Dnevni list Pobjeda 08.01.2022.

Subota, 8. januar 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20165 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Krivokapić planira zajedničku sjednicu vlada - samo sa Srbijom U dokumentu se tvrdi da je „prva zvanična posjeta premijera Krivokapića Srbiji znantno doprinijela jačanju odnosa, otvarajući mogućnost za unapređenje saradnje na bilateralnom nivou“.

Zanimljivo je da aktuelna vlada nije planirala zajedničke sjednice sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom u 2022. godini STR. 3.

Uprava policije je morala da se izvini zbog lažne informacije koju je plasirala

Za samo nekoliko mjeseci nova vlast je obmanula sve svoje međunarodne partnere

Predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović u intervjuu za Pobjedu kazao je da je ono što je u prethodnim vladama započelo kao ,,osteoporoza državnih institucija“, za vrijeme ove vlade se pretvorilo u institucionalni kancer sa nesagledivim posljedicama.

-Ova vlast je uspjela da skoro sve državne institucije uništi do temelja. Da je neko pravio detaljni plan kako da obesmisli i uništi institucionalni sistem naše ili bilo koje druge države, ne bi uspio da to uradi na ovako efikasano destruktivan način na koji su to uradili nosioci nove vlasti. Zbog toga je teško odrediti jedan ili više razloga zbog naše stagnacije, odnosno nazadovanja na putu evropske integracije. U suštini, sve se svodi na izigrano povjerenje, nesposobnost i nastavak institucionalnih zloupotreba i kršenja zakona koje ova vlada, Skupština i svi predstavnici vladajuće većine u institucijama pokazuju od početka vršenja vlasti – rekao je Radulović.

STR. 2. i 3.

Registrovano 2.386 novooboljelih na obrađenih 6.388 testova M.BABOVIĆ

Savjet za građansku kontrolu rada policije zabrinut zbog odbijanja Brđanina da se lično izjasni ko je i zašto slagao Javni servis 5. septembra

INTERVJU: Momčilo Radulović, predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori M.BABOVIĆ

IZBOR PRIORITETA: Vlada Crne Gore nema isti aršin prema svim susjedima u regionu Zapadnog Balkana

INTERVJU: Predsjednik Odbora direktora Aerodroma Crne Gore Nebojša Đoković

Prevezli 1,3 miliona putnika, očekuju profit od milion eura STR. 4. i 5.

M.BABOVIĆ

STAV: Naše nagrade i njihovi laureati

Korona odnijela još pet života, 20.500 aktivnih slučajeva

Milutin Mićović

Luča i pomračeni um Piše: dr Srđa PAVLOVIĆ

Pošto znamo da „voskresenja ne biva bez smrti“, laureat Mićović, ekspert za jednodimenzionalno čitanje Njegoša, poziva na zatiranje Crnogoraca kako bi na tom groblju, umjesto cvijeća za ,,daleka neka pokoljenja“, on uklesao svetosavski krst i četiri ocila, i tako uždio ,,luču“ STR. 10. u tami suverene i nezavisne Crne Gore!

Puni rafal iz automatske puške na Badnji dan

STR. 6.

STOP KADAR SA SNIMKA

Policija se još ne oglašava o šenlučenju u Nikšiću

D.MIJATOVIĆ

STR. 8.

STR. 9.

STR. 9.

2

Politika

Subota, 8. januar 2022.

INTERVJU: Momčilo Radulović, predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori

Za samo nekoliko mjeseci nova vlast je obmanula sve svoje međunarodne partnere PODGORICA – Predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović u intervjuu za Pobjedu kazao je da je teško odrediti jedan ili više razloga nazadovanja Crne Gore na putu evropskih integracija.

U suštini, kako je rekao, sve se svodi na izigrano povjerenje, nesposobnost i nastavak institucionalnih zloupotreba i kršenja zakona koje ova vlada, Skupština i svi predstavnici vladajuće većine u institucijama pokazuju od početka vršenja vlasti.

Biće nam, procjenjuje, potrebne godine da pregovarački proces i pregovaračku strukturu dignemo iz duboke jame u koju su ih nove vlasti zakopale.

POBJEDA: Posljednji izvještaj Evropske komisije konstatovao je da Crna Gora nije ostvarila nikakav napredak u polju evropskih integracija. Koji su ključni razlozi stagnacije naše države na evropskom putu?

RADULOVIĆ: Ono što je u prethodnim vladama započelo kao ,,osteoporoza državnih institucija“, za vrijeme ove vlade se pretvorilo u institucionalni kancer sa nesagledivim posljedicama. Jednostavno, ova vlast je uspjela da skoro sve državne institucije uništi do temelja.

Da je neko pravio detaljni plan kako da obesmisli i uništi institucionalni sistem naše ili bilo koje druge države, ne bi uspio da to uradi na ovako efikasno destruktivan način na koji su to uradili nosioci nove vlasti.

Zbog toga je teško odrediti jedan ili više razloga naše stagnacije, odnosno nazadovanja na putu evropske integracije. U suštini, sve se svodi na izigrano povjerenje, nesposobnost i nastavak institucionalnih zloupotreba i kršenja zakona koje ova vlada, Skupština i svi predstavnici vladajuće većine u institucijama pokazuju od početka vršenja vlasti.

Došli su obećavajući kule i gradove i reforme kakve ne pamti ovaj dio Evrope. I za to su dobili apsolutnu podršku međunaordnih faktora koja je trajala nekoliko mjeseci nakon preuzimanja vlasti.

A onda su u tih nekoliko mjeseci uspjeli da obmanu sve svoje međunarodne partnere, a da međusobne prevare u političkom i ljudskom smislu dovedu na nivo koji ova zemlja i njen politički život nijesu vidjeli do sada. Ukratko, politički sistem i bilo kakav trag kredibiliteta u donošenju odluka su nestali i relativizacija svakodnovnog društvenog i političkog sistema vrijednosti su doveli do toga da ne znamo u kojoj smo zemlji

Ono što je u prethodnim vladama započelo kao ,,osteoporoza državnih institucija“, za vrijeme ove vlade se pretvorilo u institucionalni kancer sa nesagledivim posljedicama. Jednostavno, ova vlast je uspjela da skoro sve državne institucije uništi do temelja. Da je neko pravio detaljni plan kako da obesmisli i uništi institucionalni sistem naše ili bilo koje druge države, ne bi uspio da to uradi na ovako efikasno destruktivan način na koji su to uradili nosioci nove vlasti. Zbog toga je teško odrediti jedan ili više razloga naše stagnacije, odnosno nazadovanja na putu evropske integracije – ocjenjuje Radulović zanoćili, a u kojoj ćemo se probuditi.

Sve najavljene reformske inicijative su kompromitovane apsolutnom partijskom zloupotrebom, jednostranošću i isključivošću, političkim i ličnim revanšizmom i nepotizmom nevjerovatnih razmjera.

Sve ovo, naravno, nije originalni izum nove vlasti i u značajnoj mjeri je postojalo i kod DPS-a i svih njihovih partnera, međutim, beskrupuloznost i arogantnost u zloupotrebama novih vlastodržaca je sve navedene devijacije multiplikovala i dovela do nivoa apsurda.

Značajan dio tih pojava i pojedinačnih situacija su veoma detaljno notifikovane u izvještaju EU, ali se to odnosi samo na period do juna 2021. Možemo samo zamišljati koje ćemo sve negativne ocjene dobiti u sljedećem izvještaju, od juna do danas i nadalje, jer doslovce ne postoji skoro nijedna oblast gdje se nijesu registrovale ekstremno negativne političke i institucionalne odluke, koje su u suprotnosti sa stavovima EU i drugih međunarodnih institucija, ali često suprotne i Ustavu i zakonima Crne Gore.

POBJEDA: Reformski procesi u zemlji su usporeni i/ili zaustavljeni. Koliko je na to uticala promjena pregovaračke strukture?

RADULOVIĆ: Pregovaračka struktura nije izolovan sistem i ona je samo odraz političkog i ekspertskog kapaciteta vladajuće strukture.

Tako smo stagnaciju u pregovaračkom procesu i dezintegraciju i ozbiljno smanjivanje ekspertskih kapaciteta pregovaračke strukture mogli da de-

tektujemo još u drugoj polovini mandata prošle vlade.

Taj trend se samo nastavio i od strane nove vlade, ali kao i sve drugo, oni su uspjeli da te negativne tendencije pretvore u terminalnu neefikasnost i potpuni kolaps procesa pregovora.

Upozoravao sam što će se desiti sa pregovaračkom strukturom i procesom pregovaranja, ali je ova vlada uspjela da nadmaši ove negativne prognoze. Posljednja međuvladina konferencija u Briselu samo je bila tužan dokaz za ove tvrdnje.

Biće nam potrebne godine da pregovarački proces i pregovaračku strukturu dignemo iz duboke jame u koju su ih nove vlasti zakopale.

POBJEDA: Iz Evropske unije ponavljaju da ne odustaju od evropske perspektive Zapadnog Balkana. Uzevši u obzir cjelokupnu situaciju kako u

samoj državi tako i u evropskoj zajednici možemo li iz ove perspektive govoriti o izvjesnosti članstva Crne Gore u EU? RADULOVIĆ: Svi mi koji se u regionu bavimo procesom EU integracija smo već odavno umorni od papagajskog ponavljanja fraza o „neodustajanju od evropske perspektive Zapadnog Balkana“. Od Zagrebačkog samita je prošlo 21 godina, a od Solunske deklaracije punih 18 godina.

Od zamora procesa EU integracije došli smo do procesa koji je na umoru.

Privlačnost EU projekta blijedi pod udarima onih koji bi trebalo da budu njegovi najbolji zastupnici, a to su pojedini lideri EU zemalja i evropskih institucija.

EU je dozvolila da se ta privlačnost, u manjoj ili većoj mjeri, zamijeni ulogom koje treće

Momčilo Radulović

zemlje, poput Rusije ili Kine, imaju u pojedinim zemljama regiona. Sa druge strane, politika dvostrukih standarda koje pojedine strukture i zvaničnici EU implementiraju prema zemljama i liderima Zapadnog Balkana, ne ostavljaju mnogo mjesta za snažniji optimizam.

POBJEDA: Nedavno su Crna Gora i Srbija objedinjene u isti direktorat u Briselu, a pregovarački tim naše države sa EU u tome ne vidi ništa sporno. Kako to komentarišete?

RADULOVIĆ: Skepsa iz prethodnog odgovora se upravo odnosi na ovakve poteze zvaničnika EU, koji smanjuju kredibilitet i autoritet EU institucija i privlačnost EU integracije.

Kako objasniti situaciju u kojoj Srbija otvara dva klastera u pregovorima sa EU, kada se vlast Aleksandra Vučića u Srbiji

može uporediti jedino sa Lukašenkom u Bjelorusiji. Institucije u Srbiji ne postoje. U Srbiji ne postoji ni Vlada, ni Skupština, ni sudstvo, ni pravosuđe, ni 98 odsto medija, ni političke stranke, ni crkva, ni vojska, ni policija, ni društvene institucije... U Srbiji postoji samo Aleksandar Vučić.

Sa takvom Srbijom, odnosno Alekandrom Vučićem, je komesar Varhelji upravo otvorio dvije značajne grupacije pitanja u pregovorima sa EU. To je znak napredovanja Srbije, odnosno Aleksandra Vučića, ka EU. Napredovanja ka EU, u trenutku kada po svim parametrima Srbija nazaduje u ispunjavanju EU standarda.

U takvoj situaciji i sa takvom Srbijom komesar Varhelji donosi odluku o spajanju direktorata za pregovore Crne Gore i Srbije.

To predstavlja otvoreni napad na lidersku poziciju Crne Gore, koja je uprkos svemu lošem što nam se dogodilo i dalje fakat, kada se uporedimo sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana u procesu evropske integracije.

Ovo je pokušaj da se srednjoročno Srbiji omogući preuzimanje liderske pozicije, a da se Crnoj Gori oduzme mogućnost samostalne izgradnje institucinalnih kontakata i djelovanja unutar EU institucija koje su direktno involvirane u tehnički dio pregovora.

Međutim, iako je upitno Varheljijevo pravo da djeluje kao otvoreni lobista Srbije, sramotno je i poražavajuće da naša diplomatska i pregovaračka struktura nije uspjela ni da prepozna malicioznost ovih odluka, ni da djeluje protiv njih.

Ono što je tek u zoni van zdravog razuma ili makar u zoni Montipajtonovskog humora je i to da su naša vlada, diplomatija i pregovaračka struktura podržali Varheljija u ovom sramotnom, neetičkom i neprofesionalnom

,,Evropa sad“ je projekat koji nije zabilježen nigdje u svijetu POBJEDA: Kako se najavljeni reformski procesi poput „Evropa sad“ mogu odraziti na proces EU integracije?

RADULOVIĆ: Olako obećana brzina je bila kvalifikacija za politiku Slobodana Miloševića na početku njegovog zlosrećnog i razornog političkog puta, koji nas je sve odveo u veliko zlo koje je i danas prisutno u društvenim i političkim strukturama koje su nažalost na vlasti i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Populizam i politička laž imaju vremenski ograničeno dejstvo, ali su njihove posljedice dugoročne.

U tom kontekstu treba tumačiti i akte finansijsko-ekonoms-

kog dvojca sa kormilarem u Beogradu.

Za primjer vam dajem nedavno objavljeni plan Portugala da podigne minimalnu cijenu rada za samo 40 eura! Oni se nadaju da će to moći da ostvare tek krajem 2023, ukoliko budu sproveli sve što su planirali.

Sa druge strane, Poljskoj je trebalo punih deset godina, od 2008. do 2018. da podigne prosječni dohodak građana za 60 odsto.

Našim ekonomskim genijima za to je trebalo tri dana, koliko je prošlo od dana kada je usvojen ovaj nesrećni zakon, do početka njegove implementacije u januaru 2022.

Ovakav ekonomski projekat nije zabilježen nikada i nigdje u svijetu.

Projekat „Evropa sad“ nije u insteresu građana Crne Gore, već je isključivo u funkciji pravljenja nove partije i populističkog načina prikupljanja glasova građana u periodu dok se kreditima i finansijskim manipulacijama bude održavalo finansijsko Potemkinovo selo.

Kada te kulise budu pale i kada populističke laži budu razotkrivene, njihovi tvorci će biti daleko, punih džepova, a građani bez pare u džepu, na ulicama i u potpunom ekonomskom i društvenom krahu.

I pad je let, neki kažu, i sve

dok bude para da se plaća beogradska PR agencija koja promoviše ovu veliku prevaru građana Crne Gore, održavaće se i ta olako obećana brzina i iluzija o boljem životu.

Nama ostaje da se iskreno nadamo da makar kod jednog ili više političkih faktora u sadašnjoj vlasti postoji zrno razuma i ozbiljnosti da političkim promjenama i novim ljudima u Vladi Crne Gore dođemo do ozbiljnih i održivih rješenja za poboljšanje ekonomskog položaja, najprije onih koji su najugroženije kategorije u tranziciji, a kasnije i svih ostalih koji sa pravom očekuju bolji život.

Politika

Subota, 8. januar 2022. potezu protiv Crne Gore, koji je u suprotnosti sa svim dosadašnjim praksama pregovaranja sa EU, kao i sa zvaničnim dokumentima i politikom pregovaranja prema zaslugama i po „posebnom kroju“ za svaku od zemalja Zapadnog Balkana.

Cijena ovakvog institucionalnog i ličnog neznanja i neshvatljive lične i profesionalne poltronerije naših predstavnika, biće veoma visoka za Crnu Goru i plaćaćemo je godinama.

Nažalost, inertnost, nesposobnost i neznanje diplomatskih predstavnika Crne Gore u Briselu i drugim svjetskim centrima nije od juče i zato i ne čudi konstatacija EU zvaničnika da nas u EU institucijama nema.

Ovo je apsolutno crveno svjetlo za diplomatsku i pregovaračku strukturu Crne Gore, kojoj treba hitna i temeljna reforma, koju mora započeti neka nova vlada i novi ljudi.

POBJEDA: Što je potrebno učiniti da se pokrenu reformski procesi i da se postigne vidljiv napredak u oblasti vladavine prava koja je ključna za dalji evropski put Crne Gore?

RADULOVIĆ: Ne možete ići naprijed ako ne poštujete već donešeni Ustav i zakone. Ne možete zakone mijenjati na antiustavan način i u suprotnosti sa postojećim zakonima i praksom EU, pa i u suprotnosti sa savjetima i preporukama EU institucija.

Ne možete promovisati navodne reforme i raskid sa lošim iskustvima, a istovremeno na još brutalniji i agresivniji način preuzimati loše prakse iz prošlosti i raditi sve ono što ste ranije kritikovali, samo na beskrupulozniji način i još misliti da će vam to vječito prolaziti i na domaćoj sceni i kod međunarodnih partnera.

Ne možete napredovati u vladavini prava, ako preko noći jedan od ministara želi i pokuša da bez konsultacija sa ostatkom Vlade, Skupštinom, drugim institucijama, NVO, međunarodnim institucijama i bilo kim drugim, izmijeni čak 13 sistemskih zakona i da ugasi nekoliko nezavisnih institucija.

Naravno, takvi pokušaji ne mogu uspjeti, jer ovu zemlju još brane institucije i pojedinci iznutra, ali i naši međunarodni partneri, koje su mnoge ovakve sulude naume i osujetili prije nego su oni ugledali svjetlo dana.

Nažalost, neki od takvih loših projekata su ipak prošli Skupšinu i negativni efekti takvih djelovanja će tek izazivati konkretne disfunkcionalne poremećaje u institucionalnom i pravnom sistemu Crne Gore. Primjer za to je i nedavni izbor članova Tužilačkog savjeta.

Da li zaista neko misli da će advokati moći nepristrasno da odlučuju o sudbini i položaju tužilaca sa kojima se svakodnevno sukobljavaju u sudnici, u parnicama u kojima se nerijetko odlučuje o nečijoj sudbini ili o ogromnim svotama novca?

Takva praksa ne postoji nigdje u svijetu i mi smo ušli u eksperiment koji će imati teške posljedice za ukupnu vladavinu prava u Crnoj Gori. EU je to već prepoznala i za početak uputila rezerve. Nažalost, vladajuće partije su već pokazale da ne razumiju suptilne poruke i da reaguju samo na čvrstu ruku i brutalne intervencije koje unižavaju naše institucije i relativnu suverenost u odlučivanju, koja danas krasi sve države, u većoj ili manjoj mjeri.

Na kraju, bez svijesti o tome da se ne mogu mijenjati zakoni da bi jedna ili druga stranka kratkoročno ili dugoročno profitirale i da za ozbiljne reforme mora postojati veći društveni konsenzus, mi nećemo ići nikuda.

Ni ka dobrobiti građana Crne Gore, ni ka članstvu u Evropskoj uniji. Željka ZVICER

3

IZBOR PRIORITETA: Vlada Crne Gore nema isti aršin prema svim susjedima u regionu Zapadnog Balkana Za vrijeme prethodne vlade Duška Markovića održane su U dokumentu, što je zajedničke sjednice zapanjujuće, navodi se vlada - Crne Gore da sa Kosovom u 2021. godini nije bilo bilateralsa Albanijom u nih susreta i posjeta na Skadru 2018. godine najvišem nivou dok od i sa Sjevernom država regiona postoji Makedonijom 2019. mogućnost zajedničke godine u Podgorici. sjednice vlada samo sa Zanimljivo je da Bosnom i HercegoviKrivokapićeva nom, ali bez precizne godine i datuma vlada nije planirala zajedničke sjednice - Planirana mješovita komisija za ekonomsku saradnju sa Albanijom između Crne Gore i Srbije, a i Sjevernom na inicijativu našeg ministra ekonomskog razvoja i saglaMakedonijom u snost ministarke privrede 2022. godini Srbije, predstavlja dodatnu

Krivokapić planira zajedničku sjednicu vlada samo sa Srbijom

PODGORICA - Vlada premijera Zdravka Krivokapića planirala je ove godine zajedničku sjednicu samo sa Srbijom, ali ne i sa drugim susjednim državama u regionu Zapadnog Balkana. To se navodi u Informaciji o odnosima sa susjedima - Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Hrvatskom i Sjevernom Makedonijom koju je sačinilo Ministarstvo vanjskih poslova a usvojila Vlada na posljednoj sjednici krajem prošle godine.

U dokumentu, što je zapanjujuće, se navodi da sa Kosovom u 2021. godini nije bilo bila-

Aleksandar Vučić i Zdravko Krivokapić

teralnih susreta i posjeta na najvišem nivou dok od država regiona postoji mogućnost zajedničke sjednice vlada samo

sa Bosnom i Hercegovinom, ali bez preciziranja godine održavanja.

U dokumentu se tvrdi da je

Sa Hrvatskom sporan brod „Jadran“, sa BiH hidroelektrana „Buk Bijela“ U dokumentu se o odnosima sa susjedima podsjeća na otvoreno pitanje vlasništva nad brodom „Jadran“ sa Hrvatskom.

- Tokom posjete Krivokapića, postignuta je saglasnost o formiranju međudržavne komisije koja bi se na detaljniji način posvetila rješavanju pitanja broda „Jadran“, s obzirom na različita tumačenja kome brod pripada, navodi se u dokumentu.

Kad su u pitanju odnosi sa

BiH podsjeća se na problem izgradnje hidroelektrane „Buk Bijela“.

- Pokrenute su teme od značaja za infrastrukturno povezivanje dvije države, a i razgovarano je o pitanjima koja mogu potencijalno opterećivati odnose, kao što je izgradnja HE Buk Bijela.

Dogovoreno je da se to pitanje kao i buduća druga slične prirode rješavaju konstruktivnim dijalogom, u komunikaciji nadležnih

resora, navodi se u Vladinoj informaciji.

Kada je u pitanju Albanija, navodi se da se trenutno sa albanskom stranom radi na postizanju konsenzusa oko izbora generalnog sekretara Savjeta za regionalnu saradnju (RCC), na liniji odluke sa Samita SEECP na Brdu kod Kranja iz 2018. godine, kada je donijeta politička odluka o konsekutivnim mandatima Albanije i Crne Gore.

Novi javni sukob Demokrata i Građanskog pokreta Ura

Ćeman: Abazović zdušno promoviše Vučićeve ideje po Crnoj Gori PODGORICA - Poslanik Demokrata i predsjednik petnjičkog odbora te stranke Albin Ćeman optužio je predsjednika GP Ura Dritana Abazovića da zdušno promoviše ideje predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u Crnoj Gori.

-Spriječili smo Dritanov ,,blickrig“ sa DPS-om vrijedan 21 milion eura. Sad su mu jedino ostali pokušaji „salto mortale“ sa DF-om i Aleksandrom Vučićem, čije ideje zdušno promoviše po Crnoj Gori kazao je Albin Ćeman, poslanik Demokrata u Skupštini Crne Gore reagujući na intervju potpredsjednika Vlade Dritana

Abazovića dat dnevnom listu Nova.

Abazović je, između ostalog, bez zvanične odluke Vlade podržao inicijativu ,,Otvoreni Balkan“ iza koje stoje predsjednici Srbije i Albanije Aleksanadar Vučić i Edi Rama.

Lider GP Ura je u intervjuu ovom listu kazao da Ura nije kriva što je došlo do trzavica unutar vladajuće većine, niti se smatraju odgovornim za takvu vrstu fenomena, koji su se pojavili naročito nakon ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija na Cetinju.

- Tada su kolege iz Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore pokušali u jednom ,,blickrigu“ da rekonstruišu vladu.

Rekli smo da to može da se uradi, nema nikakvih ucjena s naše strane, ali mi u tome ne možemo da učestvujemo. Ako oni imaju neku drugu soluciju, neka im je sa srećom.

Ali ako misle da mi učestvujemo u tome, onda ta vrsta „blickriga“ ne prolazi - rekao je Abazović.

R.P.

„prva zvanična posjeta predsjednika Vlade Crne Gore Zdravka Krivokapića Republici Srbiji znantno doprinijela jačanju odnosa, otvarajući mogućnost za unapređenje saradnje na bilateralnom nivou“.

- Dogovoreno je i održavanje zajedničke sjednice dvije vlade, koja je planirana da se održi u prvoj polovini 2022. godine, navodi se u Vladinom dokumentu.

Zanimljivo da u ovoj informaciji nema ni riječi o rješavanju otvorenog pitanja sa Srbijom - statusa ambasadora.

U dokumentu se podsjeća da su odnosi Crne Gore i Republike Srbije u prethodnom periodu prolazili kroz različite faze, s tim da u jednom periodu nijesu imali dinamiku koja bi odražavala istorijske, ekonomske i druge povezanosti dvije države.

potvrdu odlične privredne saradnje, podcrtava se u dokumentu.

Za vrijeme prethodne vlade Duška Markovića održane su zajedničke sjednice Crne Gore sa Albanijom u Skadru 2018. godine i sa Sjevernom Makedonijom 2019. godine u Podgorici, ali ne i sa Vladom Republike Srbije.

Zanimljivo da Krivokapićeva Vlada nije planirala zajedničke zajednice sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom makar u 2022. godini.

Srbija je, kao se navodi u dokumentu, najznačajniji trgovinski partner Crne Gore, dok su turisti iz Srbije bili najbrojniji posjetioci tokom turističke sezone ove godine.

- Aktivno se radi na unapređenju infrastrukturne povezanosti, gdje se kao prioritet izdvaja izgradnja auto-puta Bar - Boljare i spajanje sa Republikom Srbijom, sa procjenom završetka auto-puta do 2027. Takođe, posljednjih godina intenzivno se radi na realizaciji projekata remonta pruge Beograd - Bar, finansiranih iz kreditnih aranžmana s EBRD, EIB, pretpristupnih fondova i budžeta Crne Gore.

Zajednička sjednica dvije vlade, inicijativa koja postoji od 2013, načelno je dogovoreno da se održi u prvoj polovini 2022. u Crnoj Gori, navodi se u dokumentu.

N. ZEČEVIĆ

Kandidat za predsjednika mojkovačke opštine o izjavama da je previše mlad da obavlja tu funkciju

Delić: Neka mi moja mladost bude energetska prednost PODGORICA – Kandidat za predsjednika Opštine Vesko Delić, koji je bio nosilac liste koalicije „Za budućnost Mojkovca“ kazao je da nakon proglašenja konačnih rezultata izbora u ovom gradu niko od partnera u vlasti nije dovodio u pitanje koja partija će dati budućeg predsjednika Opštine.

Konstitutivna sjednica SO Mojkovca održana je 5. januara i na njoj je za predsjednika lokalnog parlamenta izabran Marko Janketić iz Demokrata.

Od tada teče rok od 30 dana za izbor predsjednika Opštine.

- Ne sumnjam i vjerujem da će vrlo brzo biti održana i sjednica na kojoj će se izabrati novi predsjednik Opštine - ka-

zao je Delić za portal IN4S. Komentarišući izjave da je previše mlad da obavlja funkciju prvog čovjeka mojkovačke opštine Delić je kazao da se mnogo ne osvrće na takve komentare.

- Mnogo je političara bilo sa iskustvom pa su bili pogodna meta za korupciju i izdaju izborne volje. Neka mi moja mladost bude energetska prednost a znanje podstrek da stičem iskustva ističe Delić.

Kandidat za predsjednika Mojkovca kazao je da je ovaj grad poznat po Mojkovačkoj bici i da je „sasvim prirodno da na dan rođenja Isusa Hrista, na koji se bitka i odigrala, bude proslava Dana opštine“.

Z. D.

4

Ekonomija

Subota, 8. januar 2022.

INTERVJU: Predsjednik Odbora direktora Aerodroma C

Najveći rast cijena u istoriji eurozone

Inflacija pet odsto PODGORICA - Godišnja stopa inflacije u eurozoni u decembru je bila pet odsto, najviša otkad Eurostat prati podatke, uz najizraženiji rast cijena energije.

U decembru 2020. godine, prve pandemijske, potrošačke cijene su u eurozone bile 0,3 odsto niže nego u istom mjesecu pretpandemijske 2019. godine, prenosi Hrportfolio.

Najviše su na kraju prošle godine porasle cijene energije, 26 odsto u odnosu na isti mjesec 2020. U novembru su bile više 27,5 odsto.

Kada se isključe cijene ener-

gije, godišnja inflacija je u eurozoni u decembru iznosila je 2,8 odsto i bila je viša za 0,3 procentna boda nego u novembru. Izrazitije je posku-

pila svježa hrana, 4,6 odsto u odnosu na isti mjesec 2019. godine, nakon 1,9-odstotnog poskupljenja u novembru.

Među zemljama eurozone najsnažnije su u decembru porasle cijene na Baltiku, 12 odsto u Estoniji, 10,7 u Litvaniji i 7,7 u Letoniji.

Blizu su Španija 6,7 odsto te Belgija i Holandija sa 6,5, odnosno 6,4 odsto. Rekord su oborile Njemačka i Irska sa godišnjom stopom inflacije od 5,7 odsto.

Najskromniji rast cijena imale su Malta i Portugalija, 2,6 odsto, odnosno 2,8 odsto. Mina biznis

Nova vlada radi novu procjenu uticaja premošćavanja Bokokotorskog zaliva PODGORICA - Vlada još nije odlučila da li će izgraditi most preko Veriga, spojiti obale Bokokotorskog zaliva tunelom ili napraviti put preko poluostrva Luštica. Izgradnji mosta protivili su se iz UNESCO-a jer smatraju da bi ugrozio status tog područja kao zaštićene svjetske baštine.

Verige su najuži dio zaliva, gdje je udaljenost obala 340 metara o na tom potezu saobraća trajekt kojim se skraćuje put oko zaliva za 30 kilometara.

Ideja o gradnji mosta Verige je iz 1999. godine kada je na vlasti bio DPS, ali se od projekta odustalo nakon negativne procjene iz HIA (Heritage Impact Assessment) - studije o uticaju gradnje mosta na prirodno i kulturno-istorijsko područje Kotora.

Draško Lončar iz Ministarstva kapitalnih investicija kaže da je prelazak preko zaliva jedan od ključnih infrastruktur-

Most, tunel ili put preko Luštice nih projekata, ali smatra da je još rano za bilo kakve investicione odluke.

- Monteput je počeo izradu idejnih rješenja i vrednovanja varijanti, jedne koja razmatra prelazak zaliva u zoni Veriga i druge preko poluostrva Luštica – rekao je Lončar Radiju Slobodna Evropa i istakao da će napraviti procjenu uticaja na baštinu i na okolinu, pa će nakon toga utvrditi optimalnu varijantu. Poručio je da će poštovati stav struke i podržati realizaciju varijante projekta koja ispunjava ,,sve propisane nacionalne i međunarodne uslove i standarde“.

Prema projekcijama bivše vlade most Verige bi bio dugačak kilometar, visok 65 metara i

imao bi četiri kolovozne trake. Bivši ministar saobraćaja Osman Nurković je u martu 2017. godine informisao Vladu da je studijom opravdanosti dokazano da je varijanta tunela preko Veriga ,,višestruko nepovoljnija sa prostorno-urbanističko, tehničko-ekonomskog, saobraćajno-tehničkog, ekološkog, funkcionalnog i bezbjednosnog aspekta“.

Zvanični Baku je 2016. godine ponudio kredit od 175 miliona eura za izgradnju mosta Verige i obilaznice oko Tivta, na 15 godina i kamatom od tri odsto, te grejs periodom od pet godina.

Interes su 2018. godine pokazali i iz belgijske kompanije ,,Besiks“, kao i više hrvatskih i izraelskih kompanija.

R.E.

Prijedloge primaju do 21. januara PODGORICA - Ministarstvo kapitalnih investicija pozvalo je zainteresovane da se do 21. januara uključe u javnu raspravu o nacrtu plana davanja koncesija za detaljna geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina za ovu godinu.

Ministarstvo je pozvalo građane, državne organe, mjesne zajednice, nevladine organizacije, preduzeća, preduzetnike i druge zainteresovane da im dostave svoje komentare, primjedbe, prijedloge i sugestije na nacrt.

R. E.

PODGORICA - Aerodromi Crne Gore planirane prihode za prošlu godinu su ostvarili još u septembru, a kompanija je lani smanjila rashode i ostvariće dobit veću od milion eura, saopštio je u intervjuu Pobjedi predsjednik Odbora direktora Aerodroma Crne Gore Nebojša Đoković.

- Ukoliko poredimo poslovanje sa 2020. godinom, kada je gubitak bio više od 14 miliona eura, rezultat je odličan, ali smo još daleko od rekordne 2019. godine i nadamo se da se sa prestankom pandemije brzo možemo vratiti na taj nivo. Zreli smo odavno i za povećanje kapaciteta kada je u pitanju proširenje platforme i prihvat putnika u terminalnoj zgradi, ali to je već dugoročna investicija – kazao je Đoković.

Prema njegovim riječima, postoje i neki skriveni troškovi koji sada isplivavaju nakon revizorskog izvještaja za 2020. i ispravki i u 2019. godini.

- To se prvenstveno odnosi na neke poreze, a tiču se načina knjiženja kod naplate potraživanja od Montenegro erlajnza, odnosno Vlade – rekao je Đoković.

- Zadovoljni smo sa 1,3 miliona prevezenih putnika, što je polovina od rezultata u rekordnoj 2019. godini, a uzimajući u obzir da nijesmo imali rusko i bjelorusko tržište, to je odličan rezultat - ističe Đoković POBJEDA: Koliki je promet putnika na oba aerodroma zabilježen u 2021. godini?

Da li ste zadovoljni tim prometom i da li je on na nivou planiranog? ĐOKOVIĆ: Od 15. decembra 2020. do 15. decembra 2021. godine aerodrom Tivat je imao 667.200, dok je aerodrom u Podgorici ostvario promet od 635.136 putnika.

Sigurno je da smo zadovoljni sa 1,3 miliona prevezenih putnika, što je na oko 50 odsto i 45 odsto u odnosu na ostvarene prihode u rekordnoj 2019. godini, a uzimajući u obzir da nijesmo imali rusko i bjelorusko tržište, to je odličan rezultat.

POBJEDA: Sa koliko je destinacija povezana Crna Gora preko svojih aerodroma? ĐOKOVIĆ: Aerodrom u Pod-

gorici prošle godine imao je pet novih kompanija (Air Astana, Luxair, Chair airlines, Wind Rose, To Montenegro), i pet novih destinacija (Almaty, Nursultan, Luksemburg, Kijev i Zagreb).

Aerodrom u Tivtu imao je 14 novih kompanija (To Montenegro, Luxair, UAB Avion Express, Edelweiss, Bees, Flyone, Israir, SAS, Fly Dudai, Lufthansa, El Al, Transavia France, Smartlinx i Enter Air), i šest novih destinacija (Banjaluka, Istanbul, Ljubljana, Luksemburg, Berlin i Cirih).

POBJEDA: Kako ocjenjujete saradnju sa avio-kompanijama? Ima li najava dolaska novih avio-prevoznika u ovoj godini? ĐOKOVIĆ: Želja nam je da budemo tranzitni aerodromi,

Za dva mjeseca će se znati optimalan broj radnika

Most Verige - model

Ministarstvo kapitalnih investicija raspisalo javnu raspravu o kamenolomima

Prevezli 1,3 miliona putnika, očekuju profit od milion eura

Kursna lista USD

1.13190

GBP

0.83546

JPY 131.03000 CHF AUD CAD

1.03640 1.56000 1.43990

POBJEDA: Da li je kompanija redovno isplaćivala plate i obaveze prema državi (poreze, doprinose...) u 2021? Da li ima viška zaposlenih? ĐOKOVIĆ: Plate se isplaćuju redovno. Takođe, sve poreske obaveze će biti izmirene, kao i obaveze prema dobavljačima. Veoma smo likvidni i ne postoji bojazan da se nova IATTA sezona ne pripremi na vrijeme.

Mi imamo dva aerodroma i moraju postojati duple službe što dodatno stvara

utisak o velikom broju zaposlenih (npr. u poređenju sa Ćilipima). Ipak, svjesni smo da se godinama neselektivno zapošljavao veliki broj ljudi, nije se ulagalo u njihovo usavršavanje kao ni u podizanje standarda poslovanja i opremanju obje naše vazdušne luke. Nedostatak opreme se pojavljuje gotovo dnevno i tu ćemo imati značajna ulaganja.

Kolika, to ćemo definisati planom javnih nabavki za ovu godinu (kao npr. za vozilo za odmrzavanje krila aviona i sl.).

Radimo na novoj sistematizaciji, očekujemo da u naredna dva mjeseca sve okončamo i vidimo koji je to optimalan broj zaposlenih (trenutno ih imamo blizu 800 računajući i sezonske radnike). Tada ćemo procijeniti da li da se ide sa posebnim socijalnim programom shodno važećem ili novom kolektivnom ugovorom sa sindikatima kompanije ili možda da dio radnika bude angažovan u noćnoj smjeni ukoliko se realizuje plan da podgorički aerodrom radi 24 sata.

Ekonomija

Subota, 8. januar 2022.

Crne Gore Nebojša Đoković

Polovinom ove godine aukcija frekvencija za 5G mreže PODGORICA - Operatori elektronskih komunikacija planirali su ulaganja od 34 miliona eura u ovoj godini, saopštili su iz Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP) i dodali da je višegodišnji trend velikih investicija potvrda stabilnog pravnog i regulatornog okvira.

Nebojša Đoković

a ne samo krajnja destinacija, da se unaprijedi putna infrastruktura, pogotovo kod tivatskog aerodroma i da povećamo neavijacijske prihode. Žao mi je što nije realizovan projekat sa EBRD i kredit od 50 miliona eura, što se nije ušlo u izgradnju dodatnog terminala u Podgorici, jer bi time povećali komercijalni sadržaj i komfor putnika. Tendencije su u svijetu da avijacijski i neavijacijski prihodi budu u proporciji 50 odsto naprema 50 odsto, dok je kod nas to oko 80 naprema 20 odsto u korist avijacijskih.

Imamo najave za nove aviokompanije, Turkish Airlines će pojačati broj letova, usvojili smo strateške rute, podsticajne šeme za avio-kompanije koje imaju bazirane vazduhoplove na podgoričkom i tivatskom aerodromu.

POBJEDA: Koji su prioriteti za ovu godinu? Da li očekujete da bude uspješnija od prošle godine? ĐOKOVIĆ: Radimo na unapređenju svih segmenata poslovanja, od administracije do operative, a takođe na usavršavanju zaposlenih. Biće dosta noviteta u 2022. godini. Pregovaramo sa mnogim avio-kompanijama i vidjećemo, šta će se sve realizovati.

Sigurnost i bezbjednost ostaju

Žao mi je što nije realizovan projekat sa EBRD i kredit od 50 miliona eura, što se nije ušlo u izgradnju dodatnog terminala u Podgorici, jer bi time povećali komercijalni sadržaj i komfor putnika

5

naš glavni cilj, a potom i komfor putnika. Radimo na regionalnoj saradnji sa aerodromima u okruženju i tu će uskoro biti lijepih novosti. Iza nas je teška godina, mijenjao se menadžment nekoliko puta, a novi menadžment će posvećeno raditi na unapređenju kompanije u ovoj godini. Niko sa sigurnošću ne može predvidjeti trajanje korona krize, ali smo sigurni u još bolji finansijski rezultat i povećanje broja putnika i vazduhoplova u ovoj godini.

POBJEDA: Kakvo je stanje infrastrukture na našim aerodromima? Može li se ove godine očekivati modernizacija aerodroma i da li kompanija može da isfinansira te potencijalne investicije? ĐOKOVIĆ: U ovoj godini ćemo se intenzivno baviti unapređenjem infrastrukture na oba aerodroma. Noćno slijetanje u Tivtu je nešto što se odavno planira i biće realizovano u ovoj godini. U tom pravcu već su urađena određena ispitivanja, a cilj nam je da produžimo satnicu slijetanja. Planiramo da poboljšamo poletno-sletnu stazu, renoviramo upravnu zgradu koliko god to bude moguće i da terminal dva bude iskorišćen na funkcionalan način.

Tivatski aerodrom zahtijeva znatna sredstva da bi dobio sertifikat od ACV i bez pomoći države ili eventualnog koncesionara, to će ići dosta teško. Podgorički je blizu sertifikacije, ali imamo, takođe, dosta intervencija koje moramo obaviti do početka nove ljetnje sezone. Radimo na unapređenju svih segmenata poslovanja, od administracije do operative, a takođe i na usavršavanju zaposlenih. Biće dosta noviteta u ovoj godini. Pregovaramo sa mnogim avio-kompanijama i vidjećemo, šta će se sve realizovati.

S. PoPović

Iz EKIP-a su kazali da procjenjuju da je lani uloženo 40 miliona eura, ali će precizne podatke saopštiti početkom ove godine, dok je 2020. u razvoj elektronskih komunikacionih mreža i servisa uložen 61 milion eura.

- U prethodnih deset godina operatori elektronskih komunikacija u Crnoj Gori su investirali preko 600 miliona eura.

