Dnevni list Pobjeda 06.11.2021.

Subota, 6. novembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20105 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

ALARMANTNO: Broj zaraženih koronom za dvije sedmice porastao 30 odsto, rigoroznije mjere najavljene tek od 1. decembra S.VASILJEVIĆ

Istražitelji zatvaraju krug brutalnog zločina u Nikšiću, kada je tokom oružane pljačke Pošte ubijen službenik obezbjeđenja

„PALA“ JOŠ TROJICA OSUMNJIČENIH

R.PEROŠEVIĆ

Preminulo još 15 ljudi!

STR. 10. i 11.

Državljanin BIH Stefan Regojević uhapšen je, saznaje Pobjeda, u ponedjeljak u Nikšiću, a dan kasnije u entitetu BiH – Republici Srpskoj ponovo je uhapšen Stojan Albijanić iz Bileće. U utorak je u BiH uhapšen i Petar Zolak iz Laktaša, a njemu i Albijaniću na teret se stavlja teško ubistvo tokom razbojništva. Dan poslije pljačke, u Igalu je uhapšen Nikšićanin Mitar Knežević kojem je određen pritvor do 30 dana zbog sumnji da je učestvovao u organizaciji zločina Predsjednik države Milo Đukanović gostovao u emisiji „Hej Sloveni“ na Gradskoj televiziji

U posljednje četiri sedmice u Crnoj Gori je, prema zvaničnoj statistici, umrlo 160 ljudi, a od toga samo u prva četiri dana novembra izgubljena su 33 života. U četvrtak je, od posljedica infekcije korona virusom, preminulo 15 ljudi od kojih je najmlađa osoba imala samo 25 godina, a registrovano je čak 738 novozaraženih, što ukazuje da ponovo ulazimo u fazu eksponencijalnog epidemijskog rasta.

Institut za javno zdravlje ponovo je apelovao na sve građane da više ne oklijevaju, već da se odazovu otvorenom pozivu za imunizaciju.

- Preko 80 odsto onih koji su na bolničkom liječenju su takođe nevakcinisani. Na žalost cijele države, svi preminuli mlađi od 40 godina su bili nevakcinisani. Svi oni koji odlažu imunizaciju direktno učestvuju u jačanju aktuelnog, izrazito opasnog delta soja - naveo je direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić.

STR. 7.

Potpredsjednika Vlade Abazovića napustio savjetnik za bezbjednost

Vlada imenovala potpukovnika Todora Goranovića za generalnog direktora Obavještajnobezbjednosnog direktorata u Ministarstvu odbrane

Injac Miodrag Ministarka opet prekršila Ustav Laković podnio ostavku

Velikosrpski nacionalizam je polomio zube na Crnoj Gori

STR. 3.

STR. 3.

STR. 2.

Poslanici skeptični prema poreskoj reformi ministra finansija Milojka Spajića STR. 6.

Tvrde da ekonomija neće izdržati posljedice Maršalovog plana

2

Politika

Subota, 6. novembar 2021.

Predsjednik države Milo Đukanović gostovao u emisiji „Hej Sloveni“ na Gradskoj televiziji

Velikosrpski nacionalizam je polomio zube na Crnoj Gori PODGORICA - Srpska pravoslavna crkva je najmoćniji instrument velikosrpskog nacionalizma, koji je nakon izbora, 30. avgusta prošle godine, nasrnuo na Crnu Goru, ali na njoj i „polomio zube“, ocijenio je sinoć, u emisiji „Hej Sloveni“ na Gradskoj TV, predsjednik Crne Gore Milo Đukanović.

- Nacionalisti su se do sada trudili da kamufliraju taj svoj nacionalizam, a sada ga otvoreno pokazuju. Pokušali su nakon izbora da pregaze Crnu Goru, ali se to, ipak, nije dogodilo. Ipak su na Crnoj Gori slomili zube i tek će ih lomiti – poručio je Đukanović.

Vlada koja je formirana nakon izbora 30. avgusta je, prema njegovom mišljenju, suštinski pokušavala da revidira prozapadni kurs Crne Gore i da je na taj način udalji od EU integracija.

- Ova vlada nije na onom nivou nacionalne odgovornosti koji zahtijeva jedna država kao što je Crna Gora – naveo je Đukanović.

Važnu ulogu, iako ne presudnu, za rezultate izbora 30. avgust imala je Srpska pravoslavna crkva.

- Imala je lepezu razloga koji su doveli do ovakvog epiloga, a prije svega 30 godina kontinuiteta. Da smo sve

Milo Đukanović na Gradskoj TV

zlatom popločali tokom tih 30 godina, logična mi je potreba za promjenom.

Tih 30 godina su se događale greške.

Te greške su kulminirale i tokom tih posljednjih godinu dana postale očigledne. Imali smo i uticaje sa strane preko i posredstvom Beograda, ali i upliv SPC kao formalno nepolitičkog, a domaćeg faktora, koja je kao instrument velikosrpskog nacionalizma služila geopolitičkim interesima Rusije i nacionalističkim interesima Srbije.

Doček Krivokapića u farmerkama veće je poniženje za domaćina nego za gosta Predsjednik smatra da se njemu ne bi moglo dogoti ono što se desilo premijeru Crne Gore Zdravku

Krivokapiću, kada je nedavno u Beogradu dočekan u farmerkama, ali i ocijenio da takav gest srpskih

SPC je pokrenula talas navodne odbrane svetinja koji je doprinio onakvom epilogu na izborima – kazao je on.

Govoreći o mitropolitu Amfilohiju, Đukanović je ocijenio da je on bio „tipičan Crnogorac“, koji nije podnosio autoritete.

- Bio je pretenciozan, kakvi Crnogorcu uglavnom i jesu. Pokazivao je ambiciju, ne samo da upravlja crkvenim već i državnim poslom, kao što je to radio Sveti Petar Cetinjski. U zvaničnika predstavlja veće poniženje za domaćina nego za gosta.

- Ne bi mi se moglo dogoditi, jer da je moglo, dogodilo bi mi se već. Premijer se u toj situaciji ponio pristojno.

Ono je veće poniženje za domaćina nego za gosta – naveo je Đukanović.

određenim situacijama je imao dobru ulogu – naveo je Đukanović.

Ispričao je da mu je na jednom od posljednjih susreta Amfiohije kazao da smatra da Crna Gora ne može opstati van svesrpskog konteksta i da će sigurnija i stabilnija biti pod bezbjednosnim kišobranom Rusije.

- Shvatio sam da su to bili politički, a ne vjerski odgovori i da je to bila neka vrsta ograničenja preko kojih on nije mogao ići. Shvatio sam da će pokušaj da idem racionalnijim putem ostati bez rezutata. A racionalniji put je bio da obnovimo autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve uz pomoć SPC – kazao je Đukanović.

O nedavnoj izjavi premijera Zdravka Krivokapića da će doći do rušenja mauzoleja i vraćanja kapele na Lovćenu, Đukanović je kazao da je riječ o neumjesnoj i neodgovornoj izjavi kojom se podgrijava nacionalizam.

- To vrijeme nikada neće doći. Potpuno sam siguran da će u Crnoj Gori snažiti identitetska svijest i potreba da zaštitimo naše kulturno i istorijsko nasljeđe – poručio je on.

Kada je rijč o Rusiji, Đukanović je naveo da je ruska destruktivna politika

Spajićeva ideja dobra, ali je nerazrađena i time opasna po održivost budžeta Đukanović je ocijenio i kako sama ideja ministra finansija Milojka Spajića o povećanju plata nije sporna, ali da je diskutabilno da li je ta ideja dobro pripremljena.

- Sama činjenica da je taj plan juče predstavljen, a da se do kraja godine planira sa budžetom usvojiti taj set zakona, djeluje mi kao neizvodljiv. Mislim da se ulazi u neka ozbiljna iskušenja i ograničenja koja smo detaljno sagledavali tokom prethodnih godina i koja crnogorske finansije i ukupnu ekonomsku sliku dovode u pitanje. Čini mi se da će, olako lansiranom idejom da se crnogorski budžet odrekne 180 miliona prihoda po osnovu doprinosa za zdravstvo i dodatno snižavanje poreza na zarade, ugroziti održivost budžeta – istakao je Đukanović.

uzela maha na Zapadnom Balkanu, te da Rusija vodi „bespoštedan rat protiv Evrope“.

- Rusija vodi destruktivnu aktivnost prema Evropi, a Zapadni Balkan za nju predstavlja samo prostor na kome može da pokaže svoju silu prema Zapadu – naveo je on. Đ.Ć.

Neumjesna ideja o odgađanju izbora, suprotna Ustavu Đukanović je ocijenio da je ideja iza koje stoji predsjednik Skupštine Aleksa Bečić o odgađanju lokalnih izbora neumjesna i suprotna ustavno-pravnom sistemu.

- Izbore sam raspisao prije mjesec i po i ta odluka je od tada u pravnom sistemu. Sve ostalo je protivustavno, rekao je Đukanović.

Politika

Subota, 6. novembar 2021.

3

Potpredsjednika Vlade Abazovića BAHATOST BEZ GRANICA: Vlada imenovala potpukovnika Todora Goranovića za generalnog direktora Obavještajno-bezbjednosnog direktorata u Ministarstvu odbrane napustio savjetnik za bezbjednost

Ministarka Injac opet prekršila Ustav!

Iako se u saopštenju Vlada Crne Gore poziva na Zakon o vojno-obavještajnim i bezbjednosnim poslovima, ignorisana je činjenica da je Goranović oficir Vojske Crne Gore i da na poziciju može biti postavljen tek nakon odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost

PODGORICA – Vlada Crne Gore imenovala je, na prijedlog ministarke odbrane Olivere Injac, potpukovnika Todora Goranovića za generalnog direktora Obavještajno-bezbjednosnog direktorata (OBD) u Ministarstvu odbrane, bez prethodne saglasnosti ili odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost.

Potpukovnik Goranović bio je postavljen za vršioca dužnosti direktora OBD-a 12. maja, nakon smjene dotadašnjeg prvog čovjeka Direktorata Aleksandra Šaranovića.

- Uslovi za postavljenje profesionalnih vojnih lica na određenim dužnostima u Ministarstvu odbrane propisani su

Formacijom Ministarstva odbrane, koja je označena odgovarajućim stepenom tajnosti.

Odbor za bezbjednost i odbranu je 27. oktobra 2021. godine jednoglasno usvojio mišljenje da se za generalnog direktora Obavještajno-bezbjednosnog direktorata u Ministarstvu odbrane postavi potpukovnik Todor Goranović – istaknuto je u odluci Vlade Crne Gore.

Iako se u saopštenju Vlada Crne Gore poziva na Zakon o vojno-obavještajnim i bezbjednosnim poslovima, ignorisana je činjenica da je Goranović oficir Vojske Crne Gore i da na poziciju može biti postavljen tek nakon odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost.

Uprava policije ukinula mjeru zabrane ulaska za 18 lica

U Crnu Goru sad mogu Danilo Vučić, Zvezdan Terzić, Vlado Georgijev, zavjetnica Đurđević, Dušan Savić…

PODGORICA - Crnogorska policija ukinula je mjeru zabrane ulaska u zemlju za 18 osoba kojima su bivše vlasti izdale zabranu - saznaje Televizija Crne Gore.

Među onima kojima je ukinuta zabrana, kako je potvrđeno Javnom servisu iz Uprave policije, je sin predsjednika Srbije Danilo Vučić, predsjednik Odbora za pravosuđe i državnu upravu i član Odbora za kontrolu službi bezbjednosti Vladimir Đukanović, predsjednik fudbalskog kluba Crvena Zvezda Zvezdan Terzić, Milica Đurđevic iz Zavjetnica, pjevač Vlado Georgijev i bivši fudbaler Crvene

zvezde Dušan Savić.

Stupanjem na dužnost ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića, odnosno novog rukovodstva Uprave policije, izdate su odgovarajuće smjernice i nalozi sa ciljem preispitivanja pojedinih zabrana ulazaka u Crnu Goru donesenih u periodu prije stupanja na dužnost sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i novog rukovodstva Uprave policije za koja su postojala saznanja da nisu postojali razlozi predviđeni Zakonom o strancima.

Ova saznanja su proizašla iz zahtjeva advokata stranih državljana, njihovih pritužbi, navoda medija i slično. R.P.

Ustav Crne Gore, u članu 130, precizno definiše nadležnosti Savjeta za odbranu i bezbjednost i, u stavu 3 istog člana, ističe se da Savjet „postavlja, unapređuje i razrješava oficire Vojske“.

Javnosti nije saopšteno da se Savjet za bezbjednost sastajao ili donosio odluku po prijedlogu ministarke odbrane o razrješenju aktivnog oficira Vojske Crne Gore i premještaju u Ministarstvo odbrane.

Protiv Ministarke Olivere Injac je, upravo zbog kršenja Ustava Crne Gore prilikom postavljenja potpukovnika Veljka Mališića za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, podnijeta krivična prijava Specijalnom državnom tužilaštvu 13. aprila ove godine.

Nekadašnji direktor Direktorata za ljudske resurse u Ministarstvu odbrane Mihail Volkov je u prijavi osumnjičio Injac da je ,,umišljajno, jer je znala da je njeno djelo zabranjeno“, predložila Vladi Crne Gore da se za državnog sekretara Ministarstva odbrane imenuje potpukovnik Veljko Mališić.

Prema navodima krivične prijave, ministarka Injac je

tim prijedlozima ,,dovela u zabludu Vladu Crne Gore, koja je u neznanju da je Veljko Mališić potpukovnik sa aktivnim postavljenjem u Vojsci Crne Gore“, donijela dva protivzakonita rješenja – za imenovanje Mališića na mjesto državnog sekretara, potom i imenovanje na mjesto v. d. direktora Direktorata za logistiku.

Minstarka Injac je nedavno, gostujući u emisiji ,,Načisto“ na televiziji Vijesti, priznala da je ,,nenamjerno, bez umišljaja prekrišla Ustav“ kada nije konsultovala Savjet za odbranu i bezbjednost u slučaju imenovanja potpukovnika Mališića.

Jučerašnjim saopštenjem, kako izgleda, ministarka odbrane je ponovila isti neustavni postupak: bez odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost imenovala je oficira Vojske Crne Gore na ,,civilnu dužnost“ dužnost u Ministarstvu odbrane.

Ako se dva puta čini ogrešenje o Ustav Crne Gore, onda je opravdano postaviti pitanje da li je to ,,nenamjerna greška“ ili, ipak, sila političke bahatosti.

D. ĐURANOVIĆ

Miodrag Laković

Miodrag Laković podnio ostavku PODGORICA - Savjetnik potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića za bezbjednost Miodrag Laković podnio je ostavku na tu funkciju.

To je za portal Pobjeda potvrdio Laković ali nije želio da komentariše razloge ostavke.

Ovim povodom na Tviteru se oglasio Abazović koji je Lakoviću poželio uspjeh u daljem radu, ali ni on nije saopštio razloge njegove ostavke.

- Zahvaljujem se svom prijatelju i dosadašnjem savjetniku

Miodragu Mišu Lakoviću na ukupnom angažmanu koji je od samog početka bio maksimalno profesionalan i korektan. Želim mu puno uspjeha u daljem životu i radu - naveo je Abazović na Tviteru.

Laković je za Abazovićevog savjetnika imenovan početkom marta.

Bio je i jedan od prijavljenih kandidata na konkursu za direktora Uprave policije, a ranije i šef odsjeka za borbu protiv droge u toj instituciji.

R.P.

Nekadašnji šef diplomatije o izjavi premijera da će prihvatiti svaki prijedlog Srbije za novog ambasadora

Vlahović: Izjava Krivokapića ispod svakog nivoa

Olivera Injac

PODGORICA - Nekadašnji šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović, prokomentarisao je izjavu premijera Crne Gore, Zdravka Krivokapića da će prihvatiti svaki prijedlog Srbije za novog ambasadora u Crnoj Gori.

- Izjava premijera da će prihva-

titi „svaki predlog“ Srbije za novog ambasadora u Crnoj Gori je ispod svakog nivoa. Takva snishodljivost, prema bilo kome, je degutantna. Za razliku od toga, njegova izjava da nisu potrebni ambasadori među zemljama regiona je samo (pardonnez-moi) – glupa - napisao je Vlahović na Tviteru.

R.P.

Što piše u sporazumu o zajedničkom političkom djelovanju koji su dogovorili budvanski odbori Demokrata, SNP-a, Prave i Ure

Za prevazilaženje krize neophodno povlačenje Carevića i Radovića

BUDVA – Za prevazilaženje političke krize u Budvi neophodno je da se predsjednik Opštine Marko Carević i predsjednik Skupštine Krsto Radović, povuku sa funkcija i na taj način daju doprinos spuštanju naraslih političkih tenzija i pomognu u procesu uspostavljanja odgovorne i harmonične lokalne vlasti, piše u Nacrtu sporazuma o zajedničkom političkom djelovanju koji su dogovorili budvanski odbori Demokrata, Socijalističke narodne partije, Građanskog pokreta Ura i Prave Crne Gore.

U tekstu sporazuma, u koji je Pobjeda imala uvid, a čije je potpisivanje prema našim saznanjima predviđeno iduće sedmice, navodi se da su njegovi potpisnici saglasni da neće učestvovati u radu lokalnog parlamenta do potpisivanja sporazuma o postizbornoj koalicionoj saradnji, konstitu-

isanju, organizaciji i vršenju vlasti u Opštini Budva.

Potpisnici sporazuma su, kako se navodi, saglasni i da lokalnu vlast u Budvi treba da čine svi politički subjekti koji čine političku većinu na državnom nivou.

- Međusobni odnosi konstituenata vladajuće većine urediti novim sporazumom o postizbornoj koalicionoj saradnji,

Krsto Radović i Marko Carević

konstituisanju, organizaciji i vršenju vlasti u Opštini Budva – navodi se u tom dokumentu.

Dodaje se i da konstituisanje lokalne vlasti mora biti uspostavljeno zbog ispunjenja izbornih obećanja koja su potpisnici predstavili građanima u toku izborne kampanje 2020. godine.

Lokalna vlast se, kako piše u tekstu sporazuma, mora konsti-

tuisati uz poštovanje osnovnih principa. To su uspostavljanje demokratske, odgovorne i od strane građana Budve kontrolisane vlasti, zakonitosti i vladavine prava, vršenje lokalne vlasti u interesu svih građana, afirmacija načela javnosti i transparentnosti u radu lokalne vlasti, borba protiv korupcije i nulti stepen tolerancije prema korupciji na lokalnom nivou, ostvarivanje prava građana na lokalnu samoupravu na principima Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i svestrani razvoj Budve i afirmacija njenih turističkih, istorijskih i kulturnih vrijednosti.

- Potpisnici sporazuma konstatuju da bez učešća njihovih 10 odbornika nema formiranja lokalne vlasti u Budvi i saglasni su da ni na koji način nema političke saradnje sa Demokratskom partijom socijalista i njihovim političkim satelitima. Đurđica ĆORIĆ

4

Politika

Subota, 6. novembar 2021.

SPORNO: Parlamentarna većina dostavila Skupštini dopune Zakona o lokalnoj samoupravi u kojima se predviđa da se lokalni izbori u 16 opština i Golubovcima održe istog dana naredne godine PODGORICA – Poslanici parlamentarne većine dostavili su juče Skupštini dopune Zakona o lokalnoj samoupravi kojima se predviđa da lokalni izbori budu održani u 16 opština i Golubovcima istog dana naredne godine, zatraživši da budu usvojene po hitnom postupku.

U prijedlogu su zatražili i da predsjednik Milo Đukanović odluku o raspisivanju izbora za odbornike u skupštinama Mojkovca, Petnjice i Cetinja od 14. septembra ove godine uskladi sa odredbom ovog zakona, čime bi se izbori u tim opštinama odložili.

PRODUŽITI MANDAT

Predloženim dopunama je predviđeno da lokalni izbori iduće godine budu održani u Mojkovcu, Petnjici, Cetinju, Ulcinju, Beranama, Podgorici, Baru, Bijelom Polju, Danilovgradu, Kolašinu, Plavu, Plužinama, Pljevljima, Rožajama, Žabljaku i Šavniku.

Izbori bi istog dana bili održani i u Golubovcima, opštini u okviru Glavnog grada.

Odbornicima u skupštinama opština Cetinja, Mojkovca, Petnjice, Ulcinja i Berana dopunama bi se produžio mandat do izbora koji će biti održani naredne godine.

Prijedlog su dostavili poslanici Momo Koprivica (Demokrate), Slaven Radunović, Branko Radulović (DF), Dragan Ivanović (SNP), ali i Miloš Konatar iz Ure koja je prethodno najavljivala da će izaći na lokalne izbore.

U obrazloženju prijedloga navedeno je da se u Crnoj Gori društvena energija nepotrebno rasipa na učestale izborne procese, te da je postojeći način održavanja izbora neracionalan, neekonomičan i društveno u mnogo čemu neprihvatljiv.

Poslanici su podsjetili i na stavove Evropske komisije da uprkos međustranačkom dogovoru da se lokalni izbori održe istog dana, pravni okvir i dalje predviđa njihovo sprovođenje po potrebi, što dovodi do skoro konstantne predizborne kampanje na nacionalnom i lokalnom nivou.

O ovom prijedlogu raspravljaće se na sjednici Skupštine 12. novembra.

Poslanica Socijaldemokratske partije i pravnica Draginja Vuksanović-Stanković ocijenila je da predložene izmjene mogu da važe isključivo za buduće slučajeve što podrazu-

Struka i opozicija protiv odlaganja u Mojkovcu, Petnjici i na Cetinju Skupština će na sjednici 12. novembra raspravljati o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

Demokrate, DF, SNP i Ura zahtijevaju da predsjednik Đukanović odloži izbore raspisane za 5. decembar. Pravnici upozoravaju da zakon ne može imati povratno dejstvo

Mitrić: Dopune Zakona ne bi se mogle odnositi na već raspisane izbore

Predstavnici parlamentarne većine

mijeva da ovaj zakon ne može imati retroaktivno dejstvo i odnositi se na već raspisane izbore za 5. decembar.

Istakla je da bi odlaganje izbora na ovaj način predstavljalo pravno nasilje suprotno Ustavu Crne Gore.

REAKCIJE

- Retroaktivna primjena zakona može da važi samo u slučaju javnog interesa – naglasila je Vuksanović-Stanković i dodala da odluku o odlaganju može donijeti isključivo predsjednik Đukanović koji je i raspisao izbore.

Slično mišljenje ima i predsjednica Sudskog savjeta Vesna Simović-Zvicer koja je za Gradsku televiziju ocijenila da je retroaktivno dejstvo Zakona o lokalnoj samoupravi upitno i da ne bi bilo pametno u ovom trenutku, te da bi izbori raspisani u tri opštine trebalo da se održe.

- Nijesmo vidjeli što piše u nacrtu Zakona o lokalnoj samoupravi, ali se postavlja pitanje pravnog osnova i načina na koji predlagači misle da primijene takvo rješenje u situaciji kad već imamo odluku koju je donio predsjednik države o raspisivanju izbora u tri opštine, u kojima kampanje već odavno teku – istakla je Simović-Zvicer.

Profesor Đorđije Blažić takođe smatra da u prijedlogu vlasti ima više pravno spornih aspekata, a ključni je da parlamentarna većina pokušava zakonom da ospori ili poništi odluku predsjednika Crne Gore o raspisivanju lokalnih izbora.

- To bi bio presedan u pravu, da se Zakonom stavljaju van snage ili poništavaju pojedinačni pravni akti. Ne samo pojedinačni akt predsjednika države, nego bilo koji da se ukida zakonom. To bi za mene kao pravnika bilo apsolutno neprihvat-

Jedan od lidera Demokratskog fronta najavio da su poziv za razgovor uputili svim predsjednicima stranaka vlasti

Mandić: Sastanak većine u ponedjeljak PODGORICA – Predstavnici parlamentarne većine sastaće se u ponedjeljak u Skupštini u 12 časova na inicijativu Demokratskog fronta. To je na jučerašnjoj konferenciji za medije saopštio jedan od lidera tog političkog saveza Andrija Mandić.

Poziv su, rekao je on, uputili svim predsjednicima stranaka parlamentarne većine, te

dodao da na tu temu ne može kazati ništa više.

- Jednostavno iz razloga što je potpuno pristojno i politički normalno da prvo to čuju naši partneri iz parlamentarne većine, a nakon sastanka ćemo moći da saopštimo i medijima i da odgovorimo na sva pitanja – istakao je Mandić.

Demokratski front odustao je od rekonstrukcije Vla-

de na koju su ranije pristali dogovorivši se sa Demokratama Alekse Bečića zbog neslaganja najmanjeg koalicionog partnera vlasti Građanskog pokreta Ura. Oni su u ponedjeljak najavili da će zahtjevati izbor nove Vlade i premijera kako bi se riješila aktuelna politička kriza, te istakli da su jedino drugo rješenje vanredni parlamentarni izbori. Ž.Z.

ljivo. Zna se kako se odlučuje o zakonitosti ili nezakonitosti nekog akta – kazao je Blažić za RSE i dodao da bi u takvoj situaciji bilo logično da se zatraži zaštita Ustavnog suda. Član Izvršnog odbora DPS-a Aleksandar Pavićević smatra da se Demokrate dave u strahu od poraza prouzrokovanim padom rejtinga te da zbog toga nastoje da odlože lokalne izbore za proljeće.

- Sve to, valjda, jer se nadaju da će vaskrsnuti njihova politička popularnost od prije godinu kad su građani, želeći najbolje ovoj zemlji, povjerovali da oni Crnoj Gori uistinu mogu donijeti boljitak – istakao je Pavićević.

Ocijenio je da će Cetinje, Mojkovac i Petnjica dati odgovor Demokratama 5. decembra i da nakon tog dana ništa više neće biti isto.

Da se ovim prijedlogom pokušava izbjeći izvjesan poraz

Ukoliko Skupština usvoji dopune Zakona o lokalnoj samoupravi 12. novembra one ne bi mogle imati retroaktivno dejstvo i ne bi se mogle odnositi na već raspisane izbore, nego bi taj zakon, prema ustavnoj normi, mogao samo da važi od dana stupanja na snagu pa ubuduće – ocijenio je za Pobjedu nekadašnji predsjednik Ustavnog suda Blagota Mitrić.

Pojasnio je da Ustav predviđa i izuzetak u kojem je propisano da zakoni, drugi propisi i opšta akta mogu imati povratno dejstvo, a to je u situaciji u kojoj tokom postupka donošenja Skupština utvrdi da postoji javni interes za retroaktivnost.

- Čak i ako bi postupili tako i utvrdili da postoji javni interes, vodeći se iskustvom iz rada u Ustavnom sudu i znanjima iz prava, mislim da oni nemaju potrebne pravne argumente da on postoji.

Nema javnog interesa u tome hoće li izbori biti 5. decembra ili negdje u maju – istakao je Mitrić.

Međutim, Mitrić smatra, da bi lokalne izbore u tri opštine,

partija vlasti smatra i portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević.

- Znaju li vam u međunarodnoj zajednici, čijom se podrškom lažno hvalite, da se ipak neće svi

Blagota Mitrić

trebalo odložiti, jer je Državna izborna komisija nelegitmna i nelegalna jer nema predsjednika.

- Znači da je taj organ van pravnog sistema Crne Gore, a jedan je od vrhovnih organa koji rješava izborne sporove.

Prema tome pošto je ispunjen zakonski uslov za odlaganje lokalnih izbora u Mojkovcu, Petnjici i Cetinju obaveza je predsjednika države da te izbore odloži ukoliko se u dogledno vrijeme, makar 8 dana prije izbora, ne izabere predsjednik DIK-a – naglasio je Mitrić.

lokalni izbori održati u istom danu? Znaju li da ovim nijesu obuhvaćeni izbori u 8 od 25 opština od kojih je vlast, gle čuda, u njih 7 pobijedila – napisao je Zirojević na Tviteru. Ž. ZVICER

Odluka Vlade Crne Gore PODGORICA - Nekadašnja novinarka Radio Televizije Crne Gore Nevenka Ćirović, koja je na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima bila na listi Demokratske Crne Gore, nova je generalna konzulka naše države u Srbiji - odluka je Vlade.

Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović je, kako je navedeno u odluci, predložio da Vlada Crne Gore postavi Nevenku Ćirović na dužnost generalne konzulke u Generalnom konzulatu Crne Gore

Nevenka Ćirović generalna konzulka u Sremskim Karlovcima u Republici Srbiji, sa sjedištem u Sremskim Karlovcima.

- U obrazloženju predloga je naveo da je članom 46 stav 2 Zakona o vanjskim poslovima propisano da generalnog konzula postavlja Vlada Crne Gore, na predlog ministra vanjskih poslova, a po dobi-

janju egzekvature, pa s tim u vezi, predlaže da Vlada Crne Gore postavi imenovanu na dužnost generalne konzulke u Generalnom konzulatu Crne Gore u Republici Srbiji, sa sjedištem u Sremskim Karlovcima - napisano je u odluci.

R.P.

Ekonomija

Subota, 6. novembar 2021.

5

Montenegro erlajnz u stečaju tužio Ministarstvo ekonomskog razvoja pred Upravnim sudom PODGORICA – Montenegro erlajnz (MA) u stečaju tužio je pred Upravnim sudom Ministarstvo ekonomskog razvoja zbog odluke da poništi rješenje kojim im je prethodno obnovio važenje žiga/loga na deset godina.

Ministarstvo, na čijem je čelu Jakov Milatović, obnovilo je 9. avgusta MA u stečaju važenje žiga, da bi 6. oktobra poništilo to rješenje, jer je naknadno ustanovljeno da je zahtjev predat nakon isteka roka. Time je MA u stečaju onemogućen da koristi svoj logo.

Tužbom, koju su 2. novembra podnijeli advokati Mihailo Bojović i Filip J. Jovović, stečajna uprava MA traži od Upravnog suda da poništi rješenje Ministarstva od 6. oktobra jer je nejasno i nepotpuno i ne omogućava vršenje kontrole zakonitosti osporene odluke.

- Tuženi ukazuje da je, postupajući po službenoj dužnosti, uvidom u spise predmeta utvrdio da je žig važio do 20. maja 2020. godine, a da je zahtjev za obnovu podnijet 2. juna 2021.

Dalje se ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o nesumnjivoj grešci, pa je očigledno povrijeđen materijalni propis, konkretno odreba člana 42, stav dva i tri Zakona o žigu.

Ostaje nejasno i nerazumljivo kako je i na osnovu čega tuženi uvidom u iste spise predmeta, istu sadržinu zahtjeva, iste činjenice i dokaze došao do zaključka da je prvobitno povrijedio Zakon o žigu - navodi se u tužbi, u koju je Pobjeda imala uvid.

zAkOn nIje POvRIjeđen

Ministarstvo se, kako se ukazuje, prilikom donošenje rješenja koje je kasnije poništilo pozvalo na odredbe Zakona

Traže poništenje rješenja o ukidanju obnove loga Nije bilo moguće poništiti rješenje kojim je obnovljeno važenje žiga, jer se radi o obnovi stečenog prava, koje je upisano u Registar žigova i objavljeno u službenom glasilu intelektualne svojine. Upravni postupak koji je okončan pravosnažnim rješenjem, ne može biti predmet posebne revizije i može se osporavati jedino pred sudom, navode u tužbi o žigu, pravilno primijenivši tada valjan materijalni propis.

U drugom rješenju, Ministarstvo ukazuje da je „nesumnjivom greškom obrađivača predmeta“ povrijeđen zakon jer zahtjev za obnovu žiga nije podnijet u roku.

- Iz razloga osporenog rješenja se ne može zaključiti da je rješenje od 9. avgusta doneseno usljed pogrešne primjene zakona, već upućuje na zaključak da je Ministarstvo pogrešno utvrdilo činjenično stanje, te da je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja pogrešno izvelo zaključak da je tužilac u roku predao zahtjev. Hipotetički govoreći, čak i kad bi se uzelo za nesporno da je tužilac prekoračio rok za obnovu važenja žiga, rješenje od 9. avgusta bi bilo nezakonito, ali ne zbog toga što je propis primijenjen suprotno odredbama navedenog zako-

Počinje rekonstrukcija hotela Teuta u Risnu

Accor otvara prvi Mövenpick hotel u CG PODGORICA – Međunarodna hotelijerska gruopa Accor potpisala je ugovor o franšizi s kompanijom Briv Construction za otvaranje prvog Mövenpick hotela u Crnoj Gori.

Kako je saopšteno iz Accor-a, planirana je rekonstrukcija hotela Teuta u Risnu, koji bi prve goste sa brendom Mövenpick trebalo da primi na jesen 2023. godine.

Naveli su da će hotel, uz privatnu plažu i zatvoreni bazen, go-

Render budućeg hotela

stima nuditi 175 soba, restorane, bar, konferencijski prostor, te spa centar.

Direktor razvoja za Jugoistočnu Evropu Dilek Sezer kazao je da će Mövenpick Risan Teuta, kao luksuzno odmaralište u zaštićenom UNESCO području, pozvati goste da se opuste i uživaju u autentičnom iskustvu.

Hotel Teuta je izgrađen 1978. godine, a kompanija Yu Briv ga je kupila 2014. za 6,5 miliona eura kod stečajne uprave nikšićkog Onogošta.

N.K.

na, već zbog toga što je tuženi organ izveo pogrešan zaključak na osnovu dokaza koje je priložio tužilac - konstatuje se u tužbi.

U ovom slučaju, kako se dodaje, s obzirom da nije povrijeđen zakon ne može se ni primijeniti član 140, stav dva Zakona o upravnom postupku (ZUP), kojim je predviđeno da se rješenje poništava ako je odluka povoljna za stranku donijeta na osnovu neistinitih navoda kojima je službeno lice dovedeno u zabludu.

- Primjena instituta poništaja nezakonitog rješenja u smislu člana 140 stav dva ZUP-a podrazumijeva postojanje očigledne povrede zakona koja je nesumnjiva i nesporna i na prvi pogled uočljiva. Prema tome, ne može se govoriti o očiglednoj povredi zakona ukoliko obrađivač poredmeta ne zna da računa jer je on primijenio PODGORICA – Četvoro vještaka različitih struka će utvrđivati da li je i koliku štetu pretrpjela kompanija Dekar, koja pred Privrednim sudom traži utvrđenje da je ugovor o koncesiji za mHe na Ljeviškoj rijeci zaključen sa državom 2021. godine, raskinut.

Vještaci finansijske i elektro struke Jovan Lopušina i Milutin Ostojić u zajedničkom nalazu će obračunati izmaklu dobit za period od 27 godina komercijalnog rada mHe Ljeviška rijeka-izvor Morače. U tom nalazu trebalo bi da bude naznačena planirana godišnja proizvodnja i instalisana snaga, minimalna cijena za isporuku struje, te odgovori da li u tu cijenu ulaze subvencije države i do kada, te koliki bi bili troškovi prenosa energije. Zadatak vještakinje građevinske struke Sanje Radović biće da utvrdi obim i vrijednost izvedenih građevinskih radova, da li su prijavljeni, postoje li sve potrebne dozvole, da li je objekat mHE izgrađen i ako nije zbog čega.

Vještakinja arhitektonske struke Vesna Doderović će utvrditi na osnovu kog planskog dokumenta i gdje je bila predviđena izgradnja mHe, kao i uslove za priključenje objekta na mrežu. O izvodljivosti priključenja

Retroaktivnost nemoguća bez odluke suda Advokati stečajne uprave MA u tužbi navode da rješenje Ministarstva ekonomskog razvoja od 6. oktobra ne može proizvesti promjenu u Registru žigova i službenom glasilu intelektualne svojine.

- Ovo iz razloga jer je rješenje koje ono poništava već upisano i objavljeno, pa je retroaktivnost koja nastupa kao posljedica poništaja rješenja nemoguća bez valjane sudske odluke – pojašnjava se u tužbi.

zakon koji reguliše predmetnu materiju, dakle nije primijenio neki drugi propis ili odredbu koja nema veze sa konkretnom situacijom – ističe se u tužbi.

već stečenO PRAvO

Ministarstvo je, navodi se u tužbi, bilo dužno da u razlozima pobijanog rješenja navede da li je uopšte moguće da se ono poništiti spram prirode upravne stvari, kao i posljedice koje poništaj proizvodi u pravnom prometu.

- U konkretnom slučaju, a imajući u vidu odredbe Zakona o žigu, nije bilo moguće poništiti rješenje kojim je obnov-

Logo Montenegro erlajnza

ljeno važenje žiga jer se radi o obnovi već stečenog prava, koje je upisano u Registar žigova i objavljeno u službenom glasilu intelektualne svojine.

Upravni postupak u pogledu registracije i obnove važenja, koji je okončan po osnovu pra-

vosnažnog rješenja, ne može biti predmet posebne revizije u smislu primjene instituta iz člana 140, stav dva ZUP-a, već se zakonitost tog rješenja jedino može osporavati pred sudom – zaključuje se u tužbi.

B. DESPOTOVIĆ

Spor Dekara i države oko izgradnje male hidroelektrane

Sudija i vještaci obilaze lokaciju na Ljeviškoj rijeci Dekar optužuje državu da je nesavjesna strana navodeći da je ostvarivanje njihovog prava zavisilo od izgradnje mHe Raštak sa kojom je trebalo da bude povezana, a što je bila obaveza drugog koncesionara Kol enerdži mHe Ljeviška rijeka na elektroenergetski sistem te da li je Dekar preduzeo sve da dobije energetsku saglasnost trebalo bi da se izjasni Ostojić. On bi trebalo da utvrdi i da li je izgrađen dalekovod do mHe Raštak i ako nije čija je to krivica, kao i da li je Ministarstvo ekonomije obezbijedilo potrebne uslove za priključenje na sistem te da li je izgradnja mHe Raštak bila uslov za priključenje.

Sudija Faruk Mušović je odredio i da sa predstavnicima

Dekara, države i vještacima 10. decembra izađe na lice mjesta.

Dekar optužuje državu da je nesavjesna strana navodeći da je ostvarivanje njihovog prava zavisilo od izgradnje mHe Raštak sa kojom je trebalo da bude povezana, a što je bila obaveza drugog koncesionara Kol enerdži. Navode da je prema ugovoru trebalo da sagrade 12km dug dalekovod, ali se ispostavilo da nije ucrtan u prostorni plan Kolašina te da do priključenja ne bi ni moglo doći

jer mHe Raštak nije sagrađen.

Dajući im rok od 60 dana da izgrade mHe Ljeviška država je, kako smatraju, pokazala želju da izađe iz ugovora. Država tvrdi da je Dekar znao da je izgradnja dalekovoda njihov poslovni rizik, jer je PUP-om predviđena samo mHe, ali ne i priključenje. Taj su rizik, navode, mogli umanjiti traženjem dozvola za izgradnju dalekovoda, što su učinili tek tri godine nakon zaključenja ugovora.

M.Lk.

6

Ekonomija

Subota, 6. novembar 2021.

Poslanici skeptični prema poreskoj reformi ministra finansija i upozoravaju da sistem treba mijenjati postepeno

Tvrde da ekonomija neće izdržati posljedice Maršalovog plana PODGORICA – Budžet i ekonomija neće izdržati negativne posljedice najavljene poreske reforme - kazao je Pobjedi predsjednik SNPa Vladimir Joković.

On ne vidi način primjene Maršalovog plana ministra finansija Milojka Spajića, koji je Vlada usvojila na posljednjoj sjednici.

- Nema čovjeka koji ne bi želio da minimalac bude 450 eura, a prosječna plata 700 eura.

Ali ako je BDP u prošloj godini pao 15, a u ovoj raste 12 do 13 odsto, što ostavlja manjak u odnosu na 2019, kako je to izvodljivo? Kako će finansirati zdravstvo, naknade za majke, dječji dodaci, besplatni udžbenici, penzije, socijala – pita Joković, koji tvrdi da firme neće izdržati naglo povećanje minimalca.

- Prema mojoj računici, firmi sa 50 radnika trebaće 50.000 eura više godišnje za zarade, pa će poslodavci osiguravati radnike na četiri, umjesto osam sati. U tom slučaju radnici nikada neće doći do penzije – smatra Joković, koji ocjenjuje da je plan donesen bez ozbiljne analize.

Sjever gubi 20 miliona

- To su osmislila dva ili tri čovjeka koji nemaju dovoljno životnog iskustva. Trebalo je ovo raditi postepeno. Što ako sezona naredne godine PODGORICA - Veliki investitori imaju razumijevanja za trenutno političko stanje u zemlji i nadaju se poslovnom kontinuitetu, a jedan od ciljeva je da sačuvaju zaposlene.

