог Милошевића“. Требало би, заиста, да смо одавно научили да и језик и огањ и мач знају да буду једнако убојити. Ријечи су често опасне, опрезно и са њима... 

КАКО ЧИТАТИ НАШ ПОЛИТИЧКИ ТЕАТАР

СВИМА НАМ СЕ ПОВРАЋА ЈАНКО ЉУМОВИЋ

И

гра, маске, политички театар, театар апсурда, перформанс нијесу кључне ријечи из позоришних критика или било којих других медијских садржаја који се баве позоришном продукцијом у црногорским медијима. То су ријечи које се најчешће користе за опис политичких (не)прилика црногорске збиље, ријечи којима не само публика (јавност) већ и сами протагонисти политичког живота говоре једни о другима. Никад више није било позоришног рјечника у црногорској политици. То може да говори о моћи позоришта и немоћи политике, а обично се мисли да је супротно. У стварности то и јесте тачно. Позориште је ипак мањинска прича, али са маргине увијек најјасније је успијевала да објасни многобројне при-

лике и неприлике. Надајмо се да ће овај уплив позоришта у политику имати утицаја на будуће репертоаре који су посљедњих година прилично незаинтересовано посматрали збиљу. И не само у позоришту, у савременој умјетности уопште.

Комерцијално или ескапистички је ипак најсигурнија позиција за многе. Примјера има доста или како истиче Мишко Шуваковић: ,,Однос уметности и политике се указује у историји уметности у кризним моментима – моментима слома – када се указује потреба суочења са граничним линијама облика живота у борби за производ, у борби за опстанак, у борби за моћ, односно економску или идентитетску доминацију, те у борби за еманципацију, образованост и слободу“. Да етика и естетика позоришта неће утицати много на политику знамо одавно, али политика итекако хоће на театар. Неке приче се јесу дешавале у позоришту. Једна он њих је посебно

била знаковита. Најава распада Југославије и политика национализма, снажно покренута осамдесетих година XX вијека имала је свој најмаркантнији позоришни израз кроз прекид гостујуће представе позоришта из Зенице (БиХ) Свети Сава, по тексту Синише Ковачевића у режији македонског редитеља Владимира Милчина у београдском Југословенском народном позоришту (1990). На упаде националиста историја биљежи ријечи које је из публике упутила драматуршкиња Борка Павићевић - Бићете одговорни за концентрационе логоре. Матија Бећковић гостовао је у Никшићком позоришту, књижевно вече светосавско. У Загребу је својевремено глумац Вили Матула покренуо умјетничко-активистичу групу која се звала Публика за посебне намјене. Куповали су улазнице, бирали представе и тако организовано одлазили на представе и постављали питања, а да нико од надлежних у тим позориштима није знао за ту њихову намјеру.

Јединствен примјер умјетничког активизма који је задирао у ушушкано гледалиште и сигурне репертоаре. Никшићка верзија Публике за посебне намјене није могла ући у позориште и поставити питања српском академику и водећем писцу некролога на овим просторима. Мада би можда најбољи сценарио била спонтана изведба из гледалишта приче Данила Хармса Неуспјела представа. То је она прича о повраћању, када редом на сцену излазе Петраков-Горбунов, па Притикин, Макаров, Серпухов, Клурова и на крају Мала дјевојчица која саопштава публици: Тата ме је замолио да вам свима пренесем да се позориште затвара. Свима нам се повраћа. Појмовима естетика отпора или естетика побуне, које у савременом позоришту објашњава њемачки театролог Ханс-Теис Леман, писац и политички теоретичар Игор Штикс придружује термине естетика пораза и естетика еманципације који су додатно важни за разумије-

вање не само позоришта већ и постјугословенског друштвеног контекста. Важни за нове политичке субјекте и сасвим другачије социјалности. Док то чекамо остаје нам овај театар у политици који ће и даље да раби рјечник позоришта, без обзира што је то свијет далек од умјетности глуме. То је садржај за кратке клипове и материјал за фотомонтаже на друштвеним медијима. Безимени жанр који уз све комичке потенцијале ипак изазива горак укус, јер се еманципација тешко пробија. И ето још једног разлога зашто нам је умјетност важна, умјетност оних који стварно учествују у потрази за стварним, као начину да се брине о себи и другима, да се не постане машина…, како то лијепо каже Патрис Павис у свом Рјечнику извођења и савременог позоришта објашњавајући појам позориште и друштво. И док чекамо репертоар као рефлексију на глумаце и политичаре аматера, на друштвеним медијима настају заиста духовити одговори на стварност. 

6

5. фебруар 2022.