Višegodišnji trend velikih investicija potvrđuje činjenicu da imamo stabilan i predvidiv pravni i regulatorni okvir, koji je stvorio jednake uslove za sve učesnike na tržištu – rekli su iz EKIP-a Mini biznis.

Usluge mobilne telefonije pružaju tri operatora (M:tel, Telekom i Telenor, a fiksne njih četiri (CG Telekom, M:Tel, Telemach i Telenor), dok usluge pristupa internetu na fiksnoj lokaciji pruža 11 operatora.

Pristup putem optičkog kabla postao je dominantna tehnologija u Crnoj Gori.

- Očekujemo da će tokom ove godine biti nastavljen trend razvoj tržišta i to na krilima

Operatori planirali 34 miliona eura ulaganja

rezultata aukcije spektra koja je sprovedena prošle godine, primjene roming regulative ,,roming kao kod kuće“ između šest ekonomija Zapadnog Balkana, kao i početka implementacije strateških dokumenata - naveli su iz EKIP-a.

Istakli su da će aukcija za frekvencije 5G opsega biti u prvoj polovini ove godine. Sproveden je niz pripremnih aktivnosti koje obuhvataju novi plan

namjene radio-frekvencijskog spektra, studiju o strategiji uvođenja 5G, obavljene su javne konsultacije sa mobilnim operatorima i usvojena mapa puta za uvođenje 5G. Podsjetili su da je lani počela izrada naučnog dokumenta koji će EKIP-u pružiti smjernice za procjenu u kojim scenarijima je instalacija 5G baznih stanica moguća bez detaljnih analiza, u kojima je potrebno

sprovesti detaljne analize i kako, a u kojim situacijama nije moguća instalacija 5G bazne stanice na planiranoj lokaciji.

Planirano je i da Vlada do kraja ove godine donese strategiju za uvođenje 5G mobilnih komunikacionih mreža u Crnoj Gori sa akcionim planom, dok se od postojećih operatora može očekivati eventualna realizacija pilot projekata u cilju testiranja 5G tehnologije. R.E.

Spor Dekara sa državom oko koncesije za mini HE Trepačka rijeka

Bivši državni sekretar tvrdi da nijesu prevarili investitora PODGORICA – Bivši državni sekretar Ministarstva ekonomije Nikola Vujović je pred Privrednim sudom u sporu koji protiv države vode kompanije Momčila Miranovića Dekar, Hidroenerdži i Dekar hidro, izjavio da nije postojala namjera da ove kompanije budu dovedene u zabludu.

Kazao je da je Vlada u jednom trenutku prepoznala da su pojedini projekti mHE u koliziji sa osnovnim ciljevima podsticaja izgradnje, što se odnosilo i na proteste lokalnog stanovništva.

Da jesu dovedeni u zabludu tvrde u tužbi, jer su, računajući na savjesnost države, potpisali sporazum o raskidu ugovora o izgradnji mHE Trepačka rijeka, ali se kasnije ispostavilo da tehničko rješenje nije bilo sporno, kako im je predočeno, već je država zbog protivljenja mještana htjela da raskine ugovor i izbjegne nadoknadu štete. Zbog toga od suda traže poništaj sporazuma o raskidu ugovora o koncesiji.

Vujović je na veći dio pitanja advokata tužilaca odgovarao da se ne može sjetiti, ali je negirao da su tadašnja ministarka Dragica Sekulić i predstavnici Ministarstva podsticali lokalno stanovništvo na proteste.

– Naprotiv, tamo gdje su mještani kao građani ove zemlje izrazili želju da razgovaraju sa nama, izlazili smo im u susret u mjeri mogućeg. Lično sam na tri lokacije razgovarao sa mještanima, nikada ih podstičući da protestuju. S njima sam razgovarao kako bih stekao bolju sliku razloga njihovog protesta i pokušao da im predočim sve benefite koje i država i oni mogu imati od realizacije ovakvih projekata, navodeći pozitivna iskustva sa drugih lokacija na sjeveru – kazao je Vujović.

Prigovarajući njegovom iskazu, advokati tužilaca su naveli da su mediji prenosili drugačiji sadržaj i poruke tadašnje ministarke, tvrdeći da su im time nanijeli ogromnu štetu. Na pitanje suda da li je tadašnje Ministarstvo ekonomije od koncesionara tražilo da ispravi ili dopuni tehničko rješenje, Vujović je kazao da, koliko se sjeća, nije, dodajući da to nije tražio ni koncesionar. Prigovarajući i tom iskazu, tužioci su naveli da nijesu ni imali šta da predlažu, jer je Ministarstvo dva puta prihvatilo njihovo idejno rješenje. Odgovarajući na pitanje Miranovića na osnovu čega su utvrdili da je tehničko rješenje loše te da li su ih o tome ikada obavijestili, Vujović je naveo da je taj stav donijet na osnovu

Nikola Vujović

dokumentacije i razgovora u Ministarstvu, na sjednicama Vlade i njenih komisija, dodajući da su ih o tome obavijestili tokom razgovora za zaključenje sporazumnog raskida ugovora, ali da se ne sjeća da li su ih o tome obavijestili i u pisanoj formi. Sjeća se, kako je naveo, da se problem u tehničkom rješenju odnosio na izmještanje toka rijeke i prevođenje u drugu, ali ne i detalja.

Vujović je naveo da su koncesionaru tokom razgovora prezentovane sve okolnosti raskida ugovora, sa čim se saglasio, te da je jedino tražio da se sporazumom predvidi isplata naknade u slučaju da koncesija bude dodijeljena nekom drugom, što je Vlada prihvatila. Naveo je da koncesionar nije nudio

izmjenu tehničkog rješenja, već je prihvatio sporazum saglasivši se da rješenje nije dobro. Vujović nije mogao da tvrdi da su koncesionari kršili ugovor, ali se sjeća da pojedini rokovi nijesu bili ispoštovani. Sutkinja Dijana Raičković je najavila da će na idućem ročištu zakazanom za 23. februar saslušati Miranovića i bivšeg direktora za energetiku i bivšeg savjetnika premijera za ovu oblast Marka Radulovića i Ljuba Kneževića, koji su učestvovali u pregovorima.

Koncesionari tvrde da je bivša Vlada bez prethodnog obavještenja u oktobru 2019. godine obavezala Ministarstvo ekonomije da otpočne pregovore o sporazumnom raskidu, te da im je rečeno da nije riječ o jednostranom raskidu, čime im je država, kako smatraju, eksplicitno priznala da nema razloga za raskid po automatizmu ili zbog njihove krivice. Saopšteno im je da su naknadnom analizom utvrdili da prevođenje vode iz Trepačkog u vodotok Lima nije u skladu sa nacionalnim ciljevima zaštite životne sredine. Zastupnici države ih optužuju da su stalno kršili ugovor, ali da su kao savjesna strana to tolerisali i uzdržavali se od jednostranog raskida. Tvrde da su bili upoznati sa svim okolnostima te da je odluka da svojevoljno raskinu ugovor i odreknu se potraživanja prema državi bila njihov poslovni rizik za šta država nije odgovorna.

M.Lk.

6

Društvo

Subota, 8. januar 2022.

Tokom četvrtka registrovano 2.386 novooboljelih na obrađenih 6.388 testova

Korona odnijela još pet života, 20.500 aktivnih slučajeva Trenutno 3,3 odsto stanovništva ima registrovanu infekciju korona virusom PODGORICA – U Crnoj Gori je tokom četvrtka korona odnijela još pet života iz opština Bar, Budva, Danilovgrad, Bijelo Polje i Ti-

vat, pa se ukupan broj preminulih, povezanih sa kovidom-19 od početka pandemije, popeo na 2.433. Među preminulima najmlađa osoba je imala 44 godine.

Tokom četvrtka registrovano je i 2.386 novih slučajeva infekcije korona virusom na obrađenih 6.388 testova što predstavlja udio od 37,35 odsto u ukupnom broju testiranih i odgovara prosjeku u posljednjih pet dana.

Tokom posljednja četiri dana, broj aktivnih slučajeva u Crnoj Gori je porastao sa 12.500 na oko 20.500 – odnosno 3,3 odsto stanovništva trenutno ima registrovanu infekciju korona virusom. Najviše aktivnih slučajeva je u Podgorici - 9.635.

Prema stopi kumulativne incidencije, najviše aktivnih slučajeva infekcije korona virusom na 100 hiljada stanovnika je takođe registrovano u Podgorici, a slijede je Tivat i Cetinje.

U Podgorici je registrovan 5.091 aktivni slučaj na 100 hiljada stanovnika, u Tivtu 5.050, na Cetinju 4.980, Budvi 4.583, Kotoru 4.325, Kolašinu 3.327, Nikšiću 3.131, Baru 2.869, Beranama 2.572, Mojkovcu 2.436.

U Danilovgradu su registrovana 2.434 aktivna slučaja na 100 hiljada stanovnika, Herceg Novom 2.363, Andrijevici 2.181, na Žabljaku 1.980, u Šavniku 1.797, Pljevljima 1.481,

INTERVJU: Izvršni direktor Fondacije „Budi human“ Goran Jovanović

Za pet godina 1.500.000 eura za liječenje 51 djeteta Sve porodice djece koja imaju teška oboljenja mogu se obratiti na broj telefona 067/998-988, imejl adresu budihuman.me@gmail.com, ali i putem zvaničnih društvenih naloga Fondacije „Budi human“ PODGORICA – Od osnivanja 2017. godine, Fondacija „Budi human“ pomogla je 51 djetetu u liječenju. Izvršni direktor Fondacije Goran Jovanović Pobjedi je rekao da se novac sa računa, koji je otvoren 2017. godine, usmjerava na svu djecu koja boluju od nekog oblika maligniteta bez obzira da li im je pomogao Fond za zdravstveno osiguranje. Od tada do danas su dobri ljudi prikupili preko 1.500.000 eura za liječenje djece.

Fondacija je, zbog jednostavnijeg načina prikupljanja novca, omogućila i doniranje platnim karticama kako bi humanim ljudima pojednostavili proceduru.

Jovanović je kazao da zasad Fondacija pomaže djeci, ali da rade na obezbjeđivanju uslova za pomaganje odraslim osobama sa teškim oboljenjima.

POBJEDA: Koliko je djece poslato na liječenje u inostranstvo u godini za nama, te koja je suma novca prikupljena za njihovo liječenje?

JOVANOVIĆ:: U 2021. godini obezbijedili smo liječenje za 25 mališana. U tu svrhu prikupljeno je preko 400 hiljada eura. Od osnivanja, Fondacija „Budi human“ pomogla je 51 dijete, čime im je obezbijeđena najvažnija prilika – da se bore za svoje zdravlje.

POBJEDA: Javnost je već navikla da svake godine organizujete akcije za liječenje djece. Što ste uradili u 2021. godini po tom pitanju?

JOVANOVIĆ: Organizovano je mnogo akcija koje su podstakle empati-

ju, humanost i zajedništvo našeg društva. Jedna od njih jeste humanitarni maraton ,,Trčimo za drugare koji ne mogu“ u saradnji sa našim prijateljima iz Podgorica Millenim runa. Mališani su trčali za svu djecu kojoj je potrebna pomoć, a uslov za učešće bilo je pet donatorskih SMS poruka. Na taj način najmlađi članovi našeg društva upoznali su se sa izazovima sa kojima se njihovi vršnjaci bore, podržali ih i dobili zanimljive poklone za učešće. Osim humanitarnog maratona, organizovana je i Jesenja svečanost, humanitarne licitacije i mnoge druge.

POBJEDA: Da li je i dalje aktivna raspodjela sredstava sa računa Teletona? Fondacija ima i Opšti račun. U čemu je razlika?

JOVANOVIĆ: Raspodjela

Goran Jovanović

sredstava za djecu oboljelu od karcinoma sa Teleton računa je, svakako, aktivna. Teleton račun otvoren je 2017. godine za potrebe organizacije istoimene akcije. Tada su prikupljana sredstva za djecu oboljelu od karcinoma kojoj nije pomogao Fond zdravstva Crne Gore. U međuvremenu, Fond zdravstva potpisao je ugovore sa još nekoliko klinika u inostranstvu, a većina prikupljenih sredstava ostala su neraspoređena. Zbog toga, Fondacija je, u saradnji sa šest televizija koje su učestvovale u organizaciji Teletona, napravila aneks ugovora kojim je predviđeno da se tim sredstvima mogu pomagati djeca oboljela od maligniteta bez obzira da li im je pomogao Fond zdravstva. Taj novac oni mogu da koriste za smještaj, liječenje, neke skupe medikamente i ostale troškove koji otežavaju sam proces liječenja djeteta. Iz ovog fonda je, do sada, pomognuto 13 mališana i za njih je uplaćeno ukupno 92.000 eura.

Procedura za raspodjelu sredstava sa Teleton računa je vrlo jednostavna. Nakon prijema potpune dokumentacije i pregleda od strane ljekarske komisije, pomoć se, u veoma kratkom roku, uplaćuje. Iznos sredstava koji se uplaćuje zavisi od toga da li se dijete liječi u Crnoj Gori, Srbiji ili inostranstvu. Apelujemo na sve porodice djece koja boluju od karcinoma da nam se obrate za pomoć.

Kada je u pitanju Opšti račun, sa njega se sva s re d s t va p o djednako raspodjeljuju za sve aktivne korisnike koji pri-

kupljaju donacije za liječenje redovnom procedurom.

POBJEDA: Aukcija je nešto što je izazvalo veliku pažnju javnosti. Možete li objasniti kako funkcioniše?

JOVANOVIĆ: Aukcije humanosti predstavljaju fejsbuk grupu koja je osnovana prošle godine i ima za cilj da se organizuju humanitarne licitacije koje će podstaći pojedince i društvo na humanost i empatiju, a istovremeno iskazati svoju kreativnost i dobro se zabaviti. Bilo koji proizvod ili uslugu možete postaviti na pomenutu grupu, ostatak članova će licitirati, a sva sredstva, naravno, idu za liječenje naše djece.

POBJEDA: Da li imate u planu neki novi projekat?

JOVANOVIĆ: Fondacija će u 2022. godini sprovesti mnogo projekata, a neki od najznačajnijih jesu proširivanje djelovanja, pa upravo radimo na stvaranju uslova za pomaganje odraslim osobama sa teškim oboljenjima, te pomaganje većem broju djece, bez obzira da li su pomognuti od strane Fonda za zdravstveno osiguranje.

Osim navedenog, Fondacija upravo razvija jedinstven projekat u svijetu, riječ je o elektronskim donatorskim kutijama koje će omogućiti potpunu digitalizaciju humanosti – društvena odgovornost će biti dostupnija nego ikada.

POBJEDA: Kako da vam se obrate roditelji čija su djeca bolesna i koja trebaju vašu i našu pomoć?

JOVANOVIĆ: Sve porodice djece koja imaju teška oboljenja mogu nam se obratiti kako na navedeni broj telefona 067/998-988, imejl adresu budihuman.me@gmail.com, ali i putem naših zvaničnih društvenih naloga. K. JANKOVIĆ

Plužinama 1.378, Bijelom Polju 1.275, Tuzima 1.035.

I među novootkrivenim slučajevima tokom četvrtka najviše ih je iz Podgorice 981, Nikšića 308, Bara 214, Herceg Novog 142, Budve 108, Bijelog Polja 88, Kotora 82, Tivta 79, Berana 74, sa Cetinja 72, iz

Danilovgrada 52, Ulcinja 34, Pljevalja 28, sa Žabljaka 21 i iz Kolašina 19.

U Mojkovcu je registrovano 17 slučajeva korona virusa, Andrijevici 16, Rožajama i Tuzima po 13, Petnjici i Plužinama po devet, Šavniku pet i u Plavu dva.

D. M.

Dužnost zdravstvenog sistema je da obezbijedi da svaki građanin koji zahtijeva bolničko liječenje ima svoj krevet

Popović-Samardžić: Moramo da spriječimo kolaps

PODGORICA – Okupljanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru se mora spriječiti kako ne bi došlo do zaražavanja zdravstvenih radnika i velikog broja građana koji bi zahtijevali zdravstvenu zaštitu - ocijenila je epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje (IJZ) Milena Popović-Samardžić.

- To je trebalo uraditi na vrijeme, u onom momentu kad smo znali da u Crnoj Gori postoji lokalna transmisija omikron soja korona virusa, a vrlo smo dobro bili upoznati sa njegovim karakteristikama.

Ako bi došlo do povećanog broja slučajeva, a pacijenti bi stajali ispred zdravstvenih ustanova, imali bi kolaps zdravstvenog sistema, što je potrebno prevenirati. Dakle mi moramo da spriječimo kolaps – kazala je PopovićSamardžić gostujući u Jutarnjem programu RTCG. Kako je navela, zakon velikih brojeva je neumoljiv, pa i kad imamo infekciju i bolesti koje su blage, ako dođe do zaražavanja velikog broja ljudi, ono što se očekuje je da će doći do velikog opterećenja bolnica.

- Dužnost zdravstvenog sistema je da obezbijedimo da svaki građanin koji zahtijeva bolničko liječenje ima svoj krevet – kazala je ona i dodala da su u IJZ-u bili svjesni činjenice koliko je omikron soj zarazan, da je uspostavljena lokalna transmisija Podgorici i da su zbog toga smatrali da je potrebno uvesti rigoroznije mjere.

- Nije poenta zabraniti koncerte na otvorenom, jer boravak na otvorenom predstavlja mnogo manji rizik, već je potrebno spriječiti okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenim prostorima, što se nije desilo. Zbog toga sam bila vrlo nezadovoljna tom odlukom Vlade. Jako smo spori.

Milena Popović-Samardžić

Spori smo i u mijenjanju protokola i u reakcijama – kazala je Popović-Samardžić.

Ona je ocijenila da se švedski model, koji se pominje u javnosti, gleda parcijalno i samo kroz mjere, a prenebregava se činjenica da je u toj zemlji obuhvat vakcinacijom preko 90 odsto, te da je riječ o potpuno drugom mentalitetu.

- Ono što smo mi tražili od Vlade je da nam se da na vremenu, da se uvedu restrikcije na okupljanja u zatvorenom, kako bi vidjeli efekat koji će imati novi soj u odnosu na hospitalizaciju i teške slučajeve – kazala je Popović-Samardžić.

Prema njenim riječima, jedan broj ljudi odbija testiranje zato što imaju blage simptome koji ih ne straše, poput glavobolje, bola u grlu, curenja nosa...

- Imamo ljude, dakle, koji se ne testiraju, a imamo i one kojima je određena izolacija a napuštaju je. Tako da će brojke rasti sa takvim pristupom.

Ne stižu svi ni da se istestiraju, bilo zbog redova, bilo zbog nedostatka testova – kazala je Popović-Samardžić.

Ona je kazala da, prema onome kako je ona informisana, Crna Gora ima problem u nabavci testova, ali i da je cijeli svijet u sličnoj situaciji zbog naglog skoka inficiranih.

D. M.

Društvo

Subota, 8. januar 2022.

STAV

Od Garibaldija do Montena i Marcana Ovaj tekst je, ustvari, jedna prigodna i zericu izmijenjena Fb. objava od prije mjesec – tačnije 2. decembra 2021. godine.

Poslije jedne od juče ujutro – ne znam kako drugačije da kažem, a da ne uprljam ovo što slijedi, ali ajde – ne baš lijepe priče o Cetinju i Cetinjankama na jednoj srpskoj televiziji, kao da je prigodniji za današnji dan » Piše: Đorđija RADONJIĆ Vjerujem, kad bi znao za po jednu cetinjsku i sarajevsku priču ne bi zamjerio veliki revolucionar Đuzepe zbog naslova teksta.

Drugoga decembra 1943. godine u selu Mrzovići kod Pljevalja formirana je partizanska divizija „Garibaldi“, koja je dobila ime po čuvenom italijanskom revolucionaru i borcu za ujedinjenje Italije – Đuzepeu Garibaldiju.

Poznato – 1941. godine fašistička Italija, između ostaloga, okupira i cijelu teritoriju današnje Crne Gore. Ali poslije italijanske kapitulacije, u septembru 1943. godine, dio okupatorskih italijanskih vojnika je odabrao da se priključi oslobodilačkoj borbi jugoslovenskih partizana. Ipak, nije baš slučajno ona ,,Bella Ciao“ spontano postala svjetska slobodarska i antifašistička himna.

Od divizije alpskih lovaca ,,Taurineze“ i 19. pješadijske divizije ,,Venecija“, čije je sjedište bilo u Beranama – formirana je partizanska divizija „Garibaldi“, sastavljena od pet hiljada vojnika raspoređenih u četiri brigade.

Po istraživanjima italijanskog istoričara dr Erika Gobetija, priključivanjima i grupisanjima dijela preživjelih Italijana, sa ostalih jugoslovenskih ratišta, ali i ne samo njih, divizija je narasla na 12 hiljada boraca. Divizija je do kraja rata, rame uz rame sa ostalim partizanskim jedinicama, vodila borbe za oslobođenje Jugoslavije – najteže u dolini Lima, u Srbiji, a učestvovala je i u oslobođenju Beograda. Za to vrijeme izgubila je oko šest hiljada boraca.

Kada su Crna Gora, Hercegovina i južna Dalmacija oslobođene, ostatak divizije je, u martu 1945. godine, prebačen u Dubrovnik, a odatle, po dogovoru partizanskoga Vrhovnoga štaba i italijanske Vrhovne komande, na Siciliju. Ali ne baš svi.

Jedan – manji dio italijanskih boraca je odlučio da ostane.

A razlozi da se ne vratiš kući? Ma što bi mogli biti nego iskreni ili tuda neđe - od onoga „Bella Ciao“, pa do nekih drugih ljubavi. Ali što da vam ja pričam dalje o tim sudbinama kada je to mnogo ljepše ispričao u stihovima, pa komponovao i ispjevao nezaboravni Sarajlija Kemal Monteno u pjesmi „Šta je život“: „Majko, za tebe sam Kemo, a za oca sam Monteno.

Ko to spaja? Ko to spaja ova svjeta dva?

Bože, znaš li odakle sam ja?

Iz talijanskih planina, čeka sarajevska dolina, da dođe, da se tamo pojavi baš on, mujezina gdje prati crkve zvon.“ A onda i refren: „Šta je život neg’ sreća i tuga, prazan kofer, krivudava pruga. Šta je život neg’ sreća i tuga, nađeš ljubav, nađeš druga.

A vjetrovi pušu sa sjevera i juga, tako su i mene donijeli.“

Bogdan Marcano - cetinjski oriđinal, liberal, kovač i Đede Mraz

O tim sarajevskim vjetrovima „sa sjevera i juga“ u jednom drugom Fb. zapisu od prije nekoliko dana čitamo: ,,Sedamnaeste noći u septembru 1948. u gradu ćuprija - Sarajevo, rođen je Kemal Monteno. Osvaldo Monteno bio je italijanski vojnik koji se za vreme Drugog svetskog rata zaljubio u Bahru i odlučio ostati u novoj domovini Jugoslaviji. S njom je dobio Kemu, dijete ljubavi, koji je već od malih nogu u razglasnoj stanici na stadionu pjevao narodne pjesme poput ‘Moj dilbere, kud se šećeš’...”

Otprilike, nekako onako kako je pjevao Monteno mogao je, a mogao bi i dalje - i dan danas da pjeva i jedan cetinjski Talijan, ili talijanski Cetinjanin i moj drug - bivši fotograf i folklorista, a trenutno kovač na gradskom trgu, pa zabavljač, pjevač, a krajem svakojega decembra i gradski Đede Mraz - Bogdan Marcano: „Majko, za tebe sam Bogdan, a za oca sam Marcano...“ Itd, itd...

I mogli bismo, samo uz varijacije imena nastaviti: „Vinćenco Marcano bio je italijanski vojnik koji se za vreme Drugog svetskog rata zaljubio u Zorku i odlučio ostati u novoj domovini Jugoslaviji. S njom je dobio Bogdana, dijete ljubavi...“ osme avgustovske noći 1949. godine, u gradu Cetinju...

Dobro, Sarajlija Kemal i Cetinjanin Bogdan nijesu rođeni baš iste godine, ali otprilike - isto ili slično su im tekli dječački, školski i ostali, vrlo često, ili najčešće raspjevani dani...

Nažalost, Kemala više nema!

A nazdravlje mojemu drugu Bogdanu!

Neka ostalo i dalje pričaju pjesme. I slike.

Borci bataljona Garibaldi na putu prema Beogradu, u čijem su oslobađanju učestvovali (oktobra 1944)

7

Crnogorski PEN centar uputio otvoreno pismo predsjedniku Savjeta Agencije za elektronske medije

TV Hepi notorni promoter govora mržnje PODGORICA - Godinama brojne beogradske medijske kuće vode specijalni rat protiv slobodne i samostalne Crne Gore, njenih građanskih vrijednosti, njene istorije, kulture, jezika, multinacionalnosti i multikulturnosti. Generalno obilježje njihovih uređivačkih politika u pogledu svega što nosi crnogorski predznak je teška netrpeljivost, mržnja i neskrivena želja da se na svaki način naškodi Crnoj Gori, Crnogorcima i svim čestitim i lojalnim građanima Crne Gore, ocijenili su iz Crnogorskog PEN centra.

Oni su uputili otvoreno pismo predsjedniku Savjeta Agencije za elektronske medije Crne Gore Branku Boškoviću i kazali da zahtijevaju trajnu zabranu emitovanja Hepi televizije kao notornog promotera govora mržnje.

- Posebno mjesto u medijskom ratu protiv Crne Gore odavno je zauzela TV Hepi.

Nikada se na toj televiziji nije pojavila ni sekunda programa koji bi o Crnoj Gori, Crnogorcima i građanima Crne Gore izvještavao sine ira et studio, dakle, na objektivan i uravnotežen način koji dolikuje ozbiljnim ljudima i profesionalcima u medijima - poručili su oni.

Iz PEN centra su kazali da je ta televizija prevršila svaku mjeru svojim mizoginim i fašističkim govorom uperenim protiv građanki i građana jednog od crnogorskih gradova.

- Koristeći osuđenog ratnog zločinca – koji je poslužio kao megafon njene uređivačke antipolitike - ova je medijska kuća Cetinjanke i Cetinjane kvalifikovala kao kurve i kurvinu kopilad!? Za mnogo blaže uvrede u tradicionalnoj Crnoj Gori padale su glave! Danas je drugo

Nažalost, u brojnim situacijama kada je otvoreni fašizam iz regionalnih medija, posebno fašistički odnos prema Crnoj Gori, doslovno zapljuskivao Crnu Goru, dodatno stvarajući u njoj vrlo seriozne političke napetosti, Agencija ne samo da nije bila na visini svog osnovnog zadatka, nego je direktno izbjegavala da ga obavlja

Branko Bošković

vrijeme i niko razborit neće tražiti glavu fašističke ološi uvijek spremne na vrijeđanje, kriminal i zločin - kazali su oni.

Međutim, kako ističu, s punim moralnim pravom građanska crnogorska javnost, svi ljudi dobre volje i uravnoteženog moralnog senzibiliteta moraju tražiti od sadašnje crnogorske vladajuće nomenklature da na odgovarajući način zaštiti obraz i dostojanstvo svakog čovjeka i svake nacionalne, vjerske i svake druge zajednice u Crnoj Gori.

- Obaveza je Agencija za elektronske medije Crne Gore i njenog savjeta da u svakoj konkretnoj situaciji stoji na prvoj liniji te odbrane. Nažalost, u brojnim situacijama kada je otvoreni fašizam iz regionalnih medija, posebno fašistički odnos prema Crnoj Gori, doslovno zapljuskivao Crnu Goru, dodatno stvarajući u njoj vrlo seriozne političke napetosti, Agencija ne samo da nije bila na visini svog osnovnog zadatka, nego je direktno izbjegavala da ga obavlja. Na taj način, umjesto da onemogućava medijski rat protiv Crne Gore, ona mu je sekundirala prenebregavajući zakonske obaveze - navode iz PEN centra.

Oni smatraju da niko razborit ne može pretpostaviti da će se, zbog brojnih i žestokih kritičkih reakcija iz Crne Gore i regiona, uređivačka politika TV Hepi uljuditi i prestati da bude fašistički nastrojena protiv Crne Gore.

Zbog toga zaključuju da je jedino i trajno rješenje trajna zabrana emitovanja cjeline njenih programa na teritoriji Crne Gore.

- Očekujemo da Savjet Agencije pažljivo razmotri i prihvati naš prijedlog. Za sebe zadržavamo pravo i obavezu da o cijelom slučaju obavijestimo Internacionalni PEN centar, sve nacionalne PEN centre, kao i druge važne međunarodne činioce - zaključili su iz crnogorskog PEN centra.

R.D.

8

Društvo

Subota, 8. januar 2022.

Savjet za građansku kontrolu rada policije zabrinut zbog odbijanja Zorana Brđanina da se lično izjasni ko je i zašto slagao Javni servis 5. septembra PODGORICA – Uprava policije trebalo je da uputi javno izvinjenje nakon što je preko crnogorskog Javnog servisa 5. septembra obmanula crnogorsku javnost kako su tog jutra građani okupljeni na protestu na Cetinju, na Belvederu pucali na policajce, zaključak je Savjeta za građansku kontrolu policije.

Upozorili su i da „Uprava policije ne može biti anonimni izvor informacija“ i iskazali „čuđenje i zabrinutost“ zbog odluke direktora Uprave policije Zorana Brđanina, da izjašnjenje povodom ove pritužbe, odnosno povodom primjedbi na informacije koje je nesporno plasirala Uprava policije, prepusti načelniku CB Podgorica Goranu Jokiću.

Uprava policije je morala da se izvini zbog lažne informacije koju je plasirala

Savjet u zaključcima konstatuje da je kreiranjem i plasiranjem ove informacije definitivno poslata određena poruka, ali i da se kroz anonimnost željelo izbjeći preuzimanje odgovornosti



Zaključci

- Savjet, na osnovu odgovora načelnika CB Podgorica, gospodina Gorana Jokića, nedvosmisleno zaključuje da se isti legitimisao nepozvanim da se izjasni na primjedbe iz pritužbe. Načelnik CB Podgorica jasno kaže da „o događajima na javnim okupljanjima u Cetinju od 4. i 5. septembra 2021. godine, CB Podgorica nije vršio obavještavanja javnosti, već je to činila Uprava policije“ – piše u zaključcima.

Ističu i da „smisao prosljeđivanja zahtjeva“ Jokiću da se on izjasni o plasiranju lažne informacije RTCG jedino vide „u postojanju eventualnog prepoznavanja uloge i odgovornosti načelnika CB Podgorica u kreiranju jedne takve informacije koju je dalje plasirala Uprava policije, odnosno da je on možda bio u poziciji i situaciji da ima direktno znanje o porijeklu informacije“.

Nekoliko hiljada građanki i građana okupilo se na Cetinju 3. i 4. septembra kako bi iskazali protest zbog nasilne inauguracije mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića u Cetinjskom manastiru 5. septembra.

Policija je 4. septembra, kada su shvatili da će se u crnogorsku prijstonicu sliti hiljade građana, zabranila saobraćaj ka Cetinju. Blokirali su sve pristupne puteve ovom gradu, ali i izlaze iz Podgorice, Budve, Nikšića...

U rano jutro 5. septembra policija je počela brutalan napad na okupljenje građane na Cetinju koji je trajao duže od četiri sata. Grad je zasut ogromnim količinama suzavca, šok i „fleš“ bombama, a na građane su ispaljivani i gumeni meci.

U jeku tog haosa prezenterka Javnog servisa, u jutarnjim vanrednim vijestima, tačnije u 9.35 sati, saopštila je kako im je potvrđeno da su građani okupljeni na Belvederu pucali na policiju, „ali bez posjledica“.

Srećom, ovu laž nijedan drugi medij, pa ni portal Javnog servisa, kao ni Radio Crne Gore, nije prenio.

Ova lažna informacija mogla je izazvati nesagledive posljedice i nemire širom Crne Gore, ali ni Javni servis, ni Uprava policije nijesu našli za shodno da upute izvinjenje javnosti zbog ovog skandala, zbog kojeg niko nije snosio odgovornost. Štoviše, generalni direktor RTCG Boris Raonić

Službenici i starješine Uprave policije u svakoj prilici treba da djeluju i postupaju nestranački i politički neutralno, ne dopuštajući da njihovi lični osjećaji i opredjeljenja, vjerska uvjerenja, težnje, prijateljstva ili neprijateljstva, utiču na odluke i rad Uprave policije u cjelini – ukazali su iz Savjeta

Na policijski kordon na Belvederu nije pucano

danima je, uporno, pokušavao da opravda plasiranje ove laži, a iz Uprave policije se saopštenjima i izjavama trudili da mu pomognu.

U izjašnjenju Savjeta, koji je u ovom slučaju postupao po pritužbi građanina M. J, koji je predmet procesuirao uz podršku građanskog aktiviste Aleksandra Saše Zekovića i Crnogorskog helsinškog odbora za ljudska prava, navodi se da su se posebno zadržali na tri pitanja.

- Zašto je Uprava policije kreirala informaciju koja nije do kraja zasnovana na činjenica-

ma (motivacija), zatim, čak i pod uslovom da je vjerovala u pouzdanost te informacije, zašto je Uprava policije tražila i insistirala na anonimnosti i povjerljivosti sebe same kao izvora i treće - zašto je izostalo javno izvinjenje Uprave policije kada je konačno utvrđeno da ta informacija nije bila vjerodostojna, čak ni nakon oglašavanja nadležnog državnog tužilaštva – piše u izjašnjenju. Naglašavaju da Uprava policije nije Savjetu, kao ni javnosti, objasnila zašto je tražila da bude neimenovani izvor te informacije.

- Savjet konstatuje da je kre-

iranjem i plasiranjem ove informacije definitivno poslata određena poruka, ali i da se kroz anonimnost željelo izbjeći preuzimanje odgovornosti. Savjet je ocjenio da odluka Uprave policije da na legitiman zahtjev jednog medija pruži informaciju kao neimenovani, anonimni, izvor nije opravdana i profesionalna, niti je u interesu javnosti – piše u zaključcima.

Ovo nezavisno tijelo iskazalo je zabrinutost „zbog činjenice da su određene starješine Uprave policije pristupile obmanjivanju javnosti“.

- Za demokratski i profesionalni rad policije je dodatno zabrinjavajuće što je iza manipulacije, odnosno kreiranja i širenja nečinjenične i nepotpune informacije, svojim kasnijim javnim oglašavanjem stala i Uprava policije kao institucija. To daje prostora i osnova, uz ove ocjene i preporuku Savjeta, shodno članu 197 Zakona o unutrašnjim poslovima, za postupanje Unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i za dalje utvrđivanje i sankcionisanje odgovornosti – poručili su iz ovog tijela.

upoZorenja

Nenasilni protest građana zbog nasilne inauguracije mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića

Upozoravaju da su „policijski legitimitet i povjerenje i poštovanje javnosti blisko povezani i uslovljeni“.

- Uprava policije je odgovorna građanima Crne Gore i od nje se očekuje pravedno, pošteno i profesionalno ponašanje.

Službenici i starješine Uprave policije u svakoj prilici treba da djeluju i postupaju nestranački i politički neutralno, ne dopuštajući da njihovi lični osjećaji i opredjeljenja, vjerska uvjerenja, težnje, prijateljstva ili neprijateljstva, utiču na odluke i rad Uprave policije u cjelini – ukazali su iz Savjeta.

Kreiranje i širenje nepotpune i netačne informacije, navodi se u zaključcima, „posebno u trenucima kada se čitavo društvo nalazilo u tenzičnoj situaciji, i

početno insistiranje na neimenovanju izvora iste, je ozbiljan propust i nedoličan postupak Uprave policije koji zahtijeva izvinjenje javnosti Crne Gore“.

Izjašnjenje Savjetu, umjesto direktora Uprave policije Zorana Brđanina, dostavio je, čak 50 dana nakon pritužbe, načelnik CB Podgorica Goran Jokić, koji je, pored ostalog, naveo i da Centar kojim on rukovodi o događajima na Cetinju 4. i 5. septembra nije obavještavao javnost, već je to činila Uprava policije.

U zaključku izjašnjenja navedeno je da Uprava policije, plasiranjem lažne informacije, nije povrijedila pravo na objektivno i blagovremeno informisanje građaninu M. J. Nakon što je Savjet upoznao M. J. sa izjašnjenjem policije on im je uputio dopis u kojem je, pored ostalog, istakao, da je „odgovor Uprave policije, odnosno CB Podgorica, bespredmetan, neosnovan i predstavlja fingiranje provjera što je primarno na štetu Savjeta i kredibiliteta članova Savjeta“.

- A meni poruka da sam gubio vrijeme i energiju obraćajući se Savjetu - naveo je M. J. On je od Odjeljenja za unutrašnju kontrolu policije MUP-a zatražio da „kroz postupak kontrole u konkretnom slučaju utvrdi zašto je Uprava policija anonimno saopštila podatak, zašto nije zahtijevala da se navede izvor tog podataka (informacije), zašto nije odmah po prijemu takve informacije uradila saopštenje prema svim medijima ili se na drugi prikladan način oglasila prema javnosti Crne Gore i konačno da se provjeri da li je Uprava policije kreirala i širila lažnu vijest“. k. krSManoViĆ

Hronika

Subota, 8. januar 2022.

Prihvaćene nagodbe SDT-a sa dvojicom optuženih u predmetu ,,Zamka“

Za šverc droge dobili ukupno tri godine i dva mjeseca zatvora

Viši sud

PODGORICA - Viši sud je u predmetu ,,Zamka“ prihvatio sporazume optuženih Dalibora Markovića (28) i Davora Klikovca (24) kojim su priznali članstvo u osamnaestočlanoj kriminalnoj organizaciji, koja se bavila transportom marihuane iz Albanije u BiH kroz Crnu Goru, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

Sutkinja Evica Durutović je, nakon usvojenog sporazuma za krivična djela stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, Markovića osudila na jedinstevenu kaznu od godinu i šest mjeseca zatvora a Klikovca na godinu i osam mjeseci zatvorske kazne.

Pored zatvorske, Markoviću je presudom izrečena i novčana kazna u iznosu od 4.000 eura dok je Klikovcu naloženo da po istom osnovu u državni budžet uplati 6.000 eura.

Presudom je precizirano da u slučaju da Klikovac i Marković ne uplate novac u roku od tri mjeseca od pravosnažnosti presude, novčana kazna će se zamijeniti kaznom zatvora.

-Za svakih započetih 25 eura novčane kazne određuje se jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od šest

Viši sud ranije prihvatio nagodbe dvojice optuženih sa SDT-om Viši sud je u predmetu ,,Zamka“ krajem novembra prošle godine prihvatio sporazume optuženih Bojana Ivanovića i Boška Perovića kojim su priznali članstvo u kriminalnoj organizaciji Samira Ustabećira, dok je odbacio nagodbe koje su sa Specijalnim tužilaštvom potpisali optuženi Davor Kli-

mjeseci – navodi se u presudi.

U obrazloženju presude se navodi da je sud utvrdio da su optuženi krivi ne samo na osnovu njihovih priznanja nego i iz dokaza koje je prezentovao specijalni tužilac a zbog čije snage su se optuženi i odlučili da sporazumno priznaju krivicu.

Odlučujući o visini krivične sankcije sud je kao olakšavajuće okolnosti ocijenio priznanje optuženih što je doprinijelo ekonomičnosti postupka, njihovo iskreno žaljenje i kajanje, da se radi o osobama mlađe životne dobi koji nijesu ranije osuđivani, dok otežavajućih okolnosti nije bilo.

-Utvrđene olakšavajuće okolnosti sud je ocijenio kao naro-

kovac i Ivan Perović.

Sutkinja Biljana Uskoković je, nakon usvojenog sporazuma, Ivanovića osudila na dvije godine i dva mjeseca zatvora za stvaranje kriminalne organizacije i šverc marihuane, a Perovića na devet mjeseci zatvora zbog krivičnog djela stvaranja kriminalne organizacije.

čito olakšavajuće i u odnosu na oba djela za koje se terete optuženi utvrdio kazne zatvora ispod zakonskog minimuma – navodi se u presudi.

Viši sud je sredinom oktobra prošle godine potvrdio optužnicu protiv osamnaest pripadnika kriminalne organizacije u predmetu ,,Zamka“ za šverc marihuane koju je razotkrio p o ko j n i v i s o ko ra n g i ra n i policajac Rudolf Elezović čije je tijelo pronađeno 8. juna u rijeci Bojani.

Pored Klikovca i Markovića, na optužnici su: Samir Ustabećir, Ilir Ljamović, Marko Rudović, Bojan Ivanović, Aleksa Mićković, Igor Kovačević, Danilo Dragojević, Stevo Đa-

Za 24 sata 12 saobraćajnih nezgoda

Dvije osobe teže povrijeđene PODGORICA – Četiri osobe povrijeđene su u saobraćajnoj nezgodi koja se u četvrtak ujutro oko 10 časova dogodila u mjestu Ribarevine, na putnom pravcu Bijelo Polje - Mojkovac, saopšteno je Pobjedi iz OKC Uprave policije.

U nezgodi su učestvovala dva vozila, a

povrijeđeni su prevezeni u bjelopoljsku bolnicu.

