Dnevni list Pobjeda 07.08.2021.

Subota, 7. avgust 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20013 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Šef Poslaničkog kluba DPS-a uputio pismo Delegaciji EU u Podgorici i ambasadama Kvinte povodom odluke predsjednika Skupštine da proglasi krnji Tužilački savjet

Živković: Bečić je proizveo dvovlašće i pravnu nesigurnost

Jedna od sutkinja Vrhovnog suda Crne Gore ocijenila da je Sudski savjet penzionisanjem koleginica prekršio norme i međunarodne standarde

STR. 8.

Vujanović: Brutalna diskriminacija žena STR. 7.

Savjet Javnog servisa, nakon intervjuisanja kandidata za generalnog direktora, donio odluku

U Crnoj Gori svjedočimo onome na što su iz DPS-a više puta upozoravali, da „trenutna vladajuća većina vrlo jasno politizuje Tužilački savjet, sprovodeći nelegitimno proglašavanje njegovog sastava, čineći njegov rad nelegalnim i uvodeći svojevrsno dvovlašće koje može dovesti do pravnog haosa i blokade rada na nivou cijelog državnog tužilaštva“, upozorava Živković u pismu STR. 2.

Odgovor novinarke Pobjede na reagovanje Air Montenegra

Loš PR ili loša namjera Kvarovi u avijaciji su jasno kategorisani i nijesu svi od iste važnosti po pitanju otpremanja aviona, odnosno letjenja

STR. 5.

Boris Raonić na čelu RTCG

Bivši zamjenik vrhovnog državnog tužioca, jedan od okrivljenih u aferi „S. Č.“, pisao direktoru ANB-a sa zahtjevom da na uvid dobije službenu zabilješku zbog koje je osumnjičen za težak zločin

Moldavka odavno nestala, a Piperović i dalje traga za pravdom zbog lažne optužbe

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić smatra problematičnim osnivanje novog državnog preduzeća Montenegro Works

Jedan euro, a ne pola miliona kapitala, obavezivao je Vladu da uključi javnost u odlučivanje Javnost mora da postoji taman da je osnivački ulog jedan euro. Manjak naše demokratske kulture se i na ovome vidi. Jedan euro ili pola miliona - nema nikakve razlike.

Javnost treba da zna. To su pare građana i niko nema pravo da nas tretira kao nedorasle - smatra Kostić

STR. 9.

STR. 4. i 5.

Iz Savjeta AZLP traže provjeru osnova mjera kojima se ugostitelji obavezuju da kontrolišu validnost digitalnih sertifikata o vakcinaciji STR. 6.

Đokaj inicirao nadzor Vladine odluke o kontroli kovid potvrda

2

Politika

Subota, 7. avgust 2021.

Šef Poslaničkog kluba DPS-a uputio pismo Delegaciji EU u Podgorici i ambasadama Kvinte povodom odluke predsjednika Skupštine da proglasi krnji Tužilački savjet

PODGORICA – Proglašavanjem novog Tužilačkog savjeta predsjednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić proizveo je potencijalno dvovlašće u tužilačkoj organizaciji s jasnom namjerom da politizuje ovo tijelo, uvodeći pravnu nesigurnost u ovaj segment pravosuđa – upozorio je juče u pismu upućenom Delegaciji Evropske unije u Podgorici i ambsadama zemljama Zapadne Evrope i SAD šef Poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Danijel Živković.

- Na osnovu detaljne pravne analize koju su uradili pravni eksperti u Demokratskoj partiji socijalista, vrlo je jasno da dosadašnjim članovima Tužilačkog savjeta iz reda uglednih pravnika apsolutno nije prestao mandat. Oni ne mogu biti dio novoproglašenog sastava Tužilačkog savjeta, već samo onog sastava Tužilačkog savjeta koji je funkcionisao do donošenja akta o proglašenju Tužilačkog savjeta od strane predsjednika Skupštine, 5. avgusta 2021. godine – istakao je Živković u pismu.

Upozorava diplomate da danas u Crnoj Gori svjedočimo onome na što su iz DPS-a više puta upozoravali da „trenutna vladajuća većina vrlo jasno politizuje Tužilački savjet, sprovodeći nelegitimno proglašavanje njegovog sastava, čineći njegov rad nelegalnim i uvodeći svojevrsno dvovlašće koje može dovesti do pravnog haosa i blokade rada na nivou cijelog državnog tužilaštva“.

- To se posebno odnosi i na članove Tužilačkog savjeta iz reda uglednih pravnika kojima mandat traje do prve polovine 2022. godine, a koji su deklarativnim aktom predsjednika Skupštine automatski smijenjeni i svoje pravo mogu ostvariti na dva načina: nepriznavanjem nelegalnog akta predsjednika Skupštine i nastavkom redovnog rada, odnosno pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom – objašnjava dalje Živković.

Bilo koja od ove dvije aktivnosti članova Tužilačkog savjeta, dodaje on, može biti tretirana legitimno, ali je ,,vrlo opasna za pravni sistem i pravnu sigurnost, kao najvažijeg atributa vladavine prava, što

D.MALIDAN

ŽIVKOVIĆ: Bečić je proizveo dvovlašće i pravnu nesigurnost Predsjednik Skupštine pisao Buriću Predsjednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić juče je uputio dopis predsjedniku Tužilačkog savjeta Draženu Buriću, u kojem je, između ostalog, naveo da je po sili zakona prestao mandat dosadašnjem Savjetu.

- U prilogu dopisa dostavljen je akt o proglašenju sastava Tužilačkog savjeta koji je objavljen u Službenom listu 86/21 od 05. avgusta. Navedenim aktom o proglašenju sastava Tužilačkog savjeta, saglasno članu 184 b Zakona o državnom tužilaštvu, prestao je mandat dosadašnjem Tužilačkom savjetu, po sili zakona - napisao je Bečić na Tviteru.

Danijel Živković

U Crnoj Gori svjedočimo onome na što su iz DPS-a više puta upozoravali da „trenutna vladajuća većina vrlo jasno politizuje Tužilački savjet, sprovodeći nelegitimno proglašavanje njegovog sastava, čineći njegov rad nelegalnim i uvodeći svojevrsno dvovlašće koje može dovesti do pravnog haosa i blokade rada na nivou cijelog državnog tužilaštva“, upozorava Živković u pismu potvrđuje da je predsjednik Skupštine proizveo i potencijalno dvovlašće u tužilačkoj organizaciji“.

U pismu ukazuje da im se obraća zbog važnosti pitanja poštovanja principa vladavine prava i nastavka aktivnosti na jačanju nezavisnosti pravosuđa.

Da je predsjednik Skupštine, kako navodi Živković, ovaj akt donio nakon potpuno sprovedenog postupka izbora svih članova Tužilačkog savjeta on ne bi bio upitan.

- Ipak, riječ je o jasnoj namjeri da se politizuje Tužilački savjet i da se pričini značajna šteta institucionalnom i pravnom sistemu Crne Gore. Osim toga, vrlo jasno se obesmišljava i dosadašnja veoma korisna podrška naših evropskih par-

tnera, kako Evropske komisije, tako i Venecijanske komisije, koja je kroz svoja zvanična mišljenja već tri puta upozoravala na negativne posljedice ukoliko se ovakva aktivnost sprovede – navodi se u pismu. Živković je izdvojio i po jednu rečenicu iz tri mišljenja Venecijanske komisije, data na predložene izmjene i dopune Zakona o državnom tužilaštvu.

Iz mišljenja od 22. marta 2021. u kojem Venecijanska komisija konstatuje da aktuelnom Tužilačkom savjetu treba omogućiti okonča mandat, zatim iz mišljenja od 10. maja 2021, da bi zamjena uglednih pravnika narušila sigurnost mandata članova Savjeta, te da reforma nije opravdanje za takav postupak, te iz mišljenja

HRA: Ugledni pravnici i dalje u mandatu Iz nevladine organizacije Akcija za ljudska prava za Pobjedu su ocijenili da to što je predsjednik Skupštine proglasio šest članova Tužilačkog savjeta, ne može da se tumači da je istovremeno proglasio prestanak mandata za ostala četiri člana iz reda uglednih pravnika.

- Članovi iz reda uglednih pravnika nastavljaju sa radom dok se na njihovo mjesto ne izaberu novi nakon čega će predsjednik Skupštine ponovo proglasiti sastav Tužilačkog savjeta, ali ovog puta u cjelini – kategorična je Marija Vesković, pravna savjetnica u ovoj NVO. Zakon je, ističe ona, jasan u tom pogledu.

- Tužilačkom savjetu „prestaje mandat proglašenjem Tužilačkog savjeta koji je izabran u skladu sa ovim zakonom“. Trenutno, nije okončan postupak izbora četiri ugledna pravnika i predstavnika nevladinih organizacija tako da nema mjesta primjeni ove odredbe u odnosu na ugledne pravnike – tumačenje je Vesković.

Ističe da Tužilački savjet može nesmetano da donosi odluke i da u njegovom radu učestvuju postojeći članovi iz reda uglednih pravnika sve dok ne budu zamijenjeni novim.

- Prema tome, novoizabrani predstavnik Vlade nema „zlatni glas“ – zaključila je ona.

od 6. jula da Komisija smatra koja će zastupati političke, a da prestanak mandata svim ne interese struke u Tužilaččlanovima Tužilačkog savjeta kom savjetu – upozorio je Živnije opravdan i da bi to ozbilj- ković. no narušilo njegovu nezavi- On se osvrnuo i na izbor novog vršioca dužnosti vrhovnog drsnost.

- Kao što vidite, vladajuća žavnog tužioca s obzirom na većina oglušila se o stavove to da je Zakonom precizirano Evropske komisije i Veneci- da će aktuelni biti razriješen janske komisije i, članom 184b na konstitutivnoj sjednici Tuusvojenog Zakona o izmjena- žilačkog savjeta. ma i dopunama Zakon o dr- Objašnjava da to znači da će, žavnom tužilaštvu, propisala s obzirom na to da proglašeni da Tužilačkom savjetu koji je Tužilački savjet ima šest člaizabran u skladu sa Zakonom nova, novi v.d. biti izabran sao državnom tužilaštvu („Služ- mo ukoliko za to postoji glas beni list CG“, br. 11/15, 42/15, političke većine.

80/17, 10/18 i 76/20) prestaje - Evidentna je namjera da se u mandat proglašenjem Tuži- potpunosti politizuje državno lačkog savjeta koji je izabran tužilaštvo i u potpunou skladu sa ovim zakonom – sti uvede pravna nesigurnost i u podsjeća Živković.

On je iskazao uvjerenje da će ovaj segment pravni eksperti u Delegaciji p r a v o s u đ a Evropske unije u Podgorici, – ponovio je kao i u nadležnom general- Živković. nom direktoratu Evropske Bečić je krnji komisije analizirati potez Tužilački sapredsjednika Skupštine i po- vjet proglasio tencijalne reperkusije na vla- u četvrtak, 5. avgusta, u pokudavinu prava u Crnoj Gori.

- Ukoliko se dozvoli da progla- šaju, kako smo šeni sastav Tužilačkog savjeta zaista otpočne s obavljanjem svoje funkcije, to tijelo neće moći da ima kvorum za odlučivanje niti će moći da donese bilo koju odluku bez glasa „za“ predstavnika Ministarstva pravde. U pitanju je državni sekretar kojeg bez javnog konkursa imenuje Vlada i riječ je, dakle, o jasno proAleksa Bečić filisanoj političkoj ličnosti

već pisali, da makar djelimično umiri razbuktalu krizu vlasti, nakon što su on i njegove Demokrate ostali usamljeni prihvatajući stav zapadnih partnera da članovi ovog tijela iz reda uglednih pravnika, koje bira Skupština prostom većinom, ne smiju biti „politički obojeni“.

Za četiri pozicije uglednih pravnika skupštinski Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu birao je između 13 prijavljenih advokata. Demokratski front i Ura dogovorili su se ko će biti ugledni pravnici parlamentarne većine u Tužilačkom savjetu, ali su naišli na otpor Demokrata. Oni se nijesu saglasili da među ćetiri ugledna pravnika bude i Nikola Bulatović. Tvrde da je „politički obojen“ i da će narušiti nezavisnost ovog tijela.

Bulatoviće je advokat jednog od lidera DF-a Andrije Mandića.

Tako, iako je bilo planirano, ugledni pravnici nijesu izabrani na redovnoj sjednici Skupštine koja je okončana prošle sedmice, a DF je ušao u žestok javni obračun sa Demokratama. Prije nekoliko dana pridružio im se i lider Ure i potpredsjendik Vlade Dritan Abazović.

Bečić je proglašavanjem krnjeg Tužilačkog savjeta pokušao da smanji štetu i odobrovolji kolege iz parlamentarne većine na nastavak dijaloga.

Kaćuša KRSMANOVIĆ

Politika

Subota, 7. avgust 2021.

Demokrate poručile da su aktom predsjednika Skupštine preigrani DPS i svi koji žele nekredibilno tužilaštvo, packe upućene i Uri

Crnogorski zvaničnici ćute na morbidne prijetnje i uvrede predsjedniku HGI, hrvatski ministar vanjskih poslova poručio crnogorskom kolegi Raduloviću

Grlić Radman: Nadam se da će počinitelji biti pronađeni i sankcionisani

Momo Koprivica

Koprivica: Čudi da oni koji su željeli ekspertsku Vladu ne insistiraju na ekspertskom Tužilačkom savjetu PODGORICA – Aktom kojim je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić proglasio novi Tužilački savjet zauvijek je stavljena tačka na partijsko tužilaštvo - poručio je juče poslanik Demokrata Momo Koprivica.

On je na konferenciji za medije naglasio da je proglašenjem tim aktom, po sili zakona, prestao mandat bivšem Tužilačkom savjetu, te da je njime onemogućeno da se izbor četiri člana iz reda uglednih pravnika sprovede „po nekredibilnoj proceduri, po volji glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića i ostalih DPS tužilaca“.

- Preigran je i DPS i svi koji žele partijske tužioce.

Okončano je vrijeme političkog i partijskog tužilaštva, a predstoji izbor novog nepristrasnog i nepartijskog – kazao je Koprivica i dodao kako su izborom Steva Muka za člana TS pokazali da je lako doći do nezavisnih i nepristrasnih rešenja.

Koprivica je ocijenio da stavovi kojima se pokušava osporiti zakonska odredba prestanka mandata TS „ne trpe čak ni logički test“, jer je riječ o „apsurdnim tumačenjima“ i „logički neodrživim rešenjima“. Poručio je da to govore oni koji žele da sačuvaju „DPS tužilački savjet“.

- Sve je jasno propisano. Propisan je prestanak mandata Tužilačkom savjetu, a ne pojedinih članova. To je velika i bitna razlika. Tužilački savjet je kolektivni organ i mandat mu je prestao po sili zakona, a ne usljed isteka vremena na koji je biran.

Time je zauvijek stavljena tačka na partijsko tužilaštvo – rekao je Koprivica i dodao da novi državni tužilac mora da zastupa pravnu državu, a ne partijske interese.

Kazao je da ga čudi da oni

3

koji su insistirali na ekspertskoj Vladi, ne insistiraju i na ekspertskom Tužilačkom savjetu.

Koprivica je ocijenio da oni koji žele da šesti član Tužilačkog savjeta bude partijski eksponent zapravo žele „zlatni glas“.

- Nijedan član Tužilačkog savjeta ne smije biti zlatni glas u rukama partija, već u rukama naroda. Taj zlatni glas u Tužilačkom savjetu neće imati nijedna partija. Imaće ga narod koji želi pravdu i beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala – naveo je on.

Koprivica je naglasio da Demokrate ne insistiraju na konkretnim kandidatima, već na pricipima koji su dogovoreni i koji podrazumijevaju da nema raspodjele po partijskim kvotama, partijske trgovine i razmjene člana za člana.

- Mi insistiramo na depolitizovanom Tužilačkom savjetu. Taj ko toliko insistira na jednom čovjeku želi taj zlatni glas u Tužilačkom savjetu – naveo je on.

Koprivica je, kako je rekao, uvjeren da će ubrzo doći do izbora četiri člana iz reda uglednih pravnika.

Najavio je da će, u vezi sa izborom preostalih članova Tužilačkog savjeta, pokrenuti razgovore sa poslaničkim klubovima i poslanicima koji nisu upoznati sa radom Odbora za politiučki sistem, pravosuđe i upravu.

- Tu prije svega mislim na Bošnjačku stranku, Pravu Crnu Goru i Albansku alternativu. Sa DPS-om nismo htjeli da razgovaramo na tu temu jer ne želimo partijske trgovine. To ne dolazi u obzir. Želimo da dođemo do rešenja u okviru parlamentrane većine, a poželjno bi bilo i da ta rešenja prevazilaze okvire parlamentarne većine – zaključio je KopriĐ. Ć. vica.

Zaštita nacionalnih manjina je okosnica bilateralnih odnosa te ih moramo štititi, podvukao je ministar Grlić Radman. Iz vladajućih partija, osim Ure, niko drugi se nije oglašavao, niti osudio prijetnje smrću upućene lideru jedne partije manjinskog naroda PODGORICA – Nakon brutalnog vrijeđanja i morbidnih prijetnji smrću, koje su sa šovinističkog portala In4s upućene predsjedniku Hrvatske građanske inicijative, Adrijanu Vuksanoviću, zvaničnici nove crnogorske vlasti uglavnom ćute. Od predstavnika izvršne vlasti javno se oglasio jedino ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović.

- Najoštrije osuđujemo prijetnje upućene predsjedniku HGI Adrijanu Vuksanoviću. Niko ne smije biti meta prijetnji i uvreda zbog svoje pripadnosti u Crnoj Gori, naveo je Radulović na Tviteru.

Iz vladajućih partija, osim Ure, niko drugi se nije oglašavao, niti osudio prijetnje smrću upućene lideru jedne partije manjinskog naroda.

Podsjetimo, lideru HGI-ja Adrijanu Vuksanoviću sa kleronacionalističkog portala In4s, čiji je jedan od osnivača aktuelni rektor Univerziteta Crne Gore dr Vladimir Božović, zaprijećeno je, između ostalog, da mu „ne gine ražanj“ u komentaru na njegovo reagovanje na izjavu predsjednika Skupštine Alekse Bečića povodom 26 godina „Oluje“, operacije Vojske Hrvatske.

Kako je Pobjeda juče pisala, Vukasnović je zbog toga podnio dvije krivične prijave - protiv portala In4s i N.N. lica, autora morbidnog komentara.

REAKCIJA HRVATSKE

I dok su vlast i vladajuće partije, osim Ure, nijeme na naparade, reagovao je ministar vanjskih i evropskih poslova u Vladi Republike Hrvatske Gordan Grlić Radman. U telefonskom razgovoru sa Vuksanovićem

I najjača opoziciona partija, DPS najoštrije je osudila gnusne prijetnje i govor mržnje upućen predsjedniku Hrvatske građanske inicijative Adrijanu Vuksanoviću.

- Najjezivije prijetnje upućene gospodinu Vuksanoviću samo su nastavak onoga što je već neko vrijeme sveprisutno, a ohrabreno ili retorikom ili nečinjenjem vlasti - poručio je Miloš Nikolić, portparol i poslanik DPS-a i pozivao nadležne da hitno pronađu autora prijetnji Vuksanoviću.

PRIJETNJE U KONTINUITETU

poručio je da Hrvatska čvrsto stoji uz hrvatski narod i da će uraditi sve da se Hrvati u Crnoj Gori osjećaju sigurnim i da slobodno ispoljavaju svoja uvjerenja.

- Ministar Grlić Radman je iskazao punu potporu Vuksanoviću i Hrvatskoj građanskoj inicijativi, koja se bori i zalaže za prava Hrvata u Crnoj Gori saopšteno je iz HGI. Vuksanović je, kako se navodi u saopštenju, ministru Grliću Radmanu kazao da je netrpeljivost narasla prema Hrvatima u susret obilježavanju Vojno - redarstvene akcija Oluja, u čemu su „doprinijeli i predstavnici vlasti koji su jednostranim i populističkim interpretacijama tog događaja dodatno pomogli u kreiranju ovakve atmosfere“.

Konstatovano je da dodatno zabrinjava i izostanak reakcije zvaničnika Crne Gore i osude prijetećih poruka upućenih predstavnicima Hrvata.

Ministar Gordan Grlić Radman imao je telefonski razgovor, istim povodom, i s Đorđem Radulovićem, ministrom vanjskih

poslova u Vladi Crne Gore. Istakao je da se nada da će počinitelji biti pronađeni i sankcionisani.

- Zaštita nacionalnih manjina je okosnica bilateralnih odnosa te ih moramo štititi, podvukao je ministar Grlić Radman.

Razgovarao je istim povodom i s predsjednikom Hrvatskog nacionalnog vijeća Crne Gore Zvonimirom Dekovićem. U razgovoru je oštro osudio prijeteće poruke predstavnicima najvažnijih institucija Hrvata u Crnoj Gori.

PODRŠKA VUKSANOVIĆU

Podršku Adrijanu Vuksanoviću na Tviteru uputio je nekadašnji ministar vanjskih poslova Crne Gore i ambassador u Vatikanu i SAD, Miodrag Vlahović.

- Obaveza je svih koji poštuju Crnu Goru i sve njene građane da jasno i nedvosmisleno stanu u zaštitu političkih predstavnika nacionalnih manjina i osude prijetnje i govor mržnje. Ima li bilo koga iz vlasti da to smije uraditi - pitao je Vlahović.

PEN centar: Nadležni da procesuiraju autore gnusnih prijetnji Vuksanoviću i Zekoviću Crnogorski PEN centar najoštrije osuđuje prijetnje upućene piscu i političaru Adrijanu Vuksanoviću i građanskome aktivisti Aleksandru Saši Zekoviću te poziva državne organe da procesuiraju autore gnusnih prijetnji.

- Ogavne prijetnje upućene Adrijanu Vuksanoviću – objavljene u komentarima na skarednome portalu In4S, čiji je jedan od osnivača aktuelni rektor Univerziteta Crne Gore – u kojima se targetira ne samo on već i cijeli hrvatski narod u Crnoj Gori, uz poruku da je „sve Hrvate trebalo pobiti i proćerati“, morbidna su poruka da je ideologija fašizma ne samo živa danas u

Crnoj Gori, već da je promovišu mediji i strukture bliske vlasti, smatraju u Crnogorskom PEN centru.

Ističu da se na meti napada krugova bliskih vlasti našao po ko zna koji put u proteklih godinu dana i građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković.

- Prijetnje koje su Zekoviću upućene zbog javno iznesenih stavova, pozivi da se privede i uhapsi, kontinuitet su politike zastrašivanja neistomišljenika i ućutkivanja građanskih aktivista koji ukazuju na sve opasne devijacije aktuelne vlasti - navodi se u saopštenju.

Bošnjačka stranka je takođe najoštrije osudila govor mržnje i prijetnje koje su upućene predsjedniku Hrvatske građanske inicijative.

- Kada se u kontinuitetu prijeti političkom predstavniku koji dolazi iz grupe manjinskih naroda, onda se ugroženima osjećaju i pripadnici drugih manjinskih naroda. S toga, pozivamo nadležne organe da što hitnije reaguju na direktne prijetnje upućene Adrijanu Vuksanoviću, pronađu počinioce, privedu ih pravdi i na taj način pokažu da u građanskoj Crnoj Gori nema mjesta govoru mržnje - ističu u BS, podsjećajući da je primjetno da je nakon 30. avgusta prošle godine sve više primjera zastrašivanja manjina.

Socijaldemokrate su najoštrije osudile uvrede i prijetnje upućene predsjedniku HGI-a.

Podsjećaju da su ovakvi izlivi mržnje, ali i ugrožavanje bezbjednosti opozicionih političara, posebno onih koji dolaze iz redova manjinskih naroda, od 30. avgusta postali sasvim uobičajeni u Crnoj Gori. Uobičajeno je, kako kažu, i ćutanje i nereagovanje nadležnih institucija, kao i partija vladajuće većine. Pozivaju nadležne da što hitnije pronađu i procesuiraju aktera ovog gnusnog čina i da zaštite bezbjednost Vuksanovića.

Građanski pokret Ura reagovao je tek sinoć benignim saopštenjem.

- Govor mržnje i netolerancija prema predstavnicima manjinskih naroda ne oslikavaju savremenu Crnu Goru. Takve ispade pojedinaca nadležni treba oštro da sankcionišu - naveli su iz Ure. Z. DARMANOVIĆ

4

Ekonomija

Subota, 7. avgust 2021.

Zbog ukupnog poreskog duga od 18,5 miliona eura I.MANDIĆ

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić smatra problema osnivanje novog državnog preduzeća Montenegro W

Upravna zgrada Montenegro erlajnza

Uprava prihoda tražila stečaj za 11 preduzeća od početka godine PODGORICA – Uprava prihoda i carina inicirala je od početka godine otvaranje stečaja u 11 preduzeća, čiji ukupan dug za poreze i doprinose iznosi 18,5 miliona eura, saopšteno je Pobjedi iz te institucije.

Najveći dužnik kod kojeg je predložen stečaj je Montenegro erlajnz (MA) čije su neizmirene poreske obaveze 13,7 miliona eura. Stečaj u MA uveden je 28. aprila.

- Najniži iznos duga obveznika kod kojih smo tražili otvaranje stečaja je 55.300 eura - precizirali su u Upravi.

Na pitanje iz kojih privred-

nih djelatnosti preduzeća najčešće završe u stečaju, u Upravi su kazali da svi posluju u različitim oblastima, te da nema djelatnosti koja je dominantna u tom pogledu.

- Što se tiče vrste dugovanja obveznika kod kojih je predložen stečaj, možemo reći da su to najčešće obaveze po osnovu ličnih primanja zaposlenih - porez na dohodak i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i na zarade zaposlenih - naveli su u Upravi.

Oni ističu da prije iniciranja stečajnog postupka preduzimaju sve mjere naplate.

- Shodno Zakonu o poreskoj administraciji i internim proce-

durama, Uprava prihoda i carina preduzima mjere naplate, počev od opomene, blokade računa, pa do obezbjeđenja pokretne i nepokretne imovine ukoliko ona postoji. Nakon preduzetih aktivnosti, podnosi se prijedlog za otvaranje stečaja, ako mjere ne rezultiraju naplatom potraživanja - naglasili su u Upravi.

Zakonom o stečaju, član 12, stav 3, propisano je da su stečajni razlozi trajnija nesposobnost za plaćanje, ako obveznik ne može da odgovori novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospjelosti i ako je potpuno obustavio sva plaćanja u periodu od 30 dana neprekidno.

B.D.

Aktivnosti Centralne banke

PODGORICA - Aktivnosti na planu nezavisne procjene kvaliteta aktive (AQR) bankarskog sektora u Crnoj Gori privode se kraju, a rezultati će biti javno prezentovani tokom prve sedmice septembra - saopšteno je iz Centralne banke (CBCG).

- Rezultati AQR-a, koji predstavljaju najefikasniji prudencioni instrument za procjenu kvaliteta aktive banaka, obezbijediće najobjektivniji uvid u zdravlje bankarskog sistema u Crnoj Gori i identifikovati eventualnu potrebu dokapitalizacije pojedinačnih banaka - rekli su iz CBCG. Iz vrhovne monetarne institucije su objasnili da je procjena kvaliteta aktive sprovedena u skladu sa metodologijom Evropske centralne banke (ECB), dok je sam proces realizovan uz podršku renomiranih svjetskih revizorskih kuća sa značajnim iskustvom u tim poslovima.

- Konsultant CBCG, zadužen za upravljanje projektom AQR-a u Crnoj Gori, bio je Ernst&Young Beograd, uz uključenje njihovih eksperata iz Njemačke i Češke, dok su pojedinačne banke, uz prethodnu

M.BABOVIĆ

U septembru rezultati procjene kvaliteta aktive

Jedan euro kapital a ne pola miliona, obavezivao je Vlad da uključi javnost u odlučivanje To su pare građana i niko nema pravo da nas tretira kao nedorasle - poručio je Vasilije Kostić PODGORICA - Činjenica da je osnivački udio nove državne kompanije Montenegro Works (MW) pola miliona eura obavezivala je Vladu da uključi javnost i Skupštinu prilikom donošenja takve odluke, kazao je Pobjedi profesor i ekonomski analitičar Vasilije Kostić. Vlada je u srijedu, na inicijativu ministra finansija Milojka Spajića, usvojila odluku o osnivanju nove kompanije koja će nadgledati rad i kontrolisati finansijsko poslovanje svih državnih preduzeća. Osnivački udio je 490.000 eura, a nejasno je kako će se MW finansirati, kakav će biti dalji rad Odbora direktora.

- Javnost mora da postoji taman da je osnivački ulog jedan euro. Manjak naše demokratske kuluture se i na ovome vidi. Jedan euro ili pola

miliona nema nikakve razlike.

Javnost treba da zna. To su pare građana i niko nema pravo da nas tretira kao nedorasle - smatra Kostić.

Vladina odluka izazvala je negodovanje partija vlasti i opozicije, a protiv je bio i ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić. Glavne zamjerke su nepoštovanje Zakona o privrednim društvima i drugih propisa, netransparentnost i velika koncentracija moći u rukama ministra Spajića.

Kostić ocjenjuje da koncentracijom bilo koje funkcije, a naročito kontrolne, raste moć u rukama onih koji proces kontrolišu.

- To nikako nije dobra okolnost jer su iskušenja velika, a ljudska priroda po definicija žudi za moći. Decentralizovane strukture su sa stanovišta uspješnosti menadžmenta pokazale znatnu superiornost

UCG: Super ministar da povuče odluku Ujedinjena Crna Gora (UCG) zatražila je juče od Vlade i ,,super ministra“ Milojka Spajića da povuku odluku o osnivanju MW, nazivajući je glupošću.

- UCG je, najblaže rečeno, zabrinuta zbog formiranja državnog preduzeća MW koje bi bilo pretpostavljeno drugim državnim preduzećima, jer to ne podrazumijeva da će Crna Gora raditi niti je takva vrsta ,,upošljenosti“ posao Ministarstva finansija. Ni po Ustavu, ni po zakonima, niti na osnovu Uredbe o funkcionisanju Vlade, ministar finansija nije super ministar da bi se gurao u poslove drugih ministarstava - istakli su u toj partiji.

Tom logikom, kako dodaju, moglo bi se osnovati i jedno superministarstvo koje bi nadziralo rad svih ostalih.

- Time bi Crnoj Gori, prvoj i jedinoj u savremenim demokratijama, bila dovoljna trojica ljudi za rukovođenje državom - predsjednik Vlade, super ministar i super direktor. Ovakve odluke su krupne, čak i krupnije od pojedinih spoljnopolitičkih prioriteta i ne mogu se donositi bez saglasnosti parlamentarne većine - smatraju u UCG.

Centralna banka

saglasnost CBCG, angažovale reputabilne revizorske i konsultantske kompanije za sprovođenje ovih poslova - navodi se u saopštenju.

CBCG je započela aktivnosti na tom projektu vodeći se preporukama FSAP misije Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije, koji su sugerisali sprovođenje nezavisne analize kvaliteta aktive bankarskog sistema, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

- Za razliku od Bosne i Hercegovine i Srbije, gdje je AQR bio dio programa sa MMF-om, u

našem slučaju je to inicijativa CBCG, koja je kompatibilna sa preporukama FSAP misije - dodaje se u saopštenju.

CBCG je odlučila da se AQR sprovodi u svih 13 banaka prisutnih na crnogorskom tržištu, dok je praksa u većini EU zemalja da predmet procjene budu samo sistemski važne ili osjetljive banke.

- Odabran je ovakav pristup kako bi se djelovalo preventivno, uz minimiziranje eventualnog rezidualnog rizika koji bi se mogao kriti u bilansima banaka - zaključili su iz CBCG. R.E.

u tržišnoj utakmici. Utoliko više čudi predloženo rješenje. Praktično uvodi se nova posrednička kompanija.

Udaljava se mjesto donošenja strateških odluka od preduzeća, a po definiciji to niko ne može bolje raditi od njih ili makar bez njihovog bliskog učešća. Ovako, siguran sam da će i to malo preduzimljivosti koja je bila prisutna kod rijetkih državnih preduzeća ovim biti izgubljena - upozorio je Kostić, koji postupak ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića vidi kao odgovoran i profesionalan.

RJEŠENJA STRANACA NIJESU NAŠA

Komentarišući Vladine tvrdnje da su osnivanje ovakvog preduzeća tražili međunarodni partneri, Kostić je kazao da njihova rješenja nijesu naša jer treba stvoriti mnoge institucionalne druge preduslove da bi takve aktivnosti bile efektivne.

- Otkad sam čuo za ovaj prijedlog stalno se pitam zašto Vlada i Ministarstvo nijesu doveli ljude koji su sposobni da državna preduzeća dovedu na prihvatljiv nivo i, naravno, da ih dobro plate. Zar to ne bi bilo mnogo efikasnije i jednostavnije, i što je najvažnije više tržišno rješenje. Crna Gora, s obzirom na ograničenost kapaciteta, treba da traži i dobije stručnu pomoć međunarodnih institucija, ali to nikako ne znači da je to gubitak samostalnog odlučivanja. Nikome nije u interesu takva situacija, ali treba imati u vidu jednu istorijsku istinu - između onoga što ti razvijeni savjetuju i onoga što rade, biraj ono što oni rade naveo je Kostić.

On ističe da ukoliko osnivate jedno preduzeće primarno da

Nacionalna turistička organizacija

Lajv čat za sve informacije PODGORICA – Građani i turisti će putem Lajv čata koji je postavljen na zvaničnoj stranici Nacionalne turističke organizacije www.montenegro. travel moći dobiti sve potrebne informacije – saopšteno je iz NTO. Ovaj servis biće dostupan na

crnogorskoj i engleskoj verziji sajta, a korisnici će osim dobijanja informacija, moći dati i sugestije, pritužbe i pohvale, čime će aktivno učestvovati u podizanju kvaliteta turističkih usluga.

Kol centar NTOCG 0 8000 1300 besplatan je za sve pozive koji se obavljaju sa

teritorije Crne Gore. Radnim danima radi od sedam do 20 časova, dok je vikendom dostupan od devet do 17 časova.

- Turisti i građani koji pozovu Kol centar van radnog vremena mogu ostaviti glasovnu poruku, a operater će ih naknadno kontaktirati - kazali su iz NTO. R.E.

Ekonomija

Subota, 7. avgust 2021.

5

Čeka se formiranje radne grupa za izmjenu Zakona o fiskalizaciji

atičnim Works

PODGORICA – Juče je Advokatska komora uputila Ministarstvu finansija spisak advokata koji bi trebalo da budu članovi paritetne radne grupe zaduženi da do kraja godine analiziraju Zakon o fiskalizaciji kako bi se pronašlo zajedničko rješenje, prihvatljivo za obje strane u pregovorima.

la

du Vasilije Kostić

Nejasno kako će vratiti uloženo u MW Vasilije Kostić naglašava da bi svako volio da se obistine tvrdnje Spajića da će kroz poslovanje MW vratiti minimum desetostruko od uloženog.

- Moram reći da ne vidim na koji način jer još nemamo bitnih informacija. Odnosi među preduzećima, organizaciona rješenja, način sticanja prihoda, kao i sam sistem nadzora, te mjesto i uloga menadžmenta, opredijeliće uspjeh ili neuspjeh ovog posla - poručio je Kostić.

kontroliše druga državna preduzeća, a ne da upravlja njima onda, radite diskutabilnu stvar sa stanovišta menadžmenta.

- Pitanja u tom smislu je mnogo, kakve su veze između novoosnovanog i postojećih preduzeća? Kakve su nadležnosti postojećih menadžment struktura u tim preduzećima?

Kome će oni da odgovaraju od koga da primaju naloge i smjernice. Čime će oni da budu motivisani ako se ništa ne pitaju i ako im se dovode u pitanju sposobnosti? Zašto bi neko i dalje obavljao menadžerski posao u takvoj konstelaciji odnosa kada ste u poziciji da odgovarate, a da stvarno nemate moć samostalnog donošenja odluka. Niz je pitanja koja zahtijevaju jasan odgovor jer od njih zavisi uspjeh čitavog posla - zaključio je Kostić.

SNP: ODLUKA OTVARA BROJNA PITANJA

Iz SNP-a juče su saopštili da je osnivanje MW, bez parlamentarne rasprave i detaljnog

sagledavanja rješenja, u najmanju ruku ishitreno i otvara mnoga pitanja.

- Transparentna kontrola rada upravnih odbora i izvršnog menadžmenta izborom nezavisnih članova odbora za reviziju, izvršavanjem preporuka eksternih revizija i DRI su osnovni koraci. Umjesto njih, pokušava se da se upravljanje sa oko 40 državnih kompanija centralizuje u holding kompaniju kojom bi upravljalo Ministarstvo finansija i samo nekolicina ljudi - naveli su u SNP-u.

Oni su pitali da li je opravdano izdvajanje pola miliona eura iz budžeta za osnivanje nove kompanije, kao i kako će se ona finansirati.

- Elementarna obaveza Spajića je bila da se javnosti i parlamentu daju na uvid statut i ostala osnivačka akta kompanije, kao i da se predstave kandidati koji će činiti izvršni menadžment - kazali su u SNP-u, dodajući da su se borili da ne bude sva moć grupisana u jednom čovjeku B.D. ili partiji.

MANS: Važan korak u borbi protiv korupcije Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) pozdravila je najavu formiranja preduzeća Montenegro Works.

- Pozdravljamo najavu Ministarstva finansija i socijalnog staranja da formira kompaniju koja će pratiti kako se upravlja državnom imovinom, i to je važan korak u borbi protiv korupcije - naveli su iz MANS-a na Tviteru.

Iz te NVO kazali su da je od ključnog značaja da u toj firmi budu stručnjaci sa profesionalnim i ličnim integritetom.

Na tom spisku su advokati Veselin Radulović, Dragan Šoć, Dragomir Ćalasan, Nebojša Asanović, Aleksandar Otašević i Vladimir Bojić. Još nije poznato ko će zastupati Vladine interese u ovoj radnoj grupi, kazao je za Pobjedu državni sekretar Ministarstva pravde Boris Marić. On smatra da bi članove prvenstveno trebalo da predloži Ministarstvo finansija kao nadležno za sprovođenje ovog zakona. Jedno mjesto bi, smatra Marić, trebalo da pripadne nekom iz resora pravde, čija uloga je i u dosadašnjim pregovorima bila da pojasne ustavnu i sistemsku poziciju advokature.

Time će i zvanično biti stavljen u funkciju protokol koji su ministri Milojko Spajić i Sergej Sekulović potpisali sa Advokatskom komorom 30. jula. Za protokol, kojim je i suspendovana odluka o obustavi pružanja pravne pomoći koja je bila na snazi duže od dva mjeseca, glasalo je 418

Komoru će zastupati šest advokata advokata, dok je 248 bilo protiv.

Radna grupa će, u skladu sa dogovorom, krenuti od polaznih osnova na koju su sugerisali advokati, a to je da poreski inspektor neće imati ingerenciju da zatvori kancelariju u slučaju nepravilnosti te da će imati pristup samo finansijama, ali ne i spisima predmeta. Advokati insistiraju da kao i do sada sudovi donose rješenja za službene odbrane na osnovu njihovih troškovnika, te da se pojedinačne radnje fakturišu na osnovu punomoćja. Na tim fakturama, kako traže, ne bi trebalo da stoje podaci koji bi mogli narušiti povjerljivi odnos između njih i klijenata.

Ipak, protokolom nije predviđeno da će advokati do usvajanja izmjena biti izuzeti

iz primjene, ali je navedeno da će „nadležni organi prilikom primjene zakona imati u vidu ovaj protokol i iskazanu namjeru da se zakon mijenja“. Zbog toga će Komora, kako je odlučio njen Upravni odbor, u slučaju pokretanja prekršajnog postupka protiv advokata zbog neuvođenja fiskalizacije, obezbijediti pravnu pomoć kolegama i snositi troškove.

Advokati nijesu radili od 24. maja do 30. jula, što je izazvalo odlaganje više hiljada ročišta u svim crnogorskim sudovima.

Ipak u javnosti je najviše kritika bilo, jer se u krivičnim postupcima, ukoliko je za to i bilo potrebe, nije mogao odrediti pritvor okrivljenima bez prisustva branioca.

M.Lk.

Poslovanje EPCG u prvoj polovini godine

Ostvaren profit od 17,1 milion eura

-

PODGORICA - Elektroprivreda (EPCG) je u prvoj polovini godine ostvarila neto dobit od 17,1 milion eura i iznad je prosjeka ostvarenja u istom periodu prethodnih godina, saopštili su predstavnici kompanije.

EPCG je u prvih šest mjeseci ostvarila prihode od prodaje vrijedne 170,9 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu 16 odsto više. Troškovi poslovanja su iznosili 151,4 miliona eura.

- Prvi kvartal je karakterisala izuzetno povoljna hidrologija i dobra pogonska spremnost proizvodnih objekata, što je doprinijelo znatno većem šestomjesečnom ostvarenju proizvodnje velikih hidroelektrana u odnosu na planirane vrijednosti i ostvarene prosjeke

Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović

U Crnoj Gori boravi 192.000 registrovanih turista PODGORICA - U Crnoj Gori, prema podacima Nacionalne turističke organizacije (NTO), boravi 192.000 registrovanih turista, što je najbolji rezultat na Mediteranu, saopštio je ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.

On je na Tviteru napisao da je to skoro 11 puta više nego u istom prošlogodišnjem periodu.

- Istovremeno, ovo je skoro na istom nivou, odnosno 96 odsto, u odnosu na isti period 2019. Ovo je najbolji rezultat na Mediteranu - poručio je Milatović.

R.E.

Upravna zgrada EPCG

prethodnih godina - navodi se u saopštenju kompanije.

Zbirni podaci pokazuju da je za šest mjeseci proizvedeno skoro 1,7 hiljada gigavat sati (GWh) električne energije, što je oko 14 odsto više od plana.

Distributivna potrošnja je porasla šest odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je potrošnja direktnih kupaca bila manja 38 odsto. EPCG je za pola godine izvezla 729 GWh, vrijednosti oko 41,4 miliona eura i uvezla

377 GWh za 23,7 miliona - rekli su iz EPCG. Troškovi poslovanja u prva dva kvartala iznosili su 151,4 miliona eura, od čega se 45,5 miliona odnosi na korišćenje mrežnih kapaciteta, 23,7 miliona na troškove uvoza električne energije, 22,6 miliona na otkup električne energije od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, 13,9 miliona na utrošak uglja za potrebe rada Termoelektrane (TE) Pljevlja, a ostatak na troškove amortizacije, zarada, materijala, usluga, poreza i rezervisanja.

- I pored uticaja krize izazvane pandemijom korona virusa investicioni ciklus kompanije sprovodi se u skladu sa planiranom dinamikom. Veliki napori se ulažu u povećanju efikasnosti, optimizaciji i smanjenju troškova - rekli su iz EPCG. Oni su dodali da se preduzimaju sve neophodne mjere kako bi se u ovakvim okolnostima obezbijedilo sigurno snabdijevanje svih kupaca i održala stabilnosti elektroenergetskog R.E. sistema države.

Odgovor novinarke Pobjede na reagovanje Air Montenegra

Loš PR ili loša namjera Tvrdnje Air Montenegra da u avio-saobraćaju ne postoje minorni kvarovi, kako je objavila Pobjeda u njihovom reagovanju, te da izostanak popravke svakog kvara znači prizemljenje aviona, njegovu neplovidbenost i ugrožavanje sigurnosti putnika – površne su i suštinski neistinite. Da li je riječ o lošem PR-u državne avio-kompanije ili lošoj namjeri – procijeniće čitaoci.

Kvarovi u avijaciji su jasno kategorisani i nijesu svi od iste važnosti po pitanju otpremanja aviona, odnosno letjenja. Ozbiljni avio-operatori, što se očekuje da bude i Air Montenegro, imaju MEL, koji odobrava Agencija za civilno vazduhoplovstvo (ACV), a kojim je precizno utvrđeno

koja avionska oprema može biti neoperativna, pod strogo definisanim uslovima, i za određeni tip aviona. Dakle, sa određenim kvarovima koje dopušta MEL avion može da leti, a izostanak popravke ne znači nužno i prizemljenje aviona, kako tvrdi Air Montenegro.

Takođe, Evropska agencija za sigurnost vazdušnog saobraćaja (EASA) u dokumentu o pravilima kontinuirane plovidbenosti (Easy Access Rules for Continuing Airworthiness (Regulation (EU) No 1321/2014)) jasno navodi da linijsko održavanje uključuje ,,minorne popravke i modifikacije koje ne zahtijevaju opsežne akcije održavanja i mogu biti završene na jednostavan način“.

Dakle, EASA u zvaničnim dokumentima koristi termin ,,minornih popravki“, čije

postojanje Air Montenegro neosnovano negira. Raduje da Air Montenegro sam može raditi osnovno održavanje aviona, ali da se javnost ne bi dovodila u zabunu, čemu barem deklarativno teži nacionalna avio-kompanija, treba reći da im je održavanje za koje su dobili dozvolu ograničeno, prvenstveno zbog nemanja potrebnog alata.

