Dnevni list Pobjeda 05.03.2022.

Subota, 5. mart 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20221 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Gospodine Maslenikov, znate li đe je sad agent Antipin?

Sada je i zvanično potvrđeno ono što je Pobjeda pisala: da su obavještajne službe Ruske Federacije pokrenule široku i intenzivnu akciju umrežavanja svih njihovih saradnika – od onih iz svijeta politike, preko Crkve Srbije i medija – kako bi Crnu Goru potpuno vratili u zonu ruskog uticaja Kada ambasador Maslenikov, sa visine ocjenjuje da se Pobjeda – koja je nastala u plamenu slobode i jeku antifašističke borbe – ,,degenerisala u otvoreno žutu štampu“, onda zaista zaslužuje odgovor kakav i priliči. Naš list je bio, ostao i biće, vjeran ideji antifašizma i slobodne Crne Gore, poštovanja drugih i drugačijih, bez obzira na vjeru ili naciju. Ne kalkulišemo i ne koketiramo sa predstavnicima ideologija koje su bile saveznice nacista i poštujemo državu i ideju slobode za koju su generacije naših predaka ginule Zato, oprezno Vaša ekselencijo, kada podstrekujete građane Crne Gore da podržavaju invaziju Rusije na Ukrajinu. Jer, ako ikada razorite Kijev i uništite Ukrajinu, ta zastava koju će iznijeti neki ruski vojnik na vrh gradske ruševine ispod hiljada žrtava neće biti zastava antifašizma. Ne, već poraza Rusije

STR. 4.

Trgovački lanci poručuju potrošačima da nema potrebe za prekomjernom kupovinom osnovnih životnih namirnica STR. 5.

D. MALIDŽAN

Imaju dovoljno zaliha hrane

POTVRĐENE INFORMACIJE POBJEDE: Navodni ruski diplomata, službenik Spoljne obavještajne službe, koji se tajno sastajao sa predsjedavajućim Skupštine Bulajićem, proglašen za personu non grata STR. 2. i 3.

Antipinu naloženo da u roku od 72 sata napušti našu zemlju Nekadašnji šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović napisao je juče na Tviteru da je „neobjavljivanje imena ruskog diplomate, koji je proglašen za personu non grata, odnosno odbijanje da se ono objavi, još jedan pokazatelj neznanja Ministarstva vanjskih poslova“ Viši sud donio pravosnažnu presudu da je MPNKS u januaru 2021. nezakonito smijenilo direktora Policijske akademije u Danilovgradu

Bratić preuzela ulogu krivičnog suda STR. 8. i 9.

Ostaci stare crkve pored Hrama u Podgorici na trasi budućeg proširenja Dalmatinske ulice STR. 14. i 15.

D.MIJATOVIĆ

Odgovor na reagovanje Ambasade Ruske Federacije na tekst objavljen u Pobjedi

Oltar otkopan bez znanja Uprave

PODGORICA: Izgradnja osnovne škole u Tološima protiče po planu

U septembru će biti spremna za nastavu STR. 17.

2

Politika

Subota, 5. mart 2022.

Predsjednik Crne Gore boravio u prvoj zvaničnoj posjeti San Marinu

Đukanović: Agresija Rusije na Ukrajinu iz temelja je protresla evropsku bezbjednosnu arhitekturu PODGORICA – Evropa danas prolazi kroz najteži i najopasniji period nakon Drugog svjetskog rata, jer sve što smo smatrali da je ostalo iza nas, danas opet prijeti. Rat eskalira na tlu Evrope izazivajući krizu čije posljedice teško da možemo predvidjeti. Vojna agresija Rusije na Ukrajinu iz temelja je protresla evropsku bezbjednosnu arhitekturu i nadvila je tamne oblake nad budućnošću našeg kontinenta – danas nam prijeti, kazao je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović tokom današnje zvanične posjete San Marinu.

Kapetan regent San Marina Franćesko Musoni juče je sa kolegom Đakomom Simonćinijem i ostalim regentima, ugostio Đukanovića u Gradskoj palati.

Evropa danas, kazao je predsjednik naše države govoreći na audijenciji, prolazi kroz najteži i najopasniji period nakon Drugog svjetskog rata.

- Ozbiljnost situacije dodatno pojačava odgovornost svake zemlje da bez obzira na njenu veličinu u najboljoj mjeri demonstrira evropsko jedinstvo i solidarnost. Na to nas obavezuje opredijeljenost obje zemlje da jačamo institucionalne odnose sa Evropskom unijom i naša nepokolebljiva posvećenost najvišim evropskim vrijednostima slobode i demokratije - poručio je Đukanović.

Predsjednik je naglasio da u Crnoj Gori vjerujemo u evropsku budućnost koja je za nas jedini garant održive stabilnosti i prosperiteta regiona Zapadnog Balkana.

- Kao multietnička, građanska i evropska Crna Gora želimo da gradimo odnose sa San Marinom, i zajedničkim primjerima mirnog suživota i tolerancije doprinosimo miru i stabilnosti jadranskojonskog regiona i Evrope u cijelini – kazao je Đukanović.

Poručio je da ga raduje potencijal za intenziviranje saradnje na ekonomskom planu sa San Marinom.

Zajedničko pripadništvo mediteranskom kulturnom i istorijskom krugu, smatra naš predsjednik, pruža prostor za širenje saradnje na planu kulture i umjetnosti.

Kapetan regenata Franćesko Musoni zahvalio se Đukanoviću za počast koju odaje najvišim institucijama i narodu San Marina.

Kazao je da prva državna posjeta Titanu podsjeća na prvu državnu posjetu regenata Crnoj Gori, 5. septembra 2016. godine, koja je, kako je istakao, potvrdila postojeće prijateljstvo i volju za saradnjom i postavila temelje za

POTVRĐENE INFORMACIJE POBJEDE: Navodni ruski d tajno sastajao sa predsjedavajućim Skupštine Crne Gore S

Antipinu nalože da u roku od 72 napušti našu ze

ZNAČAJNO PRIZNANJE: Milo Đukanović i Franćesko Musoni

Predsjednik Crne Gore odlikovan ordenom Viteza velikog krsta Kapetani regenti San Marina odlikovali su juče predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića ordenom Viteza velikog krsta, ordenom najvišeg ranga koji se dodjeljuje se za političke, umjetničke i naučne zasluge.

Kapetan regent Franćesko Musoni kazao je da im predstavlja veliku čast da uruče odlikovanje Đukanoviću za njegova postignuća i da je odluku donio i parla-

njihovo postepeno jačanje.

Konstatovao je da su dvije države snažno potresene zastrašujućom vojnom eskalacijom u Ukrajini.

- U ovom razdoblju obilježenom neizvjesnošću, još uvijek prisutnom zabrinutošću zbog pandemije, posljednje buđenje sa slikama neviđenog nasilja na vratima Europe, u Ukrajini, ostavilo nas je i ostavlja začuđene – istakao je Musoni.

Institucije i vlada San Marino, kako je rekao, jednoglasno su osudili vojnu agresiju i pozvali na autoritativno djelovanje Europe i međunarodne zajednice, da se sukob vrati na stolove diplomatije.

Smatra posebno značajnim ovaj susret na institucionalnom vrhu dvije države koje se protive nastavku vojne akcije i „obnavljaju na svakom mjestu svoj srdačni apel za mir, puno poštovanje međunarodnog prava i žale zbog svakog kršenja međunarodnog priznatih ljudskih prava“.

On je istakao bliske odno-

ment San Marina.

Kako je naveo, uručivanjem odlikovanja Đukanović postaje dio reda San Marina, malog broja predsjednika koji imaju to priznanje.

Vitezom velikog krsta odlikovani su Vitorio Emanuele III°, kardinal Paćelli - papa Pio XII, Luiđi Ćibrario, Gaspare Finali, dok je u novijoj istoriji to odlikovanje dobio aktuelni italijanski predsjednik Serđo Matarela.

se Crne Gore i San Marina i iskazao namjeru da zajedno istraže prilike za njihov razvoj i širenje.

- I jedni i drugi se oslanjamo na pripadnost sve više povezanom geografskom i geopolitičkom području, čiji su korijeni u kulturnom Koinèu koji je trajao sve do novijeg vremena i koji se danas, pod okriljem Evropske unije, dodatno obnavlja, u posljednje vrijeme i kroz Strategiju za jadransko-jonsku regiju, kojoj se nedavno pridružio i San Marino – dodao je on.

Prema njegovim riječima, na multilateralnom nivou, posebno na evropskom, obje zemlje su na putu sve veće integracije s Evropom.

- Sigurni smo da naše zemlje znaju kako da se uzajamno podrže na ovom delikatnom putu prema širim evropskim granicama, koje su danas ključni cilj naših političkih agendi – naveo je Musoni. Đukanović je na kraju posjete San Marinu položio vijenac na spomenik dobrovoljcima „Ara dei volontari“.

Z. D.

Razlog za donošenje ovakve odluke je, kako su istakli iz Ministarstva vanjskih poslova, procjena relevantnih bezbjednosnih organa u Crnoj Gori o aktivnostima ruskog diplomate koje su u suprotnosti sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima. Prema proceduri, ukoliko Antipin samovoljno ne napušti državu u predviđenom roku, biće protjeran u pratnji službenika MVP-a PODGORICA – Ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je juče da je diplomatu Ambasade Ruske Federacije, akreditovanog u Crnoj Gori, proglasilo personom non grata, ne navodeći njegovo ime. Kako je Pobjedi potvrđeno u ovom resoru, nepoželjnim je proglašen Viktor Antipin o kojem smo u proteklih nekoliko dana pisali u dva navrata i upozorili da on nije diplomata već obavještajac – uposlenik Spoljne obavještajne službe Rusije (SVR).

Miodrag Vlahović

Antipin se, kako smo objavili, tajno sastajao sa predsjedavajućim Skupštine Crne Gore Strahinjom Bulajićem, koji, kako vjeruju izvori Pobjede, uporno odbija da sazove sjednicu parlamenta, između ostalog i zato što su mu to naložili ruski obavještajci s kojima je u kontaktu.

RASKRINKAVANJE

Tri dana nakon našeg drugog teksta u kojem smo pominjali Antipina, iz Ministarstva vanjskih poslova juče su saopštili da je formalna nota o odluci u njegovom slučaju uručena ambasadoru Ruske Federacije. Naloženo mu je da u roku od 72 sata mora napuštiti teritoriju naše zemlje.

Razlog za donošenje ovakve odluke je, kako su istakli, procjena relevantnih bezbjednosnih organa u Crnoj Gori o aktivnostima ruskog diplomate koje su u suprotnosti sa

Nekadašnji šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović napisao je juče na Tviteru da je „neobjavljivanje imena ruskog diplomate koji je proglašen za personu non grata, odnosno odbijanje da se ono objavi, još jedan pokazatelj neznanja Ministarstva vanjskih poslova“

Politika

Subota, 5. mart 2022.

diplomata, službenik Spoljne obavještajne službe, koji se Strahinjom Bulajićem, proglašen za personu non grata

ženo 2 sata emlju Ministarstvo vanjskih poslova

Strahinja Bulajić

Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.

Prema proceduri, ukoliko Antipin samovoljno ne napušti državu u predviđenom roku, biće protjeran u pratnji službenika Ministarstva vanjskih poslova.

Iako je Ambasada Rusije žestoko reagovala na tekstove Pobjede kojima smo crnogorskoj javnosti predočili činjenice o obavještajnom radu ruskih agenata u našoj zemlji, neuspješno pokušavajući da nas demantuje, otkazivanje gostoprimstva Antipinu nedvosmisleno je potvrdilo informacije koje smo dobili od operativaca Agencije za nacionalnu bezjednost koji su ostali vjerni svojoj državi i štite njene interese.

U tekstu od 26. februara objavili smo da se Bulajić 20. februara sastao sa ruskim obavještajcima Spoljne obavještajne službe (SVR) Viktorom Antipinim i Aleksandrom Perišovim u danilovgradskom restoranu „Central lounge bar“, što je operativno dokumentovano i proslijeđeno vrhu ANB. - Operativci Agencije za nacionalnu bezbjednost već duže vrijeme imaju informacije o Antipinu i Parišovu, o njihovim kontaktima, kretanjima, sastancima, o čemu je podrobno upoznat direktor

Antipin se, kako smo objavili, tajno sastajao sa predsjedavajućim Skupštine Crne Gore Strahinjom Bulajićem, koji, kako vjeruju izvori Pobjede, uporno odbija da sazove sjednicu parlamenta, između ostalog i zato što su mu to naložili ruski obavještajci s kojima je u kontaktu službe Dejan Vukšić – rekli su naši izvori, kao i da je ovaj dvojac pod nadzorom već nekoliko godina, zbog sumnje da su neprijateljski nastrojeni prema državi i predstavljaju prijetnju po crnogorsku evroatlantsku orijentaciju.

Izvori Pobjede su rekli i da je „ruskim obavještajcima razgovor sa Bulajićem poslužio, ne samo da iskažu stav Moskve, već i da prenesu političke sugestije i instrukcije povodom političkih dešavanja u Crnoj Gori“.

Napisali smo i da Vukšić, iako je imao sve informacije o aktivnostima dvojice ruskih obavještajaca, te podatke nije dijelio sa odlazećim potpredsjednikom Vlade i koordinatorom službi bezbjednosti Dritanom Abazovićem, ali je ovaj, ipak, došao do informacija.

Prošle sedmice objavili smo i da su obavještajne službe Ruske Federacije u Crnoj Gori pokrenule široku i intenzivnu akciju umrežavanja svih njihovih saradnika – od onih iz svijeta politike, preko Crkve Srbije i medija – kako bi našu zemlju potpuno vratili u zonu ruskog uticaja, dovođenjem na vlast njima lojalnih – Demokratskog fronta i Demokrata, čime bi riješili „crnogorsko pitanje“.

REAKCIJE

Nekadašnji šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović napisao je juče na Tvi-

Na Kolegijumu predsjednika Skupštine bez dogovora o održavanju prve sjednice proljećnog zasijedanja

Bečka konvencija o diplomatskim odnosima Bečka konvencija o diplomatskim odnosima donešena 1961. godine „međunarodni je ustav“ za odnose u diplomatiji, a članom 9 precizirano je da „država kod koje se akredituje može u svako doba, i bez obaveze da obrazloži svoju odluku, obavijestiti državu koja akredituje da je šef ili ma koji član diplomatskog osoblja misije persona non grata ili da ma koji drugi član osoblja misije nije prihvatljiv“.

- Država koja akredituje će tada opozvati lice u pitanju ili će okončati njegove funkcije u toj misiji, prema slučaju. Neko lice može biti oglašeno kao persona non grata ili kao neprihvatljivo prije nego što dođe na teritoriju

teru da je „neobjavljivanje imena ruskog diplomate koji je proglašen za personu non grata, odnosno odbijanje da se ono objavi, još je jedan pokazatelj neznanja Ministarstva vanjskih poslova“.

- Objavljivanje imena u ovim slučajevima je obavezno i predstavlja dio postupka.

Amateri – poručio je Vlahović.

Podršku protjeranom ruskom obavještajcu dao je lider Prave Crne Gore Marko Milačić koji je na svom Fejsbuk profilu napisao da je „protjerivanje diplomata u trenutku kada je diplomatija najpotrebnija – jeftino ratno profiterstvo‼“.

On je u ime svoje stranke zatražio da Ministarstvo vanjskih poslova i ministar Đorđe Radulović „hitno objave sve činjenice i okolnosti oko protjerivanja ruskog diplomate iz Crne Gore“.

Milačić je obožavalac predsjednika Rusije Vladimira Putina i blizak je sa ruskim strukturama u našoj zemlji, a kako je Pobjeda pisala u martu 2018. godine, počasni konzul Rusije u Crnoj Gori Boro Đukić bio je jedan od osniva-

države kod koje se akredituje – piše u članu 9, stavu 1.

U stavu 2 se navodi da „ako država koja akredituje odbije da izvrši ili ne izvrši u razumnom roku obaveze koje preuzima shodno tački 1 ovog člana, država kod koje se akredituje može odbiti da licu o kome se radi prizna svojstvo člana misije“. Članom 41 Bečke konvencije precizirano je da „ne dirajući u njihove privilegije i imunitete, sva lica koja uživaju te privilegije i imunitete dužna su da poštuju zakone i propise države kod koje se akredituju“.

- Ona su takođe dužna da se ne miješaju u unutrašnje stvari te države – istaknuto je u Konvenciji.

ča njegove Prave Crne Gore.

Milačić je bio i saradnik redakcije Sputnjika, propagandističkog glasila Kremlja.

Interesantno je da je Milačićeva supruga Žana Praščević-Milačić juče podnijela ostavku na funkciju generalne sekretarke Vlade. Ona je Vijestima potvrdila tu informaciju, dodajući da je to uradila „iz ličnih razloga“ koje ne želi da objašnjava.

Personom non grata u Crnoj Gori, u novembru 2020. godine, u tehničkom mandatu Vlade Duška Markovića, proglašen je tadašnji ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović.

- Nakon dužeg i kontinuiranog miješanja u unutrašnje stvari Crne Gore, ponašanja i izjava nespojivih sa uobičajnim prihvatljivim standardima obavljanja diplomatske funkcije, nakon više usmenih i pisanih upozorenja na neprihvatljivost ovakvog ponašanja, ambasador je nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao „oslobođenjem“ i „slobodnom voljom crnogorskog naroda“ – navedeno je tada u obrazloženju MVP. K. KRSMANOVIĆ

Pajović: Koliko je važno članstvo Crne Gore u NATO tek danas je svima jasno Za nekadašnjeg crnogorskog diplomatu Darka Pajovića nije iznenađenje „spoznaja o nediplomatskim aktivnostima pojedinih diplomatskih predstavnika Ruske Federacije u Crnoj Gori“.

- Imali smo pokušaje uticaja sa istih adresa i u ranijem periodu, imamo i danas sa ciljem koji je manje-više svima jasan, a to je podrivanje članstva Crne Gore u NATO – rekao je Pajović za Pobjedu.

Posljednje otkriće, kaže on, nije izolovan slučaj.

- I vjerujem da bi vam na tu temu, o njihovim kontaktima, putevima u Moskvu i svemu ostalom mnogo više mogli reći, bez izuzetka, oni koji su do nedavno vršili vlast u Crnoj Gori – ista-

3

kao je naš sagovornik.

Koliko je važno članstvo Crne Gore u NATO u kontekstu sigurnosti, danas, prema njegovim riječima, nažalost svjedočimo na primjeru brutalne agresije Rusije na jednu evropsku i suverenu državu – Ukrajinu.

- Ako to možda nekome nije bilo jasno prije šest godina, siguran sam da danas jeste – zaključio je Pajović.

Darko Pajović

Demokrate i DF tvrde da samo Bulajić može zakazati sjednicu Treba definisati stvar da ne postoji više ona većina koja je postojala do obaranja vlade, sad je vjerovatno konstituisanje druge većine koja je zahtjevom tražila da se zakaže sjednica i to će biti još uočljivije kada mandatar saopšti da je spreman da predloži program i sastav budućeg kabineta – istakao je Brajović PODGORICA – Na Kolegijumu predsjednika Skupštine, održanom juče na inicijativu Demokratskog fronta, nije postignut nikakav dogovor o održavanju prve sjednice proljećnog zasijedanja. Šef poslaničkog kluba DF-a Slaven Radunović kazao je da su tražili sjednicu Kolegijuma kako bi dobili odgovor od potpredsjednika Skupštine Ervina Ibrahimovića da li je spreman da, kako je rekao, suprotno Ustavu i Poslovniku, zakaže sjednicu parlamenta.

-Tražio sam hitnu sjednicu Kolegijuma zato što je juče Dritan Abazović, nakon što je dobio mandat za sastav nove vlade, u televizijskoj emisiji najavio da nova većina planira neku vrstu puča u Skupštini i da se očekuje od Ibrahimovića da potpuno neutemeljeno u pravnim propisima preuzme predsjedavanje na silu – istakao je Radunović.

U razgovoru sa Ibrahimovićem, dodao je, postalo mu je jasno da je krenuo „tim putem“ i da se realizuje puč, na što će, kako je rekao, DF imati odgovor.

Komentarisao je i špekulacije da bi moglo da dođe do spajanja kluba Bošnjačke stranke i DPS-LP, čime bi Ibrahimović postao potpredsjednik Skupštine koji dolazi iz najbrojnijeg poslaničkog kluba i kao takav preuzeo predsjedavanje parlamentom, te kazao da tu postoji više problema.

-Ibrahimović je izabran kao potpredsjednik, po novom propisu kao kandidat manjinskih stranaka i kad bi se spojio sa DPS-om – izgubio bi to svojstvo – rekao je Radunović i dodao da poslovnik ne predviđa formiranja klubova partija koje nijesu nastupile na zajedničkoj listi.

Osim toga, dodao je, čak i da se formira takav klub on bi morao biti konstatovan na sjednici Skupštine koju opet mora da zakaže aktuelni predsjedavajući Strahinja Bulajić. Šef poslaničkog kluba Socijaldemokrata Ivan Brajović rekao je da na sjednici nijesu donijeli nikakav zaključak, već da su svi ostali na istim pozicijama.

-Treba definisati stvar da ne postoji više ona većina koja je postojala do obaranje vlade, sad je vjerovatno konstituisanje druge većine koja je zahtjevom tražila da se zakaže sjednica i to će biti još uočljivije kada mandatar saopšti da je spreman da predloži program i sastav budućeg kabineta – istakao je Brajović.

Vidjeće, kako je rekao, da li će se na takav zahtjev reagovati pozitivno i zakazati sjednica.

Potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak, komentarišući navode da bi ona ili Ibrahimović mogli zakazati sjednicu, kazala je da postoji rupa u pravnim propisima koja nije razradila tu situaciju, ali i istakla da ona to nikad ne bi učinila. Šef poslaničkog kluba Demokrata Boris Bogdanović ocijenio je da bi sazivanje sjednice od strane neovlašćenog lica bilo konstatovanje da je u Crnoj Gori nastupila pravna anarhija.

-Norme, Poslovnik i Ustav su jasni. Svako drugo ponašanje je neustavno, nezakoniko, jedna klasična pravna anarhija i politički državni udar – naveo je Bogdanović.

Redovno zasijedanje Skupštine počelo je 1. marta, a predsjedavajući Bulajić više puta je ponovio da neće zakazati sjednicu dok se parlamentarna većina ne dogovori oko rješenja političke krize.

Prethodno su poslanici opozicije i kluba „Crno na bijelo“ tražili zakazivanje sjednice Kolegijuma predsjednika za 28. februar i Skupštine za 3. mart, ali je Bulajić to odbio. Ž. ZVICER

U iščekivanju poslanika

4

Politika

Subota, 5. mart 2022.

Bivši predsjednik Hrvatske upozorio da postoji ozbiljna opasnost u regionu jer je jedna od mogućih strategija Rusije širenje sukoba

Odgovor na reagovanje Ambasade Ruske Federacije na tekst objavljen u Pobjedi

Gospodine Maslenikov, znate li đe je sad agent Antipin?

D

a je njegova ekselencija, ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori, gospodin Vladimir Maslenikov, koji je odobrio uvredama i prijetnjama ispunjeno reagovanje Amabasade Rusije na naš tekst u Pobjedi, zaista imao diplomatske mudrosti kao predstavnik velike sile kakva jeste Rusija, da je zaista mislio o vjekovnim vezama između naše dvije države ili da nije nastupao sa pozicije isljednika nekadašnjeg Informacionog biroa – sa namjerom da disciplinuje, prevaspitava ili kažnjava neposlušne – vjerovatno nikada ne bi poslao reagovanje koje je juče objavljeno u Pobjedi.

A objavljeno je – kako to hoće kad nadmenog i silnog, a neznavenog, poćera nesreća – baš istog dana kada je Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore proglasilo da je jedan ruski diplomata – persona non grata i da mora u roku od 72 sata da napušti Crnu Goru.

Ispostavilo se da je riječ o Viktoru Antipinu, obavještajcu Spoljne službe bezbjednosti (SVR) Rusije. Isti onaj Antipin o kojem je pisala Pobjeda, onaj što je Strahinju Bulajića, funkcionera prosrpskog i proruskog Demokratskog fronta i potpredsjednika Skupštine Crne Gore, Śetovao u Danilovgradu, i na drugim mjestima, ko zna koliko puta.

Dakle, sada je i zvanično potvrđeno ono što je Pobjeda pisala: da su obavještajne službe Ruske Federacije pokrenule široku i intenzivnu akciju umrežavanja svih njihovih saradnika – od onih iz svijeta politike, preko Crkve Srbije i medija – kako bi Crnu Goru potpuno vratili u zonu ruskog uticaja.

Umjesto da kao predstavništvo moćne Rusije, kao nasljednik diplomatskih bardova, recimo Andreja Gromika ili Eduarda Ševernadzea, mudro prećuti tekstove Pobjede, neko se, uz odobrenje ambasadora Maslenikova, dosjetio da dijeli lekcije našem listu i da objašnjava kako mi širimo ,,kampanju špiomanije i rusofobije“.

A onda su, valjda koristeći Gugl prevodilac, što je neprimjereno za zemlju tog ranga, neznaveno pokušali da demantuju naše pisanje. I to tako što su potvrdili sve kontakte, sve susrete amabasadora i neregistrovanih ruskih obavještajnih radnika (špijuna) sa predstavnikom Demokratskog fronta, mitropolitom Crkve Srbije i paramilitar-

Ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori Vladimir Maslenikov

nim sveštenicima!

Sve je potvrđeno, sve precizno po datumima.

Da, kaže Ambasada Rusije, srela se njegova ekselencija Maslenikov sa mitropolitom Joankijem Mićovićem u Dajbabama 7. februara, ali to je bilo privatno, sa suprugom i sinom, pa nijesu pričali o politici.

Da, sreo se ambasador opet 12. februara, u društvu sa Valerijem Aleksejevim, opet sa Joanikijem i, još Strahinjom Bulajićem – i opet nijesu pričali o politici, tvrde u Ambasadi.

O, da, sreo se ambasador Maslenikov 16. februara, kažu u ,,demantiju“ kojim se potvrđuje pisanje našeg lista, i sa popom Mijajlom Backovićem i ,,nezavisnim“ novinarom Igorom Damjanovićem, ali, gle čuda, opet nijesu pričali o politici već su ,,razmotrili inicijativu spomenika rusko-crnogorskom prijateljstvu“.

Zanimljivo, ambasador Rusije razmatra inicijativu o izgradnji spomenika u Crnoj Gori – ali ne sa predstavnicima države Crne Gore! Već sa popom Backovićem, bliskim prijateljem direktora ANB-a Dejana Vukšića, veteranom 63. padobranske jedinice, članom Balkanske kozačke vojske, osnivačem radikalnog, ekstremnog desničarskog „Miholjskog zbora“, prijateljem ,,Noćnih vukova“ koji su, eto slučajnosti, bili u Cetinjskom manstiru 5. septembra kada je bilo ono ,,pancir ustoli-

čenje“ Joanikija. Sa kojim, kako lasno vele u saopštenju, ambasador Maslenikov, nikada ne priča o politici.

Kada se sve ovo pobroji, pa i citira reagovanje Ambasade Ruske Federacije, zaista se može povjerovati makar u jednu stvar iz njihovog ,,demantija“ – da ,,ruska noga nikada nije prelazila prag ANB-a već duži niz godina“. Pa i nije trebalo gospodine ambasadore; što da se mučite, Vi ili bilo ko od diplomata i obavještajaca – oni su dolazili Vama na noge!

A Vi ste, i da se tu saglasimo sa Vašim konstatacijama, ,,radili to što radite“ i ,,nijeste sjedjeli skrštenih ruku“. Vidimo da nam nudite neke podatke, valjda dok ste radili prekovremeno i iz hobija, o nekim susretima ,,crnogorskih političara na vilama u Blizikućama“. Nemojte nas čikati, dostavite podatke, pretpostavljamo da imate naše kontakte i da nas lako možete naći.

Provjerićemo i pisati, ne za pare nego radi istine.

Za razliku od Ambasade Ruske Federacije, novinari Pobjede ne žele da drže lekcije. Ali, nemamo namjeru da ćutimo.

Kada ambasador Maslenikov, sa visine ocjenjuje da se Pobjeda – koja je nastala u plamenu slobode i jeku antifašističke borbe – ,,degenerisala u otvoreno žutu štampu“, onda zaista zaslužuje odgovor kakav i priliči. Naš list je bio, ostao i biće, vjeran ideji antifašizma i slobodne Crne Gore,

poštovanja drugih i drugačijih, bez obzira na vjeru ili naciju.

Ne kalkulišemo i ne koketiramo sa predstavnicima ideologija koje su bile saveznice nacista i poštujemo državu i ideju slobode za koju su generacije naših predaka ginule.

I prije nego nastavite da nam pridikujete o antifašizmu, moramo se malo osvrnuti na ono što Vi činite. Ne znamo je li previše da Vas pitamo ambasadore, ali jeste novinarska radoznalost koja nas, nadamo se, neće skupo koštati.

Da nijeste možda tokom brojnih susreta, koji nijesu u okviru diplomatskih aktivnosti, ono kada nikada ne pričate o politici sa Joanikijem, a sjedite i dumate sa ljudima koji su sljedbenici četništva, propagatori ideologije krvi i tla iz Drugog svjetskog rata protiv kojih se borila i antifašistička Rusija, da nijeste, tek usput, pitali uvaženog mitropolita Crkve Srbije, kad se moli i pominje svece, da li ikad izgovori imena dvojice svetaca Crkve Srbije, ne tako davno beatizovanih, popa Mace Vukojičića ili Obrada Šiljka, osuđenih koljača žena i đece?

Pitajte neki sljedeći put, neće biti to priča o politici, ali hoće o crnogorskoj istoriji, o životu i smrti.

Kao što je priča o životu i smrti ono što se ovih dana dešava u Ukrajini. Vaša zahvalnost, u reagovanju na naše pisanje, grupama građana koji podržavaju invaziju Rusije na Ukrajinu, moramo priznati, više liči kao poziv na nova razaranja, ali i na iskaz Vaše bespogovorne lojalnosti predsjedniku Putinu, a ne majčici Rusiji.

Jer, znate, i mi ovđe u Crnoj Gori nešto o istoriji znamo. Kad ste se već drznuli da govorite o 1944. godini i ocjenjujete Pobjedin antifašizam, podsjetićemo Vas da je prvi broj izašao 24. oktobra 1944. i da je jedan od glavnih naslova bio – ,,Beograd je slobodan“, a odmah u lidu teksta se kaže da su ,,Beograd osvojile bratske armije maršala Staljina i maršala Tita“ i da su učestvovali narodi Jugoslavije, ,,sinovi dične Šumadije, herojske Crne Gore, junačke Krajine, borci brigade ‘Rade Končar’“... Nije tada bilo bitno što su dva komandanta, jugoslovenske vojske bili Peko Dapčević, Crnogorac i Crvene Armije Vladimir Ždanov, Ukrajinac. Bilo je važno da je antifašizam pobijedio.

Da, pamtimo neke davne slike.

Poput one od 2. maja 1945, slavne crvene zastave sa petokrakom, srpom i čekićem u uglu na vrhu nacističkog Rajhstaga u Berlinu, koju su zakačili vojnici Crvene Armije. I nije bilo bitno što je jedan bio Gruzijac Melitan Kantarija, a drugi Rus, komunista Mihail Jegorov. Bilo je važno da je konačno slomljen nacizam.

Zato, oprezno Vaša ekselencijo, kada podstrekujete građane Crne Gore da podržavaju invaziju Rusije na Ukrajinu. Jer, ako ikada razorite Kijev i uništite Ukrajinu, ta zastava koju će iznijeti neki ruski vojnik na vrh gradske ruševine ispod hiljada žrtava, neće biti zastava antifašizma.

Ne, već poraza Rusije.

Kaćuša KRSMANOVIĆ/ Draško ĐURANOVIĆ

Josipović: Zbog rata moguć ubrzan proces pristupanja Crne Gore EU

Ivo Josipović

PODGORICA - Okolnosti u vezi sa ratom u Ukrajini mogle bi ubrzati proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, ocijenio je bivši predsjednik Hrvatske Ivo Josipović, dodajući da za druge zemlje u regiji nije siguran u takav scenario.

On je na panelu „Postkonfliktno pomirenje i dugotrajna stabilnost Zapadnog Balkana“ na Pravnom fakultetu u Podgorici, upozorio da postoji ozbiljna opasnost u regionu jer je jedna od mogućih strategija Rusije širenje sukoba i otvaranje novih žarišta u Evropi kako bi skrenuo medijsku i pažnju javnosti sa razarajućeg rata u Ukrajini.

- EU i NATO moraju preventivno djelovati kako bi se suzbio veliki rizik da neka usijana glava u regiji potpali vatru koja bi mogla rezultirati nekim novim ratom, koji bi odgovarao (ruskom predsjedniku) Putinu – kazao je Josipović.

On je podsjetio na postojanje različitih politika u regionu koje se oslanjaju na Rusiju, apostrofirajući BiH entitet, Republiku Srpsku i Srbiju, za koju je ocijenio da će morati u što kraćem roku da se opredijeli u novim globalnim okolnostima jer joj prijeti opasnost da krene putem sa kojeg se teško može vratiti.

Josipović smatra da su glavni generatori problema na ovim prostorima ekstremni nacionalizmi, te da će se kad-tad morati povući crta kada su u pitanju granični sporovi. Istakao je i da, uz nacionalni, nijesmo dovoljno razvili evropski identitet.

Na to je uticalo više faktora, kao što su raspad bivše države ali i uticaj svjetskih sila.

- Tu je i uloga velikih sila koja nekad ide u prilog regiji, a nekad protiv nje - kazao je on i ocijenio da su procjene stručnjaka da će regionu biti potrebno oko 60 godina da dostigne nivo prosječnog evropskog standarda.

Govoreći o odnosima unutar regiona, ocijenio je da u njima ima nečega što se razvija pozitivno i nečega što i dalje ostaje kao problem.

Josipović je mišljenja da samo stabilne države mogu konstituisati i stabilan region, a da je u tome ključna uloga EU. Važno je, naglašava on, da na Balkanu imamo konsenzus i zajednički pristup.

On ističe da proces pristupanja EU nije lagan, naglašavajući da su uslovi sve stroži kako koja zemlja dolazi na red.

- Kriterijum za ulazak u EU je kvalitetno i nezavisno pravosuđe. Vidim da više- manje sve zemlje kandidati imaju tih problema. Važan je i odnos izvršne vlasti prema drugim granama vlasti - smatra on.

Korupcija je, kako ističe, udar na temeljne vrijednosti društva.

- Kad posmatram reforme u zemljama u okruženju mislim da se neke greške stalno ponavljaju i da je tome doprinijela i sama EU - istakao je Josipović.

Hrvatska je, kako ocjenjuje, kroz pristupne pregovore i reforme postala ne samo bolja država nego i bolje društvo.

- Hrvatska je puno dobila članstvom u Evropskoj uniji. Podrška članstvu Hrvatske u EU nije manja nego što je bila na referendumu na kome smo se opredijelili za to iako smo na predzadnjem mjestu po razvijenosti u EU - ističe Josipović.

On je podsjetio da je Evropska unija, između ostalog, i formirana radi očuvanja mira.

- Cijeli postupak formiranja EU je ideja pomirenja nakon Drugog svjetskog rata. Procesuiranje ratnih zločina je bio jedan od važnih uslova za članstvo. Bilo je potrebno stvoriti sistem vrijednosti na kome se temelji pomirenje. To nije bilo lako i dugo je trebalo čekati na to. Ideja EU je da svi građani žive istim standardom - kazao je on. Đ. Ć - D. M.

Odnosi Crne Gore i Hrvatske jako dobri Bivši hrvatski predsjednik Josipović ocijenio je da Hrvatska i Crna Gora danas imaju jako dobre odnose i pored poteza koje je Crna Gora vukla tokom raspada Jugoslavije.

- Crna Gora je učestvovala u nekim ratnim dešavanjima koja nijesu dobra, ali se izvinila zbog toga. Mogu reći da su naši odnosi sada jako dobri. Hrvatska je jako puno radila za članstvo Crne Gore u NATO, a to radi, i radiće i za članstvo u EU. Smatram, da budem potpuno iskren, da je i strateški interes Hrvatske da sve države regiona postanu članice EU - rekao je Josipović.

On je dodao da ima još otvorenih pitanja između dvije države, ali da nijedno nije „vruća tačka“.

- To su pitanja granice na Prevlaci i razgraničenja na moru.

Imamo i školski brod ,,Jadran“ koji će se vjerovatno raspasti prije nego što se mi dogovorimo kome pripada - kazao je Josipović.

Ekonomija

Subota, 5. mart 2022.

5

Trgovački lanci poručuju potrošačima da nema potrebe za prekomjernom kupovinom osnovnih životnih namirnica

Imaju dovoljno zaliha hrane PODGORICA - U svim prodavnicama crnogorskih trgovačkih lanaca je posljednja tri dana došlo do enormnog rasta prodaje brašna, ulja i šećera. To je uslijedilo nakon skandalozne konferencije za novinare u srijedu, na kojoj je odlazeći ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović najavio nestašice i poskupljenja osnovnih životnih namirnica.

Govoreći kao da se ratuje u Crnoj Gori, a ne u Ukrajini, Stijović je izazvao prethodnih dana pravi ,,stampedo“ potrošača koji su pohrlili da neracionalno kupuju ogromne količine osnovnih životnih namirnica. Iz trgovačkih lanaca su poručili potrošačima da nema razloga za zabrinutost i stvaranje zaliha i prekomjernu kupovinu, jer imaju velike zalihe osnovnih životnih namirnica.

Prema njihovim riječima trgovačke kompanije nesmetano vrše nabavku osnovnih i svih drugih životnih namirnica.

Zalihe Iz Volija su Pobjedi rekli da su njihovi potrošači bili zabrinuti, ali da nema razloga za to.

- Potrošači su zabrinuti i u četvrtak smo imali mnogo upita o time da li je nestašica već počela, imajući u vidu ograničenje prodaje. Raspolažemo sa velikim zalihama i nema razloga za zabrinutost – poručuju iz Volija.

Iz tog trgovačkog lanca navode da je od četvrtka došlo do enor-

Od konferencije za medije, na kojoj je odlazeći ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović najavio nestašice i poskupljenja osnovnih životnih namirnica, 30 odsto porasla prodaja ulja, brašna i šećera mnog porasta tražnje brašna, ulja i šećera.

- Zbog neracionalne kupovine ista je ograničena na po paket navedenih proizvoda, kako bi proces izlaganja tekao kontinuirano. U četvrtak veče se situacija stabilizovala, potrošači su uvidjeli da u Voli marketima ima namirnica i racionalizuju trgovinu – rekli su iz Volija.

Iz Domaće trgovine navode da se u njihovim marketima Aroma, City i Conto nesmetano vrši nabavka i snabdijevanje sa osnovim životnim namirnicama.

- U posljednjih nekoliko dana došlo je do povećane kupovine osnovnih životnih namirnica i to najviše brašna, ulja i šećera. I pored toga, u našim marketima se obavlja redovno snabdijevanje sa neophodnim artiklima i stanje zaliha ulja, brašna, šećera kao i drugih osnovnih namirnica je trenutno stabilno – rekli su našoj redakciji iz Domaće trgovine.

Kako bi svi kupci imali mogućnost da kupe neke od najtraženijih artikala u marketima Domaće trgovine je ograničena kupovina brašna i ulja na dva paketa po osobi.

- Sa velikom pažnjom pratimo situaciju i prilagođavamo se promjenama kako bi za naše potrošače omogućili nesmetano snabdijevanje prehrambenim i neprehrambenim proizvodima. Što se tiče cijena, zbog sveobuhvatne situacije i uticaja na svjet-



Kako bi svi kupci mogli da kupe neke od najtraženijih artikala u marketima Volija i Domaće trgovine ograničena je kupovina brašna i ulja na jedan, odnosno dva paketa po osobi

Juče u Voliju

skom nivou, nastojaćemo da ostvarimo što stabilnije cijene jer je to u interesu naših potrošača, kao i cijelog crnogorskog tržišta – poručili su iz Domaće trgovine.

Navalica I iz kompanije Merkator - CG u okviru koje posluju Idea marketi, navode da nesmetano vrše nabavku osnovnih i svih drugih životnih namirnica i u tom smislu tre-

nutno nemaju nikakvih izazova.

- Kompanija raspolaže dovoljnim zalihama za nesmetano poslovanje i snabdijevanje potrošača u narednom periodu – ističu iz te trgovačke firme i dodaju da je u posljednja dva dana primjetna povećana potražnja za osnovnim namirnicama.

- Uprkos povećanoj potražnji, u svim našim objektima potrošačima su, u svakom mo-

mentu, dostupni svi proizvodi – navode iz Merkatora-CG. Oni dodaju da će kompanija Merkator-CG, kao dio Fortenova grupe, koja je, kako kažu, regionalni lider u oblasti trgovine, pratiti kretanja na evropskom i našem tržištu i prilagođavati se, vodeći računa prije svega o interesima potrošača.

I iz Franca marketa su našoj redakciji saopštili da je za-

dnja tri dana primjetna povećana potražnja za osnovnim životnim namirnicama, kao što su brašno, ulje, šećer.

- Nema potrebe za stvaranjem zaliha, jer svih artikala ima u dovoljnim količinama.

Uprkos povećanoj potražnji, kupcima su dostupni svi proizvodi. Raspolažemo sa dovoljnim zalihama za naredni period – poručuju iz Franca marketa.

Oni navode da je okvirno prodaja ulja, brašna, šećera i tjestenine porasla za 30 odsto u odnosu na uobičajenu prodaju.

Iz tog trgovačkog lanca dodaju da zbog rata u Ukrajini koja je veliki izvoznik, može doći do rasta cijena ulja, žitarica i brašna kod nas, ali ističu da ne može doći do nestašice ovih namirnica. S. P.

IRF i Skupština organizovali konferenciju o ekonomskom osnaživanju žena

Ekonomska nezavisnost uslov za slobodu PODGORICA – To što su žene u Crnoj Gori vlasnice četiri odsto nekretnina, osam odsto zemljišta i 9,6 odsto biznisa, a samo ih je 5,8 odsto u odborima direktora velikih preduzeća, snažne su barijere za ostvarivanje njihovih poslovnih ideja - ocijenila je direktorica Investiciono-razvojnog fonda (IRF) dr Irena Radović na konferenciji o ekonomskom osnaživanju žena organizovanoj sa Skupštinom Crne Gore.

Žene imaju 26 odsto niže plate od muškaraca u prosjeku, rekla je Liliana Pavlova, dok je Božena Jelušić istakla da su žene nadmašile muškarce samo u obrazovanju

KriZa

Konferencija, kao kruna višemjesečne kampanje IRF-a ,,Ona pokreće biznis“, okupila je veliki broj preduzetnica, ličnosti iz javnog i političkog života, predstavnike diplomatskog kora sa ciljem stvaranja uslova za ekonomski oporavak nakon pandemije uz jednak pristup i šanse za žene i muškarce. Radović je ocijenila da je ekonomsko osnaživanje žena osnova za slobodu te da je pandemijska kriza ogolila suštinu rodne nejednakosti, dodajući da je u tom periodu nasilje nad ženama u Crnoj Gori drastično poraslo, te da su mnoge ostale bez posla, a preduzetnice bez mogućnosti održavanja biznisa.

Potpredsjednica Evropske in-

Sa konferencije

vesticione banke (EIB) Liliana Pavlova je u video-poruci ukazala da je osnaživanje žena od suštinskog značaja za povećanje poslovne produktivnosti, privredni rast, društvenu koheziju i jednakost.

- Podaci govore da žene imaju 26 odsto niže plate u odnosu na muškarce, a da čak 980 miliona žena širom svijeta nema pristup finansijskim uslugama.

Trenutno se samo deset odsto sredstava investitora iz EU

ulaže u startapove žena – navela je Pavlova, dodajući je EIB odlučna da obezbijedi jednake mogućnosti za sve.

PaNel

Poslanica Božena Jelušić je na panelu o uklanjanju barijera za poslovanje žena ocijenila da je crnogorska ekonomija oduvijek počivala na ženskom radu, ali da je to bio rad savijanja i ropstva.

- Nijedan muškarac nema si-

stematsku namjeru da tlači ženu, ali je to rezultat patrijarhata, koji je ublažen posljednjih sto godina, ali gledajući pokazatelje žene i dalje, figurativno rečeno, kose srpom tamo gdje bi se mogle uspraviti - ukazala je Jelušić.

Jedini domen u kom su žene nadmašile muškarce prema indeksu rodne ravnopravnosti je u obrazovanju, objašnjava Jelušić ali ukazuje da se to nije odrazilo da žene dobiju

bolja radna mjesta.