Policija je obavila uviđaj nakon čega je ponovo uspostavljen saobraćaj na putnom pravcu.

U Crnoj Gori u protekla 24 sata dogodilo se 12 saobraćajnih nezgoda, u kojima

konović, Esad Nimanbegović, Predrag Krstev, Ivan Perović, Rajko Kovač, Petar Deretić, Boško Perović, Radoje Petrović i Tamara Petrović.

U ovom slučaju, status svjedoka saradnika dobio je Andrija Karađinović koji je za šefa organizacije, u poslu šverca droge iz Albanije preko Crne Gore, označio državljanina Bosne i Hercegovine Dragana Gajića, dok je Ustabećir označen kao osoba koja je organizovala preuzimanje i transport droge na teritoriji Crne Gore.

Iako nikada nije vidio Gajića, Karađinović je ustvrdio da je državljanin Bosne i Hercegovine drogu nabavljao preko nekih ljudi u Albaniji. Nakon što bi Gajić dogovorio posao kupovine droge, pozvao bi Samira Ustabećira da preuzme tovar na granici.

Po već unaprijed napravljenom dogovoru, Ustabećir bi pozivao Albanca Mir Bruljija koji mu je dovozio drogu do Bojane, odakle ju je Ustabećir dalje prevozio gliserom do Ulcinja a potom organizovao prevoz do Podgorice…

Prema navodima optužnice, Marković je imao zaduženje da vrši osmatranje i obavještava pripadnike koji vrše prevoz droge o kretanju policije na putu, prenosi poruke između pripadnika u vezi kriminalnih aktivnosti i prisustvuje sastancima u Albaniji na kojima su se dogovarali poslovi šverca droge.

Ime Klikovca se pominje u slučaju 16 kilograma marihuane koja je pronađena u mjestu Reč. Kako je ispričao svjedok saradnik Igor Kovačević se dogovorio sa Rajkom Kovačem da će mu nabaviti 10 kilograma marihuane i od njega uzeo 10.000 eura.

Za dobijeni novac, kupljena je lošija roba u Albaniji, a Klikovac, Ustabećir, Kovačević i Bojan Ivanović su robu potom ostavili u mjestu Reč, gdje je trebalo da je pronađe i zaplijeni policija, što im je poslužilo kao opravdanje Rajku Kovaču da je ,,roba pala“.

Svjedok saradnik je istražiteljima detaljno opisao način rada pripadnika ove kriminalne organizacije.

Karađinović je naveo da kada bi nepoznata osoba u podgoričkom naselju Masline iz kombija preuzela 100 kilograma marihuane, u ladici automobila bi ostavila 3.000 eura koje su dijelili svi učesnici transporta droge.

Od tog novca 700-800 eura je dobijao vozač, 300-400 eura pratnja dok bi ostatak uzimali svjedok saradnik i optuženi Ustabećir, koji je ipak uzimao malo više.

On je pojasnio da, u slučaju kada bi drogu zaplijenila policija, šteta je išla na račun ljudi iz Albanije koji su nabavljali drogu dok vozači i pratnja ne bi dobijali ništa.

B.R.

su dvije osobe teže povrijeđene, a sedam lakše.

Iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije kazali su da se u Nikšiću dogodilo pet saobraćajnih nezgoda, a u Podgorici tri.

U Budvi, Kotoru, Bijelom Polju i na Žabljaku dogodila se po jedna saobraćajna nezgoda.

Izdat je 71 nalog za uplatu novčanih kazni i podnijeto 14 prekršajnih prijava. C. H.

9

Policija se još ne oglašava o šenlučenju u Nikšiću

Puni rafal iz automatske puške na Badnji dan NIKŠIĆ – Policija se još nije oglasila o šenlučenju u Nikšiću na Badnji dan.

Nezvanično nam je saopšteno da rade na identifikaciji dvojice muškaraca sa snimaka koji su objavljeni na društvenim mrežama, gdje se vidi kako pucaju iz automatske puške i pištolja.

Dva video zapisa objavljena su na Instagramu, a našoj redakciji dostavili su ih čitaoci Pobjede.

Na snimku, koji traje pet sekundi, vidi se muškarac sa fantomkom na glavi kako, uzvikujući ,,Župa nikšićka“, ispaljuje rafal iz automata, najvjerovatnije „M-70“.

Snimak je objavio Radosav Bojović, član bratstva Tvrdoš i Stupovi. U vrhu slike su dvije zastave – Republike Srbije i, najvjerovatnije, neka varijanta ruske trobojke, a između je emotikom.

Drugi snimak objavljuje Ivan Vojinović, kojeg policija označava kao bezbjednosno inetersantnu osobu.

Ovaj Nikšićanin je takođe član srpskog bratstva Tvrdoš i Stupovi. Snimak je objavio na svom Instagram profilu ,,iketa.nk“. Na njemu se ispred crvenog „golfa“ vidi momak u crnoj jakni kako vadi pištolj kalibra ,,7.65“ i iz nekoliko pokušaja, jer mu je zakočio pištolj, ipak ispaljuje tri hica.

Na nekoliko metara od njega nalazi se muškarac sa dvoje maloljetne djece, koji mu dok ispaljuje hice idu

Skrinšot objave na Instagramu

u susret. Snimak u prvom dijelu prati pjesma Danice Crnogorčević ,,Veseli se srpski rode“, potom neka verzija ,,O junaštva...“, da bi se snimak koji traje 42 sekunde završio noćnim (prije svitanja) snimkom branja badnjaka, kada nepoznati glas uzvikuje ,,Da Bog da zdravlja, veselja i sloge, da se Srbi množe“, uz ispucan puni rafal iz automatskog oružja. U dnu snimka vlasnik Instagram profila objavio je: „Brat moj, iz Stupova, CG“.

Sudeći po snimcima, ,,neznani junaci“ su dobrovoljno pristali da budu usnimljeni a njihovo šenlučenje postavljeno na društvene mreže.

A. R.

Istražitelji tragaju za dvije osobe zbog pokušaja ubistva u Beranama

Nema traga osumnjičenima za ranjavanje Jašarovića i Rabrenovića BERANE – Policija još nije uspjela da uđe u trag dvojici osumnjičenih za ranjavanje Iva Rabrenovića i Nina Jašarovića u srijedu u Beranama.

Kako je Pobjedi saopšteno iz policije, pretreseno je više lokacija, a za dvije osobe se traga zbog sumnje da su počinile krivično djelo pokušaj ubistva.

Rabrenović i Jašarović ranjeni su u pucnjavi koja se dogodila oko 13 sati u lokalu Park u Beranama.

Policija sumnja da je Jašarović bio meta napada, dok je Rabrenović pogođen u stomak kao slučajni prolaznik.

C. H.

U Nikšiću priveden pijani vozač

Upravljao automobilom sa 4,58 promila alkohola u krvi NIKŠIĆ - Saobraćajna policija u Nikšiću je prilikom kontrole saobraćaja zatekla vozača da upravlja vozilom sa 4,58 promila alkohola u krvi - saopšteno je iz Uprave poli-

cije na Tviteru.

Ovaj vozač je, kako su precizirali isključen iz saobraćaja, uhašđem i priveden nadležnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

C. H.

10

U fokusu

Subota, 8. januar 2021.

STAV: Naše nagrade i njihovi laureati

Luča i pomračeni um Piše: dr Srđa PAVLOVIĆ

Svaka nagrada koju daje država nosi značajnu dozu političke upotrebljivosti.

Ovo važi za svaku državu, i za svaku nagradu, a posebno za one iz oblasti književnosti. Činjenica političke upotrebljivosti ne treba da bude pobrkana s literarnim kvalitetima ili nedostacima nagrađenog djela, ali je važno da se ona ne zaboravi radi potpunijeg konteksta u kojem treba procjenjivati sve književne nagrade.

Kada su u pitanju SFR Jugoslavija i Crna Gora, oni koji se pomnije od mene bave istorijom odnosa literature, umjetnosti i politike na našem prostoru znaju da su nivoi i forme te upotrebljivosti varirale u zavisnosti od lokalnih i regionalnih interesa dominantne ideološke matrice, te od toga koji cilj se želio postići kod kuće i u inostranstvu, ili na oba fronta istovremeno.

LOBIRANJE

Zbog međunarodnih nagrada, države su nerijetko lobirale za svoje kandidate i pravile raznovrsne političke ustupke onda kada su smatrale da dobitak nadmašuje moguću političku štetu.

Tako je, po priči koju mi je prije dvadeset pet godina ispričao naš poznati komparativista i davnošnji asistent Martina Hajdegera, jugoslovenska vlast aktivno radila na promociji književnih djela Iva Andrića i prevođenju njegovih romana na veliki broj stranih jezika.

Posebna pažnja je bila usmjerena na tadašnju Zapadnu njemačku i Rudolfa Augsteina, tadašnjeg glavnog urednika magazina Der Spiegel, koji nije bio ljubitelj književnih ostvarenja ovog budućeg nobelovca. Kampanja je urodila plodom, pa je Augstein objavio relativno obiman i blagonaklon esej o Andrićevom romanu, i našeg romanopisca preporučio njemačkim čitaocima. Nedugo nakon toga, Der Spiegel se počeo prodavati na novinskim kioscima u SFRJ i po-

Milutin Mićović

stao prvi zapadni štampani medij u slobodnoj prodaji širom ove bivše zemlje.

Mislim da se u kontekstu pomenute političke upotrebljivosti i konstantnog decenijskog jačanja specifične ideološke matrice srpskog nacionalizma trebaju posmatrati mnoge književne nagrade koje su dodijeljene u Crnoj Gori tokom posljednjih pet decenija.

NACIONALISTIČKA METASTAZA

Od dodjele Njegoševe nagrade Matiji Bećkoviću (1987) i Dobrici Ćosiću (1990), preko nagrade Risto Ratković koja je dodijeljena Radovanu Karadžiću (1993), Iliji Lakušiću (1994), i Bećiru Vukoviću (1995), pa do Miroslavljevog jevanđelja darovanog Milutinu Mićoviću ove godine, može se pratiti ideološka transferzala jačanja srpskog nacionalističkog diskursa u Crnoj Gori, ali i spremnost vladajućih elita da taj diskurs legitimišu književnim nagradama.

Ova transferzala pokazuje da laureat Mićović jeste izuzetak samo u onoj mjeri u kojoj on potvrđuje pravilo o visokoj upotrebnoj vrijednosti identitetske matrice

Od dodjele Njegoševe nagrade Matiji Bećkoviću (1987) i Dobrici Ćosiću (1990), preko nagrade Risto Ratković koja je dodijeljena Radovanu Karadžiću (1993), Iliji Lakušiću (1994) i Bećiru Vukoviću (1995), pa do Miroslavljevog jevanđelja darovanog Milutinu Mićoviću ove godine, može se pratiti ideološka transferzala jačanja srpskog nacionalističkog diskursa u Crnoj Gori, ali i spremnost vladajućih elita da taj diskurs legitimišu književnim nagradama

Dobrica Ćosić

Pošto znamo da „voskresenja ne biva bez smrti“, laureat Mićović, ekspert za jednodimenzionalno čitanje Njegoša, poziva na zatiranje Crnogoraca kako bi na tom groblju, umjesto cvijeća za ,,daleka neka pokoljenja“, on uklesao svetosavski krst i četiri ocila, i tako uždio ,,luču“ u tami suverene i nezavisne Crne Gore! u procesu političkog nadmetanja. Imajući to u vidu, nagrađivanje Mićovića nije ništa drugo i nista više nego simptom nacionalističke metastaze koja lagano, ali nezajažljivo, konzumira crnogorsko biće.

Interesantno je da je predsjednik žirija koji je dodijelio nagradu Karadžiću (1993. godine) bio Ranko Jovović, a clanovi Želidrag Nikčević i Stevan Kordić. Njihovi politički i ideološki profili dovoljno govore o tome kakvo su špiglo koristili pri odabiru laureata. Sličan zakljucak se može izvući i kada je u pitanju tadašnji resorni ministar – Budimir Dubak.

Naravno, ni ostali (bivši i sadašnji) resorni ministri, odnosno predsjednici vlada nijesu bezgrešni kada je u pitanju balansiranje političkih efekata književnih nagrada, ali se većina njihovih greho-

va moze locirati u sferi pragmatične politike, izborne kalkulacije i partijskih interesa.

Mogući izuzeci su trenutni predsjednik Vlade Krivokapić i četvororesorna ministarka Bratić. Između premijerovih ponoćki, pričešća, ljubljenja popovskih nadlanica, i ministarkinog „sažeži Gospode ognjem sve, liše nejači“, nije moguće zamisliti drugog dobitnika Miroslavljevog jevanđelja, osim Mićovića – ,,tumača slovenskog kulturnog nasleđa i duhovnih i kulturnih veza Crne Gore i Rusije“ kako nakitiše blagoglagoljivi i umni članovi žirija.

Trenutna huka oko laureate Mićovica se treba analizirati u okviru dugotrajnog procesa dekonstrukcije crnogorskog društvenog, kulturnog i duhovnog bića i višedecenijskog napora naših sjevernih

Radovan Karadžić

susjeda da potpuno zagospodare našim prostorom.

Selekcija Milutina Mićovića za Miroslavljevo jevanđelje je samo najsvježija i literarno najprizemnija manifestacija tog procesa.

Ovo je nastavak spašavanja ,,raznjegoševljenog“ crnogorskog bića, kako ga je definisao Dobrica Ćosić nakon svojeg nacionalističkog izliva mržnje na predavanju u Budvi 1990 godine.

BEZ IZBORA

Po sopstvenom tvrđenju, laureat Mićović se svesrdno angažovao u ovom spasilačkom poduhvatu koji zahtijeva svojevrsnu konstrukciju srpske matrice u Crnoj Gori, a žiri ga je osokolio pohvalom da ,,sintetizuje u sebi trostruko ipostasno jedinstvo pisca, mislioca i religioznog autora“. Ovim su članovi žirija ispisali ne-

Matija Bećković

zaboravnu rečenicu u svojim autobiografijama, a Mićovićevu problematičnu i duboko podijeljenu ličnost pažljivo zamotali u trostruko vezenu mantiju svetosavskog kulta.

Pošto znamo da ,,voskresenja ne biva bez smrti“, Mićović, ekspert za jednodimenzionalno čitanje Njegoša, poziva na zatiranje Crnogoraca kako bi na tom groblju, umjesto cvijeća za ,,daleka neka pokoljenja“, on uklesao svetosavski krst i četiri ocila, i tako uzdio ,,luču“ u tami suverene i nezavisne Crne Gore!

Nipošto se ne treba pomiriti s ovakvim trendom ni s ovakvom bestijalnom namjerom, već se moramo temeljno i strateški baviti kompleksnim procesom koji je proizveo laureata Mićovića (kao i one ranije pomenute) i dekonstruisati ga potpuno i konačno.

Iako je ovo trebalo da bude urađeno prije više decenija, nemamo izbora nego da okončamo posao bez oslanjanja na sklerotične i klimave noge starih političkih elita koje se vode isključivo partijskim interesom, izbornom matematikom, i ličnim ambicijama. Na nama je da kreiramo novu političku elitu koja interes kolektiva stavlja ispred interesa partije, kako bi zaustavili sve buduće knjizevne, para-književne i klero-estradne Mićoviće, i spriječili dalji slobodni pad Crne Gore u bezdan ,,srpskog sveta“.

Iako na prvi pogled ne izgleda relevantno za temu kojom se ovaj tekst bavi, na kraju je potrebno i važno reći – i ponavljati svakodnevno – da se u Srebrenici i okolini tog grada tokom ljeta 1995. godine dogodio genocid, i da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić osuđeni ratni zločinci, te da nema tog murala, te književne nagrade, niti te kafanske pjesme koja može potrijeti ovu istinu.

Svijet

Subota, 8. januar 2022.

11

Nakon četvorodnevnih nemira u Almatiju ponovo uspostavljena kontrola, kazahstanski predsjednik snagama bezbjednosti poručio da ne štede izgrednike

Kazahstanska vojska i policija nakon žestokih sukoba sa demonstrantima uspjela da uspostavi kontrolu u zemlji

Zapaljena i uništena zgrada gradonačelnika Almatija

Tokajev: Pucajte i ubijte ih bez upozorenja Od početka sukoba u Kazahstanu 18 policajaca i pripadnika nacionalne garde ubijeno je širom zemlje, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje uz obavještenje i da je 26 „naoružanih kriminalaca“ likvidirano, a više od tri hiljade njih privedeno ALMATI – Predsjednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev izdao je juče naredbu snagama bezbjednosti te zemlje da na demonstrante, koji od utorka izazivaju nerede u više kazahstanskih gradova i u kojima je nastradalo na desetine ljudi, pucaju i da ih ubiju bez prethodnog upozorenja.

Masovnim protestima širom Kazahstana, prvobitno organizovanim zbog povećanja cijena goriva, počeli su u nedjelju u mjestu Žanaozenja, ali su se već u utorak veče oteli kontroli i proširili na više gradova, uključujući i bivšu prijestonicu, zbog čega je predsjednik zemlje proglasio vanredno stanje

u Almatiju i cijeloj Mangistauskoj oblasti, koje podrazumijeva policijski sat u trajanju od 23 časa uveče do 7 sati ujutru.

Nerede širom zemlje nije zaustavila ni odluka predsjednika da prihvati ostavku kompletne vlade. Demonstranti su nastavili da se sukobljavaju sa policijom, a najdramatičnije je bilo u Almatiju gdje su u srijedu, opremljeni palicama i metalnim šipkama, upali u više administrativnih zgrada, uključujući i kabinet gradonačlnika koji su potom i zapalili.

Agencija Rojters javila je juče da su snage bezbjednosti uspostavile kontrolu u Almantiju, ali da gradom i dalje odjekuju pucnji.

Javnosti se juče obratio i predsjednik Tokajev, koji demonstrate naziva banditima i teroristima, ističući kako oni još nisu položili oružje, te da i dalje čine ili pripremaju zločine.

- Borba protiv njih mora da ide do kraja. Ko god se ne preda biće uništen. Naredio sam snagama bezbjednosti i vojsci da ih ubiju bez upozorenja – rekao je Tokajev i dodao da je ustavni poredak u zemlji uglavnom uspostavljen.

Kazahstanski predsjednik je istakao i kako iza nasilja u zemlji, najgoreg u posljednjih 30 godna od kada je Kazahstan proglasio nezavisnost, stoje teroristi obučeni u inostranstvu.

Ministarstvo unutrašnjih po-

slova Kazahstana je u odvojenom saopštenju navelo da je od početka sukoba 18 policajaca i pripadnika nacionalne garde ubijeno širom zemlje. Saopštili su, takođe, da je 26 „naoružanih kriminalaca“ likvidirano, a više od tri hiljade njih privedeno.

Protesti u Kazahstanu počeli su u nedjelju zbog ukidanja propisa kojim je bila ograničena cijena tečnog naftnog gasa (TNG), popularnog goriva za automobile, nakon čega se cijena goriva povećana za više od 100 odsto.

Demonstranti su prvobitno zahtijevali da se cijena TNG smanji sa 0,27 dolara po litru na prodajnu cijenu iz prošle godi-

Održan vanredni sastanak ministara vanjskih poslova NATO-a

Stoltenberg: Rizik od sukoba je stvaran BRISEL - Ministri vanjskih poslova NATO-a završili su sinoć vanredni sastanak na kome je glavna tema bila situacija u Ukrajini i akcije Rusije u to zemlji i oko nje.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kazao je da su saveznici razgovarali o ničim izazvanim i neopravdanim vojnim jačanjem Rusije u Ukrajini i oko nje. Poručio je da je rizik od sukoba stvaran, te da agresivne akcije Rusije narušavaju bezbjednosni poredak u Evropi.

- Žao nam je što uprkos pozivima međunarodne zajednice, Rusija tokom mnogo nedjelja nije preduzela korake za deeskalaciju. Nastavlja se jačanje ruske vojske sa desetinama hiljada borbenih trupa, kao i prijeteća retorika i upotreba sile protiv susjeda – kazao je Stoltenberg na konferenciji za medije nakon održanog sastanka.

Ponovio je i da NATO ostaje posvećen dvostrukom pristupu Rusiji – snažno odvraćanje i odbrana, u kombinaciji sa smislenim dijalogom.Saveznici će se,

Jens Stoltenberg kako je rekao, u srijedu sastati sa predstavnicima Rusije u Savjetu NATO-Rusija.

- Na sastanku će biti riječi o situaciji u Ukrajini i oko nje i implikacijama po evropsku bezbjednost. Pozdravljam i to što će SAD i Rusija u ponedjeljak razgovarati u Ženevi i što će se OEBS sastati u četvrtak. Serija angažmana sljedeće nedjelje je prilika za Rusiju da pokaže da je ozbiljna po pitanju dijaloga i diplomatije – dodao je šef NATO-a, navodeći da je Alijansa spremna da sasluša ruske argu-

mente.

- Ali da bi dijalog bio smislen, mora se pozabaviti i dugogodišnjom zabrinutošću saveznika u vezi sa postupcima Rusije, mora se zasnivati na osnovnim principima evropske bezbjednosti i to mora da se odvija u konsultacijama sa Ukrajinom – dodao je on.

Dodaje da će se NATO se uključiti u dijalog sa Rusijom u dobroj namjeri, ali kako kaže „moramo biti spremni i na mogućnost da diplomatija propadne“.

-Tako su danas ministri nagla-

sili da bi svaka dalja agresija prema Ukrajini imala značajne posljedice i da bi imala veliku cijenu za Rusiju. Saveznici i dalje stoje uz Ukrajinu – kazao je Stoltenberg.

Ponavlja da su saveznici jasno stavili do znanja da će ,,NATO uvijek preduzimati neophodne korake da zaštiti i odbrani naše nacije“.

Kremlj je nedavno objavio nacrte dva dokumenta, bezbjednosnog ugovora Rusije i SAD i bezbjednosnog sporazuma Moskve i NATO-a, sačinjenih u vrijeme sve većih tenzija zbog nagomilavanja ruskih vojnika u blizini Ukrajine. Razmještanje ruskih vojnika podstaklo je strahovanja Kijeva i Zapada od moguće invazije Rusije na Ukrajinu.

Rusija negira da planira napad na susjednu Ukrajinu, ali traži garancije da se NATO neće širiti na tu zemlju i da neće raspoređivati oružje na njenoj teritoriji.

Na prijedloge koje je iznijela u nacrtima dokumenata Rusija očekuje odgovor do kraja januara.

Jovana ĐURIŠIĆ

Rusi dolaze, Amerikanci ih posmatraju sa daljine Prve jedinice ruskog kontingenta mirovnih snaga su vojnim transportnim avionom stigle juče u Kazahstan. Iz ruskog ministarstva odbrane saopšteno je kako je više od 70 aviona zaduženo za dovođenje ruskih vojnika u Kazahstan, te da trenutno pomažu u ponovnom uspostavljanju kontrole na aerodromu u Almatiju.

Iz administracije predsjednika Tokajeva objašnjeno je da ruske snage nijesu uključene u

ne koja je iznosila 0,11 dolara.

Trgovci na pumpama pristali su da smanje cijenu za četvrtinu, ali je Vlada onda saopštila kako je smanjenje nemoguće zbog troškova proizvodnje.

Nakon što su protesti radikalizovani, kompletna kazahstanska vlada podnijela je ostavku, a privremena administracija, po nalogu predsjednika, odmah pristupila smanjenju cijena tečnog gasa.

To, međutim, nije zadovoljilo

borbe ili „eliminaciju militanata“.

U međuvremenu se oglasila i portparolka Bijele kuće Džen Psaki ističući kako Vašington pažljivo prati dolazak ruskih snaga u Kazahstan.

- Pratićemo situaciju i eventualno kršenje ljudskih prava i sve akcije koje bi mogle da vode ka zauzimanju kazahstanskih institucija – rekla je Psaki.

Oglasili su se i iz Evropske unije upozorivši kako se prava civila moraju poštovati.

demonstrante koji su nastavili sa neredima i sukobima koji su tu centralnoazijsku zemlju doveli u najgore stanje od proglašenja nezavisnosti.

Zapadni mediji navode kako su te demonstracije uzdrmale imidž Kazahstana kao politički stabilne i strogo kontrolisane zemlje koja je, tokom tri decenije nezavisnosti, u svoju naftnu industriju uspjela da privuče na stotine milijardi dolara stranih investicija.

Predsjednik i prva dama SAD pravoslavnim hrišćanima čestitali Božić

Podrška pravu na vjersku slobodu VAŠINGTON - Predsjednik i prva dama Sjedinjenih Američkih Država Džozef i Džil Bajden čestitali su Božić pravoslavnim hrišćanima u Americi i ostatku svijeta.

- Kao i mnogi drugi tokom protekle godine, pravoslavni hrišćani su pokazali veliku snagu karaktera i istrajnost, nastavili da pokazuju ljubav prema svojim bližnjima i služe svojim zajednicama u teškim trenucima – navodi se u čestitki predsjednika i prve dame SAD. Oni su, takođe, izrazili saučešće i saosećanje sa onima koji su izgubili svoje voljene tokom pandemije i koji će ovaj Božić provesti puni tuge.

Džozef i Džil Bajden

Poručili su i kako se mole za sve one koji pate, u nadi da će „uprkos boli, pronaći snagu i osjećanje svrhe i smisla“.

- Dok počinjemo novu godinu, mnogi pravoslavni hrišćani širom svijeta se i dalje suočavaju sa progonom i diskriminacijom. Želimo da još jednom izrazimo svoju nepokolebljivu podršku poštovanju univerzalnog i neotuđivog prava na vjersku slobodu – naveli su Džozef i Džil Bajden. Predsednik i prva dama SAD su, takođe, rekli da se zajedno sa pravoslavnim hrišćanima mole za mir, pravdu, slobodu i zacjeljenje u narednoj godini.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 8. januar 2022.

DANILOVGRAD: U uređenje prostora Opština će investirati 2,78 miliona

Predviđena zaštita svih vodoizvorišta

DANILOVGRAD – Lokalna uprava za ovu godinu planirala je da u uređenje prostora investira ukupno 2.783.000 eura.

Najviše novca, 1.393.000 eura, predviđeno je za kapitalne izdatke. Na spisku projekata su sanacija trotoara (100.000 eura), izgradnja kružnog toka kod Doma zdravlja (220.000 eura), sanacija klizišta na dijelu lokalnog puta Manastir Ostrog – Manastir Ždrebaonik u Šobajićima (250.000 eura), zatim izgradnja i održavanje rasvjete na seoskom području (40.000), eksproprijacija za rekonstrukciju puta Danilovgrad–Spuž (preko Martinića), dionica Gorica–Burum II faza (750.000 eura) i izgradnja podzemnog voda u Grliću (33.000 eura).

Izdaci za građevinske objekte planirani su na 605.000 eura. Po 100.000 eura je predviđeno za izmještanje hidrotehničkih instalacija u sklopu rekonstrukcije magistralnog puta Podgorica– Danilovgrad, zatim rekonstrukcija cjevovoda sa izvorišta Slatina i u sklopu Martinićkog puta.

Iz oblasti snabdijevanja vodom predviđeno je još nekoliko projekata: nabavka i ugradnja hlorne pumpe za vodovod Zagreda, nabavka i ugradnja hlorne pum-

Na spisku projekata su izgradnja kružnog toka kod Doma zdravlja (220.000 eura), sanacija klizišta u Šobajićima (250.000 eura), zatim eksproprijacija za rekonstrukciju puta Danilovgrad–Spuž (750.000 eura) pe za naselja Rova, zatim rekonstrukcija cjevovoda u naseljima Velje Brdo (kod ZIKS-a), Šabov krug, Kopito – Spuž (kod Milina), zatim Grbe–Stoglav. Takođe, predviđena je izrada istražno-eksploatacionog bunara kod izvorišta Žarića jama i opremanje bušotine, izgradnja cjevovoda u Strahinjićima. U planu je i uspostavljanje zone sanitarnotehničke zaštite na svim vodoizvorištima (Oraška jama, Milojevića vrelo, Viško vrelo, Žarića jama, Brajovića jama i Slatinski izvori).

Za investiciono održavanje planirano je 592.000 eura. Programom uređenja prostora za ovu godinu predviđeno je da se nastave započete aktivnosti: izrada projektne dokumentacije za put Danilovgrad–Čevo (dionica Danilovgrad – Markovina), zatim za put Stologlav – Banova Gomila – magistralni put M3 kao i rekonstrukcija dijela lokalne saobraćajnice Pažići–Spuž–Stologlav (dionica Gorica – Burum). C. G.

NAJVIŠE NOVCA ZA KAPITALNE IZDATKE: Danilovgrad

CETINJE: Podrška Opštine sportu

Za tri kluba 103.000 eura CETINJE – Komisija za raspodjelu sredstava za sufinansiranje sportskih klubova donijela je odluku o raspodjeli 103.000 eura za 2021. godinu.

Košarkaški klub ,,Lovćen 1947“ je dobio 50.000 eura od čega je 13.000 eura za zakup sadržaja u Sportskom centru. Rukometni klub ,,Lovćen“ je dobio 29.000 eura (za zakup u SC-u 10.000 eura) dok je Fudbalskom klubu ,,Cetinje“ pripalo 24.000 eura.

C. G.

Radovi u deset opština ska Jama, Mijatovo Kolo–Lisičine, Rasovo – Francuska Mahala, Brzava, Skočigorina.

Budva: od 8 do 9:30 h zgrada ,,Medical centra“ u Bečićima.

Danilovgrad: od 8 do 15 h Stanjevića Rupa, Mandići.

Kolašin: od 8 do 16 h Bulje, Durutovac, Đuđevina, Bare, Raičevine, Petrova Ravan, Ulica, Podi, Smira, Drijen, Sreteška Gora,

Oprezno zbog odrona PODGORICA – Na sjeveru Crne Gore zabilježene su mjestimično sniježne padavine i poledica, a u ostalim područjima saobraća se po pretežno suvim putevima saopšteno je iz Auto-moto saveza Crne Gore.

Iz AMSCG su kazali da su mogući nailasci na učestale sitnije odrone i vozačima savjetuju opreznu vožnju prilagođenu uslovima na putu.

Upotreba zimskih guma obavezna je do 1. aprila, na putevima gdje je to naznačeno saobraćajnom signalizacijom, bez obzira na to da li na tom putu postoje zimski uslovi.

Za vrijeme sniježnih padavina zabranjen je saobraćaj za kamione sa prikolicom i šlepere na dionicama preko pla-

ninskih prevoja u skladu sa postavljenom saobraćajnom signalizacijom.

Iz AMSCG-a su kazali da zbog praznika na državnim putevima neće biti radova do nedjelje, a vozila će saobraćati bez obustava uz poštovanje privremene signalizacije.

Zbog rekonstrukcije glavnog cjevovoda na regionalnom putu R-18 Pljevlja-GradacŠula dionica ulica Oslobođenja zatvorena je za saobraćaj.

Omogućeno je korišćenje alternativnog pravca.

Na prvoj dionici auto puta Podgorica-Mateševo zabranjen je prolaz za vrijeme radova.

Prolaz je jedino dozvoljen vozilima koja posjeduju propusnicu kompanije CRBC. C.G.

BIJELO POLJE: Nagrađeni radnici u Komunalnoj policiji i Komunalnom preduzeću

CEDIS: Radovi za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom (10. januar) PODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem nastavlja 10. januara radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom u više opština. Zbog toga potrošači u pojedinim naseljima po nekoliko sati neće imati struju.

Andrijevica: od 8:30 do 14:30 h – Uže gradsko jezgro (donji dio Ulice Branka Deletića).

Bijelo Polje: od 8 do 16 h Mojstir, Gevčina – Tusto, Kradenik, Lozna, Cerovići-Muslići, Džukelj-

AMSCG upozorio vozače

Trpezi.

Plav: od 9 do 14 h sela: Naselje, Sirana, Novšiće, Liješće,Velika, Vojna kasarna, Pepići, Titeks, Mašnica, Gornja Rženica, Murino i dio sela Brezojevice.

Rožaje: od 9 do 14:30 h selo Bandžov.

Tivat: od 08:30 do 11:30 h Bogišići, dio Đuraševića i Oblatno.

Uljari, Sela; od 8 do 15 h Smailagića Polje, Raško, Skrbuša.

Mojkovac: od 9 do 14 h Gostilovina; od 9 do 13 h Gojakovići, Jakovići, Jokići, Slatina, mHE Bistrica, Bistrica, Kaludra, Ravnjak, Crna Poda, Dobrilovina, Osredine, Zaboj, Crvena Lokva.

Petnjica: od 8:30 do 14:30 h se- U slučaju loših vremenskih la: Laze, Vrbica, Trpezi, Kalica i uslova radovi će biti odgođeni. fabrika košulja Lavista, dio sela C. G.

Priznanja za posvećenost radu

BIJELO POLJE – Službenici Komunalne policije u prošloj godini su Natalija Sarić i Džemal Hodžić, a najbolji radnici Komunalnog preduzeća Lim Adis Čelebić i Borislav Prelević.

Priznanja im je uručio predsjednik Opštine Petar Smolović.

- Nagrađeni su prilikom obavljanja zadataka iskazali visok stepen profesionalizma i posvećenosti. Ovo je skroman način da ukažemo na važnost posla koji obavljate i iskažemo zahvalnost za vašu posvećenost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti – kazao je Smolović.

On je kazao da su radnici Komunalnog preduzeća najzaslužniji što Bjelopoljci imaju čist grad.

- Vjerujem da ćemo nabavkom moderne opreme i mehanizacije učiniti da posao zaposlenim u komunalom preduzeću bude olakšan – kazao je Smolović.

B. Č.

HERCEG NOVI: Pripremni radovi za rekonstrukciju zadužbine Nikole Musića

Urediće vijek i po star objekat u Starom gradu HERCEG NOVI – Postavljanjem skele na vijek i po staru zadužbinsku zgradu na stepeništu koje spaja dva hercegnovska trga najavljen je početak rekonstrukcije objekta koji je protekle četiri decenije ruglo u srcu grada. Građevina, koju je Nikola Musić Pođanin testamentom iz 1835. godine ostavio Manastiru Savina, stradala je u zemljotresu 1979. godine i od tada nije bilo ozbiljnih ulaganja.

Mitropolija crnogorsko-primorska, odnosno Manastir Savina, potpisali su sa investitorom Predragom Dragojlovićem iz Beograda ugovor o zakupu na 30 godina. U toku su pripremni radovi uoči konzervatorskog istraživanja, kazao je pravni zastupnik Manastira Savina Zoran Lazarević.

– To je početak i riječ je o ozbiljnim radovima na objektu od velikog značaja.

Potrebno je u potpunosti da se utvrdi i činjenično stanje u konzervatorskom smislu. To predstavlja i pretpostavku

za realizaciju kompletne rekonstrukcije – rekao je Lazarević.

Ugovorom su, kazao je Lazarević, zaštićeni interesi crkve, ali je prevashodni cilj bio da se rekonstruiše i spasi od

daljeg propadanja ruinirana zgrada u centru Starog grada. U planu investitora je da u zadužbinskom objektu otvori hotel.

– Preduzeće Dragojlovića se bavi

NAKON REKONSTRUKCIJE OTVORIĆE HOTEL: Objekat zadužbine

hotelijerskim uslugama tako da će i ovaj objekat kada bude rekonstruisan i završen biti predviđen za tu vrstu djelatnosti. Očekujemo da će ovaj objekat podići turističku ponudu grada i biti jedan od brendova – vjeruje Lazarević.

Uz obaveznu investiciju u rekonstrukciju objekta, koja se procjenjuje na nekoliko stotina hiljada eura, investitor će plaćati zakupninu koja će po volji ostavioca biti namijenjena školovanju monaha. Nakon 30 godina zadužbinska zgrada biće vraćena u posjed manastira Savina.

Novljani očekuju i da će ove godine početi rekonstrukcija još jedne zadužbine, a riječ je o Školi u Srbini. Osnovana je 1858. godine a zgradu su testamentom ostavili dobrotvori Jovan Bošković, Đuro Đurović i Jevrosima Laketić, rođena Vladislavić. Ova zadužbinska škola spada u red ustanova koje su udarile temelje školovanju pomoraca i razvoju prosvjete u našim krajevima. Ž. K.

Crnom Gorom

Subota, 8. januar 2022.

BIjelO POlje

Preduzetnicama 100.000 eura BIJELO POLJE – Komisija za raspodjelu sredstava za finansiranje projekata namijenjenih za podršku ženskom preduzetništvu u 2021. godini Opštine Bijelo Polje donijela je konačnu rang listu.

Predsjednica Komisije, inače predsjednica SO Bijelo Polje, Nemša Omerhodžić kaže da će podijeliti 100.000 eura koliko je u budžetu predviđeno za ekonomsko osnaživanje žena.

Prispjelo je 16 prijava, od kojih je osam ispunjavalo sve kriterijume i pozitivno ocijenjeno, dok pet nijesu imale administrativnu usaglašenost, a tri nijesu bile prihvatljive u skladu sa kriterijumima.

Na listi su krojački salon ,,Sanela“, preduzetnica Sanela Ćatović, Bejbi teks – Elma Popara, Butik muške, ženske i dječje odjeće ,,Lui“ – Mirela Šukurica, Dostavno vozilo za distribuciju proizvoda „Naš sokić“ – Bojana Joksimović, Psihološko savjetovalište „PSKonsultinig“ – Enisa Džafić, Unapređenje za moj biznis – Jasna Čardaklija, Moj market – Marina Mijović, Djelatnost turističke agencije – tour operator – Lejla Ljuca – Vajt Fild Travel DOO. Pravo učešća po javnom pozivu imale nezaposlene i žene preduzetnice koje posluju najduže godinu prije objavljivanja javnog poziva, sa prebivalištem u Bijelom Polju, koje žele da pokrenu ili unapređuju sopstveni biznis.

- Sredstva predviđena budžetom Opštine raspodjeljuju se za biznis planove kojima se podstiče ekonomski razvoj opštine, razvoj organske poljoprivredne proizvodnje, turizma i zanatstva. Takođe, podržavaju se biznis ideje koje doprinose afirmaciji i valorizaciji kulturnog potencijala, tradicije i kulturne posebnosti opštine, podizanju nivoa kulture i očuvanja kulturne baštine, očuvanju i zaštiti životne sredine, te razvoju intelektualnih usluga – navela je Omerhodžić. B. Č.

Pljevlja: Vodovod nastavlja investicije na postrojenjima Pliješ, Breznica i Bogiševac

Planirani radovi vrijedni blizu 3,5 miliona eura Izgradnja postrojenja pitke vode Bogiševac je jedan od najvažnijih projekata u ovoj godini. Vrijedan je 535.000 eura, a investitor je Opština. Za izgradnju postrojenja Breznica, potrebno je 1,68 miliona eura, pa očekuju podršku Vlade, Opština je za pripremne aktivnosti izdvojila 10.000 eura PLJEVLJA – Vodovod će ove godine nastaviti investicione aktivnosti na unapređenju sistema snabdijevanja. Najvažniji je ,,Glavni projekat za rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje pitke vode Pliješ i izgradnju postrojenja pitke vode Breznica i Bogiševac“.

Rekonstrukcija postrojenja za preradu vode Pliješ odvija se fazno. Završena je prva faza uvođenja SCADA sistema (automatsko upravljanje).

Tokom prošle godine je ugrađena nadzorno-upravljačka oprema kojom je omogućeno daljinsko uključivanje i isključivanje pojedinih pumpi i postrojenja. Vrijednost radova je 96.132 eura.

U programu rada Vodovoda za ovu godinu navode da je druga faza prolongirana zbog kašnjenja firme Hiperniga iz Podgorice koja treba da izradi softver za povezivanje SCADA sistema. Predstoje III i IV faza vrijedne 72.000 eura. U okviru radova je planirana i ugradnja video-nadzora.

Fali atmosferska kanalizacija

aTMOSFeRSKa I FeKalNa KaNalIZaCIja Ne FUNKCIONIŠU ODvOjeNO: Pljevlja

Tender za završetak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Iz Vodovoda navode da je to preduzeće tokom 2021. uspješno rukovodilo, servisiralo i održavalo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, po isteku ugovora o puštanju u rad sa firmom Montenegro.

- Nakon neuspjelih tenderskih postupaka za izvođenje preostalih radova Opština priprema novu tendersku dokumentaciju, kako bi se

FINANSIRANJE

- Rekonstrukcije će doprinijeti uspješnijem funkcionisanju postrojenja za preradu vode Pliješ, ali je taj projekat istovremeno nastavak fazne realizacije pa je potrebno izgraditi novo postrojenje. Planirana sredstva - 2,7 miliona eura, mogu se obezbijediti preko kapitalnog budžeta Vlade i evropskih donatorskih fondova, a takođe i donacija TE Pljevlja i

Rudnik uglja, kako bi se izgradila planirana fabrika za preradu jezerske vode i na taj način realizovao cjelokupni projekat – navode iz Vodovoda.