Iz Adriatik marinasa su kazali Pobjedi da ,,razumiju da se Vlada suočava sa izazovima dok traži najbolji put za stvaranje sveobuhvatnih i privlačnih mogućnosti za sve građane, u okviru kolektivnog procesa, koji sa sigurnošću i ciljno može podržati inicijative direktnog društvenog napretka i ekonomskog razvoja u Crnoj Gori“.

Iz Azmont investmentsa navode da lokalne vlasti i Vladine institucije vide kao partnere u pozicioniranju Crne Gore na svjetskoj turističkoj mapi.

ge u ukupnim troškovima poslovanja, pa nije jasno koliko će povećanje zarada uticati na rentabilnost i opstanak firmi sa rastom troškova većim od 50 odsto.

Demokrate juče nijesu željele da komentarišu Maršalov plan jer, kako kažu, nemaju dovoljno informacija o njemu, dok su iz DF-a poručili da je on smišljen za spašavanje Vlade, a ne građana.

Podrška Vladimir Joković

Damir Gutić

Goran Đurović

Firmi sa 50 radnika trebaće 50.000 eura više na godišnjem nivou za zarade, pa će poslodavci pribjeći tome da radnike umjesto na osam, osiguraju na četiri sata i tako izbjegnu povećanje zarada - upozorava Vladimir Joković ne bude toliko dobra? Sada imamo suficit u budžetu koji nije realan, jer samo Fondu za zdravstvo se duguju 40 miliona – naveo je Joković.

Jokoviću je problematično i što se uvođenjem neoporezivanog dijela zarade smanjuje budžet opština na sjeveru, koje su imale pravo na taj novac u cilju smanjenja neravnomjernog regionalnog razvoja.

- Sada će opštine poput Pljevalja, Berana i Bijelog Polja gubiti u budžetu po tri miliona eura godišnje, a ukupni gubitak opština na sjeveru biće 20 miliona - naveo je Joković, koji je kazao da će prije gla-

sanja tražiti ozbiljnu analizu ovih reformi.

-Tek bi bio problem ako povećate plate na 450 eura, pa ih vratite na 250 – dodaje Joković.

Detaljna objašnjenja tražiće i BS, čiji je potpredsjednik Damir Gutić Pobjedi kazao da su skeptični oko sprovođenja ove reforme.

- Postepeno povećavanje zarada i smanjenje opterećenja privrede uz poboljšanje uslova poslovanja, što bi dovelo do proširivanja poreske osnovice, je poželjno i moguće, ali ovakav administrativni paket bez dovoljno analize o finansiranju i efektu na sve

Feldmaršalov plan Andija Mandić (DF) saopštio je da je grupa mladih ekonomista predstavila juče DF-u ,,Feldmaršalov plan“ za koji tvrdi da je bolji od Vladinog.

- To je sličan prijedlog da se sa jedne budžetske stavke ili iz nekog fonda prelije u neki drugi, s tim što su ovi mladi ljudi predstavili bolji program koji garantuje da zaposleni ne moraju da očekuju od poslodavaca koji isplaćuju neredovno plate da to bude neredovno, nego mogu da obezbijede da država preuzme odgovornost da to bude redovno - kazao je Mandić.

ostale segmente nas dovodi u situaciju da tražimo detaljna objašnjenja nakon čega ćemo i zauzeti stav oko glasanja –

kazao je Gutić, koji ukazuje da je naša privreda uglavnom radno intenzivna, sa visokim učešćem troškova radne sna-

Investitori očekuju poslovni kontinuitet i inicijative za razvoj biznisa

Iz Porto Montenegra preporučili nastavak programa ekonomskog državljanstva Što se tiče Porto Montenegra, ne kriju stav da pažljivo osmišljen i realizovan program ekonomskog državljanstva, čija je osnovna platforma autentičan i globalno popularan, isproban i siguran investicioni proizvod u vidu nekretnina, predstavlja moćno sredstvo za podsticanje ekonomskog i društvenog razvoja u zemlji kao što je Crna Gora.

državljanStvo

kontinuitet

- Dok trenutni politički proces traje, ostatak zemlje mora nastaviti i naći put napretka, kompanije moraju voditi računa o zaposlenima i poslovati na zadovoljstvo lojalnih investitora - kazali su iz Adriatik marinasa i pozvali Vladu da obavi razgovore u okviru njihove industrije o neophodnom poslovnom kontinuitetu i inicijativama za razvoj biznisa.

- Opština Tivat je fokusirana na naše kolektivne napore da podstičemo održivi ekonomski rast i društveni napredak u saradnji sa partnerima iz jav-

Simonida Kordić

- Ako svedemo sve na ovo što Vlada predviđa, doći ćemo u situaciju da će građani moći da žive od te ,,Evrope sad“ 22 i po dana u mjesecu, a ostalih osam dana da se snalaze - kazala je Simonida Kordić za TVCG. Potpredsjednik Ure Goran Đurović saopštio je da su ohrabrujuće najave o povećanju minimalca i smanjenju opterećenja privrednika. U toj partiji, kako je kazao, vjeruju da su se resorni ministri dobro pripremili i dobili podršku međunarodnih ekonomskih institucija kako bi ovaj set mjera bio baziran na realnim osnovama.

- Ovaj set mjera vraća vjeru u dostojanstven rad svima onima kojima je u protekle tri decenije bio uskraćen - ocijenio je Đurović.

Spajićev plan za sada je bezuslovno podržala jedino Prava Crna Gora, iz koje su poručili da je to „recept za socijalni i ekonomski oporavak“. b.d.

Porto Montenegro

nog i privatnog sektora - kažu iz Adriatik marinasa i ističu da međunarodni investitori ulažu u destinacije koje imaju otvorene, pravedne, stabilne i proaktivne vlade.

- Ovi preduslovi postoje u Crnoj Gori, a kako parametri rasta pokazuju, bez obzira na pandemiju, Crna Gora i region Zapadnog Balkana sa mladom i obrazovanom radnom snagom i predivnom prirodom, predstavljaju atraktivnu investicionu destinaciju - kažu iz

kompanije Adriatik marinas.

Oni zajedno sa partnerom, DryDocks World iz Dubaija, nastavljaju da podržavaju vladin tim u cilju završetka remedijacije u brodogradilištu Bijela, kako bi mogli da nastave sa ulaganjem u kompaniju za remont i popravku superjahti.

- Ovo pitanje i konačno usvajanje studije lokacije za tu oblast su glavni izazovi sa kojima se suočavamo. U međuvremenu, globalno tržište remonta jahti cvjeta - poručuju iz Adriatik marinasa.

- Kada su ovakvi programi dobro povezani i u skladu sa nacionalnim planiranjem prostora, opštinskim razvojnim planovima i potrebama i motivacijom krajnjih investitora koji žele državljanstvo, da donesu sa sobom svoje vještine i investiraju u visokokvalitetne ciljeve ekonomskog razvoja i nove industrije koje ne zahtijevaju veliku infrastrukturu, trebalo bi da budu prihvatljivi društvenoj zajednici - naglašavaju iz Adriatik marinasa.

Ističu da je izazov i spora obrada zahtjeva za ekonomsko državljanstvo.

- Znamo da je postupak u toku i

vjerujemo da ukoliko sofisticirani investitori i Vlada rade zajedno i ukoliko se taj program unaprijedi, može izgraditi povjerenje investitora neophodno da podstaknu druge velike investicije u Porto Montenegro i stvore prateći benefiti osnivanjem novih ekspertskih biznisa u ciljnim oblastima industrije - poručuju iz Adriatik marinasa.

Azmont investments kroz Portonovi vrijedan 800 miliona eura, od samog početka, kako su kazali Pobjedi, uspješno sarađuje sa državnim i lokalnim institucijama.

- Preduslov za uspjeh zahtjevnih investicija kao što je Portonovi jeste mnogo rada i saradnja na različitim nivoima, a mi smo zadovoljni onim što smo postigli od 2012. godine kada smo ušli na crnogorsko tržište - istakli su oni.

Portonovi je otvorio svoja vrata 2019. godine, a u potpunosti je operativan od 2021. godine, usljed ograničenja izazvanih kovidom tokom 2020. godine.

- U ovoj fazi, naš fokus je na

Iz Azmont investmentsa navode da lokalne vlasti i Vladine institucije vide kao svoje partnere u pozicioniranju Crne Gore na svjetskoj turističkoj mapi privlačenju gostiju, posjetilaca i potencijalnih vlasnika nekretnina i radujemo se unapređenju infrastrukture i povezanosti u cilju podrške ne samo našem projektu već i drugim važnim brendovima u Crnoj Gori. I dalje vjerujemo da ima dosta toga da se radi u ovome dijelu - kazali su iz Azmont investmentsa dodajući da lokalne vlasti i Vladine institucije vide kao partnere u pozicioniranju Crne Gore na svjetskoj turističkoj mapi, posebno kao luksuzne destinacije, a time i ukupnom razvoju i unapređenju crnogorske ugostiteljske ponude. n. kovaČeviĆ

Društvo

Subota, 6. novembar 2021.

7

ALARMANTNO: Broj zaraženih koronom za dvije sedmice porastao 30 odsto, rigoroznije mjere najavljene tek od 1. decembra

Preminulo 15 ljudi, najmlađi pacijent imao 25 godina

PODGORICA – U posljednje četiri sedmice u Crnoj Gori je, prema zvaničnoj statistici, umrlo 160 ljudi, a od toga samo u prva četiri dana novembra izgubljena su 33 života.

Prema jučerašnjem presjeku, tokom četvrtka je od posljedica infekcije korona virusom preminulo 15 ljudi od kojih je najmlađa osoba imala samo 25 godina, a registrovano je čak 738 novozaraženih, što ukazuje da ponovo ulazimo u fazu eksponencijalnog epidemijskog rasta.

S. VASILJEVIĆ

Broj zaraženih građana u posljednje dvije sedmice u Crnoj Gori bio je u porastu 30 odsto, u odnosu na prethodni 14-dnevni period, saopštio je juče direktor Instituta za javno zdravlje (IJZ) Igor Galić najavljujući da će, ukoliko se situacija ne poboljša, od decembra Nacionalne kovid potvrde za dolazak na posao biti neophodne za sve zaposlene u javnoj upravi, ali i za ulazak u javni prevoz, tržne centre, ugostiteljske objekte, poslovne zgrade i slavlja na otvorenom i u zatvorenom.

Preko 80 odsto onih koji su na bolničkom liječenju su nevakcinisani. Na žalost cijele države, svi preminuli mlađi od 40 godina su bili nevakcinisani. Svi koji odlažu imunizaciju direktno učestvuju u jačanju izrazito opasnog delta soja - poručio je direktor IJZCG

Nemanja Radojević

Dr Radojević kolegama: Loši ste, jako ste loši

IMUNIZACIJA

Institut za javno zdravlje ponovo je apelovao na sve građane da više ne oklijevaju, već da se odazovu otvorenom pozivu za imunizaciju.

- Takođe je važno da se imunizuju djeca od 12 godine sa hroničnim oboljenjima kao i ona koja žive sa odraslima kojima je narušen imunitet – kazao je Galić.

On je rekao da je osam od deset preminulih pacijenata od kovida-19, od 1. maja kada je počela masovna imunizacija, do danas, bilo nevakcinisano.

- Preko 80 odsto onih koji su na bolničkom liječenju su takođe nevakcinisani. Na žalost cijele države, svi preminuli mlađi od 40 godina su bili nevakcinisani.

Svi oni koji odlažu imunizaciju direktno učestvuju u jačanju aktuelnog, izrazito opasnog delta soja - naveo je direktor IJZCG. Galić je zamolio sve koji se do danas nijesu imunizovali, da više ne oklijevaju, ali pozvao i građane koji su uredno vakcinisani da dobiju i treću dozu koja je od ranije preporučena svim kategorijama, podsjećajući da vakcina ima za sve.

ZdRAvsTveNi sisTeM MORA dA bude NA RAspOLAgANju svAkOMe i sve vRijeMe: Sa intenzivne njege

Preminuli koji su bili vakcinisani u prosjeku imali 75 godina Prosječan broj godina preminulih od kovida, a koji su bili vakcinisani je 75 godina saopštio je direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić odgovarajući na pitanje novinara na konferenciji za medije na kojoj je predstavljena epidemiološka situacija u Crnoj Gori.

Kako je kazao, to govori u prilog činjenici da imuni odgovor kod starijih slabi i da vakcine slabije podstiču imunitet.

- To je objašnjenje zašto je ta populacija pogođena uprkos vakcini. To je izuzento mali broj ljudi. Studije će uskoro biti dostupne i one će odgovoriti javnosti na sva pitanja o preminulima koji su vakcinisani - kazao je Galić.

On je kazao da je tokom trajanja pandemije jako teško doći do jasnih i preciznih podataka.

- Zato govorim da iskustvo nas koji se bavimo epidemijom jeste da precizne podatke možemo imati četiri ili pet godina nakon završetka pandemije. Radimo na tome da otkrijemo sve uzroke smrti u Crnoj Gori - rekao je Galić.

On je kazao i da je dosta građana pogođeno post-kovid sindromom.

- Posljedice obolijevanja od kovida nije samo akutna bolest. U budućnosti ćemo imati problema sa post-kovid sindromom. Mi ne znamo kako obolijevanje od kovida utiče na djecu, zato i apelujemo da se vakcinacijom djeca zaštite. Pandemija je i dalje nepoznata i svaki dan iznenađuje stručnu javnost. Mi apelujemo na vakcinaciju i da prenos virusa pokušamo smanjiti i spriječiti - zaključio je Galić.

MJERE

Nakon sjednice Savjeta za borbu protiv korone, Vlada Crne Gore je odlučila da, za sada, propisane epidemiološke mjere ostaju na snazi uz pojačan inspekcijski nadzor.

Ukoliko se, međutim, epidemiološka situacija u Crnoj Gori u narednim nedjeljama ne poboljša, Galić je rekao da će Vlada Crne Gore razmotriti da se od 1. decembra uvede obaveza posjedovanja Nacionalne digitalne kovi potvrde, koja podrazumijeva dokaz o vakcinaciji ili negativan PCR ne stariji od 72 sata, ili brzi antigenski test koji nije stariji od 48 sati ili dokaz o preležanoj bolesti u posljednjih šest mjeseci, za kompletnu javnu upravu.

- Ako se to desi, od 1. decembra, Nacionalna digitalna kovid potvrda biće nužna i za ulazak u javni prevoz, tržne centre, teretane, poslovne prostore i poslovne zgrade u kojima dje-

Ljiljana Radulović i Igor Galić na jučerašnjem presu

latnost obavljaju više od tri privredna društva, odnosno preduzetnika i objekti površine preko hiljadu metara kvadratnih u kojima se vrši trgovina na malo neprehrambene robe... Prisustvo svadbama će se ograničiti, uz Nacionalnu digitalnu potvrdu, na četiri metra kvadratnih po jednoj osobi. Novogodišnje proslave neće moći da se organizuju, ni u unutrašnjostima ugostiteljskih objekata ni na otvorenom prostoru bez posjedovanja Nacionalne digitalne kovid potvrde

po uzoru na ljetošnje festivale.

Građane još jednom molimo, ako ni zbog koga, onda zbog sebe lično i svojih familija da, gdje je obavezno, nose maske i drže odstojanje - naglasio je Galić.

Direktorica Kliničkog centra Crne Gore (KCCG) Ljiljana Radulović podržala je najavljene rigorozne mjere od 1. decembra za nevakcinisane građane ukoliko se epidemiološka slika do tada ne promijeni.

- Od ukupnog broja oboljelih kojih je trenutno oko pet hiljada, na bolničkom liječenju je

njih oko šest odsto. Dakle, u svim crnogorskim bolnicama nalazi se 341 pacijent - kazala je ona i istakla da su svi najteže oboljeli od korona virusa, a koji se liječe u KCCG i koji su na respiratorima, nevakcinisani pacijenti.

Radulović je kazala da se u KCCG liječi 114 kovid pacijenata, a da je ukupan broj hospitalizovanih 341.

- Zdravstveni sistem mora da bude na raspolaganju svakome i sve vrijeme. Očekujemo pritisak. Da bismo to mogli da iznesemo, nakon dvije godine borbe sa korona virusom, moramo da se imunizujemo - poručila je Radulović.

IZAZOV PRAZNIKA

Prema riječima direktora IJZa, nadolazeća Nova godina i božićni praznici kao i zimska sezona su izazovni za epidemiološku situaciju.

- Zato su najavljene mjere rigorozne kako bi motivisale građane da se vakcinišu. Mi predlažemo vakcinaciju, iako u kovid potvrdi imate razne mogućnosti. Ako budemo na dobrom nivou sa vakcinacijom,

Nemanja Radojević, specijalista sudske medicine je prozvao zdravstvene vlasti da kasne najmanje dva mjeseca sa punom implementacijom kovid propusnica i na taj način kasne i sa posrednim uticajem na povećanje procenta vakcinisane populacije.

Obraćanje na Fejsbuk profilu, nakon konferencije za novinare na kojoj su govorili dr Igor Galić i dr Ljiljana Radulović, dr Radojević počeo je riječima: Drage kolege (a žao mi je što ste kolege).

- Jedan od važnijih sudskomedicinskih elemenata nesavjesnosti je neblagovremenost, a posljedice tog vašeg kašnjenja su više nego evidentne - samo danas imamo 15 umrlih. Za važne, teške i nepopularne odluke, osim znanja, treba imati hrabrosti i autoriteta – napisao je dr Radojević.

ublažićemo mjere do toga da se ni maske više ne moraju nositi kao u Danskoj, Norveškoj, Portugalu - naveo je Galić. Što se tiče detekcije novog delta plus soja, Galić je rekao da je otkriven u više zemalja.

- U Crnoj Gori postoji mogućnost za sekvenciranje ali to nije jednostavno kao PCR tehnologija. Ona se ne radi sa svakim uzorkom. Radi se procenat uzoraka na dvije nedjelje. Mi smo u programu pomoći zemljama Zapadnog Balkana za detektovanje uzročnika od strane Evropskog centra za prevenciju i kontrolu zarazne bolesti. Oni će nam pomoći da detektujemo sve moguće tipove virusa u Crnoj Gori - poručio je Galić.

PREPORUKA ZA DJECU

Galić je pojasnio da se djeca od 12 do 17 godina vakcinišu Fajzer vakcinom zato što je Nacionalno stručno savjetodavno tijelo za imunizacije (NITAG) donijelo takvu preporuku.

- Ta preporuka je donijeta na

On je istakao da se dosad ustručavao da javno komentariše postupke i stručnost bilo kog kolege, ne samo zbog Hipokratove zakletve, već i zbog toga što je svjestan da je donošenje odluka mnogo teže nego pozadinsko kritikovanje.

- Ali vrijeme je da rezimiram vaše razultate iz mog ugla viđenja - loši ste, jako ste loši (kao što ste bili loši studenti, studirajući dugo i sa niskim prosjecima), ne znate ili nemate hrabrosti, prijetite ispraznim frazama u koje i sami ne vjerujete i svaki put ustuknete čim vam se javnost suprostavi. Nemate stručni dignitet ni autoritet i zbog toga snosite veliki dio odgovornosti za najgori mogući rezultat u vođenju i kontroli epidemije na svijetu – kazao je dr Radojević svoJ.M. jim kolegama.

osnovu studija koje su dostupne na osnovu dozvole EMA i SZO. Odluka je takva isključivo zbog dostupnosti studija koje su dokazale korist od vakcinacije i sve druge elemente koji su neophodni da bi jedan lijek dobio preporuku da se koristi. Što se tiče Sinofarm vakcina, nemamo dostupnost studija na tom nivou i to je razlog zašto se NITAG opredijelio samo za Fajzer vakcinu. Ako budu dostupne informacije, NITAG će predložiti i druge vakcine za takvu preporuku - objasnio je Galić.

On je istakao da je problem našeg društva i prije pandemije kovida bio vakcinacija djece.

- Velike ćemo napore morati da uložimo da sada u ovakvoj situaciji taj nivo podignemo na mnogo veći i na taj način spriječimo epidemiju malih boginja.

Mi smo tu epidemiju imali neposredno prije kovid pandemije na regionalnom i evropskom nivou - kazao je Galić.

D. MIhAILOVIć

8

Društvo

Subota, 6. novembar 2021.

Ženski klub osudio stavove poslanika Demokratskog fronta Slavena Radunovića koje je u Skupštini iznio na račun žrtava nasilja da ljubomorne žene često izmisle silovanje

Za pedofile teže kazne bez dileme Umjesto da, kao predstavnik svih građana i građanki, izrazi saosjećanje i solidarnost, poslanik Radunović podržava osuđivački narativ i predrasude o tzv. lažnom prijavljivanju silovanja, koje zamagljuju činjenicu da se ova krivična djela rijetko prijavljuju i da žrtve često ćute zbog društvene stigme koja ih i danas prati - saopštila je NVO Centar za ženska prava

Sa jučerašnje sjednice Odbora

PODGORICA – Izjava poslanika DF-a Slavena Radunovića koji je saopštio u Skupštini da „nekad vrlo tanka nit presuđuje uopšte u odluci da li je bilo silovanja ili nije“ te da često ljubomorne djevojke izmisle silovanje, izazvala je lavinu komentara i osudu javnosti, naročito nakon niza nedavnih teških slučajeva nasilja nad ženama.

vom da nekad vrlo tanka nit presuđuje uopšte u odluci da li je bilo silovanja ili nije. Recimo, razmažena ćerka bude ljubomorna na svog momka pa ga prijavi za silovanje, pa s obzirom čija je ćerka taj mladić završi kao silovatelj, još treba i da ga kastriraju! Treba da obezbijedimo prije toga apsolutno povjerenje u pravosudni sistem, a ja ga nemam“.

Na sjednici Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu, jednoglasno je podržan Predlog zakona o izmjenama Krivičnog zakonika, kojim su predložene strože kazne zatvora za krivična djela protiv polne slobode koja su učinjena prema djeci i nemoćnima. Na toj sjednici, Radunović je, između ostalog, tokom diskusije kazao: „Svi znamo – posebno vi koji se bavite ozbiljnije pra-

Juče su mu prijekor uputile i koleginice iz Ženskog kluba koje su na sjednici kolegijuma tog tijela saopštile da ubuduće i on, ali i ostali poslanici paze kako pričaju.

Poslanica (SD) Draginja Vuksanović-Stanković rekla je da je pokušao da banalizuje dobru volju poslanica koje su se potrudile da daju što bolja rješenja za seksualne prestupnike, te kao jednu od mjera

Osuda

predložile hemijsku kastraciju pedofila.

- Česte izjave u javnosti koje možemo da čujemo da žrtve izazivaju nasilnike su van pameti. Da li je silovana djevojčica koja ima tri godine bilo čime mogla da izazove nekoga da je siluje - upitala je VuksanovićStanković.

I poslanica (Ura) Božena Jelušić rekla je da ne smije biti dileme kada su djeca u pitanju i napadi na njih.

- Neka poslanici malo pripaze šta pričaju jer ovako se može prenijeti pogrešna poruka - navela je ona.

I Branka Bošnjak priznaje da je njen kolega iz kluba pretjerao.

- S pravom je izazvalo revolt ovo što je kolega Radunović kazao, ali sigurno nije mislio da stane na stranu silovatelja već je samo smatrao da je hemijska kastracija pretjerana

Zakon o vantjelesnoj oplodnji da se povuče Poslanice Ženskog kluba pisaće dopis Vladi da povuče iz procedure Zakon o vantjelesnoj oplodnji jer su ocijenile da nije dobar.

U narednom periodu organizovaće okrugli sto na kome

će medicinski stručnjaci imati mogućnost da daju svoj doprinos i predloge za izmjenu tog važnog dokumenta.

Ovaj predlog prva je saopštila Božena Jelušić, a sa njom su se saglasile i ostale poslanice.

- Vlada ovdje nije uvažila struku, pa je dostavila isti problematični Zakon od ranije i nije napravila nikakve pomake tako da ne vidim zašto bi on i bio u proceduri - istakla je Jelušić.

mjera. Izvinjavamo se javnosti ako su ovo shvatili pogrešno rekla je Bošnjak.

Bez saOsjećanja?

Juče su Radunovića osudili i iz Centra za ženska prava ocijenivši njegovu izjavu kao neprimjernu, ističući „da nasilna i osuđivačka komunikacija nešto je sa čime se, nažalost, svakodnevno susrijećemo, a društvene mreže su preplavljene komentarima u kojima se preispituje da li žrtva silovanja ili rodno zasnovanog nasilja zaista govori istinu.“ - Umjesto da kao predstavnik svih građana i građanki, izrazi saosjećanje i solidarnost, poslanik Radunović podržava osuđivački narativ i predrasude o tzv. lažnom prijavljivanju silovanja, koje zamagljuju činjenicu da se ova krivična djela rijetko prijavljuju i da žrtve često ćute zbog društvene stigme koja ih i danas prati. Kada ovakve, krajnje nesenzibilne izjave daju oni koji zauzimaju poslanička mjesta i čija je dužnost da zastupaju interese svih građana i građanki, pa i žena, pa i žrtava silovanja, problem postaje neuporedivo veći – saopštila je ta NVO. Istaknuto je da je izjava naročito opasna i neprimjerena nakon niza teških slučajeva nasilja

Napraviti registar prestupnika i silovatelja Poslanice Ženskog kluba će do početka sljedeće sedmice da naprave nacrt amandmana na izmjene Krivičnog zakonika kojima će se, između ostalog, predložiti hemijska kastracija za seksualne prestupnike i pedofile i pooštriti donja granica kada su u pitanju kazne za takve osobe. Na sjednici kolegijuma Ženskog kluba, održanoj juče, poručeno je da što prije mora da se napravi registar takvih osoba, kako bismo konačno znali koliko ih je u Crnoj Gori i da im se ne bi dozvolilo da rade sa djecom.

Na formiranju registra insistirao je poslanik SD Boris Mugoša koji je juče prisustvovao sjednici kao pridruženi član.

- Moramo shvatiti koliko je registar važan. Sugestija je i da podignemo donju granicu kada su u pitanju kazne, jer smo pooštrili gornju granicu, a donja je ostala ista što ne treba da se dešava. Moramo i da radimo na edukativnim kampanjama i da poboljšamo servise podrške za žrtve seksualnog nasilja jer oni su ti koji nose traume čitav život - istakao je Mugoša.

Upozorio je da Zakon može da bude najbolji, ali da se nikad ne zna kako će se primjenivati i da je ključna podrška koju sistem pruži žrtvi, a da kod nas to nije na dovoljnom nivou razvijeno.

Saglasile su se članice Ženskog kluba a poslanica PzP-a Branka Bošnjak rekla je da Krivični zakonik mora da bude oštriji kada su u pitanju seksualni prestupnici i da je hemijska kastracija jedan od načina da se na njih utiče.

- Ne treba da imamo milost prema takvim ljudima, ali ništa i ne želimo da zloupotrijebimo niti bilo koga oštetimo već samo da se propiše tačno kad se hemijska kastracija koristi navela je ona.

Podržala je i poslanica SD-a Draginja Vuksanović-Stanković rekavši da treba hitno napraviti registar silovatelja povratnika i pedofila.

- To je stvar psihe i bolesti ukoliko se potvrdi da se djelo ponavlja lijepo se uvede hemijska kastracija. Pravda svakako nije zadovoljena, jer je dijete uništeno a sa druge strane ova osoba koja je silovatelj nije jer se nad njim izvrši medicinski tretman a ne nasilje, pa tu baš i nema reciprociteta - navela je Vuksanović-Stanković.

Vesna Pavićević (PzP) navela je da su najteži oblici zlostavljanja oni u kojima su oštećena djeca i maloljetnici.

- Svi koji smo se bavili ovom materijom znamo kolike traume djeca vuku i ja sam za to da se kazne uvijek pooštre. Evidencija tih ljudi treba da postoji i oni ne smiju raditi sa djecom – poručila je Pavićević.



Česte izjave u javnosti koje možemo da čujemo da žrtve izazivaju nasilnike su van pameti. Da li je silovana djevojčica koja ima tri godine bilo čime mogla da izazove nekoga da je siluje upitala je VuksanovićStanković

nad ženama, u kojima su ubijene dvije žene, teško povrijeđena djevojčica i teško ranjen otac jedne od žrtava, koji su pokazali da institucije, kao ni poslanik Radunović, ne vjeruju žrtvama kad prijave da su životno ugrožene - ističe ova NVO.

BOrBOm dO rezultata

Podsjećaju i njega i ostale donosioce odluka da su dužni da se bore protiv nasilja nad ženama i da doprinose stvaranju društvene klime koja će ohrabriti žene i djevojke da prijavljuju krivična djela i da o nasilju progovore bez straha od osude i nepovjerenja onih koji su dužni da štite njihove interese, i u parlamentu i na drugim mjestima odlučivanja.

Osuda je stigla i od članice iz-

vršnog odbora (DPS) Nele Savković-Vukčević koja je rekla da su Radunovićeve izjave „anticivilizacijski i mizogin govor“.

Njima je, navodi ona, Radunović brutalno doprinio nepovjerenju koje građani Crne Gore iskazuju prema institucijama sistema, ne vjerujući da mogu da ih zaštite kada se nađu u poziciji žrtve izloženoj ambijentu povišenog nasilja, govora i zločina iz mržnje.

- Ova Radunovićeva izjava, zvuči još strašnije, kada se ima u vidu da smo nedavno svjedočili smrtnom ishodu sugrađanke Šejle Bakije u trenutku kada je sistem zakazao u njenom neprikosnovenom pravu na život i zaštiti od nasilnika.

Baš zbog ovakvih tonova koje možemo čuti od javnih funkcionera sa potpunim odsustvom saosjećanja prema žrtvama nasilja, treba imati na umu kako istraživanja pokazuju da u Crnoj Gori od 100 silovanih žena, njih 88 nikada nijesu prijavile slučaj nadležnim institucijama. Sa druge strane, na svjetskom nivou procenat lažnih prijava je na nivou svih ostalih krivičnih djela i ne prelazi dva odsto - navela je Savković-Vukčević.

Prema njenim riječima, alarmantni stavovi sa pozicija moći dovode žene u još nezavidniji položaj i signal su silovateljima da je nasilje legitimno i legalno, jer ih poslanici verbalnim nasiljem, nažalost, proglašavaju takvim.

K. janKOVIć

Društvo

Subota, 6. novembar 2021.

Pojedini mediji objavili da je Druga osnovna škola u Budvi podijelila učenicima dokumenta bez državnog obilježja, Ministarstvo demantuje

Škola u Budvi nije izdala izvještaje bez grba Crne Gore PODGORICA - Nijedan Izvještaj o postignuću učenika u ovom klasifikacionom periodu nije zaveden niti je prošao protokol pravne službe, potvrđeno je Pobjedi iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, nakon objava pojedinih medija da je učenicima Druge osnovne škole u Budvi dat taj dokument bez grba Crne Gore u zaglavlju.

- Vršilac dužnosti direktora Nataša Radonić, nije potpisivala do sada nijedan izvještaj o postignuću učenika na prvom klasifikacionom periodu – rečeno je iz tog resora.

Jutros su na društvenim mrežama, a kasnije i u nekim medijima, objavljene fotografije Izvještaja o uspjehu učenika na kraju prvog klasifikacionog perioda, na kojima se vide ocjene učenika šestog razreda budvanske škole, ispunjeni ali za javnost zamračeni lični podaci, ali bez crnogorskog grba, koji je obavezan na svim zvaničnim dokumentima. Uz tu fotografiju je objavljena i druga, koja prikazuje kako

Izvještaj treba da izgleda – sa grbom.

Ministarstvo je saopštilo da je sjednica Nastavničkog vijeća na kojoj je jedna od tačaka verifikacija uspjeha i vladanja učenika na kraju 1. klasifikacionog perioda održana juče, sa početkom u 15 časova i 15

minuta, te da nijedan izvještaj o uspjehu i vladanju učenika v. d. direktorica te škole Nataša Radonić nije potpisala niti je ijedan zaveden u pravnoj službi.

Informacija je dostavljena i Ministarstvu prosvjete da je Izvještaj navodno dat

N.N.učeniku/učenici Druge osnovne škole iz Budve.

Ministarstvo je saopštilo da nijedan izvještaj nije dat bez državnog grba, odnosno da se koriste formulari koje šalje Zavod za školstvo Crne Gore i da će slučaj istražiti.

J. MARTINOVIĆ

9

Urednica Gradske TV saslušana u CB Podgorica

Dević: Ovakvog pritiska nije bilo ni u vrijeme Miloševića i Tuđmana PODGORICA - Urednica Gradske televizije Mirka Dević saslušana je jutros u podgoričkom Centru bezbjednosti po nalogu Višeg državnog tužilaštva. Protiv nje je podnijeta krivična prijava zbog govora mržnje u autorskom komentaru, a podnosioci su advokat Dejan Dragović i politički aktivista Vladislav Dajković.

Nakon saslušanja, Dević je ocijenila da je riječ o pritisku na novinare Gradske televizije.

- Smatram da je ovo izuzetno veliki pritisak na mene kao novinara i Gradsku televiziju.

Ovako nešto, da se zbog novinarskog komentara podnose krivične prijave novinarima, nije se dešavalo ni u vrijeme režima Slobodana Miloševića i Franja Tuđmana u bivšoj Jugoslaviji - kazala je Dević.

Podršku Mirki Dević ispred Centra bezbjednosti pružili su kolege novinari i građani.

- Šalje se poruka građanima da, ukoliko ste pripadnik ,,srpskog sveta“ i SPC, možete da radite što želite i zaštićeni ste zakonom, a ukoliko nijeste zakon vas ne štiti - kazala je Maja Miličković, građanska aktivistkinja.

Velisava Metđonaj je kazala da okupljeni pružaju podršku Dević, ,,ženi koja nije zaslužila da se protiv nje pišu prijave jer ima pravo na slobodan govor“.

Izjavu u CB juče je dao i v.d direktora RTV Podgorica Rade Vojvodić, protiv kojeg je takođe podnijeta prijava.

Iz Gradske TV najavljuju da će o slučaju biti obaviještene sve nadležne evropske institucije, kao i domaća i međunarodna udruženja novinara.

Mirka Dević

- Novi pritisak na Gradsku televiziju je kontinuitet ozbiljnog ugrožavanja medija i novinara, nakon prethodnih zabrinjavajućih pritisaka poput etničke i političke odmazde nad profesionalcima u RTV Crne Gore, prijetnji koje je ,,nepodobnim“ medijima i novinarima iznosio potpredsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, neprocesuiranim prijetnjama smrću i hapšenjem novinarima Darku Šukoviću, Balši Kneževiću, Draganu Bursaću, Tamari Nikčević, Mirki Dević i Drašku Đuranoviću. Posebno je zabrinjavajuća selektivnost koju, u zaštiti novinara i medija, iskazuju najviši državni funkcioneri, poput predsjednika Skupštine Alekse Bečića.

Postupak Višeg državnog tužilaštva u Podgorici predstavlja nedopustiv atak na slobodu misli i govora, te prava na slobodan rad medija i novinara, koji su garantovani Ustavom, pozitivnim propisima i međunarodnim aktima čiji je potpisnik Crna Gora – saopšteno je iz Gradske televizije.

Povodom prijave protiv Mirke Dević nije se oglasilo nijedno crnogorsko esnafsko udruženje niti NVO. J. M.

U Institutu za ljekove i medicinska sredstva održali sastanak o bezbjednoj primjeni medikamenata PODGORICA –Institut za ljekove i medicinska sredstva (CinMED) u toku ove godine je za sada dobio blizu 500 prijava na neželjena dejstva ljekova, od čega se 393 prijave odnose na vakcine, a ostale na druge medikamente. U prošloj godini stiglo je ukupno 138 prijava sumnji na neželjena dejstva ljekova.

Veselinka Vukićević iz Odjeljenja za farmakovigilancu je Pobjedi kazala da su se za vakcine protiv korona virusa prijave najčešće odnosile na očekivane neželjene reakcije kao što su povišena tjelesna temperatura, bol u ruci, mišićima, zglobovima, malaksalost.

Kada je u pitanju treća doza, Institutu su za sada prijavljene dvije neželjene reakcije na vakcinu proizvođača Fajzer koje nijesu bile ozbiljnog karaktera.

PREOSJETLJIVOST

Prijave neželjenih dejstava ostalih ljekova odnose se uglavnom na reakcije preosjetljivosti na lijek, alergijske reakacije (osip, svrab, mučnina…). Najviše sumnji na neželjena dejstva bilo je na ljekove koji se koriste za liječenje malignih bolesti, zatim na antiinfektivne ljekove i ljekove koji

Ove godine dobili blizu 500 prijava na neželjena dejstva ljekova djeluju na kardiovaskularni sistem - kazala je Vukićević.

Ona je istakla i da istraživanja pokazuju da je oko 50 odsto neželjenih reakcija bilo moguće spriječiti.

- Neželjena dejstva se u velikoj mjeri mogu spriječiti racionalnom primjenom ljekova.

Dakle, medikamente treba da koristitimo onako kako je propisano, u odgovarajućoj dozi i indikacijama. Pacijenti treba da slušaju savjete zdravstvenih radnika kada je u pitanju primjena ljekova, da čitaju uputstva, a da svaku sumnju na neželjeno dejstvo prijave Institutu za ljekove ili ljekaru - kazala je Vukićević.

PACIJENTI PRIJAVLJUJU

Od avgusta prošle godine kada je usvojen novi Zakon o ljekovima pacijenti imaju mogućnost da direktno CinMED-u pošalju prijavu putem onlajn aplikacije ili popunjavanjem obrasca za prijavu koji je do-

Knežević: Pedijatri različito o vakcinisanju djece Predsjednik Udruženja roditelja djece i omladine sa smetnjama u razvoju Savo Knežević rekao je da već pola godine ne dobijaju odgovor od Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje koju vakcinu protiv korona virusa ta djeca mogu da prime.

Prema njegovim riječima,

poseban problem im predstavljaju stavovi pedijatara koji imaju oprečna mišljenja o imunizaciji protiv korona virusa.

- Kada povedemo dijete kod jednog pedijatra čujemo jedno mišljnje, nakon toga drugo. Ostaje da konačnu odluku donese roditelj – rekao

je Kneževič.

On se osvrnuo na lijek ,,eftal“ koji u većini primaju djeca sa smetnjama, te da imaju od njega problem sa respiratornim organima. Međutim, kako je objasnio primaju ga i dalje jer nema zamjene a ljekari smatraju da ima više koristi od tih nus pojava.

stupan na sajtu Instituta, koji potom treba dostaviti poštom na adresu Bul. Ivana Crnojevića 64 A, 81 000 Podgorica ili putem imejla na adresu nezeljenadejstva@cinmed.me.

Vukićević kaže da su pacijenti do sada uputili 35 prijava, koje su se uglavnom odnosile na neželjene reakcije na vakcine.

Najviše prijava Institutu dolazi od ljekara, zatim od pacijenata, a na kraju od farmaceuta.

Novim zakonom definisano je i da su farmaceutske kom-

panije dužne da u roku od 15 dana prijave svaku sumnju na ozbiljnu neželjenu reakciju na neki lijek, a za ostale do 90 dana.

Kada su u pitanju vakcine zdravstveni radnici neželjene reakcije prijavljuju i Institutu za javno zdravlje, dok se ostale sumnje na ozbiljnu neželjenu reakciju na neki lijek moraju prijaviti CInMED u roku od mjesec dana.

Rukovoditeljka Odjeljenja za farmakovigilancu u CinMED-

u Maja Stanković kazala je za naš list da su ljekovi veoma značajni jer spašavaju ljudske živote i poboljšavaju kvalitet života, ali da sa druge strane moramo voditi računa da gotovo svi oni imaju neželjena dejstva.

- Ono što je cilj je da ta neželjena dejstva prepoznamo, a prepoznaćemo ih tako što znamo da mogu da se ispolje.

Pacijenti treba da čitaju uputstva u kojima su navedena moguća neželjena dejstva i treba

da budu u stalnoj komunikaciji sa zdravstvenim radnicima u vezi sa simptomima i tegobama koje osjećaju. Nekada te tegobe mogu biti izazvane neželjenim dejstvima ljekova koje primjenju i kao posljedica toga može doći do prekida terapaije, ili uvođenja novog lijeka – kazala je Stanković

PROBLEMI PACIJENATA

Skupu su prisustvovali i predstavnici udruženja pacijenata. Ivan Milašević iz Udruženja dijabetičara požalio se na probleme sa aparatom za mjerenje šećera u krvi. Kako kaže jedan od tih aparata koji im je na raspolaganju ne daje adekvatne rezultate te da su upoređivanjem sa ostalim imali razliku i čak do 20 što predstavlja veliku opasnost.

Iz Instituta su rekli da će kolegama koji se bave pitanjem medicinskih sredstava prenijeti informaciju o tom problemu.