Poslanik Vladimir Joković smatra da su žene mnogo odgovornije i istrajnije u zadacima te vjeruje da će njegove kolege u Skupštini podržati da u svim upravnim odborima državnih preduzeća bude 30 odsto žena. Napominje da bez ekonomske nezavisnosti žena nema ni njihove slobode.

Radović je, kao prva žena na rukovodećem mjestu u IRFu, ukazala da žena nema ni na jednoj poziciji ekonomskog odlučivanja te da treba djelovati, kako bi se iduće godine na ovom skupu predstavili konkretni rezultati.

Prva žena i najmlađa rukovoditeljka Privredne komore dr Nina Drakić navela je da je u okviru PKCG formirana komora za žensko preduzetništvo, a da su nagradi za najuspješnije privrednike dodali i preduzetnice, kao novu kategoriju. Predstavljajući istraživanje Eurochambersa, Drakić je ukazala da je polovina ispitanica osjetila jak uticaj pandemije na privatni i poslovni život, a da su u istom procentu žene imale problem sa likvidnošću, posebno u tu-

Nagrade Eksterni žiri koji su činili Drakić, šefica Sekretarijata Savjeta za konkurentnost Marija Šuković i predsjednik Asocijacije menadžera Budimir raičković izabrao je tri najbolja investiciona projekta žena na osnovu javnog poziva IRF-a. Prva nagrada vrijedna sedam hiljada eura dodijeljena je preduzeću ,,3 Vuka“ Jasne radenović za izradu eko igračaka od drveta i tkanina, druga od pet hiljada pripala je preduzeću ,,Sabbia Rossa“ za uzgoj bijelih škampi, dok su dvije treće nagrade od po tri hiljade eura dodijeljene agenciji za nekretnine ,,Areatem“ renate Brajović i kozmetičkom salonu ,,Elite studio Nela“ Danijele Matanović.

rizmu i ugostiteljstvu.

Na panelu o značaju rodne ravnopravnosti za ekonomski razvoj mišljenja su razmijenile šefica Delegacije EU Oana Kristina Popa, ambasadorke SAD i Velike Britanije Džudi Rajzing Rajnke i Karen Medoks, te francuski ambasador Kristijan Timonije.

M. lk.

6

Ekonomija

Subota, 5. mart 2022.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija kažu da se Crna Gora pridružila državama članicama Evropske unije

Tvrde da je zatvoreno nebo za ruske avione PODGORICA - Vazdušni prostor Crne Gore zatvoren je za sve ruske avione, saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva kapitalnih investicija Ovom odlukom Crna Gora se pridružila državama članicama Evropske unije (EU) koje su svoj vazdušni prostor zatvorile za avio-saobraćaj sa Rusijom 27. februara, kao

NOTAM-a kojim se zabranjuju letovi ruskih aviona iznad Crne Gore, sinoć međutim, nije bio na sajtu SMATSA-a, koji je dužan da tu odluku odmah sprovede odgovor na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu.

Dan kasnije je Rusija zatvorila svoj vazdušni prostor za avio-kompanije iz 36 zema-

PODGORICA - Najveći evropski program podrške društvenom preduzetništvu mladih, Nagrada za društvene promjene (Social Impact Award - SIA), biće, nakon godinu pauze, ponovo realizovan i u Crnoj Gori – saopšteno je iz NVO Centar za omladinsku edukaciju.

Projekat je namijenjen mladima između 15 i 30 godina koji

žele da pokrenu sopstveni biznis. Očekuje ih 15 edukativnih radionica, povezivanje sa vršnjacima na nacionalnom i internacionalnom nivou, mentori iz akademske i biznis zajednice, a predviđen je i početni kapital od 1,5 hiljada eura za realizaciju ideje i prilika da se predstave na internacionalnom SIA samitu u Beču.

SIA program pokrenuli su 2009. godine Impact Hub i Univerzitet za biznis i ekonomiju u Beču, u partnerstvu sa Erste fondacijom. U Crnoj Gori ove godine program sprovodi NVO Centar za omladinsku edukaciju, uz generalno pokroviteljstvo Erste banke, IRF, kompanije Kodio i Glavnog grada.

R. E.

Prihodi budžeta za januar

Državnoj kasi falilo 27,7 miliona PODGORICA - Državnoj kasi je u januaru falilo 27,7 miliona eura, što je za 46,2 miliona manje od planiranog deficita, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

U januaru je nastavljena dobra naplata prihoda, koji su iznosili su 107,8 miliona eura i veći su 3,9 miliona od planiranih, a 19,2 miliona od prošlogodišnjih. Izdaci budžeta u januaru su bili 135,5 miliona eura i niži su 42,3 miliona od planiranih.

U odnosu na januar prošle godine izdaci su porasli 8,1 milion, usljed veće realizacije kapitalnih izdataka i izdvajanja za sektor zdravstva.

Imajući u vidu da početak godine obilježava proces izrade planova nabavki i generalno planova za tekuću godinu, niža realizacija budžeta prisutna je kod većine kategorija rashoda - dodaje se u saopštenju.

R. E.

Za 8. mart korisnicima osam gigabajta PODGORICA - Kompanija M:tel je u susret Danu žena za svoje korisnike pripremila poklon. Svi postpejd i pripejd korisnici biznis paketa dobijaju osam gigabajta koje mogu trošiti osam dana od dana aktivacije.

- Poklon se „preuzima“ putem MOJ MTEL aplikacije u sekciji ,,Benefiti - poklon za 8. mart“. Poklon se aktivira počev od 7. marta, pa sve

do 11. marta i od trenutka aktivacije korisnicima je tokom narednih osam dana na raspolaganju osam gigabajta za surfovanje internetom – kaže se u saopštenju.

Dodaju da korisnici koji još nijesu instalirali MOJ MTEL aplikaciju na svom telefonu, a koriste android telefon, mogu je preuzeti sa Play Store-a, a ukoliko koriste iPhone, aplikacija je dostupna na Apple Store-u.

S. P.

U CBCG tvrde da eventualno povlačenje ruskog novca ne bi ugrozilo bankarski sistem

Program podrške preduzetništvu mladih

Kreće Social Impact Award

lja, uključujući svih 27 članica EU, kao odgovor na sankcije Zapada.

Crna Gora se, nakon napada na Ukrajinu, pridružila svim

restriktivnim mjerama, među kojima je osam paketa individualnih i ekonomskih sankcija koje je EU usvojila protiv Rusije.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija su našoj redakciji saopštili da je taj Vladin resor od Ministarstva vanjskih poslova prije nekoliko dana tražio informaciju vezanu za pitanje zabrane letova za ruske avione.

- Ministarstvo vanjskih poslova je u međuvremenu usaglasilo i prihvatilo EU direktive vezane za sankcije prema Rusiji, nakon čega su obavijestili i Ministarstvo kapitalnih investicija, koje je potom uputilo zahtjev Agenciji za civilno vazduhoplovstvo koja je objavila NOTAM (zabranu letova).

Nakon toga su sve ostale procedure predate SMATSA-u (kontrola leta Srbije i Crne Gore), što znači da je za sve ruske avione zatvoren vazdušni prostor Crne Gore – naveli su iz Ministarstva kapitalnih investicija.

O ovoj proceduri obaviještena je i Vlada koja u ovim slučajevima ne mora da donosi posebnu odluku.

Tog NOTAM-a, koji je inače elektronski dokument i odmah objavljuje, međutim sinoć nije bilo na sajtu SMATSA, koji je dužan da sprovede tu odluku.

Zadnji NOTAM je objavljen u četvrtak i u njemu nema ni riječi o tome.

S. P.

Kompanija M:tel je u susret Danu žena pripremila poklon

Rusi i Ukrajinci povećali depozite u našim bankama od početka rata PODGORICA - Depoziti nerezidentnih lica iz Rusije, bez eskrov računa, čine samo 2,5 odsto ukupnih depozita, koji su 1. marta iznosili 4,29 milijadi eura, pa njihovo potpuno povlačenje ne može ugroziti likvidnost bankarskog sistema, saopšteno je juče iz Centralne banke (CBCG).

Oni tvrde da u tom slučaju ne bi bila ugrožena nijedna banka na domaćem tržištu jer nema izražene koncentracije ruskih depozita kod neke od kreditnih

institucija.

- Imajući u vidu da likvidna aktiva na nivou sistema na dan 1. mart 2022. godine iznosi 1,46 milijardi eura, više je nego očigledno da čak i potpuno povlačenje depozita nerezidentnih lica iz Ruske federacije ne može ugroziti likvidnu poziciju na nivou sistema - naveli su u CBCG. Vrhovna monetarna institucija od početka rata u Ukrajini na dnevnoj osnovi prati stabilnost depozita na nivou pojedinih banaka i sistema kao cjeline. Po-

Kursna lista USD

1.09290

JPY 126.17000

GBP CHF

0.82388 1.00560

AUD

1.48720

Odbor za taksi prevoz UPCG traži subvencije zarada i goriva za prvi kvartal

CAD

1.39370

Najavljuju i proteste

Manjinski akcionari Plantaža traže inspekcijski nadzor u vezi v. d. direktora

Miladinović ne ispunjava uslove

PODGORICA – Grupa manjinskih akcionara Plantaža tražila je hitni inspekcijski nadzor u vezi razrješenja Miroslava Vukovića sa mjesta direktora i imenovanja za vršioca dužnosti dr Zorana Miladinovića, saznaje Pobjeda.

Iz Uprave za inspekcijske poslove, kojoj je zahtjev upućen 24. februara, odgovora još nema.

U zahtjevu, u koji je Pobjeda imala uvid, stoji da je bord Plantaža Vukovića smijenio 27. oktobra prošle godine I istog dana imenovao Miladinovića, za kojeg tvrde da ne ispunjava uslove za to mjesto. Navode da on nema najmanje deset godina na rukovodećim mjestima, što je propisano

sebna pažnja posvećuje se depozitima nerezidentnih lica koja dolaze iz Ukrajine i Rusije.

- Dnevni podaci koje banke dostavljaju CBCG pokazuju da su ukupni depoziti na nivou sistema, u periodu od 24. februara do 1. marta, ostvarili rast od 18 miliona eura, odnosno 0,42 odsto, čime je nastavljen kontinuirani rast depozita iz prethodne godine. Takođe, od početka ratnih dejstava, primijećeno je povećanje depozita nerezidentnih lica sa područja zahvaćenih ratnim dešavanjima - dodali su iz CBCG. Oni su podsjetili da je crnogorski bankarski sistem stabilan, dobro kapitalizovan, izuzetno likvidan i profitabilan.

- U skladu sa navedenim, njegova rezistentnost je na dovoljno visokom nivou da podnese eksterne šokove koji mogu proisteći iz ratnih dešavanja u Ukrajini - zaključili su iz CBCG. B. D.

Zakonom o privrednim društvima. Ukazuju i da je 3. januara istekao rok za registraciju novog direktora u punom mandatu. Time je prekršena odredba za šta je propisana novčana kazna od 750 do 7,5 hiljada eura za privredno društvo koje u ovom roku ne izabere novog direktora.

- U skladu sa navedenim, punomoćnik grupe manjinskih akcionara traži da UIP hitno i bez odlaganja sprovede inspekcijski pregled i kontrolu, te da nakon što utvrdi predmetne nepravilnosti, pokrene preršajni postupak za utvrđivanje odgovornosti usljed pričinjene povrede – navodi se u zahtjevu.

M. Lk.

PODGORICA – Odbor za taksi prevoz u Uniji poslodavaca i Sindikat taksista apelovali su na Ministarstvo finansija da organizuju sastanak, najkasnije do 11. marta, navodeći da će u suprotnom biti prinuđeni da organizuju proteste radi zaštite interesa. Oni traže subvencije goriva i zarada za prvi kvartal ove godine.

- Svjedoci smo trenutnog skoka cijena na globalnom nivou, što direktno pogađa sve kompanije koje se bave transportom, a time i taksi prevoznika, koji su se u više navrata obraćali nadležnim institucijama. Posljednji poziv MF-u upućen 24. januara ostao je bez odgovara, te ostavio taksi prevoznike bez adekvatne pomoći – poručili su sa jučerašnjeg sastanka i ukazali da je zbog trenutnog stanja upitno da li će moći da primjene ,,Evropu sad“.

R. E.

Društvo

Subota, 5. mart 2022.

7

Inicijativa Tamare Srzentić za restrikciju medija prema odluci Evropske unije nije ni razmatrana na sjednici Vlade Crne Gore

Ministri nijesu bili raspoloženi da glasaju o sankcionisanju propagandističkih ruskih medija PODGORICA – Vlada prekjuče nije razmatrala zaključak koji je predložila ministarka Tamara Srzentić o pridruživanju Crne Gore odluci Evropske unije da obustavi distribuciju ruskih medija Russia Today i Sputnik.

Pobjeda je iz više izvora saznala da na Vladi, među ministrima, nije bilo raspoloženja da se o tome izjašnjavaju i da donesu odluku u skladu sa preporukama EU. Iako je ministarka Srzentić uoči sjednice Vlade kazala da snažno podržava stav o restrikciji propagandnih medija i najavila da će se o njoj raspravljati na sjednici – to se nije dogodilo.

Tako će pridruživanje Crne Gore ovoj odluci EU i izdavanje Vladinih preporuka Agenciji za elektronske medije (AEM) i Agenciji za elektronske medije i poštansku djelatnost (EKIP) - sačekati.

MINISTARSTVO KONTRA VLADE

Pobjedi je iz resora kojim rukovodi Tamara Srzentić rečeno juče da Vlada Crne Gore treba da prati mjere Evropske unije prema Rusiji, što uključuje i zaustavljanje širenja dezinformacija i propagande preko medija koji su prepoznati po plasiranju lažnih vijesti i to je stav ovog resora.

Oni su potvrdili da je tekst zaključka bio pred Vladom, kako bi se slijedila odluka Savjeta EU o zabrani distribucije i emitovanja medija koji promovišu zvaničnu politiku Kremlja i da je on juče povučen sa dnevnog reda Vlade.

- Ministarstvo na čijem je čelu Srzentić će nastaviti da zastupa poziciju da Crna Gora mora dosljedno sprovoditi politike Evropske unije. U ovom slučaju, to podrazumijeva ograničavanje zloupotrebe medija radi širenja dezinformacija i propagande kojom se opravdava napad na suverentitet jedne zemlje - odgovoreno je iz Ministarstva.

ZAŠTITA OD LAŽNIH VIJESTI

Šef medijskog savjeta za samoregulaciju Ranko Vujović je kazao Pobjedi da Vlada mora što prije da usvoji prijedlog Tamare Srzentić.

Istakao je odgovornost Vlade naročito u situaciji kada se čitav kontinent nalazi na ivici rata i kada je potrebno građane zaštiti od štetnog djelovanja lažnih vijesti.

- Neophodna je zaštita od emitovanja ruskih kanala koji šire dezinformacije o situaciji u Ukrajini. Nakon posljednje

CGO pozvao Krivokapića i ministre da reaguju Centar za građansko obrazovanje pozvao je predsjednika Vlade Zdravka Krivokapića i sve ministre da se jasno i javno odrede oko pitanja zaustavljanja širenja dezinformacija i propagande preko ruskih medija, „ jer je to i odnos prema zapadnim vrijednostima i standardima kojima kao društvo stremimo“.

Iz ove NVO podržavaju stav Srzentić da ne smijemo dozvoliti da se u Crnoj Gori šire dezinformacije i propaganda kojom

se pokušava opravdati napad na Ukrajinu.

Pozvali su Vladu da hitno usvoji inicijativu „kako bi obustavili širenje ruske propagande preko ovih medija, ali i onih u Crnoj Gori koji te sadržaje plasiraju“.

- Pozivamo AEM, ali i EKIP da, u okviru svojih nadležnosti, prate i medije koji djeluju na teritoriji Crne Gore, a koji služe kao sredstvo za širenje dezinformacija i shodno tome postupaju - saopštili su oni.

Nesaglasje oko jasnih preporuka Evropske unije

Vladino „zeleno svjetlo“ čeka i Savjet Agencije za elektronske medije. Bez odluke Vlade o uvođenju međunarodnih restriktivnih mjera nemaju pravni osnov za preduzimanje zabrane sadržaja ruskih kanala na koje se odnosi odluka Savjeta Evropske unije sjednice Vlade ostalo je nejasno šta se desilo sa inicijativom ministarke Srzentić. Iako je ministarka najavila da će ova tema biti na dnevnom redu te sjednice, javnost je ostala uskraćena za informaciju šta se desilo sa ovom inicijativom – rekao je on.

Vujović je istakao da je na Vladi odgovornost da u ovako izazovnim vremenima spriječi opasne zloupotrebe medija.

On je apelovao da se usvoji zakonski okvir kako bi se mogle donijeti odluke koje bi zaštitile medijski prostor Crne Gore.

ČEKA SE ODLUKA...

Vladino „zeleno svjetlo“ čeka i Savjet Agencije za elektronske medije (AEM). S obzirom na to da među ministrima nije bilo raspoloženja da se glasa o zaključku – AEM ne može da djeluje bez odluke Vlade o uvođenju međunarodnih restriktivnih mjera.

AEM je istakao da sada nema pravni osnov da zabrani sadržaj ruskih kanala na koje se odnosi odluka Savjeta Evropske unije.

- Usvajanjem ove odluke Agencija za elektronske medije, kao

nadležna institucija za sprovođenje ovih mjera, imala bi osnov za dalje djelovanje. U skladu sa Zakonom o međunarodnim restriktivnim mjerama kojim se uređuje način uvođenja, primjene i ukidanja međunarodnih restriktivnih mjera koje Crna Gora sprovodi, neophodno je da na prijedlog Ministarstva vanjskih poslova Vlada ovu odluku donese i njome utvrdi osnov za uvođenje i vrstu konkretnih sankcija, način primjene kao i način postupanja državnih organa i drugih subjekata nadležnih za sprovođenje sankcija, među kojima je i Agencija za elektronske medije - obrazlažu iz SAEM-a.

SLIJEDITI POLITIKU EU

Vujović je juče ukazao na to da Evropa, pa i Crna Gora nemaju iskustvo brutalne dezinformativne kampanje u ratnim uslovima, te da je zato potrebno da u ovim izazovnim vremenima, a i inače zbog pozicije koju Crna Gora ima kao zemlja kandidat za članstvo u EU, da slijedimo te politike.

- Potrebno je stvoriti sve zakonske uslove kako bi država ograniči-

Ministarstvo na čijem je čelu Srzentić će nastaviti da zastupa poziciju da Crna Gora mora dosljedno sprovoditi politike Evropske unije. U ovom slučaju, to podrazumijeva ograničavanje zloupotrebe medija radi širenja dezinformacija i propagande kojom se opravdava napad na suverentitet jedne zemlje - odgovoreno je iz Ministarstva

la propagandu dezinformacija ruskih i proruskih medija u zemlji. Savjet Evropske unije je prije par dana donio odluku o suspendovanju dozvola za emitovanje ruskih kanala na teritoriji Unije. Sličnu odluku bi trebalo da donese i Vlada Crne Gore kako bi zbog izvanrednih okolnosti regulatori mogli da ograniče opasne dezinformacije koje se šire preko ruskih i proruskih medija u Crnoj Gori - zaključio je Vujović.

UREDBA

Savjet Evropske unije je 1. marta donio uredbu i odluku o restriktivnim mjerama s obzirom na djelovanja Rusije kojima se destabilizuje situacija u Ukrajini.

Tim dokumentima precizirano je da je „zabranjeno emitovanje ili omogućavanje, olakšavanje

ili na drugi način doprinošenje emitovanju bilo kojeg sadržaja: RT – Russia Today English, RT – Russia Today UK, RT – Russia Today Germany, RT – Russia Today France, RT– Russia Today Spanish i Sputnik.“ Iz Savjeta AEM-a ističu da su ove mjere donijete kako bi se jačala otpornost EU i država članica, ali i njihova sposobnost za suzbijanje hibridnih prijetnji, uključujući dezinformacije.

- Kako bi se osigurala koordinirana i potpuna upotreba alata za suzbijanje ovakvih prijetnji na nivou Unije i država članica. Ruska Federacija se, u cilju opravdavanja i podržavanja agresije prema Ukra-

Tamara Srzentić

U saopštenju Evropske komisije, koje je prije dva dana izdato povodom odluke o zabrani rada za Russia Today i Sputnik, se navodi da su ovi mediji instrumenti u podsticanju i podršci ruske agresije protiv Ukrajine što, kako navode , ,,predstavlja značajnu i direktnu prijetnju javnom redu i bezbjednosti Evropske unije“ jini, bavi kontinuiranim i usklađenim propagandnim djelovanjem usmjerenim na civilno društvo u Uniji i susjednim zemljama, a pri čemu snažno mijenja i manipuliše činjenicama. Poštujući temeljna prava i slobode priznate u Povelji o temeljnim pravima, a posebno pravo na slobodu izražavanja i informisanja i slobodu preduzetništva, mjerama se navedene medijske kuće i njihovo osoblje ne sprečavaju da obavljaju druge aktivnosti u Uniji koje nijesu emitovanje, kao što su istraživanje i intervjui - zaključuju iz Savjeta AEM-a.

U saopštenju Evropske komisije, koje je prije dva dana izdato povodom odluke o zabrani rada za Russia Today i Sputnjik, se navodi da su ovi mediji instrumenti u podsticanju i podršci ruske agresije protiv Ukrajine što, kako navode , ,,predstavlja značajnu i direktnu prijetnju javnom redu i bezbjednosti Evropske unije“.

K. JANKOVIĆ

8

Društvo

Subota, 5. mart 2022.

Registrovano novih 128 slučajeva korona virusa

Preminule dvije osobe PODGORICA - Dvije osobe su preminule od posljedica kovida-19 a registrovano je 128 novih slučajeva korona virusa, podaci su Instituta za javno zdravlje.

Preminule osobe su iz Nikšića i Pljevalja. Mlađa je imala 51 a starija 76 godina.

Laboratorije IJZCG, druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije su u četvrtak završile analizu i IJZCG dostavile rezultate za 1.439 uzorka na korona virus.

Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih je iznosio 8,55 odsto.

Prijavljen je oporavak kod 205 pacijenata.

Najviše registrovanih novih slučajeva je u Podgorici 39, Nikšić ima 15, Bar 14, Ulcinj 12, Rožaje osam, Pljevlja sedam, Bijelo Polje šest, Tivat šest, Herceg Novi pet, Budva četiri,

Obrađeno 1.439 uzorka na korona virus

Kotor četiri, Cetinje tri, Berane dva, Andrijevica, Kolašin i Plav po jedan slučaj.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 2.684.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj

oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 1.086.

Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije korona virusom u Crnoj Gori je 230.759.

R. D.

Udruženje Građanski Nikšić saopštilo da su fakulteti u tom gradu pod opsadom

UCG plijen Matice srpske i SPC-a Hadžića za koga nije glasao niko sa nikšićkog fakulteta. Ta opsada i dalje traje.

Krajem novembra 2021. Božović i Glušica su nezakonito razriješili Tatjanu Jovović sa funkcije dekana Filološkog fakulteta jer nije htjela da članicu UO UCG Milenu Burić, koju je imenovala Krivokapićeva vlada, nezakonito imenuje za saradnika u nastavi na tom fakultetu. Burić kao član UO UCG sa više od 50 godina starosti je neuspješni saradnik u nastavi na Filološkom fakultetu, a Tatjana Jovović je smijenjena sa mjesta dekana u sred trajanja konkursa, kada je trebala da bude ponovo izabrana.

Fakulteti u Nikšiću sračunato se drže u v. d. stanju, bez namjere UCG da se raspišu konkursi i da te visokoškolske ustanove izaberu svoje rukovodioce, kako bi njima upravljali v. d. dekani pod komandom Božovića i Glušice. Za to vrijeme svakodnevno se popunjavaju novim kadrovima po njihovoj partijskoj mjeri.

Imajući u vidu činjenicu da rektor Božović uređuje portal In4s, medij koji otvoreno širi mržnju i rusku ratno-huš-

kačku propagandu, razaranje UCG ima jasan slijed.

To samo potvrđuje imenovanje popa Crkve Srbije Nikole Marojevića za člana Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore.

Kada se ovome dodaju i nepočinstva Vesne Bratić učinjena crnogorskom obrazovnom sistemu, više nego očigledne su namjere Matice srpske i SPC-a, kao poluga za stvaranje „srpskog sveta“.

Svakako, Bratićka nije zaboravila da zada teške udarce i crnogorskom sportu kada je već zapao i taj resor.

Smijenila je Vasilija Laloševića koji je veoma korektno vodio ovaj resor. Preko svog jurišnika Begovića, direktora Uprave za sport, sa stalnim angažmanom u Srbiji, Bratićka je razorila bivše ministarstvo sporta, a dokumentaciju i priznanja naših sportista bacila na smeće. Sada se priznanja i nagrade naših proslavljenih sportista prodaju na buvljacima.

Da li to Nikšić i Crna Gora zaslužuju, sigurno da NE – saopšteno je iz udruženja Građanski Nikšić.

R. D.

CPC služi u neđelju Svetu arhijerejsku liturgiju

PODGORICA – Crnogorska pravoslavna crkva služiće u neđelju 6. marta Svetu arhijerejsku liturgiju na Cetinju.

Javnost svjedoči da je Univerzitet Crne Gore razgrabljen kao partijski plijen Matice srpske i SPC-a, saopštilo je udruženje građana Građanski Nikšić.

U pismu koje je u ime te organizacije poslao Nebojša Mrvaljević piše da je to učinjeno uz puno saučesništvo Rajke Glušice, „čija su sva izborna i naučna zvanja praćena falsifikatima, o čemu je javnost detaljno upoznata“.

- Ovaj naum Matice srpske, SPC-a i odlazeće vlade Zdravka Krivokapića posebno se realizovao u Nikšiću.

Nezakonito izabrani rektor Vladimir Božović najveći protagonista ruskog uticaja i „srpskog sveta“ u Crnoj Gori, prvo je udario na Fakultet za sport i fizičko vaspitanje iz Nikšića. Opsada te obrazovne ustanove traje od 15. juna 2021. godine kada za dekana od strane UCG nije imenovan prof. dr Duško Bjelica koji je pobijedio na javnom konkursu.

Tada su Božović i Glušica preduzeli sve da, poput sebe, na tom fakultetu nezakonito postave za v. d. dekana Rašida

Najavljeno uručenje vrijedne donacije

-Obavještavamo vjerni narod da će u neđelju siropusnu biti služena Sveta arhijerejska liturgija sa početkom u 10 ura u Crkvi Svetog Ivana Crnojevića u Lovćenskoj ulici na Cetinju – rečeno je Pobjedi iz Crnogorske pravoslavne crkve.

Nezvanično saznajemo da će u neđelju Crnogorskoj crkvi biti uručena vrijedna donacija.

R.U.-I.

Viši sud donio pravosnažnu presudu da je MPNKS u ja nezakonito smijenilo direktora Policijske akademije u

Ministarka Brati ulogu krivičnog PODGORICA – Presuda danilovgradskog Osnovnog suda da je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta početkom januara prošle godine mimo zakona smijenilo direktora Policijske akademije Bobana Šaranovića postala je pravosnažna. Prema saznanjima Pobjede, potvrdio je Viši sud u Podgorici i odbio kao neosnovanu žalbu resora kojim rukovodi ministarka Vesna Bratić. Šaranovića je Ministarstvo onda smijenilo stavljajući mu na teret da je zloupotrijebio službeni položaj. Za njih je bio kriv, između ostalog, što su pojedini nastavnici dobijali sudske sporove koje su morali da se plate. Međutim, sudovi su presudili da su Šaranoviću, između ostalog, na teret stavili sporove koji su bili kada on nije bio izabran za direktora.

BEZ POSTUPKA UTVRĐIVANJA ODGOVORNOSTI

Još važnije, sud je zaključio da je Ministarstvo, prije donošenja rješenja o razrješenju, bilo u obavezi da u posebnom postupku utvrdi da li je, zaista, došlo do zloupotrebe položaja.

Rješenje Bratić su ocijenili paušalnim i neodrživim.

-Prvostepeni sud je u ovoj pravnoj stvari pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje bez počinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi. Dao je dovoljne i jasne razloge koje u cjelosti prihvata ovaj sud – napisala je u presudi, u koju je Pobjeda imala uvid, predsjednica Vijeća sudija Višeg suda u Podgorici Magdalena Zečević.

U presudi piše da je Ministarstvo bilo dužno da u postupku utvrdi da je Šaranović izvršio krivično djelo zloupotreba položaja, a ne da samoinicijativno preuzima ulogu krivičnog suda i utvrđuje povredu

Boban Šaranović

zakonskih odredaba krivičnog zakonika.

- A što je sve dovelo do toga da osporeno rješenje bude nezakonito i nepravilno, zbog čega je prvostepeni sud s pravom poništio – navela je Zečević.

U presudi Višeg suda istaknuto je i da se neosnovano žalbom Ministarstva pobija odluka o troškovima postupka, jer ih je prvostepeni sud pravilno obračunao. Piše da troškovi postupka iznose 125 eura, koje treba platiti u roku od osam dana od dana pravosnažnosti presude.

PRESUDA TRASIRA PUT ZA OSTALE SLUČAJEVE

Advokat smijenjenog direktora Mladen Tomović rekao je Pobjedi da je očekivao ovakvu presudu i da je ona bila jedino moguća. Imajući u vidu da je ovo jedno od prvih razrješenja, advokat kaže da ova presuda trasira put za odlučivanje pr-

vostepenih sudova i u ostalim slučajevima koji se vode po tužbama za razrješenje rukovodioca obrazovnih ustanova.

Ispričao je da je Šaranović zasnovao novi radni odnos i neće biti potrebno da podnosi posebnu tužbu za naknadu štete.

-Imajući u vidu da ne postoji ta razlika u zaradi između prethodne zarade direktora i zarade koja se tiče njegovog novog radnog mjesta – objašnjava Tomović.

MORALNA SATISFAKCIJA ŠARANOVIĆA

Kaže da je ova presuda za Šaranovića tzv. moralna satisfakcija za nešto što je plasirano putem medija.

- I na neki način značiće skidanje stigme sa njegovog profesionalnog imena, odnosno čuvanje njegovog profesionalnog kredibiliteta i pokazaće da, zapravo, nije baš jednostavno tako olako izlaziiti sa rješenjima,

Solidarnost sa građanima Ukrajine

CBCG donirala 60.000

PODGORICA - Centralna banka Crne Gore doniraće 60.000 eura za pomoć ugroženom i raseljenom stanovništvu Ukrajine, saopštio je juče guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić na sastanku sa otpravnicom poslova u Ambasadi Ukrajine u Crnoj Gori Natalijom Fijalko.

Iz CBCG su saopštili da će od ukupnog iznosa, 30.000 eura biti uplaćeno na žiro račun Crvenog krsta Crne Gore za pomoć ugroženom stanovništvu Ukrajine, a preostalih 30.000 eura na račun Ambasade Ukrajine u Crnoj Gori za potrebe zbrinjavanja raseljenog ukrajinskog stanovništva u Crnoj Gori.

- Ovom donacijom izražavamo solidarnost sa građanima Ukrajine i želimo da podržimo djelovanje Crvenog krsta i Ambasade Ukrajine u pravcu ublažavanja humanitarnih posljedica sukoba u ovoj zemlji - rekao je Žugić.

Fijalko je zahvalila na pomoći i istakla da narodu Ukrajine veoma znači razumijevanje i podrška koja ovih dana intenzivno stiže sa raznih adresa u Crnoj Gori.

Na sastanku je bilo riječi i o poslovanju Zapad banke koja je u većinskom vlasništvu ukrajinskih državljana. Konstatovano je da ova banka posluje stabilno i sigurno, te da bilježi i blagi rast depozita.

Sastanku su prisustvovali i viceguverneri Zorica Kalezić i Miodrag Radonjić. R. D.

Društvo

Subota, 5. mart 2022.

Na okruglom stolu na PMF-u polemisalo se o izazovima u nastavi matematike u Crnoj Gori – fali kadra iz ove oblasti

anuaru prošle godine u Danilovgradu

ić preuzela g suda

prozivati ljude za zloupotrebe nesavjesnog rada – rekao je advokat. Šaranović ima mogućnost, dodaje on, o čemu će odlučiti, da pokrene dalje tužbu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti.

Kaže da je ta vijest početkom januara prenešena u svim medijima i njemu je nanešena šteta kod budućeg zasnivanja radnog odnosa, jer je stigmatizovan kao neko ko je je izvršio jedno od najtežih djela – zloupotrebu službenog položaja, koja se negdje poistovjećuje sa mogućim vršenjem krivičnog djela. Što se tiče sporova koji su slični kao ovaj, Tomović kaže da će se odlučivati da li je neko zasnovao radni odnos i, ako jeste, da li je ta zarada veća od one koja je bila na radnom mjestu direktora. Ako je zarada na novom radnom mjestu manja onda će imati pravo da

0 eura

Predstavnici CBCG i Ambasade Ukrajine

9

se potražuje naknada štete na ime razlike zarade. Ako je neko ostao bez radnog odnosa – onda će mu u cjelosti pripasti naknada štete u visini svih mjesečnih zarada koje bi ostvario do kraja isteka mandata direktora.

Nedavno je, takođe, još jedan smijenjeni direktor dobio pravosnažnu presudu i dokazao da je mimo zakona ostao bez te funkcije. Riječ je o direktoru Srednje elektrotehničke škole ,,Vaso Aligrudić“ Veselinu Pićuriću koji je u januaru prošle godine ostao bez funkcije, a nakon što je smijenjen nastavio je da radi kao profesor.

Ministarstvo je ljetos masovno smjenjivalo direktore nakon što su usvojene izmjene Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju. Nijedno ročište u tim sporovima koje su pokrenuli direktori, više od njih 100, nije zaključeno. Većina njih je na samom startu gdje obje strane dostavljaju dokaze, rekla je nedavno Pobjedi zaštitnica imovinsko- pravnih interesa Crne Gore Bojana Ćirović.

Ranije su iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta saopštili da ih je tužilo 157 direktora/ica. Poručivali su da su uvjereni da će dokazati na sudu da su njihova rješenja ispravna.

Ministarka Bratić najavljivala je da su smjene direktora nužne kako bi se depolitizovao školski sistem. Ubjeđivala je javnost da više neće biti potrebna partijska knjižica kao uslov da neko bude na direktorskoj funkciji. Iako i dalje tvrdi da je sprovedena depolitizacija obrazovnog sistema, pojedini poslanici opozicije su u Skupštini javnosti predočili drugačije dokaze – da su nova direktorska mjesta podijeljena po dubini, između partija.

Objelodanili su tabelu gdje je sve to uređeno po Dontovoj formuli.

N. Đ.

U školama 163 nestručna nastavnika Imamo 61 nastavnika koji je u penziji ili je blizu penzije. Postavlja se pitanje ko će njih da zamijeni – rekao je profesor Vučeljić iz Zavoda za školstvo PODGORICA – U Crnoj Gori nedostaje nastavnika matematike. Ukupno je u školama njih 478, od čega su 163 nestručna. Tu se ubrajaju apsolventi, inženjeri, ekonomisti, učitelji, profesori engleskog i tako dalje – šta god smislite možda će se naći tamo.

To je kazao profesor matematike Miodrag Vučeljić iz Zavoda za školstvo na okruglom stolu koji se održao na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Precizirao je da je iz ovog predmeta 34,10 odsto nestručnog osoblja.

Akademik CANU Predrag Miranović kazao je da je ovo društveno opasan problem.

Prokomentarisao je da je možda dobro da se ide u pravcu da im se, između ostalog, povećaju koeficijenti za profesore matematike, sa čime su se saglasili nastavnici koji su bili u sali.

Deset puta raspisuJu oglas

Vučeljić iz Zavoda je iznio podatak da je među stručnim kadrom, kojih je 315 - 61 nastavnik pred penzijom ili je u penziji.

Oni su završili višu školu. Ispričao je da zna za slučaj, kada je ranije bio u Kolašinu, da je tamo radio jedan penzioner kao nastavnik, jer nijesu imali koga drugo da angažuju.

- Imamo 61 nastavnika koji je u penziji ili je blizu penzije. Postavlja se pitanje ko će njih da zamijeni – rekao je Vučeljić.

Kazao je da je ovo veliki problem i da nije siguran kako će se riješiti.

Tokom diskusije pojedini nastavnici su prokomentarisali da neke škole tokom godine raspišu, čak, deset konkursa za prijem nastavnika matematike.

Vučeljić je rekao i da je izazov što institucije koje se bave matematikom ne sarađuju u dovoljnoj mjeri institucionalno.

Akademik CANU Milojica Jaćimović smatra da je ovo teška situacija. Matematiku, naveo je on, počinje da predaje ko god hoće.

- Nije baš do kraja tako, ali se pojavljuju te razne profesije.

Ne školujemo dovoljno nas-

Sa okruglog stola na PMF-u

Neki dođu do šestog razreda, a ne znaju da računaju Nastavnica Danijela Jovanović negodovala je što nadležni ne plaćaju seminare, odnosno obuke za usavršavanje.

- Svakog dana na imejl dobijemo makar jedan poziv – za toliko i toliko novca da se usavršavate. Od strane jednog

broja kolega ovaj posao je biznis, a nije cilj da postane biznis – rekla je onda, dodajući da se u propisima navodi da finansiranje treba da obezbijedi država.

A nastavnica Aleksandra Popović, između ostalog, rekla

tavnika matematike da bismo riješili taj aspekt problema – kazao je akademik.

razred, da se nađe kvadrat zbira. Strašno je zabrinjavajuće da taj zadatak dobar dio učenika nije uradio - odgovorila je prof. dr Žana Kovijanić-Vukićević sa PMF-a.

Rekla je da su ove godine katastrofalni rezultati testa. Istakla je i da je realno neznanje još gore. Kaže i da sve to zavisi od generacije do generacije, neka je dobra, neka ne…

- Procenat talentovanih ljudi za matematiku je mali. Ambicije roditelja su nerealne vrlo često. Često mene zovu da spremam djecu za takmičenja. Nikada nijesam na to pristala, jer iza toga stoji ambicija roditelja koja je nerealna – rekla je profesorica.

Dodala je i da imaju udžbenike i materijal, sa našeg govornog pdoručja, te da ne prihvata stav da je uspjeh djece loš zato što nema literature.

- Nažalost, djeca ne rade sama.

Radila sam recenzije udžbenika oni su odlični. U svojoj familiji imam bivšeg takmičara, odličan je bio, udžbenik nije otvorio. Zbirke jeste. Treba ih učiti

Na DržavNoM takMičeNJu i Nula boDova

Tokom diskusije nastavnici i profesori sa PMF-a su mahom polemisali o načinu na koji se organizuju takmičenja iz ove oblasti. Dok su nastavnici osnovnih i srednjih škola stava da univerzitetski profesori sastavljaju teške zadatke za državno takmičenje, neki se sa tom konstatcijom nijesu saglasili. Nastavnici iz osnovnih škola su kazali da se dešava da odlični đaci na takmičenjima dobiju malo bodova, na nivou ocjene tri. Ima i nekih koji imaju nula bodova. Smatraju da univerzitetski profesori nemaju osjećaja za koji uzrast sastavljaju zadatke, jer navodno nijesu imali kontakta sa osnovnim i srednjim školama.

- Da sam ja profesor djeci, više bih se zabrinula kako mi nijesu uradili prvi zadatak za deveti

je da njihovi problemi odavno datiraju. Istakla je i da neki đaci dolaze u šesti razred a da ne umiju da računaju, da ne znaju tablicu množenja. Kazala je i da je ocjena postala jako bitna. Da učenika ne zanima koliko zna, već hoće pet – roditelji hoće pet.

- Nedovoljno je interesovanje za matematiku i prirodnu grupu predmeta što je globalni problem - kazala je ona.

da otvaraju udžbenike. Uvijek je lakše kritikovati – rekla je Kovijanić-Vukićević.

Miranović je kazao da što se tiče takmičenja - krivica je na nama.

- Imate četiri zadatka. Pročitajte prvi zadatak, pa poslije toga da pričamo – odgovorila je profesorica Kovijanić-Vukićević.

Zaključeno je da državna takmičenja ne mogu da budu popularizacija. Pojedini nastavnici su ukazivali da treba da postoje opštinska i regionalna takmičenja. U Srbiji, recimo, polovina učesnika dobija nagrade, ili četvrtina – i to je popularizacija.

- Na državnom takmičenju moramo da formiramo tim.

Smanjivanjem zahtjeva ne dobijamo na kvalitetu – rekla je Kovijanić-Vukićević.

Nakon državnih, najbolji đaci idu na olimpijadu. A na skupu se komentarisalo da su tamo zadaci toliko teški da ih ni nastavnici ne bi umjeli uraditi.

Okrugli sto organizovali su CANU, PMF i Udruženje nastavnika matematike Crne Gore. N. Đ.

Humanitarna akcija Adiko banke AD Podgorica

Rektor Vladimir Božović pisao ambasadorkama Fijalko i Ponorac

Za ugroženu Ukrajinu 2.000 eura

Univerzitet poziva 10 ukrajinskih kolega da dođu i rade u Crnoj Gori

PODGORICA - Adiko banka AD Podgorica i zaposleni su donirali 2.000 eura na ime humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu ratom zahvaćene Ukrajine.

Iznos sredstava koji je opredijeljen na nivou Adiko grupe, zajedno sa svim lokalnim bankama, iznosi 62.500 eura i biće usmjeren u nekoliko odabranih organizacija koje pružaju pomoć djeci i porodicama u Ukrajini.

Adiko banka aktivirala je poseban žiro-račun za pomoć ugroženom stanovništvu. Svi zainteresovani uplate na donatorski račun 555000900352280339, sa naznakom ,,Humanitarna pomoć“, mogu vršiti u naredne četiri sedmice, bez naknade.

Prikupljene donacije biće preusmjerene Crvenom krstu Crne Gore.

- Iskreno saosjećajući sa žrtvama sukoba, polažemo vjeru i nadu da će strahote rata biti zaustavljene u najkraćem roku i da će životi i imovina građana Ukrajine biti bezbjedni - kazao je Kristof Šoen, predsjednik Upravnog odbora Adiko banke AD Podgorica.

J.M.

PODGORICA - Rektor Univerziteta Crne Gore prof. dr Vladimir Božović uputio je pismo diplomatskim predstavnicima Ukrajine u Crnoj Gori Nataliji Fijalko i Crne Gore u Ukrajini Dragici Ponorac u kome poziva 10 zainteresovanih istraživača ukrajinske akademske zajednice da privremeno borave u Crnoj Gori, uvažavajući trenutne okolnosti u Ukrajini.

- Univerzitet Crne Gore obezbijediće troškove života za članove akademske zajednice Ukrajine, uključujući i angažovanje na Univerzitetu, u svojstvu gostujućih profesora i istraživača – saopštio je rektor Božović.

J. M.

Vladimir Božović

10

Hronika

Subota, 5. mart 2022.

Podnijeta krivična prijava zbog napada u Tivtu TIVAT – Maria Vlasova, rođena u Ukrajini, koja sa porodicom živi u Tivtu, podnijela je prijavu protiv N. N. lica koje je prekjuče vrijeđalo i nogom udaralo u njeno vozilo. Vlasova se, kako je navela u prijavi, kretala vozilom sa ruskim tablicama Ulicom II dalmatinske brigade. U blizini kružnog toka u centru grada, na pješačkom prelazu, prišao joj je nepoznati muškarac na električnom trotinetu i počeo da udara

Nepoznati muškarac vrijeđao ukrajinsku državljanku i udarao u njeno vozilo nogom u njeno vozilo i upućuje joj pogrdne riječi. Ni nakon njenog upozorenja da će slučaj prijaviti policiji, nepoznati muškarac nije odustajao od uvreda.

-Otvorila sam prozor i upitala u čemu je problem. Psovao me je

na engleskom jeziku i govorio da treba da umrijemo moja porodica i ja jer smo ubice i da gorimo u paklu. Kazao je da se vratim u Rusiju i da ne treba da živim ovdje jer on tu živi i da mu se ne sviđa to što smo mi tu.

Osjećala sam se poniženo, izazvao je kod mene napad panike i nesigurnosti – kazala je Maria Vlasova za Radio Tivat.

U prijavi je navela da se našla u apsurdnoj situaciji.

-Ja sam rođena Ukrajinka, imam

Osnovni sud u Kolašinu presudio u slučaju nezakonito postavljenih kamera u prostorijama TV Vijesti

Dejli presu naloženo da plati 600 eura

PODGORICA – Osnovni sud u Kolašinu naložio je kompaniji Dejli pres (Daily Press) da od traženih 1.200 isplati 600 eura bivšoj zaposlenoj te firme S. D. za povredu prava ličnosti koje je narušeno nezakonitim postavljanjem video-nadzora iznad njenog radnog stola, kazao je za Pobjedu advokat Obrad Delević.