Kako je Pobjedi juče zvanično saopšteno iz ACV-a, Air Montenegro ima dozvolu za izvođenje redovnih radova održavanja do nivoa od 50 sati letjenja, 50 ciklusa i 30 dana na avionima tipa Embraer E195. Sve preko toga Air Montenegru mora raditi neka druga kompanija, za šta je do sada, prema pouzdanim informacijama našeg lista, bio angažovan German Airways.

Bojana DESPOTOVIĆ

6

Društvo

Subota, 7. avgust 2021.

Iz Savjeta AZLP traže provjeru osnova mjera kojima se ugostitelji obavezuju da kontrolišu validnost digitalnih sertifikata o vakcinaciji

Đokaj inicirao nadzor Vladine odluke o kontroli kovid potvrda

PODGORICA - Budući da Vlada Crne Gore ne želi da objavi pravni osnov za donošenje odluke kojom je propisana obaveza ugostitelja da kontrolišu posjedovanje digitalnih kovid sertifikata za ulazak u unutrašnjost lokala, moraće to da razjasni našoj kontroli, kazao je Pobjedi član Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama Muhamed Đokaj.

On je potvrdio da je zvanično inicijativom zatražio od direktora AZLP Ivana Medojevića da pokrene nadzor kod Vlade Crne Gore ,,vezano za pravni osnov obrade ličnih podataka na osnovu odluke kojom se određuju zaposleni u ugostiteljskim objektima da vrše obradu podataka iz Potvrde o vakcinaciji i PCR testu fizičkih lica“. Đokaj je inicijativom zatražio da AZLP, u sladu sa zakonskim ovlašćenjima utvrdi činjenično stanje i utvrdi osnov donošenja dvje odluke o preduzimanju mjera za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, donijetih 23. i 30. jula.

- Potrebno je izvršiti nadzor kod Vlade Crne Gore i utvrditi činjenično stanje vezano za postojanje pravnog osnova radnjama obrade podataka propisanim predmetnom odlukom Vlade, a koje se odnose na prikupljanje i obradu ličnih podataka od strane zaposlenih u ugostiteljskim objektima kojima je propisana obaveza za vršenje kontrole poštovnja mjera, odnosno kontrolu posjedovanja potvrde o izvršenoj vakcinaciji ili urađenom PCR testu fizičkih lica – naveo je Đokaj u inicijativi.

Prethodno je Đokaj javno problematizovao, odnosno pozvao Vladu da obrazloži osnov za ovakvu odluku, navodeći da ukoliko ne postoji, onda se ulazi u zonu kršenja akata koji regulišu oblast zaštite podataka.

Direktor direktorata za digitalno zdravlje Aleksandar Sekulić, međutim, nazvao je tendencio-

Nova uprava Fonda PIO odlučila da poništi rješenje

Ukida se penzija Ranku Krivokapiću

PODGORICA - Nova uprava Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) je, nakon provjera, odlučila da poništi rješenje o penziji bivšem predsjedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću i tražiće od njega povraćaj do sada isplaćenog novca, objavio je juče PCNEN. Portal podsjeća da je postupak bio u zastoju zbog štrajka advokata, i da Krivokapić prima penziju iako za to nema zakonskog osnova - jer je rješenje o penziji izdato na osnovu člana zakona koji je proglašen neustavnim još 2017. godine.

Novo rukovodstvo je, prema saznanjima PCNEN-a, podnijelo tri krivične prijave protiv lica za koja se sumnja da su učestvovala u malverzaciji koja je mogla skupo koštati Fond PIO. Takođe pokrenut je i disciplinski pos-

Ranko Krivokapić

tupak, a planirana je i suspenzija donosioca rješenja.

PCNEN je nekoliko mjeseci istraživao slučaj nezakonite penzije Krivokapićae, koji je stara uprava Fonda PIO na više načina pokušala da zataška, pa je na kraju izdala lažno rješenje u kojem je rečeno da on ne uživa penziju.

Krivokapić penziju prima od decembra prošle godine-navodi D.M. portal.

Od 4.248 analiziranih, 279 slučajeva korona virusa

Crna Gora prednjači u odnosu na region

Muhamed Đokaj

Đokaj je potvrdio da je zvanično inicijativom zatražio od direktora AZLP Ivana Medojevića da pokrene nadzor kod Vlade Crne Gore ,,vezano za pravni osnov obrade ličnih podataka na osnovu odluke kojom se određuju zaposleni u ugostiteljskim objektima da vrše obradu podataka iz Potvrde o vakcinaciji i PCR testu fizičkih lica“ znim Đokajev apel, navodeći da Ministarstvo zdravlja nije ni razmatralo opciju da Agenciju konsultuje u vezi odluke, jer iz tog Vladinog resora smatraju da ničim ne zadiru, odnosno remete prava građana.

- Građani samim pružanjem na uvid potvrde daju saglasnost za obradu podataka, i tu nema ni zakonskih, ni funkcionalnih prepreka ili kršenja privatnosti – naveo je Sekulić.

Iz Sekulićevog objašnjenja prije tri dana proističe da država ne primorava građane da bilo kome pokazuju digitalnu kovid potvrdu koja sadrži podatke o medicinskom stanju, ali ako žele u unutrašnjost lokala ili restorana onda se podrazumijeva da su spremni da ugostiteljima daju na uvid ova dokumenta kako bi se ispoštovale nove mjere uvedene

30. jula prema kojima se unutar lokala ne može ukoliko niste potpuno ili djelimično vakcinisani, imate negativan PCR ili antigenski test ne stariji od 72, odnosno 48 sati.

Prema njegovim riječima, nakon dobijanja potvrde, svako lice može, a i ne mora, svoj podatak, shodno Zakonu, da podijeli kome god želi.

- U ovom slučaju, shodno mjerama koje su na snazi, lice to radi svojom voljom i lično. Dakle, zdravstveni sistem ne dijeli zbirke podataka, već svi mi u svoje ime donosimo takvu eventualnu odluku – naveo je Sekulić.

On tvrdi da je takav pristup u skladu sa standardima Evropske unije, „s obzirom na činjenicu da istovjetan sistem od 1. jula funkcioniše u svim zemljama članicma EU“.

Sa druge strane, Đokaj je naveo da su vlasti EU više puta naglašavale da pravni osnov postoji samo za upotrebu EU kovid potvrda za potrebe graničnih prelaza, ali da ako države članice žele koristiti te potvrde u druge svrhe, kao na primjer ulaska u restorane, moraju usvojiti odgovarajuće nacionalno zakonodavstvo koje to dopušta, poput rješenja u Francuskoj ili Austriji.

- U Crnoj Gori nije usvojen takav zakon kojim se dopušta i ostalim subjektima kontrola PCR testa, već Vlada uređuje ta pitanja svojim uredbama, naredbama ili tome slično, kako što je sada pokazano da se običnim nalogom za izvršenje od Ministarstva zdravlja konobari ili drugo osoblje neovlašćeno i bez jasnog pravnog osnova ovlašćuju da obrađuju lične podatke – naveo je on. I. P.

PODGORICA – U Crnoj Gori juče je registrovano 279 novih slučajeva infekcije korona visom na 4.248 uzoraka, a toliki broj inficiranih posljednji put je zabilježen prije tačno četiri mjeseca. Ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva u Crnoj Gori, kako je saopštio Institut za javno zdravlje (IJZ), iznosi 2.244.

Ako se uporede brojevi trenutno aktivnih slučajeva infekcije korona virusom na 100 hiljada stanovnika, Crna Gora je ubjedljivo na prvom mjestu u regionu. Bosna i Hercegovina ima gotovo upola manje, Srbija četiri puta, a Hrvatska čak deset puta manje aktivnih slučajeva infekcije korona virusom u odnosu na Crnu Goru.

I kada su u pitanju hospitalizovani slučajevi, kojih je u Crnoj Gori na jučerašnji dan bilo 76, ako ih stavimo u komparativnu perspektivu na 100 hiljada stanovnika, naša zemlja prednjači u odnosu na susjede. Na drugom mjestu je Srbija, Kosovo je na trećem, a slijede Hrvatska, pa Slovenija.

Od početka epidemijskih dešavanja ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 103.158, što nas smješta na treće mjesto u svijetu u odnosu na broj stanovnika, odmah iza Andore i Sejšela.

Iz IJZ-a saopšteno je da su juče otkriveni slučajevi infekcije iz Podgorice 59, Budve 41, Herceg Novog 19, Bara 18, Tivta 17, Ulcinja 16, Nikšića 14, Cetinja 13, Kotora 12, Pljevalja i Bijelog Polja po sedam, Berana i Danilovgrada po četiri. U Tuzima su registrovana tri nova slučaja infekcije, Petnjici dva i u Plavu, Mojkovcu i Šavniku po jedan.

- Tokom jučerašnjeg dana Institutu nije prijavljen nijedan smrtni ishod obolijevanja od kovid-19 infekcije - kaže se u saopštenju, a ukupan broj preminulih povezanih sa infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.635.

Prema informacijama IJZ-a, u Podgorici je trenutno aktivno 506 slučajeva korona virusa, u Budvi 481, Kotoru 193, Baru 180, Herceg Novom 179, Nikšiću 167, Ulcinju 134, Tivtu 111, na Cetinju 110, Beranama i Bijelom Polju po 39, Danilovgradu i Pljevljima po 24.

U Tuzima je aktivno 14 slučajeva, Rožajama 12, Mojkovcu šest, u Andrijevici, Plavu i Šavniku po pet, u Kolašinu, Petnjici i na Žabljaku po tri, Gusinju jedan, dok u Plužinama nema aktivnih slučajeva. D. M.

Kompanija ,,Vezuv-Volkano“ donirala po 3.000 eura Institutu za bolesti djece i bolnicama u Bijelom Polju i Cetinju PODGORICA - Kompanija „Vezuv-Volcano“ je Institutu za bolesti djece, bolnicama u Bijelom Polju i na Cetinjuu donirala po 3.000 eura.

- Donacija Institutu za bolesti djece Podgorica, Opštoj bolnici „Danilo I“ na Cetinju i Opštoj bolnici Bijelo Polje predstavlja još jednu potvrdu naše opredijeljenosti da budemo društveno-odgovorna kompanija i da pomažemo zajednici u kojoj poslujemo – saopštila je kompanija.

Novčana sredstva koja su pri-

Dnevna humana doza kupljena u okviru akcije „Dnevna humana doza“ će biti opredijeljena za rekonstrukciju pedijatrijskih odjeljenja navedenih ustanova.

Kompanija je tokom evropskog prvenstva u fudbalu „EURO 2020“ realizovala smo društveno odgovornu akciju „Dnevna humana doza“ u okviru specijalne emisije „Volkano erupcija“.

- Početni humanitarni fond je iznosio 5.400 eura, tako da su gosti emisije poznate ličnosti iz javnog života imale mogućnost da značajno uvećaju iznos, prognozirajući ishode i rezultate utakmice prvenstva.

Na kraju humanitarni fond akcije „Dnevna humana doza“ dostigao je 9.000 eura. Novčani fond će biti podijeljena na tri dijela, tako da će svakoj od

ustanova biti donirano po 3.000 eura – saopštila je direktorica marketinga i korporativnih komunikacija Lena Bošković.

Donaciju je u ime Instituta za bolesti djece Kliničkog centra Crne Gore primio v. d. direktor dr Velibor Majić, dr Suzana Ivanović u ime bolnice Danilo I i dr Adrijana Kočović za opštu bolnicu u Bijelom Polju.

Sa dodjele donacije

Društvo

Subota, 7. avgust 2021.

7

Savjet Javnog servisa, nakon intervjuisanja kandidata za generalnog direktora, donio odluku

Boris Raonić na čelu RTCG Inspekcija posjetila RTCG

Sa sjednice Savjeta Javnog servisa

PODGORICA – Savjet Javnog servisa juče je sa sedam glasova za odlučilo da Boris Raonić, nekadašnji direktor Građanske alijanse, dođe na čelo Javnog servisa. Jedan glas je dat Nikoli Markoviću a jedan listić je bio prazan.

Predsjednik Savjeta Veselin Drljević je predložio, a četiri člana tog tijela ga podržala, da ne odugovlače proces i ne čekaju nalaz inspekcije koja pregleda dokumentaciju kandidata, već da odmah izaberu čelnog čovjeka te kuće. Protiv su bili Filip Lazović, Marijana Camović-Veličkovć i Predrag Marsenić.

Uzdržan tokom glasanja je bio Žarko Mirković

Na konkurs su se prijavila četiri kandidata, osim Raonića i Markovića, kandidature su predali i Milutin Stijepović i Srđan Čović.

inspekciji i ona će o tome odlučivati.

Istakao je da imaju još 15 dana da privedu kraju izbor generalnog direktora, te naglasio da nije spreman da preuzme odgovornost za eventualne greške i naplatu štete, a nada se da do toga neće doći.

I potpredsjednica Savjeta Marijana Camović Veličković je protiv toga da se danas glasa.

- Ne vidim zašto bismo danas žurili, sačekajmo bar ponedjeljak - kazala Camović Veličković. Član Savjeta Žarko Mirković naveo je da su davno upozoreni o kriterijuma za izbor generalnog direktora.

- Teoretski mi mišljene inspekcije možemo da dobijemo i 18. Šta da radimo do tada - pitao je Mirković.

Zorić je rekao da nijesu dobili nijedan dokument koji kaže da ne mogu da glasaju o generalnom direktoru. Član Savjeta Predrag Marsenić nije bio za to da se danas glasa o generalnom direktoru i predložio je da se od inspekcije traži rok do kojeg se inspekcija može izjasniti o postupku.

Kako Pobjeda saznaje, inspekcija je Drljeviću ukazala na propuste koji prate čitav proces. On je nakon tih sugestija pripremio kutiju za glasanje.

Na odluku da se juče izabere generalni direktor, član Savjeta Filip Lazović je kazao da ga ne dotiču nikakvi pritisci, bilo da su politički ili medijski te

GLASANJE O GLASANJU

Iako je bilo najavljeno da će se glasati u ponedjeljak, članovi Savjeta su se juče tokom dana predomislili i odlučili da ovaj proces okončaju što prije, a sama sjednica trajala je osam sati.

Predsjednik Savjeta Veselin Drljević je predložio, a četiri člana tog tijela ga podržala, da ne odugovlače proces i ne čekaju nalaz inspekcije koja pregleda dokumentaciju kandidata, već da odmah izaberu čelnog čovjeka te kuće.

Kategorično protiv su bili Filip Lazović, Marijana CamovićVeličkovć i Petar Marsenić.

Uzdržan tokom tog glasanja je bio Žarko Mirković.

Ostali članovi Savjeta – Bojan Baća, Amina Murić, Naod Zorić, Veselin Drljević i Milica Špajak bili su za to da se glasa odmah te da se ne čeka ponedjeljak, što je i izglasano.

Nakon odluke da se ipak glasa, u RTCG je došla Inspekcija rada tokom intervjuisanja kandidata i zatražila od Drljevića da obustavi proces i raspiše novi konkurs – što je on odbio. Član savjeta Filip Lazović bio je protiv toga da se, kako je kazao, ulazi u rizik i danas glasa o direktoru.

- Ne bih volio da uđemo u situaciju da se danas ovdje nešto završi, a da za dva dana dobijemo rješenje da nešto nije dobro, iako ja mislim da je sve uredu - naveo je Lazović i dodao da ne želi da se ishitrenom reakcijom stavlja bilo kakva mrlja.

On ističe da će u narednim danima postupak raspisivanja konkursa za izbor generalnog direktora RTCG biti predmet dodatne kontrole, tako je, kako navodi, ministarstvo naložilo

da smatra da su sve uradili po Zakonu i da imaju rok do 19. avgusta da proglase novo rukovodstvo.

Mirković je tokom diskusije rekao da nije zadovoljan kandidatima za generalnog direktora, te da je loše da izaberu samo da bi izabrali.

- Nijesam siguran da smo dobili kandidate kakve bih ja da imamo na čelu Javnog servisa.

Neću biti srećan da dođe neko ko je osnovno akademsko obrazovanje stekao u pedesetoj godini, ali ja ću svaku odluku i budućeg direktora poštovati – rekao je on.

RAONIĆ: BEZ PRITISAKA

Predstavljajući se članovima Savjeta, Raonić je rekao da će u toj kući vladati atmosfera slobode, jer se o tome do sad puno pričalo, a malo radilo da se ona i osjeti.

Istakao je da su pritisci koji dolaze sa svih strana jaki ali da im se suprotstavlja i da će to činiti i ubuduće.

-Veliki je pritisak i na članove Savjeta i na kandidate ali obećavam da toga neće biti. Bilo kakav pritisak neće biti moguć.

Dešavaće se da pokušavaju sa tim ali ja ću im biti brana – poručio je Raonić.

Na pitanje da li će pokazati odgovornost ako se desi da ne dobija rezultate kakve je obećao, kategoričan je da mu to nije nikakav problem.

- Ono što je najmanji problem

je da podnesem ostavku. Ja ne dolazim zbog finansija, jer trenutno zarađujem više nego što bih zarađivao kao generalni direktor – naveo je Raonić.

Rekao je da će se okrenuti rješavanju problema sa prekomjernim brojem zaposlenih te da će sve što govori sprovesti u djelo.

Raonić je naveo da svoju kandidaturu na tu funkciju ne smatra „prelaskom na poziciju vlasti“.

-Uspješno sam vodio organizaciju koja je krenula od nule.

Uvijek sam bio posvećen poslu i to ću prenijeti na Javni servis.

Trudiću se i da međunarodna zajednica nema više negativne komentare kakvi su do sada dolazili sa njihovih adresa – obećao je Raonić.

Na konstataciju Mirkovića da ne može a da ne poveže kandidaturu Raonića sa nečim sto je očigledna pojava - a to je pretrčavanje NVO sektora u aktelnu vlast.

- Ne znači da je tako sa Vama ali šta vas preporučuje i šta stoji iza vas da ste ovako optimističan program sastavili. Da li je to obrazovanje ili iskustvo? pitao je Mirković.

Raonić je odgovorio da je to odlično pitanje koje bi svaki kandidat poželio.

- Ja sam svjestan da se program ne može previše razlikovati jer imamo formu i zakon po kome mi radimo taj predlog programa. Ovu kandidaturu ne smatram prelaskom na poziciju

ABAZOVIĆ: „Bastilja je pala“ RAONIĆ: ,,Hvala na povjerenju“ Novi generalni direktor Radio televizije Crne Gore Boris Raonić zahvalio je na Tviteru potpredsjedniku Vlade Dritanu Abazoviću koji mu je čestitao izbor na tu funkciju.

- Hvala na povjerenju – napisao je Raonić u odgovoru na Abazovićev tvit.

Abazović je uz čestitku Raoniću napisao

„Bastilja je pala“.

- Čestitam Borisu Raoniću izbor za generalnog direktora RTCG! Znam da neće biti lako, ali novi menadžment i svi činioci društva moraju učiniti sve da više nemamo najgori javni servis u regionu. Podrška nezavisnim, depolitizovanim i profesionalnim medijima – naveo je Abazović.

Tokom intervjuisanja kandidata za generalnog direktora juče je predsjednik Savjeta Veselin Drljević morao nakratko napustiti sjednicu kako bi dočekao inspektore koji su došli da prekontrolišu dokumentaciju kandidata. Prema saznanjima Pobjede, Inspekcija je zatražila od Drljevića da prekine intervju sa kandidatima, i raspiše novi konkurs, što je on odbio.

Inspekcija je ukazala na propuste koji prate čitav proces, Drljević ih nije uvažio već je pripremio kutiju za glasanje.

Kako je Pobjeda objavila, saznala noć uoči sjednice, Ministarstvo ekonomskog razvoja naložilo je Inspekciji rada da uradi novi nadzor procesa imenovanja generalnog direktora, a ministar tog resora Jakov Milatović juče je rekao da se u rješenju tog resora precizira da Inspekcija rada, u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, treba da bude garant zakonitosti procesa, između ostalog, i kroz preventivni nadzor i ukazivanje na moguće nepravilnosti koje su izložene u žalbi podnijetoj Ministarstvu.

- Ni Ministarstvo, niti Inspekcija rada, nisu, niti bi se mogli umiješati uproces izbora direktora RTCG, što je u isključivoj nadležnosti Savjeta RTCG, koji je zbog toga, izmedju ostalog i izabran od strane Skupštine CG – napisao je Milatović juče tokom dana na Tviteru.

On je dodao i da Ministarstvo ekonomskog razvoja – kao drugostepeni organ nadležan da postupa po žalbi na rad Inspekcije rada je donijelo Rješenje u prilogu, kojim se Inspekciji rada nalaže da primijeni mjere iz svoje nadležnosti.

Prethodno je Media centar tražio da se ispita dokumentacija kandidata za ovu važnu poziciju i da se ispita kako su se zapošljavali radnici od 2018. do sad.

Inspekcija rada se proglasila nenadležnom u slučaju koji se odnosi na konkurs, ali se Media centar na to požalio drugostepenom organu – Ministarstvu ekonomskog razvoja.

vlasiti. Ja sam itekako ljut na poziciju vlasti koju je imala posljednjih dana po pitanju Javnog servisa. Imam formalno obrazovanje i kada je u pitanju medijsko iskustvo imamo deceniju i više u NVO tu vrstu iskustva. Uspješno vodim organizaciju koja je krenula od nule. To želim da prenesem na javni servis jer zaista imam iskustva sa tim – kazao je on.

MARKOVIĆ: PRESUDNA ULOGA

Najavljujući kandidata Nikolu Markovića, Drljević je rekao da je istaknuti novinar koji ima veliku popularnost i ugled u novinarskom društvu.

Marković je istakao da Javni servis ima presudnu ulogu u promociji demokratskih vrijednosti u jednom društvu, te da mora postati slobodan medij, koji treba da radi u interesu građana.

-Važnost redakcije za istraživačko novinarstvo je ogromna, a za tu svrhu se izdvaja samo 5,5 hiljada eura. Za kulturnu emsiju Agrosazanje 7.000 eura a za Teleskopiju 28.000 što bi trebalo obrazložiti javnosti.

Treba biti transparentan i pojasniti na što ide javni novac – naveo je Marković.

Smatra da treba nagraditi one koji rade i da u Javnom servisu ima vrijednih i profesionalnih ljudi.

Marković je naveo i da ne bi kritikovao samo bivšu vlast, već da se mora kontrolisati i sadašnja.

-Ako to ne radi Javni sevis onda ništa nije uradio – zaključio je Marković.

STIJEPOVIĆ ZA DEPOLITIZACIJU

Milutin Stijepović je istakao da Javni servis treba depolitizovati te da ako bi on bio novi generalni direktor RTCG za njim ne bi ušao nijedan novi zaposleni.

-Iza mene ne stoji nijedna politčka grupacija, niti interesni

lobi, a ako vas je neko zvao zbog mene, odmah ću napustiti ovaj intervju – rekao je Stijepović.

Podsjetio je da je karijeru na RTCG-u počeo 1997. godine, koju je napustio 2013, kada je preuzeo ulogu generalnog direktora Radio-televizije Nikšić.

I on, kao i Marković, smatra da u toj kući ima dovoljno potencijala da bi se sastavio kvalitetan tim.

-Imam viziju da Javni servis bude bolji a logično je da ne može biti u potpunosti depolitizovan. Treba se raditi na boljoj organizaciji finansijskih sredstava – naveo je Stijepović.

ČOVIĆ O VIŠKU ZAPOSLENIH

Srđan Čović je pred Savjetom odgovarao na pitanje zašto nije riješio problem viška zaposlenih onda kad je imao priliku za to, u periodu dok je bio pomoćnik nekadašnje direktorice te kuće Andrijana Kadije.

-Imamo čak 20 ljudi koji su na dužim bolovanjima ali to je problem koji je kompleksan i nije ga lako riješiti. Takođe je problematično i to što se sa postojećim sredstvima ne mogu planirati ozbiljna produkcijska ostvarenja. Potrebno je raditi na integraciji sva tri medija – Radija, Televizije i Portala RTCG, a bilo bi dobro uvesti i mjerljive parametre učinka zaposlenih – naveo je Čović.

Predložio je da bi Dnevnik 1 trebalo pomjeriti sa 15.30 na 16 sati, dok bi centralna informativna emisija, Dnevnik 2, sa 19.30 sati trebalo emitovati pola sata ranije, dakle od 19 sati, poput Hrvatske radio-televizije (HRT).

Govoreći o ulozi Javnog servisa tokom posljednjih 30 godina, on je zaključio da je RTCG bila motor od kraja 90-ih do 2006. godine, da bi nakon tog perioda, kao i sve institucije u zemlji, zapao u svejednoću.

K. J.

8

Društvo

PODGORICA - Sudija Vrhovnog suda Crne Gore Svetlana Vujanović najavila je da će tužbom osporiti odluku Sudskog savjeta da žene sudije, uključujući i nju, prisilno i protivno zakonu pošalju u penziju.

Kako je saopštila, ona i njene kolege su saznali sa sajta Sudskog savjeta za, kako je navela, „nezakonitu odluku o sticanju uslova za penziju po osnovu navršenih 64 godine života, a na temelju očigledno neustavnog zakona čiji je postupak ispitivanja u toku pred Ustavnim sudom Crne Gore“.

- Za razliku od Tužilačkog savjeta koji je, čuvajući svoj dignitet i dignitet tužilaca, odlučio da sačeka odluku Ustavnog suda, Sudski savjet je grubim vrijeđanjem zakona i procedure, nažalast i uz učešće sudija članova Savjeta, donio krajnje nezakonitu i za žene sudije diskriminatorsku odluku. Za tu nezakonitost istaći ću samo najvažnije razloge, a ostale ću navesti u tužbi kojom ću osporavati odluku Sudskog savjeta jer se neću povući pred pravnim nasiljem na mene i moje časne kolege koje je praćeno uvredljivim medijskim etiketiranjem – saopštila je Vujanović.

Subota, 7. avgust 2021.

Jedna od sutkinja Vrhovnog suda Crne Gore ocijenila da je Sudski savjet penzionisanjem koleginica prekršio norme i međunarodne standarde

Vujanović: Brutalna diskriminacija žena Ko je penzionisan Na osnovu člana 121 stav 2 Ustava Crne Gore, a u vezi sa članom 17 st. 1 i 2 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sudski savjet je na osnovu dostavljenih obavještenja predsjednika sudova, konstatovao prestanak sudijske funkcije sudijama koji ispunjavaju uslove iz gore navedenog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Konstatovan je prestanak funkcija: Stanki Vučinić, Branimiru Femiću, Dušanki Radović, Svetlani Vujanović, Lidiji Ivanović i Petru Stojanoviću, sudijama Vrhovnog suda Crne Gore; i Gordani Pot Biserki Bukvić, sudijama Upravnog suda Crne Gore; Nataši Sekulić, i Milici Popović Senadi Hasanagić, sudijama Privrednog suda Crne Gore; Dragici Vuković i Miljani Pavlićević, sudijima Višeg suda u Podgorici; Zahitu Camiću, predsjedniku Osnovnog suda u Rožajama; Vesni Pavišić, sudiji Osnovnog suda na Cetinju; Milovanu Jokoviću, sudiji Osnovnog suda na Žabljaku, Ajši Međedović, sudiji Osnovnog suda u Beranama; Koviljki Đačić, predsjednici Suda za prekršaje Budva; Dragici Stojanović, Dragici Kovačević i Vesni Šćepanović, sudijama Višeg suda za prekršaje Crne Gore; Milanki Kaluđerović, sudiji Suda za prekršaje Podgorica i Milutinu Božoviću, sudiji Suda za prekršaje u Bijelom Polju.

Povreda Procedure

Sudski savjet je, prema njenim riječima, brutalno povrijedio proceduru po više osnova, ali ukazuje na ključni.

- Prije donošenja odluke da nam prestaje funkcija Sudski savjet nije pribavio izjašnjenje žena sudija da li žele da koriste pravo iz čl. 17 st.

1 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Bez izričito iskazane volje za korišćenjem tog prava bilo koja žena osiguranik pa i žena sudija ne ostvaruje uslove za penziju i niko je ne može prisilno penzionisati po osnovu 64 godine života i 15 godina staža (osim Sudski savjet).

Pretpostavljajući da ću odbiti da dam saglasnost Sudski savjet nije tražio moje izjašnjenje već mi je pod tačkom razno !!!(dnevni red objavljen na sajtu Savjeta nema ovu tačku) a iz potrebe dodatnog poniženja - konstatovao da sam ispunila uslove za penziju – istakla je Vujanović.

Ona je navela da odluka Sudskog savjeta „iako nezakonita, konačna je“, zbog čega će se u ponedjeljak 9. avgusta razdužiti sa predmeta.

- Sudskom savjetu već sam podnijela zahtjev za jednogodišnju naknadu koja mi po zakonu pripada jer se neću penzionisati do 67. godine života do kada svaki crnogorski građanin, pa valjda i ja kao raniji sudija, imam pravo na rad. Naravno, očekujem da

Svetlana Vujanović

Protiv ovakvih arbitrarnih odluka boriću se pravnim sredstvima jer iako su mi pravnim nasiljem oduzeli sudijsku funkciju - čast, dostojanstvo, ugled i poznavanje prava ne mogu mi oduzeti – izričita je Vujanović se ovaj moj zahtjev odbije jer će to biti način da se kao žena sudija prinudim da podnesem zahtjev za penziju što ja, ponavljam, neću učiniti. Protiv ovakvih arbitrarnih odluka boriću se pravnim sredstvima jer iako su mi pravnim nasiljem oduzeli sudijsku funkciju - čast, dostojanstvo, ugled i poznavanje prava ne mogu mi oduzeti – izričita je Vujanović.

Ona je obrazložila zašto kategorično tvrdi, i prije odluke Ustavnog suda, da je diskriminatorski zakon koji u penzionisanju nejednako tretira muškarce i žene.

- Zar je to potrebno objašnjavati kod činjenice da se na osnovu tog zakona ženi sudiji ne omogućava da obavlja sudijsku dužnost nakon navršene 64. godine, a muškarcu sudiji se omogućava da tu dužnost obavlja do 66. godine života. Da li je to pozitivna diskriminacija? Izgleda da jeste samo po stavu Sudskog savjeta! – upitala je Vujanović.

Što kažu Ustav i zakon Ustav Crne Gore u članu 121 normira da je sudska funkcija stalna, a da prestaje ako sudija to sâm zatraži, kada ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju i ako je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora.

Sa druge strane, zakonom je precizirano da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 66 godina života (muškarac), odnosno 64 godine života (žena) i najmanje 15 godina staža osiguranja.

- Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 40 godina staža osiguranja i 61 godinu života. Pravo na starosnu penziju stiče se i kod navršenih 30 godina staža osiguranja, od čega najmanje 20 godina efektivno provedenih na radnim mjestima na kojima se u rudnicima staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Pravo na prijevremenu starosnu penziju osiguranik stiče kad navrši 63 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Ona podsjeća da je međunarodna zajednica već duže od vijeka ukinula diskriminaciju žena koju je, smatra Vujanović, zakonodavstvo Crne Gore, za žene sudije i tužioce, ponižavajuće normiralo, pod izgovorom ,,pozitivne diskriminacije“.

- Navodno, žene sudije i tužioci se privileguju pa mogu, ako hoće, da idu ranije u penziju. Kako se „privileguju“ u praksi je pokazao Sudski savjet diskriminišući nas žene sudije utvrđenjem da nam prestaje sudijska dužnost dvije godine ranije od muškaraca – kazala je Vujanović.

Protivno standardu

Ističe da je stav o zabrani polne diskriminacije u radno pravnom statusu, uključujući i penzionisanje žena sudija,



iskazao EUCRIM (Evropsko udruženje za krivično pravo) i Sud pravde EU a kroz prihvatanje presude Suda pravde i Komisija EU. Time je, dodala je Vujanović, taj stav afirmisan kao standard EU kojeg su obavezne da poštuju članice EU i države koje se pridružuju.

Kao primjer navodi presudu Suda pravde povodom pokušaja Poljske da normira rješenja koja su dirkiminatorska.

- U reformi pravosuđa Poljska je normativno utvrdila da žene sudije i tužioci idu u penziju sa 60 godina a muškarci sa 65 godina. EUCRIM je (odlukom C-619/18 -2/2018 P.80 i C-192/18) ocijenio da je ta norma diskriminatorska i dao detaljne razloge zašto se ne može raditi o tkz. pozitivnoj diskriminaciji. Na zahtjev Evrospske komisije Sud

pravde EU 5. novembra 2019. godine donio je presudu (u predmetu Evropska komisija v. Poljske C-192/18 ) kojom je utvrdio da je navedena normativna promjena u reformi poljskog pravosudnog zakonodavstva diskriminatorska dajući jasno i detaljno obrazloženje za to. Kao predlagač odluke pred ovim sudom Evropska komisija je ovaj stav prihvatila kao direktivu i obavezu za članice a time i za države koje joj pristupaju.

Jasan stav za sve sem za Sudski savjet koji je sebe promovisao u većeg poznavaoca prava od EUCRIMA, Suda pravde EU, Evropske komisije i same EU, dajući sebi tretman vrhunske arbitraže koja ignoriše sve autoritete – navela je Vujanović.

Lični i atak na zvanje

Prema njenim riječima, to što joj je, kako ističe, nezakonito konstatovan prestanak sudijske funkcije pojedini mediji su tretirali kao primjer „provjetravanja pravosuđa“, sa

Bez izričito iskazane volje za korišćenjem tog prava bilo koja žena osiguranik, pa i žena sudija, ne ostvaruje uslove za penziju i niko je ne može prisilno penzionisati po osnovu 64 godine života i 15 godina staža (osim Sudski savjet). Pretpostavljajući da ću odbiti da dam saglasnost, Sudski savjet nije tražio moje izjašnjenje već mi je pod tačkom razno !!!(dnevni red objavljen na sajtu Savjeta nema ovu tačku) a iz potrebe dodatnog poniženja - konstatovao da sam ispunila uslove za penziju – istakla je Vujanović

Sudije mlađe od 67 godina mogu nastaviti da rade, ali ne kao sudije - Sudijama funkcija prestaje po ustavnoj odredbi, kada ispune uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju, a uslovi za to su određeni Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, rekao je Pobjedi Dobrica Šljivančanin, član Sudskog savjeta.

- Svi oni koji ne ispunjavaju uslove da im po sili Zakona o radu prestaje radni odnos mogu nastaviti da rade, bilo gdje pa i u sudu, ali ne kao sudije. To mogu do navršetka, još

uvijek 67 godina starosti - objasnio je Šljivančanin. Što se tiče činjenice da žene ispunjavaju uslove za starosnu penziju sa 64 a muškarci sa 66 godina, te da žene sudije na taj način idu ranije u penziju, Šljivančanin je kazao da o tome treba da se izjasni Ustavni sud.

Predsjednica Sudskog savjeta Vesna Simović-Zvicer nije htjela da komentariše odluku tog tijela.

očiglednom aluzijom da se sud „provjetrava“ od lošeg i ko zna još kakvog sudije.

- Zbog sebe, porodice i onih građana Crne Gore koji nepristrasno promišljaju, dužna sam da kažem da sam obavljajući dužnost sudije na svim nivoima (od Osnovnog u Podgorici, preko Višeg u Podgorici, Apelacionog do Vrhovnog suda) postupala nezavisno i nepristrasno u svim predmetima, vođena samo i isključivo potrebom poštovanja i primjene Ustava i zakona. Raduje me da karijeru (za sad) završavam mirne savjesti, da se za moj profesionalni angažman nije mogla montirati bilo koja afera i da sam od države dobila samo ono što mi je pripadalo. Kao sudija Osnovnog suda i porodična žena, dobila sam dvosoban stan koji sam kasnije zamijenila za veći dajući državi, uz taj, i stan koji je moj suprug dobio od roditelja. Dakle dali smo dva stana za ovaj u kome sada živimo pri čemu nikada nijesam tražila od države kredit po povoljnim uslovima već sam kredit uzimala od banaka pod uslovima kao i svi građani – istakla je Vujanović.

Zaključuje da bi sa zadovoljstvom i poštovanjem uvažila svaku zakonitu odluku Sudskog savjeta „kao što sa indignacijom i povrijeđenošću doživljavam ovu ponižavajuću smatrajući je ne samo ličnim poniženjem nego i ponižavanjem časne sudijske dužnosti koju sam uvijek smatrala privilegijom i posvetila joj život sa velikim zadovoljstvom“.

- Oni koji me poznaju znaju da ću do kraja istrajati u borbi za dostojanstvenim tretmanom i skinuti sramnu etiketu da se sud oslobodio mene.

Završiću ovo za mene bolno saopštenje izvinjenjem javnosti što sam morala da uključim i ličnu dimenziju – zaključila je Vujanović. j.Martinović / i.Perić

Hronika

Subota, 7. avgust 2021.

Bivši zamjenik vrhovnog državnog tužioca, jedan od okrivljenih u aferi „S. Č.“, pisao direktoru ANB-a sa zahtjevom da na uvid dobije službenu zabilješku zbog koje je osumnjičen za težak zločin

Moldavka odavno nestala, a Piperović i dalje traga za pravdom zbog lažne optužbe PODGORICA – Nekadašnji zamjenik vrhovnog državnog tužioca, sada advokat Zoran Piperović uputio je dopis direktoru Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejanu Vukšiću sa zahtjevom da mu odobri pristup službenoj zabilješci na osnovu koje je osumnjičen kao jedan od mučitelja i trgovaca moldavskom državljankom Svetlanom Čabotarenko, koja je optužila njega i još trojicu crnogorskih državljana za užasna zvjerstva, a onda pred sudom i niz crnogorskih zvaničnika i javnih ličnosti.

Afera „S. Č.“ nekoliko godina potresala je crnogorsku javnost, a konačan sudski epilog je da je moldavska državljanka lagala.

Osuđena je 2014. na godinu zatvora, ali pošto je odvedena iz Crne Gore u januaru 2003, nepuna dva mjeseca pošto je ispričala priču, presuda nikada neće biti sprovedena.

Dopis

Piperović koji se potom posvetio advokaturi, već drugu deceniju vodi bitku kako bi „istjerao pravdu“, ali nema podršku institucija.

U dopisu Vukšiću, u koji je Pobjeda imala uvid, on podsjeća da je i ranije tražio isti dokument, ali je odbijen.

- Ne znam koliko Vam je poznato (ne sumnjam da ste čuli za aferu „Moldavka“), da je u njenom jeku izašlo saznanje koje je potvrđeno izjavama Andrije Jovićevića, tada ministra MUP-a i Filipa Vujanovića, mislim da je bio predsjednik Republike, da je sve krenulo od informacije ANB-a, koja je proslijeđena ovoj dvojici. Ponukan time, a u pripremi knjiga, tražio sam, shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, da mi se ta informacija dostavi – napisao je Piperović.

Objašnjava da mu je tada odgovoreno pitanjima da li želi neposredan uvid ili da mu se pošalje informacija.

- Odgovorio sam da želim da dobijem informaciju. Nakon toga, dobio sam dopis, koji je u ime direktora Dejana Peruničića potpisalo meni nepoznato lice, da se zahtjev odbacuje, jer, pazite, nijesam naveo (SIC!) način (SIC!) na koji želim da se upoznam sa njom. Iako mi je ličilo na šalu, nijesam zamjerao nikome ništa. Računao sam da tajna policija ima pravo i na te trikove. Ponovo sam se obratio i dobio odgovor: ANB ne posjeduje tu informaciju – napisao je on.

Prvo što je, piše Piperović dalje, pomislio je „da ambasada Velike Britanije stopira

Bijelo Polje

Uhapšen zbog šverca droge BIJELO POLJE - Bjelopoljska policija uhapsila je Dejana Šćepanovića (55) zbog sumnje da se bavi uličnom prodajom narkotika, saopšteno je iz Uprave policije.

-Pretresom vozila, stana i drugih prostorija koje koristi D. Š. pronađeno je i oduzeto 11 pakovanja kokaina, 443 komada tableta sa liste opijata, startni pištolj, dva noža, mobilni telefon, kao i određeni iznos novca – precizirali su iz policije.

B.r.

Zoran Piperović

sve, jer je ambasador Čarls Kraford bio duboko involviran u sve“.

- Sada me samo jedno interesuje i to je razlog mog obraćanja. Da li postoji još ta informacija u ANB-u ili je emigrirala? Ako je tu, molim Vas, zbog treće knjige koju pišem u vezi te afere, da mi je dostavite. Inače, u dvijema knjigama objavio sam sve iz sudskih spisa. Pa i više od toga. Autori te informacije, personalno me ne zanimaju – njihova imena možete zamračiti. Ja znam koga dužim za Moldavku – zaključio je Piperović, uz konstataciju: „Naravno – Interpolu u Podgorici neću pisati, jer godinama ne znam što je urađeno po crvenoj potjernici izdatoj za Moldavkom S. Č.“.

AferA

Moldavska državljanka iz Crne Gore odvedena je na nepoznatu lokaciju, u organizaciji nekoliko ambasada i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), nepuna dva mjeseca pošto je pred pravosuđem pokrenut postupak, a ona, mimo okrivljenih, pred sudom označila tadašnjeg predsjednika Mila Đukanovića i još nekoliko funkcionera i javnih ličnosti za užasne orgije.

Postupak je nekoliko mjeseci kasnije zvanično obustavljen u nedostatku dokaza.

Afera „S. Č.“ bila je isplanirana detaljno, ali crnogorsko pravosuđe nikada nije pokazalo interesovanje da utvrdi sve činjenice.

Moldavska državljanka, prije nego je slučaj formalno procesuiran, skrivana je u skloništu za žrtve seksualnog nasilja NVO„Sigurna ženska kuća“ Ljiljane Raičević. Tamo je boravila od oktobra

2002. do januara 2003. kada je odvedena iz Crne Gore.

Policijski inspektori u tom skloništu su je danima saslušavali. Davanju iskaza prisustvovala je i Raičević, kako bi joj pomagla da se prisjeti detalja. Onda je u novembru krenula akcija hapšenja.

Bez obzira na to što se za svega nekoliko mjeseci ispostavilo da je sve bilo konstrukcija kako bi se u ovu ogavnu priču uvukao Đukanović, vjerovatno da bi bio spriječen da krene sa projektom obnove crnogorske nezavisnosti, niko nije tražio saslušanje tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Andrije Jovićevića, kako bi se utvrdila njegova uloga.

Niko nije reagovao ni kada je Vladina Komisija, osnovana 2004. godine kako bi istražila djelovanje institucija u ovom slučaju, zaključila, pored ostalog, da je Jovićević, sa najbližim saradnicima, davao podstrek za vođjenje ove afere, sa motivom koji najviše liči na karijerizam i političke ambicije.

Iz Đukanovićevog kabineta 2014, nakon presude izrečene Čabotarenko, saopštili su jednim lokalnim novinama da je afera konstruisana „u dobro poznatim kontraobavještajnim krugovima“ i da je bila uperena protiv „tadašnjeg predsjednika Crne Gore, države i njene nezavisnosti“.

Afera „S. Č.“ pala je u zaborav odavno i jedino na nju, s vremena na vrijeme, podsjeti Zoran Piperović, koji i dalje vodi borbu sa institucijama u potrazi za istinom. Razmljivo, jer su on i još trojica osumnjčenih, kao i njihove porodice, pretrpjeli nemjerljivu štetu, a, makar minimalne satisfakcije do danas nema.

K. KrsMANoViĆ

Bomba pronađena u dvorištu kuće Rada Miloševića najvjerovatnije potiče iz Drugog svjetskog rata

Kako je Ura ,,napala“ Crvenu armiju NIKŠIĆ - Ručna bomba, koja je u četvtrtak veče pronađena u dvorištu kuće državnog sekretara MUP-a Rada Miloševića, najvjerovatnije potiče iz Drugog svjetskog rata, nezvanično je saopšteno Pobjedi iz policije.

Navodi se da je riječ je o ruskoj bombi, a situacije u kojima se one pronalaze su dosta česte.

-Minsko eksplozivna sredstva koja potiču iz Drugog svjetskog rata vrlo često se pronađu prilikom izvođenja građevinskih, zemljanih, poljoprivrednih radova, kao i prilikom čišćenja imanja i slično – navodi naš izvor.

Iz Uprave policije su, u noći između četvrtka i petka, saopštili da je u 20.45 časova u dvorištu porodične kuće Miloševića, u nikšićkom naselju Humci, pronađena ručna bomba. Službenici Odsjeka za neeksplodirana ubojna sredstva Direktorata za zaštitu i spašavanje MUP-a su utvrdili da je riječ o ručnoj bombi sovjetske proizvodnje, kao i da je obavljen razgovor sa osobom koja je bombu pronašla prilikom obavljanja radova u bašti koja se nalazi u dvorištu porodične kuće Miloševića.

Sasvim novo svjetlo u odnosu na policijska saznanja i saopštenje Uprave policije stiglo je juče popodne u vidu saopštenja URE. Iz tog Građanskog pokreta poručeno je da će ,,do kraja raskrinkati sve kriminalne strukture u državi uprkos mafijaškom pokušaju ugrožavanja porodice državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Rada Miloševića zbog njegovog pro-

Bomba pronađena u dvorištu Miloševića

fesionalnog rada i posljednjem pokušaju zaustavljanja pravne države i stvaranja snažnih institucija“.