Sl.RADONJIĆ

10

Hronika

Subota, 6. novembar 2021.

Saobraćajna nesreća na bjelopoljskoj željezničkoj stanici

Istražitelji zatvaraju krug brutalnog zločina u Nikšiću, kada je tokom nedavne oružane p

„Pala“ još trojica osum Interesantno je da su Knežević i Albijanić povezani sa Crkvom Srbije, a jake veze sa njom imao je i ubijeni Mrdak. Knežević je brat Ostoje Kneževića, sveštenika Crkve Srbije u Crnoj Gori, nedavno postavljenog za cetinjskog paroha. On je jedan od najbližih saradnika Joanikija Mićovića

Željeznička stanica u Bijelom Polju

Poginuo radnik Željeznice BIJELO POLJE - Radnik Željeznice Mevludin Hašinović (56) poginuo je u četvrtak veče na stanici, u bjelopoljskom naselju Nedakusi, kada ga je udario voz, oko 22 sata i 30 minuta.

Kako je saopšteno iz Osnovnog državnog tužilaštva u Bijelom Polju, na njega je nale-

tio lokalni putnički voz koji je saobraćao na relaciji Bar – Bijelo Polje, a kojim je upravljao mašinovođa A. R. Nesreća se dogodila prilikom ulaska u stanicu Bijelo Polje, na prvom staničnom kolosjeku, na skretnici broj 8.

Uviđaj je obavila dežurna tužiteljka Danijela Đuković, uz učešće vještaka saobraćajne struke i ovlašćenih policijskih službenika Centra bezbjednosti Bijelo Polje.

Izuzeti su dokazi koji će biti predmet vještačenja. Naloženo je medicinsko vještačenje. b. Č.

Podgorica: Uhapšene dvije osobe

Maloljetnik kupio ukradenu pušku i izbrisao serijski broj PODGORICA - R. B. (32) i M. D. (35) su uhapšeni, a protiv sedamnaestogodišnjeg N. M. je podnijeta krivična prijava u redovnom postupku zbog nedozvoljenog držanja oružja – saopšteno je iz Uprave policije.

R. B. se sumnjiči da je u podgoričkom naselju Donji Kokoti iz jednog automobila ukrao lovačku pušku i predao je M. D. koji je potom prodao maloljetnom N. M. Ističe se i da je N. M. pored puške od M. D. kupio i 20 komada municije za ovo oružje.

Sedamnaestogodišnjak je nakon kupovine uklonio serijski broj sa oružja.

Iz policije su precizirali da se R. B. sumnjiči za krivično djelo krađa, dok se sva trojica sumnjiče za krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

C. H.

Požar u stambenoj zgradi u Budvi

PODGORICA – Državljanin Bosne i Hercegovine, iz entiteta Republika Srpska, Stefan Regojević uhapšen je, saznaje Pobjeda, u ponedjeljak u Nikšiću u okviru istrage nedavne oružane pljačke Pošte u ovom gradu, tokom koje je ubijen radnik obezbjeđenja Ljubiša Mrdak.

Dan kasnije, u okviru iste istrage u entitetu BiH – Republika Srpska ponovo je uhapšen Stojan Albijanić iz Bileće, kojem su „lisice“ bile stavljene i dan nakon pljačke u Nikšiću, ali je odmah pušten da se brani sa slobode, jer crnogorsko tužilaštvo nije tražilo da bude pritvoren.

Pritvor

Prema saznanjima Pobjede, istražitelji su tada Albijanića ostavili na slobodi, kako bi preko njega pokušali da uđu u trag svim razbojnicima.

U utorak je u BiH uhapšen i Petar Zolak iz Laktaša, a njemu i Albijaniću na teret se stavlja teško ubistvo tokom razbojništva, za šta im je zaprijećen zatvor od najmanje deset godina ili dugotrajni zatvor.

Nikšićka policija Regojevića je nakon hapšenja sprovela u podgorički Viši sud, gdje mu je sutkinja za istragu Suzana Milić odredila pritvor do 30 dana zbog opasnosti od bjekstva, opasnosti da će ponoviti ili dovršiti krivično djelo i zbog visine zaprijećene kazne.

Regojević je od ranije poznat organima reda.

U pritvoru su završili i Albijanić i Zolak, koji su u petak sprovedeni u Okružni sud u Banjaluci, gdje im je postupajući sudija Posebnog odjeljenja za suzbijanje korupcije, organizovanog i najtežih oblika privrednog kriminala odredio jednomjesečni pritvor.

Dan nakon oružane pljačke

Žena u teškom stanju BUDVA - Požar u stanu u stambenoj zgradi, u Ulici žrtava fašizma u Budvi, izbio je sinoć oko 20 sati, a kako je za Portal RTCG kazao načelnik Službe zaštite i spašavanja Budva Dragan Božović, dvije ženske osobe prevezene su u bolnicu i jedna je u teškom stanju.

Božović je kazao da je požar koji je izbio u stanu uspješno ugašen, ali da je zgrada prepuna dima. Do zaključenja ovog broja Pobjede, evakuacija stanara zgrade još je trajala, kao i provjera ostalih stanova.

On je kazao da se sumnja da je požar počeo u kuhinji.

- U pitanju je velika zgrada, napunila se dima, pretražuju se i ostali stanovi kako bi se utvrdilo da su svi dobro – kazao je Božović.

C. H.

Uviđaj nakon oružane pljačke u Nikšiću

u Igalu uhapšen je Nikšićanin Mitar Knežević kojem je određen pritvor do 30 dana zbog sumnji da je učestvovao u organizaciji ovog zločina. Pritvor je naložen zbog opasnosti od bjeksta, uticaja na svjedoke, opasnosti ponavljanja krivičnog djela i težine krivičnog djela za koje se sumnjiči.

Kako smo ranije objavili, on pred tužiteljkom Majom Jovanović nije sporio da je ranije ukrao automobil kojim su se razbojnici dovezli do Pošte, ističući da sa pljačkom nema nikakve veze, da nije učestvovao na bilo koji način, te da se tog dana nije ni nalazio u Nikšiću.

Prema sumnjama istražitelja, Knežević je pružao logistiku razbojnicima.

Ubistvo

Pljačka u centru Nikšića odigrala se ujutro oko devet sati, 20. oktobra, kada su naoružani i maskirani napadači presreli vozilo koje prevozi novac.

Napadači su čekali u terencu bosanskih registarskih ozna-

Nikšićka policija Regojevića je nakon hapšenja sprovela u podgorički Viši sud, gdje mu je sutkinja za istragu Suzana Milić odredila pritvor do 30 dana zbog opasnosti od bjekstva ka, a očito su imali informaciju o vremenu i tačnom mjestu dopreme novca. Kada se kombi s novcem približio zgradi Pošte, vratima sa zadnje strane, naoružani napadači iskočili su iz džipa i pojurili ka vozilu.

U Mrdaka, koji je prema nezvaničnim informacijama, pokušao da im se suprotstavi, razbojnici su pucali, dok su preostala dva radnika obezbjeđenja koja su bila u pratnji novca, poprskali biber sprejom

veze sa Crkvom srbije

Interesantno je da su Knežević i Albijanić povezani sa Crkvom

Viši sud nije našao dokaze za dvojicu Pljevljaka da su izazivali vjersku i nacionalnu mržnju

Vraneš i Novaković oslobođeni krivice

PODGORICA – Dane Vraneš i Nemanja Novaković oslobođeni su juče u Višem sudu u Bijelom Polju od optužbe za izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, prenijela je Antena M.

Uzroci požara se utvrđuju



i izudarali kundacima. Mrdak (50) je ubrzo podlegao teškim povredama.

Brutalnom razbojništvu svjedočilo je više prolaznika.

Pljačkaši su terencem BiH tablica pobjegli sa plijenom od 380.000 eura. Taj novac bio je namijenjen za isplatu penzija.

Vozilo razbojnika pronađeno zapaljeno u naselju Grebice u Nikšiću.

Mitar Knežević „stari“ je znanac policiji. Dva puta je hapšen u Bosni i Hercegovini – zbog pljačke poslovnice Prve banke i benzinske pumpe.

I Albijanić i Zolak poznati su policiji BiH, ali ne po nekim težim krivičnim djelima.

Zolak je bio u žiži u aprilu 2017. kada je bio jedan od aktera tuče u Laktašima u kojoj je učestvovao i sin srpske folk pjevačice Svetlane Cece Ražnatović i ratnog zločinca i kriminalca Željka Ražnatovića Arkana.

Oni su bili optuženi da su 3. oktobra kupili sprejeve i ispisivali grafite uvredljive sadržine u Pljevljima, mahom grafite sa prijetećim porukama muslimanskom i bošnjačkom stanovništvu.

Multivjerski suživot u Pljevljima je nakon 30. avgusta naglo

zgasnuo, kada su slavljeničke kolone automobila dolazile u naselja u kojima većinski žive Muslimani i Bošnjaci, uznemiravjući ih sirenama, ali i prozivjući imenima, uz poruke mržnje i najave da će ih iseliti iz Pljevalja.

Na ulazu u grad tabla na kojoj piše „Dobrodošli u grad Pljevlja“, iscrtana je zelenim sprejom, krstom sa četiri S i brojem 92 sa tri tačke – a da neki žele povratak u tu godinu poručili su im slaveći ispred njihovih kuća i dovikujući, pored ostalog: „Selite se Bali-

je“, „Selite se Turci“...

U selu Odžak, posred magistrale, ispisali su zlokobne riječi: „SREBRENICA 92 SELITE SE TURCI“ i nezaobilazni krst sa četiri S. Na isti način ispisani su i neki poslovni objekti u vlasništvu Muslimana i Bošnjaka.

U noći između 1. i 2. septembra na udaru su se našle i prostorije Islamske zajednice – nasilnici su kamenom razbili ulazna vrata i ubacili papir sa jezivom porukom: „POLEĆELA CRNA PTICA PLJEVLJA BIĆE SREBRENICA“. C. H.

Hronika

Subota, 6. novembar 2021.

pljačke Pošte ubijen službenik obezbjeđenja

11

Potvrđena optužnica protiv petočlane kriminalne organizacije

Grupa koja je planirala mnjičenih ubistvo Kana uskoro na optuženičkoj klupi Prema navodima optužnice, Ilić, Savić, Milićević, Klečko i Mileković su tokom 2020. godine postali članovi kriminalne organizacije koju je formirala za sada nepoznata osoba sa nadimkom Džoni PODGORICA – Viši sud potvrdio je optužnicu protiv petočlane kriminalne organizacije koja je krajem januara planirala da ubije Marka Ljubišu Kana, koji se u policijskim evidencijama vodi kao bezbjednosno interesantna osoba.

Mitar Knežević

Stojan Albijanić

Srbije, a jake veze sa njom imao je i ubijeni Mrdak.

Knežević je brat Ostoje Kneževića, sveštenika Crkve Srbije u Crnoj Gori, nedavno postavljenog za cetinjskog paroha. On je jedan od najbližih saradnika Joanikija Mićovića koji je postavljen na čelo Crkve Srbije u Crnoj Gori, nakon smrti Amfilohija Radovića.

Mitar Knežević blizak je i sa predsjednikom Opštine Nikšić Markom Kovačevićem iz Demokratskog fronta. Uoči nasilnog ustoličenja Mićovića u Cetinjskom manastiru 5. septembra, Knežević je bio dio grupe bezbjednosno interesantnih osoba koje je, navodno, organizovao Kovačević, kako bi „branili“ Manastir.

Knežević je i pripadnik nekih takozvanih srpskih bratstava i navodno je bio jedan od glav-

nih promotera bratstva „Tvrdoš“.

Pretpostavlja se da se Albijanić i Knežević znaju od ranije, pogotovo u svjetlu činjenice da je Albijanić često boravio u Nikšiću, te da su i jedan i drugi bili bliski Crkvi Srbije.

Knežević za razliku od Albijanića ima pozamašan kriminalni dosije.

Albijanić je, kako su objavili mediji, simpatizer ekstremističke grupe „Srpska čast“, koja djeluje pod sloganom „Za krst časni i majku Srbiju“, a u avgustu prošle godine, na svojoj Fejsbuk stranici, pozdravio je pobjedu opozicije na izborima uz poruku „Veseli se srpski rode, veseli se zbog slobode“.

Boravio je i u Cetinjskom manastiru, čemu svjedoče fotografije sa njegovog Fejsbuk profila.

B. R/k. k.

Smrtonosni hitac prema Kanu, po nalogu izvjesnog Džonija sa Vračara, trebalo je da ispali Lazar Ilić koji je u jednom od tri iznajmljena štek stana u Budvi čekao znak za akciju od optuženog Strahinje Savića koji je pratio metu.

Međutim, planove ove grupe pokvario je Kanov kum i prijatelj Goran Slovinić.

On je 22. janura zaustavio Savića i tražio od njega da mu kaže ko ga je poslao, jer je primijetio da se ovaj ponaša sumnjivo i nadgleda lokal ,,Kadmo“, u Budvi, u kojem je boravio.

Verbalni konflikt Slovinića i Savića registrovali su policajci koji su se nalazili u blizini.

Uslijedilo je privođenje Savića koji je u policiji ispričao planove za likvidaciju Kana nakon čega su pohapšeni ostali dostupni pripadnici ove grupe.

Pored Ilića i Savića, na optužnici su Grga Milićević, Miloš Klečko i Nikola Mileković koji se nalazi u bjekstvu.

RazotkRivanje

Slovinić je pred istražiteljima ispričao da je 22. januara imao neprijatnu situaciju sa jednim mladićem za kojeg je primijetio da ga prati.

- Mladić punije građe, sa kapom, naočarima i maskom na glavi ubrzano je prolazio između dvije kladionice koje se nalaze pored lokla „Kadmo“.

Kan tvrdi da se osjeća bezbjedno

Zgrada sudova u Podgorici

Hodao je nervozno i grizao cigaretu. Kako mi je bio nepoznat, uz sve te manifestacije ponašanja, probudio mi je sumnju – ispričao je Slovinić u istrazi.

Kada je sjutradan ispred kladionice susreo istu osobu, Slovinić je u namjeri da privuče pažnju policajaca koji su bili u blizini, glasno pitao mladića ,,da li je došao da ga namješta“.

Glumeći panični strah, Savić je ustao od stola ispred kladionice i krenuo da odlazi, kada je Slovinić uspio i da ga uslika.

Policija je prišla, legitimisala Savića, a potom privela u budvanski Centar bezbjednosti, gdje je ovaj optuženi do detalja priznao učešće, kao i ko je i kako planirao ubistvo Marka Ljubiše Kana.

Savić je prilikom davanja odbrane kazao da je policijskim službenicima svojevoljno dao saglasnost i otkrio šifru za pristup svom kriprtovanom telefonu, kao i šifru za Skaj aplikaciju.

On je dao i saglasnost da sa-

držaj sa kriptovanog telefona bude presnimljen.

OPtužnICA

Prema navodima optužnice, Ilić, Savić, Milićević, Klečko i Mileković su tokom 2020. godine postali članovi kriminalne organizacije koju je formirala za sada nepoznata osoba sa nadimkom Džoni.

Ova kriminalna organizacija, kako je navedeno, imala je cilj da pravi krivična djela za koja se po zakonu može izreći kazna veća od četiri godine.

Pored osoba koje se nalaze na optužnici, članstvo u ovoj kriminalnoj organizaciji prihvatila su i druga za sada neidentifikovana lica sa nadimcima Krojač, Mateo Odin, Sajarac, Matkal, Sepforiti i drugi.

U optužnici se navodi da je djelovanje organizacije bilo planirano na neodređeno vrijeme, u međunarodnim razmjerama, uz primjenu tačno određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline.

Džoni je bio zadužen za plani-

Marko Ljubiša kan je pred specijalnim tužiocem kazao da mu nijesu poznate osobe koje su planirale njegovu likvidaciju i ustvrdio da je o navodnom pokušaju njegovog ubistva saznao od policije.

Istakao je da nema informacije da bi mu neko mogao nauditi, da nije u sukobu sa bilo kim, kao i da nema privatno obezbjeđenje, jer se ne osjeća ugroženim.

Kan je ranjen 2009. i 2013. u Beogradu, a 2019. godine je napadnut u Budvi. Tom prilikom on je ostao nepovrijeđen, dok su dva njegova prijatelja, Goran Slovinić i Goran Marković, ranjeni.

ranje i finansiranje izvršenja najtežih krivičnih djela.

Zadatak Ilića, u konkretnom slučaju, bio je da ispali smrtnosni hitac u Marka Ljubišu Kana, dok je zaduženje Savića bilo da prati i opservira kretanje mete, ali i pruža logističku podršku izvršiocima ubistava.

Grga i Klečak su prihvatili da izvršioce krivičnih djela prevoze preko graničnih prijelaza i povezuju sa drugim članovima kriminalne organizacije.

Optuženi Mileković trebalo je da prati i opservira osobe za koje je bio plan da ih likvidiraju, te da daje savjete i uputstva prilikom realizacije krivičnih djela.

B. R.

Na suđenju optuženom za članstvo u kriminalnoj grupi Stevana Stamatovića svjedokinje kategorične da on nema veze sa organizovanim kriminalom PODGORICA – Majka i bivša supruga Saše Agovića juče u podgoričkom Višem sudu nijesu sporile da je on „burnijeg temperamenta i teške naravi“ zbog kojeg je, kako su kazale, najviše trpjela porodica, ali su bile kategorične da nije bio član kriminalne organizacije pokojnog Stevana Stamatovića, niti bilo kojeg drugog kriminalnog klana.

Agovićeva majka Tanja Đurić i bivša supruga Nataša Vučinić-Agović ustvrdile su da bi sigurno znale da je on povezan sa kriminalom, jer tako nešto od njih ne bi uspio da sakrije. Đurić je ispričala da je iz priča ,,rekla kazala“ čula da njen sin ima pušku i da se strahovito plašila da ne naudi sebi i porodici, jer je bio bolesno ljubomoran.

- Moj sin je dva puta ležao u za-

Majka i bivša žena brane Agovića

tvoru po mjesec dana zbog porodičnog nasilja. Jednom je bacio i dimnu bombu u kući gdje je živio sa suprugom i djecom. Dok je bio u braku, svaki dan mi je bio ispunjen strepnjom što ću čuti ujutro kad se probudim. Sva njegova ljubomora prema ženi je bila neosnovana – kazala je Đurić.

Na zahtjev tužioca Saše Čađenovića u sudnici je pušten snimak razgovora između Agovića i njegove majke.

Na pitanje tužioca da prokomentariše svoje rečenice ,,da li si vratio sve stvari, čula sam da si vratio samo telefon“ i „nemoj da ti pada na pamet da pucaš na nekoga i da mi familiju iskopavaš“, svjedokinja Đurić je kazala da se plašila da nekog može da ubije s obzirom na njegovu

narav i teško psihičko stanje u kom se nalazio.

- Plašila sam se da ako nekoga upuca, da mu nakon toga neko može ubiti brata i djecu. Jedina istina je da sam se plašila kada bi oružje bilo u blizini mog sina, jer ga je mogao upotrijebiti – kazala je majka Agovića.

Ustvrdila je i da njen sin nije kupovao oružje, ali da je uvijek čuvao nečije.

Javna bruka nataša vučinić-agović, bivša supruga optuženog Saše agovića, juče je u sudnici optužila medije za javnu bruku koju trpi već godinu i

Nataša Vučinić-Agović rekla je da je sa optuženim Agovićem imala težak brak i da je sve radio protiv porodice, ali da su joj optužbe tužilaštva na njegov račun ,,smiješne“.

- Sve ovo za šta se tereti on nije uradio. Optužuju ga da je vozio Lješnjaka, a to jutro kada je Milan uhapšen on je bio kući.

Komentarisali smo što je Milan uhapšen, ali nijesmo znali zbog po od kada je on uhapšen.

- Od kada su mediji počeli da pišu dezinformacije o njemu, ja doživljavam javno brukanje – kazala je ona, navodeći da je doživljavala i prijetnje.

čega – kazala je svjedokinja.

Ispričala je da je volio oružje i brze motore, što je pored ljubomore, bio čest povodo njihovih svađa.

- Volio je oružje, ali zbog djece mu nijesam dozvoljavala da ga drži u stanu. Jednom sam ga 2017. godine prijavila zbog pištolja koji je držao u stanu, a poslije se ispostavilo da se radilo o pištolju ,,ćorac“ – kazala je bivša supruga optuženog.

Rekla je i da je bio sklon kockanju. Kada je dobijao, prema njenim riječima, kupovao je telefone i motore.

I jedna i druga svjedokinja kazale su da ne poznaju ostale optužene, osim Milana Lješnjaka koji se sa Agovićem drugovao od djetinjstva.

- Znala sam mu sve prijatelje – bila je kategorična VučinićAgović.

Početkom godine Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Agovića nakon što je istraga pokazala njegove veze sa grupom pokojnog Stamatovića, koja je planirala likvidaciju Radojice Zekovića, a terete se i za učešće u planiranjima izvršenja najtežih krivičnih djela.

Kao članovi Stamatovićeve grupe označeni su i Dejan Deletić, Aleksandar Bojović, Milan Lješnjak, Stefan Balević i sada pokojni Đorđe Božović, koji su u ranijem sudskom procesu za pokušaj ubistva Radojice Zekovića osuđeni na ukupno 41 godinu zatvora. Agović je negirao veze sa kriminalnom grupom Stevana Stamatovića.

Proces vodi sutkinja Biljana Uskoković.

B. R.

12

Crnom Gorom

Subota, 6. novembar 2021.

Kolašin: Građani drugi put protestovali zbog smjene direktorice Doma zdravlja, ona poručila da će ostati u gradu

Zindović: Vaša podrška važnija mi je od fotelje Smijenjena direktorica Jelena Zindović pita ministarku zdravlja kako će na proces imunizacije uticati v. d. direktora Milan Marković, koji nije vakcinisan, te poručuje da su za nju pacijenti svetinja. Za sjutra najavljen treći protest i potpisivanje peticije KOLAŠIN – Odluka Ministarstva zdravlja i ministarke Jelene Bojović-Borovinić o smjeni Jelene Zindović, direktorice Doma zdravlja, treba da bude pod hitno povučena – poručeno je sa jučerašnjeg protesta.

To je drugi protest građana koji se protive smjeni Zindović, prvi je prije dva dana održan ispred zdravstvenog punkta u Manastiru Morači nakon što je za vršioca dužnosti direktora Doma zdravlja imenovan Milan Marković, ekonomista. On će tu funkciju obavljati od 8.novembra do završetka postupka imenovanja direktora na osnovu javnog konkursa.

Kako je istakla Milka Šćepanović, podrška radu direktorice Zindović stigla je i od mještana Manastira Morače.

- Vjerujem da će se čuti i njihov i naš glas. Zdravstveni sistem treba da bude u službi pacijenata i naši stavovi treba da se uvaže. Tražili smo od ministarke Borovinić-Bojović da nam obrazloži smjenu i odgovore nijesmo dobili. Ponovo apelujemo da nam odgovori i objasni razloge smjene direktorice i da poništi odluku o razrješenju poručila je Šćepanović.

Specijalista internista Jelena Zindović kazala je kako joj više

niKšić: UBNOR i antifašisti biće sjutra na Lukovu

Otkriće spomen-ploču na kući Nova Markovića NIKŠIĆ – UBNOR i antifašisti Nikšića, u nedjelju, u 11 časova, na kući Nova Markovića u selu Lukovo, a koja je sada u vlasništvu njegove kćerke Milosave Vujović, otkriće spomenploču posvećenu događaju koji se dogodio neposredno prije početka Pete neprijateljske ofanzive 1943.

Naime, u kršu iznad kuće u kojoj su boravili partizani, hrvatski pjesnik Ivan Goran Kovačić pročitao je svoju poemu ,,Jama“ Petru Komneniću, posvetio mu pjesmu ,,Naša sloboda“ i na rastanku mu dao ,,Partizanske pjesme“. To je bilo jedino pjesnikovo čitanje ,,Jame“.

Iz nikšićkog udruženja

CETinJE: Dobitnici studentske nagrade

GRaĐani nE oDUSTaJU oD ZaHTJEVa: Sa jučerašnjeg okupljanja

od fotelje znači podrška građana.

- Podrška koju dobijam od građana i pacijenata, koju sam dobila iz Manastira Morače gdje su bili prisutni i invalidi i čovjek koji je u 92. godini došao da me podrži, znači mi puno više od fotelje u Domu zdravlja - kazala je Zindović.

Ona ističe kako su građani i do sada osjećali posljedice kada na čelu Doma zdravlja nije bila

medicinska struka nego pravnici, politokolozi, ekonomisti...

- Postavila bih pitanje ministarki Jeleni Borovinić-Bojović kako će na proces vakcinacije uticati v. d. direktora koji nije vakcinisan a Kolašin je trenutno treća opština po broju vakcinisanih. Za mene su pacijenti svetinja i zbog njih ću ostati u Kolašinu a neću mu, kao neki, okrenuti leđa - poručila je Zindovićka.

Jelena Zindović

Naredni protestni skup je zakazan za nedjelju u 11 sati a najavljeno je i organizovanje potpisivanja peticije podrške Jeleni Zindović.

Dr. DRAŠKOVIĆ

Za šest ,,ženskih“ biznisa 10.000 eura

DANILOVGRAD – Komisija za raspodjelu sredstava za podršku ženskom preduzetništvu je objavila spisak preduzetnica čije će biznis planove podržati finansijski. Podijeljeno je ukupno 10.000 eura.

Dubravka Prašćević je dobila 1.300 eura za

organsku proizvodnju pekarskih proizvoda po tradicionalnoj recepturi, Marijela Vuković 1.970 za atelje za šivenje i krojenje, a Jelena Petričević 1.955 eura za izradu plastenika.

Mariji Simonović odobreno je 1.877 eura za igraonicu i rođendaonicu ,,Garfild“, nje-

Priznanje Nikoleti, Nataši i Kseniji CETINJE – Prijestonica je saopštila imena dobitnika studentske nagrade za 2021. godinu.

DaniloVGRaD: Opština podržava preduzetnice

noj sugrađanki Mileni Jovović 1.497 eura za proširenje i unapređenje poslovanja Klikerco DOO, odnosno društva za obrazovanje i razvoj a Sandri Dragović 1.401 euro za proširenje i unapređenje poslovanja ,,Sandrina“.

C.G.

U kategoriji društvenih nauka priznanje je osvojila Nikoleta Ivanović koja pohađa Fakultet za psihologiju i Fakultet političkih nauka na Univerzitetu Randolph College Ashland VA (USA).

U oblasti tehničkih, prirodno matematičkih i medicinskih nauka nagrada je pripala Nataši Vukićević koja pohađa Fakultet za prehrambenu tehnologiju, bezbjednost hrane i ekologiju Univerziteta Donja Gorica, a u oblasti umjetnosti Ksenija Borozan, studentkinja Fakulteta za dizajn i multimediju (Grafički dizajn) na Univerzitetu Donja Gorica.

C. G.

Izgradnja vodovoda i postrojenja za tretman otpadnih voda za četiri naselja u Baru i Ulcinju

Projekat povjeren Regionalnom vodovodu BAR/ULCINJ – Infrastrukturu za snabdijevanje vodom i upravljanje komunalnim otpadnim vodama u naseljima Dobra Voda, Veliki Pijesak i Utjeha u Baru i Kruče u Ulcinju gradiće DOO Regionalni vodovod Crnogorsko primorje. Saglasnost za to dala je Vlada na sjednici u četvrtak.

U obrazloženju odluke navodi se da je riječ o područjima koja se decenijama razvijaju kao turistička, da je izgrađen veliki broj objekata, ali da još ne postoji neophodna komunalna infrastruktura.

- Zbog toga izgradnja nedostajuće komunalne infrastrukture

boraca i antifašista podsjećaju da je Ivan Goran Kovačić u partizane stupio 1942. zajedno sa poznatim hrvatskim pjesnikom Vladimirom Nazorom, da je poemu ,,Jama“ napisao povodom ustaškog zločina nad srpskim življem u okolini Livna kada je veliki broj Srba bačen u jame oko Livanjskog polja. Sredinom jula 1943. godine ubili su ga četnici u selu Vrbnica u blizini Foče.

-Uspomene na te događaje u Lukovu će evocirati predsjednik SUBNORA Crne Gore Zuvdija Hodžić, a prisustvo događaju najavili su i predstavnici Hrvatskog veleposlanstva iz Podgorice – najavli su iz nikšićkog udruženja.

Ra. P.

Fali KoMUnalna inFRaSTRUKTURa: Kruče u Ulcinju

predstavlja projekat od posebnog značaja kako za stanovnike, tako i za turiste i potencijalne investitore. Imajući u vidu da Bar i Ulcinj nijesu bile u mogućnosti da samostalno ili u saradnji finansiraju projekat te

opštine su se obratile Vladi zahtjevom da preuzme obavezu da obezbijedi izgradnju i, kasnije, upravljanje infrastrukturom, odnosno obavezu obavljanja tim komunalnim djelatnosti na tom području. Za realizaciju

projekta je pored opština Bar i Ulcinj, zainteresovan i DOO Regionalni vodovod Crnogorsko primorje, zbog mogućnosti povećanja stepena iskorišćenosti regionalog vodovodnog sistema na južnom obalnom kraku – piše u informaciji koju je usvojila Vlada.

DOO Regionalni vodovod Crnogorsko primorje je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), 2019. godine, zaključilo ugovor o kreditu za realizaciju projekta proširenja regionalnog sistema za vodosnabdijevanje, u ukupnom iznosu od 24 miliona eura, koji se realizuje kroz dvije tranše od

po 12 miliona. Istog dana, Vlada je zaključila sa EBRD ugovor o garanciji.

Prva tranša je u fazi realizacije i odnosi se na povezivanje opštine Herceg Novi na regionalni vodovodni sistem i izgradnju druge faze regionalnog vodovodnog sistema na dionici Budva - Tivat. Druga se odnosi se na izgradnju hidro-tehničke infrastrukture za vodosnabdijevanja i upravljanje komunalnim otpadnim vodama u naseljima Dobra Voda, Veliki Pijesak, Utjeha i Kruče.

Vlada je u budžetu za ovu godinu predvidjela izdavanje državne garancije na iznos do 12

miliona eura za potrebe druge tranše kreditnog aranžmana između DOO Regionalni vodovod Crnogorsko primorje i EBRD. EBRD je odobrio milion eura bespovratnih sredstava za Regionalni vodovod za izradu idejnog projekta, kao i za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za četiri naselja.

Takođe, Regionalni vodovod u saradnji s Ministarstvom ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, priprema aplikaciju za konkurisanje za sredstva iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Iz Opštine Bar su pozdravili informaciju Vlade o vodosnabdijevanju naselja Dobra Voda, Veliki Pijesak, Utjeha i Kruče, te saopštili kako očekuju realizaciju projekta u najskorijem roku.

C. G.

Crnom Gorom

Subota, 6. novembar 2021.

Pomoć i podrška starijim Baranima Prostor je namijenjen licima starijim od 65 godina, osobama sa invaliditetom i njegovateljima. Volonteri i geronto domaćice obilaziće teren, a socijalni radnik i medicinska sestra kontaktiraće Dom zdravlja i Centar za socijalni rad, kako bi starijima bila pružena adekvatna pomoć i podrška BAR - Crveni krst Bar je uz podršku Evropske unije i Austrijske agencije za razvoj, u saradnji sa Crvenim krstom Crne Gore i Ministarstvom zdravlja, otvorio Centar za dodatnu podršku starijima u zajednici.

Vladimir Šebek

Meda jedva i za lijek I ono malo meda što se našlo u košnicama, kristalisalo se i nije ga bilo moguće izvrcati. Sreća je da nijesmo imali zaraze u pčelinjacima – kaže predsjednik Udruženja ,,Pčelar“ Vladimir Šebek

U prostoru koji se nalazi u Ulici Barskih logoraša, stariji sugrađani mogu dobiti socijalnu i zdravstvenu pomoć, svakog radnog dana od sedam do 15 sati.

BIJELO POLJE - Bjelopoljski pčelari nijesu zadovoljni prinosima meda. Prema riječima predsjednika lokalnog udruženja ,,Pčelar“ Vladimira Šebeka godina je bila loša, prikupljene su tek male količine meda.

BRIGA O RANJIVIM KATEGORIJAMA: Sa otvaranja Centra u Baru

Aplikacija protiv demencije - prvi put u Crnoj Gori Inovativni program usporavanja demencije koji se sprovodi u Centru odnosi se na pružanje podrške starijim osobama kod kojih postoje kognitivne poteškoće i demencija. Program se sastoji od aplikacije na tablet uređaju čijim korišćenjem se usporava dalje kognitivno propadanje. Aplikacija se sastoji od niza zadataka kao što su: odgovaranje na postavljena pitanja, puzle, popunjavanje slika djelovima koji nedostaju, ponavljanje stihova pjesme i sl. Aplikacija se po prvi put koristi u Crnoj Gori i uopšte na Balkanu a našem govornom području će je prilagoditi agencija Digitaal life GmbH iz Austrije.

mr Anka Vukićević, državna sekretarka za javno zdravlje.

- Veoma je važno da stariji ostanu u porodičnom okruženju, a dio dana provedu u Centru, što bi unaprijedilo ne samo njihov, već i život članova njihovih porodica, koji u najvećem broju slučajeva, brinu o njima. Ministarstvo zdravlja je otvoreno za sa-

radnju i pružiće svu potrebnu podršku - istakla je Vukićević.

OGLEDALO DRUŠTVA

Dr Martina Cicmil, pomoćnica direktora Doma zdravlja za medicinska pitanja, kazala je da će kroz timove izabranih ljekara biti stalna podrška radu Centra za starije.

Predsjednik Udruženja penzi-



U Bijelom Polju pčelarstvom se bavi oko 250 pčelara Prinosi po košnici bili su od koji posjeduju više četiri do pet kilograma, dok od 5.000 pčelinjih je, kaže, bilo pčelara i sa ma- društava

MULTISEKTORSKA SARADNJA

Sekretarka OO Crvenog krsta Zorica Crnčević kazala je kako je prostor namijenjen licima starijim od 65 godina, osobama sa invaliditetom i njegovateljima.

- Volonteri i geronto domaćice obilaziće teren, sagledavati situaciju i sakupljati informacije, a socijalni radnik i medicinska sestra kontaktiraće Dom zdravlja i Centar za socijalni rad, kako bi starijima bila pružena adekvatna pomoć i podrška. Planirali smo da servis Centra koristi određen broj lica, ali on će biti otvoren za sve zainteresovane, posebno naše starije sugrađane koji žive sami i o kojima nema ko da brine - kazala je na otvaranju Crnčević.

Ona je uvjerena da će multisektorska saradnja više institucija dati odličan rezultat.

- Nama je cilj da što više korisnika dobije informacije, da kroz naše i multisektorske usluge što više vremena provode u svojoj prirodnoj sredini, žive dostojanstveno i kvalitetno - naglasila je Crnčević.

Ministarstvo zdravlja će i dalje biti podrška u unapređenju života starijih, obećala je

BIJELO POLJE: Pčelari nezadovoljni prinosima RADIO BIJELO POLJE

Crveni krst otvorio Centar za njegu u zajednici u gradu pod Rumijom

13

onera Bar, humanista i pjesnik, Rajko Joličić, skrenuo je pažnju da su penzije niske, a starost opterećena bolešću i usamljenošću, jer članovi porodica nerijetko nemaju vremena da se u dovoljnoj mjeri posvete starijima. Zato je neophodno, poručio je, da probudimo humanost i zrnce dobrote u srcu svakog čovjeka za naše starije sugrađane. Generalna sekretarka CK Crne Gore Jelena Dubak kaže da je odnos prema starijima ogledalo društva.

- Na stare ne smijemo zaboraviti, pa se sa posebnom pažnjom i poštovanjem moramo odnositi prema njima. Pripreme za otvaranje ovog centra trajale su godinu, a osim Bara na jugu, za ovakav vid podrške starijima na sjeveru, odabran je Crveni krst u Bijelom Polju. Moram reći da to nije slučajno, jer smo prepoznali da te dvije organizacije mogu da na pravi način iznesu projekat - kazala je Dubak.

V. KNEŽEVIĆ- VUČIĆEVIĆ

nje ili skoro nimalo meda.

- Godina je bila izuzetno loša.

I ono malo meda što se našlo u košnicama, kristalisalo se i nije ga bilo moguće izvrcati.

Stalno nam proljeće ,,obeća“ i na kraju nas iznevjeri. Pčelarima je proljeće važno da bi imali livadsku pašu, pošto smo sa drugim pašama deficitarni, eventualno šumskom pašom. Tako je bilo i ove godine. Vremenske prilike su nam u početku išle naruku, društva su se razvila i bila su jaka, ali je vrući vjetar, koji je duvao danima, osušio livadu i spalio cvijet. Kiše nije bilo, a visoke temperature su trajale danima, a znamo da nijedna biljka ne medi na temperaturi preko 25 stepeni , tako da pčele nijesu imale od čega da pokupe nektar, pa smo bili prinuđeni d a ih prihranjujemo - saopštio je Šebek.

Po njegovim riječima samo kod malog broja pčelara, a oni se mogu izbrojati na jednoj ruci, bilo je kakvog-takvog prinosa.

- Nešto bolja situacija je bila na planini, a kod pojedinih pčelara med se kristalisao i nije se mogao vrcati, tako, kao da ga nema – kazao je Šebek.

Dodao je da, iako je situacija sa pandemijom bila značajno povoljnija u odnosu na prošlu godinu, korona kriza je i sada u mnogo čemu omela.

- Ono što smo planirali tokom godine, nijesmo mogli da ispunimo. Nijesmo organizovali tradicionalne pčelarske manifestacije, jer nijesmo imali šta da ponudimo od pčelarskih proizvoda.

Jedino što radimo, jeste da vodimo računa o zaštiti pčelinjih zajednica, zdravstvenoj zaštiti, i ono što je sreća u svemu, jeste da nijesmo imali zaraze u pčelinjacima ni prošle a ni ove godine - zaključio je Šebek. U Bijelom Polju pčelarstvom se bavi oko 250 pčelara koji posjeduju više od 5.000 pčelinjih društava.

B. ČOKOVIĆ

Herceg Novi: Određena lokacija za izgradnju vaspitno-obrazovne ustanove u Igalu

Školu će graditi na Šištetu, Vlada da ubrza proceduru HERCEG NOVI - Osnovna škola gradiće se na Šištetu, iznad nekadašnjeg Dječjeg odjeljenja Instituta Igalo.

Lokaciju je odredila novoformirana komisija koju sačinjavaju predstavnici Opštine i Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta.

Parcela je veličine oko 19.000 kvadrata, a lokalna uprava je inicirala kod resornog ministarstva da se pokrene postupak za donošenje odluke o utvrđivanju javnog interesa

za gradnju škole, shodno Zakonu o planiranju i uređenju prostora.

Predsjednik Opštine Stevan Katić se nada da će Vlada uskoro donijeti odluku o lokaciji za izgradnju škole sa pratećim elementima i urbanističko-tehničkim uslovima, kako bi započela izrada projekta, jer na tom prostoru trenutno ne postoji planska dokumentacija koja omogućava gradnju škole.

Katić je kazao da Vlada može po ubrzanoj proceduri da izda urbanističko-tehničke uslo-

NEDOSTATAK ŠKOLE PROBLEM STAR DECENIJAMA: Igalo

ve. Nakon toga će biti raspisan tender za izradu projektne dokumentacije i pristupiće se

rješavanju imovinsko-pravnih odnosa sa Institutom.

– Država bi trebalo na neki na-

čin da pomogne Institutu da se plati naknada za to zemljište, kako bi i on mogao da pokrije neke značajne obaveze, a nešto uloži u rekonstrukciju i opremanje objekta – informiše Katić.

On je kazao da je u prijedlog budžeta za narednu godinu uvrštena izrada projektne dokumentacije i gradnja objekta škole, te da je na Vladi da proceduru ubrza kako bi mališani u Igalu konačno dobili školU. Izgradnja škole, kako je ranije objasnio v. d. direktora Uprave javnih radova Boro Lučić,

bi trebalo da bude dio kapitalnog budžeta Crne Gore a prema sadašnjim procjenama, koštala bi između 3,5 i 4 miliona eura.

- U Upravi javnih radova opredijeljeno je iz budžeta oko 130.000 eura za projektovanje, što je dovoljno za ovu godinu. Ako završimo lokaciju možemo da raspišemo tender za projektovanje i do kraja godine uđemo u tu priču i sljedeće godine završimo projektovanje i počnemo izgradnju škole - objasnio je Lučić. Ž. K.

14

Kultura

Subota, 6. novembar 2021.