Prvostepenu presudu je donijela sutkinja Jadranka Pavlović.

-Djelimično se usvaja tužbeni zahtjev tužilje (S. D.) pa se Dejli pres obavezuje da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti isplati iznos od 600 eura. Preostali dio tužbenog zahtjeva, mimo dosuđenog, kojim je tužilja tražila da joj tuženi iz istog osnova isplati još 600 eura odbija se kao neosnovan – navodi se u presudi.

Istom odlukom je odbijen tužbeni zahtjev bivše zaposlene Dejli presa da se ova presuda u cjelosti objavi u dnevnim listovima Pobjeda i Vijesti.

VIDEO-NADZOR

Za nezakonito postavljane kamere u prostorijama Dejli presa i TV Vijesti saznalo se tek 3. marta 2020. godine nakon inspekcijskog nadzora Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama koji je inicirao advokat Obrad Delević.

Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da video-nadzor ne snima zaposlene na radnom mjestu, ali da kamere stvaraju privid vršenja video-nadzora i

Prostorije televizije Vijesti

kod zaposlenih izazivaju osjećaj kontrole. Time im je bilo narušeno pravo na privatnost na radnom mjestu i zaštita ličnih podataka zajemčenih čl. 4 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, te da je nesporna činjenica da se video-nadzor može u svakom trenutku uključiti, biti stavljen u funkciju, što predstavlja realnu mogućnost snimanja i nadziranja lica u prostoru u kojem video-nadzor nije dozvoljen, shodno članu 36, stav 2 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno obrada ličnih podataka ovim putem suprotna je principu zakonitosti obrade ličnih podataka, shodno članu 2 stav 1i 2 ovog zakona.

S. D. je , kako se navodi u tužbi protiv Dejli presa, smatrala da je tuženi namjerno snima i prisluškuje da bi nad njom imao potpunu kontrolu dok je na rad-

nom mjestu a sve iz razloga što je nakon okončanog postupka pred sudom menadžment Dejli presa morao da je vrati na posao.

Ona je prvog dana vraćanja na posao, 16. marta 2016. godine, primjetila instaliranu kameru koja je bila direktno okrenuta prema njoj.

Od tada pa sve do 12. marta 2020. godine, kada su sporne kamere uklonjene po nalogu Agencije za zaštitu ličnih podataka, kako se navodi u presudi, tužilja je imala osjećaj straha, poniženosti i strepnje, kao i stres kroz nelagodan osjećaj da je tuženi stalno snima kako se ponaša, šta priča sa kolegama, zbog čega se nije mogla opustiti u izvršavanju svojih radnih zadataka.

OBRAZLOŽENJE

-Sud je nesumnjivo utvrdio da su u radnim prostorijama Dejli

Delević: Opovrgnute tvrdnje da sam plasirao neistine Advokat Obrad Delević kazao je da su presudom Osnovnog suda u Kolašinu opovrgnute ranije tvrdnje menadžmenta Vijesti da njihovi radnici nijesu nezakonito snimani.

-Ovom presudom je dokazano da demanti Vijesti na tekst pod naslovom ,,Radnici prijete tužbom zbog povrede prava ličnosti“, objavljenog u dnevnom listu Pobjeda 16. marta 2020. godine, je najprizemnija metoda spinovanja i dovođenja čitalaca Pobjede u zabludu.

Tvrdnje menadžmenta Vijesti – da sam inicirao objavljivanje teksta u Pobjedi kojim sam plasirao neistine kako bi sebe promovisao i da bi naveo zaposlene da tuže poslodavca pokazale

su nemoć Dejli presa u ovoj pravnoj stvari koji spinovanjem pokušavaju da skrenu pažnju sa suštine i odlučnih činjenica – kazao je advokat Delević.

U ranijem demantiju Vijesti je navedeno da njihovi zaposleni nijesu nezakonito snimani, kao i da je sama Agencija za zastitu ličnih podataka konstatovala da kamere nijesu u funkciji.

Ustvrdili su da kamere nijesu bile u funkciji a da su postavljene deset godina ranije u pokušaju da se obezbijedi milionski vrijedna oprema kupljena pri osnivanju televizije, s obzirom na to da su zaposleni i imovina Vijesti u više navrata napadani, a imovina paljena i uništavana.

presa bile postavljene četiri video-kamere, za koje je Agencija u zapisniku o izvršenom nadzoru konstatovala da u vrijeme nadzora nijesu bile u funkciji – navodi se u presudi.

Pozivajući se na Ustav Crne Gore i Zakon o zaštiti ličnih podataka, kao i međunarodne standarde i principe o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, sutkinja Pavlović u presudi konstatuje „da se zadiranje u lična prava pojedinca ostvaruje i onda kada postoji privid nadzora odnosno kada lice smatra da možda jeste pod video-nadzorom“.

-Presudom ESLJP „Tejlor protiv Ujedinjenog kraljevstva“, od 22. oktobra 2002. godine, je ukazano da ometanje prava na privatnost ne može biti uslovljeno samo prikupljanjem podataka već izazivanjem osobe da prilagodi svoje postupke. Da lažna kamera ili čak i znak kojim se označava nadzor postaje relevantna činjenica za pravo privatnosti istaknuto je i od strane Venecijanske komisije o video -nadzoru na javnim mjestima od strane javnih autoriteta i zaštite ljudskih prava – navodi se u presudi.

Sutkinja Pavlović navodi i da je Vrhovni sud Austrije donio odluku kojom je ustanovljeno da i samo postavljanje kamera predstavlja zadiranje u lična prava pojedinca kao apsolutnog prava pri čemu je bez značaja da li se pojedinac tom prilikom snima.

-Agencija je utvrdila da kamere koje su fizički postavljene u radnim prostorijama Dejli presa, a koje u vrijeme vršenja nadzora nijesu bile u funkciji stvaraju realnu sliku vršenja video-nadzora. Kod takvog stanja stvari tuženi je tužilji povrijedio pravo ličnosti – zaključuje se u presudi.

Odmjeravajući visinu naknade sud je vodio računa o značaju povrijeđenog dobra i cilju kome služi ta naknada.

-Povrijeđena lična dobra tužilje su nemjerljivi u novcu i između njih se ne može uspostaviti odnos ekvivalencije. Naknada štete nije kompenzacija već satisfakcija za tužilju koja joj je potrebna da uspostavi psihičku ravnotežu koja joj je narušena trpljenjem duševnog bola, da pribavi sebi određeno zadovoljstvo – navodi se u presudi.

B. ROBOVIĆ

i ukrajinsko i rusko državljanstvo koje sam stekla nakon udaje. U Tivat sam se vratila dan pred početak rata u Ukrajini. Moj brat je u Kijevu, bori se na njihovoj strani, njegova porodica ne može da napusti grad. Naša

imovina je zarobljena u Rusiji.

Nevjerovatno mi je da ovako nešto doživim u Tivtu – kazala je Vlasova i dodala da vjeruje da je na njenom mjestu bio muškarac, nepoznato lice ne bi smjelo tako da reaguje. Vlasova je video-snimak koji je napravila dostavila policiji, koja radi na identifikovanju osumnjičenog. Ona je snimak objavila i na društvenim mrežama u nadi da će neko preS. K. poznati napadača.

Krivična prijava protiv albanskog državljanina

Terete ga za dječju pornografiju

ULCINJ - Ulcinjska policija uhapsila je državljanina Albanije F. D. (59) koji je osumnjičen za dječju pornografiju.

Kod F. D. su u mobilnom telefonu pronađene fotografije maloljetne osobe neprikladne sadržine.

On je uz krivičnu prijavu priveden tužiocu koji mu je odredio C. H. zadržavanje do 72 sata.

Reagovanje Montenegro duvan komerca iz Mojkovca na saopštenje Uprave prihoda i carina o krađi cigareta

Tvrde da su radili po zakonu PODGORICA - Radivoje Orlandić, izvršni direktor Optimum Kompani DOO Bar, direktnog carinskog zastupnika privrednog društva Montenegro duvan komerc iz Mojkovca ističe da posluju više od 30 godina, bez ijednog poreskog ili carinskog prekršaja i da su svi zaposleni, na raspolaganju svim državnim organima da pruže dodatna obavještenja ili ustupe poslovnu dokumentaciju, kao što se činilo i do sada povodom slučajeva nestanka cigareta iz skladišta u Slobodnoj zoni Luke Bar. -O svim pravno-relevantnim činjenicama upoznali smo nadležne, uključujući i Upravu prihoda i carina i ovom prilikom nećemo iznositi druge činjenice dok se preduzimaju krivično-pravne radnje. Ubijeđeni smo da će nadležni utvrditi da je naše privredno društvo u ovom slučaju postupalo savjesno, profesionalno i zakonito, u skladu sa zakonskim propisima i našim ovlašćenjima i obavezama navodi Orlandić.

Povodom krađe cigareta i saopštenja Uprave prihoda i carina glasili su se i iz AD „Port of Adria“ kao koncesionar na području barske luke, tvrdeći da nemaju nikakve nadležnosti nad skladištima u Slobodnoj Luci Bar. Dodaju da je AD „Port of Adria“ u većinskom vlasništvu međunarodne kompanije „Global Ports Holding“ i da se skladišta ne nalaze na njihovom koncesionom području i ne podliježu njihovom nadzoru i kontroli.

-Mi nijesmo operator Slobodne zone i ne možemo odgovarati za postupanja drugih

korisnika Slobodne zone – navodi se u reagovanju.

Ističu da u potpunosti ispunjavaju i primjenjuju sve zahtjeve ISPS-a (Međunarodnog pravilnika o bezbjednosti brodova i lučkih prostora) što, kako dodaju, potvrđuju gpodišnji nalazi kontrola koje sprovode međunarodni eksterni kontrolori.

- Obezbjeđujemo visoku bezbjednost našeg cjelokupnog koncesionog područja i to 24 časa dnevno, svih sedam dana u nedjelji, uz pokrivenost CCTV sistemom cjelokupnog koncesionog područja sa preko 80 kamera – navodi se u reagovanju.

Uprava prihoda i carina je najavila da će podnijeti krivičnu prijavu zbog krađe 238 paketa cigareta protiv svih potencijalno odgovornih u UPC, zatim i ostalih državnih organa i njihovih odgovornih, počev od Luke Bar, lučkog obezbjeđenja i operatora Slobodne zone, vlasnika i odgovornog lica Montenegro duvan komerca iz Mojkovca.

Iz UPC su kazali da će krivična prijava biti podnijeta i protiv „Optimum kompani“ iz Bara i njegovih djelova društva – carinski punkt Dračenovac, Rožaje i kancelarija Dolac Berane, kao zastupnika kompanije Montenegro duvan komerc iz Mojkovca.

Krivična prijava, kako su rekli, biće podnesena zbog krivičnih djela zloupotreba službenog položaja i zloupotreba položaja u privrednom poslovanju.

Iz UPC su kazali da će krivična prijava biti podnijeta protiv Montenegro duvan komerca iz Mojkovca, jer su nestale cigarete njihovo vlasništvo.

A. R.

U fokusu

Subota, 5. mart 2022.

11

DEVETI DAN RUSKE INVAZIJE NA UKRAJINU: Tokom borbi u Zaporožju izbio požar u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi

Zelenski: Radijacija ne zna gdje je granica vaše zemlje KIJEV/MOSKVA – Ruske snage su u noći između četvrtka i petka, nakon žestokih borbi koje su vođene u Zaporoškoj oblasti na istoku Ukrajine, zauzele lokalitet na kome se nalazi najveća nuklearna elektrana u Evropi. Tokom borbi na jednom od reaktorskih odjeljenja došlo je do oštećenja koja, kako je kasnije utvrđeno, ne utiču na bezbjednost.

RUSKE SNAGE ZAUZELE NAJVEĆU NUKLEARNU ELEKTRANU U EVROPI: Kadar sa snimka nadzorne kamere

zivamo Rusiju da prestane sa ,,širenjem laži“ – istakao je Kislitsja.

Poručio je da ruske snage moraju napustiti područje elektrane.

Reagovalo je i kinesko ministarstvo inostranih poslova pozvavši obje strane da osiguraju bezbjednost nuklearnih objekata u Ukrajini.

- Pratićemo situaciju i pozivamo sve strane da budu uzdržane, da izbjegnu eskalaciju i osiguraju bezbjednost nuklearnih postrojenja – izjavio je portparol kineskog ministarstva Vang Venbin, a prenio Rojters.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je građane Rusije da organizuju protest zbog zauzimanja nuklearke, navodeći kako „radijacija ne zna gdje je Rusija“.

- Radijacija ne zna gdje je granica vaše zemlje – poručio je Zelenski u televizijskom obraćanju.

Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko tokom jučerašnjeg dana uputio je hitan poziv za vojnu pomoć i otvaranje humanitarnog koridora za evakuaciju civila.

-Mariupolj nema vode, grijanja i struje, a ponestaje i hrane, usljed napada ruskih snaga posljednjih pet AFP

U kompleksu nuklearne elektrane je tokom borbi izbio požar koji je, prema navodima ukrajinske službe za vanredne situacije, ubrzo ugašen.

Ukrajinski ogranak agencije Interfaks je prenio kako od ukupno šest blokova u nuklearnoj elektrani, sada radi samo jedan.

Gradonačelnik ukrajinskog grada Energodara, u čijoj blizini se nalazi nuklearka „Zaporožje“, izjavio je juče da je situacija u elektrani teška.

Gradonačelnik Dmitro Orlov je, na svom Fejsbuk profilu, napisao i da je tokom granatiranja došlo do oštećenja toplovoda u Energodaru, zbog čega je grad ostao bez grijanja.

Oglasilo se i rusko ministarstvo odbrane koje je ukrajinske sabotere optužilo za napad na nuklearnu elektranu, ističući kako je riječ o „monstruoznim provokacijama“.

Iz tog resora je objašnjeno da su ruske snage područje oko elektrane zauzeli još 28. februara, ali da se u petak oko dva sata iza ponoći ruska patrola Nacionalne garde našla na udaru ukrajinske diverzantske grupe.

- Kako bi izazvali uzvratnu vatru na zgradu, otvorena je paljba iz teškog streljačkog oružja na pripadnike ruske Nacionalne garde sa prozora nekoliko spratova kompleksa za obuku, koji se nalazi izvan elektrane. Ruska patrola je uzvratila vatru da suzbije napad, a diverzantska grupa je napustila kompleks za obuku, zapalivši ga dok su odlazili – rekao je portparol ruskog ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenko, a prenijela agencija Rojters.

On je dodao i kako nuklearna elektrana radi normalno.

Na vijest o borbama u području Zaporožja prvi je reagovao direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Mariano Grosi pozvavši obje strane da se uzdrže od upotrebe sile u blizini nuklearke. On je kasnije potvrdio da na reaktorima nuklearne elektrane „Zaporožje“ nije pričinjena šteta.

- Ukrajinsko osoblje nastavlja da upravlja nuklearnim postrojenjima, dok ruske snage kontrolišu oblast – rekao je Grosi.

Francuska je, nakon požara u elektrani, aktivirala jedinicu za krizne situacije unutar službe za nadzor nuklearne energije, poznatijeg kao ASN. Ministarka energetike te zemlje Barbara Pompili napisala je na Tviteru kako nijesu zabilježene bilo kakve promjene nivoa radijacije.

Ovu vijest potvrdio je i ukrajinski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Sergij Kislitsja.

-Nijesmo zabilježili promjene u nivou radijacije nakon granatiranja nuklearne elektrane Zaporožje. Po-

Nastavak pregovora moguć tokom vikenda

Teški dani za ukrajinski narod

Nijesmo zabilježili promjene u nivou radijacije nakon granatiranja nuklearne elektrane „Zaporožje“. Pozivamo Rusiju da prestane sa ,,širenjem laži“ – kazao je ukrajinski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Sergij Kislitsja dana – rekao je Bojčenko u televizijskim obraćanju.

Dok Rusija pokušava da se izbori sa lažnim vijestima, pa je na konto toga parlament usvojio zakon prema kom je širenje lažnih informacija o ruskoj vojsci krivično delo, zapadne zemlje nastavljaju sa uvođenjem novih sankcija Moskvi. Švajcarska vlada proširila je paket sankcija u skladu sa daljim mjerama koje je preduzela EU, dok je kompanija Majkrosoft saopštila da suspenduje prodaju svojih proizvoda i usluga u Rusiji.

Nametanje novih sankcija Moskvi, ukoliko ne prestane sa napadima na Ukrajinu, dogovorili su juče i mini-

stri inostranih poslova G7.

- Pozvali smo Rusiju da odmah prekine napad na Ukrajinu, koji je naštetio običnim građanima, i povuče snage. Saglasili smo se da uvedemo nove oštre sankcije Rusiji ako ne zaustavi napade – izjavio je japanski šef diplomatije Jošimasa Hajaši.

Savjet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je većinom glasova podržao rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija i osniva komisija za istragu navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovječnosti.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin je upozorio susjedne zemlje da ne pogoršavaju situaciju dodatno, nametanjem novih ograničenja Rusiji.

-Nema loših namjera prema našim susjedima. Sve svoje obaveze ispunjavamo i ispunjavaćemo ih i dalje – rekao je Putin, a prenosi BBC. On je napomenuo da nema potrebe za miješanjem susjednih zemalja jer bi to međusobne odnose učinilo gorim.

-Vjerujem da bi svi trebalo da razmisle o tome kako da normalizujemo odnose i međusobno sarađujemo – rekao je ruski predsjednik.

Putin je takođe dodao da su prethodne reakcije ruske vojske odgovor na neprijateljske akcije prema Rusiji.

-Sve naše akcije, ako do njih dođe, uvijek nastaju isključivo kao odgovor na neke neprijateljske akcije protiv Ruske Federacije – zaključio je Putin.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je kako će

Treća runda pregovora između Ukrajine i Rusije mogla bi se održati tokom ovog vikenda, naveo je savjetnik šefa kabineta ukrajinskog predsjednika Mihail Podoljak.

- Pregovori bi se mogli nastaviti 5. ili 6. marta – rekao je Podoljak na konferenciji za medije u Lavovu.

Iz Kremlja je, u međuvremenu, saopšteno kako će dalji tok pregovora zavisiti od reakcije Kijeva na prethodne razgovore dvije strane.

- Još nije postignut nikakav dogovor sa Ukrajinom, ali je Moskva ukrajinskoj strani prenijela da vidi rješenje za okončanje rata. Sada se čeka njihova reakcija – rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a prenio Rojters.

predstojeći dani u Ukrajini biti najteži, sa još više razaranja i mrtvih.

Ponovio je, međutim, da NATO ne želi rat sa Rusijom.

- Alijansa ima odgovornost da osigura da se konflikt ne proširi izvan granica Ukrajine. Saveznici su se saglasili da NATO avioni i trupe ne treba da budu u vazdušnom prostoru i na teritoriji Ukrajine – izjavio je Stoltenberg nakon sastanka ministara inostranih poslova zemalja članica Alijanse u Briselu.

Takođe, on je istakao da ima dokaza da Rusija koristi kasetne bombe tokom invazije na Ukrajinu.

- Vidjeli smo upotrebu kasetnih bombi i vidjeli smo izvještaje o upotrebi drugih vrsta oružja čija upotreba je kršenje međunarodnog prava – rekao je Stoltenberg, prenosi BBC. Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko odbacio je tvrdnju da je njegova zemlja uključena u rusku invaziju na Ukrajinu.

-Vojska Bjelorusije ne učestvuje u specijalnoj operaciji, niti to namjerava – kazao je on, koristeći termin kojim Kremlj opisuje invaziju na Ukrajinu, prenosi Hina.

-Nema potrebe – dodao je, uz napomenu da ni Rusija nije tražila bjelorusko učešće u ratu.

Kancelarija UN-a za ljudska prava saopštila je da je od početka sukoba u Ukrajini poginula 331 osoba, dok ih je 675 povrijeđeno. Ovaj broj se odnosi na civilne žrtve. Prema podacima kancelarije UN-a, koja ima posmatrače u Ukrajini, većina civila je nastradala od eksplozivnih naprava, odnosno tokom granatiranja i vazdušnih udara.

Takođe, više od 1,2 miliona ljudi bilo je prinuđeno da napusti Ukrajinu od 24. februara, pokazuju najnoviji podaci Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbjeglice. Preko 50 odsto izbjeglica iz Ukrajine nalazi se u susjednoj Poljskoj.

Bojana PRELEVIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 5. mart 2022.

Nikola Đurašković nastavio formiranje gradske uprave

Martinović zamjenica gradonačelnika Cetinja Saglasnost na odluku o imenovanju Nikolete Martinović za zamjenicu gradonačelnika treba da daju odbornici. Prethodni gradonačelnik je imao dva zamjenika – Miloša Ražnatovića i Petra Markovića

IMENOVANO ŠEST ODBORA: Zgrada administracije Prijestonice

prostora i komunalno stambenu djelatnost: Boris Kaluđerović (SDP) predsjednik, Ivan Popivoda, Marko Andrić, Petar Martinović, Borislav Pravilović, Dejana Dizdar, Jovana Draganić.

Odbor za društvene djelatnosti: Ana Lipovina (SDP) predsjednica, Nina Milošević, Jovana Radović, Natalija Bo-

žović, dr Milovan Janković, Borislav Cimeša, Gorana Pavlićević.

Odbor za međuopštinsku i međunarodnu saradnju: Milena Vujačić (Stara garda LSCG) predsjednica, dr Draško Nikčević, Nina Milošević, Vladana Lompar, dr Sonja Radojičić, Jovana Draganić, Borislav Pravilović.

D.Š.

PR SLUŽBA

D. MALIDŽAN

CETINJE – Gradonačelnik Prijestonice Cetinje Nikola Đurašković imenovao je za svoju zamjenicu Nikoletu Martinović (Stara garda LSCG).

Kako je saopšteno iz Prijestonice, Martinović je diplomirala na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis.

-Ona je kazala da imenovanje na tu funkciju vidi kao mogućnost da radom u interesu svih građana Cetinja doprinese i uspješnom razvoju grada – navedeno je u saopštenju.

Saglasnost na odluku o imenovanju Martinović za zamjenicu gradonačelnika treba da daju odbornici u lokalnom parlamentu na prvom sljedećem skupštinskom zasijedanju.

Prethodni gradonačelnik je imao dva zamjenika – Miloš Ražnatović i Petar Marković.

Ove sedmice imenovano je šest odbora (stalna radna tijela Skupštine). Odbor za statut i propise: Boris Kaluđerović (SDP), predsjednik, Marko Andrić, Petar Martinović, Balša Raković, Gorana Pavlićević, Dejana Dizdar, Božidar Drecun.

Odbor za izbor i imenovanja: Mirko Stanić (SDP) predsjednik, Vido Đakonović, Slavko Janković, Balša Raković, Božidar Drecun, Oskar Huter, Dejana Dizdar.

Odbor za finansije i privredni razvoj: Ivan Popivoda (SDP), predsjednik, Marko Andrić, Vladana Lompar, Natalija Božović, Miloš Ražnatović, Oskar Huter, Božidar Drecun.

Odbor za planiranje i uređenje

Nikoleta Martinović

DANILOVGRAD: Opština raspisala konkurs za poslodavce

PROJEKAT KOFINANSIRAJU OPŠTINA I EU: Danilovgrad

Za nova radna mjesta 187.500

DANILOVGRAD – Opština je pozvala poslodavce (privredna društva i preduzetnike) da konkurišu za sredstva iz granta za smanjenje nezaposlenosti. Za tu namjenu je predviđeno 187.500 eura, a konkurisati mogu poslodavci koji imaju sjedište ili poslovnicu na teritoriji opštine Danilovgrad, posluju duže od 12 mjeseci i u privatnom su vlasništvu više od 51 odsto.

Prioritetne oblasti su u skladu sa razvojnim ciljevima opštine: poljoprivreda, prerada AG kamena, turizam, ugostiteljstvo i uslužne djelatnosti.

- Predviđena je podrška za sprovođenje obuke na radnom mjestu za najmanje 50 i zapošljavanje najmanje 25 dugoročno nezaposlenih lica sa Biroa rada Danilovgrad. Prednost imaju ranjive grupe - mladi i žene – navedeno je u pozivu.

Iznos granta mora biti između minimalnog i maksimalnog iznosa. Minimalni iznos je 7.500 eura (najmanje dva obučena i najmanje jedan novozaposleni), i maksimalni iznos 37.500 eura (najmanje 10 obučenih i najmanje pet novozaposlenih radnika).



Predviđena je podrška za sprovođenje obuke na radnom mjestu za najmanje 50 i zapošljavanje najmanje 25 dugoročno nezaposlenih lica sa evidencije Biroa rada

Sredstva granta su opredijeljena za troškove bruto zarade za novozaposlena lica nakon obuke, za opremanje radnog mjesta, novčanu pomoć korisnicima projekta tokom obuke kod poslodavca na ime troškova prevoza i ishrane, koja ne može biti veća od 50 odsto minimalne bruto zarade u Crnoj Gori.

Rok za dostavljanje prijava je 4. april. Komisija će odluku donijeti u roku od 60 dana od zatvaranja konkursa.

Sredstva su obezbijeđena projektom ,,Jačanje lokalnog tržišta rada u Danilovgradu“, a kofinanisiraju ga Evropska unija i Vlada.

C.G.

TIVAT: Večeras koncert u Radničkom domu „Gracija Petković“

KUD „Boka“ obilježava 45 godina rada

DOBRA SARADNJA: Sa sastanka u Opštini

BIJELO POLJE: Potvrđeno otvaranje novog programa na Poljoprivrednom fakultetu

TIVAT – Kulturno-umjetničko društvo „Boka“ osnovano je u februaru 1977. godine, a večerašnjim koncertom počinje obilježavanje 45 godina trajanja.

U velikoj sali Radničkog doma „Gracija Petković“, sa početkom u 19 sati, nastupiće sve uzrasne kategorije, od pet do 65 godina, od početnika do veterana, a gost programa biće AKUD „Mirko Srzentić“ iz Podgorice.

Predsjednik KUD-a „Boka“ Vidak Božović kaže da će sa sedam koreografija prikazati bogatu raznolikost tradicionalnog folklornog nasljeđa.

- Koncert je humanitarnog karaktera i sva

sredstva od prodatih karata biće upućena oboljeloj djeci u Tivtu i jednoj socijalno ugroženoj porodici – kazao je Božović.

Povodom jubileja u „Boki“ namjeravaju da postave scensku predstavu „Lastovska svadba“, nastaviće teorijska i terenska istraživanja, organizovati Međunarodni festival folklora za djecu, te reviju narodnih kostima i izložbu nošnji, a sve će krunisati svečanim koncerton u sklopu Novembarskih dana Opštine.

Kulturno-umjetničko društvo „Boka“, uz Gradsku muziku i podružnicu Bokeljske mornarice, uživa status nevladine organizacije od posebnog značaja za grad. S. K.

Od septembra smjer opšta agronomija Školama ormarići za prvu pomoć TIVAT: Obilježen Dan zaštite i spašavanja

BIJELO POLJE – Od sljedeće akademske godine na Poljoprivrednom fakultetu u Bijelom Polju otvara se novi smjer opšta agronomija.

To su saopštile na sastanku kod predsjednika Opštine Petra Smolovića dekanica prof. dr Božidarka Marković i rukovoditeljica odjeljenja u Bijelom Polju Đina Božović.

- Novi program opšta agronomija spreman je za sertifikaciju i da ukoliko sve bude teklo po planu od naredne školske godine u Bijelom Polju će zaživjeti još jedan smjer na Poljoprivrednom fakultetu – kazao je Smolović. On je dodao da će Opština finansijskim sredstvima pružiti pomoć u renoviranju prostorija u kojima se nalazi fakultet.

B. Č.

TIVAT – Nizom događaja edukativnog i informativnog karaktera, Opština Tivat je obilježila Dan zaštite i spašavanja u Crnoj Gori. Primarni cilj aktivnosti bio je podizanje svijesti javnosti o opasnostima od velikih nesreća i katastrofa.

Počelo je u SMŠ ,,Mladost“ gdje je Lidija Petrone-Kolar, na-

čelnica Direktorata za vanredne situacije MUP-a područne jedinice Herceg Novi, održala prezentaciju za tri odjeljenja maturanata. Dobrovoljna vatrogasna društva Tivat, Boka i Krtoli su održala pokazne vježbe u osnovnim školama „Branko Brinić“ i „Drago Milović“ i u njenim područnim

odjeljenjima u Gradiošnici i Donjoj Lastvi. Turistička organizacija Tivat je donirala školama ormariće za prvu pomoć, a članovi Omladinskog tima su dijelili dvojezične flajere „Budi odgovoran, spriječi požar“.

U sklopu obilježavanja Dana zaštite i spašavanja volonteri Crvenog krsta su održali preda-

vanje o pružanju prve pomoći, a dio programa bila je i pokazna vježba vatrogasnog broda „Jovana“.

Međunarodni dan civilne zaštite proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1990. godine, dok se Dan zaštite i spašavanja u Crnoj Gori obilježava od 2013. godine.

S. K.

Crnom Gorom

Subota, 5. mart 2022.

Opština potpisala ugovor, ,,Kalamper“ će graditi sklonište za životinje

Bar će na jesen dobiti azil za pse

BAR – Kompanija Kalamper iz Bara gradiće azil za napuštene životinje u tom gradu.

Ugovor o realizaciji projekta vrijednog 540.000 eura potpisao je juče predsjednik Opštine Dušan Raičević. Rok za završetak radova je 150 dana.

Azil će se nalaziti na lokaciji Kufin, na prostoru od oko 6.000 kvadratnih metara, od čega je iskorišteno 2.500, dok će na preostalom prostoru ostati netaknuta priroda i dodatno se ozeleniti okolina azila novim sadnicama OPŠTINA

Raičević kaže da će izgradnjom azila Bar dobiti jedinstven i najsavremeniji centar te vrste u državi i trajno riješiti veliki izazov sa napuštenim životinjama, naročito psima lutalicama.

Azil će se nalaziti na lokaciji Kufin na prostoru od oko 6.000 kvadratnih metara od čega je iskorišteno 2.500. U objektu će biti mjesta za 75 - 100 životinja, grupni i izolovani smještaj, imaće ambulantu, kuhinju, grobnu jamu kao i otvoreni atrijum u centru koji će služiti za prijem i za druženje sa životinjama te obuku posjetilaca koji mogu i udomiti životinje.

Projekat azila uradila je firma Basketing d. o. o. Iz te kompanije objasnili su da je sačuvana zelena oaza.

- Sačuvali smo gusti, zeleni fond u okruženju, pa nijedno stablo nije posječeno, već su uređeni veliki zasadi koji će biti i vizuelna i zvučna barijera prema saobraćajnici. Četiri petine objekta je planirano za pse, a jedna petina za mačke. Objekat je prizeman i zamišljen kao atrijumski prostor, podijeljen u blokove sa jasnom namjenom i funkcijom. Prvi blok obuhvatiće administrativnu zgradu i veterinarsku ambulantu sa sa-

PLUŽINE: Podrška grada mljekarima

SUBVENCIJE STOČARIMA: Opštinska administracija

Mjesečno će dobijati deset eura po kravi PLUŽINE – Opština je obezbijedila finansijsku podršku stočarima za preradu mlijeka na poljoprivrednom gazdinstvu za prvu polovinu godine To pravo mogu ostvariti stočari koji imaju najmanje šest muznih krava, 60 ovaca i 60 koza, koji prerađuju više od 50 litara sirovog mlijeka dnevno od sopstvenih životinja i čiji je proizvod usaglašen sa propi-

SAVREMENI OBJEKAT: Planirani izgled azila u Kufinu

lom za operacije. Odvojena je pješačka komunikacija za lica koja upravljaju prostorom, a kompletan prostor biće i veoma interesantan i atraktivan za posjetioce – kazali su ranije projektanti.

C. G.

540.000

eura koštaće izgradnja skloništa za životinje

Opštu bolnicu gradiće na parceli ,,Mali logor“ glasnosti za ustupanje prava upravljanja i korišćenja urbanističke parcele u zahvatu DUP-a ,,Mali logor“ u Pljevljima.

- Iz resora Jelene Borovinić-Bojović su dostavili potrebnu dokumentaciju za trajno ustupanje parcele. Uzimajući u obzir činjenicu da urbanistička parcela broj 1 u zahvatu DUP-a ,,Mali logor“ u

BAR: Javni poziv Sekretarijata za privredu

sanim mikrobiološkim zahtjevima.

Visina podrške (za šest mjeseci) iznosi deset eura po kravi mjesečno, euro po kozi za šest mjeseci i 0,75 eura po ovci.

Rok za podnošenje zahtjeva je 31. mart.

Gazdinstva moraju biti upisana u Registar objekata za preradu preko 50 litara sirovog mlijeka, Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.

C. G.

KOLAŠIN: Ugašen požar ispod Crkvina

PLJEVLJA: Vlada dala saglasnost za ustupanje parcele

PLJEVLJA – Vlada je dala saglasnost za trajno ustupanje parcele u zahvatu DUP-a ,,Mali logor“ u Pljevljima za potrebe izgradnje Opšte bolnice.

U obrazloženju odluke navodi se da se Ministarstvo zdravlja, 15. decembra 2021. godine, obratilo Ministarstvu finansija i socijalnog staranja u svrhu dobijanja sa-

13

Pljevljima nije opredijeljena kao prostor posebne namjene za potrebe odbrane, Ministarstvo odbrane je podržalo inicijativu Ministarstva zdravlja da se navedena parcela ustupi na trajno upravljanje i korišćenje u cilju privođenja namjeni – navedeno je u dokumentu Vlade koji je objavljen nakon sjednice u četvrtak. C. G.

Gorjelo sitno rastinije i šuma REAGOVALI NA VRIJEME: Vatrogasci gase požar

KOLAŠIN – Vatrogasci su juče intervenisali ispod Crkvina.

Komandir Službe zaštite i spašavanja Željko Darmanović kaže da je gorjelo sitno rastinje i dio šume.

– Vatrogasci su pravovremeno intervenisali i ugasili vatru – kazao je on.

Dr. D.

DANILOVGRAD: Djeca iz vrtića u Spužu posjetila Osnovnu školu ,,Njegoš“

Priprema za prve školske dane PODRŠKA PROIZVOĐAČIMA: Maslinarima 20.000 eura

Za poljoprivredu iz budžeta 100.000 eura BAR – Sekretarijat za privredu objavio je poziv poljoprivrednicima da konkurišu za podršku iz budžeta grada. Za tu namjenu je predviđeno 100.000 eura.

Za podršku proizvodnji i razvoju maslinarstva predviđeno je 20.000 eura, a vinogradarstva i podrumarstva 10.000. Stočarima je namijenjeno 15.000 eura, pčelarima 10.000, a za podizanje i opremanje voćnih zasada i unapređenje ratarske i povrtarske proizvodnje po 20.000 eura.

- Visina podrške je 50 odsto od prihvatljivih troškova po pojedinačnoj investiciji – navedeno je u pozivu.

Sekretarijat je Planom korišćenja sredstava za razvoj poljoprivrede opredijelio i podršku za snabdijevanje vodom bezvodnog područja (1.000 eura), upravljanje rizicima u poljoprivredi (2.000), promocija poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrede (2.000). Rok za dostavljanje zahtjeva je 15. septembar.

C. G.

DANILOVGRAD – Djeca starije vaspitne grupe iz predškolske ustanove ,,Zora Šaranović“ posjetila su juče Osnovnu školu ,,Njegoš“ u Spužu.

Direktorica matičnog vrtića „Irena Radović“ Dragana Tvrdišić kaže kako je cilj posjete da se mališani bliže upoznaju i pripreme za prve školske korake, i ujedno usvoje pravila zajedničkog boravka u školi odnosno učionici kao i da se druže sa đacima prvacima.

- Tradicionalno dobra saradnja između ove dvije vaspitno-obrazovne ustanove i na ovaj način je nastavljena.

S obzirom na to da se bliži vrijeme upisa u prvi razred ovo je bila prilika da se djeca upoznaju i sa osobljem koje je zaposleno u školi, direk-

DOBRA SARADNJA DVIJE USTANOVE: Djeca iz spuškog vrtića

toricom, pedagogicom, učiteljicama u prvom razredu i vaspitačicama koje će ih do-

čekati u septembru – rekla je Tvrdišić. U znak zahvalnosti na srdačnoj dobrodoš-

lici djeca su poklonila školi pano sa likovnim radovima.

B. K.

14

Kultura

Subota, 5. mart 2022.

Objavljen poziv za projekte prevodilaštva

Jačanje raznolikosti

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, kroz ovaj konkurs Evropska unija podržava projekte književnog prevodilaštva u cilju povećanja obima prevođenja i veće dostupnosti prevoda visokokvalitetne evropske književnosti na evropskom i svjetskom tržištu.

Osnovne teme poziva se odnose na jačanje transnacionalne cirkulacije i raznolikosti djela evropske književnosti, pospješivanje prevođenja i promocije djela iz oblasti fikcije koja su napisana na nekom od manje korištenih jezika u cilju poboljšanja njihove dostupnosti na većim tržištima u Evropi i šire, razvoj nove publike i jačanje konkurentnosti književnog sektora kroz pospješivanje saradnje.

Poziv je, kako navode iz MPNKS, namijenjen aplikantima koji su aktivni u sektoru izdavaštva i koji imaju status pravnog lica najmanje dvije godine prije roka za dostavljanje prijedloga projekata.

Projekti podrazumijevaju prevođenje makar pet književnih fiktivnih već objavljenih djela, bez obzira na žanr ili format

Oltar otkopan bez zna D.MIJATOVIĆ

PODGORICA - Evropska agencija za kulturu, obrazovanje i audiovizuelnu djelatnost (EACEA) objavila je konkurs za projekte književnog prevodilaštva, u okviru programa „Kreativna Evropa“, potprogram „Kultura“.

Ostaci stare crkve pored Hrama u Podgorici na trasi budućeg proširenja D

(štampane ili digitalne knjige), na primjer: novele, kratke priče, pozorišne i radio drame, poezija, stripovi, književnost za mlade. Konkurs nalaže i da autori djela koja se prevode moraju biti državljani, rezidenti ili prepoznati kao dio kulturne baštine neke od zemalja koje učestvuju u programu. Naglašava se i da djela ne smiju prethodno biti prevođena na ciljni jezik, osim ako ne postoji jasna potreba za novim prevodom.

Budžet predviđen pozivom je pet miliona eura, a maksimalno trajanje projekata je 36 mjeseci.

Aplikacije se dostavljaju elektronskim putem po sredstvom portala FTOP „Funding&Tenders Portal“, a rok je 31. maj 2022. godine u 17 sati.

Više informacija o pozivu može se dobiti obraćanjem desku za Kreativnu Evropu putem imejla: Funding & tenders (europa.eu) milena.raznatovic@ mpnks.gov.me.

D. E.

PODGORICA – Nepoznate osobe otkopale su ovih dana oltar stare crkve u okviru groblja pored Hrama u Podgorici. Arhitektonski ostaci ovog vjerskog objekta, koji još nije arheološki istražen, nalaze se na trasi budućeg proširenja Dalmatinske ulice, pa je Mitropolija crnogorskoprimorska SPC tim povodom uputila dopis Upravi za zaštitu kulturnih dobara.

Kako saznaje Pobjeda, iz Mitropolije su tražili da Uprava interveniše jer „planirani radovi zalaze u temelje ranohrišćanske nekorpole sa tri sloja grobnica, iz četvrtog vijeka, srednjeg vijeka i sa početka 20. vijeka“.

Iz Uprave je Pobjedi nezvanično potvrđeno da im niko nije zatražio odobrenje za otkopavanje crkve, te da će inspektori Uprave za inspekcijske poslove izaći na teren, konstatovati nelegalna iskopavanja kod Hrama u Podgorici i podnijeti krivičnu prijavu protiv N. N. lica. Više stručnjaka i poznavalaca arheologije Pobjedi je potvrdilo da su nelegalna iskopavanja oltara, po svemu sudeći, uradila stručna lica, odnosno arheolozi. Iz Centra za konzervaciju i arhelogiju i JU „Muzeji i galerije“ Podgorice Pobjedi je nezvanično rečeno da niko od njihovih zaposlenih nije otkopavao crkvu.

Otkopani oltar stare crkve u blizini Hrama Hristovog vaskrsenja

OTKOPANA I 2008.

Premijera radio-drame „Biciklistički ustanak“

Mitropolija je, kako saznaje Pobjeda, 2018. godine uputila inicijativu Upravi za zaštitu kulturnih dobara da se staro groblje i ostaci stare crkve proglase kulturnim dobrom i stave pod zaštitu države. Međutim, predstavnici Uprave pregledom dokumentacije i izlaskom na teren konstatovali su da je nemoguće

Ostaci crkve nalaze se uz trotoar Dalmatinske ulice

Promovisana knjiga „Zajednička čitaonica“, otvorena izložba „Marginalije zajedničkog“ i održa Ekipa projekta u studiju RTCG

Satirično i nadrealno PODGORICA - Premijera radio-drame „Biciklistički ustanak“, po knjizi „Filozofija objektivnog biciklizma“ Zorana Kopitovića, biće održana večeras u 20 sati u sali Dodest KIC-a „Budo Tomović“ i emitovana na Prvom programu Radija Crne Gore.

Tekst je za radijski format adaptirala Nada Bukilić, a režiju potpisuje Mirsad Rastoder. U radio-drami rađenoj po kultnom tekstu čuvenog crnogorskog pisca i novinara igraju Miloš Pejović (prof. Božo Moler), Momčilo Pićurić (Krsto Bajlag), Žarko Božović (Moderator), Žaklina Oštir (Žena iz publike), Miodrag Bubreško (biciklista) i Marta Pićurić (Udovica).

- „Biciklistički ustanak“ se u osnovi bavi razbijanjem zablude da su svi oko nas ili bili heroji ili su potomci heroja, kao i nasljeđem da sve, u stvari, zavisi od dobro ispričane priče koju svako kiti svojim fascinacija-

ma i mitomanskim natruhama.

Pisac Zoran Kopitović kroz humor i dovitljive zaplete, na ivici apsurda i groteske, blagotvorno sugeriše demitologizaciju i spoznaju da ni mi nijesmo ništa posebno u svijetu, ali to čini duhovito, bez zle namjere, krajnje iskreno, bez pretencioznosti i sa toplim ljudskim osjećanjem prema svim razmaštanim „junacima“ koji su stalno među nama – navodi se u saopštenju organizatora.

Farsičnim pogledom na svijet koji ništa ne uzima za ozbiljno, Kopitović „satirično, apsurdno i nadrealno prelazi preko granica smisla i zdravog razuma kako bi pokazao ideologiziranu percepciju velikih stvari i događaja.“ Autor songova u ovoj verziji, koju su autori posvetili ne samo Kopitoviću, već i pozorišnom reditelju Slobodanu Milatoviću koji je prvi postavio „Biciklistički ustanak“ na scenu, je muzičar Ilija Pejović.

D. E.

PODGORICA - Promocija knjige „Zajednička čitaonica“ i otvaranje izložbe „Marginalije zajedničkog“ obilježile su prvi dan programa u Kuslevovoj kući, u organizaciji Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada. Dvodnevni program juče je finiširan sa tri diskusije, u kojima su učestvovali brojni crnogorski i regionalni stvaraoci i teoretičari. „Zajednička čitaonica“ je edicija koju je pokrenulo „Udruženje Krokodil“. Radi se o 18 eseja koji su pisali autori jugoslovenskog i postjugoslovenskog prostora, značajni intelektualci književnici i majstori pisane riječi. U devet temata (Jugoslavija, Evropa, Identiteti, Egzil, Društvo, Antifašizam, Grad, Neprilagođenost i Mladost) nalaze se tekstovi koji referišu na neke sindrome zemlje koje više nema i onih zemalja koje su iza nje ostale.

Na promociji su govorili Igor Štiks kao jedan od urednika edicije, Andrej Nikolaidis, autor čiji je tekst zastupljen u knjizi „Zajednička čitaonica“, Nela Gligorović, kustoskinja koja je realizovala izložbu, kao i Ana Medigović u ime izdavača –

Što sa prostorom koji na Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada. Štiks je rekao da je ideja bila ne samo objaviti knjigu, već i napraviti cijelu priču oko knjige.

