Dnevni list Pobjeda 11.05.2022.

Subota, 11. jun 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20314 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

S.VASILJEVIĆ

STR. 3.

Anketni odbor u narednih nekoliko sedmica

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

SKANDALOZNO: Odlazeći menadžment CEDIS-a koji čine kadrovi DF-a i Demokrata zakazao hitnu sjednicu Odbora direktora zbog izmjena Pravilnika o rješavanju stambenih potreba I.MANDIĆ

S.VASILJEVIĆ

Lider Socijaldemokrata Damir Šehović očekuje brzu parlamentarnu istragu o dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra prošle godine

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

Pripremaju dijeljenje stanova za partijski podobne menadžere

Predsjednik učestvovao na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, Crna Gora preuzela predsjedavanje

Đukanović: Privrženost evropskim vrijednostima je ključna za region

Sindikat je menadžmentu kompanije juče uputio dopis u kome navode da su iznenađeni i zatečeni takvim načinom rada na izmjenama i dopunama Pravilnika o rješavanju stambenih potreba zaposlenih, bez učešća predstavnika sindikalnih organizacija CEDIS-a, čime su ugrožena prava većine zaposlenih STR. 2. i 3.

STR. 2.

PODGORICA: Potpisan ugovor o izvođenju radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda STR. 14. i 15.

UBNOR Herceg Novog oštro osudio organizaciju skupa ,,Boj se Boga i drži se Rusije“

Potomci „krvavog kola“ skrnave ime heroja

Kako je propala ideja o radnoj nedjelji u trgovinama

STR. 4. i 5.

Poslodavci neće da plaćaju duplu dnevnicu

STR. 6.

Njemački kancelar posjetio Prištinu i Beograd

Veliki dan za budućnost grada i države

Šolc traži da Srbija uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo

STR. 16.

2

Politika

Subota, 11. jun 2022.

Predsjednik države učestvovao na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, Crna Gora preuzela predsjedavanje

Sa samita šefova država i vlada u Solunu

Đukanović: Privrženost evropskim vrijednostima ključna za region PODGORICA – Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović poručio je da će prioritetne oblasti crnogorskog predsjedavanja Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP) biti usmjerene na jačanje bezbjednosne saradnje, zaštitu ljudskih prava, evropsku integraciju, vladavinu prava, osnaživanje demokratskih institucija i unapređenje ekonomske saradnje. Đukanović je juče, na poziv predsjednika Vlade Grčke Kirjakosa Micotakisa, učestvovao na samitu šefova država i vlada Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi koji se održava u Solunu, a na kojem je Crna Gora preuzela predsjedavanja SEECP od Grčke u narednih godinu.

ZAPADNI BALKAN

U obraćanju je Đukanović kazao kako je uvjeren da će Crna Gora nastaviti da u kontinuitetu doprinosi realizaciji svih započetih aktivnosti koje imaju za cilj demokratiju, mir i ekonomski prosperitet jugoistoka Evrope. Podsjetio je da smo 2003. godine u Solunu dobili podršku evropskoj perspektivi za zemlje Zapadnog Balkana, ali i istakao da do danas nijedna od zemalja regiona nije ostvarila evropski cilj.

- Evropa i svijet su u nikad ozbiljnijoj krizi, a perspektiva članstva za mnoge od nas za ovim stolom je i dalje teško dokučiva. Zato vjerujem da je sada krajnji momenat za odlučnu akciju. Nestabilan jugoistok Evrope i naročito kontinuirana nestabilnost Zapadnog Balkana, nijesu u interesu mirne,

prosperitetne i globalno konkurentne Evrope – naglasio je Đukanović.

UKRAJINA

Ocijenio je da su pitanje privrženosti evropskim vrijednostima i pitanje bezbjednosti i stabilnosti ključni za region, posebno zbog ozbiljnih i kontinuirano štetnih izazova kojima je izložen.

- Mi kao Evropljani moramo biti u stanju da razumijemo poruke ruske agresije i rata u Ukrajini, i da odlučno odgovorimo na posljedice, od kojih mnoge nijesu samo produkt aktuelne krize – kazao je.

Poručio je da važnost evropske integracije najbolje razumiju naši najbliži susjedi koji su već ostvarili svoje evropske ambicije. Crna Gora će, dodao je, nastaviti da potvrđuje svoju ulogu u regionu kao važnog činioca i nepokolebljivog promotera evropskih i evroatlantskih vrijednosti – aktera koji doprinosi stabilnosti regiona i učvršćivanju regionalnih veza.