Selektorka Crnogorskog likovnog salona ,,13. novembar“ Maša Vlaović za

„Duga“ u Čikagu PODGORICA - Film „Duga“ reditelja Aleksandra Vujovića biće prikazan na predstojećem 38. izdanju Chicago International Children’s Film Festival-u (CICFF).

Ovo višestruko nagrađivano ostvarenje crnogorskog reditelja biće dio zvanične takmičarske selekcije u kategoriji Live-Action Short Film, kategorije koja je akreditovana licencom Oscar® qualifying. Chicago International Children’s Film Festival, prvi je festival dječjeg filma na svijetu sa licencom Academy® qualifying.

Trideset osmo izdanje CICFF-a biće održano istovremeno uživo i onlajn od 5. do 14. novembra.

Od svjetske premijere krajem oktobra 2020. godine, Vujovićev film dobio je ukupno 23 međunarodne nagrade i priznanja. Selektovan je na preko 50 međunarodnih festivala u takmičarskim kategorijama, među kojima su festivali sa licencama Oscar® qualifying (Academy Award ® Qualifying) i GOYA® qualifying, selekcije na festivalima u Italiji, Španiji, Turskoj, Češkoj, Kini, Indiji, Grčkoj, Slovačkoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, Ukrajini, Sjedinjenim Američkim Državama, Srbiji, Brazilu, Francuskoj, BiH, Meksiku. Crnogorska premijera je bila u julu ove godine.

Film „Duga (Rainbow)“ realizovan je u okviru međunarodnog projekta „CIRCE“, finansiran iz evropskih fondova u produkciji Apulia Film Commission, u izvršnoj produkciji „Boka F“ i uz podršku Filmskog centra Crne Gore. Nastao je po motivima istinite priče iz knjige „Dipingo dunque esisto!“ italijanskog umjetnika Gaetana Grila. Scenario je po ideji i sinopsisu Vujovića napisala Jelena Lela Milošević.

Uloge tumače Nikša Radojičić, Miloš Pejović, Ana Vučković i Đorđije Tatić.

D. E.

Izdavačka djelatnost Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“

D.MILJANIĆ

Film Aleksandra Vujovića na još jednom prestižnom festivalu

Umjetnost je uvijek in odgovor na društven Ova postavka je pokušaj da se sagleda koliko grupa kreativnih ljudi može da doprinese rješavanju nekog problema.

Svjesni smo činjenice da je nemoguće izvršiti preokret, ali je bitno otvarati značajna pitanja i stvarati intelektualnu zajednicu koja aktivno radi na ovim problemima – kazala je Vlaović za Pobjedu

Detalj sa ovogodišnjeg izdanja Crnogorskog likovnog salona ,,13. novembar“

PODGORICA - Narodna biblioteka „Radosav Ljumović“ objavila je javni poziv autorima i stvaraocima iz različitih oblasti kulture i umjetnosti da svoje neobjavljene radove publikuju u časopisu za kulturu i kulturna pitanja „Glasnik“, koji je dio izdavačke djelatnosti Biblioteke.

Svi objavljeni radovi biće podijeljeni u četiri cjeline, koje uključuju „Književno stvaralaštvo“ (poeziju, prozu i dramu), „Kritiku“ (kritičke osvrte iz oblasti kulture i umjetnosti, psihologije, sociologije i srodnih disciplina), „Riječ struke“ (radove iz oblasti bibliotekarstva i upravljanja bibliotekama i institucijama kulture) i „Riječ o Podgorici“ (radove o Podgorici – istoriji, kulturi, savremenim problemima, prikazima knjiga i slično). Radovi koji se tiču segmenata „Riječ struke“ i „Riječ o Podgorici“ ograničeni su na 7.000 riječi, dok radovi koji se tiču književnog stvaralaštva i kritike nemaju ograničenje.

Autori mogu slati radove na imejl adresu nbibliotekapodgorica@ gmail.com do 22. novembra.

B. B.

Romea ponovo u Crnoj Gori

PODGORICA - Crnogorski simfonijski orkestar održaće večeras u 20 sati koncert pod upravom maestra Migela Romee, gostujućeg dirigenta iz Španije i profesora na Univerzitetu „Alfonso X“ u Madridu. Romei je ovo drugi nastup sa crnogorskim simfoničarima.

U prvom dijelu koncertne večeri orkestar će interpretirati uvertiru iz opere „Ruslan i Ljudmila“ Mihaila Glinke, potom premijerno i orkestarsku svitu „Kuprenov grob“ Morisa Ravela, dok će u drugom dijelu biti izvedena „Simfonija br. 5 u e-molu“, op. 64 Petra Iljiča Čajkovskog.

D. E.

DEJAN KALEZIĆ

Poziv stvaraocima da objavljuju u „Glasniku“

PODGORICA - Crnogorski likovni salon ,,13. novembar“ biće otvoren 12. novembra u 19 sati, u Crnogorskoj galeriji umjetnosti ,,Miodrag Dado Đurić“ na Cetinju. Teoretičarka i istoričarka umjetnosti Maša Vlaović selektorka je 43. likovnog salona koji se održava pod nazivom „And...

What About Tomorrow (I... što ćemo śutra?)“.

- Cilj izložbe je da se sagleda aktuelni trenutak i njegovi nedostaci i da kroz društveno angažovane radove ponudimo posmatračima umjetničke odgovore na zadatu temu. Postvaka je usmjerna ka savremenim umjetnicima različitih senzibiliteta, sa akcentom na nove medije i izvođačke prakse. Radovi su pažljivo selektovani kako bismo dali sveobuhvatni presjek – od performansa koji bi se izveo na noć otvaranja, preko instalacija, konceptualnih i video radova.... Selektovani radovi predstvaljaju reakcije i refleksije na društvena zbivanja – kazala je Vlaović.

POBJEDA: Šta će, u koncepcijskom smislu, pred publiku donijeti ovogodišnji Crnogorski likovni salon ,,13. novembar“?

VLAOVIĆ: Ovogodišnji likovni salon pod nazivom „And… What About Tomorrow (I… što ćemo śutra?)“ pravi otklon od standardnih paradigmi, hijerarhija i normi i daje mogućnost novog promišljanja.

U vremenu u kome živimo, granice u umjetnosti su se izbrisale i kreću se u rasponu od podučavanja, informisanja, razonode, političke intervencije, kritičkog mišljenja do estetskog gesta. Umjetnost novih medija i performansa stvara umjetnika govornika, koji uz svoj umjetnički jezik iznosi kritičko i direktno obraćanje javnosti. Imajući u vidu da ,,vrijeme u kome živimo nije sklono mišljenju, kritici i humanističkim vrijednostima, bilo da su one građanskog ili revolucionarnog karaktera“ (Vuksanović, Ćalović, Ilić, 2021), ostaje jednostavno pitanje koje je ujedno i tema ovogodišnjeg

salona, a na koje svi moramo dati odgovor i to svakog novog dana: I… Što ćemo śutra?

Radovi su pažljivo selektovani kako bismo dali sveobuhvatan presjek (od performansa, preko instalacija, konceptualnih i video radova…). Cilj izložbe je da stvorimo mogućnosti da slobodno izražavamo stavove i kritički razmatramo pitanja i nedoumice koji čine prateće savremene procese u globalnoj eri.

POBJEDA: Možete li nam reći nešto više o učesnicima ovogodišnjeg salona?

VLAOVIĆ: Pored crnogorskih umjetnika, predstavićemo i umjetnike iz regiona, kako bismo postigli bogatstvo različitih pristupa i obnovili sjećanja na tradiciju salona (koji je bio ,,revija“ jugoslovenskog stvaralaštva i njegov princip zajedništva).

Umjetnici u projektu: Driton Selmani (Kosovo), Ivanka Prelević Vana (Crna Gora), Jovana Vujović (Crna Gora), Maja Šofranac (Crna Gora), Milena Jovićević (Crna Go-

U „Karveru“ održan program posvećen Mirku Kovaču PODGORICA – Treći program iz ciklusa „Poetika zemlje – Moja Crna Gora“, posvećen djelu jugoslovenskog književnog velikana Mirka Kovača, održan je preksinoć u knjižari „Karver“.

O književnom stvaralaštvu Mirka Kovača govorile su direktorica Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ Dragica Lompar, profesorica jezika i književnosti Andrijana Deletić-Milačić i glumica Varja Đukić. Đukić je istakla da Kovač pripada prostoru duhovnih srodnika, koji su u periodu postojanja SFRJ ostvarili fantastična djela.

- Tu su Danilo Kiš, Borislav Pekić, Filip David i Predrag Matvejević. Znamo kakva je njihova veza i suživot u literatu-

Jasno vidio sliku svijeta

ri. Jasno je da su jedni na druge i te kako uticali, hrabrili se i korigovali – ocijenila je Đukić.

Ona je ukazala da je biografija Mirka Kovača najmarkantnija.

- On je devedestih godina morao da ode iz Beograda. To je bilo pitanje opstanka u životnom i idejnom smislu – kazala je Đukić.

Ukazala je i na činjenicu da nagrada „Mirko Kovač“ koja je dodjeljivana u Hrvatskoj više ne postoji, te da u Crnoj Gori nisu štampana novija izdanja Kovačevih romana.

- U Crnoj Gori od rata naovamo nijedan izdavač nije objavio njegov roman – kazala je Đukić.

Podsjetila je na riječi Miljenka Jergovića, koji je kazao da u Kovačevom jeziku ima više ljepote, nego u prirodnim ljepotama Hrvatske i pročitala odlomak iz eseja Boža Kopivice „Luđak i vječno dijete“.

- Ima u tom jeziku više ljepote nego u pejzažima Crne Gore i Hercegovine. U slavu Kovačevog jezika, riječi su žile, kroz njih teče krv i kad se riječi pomiješaju koža papira se zapali crveno, kao u ljubavnom času, koža muškarca i koža žene. U znaku erosa je Kovačev jezik – navodi se u odlomku iz Koprivičinog eseja.

Lompar je kazala da Nacionalna biblioteka „Đurđe Crnojević“

prikuplja djela Mirka Kovača.

- U našoj bazi trenutno ima 250 zapisa o Kovaču. Imamo i starih izdanja, ali i nekih novijih. Za mene je bila upečatljiva 2009. godina, kada je Kovač dobio Njegoševu nagradu – rekla je Lompar.

Ona je kazala da bi u najskorije vrijeme Nacionalna biblioteka mogla organizovati književno veče posvećeno Kovaču uz učešće značajnih književnih kritičara.

Deletić-Milačić je govorila o Kovaču sa pedagoškog aspekta i predstavila svoju prezentaciju koja bi mogla da se uvede u obrazovni sistem.

Kultura

Subota, 6. novembar 2021.

a Pobjedu o ovogodišnjoj izložbi

15

Anita Rajčević-Mažibradić, romanistkinja i arhivarka Istorijskog arhiva u Kotoru

ndikator i Odlazak pasionirane na zbivanja istražiteljke kulturne mljivu i atraktivnu postavku u kojoj su umjetnici dali odgovor na zadatu temu. Ovogodišnji Salon okupio je značajna imena sa domaće scene i iz regiona uz pokušaj da se predstavi bogatstvo različitih pristupa. Na otvaranju Salona biće izveden performans kao umjetnička akcija i izvođačka praksa koja ukazuje na prekid i greške u komunikacionom kanalu koje se svakodnevno dešavaju na svim nivoima, uprkos najsavremenijim tehnološkim otkrićima u prenošenju informacija. Performans pod nazivom ,,Movements: white“ Sanje Latinović i Ranka Đankovića ukazuje na ovaj društveni problem i poziva nas na aktivno razmišljanje, kako da uspostavimo komunikaciju sa drugima. ,,Učešće publike je veoma bitno, jer tu nije samo riječ o buđenju publike po pitanju datog problema, već i o njenom aktiviranju da reaguje na izazove savremene civilizacije obilja i na konvencije koje guše slobodnu ljudsku misao i stvaralački pristup življenju.“ (Milena Dragićević-Šešić, 2012).

POBJEDA: S obzirom na to da je riječ o jednoj od najdugovječnijih i najznačajnijih likovnih smotri u Crnoj Gori u čemu je, po Vašem mišljenju, najveći značaj Salona?

VLAOVIĆ: Imajući u vidu da Salon ima dugu tradiciju, tačnije od 1965. godine, smatram da je ova manifestacija značajna, prije svega, sa aspekta kontinuiteta njegovog trajanja. Svakako, to je prvi likovni salon u Crnoj Gori iniciran od strane umjetnika Gojka Berkuljana, a nastao je povodom Dana oslobođenja Cetinja. Na njemu su izlagala poznata imena nekadašnje jugoslovenske umjetničke scene, a evo svjedoci smo da i danas ovaj salon okuplja značajne umjetnike sa pomenutog prostora.

A. ĐOROJEVIĆ

Sa omaža Mirku Kovaču u „Karveru“

Ona je ocijenila da citat Mirka Kovača „Tamo ćemo stići, makar i na koljenima, preći“ najbolje opisuje pisca.

- „Molitva za intelektualce“ koju je napisao Kovač kao uvod u

roman koji je izdat 1983. godine, govori o tome da je jasno vidio sliku svijeta. Htio je da ostane svoj, da se ne prilagodi ničijem režimu i nikakvoj naciji – rekla je Deletić-Milačić.

B. B.

baštine Boke Kotorske KOTOR - U Kotoru je u 80. godini preminula Anita Rajčević-Mažibradić, romanistica i arhivistica, dugogodišnja predana djelatnica Istorijskoga arhiva u Kotoru te pasionirana istražiteljica i publicistica povijesno-kulturne baštine Boke Kotorske, čemu se posvetila u potpunosti nakon odlaska u mirovinu.

U svojemu se publicističkom djelovanju posebice posvetila kotorskim plemićkim i građanskim obiteljima, čega je rezultat kapitalno djelo u izdanju Hrvatskoga nacionalnog vijeća Crne Gore „Tivat kroz stoljeća – mjesto kmetova i gospodara“ koja je 2017. godine, nakon samo dva mjeseca od objavljivanja, uz podršku Općine Tivat, doživjelo i svoje drugo, a nakon vrlo kratkog vremena i svoje treće izdanje, koje je financirala Hrvatska bratovština Bokeljske mornarice u Zagrebu, koje je i sama autorica imala prigodu predstaviti u Zagrebu.

U izdanju Hrvatskoga nacionalnog vijeća Crne Gore, potpisuje i monografiju „Hrvatsko kulturno društvo Ljudevit Gaj Donja Lastva“, objavljenu 2014. godine, koja je dragocjen putokaz budućim generacijama baštinika hrvatske kultur-

no-povijesne tradicije Donje Lastve, Tivta i Boke Kotorske u cjelini.

Nedostatak postojanja znanstveno utemeljene povijesti Tivta u prošlosti otvara vrata raznim „kvaziznanstvenicima“.

Zato je znanstveni angažman Anite Rajčević-Mažibradić u pisanju o prošlosti Boke Kotorske, a posebno zavičajnog Tivta, od izuzetnog značaja.

Hrvatska zajednica u Crnoj Gori će se s posebnim pijetetom sjećati profesorice Anite Rajčević-Mažibradić te s posebnim uvažavanjem uvijek isticati sve ono što je učinila za hrvatsku zajednicu.

Aktivna, kreativna i energična i

na pragu devetoga desetljeća, otišla je prerano, ali nije i njezin poletni duh, on će uvijek ostati tu.

Profesorica Anita RajčevićMažibradić sahranjena je na Gradskom groblju Vrbice u Dobroti, 5. studenoga u krugu obitelji i prijatelja.

Anita Mažibradić diplomirala je1967. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za romanistiku: francuski jezik i književnost, talijanski i latinski jezik. Radila je kao profesor francuskog i latinskog jezika od 1985. do 2007. Kao arhivistica u Državnome arhivu Crne Gore – Istorijskom arhivu Kotor radila na obradi arhiv-

ske građe nastale za vrijeme francuske dominacije Bokom Kotorskom. Na osnovi iskustava u obradi arhivske građe sudjelovala je kao prevoditelj i suradnik na kapitalnim izdanjima Istorijskoga arhiva u Kotoru: Statut grada Kotora, Statut Sv. Nikole Mornara, Ujedinjenje Boke i Crne Gore (1813-14), Hajduci u Boki Kotorskoj.

Godine 2007. izlagala je na znanstvenom skupu s temom „Novac u Crnoj Gori“.

Objavila je tridesetak znanstvenih radova pisanih na osnovu arhivske građe mletačkog i francuskog razdoblja u Boki Kotorskoj. Područje njena znanstvenog interesa je Boka Kotorska o kojoj je, kao i o njenom stanovništvu, objavila brojne priloge u stručnim časopisima: Godišnjaci Pomorskog muzeja u Kotoru, zbornici BOKA (Herceg Novi), izdanja „Sidrište zavičaja“ kojima je dala doprinos istoriografiji Herceg Novoga, Kotora, Prčanja, Lepetana, Lastve i Tivta. Posebnu vrijednost prof. Mažibradić imaju članci tematski vezani za prošlost Tivta i okoline, s obzirom da je prošlost ovog područja nedovoljno poznata.

Ana Vuksanović ispred Hrvatskoga nacionalnog vijeća Crne Gore

Uvodna izložba projekta ,,Arhiv cetinjskih bijenala“ otvorena u Podgorici

Izuzetan potencijal za umjetničku scenu Crne Gore PODGORICA - Uvodna izložba projekta ,,Arhiv cetinjskih bijenala“ otvorena je preksinoć u Fondaciji Petrović Njegoš. Izložba predstavlja dio prikupljene građe i istraživački rad o pet izdanja cetinjskih bijenala, a osmišljena je kao aktivni interdisciplinarni proces otvoren za participaciju istraživačica/ča iz različitih oblasti, kako bi se pokrenulo sagledavanje kompleksnog konteksta u kome su se cetinjska bijenala odvijala.

Projekat ,,Arhiv cetinjskih bijenala“ su pokrenule 2017. godine umjetnice Natalija Vujošević i Irena Lagator-Pejović, a sprovode ga Fondacija Petrović Njegoš i Institut za savremenu umjetnost Crne Gore.

Princ Nikola Petrović Njegoš, koji je 1989. godine inicirao i pokrenuo Cetinjsko bijenale, kazao je otvarajući izložbu da je bio veoma dirnut kada su mu prije tri godine Vujošević i Laga-

tor-Pejović predložile da sakupe i prikažu dragocjenu arhivu Cetinjskog bijenala.

- Naša Fondacija se sa velikim entuzijazmom pridružila Institutu za savremenu umejtnost i saradnicima kako bi zajedno sakupili i istakli arhive bijenala.

Te arhive predstavljaju izuzetan potencijal za umjetničku scenu Crne Gore, ali i za međunarodnu, s obzirom na kvalitet i veliki broj umjetnika i kustosa koji su učestvovali u različitim izdanjima bijenala. Ovako oživljene arhive mogu postati jedna platforma koja će, uvjeren sam u to, omogućiti razvoj novih projekata i novih partnerstava – kazao je princ Petrović Njegoš.

Lagator-Pejović je podsjetila da je Cetinjsko bijenale veoma brzo izraslo u međunarodno prepoznatljivu izložbu savremene umjetnosti sa pet izdanja održanih između 1991. i 2005. godine.

- Istorijski trenutak u kojem se koncipira i realizuje ideja o Ce-

Mara BaBović

ra), Milena Mijović-Durutović (Crna Gora), Milena Živković (Crna Gora), Milica Janković (Crna Gora), Mladen Blažević (Crna Gora), Mladen Miljanović (Bosna i Hercegovina), Nikola Božović Kolja (Srbija), Ranko Đanković (Srbija), Ratko Odalović (Crna Gora), Sanja Latinović (Srbija), Vladimir Šćepanović (Srbija) i Zdravko Delibašić Beli (Crna Gora).

POBJEDA: Kako je zamišljen ovogodišnji Salon i na osnovu kog kriterijuma ste vršili izbor umjetnika koji će se na njemu predstaviti?

VLAOVIĆ: Ovogodišnji, XLIII Crnogorski likovni salon ,,13. novembar“, čiji je pokovitelj Prijestonica Cetinje, preispituje odgovornosti umjetnika prema sredini kao društvenom, ličnom i političkom prostoru u kome djeluje. Umjetnici se bave temama koje su prepoznatljive u širem društvenom kontekstu. Oni su svojim radovima vršili istraživanja zasnovana na individualnoj metodologiji.

Pozicija umjetnika kao istraživača je veoma značajna, posebno kada se akcentiraju kompleksni društveni problemi u okviru samog jezika umjetnosti. Umjetnost je uvijek indikator i odgovor na društvena zbivanja i ova postavka je pokušaj da se sagleda koliko grupa kreativnih ljudi može da doprinese rješavanju nekog problema.

Svjesni smo činjenice da je nemoguće izvršiti preokret, ali je bitno otvarati značajna pitanja i stvarati intelektualnu zajednicu koja aktivno radi na ovim problemima. Upravo na osnovu tih kriterijuma su i izabrani umjetnici koji ove godine predstavljaju svoje radove na XLIII Crnogorskom likovnom salonu.

POBJEDA: Šta će ovogodišnji Salon donijeti novo u odnosu na prethodna izdanja?

VLAOVIĆ: Ove godine akcenat je stavljen na izuzeno zani-

IN MEMORIAM

Detalj sa izložbe

tinjskom bijenalu (1989 – 1991), kao i period njegovog trajanja (1991 – 2005), korespondiraju sa društveno-političkim promjenama koje su se reflektovale i na dalji razvoj crnogorskog društva – kazala je ona.

Vujošević je podsjetila da u petnaestogodišnjem periodu od posljednjeg Cetinjskog bijenala, dokumenti i podaci o bijenalima nijesu bili dostupni javnosti.

- Nijesu načinjeni profesionalni zapisi, dokumentacija niti adekvatna implementacija u umjetničko obrazovanje i analizu ovog perioda crnogorske istorije i kulture. Posljedica nepostojanja adekvatnog arhiviranja i obrade dokumentacije o bijenalu i či-

tavom kontekstu proizašlom iz njegovog rada, postepeno dovodi do rasipanja i iščezavanja podataka, sjećanja i znanja o ovom važnom dokumentu iz recentne istorije crnogorske kulture i umjetnosti – kazala je Vujošević.

Lagator-Pejović je najavila da će se nakon uvodne izložbe edukativni i istraživački programi kontinuirano odvijati u Sobi za interdisciplinarna istraživanja i susrete u prostorima Fondacije Petrović Njegoš.

- Sljedeća izložbena aktivnost ,,Arhiv In Situ“ planirana je za ljeto 2022. godine u javnom prostoru Cetinja uz najavljenu podršku Prijestonice Cetinje – kazala je Lagator-Pejović. A. Đ.

Svijet

zagreb – Zaraza korona virusom bukti u zemljama regiona. Hrvatska je juče registrovala 36 smrtnih slučajeva od kovida-19, četiri više nego u četvrtak, a potvrđen je crni rekord broja novozaraženih korona virusom na dnevnom nivou – 6.932, objavile su hrvatske zdravstvene vlasti.

Od 28.541 aktivnog slučaja zaraze na bolničkom liječenju je 1.711 pacijenata, a 231 je u teškom stanju i na intenzivnoj njezi, dok su u režimu samoizolacije trenutno 26.362 osobe.

U Srbiji u posljednja 24 sata preminulo je još 68 osoba od posljedica korona virusa, a registrovano je 5.725 novooboljelih na osnovu 21.154 obrađenih uzoraka. Ukupan broj žrtava je 10.271. Na respiratorima je 270 pacijenta, a ukupno je hospitalizovano 6.729 osoba.

U protekla 24 h, Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH prijavljeno je ukupno 1.977 uzoraka, od čega su 454 pozitivna na SARS-CoV-2. Novi slučajevi registrovani su u svim kantonima u Federaciji BiH. Do sada je testirano ukupno 927.019 uzoraka, a SARS-CoV-2 je potvrđen kod 165.205 osoba.

U protekla 24 h u Federaciji BiH preminulo je 11 osoba i to iz Hercegovačko-neretvanskog, Tuzlanskog i Kantona Sarajevo. Ukupan broj smrtnih ishoda na području Federacije BiH je 6.526.

Epidemiološka situacija u Sloveniji i dalje se pogoršava, zbog čega će vlada Janeza Janše na posebnoj sjednici odlučivati o potrebnim mjerama, a tamošnji mediji navode da je Vlada podijeljena oko toga treba li uvesti

Subota, 6. novembar 2021.

Brojke zaraženih korona virusom u regionu u konstantnom porastu

U Hrvatskoj zabilježen novi crni rekord

Delta plus soj stigao u Čakovec

dnevnIK.hr

16

U Hrvatskoj je zabilježen prvi slučaj delta plus soja virusa korona, rekla je zamjenca direktora Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Ivana Pavić-Šimetin. Ona je navela da je prvi slučaj delta plus soja registrovan u Čakovcu.

- Znali smo da je na vratima. Iz iskustva s delta i alfa sojem vidjeće se koliko je opasan. Za sada se zna da je nešto zarazniji od delta soja - istakla je Šimetin.

Ministar zdravlja Hrvatske Vili beroš najavio je da će Nacionalni štab donijeti novi set mjera za suzbijanje širenja virusa korona, među kojima će biti šira upotreba kovid potvrda, a novog zatvaranja neće biti. Kovid potvrde su za sada obavezne samo u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Pozivajući se na svoja saznanja portal Index navodi da će kovid potvrde biti uvedene u sve državne i javne službe, za zaposlene i korisnike njihovih usluga. To znači da će i svi koji rade u nekim državnim ili lokalnim institucijama za dolazak na posao morati da imaju kovid potvrdu, ali i građani koji u javne institucije dođu nešto da obave.

U Sjevernoj Makedoniji 18 odsto preminulih bilo vakcinisano U Sjevernoj Makedoniji je 18 odsto preminulih od posljedica kovida u posljednja tri mjeseca bilo vakcinisano, objavilo je Ministarstvo zdravlja te zemlje.

Kako se navodi u analizi, od 6. avgusta do 4. novembra od posljedica kovida ,,preminulo je 1.688 pacijenata, od kojih 1.376 ili 82 odsto nije bilo vakcinisano, dok je 18 odsto, odnosno 312 primilo vakcinu“. U tom tromesječnom periodu u Sjevernoj Makedoniji je 48.955 građana bilo pozitivno na kovid-19, od kojih je u potpunosti bilo vakcinisano 28 odsto ili 13.886 osoba, a nevakcinisano 35.069.

RASTE BROJ ZARAŽENIH U REGIONU: Iz jedne od hrvatskih bolnica

strogo zatvaranje ili pribjeći blažim restriktivnim mjerama.

Od 9.961 testa na korona virus pozitivno je reagovao 3.771, uz udio pozitivnih testova 37,9

odsto, objavio je juče nacionalni Institut za javno zdravlje (NIJZ).

To je nešto manje novih slučajeva u odnosu na prethodni dan, kada je zabilježeno rekordnih

4.511 slučajeva, ali svi drugi podaci govore da se rast četvrtog talasa epidemije nastavlja.

Na Kosovu u posljednja 24 sata na nije bilo smrtnih slučajeva

od korona virusa, a infekcija je potvrđena kod 14 osoba, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja Kosova. Navodi se da je testira-

no 1.619 uzoraka. Izliječenim je proglašeno 17 pacijenata, tako da je ukupan broj oporavljenih 157.419. Aktivno je 440 osoba.

Ruski diplomata pronađen mrtav u Berlinu Poplave u Sarajevu, stanovništvo se evakuiše iz pojedinih naselja

ka te osobe, javlja Sputnjik.

- Mogu da vam kažem da ministarstvo zna za incident. Molim vas da razumijete da ne mogu da objelodanim više detalja zbog bezbjednosti ličnih podataka preminule osobe i njene porodice - kazao je portparol tog resora Kristofer Burger.

Bild ističe da su njemačke službe bezbjednosti označile 35-godišnjeg muškarca kao špijuna koji je radio za rusku Federalnu službu bezbjednosti. Ambasada Rusije nije dozvolila autopsiju, navodi Špigl. Iz Ambasade su rekli da je riječ o ,,tragičnom incidentu“ koji ne žele da komentarišu iz ,,etičkih razloga“.

Identifikovana tri slučaja među živinom na sjeveroistoku zemlje

KLIX.BA

berLIN - Ruski diplomata pronađen je mrtav blizu državne ambasade u Berlinu, objavila je policija. Špigl prenosi da je on pronađen mrtav 19. oktobra na trotoaru kod zgrade Ambasade. Prema izvještajima, on je pao sa gornjeg sprata. Raša tudej javlja da je muškarac star 35 godina, zaposlen u Ambasadi, pao sa prozora. Kako navodi njemački Špigl, on je radio kao sekretar u ruskom diplomatskom predstavništvu.

Ministarstvo spoljnih poslova Njemačke saopštilo je da ima informaciju o smrti radnika ruske ambasade, ali je odbilo da objavi detalje zbog privatnosti podata-

Kuće i auta pod vodom, saobraćaj je obustavljen na više dionica

POPLAVE: Kuća pod vodom, potopljeni automobili KLIX.BA

Njemci tvrde da je bio Putinov špijun

Francuska u stanju visoke pripravnosti zbog ptičjeg gripa ParIz – Francuska vlada stavila je čitavu zemlju u stanje visoke pripravnosti zbog ptičjeg gripa, jer se virus širi Evropom, saopštilo je juče francusko ministarstvo poljoprivrede.

Ovim potezom će se proširiti zahtjev za držanje jata živine u zatvorenom prostoru, što je mjera koja se u određenim po-

dručjima već primjenjuje od septembra, prenosi agencija Rojters, javlja Tanjug.

- Od početka avgusta, 130 slučajeva ptičjeg gripa otkriveno je kod divljih životinja ili na farmama u Evropi - navodi se u saopštenju ministarstva, dodajući da su tri slučaja identifikovana među živinom na sjeveroistoku Francuske.

Fotografija iz vazduha iz najugroženijih djelova Sarajeva

SaraJeVO – Kiša, koja je padala tokom noći, napravila je velike probleme u Kantonu Sarajevo. Osim što su poplavljene saobraćajnice u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, mnoga naselja su pod vodom i bez struje. Čitaoci portala Klix.ba javljaju da su, zbog obilnih padavina i izlijevanja potoka i rječica, kuće poplavljene u mnogim mjestima u Sarajevu i okolini.

Probleme su napravile rijeke Željeznica i Tilava pa se tako velika količina vode izlila u dvorišta u naseljima Otes, Vlakovo, Butmir, Donji Kotorac i drugim mjestima.

U ovim naseljima građani nemaju struje niti, kako kažu, mogućnost da bilo šta saniraju. Mnogima su ugrožene i domaće životinje koje imaju.

Voda je i na glavnim, kao i sporednim saobraćajnicama u Sarajevu, a trolejbuski saobraćaj prema Dobrinji je obustavljen.

Policija kod Džamije kralja Fahda preusmjerava putničke automobile na alternativne pravce prema Dobrinji. Najteža situacija, prema informacijama s terena, bila je u Jablanici. Vodene bujice i klizišta pričinile su veliku materijalnu štetu, u mnoge stambene objekte je ušla voda. Na posljednjim fotografijama koje su Avazu ustupili čitaoci, vidi se kako je zemlja zatrpala dva vozila. Sve se odigralo na području Dragan Sela kod Jablanice. U opštinama Ilidža i Novi Grad, stanovništvo se evakuiše jer je veliki broj kuća, privrednih objekata i poljoprivrednog dobra poplavljen. Na terenu je civilna zaštita, angažovana je teška mehanizacija. Zbog izlivanja vode i klizišta, saobraćaj je obustavljen na dionici Trnovo – Sarajevo – Foča.

Priredila: Bojana PRELEVIĆ

Hronika Podgorice

Subota, 6. novembar 2021.

- Svi zaposleni su u prethodnom periodu radili na kreiranju dokumentacije neophodne za dobijanje licence, uvođenje integrisanog sistema upravljanja kvalitetom i bezbjednosti hrane (ISO i HACCP), kao i definisanje svih procesa i odgovornosti u Domu. Svi zaposleni prošli su višemjesečnu obuku za rad u postojećim domovima za stare „Grabovac“, „Bijelo Polje“ i „Pljevlja“ – kazala je Šofranac.

U proteklih 30-ak dana, dodaje, medicinsko osoblje boravi u domovima u Pljevljima i Bijelom Polju, gdje pružaju pomoć kolegama zbog pojave kovida-19 među zaposlenima i korisnicima. Šofranac kaže da su sve prostorije Doma već opremljene osnovnim elementima.

- Sve sobe imaju obezbijeđen namještaj (krevete, antidekubitalne dušeke, plakare, fiokare, TV uređaj). Sve zajedničke prostorije su takođe opremljene (dnevni boravak, trpezarije, multimedijalna sala, biblio-

U Domu za stare na Starom aerodromu do kraja mjeseca ispitivanja sistema i opreme

Završen najveći dio priprema za početak rada I. MANDIĆ

Funkcionalna ispitivanja sistema i opreme u Domu za stare na Starom aerodromu biće okončana tokom ovog mjeseca, ali datum otvaranja Doma ne može biti potvrđen do završetka svih tehničkih i administrativnih poslova. V. d. direktorice Doma za stare ,,Podgorica“ Jelena Šofranac kazala je za Pobjedu da je završen najveći dio aktivnosti koji se odnosi na pripremu početka rada.

17

Informacije o Domu dostupne su na sajtu www.domstarihpodgorica.me

Dom za stare na Starom aerodromu

teka itd). U toku su priprema i postupci javnih nabavki za preostalu opremu neophodnu za pružanje svih usluga u Domu. Neki postupci javnih

nabavki su već sprovedeni, a preostali su planirani za ovaj mjesec - ističe v. d. direktorice Doma za stare ,,Podgorica“.

Korisnici i srodnici koji su duž-

U Kući zdravlja održano je predavanje o teškoćama u razvoju djece sa posebnim potrebama i brojnim izazovima za roditelje

ni da učestvuju u izdržavanju u skladu sa Porodičnim zakonom, učestvuju u plaćanju troškova usluge smještaja u Domu.

- Za korisnike čija primanja

nijesu dovoljna za pokrivanje troškova smještaja, kao i one koji nemaju imovinu sa kojom bi učestvovali u plaćanju, država obezbjeđuje nedostajući

dio iznosa. Ovi korisnici pravo na uslugu ostvaruju putem nadležnih centara za socijalni rad, a u tom slučaju cijena za pokretne, očuvane korisnike iznosi 300 eura, dok je za nepokretne i one koji imaju demenciju 450 eura - navodi Šofranac.

Korisnic,i čija su primanja veća tj. dovoljna za pokrivanje cjelokupnih troškova smještaja, će potpisivati direktno ugovor sa Domom, a cijena će zavisiti od njihovog zdravstvenog stanja i posebnih zahtjeva ( jednokrevetna, dvokrevetna soba ili apartman).

- Detaljnije o cijeni smještaja svi zainteresovani se mogu informisati putem mejla domstarih.pg@usdz.me - poručuje Šofranac.

Nj. BOŠKOVIĆ

Građani Malesije od juče imaju kvalitetniju medicinsku zaštitu

Otvorena jedinica Uvažavanjem razlika do hitne pomoći u Tuzima stvaranja kvalitetnijeg ambijenta za život U Kući zdravlja održano je predavanje na temu ,,Teškoće u razvoju u našoj okolini“ na kojem je defektološkinjaoligofrenološkinja Sanja Vuković govorila o teškoćama u razvoju djece, poremećajima iz spektra autizma, kao i brojnim izazovima sa kojima se suočavaju roditelji i staratelji.

Vuković je istakla da je cilj predavanja podizanje svijesti o značaju ove teme, kao i ukazivanje na potrebu uvažavanja razlika, što će za posljedicu imati stvaranje kvalitetnog ambijenta za život svih članova društva.

- Izazovi sa kojima se roditelji i staratelji djece sa teškoćama u razvoju suočavaju su zavisni od uzrasta. U ranom uzrastu tragaju za dijagnozom i stručnjacima, kasnije je to odluka o tome da li će dijete pohađati redovnu ili specijalnu školu, ali najveći izazov je samostalni život kada djeca odrastu - kazala je Vuković i dodala da je realizacija projekta samostalnog života uz podršku neophodna za osobe sa smetnjama u razvoju, te da očekuje da će se takav projekat realizovati u budućnosti.

Kroz edukativnu interakciju prisutni roditelji/staratelji dobili su savjete kako da se uspješno izbore sa preprekama na koje nailaze.

- Brojni su izazovi sa kojima se dijete s teškoćama u razvoju i porodica susrijeću, ali uz materijalnu i psihološku podršku, te uključivanje šire zajednice, otvara se mogućnost za zajedničko djelovanje i stvaranje jednakih šansi za sve – ističe se u saopštenju Kuće zdravlja.

Poručili su i da će nastaviti

realizaciju radionica i predavanja, odnosno da pružaju psihosocijalnu podršku svim našim građanima, ali i da djeluju edukativno i preventivno. Kuća zdravlja se nalazi u Ulici Novaka Miloševa (dvorišna strana) i Ulici Dositeja Obradovića br. 12. Sve usluge u Kući zdravlja su besplatne, a građani se mogu prijaviti putem telefona 020/220-994, imejl adrese kuca.zdravlja@ podgorica.me ili direktnim dolaskom u prostorije. I. M.

Stanovnicima opštine Tuzi od juče je na raspolaganju savremena jedinica hitne medicinske pomoći. Rekonstruisani prostor hitne pomoći, koji se nalazi u okviru objekta doma zdravlja, svečano su otvorili ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović, predsjednik Opštine Tuzi Nik Đeljošaj i direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Vuk Niković.

Ministarka zdravlja istakla je da se nastavlja realizacija jednog od strateških ciljeva tog resora, modernizacija i unapređenje veoma značajnog dijela zdravstvenog sistema i otvaranje jedinica hitne medicinske pomoći u svim opštinama.

- Pored Petnjice i Tuzi, koji su pušteni u rad, do kraja ove godine Zavod za hitnu medicinsku pomoć opremiće i otvoriti jedinice i u Šavniku, Plužnama i Gusinju. Hitna pomoć u Tuzima je reper kako treba i kako će izgledati sve jedinice hitne pomoći u Crnoj Gori, u skladu sa intencijom Ministarstva zdravlja i menadžmenta Zavoda za hitnu medicinsku pomoć da primjenjujemo savremene principe organizacije ovog bitnog segmenta zdravstvene zaštite - kazala je Borovinić-Bojović.

Otvaranje hitne medicinske pomoći u Tuzima

Predsjednik Opštine Tuzi Nik Đeljošaj iskazao je zadovoljstvo što su stanovnici sa ovog područja dobili mogućnost da u svom mjestu stanovanja dobiju usluge hitne medicinske pomoći.

- Ovo je još jedan dokaz partnerstva lokalne uprave, Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i Ministarstva zdravlja, naše dobre komunikacije, zahvaljujući čemu je cijeli projekat realizovan veoma brzo. Mislim da je ovo model dobre saradanje i naravno tako ćemo nastaviti i ubuduće za dobrobit naših građana - kazao je Đeljošaj.

Dr Vuk Niković naglasio je spremnost menadžmenta Zavoda da sistem hitne medicin-

Oblačno, do 22 stepena Predavanje u Kući zdravlja

Danas će u Podgorici biti pretežno oblačno, uz povremenu kišu ili pljusak sa grmljavinom.

U popodnevnim satima postepen prestanak padavina. Vjetar slab do umjeren, promjenlji-

ske pomoći podigne na nivo regiona, pa čak i više.

- Posebna odgovornost na meni je, jer sam između dvoje kolega, dr Jelene Borovinić-Bojović i dr Danila Jokića, da uradim nešto što je nama godinama smetalo, a nijesmo imali priliku da ispravimo, već smo bili opstruirani. Danas smo spremni da uradimo nešto na opšte dobro građana i da generalno kvalitet zdravstvene zaštite podignemo na viši nivo.

Ovo će biti primjer partnerske saradnje i nadam se da će ova generacija napraviti nešto što generacije ispred nas apsolutno nijesu htjele ili nijesu umjele poručio je direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć. H. P. vog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko 15 stepeni, najviša dnevna oko 22. H. P.

18

Arena

Sportski miks

Subota, 6. novembar 2021.

Podgorica slavila na ,,Trešnjici

FSCG

Preokret za dv Derbi začelja na ,,Trešnjici“ donio je kvalitet fudbala iznad očekivanja, ne i rokadu na dnu. Zeta je vodila protiv Podgorice, a na kraju ostala zakucana za posljednje mjesto, bez pobjede poslije 14 kola Telekom 1. CFL.

Evropsko prvenstvo A divizije

Golbalisti poraženi od Njemačke Golbal reprezentacija Crne Gore poražena je na startu Evropskog prvenstva A divizije u Samsunu.