КРОЗ ЕПОХЕ

Т

ренутно живимо циркус. Не може се на бољи начин описати ситуација и оно кроз што Црна Гора пролази посљедњих неколико неђеља. У овој чудној шатри наступају, потпуно хаотично и без икаквог смисла и реда, одједном сви чланови циркуске дружине. Слонови, тигрови, акробате, жонглери и остали пајаци, врте се, скачу и кребеље на згрануту публику. Очигледно са мишљу да је што шаренија и испуњенија сцена добитна комбинација за успјели шоу. И док пренеражена публика у очају посматра ово приказаније, сви се надају да ће се завршити као у оној Шекспировој „Много буке ни око чега“. Сасвим ријетко у људској историји, имали смо примјере да се тако погоде догађаји и околности да се ствари претворе у циркус. Чак и у тренуцима најгоре неизвјесности, пропадања или уништења, људи су покушавали да сачувају разум и достојанство, уз мисао да све треба препуштити суду будућности. Трагикомичне циркуске представе у историји највише је, ако не и једино, правила декаденција. Та погубна сила људске цивилизације у својим најразигранијим и најраспуштенијим игроказима доводила је разне дворове, елите, владајуће класе и цијеле народе у стање крајње разузданости ђе су увијек преовладавали појединачни интереси и егоизми, над колективним добром једног народа. Један такав примјер је, свакако, незаобилазно Римско царство, на чијем су се двору смјењивали многи од најмонструознијих владара које је историја упознала. Врх римске декаденције чине владавине Калигуле и Нерона, али

ЦИРКУС

wikimedia.org

ВУКОТА ВУКОТИЋ

САСВИМ РИЈЕТКО У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ, ИМАЛИ СМО ПРИМЈЕРЕ ДА СЕ ТАКО ПОГОДЕ ДОГАЂАЈИ И ОКОЛНОСТИ ДА СЕ СТВАРИ ПРЕТВОРЕ У ЦИРКУС. ЧАК И У ТРЕНУЦИМА НАЈГОРЕ НЕИЗВЈЕСНОСТИ, ПРОПАДАЊА ИЛИ УНИШТЕЊА, ЉУДИ СУ ПОКУШАВАЛИ ДА САЧУВАЈУ РАЗУМ И ДОСТОЈАНСТВО, УЗ МИСАО ДА СВЕ ТРЕБА ПРЕПУШТИТИ СУДУ БУДУЋНОСТИ

могло би се побројати још владара који су по својим особинама заслужили да се нађу на том списку. Ипак, поступци проглашавања коња за сенатора, попут Калигуле, или фарсичних концерата несуђеног умјетника Нерона, чини се да остају симбол декаденције и пропадања. Ма колико је римско друштво величало скромност, његовало стоичке принципе уздржаности и идеализовало земљорадњу, као „најтеже, али једино поштено занимање“, морални суноврат посљедњих Јулијеваца наставља да буде упамћен као доба пуне декаденције. Иако мањи по свом сјају и моћи од римских царева, отровном стиску декаденције нијесу се одупрли ни други дворови, попут визиготског или франачког. Мада су међу првима направили своју државу на простору Јужне Француске и Шпаније, на развалинама истог Римског царства, Визиготи су дочекали тужан крај своје елите. Разједињени и у сталној борби за превласт, на крају су се нашли у крвавој циркуској представи, док се, као „deus ex machina“ није појавила арапска сила и завршила са њиховом државом. На сличан начин, завршили су и франачки владари, како Меровинзи, тако и Каролинзи.

Остаће позната неспособност и декадентност „дугокосих краљева“ којима су, због сопствене лијености, први сарадници отели власт и засновали своју династију. (Свака подударност са садашњим стањем у нас је ненамјерна и случајна!) Остаје легендарно питање Пипина Малог, ко стварно треба да влада, упућено римском понтифексу, које ће дати легитимитет владавине и Каролинзима и папама. Међутим, ни Каролинзи нијесу успјели да се отргну од стиска декаденције и попуштању егоистичним поривима, па се и њихова династија угушила у мору сукоба инцестних веза и ратова међу разним претендентима. Иако ће остати опјевана ситуација са данског двора, захваљујући Шекспировом Хамлету, каролиншки двор је обиловао и много мучнијим сценама и превратима. Ма колико се чинило да су дубине мрачног средњег вијека биле расадник и најбољи примјер за различите, често крваве, махинације и борбе око пријестоља, ни други периоди људске историје нијесу много бољи. Велики примјер декаденције, која доводи до комедије и циркуса, у доба ренесансе је двор Краље-