Za izgradnju postrojenja pitke vode Bogiševac potrebno je 535.000 eura, investitor je Opština, odnosno Direkcija za izgradnju i investicije. Realizaci-

uveo novi izvođač radova i istekli uslovi za normalno funkcionisanje postrojenja. Tokom ove godine se očekuje uvođenje izvođača radova koji bi promjenama sistema uspješno aktivirao liniju mulja i biološke bazene, i riješio problem kadrova koji nijesu imali adekvatnu obuku za rad na postrojenju – piše u programu rada Vodovoda za ovu godinu.

ja je počela u zadnjem kvartalu prošle godine, a po tenderu je izabran izvođač Ering.

- Ovaj projekat je jedan od najvažnijih u 2022. godini, a nosilac poslova u pripremi projektne i tenderske dokumentacije i praćenje izvršenja radova je Vodovod Pljevlja – piše u programu rada.

Za izgradnju postrojenja pitke vode Breznica, vrijednog 1.680.902 eura, očekuju podršku Vlade. Opština je za pripremne aktivnosti iz budžeta izdvojila 10.000 eura.

KAPTAŽE

Biće nastavljena rekonstrukcija glavnog cjevovoda Pliješ–

HeRCeg NOvI: Korisnici i zaposleni u Dnevnom centru imaju bolje uslove HERCEG NOVI – Deset godina nakon otvaranja Dnevnog centra za djecu sa smetnjama i teškoćama u razvoju zaposleni i korisnici su dobili svoje prostorije a minula godina ostaće upamćena i po poboljšanju uslova za rad i boravak korisnika.

Uspjeli su da nabave minibus, realizuju obuke za zaposlene, ali i uvedu usluge savjetovanja.

Predstoje aktivnosti za pružanje servisa ,,27 plus“.

Direktorica Dnevnog centra Dragica Kosić kaže da su kroz projekat ,,Poboljšanje kvaliteta usluga koje se pružaju djeci sa smetnjama i teškoćama u razvoju kroz uvođenje novih usluga obuke i savjetovanja za djecu, roditelje i zaposlene“ koji su finansirali EU i Vlada Crne Gore dobili oko 79.000 eura.

- Sastojao se od akreditovanih programa licenciranja usluga i poboljšanja kvaliteta uslova.

Kad smo krenuli bili smo u

13

Uskoro i servis „27 plus“ Prošle godine dobili su svoj krov nad glavom. Kroz projekat koji su finansirali Evropska unija i Vlada Crne Gore obezbijeđeno je kombi vozilo što je veoma značajno jer ima korisnika koji idu u školu u Zelenici, a drugi su na cjelodnevnom boravku

UNaPRIjeĐeNI USlOvI: Dnevni centar

strahu jer je bila korona i nijesmo radili, ali došli smo do kraja i vrlo uspješno završili sve

aktivnosti na projektu. Imali smo podršku Opštine i Kancelarije za međunarodnu sa-

radnju koji su zajedno sa nama pisali ovaj projekat – podsjetila je Kosić.

U okviru projekta obezbijedili su minibus sa 17 sjedišta za prevoz korisnika, organizovali obuke i uslugu savjetovanja.

- Trenutno u Dnevnom centru imamo populaciju do 26 godina. Jedan broj korisnika ide u školu u Zelenici, a drugi je na cjelodnevnom boravku, tako da nam minibus mnogo znači.

Svi zaposleni odradili su i dvije obuke na Žabljaku. Jedna se odnosila na rad sa porodicama, a druga na rad sa osobama sa autizmom i kombinovanim smetnjama. Omogućili smo i kolegama iz Crne Gore da

besplatno kroz ovaj projekat pošalju svoje zaposlene i sa nama su bile kolege iz Nikšića, Podgorice, Danilovgrada i Pljevalja. Dnevni centar ima dvije licence, jedna je dnevnog boravka, a druga usluge savjetovanja koja podrazumijeva tim spoljnjih stručnjaka (psihijatar, defektolog, psiholog) – kazala je Kosić.

Prošle godine dobili su svoj krov nad glavom. Taj korak bio je ključan za značajno i trajno poboljšanje kvaliteta boravka korisnika kao i uslova za rad zaposlenih.

Predsjednik Opštine Stevan Katić kazao je kako mu je zadovoljstvo što je lokalna uprava

-Fekalna i atmosferska kanalizacija su odvojene ali na teritoriji grada u velikom procentu ne funkcionišu odvojeno usljed neizgrađenosti atmosferske kanalizacije. Nedostatak atmosferske kanalizacije predstavlja veliki problem u funkcionisanju i održavanju postojeće fekalne kanalizacione mreže, a dodatni problem u realizaciji projekata izgradnje kanalizacione mreže je nedostatak projektne dokumentacije – objasnili su iz Vodovoda.

Grad za visoku i nisku zonu.

U okviru tog projekta je lani započeta rekonstrukcija Ulice Oslobođenja dužine 660 metara. U ovoj godini su planirani radovi u Ulici Ivana Milutinovića, vrijedni 200.000 eura.

Opština (Direkcija) finansira sanaciju vodoizvorišta Jugoštica – posao vrijedan 50.000 eura.

- Urađen je elaborat o smanjenju gubitaka na mreži. Sanacija kaptaža je neophodna kako bi se povećale količine zahvaćenih voda koje dolaze do rezervoara Bogiševac. Potrebna je i zamjena ventila na trasi kao i sanacija dovodnog cjevovoda Odžak–Pliješ – navedeno je u programu investicija Vodovoda za 2022. godinu. A. S.- D.Š. uspješno vodila i zaokružila posao izgradnje Dnevnog centra.

- Zahvaljujem se upravi, zaposlenima i korisnicima i njihovim porodicama na saradnji, podršci i razumijevanju tokom realizacije ovog projekta.

Sjajnu dopunu da poboljšamo kvalitet usluga korisnika predstavlja ovaj projekat. Nabavka vozila, edukacija zaposlenih i savjetovanje korisnika i roditelja osnažili su kapacitete, ustanove i olakšali svakodnevno funkcionisanje – kazao je Katić.

U 2022. godini, kako je istakao Katić, ulaze odlučni da nastave da unapređuju uslove rada ove ustanove.

- Naša namjera i plan je da budući veliki korak bude obezbjeđivanje usluga za korisnike starije od 26 godina, odnosno servis ,,27 plus“. Započeli smo rad na ostvarivanju preduslova za transformaciju ustanove i njenu dogradnju i nadam se da ćemo imati podršku države jer je ovaj servis Herceg Novom neophodan – istakao je Katić. Ž. K.

14

Kultura

Subota, 8. januar 2021.

KRSTO VULOVIĆ

Pet programa u Muzičkom centru Crne Gore do kraja januara

Kiril Stankov na Velikoj sceni MCCG

Stankov i Romea ponovo vode orkestar

PODGORICA - Muzički centar Crne Gore najavljuje pet programa do kraja januara.

U fokusu su dva velika koncerta Crnogorskog simfonijskog orkestra, dva programa Edukativnog sektora Centra i jedan koncert kamernog dua.

Pod upravom njemačkog dirigenta Kirila Stankova Crnogorski simfonijski orkestar će 14. januara izvoditi djela Roberta Šumana: uvertiru „Manfred“, „Koncert za violončelo i orkestar u A-molu“ i „Simfoniju broj 3 u Es-duru“ pod nazivom „Rajnska“. Kao solista na ovom koncertu nastupiće njemački violončelista Niko Trojtler, vođa grupe violončela Filharmonije Altenburg-Gera. Na drugom koncertu zakazanom za 21. januar, pod vođstvom španskog dirigenta Migela Romea, crnogorski simfoničari će premijerno izvesti muziku iz neoklasičnog baleta „Igra karata“ ruskog kompozitora Igora Stravinskog, kao i uvertiru iz opere „Čarobna Frula“ V. A. Mocarta i „Simfoniju broj 7 u d-molu“ Antonjina Dvoržaka. Oba koncerta se održavaju na Velikoj sceni Muzičkog centra Crne Gore, sa početkom

u 20 sati. Dva dirigenta su već poznata crnogorskoj publici.

Kamerni koncert dua koji čine Isak Haračić, vođa violončela Sarajevske filharmonije i pijanistkinja Sonja Marković, planiran je za utorak, 25. januar, u Kamernoj sali MCCG u 20 sati. Ovaj duo iz Bosne i Hercegovine predstaviće se kompozicijama Miloja Milojevića, Kamija Sen-Sansa, Bohuslava Martinua i Nikolaja Mjaskovskog.

Edukativni sektor Muzičkog centra Crne Gore priredio je dva programa za mjesec januar. Prvi je koncert-predavanje čembaliste i pedagoga Timura Haliulina, soliste Belgorodske i Kurske filharmonije iz Rusije.

Koncert-predavanje biće realizovano u saradnji s Ruskim domom u Podgorici, u četvrtak 20. januara sa početkom u 19 sati u Kamernoj sali MCCG. Reprizu će 29. januara u 12 sati na Velikoj sceni imati i multimedijalni projekat „Karneval životinja“ namijenjen djeci, u izvođenju studenata umjetničkih fakulteta sa Cetinja, naveli su iz PR tima ove ustanove.

Karte se mogu rezervisati na broj telefona 068/366-319 i kupiti na biletarnici Muzičkog centra Crne Gore.

D. E.

Januar u KIC-u „Budo Tomović“

Mjesec mjuzikla i pozorišta u filmu PODGORICA - Veče humora i muzike Dragana Koprivice sa prijateljima, koje će biti održano 12. januara, otvoriće ovogodišnji program KIC-a „Budo Tomović“.

Do kraja januara iz ove institucije najavljuju nekoliko atraktivnih sadržaja iz oblasti filma i likovne umjetnosti.

Revija „Mjuzikl – filmska rapsodija“ od 17. do 19. januara donosi publici projekciju dobitnika brojnih međunarodnih nagrada i priznanja za scenario, a među njima su: „Uskršnja parada“ (1948), „Zvona zvone“ (1960) i „Robin i 7 pljačkaša“ (1964).

Krajem januara počeće i sedma filmska revija „Pozorište na filmu“ koja je rezultat partnerske saradnje filmskog i pozorišnog segmenta KIC-a i koja će zapravo dodatno ilustrovati njihove međuzavisne odnose, navode organizatori. Od 31. januara do 2. februara biće prikazana filmska djela nastala na osnovu poznatih pozorišnih komada: „Iskušenje“ (1996), „Čelične magnolije“ (1989) i „Čovjek za sva godišnja doba“ (1966).

Likovni program KIC-a kroz desetu jubilarnu izložbu slika Milorada Mike Uzelca koja će biti otvorena 14. januara nastaviće sa popularisanjem i promovisanjem provjerenih umjetničkih vrijednosti. U januaru će takođe kreativno vizuelno stvaralaštvo djece iz Crne Gore biti predstavljeno izložbom dječjih crteža pod nazivom „Praznični Dome moj“.

Gošća tribine „Podgoričke priče“ biće istaknuta univerzitetska profesorica Sonja Tomović-Šundić, autorka brojnih stručnih knjiga i tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, estetike, studije roda i dr. Novo izdanje italijanskog časopisa „Monumenta Montenegrina Vaticana“ biće promovisano 28. januara.

D. E.

Milica i Goran Radojičić o svojoj zbirci pjesama za djecu „Vrteška ču

Knjiga koja poštuje svoje čitaoce Neke naše stihove već govore na takmičenjima i u školskim recitatorskim sekcijama, pa nam je to dodatni motiv da dođemo do djece, da se upoznamo, družimo i zabavimo – rekli su autori

PODGORICA - Pitanje ciljane čitalačke publike je odavno prestalo da bude početna koordinata za stvaranje, pa tako i knjige za djecu, ako su pisane bez kalkulacija i s poštovanjem prema onima u čijim će se rukama naći, nerijetko budu mentalna i zabavna poslastica za odrasle.

Milica i Goran Radojičić iz Nikšića su nedavno objavili „Vrtešku čuda“, zbirku poezije koja nudi raskošne motive, dobro promišljene slike, prati ritam koji omogućava lakše učenje napamet i ne hvata se za slamke od riječi da bi se postigla rima po svaku cijenu.

S punim povjerenjem u svoju publiku, nudeći zabavu i edukaciju u isto vrijeme, Radojičići su svojom zbirkom obradovali i one koji su već odavno iskoračili iz djetinjstva, ali nijesu zaboravili kako je biti dijete.

POKRETAČI

Milica se od malena bavila pisanjem poezije i proze ali, kako nam je rekla, poetski izraz uvijek zavisi od nekog trenutka i situacije u kojoj se nalazite, a u ovom slučaju je roditeljstvo pokrenulo lavinu inspiracije.

- Kada pišete pjesmu, ona nastaje kao produkt emotivnih, duhovnih, psiholoških stanja.

Kada postanete roditelj nalazite se na vrtešci različitih emocija od kojih je većina za svakog od nas novina. U vrtlogu svih tih divnih dešavanja koje se katkad miješaju sa osjećanjima straha, zabrinutosti, zebnje, nastaju pjesme.

Naša djeca su stalno pokretači

KsePa SoLu omiljeno biće Milica i Goran Radojičić su roditelji četvoro djece. Najmlađi još uvijek ne govori, ali troje je aktivno učestvovalo u kreiranju zbirke „Vrteška čuda“. Neke od njihovih umotvorina su našle svoje mjesto među pjesmama i upravo su to njihovi omiljeni djelovi knjige, kao i ilustracije Peđe Trajkovića, živopisne i upečatljive. Mitsko četvorbiće KsePa SoLu i pjesma „Čudesni plavooki djed“ su, prema Goranovim riječima, do sada najbolje prošle njihovu zahtjevnu selekciju.

osjećaja, mašte i nekih neotkrivenih svjetova koji su se slili u stihove ove knjige – rekla je Milica Radojičić za Pobjedu.

Goran je to nazvao impulsom, iako je pisanje pjesama za djecu, prema njegovom mišljenju, uvijek poseban izazov.

- Potreba da se stvori neki paralelni svijet pjesme, igre, šarenila, umjetnosti, koji neće biti lažan, ali jeste zasnovan na mašti, uticala je na to da danas imamo ovu knjigu. To šarenilo ogleda se i u strukturi knjige koja je dinamična, iscjepkana, koja motiviše na čitanje, nasmije, zabavi i odvuče iz svakodnevnog sivila koje je oko nas. Djeca sve manje čitaju, tehnologija uzima sve veći primat i onda knjiga mora da bude dodatno interesantna kako bi pokrenula želju kod djeteta da okrene glavu od ekrana – rekao je Goran Radojičić. „Vrteška čuda“ ne pati od opštih mjesta i ne boluje od obrazaca koji će dječje znanje uča-

uriti u djetinjstvo neke druge generacije koja je odrastala na način koji se danas teško može pojmiti. Milica smatra da je njihova publika vrijedna svakog poštovanja.

- Ako se to poštovanje osjeća u zbirci, onda je jedan od naših ciljeva postignut. Što bi Andrić rekao: „neumoljiva, nepodmitljiva, neustrašiva i svevideća deca“. Ova rečenica toliko mnogo govori o tome koliko je ozbiljan i zahtjevan posao pisati za ovu biranu i veoma kritičnu publiku. Možda iz spoznaje o težini poduhvata sa kojim se hvatate u koštac proizilazi i poštovanje prema djeci i njihovom svijetu – rekla je Milica.

Goran zna da djecu ne možete prevariti.

- Oni nemaju, još uvijek, naučene obrasce ponašanja koji podrazumijevaju da treba po svaku cijenu „ispoštovati“ nametnuti autoritet. Oni se bore protiv pravila i sve što

ova knjiga jeste predstavlja otklon od pravila, ruši pretpostavljene obrasce i zalazi u svijet dječje mašte. S tim u vezi jeste i otklon od „politike opštih mjesta“. Recite djetetu da treba da bude dobro i ono neće znati šta od njega tražite.

Recite mu da pokupi igračke i gotovo stoprocentno će vaš zahtjev biti usvojen. Trudili smo se da konkretnim intervencijama ovu knjigu učinimo bliskom djeci. Barem onoj koja su je vidjela. Nadam se da će i ostala djeca prilikom susreta sa knjigom imati sličan doživljaj. Veliku pomoć imali smo i od Dušana Govedarice koji je urednik, kao i od Jasmine Nikčević i Todeta Nikoletića koji su svojim savjetima, sugestijama i razmišljanjima pomogli da barem dijelom izbjegnemo zamke „opšteg“, već viđenog, pa i dosadnog – rekao je Goran.

BITAN JE SADRŽAJ

Postići da je zbirka poezije za djecu u svakom trenutku edukativna i njeno prilagođavanje savremenim, digitalnim tokovima je zahtjevan posao.

To pretakanje u pjesmu djelova mašte koje su krišom, kako Milica kaže, „otimali“ od svoje djece.

- Nekad prosto ne možete da riječima na pravi način izrazite suštinu nekog pogleda, maštanja, očekivanja, strepnje i da riječju ukažete na neku promjenu, da sakrijete poruku iza vrcavih stihova – rekla je Milica.

Cilj je bio, prema njenim riječima, odoljeti modernim tokovima i djecu bar na tren vratiti

Roman Ilije Đurovića u širem izboru za NIN-ovu nagradu PODGORICA - Roman „Sampas“ crnogorskog književnika Ilije Đurovića našao se u širem izboru naslova za NIN-ovu nagradu. Širi izbor čine 43 romana od 196 koji su ispunili propozicije za jedno od najvećih književnih priznanja u Srbiji.

Novi krug za „Sampas“ Đurovićev roman „Sampas“ izašao je pod etiketom beogradske kuće „Treći trg“ sredinom prošle godine. Priča o putovanju dvoje mladih ljudi

i njihovoj sposobnosti da se distanciraju od stvarnosti koja im ne prija promovisana je krajem oktobra u Podgorici. „Sampas“ se u ovom izboru

našao u društvu prošlogodišnjih bestselera (kao što su „Smrtni ishod atletskih povreda“ Milice Vučković i „Deca“ Milene Marković),

Kultura

Subota, 8. januar 2021.

15

PRIVATNA ARHIVA

Dnevno 3,3 naslova

PODGORICA – Crnogorska izdavačka scena je prilično produktivna, a prosječno se u Crnoj Gori objavi 3,3 naslova knjiga dnevno, kazala je agenciji MINA direktorica Nacionalne biblioteke (NB) „Đurđe Crnojević“ Dragica Lompar.

Lompar je istakla i da se u sklopu crnogorskog izdavaštva objavljuju izvanredni naslovi, koji nerijetko budu proglašeni za izdavačke poduhvate na domaćim i regionalnim sajmovima knjiga.

EDUKACIJA IZDAVAČA

mirisu knjige, mirisu djetinjstva, osmijehu, „vremenu kad vam oči ne kvari blještavilo ekrana“.

- Veliki Prust se vraćao mirisu madlenica, miris knjige je nešto što mene vraća u djetinjstvo i što bih voljela da postigem i kod svoje djece, a možda i kod nekog drugog djeteta koje će ove korice upamtiti. Papir i ekran nikad neće biti isto – rekla je ona.

Goran smatra da knjige za djecu danas ne mogu da „prođu“ ako su dosadne na prvi pogled.

- Ako je crno-bijela štampa sa pogdjekojom ilustacijom-crtežom bila interesantna generacijama do devedesetih-dvijehiljaditih godina, danas to nije slučaj. I nije to kompromis nauštrb sadržaja u onom značenju da djeci pružimo šarenu, ilustrovanu knjigu i ništa više.

To nije dovoljno. Sadržaj je bitan i danas jednako kao kroz cijelu istoriju stvaralaštva, ali cilj je privući dijete zanimljivom ilustracijom, neobičnom strukturom knjige, kako bi se ono svjesno ili nesvjesno zadržalo i na sadržaju. Zbog toga vjerujemo da su ilustracije bitan segment knjige i zahvaljujemo Peđi Trajkoviću na izvanrednim ilustracijama koje do detalja prate naš tekst. U tom dijelu se ogleda prilagođavanje savremenim tokovima i potrebama djeteta – rekao je Goran.

ZA SVE UZRASTE

Kada je u pitanju promocija knjige „Vrteška čuda“, plan je da se nakon praznika krene od Nikšića, rodnog grada dvoje autora, a zatim da se promo-

kao i autora koji su već dobili ovo priznanje (David Albahari, Bora Ćosić i Goran Gocić).

NIN će 13. januara objaviti spisak naslova koji ulaze u uži izbor, kao i kratke opise tih knjiga, a imena finalista i razgovore sa njima štam-

više i u ostatku države. U zavisnosti od razvoja situacije sa pandemijom, knjiga bi mogla biti predstavljena i u okviru radionica koje bi njeni autori organizovali u crnogorskim školama.

- U centru našeg interesovanja, uz svo dužno poštovanje, nijesu odrasli, već djeca i radionice sa njima kroz koje ćemo predstaviti i stihove knjige – ističu autori.

Iako se danas najmlađa populacija smatra nedovoljno zrelom za takve vrste promocija, Radojičići smatraju da se u vrtićima upravo kreiraju osnove za sve čitalačke i slušalačke vrijednosti.

- Dovoljno je da se zaljube u ritam, stih, nasmiju nekoj dosjetki ili zavole knjigu kao nešto što postaje sastavni dio njihovog odrastanja. Budući da smo oboje ne samo pedagozi već i roditelji, cilj nam je svakom uzrastu prilagoditi promociju knjige. U koricama se nalaze pjesme za sve uzraste, što i jeste suština poezije. Svi smo mi neka i nečija djeca. Neke naše stihove već govore na takmičenjima i u školskim recitatorskim sekcijama, pa nam je to dodatni motiv da dođemo do njih, da se upoznamo, družimo i zabavimo. I da od djece nešto naučimo – ističu autori „Vrteške čuda“.

Zbirka poezije Milice i Gorana Radojičića je objavljena uz podršku JU Narodna biblioteka „Njegoš“ iz Nikšića, JU „Zahumlje“ i Ministarstva kulture koje je podržalo projekat na konkursu za 2020. godinu.

Dragana ERJAVŠEK

paće u broju od 20. januara.

Na osnovu odluke žirija, koji čine Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsjednik), ime 68. dobitnika biće poznato 24. januara, saopštila je redakcija NIN-a.

R. K.

Dragica Lompar

dinu, izlazi i 61 naslov novina i 80 naslova časopisa – rekla je Lompar.

Problem predstavlja ažurnost dostavljanja obaveznih primjeraka od izdavača, ističe direktorica Narodne biblioteke „Đurđe Crnojević“.

- Naši bibliotekari tokom čitave godine podsjećaju, reklamiraju i upozoravaju na neophodnost dosljedne primjene Zakona o izdavačkoj djelatnosti, u cilju kompletiranja godišnje crnogorske izdavačke produkcije – rekla je Lompar.

Ona je podsjetila da je riječ o najznačajnijoj kolekciji Nacionalne biblioteke, odnosno kolekciji crnogorske knjige i periodike „Montenegrina“.

Ta kolekcija u ovom trenutku broji oko 65 hiljada knjiga, 912 naslova novina i 747 naslova časopisa, i dopunjava se no-

vima naslovima i brojevima u kontinuitetu.

- Izdavačka produkcija posljednjih godina je u približno istom obimu i nema velike razlike u broju objavljenih publikacija – rekla je Lompar agenciji MINA.

troškova na globalnom nivou – dodala je Lompar.

Ona je istakla da se mora povesti sveobuhvatna rasprava o problemima izdavača, položaju knjige, autora i prevodilaca u Crnoj Gori, ali i o odnosu izdavača prema NBCG „Đurđe Crnojević“.

- Zanemarena je činjenica da knjige, prije svega, imaju kulturnu, pa tek onda materijalnu vrijednost – kazala je Lompar.

Treba uzeti u razmatranje i pozitivnu praksu zemalja u regionu, gdje nadležna ministarstva jednom ili više puta godišnje vrše otkup od izdavača i te knjige zatim raspodjeljuju bibliotekama, smatra Lompar.

- Na taj način pomažu i izdavačkim kućama, koje mogu dobijena sredstva ulagati u nova izdanja, a i bibliotekama kao dobar način popunjavanja fondova – pojasnila je. R. K.

VIŠE ULAGANJA

Potrebno je više ulaganja i podrške izdavačkoj djelatnosti koja bi odgovarala potrebama razvoja društva, naročito kada je riječ o naslovima iz oblasti prirodnih i primijenjenih nauka, tehnike, medicine i umjetnosti, istakla je Lompar i dodala da izdavačka produkcija nije stagnirala u vremenu pandemije korona virusa.

- Ipak, vjerujem da je ova djelatnost morala ulagati dodatne finansijske napore zbog opšte ekonomske krize i povećanja

Slavni reditelj Piter Bogdanovič preminuo u 82. godini

Odlazak sjajne komete

Piter Bogdanovič 2018. godine

PODGORICA - Američki filmski reditelj Piter Bogdanovič (Peter Bogdanovich) preminuo je 6. januara u 82. godini u Los Anđelesu, saopštila je njegova porodica.

Bogdanoviča su zvali sjajnom kometom noćnog neba tzv.

nove holivudske rediteljske scene koja je nešto drugačijim putem dolazila do sineastičnih visina, inovativno, dostojanstveno i strastveno.

Režirao je klasike poput „Mjeseca od papira“ i „Posljednje bioskopske predstave“ koji

je imao osam nominacija za Oskara, zatim kultnu „Masku“ sa Šer koja je raskamenila i najtvrđa srca među filmofilima, a autor je i komedije „Što te tata pušta samu“ sa Barbarom Strejsend i Rajanom O’Nilom.

D. PEARLMAN/COHENMEDIA

RODITELJI, PEDAGOZI I PJESNICI: Milica i Goran Radojičić

Prema podacima iz decembra, tokom prošle godine za potrebe izdavača u Crnoj Gori izrađeno je 1.293 CIP zapisa za nove naslove, dok je Narodna biblioteka „Đurđe Crnojević“ evidentirala i pet publikacija koje su objavljene bez CIP-a.

- Naša nastojanja su da u najvećoj mogućoj mjeri edukujemo izdavače kako se ne bi objavljivale knjige bez međunarodnih oznaka, odnosno CIP-a, ISBNa, bar cod-a – rekla je Lompar.

Izvještaj koji je dostavljen Monstatu za 2020. godinu i podaci o broju do sada izdatih naslova u prošloj godini ukazuju na to da je u okviru književnosti objavljeno 517 djela.

Nakon toga slijede udžbenici za osnovnu i srednju školu i društvene nauke. U okviru grupe „Istorija, geografija, biografije“ objavljeno je 66 publikacija, dok se najmanji broj publikovanih knjiga odnosi na medicinu, matematiku i prirodne nauke.

- Za crnogorsku izdavačku scenu se može reći da je prilično produktivna, odnosno da se objavi u prosjeku 3,3 naslova knjiga dnevno. Takođe, prema podacima za 2020. go-

Ovaj posvećeni autor stvarao je bez poteškoća, sav se njegov rad stapao sa disanjem, i to je razlog što su ga i kolege cijenile i divile mu se. Porijeklom iz Srbije, sin slikara iz Rume koji je krenuo u svijet za boljim životom, počeo je svoju karijeru kao novinar, što je kasnije umnogome pomoglo njegovom radu na dokumentarnim filmovima i na desetak publikovanih knjiga (od kojih neke uključiju iscrpne intervjue sa Hauardom Houksom i Alfredom Hičkokom.

Poznat je i po filmovima „Bioskop za groš“ (1976), „Dejzi Miler“ (1974), „Dan kada su se svi smijali“ (1981) i „Zaljubljeni porotnik“ (1988). Bogdanovič je u Beogradu 2012. godine, zajedno sa proslavljenim češkim rediteljem Jiržijem Menclom, otvorio 40. Fest, a održao je i master klas studentima Fakulteta dramskih umjetnosti. Jugoslovenska kinoteka, koja mu je priredila retrospektivu, uručila mu je tada svoje najveće priznanje – Zlatni pečat.

Bogdanovič je umro u svom domu usljed komplikacija nastalih zbog Parkinsonove bolesti.

D. E.

BORIS ĐUROVIĆ

Direktorica NB „Đurđe Crnojević“ o izdavačkoj produkciji u Crnoj Gori

uda“

16

Marketing

Subota, 8. januar 2022.

Hronika Podgorice

Subota, 8. januar 2021.

17

Aktivnosti Agencije za stanovanje i prvih dana nove godine Ekipe Agencije za stanovanje i prvih dana ove godine koriste lijepo vrijeme da završe uređenje fasada na pet zgrada u ulicama Omladinskih brigada i Obala Ribnice, u centru grada.

Fasade na nekima od njih osvježene su nekadašnjim bojama, u okviru projekta ,,Za ljepše lice Podgorice“, zahvaljujući kojem su tokom prošle godine obnovljene fasade na 56 zgrada u raznim djelovima grada. Veoma uspješno je realizovana i akcija ,,Poboljšanja uslova stanovanja“ a plan ovog gradskog preduzeća i za ovu godinu nije manje ambiciozan. U saradnji sa drugim privrednim društvima Glavnog grada dosta je urađeno na poboljšanju uslova za rekreativno bavljenje sportom, već prvih dana nakon praznika nastavljena je izgradnja poligona u okviru sportsko-rekreativne zone preko puta ,,Plantaža“, a krenuće i rekonstrukcija poligona u Ulici Bracana Bracanovića, iza zgrade Vampirica. To će biti tek početak jer, kako poručuju iz Agencije za stanovanje, i u tom dijelu postavljen je ambiciozan plan za ovu godinu.

RADOVI

Iz Agencije za stanovanje navode da su uspješno završili 2021. godinu, tokom koje su realizovali niz projekata na planu uređenja grada, poboljšanja uslova stanovanja i unapređenja sportske infrastrukture namijenjene rekreativcima...

- Kroz akciju ,,Za ljepše lice Podgorice“ obnovljene su fasade na 56 objekata. Radilo se u više djelova grada, tako da su fasade obnovljene na objekti-

Koriste lijepo vrijeme za nastavak poslova

U okviru projekta ,,Poboljšanje uslova stanovanja“ u ovom trenutku imamo saglasnosti skupština etažnih vlasnika za radove vrijednosti 600.000 eura. Ti radovi će biti realizovani tokom ove godine, ali interesovanje i dalje ne jenjava – ističu iz Agencije za stanovanje ma u ulicama: Beogradskoj, Omladinskih brigada, 19. decembra, Obali Ribnice, 13. jula, Svetozara Markovića, Vasa Raičkovića, Novaka Miloševa, 4. jula, na Bulevaru Ivana Crnojevića... Izdvojili bi radove na zgradama Šargarepa, Metalka, Pištolj i Oficirka, kao i drugim objektima kojima smo vratili stari sjaj. Akcija će biti nastavljena i ove godine, jer je izazvala veliko interesovanje i pozitivne reakcije sugrađana.

Planom je predviđeno širenje obuhvata objekata i rad u više djelova grada – poručuju iz Agencije za stanovanje.

Akcija ,,Poboljšanja uslova stanovanja“, koja podrazumijeva uređenje fasada zgrada po povoljnim uslovima, u saradnji sa skupštinama etažnih vlasnika, takođe je realizovana u rekordnom obimu.

Najveće interesovanje, navode iz Agencije, vladalo je za uređenje fasada uz upotrebu termoizolacionog materijala, sanaciju ravnih i kosih krovova, ali i za uređenje unutrašnjosti ulaza.

- U ovom trenutku imamo saglasnosti skupština etažnih

Izazovi Poseban izazov tokom prošle godine Agenciji za stanovanje predstavljala je nestabilnost cijena na tržištu.

- Kao što je poznato, građevinsko-zanatski materijal je poskupio u prosjeku 40-50 odsto. Određeni uticaj imala je i aktuelna epidemiološka situacija, ali smo ipak uspjeli kroz dobru organizaciju da sve to prevaziđemo i plan realizujemo u potpunosti.

Tome je doprinijelo i kontinuirano ulaganje u tehničku opremljenost. Tokom prethodne četiri godine uloženo je blizu 400.000 eura, što iz sopstvenih sredstava, što uz podršku Glavnog grada – naveli su iz Agencije za stanovanje.

Nove fasade na Obali Ribnice

vlasnika, za radove vrijednosti 600.000 eura. Ti radovi će biti realizovani tokom ove godi-

ne, ali interesovanje i dalje ne jenjava – ističu iz Agencije za stanovanje.

U Turističkoj organizaciji Podgorice najčuveniji arheološki lokalitet nadomak grada smatraju veoma značajnim i sa turističkog aspekta

Promotivnim aktivnostima ukazuju na značaj Duklje Na samo tri kilometra od Podgorice, arheološki lokalitet Duklja na čaroban, ali istovremeno i dramatičan način pokazuje jednu epohu i svjedoči o civilizacijskim tokovima i izuzetno bogatom kulturnom i istorijskom nasljeđu glavnog grada.

Nina Pajović iz Turističke ogranizacije Podgorice naglašava da je Duklja, pored kulturno-istorijskog aspekta, izuzetno značajna kao turistički potencijal, odnosno lokacija koja ima i te kakve mogućnosti za dodatnu valorizaciju.

POTENCIJAL

- Kada je riječ o aktivnostima Turističke organizacije Podgorice, svakako da Duklja zauzima značajno mjesto prilikom svih naših promotivnih aktivnosti. Podsjetiću samo da smo uradili promotivni materijal za arheološki lokalitet na više jezika, da smo tokom prošle godine pripremili tri kulturnoistorijske rute, od kojih ona pod nazivom ,,Osvrt na prošlost, stazama preko brda Gorice“,

Duklja

vodi upravo do Duklje – kazala je ona.

Pajović podsjeća da su u proteklom periodu upravo u Duklji ugostili brojne studijske grupe, turoperatore, predstavnike medija, osnovce i srednjoškolce, naglašavajući da im je stalo da što više ljudi bude uključeno u aktivnosti TO Podgorice.

- Upravo posljednja u nizu naših aktivnosti prošle godine bila je izrada promotivnog filma o tom arheološkom lokalitetu, u kojem je na veoma zanimljiv način prikazan jedan dan u Duklji.

Taj film će biti prikazan na svim značajnim emitivnim tržištima,

a riječ je samo o jednoj promotivnoj aktivnosti kojom želimo da skrenemo pažnju ne samo turistima nego i domaćoj javnosti o kakvom se lokalitetu radi i što bismo mogli da dobijemo adekvatnom valorizacijom ovog prostora – kazala je Pajović.

TRETMAN

Turistički vodič Dušan Drakić uvjeren je da Duklja zaslužuje bolji status nego što ga trenutno ima.

- Duklja je svoj procvat doživjela oko trećeg vijeka nove ere, kada je imala oko 10.000 stanovnika, Grad je imao ma-

le i velike terme, hram posvećen boginji Romi, kao i hram posvećen boginji Dijani, izuzetnu vodovodnu mrežu… Sa slabljenjem Rimskog carstva, njen značaj kao i cijelog prostora provinicije Ilirikum polako opada. Sudbina Duklje zapečaćena je otprilike sa dolaskom Slovena, negdje u devetom vijeku, kada je Duklja devastirana i praktično prestala da postoji – navodi Drakić.

On podsjeća da, arheološki gledano, Duklja spada u jedan od najinteresantnijih lokaliteta u Crnoj Gori. Napominje da su brojni ostaci sa Duklje odnošeni vjekovima, navodeći primjer iz 15. vijeka, kada je veća količina kamena prenesena na prostor današnje Stare varoši.

- Interesantno je da se jedan arheološki artefakt sa Duklje, Podgorička čaša, koja ima jedinstvenu ranohrišćansku piktografiju, nalazi u Ermitažu u Sankt Peterburgu. Crna Gora je u više navrata pokretala postupak za vraćanje tog vrijednog predmeta, nažalost, bez uspjeha – rekao je Drakić.

H. P.

Od radova realizovanih kroz ovu akciju tokom 2021. godine, iz Agencije su posebno ponosni na obnovu fasada solitera na Bulevaru Save Ko-

vačevića, u Ulici serdara Jola Piletića i u Ulici 4. jula tzv. Pomorandža.

SARADNJA

U saradnji sa privrednim društvima grada, prije svega Putevima, Komunalnim uslugama i Zelenilom, mnogo je urađeno na poboljšanju uslova za rekreativno bavljenje sportom. Kako navode, izgrađeno je pet novih poligona, 14 je rekonstruisano, a na četiri je postavljena vještačka trava.

Podršku tom projektu dao je i FSCG. Takođe, na četiri poligona postavljena je tartan podloga, a postavljeno je i 16 stolova za stoni tenis i devet stolova za šah.

- Već prvih dana nakon praznika ova aktivnost se nastavlja.

U toku je izgradnja poligona u okviru sportsko-rekreativne zone preko puta kompanije „Plantaže – 13. jul“, a krenuće i rekonstrukcija poligona u Ulici Bracana Bracanovića, iza Vampirice. To će biti tek početak, jer nas ove godine očekuje mnogo posla – poručili su iz Agencije za stanovanje.

I. MITROVIĆ

Članovi Udruženja boraca NOR-a i antifašista posjetili spomen-obilježje na Čepurcima

Ne blijedi sjećanje na rodoljube Delegacija UBNOR-a kod spomen-obilježja na Čepurcima

Delegacija Udruženja boraca NOR-a i antifašista Podgorice i građani položili su vijence na spomen-obilježje na Čepurcima, podignuto u znak sjećanja na strijeljane partizane i rodoljube od 1942. do 1944. godine.

- Sjećanja na nezaboravno vrijeme slobodarske antifašističke borbe crnogorskog naroda tokom Drugog svjetskog rata i slavne borce partizanske vojske i rodoljube koji su dali živote za slobodu i slom nacifašizma, najveće pošasti moderne istorije, najmanje su što mi, kao časni sljedbenici njihovih ideala i dostignuća, možemo i moramo uraditi – poručio

je potpredsjednik UBNOR-a Podgorice Zoran Bobo Raičević.

Italijanski i njemački okupatori, zajedno sa domaćim kolaboracionistima, u više navrata su od 1942. do 1944. godine na području Podgorice sprovodili strijeljanja partizana i rodoljuba. Samo u prvoj polovini 1942. godine strijeljano je više od 150 boraca i rodoljuba iz podgoričkog sreza. Na jednom od tih gubilišta, na Čepurcima, prva grupa crnogorskih patriota strijeljana je 7. aprila 1942. godine, a na istom mjestu strijeljanja su vršena i u januaru i decembru 1943, a potom januara i marta 1944. godine. I. M.

18

Arena

Košarka/Rukomet

Subota. 8. januar 2022.

Oslabljene ,,plave“ gostuju favoritu Budi

Obećavaju s Drugi poraz u nizu Golden Stejta, Ar-Džej Beret trojkom uz zvuk sirene donio pobjedu Njujorku nad Bostonom

Finiks opet vlada Zapadom Finiks je pobijedio Los Anđeles Kliperse sa 106:89 i ponovo zasjeo na čelo Zapadne konferencije NBA lige. Sansi su iskoristili dva uzastopna poraza Golden Stejta i vratili se na sam vrh NBA lige sa 30 pobjeda i osam poraza u sezoni.

Finiks je do pobjede protiv Klipersa vodio Kris Pol sa novim tripl-dabl učinkom od 14 poena, 10 skokova i 13 asistencija.

Sa 24 poena je najefikasniji bio Kem Džonson, Džejlen Smit je dodao 19 poena i 14 skokova, dok je Devin Buker imao 11 poena i 10 skokova.

Na drugoj strani nije bilo Kavaja Lenarda, Pola Džordža, Ivice Zubca, Luka Kenarda, pa su Klipersi upisali poraz.

Kod njih se istakao Markus Moris sa 26 poena i osam skokova, Redži Džekson je imao 16 poena i osam skokova.

Golden Stejt je poražen od Nju

Rezultati Njujork – Boston Memfis – Detroit Nju Orleans – Golden Stejt Finiks – Los Anđeles Klipersi

108:105 118:88 101:96 106:89

Orleansa 101:96 u svom Smuti „King Centru“ pred skoro 16.000 ljudi.

Istina, Voriorsi su bili oslabljeni jer su igrali bez svog najboljeg igrača i MVP kandidata Stefa Karija, koji je povrijedio kvadriceps u utakmici sa Dalas Maveriksima koju su, takođe, izgubili. Takođe, nije bilo ni Drejmonda Grina, koji je imao problema sa povredom kuka.

Najefikasniji u poraženom timu bio je Endru Vigins koji je upisao 21 poen, Džonatan Kuminga je dodao 13, Demijon Li 12, Džordan Pul 11 i Mozes Mudi 10.

U pobjedničkom timu, najbolji je bio Brendon Ingram sa 32 poena, 11 skokova i šest asisten-

cija, Džoš Hart je imao 14 poena, Herberts Džons 13.

Ar-Džej Beret postigao je trojku od table uz zvuk sirene za pobjedu Njujorka (19-20) nad Bostonom (18-21) sa 108:105.

Evan Furnije ubacio je rekord karijere od 41 poena, uz osam skokova. Džulijus Rendl je upisao 22 poena (8-20 iz igre, 8sk), a Beret je meč završio sa 13 poena i šest asistencija.