Crnogorski golbalisti izgubili su juče u prvom kolu A grupe od zvaničnog prvaka Evrope, Njemačke 6:4.

Na dva minuta prije kraja meča bilo je 4:4, da bi Njemci u finišu imali više znanja i koncentracije.

U crnogoprskoj selekciji Nikola Nikolić postigao je tri gola, dok se jednom u listu strijelaca upisao Marko Nikolić.

Selektor Nikola Čurović kazao je da je zadovoljan početkom šampionata, posebno igrom u odbrani.

- Napad nije najbolje funkcionisao, a nedostajalo je malo i sportske sreće da bi rezultat bio drugačiji. Vidjeli smo da možemo, rame uz rame, da igramo sa najjačim ekipama, što će nam značiti na psihološkom planu u nastavku prvenstva. Danas igramo sa domaćinom, Turskom, i nadam se da ćemo zabilježiti prve bodove - rekao je Čurović.

Pobjedu u A grupi ostvarila je i Turska, koja je bila ubjedljiva protiv Grčke 10:3.

U ovom kolu A grupe slobodna je bila Finska.

Crna Gora će u drugom kolu, danas u 11.40 sati, igrati sa Turskom.

U drugom meču te grupe, u 14 sati, sastaće se Finska i Njemačka.

Po četiri prvoplasirane reprezentacije izboriće četvrtfinale, dok će najslabije selekcije iz obje grupe izgubiti status člana A divizije.

U niži rang, nakon nokaut runde, preseliće se i osmoplasirana reprezentacija.

R. A.

Admir Adrović i Arihiro Sentoku blickrig preokretom donijeli su pobjedu timu sa ,,DG arene“ (2:1), prvu prvenstvenu od 28. avgusta i premijernu otkad je na klupi Lješkopoljaca Nenad Vukčević.

Podgorica je odmakla tri boda ,,fenjerašu“, te prišla Jezeru na ,,minus jedan“, s tim što Plavljani sjutra dočekuju Mornar.

- Konačno pobjeda za nas, izuzetno važna, protiv rivala koji je mogao da nas preskoči na tabeli.

Značaj meča uslovio je da oba tima uđu bojažljivo, a mislim da smo na kraju bili bolji za gol.

Do sada smo bili u plusu pa gubili utakmice, sada se dogodilo da iz minusa dođemo do pobjede. Mnogo rasterećenije idemo na pauzu - prokomentarisao je Vukčević.

Zeta je bila nešto bolja u prvih pola sata, igrala povezanije, ali je seriju uzbuđenja najavio napadač Podgorice Matija Krivokapić.

POGODIO ZA IZJEDNAČENJE: Admir Adrović

Mladi ofanzivac je u 35. na centaršut Halila Muharemovića pogodio stativu, na što je Zeta odgovorila dalekometnom paljbom.

Milan Roganović je projektilom sa tridesetak metara iskosa natjerao Nikolu Ivezića na paradu, a 60 sekundi kasnije Andrej Pupović sa velike razdaljine šutirao pored stative.

Rasplamsala se bila borba na ,,Trešnjici“, gdje su gosti dva puta u finišu prvog poluvremena

Hamilton: Do titule želim samo na pravi način Luis Hamilton je istakao da ne priželjkuje bilo kakvu situaciju namjernog sudara u duelu sa Maksom Ferstapenom na trkama u završnici sezone Formule 1.

Aktuelni i sedmostruki šampion F1 trenutno ima 12 poena manje od mladog Holanđanina iz tima Red Bul. Vozač Mercedesa Hamilton ne želi da velika borba u finišu sezone preraste u prljavo rivalstvo, u stilu duela velikih šampiona Prosta i Sene prije više od tri decenije.

- Nikada u Mercedesu nijesmo osvajali šampio-

Budućnost u jednom od d

Održati se nat na taj način, ja nikad nijesam osvojio šampionat na taj način i ne bih to želio. Sa moje tačke gledišta, ovdje sam da pobijedim na pravi način, kroz vještinu, posvećenost i naporan rad – poručio je Luis.

Ove sezone Ferstapen je slavio na osam a Hamilton na pet trka do sada. Naredna trka na programu je u nedjelju, u Meksiko Sitiju od 20 časova po našem vremenu.

R. A.

EP u plivanju u malim bazenima

Dobri nastupi naših takmičara

PODGORICA - Crnogorski plivač Ado Gargović i plivačice Jovana Kuljača i Anđela Antunović završili su druge trke na Evropskom prvenstvu u malim bazenima koje se održava u Kazanju.

Antunović je u disciplini 100 metara kraul otplivala vrijeme 1:00,03, što je najbolje ove sezone. Kuljača je u disciplini 50 metara leđno otplivala 32,23, što je samo 15 stotinki slabije od njenog najboljeg vremena. Gargović je na 200 kraul plivao brže od crnogorskog rekorda, skoro za sekundu, ali zbog cimanja na startu, sudije su odlučile da to bude diskvalifikacija.

Prvi nastup na velikom tak-

mičenju imao je i Vasilije Andrić u disciplini 200 metara kraul. Zabilježio je rezultat 2:00,03.

- Ostaje žal kod trke Ada Gargovića i državnog rekorda, ali raduje njegova forma, i ukoliko ovako nastavi sigurno da će do kraja godine imati još bolje rezultate. Vasilije je prvi put nastupio na jednom ovako velikom takmičenju, i zabilježio vrijeme koje je jako dobro za jutarnju trku, i u granicama njegovog najboljeg vremena.

Posljednji nastup za naše plivače je danas. Gargović i Andrić će nastupiti na 100 metara kraul i očekujem odlična vremena, jer su u trci na 200 kraul imali fenomenalan polaz na 100 - poručila je Franeta. A. M.

došli blizu vođstva.

Mladen Božović je u 41. pravovremenom reakcijom spriječio pogodak Arihira Sentokua, a nekadašnji vezista Zete Vladimir Boljević sa 16 metara oprobao šut koji je završio pored okvira gola.

Zeta je u vođstvo došla poslije samo tri minuta igre u nastavku, iskoristivši ,,poklon“ od golmana gostiju Nikole Ivezića - mladi reprezentativac Crne Gore je umjesto da ispuca loptu pogodio

Čelzi dovodi ,,mađarskog Van Dajka“ Atila Šalaj (23), defanzivac Fenerbahčea, vjerovatno će u januaru potpisati za Čelzi, objavio je londonski San. Dolazak odličnog štopera u Premijer ligu i redove londonskog kluba je navodno izvjestan. Po aktuelnom ugovoru, Mađar može napustiti jedan od najjačih klubova turske Super lige za obeštećenje od oko 20 miliona eura. Šalaj, defanzivac visok 192 centimetra, afirmisao se u bečkom Rapidu i kiparskom Apolon Limasolu, a već ima 16 nastupa za nacionalni tim Mađarske.

Zbog izuzetne tehnike ali i fizičkih karakteristika, Šalaja često nazivaju ,,novim Van Dajkom“, upoređujući ga sa po mnogima najboljim štoperom današnjice, zvijezdom Liverpula Virdžilom van Dajkom.

R. A.

Nuno za dva mjeseca u Totenhemu dobija 14 miliona eura

Nuno Espirito Santo (47), doskora menadžer Totenhema, će za otkaz u klubu dobiti odštetu od čak 14 miliona eura.

Portugalac će, po informaciji lista San, tako papreno naplatiti to što je svega dva mjeseca u novoj sezoni vodio londonske ,,pijevce“ u Premijer ligi.

Prošle sedmice je, nakon polovičnog starta u šampionatu (po pet pobjeda i poraza) i negodovanja navijača zbog rigidnog stila igre, Nuno smijenjen. Naslijedio ga je slavni Italijan Antonio Konte, koji će biti jedan od najplaćenijih trenera planete (pominje se plata u rangu od oko 20 miliona eura).

R. A.

Dobra forma Budućnosti pred novi derbi - šest pobjeda u nizu, a sedma planirana protiv Dečića u 14. kolu prvoligaškog karavana.

Uz trijumf u današnjem meču pod Goricom (17 h), ,,plavi“ računaju i da će Danilovgrad ostati neosvojiv za Sutjesku koja ima 11 bodova prednosti na vrhu tabele.

- Igrači se ponašaju odlično, nalazimo se u dobrom naletu, imamo pozitivnu seriju i atmosferu, igramo na svom terenu, tako da ćemo uraditi sve da na pauzu odemo sa pobjedom - rekao je trener Aleksandar Nedović.

Kormilar crnogorskog šampiona ne može da izvede najjači sastav, ali ambicije ostaju nepromijenjene.

Vladan Adžić i Miomir Đuričković imaju kartone, Miloš Dragojević i Igor Ivanović su pod znakom pitanja, dok su odavno povrijeđeni Bogdan Milić i Igor Ćuković.

- Vidjećemo još kakav će da bude sastav i kakvu ćemo širinu rostera da imamo, ali tokom nedjelje smo nametnuli neke stvari kako treba da igramo. Naravno, uticaće dosta faktora, ali nećemo biti nepsremni.

Bićemo spremni, što bi se trenerski reklo sa A i B planom i pokušaćemo da slavimo - ističe Nedović.

Nakon 13 odigranih utakmica „plavi“ su osvojili 24 boda, a rival iz Tuzi ima pet manje.

Prethodni duel završen je 2:2 poslije vođstva Budućnosti od dva razlike.

- Svjesni smo da Dečić nije startovao najsjajnije, mislim da u ovom

Arena

Subota, 6. novembar 2021.

19

Fudbal

i“ i zakucala Zetu za dno tabele

va minuta

Ivana Vukčevića i omogućio laku realizaciju saigraču iz nacionalnog tima.

Tim Dragoljuba Đuretića je poslije vođstva ipak uradio premalo da sačuva vođstvo, iako je Zvonko Ceklić u 60. glavom pogodio stativu, osam minuta nakon što je Žarko Popović na drugoj strani takođe uzdrmao okvir gola.

Bivši vezista Koma i Titograda bio je najagilniji igrač gostiju, vukao je konce, kreirao i ulazio u šanse, od kojih mu je jednu ukro-

tio iskusni golman Božović.

Ofanziva Podgorica najavljivala je brzu promjenu rezultata, koja se umalo dogodila u 65. kada je rezervista Admir Adrović iz odlične pozicije gađao u stativu nakon kombinacije Popovića i Krivokapića.

Previše je, ipak, Podgorica uradila dobrih stvari nakon poklon gola Zete da bi sa ,,Trešnjice“ otišla praznih ruku.

Odbrana Zete poklekla je dva minuta kasnije - dobar centaršut Luke Maraša udarcem glavom sa oko 10 metara u gol je pretvorio Adrović, najbolji strijelac crnogorskih šampionata. ,,Zaštitni znak“ Zete ove sezone - nedostatak snage, koncentracije i kvaliteta da zadrži vođstvo - bio je prisutan i u ovom meču, u kojem je samo dva minuta nakon izjednačenja ostala i bez boda.

Akcija je ovog puta potekla sa lijeve strane, odakle je Boljević izveo prekid, a Sentoku neobjašnjivo ostao sam i glavom matirao Božovića, koji nije mogao baš sve da brani...

- Ovo je četvrti ili peti gol koji smo primili a da je u šesnaestercu bilo deset naših igrača i golman. Ozbiljnim ekipama to ne smije da se događa. Ne možemo da zadržimo koncentraciju svih 90 minuta, trkački smo sustigli

Zeta

Podgorica

1 0 20

Stadion: Trešnjica. Gledalaca: 200 Sudija: Nikola Vođević (Podgorica) Golovi: 1:0 I. Vukčević u 48, 1:1 Adrović u 67, 1:2 Sentoku u 69. Žuti kartoni: Kukuličić (Zeta), Ivezić, Vuković (Podgorica)

Zeta

Podgorica

Božović Tuzović Đ. Vukčević Ceklić Pupović Krstović Roganović (od 87. Popović) Kukuličić Burzanović (od 73. Šimokava) Đinović (od 82. Škrijelj) I. Vukčević

Ivezić Ukšanović Đajić Bulatović Suzuki Boljević Bajović (od 63. Maraš) Muharemović (od 63. Adrović) Popović Sentoku (od 90.+1 A. Krivokapić) M. Krivokapić (od 76. Vuković)

druge ekipe, ali ne umijemo da sačuvamo loptu, nedostaje nam iskustva na sredini terena. Prevagnulo je iskustvo Vladimira Boljevića, koji je imao više kontakata sa loptom nego cijeli naš vezni red - prokomentarisao je trener Zete Dragoljub Đuretić. ,,Vukovi“ su u nadoknadi ipak imali zicer za remi - Igor Kukuličić je poslije ubacivanja sa lijeve strane mogao da zatrese mrežu sa pet metara, ali je loše reagovao.

Ne. K.

derbija 14. kola Telekom 1. CFL danas dočekuje Dečić pod Goricom

eriju pred pauzu

Budućnost

Dečić

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: pod Goricom.

Kapacitet: 4.000. Sudija: R.Pajović.

Pomoćnici: M. Brajović i I. Bogdanović.

Početak: 17 časova Pavličić Babić

Vlahović Raspopović

Ražnatović

Mirković Terzić

Raičković Mijović

Kordić

Đukanović

Camaj Vuljaj

Đeljaj

Pešukić Božanović

Božović Živković

ambijent, osjećaj akustičnosti je bio fenomenalan. Pri rezultatu 1:0 za Podgoricu, navijači su nam dali krila i elan. Ponavljam se iz subote u subotu, ali od kada su se vratili daju nam energiju, sinergija između njih stručnog štaba i igrača postoji i to daje rezultate. Pozivamo sve navijače Budućnosti da protiv Dečića budu naš 12. igra - ističe Nedović.

TUZANI VJERUJU U ČUDO

Dečić je na posljednjih devet prvenstvenih mečeva ostvario samo jednu pobjedu, ali je i pored toga u gornjem dijelu tabele.

Tuzani su u prvom dijelu remizirali protiv Budućnosti, a dobre partije i sada ulivaju optimizam i garantuju da će Dečić imati šta da pokaže pod Goricom.

- Očekuje nas jedan veoma težak

Rampa za lidera DANILOVGRAD - Iskra je u sudijskoj nadoknadi „izgubila“ dva boda u meču sa Dečićem, ali nije razočarala navijače i zato nema razloga da večeras ponovo ne zablista kao na startu šampionata.

Doduše, Sutjeska je krupan zalogaj što su na svojoj koži osjetili prethodni protivnici pa je uloga favorita s pravom dodijeljena gostima.

Međutim, okršaj ova dva ljuta rivala po pravilu donosio je velika uzbuđenja po pitanju konačnog ishoda tako da ,,crveno-bijeli“ imaju razloga za optimizam i nastojaće da prekinu uspješnu seriju zahuktalih Nikšićana. Ako je suditi na osnovu prethodnih susreta ova dva tima onda sigurno neće faliti uzbuđenja.

S obzirom na to da su oba tima u dobroj formi, trener Danilovgrađana Srđan Nikić očekuje kvalitetnu i uzbudljivu utakmicu u kojoj će nijanse odlučivati o pobjedniku.

- Nemam dilemu da će to biti pravi derbi, nadasve fer i korektan susret pa neka slavi ko bude bolji i efikasniji. Moram priznati da mi još kuburimo sa realizacijom dok je lider na tabeli dozvolio da mu se mreža zatrese u četiri navrata što predstavlja pravi podvig i samo govori o čvrstoj i homogenoj odbrani ,,plavo-bijelih“. Zato ćemo pokušati ofanzivnom taktikom da izliječimo našu boljku a sa druge strane domaćinu poremetimo gol razliku. No, to su lijepe želje koje treba pretočiti u djelo što svakako neće biti nimalo lako - objektivan je Nikić.

Strateg Iskre vjeruje da su nje-

govi igrači spremni i fizički i psihički za veliko iskušenje i da će ostvariti povoljan rezultat.

- Nije isključeno da presudi faktor domaćeg terena. Statistika je na našoj strani i mi smo na stadionu „Braće Velašević“ od šest utakmica pet riješili u svoju korist i zato ponekad se treba uzdati i u tradiciju. Što se tiče strategije na kolektivnom planu ona je dobro poznata i nama i njima tako da bljesak pojedinca iz jednog od tabora može prevagnuti u korist jedne ili druge ekipe - objasnio je Nikić, koji neće imati briga oko sastava.

- Osim Pavlićevića i Radunovića koji još nijesu potpuno zaliječili povrede svi smo na okupu i orni za borbu - dodao je Nikić.

NASTAVITI NIZ

Fudbaleri Sutjeske ne kriju ambicije da žele da na još jednu prvenstvenu pauzu odu sa tri boda. Prepreka izabranicima Milije Savovića da još jedan ciklus završe bez poraza biće Iskra, koja ih danas dočekuje u Danilovgradu.

Uvijek je Iskra nezgodan rival na svom terenu, ali „plavo-bijeli“ očekuju nastavak pobjedničkog niza. Pomoćni trener Sutjeske Rade Petrović ovaj susret dočekuje kao i svaki dosadašnji.

- Ne očekuje nas nimalo lak zadatak. Iskra ima dobar tim, sjećamo se i kako smo s njima igrali ove jeseni u Nikšiću, a to je bila možda i ponajbolja njihova i naša partija. No, mi idemo na sva tri boda i vjerujem da nećemo pokvariti dosadašnji utisak. Imamo manje kadrovskih problema, jer Augusto ima kartone, duže su već odsutnu

Iskra

Sutjeska

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: ,, Braće Velašević“.

Kapacitet: 1.500. Sudija: M. Savović.

Pomoćnici: M. Paunović i N. Radulović.

Početak: 17 časova Kordić Bakrač

Obradović Kumburović

Šaletić

Milojko Šahman

Pavlović Da Silva

Sekulić

Jamamoto

Nikač Jovović

Janjić

Marušić Matanović

Eraković Ma.Vučić

Vlahović Drešković

Drinčić

Giljen

Trener Srđan Nikić

Trener Milija Savović

Dubljević i Bojović, Raičevićev nastup je pod znakom pitanja, ali se u ekipu vraća Vladimir Jovović - optimistično će pomoćni trener Nikšićana Rade Petrović.

Defanzivac Miloš Drinčić, koji je godinama nastupao za Danilovgrađane, bio najmlađi kapiten u istoriji tog kluba i priznaje da su mu pomiješane emocije.

- Ipak, ja sam profesionalac i, naravno, želim i očekujem još jedan trijumf Sutjeske. Dobri su u defanzivi, dobro su vođeni, ali mislim i da smo spoznali sve njihove mane. Moramo biti pravi, a kad je Sutjeska takva rezultat ne može izostati - jasan je Drinčić.

B. K - Ra. P.

Drešaj Nikolić

trenutku nije ostvario planirane ambicije i došao do igre kakvu su željeli svi u klubu, a zbog toga su i mijenjali trenera - govori Nedović, koji dodaje: - Međutim, to je ekipa sa velikim individualnim kvalitetom koji je teško braniti. Zato moramo da budemo energetski jako dobri kako bismo neutralisali njihove individualne stvari koje su za naše prilike na visokom nivou, a u isto vrijeme naše dobre stvari treba da isplivaju na površinu poručio je šef struke podgoričkog tima. ,,Varvari“ su se vratili na stadion.

Za danas najavlju spektakularnu podršku fudbalerima Budućnosti.

- Da budem iskren, navijači nas iznenađuju iz kola u kolo. Na ,,DG areni“ je napravljen sjajan

DERBI U DANILOVGRADU: Iskra od 17 h dočekuje Sutjesku

Tući

Danas svih pet mečeva 14. kola Druge lige

Popović

Trener Aleksandar Nedović

Trener Miljan Radović

meč. Nije lako igrati protiv Budućnosti, ali svi smo spremni i daćemo sve od sebe da postignemo dobar rezultat - kazao je napadač Ilir Camaj, koji će imati priliku da nastavi golgeterski niz protiv šampiona, za kojeg je već postao ,,noćna mora“.

Posljednji trijumf u gostima Tuzani su ostvarili još 14. avgusta, kada je savladana Iskra 1:0. Iako su izostale pobjede u nekim duelima Dečić je pokazao napredak, pa se u Tuzima nadaju da mogu napraviti dobar rezultat…

- Borićemo se i nastojati da se što bolje suprotstavimo. Biće teško, ali se nadam da možemo ostvariti povoljan rezultat - naglasio je Camaj.

D. K - R. P.

Jedinstvo čuva vrh PODGORICA - Za razliku od standardnog termina neđeljom, drugoligaši će ovog vikenda na teren u subotu, tako da će danas biti odigrano svih pet mečeva 14. kola Druge lige.

Lider, ekipa Jedinstva, domaćin je Grblju, a timovi koji prijete - Arsenal i Bokelj, imaju neugodne rivale, Tivćani gostuju Mladosti, dok Kotorani čekaju Cetinje. No, krenimo redom. Jedinstvo je u dobroj formi i spremno je da da pozitivnu seriju nastavi i protiv Grblja, koji je odmakao ,,fenjerašu“.

Arsenal je jedini još bez pora-

za, ali kasni tri boda za liderom, a danas na gostovanju Mladosti ima jasan cilj - da nastavi pozitivnu seriju i samim tim zadrži korak za Jedinstvom. Iste ambicije ima i Bokelj, koji ima lakši posao. Kotorani su domaćini i to Cetinju, pa se čini da Bokelj ima šansu da napravi prodor ka vrhu. Cetinje je vezalo tri poraza u mečevima u kojima nije postiglo ni gol, pa će imati težak posao da negativan niz prekine protiv Bokelja.

Osim meča u Lješkopolju u glavnom gradu se igra i podgorički derbi - OFK Titograd - Kom. Lokalni derbi možda je posljednja nada za Titograd

Raspored PODGORICA: OFK Mladost DG - Arsenal PODGORICA: OFK Titograd - Kom IGALO: Igalo - Berane KOTOR: Bokelj - Cetinje B. POLJE: Jedinstvo - Grbalj Sve utakmice počinju u 13.30 časova

da pobjedom najavi da je ,,živ“ i da, iako je već u debelom minusu, ima čemu da se nada.

Vrlo zanimljivo može biti na jugu, gdje igraju Igalo i Berane. Igalo je iznenadilo u Kupu, došlo do brejka na Zlatici, pokazalo da je u dobroj formi i sada želi da pozitivnu seriju nastavi i protiv Berana. Beranci su vezali pet poraza, na posljednja četiri meča su i bez postignutog gola, pa ih čeka težak posao da izađu iz rezultatske krize.

R. P.

Arena

20 Košarka/Rukomet

Subota, 6. novembar 2021.

SC Derbi bolji od Borca iz Čačka u 7. kolu Admiralbet ABA lige

SBBet Prva liga za rukometaše (6. kolo)

Lovćen dvostruko bolji od Berana 1949 Rukometaši Lovćena bili su dvostruko bolji od Berana 1949 u prvom meču šestog gola SBBet Prve crnogorske lige. Aktuelni šampion slavio je 38:19 i zadržao maksimalan učinak u prvenstvu.

Najefikasniji u cetinjskom timu bio je Draško Kaluđerović sa sedam pogodaka iz sedam šuteva, po pet su dali lijeva krila Danilo Pajović i Igor Marković, a po četiri Darko Pejović, Nemanja Drakulović i Slobodan Bulajić.

U gostujućem timu istakao se Nemanja Marsenić sa šest golova, dva više od Nemanje Đuraškovića.

Danas se sastaju Sutjeska Budvanska rivijera (17 h), Rudar - Partizan 1949 (17.30) i Brskovo - Komovi (19), dok su u neđelju na programu mečevi Jedinstvo - Danilovgrad (19) i Budućnost Podgorica - Mornar 7 (19.30).

Ne. K.

PODGORICA – SC Derbi je zadržao maksimalan učinak kod kuće, slavio je protiv Borca 88:74, i upisao treću pobjedu u ,,Morači“, četvrtu ukupno, u premijernom meču 7. kola ABA lige.

Pobjeda je na kraju bila ubjedljiva, ali su izabranici Andreja Žakelja do nje došli tek u posljednja tri minuta, kada se šuterski probudio najbolji strijelac Kajl Vinjales, sa sedam poena u parcijalu domaćih od 9:1 za nedostižno vođstvo 83:73, 48 sekundi prije kraja..

Iako je promašio svih šest šuteva za tri poena, SC Derbi je uspio da ,,ispegla“ prvu četvrtinu, serijom od 11:0 u posljednja skoro tri minuta, i izjednači na 17:17.

Podgoričani su novom mini serijom od 6:0, koju je zaključio trojkom Vujisić, nakon tri i po minuta igre u drugoj četvrtini došli do drugog vođstva u prvom poluvremenu (30:28), nakon početnih 2:0.

Ipak, Borac je odmah vratio vođstvo, i čuvao ga do odmora, i zbog toga što je domaćin bio lišen poenterskog učinka Vinjalesa (prve poene iz igre je ubacio nepuna četiri minuta prije kraja). Imao je SC Derbi šansu da izjednači, ali je Tišma promašio drugo bacanje za 40:40. Borac je sa

M. BABOVIĆ

U finišu do pobjede

Dvorana: „Morača“ Gledalaca: 150 Sudije: Hordov, Kruljac i Stapić

Vinjales 13 Megi 12 Pavlićević 4 Slavković 8 Starovlah Vujisić 8 Z. Ivišić T. Ivišić 6 Edvards 12 Kamenjaš 15 Bujukčangaz Tišma 10

88

74

(17:17, 22:29, 21:12, 28:16)

80% (25-20) 50% (38-19) 43% (23-10)

za 1 za 2 za 3

65% (26-17) 44% (27-12) 34% (32-11)

38 (9+29) Skokovi 29 (6+23) Blokade 3 Asistencije 18 18 Ukradene lopte 6 4 11 Izgubljene lopte 10 Faulovi 24 26

dvije trojke u posljednjih 30ak sekundi, od čega je trojka Lopeza bila sa pola terena uz zvuk sirene, stigao do ,,plus sedam“ (46:39) na polovini meča.

Zahvaljujući odličnoj odbra-

Đoković Hejl Lopez Tomašević Pecarski Lešić Marinković Novaković Todorović Čarapić

3 8 12 4 14 14 13 2 4

ni (primili samo 12 poena), SC Derbi je uspio da na kraju treće četvrtine, trojkom Slavkovića, ponovo dođe u vođstvo (60:58), a onda je u finišu posljednje dionice došao do važnog trijumfa…

S. J.

EHF

Šampion bez problema Bud.Bemax Podgorica

Prvi poraz naših rukometaša na turniru u Tunisu

Izgubili od domaćina Crnogorski rukometaši poraženi su od domaćina u drugom kolu turnira u Tunisu 30:28 (15:12). „Lavovi“ su na startu turnira koji se igra u okviru EHF sedmice slavili protiv Švajcarske (35:31), dok je Tunis upisao drugu pobjedu nakon startne protiv Zelenortskih Ostrva (28:27).

Crna Gora je konstantno bila u zaostatku za jednom od jačih afričkih selekcija i desetostrukim šampionom tog kontinenta.

Mirko Radović je sa četiri pogotka bio najefikasniji u našoj selekciji, dok su Miloš Vujović, Filip Vujović, Marko Lasica i Miloš Božović postigli po tri.

Dva puta u strijelce su se upisali Nebojša Simović, Radojica Čepić, Stefan Čavor, Branko Vujović i Božo Anđelić, a a po jednom Luka Vujović i Stevan Vujović. Priliku među stativama dobili su Mile Mijušković i Nikola Matović.

- Tunis je nastupio u najjačem sastavu i pokazao se kao odličan tim. Ne bih komentarisao suđe-

nje, jer bi ispalo da u tome tražimo razlog poraza, ali činjenica je da je bilo teško igrati u takvim uslovima. Imali smo dobru rotaciju, priliku su dobili i igrači koji su imali manju minutažu u prvom meču, tako da je bilo mnogo pozitivnih stvari. Izgleda da ovo što gradimo za januar i Evropsko prvenstvo dobro funkcioniše i igrači su to veoma dobro prihvatili. Bilo je mnogo otvorenih šuteva, ali realizacija nije bila na potrebnom nivou jer smo imali veliki broj promašenih zicera i šuteva iz dobrih pozicija, to je nešto čime nijesam zadovoljan i što moramo da popravimo. U svakom slučaju, sve ide onako kako smo planirali i mečevi u Tunisu su sjajne provjere za ono što nas očekuje na Evropskom prvenstvu - rekao je selektor Zoran Roganović.

Posljednji protivnik na turniru u Tunisu, danas od 15 sati, biće selekcija Zelenortskih Ostrva, koju vodi nekadašnji selektor Crne Gore Ljubomir Obradović.

Ne. K.

Žele da se pomjere s ,,mrtve tačke“

PODGORICA – Mornar Barsko zlato je prošle sezone pobjedom u gostima protiv Igokee, u posljednjem kolu ligaškog dijela, drugi put u klupskoj istoriji izborio plasman u polufinale plej-ofa ABA lige.

Baranima je večeras sa istim rivalom (21 čas), ali u ,,Topolici“, ponovo prijeko potrebna pobjeda, ne za borbu za plej-of, već za bitku za opstanak.

Prva liga za košarkašice, 2. kolo

NAJEFIKASNIJI U NAŠOJ REPREZENTACIJI: Mirko Radović

Mornar večeras (21 čas) dočekuje Igokeu

82 39

PODGORICA – Dvorana: Bemax arena. Gledalaca: 100. Sudije: M. Gligorović, P. Damjanović, U. Bakrač. Rezultat po četvrtinana: 23:13, 19:12, 17:4, 23:10.

BUDUĆNOST BEMAX: Drobnjak 8, Mi. Bigović 2, Vučković 9, Radonjić 6, Živković 10, Bajrović 8, Ma. Bigović 19, Lazarević 5, Šćepanović 8, Leković 7.

PODGORICA: Baošić 4, Čanović, Vujačić 4, Kuzmanović 5, Pavićević 8, Ilić 3, Vučinić 8, Šćepanović 5, Milošević, Ra-

dulović 2.

Košarkašice Budućnost Bemaxa pobjedničku seriju nastavile su i na domaćoj sceni, gdje su savladale Podgoricu (svoju filijalu) 82:39.

R.P.

Crnogorski vicešampion je, naime, pred duel sa timom iz Laktaša posljednji na tabeli regionalnog takmičenja, jedini bez pobjede u šest mečeva, pa je jasno da je za ekipu Mihaila Pavićevića pobjeda imperativ, kako bi krenula s ,,mrtve tačke“.

- Pokušavamo da ostanemo maksimalno pozitivni da, jednostavno, budemo fokusirani na sljedeću utakmicu, jer nam je svaka sljedeća ,,biti ili ne biti“. U goste nam dolazi izuzetno kvalitetna ekipa Igokee, naši, zaista, iskreni, dragi i pravi prijatelji. Igokea godinama pravi sjajne rezultate zahvaljujući, prije svega, odličnom treneru Bajiću. Ove godine su i oni, kao i mi, promijenili dosta u ekipi, i oni se traže, iako su u kudikamo boljoj situaciji od nas i zaslužuju svaki respekt – ističe Pavićević.

Trener Barana protiv Igokee (skor 3-3 u prvih šest kola) očekuje izuzetno tešku utakmicu, u kojoj njegov tim ,,mora da bude fokusiran 40 minuta“.

- Treba da pokušamo da dođemo do pobjede i krenemo uzlaznom putanjom.

Neće biti nimalo lako, jer ćemo igrati protiv iskusne i vrlo kvalitetne ekipe. Neke partije i periodi dobre igre iz prethodnog perioda daju nam za pravo da možemo da odigramo daleko bolje nego što smo na početku sezone to pokazali. Vidi se napredak u našoj igri, sad samo treba to rezultatski materijalizovati – dodao je

Pavićević.

Trener Barana ističe da mu je poslije svakog poraza žao igrača, jer rade dobro na treninzima, na utakmicama daju sve od sebe.

- Nekad pravimo greške, igra treba još da ,,legne“.

Nažalost, imali smo neke neočekivane poraze, i sve bi bilo drugačije da sebi nijesmo dozvolili luksuz da neke utakmice izgubimo koje smo trebali da dobijemo. Onda se uvuče nervoza, nesigurnost, problem je sa samopouzdanjem, i kod šuta sa slobodnih bacanja, kao protiv Bahčešehira u FIBA Evrokupu. Igramo u nekom grču, i nadam se da ćemo poslije nekih pobjeda, za koje se nadam da će brzo doći u ABA ligi, igrati slobodnije i lepršavije, jer smo pokazali, pogotovo u FIBA Evrokupu protiv kvalitetnih timova, da možemo da odigramo jako dobro - zaključio je Pavićević.

Mornar će protiv Igokee nastupiti kompletan, u timu će biti i Tejlor Smit, koga je Pavićević odmorio u evropskom meču zbog povrede koju američki centar vuče od meča sa Crvenom zvezdom.

S. J.

Košarkašice Budućnost Bemaxa trijumfalnu seriju nastavile u Kranju

Druga faza već osigurana PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa bile su ubjedljive u Kranju, gdje su savladale Triglav (81:49) na startu drugog kruga grupne faze WABA lige. Podgoričanke su sa učinkom 4-0 (uz koš razliku +132), što potvrđuje da u dosadašnjem dijelu još nijesu imale neizvjestan meč.

Baš zbog toga jasno je da su ,,plave“ već u drugoj fazi, a u naredna četiri meča, od čega čak tri igraju u ,,Bemax areni“ imaće priliku da potvrde prvo mjesto u grupi, a u duelima protiv Vojvodine i Orlova da dođu do novih bodova koje će prenijeti u narednu fazu. Kako sada stvari stoje ,,plave“ će u Banjaluci imati odlučujući korak da prenesu svih 12 bodova u drugu fazu, kako bi samim tim već imale ozbiljan kapital za fajnal-for.

- Očekivali smo da će Triglav pružiti još ja-

či otpor, jer su pojačani sa Amerikankom, ali i iskusnom Rebekom Abramović. Međutim, odlično smo ušle u utakmicu, nametnule svoj ritam, Triglav to nije mogao da prati i ispunile ono što smo planirale, a to je da ne dozvolimo tijesan rezultat, već da što prije riješimo pitanje pobjednika kazala je Marija Leković, koja je sa 16 poena bila najefikasnija u timu crnogorskog šampiona.

I meč u Kranju bio je dokaz da ovaj tim, iako nikad mlađi, ima veliki potencijal, odnosno da je ova generacija izuzetno talentovana, tako da i ne čudi što su već gotovo sve u reprezentaciji. Budućnost upravo u njima ima veliku i lijepu budućnost…

- Mnogi su nas na početku sezone vjerovatno i potcijenili, jer smo mlade, a i ostale smo bez četiri igračice iz petorke, ali kako sezona odmiče pokazujemo da ovaj tim ima kvalitet, nevjerovatnu energiju, želju i

da iz dana u dan sve više napreduje. Raduje me da smo u prilici da imamo ovu šansu i vjerujem da ćemo, kako sezona bude odmicala, biti na još većem nivou - naglasila je Leković.

R. P.

Feljton

Subota, 6. novembar 2021.

21

1.

POSLJEDNJI MOST ISAKA RUSOA

Čovjek o kome je južnoslovenska javnost ćutala preko 70 godina » Piše: Marko POPOVIĆ Negdje sredinom ljeta 1970. godine, zmijolikom niveletom silne građevine mosta na Đurđevića Tari, laganim hodom prešao je jedan mladi čovjek, vedri nasmijani lik punačkog lica, sa fotoaparatom u rukama. Šarajući gore-dolje zelenim brežuljkom, na desnoj obali je odabrao pogodnu poziciju i odatle napravio širok, panoramski kadar mosta.

Ova pojava, zaista nije bila ništa neobično za namjernike, jer prisustvo nekog neznanca – imenom Pavla Rusoa, za sve prisutne - običnog turiste, bila je svakidašnja. Samo još jedan znatiželjnik koji slika znane i neznane raritete prirode ili ljudskih djela. A most, impresivan i graciozan, veličanstven u nedirnutoj prirodi, slikali su mnogi. Samo tada, niko nije opazio uzbuđenje i jako lupanje srca, ovog po nevolji rođenog Pljevljaka, a po porijeklu Jevreja, koji će uzēti snimak ponijeti negdje daleko u Kanadu – kao poklon starom, ali još krepkom ocu Isaku, graditelju ovog čuda građevine.

A graditelj mosta i Pavlov otac, inženjer Isak Russo po biografiji – rođen je u Beogradu, davne 1908. godine u uglednoj i dobrostojećoj aškenaskoj porodici Haima Russoa i Malvine Testa, udate Russo. Isak im je bio najmlađe dijete, rođen poslije tri brata: Davida (Bukija), Nisima i Jakoba, te sestre Rebeke.

Postoji taj čudni običaj kod Jevreja da se najstarijem sinu daje ime Bukus, a kad se prva rodi kćerka, ona dobija ime -

U susret prvoj monografiji o Jevrejima u Crnoj Gori, od istog autora, donosimo sudbinsku priču jedne jevrejske porodice, koja je bila pod udarom predratne stigme prema Jevrejima u južnoslovenskoj monarhiji. Uslijedila je žilava borba za spas njihove djece, rođene u ratno doba u Pljevljima. Borba jevrejskog naroda često je postajala i borba protiv samog sebe, svojeg identiteta, drevne tradicije i jevrejskog imena Bukica. Odatle bratu Davidu to drugo ime.

U već razvijenom, mondenskom Beogradu, Haim Russo se sa svojom porodicom okretao visokim dometima. Mada sam nije imao visoko obrazovanje slovio je kao veoma mudar i častan čovjek. Inteligentno potomstvo izgradiće sebe kao novu klasu školovanih ljudi u raznim strukama a posebno najmlađi sin Isak.

Ugledna i srednje imućna porodica dobro se potrudila da svu djecu odškoluje do onih najviših dometa koje su tadašnje mogućnosti nudile.

Antverpen, Beč i neki drugi evropski gradovi koji su imali univerzitete, bili su mjesta gdje su daroviti Rusoi izrastali u novu intelektualnu elitu. Od petoro djece, jedino najstariji David nije pohađao visoke škole. Mladi Isak je na studiju našao svoje dvije životne ljubavi – stvaralačku viziju graditeljstva i prekrasnu Bečlijku Gertrudu Bendl.

A kad se piše istorijska priča o našem mostu na Đurđevića Tari, ona po nužnosti mora da uveže i sadrži barem tri pripovijesti o ljudskim sudbinama.

Projektant, graditelj i nemili, sudbinski rušitelj, odrediće njegovu neobičnu priču nastanka, periodičnog stradanja i dugog postojanja.

Negdje prije pola vijeka, o mostu i graditelju pisao je jedan nadahnuti, daroviti pjesnik, po nevolji ili potrebi novinar, pa je naivno opisivao kako je projektant „gradio most“, u laičkom ubjeđenju da arhitekta vodi i gradi ono što nacrta.

Stručno-tehnička plitkost novinskih naratora isticaće uporno projektanta Mijata Trojanovića, beogradskog uglednog profesora i prvog poslijeratnog dekana beogradske Građevine kao glavnog kreatora objekta, zapostavljajući najbližeg stvaraoca ove nesvakidašnje utilitarne skulpture – građevinskog inženjera kao rukovodioca realizacije – dipl. ing. Isaka Rusoa.

Fizički posao stvaranja kolosalne građevine, ni krivom ni dužnom, naivno će biti ustupljena projektantu.

Most je pred oči javnosti u cjelini izronio pred sami rat. Ratne sudbine mosta i njegovih stvoritelja postaće svojevrsne odiseje koje je teško bilo u mašti pretpostaviti. Trojanović će ratnih četrdesetih preživjeti

ledene norveške logore i zauzeti slavno mjesto idejne zamisli mosta, Lazar Jauković će ući u istorije kao mučenik revolucije koji je stradao pred streljačkim strojem, kao sudbinska „žrtva svoje žrtve“, baš na istom mostu koji je miniranjem djelimično oštetio za potrebe jedne partizanske bitke. Životna i stvaračka putanja Isaka Rusoa zabludom, zauzeće najmanji kvantum priče o mostu na Buđečevici ili češće imenovanom kao Most na Đurđevića Tari.

Par fotografija oko mosta i neke osnovne podatke o vrsnom inženjeru – sve je što su imale da ponude dosadašnje istorijske priče.

Istraživači istorijskih fakata jedva će mukom rekonstruisati 4-5 rečenica o Rusou. Samo u neposrednom poratnom periodu konstatovaće se mala Rusoova stručna brošura „Betoniranje na mrazu“, što će biti nekakav posljednji stvaralački čin poklonjen njegovom rodnom gradu Beogradu i nebrižnoj domovini.