ЧАША ВИНА СА ЦЕЗАРОМ БОРЏИЈЕМ

вине Двију Сицилија у Напуљу. На том пријестолу смјењивали су се владари из француске и шпанске лозе, а хроничари су забиљежили да су за столом напуљског краља гости обједовали уз крике осуђеника из тамница. Интриге, сплетке и обрачуни за власт и моћ обиљежили су у истом периоду и борбе за трон Св. Петра у Риму. И данас се препричава крваво насљеђе Борџија, али и других фамилија које су учествовали у томе. Ма колико њихови потези и радње чинили се рационални и смишљени, на крају су се испоставили, слабоумним и разарајућим, јер нијесу умјели да се уздигну изнад сопственог ега што је довело до њихове пропасти. Још један примјер, класичне декаденције на дјелу, је двор шпанске гране Хабсбурга током XVIII вијека. Ова, некад успјешна династија, прва која је створила ко-

лонијално царство „у којем Сунце никад не залази“, на крају се заплела у мрежу инцестних веза из којих није било изласка. Посљедњи владари из ове династије били су толико неспособни да управљају, а понекад и да се само устану из кревета. Коначно, њихова владавина завршила се ратом који се водио широм Европе. Наравно, нијесу само владајуће елите подложне декаденцији. Памте се примјери, попут холандске источноиндијске компаније, чије је руководство завршило у толикој декаденцији да се распало само од себе, иако су у појединим тренуцима били јачи од многих држава. Преовладавање егоизма и немогућност стављања колективних интереса изнад ситносопственичких је многе коштало, кроз историју, губитка свега. Остаје нам само да гледамо циркус пред нама. 

НОВЕ КЊИГЕ РАТКО РАДУНОВИЋ

П

рошле године, у Енглеској, на јубиларној 200. годишњици рођења, објављене су двије различите, али прилично занимљиве, биографске књиге о Достојевском. ,,Прилично занимљиве“ у смислу да сваки иоле биографски спис о овоме писцу са енглеског говорног подручја може звучати излишно послије петотомног животописа Џозефа Френка, публикованог у периоду 1976-2002. (постоји и скраћена једнотомна верзија из 2010, са поднасловом Писац у свом времену). Првој, Кристофијевој књизи, о Фјодоровој турбулентној интими, присаједињене су и друге околности из живота. Инкорпорирани су аутобиографски цитати из пишчевих дневникâ или писамâ, или фрагменти из новинарских текстова, не би ли се добио, како аутор каже док признаје да није никакав академик, утисак ,,реконструисаног мемоара“. Управо ови умеци, увијек у курзиву уздижу ову невелику биографију изнад стандардних сличних поп-књига.

,,Док ништа није имао да ради, записивао би сјећања о времену проведеном у затвору. Тамо је њих константно слагао у глави, врвећи од идеја. Жудио је да то пошто-пото пребаци на папир, но онда је упознао Марију и – нисам више могао писати. Не-

ЗАПИСИ О ФЈОДОРУ Заљубљени Достојевски: интимни живот (The Sinner and a Saint: Dostoevsky, a Crime and Its Punishment), Алекс Кристофи; Bloomsbury, 2021; Грешник и светац: Достојевски, један злочин и његова казна (The Sinner and a Saint: Dostoevsky, a Crime and Its Punishment), Кен Бирмингем, Allen Lane, 2021. што што ми се одавно није десило напокон се догодило и сасвим ме је понијело. Толико сам био срећан да нисам могао радити. А сада, кад је она пошла, осјећао се биједно, али је барем опет могао писати. Чак је радуцкао на комичном роману, Село Степанчиково, о пасивно-агресивном средњовјечном псеудоинтелектуалцу који почиње да се петља у послове једне наивне породице. Такође је покушавао да прочита оно што је пропустио у посљедњих пет година. Тургењев је 1852. године сакупио своје приче у прву збирку, Ловчеве записе, а она га је врло брзо прославила. Тургењева посебно цијеним. Међутим, срамота је да са толиким талентом тај човјек буде толико неуједначен. И Лава Толстоја много волим, иако не мислим да ће много тога оставити за собом. (Што не значи да се не могу преварити.)“ Прихватити се судбине већине руских писаца XIX вијека, а поготово Достојевског, гарантовано значи упасти у узбудљиву историјску и креативну колотечину.