-Kad smo se odlučili za borbu protiv režima znali smo da ona podrazumijeva i borbu protiv organizovanih kriminalnih struktura. Svjesni rizika u koji se upuštamo, ipak smo ga prihvatili i ovim putem poručujemo svima da nas zaustaviti neće i ne mogu bez obzira na količinu uvreda, neistina, podvala, čak i prijetnji, napada ili ovakvih mafijaških pokušaja ugrožavanja porodica – navodi se u saopštenju URE uz poruku da je ,,ruka pravde krenula i više je niko ne može zaustaviti bez obzira na ovakve ili slične pokušaje“.

Sovjetska bomba iz Drugog svjetskog rata tako se, ničim izazvana, našla u fokusu Ure. Kvalifikacije tipa ,,mafijaški pokušaj“, ,,raskrinkavanje organizovanih kriminalnih struktura“ i ,,ruka pravde“ i ovog puta vrijedili su koliko mjehur od sapunice. Ili se i prije sedam i po decenija znalo da će Rade Milošević (rođen 1987) biti državni sekretar ?!

A.r. - B.r.

Policijski inspektori ispitivali osnovanost tvrdnji Jelene Jovanović da joj je prijećeno

Milošević saslušan po prijavi novinarke PODGORICA - Podgoričanin Mario Milošević, koji je blizak kavačkom kriminalnom klanu, saslušan je juče u podgoričkom Višem sudu povodom krivične prijave koju je protiv njega podnijela novinarka Vijesti Jelena Jovanović.

Jovanović je ranije podnijela krivičnu prijavu zbog straha da joj je ugrožena bezbjednost od strane Marija Miloševića, koji se nalazi u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, a zatražena je i procjena njene bezbjednosti.

Novinarka Jovanović je i svjedok ubistva Miodraga Kruščića, za koje tužilaštvo sumnjiči upravo Miloševića, a protiv njega je podnijela krivičnu prijavu zbog ozbiljne prijetnje i pokušaja zastrašivanja i diskreditacije, jer se u pismu koje joj je dostavila Miloševićeva advokatica, nalazi i informacija o tome gdje stanuje, a koja nije javna.

Policijsko saslušanje Miloševića povodom ovog događaja je dogovoreno u zgradi Višeg suda jer po zakonu njegovom davanju iskaza mora prisustvovati predsjednik Višeg suda Boris Savić.

B.r.

Mješovite patrole Vojske i Uprave policije kontrolišu prijelaze PODGORICA – Uprava policije, od 4. avgusta, nadzor državne granice Crne Gore sa Republikom Albanijom vrši uz podršku Vojske Crne Gore u cilju efikasnije i kvalitetnije zaštite državne granice, saopšteno je iz UP. Po odluci Savjeta za odbranu i bezbjednost 16 pripadnika Vojske Crne Gore će u kontinuitetu biti angažovano na pružanju podrške službenicima Regionalnog centra granične policije ,,Centar“ čiji je načelnik Vasko Aković.

On je kazao da će kroz zajedničke patrole državna granica prema Republici Albaniji biti još djelotvornije obezbi-

9

Kotor

stanu našli Granicu sa Albanijom čuvaju i vojnici U kokain i

jeđena, dodajući da je fokus sprovođenja ovih zajedničkih aktivnosti sprečavanje nezakonitih migracija.

Zamjenik načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore, pukovnik Željko Radulović, rekao je da je uvijek dragocjeno kad vještine stečene kroz obuku možemo da primijenimo u praksi. Istakao je da će se vršiti redovne rotacije pripadnika Vojske na karauli Krenza, da bi što više vojnika moglo svoja znanja i vještine provjeriti u realnoj situaciji.

C.H.

marihuanu

U fokusu sprečavanje nezakonitih migracija

PODGORICA – Luka Stanišić (25) uhapšen je u Kotoru nakon što je policija pretresom stana koji koristi pronašla kokain i marihuanu, saopšteno je iz Uprave policije.

Po pribavljenoj naredbi sudije za istragu Višeg suda u Podgorici policija je pretresla stan i pronašla 38 pakovanja u kojima su se nalazili kokain i marihuana. Stanišić je uz krivičnu prijavu priveden u Više državno tužilaštvo u Podgorici na saslušanje.

B.r.

Crnom Gorom

Subota, 7. avgust 2021.

Raspisan poziv za predlaganje kandidata za Nagradu oslobođenja Nikšića

Nikšićki vatrogasci ubuduće će teren moći da osmatraju i iz vazduha

Podnošenje kandidatura moguće do 3. septembra NIKŠIĆ - Opština Nikšić raspisala je Odluku o predlaganju kandidata za dodjelu Nagrade oslobođenja Nikšića, kojom je pozvala na dostavljanje prijedloga za kandidate.

Prijedlozi se podnose do 3. septembra.

Snimak deponije iz drona

Zbog piromana nabavili dron NIKŠIĆ – Služba zaštite i spašavanja u Nikšiću od juče ima sopstvenu podršku iz vazduha. Komandir Slavko Tadić kazao je da su nakon dvije sedmice iscrpljujuće borbe sa šumskim požarima, ali i osnovanih sumnji da je većini mjesta namjerno zapaljeno, odlučili da od sopstvenih sredstava nabave dron visokih performansi, kako bi s visine osmatrali i snimali teren.

To će im, očekuje Tadić, pomoći i da lakše pronalaze puteve za vozila i pripadnike njihove službe, ali i da mogu da snime nesavjesne građane koji namjerno izazivaju požare.

- Sa Upravom policije smo u komunikaciji tako da sve sumnjive situacije snimamo i direktno šaljemo njima na procesuiranje.

Počinjemo sa svakodnevnim obilascima Trebjese, Uzdomira, Budoša, Tovića, deponije... kao i svih drugih lokaliteta u našoj opštini. Učinićemo sve što je u našoj moći da sa kolegama iz Uprave policije pronađemo i procesuiramo sve koji na bilo koji način doprinose uništavanju naše šume – kazao je Tadić.

Ra. P.

- Nagrada se dodjeljuje pojedincima i pravnim licima sa teritorije Opštine Nikšić, a može se dodjeljivati i pojedincima koji ne žive na teritoriji Opštine Nikšić, ako njihova ostvarenja imaju poseban značaj za Opštinu. Pravo predlaganja kandidata za Nagradu imaju: građanin, grupe građana, privredna društva, javne službe, nevladine organizacije i drugi

D. MIJATOVIĆ

10

Nikšić

subjekti – navedeno je u Odluci.

Prijedlozi se dostavljaju u pisanoj formi sa obrazloženjem i dokumentacijom na osnovu

koje se može ocijeniti vrijednost ostvarenih rezultata.

Dostavljaju se u pisanoj formi Skupštini Opštine Nikšić (sa naznakom: za Žiri za dodjelu

Nagrade oslobođenja Nikšića za 2021. godinu), na adresu Njegoševa 18. Više informacija može se dobiti pozivom na broj telefona 040-213-073.

Nagrada oslobođenja Nikšića dodjeljuje se za najviše zasluge i postignute rezultate u teorijskom i praktičnom radu i djelovanju u svim oblastima ljudskog stvaralaštva kojima se doprinosi razvoju Opštine Nikšić. Nagrada se dodjeljuje svake godine za Dan opštine, 18. septembar.

Prošle godine uručena je dugogodišnjem volonteru Crvenog krsta Miodragu Nikoliću za doprinos u sferi humanitarnog rada i direktoru JU „Zahumlje“ Vojislavu Voju Krivokapiću za doprinos u razvoju kulture. C. G.

CETINJE: Otkazan Montenegro Beer Fest

Prijestonica Cetinje, Beogradska kulturna mreža i MNEvent, kao produkcijski tim Montenegro Beer Festa, do-

nijeli su odluku o otkazivanju ovogodišnjeg festivala.

- Uvažavajući veoma složenu epidemiološku situaciju na Cetinju i u Crnoj Gori, kao i rizik po zdravlje koji nose veliki događaji, donijeta je odluka o otkazivanju drugog Montenegro beer festa.

Izazovna vremena, kojima svjedočimo u posljednjih gotovo dvije godine, zahtijevaju mudre i odgovorne odluke i postupanja, koje će biti na korist zajednice i svih pojedinaca koji je čine – saopštili su organizatori.

Naglašava se da će produkcijski tim Montenegro beer festa nastaviti da pri-

prema festival za 2022. godinu i da dodatno unapređuje ovu manifestaciju, po kojoj će Cetinje biti dodatno prepoznato na turističkoj i kulturnoj mapi Evope.

- Izuzetan organizacijski nivo koji je festival postavio, odličan izbor izvođača, sjajna atmosfera, dobro organizovani i osmišljeni prateći programi, visoka bezbjednost učesnika i izvođača, samo su neki od repera kojih ćemo se držati i u narednom period – poručili su organizatori.

Drugi Montenegro Beer Fest trebalo je da bude održan od 14. do 16. avgusta na Cetinju.

C. G.

Spasilački tim Uprave pomorske sigurnosti i upravljanja lukama i juče imao posla

Spašena dvojica Letonaca kod ostrva Sveti Nikola

Akcija spasavanja turista kod Budve

PODGORICA - Spasilački tim Uprave pomorske sigurnosti i upravljanja lukama (UPSUL) spasio je juče dvojicu turista iz Letonije kod ostrva Sveti Nikola kod Budve.

Pomoćnik direktora UPSUL za bezbjednost plovidbe Žarko Lukšić saopštio je portalu Feral.bar da su operateri na Pomorskom operativnom centru (POC) Svetozar Bukelić i Filip Perunović dobili nekoliko poziva za pomoć na moru, zbog čega su u akciju poslata dva čamca.

- SAR-1 sa posadom Jasmin Koković i Velid Matović reagovali su na poziv da se dva državljana Letonije sa pedali-

nom nalaze na nepristupačnoj plaži iza ostrva Sveti Nikola kod Budve, gdje su zarobljeni zbog velikih talasa i zapadnog vjetra. Državljani Letonije su uspješno spašeni i dovezeni do marine u Budvi, a pri povratku za Bar čamac je uspio da spasi još tri osobe na kajacima kod Buljarice, koje nisu mogle da se vrate na obalu zbog talasa kazao je Lukšić.

Drugi čamac (SAR-5) sa posadom Stevan Asović, Nikola Bošković i Marko Čejović uputio se na poziv Sektora granične policije (SGP) Bar, da se na istočnom dijelu mlađa osoba izgubila sa sumnjom davljenja u moru.

- Srećom, osoba je pronađena

živa i zdrava, a posada je nastavila da do Čanja upozorava kupače da priđu bliže obali istakao je Lukšić.

On je dodao da su proteklih dana imali dosta intervencija usljed loših vremenskih uslova i velikih talasa.

- Pune ruke posla ovih dana zbog loših vremenskih prilika spasiocima i operaterima na POC pričinjavale su napor, ali, sve je uspješno završeno. Po ko zna koji put UPSUL upozorava turiste i građane Crne Gore, da vode računa prilikom izlaska na more u čamcima ili plivanjem, jer u ovakvim vremenskim uslovima može doći do neželjenih posljedica - poručio je Lukšić.

C. G.

Crnom Gorom

Subota, 7. avgust 2021.

Investicija u bezbjednost pješaka i smanjenje saobraćajne gužve u Bijeloj

Uskoro će biti izgrađena pasarela HERCEG NOVI - Tender za izgradnju pasarele u Bijeloj, vrijednosti 160.000 eura, biće raspisan naredne sedmice. To je, prema riječima v. d. direktora Uprave javnih radova Bora Lučića, prvi u nizu projekata koji će biti realizovani u narednom periodu, a biće finansiran iz državnog budžeta.

Lučić je sa saradnicima obišao lokaciju kod panorame u Bijeloj, a nakon obilaska terena održan je sastanak sa predstavnicima Opštine Herceg Novi.

- Herceg Novi je dugo godina bio zapostavljen, ali nije jedini. Pokušaćemo da ubrzamo tempo. Velike su gužve i sada je na ovoj dionici ogromna frekvencija i pješaka i vozila. Sezona je otvorila probleme koje smo imali prethodnih godina, a koje nije bilo moguće riješiti samo na lokalnom nivou. Došlo je vrijeme i da se država okrene ka Herceg Novom i pasarsela u Bijeloj biće prvi projekat koji će otvoriti naredne - kazao je Lučić.

Pasarela će biti prilagođena osobama sa invaliditetom i slabo pokretljivim osobama. Biće ugrađen lift, a na kraju pasarele će biti izgrađena rampa. Izgradnjom

TIVAT: Kulturno-zavičajno udruženje „Napredak“ večeras organizuje tradicionalnu manifestaciju

Lastovska fešta po 47. put TIVAT – Kulturno-zavičajno udruženje „Napredak“, osnovano 1919. ove godine će, po 47. put, organizovati Lastovsku feštu. Fešta će biti održana večeras ispred crkve u Gornjoj Lastvi i ispred Doma kulture „Ilija Marković“, a početak je zakazan za 21 sat.

Zbog pandemije kovid-19 tradicionalni program fešte ove godine je izmijenjen i skraćen.

U programu lastovske fešte učestvovaće tivatska podružnica Bokeljske mornarice, Glazbeno-prosvjetno društvo „Tivat“ i gitarski trio „Fatal“ (Marko Prentić, Petar Dobričanin i Dražen Joković).

Organizatori su obezbijedili besplatan prevoz do Gornje Lastve, a kombi kreće u 20.30 sati sa autobuskog stajališta u centru Tivta.

Lastovsku feštu sufinansiraju Opština Tivat i Turistička organizacija Tivat. S. KRSTOVIĆ

Budući izgled pasarele

Pasarela će biti prilagođena slabo pokretljivim i osobama sa invaliditetom. Biće ugrađen lift, a na kraju pasarele će biti izgrađena rampa pasarele povećaće se bezbjednost pješaka, ali i smanjiti saobraćajne gužve.

- Početak radova očekujemo krajem septembra. Tenderska procedura traje oko mjesec. Potrebno je da ova

sezona što duže traje, a mi ćemo se prilagoditi njoj i računam krajem septembra da će već biti moguće da se uđe u radove - rekao je Lučić.

Uprava javnih radova pred-

vidjela je za Herceg Novi oko milion i po eura, a već je potpisan i ugovor sa Opštinom za izgradnju lokalne putne infrastrukture u vrijednosti od 130.000 eura. Ž.K.

TIVAT: Direktor Vodovoda i kanalizacije zadovoljan stanjem u sistemu vodosnabdijevanja

KOLAŠIN: Posljedice izostanka padavina sve više ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju

Hoće li suša rasprodati stada Voće opada, a biljke se suše u korijenu. Proizvođači kojima je voda blizu pokušavaju da spasu krompir. Stočari ostali bez otave, uz značajni rast cijena stočne hrane.

Na Sinjajevini se troše posljednje zalihe zatečenog snijega, a livade postaju sasušene ledine

Na Sinjajevini trave nema ili je „u žutom“

KOLAŠIN - Poljoprivredni proizvođači čije su njive i zasadi nezaštićeni od nezapamćenog žaropeka, već sada mogu da otvore „knjigu sezonskih gubitaka“, ali i da konstatuju posljedice

11

koje će osjećati i narednih godina.

Jedino oni koji imaju mogućnost da navodnjavaju svoje parcele, nešto možda i izvuku. Voće koje je ostalo od mrazeva dobro je ponijelo,

ali sada se suši usljed visokih temperatura. Lišće opada, a zna se, biljka u takvoj situaciji najprije odbacuje plodove.

Zasadi malina kod Radula Obrenovića u selu Blatina osušili su se u korijenu, a tako se desetkuju voćnjaci i za naredne godine.

Ugrožene su i njive zasijane krompirom, pogotovo veće zasađene parcele sa jestivim i sjemenskim krompirom.

Miloš Gaja Medenica, jedan od najvećih proizvođača krompira u kolašinskoj opštini, ima rijeku u blizini njiva, ima i sisteme za navodnjavanje uz pomoć kojih pokušava da spase što se može spasiti.

Na udaru julske i avgustovske vreline su i stočari.

Uspjeli su da iskoriste prvi otkos, ali oni koji su se po tradiciji oslonili na drugi,

odnosno otavu, ostaće bez nje. Svetlana Milošević, čiji lisnati sir stiže sa Sinjavine do mnogih porodičnih i turističkih trpeza Kolašina, Podgorice i Primorja, kaže da se do sada nekako izdržalo, štedljivo su se koristile zatečene zalihe snijega ali ako suša nastavi, biće velikih problema... Sijeno koje je trebalo da bude ostavljeno za zimu, moraće sada da se koristi, tim prije što je prihrana, odsnosno stočna hrana, značajno poskupjela.

Sasušene ledine na katunima Sinjavine izgubile su zelenu boju, a suva trava je klizava i ometa kretanje stoke koja mora da se kreće u potrazi za pašom i vodom. A stočari se pribojavaju najgoreg scenarija - da će zbog suše morati da počnu da rasprodaju svoja stada.

DR. DRAŠKOVIĆ

TIVAT – Potvrda da je turistička sezona u Tivtu stigla do nivoa iz 2019. godine stiže i iz gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija.

Direktor tog preduzeća Alen Krivokapić saopštio je da je potrošnja vode na nivou turististički rekordne 2019, a snabdijevanje se odvija po planu.

- U sistem se iz Regionalnog vodovoda upumpava oko 130 litara vode u sekundi, a tako će biti i tokom ovog i narednog mjeseca - kazao je Krivokapić.

Sa vodoizvorišta Plavda sada se pumpa oko 25 do 30 litara vode u sekundi, koja nije zaslanjena i dobrog je kvaliteta.

Njen kvalitet u Vodovodu svakodnevno kontrolišu, a to se čini i u Domu zdravlja.

Prema riječima Krivokapića, u prethodnom periodu dosta

Alen Krivokapić

Potrošnja vode na nivou iz 2019. godine su smanjeni gubici na vodovodnoj mreži, koji sada iznose 46 odsto, što je rezultat kakav nemaju druga vodovodna preduzeća u Boki.

Tivćani su, pohvalio je Krivokapić sugrađane, već godinama redovne platiše, pa se naplata kreće na nivou od oko 100 procenata. On je istakao da savjesni građani redovno prijavljuju i kvarove S.K. na mreži.

Kultura

Subota, 7. avgust 2021.

Vojo Stanić izlaže u Porto Montenegru

Vojo Stanić

TIVAT – Izložba slika „Sailing on dreams“, jednog od naših najpoznatnijih slikara – Voja Stanića, biće otvorena večeras u 21 sat, u galeriji Gayo, u nautičkom naselju Porto Montenegro.

Na otvaranju izložbe prisutnima će se obratiti generalni direktor Porta Montenegra David Margason, PR Porto Montenegra Danilo Kalezić i kustoskinja Elena Vojvodić, koja je priredila ovu izložbu. Sponzori događaja su Kiton i Sotheby's.

Vojislav Vojo Stanić (1924) je crnogorski slikar i akademik, koji više od pola vijeka živi i radi u Herceg Novom. Tvorac je autentičnog slikarskog jezika i prepoznatljivih magičnih ambijenata mediteranske atmosfere a, kako se navodi u najavi izložbe, sve što vidi i izmašta prenosi na svoja platna.

S. K.

Završno veče polaznika Ljetnjeg kampa

Koncert u KIC-u PODGORICA - Polaznici i mentori desetog Ljetnjeg kampa za kamernu muziku, koji je održan na Ivanovnim Koritima, prirediće završni koncert večeras u 21 sat, u Velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“, u okviru manifestacije Podgoričko kulturno ljeto.

Na programu su djela kamerne muzike Edvarda Griga, Kloda Debisija, Arama Hačaturjana, Karl Marije fon Vebera , Ž o r ž a B i z e a , Na đ e Bulanže, Luiđija Bokerinija, Antonjina Dvoržaka i Ludviga van Betovena u izvođenju različitih muzičkih sastava, od dua, trija, kvarteta i kvinteta.

Ove godine Ljetnji kamp je okupio 35 muzičara različitih generacija, od srednjoškolaca i studenata muzike do mladih muzičkih pedagoga i umjetnika iz raznih gradova

Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije i Njemačke. Tokom proteklih sedam dana polaznici su usavršavali svoje performanse kroz saradnju sa uglednim muzičarima i profesorima među kojima su: violinista Sreten Krstić, klarinetista Veljko Klenkovski, violončelista Dmitri Prokofjev, flautistkinja Žana Lekić, pijanistkinja Nataša Popović, violinista Marko Simović, klarinetista Damjan Begović, hornistkinja Maša Tulić, kontrabasistkinja Ana Zvicer i violista Petar Obradović. Po prvi put u ulozi gostujućeg mentora je proslavljeni violinista Sreten Krstić, koji je decenijama bio istaknuti koncert majstor Minhenske filharmonije i svih kamernih sastava ove ugledne njemačke i svjetske B. B. institucije.

„Čitač“ za vikend u Budvi

Scena iz predstave

BUDVA – Predstava „Čitač“ Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića, biće izvedena večeras u 21 sat na sceni između crkava, u okviru Grada teatra. Riječ je o koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i Beo Arta.

- Radnja se dešava deset, petnaest i dvadeset pet godina poslije Drugog svjetskog rata, kada su posledice još žive, a zločinci su i dalje tu, preobraženi u mirne građane. Pitanje je kakav stav zauzeti prema nekome ko je počinio ratni zločin, gledati ga isključivo kroz prizmu grijeha ili u toj osobi koja je pored tebe potražiti i nešto drugo – zapisao je Boris Liješević.

U predstavi igraju Mirjana Karanović, Marko Grabež, Slobodan Boda Ninković, Jadranka Selec, Milica Zarić i Ivan Tomić. Predstava je na programu i u nedjelju, 8. avgusta, na sceni između crkava, sa početkom u 21 sat.

R. K.

Ovogodišnje izdanje Festivala alternativnog teatra u Kolašinu od 7. do 22.

Uz finansijske probl Korifej se vraća u ži Biće izvedene predstave iz Crne Gore, BiH, Srbije, Hrvatske, Poljske i Španije. U pitanju je, u većini, profesionalna pozorišna produkcija, uz nekoliko iznimki, gdje imamo jednu studentsku predstavu i par kvalitetnih amaterskih komada – kazao je Zoran Rakočević PODGORICA – Predstava „Ifigenija“, koprodukcijski projekat centara za kulturu Kolašina i Bijelog Polja i Korifej teatra, otvoriće večeras u 20 sati ovogodišnje, sedmo, izdanje internacionalnog Festivala alternativnog teatra Korifej u Kolašinu.

Korifej se od 2014. godine održava svakog ljeta, sem prethodnog, kada je morao biti odložen zbog pandemije.

SRŽ

Uprkos posljedicama od korona virusa, kako je za Pobjedu kazao direktor Korifeja Zoran Rakočević, ovogodišnji koncept Festivala je zadržao svoju srž, to jest sastoji se mahom od kvalitetnog pozorišnog programa.

- Dakle, biće izvedene pozorišne predstave koje su i prije činile veliku većinu programa, jer i sam Festival nosi predznak festivala teatra. Ovog puta imaćemo samo predstave na zatvorenom, to jest u sali Cen-

tra za kulturu, jer smo smatrali da ćemo tako lakše kontrolisati publiku i mjere. Festival se održava od 7. do 22. avgusta pod pokroviteljstvom Opštine Kolašin i to pod geslom „Coming back to life“ (Povratak u život) – ispričao je Rakočević.

Program festivala, kako je objasnio, zaokružen je i objavljen na Fejsbuk-profilu Festivala, kao i u promo-materijalu.

- Biće izvedene predstave iz Crne Gore, BiH, Srbije, Hrvatske, Poljske i Španije. U pitanju je u većini profesinalna pozorišna produkcija, uz nekoliko iznimki, gdje imamo jednu studentsku predstavu i par kvalitetnih amaterskih komada. Izdvajam uspješnu produkciju Korifej teatra – ove godine imali smo dvije uspješne premijere, i to komada „Ifigenija“, u koprodukciji sa centrima za kulturu iz Kolašina i Bijelog Polja, kao i našu drugu saradnji u obliku predstave „Mali Tesla“, koju smo radili sa Dramskim studijom „Prazan prostor“ iz Podgorice i

Scena iz predstave „Ifigenija“ kojom će biti otvoren Festival

KIC-om Zeta – kazao je Rakočević.

Prvi put od osnivanja Festivala, kako je rekao, neće biti realizovan nikakav prateći program.

- Razlozi jesu i finansijski, jer još uvijek ne znamo da li možemo da računamo na novac od resora kulture, od kojeg smo godinama dobijali sredstva, ali i zbog neizvjesnosti same prirode festivala u 2021. godini – objasnio je Rakočević.

Posljedice korona virusa, prema riječima Rakočevića, osjetne su izuzetno i na finansijskom planu manifestacije.

- Ove godine možemo da računamo samo na polovinu novca, to jest na ono što je Opština Kolašin opredijelila, uz veliku pomoć Centra za kulturu iz Kolašina koji će takođe finansijski učestvovati. Kako sam i rekao, kulturni resor Vlade je poništio konkurs preko kojega smo godinama dobijali mala

Na Barskom ljetopisu održan posljednji koncert

Popularna muzika kroz doživljaj klasičnih muzičara

BAR - Iako je tek sinoć nakon promocije knjige „Podrumijske priče“, autora Zorana Gojića, spuštena zavjesa na 34.

Barski ljetopis, barski festival svečano je zatvoren noć prije na Ljetnjoj pozornici Doma kulture koncertom All Stars Strings Ensemble Monenegro.

Publika je bila u prilici da sluša poznate teme klasične muzike, kao i prepoznatljive tango motive, zajedno sa popularnim filmskim temama, koje su odavno postale svjetski standardi.

Bazično prepoznati kao quartet „Unique“, uz dodatak iskusnih umjetnika s bogatim scenskim iskustvom, formiran je veliki kamerni sastav koji broji deset članova i to za potrebe ovogodišnjeg festivala Barski ljetopis.

All Stars String Ensemble Montenegro 2021 čine: Verica Čuljković, Ana Rašović, Teodora Kaličanin, Sonja Vojvodić – violine, zatim Anda Dizdarević i Danijela Drašković – viole, Ana Dulović i Vladimir Drobnjak – violončelo, Andrijana Ramović – kontrabas i Mladen Lalović – perkusije.

- Naš matični žanr kojim se bave svi članovi orkestra je klasična

D. Pavlović

12

Koncert All Stars Strings Ensemble Monenegro

muzika, a djela klasične muzike za kvartet postoje aranžmanski i najdraže nam je svirati takav repertoar. Međutim, još od početka željeli smo se oprobati u drugim žanrovima i pokazati da klasični gudački kvartet može izvoditi i djela popularne muzike - objasnila je vođa kvarteta „Unique“ Verica Čuljković.

U početku je, prema njenim riječima, bilo teško sačiniti takav repertoar, jer to nije bilo popularno i dugo su pripremali aranžmane.

- Pisanje aranžmana je bio najteži dio, ali vremenom se repertoar proširivao, počeli smo sa tango i filmskom muzikom, zatim dodali „evergrine“, a sada od

svakog žanra imamo spremljen po cjelovečernji repertoar, ako ne i više – rekla je Čuljković.

Tokom ovogodišnjeg Barskog ljetopisa, koji je trajao tri sedmice, publika je uživala u 24 programa, koncepcijski podijeljenih u šest segmenata: pozorišni, filmski, književni, likovni, muR. K. zički i program bARS.

Kultura

Subota, 7. avgust 2021.

. avgusta

ali značajna sredstva, te je i dalje je neizvjesno da li će potpuno izostati podrška ove godine, jer će novca svakako manjkati u post-produkciji – kazao je Rakočević.

ZAPEĆAK

Iako se stiče utisak da je tokom ljetnjih mjeseci kulturni život „preseljen“ na primorje, važno je pokazati da i na sjeveru naše zemlje živi publika, odnosno ljudi, koji zaslužuju

Premijera predstave „Palastura“ 9. avgusta na Ljetnjoj sceni u Baru

Na sjeveru rade samo kladionice i privatne apoteke Sjever je, kako je kazao Zoran Rakočević, u svakom smislu zapećak i za to treba optužiti sve donosioce odluka u posljednjih 30 godina.

- Sad nam trebaju milijarde da ustanemo iz blata, i sjever i druge zanemarene sredine. Mi još nemamo osnovne uslove za život. Plav i Rožaje često nemaju struje. Cetinje nema vode preko ljeta.

Kolašin nema autobusku stanicu, niti gaze u Domu zdravlja. Gusinje i Andrijevica nemaju ni jednu banku. A Mojkovac na magistrali ima pasarelu od 2,2 milona eura. Plužine nema skoro ništa. Populistička je priča, ali imamo samo kladionice i privatne apoteke – kazao je Rakočević.

ovakve manifestacije. Na pitanje da li je kultura na sjeveru generalno u zapećku, a ne samo tokom ljeta, Rakočević kaže da je to problem koji datira godinama.

- To je širi problem koji je godinama, decenijama, od sjevera Crne Gore napravio zapećak, jer onamo gdje se vrtio novac, tu su se vrtjeli i ljudi, samim tim i događaji. No, šta da vam kažem kad živimo u zemlji „the grbovića“ i „the carevića“ koji se svojim robusnim primitivizmom odnose kako se odnose i prema sredinama u kojima se nešto i ulaže i dešava – rekao je on.

S. V.

Završena „Likovna kolonija Kolašin 2021“

Linije i oblici koji mame KOLAŠIN – Jeste da je svaki umjetnik svijet za sebe ali postoje trenuci kada oni udruže i „otvore“ te svoje svjetove. Dozvole da oni drugi „uđu“ u njihove stvaralačke tajne. Razmijene, prilično iskreno i saradnički razloge umjetničkog trajanja i stvaranja. Ambijent takvoj komunikaciji stvaraju umjetničke kolonije, a time se može pohvaliti i „Likovna kolonija Kolašin 2021“ koja je kreativno spojila kraj jula i početak avgusta u Kolašinu.

Završnica je bila izložba umjetnički učinjenog na Gornjem Trgu ili zvanično Trgu Vukmana Kruščića. Izloženi radovi, umjetnici koji su tu sa objašnjenjima i vizijama i zainteresovana i prilično radoznala publika. Predvečerje inspiracije je riječima osjetila i najavila Gorica Ilinčić, direktorica JU Centar za kulturu, koja je kazala da je cilj kolonije da dodatno promoviše umjetnost i kulturu uopšte.

– Djela nastala u ovoj koloniji čuvaće se u legatu Zavičajnog muzeja i biće dostupna, ne samo građanima Kolašina, već će posjetiti i gradove umjetnika koji su učestvovali u ovoj koloniji – kazala je Ilinčić.

Izložbu je otvorio potpredsjednik Opštine Kolašin Bojan Kuburović, koji je istakao da je skup afirmisanih umjetnika i njihova posvećenost motivima Kolašina, potvrda da je „mala varoš“ velika inspiracija ali i umjetnička obaveza...

– Likovna kolonija je sa svojim učincima najavila da će biti prepoznatljivost kolašinskog kulturnog ljeta. Sa pozicije lokalne uprave uradićemo sve da ova kolonija ima sve bolje uslove za rad – najavio je Kuburović.

U okviru likovne kolonije stvarali su Miodrag Šćepanović, Naod Zorić, Goran Ćetković, Zoran Obrenović, Miroslav Šuković, Tanja Topuzoska, Mladen Blažević, Ljubodrag Mrdović, Vildana Kilijan, Jelena Pavićević, Vladana Mirković, Hana Mirkov.

Dr. D.

Priča o želji za novcem i vlašću

Ansambl predstave „Palastura“, u režiji Obrada Nenezića

BAR - Posljednje pripreme pred premijeru pozorišne predstave „Palastura – prva dama“, čiji je scenarista i reditelj crnogorski pisac i dramaturg Obrad Nenezić, privode se kraju. Radi se o komediji koja podsjeća na Ibzena, „Pokondirenu tikvu“ Jovana Sterije Popovića ili Nušićevu „Gospođu ministarku“, prilagođenu savremenom trenutku.

Producent je Kulturni centar Bar, asistent režije novinar i pisac Milan Vujović, a pokrovitelj Đorđije Pavićević. Premijeru će publika vidjeti u ponedjeljak, 9. avgusta, na Ljetnjoj sceni bar-

skog Doma kulture.

Komad se bavi našim karakterima, naravima, željom za vlašću, materijalnim dostignućima, ali i onima kojih, na sreću, takođe, uvijek ima – odanih pravim vrijednostima i etičkim principima.

- Korona mi je pružila mogućnost da duže radim na tekstu i pripremi predstave, dorađivao sam je i osavremenjivao, i mislim da je na kraju ispala dobro. U svakom slučaju, publika će produkt vidjeti 9. avgusta na premijeri. Komedija je uvijek aktuelna, jer ako nije aktuelna, onda nije ni duhovita, niti smiješna.

Već sam puno puta rekao da je

„Palastura“ daleka potomkinja „Pokondirene tikve“ ili Nušićeve „Gospođe ministarke“ – kazao je reditelj Nenezić.

Vujović je objasnio da je radnja komedije smještena u Baru, ali da se isto tako mogla dešavati u bilo kojem drugom primorskom mjestu, zbog školjke palasture, uzete kao motiv.

- Palastura je duhovita priča o našim naravima, bjesomučnoj želji za novcem i vlašću – istakao je Vujović.

Glavna uloga povjerena je Elizabeti Đorevskoj, koja je naglasila da je Nenezić napisao slojevitu priču koja je fantastična prilika za jednu glumicu.

- Osim tih asocijacija na Ibzena, kako reče Obrad Nenezić, „Pokondirenu tikvu“ ili „Gospođu ministarku“, predstava otkriva mnogo o bračnim odnosima i mnogim drugim relacijama.

Svega ima u ovom – kazala je Đorevska.

Glavnu mušku ulogu igra Duško Radović, a riječ je o naučnom radniku-biologu koji je čitav život posvetio nauci i ne uklapa se u savremeno vrijeme. On je izrazio zadovoljstvo zbog glumačke podjele u predstavi, a posebno je istakao kvalitete Elizabete Đorevske. Glumci Filip Đuretić, Jovan Dabović i Andrijana Simović, istakli su da je rad na predstavi pratila odlična saradnja i energija između svih članova ekipe.

Izvršni producent, koji i glumi u predstavi, Dragiša Simović, smatra da je i ovaj komad pokazao da Baru fali pozorište.

- Ako se vratimo godinu unazad, u vrijeme koje je „pojela“ korona, pa još dalje, kada smo radili „Balkansku caricu“, „Svete i proklete“, „Taštinarije“, i osvrnemo se na sve te odlične i druge predstave, zar to nije dovoljno da se neko iz institucija zapita treba li Baru pozorište. Jer, nije dovoljno da se sve svodi na entuzijazam pojedinaca i podršku pokrovitelja kulture. Siguran sam da uz Đorđija Pavićevića ima još privrednika koji bi podržali ovakve projekte, ali pozorište se mora institucionalno zaokružiti – rekao je Simović.

U predstavi igra i Jelena Rahmanjinova, kojoj je ovo prva uloga. Scenografija i kostimi djelo su Darka Musića, na scenskom govoru radila je dr Dijana Marojević, a originalnu muziku i izbor potpisuje Nedjeljko Pejović.

V. K. V.

U Podgorici otvorena izložba djela „Genesis“ autora Marka Čakalovića PODGORICA – Izložba djela „Genesis“, akademskog vajara Marka Čakalovića, otvorena je preksinoć u Modernoj galeriji u okviru manifestacije Podgoričko kulturno ljeto. Bavi se pitanjem i mogućim odgovorima budućnosti koja za ovog umjetnika nijesu posljedica neobaviještenosti, već informacija kojima smo preplavljeni i zbunjeni u modernom dobu. Čakalović je za Pobjedu istakao koja je svrha ovog ciklusa informacija.

On se pita kako ona djeluje u svijetu i reprogramira ljudsku dušu, kakvu informaciju prihvatamo, kako je odbijamo, te kako ona utiče na nas.

– Zbog tih informacija imamo na kraju čovjeka kao proizvod istih – ocijenio je Čakalović.

Na pitanje Pobjede da li je to polazište koje ima veze sa transhumanizmom, umjetnik je odgovorio da postavka ima debelu konekciju sa transhumanizmom.

– Kibrog koji se pominje u naslovu nije holivudski, nego unutrašnji. Duševno stanje je nadograđeno kada mijenjate sopstvenu misao za drugu, koju na kraju prihvatite.

Informacija je u većini slučajeva kriva tome. Kada pogledate socijalne mreže, vidite da su ljudi zanemarili prirodnu komunikaciju. Svađe, ljubavne poruke i sve ostalo se dešava negdje oko nas, u prostoru koji mi ne možemo da vidimo, a debelo utiče na nas – kazao je Čakalović.

Prema njegovim riječima, mi smo zapravo dio tog signala koji je raširen.

– Postavka nije slika budućnosti, jer niko ne zna šta nas čeka, ali sam pokušao da tehnologiju primaknem publici da to bude, blago rečeno, alegorijski nadrealni način – istakao je Čakalović.

On je ukazao da je transhumanizam filozofija koja je nastala šezdesetih godina prošlog vijeka i nije ništa moderno.

– Već se osjećaju pipci nečeg takvog. Ne mogu reći da je postavka upozorenje. To je čisto moja reakcija – rekao je Čakalović.

U centru izložbe na zidu se nalazi binarni kod koji predstavlja Evu.

Osjećaju se pipci transhumanizma D. MALIDŽAN

bleme, ivot

13

Detalj sa izložbe djela Marka Čakalovića u Modernoj galeriji

– To je moderna Eva. Ona u ruci drži jabuku koja ima „usb“. Tu se nalazi „qr code“, kada se skenira, skulptura se obrati publici informacijom o jabuci. Na taj način sam doveo publiku do te mjere da počne stvarno da komunicira sa djelom kroz upotrebu telefona. To su te informacije kojima slijepo vjerujemo. Ona vam priča o jabuci, o vitaminima, a znamo svi da je vještačko i da to ne posjeduje – kazao je on.

Prema riječima Čakalovića, jako mu je bilo bitno kako će da izgledaju skulpture.

– Njihov pokret, pogled, izraz lica, čak su i boje ušle u to da bi što više dočarao atmosferu. U suštini, one su cilj da bi izašao individualizam – zaključio je Čakalović.

Kustoskinja izložbe i istoričarka umjetnosti Selma Đečević, koja je otvorila izložbu, kazala je da se Čakalović vraća do samog početka „saznanja“, tačnije do sjemena prve informacije, da bi je još jednom razgradio, dekonstruisao i reciklirao u ikoničnu sliku sunovraćene stvarnosti koju realizuje kao postmodernistički simulakrum.

– Na slikama nam se predstavljaju mimikrične tjelesne konstrukcije u izmaglici, u njima čitamo poroznost granica između životinja i ljudi, fizičkog i nefizičkog svijeta, živih organizama i mašina... Čitamo, zapravo, refleksije postindustrijskog društva i tehnologizacije kao interioraciju „tjeskobe postojanja“ – rekla je Đečević.

B. B.

14

Svijet

Subota, 7. avgust 2021.

Televizijska kuća CNN otpustila troje zaposlenih VAŠINGTON – Troje zaposlenih u američkoj medijskoj kući CNN dobilo je otkaz jer su na posao došli nevakcinisani protiv kovida-19, javila je britanska agencija Rojters pozivajući se na interni dokument u koji je imala uvid.

Prema tom dokumentu, direktor CNN-a Džef Zaker saopštio je zaposlenima da kompanija ima politiku nulte tolerancije prema takvim stavovima i da od zaposlenih očekuje da se vakcinišu ukoliko žele da nastave da rade u kancelariji ili na terenu sa drugim kolegama.

– Svi koji rade vijesti, sport ili su u studiju, moraju biti vakcinisani. Već mjesecima to jasno govorimo i nema zabune – piše u

Na posao došli nevakcinisani internom dokumentu na koji se poziva Rojters.

CNN je saopštio da će potvrda o vakcinaciji možda postati i dio procedure ulaska u zgradu. Ta medijska kuća je, takođe, odložila planirani povratak zaposlenih u kancelarije za sredinu okt o b ra , z b o g ra s t a b ro j a zaraženih u SAD. Takođe, od zaposlenih u Los Anđelesu, Vašingtonu i Atlanti, traži se i da obavezno nose zaštitne maske

na poslu.

Nekoliko kompanija u SAD promijenilo je planove za dolazak zaposlenih u kancelarije zbog širenja delta soja korona virusa, a nošenje maski se sada traži i od vakcinisanih, u skladu sa preporukama Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). CNN trenutno nudi mogućnost dobrovoljnog odlaska u kancelariju za zaposlene koji su vakcinisani.

U Hirošimi obilježena 76. godišnjica od bacanja atomske bombe na taj grad

Umjesto nuklearnog odvraćanja zagovarati međusobno povjerenje Atomska bomba nazvana „Mali dječak“, koju je američki bombarder izbacio iznad Hirošime, eksplodirala je 6. avgusta 1945. godine u 8.15 ujutro. Eksplozija je porušila oko 80 odsto grada, a od njenih posljedica, samo do kraja te godine, život je izgubilo 140 hiljada Japanaca.

Procjenjuje se da je još 80 hiljada ljudi umrlo od posljedica zračenja izazvanog eksplozijom HIROŠIMA – Gradonačelnik japanskog grada Hirošima, u kome je juče obilježena 76. godišnjica od bacanja atomske bombe, pozvao je svjetske lidere da se, umjesto nuklearnog odvraćanja, usredsrede na dijalog o izgradnji povjerenja.

Ceremonija povodom obilježavanja 76. godišnjce od kada je američki bombarder izbacio atomsku bombu iznad Hirošime i ove je godine organičena zbog sve većeg broja kovid-inficiranih širom Japana.

Minut ćutanja u pomen žrtvama održan je u 8.15 sati ujutru u vrijeme kada je 6. avgusta 1945. godine eksplodirala atomska bomba bačena na taj grad.

Gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui na ceremoniji je apelovao na svjetske lidere da podrže Sporazum o zabrani nuklearnog oružja koji je stupio na snagu ovog januara, javlja Kjodo, a prenosi Rojters.

Taj sporazum usvojen je na konferenciji Ujedinjenih nacija u julu 2017. godine i do sada

Sa ceremonije u Hirošimi

ga je potpisalo 86 država svijeta, ali ne i Japan.

Macui je, takođe, istakao značaj individualnih napora, posebno među mladim aktivistima, kako bi države koje posjeduju nuklearno naoružanje promijenile svoje politike.

Naglasio je i kako Hirošima nikada neće dozvoliti da se zaborave sve činjenice ove katastrofe i da će nastaviti da promoviše politiku mira u svijetu.

- Nuklearno oružje je ljudsko nasilje dovelo do kraja. Ako civilno društvo odluči da živi

Suga greškom preskočio dio govora Japanski premijer Jošihide Suga slučajno je, tokom ceremonije u Hirošimi, preskočio djelove svog govora napisanog povodom godišnjice atomskog bombardovanja prije 76 godina, zbog čega se kasnije izvinio javnosti.

Mediji javljaju da je premijer preskočio jednu stranicu i da je greška primjećena kada je javni servis NHK, tokom prenosa, prestao da prikazuje najvažnije djelove njegovog

govora, prenosi Rojters.

Greška je privukla pažnju zbog važnosti obilježavanja događaja, koji se svake godine održava u znak sjećanja na one koji su stradali u atomskoj eksploziji.

Suga se već nalazi na udaru kritika zbog nastavka održavanja Olimpijskih igara u trenutku kada Japan bilježi nagli porast inficiranih korona virusom.

– Ovom prilikom želim da se

izvinim što sam preskočio neke djelove svog govora na ceremoniji – rekao je Suga na konferenciji za novinare održanoj nakon obilježavanja godišnjice katastrofe u Hirošimi.

Prema izvještajima medija, u preskočenim djelovima svog govora premijer je naglasio da je Japan jedina zemlja koja je pretrpjela atomsko bombardovanje i da je zato njegova misija da se kreira svijet bez nuklearnog oružja.

bez njega, vrata za svijet bez nuklearnog oružja će se širom otvoriti –poručio je Macui.

Govoreći o Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja, Macuio je pozvao japansku vladu da potpiše i ratifikuje taj dokument.

I japanski premijer Jošihide Suga naglasio je potrebu da se istraje u inicijativama ka nuklearnom razoružanju zbog kompleksnog bezbjednosnog okruženja i povećanja razlika u stavovima među državama.

Suga, koji je prvi put prisustvovao ovoj ceremoniji kao premijer, nije se u svom govoru osvrnuo na sporazum UN, ali je rekao da će japanska vlada nastaviti sa nastojanjima da naredna konferencija o reviziji Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja bude plodonosna tako što će se pronaći zajednički jezik među državama.

Generalni sekretar Ujedinje-

nih nacija Antonio Gutereš, zbog pandemije, nije prisustvovao ceremoniji u Hirošimi, ali je u video-poruci koju je dostavio naglasio kako je jedina garancija protiv upotrebe nuklearnog oružja njegova potpuna eliminacija.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju, koje su u toku, od sportista i zvaničnika nije zatraženo da minutom ćutanja odaju poštu stradalima uprkos zahtjevima uprave Hirošime i drugih organizacija da i oni učestvuju u obilježavanju godišnjice ove katastrofe.