- Da pozovemo umjetnike, ali da pozovemo i publiku na razgovore o tome gdje to mi zapravo živimo, šta sa tim prostorom koji nam je zajednički ali je po-

dijeljen, granicama koje se preskaču ali nas i ometaju, šta sa činjenicom da nikome večeras ne treba prevod ovdje i šta ćemo sa svim tim nasljeđem koje imamo i konačno tim jezikom i tom književnošću koja u svoj svojoj raznovrsnosti nastaje u onome što se sada eufemistički naziva region, a što zapravo pokriva

najveći prostor nekadašnje Jugoslavije – rekao je Štiks.

U književnosti, prema mišljenju Nikolaidisa, može se „isfolirati“ gotovo sve osim odgovora na pitanje zašto pišeš.

- Ja zapravo pišem ne da bih bilo kome osim sebi objasnio bilo šta. Neprekidno pišem ne bih li sebi pokušao objasniti svijet.

Jugoslavija je još velika tema Debatni dio promocije „Zajedničke čitanke“ juče je ugostio neke od najznačajnijih regionalnih književnika, vizuelnih umjetnika i istoričara.

Boris Buden, Dragan Markovina i Radina Vučetić u diskusiji „Stanje stvari: izvještaj o slavenskom Jugu 2022“ još jednom su, na svoj način i vrlo živopisnim primjerima, potvrdili da je Jugoslavija velika tema jednako kao u vrijeme kad je postojala, da je na prostoru unutar njenih bivših granica nekada život bio kvalitetniji, te da nam nije potreban prevodilac da bismo se međusobno čitali, što i jeste na neki način ideja vodilja iz koje se rodio zbornik „Zajednička čitanka“.

Razlika je, kako je istakao Buden, činjenica da

naša društva više ne postoje, i da je ta kategorija propala zajedno sa socijalizmom.

- Ne živimo više u društvima, živimo u kulturama. Na ovom prostoru žive identiteti u nečemu što možemo reći da je etno-nacionalistički režim – rekao je Buden.

U diskusiji „Open literature: bez prevoda, preko granica“ u kojoj su učestvovali Semezdin Mehmedinović, Lejla Kalamujić i Ognjen Spahić raspravljalo se o ulozi i književnosti i potrebi očuvanja zajedničkog jezika.

Završna diskusija imala je naziv „Budućnost je iza nas. Jugoslovenstvo u praksi savremenih umjetnika/ca“ i govorili su Igor Grubić, Lana Čmajčanin, Adrijana Gvozdenović, Vladan Jeremić, Rena Redle i Zlatko Paković.

Kultura

Subota, 5. mart 2022.

anja Uprave Iz Uprave za zaštitu kulturnih dobara Pobjedi je nezvanično potvrđeno da im niko nije zatražio odobrenje za otkopavanje crkve, te da će inspektori Uprave za inspekcijske poslove izaći na teren, konstatovati nelegalna iskopavanja kod Hrama u Podgorici i podnijeti krivičnu prijavu protiv N. N. lica sprovesti revalorizaciju (utvrđivanje kulturne vrijednosti) dok se na toj lokaciji ne sprovedu arheološka istraživanja.

Arheološka istraživanja na ovom lokalitetu rađena su tri puta, a posljednji put 2008. godine, tokom proširenja Dalmatinske ulice. Jedan od arheologa koji je tada učestvovao u istraživanjima groblja nezvanično je za Pobjedu kazao da su uporedo sa njima ostatke stare crkve iskopavali predstavnici Mitropolije.

- Znali su gdje je crkva i onda su popovi ili monasi, arheolozi sigurno nijesu bili, dok smo mi iskopavali groblje, otkopali temelje crkve i ponovo je zatrpali. Mi se nijesmo miješali jer to nije imalo veze sa našim radovima. Ne znam je li ih iko kaznio ili nije, jer nijesu imali pravo da to rade. Preko ostataka crkve bila je izgrađena grobnica iz novijeg vremena, možda iz 60-ih ili 70-ih godina, a vlasnici grobnice dali su odobrenje Mitropoliji da uklone njene ostatke da bi se 2008. otkopala ta crkva – kazao je izvor Pobjede, koji je učestvovao u istraživanjima 2008. godine.

TENDER

Glavni grad je već raspisao tender za proširenje Dalmatinske ulice, zajedno sa izgradnjom

kružnog toka na raskrsnici sa Bulevarom Džordža Vašingtona, a juče im je iz Uprave za zaštitu kulturnih dobara stigao dopis u kojem se navodi da prije bilo kakvih radova moraju angažovati stručna lica koja će uraditi arheološka istraživanja. Dok se istraživanja ne završe, ne može se sa sigurnošću ni konstatovati kojem periodu pripadaju ostaci stare crkve.

Ukoliko se utvrdi da je od izuzetnog značaja za našu kulturnu baštinu, prema tvrdnjama izvora Pobjede, teško da će biti moguće proširiti Dalmatinsku ulicu.

- Ne možemo da uklanjamo arhitekturu tek tako. Postoji i ta mogućnost da se to ukloni, ako je to zaista od nekog velikog državnog interesa. Taj dio groblja nije pod zaštitom države, ali može da se zaštiti po ubrzanoj proceduri ako se procijeni da je to interes naše kulturne baštine. Tačno je da toj ulici treba proširenje, ali su važni i kulturni ostaci na trasi tog puta – kazao je izvor Pobjede.

Komentarišući činjenicu da su ostaci crkve već jednom nestručno otkopavani tokom 2008. godine, izvor Pobjede je rekao da je velika vjerovatnoća da su tom prilikom i uništeni kulturni slojevi, što će otežati utvrđivanje perioda u kojem je crkva građena.

J. NIKITOVIĆ

ane tri diskusije

i.mandić

am je zajednički

Sa panel diskusije koja je juče održana u Kuslevovoj kući

Nijesam ga u stanju markirati za druge – rekao je Nikolaidis.

Dodao je i da za njega, iako to nije popularno reći, književnost nije pitanje dijaloga.

- Književnost je prilično totalitarna umjetnička forma. Književnik je po svojoj strukturi autoritaran. Nema tu nikakve demokratije, ima samo tiranije, samovolje, ima terora nad samim sobom i terora nad jezikom – rekao je Nikolaidis.

Izložba „Marginalije zajed-

ničkog“ nastala je kao vizuelni segment knjige „Zajedničke čitaonice“.

- Naslov referiše na crtice iz društveno-političke i kulturne istoriografije nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, na uredničke intervencije Miroslava Krleže za Enciklopediju Jugoslavije, kapitalnom svjedočanstvu o vremenu i nasljeđe kompleksne istorije zajedničkog prostora – rekla je Gligorović.

D. E.

U Pomorskom muzeju u Kotoru otvoren Legat admirala Branka Mamule PODGORICA - Legat admirala Jugoslovenske ratne mornarice (JRM) Branka Mamule (1921 – 2021) otvoren je juče u Pomorskom muzeju Crne Gore u Kotoru.

Direktor Pomorskog muzeja Andro Radulović kazao je da je ideja nastala krajem septembra prošle godine, kada je uprava muzeja posjetila gospođu Mirjanu i barba Branka i kada su ih i zvanično upoznali sa namjerom da ovu bogatu zbirku poklone Pomorskom muzeju.

- Nažalost, admiral Mamula danas nije sa nama ali ovom postavkom, koja je vidljiva svima, mi danas odajemo počast njemu, ali i jednom sretnom periodu za sve nas – kazao je Radulović i naglasio da je „pred nama pola vijeka pomorske, mornaričke, vojne i političke istorije Jugoslavije, Evrope ali i cijelog svijeta“.

Pola vijeka pomorske i političke istorije slavije, među kojima je izdvojila Maršalsku palicu, koju je admiralu uručio načelnik Generalštaba grčke vojske, 1981. godine.

Karadžić je pomenula i veliki navigacioni sat sovjetske mornarice, pozlaćeni mač koji je dobio od predsjednika Indonezije Sukarna, počasnu sablju armije Mađarske, model karavele Santa Maria, komandnog broda Kristofora Kolumba itd.

VRIJEDNOST

ČUVATI SJEĆANJE

Radulović je rekao da je veoma važno da se u muzejima Crne Gore sačuva sjećanje na emancipatorsku ideju, kakva je bila socijalistička Jugoslavija.

- Putem predmeta iz Legata admirala Branka Mamule možemo da pratimo razvoj Jugoslavije nakon Drugog svjetskog rata, kako u vojnom tako i u diplomatskom smislu. Otvaranjem legata samo smo zagrebali površinu u istraživanju nevjerovatnog života i djela admirala Mamule, ali i istraživanju bogate zaostavštine bivše države – kazao je Radulović i dodao da je u toku izrada kataloga-brošure Legata admirala Branka Mamule, koji bi trebalo da izađe iz štampe do početka ljeta.

Muzejska savjetnica Jelena Karadžić kazala je da Legat admirala Mamule i njegove supruge Mirjane Jakelić-Ma-

Dio Legata Branka Mamule u Kotoru

mula čine knjige, odlikovanja i pokloni koje je Branko dobio od najviših zvaničnika svijeta tokom njegove bogate i dugotrajne karijere. Ona je podsjetila da je prva donacija porodice Mamula stigla u Pomorski muzej u godini kada je obilježen jubilej, 50 godina postojanja ove ustanove, kada su poklonjene knjige i predmeti koji su vezani za pomorsku tematiku. Ove godine legat je dopunjen sa novih

70 predmeta, a najveći dio legata sadrži odlikovanja kojima je Mamula odlikovan – kako u SFR Jugoslaviji, Crnoj Gori – tako i u mnogim drugim zemljama širom svijeta.

Karadžić je kazala da pored ovako značajnih odlikovanja legat sadrži i poklone, ukrasne predmete koje je admiral Mamula dobijao od visokih zvaničnika i predsjednika brojnih prijateljskih država SFR Jugo-

Istoričar Dražen Jovanović kazao je da je riječ o izuzetno vrijednom, bogatom i zanimljivom legatu, predmetima sa kojima se malo koji muzej u svijetu može podičiti i pohvaliti.

- Ova izuzetno rijetka odlikovanja čine legat jako vrijednim, kako u materijalnom, tako i u muzološkom i duhovnom smislu – kazao je Jovanović.

U ime porodice Mamula, Brankov sin Vladimir kazao je da je želja njegovog oca bila da Pomorskom muzeju u Kotoru ostavi skromnu donaciju, prvenstveno svoja ordenja i odlikovanja.

- Nije to želio samo zbog toga što je Kotor stari pomorski grad sa dugom tradicijom i plejadom starih pomoraca, već i jer je naš otac živeći u Kotoru vodio miran, ugodan građanski život, družio se s ljudima i stekao prijatelje. Zahvaljujem kolektivu Pomorskog muzeja na čelu sa direktorom koji su zdušno prihvatili ovu donaciju i maksimalno se založili da se ona što prije prezentira javnosti na jedan izuzetno lijep i stručan način – kazao je Vladimir Mamula. Iv. K.

Srpska premijera filma „Poslije zime“ Ivana Bakrača održana na FEST-u BEOGRAD – Srpska premijera filma „Poslije zime“, reditelja i scenariste Ivana Bakrača, održana je u okviru glavnog takmičarskog programa Međunarodnog festivala FEST u Beogradu. Premijeri su prisustvovali glavni glumci Momčilo Otašević i Petar Burić, kao i glumice Maja Otašević i Ivona Kustudić.

Ekipi filma na poklonu publici pridružili su se i glumci Peđa Bjelac, Bojan Žirović, Stela Ćetković, Teodora Janković i Vladimir Gvojić, koje je publika aplauzima pozdravila nakon projekcije.

Među gostima na premijeri bili su glumci Tihomir Stanić, Nebojša Dugalić, Milena Radulović, Vaja Dujović, Buč Kesidi, reditelji Marija Perović, Dejan Zečević, Mladen Đorđević, Filip Čolović, Ognjen Glavonjić i drugi.

Reditelj i scenarista filma Ivan Bakrač nakon premijere je izjavio da mu je drago što je srpsku premijeru film dočekao upravo na FEST-u.

- Poslije svjetske premijere u Karlovim Varima, čak i crnogorske premijere, usljed kovid restrikcija, ovo je prvi put da smo vidjeli tako mnogo publike i konačno doživjeli taj prenos emocija uživo. Prilazili su nam

Dobar prijem priče o prijateljstvu i ljubavi poslije filma i nasmijani i uplakani i gledaoci i članovi ekipe koji su sinoć prvi put gledali film – rekao je Bakrač.

Petar Burić, jedan od glavnih glumaca, zadovoljan je reakcijama i publike i kolega nakon premijere.

- Dugo smo čekali da ovaj film stigne do Beograda i do Srbije i da ljudi imaju priliku da ga vide konačno – rekao je on.

Momčilo Otašević doputovao je na crveni tepih sa snimanja u Zagrebu i dočekan srdačno od strane gledalaca, kolega i, posebno, medija.

- Veoma smo srećni i uzbuđeni nakon premijere, zadovoljan sam još od početka snimanja i proba i veoma zadovoljan premijerom. Prijateljstvo koje su naši likovi uspjeli da održe u ovom filmu je nekako dokaz da smo svi mi to, nas petoro privatno, uspjeli da sačuvamo – rekao je Otašević.

Film prati pet prijatelja iz Nikšića, u svojim kasnim dvadesetim, koji se trude da sačuvaju prijateljstvo, iako ih razdvajaju

FEST promo

Dalmatinske ulice

15

Reditelj Bakrač (u sredini) sa glumačkom ekipom filma „Poslije zime“

kilometri, od Kotora, Beograda do Novog Sada. Tokom jedne godine, dok ih niz događaja dovodi do životnih prekretnica, uviđaju da im se mladost naglo završava.

Poslije zime, svako od njih mora izgraditi novi svijet za sebe.

Film je podržan od strane Filmskog centra Crne Gore, Ministarstva kulture Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Hrvatskog

audiovizuelnog centra, MEDIA Creative Europe, a koprodukcija je Crne Gore (ABHO, producent Snežana Nikčević / Artikulacija film, producent Ivan Đurović), Srbije (Biberche productions, producent Nikolina Vučetić-Zečević / Akcija film, producent Maja Ilić), Hrvatske (Maxima film, producent Damir Terešak) i Francuske (Arizona film, Guillaume de Seille).

R. K.

16

Hronika Podgorice

Humanitarnoj akciji za Ukrajinu priključio se i Portal Analitika

Pomažu i građani iz drugih gradova

Subota, 5. mart 2022.

Na sjednici Skupštine Glavnog grada nije podržana inicijativa da se Odlu urbanističkog projekta ,,Stara varoš – dio zone A“ stavi van snage Na sjednici Skupštine Glavnog grada nije podržana inicijativa da se odluka o donošenju urbanističkog projekta ,,Stara varoš – dio zone A“ stavi van snage, odnosno nije prihvaćeno da se ta inicijativa uvrsti u dnevni red po hitnom postupku.

Pametnije je da se Stara varoš zaštiti na način da Ministarstvo ekologije pokrene proceduru izmjena i dopuna ovog planskog dokumenta sa propisivanjem zabrane nove stambene izgradnje na tom prostoru, saopšteno je na jučerašnjoj sjednici gradskog parlamenta.

Ministarstvo eko pokrene izmjen planskog dokum

OBRAZLOŽENJE

HUMANOST NA DJELU: Predstavnici Portala Analitika na Trgu nezavisnosti

I treći dan humanitarne akcije ,,Građani Podgorice za Ukrajinu“ na Trgu nezavisnosti obilježile su donacije u vidu obuće, odjeće, konzervirane hrane, igračaka, vreća za spavanje, ćebadi, pelena, higijenskih proizvoda, ali i laptopova, auto-sjedišta za bebe, grijalica, lampi...

Pored građana Podgorice nemali broj humanih ljudi dolazi i iz drugih crnogorskih gradova da donese pomoć za ukrajinski narod. Među brojnim volonterima donacije su juče uručili i predstavnici Ambasade Njemačke u Crnoj Gori, Javne ustanove na Kakarickoj Gori, Portala Analitika, IT kompanija ,,S&B“...

- Crna Gora je uz vas. Da se što prije završi invazija na vaš narod – napisala je Sanja Janović u poruci upućenoj ukrajinskom narodu, u knjizi solidarnosti na glavnom gradskom trgu.

Jedna od volonterki na štandu Glavnog grada kazala je da pored naših sugrađana pristižu i građani iz Budve, Herceg Novog, sa Cetinja, iz Nikšića, Danilovgrada, koji donose donacije. Kako ističe, bilo je i dosta Rusa, koji žive u Crnoj Gori, koji saosjećaju sa patnjama ukrajinskog naroda kojem šalju pomoć.

Humanitarna akcija „Građani

Podgorice za Ukrajinu“ počela je u srijedu na Trgu nezavisnosti i trajaće do nedjelje. Pokrenuta je u saradnji Glavnog grada i Ambasade Ukrajine, kao znak podrške državi Ukrajini i narodu koji se suočava sa ratnim vihorom. Prva tri dana akcije sakupljena su šest kamiona, a i juče je bio dobar odziv.

Nakon završetka akcije sve donacije će, u saradnji i koordinaciji sa Ambasadom Ukrajine, biti prevezene tamo i predate ukrajinskim institucijama.

Građanima Ukrajine, kako je ranije saopšteno iz Glavnog grada, potrebni su odjeća, obuća, termo-donji veš, ćebad i posteljine, nekvarljiva hrana, te voda za piće. Takođe, građani mogu dostavljati pribor za prvu pomoć, vodu za piće, vreće za spavanje, šatore i dušeke na naduvavanje, grijalice, sredstva za ličnu higijenu (pelene, papirne maramice, higijenske uloške), pribor za jelo za jednokratnu upotrebu, lampe i šterike, baterije, banke energije, mobilne telefone, radio, voki-toki, laptopove ili tablete, te kanistere za tečnost kapaciteta od deset do 20 litara.

Takođe, moguće je donirati i novac. Ambasada Ukrajine u Crnoj Gori otvorila je zvanični žiro-račun za donacije iz Crne Gore. Broj žiro-računa je 53032387-46, NLB banka.

I. M.

Za tri dana prikupljeno šest kamiona robe, namirnica...

Šef Kluba odbornika Ure Luka Rakčević kazao je da je dobio mišljenje gradonačelnika Ivana Vukovića na prijedlog odluke o stavljanju van snage odluke o donošenju urbanističkog projekta ,,Stara varoš – dio zone A“ pred sam početak sjednice.

- Materijal je obiman, loša je praksa da se mišljenje dostavlja tik pred sjednicu. Riječ o planskom dokumentu koji zahvata prostor od Ulice Petra Prlje do Bulevara Crnogorskih serdara i Ulice Ljubović sa lijeve strane.

Jedan jako štetan planski dokument, kojim je ucrtano više od 155 novih stambenih jedinica na prostoru Stare varoši. Trajno će devastirati prostor Stare varoši – kazao je Rakčević, pojašnjavajući zašto je kandidovao ovu odluku za Skupštinu.

U mišljenju, ističe on, navedeno je da je svrsishodnije nastaviti shodno postojećem planskom dokumentu i započeti proceduru izmjena i dopuna Urbanističkog projekta.

- Kad bi Ministarstvo u najbržem, najhitnijem i najefikasnijem roku vršilo izmjene ovog planskog dokumenta, u najboljem slučaju mi bi za godinu imali novi planski dokument.

Od 155 stanova, 75 se već gradi na tom malom prostoru, ak-

Detalj iz Stare varoši

tivna su tri gradilišta. Ukoliko dozvolimo da se to desi, onemogućavamo da se Stara varoš zaštiti i potpisujemo joj smrtnu presudu – objasnio je Rakčević.

MIŠLJENJE

Sekretar za planiranje prostora i održivi razvoj Miljan Ba-

rović kazao je da je materijal o tom prijedlogu dostavljen u ponedjeljak.

- Bili smo ograničeni vremenom kako bi razmotrili sve navode koji su dostavljeni u inicijativi. U mišljenju smo naveli da smo u prethodna dva mjeseca imali intenzivnu

Brdo Gorica zaštićeno prirodno dobro Skupština je dala zeleno svjetlo odluci o proglašenju brda Gorica zaštićenim prirodnim dobrom, prema kojoj će zelena oaza uživati isti stepen zaštite kao bilo koji nacionalni park ili park prirode.

Poseban dio budućih aktivnosti, prema studiji, biće posvećen ekološkoj edukaciji od predškolskog, preko školskog uzrasta do odraslih, kako bi što širi krug ljudi bio svjestan značaja Gorice. Ocjena je da

ovakav vid edukacije nije bio do kraja iskorišćen, odnosno da ga treba podsticati i razvijati kroz izgradnju različitih sadržaja koji će jačati komunikaciju same park-šume i njenih posjetilaca.

komunikaciju sa građanima ovog prostora. Takođe, u mišljenju se navodi da su i Glavni grad i predstavnici stanovnika sa ovog područja donijeli jedinstven zaključak da Ministarstvo ekologije, prostornog planranja i urbanizma pokrene proceduru izmjena i dopuna ovog planskog dokumenta sa propisivanjem zabrane nove stambene izgradnje na tom prostoru – kazao je Barović.

To, kako ocjenjuje, opovrgava tvrdnje odbornika Rakčevića da bi se odlukom o izradi prolongirala izgradnja na ovom prostoru narednih godinu.

- Ovo znači da Vlada samim donošenjem odluke o izradi može da propiše na određenom

U Opštini Tuzi asfaltirano još 1,2 kilometra puta

Donacija Ambasade Grčke Glav

Predstavnici Opštine Tuzi prije dva dana svečano su otvorili dionicu puta od magistralnog puta Tuzi – Mataguži do džamije u selu Vladne.

U asfaltiranje 1,2 kilometra ove saobraćajnice, kako je objavljeno na FB stranici Opštine Tuzi, uloženo je 127,872 eura.

Predsjednik Opštine Tuzi Nik Đeljošaj je istakao da ulaganje u svako područje Opštine u cilju poboljšanja infrastrukture ostaje njihov prioritet i za ovu godinu.

- Ovaj datum koincidira sa trogodišnjicom prvih izbora za Opštinu Tuzi, iz kojih smo izašli kao pobjednici, kao i našem sugrađaninu, iseljeniku u SAD, Pjetru Ljekočaj, koji je ustupio bez kompenzacije svoje zemljište.

Ambasada Republike Grčke u Crnoj Gori uručila je juče Opštini Podgorica donaciju, uz pokroviteljstvo kompanija „EKO“ („Jugopetrol AD“), i „Adriatik propertiz“, biznismena Petrosa Statisa, koje posluju u Crnoj Gori.

Donaciju, koja uključuje prehrambene artikle namijenjene dnevnoj kuhinji, u ime gradonačelnika Ivana Vukovića, primio je sekretar za socijalno staranje Ivan Terzić.

- Donacija je dio humanitarnih aktivnosti Ambasade Grčke i izraz solidarnosti sa prijatelj-

Nastavljaju da unapređuju puteve

Sa otvaranja dionice od magistrale Mataguži – Tuzi do sela Vladne

Radovi na unapređenju putne infrastrukture se nastavljaju po planu, stoga molimo građane da

pokažu razumijevanje i saradnju tokom faze radova – poručio je Đeljošaj.

I. M.

Statisove ko namirnice

Hronika Podgorice

Subota, 5. mart 2022.

uka o donošenju

Radovi na izgradnji osnovne škole u Tološima protiču po planu

Minutom ćutanja odali poštu žrtvama u Ukrajini

Odbornici Skupštine Glavnog grada juče su minutom ćutanja odali poštu svim žrtvama agresije u Ukrajini.

Predsjednik Skupštine Glavnog grada Đorđe Suhih kazao je da trenutno u Evropi, u Ukrajini bijesni rat i da svakog trenutka ljudi ginu zbog nerazumne politike određenih ljudi.

- Nažalost, svaki rat kao rat je loš i nije rješenja ni za šta, jer svaki rat na kraju završava mirom koji se dogovara za određenim stolom – kazao je Suhih i dodao da se nada da će oružani sukobi što prije prestati.

logu za donošenje odluka po hitnom postupku, prema Poslovniku, Skupština odlučuje bez rasprave, odbornici nijesu glasali, već se smatra da nije usvojena.

Skupština je usvojila odluku o biznis zonama od lokalnog značaja u privatnom vlasništvu, kao i odluku o lokacijama za postavljanje oglasnih i reklamnih panoa. Takođe, podržana je i odluka o određivanju naziva mosta u Podgorici, prema kojoj je će se most na Jugozapadnoj obilaznici zvati ,,Luča“.

Nj. ŽivANOviĆ

vnom gradu

ompanije poklonile Narodnoj kuhinji

Sa uručenja donacije

skim crnogorskim narodom.

U ovom kontekstu, posebno je važan doprinos grčkih kompa-

nija koje posluju u Crnoj Gori – saopšteno je iz Ambasade Grčke. i. M.

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, sa saradnicima i predstavnicima kompanije Bemax, obišao je radove na izgradnji osnovne škole u Tološima.

Dinamika radova izvodi se po planu, a do sada je završeno 70 odsto posla. Trenutno se na objektu izvode radovi na izradi fasade, ugrađuje se fasadna bravarija, razvode se instalacije unutar objekta, a u toku su i završni radovi malterisanja, kao i radovi na uređenju terena oko objekta. S obzirom na dobru dinamiku izvođenja radova, kako prenose iz PG biroa, škola će prve đake primiti već u septembru ove godine.

U septembru će biti spremna za nastavu Poznato nam je da Tološi već decenijama čekaju na osnovnu školu, tako da sam vrlo zadovoljan što je danas 70 odsto radova završeno i što sve ide u skladu sa rokovima koji su planirani – kazao je gradonačelnik Ivan Vuković. Predstavnica kompanije Bemax Jovana Vuksanović kazala je da je zadovoljna dosadašnjom dinamikom i da će svi radovi, uključujući i opremanje, biti završeni do početka školske godine

PO PLANU

- Današnju posjetu MZ Tološi iskoristili smo za obilazak radova na izgradnji osnovne škole, jednom od najznačajnijih projekata koji je započet u mandatu aktuelne gradske uprave i koji će za nekoliko mjeseci biti spreman da primi prve učenike.

Poznato nam je da Tološi već decenijama čekaju na osnovnu školu, tako da sam vrlo zadovoljan što je danas 70 odsto radova završeno i što sve ide u skladu sa rokovima koji su planirani – kazao je Vuković.

Kako je istakao, škola će biti opremljena po svim standardima, imaće sve sadržaje koji su neophodni, kao i modernu multifunkcionalnu sportsku dvoranu.

- Kompletan prostor će biti uređen, tako da ćemo dobiti i jedan trg i uređenu zelenu površinu, što će biti na ponos stanovnicima Tološa, ali i Podgorici – poručio je Vuković.

Predstavnica kompanije Bemax Jovana Vuksanović kazala je da je zadovoljna dosa-

BIĆE MJESTA ZA 1.200 UČENIKA: Osnovna škola u Tološima

dašnjom dinamikom i da će svi radovi, uključujući i opremanje, biti završeni do početka školske godine.

- Škola će imati 27 učionica, fiskulturnu salu kapaciteta 494 sjedišta, koja će biti otvorena za košarkaške, rukometne i fudbalske utakmice. U sklopu uređenja škole biće popločani

Vuković sa predstavnicima kompanije Bemax

trg, trim staza, otvoreni tereni, a kompletan prostor biće opremljen urbanim mobilijarom i pejzažno uređen. Školu ćemo opremiti tako da bude spremna da u septembru primi prve đake i počne sa nesmetanim odvijanjem nastave – kazala je Vuksanović.

rAdOvi

Trenutno se na objektu izvode radovi na izradi fasade, ugrađuje se fasadna bravarija, razvode se instalacije unutar objekta, a u toku su i završni radovi malterisanja, kao i radovi na uređenju terena oko objekta. Škola je prema važećim zakonima i pravilnicima iz oblasti školskog obrazovanja, projektovana za 1.200 djece.

Podsjećaju, kamen temeljac za izgradnju škole položen je u maju prošle godine, a projekat je vrijedan više od sedam miliona eura.



-

U sklopu uređenja škole biće popločani trg, trim staza, otvoreni tereni, a kompletan prostor biće opremljen urbanim mobilijarom i pejzažno uređen

Riječ je o nesvakidašnjem primjeru društvene odgovornosti kroz donaciju kompanije Bemax i porodice Ubović, u znak sjećanja na Novku Ubović, jednu od najistaknutijih prosvjetnih radnica i dobitnicu najvažnijih priznanja iz oblasti obrazovanja – zaključuju iz Glavnog grada. i. M.

Počeli pripremni radovi za ugradnju semafora na raskrsnici kod Trga Bećir bega Osmanagića

Biće manje gužve kod Sahat–kule Počeli su pripremni radovi za postavljanje semafora na raskrsnici kod Sahat kule – ukrštanje ulica Kralja Nikole i Oktobarske revolucije.

Ekipa radnika juče je kopala kanale na pločniku i zelenim površinama na platou Sahat – kule, kuda će proći podzemne instalacije buduće semaforske signalizacije.

Riječ je o trokrakoj raskrsnici, gdje je na desnoj kolovoznoj traci u Ulici kralja Nikole obilježena staza za bicikliste.

Kako je ranije najavio rukovodilac Službe svjetlosne signalizacije Zoran Vučetić, rad semafora biće planiran i određen na osnovu prethodno odrađenog projektnog zadatka, odnosno sprovedene analize protoka saobraćaja, kako

i.mitrović

ologije da ne i dopune menta

prostoru zabranu izgradnje shodno zakonu, što bi značilo da bi se spriječila dalja stambena izgradnja, a ostali bi uslovi za legalizaciju svih nelegalno izgrađenih objekata na ovom prostoru, koji je jedan od značajnih izvora finansiranja Glavnog grada – pojasnio je Barović.

Ukoliko bi se Urbanistički projekat stavio van snage, ocjenjuje sekretar, zabrana gradnje ne bi se odnosila na već započete izgradnje objekata, jer su po zakonu dobijene građevinske dozvole ili prijave građenja.

S obzirom na to da o prijed-

17

Radovi na raskrsnici kod Sahat kule

bi se na osnovu tih rezultata dobio najoptimalniji signalni plan.

Procijenjena vrijednost ovih radova je 71.000 eura, sa PDV-

om, a predmet realizuju se po glavnom projektu i izmjenama glavnog projekta koji je izradio ,,Elektro grup“, a revidovao ,,Civil inženjer“. Investitor

ovoga posla je Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice.

Planirani rok za izvođenje radova je 60 dana od dana uvođenja izvođača u posao. i. M.

18

Arena

Telekom 1. CFL Barani vjeruju u novo slavlje

Mornar protiv Jezera priželjkuje nastavak pozitivne serije

Bodovi koji vrijede duplo Fudbaleri Mornara nakon remija sa Podgoricom (2:2) i pobjede protiv Zete (1:0) imaju priliku da danas na svom terenu trijumfom protiv Jezera započnu pozitivnu seriju.

Bodovi protiv Jezera imali bi duplu vrijednost za Barane, jer Mornar pobjedom ostaje u trci za gornji dio, a istovremeno bi pobjegao Plavljanima na ,,plus 10“, pa je jasno da je tim sa ,,Topolice“ daleko iznad opasne zone, što znači da može pokušati da se umiješa u borbu za gornji dio.

- Na prva dva meča u nastavku sezone možda nijesmo imali sreće, ali zato nam je pobjeda protiv Zete u Golubovcima mnogo značila. Uspjeli smo da savladamo ,,fenjeraša“, pokažemo da ne odustajemo od borbe za gornji dio tabele. Trijumf u Zeti donio je određenu mirnoću, pa sa mnogo više optimizma sada ulazimo u duel sa Jezerom - rekao je napadač Boško Guzina.

Jezero je znalo da iznenadi Budućnost i Dečić, ali Barani imaju priliku da naprave veliki bijeg u odnosu na opasnu zonu.

- Primakli su se bili i naravno da nije prijatno. Ali kvalitet je na našoj strani i vjerujem da ćemo pobjedom tu razliku dodatno uvećati. Jezero ima dobru ekipu, još su jači nego jesenas, nijesu za potcjenjivanje. Treniramo dobro, spremili smo se za ovaj duel i vjerujem da ćemo od prvog minuta zaigrati motivisano i požrtvovano, kako bi došli do nove pobjede - dodao je Nikšićanin.

Zvuči gotovo nestvarno, ali je istinito - Mornar nije slavio na ,,Topolici“ od 21. avgusta, kada je trijumfovao baš protiv Jezera…

- Na nekim utakmicama nijesmo imali sreće i mislim da vrijeme da se ta serija prekine.

Uradićemo sve da savladamo Jezero i da pokažemo da možemo da pobjeđujemo i na svom terenu - jasan je Guzina.

LAMBULIĆA HRABRI IGRA

Jezero je uspješno započelo proljećnu polusezonu, ali je vezalo dva negativna rezultata koja su usporila trku za očuvanje prvoligaškog statusa.

Plavljani su na premijeri pobi-

Mornar

Jezero

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: SRC ,,Topolica”. Kapacitet: 3.000. Sudija: N. Dabanović. Pomoćnici: M. Đukić i D. Vujović. Početak: 17 časova

Vukčević Pajović

Baošić

Rašo

Kaluđerović Poček

Seratlić

Sekulović

Ćetković

Grbić

Guzina Faust

Bošnjak

Vlaisavljević Lambulić

Adžović Kontić Vuković Dedić

V. Radenović Jovićević

Kastratović

Trener Andrija Delibašić

Trener Mladen Lambulić

jedili Dečić, a potom su uslijedili porazi od Sutjeske i Petrovca koji su momke Mladena Lambulića ostavili na ,,minus šest“ od luke spasa.

Prilika da se nešto promijeni na tabeli nudi se danas na ,,Topolici“ - protiv Mornara.

- Mnogo nam je važna utakmica u Baru. Bitno je da ne izgubimo, a bilo bi idealno da uzmemo sva tri boda. Spremili smo se, ali ne zavisi sve od nas.

I Mornar se pita, domaćin je i sigurno će pokušati da materijalizuje pobjedu iz prošlog kola u Golubovcima. Mi gledamo sebe i potrudićemo se da napravimo nešto pozitivno rekao je trener Lambulić, koji dodaje: - Dobro smo igrali u prethodna tri meča. Falila je mala doza sreće da bolje prođemo. Ne mogu da kažem da je trebalo da dobijemo Petrovac, ali nijesmo zaslužili ni da izgubimo. To je sada iza nas. Vjerujem da smo izvukli pouke. Zadovoljan sam kako ekipa izgleda i nadam se povoljnom epilogu na ,,Topolici“ - poručio je kormilar prvoligaša sa sjevera.

Kakav je plan igre za Mornar?

- Možemo da se zatvorimo i tako da probamo da ostanemo neporaženi. Ali nijesam taj tip trenera. Nastojaćemo da igramo i damo gol više od protivnika - odgovorio je Lambulić.

Jezero nije kompletno...

- Fale nam tri igrača iz startne postave - Račić, Đurković i Mendi zbog kartona, dok je Radunović povrijeđen. To jeste hendikep, ali imam 22 fudbalera i na svakog računam.

Svi mogu da daju doprinos, a u timu treba da postoji sistem rotacije. Na taj način možda ćemo iznenadati rivala koji ne očekuje takav sastav. Zgusnut je raspored i mora da postoji širina rostera - zaključio je Lambulić.

R. P - D. K.

Subota. 5. mart 2022.

Petrovac dočekuje Rudar na debiju Rakojevića

Za Evropu i novog trenera Petrovac je protiv Jezera u Beranama upisao prvu pobjedu u ovoj polusezoni, skinuo psihološki teret i nagovijestio da će ostati u trci za izlazak u Evropu.

Danas mu se pred domaćom publikom ukazuje dobra šansa da zadrži pobjednički ritam, budući da mu je protivnik ekipa od koje ima šest bodova više - Rudar.

Duel na stadionu ,,Mitar Mićo Goliš“ donosi i debi Nikole Rakojevića na klupi ,,nebo-plavih“.

Motiva ne nedostaje...

- Pobjedom u Beranama pokazali smo karakter i psihološki se stabilizovali. Međutim, to ne znači da imamo prostora za opuštanje upozorava vezista Balša Boričić.

Borba za Evropu mogla bi da potraje do posljednjeg kola. Ostalo je još 14 kola, svaki bod je bitan.

- Čeka nas veoma teška utakmica, protiv neugodnog rivala koji je dobro otvorio polusezonu.

Daćemo sve od sebe da odbranimo domaći teren, dođemo do tri boda i približimo se cilju - dodao je Boričić.

BOD DOBAR, TRI ŽELJA

Četiri boda povezao je Rudar u posljednje dvije utakmice, što je dobar znak pred gostovanje u Petrovcu.

Pljevljaci su u mirnoj luci, ali bi pobjedom na Jadranu zakoračili ka gornjem dijelu tabele.

- Petrovac je imao izvanrednu polusezonu. Malo slabije su ušli u drugi dio prvenstva, ali vratili su se na pravi put pobjedom u prošlom kolu protiv Jezera.

Došao im je trener Rakojević, dokazani i iskusni stručnjak koji će uraditi sve da izvuče maksimum iz ekipe. Biće teško, ali

Petrovac

Rudar

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: ,, Mitar Mićo Goliš”.

Kapacitet: 2.500. Sudija: V. Bjelica.

Pomoćnici: V. Todorović i U. Rašović.

Početak: 15 časova Joksimović Živanović

Mikijelj

Milić

Marković Vuković

Tačibana

Boričić Zvrko

Vujović Bašić

Živković

Bojović

Gašević

Banović

Peličić M. Golubović Čavor

Prenkočević Krneta

Kašćelan Agović

Trener Nikola Rakojević

Trener Rade Petrović

idemo tamo sa željom da ostvarimo povoljan rezultat. Bod je za nas dobar, ali pobjeda bi mnogo značila - rekao je šef stručnog štaba Rudara Rade Petrović. ,,Nebo-plavi“ su u januarskom prelaznom roku ostali bez prvog strijelca lige - Miličkovića, a ekipu je napustio i mladi reprezentativac - Divanović. I kod Rudara je bilo odlazaka...

- Kod nas je situacija slična. Otišli su Suraka, Jočić, Kartal, nedavno i Striković. Došli su novi momci. Postepeno dižemo formu. Za sada to ne izgleda loše, ali težimo da bude još bolje. Petrovac su napustila dva važna igrača, ali i dalje ima kvalitet - poručio je Petrović.

Ne. K - D. K.

Dečić u dobrom raspoloženju oček Iz derbija u derbi. Dečić je nakon dva kiksa uspio da ,,živne“ pobjedom u derbiju protiv Iskre u Danilovgradu, ali ga već danas čeka novi derbi.

Tuzani će ugostiti Budućnost, direktnog konkurenta u borbi za Evropu, od kojeg ih dijeli samo dva boda na tabeli, zbog čega se na stadionu Dečića očekuje dobra atmosfera i uzbudljiv duel.

Tuzani su uspjeli da odreaguju nakon neočekivanih poraza od Jezera i Rudara i sada sa puno motiva ulaze u meč protiv aktuelnog šampiona, kojem svaki novi kiks znači veliki korak dalje od titule…

- Utakmice protiv Budućnosti uvijek su nešto posebno, kako za igrače, tako i za navijače. Očekujem dobar meč, sjajnu podršku sa tribina i pravi fudbalski spektakl.

Vjerujem da ćemo nakon pobjede nad Iskrom djelovati mnogo bolje, jer nam je ta pobjeda trebala i psihološki i na rezultatskom planu - kazao je reprezentativac iz redova Dečića Kristijan Vuljaj.

Upravo je sjajni ofanzivac pogodio za pobjedu protiv Iskre, a sada navijači Dečića vjeruju da bi mogao da bude važan adut za dobar rezultat protiv velikog rivala.

- Imali smo dva teška meča, gdje nijesmo zaslužili da izgubimo.

Ali baš zbog toga nam je trebala ta pobjeda i sigurno da osjećamo zadovoljstvo. Raspoloženje raste, tako da sa dosta motiva očekujemo derbi protiv Budućnosti i razmišljamo samo o tri boda - jasan je Vuljaj.

Prvotimac Dečića golom u Danilovgradu preuzeo je vrh liste strijelaca sa 10 golova, tako da istorijska sezona za Dečić može biti ovjerena njegovim pečatom.

- Lijep je osjećaj biti na vrhu liste strijelaca. Želim nastaviti da pogađam i da guram svoj tim

Vulja samo

ka vrhu. Ali najvažnije je da pobjeđujemo - skroman je Vuljaj, svjestan da igraju protiv iskusne ekipe.

- Nikad nije lako protiv Budućnosti. Imaju dobar roster, dosta kvalitetnih igrača, tako da znamo odlični šta nas čeka. Ali naša prevaga mora biti želja, uz domaći teren - podvukao je Vuljaj.

UVIJEK NA POBJEDU

Seriju gostujućih derbija Budućnost nastavlja u Tuzima, gdje će odigrati meč sa Dečićem. ,,Plavi“ su prestigli današnjeg

Podgorica u derbiju začelja dočekuje Zetu

Rasplet ili totalni zaplet Iako do kraja šampionata ima još dosta, već nakon današnjeg derbija začelja na ,,DG areni“ može mnogo toga biti jasnije. Podgorica dočekuje Zetu i eventualnim trijumfom praktično bi otpisala prvog crnogorskog šampiona, dok bi svaki drugi rezultat donio, umjesto raspleta, na dnu totalni zaplet do kraja.

Podgorica je u nastavku sezone pokazala da može da igra sa svima - remi sa Petrovcem (2:2), Mornarom (2:2), te poraz pod Goricom (2:1), ali je, rezultatski, tim iz Lješkopolja trebalo da prođe mnogo bolje. Dva boda u rezultatskom smislu nijesu mnogo značila, ali bi današnja tri najmlađem prvoligašu donijela velikih ,,plus devet“ u odnosu na ,,fenjeraša“.

- Ovo su utakmice gdje nema mnogo kalkulacija. Zeta je posljednja, direktan rival za opstanak i moramo ići na pobjedu, kako ne bi došli u još težu situaciju. Zeta je neugodna, pojačala se i sada je u nastavku sezone jača, ali bez obzira na to moramo razmišljati samo o pobjedi - jasan je napadač Podgorice Admir Adrović.

Admir Adrović

Podgorica

Zeta

(4-4-2)

(4-3-3)

Stadion: ,,DG Arena“.

Kapacitet: 4.500. Sudija: M. Bošković.

Pomoćnici: J. Tatar i N. Cvijović.

Početak: 17 časova Ivezić

Ukšanović

Božović

Cicmil

Bajović Maraš

Boljević Muharemović

Adrović

Mrvaljević Đoljaj Miranović

Lješkopoljci su pokazali u nastavku sezone da igraju mnogo otvorenije, pa je za očekivati da napadnu i Zetu, kojoj bi nakon ovog meča sudbina bila prilično sumorna…

- Radi se o mladoj ekipi, koja ima potencijal, što je dokazala u Petrovcu. Ali mislim da je iskustvo na našoj strani, igramo na domaćem terenu i sve to moramo iskoristiti. Nijesmo imali sreće u nastavku sezone, nadam se da ćemo sada uz malo sreće uspjeti da slavimo, jer nam pobjeda treba i na psihološkom planu da krenemo još bolje i nadam se da bi trijumf u derbiju začelja označio i početak pozitivne se-

rije - dodao je Adrović.

Burzanović

Maraš

Krstović Roganović

Đinović Đ. Vukčević

Tuzović Ceklić

Velimirović

MEČ SEZONE

Zeta je pritjerana uza zid - pobjeda je imperativ na ,,DG areni“. Remi bi ostavio kakvutakvu šansu, poraz bi 99 odsto značio selidbu u niži rang, prvi put otkad se igra Telekom 1.

CFL. - Igramo veoma važnu utakmicu. Moramo ići na pobjedu, jedino nam taj ishod donosi ravnopravnu borbu za opstanak.

Vjerujem da po kvalitetu koji posjedujemo ne zaslužujemo posljednje mjesto na tabeli, nadam se da ćemo to dokazati do kraja prvenstva i ostati u ligi -

Čelebić

Trener Nenad Vukčević

Trener Dragoljub Đuretić

naveo je Đorđije Vukčević.

- Znamo da je pred nama težak zadatak, da Podgorica nije pod imperativom koliko mi, ali moramo da uđemo u meč hladne glave. Važan je svaki faul, svaki centaršut, detalji će odlučiti i nadam se prevagnuti na našu stranu. ,,Vukovi“ su oslabljeni neigranjem Nemanje Đurovića i Andreja Pupovića, koji imaju kartone.

R. P - Ne. K.

Arena

Subota. 5. mart 2022.