Осим свог писања, он је, тврди Кристофи, имао један од најсадржајнијих живота од свих писаца, што није непознаница. Био је неизљечиви коцкар и био је епилептичар, и константно на ивици финансијске и здравствене немоћи. Као младићу, суђено му је због ширења социјалистичких револуционарних идеја кад је дословно за длаку избјегао смртну казну. При крају живота, вечерао је са царевом породицом и на њега се гледало као на националног пророка, што данас има смисла будући да је најавио Револуцију педесет година прије него што се догодила. Током каријере, био је инжењер, војник и пјесник. У погледу љубавног живота, пише Кристофи, не би претјерали ако би рекли да је нарочито волио женска стопала, а стожерна мисао која највећма води ову књигу је његова веза са другом супругом Аном Григорјевном. Ана, све док није остала без новца и безмало бескућник усред Револуције, у Петрограду камо се због слабо-

сти није могла вратити 1918. године, радове свога супруга годинама је припремала за музеј. Умрла је готово четрдесет година након Фјодора, у немаштини и без присуства дјеце, а тек се пет деценија послије смрти испунила њена жеља да буде сахрањена покрај супруга у истом манастиру. Друга књига, Кена Бирмигема, је једна од оних из новијег жанра прокреације фамозних романа. Како имамо историчаре који се, ваљда због ега, баве само грандиозним именима, тако постоје књижевници који се разумљиво окрећу само великим насловима. Бирмингемов први труд био је популарни ,,making of“ Џојсовог Уликса. Овдје се посвећује Злочину и казни и једном гнусном злочину из 1834. из редова бивше француске аристократије, који је Достојевског у толикој мјери фасцинирао да је одлучио да ,,труе цриме“ хронику случаја преведе за свој часопис. Бирмингем је у овој интересант-

ној историјској контекстуализацији и, у једну руку, упоредној биографији два човјека, нашао нешто што чак ни опширни Френк у толикој мјери није ни покушао да контемплира у својим животописима великог писца. Пјер Франсоа Ласунер, бивши аристократа, коцкар и пјесник је, према биљешкама Достојевског, ,,несвакидашња личност, застрашујућа загонетка, и апсолутно фасцинантан човјек“. Приче као што је његова су ,,занимљивије од свих могућих романа зато јер откривају мрачну страну људске душе којој умјетност не може ни да приђе“. То је и срж онога што Достојевски покушава да уради у свом прото-кримићу лишеном било какве мистерије: сви знамо ко је убица, али не и разлог убиства. Дабоме, и код Бирмингема до изражаја долази Ана Григорјевна, први Фјодоров читалац и критичар, пишчева муза у тренуцима када је за смијешно кратко вријеме морао да напише Злочин и казну и Коцкара како не би завршио у дужничком затвору. Њих двоје ће заједно радити на сваком сљедећем дјелу, а он никада више неће бити усамљен. ,,Писање тог романа“, пише Бирмингем, ,,од Достојевског ће начинити писца какав је одувијек знао да може да буде“. 

5. фебруар 2022.

ЦРНОГОРЦИ У ЕГЗИЛУ ЗА ВАСПОСТАВУ СУВЕРЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ (1922-1925)

И

нжењер политехнике и црногорски суверениста, политички емигрант у Француској, Италији, Швајцарској и Великој Британији, Павле Михаилов Поповић (рођен је 11. априла 1889. године на Цетињу, Књажевина Црна Гора) је августа 1922. године, у Риму, објавио значајну брошуру на француском језику, под насловом: Paul Popovitch „Les Peuples de l’ Europe centrale et des Balkans sous la paix de l’Entente“. Та Поповићева брошура у преводу на црногорски језик носи наслов ,,Народи Централне Европе и Балкана у миру Антанте“.

Између осталог, у тој брошури Павле М. Поповић посветио је посебну пажњу анализи црногорског питања, односно питања Црне Горе. Поповић се енергично и досљедно залагао за обнову црногорске државности, износећи бројне историјске чињенице из прошлости Црне Горе и њеног тадашњег статуса. Прецизирао је и аргументовано доказивао да је Црна Гора била жртва великосрпске окупације и насилне анексије 1918. године и писао је о положају ондашње југословенске државе (Краљевине СХС), посебно наглашавајући и објашњавајући нову неправду, мучеништво и трагедију која је задесила Црну Гору од краја Првог свјетског рата. У тој књизи Павле М. Поповић, између осталог, пише: „Након примирја 1918. године, српска војска је ушла у Црну Гору под командом француског генерала Венела, који је био под маршаловим наређењем, тад генералом, Франшеом Депереом. Господин Поанкаре, као предсједник, и господин Пишон, као Министар спољних послова Републике Француске су у то вријеме дали у име свих великих сила, у писму од 4. и 24. новембра 1918. године, упућено краљу и Влади Црне Горе, формалне гаранције да ће суверенитет Црне Горе и слободу црногорског народа савезничке трупе испоштовати. Међутим, упркос овим свечаним гаранцијама и обећањима, српска окупациона војска је поништила Устав Црне Горе и онемогућила сазивање легалне црногорске Скупштине, „сазивајући“ на основу „указа“ од 26. 9. 1918. године, који су донијели два српска функционера (С. Томић и П. Косовић) Велику Народну Скупштину (орган који Устав Црне Горе не познаје). Сједнице те „Велике Народне Скупштине“ су трајале укупно два сата: „Скупштина је ‘овдје изгласала’ једногласно поднесену резолуцију коју су већ припремиле српске власти и одштампале у типографији српске државе на Крфу гдје је у том периоду било сједиште београдске Владе. Захваљујући тој резолуцији, Црна Гора је безусловно била припојена Србији, под династијом Карађорђевића. Током ,,сједнице“, трупе комита, са бомбама у рукама су чувале салу. Но, Антанта је дозволила да ове скандалозне подвале прођу, не бринући што су, поред најригорознијих и најосновнијих моралних надзора, акције овог типа прописане параграфом 43 IV Хашке конвенције која налазе поштовање закона на снази у окупираној земљи од стране окупатора. Но, рачунају ли се међународни прописи када се ради о слабима и малима? Иако исцрпљена државом која је перманентно непријатељски настројена још од балканског рата