Takvi zahtjevi su upućeni nakon što je predsjednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah posjetio Hirošimu 16. jula, nedjelju prije otvaranja Olimpijskih igara, i pozvao na globalnu solidarnost u izgradnji mirnije budućnosti.

Atomska bomba nazvana „Mali dječak“, koju je američki bombarder izbacio iznad Hirošime, eksplodirala je 6. avgusta 1945. godine u 8.15 ujutru.

Eksplozija je porušila oko 80 odsto grada, a od njenih posljedica, samo do kraja te godine, život je izgubilo 140 hiljada Japanaca. Procjenjuje se da je još 80 hiljada ljudi umrlo od posljedica zračenja izazvanog eksplozijom.

Samo tri dana kasnije, Amerikanci su bacili još jednu atomsku bombu na grad Nagasaki.

Bomba je istog trenutka kada je eksplodirala ubila 39 hiljada ljudi, dok je od posljedica radijacije naknadno umrlo još 75 hiljada Japanaca.

Carski Japan kapitulirao je šest dana kasnije, što je označilo kraj Drugog svjetskog rata.

Bukte požari na istoku Sjeverne Makedonije

Proglašeno vanredno stanje SKOPLJE – Makedonska Vlada proglasila je vanredno stanje u trajanju od 30 dana na teritoriji cijele zemlje zbog požara koji već danima bukte u toj državi.

Vlada je pojasnila da je odluka donijeta zbog aktivnih požara i sprečavanja njihovog daljeg širenja, kao i potrebe za racionalnim korišćenjem resursa.

O toj odluci će, kako je juče saopšteno, biti obaviješteni makedonski predsjednik Stevo Pendarovski i Sobranje.

Direktor makedonskog centra za upravljanje krizama Stojanče Angelov rekao je na konferenciji za štampu u četvrtak da je u požaru u selu Čelopek kod Kumanova u Opštini Staro Nagoričane stradala 60-godišnja žena, prenosi Plusinfo.

Desetine požara gore u Makedoniji, a prema podacima Centra za upravljanje krizama, aktivna su žarišta u regionima Bitolja, Strumice, Kumanova i Štipa, u istočnom dijelu države.

U četvrtak je najkritičnije bilo u okolini Pehčeva, Kumanova i Makedonskog Broda. Juče ujutru u gašenju požara u okolini Pehčeva angažovano je pet helikoptera, od kojih su tri iz Srbije.

U gašenju vatre u tom regionu pomažu i vatrogasne ekipe iz Bugarske.

Napad u vozu u Tokiju

Povrijeđeno deset osoba TOKIO - Nepoznati muškarac nožem je juče ranio desetoro putnika u vozu na liniji Odakju u Tokiju, javili su japanski mediji, a prenio RTS.Povrijeđeni putnici prebačeni su u bolnicu sa željezničke stanice Sošigaja Okura u opštini Setagaja.Počinilac se predao policiji u Opštini Suginami, rekavši da je umoran od bjekstva.

Motiv za napad još uvijek nije saopšten, a japanski mediji spekulišu da je moguće da je napadač želio da iskoristi održavanje Olimpijskih igara kako bi skrenuo pažnju na sebe. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Feljton

Subota, 7. avgust 2021.

15

21.

PRIČE O SPOMENICIMA, GROBNICAMA I POKOJNICIMA

Je li pop Tomo Davidović zbilja htio da otruje Njegoša? » Piše: Slobodan ČUKIĆ

KONTROVERZNA SMRT POPA TOMA DAVIDOVIĆA (nastavak)

„Štaviše – nastavlja Fridrih Orešković – on (Njegoš) mi je pretstavio kao harambašu (to znači razbojnički kapetan) ponekog od tih sramotnih razbojnika, nabrojivši njegova gnusna djela, i prikazao mi ga kao čestiti i korisno biće. On sam čuva u svojoj vlastitoj sobi oteto oružje i odijela koja su Crnogorci pod voćstvom njegovoga ličnog sobara, koji je u isto vrijeme svještenik (pop Toma), oduzeli od turskog kapetana od Žabljaka koga su napali (u fusnoti se navodi „Pop Tomo Davidović bio je u službi kod Vladike i svršio je tragično svoj život 1842. g.)“ (F. Orešković, „Memoari o ispravljanju granice između Dalmacije i Crne Gore“, u „Njegoš i Hrvati“, Zagreb, 2011, 89-90).

Vraćamo se memoarima vojvode Ilije Plamenca, koji o trojici braće Davidovića kaže sljedeće: „Ilo imaše ženu i on lijepo živjaše na Rijeku i bješe mio svakome. Ceklinjani kad su gođ hodili u četu vazda je Ilo bio i poznava one krajeve i sjeka je više glava turskija. I bio je otmjeni junak. Petko bješe u perjanike i on bješe dobar junak. Pop Toma bješe naimlađi a i on dobar i zgodan kai naizgodniji mladić koji mogaše bit. Imaše oko dvadest i šest (20-30) godina.

Omiljen svakome. Kad jedan dan dovedoše popa Toma izkraj Vladike. U Manastir na gornji dos bješe jedna kamarica i ođena staviše ga kao u pritvor da ne može iz Manastira izlazit. Pitaše svaki što bi i začem pop Toma u zatvor, prvi sluga Vladičin koi ga je obukova i svukova i vazda s Vladikom hodio. Svako se čudio što je u zatvor. Ja kao đak (učim na Cetinje) stoim u Manastir i često idem na gornji dos kod popa Tome. Bješe mi premio. A on sve plakaše suzama niz obraze i ko hćaše doći da ga vidi ne mogaše se razgovarat ot plača i suza.

I sve govori: „Što ovo bi od mene, da znam ikakvu krivicu za čem sam sâm sebe bih ubio. No nijesam ništa kriv ni Bogu ni mome Gospodaru kojega sam služio vjerno i pošteno“. Mnogi dolazili su kod njega da se razgovarahu š njim a on vazda plači „što ja ovo miritah da sam u zatvor u Manastir!“ I vazda kumijaše Bogom onijema govoraše što mogu s Vladikom zborit da mi kaže krivicu i svaki dan šiljaše Vladici, svome Gospodaru, da mu kaže krivicu za čem ga je zatvorio. Ovo često pitanje kaza Vladika. Naša je da mu je ukra šezdeset talijera! I kaži popu Tomi ovo. Pop Toma još više počne plakat. „Ja, kaže, da sam htio krast moga sam više ukrast no šezdeset talijera! Mene je u ruke bilo da mogu lasno ukrast vi-

Živko Andrijašević piše da su prvi put Austrijanci pokušali da otruju Njegoša 1834. godine.

Ovaj pokušaj trovanja Njegoš je jedva preživio. Drugi put, Njegoša je pokušao da otruje njegov upravnik dvora, pop Tomo Davidović (1842), ali je njegov plan otkriven. Davidović je otrov dobio od šefa policije u Kotoru

Cetinjski manastir i Biljarda, crtež



še a ne malu stvar – šezdeset talijera! Pošto Gospodaru Vladici nije milo da sam kod njega, ja ga molim i kumim Bogom neka mi da pasoš da idem njekuđ iz Crne Gore a ja imam siromaštine moje pak neka namiri šezdeset talijera te što kaže te su mu poginuli“.

Pošto ču se ova riječ ot popa Tome da traži pasaporat hoće š njim da se drugačije postupi. Ne bješe milo Vladici, ni bratu Peru, da pop Toma ide iz Crne Gore. Jedan dan kreni Vladika i svi senatori š njim put Rijeke. A među tijem zove Pero prijatelja iz Baica Marka Lukina i reci mu da sjutra veče pođe s njekolika Baice u Manastir i „zadavite popa Tomu i objesite ga pak neka se reče da se je sam objesio“. Marko Lukin pođe onu rečenu noć su deset Baica oko ponoći. I nađi popa Tomu đe leži krajem ognja u veliku kužinu perjaničku đe se je gotovilo perjanicima objed i večera.

Kako uljezi Marko Lukin z društvom odmah zadavi popa Tomu. I objesi ga na isto mjesto o jednome kocu ot petra a s pasom istijem popa Tome, o njemu visaše. Pošto su ga objesili bjehu stavili jednu klupicu pod noge pa je

izvrnuli tobož da se reče da je sam sebe objesio pak izvrnuo nogama klupicu pošto se je objesio. Perjanik nije bio onđen nijedan no su svi pošli s Vladikom i Perom i senatorima put Rijeke. No samo osta njihov kužinar Krsto Živanov z Dobrskoga Sela koi je isto pomoga Marku Lukinu i društvu.

Kad ujutro rano teke svanulo, cuka mene njetko na prva vrata kamare. A ja sam vazda i u mlađe godine lako spava da mogu brzo čut. Ja odma se digni i otvori vrata ali na vrata Krsto Živanov. I pitam ga: „Što je Krsto?“ On mene kaže: „Objesi se pop Toma sam. No kaži g. Đorđii!“ Ja reci: „Neću mu kazat dokle ne viđu sam!“ Te ja odmah u golu košulju potrči i viđi đe visi pop Toma te ja odmah povrati i pođi u kamaru Đorđinu, otvori vrata a Đorđia nemaše nikad običaja da za-

Đorđije Petrović se „odmah diže u bijele haljine i ogrnu šubu te pođi u kužinu. I ja isto š njim i pogleda đe visi i klupica izvrnuta pod noge. Te on naredi da se klupica obrne pod noge da vidi ali ne mogahu ni prsti ot noga doseć do klupice. I već vidi se da nije on sam se objesio no su ga drugi objesili“

Pečat Nikole Vasojevića



„Kako uljezi Marko Lukin z društvom odmah zadavi popa Tomu. I objesi ga na isto mjesto o jednome kocu ot petra a s pasom istijem popa Tome, o njemu visaše. Pošto su ga objesili bjehu stavili jednu klupicu pod noge pa je izvrnuli tobož da se reče da je sam sebe objesio pak izvrnuo nogama klupicu pošto se je objesio“, piše Ilija Plamenac tvori vrata iznutra. Pita mene Đorđija: „Što je Ilia?“ Ja mu kaži: „G. Đorđia objesio se pop Toma u kužinu perjaničku!“ On se odmah diže u bijele haljine i ogrnu šubu te pođi u kužinu. I ja isto š njim i pogleda đe visi i klupica izvrnuta pod noge. Te on naredi da se klupica obrne pod noge da vidi ali ne mogahu ni prsti ot noga doseć do klupice.

I već vidi se da nije on sam se objesio no su ga drugi objesili. A ovo je bilo naređeno da se kaže Đorđiji. Đorđija tai čas obuci se i pođi na Krčme i viđe Marka Lukina i reče mu: „Marko pođi su njekolicinom u Manastir, visi pop Toma.

Skinite ga i maknite ga od ovđen!“ I dođe Marko Lukin su njekolicinom i makoše ga s vješala. Pošto ga smakoše reče Marko: „Stanite da vidimo što je njegovo, da mu što ne pogine“. Nađoše dvije ledenice prelijepe, sahat, haljine, para sasvijem malo, haljine i druge sitnice. I Marko Lukin govori: „Nemoj koi što njegovo tać no sve da mu se preda ženi“. Kao duševni čovjek govori. Ja sam bio sve tu i gledao očima. I poniješe zloga popa Tomu mrtvoga put Krčama.

A Marko Lukin tai čas pošlje Krsta Živanova, kužinara, na brzu ruku kod g. Pera da mu kaže kako je svršeno onako kako je naredio. I naredi Krstu: ako g. Pero ne bude na Rijeku traži ga đe gođ bude!?

Ovo se tobož sve taino učinjelo a sve se je odmah znalo sve kako je bilo“ (Memoari, CID, Podgorica, 2004, 48-51).

Tako je o popu Tomu Davidoviću (Radičkoviću) pri-

Petar II Petrović Njegoš pred smrt

Pero Tomov Petrović

povijedao Ilija Plamenac.

Identičnu pripovijest iznio je i Rade Turov Plamenac u njegovim memoarima, pri čemu je očigledno da se u tome ugledao na priču Ilije Plamenca. Ovdje treba imati u vidu da su Plamenci, inače, bili vrlo kritični prema Njegošu i Peru Tomovom Petroviću, kojima su pripisivali i krivicu zbog odmetanja Markiše Plamenca, a što je dovelo do dramatičnih posljedica i sukoba među samim Crnogorcima sa puno žrtava. Ovo je osobito izraženo u memoarima Rada Turova Plamenca. Živko Andrijašević piše da su „poznata dva austrijska pokušaja Njegoševe eliminacije, a oba puta je bilo planirano da se upotrijebi otrov. Prvi put Austrijanci

su pokušali otrovati Njegoša 1834. godine, za vrijeme njegovog boravka kod kotorske porodice Lumbardić.

Ko je stavio otrov u hranu, nikada nije utvrđeno. Ovaj pokušaj trovanja Njegoš je jedva preživio. Drugi put, Njegoša je pokušao otrovati njegov upravnik dvora, pop Tomo Davidović (1842), ali je njegov plan otkriven. Davidović je otrov dobio od šefa policije u Kotoru” („Petrovići na nišanu”, www.montenegrina.net).

Da li je pop Tomo ovo zbilja namjeravao ili je nastradao kao žrtva spletke čiji je pokretač ostao nepoznat?

Nije poznato đe je pokopan ovaj čovjek. O njegovom djelu svjedoči spomenik na Žabljaku Crnojevića.

(Nastavlja se)

Hronika Podgorice

Subota, 7. avgust 2021.

Narodna kuhinja nastavlja saradnju sa SSŠ ,,Sergije Stanić“

Gradonačelnik Ivan Vuković otvorio novi park ispod Ljub D.MALIDŽAN

16

Učenici srednje trgovinske će pripremati obroke još najmanje godinu Osim što učenici SSŠ „Sergije Stanić“ usavršavaju svoje vještine i pripremaju kvalitetne i ukusne obroke za sugrađane kojima je to najpotrebnije, ovaj vid saradnje utiče na mlade generacije da razvijaju osjećaj empatije i humanosti – poručuju iz Sekretarijata za socijalno staranje Glavni grad Podgorica vodi posebnu brigu o socijalno ugroženim kategorijama stanovništva i kontinuirano razvija brojne socijalne servise. Narodna kuhinja pokazala se kao jedan od najznačajnijih servisa, naročito tokom trajanja epidemije korona virusa.

U cilju poboljšanja kvaliteta obroka Narodne kuhinje, prenosi PG biro, prošle godine je potpisan Ugovor o pripremanju obroka za lica u stanju socijalne potrebe sa Školom za srednje i više stručno obrazovanje „Sergije Stanić“. Korisnici ovog socijalnog servisa, ističu iz Sekretarijata za socijalno staranje, iskazali su zadovoljstvo zbog kvalitetnijih obroka, te je odlučeno da se saradnja produži na najmanje još jednu godinu.

-Osim što učenici SSŠ „Sergije Stanić“ usavršavaju svoje vještine i pripremaju kvalitetne i ukusne obroke za sugrađane kojima je to najpotrebnije, ovaj vid saradnje

NA ZADOVOLJSTVO DJECE I ODRASLIH: Novi park između z

Gradonačelnik Ivan Vuković sinoć je svečano otvorio novi park ispod Ljubovića u prisustvu velikog broja djece, koji su svoju zahvalnost iskazali tortom i konfetama.

Gradska uprava realizovala je ovaj projekat zahvaljujući stanarima koji su bili protiv gradnje zgrade, za koju je već bio iskopan temelj na ovom mjestu. Prihvatili su njihov apel, stavili van snage DUP, razmijenili zemlju sa vlasnicima parcele, zahvaljujući čemu je dobijena ova lijepo uređena parcela.

-Na mjestu na kojem je prema DUP-u ,,Zabjelo – Lju-

JU na Kakarickoj gori

Da nije bilo stanara koji su bili protiv gradnje zgrade, danas ne bi bilo parka.

Mi smo čuli njihov apel, stavili van snage DUP, razmijenili zemlju sa vlasnicima parcele i dobijemo jednu prelijepu površinu. Zahvaljujem im se i puno mi je srce večeras – poručio je Vuković bović“ planirana zgrada, izgradili smo park na 2.250 kvadrata. Zgrada bi značaj-

SVAKODNEVNO PRIPREME OKO 700 OBROKA: Iz Narodne kuhinje na Koniku

utiče na mlade generacije da razvijaju osjećaj empatije i humanosti. Svakodnevno se priprema oko 700 obroka, od čega se 30 odsto dostavlja na kućne adrese korisnika, a ostatak isporučuje u objektu Narodne kuhinje na Koniku – navodi se u saopštenju.

Sekretar Sekretarijata za socijalno staranje Ivan Terzić istakao je da su prošle godine svi prijavljeni korisnici ostvarili pravo na dnevni obrok i

naglasio da je budžetom Glavnog grada za ovu godinu izdvojeno 473.000 eura. Oglas za izbor korisnika za 2022. godinu biće objavljen do kraja oktobra tekuće godine.

Kontrolu ispravnosti hrane vrše ovlašćene institucije za kontrolu bezbjednosti hrane, najmanje jednom mjesečno, a po potrebi i češće. Narodna kuhinja je dostupna korisnicima svakog dana u periodu od I.M. 12 do 14 časova.

Mališani su se jako obradovali novom igralištu, pa suu znak zahvalnosti priredili gradonačelniku Ivanu Vukoviću poseban doček - tortu u obliku igrališta i njegovim likom. Da još ljepšim učine ovaj dan ispalili su i konfete. Potpisali

Aktivnosti Agencije za stanovanje

Mjesto gdje svi mogu potražiti izlaz iz problema zavisnosti itacije i resocijalizacije. Nakon toga, slijedi 12 mjeseci nerezidencijalnog tretmana koji podrazumijeva podržavanje novih klijenata/ klijentkinja koji su u fazi rezidencijalnog tretmana i volontiranje za one klijente/klijentkinje koji su svojim primjerom pokazali da su usvojili sve sugerisane društveno prihvatljive

obrasce ponašanja, a odbacili one negativne stečene tokom aktivne faze konzumacije psihoaktivnih supstanci – objašnjavaju iz Javne ustanove na Kakarickoj Gori.

U toku rada sa klijentima/ klijentkinjama, dodaju oni, prepoznaju njihovu potrebu za druženjem, resocijalizacijom i ponovnim integrisanjem u normalne životne tokove, te im se omogućava

no narušila izgled ovog dijela grada i negativno uticala na kvalitet života ljudi koji ovdje žive, pa smo plan stavili van snage. Sada tu imamo igralište za bezbrižnu igru

Torta za grado

Javna ustanova na Kakarickoj gori otvorena za pomoć svima kojima je to potrebno Tretman bolesti zavisnosti u Javnoj ustanovi za smještaj, rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci Podgorica na Kakarickoj gori, podrazumijeva promjenu životnog stila, što je mnogo više od uspostavljanja apstinencije od psihoaktivnih supstanci – poručuju iz Ustanove.

Promjena ranijeg životnog stila, odnosno destruktivnog i autodestruktivnog obrasca ponašanja klijenta, ističu oni, odvija se sistemski, organizovano i kontinuirano.

-Tretman traje najmanje 12 mjeseci rezidencijalnog boravka, koji se sastoji iz faze adaptacije, rehabil-

Novi kutak z

praćenje kulturno-umjetničkih dešavanja, organizuju se izleti, kao i akcije kojima doprinosimo razbijanju predrasuda o bolesti zavisnosti.

-Nerezidencijalni tretman, shodno programu koji sprovodi Javna ustanova, traje 12 mjeseci i besplatan je za sve klijente/klijentkinje – ističe se u saopštenju.

Javna ustanova za smještaj, rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci Podgorica je ustanova specijalizovana za tretman bolesti zavisnosti. Osnovana je 2008. godine od strane Skupštine Glavnog grada, a sastoji se iz dva prostorno odvojena paviljona – paviljon za zavisnike i paviljon za zavisnice. Ona predstavlja terapeutsku zajednicu u kojoj klijenti i osoblje imaju jasno definisane uloge, u skladu sa određenim pravilima, a kvalitet usluga i sadržaja koji su dostupni se kontinuirano unapređuju.

I.M.

Skakaonica u Rogamima u novom ruhu

Skakaonica na rijeci Zeti

Na zahtjev kupača plaže u Rogamima, radnici Agencine za stanovanje obnovili su skakaonicu na ovom popularnom kupalištu.

Podsjećamo, ova plaža na rijeci Zeti, jedno od omiljenih izletničkih mjesta Podgori-

čana, dobila je potpuno drugačiji izgled zahvaljujući projektu koji je Glavni grad realizovao u okviru inicijative Mikro 020, a uz finansijsku podršku kompanije Bemax, vrijednu 200.000 eura.

I.M.

Hronika Podgorice

Subota, 7. avgust 2021.

bovića u prisustvu velikog broja djece

17

Ministarstvo odbrane odlučilo da kasarna Masline nije bezbjedna za učenike OŠ ,,Vladimir Nazor“

Obilaze škole tražeći najbolje rješenje za đake Kasarna Masline, u koju su đaci OŠ ,,Vladimir Nazor“ trebali da pohađaju nastavu od 1. septembra, nije bezbjedna za korišćenje.

zgrada pod Ljubovićem

za najmlađe naših mališana, ali i sadržaj za malo starije – kazao je Vuković.

Projekat je, ističe Vuković, vrijedan oko 110.000 eura.

-Da nije bilo stanara koji su bili protiv gradnje zgrade, danas ne bi bilo parka. Mi smo čuli njihov apel, stavili van snage DUP, razmjenili zemlju sa vlasnicima parcele i dobijemo jednu prelijepu površinu. Zahvaljujem im se i puno mi je srce večeras – poručio je Vuković.

Direktorica Zelenila Daca Popović kazala je da ovo peti park koji su ove godine

onačelnika su se svi na papir i dali gradonačelniku za uspomenu.

Malena Ksenija Radović kazala je da se jako obradovala igralištu.

-Sada imamo gdje da se igramo sa drugarima.

Najviše mi se sviđa tobogan – kazala je Ksenija.

poklonili građanima.

-Zahvaljujući kolegama iz Zelenila i Agencije za stanovanje, ovdje imamo dječje igralište, zonu za sport i rekreaciju i miran odmor. Tu su staza za šetnju, plato i mini biciklistička staza. Postavljena je teretana, sto za šah i stoni tenis. Izgradili smo i mali amfiteatar za odmor i druženje – kazala je Popović.

Prostor, ističe Popović, dodatno je ozelenjen.

-Posadili smo 70 odraslih sadnica drveća. Travnjak je formiran na oko 1.500 kvadrata, a tu je i sistem za navodnjavanje – kaže Popović.

Na dječjem igralištu, dodaje, postavljena je kombinovana sprava na podlozi od tartana.

Podsjetimo, Glavni grad je prethodno stavio van snage DUP ,,Zabjelo-Ljubović“, koji je na toj lokaciji predviđao izgradnju stambenog objekta. Stanari su negodovali zbog izgradnje zgrade, pa je nakon nekog vremena,ž Glavni grad odustao od toga i odlučio se za park.

Nj.BOŠKOVIĆ

Predloženo je da se đaci presele u dvije osnovne škole – ,,Savo Pejanović“ i ,,Marko Miljanov“. Konačna odluka biće donijeta naredne sedmice, odlučeno je na jučerašnjem sastanku predstavnika Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, uprave škole i roditelja.

PRIJEDLOZI

Direktorica OŠ ,,Vladimir Nazor“ Ljiljana Marković kazala je da svi imaju isti cilj, a to je da djeca od 1. septembra krenu u školu.

- Ministarstvo odbrane donijelo je konačnu odluku da kasarna Masline nije bezbjedna za naše učenike. To je bilo rješenje koje nijesmo očekivali, ali tako je i to moramo prihvatiti. Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta je predložilo da učenici pohađaju nastavu u dvije škole – od prvog do petog razreda u OŠ ,,Savo Pejanović“, a od šestog do devetog u OŠ ,,Marko Miljanov“ – kazala je Marković.

Marković je istakla da je na sastanku odlučeno da se danas obiđu škole ,,Savo Pejanović“ i ,,Marko Miljanov“ kako bi se utvrdilo koliko ima slobodnih učionica.

Takođe, dodaje ona, obići će i druge škole, kako bi saznali da li možda one imaju više kapaciteta.

-Prvi prijedlog je bio da te dvije škole budu namijenjene za nastavu, jer su one najbliže, ali ćemo obići i druge. Djeca će vjerovatno ići u te dvije škole, sumnjamo da možemo naći jednu školu koja ih može sve primiti. Konačnu odluku ćemo donijeti naredne sedmice – dodala je Marković.

Ona je istakla i da su roditelji tražili da se obezbijedi prevoz za učenike, te da je dogovoreno da će i to uzeti u razmatranje.

Novac za rušenje i izgradnju škole, dodaje, obezbijeđen je iz budžeta.

Direktorica Direktorata za predškolsko,

Predstavnici opština Tuzi i Altinova potpisali protokol

Korak ka intenzivnijem razvoju ekonomske i kulturne saradnje Potpredsjednik Opštine Tuzi Haris Ramović boravio je u službenoj posjeti Turskoj, gdje je sa predsjednikom Opštine Altinova Metinom Oralom potpisao protokol o saradnji između ove dvije opštine.

Potpisivanjem protokola, ističu iz Opštine Tuzi, napravljen je prvi korak za intenzivniji razvoj ekonomske i kulturne saradnje između Opštine Tuzi i Opštine Altınova.

-Tokom boravka u Turskoj, potpredsjednik Ramović sastao se i sa ministrom industrije i tehnologije Mustafom Varankom, predsjenikom opštine Karamursela Ismailom

SA POTPISIVANJA PROTOKOLA O SARADNJI: Haris Ramović i Metin Oral

Yildirimom, kao i sa vlasnicima fabrika i istaknutim privrednicima u provinciji Yalova, sa kojima je razgovarao o

mogućnosti saradnje u cilju donošenja novih investicija u našoj opštini – navode iz Opštine Tuzi.

I.M.

OŠ ,,Vladimir Nazor“

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta je predložilo da učenici pohađaju nastavu u dvije škole – od prvog do petog razreda u OŠ ,,Savo Pejanović“, a od šestog do devetog u OŠ ,,Marko Miljanov“ – kazala je direktorica OŠ ,,Vladimir Nazor“ Ljiljana Marković uz napomenu da će obići i druge škole osnovno i inkluzivno obrazovanje Slavica Ilinčić, kaže Marković, uzela je u obzir svaki prijedlog, te da je saradnja na nivou.

ZAHTJEVI

Jelena Prebiračević iz Savjeta roditelja OŠ ,,Vladimir Nazor“ kazala je da će, nakon što obiđu nekoliko škola, biti poznato u koju će djeca ići od septembra.

- Što se tiče prevoza, predloženo je da se pomoć potraži od gradonačelnika, koji je istu već ponudio. Ukoliko dobijemo prevoz, polazna tačka će biti vjerovatno

Zatvara se saobraćaj za sve vrste motornih vozila na dijelu Ulice Zmaj Jovine, od raskrsnice sa Ulicom Veljka Vlahovića do raskrsnice sa Ulicom Kozaračkom, radi izvođenja radova na izgradnji kolektora atmosferske kanalizacije. Zatvaranje važi od danas do 31. avgusta ove godine – saopšteno je iz Sekretarijata za saobraćaj.

ispred naše škole.

Prevoz smo tražili za svu djecu. Ona sa posebnim potrebama moći će da budu u pratnji jednog roditelja ili asistenta. Produženi boravak za prvake će se takođe uzeti u obzir – kazala je Prebiračević.

Budžet za rušenje i izgradnju škole, podsjeća ona, izdvojen je od kredita, odobrenog od Evropske banke.

-Napominjem da Ministarstvo prosvjete svaki naš predlog uzima u obzir i u skladu sa tim reaguje, a sve u cilju da naši zahtjevi budu što je više moguće ispunjeni – kazala je Prebiračević. Nj. BOŠKOVIĆ

Zabrana saobraćaja

Kako dodaju, zatvara se saobraćaj i na dijelu Ulice Vaka Đurovića.

– Zatvaranje saobraćaja važi za sve vrste motornih vozila na dijelu Ulice Vaka Đurovića, u dužini 50 metara od Vezirovog mosta, radi izvođenja radova prekopa i postavljanja separatora za prihvat atmosferskih voda, važi od sjutra do 13. avgusta – navode iz SekI. M. retarijata.

Pripadnici Službe zaštite i spašavanja za 24 sata imali 27 intervencija

Za dan ugasili 18 požara

–

Pripadnici Službe zaštite i spašavanja Glavnog grada u protekla 24 časa ( juče do 16 sati) realizovali su 27 intervencija, koje su se odnosile na požare trave i niskog rastinja, otvaranje lifta, obilaske kritičnih lokacija...

Od navedenog broja 18 prijava odnosilo se na požare i to na sljedećim lokacijama: Stari Aerodrom, Zeta, Velje Brdo, Zlatica, Zabjelo, Botun, Mareza, Mahala, Goričani, Trešnjica, Balabani, Mataguži, Konik, Ljajkovići, u

krugu KAP-a, Kopilje i u dva navrata u Donjoj Gorici – navode iz Službe zaštite i spašavanja.

Kako ističu, prije dva dana, u 16.21 sat, Službi zaštite i spašavanja upućena je prijava da je u mjestu Donja Gorica došlo do požara na pomoćnom objektu.

– Na licu mjesta upućene su

dvije posade sa šest vatrogasaca. U navedenom požaru pričinjena je velika materijalna šteta, a u istom nije bilo povrijeđenih lica. Požar je lokalizovan u 16.35 časova – navode iz Službe zaštite.

Kako dodaju, kao i do sada, do daljnjeg nastavljaju sa dežurstvom na brdu Gorica, kao i redovne obilaske brda Ljubović i ostale kritične lokacije.

I. M.

18

Arena

Tokio 2020.

Subota, 7. avgust 2021.

Marija Vuković danas kreće u novu, lijepu priču – čeka je finale skoka u vis

PREPUSTI SE SNOVIMA Za Arenu iz Tokija: Ana Marković

- Opet sam se probudila sa suzama u očima, svjesna da nije san, da sam u finalu i da je sve ok.

Danas sam smirena bila tokom treninga, ništa se nije promijenilo. Nadam se da ću i sjutra da uživam i da ću se razbuditi do uveče i uživati kao što sam uživala u kvalifikacijama – poručila

Joana Siomu: Može do medalje Joana Siomu, trenerica Marije Vuković, nada se da bi Marija mogla do medalje na Olimpijskim igrama.

- Očekivanja su uvijek sa Marijom najveća, tako da zašto da ne i medalja – rekla je kratko Siomu.

Vuković je najbolju formu u karijeri pronašla baš otkad radi sa Joanom.

- Tajna je u dobrom odnosu i poštovanju između nas, ona je dobra djevojka dobro se

uklopila sa svima, kazala je Grkinja.

Otkrila je i šta će poručiti Mariji pred početak.

- Moj savjet za nju biće samo da osjeti olimpijsku energiju, ostvarila je cilj zbog kojeg je došla. Voli što je ovdje u finalu u Tokiju.

Ovo je bio njen san i nek se prepusti snovima. Nadam se da će pronaći sebe u finalu, opustiti se i uživati što ona i radi – zaključila je Joana.

je Marija Vuković, finalistkinja Olimpijskih igara u skoku uvis.

Naša takmičarka u kvalifikacijama je skočila 195, pa će zajedno sa još 13 najboljih sjutra od 12 sati na Olimpijskom stadionu, vjeruje, ispisati lijepe stvari.

- Ovo je moje prvo veliko finale nakon juniorskog. Konkurencija je jaka – sa 14 djevojaka koje skaču 195 i preko. Dosta njih ima visinu od preko dva metra.

Trudiću se kao u kvalifikacijama da ne obraćam pažnju na njih, odnosno da li mogu ili ne više da skoče. Daću maksimum, pa što bude, biće…

Mariji je olimpijska šampionka čestitala ulazak u finale.

- Velika je to čast i od srca sam zahvalna. To mi govori da sam primijećena i da sam sad u svjetskom vrhu ,,visa“. Ostavila sam dobar utisak, možda sada ima malo straha kod nekih djevojaka s obzirom da sam dobro odradila kvalifikacije. Pretpostavljam da se pitaju šta, kako, otkud. Što je ok, zato što sam i ja posljednjih deset godina razmišljala isto tako. A nadam se da ću se isključiti od tih razmišljanja i da ću samo uživati u skakanju i pokazati za koliko sam spremna.

Ko je prvi favorit?

- Iskreno, Ukrajinka. Mlada je i ove godine je bila konstantna.

Amerikanka je jaka, Australijanka ima dobar rezultat. Spremna sam za veliku borbu. Što god da se desi nadam se da neću biti razočarana. Ovo je velika stvar za mene i nadam se da neću stati i ponovo čekati šest godina do neke veće visine i boljeg rezultata.

Repriza finala iz Brazila

Rusija i Francuska za zlato Divovi ponovo u klinču, Karabatić protiv Hansena

Ista meta, isto odstojanje i nakon pet godina od Rija – u finalu ženskog rukometnog turnira igraće Rusija i Francuska.

Ruskinje, aktuelne šampionke, savladale su u posljednjem meču Norvešku (27:26) i zakazale borbu za zlato sa starim poznanicama koje su u

posljednjih desetak minuta sa Šveđankama postigle tri vezana gola (23:21) i lako sačuvale razliku do konačnih 29:27.

Najefikasnija u francuskm timu bila je Zadi sa sedam golova, Fopa je brojala do pet...

Klasik, derbi u noćnim satima (u Tokiju) opravdao je očekivanja, ali samo do 27. minuta.

Bitka za zlato počinje danas u 14 sati, Danska – Francuska, kao i prije pet godina u Riju.

Divovi, Hansen i Karabatić, kolege iz PSŽ-a, ponovo će jedan protiv drugog, ko će imati više sreće, snage... Po svemu što su obje reprezentacije pokazale samo je sigurna neizvjesnost. Danci su prije pet godina osvojili zlato, a Francuzi će se četvrti put zaredom boriti za tron.

U jutarnjem terminu (10) Španija i Egipat odlučivaće o bronzanoj medalji.

Norvežanke su i vodile i gubile i bile u egalu, ali je finiš poluvremana pripao Ruskinjama. Sa tri vezana gola za 14:11 najavile su nešto veliko što su i ostvarile. Doduše, na isteku 34. i 35. minuta Nora Mork i drugarice stigle su do minusa od gola (16:15, 17:16), kada je

krenula furiozna serija Ruskinja od 5:0 za manje od šest minuta za 22:16! Čak ni opuštanje ruskog tima (u finišu) nije pokvarilo utisak.

Fenomenalna Ana Vjahireva postigla je devet golova, a na drugoj strani najefikasnija je bila Mork (10).

Marija i Crna Gora Baš me uopšte ne zanima jesi li Kninjanka, ili Cetinjanka, ili oboje.

Ne zanima me ni jesi li Srpkinja, ili Crnogorka, ili nešto treće, četvrto...

To je samo Tvoje i ničije više.

Znam samo, iz jedne Tvoje skorašnje novinske ispovijesti, da si jedna od onih stotina hiljada kojima je, u nevolji, Crna Gora 90-ih godina iskreno i ljudski otvorila vrata. Što je samo - normalno.

I ništa više.

I znam da si Ti rano jutros, kad si u olimpijskom Tokiju skočila 195 - sa suzama u očima, uzvratila i rekla nešto što je jednako iskreno, normalno i ljudski: ,,Crna Gora je u finalu Olimpijskih igara!“ Tako to rade ljudi!!!

Dalje, o drugome i onima drugima koji novom domu vraćaju drugačije...? – ne bih kvario ovu tvoju lijepu priču. Što gođ dalje uradila, Ti si davno već pobijedila – preskočila si najvišu ljestvicu!

Jedino što bih volio, jeste - kada dođeš doma, da te dočekam aplauzom.

Srećno!

I u skokovima i u životu!!! Đorđija RADONJIĆ Posao još nije završen.

- Nije, budim se sa novim ciljem – juče je bila visina 195 za finale, a sjutra je novi cilj. Možda nadmašim lični rekord. Neće biti lako, ali spremna sam i radujem se.

Bila si emotivna juče, ljudi oko tebe, poruka?

- Iskreno, iznenadila sam se kakvu je moja izjava izazvala emociju kod ljudi. A to su, prosto, emocije koje su se godinama kupile, a nije ništa preko noći došlo i dalje sve ključa unutra. Dobila sam veliku

podršku, puno ljudi mi je pisalo, znam da je dosta onih koji nijesu vjerovali, ali se ne obazirem.

Znam ko su ljudi koji znaju kroz što sam sve prolazila. Vjerovali su mi, zahvalna sam im na podršci. Nadam se da će i nakon finala imati čemu da se raduju.

Nadam se lijepoj priči.

Kristina Rakočević napisala je emotivnu poruku, koliko znači?

- Odlična cura, prije svega dobro se slažemo. I ona može da napravi velike stvari i nadam se da ćemo u Parizu zajedno do finala.

Kubanski bokser u velikom stilu savladao Rusa Gadžimagomedova

Hulio la Krus kralj teške kategorije u Tokiju Kubanski bokser Hulio Sezar la Krus (31) je skorom 5:0 pobijedio Rusa Muslima Gadžimagomedova u finalu teške kategorije na Olimpijskim igrama u Tokiju.

U kategoriji do 91 kilogram, najcjenjenijoj u olimpijskom programu boksa, La Krus je dokazao da je superioran.

Prije pet godina u Rio de Žaneiru je osvojio zlato u poluteškoj kategoriji.

Jedan od najpopularnijih Kubanaca već deceniju dominira u amaterskom boksu. Četvorostruki je šampion svijeta u poluteškoj kategoriji.

Na putu do trona u Tokiju, La Krus je rivalima dozvolio svega dva poena. Očekuje se da

za tri godine brani olimpijsku titulu.

La Krus je 2014. godine ustrijeljen vatrenim oružjem u rodnom gradu Kamavgej, trećem po veličini u Kubi. Ipak uspio je da se vrati i u svojoj kategoriji potvrdi superiornost.

Arena

Subota, 7. avgust 2021.

,,Ajkule“ poražene od ,,barakuda“ za sedmo mjesto sa Italijom Crna Gora Hrvatska

10 12

Vaterpolo centar ,,Tacumi“.

Utakmica odigrana bez prisustva gledalaca. Sudije: Salničenko (Kazakstan) Kun (Mađarska). Igrač više: Crna Gora 10-3, Hrvatska 8-3. Peterci: Crna Gora 1 (1). Rezultat po četvrtinama: 0:1, 4:5, 3:3, 3:3 CRNA GORA: Tešanović (7 odbrana), Brguljan 1, Perković 2, Petković, Čučković, Popadić, Vidović 1, Ukropina 1, Ivović 3, Spaić, Matković 2, Banićević.

HRVATSKA: Marcelić (17 odbrana), Fatović 2, Lončar 2, Joković 1, Bukić, Vukićević 3, Bušlje, Miloš 1, Vrlić 2, Obradović 1, Garsija.

Poslije izgubljenog četvrfinala crnogorskim i hrvatskim vaterpolistima u Tokiju najmanje je bilo potrebno da razigravaju za plasman od petog do osmog mjesta.

Ovakvi mečevi apsolutno ništa ne rješavaju, ali je vaterpolo, očigledno, izuzetak, pa su se dva tima, nakon grupne faze, ponovo sastala, a ,,barakude“ su i drugi put bile bolje (12:10). ,,Ajkule“ su doživjele peti poraz na Igrama, a u nedjelju (dva sata po srednjeevropskom vremenu) igraće sa Italijom (izgubila od SAD) za sedmo mjesto.

Duel dva rivala koja se odlično poznaju priželjkivan je u završnici Olimpijskih igara, a ovako, bez velike volje, meč je protekao, možda i očekivano, u znaku ekipe Ivice Tucaka.

Hrvati su u prvih osam minuta dali jedan gol, još jedan u uvodnim minutama druge četvrtine, a kapiten Draško Brguljan je zatresao mrežu Marka Bijača za 1:2 u trećem minutu. Nakon lošeg otvaranja meča Dušan Matković je pogodio za 2:2, a zatim dao još jedan gol (3:3) iz peterca. Dobar ritam i serija golova nije dugo potrajala, jer su Hrvati sa tri brza gola, na dva minuta do odmora, ponovo vratili solidnu zalihu. Za pristojni minus od dva gola, do kraja druge četvrtine, postarao se Aleksandar Ivović, koji je sa još dva u trećoj četvrtini držao ekpi blizu egala. Hrvati su nakon gola Stefana Vidovića za ,,minus 2“ u prva četiri minuta posljednjeg dijela igre riješili sve dileme oko pobjednika.

Kada je pogodio Maro Joković za 11:7, bilo je straha od ubjedljivijeg poraza, ali, na

Pronašli motiv, ali nedovoljno za pobjedu

Rezultati POLUFINALE Grčka-Mađarska Srbija-Španija

9:6 10:9

ZA PLASMAN OD 5. DO 8. MJESTA Crna Gora-Hrvatska Italija-SAD

10:12 6:7

Sjutra FINALE 09.30 - Grčka-Srbija ZA 3. MJESTO 06.40 - Mađarska-Španija ZA 5. MJESTO 04.00 - Hrvatska-SAD ZA 7. MJESTO 02.30 - Crna Gora-Italija

sreću, sa dva gola Miroslav Perković je popravio konačan utisak.

- Psihički teška utakmica i nama i njima poslije poraza u četvrtfinalu. Vidjelo se to i po ritmu meča. Čestitam pobjedu Hrvatima. Imamo još jednu utakmicu, dignućemo glavu gore koliko možemo i dati svoj maksimum – kazao je centar Vladan Spaić koji je zbog povrede lakta, iako nedovoljno oporavljen, odigrao posljednja dva meča.

Intenzitet utakmice bio je do-

Kejšeta suspendovana pred nastup u polufinalu

Brazilka izbačena zbog dopinga

Tandara Kejšeta, brazilska odbojkašica, suspendovana je zbog dopinga na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Olimpijski komitet Brazila je

u kratkom saopštenju naveo da se radi o sumnji da je Kejšeta kršila antidoping pravila.

Brazilka je tako izbačena sa OI na dan kada je trebala da nastupi u polufinalu olimpijskog turnira, protiv Južne Koreje. Takođe, saopšteno je da je prije mjesec, tokom priprema za Olimpijske igre, regularno testirana.

Odbojkašica je kratko saopštila na društvenim mrežama da će se oglasiti čim se slučaj završi.

Grčka prvi put u finalu, Srbija brani zlato iz Rija Grčka je šokirala sve, favorit iz sjenke ispisao je istoriju i obezbijedio prvu olimpijsku medalju!

U polufinalu pobijedili su Mađarsku 9:6 i drugim slavljem nad istim rivalom potvrdili da su klasa. ,,Heleni“ su takmičenje u grupi A završili kao prvi sa četiri pobjede i remijem, a u meču sa Crnom Gorom bili su dominantni za prolaz u polufinale. Do sada im je najbolji rezultat na Olimpijskim igrama četvrto mjesto 2004.

Vaterpolisti Grčke će u finalu igrati sa aktuelnim šampionom Srbijom koja je u finišu sa Španijom preokrenula stvari u bazenu i stigla do pobjede 10:9. ,,Furija“ je vodila 8:6 na 4.45 prije kraja utakmice, ali tada su stvari u svoje ruke uzeli Dušan Mandić i Filip Filipović koji je na 26 sekundi prije kraja postigao gol za finale.

Imala je Španija šansu da izjednači u posljednjem napadu, ali na deset sekundi prije kraja Larumbe je napravio kontra faul.

Za bronzu u nedjelju boriće se Mađarska i Španija.

sta manji, što je i prirodno, dva selektora, ipak, nijesu imala čarobni štapić da podignu ekipu na visok nivo, nakon bolnih četvrtfinalnih poraza.

- Bilo nam je teško da igramo.

Pokušali smo da se motivišemo, ne mogu da kažem da nije

Tokio 2020.

DNEVNIK IZ TOKIJA

Naredni svemu što dođe

PCR test 300 eura, ,,Ginza“ miluje oči i pogađa džep Jutro je krenulo šokantnom informacijom organizatora Igara u Medija pres centru. Cijena PCR testiranja, obaveznog za medije, dan pred povratak kući – 300 eura!

U državnoj bolnici 50 eura manje!

Nakon jednočasovnog pregovaranja, uz porciju dodatnih informacija, odlučili smo 9. avgusta da uradimo ,,brzi test“.

Na aerodromu u Tokiju prolazi i ovaj vid testa, a u Istanbulu ćemo u šolju da gledamo.

Dan je okrenuo priču naopačke, a oblake razgrnula ,,Ginza“ – najprometnija trgovačka zona Tokija, slična Tajms skveru.

Ulice stvorene za lutanje i jedna od najvećih pješačkih zona na svijetu. Tu, u ,,Ginzi“, nema čega nema. Gigantske reklame ,,zovu“ turiste na sve strane. U srcu je smještena jedna od najskupljih, elegantnih i luksuznih ulica.