Za Seltikse je Džejson Tejtum postigao 36 poena, uz devet asistencija i šest skokova dok je Džejlen Braun imao 16 poena i sedam skokova.

Memfis je pobijedio Detroit rezultatom 118:88.

Najefikasniji je bio Dža Morent sa 22 poena, Dilon Bruks je upisao 18, Zijer Vilijams i Tajs Džons po 14.

U poraženoj ekipi, Sejban Li je bio najefikasniji sa 14 poena, Kejs Kaningem i Hamidu Dijalo su dodali po 12.

S. J.

PODGORICA – Brojni problemi u podgoričkom timu oko bolesti i korona virusa uticali su na kompletnu sliku priprema za nastavak drugog dijela sezone u Ligi šampiona.

Rukometašice Budućnost Bemaxa stigle su u Mađarsku, uglavnom sa podmlađenim sastavom, a moćnom FTC-u suprotstaviće se danas od 16 sati bez Tatjane Brnović i Nikoline Vukčević (odavno je van stroja ljevoruka Valerija Maslova).

Bojana Popović očekuje da će se, prije svih, juniorke i kadetkinje (ima ih deset) bez opterećenja suprotstaviti favoritu sa

Peto odlaganje utakmica u 15. kolu Admiralbet ABA lige

Ne igra ni Mornar, korona u ekipi Krke PODGORICA – Košarkaši Mornara neće na parket ovog vikenda u Admiralbet ABA ligi. Naime, meč 15. kola koji su Barani trebali da igraju u subotu u ,,Topolicu“ protiv Krke odložen je zbog pozitivnih slučajeva korona virusa u slovenačkom timu.

Novi termin utakmice biće naknadno određen.

Odlaganje ne ide u prilog timu Mihaila

Pavićevića, koji je u odličnoj formi, jer je upisao šest pobjeda u posljednjih osam kola, dok je Krka bez pobjede u tom periodu, a nikada nije slavila u Baru.

Mornar se tako pridružio drugim crnogorskim timovima kojima su odloženi mečevi 15. kola. Neće se igrati derbi između Budućnost Volija i Crvene zvezde (prvobitno je bio zakazan za neđelju), zbog korone u oba tabora, te duel između Zadra i SC Derbija (trebao je da se igra

12. januara), zbog pozitivnih slučajeva u podgoričkom timu.

Takođe, u ovom kolu su, iz istih razloga, odloženi i mečevi Igokea – FMP i Cedevita Olimpija – Borac.

Odigran je duel Partizana i Splita, u kojem je Partizan ubjedljivo slavio pred svojim navijačima 109:49, a za neđelju u podne je zakazan meč između Mege (koja je već prethodno odložila dva meča zbog koroS. J. ne) i Cibone.

Odložena dva meča Zbog velikog broja pozitivnih igračica na korona virus, odložena su dva meča 9. kola Lige šampiona. Korona je zaustavila duel Đera sa Krimom i derbi grupe A između Bresta i Bukurešta. kojim su u Podgorici odigrale kvalitetan meč kao uvod u prvu pobjedu (protiv Bresta) u grupnoj fazi elitnog takmičenja.

- Situacija je komplikovana od starta drugog dijela, mnogo djevojaka je bolesno, neke su bile pozitivne. Brnović i Vukčević nijesu sa nama, a u Podgo-

rici je takođe ostala kondicioni trener Danica Delić jer je pozitivna. Generalno situacija je teška, dosta je ekipa otkazalo mečeve, a mi ćemo probati u ovom sastavu da igramo i odigramo što bolje – kazala je Popović.

Problemi se gomilaju, a Buduć-

Arena

impešti u devetom kolu Lige šampiona

Košarka/Rukomet

19 RSCG

Subota. 8. januar 2022.

Roganović u izolaciji, Mrvaljević vodio trening

samo borbu Navijači uz FTC Podrška navijača rukometašicama FTC-a neće izostati. Erd arena će prema najavama biti puna, a cijena ulaznica je od osam do 18 eura. nost bi mogla, zbog izostanka igračica koje vode glavnu riječ u odbrani, da bude laka meta za iskusnu i raspoloženu bekovsku liniju.

- Osjetili smo ih, ali zbog okolnosti praktično je bilo teško napraviti kvalitetan trening i spremiti se za utakmicu. I svi da smo zdravi teško je igrati protiv ovakvih ekipa iz grupe. Ali, probaćemo da damo maksimum. ,,Plave“ su pred kraj prvog dijela Lige šampiona počele ozbiljnije da igraju.

- Nakon niza utakmica u kojima smo stasavali stigla je pobjeda.

Situacija je sada drugačija, ne želim da pričam o problemima, ali svjesni smo da nas čeka težak meč. Maslova je još mjesec van stroja, Tanja je stub sredine u odbrani, nemamo pivotmena... Djeca će dobiti prostor da igraju i to rasterećeno što će im značiti za dalje karijere. Bilo šta obećavati je teško, posebno sada u ovakvim okolnostima.

Posljednje dvije sedmice Popović sa stručnim štabom pokušavala je da slaže kockice, što je bilo često nemoguće jer su falile mnoge igračice oko kojih se bazira igra.

- Zadesili su nas zdravstveni

Grupa A DANAS 16.00 - FTC-Budućnost Bemax 16.00 - Rostov-Esbjerg SJUTRA 14.00 - Podravka-Borusija GRUPA B SJUTRA 16.00 - MEC-Kastamonu 16.00 - Savehof-Vajpers 16.00 - Odenze-CSKA

problemi, sve je to uticalo na rad i nemogućnost da se uigramo. Nijesmo dugo bili zajedno, tako da je bilo teško da se pripremimo za nastavak takmičenja. Još smo i oslabljene što dodatno otežava situaciju.

Skupićemo snagu, borićemo se i nemam dilemu da će svaka od nas dati sve što može protiv domaćina – istakla je Matea Pletikosić.

Realna je crnogorska reprezentativka kada kaže da ekipa nije u takmičarskoj formi u kakvoj je bila s kraja prvog dijela sezone.

- Trenirali smo zajedno, gradili dobre stvari, manje-više bili kompletni, ali ova situacija mijenja sve. Od prije dvije sedmice počeli smo da radimo i teško je očekivati, a uz to nijesmo u najjačem sastavu da prikažemo formu iz posljednjih

FTC gradi tim za narednu sezonu Mađarska ekipa je pred početak drugog dijela sezone produžila saradnju sa sedam igračica i trenerom Elekom Gaborom.

Na ljeto će ekipu napustiti njemačka reprezentativka Julija Benke, a na njeno mjesto dolazi Dragana Cvijić i to iz CSKA u koji je stigla nakon što je napustila Krim. utakmica.

Sa gola će ,,plave“ djelovati jače jer se vratila francuska internacionalka Armel Antigre. Zbog povrede je propsutila polusezonu, a koliko je spremna pokazaće već prvi januarski meč.

- Vraćam se poslije dužeg vremena, vjerujm da ću uživati kao i ostale djevojke koje su zdrave i spremne. Ovo je duga i teška sezona zbog korone i mnogih drugih detalja, tako da je jedini cilj da uživamo. Odigrale smo dobar meč protiv FTC-a u Podgorici, pokušaćemo da ponovimo to izdanje, ali će biti teško. Situacija je nepovoljna zbog korona virusa i izostanka nekoliko važnih igračica – kazala je golmanka A. M. ,,plavih“.

Osam članova rukometne reprezentacije Crne Gore pozitivno na korona virus, Zoran Roganović nije vodio sinoćnji trening

Na put bez selektora?

PODGORICA – Šest dana prije starta Evropskog prvenstva, osam članova rukometne reprezentacije Crne Gore bilo je pozitivno na obaveznom PCR testiranju na korona virus.

Rukometni savez Crne Gore saopštio je da su među pozitivnima šest igrača i dva člana stručnog štaba (u koji se računa i medicinski tim).

Za razliku od drugih Saveza, iz RSCG nijesu saopštili imena pozitivnih na koronu, ali prema našim informacijama selektor Zoran Roganović iz tih razloga nije vodio sinoćnji trening ,,lavova“, već je komandu preuzeo njegov prvi saradnik i direktor reprezentacije Draško Mrvaljević.

Posljednje obavezno testiranje pred put koji je planiran za utorak, ,,lavovi“ će odraditi u poneđeljak i tada će biti poznat

konačan spisak putnika, naveli su iz RSCG. Postoji mogućnost da se put pomjeri za srijedu, 12. januar.

Samo igrači i članovi delegacije koji dobiju negativan rezultat PCR testa na korona virus otputovaće u Debrecin, gdje će se igrati utakmice grupe A u kojoj su protivnici Danska, Sjeverna Makedonija i Slovenija.

U slučaju da rezultat narednog testa bude istovjetan kao jučerašnji, naša selekcija će na EP otputovati bez selektora.

Neki od igrača koji eventualno budu pozitivni, ekipi bi mogli da se priključe pet dana po isteku izolacije od posljednjeg testiranja, odnosno 15. januara kada će Crna Gora igrati protiv Sjeverne Makedonije.

Evropska rukometna federacija u četvrtak je donijela odluku o izmjeni kovid protokola, pa je period karantina nakon pozitivnog rezultata smanjen sa 14

ŽENSKI STEF KARI: Mlada Bjelopoljka obilježila meč protiv Badela i ušla u istoriju crnogorskog šampiona

Anastasija Drobnjak trojkaš decenije Budućnost Bemaxa PODGORICA – Snažan i neočekivan otpor Badela na startu Top8 faze WABA lige u ,,Bemax areni“ učinio je da ovo ne bude uobičajna priča o košarkašicama Budućnost Bemaxa.

Ali, nije samo Badel uzrok, već je glavni ,,krivac“ Anastasija Drobnjak koja je u neočekivano dramatičnom finišu trojkama (tri u posljednjih pet minuta) pokrenula ,,plave“ i omogućila crnogorskom šampionu da sačuva maksimalan učinak.

Mlada Bjelopoljka (2002. godište) od starta sezone ima odlične procente šuta za tri, a zahvaljujući njenim dalekometnim hicima Budućnost Bemax odbranila je domaći teren i upisala 11. vezanu pobjedu. Ali, sa pet trojki protiv tima iz Skoplja Anastasija Drobnjak ušla je u istoriju crnogorskog šampiona. Naime, Drobnjak je na devet utakmica ove sezone postigla ukupno 27 trojki, što je najbolji učinak neke igračice Budućnosti u posljednjoj deceniji,odnosno od 2010. godine od kada se trojka ,,pomjerila“ na 6,75.

Najbolji trojkaš Budućnosti u istoriji regionalne lige je Hrvatica Marta Čakić, koja je u sezoni 2006/2007 pogodila ukupno 49 trojki, a drži i rekord po broju pogođenih trica na jednom meču, jer je u utakmici protiv Željezničara imala šut 8/7.

Ipak, u tom periodu trojka je bila na 6,25 metara, ali kakav šut ima Anastasija Drobnjak jasno je da ni ta brojka nije nedostižna.

nosno fajnal foru – rekla je skromno Anastasija Drobnjak, bek šuter Budućnost Bemaxa.

Pet trojki protiv Badela Anastasije Drobnjak nijesu slučajnost, jer je ove sezone na tri utakmice već postigla po četiri trojke, sa procentom uspješnosti je na 52 odsto mada je do skoro bila i na 60odsto po čemu je ubjedljivo najbolja u WABA ligi. Dakle, trojke su njeno glavno oružje…

U čemu je tajna?

- Nema tajne, prosto šut mora da se svakodnevno vježba i zahvaljujući napornom radu, dolazi do željenih rezultata. A, kada nešto volite, kao ja šut, onda vam ti treninzi ne padaju teško, već ih radite sa lakoćom – objašnjava Drobnjak, koja

Kari idol Nevjerovatna mirnoća, hladnokrvnost, odlučnost da u teškim trenucima digne šut za tri i da pogodi ,,suzu” Anastasija Drobnjak mnoge je asocirala na Stef Karija, koji je upravo Bjelopoljki i idol.

- Od kada sam se počela baviti košarkom pratim partije Stef Karija. Za njega mogu reći da mi je košarkaški uzor i idol. Ta lakoća kojom postiže poene i način kojim zrači na terenu ne ostavlja nikog ravnodušnim. Zbog toga želim da radim da bih bila nadam se nekad ženski Stef Kari - istakla je Drobnjak.

Pohod na rekord Marte Čakić

Tokom prethodnih sedam sezona najbolji trojkaši tima bile su tri igračice (Mitrašinović 2017/2018, 2018/2019. i 2020/2021; Babić 2019/2020. i Matović tri sezone zaredom od 2014. do 2017), a najbolji učinak imala je Irena Matović, koja je u sezoni 2015/2016. na 15 utakmica ubacila 24 trojke. Taj rekord Drobnjak je već na startu Top8 faze oborila…

- Iskrena da budem nijesam znala za te brojke, ali svakako da to prija i velika je čast. Za nas je naravno najvažnije da smo opravdale ulogu favorita protiv Badela, da smo sačuvale prvo mjesto i maksimalan učinak i samim tim napravile dodatni iskorak ka konačnom cilju, od-

na pet dana.

Nije realno očekivati da će Crna Gora u Debrecin otputovati u sastavu koji je Roganović planirao da suprotstavi Danskoj, Sjevernoj Makedoniji i Sloveniji, a tokom preliminarne runde moguće je napraviti samo dvije izmjene u sastavu.

Isto važi i za glavnu rundu i borbu za medalje.

Igrači mogu da budu zamijenjeni samo onima sa šireg spiska koji broji najviše 35 igrača.

Zanimljivo, na njemu se nalazi i Vladan Lipovina, koji nije u kombinaciji za EP zbog sukoba sa selektorom.

Testiranja na korona virus redovno će se vršiti i tokom šampionata u Mađarskoj i Slovačkoj i za očekivati je da bude novih slučajeva u svim selekcijama.

Paradoksalno, uslovi za ulazak u dvoranu biće blaži za gledaoce nego za članove reprezentacija i novinare.

Ne. K.

nakon što je dvije sezone igrala za Lovćen/Budućnost u WABA ligi do 17 godina, sada igra treću sezonu za seniorski tim podgoričkog kluba, a učinak od 19 poena njen je rekord u regionalnoj ligi.

Ko prati utakmice ,,plavih“ zna da je Drobnjak poput snajpera i da kada digne šut van linije 6,75, slobodno protivnici mogu odmah da idu na izvođenje.

- Kao što sam istakla to je nešto na čemu najviše radim, jer je to moja prednost u odnosu na ostale - kaže Anastasija, koja na pitanje o ličnom rekordu na

jednoj utakmici, odgovora kao iz topa.

- Do sada u ligaškom dijelu najviše sam postigla osam trojki u jednom meču i to u mlađim selekcijama - prisjetila se Drobnjak, ali i otkrila cilj.

- Zacrtala sam svoj cilj, a to je da usavršavam svoj šut i oborim rekord koji sam do sada postigla i budem još bolja i da napredujem iz utakmice u utakmicu, kako bih kako vrijeme bude odmicalo mogla da dam što veći doprinos uspjesima mog kluba - dodala je Drobnjak.

Podgoričanke do kraja sezone u

regionalnom takmičenju imaju još sedam mečeva u Top8 fazi, a gotovo je izvjesno da će igrati fajnal-for,što bi garantovalo ukupno devet utakmica, što znači da Drobnjak do kraja sezone ima mogućnost da dodatno uveća brojke.

Trenutno najbolji trojkaši lige su Katrina Parde iz Celja, koja je na 11 utakmica postigla 41 trojku (uspješnost 40 odsto dok je njena saigračica Lea Debeljak ubacila 34 (38 odsto Zanimljivo je da u narednom kolu Budućnost Bemax gostuje Celju…

R. P.

Arena

20 Odbojka

Subota. 8. januar 2022.

Fudbaleri Budućnosti

Nekadašnji primač servisa podgoričkog odbojkaškog kluba Ivan Steljić u razgovoru za Pobjedu prisjeća se najslavnijih dana Budućnosti

Terzić vrhu t

Uspomene koje ponosno nosi i rado ih se sjeća PODGORICA – Kada je odlazio, u ljeto 2007. godine, nakon sedam sezona u dresu odbojkaša Budućnosti, Ivan Steljić je izjavio da „Podgorica ostaje njegov grad“.

Rođeni Prijepoljac je 13 godina kasnije na djelu pokazao koliko mu je u sportskom, ali i privatnom životu značio boravak u glavnom gradu Crne Gore – u maju 2020. godine je u Beogradu osnovao odbojkaški klub, kome je dao ime Budućnost 2020!

- Ideja za naziv kluba je odmah izletjela iz glave, iz jednostavnog razloga. Kad u životu imate uspomene koje cijenite, ponosno ih nosite i rado ih se sjećate, obilježen vam je dio života tim uspomenama, a onda mozak „ispuca“ odmah to nešto što vam budi takve uspomene. Reakcije ljudi su bile pozitivne, samim osnivanjem kluba, ali i imenom, jer je svima bilo jasno da je emocija koju nosi ime Budućnost jednostavno nadvladala sve ostale želje u vezi sa imenom kluba – kaže Ivan Steljić na početku razgovora za Pobjedu.

Ideju za osnivanje kluba dobio je, kako kaže, „usljed neslavnog završetka skoro četvorogodišnje epizode na kormilu ženske seniorske ekipe Partizana“.

- Sa početkom velikog talasa korona virusa, svjestan da će tržište i ujedno uslovi za mlade trenere koje treba istrpjeti do rezultata biti diskutabilni u narednom periodu, javila se ideja za formiranjem sopstvenog kluba i želje za radom tamo gdje će podrška biti neupitna i gdje ćemo imati mogućnost da napravimo jedinstvenu situaciju da klubom upravljaju treneri, a ne biznismeni, i da naravno na taj način preuzmemo i odgovornost – nastavlja Steljić.

Klub je počeo sa radom u septembru 2020. godine.

- Koncipiran je, za sada, za rad sa djevojčicama. Klub trenutno broji skoro 120 djevojčica, od čega ponosno ističemo da polovina od ovog broja trenira besplatno odbojku u našem klubu. Ovo je rezultat podrške koju je klub dobio od kompanije Mocart, koja je prepoznala želju i stručnost novoosnovanog kluba kojeg je vrlo rado uključila u sopstveni projekat besplatnih škola sporta. Vrlo smo ponosni zbog činjenice da jedna takva kompanija stoji iza

Nezaboravna titula 2002.

Konkretno Budućnost je zakazala trening za ponedjeljak u 11 časova u klupskom kampu na Starom aerodromu. ,,Plavima“ je dobrodošla pauza za oporavak velikog broja igrača među kojima je i kapiten Vasilije Terzić.

- Povreda me omela u finišu jesenje polusezone. Ne samo mene, nego i još nekoliko saigrača.

Nijesmo mogli da pomognemo ekipi, a kadrovski problemi su uticali da ne osvojimo više bodova. Završili smo jesen na ,,minus devet“ od vodeće Sutjeske, ali to nije razlika koju ne možemo da stignemo. Borićemo se i vjerovati u odbranu duple krune – za Arenu kaže Terzić, koji nastavlja: - Oporavili su se svi momci.

Mislim da je to ogroman plus pred start zimskih priprema.

Boravak u Podgorici na prvom mjestu u karijeri Bio je zlatna rezerva tokom najsjajnijeg perioda Budućnosti, u vrijeme kada su na njegovoj poziciji primača servisa igrali igrači poput Vladimira Rackovića, Igora Čajića, Nemanje Dukića, Ivice Jevtića, Aleksandra Milivojevića, Nemanje Petrića... U posljednjoj godini ugovora, Steljić je bio i kapiten „plavih“, a nakon Budućnosti je igrao u Partizanu, Bjelorusiji, Iranu. Nema dilemu gdje mu je bilo najljepše…

- Moja minutaža u tom periodu nije bila velika, ali činjenica da sam bio dio jednog takvog kolektiva, učio i sazrijevao, što sam kasnije mnogo toga i primjenjivao kroz igračku karijeru i trenerskom poslu, čine me ponosnim i stavlja boravak u Podgorici na prvo mjesto u mojoj karijeri. A to se vidi i po imenu kluba koji je osnovan u Beogradu – uz osmijeh je kazao Steljić. ovog projekta i dala je vjetar u leđa svima nama u klubu. Klub ima trenutno tri trenera, Anu Milović i mene, zadovoljstvo nam je da je sa nama Ivana Dinić, naša bivša odbojkašica i internacionalac. Klub se na ovom neće zaustaviti, već u sljedećoj sezoni planiramo da širimo kapacitete.

Iako je prošlo dosta vremena od njegovog odlaska iz tadašnje Budućnosti Podgoričke banke, Steljićeve uspomene na boravak u ovom klubu i Podgorici ne blijede, naprotiv.

- Za sedam godina sam naučio mnogo toga, ne samo iz pravnih nauka (tokom igranja za Budućnost je diplomirao na Pravnom fakultetu, prim.a.).

Zaista sam iskren, a govorio sam to dok sam bio u Podgorici, OK Budućnost je bio izrastao u ono što je Real Madrid u fudbalu – kraljevski klub.

Ostao u kontaktu sa igračima, dio „varvara“ mu bio na svadbi Iako je prošlo dosta vremena, Steljić je ostao u kontaktu sa nekoliko igrača iz svake generacije sedmogodišnjeg perioda igranja za Budućnost.

- Neke sam i vjenčao (Ivica Jevtić), a činjenica da je dio stare garde „varvara“, Luka

PODGORICA – Još koji dan odmora i fudbalski prvoligaši počinju pripreme za proljećnu polusezonu.

Tokom sedam godina igranja u Budućnosti, Steljić je sa podgoričkim klubom osvojio tri titule i Kup u SR Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori, kao i duplu krunu u prvoj sezoni u nezavisnoj Crnoj Gori.

Kao i svi koji su tih godina nosili dres Budućnosti i navijali za „plave“ i Steljić nema dilemu koji mu je trofej najdraži – to je prva titula osvojena 2002. godine u nezaboravnom finalu sa Budvanskom rivijerom, posebno u fantastičnom ambijentu krcate „Morače“ u četvrtoj utakmici finala plej-ofa…

- Ove godine je 20 godina od prve titule prvaka Jugoslavije i prve istorijske za crnogorsku odbojku. Ambijent, tenzija, neizvjesnost, publika, 6.000 ljudi u „Morači“ 45 minuta pred početak četvrte utakmice finala plej-ofa, a 1.000 ljudi van „Morače“ koji nisu mogli da uđu... Mislim da je odgovor na pitanje očigledan – kaže Steljić i otkriva: - Insajderi kažu da se sprema obilježavanje jubileja u junu u Podgorici, što mislim da svi mi akteri jedva čekamo.

Potrudićemo se da damo svoj doprinos organizaciji i, naravno, samom događaju – ističe Steljić.

i Lazo Lazarević, došao u Beograd na moju svadbu, govori da i sa navijačima iz tog perioda nisam ostvario bilo kakav odnos. Zanimljivo je da nas je iz generacije koja je osvojila Kup 2000. godine neočekivano puno u trener-

ŠTO SE SVE (NE) ZNA O SLUČ

Stradalni

„Varvari“ bili najbolji u Istočnoj Evropi Ivan Steljić se posebno sjeća podrške navijača tokom velikih utakmica Budućnosti u „Morači“, ali i na nekim važnim gostovanjima „varvari“ su u tom periodu pokazali da su bili navijači broj jedan u Istočnoj Evropi. Podrška, putovanja sa ekipom na Jednostavno – organizacija, poštovanje hijerarhije, ponašanje, odnos u klubu, mogućnost da igrači ne razmišljaju o tome kako će obezbijediti porodici egzistenciju, uz veliku zahvalnost gospođi Radmili Savićević i gospodinu Mladenu Rabrenoviću (predsjednici kluba u zlatnim godinama, prim.a.). Sve to je uslovilo da u startu bude olakšano svima u klubu i da se razmišlja samo o terenu i rezultatima, što je vrlo brzo postalo i praksa u klubu – skim vodama, neki su i uspješni menadžeri, što potvrđuje da su možda i oni ponijeli sjajne uspomene i naučili nešto u Podgorici. Prije neki dan sam se čuo sa Belim Vukčevićem (direktor Budućnosti, prim.a.), pričali smo o svemu, i drago mi je da se Budućnost ne da u ovim teškim vremenima, i da je grad stao iza kluba, jer to zaslužuju – ističe Steljić.

gostovanja… Bili su nam iskrena podrška i ozbiljan vjetar u leđa – kaže Steljić, koji pamti i prijatelje van odbojke sa Pravnog fakulteta.

- Neizbrisiva sjećanja za cio život – dodao je Steljić.

dobri rezultati su se smjenjivali kao na traci – prisjeća se Steljić.

A dolazak u Podgoricu, kako kaže, „na nagovor sjajnog Darka Đuričkovića“, za njega je „bio totalna enigma i ozbiljan izazov“.

- Bila je to 2000. godina, i nisam imao puno informacija niti o klubu, niti o gradu, jer je moja sportska generacija mahom odlazila ka Beogradu i Novom Sadu. Upornošću Darka Đuričkovića, uz asistenciju velikog prijatelja Aleksandra Toškovića, prilagođavanja kao da nije bilo, jer sam se osjećao kao dio kluba u samom startu!

Budućnost je u to vrijeme, kaže Steljić, bila kao prava velika porodica.

- Sjećam se svega i to je neizbrisiv dio životnog sazrijevanja – ljudskog i sportskog, jer se za obje sfere pridavala ogromna pažnja u klubu. Naučio sam kako jedan ozbiljan klub treba da funkcioniše, kako da se postavljaju odnosi unutar

kluba. Bio sam odbojkaš, ali u podsvijesti sam razmišljao i o poslu trenera, jer sam upijao i prenosio na papir sve treninge Igora Kolakovića koji je izrastao u najboljeg trenera muških ekipa na ovim prostorima, uz Bobu Kovača, mislim na Istočnu Evropu, ne na SFRJ. Kako kaže, prati zbivanja u crnogorskoj odbojci.

- Moram priznati više u ženskoj odbojci, jer se njome i bavim, i želio bih da jednog dana ženska selekcija OK Budućnost nadmaši ono što su radili muškarci svojevremeno, i da se svrgnu sa trona Luku Bar, Galeba, Moraču, Rudar, jer mislim da rukovodstvo kluba ima kapacitet za tako nešto. Uz podršku grada, i pelcer iz prošlosti, biće i to uskoro u budućnosti – uz osmijeh je zaključio Ivan Steljić, jedan od petorice Prijepoljaca koji su nosili dres OK Budućnost, pored Bojana Drobnjaka, Aleksandra Toškovića, Ivana Čaraveše i Aldina OkoSaša JONČIĆ vića.

PODGORICA – Tri dana nakon što Novaku Đokoviću nije dozvoljen ulazak u Australiju, još se ne zna konkretan razlog zbog kojeg je prvi teniser svijeta bliži deportaciji nego učešću na Australijan openu koji počinje 17. januara i na kojem bi srpski as mogao da postane igrač sa najviše grend slemova.

Konačna odluka o tome da li će moći da uđe u Australiju biće poznata u poneđeljak oko 10 sati po lokalnom, odnosno oko ponoći po srednjoevropskom vremenu, nakon što se razmotri žalba koju je uložio njegov advokatski tim.

HRONOLOGIJA AFERE

Đoković je 4. januara objavio da je dobio medicinsko izuzeće od obavezne vakcinacije i da putuje u Australiju.

Direktor Teniskog saveza Australije KregTajli objasnio je tada da je proces dobijanja medicinskog izuzeća odrađen u dvije faze i da su ga sproveli nezavisni eksperti, te da su svi zahtjevi morali da ispune uslove koja je postavila Australijska savjetodavna grupa za imunizaciju.

Dok je Beograđanin bio na putu, premijer Australije Skot Morison poručio je da će Novak morati da dokaže da je medicinsko izuzeće od vakcinacije protiv korona virusa koje je dobio autentično ili će ga ,,prvim avionom poslati kući“.

Ministarka sporta savezne države Viktorija Džala Pulford kazala je da lokalne vlasti neće podržati Đokovićevu aplikaciju za vizu.

Iz australijske vlade saopštili su da je Đokovićev tim poslao

Arena

Subota. 8. januar 2022.

Sportski miks

i u poneđeljak počinju pripreme za proljećnu polusezonu

ć: Veleobrt na tabele je moguć

Vjerujem i da će biti pojačanja. Što se mene lično tiče, dobio sam program od kondicionog trenera Nikole Vukčevića i poštovao ga tokom pauze. Povreda je prošlost. Osjećam se odlično i jedva čekam treninge. Pred nama je naporan rad. Spremićemo

bolje da izgleda za Podgoričane.

- Ne možemo da budemo zadovoljni trećim mjestom i zaostatkom koji imamo. Sporije smo ušli u prvenstvo, Sutjeska je odmakla, ali vidjeli smo da i oni mogu da uđu u krizu. Vezali su nekoliko utakmica bez pobjede. Šteta što to nismo na pravi način iskoristili. Razlog je upravo to što ogroman broj mečeva nijesmo mogli da odigramo u najjačem sastavu. Na kikseve lidera i mi smo odgovarali kiksevima.

Najviše nas je koštao posljednji u Pljevljima, gdje smo izgubili od Rudara. Ipak, nema predaje.

Sjećam se kada je trener bio Miodrag Vukotić. Na polusezoni smo bili prvi, sa 11 bodova prednosti, a završili smo prvenstvo sa istim učinkom kao Zeta i Titograd. Bili smo najbolji u tom trouglu i podigli pehar. Dakle, sve je moguće i nadam se da ćemo prirediti veleobrt na vrhu tabele. Samo da svi budemo zdravi – naglašava dvadeset dvogodišnji vezista.

D. K.

se dobro i pojuriti lidera – ističe nekadašnji mladi reprezentativac.

Aktuelni šampion je u jednom trenutku imao dvocifreni zaostatak za liderom. Virtuelno – čak i 14 razlike.

Na kraju je tabela mogla mnogo

21

Iskusni štoper Iskre nije dogovorio ugovor sa Dinamom iz Samarkanda

Milošu Bakraču propao transfer u Uzbekistan PODGORICA – Miloš Bakrač vraća se iz Uzbekistana neobavljena posla – ništa od prelaska u Dinamo Samarkand.

Iskusni defanzivac u načelu je prije nekoliko dana dogovorio saradnju sa klubom koji se vratio u elitni rang uzbekistanskog fudbala, ali po odlasku u azijsku zemlju nastali su problemi oko detalja u ugovoru.

Dvije strane na kraju nijesu uspjele da premoste razlike i transfer je propao.

Iskusni štoper je stub odbrane Iskre za koju je jesenas odigrao 18 utakmica i postigao gol u Telekom 1. CFL u pobjedi protiv

Podgorice na stadionu „Braće Velašević“ (4:2).

Bakrač je okončao i prošlu sezonu u ,,crveno-bijelom“ dresu, a prethodno je bio član Zire iz Azerbejdžana, sarajevskog Željezničara i Sutjeske sa kojom je osvojio titulu i Kup. Nastupao je i za Budućnost i švajcarski Sion.

Nedavno je dobio ponudu kluba iz Samarkanda koji je preuzeo srpski trener Predrag Rogan.

Upravo je on insistirao na dovođenju Bakrača, ali posao je propao.

Jedan od najboljih defanzivaca crnogorske lige ima dozvolu

Iskre da u januarskom prelaznom roku ode u inostranstvo.

Ukoliko ne pronađe željeni angažman ostaće u redovima danilovgradskog prvoligaša koji u ponedjeljak počinje pripreme.

Iskra je jesen završila na petom mjestu sa bodom zaostatka za zonom Evrope.

Izabranici Srđana Nikića obezbijedili su plasman u polufinale Kupa.

Novo lice u ,,crveno-bijelom“ taboru je nekadašnji desni bek Zete, Rudara, Budućnosti, Partizana i Novog Pazara – Periša D. K. Pešukić.

ik ili prestupnik?



Češka teniserka Renata Voračova u decembru je doputovala u Australiju, dobila vizu na osnovu medicinskog izuzeća, igrala prije tri dana meč dubla na turniru u Melburnu, a juče je uhapšena i sprovedena u isti hotel u kome se nalazi Đoković. Njoj će biti ukinuta viza i biće deportovana iz zemlje u kojoj je bez problema boravila najmanje 15 dana

pogrešan formular za pogrešnu vizu.

Navodno, Đoković je pokušao da uđe u zemlju sa vizom koja ne dozvoljava medicinska izuzeća zbog nevakcinisanja.

Zvaničnici države Viktorija tražili su od saveznih vlasti da podnesu svoj zahtjev za izdavanje vize u pisanoj formi, jer je vlada partner sa Teniskim savezom Australije, koji organizuje događaj na koji dolazi Đoković.

- Osiguraćemo da se oni, koji stignu na našu granicu, pridržavaju naših zakona i zahtjeva za ulazak. Takođe, možemo da potvrdimo da gospodin Đoković nije dostavio odgovarajuće dokaze kako bi ispunio uslove za ulazak u Australiju te mu je viza naknadno otkazana – pisalo je u saopštenju australijske granične policije. Đoković je sa aerodroma prebačen u hotel „Park“, u predgrađu Melburna, koji je pretvoren u objekat za smještaj izbjeglica i lica koja traže azil u Australiji.

ZA I PROTIV

Neviđena afera u svijetu tenisa pokrenula je brojne polemike i teorije zavjere.

Jedni tvrde da je Đoković žrtva političkih nadgornjavanja u Australiji gdje će se uskoro održati izbori, da bi njegovi najveći konkurenti imali drugačiji tretman,

a neki teniseri poput Džona Iznera cijelu situaciju nazivaju sramotnom. U Novakovu odbranu stao je čak i Nik Kirjos, koji je često imao verbalne okršaje sa Srbinom, rekavši da je Srbin zaslužio da se prema njemu postupa bolje.

Mada je teško povjerovati da bi se Novak Đoković zaputio za Melburn rizikujući da bude vraćen s aerodroma, postoje oni koji smatraju kako je prvo ime ,,bijelog sporta“ htjelo da izigra pravila i bude iznad ostalih u gradu koji je dugo bio pod rigoroznim ,,lokdaunom“.

- Ako nije bio u stanju da ispravno popuni formulare, vjerovatno misli da s nama može da se šali. Očigledno je da je neko napravio grešku. A ako Đoković nije govorio istinu, onda je jasno da je on taj koji je pogriješio. I biće deportovan, jer ne možeš da šetaš po svijetu i misliš da si iznad zakona neke države samo zato jer si bogat – rekao je Barnabi Džojs, zamjenik australijskog premijera.

Juče je otkriven dokument koji je proslijeđen svim potencijalnim učesnicima Australijan opena, a koji navodno dokazuje da Đoković nije kriv za cijeli haos.

Naime, Teniski savez Australije uputio je dopis učesnicima gren slema u kojem ih obavještava da

THE GUARDIAN

ČAJU NOVAKA ĐOKOVIĆA: Prvi teniser svijeta bliži deportaciji nego učešću na Australijan openu

Podrška za Đokovića u Nikšiću (gore) i u Budvi

mogu dobiti ,,medicinsko izuzeće“ i biti dio turnira bez vakcinacije, ali samo ako su bili pozitivni na korona virus posljednjih šest mjeseci. To je očito bila karta na koju je igrao Đoković, ali problem je što je Teniski savez dopis poslao 7. decembra, iako je mjesec ranije od strane državnih organa saopšteno da to što je neko prebolio kovid-19 neće biti olakšavajući faktor, odnosno da se svi sportisti ipak moraju vakcinisati.

Po tome, Đoković je postupio u skladu s pravilima teniske organizacije koja je posredovala za njegovu vizu, a tek kada su se državne vlasti uključile u slučaj i pregledale proces izdavanja viza, utvrđene su nepravilnosti koje su dovele do toga da je Đoković zadržan na aerodromu.

,,ISUSOVE MUKE“

U cijeloj aferi najbučnija je bila Novakova porodica, prije svih njegov otac Srđan, koji je organizovao proteste u Beogradu na kojima je svog sina uporedio, ni manje ni više, nego sa Isusom Hristom.

- On je pokazao da ima svoje ja i da misli svojom glavom, a oni su dvije godine u zarobljeništvu i ćute. Ovdje je cijela njegova porodica, i moj brat, njegov stric, njegov brat, njegova sestra. Svi ste vi njegova braća i sestre. Ovo je podrška našem bratu i našem sinu. Hladno je, ali nama je toplo oko srca. U zatvoru je, nije u pritvoru, nego u zatvoru. Oduzeli su mu novčanik i mobilni telefon na nekoliko sati pa mu vratili. Ko zna što su radili s tim mobitelom – poručio je Đoković senior i nastavio.

- Ako ima pravde, ovo će se vratiti na pravi način, a Bog je velik!

I Isus je imao strašan problem i svašta su mu radili, ali je i dalje živ u nama. Tako i Novak, on je naše sunce na kraju tunela. Ne mogu ga baciti na koljena, on je srce Srbije i srce slobodnog svijeta.

PROTESTI U CRNOJGORI

Zov ,,borbe za pravdu“ stigao je i do Crne Gore, gdje je u nekoliko gradova održan protest podrške Novaku Đokoviću.

Na Trgu slobode u Nikšiću okupilo se više desetina građana. S

transparentom na kome je pisalo ,,Novače, tvoj Nikšić je uz tebe“ okupili su se ispred Spomenika kralju Nikoli, a među onima koji podržavaju najboljeg tenisera planete bili su i gradonačelnik Marko Kovačević, čelnik EPCG Milutin Đukanović, brojni političari, kao i bivši sportisti.

Predsjednik Opštine Marko Kovačević kazao je da je iz medija saznao da će njegovi sugrađani pružiti podršku Đokoviću, te istakao da je i on osjetio potrebu da ga podrži, a prije svega da mu čestita na tome što je slobodan čovjek.

- To je najveća titula od svih onih koje je osvojio. On je pokazao da, iako je najuspješniji u tome čime se bavi, taj uspjeh nije zarobio njegovu ljudsku slobodu, i to je zaista vrijedno pažnje i pohvale – zato želimo da kažemo da smo uz njega – poručio je Kovačević.

On je ocijenio da je nepravedno sve što se Đokoviću dešava.

- Ali mi nijesmo narod koji nije navikao na nepravde, sve smo ih prebrodili, a prebrodiće i No-

vak ovu – kazao je čelnik grada pod Trebjesom, dodajući da je Novak pobjednik svakako, bez obzira na to kako će se ova saga završiti.

Inače, Novak Đoković je prije nekoliko godina dobio najveće priznanje grada pod Trebjesom – Nagradu oslobođenja Nikšića, ali nikad je niko nije preuzeo i ona je još u vitrinama lokalne uprave.

Prošle godine proglašen je i počasnim građaninom Nikšića, ali se ni tada nije pojavio u postojbini svog prađeda.

Na protestu u Budvi srpskog tenisera podržao je i prvi čovjek opštine Marko Bato Carević, a okupljanja su bila najavljena i u Beranama, Bijelom Polju...

Ministarka unutrašnjih poslova Australije Keren Endrjuz kazala je da Novak Đoković nije zatočen, već da može da napusti zemlju kada god hoće.

- Gospodin Đoković nije u pritvoru, on je slobodan da ide kad god hoće, a granična policija će mu olakšati odlazak – kazala je Endrjuz i otkrila da se pored Đokovića još dva igrača nalaze pod istragom.

Ne. K. – P. Ra.

22

Marketing

Subota, 8. januar 2022.

Drugi pišu

Subota, 8. januar 2022.

23

Hrabroj Crnogorki čija žrtva ne smije biti zaboravljena

Moja Lovćenska vila Tekst je posvećen junacima Badnjega dana i Božića koji su svojim životima 1915/1916. i 1919. branili pravo, čast i slobodu Crne Gore i podsjećanje na jednu hrabru Crnogorku čija žrtva ne smije biti zaboravljena, koja objašnjava kako je Crna Gora preživljavala i opstajala kroz velike muke D. MALIDŽAN



Svi znamo da je austrougarski pukovnik Rihter zapisao da “hrabrost crnogorskog vojnika nema premca u istoriji ratova”. Čitali smo i učili kako general Hecendorf, prema sopstvenom priznanju, nije očekivao da će crnogorska vojska na Mojkovcu pružiti takav otpor i onemogućiti njegova dejstva za odsijecanje makar jednog dijela srpske vojske u povlačenju.

Mnogo kasnije on će reći: ,,Borili smo se protiv junaka iz bajke...“

» Piše: Miodrag Strugar Ja ću se, na današnji dan, opet śetiti jedne Crnogorke, svoje prababe Joke Vukove Marković, s Gornjega Ceklina, koja izgubi život noseći džebanu svome Vuku i drugim braniocima Lovćena, na koji je, s 280 topova, ovih dana te 1916. godine, tukla austrijska vojska.

Joke i Vuko ostavili su troje male đece (nije pleonazam), od kojih je moja baba, Velika Milova Strugar, bila najstarije.