ХОЋЕМО САМО НАШУ СЛОБОДУ „...ОВО ЛАЖНО УЈЕДИЊЕЊЕ НАРОДА ИЗАЗВАЛО ЈЕ ОПАСНЕ ПОКРЕТЕ И УСТАНКЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ХРВАТСКОЈ И МАКЕДОНИЈИ. АЛИ САМО У ЦРНОЈ ГОРИ СРБИЈА ЈЕ ТОПОВИМА И ВАТРОМ УНИШТИЛА ОКО 6 ХИЉАДА КУЋА, И ПОУБИЈАЛА ХИЉАДЕ ЦРНОГОРСКИХ ПАТРИОТА. СРБИЈАНЦИ ДУГУЈУ КРВ ВЕЛИКОГ БРОЈА ЖЕНА И ЂЕЦЕ У ЦРНОЈ ГОРИ“, КАЗАО ЈЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, ЦРНОГОРСКИ СУВЕРЕНИСТА И ПОЛИТИЧКИ ЕМИГРАНТ ЈОВАН ЧУБРАНОВИЋ У ИНТЕРВЈУУ ЗА ИРСКИ ЛИСТ „The Cork Examiner“ 19. МАЈА 1925. ГОДИНЕ 1912. године, и трогодишњим ропством под Аустријанцима, црногорски народ, готово без војске, се подигао против тог незапамћеног угњетавања. Да би што прије имали разлог те побуне, српска окупациона војска је у одмазди запалила око 6.000 кућа, опљачкала чак и већи број добара, поклала, притворила и затворила значајан број Црногораца. Више од 5000 Црногораца је лежало двије године у српским затворима. У овим репресалијама нису биле поштеђене ни жене ни њихова одојчад, ни дјевојке, над којима су се извршена најгнуснија непочинства.

ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

7

Црна Гора остављена и без ичије помоћи да води борбу, морала је пасти. Краљ Никола, старац од близу 80 година, пребјегао је у Француску и са својом владом се смјестио у Бордо.

СРБИЈАНСКЕ ИНТРИГЕ

С једне стране крвави догађаји који су се у том периоду одиграли у Црној Гори, чему је услиједио оружани отпор црногорског народа, који ни данас није могао бити угушен, с друге стране колебање Великих сила је довело до тога да присилна анексија Црне Горе коју је учинила Србија, не само што она није уопште санкционисана (иако је српска Влада то одмах тражила), него је чак и поништена одлукама Врховног савјета донесеним 13. јануара 1919. године. Упркос таквој одлуци, отпор црногоског народа није прекинут“. Истакнути црногорски суверениста политички емигрант у Италији, Француској и Великој Британији Јован Чубрановић је дао интервју дописнику ирског листа „The Cork Examiner“ 19. маја 1925. године. Тај интервју Јована Чубрановића доносимо онако како га је пренио „Црногорски гласник“ из Детроита, Мичиген, САД, број 75 од 1. јула 1925. под редакцијским насловом „Ирска штампа о Црној Гори“. У том тексту, којег у цјелости преносимо из детроитског „Црногорског Гласника“, каже се сљедеће:

ИРСКА ШТАМПА О ЦРНОЈ ГОРИ Ми смо у претпрошлом броју донијели један чланак о раду и важности покрета преко штампе у Црној Гори, као и о раду, којега у Енглеској и Ирској развија наш вриједни патриота и посланик г. Ј. Чубрановић, а данас доносимо један важан интервју, којега је исти дао дописнику великог ирског листа „The Cork Eksaminer“ 19. маја. Речени лист доноси следеће: „У заступању црногорског питања, г. Ј. Чубрановић је дошао у Ирску. Он ово питање заступа с великим одушевљењем и одлучношћу, те је дописнику нашег листа рекао сљедеће ријечи: Велики свјетски рат који је почео

и комору. Остаци србијанске војске, који су бројали 40 хиљада, успјели су, да под заштитом црногорске војске побјегну на обалу Јадрана - одакле их је талијанска флота превела на острво Крф: ту су се опоравили и преуредили на трошак Француске и Енглеске, а касније послати на Солунски фронт.