Vidjeli smo i ,,suši kvart“ dug kilometar, sa restoranima, barovima gdje se ispijaju kokteli...

Nijesmo vidjeli ulične prodavce, zato jer je u ,,Ginzi“ takva vrsta trgovine zabranjena.

Japanci znaju da u dvorištima ,,draguljarnica“ nema mjesta za kič i šund.

Vidjeli smo i elektronske maloprodajne objekte čudnog izgleda (zgrade kao da talasaju). Preovladava marka ,,Soni“.

I umjetničke galerije se šepure, a pozorišta je lako prepoznati – odvajaju se tamnim bojama fasada...

U najprometnijoj ulici ogromni su redovi za brzu hranu, a samo hrabriji (zbog cijene najviše) naginju ka tradicionalnoj.

Manje prodavnice nude osvježavajuća pića, u prosjeku za oko 30 do 40 odsto skuplja u odnosu na priobalni dio Tokija.

Najbolje se, ipak, počastiti i osvježiti sladoledom, cijena od dva eura do...

bilo truda. Dva-tri puta smo se vraćali, imali smo bolje pozicije u napadu za šut. Nijesmo iskoristili šanse za neriješeno ili vođstvo, Hrvatska je zasluženo pobijedila, vodila je sve vrijeme i dala veći broj lakih golova – kazao je selektor Vladimir Gojković.

Kina i dalje vodi po broju osvojenih zlata

Amerikanci se primakli vrhu tabele Borba za prvo mjesto na tabeli osvajača medalja na Olimpijskim igrama u Tokiju je uzbudljiva i otvorena uoči subote, dana kada će biti dodijeljeno najviše odličja, naročito u kolektivnim sportovima.

Kina je i dalje vodeća sa 36 zlatnih,

19

26 srebrnih i 17 bronzanih medalja.

Sjedinjene Američke Države smanjile su zaostatak na pet zlata (31 zlato, 36 srebrnih i 31 bronza). Treći je domaćin Igara Japan (24 zlata, 11 srebrnih i 16 bronzanih medalja).

Na tabeli slijede Velika Britanija (18 zlata), Olimpijski komitet Rusije i Australija (po 17), Italija (deset), Njemačka i Holandija (po devet), Francuska (sedam zlatnih medalja).

Među zemljama regiona trenutno najbolja je Hrvatska na 22. mjestu (tri zlata, tri srebra i dvije bronze).

Arena

20 Tokio 2020.

Subota, 7. avgust 2021.

Fudbaleri Brazila i Španije u Jokohami igraju za olimpijsko zlato

Pod reflektorima stadiona u Jokohami, gdje se 2002. održalo finale Svjetskog prvenstva, fudbaleri Brazila i Španije danas od 13.30 sati po našem (20.30 po lokalnom) igraće za svoju drugu titulu olimpijskog šampiona.

Za ,,karioke“, u čijoj zemlji po dobrom pamte Mundijal iz 2002, mega finale sa ,,furijom“ je šansa da odbrane trofej osvojen 2016. u Rio de Žaneiru, kada su poslije penala savladali Njemačku.

I Španija je jedinu olimpijsku titulu osvojila na domaćem terenu – 1992. u Barseloni pobijedila je Poljsku (3:2), što je bio i posljednji put kada je neka evropska selekcija ugrabila olimpijsko zlato.

Brazil i Španija bili su prvi u grupama u Japanu, a obje selekcije preživjele su drame u polufinalu. ,,Selesao“ je poslije penala eliminisao Meksiko, dok je Španija rastužila Japan u produžecima golom Marka Asensija, jednog od brojnih asova koji su pojačali olimpijsku reprezentaciju u namjeri da stigne do najvišeg postolja.

- Ovo je najvažniji turnir u



U meču za treće mjesto Meksiko je pobijedio Japan 3:1

FIFA

Finale za sve ukuse

Atletičar iz Ugande opravdao očekivanja u trci na 5.000 metara

Zlato za svjetskog rekordera Čeptegeija



U ženskoj konkurenciji, zlato je uzela Kanada pobjedom nad Švedskom poslije penala 3:2. U regularnom toku bilo je 1:1

mojoj karijeri. Idealno finale – zato što još nijesam igrao protiv Brazila, a i zbog toga što bi većina ljudi odabrala ovu utakmicu kao finalnu – izjavio je selektor Španije Luis de la Fuente.

- Igrači su motivisani – prošli su mnogo toga i puno uložili u sve ovo. Prilično sam siguran koji će tim početi, ali svi igrači u našoj reprezentaciji su dobri. Brazil nije toliko fokusiran na posjed lopte kao mi. Igraju direktan fudbal, sa brzim napadima i kontrama.

Vidjećemo koji će stil pobijediti. Španci su u Japan stigli sa nekoliko igrača koji su učestovali na ljetošnjem Evropskom prvenstvu – golmanom Unaijem Simonom, defan-

zivcima Erikom Garsijom i Pau Toresom, vezistom Pedrijem, ofanzivcima Mikelom Ojarzabalom i Danijem Olmom, a u timu je i pomenuti Asensio, as Real Madrida.

Najzvučnija imena u brazilskom timu su neuništivi desni bek Dani Alveš, kao i ofanzivni adut, majstor Evertona Rišarlison.

- Spremni smo da osvojimo olimpijsko zlato poručio je vezista Bruno Gimaraeš, član Liona.

- Jezgro ovog tima igra zajedno od 2019. i za mene je sve ovdje ostvarenje sna. Španija ima iskusnije igrače, nekoliko njih koji su bili na Euru.

Biće dobar meč za sve ljubitelje ove predivne igre. Ima-

mo igrače sa iskustvom iz evropskih liga, a nijesmo samo mi ti koji jedva čekaju utakmicu. Znam da i Španci osjećaju isto.

Kada počne meč u Jokohami, Brazil će postaviti olimpijski rekord sa petim učešćem u finalu.

Samo jednom su slavili, u pomenutom meču 2016. u Riju, dok su 1984. (2:0 za Francusku), 1988. (2:1 za SSSR poslije produžetaka) i 2012. (2:1 za Meksiko) morali da se zadovolje srebrom. Španija treći put igra utakmicu za zlato na OI. Izgubila je na penale od Kameruna 2000, osam godina poslije trijumfa u Barseloni.

Ko god danas trijumfuje, neće postati rekorder po broju titula, budući da je Mađarska tri puta bila šampion. ,,Karioke“ su obezbijedile četvrtu olimpijsku medalju zaredom, poslije bronze 2008, srebra 2012. i zlata 2016.

Karatistkinja ujedinila olimpijsku, svjetsku i evropsku krunu Jovana Preković (25) potvrdila je ulogu favoritkinje i osvojila olimpijsko zlato u karateu, u kategoriji do 61 kilogram.

Karatistkinja Srbije je u finalu bila bolja od velike rivalke, Kineskinje Jin Šaojan – nakon skora 0:0 tokom borbe, arbitri su preglasavanjem 3:1 dosudili trijumf Preković. Treća je završila Merve Džoban iz Turske.

Preković donijela zlato Srbiji Djevojka iz Aranđelovca tako je objedinila svjetsku, evropsku i olimpijsku krunu. Ove godine u Poreču drugi put postala je šampionka kontinenta, a prvakinja planete je od 2018. i šampionata u Madridu.

Za Srbiju ovo je sedma olimpijska medalja u Tokiju – sada država regiona ima dva zlata, srebro i četiri bronze.

Džošua Čeptegei (24) došao je do druge medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju, trijumfom u trci na 5.000 metara.

Najslavniji sportista Ugande je prethodno u takmičenju atletičara trci na 10.000 metara bio drugi.

Svjetski rekorder je opravdao

Trka atletičara za pamćenje na 4x100 metara

Jamajčanke i Italijani bez premca Sprinteri Italije ostvarili su novu senzaciju i istorijski uspjeh, pobjedom u štafeti na 4x100 metara na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Njihovo vrijeme, novi nacionalni rekord 37,50 sekundi, bio je za svega stotinku bolji od Velike Britanije, u foto-finišu za pamćenje. Zlato su zaslužili Pata, Džejkobs, Desalu i Tortu – ispred Britanaca Udže, Hjuza, Kiltija i Mičel-Blejka.

Kanada je zaslužila bronzu (37,70).

Prethodno, u trci na 100 metara Lamont Marsel Džejkobs je

Poljak najbolji na 50 kilometara

Španac osmi put na Igrama

David Tomala (31) zaslužio je olimpijsko zlato u Tokiju u brzom hodanju na 50 kilometara.

Španski atletičar Hesus Anhel Garsija (51) postao je apsolutni rekorder, sa osam nastupa na Olimpijskim igrama.

Poljak je trijumf zaslužio sa vremenom 3:50:08 sati, u odnosu na Njemca Džonatana Hilberta imao je za 36 sekundi bolje vrijeme.

Treće mjesto je ostvario Kanađanin Evan Danfi (3:50:59) – što je najbolje vrijeme njegove karijere.

Tomala je potencijalno posljednji olimpijski pobjednik ove discipline, koja neće biti dio takmičarskog programa na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine. Za njega ovo je prva me-

U Tokiju je Garsija nastupio u disciplini 50 kilometara brzo hodanje i završio takmičenje na 35. poziciji.

Još 1992. godine u Barseloni je imao prvi nastup – i tada ostvario deseto mjesto.

- Imao sam sreću da sam toliko nastupao.

Osjećam da sam dio istorije. Kada sam bio mlad, bio sam previše impulsivan, a kada sam došao do iskustva nedostajalo mi je mladosti – rekao je Garsija nakon nastupa u Tokiju.

dalja sa velikih takmičenja.

Takmičenje u brzom hodanju na 50 kilometra je od 1932. godine, sa izuzetkom 1976, bilo dio olimpijskog programa.

ulogu favorita, suočen sa pritiskom da osigura olimpijski trijumf na ,,dugim prugama“. U uzbudljivom finišu, sa vremenom 12:58,15 minuta, bio je bolji od Kanađanina Mohameda Ahmeda (12:58,61) i Amerikanca Pola Čelima (12:59,05). Čeptegei je aktuelni prvak svijeta za trke na 10.000 metara.

Italiji donio senzacionalni trijumf prošle sedmice.

Ne samo zlato, već i briljantan nacionalni rekord, zaslužile su Jamajčanke u štafeti 4x100 metara (41,02 sekunda). Trijumf su zaslužile Vilijams, Tompson-Fera, Džekson i briljantna Šeli-En Frejžer-Prajs.

Na drugom mjestu su Amerikanke (41,45), dok je bronza pripala štafeti Britanki – 41,88.

Razlika od gotovo pola sekunde u korist pobjednica dovoljno govori o superiornosti Jamajčanki. Na taj način revanširale su se Amerikankama za poraz u Rio de Žaneiru prije pet godina.

Tokom karijere nije osvajao medalje – u Pekingu 2008. godine bio je četvrti. Izvjesno je da u Parizu 2024. neće nastupati, jer ova disciplina više nije dio olimpijskog programa.

Arena

Subota, 7. avgust 2021.

Sportski miks

21

FOTO: F. FILIPOVIĆ/RSCG

Odbojkaši Crne Gore završili prvi dio priprema, u poneđeljak u Podgorici nastavljaju da se spremaju za Evropsko prvenstvo

Bašić skratio spisak za tri imena

PODGORICA – Odbojkaši Crne Gore juče su završili prvi dio priprema za Evropsko prvenstvo. U Pljevljima su izabranici Veljka Bašića odradili najteži dio priprema, veoma važan za nastavak rada za ono što ih očekuje početkom septembra…

Evropsko prvenstvo u rukometu za kadetkinje

Pobjednički ritam ,,lavica“ Crna Gora 32 (15) Austrija 21 (10)

PODGORICA – D vo ra n a ,,Verde“. Gledalaca: 120. Sudije: A. Rauhs i F. Linster (obojica iz Luksemburga). Sedmerci: Crna Gora 3 (2), Austrija 2 (2). Isključenja: Crna Gora 6, Austrija 6 minuta.

CRNA GORA: Škerović (12 odbrana), Marsenić (šest odbrana), Bigović, Radmanović 3, Pavićević 6, Ražnatović 1, Marković 2, Lutovac 5, Vukčević 3, Milošević 4, Arsenijević, Mitrović 1, Burić, Kolić 2, Vujadinović 4, Šutović 1.

AUSTRIJA: Vurzer, Hernah, Tiliaher, Jakono, Docler 2, Ecenberger 1, Gece 3,

Grupa A Crna Gora - Austrija Švajcarska - Danska

32:21 22:33

1. Crna Gora 2 2 0 0 57:39 2. Danska 2 1 0 1 51:47 3. Švajcarska 2 1 0 1 57:57 4. Austrija 2 0 0 2 45:67 3. kolo (neđelja) 18.00 - Crna Gora - Švajcarska 20.00 - Danska - Austrija

4 2 2 0

L a u t e r 1 , S a b a t n i g 2, Hafenšer 1, Safer, Veber 5, Mustedanagić, Prokop 3, Polanški 3, Kovač.

Poslije velike pobjede nad Danskom u prvom kolu, crnogorske rukometašice upisale su još jedan trijumf na Evropskom prvenstvu u Podgorici – naše kadetkinje su savladale Austriju 32:21 (15:10) i došle na korak od plasmana u glavnu rundu.

Selekcija Ivana Terzića nije imala mnogo problema sa Austrijankama. Gošće su sredinom prvog poluvremena prišle na 9:7, na što je Crna Gora odgovorila sa četiri vezana pogotka i povela 13:7. ,,Lavice“ su u 43. minutu prvi put stigle do dvocifrene prednosti. Ivana Vujadinović je pogodila za 24:14, nakon čega je Terzić mogao da pruži šansu svim igračicama.

Danas je slobodan dan na prvenstvu, a Crna Gora će u posljednjem kolu grupe A, sjutra od 18 sati u dvorani „Verde“, igrati protiv Švajcarske. ,,Crvene“ će ostati bez plasmana među osam selekcija u Evropi samo u slučaju ubjedljivog poraza.

Ne. K.

Doskorašnji bek Studentskog centra odlazi u Izrael

Alen potpisao za Hapoel Eilat PODGORICA – Nakon polusezone u Studentskom centru, Brajon Alen karijeru nastavlja u Izraelu – američki bek je potpisao ugovor sa Hapoel Eilatom.

Stigao iz Sutjeske za koju je nastupao protekle dvije sezone

Ismet Sejfić novi centar Podgorice PODGORICA – Ismet Sejfić (1993, 208cm) je novi član Podgorice, u koju košarkaški reprezentativac Bosne i Hercegovine stiže iz Sutjeske, gdje je 27-godišnji centar proveo dvije sezone i ostavio veoma dobar utisak.

Prošle sezone je bio jedan od najboljih igrača ABA 2 lige sa prosjekom od 13,3 poena, devet skokova i 1,3 asistencije.

Najbolju utakmicu u minuloj sezoni odigrao je protiv Studentskog centra u domaćem prvenstvu, na kojoj je imao indeks korisnosti 51 i fantastičan učinak za 36 minuta od 24 poena (šuz iz igre 12-11), 23 skoka i četiri asistencije.

Protiv novog kluba je u regionalnom takmičenju postigao je 21 poen i imao 14 skokova.

Osim za Sutjesku, Sejfić je nastupao i za Šenčur, Jašberenji, Panterse, Bosnu, Student Mostar, Dzukiju, turski Izmir Bujukzehir Belediješi GSK. Prije njega, Podgorica, koju će sa klupe iduće sezone voditi Nebojša Bogavac (naslijedio je Zorana Kašćelana), dovela je još jednog igrača Sutjeske – Andreja Vulevića, zatim tri igrača iz Mege – Marka Kljajevića, Mihaila Jovičića i Aleksandra Langovića, te Zorana Paunovića iz MeS. J. talca.

Alen je u februaru stigao u Podgoricu, a sa „studentima“ je osvojio ABA 2 ligu i izborio plasman u elitni rang regionalnog takmičenja.

U ABA 2 ligi je prosječno bilježio 11,5 poena (15,5 u finalu sa Sparsima), 3,6 asistencije i 2,8 skoka po meču.

U Studentski centar je stigao iz njemačkog Levena iz Braunšvajga (12,2 poena po meču u domaćoj ligi).

U Evropi je od 2016. godine, kada je igrao u češkom Nimburku, a nastupao je i za njemački Oldenburg, italijansku Ređo Emiliju i hrvatski Zadar.

Nekada talenat poznatog Džordž Mejson koledža u NCAA ligi, Alen je u dva navrata igrao za NBA tim Filadelfiju na Ljetnjoj ligi, tokom sezone 2016-17.

U Studentski centar su ovog ljeta stigli bosanskohercegovački centar Kenan Kamenjaš (stigao iz sarajevskog Sparsa), hrvatsko krilo Boris Tišma (Real Madrid) i kanadski bek Džastin Edvards.

S. J. Novi trener je Andrej Žakelj.

Naši odbojkaši su dobili dva slobodna dana, a sa pripremama će nastaviti u poneđeljak, u kompleksu hotela VOCO u Podgorici.

Ovaj dio priprema je protekao bez problema sa povredama, što je najvažnije, pa su igrači zdravi i orni za nastavak priprema. Zbog uigravanja ekipe, selektor Bašić morao je da skrati spisak za pripreme u Podgorici, na kojem nijesu korektor Bojan Strugar, primač servisa Božidar Ćuk i tehničar Rastko Milenković.

Tako će u Podgorici Bašić na raspolaganju imati 16 igrača.

To su tehničari Rajko Strugar, Danilo Dubak, primači servisa Vojin Ćaćić, Marko Bojić, Ivan Zvicer, Marko Vukašinović, Nemanja Peruničić, srednji blokeri Luka Babić, Ivan Ječmenica, Blažo Milić, Matija Ćinćur, korektori Miloš Ćulafić, Aleksandar Minić, Milutin Pavićević, te libera Nikola Lakčević i Miloš Kosović.

Pripreme u glavnom gradu Crne Gore trajaće do 18. avgusta, kada reprezentacija odlazi za Skoplje, gdje će do 21. avgusta učestvovati na međunarodnom turniru, a zatim se vraća za Podgoricu, gdje će od 22. do 27. avgusta imati sparing treninge i utakmice sa Zavjerćeom, poljskom ekipom koju vodi proslavljeni crnogorski trener Igor Kolaković i njegov

Otpali korektor Bojan Strugar, primač servisa Božidar Ćuk i tehničar Rastko Milenković

Pljevljaci sjajni domaćini Kako navode iz Odbojkaškog saveza Crne Gore, „Pljevljaci su se pokazali kao sjajni domaćini reprezentaciji“. „Našim igračima, stručnom štabu i rukovodstvu OSCG poklanjana je velika pažnja na svakom koraku, od susreta sa građanima, navijačima i ljubiteljima odbojke, pa do prijema koje su priredili čelnici Elektroprivrede i Rudnika uglja Pljevlja, kao i rukovodstvo Opštine Pljevlja. Veza između ovog grada i odbojkaške reprezentacije primjer je uspješne saradnje sporta i društvene zajednice, što je bio veliki razlog da igrači lakše prebrode najteži dio priprema“, navodi se u saopštenju.

- Imali smo čast da vas ugostimo, kao što smo to uradili prije dvije godine, a nadam se da ćemo vam i ubuduće biti dobri domaćini. U Pljevljima ste uvijek dobrodošli, u Pljevljima ćete uvijek imati dobrog domaćina i partnera. Hvala vam što ste izabrali Pljevlja da se pripremate, želimo vam svako dobro u sportu i u životu, i, naravno, da se sa Evropskog prvenstva vratite makar sa jednom, a možda i sa dvije pobjede – kazao je gradonačelnik Pljevalja Igor Golubović, kome je predsjednik OSCG Cvetko Pajković, u znak zahvalnosti, uručio prigodan poklon.

pomoćnik Srđan Popović.

Evropski šampionat počinje prvog septembra, kada startuju grupe C i D, dan kasnije počinje takmičenje u grupi A, dok utakmice u grupi B, u kojoj je Crna Gora, startuju trećeg septembra, a igraju se u češkom gradu Ostravi. Rivali našeg tima biće Bugarska (treći septembar, 17.15 časova), Slovenija (četvrti septembar, 16 časova), Italija (peti septembar, 19 časova), Češka (sedmi septembar, 19 časova) i Bjelorusija (osmi septembar, 19 časova).

Prve četiri reprezentacije iz naše grupe plasiraće se u osminu finala i ukrštaće sa grupom D, u kojoj su Francuska, Njemačka, Hrvatska, Slovačka, Le-

tonija i Estonija. Utakmice osmine finala i četvrtfinala našeg dijela kostura će se, takođe, igrati u Ostravi. Drugi dio kostura igraće osminu finala i četvrtfinale u poljskom gradu Gdanjsku. Polufinalni mečevi i utakmice za medalje odigraće se takođe u Poljskoj, ali u Katovicama. Finale i meč za treće mjesto na programu su 19. septembra.

Crnogorski odbojkaši će drugi put uzastopno nastupiti na Evropskom prvenstvu, nakon što su debitantski nastup prije dvije godine u Holandiji završili sa dvije pobjede, nad Estonijom i Češkom, kada ih je set dijelio od plasmana u osminu S. J. finala…

Mladi i talentovani odbojkaš barskog Galeba ide u Novi Sad

Cimbaljević karijeru nastavlja u Vojvodini PODGORICA – Kapiten i najbolji odbojkaš barskog Galeba Vukašin Cimbaljević nastavlja karijeru u Vojvodini, slavnom odbojkaškom klubu sa Ex-yu prostora.

Dolazak u klub iz Novog Sada će za najperspektivnijeg odbojkaša Crne Gore za 2020. godinu biti lijepa prilika za napredak.

Kako nam je saopšteno iz novosadskog kluba, mladi 18-godišnji primač servisa će prvo biti priključen juniorskom timu Vojvodine, nakon čega će, kada to zavrijedi, šansu dobiti i u prvom timu. „Vukašin je dijete našeg kluba. Pokazao se kao pravi kapiten i vođa. Tako mlad, a primjer na terenu i van njega! Kao predvodnik veoma mlade ekipe, brzo je skrenuo pažnju velikih klubova. A jedan od njih bio je i klub iz Novog Sada za

koji se Vukašin opredijelio“, objavio je OK Galeb i Vukašinu poželio puno sreće i uspjeha u daljoj karijeri i da nastavi dominaciju i na inostranim terenima.

Cimbaljević je krajem jula sa juniorskom reprezentacijom Crne Gore osvojio bronzu na Balkanskom prvenstvu u Prištini.

S. J.

22

Arena

Sportski miks

Subota, 7. avgust 2021.

Iskra dočekuje Budućnost, na čijoj će klupi debitovati Aleks

Napad na ranje PODGORICA - Osokoljena dobrim startom i bez primljenog pogotka na prethodne dvije utakmice, Iskra dočekuje aktuelnog šampiona riješena da ovjeri pobjedu protiv Jezera i remi sa Rudarom i uveća bodovni saldo jednim ili za tri boda.

Predsjednik Barselone Đoan Laporta se obratio i potvrdio da Argentinac odlazi

Mesi je tužan jer je želio da ostane Đoan Laporta, predsjednik Barselone, na konferenciji za medije potvrdio je da će Lionel Mesi napustiti slavni klub Primere, dan nakon objavljivanja te vijesti.

Prvi čovjek katalonskog kluba je istakao da je Argentinac ostvario i ostavio izuzetan legat u Barsi. Zahvalio mu se na 17 godina karijere u klubu, tokom kojih je Mesi postao i trajao kao prva zvijezda modernog fudbala.

- Moram istaći da je Mesi tužan, jer ovo nije bila njegova želja. Želio je da ostane. Ne želim da pružam ljudima lažnu nadu, realnost je da sa Mesijevom platom ne možemo ispuniti zahtjev Primere koji se tiče ograničenja budžeta za plate u klubu. Radili smo dva mjeseca naporno da dođe do dogovora, bilo je blizu, ali ovo je realnost.

Nema više prostora za sanjarenja – rekao je Laporta.

Predsjednik Barselone je istakao da se u četvrtak sastao sa Mesijevim ocem

Horheom i da je tada bilo već definitivno da neće doći da dogovora.

- U četvrtak veče sam razgovarao sa trenerom, sa igračima. Rekao sam im da je Barsina realnost sada da moramo nastaviti bez igrača u rangu Mesijevog talenta, jer takvog nema na svijetu.

Ali vrhunski rezultati se očekuju i njima težimo. Biće prostora za pojačanja – dodao je Laporta.

Laporta je kazao da ne zna bilo što o spekulaciji da će Mesi potpisati za Pari Sen Žermen, ali da je svjestan da je Lionel već duže vrijeme imao kontakte sa drugim klubovima i rezervne opcije, ukoliko se ugovor u Barseloni ne ostvari.

Dobro obaviješteni katalonski list Mundo Deportivo, pozivajući se na izvore iz kluba, objavio je da je Mesi je bio razočaran nakon što Barselona nije uspjela da angažuje štopera Kristijana Romera. Mesijev saigrač iz reprezentacije, po mnogima jedan od najboljih štopera

današnjice, dogovorio je transfer iz Atalante u Totenhem.

Nakon toga, najvećoj zvijezdi modernog fudbala postalo je jasno da Barselona nema više finansijsku moć da se takmiči sa najjačim klubovima kontinenta, napisao je novinar Mundo Deportiva.

Sada je najrealnija opcija za Mesija potpis ugovora za Pari Sen Žermen. Najjači klub francuske Lige 1 može mu ponuditi višegodišnji ugovor, potencijalno na četiri ili pet godina.

Po saznanju portala Atletik, Mesi je već razgovarao sa zemljakom, trenerom pariskih ,,svetaca“ Maurisiom Poketinom. U tom klubu igra i njegov blizak prijatelj i bivši saigrač, Brazilac Nejmar, koji je u srijedu objavio njihovu zajedničku fotografiju - svega nekoliko sati prije objavljivanja prvih vijesti da Mesi ipak neće produžiti ugovor u Barsi.

Očekuje se da se situacija razriješi u narednih nekoliko R. A. dana.

Danas i sjutra u Pljevljima prvenstvo Crne Gore za mlađe juniore

Španac izgubio od autsajdera Herisa u Vašingtonu

Makar noga manje boli

Rafael Nadal odigrao je daleko ispod očekivanja u porazu od Lojda Herisa 6:4, 1:6, 6:4 u 2. kolu ATP turnira u Vašingtonu. Španski velikan tenisa je protiv autsajdera iz Australije odigrao težak meč, nakon duge pauze očigledno je da nije spreman za sezonu turnira na betonskoj podlozi. U trećem setu dozvolio je protivniku brejk onda kada je servirao da ostane u meču.

- Najpozitivnija stvar iz svega ovoga je da mi je stopalo bolje bilo danas nego dan ranije. To su najbolje vijesti, da noga manje boli. Nastupio sam protiv igrača koji je veoma dobro igrao – rekao je Nadal nakon duela. ,,Bik sa Majorke“ trenutno je treći teniser svijeta. Heris je 50. na planetarnoj ATP listi.

Nastupa oko 120 atletičara

PODGORICA – Danas i sjutra u Pljevljima biće održano pojedinačno i ekipno Prvenstvo Crne Gore za mlađe juniore.

Pokrovitelj takmičenja je Atletski savez Crne Gore, a tehnički organizator AK Rudar iz Pljevalja. Takmičenje se održava uz podršku Uprave za sport i mlade Crne Gore. Takmicenje prvog dana počinje u 17 časova, a drugog u 09.30 časova.

Za ovogodišnje prvenstvo Crne Gore prijavljeni su Budućnost, Tara, Tempo, Podgorica, Orion, Lim, Lovćen, Mornar, Nikšić, Jedinstvo, Sanja, Rudar i Polet.

Ukupno je prijavljeno preko 120 atletičara. Po završetku takmičenja selektor atletske reprezentacije Crne Gore Osman Erović, u saradnji sa nacionalnim trenerima, odrediće spisak učesnika iz ASCG koji će učestvovati na osnovu kriterijuma i normi Balkanske atletske federacije na Prvenstvu Balkana za mlađe juniore koje će se održati u Kraljevu 14 .februara. R.P.

Ali, i Budućnost ima namjeru da konačno prebrodi rezultatsku krizu i vrati se na pravi kolosijek.

Za pouzdanog kapitena Iskre Ognjena Obradovića ovo će biti duel za fudbalske sladokusce u kojem će nijanse odlučivati o pobjedniku.

- Ko prvi pogriješi onaj drugi će se radovati i zbog toga moramo biti na visini zadatka svih 90 minuta, maksimalno koncentrisani i posvećeni svim segmentima igre i na našoj i na njihovoj polovini. Spremni smo na žestoku borbu na sredini terena jer vjerujemo da će gosti od prvog zvižduka sudije nametnuti jak presing kako bi otupili oštricu našeg napada. Na klupi Budućnosti je naš bivši strateg Nedović koji nas dobro poznaje, tako da i sa te strane, pored uloge favorita, gosti su u prednosti, što ne znači da im se nećemo adekvatno suprotstaviti – rekao je Obradović.

Obradović vjeruje da njegova ekipa ima snage i kapaciteta da se predstavi u najboljem izdanju kada je najteže i ovaj derbi arhivira u svoju korist.

- Nama nije nimalo olakšavajuća okolnost što je Budućnost eliminisana sa evropske scene, budući da će upravo zbog te činjenice nastojati da se iskupe i stave do znanja navijačima da su ponovo glavni pretendenti

Raspored i tabela VEČERAS DANILOVGRAD: Iskra - Budućnost (20h) PETROVAC: Petrovac - Zeta (20h) TUZI: Dečić - Rudar (20h) BAR: Mornar - Podgorica (20.30h) NEĐELJA NIKŠIĆ: Sutjeska - Jezero (19h) 1. Sutjeska 2. Dečić 3. Iskra 4. Mornar 5. Petrovac 6. Budućnost 7. Rudar 8. Jezero 9. Podgorica 10. Zeta

2 2 2 2 2 1 1 2 2 2

2 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 1 1 1 0 1 1 1 0 0

0 0 0 0 1 0 0 1 2 2

5:0 2:0 2:0 2:1 3:2 1:11 0:0 0:2 1:4 0:6

6 4 4 4 3 1 1 0 0

na titulu. Međutim, i mi imamo svoju računicu po tom pitanju i ne krijemo da će se naša taktika zasnivati na ofanzivnoj strategiji – rekao je Obradović.

POSEBNA NOĆ

Aleksandar Nedović večeras počinje trenersku misiju na klupi Budućnosti, i to na stadionu gdje je godinama bio domaćin. Četrdesetdvogodišnji stručnjak tri i po godine je vodio Iskru, izborio istorijski izlazak u Evropu, ali emocije i lijepa sjećanja ostavlja po strani.

Isto kao što je morao desetog decembra 2017, kada je kao trener Iskre debitovao protiv svoje Budućnosti i upisao pobjedu od 1:0 pod Goricom.

- Ne bih ništa mijenjao jer smo tada odigrali sjajnu utakmicu i ostvarili pobjedu. Ne bih imao ništa protiv da se ista stvar desi i sada u Danilovgradu. ,,Plavi“ su doživjeli epski debakl u Evropi, na što se nadovezao loš start u prvenstvu i remi sa Mornarom u drugom kolu (1:1).

- I da se ne nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo, Budućnost u

svakoj utakmici mora da ide na tri boda. Zadovoljan sam kako je ekipa odreagovala i kako smo radili. Naravno, prate nas određeni kadrovski problemi, ali to je sastavni dio posla i u svakom kolektivu u datom trenutku – pogotovo poslije Evrope i napornih mečeva na ovim temperaturama – dolazi do mehaničkih povreda. Nemamo pravo da pričamo i mislimo o tome, igraće najspremnijih 11 igrača i nadam se zabilježiti trijumf – izjavio je Nedović, koji je na predstavljanju poručio da

MORNAR PRVI PUT OVE SEZONE U ULOZI DOMAĆINA: Bar

,,Topolica“ doda

PODGORICA – Fudbaleri Mornara ugostiće Podgoricu u okviru trećeg kola Telekom 1.CFL. Barani su na otvaranju sezone dva puta zaredom gostovali, a večeras (20.30h) prvi put biće domaćini. Pod sjajem reflektora na ,,Topolici“ ugostiće Podgoricu, a nakon trijumfa pod Malim brdom protiv Petrovca, te remija sa šampionom pod Goricom, fudbaleri Mornara nastojaće da produže dobar niz i kompletiraju sjajno otvaranje prvoligaške sezone.

Ipak, u taboru Mornara svjesni su da neće biti lako – rival Barana je tim koji je posljednje dvije godine konkurent za Evropu, prije mjesec igrao je prvo kolo kvalifikacija za Ligu konferencija i jasno je da Barane čeka težak posao.

- Neće biti lako. Međutim, i u prva dva kola imali smo težak raspored. Ali, vjerujemo u sebe, radimo dobro i fokusirani smo isključivo na sebe, odnosno na svoju igru – kazao je lijevi bek Mornara Ermin Seratlić.

Podgorica je u prva dva kola poražena – očekivano od Sutjeske i može se reći neočekivano od Petrovca. Ali, ta dva

poraza neće promijeniti generalnu sliku o Lješkopoljcima.

- Znamo ih dobro. Svjesni smo da imaju veliki kvalitet, da su se tokom pauze i pred Evropu dobro pojačali, da su stigli igrači izuzetnih kvaliteta, što garantuje da opet imaju najveće ambicije. Tako da njihova dva poraza na startu neće nas zavarati – jasan je Seratlić.

Prvi put u Baru će biti odigrana prvoligaška utakmica pod reflektorima...

- Dobar početak sezone i činjenica da smo prvi put domaćini donose dodatnu energiju i neki poseban motiv da budemo na što boljem nivou. Svjesni smo težine zadatka, ali siguran sam da uz našu borbenost možemo ostvariti još jedan dobar rezultat – naglasio je Seratlić.

SPREMNI ZA BREJK

Sa druge strane Podgorica u večerašnji meč ulazi sa jasnim ciljem da napravi reakciju nakon dva poraza na startu. Lješkopoljci su favoriti u meču protiv Barana, ali su svjesni u timu iz Podgorice da to moraju dokazati na terenu.

- Čeka nas teška utakmica protiv ekipe Mornara, koja je u prva dva kola pokazala da je jedna organizovana i borbena ekipa. Mi smo nešto slabije

ušli u prvenstvo, ali bitka za bodove je tek krenula. Mislim da je ova utakmica protiv Mornara možda i prava prilika da

Arena

Subota, 7. avgust 2021.

23

Fudbal

sandar Nedović, doskorašnji strateg danilovgradskog tima

enog šampiona Iskra

Budućnost

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion braće Velašević.

Kapacitet: 2.000. Sudija: M. Milačić.

Pomoćnici: V. Todorović i D. Dević.

Početak: 20 sati

Petrovac veliki favorit protiv Zete

Kordić

Radunović

Bakrač

O. Obradović Tučević

Šahman Dijaš

Pavlović Jamamoto

Pavlićević

Milić Kordić

Grbić Terzić

Ražnatović

Ćetković

Adžić

Ivanović Božović

Baošić

Milić

Dragojević

Trener Srđan Nikić

želi da vrati strast kod igrača.

- Dosta se vratila. Sigurno da ne može sve da se namjesti za tri-četiri radna dana na način kako bih volio, ali vidim da i igrači dosta međusobno razgovaraju. Nije bilo prostora da se obave svi kolektivni i individualni razgovori, „udarili“ smo na najbitnije stvari da to otklonimo i dođemo na nivo na kom smo bili. Stvarno sam zadovoljan kako smo radili, protiv Iskre ne tražim ništa više od odnosa kakav sam vidio na treninzima.

Igra ne može da se napravi za

kratak period, ali sa znanjem koji ekipa ima, igra može da bude na nivou.

Mladi strateg dobro poznaje vrline i mane Iskre. Možda to bude adut Budućnosti.

- Mane bih ostavio za svlačionicu. Sigurno da ih Iskra ima, kao što ih imamo i mi i svaki drugi tim na svijetu. Dobra strana protivnika je homogenost, jer na dva meča nije primio gol, a golman Kordić i štoper Bakrač drže ekipu na stabilnom nivou. Međutim, mi smo Budućnost, moramo da se nametnemo i da igramo sa stavom, da

Zaim Divanović, ofanzivac Petrovca

Trener Aleksandar Nedović

budemo agresivni i da se ponašamo u skladu sa renomeom kluba – jasan je Nedović.

Posebna noć biće i za Vasilija Terzića, koji će prvi kao kapiten izvesti ekipu na teren.

- Ponikao sam u klubu, prošao sve mlađe selekcije i mnogo mi znači povjerenje kluba.

Trudiću se da ga dobrim igrama opravdam. Nadam se da ćemo protiv Iskre da odigramo dobru utakmicu i da ćemo što prije vratiti naš stil. Vjerujem da ćemo da upišemo tri boda koja će nam značiti u nastavku sezone.

Za Budućnost neće igrati povrijeđeni Luka Mirković, dok je pod znakom pitanja nastup Miloša Raičkovića.

Kod Iskre, izostaće napadač Balša Sekulić.

B. K. – Ne. K.

Šansa za prvu radost kući

Petrovac je imao dobru reakciju na neprijatan početak sezone i poraz od Mornara na svom terenu (1:0).

Tim Nenada Vukčevića slavio je na gostovanju Podgorici (3:1), spriječio turbulencije u svojim redovima na startu 16. izdanja Telekom 1. CFL i vratio mir na stadion pod Malim brdom, gdje večeras gostuje Zeta, najslabiji tim lige.

Idealna prilika za nova tri boda.

- Izgubili smo u prvom kolu iako smo zaslužili makar bod. Uspjeli smo da se oporavimo i osvojimo mnogo važna tri boda protiv Podgorice. Raspoloženje u ekipi je fenomenalno i vjerujemo da ćemo upisati prvu pobjedu pred našom publikom – kazao je Zaim Divanović, strijelac u prošlom kolu na ,,DG areni“. ,,Nebo-plavi“ su veliki favoriti protiv ekipe koja je pripreme počela tek osam dana pred start prvenstva i za koju bi opstanak bio senzacionalan uspjeh.

- Znamo da su u zaostatku za ostalim prvoligašima, ali naša

obaveza je da maksimalno ozbiljno shvatimo svakog rivala.

Zeta zaslužuje poštovanje i nikakvog opuštanja neće biti, nijesmo u poziciji da to dozvolimo sebi – poručio je Divanović.

Petrovac

(4-2-3-1)

Stadion: Pod Malim brdom.

Kapacitet: 1.500. Sudija: M. Bešović.

Pomoćnici: M. Đukić i N. Vujović.

Početak: 20 sati Đurović Medigović

Bumbar

Vojvodić

Marković Vukčević

Tačibana

Živanović Zvrko

Divanović Vujačić

(NE)MOGUĆA MISIJA

Zeta je prvenstvo počela porazom od Dečića (2:0), potom je kao domaćin u Tuzima izgubila od Sutjeske (4:0), a u oba meča nagovijestila je koliko je teška sezona čeka.

Trener Dragoljub Đuretić nije imao vremena da mladu ekipu pripremi ni taktički, ni fizički, a prva pauza u šampionatu je tek krajem avgusta. Do tada, svaki jači otpor rivalima smatraće se za napredak.

- Možemo da obećamo samo da ćemo pružiti maksimum, pa ćemo vidjeti za koliko će to biti dovoljno. Protivnici su mnogo spremniji od nas, a i neiskustvo čini svoje. U oba dosadašnja meča pravili smo početničke greške. Počeli smo prvenstvo bez priprema i teško možemo da se suprotstavimo bilo kome – rea-

Zeta

(4-2-3-1)

I. Vukčević Nakazava

Škrijelj

Goranović

Horike

Sr. Krstović

Đ. Vukčević

Đurović

Pupović

Tuzović

Boljević

Trener Dragoljub Đuretić

Trener Nenad Vukčević

lan je Đuretić.

Petrovac?

- Podigli su se organizaciono i sa pravom ciljaju visok plasman.

Stekao sam utisak da fizički stoje dobro i najveći izazov će nam biti da im pariramo u tom segmentu. Uradićemo koliko budemo mogli – dodao je Đuretić, koji će u nastavku sezone moći da računa na Ivana Vukčevića, koji nije realizovao transfer u Partizanovu filijalu Teleoptik.

Ne. K.

rani čekaju Podgoricu

atni motiv

Dečić

Rudar

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion Dečića. Kapacitet: 1.700.

Sudija: M. Šćepanović.

Pomoćnici: N. Radulović i G. Šućur.

Početak: 20 sati Popović

Mornar

Podgorica

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Božanović

Stadion: Topolica. Kapacitet: 2.500.

Sudija: R. Pajović.

Pomoćnici: M. Paunović i V. Đuranović.

Početak: 20.30 sati Baltić

Stevanović

Kaluđerović Sekulović

Seratlić

Škrijelj Poček

Ćetković Pepić Adrović Popović

Sentoku

Muharemović Boljević

Boričić Suzuki

Vukčević Čelebić

Cicmil Ivezić

Trener Slavoljub Bubanja

pokažemo da imamo jednu ozbiljnu i kvalitetnu ekipu, koja može da se bori za Evropu – objasnio je Stefan Cicmil,

Kojašević

Trener Dejan Roganović

štoper Podgorice.

Lješkopoljci priželjkuju brejk, mada su svjesni da su Barani neugodni, ali kvalitet je na njihovoj strani.

- Mislim da smo bolji i to moramo potvrditi, tako da vjerujem da ćemo napraviti reakciju nakon dva poraza – naglasio je Cicmil.

R. P.

Nikolić Pešukić

Vuljaj Camaj

Dečić priželjkuje protiv Rudara nove bodove

Pajović

Perišić

Ad. Rudović Ljuljđuraj

Tući

Drešaj

Kompletirati dobar start PODGORICA – Dečić je nakon istorijske sezone na pravi način ušao i u novu. Tuzani su savladali Zetu, osvojili bod na gostovanju Jezeru, a dobar start žele da kompletiraju večeras, kada dočekuju Rudar. Iako domaćin nosi ulogu favorita, trener Edis Mulalić ne dozvoljava bilo kakvo opuštanje, već želi da nakon remija sa Jezerom u ovom duelu osvoji sva tri boda...

-Protiv Jezera definitivno nijesmo imali sreće. Bili smo bolji, imali ofanzivu, ali sve to nijesmo naplatili pobjedom.

Radili smo zaista jako prethodnih dana, spremamo se maksimalno za duel sa Rudarom i veoma smo fokusirani na

taj meč. Znamo da je Rudar bitno promijenio ekipu u odnosu na prošlu sezonu, doveli su dosta igrača i sigurno će biti mnogo jači nego lani. Zbog toga znamo da će biti teško, ali domaći teren uvijek nas dodatno motiviše – kazao je Adrijan Rudović, štoper Dečića.

Tuzani ne kriju ambicije, ali nakon duela sa Jezerom, svjesni su da moraju imati bolju završnicu.

-Nastojaćemo da što bolje otvorimo meč. Želimo pobjedu, ali moramo dati maksimum. Neće biti lako, međutim, sigurno je da nam želje neće nedostajati, a poznati smo po borbenosti, tako da vjerujem da će to biti naši aduti da dođemo do pozitivnog ishoda – na-

Vujanović Živković

Striković

Čavor

Kašćelan Golubović

glasio je Rudović.

OPREZNO DO USPJEHA

Rudar je na otvaranju sezone osvojio bod protiv Iskre (0:0).

Pljevljaci će večeras prvi put gostovati i to u Tuzima.

Rudar je bitno promijenio ekipu, novi trener Zoran Govedarica pokušao je da sve to složi, a sigurno da će im u prvih nekoliko kola trebati vremena da budu na nivou. Protiv Iskre Pljevljaci nijesu baš oduševili igrom, a protiv Dečića bitno je ostati neporažen.

-Dečić je jako neugodan tim.

Dobro je poznato od minule sezone o kakvoj se ekipi radi, a u Tuzima je posebno teško za goste. Tako da jasno je da nas očekuje neugodno gostovanje.

Bojović Suraka

Zečević

Kartal

Agović

Trener Edis Mulalić

Trener Zoran Govedarica

Nastojaćemo da odigramo što bolje i da naravno ostvarimo povoljan rezultat – naglasio je Jasmin Agović, golman Rudara.

Pouzdani čuvar mreže zna recept za uspjeh, mada je svakako izuzetno oprezan, jer respektuje Tuzane.

-Sigurno da nas očekuje težak meč. Analizirali smo i pripremili se za ekipu Dečića, koja je izuzetno kvalitetna i dobra, pogotovo na domaćem terenu.

Imamo mlade i brze igrače u napadu i nadam se da će iskoristiti prostore koji im se ukažu – naglasio je Agović.

R.P.

24

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav majci našeg kolege Milutina-Tiśa

Subota, 7. avgust 2021.