Pobjednici s Mojkovca su bili pobijeđeni, kako to tačno, prije neku godinu, napisaše na portalu Radio televizije Srbije: “Вест о паду Ловћена неколико дана касније деловала је као гром из ведра неба, јер је сваки од војника знао: када падне Ловћен пало је Цетиње, а када падне Цетиње пала је и Црна Гора.”

Digla se 13. jula 1941, slijedeći slavu i onih iz 1915, 1916, 1919...

O braniocima Lovćena, tim žrtvovanim junacima, o ženama kao što je bila Joke Vukova, o padu Lovćena malo ko piše.

O Mojkovcu, Bojnoj njivi i tim junacima sve se zna.

U školi se uči da je na Mojkovcu 6.500 crnogorskih vojnika ratovalo protiv 20.000 austrougarskih braneći prolaz srpskoj vojsci prema Albaniji.

Svi znamo da je austrougarski pukovnik Rihter zapisao da ,,hrabrost crnogorskog vojnika nema premca u istoriji ratova“. Čitali smo i učili kako general Hecendorf, prema sopstvenom priznanju, nije očekivao da će crnogorska vojska na Mojkovcu pružiti takav otpor i onemogućiti njegova dejstva

Crnogorska vojska na položaju

Lovćenska vila

za odsijecanje makar jednog dijela srpske vojske u povlačenju. Mnogo kasnije on će reći: ,,Borili smo se protiv junaka iz bajke...“ Lako je naći i podatke srpske Vrhovne komande kako je na albansku obalu stiglo oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira.

Pretpostavlja se da je od početka povlačenja život izgubilo oko 72.000 ljudi. Ukupno je preko Albanije prešlo oko 54.000, a preko Crne Gore oko 90.000 ljudi.

A tih dana na Lovćenu...

Londonski časopis “The War Illustrated” od 29. januara 1916. u izvještaju pod naslovom “S Crnogorcima u i oko Cetinja” objavljuje fotografiju crnogorske artiljerije zamaskirane u lovćenskom kršu to-

kom odsudnih borbi. ,,Crnogorci su velikim brojem svoje teške artiljerije, smještene na borbenim pozicijama kao što se vidi na ovoj fotografiji, napravili ogromnu pustoš među Austrijancima. Padom Cetinja i Lovćena, međutim, još jedna mala viteška nacija razapeta je od strane Njemaca”, piše list.

“The War Illustrated” donosi i fotografiju grupe crnogorskih vojnika sa legendom: ,,Vrsta izdržljivih crnogorskih vojnika utaborenih u planinsku sigurnost blizu Cetinja. Većina od njih su srednjovječni muškaraci”.

Radi artiljerijske podrške napadu na masiv Lovćena, Austro-Ugarska je početkom januara 1916. dodatno ojačala

svoje pomorske snage u Boki kotorskoj. U bombradovanju Lovćena su učestvovale i K. und K. Kriegsmarine krstarice i oklopne topovnjače “Panther”, “Zenta”, “Budapest”, “Aspern”, “Kaiser Karl VI”, “Kaiser Franz Joseph I”...

Kakva je vatrena moć sručena na Lovćen, govori i podatak da je samo jedna krstarica ili oklopna topovnjača K. und K. Kriegsmarine imala jači plotun od cjelokupne crnogorske artiljerije na Lovćenu. K. und K. krstarica – koja je, zbog sposobnosti da autonomno bombarduje ciljeve daleko od obale, onovremeni ekvivalent savremenih nosača aviona - bila je obično naoružana sa: četiri udarna topa od 305 mm (koji su, na daljini do 10 kilometara,

probijali čelični oklop debljine 270 mm a na Lovćenu otkidali i drobili stijene), zatim sa osam teških sekundarnih topova 240 mm i 20 brzometnih topova 100 mm.

Istih tih dana, dok se na Mojkovcu nije slavila veličanstvena, a uzaludna pobjeda, Joke Vukova se smrzla na lovćenskim stranama. Braneći Crnu Goru.

O ženama kao što je bila ona nećete učiti u školi, njih nema ni u porodičnim rodoslovima, a kamoli u istorijskim čitankama, o njima se ne pjevaju pje-

sme, a rijetko se ili nikad pominju u razgovorima uz oganj.

A bez njih - ni Crne Gore ne bi bilo, a ni nas (pre)često nedostojnih njihove žrtve.

Ne znam đe joj je grob. Kopajući po porodičnoj istoriji, ispitujući svoje tetke o davnim vremenima, prije neku godinu iskopah priču o Njoj, kojoj do tada ni ime nijesam znao.

I na ovaj Badnji dan bio sam na Cetinju, stao kod Lovćenske vile i poklonio se junacima kojima je podignuta i svim junacima koji život dadoše za pravo, čast i slobodu Crne Gore, među njima i mojoj prababi, Joki Vukovoj Marković s Gornjega Ceklina.

Objava u londonskom časopisu 1916. godine

24

Feljton

Subota, 8. januar 2022.

CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U XVII VIJEKU POMEĐU TURAKA I MLETAKA Piše: Stevo VUČINIĆ

CRNOGORCI I VENECIJA

Nekolika mjeseca nakon Moračkoga sabora, Crnogorci, na čelu s vladikom Mardarijem, pismeno su očitovali želju da se stave pod pokroviteljstvo Republike (Gligor Stanojević, Crna Gora u doba Kandiskog rata..., 1953, 25-28). U molbi pišu da su vladika Visarion i spahija Martin Ljubotin „ponizne sluge vaše uzvišenosti, odlučili da uputimo naše poslanike pred milostive noge njegove uzvišenosti sa pismom o dobrovoljnoj predaji naše domovine Crne Gore“. Pozivaju Republiku da ih primi pod okrilje da bi uživali mir i spokojstvo, iako je zemlja pod turskom vlašću uživala slobodu mimo drugih. Navode da nijesu davali sinove na sultanov dvor i imali su i druge privilegije. Dalje pišu da ih zakon više ne štiti i da ih opasnost goni na odluku da „s lakoćom pristupimo dobrovoljno u krilo čestite i sve više slavnije Republike obećavajući svi stalnu vjernost, poslušnost i odanost vašoj uzvišenosti“ (isto, 11). Zahtjeve su formulisali u osam tačaka; da uživaju povlastice kao Paštrovići; da imaju jednoga zapovjednika i da to bude gospodin Černica (vjerovatno Grbljanin) od dostojnoga roda i plemić naše domovine; da zemlja bude podijeljene u pet nahija kako je od starine; da od 6000 ljudi ili više pod oružjem bude plaćeno 500; da im se dodijele zastave koje će biti u ruci vojvode i zapovjednika; da im se dodijeli oružje, municija i provijant koji bi bili u rezervi; da im se dodijeli pečat koji bi se mijenjao promjenom dužda i da im vlast ovjeri ove zahtjeve u formi privilegije. U potpisu: „Mi, Visarion Mitropolit Crne Gore i Maina potpisah svojom vlastitom rukom osam navedenih tačaka u ime svih knezova i časnoga Zbora Crne Gore i potvrdih pečatom Svete Bogorodice prema običaju naše zemlje”. Ispod: „Nastojatelj manastira Svete Bogorodice, spahija Martin, Vuksan Milev sa Cetinja, Vuko Lalin knez

11.

Dvooltarske crkve kao iskaz pripadnosti istome narodu Dvooltarske crkve prvi put pominje barski nadbiskup Đorđo Bjanki 1637. godine. Piše da je u Spiču vršio službu u dvooltarskoj crkvi Svetoga Jovana, a nabraja i druge mjesne dvooltarske crkve: Sveta Petka, Sveti Đorđe, Sveti Petar i Sveta Ćekla. U spičanskoj Crkvi Svetoga Roka, koja ima samo jedan oltar, služili su i pravoslavci i katolici

Limljana, Vukman Nikodim iz Dupila, knezovi: Vujo Ivanović, Stevan Brčela, Jovan Plamenac, Nikola Vuletić i Ključiel iz Ceklina“.

Crnogorska autonomija pod Turcima i paštrovska kakvu traže Crnogorci su istoga opsega i sadržine, jer su i pod Turcima Crnogorci imali:1) nasljednog vojvodu kojega su potvrđivali Turci b) porez se plaća samo portinome činovniku c) ratovanje samo na crnogorskoj teritoriji c) pravo da sude određene sporove.

Te, 1648. godine, Crnogorci su s Mlečanima neuspješno napali Bar, a onda su Mlečani pomoću Nikšića i Drobnjaka 1649. g. osvojili Risan. Da bi se u avgustu 1649. kotorski providur s odredom Maina, Grbljana i Pobora ulogorio na Cetinju. Pridružili su mu se knezovi s narodom Crne Gore i prišli su im Crmničani.

Crnogorci su tražili da se osvoji Podgorica odakle idu svi napadi, međutim Turci su Mlečane porazili na Morači i naćerali ih da se povuku.

Naredne, 1650, Vladika je molio

Grbljane i Maine da se čuvaju skadarskoga paše koji ima namjeru da ih povrati pod tursku vlast i da će svi na njih udariti, ne zato što su im neprijatelji nego zato što se boje za svoje živote.

Na osvajanju Grblja i Kotora radio je Vojin Tujković, koji je 1649. godine zarobljen na rijeci Morači i ekspedovan u Carigrad. Tamo je prešao na islam kao Džaferaga Tujković.

Osam godina kasnije, 1657. godine, s Turcima je napao Kotor ali nije uspio da ga osvoji. Za mletački račun, kao opasnost za njihove interese, u Doljanima kod Podgorice, na nekom dogovorenom sastanku, ubio ga je kučki vojvoda Iliko sa sinovima. Sljedeće, 1658. godine, misionar Dominik Bubić iz Budve opisuje osmansku upravu. Piše Kongregaciji u Rimu da je vlast u turskoj tiranskoj ruci, koja narod pritiska nametima, zbog čega je tamošnji svijet mrzi. Dalje, u opisu kaže da patrijarh i mitropoliti simpatišu uniju s Rimom, te stoga narod nije neprijatelj Unije i ne mrzi katolike kao Grci, kojih nema u Crnoj Gori (Jovan Radonić, Rimska kurija i južnoslovenske zemlje..., 326.).

UNUTRAŠNJI MEĐUVJERSKI ODNOSI TOKOM KANDIJSKOGA RATA

Početkom Kandijskoga rata na primorju je bilo opšte raspoloženje za Uniju. Posebno kod dobjegloga stanovništva iz Crne Gore i brdskih plemena u Grbalj i Budvu. Bježeći od turske sablje, 1648. godine, na mletačku teritoriju doselilo se mnoštvo stanovništva. Sveštenstvo im je bilo raspoloženo za Uniju i od misionara Đovanija Paskvalija tražili su kaleže jer su im crkve popaljene (Marko Jačov, Le missioni cattoliche nei Balcani durante la guerra di Candia...,

Budva, Grbalj i Boka na karti Vinćenca Koronelija iz 1688. godine

Crkva Sv. Luke, Kotor

Crkva Sv. Petke-Venerande u Sutomoru

1992, 172). Da bi naredne 1649. sudije Maina i Pobora molili Kongregaciju da im dodijeli Jovana Batutu da njih i kaluđere obuči „nel uno, et altro rito“ (isto, 222).

Grbljani su ponovo molili Kongregaciju i 1649. godine da im da kaleže, jer su im crkve popaljene. Kotorski biskup Vićenco ih je preporučivao Rimu i pisao da su se Grbljani „unitisi con la Santa Chiesa Romana“ kojoj su odani, ali su zadržali istočni obred u bogosluženju (isto, 261). Te godine u neposrednoj blizini Boke, u Baru, Turci su pośekli 73 najviđenija hrišćanina iz okoline, a barski su prešli na islam. Bila je to godina velikoga meteža na crnogorskome primorju. Za spas hrišćanskoga svijeta, skadarski biskup tražio je protekciju Stefanu Kojoviću iz Maina, čiji su roditelji pravoslavne vjeroispovijesti, da mu se nađe mjesto na „Colleggio de propaganda fide“. Naredne

Crnogorci su 1648. godine, na čelu s vladikom Mardarijem, pismeno očitovali želju da se stave pod pokroviteljstvo Republike. U molbi pišu da su vladika Visarion i spahija Martin Ljubotin „ponizne sluge vaše uzvišenosti, odlučili da uputimo naše poslanike pred milostive noge njegove uzvišenosti sa pismom o dobrovoljnoj predaji naše domovine Crne Gore“

1650. godine, unijatski misionar Pavlin Demski, na Cvijeti, služio je na Cetinju. Dok su „capettani con 12 eletti nobilli della magnifica communita di Pastrovichi“ preporučivali Kongregaciji njihovoga duhovnika Josifa Bečića koji je s Leonardijem boravio u Rimu.

Inače, prostori u doticaju s Kotorom: Njeguši, Mirac, Salaši i Orahovac, s četiri hiljade pravoslavnih, priznavali su papski primat. Naredne, 1651. godine, pećki kaluđeri su zvali Pavla Demskoga da dođe u Peć. Međutim, kako nije imao sredstava nije išao. Iste godine, u Budimlji je organizovan sabor Srpske Crkve. Na njemu je bio izabran Pajsije episkop Budimlja da ide na pregovore s papom. Jedan njegov kaluđer je to otkrio Turcima i oni su ga uhvatili i živog odrali. Docnije je glavom platio i pećki patrijarh Gavrilo (Andrija Jovićević, Plavsko-gusinjska oblast- Polimlje, Velika i Šekular, 412).

U jeku Kandijskoga rata, 1657. godine, katoličku crkvu Svetoga Luke u Kotoru, mletačke vlasti ustupile su Grbljanima dobjeglim unutar gradskih bedema ispred turske opasnosti.

Istovremeno je i Paštrovićima ustupljena crkva Svetoga Save Jerusalimskoga u Budvi, da vrše službu u dogovoru s kato-

Crnogorci su s Mlečanima 1648. godine neuspješno napali Bar, a onda su Mlečani pomoću Nikšića i Drobnjaka 1649. g. osvojili Risan.

Da bi se u avgustu 1649. kotorski providur s odredom Maina, Grbljana i Pobora ulogorio na Cetinju.

Pridružili su mu se knezovi s narodom Crne Gore i prišli su im Crmničani ličkim vlastima. Ovakav odnos katolika i pravoslavnih oslonjen je na viševjekovnu ekumensku praksu na crnogorskome primorju. Primjer materijalizovane ekumenističke ideje su dvooltarske crkve na prostoru od Bara do Risna (Ivan Jovović, Dvooltarske crkve na crnogorskome primorju, Matica, proljeće 2013, 88). Kroz njih je iskazivana pripadnost istome narodu, sticajem okolnosti, različitoga vjerskoga iskaza. Prvi put ih pominje barski nadbiskup Đorđo Bjanki u svom izvještaju 1637. godine. Piše da je u Spiču (Sutomore) vršio službu u dvooltarskoj crkvi Svetoga Jovana, i nabraja i druge mjesne dvooltarske crkve: Sveta Petka, Sveti Đorđe, Sveti Petar i Sveta Ćekla (isto, 79). U spičanskoj Crkvi Svetoga Roka, koja ima samo jedan oltar, služe i pravoslavci i katolici. S druge strane Rumije, u Livarima, dvooltarska je crkva Svete Venerande.

U Zupcima više Spiča očuvani su temelji dvooltarske crkve koja je pravoslavcima služila pod imenom Svetoga Vasilija a katolicima Svetoga Ivana. I u benediktinskoj opatiji na Racu katolici su dozvoljavali pravoslavcima da u kapeli Svetih Hodočasnika, na dan Svetoga cara Konstantina i carice Jelene, služe liturgiju.

(Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja

Subota, 8. januar 2022.

Dnevni list

MALI OGLASI RAZNO

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 1 KUĆNI SERVIS Otčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 2

25

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 8. januar 2022.

Preminula je naša voljena Sa velikom tugom vas obavještavamo da je 6. januara 2022. godine iznenada preminuo

RAJKO Petrov SEKULOVIĆ

MARINA VUKIĆEVIĆ rođena Velimirović

Sahrana će se obaviti 8. januara 2022. godine u 14 časova u krugu uže porodice, u porodičnoj grobnici na Bogetićima.

Kuća žalosti Ulica Alekse Backovića br. 115 Nikšić.

Zbog epidemiološke situacije, sahrana je obavljena u krugu porodice 7. januara u 13 časova, na groblju Čepurci.

Ožalošćeni: supruga LIDIJA, sin NIKOLA, kćerka MILICA, braća RANKO, ZDRAVKO –ĐAMO, sestra LENKA, snahe VANJA, SANJA i SANJA, bratanići, bratanične, sestrić, sestrična i ostala rodbina

312

Dragi

OŽALOŠĆENI: suprug SLOBODAN, kćerke VIOLETA, VESNA i SVETLANA, sin SRĐA, snaha KATARINA, zetovi GORAN i MITAR, unučad MARKO, ANDRIJA,MIA, LAZAR, MILJAN i JANKO, sestre ANGELINA, CVIJETA i JANA, brat RADOJE, đeveri MITAR i RADOSAV, zaove OLGA i BETA, jetrve VERA, STANKA i VESNA i ostala brojna rodbina VUKIĆEVIĆ i VELIMIROVIĆ

RAJKO

Posljednji pozdrav dragoj kumi

Ne možemo i nikad nećemo prihvatiti da te više nema.

Дана 6. јануара 2022. године, преминула је наша драга мајка, бака и свекрва

VUKICA Mitrova JOVOVIĆ

ĐORĐIJE i SEKANA sa porodicom

Neka tvoja duša u spokoju počiva. Bila si iskren prijatelj.

Sjećanje na tebe ostaće zauvijek u mom srcu.

БРАНКА СТРУГАР

Tvoja kuma MARA NIKOLIĆ

1933 – 2022.

Због новонастале ситуације, сахрана је обављена у кругу породице дана 6. јануара на гробљу код цркве Светог Николе у Улцињу.

334

306

Dragi naš

Opraštamo se od našeg dragog komšije

Ожалошћени: синови НЕБОЈША и БАТО, ћерка НИКОЛЕТА, унучад, снаха, зет, праунук и остала родбина

RAJO RAJKA SEKULOVIĆA

324 Ponosni smo što smo te imali.

Uvijek ćemo te pamtiti po lijepim uspomenama i tvojoj dobroti.

Vječno ćemo čuvati uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost.

ĐAMO, SANJA, UNA, DUNJA i SUNČICA

305

KOMŠIJE IZ ULICE KARAĐORĐEVA BROJ 1, 3 i 5

285

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 8. januar 2022.

Najtužnijih 40 dana

27

Četrdeset dana od kada nas je napustio naš dragi i voljeni

Dana 4. januara 2022. u 17. godini preminuo je naš

VELIMIR – VELJKO BRACANOVIĆ

JOVAN Veselinov KRIVOKAPIĆ

Shodno epidemiološkoj situaciji sahrana će se obaviti u krugu porodice, dana 9. januara 2022. u 12 časova, na gradskom groblju Čepurci – Podgorica.

Ožalošćeni: otac VESELIN, majka ALEKSANDRA, sestra DOROTEJA, babe DRAGICA i MIRJANA, stričevi DEJAN, IVAN i ALEKSANDAR, ujak ALEKSANDAR, tetke SANDRA i ANA, strine SLAVICA i SUZANA i ostala rodbina KRIVOKAPIĆ i MILIĆEVIĆ

Dragi oče, bio si čovjek velikog srca i plemenite duše.

Vrijeme ne može izbrisati tugu, niti se riječima opisati bol. Bio si nam čvrst oslonac i toplo roditeljsko krilo. Ponosne što smo tvoje ne damo te zaboravu.

Sad mirno spavaj pored naše voljene majke, a mi znamo da ste negdje gore odakle nas bodrite i dajete nam snagu za dalje...

Počivaj u miru.

U subotu, 8. januara 2022. godine, u 10 sati, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Tvoje: SVETLANA, VESNA, SUZANA i IVANA

VELJKO BRACANOVIĆ Hvala ti za svu ljubav, pažnju i toplinu koju si nam pružao.

Po dobru ćemo te pamtiti i sa ponosom pominjati.

Tvoji: ćerka SUZANA, unuka MARIJA i zet MIŠKO 327 Četrdeset je dana od smrti našeg oca i đeda

325 Dana 9. januara 2022. navršava se godina dana od kada nije sa nama naš voljeni

VELIMIRA – VELJKA BRACANOVIĆA Premalo je riječi, a previše tuge da kažemo koliko te volimo i koliko nam nedostaješ. Tvoja plemenita duša, vedri i nasmijan lik zauvijek će ostati u našem sjećanju.

Počivaj u miru.

303

MAŠAN DEDIVANOVIĆ

Opraštamo se od našeg voljenog kuma

Tvoji: ćerka VESNA i unuk NIKOLA 326 Četrdeset dana od smrti mog voljenog oca

Za svu ljubav, pažnju i sve lijepo što si učinio za nas ostaćeš voljen, poštovan i nikad zaboravljen.

Supruga MARIJA, ćerka ANA, sinovi IVAN i VASO

MITRA GOLIŠA

VELIMIR – VELJKO BRACANOVIĆ Prolaze dani, prolazi život, ali uspomene i sjećanja ostaju zauvijek sa prazninom u duši i tugom u srcu, ponosna na tebe čuvam te od zaborava.

Sjećaćemo se lijepih trenutaka provedenih zajedno.

332

Tvoja SVETLANA 329

Posljednji pozdrav dragoj sestri

Voljenom đedu

MIHAILO, BOJANA, LUKA, ANDREA i ANIKA ĐUROVIĆ

MARTI Tojovoj KALUĐEROVIĆ 333

331

VESKO MIĆUNOVIĆ sa porodicom

VELIMIR – VELJKO BRACANOVIĆ Nikada te nećemo zaboraviti, zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tebe i s ljubavlju te pominjati.

Voljenoj majci i tašti

Draga majko

Tvoja unučad: MARIJA, NIKOLA, JAKOV i JULIJA 328

MARTI KALUĐEROVIĆ RADMILA Milanova VEŠKOVIĆ Majko, falićeš mi mnogo, a svaki Božić boljeće do kraja mog života bez tebe.

Nismo ni slutili da ćemo se ovako brzo rastati.

Hvala ti za nesebičnu ljubav koju si nam pružala i što si nama uvijek bila prijatelj.

Porodica će 9. januara 2022. godine u 10 časova posjetiti njenu vječnu kuću na Pelevom brijegu.

OŽALOŠĆENA PORODICA 289

MARTI KALUĐEROVIĆ ZAGE i SVETO

Bila si dobra žena i prijateljica.

Neka ti je lak vječni počinak.

330 LAZAR i VESNA VUJOVIĆ sa porodicom OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

318

28

Oglasi i obavještenja

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

Subota, 8. januar 2022.

Tužnim srcem javljamo da je 6. januara 2022. godine preminuo poslije kratke i teške bolesti

Tužnim srcem javljamo da je dana 6. januara 2022. u 88. godini života preminula naša draga

1111 Sjećanje na dragu snahu

JELICA Milovanova LJUMOVIĆ rođena Perović

KRSTO Jovanov JOVIĆEVIĆ 1934-2022. podoficir JNA

JOVANKA – JOVE VUČINIĆ

Shodno epidemiološkoj situaciji, sahrana se obavila u krugu porodice 7. januara 2022. godine u 13 časova na seoskom groblju Gornji Crnci.

Ožalošćeni: brat VLADIMIR, sin BUDIMIR, kćerke MIROSLAVA i MIRJANA, đeveri VESELIN i SVETOZAR, snahe, jetrve, unučad i ostala rodbina LJUMOVIĆ i PEROVIĆ

Od DESE KALUĐEROVIĆ sa djecom

Sahrana je obavljena u krugu porodice 7. januara na Čepurcima.

323

288 Posljednji pozdrav dragoj

Povodom smrti naše drage

Ožalošćeni: sin RADE, kćerke ANĐELKA, SUZANA i DRAGANA, unuci NIKOLA, ANA - MARIJA, ANJA, MILICA, MARIJA, MANJA, sinovci MIODRAG i JOVAN, sestrić RADE JOVETIĆ i ostala mnogobojna rodbina

VUKICI JOVOVIĆ Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

NINO JOVOVIĆ sa porodicom

JELICE M. LJUMOVIĆ 276

316

Dana 7. januara 2022. u 88. godini života, preminula je naša draga

Posljednji pozdrav voljenoj majci

Tužni zvuci na groblju Babljaku Dozva Dragan ucviljenu majku, Da joj zaustavi svakodnevni plač i navrele suze, Što joj crna sudba najdraže u domu i rodu uze.

Jelice naša, karakteru čistih ljudskih osobina, Ponos i žal si nam ostavila.

Sada ćeš zaspati mirnog sna, Nerazdvojena od tvog i našeg Dragana.

Ostatku saučešće.

Tebi vječni počinak.

Nama iskreno žaljenje.

MARTI

MARIJA – MARTA Svetozara-Toja KALUĐEROVIĆ rođena Mićunović

VELJO i ZARO sa porodicama

Hvala ti za svu ljubav koju si nesebično pružala.

Počivaj u miru.

321

Tvoj sin MIJO

292

Posljednji pozdrav voljenoj majci, babi i svekrvi Sahrana je obavljena 7. januara, u 14 časova, u krugu porodice na Novom groblju.

Tužna srca vas obavještavamo da je dana 1. januara 2022. posle duge i teške bolesti, u svojoj 55. godini života, preminuo naš voljeni

Ožalošćeni: šćeri NADA, ZAGE i MIRA, sinovi VESKO i MIJO, sestra RUŽICA, brat MOMO, snahe RADOJKA, ĐINA i LJUBA, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina

MARTI Tvoji: sin VESKO, snaha RADOJKA i unučad DRAGAN, DRAŠKO i MILENA

GENNARO PRESUTTO

320 317

1966 – 2022.

Posljednji pozdrav voljenoj sestri

Posljednji pozdrav voljenoj i dragoj majci, babi i tašti

MARTI MARTI KALUĐEROVIĆ GOJKO, MIRJANA, PETAR, IVAN i ANA 319

322

Tvoja sestra RUŽICA ĐUROVIĆ

e-mail: oglasno@t-com.me

Shodno epidemiološkoj situaciji, sahrana će se obaviti u krugu porodice dana 8. januara 2022. godine na gradskom groblju Brdišta u Tivtu.

Za sve koji žele da odaju počast Misa će biti služena 10. januara u 9 sati u crkvi Sv. Matije – Kotor.

Ožalošćeni: supruga DANIJELA, kćerka CHRISTIANA – RITA, sinovi SALVATORE i SERGIO, zet STEVAN, unuk TEON, braća CARMINE, LUCIANO i ALBERTO, sestra CONCETTA i ostala mnogobrojna rodbina

315

Oglasi i obavještenja

Subota, 8. januar 2022.

Posljednji pozdrav našoj voljenoj

Posljednji pozdrav voljenoj babi

29

Navršavaju se dvije godine od kada nije sa nama naš voljeni

BABI Najljepše stranice našeg djetinjstva posvećujemo tebi, bila si dio naših života do posljednjeg časa i bićeš dio našeg srca dok živimo mi.

Falićeš nam puno, tvoj nježni glas, naše priče i tvoji topli savjeti.

Odlazak u Bogdanov kraj i okupljanja nas tvojih najdražih neće više biti ista, to je bio jedan kult koji se njegovao sa ljubavlju godinama.

Volimo te, neka te anđeli čuvaju.

Hvala ti što si naše djetinjstvo ispunila ljubavlju i toplinom i što ćemo pamtiti svaki trenutak proveden sa tobom u Bogdanovom kraju.

NIKOLA i NIKOLETA 307

Tvoja unučad i praunučad: NATAŠA, NIKOLETA, ANA, MILENA, BRANKO, PEĐA, GOGO, NIKOLA, DRAGAN, DRAŠKO, ANA, VASILISA, MATIJA, DARKO, RISTO i PETAR

Našoj voljenoj

BOŠKO Milanov ŠARAC

MARIJI KALUĐEROVIĆ

Voljeni Bole, velika je praznina i teško je živjeti bez tebe. Čeznemo za tobom, tvojim likom, glasom, savjetom.

Kada si trebao da uživaš sa nama, iznenada si nas napustio i otišao u zagrljaj svoga oca da budete naši anđeli čuvari.

Ponosni smo na tvoj častan život i dobra djela. Živjećeš vječno u našim srcima i mislima kroz najljepše uspomene.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava, sa ponosom pominjati i po dobru pamtiti.

Vole te zauvijek tvoji,

Majka DRAGICA, supruga VESNA, kćerka STAŠA, brat BRANKO i tetka JELISAVKA

309

BABI

Posljednji pozdrav mojoj babi

274 Tužno sjećanje na našeg dragog

Obećala si nam bila, da ćeš nas sljedeći put dočekati na tvojoj stolici, na naše zborno mjesto... ali porekla si. Opraštam ti to jer te puno volim, iako ti to nikad nisam rekla. Hvala ti na svemu i spavaj spokojno jer si nas ostavila u velikom broju da živiš kroz sve nas.

Unuka NIKOLETA sa PETROM i MIRKOM

MARIJI KALUĐEROVIĆ

BOŠKA ŠARCA Sa ponosom, ljubavlju i tugom čuvamo sjećanje na tebe i tvoju dobrotu.

Tvoji: GOCA i NOVO 277

308

Дана 6. јануара 2022. године, после краће болести, у 89. години испустила је своју племениту душу наша вољена

Hvala ti za svaku izgovorenu riječ, hvala ti za lijepe uspomene, hvala ti za sve.

Počivaj u miru.

Dvije tužne godine su od smrti našeg dragog

Tvoja unuka NATAŠA

BOŠKA ŠARCA Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

ЈОВАНА Владимира ПОПОВИЋ рођена Јаредић

278

Porodica VUJAČIĆ

310 Dragoj majci, babi i prababi

Сахрана наше вољене Јоване је обављена у кругу најуже породице, дана 7. јануара 2022. године у породичној гробници на Ждребаонику. Кућа жалости Међице бб – Даниловград.

VERA i RATKO JAREDIĆ

Ожалошћени: син МИЛЕНКО, кћери МИЛАНКА и ЗОРИЦА, братанић ДОБРИЛО, братаничне ДАРА и ПЛЕМА, ђевер ЗАРИЈА, јетрва ВАСИЉКА, заова РУЖИЦА, унучад, праунучад, ђеверичићи, ђеверичне, заовичићи, заовичне и остала многобројна родбина

Nikada nećemo zaboraviti tvoju plemenitu dušu.

291

314

MARIJI KALUĐEROVIĆ Prođe godina i više ništa nije kao nekad.

Počivaj u miru sa tvojim Ratkom, voljena moja sestro.

NADA, BRANKO, MIRA, RISTO i ANA

JOCKO sa porodicom 281

Posljednji pozdrav

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog

MIĆU Druženje s tobom zauvijek ćemo pamtiti.

298

SAŠA i JOCKO MARKOVIĆ

e-mail: oglasno@pobjeda.me

DRAGANA Savovog PAVIĆEVIĆA Počivaj u miru.

Umjesto četrdesetodnevnog pomena porodica će određena sredstva priložiti za održavanje mjesnog groblja Slap.

282

TVOJA PORODICA

30

Oglasi i obavještenja

Dana 9. januara 2022. godine, godina je dana otkad nije sa nama

Subota, 8. januar 2022.

Dana 11. januara 2022. navršava se godina dana otkad nije sa nama naša voljena

I jedan dan je mnogo bez tebe, a prošla je godina. Nije ljubav bol.

Ljubav je vječno nedostajanje.

To si nama ti u svakom danu. Mi smo jedna nit, jedna cjelina i tako će biti zauvijek.

Porodica će u subotu, 8. januara u 10 časova, posjetiti njenu vječnu kuću, na Novom groblju pod Trebjesom.

Sin ĐOKA, snaha IVANA, unuke JANA i JOVANA

VASILJKE – KOKE BOŽOVIĆ

MILA Nikolinog BOŽOVIĆA

rođene Vušurović

Tvoji: suprug MIHAILO, kćerke SLOBODANKA, LJILJANA i MARIJA, unuci MILOŠ, BLAŽO i ĐORĐE, zetovi OBREN i SINIŠA

301

311

Godinu je dana od kada sa nama nije, ali je uvijek u našim srcima i mislima

Godina dana od kada nas je napustila

Prođe ova tužna i teška godina bez tebe, majko. Nedostaje nam tvoj topao osmijeh i razumijevanje, tvoja pažnja i ljubav koju si imala za sve nas.

Pamtimo lijepe događaje i porodična okupljanja provedena u roditeljskom domu.

Trag koji ste ostavili, živi u nama dok je nas.

Hvala Vam za sve!

Počivajte u miru.

RAKA

RADOJICA B. GOLUBOVIĆ Dragi Rako, Neka ti božićna svjetlost obasjava nebesko prostranstvo u rajskom naselju.

Uža porodica će dana 9. januara u 10 časova posjetiti njegovu vječnu kuću.

25. januara 2022 g. navršava se 20 godina od smrti našeg voljenog oca

RADINKA Mihailova ŽIŽIĆ

RADOJICA GOLUBOVIĆ Roditelju, Godina je prošla… ne gubimo sjećanja, pamtimo lijepe trenutke. Bio si nam uzor časnog i poštenog života, čuvaćemo te od zaborava.

13. januara 2022 g. je godina dana od smrti majke

Ako je tvoj život morao stati, sjećanje na tebe, tvoju dobrotu i plemenitost će vječno trajati.

Vole Vas vaše ĆERKE

RADE, VERA i ĐECA

S ljubavlju i tugom sjećanje na tebe čuvaju, 279 tvoji: sestra STANICA, supuga ROSANDA, sinovi VESELIN i ĐOKA, ćerke DARINKA, MILEVA, BRANKA i STANKA

Navršava se godina dana od smrti mog dragog oca

302

297

Navršava se godina od kada nije sa nama

Četrdeset dana je od smrti moga oca

RADOJICE GOLUBOVIĆA RADOJICA Borišin GOLUBOVIĆ Prođe godina od kada si nas napustio veliki, moj roditelju, veliki učitelju, nedostaje mi da čujem tvoj glas, tvoje riječi kojim si me sretao, pratio, prekrivale su zemljasku kuglu, veliki i pošteni.

Heroju svoga vremena. Zemljom si letio, radio, stvarao, sada leti nebom neka te čuvaju anđeli čuvari. Voljeni ne umiru nikada, žive u srcima svojih najbližih.

VESKA STRUGARA

Dragi oče, vrijeme koje prolazi ne može umanjiti bol koju osjećam tvojim odlaskom.

Ostaćeš vječno da živiš u našim srcima.

Hvala ti za sve, počivaj u miru!

Tvoja ćerka DARA, unuka NINA, unuk NIKŠA, snaha IVANA, praunuke NATAŠA i LUCIJA KLIKOVAC

MILEVA sa porodicom

304

Dragi oče, vijest o tvojoj smrti dočekah na mjesto s kojega si me jednom davno makao, na mjesto na kojem si oduvijek težio da ne budem.

Hvala ti za sve, hvala tvojim školskim drugovima Mišku, Ivici i kumu Milenku kod kojega ideš i s kojim ćeš ponovo naći mir.

Navršava se četrdeset dana od smrti moje snahe 313

Tvoj NIKOLA Četrdeset dana je od smrti naše ujne

ZORICE BAŠANOVIĆ

300

Sa tugom u srcu čuvaću te od zaborava.

ZORICE BAŠANOVIĆ RADMILA VUKČEVIĆ Sa ponosom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu.

273

JOVANKA GAJIĆ OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

PEĐA, ANA i NINA

020-202-455, 020-202-456 272

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

280

DUŠKA i SANJA JERETIN

Oglasi i obavještenja

Subota, 8. januar 2022.

Dana 5. januara navršavaju se dvije godine od smrti moje sestre

Navršava se 40 dana od kada nas je napustio naš dragi suprug i otac

31

Dana 8. januara 2022. navršava se godina dana od smrti naše majke

SLAVKE – MIKE ĆURIĆ Nije lako naći dovoljno pravih i lijepih riječi koje si zaslužila. Bila si primjer sestrinske ljubavi, dobrote i plemenitosti koje su te krasile tokom života.

Stalno si mi u mislima, sjećanjima, pričama i uspomenama.

Sestra STEVANIJA 296 Navršava se 40 dana od kada nije sa nama naš voljeni brat, stric i đever

DRAGAN Radomirov TOMKOVIĆ Vrijeme prolazi, a mi učimo kako da živimo bez tebe.

Nema riječi kojima se može iskazati naša tuga i bol.

Teško je pomiriti se sa bolnom istinom da više nisi sa nama.

Ostala je nevjerica, velika praznina i neizmjerna tuga.

Tvoju ljubav, toplinu i pažnju koju si nam nesebično pružao nikada nećemo zaboraviti.

Počivaj u miru, a mi ćemo vječno čuvati sjećanje na tebe.

MUNA TUZOVIĆ

Majko, nedostaješ…

Ovim putem se zahvaljujemo svima koji su nam lično, putem telegrama ili telefonom izrazili saučešće.

Porodica će u nedjelju, 9. januara 2022. godine u 10 časova posjetiti njegovu vječnu kuću.

DRAGAN Radomirov TOMKOVIĆ

Ostaju samo tuga, bol i uspomene.

Ponosni smo što smo te takvog imali.

TVOJE KĆERKE

Supruga STOJANKA, sinovi ALEKSANDAR i DUŠAN

290

286 Četrdeset je dana kako nas je napustio naš voljeni otac

Навршило се пола године од када се упокојио наш драги супруг, отац, ђед, свекар и ђевер

ŽELJKO, ANA, LUKA i DUŠICA TOMKOVIĆ

294

Dragi naš

DRAGAN Radomirov TOMKOVIĆ БОРИСЛАВ БАЦО ЛАКИЋ

RAKO

Kako dalje bez tebe...

Teško je ali neka naša tuga, bol i suze ne remete tvoj vječni mir.

Bio si naš ponos, uzor i snaga.

Tvoj topao osmijeh, plemenita duša, dobro srce, pažnja i ljubav koju si nam nesebično pružao zauvijek će ostati u našim srcima.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

Pola godine je od kada nijesi sa nama.

Nedostaješ nam svakog dana. Čuvamo sjećanje na tebe.

NADA, LUKA i MILICA

Био си наш ослонац и сигурност, а ми твој смисао живота ношени твојим вјечитим оптимизмом, савјетима и увијек присутном топлином супруга и родитеља. С тугом и празнином коју си нам оставио својим одласком, али и осјећајем великог поноса на тебе, живиш у нашим мислима.

Tvoji ALEKSANDAR i DUŠAN

Ожалошћена породица ЛАКИЋ

287

275

Navršava se 40 dana od kada me je napustio moj voljeni bratanić

Dana 8. januara 2022. navršavaju se dvije godine od smrti

299

TOMISLAVA – TOMA MARKOVIĆA DRAGAN Radomirov TOMKOVIĆ

Godina dana je od smrti našeg

Vrijeme prolazi, sjećanja na tebe su vječna.

283

Bila sam dio tvog odrastanja, tvoje mladosti i zrelosti.

Ti si bio moja velika sreća, bratska ljubav, moja zakletva.

Morao si da nas napustiš, milosti moja. Čuvaću divna sjećanja na tebe.

RAJKA

Dana 8. januara 2022. navršavaju se dvije godine od smrti

VOJA DRAŠKOVIĆA Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i sjećanje na tebe i tvoju dobrotu. Živio si dostojanstveno i časno a otišao prerano. Čuvamo te od zaborava.

295

Brat MIJO sa porodicom

Tetka BELA

TOMISLAVA – TOMA MARKOVIĆA

293

e-mail: oglasno@t-com.me

Dragi oče, ništa više nije kao prije.

Mnogo mi nedostaješ.

NEBOJŠA 284

32

Marketing

Subota, 8. januar 2022.