ЦРНОГОРСКИ ПАТРИОТА И СУВЕРЕНИСТА У ЕГЗИЛУ ЈОВАН ЧУБРАНОВИЋ

4. августа 1914. год. коштао је 10 милиона живота и 5 милијарди енглеских фунти стерлинга, а био је изазван убиством од 28. јуна извршеним над престолонасљедником Аустрије у Сарајеву. Црна Гора је ступила на страну Савезника за начела слободе, а пошто је заиста урадила више него ли свој дио, одузета јој је слобода, коју је она више хиљада година чувала; тако да је предата у ропство од групе политичара, који су сви мање-више били заинтересовани у банкама и експлоатисању природних богатстава Црне Горе.

ОДГОВОРНОСТ ВЕЛИКИХ СИЛА Ја чисто узимам три велика народа од сваке кривице спрам Црне Горе – вели г. Чубрановић – и ако су прећутали ту огромну неправду спрам Црне Горе, али се то исто може рећи и за политичаре, представнике, који су управљали са та три велика народа, јер на њима лежи права одговорност црногорске судбине;

њихови насљедници, тј. данашње владе тих народа тешко могу да не трпе посљедице па ипак су својом самом дужношћу обавезани да исправе овај криминал неправде учињене њиховом савезнику Црној Гори. Велики напор, који је у свјетском рату издржала Црна Гора - а без обзира на страшне губитке, које је прије тога имала у балканским ратовима, она је на непрекидне молбе, које јој је Србија упућивала за братску помоћ - и с обзиром на своје идеалне традиције, одмах се ријешила да да своју помоћ, и објавила рат Аустрији.

СРБИЈАНСКО БЈЕКСТВО Црногорска војска је била на вратима босанске пријестонице Сарајева, кад је њемачки генерал Макензен, у заједници са бугарском војском, предузео офанзиву и приморао србијанску војску у безглавно бјекство, у коме је изгубила 200 хиљаде људи, цио ратни материјал

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Владе Француске и Енглеске биле су великодушно издашне спрам Србије, али за Црну Гору нијесу урадиле потпуно ништа. И главни разлог нашег страховитог стања и данашње тешке наше ситуације налази се у поступцима влада Париза и Лондона, за љубав Србије (чија се влада бавила у миру и тишини грчког острва Крфа, док се цио остали свијет борио за њену слободу). Из тог мирног пребивалишта, влада Србије је радила интригама и лажима на пропаст Црне Горе и њено освајање, под звучним изговором „народног уједињења“. Да би углачала рад у овом циљу, српска влада је довела на Крф два Хрвата, једног Словенца и једног Црногорца. На тај начин, без икаквог законског и уставног ослонца, саставила је такозвану троимену краљевину под династијом Карађорђевића.

УБИЈАЊЕ ПАТРИОТА Ово лажно уједињење народа изазвало је опасне покрете и устанке у Црној Гори, Хрватској и Македонији. Али само у Црној Гори Србија је топовима и ватром уништила око 6 хиљада кућа, и поубијала хиљаде црногорских патриота. Србијанци дугују крв великог броја жена и ђеце у Црној Гори.

ЦРНОГОРСКИ ЗАХТЈЕВИ Ми се не боримо за монархију ни за републику - наставио је говорник - ми само хоћемо нашу слободу, и тражимо да се казна достојна примјера изврши над нашим нападачима. Г. Чубрановић додаје објашњење да је питање Црне Горе још отворено с гледишта међународног права јер још не постоји ниједан важећи међународни акт, којим се поништава Црна Гора као држава“. („Црногорски гласник“ из Детроита, Мичиген, САД, број 75 од 1. јула 1925, стр. 2. чланак „Ирска штампа о Црној Гори“). 

8

5. фебруар 2022.