Dana 6.avgusta 2021. u 87.godini preminula je naša draga

MILEVI PAVIĆEVIĆ

Opraštamo se od naše drage

Četrdeset je dana od smrti

SANJE MARKOVIĆ

DRAGANA MARKOVIĆA

MILEVA Rajkova PAVIĆEVIĆ rođena BAROVIĆ

KOLEKTIV KNJIGOVEZNICE NOVE POBJEDE

Zbog epidemiološke situacije, sahrana drage nam pokojnice obaviće se 7.avgusta 2021. u 14 časova na groblju Čepurci u krugu uže porodice.

Voljeni naši…

Ostavili ste prazninu i bol u našim srcima.

Neka vaše blage duše nađu mir u carstvu nebeskom.

Tuguju za vama ACO, JELENA, STEFAN i ZVEZDAN

OŽALOŠĆENI: sinovi MILORAD, MILUTIN, MIODRAG i MILENKO, snahe MILODARKA, GORICA, SVETLANA i MIRJANA, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna porodica PAVIĆEVIĆ i BAROVIĆ

Posljednji pozdrav suprugu naše koleginice Ane

342

BRANISLAVU - MIKU STANIŠIĆU

Dana 6. avgusta 2021. godine preminula je naša draga

MAŠANU MILIĆU

Poštovani direktore, dragi prijatelju, uvijek tihi i odani sagovorniče, jednom smo se opraštali od tebe, ali je taj rastanak obećavao da nećeš otići daleko od nas. Ovaj rastanak je zauvijek!

Neka tvoja duša počiva u onom dijelu Nebesa, gdje ćeš se susresti sa Svjetlošću, za kojom si uvijek čeznuo.

KOLEKTIV KNJIGOVEZNICE NOVE POBJEDE

KOLEKTIV OŠ ,,VUKO JOVOVIĆ“ DANILOVGRAD

KSENIJA POPOVIĆ rođena Pavlović Sahrana će se obaviti u subotu, 7. avgusta, u 15 časova na gradskom groblju Gvozden brijeg u Baru.

367 Posljednji pozdrav

Ožalošćeni: kćerke SLAVICA i SNEŽANA, zet ZARIJA, unuci MAŠAN i SRĐAN sa suprugom IRENOM, sestre STOJANKA i SMILJKA, snaha KSENIJA, bratanić, bratanična, sestrići i sestrične i ostala rodbina

BRANISLAVU – MIKU STANIŠIĆU

376 Posljednji pozdrav voljenoj sestri

S poštovanjem i zahvalnošću čuvaćemo sjećanje na dragi, plemeniti lik.

Koleginice: VERA, BRANKA i MILICA 366 Posljednji pozdrav dragom

POPOVIĆ KSENIJA Sestra SMILJKA sa porodicom

DRAGANU KAMBANU

375

Neka Tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru. Hvala Ti na svakoj blagoj riječi poklonjenoj meni.

Porodici iskreno saučešće.

ANKA RADOMAN

374 40 je dana mojoj majki

LJUBICI Voljena majko, bila si moj veliki zaštitnik i savjetnik. Hvala ti na svemu plemenita dušo.

Počivaj pored tvog supruga a mog voljenog oca.

377

Ćerka JULKA sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Subota, 7. avgust 2021.

Dana 6. avgusta 2021. poslije kraće bolesti preminuo je u 62. godini naš voljeni

25

Posljednji pozdrav našoj dragoj ujni

Javljamo braći, kumovima, prijateljima, drugovima i poznanicima da je naš dragi

OLGI VUJOVIĆ DRAGAN Dušanov KAMBAN MAŠAN Vidakov MILIĆ Preminuo dana 5. avgusta u 23.45 časova u 71. godini života. Zbog novonastale situacije sahrana je obavljena u užem krugu porodice, dana 6. avgusta 2021. u 14 časova u rodnom mjestu Dučići-Kuči

Zbog novonastale situacije sahrana će se obaviti dana 7. avgusta u krugu porodice u selu Vignjevići – Ljubotinj u 13 časova.

Uvijek si nas dočekivala tako da smo se osjećali i ponašali kao da smo u svojoj kući.

Počivaj u miru, draga ujna.

DALIBOR i DARKO ŠABAN sa porodicama 306 Posljednji pozdrav voljenoj snahi

Ožalošćeni: supruga ANKA, kćerke OLIVERA i DIJANA, sin DARKO, sestre JELICA, STANICA, MILEVA i JAGODA, unučad, snahe MILKA i MELISA, brat od strica DRAGAN, sestre od strica VESNA i ZORICA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i mnogobrojna porodica MILIĆ

OŽALOŠĆENA PORODICA

296

320

Posljednji pozdrav našem nekadašnjem kolegi

Posljednji pozdrav jedinom bratu i ujaku

OLGI VUJOVIĆ Počivaj u miru i kako si i živjela. Čuvaćemo te u našim srcima od zaborava.

ZORICA ŠABAN sa porodicom 307 Četrdeset je dana od smrti naše drage

DRAGAN Dušanov KAMBAN MAŠANU MILIĆU

KOLEKTIV POBJEDE

Neka ti duša počiva u nebeskom raju, u zagrljaju tvojih roditelja. A mi ćemo Vas čuvati od zaborava.

LJUBICE Veselinove MARKOVIĆ

Sestrić SRĐA i sestra LJILJANA JOVANOVSKI 337 Posljednji pozdrav dragom

349

Ovom prilikom porodica se zahvaljuje svima koji prisustvom, cvijećem i lelecima iskazaše poštovanje prema pokojnici i ispratiše je na vječni počinak.

Takođe, hvala svima koji na bilo koji drugi način izjaviše saučešće našoj porodici.

U nedjelju, 8. avgusta u 9 časova, u krugu porodice obići ćemo njenu vječnu kuću.

Ožalošćena porodica MARKOVIĆ

Dragi naš 368

DRAGAN KAMBAN

MILORADE Pola godine od kada nas ne grije tvoja plemenita ljubav i pažnja.

Zauvijek nedostaješ.

Tvoji: kćerka BOJANA i zet VIDAK 373

Posljednji pozdrav stricu – dobrom čovjeku, široke duše i velikog srca. Ostaćeš upamćen samo po dobru. Pronađi mir na onome svijetu.

Sinovac IVAN, sinovična IVANA, NOVICA i RADMILA 321

DRAGANU KAMBANU

Četrdeset je dana od smrti naše drage majke, svekrve i babe

Od porodice TOMANOVIĆ

327

LJUBICE V. MARKOVIĆ

Posljednji pozdrav voljenoj majci

Posljednji pozdrav tetku i đedu

Hvala ti na svemu, a posebno na pažnji i pomoći u podizanju unučadi Milice i Ivana.

Počivaj u miru.

RATKO, SONJA, MILICA i IVAN 369

DRAGANU KAMBANU RUŽICI DRAGOVIĆ 328 Bila si mi majka, prijatelj i najveća podrška.

Počivaj u miru, anđele moj.

Posljednji pozdrav dragoj babi

od ALEKSANDRE i ADRIJANE TOMANOVIĆ

Posljednji pozdrav dragom bratu

LJUBICI MARKOVIĆ

Kćerka SNEŽANA

Hvala ti za svaku toplu riječ i svaki trenutak proveden sa tobom.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

372

Tvoja unuka MARINA sa porodicom

Posljednji pozdrav majci naše koleginice

DRAGU

370

od sestre BENJE VUKIĆEVIĆ sa porodicom

RUŽICI - BEBI DRAGOVIĆ

314

ЉУБИЦА МАРКОВИЋ

Zatečeni iznenadnim Bebinim odlaskom, iskreno saosjećamo u bolu njenih najbližih.

Остави нам лијепе успомене и сјећање на твој драги лик. Живјећеш вјечно у нашим срцима као што си и заслужила.

SNEŽINE KOLEGE IZ DIREKCIJE Ћерка ЈЕЛЕНА ШАРАНОВИЋ са породицом 341

371

26

Oglasi i obavještenja

Dana 6. avgusta 2021, poslije kraće bolesti u 71. godini umro je naš dragi

Subota, 7. avgust 2021.

Posljednji pozdrav suprugu, ocu, svekru i djedu

Posljednji pozdrav kumu

BRANISLAV-MIKO Mijajlov STANIŠIĆ

MIKU BRANISLAVU MIKU STANIŠIĆU

Saučešće će se primati dana 7. avgusta od 9 do 13 časova u gradskoj kapeli u Danilovgradu, nakon čega će se obaviti sahrana u 14 časova u porodičnoj grobnici u Vinićima.

Ožalošćeni: supruga DANICA, kćerka ZORICA, sin MIJAJLO, snaha IVANA, sestre BRANKA, VOJKA, RAJKA i SPASENIJA, unučad, sestrične, sestrići i ostala rodbina

Snažio si nas svojom mudrošću, toplinom, ljubavlju i učio kako treba poštovati ljude i biti oslonac prijatelju i bližnjem.

Tvoj dostojanstven i pošten život biće uzor za naše življenje.

297 Posljednji pozdrav jedinom ujaku

Tvoji: supruga DANICA, sin MIJAJLO, ćerka ZORICA, snaha IVANA, unuke MAŠA i VIŠNJA

Dragi moj Mikašu, Dugo sam od sebe odbijao misao da može doći do ovoga dana i da se ovako moram sa tobom pozdraviti.

U mislima mi se javljaju slike našeg prijateljstva koje je već tri decenije krasio jedan poseban odnos.

Odnos pun ljudske topline, iskrenosti i nenatrunjenog drugarstva.

Ti nijesi bio samo moj kum već nešto više od toga.

Bio si moj brat.

Tebe sam grlio kad sam bio najsrećniji, a povjeravao kad mi je bilo najteže.

Dobro si znao i duboko razumijevao da na ovom nama jedino poznatom svijetu nije sve najbolje.

I iz tog saznanja si crpio snagu, bez zavisti, zdrava duha, pouzdan u svemu, s najljepšim moralnim osobinama našeg čovjeka.

U tvom liku su bile spojene sve vrline naroda u čijoj si se sredini rodio i živio, ali dubinom svojih misli i osjećanja i bistrinom svojih pogleda, pripadao si široj zajednici za koju si, do posljednjeg trenutka, radio i borio se.

Zato, kume moj, i ostaješ kao spomenik kome oluje ne mogu ništa: trajan biljeg, mjera za čojstvo, za dostojanstvo, skromnost i hrabrost - trajni spomenik prijateljstvu.

Zbogom Mikašu moj, zbogom kume, zbogom prijatelju!

RADOMIR ŠĆEPANOVIĆ sa porodicom

BRANISLAVU - MIKU Mijajlovom STANIŠIĆU

363

365

Posljednji pozdrav jedinom bratu

Posljednji pozdrav jedinom ujaku

Dragi ujače, Surova sudbina zauvijek te je otrgla od nas i ostavila ogromnu prazninu i bol.

Sjećanje na tebe, na tvoju dobrotu i plemenitost, čuvaćemo u našim srcima i našim mislima.

BRANISLAVU-MIKU Mijajlovom STANIŠIĆU

BRANISLAVU - MIKU Mijajlovom STANIŠIĆU

Dragi brate, moj neprežaljeni bolu, nježna dušo, koja mi je pružala snagu i podršku, teško mi je i pomisliti da više nisi sa nama.

Boli me saznanje da nikada više nećemo biti zajedno, da više nema tvog glasa, tvoje nježnosti i tvojih toplih bratskih riječi.

Dragi ujače, Tvojim odlaskom izgubili smo oslonac i podršku koju si nam uvijek iskreno i nesebično pružao.

Zauvijek će nam nedostajati tvoj nježni i topli osmijeh pun razumijevanja i srce dovoljno veliko za sve nas.

Sa ponosom ćemo te se sjećati i čuvati od zaborava.

Tvoja neutješna sestra SPASA sa porodicom

Sestrić MIODRAG, snaha GORDANA, djeca DANILO, NAĐA i NEDA

Sestrić MLADEN, snaha OLIVERA, djeca ANĐELA i ALEKSA

340 Poštovanom

MIKU STANIŠIĆU

Počivaj u miru kako si i zaslužio, moj čestiti profesore.

Faliće mi tvoji iskreni savjeti.

338

339

Opraštamo se od našeg uglednog člana, profesora

Posljednji pozdrav

RANKO N. JOVOVIĆ sa familijom

BRANISLAVU MIKU STANIŠIĆU

335

BRANISLAVA MIKA STANIŠIĆA predśednika Ogranka Danilovgrad, dragog prijatelja i pouzdanog saradnika.

Posljednji pozdrav iskrenom prijatelju naših porodica

Istaknutom aktivisti i članu naše Partije.

OPŠTINSKI ODBOR DPS DANILOVGRAD

MIKU STANIŠIĆU

MATICA CRNOGORSKA

Prava prijateljstva krase iskrenost, uzajamno poštovanje i oslonac u dobrim i lošim momentima.

Zato i teško pomiriti se sa istinom da ostajemo bez takvog prijatelja.

Rado ćemo se sjećati svake tvoje zlata vrijedne riječi kojom si nas nesebično darivao u svim momentima naših života.

Porodice MIJATOVIĆ i VELIMIROVIĆ 336

311

325 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 7. avgust 2021.

Prestalo je da kuca veliko i plemenito srce dragog brata i šure

27

Opraštamo se od

BRANISLAVA – MIKA STANIŠIĆA

Odlaziš iznenada i tiho kao što si i živio. Teška je i neizlečiva sestrinska tuga.

BRANISLAVA-MIKA STANIŠIĆA

Tvoji: sestra BRANKA i zet BAJO STANIŠIĆ

Odbornika u Skupštini Opštine Danilovgrad, kolege, druga i prijatelja, čovjeka koji je nosio u sebi ljubav, dobrotu, plemenitost, nesebičnost i kao takav nadasve cijenjen i poštovan. Njegov lik i dobročinstvo ostaje u lijepoj uspomeni kao čovjeka za pamćenje.

350

Opraštamo se od našeg dragog

Posljednji pozdrav velikom prijatelju naše porodice

OPŠTINA DANILOVGRAD

BRANISLAVA – MIKA STANIŠIĆA MIKU STANIŠIĆU Bio si satkan od tanane duše i plemenitog srca. Plijenio si mudrim i odmjerenim riječima, urođenim gospodstvom i iskrenom skromnošću. Čojstvo i poštenje bili su putokaz na putu ka ljudima.

Nedostajaćeš...

RANKA, MAJA I BLAŽO ĐUROVIĆ

313

358

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav dragom direktoru

Tvoji: DESANKA, RAJKO, JANKO i NEBOJŠA LOPIČIĆ

351

BRANISLAV – MIKO STANIŠIĆ

MIKU STANIŠIĆU

Posljednji pozdrav cijenjenom

Počivaj u miru na nekom boljem mjestu.

TEHNIČKO OSOBLJE OSNOVNE ŠKOLE ,,VUKO JOVOVIĆ “ Nedostajaće nam tvoja istinski topla riječ i podrška.

319

BRANISLAVU - MIKU STANIŠIĆU

SLAVICA, MAJA i JELENA

МИКО СТАНИШИЋ

352

Sa zahvalnošću za dugogodišnju saradnju i korektne ljudske odnose.

Посљедњи поздрав добром и драгом човјеку.

Sa tugom i bolom opraštamo se od Фамилија пок. БЛАГОЈА Н. ЈОВАНОВИЋА 318 Posljednji pozdrav dragom

MJESNI ODBOR DPS-A DANILOVGRAD III

BRANISLAVA - MIKA STANIŠIĆA Posljednji pozdrav Od porodice ABRAMOVIĆ

312

317 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

BRANISLAVU – MIKU STANIŠIĆU Nisi bio samo dobar i nesebičan kolega, već pravi i iskreni prijatelj. Živjećeš vječno u našim sjećanjima.

354

NADA i ŽELJKA VUJAŠKOVIĆ

28

Oglasi i obavještenja

Dragi naš ujače,

Subota, 7. avgust 2021.

Voljenom i jedinom bratu i ujaku bolni posljednji pozdrav

Dragi ujače,

Odlaziš na put bez povratka i oproštaj od tebe ne može i neće biti lak.

Bio si neko ko ne zna za prepreke, ko ne zna za strah, ko je imao rješenje za sve.

I tako si bio naš veliki oslonac i podrška u svim životnim situacijama!

I, kako sad reći zbogom a ne zaplakati, kako sad biti hrabar bez tebe uz nas?

Sve svoje brige, sjetna osjećanja, tugu zbog gubitka svog djeteta, odnosiš sa sobom, a bezgranična ljubav koju si dijelio nesebično ostaće vječno u srcima nas koje si volio.

Počivaj u miru uz tvoju i našu Milicu, tvoju i našu neprebolnu ranu.

BRANISLAVU – MIKU STANIŠIĆU

BRANISLAV STANIŠIĆ

MIKO

Hvala ti što si postojao takav kakav si bio. Što si bio moj putokaz kroz život, najbolji prijatelj, moj uzor.

Svaka je riječ mala i nije dovoljno snažna da bih se njome od tebe oprostio.

Nek ti je vječna slava!

Bio si nam kruti oslonac i podrška za sve teške dane i godine kroz koje prolazimo.

A kako ćemo sad bez tebe.

Neka tvoja plemenita i topla duša počiva u raju.

Tuguju za tobom sestra RAJKA i sestrična DANIJELA

ŠAKOJE, DRAGANA i ALEKSANDAR STANIŠIĆ

Vole te i vječno će te se sjećati samo po dobru

357 Mome jedinome bratu

SLOBO, SNEŽA, IVONA, NEVENA i VASILIJE 334

346

Posljednji pozdrav

Posljednji oproštaj od našeg dragog

MIKU Sestrinu ljubav smrt ne prekida, niti vrijeme tugu liječi. Ponosna što sam te imala, neutješna što sam te izgubila.

Dok živim, živjećeš sa mnom.

MIKU STANIŠIĆU Dragom komšiji i velikom i iskrenom prijatelju naše porodice.

RADOJICA GLAVIČANIN sa porodicom

BRANISLAVA - MIKA STANIŠIĆA Svakoj tvojoj blagoj riječi davao si dušu, a svakoj duši blagu riječ dobrote.

Bio si nam prijateljski stameni oslonac, a svakom čovjeku dobroželatelj.

Svojim radom i ličnošću utkao si sebe u nezaborav Danilovgrada i Crne Gore.

Dočekivao si nas sa iskrenom radošću, a ispraćao sa nestrpljivim iščekivanjem narednog susreta.

Ove, posljednje subote, naš Miko, rastajemo se u nevjerici zemaljske prolaznosti i tvoje vječnosti u našim sjećanjima.

332

BRANO, RADOMIR, ŽARO, MIŠKO, GORAN, SLAĐA i DARKO 364

Dragom ujaku

Poštovanom i dragom direktoru,

Sestra VOJKA i zet OKICA JANJUŠEVIĆ

359 Dragi

MIKO Čovjek mora da prihvati i pomiri se sa svakim gubitkom, a nas dvoje to znamo. Ti ideš da ublažiš tvoje rane, ja ostajem da mojim dodam još jednu tugu.

Hvala ti za sve lijepe i teške trenutke koje smo proveli zajedno. ,, Nije život što i poljem proći… “.

OLJA PAVIĆEVIĆ 355

MIKU Nema riječi koja će utješiti nas koji te ne možemo preboljeti.

Još uvijek osluškujemo tvoj glas, tvoj osmijeh, još uvijek ti se nadamo i ne mirimo sa tim da te više nećemo vidjeti.

Počivaj u carstvu nebeskom.

BRANISLAVU – MIKU STANIŠIĆU Boli saznanje da Vam se posljednji put obraćamo na ovaj način.

Otišli ste tako brzo, a nijesmo popili kafu koju ste obećali, nijesmo se ni pozdravili.

Nedostajaće Vaša dobrota, plemenitost, savjeti koje ste nam nesebično pružali.

Počivajte u miru, dobri čovječe, VELIKOG SRCA.

POMENI 7. 8. 2001 – 7. 8. 2021.

25. 1. 1988 – 7. 8. 2021.

VERA VUKIĆEVIĆ sa porodicom DANIJELA, SONJA i LIDIJA

360

356

Moj ujače

Mom jedinom ujaku

VASKO

VASILJKA RAIČEVIĆ

Vrijeme prolazi ali ne donosi zaborav. Često ste u našim razgovorima a vječno u našim srcima.

326

MIKO Zaspao je zauvijek pogled pun ljubavi i razumijevanja, zanijemile riječi pune topline i pažnje. Nema te, a postojiš. Zahvalni Bogu što nam te podario a beskrajno tužni što nam te je iznenada uzeo.

Uvijek ćemo te pamtiti i voljeti.

MIKU Kad smo bolovali, liječio si. Kad smo tugovali, tješio si.

Za sve si imao rješenje. Spavaj, voljeni ujače, odmori.

S ponosom ću te se sjećati i zauvijek voljeti.

MIKA, LUKA i VLADO 361

MINA i MAJO ZEČEVIĆ sa porodicom 362

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

VAŠA PORODICA

Oglasi i obavještenja

Subota, 7. avgust 2021.

Dana 13. avgusta 2021. godine navršava se 40 dana od smrti naše majke

Шест мјесеци од када није са нама

29

Šest godina od smrti

MIHAILA MILOŠEVIĆA Vrijeme prolazi ali sjećanja i uspomene na tebe ostaju.

Ljubav prema tebi je vječna.

RADMILE Dragišine BRKOVIĆ Porodica se ovim putem zahvaljuje rodbini, prijateljima, kumovima i komšijama na izrazima iskrenog saučešća, kao i na velikom poštovanju tokom života prema našoj majci i zahvalnost na brizi i pažnji naročito u posljednjim godinama života.

Posebnu zahvalnost dugujemo dr Lakić Dinki, i dr Terzić Svetlani koje svojom stručnošću, a posebno ljudskim odnosom nijesu žalile truda da na pravi način olakšaju bolest i davale snagu i njoj i nama.

Ovom prilikom porodica izražava ogromnu zahvalnost majčinim unukama Ani i Nini bez čije danonoćne brige bi bila uzaludna pažnja i ljekara i porodice.

Riječima je teško opisati kako su i na koji način olakšavale bolest svojoj babi i unosile radost u naš dom.

Draga majko, ponosni smo na tvoj životni put, način na koji si čuvala svoj dom, okupljala porodicu i ukazivala na prave vrijednosti i đeci i unučadima.

Svojom blagom i nenametljivom prirodom plijenila si pažnju i zato si imala puno prijatelja.

Zajednički život sa našim voljenim ocem, pun razumijevanja i pažnje biće i naš putokaz.

Porodica će 8. avgusta u 10 časova posjetiti vječnu kuću naše drage majke.

Otac VOJO 305

НАТАЛИЈА – НАТА ЖИЖИЋ 6. 8. 2001 – 6. 8. 2021.

Учила си нас да је и смрт саставни дио живота, да и жалости могу бити свечаности за сваког онога ко је ту свечаност заслужио. Скромна и тиха. Била си мајка и онима које нијеси родила. Проживјела си живот зрачећи љубав, зато не треба плакати за твојим пуним и испуњеним животом, за твојом разборитошћу, савјетима и састављањима, због твога богатог порода, фамилије, твојих и наших пријатеља, који су те знали као усправну и постојану жену.

BRANKO S. NIKOLIĆ Sjećanje na tebe trajaće vječno.

Supruga DRAGICA, kćerka SMILJANA, sinovi GOJKO i MIRKO sa porodicama 315

ZORICA, BOŠKO i ČEDO sa porodicama

Godina dana od smrti

353

Твоји: синови ДУШКО, ДРАГАН и ГОРАН, снахе ЖЕЉКА, СТАНКА, ДАНКА и ЈЕЛЕНА, унучад МИЛЕНА, ЖАРКО, ДАНИЈЕЛА, МИЛАН, НИКОЛА, ВУК и УРОШ, праунук ЛУКА и праунука ЂОРЂИНА

Четрдесет дана од смрти наше драге заове и тетке

PETRA Ćirovog RAIČEVIĆA Imao si sve vrline što ljude čine čovjekom, zato imaš naše poštovanje.

Počivaj u miru.

ЉУБИЦЕ МАРКОВИЋ Твоју племениту душу и доброту коју си нам пружала чуваћемо од заборава. Почивај у миру поред својих и наших најдражих а ми ћемо те по добру памтити. Снаха МИЛЕНА и братанић МРКИ 347

KRSTO, KOSA, MARIJA, ŽANA, RISTO, PAVLE i STAŠA 329

345 Dana 7. avgusta 2021. je pola godine od smrti našeg voljenog

i

14 godina od smrti njegovog oca

Danas se navršava pola godine od smrti

Четрдесет дана је од смрти МОЈЕ тетке

IVANE Acove MILOVIĆ PEĐE PEJOVIĆA

ĐORĐIJA PEJOVIĆA

ЉУБИЦЕ МАРКОВИЋ Чуваћу са захвалношћу од заборава твоју доброту, пажњу и мајчинску љубав према мени. Знам да си знала колико те волим, али никад нећеш знати колико ми недостајеш и колико сам тужна без тебе. Твоја ВИДА са породицом

Kad nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide poslije. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena.

Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njih. Bole riječi koje nijesmo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene.

Bole ćutanja... Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno. Boli to što će uvijek da nam fali, i to što će uvijek biti ti koji nedostaju...

U srcu tuga, na grobu tišina i u domu našem velika praznina.

Ne vidimo te i ne čujemo glas, ali osjećamo da si tu među nama.

Tvoji: majka NELA i sestra JOVANA MILOVIĆ 303 Navršava se šest godina od smrti naše drage

348 Vaše ZORA i DUŠKA

Godina dana je od smrti našeg dragog ujaka 322

Pet godina je od smrti moje majke

i

dvadeset dvije godine od smrti moga oca

UROŠA BOŠKOVIĆA

MILANKE ĆUPIĆ

Vrijeme ne liječi rane.

Postoji samo ogromna praznina, tuga i čežnja za svim onim što smo tvojim odlaskom izgubili.

Tvoji: DUŠAN, ANA, STEFAN i RATKO 331

Uvijek sa nama Tvoje sestrične: LJILJA, ŽANA, TAMARA i zet SAŠA LAKIĆ

Voljeni naš

SAVKE

333

LJUBOMIRA JOVIĆEVIĆ

Mnogo je lijepih uspomena na vas, da vas vječno pamtimo, da o vama sa ponosom i ljubavlju pričamo i da vas nikad ne zaboravimo.

BORIS PERKOVIĆ

VAŠA PORODICA 343

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Danas je tvoj 51. rođendan. Vrijeme ne može izbrisati sjećanje i umanjiti osjećaj praznine i tuge. Ti živiš svakim mojim dahom i ne dam te zaboravu.

Toja sestra BILJANA sa porodicom 330

30 Oglasi i obavještenja Sedam dugih i teških godina

Subota, 7. avgust 2021.

Danas se navršava osam godina od smrti naše drage majke

Dana 10. avgusta navršava se godina dana od smrti našeg voljenog

DANICA RADULOVIĆ rođ. Zečević 2014–2021.

DANICE Damjanove RADONIJĆ rođene Orlandić

Beskrajno nam nedostaješ, tvoja duša, tvoj lik, osmijeh i glas.

Tvoji: sin NIKŠA, majka SNEŠKA, sestra MILICA, sestrić PETAR 301

MILISAVA-ĆIRA ĆIPRANIĆA Godine prolaze, sjećanja i lijepe uspomene čine nas ponosnima na tvoj životni put koji nam je smjernica za dalje življenje. Počivaj u zagrljaju tvojih najmilijih supruga Damjana i sina Bata.

SJEĆANJE 7. 8. 1997 – 7. 8. 2021. Ćerke NADA i VESNA

323

LABUD PETRIČEVIĆ

Bez tebe više nije ništa isto, praznina ogromna, stvarnost surova.

U svakoj našoj misli živiš.

Nisi više sa nama, ali si naš anđeo na nebu i ne daj da ti naše suze remete mir.

Još jednom hvala svima koji za ovo vrijeme od tvoje smrti dijeliše bol i tugu sa nama.

Dana 14. avgusta 2021. godine navršava se 40 tužnih dana od smrti naše drage

Uvijek si tu sa nama. Čuvamo te od zaborava.

Nikad te neće zaboraviti tvoji: STANKA, BORIS, IRENA, CICA, MILICA, ENA i NIKOLA

Tvoja PORODICA 316 Dana 13. avgusta 2021. navršava se pola godine od smrti naše drage i iznad svega voljene

MILKE Životine PRODANOVIĆ Težak je rastanak sa tobom. Tvoje mjesto ostaje prazno a tvoja dobrota, plemenitost i ljubav se ne zaboravljaju. Uzalud su bili sav trud i nada da ćemo pobijediti ali bolest je bila jača pa nam te uze iz zagrljaja.

Dana 8. avgusta u nedjelju u 10 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću sa komšijama, rodbinom, prijateljima i zaliti suzama.

Počivaj u miru sa anđelima u rajskim vrtovima.

SONJE Svetozarove VUKČEVIĆ Draga Sonja, bolne su i prepune tuge za Tobom prethodne pola godine.

Previše nam nedostaje Tvoja toplina i ljubav a tvoj put kroz život pun poštenja, ponosa i ljubavi će biti naša staza života kojom ćemo koračati.

Znali smo, naša Sonja, da je život sa Tobom bio privilegija a sada znamo da je život bez Tebe izuzetna bol i tuga koje ćemo teško nadvladati.

U nedjelju, 8. avgusta u 10 časova obići ćemo Tvoju vječnu kuću, okititi je cvijećem i zaliti suzama.

309

299 Godina je od smrti našeg dragog

Tvoji: Suprug ŽIVOTA, sin MILENKO, kćerke VESELINKA i ALEKSANDRA sa porodicama

MILISAVA - ĆIRA ĆIPRANIĆA Ne postoji vrijeme koje može umanjiti bol i tugu za tobom.

Uvijek ćeš biti u našim srcima i mislima.

Hvala za neizmjernu ljubav i dobrotu.

298

RADE RADOMAN sa porodicom

ANĐELKA Radovana ĆERANIĆ

Tuguju za Tobom: suprug SVETOZAR – CICKO, sinovi DAVOR i SIMO, snaha BILJANA i unučad ANDREA i MLADEN 302 Navršilo se godinu dana od smrti našeg voljenog

rođena Samardžić

Tri godine je od kada nije sa nama naša majka, baba i prababa

Minu godina, kao tren.

Kao da je juče bilo.

Mjesto tebe praznina...

Bila si oslonac svakom ko je cijenio iskrenost, plemenitost i pravičnost.

Neka te u tišini prati naša ljubav, a naše suze ne remete vječni mir.

Sa tugom i ponosom tvoja sestra MILOJKA

KSENIJA Miloradova ĆULAFIĆ

304

rođena Nikolić SJEĆANJE 7. 8. 1982 – 7. 8. 2021.

DANILA Krstovog ERAKOVIĆA

Lijepa su sjećanja na tebe.

Nedostaješ nam.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Počivaj u miru.

Voli te tvoja PORODICA Sinovi ALEKSANDAR i SINIŠA sa porodicama 308

STANE ĐUKANOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem

Tvoja JULIJA sa MARTOM

324

Četrdeset je dana od smrti

9. 2. 2021 – 9. 8. 2021.

7. 8. 2004 – 7. 8. 2021.

IVAN Đurov MILOVIĆ Porodica i uža rodbina će posjetiti pokojnikovu vječnu kuću u nedjelju, 8. avgusta 2021. u deset časova.

Ujedno zahvaljujemo svijema koji su prisustvovali sahrani i koji su naknadno uputili saučešće.

PORODICA 344

295

MILORAD VUJAČIĆ

MILORAD ČAĐENOVIĆ Dani prolaze, a nijedan bez sjećanja na tebe.

S ljubavlju i ponosom, supruga VESNA, sinovi ANDRIJA i PREDRAG sa porodicama 310

Dragi naš Milorade, kažu da vrijeme liječi rane, našu ranu za tobom ne liječi nego sa protokom vremena sve jače krvari. Sve nam više nedostaješ. Tuga za tobom je veća jer nisi sa nama da učestvuješ u radosnim događajima.

U naše živote je došla Petra, tvoja unuka koja nam zajedničke trenutke čini radosnim a istovremeno nas svojim likom podsjeća na tebe i srca su nam zato puna i radosti i tuge.

Porodica će u subotu posjetiti tvoju vječnu kuću.

Porodica VUJAČIĆ 300

Oglasi i obavještenja

Subota, 7. avgust 2021.

INDUSTRIAIMPORT INDUSPTRIAIMPEX AD PODGORICA Na osnovu čl.35 i 36. Zakona o privrednim društvima /Sl. List RCG/ i čl. 33. Statuta ’’Industriaimport-Industriaimpex’’ AD Podgorica, saziva se

REDOVNA SKUPŠTINA AKCIONARA ’’INDUSTRIAIMPORT-INDUSTRIAIMPEX’’ AD PODGORICA Skupština će se održati 07.09. 2021.god. u 12,00 h u poslovnim prostorijama ’’IndustriaimportIndustriaimpex’’ AD u ulici Marka Miljanova br. 17, - Podgorica.

Za Redovnu Skupštinu akcionara ’’Industriaimport-Industriaimpex’’ AD predložen je sledeći dnevni red: 1. Usvajanje zapisnika sa predhodne Redovne Skupštine akcionara ’’Industriaimport-Industriaimpex’’ AD 2. Usvajanje završnog računa ’’Industriaimport-Industriaimpex’’ AD za 2020.godinu 3. Usvajanje revizorskog izveštaja za 2020.godinu 4. Usvajanje izvjšetaja o poslovanju ’’Industriaimport-Industriaimpex’’ AD za 2020.godinu 5. Izbor revizorske kuće za 2021.godinu 6. Razrješenje i imenovanje članova Odbora direktora 7. Uskladjivanje organizacije (Statut, organi društva i drugi akti) shodno Zakonu o privrednim društvima (Sl.list CG br. 065/20 od 3.7.2020.god.)

8. Razno Akcionari su dužni da svoje prisustvo na Skupštini najave najkasnije 24 časa prije održavanja Sjednice na telefon br. 020 243-846.

Predstavnici akcionara koji ne dolaze lično dužni su da najkasnije tri dana prije održavanja sjednice dostave ovlašćenja ovjerena u sudu.

PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA Janko Radunović

Iv.br.1600/2018 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3. januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO „HOLDCO EAST“ PODGORICA, Cetinjska ulica br.11, ( The Capital Plaza Centar ), PIB: 03189414, koga zastupa punomoćnik Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Zorana Boškovića iz Bijelog Polja, ul.Mojkovačka bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 06.08.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca DOO „HOLDCO EAST“ PODGORICA protiv izvršnog dužnika Zorana Boškovića iz Bijelog Polja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 05.11.2018.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.1600/2018 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku Zoranu Boškoviću - Zaključak o prodaji Iv.br.1600/2018 od 01.07.2021.godine i Zapisnik sa prve prodaje nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem Iv.br.1600/2018 od 30.07.2021.godine.

S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik Zoran Bošković u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

U Bijelom Polju, Javni izvršitelj dana 06.08.2021. godine.

Ivan Sekulić

MALI OGLASI

31

Dnevni list

USLUGE Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550, 067/579-709 1 OTČEPLJIVANJE kanalizacije električnom sajlom, WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazak odmah.

Povoljno, Vukčević.

Tel. 069/991- 999, 067/000-008 2

RAZNO

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

POTREBAN vozac C kategorije sa radnim iskustvom.

Potrebni manipulativni fizički radnici za rad u magacinu.

Tel. 069/032-380 3

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

PRODAJEM zdrava, dobro razvijena DB pčelinja društva.

Tel. 067/277-570 4

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

32

Magazin

Subota, 7. avgust 2021.

NIKŠIĆ: Prva noć jubilarnog desetog Lake festa okupila oko hiljadu posjetilaca

Oskudno, ali dostojanstveno NIKŠIĆ – Nije to bilo kao minulih godina, s razlogom – što zbog pandemije, što zbog svega što prati muzičke manifestacije, ali festival pored Krupca ipak je uspio. Bar ako je suditi po prvoj večeri.

nikšićke topole, okupio je preksinoć oko hiljadu posjetilaca. Čast da otvori jubilarno izdanje nadeleko čuvenog festivla imao je kolašinski bend „Rudolf“, a frontmen Bojan Peko Milić nije krio zadovoljstvo što se ponovo druže sa nikšićkom publikom.

- Fenomenalno se osjećam.

Uz poštovanje epidemioloških mjera i ove godine nešto tvrđi zvuk, među čuvene

Bio sam skeptičan, ali i siguran da se sve ovo može u kratkomroku organizovati.

Ozvučenje je odlično, na bini nikad boljoj nijesmo nastupali... Mi smo prije dvije godine isto nastupali na Lake festu, isto otvarali. Sve izgleda mnogo bolje od prikazanog. Sad ne znam je li što smo mi napredovali u ove dvije godine, ali čini mi se da

je sve na jednom mnogo višem nivou od toga što je bilo prije prije par godina – kazao je Minić vjerujući da će sljedeće godine biti još bolje, te da ćemo svi zajedno zaboraviti pandemiju i uslove za ulazak na festival.

Mortal Kombat, beogradski hevi metal-pank bend oformljen prije više od deceniju, a baziran na tvrdom zvuku i provokativnim tekstovima, preuzeo je binu nešto oko tri sata prije ponoći.

Njima je ovo, kažu, jedan od boljih nastupa.

- U startu je bilo jako malo ljudi, u trenutku kao da su se prostom deobom izrazdvajali. Odjednom se tu stvorilo hiljadu, deset puta više, ali sam baš bio zadovoljan. Rekao bih da nikad nijesmo imali bolju svirku. Ovdje ljudi vole dobru svirku, zbog toga smo došli i to poštujemo.

Miloš Georgejević iz beogradskog benda kaže da želi ponovo da nastupa u Nikšiću, da bi birao malo kasnije svirku, ali da je suštinski zadovoljn.

Potom je nastupila Nikšićanima dobro poznata grupa iz Hrvatske „Hladno pivo“, sa kojima su hitove pjevali skoro sat i po vremena.

Frontmen Mile Kekin kazao je da to što nastupaju na jubilarnom Lake festu nije

zadovoljstvo koliko je to što uopšte posle pauze opet mogu da sviraju.

- Mi jesmo fokusirani, imali smo prije Nikšića jedno desetak koncerata i nadamo se da ćemo svirati i ovih desetak koje smo planirali do kraja ljeta. Nije prevruće, nije prehladno, nema komaraca, što znači da sad možemo. Nama ne trebaju nikakve brojke, niti godišnjica.

Nama sama činjenica da možemo opet svirati je dovoljno veliki motiv da damo sve od sebe – kazao je Kekin na-

javivši pauzu na jesen kako bi se posvetili stvaranju novog albuma.

Nakon njih nastupio je „Psihomodopop“, a njegovi članovi kažu da nemaju priliku baš često da sviraju na ovakvim festivalima.

Drugu noć, zabavu pored Krupca, otvara grupa „Parampaščad“ i sve će, ponovo, trajati do u rane jutarnje sate. Kao da nema Kovida-19.

Inače, svi koji su došli na koncert testirani su i poštovane su epidemiološke mjere.

Ratko PEROŠEVIĆ

Sea Dance festival se ove godine održava od 26. do 29. avgusta na plaži Buljarica

Pokreću kampanju za vakcinaciju mladih BUDVA – Organizatori Sea Dance festivala, koji se ove godine održava od 26. do 29. avgusta na plaži Buljarica, predstavili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare kampanju pod nazivom „Neću više“, kojom će afirmisati vakcinaciju među mlađom populacijom Crne Gore.

- Ujedinjeni festivali Crne Gore, koje predvode Sea Dance, Lake Fest, Bedem Fest i Podgorica Film Fest, pokrenuli su nacionalnu kampanju za vakcinaciju, čiji su fokus mladi, dio populacije koji je u prethodnih 15 mjeseci mnogo toga pretrpio. Fizička i mentalna izolacija kojoj su oni izloženi problem je sa kojim kompletno naše društvo mora odmah da počne da se suočava. Kampanja koja je danas predstavljena započinje dosad najžešću borbu za kraj pandemije i povratak normalnom životu, korišćenjem jedinog oružja koje čovječanstvo ima – vakcine. Sama kampanja naziva je „Neću više“, i usmjerena je prema svima kojima nedosta-

ju koncerti, festivali, ali i normalan život – saopštili su iz PR tima Sea Dance festivala.

Navode i kako je Opština Budva uspjela da, uprkos pandemiji, učini sve što je potrebno da se festival Sea Dance održi i ove godine.

- Grad se i ovaj put vodio činjenicom da vrhunski Festival predstavlja dio mozaika koji daje prepoznatljivost Budvi, brendira je i pozicionira na međunarodnoj mapi festivala.

Organizacijom ovakvog Festivala slavili smo optimističnu poruku da se život vrati u normalu – kazao je predsjednik opštine Budva Marko Carević, na jučerašnjoj konferenciji za medije.

Predsjednik Upravnog odbora EXIT fondacije Ivan Petrović, istakao je kako će ovogodišnji Sea Dance festival potvrditi poziciju Crne Gore na svjetskoj festivalskoj i turističkoj mapi kao sigurne i atraktivne destinacije.

- Iskustvo sa EXIT-a ovog ljeta je pokazalo da je, uz primjenu antikovid mjera organičenog

Kovid protokol Posjetiocima će, za ulazak na festivalski prostor, biti potrebni potvrda o primljenoj bar jednoj dozi vakcine ili negativan PCR ili antigenski test.

Ulaz na Festival je, kako su saopštili organizatori, moguć i uz dokaz o preležanom korona virusu, koji ne smije biti stariji od 180 dana.

ulaska, moguće bezbjedno organizovati velike događaje na otvorenom. Interesovanje publike za najveći festival na Jadranskoj obali izuzetno je veliko. Ulaznice se prodaju u više od 25 zemalja, a osim regiona i Crne Gore, najviše publike se očekuje iz Turske, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Njemačke i SAD-a.

Osim što smo se potrudili dovesti neke izvođače, poput Borisa Brejche, Tale Of Us i Maceo Pleksa, koji će prvi put nastupiti u Crnoj Gori, naš fokus je, pored organizacije zdravstveno bezbjednog događaja, na promociji Crne Gore na zapadnoevropskim i regionalnim tržištima i produženju turističke sezone – kazao je Petrović.

Direktorica Turističke organizacije Budva Maja Liješević, istakla je važnost saradnje sa „Sea Dance“ festivalom, na promociji Budve.

- Važno je istaći da se efekti Sea Dance festivala, u marketinškom smislu, ne mogu samo ocijeniti brojem posjetilaca, već, prije svega, brojem „postova“, „lajkova“, „šerovanja“, brojem kadrova našeg predivnog grada koji obilaze planetu. Najbolji primjer koji to ilustruje je prošlogodišnji događaj u Budvi u doba korone i totalne izolacije cjelokupne svjetske populacije. U okviru Egzitovog projekta, pod podrškom Turističke

Nastupi organizacije opštine Budva, prošle godine smo spojili najveća muzička imena sa najljepšim lokacijama širom svijeta. Sa našom lokacijom, Budvom! Nastup Charlotte de Witte, belgijske producentkinje i DJ-ice, jednog od najvećih imena svjetske elektronske muzičke scene na jedinstvenoj lokaciji – budvanskoj tvrđavi Mogren, vidjeli su milioni ljudi širom svijeta, a ujedno su vidjeli i predivne kadrove našeg grada. Upravo je ovaj događaj primjer izuzetne saradnje sa Sea Dance festivalom, i uvjerena sam u to da će tako biti i ove godine – rekla je Liješević.

Organizatori Sea Dance festivala su, kako je saopšteno, i ove godine potpisali aneks Ugovora o dugoročnoj sarad-

nji na organizaciji festivala, koji uključuje i podršku Turističke organizacije Budva.

Ugovor je, kako su pojasnili, sklopljen sa Ministarstvom ekonomskog razvoja Crne Gore, imajući u vidu da je održavanje Sea Dance festivala Vlada procijenila kao jedan od najvažnijih projekata regionalne saradnje u domenu mladih i turizma.

- Sea Dance festival kroz Ugovor o saradnji sa Opštinom Budva, Ministarstvom ekonomskog razvoja Crne Gore i Turističkom organizacijom Budve aktivno radi na promociji Crne Gore kao prepoznate turističke destinacije, posebno u domenu manifestacionog turizma, sa akcentom na jačanju turističkog brenda Crne Gore. Festival svojim odr-

Na otvaranju Festivala, u četvrtak 26. avgusta, nastupiće Meduza, Satori i Bajaga i instruktori.

Drugog dana festivala, u petak 27. avgusta, na glavnu festivalsku binu stižu Maceo Plex, Senidah, Vojko V, Tijana T, Muha i lokalci Raven TK u b2b setu sa Proximusom, dok su za treći dan, subotu 28. avgust, najavljeni Tale Of Us, Fox & Surreal, Klinac, Ognjen i domaćini P.S. i O.G. feat distorsion.

Posljednjeg festivalskog dana, u nedjelju 29. avgusta, posjetioci će imati priliku da čiju Borisa Brejchu, Ann Clue, Sajsi MC, Who See, z++ i 84Bit.

žavanjem utiče i na razvoj domaćeg sektora kreativnih industrija, što predstavlja jedan od ciljeva svih država regiona Zapadnog Balkana – zaključuje se u saopštenju.