8. јануар 2022. | година II | број 97

ПОЧЕЦИ

ISSN 2704-5226

У

овим посрбљеним временима у најширем смислу и најгорем значењу, неко је наложио да се на ТВЦГ прикаже, у Европи прослављни а у Србији проскрибовани (БиХ) филм Јасмиле Жбанић “Quo vadis Aida?” о геноциду у Сребреници. Налог је по прилици извањи (ЕУ), одакле је овој власти нало(г)жено да влада без обзира што воња по негирању генцида. Да није налогодаваца, ген. Младић би овђе у ЦГ освануо, не на зидовима као у Београду, већ на лед билбордима да све сија од православног зла. ‚Аида’ на други начин не би дошла у обзир, нити ушла у Црну Гору као културни манифест једног зла, јер нам се увозна министарка културе (из Билеће) прогласила аутохтоном ‚четничичицом’. Дакле, налог је вањски па је тако дошло до унутрашњег приказивања филма о геноциду у Србреници. Ова, из наслова, сентенцијална латинска фраза Quo vadis (куда идеш?) изворно значи смислено жртвовање личног, за спас општег. У савременом смислу фраза се користи као метафора за погрешан избор. Како је, по легенди, питање “Quo vadis, Domine?” (Куда идеш, Господе?) упућено Христу и одговор је христијански; жртвовати себе а не друге! Такво христијанство још није стигло ни у Европу а камоли у Сребреницу. Тако се десило да је злочин у Сребреници европски, а геноцид српски! На крају, истина је неспорна и непосредна! Џелатима је припала Сребреница а жртвама Поточари. Филм Јасмиле Жбанић говори баш о томе. Кад је почео, устручавао сам се да га гледам. Доимао се, од првог кадра, као обнављање најмрскијег градива које треба изнова изучити... а онда и да ли се сво то зло може још једном издржати до краја? Разлог је једноставан... Знамо епилог и ничега другог нема, нити може бити да изненади средњовјечне и старије гледаоце који су видео-информативно, свему били назочни. Сценаристкиња и редитељка Ј. Жбанић је стога била у незавидној улози, да редитељски ‚одигра’ или изигра догођени геноцид. То су за сваког редитеља рампе горе од оних које су селектирале (у животу и у филму), људе на смрт осуђене најпречим путем, пречим и од пријеког суда. Експонирање сценарија у покретне слике очигледно је пратила и чврсто установљена књига снимања од које није било одступања. Тако су се успјешно синхронизовали и сценариј, и режија и камера... наравно и улоге, посебно главна, Аида (Јасна Ђуричић). У моменту кад вас увјерљивошћу опхрва филм не пада вам на памет ко је Аида? Да ли је она глумица или нека Босанка, или баш рођена, унесрећена Сребреничанка. Погођен је и лик и дјело које је требало одиграти.

О КУЛТУРНОМ МАНИФЕСТУ ЈЕДНОГ ЗЛА

QUO VADIS... НЕ САМО АИДА? hollywoodinsider.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Документаристичка естетика у играном филму је врло опасна категорија филмског израза и лако може да склизне у баналност пуког подражавања, јер у конкретном случају, може да изазове реаговање... па то смо већ виђели! Међутим, то се није десило иако на моменте помислите да су масовке прекопиране. Можда неке и јесу (са green подлогом) као она, кад се Аида, у огромном тоталу, обраћа на смрт укампованој маси. Вјештим филовањем индивидуалних драмских сцена, постигнута је унтрашња драма појединца. Напримјер, кад Аида покушава да спаси властиту породицу без обзира на исту жељу хиљада којима спаса нема, јер из документарних видео записа углавном знамо за спољну, колективну драму. Ту је лик Аиде за неке, посрнуо у негативан карактер и антихероја, јер као преводилац за УН, мисли само на себе. Али то је само привид. Да није изграђен такав Аидин карактер не би знали колико карактера нијесу имали мировњаци УН, те да они не требају човјека већ само преводиоца. Та чињеница говори да они нијесу имали баш ни мало воље, нити намјере, за спас невиних и слабих. Тиме је исказано лицемјерство најгоре врсте, најугледније свјетске органи-

ОВДЈЕ ЖИВЕ, ЗАТРОВАНИ И ЗЛОТВОРНИ НАРОДИ, КОЈИ ПОВРАЋАЈУ СВОЈУ ПРОШЛОСТ ДА БИ СЕ ТИМ ИЗБЉУВКОМ ПОНОВО ХРАНИЛИ. У ПРИЛОГ ИМ ИДУ И НАЦИОНАЛПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ ЗА ОДБРАНУ СВОГА НАРОДА КОЈИ ЈЕ ПО ЊИМА ПРАВ ЗДРАВ А КРИВИ СУ САМО ПОЈЕДИНЦИ. НЕ! ТО ЈЕ ПОЛИТИЧКИ ГЕБЕЛСОВСКА ЛАЖ. ОВИЈАНЕ ЗЛИКОВЦЕ, ТАЈ НАШ ПРАВИ И ЗДРАВИ НАРОД ЗНА ДЕМОКРАТСКИ ДА ПОСАДИ У ВРХ ДРЖАВЕ. СТОГА ЈЕ СИГУРНО КРИВ СВАКИ НАРОД КОЈИ МОЖЕ ДА ИЗРОДИ ВИШЕ ДОБРОВОЉНИХ ЗЛИКОВАЦА НЕГО ДОБРОТВОРНИХ ЧИНИЛАЦА зације. У једном тренутку холандски високи чимбеник УН каже, да он само преноси информације. Дакле, и то је чврсто смишљено, као књига снимања и режија, негдје под кровом УН за теренско дјеловање. Неопростиво! Узалудно је позивати се на Вергилија: “Другом увек праштај, себи никад.” Тако је XX вијек завршио паклом и с том тековином закорачио у XXI стољеће. Еволуција пакла кроз повијест, у Сребреници је завршила кулминацијом! Пакао у умјетности почиње још од Хомера, али је код њега, то само пуко силажење у подземље, како у какав сутерен у коме обитава Хад,

бог смрти. Ту установу, у посљедњем стољећу старе ере, унаприједио је Вергилије у Енеиди. Хегел каже да је Вергилијево подземље као добро уређено њемачко домаћинство. Онда на сцену ступа Данте, (XIV в.) и урбанизује пакао до савршенства, као алегорију земаљског живота. Јасмила Жбанић, пакао измијешта из подземља и коначно га оправдано инсталира на земљи, без алегорије, као стварност која се одиграла пред очима свега свијета, у Сребреници. Као и Данте, њена Аида полази кроз Пакао и преживљава га да би живјела крајње бесмисленим животом.

Треба једном рећи, а томе нас учи овај филм, да овдје живе, затровани и злотворни народи, који повраћају своју прошлост да би се тим избљувком поново хранили. У прилог им иду и национал-политичке елите за одбрану свога народа који је по њима прав здрав а криви су само појединци. Не! То је политички гебелсовска лаж. Овијане зликовце, тај наш прави и здрави народ зна демократски да посади у врх државе. Стога је сигурно Крив сваки народ који може да изроди више добровољних зликоваца него добротворних чинилаца. И док се ти сурово изрођени не препороде кривци ће бити прави, и пожељни национални хероји! Сва суштина филма је у томе, али то није довљно, кад они на које се односи, не желе да чују за филм а камоли да га прикажу своме народу. Редитељка се усудила да на сцену изведе Ратка Младића највиђенијег зликовца који се икад изродио на овим просторима. Нашла је одговарајућег протагонисту-глумца (Борис Исаковић) па ће он у неколико потеза, који су нам иначе познати, окарактерисати перфидност зликовца који иде од аутобуса до аутобуса да евакуисанима, у објектив камере, поклони живот а објективно их води у смрт. Играјући Младићу помоћника, Емир Хаџихафизбеговић је одиграо право лице умножене зликовачке свијести, која је сваком од њих, понаособ, усађена у душу као идеологија зла. Аида је на крају све изгубила. И себе, и породицу, и Сребреницу. А добила је отуђено мјесто рођења и боравка, град са извршеном смртном пресудом. Као учитељица стекла је опет своју а туђу школу, да безгрешну дјечицу учи хуманизму. Али питање је без одговора, хоће ли ту дјечицу, они око школе, одучити од сваког добра и усадити им поново зло предака. Филм завршава том неизвјесношћу!? Извјесно је само, да је Аида за успомену и дуго сјећање добила једино своје Поточаре, плантаже геноцидног зла, док генерал зликовац, са вјечите робије поручује: “Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена!” То је најизвјесније! М.Р. Ш. 

2

8. јануар 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ПОЧЕТАК ЈЕ ПРОМЈЕНА И

скусни теоретичари, практичари и револуционари кажу да је почетак промјене исквареног друштвеног обрасца незамислив без темељне анализе и деконструкције свега онога што је довело до краја једног нормалнијег и здравијег друштвеног поретка који му је претходио. Идеолошки системи и идеолошке матрице, вриједносни системи и вриједносне парадигме, нису само теоријске претпоставке и посљедице њихових манифестација и конкретних отјелотворења, нажалост, нису ни само илузије. Оно што почиње у теорији, као замисао или визија друштва, уколико у међувремену добије сагласност маса или већине грађана, постаје наша реалност и постаје наша свакодневна егзистенција. Промјене културних система и културних политика, најчешће запостављених или грубо утилитаризованих (према мишљењима најрелевантнијих културолога, социолога и политиколога) заправо су неопходни услов сваке друштвене промјене. Посебно оне у којој се тоталитарно уређена друштва, аутократије и популистичке тираније конвертују у своју супротност, у друштва са предзнаком отворености, плурализма и грађанског. Но, неке се лекције очигледно морају понављати и неки се проласци морају увијек изнова враћати, све до тренутка када их већински дио друштва не буде видио као природне и подразумијевајуће. Неки примјери добре праксе нису, на-

ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ЗА ГРАЂАНКЕ И ГРАЂАНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ТАЈНА ПОЧЕТКА МОГЛА БИ СЕ НАЋИ УПРАВО У УЗРОЦИМА И МАНИФЕСТАЦИЈАМА НЕСТАНКА ГРАЂАНСКОСТИ ЈЕДНОГ, ПО ПРИРОДИ, МУЛТИКУЛТУРАЛНОГ И ЕМАНЦИПОВАНОГ, МОДЕРНОГ, ДРУШТВА. ДОВОЉНО. ЗА (НОВИ) ПОЧЕТАК

жалост, постали наша навика, неки методи освајања грађанскости нису нам постали сасвим блиски и наша ће понављања, а ово је оправдана сумња, бити неизбјежни дио процеса наших локалних (регионалних) учења и овладавања техникама промјене културне парадигме, све до тачке преокрета - која је увијек и тачка почетка. Према Милени Драгићевић-Шешић, и у случају културне сцене

у Србији деведесетих, енергија алтернативе је значила одговор на друштвени и политички контекст, на трауму диобе и распада, па је логично да је умјетнички израз деведесетих, као одговор на засићеност националном митоманијом и ужасима рата, иновативан и аутентичан, трансжанровски и трансмедијски: „Очито је да је избор интермедијалности свјесна потреба да се искорачи из свих граница – па се користе пер-

форманси, видео арт радови уз друге инсталације, комплексне инсталације, процесни пројекти (Лед арт), факс машине, геодетско обиљежавање и омеђавање простора (група Апсолутно-Беч) (...) такви умјетнички пројекти и радови који су покушали да трансцендирају, да пређу све границе – од државних граница до граница самих медија. Ове алтернативне умјетничке форме и изрази, настајали по-

четком деведесетих, еволуирали су у масовни улични протест 1996. и 1997, неповратно отварајући простор за успостављање нове комуникацијске праксе, рецепције и вредновања носећи са собом дух бунта, револта, неконформизма, истовремено и умјетнички доживљај и политичко освјешћивање. „У том времену растварања вриједности, фрагментаризације, губљења идентитета, нестајања – смисао ових пројеката алтернативне сцене“, сматра Драгићевић-Шешић, „није више у давању другог погледа, друге стварности, него прије свега у производњи нових идеја, нових концепата који етаблирана сцена, мртва, угушена и окренута прошлости, више не може да производи. Тиме ова умјетничка пракса – од праксе контестације прелази ка пракси активизма, провокације, акције“. Управо је политика ксенофобије и национализма иницирала и противстав као јасну и умјетнички (а често и егзистенцијално) бескомпромисну супротстављеност испразности званичне умјетничке сцене, нудећи нове садржаје и конструишући нова значења. Демонтажа режима била је, дакле, незамислива и неизводива без (симболичне, али и стварне) демонтаже идеолошки узурпираних институција културе и идеолошки „уподобљене“ и контаминиране мејнстрим културе, умјетничких израза и форми: „Стога умјетници бирају одлазак из институција, неизлагање, неконцертирање, неиздавање у државним окошталим институцијама, свјесно одбијају учешће у том ништавилу званичних институција које, у трагању за ‚вер-

У ЗЕМЉИ ЧУДА

К

рајеви се потроше. Почеци увек трају. Почетак – ето шта је на крају - стихови Душка Радовића, који су се некада водили као стихови за дјецу. А моја глава препуна је сличних стихова дјетињства, када нам се чинило да нећемо имати толико нових почетака. Или када се мени чинило. Не користим једнину, у име егоцентризма, али некад давно или прадавно живјела сам у сну да смо већина. Ако нико не лаже, сигурно смо мањина. Јер, да смо запамтили ишта од пјесама које смо учили, онда када их је било и када су биле „маинстреам“... не би имали толико различитих и несувислих почетака. Иако волим почетке. И Нове године, и није ме срамота да признам. У мојој традицији јесу. Ова која почиње онда када су је неки бољи и мудрији израчунали. И успоставили календар због окретања земље око Сунца. Не око своје осе. Свима вама који вјерујете да је Земља округла, мислила сам да никада нећу (још од спаљених научника на ломачи) написати овако нешто, да вируси постоје и да нијесу завјера, да је медицина наука, да смо секуларна, мултиетничка, грађанска држава, да су жене људи јер су људи (а не јер су мајке и сестре), да је латиница писмо за пасоше и сајтове које читају сви, па и наше најближе комшије, да не кажем сусједи, желим нови

ОКРЕНУЋЕ СЕ ОПЕТ СВИМА ВАМА КОЈИ ВЈЕРУЈЕТЕ ДА ЈЕ ЗЕМЉА ОКРУГЛА, МИСЛИЛА САМ ДА НИКАДА НЕЋУ НАПИСАТИ ОВАКО НЕШТО, ДА ВИРУСИ ПОСТОЈЕ И ДА НИЈЕСУ ЗАВЈЕРА, ДА ЈЕ МЕДИЦИНА НАУКА, ДА СМО СЕКУЛАРНА, МУЛТИЕТНИЧКА, ГРАЂАНСКА ДРЖАВА, ДА СУ ЖЕНЕ ЉУДИ ЈЕР СУ ЉУДИ (А НЕ ЈЕР СУ МАЈКЕ И СЕСТРЕ), ДА ЈЕ ЛАТИНИЦА ПИСМО ЗА ПАСОШЕ И САЈТОВЕ КОЈЕ ЧИТАЈУ СВИ, ПА И НАШЕ НАЈБЛИЖЕ КОМШИЈЕ, ДА НЕ КАЖЕМ СУСЈЕДИ, ЖЕЛИМ НОВИ ДОБАР ПОЧЕТАК, И ДА НЕ ИЗГУБИТЕ СНАГУ ЗА ИСТИ. ЈЕР – КАКО ЈЕ РЕКАО ГАЛИЛЕО ГАЛИЛЕЈ – ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ добар почетак и да не изгубите снагу за исти. Јер – како је рекао Галилео Галилеј - ипак се окреће. И увијек се окрене. А не волим када ми је зима - иако је освјежило. Хладно је. И знам да није само мени хладно, на примјер у црквама ми је увијек хладно, чак и љети је хладно, јер су простране и велике, поготово ове новије, а грађене једнако као старинске, иако можда сада и није тако хладно, јер су тамо страшне гужве, онакве какве сам гледала у средњовјековним реконструкцијама у филмовима, најчешће када неког са посебним даром (може да буде и Рубљов, или Микеланђело – иако су различити) већина није разумјела. Да не го-

ворим о „Страдању Јованке Орлеанке“, спаљивању жена на ломачи, откидању глава... а некако је то увијек било испред цркви. А онда се десила наука. У прадавно доба мојих успомена, онда када сам мислила да сам већина, јер су ови који су сада већина - ћутали. И заиста мислим да су то „неки нови људи“, макар у Црној Гори, иако сви причају о коријенима. А „коријење нисмо појели“ или нисмо послушали Бранка Костића, мислим да се тако звао, који је као црногорски политичар стао у одбрану српства, тадашњег српства, и у име свих нас рекао... ако буде требало, јешћемо коријење. Волим ја историју и, нажалост, знам све моје

коријене, недовољно разнолике, вољела бих да имам неког истински другачијег претка или чукунбабу Францускињу или Еглескињу, али немам... али чини ми се да су наши коријени попут корова и да нам не дају да израстемо, јер нас стално вуку - дубоко доље. И зато ми је можда у цркви хладно, због дебелих мермерних подова, а када гледам у свод, који у оним старинским заиста зна да буде узбудљив и прекрасан... заврти ми се. А онда ми мозак не ради. Али поента свих наших почетака је да нам мозак не ради, да се као лош компјутер не ресетује, него забагује, и не може да се покрене. По активностима на порталима, мрежама, коментарима писменим и неписменим, најчешће пуним мржње, сви „вјерујући“ знају шта је интернет и нова технологија и за њих је почетак крај онима који су другачији. А Исус је рекао, а и он се родио ових дана по календару у који већина мојих комшија, не сусједа, вјерује по потреби, пред „смрт“ опрости им, Боже, не знају шта чине. Да би дао снагу за нови почетак. Али то смо заборавили. Кога год да цитирам... да би имали почетак, морамо да употријебимо логику. И сјећање, не колективно, него лично, и да поштено сагледамо колико себе лажемо.

art.com

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

Први реалистични приказ Мјесеца Галилео Галилеј, 1609.

Тако да ја желим да се сјетимо да је Земља округла, да повјерујемо у еволуцију (ово је најкомпликованије), да је у „у здравом тијелу, здрав дух“... а са оволико болесних, заражених, мртвих – и вјерујућих и атеиста, тијело није

тикалом’ и митотворством, од празних ријечи и дјела стварају продукт – официјалну културу замрле нације. Милена Драгићевић-Шешић почетак артикулисања активистичке, умјетничке и интелектуалне сцене и освјешћеног ангажмана који су значили и почетак стварања ангажоване алтернативне сцене, везује за апел на бојкот РТС-а који је потписало двије стотине умјетника и културних посленика, за „кућну“ књижевност или изложбе по становима. Као посебно важан дио алтернативне сцене и културе побуне у Србији деведесетих она види оснивање независних културних центара као пунктова за продукцију и промовисање нових естетских, али и етичких социо-културолошких вриједносних оријентација: Реx културни центар Радија Б92, Центар за културну деконтаминацију (Београд), Конкордија (Вршац), Апостроф (Нови Сад). Према свему што знамо и према свему што имамо у искуству, пут у освајање грађанског друштва немогућ је, дакле, без освајања и усвајања нове културне парадигме. Нова културна парадигма, међутим, немогућа је без активизма и буђења студентских покрета на универзитетима, без независних медија и без умјетничке алтернативе. Као и у свакој продуженој причи, нови почетак незамислив је без коначне артикулације и теоријског и практичног обрачуна са свим оним заплетима који су учинили да њен крај буде баш такав и буде предвидљив. А за грађанке и грађане Црне Горе тајна почетка могла би се наћи управо у узроцима и манифестацијама нестанка грађанскости једног, по природи, мултикултуралног и еманципованог, модерног, друштва. Довољно. За (нови) почетак.



здраво. А дух мислим да одавно лудује, ако одговорни за нас, да не кажем државу, јер држава смо сви ми, кажу да ће да се вакцинишу у Цуцама. Или у Цуце. У Цуцама, иако никада нисам тамо била, мислим да нема вакцинацијског пункта. Иако, не знам, Цуцама се без обзира на заслужне Цуце и Цуцкиње, сваколика јавност не бави, осим када се употријебе за смијешни цинизам, поготово од оних који треба да обезбиједе нови почетак. А почетак нови није када се изјави да Скупштина није главно тијело за одлуке, него само – ја, па ја, тако да нам је нови почетак омогућио наставак „јапајизама“ који може да нас доведу до краја, јер неки ћуте, а логика је увијек селективна. Али увијек је почетак на крају и ја ћу због пјесника мог дјетињстава који је обликовао моју одраслост, вјеровати да се крајеви потроше, и да ћемо бити Црна Гора - мултиетничка, мултикултурна, секуларна, без посебних права на основу вјерске и националне припадности, и да ће нам комшије бити комшије, а не неко ко у нашој ровитој и слабашној кући доноси дарове. А за крај, и у име новог почетка, завршавам цитатом из доба прије монотеизма „Не вјеруј Данајцима, ни када дарове носе“. Срећан вам нови почетак, и нећу ни коријење, ни коров, хоћу на сунце, а то и вама желим да не почнем сада о фотосинтези, и биологији... из које памтим оно што ми је било логично. И нови почетак је нужан и логичан. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

Н

аше биће је примитивно: отклања ново. Не воли започињати, задржава се на увријеженим, утабаним путевима. Било да су технологије или бића, људско се створење тешко мири с нечим што му је непознато. Оно што не знамо не можемо ни препознати ни пригрлити као своје. Биће модернога човјека хтјело би да је о свему обавијештено. Но кад треба упознати то ново и другачије, опире му се свом својом снагом. Стране су му иновације, осим ако није сам склон изналажењу новога. Ново се везује с почецима. У нашем је језику уобичајена синтагма нови почетак. Подразумијева ли то више почетака у људском животу? Када знамо да је тренутак за нови почетак? Долази ли он након пријеломних тренутака или траума? Сажима ли у себи све претходне почетке или их по дефиницији негира? Знанственицима, умјетницима, истраживачима ново и почетак су храна духа. Неопходна колико и зрак. Или барем озон након кише. Но јесу ли наши нови почеци, наша истраживања, увијек упутна и прикладна друштвеном тренутку? Колики су прије нас били обезглављени због својих открића у новим почецима? Не занемарујмо ни осјећаје: питајте се је ли љубав одлика својствена човјеку или је познају музгавци и диносауруси? Зар софтверска открића која нас уводе у моменталну будућност, не надрастају жељу за сувременошћу и њеним феноменима у збиљи под носем? Знаност је у новим увјетима самовоље држава и државности неопходна да би својим потврдама постојећег украсила колективни дух руље или вођин его. И када је ријеч о научним открићима, слути се да је на дјелу натјецатељски дух државника да под контролом држе поданике. Није тајна да се сатиру радник, занатлија, мали човјек, људи који су стјегоноше побуне. Јучер је то био цезарски окус арене након гладијаторске гозбе, јутрос декрети о једнакости пред законом у несавитљивом слову параграфа који данас допушта да би сутра укидао. Већ данас смо свједоци хушкања на арапски и сав исламски свијет, јер нам наводно долази главе. Је ли мотив те хистерије мирис нафте? Или наводно спасоносна интегралистичка формула опстанка за Стари континент? Чоколадни Африканац у Амстердаму боље зна европско законодавство и економију него бљедолики Белгијанац?

ЈЕЗИК ИСКУСТВА Вратимо се власти: којој не би требали критичко казалиште, књижевност, есеј или филм? Који би пропитивали али уједно и изнова производили или потврђивали постојеће. Колико их је спремно за нове почетке у односу према умјетности, колико год би такав искорак значио прихваћање важности истина умјетности? Које афирмирају збиљу и уједно, наизглед парадоксално, доводе је у питање? Испада нам из вида да је ново не само наше гледање, перспектива из које проматрамо, фамозна точка гледишта, већ ништа мање односи снага у самој материји, језику којим објављујемо виђење. Језик нашег искуства постаје искуство нашег језика. Лако започињемо ново мијењајући и проналазећи нови кут проматрања. Стога нам се чини да се све оно бескрајно, наизглед Ново што се сручује на нас из медија, с пона-

У ВЛАСТИ КРАЉЕВСТВА ЗЛА

КАКО СЕ НАВИЋИ НА НОВО?

3

ПРИВАТНА АРХИВА

8. јануар 2022.

ЗРЕЛОСТ Лидија Вукчевић

МНОГИ СУ СЕ УМЈЕТНИЦИ, НЕМОГУЋИ ЗА ПРИСТАЈАЊЕ УЗ СВЕ ВЕЋУ ДРСКОСТ ПОЛИТИКА, ПОВУКЛИ. НО, НЕ ЗАВАРАВАЈМО СЕ, ЊИХОВА ЈЕ ТИШИНА ТЕК ПРИВРЕМЕНА ПОМИРЕНОСТ С ПОСТОЈЕЋИМ И НАДОЛАЗЕЋИМ. ДОК СЕ ЈЕДНОГА ДАНА У ПОПЛАВИ ЛАЖИ НЕ ДИГНЕМО ИЗ КАЛА У КОЈЕМ ПЛУТАМО. ВЈЕРУЈТЕ, КАД-ТАД ЋЕ СВАНУТИ СВЈЕТЛОСТ ИЗ НАШИХ СЛАТКИХ УТОПИЈА вљањем наизглед вазда истих вијести, скандалозних и катастрофичних у готово метрономској равномјерности, заправо један исти информацијски бофл. Потреба да се ишта мијења или измијени постаје посве бесмислена. Храњење звјерских гутача скандала у нама, испитивање стрпљења и часа кад ћемо поклекнути пред евидентном лудошћу, искушавање нашег трпљења, сјајни су начини да се управља мозговима од грашка. Многи су се умјетници, немогући за пристајање уз све већу дрскост политика, повукли. Но, не заваравајмо се, њихова је тишина тек привремена помиреност с постојећим и надолазећим. Док се једнога дана у поплави лажи не дигнемо из кала у којем плутамо. Вјерујте, кад-тад ће сванути свјетлост из наших слатких утопија. Без страха се питамо: кад ће куцнути тај час и освијетлити замрачене духове у агенцијама, уредима, канцеларијама, уредништвима, министарствима, у свеколикој администрацији? Па онда и у корпорацијама, које чине безлични савјети који за све нас прописују дужину кризе или висину просјачког штапа? Они који су изазвали свјетску кризу, а можда и смислили алфабет-

ске сојеве вируса короне? Можемо ли само козметичким захватима типично средњоевропског нихилизма или призивањем анархије оспорити њихово дјеловање? Јер они нас увјеравају како је све што чине заправо за наше добро. Откази, незапосленост, пријевремене мировине, младост на улицама, насукана на мегатонске слитине глупости, безобзирности, лудости?

СТВАРАЊЕ ПОТРЕБА Докле ће наплављивати наша запажања катекизам кича, хранећи нас потребом за злом? Да уживамо у несрећи, припитомљени начас, јер тренутна невоља није наша. Како опстати међу перверзним, наопаким свијетом који се храни болешћу? Који логореично меље боранију опћих мјеста? Крунско мјесто Новога нашег доба: стварање потребе за болешћу, за патолошким, за инверзним, за бизарним. Који функционирају као замјене за природно. Или је одиста људска природа темељно зла, покупљена с дна свег колективног? Коме служе оваква друштва која нас изгладњују, којима пунимо статистике у државном прорачуну или изборним фарсама? Нису ли

она обећавала нове почетке у свакој изборној кампањи? Чини се да смо у власти краљевства зла: постајемо неосјетљиви за ближњега свога али и за себе саме. На застрашујући начин сасипа нам у лице оно што и здрав разум види: подмеће кукавичја јаја новога у легло очигледне и убитачне стварности. Питам се са зебњом, нисмо ли у поплави новог изгубили смисао и критерије, осјећај за аутентично, за вриједности? Доносе ли нови почеци и нове вриједности или перпетуирају већ освојене, старе? Многи који пригрљују ново као нешто саморазумљиво, живе у страху од анакроничности. Ново им се потом уноси у лице и чим скине први намаз шминке замијени га нека нова, другачија, апартнија крабуља. На рубовима антиповијести стојимо и ми који живимо своју умјетност. Ждерачи иновација остали би гладни у картузијама. Завјет шутње и једноставности налаже удубљену смиреност. Није лако живјети уз ново које нас је погодило као гром из ведра неба и којем нисмо могли утећи. Слутите, најчешће је ријеч о љубави. Она нас нагони на размишљање о истинскоме: смислу, супстанцији, егзистенцији. Дарује значењем, јер нас не доводи у питање. Напротив, иницира нас у тајне самог бивствовања. Тада није од пресудног значаја јесмо ли на новом почетку или прекретници: срећа препознавања чини наш опстанак, до јучер таворење под звијездама, величанственим искуством спознања. Другачије речено, снага љубави оплемењује нам душу а тиме усхићује тијело, које досеже и остварује нове циљеве производећи нове почетке. 

4

8. јануар 2022.

СТАРЕ „НОВОТАРИЈЕ“

КРАЈ ЈЕДНОГ БЕСМИСЛА И

ма ли игдје на свијету државе која је успјела да за читаву годину, што није мало вријеме, формира тобожњу власт, а да у своме руководећем саставу нема ни једну колико-толико писмену особу која бар разликује јаје од кокошке?

Пођимо од почетка: сву годину се предсједник Владе господин Здравко Кривокапић, заједно са својим министрима, који се поносе што ни један није припадник већинског народа у овој држави, и од којих половина нема ни њено држављанство, заклињу у вјерност Европској унији и њеним вриједностима, а истовремено обожавају Српску православну цркву, тврдећи да их је управо она бирала и у своме крилу одњеговала, иако та иста Европска унија предобро зна да је Српска православна црква у Црној Гори најобичнија шпијунска филијала Москве. Да бар мало умију смањити или сакрити своје обожавање и безграничну оданост тој истој цркви, која је синоним за све антиевропске вриједности? За такав подухват, односно колико-толико правдање за властиту недотупавност, ова скупштинска већина нема ни једног, баш ни једног писменог човјека. Све Мандићи, Кнежевићи, Даниловићи, Јоковићи, Милачићи, Бечићи и тута компанија који су, уз властиту необразованост завазда издали мозак Београду и Србији. Има ли ту икакве помоћи, питам и за разумијевање преклињем читаоца?

ДА ЛИ ЈЕ ДАНАС ЗА ЦРНУ ГОРУ У ПИТАЊУ НОВИ ОПТИМИСТИЧНИ ПОЧЕТАК, ТЕШКО СЕ СА И МАЛО СИГУРНОСТИ МОЖЕ ГОВОРИТИ. ДА ЈЕ ДОШАО КРАЈ ЈЕДНОГ БЕСМИСЛА, НИЈЕ НАС ПОТРЕБНО УВЈЕРАВАТИ. ДОБРО ЈЕ ШТО ЈЕ ИПАК ДОШЛА НОВА ГОДИНА И ШТО СКУПШТИНСКА ВЕЋИНА, СТВОРЕНА 30. АВГУСТА 2020. ГОДИНЕ, У СВОЈОЈ ТРИЈУМФАЛИСТИЧКОЈ НЕПИСМЕНОСТИ И ПРИМИТИВНОМ РЕВАНШИЗМУ НИЈЕ УСПЈЕЛА ДА ДОЛАЗАК НОВЕ ГОДИНЕ СПРИЈЕЧИ, БЕЗ ОБЗИРА НА СВОЈЕ СВАКОДНЕВНО И СВАКОНОЋНО ЗАКЛИЊАЊЕ ДА НЕЋЕ СА ДПС-ОМ

Пазите даље: готово сваког дана протекле несрећне године ова скупштинска већина, наравно и власт, обећава брзо потписивање такозваног темељног уговора наводно државе Црне Горе са Српском православном црквом и никако да схвати да тај докуменат не постоји и да се у том смислу ништа не може потписати. Наступајући без и мало мозга, као увијек, представници ове скупштинске већине олако схватају да је потписивање темељног уговора са црквом стране државе исто као са традиционалним црногорским вјерским заједницама: Црногорском православном црквом, Католичком црквом и Исламском заједницом. Башка што све три поменуте не само пристају да се региструју у држави Црној Гори и у свему поступају по њеним законима, већ и све културноисторијске споменике у своме окриљу сматрају својином и културном баштином државе Црне Горе. Српска православна црква, коју данашњи србочетници у Црној Гори обожавају и свакодневно се у њу куну, ни у ком случају нема мамјеру да се региструје у Црној Гори, а још мање да призна постојање црногорске државе. Па, што ту има да се потписује? Једино можда да потпишемо још једном 1918. годину и нестанак у крви државе Црне Горе? Друго је Хрватска: тамо Српска православна црква пристаје да се пристој-

но региструје и, наравно, призна државу Хрватску на чијем тлу живи и послује. Упитајмо се: због чега је Хрватска више држава од Црне Горе и чиме се слична ноторна глупост може тумачити? У својој неписмености и ендемском простаклуку актуелна скупштинска већина не умије да чује чак ни предсједника Кривокапића, који јасно каже да је од маја мјесеца темељни на усаглашавању у Патријаршији и да отуда, већ седам мјесеци, нема никаквог одговора. Што би то Патријаршија толико мијесила, због чега толико скривала од јавности ако је са темељним све у реду? Кад би данашњи црногорски носиоци власти баш ишта знали, био би им Кривокапићев одговор довољан сигнал да бар заћуте. Али јок, они и даље гуслају по своме. При томе нико од њих није ни једног тренутка успио да види што тобоже у том темељном пише. Представници актуелне власти у Црној Гори не могу схватити, јер су просто Срби, да Црногорци никад неће пристати да ту бурунтију потпишу, нити им Патријаршија то смије понудити без своје дебеле компромитације и могућности жестоког конфликта са Црном Гором, посебно идентитетом православних Црногораца. Разумије се да Српска православна црква, чувајући свој окупациони идентитет, никада неће признати државу Црну Гору, али исто тако се разу-

ДУШАН ПЕТРИЧИЋ / nova.rs

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

мије и одговор националних Црногораца да тај докуменат, дакле темељни, Србија и Српска православна црква треба што прије да испишу укруг како би од Црногораца добили адекватан одговор. Подужи је списак ендемског примитивизма, наиве и недозрелости ове власти. По наговору из Србије она обећава најнижу плату од 450 еура, а већ ће за само пола године доживјети економски слом, у коме ће се као очекивани спасилац појавити Србија. Дакле. исти садашњи „добронамјерни“ савјет-

ник? Најнижа плата разумљиво може бити 450 еура, али ко ће одговарати кад рикну здравство, просвјета, култура или наука, од којих су посљедње двије, захваљујући „способној“ министрици и сада отписане? Што ће бити са јавним превозом, комуналном и другом дјелатношћу, социјалним давањима, разумије се мимо несистемског одобравања помоћи мајкама са троје дјеце, као да су оне са двоје, што би у социјализму рекли, класни непријатељи. Да ли, заиста, почиње тешко издржљиви циркус? 

КАКО ЧИТАТИ ДЕМОКРАТИЈУ НА КРИЛИМА СВЕТОСАВЉА

НАШЕ „ДОГАЂАЊЕ“ НАРОДА ЈАНКО ЉУМОВИЋ

П

очетак радова, почетак рата, почетак пандемије, почетак револуције, почетак хаџилука, почетак поста, почетак демонстрација, почетак представе, почетак Монтенегро аирлинеса или То Монтенегра. Живот саткан од почетака или сјећања на њих. Свечани или комеморативни чин друштвеног живота, омеђен између приватног и јавног. Ко се сјећа и ко заборавља. Ко записује, како памте институције, како читамо почетке, како их конструишемо и деконструишемо. Назначимо само нека питања од значаја за неки нови почетак. Скептични или ентузијастични за нове почетке. Неки почеци су дефинитивно неумитни, што год мислили о њима. Као почетак године, али реченица да године почињу јануаром у домаћем контексту значи више. У Црној Гори, дакако, једна година тако започета довела је до радикалне промјене која је одредила наредне деценије. Како је то један новембар или рушење Берлинског зида одредио настанак нове Европе. Мјесеци су неизбјежни за причу о почетку. Или ав-

OKTOIH TEMPUS (ЦИКЛУС) Игор Ракчевић, 2019.

густ, опет у Црној Гори. Август који на некој другој географији значи само мјесец у коме почиње Feraggosto и увијек је то 15. август у цијелој Италији. Празник који означава почетак одмора који вуче коријене из античких времена и фестивала Feriae Augusti. Фетишизација почетка или замало да се у Скупштини Црне Горе установи 30. август као државни празник или почетак демократије. Сукоб јануара и августа јер формално наш (и не само наш) плурализам је за-

почео у годинама када су у Црној Гори године започеле јануаром. И један и други почетак имали су директну везу са најближим сусједством, јануар са Слободаном Милошевићем, а август са Александром Вучићем. Догађање народа, обрни-окрени. Почетак који није обећавао, провјерено и поуздано знамо. Демократија на крилима национализма и светосавља. Вријеме потребно да се отријезнимо од таквих почетака. Почетак који можда затвара круг једног сасвим особитог искуства, именованог као инфериорност црногорска. И док чекамо да еуфорија августа прође, као што смо чекали да прође и она јануарска, поставља се питање које почетке стварамо изван тих и којих се све почетака сјећамо, вјековима уназад. Којих се прибојавамо, а које прижељкујемо. Замршена мрежа односа, од личних до колективних, која улази у причу културе сјећања.

У роману Харуки Муракамија Безбојни Цукуру Тазаки и његове године ходочашћа, главни јунак каже: ,,Чак и ако успијеш да затомиш сјећање, не можеш да прикријеш историју“. Отварање и затварање те кутије сјећања одређује наше почетке. Питање је ко, како и када отвара кутију сјећања. Ко, како и када започиње процедуре сјећа-

ња или ко, како и када започиње сасвим нови догађај, догађај који успоставља тематски одређен timeline. Рецимо парламентаризма, или туризма, или школства, или кинематографије, или позоришта. Живот прије и послије. Стварање културолошки или економски уређене територије. Прича о почецима је заправо једна велика драма. Стварање и уништавање. Снови или кошмар.

Почетак је прича узбудљива, прича коју можемо замислити као музеј у покрету, прича која има љепоту стварања ријечи и дјела. Ријечи и дјела на коју смо поносни. Прича коју још нијесмо до краја испричали једни другима, или ако и јесмо покушали, губимо се у преводу. Или су оне расуте приче, које су битне мањини, приче које тешко допиру до политичке елите или до неких издавача. Таква једна прича је и једна мала књига Слово о графици Игора Ракчевића. Мала књига о великим стварима, о путевима писмености, за које можемо рећи да смо имали књиге које су означиле почетке штампарства Јужних Словена. Штампарија Ђурђа Црнојевића. Слово о графици није само прича о традицији, она документује нове почетке и развој графике као значајне авантуре духа и артефакта који поста-

је вриједност културе. Такве су и графике Игора Ракчевића.

Рекосмо музеј у покрету или музеј у књизи, или виртуелни музеј. Приче које се увијек врте око неких почетака. Под условом да знамо како их испричати. Под условом да за то имамо и времена, а не само новца. Прича којој је некада сасвим довољна и новинска колумна да би могла бити испричана. Избор неких почетака, сјећања или присјећања. Прича сасвим пригодна за новогодишње жеље или као збирка новогодишњих бајки. Почетак тако далек од друштвеног и политичког контекста. Јануара, августа или било ког другог мјесеца, почетак окренут више себи, али и људима око себе, заједници. Која бира и проналази теме за почетке. Почетке неких нових књига или музеја. Макар и на папиру, као идеја, никада публикованих или отворених, заправо нереализованих, зашто да не. Сјетих се за крај, једног почетка. Почетка обновљеног Црногорског народног позоришта, 1997. године. На том почетку прва изговорена ријеч са сцене обновљеног ЦНП -а биле су ријечи великог глумца Љубе Тадића у улози кнеза Бајка у представи Горски вијенац у режији Бранислава Мићуновића: Видите ли чудо, Црногорци! 

5

8. јануар 2022.