Stručno-tehnička plitkost novinskih naratora isticaće uporno projektanta Mijata Trojanovića, beogradskog uglednog profesora i prvog poslijeratnog dekana beogradske Građevine kao glavnog kreatora objekta, zapostavljajući najbližeg stvaraoca ove nesvakidašnje utilitarne skulpture – građevinskog inženjera kao rukovodioca realizacije – dipl. ing. Isaka Rusoa. Fizički posao stvaranja kolosalne građevine, ni krivom ni dužnom, naivno će biti ustupljena projektantu

Haim Ruso

Isak Ruso na fotografiji iz 1946, godinu poslije izlaska iz njemačkog logora

Preko 70 godina ćutaće južnoslovenska javnost o njemu.

Niko ga neće pomenuti ni kao učesnika u stvaranju projekta Novog Beograda. Ćutaće i bolovaće i graditelj negdje daleko u ledenom svijetu, zauvijek izbrisan iz skuta rodnog kraja, zaslugom zlih vremena gdje je po svaku cijenu, u košmaru pokolja jevrejskog naroda pokušavao da spasi porodicu, a za što će ga dolazeća vremena deklasirati kao domovini nedostojnog.

Studirao je građevinarstvo i stasao u izuzetnog i cijenjenog stručnjaka u domenu ovog kreativnog i utilitarnog zanimanja. Nekoliko građevina u Bosni, (Derventi, Banjaluci, Bosanskom Novom, Prijedoru, Doboju) uglavnom mostova, preporučiće ga za nešto skoro neizvodivo – izradnju mosta preko rijeke sa najvećim kanjonom na svijetu riječnom maticom izdubljenim! Tara je po dubini korita bila šampionka u Evropi, čuvarka Crne Gore sa sjeverozapada preko stotinu pedeset kilometara.

Strahota je bilo i zamisliti u

Nekoliko građevina u Bosni (Derventi, Banjaluci, Bosanskom Novom, Prijedoru i Doboju) uglavnom mostova, preporučiće Isaka Rusoa za nešto skoro neizvodivo – izradnju mosta preko rijeke sa najvećim kanjonom na svijetu riječnom maticom izdubljenim! mašti nešto takvo. Godine 1937. firma „Antonović AD“ iz Pančeva dobila je ovaj posao na međunarodnom konkursu.

Baš iste te, 1937. godine mladi inženjer Isak Ruso oženiće mladu Bečlijku Gerthrude Bendl, kćerku uglednog vajara Anselma Bendla koji je stigao u Beograd sa porodicom i svojim umjetničkim darom. Upoznaće se na studiju i vezati se za cijeli život.

Sa svježinom lika nestašne djevojčice koji će dugo nositi, Gertha, tek svršena arhitektica bila je savršena kockica u bračnom mozaiku sa stasitim inženjerom Rusoom.

(Nastavlja se)

Most u Derventi čijom je gradnjom rukovodio inženjer Ruso

Neobičan most u Doboju - fundiranje i nadvodni radovi izvođeni su pod stručnim nadzorom inženjera Rusoa

Fotografija mosta na Đurđevića Tari snimljena 1970. godine rukom mladog Pavla, sina inženjera Isaka Rusoa graditelja mosta

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

Na osnovu odluke Školskog odbora od br. 07-1519 od 04.11. 2021. godine, JU OŠ »Stefan Mitrov Ljubiša« u Budvi raspisuje:

Javni poziv za prikupljanje ponuda za davanje u zakup dijela školskog prostora Dio prostora JU OŠ »Stefan Mitrov Ljubiša« u Budvi površine 468 m2 (sala za fizičko vaspitanje), namijenjen je obavljanu sportskih aktivnosti vikendom u svim terminima, a radnim danima od 16:00 do 22:00 h . Prostor se daje u zakup od dana izbora najpovoljnije ponude do 27.12.2021. godine, sa početnom minimalnom cijenom od 25,00 € za jedan sat korištenja.

Najpovoljnijom ponudom smatraće se ona koja, uz ispunjavanje svih uslova iz poziva, sadrži najviši iznos zakupnine.

Ponudu sa naznakom ličnih podataka fizičke/pravne osobe (ime i prezime, / naziv ponuđača, adresa/sjedište, MB, JMBG odnosno broj lične karte ili pasoša, kontakt telefon), izjavu o visini ponuđene zakupnine, potvrdu o registraciji iz Centralnog registra Privrednog suda za pravne osobe.

Osam dana od dana objavljivanja javnog poziva, u zatvorenim kovertama sa naznakom »Javni poziv za prikupljanje ponuda, ne otvaraj prije javnog otvaranja ponuda«, dostaviti na adresu JU OŠ »Stefan Mitrov Ljubiša« Dositejeva bb, 85310 Budva.

Javno otvaranje ponuda, kome mogu prisustvovati zainteresovani ponuđači, njihovi zastupnici ili punomoćnici sa odgovarajućom punomći će biti održano tri dana po isteku javnog poziva u prostorijama Škole, sa početkom u 14 časova.

Kontakt telefon : 033/451-480.

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me 1111

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

PETRAŠINU NIKITOVIĆU od porodice KNEŽEVIĆ

e-mail: oglasno@t-com.me

JELENA LASICA

298

1111

23

Dragom i dobrom komšiji

VLADU RAIČEVIĆU

U nama i sa nama ostaće tvoj divni osmijeh, energija i vedrina.

Zahvalni za trenutke zajedničkog rada i tužni zbog tvog odlaska.

Sa tugom se opraštamo od tebe, ali čuvaćemo uspomenu na divne trenutke koje smo zajedno proveli jer si nam bio iskren prijatelj.

Počivaj u miru. ŽARKO i SNEŽANA KOPITOVIĆ sa djecom 294

KOLEKTIV JU OŠ ,,DR DRAGIŠA IVANOVIĆ“ PODGORICA

NADA CICOVIĆ Draga Nado, Tvoji mili osmijesi i topli zagrljaji oplemenili su nam dušu i duboko se urezali u našim sjećanjima.

BELA, BILJANA, DRAGAN i IGOR

300 Našem uju

301

BOŽIDARU PAVIĆEVIĆU „Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena.

Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega.

Bole riječi koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze.

Bole uspomene. Bole ćutanja“.

Vole te zauvijek tvoji MARKO i TANJA 290

ZAGORKA FILIPOVIĆ Tvoja dobrota i plemenitost ostaće u našim sjećanjima.

RADOVIĆI: LIDIJA i BATO, MIĆO i DADO sa porodicama 299

e-mail: oglasno@pobjeda.me

24

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav dragoj

Subota, 6. novembar 2021.

Umrla je u 79. godini

Опраштамо се од наше драге

СТАНКЕ

NANI

STANKA Miloradova ĐURANOVIĆ

Драга Станка, никада нећемо заборавити твоју пажњу и доброту.

rođena Pavlićević

Заова АНЂЕЛИЈА БУШКОВИЋ са породицом Bila si naš anđeo na zemlji, sad si na nebu.

Zauvijek ponosni na tebe i tvoju ljubav.

Najviše na svetu celom. Vilo sunčice, Milo tatina, počivaju u miru.

287

Zbog epidemioloških mjera, sahrana je obavljena u krugu porodice dana 5. novembra 2021. na groblju u Dobrskoj Župi.

Posljednji pozdrav dragoj i voljenoj tetki

Ožalošćena porodica: suprug MILORAD, sinovi DRAGAN i VOJO sa porodicom i ostala rodbina

Tvoji TAJO, SEKA, MIMA i IĆKO

STANKI ĐURANOVIĆ 289

Sestrići: MILAN, MLADEN i JOVAN sa porodicama

Posljednji tužni pozdrav našoj

282 Опраштамо се од наше добре и драге

293 Našem

СТАНКЕ

NADI

Njeni ASOVIĆI

VLADIMIRU RAIČEVIĆU

Драга Станка, красиле су те најљепше људске особине. Нека твојој анђелској и племенитој души Бог даде мир и спокој.

291 ЦВЕТО ЂУРАНОВИЋ са породицом Navršava se 40 dana od smrti naše

Hvala ti za svaki osmijeh, podršku i ljubav koju si nam pružio.

Uvijek ćeš biti u našim srcima.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

288 Posljednji pozdrav

Tvoji: IVANA, ĐORĐE i NATAŠA

LJILJANE – NAJE Borislavove KOLJENŠIĆ Svakim danom sve nam više nedostaje tvoj blagi osmijeh, riječ razumijevanja i bezuslovna ljubav.

Dana 7. novembra u 10 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću na mjesnom groblju Sretnja – Danilovgrad.

STANKI Miloradovoj ĐURANOVIĆ

292

Tvoji: IVAN, ANDRIJANA, KONSTANTIN i SIMON KOLJENŠIĆ U nedjelju, 7. novembra 2021. navršava se četrdeset dana od smrti našeg supruga, oca i đeda

296

Počivaj u miru, naša dobra i plemenita snaha, jetrva i strina.

LUKA, VESKO i BOŽO ĐURANOVIĆ sa porodicama 277 Посљедњи поздрав мојој доброј и драгој снахи

LJILJANA – NAJA Borislavova KOLJENŠIĆ

MILENKA Đurovog ĐUROVIĆA

rođena Kalezić Voljela si nas bezuslovno i sveobuhvatno.

295

Tvoji: MARINA, NIKOLA i SRĐAN NIKAČ

Dani prolaze, ali ne blijede sjećanja na tvoju plemenitost, dobrotu i nesebičnost.

Ponosni smo što smo te imali. Neka te u tišini vječnog mira čuva naša ljubav jača od zaborava.

U nedjelju u 10 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Supruga STANKA, sin DEJAN, snaha LJILJANA, unučad DANILO, NIKOLA i NEMANJA

СТАНКИ Драга Станка, доживотно ћу се сјећати твоје племенитости и доброте.

284

ВЕЉКО ЂУРАНОВИЋ

LJILJANA – NAJA Borislavova KOLJENŠIĆ Čuvaćemo te u srcu.

297

rođena Kalezić

Kćerka IVANKA SIMONOVIĆ sa porodicom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

286

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

Obavještavamo rodbinu, kumove, prijatelje i komšije da je naš dragi

Posljednji pozdrav ocu, svekru i đedu

25

Posljednji pozdrav ocu našeg kolege Jovana

PETRAŠINU – PERU NIKITOVIĆU

PETRAŠIN – PERO NIKITOVIĆ

preminuo 5. novembra, u 75. godini, poslije kratke i teške bolesti.

Pokojnik će biti izložen na groblju u selu Javorje, na Žabljaku, dana 6. novembra, od 12 do 14 sati, kada će se i obaviti sahrana, u krugu uže rodbine.

PETRAŠINU – PERU NIKITOVIĆU

KOLEGINICE I KOLEGE IZ POBJEDE

Uvijek ćemo se sjećati tvoje dobrote, odlučnosti, hrabrosti, snage i bezgranične ljubavi prema životu. Hvala ti na svakom trenutku koji si proveo sa nama, svakoj dobronamjernoj riječi, savjetu i pažnji.

Dok smo živi pamtićemo te i pominjati.

269

Ožalošćena porodica: supruga MILENA, sin JOVAN, ćerke SLAVOJKA, RADA, NADA i JOVANKA, snaha ALEKSANDRA, brat MILOSAV, sinovac MILUTIN, sestre GROZDANA i MILKA, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina

268

Sin JOVAN, snaha ALEKSANDRA, unučad PAVLE i PETRA

Navršava se četrdeset dana od smrti moje sestre

267

NAJE

Dragoj i voljenoj sestri i tetki

S ponosom, poštovanjem i ljubavlju čuvaćemo uspomenu na tebe.

281

Dana 5. novembra 2021. u 78. godini života umro je

Brat RADOJE KALEZIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

NAJI

JOVAN Mihailov RISTIĆ

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo u našim srcima uspomenu na tebe i na tvoju plemenitu dušu, dostojanstven i častan život.

MINA sa porodicom Saučešće primamo u kapeli Kočane, 6. novembra od 10 do 12 časova, kada polazimo za Uskoke, gdje će se obaviti sahrana u 14.30 časova, na mjesnom groblju Bare.

285

ZAGORKA FILIPOVIĆ

Ožalošćeni: sin MILAN, snaha BILJANA, unučad LUKA i ANĐELA, sestre, sinovci, sinovice, sestrići, sestrične, snahe i ostala rodbina

Porodica SAVELJIĆ

DRAGUTIN ĐUROVIĆ

257 Posljednji pozdrav našem drugu

Dragi brate, Ostaje nam sjećanje na tvoju plemenitost, pravednost i dobrotu.

Vječan ti mir i spokoj.

Od LJUBA RADUNOVIĆA sa porodicom

252 Tužni pozdrav

270

VLADU RAIČEVIĆU Našem dragom bratu od tetke

Sa nevjericom smo primili vijest o smrti našeg druga Vlada.

Prerano Vlado, i suviše rano si otišao. Čuvaćemo uspomenu na tvoj lik i naše druženje.

Počivaj u miru uz svoje roditelje.

ZAGORKA Ljubomirova FILIPOVIĆ DRAGUTINU ĐUROVIĆU

SLAVICA, ALEKSA i SAVO ĐURANOVIĆ

Krasile su te najljepše ljudske osobine. Uspomenu na tvoju dobrotu, nježnost, iskrenost i poštenje čuvaće od zaborava

Sa poštovanjem i tugom čuvaćemo Tvoj dragi lik od zaborava.

Draga Zago, tvoju dobrotu i pažnju ne možemo nikada zaboraviti.

Porodica JANKOVIĆ

KAJO i MOMO RADUNOVIĆ sa porodicama 283

271

246

26

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav dragoj koleginici

Subota, 6. novembar 2021.

Posljednje zbogom dragoj

Poslije kraće bolesti 5. novembra 2021. u 26. godini preminula je naša

SANDRI

SANDRA STIJEPOVIĆ Riječi su nedovoljne da iskažu tugu i bol koju osjećamo.

Počivaj u miru.

Tvoj prerani odlazak ostavio je tugu i nevjericu.

Tvoj plemeniti lik ostaće zauvijek u sjećanju.

Tvoje kolege: MONIKA LEKIĆ, SNEŽANA BURIĆ, DRAGA PERIŠIĆ, MILOŠ JOVIĆEVIĆ, ALJOŠA DROBNJAK, NIKOLA KOSTIĆ, BOJAN VUKSANOVIĆ, VERA MIJATOVIĆ i MILIJANA KNEŽEVIĆ

RADENKOVO DRUŠTVO IZ ZGRADE

NADA Veselinova CICOVIĆ

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti 5. novembra u 13 časova na gradskom groblju u Nikšiću u krugu najuže porodice.

253 Posljednji pozdrav voljenoj majci i supruzi

Ožalošćeni: otac VESELIN, sestre NATAŠA, MILICA i IVANA, stričevi MIRKO i LJAKA sa porodicama, ujak ENGIM sa porodicom i ostala rodbina

237

235

SANDRA STIJEPOVIĆ

6. 11. 2016 – 6. 11. 2021.

Posljednji pozdrav dragoj kumi

rođena Zečević

Sandra, iznenada si nas napustila, ostavila nas u šoku.

Ostali smo bez najveće ljubavi, topline, dobrote, oslonca i sigurnosti.

Užasnuti bolom, čuvaćemo te i voljeti zauvijek.

Tvoji ALEKSA i RADENKO

ĐORĐE MARKUŠ

NADI

254 Dana 1. novembra preminuo je u Beogradu

Nano, počivaj u miru.

Sve je isto kao i prvog dana, velika tuga, a naše misli su stalno sa tobom.

RAJKO FATIĆ sa porodicom

ZORAN, ŽARKO, MIŠO i SANJA

dr VESELIN Bajov PAVIĆEVIĆ Opraštam se od voljenog brata čiji me je odlazak duboko pogodio, zahvalna za svu ljubav i pažnju. Nedostajaće tvoje umirujuće riječi, dobrota i vedar duh. Živjećeš zauvijek kroz divne stvari koje si činio za sve one koji su imali čast i privilegiju da te poznaju. Lijepa sjećanja ostaju da žive i traju.

Sa ponosom čuvam uspomenu na njega.

278

6.11.2016 – 6.11.2021.

266 Posljednji pozdrav dragom ujaku

Tvoja ZORKA – NADA MIŠKOVIĆ sa porodicom 255 Navršilo se 40 dana od tvog odlaska

MIĆU

ĐORĐE MARKUŠ

SLOBODANKA – BEBA Vidakova VUJOTIĆ rođena Ivanović

Sa nama si uvijek i zauvijek.

Tvoji: MIŠO i SANJA

Proživio si zavidan ljudski život časno, dostojanstveno i nadasve gospodski. Živio si punim plućima, uživao u životu na svoj način i po svom izboru ostaje žal što zbog sticaja okolnosti nijesmo bili u mogućnosti zadnjih dana da te obiđemo i da ti pomognemo.

Nedostajaćeš nam.

Majko, Kako je lijepo bilo biti tvoje dijete.

Velika ljubav i toplina krasile su te na svakom tvom koraku.

Tišina je teška, ali naviru sjećanja, a ima ih pregršt.

Hvala ti, majko, na svemu i volimo te.

BEBA i RATKO JOVOVIĆ

LIDIJA i MIRJANA 279

280

259

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

27

S neizmjernom tugom obavještavamo rodbinu i prijatelje da je 5. novembra 2021. nakon kratke bolesti, u 59. godini života, preminuo naš voljeni otac i brat

VLADIMIR RAIČEVIĆ

VLADIMIR RAIČEVIĆ VLADIMIR Ljubov RAIČEVIĆ

Anđeli su tražili dobro društvo i zato su te uzeli. Uzeli su mi nježnost, oslonac i ljubav koju si samo ti mogao dati. Ne mogu da shvatim, ne mogu da prihvatim, anđele moj, da nijesi više sa nama.

Našem tati, najboljem na svijetu, želimo da se ostvari na nebu kao što se ostvario na zemlji. Tvoje djelo i duša žive dok je nas. Čuvaj nas zauvijek.

Tvoja djeca IVANA i ĐORĐE

Tvoja sestra LJILJA sa porodicom

Sahrana će se obaviti dana 6. novembra 2021. godine u 14 časova na groblju u Gornjem Polju u prisustvu porodice.

Kuća žalosti: Đoka Miraševića 19.

Ožalošćena porodica: sin ĐORĐE, ćerka IVANA, sestra LJILJANA, zet NIKOLA, sestrić LUKA i ostala rodbina

264

265

263

S velikom tugom u srcu obavještavamo rodbinu i prijatelje da je 5. novembra 2021. godine, nakon kraće bolesti, preminuo naš voljeni brat, đever i stric

Posljednji pozdrav mom voljenom bratu

Брате мој

VLADIMIRU RAIČEVIĆU

ВЛАДО

VELJKO Ilijin MEDIGOVIĆ 1949-2021.

Tvoj osmijeh i dobrota ne umiru. Nikada.

Sahrana će se obaviti u krugu porodice 6. novembra na seoskom groblju Žukovica.

IVANKA

Посљедњи поздрав од

262 Ožalošćeni: brat TOMISLAV, sestra MIRJANA, snaha MARICA, bratanić MARKO, bratanične NAĐA i OLJA i ostala mnogobrojna rodbina

ЈОВАНЕ, СНЕЖАНЕ, МАРКА и МИЛАНА Posljednji pozdrav

230

258

VLADIMIRU RAIČEVIĆU Dana 4. novembra 2021. upokojila se u Gospodu u 90. godini života

Posljednji pozdrav našem dragom bratu od strica

Tvoja dobrota i plemenitost ostaće nam u trajnom sjećanju.

Počivaj u miru.

SNEŽANA i NEMANJA sa porodicom 276

VLADANU RAIČEVIĆU MARIJA Brankova BRATIĆ

Posljednji pozdrav dragoj sestri i tetki

rođena Ivanišević 1932 – 2021.

Nikad nećemo zaboraviti tvoj vedri lik i srećno djetinjstvo provedeno sa tobom.

Sahrana je obavljena u krugu najuže porodice, dana 5. novembra u 14 časova, na groblju iza manastira.

Ožalošćeni: sinovi MILIVOJE i RADOSLAV i ostala rodbina BRATIĆ i IVANIŠEVIĆ

231

KOSI KOPRIVICI Počivaj u miru, a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe i tvoj plemeniti lik.

VESNA, VERA i LIDIJA

Sestra MILIJANA DRAŠKOVIĆ, sestrići PEĐA, VEKO i MARTIN sa porodicama, sestrična MARINA KNEŽEVIĆ sa porodicom 244

272

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

Godina dana je od kada nije sa nama

TUŽNO SJEĆANJE 6. 11. 2001 – 6. 11. 2021. na

ANITA MAŽIBRATIĆ

Nosićemo trajnu uspomenu na našu dragu koleginicu, saradnicu i uvaženu arhivistkinju.

Draga Anita, počivaj u miru.

BOŽIDARA Veselinovog KNEŽEVIĆA

IVANA LUBARDA rođena Fuštić

KOLEKTIV POMORSKOG MUZEJA CRNE GORE

Godina prođe, a kao da je sinoć bila ona kobna noć kada si nas napustila. Znamo, i ponos ti nije dao drugačije. Od tada ništa više nije isto.

Nedostaješ svakog trena i na svakom mjestu. Nedostaje tvoj veseli duh, tvoj optimizam, tvoja ljubav. Za tvog kratkog života, ostvarila si se u svemu, iza sebe ostavila najdragoceniji dio tebe.

Neizmjerno ti hvala. Rane su bolne i neizlječive, ali dostojanstvene.

Dok živimo mi sa nama si ti.

Počivaj u miru, anđele među anđelima.

240

POMENI Godina je dana

Prolaze godine, Bol za tobom, kao i ljubav prema tebi, naš dragi Bole, nosićemo u srcima dok smo živi.

Počivaj u miru.

Tvoji KNEŽEVIĆI

242

IVANA

Tvoji: majka RAJKA, brat MILOŠ

Prođe godina bez Tebe

Prekratko su tvoje oči pogledom nas milovale, prekratko su tvoje ruke djecu nježno grlile. Ne postoji vrijeme koje će izbrisati sjećanje na tebe, Iśo naša.

Strina VESNA, sestra KATARINA, braća ZDRAVKO i DARKO sa porodicama

239

275

ŽELJKO

Draga majko, tri su godine otkad nisi sa nama

IVANA Prošla je godina, ali ne blijede sjećanja na tvoj anđeoski lik, dobrotu i plemenitost.

GOSPAVA Petrova MARKOČ 274 Nedostaješ nam puno, da čujemo tvoj blagi glas, da nas zagrliš, poljubiš, tvoja dobrota, ljubav, pažnja, podrška.

Hvala ti na svemu, majko.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

Ti… ti ne prolaziš. Ti si tu.

I kada te nema.

I kada te ne vidim.

Kada te ne čujem.

Boli jako…

Tetka MILKA GOGIĆ sa porodicom

Tvoja LJubav

Godina je prošla od kada nije među nama naš suprug, otac, đed i brat

Ćerka ANA, zet PERO i unuke LAURA i VANJA

251

250

Četiri godine tuge za tobom, voljeni brate

Navršava se godina dana od kada nijesi sa nama, mili tata

ŠPIRO Gojkov NILEVIĆ

Vrijeme prolazi, sjećanje i uspomene na tebe ne blijede.

Dana 7. novembra 2021. u 10 časova, posjetićemo njegovu vječnu kuću na groblju Čepurci.

VESO Radojičin CEROVIĆ

MILAN STANOJEVIĆ Čuvaćemo uspomenu na tebe i tvoje veliko srce u kojem je bilo mjesta za sve nas.

Tvoja PORODICA

I ovaj novembar jednako boli kao i onaj kada si zauvijek otišao.

Vrijeme prolazi, ali ne i naša tuga i bol.

Uvijek ćeš biti u našim mislima, našim srcima, voljen i nikada zaboravljen.

Tvoji NAJMILIJI VESNA, MILENA, VERA i BULKA

249

e-mail: oglasno@t-com.me

226

241

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021. Četrdeset je dana od smrti mog dragog brata

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg

RACA RACKOVIĆA

Sestra SLAVKA BERILAŽA sa porodicom 236 Navršava se 40 dana od smrti

Svakim danom fališ sve više. Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Ovim putem želimo najiskrenije da se zahvalimo svima koji su svojim prisustvom podijelili našu tugu, uputili telegrame, poruke, pozive.

Umjesto obilježavanja pomena, uputili smo skroman prilog KIC „Bijeli Pavle“, Danilovgrad.

PORODICA

RADOMIRA - RACA RACKOVIĆA Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu za tobom. Čuvaju te od zaborava.

227

Navršava se 40 dana od smrti našeg strica

RACA RACKOVIĆA

RACA RACKOVIĆA

Dragi brate, ranio si sestrino srce. Počivaj u miru!

29

Neizmjerno nam nedostaješ. Ostaju nam samo porodične uspomene, bogato sjećanje na naše zajedničke trenutke i tvoj bezgranično dostojanstven i častan život.

BOBAN sa porodicom 261 Pet godina je od smrti mog dragog

260 Četrdeset je dana od smrti našega oca i đeda

Sestra BRANKA i sestrić DRAŽEN sa porodicom

ĐORĐIJA

Navršava se 40 dana od iznenadne i prerane smrti naše drage majke i supruge

Hvala ti na svemu što si mi pružio u životu.

Počivaj u miru.

Sjećanja na tebe ne umiru.

TVOJA OLIVERA

DUŠANA Vasa DRAGANIĆA

Šestog novembra navršava se pet godina od smrti našeg dragog

OLIVERE Nebojšine LALATOVIĆ Nedostaješ nam i svakim danom ćeš sve više. Uskraćeni smo za tvoju nježnost, pažnju, osmijeh, podršku, za sigurnost u tvom zagrljaju.

Hvala ti što si bila najbolja i što si takva postojala.

Hvala svima koji nam lično, putem telegrama ili na drugi način uputiše izraze saučešća. U subotu, 6. novembra 2021. godine u 10 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću na groblju u Ozrinićima.

210

Hvala ti za svu ljubav i toplinu koju si nam pružio.

ĐORĐIJA KAŠĆELANA Tvoji: NINA, TIJANA, JAKOV i NEBOJŠA

Tvoja ĐECA sa porodicama

Vrijeme prolazi a sjećanja na tebe ne blijede.

247

Tvoji sinovi ALEKSANDAR i VLADIMIR KAŠĆELAN sa porodicama

Godina dana je od smrti našeg dragog supruga, oca, đeda i svekra 228

211

Godina dana je od smrti

Pet godina je od smrti našeg voljenog supruga i oca

MILIVOJE – MIŠKO MARKOVIĆ Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo naš bol i tugu za tobom, već nam sve više nedostaješ.

Bio si naša snaga, sigurnost i ponos.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoja PORODICA 243

MILIVOJA MIŠKA MARKOVIĆA Vrijeme prolazi, ali bol i tuga neće nikad.

Svi trenuci sreće koje nam život donosi prekriveni su sjenkom tuge zato što nisi sa nama.

Uskraćena za bratsku ljubav i podršku, tugujem za tobom, jedini brate.

MILORADA KAVARIĆA Postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi.

Za nas si uvijek tu, postojiš i nikada nećeš otići iz naših života.

Tvoji najmiliji, VESNA, IVAN i JELENA

Sestra RADMILA LIPOVINA sa porodicom

Šest godina je od smrti naše voljene 234

220

Četrdeset je dana od smrti drage snahe, jetrve i strine

Godina dana od smrti

OLGE VUKSANOVIĆ I ovaj šesti novembar je bolno podsjećanje koliko nam nedostaješ.

Vrijeme prolazi ali ti i dalje živiš u našim srcima, voljena i nikad zaboravljena.

TVOJA PORODICA 248

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

ZORE KOTLICA

DRAGOJKE VUJOVIĆ Zauvijek ćeš ostati u našim srcima poštovana, voljena i nikad zaboravljena.

Ostaćeš uvijek prisutna, vječno voljena i nikad zaboravljena u mom srcu i mislima.

DRAGAN sa porodicom

Sestra GARA

020-202-455, 020-202-456 238

225

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

Nakon četrdeset dana lutanja, ovog 6. novembra konačno stiže na nebo, pravo u sudnicu gdje je glavni sudija Bog. Započinješ proces koji, kao i mnoge do sada, sigurno nećeš izgubiti.

Zato smo danas tu, pred tvojom vječnom kućom, da te podržimo da obezbijediš mir svojoj duši, sebi mjesto u Carstvu Nebeskom, dragi naš

U oku suza, u srcu tuga, sve ove godine prisutni kao prvog dana, dragi naši

DODEROVIĆ

VITOMIR

SENA

2013–2021.

2006–2021.

MIĆA A nadali smo se da je ovo sve san iz koga će nas probuditi zvono telefona i ono tvoje uobičajeno: „Đe ste, Perišići?“ Probudi nas surova stvarnost. Otišao je... Otišao je naš Mića... A mnogo toga si planirao, započeo, uradio u tvojim voljenim Plužinama kojima si se uvijek rado vraćao. Obećao si druženje na Vidovdan, ribarenje na Pivskom jezeru, žute dunje iz voćnjaka...

Zašto nas po prvi put iznevjeri, prevari, zašto posusta a bio si BORAC? Poštujući tu tvoju odluku patićemo, plakaćemo, žalićemo, za tvojim preranim odlaskom, neostvarenim planovima, svim onim što si htio, a nijesi uspio uraditi, u tišini, ne remeteći ti mir.

Jedino te molimo, šetajući nebeskim livadama, svrati do tvog Ravnog, zagrli one koji su te najviše voljeli.

Tvoje planove i želje, da im uljepšaš dom, mi ti obećavamo da ćemo ispuniti.

Odmaraj, naš dobri Mića, a mi ćemo te svakog jutra pitati: „Kako smo danas?“ Bio si ljudina u pravom smislu te riječi, a takvi nikad ne umiru. Oni žive VJEČNO. Srca ne govore, ali će u sebi da te nose, čuvaju i pamte, dok god kucaju.

Pri zadnjoj posjeti Vašoj vječnoj kući molismo... preklinjasmo...

Ne zovite ga!!! Ne vodite ga!!!

Ne poslušaste naše vapaje, ne uslišiste naše molbe...

Posle samo tri dana ču Vas... Otrgnu se i pobježe da Vas traži...

Ako Vas još nije našao, potražite Vi njega, negdje daleko iza duge u Carstvu Nebeskom.

Majčino srce i očeva ljubav lako će pronaći svog jedinca – među najljepšim Anđelima u Rajskom vrtu. Čvrsto ga prigrlite... neka osjeti sigurnost, a strah koji je sestra zapamtila u njegovim očima... neka nestane... isčezne...

Mi ćemo Vas posjećivati, a Vi ćete živjeti vječno u našim srcima, kroz najljepše uspomene koje ste nam ostavili.

Ponosni na tebe,

Vaši MIRA i PEKA

Sestra MIRA i zet PEKA 213

212 Prošla je tužna godina dana od kada nije sa nama naša draga

Šest mjeseci je prošlo od kako nas je napuštila naša

Prošlo je četrdeset dana od kada nas je napustio naš dragi

DESA Ljubova DRAGIĆEVIĆ Otišla si ali ni dani ni godine neće oteti našem sjećanju uspomenu na tvoju istinsku ljubav, tvoju toplinu i dobrotu kojom si nas darivala svakog trena. Ostaće u našim dušama uspomena na tebe, naša nezaboravljena.

U subotu, 6. novembra 2021, tvoji najbliži će doći do tvog vječnog boravišta i zapaliti svijeću za pokoj tvoje plemenite duše.

Tvoji NAJBLIŽI

KOVILJKA VIŠNJIĆ

MILAN Da li znaš koliko boli osjećamo grleći tvoju sliku i čekajući te u snu?

Da li znaš koliko suza krišom pustimo, tražeći te u svakom novom danu? Šest mjeseci patnje, nevjerice, tuge...

Fališ, Bajo...

223 Tvoja ekipa: DADO, BILJA, DEJO, STAŠA, CACA, DAČO, KAĆA, LENA, OGI i VASA

Godina je prošla od odlaska na vječni počinak naše drage majke, tašte i babe

Dani prolaze, a nijedan bez pomisli na tebe. Živio si dostojanstveno, ostavivši neizbrisiv trag časnog života i dobrote koja se ne zaboravlja.

Puno nedostaješ, jer si bio najbolji sinovac, brat, stric i đever.

Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

229 Pola godine je a tebe nema

DESE Ljubove DRAGIĆEVIĆ Stric SAVA sa porodicom

Tako nam nedostaju tvoja blagost, tvoja šala, tvoja pažnja i tvoja ljubav. Nosimo duboko u duši uspomenu na tvoju dobrotu i na sve lijepe trenutke koje si nam darivala.

KOVILJKA VIŠNJIĆ Tvoji: VESNA, RADE, ZORAN i IGOR

Proći će, sestro, mjeseci i godine, ali zaborav i bratska ljubav neće.

Tvoj brat NEŠO sa porodicom

224

222

218

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

Godina dana je od smrti našeg dragog prijatelja

Navršava se godina dana od smrti

31

Navršava se četrdeset dana otkako nas je napustio naš dragi

JOZE ĐUROVIĆA Tvoja dobrota i plemenitost ostaće u najljepšem sjećanju.

BOŽIDAR Jovanov PAVIĆEVIĆ

JOVANA JOZE ĐUROVIĆA

MOMO JANKOVIĆ sa porodicom 273 Навршава се година тужних дана од смрти нашег никад прежаљеног

Tvoj vedri lik i plemenitost ostaće u vječnom sjećanju.

Hvala ti na nesebičnoj pažnji koju si svima pružao.

S velikim ponosom i poštovanjem.

Bol ne jenjava. Znamo da si pošao na bolje mjesto i da nas od tamo negdje paziš. Radićemo sve da te učinimo ponosnim. Volimo te i neka ti je lak vječni san.

U nedjelju, 7. novembra 2021. godine u 10 časova, održaće se četrdesetodnevni pomen na groblju u Dolu Pješivačkom.

OŽALOŠĆENA PORODICA

СЛОБОДАНА ЉЕШКОВИЋА MILKA VUJOVIĆ Недостаје твоја доброта, племенитост, љубав и топлина којом си нас обасипао. Заувијек ћемо те се сјећати с љубављу и поштовањем. У суботу 6. новембра у 10 часова посјетићемо твоју вјечну кућу.

Твоји НАЈМИЛИЈИ

216 Dana 6. novembra navršava se deset godina od smrti našeg voljenog supruga i oca

245 Godina dana je 6. novembra od kada nije sa nama

219 Navršava se godina dana od smrti

SAŠE PEJOVIĆA

SLOBODANA LJEŠKOVIĆA

JOVAN Mitrov KALUĐEROVIĆ

Sa velikom ljubavlju i ponosom čuvam sjećanje na tebe.

Vječno ćeš živjeti u našim srcima.

Ispunjeni tugom i osjećajem velike praznine, teško se mirimo sa surovom istinom da nijesi sa nama.

Nedostaješ svakog trena u svakoj priči, u našim životima.

Sa vječnom suzom u oku i ranom na srcu, koje vrijeme ne liječi, čuvamo te od zaborava.

Sestra SOKA sa porodicom 232 Navršava se godina dana od smrti

Počivaj u miru, dobra i iskrena dušo.

Tvoji: NATAŠA, MATIJA i DARKO

256

SLOBODANA LJEŠKOVIĆA I osta sjećanje i dobra riječ na velikog čovjeka.

Brat ILIJA, supruga MILENA, snaha LJILJANA i ostala porodica KALUĐEROVIĆ

Tužno sjećanje na naše voljene

S ljubavlju i poštovanjem, Sestrična GORDANA sa porodicom 233

215

Pola godine je otkad nas je napustio naš voljeni

Četrdeset je dana od smrti moga

30 godina

27 godina

MAĐO

MAJO

20 dana

ANĐELIJA

MILJENOVIĆ LAZAR Perov MUDREŠA

Ostavio si neizbrisiv trag u našim životima. Bio si nam čvrst oslonac i podrška, pun ljubavi, brižnosti i plemenitosti.

S ponosom izgovaramo Tvoje ime i čuvamo Te u najljepšim uspomenama.

BRANKA DŽANKIĆA

Bio si primjer poštenog i časnog života.

Počivaj u miru kao što si živio.

Vrijeme prolazi, a bol ostaje, jer nema vremena i suza koji mogu umanjiti tugu za vama.

Vječno ćemo čuvati uspomenu na vaš vedri lik i pažnju koju ste nam posvetili.

Počivajte u miru.

VAŠA PORODICA Tvoja PORODICA

214

NEVENKA 221

217

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. novembar 2021.

Na osnovu člana 13 a u vezi sa članom 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG“, bro 75/18), Sekreterijat za uređenje prostora i zaštite životne sredine Opštine Rožaje

Dnevni list

Obavještava Zainteresovanu javnost

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Da je Nosilac projekta doo“TOFI“ Rožaje, podnijelo zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za Projekat betonjerke na katasterskoj parceli br.1406 KO Rožaje, opština Rožaje.

U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekreterijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje, radnim danima od 8 do 11 časova, kao i na sajtu www.rozaje.me.

Rok za javni uvid i davanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi na adresu Opština Rožaje, Sekreterijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine ul. „M. Tita“ br.1, Rožaje ili na e-mail: urbanizamrozaje@t-com.me, je do 12.11.2021. godine.

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Sekreterijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Poslovna oznaka I.br.4220/2015 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE OSNOVANA 1901” AD iz Podgorice, koga zastupa advokat DRAGOLJUB ĐUKANOVIĆ adv. iz Podgorice, MOSKOVSKA BB, protiv izvršnog dužnika Tomašević Željko iz Podgorice, radi naplate novčanog potraživanja, dana 05.11.2021.godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

JAVNI IZVRŠITELJ: MARKO ĐAKOVIĆ HERCEG NOVI, UL. SAVA ILIĆA BROJ: I.65/2021 U pravnoj stvari izvršnog povjerioca ŠEFKINA REDŽEPOVA iz Novog Sada, koju zastupa punomoćnik advokat Šimrak Vukašin iz Herceg Novog. protiv izvršnih dužnika: 1. LAKONIĆ LJUBICA, Njegoševa br. 138, Herceg Novi, 2. ŽEČEVIĆ JADRANKA, Bijela bb, Herceg Novi, Radi namirenja novčane tražbine izvršnog povjerioca, sa troškovima izvršnog postupka, prodajom nepokretnosti, u smislu odredbe čl.169-177 ZIO-a, donio

ZAKLJUČAK O PRODAJI Određuje se prva prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u: Listu nepokretnosti LN.br. 485 KO Topla, kat.parcela 1279, stambeni prostor PD6, površine 34 m2, u obimu prava svojina 1/1 Predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u zaključku su predmet prodaje po rješenju I.br. 65/2021 od 29.01.2021.godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od - 16,250.00 eura sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 29.03.2013. godine pa do konačne isplate, troškove parničnog postupka u iznosu od 7,320.50 eura sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.01.2020. godine pa do isplate, troškove izvršnog postupka u iznosu od 495,00 eura, nagrade za sprovođenje izvršenja u iznosu od 731,25 eura, te svih troškova izvršnog postupka koliko u konačnom budu iznosili.

Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvđivanju vrijednosti nepokretnosti I.br.

65/2021 od 22.06.2021. godine, u smislu odredbe čl.168.ZIO i iznosi 54,000.00 eura Prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 03.12.2021.godine u 14.00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja.

Na prvom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se ne može prodati ispod utvrđene vrijednosti. Stranke i založni povjerioci se mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja, po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.3.ZIO-a.

Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvršitelja br.

535-18956-53 kod Prve banke, u iznosu od 5,400.00 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na račun Javnog izvršitelja br. 535-14666-22 kod Prve banke, u roku od 10 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

Zaključak o prodaji će se objaviti, na predlog izvršnog povjerioca ili izvršnog dužnika u medijima o trošku predlagača.

Zaklučak o prodaji dostaviti strankama i založnim povjeriocima.

Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO U Herceg Novom, dana 05.11.2021.godine

Ja vn i izvr ši telj Marko Đaković

Izvršnom dužniku Petričević Milena iz Podgorice, Sadina bb, vrši se dostavljanje identifikacije geodete od 22.07.2020.godine, izvještaja o identifikaciji nepokretnosti od 05.04.2021.godine, dopunski izvještaj od 21.06.2021.godine i identifikaciju i procjenu ovlašćenog procjenitelja od 14.10.2021.godine, na izjašnjenje, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

MALI OGLASI NEKRETNINE CENTAR Hercegovačka – savremena poslovna zgrada (rezidencija) 725m2 sa jedinim privatnim parkingom u strogom centru za 8 auta.Radi se potpuno nova moderna Hercegovačka ulica. Prodajem.