7. август 2021. | година II | број 75

ЕКСПЕРТИ НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ISSN 2704-5226

К

ад сам ја имала осамдесет и три године, пала сам насред куће, чини ми се, пред зору. Падох некако постранце, и добро ме забоље. Једва сам се дигла! Послије се окупах, обукох, спаковах и у’ватих аутобус за Подгорицу. Велим: бољи су стручњаци тамо, а ја стара, боље ће ме погледат’ и окријепит’... Не зна, црно чељаде, ђе ће погинут’, па свуђе врат ломи. Тек, стигох ја и изиђох сва згужвана ка’ карта од пакета. Једва корак да пружим. Распитах се и добри ме људи насочише ђе је болница. Један чо’ек ме у кола узе. Зајми ме преко Мораче. Да платим, он не даде, но узе колико да кафу неђе попије. Баш ми га би жа’. Лијепо ме примише у тај Ургентни, нема збора; вала, нијесам предуго ни чекала. „Ај’, баба, ово, ај’, баба, оно...“, тек ка’ међу своје. Млади доктор, баш млади, неђе ка’ мој најмлађи унук, рече да сам за болницу и одведе ме у собу. Ту сам ћутала неколико дана, не знајући што ми је. Сву ме испреврташе и испрегледаше, избоцкаше и извизиташе, нађоше ми да сам болесна од свега и свачега. Ја им објасних да сам од година најболеснија, но ме стра’ од кука – ту ме боли, па да сам зато дошла. Џаба! Они веле да сам ја баба са села, а они стручњаци. Највише се зачудише што немам корону!? И доктори и сестре у шок запали! А ја, ка’ за инат, ни да се закашљем. Ја и мој кук са мном, остасмо код стручњака још пар дана. И да не дужим, добри моји људи: проведох се ка’ Драшко у Млетке. Нит’ што разабрах, нит’ ме ко што припита, нит’ би јасно ко што чини у ту собу, а да не причам како им бјеше гадна ‚рана и колико ми је кревет био неудобан. Пожалих се, веле: „Баба, ка’ другима!“ Уз мене неке градске жене, помеђу себе говоре, а на мене се и не обрћу. Ваљда су кукови код градских жена од другачије кости прављене. Дођоше једно јутро доктори сви заједно. Ка’ јагњад да си ућера’. Још једном провјерише имам ли корону. Ја опет здрава здравцијата! Тада ми рекоше да ће ме други дан оперисат’! А што и због чега, не рекоше. С́утри дан ме не оперисаше, јер доктор нешто није мога’, ко ће знат’ зашто, те ја и тај дан и гладна и жедна и црна, остах да чекам новога доктора и нови дан. Оперисаше ме, пробудих се у исту собу. Сад само неке друге жене ту. Млађе, а туга те погледат’ на што личе. Али, бар прозборише коју са мном. С́утрадан се пробудих везана. Сву ме спутили ка’ да сам макања у колијевку. Уђе сестра, питах је што ми је то, она рече: „Баба, немирна си, морала сам те везат’!“ Ето, јада мога!? „А може бит’“, помислих, „ја имам чудновате снове – снијевам ја моје Полимље

ЈУЛКИНА ПРИЧА Е, ЈА САМ ВАМ СВЕ О ТИЈЕМ ЕГЗПЕРТИМА И РЕЛАТИВИЗМУ НАУЧИЛА!

ЏЕЈМС КОАТС / etsy.com

НАДА БУКИЛИЋ

и тихи Лим како кроз лугове тече, и снијевам како се врбове гране над њим повијају, а ‚тице га надлијећу и у врбу бјеже... И снијевам како водом газим и облутке из ње вадим – бијеле ка ђетињи зуби, и како њима кућни праг зидам... Може бит“, мислим, „да сам тако снијевала и да ме вода заносила час лијево, час десно, и да сам зато у сну немирна била...“ А свеједно ми криво што су ме везали, ка’ да сам памет изгубила. И ручак ми донесоше, а ја везана!? Нико ни кап воде да ми дода! Тако сам вам два дана и двије ноћи провела. Ручкови се оладили, таман ка’ вечере. Срећом, једној од жена донесоше телевизор у собу. Она га укључи, па смо се бар музике и политике наслушали. Што никад не знах, сад сазнадох: ништа на свијету није велико и важно ка’ то кад си стручњак. Кад си егзберт! Егзперти могу што је друге људе чак и срам да помисле! Тако сам чула причу једног нашег министра, не запамтих од којега је братства, да је у бијели свијет сријетао разне егзперте какав је и он, и сви странски зборе, кад у један вакат – сви с’вате да су ни од куда друго до одавде!

Из Црне Горе! Боже, смија тога: те англиски, те францруски, те јапански, чудо једно колико језика зборе - а на крај сваки знаде нашки!?! Потом чух и да сам премијер вели да ће ми за пет година бит’ много већа пензија но данас (једва да израчунам колика!), а онда исприча и онима што живе у свјетске земље, да помеђу нас никакве разлике нема, да смо сви ми браћа из једнога загрљаја и сва ми се душа растопи – кук рођени заборавих, вјерујте ми! „Мала је разлика“, вели он, малецка и једина, само то што ми овђе „имааааамо“, а они што су морали по бијелом свијету да се растуре, „не имаааају право да овђе и гласају“! Не може бит’ мање разлике помеђу људи, ђе је људи. Њихове пензије и плате није помињао – може бит’ да за то није егзперт, но само за ове разлике. Баш би’ радосна заспала да не искочи и неки Брчвак исту ноћ, па и он одржа говор, а на сами крај рече, ка’ да се случајно с́етио: „... све ће проћи, и власт и политичари, остаће само добра дјела!“ Поквари ми чо’ек сан, нијесам ока склопила до зоре. Једва оне прве прежалих, а како бих тек ове...

И све сам о томе, грдна, мислила. Сљедећи дан доведоше нову жену мојих година, а по роби што је на њу била, видим и да је из мојега краја. Само су наше жене тако уредне и чисте, и само код нас се марамица бијели ка’ снијег, и колијер од спаваћице, и пешкир, и нове папуче за код доктора... Е, она ме спасила. Она ме ‚ранила кад нам што донесу, она ми воде давала, она ме омивала и чешљала, руке ми прала – с’ватих да сам још живо чељаде. Са њом је била милина и разговарат’! Највише је вољела о спорту, али виђе да ја то не знам, па онда одабра друге теме. Науку најчешће. Она је егзперт! Објаснила ми је да нас цио живот лажу и да је цијела Земља равна, равна баш ка’ они лугови уз Лим! Оно, јес’, ту и тамо покоја планина, али окрула није. Ка’ доказ испостави ми истину да се планине помјерају час лијево, час десно, у што сам јој одма’ повјеровала, јер таман тако је и мој кук владао мојим корацима. Рече ми жена: „Све ти је то скроз релативно!“ Богами, од те истине, већу нијесам чула. Али ми је понајбоље отворила очи овијем ријечима:

„Јеси ли ти, Јулка, примијетила да је нама сад сат краћи но прије?“ „Јесам“, велим. „Како нијесам!?“ „Ја сам“, вели, „примјерице, раније за сат могла и ручак приставити и краву помусти, кафу попити, и опет ми је кварат остајао од сата!“ „Јеси, засигурно. И ја исто. Сад, богами, не могу ни трећи дио од тога!“ „Е, ето видиш како нам је!?“ „Старос’ је старос’, не можемо ка’ прије...“, велим ја. „А није то то“, помами се она, „каква старос’, бог с тобом? Нема то везе, но су нам ови... ови... егзперти! Е, е, они – они су нешто учињели и, ево, сат су нам бар за кварат скратили! Пролети вријеме, ка’ да га и нема!“ „Бистре ли жене“, мислим сад ја. Стварно – лети вријеме, лети, ка’ да су га егзпертски скројили. А живота ниђе. Ја, ево, напуних и осамдесет четврту! И само једну жељу имам: не да ми пензија порасте, но да поживи гробар Дојо Милијин! Јер, ако њему што буде прије мене, неће имат’ ко да ме са’рани ка’ чо’ека. Остаћу егзпертима, а њима може свашта пас’ на памет, па ћу несахрањена, ка’ тенац лутат’ полимском долином и с вјетром се, сирота, везати... 

2

7. август 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ЈОВАНА МУГОША

У ИДЕАЛНОЈ ДРЖАВИ…

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

С

ан о идеалној држави понекад заличи на сан о личној срећи неких безазлених, вриједних и честитих људи – сањају га готово утопистички, упорно и упркос свим демантијима стварности и искуствених наслага, вјерујући да ће можда као правична награда за њихову упорност, труд, знање, вјештину, или неку другу врлину, он једном и ипак бити остварив. И баш као у сновима о личној срећи и илузији о стеченом праву на њу, у реалности, умјесто у идеалним државама или онима које макар личе на њих, добар дио егзистенција проведемо у својеврсним кошмарним творевинама, у којима смо, уколико смо склони активистичким животним стиловима, осуђени на готово вјечну борбу. Та борба је истовремено и многолика и монотона, а води се са политичким узурпаторима и демагозима, са политикантима и њиховим популистичким опсесијама, са плејадом њихових медиокритетских послушника и њиховим опасним симулацијама поретка, вриједности и смисла. У Платоновој визији идеална држава би била заснована на моделу правичности, а ,,правично“ је да у њој свако чини оно што најбоље зна, према прирођеним способностима и склоностима – мудрости, храбрости и умјерености. Државом би требало да управљају мудраци и филозофи који би се старали о добрима, наравима и врлинама грађана, чувари и војници би требало да је бране, а занатлије, земљорадници и трговци би требало да се баве њеним привредним јачањем. Платонов концепт савршеног модела државе претпостављао је и да сваки човјек треба да познаје сопствене границе и могућности, да ради оно за шта је најпозванији и нај-

У ПЛАТОНОВОЈ ВИЗИЈИ ИДЕАЛНА ДРЖАВА БИ БИЛА ЗАСНОВАНА НА МОДЕЛУ ПРАВИЧНОСТИ, А „ПРАВИЧНО“ ЈЕ ДА У ЊОЈ СВАКО ЧИНИ ОНО ШТО НАЈБОЉЕ ЗНА, ПРЕМА ПРИРОЂЕНИМ СПОСОБНОСТИМА И СКЛОНОСТИМА – МУДРОСТИ, ХРАБРОСТИ И УМЈЕРЕНОСТИ. ДРЖАВОМ БИ ТРЕБАЛО ДА УПРАВЉАЈУ МУДРАЦИ И ФИЛОЗОФИ КОЈИ БИ СЕ СТАРАЛИ О ДОБРИМА, НАРАВИМА И ВРЛИНАМА ГРАЂАНА способнији и да личне интересе увијек усклади са општим. „Ако“, мислио је Платон, ,,у државама филозофи не постану краљеви (…) ако садашњи краљеви и властодршци не постану прави и добри филозофи, и ако обоје: политичка моћ и филозофија (љубав према мудрости) не постану једно, и ако се силом не искључе оне многобројне природе које теже само за једним, или само за другим (…) неће престати несреће не само за државе него, како мислим ни за људски род“. На супротној страни Платоновог сна о идеалној држави, нама сасвим искуствено блиска, налази се охлократија, владавина руље

или масе медиокритета, односно деградирана демократија у којој врлине, вјештине и знања пропадају, а владајућа маса нема за циљ интерес свих већ искључиво сопствене групе. Нажалост, многима од нас данас изгледа сасвим познато искуство Томаса Мана, с почетка двадесетог вијека. У Дневницима које је писао 1933. и 1934. у Швајцарској, поводом Хитлеровог доласка на власт, указује да је Вођа око себе ,,окупио најгори малограђански шљам који зна да може да профитира само у таквом систему“, да је новоуспостављени поредак ,,мамутска реклама за Ништа“, и да се само по себи разумије да ,,образовање

и мишљење нису пожељни, већ да се иде на затупљивање масе у циљу механичког једнообразног овладавања уз помоћ модерне технике сугестије“. Ман је већ тада јасно препознао карактеристике нацизма, у специфичном амалгаму ,,бруталности и дречаве плачљивости“, ,,безобзирног гажења и тоталног униформисања јавног мњења“, ,,уништење сваке критике“, ,,безидејност и непријатељско расположење према будућности“. Написао је Ман и да никаквом цијеном пад тог друштвеног шљама не би био сувише високо плаћен, да је Њемцима било ,,дато да приреде револуцију невиђене врсте: без идеје, про-

тив свега вишег, бољег, уљудног, против слободе, истине, права“, а ,,при томе маса бесомучно кличе и вјерује да је управо то жељела, док је она заправо препредено преварена, само то себи још не може да призна“. Нешто касније ће у Писмима њемачком слушаоцу формулисати да је слобода прије свега морално-унутрашњополитички појам, супротстављен тврдоглавом индивидуализму према свијету, Европи и цивилизацији који се у својој одабраној аутистичности увијек слаже са ,,зачуђујућом мјером неслободе, незрелости, тупог подаништва“. Тридесетак година касније, Радомир Константиновић пише о паланкама као карактеристичној верзији наличја идеалних друштава и држава, у којима се такође влада мјешавином медиокритетства и моћи, у којима су врлине, мишљење и знања заправо непожељни, а умјесто њих као пожељне и прожимајуће ,,вриједности“ успостављени су сваковрсни привиди, баналности и манипулантске импровизације. У овом контексту Константиновић паланачки свијет заснован на игри привида види као „политички вашар у режији досаде“, као вашар непрестаног догађања које суштински то није, као политички вашар „чији главни јунаци су онемогућени љубавници и који режира досада“. У тамновилајетском кругу паланке досада је неизбјежна и нужна будући да је свијест о ништавилу егзистенције у којој и око које се заправо не догађа ништа и која је зато приморана да режира догађаје, симулира и продукује новости које, упркос овој активности, непокретном и непреображајном свијету паланке увијек измичу: отуд се у паланачком вилајету увијек ишчекује неки будући велики догађај. Ову склоност ка продукцији догађања Константиновић види као обрнуто сразмјерну субјективно творачкој моћи. Што је свијет затворенији и оскуднији у смислу остварених субјективности, то

УКЛЕТЕ ДЕВЕДЕСЕТЕ

ШТО НАМ СЕ (У)ДЕСИЛО? МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Н

ишта нам се не дешава осим политике и ковида... Обоје су болест само је питање како ко види? Политика има предност. Одузела нам је и посљедњу шансу… право и на кафану. Остао нам је једини излазак парламент (on line), који нам пружа сва задовољства најгоре кафанчине... По пропису, ни у кафану се више не може без налаза само у Скупштину може и без дијагнозе. Бирани народни представници се могу, тамо у њој, и потући или попсоват с неистомишљеником... до на паćе обојке. Нико ви неће тражити налаз о здравственом стању... јер такве народ ’оће... што значи да је и народ луд. А то је онда оправдано. Кад је већ такав, лудачки га треба заступати. Претежни дио народа бира такве... па остатку избора нема! Дан прије но ће ми, обзнаном, забранити кафану (пошто немам налаза о здрављу) засио сам с неким знанцима из виђења. Причали су како су неки експерти разријешили неке друге експер-

ОСТАО НАМ ЈЕ ЈЕДИНИ ИЗЛАЗАК ПАРЛАМЕНТ (on line), КОЈИ НАМ ПРУЖА СВА ЗАДОВОЉСТВА НАЈГОРЕ КАФАНЧИНЕ... ПО ПРОПИСУ, НИ У КАФАНУ СЕ ВИШЕ НЕ МОЖЕ БЕЗ НАЛАЗА, САМО У СКУПШТИНУ МОЖЕ И БЕЗ ДИЈАГНОЗЕ

те, које су исти они прогласили експертима... Како сам ћутао на тај помало припити дијалог, запиташе ме да ли су ти људи луди? Рекох да не знам, али знам један добар виц о једном кога је држава излуђела а експерти му потврдили дијагнозу... Лудио најмање два пута а трећи и дефинитивно. Експерти за умно здравље спремили су га изравно у Доброту, а фамеља је са задовољством то примила као радосну вијест, јер му је и фамеља воњала на нову власт... Здраворазумска ријеч јој није допирала до мозга. Виц у вези с тим случајем је био духовито смишљен и с добрим драмским обртом... И почех како су га у кући отписали и како је у Доброти завршио, али Јоле, пре’о пута мене, заустави ме? „То није био виц но мој сусјед, али је приближан истини. Био је поморац, капетан дуге пловидбе. Чо’ек је скренуо први пут кад је оста’ без посла а сви бродови Прекоокеанске Бар и Југооцеаније Котор изрезани у старо гвожђе

или бестрагани по свијету. Било их је око четрдесет. Страдали су у санкцијама УН према СеРеЈе 1992, које су поносно примили еxперти Слобе Милошевића а прихватили његови еxпоненти у ЦГ. Схватио је овај, нећу га иментоват, да је то жесток удар на нашу најздравију привредну грану и сигуран пут ка потапању Црне Горе... али изгледа… да нико други то није схватио. Други пут је цикнуо кад је Црна Гора пристала да буду 27. изборна јединица велике Србије. Слоба је био толико популаран да су га Црногорци качили и у WCеу. Нијесу могли ни да се усеру у своју земљу без његове подршке. У таквом поганству само су нас Французи претекли (давно, али незаборавно). Они су са задовољством, били назочни сваком срању Луја 14; а најоданији су присуствовали и је*ању... гиликћући му јајца испод ћеса, док га не уздрколе. Касније је слиједио успон у каријери и титулама до... маркиза од... итд. На те ријечи упаде Ђуро!

„Поносни Црногорци, да не изиду из воље господару, нијесу жалили ни своје жене да потуре... да би напредовали у служби... Но одосмо од теме!“ „Не одосмо“ рекох, но ,,потрефисмо тему“, али Јоле настави: „Трећи пут је посве трсио кад су му продали Требјесу. Није мога да схвати, да највећи црногорски бренд (пиво свјетског гласа) неки еxперт прода за пишљивих 20-ак мелеона Д.М. Грђе од тога је што Црногорци не умију да газдују ни са оним најбољим што производе. Сад да продају цио град Н. с четницима на челу, не би могли да купе Требјесу и врну је натраг. Преци Капетана о коме је ријеч су у три генерације радили у пивари и дионице имали својевремено... а кад су им комунисти отели власништво, потомак је отиша на поморску академију да изучи школу за црногорску флоту која је по БРТ (bruto regis. tone) у односу на број становника била у врху свјетске поморске трговине... Онда су дошли пост-комунисти па и то бестрегали... Е нека

ми сад неко рече, ко не би полудио?... А ти сад настави с вицом ако има смисла?“, обрати се мени. „Има, како нема!?“ и наставих... ,,Отписали су га и у кућу и пре’кућу! Нико с њим није зборио нити се он трудио с њима. С́едио је поред прозора и гледао у празно. Није се свлачио ни пресвлачио... ако би јео или спавао... све је било на невиђено. Одвели су га једнога дана у лудницу без ријечи. Остао је тамо без поговора. Доктор га је примио и прегледао: ,,Довели сте га у Доброту у добри час! Да сте само мало окаснили потпуно би исвијестио. С ким му се оће, још је на махове, при доброј свијести“. Фамељи је препоручено да му нико не долази у поćету док га мало не поврну медикаментима и дозову озбиљнијој памети. Послије 15 дана ,,бољи је“, рекли су из Доброте... и пос́ета је била допуштена. Кад су кренули тамо повели су једног из родбине који умије с таквијема. Затекли су га опет усамљеног. Бивши капетан је с́едио на хоклици, у соби за

3

7. август 2021.

поćeте, опет крај прозора. Бленуо је у залив као да га никад није видио, иако га је у душу знао. Родбину кад је ушла, није ни констатовао. Изгледао им је једнако као оног дана кад су га отпремили овамо. Нијесу имали ријечи... Повукли су се у рожник собе с рукама на устима... да ниједну не изусте. Онај што умије с оваквијем, узе столицу и с опрезом, готово нечујно, примаче се усамљеном пацијенту на отприлике метар растојања. (Овај ни њега није констатовао.) Направи малу паузу и с устручавањем га запита меким, готово болесничким гласом: „Ка-ко-си?“ „Не знам!“ Одговори одсјечно... а родбина из ћошка надодаде: „Е греоте!“ „А што-ти ве-ле до-кто-ри?“ „Они појма немају.“... а родбина опет: „Е греоте!“ Кад је рођак препознао узалудност било каквих питања, направи паузу... а онда му се лагано попримаче... тобож да родбина не чује. „А је*ете ли ишта у ови дом?“ Овај га први пут погледа и унесе му се... „Да не је*емо полуђели би!“ ...А родбина из рожника, већ навикла на сажаљиви рефрен... „Е греоте!“ P.S. Збиља ГРЕОТЕ! Здрав чо’ек у лудницу а лудаци на мјесту вољно. М.Р.Ш. 

(ЗЛО)УПОТРЕБА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА И СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ ЗНАЊА

ЈАЧИ ОД СУДБИНЕ РАЈКО РАДОВИЋ

П

огледајте само сво то изобиље идентитета који вам се нуде преко Интернета. Свако може да буде нешто што заправо није. Свако се не само лако лажно представља и тако нехотице постаје подељена личност, већ свако прераста и у звезду неког свог филма и врста ad hoc, самозваног експерта за шта год је у датом тренутку врућа тема. Зато хајде да престанемо да се правимо да знамо више него што заиста знамо и да, за тренутак, откријемо моћ емпатије са оним другим у себи и другима кроз „паралелну монтажу“. Смејете се кисело. Каква сада „паралелна монтажа“? О чему овај прича? Па, рецимо, о нечему што би неком медијском „експерту“ за поље покретних слика, видео монтажеру или менаџеру подкаст садржаја, могло да падне на ум када би се овај мануо своје уске експертизе и одједном поново пригрлио, махом заборављену, људску ширину. Када би уместо екрана пост-истине, фотомонтаже и емотикона пред собом видео свет у себи и око себе у свој његовој уврнутој непредвидивости, у оној сеновитој, мистичној вишеслојности сна на јави, као да је реч о некој паралелној земљи коју тек треба открити. Јер не знам да ли сте приметили да нам нове технологије, као и разне врсте експертских, специјализованих и ексклузивних знања које неизбежно са њима иду руку под руку, ма како модерно деловала и ма колико нам наизглед олакшавала живот, исти тај живот не чине лепшим. Информатичка презасићеност од које сви патимо води нас чудној врсти мисаоне лењости, као и у апатију. Зато, у име бескорисне али креативне доколице, док пијете јутарњу кафу, покушајте, молим вас, да уђете између редова овога текста у спонтану паралелност живог тренутка и замислите следеће: неки сувоњав човек граби дуж булевара Краља Александра, у Београду, на августовском сунцу. Сунце пржи кроз грање дрвећа а он је блед као крпа. При том глас који избија из његовог грудног коша, а глас је управо оно што га издваја из гомиле осталих пролазника, као да припада некој другој много већој индивидуи, неком горостасу моћне другачијости, адвентивном бићу унтар постојећег човека. Страшан је то глас, силовит и агресиван. Морате да окренете главу, нема вам друге. А када вам се незнанац мало више приближи из сунца и од једне од виловитих сенки прерасте у сингуларну конкретност људске форме, схватате да је човек, заправо, сасвим луд. Обучен у неке пелене и са грозно изанђалим боросанама на ногама он псује на сав глас неког само њему знаног непријатеља. Кишу сочних српских псовки коју сипа из браде, која му сакрива добар део лица, можете сами себи да дочарете. Сваки Србин их користи баш као овај летећи лудак само можда мало више селективно. Али, за нашу сцену „паралелне монтаже“ није, овде, само битан лудак побегао из неке београдске институције за умоболне као такав. Шири контекст је овде интересантан. Јер изнад главе полуголог брадатог луталице су неке од кинеских камера, које осим што региструју ток

ИЗНАД ГЛАВЕ ПОЛУГОЛОГ БРАДАТОГ ЛУТАЛИЦЕ СУ НЕКЕ ОД КИНЕСКИХ КАМЕРА, КОЈЕ ОСИМ ШТО РЕГИСТРУЈУ ТОК САОБРАЋАЈА, ИСТО ТАКО СУ ОПРЕМЉЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈОМ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ЛИЦА. ДРУГИМ РИЈЕЧИМА, СВУДА ОКО РАСПОЈАСАНОГ УМОБОЛНИКА СУ ЗАЧЕЦИ ФУТУРИСТИЧКОГ „ПАМЕТНОГ ГРАДА“ КОЈИ, ЗА САДА, СЕБЕ ЈОШ УВИЈЕК РЕКЛАМИРА САМО КАО „БЕЗБЈЕДНИ ГРАД“

саобраћаја, исто тако, су опремљене технологијом за препознавање лица. Другим речима, свуда око распојасаног умоболника су зачеци футуристичког „паметног града“ који, за сада, себе још увек рекламира само као „безбедни град“.

КИНЕСКИ УТИЦАЈ У сарадњи са кинеском компанијом Huawei МУП Србије је пре пар година, наиме, купио и распоредио на више од 800 локација по главном граду Србије око 1000 камера за надзор и праћење које су само један корак на „дигиталном путу свиле“, односно ширења меког кинеског утицаја кроз развој техно-научне сарадње. У скоријој будућности развој ових информатичких телекомуникацијских система требао би, заправо, да омогући свеобухватну контролу над функционисањем читаве београдске метрополис-махале, од тога где има празно паркинг место па до детектовања квара на водоводној мрежи. Али висока технологија надзора за сада се углавном користила и користи у политичке сврхе и то је битно нагласити. Током грађанских протеста против председника Вучића 2019. и онда током пандемије 2020, кинеске камере за видео надзор нису употребљаване толико за безбедност града као таквог, колико су, управо, обрнуто послужиле за идентификацију лица чији је једини преступ био то што су јавно подигле глас против режима. Експертска знања тако су овде водила свођењу свих друштвених проблема на чисто техничка питања. Али појединац сишао са ума и изашао на улицу, појединац на каквог сам ја налетео на булевару Краља Александра, другим речима, појединац са оне стране бриге о своме статусу, о послу кога и тако нема, о рачунима за струју или о инфо стану за кинеску камеру је тек мрља и маглина у људском облику. Оригинални лудак који прати неки суманути ветар који му дува између ушију и пуни му главу недокучивим визијама с оне

стане добра и зла у оном ничеанском смислу, представља тако за експертску технологију превода прљаве органске стварности на чисти, мета-језик информатичких формула непремостив проблем, баш као што то чине и климатске промене и друге природне катастрофе. Али, ако се овај обични градски лудак, кога ни једна психијатријска институција неће да задржи на лечењу, а кога иначе не држи место, напрасно прикључи растућој војсци просјака на београдским улицама шта се онда дешава? Револуција лудака и бескућника као технолошког вишка и терминалних губитника транзиције, као нове врсте лумпенпролетаријата са оне стане мафијашког трансфера свих пост-комунистичких некретнина у руке нове класе богаташа? Баш је зато ово тренутак да застанемо у тексту и умножимо слике у емпатијску паралелност наше монтаже атракција. Треба повезати у монтажној соби наше маште ову трагичну слику српске терминалне ишчашености са једном другом врстом глобализованог екстремизма, са светом IT стручњака и медијских експерата, специјалиста и специјалаца научника који су измислили технологије које сада снимају урлање лудака у срцу Београда као да је посреди нека ријалити просјачка опера. Јер шта се дешава ако се иза високих технологија које примамо здраво за готово као продукте моде и научне мисли, заправо, крије нешто опасно ненаучно и идеолошки сумњиво, а што још сасвим и не слутимо?

ПОЛИТИЧКИ ЕКСЦЕС У црнохуморној комедије браће Коен „Burn after Rading“ (2008) експерти силазе са ума, колективно и један по један, онога тренутка када покушају да мисле својом не-експертском главама. Знате тај филм? Ако га не знате користите своја „експертска“ интернет знања па га download -ујете са Мреже. Јер овај филм је, заправо, занимљив баш зато што се труди да

не буде такав. То је филм који из баналности иде у визуелни барок и политички ексцес. То је филм о технологији афекта. Први кадар је ту довољно речит, али и претеће божански. Камера у хипнотичком покрету као „божије око“ пикира кроз облаке, са неба, у бирократско лудило главног штаба ЦИА у Ланглиjy, Вирџинија. Онда се тај вртоглави покрет камере наставља као још један визуелни тобоган, односно нелогични traveling из доњег ракурса који прати пар ногу у несигурном ходу. Тај пар ногу припада Џону Малковичу, америчком глумцу хрватског порекла, који у филму браће Коен тумачи ЦИА аналитичара за балканска питања по имену Осборн Кокс. Ускоро сазнајемо да је Кокс у безбедносној заједници, заправо, црна овца због проблема које има са пићем. Али Малкович свој акохолизам види као политичко питање и као атак на слободну мисао као такву. Та његова „текућинска“ другачијост касније ће га коштати не само каријере већ и живота. Али шта ако је Малкович тек двојник и брат по паралелности експертских заблуда некога као што је Весна Братић, експерт за културу у иначе експертској влади Црне Горе? Физичких сличности између њих, наравно, нема, али шта је са „специјалним“ погледима у очима? Додајте, онда, њима оно „чудо невиђено“ које сте имали недавно на стадиону у Тивту, односно хуманитарну фешту која је била све само не хумана. Шаренолика маса испод српских тробојки мобилним телефонима „увеличавала“ је у фетишистичком заносу саму себе не хајући, при том, за безбедносне мере дистанцирања усред пандемије и тако довела здравље суграђана ван стадиона у опасност. Та шаренолика гомила је дакако сателитски умрежена и тако несвесно, преко Интернета глобализована и подсвесно американизована, мада пред камерама из петних жила љуто србује. Зато немајте никакве илузије. Овај нападни излив свеколиког србољубља није ништа друго него тек још један шоу на дигиталном путу свиле. А повампирење српског национализма нус појава угроженог светског поретка у коме су Сједињене Државе водиле главну реч. У друштву пробраног свештенсва, тако, спојени међусобно истом визијом српског света, умрежени људи хорски певају и пркосе судбини баш зато што мисле да су Срби по вокацији упркос свему и од ње јачи.  imdb.com

је у њему потреба за догађањем већа: „Дух и догађање налазе се у обрнутој сразмјери“. Досада као немоћ за аутентични догађај овог затвореног свијета заснованог на сваковрсним привидима као превари смисла, егзистенције и историје, у том свијету рађа „безумне политичке страсти“. Овај безумно страсни, привидно неутилитарни политички живот духа паланке постаје самом себи сврха, а испољава се као насиље нормативног и јединственог над-ја над појединцем који, уколико ову нормативност и колективну вољу прихвати као своју, може да стекне моћ сопственог ја као ја које никада није противно племенској свијести о друштвеном животу као животу сингуларизма, јер се племенска свијест управо појављује кроз то одабрано ја. Детерминисана индивидуа паланачког свијета неслободна је и зато лишена одговорности. Управо ово одсуство одговорности отвара простор јединој неограниченој слободи у духу паланке – слободи учествовања у креирању јединственог политичког вашара. Покушај преваре егзистенције овдје је у исти мах и покушај претварања свијета паланке у један велики политички вашар у којем је све привид, а не стварност. Ова незаустављива дјелатност духа паланке покушај је стварања једног идеалног једнообразног, затвореног и завршеног свијета који суштински апсорбује све – и стварност и илузију. У наличјима идеалних држава, како се увјеравамо, све је могуће: предсједници влада могу да буду неуки политички манипулатори популистичке провенијенције или нарцисоидни тирани поремећене структуре личности, чланови влада могу да буду лажни експерти купљених диплома и звања, судије могу да буду корумпиране и склоне криминалним радњама, директори културних и образовних институција приучене и послушне аналфабете... Низ би могао бити бескрајан. Баш као и наше могућности препознавања. У добро уређеним државама, чак и када нису идеалне, снови њихових грађана о елементарној, егзистенцијалној и политичкој правичности никада не би смјели да заличе на утопије. 

BURN AFTER READING

Итан и Џоел Коен, 2008.

4

7. август 2021.

ПОЗОРИШНА СТВАРНОСТ ИЛИ СВАКОДНЕВИЦА

НАШИ И ЊИХОВИ „РАНИ ЈАДИ“ ...ХВАЛА НА БОМБАМА И ПУЦЊАВАМА НА УЛИЦАМА – ЈЕР СЕ НЕ БОЈИМ ВИШЕ ВАТРОМЕТА... ХВАЛА ШТО СТЕ ЗАГАДИЛИ СВАКУ РИЈЕКУ И ШТО КИДАТЕ ДРВЕЋЕ НА МОЈЕ ОЧИ... ХВАЛА ШТО СТЕ МИ ПСОВАЛИ СУНЦЕ... ХВАЛА ШТО СТЕ МЕ ЛАГАЛИ ДА ЈЕ ЂЕД УМРО. ХВАЛА ШТО МИ ВИШЕ НЕ ЧИТАТЕ... ХВАЛА ШТО НЕМАТЕ ВРЕМЕНА ЗА МЕНЕ. ХВАЛА ШТО У МЕНИ СИЈЕТЕ МРЖЊУ... ХВАЛА ШТО СТЕ СТАРИЈИ. ХВАЛА ШТО ЗНАТЕ БОЉЕ. ОД НАС! – НАПИСАО ЈЕ ПАВЛЕ ПРЕЛЕВИЋ У ИМЕ ЂЕЦЕ РАЈКО РАДУЛОВИЋ

С

вакако да сценско оживотворење ситуација које се претпостављају омогућава раслојавање затворених, мистифицираних, те често стереотипних перспектива, али не без одређених посљедица, без обзира да ли се исте манифестују на индивидуалном или општем друштвеном плану. То раскринкавање и растварање окошталих, у неку руку заосталих сегментарних начина мишљења омогућава адекватно проматрање ситуација, које свој значај, облик те нужну модификацију добијају кроз говор, покрет и друге елементе сценског израза. Иако је прошло нешто више од два мјесеца, када је на сцени Краљевског позоришта ,,Зетски дом“ одиграна премијера представе ,,Рани јади“ по мотивима истоименог дјела Данила Киша, овај омнибус истинитих прича ђеце са Цетиња, проговара смјело, директно, без ограда и спутавања. Значајна је тим прије што представља својеврсни концепт за одрасле, који привидно и крајње илузорно запостављају и затомљују неке од примарних вриједности као што су искреност, храброст, повјерење, емпатија, љубав... Структурално поређане као изразито потресне приче о губитку, страховима, растанцима, болу, оне остају дубоко личне, изговорене крајње флуентно. Управо та вербализација унутрашњих процеса, омогућила је да у правом смислу те ријечи доживимо документарно позориште, као неодвојиво везивно ткиво. Најзад, као дио ауторског тима, остао сам запањен, дирнут са-

држином прича које смо заједнички слушали (проживљавали) током процеса. Сузе и смијех, радост и туга у најчистијем облику. Колико само, Мале - Велике људе не схватамо озбиљно, мало причамо са њима, иако се трудимо да им створимо бољи свијет, недовољно свјесни да они гледајући уче, по моделу. Какав смо ми то онда модел?! Родитељи, васпитачи, наставници и професори - то је редосљед одговорних за добро, али и оно лоше. Са сигурношћу већина нас је одрастајући, заборавила много тога, онако успут, а меморијски трагови често нису довољни за репрезентативну, адекватну одговорну улогу. У прилог наведеном свакако говори и текст једног од сарадника, глумца, Павла Прелевића, који у каталогу представе, у име ђеце наводи сљедеће: ,,...Хвала на бомбама и пуцњавама на улицама – јер се не бојим више ватромета... Хвала што сте загадили сваку ријеку, и што кидате дрвеће на моје очи... Хвала што сте ми псовали сунце... Хвала што сте ме лагали да је ђед умро. Хвала што ми више не читате... Хвала што немате времена за мене. Хвала што у мени сијете мржњу... Хвала што сте старији. Хвала што знате боље. Од нас!“ Водећи се максимом да је позориште огледало друштва, некада и зрелији облик стварне стварности, што и није неуобичајено за театар као такав, јер се друштвеним и околинским промјенама неминовно мијења и одраз у огледалу, а, циљ позоришта је увијек исти – показати праву слику ма каква она била. У овом случају, ,,Рани јади“ су повратак емпатичног приступа себи и другима, али истовремено и велика опомена.

Један од цртежа везаних за приче које су дјеца презентовала на сцени (Лазар)

ШТО ЋЕМО СА ШТРУМПФОМ? ИЛИ ЈЕ ЛИ ДОЛАЗИО АЛАН ФОРД? Некако се чини да их све мање има, или полако блиједе: Дамбо, Петар Пан, Успавана љепотица, Том Сојер и Хаклбери Фин, Капетан Немо, Ајванхо, Робин Худ.... Николетину Бурсаћа не смијем ни да поменем... Јунаке стрипова: Мики Мауса, Шиљу, Пају Патка, Штрумпфове... Заправо, Штрумпфова има, али исцртаних на тробојци, застави сусједне државе, на часу ликовног васпитања у једној основној школи. И ето нас (гле чуда!) на терену злоупотребе ђеце. Учионица није и не треба бити мјесто за експериментално провјеравање манипулативне апаратуре, за политичко или вјерско дјеловање. Прича већ испричана, потрошено много папира и мастила, а нисмо ништа научили. Сага или серија о учитељици – директорици. Галиматијас у наставцима који је добио очекивано-неочекивани епилог или наставак ових дана. Слика времена у којем живимо, а која асо-

цира на театар апсурда. Имамо све елементе једне добре комедије или трилера са варијацијама. Поново питање: ђе су ту ђеца, коме их повјеравамо, ђе је струка и програм, опште вриједности и правила око којих се сложио читав свијет ?! Толики број потписаних конвенција, закона, протокола, кодекса – мртво слово на папиру. ,,Путуј Европо и не мисли на нас“, добро знани стих Балашевића. Прије више од три деценије Црногорка из Бара, госпођа Станка Вучинић, говорила је са скупштинске говорнице, али и са тргова ,,Не дамо вам ђецу!!!“, не дамо да иду на ратишта и стратишта, која су се тада отварала широм бивше Југославије - девети круг пакла. Резултате, нажалост, сви добро знамо. Тридесет година касније, та иста ђеца су сада одрасли људи, који опет имају своју ђецу, под императивом (требало би) да их сачувају од разних непримјерених културолошких и других садржаја, а све је теже или лакше, зависи од угла гледања. Јесмо ли опет на почетку?! И у нашој већ исцрпљеној, неподношљивој (извињавам се на можда претјераном песимизму) свакодневици имамо прилику

виђети и неке другачије призоре, као што је гласић ђетета који прилази киоску и са усхићењем пита нервозну и незаинтересовану радницу: - Је ли долазио Алан Форд? Окрећем се и видим вижљастог дјечака од неких 10-12 година, обученог у црвени кошаркашки дрес КК Ловћена, истовремено сам зачуђен и одушевљен, наставак ситуације је изгледао овако: - Није злато, можда ће ćутра - одговори продавачица.

- Добро, навратитˈ ћу.

- Што имате од стрипова? – упитах брзо.

- Нешто мало, ето ту десно поред Вас. Некако извукох стрипове упаковане у целофан: Загор, Командант Марк, Текс Вилер... Вратио сам се 50 година уназад. Дјечак је већ био на другој страни улице.

-Мали, дођи овамо – повиках. Дјечак се окренуо.

- Је л’ ја ? – прстом је уперио према себи. Махнуо сам руком да приђе.

- Читаш ли Загора ? – упитао сам сада већ збуњеног дјечака.

- Иххх, још питате – узбуђено је одговорио.

- И ја исто! - одговорих. Ми смо одраз једни других, свакако! 

КАДА РИЈЕЧИ ПОСТАНУ ПОКРИЋЕ

ЗАВОДЉИВОСТ ПР-А ЈАНКО ЉУМОВИЋ

К

оначно у тексту могу да се поиграм са једном анегдотом и једним вицем. Анегдота је можда и мој први сусрет са експертима. Тада сам схватио заводљивост те улоге и морам признати тежио томе. Имам чак и неколико акредитација са тим звањем или чим већ (статусом, одређењем, именовањем итд.) које посвећено чувам. Чак ме и један пријатељ тако зове. Експерт.

Прије анегдоте и вица, једна мала цртица из таксија пар дана након приче да ћемо добити експертску Владу, четрдесет другу црногорску. Таксиста упућује питање Да нећете опет у Владу, мислим као експерт. Дирљиво је био озби-

љан. Мој одговор не памтим и он је најмање битан у овој причи, што само потврђује став да су питања важнија од одговора (Ђуро Шушњић). Зашто и таксиста не би био експерт, када знамо колико доктора наука или магистара обављају то нимало лако занимање, у градовима повишене нервозе у кретању. И та околност има везе са ером експерата коју живимо широм планете.

Анегдота. Негдје почетком двијехиљадитих на семинару у Дубровнику, један регионални експерт, заправо драг професор из Загреба, коментарише страног експерта, неформално и пријатељски. Страни експерт је из Шкотске и први пут долази на просторе бивше Југославије. Професор каже: Што ти је страни експерт, он спава, Ти га плаћаш. Заиста је тако некако било, а да тако може и

да јесте, касније ме увјерио писац једне занимљиве књиге Art in the State, Џон Пик, Британац и сународник страног експерта из анегдоте. Сународник без обзира да ли је Пик Енглез, Шкот или Велшанин, јер британство је успјешан пројекат упркос јаком енглеству, уколико га Шкоти једног дана не поремете.

У тој књизи аутор иронично описује појмове који су постали важни појмови културне политике. Па тако за ефикасност каже да је то гарантована осредњост, партнерство је буразерски термин, потребе - стара љевичарска ријеч која је пренијета у нову свирепост, јер је увијек веома корисна разметљивим бирократама. Итд. Виц. Иду шумом Снежана и три патуљка. Наилази један човјек и пита: Ко сте ви? Одговор гласи:

Снежана и седам патуљака. Па како седам кад су три? Снежана на то одговара: Па чуј, нема људи! Чини ми се понекад да смо сви ми Снежана и три патуљка из вица. Може се то назвати и капацитираност или потенцијалност, за нешто или уз неког.

ка у њему, једно је од најдражих. Рачуна се да ту морају сједити експерти, иако се формално тако не зову. Дилеме експерта су посебно занимљиве. Један од њих због дилема ноћима није могао да спава. Тако да никад човјек не зна када прича о експертима из досадних извјештаја, анализа, експертиза или мишљења може да пређе у литературу. Нешто типа Експерту с љубављу. Назив ненаписане кратке приче.

Експерти су дакле ту, свуда око нас. Пребогати смо експертима од Владе до Научног одбора Универзитета Црне Горе, од предузећа до управитеља зграда или улаза. Како је наша држава мала (Мало је лијепо!) сигурно да свако од нас познаје по једног експерта. Рекох на почетку да сам у пар наврата то био, па ето полазим од себе. Ионако је у нашој малој и лијепој држави пуно тога или све лично. Експерт против експерта, то је чак и најзанимљивије. Лично искуство из поменутог Научног одбора прије и послије борав-

У међувремену хтједох рећи да је експерт чиста перцепција или довољно добар ПР, да се не лажемо, било лични било институционални. Однос унутрашњег или спољашњег прави разлику, и док умијемо да је правимо сви смо ми експерти. Ако не умијемо, они владају нама или да се послужимо опет рјечником општих мјеста Џона Пика. Развој – ријеч чија је употреба савршено прихватљива у постколонијалним земљама од стране оних које искључиво занима зарада, па ту ријеч користе као своје покриће. За постсоцијалистичке важи исто. 

5

7. август 2021.