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

Х

оливуд, та америчка фабрика снова, често прави филмове у којима главни јунак, на крају или почетку филма, ускаче у ауто и запућује се или на пут гдје у кадру видите само бескрајну пустињу или пак свјетла велеграда. Наравно, Холивуд слави оно што је Америка прокламовала као своја највећа достигнућа: инвидуализам и слободу. Наравно, свакоме је јасно да у држави у којој све морате платити одмах и сад, од тога нема ништа, али се та илузија и данас одлично продаје и у Америци а и у свијету. Али, почетак ипак није илузија. Сваки појединац и свако друштво се бар једном у току просјечног људског живота нађу пред наметнутим околностима које захтијевају да се све старо стави ad acta и крене изнова. Неко пуно паметнији од мене је рекао да ништа није изгубљено ако је човјек спреман да призна то себи и крене у нови почетак. Али, изузев када се родимо, сваки почетак је истовремено и крај нечега. Једино са рођењем, првим удисајем, нисмо на части са временом краја, иако смо сигурни једино у крајњи исход. Почеци могу бити добри или лоши, а углавном су зато јер се нема више избора, јер је стари поредак ствари исцрпљен и обесмишљен. Такође, почеци, било да су лични или општенародни су углавном тешки и непопуларни. Црна

НОЈЕВЕ БАРКЕ НА БАЛКАНУ

КОРАК ДО ДНА БИЋЕМО ОСУЂЕНИ, МА КОЛИКО НАМ ТО ТЕШКО ПАДАЛО, НА НОВИ ПОЧЕТАК. А ТАЈ НОВИ ПОЧЕТАК МОРА БИТИ БЕСКОМПРОМИСАН И МОРА ОБУХВАТИТИ: ОДБАЦИВАЊЕ СВАКОГ НАЦИОНАЛИЗМА, ЈАСНО ОДВАЈАЊЕ РЕЛИГИЈЕ И ДРЖАВЕ, СОЦИЈАЛНУ ПРАВДУ, РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ. ОВО ДРУШТВО ЈЕДНОМ МОРА СХВАТИТИ ДА НАМ НИКАКАВ ВЕЛИКИ НАПРЕДАК БЕЗ ЈАСНИХ ЕТИЧКИХ ПРИНЦИПА НЕЋЕ ГАРАНТОВАТИ СИГУРНУ И СРЕЋНУ БУДУЋНОСТ Гора је кроз своју савремену историју почињала неколико пута изнова. Сваки тај почетак се десио тако што би му претходила ,,крвава игранка“. Из тих крвавих игранки смо ипак некако успијевали да се увијек извучемо. Додуше, увијек надљудским напорима и никада до краја. Додуше, почетак зна и заварати. Тако су нам 1989. године нове вође обећале и нови почетак, а заправо је то био агресивни и брутални почетак краја. Тек након крваве игранке деведесетих, Црна Гора, израњавана и пијана од лудила почела је долазити себи. Схвативши да је изиграна, употријебљена и жртвована. За почетак, Црна Гора није промијенила страну, како се то често тенденциозно и намјерно сервира. Црна Гора је заузела своју страну, што је опет био ексцес у нашој историји. Лоше у томе је било само, што су они на власти сматрали да је за нови почетак довољно да се одустане од чињења зла или ак-

тивног помагања у чињењу истог. То што смо постали добро дијете Запада, јер су око нас све размажена и неконтролисана деришта, протумачено је унутар оних најодговорнијих у Црној Гори као дозвола да заслужено управљају Црном Гором као приватном авлијом. Знали су добро наши ,,пријатељи“ да и код нас има корова. Али с обзиром на коров у комшијским баштама и нама, а и нашим ,,пријатељима“, на тренутак се учинило да ће тај коров неким чудом нестати сам од себе. Авај, каква јадна заблуда. А у приватној авлији зна се, важе правила оног чија је авлија. Он одлучује гдје ко сједи, ко је у врх софре, а ко је на зачељу. Приватни аршини, ма колико они на челу чак и жељели бити правични, што у Црној Гори наравно није био случај, никако нијесу добри за једну државу. Познато је да свака власт квари, а она дуготрајна и неконтролисана не само да квари, него чини да вре-

меном одсуство правде постане неподношљиво. Са оваквим почетком, крај је био више него предвидљив. Црна Гора данас је у деликатној ситуацији, најблаже казано. Из државе Црне Горе се масовно иде. Више нас умире него што се рађа. Друштво је темељно разорено по свим нивоима. Непотизам, корупција, незнање, социјална неправда, појели су скоро цијело здраво ткиво овог друштва. Политичка класа у Црној Гори углавном не разумије или не жели да разумије озбиљност тренутка. Европа се љуља. Тешко да ће у том љуљању мала барка што се зове Црном Гором избјећи ударе таласа. Али, како год да се заврши, једно нас неће мимоићи. А то је да ће, нажалост, ова земља остати спржена у погледу етике, економије и науке. Али, није свако зло само за зло. Изгледа да је она стара да

у сваком злу има бар зрно добра тачна, а и у пракси потврђена. Добро је што се након свега, неће имати куда од дна. Бићемо осуђени, ма колико нам то тешко падало, на нови почетак. А тај нови почетак мора бити бескомпромисан и мора обухватити: одбацивање сваког национализма, јасно одвајање религије и државе, социјалну правду, родну равноправност. Ово друштво једном мора схватити да нам никакав велики напредак без јасних етичких принципа неће гарантовати сигурну и срећну будућност. Увјерен сам да ће овај тренутак доћи. Не због тога што сам оптимист, него што сам сигуран да ако којим чудом оваквог почетка не буде, онда ће Црна Гора бити осуђена на вишедеценијско вегетирање на рубу Балкана, а овај опет на рубу Европе. Наравно, у обзир се мора узети и континентални армагедон којег котрљају разни Орбани, Јанше, Дуде и остали. Надајмо се, да за разлику од нас, Европа опет неће морати из пепела. И да су тамо механизми саморегулације оваквих појава још увијек довољно јаки. Јер ако није тако, тешко онда свима нама. Не смијем ни помислити на шта ће личити почетак на једној таквој духовној и физичкој пустињи. Али, за почетак ће нам прво требати крај. А он, иако се назире и свако трезвен и разуман га види, нажалост, може да потраје. 

КЊИГЕ И МЕМОРАНДУМИ КАО ОРУЂА

Н

ови почетак - наставак, као и садржај Другог меморандума Српске академије наука и умјетности, настао је 2011/12. године, то и није нека тајна. ,,Документ“ је отворени, карактеристични, својеврсни репер за дјеловање (остваривање) државотворне стратегије - продужетка пројекта ,,Велике Србије“. Сада је бјелодано, овај или овакав ,,документ“ многи нијесу озбиљно схватили, тумачен је као анахрона превазиђена бесмислица, самим тим неизводљив, неостварив, перципиран кроз призму дешавања из блиске прошлости. Нажалост, велики број упутница из ,,документа“ се остварио, или се оствару-

НА БАЛКАНУ НИШТА НОВО?!

је у политичкој (и другој) пракси, према земљама у окружењу – Црној Гори, Босни и Херцеговини... Интелектуална и политичка елита (не сви), очигледно није била спремна на овакав удар - ,,повампирење“ великосрпске стратегије и идеологије. Меморандум II је лако преводив у једну флоскулу: ,,Како у миру добити оно што су

Срби изгубили у ратовима... “ У Меморандуму II САНУ постоји девет тачака, двије су посебно интересантне. Шеста тачка: ,,Дестабилизирати владе сусједних држава, провоцирати унутрашње незадовољство и немире и слабити оштрицу оптужби против Србије“. Осма тачка: ,,Инсистирати на ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

конститутивности Срба у Хрватској, Црној Гори и Косову и извршити транзицију српских заједница у државама регије у унитарну, свесрпску заједницу“. Што се нас тиче (Црна Гора) ствари су врло јасне, није потребна посебна анализа дешавања догађаја у посљедњих двије године да би се потврдило све горе наведено. Тачке из Меморандума II су пресликане (одрађене већим дијелом), авети прошлости нијесу сахрањене, дио Балкана је на ,,новом“ почетку 1991. године, само у ,,новом руху“.

КЊИГА И ЈОШ ПОНЕШТО ДРУГО...

Разлике у мишљењу су знак разноликости и као такве су пожељне, парафразирам Умберта Ека. Фашизам и национализам траже ,,подршку“, наоштравајући страх од другог и различитог. Држава умјесто да тражи и подупире начине за смањење национализма, она га, кроз награђивање Мићовића (Мирослављево јеванђеље), афирмише и подиже на ниво mainstreama. Снажи се колонизација Црне Горе, културни шовинизам истиче супериорност Срба, маргинализујући и потцјењујући све друге, а Црногорцима који желе да опстану и постоје без Српске православне цркве и српства се, сада и у име државе Црне Горе, поручује да су нуле. Цитате из награђене књиге можете наћи на интернету (не бих злоупотребљавао простор). Додјела

државне награде за шовинистички урадак је до краја разоткрила мотиве политичке елите и потврдила да власт у Црној Гори, у свакој варијанти и без обзира на ,,игре“ напетости између владајућих политичких странака, искључиво и једино припада Српској православној цркви (скоро једнако како је некада припадала Комунистичкој партији). Српска православна црква се од највиших државних функционера, представља као интегративни фактор (предс́едник скупштине и предс́едник Владе Црне Горе) а светосавље као облик демократизоване и осавремењене религије која је у стању, и има снагу, да повезује грађане. У таквим околностима (симбиозе власти и цркве), награђено дјело биће лишено интензивније књижевне критике, јер ко ће се усудити да анализира аутора светосавске литературе који је најближи сродник поглавара Српске цркве у Црној Гори. Ипак, награђена књига (и аутор) могла би да произведе и неке дугорочно корисније ствари. Ова необична и јединствена ситуација, може да помогне јавности, да боље него што је чињела то до сада, разумије кршење људских права. Тачно је да је држава Црна Гора наградила националистички и политички памфлет, међутим, урадила је и несвјесно наравно, корисну ствар за обичне грађане, који не пристају на национализам, држе до свог достојанства и не мире се са теоријом да они који нијесу Срби су инфериорни и мање вриједни. Или, како награђени писац каже (поновит ћу) ,,да су нуле“. Награђена књига постаће тако, иако то није био план ,,српског света“ и клеронационалиста, и оруђе у одбрани људских права у Црној Гори.

P.S. Очекујем да награђени аутор новчани дио награде приложи за рушење Маузолеја на Ловћену. Нови-стари почеци!!! 

6

8. јануар 2022.

ПОЧЕТАК БЕЗ ТЕМЕЉА ВУКОТА ВУКОТИЋ

С

ваки почетак побуђује оптимизам. Једноставно идеја да се рађа нешто ново, да креће неки нови пут, почиње једна нова судбина, превише је примамљива за буђење наде и очекивања у најбоље завршетке. Зато су сви почеци испуњени жељама, хтјењима и стремљењима, иако би циници сада рекли да је пут до пакла поплочан најбољим намјерама. Но, свако има право да се нада и да покушава. Да почиње изнова и изнова све док не нађе свој мир и срећу. Зато је битно не само почети, већ добро почети. Како се о томе лијепо изразио, вјероватно највећи римски историк, Тит Ливије у свом дјелу, „Радије започнимо, као што је обичај у пјесника, добрим предзнацима и завјетима, молитвама боговима и богињама, да омогуће успјех великом дјелу ког смо започели“. Пословица каже „и највећа путовања почињу првим кораком“ и сви смо ми кренули једном и однекуд. Баш зато историјској науци један од примарних задатака је пронаћи почетак и коријен нечега, неког процеса или појаве. У потрази за самим почецима цивилизације, прошли смо много странпутица, неслагања, оспоравања, да је сами историјат те потраге прича за себе и са пуно занимљивости. Тако се дуго мислило, узимајући Библију као предложак и референтну тачку (свег) знања, да је асирско-вавилонска култура најстарија. Међутим, истраживања на Блиском истоку указивала су на супротно. Археолози су успјели да пронађу још старије цивилизације Сумера и Акада, помјеривши тако настанак првих уређених друштава за више од два миленијума. Данас већ знамо да су бројне друге културе, попут винчанске на

ЗАТО СМО, ТОКОМ ИСТОРИЈЕ, САМО И ПОЧИЊАЛИ, НИКАД НЕ ПОСТИЖУЋИ НЕКИ ВАЉАН ЗАВРШЕТАК. УВИЈЕК СЕ СВЕ ЗАВРШАВАЛО НА СИЛУ И ГРУБИМ ПРЕКИДОМ. МНОГО ПУТА СМО ДОЖИВЉАВАЛИ ДА НАМ ДРУГИ РУШЕ ГРАДОВЕ ДО ТЕМЕЉА, ЗАТИРУ СПОМЕНИКЕ, ГРАЂЕВИНЕ, БОГОМОЉЕ

Балкану или трипољске у Украјини и Румунији, још и старије, сежући и до осмог миленијума прије нове ере. Такође, из сличног периода потичу и прве насеобине Јерихона, првог познатог града на планети, али и неке насеобине у Индијском океану, до којих смо дошли подводном археологијом. Добро, посљедњих година гуше нас причама о још древнијим цивилизацијама и „древним ванземаљцима“, али то су ништа друго до обична наклапања и псеудонаука. У сваком случају, знамо да су сви почеци били тешки и испуњени борбом и против природе и међусобно. Све древне културе развијале су се лаганим ритмом, унапређујући своје системе власти, администрацију, писмо, знања и вјеровања. Зависно од историјских околности, властитих одлука, могућности да се одупру непријатељу, понекад и хиру природе, свака од тих започетих култура подизала се на веће нивое цивилизације или завршавала свој пут. Тако су своје историјско трајање окончале културе долине Инда, које су изњедриле градове попут Мохенџо-Дара, или културе Олмека и Маја у Средњој Америци, које нијесу успјеле да се изборе са изазовима времена, оставивши за собом само трагове своје културе. Са друге стране, Сумери, Египћани, Кинези и други народи успјели су да досегну својом културом веће нивое цивилизације, створе прве државе и своје насљеђе прослиједе наредним генерацијама. Системи писма, управља-

ња, вјеровања, администрације, трговине, које су развили ови народи остали су пренешени и унапријеђени од стране других народа који су долазили послије њих. Касније ће то, Хегел у својој Философији историје протумачити као константни напредак „свјетског духа“, од самих почетака, па до савременог доба. На жалост, његове теорије бесповратно су се срушиле у вихорима два свјетска рата. Ипак, оно што јесте тачно је чињеница да је цивилизација увијек успијевала да, након што је једном успостављена, нађе себи пут и проклија на понекад и изненађујућим мјестима. Тако је мало ко могао замислити да ће послије пропасти моћне микенске културе на простору Старе Грчке нићи једна од највећих цивилизација антике, након три вијека бесловесности. Или да ће се из малог села на обали Тибра издићи највеће царство које ће владати над скоро цијелим познатим свијетом. Да ће дванаест ученика једног радикалног и атипичног рабина створити највећу религију на планети. Но, игра судбине још ником није постала докучива и понекад и најскромнији почеци изњедре највеличанственије ствари. Тешко да је неђе потреба за почетком тако наглашена и слављена као код нас. Јер ријетко је ко, поред нас, имао тако много почетака кроз своју историју, који су се завршавали без икаквог видљивог, а камоли смисленог краја. Тако своје постојање у овим крајевима рачунамо од доласка Словена у VII стоље-

ћу, притом одбацујући античке коријене цивилизације овог простора. Као што о бројним праисторијским културама које су насељавале ово поднебље знамо само површно и углавном о њиховим почецима, никако не учимо о њиховим завршецима. Како су ти људи нестајали и зашто, нас као да не занима. Тако нас није брига ни о поробљавању древних илирских племена, Доклеата, Аутеријата и других, од стране Рима и њиховог утапања у римску цивилизацију. Нама

maps.farcry.info

ПУТОВАЊА И „ПРВИ“ КОРАЦИ

је изгледа најважнији почетак. Битно је да се крене, па куд изгурамо. Зато смо, током историје, само и почињали, никад не постижући неки ваљан завршетак. Увијек се све завршавало на силу и грубим прекидом. Много пута смо доживљавали да нам други руше градове до темеља, затиру споменике, грађевине, богомоље. Само се ми поносимо што смо претапали слова у пушчана зрна, док су други чували изданке своје културе. Но, ми увијек вјерујемо у нове почетке. 

ИВОНА ЧОВИЋ-ЈАЋИМОВИЋ

ПОЧЕТАК НОВОГ СУОЧАВАЊА СА СВОЈИМ ЈА И КОНСТАНТНИМ ТРЕНИНГОМ МЕНТАЛНЕ И КАРАКТЕРНЕ ИЗДРЖЉИВОСТИ. ПИТАЊЕ ЈЕ КОЛИКО ГЛУМАЦ У ТАКВОЈ СИТУАЦИЈИ МОЖЕ ДА БУДЕ У ДОСЛУХУ СА СВОЈОМ ИНДИВИДУАЛНОШЋУ, А КОЛИКО ПОСТАЈЕ КОЦКИЦА У МОЗАИКУ САВРЕМЕНИХ ТЕНДЕНЦИЈА КОЈЕ НЕ МОГУ ЗАОБИЋИ НИ УМЈЕТНОСТ

П

очетак краја. Почетак деведесетих. Почетак и крај убијене и разваљене генерације великих талената. Друштво мртвих пјесника. Почетак угашене револуције једног годишњака. Почетак, уморан, исцрпљен, неинспиритиван. Почетак на самом почетку угашен!

ИЗМИР ЉУДИ

ИНДИВИДУАЛНОСТ

behance.net

У ИШЧЕКИВАЊУ СЛОБОДЕ

Himadri Banerjee, 2021.

Свакако нови ријалити почетак у коме играчи својих рола са својим посрнулим, разбољелим душама свог времена не знају одакле иду и куда долазе. Почетак једног позоришта који свој седамдесети рођендан слави без већине својих глумаца на сцени, који га годинама његују и граде, професионализмом и до-

бром глумачком игром. Исто је било и за шездесет година позоришта, као и за седамдест, тако ће бити и за осамдесет и ту ПРОМЈЕНЕ НЕМА. Амбициозно и добро најављен почетак нове сезоне, остаје да видимо рачуна ли се на радну снагу с пасошком контролом, пријатељску подршку или сопствени кадар. Како

год читали ствари, до тада нам остаје да посматрамо тренутну животну матрицу ,,Ја теби војводо, ти мени сердаре“. И док посматрамо и даље ћу вјеровати ријечима које је записао Антонен Арто: ,,Ми нијесмо слободни и небо још увијек може да нам се сруши на главу. Позориште треба да измири човјека са поштењем“.

Почетак измира човјека са човјеком, почетак сусрета са поштењем, почетак нове године, нов, новцијат, јануарски почетак, јер неђе неко некад рече да године почињу јануаром. Почетак новог суочавања са својим ЈА и константним тренингом менталне и карактерне издржљивости. Питање је колико глумац у таквој ситуацији може да буде у дослуху са својом индивидуалношћу, а колико постаје коцкица у мозаику савремених тенденција које не могу заобићи ни умјетност. Свакако глумац би морао да буде вољан и радостан судионик свог времена, вјерујући да циљ коме се тежи може оправдати све недаће актуелног тренутка. Ко је читао Чехова зна да: ,,Маша воли Констатина, али Константин воли само Нину. Нина је заљубљена у Тригорина. Тригорин воли Мадам Аркадину. Мадам Аркадина воли само себе. А Медведенко воли Машу. Маша воли Константина, и враћамо се одакле смо почели!“ Кроз које год наочаре посматрали живот око нас, којим год ципелама корачали, једна је константа – да је Црна Гора вјечито на ПОЧЕТКУ! 

7

8. јануар 2022.

ПРОТИВ ХЕГЕМОНИСТИЧКЕ ПРОПАГАНДЕ

„ДОБРО“ РАЗУМИЈЕВАЊЕ ОПЕТ НА ПОЧЕТКУ „НОВОГ“ ДОКАЗИВАЊА ДЕШАВАЊА У ПРОШЛОСТИ, УПОТРЕБЕ С́ И З́ ПРИЈЕ ВУКОВЕ РЕФОРМЕ, ПРИНУЂЕНИ СМО ДА ПОНАВЉАМО КАКО ЈЕ РИЈЕЧ О НАЈБИТНИЈИМ ФОНЕТСКИМ ДИСТИНКТИВНИМ ЕЛЕМЕНТИМА ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА У ОДНОСУ НА ОСТАЛЕ ШТОКАВСКЕ ЈЕЗИКЕ

TИЈАНА ЛОПИЧИЋ

П

остоје људи који, иако улазимо у 2022. годину, са „баластом“ научног знања и мисли, сматрају да смо ми Црногорци у 21. вијеку измислили фонеме и графеме С́ и З́, како бисмо направили разлику између црногорског и српског језика. Опет на почетку „новог“ доказивања дешавања у прошлости, употребе С́ и З́ прије Вукове реформе, принуђени смо да понављамо како је ријеч о најбитни-

јим фонетским дистинктивним елементима црногорског језика у односу на остале штокавске језике. Наиме, фонем је најмања језичка јединица, а графем најмања семантички одређујућа јединица писаног језика. Да су Црногорци у прошлости употребљавали фонеме и графеме С́ и З́ доказујем сљедећим научно потврђеним чињеницама: Прво: Лазар Томановић и Јован Павловић још 1884. године у листу „Црногорка“ се залажу да Цр-

ногорци требају да пишу по еуфонији, онако како говоре и за увођење су графема С́ и З́. За исто се залагао и Иван Антун Ненадић, око 120 година прије Вука Караџића. Друго: упркос језичкој реформи Вука Караџића из 1863. године, која је све особености црногорског језика третирала као архаизме и дијалектизме у оквиру српског, у то доба у говору на цијелој територији Црне Горе се задржала ијекавска јотација,

тј. употреба поменутих фонема С́ и З́ као и Ђ и Ћ. Треће: пропаганда антицрногорског језика, како у прошлости, наставља се и данас. Свједоци смо да у срамном филму „Црна Гора – подељена земља“ Малагурски истиче: „Ни један писац или државник у историји Црне Горе није написао ништа на црногорском језику. Сви су писали и говорили српским језиком“. Но за апсурдност овакве изјаве довољно је Малагур-

ског подćетити само на црногорског међународно признатог научника Пулевића, који у својим књигама о ботаници показује благо црногорске лексике и на стотине топонима који потврђују употребу С́ и З́. Незахвално је и деградирајуће доказивати оно што је вјековима испред доказано. Но доказујем, јер смо данас опет, као и у прошлости, жртве интензивне српске пропаганде која негира све црногорско. На крају, остаје ми само да наше драге комшије подćетим да се код нас каже: „Не мијеша се бронзин ćекиром“. Према томе, останимо свако при своме и добро ћемо се разумјети! 

О ФРАГМЕНТИМА ИЗ ПОЧЕТАКА ИЛИ НАСТАВКА КОМПЛОТА ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ И ЊЕНЕ ДРЖАВНЕ НЕЗАВИСНОСТИ И СЛОБОДЕ (1918)

Н

езависна Краљевина Црна Гора је, од краја 1918. године, била жртва окупације и насилне анексије, сусједне Краљевине Србије и, преко ње, нелегално и нелегитимно, присаједињена и инкорпорирана новонасталој унитарно-централистичкој држави - Краљевини СХС. Томе су се експлицитно супротставили црногорски патриоти у земљи и емиграцији, Двор краља Николе I Петровића-Његоша и избјегличка Влада Краљевине Црне Горе у Француској.

Министар у црногорским емигрантским владама Никола (Нико) Хајдуковић описује, у својим мемоарима, реакцију краља Николе, у тренутку када је на његову адресу у прогонству у Паризу, стигао примјерак резолуције, одлука тзв. Подгоричке скупштине из новембра 1918. године, који је био пратећи дио телеграма, а који му је из Рима упутио генерални конзул Краљевине Црне Горе у Италији (Риму) Велимир (Вељко) Раманановић. Нико Хајдуковић пише да је тада краљ Никола позвао чланове Владе и да је министру др Перу Шоћу дао да прочита присутнима, њему и члановима Владе и Двора, текст одлука велеиздајничке тзв. Подгоричке скупштине. Нико Хајдуковић наводи да је тада, као активни министар био очевидац, непосредни свједок, кад им се краљ Никола, коментаришући одлуке тзв. Подгоричке скупштине и њених учесника, обратио ријечима: ,,Ето, видите ли што ради једна шачица Црногораца! То су изроди, биједници, јадници и потплаћени издајници! Бога ми, једнога дана скупо ће они да плате то њихово издајство што чине према својој груди земље“. (Цитирано према: Никола - Нико Хајдуковић, ,,Мемоари“, приредио Славко Бурзановић, ЦИД, Подгорица, 2000. године, стр. 443). Но, Црногорци, у домовини и егзилу, нијесу, надасве, равнодушно посматрали одлуке тзв. Подгоричке скупштине и српску окупацију и насилну анексију Црне Горе. Напротив, пружили су им енергичан политичко-идејни и војни отпор.

ПОЛИТИЧКЕ МИСИЈЕ Министар Краљевине Црне Горе у егзилу Мило М. Вујовић (родом из Љуботиња, Цетиње) је упућен од стране Владе краља Николе, на челу са Евгенијом Поповићем у Паризу, у политичку мисију у Бриндизи и Бари (Италија). У Бари је стигао

ЦРНОГОРЦИ НИЈЕСУ ЉУБИЛИ ЛАНЦЕ

дине, оптужујући, аргументовано, србијанске (српске) узурпаторске и окупаторске власти у Црној Гори да се понашају насилнички и врло лоше према Црногорцима, констатујући да су избори за Подгоричку скупштину били одржани под притиском, присилом; да су многе црногорске угледне личности биле понижаване од стране Срба, а бившим црногорским народним посланицима није било допуштено да судјелују у раду те ,,скупштине“, коју је, у том чланку Вујовић, с разлогом назвао ,,комедијом“.

ПАТРИОТЕ, У ДОМОВИНИ И ЕГЗИЛУ, НИЈЕСУ, НАДАСВЕ, РАВНОДУШНО ПОСМАТРАЛИ ОДЛУКЕ ТЗВ. ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ И СРПСКУ ОКУПАЦИЈУ И НАСИЛНУ АНЕКСИЈУ ЦРНЕ ГОРЕ. НАПРОТИВ, ПРУЖИЛИ СУ ИМ ЕНЕРГИЧАН ПОЛИТИЧКО-ИДЕЈНИ И ВОЈНИ ОТПОР

крајем новембра 1918. године. Одредио је одатле групу суверениста и лојалиста црногорских, која је требала да упадне у Црну Гору. Из тих италијанских градова, на обали Јадрана, министар Мило Вујовић се јавља краљу Николи и Влади Црне Горе у емиграцији; да је организовао једну групу омладинаца итд, црногорских родољуба, на челу са Божидаром Божом Кривокапићем, тада студентом Правног факултета у Риму, сином Вука Јанкова Кривокапића, народног посланика из Никшића, те му саопштава да их је ставио на расположење и помоћ италијанском журналисти Ђовани Балдаћију, пријатељу Црне Горе и повјеренику италијанске владе и члану Управног одбора Италијанског друштва у Бару, који је заговарао црногорску ствар, односно, опстанак независне Краљевине Црне Горе и устанак против окупације и насилне анексије црногорске државе, а који је (Балдаћи), имао прилично блиску сарадњу са Црногорцима из окриља Владе у егзилу, као и са утицајним црногорским политичаром који је тада био у домовини - Јованом С. Пламенцом и другима, који су се противили великосрпском завојевачу Црне Горе. Група коју је предводио Божо Вуков Кривокапић стигла је у Котор 30. новембра 1918. године, на италијанском разарачу ,,Aquila“, Aquila“, са намјером да се повеже са бившим црногорским министром и некадашњим предсједником ЦрногорМинистар и предсједник црногорске Владе Јован Пламенац

ске народне скупштине, суверенистом Марком Ђукановићем из Никшића и другим црногорским суверенистима и лојалистима, широм окупиране домовине. Божо Кривокапић је, о резултатима те своје мисије, послао исцрпан извјештај министру Милу Вујовићу. У томе извјештају Божо Кривокапић је описао стање у Котору и у Црној Гори, уопште, расположење народа у домовини, тврдећи да је вјештачки створена ситуација да је судбина Црне Горе, наводно и већ, ,,одлучена“. У Кривокапићевом извјештају наводи се да су Срби-Србијанци завели терор у Црној Гори и да су, у условима тог терора, одржани избори за Подгоричку скупштину.

СРАМНА СКУПШТИНА Марионетски, под влашћу српског двора, владе и њихове војске, тзв. Извршни одбор тзв. Подгоричке скупштине је већ, уз заштиту и под контролом српске (србијанске) окупаторске војске, управљао Црном Гором, дакле, био је исти под управом Србијанаца, како наводи, у наведеном извјештају, црногорски слободар и егзилант Божо Вуков Кривокапић. У истом извјештају, Кривокапић вели да је краљ Никола, фактички, био у франц уско м з ар о бљ е н и -

ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

штву у Паризу и да су неистините и лажне оптужбе које његови непријатељи и противници Црне Горе експлоатишу против њега и црногорске државе. У томе извјештају Божо Кривокапић је писао и то да се у земљи, од стране експонената и присталица анексије Црне Горе Србији, врши притисак, насиље, над појединим истакнутим личностима; те да се забрањује повратак интернираним Црногорцима у земљу. Прилике у Црној Гори, патриота и емисар Владе Црне Горе Божо Кривокапић је описао као лажне српске извјештаје, фалсификате њихове и преваре, истичући да одлуке тзв. Подгоричке скупштине немају легитимитет у народу и да не изражавају његове жеље, те да народ није имао прилике да одлучује слободно и суверено о судбини своје земље. Како наводи Божо Кривокапић, у реченом извјештају, Црном Гором су управљали Србијанци, уз помоћ домаћих тзв. ,,револуционара“, а њих су Французи подржавали тада. Италијански министар спољних послова Сидни Сонино подржавао је, тада, есенцијално, активности министра Мила Вујовића и Двора и Владе Црне Горе у емиграцији, у погледу политичких и других акција, уочи избијања Божићног устанка. Мило Вујовић је, из Италије, 2. јануара 1919. године, о приликама у Црној Гори обавијестио генерала Виторија Цупелија, из италијанског министарства војног, тражећи да Италија политички, војно и финансијски помогне Црну Гору како би се одбранила.

„КОМЕДИЈА“ Почетком децембра 1918. године, црногорски министар Мило М. Вујовић публиковао је у римској ,,Tribuni“ чланак, у коме, исправно (и оштрим тоном, разумљиво), реагује на одржавање тзв. Подгоричке скупштине из новембра 1918. го-

Организатор, идеолошки и политички вођа Божићног устанка (1919) министар Јован Симонов Пламенац је циљеве устанка Црногораца против србијанске (српске) окупације и ликвидације Црне Горе изложио у писму једном од вођа устанка у Ријечкој нахији капетану Јовану Б. Вујовићу, када му је написао ,,да удруженим снагама покажемо противнику који нам Јудиним сребрницима покушава обрљати част, да ми као потомци шесто-годишњих хероја нећемо издати своје гробове ни своју дужност. Ја вјерујем у Вас и Ваше другове, да ћете своју дужност часно извршити према домовини“. (Цитирано писмо Јована С. Пламенца према: Јован Ћетковић, ,,Ујединитељи Црне Горе и Србије“, Дубровник, 1940, стр. 349). У писму црногорском командиру Петру Гвозденовићу ( једном од главних организатора и учесника Божићног устанка црногорског народа 21. децембра 1918. године на подручју Катунске нахије и Цетиња и брату од стрица генерала др Анта Гвозденовића, црногорског изванредног посланика и опуномоћеног министра у САД - Вашингтону), политички вођа устанка и каснији црногорски премијер у егзилу Јован Симонов Пламенац је 31. (18) децембра навео суштину политичке и устаничке борбе црногорских ,,зеленаша“, комита и емиграната. У томе писму Јован С. Пламенац наводи: ,,Наша је девиза: Васпостава Црне Горе са свим њеним сувереним атрибутима па сљедствено томе и народно самоопредјељење према постојећем црногорском уставу и парламентарним принципима“. (Дневник Крста Поповића, у приватном посједу). 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

8. јануар 2022.

ЈЕДАН ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ И НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПИСАЦА У ИСТОРИЈИ СВЈЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: ВЛАДИМИР НАБОКОВ

TERRA NABOKOVIANA два милиона долара, младалачке страсти према црнокосој девојчици којој је написао стотинак песама и лутања кроз поља са мрежом за лептире. Лов на лептире беше рајни, трећи почетак у његовом животу. Улазак у свет уметности – с оне стране огледала. Савременици тврде да је митраљески рафал пререшетао један брод који је напуштао Јалту. На палуби су се Набоков и његова породица опраштали са Русијом, очекујући да ће се поново вратити. Нису се вратили. О свом детињству и дечаштву писао је у својој славној аутобиографији „Друге обале“, у коју се, као и у сваку изузетну књигу треба „учитати“ у првих двадесетак страна, да би одмах затим постала прворазредно читалачко (и скоро животно) искуство. Ту Набоков тврди ,,да децу свакако треба стално и само мазити, јер никад не знате шта их чека у каснијем животу“. Савет који му је дошапнула чистокрвна емпирија.

ЕМИГРАЦИЈА Година је 1919. и нови почетак је пред њих - почео је први талас емиграције, појаве која ће, уз логоре, обележити двадесети век. Сезону уметника апатрида, најчешће националности двадесетог века, отворио је Набоков, који уписује студије језика на Кембриџу, за кога је рекао да је „место без последица“ и у којем је живео скромно. („Моја стара свађа са бољшевицима потпуно је невезана за власничка питања.“) Тврдио је да на Кембриџу никад није крочио у библиотеку, али да је ту одржао свој први и једини политички говор. (Био је, наиме, поражен у дебати о бољшевизму). У Лондону пролази кроз неколико малих љубавних романа, тј. скупља грађу за оно што ће представљати есенцијалну грађу за литературу коју ће писати. Без обзира што се није претерано концентрисао на студије, дипломира са одличним успехом. ,,Да ли је дипло-

PHILIPPE HALSMAN / MAGNUM PHOTOS

П

исао је као да посматра свет са стране, искоса, окрећући објектив камере ка некој срозаној чарапи на ногама бивше примадоне, ка ружичастој ћели угледног генерала, према дрхтавим прстима песника - алкохоличара, увећавао длаке у носу или труле зубе у устима какве графиње док прегриза сендвич (бутербродик) у купеу каквог вицинала - овако је о Владимиру Набокову, једном од највећих књижевних стваралаца XX века писао Данило Киш. Онај који је тврдио да ,,не даје ни пет пара за јавни морал“, а велики део свог славног опуса написао на језику ,,на коме никад није почео да сања“, рођен је у царској Русији, 1899. где је провео рајско детињство, чију ће атмосферу и миље, мада не и фактицитет, сјајно оцртати у роману „Ада“. „Моје ми рођење сада изгледа као излазак на сцену, прапочетак тог вазда несигурног, узбудљивог и трагикомичног живота писца“, говорио је касније. Његова породица је аристократска, са сопственим грбом, чије порекло води од Набока Мурзе, словенизованог татарског принца из четрнаестог века. (Отуда се Набоков никада није претерано обазирао на новац, онај ко води порекло од принчева неће пребројавати тантијеме читавог живота, он ће писати, сањарити, играти шах, читати, зурити у небеса док не угледа Аурору Бореалис, и - ловити лептире.) Своје дечаштво, почетак одрастања, увек ће описивати као идилично. Значи да је имао родитељску љубав. Одрастао је у монденском петроградском дому и на пространом сеоском имању, са педесеточланом сталном послугом и низом гувернанти и тутора. Мајка, која никад није крочила у кухињу, читала му је приче за лаку ноћ на три језика и куповала и себи и деци луксузне, префињене поклоне. За то време, будући револуционари чистили су оружје. Године 1919. бољшевичка револуција изненада је младог Набокова лишила наследства вредног

CONSTANTIN JOFFE / CONDÉ NAST

САЊА ДОМАЗЕТ

НА СРЕДИНИ СВОГ КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА, У ПУНОЈ ЗРЕЛОСТИ, ПОЧИЊЕ ДА ПИШЕ НА ЕНГЛЕСКОМ И ПОСТАЈЕ, ШТО ЈЕ АПСОЛУТНО ЗАДИВЉУЈУЋЕ, ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СТИЛИСТА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА, А ЊЕГОВИ АМЕРИЧКИ РОМАНИ, „ЛОЛИТА“, „БЛЕДА ВАТРА“ И „АДА“ СПАДАЈУ У НАЈВИШЕ УМЈЕТНИЧКЕ ДОМЕТЕ АМЕРИЧКОГ РОМАНА

„Стварни живот Себастијана Најта“, „Пњин“, „Бледа ватра“, доносе му поштоваоце широм света. Али не и Нобелову награду. У некрологу који је Р. З. Шепард написао поводом Набоковљеве смрти за „Тајм“, стајало је: „Набоков је прешао сувише граница да би се уклопио у геополитику Нобелове награде. Ипак, он је нама дао награду већу него што би је сам икад могао добити: своју изазовну, замршену прозу, која чудесно показује да уметност није огледало окренуто према природи, већ призма која прелама заслепљујућу стварност у дуге мудрости и осећања“. Иако се оваква метафорика Набокову не би допала, сигурно је једно: до Нобелове награде њему није ни било много стало. Између тога да буде чувени писац из Сената мртвих, он је одабрао да буде хомо луденс, играч, истраживач и онај коме су отворени сви литерарни лавиринти. Њему се отворило зато што није куцао. Или бар зато што није о фина врата креације ударао маљем, као што то чине многи писци који вапе за славом, тј. инфузијом, за којом Набоков није имао велике потребе. Он, наиме, никада није престао да лови лептире.

ВЈЕРНА МУЗА Вера и Владимир Набоков

ма почетак или крај“, питао се… И почетак и крај, спознаће касније. Године 1922. његов отац је убијен на емигрантском политичком скупу у Берлину, приликом покушаја да спречи атентат једног политичког супарника на председавајућег. Сурово ново поглавље се отвара – живот без оца. Следећих осамнаест година Набоков је провео у Европи, углавном у Берлину, где се оженио и добио сина Димитрија. Када је заволео Веру, знао је да је то почетак највеће страсти у његовом животу. ,,А онда – постао сам отац. Осећање је било непорециво снажно – струјни удар радости и страха за новорођенче.“ Берлин је, уз Париз, био највеће седиште руске емиграције. 1923. Набоков се сусреће и са Цветајевом. „Шетали смо дуго, по дивном, ветровитом дану. Њена хаљина је лепршала као застава“. Али, није било епистола нити телефона који звоне у глуво доба ноћи. Набоков је био вакцинисан од шарма чија је инкарнација била Цветајева, пред чијим су интелектом литерате падале као снопље. (Цветајева је, наиме, поред свега осталог, знала и то да је интелект врховно чуло, а Набоков је одлучио да преживи). Тај, некад размажени млади господин постаје неуморан радник, пише за емигрантску штампу, (саставио је прве руске укрштене речи), даје часове тениса, шаха и руског језика. И пише романе на руском. Нацистички тероризам га је 1937. отерао у Париз, а у Сједињене Државе 1940. Тврдио је да међу Французима и Немцима није стекао ни једног јединог пријатеља. Године 1948. добио је катедру на Одсеку за упоредну књижевност на Корнелу, и то место је задржао све до 1959. када му је сензационални успех „Лолите“ омогућио да прекине предавања и да се скраси у Швајцарској. „Никад нисам веровао да ћу

моћи живети од књижевности, а сада ме храни мала девојчица по имену Лолита“, говорио је.

ИЗНАД ПАЛАНКЕ У Швајцарској проводи време пишући и преводећи своје руске романе на енглески. Са одвратношћу је гледао на распрострањено погрешно тумачење по коме је „Лолита“ опсцена проза и цитирао податак да ју је Адолф Ајхман сматрао неморалном. Истински је уживао да изазове буру негодовања у књижевном естаблишменту својим изјавама: „Кад видим да глатко прихватају сношаје Леди Четерли или претенциозне бесмислице господина Паунда као велику књижевност, морам да се борим против помисли да је то део некакве завере уперене против мог разума“. И још: „Не презирем једног, него четири доктора: др Фројда, др Живага, др Швајцера и др Кастра“. Лептири ће остати важан предмет проучавања до краја живота. У Америци је открио дотле непознату врсту лептира у чији је латински назив ушло и презиме Набокова, који га је пронашао и научно обрадио. На средини свог књижевног стваралаштва, у пуној зрелости, почиње да пише на енглеском и постаје, што је апсолутно задивљујуће, један од највећих стилиста енглеског језика, а његови амерички романи, „Лолита“, „Бледа ватра“ и „Ада“ спадају у највише уметничке домете америчког романа. Његових девет руских романа, девет драма, прегршт прича и песама изванредна су дела. Но, светску славу стећи ће писањем на језику емиграције, на енглеском. (Писац у њему је био довољно флексибилан да преживи поетску трансплантацију мозга, тј. промену језика и да настави да сјајно пише; или дете у њему није престало да се игра). „Машењка“, „Краљ, дама, пуб“, „Шпијун“, „Смех у мраку“, „Слава“, „Очајање“, „Дар“,

А Вера Набоков? И после педесет година брака, Владимир и Вера Набоков чудили су се како то да се раније нису срели, пошто су у исто време и расли у Петербургу као деца. Страст је блеснула обострано и Набоков јој пише: ,,Ниси ушла у мој живот као обичан гост... већ као да улазиш у краљевство у коме су све реке чекале твој одраз, сви путеви на шум твојих корака...“ Вера беше јеврејског порекла, Набоков из руске аристократске породице (један од његових приватних учитеља био је предавач и Шагалу). Чим је упознао, Набоков сања како свира клавир, а Вера му окреће странице. Управо ће се тако догодити у животу. Брзо су у шали себе прозвали „компанија В и В“ и веома су се ретко раздвајали. Делили су све. У Паризу, док покушавају да емигрирају у Америку, Набоков пише у купатилу, наслања даску на биде и то је – радни сто. Но, карту ће платити нико други до Сергеј Рахмањинов. Побегли су последњим бродом који ће испловити из Француске пре окупације. Набоков је понео шаховску таблу и кутије са лептирима. У Америци, Набоков наставља да се бави литературом, лептирима и шахом. Вера и ово дели са њим. Све време, Набоков јој диктира романе. Вера их олдсмобилом вози лошим планинским путевима Колорада. Ту ће открити посебну врсту лептира. „Постао сам кум једном инсекту и не желим друге славе“, написаће тада Набоков. Испоставиће се да је своју страст према лептирима узео као модел за страст Хамберта према Лолити. По објављивању, „Лолита“ постаје најуспешнији роман у Америци после књиге „Прохујало с вихором“. Кад Набоков 1977. премине, Вера предлаже сину да изнајме авион и да се заједно сурвају у провалију. Син одбија. До краја живота, Вера је сматрала да је Набоков највећи писац свих времена. Кад премине, посмртно слово у Њујорк тајмсу гласи: ,,Вера Набоков, 89, супруга, муза и агент“. Њен пепео стављен је у урну у којој је био пепео Набокова. Никада нису желели да се раздвајају и њена смрт за њу беше нови почетак за њих двоје. 