КОЛУМБИЈСКИ ПИСАЦ И ДОБИТНИК НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ: ГАБРИЈЕЛ ГАРСИЈА МАРКЕС

ДОБАР ДАН, ПОСЛАО МЕ ГОСПОДИН ТЕНОР

Г

одина је 1947. и једна ситна жена, обучена у црну хаљину, одлучно улази у врели, мали стан у Боготи, која гори у самој сржи лети. У стану седи момак дуге косе и пуши нешто што је много јаче од дувана. Жена се уноси у лице двадесетогодишњем момку и шапуће му: ,,Сине, ти опет ниси положио ниједан испит на Правном. Од тебе ништа неће постати. Мораш да се вратиш кући“. Момак одмахује главом. Тридесет пет година касније добиће Нобелову награду за књижевност. Реч је о Маркесу, који је, баш као и Бродски стварао по унутарњем, непобитном диктату језика… Његова магијска прозодија, метрика језика и слика које ће стварати, заувек ће остати окренуте према епосу пишчевог детињства. У тренутку када му је мајка прорицала неславну будућност, Маркес је већ закорачио у свет литературе. Као и толики други књижевници, док је сањао кише што лију црну светлост у Маконду, Маркес је био новинар. Но и када га је стигла велика књижевна слава, када је родна Аракатака бљеснула пуним сјајем у оном роману који је спасао наш сан, писац никада не престаје да се бави новинарством. Преко тридесет година, из недеље у недељу, Маркес је имао редовну рубрику у колумбијском El Espectadoru, пишући из било ког краја света где се затекао. Хемингвеј је тврдио да је савладао умеће писања добре реченице док је радио као новинар Торонто Стара. Сматрао је да се све важне радње у животу обављају стојећи, на пример лов, бокс и писање. Да би могао да пише стојећи, имао је на Куби за то направљен специјалан пулт. Маркес је писао на писаћој машини, поштујући и све који су писали уредно и читко - руком. Као Сартр, за кога Маркес каже да је био познат по уредном рукопису. Једини аутор за кога је Маркес знао да куца са свих десет прстију, био је Едуардо Болда. ,,На сасвим супротном крају је Карлос Фуентес, који је писао само једним кажипрстом. Питам се у чуду како је кажипрст преживео две хиљаде странице његовог романа Terra nostra “, пише Маркес. Габријел Гарсија писао је на само једној врсти електричне писаће машине. Свака грешка у куцању кидала је душу аутору. Није ни чудо што је временом према машини стекао врсту љубавне мржње. Зато је једина слика коју је Маркес деценијама држао изнад радног стола представљала плакат на коме се види како насред пута камион гази преко - писаће машине. Писац је осећао неописиву радост кад год би бацио поглед на ово дело. (Ово подсећа на натпис који је Филип Рот пре око годину дана залепио изнад свог радног стола: ,,Борба са јачим непријатељем је завршена“, алудирајући на крај свог бављења књижевношћу. Али Маркес никада није одустао од писања.)

СВЈЕДОК ЖИВОТА У колумнама, Маркес је писао о најразличитијим темама. Путе-

vogue.com

САЊА ДОМАЗЕТ

…ЖИВЕО ЈЕ ЗАЈЕДНО СА ТЕНОРОМ, РАФАЕЛОМ СИЛВОМ. КАДА ЈЕДНОГ ПОПОДНЕВА НИЈЕ ОТИШАО У ПОТРАГУ ЗА ЉУБАВЉУ И ЛЕГАО ДА ОДСПАВА, ПИСЦА ЈЕ ПРОБУДИЛО ДИСКРЕТНО КУЦАЊЕ НА ВРАТИМА. ОТВОРИО ЈЕ И УГЛЕДАО ПРЕЛИЈЕПУ ДЈЕВОЈКУ, ПОТПУНО НАГУ, НАМИРИСАНУ КАО ДА ЈЕ УПРАВО ИЗАШЛА ИЗ КУПАТИЛА

ви пред њим пулсирају... Жиле куцавице... Богота, „тада су сви били млади“, усамљеност која га је физички болела. Недељна поподнева и празници били су време које је било најтеже преживети. Гледао је као млади новинар све филмове у локалном биоскопу. Кад није успевао да добије улазницу, стајао је испред биоскопа и чекао да се филм заврши. Желео је да гледа људска лица. То је био врхунски метафизички призор, то мноштво које се стварало пред њим, та гомила ћутања, лагане ошамућености које производи седење пред платном, у мраку, то жмиркање пред угаслом, љубичастом светлошћу првог сумрака. Та лица била су нека порука од Бога, њему. „Али дуго нисам умео да одгонетнем...“ Много касније је схватио... То су испред њега пролазиле невине Ерендире, бездушне бабе, пуковници, патријарси, сви заражени вирусом живота, куге, колере, страсти, од којих ће их излечити само смрт. Или можда неће. Први Маркесов одлазак у Европу је за њега чисто очуђавање. Запањило га је колико је најстарији занат на свету на Карибима весео, а у Европи самотно тужан. Маркес у новинама пише: ,,У то вре-