Fudbal

Selektor Miodrag Radulović objavio spisak za prijateljske utakmice sa Jermenijom i Grčkom

kuje derbi protiv Budućnosti

aj: Razmišljamo o o tri boda Raspored

Sa prošlog meča Budućnosti i Dečića

TUZI: Dečić - Budućnost

(14 h)

NIKŠIĆ: Sutjeska - Iskra

(14 h)

PETROVAC: Petrovac - Rudar

(15 h)

BAR: Mornar - Jezero

(17 h)

PODGORICA: Podgorica - Zeta

(17 h)

Tabela 1. Sutjeska

22 14 6 2 35:15

48

Dečić

Budućnost

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion Dečića. Kapacitet: 3.000.

Sudija: M. Bešović. Pomoćnici: A. Đikanović i G. Šućur. Početak: 14 časova

Dragojević

Drešaj

Rudović

Tući

Nikolić

Božović

Marušić

Đoljaj

Pešukić

Vuljaj

2. Budućnost 22 11 5 6 42:29 38

rivala na tabeli, ali na tome ne žele da stanu - tim Aleksandra Nedovića planira da pobjedom nastavi potjeru za vodećem Sutjeskom koja je na ,,plus deset“.

- Igramo na terenu gdje se osjeća domaćinski naboj i gdje Dečić ima sjajnu podršku sa tribina. Negativan rezultat iz Danilovgrada nas je poremetio na nekom našem putu, uprkos što smo bili na zavidnom nivou, ali mislim da igramo dobro i da smo u dobroj formi. Na osnovu svoje igre i velikog broja stvorenih šansi u prethodna tri kola, idemo

u Tuzi da napravimo pozitivan rezultat što je za nas – pobjeda - rekao je trener Nedović, koji nastavlja: - Neće nam biti nimalo lako, Dečić je svoje ambicije pokazao u prelaznom roku dovođenjem provjerenih igrača. A kada angažujete rekordera ,,A“ reprezentacije stavljate svima do znanja da imate najveće moguće ambicije. Protivnik nije startovao kako je želio, ali se „digao“ pobjedom u posljednjem kolu u derbiju u Danilovgradu. Međutim, mi smo Budućnost, moramo

3. Dečić

22 9 9 4 34:25 36

4. Iskra

22 10 5 7 28:21

5. Petrovac

22 9 7 6 39:34 34

6. Mornar

22 7 7 8 19:23

28

7. Rudar

22 7 6 9 26:32

27

8. Jezero

22 6 3 13 19:32

21

9. Podgorica

22 4 7 11 23:35

19

10. Zeta

22 2 7 13 18:37

13

35

da odemo u Tuzi sa stavom i da pokažemo da smo bolja ekipa u ovome trenutku - ističe Nedović.

Podgoričani su stvorili veliki broj šansi na svakom od prethodna tri meča. I u svakom dali po dva gola.

U svakom proljećnom duelu, međutim, odbrana je kapitulirala. Iskra je ,,plavima“ tri puta zatresla mrežu, a Mornar i Podgorica po jednom.

- Rekao sam i na predstavljanju da Budućnost mora da igra ofanzivno, a i ekipa je tako selektirana - i prije mene, kao i za vrijeme mog mandata. Dovodili smo igrače sa ofanzivnim karakteristikama i sigurno nećemo odstupiti od ofanzivne igre, što govori i naš broj postignutih golova. Nama je problem broj primljenih golova, stalno nas nešto kažnjava, ali na osnovu rada i igara koji momci pokazuju, nadam se da će sreća biti na našoj strani ovoga puta, kao što je prethodna dva puta bila na strani Dečića u međusobnim

Bećiraj Milošević

Đukanović

Ivanović Raičković

Terzić Mirković Ražnatović

Raspopović Ćuković

Babić

Dragojević

Trener Miljan Radović

Trener Aleksandar Nedović

duelima - poručio je kormilar ,,plavih“.

Nedović je zadovoljan kako ekipa izgleda nakon zimskih priprema.

- Mali je razmak između utakmica da bi se realizacija dovela na nivo na koji želimo. Međutim, čim dolazimo u šanse znači da igramo dobro, a sigurno ćemo i tu barijeru „probiti“. Pristalica sam rada i treninga, a realno nijesmo imali adekvatne treninge sve do prekjuče, jer nam vjetar nije dozvoljavao da radimo na tim nekim finesama, gdje nema nekog intenziteta, ali mora biti koncentracija na nivou. Definitivno je najteže postići gol u fudbalu, svi živimo za golove, jer oni donose bodove.

Mislim da ćemo da proradimo, jer smo u mnogo situacija bili u prethodnim kolima i trebali smo ranije da „rješavamo“, „otvaramo“ i „zatvaramo“ utakmice - zaključio je Nedović.

R. P - D. K.

Sutjeska nakon remija sa Rudarom spremna za derbi protiv Iskre

U mislima samo pobjeda

Fudbaleri Sutjeske poslije dvije vezane pobjede na startu drugog dijela sezone osvojili su samo bod protiv Rudara u Pljevljima, tako da je razlika na vrhu sada 10 bodova. Međutim, ne brine to Nikšićane, koji sa puno optimizma očekuju današnji derbi protiv Iskre.

Svjesni su ,,plavo-bijeli“ da uvijek kada igraju kraj Bistrice moraju ići na pobjedu, ali isto tako dobro znaju da su im posljednjih sezona dueli sa Iskrom padali prilično teško i da je upravo tim iz Danilovgrada znao da im pobrka računice.

- Očekuje nas veoma teška utakmica protiv Iskre. Znamo dobro da se radi o veoma kvalitetnoj ekipi, koja se tokom pauze dodatno pojačala i koja s razlogom ima velike ambicije. Poraz od Dečića u prethodnom kolu neće nas zavarati, jer znamo odlično njihove vrline i svjesni smo da se radi o ekipi koja može mnogo. Ali igramo na svom terenu, treba nam pobjeda i ako pružimo izdanje kao protiv Jezera, vjerujem da rezultat neće izostati – poručio je Nikola Janjić, ofanzivac Nikšićana.

Strateg Sutjeske Milija Savović svjestan je da njegov tim čeka težak zadatak.

- Nadam se da ćemo igrati kao protiv Jezera. Iskra ima takav profil igrača da igraju ofanzivno, tako da očekujemo da nastupe u ,,rombu“ sa dva špica i sigurno da se samim tim očekuje zanimljiv meč. Nastojaćemo u otvorenom meču da napravimo dobar rezultat. Iskra je pokazala protiv Budućnosti da mogu da se nose sa najjačima, tako da znamo da će biti teško. Ali u nastavku sezone kroz tri utakmice u nastavku pokazali smo dobar nivo forme i spreme, pa vjerujem da ćemo i sada biti pravi i da ćemo djelovati kako se od nas očekuje i da ćemo samim tim upisati nove bodove – optimista je Savović.

IZBJEĆI PORAZ

Poslije dva odlična izdanja i dvije pobjede u nastavku šampionata, uslijedio je ,,hladan tuš“ na obali Zete i poraz od Dečića. Da li je i koliko traga ostavio ovaj neuspjeh na fudbalere Iskre ostaje da se vidi danas u gradu pod Trebjesom.

Iskra gostuje lideru, ekipi Sutjeske, a njihovi međusobni dueli donose velika uzbuđenja sa dosta rezultatske neizvjesnosti i puno golova.

Za pomoćnog trenera Milivoja Novovića ovo je prilika da se popravi utisak, s tim da se njegovi igrači ne smiju zadovoljiti

19

sa odličnim izdanjem iz prvog poluvremena protiv Budućnosti, što je falilo u meču sa Tuzanima, nego moraju biti na visini zadatka tokom svih 90 minuta protiv Sutjeske.

- Domaćin ima ulogu favorita i mi smo toga svjesni. Međutim, na nama je da se maksimalno potrudimo da se to ne primijeti na terenu. Sasvim sigurno Nikšićani imaju najbolje individualce u ligi, naročito u napadu, koji mogu jednim potezom da riješe utakmicu. To je inače ekipa sa velikim igračkim potencijalom i čvrstom odbranom koja rijetko kapitulira. Ali i mi imamo svoje adute i dobro smo fizički spremni da odolimo svim iskušenjima. Prihvatićemo otvorenu i borbu prsa u prsa jer drugačije ne umijemo. Mi smo riješili da se nadmudrujemo i da u ofanzivnoj strategiji sa dosta kreacija tražimo svoju šansu, doduše kao i u prethodnim susretima - obećao je Novović. ,,Plavo-bijeli“ će imati mnogo više prostora za manevrisanje, a zbog toga Danilovgrađani moraju biti oprezni na njihove kontre i polukontre.

- U jednoj otvorenoj igri i napadačkom fudbalu sa obje strane uvjeren sam da će publika uživati. Mislim da imamo snage i znanja da se iz Nikšića vratimo uzdignuta čela.

Sutjeska

Iskra

(4-3-3)

(4-4-2)

Stadion kraj Bistrice. Kapacitet: 5.000.

Sudija: P. Radovanović.

Pomoćnici: S. Jovanović i V. Radenović. Početak: 14 časova Giljen Drešković

Drinčić

Pajović

Vučić

Matanović Augusto

Janjić

Alharaiš

Jovović

Nikač

Perović

Sekulić Dijaš

Jamamoto

Šahman

Pavlović

Tučević

Šaletić Vukotić

Obradović

Kordić

Trener Milija Savović

Trener Srđan Nikić

Poštujemo lidera, ali još više cijenimo sopstvene mogućnosti i zacrtani cilj sa početka sezone da se ponovo domognemo međunarodne scene -nije krio ambicije Novović. Što se tiče sastava u najbolju jedanaestoricu se vraća golgeter Balša Sekulić koji je odmarao zbog kartona, ali će zato zbog žutih kartona pauzirati Miloš Bakrač i Periša Pešukić, te Petar Pavlićević koji je prehlađen već desetak dana.

R. P – B. K.

Carević, Šipčić, Janjić i Krstović novi ,,sokoli“ PODGORICA - Selektor A reprezentacije Crne Gore Miodrag Radulović saopštio je spisak fudbalera za prijateljske utakmice sa Jermenijom u Jerevanu i Grčkom u Podgorici.

Kormilar ,,hrabrih sokola“ pozvao je debitanta - dvadeset šestogodišnjeg Nikolu Šipčića, defanzivca Tenerifa, člana španske Segunde.

Iz mlade selekcije u najbolji državni tim prvi put su prekomandovani Nikola Janjić iz Sutjeske i Nikola Krstović, napadač Dunajske Strede.

Premijerno među ,,crvenima“ biće i golman Barselone - Lazar Carević.

Među stative se vraća čuvar mreže francuskog Anžea - Danijel Petković.

Na listi nema Fatosa Bećiraja, rekordera po broju nastupa u nacionalnom dresu, kao ni iskusnog štopera - Marka Simića.

- Nakon žrijeba grupa za UEFA Ligu nacija istakao sam da ćemo 2022. godinu iskoristiti za pripremu reprezentacije za naredne kvalifikacije i isprobavanje novih kandidata, dok ćemo ujedno voditi računa i o rezultatskom aspektu takmičenja koje je pred nama. U ostvarenju planiranog sigurno će nam pomoći i činjenica da na početku godine igramo prijateljske utakmice a ne takmičarske - za sajt FSCG kaže Radulović, koji nastavlja: - Odlučili smo se da za ovo okupljanje pozovemo četvoricu igrača koji će, sigurni smo, u budućnosti značajno doprinositi igrama i rezultatima našeg tima.

Golman Carević se, nakon određenog vremena bez minutaže u klubu, ustalio na golu drugog tima Barselone i ušao u formu, što mu kao izuzetno mladom i talentovanom golmanu daje šansu da konkuriše za mjesto „broj jedan“ u nacionalnom timu. Nikola Šipčić je centralni defanzivac koji već treću godinu brani boje španskog Tenerifea, kojeg smo pomno pratili jer ima crnogorsko porijeklo i koji je kroz razgovore izrazio ogromnu želju da nastupa za Crnu Goru. Njegovim pozivanjem pojačaćemo konkurenciju i povećati izbor u odbrambenoj liniji naše selekcije. Vezista Sutjeske Nikola Janjić je sjajnim igrama u domaćem šampionatu i mladoj reprezentaciji zaslužio priliku za dokazivanje u seniorskoj selekciji. Ista situacija je i sa Nikolom Krstovićem, napadčem Dunajske Strede, koji je već duže vrijeme u planovima stručnog štaba ,,A“ reprezetacije i koji će u predstojećim mečevima imati priliku da debituje - rekao je iskusni stručnjak.

Kormilar Crne Gore očekuje da će novi igrači u redovima „sokola“ radom, pristupom i kvalitetom opravdati poziv za mečeve sa Jermenijom i Grčkom.

- Od sve četvorice igrača očekujem da se ravnopravno bore za mjesto sa iskusnijim reprezentativnim kolegama i da će

kvalitetom, radom i pristupom opravdati ukazanu šansu.

Naravno, sa njima četvoricom se ne završava spisak igrača nakoje računamo za mečeve u ovoj godini.

Pratimo i analiziramo učinak svih naših igrača, sa posebnim osvrtom na mlade igrače a ovaj spisak je ujedno i jasna poruka svima da je teren i učinak igrača jedino mjerilo za poziv u reprezentaciju Crne Gore - poručio je selektor.

U odnosu na prethodna okupljanja reprezentacije nema nekoliko igrača zbog problema sa povredama ili klupskim statusom.

- Za utakmice sa Jermenijom i Grčkom na raspolaganju nećemo imati Nebojšu Kosovića i Nikolu Vujnovića koji nemaju riješeno pitanje kluba i nijesu u takmičarskom ritmu. Zbog povreda dio nacionalnog tima neće biti Matija Šarkić i Ilija Vukotić - golman našeg tima ima povredu ramena, dok mladi vezista ima mišićnih problema.

Martovske mečeve ćemo iskoristiti da provjerimo nove snage pa će ovo okupljanje propustiti dvojica iskusnih igrača, Fatos Bećiraj i Marko Simić. Naravno, ne odričemo se njih dvojice, niti bilo kojeg igrača koji ima pravo nastupa za naš nacionalni tim, pa će u nastavku godine biti prilike da iskusni dvojac ponovo vidimo u dresu sa državnim grbom - zaključio je Radulović.

Spisak igrača koji će konkurisati za mjesto u timu biće kompletiran nakon utakmica 26. kola Telekom 1. CFL koje se igra u subotu, 19. marta 2022. godine.

Okupljanje reprezentacije i prvi trening zakazan je za neđelju, 20. mart u 18 časova.

Crna Gora gostuje Jermeniji 24. marta, a četiri dana kasnije dočekuje Grčku pod Goricom.

Novo izdanje Lige nacija startuje u junu, a ,,sokoli“ će igrati u grupi sa BiH, Finskom i Rumunijom.

Na spisku selektora Radulovića nalaze se golmani: Danijel Petković (Anže, Francuska), Milan Mijatović (MTK Budimpešta, Mađarska), Lazar Carević (Barselona, Španija); odbrambeni igrači: Stefan Savić (Atletiko Madrid, Španija), Žarko Tomašević (Tobol, Kazahstan), Adam Marušić (Lacio, Italija), Marko Vešović (Karabag, Azerbejdžan), Risto Radunović (FCSB, Rumunija), Igor Vujačić (Partizan, Srbija), Marko Vukčević (UTA Arad, Rumunija), Nikola Šipčić (Tenerife, Španija); vezni igrači: Nikola Vukčević (Levante, Španija), Aleksandar Šćekić (Zaglebie Lubin, Poljska), Marko Janković (Hapoel Tel Aviv, Izrael), Sead Hakšabanović (Rubin Kazan, Rusija), Milutin Osmajić (Bandirmaspor, Turska), Nikola Janjić (Sutjeska); napadači: Stevan Jovetić (Herta, Njemačka), Stefan Mugoša (Inčon junajted, Južna Korea), Uroš Đurđević (Sporting Hihon, Španija), Nikola Krstović (Dunajska Steda, Slovačka).

D. K.

20 Sportski miks

Arena

Subota. 5. mart 2022.

Košarkaši Mornara danas (16 h) dočekuju Cedevita Olimpiju, u meču 21. kola Admiralbet ABA lige

Sport na

Do kraja je svaki TV meč „biti ili ne biti“

Fudbal - Telekom 1. CFL 14.00: Dečić - Budućnost

Košarka - ABA liga 19.00: Zadar - Budu. Voli

Rukomet - EHF Euro kup 16.45: Norveška - Crna Gora

Vaterpolo - Regionalna liga 17.00: Jadran(HN) - Mornar

Fudbal - Primera 21.00: R. Madrid - R. Sosijedad

Fudbal - Serija A 18.00: Roma - Atalanta

Košarka - ABA LIGA 16.00: Mornar - Ced/Olimp.

Fudbal - Liga 1 21.00: Nica - PSŽ

Fudbal - Bundesliga 15.30: Bajern M. - Bajer L. Fudbal - Premijer liga 18.30: Liverpul - Vest Hem

Trener Cedevita Olimpije Jurica Gomenac ističe da su gostovanja u Baru uvijek zahtjevna.

- Mornar je tim koji igra brzu košarku i igrači su veoma samouvjereni. Moraćemo da prikažemo dobru igru u odbrani i da zaustavimo njihove najopasnije šutere, te da igramo iz kontranapada ako želimo da osvojimo nova dva boda. Sigurno neće biti lako, ali svi smo zdravi, pa idemo u Crnu Goru sa željom da se sa pobjedom vratimo u Ljubljanu – rekao je Golemac.

PODGORICA – Poslije dvije sedmice pauze, košarkaši Mornara Barsko zlato danas se vraćaju na teren, i to protiv veoma zahtjevnog protivnika – u „Topolici“ gostuje Cedevita Olimpija, u meču koji otvara 21. kolo Admiralbet ABA lige.

Barani će pokušati da se revanširaju Cedevita Olimpiji, jednom od kandidata za vrh tabele regionalnog takmičenja, za ubjedljiv poraz u Ljubljani (79:59). U odnosu na taj meč, u barskom timu više nema Treja Luisa, Korija Dejvisa, kao ni povrijeđenog Nemanje Gordića…

- Svi smo se nekako uželjali košarke poslije ove pauze. Pokušali smo da je iskoristimo i da se malo oporavimo, jer imali smo zdravstvenih problema.

U goste nam dolazi jedna od najboljih ekipa u ABA ligi, ekipa koja se u toku sezone mijenjala. Sad su konsolidovali redove i napravili sjajan tim.

Trener Golemac radi odličan posao sa njima. To je ekipa protiv koje niko ne voli da igra jer ima sedam-osam pojedinaca od kojih svaki može sam da riješi meč. Kad uđu u šuterski ritam, onda ih je izuzetno teško čuvati i lako mogu da postignu bilo kome stotinu poena.

Pokušaćemo da im ne dozvolimo da sprovedu tu svoju igru u djelo. Neće biti nimalo lako – ističe trener Mornara Mihailo Pavićević.

Porazom u prethodnom kolu u Laktašima od Igokee, Mornar (skor 7-11) se udaljio od plej-ofa na tri pobjede. Na osam kola prije kraja ligaškog dijela, jasno je da Mihailović i drugovi više nemaju mnogo prostora za poraze, naprotiv.

Moraju da pobjeđuju i ekipe iz vrha tabele, počev od Cedevita Olimpije (11-7)…

Prva liga za odbojkaše (13. kolo)

Budućnost želi da namuči šampiona

PODGORICA – Odbojkaši Budućnost voleja i Budve će danas u „Morači“ (17 sati) drugi put odmjeriti snage u ovoj sezoni. Šampion Budva je prvi meč kod kuće riješila u svoju korist sa maksimalnih i ubjedljivih 3:0 (25:17, 25:11, 25:16), a Budućnost je tog 18. decembra prošle godine doživjela i jedini poraz u dosadašnjem toku sezone.

Budva, koja do sada nije izgubila ni set, favorit je i u drugom sezonskom derbiju, ali će Podgoričani pokušati malo više da namuče rivala sa kojim će ove sezone igrati i u finalu Kupa.

Pola sata ranije počinje duel u Sportskom centru „Nikoljac“ u Bijelom Polju, gdje Jedinstvo dočekuje Mornar. Domaćin ima četiri pobjede i šest poraza u dosadašnjem dijelu sezone, dok Barani imaju po pet trijumfa i izgubljenih utakmica.

Golemac: Moramo da zaustavimo njihove šutere

U neđelju, od 21 čas će kolo zatvoriti susret između Sutjeske i Galeba, koji će se, zbog renoviranja dvorane u Nikšiću, odigrati u Sportskom centru „Topolica“ u Baru.

Parovi 13. kola – danas: Jedinstvo – Mornar (16.30 h), Budućnost volej – Budva (17).

Sjutra: Sutjeska – Galeb Liko Soho Group (21). Slobodan je Mediteran.

S. J.

- Mi ćemo do kraja svaku utakmicu igrati kao da nam je „biti ili ne biti“. Nema više kukanja, fali ovaj – fali onaj, to je dio sporta i oni koji su zdravi treba da iskoriste šansu i da daju sve od sebe. To je ono što uvijek od njih tražim. Bitno je da damo svi sve od sebe, uključujući i nas iz stručnog štaba i onda kad se dobije, normalo,

svi smo srećni, ali i ako se izgubi niko neće biti premnogo tužan. Očekujem izuzetno kvalitetnu utakmicu i nadam se, iako je poslije pauze to uvijek diskutabilno, da će publika u Baru u subotu uživati u jednoj lijepoj košarkaškoj predstavi – dodao je Pavićević.

Zanimljiva je istorija rezultata Mornara sa hrvatsko-slo-

venačkim timom. Cedevita je svih šest puta savladala Mornar u ABA ligi, nijednom nije poražena. Mornar je imao bolji skor od Olimpije (4:2), a protiv Cedevita Olimpije vodi 3:2.

- Zaista smo se uželjeli košarke poslije ove pauze. O ekipi Cedevita Olimpije iluzorno je govoriti, u samom je vrhu ABA lige i igra sve bolje.

Daćemo sve od sebe da joj se suprotstavimo na pravi način, a vidjećemo da i će to biti dovoljno za pobjedu. Očekujem i da će nas publika podržati i doći u većem broju nego ikad u ovoj sezoni – kazao je mladi plej Barana Balša Živanović, koji je poslije povrede Gordića dobio šansu i iskoristio je na pravi način.

S. J.

Prva liga za odbojkašice (15. kolo) PODGORICA – Odbojkašice Galeba (skor 12-2) su u prošlom kolu preuzele prvu poziciju na tabeli, a da bi na njoj i ostale, izabranice Petra Kokovića u gostima moraju u večeras (20 sati) da savladaju gradskog rivala i aktuelnog šampiona, ekipu Luke Bar (11-3). „Sirene“ su dobile prvi meč sa 3:2, pa je Galeb, koji se u zimskom prelaznom roku pojačao sa Andreom Laković i dvije američke odbojkašice i preuzeo ulogu favorita u domaćim takmičenjima, svakako željan revanša.

- Bez obzira na dva poraza Luke Bar u drugom dijelu prvenstva, mi ulazimo u meč sa posebnim respektom. Svakako ne možemo da ostavimo po strani to da su aktuelni šampioni i da iz tog razloga ulaze kao blagi favoriti u meč. Mi se jesmo pojačali ove zime, ali to ćemo morati da dokažemo na terenu. Puno naboja, energije, borbe, dugih poena i dosta publike krasi svaki gradski derbi. Tako će biti i ovoga puta i moramo se maksimalno pripremiti za to. Zaista je pravo zadovoljstvo biti dio svega toga i vjerujem da će ljubitelji odboj-

Vrući barski d

ke uživati u derbiju – rekao je Petar Koković, trener Galeba.

Interesantna se borba vodi za mjesta u plej-ofu, a u tom smislu je važan duel u Bijelom Polju gdje petoplasirano Jedinstvo (8-6) dočekuje četvrtoplasiranu Akademiju (11-3).

Bjelopoljke zaostaju sedam bo-

dova za Tivćankama, i samo pobjeda, uz tri boda, bi ih vratila u trku za četvrto mjesto, dok bi Akadamija pobjedom, praktično, ovjerila plej-of u debitantskoj sezoni u Prvoj ligi.

Uz Akademiju, i Albatros (11-3) je za petama barskim timovima, a pobjedom protiv Rudara

Arena

Subota. 5. mart 2022.

Sportski miks

21 I. MANDIĆ

Košarkaši Budućnost Volija gostuju Zadru, u meču 21. kola Admiralbet ABA lige

PODGORICA – Prvi put u sezoni, trener Budućnost Volija Aleksandar Džikić ima na raspolaganju sve igrače. A s obzirom na to da ih sada ima 14, moraće i da odluči koja će dvojica biti prekobrojna za večerašnji duel u Zadru (19 časova), u 21. kolu ABA lige.

Slatke muke za Džikića donio je i povratak Danila Nikolića, koji je nakon šest mjeseci pauze spreman za povratak na teren, na radost ne samo navijača „plavih“, već i svih ljubitelja košarke u Crnoj Gori i regionu. Naravno, taj povratak će ići polako i postepeno, ali je moguće da Danilo protiv Zadra bude među 12 odabranih…

Tokom dvoneđeljne pauze zbog kvalifikacija, Džikić nije mogao da računa na pola ekipe (Džastin Kobs, Petar Popović, Zoran Nikolić, Igor Drobnjak, Edin Atić, Marko Jagodić Kuridža, Donatas Tarolis), zbog čega je ostatku dao odmor do kompletiranja ekipe, svega četiri dana prije duela u Zadru.

- Početak posljednje trećine ABA šampionata otvaramo protiv ekipe koja se mijenjala tokom sezone. Te promjene su dale rezultata, osiguran je opstanak u regionalnom takmičenju, što znači da u nastavku sezone igraju bez pritiska te vrste. Ne smije se potcijeniti ekipa koja je pobijedila Cedevita Olimpiju, FMP i Megu. Igramo u gostima, prvu utakmicu poslije pauze tokom koje nismo radili i spremni smo za težak meč pred nama – rekao je Aleksandar Džikić, trener Budućnost Volija.

U posljednjih pet mečeva u Zadru, domaćin je ostvario tri pobjede, što dovoljno govori koliko je to težak teren za Budućnost Voli, koji je u seriji od osam pobjeda u ABA ligi u

9-8

vodi Zadar u pobjedama kod kuće u duelima protiv Budućnosti.

Ukupan skor u ABA ligi je na strani Podgoričana 23-12

Zoran Nikolić protiv Zadra na prošlom meču u „Morači“

KK BUDUĆNOST VOLI

Uvijek je važno dobro krenuti nakon pauze

Trijumfom ,,izabrale“ Montanu za polufinale Pomoć kolega

Marčinković: Budućnost jedna od najboljih ekipa lige Pavle Marčinković, igrač Zadra, ističe da je njegova ekipa poslije duže vremena mogla da odmori od non-stop igranja u ABA ligi i domaćem prvenstvu. Zbog toga se nadaju da mogu da iznenade favorita.

tekućoj sezoni. Hrvatski klub još uvijek nije siguran od ispadanja, jer ima po tri pobjede više od Splita i Krke, koji zauzimaju posljednja dva mjesta.

- Od kada sam u Budućnosti, uvijek je bilo teško igrati sa Zadrom tamo. Oni vole da igraju protiv većih i jačih, imaju dodatnu motivaciju, a očekujem da će imati i podršku publike. Imaju dobru ekipu, skor koji trenutno imaju nije dosta mjerodavan u odnosu na

- Budućnost je jedna od najboljih ekipa lige i sigurno pred nama nije lagan zadatak. Ali, ukoliko ispoštujemo sve dogovore i odigramo dobru utakmicu, možemo se nadati i iznenađenju pred našom publikom – rekao je Marčinković.

njihov sastav. Njihova prednost je što nijesu imali puno odsutnih igrača tokom reprezentativne pauze, izuzev Marčinkovića, dok je kod nas većina bila sa reprezentacijom. Imali smo samo četiri dana da se spremimo za dva bitna meča – protiv njih u borbi za jedno od prva dva mjesta u ABA ligi, pa sa Cedevita Olimpijom u Evrokupu za mjesto među četiri najbolje ekipe u grupi – rekao je centar „plavih“ Zoran Nikolić.

S. J.

KREĆE NOVA SEZONA: Danas kros u Nikšiću, prvenstvo u bacanjima u Baru

derbi

kod kuće bi tim iz Herceg Novog ostao u trci za jedno od prva dva mjesta pred plej-of.

Parovi 15. kola – danas: Jedinstvo – Akademija (19), Luka Bar – Galeb Liko Soho Group (20), Budućnost volej – Mediteran (20).

Sjutra: Gimnazijalac – Morača (17), Albatros – Rudar (19). S. J.

Košarkašice Budućnost Bemaxa pobjedom završile ligaški dio takmičenja u WABA ligi

Slađa juri 16. titulu u nizu

PODGORICA – Nakon dvoranskih takmičenja u regionu i šire na kojima su nastupali crnogorski atletičari započinju atletsku sezonu po kalendaru ASCG.

Nova sezona biće otvorena danas u Nikšiću, gdje se održava 64. Prvenstvo Crne Gore u krosu za sve uzrasne kategorije u tehničkoj organizaciji AK Nikšić. Takmičenje je planirano da počne u 11 časova, a održaće se u kategorijama: 600 metara cicibanke, 800 metara cicibani i mlađe pionirke, 1.000 metara mlađi pioniri i starije pionirke, 1.500 metara stariji pioniri i mlađe juniorke, 2.000 metara mlađi juniori i starije juniorke, 3.000 metara starije juniori, mlađe seniorke i seniorke, 4. 000 metara mlađi seniori i 6.000 metara seniori i veterani.

U centru pažnje biće Slađana Pejović, koja je dva puta učestvovala na Olimpijskim igrama, koja je vlasnica državnih rekorda od 800 metara do maratona.

Slađana sanja plasman i na treće Olimpijske igre, odradila je dva ciklusa priprema u Ulcinju, za izuzetno zahtjevnu sezonu koja

slijedi, pripreme su poremetili problemi sa korona virusom, ali je spremna da na svom terenu, stigne do 16. titule u nizu, kada je šamionat Crne Gore u pitanju.

- Šampionatom Crne Gore u krosu otvaram izuzetno zahtjevnu sezonu, koja će biti protkana velikim takmičenjima. Pripreme sam odradila jako dobro, imala sam problema sa korona virusom, to je ostalo iz mene, spremna sam za državno prvenstvo koje slijedi. Cilj je da odbranim tron – naglasila je

Slađana Pejović. Atletski Savez Crne Gore obezbijedio je nagrade za pobjednike u svim disciplinama: medalje i diplome, a u ekipnoj konkurenciji kod muškaraca i žena pripašće pehar.

U nedjelju sa početkom u 11 časova u Baru održava se Zimski kup bacača u disciplinama bacanje kugle, koplja, kladiva i diska u kategorijama mlađi juniori, juniori i seniori.

Pobjedniku Zimskog kupa u bacanjima pripašće pehar ASCG. R. P.

PODGORICA – Otklonjene su i posljednje dileme – košarkašice Budućnost Bemaxa igraće protiv Montane u polufinalu WABA lige, dok će drugi par činiti Celje – Orlovi. To je sada i definitivno nakon što su Podgoričanke na kraju ligaškog dijela savladale Montanu (76:57) u ,,Bemax areni“. Da su Bugarke sinoć slavile, ,,plave“ bi išle na Orlove, ali su domaće šestim vezanim trijumfom u regionalnom takmičenju Montanu poslale na četvrto mjesto, tako da će 19. marta treći put uzastopno igrati protiv vicešampiona Bugarske.

Tradicija je nastavljena ,,plave“ su slavile i sedmi put u isto toliko međusobnih duela sa Montanom u Podgorici, a meč je praktično riješen u drugom dijelu treće dionice, kada su domaće prvi put stekle dvocifrenu prednost (48:38), da bi u posljednjih šest minuta Montana bila totalno izbačena iz ritma, pa je razlika rasla iz minuta u minut. Bio je to još jedan derbi za mladi tim Vladana Radovića, koji je pokazao kakav potencijal ima Budućnost. U prvom poluvremenu, posebno prva četvrtina, donijela je neočekivano malo poena, tako da je u sedmom minutu bilo 6:6, a timovi su počeli da prave serije po 6:0 (Montana za vođstvo 18:15, Budućnost za prednost 21:18 i 31:25), ali je već u drugoj četvrtini domaćin čuvao razliku i pored loše realizacije. Međutim, ,,plave“ su imale nevjerovatnu Violetu Lazarević (13 skokova, čak osam u napadu), koja je uz Minu Đorđević (devet skokova) ,,kupila“ gotovo sve, zahvaljujući čemu su ,,plave“ na kraju imale čak 23 pokušaja više! Upravo je Lazarević na startu druge dionice pogodila i zaključi-

Košarkašice Budućnost Bemaxa imale su sinoć sjajnu podršku u ,,Bemax areni“, a za posebnu atmosferu bili su zaduženi mladi košarkaši Podgorice. Kadeti i juniori ABA 2 ligaša sjajnim navijanjem pomogli su koleginicama iz Budućnosti, a ujedno napravili i poseban ambijent, kakav nije čest za žensku košarku.

la seriju 8:0 za 33:25, a nakon sjajne odbrane te trojki Živković i Đorđević Podgoričanke su ,,prodisale“, oslobodile se u napadu, da bi nakon poena Živković u 17. minutu domaćin prvi put imao i dvocifrenu razliku – 48:48.

Radović je čestim izmjenama, posebno na bekovskim pozicija, prilično izmorio Bugarke, koje su imale manju rotaciju, prinudio ih samim tim na brojne greške (čak 18 izgubljenih lopti), ali se čekao šuterski majstor da otkloni sve dileme. I kada je bilo najpotrebnije Anastasija Drobnjak sa dvije trojke u finišu treće i na početku četvrte četvrtine (56:43) praktično je stavila tačku. Montana je bila u totalnom haosu, česta promjena odbrane od zone do ,,čovjeka“ nije pomogla, već su Leković, Savković, a u finišu i Šćepanović lako rješale situacije i uvećavale razliku do rekordnih 71:48…

Podgoričankama sada slijedi lakši trening u završnici Kupa Crne Gore, a zatim i veliko spremanja za fajnal-for (19-20. mart), gdje će pokušati da, iako nikad mlađe, krunišu sjajnu sezonu na najbolji način. R. P.

Dvorana: ,,Bemax arena“.

Gledalaca: 800.

Sudije: Vlaho, Šutalo, Jurković.

Drobnjak ............8 Vučković..............3 Radonjić .............2 Živković ............16 Bajrović ................– Bigović ..................– Savković .............9 Marković ............2 Lazarević ...........9 Šćepanović ......5 Leković ................7 Đorđević ..........15

76

57

(12:10, 19:15, 22:18, 23:14)

62% (21-13) 41% (51-21) 44% (16-7)

za 1 za 2 za 3

62% (16-10) 52% (31-16) 38% (13-5)

39 (18+21) Skokovi 30 (4+26) Blokade Asistencije 19 19 Ukradene lopte 5 9 9 Izgubljene lopte 18 Faulovi 19 22

Stojčeva ................– Denčeva ..............3 Balkožin ...............5 Petrova .................2 Nackina ................3 Nikolova ..............8 King .........................7 Georgijeva .......16 J.Ivanova .............3 H. Ivanova .......10

22

Arena

Rukomet/Vaterpolo

Subota. 5. mart 2022.

Naše rukometašice očekuje novi duel sa evropskim i svjetskim šampionkama

I oslabljene ne bježe od borbe Danas (16.45 h): Norveška – Crna Gora

PODGORICA – Crnogorke će danas (16.45) u Larviku protiv Norveške odigrati četvrti meč EHF Euro kupa. Rezultatski rasterećene probaće u oslabljenom sastavu (u odnosu na prvi meč iz Podgorice nedostaju Milena Raičević i Jovanka Radičević) da pruže jak otpor favoritu koji će, izvjesno, sa jačim timom istrčati na teren. Vjerovatno bez Katrine Lunde koja je bila

planirana, a izvjesno sa golmankom Đera – Silje Solberg.

Bojana Popović ponovo će se suočiti sa malom rotacijom jer se Andrijana Popović nije oporavila, a Ilda Kepić nije dobila zeleno svjetlo zbog sertifikata da debituje za crnogorski rukometni tim.

U sastavu je 15 djevojaka, a među njima tri golmanke (Rajčić, Batinović i Kadović).

- Očekuje nas teško gostovanje jer će Norveška pred svojim navijačima nastojati da pokaže više nego u prvom meču u Podgorici. Ipak, uvjerena sam da i mi imamo veliki motiv da ostavimo dobar utisak u Larviku, da ćemo se boriti i da neće izostati želja i energija. Uvijek je veliki motiv igrati protiv prvaka Evrope i svijeta, to je poseban meč za sve djevojke i sigurna sam da će sve dati svoj maksi-

SBbet Prva liga za rukometaše (13. kolo)

Šampion u Pljevljima, Budućnost izlazi na teren PODGORICA – Dva meča 13. kola SBbet Prve lige za rukometaše igraju se danas, četiri su na programu sjutra.

Prvi će na teren rukometaši Berana 1949 i Danilovgrada (18 h) – domaćin je apsolutni favorit, budući da ima devet bodova više od rivala, koji je na diobi posljednjeg mjesta.

Pola sata kasnije počeće duel u Pljevljima, između Rudara i Lovćena. Cetinjani, aktuelni šampioni, su apsolutni favoriti budući da imaju 11 pobjeda iz 12 mečeva.

Istu ulogu imaće i lider šampionata, Budvanska rivijera, koja će sjutra dočekati Brskovo.

Vijest sedmice iz crnogorskog

klupskog rukometa je da će rukometaši Budućnost Podgorice – izaći na teren. ,,Plavi“ u utorak nijesu otpu-

tovali na gostovanje Jedinstvu usljed štrajka zbog neisplaćenih zarada, zbog čega je klub kažnjen 700 eura i oduzima-

mum tokom svih 60 minuta.

Sigurno je da će biti veoma teško, ali spremne smo na borbu i ostaje da se vidi za koliko će to biti dovoljno – kazala je Matea Pletikosić.

Recept za svjetskog i evropskog šampiona je poznat – ,,lavice“ su uspjele u Podgorici do odmora da umire brze gošće i zaustave bekove Oftedal i Rejštad.

Iz najjačeg oružja – kontre i polukontre, Norvežanke nijesu ozbiljnije zaprijetile.

- Trudićemo se da u Larviku popravimo neke segmente u igri koji su definitivno mogli da izgledaju bolje u prvom meču.

Moramo bolje da se vraćamo u odbranu i smanjimo broj tehničkih grešaka, jer je Norveška protivnik koji kažnjava svaku grešku. I ovu utakmicu moramo da iskoristimo za uigravanje, kako bi stvorili bolji utisak u igri, a moramo bolje da se nadovezujemo nego što je to bilo u Podgorici – istakla je Tatjana Brnović. ,,Lavice“ su do odmora primile 16, a postigle gol manje. Bile u egalu što im je omogućila strpljiva ofanzivna igra. Dok su imale snage manje-više sve je dobro funkcionisalo, ali uslijedio je pad (promašaji, tehničke greške...) što ih je koštalo poraza od pet golova. Naravno, to ih nije obeshrabrilo jer test sa Norveškom je najveće bogatstvo.

- Ovo je jedna od rijetkih provjera koje ćemo imati do novembra i Evropskog prvenstva, čiji smo jedni od domaćina, jer je raspored takav da nemamo mnogo provjera. Igramo protiv šampiona Evrope i svijeta, to je važna utakmica za nas, koja će sigurna sam, biti veoma korisna – naglasila je Brnović.

A. M.

Raspored i tabela Subota 18.00 – Berane 1949 – Danilovgrad 18.30 – Rudar – Lovćen Neđelja 14.30 – Budućnost Podgorica – Sutjeska 15.00 – B. rivijera – Brskovo 15.30 – Mornar 7 – Jedinstvo 18.00 – Partizan 1949 – Komovi 1. B. rivijera 2. Lovćen 3. Partizan 4. Jedinstvo 5. Budućnost (-1) 6. Rudar 7. Berane 8. Mornar 9. Brskovo 10. Komovi 11. Sutjeska 12. Danilovgrad

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

12 11 8 7 7 6 5 5 3 2 1 1

0 0 2 0 1 2 1 0 1 1 0 0

0 1 2 5 4 4 6 7 8 9 11 11

397:292 389:253 325:324 311:296 287:276 308:303 316:326 304:335 313:344 291:312 289:377 325:417

24 22 18 14 14 14 11 10 7 5 2 2

njem boda.

Igrači su se, ipak, vratili treninzima poslije obećanja uprave da će se finansijska situacija stabilizovati, i igraće sjutra sa Sutjeskom u Sportskom centru ,,Morača“.

Neizvjesno bi moglo da bude u okršaju Mornara 7 i Komova, dok je Partizan 1949 favorit protiv Komova.

Ne. K.

EHF donio odluku o evropskim kupovima

Bukurešt direktno među osam u LŠ, Borusija i Mec odlučuju o F4

PODGORICA – Nakon odluke Izvršnog odbora Evropske rukometne federacije i suspenzije klubova iz Rusije i Bjelorusije iz EHF takmičenja, danas je objavljeno i kako će navedena odluka uticati na

strukturu evropskih kupova.

EHF je objavio da će biti priznati svi dosadašnji rezultati, da će poredak u fazama takmičenja koje su završene ostati neizmijenjen, te da naredni mečevi u kojima je trebalo da

nastupe ruski i bjeloruski klubovi, neće biti odigrani, već će biti registrovani službenim rezultatom u korist protivničkog tima. Konkretno, u DELO EHF Ligi šampiona, neće biti odigran meč osmine finala iz-

među CSM Bukurešta i CSKA, već će rumunski tim na osnovu službenog rezultata izboriti plasman u četvrtfinale.

Takođe, Rostov Don neće igrati u četvrtfinalu, iako je na osnovu plasmana izborio učešće u toj fazi. To znači da će pobjednik duela osmine finala Borusija Dortmund – Mec, izboriti direktan plasman na finalni turnir Lige šampiona. A. M.

TREĆI TURNIR REGIONALNE LIGE: Novljani i Kotorani bez trijumfa, Budva osvojila bod

Jadran daleko od fajnal-fora Jadran se porazom od splitske ekipe praktično oprostio od borbe za fajnal-for. Novljani na kolo do kraja trećeg turnira Regionalne lige imaju četiri poraza, na petom su mjestu sa 19 bodova, dva manje od Radničkog uz jednu utakmicu više. Ni Primorac nije mogao puno protiv favorita Juga, ali je sačuvao i za narednu sezonu status u elitnoj RL. Budvani su stigli do boda protiv Mornara...

Jadran HN Jadran ST

6 11

ZAGREB – Gradski bazen.

Gledalaca: 50. Sudije: Milović i Virijević. Rezultat po četvrtinama: 1:4, 1:2, 2:2, 2:3.

JADRAN HN: Đurović (11 odbrana), I. Radović, Stevović, Vučurović, Obradović 1, Vujović 1, D. Radović 1, Murišić, Gardašević, Muskat 1, V. Radović, Čaraj 1, Petković 1, Sladović.

JADRAN ST: Marcelić (16 odbrana), Podrug, Burić, Marinić Kragić 3, Čagalj 1, Butić, Pejković, Vukić 3, Harkov 1, Delić 2, Dobud, Šetka, Dužević 1, Stojanac.

Jadran sinoć nije mogao puno protiv imenjaka iz Splita. Novljani su u odlučujućoj utakmici za plasman na završni turnir Regionalne vaterpolo lige poraženi od hrvatske ekipe 11:6.

Splitski tim poveo je 4:1, a naš šampion imao je šansu da se vrati u meč u pretposljednjem minutu treće četvrtine, ali su u napadu sa igračem više prokockali dva zicera kod 7:4. Kazna je stigla brzo – Splićani su iz kontranapada došli do nedostižnih ,,plus četiri“.

Novljanski vaterpolisti danas će u Zagrebu sa Mornarom (od 17 sati) odigrati posljednji meč u ovom takmičenju.

Mornar Budva

6 6

ZAGREB – Gradski bazen.

Gledalaca: 50. Sudije: Putniković i Anđelić. Rezultat po četvrtinama: 1:4, 1:0, 1:1, 3:1.

MORNAR: Kordić (17 odbrana), Gabrić, R. Akrap, Hrvatić, Vrdoljak 5, Mladinov,

Jakočević, Buzdovačić, D. Akrap, Bušelić 1, Majić, Uvodić, Omrčen, Dužević.

BUDVA: Mandić (sedam odbrana), Kolesko, Ćetković 1, Žardan, Kovačević 1, D. Dragović, Ivanović 1, Vukićević, N. Dragović, Latinović, Janlan 1, Drašković 1, Kosić, Korać 1.