Tel.069/867-791 1

RAZNO KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 3 POTREBNI radnici za kamenorezačku radionicu u Spužu. Početna plata od 600E .

Tel. 067/665-500 4

e-mail: oglasno@t-com.me

6. новембар 2021. | година II | број 88

АНТИХЕРОЈИ И ХЕРОЈИ

Т

ешко је данас одговорити и на једно од бројних овдје истакнутих питања.

Пођимо од тога колико је од независне државе, за коју смо се прижељкујући референдум и на самом референдуму борили, данас остало? Готово ништа. Није ли, упркос вољи не малог дијела православних грађана Црне Горе, недавно силом, хеликоптерски, устоличен митрополит туђе цркве, и то на Цетињу, чему је велики дио Црне Горе био противан? Није ли, чак мимо воље кључних личности безбједносног сектора ове државе, одлуку о коначном хеликоптерском јуришу на Манастир, и уз асистенцију оне заштитне поњаве, донијела служба друге државе? Од чега су поменутом поњавом актуелне власти браниле Србији хиперполтронског Јоаникија осим од Црногораца? Па, чија је то црква у име које се прави толика ујдурма?

Окренимо питање мало друкчије: чији је министар Милојко Спајић, ако данас, при посјети Сједињеним Државама, тобоже као црногорски министар, обавља свој главни задатак у име и за рачун цркве друге државе, водећи у њено име са другим државама и црквама најделикатније преговоре? Ко га је и за чији рачун тамо послао, ко га, коначно, довео из неке наводно свјетске твртке на чело једног од кључних министарстава државе Црне Горе? Мисли ли, коначно, господин министар Спајић да помаже црногорску економију, или је ставља у тоталну зависност од економије Србије? Како то, одједном и из изнебуха, треба објединити готово све колико-толико успјешне државне фирме у једну, одузевши им појединачно сва права одлучивања? Како то да се од самог почетка формирања најновије владе министарство госпођице Братић темељно спрда са Црном Гором?

ISSN 2704-5226

Додамо ли свему томе обилато потврђен податак да је најновија црногорска влада, алијас скупштинска већина, као плод у првом реду профашистичких литија, буквално била изабрана у крилу Српске православне цркве, да на истом идеолошком курсу упорно истрајава – запитајмо се што и како одговорити нашим преминулим пријатељима и саборцима који од нас жедно очекују повољне вијести? Кога од минулих врућих сабораца на племенитом дјелу стварања независне, демократске, мултикултурне и грађанске државе

УЈДУРМА НОВОГ ДОБА И ПОДСЈЕЋАЊА

ДРАГА ЛИЦА

КОЛИКО ЈЕ ДИВНИХ ЛИЧНОСТИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ ОТИШЛО ИЗ ЖИВОТА НЕ ДОЧЕКАВШИ РЕФЕРЕНДУМ О НЕЗАВИСНОСТИ МАЈА 2006. ГОДИНЕ, КОЛИКО НАМ ЈЕ ЊИХОВИХ ВРУЋИХ ЖЕЉА И ОЧЕКИВАЊА ОСТАВЉЕНО У АМАНЕТ, КОЛИКО СМО УСПЈЕЛИ САЧУВАТИ ТЕКОВИНЕ ТОГА 21. МАЈА, КОЛИКО ИХ РАЗВИТИ, А КОЛИКО ДЕФИНИТИВНО ПРОСУТИ? gradski.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

годно за негативну употребу, јер смо, подносећи принудну оставку као челни људи Телевизије, одмах послије Лазара Ђођића, као министра унутрашњих послова, или републичког секретара за унутрашње послове, не сјећам се више титуле, који је први од политичких људи Црне Горе дао оставку, били посебно као издајници погодни за јавну употребу. Митингашима није било комфорно да памте имена Бранка Војичића, као уредника Информативног програма Телевизије Титоград, или Есада Кочана као његовог замјеника, који су, заједно са Церовићем дали оставке. Било је једноставније оперисати једним именом, тим прије што се голема издаја свега и свачега могла лакше само једноме приписати. Помињући покојног Вељка Милатовића, као особу којој би се данас могли ижалити за не мали суноврат идеје референдума од 21. маја 2006. године, посебно за опште потонуће грађанске, мултиетничке и мултикултурне Црне Горе под Амфилохијевом и Кривокапићевом мантијом, да не говоримо о нашем данашњем исклизнућу са стазе европских интеграција, навиру нам у сјећање бројни драги и незаборавни ликови са којима смо у оним годинама големог црногорског понижења патили, мамузајући у нама самима наду која ипак није ни једног тренутка трајно ишчезавала.

Завршни скуп Блока за независну Црну Гору

„обрадовати“ сличним вијестима? Да ли стаменог Вељка Милатовића који је преминуо можда најтрагичније од свих готово у предвечерје поменутог историјског догађаја? Можда ипак поћи од њега који је дубоко познавао црногорску несрећу вишедеценијског полтронисања црногорског руководства све јачој и све безобзирнијој српској националистичкој фаланги која ће се, под тобожњим руковођењем ментално неуравнотежене особе Слободана Милошевића, деведесетих година прошлог стољећа крвнички окомити на Црну Гору? Потписник ових редова, који није припадао кругу најужих Милатовићевих пријатеља, али сигурно јесте скупини интелектуалаца која га је од свих тадашњих црногорских политичара највише цијенила, имао је прилику да на једној врсти приватне сједељке и у релативно опуштеној атмосфе-

18. мај 2006.

ри, негдје 1993. године, свакако у јеку босанске кланице, просто пита: „Је ли могуће, Вељко, да ће овај Слободан Милошевић, упркос свему, још потрајати?“ Питање је било колико наивно, толико за Вељково животно искуство и несумњиву политичку памет сувишно: „Хоће, Рајко - каже Милатовић уз онај свој познати котрљајући сугласник р – ово је српски православни фундаментализам. То ће дуго трајати“. Одавно је, тријумфом такозване антибирократске револуције и захуктавањем свеопште братоубилачке кланице на простору Босне и Хрватске, Вељко био у мировини, али га је београдска злочиначка хидра јасно препознавала као тврђаву која се не може једноставно свући у блато попут других тадашњих црногорских комунистичких руководилаца. Његово име није престајало силазити са транспарената на

којима су означавани противници С. Милошевића и иних. Једноставно се знало ко није ни поколебан ни сломљен. Бескрајно ми је поласкало кад сам се на једном митингашком транспаренту нашао у непосредном друштву непријатеља текућих политичких дешавања заједно са Вељком Милатовићем, Олгом Перовић и не сјећам се којим још једним именом. Било је то у Андријевици. Снимајући тамошњи митинг подршке АБ револуционарима и Слободану Милошевићу лично, екипа ТВ дневника Телевизије Титоград, из које сам оставком на мјесто главног и одговорног уредника раније био дефинитивно одстрањен, забиљежила је, поред осталог, и наведени транспарент на коме је писало: Доље Вељко Милатовић, доље Олга Перовић, доље Рајко Церовић и још једно име доље које нијесам успио да запамтим. Митингашима је посебно моје име било по-

Но, кога све између не малог мноштва бораца против бруталне српске фашизације коначно издвојити? Да ли људску громаду Павла Мијовића, који нас је, оснивајући Црногорски П.Е.Н. центар, Матицу црногорску и друге институције, учио да не признајемо никакав страх од режимске репресије, да ли питомог али одлучног Божину Ивановића, да ли незаборавног мецену и црногорског витеза Станислава Ћана Копривицу, да ли неустрашивог и луцидног публицисту Миодрага Мишка Вукмановића, да ли одлучну и истовремено високо рафиновану даму Кану Радевић, којој смо убрзо послије њене смрти успјели да вулгаризујемо дјело, да ли стамене Радуна Мићковића, Стрика Кривокапића и других ликова жељних ослобођења испод окова српског свевладајућег фашизма? Набрајајући поменута и друга драга лица са чела тадашњег црногорског ослободилачког фронта, потписник ових редова је дубоко свјестан да, у односу на друге такође драге ликове, чини неопростиво светогрђе и више него незаборавни гријех! 

2 РАЈКО РАДУЛОВИЋ

П

сихолошка конструкција непријатеља, политичко (и друго) изражавање анимозитета према ,,другом“, чак презира према цјеловитом концепту различитости... Велики Умберто Еко и вјечита тема о љубави и мржњи, на њему својствен начин (поновно ишчитавање). Директно – индиректан, а опет толико јасан у ставу (гледишту) о херојима и антихеројима, додао бих несојима. Мала напомена, кроз различите видове умјетности евидентно постоје антихероји, који изазивају неку врсту наше наклоности, но о таквим типовима антихероја у овом тексту неће бити ријечи. И тако, док пишем ове редове, пред очима ми је слика (фотографија) владике СПЦ Филарета (Јеленка) Мићовића, септембра мјесеца, године Господње 1991. у околини Глине, са све пушкомитраљезом М-53 на рамену, узгред буди речено, био је задужен за помоћ народу, у ратом захваћеним подручјима. Епилог – толико је помагао и ширио хришћанску љубав да га полиција на границама неколико европских земаља није пропуштила. Дакле, постоје и земаљске заповијести, у којима лијепо пише да се у државе Европске уније не пуштају лица која су осумњичена (између осталог) за помагање хашким бјегунцима, у што се Јеленко Мићовић (у својству грађанина) у више наврата увјерио. И црногорска полиција га је вратила 2007. године са граничног прелаза Ранче. Претпостављам да је та забрана одавно скину-

6. новембар 2021.

ПОСТОЈЕ И ОНИ ДРУГИ – НА ПОНОС

САБЉА КАО ЛУЧА! та... по заслузи или заслугама. Фотографија – поп са митраљезом поред тенка или оклопног транспортера, слика антихероја или нечег много... Мржња зна својим ,,отровним задахом“ да контаминира читаве народе, толико је ,,податна“ и заразна... требају деценије, можда и вијек да јој се ,,нађе лијека“. Историја људске цивилизације је више обиљежена мржњом, ратовима и масакрима него чиновима љубави, парафразирам Умберта Ека. До лудила је невјероватна, та ,,ватра“ сладострасне мржње према другом и другима, а када нађе плодно тло (земљу) – диктатори, манипулатори, квазиполитичари је бјесомучно, патолошки користе чак и његују, ,,поштујући друго и другачије мишљење и опредјељење“. На дјелу је још један талас ,,лоботомије“, и како се то обично каже, замјена теза у пуном замаху. Када би било могуће, Црном Гором би завладала тотална амнезија, лако би се ,,прекречила“ историја – хероји замијенили антихеројима, злочинци претворили у свеце и тако до краја... нечега, неког, неких! Још једна слика, филм: ,,Директним поготцима држите под ватром предсједништво и скупштину. Туци и Пофалиће, тамо нема много српског живља; да им развучемо памет њихову!!!“ Генерал Ратко Младић коман-

У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 29. СЕПТЕМБРА 1991. ГОДИНЕ, АДМИРАЛ ВЛАДИМИР БАРОВИЋ ПОЗДРАВИО ЈЕ ДЕЖУРНОГ ВОЈНИКА И УШАО У СВОЈУ КАНЦЕЛАРИЈУ… И ПРЕСУДИО СЕБИ ДА НЕ БИ ПРЕСУЂИВАО НЕВИНИМ. ,,ЦРНОГОРЦИ СЕ НЕ МОГУ БОРИТИ И УНИШТАВАТИ НАРОД КОЈИ ИМ НИЈЕ НИШТА СКРИВИО“, ЗАПИСАО ЈЕ У ОПРОШТАЈНОМ ПИСМУ

дује артиљеријом приликом опсаде Сарајева, једне мајске вечери 1992. године. У Поточарима, генерал Ратко Младић ,,смирује“ народ: ,,Не бојте се ништа, пребацићемо вас према Кладњу. Не бојте се ништа, неће се никоме ништа догодити“. Иза ове реченице већ стоје спремни багери за копање масовних гробница и стрељачки водови – геноцид! Толико тонских и филмских записа – доказа. Тек недавно је власт у Београду и званично признала да је до 2002. године, Младић уживао подршку и заштиту самог врха војске Републике Србије. Свака ријеч је сувишна, чак и мисао, пред овим губи се сваки смисао. И што је он (Младић)??? И како данас разумјети људе за које су персонификација херојства осуђени ратни злочинци??? Како разумјети негирање геноцида и злочина... осим као девети круг Дантеовог пакла. Ипак, постоје и они други... на понос Хероји! Прошлог мјесеца се навршило

30 година од када је црногорски адмирал Владимир Баровић на Вису починио самоубиство због агресије ЈНА на Хрватску. Херој Владимир Баровић, како написа новинар Драган Бурсаћ – ,,боловао је од неизљечивог вируса чојства, јунаштва, етичности и људскости“. Амирал Баровић је ратне 1991. године био на мјесту команданта 5. Војно поморског сектора у Пули, остат ће запамћено и записано да је са тадашњим градоначелником Лучианом Делбјанком постигао договор о повлачењу ЈНА из Пуле. Заправо, Баровић је дао ријеч да неће бити никаквих ратних дјејстава према граду. А могло је доћи до разарања и крвопролића невиђених размјера. Вјеровали су датој ријечи официра и Човјека: ,,Овдје неће бити разарања док сам ја заповједник, а ако ипак будем присиљен да наредим разарање Пуле и Истре, мене тада више неће бити“. Под његовом командом у том тренутку је било 12.000 војника који су напуштили Пулу без

иједног инцидента или опаљеног метка. Поставите у његову позицију неке… да не кажем које и какве што би направили или извршили. Убрзо је ,,унапријеђен“ на мјесто замјеника команданта Војно – поморске области у Сплиту. Из центра Ратне морнарице требао је војно дјеловати (разорити) сјеверни и јужни Јадран, Далмацију, Дубровник са залеђем… Одбио је наредбу Генералштаба тадашње Југословенске армије. У предвечерје 29. септембра 1991. године, поздравио је дежурног војника и ушао у своју канцеларију… И пресудио себи да не би пресуђивао невиним. ,,Црногорци се не могу борити и уништавати народ који им није ништа скривио“, записао је у опроштајном писму. Не могу заобићи мисао црногорског књижевника Момира М. Марковића: ,,Једини испаљени метак у овом рату на који Црна Гора може бити поносна јест онај адмирала Владимира Баровића, команданта Југословенске ратне морнарице. Његово црногорско схватање части није му дозволило да изда заповијед флоти за бомбардовање приморских градова и насеља у Далмацији када му је било наређено“. Кодекс Црногорца: Официрска Част, Понос и Етика! Са официрске сабље адмирала Баровића није капала крв невиних, она свијетли сјајем као Велика луча са Ловћена. 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: ЉУДИ КОЈИ СУ ЧУВАЛИ ОБРАЗ ЦРНОЈ ГОРИ

„ТИХИ“ ПРОТИВНИЦИ РАТА Х

еројство је на самрти, рећи ће вам иоле упућен аналитичар у збиљу било којег села или махале у Црној Гори. Свако жртвовање за било шта је бесмислено, важно се прилагодити, притајити, сачувати главу. И тако, док је већинска Црна Гора чувала главу, у међувремену је изгубила душу. Ријетки су они који су успјели сачувати и душу и главу. Звучи невјероватно, али има таквих случајева и у Црној Гори. Ваља нам се вратити 30 година уназад. Тада је Црна Гора кренула у ослобађање Дубровника. То што се грађани Дубровника нијесу слагали да буду ослобођени од наше стране, ми за то нијесмо марили пуно. Дубоко вјерујем да огромна већина људи као што не жели да се потуче, нема жељу ни да ратује. Рат у Црној Гори је припремљен највећим дијелом у тадашњим штампаним и електронским медијима. Нарочите заслуге припадају централној информативној емисији у пола 8 увече. Ту смо сазнали да помахнитале хорде кољача, психопата, наркодилера, страних плаћеника и лудака које овај списак није обухватио, чекају само миг да улете у Црну Гору и не оставе ни бебу у колијевци. То, наравно, није била истина. Међутим, те гнусне лажи су биле довољне да добар дио војних об-

везника повјерује у то. Епилог знамо. Укупно је погинуло 165 грађана Црне Горе у нападу на Дубровник и околину. Граница није помјерена ни за милиметар. Црна Гора је била поражена и још горе, осрамоћена. Али, нијесу сви повјеровали тадашњим властима. На томе треба захвалити прије свега антиратној опозицији у Црној Гори, која је пробијала медијску блокаду изнад Црне Горе. Политичари, новинари, грађански активисти, изложили су своје животе опасности у узалудној нади да ће разбистрити луде главе. Наравно, дуго и брижљиво припремани рат нијесу могле зауставити ријечи разума и љубави. Али, и поред државних одлука, постоје и оне личне. За њих вучемо консеквенце, законске, материјалне, моралне. Ван сваке сумње да је јавно противљење рату била велика храброст. Али, док је те људе историја запамтила, кроз видео, фотографије, новинске чланке и документе које нико не може избрисати све и да хоће, дотле су они ,,тихи“ противници рата скоро па заборављени.

При томе мислим на оне који су одбили позив тадашње Црне Горе да крену на Дубровник или у љето 1991. године на Банију. Ово противљење је повлачило и законске консеквенце. Али, поред њих, ту је била и одвратна и бесомучна кампања мржње коју су тадашњи медији водили против ових људи. Закон који је тада био на снази их је прогласио дезертерима. Неки са ове дистанце признају да су били паметни, а ја тврдим да су били и паметни и, прије свега, храбри. Један такав чин масовног одбијања да се иде у рат десио се у селу Равна Ријека код Бијелог Поља, још у љето 1991. године, када о походу на Дубровник није било ни ријечи. Схвативши да то није њихов рат и да ће само улудо погинути, што се показало сасвим тачно, најмање 100 људи из Бијелог Поља је напустило јединицу стационирану у Равној Ријеци. Ово њихово ,,дезертерство“ је имало вишеструк позитиван исход: сходно статистици погинулих, најмање један од њих би се вратио у сандуку, а још четвори-

hrvatski-vojnik.hr

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ЧИН МАСОВНОГ ОДБИЈАЊА ДА СЕ ИДЕ У РАТ ДЕСИО СЕ У СЕЛУ РАВНА РИЈЕКА КОД БИЈЕЛОГ ПОЉА, ЈОШ У ЉЕТО 1991. ГОДИНЕ, КАДА О ПОХОДУ НА ДУБРОВНИК НИЈЕ БИЛО НИ РИЈЕЧИ. СХВАТИВШИ ДА ТО НИЈЕ ЊИХОВ РАТ И ДА ЋЕ САМО УЛУДО ПОГИНУТИ, ШТО СЕ ПОКАЗАЛО САСВИМ ТАЧНО, НАЈМАЊЕ 100 ЉУДИ ИЗ БИЈЕЛОГ ПОЉА ЈЕ НАПУСТИЛО ЈЕДИНИЦУ СТАЦИОНИРАНУ У РАВНОЈ РИЈЕЦИ

Хрватски војник

Дубровник, 1991.

ца са неким тежим обликом инвалидитета. Такође, неко од њих би сигурно убио неког на ,,другој“ страни, цивила или војника. О посљедицама по ментално здравље излишно је и говорити. На овај начин, ови људи су најбоље спровели у дјело мисао Марка Миљанова о чојству и јунаштву: сачували су себе од других и друге од себе. А прије свега помогли држави Црној Гори да јој образ пред Дубровником и другим ратиштима по бившој Југославији не буде баш потпуно црн.

То што их се држава Црна Гора не сјећа је велики проблем само државе Црне Горе и њених грађана. Ћутање о добру у најмању руку нас чини одговорним за бујање зла. Зато, када нам се зло које се гомила свали на леђа, немамо право рећи - нијесмо знали. Јесмо, итекако смо знали, али смо се као и они с почетка текста, покушавали прилагодити, притајити, причекати боље дане... А тих бољих дана нема ако их сами не створимо. И нема их без хероја. Оних прошлих и оних будућих.

3

6. новембар 2021.

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

STUPS / autonomija.info

Т

а тјескобна конверзија злочинаца у хероје у неким посебно несретним и, према грађанима, готово, садистички оријентисаним државама често заличи на бескрајну причу. Колико бескрајну, толико, по свему судећи, и разорну и токсичну... У теорији књижевности и умјетности је то, донекле, једноставније – хероји су они који покушавају да у вриједносном смислу промијене стварност и свијет, упркос цијени коју оваква акција и оваква промјена подразумијевају, а антихероји, међутим, нису нужно главни негативци, психопате и злотвори. Ко су, међутим, мимо фикције, стварни антиподи хероја које кратко и опоро зовемо ,,зликовцима/ злочинцима“ и како изгледају њихове физиономије? Или, како је могуће да, уколико га има, знак на њиховим лицима остане непрепознатљив, скривен и тајан? Или, опет, како је могуће да су неки од нас годинама драговољно и чак с нескривеним жаром заробљени у конверзијама у којима се физиономија злочинца проглашава физиономијом хероја? Како је, дакле, могуће да су свих ових година управо антихероји поштовани као уважени грађани држава у којима живе, да су уважени професори на својим универзитетима, да им се промовишу књиге и популаризују ,,дјела“, како је могуће да је икада било могуће да се, рецимо, непокајани ратни злочинци нађу у близини светиња, да се причешћују Светим тајнама и да се упорно славе у име старих и потенцијално будућих освајачких похода на „свете територије“? Загребачки новинар и књижевник Ивица Ђикић је 2016. године објавио роман ,,Беара“ о пуковнику Војске босанских Срба Љубиши Беари који је био главни организатор сребреничког геноцида 1995. На питање по чему се ова књига разликује од свих дотадашњих написаних о сребреничком геноциду, Ђикић је одговорио: ,,Бавећи се том темом десетак година, нисам нашао књигу – јер да јесам, не бих писао ову – која говори о овом аспекту геноцида, који је мене највише занимао, а то је аспект како је то изгледало – можда је ријеч мало груба и хладна - технички, како се то из-

вело да се у четири дана и четири ноћи убије 8000 заробљених бошњачких мушкараца, дјечака и младића из Сребренице (...) Моја књига покушава на неки – можда опет непопуларне ријечи – хладан и релативно објективан начин приказати како је изгледало убити 8000 људи. Како је то дословце изгледало на терену – тко је убијао, како су пронађени људи који ће убијати, тко је превозио заробљенике, тко је копао јаме, тко их је затрпавао, тко је организирао ровокопаче, аутобусе, цијелу ту једну озбиљну машинерију, која је потребна да би се у тако кратком времену побило толико људи?“

Септембра 1963. године Хана Арент је покушала да објасни своју тезу о баналности зла поводом суђења Адолфу Ајхману. Покушала је, наиме, још једном да објасни, да, према њеном мишљењу, зло није радикално, да нема коријен и дубину и да је управо из тог разлога тако ,,страховито тешко“ мислити о њему. Мишљење, по дефиницији, жели да досегне суштину и коријен ствари, а зло је површински феномен који није толико радикалан колико екстреман. ,,Другим ријечима“, писала је Арентова, „што је неко површнији то је вјероватније да ће се препустити злу. Индикација такве површности је употреба клишеа, а Ајхман

је, сам бог зна, савршен примјер тога. Сваки пут кад је био у искушењу да мисли својом главом, он је рекао: ко сам ја да судим ако сви око мене – то јест, атмосфера у којој не мислећи живимо – мисле да је исправно убијати невине људе“. Хана Арент је често говорила да је начин на који је Ајхман говорио био баналан, у смислу површности од које се „дизала коса на глави“ и управо у том површинском аспекту зла, дакле злу као површинском феномену она налази објашњење његове заразности. Због тога што је екстремно, а не радикално, оно се може, мислила је Хана Арент, проширити преко читавог свијета, ,,попут гљивица“

и уништити га. О њему је тешко мислити управо јер, по себи, пркоси мишљењу и говору. По Сајмону Барону Коену, психологијом зла је готово немогуће бавити се без бављења феноменом емпатије, а ишчезавање емпатије јесте специфично стање ума које се може уочити у било којој култури. Према Коеновој теорији неки људи (било гдје и било када), који се налазе на нултом нивоу емпатије постају способни за извршавање масовних злочина, укључујући убиства, нападе, мучења и силовања. Застрашујуће је, писао је Коен, како слом круга емпатије може људско биће да учини способним за екстремно насиље и несвјесно осјећања других људи једнако као што је и застрашујућа чињеница да нагон да се нападне и уништи може бити толико свепрожимајући да брише границе онога што особа може да учини, претварајући њене жртве у објекте који ,,морају да нестану или буду уклоњени“. Застрашујуће је и то што, након свега, и они који су имали непосредно искуство најнељудскијих и сасвим антицивилизацијских масовних истребљења, злочина и прогона, још увијек и након свега у име сна о имагинарним свјетовима и територијама, у име ретроградних идеолошких матрица и бескрајних националистичких и шовинистичких опсесија не препознају, или не желе да препознају, физионимије антихероја. Културе чији морални кодекси подразумијевају ноншалантност и дозвољену кокетерију са нултом тачком емпатије, културе у којима се и 2021. године с једнаким жаром као деведесетих херојима проглашавају Слободан Милошевић, Војислав Шешељ, Радован Караџић, Ратко Младић, Љубиша Беара и њима слични, осуђене су, уколико се што прије не догоди њихова вриједносна конверзија, на дуго путовање у ноћ. Нажалост, у овом путовању, како то обично бива, антихероји повлаче са собом у амбис и све оне који их нису препознали на вријеме. 

КРИЗА ВРИЈЕДНОСТИ КАО ОКВИР ЈАНКО ЉУМОВИЋ

А

нтихероји и суперхероји или како се постаје једно или друго, а неријетко и једно и друго. Дилема и питање које нас мучи још од античких времена. Како у драматургији, тако и у политици. Или у сусједству, у причама сасвим обичног свијета. Главно питање је како долазимо до тога да су исти актери за неког анти, а за неког супер. Криза вриједности увијек се покаже као оквир за читање ове теме, или магична ријеч контекст. Контекст политике, религије, културе, све до конзумеризма. Паралелне стварности и мјеста као примјери који свједоче потискивање једних, и монументализацију других, и не само кроз архитектуру и споменике. Умјетнички архив антихероја доноси многобројне јунаке које волимо, за разлику од стварности унутар које јасно одређујемо њихову негативност и због којих живимо у зони немира. Молијеров Дон Жуан је један од њих, или нама

У ОПАСНОЈ ЗОНИ ПОЛИТИКЕ из ближе фикционалне радионице Џокер из истоименог филма. Многи се слажу да су такви антихероји више људи од хероја, и да њихове нагоне, цинизам или песимизам сасвим добро разумијемо. Зона конфликта у коју они упадају суштина је стратегија писања како књижевног (драмског) текста, тако и сценарија. Незамислива је велика литература без њих, баш као и савремена кинематографија или књижевност. Мишел Уелбек, али и пуно млађи француски писац Едуар Луј, чији је роман Историја насиља био инспирација њемачком редитељу Остермајеру да у Берлину режира истоимену представу, која свједочи изузетност нове књижевне појаве. Критика је Лујев истински књижевни феномен повезивала са младалачким

бунтом, а његов аутобиографски роман је повратак контроле над сопственом прошлошћу која даје увид у то како се насиље репродукује унутар заједнице. Али ово није естетичка расправа о књижевним, позоришним или филмским антихеројима, без којих не би било ни умјетности.

Изван свијета умјетности антихероји за једне или суперхероји за друге, главни су ликови арене друштвених сукоба. Сукоба од улице до парламента. Игра жмурке која траје непрестано. Они су стварни, имају име и презиме. За разлику од свијета умјетности носе упитну људскост. Насиље над женама, вршњачко насиље уз фаталне исходе – вијести су које све чешће чујемо као главне вијести дана.

Изван породичног круга, колико вијести тек долази из класног или расног и етничког разлога. Пароле екстремних група навијача најбоље свједоче посебно етничке и расне зоне сукоба. Вербално ,,чашћавање“ са трибина репертоар је за Друге, и то знају добро сви народи на Балкану. Траума насљеђа деведесетих је огромна колекција друштвених антихероја, а када смо код њих знамо колико су они уједно и суперхероји. Опасна зона политике која покушава наметнути компромис на тему ратних злочинаца. Или изван ратова и у њиховој сјенци контекст који се одвија око убиства Зорана Ђинђића. Неки од њих нађу се у умјетничком дјелу, додуше инцидентно, јер ријетки умјетници праве ту врсту захвата – узимање реалних личности из савремености. Попут редитеља Оливера Фрљића, који у ауторској представи Зоран Ђинђић уводи и Амфилохија Радовића и Легију. Амфилохи-

ја због његове чувене бесједе на одру убијеног премијера Србије. На тај начин и сам аутор улази у зону о којој гласно проговара, за једне је херој, за друге издајник, пардон – антихерој. И када би сада зауставили један дан црногорске стварности, сасвим јасно би уочили односе који су далеко од досаде у друштвима која сасвим угодно живе без хероја, што нашем и балканском турбулентном простору никако да се деси. Уз вишак историје, живимо и вишак хероја и никако да упокојимо наше Агамненоне. Плодно тло за умјетност, али овдашњи репертоари не производе комуникацију која призива ауторе да реагују, ауторски пројекти су заробљени у причи о традицији, у општем рециклираном наративу, који никог не дотиче, а и зашто би када четвороструко министарство у сваком јавном писму/објави/посланици каже да је све у реду и никад боље. Али ко зна, треба вјеровати у антихероје. Њихова храброст и луцидност је потребна барем тих сат или два времена док спуштена завјеса не означи крај. 

4

6. новембар 2021.

ЈОВАНА МУГОША

НАДА БУКИЛИЋ

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

К

орачао је узбрдо тешко и тромо. Чинило му се да има пет ногу од којих се само двије сјете и набоду тврду стазу под собом, и зато се заносио, застајкивао, корачао напријед и сваки час се ломио наузнак, да би се опет исправљао и кретао куд га стаза води. На леђима је носио стару и на сто мјеста окрпљену војничку торбу, о рамену пушку, а преко свега још и изблијеђели шињел. Ратник се враћао кући. Мирисао је посљедњи априлски дан баш онако како је запамтио да у крају мирише с прољећа, и већ су уз пут биле загустиле гране дријена и цера. Завичај. Нико – ни лишће на гранама, ни саме гране, ни ти комадићи неба што су извиривали помеђу њих, ни сама стаза – ништа о рату нијесу знали; није их узрујао ратников спори, теретни корак, нити им је сметало његово повремено уздисање и оне кратке, неразговјетне ријечи којима је растјеривао смутњу из главе и хтио распјевати и развеселити сопствени глас, да што боље и лежерније звучи кад се, чим се успе до горе, сретне са својима. Војничка торба је била лака – тешки терет који је носио био је рат и с муком је силазио са његових рамена. Пристизао је кући. Кад се сунце прислонило на врх планине изнад села, и ратник је, узбуђено хватајући зрак, наслонио своју главу на стабло јабуке у дну њиве, и погледао горе. И све док се пео ка кући, не штедјећи узоране бразде, он и сунце су се нетремице гледали посред очи-

ПОСЛУГА ПРАВИ ХЕРОЈИ СУ УВИЈЕК НЕСВЈЕСНИ СВОГ ХЕРОЈСТВА

ју. То што се запалило у том међусобном гледању и што је горјело све док је стигао до тријема, ратник ће памтити као тренутке највеће среће. Док се ратовало, једино што му је чувало наду било је замишљање тренутка када ће опет видјети свој дом, али срећа

истинског повратка била је много већа и снажнија од замишљене. Једва је скупио снаге да залупа шаком о врата... Пар година касније јавиће му да је проглашен народним херојем. Сви око њега су знали да је то посебна част, сви су мислили да

је учинио нешто невиђено, чим му је додијељен орден – сав онако жут и златан, о црвену траку окачен – и сви су се отимали за његово друштво и пријатељство, за присност са њим и његовима. Само он је мислио да је гола лудост награђивати људе ордењем за нешто што би учинио сваки нормални човјек, осим ако му је, неђе успут, врана попила мозак или каква друга невоља оштетила људску вољу и наум. Њему орден и није требао, ништа му није значио у односу на педесет корака, колико је трајала она борба са

сунцем преко узоране њиве. Обични људски чин, гест који би направио сваки нормални човјек у датој ситуацији, најочекиванији поступак кад је неко у невољи, и други би тако... – клео се наш херој пред блискијим пријатељима – и чему сво то лудовање!? Кад човјек размисли: само су хероји несвјесни свог херојства. Касније, много касније, Велики Мајстор, како год га ко схватао – као свевишњег креатора или свјетски конзорцијум мултимилијардера, као нарко-боса, фармацеутску мафију, ђавола америчко-руског поријекла, или, просто, као ванземаљца – мијењао је тоалету, скинуо рукавице и из њих су поиспадали неки ситни и мали, и размиљели се као подрумске бубашвабице под сјајем сијалице. Најнеобичнији гестови, које не би направио ниједан нормални човјек, најнеочекиванији поступци кад су други у невољи, непријатни и недолични догађаји које нико не би поновио, постали су наша свакодневица. Данас о херојима знамо све, до посљедње ситнице. Они се чуде ако не знамо и зато ће нас сами подсјетити. Упозориће нас на све о себи. Јавиће нам, наравно, гдје ће бити и у колико сати. Објавиће и кад слијећу, и кад паркирају. Похвалиће нам се и што су сањали. Пријавиће и кад су доручковали. Дошапнуће нам о чему су разговарали. Опјеваће и одгуслати сваки свој корак. Написаће биографију о себи наводећи податке из већ објављене аутобиографије. Показаће своје лице, и анфас и профиле с обје стране. Изложиће све своје радове. Приказаће сва своја умијећа. Хватаће нас на мале

ТУ СМО…

П

рави назив за жуту штампу је шарена лажа. У њој се, од њеног рођења, више измишља него догађа. Настала је у USA. Прославила је име свог творца Виљема Пулицера који је од жуте направио злато, нечувени бизнис и име. Највећа награда за новинарство зове се Пулицерова... жута као злато! Освојила је свијет IX и XX вијека и наставила даље. Савладала је свијест слабо обавијештених и танко образованих. Вјерују у њу као у заблуду. Основни производ је трач а његов пород је све остало. Чак и срећа! Шарена лажа зна да буде и немилосрдна истина. Тако се једнога дана појавила на ударним странама домаће, озбиљне штампе, фотографија срећне породице. Happy family је преузета са стране (често и настране!) Шта је у тој слици настрано? На њој је усликан познати спортиста (обогаћени несој), са срећном породицом. Од четворо ситне ђеце само једно, које за мајку не смије да зна, је приспјело за школу. Отац толико тренира за успјех у животу, да се нема кад ока дотаћи а камоли ђецу правити. Просто их наручи ка’ брзу храну. Угоститељ, сурогат мајка, му их испоручи. Он јој плати по виђењу, па то богато сироче више мајку гледат неће. Слика казује а текст доказује, да је најмлађе тек изашло из повоја и њега држи мати која га није родила. Могуће да све баш и није тако, али жута штампа нас убјеђује да јесте. Труди се да нам то наметне као узор за срећу. Можда би све то било прихватљиво да се за то не зна. Али баш они, власници ђеце, желе да се то зна. Остала ђеца на слици, наводно, мај-

ДЕСИЛО СЕ, ОБРАТИ ПАЖЊУ!

cloudgirl.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

...И НАСТАВЉА СЕ!

ку имају али није пожељно да је знају. Шарена штампа нам казује и како се стиже до те среће. Богати тата је послао, брзом поштом, сперматозоиде преко океана, некој сиромашнијој анонимној женској особи у једној од двије Америке. Татин менаџер је утаначио све друго. Са њом је, за приличну своту, потписао чврст уговор да ће оплођена мати остати непозната и да јој никад неће пасти на памет да види свој пород. Девет мјесеци ће носити плод и испоручити га кад сазри, наручиоцу. (Све личи помало на Фирерове огледне фарме за узгој нацистичке младежи). Још неопростиво помињемо турски Данак у крви а ево га у XXI вијеку напредује ка’ икад. На узорној фотографији happy family блиста. Како жута штампа завирује у све, из свега извире наставак. На слици, око њих, све је имућно и надмоћно. Уредни, стерилни, богати, отуђени. Све је и беспрекорно до прекора. Једна пратећа сличица казује да је и око куће беспрекорно и пусто. Обезбјеђење је све очистило, чак и улицу, да би се ђеца усамљено, без иједног друга, играла сама са собом. Оба родитеља, подешена за јавно сликање, су срећни и насмијани. Осмијехе је репортер и

ђеци наметнуо... па су их и они извели. А фотографија, по себи, лови тренутак који остаје. Све остало нестаје кад се објектив уклони. У другој, видео поруци, су нас извијестили како је тата неодољив љубавник. Папараци су га сколили, на излазу, пред неким хотелом да му папарацну (улове) љубавницу. Она се након секси разоноде разграцијала. Била је налик на оне из риалити тв жанра. Набилдована свим што тијело пумпа; силикони, ботокси, фитнеси. Као из Парова, Фарми и Задруга са пожељним испупчењима оспријед и позади. Те слике обилазе свијет и нуде идеал без премца, достижан само за срећне и таличне. Мајка је, тим богатим сиротанима, укинута уговором строгим као декрет. И биће им сурово недоступна довијека, иако постоји. А сад да ово поткријепим суровијим чињеницама! Извјесна Џил Хокинс, (В. Британија) постала је зависница од рађања. Џил нема своје ђеце, али не патише. Попут, своједобно озлоглашене Фордове покретне траке, ђецу производи серијски, на велико. Дест комада једно за другим. (Извините за ово ’комада’ јер гори израз нијесам могао наћи). Свако је уредно испоручила. Првих седам беба, Џил је родила помоћу својих јајашаца и очеве сперме. Казала је

5

6. новембар 2021.

АНТИЈУНАЦИ:

тада да је сита мале привреде, али јој се опет сврцнуло да произведе још двоје-троје, кад су јој паре мањкале, путем вантјелесне оплодње. За своје трудове узима 12.000 фунти. (У Британији је та цијена озакоњена а у УСА је и по десет пута скупље.) Џил на крају додаје: ,,Никада нијесам имала жељу да задржим ниједно дијете. Немам мајчински инстинкт. Себична сам!“ Али, ово није прави крај приче. За њега се потрудио, анонимни, иначе врло познати спортиста. Отуђен као поменута Џил, на крају је испао више аутор, него родитељ своје ђеце. Себичност је изразио такође у слици без ријечи, коју су објавиле исте новине. Сликао се са својом рођеном мајком. Обоје загрљени, срећни и весели. Нарочито мајка, која га је родила под срећном звијездом, да успје! Али ниједна новина није запазила суровост. Он има пуно право на љубав за своју мајку, за разлику од (своје) ђеце којима не дозвољава да мајку, ни као успомену, спомену. Сличне се приче у наставцима вуку по новинама као афирмација среће, али нијесам ниђе прочитао да се тим стравичним судбинама позабавила нити једна хуманистичка организација или која (не)хумана НВО. За паре може све, иако мајчина љубав не може да се упари ни са једном другом.

P.S. Тако је материјализовано и материнство. Укида се!... И породица, и родбина, и својта... и никоме ништа. Све се усваја, ако имаш паре? Ако немаш, ничега нема. Можда је и ово за Пулицерову награду, али Пулицер се добија тамо ђе је све ово нормални бизнис. Код нас се не добија ништа, али се прима све, без поговора! Антихероји постају јунаци нашег доба. М.Р.Ш. 