ме сам још имао идиличну представу о борделима на Карибима, са двориштима за игру и обојеним венцима у боји на стаблима бадема, са кокошкама које су кокодакале усред музике и са лепим мулаткињама које су се проституисале више из уживања него за новац и које су понекад подлегале нечувеној невиности да се убију због љубави. Неки пут се са њима остајало из чисте склоности ка луталаштву, како би говорила моја мајка, али такође и из чисте радости да се чује како заспале дишу. Обеди у јавним кућама на Карибима били су више домаћи него код куће, а свакодневне светковине почињале су већ у једанаест пре подне...“ Маркес је био запањен „комерцијалном строгошћу најстаријег заната у Европи“. Посебно га је чудила појава трансвестита. Интервјуисао је неке од њих и запањио се кад је сазнао да међу трансвеститима има и мирних очева породица који се дању баве слабо плаћеним пословима, да би ноћу кренули у додатну зараду. Писац наводи: ,,Највештији међу њима успевали су да за једну добру ноћ зараде и по пет стотина долара, што је, како примећује моја супруга, више него што

се добија за писање“. У Рим је Маркес први пут дошао 1958. године, као специјални дописник из Боготе, да извештава о сахрани папе који још увек није био мртав. Беху халуцинантно топле јулске недеље. Римски су се дани отегли, јер је папа месецима лебдео између живота и смрти и почео да се – опоравља. После ручка, док је Рим спавао, Маркес је изнајмљеном веспом одлазио у Вила Боргезе да тражи продавачице љубави одевене у хаљине живописних боја. Живео је заједно са тенором, Рафаелом Силвом. Када једног поподнева није отишао у потрагу за љубављу и легао да одспава, писца је пробудило дискретно куцање на вратима. Отворио је и угледао прелепу девојку, потпуно нагу, намирисану као да је управо изашла из купатила. Слатким гласом је рекла: ,,Добар дан, послао ме је господин тенор“. Тих дана папа је почео и јавно да се појављује.

ЦРВЕНИ Када је папа преминуо, три године касније, Маркес се налазио на другом крају света, у Каракасу. Но, слика лепе и чисте голотиње у три

поподне заувек му је остала у сећању као још једно од римских чуда. „Риба је црвена“, наслов је Маркесове колумне у којој описује бројне неуспеле атентате на Фидела Кастра. „Када је предсједник Кенеди послао адвоката Донована на састанак са Кастром, ЦИА је без знања Донована припремила посебан поклон за Кастра - опрему за подводни риболов у чије су боце са кисеоником стављени бацили туберкулозе. Доновану се опрема није учинила достојном једног шефа државе, па је за свој рачун заменио за бољу у Њујорку.“ Другом приликом, требало је да за време Кастровог говора, он буде убијен из аутомата скривеног унутар телевизијске камере. У тренутку кад је то требало учинити, један од атентатора је добио напад слепог црева, а други се није усудио сам да пуца... Маркес у овим колумнама открива како читавог живота није престао да обожава Хермана Мелвила и Роберта Луиса Стивенсона, како има огроман страх од лифтова, јер му наликују на хромиране мртвачке ковчеге, али и страх од летења, но у томе нипошто није усамљен. Летења су се смртно бојали и многи његови пријатељи: Пикасо, који је рекао да нема страх од смрти, већ од авиона, Хорхе Амадо, Карлос Фуентес који није летео пуних петнаест година или Луис Буњуел, који је у осамдесетој години неустрашиво летео, мртав од страха. ,,Код њега се истински страх јављао када би у лету све текло глатко и изненада се појавио капетан који се поздрављао са путницима, насмејан.“ Буњуел се гласно питао ко ли вози ово чудовиште за то време... У време настајања ових колумни, Маркес је почео да објављује прве романе, чекајући да тринаестогодишња девојчица у коју се заљубио одрасте (четрнаест година касније постаће му супруга). „Ја сам потрошио пуних пет година да нађем издавача. Када сам га нашао, показало се да је реч о пуком аматеру без средстава који је једва спасао главу од кредитора. Пошто ме је, побегавши од поверилаца, оставио на цедилу, мој веродстојни књижевни отац Едуардо Заламеа Борда, телефонирао је пријатељима да откупе моје књиге из штампарије и да их огласе у новинама. Тек пре неку годину сам открио да су на крају те жалосне авантуре продаване на улицама Боготе по цени од једног пезоса. Откупио сам све на које сам наишао непрестано под утиском да на тај начин откупљујем трице и кучине сопствене прошлости“, сећа се писац у колумни у El Ekspectadoru. Такође, Маркесу никада није било јасно због чега професори и критичари не прихвате да су и писци у својим књигама желели да кажу – то што су рекли. Када је његов син одговарао у тесту на питање „Шта је симбол петла у Пуковнику нема ко да пише“, синовљев одговор је надмашио по „тачности“ одговор непознатог студента: „Петао пуковника симбол је потиснуте народне снаге“. Маркес је на тренутак осетио истинску срећу што није написао крај какав је планирао на почетку: према науму од кога је одустао, пуковник заврће шију петла и од њега прави супу. 