Budvani su bili praktično pred pobjedom, ali je na tri sekunde prije kraja Marin Vrdoljak pogodio za 6:6 i Mornaru donio remi.

Crnogorska ekipa danas će da odmara, a u neđelju igraće protiv Crvene zvezde.

Jug Primorac

12 9

KRAGUJEVAC – Gradski bazen. Gledalaca: 100. Sudije: Raković i Stefanović. Rezultat po četvrtinama: 1:1, 3:2, 5:3, 3:3.

JUG: Popadić (devet odbrana), Jurišić, Zvono, Fatović 2, Stahor 1, Joković, Papanastasiu 5, Tomasović, Argiropulos, Kržić, Kakaris 2, Benić 1, Žuvela, Kolak.

PRIMORAC: Kralj (osam odbrana), Isljamović (tri odbrane), Drašković 1, Paunović, Gopčević 3, Mačić 1, Vukasović 1, Šekarić, Mršić 1, Stanojević 1, Vukčević, Matković 1, Vujošević, Vukšić.

Kotorani protiv favorita Juga nijesu imali snage za iznenađenje. Držao se dobro Primorac tri četvrtine, ali iskusniji protivnik je znao da sačuva prednost.

Primorac će danas od 17 sati igrati protiv Šapca, a dan kasnije u istom terminu protivnik je Partizan.

A. M.

Feljton

Subota, 5. mart 2022.

23

2.

PATRIOTSKO FORSIRANJE ZOMBIJA

Srbi su taoci iluzija više od dvije stotine godina

» Piše: Čedomir DRAŠKOVIĆ Koliko je Crna Gora zračila sa svojim etičkim i etničkim optimizmom, śedoče nam stavovi takođe velike evropske ličnosti, engleskog književnika i državnika Viljema Gledstona, vođe engleskih laburista i dugogodišnjeg predśednika Vlade (živio od 1809. do 1898.): „Svijet ne poznaje svoje najveće ljude… I najromantičnije i najpotresnije slike drugih istorija, blijede pred običnim životom Crne Gore!“ Odnosno, Gledstonovi stihovi to govore još sugestivnije: „O najmanji od naroda, / Ti velika Crna Goro; / Ti prestole od kamena, / S kog uzlijeće gorski oro“. Slično su o Crnoj Gori i Crnogorcima ostavljali zapise, pjesme, pa i knjige: Prosper Merime, Aleksandar Puškin, Ludvig Kuba, J. Holeček, Đ.

Garibaldi, V. Visocki, Ž. P. Sartr, i mnogi drugi. „Ja žalim u životu ovom / što nemam života dva, / što drugom domovinom mojom / ne zovem Crnu Goru ja“, stihovi su svjetski slavnog ruskog pjesnika Vladimira Visockog. Što protiv takvog, viševjekovnog crnogorskog monumenta trajno mogu klerikalni, maligni nacistički goniči iz SANU, i njihovi stručni i medijski „zombi“ instruktori?

Koji su konstruktivno podržavani i njegovani od strane kleronacionalno mračne Crkve Srbije, i njene društveno mizogene državne administracije. Šovinizam u kulturi i nauci je najopasniji kič! Ako to postane i državna, ideološka klero-nacionalistička koncepcija – i strategija „razvoja“: neminovno vodi u opasno istorijsko posrnuće, i civilizacijski ćorsokak. Dužim „treningom“, narod postaje sve više umišljen, sebičan, i samoizolovan. Talac i rob svojih iluzija i halucinacija! Takvo opsjenarstvo spontano se, gotovo prirodno situira kao politički kriminal – kojim nacionalno, vjerski, kulturološki… sve više i sve hroničnije obolijevaju naivno prepuštene narodne mase.

Srbi su taoci iluzija i halucinacija više od dvije stotine godina!

Potpuno izvjesno i konkretno,

Vladimir Visocki Legenda

Viljem Gledston, vođa engleskih laburista i dugogodišnji predśednik Vlade: „Svijet ne poznaje svoje najveće ljude… I najromantičnije i najpotresnije slike drugih istorija, blijede pred običnim životom Crne Gore!“. Gledstonovi stihovi to govore još sugestivnije: „O najmanji od naroda, / Ti velika Crna Goro; / Ti prestole od kamena, / S kog uzlijeće gorski oro“

Viljem Gledston

Knez Miloš Obrenović

Prikriveni politički kriminal Srbije počinje od zvanično ponuđenog (navodno) kulturnog, odnosno političkog manifesta „genijalnog srpskog reformatora“ Vuka Karadžića: „Srbi svi i svuda“ (1819). Do savremenih inkvizitorskih srbijanskih i srpskih zalijetanja, tipa: „Ne damo svetinje!“ (tj. crnogorske crkve i manastire, vjekovno nasljeđe Crne Gore i Crnogoraca!) prikriveni politički kriminal Srbije počinje od zvanično ponuđenog (navodno) kulturnog, odnosno političkog manifesta „genijalnog srpskog reformatora“ Vuka Karadžića: „Srbi svi i svuda“ (1819). Do savremenih inkvizitorskih srbijanskih i srpskih zalijetanja, tipa: „Ne damo svetinje!“ (tj. crnogorske crkve i manastire, vjekovno nasljeđe Crne Gore i Crnogoraca!). Jednako apsurdno, tragično „isparavaju“ i druge slične srpske političko čaršijske „umotvorine“: „Ne damo Crnu Goru!“; zatim povodom lokalnih izbora: „Ne damo Nikšić“, „Ne damo Mojkovac!“…, itd. Ove tragikomično infantilne, i potpuno nesuvisle prosrpske i srpske „dośetke“, ogoljene su političke idiotarije. „Nebeski narod“ uzlijeće po potrebi; čak može i „Srbija do Tokija“, kad im nadođe ruska „ekstaza“. Takođe, savreme-

nom sumanutom „pinkovizacijom“ Srbije, sopstveni narod uvjeravaju da je Srbija i „majka Hrvatske“; i Bosne i Hercegovine naravno. A Crna Gora i Makedonija su joj prva nahočad…

Srpska fascinacija svojom uglavnom izmišljenom i imaginarnom prošlošću, prelazi u potpuno beznađe. Bijedan je život fraza, praznih ideologija, bajatih i pustih društvenih maglina, i egocentrično patoloških laži. Silni Marko (Kraljević) i njegove vazda puste i prazne – Markove stijene, i pećine iz kojih će da „bane“ iznenada. I da zgromi okupaciju i nepravdu! I jedinstveni Miloš Obilić, sanjano „čudo“ od viševjekovno priželjkivanog junaštva – poslije iscrpljujuće fantazmagorije počinje da čili pred propagandističkim naletom „silnih i bijesnih“ na osnovu drugog i drukčijeg javno popularisanog stava. Primjera radi, sad je vrije-

me nepismenog „oca moderne evropske Srbije“, ober-kneza Miloša „Velikog“. On je „duša moderne Srbije“, „vrh duhovne kulture“, „najveći srpski politički um XIX vijeka“! Bio je „mudrost“, „karakter“, „šarmer i zavodnik“ (iako i sa dvostruko „zečjom usnom“). Od „spoljnog momka“ i seoskog amala u mladosti (kod nekog imućnijeg seljaka), postao je „najbogatiji Srbin na Balkanu“. Pa da bi „račun“ jače pritvrdili, čak i „najbogatiji čovek na Balkanu“! Koji je činio dobročinstva i Stambolu: „zajmao pare sultanu“! I pored toga, „omaklo“ mu se: podmuklo je pripremio onakvo monstruozno ubistvo (kuma!), istorijskog srpskog vožda Karađorđa – da bi mu sa glavom pohitao u Stambol… Jedan od vodećih istoričara Srbije (dr R. Ljušić, sa grupom kolega: promovišući svoju knjigu o Milošu „Velikom“ na nedavnom „pinkovanju“), to je situirao kao – „političko ubistvo“(!?) Jer se Karađorđe „nenajavljeno vratio“ iz inostranstva… Zbog toga su, valjda, samo Turci mogli da ga tako dočekaju? A Srbi, i još kumovi, zar ne – u objeručki zagrljaj?!

Imao je Miloš „Veliki“, „miljenik“ Marašlije Ali paše beogradskoga, pa sa tim u vezi i (ne-

predvidivi) ober-knez nahijske (seoske) Srbije, zajedljivu uzrečicu: „Činiš ‘voliko“. Nemušto svakako, ali poslije koje se često nije znalo na koju stranu mogu posljedice. Naravno da je knez Miloš ostvario značaj državotvorne ličnosti Srbije. Međutim, to je bilo vrijeme silaska sa scene velike turske imperije… „Vladao je po turski“. Okrutan, pohlepan, lukav: kako je sebe dizao, slično je i sa Srbijom postupao. To što ga sada slave kao „vrh duhovne kulture“, pored njega su „pismeni“ bili u riziku. Čak je imao takvog savjetnika (M. Lapovca), koji mu je predlagao da ubije sve pismene – „jer oni donose nevolje“. Što se veličine Miloša Velikoga tiče, savremenik vladika Petar I, svakako jedna od najznačajnijih ličnosti toga vremena (koga je i Karađorđe oslovljavao sa „Gospodare“), povodom jedinstveno zločinačkog smaknuća Karađorđa – zgroženo je zaključio: „To je za Srbiju vječna stid!“. A kad se Njegoš konkretno obratio ovom „vrhu duhovne kulture“ Srbije, ostao je bez odgovora. Sultanu i Ali paši Marašliji klizile su podaničke kese dukata. Njegošu, „rodoljubno“, na zajam – ni cvancike. (Apsurdno je kako je došlo do toga da Njegoš traži

„Nebeski narod“ uzlijeće po potrebi; čak može i „Srbija do Tokija“, kad im nadođe ruska „ekstaza“. Takođe, savremenom sumanutom „pinkovizacijom“ Srbije, sopstveni narod uvjeravaju da je Srbija i „majka Hrvatske“, i Bosne i Hercegovine, naravno.

A Crna Gora i Makedonija su joj prva nahočad

zajam od ovog srpskog (cincarskog) kneza: Da bi sagradio čamce, i preoteo ostrvce Lesendro od Turaka… („Izgore ka vladika za Lesendrom“, ostala je izreka). I pored svega im je uzaludno: „veličina“ kneza Miloša se ne može izmjestiti iz njegova tragičnoga karaktera. Naročito onakvim ubistvom Karađorđa, uništio je i svoju dinastiju u osvetničkom, zločinački sličnom Majskom prevratu 1903. godine.

Slično, Đurađ Branković, čuveni „Zmaj Ognjeni Vuk je najpoštovaniji evropski srednjevekovni vladar“. Kao što je i „Smederevska tvrđava ponos srednjevjekovne Srbije“!

No, kao za inat baš taj Zmaj, i Ognjeni, i Vuk izdao hrišćansku koaliciju protiv Turaka na Kosovu, a njenog vođu Sibinjanin Janka (odnosno mađarskog velikaša Janoša Hunjadija) – poslije još jednog izgubljenog Kosovskog boja je domamio i zarobio: otkupa radi! Desilo se i to da je upravo pod tim despotom Zmajem Ognjenim pala Srbija, i toliko „ponosna“ Smederevska tvrđava takođe, u petovjekovnu čamotinju turskog ropstva…

Interesantno je i savremeno političko doba Srbije, kao da je neka refleksna simulacija Miloša „Velikog“. Čudnovato je da ne „gotive“ mnogo Karađorđa. Iako je on krenuo prvi, vulkanski, iz Orašca i Marićevića jaruge – u osvajanje srpske slobode! Te ostao, i u književnosti, i u ozbiljnoj istoriografiji (i bio u narodu) nedostižni srpski Vožd, „bič tirjana“. Istina, nije Crni Đorđe od domicilnih, od Petrovića iz „svete pramajke Indije“, nego sa crnogorskih strana, od loze Klimenta.

Najteži je put „iz niđe, u ništa“.

Mediokritetska snoviđenja se teško „tumače“. „Crna Gora je srce Kosova“, „Kosovo je najskuplja srpska reč“? Sem u davnoj eri kulturno-istorijskog i književnog romantizma, Crna Gora nema ništa sa Kosovom; a Srbija i Srbi ga koriste kao najviše rabljenu i iracionalno zloupotrebljavanu riječ.

Zdravom razumu je „strašna“ sadašnja propaganda desetina višedecenijskih tabloida, i ostalih civilizacijski naherenih medijskih „žutalja“ u Srbiji. I neumorno je glagoljanje Srpske crkve – u ime srpstva i „svetosavskog“ boga. I u ime kulture, nauke, i „vlastelina“ iz vlasti zazivanje „poštovanih građana“ (maltene u svakoj trećoj riječi). Realno, sve više ih oturajući, i ostavljajući sve otuđenijim i dekadentnijim.

Sve više prosutim, duhovno praznim etno i klero poslušnicima. Upravo tako: najmanje građani, kao god i posvećeni vjernici – već bespogovorni, apsolutno predani i snishodljivi ideološko nacionalni i crkveni podanici.

(Nastavlja se)

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

JAVNI IZVRŠITELJ: MARKO ĐAKOVIĆ HERCEG NOVI, UL. SAVA ILIĆA BROJ: I. 450/2019 Tehničkom greškom, oglas nije izašao 4. marta 2022. godine i izlazi u današnjem izdanju broju.

IZVRŠNI POVJERILAC: OTP DEBT COLLECTION DOO PODGORICA, Studentska bb, PIB: 02795043 IZVRŠNI DUŽNIK: CONEX TRADE DOO HERCEG NOVI, Zelenika, Braće Pedišića bb, PIB: 02408287 Radi namirenja novčane tražbine izvršnog povjerioca sa troškovima izvršnog postupka, prodajom nepokretnosti, Javni izvršitelj je u smislu odredbe čl.169-177 ZIO-a, donio

ZAKLJUČAK O PRODAJI Određuje se DRUGA prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u LN br. 1373 KO Sutorina, •kat.parcela br.39/1, broj zgrade 1, poslovni prostor, PD2, površine 47m2, u obimu prava svojina 1/1.

Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 31.03.2022.godine u 14.00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja.

Predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika su predmet prodaje po rješenju o izvršenju I.br. 450/2019 od 07.08.2019.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 46,932.57 eura sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.08.2019. godine pa do isplate, iznosa od 140,00 eura na ime troškova izvršnog postupka, iznosa od 938,65 na ime nagrade za sprovođenje izvršenja, te svih troškova koji nastanu u toku sprovođenja izvšenja, Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvrđivanju vrijednosti I.br. 450/2019 od 10.06.2020. godine, u smislu odredbe čl.168.ZIO i iznosi 27,000.00 eura.

Na drugom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50%. Stranke i založni povjerioci se mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja, po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati novo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.4.ZIO-a.

Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvršitelja br. 53518956-53 kod Prve banke, u iznosu od 2,700.00 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na račun Javnog izvršitelja br. 535-14666-2 kod Prve banke, u roku od 10 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Zaključak o prodaji će se objaviti, na predlog izvršnog povjerioca ili izvršnog dužnika u medijima o trošku predlagača.

Zaklučak o prodaji dostaviti strankama i založnim povjeriocima.

Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO U Herceg Novom, dana 04.03.2022.godine

Ivm. broj 1471/20-12 Danilovgrad, 04.03.2022. godine Javni izvršitelj Mato Jovićević, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Bošković Miroslava, Orja Luka, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 210.691,73 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice BB 2623981 od 28.11.2019. godine, donio je

Z A K LJ U Č A K O P R O D A J I ODREĐUJE SE prva prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, pokretnih stvari – mašina i uređaja za proizvodnju, u svojini izvršnog dužnika: mašina za usitnjavanje dehidriranog povrća i začinskih biljaka; mlin za fino mljevenje začinskih biljaka, većeg kapaciteta; mlin za fino mljevenje nepravilnih oblika dehidriranog povrća i začinskih biljaka, većeg kapaciteta; mješac za dugo i kontinualno miješanje uljnih masa za spravljanje začinskog koncentrata, propisanog broja obrtaja (reduktor); mješalica za miješanje suvih praškastih i granulastih materija, sa vođenjem mase u dva smjera većeg kapaciteta i srednjeg koeficijenta miješanja; mješalica za miješanje suvih praškastih i granulastih materija, sa vođenjem mase u tri smjera većeg kapaciteta i visokog koeficijenta miješanja i sa svjetlosnim i zvučnim tajmerom sa stepom u minutima i sekundima; teretni lift do 500 kg sa svim potrebnim osiguranjima kako elektronskim, tako i mehaničkim; zbirni koš cca 250 kg; mašina za doziranje sa četiri lijevka donjeg nivoa mjerenja 2 g, gornjeg neograničenog u kg; univerzalna varilica za zavarivanje polietilenske ambalaže, duplex i triplex folije velikog kapaciteta; 3 elektronske vage za kontrolu težine; 2 mobilne varilice za zavarivanje transportne ambalaže raznih debljina folija radne dužine varenja 70 cm; paletar ručni nosivosti 1.5 t; 3 bureta sa sistemima za filtriranje i doziranje uljnih masa, razdvajanje puderastih sastojaka od ulja kapaciteta 120 l.

Ukupna vrijednost navedenih pokretnih stvari - mašina i uređaja, iznosi 89.000,00 €.

Na prvom ročištu za prodaju, pokretne stvari se ne mogu prodati ispod procijenjene vrijednosti.

Ponuđači su dužni da, prije početka nadmetanja, polože jemstvo u depozit Javnog izvršitelja, broj računa 540-795254 koji se vodi kod „Erste banka“ a.d. Podgorica, u iznosu od 8.900,00 €, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti pokretnih stvari, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost pokretne stvari, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja.

Najbolji ponuđač – kupac je dužan da cijenu plati i stvari preuzme odmah po zaključenju javnog nadmetanja, odnosno prodaje neposrednom pogodbom.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

Prvo ročište za prodaju predmetnih pokretnih stvari održaće se dana 15.04.2022. godine, u 13.00 časova, u službenim prostorijama Javnog izvršitelja Mata Jovićevića, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Javni izvršitelj Marko Đaković

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

25

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

POZIV ZA NEZAPOSLENE OSOBE Crveni krst Crne Gore poziva nezaposlene osobe, starosti od 30 do 55 godina, da se prijave za besplatno pohađanje obuke za pružanje usluge pomoć u kući (usluge gerontodomaćice za pružanje podrške starijim osobama) koja će se održati od 18. do 22. marta u trening centru Crvenog krsta Crne Gore - Domu solidarnosti u Sutomoru.

Svim učesnicima pokriveni su troškovi ishrane, smještaja i prevoza.

Prijave se mogu izvršiti putem telefona; 020 241 819 (svakim radnim danom od 8 do 16 h).

Direktorica marketinga:

Opština Danilovgrad Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine,

ŽELJKA RADULOVIĆ

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je izdato Rješenje broj up 06 – 322/22 – 37/3 dana 4. 3. 2022. godine, kojim se utvrđuje da nije potrebna izrada Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu projekta ,,Objekat za industrijsko gajenje i preradu pečurki-objekat br. 2”, koji se planira u okviru katastarskih parcela broj 4583/1, 4583/2, 4584/1, 4584/2 i 4584/3 KO Martinići, u zahvatu Prostorno – urbanističkog plana opštine Danilovgrad“, nosioca projekta „Monte technology“ d. o. o. Budva.

Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Sl. list CG”, broj 075/18 ), Sekretarijat za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta, Opština Ulcinj, OBAVJEŠTAVA zainteresovane organe, organizacije i zainteresovanu javnost da je nosilac projekta “Fimar Internacional” d,o.o. Podgorica, podnio zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu, za projekat izgradnje objekta mješovite namjene, na urbanistickoj parceli br.77, Blok 5, kat. parc. br. 1367/1, 1366, 1367/2, 1367/3, 1367/4, 1367/5, 1367/6 i 3538/1, KO Donji Štoj, 409/2 i 409/4 KO Ulcinjsko polje, u zahvatu ID DSL-a „Rt Đerane - Port Milena”, Opština Ulcinj, U vezi sa navedenim, pozivamo vas da izvršite uvid u predmetni elaborat, u prostorijama Sekretarijata za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta, I sprat, kancelarija broj 76, radnim danima od 11 do 14 časova, ili na web stranici Opštine Ulcinj.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, je do 05.04.2022 god.(utorak), na adresu: Opština Ulcinj, Blv. Gjergj Kastrioti Skenderbeu b.b.

Javna tribina o predmetnom elaboratu održaće se u Maloj sali SO Ulcinj, dana 29.03. 2022.godine (utorak), sa početkom u 11.30 časova.

Sekretarijat za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta, Opština Ulcinj

Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta DESIGN and BUILDING d.o.o., iz Podgorice, podnio zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat o procjeni uticaja za privremeni objekat namijenjen za eksploataciju prirodnih sirovina, skladištenje i proizvodnju – betonjerka na gradilištu, na dijelu katastarske parcele broj 1503/93 KO Podgorica I - Zona III, u Podgorici.

Zahtjev sa potrebnom dokumentacijom o planiranom projektu biće dostupan javnosti u trajanju od trideset (30) dana od dana objavljivanja ovog obavještenja, u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj – Sektor za održivi razvoj, ul. Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana u terminu od 12 do 15 časova i na internet stranici nadležnog organa na adresi http://www.sekretarijat-za-plurzs. podgorica.me/2022/03/05/zahtjev-nosioca-projekta-design-and-building-d-o-o-za-davanjesaglasnosti-na-elaborat-procjene-uticaja-na-zivotnu-sredinu/ Primjedbe i mišljenja u pisanoj formi, mogu se dostaviti na adresu ovog organa, kao i na e-mail maja.lakicevic@podgorica.me .

Javna tribina o predmetnom elaboratu održaće se 24. marta 2022. godine, u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj, sala za sastanke, I sprat, sa početkom u 10:00 časova.

Na osnovu Člana 135 stav 1 Zakona o privrednim društvima („Službeni list RCG“ br. 65/20 i 146/21), u ime i po Odluci Odbora direktora br. 01-22 od 02.03.2022. godine, obavještavaju se akcionari T.P „Vinopromet“ AD Herceg Novi da će se dana 08.04.2022. godine sa početkom u 11.00 časova u poslovnim prostorijama T.P „Vinopromet“ AD u Herceg Novom u ulici Save Kovačevića br.20, održati XVIII REDOVNA SJEDNICA SKUPŠTINE AKCIONARA T.P. „VINOPROMET“ AD HERCEG NOVI DNEVNI RED: 1.Usvajanje Izvještaja o poslovanju i Izvještaja menadžmenta za 2021. godinu; 2.Usvajanje Finansijskih iskaza za 2021. godinu i Izvještaja o reviziji Finansijskih iskaza za 2021. godinu; 3.Izbor revizora za 2022. godinu; Materijal za skupštinu i uputstvo o pravima i načinu ostvarivanja prava akcionara da učestvuju i glasaju na istoj je na raspolaganju akcionarima počevši od 15.03.2022. godine, svakog radnog dana od 11.00 do 12.00 časova u poslovnim prostorijama T.P. „Vinopromet“ AD u Herceg Novom u ulici Save Kovačevića br.20, ili upitom na email adresu: vinopromet@t-com.me. Prisustvo akcionara ili njihovih punomoćnika na Skupštini akcionara dokazuje se potpisivanjem liste prisutnih, na kojoj je iskazan broj akcija koji posjeduje svaki akcionar. Identifikacija akcionara vrši se na osnovu lične isprave, a identifikacija punomoćnika na osnovu ovjerenog punomoćja i lične isprave.

Pravo glasa imaju svi akcionari vlasnici običnih akcija, a odluke se donose većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara.

Sekretar T.P. „Vinopromet“ AD Herceg Novi

26

Oglasi i obavještenja

Mali oglasi NEKRETNiNE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 1 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 2 POTREBNI radnici na duži vremenski period. Restorani u Siti Kvartu, Centru i Budvi.

Pozicije: 1) kasa, 2) kuhinja 3) giros majstori Tel: BUDVA 067/658-098 CENTAR 067/060-051 CITY KVART 068/378-391 3

Zapošljavamo erotske maserice i eskort djevojke u Beču. Odlična zarada!

+38671399347,

bdiamon.ep@gmail.com, https://breitenleer-eroticstudio.com/arbeit/

OTČEPLJENJE Sve vrste kanalizacija el. sajlom.

Dolazim odmah – NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke, pregled cijevi kamerom.

BEGOVIĆ Tel: 069/747-204; 069/424-150; 067/473-367 5

ZaNaTsKE UslUgE STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo.

Tel.069/926-382, 020/629-558 4

Subota, 5. mart 2022.

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

27

Дана 4. марта 2022. у 99. години престало је да куца племенито срце нашег драгог Dana 3. marta 2022. godine iznenada je preminuo u 45. godini naš dragi

PETAR VUKAŠEVIĆ

ПЕТАР Машанов ВУКАШЕВИЋ

Саучешће примамо дана 5. марта у цркви Света госпођа на мјесном гробљу у Вирпазару у времену од 12 до 14 часова, када ће се обавити сахрана.

Dragi tata i đede, Bio si oslonac i sigurnost. Bolna je istina da te više nema, a premalo riječi da kažemo koliko ćeš nam nedostajati i koliko smo ponosni na tebe.

Počivaj u miru.

GORAN Danilov MURATOVIĆ

Tvoja ANA i RAJKA 252

Sahrana je obavljena 4. marta u 15 časova na mjesnom groblju Gornji Martinići.

Dragi naš tata, đede, Ožalošćeni: brat GAVRO, sestre SLOBODANKA - MIRA, ĐINA i BILJANA, snaha RAJKA, bratanići DANILO i DARKO, bratanična SARA, ujaci ĐORĐIJE, PETAR i JEFTO, sestrić STEFAN, sestrične JOVANA i JELICA, braća i sestre od ujaka i tetaka i ostala rodbina MURATOVIĆ i ĐURIČKOVIĆ

ОЖАЛОШЋЕНИ: сестра МИЛЕВА, синови РАШО, САВО и ГОРАН, ћерка РАДМИЛА, снахе, унучад, праунучад, братанић, братаничне, сестрићи и сестричне

PETAR VUKAŠEVIĆ 233

Ponosni smo na sve što si nam pružio. Pamtićemo te po dobrim djelima i riječima. Veliko poštovanje. Počivaj u miru.

191 Dragom sestriću

Posljednji pozdrav

SAVO sa porodicom 253

PETAR VUKAŠEVIĆ

Dragi naš tata, đede,

GORANU

Dobri đede, puno ćeš mi nedostajati.

Počivaj u miru.

RADOJKI PERUŠKO

Posljednji pozdrav,

od SRĐE MIRANOVIĆA sa porodicom

Od ujaka PERA i ujne SAVETE

Tvoja unuka KATARINA sa porodicom

257

Tri godine je od smrti naše voljene

PETAR VUKAŠEVIĆ Falićeš nam puno i s ponosom ćemo te pominjati.

Počivaj u miru, a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe.

192

226

Dana 4. marta 2022. godine umrla je naša draga

Sin GORAN sa porodicom 254 Dragi brate,

STOJA D. ŽARKOVIĆ rođena Knežević

SNEŽANE AĆIMIĆ PETAR VUKAŠEVIĆ Bila si supruga, majka, svekrva i baba kakva se samo poželjeti može.

Ti nijesi otišla, ti si se samo zauvijek sakrila u našim srcima.

Neka ti naše suze ne remete vječni mir. Hvala ti za sve.

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Plužinama 4. marta od 12.30 do 15 časova i 5. marta od 10 do 12 časova kada krećemo u selo Nedajno gdje će se obaviti sahrana u 13 časova.

Znali smo da će doći ovaj dan. Mnogo će mi nedostajati bratska toplina i ljubav, tvoja podrška i snaga koju si mi ulivao.

Počivaj u miru, dobri brate, i nek te anđeli čuvaju.

Tvoja sestra MILEVA

Ožalošćeni: sin NENAD, unuci DUŠAN i MARKO, sestrična NADA, sestrić LJUBO, snahe BOSILJKA i ANKICA, sestre i braća od stičeva i ostala rodbina

255

Tvoji: MILI, NIKOLA, NINO, MARIJA, LANA, LUKA i SAVA

Dragi naš,

221

251

PETAR VUKAŠEVIĆ Ponosni na tvoj dugi a dostojanstven i častan život.

Zauvijek ćemo te čuvati od zaborava.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

RAŠO i DUBRAVKA 256

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Posljednji pozdrav dugogodišnjem članu

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

VOJU VUKOTIĆU LOVAČKO DRUŠTVO „CETINJE“

e-mail: oglasno@t-com.me 258

28

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav dragoj

Subota, 5. mart 2022.

Posljednji pozdrav

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da je u 83. godini preminula naša

GRANI GRBOVIĆ GRANA GRBOVIĆ

GRANI GRBOVIĆ

S poštovanjem, Sahrana je obavljena u krugu porodice, u rodnom mjestu Pošćenski kraj, dana 5. marta 2022.

Porodica GRUJIČIĆ S poštovanjem,

Ožalošćeni: 250 SAVA, ŽELJKO i JOVANA GRBOVIĆ

Brat BATRIĆ, bratanići SAVA i DUŠKO, bratanične SLAVA, SLAVICA i SNEŽANA i ostala rodbina GRBOVIĆ

Sa osjećanjem bola i tuge obavještavamo rodbinu i prijatelje da je dana 4. marta 2022. u 87. godini života, preminula naša draga i voljena

245

243

Posljednji pozdrav tetki

Posljednji pozdrav

RADOJKA Perova PERUŠKO rođena Lambeta

Sahrana drage nam pokojnice obaviće se u subotu, 5. marta u 14 časova na groblju kod crkve Sv. Ane na Savini.

Kuća žalosti: Ul. Braće Grbića br. 14/15, Herceg Novi.

Ožalošćeni: kćerke VESNA, STANKA i SLAVICA, sestra SLAVKA ČAVIĆ, bratanične, sestrić, sestrične, đeveri LUKO i NIKOLA, đeveričići ĐURICA i MARINKO, zaove KATICA i STANE sa porodicama, unučad MARIJA, ALEKSA, BOJANA, MIHAILO, DRAŽEN, NIKOLA, BOJAN, ANDRIJANA i ZORKA, zetovi MOMIR DRAGIĆEVIĆ, PETAR BABIĆ i SRĐAN MIRANOVIĆ i ostala mnogobrojna rodbina

GRANI GRBOVIĆ

GRANI GRBOVIĆ

SLAVICA GRBOVIĆ

SLAVKO i SLAVA BURIĆ sa familijom

224 Opraštamo se od drage majke, bake i tašte

RADOJKE PERUŠKO Nema toga što nas može pripremiti za oproštaj od roditelja i njihove jedinstvene ljubavi i pažnje.

Majko, učinila si sve da i ovaj poslednji pozdrav bude dostojanstven.

Dok trajemo bićeš sa nama.

Tvoja kćerka VESNA, unuka MARIJA, unuk NIKOLA i zet MOMIR DRAGIĆEVIĆ

229

246

244

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

Dana 3. marta 2022. umro je u 87. godini života

29

POMENI

Dana 4. marta 2022. u 87. godini života preminula je naša voljena

Navršava se četrdeset dana od smrti

ZORKA Mihailova MILATOVIĆ

VOJISLAV - VOJO Markov VUKOTIĆ

Sahrana je obavljena dana 4. marta na Čevu u krugu porodice.

ARSENIJE Filipov MARAŠ

rođena Radulović

Saučešće će se primati dana 4. marta od 13 do 15 časova i dana 5. marta od 11 do 13 časova u gradskoj kapeli u Nikšiću kada se kreće za selo Dabovići gdje će se obaviti sahrana u 14 časova.

Dana 6. marta 2022. porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Ožalošćena porodica MARAŠ Ožalošćeni: sin ŽELJKO, unuke SARA i MARTINA, snaha TANJA, sinovci ACO i RANKO sa porodicama, sestra od strica LJUBICA KALUĐEROVIĆ, sinovci, sinovične, sestrići, sestrične i ostala rodbina

Ožalošćeni: sin MIŠKO sa porodicom, ćerka BILJANA sa porodicom i porodica pokojnog sina ŽELJKA

212 Prošla je tužna godina od prerane smrti našeg kuma

215

206 Dragi oče,

RATKA

Дана 3. марта 2022. преминуо je у 84. години наш драги

Vrijeme prolazi a sjećanje na tebe ostaje vječno.

Počivaj u miru, naš dragi kume.

VOJO Bio si mi jaka leđa, a mojoj đeci pouzdan oslonac.

Hvala ti na svemu.

Zajedno sa majkom, počivajte u vječnom miru.

KOLE KALUĐEROVIĆ sa porodicom

Sin ŽELJKO

207

248

БОЖО Јованов ИВАНОВИЋ

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Navršava se godina dana od smrti našega kuma

Сахрана je обављена у кругу породице 4. марта u 12 часова на сеоском гробљу у Ћеклићима - Војковићи.

CIKI Brate, nađi svoj mir i spokoj.

S ponosom i ljubavlju čuvaćemo te u našim srcima.

RATKA Veljkovoga MITROVIĆA

VOJU VUKOTIĆU

Ожалошћени: син РАТКО, кћи ВЕСНА, снаха СТАНКА, сестре АНЂЕ и ДРАГЕ, синовци, синовична, сестрићи, сестричне, унучад, праунучад и остала родбина

ĐURO KAPIČIĆ sa porodicom

GORINKA sa porodicom 218

193

249 195

Dana 4. marta 2022. u 77. godini, poslije duge i teške bolesti prestalo je da kuca srce naše

Sjećanje na tebe ne blijedi, tvoj lik i osmijeh su svuda.

Nikada te nećemo zaboraviti, počivaj u miru, kume dragi.

Porodica pokojnoga PERA VUJOVIĆA

Deset godina je od smrti naše

Draga naša

IRENE MRVALJEVIĆ

DRAGICE Živjećeš zauvijek u našim srcima.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Opraštamo se od

KOSA – KOKA Milutinova JOVANOVIĆ rođena Radojević

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Kolašinu 5. marta od 11 do 14 časova kada će se obaviti sahrana na gradskom groblju.

rođene Jovanović Uspomena na tebe će živjeti vječno.

Tvoji: majka ANA, brat BRANKO, snaha MILICA, bratanići LUKA i NIKOLA 199

242

Mila moja majko

DRAGINJA, ZORAN i MARINA

Posljednji pozdrav dragom komšiji

IRENA

ŠUĆA HAROVIĆA Našeg dragog i blagorodnog komšije i prijatelja.

Ožalošćeni: sin IVAN, kćerke KSENIJA, BRANKA i DANKA, braća RADISAV i NENAD, sestre STOJKA, BORKA i OLIVERA, unučad, praunučad, snahe, zetovi i ostala mnogobrojna rodbina JOVANOVIĆ i RADOJEVIĆ

ŠUĆU HAROVIĆU

Znam da me čuvaš i paziš iako si na nebu među zvijezdama.

Tvoja ANDREA

DARA, VANJA, ČEDO i LUKA 247

198

NEVENA MIJUŠKOVIĆ

222

223

e-mail: oglasno@pobjeda.me

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

TUŽNO SJEĆANJE 5. 3. 2020 – 5. 3. 2022.

Četrdeset je dana od kada nas je napustio naš voljeni suprug, otac, dida, gospodin

MIODRAG FILIPOVIĆ

RADISLAV Milanov STEVOVIĆ

Uvijek si u našim mislima, pričama, sjećanju. Tvoje veliko srce i duša imali su mjesta za sve nas. Nedostaješ sve više, voljeni naš Ćile.

Dipl. ing. mašinstva 26. 1. 2022 – 6. 3. 2022.

Vole te i žale, dok postoje tvoji: GAJOVIĆI RADISLAV, VERICA, IVANA, ANA, MARKO i tetka NAJA

Tamo gdje si ti ne dopiru riječi, ali dopiru misli, dopire ljubav koju smrt ne može ugasti. Uvijek ćeš ostati naše sve, naša sreća i naše tuge...

241

Ponosni na tebe i život sa tobom, tvoji: ANA, MILAN, ANJA i MARKO

Našem

Parastos će se održati u nedjelju 6. marta 2022. u CPC na Cetinju u 10 ura, a pomen isti dan u isto vrijeme na gradskom groblju Savina Herceg Novi.

POČIVAO U MIRU! DRAGUTINU ĐUROVIĆU Prošla je godina, ali sjećanje na tvoj plemeniti lik i častan život će trajati dok i mi budemo trajali. Otišao si dostojanstveno, kako si i koračao kroz život. Hvala ti za svu pažnju koju si nam pružio.

Neka tvoja duša počiva u vječnom miru.

235

Навршава се година од када није са нама наш драги

Navršile su se dvije godine od smrti našeg oca

i

navršava se četrdeset dana od smrti naše majke

Tvoji: sinovi ŽIVKO, TOMAŠ, unuke ANĐELA i TIJANA, snaha IVANA

210 Navršava se godina dana od smrti brata, šure i ujaka

МИЛЕНКО МИЛУНОВИЋ Породица ће 6. марта посјетити његову вјечну кућу. Увијек ћеш бити са нама у нашим срцима, успоменама и причама.

BRANKA VUČELIĆA

SOFIJE VUČELIĆ

I ništa se u stvari nije promijenilo u našim mislima, u našim srcima, u nadanju da ćemo i mi umjeti da budemo kao Vi.

DRAGUTINA T. ĐUROVIĆA

Супруга МИЛАНКА, син ЖЕЉКО, кћерка ЉИЉАНА, снаха СНЕЖАНА, унучад ДАНИЛО, ЈЕЛЕНА, МИЛИЦА, ВУК и праунук МИЉАН

DRAGAN i DRAGANA

239

181

Vrijeme prolazi a bol u srcu ostaje, dragi moj brate Gile.

Ponosna što sam te imala kao brata a tužna na sjećanje našeg rastanka.

Ostaćeš sačuvan od zaborava.

Tvoji sestra ANKA i zet ČEDO ROGANOVIĆ sa porodicom

Навршила се година од када није са нама наш вољени ђед и прађед

216 Godina dana otkako nijesi sa nama,

МИЛЕНКО МИЛУНОВИЋ

BRANKO VUČELIĆ

SOFIJA VUČELIĆ UJAČE

Поносни смо и захвални што смо те имали у својим животима. Унучад: ДАНИЛО, ЈЕЛЕНА, МИЛИЦА, ВУК и праунук МИЉАН

Dragi naši, po dobroti i plemenitosti ćemo Vas pamtiti.

182

Smrt ostavlja bol koju niko ne može izliječiti, a ljubav ostavlja sjećanje koje niko ne može uzeti.

213

Sestrić CALE sa porodicom

DUŠICA, MILUTIN, KSENIJA i JOVAN

e-mail: oglasno@t-com.me

240

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

Danas, 5. marta, je dvije godine otkad nas iznenada napušti naš voljeni

Dana 6. marta 2022. navršava se deset godina od smrti naše drage majke i bake

Godina je od smrti naše

31

Tri godine od smrti našeg

MIŠKO – DŽO FILIPOVIĆ

MARTE

BRANKE Božidarove MILIĆ

PETRA – PERA

rođene Lazarević

Tuga se ne mjeri riječima niti vremenom već prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Naša tuga je velika, a bol doživotna. Nedostaješ ... Boliš...

Tvoji: otac SLOBO, majka KOKA, sestra MILENA – ĆENA i sestrići PAVLE i VASILIJE

i

ŠAROVIĆA

Tvoj častan život i plemenita duša stalno su u našim mislima i lijepim sjećanjima.

Sa ljubavlju i poštovanjem vječno ćemo te čuvati od zaborava.

Dragi naši, vrijeme koje je prošlo ne može izbrisati naše sjećanje na vaše dobro i plemenito srce i častan život.

Pamtićemo vas po dobroti i nježnosti koju ste nam nesebično darivali.

U subotu, u 9 časova porodica će posjetiti vašu vječnu kuću i pokloniti se vašim sjenima.

Tvoji sin DRAGAN i kćerka VESNA sa porodicama

Vaši: sin NOVICA - MIŠKO, ćerke SNEŽANA i SVETLANA, snaha RUMICA, unuci i unuke

185 Prošlo je 40 tužnih dana od tvoga odlaska

MILOJKA POPOVIĆ rođena Vemić

Draga seko, ne mogu prihvatiti da se nećemo više gledati.

Tvoja dobrota i blagi lik ostaće u pamćenju svih svojih i u domu i u rodu. Čuvaću te u srcu dok sam živa!

211

225

Prošlo je 40 dana od kada nije sa nama naš dragi

Godina dana od smrti moje drage sestre

Tvoja sestra LJILJA sa porodicom

RADONJA KNEŽEVIĆ

194

DARE Jovove KOSTIĆ

Četrdeset dana je od smrti naše drage majke, svekrve i babe

Rođ. JABUČANIN

Ponosni i tužni, čuvamo te u našim srcima, a utjehu tražimo u najljepšim uspomenama.

Hvala ti za svu podršku i pažnju koju si nam pružio. Neka tvoja duša nađe vječni smiraj a naša ljubav prema tebi biće jača od zaborava.

JOVANKE Momirove STANIŠIĆ rođene Vulić

Tvoji: STANA, GORAN, SAŠA, JOVANKA, MARICA, VUK, NINA i VLADIMIR

Svojom plemenitom dušom i časnim životom zaslužila si naše vječno sjećanje i poštovanje.

U nedelju, 6. marta 2022. u 10 časova, uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

Neću nikad zaboravit tvoju sestrinsku ljubav i pažnju.

Ožalošćena PORODICA 202

189

Tvoj brat MILO JOVANOV

PERSIDA POPOVIĆ rođ. Škerović

U subotu, 5. marta je četrdeset dana od kada si nas napustila, moja voljena majko. Posjetićemo tvoju vječnu kuću na Gvozden brijegu u 10 sati.

Tvoja ćerka LJILJANA sa porodicom 234

MIGO PEROVIĆ Tvoja plemenita duša i veliko srce zaslužuje vječno poštovanje i sjećanje. Imati te za ujaka bila je prevelika čast.

Počivaj u miru i vječnom beskraju.

230

VLASTA MRVALJEVIĆ sa porodicom

232

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

Navršava se sedam godina od smrti naše drage

Danas je 40 dana od smrti naše

Četrdeset dana je otkako nas je napustila naša voljena unuka

LJUBE Radovanove PEROVIĆ Neka tvoja plemenita duša počiva u miru a nama za utjehu ostaje da sa ponosom čuvamo uspomenu na tebe i Tvoj častan život.

Zahvaljujemo se rodbini, kumovima i prijateljima na riječima utjehe i telegramima.

Uža porodica će posjetiti u subotu njenu vječnu kuću.

ANĐELA PEROVIĆ

VIDOSAVE Miloševe ŽUGIĆ

Ožalošćena porodica PEROVIĆ 184 Danas je 40 dana od smrti naše plemenite zaove i tetke

Kroz najljepše uspomene čuvamo te od zaborava.

U našim srcima i mislima ostaje vječno sjećanje na tvoj lik.

LJUBE PEROVIĆ

Miljenice naša, Zauvijek ćemo pamtiti tvoj vedri osmijeh i dobru dušu.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo te s ponosom pominjati.

Tvoja baka VINKA i djed NIKOLA

Sin VOJIN sa porodicom

rođ. Živaljević Sa ponosom ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Snaha JELA, bratanične ŽANA TERZIĆ sa porodicom i NENA 183 Draga

196

208

Dragoj majci

Navršava se četrdeset tužnih dana od kada sa nama nije naša voljena

KOSARA Hvala ti za naše iskreno prijateljstvo.

LJEPOSAVA ĆOROVIĆ

VIDOSAVI Miloševoj ŽUGIĆ

ANĐELA PEROVIĆ

Vrijeme prolazi, a bol i sjećanja ostaju.

S ljubavlju i poštovanjem sve ove godine čuvamo uspomenu na tebe.

Mezimice naša, Dani prolaze, ali ne blijedi sjećanje na tvoj osmijeh, plemenitost i dobrotu, niti mogu umanjiti bol za tobom.

Neka te rajski anđeli čuvaju.

U tišini vječnog mira pratiće te naša ljubav jača od zaborava, a uspomena na tebe živjeće dok je nas.

Ćerka CECA sa porodicom

Tvoj ujak SRĐAN, ujna RADA, braća TODOR i LAZAR

200 Četrdeset je dana od smrti naše voljene majke i bake

KOSE VUJIČIĆ Sa ponosom ćemo te pominjati i čuvati od zaborava.

Tvoji: OLJA, MARTIN, FILIP, DANIJELA i BALŠA ĆOROVIĆ 201 Dvije godine od kada nije sa nama

197

203

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naša draga majka, baba i tašta

Pola godine je od smrti naše drage majke

JAGOŠ – MILE AŠANIN

SLAVKA Labudova JOKANOVIĆ

BELKE Ljubove BORIČIĆ

Ponosni na svaku uspomenu i sjećanje na tebe.