О ПОЛИТИЧКОЈ СТВАРНОСТИ

ПРИЛИЧНО СУМОРНЕ ПРИЧЕ РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Н

ајзад је један високи члан ДПС-а сувисло проговорио: „Руска мека моћ постаје доминантна, а регион јој је подложан због слабих институција, лоше информисаности и ниске медијске и функционалне писмености становништва“ - каже госпођа Милица Пејановић, представљајући „Безбједносни извјештај за Западни Балкан Атлантског савеза Црне Горе“. Тај „руски меки утицај“, наставља госпођа Милица Пејановић, „остварује се преко Српске православне цркве“. Готово да је све речено о никад довољно независној политичкој стварности Црне Горе у којој грцамо више од тридесет година. Вапијући недостатак обавијештености, елементарне политичке писмености и културе, коштао нас је, од деведесетих наовамо, много понижења, јавне бламаже, примјер Дубровника, али и људских жртава, посебно ако подразумијевамо и страдање наших Муслимана, почев од депортације из Херцег Новог, до Буковице, или других мјеста несумњивог домаћег православног злочина. Данас су се вајни Демократи до-

КАКВИ ЦРНИ ЕКСПЕРТИ? ЕКСПЕРТИ КОЈИ СЕ УПОРНО ДРЖЕ ЗА ЏУПУ ЦРКВЕ КОЈА НИКАДА НИЈЕ ОТИШЛА ДАЉЕ ОД ФАШИЗМА, ДАЛЕКО СУ И ОД ПОЈМА ЕКСПЕРТА И ПРОГРЕСА, А НАЈДАЉЕ ОД РАЗУМА. ШТО СЕ ЦРНОГОРСКИХ ГРАЂАНА ТИЧЕ, ГОТОВО НИШТА ИМ НИЈЕ БИЛО ЈАСНО ОД КРАЈА ОСАМДЕСЕТИХ И ПОЧЕТКА СЉЕДЕЋЕ ДЕЦЕНИЈЕ ДО ДАНАС

копали окупаторског злочина у Велици који никако не може стајати уз раме са домаћим злочином у Сребреници. Какав недостојан промашај? Да ли је било могућности да се становништво Црне Горе, тачније његов православни дио, колико толико раније обавијести о томе шта је шта у нашем, прво југословенском, а затим и црногорском вилајету? Наравно да јесте, али то није могао предузети ДПС, и онда кад је неприкосновено владао, јер је био и остао чедо оне некритичке црногорске везаности за Србију, митоманске представе о српској величини без које би наводно пропало православље, опчињен слијепом опсједнутошћу лажима о наводном српском страдању? Да је дуго година владајући ДПС могао само спознати елементарну историјску истину по којој је хиљадугодишњу државу Црну Гору вјековима стварала и створила Црногорска православна аутокефална црква, друкчији

би и трезвенији однос деценијама владао између обновљене Црногорске православне цркве од 1993. године и ДПС режима. Овако, да се зна због чега Црногорска православна црква данас није и формално призната, и ако по канонима једном укинута православна црква може увијек бити обновљена, или вољом монарха или народа, како каже највећи домаћи православни канониста Никодим Милаш, према чијем мишљењу обновљеној Црногорској цркви није ни потребно признање. Ипак би и данашње ново признање, односно формална потврда вјековног живота Црногорске православне цркве услиједило са одговарајућег светог мјеста да није у питању дистанцирање досадашње власти према ЦПЦ, која никад ни толико није умјела да поздрави црногорског митрополита уколико је на неком скупу био назочан. Потписник ових редова годинама је био свједок сталних захтјева свештеника Српске православне цркве, који су жељели

да пређу код владике Михаила, природно очекујући да ће ЦПЦ постати нова реалност у Црној Гори. Није се, наравно, из ЦПЦ смјело поуздати у материјалну помоћ актуелне власти, без обзира на чињеницу да је дио српских свештеника, и поред увјерења о вјековном постојању ЦПЦ, бјежао од Амфилохијеве тортуре и самовоље. Но, још нешто о пословичној црногорској необавијештености и вјековном насиједању на српске лажи и обмане о којима, као елементарној неписмености, говори госпођа Пејановић. Све су сићушне политичке партије у Црној Гори, заједно са Демократским фронтом, изузевши СДП, СД, Либерала и данашње Уре, не само српске него још и клерикалне. Због тога је данашња парламентарна већина, вођена „гордим“ и незнајућим експертима, спремна да свога предсједника владе тјера на голу велеиздају, тражећи му да потпише буквалну капитулацију Црне Горе. Коначно, знају ли поменути експерти што је

велеиздаја, или што је држава, ако не тежи „српском свету“? Је ли, заиста, експерт госпођа Братић, која јаше на четири министарства да би што досљедније у црногорску младост углавила четничку свијест? Какав је то министар вањских послова коме од његовог приједлога предсједник државе мора одбити једанаест предложених амбасадора? Који црни експерти? Што се то догађа са актуелном опозицијом? ДПС не умије ништа да освјежи, појача, промијени, иновира. Око покрета „21. мај“ се неке одавно потрошене особе мотају очекујући да им допане власт. Има младих, довољно писмених и довољно харизматичних да исплове на чело. Питање је колико средина умије да их запази и колико им политички метузалеми дозволе. Ствари за сада стоје прилично суморно. Високи проценат становништва искрено жели у Европску унију, али новим властима Европа, па ни укупно Запад, упркос вербалним подстицајима још увијек не вјерује. Посебно не извјесним кадровским потезима нове власти. Тешко јој је бланко повјеровати кад новостворена парламентарна већина не жели да гласа ни предложену Резолуцију о Сребреници. 

ПОЛУГЕ КЛЕРИКАЛНОГ КОНЗЕРВАТИВИЗМА

ВЈЕШТАЦИ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

Е

номским, правним, образовним и здравственим проблемима у Црној Гори, само исприка, изговор за остваривање неке друге политике која се, јавна је тајна, производи, генерира и финанцира из центара моћи у Београду, Бањалуци, Москви и нескривено, из Српске православне цркве која се поставља као држава у држави и која Црну Гору третира као једну од својих патријаршија. Зачудна је чињеница и то што претежну већину експерата, вјештака, господе министара и госпођа министарки, чине етнички припадници српског народа, махом декларираних вјерника, али су ту и грађани неких других држава, који су на брзину стекли своје доктораПРИВАТНА АРХИВА

ксперт упућује на вјештака, стручњака, зналца, познаваоца, човјека који се позива да да суд у тешким и спорним питањима. Као већина ријечи у колоквијалној политичкој употреби након избора у Црној Гори пред готово годину дана, за актуалну се владу говори да је експертска иако је та најава стајала, ако ме сјећање не вара, у предизборној кампањи једне од странака, или чак једног од покрета који су уједињени у тијесној већини гласова, 41 према 81, преузели парламентарну већину и тек након неколико мјесеци формирали владу експерата. Није изостала ни реакција на

смањивање броја министарстава и министара, па је дванаест министара јавност препознала као дванаест апостола. Занимљиво је како су се брзо наметнуле библијске конотације: испада да је први министар сам Крист, уз њега је један потпредсједник, и дванаест апостола међу којима су и неколике апостолке. Нечувени цинизам којим је један новоизабрани министар правде, људских и мањинских права покушао негирати сребренички геноцид и невољкости око његове смјене, додатно су бациле сјену на ту наводно стручну, компетентну, вјешту, црногорску владу. Састављену од махом широј јавности дотад сасвим непознатих људи којима је очито политика експеримент, а озбиљност, одговорност и спремност да се сучеле с текућим великим еко-

ЧИНИ МИ СЕ, ПРОМАТРАЈУЋИ С НЕВЕЛИКЕ ДИСТАНЦЕ ЦРНОГОРСКИ ЕКСПЕРТИЗАМ, ДА ЈЕ НА ДЈЕЛУ ЈЕДАН НОВИ ПОЛИТИЧКИ БЛЕФ, КОЈИ ЈЕ У СТВАРИ ДОБРО ПОКРИЋЕ ЗА НОВУ ПЛУТОКРАЦИЈУ, ВЛАДАВИНУ БОГАТИХ. ОНА ЈЕ НА ДЈЕЛУ У СВЕМ СВИЈЕТУ, ПОСЕБНО МЕЂУ ТЗВ. БАЛКАНСКИМ И ЈУЖНОСЛАВЕНСКИМ НАРОДИМА

ПРОЗРАЧНОСТ (из циклуса ПОДГОРИЧКИ ПРИЗОРИ)

Лидија Вукчевић

те и црногорско држављанство. У малој средини каква је Црна Гора, у којој су племенске и родбинске везе готово једини облик препознавања вреднота, усудила бих се рећи, још увијек влада врло патријархално друштво маскирано у нови клерикални конзервативизам. На страну пријеводи из докумената Европске уније. Та ријечи expert/e, expertise увезене су из бриселских и стразбуршких вијећа, комисија, комесаријата, директората. Загледате ли у поље дјеловања тих мастодонтских администрација, видјет ћете с колико се неупитне лакоће говори о егалитету и легалитету, а с колико лежерне строгоће прописују финанцијски програми и приоритети. Сваки се грађанин пита у чему је тајна те црногорске дванаесторице, односно четрнаесторице, који су, испада ли тако, извршитељи воље тијесне већине грађана Црне Горе. Јесу ли они заиста апостоли неке нове цркве која се „указује након двију фаза: фазе војевања и фазе трпљења“ како то препознају библијски писци, па желе од онога што се зове изборно тијело направити изабрани, Божји народ и Цркву? У чему су то вјешти: у брзим чисткама које подузимају у својим ресорима, на свим разинама, у брзини којом су освојили и законодавну и извршну и судску власт, у смутним изјавама првог министра који говори о помицању планина вјером, у љубљењу икона и иконостаса, у завјетовању мртвим свећеницима, у грабежу државне имовине, у приватизацији енергетске и цестовне инфраструктуре, у тровању омладине литијским ходочашћима, у задуживањима која премашују претходну власт, у невјеројатној дрскости којима су непотизам и партиј-

ска подобност једина мјерила при запошљавању, у козметичким мјерама које примјењују у новој инфлацији, у политичком сљепилу за сиромаштво и незапосленост у које црногорско друштво тоне? Зар нису скандалозни многи потези Владиних вјештака? Зар није политичка порнографија награђивање директорством просвјетне раднице која присиљава своје ученике на вјерске обреде у секуларној држави каква се Црна Гора представља својим Уставом? Зар није застрашујуће да се једна од министрица изјашњава као четник/иња у вријеме кад се реинсталирају толики мрачне, назадњачке, десничарске интерпретације повијести? Зар нема никога разумнога међу тим експертима, који су, ако је вјеровати неким службеним биографијама, студирали у европском и америчком свијету? Има ли мјеста у таквој политици за лијечнике који јавно исказују своју вјерску припадност? И гдје су мањине у тој влади експерата? Чини ми се, проматрајући с невелике дистанце црногорски експертизам да је на дјелу један нови политички блеф, који је у ствари добро покриће за нову плутокрацију, владавину богатих. Она је на дјелу у свем свијету, посебно међу тзв. балканским и јужнославенским народима. Нашавши у црногорском случају покровитеље у слатком православљу и у милитантним групама, бојим се да су се ти наводни експерти завјетовали неком намјерном политичком мртвилу, које је можда успјело освојити власт али не и свијест Црногораца и Црногорки, грађана и грађанки Црне Горе. Или да будем прецизнија, онога што је од њих остало… 

6

7. август 2021.

ПОНУДА ПРИЛАГОЂЕНА ГОСТИМА

ЋЕБАД, КАРТОНИ, ТЕПИСИ… О

кружени туристичким силама Турском и Грчком са истока, а Хрватском и Италијом са запада, не бисмо могли рећи да је Црна Гора на идеалној позицији. Али љепота планина, ријека, језера и пјешчаних плажа на малом простору, омогућила нам је да се равноправно носимо са окружењем. Недостатак визије у тренутку када је туризам у Европи кренуо напријед учинио је да умјесто хотела на најбољим локацијама имамо приватне куће и стамбене зграде. Ипак, велики број хотела реновираних на ниво четири и пет звјездица и велики број нових хотела, подигао је квалитет туристичке понуде Црне Горе. Тешком муком смо успјели да се изборимо за дио европске високоплатежне клијентеле. Туризам је ишао спорим, али сигурним корацима напријед.

А онда је дошла корона. Прошле године смо затворили границе, имали минималан број заражених и веома мали број изгубљених живота. Наравно, затворена Црна Гора и хаос у Европи, донијели су потпуни крах туристичке сезоне. Али смо сачували имиџ и ниво ексклузивне туристичке дестинације. Ниђе као у туризму се углед и повјерење не стичу тако тешко и споро, а тако лако губе. Промјеном власти, промијенила се и стратегија. Почетком године, у хаосу короне границе Црне Горе су биле отворене због туризма. Можда ће неко направити прорачун колико смо зарадили за сваки изгубљени живот у вријеме кад туризма практично није ни било. Без ресорног министарства, туризам се свео на министра

КО ЈЕ ОД ОВИХ ЕКСПЕРАТА ДОНИО ОДЛУКУ ДА СЕ КВАЛИТЕТ УСЛУГЕ ПОДРЕДИ БРОЈУ ГОСТИЈУ? ДА ЛИ ЈЕ ЦИЉ БИО НАПРАВИТИ ПРИВИД УСПЈЕШНЕ ТУРИСТИЧКЕ СЕЗОНЕ? ДА ЛИ ЈЕ СЕЗОНА ДОБРА ИЛИ ЕКСПЕРИМЕНТ ЕКСПЕРАТА БИЋЕ ЈАСНО У ОКТОБРУ, КАДА СЕ ИСПОД СВЕГА ПОДВУЧЕ ЦРТА И ПРЕБРОЈИ ЗАРАДА ОСТВАРЕНА ОД ТУРИЗМА. ТЕК ТАДА ЋЕМО ЗНАТИ ДА ЛИ ЈЕ ОВУ ТУРИСТИЧКУ СЕЗОНУ ВОДИЛА СТРУКА ИЛИ ПОЛИТИКА

Милатовића, његове одлуке, мјере и планове. Буџетом је планирано 65 одсто прихода у односу на 2019. што би требало да буде око 700 милиона еура. Каква је стратегија Владе и каква је нова визија туризма? Како доћи до толиких милиона? Потпуно отворити границе за госте из региона? Не наплаћивати путарину на путу Требиње – Херцег Нови? Дати просвјети и здравству ваучере од 200 еура? Резултат су пуне плаже, а што је то што не видимо најјасније? Многи власници станова нијесу из Црне Горе и тамо рекламирају, букирају и узимају паре за смјештај, или једноставно долазе са родбином и пријатељима. Тако да и нијесу прави туристи. Дошли су и они који због услова уласка нијесу могли у Грчку и Турску. Велики је и број гостију из окружења који долазе на један дан. На плажама ново вријеме, необични гости и чудни обичаји. А онда се и понуда прилагодила гостима. Добили смо ћебад, картоне и тепихе умјесто плажног мобилијара, кркљанац на плажама умјесто пријатног одмора, гужву на киосцима брзе хране умјесто посјете ексклузивним ресторанима, аутомобиле на тротоарима и туристе који се сунчају на зеленим повр-

Podgorički vremepov / Instagram

РАЈКО ПЕРОВИЋ

шинама. Полако се навикавамо на домаћи амбијент на Светом Стефану, кафу, чај и сокове све за еуро на Краљичиној плажи, лесковачке црвене паприке и разна плажна станишта од картона и најлона. На туристе којима су једини излети своде на обилазак Волија, Лаковића и Франце. Сву ову гужву прате и нејасни прописи, збуњујућа правила и конфузне мјере, које доноси кризни штаб. И опет драстичан раст броја заражених. Колико ћемо од прихода потрошити на тестирања странаца и лијечење обољелих? Јесу ли универзални експерти Милатовић и Спајић ово добро израчунали и узели у обзир све могуће ризике? Јесмо ли здравље наших грађана поново подредили скромном приходу од туризма, показаће нека студија, ако то некад некога буде интересовало. Свакако су незнање или небрига промијенили обичаје и срозали тешко стечени углед најљепших црногорских плажа. А да ли велики број туриста подразумијева и велики прилив у буџет? Наравно да не. На плажама јесте гужва, али нема финансијске користи од оних који не пуне буџет и од гостију који у ствари љетују из буџета. Најбоље то виде власници ресторана, превозни-

ци излета и закупци плажа, који са невјерицом слушају Милатовића да ,,гости дневно у просјеку троше 75 еура“. Они који ПДВ не плаћају паушално, имаће велики проблем ове године да приходом покрију расходе. Не знамо ни колико ће уграбити да се извуку хотели са 4 и 5 звјездица у овој скраћеној туристичкој сезони. ,,Поједини грађани осјетиће бољитак“, поручује Милатовић. ,,Ми смо хит у Европи“, усхићено кличе Кривокапић. Остварићемо преко 70 одсто од 2019. јер смо за првих пола године имали туриста као у цијелој 2020. А прошла година је била на нивоу око 18,2 одсто у одно-

су на 2019. Како је два пута по 18 одсто, више од 70 одсто никога није брига. Важне су пароле. Ко је од ових експерата донио одлуку да се квалитет услуге подреди броју гостију? Да ли је циљ био направити привид успјешне туристичке сезоне? Да ли је сезона добра или експеримент експерата биће јасно у октобру, када се испод свега подвуче црта и преброји зарада остварена од туризма. Тек тада ћемо знати да ли је ову туристичку сезону водила струка или политика. Али свакако ова година захтијева озбиљну анализу. Јесмо ли погријешили? Колико смо заради-

УСПОРАВАЊЕ ПРОГРЕСА

Ч

ини се да данас има превише експерата. Сви су за понешто стручњаци. Ево смо ми у Црној Гори догурали и до експертске владе. Која је толико стручна да за тумачење њеног програма треба напредно знање из Кабале. Ако се ко више и сјећа, оних седам стубова Здравкових. Давно је то било, има скоро година. И нијесу они једини експерти, имамо их ми за све што ти душа иште. Још да уведемо какву апликацију „Позови експерта!“, не би био лош послован потез, таман да мало припунимо напаћени буџет. Но, ајде, шалу на страну. Већ више од два вијека уче нас како је историјски пут човјечанства једна права линија константног прогреса. Они који се сјећају лекција из марксизма то сигурно добро памте. Јесте да идеја није дошла од Карла Маркса, који ју је посудио од свог учитеља Хегела, али материјалистички детерминизам ју је баш експлоатисао, стално понављајући да смо ми ти који су најбољи икад. Међутим, ту лежи један парадокс. Да није било у прошлим временима учених и стручних људи не би било ни свијета којег познајемо. И они су тада били експерти у свом послу. Тако су неки древни експерти, (мада их нијесу тако звали), из античких полиса Хеладе, утврдили и знали да је вријеме велика спирала, да се понавља у циклусима и да смо одређене секвенце осуђени да наново проживљавамо.

НА ПУТУ „ЗЛИХ НАУКА“

СКОРО ЈЕДНАКО ВЕЛИК БРОЈ ШАРЛАТАНА И ВАРАЛИЦА УСПИО ЈЕ У РАЗНИМ ЕПОХАМА ДА СЕБЕ ПРИКАЖЕ КАО ЕКСПЕРТЕ. ИСПАДА ДА СМО ТОКОМ ИСТОРИЈЕ ВИШЕ ВРЕМЕНА ВЈЕРОВАЛИ ФОЛИРАНТИМА НЕГО ИСТИНСКИ УМНИМ ЉУДИМА. РАЗЛИЧИТИ МАГИ, ЖРЕЦИ, ТРБУХОЗБОРЦИ, ЗВЈЕЗДОЧАТЦИ И ОСТАЛИ ПРОДАВАЧИ МАГЛЕ, НАМЕТАЛИ СУ СЕБЕ КАО ЈЕДИНО ИСПРАВНЕ И ВРИЈЕДНЕ СЛУШАЊА А да су сви наши „експерти“ довољни само да нас у одређеном тренутку попну за једну орбиталу навише, како нам се не би затворио круг времена. Ипак, и експерата има разних. Од шарлатана који продају еликсир живота по вашарима, до истинских умних људи. Има на жалост и оних који су били истински стручњаци у свом послу, али су остали заборављени током историје. У плејади изгубљених умова, који су остали пометени наносима заборава, можемо издвојити италијанског философа Ђанбатиста Вика са краја XVII и почетка XVIII стољећа. Као професор на универзитету у Напуљу био је један од водећих умова наступајуће епохе Просвјетитељства. У својим изучавањима за полазну узео је оно што данас зовемо друштвеним наукама и тиме се одвојио од главних токова тадашње философије. Док су сви остали усвојили идеје картузијанизма и ставили нагласак на природ-

не науке и математику, Вико је ишао супротним правцем. Због тога његово дјело је одбачено од савременика, а касније и скоро потпуно заборављено од наред-

них генерација. Један од бољих примјера са ових простора је хрватски инжењер Фрањо Братина. У периоду између два свјетска рата, кроз своје експерименте успио је да дође до конструкције млазног мотора. Тадашње министарство рата Краљевине Југославије глатко је одбило његову, у то доба ексцентричну, али напредну идеју и овај проналазач убрзо је пао у заборав. Међутим, чини се да је Вили Месершмит, касније први конструктор млазног погона, узео нека рјешења од Братине за свој авион.

Такође, постоји случај и чувеног совјетског економисте Николаја Кондратијева који је своју каријеру посветио проучавању капитализма. Иако убијеђени комуниста и револуционар, цио радни вијек је тражио научне основе капиталистичког система привређивања. Још средином друге деценије XX вијека, поставио је своју теорију о цикличним кретањима у капитализму и циклусима који трају и по 50 година. Недовољно схваћен од савременика, посебно скептичних на писање некога ко долази из Совјетског савеза, остао је усамљен у својим

behance.net

ВУКОТА ВУКОТИЋ

СТРАХ

Trevin Wyant

7

7. август 2021.

А популистичке приче да цијелу Црну Гору треба отворити, да све свима буде бесплатно и доступно, су неозбиљне. Као и свака добра дестинација морамо имати ексклузиву, луксуз, мир и приватност, за све оне који долазе да троше и који у највећем проценту пуне црногорски буџет. Можда ћемо једног дана достићи стандард који ће нам омогућити да сва туристичка понуда и сви садржаји у Црној Гори буду бесплатни. Да гости не морају да долазе, него да ми из Црне Горе и љети и зими пунимо наше хотеле, одмарамо, уживамо у националним парковима, рафтингу и скијању. Али до тада морамо да плаћамо школство, здравство и остале институције система. Зато сада треба да размишљамо како да вратимо и најбоље угостимо оне којима најскупље можемо понудити љепоту Црне Горе. 

размишљањима и његове теореме су а приори одбациване. Његови „дуги таласи“ капитала остали су авангардна, али превише смјела и по многима недоказива теорија. На крају, ма колико одан идејама лењинизма и социјализма, Кондратијев је страдао у Стаљиновим чисткама, у гулагу, почетком 30-их година. Тек након Другог свјетског рата његове теорије покушали су да отргну од заборава стручњаци у САД-у, али и они су прошли слично у борби са доминантним кејнзијанством. Међутим, да смо и мало слушали овог истинског експерта економије, добили бисмо модел успјешног предвиђања кретања тока капитала и могли бисмо да на вријеме предуприједимо кризу из 2008. коју је сам предвидио у свом раду. Са друге стране, скоро једнако велик број шарлатана и варалица успио је у разним епохама да себе прикаже као експерте. Испада да смо током историје више времена вјеровали фолирантима него истински умним људима. Различити маги, жреци, трбухозборци, звјездочатци и остали продавачи магле, наметали су себе као једино исправне и вриједне слушања. Њихов „зли наук“ нас је коштао огромног потрошеног времена и бачених генерација, које су могле учинити много да су биле постављене на прави пут. Али, што је ту је. Зато је најбоље завршити једном синтагмом Ђанбатисте Вика: „Само глуп човјек поставља себе за правило свемира!“ 

ЕКСПЕРТИ НЕКАД И САД

ИСТА МЕТА, ИСТО ОДСТОЈАЊЕ ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

З

бог специфичних историјских и геостратешких околности Црна Гора се у хватању корака са развијеним свијетом морала ослањати на друге. Неспоран је изузетни допринос извањаца (назив коришћен у Црној Гори за све иностранце) развоју црногорске културе, просвјете и здравства. Могло би се поставити питање колико су ти људи били експерти, али оно што евидентно код многих јесте да су били искрено посвећени послу. Чини се да би било какво поређење дјела и доприноса оних који су од половине XIX стољећа долазили и радили у Црној Гори, са данашњим тзв. експертима било неумјесно. Само ћемо се укратко подćетити незаобилазних имена, без којих је било какав преглед развоја Црне Горе немогућ. Свако од тих имена заслужује и посебне осврте и изразе поштовања. Кад се помене просвјета довољно је навести имена уредника „Гласа Црногорца“ и министара: војводе Сима Поповића (рођеног у Товарнику, данас на граници Хрватске којој припада и Србије) и Јована Поповића (рођеног у Сремским Карловцима, који су такође припадали Аустријској монархији), а за здравство Милана Јовановића Батута (рођеног у Сремској Митровици). Врхунско дјело Валтазара Богишића задужило је правну науку, не само црногорску. Црногорску културну сцену богатили су Љуба Ненадовић, Лаза Костић, Симо Матавуљ и многи други. Постојале су и нијансе у њиховом раду које су биле под утицајем романтичарских идеја о уједињењу Јужних Словена. Зато је потребно посматрати их у наведеном контексту, па неке грешке и накане не подводити под крајњу злонамјерност. С друге стране, уз Николин допринос развоју просвјете и школства преко ангажовања виђених и способних извањаца, мора се узети у обзир Николина несмотрена и нереална политика у циљу запосиједања јужнословенског пријестоља. Потхрањиван пријеварном руском политиком на Балкану, црногорски владар је мислио да му на основу слободарства припада првијенство у тзв. „српству“ (које је обједињавало све Јужне Словене или Србе, по Вуку, „сва три вјерозакона“). На једној мапи су били представљени као: Србо Словенци, Србо Хрвати, Србо Рашани, Србо Маћедонци, Србо Бугари и Бесарабија или Бела Србија!

ГАРАШАНИНОВ ПЛАН Данашњи експерти, пропагандно представљени као „апостолска“ нада и освјежење Црној Гори, само су дио удруженог злочиначког подухвата, инсталираног са једним јединим циљем – унижење и уништење Црне Горе. Наравно, било је и у прошлим временима доста оних недобронамјерних који су наступали у име прокламованих циљева из Гарашаниновог плана о стварању Велике Србије. Познато је да је Гарашанин са својом агентуром „бацио мрежу на све извањце који су били у Његошевој, а касније у

БИЛО ЈЕ И У ПРОШЛИМ ВРЕМЕНИМА ДОСТА ОНИХ НЕДОБРОНАМЈЕРНИХ КОЈИ СУ НАСТУПАЛИ У ИМЕ ПРОКЛАМОВАНИХ ЦИЉЕВА ИЗ ГАРАШАНИНОВОГ ПЛАНА О СТВАРАЊУ ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ. ПОЗНАТО ЈЕ ДА ЈЕ ГАРАШАНИН СА СВОЈОМ АГЕНТУРОМ „БАЦИО МРЕЖУ НА СВЕ ИЗВАЊЦЕ КОЈИ СУ БИЛИ У ЊЕГОШЕВОЈ, А КАСНИЈЕ У ДАНИЛОВОЈ И НИКОЛИНОЈ СЛУЖБИ“

Даниловој и Николиној служби“. О тим плановима најсликовитије говори закључак из извјештаја који је Гарашанину поднио његов агент Пироћанац, након повратка са Цетиња, у коме каже: „Но нарочито би било корисно децу из тих крајева код нас у школама подизати и васпитавати. Да се на овоме израније у великом пространству радило, наша политика не би данас на никакве тешкоће наилазила.“ Ово је кључни моменат Пироћанчева и Гарашанинова плана. Преко ђеце је требало обезбиједити утицај који ће кроз одређено вријеме дати плода. Изгубиће се национално осјећање, а усађени појам општег потријеће осјећај посебности и омогућити лако утапање Црне Горе у Србију. Резултати су врло брзо дошли. Попови и учитељи су добро обавили задатак, па се нашао одређени број људи који је сматрао да у интересу „српства“ Црна Гора треба да нестане. Давно смо помињали да се и једна од првих генерација тамо „подизаних и васпитаваних“ са бомбама вратила у Црну Гору. Зато би ваљало указивати на стратешке и катастрофалне грешке краља Николе који је „експерте“, осуђене на бомбашком процесу, касније производио у министре и предćеднике владе. За попове и учитеље требало је имати адекватне уџбенике. Како је на том пољу рађено види се из преписке Николиног секретара, Чеха Јована Вацлика и Гарашанина, који пише: „Господине, У одговору на поштовано писмо ваше од 20. септембра, имам чест јавити Вам, да сам учинио што је потребно било те су књиге по приложеном под/списку из наше књигопечатње у пет сандука под марком М.г (Монтенегро) транзитно за Црну Гору, рекомандиране на г.в Стефана Бјеладиновића у Котору, 13. тек. мјесеца послане. Неке књиге, као: толковања јеванђелија, логике кратке и простране, антропологија, психологија, пјенија које је такође Црногорско Правитељство искало, нису послате зато, што је од тих књига у нашој књигопечатњи нестало, а неке код нас нису никако ни печатане нити их има на продају. Напротив, послато је Историја србскиј пространи 100 комада, Историја србскиј кратки 100 комада; Србљака 2 комада; по следова... ја усоп...х на Св.Пашу 20, Црквени Богословија 20 комада, које правитељство Црногорско није захтевало. Свр пријема ових књига имате доброту, господине у своје време известити ме. Изволите, господине, примити овом приликом уверење мога отменога поштовања. И. Гарашанин“. Тешко је повјеровати да није било књига које су са Цетиња тражили (нема логике, антропологије, психологије), када се зна да је то била прилика коју је Гарашанин дуго чекао - да убаци српске историје и подобне уџбенике. Уосталом, познат је његов став о налаже-

њу изговора у свакој прилици. У писму Јовану Мариновићу, писаном у Београду 22. априла 1866. Гарашанин каже: „Ми Срби ако нисмо ништа друго кадри, бар да се добро изговоримо, па ко зна да и то не уђе у какав год рачун.“

wikimedia.org

ли еура масовним туризмом, а колико тешко стеченог рејтинга проћердали? Је ли корист од ваучера стварна или само политичка? Морамо виђети што се урадило добро, а што је било лоше. Што смо добили отвореним границама, а што изгубили? Колико туриста је довољно да би био прихватљив један изгубљени живот? Да ли је било боље да смо одрадили сезону са скромнијим приходом, него што смо вратили туризам на ниво од прије 40 година? Колико брзо снижене цијене можемо да вратимо на ниво из 2019? Колико ће нам требати времена да се од Црне Горе поново тражи квалитетна понуда и скупи смјештај, онај прије короне? Оће ли нам високоплатежни гости који су трошили на смјештај, ресторане, излете и били наша најбоља реклама, опростити овај експеримент? Можемо ли се надати да ће код нас поново тражити оно што нијесу могли наћи у окружењу? Можемо ли убиједити свјетску елиту да на нашим најљепшим плажама неће више бити тепиха, котлића и вуњених чарапа?

ВЈЕРНОСТ ЦРНОГОРСТВУ Први министри просвјете били су митрополити Висарион Љубиша и Митрофан Бан, након којих су се смјењивала два поменута извањца, Павловић и Поповић (који је у служби код Николе провео око 40 година и за свој рад награђен титулом војводе). Како рекосмо обојица су уређивала и „Глас Црногорца“, у којем су објављени текстови који се односе на Црногорство! Упрошћено се то сводило на поруку: „Ко Црногорству не био вјеран, Богом и људима свуђ био ћеран!“ Текст о Црногорству, као најави државног програма - „Црној Гори је животно начело Црногорство“, везује се за име Сима Поповића. Објављен је у броју 5, у неђељу 29. јануара 1884, на насловној страници. У уводу се најављује: „За унутрашњи преображај Црне Горе треба нам, поред спољашњега мира, повишени, постојани, смишљени, разумни и складни рад свијех фактора, од највише до најниже јединице, који састављају нашу државу и наш народ“. Без Црногорства као животног начела, аутор (или књаз Никола, у ствари) сматра да Црна Гора не би могла живјети. Остале би стијене, крши и шуме, можда би могло бити и више народа (напр. добјеглица), можда богатијег и чак просвјетљенијег – „али то више не би била Црна Гора, кад у њој не би било Црногорства“. „Што се тиче Црногорства, оно није само јунаштво него и чојство (хуманост). У њему су, дакле, два елемента, који, само кад су у слози, састављају идеал Црногорства... У другом свијету, за човјека је довољно и само чојство; у Црној Гори, хоће се, истина, за потпуна човјека — и јунаштво. Али, без чојства, ни у Црној Гори не ваља јунаштва, нити се цијени много. У појму чојства лежи појам напретка, уљудности, културе и цивилизације. Кад је, дакле, оно саставни дио Црногорства, онда се од њега не може и не смије одлучити нити у супротност с њим доводити ни све остало што припада или служи здравоме напретку, умном просвјећењу. Кад Црногорству помаже чојство да буде потпуно и савршено, ово ће му у толико више

Илија Гарашанин

помагати, што само буде потпуније и савршеније; а и само ће бити у толико потпуније и савршеније што се више буде снажило и кријепило здравим напретком осталога свијета. По томе: науке, школе, просвјета, напредак општи у цијелом државном и народном животу, укратко — култура и цивилизација, не могу убити Црногорство, али га могу и морају још већма уздићи и оснажити, ако се буде ишло: да се, под именом културе и цивилизације, у Црну Гору само оно уноси што је здраво и једро и што је за њу погодно“.

НЕВЕСЕЛО СТАЊЕ По актуелности и особеној злогукој успоредби и примјени на данашње наше невесело стање посебно се могу разматрати завршни ставови из текста/прогласа: „Ту смо дошли до друге тачке, која нам се чини још важнија од прве, јер, ако нам је лако било доказати да се Црногорство својим основним појмом нимало не опире напретку — него да се баш лијепо слаже с њим – много је теже поуздано одабрати и одлучити шта ваља а шта не ваља за Црногорство од свега онога што видимо да се у свијету проноси под сјајном фирмом културе и цивилизације. У томе, доиста, лежи најтежи задатак и — највиша одговорност данашњега нараштаја нашег, а нарочито мјеродавних у њему фактора; јер доиста, ако се при том не буду добро очи отвориле него се прихвати и усвоји свашта што прво под руку дође, онда ће се збиља догодити оно што неки злогуци проричу, само што то не би била цивилизација, под којом би се оштетило Црногорство, него измет њен – надрицивилизација“… Данас је овај нус-продукт цивилизације преплавио Црну Гору. Испали смо, да се надамо привремено, из цивилизацијског колосијека, па смо добили надри освјеживаче, надри политичаре и надри експерте, који нас покушавају укалупити у надри свијет или „свет“, којем никада нијесмо припадали. Или како у тексту стоји: „Црногорством је дакле одржана Црна Гора!“ 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

7. август 2021.

ЈУВЕЛИР КОЈИ ЈЕ СТВАРАО АМАЈЛИЈЕ ЗАШТИТЕ: ФУЛКО ДИ ВЕРДУРА

ЕКСПЕРТ ЗА ДРАГУЉЕ ЈУЛА Бал за очеву смрт Када му је преминуо отац, избегао је класичан укоп, тугу, короту, сузе. Направио је – бал. Дошло је много представника племства, кућу су испунили принчеви. ,,Текао је шампањац. Када сам видео да се подозрива лепота зоре прикрада, побегао сам… У Венецију… Тамо сам одувек бежао… Један порто, један сто, један кафе, један саксофон… Бејах очајан. Ридао сам. У некаквом врту, љубичастом и зеленом, ујео ме је пас. Сагнуо сам се брзо и ја сам, такође, ујео њега…“ Очева смрт га је болела много више него што је желео да призна… Никада више није живео у тој елегантној породичној кући у којој је одрастао… Поклонио је вилу Нишеми граду Палерму, где се и данас налази његово средиште.

тарње есенције већ маштао о спакованим коферима и великом свету. Прво је из виле што дисала је на кокотац, лавандулу, вишњу, дивљу зову, маслину, отишао у Венецију. Желео је да окуси овај град. „Тражио сам корупцију свог бића. Гледао сам жене како дугих хаљина шетају са високом господом под руку... Жене нису имале довољно раскоши у изразу... Недостајали су им рубини у облику малина, бисери боровница око руку, топази, префињени, са дрским, а меким сјајем љубичица на прстима... Схватио сам да ћу бити драгуљар пре него што сам сазнао шта драгуљар заправо значи...“ Венеција га је излечила од варварства, као што Венеција увек

УКРАШАВАЊЕ ЉЕПОТЕ Принц Фулко Стано Стафано дела Седа, војвода од Вердуре, рођен је у Палерму 1898. Као дете, волео је да црта на чистој, белој, крутој хартији и да прстима врти по глобусу... Овде ћу путовати... И овде... И овде... Геније који не зна да је геније - није геније... А он је у доба ју-

townandcountrymag.com

Д

етињство – лепо до умирања, тај рај из кога никада нећемо бити прогнани... Оно је изворно остварење о коме као да смо једном већ доживели дубоко искуство. Принц Фулко је као дечак одрастао на Сицилији, том престолу на земљи. Шумели су смарагдно борови, опојни, горковатрени, пуни гигантских фантазија о бесмртности. Око дечака је пролеће споро ковало секунде од злата љубавног поја славуја, који је клизио низ бедра дивљег, мирисавог растиња, боје бледе крви... Лежао је и миловао ђурђевак пун јутарњих есенција, наг и сјајан као минијатурно девојачко лице, вртео је међу прстима маслачак боје угашеног сунца – малог добоша сјаја, удисао ноктурно ружа које су се подизале влажне од светле зоре без месеца, обавијене млеком мирисаве магле. Она обавијаше дане као паганска оргија јула. Фулко беше срећан међу младим тујама, у сутону су сијале као плави порцелан, трчао је низ поља врелих вртова, сува као врела девојачка коса, топла од жеге, брао слепе мехурове зевалица, удисао филигрански снежне љиљане, осећајући да ће сав тај свет, флуидом неког треперавог, дубоког надахнућа, претворити једног дана у виши смисао постојања. У уметност. „Иако свет није изворно остварење, него његово поломљено обличје“, слутио је да је Палермо недотакнут, сјајан, као први такт код Моцарта, пун светлости. Лежао је у мраку као у Синају, није имао ни десет лета, а већ је видео малтешке крстове од сафира љубичастих зеница, како се клате опточени тананим обрубима срме, сањао је неме цврчкове од меког, висококаратног злата, како сијају топло као август, затворених очију, обузетих неком непојамном, дубоком жудњом. Сневао је будан и крупне бисере ђурђевака, бледе, шапутаве, како се кикоћу на малахиту и провидном, крилатом, лиснатом сафиру, што се храни светлошћу и бацају шарене одблеске на нага леђа жена, топла и податна као срнећа, дивља, обрасла невидљивом, снежном крљушти, коју препознаје само додир, али не и поглед. Палермо, његов родни град, за њега је био расадник живих, румених драгуља, које је редовно виђао на небу, облаке како се плоде, за време дугих шетњи, у дрхтавом ваздуху, када је плима мириса долазила с југа и даровала вече пуно чистог мириса на расцветале, омамљене олеандре, на вино, које је он видео као течни аметист, што ће леден терати округле, наге дојке дама да се јеже, док га не угреју и док драги камен не замирише на њихову танану кожу, са дахом матичњака, цветања и тамног, слатког сока лета. Постаће врхунски драгуљар двадесетог века. Експерт за душе драгуља.

Коко Шанел и Фулко ди Вердура

из нас истерује све профано и банално. У Венецији га је 1925. супруга Кола Портетра, упознала са Коко Шанел. „Био сам заведен њеним бисексуалним лицем, меким ходом, потпуним ангажовањем њених снага у послу, крајњим давањем...“ Одмах су уговорили прве послове. Смирен, мек, кротак, заведен вртовима обећаног уживања чије је мирисе осећао, отишао је у Париз. Носио је једну кутију са бојама. Проценио је да ће то бити довољно. И био је у праву. Није имао новца, али био је племић. То је богатство по себи. Одлучио је којим ће снагама бити веран. Лепоти. И тада је за Коко Шанел направио прве наруквице, раскошне, које теше вишим нивоима бивства и елеганције. ,,Мој накит није био само другачији распоред драгуља, он је био њихово друго духовно агрегатно стање. Малтешки крст, мастиљавоплав, најежен, опрочен златом и бисерима, око тананих tulsaworld.com

САЊА ДОМАЗЕТ

ПРАВЕЋИ НАКИТ, ВРШИО ЈЕ ЊЕЖНА УБРЗАЊА, ЖЕЛЕЋИ ДА ГА УВЕДЕ У САДАШЊЕ ВРИЈЕМЕ. У ОВУ КЛИЗАВУ ВЈЕЧНОСТ ТЕКУЋЕГ ТРЕНУТКА. ПРИЗНАВАО ЈЕ ДА СЕ УСПАВЉУЈЕ МИСЛЕЋИ НА ТИЈЕПОЛА И ОБАЛЕ СРЕДОЗЕМЉА, А ДА ЈЕ ПЛАВА БОЈА ЈЕДИНА У КОЈОЈ СТАНУЈУ ЗАЈЕДНО ДЕМОН ПРИПИТОМЉЕН ИДИЛОМ И - АЗУР. „ЖЕЛИМ ПЛАВО, ЈЕР НЕБО ЈЕ ПЛАВО. У НЕБО МЕ ПОЛОЖИТЕ“, ГОВОРИО ЈЕ, КАО СТАРАЦ

Фулко ди Вердура

зглобова дама, био је невинопагански. Као људска природа. Шанелова је то разумела.“ Шанел је Вердура замолила да преправи накит који је често добијала и који јој се није много допадао. ,,Имао сам талента, обоје смо знали. Али таленат је и терет… Но, навалио сам на посао…“ Постао је најбољи у свом послу. Укључен је у стварање огромних наруквица, украшавао их је сандаловином, слоновачом, жадом, драгуљима. Шанелова је била одушевљена тим чудним дизајном, пуним одблесака. Почела је да свуда носи наруквице Вердура, постале су знак њеног стила. И одлично су ишле уз њене мале црне хаљине.

КА ЉУБАВИ У Холивуду, Хелена Рубништајн није желела да се појави без накита овог италијанског јувелира, баш као ни Лорин Бекол. Клијентела се непрекидно увећавала – Кетрин Хепберн, Марлен Дитрих, Грета Гарбо. ,,Гарбо беше посебна. Идеална, самостална, самоуверена, тотална глумица. Празник, плес, оргија, игра, смех, све је то она налазила у мом накиту. А то сам и желео…“ Живот мора да буде празник, тврдио је Вердура. Сећао се најелегантније жене на свету, Шанелове. „Коко сам натерао да носи три ниске бисера око врата. То нису били украси. То је била баштина њеног француског генија“. У Америци, ради са холивудским звездама. Креира марку јединственог накита „Вердура“. „Лану Тарнер сам убедио да испод дојке закачи лептира, пошто је Холивуд затвор. Та крила, сафирна, провидна, танушна, значила су њен бег, ослобођење. Желео сам да мој накит буде љубав, јер је љубав и заштита. Зато јој сви толико тежимо. Тачно је говорио Лао Це да смо на свету наги и осамљени...“ И замишљао је накит као амајлије заштите за оне достојне љубави. Његова малина од рубина и брилијаната желела је да истакне на жени дубину њене женствености. Бисерима и аметистима жудео је да пружи узвишен појам о телесности. Као дете, растао је у Палерму уз

псе, мачке, павијане... Обожавао је камилу коју је звао Момо. Касније ће је израдити, ситну, љупку, њена грба биће – крупан, омамљујући бисер... У Њујорку је имао запажену изложбу године 1941. Лутао је градом и говорио је да му је све инспирација. Његова прошлост беше његова муза. Јер имао је типично прустовско сећање... Рукама пуним мажења, креирао је лептире, руже, љубичице, ђурђевке од брилијаната и полудрагог камења, мишеве од опала и аметиста, са црним, биберастим бисерима уместо очију... Црпео је уметност из лепоте религије – Византија беше његова вечита инспирација... Као дете, сатима је посматрао репродукције Рафаела. ,,Говорио сам са тим лицима, њихове очи одбијале су боје негде у својој дубини. Пошто је „хтоничан ритам земље веома спор“, правећи накит, вршио је нежна убрзања, желећи да га уведе у садашње време. У ову клизаву вечност текућег тренутка. Признавао је да се успављује мислећи на Тијепола и обале Средоземља, а да је плава боја једина у којој станују заједно демон припитомљен идилом и - азур. „Желим плаво, јер небо је плаво. У небо ме положите“, говорио је, као старац.

УКИНУТО ВРИЈЕМЕ Пред крај живота, више није креирао накит. Писао је оду о свом детињству, о срећним данима одрастања, када су дани били дуги, када се сунчев круг формирао споро у бледом ваздуху и када су свакога дана слушали сатима опере. ,,Када би чула Вердија, колона мрава би се зауставила. Пчеле би престале да лете када ударе о звучне сопранске зидове... Како не бити срећан, питао сам се као дете....Волели су ме и у име те љубави укинули су време... Никада нисам одрастао... Никада нисам престао да се играм... Само сам као наводно одрастао, играчке правио од драгуља... Али и то су само каменчићи... само сјајни... облуци, сјајни... сјактави....шапутави...“ Када се снимао филм „Гепард“ њега је Висконти позвао да креира накит за сенке сицилијанских дама које су играле у делу насталом по Лампедузином истоименом роману. Редитељ гроф позвао је на сарадњу принца драгуљара. Историја уметности запамтиће „Вердурин турбин“, креацију насталу од природне шкољке, хризолита и тиркиза. Инспирисан дирљиво лепом царицом Теодором из Сан Витале у Равени, начинио је више сан, него брош, више илуминацију него креацију. Чекајући смрт, лутао је по Палерму, у оном прастању среће које су стари мудраци звали идилом. Тихе, сањиве, сицилијанске ноћи, са месецомдрагуљем, проводио је сам, седећи испред куће на клупи. Једне ноћи, месец га је само загрлио. Златна игла невидљивог броша прошла му је кроз срце и дисао је лагано и све спорије, раширених крила. Пронађен је изјутра. Беше јесен. Све беше прекривено росом, млечном, сјајном. Сваки цвет, и његово лице. Пореклом делом беше и од Романових. За њега су свет стварања и свет искупљења били један свет. На другу страну однео је бесконачну лакоћу оствареног живота. 