ПРИПРЕМА ЗА ТЕХНИКУ ХАОСА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

С

антитетичне, контрастне, барокне, стране збиље, као да се возите у једносмјерној улици обратном њеном страном суптилност је једна добро, рафинирано развијена стилизација у обрасцима понашања свих тоталитаризама. Присјетите се обвезујућег племства у енглеским и француским освајањима, па ћете видјети да нема тог романтичара који није пристао, прешутно суптилно или изравно препустивши се царском загрљају који је једном звао занос револуције грађанина, а други пута природним правом на источне провинције. И они су можда први описали антихероје, у романтичарским ликовима. Не чуди само стендаловско пристајање на римске и руске ватре наполеонске, његово опајање освајањима и фасцинација талијанским сликарством и дипломатским службама, он је био добро награђен за близину царскога скута, него и флоберовска хоћу-нећу пристајања на бонапартовске салоне, његово фриволно уживање исмијавањем опћих мјеста и истодобно тражење вјечних Индија од магребских литица до оцеанских валова. Уосталом, није ли можда највећи њемачки романтик у духу Бетовенове прилике написао првобитно своју Ероику баш императору, Наполеону I? Је ли тиме постао херој или антихерој? Или она дозлабога протурјечна личност Бизмаркова: суптилност његових љубавних писама у управној је пропорцији с безобзирношћу његове политике. Дакле, у истој је особи био јунак и антијунак. Јесу ли авангардне силнице у истој мјери деконструкцијске колико и конструктивистичке, рушилачке колико и етаблирајуће: је ли пуно требало руским емигрантима на Западу од циришких кафеа до њујоршких пабова да етаблирају дадаизам, или скандинавским краљевским комисијама да у Буњину препознају нобеловца исте године кад је горио Рајхстаг? Цинично речено, је ли то само случајно што се надреалистички експеримент тако брзо везао за стаљински експеримент, чак и онда кад су толики сликари емигранти исказивали ново на сасвим неконвенционалан, на геометријски или сновит начин? И је ли се збиља мајаковскијевска побуна завршила фингираним, добро организираним „самоубојством“, након спознаје о узалудности пјевања? Коликима је постао тако Мајаковски херој? Колики су пак сматрали нехеројски такав посљедњи чин слободне воље? Напустимо ли начас средњоевропски простор, то поприште скорих и трајних ужаса, али и поприште величанственог дрхтања литературе, из слутње логора или њихова искуства налазимо самоискључење умјетника, оно трагично изостајање, оно сво-

ђење до апсурдног, до чиновника ничега, не само у кафкијанским халуцинацијама - јер сва је европска суптилност у могућности да се збиља и сама халуцинантна, опише и тиме прикаже, субверзивна, већ и могућност да је антијунак добио исти литерарни а тиме и етички и естетски квалитет као јунак. Видљив је и у шулцовској путености писања гдје ће се самодокинути као можда задња ријеч жидовске приче прије њених коначних рјешења. Хоће ли нас поново састајати иста пјесма са сваким даном проведеним у хуманизмима с ђавољим лицем, нас који се не бјесмо родили кад скончаше велики и задњи авангардни пројекти и кад освануше проспекти свих разлика, у заглупљујућој реторици педесетих. Ипак, суптилна новела нема само руско, чеховљевско или буњинско лице: наши су је великани писали не мање срчано, и допустите, не мање савршено: циклус раних Крлежиних новела, сва филигранска андрићевска пустоловина између приповијетке и новеле, најбољи Киш, нијесу ли то наши величанствени суптилни, танани истражитељски путови између духа и душе, повијести и каоса, постојања и привида, јунака и антијунака? Рећи ћете ви који се представљате Европејцима, један је Сократ или Спиноза, један Тракл или Ниче, једна Електра или Ема. Да, али кад проклињу или испијају кукуту или бочицу с вероналом, кад се замрачују или брусе стакла у мансардама, они или њихови творци, добро знају зашто нестају у лудилу, самоуништењу или смрти: њихово их дјело искупљује и надмашује. А колико их се других извукло, захваљујући суптилностима анализе или фармакотерапије, дивана или дивањења, пригнувши своју наизглед живу главу до дубоких старости или макар наслона, који би се још хтјели звати радоснима: зар није цинично лијечити читатеља од њега самог, да би се онај који мајсторију води, приповједач сам, извукао на задња врата сцене? Не дајте се смести ви који волите финоћу, суптилности, нијансе; знајте да оне фине, танке прсте, она блиједа као испијена лица, оне дебеле диоптрије, на оним негодујућим нелагодним носевима, да они посвуда исти новофилозофи добро знају избјећи невољу: тако да је другима представљају као своју. Они су наратолози очајања, есхатолози збиље, прагматични тровачи постојећег. Још би хтјели да им се испричамо што смо живи од тих њихових бунцања, од те јагме, од те воље за немоћи. Уосталом, колико свијет год био неудобан, тко ће га се одрећи осим пјесника који пришивају у сумрак ново дугме на еполети његова величанства шињела. Јер само им то рухо ироније преостаје, изузме ли се окидач, зрно. Да прикрију голотињу и обешчашћивање љепоте пред свјетином. А кад пришију себи ширите, врпце, медаље и ор-

...СВИ ЋЕ ЗАНИЈЕКАТ ДА СУ ИКАД БИЛИ КОМУНИСТИ ИЛИ СОЦИЈАЛИСТИ, ЈЕР НИСУ НИШТА ВИШЕ МОГЛИ УЗЕТИ ОД ТИХ СИСТЕМА. ЈЕР ОТОЧКЕ ШКОЛЕ МИШЉЕЊА СУ БИЛЕ МАЦИН КАШЉУЦАЈ СПРАМ ОВИХ ВОДОДЕРИНА КОЈЕ ЋЕ ЗАПЉУСНУТИ БРИЈЕГРОНЕЋИ СТАРИ КОНТИНЕНТ АПСОЛУТНИМ ПОТЕНЦИЈАЛОМ ГИГАБАЈТ ФИЛОДЕЛИРЕМА МИСАОНОШЋУ ПРИВАТНА АРХИВА

ствари. Изнијеће сваку своју мисао, посебно о другима. Носиће истовремено све своје комаде накита. Снимиће филм о себи. Сликаће се са тв звијездама. Обићи ће све гробове водећи жене и дјецу са собом, да бисмо и њих видјели. Попеће се на највиши врх да нам докажу колико су високо догурали. Показаће нам гдје су им куће, а гдје љетњиковци. Дојавиће кад су купили први бицикл и гдје су први украли. Псоваће. Лајаће. Сјешће тако да им видимо све што собом носе. Измакнуће нам столицу, да лакше паднемо. Смијаће нам се у лице... Хероји који мисле да су хероји. Нађе се таквих вазда међу испљувцима неких виших, опјеванијих и сликанијих јунака нашег, а свјетског доба. И у излучевинама савршених батлера, какве су одвајкада кроз политику моћници свуда стварали. А сад и овдје, ево, по препоруци батлера, обули су ципеле, отресли сламу са рамена, умили се, очешљали и доживјели пуну афирмацију. Запосјели су наше просторе и попунили наше вријеме звецкајући около својом укрштеном и жутом бижутеријом. И све што чине, а чине свашта, само је једно: служе! То што се слуганством хвале на сва уста, што умију батлеру да се јаве на телефон ил’ на цик звона, и то што свој извршитељски нерв држе за таленат, никог уистину не обавезује. Што год рекли, написали, изјавили, објавили и одлајали, једном ће, кад Мајстор опет буде мијењао рукавице, засигурно попадати у грло великог заборава. Јер, кад је ико батлере и послугу памтио? Зато треба добро упамтити пут до своје куће. То је она стаза дуж које сунце пржи право у очи. 

ЗАТИШЈЕ

Николина Басара-Вучуровић

дење, могу мирно скинути напрске, вратити игле и конце, и спавати. Дуго и тврдо, на туђим причнама. Дотле се под балдахинима смјењују цареви и царства, богови и боштва. Само неко доље разбија главу је ли Мантегна могао знати да ће Каравађо или Белини стојећи један пред дугим, рећи: Anche io sono pittore. И ја сам сликар. Добро уређени каос, или намјерно произвођење нереда, у судским рјешењима, синоними су свагдашњице. Искључујете могућност да су и суци сами неријетко врло, врло корумпирани. Најприје плаћама, па друштвеним статусом, па техником гласноговорника, блиндираних врата, стакала, с непропусним одијелима и устима која шкрто циједе правду. Тако су у нашим очима, посредством медија, они нови хероји нашег доба. Који бране убојице, зликовце, злочинцима дају допуст, а они лијепо здиме. Отвориш новине, кад ту је ријеч о палцу ногометаша Нове Наде који кошта осам милијуна еура, новинар који преноси ту вијест додаје другу да је то ПРЕЦИЈЕЊЕНО јер је други купљен за САМО четири и пол милијуна. Значи ли то да су спорташи, тзв. врхунски, уједно нови хероји нашег доба? Наравно, што друго, јер руку на срце, бисте ли погледали и једног јединог ногометаша да је дрвосјеча, да не стоји богатство за њим? Знате ли о чему говорим, не само о хрватској збиљи, него и црногорској. Можда је највише хероја и антихероја под оном, под оном, гором зеленом. И оном и оном,

како то већ иде, та знате, да не наводим топониме. На неком од симпозија, кад све прође, на столу је аранжман у облику хоботнице за добродошлицу. И треба на два до три језика поздравит хуманисте, промоторе јунаштва и антијунаштва. Сви ће занијекат да су икад били комунисти или социјалисти, јер нису ништа више могли узети од тих система. Јер оточке школе мишљења су биле мацин кашљуцај спрам ових вододерина које ће запљуснути бријегронећи стари континент апсолутним потенцијалом гигабајт филоделирема мисаоношћу. Ипак, нитко не промишља о бесмислу исламског тероризма, о махом младим фанатицима који у име светог рата жртвују и свој и многе животе. Нитко се од интелектуалаца на овим просторима не бави несмислом сувремених влада и политика. Ниједан од актуалних министара не може бити херој нашег доба. Прије су антијунаци, трагикомични клаунови који су умислили своју прекретничку мисију. Но то можда није круцијално, већ реторичко питање: супотписници Декларације о дефинитивном вршењу глупости искамчит ће задње литре боје и на црно, као бригадисти, у некој од гаража, шапирографират ће прогласе Његовом величанству херојству. Низашто и низбогчега. Од друштвених околности и моралних вриједности зависи да ли ће исти поступак бити херојство или антихеројство. Зар наша свакодневица није бременита таквим дилемама? 

6

6. новембар 2021.

З

анемаримо ли Броделово виђење времена као јединствене категорије и условно прихватимо причу о разним временима, онда неизоствано морамо констатовати да свако вријеме има свој кантар, свој систем вриједности и поимање различитих релација. Оно што је у једном вијеку цијењено, не мора бити исто вредновано у неком другом вијеку. Када бисмо данас повели разговор о херојима, вјерујемо да би највећи дио саговорника најчешће пред очима имао некога јунака, односно човјека истакнуте храбрости, морала и способности да учини оно што други не могу. Насупрот херојима су антихероји који се могу дефинисати као јединке које дјелују насупрот правди и прогресу. Романтичарски обојена историографија и данас хајдуке сматра херојима, а као такве их је сликала и епика у смислу да су они кадри стићи и утећи и на страшном мјесту постојати. За тада актуелну власт они су били преступници који крше закон и поступају супротно ономе што важи као друштвена норма. Светина ипак воли антихероје јер они раде већину онога што би они жељели, свјесно и несвјесно. Оно што је оновременим антихеројима омогућило да стекну ореол народних јунака и уздигну се до култа хероја, била је попустљивост у погледу моралних карактеристика, која се посебно појачавала уколико је одређени херој био огрнут плаштом борбе против другога, односно непријатеља. Ако

PANTA REI

Za pravo, čast i slobodu Crne Gore / Facebook

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

У ЗЛИМ ВРЕМЕНИМА

ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИ ТРЕНУТАК У КОМЕ СЕ ЦРНА ГОРА НАЛАЗИ ЈОШ УВИЈЕК НИЈЕ ИЗЊЕДРИО НИЈЕДНОГ (АНТИ) ХЕРОЈА. КАКО НАМ ПРЕДСТОЈИ ЈОШ ИСКУШЕЊА, МОЖДА ЈЕ И ДОБРО ШТО ЈЕ ТАКО. ПОСЕБНО ЈЕ ПИТАЊЕ ДО КАДА ЋЕМО СЕ ДИЈЕЛИТИ И ИМАТИ ХЕРОЈЕ И АНТИХЕРОЈЕ У ДРУШТВУ И ЊЕГОВОМ ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ. КАКО СТВАРИ ТРЕНУТНО СТОЈЕ, ТО ЈЕ ПИТАЊЕ КОЈЕ ЋЕ У НАШЕМ САВРЕМЕНОМ ДИСКУРСУ ЈОШ ДУГО БИТИ ПРИСУТНО

се додатно преступ стављао у контекст нужде и задовољавања правде, онда је чин антихероја бивао већи. Антихероја је било у свим историјским епохама. На њих нијесу остали имуни ни књижевници, напротив! Али, како ни један систем није вјечан, тако није био ни онај који је персонификовао СФРЈ, а у коме је такође било антихероја, попут Ђиласа. Са урушавањем друштвеног система успостављеног у СФРЈ, створили су се услови за исказивање незадовољства кроз различите форме, а највише оне у којима се требало одредити према људским слободама, слободном времену, свакодневном животу, поштовању приватности, различитости и сл. Али, те форме би некако и дошле на своје мјесто да није букнуо пожар национализма који никога није оставио по страни. У том пожару, који се претворио у рат, неминовно су се изнова морали

појавити и хероји и антихероји. Када говоримо о антихеројима, логично питање би било да ли то на другој страни подразумијева постојање хероја? То јест да ли су они супротности које искључују другу страну, попут добра и зла, бијелог и црног, лијепог и ружног, топлог и хладног? Да би се то могло објаснити вријеме у коме ми живимо подразумијева да се запитамо ко су данас наши хероји? Да ли су хероји жртве или они који спасавају животе? Да ли је допустиво да институције могу да носе имена осуђеника за ратне злочине? Шта нас спречава да у овим нељудским временима будемо људи? Да ли херојство данас има смисла? Можда се питате и зашто оваква питања? У првом реду зато што искуство показује да у ситуацијама у којима је некоме неопходна помоћ људи окрећу главу на другу страну. Зашто хероји попут Срђана Алексића и Секула Станића

САВРЕМЕНИ „АНТИХЕРОЈИ“

Цетиње, септембар 2021.

(љекар педијатар из Фоче, који је током рата 1992-1995. спашавао муслиманско становништво; када је једном приликом видио да су српске јединице запалиле

муслиманске куће, одмах је запалио своју) нијесу наши хероји, већ се то мјесто уступа онима који су деструктивно дјеловали онда када су могли спасити хи-

ВУКОТА ВУКОТИЋ

К

о год је икад завирио у свијет стрипа зна да је сваком суперхероју потребан неки велики негативац. Једноставно не би било Супермена без Лекса Лутора, Бетмена без Џокера и да не набрајам даље. Они иду у пару и живе једни кроз друге. Наравно, антихероизам није ограничен само на домен умјетности, већ га свакако има и у стварном животу. Јер, умјетност ионако само имитира живот. Једини проблем је у томе што у збиљи, границе, које су у стрипу тако јасне, овђе су замагљене, испресијецане и најчешће зависе од тачке гледања. За неке су једни хероји, други зликовци, а опет неким другима све је обрнуто. Тако, на примјер, док цијела Европа, а с њом и велики дио свијета, велича и диви се, већ два и по миленијума, дјелу Александра Македонског, за све народе Блиског истока и Средње Азије, највише Ирана, он је ултимативни антихерој, епско чудовиште из прича, које је срушило древну Персију и њене владаре. Слично њему, само из супротног смјера посматрано, имамо великог монголског владара Џингис-кана. Оснивач највећег, по површини, царства у људској историји, за многе је остао упамћен као немилосрдни тиранин, док је у родној Монголији слављен као отац нације. За многе друге славне личности историје човјечанства, још је теже повући ту границу. Сад би циници рекли, није свак’ Хитлер, па да ти је одма јасно на што смо. У историјској науци се и даље воде огромне полемике да ли

КРИВИ СМО МИ ПОРЕД ЗДРАВОГ РАЗУМА, ПУШТИЛИ СМО ДА НАМ ПРОДАЈУ ПРИЧЕ О КОЉАЧИМА КАО НАЈВЕЋИМ ХЕРОЈИМА КОЈИМА СЕ ТРЕБАМО ДИВИТИ. ПУШТИЛИ СМО ДА СВАКА ВЕЛИКА ЛИЧНОСТ НАШЕ ИСТОРИЈЕ БУДЕ ЗАБОРАВЉЕНА, УНИЖЕНА ИЛИ ПРОПАГАНДОМ ПРЕТВОРЕНА У НЕГАЦИЈУ. ДОК ТРАЖЕ ОД НАС ДА СЕ, ЗАРАД ТУЂИХ ГРИЈЕХА, МИ ПОСИПАМО ПЕПЕЛОМ И МИ ОПЛАКУЈЕМО ТУЂЕ ПОРАЗЕ, БЕЗ ТРУНКЕ СРАМА, НА НАШЕ ОЧИ, УЗИМАЈУ НАМ СВЕ ШТО СМО ГЕНЕРАЦИЈАМА ГРАДИЛИ И СТВАРАЛИ

су одређене личности позитивне или негативне. Ето још нијесмо утврдили је ли Стаљин, некад толико поштован на Истоку, а тако омражен на Западу, херој или зликовац европске и руске историје. Док је преовлађујуће мишљење западних историчара, а и свих других, да је у питању тиранин и тлачитељ свог народа, још има оних који, у стилу

Бате Стојковића, мисле да „Стаљин вас је убијао, али вас није довољно убијао“. Ето баш преко друга Кобе дођосмо до наших крајева, ђе је (анти)хероја било колико ти душа иште. Јесте да смо због њега „узимали

пушку и борили се за свјетску правду“, да се опет послужим репликом из Балканског шпијуна, да би онда напрасно, на Видовдан (сиц!) 1948. постао ултра негативац и опет због њега смо попуњавали живописна далма-

antenam.net

СТВАРНОСТ БЕЗ „ШМИНКАЊА“

тинска острва. Но, имали смо ми још таквих примјера. Једном смо обожавали Шћепана Малог, најзагонетнију личност наше историје, као руског цара Петра III Романова, да би га прогласили лажним и варалицом, под ути-

6. новембар 2021.

цајем владика Петровића. И даље се ломе копља око улоге првога нашега секуларног суверена књаза Данила у црногорској историји. Велики побједник са Граховца, утемељитељ модерне, просвећене, секуларне државе, законодавац, за многе је најбољи владар којег је Црна Гора икад имала. Ипак, као да су му мало сви ти успјеси, пред навалом бапских прича и локалних легенди које га оцрнише пред народом. Његова храбра политика, како на спољњем плану, када нас је окренуо ка Француској и Западу, тако и на унутрашњем, јер је успио да сузбије све племенске сепаратизме и оформи државу спремну да се избори за своју независност, скоро да је невидљива у мору клеветања која га прате, још од Илије Гарашанина. Од књаза и Господара, који је у рукама држао судбине својих поданика, постао је невиђеном пропагандом Зеко Манити, тирјанин и злочинац, мада му ниједна свјетска сила тога доба није могла наћи ману, ни њему ни његовој владавини. А црна легенда о њему се и даље проноси. Стално је обнављају, потпирују и васкрсавају сви којима никада ниједан успјех Црне Горе није био драг. Баш за њих је књаз Данило највећи зликовац, антихерој против којег се мора борити. Јер не могу отрпјети његову реал-политику, далеко од сваког националромантизма, његово чињење да Црна Гора буде своја и самостална и уважена од свих свјетских држава. Исти они ту се не заустављају. За њих све што је црногорско треба уништити, подерати, само ако не може да се присвоји. За

притајили, остајући у сјени у којој су могли да сачекају нову прилику. Сва постјугословенска друштва су се након рата 1992-1995. суочила са бројним економским проблемима и управо то је био простор за ново испољавање притајених траума, јер тамо гдје формални нормативно-вриједносни поредак није дубоко утемељен и прихваћен, позитивне вриједности се лакше одбацују. На тај начин се отворио простор за негативне јунаке који се најчешће постављају изнад формалног нормативног поретка, а долазе с његове друге стране. Онај други слој антихероја били су потпуно грађански оријентисани становници Црне Горе. Они су подносили бол због свега што се десило, трпјели су и чекали да дође тренутак у коме другима могу рећи да су они за истинске вриједности које човјека уздижу изнад свега. Али, авај! О таквим појавама у нашим дичним и шатро слободним и демократским медијима сасвим мало или нимало ријечи и мјеста. За паметног доста да сабере два и два. И опет на почетак. Panta rei, посебно вријеме које продукује и обликује оне који га троше. Друштвено-политички тренутак у коме се Црна Гора налази још увијек није изњедрио ниједног (анти)хероја. Како нам предстоји још искушења можда је и добро што је тако. Посебно је питање до када ћемо се дијелити и имати хероје и антихероје у друштву и његовом политичком животу. Како ствари тренутно стоје, то је питање које ће у нашем савременом дискурсу још дуго бити присутно. Ипак, panta rei, како је давно ускликнуо грчки мудрац Симпликије. 

свој наум спремни су мијењати стварност, од хероја правити злочинце, извртати и неоспорне чињенице. А уједно грабити, узимати све што им дође под руку, правећи га нечим што никад било није. Исти они су, као што се добро ćећамо, у ланце окивали пред сваки Божић, као највећег душманина, „проклетог цара Дукљана“ под Везиров мост и клели на сав глас најстарије коријене ове државе. Да би онда бесомучно и беспризорно, ради остварења свог наума, приграбили Светог Владимира Дукљанског дигнувши му храм у Бару. Сад својатају све Војислављевиће, називају их првим краљевима, како би им одузели саму есенцију њиховог постојања, да су владари ове државе, не ничије друго. Исти они намећу нам и данас своје хероје, иако сви знамо да су осуђени злочинци, јер је битно да будемо покорно стадо, како би нас увели у торове које они пожеле. Али криви смо ми, што каже покојни Балашевић. Поред здравог разума, пуштили смо да нам продају приче о кољачима као највећим херојима којима се требамо дивити. Пуштили смо да свака велика личност наше историје буде заборављена, унижена или пропагандом претворена у негацију. Док траже од нас да се, зарад туђих гријеха, ми посипамо пепелом и ми оплакујемо туђе поразе, без трунке срама, на наше очи, узимају нам све што смо генерацијама градили и стварали. И онда кажу да су они ти који не дају светиње. Но, свако вријеме изискује своје хероје и антихероје, тако и ово наше, доћи ћемо и до њих. 

ПРИМЈЕР ХЕРОЈА И ЖРТВОВАЊА ЗА ДОМОВИНУ: АЛАЈБАРЈАКТАР МАРКО ЗЕКОВ ПОПОВИЋ (1881-1934)

ЗА ЦРНУ ГОРУ И ИЗ ЕГЗИЛА НОВАК Аџић

И

сторија Црне Горе, као, уосталом, и историја других држава и народа, имала је своје, небројене, хероје ( јунаке), повијесне, стварне и митске, реалне и имагинарне, литерарне, као и антихероје, у истом смислу. Ја ћу се у овом прилогу базирати, само фрагментарно, у дескрипцији, на једну стварну, историјску личност - ријеч је о црногорском хероју, командиру (мајору) и алајбарјактару црногорске војске Марку Зековом Поповићу са Његуша. Он је парадигма досљедног и јуначког борца, ратника и јавног посленика, за право, част, слободу и независност Црне Горе у првој половини XX стољећа. Својим животописом показао је да је тачна тврдња да хероји историје нијесу они који су рушили сопствену државу, већ су јунаци историје они који су се борили и жртвовали за државну слободу и самосталну Црну Гору. Марко Зеков Поповић рођен је 20. априла 1881. године на Његушима (Катунска нахија, општина Цетиње), а живот је окончао као суверенистички политички емигрант у Лондону 26. октобра 1934. године. Историографски још није разријешена дилема да ли је убијен, отрован од стране својих политичких непријатеља, по налогу служби режима Крајевине Југославије или је умро природном смрћу. Он је био насљедни алајбарјактар црногорске војске и један од најугледнијих и најутицајнијих официра који су се у егзилу борили за права Црне Горе, а против окупације и насилне анексије Црне Горе извршене крајем 1918. године од стране Србије. Један је од водећих организатора и учесника Божићног устанка са простора Катунске ханије јануара 1919. године. Кад је црногорски устанак угушен, у новонасталој ситуацији, заједно са бројним устаницима, одлучује да се не преда новим властима, већ да иде у политичку емиграцију. Спадао је у ред елитних официра, ројалиста који су у Гаети били официри у саставу црногорске војске у егзилу (1919-1922). Никад се није вратио из политичког егзила. Командир (мајор) Марко Зеков Поповић, поред осталога, одржавао је сталну сарадњу са Николом Петановићем Наиадом из Сан Франциска, који је у САД основао „Савез за слободну и независну Црну Гору“ и уређивао суверенистичко црногорско гласило, часопис „The Montenegrin Mirror“ („Црногорско огледало“) 1927-1931. Петановићево „Црногорско огледало“ је објављивало чланке Марка Зекова Поповића и писало о њему као једном од корифеја црногорске еманципаторске државотворне и националне борбе у егзилу. „Црногорско огледало“ објављује 1931. године, између осталог, и текст о Марку Зекову Поповићу, славећи његову непоколебљиву, јуначку, досљедну и одважну бор-

КАД ЈЕ ЦРНОГОРСКИ УСТАНАК УГУШЕН, У НОВОНАСТАЛОЈ СИТУАЦИЈИ, ЗАЈЕДНО СА БРОЈНИМ УСТАНИЦИМА, ОДЛУЧУЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕДА НОВИМ ВЛАСТИМА, ВЕЋ ДА ИДЕ У ПОЛИТИЧКУ ЕМИГРАЦИЈУ. СПАДАО ЈЕ У РЕД ЕЛИТНИХ ОФИЦИРА, РОЈАЛИСТА КОЈИ СУ У ГАЕТИ БИЛИ ОФИЦИРИ У САСТАВУ ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ У ЕГЗИЛУ (1919-1922). НИКАД СЕ НИЈЕ ВРАТИО У ЦРНУ ГОРУ ibb.co

љаде живота. Присјетимо се само дана када су на насловницама неких новина, деведесетих година прошлог вијека, освитали наслови да Црном Гором тече Зета, а да ће ускоро и Неретва, да су тих мјесеци поносни Цетињани примали на себе безброј псовки, пријетњи и погрда, само зато што су разборито клицали Дубровнику да им опрости све оне гранате које су испаљене из артиљеријских оруђа тадашње ЈНА, сва непочинства залуталих и несређених умова који су изманипулисани и заведени за Голеш планину. Зар тада ти човјечни људи нијесу били највећи антихероји. Знали су Либерали и сав тријезни и свјесни народ да је само снагом љубави и искреног поштовања могуће побиједити зло, глупости и све несреће како оних наспрам нас, тако и нас самих. Са таквим примјерима ми смо свједоци да често, овдје у Црној Гори, зло и добро не иду једно са другим руку под руку. А баш у атмосфери разних – изама, о којима смо започели причу, на сцену су ступили антихероји, наравно прво они схваћени у смислу негативаца, а затим и они други, рекло би се прави антихероји. Оно што је у том тренутку било прихватљиво у свијету антихероја негативаца је нешто на шта ми нијесмо навикли. Посматрано из угла психологије могло би се рећи да су код антихероја негативаца присутна стања притајених траума из дјетињства које узрокују негативно дјеловање. Рат је заиста и био погодна шанса за оне који су жељели да трауме из дјетињства искажу као свој начин херојске борбе за опште добро или добро свога народа. Но, и када је рат минуо, поједини антихероји негативци су се само

7

Марко Зеков Поповић

бу за право, част и слободу и независност Црне Горе. Тај текст под насловом „Марко Зеков“ објављен је на енглеском језику и његов аутор није потписан. У пријеводу на црногорски језик, преносимо тај чланак о Марку Зекову Поповићу, који у цјелости гласи: „МАРКО ЗЕКОВ Овај човјек, вјеровали или не, једног дана ће постати легенда и будући писци међу Јужним Словенима ће се такмичити приповиједајући о његовом животу. Он је посјетио, од пада црногорске државе, сваку важну земљу на свијету, а у овом подухвату пратио је црногорског Принца Мила. За њега можемо рећи да је огледало црногорских врлина, у њему је изражен црногорски карактер и лојалност нацији. Могао је да оде у Београд и буде оно што је био на двору Краља Николе, командант Карађорђеве гарде. Он је у Риму, посланику Србије рекао, који га је касније позвао по налогу његове (београдске) власти, нешто ужасно увредљиво, на основу чега је Србија схватила, како је велико и високо достојанство и понос правих Црногораца. Више је волио да „гладује“ него српску славу. У овом тренутку није ријеч о његовој биографији да бисмо описивали све његове активности од раније, када је Црна Гора била слободна. За вријеме устанка 1918. био је један од лидера побуне за црногорску слободу. Више волимо да пишемо о симболичним одликама овог великог хероја и сина Црних планина.

амблем онога који држи стражу, Господара, хероја, поету и дипломату, Краља Николи I.“ Уредник „The Montenegrin mirror“ (Црногорско огледало), чуо је ово од Марка Зековог, када нас је посјетио у Сан Франциску..., и какав је морални подстицај у овим ријечима; оне су много јаче и више утицајније када су изречене на црногорском. Марко Зеков, можемо рећи, је већ легенда за себе. Када смо га погледали у лице видјели смо, у једном тренутку, сву трагедију и славу Црне Горе. Нијесмо могли дуго да разговарамо са њим, морали смо да га проучимо и извучемо неку инспирацију. Дајте пјеснику карактер и дато му је довољно: и Марко Зеков зна ово... Он би нам увијек говорио: ,,Никола, ради како те Бог усмјерава, ја знам да хоћеш.“

„Не Марко Зеков неће прихватити никакву част или финансијску помоћ од Србије, ни од других непријатеља моје отаџбине. Можда могу бити пронађен мртав на улици неки дан, или од метка или од глади, али када открију моје груди,... они ће открити ко сам ја - наћи ће

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Он је сада у Лондону. Како је био задовољан када је прије неки дан подигнут споменик Краљу Николи, у Сан Рему са Алајбарјактар (носилац светих начела) испред бисте. Овај рад је направљен од стране сињора Canoniea са Краљевске Академије Италије. Цијела фигура држи барјак у рукама, од кога друго може бити него од Марка Зековог? Он је наслиједио ту част од његовог херојског оца, Зека Машановог Поповића из Његуша. Његов отац је такође био носилац светих црногорских начела. Онда ова застава показује да сваки способни син Црних планина мора бити спреман да умре за бога и земљу, да освоји побједу - и једино сигурне и јаке руке као ове Марка Зековог могу га носити напријед. Узалуд српски трговци траже да купе Марка Зековог јер нема те суме новца за коју се он може данас купити. Он је већ зарадио дио своје вјечне славе“. („The Montenegrin Mirror“, јун 1931, Сан Франциско, „Марко Зеков“, стр. 4). 

8

6. новембар 2021.

НАЈЗНАЧАЈНИЈА СРПСКА СЛИКАРКА СА КРАЈА XIX И ПОЧЕТКА XX ВИЈЕКА: НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ

ОКО СА ПРИРОДОМ СУНЦА САЊА ДОМАЗЕТ

С

тајали су на калдрми и она је у руци гужвала лист, осећала је како јој његов сок цури низ руку, негде, у магновењу, мислила је да ће јој можда упрљати белу, чипкану хаљину коју је била оденула, јер она је дошла на разговор о крунидбеном часу љубави, а не на ценкање о миразу. Стајао је преко пута ње, то лице које је сликала, скицирала, цртала, то тело које су познавале и њена рука и њена кичица, наједном тако удаљен и сив, у том, болном, папагајском, малахитном зеленилу пролећа. ,,Моји родитељи... спомињу... не... они инсистирају на миразу...“ Питала је колико... Спустио је поглед, погледала је још једаред те некада миле, детиње капке и малинова, сада већ далека и некако страна. ,,Много...“ ,,Онда ништа“, рекла је мирним, равним гласом. Желела је да звучи као војник који је у љубави изгубио, али није поражен, само је надигран. Окренула се и пошла је низ улицу, знајући да је он гледа и покушавајући да не посрће. Дошла је у празну, сиву собу, одједном је видела само печате око очију, жуте, трепераве и написала брзо мајци писмо: ,,Мајчице, морам да ти јавим, теби прво – од веридбе нема ништа. Развезало се - заувек. Ти имаш код куће још дивних девојака које си обучила да буду раскошне, заносне, истинске жене. Могу ли да те овим путем замолим да ме разрешиш улоге да будем супруга и дозволиш ми да будем оно што пре свега и једино јесам, сликарка? Најпонизније молим, мамице. Сва моја љубав, Надежда, очито заувек, Петровић.“

НИЈЕ ИМАЛА ПРЕТХОДНИКА НИТИ СЉЕДБЕНИКА. УЗ ЊУ СУ ТОКОМ ЖИВОТА, ПОРЕД ПОРОДИЦЕ, БИЛИ БРАНКО ПОПОВИЋ, МОША ПИЈАДЕ И ИВАН МЕШТРОВИЋ. НИЈЕ БИЛО ДРУГИХ ПРИЈАТЕЉА. ДА ЈЕ ПОЖИВЈЕЛА, СТВОРИЛА БИ ДЈЕЛО ПО КОМЕ БИ ЈЕ ЗАПАМТИЛА ЕВРОПА, А МОЖДА И СВИЈЕТ. ИЗАБРАЛА ЈЕ ДРУГУ СЛАВУ – СТАЛА ЈЕ ПРОТИВ ЗЛА КАО ГРИЈЕХА, КАО КВАРЕЊА БИВСТВА, КАО НАПАДА НА ЕГЗИСТЕНЦИЈУ, ЗЛА КАО СИЛЕ КОЈА ПОКУШАВА ДА ЗАМРАЧИ УКУПНО СВИЈЕТЛО ПОСТОЈАЊА

ИЗВАН СТВАРНОСТИ

МЕЛОДИЈА БАЈКЕ одиграло оно што се пре тога одиграло у Ничеу. Револуција. Разбуђена од бола, Надежда Петровић могла је да види реалност уметности, ону румену, жаришну тачку која је означавала почетак нечег новог. Пише мајци да не сме да дозволи да је скупо стаје меланхолија, потпуно се посвећује раду. Али када 1900. у сали Високе школе изложи тридесет седам радова, критика као да се утркује у покудама. ,,Небо ми се само претворило у угљенцрно. Иако је у мени и даље светао, провидан ружичњак неке унутарње среће – јер сам напредовала... Није моја кривица што не виде. Али је мој бол.“ Враћа се у Минхен... Увек кофери... увек... Окна кафанских прозора, људи без гестова који спавају у зору у пустим бистроима, хистерични љубавни растанци на перонима, руке подигнуте у ваздух које машу, некоме, некуда, некоме ко се или хоће или и највероватније неће вратити.

Онда Надежда Петровић улази у импресионизам. ,,Ведра, закорачила сам у тај сјај, светлост, паганску оргију пролећа, весело, лако... Сликам дереглије на Сави, плаве као бледе венске жиле, небо видим као бескрајно двориште пуно белих, прпошних ћурана – облака...“ Јакопичу пише: ,,А ето, мислила сам да сам заборавила да сам сликар... И да је то иза мене...“ Наде-

Али, њу више ништа не може зауставити. Смрћу сестре, последња цигла из невидљиве грађевине њене унутарње стабилности је извучена. И она се љуљала између стварности и непостојања. ,,Слаба сам, веома. То значи да сам јака“, каже и опет одлази на бојиште. Пљушти ледена киша, лишће је сиво и скврчено, од епидемије пегавог тифуса преминуло је 30.000 војника, рањеника, али и болничарки и лекара. Савременик је написао: ,,Ово је пакао. Кужница. Не зна се ни ко је жив ни ко је мртав. Једна сликарка одевена у болничарку ради непрекидно. Не спава. Синоћ - војвода скида са својих груди ратно одликовање и њој

ВЕЛИКИ ХЕРОЈ Слика у пленеру. Не мари за елеганцију. Косу сплиће у високу пунђу и носи штафелај у брда. Високе падине Сене и Монмартра су као плаве палубе Јадрана. Чезне за кућом. Ћутљива је. Месецима се догађа да не проговори ниједну реч. Онда се догађа 1903. И она се враћа. Одлази у Македонију да помогне онима што страдају од турског насиља. У њој је разбуђен најснажнији херој на планети - онај женског рода.

га прикачиње. Она ћути. Касније, пред зору видим како у једном ћошку безгласно плаче... “ Породици је стигло њено писмо из рата, написано после битке на Мачковом камену, 1914: ,,Рањеника као што рекох, имали смо на 4000 и ја мишљах полудећу од јада и чуда. Имала сам кризу нервну тако да када су нам били донели 20 официра тешко рањених и ја их сместила у великом шатору, бејах скамењена. Када отпочех да их појим чајем, њихов јаук раздроби ми срце, па падох крај једног од њих на колена са чашом чаја у чежњи да га појим, и не могући да се савладам, отпочела сам очајно плакати, тако да су ме сиромаси они сами тешили, а један од њих милујући ме руком по рукаву, сам се гушио у сузама говорећи ми: ‚Храбро, госпођице Надежда, даће Бог, истрајаћемо, победићемо, осветиће нас они који тамо остадоше’. Кроз сузе јаукнух: Господе, зар не видите, изгинусте сви. Боже, што нас казни овако.“ А онда је њеној породици стигло саопштење: 4. априла 1915. Прва резервна болница, Ваљево: ,,С изреком дубоке и искрене туге објављујемо да смо, поред толиких жртава које су пале против епидемије, синоћ у 8 часова принели на олтар Отаџбине још једну. Ужасној болести подлегла је Надежда Петровић, академски сликар, наставница Женске гимназије, добровољна болничарка Прве резервне ваљевске болнице. Умрла је неуморно радећи на неговању и спасавању наших храбрих бораца још од почетка рата…“ Није имала претходника нити следбеника. Уз њу су током живота, поред породице, били Бранко Поповић, Моша Пијаде и Иван Мештровић. Није било других пријатеља. Да је поживела, створила би дело по коме би је запамтила Европа, а можда и свет. Изабрала је другу славу - стала је против зла као греха, као кварења бивства, као напада на егзистенцију, зла као силе која покушава да замрачи укупно светло постојања. Њене боје сијају. По Јеванђељу, читав свој живот, Надежда Петровић беше потпуно прозирно биће – дете. Уметница са оком које је имало природу сунца: хватало је светлост и само је било од чисте, беле светлости.  Народни музеј у Београду

Године 1884, као једно од деветоро деце Димитрија Мите Петровића, стигла је из Чачка у Београд. Прича о њеној породици има мелодију бајке. Њен деда, Хаџи Максим, у манастиру Троноша, чувао је овце и учио да чита и пише. Беше интелигентан и ведар дечачић. Један монах га је одвео за Београд, да буде усвојеник трговцу Јовану Јовановићу. Но, на путу за Јерусалим, за хаџилук, Јовановић је изненада преминуо и оставио дечаку комплетно имање. Надежда слика од детињства. Иза њихове куће, сада је то Улица 27. марта, некада беше Ратарска и почињали су виногради. Та вртоглавица, та цветна магла треперења, опијала ју је. Као ученица Високе женске школе, стиже у атеље тада чувеног сликара Ђорђа Крстића. Памти је као снажну, одважну, а нежну. Онда је учила код Словака, ученика прашке и словачке школе Кирила Кутлика. Уписује се у школу Словенца Антона Ажбеа (Ажбе је од краља Петра, 1904, добио орден Светог Саве, толики су били његов углед и заслуге). Труди се да на вереника више не мисли. ,,Идем по галеријама и гледам слике као присенак крила џиновских вилиних коњица, то су воде грдне и љубичасте Монеове и црвена као упаљена мађија неба једног Холанђанина Ван Гога, портрети бледе, јектичаве деце у фотељама са цицаним пресвлакама, лед Скандинавије Мунка, предели августовског меснатог, плавољубичастог растиња и дивљег зеленила које потписује Жорж Сера“. Њено око постаје заувек другачије. У сликарству се

жда се противи анексији Босне и Херцеговине. Године 1909, боја поново улази у њен живот: ,,Све је око мене опет ватра... Искам боју, као деца шећера и колача“. Успе да обиђе небеса Италије, румена, крилата, обесно лепа. Код Млетака је врело сунце, али ледена месечина, записује. Милује меку, млечну скраму романике и чврсте ковитљаје готике. У Љубљани поново излаже 37 слика. ,,Очекивала сам неуспех. Догодио се неуспех. Нисам ни трепнула. Као да се може десет пута умирати.“ Тада се домогла Париза. Смешта се у атељеу Ивана Мештровића. Метални одсјаји Париза, линије и арабеске на играчицама канкана, апсинт, зелен као демонске очи по клубовима, просјаци који дрхте на клупама, под леденом росом.... Све је ово шок. Тада, када је почела да слика раскошно, снажно, пуним замахом крилатих прстију, када је за њу сликарство постало природно, чулно уживање, рад наслада, интелектуална ерупција, почели су Балкански ратови. Она се из пленера Булоњске шуме, са Шанзелизеа и са Сен Мишела, враћа право на ратиште. Отворене ране, гној, јауци, живот који познаје само тамно небо и војници који никада нису крочили ни у један музеј... Болничарка је, добровољна и тражи да је распореде увек тамо где је најтеже. У тренутку када слика ,,Везиров мост“, брине се о 80 рањеника. И сама има тифус. ,,Мало сам се опоравила, али не спавам. Нема кад. Поцепала сам у завоје и болничку кецељу, а сада је дошао ред и на кошуљу...“

ЖЕНА СА СУНЦОБРАНОМ Надежда Петровић