Mnogo nedostaje tvoja pažnja, dobrota i plemenitost.

Tvoji: supruga TANJA, ćerke MILICA i JELENA sa porodicama

Sa ponosom ćemo se sjećati tvoje plemenite duše, dobrote i pažnje koju si nam nesebično darivala.

Tvoja NENA, SLAVKA i NADA sa porodicama

214 Tvoji: SLAVICA, ALEKSA i SAVO OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

217

209

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

33

Dana 10. marta 2022. navršava se četrdeset teških i bolnih dana od kada nas je prerano napustila naša voljena

ANĐELA Nenadova PEROVIĆ

Iskreno zahvaljujemo svim rođacima, kumovima, prijateljima, razrednom starješini, odjeljenju 4-K i kolektivu Gimnazije „Slobodan Škerović“, učiteljici, razrednoj starješini i odjeljenju IX-5 generacija 2017/18. OŠ „Maksim Gorki“, nastavnicima, drugaricama, drugovima, komšijama koji sa nama podijeliše tugu i uputiše nam riječi utjehe i podrške lično, putem velikog broja telegrama i telefonskih poziva.

Danas u 10 časova porodica će posjetiti njenu vječnu kuću na mjesnom groblju Donja Gorica.

Ožalošćena PORODICA

188

Četrdeset je preteških dana sestro naša voljena

Četrdeset je teških i bolnih dana bez tebe, mila

ANĐELA

ANĐELA

„...Anđele moj, da si suza u očima mojim, ja plakao ne bih, da te ne izgubim.

Da si zora koja jutrom rudi, proveo bih noć budan čekajući.

Da si rosa na jutarnjoj travi, poljima bih spavao i čekao dolazak tvoj.

Da si vjetar sa sjevera hladni, rado bih te ja privio u zagrljaj svoj.

Ali ti si rana tu na srcu mom, nedostižna svjetlost, koja obasja mi snove.

U svjetlosti tvojoj, umivao bih lice samo kad bih mogao, moja ljepotice...“

Tvoja braća: FILIP i STEFAN

187

Boli svako sjećanje na tebe, na tvoje plemenito srce, neiskvarenu i čistu dušu.

Boli tvoja prerano ugašena mladost.

Boli što nećemo vidjeti tvoj osmijeh i osjetiti tvoj zagrljaj.

Boli to što si se svemu radovala i čemu si se nadala.

Boli praznina koja nikad neće nestati.

Anđele naš, dobri i mili, neka ti se otvore vrata raja da uljepšaš rajski vrt.

Počivaj u miru, najmilija naša.

Tvoji neutješni: otac NENAD, majka ALEKSANDRA, braća FILIP i STEFAN

186

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 5. mart 2022.

Godina dana je od kada nije sa nama

Našem Voljenom

Brale,

RATKO MITROVIĆ

RATKO

Dragi Ratko, Ostaješ uvijek voljen i nikad zaboravljen. Žale te JULKA, ACO, GORAN, TINA i PETAR 237

Bole riječi koje nijesmo rekli, bole suze, bole uspomene!

Sjećanja žive na nas, naše djetinjstvo, naše radosti...

Dani prolaze, mjeseci, evo i godina od kada si otišao među anđele!

Još ne vjerujem.

Nadam se da ću te sresti, zagrliti i čuti ponovo ono „sestrice“!

Suze idu, patnja je sve jača...

Počivaj u miru!

Tvoja sestra MARINA, zet ŠPIRO, sestrići PETAR, DANILO i VUKOTA 228 Dragi naš čika,

RATKU MITROVIĆU Godina prođe, a tuga i bol sve je veća kad znamo da te više nema.

RATKO Tetka MARTA Kada bi Zemlja mogla vratiti krug oko Sunca, kada bi se moglo zaustaviti vreme i kada bi se samo mogao vratiti tvoj mladi život koji si toliko žurio da živiš!

A živeo si najbolje što znaš, voleo ljude, avanture, živeo za svaki novi dan, stizao svuda, mogao sve i mnogo znao, ali nisi mogao da znaš da će Te baš taj najbolji trenutak života zaustaviti!

Gde god da si, znaj da smo ponosni na Tebe i Tvoja plemenita dela koja su ostala da svedoče o veličini i lepoti Tvoje čiste duše!

238 Prođe tužna godina od tvoje smrti,

RATKU Veljkovom MITROVIĆU

Nikad tužnija godina, nikad tužniji mart, mart sa kojim su počinjali razlozi za naša slavlja.

Ratko, željeli smo da sa Tobom dijelimo životne radosti – ne dade nam se!

Toliko toga bismo rekli, a ni za godinu nijesmo pronašli prave riječi za ovu tugu!

Ono što želimo nemoguće je, što bi rekli neizrecivo je, najnježniji anđeo koji je koračao zemljom vinuo se u nebo, Ratko leti u svoju slobodu raširenih krila!

Ne opraštamo se, ne želimo, pratimo te na put ka zvijezdama, da budeš ona najsjajnija da nas obasjaš kad posustanemo.

Uvijek će nam nedostajati tvoji savjeti, odgovori na sva pitanja, gotovo nepogrešivo imao si odgovor na svaki izazov koji život nosi, rješenja za probleme, dobronamjerna kritika, Tvoje fizičko prisustvo.

Ostavio si nam u nasljedstvo, ono što se ne može novcem kupiti, da sa ponosom izgovaramo Tvoje ime i dičimo se tobom, jer si bio naša sreća, nada, podrška i oslonac.

Najnježniji zagrljaj, milujući pogled, beskonačnu ljubav i sreću što smo te imali – zauvijek ćemo nositi ma gdje god bili.

Trajat će tuga za tobom, Ratko, ali Tvoje mjesto u nama ostat će zauvijek Tvoje!

Beskrajno tužni, TVOJI NAJMILIJI

Tvoji: RAJKO, VUK, OGNJEN i DACA

RATKO Teško se pomiriti sa istinom da te više nema.

Počivaj u miru, naš dobri Rale, i neka te anđeli čuvaju.

220

219

Prošla je godina od kada nas je napustio

Prođe tužna godina otkako nisi sa nama,

Tetka NADA PEJANOVIĆ 205

RATKO Veljkov MITROVIĆ

TIHOMIR 1998.

MILKA 2017.

MLADEN 2019.

Ne postoji vrijeme koje može izbrisati tugu za Vama.

Tetka OLGA ADŽIĆ sa porodicom Vaš sin i brat ŽELJKO BOŽOVIĆ sa familijom 231

236 U nedjelju, 6. marta 2022, navršava se četrdeset dana od smrti našeg dragog

Tužna godina od kada nas je napuštio voljeni sestrić, zaovičić, brat, đever, stric

RATKO MITROVIĆ

BOŽIDAR – BOŽO PAVIĆEVIĆ Ožalošćena porodica će toga dana u 10 časova sa rodbinom, kumovima i prijateljima posjetiti Božovu vječnu kuću.

Dragi Ratko, za jedan život prekratko, za jednu mladost prebrzo, a za nas koji te volimo preteško.

Teško je bratu, sestri, tetki, tetku.

Bratska ljubav je jaka, a sestrinska posebna. Ne možemo te vratiti samo te možemo zauvijek voljeti i čuvati u srcima onakvog kakav si bio, častan, dobar, plemenit, veseo i drag.

Raški, kako sam te zvala teško mi je.

Tvoje rođenje i rano djetinjstvo obilježilo je moju mladost, a tvoj dalji život, bio je moj život satkan mislima i brigom gdje si, što radiš i kako si.

Stasao si u momka za ponos svih nas – tvojih.

Teško je i preteško!

Dok prilazim tvojoj vječnoj kući s nevjericom gledam tvoju sliku i jedne blage oči koje gledaju u susret.

Plačem, drhtim, tresem se i dalje ne vjerujem.

Bio si moja prva radost, tetkina radost a sada velika tetkina tuga i žalost.

Zauvijek ćeš ostati voljen u našim srcima.

Voljeni Rale, dani prolaze a tebe nema.

Sve su riječi suvišne da iskažu prazninu u duši i bol u srcu.

Tuga za tobom je vječna.

Počivaj u miru.

Ožalošćena porodica PAVIĆEVIĆ 190

RATKO

Dragi naš Ratko, otišao si prerano i ostavio preveliku tugu svima nama.

Ostaje nam da te se s ljubavlju i ponosom sjećamo i zauvijek čuvamo u srcu.

Tetka NENA sa porodicom

Ujak MILAN i ujna JELICA sa porodicom 204

e-mail: oglasno@t-com.me

227

Subota, 5. mart 2022.

Marketing

35

36

Marketing

Subota, 5. mart 2022.

5. март 2022. | година II | број 105

ТУ СМО…

news.sky.com

ЦРНА ГОРА НЕМА ДРУГЕ МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ISSN 2704-5226

Н

езахвално је писати на споровозне теме у брзојавним временима. Култ је тако профилиран а рат је бржи и од брзојава… Док се достави пошиљаоцу већ се нешто ново догоди... Али догодило се и нешто старо, а нама је то дато и од бога и од народа. Неки аналитичар одавле, Путинове солдатеске на Украјину, није се могао уздржати од оцјене да ,,Путин није националиста“, али осврт на такав став је измакао свим осталим анализама! На исти начин, одавле, је третиран и С. Милошевић као (не)националиста, али је све екстремисте тога соја дигао на ноге и упутио их на сусједе да их потуче до ногу за спас свеколиког српства. Ако је Путин имао таквог узора у Милошевићу из 1991. овај је имао још бољег у Хитлеру из 1939. који је јурнуо на чешке Судете да спашава Њемце а ,,узгред“ да побије што више Чеха и порази свеколику Чехо-Словачку. Хитлер је малчице био поштенији од насљедника! Свој нацизам је дефинисао ка политички програм и поредак 1920-их кад и Руси, стаљинизам, пакујући га у СССР 1922. Обје државе су свој поредак третирале као напредак, који ће унаприједити њих, под условом да уназаде остатак човјечанства. Стаљина је баш било брига који је то режим у сусједству па је с нацистима тј. Хитлером, потписао међудржавни споразум (Рибентроп-Молотов 1939) о (не)нападању, а у ствари (тајно) о подјели утицајних сфера на сусједне земље Бјелорусију, Украјину и Пољску. Онда је једнако као Хитлер, неки мјесец послије њега, ударио на првог сусједа Пољску, да би овјерио ,,тајну“ из споразума Рибентроп-Молотов. Краљевини Југославији је тада Хитлер био узор над узорима (сад га Срби својатају, Аријевци су Срби) па је Београд подржао, односно проширио троструку сагласност с наци-фашизмом, потписујући Тројни пакт Рим-Берлин-Токио. Федеративној Републици Југославији, након II свјетског рата, Стаљин је био брат а стаљинизам узор мимо браћу до 1948. Када је Броз видио страшну уру пред очима услиједио је отказ Имформбироу, који је из Варшаве намјерио да контролише цио Исток и пола Европе... Југославију Њет, рекао је друг Тито и одржао ријеч. Црногорски титоисти су тада пјевали ,,Ој, Стаљине, кучко стара, даћемо ти по ребара!“ Тада је љубитеље Стаљина (чијој љуба-

РАТ У УКРАЈИНИ ЈЕ ЛАКМУС ПРОСРПСКО-РУСКИХ СТРАНАКА У ЦГ. ТАЈ ТЕСТ ПОКАЗУЈЕ КОНТЕКСТ ЊИХОВОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ОПРЕДЈЕЉЕЊА. ПЛАЋЕНИЦИ! ТЕК ЋЕ МОРАТИ ДА ОДРАЂУЈУ НАКНАДУ КОЈОМ СУ ГОДИНАМА СТИМУЛИСАНИ ДА ЦГ ОДВОЈЕ ОД ЕВРОПЕ А ПРИПОЈЕ ВАНЕВРОПСКОМ ИДЕОЛОШКОМ КОНЦЕПТУ, ПА И КОНТИНЕНТУ. РАЂЕ И У АЗИЈУ НЕГО НА КОНТИНЕНТ У КОЈИ СПАДАЈУ И НА КОЈЕМ СУ РОЂЕНИ ви их је и сам Тито подучавао) спремио на зли пут и Голи оток дако се дозову... али није ишло... ишла је љубав за Стаљина до пакла и натраг... И до дана дањега није уса’нула. Нијесу били задрти само неинформисани црногорски ћутуци већ и они који не трпе информацију спроћу властите настраности. Тада је проћетало у чојској Црној Гори шпијање. Ко се гођ неком појединцу некад замјерио, има је permeso да га поткаже... како чита ,,Правду“ иако није ни знао руски. Уништавали су се из љубави и из мржње једнако. Тако нешто, или слик томе, Путин је донекле инсталирао у Црној Гори данас, купујући и црногорску љубав и црногорску земљу ‘90-их! Таква нам је била политика... па би се могло десити да Путин има ђе доћ и нашта стат’ кад би руска инвазија прекипјела из Украјине. И једна напомена! Украјина је далеко од Црне Горе колико је у еx Југославији (без граница) била удаљена Сежана (Словенија) од Ђевђелије (Македонија) а то се прелазило на обдан. Уосталом, данас савремени рат се не би водио пјешке,

па могу стић за уру! А може бит рата и да се агресор не мрдне с прага. Не били продавати своју скупоцјену земљу, својих предака, крвљу стијецану!... А крв је људска ‘рана наопака... и мора избити на нос! Какве заблуде једне политике луде. Живот је постао блиц криг и све је у том духу. Назори фашизма су у животу. Ово је нова ЕРА старе политике. Муњевити рат је још муњевитији. Путин имитира ,,напредног“ Хитлера на Совјете 1941. преко исте територије (Украјине) на коју се имитатор Путин устремио данас да смакне Украјину с мапе. Колико год Запад сада шаље подршку и помоћ, по прилици уздржао се од прве помоћи, да Украјинцима макар напомене шта им се спрема, јер и једна и друга велика сила се обавјештајно покривају до даске. Тако је препуштена и Црна Гора случају, а она је тек покривена и покварена од главе до пете, али проруска пета колона је хара већ деценију, а Запад је запао у заблуду демократије. Стога квислинзи по Црној Гори ових дана пјевају Русији и блокирају тијесне црногорске путеве.

Црној Гори се нуди ,,Отворени Балкан“ као неко предсобље Европе, иако тамо знају да ово није отворени већ отровани дио Европе. Кад политика не излази из економије него економија из политике, то бива тако до катасрофа, а ми смо у том предсобљу. Производња ријечи умјесто производа за живот. Балкан је давно отворен за кријумчарење, сумњиву трговину, сиву економију и мафијашки промет. То нам је урођени бренд и без увоза из Европе која нам га је призвала након ере ,,Хладног рата“. Продали су нам стокове ратне технологије којој је истијецао рок употребе а овђе су је употребљавали до истребљења и геноцида. И власт нам је у неким варијантама из тог концепта отровног Балкана. Тај концепт је и рецепт иза кога треба да стане нова мањинска влада Црне Горе. А овђе смо и с већинском имали мањак знања, како даље у свјетски поредак без капитала и елементарног знања. Капитализам је у посљедњој, империјалној фази капитала без граница, а ми смо ограничени свим, осим порозним граница-

ма преко којих можеш увозити на велико и властитог непријатеља. А капитализам има и капиталну болест… капитал је важнији од живота! Рат у у Украјини је лакмус просрпско-руских странака у ЦГ. Тај тест показује контекст њиховог геополитичког опредјељења. Плаћеници! Тек ће морати да одрађују накнаду којом су годинама стимулисани да ЦГ одвоје од Европе а припоје ваневропском идеолошком концепту, па и континенту. Рађе и у Азију него на континент у који спадају и на којем су рођени. Путин се запутио без повратка у признање самопроглашених република уз руску територију и убијање остатка Украјине. То је до 24. фебруара била пат позиција, а већ у зору наредног дана, то је ‘мат’ за Србију. Све би било песма над песмама да се Косово отцепило од Албаније али није, но од Србије па би по логици Вучићеве подршке Путину, логично било да Албанија има ријеч. Лугањск и Доњецк се нијесу издвојили из Русије него су се Руси удвојили у њих увозом својих држављана. Ту сад долази и ЦГ на поређење са увозом непријатеља своје државе. Треба издржати... Али како? То још не зна нико! ,,Треба некуд побјећ с лицем испред ове страшне јаве...“ пјевао је В. Николић кукајући над реалношћу. М.Р.Ш. 

2

5. март 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

С

игурно да није нимало пријатно бити Албанац, или припадник другог мањинског народа у Црној Гори, још претендовати на значајне политичке положаје у држави, а при том формално још увијек већинском народу у тој истој држави ићи до те мјере уз нос да то постаје дрипачки увредљиво.

ДВА ВЛАДИМИРА

Поводом агресије на Босну и Херцеговину деведесетих, Арне Јохан Ветлесен дао је довољно јасан одговор: „Пошто зло не посједује неутралност, не може се суочити са компромисима. Једини одговоран поступак – правно и политички, као и морално – у сусрету са злом јест да се боримо против њега, да га осудимо“. Због чега се онда, под претпоставком универзално хуманог емотивно менталног апарата неки људи опредјељују да буду активни покретачи и учесници у ширењу зла, други остају нијеми и равнодушни, а они из треће скупине му се активно супротстављају без обзира на цијену. Нешто симплификованији одговор могао би стати у причу о два Владимира – у причу о Владимиру Путину и Володимиру Зеленском. У причу о Владимиру, диктатору, тиранину и аутократи са ирационалним и незајажљивим освајачким апетитом и Володимиру који је, сасвим једноставно, као своју људску дужност, видио одбрану своје земље и одговорност према заштити, до посљедњег даха, свих људи у њој. Након што је одбио да буде евакуисан из Украјине, Володимир Зеленски је, снимајући се док корача кијевским улицама и демантујући лажну вијест да је побјегао, послао поруку свијету, својим саборцима и грађанима Украјине: „Спремност Украјинаца да бране своју државу, наша међусобна солидарност и храброст – разбиле су сценарио окупације наше земље. Свијет је видио да су Украјинци јаки. Украјинци су храбри. Украјинци су на својој родној земљи и никада је се неће одрећи. Стога није изненађујуће што такви људи увијек имају пријатеље који су моћнији од непријатеља“. За то вријеме, други Владимир, диктатор Путин, послао је кратку, али довољно недвосмислену поруку: „Руски одговор биће брз и довешће до посљедица које свијет још није видио у својој историји. Спремни смо за сваки ра-

ДОК СА ЗЕБЊОМ ИШЧЕКУЈЕМО РАСПЛЕТ ПОСЉЕДЊЕГ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОГ ИСКЛИЗНУЋА, КОЈЕ ЈЕ ИЗАЗВАО ЕВРОПСКИ ТИРАНИН, У МИСЛИМА СМО СА АНОНИМНИМ СТАНОВНИКОМ КИЈЕВА КОЈИ ЈЕ ОВИХ ДАНА ДОБРЕ ЉУДЕ ДИЉЕМ СВИЈЕТА МОЛИО ЗА ПОМОЋ КОРАЧАЈУЋИ МЕЂУ РУШЕВИНАМА: „МОЛИТЕ ЗА НАС. ЈОШ УВИЈЕК САМ ЖИВ, МОЈ ГРАД ВИШЕ НИЈЕ...“ У СВИЈЕТУ КОЈИ СЕ МАЛАКСАЛО МУЧИ ДА УМАКНЕ КОНАЧНОЈ ЕНТРОПИЈИ, МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН ВЛАДИМИР pledgetimes.com

Ч

ак и да овога тренутка све престане, посљедња цивилизацијска мрља на тлу Европе, безумна и бесомучна агресија Русије над Украјином оставиће за собом онај јединствени колоплет смрти, патње, страха и рушевина, који је неизбрисиви траг у времену сваког рата. Отворена је, наиме, овога пута у Европи и опет сасвим близу нас, Пандорина кутија непочинстава и злочина. Ноћи у којима се догађају ратна дејства и страдања цивила, дјеце, жена и стараца, памтиће се цијелог живота, чак и онда када животи оних који се сјећају нијесу били непосредно угрожени. У ноћи у којој је овај текст настајао, вијест о томе да ће агресор у Кијеву можда употријебити термобаричне бомбе, најубојитије конвенционално оружје, које осим што изазива огромну температуру и притисак, производи и вакуум-ефекат у кругу око експлозије, стигла је некако напоредо са осебујним реакцијама на друштвеним мрежама... Неки су били емпатични и ужаснути, неки су, међутим, клицали Путину, руској браћи, српству, светињама и све то довели у везу са ратом за свету територију, зазивајући нови поход на Косово. Сензибилнији су имали потребу да са пријатељима подијеле утисак о вјечном враћању истог бесмисла и дијелили добру поезију. Тако ће пјесма Адама Загајевског из 1980. године за неке од нас заувијек значити и сјећање на кијевску агонију 2022: „Велесила, управљајући се бригом за своју безбједност, заузима сусједну земљу. Милион избјеглица, међу њима жене, дјеца и старци, лута номадски у близини границе своје отаџбине. Мушкарци наоружани прошловјековним пушкама иду у планине да се боре са агресором који тражи безбједност. (...) Мртви немају много да кажу, говоре своја имена, плачу или нас поздрављају кратким, као уздах, птичјим крицима“. Изван поезије, постоји читав низ теоријских појашњења, одговора на питање шта чинити када се зло манифестује у свој својој пуноћи?

Гранатирана зграда у Кијеву

звој ситуације. По том питању, донесене су све одлуке“. Ових су дана, згрожени бруталношћу руске агресије, у знак подршке Украјини на улицама многих свјетских метропола били масовни антиратни протести и ових је дана на улицама руских градова, ужаснуто што у њихово име неко и у 21. вијеку окупира и сије смрт, протестовало хиљаде и хиљаде грађана, а преко десет хиљада их је ухапшено. У низу малих/великих гестова побуне против безумља, извјесно је да ће остати запамћене управо двије поруке које долазе из Америке и Русије - Дејвида Линча, филмског режисера,

О УВРЕДЉИВОЈ РАВНОДУШНОСТИ

ДРИТАНОВ ХЕНДИКЕП

Далеко од тога да господину Дритану можемо приписати свјесну одбојност, не дај Боже, мржњу, или трајну шовинистичку природу у односу на своје етничке комшије Црногорце, што никако не значи да његово незнање или увредљива равнодушност према елементарним потребама људи око себе, још и другог етничког предзнака, не представља морално, политички и на сваки други начин чин не само за јавну осуду него и несумњиву политичку, па зашто не и кривичну одговорност. Није први пут да господин Дритан, показујући заиста увредљиво незнање изјави, као јуче у интервјуу Хрватској радио-телевизији, да се такозвани темељни уговор, који је Црква Србије више од године скривала од јавности и, наравно, од Црне

фебруар 2022.

ДОБРИЛО МАЛИЏАН

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Владимир Јоковић, Милан Кнежевић и Дритан Абазовић на сједници изгласавања неповјерења Дритану Абазовићу 3. фебруар 2022.

Горе и њених органа, може глатко потписати, саобразно већ сличним документима потписаним са Като-

личком црквом или Исламском заједницом у Црној Гори. Скандалозно и увредљиво!

и Елене Ковалскаје, директорке московског Мејерхолд државног позоришта и културног центра. Још увијек не знамо цијену отпора Елене Ковалскаје, познато нам је само да је објавила да враћа своју руководећу функцију у овој институцији јер је, како је написала, „немогуће радити за убицу и зарађивати плату од њега“. Дејвид Линч се, у видеу који је подијелио са свјетском јавношћу, обратио Владимиру Путину: „Ако бих нешто могао рећи предсједнику Путину, то би онда било – као људска бића одговорни смо за то како се понашамо према ближњима и постоји један закон природе

од којег нема бјежања, а он гласи - како сијеш, тако жањеш. Управо сада, господине Путин, ви сијете смрт и деструкцију. И све је на вама. Украјинци нијесу напали вашу државу. Ви сте отишли и напали њихову државу. И сва ова смрт и деструкција ће се вратити и посјетити вас. А на овој великој сцени, бесконачно је много времена, доста да пожањете оно што сте посијали“. Чини се, да се суочен са могућношћу новог масовног страдања и свјетске нуклеарне катаклизме, свијет солидарисао. И та је слика, за тренутак, била величанствена. У њој је ипак нешто не-

Зна ли несрећни Дритан бар толико да Црква Србије, као Црној Гори стране државе, ни у ком случају не може изигравати домицилну вјерску заједницу попут Католичке цркве или Исламске заједнице у Црној Гори? Зна ли да Црква Србије, не случајно и баш по том истом темељном уговору, нема ни у примисли намјеру да призна државу Црну Гору, односно буде у Црној Гори регистрована и природно уклопљена у црногорски правни систем? Зна ли да је иста црква Србије регистрована у Хрватској, јер за разлику од Црне Горе СПЦ Хрватску признаје за државу? По чему је, драги Дритане, Хрватска више држава него држава Црна Гора?

брише чак и из народног сјећања? Зна ли, коначно, Дритан да би потписивање тога фамозног темељног уговора значило темељну издају црногорске секуларне државе и, практично, цивилног друштва? Да ли је Дритан спреман да, поред осталог, призна властиту интелектуалну инсуфицијенцију, дакле непознавање основних начела правне државе и подразумијевајућег цивилног хуманистичког друштва.

Зна ли опет господин Дритан толико да Црна Гора није колонија Србије, да није спремна да призна цркву друге државе као институцију са овлашћењима изнад властитог Устава и закона, на чему посебно инсистира такозвани темељни? Зна ли да у Црној Гори постоји и данас дјелује обновљена Црногорска православна црква, као легитимна насљедница истоимене вјековне институције, коју такозвани темељни уговор настоји да из-

Оставимо по страни бројне фалсификате којима Црква Србије настоји да властито канонско и друго непостојање цркве и српске државе у такозваном темељном уговору развуче на осам вјекова, јер Дритану као неправославцу и неисторичару слична проблематика не мора бити блиска, али поновимо не једном да господина Дритана, уколико изнова буде олако метанисао како је темељни уговор са Црквом Србије исто што и потписани са Католичком црквом или Исламском заједницом у Црној Гори, можемо без и мало гриже савјести убројати у умоболне. То, да управо темељним, Црква Србије буквално отима Црној Гори најдрагоцјенији дио њеног културног насљеђа баш се

3

5. март 2022.

ЗАПИС О ЗБИЉИ

не мора сувише коснути са Дритановом интимом неправославца или, како би православни рекли, иновјерца. Потписник ових редова, свакако не сам и једини, послије Дританових бројних ескапада у вези са темељним, очекује да се као интелектуалац и пристојни грађанин Дритан коначно извини Црногорцима, уз нужна увјеравања да није имао намјеру да баш поводом темељног толико потцијени црногорску памет, да не кажемо темељно презре црногорски урођени инстинкт за одржање. Ипак је сувише тешко повјеровати да је господин Дритан, с обзиром на све што о њему до сада знамо, толико дрвена особа, или човјек са толиким мањком сензибилитета за судбину својих комшија Црногораца, да лако повјерује у ноторну лаж како је наводно темељни одавно детаљно усаглашен. Усаглашен с ким? Са Црном Гором, односно ма којим институционалним или другим тијелом које би и у најапстрактнијем смислу ријечи могло репрезентовати црногорски историјски, културни или вјерски идентитет – сигурно није. Ако се господин Дритан да лако завести најординарнијим лажима, ваља му бар толико савјетовати да се мане политике. 

ПРОМИШЉАЊЕ СТВАРНОГ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

З

биља тражи, изискује свесрдно поимање. Сада, можда више него икад. Натоварена је незбиљским и ваљало би је растеретити. Ипак, тко је спреман преузети ту одговорност? Тко се осим пјесника уопће и осјећа одговорним? Смисао за стварност стјече се изнова и с трпком муком свакодневно, сучељавањем бића тзв. битку. Можда су ове ријечи претешке, но засад немам боље. Преименовати значи радикално измијенити, а ми знамо што то значи, револуционирати. Опирем се помисли на велики замашњак повијести који несмиљено меље све што му је под носом. Је ли то оно фамозно клатно које се љуља тамо-амо, увјеравајући нас да свака два корака напријед значе барем толико натраг? Апстрактно постаје стварно, а стварност се прометнула у крваву и халуцинантну апстракцију. Треба ли то икоме посебно доказивати задњих тридесет година? И прије размеђе стољећа и миленија? Промишљање стварнога чини се да је сада прави посао филозофије. Наравно, под претпоставком да стварно и постоји, макар било, хегеловски речено, горко по своје чињенице. Сматрам да се традиција западног мишљења затворила у своје химере поново, као на смјени XIX и XX стољећа, које не може растворити без помоћи књижевне умјетности. Уосталом, зашто би мисаоност била привилегија филозофског и знанственог дискурса? Зар књижевност није била пракса филозофије у вријеме илуминације или знатно раније, у платонским дијалозима? Или је страва кибернетике освојила сваки простор упитности, сваки обзор хуманости? А што ако је кибернетички покус само реторичка замјена за психоанализу, класне конфронтације, рутинску љевицу и посвемашње десничарење? Супститут за тзв. нови роман или постмодерну? Дрско наметање саморазумљивости новога поретка који жели посве изједначити индивидуум и андроида, државу и цркву, Исток и Запад? Уосталом лијепо и ружно. Добро и зло, божанско и људско. Имамо искуство свијета без бога, но какав је то страшан свијет без човјека? Не пристајем на то да само умјетници поднесу рачун. Они нису сами стварали стварност и свијет. Ако су се и дрзнули у божански посао, нису то учинили траљаво као филозофи, доушници краљева-сунаца. И зар не живимо њихове изборе у фантомима националних демокрација којима управља нетко без лица? Творац мрака, докони коцкар неспреман на одговорност? Први међу плутократима, којима свијет није обитавалиште него вулгарни сајам таштине и моћи.

АПСТРАКТНО ПОСТАЈЕ СТВАРНО, А СТВАРНОСТ СЕ ПРОМЕТНУЛА У КРВАВУ И ХАЛУЦИНАНТНУ АПСТРАКЦИЈУ. ТРЕБА ЛИ ТО ИКОМЕ ПОСЕБНО ДОКАЗИВАТИ ЗАДЊИХ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА? И ПРИЈЕ РАЗМЕЂЕ СТОЉЕЋА И МИЛЕНИЈА?

како подижу прст, али тко то види од богохулника? Пјесници добро знају да је збиљско невидљиво, премда присутно. Оно је пети елемент, уз воду, ватру, зрак и земљу. Човјек је толико мијењао праелементе да више не наликују првотној чистоћи. Ватра је сад цинична метафора: далекометна и убојствена сасвим је супротна митској снази свјетла и топлине. Луч и бакља, разорене земље, постају касан сан оног хистеричног молера што је нахранио земљу неједнакима, зрак испунио њиховим духовима а повијест произвео у поприште језе. Тко ће сада упријети прстом и бацити камен ако је Искупитељ тако забораван? Не заваравајмо се, ни пјесници нису невини. Зар смо смјели пјевати ишта осим тужаљки у оваква горка невремена? Или, како смо могли пјевати гипке сонете у вријеме ратова? Љепота је најбоља заштита од лудости, то сваки умјетник добро зна. Лијепо стварноме даје смисао збиљскога, оправдава га и као ружно паче чини зачудним лабудом. Да, пјесник је онај црни лабуд који пјева кантилену својих пораза, плахост својих избора, срам свијета напосљетку. И док он, најтамнији међу сличнима, упозорава на таму баш зато што се у њој најбоље сналази он истовремено слути свјетлост баш тамо гдје је густиш непрозиран. Но он се више не залијеће у друштвене вјетрењаче. Поета зна што је мајсторија: нетко с руба периферије језика или

СИЛА НЕ МОЛИ И зашто тако зебемо у овој творници страха која је наша збиља? Сила бога не моли и обратно, не клече ни богови довијека пред силницима. Њихово стрпљење је попустило. Видим их

ситуације проматра призор обзирних конвенција. Сусједство, сличности, разлике, поимање, прихваћање, критичка симетрија умјерењаштва. Додуше, то и није оптика вјечности. Ипак, умјетник зна да су и то празни појмови, дотрајала реторика, неувјерљива у својој пристојности. И не будимо наивни, он се још заноси илузијама. Не зато што их је спознао, већ напротив, што добро зна да су илузије макар и изгубљене, већи дио стварности. Оне су протутежа бруталној твари. И сам илузионист, пјесник пристаје на кратку ролу у циркусу антиповијести. Јер добро зна да је његова мала улога магије увјерљива и могућа. Упризорује скорашње које је међу његовим прстима стваратеља. Испредајући причу, он чува ријетки кристал који сажима као циганска фуга, пређашње и будуће. И док их фантазира и пјева, и нехотице приповиједа бајку збиље која је непоправљива и злочеста. Хтјела би освојити простор аутентичнога, простор људске слободе. Можда јој ваља порадити на приступници.

ФАНТОМ СЛОБОДЕ Овај бих есеј радо написала као панегирик, у духу револуција XIX стољећа, с идеалима који још нису ни досегнути ни надмашени. Кад писање не би било писање властитом слободом. Литература је пуна таквих примјера. И фикцијских и фактичких и симболичких. Хтјела бих писати о слободи умјетника, у духу почетне идеје. Слобода је умјетнику наизглед ничим ограничена. Производи се из саме себе. Као неки перпетум мобиле. Не треба ићи за Леонардом и Ђиотом. XX стољеће је крцато револуционарима умјетности. Сваки је авангардист растварао засићене облике у форме које је испуњавао изнова, као да прије њих није ништа новога створено. Пол Кле или Хуан Миро својом су апстракцијом само проширили просторе које је фиксирао Ма-

љевич својим тамним квадратима. Али, зар највећи лудист, играч формом, није Шенберг који је укинуо тоналну глазбу и своје композиције опремио дисонантношћу? У књижевној умјетности уз Аполинера, можда је највећи авангардист Маринети својим каталозима стихова, гдје математичке формуле стоје уз бок војном појмовљу. Данас их читамо с неком анакроном ревношћу као дио повијеснога дуга што га је литература, између сликарства и филма, морала жртвовати на олтар слободе. Кад се ствари сагледају несмиљеном оптиком биографије, онда је умјетник најчешће роб своје слободе и слуга својих избора. Удаљен од свијета он му је најближи, јер увијек говори из срца ствари. Изолиран, чак и онда кад је признат или потребан вођама, он је у непрестаном кавезу своје фантазије. Која је то жешћа што му је литература реалнија, стварнија. Довољан је примјер несретног Гогоља који ће излудјети од својих чиновника и њихових шињела, запрашених уреда, бирократског језика и нафталина времена које је његово дјело надрасло већ с првим приповијеткама. А кад је већ о Русима ријеч, можда је најдирљивији призор остарјелог Лава Николајевича, који се непрестанце упућује у своје Астапово, да се једном и не врати више. Фантом слободе за већину је умјетника бијег од слободе, избјегавање њено. Финесама нонконформизма или привидним редом грађанске судбине. Гледано тако, сасвим је свеједно је ли умјетник бескућник или станује у салонима. Он сам је измјештен, отклоњен, бездоман и надасве Други, у самоме себи и у своме дјелу. Јер кад ствара, он забацује сопственост. Она је тада нешто што се подразумијева и с усхитом негира, јер је снага универзализације тако моћна, свјетски дух толико на дјелу да засјењује медиј умјетника кроз који се објављује, па чини сувишном муку биографије. Али, привид слободе, часовит као метеор, искупљује чудо дјела, које се већ једном одметнуто враћа у благословима озарења. Као сунце које још једном заблиста прије него ће утонути у штафелају мајстора.  ПРИВАТНА АРХИВА

достајало, и нешто ју је кварило. Биле су то опет оне мале а велике тамне мрље у којима идеолошке илузије поткопавају хуманост, у којима се у име старих и потврђено деструктивних дихотомија о „нама“ и „њима“ урушавају могућности за елементарну људскост и људским бићима ипак својствену емпатичност. Те тамне мрље опет су се догодиле (а то не може бити посљедица пуких историјских случајности) у малим државама идеолошки пројектованог симулакрума једног балканског аутократе које се зову „српски свет“. У Србији је одбијено увођење санкција Русији. У земљи „матици“ и свима онима које је у Црној Гори у међувремену инфицирала вучићевско-путиновска пропагандна машинерија, ново сијање смрти на тлу Европе заличило је на правично поравнање некаквог имагинарног историјског дуга, као нови праведничко-осветнички поход на свете територије и јединствени национално-конфесионални идентитет, јер „Руси су наша браћа“. Руси, баш као и сви грађани свијета то вјероватно и јесу, али сви Руси нијесу онај други Владимир из наше приче. И добра је вијест да свјесни грађани Црне Горе и Србије то, упркос свему, знају. Стереотипне представе користе диктаторима... Сваки пут када неко изговори беспоговорно, хомогено и уопштавајуће - Руси, Њемци, Срби, Хрвати, Енглези, Црногорци, Американци, Турци, етц... један од њих се радује... Диктатори имају исте алате и готово идентичне рукописе и не могу да опстану без стереотипа, манипулација идентитетским страстима и пропаганде. Све њихове жртве то сазнају или на вријеме или прекасно. Док са зебњом ишчекујемо расплет посљедњег цивилизацијског исклизнућа, које је изазвао европски тиранин, у мислима смо са анонимним становником Кијева који је ових дана добре људе диљем свијета молио за помоћ корачајући међу рушевинама: „Молите за нас. Још увијек сам жив, мој град више није...“ У свијету који се малаксало мучи да умакне коначној ентропији, може бити само један Владимир. Слава Украјини. 

ИЗ АРХИВЕ Лидија Вукчевић

4

5. март 2022.

МАРТИН ИЗ ПОСРАЊА У ЕПИЗОДИ: ОДЛАЗАК НА ОЛИМПИЈАДУ

ВЕЛЕСЛАЛОМ КРОЗ ЦРНУ ГОРУ нуо је пјешке да броји рупе по путу. „Није 50 већ 74 рупе“, рече Мартин са одушевљењем. Мора да је скренуо са памети. А није му ни чудо, размишљала је Вуруша наглас. Када су стигли до главног пута, Мартин се окренуо жени. „Видиш, жено, наш проблем је што неке ствари посматрамо као ману, а заправо од свега има неке користи. Ево, конкретно рупа. Ми овај дио свијета зовемо рупом Европе. И бунимо се на то. А сви из рупе долазимо, зар не. Па ако је тако, зар свака рупа није Божији дар. Заправо нико да укапира да је цијелу Црну Гору Бог дао као полигон за обуку скијаша - дисциплина велеслалом.“ И бројао је Мартин наредних дана: Беране – Рожаје 894 рупе, Мојковац – Колашин 761 рупа, Плав – Гусиње 226 рупа.

Замисли тог возача који при брзини од 80 км на час успије да заобиђе сваку рупу. Па за њега су оне заставице на скијашкој стази пичкин дим!!! И онда, замисли, обучиш црногорски олимпијски тим. Ништа спуст, скакаоница, брзо ходање, само велеслалом. И прочује се наша Црна Гора као најбољи терен на свијету за обуку скијаша - дисциплина велеслалом. И онда чујеш тамо неког Пирмина Цурбригена како на некој алпској стази горко коментарише: „Ништа нам не помаже против ових Црногораца“. А плус трошкови за обуку нула. Јер овдје се људи свакако нонстоп обучавају бесплатно. Само сједнеш за волан аута које је у просјеку старо 18 година и ако преживиш пут низ Морачу, ето те обученог за велеслалом. Него, Мартин је добро знао да у Црној Гори зато нема слуха. Мада се није бојао да ће му ико украсти идеју, јер ју је исту вече испричао у удовициној кафани. Знао је Мартин врло добро да је највећа рупа у Црној Гори она у глави просјечног грађанина. Још боље је знао да ће се можда и озонска рупа некако затворити, али ова на глави просјечног грађанина Црне Горе неће никада. Разочаран и припит још једном је махнуо конобарици. „Донеси нам да попијемо још једну“. Низ његово грло убрзо се сливала још једна тура горке утјехе. 

трибуни, конкретно задужени за преношење воље народа, Сенат је држао све у својим рукама. Но, то није значило да су и они били скроз имуни на поједине изразе амбиција, који су се крили иза легендарног „vox populi“. Мада су прави изливи народне воље, побуне робова и потлачених сељака, касније колона, у крви били угушивани, попут оног Спартаковог, било је примјера током Римске републике када су појединци замало успијевали да се наметну. Браћа Грах и остали самозвани народни трибуни, са много приче о заштити правде и народа, хтјели су да свој глас наметну више као vox dei, него vox populi. На крају, и Римљани су подлегли популизму. Политичка трвења и размирице довели су Републику у константну кризу и увели је у серију грађанских ратова. Популистички „заштитници народа и добрих старих обичаја“, који су само хтјели да „Рим врате себи и под заштиту богова“ приграбили су сву власт за себе и мјесто спашавања Републике основали Царство. А све у име народа и за потребе очувања народне воље, уз велику количину патхоса. Врхунац тог глуматања и пренемагања досегнут је за владе Нерона, који је и на онај свијет отишао са ријечима „каквог умјетника свијет сада губи!“ Након тога, цареви више нијесу ни морали да се претварају, народ више нико није ни за што питао. Коначно, улогу тумача народне воље, током посљедњих вјекова Царства, императори су препуштили Цркви, па је воx попули скроз утихнуо пред интерпретаторима натприродне Божје силе. Нова максима новог патхоса оличена је у учењу Тертулијана и гласи „Credo quia absurdum“

илити „Вјеруј, иако је апсурдно“. Нове епохе у историји човјечанства доносиле су многе промјене, али потреба да се задовољи народни патхос била је непрестана. На тај начин стигли смо до индулгенција, попова који крштавају у име „patria et fillia“, народа који тумара ноћу, како би убио разне вукодлаке, вјештице, вампире и караконџуле. Ипак, једно је остајало исто. Кад год би се десио покушај да се нешто промијени, најчешће на боље, увјек би скакали разни народни трибуни и обзнањивали „urbi et orbi“ вољу народа. Два посљедња стољећа, које смо прегурали, испуњена су многим дешавањима народа. Још од како је, наочиглед усхићене свјетине, одрубљена глава Луја XVI Бурбона на паришком тргу Конкорд стално се по неђе јављао и дешавао народ. Наравно, уз њега и сви тумачи његове воље, заједно у истом патетичном заносу. Ни ми нијесмо остали поштеђени свега тога. Ма колико Петровићи били народна династија, што није било без значаја и њихову судбину запечатио је патхос народне воље. Уз њих страдао је и сам народ, доживјевши губитак сопствене државе, прогоне и окупацију, а све у име испуњења „народне“ воље и жеље. Исти је народ устао 1941. године да одбрани оно што му је остало од имена и достојанства, да би опет подлегао патхосу братства и јединства. На крају патхос је досегао врхунац у грађанским ратовима с краја XX вијека. Величина извојеване побједе 21. маја 2006. требала је бити спас од тога да се патхос никад више не врати. Изгледа, нијесмо успјели, па поново тумачи народне воље у име народа и за његов ајтар барјаче нашим улицама. Игра патхоса је поново пред нама. 

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

У

свему је најважније одабрати једно што најбоље знаш. Била је то мудрост које се Мартин увијек држао. Један посао (никада два истовремено), једна странка, један вођа, једна жена. Све се да промијенити, ни за шта се човјек није вјенчао, али се ништа не треба радити упоредо. И Мартин се тога чврсто држао. И поштовао је сваки посао, иако му нијесу била јасна само два занимања у данашњој Црној Гори: директор основне школе и предсједник мјесне заједнице. Ваљда и то неко мора, слегнуо би Мартин раменима и враћао се менталним контемплацијама са којих би се враћао са новим пословним идејама. И тог дана, док је у себи контемплирао и узгред гледао олимпијаду у Пекингу. На програму је било такмичење у велеслалому. Такмичари су редом један за другим запињали за неку од заставица и завршавали такмичење не доспјевши до циља. Спортски коментатор је лијепо објаснио да је код велеслалома најважније одржати равнотежу и не запети за заставицу. То је у толикој брзини најтежи дио задатка.

БРОЈАО ЈЕ МАРТИН НАРЕДНИХ ДАНА: БЕРАНЕ – РОЖАЈЕ 894 РУПЕ, МОЈКОВАЦ – КОЛАШИН 761 РУПА, ПЛАВ – ГУСИЊЕ 226 РУПА. ЗАМИСЛИ ТОГ ВОЗАЧА КОЈИ ПРИ БРЗИНИ ОД 80 КМ НА ЧАС УСПИЈЕ ДА ЗАОБИЂЕ СВАКУ РУПУ. ПА ЗА ЊЕГА СУ ОНЕ ЗАСТАВИЦЕ НА СКИЈАШКОЈ СТАЗИ ПИЧКИН ДИМ!!! И ОНДА ЗАМИСЛИ – ОБУЧИШ ЦРНОГОРСКИ ОЛИМПИЈСКИ ТИМ. НИШТА СПУСТ, СКАКАОНИЦА, БРЗО ХОДАЊЕ, САМО ВЕЛЕСЛАЛОМ

И Мартину се ту упалила лампица. У том је на врата ушла његова жена Вуруша са кафом и насјеченом пршутом. ,,Жено идемо испред куће“, заповиједио је Мартин. Женино инсистирање да се попије кафа на миру и полако није имало никаквог ефекта. Мартин ју је натјерао да изађу у двориште, а затим и да препјешаче до главног пута који води кроз село. „Шта видиш?“ - упитао је Мартин Вурушу. „Тадијину кућу и удовицину кафану“, испали Вуруша к’ о из топа. „Аман жено, јеси слијепа код очију. Погледај још једном“, упоран је био Мартин. Вуруша је сада изгледала збуњено и уплашено. Мартин је предухитри ријечима (док је у себи себе псовао како се могао оженити тако глупом женом): „Видиш како је лијепа наша

Црна Гора. Небо најплавље на свијету, гора најзеленија на свијету, а тек путеви... “ Вуруша је тек сад била у чуду. Знала је добро да њен муж итекако зна да лупета кад попије коју више, али је она била посве сигурна да од јуче није конзумирао никакав алкохол. Та чињеница ју је само још више забринула. „Побогу Мартине у реду за небо и гору, али шта има добро у путевима. Па добро знаш да нам је прошли пут точак отишао на трактору јер си упао у рупу. А добар си возач. Није да ниси. Па, ево само одавде до главног пута има бар 50 рупа“, рекла је Вуруша са бијесом у гласу. „И сваки пут обећају да ће бити у реду, закрпе, а онда прва киша и све оде до мојега“, већ сада је Мартинова жена киптила од бијеса. На њено још веће запрепашћење њен муж је био одушевљен. Кре-

У ИМЕ НАРОДА

К

ако то да се баш нама увијек деси народ? Стално неко због нечега парадира у име „народа“. Окупљају се у име народа, траже у име народа и за народ, галаме ради народа улицама и ево сада на тим истим улицама бране вољу народа. Увијек тако, у круг. Кад год некоме нешто затреба, најбоље рјешење је позвати се на народ. И онда хајка! Излази се на улице, блокира саобраћај, зауставља нормалан живот грађана. Сад би требао да дође онај омиљени популистички дио, а кад се циљеви остваре, заборави се на народ, али нећу намјерно то да радим. Након свега што смо се наслушали посљедњих скоро годину и по „царствија“ апостолске владе, још популизма постаје реално дегутантно. Наравно, нијесмо ми једини којима се десио народ, само се нама тај народ дешава чешће но другима. Увијек је било оних који су приљежно бранили народну вољу, за и у своју корист. Још од античке Атине, колијевке свеколике демократије, стално су се јављали они који су мало народскији но други и који полажу неприкосновено право на тумачење воље народа. Џаба је било Солону и Периклу да успоставе систем у ком ће воља народа, кроз непосредно исказане ријечи или убачени камен, бити до краја испоштована, увијек се налазило душебрижника који су то „умјели“ боље. Од самог почетка демократије, ти гласовити тумачи и гласови народа радили су на томе да уклоне свакога ко би имало покренуо заједницу у неком правцу. Ти заштитници народне воље у то доба највише

ПАТХОС

ВЕЛИЧИНА ИЗВОЈЕВАНЕ ПОБЈЕДЕ 21. МАЈА 2006. ТРЕБАЛА ЈЕ БИТИ СПАС ОД ТОГА ДА СЕ ПАТХОС НИКАД ВИШЕ НЕ ВРАТИ. ИЗГЛЕДА, НИЈЕСМО УСПЈЕЛИ, ПА ПОНОВО ТУМАЧИ НАРОДНЕ ВОЉЕ У ИМЕ НАРОДА И ЗА ЊЕГОВ АЈТАР, БАРЈАЧЕ НАШИМ УЛИЦАМА. ИГРА ПАТХОСА ЈЕ ПОНОВО ПРЕД НАМА БОЈАН МИХАЈЛОВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Конвенција „За Црну Гору коју волимо“

су вољели игре остракизма – насилног проћеривања из града на једну или више деценија. За потребе владавине свјетине, најбољи су морали да оду, што рече наш велики пјесник Вито Николић, „сви цвјетови остаће без глава, да би били са травом у складу!“ Тако смо стигли до патхоса, крајње инстанце у владавини народа, у којој гомила преузима конце управљања, а појединци губе сврху. Баш тада на сцену политике излазе глумци, трубаду-

18. мај 2006.

ри, лелекачи, тужбалице, који се усрдно труде да својим перформансом што боље задовоље народну потребу за патетиком. Дижу се бројне буре у чаши воде, по дворишту одлијеже „страшна граја“, што рече Ђорђе Балашевић, и сви они се здушно надвикују ко ће својом изведбом више задивити народне масе. Пословични и сељачки паметни Римљани врло брзо су увидјели да од свега тога нема вајде. Ма колико били уважени народни

5

5. март 2022.

ЈОВАНАА МУГОША

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ПРЕПИСКЕ – ЈАВНЕ И ТАЈНЕ

ПИСМА ДАНАС, ДА ЛИ ИХ ПИШЕМО? ОСИМ ЈАВНИХ, ОТВОРЕНИХ, КОЈА ПОНЕКАД ИПАК ИЗНЕРВИРАЈУ НЕКОГ ПОЛИТИЧАРА. ЗНАЋЕМО У НЕКОМ БУДУЋЕМ ВРЕМЕНУ, ЈЕР НЕЋЕ ОНА ТЕК ТАКО НЕСТАТИ ИЗ НАШЕ КУЛТУРЕ. ИЗНЕНАДИЋЕ НАС И ОБРАДОВАЋЕМО СЕ

Т

урбулентан друштвени контекст може се читати по обиму отворених или јавних писама. Потреба је очигледна, поводи су различити. Отворена писма у једнини и множини. Писмо које у данашњем свијету стигне једним кликом на жељену адресу, са великом вјероватноћом да их они којима су упућени и не читају. Можда их баш због тога зовемо јавном преписком, да би их ипак неко прочитао. Реконструкција историјских догађаја само на основу њих могла би бити сасвим довољна за ужитак, како истраживача, тако и читалаца.

Материјала за ово наше вријеме, наше, тзв. ослобођене Црне Горе има напретек. Колико би тек материјала у ширем контексту и временски неограниченом, осим писменошћу, пронашли у тајним писмима, за које вјерујемо да су омиљена форма за армију душебрижника, који пишу углавном владарима, владикама, предсједницима, премијерима, министрима, директорима. Тајна и повремено денунцирајућа свакако, без снаге за јавним чином писања. Кад тад сазнаш за понеко такво писмо, ако си иоле био судиоником јавног живота. Таква писма претпоставка је да завршавају у рециклажи исте-

АХ, ДА, ДИВНА ПИСМА!

ком мандата, она се у коначном и не шаљу преко званичног архивског одјељења. Архиви, који су то тек рудници за истраживаче. А то нас доводи до других форми и формата писама. Пословна, љубавна, опроштајна, административна, судска, циркуларна, рекламна. Војничка или сасвим посебан темат, пи-

сма из ЈНА. Или писма читалаца, форма која је изумрла појавом портала и појавом опције nick идентитета. Нешто као глас народа. Њихово читање данас може бити забавна игра реконструкције друштвеног простора. Компјутерска комуникација потиснула је класично писање писама, али на сву срећу све по-

ште свијета нијесу одустале од производње поштанских маркица, које све више постају важан културни артефакт, који слави у коначном културну историју сваке земље. Компјутери су произвели сасвим нове стилове и властите форме, попут чувене ознаке коју често употребљавамо. LOL или laughing out loud (пуцам од смијеха). Супротан карактер таквим писмима су приватне преписке, које у случају знаменитих личности имају велику вјероватноћу и потребу да у једном тренутку постану јавна. Читамо многа таква дјела, од антике до данас. Садржај који колико год био интиман вапи за објавом. Неке личности и неке биографије су незамисливе без писама или би биле непотпуне. Писма су, попут Еразма Ротердамског, била повод за јавне расправе. Писмо је кључна ријеч наслова неких важних књига, попут оне Мирка Ковача и Филипа Дави-

да Књига писама:1992-1995. Она су у коначном произвела самостални књижевни жанр, епистоларни роман, попут Гетеовог Вертера. Па писма из егзила, попут Валтера Бењамина. Или капитална двотомна књига Ричарда Фридентала Историја уметности кроз писма великих стваралаца (Од Гилбертија до Гејнзбороа, од Блејка до Полока) објављена први пут у Југославији шездесетих година XX вијека. Писма данас, да ли их пишемо? Осим јавних, отворених, која понекад ипак изнервирају неког политичара. Знаћемо у неком будућем времену, јер неће она тек тако нестати из наше културе. Изненадиће нас и обрадоваћемо се. Као што то чини књига београдске издавачке куће Архипелаг која је недавно објавила књигу Данило Киш - Из преписке (2021). Књигу је приредила Мирјана Миочиновић, избор од 445 писама од којих је 165 Данила Киша. Диспропорцију у броју писама ауторка поговора књиге објашњава одломком из једног писма упућеном Бориславу Пекићу (1972) у којем Киш каже: Дакле, нема човека који више воли да прима писма а да је мање оран да их пише, него што сам ја. Да сам Американац, ишао бих код психијатра, да испита узроке тог мог стања. Писма су дио Кишовог живота, књига право задовољство за читаоца, подијељена у три главна поглавља насловљена: По-етика, Живот сам по себи и Живот, литература. Читање преписке која окупља различитим поводима галерију личности широм свијета око живота и дјела Данила Киша, призива писање писама, каква год она била, јер прича о нама треба бити испричана. Писмо је глас из времена, а написано једном оно постаје и израз тог времена и свих околности које га чине и том времену дају непоновљиву боју – ријечи су Гојка Божовића у предговору књиге. 

ПОГЛЕД С ГОРИЦЕ

ЋУТАЊЕ, ЗЛОЧИН И КАЗНА ЈЕЛЕНА МАРТИНОВИЋ

Г

отово сви су научили да причају а мало је оних који умију да разговарају. Оних који имају вјештину слушања је још мање. А када се отћути, онда се роди злочин. Опет је једно дијете било жртва сексуалног предатора, знаног као Педофил. Злочин над дјететом је поново држава описала као прекршај. Нешто новца или кратка затворска казна да се педофил опамети. Један уништени живот, убиство здравог ума не вриједи више од два или три мјесеца затвора. Дјевојчице и дјечаци сваког дана бивају убијени.

Држава је свако отћутала, вриштале су „оне жене“ и „грађански активисти који добијају грантове да се буне“. „Ја бих му лично пресудио“, каже обичан пук, страхујући да се то не деси његовом дјетету. Али не ради ништа да до тога не дође. Јер кад већ дође до пресуде, ништа се више не може урадити... некадашњем дјетету је свеједно.

Држава ћути и доноси законе. Судије потписују минималне пресуде а јавност се нада да ће педофила казна стићи у затвору од других осуђеника. То није казна. То је злочин.

И не постоји та сатисфакција која ће жртви и родитељу олакшати оно што му је од живота остало. Можете га и објесити, њима ће бити исто. Пакао ће се разлити њиховим животима и након казне монструма. И пливаће у морама, родитељи неће смјети да заклопе очи, размишљајући о ужасу које је дијете преживјело. Нестанак манијака им неће донијети мир. Казна може бити само једна - трајно одузимање слободе, осуда јавности, јер су и педофили људи и боје се откривања своје тајне. Болесник се треба лијечити док не буде излијечен. Прекршајна казна је као чај од нане који се даје болесноме од рака.

нама. Напротив. Али ће их бити мање јер се већина њих боји за свој живот. А ако их буде мање, свијет ће свакако бити мало љепше мјесто за живот. Један припадник људске врсте, који се сматра ловцем, а ми ћемо га назвати олошем и убицом је устријелио трудну срну. Није срну убила друга животиња, већ човјек. Један други је убио видру и објесио је за дрво. Није то ништа, рећи ће многи, док Украјином грми рат. Одзвања свијетом страх од жеља једног човјека да погази ту земљу и људе у њој. Путинова жеља је важнија од њихове, јер он је цар Истока и животи су само број. Као и новац. Само је та моћ апстрактна, све остало може да се стави у табелу. Није то ништа спрам рата, али у томе је његов заметак. Ембрион зла који је за почетак убио два који су се налазили у материци једне мајке.

Док држава не престане да ћути, док не схвати да је педофил заправо убио, док не крене да кажњава убице - биће их. Не живимо у свијету лијепих снова, у којем ће убице престати да живе међу

Објешена видра је, засигурно, засметала неком риболовцу јер му је крала рибу. Видре нам поједоше сву рибу, немамо што да изловимо и прехранимо дјецу. Једна видра поједе једну рибу можда

ИНВАЗИЈЕ НА ЗДРАВ РАЗУМ, АКО ГА ЈЕ ОСТАЛО СВАКОДНЕВНЕ СУ. НАПАД НА ЖИВОТ НИЈЕ РАЗГОВОР И ЛОГИКА. МОЋ ЗЛОЧИНА ЈЕ СВАКИМ ДАНОМ СВЕ ЈАЧА. ЈЕР НИСМО НАУЧИЛИ ДА РАЗГОВАРАМО И ДА СЛУШАМО

на дан. Један риболовац ће изловити једну или њих стотине, свеједно. Оно што не прода или поједе бациће. Али видра ће бити кажњена због крађе и биће објешена као и сваки лопов. Јер он има право. Сваки ловац има право да одузме живот јер живи у апстрактном свијету моћи из којег се рађа зло. Убиство и рат. Људски живот нема цијену, нама, људима. Живот једне срне нема цијену, њима, срнама. Министарство пољопривреде ћути. Ловци имају оружје. Мораторијум на смрт није опција јер нема храбрих заштитника који ће стати у одбрану срне или видре. Ловочувара је мало, оних који не окрећу главу и тако дају дозволу за убијање је још мање. Прије неколико година је једна олош убила и мајку два медведића. Они су сад у Грчкој иако их је у Црној Гори све мање. Ми

немамо мјеста за сирочад чије је мајке убило нечињење државе. Ми немамо мјеста за дјецу којима је педофил украо дјетињство. Живимо у свијету најгорем од свих свјетова. У царству обмана и лажи и добровољачког десанта на ум – у илузијама за које знамо што су, али нам је тако лакше. Инвазије на здрав разум, ако га је остало - свакодневне су. Напад на живот није разговор и логика. Моћ злочина је сваким даном све јача. Јер нисмо научили да разговарамо и да слушамо. И оно што живимо није ништа више од галаме птица, ударања кише или вјетра кроз гране. Комешање и повијање ријечи које падају као стакло чије крхотине некад морају да се зарију у длан или табан. Толико данас вриједи ријеч. Она која треба да је обећање или договор за живот. 

6

5. март 2022.

Алдина МУСИЋ

Т

рчиш на посао, трчиш на послу, трчиш с посла, трчиш кући, трчиш из куће. Немаш времена да чекаш на семафору, црвено свјетло предуго траје. Трубиш ако они испред тебе нису одмах кренули. Супа се охладила, по кафи се направиле масне флеке. У чекаоницама установа, ординација, администрација – гужва, па се ни не контролишеш. Увијек јебена гужва, немаш ти времена за то. Игноришеш бол, жигове, исцјетке и пробадања. Гледаш у телефон, клизиш прстом по екрану, немаш неурона да прочиташ ништа дуже од 3 реченице, садржај нагађаш из бомбастичних наслова. Погледаш супружника, појавиле се сиједе којих још јуче није било ту, а

ВИШКОВИ И МАЊАК

ДИШИ ДОК ТЕ ИМА ДИШИ ДОК ТЕ ИМА. ЈЕР ТЕ ОНДА, ОДЈЕДНОМ, У ТРЧАЊУ, У ЧЕКАЊУ, У НЕМАЊУ ВРЕМЕНА, У СКРОЛАЊУ, У НЕГЛЕДАЊУ У ОЧИ И ЖМИРЕЊУ НА ПОТРЕБЕ КОЈЕ ТЕ ЈЕДУ ИЗНУТРА И ИСПОД РЕБАРА, У САЊАЊУ, У ШОПИНГУ – НЕМА. НЕМА ТЕ, БОЛАН. А ЈУЧЕ ТЕ БИЛО

и боре око очију, чини ти се, дубље. Погледаш дијете, издужило се, окраћали рукави. Погледаш себе. Не предуго. На кафе с блиским људима не идеш као прије, јер… Јер као живот. Неко отишао, неко превазиђен, неко превазишао тебе. Интереси нису исти. Одеш у шопинг и то те усрећи петнаест минута или први дан ношења ствари, прије него по-

стану још један џемпер или хаљина или хлаче на гомили за прање и пеглање. Одеш на планину, гледаш у телефон. Гледаш серију, дописујеш се с колегама. Одеш на кафу, читаш мејлове. Читаш књигу а не читаш књигу. Сањаш папире, табеле, рачуне, ратове и чудовишта. Диши.

Диши док те има. Јер те онда, одједном, у трчању, у чекању, у немању времена, у скролању, у негледању у очи и жмирењу на потребе које те једу изнутра и испод ребара, у сањању, у шопингу – нема. Нема те, болан. А јуче те било. Остала охлађена кафа и охлађена супа. Договорен излазак и озбиљан разговор.

Непогледана серија. Непрочитана књига. Необувене ципеле. Неиспуњено обећање себи. Да ћеш више то и мање оно. Остало збуњено оно дијете с окраћалим рукавима и тоном играчака. Остало све осим тебе и све вишак. Шољица вишак. Јастучница вишак. Тањир вишак. Јакна вишак. Мобител вишак. Твоја страна кревета вишак. А ти? Ти мањак.

6yka.com 

МИРКО ПЕЈАНОВИЋ: „ДРЖАВНОСТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У XX И XXI ВИЈЕКУ“, САРАЈЕВО, UNIVERSITY PRESS, 2021. ПАВЛЕ МИЈОВИЋ

З

ахтјевна је тема говор о државности опћенито, а посебице имајући на уму како је мало држава на свијету чија се државност негирала толико учестало и на различите начине, од разних академских, политичких, међународних и домаћих актера као она Босне и Херцеговине. Захтјеван је такођер и контекст у којему се све то догађа, 20. и 21. стољећа, повијесно гледано ради се о релативно кратком периоду, али егзистенцијално па и политички, изразито дуго и бременито раздобље. Дјело говори о једном повијесно гледано кратком раздобљу које обухваћа велике друштвене, политичке и господарске промјене, тектонског типа, које су утјецале на еволуцију и развој бх државности Босне и Херцеговине. У овој књизи, која успјешно анализира и синтетизира најбитније догађаје у протеклом стољећу везане за државност Босне и Херцеговине, аутор износи сложен сплет политичких, друштвених, идејних и културних промјена које су увелике утјецале на државност Босне и Херцеговине од готово краја Другог свјетског рата па све до данашњих дана.

ПОСВЕТА Посвете на књигама сигурно нису главни дио књиге, поприлично је јасно, али представљају један уводни момент приступа самој књизи. У један или неколико редова, колико аутор у правилу посвети самој посвети, стане ситуација, поглавље живота, ауторов став и темељна опција. Посвете, стилизиране али у концизној форми, нису маргинални елемент самог дјела већ представљају један херменеутички кључ који помаже разумјети само дјело које слиједи. Академик Мирко Пејановић књигу Државност Босне и Херцеговине у XX и XXI стољећу посвећује антифашистима - вијећницима ЗАВНОБИХ-а, протагонистима једног необично турбулентног повијесног тренутка. Антифашизам у овом смислу не представља само реторичко и декларативно одређење или пак идеологизирано опредјељење, већ један активан и ендогени принцип који се развио за вријеме наведених повијесних догађаја зацртавши принципе модерне и сувремене бх државности. Хисториографски елементи, који су нужан пратитељ готово сваког

О ДРЖАВНОСТИ НА ДРУГАЧИЈИ НАЧИН

дискурса о државности, у смислу показивања повијесних, контекстуалних и других околности те утјецај истих на генезу и еволуције саме државности, у књизи академика Пејановића нису само елемент прошлости. Хисториографски приступ праћен педантном фактографском анализом у служби је показивања како повијест уистину почиње с државношћу. То је још Хегел истакнуо у својој Филозофији права, мислећи под државом управо на принципе самоодређења и објективне организацијске структуре. Повијесни тренутак није сврха сам себи, већ даје обрисе и сувремености. Активан принцип трагања за друштвеним рјешењима могуће је интерпретирати на трагу Хане Арент, као живот дјеловање, конкретних радњи и живот ријечи, у којему обје компоненте стварају базу за настанак и развој политичке заједнице. Активност у политичком смислу умањена је у босанскохерцеговачком друштву, које иако галванизирано политиком не успијевају канализирати активно и смислене властите политичке жеље, страхове, очекивања и слично. Згодно се присјетити једне од Аристотелових дефиниција политике као заједниц̌ке праксе грађана.

ДО ИНКЛУЗИЈЕ У мору фрагментирајућих и поларизирајућих динамика цјелокупног друштва, инклузивни

У ОВОЈ КЊИЗИ, КОЈА УСПЈЕШНО АНАЛИЗИРА И СИНТЕТИЗИРА НАЈБИТНИЈЕ ДОГАЂАЈЕ У ПРОТЕКЛОМ СТОЉЕЋУ ВЕЗАНЕ ЗА ДРЖАВНОСТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, АУТОР ИЗНОСИ СЛОЖЕН СПЛЕТ ПОЛИТИЧКИХ, ДРУШТВЕНИХ, ИДЕЈНИХ И КУЛТУРНИХ ПРОМЈЕНА КОЈЕ СУ УВЕЛИКО УТИЦАЛЕ НА ДРЖАВНОСТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ОД ГОТОВО КРАЈА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА ПА СВЕ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА

приступ који истиче Пејановић афирмирајући познату идеју како Босна није искључиво ни од x, ни од y, ни од з, већ је и x и y и з. Наведене апстрактније елементе на трагу теорије скупова користимо прегледности ради, а јасно је да се односе на етничке конституенте самог друштва, који су на ендогени и аутентичан начин афирмирали плурарност бх друштва. Засигурно да тренутно у јавном дискурсу доминирају другачија схваћања, већином поларизирајућег карактера с наглашеном „или…или“ компонентом, стога модел „и…и“ даје обрисе једном инклузивнијем схваћању државности Босне и Херцеговине. Свјестан тога, Пејановић подсјећа на ендогене капацитете босанскохерцеговачког друштва који се, изразити ћемо се максимално поједностављено, своде на способност комуникације и дјеловања свих актера друштва групираних око заједничког циља. Важност и валоризација сваког локалног контекста, којега Пејановић често афирмира, показује како базични друштвени елементи посје-

дују капацитет комуникације и дјеловања те развоја заједничких елемената друштва.

СУВРЕМЕНОСТ Сувременост наведених категорија показује важност елаборације државотворних појмова попут примјерице, недјељивост граница те кохезивног друштвеног циља, који, иако често политички проблематизирани и маргинализирани, трасирају пут развоја једног инклузивнијег грађанског друштва, плуралног у својој бити, осјетљивог на различитост али усмјереног према заједничким циљевима. Пејановићев приступ је дидактичан и концилијантан, првенствено јер нас напросто подсјећа на ендогени капацитет босанскохерцеговачког друштва да развије напредније облике државне архитектуре. Можемо додати, напредније облике од оних постојећих. Зналачки, Пејановић, анализирајући политичку плурализацију бх друштва, показују инхерентне лимите ентонационалне парадигме који се, између осталог, састоје у перманентној опасности проналаска консензуса између етнонационалних странака те увијек присутних блокада. Свјесни да и просјечан проматрач друштвених динамика интуитивно осјети наведено, предност озбиљне знанствене ариткулације коју доноси Пејановић, састоји се у дубљем и концилијантном приступу наведеним феноменима.

КОНЦИЛИЈАНТНОСТ Иако има јасан став о томе, доносећи суптилну критику државне архитектуре те етнонационалних странака његов стил је врло увиђаван, концилијантан и када говори о феноменима који не припадају његовом свјетоназору. Он одабира рационалнији приступ те знанствено, готово таксономски, указује на наведене лимите. Не осуђују их, није конфликтан (наведено је у јавном дискурсу ријеткост) већ јасном аргументацијом указује на лимитираности и границе таквих политика, исте оне који просјечни грађанин може искусити на дневној бази. Пејано-

вићев стил је озбиљан, академски фундиран али и врло самозатајан. Особа попут академика, јасно је из кратког увида у његов животопис, имала би све предиспозиције писати стилом протагониста. Он је наиме то и био у свом јавном, политичком и академском дјеловању. Протагонист друштвених динамика као члан ратног предсједништва, затим као декан, академик. Но, афирмација властитог протагонизма му је страна, што је увијек вјеран показатељ људског интегритета.

УНИВЕРЗАЛИЗАМ Детекција и критика негативних феномена утјече и на обликовање теорије. Академик Пејановић не комуницира стерилним и лабораторијским лексиком, већ проговара о реалностима које обиљежавају дух једног времена, оног сувременог. Он није неутралан, али је концилијантан, те такав приступ има као позитиван аспект ширу могућност интеракције са свима. Његова књига рефлектира жељу за једним универзалнијим свијетом. Па и за једном Босном и Херцеговином инклузивнијег и универзалнијег типа. Управо један такав стил читатеља упућује на трагање за универзалнијим ставовима, вриједности и могућности сурадње, показујући како наведено посједује хуманизирајући потенцијал те развијање аутентичне друштвене плуралности. Универзалност и плуралност као темељна опција, те захтјевна артикулација истога у државотворном оквиру, идеје су које су присутне у читавом дјелу. Чини нам се згодним ову темељну опцију академика Пејановића изразити ријечима Étienna Balibara, француског аутора, који је на једном мјесту седамнаестогодишњацима понудио дефиницију универзалног истакнувши: да се ради о вриједности која означава могућност бити једнак а не нужно бити исти, бити грађанин а не нужно бити културолошки идентичан. Озбиљна политолошка и хисториографска анализа коју у наведеном дјелу доноси Пејановић представља екстензију једног оваквог схваћања. 

5. март 2022.

ЦРНОГОРСКИ ПАТРИОТА И КОМУНИСТА ЈОВАН МАРИНОВИЋ О БЕЛВЕДЕРСКИМ ДЕМОНСТРАЦИЈАМА (1936)

Мариновић је био дипломирани правник, члан КПЈ од 1931. године, који ће бити ухапшен и затворен у Београду - од новембра 1934. године, да би фебруара 1935. године био осуђен на 4 године политичке робије, коју је до маја 1937. године издржавао у Сремској Митровици, након чега ће бити протјеран у Црну Гору. У вријеме одржавања Белведерског протесног збора, Јован Мариновић је био на издржавању затворске казне као политички осуђеник у Сремској Митровици, али је о њему био детаљно обавијештен онда и пуно знао.

ХРАБРИ У НАЈТЕЖИМ ПРИЛИКАМА

Јован Мариновић је од 1. јула 1937. до марта 1939. године био секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору. Смијењен је са тог положаја зато што је сматран присталицом Петка Милетића. Јован Мариновић је био истакнути учесник НОБ-а од 13. јула 1941. и носилац Партизанске споменице (1941) и врло значајна личност и у послијератном југословенском друштву. У својим мемоарима под насловом „Тридесете године“, Мариновић пише о разлозима, узроцима и поводима одржавања Белведерског протесног збора (1936), те зашто и како је забрањен од стране власти, његовом току и посљедицама, наводећи да је на протесту учествовало 2.000 људи, те како су због истицања црногорског националног питања и потлачености Црногораца и захтјева за равноправност Црне Горе у Југославији, бројни политичари из редова опозиционих радикала, демократа и земљорадника отказали сарадњу да учествују с комунистима на збору, и како представници радикала, демократа и земљорадника нијесу могли прихватити сарадњу с црногорским федералистима, мада ни федералисти нијесу хтјели од раније са њима сарадњу, због њиховог противљења политичким снагама централизма и унитаризма.

РЕВОЛТ НАРОДА О Белведерским демонстрацијама пише Јован Мариновић у мемоарима објављеним у Београду 1981: „Револт црногорског народа против великосрпског режима растао је непрестано. Тај револт је узео овога пута широке размјере због свакодневних вијести о понижавајућим и дивљачким премлаћивањима и мучењима црногорских комуниста у сарајевском и дубровачком затвору. Међутим, представници режима у Црној Гори, бан тзв. Зетске бановине и његови најближи сарадници, познавали су сасвим добро расположење народа против режима и није им ни на памет падало да дају дозволу за одржавање протесног збора на Цетињу. Поучени ранијим искуством, били су увјерени да ће се збор претворити у масовне демонстрације против владе и њене ан-

ПРИВАТНА АРХИВА

И

сториографски важан запис, мемоарско свједочење, о знаменитом црногорском државотворном и националнослободарском отпору, социо-политичког, економског и другог отпора, угњетачком систему у држави - Краљевини Југославији - и њеном режиму, итд. - Белведерском протесном збору од 26. јуна 1936, надомак града Цетиња, који је организован у сарадњи и учешћу, доминантно, федералиста и комуниста из Црне Горе, оставио је и Јован Мариновић (рођен у селу Очинићи код Цетиња, 1908.

- умро у Београду 1982).

ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

Јован Мариновић

тинародне политике. Ако се овоме дода да је Покрајински комитет КПЈ, у раније поменутом летку, позвао народ „на велики народни поход на Цетиње“, да су у прогласу иницијативног одбора за сазивање збора упућени врло оштри напади на режим у виду парола: „борба против насиља“, „против ропства и насиља“, „против народних крвопија“, „за равноправност Црне Горе“, онда је јасно да органи власти нијесу имали ни воље ни храбрости да одобре легално одржавање масовног збора на Цетињу. И не само то. Грађански политичари, радикали, демократи и земљорадници, који су претходно дали пристанак за активно учешће на збору, уплашени оштрим нападима на југословенску владу, отказали су сарадњу са комунистима. Посебно их је иритирао захтјев „за равноправност Црне Горе“ у Југославији. У овом захтјеву они су видјели да је ријеч о признању националне индивидуалности црногорског народа, о признању његових националних права као и другим народима у Југославији, са чиме се они никада нијесу могли да помире као поборници и присталице тзв. „уједињења“ 1918. године, које је довело до стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којој су погажена национална права свих југословенских народа, међу њима и црногорског. Ипак, радикали, демократи и земљорадници били су спремни на сарадњу с комуни-

стима у другим областима друштвено-политичког живота Црне Горе. Они су заједно са нашом партијом учествовали у демонстрацијама и другим акцијама против београдске владе када је била ријеч о борби за демократска права и слободе, за слободне парламентарне изборе и долазак на власт једне демократске владе која ће бити у стању да рјешава горућа унутрашњополитичка питања. Они су се такође заједно са нама борили за слободу збора и договора, за слободу штампе, против сиромаштва и економског израбљивања црногорског народа. Посебно су прваци Земљорадничке странке у Црној Гори били спремни на разноврсне облике борбе против режима којом су руковдили комунисти. Та сарадња и заједничка борба дошле су нарочито до изражаја од 1937. године па надаље. Ми смо такву сарадњу прихватали, а остављали по страни питања на којима смо се разилазили, као што је случај са црногорским националним питањем. Истина, представници наведених грађанских партија нијесу могли да се помире са ставом наше Партије о њеној заједничкој борби са федералистичком странком за признање националних права црногорског народа и федеративног уређења Југославије, у коме би и Црна Гора стекла пуну равноправост“ (Јован Мариновић, „Тридесете године“, Београд, 1981. стр.212-214).

О САРАДЊИ Јован Мариновић говори, у мемоарима, о сарадњи између комуниста и федералиста у томе периоду и објашњава разлоге због којих је успостављена та сарадња. О сарадњи комуниста и федералиста он истиче: „Са Федералистичком странком смо у овом периоду тијесно сарађивали. Та сарадња је посебно долазила до изражаја у националном питању, јер су федералисти унијели у свој програм захтјев за признање националних права црногорског народа и за федеративно уређење Југославије, у коме би била загарантована равноправност свих њених народа. Али и прваци Федералистичке странке

МАРИНОВИЋ ПИШЕ ДА „БЕЛВЕДЕРСКЕ ЖРТВЕ НИЈЕСУ БИЛЕ УЗАЛУДНЕ“ И ДА ЈЕ ДОГАЂАЈ ПРЕДСТАВЉАО ТЕЖАК УДАРАЦ ЗА „РЕАКЦИОНАРНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ РЕЖИМ“, ТЕ ДА ЈЕ БЕЛВЕДЕР ПОКАЗАО „СВИЈЕТЛИ ПРИМЈЕР ХЕРОЈСКЕ БОРБЕ ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА

су се уплашили „великог народног похода на Цетиње“, поготово када су сазнали да су власти забраниле одржавање протесног збора на Цетињу. И они су отказали своје учешће на збору“. (Ibid, стр. 214). Неки од лидера Црногорске странке (федералиста) доиста нијесу учествовали на Збору на Белведеру, поједини су били резервисани, али неколико истакнутих првака федералиста били су на протесном збору или учествовали у његовој организацији, а били су бројни ухапшени прије одржавања збора, па су тиме онемогућени, док су гласачи Црногорске странке масовно учествовали на збору и то већински, а против првака Црногорске странке (федералиста) бившег црногорског министра и предсједника Црногорске народне скупштине Петра Пламенца, дипломате др Ива Јовићевића, командира Јована Белова Вујовића и бившег црногорског министра Сава Вулетића итд., биће отворена због Белведера кривична истрага. На Белведеру ће бити убијен федералиста, официр старе црногорске војске Илија Шуња Вукмановић из Црмнице, а рањен један од главних организатора демонстраната из Црмнице Петар Лекић, функционер ЦС. На збору ће узети учешћа и Петар Ломпар, Тодор Борозан, проф. теолог Мило Капа (Капичић) и бројни други. Јован Мариновић у реченим мемоарима наводи да су комунисти остварили сарадњу и са појединим грађанским опозиционим политичарима попут Стојана Шпадијера, који је узео активно учешће на Белведерском протесном збору.

ФАКТОГРАФСКИ ЗАПИС О самом Белведерском протесту Јован Мариновић је оставио фактографски вриједан запис, наглашавајући пресудну улогу комуниста у том догађају, те описујући како се одвијао збор и како су полиција и жандармерија пуцале на демонстранте. Мада су демонстрације на Белведеру 1926. биле заједничка акција примарно федералиста и комуниста. С тим у вези Мариновић биљежи да „забрана збора није негативно

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

7 утицала на расположење народа. Напротив, масе су биле усталасане и покренуте на одлучну борбу против режима. На позив Партије за поход на Цетиње, колоне људи преплавиле су прилазе Цетињу. Све је било добро и плански организовано. Главне снаге, око 2.000 демонстраната, кретале су се правцем од Ријеке Црнојевића према Белведеру, каменитом узвишењу на око 3 км од Цетиња, гдје су већ жандарми и полицајци, наоружани митраљезима и пушкама, заузели положаје, чврсто ријешени да не дозволе демонстрантима улазак у град. Партијско руководство је морало да у таквој ситуацији брзо реагује и одлучи шта да се ради. Мирно се разићи значило би капитулирати и изгубити повјерење маса, које су, изгледа, касно сазнале за забрану одржавања протесног збора на Цетињу. Наставити пут у град било би бесциљно, јер су жандарми и полицајци добили наређење да оружјем спријече улазак демонстраната у Цетиње. Због свега тога, на лицу мјеста је донијета одлука да се ту, на Белведеру, одржи протесни збор. На збору је први говорио Стојан Шпадијер, бивши народни посланик, затим Мирко Вешовић, адвокат, тада наш симпатизер, касније комуниста, члан Партије, партизан од 1941, погинуо у народноослободилачком рату и, најзад, Богдан Ивановић, у име Комунистичке партије. Говорници су оштро осудили режим Милана Стојадиновића и насиља која се врше над ухапшеним црногорским комунистима. Захтијевали су њихово неодложно пуштање на слободу или извођење пред редовни суд, устајући одлучно против предаје на суђење злогласном Суду за заштиту државе. Говорници су потом тражили увођење таквог режима у Југославији који ће гарантовати демократска и национална права свим југословенским народима у њиховој заједничкој држави. Демонстранти су одушевљено поздравили говорнике, узвикујући разне пароле против ненародног режима. На позив организатора збора, масе су почеле да се мирно разилазе. Међутим, управо у том тренутку, када је било јасно да се одустало од похода на Цетиње, дошло је до крвопролића. На провокативни пуцањ, до којег је, по свој прилици, дошло по наредби банске управе на Цетињу, жандарми и полицајци су осули паљбу из митраљеза и пушака на голоруки народ. Биланс тог крвавог обрачуна био је трагичан. Подаци о броју жртава су различити“ (c.d. стр. 215). Мариновић констатује да је погинуло 7, а лакше и теже рањено 25 демонстраната. Међутим, број погинулих износио је 6 демонстраната. Мариновић пише потом да „белведерске жртве нијесу биле узалудне“ и да је догађај представљао тежак ударац за „реакционарни југословенски режим“, те да је Белведер показао „свијетли примјер херојске борбе црногорског народа и његову спремност да се, и у најтежим приликама под руководством наше партије, бори до краја против ненародних режима бивше Југославије за своја демократска и национална права.

(Ibid, стр. 216). По Јовану Мариновићу, белведерски догађај дао је конкретне резултате, тиме што је условио „брзо извођење пред суд и пуштање на слободу огромне већине похапшених комуниста“. (Ibid). 

8

5. март 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ПОЛ ГАДЕ, ОГИСТ ПЕРЕ

СТИЛ ПАРИЗА НА ЦЕТИЊУ

Пол Гаде се залагао за рационализам у архитектури, па истиче конструктивни склоп објекта као видни дио архитектуре. Фасадни зидови су испуне или облоге и не смију да маскирају конструкцију која афирмише анатомију објекта. Обрада фасаде облогом дебљине 10 цм је новост која је кренула у архитектури Арт Нуво стила. Облагање керамичким плочицама, стилизованим флоралним мотивима је нашло своју примјену на Цетињу истовремено кад и у Паризу. У сутерену, рађеном у денивелацији терена смјештене су техничке просторије, кухиња, из које се теретним лифтом храна допремала по свим етажама. У сутерену, рађеном у денивелацији терена смјештене су техничке просторије, кухиња, из које се теретним лифтом храна допремала по свим етажама. Приземље је репрезентативно са монументалним улазом у керамичкој декорацији, мермерним степеницама, централним холом, кабинетом министра, секретара. Мали и велики салон и трпезарија су салонским великим вратима могли да се преграђују, а у свечаним приликама спајају у јединствен простор. Раскошно елипсасто степениште од бијелог мермера са

Црна Гора није до сада успијевала да институционално спозна и валоризује и региструје градитељску историју коју баштини неколико вјекова. Десетине међународних конвенција је на то обавезују. Посебне су у случају архитектуре: Конвенција о заштити архитектонског насљеђа Европе из Гранаде 1985. године, а Савјет Европе је још 1991. донио Препоруке о заштити архитектонског насљеђа XX вијека.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ПОБЈЕДА – КУЛТ указује на значајна архитектонска дјела која красе дјелове наших градова, поред којих са задовољством пролазимо а често не знамо ауторе тих здања.

БИВШЕ ФРАНЦУСКО ПОСЛАНСТВО Цетиње

Арт Нуво оградом је ентеријерски дио централног хола. Велика двокрилна врата су водила у врт, што је била неопходна веза за организовање вртних забава у љетним мјесецима. На спрату су спаваће собе, са купатилима гардеробним дегажманима, а на мансарди соба за учитеља, учионица за дјецу и собе за послугу. Стилизована капија, фењери и ограда на спољним степеницама, мозаик мермерним подовима у ентеријеру, девет камина, сваки другачије обликован од различитих мермера, парковско уређење, са глоријетом и балустрима изазивају чуђење, како је све то, савршено занатски, стилски и естетски могло бити направљено прије 115 година. Централно гријање и електрика у објекту су знак највећег комфора тог времена. Цјелокупни комплекс је економски и технолошки самоодрживи систем независан од градских услуга. Тениски терен, економат и

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Ф

ранцуска је званично 1879. године, као шеста европска држава, успоставила дипломатске односе са Црном Гором. Повремено су дипломатски представници долазили на Цетиње из Скадра или Дубровника, да би 1895. године министар резидент Пол Депре одлучио да изграде стално посланство на Цетињу. Пол Гаде, (1872-1931) млади француски архитект је дошао у Цетиње 1905. године, и веома студиозно, након испитивања свих околности, сачинио програм и пројекат будућег посланства. Гаде је дипломирао архитектуру у Националној школи лијепих умјетности у Паризу (1904). Радио је пројекте дипломатских објеката за француско Министарство иностраних послова. Генерацијски је везан за браћу Пере јер им је отац Пол Гадеа, Жилијен, свима био професор. Браћа Пере у Паризу међу првима почињу примјену армираног бетона у грађевинарству.

врт су високо култивисани због чега је баштован Мозер дошао из Париза гдје је иначе одржавао Версајске паркове. Француско посланство је демонстрација високо стилизоване Сецесије као ауторске архитектуре произашле из креативног франЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

ФРАНЦУСКО ПОСЛАНСТВО ЈЕ ДЕМОНСТРАЦИЈА ВИСОКО СТИЛИЗОВАНЕ СЕЦЕСИЈЕ КАО АУТОРСКЕ АРХИТЕКТУРЕ ПРОИЗАШЛЕ ИЗ КРЕАТИВНОГ ФРАНЦУСКОГ УМЈЕТНИЧКОГ ДУХА. У ПОЛИХРОМАТСКИМ ТОНОВИМА ОБЈЕКАТ ЈЕ ПОМЈЕРЕН У ЕКСКЛУЗИВНУ И СВЕЧАНУ АРХИТЕКТОНИКУ, ПРИМЈЕРЕНУ ПРЕСТИЖУ И МОЋИ КАКВУ ЈЕ ПРЕДСТАВЉАЛА ФРАНЦУСКА ДРЖАВА

цуског умјетничког духа. У полихроматским тоновима објекат је помјерен у ексклузивну и свечану архитектонику, примјерену престижу и моћи какву је представљала француска држава. И данас се на Цетињу послије 115 година прича о банкетима, јеловницима и музици која се свирала на пријемима, о стилу живота у овој згради. Огист Пере (1874-1954) је био извођач Гадеовог пројекта, са предузимачем Андреа Сафре. Аутор декоративне керамике на фасадама и дјелимично у ентеријеру је Александар Биго (1862-1927). С браћом Густавом (1876-1952) и Клодом (1880-1960), Огист је 1905. године основао пројектни биро и грађевинску фирму ,,Браћа Пере“. Од 1940. Огист је предавао на Школи лијепих умјетности у Паризу. Након II свјетског рата као главни урбаниста Париза, радио је на пројектима обнове града (1945-54). Нови грађевински материјал армирани бетон је револуционарна промјена у конструктивним

системима ниско и високоградње. Новим сазнањима из статике, механике и отпорности материјала, са новом технологијом градње, развија се нова архитектонска филозофија, ново поимање куће, нова ликовност и естетика. По ангажману пријатеља арх. Пол Гадеа, фирма ,,Браћа Пере“ изводи армирано бетонску конструкцију на згради Француског посланства (1909-10). У литератури се повезује Цетињски пројекат са стамбеном зградом у Улици Б. Франклина бр. 25. у Паризу (1903-04), коју је радио Огист Пере. Слични архитектонски рукописи су уобичајени манир у историјским епохама. Занимљиво је да је Ле Корбизје (1887-1965) почео да ради, тих година, код Переа у бироу као приправник. Касније је причао да је цијелог живота био захвалан Огисту Переу јер га је упутио у тајне армираног бетона, али каже: ,,Стално смо се препирали - он би увијек први почињао“. Љепота француског посланства напросто изазива одраз у души посматрача, као жива слика израсла из неке историјске слике скривене љепоте. Француско посланство није само примјер можда најљепшег објекта у архитектури Црне Горе, већ је свакако утицало на еманципаторски и културни преображај града. На Цетињу, архитектура је престала да буде градитељство. Она је опредмећена историја града и државе. Од 1949. године зграду користи Централна народна библиотека Црне Горе ,,Ђурђе Црнојевић“. 