Na marginama samita SEECP Đukanović se sastao sa predsjednikom Slovenije Borutom Pahorom i predsjednikom Evropskog savjeta Šarlom Mišelom. Predsjednik države Milo Đukanović bio je sinoć na večeri u Solunu koju je za šefove država priredio premijer Grčke Kirijakos Micotakis SEECP čini 12 država: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Srbija i Turska.

Crna Gora je formalno postala 11. članica SEECP na samitu, održanom 10. i 11. maja 2007. godine u Zagrebu. Ž. Z.

Krivokapić: Kultura nas stapa i jača Poruka crnogorskog predsjedavanja Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP) biće „Kultura nas stapa i jača“, poručio je ministar vanjskih poslova Crne Gore Ranko Krivokapić na sastanku šefova diplomatija SEECP. Krivokapić je u izlaganju istakao da naše predsjedavanje dolazi u vrijeme koje nam donosi dodatnu dužnost da ispunjavamo obećanja.

- Danas, kad se suočavamo sa humanitarnom, ekonomskom i bezbjednosnom prijetnjom brutalne agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, naša je obaveza da ostanemo ujedinjeni u maksimalnoj solidarnosti ka žrtvama i nultoj toleranciji ka počinjenim zločinima – naveo je Krivokapić.

Predstavljajući kako će izgledati crnogorsko predsjedavanjem SEECP ukazao je na važnost jačanja bezbjednosne saradnje, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, vladavine prava, medijskih sloboda i sprovođenja zelenih politika.

SKANDALOZNO: Odlazeći menadžment CEDIS-a koji čine kadrovi D hitnu sjednicu Odbora direktora zbog izmjena Pravilnika o rješavanju

Pripremaju dijeljenje s za partijski podobne m

PODGORICA - Sjednica Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) koji čine kadrovi DF-a i Demokrata zakazana je za ponedjeljak kako bi se, uprkos oštrom protivljenju Sindikata i zaključku Vlade, izjasnili o prijedlogu izmjena i dopuna Pravilnika o rješavanju stambenih potreba zaposlenih u tom elektroenergetskom preduzeću, saznaje Pobjeda. Tim izmjenama se favorizuju menadžeri koje imenuje Odbor direktora.

Sindikat je menadžmentu kompanije juče uputio dopis u kome navode da su iznenađeni i zatečeni takvim načinom rada na izmjenama i dopunama Pravilnika o rješavanju stambenih potreba zaposlenih, bez učešća predstavnika sindikalnih organizacija CEDIS-a čime su ugrožena prava većine zaposlenih

Izvršni direktor CEDIS-a Vladimir Čađenović je kadar Demokrata i predsjednik Odbora glavnog grada te partije, a na čelu Odbora direktora je kadar DF-a Rajko Radošević. Očekuje se da oni budu smijenjeni nakon 30. juna kada je zakazana Skupština akcionara.

Sindikat tog preduzeća juče je menadžmentu kompanije uputio dopis u kome navode

da su iznenađeni i zatečeni takvim načinom rada na izmjenama i dopunama Pravilnika o rješavanju stambenih potreba zaposlenih, bez učešća predstavnika sindikalnih organizacija CEDIS-a čime su ugrožena prava većine zaposlenih.

DOPISI

U dopisu Sindikata, u koji je Pobjeda imala uvid, navodi

se i kako je riječ o sredstvima koja poslodavac izdvaja shodno odredbama važećeg kolektivnog ugovora za potrebe rješavanja stambenih potreba zaposlenih i koja su faktički njihova sredstva.

- Pa je i logično, a ponajmanje suvišno, da njihovi predstavnici aktivno učestvuju u izradi pravilnika i pronalaženju najboljih rješenja – navedeno je u dopisu.

Dopis menadžmentu CEDIS-a

PODGORICA – Kada bi se organizovao referendum o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji izašlo bi gotovo 90 odsto građana, dok bi nešto više od 83 odsto njih glasalo za članstvo, pokazalo je istraživanje „Stavovi građana o evropskim integracijama i procesu pristupanja EU“, koje je za potrebe Evropske unije u Crnoj Gori i Vlade Crne Gore sprovela agencija DeFacto Consultancy.

Rezultate istraživanja u Evropskoj kući u Podgorici predstavila je konsultantkinja i suvlasnica agencije DeFacto Consultancy Olivera Komar, a novinarima su se obratile i ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa i potpredsjednica Vlade, ministarka evropskih poslova Jovana Marović.

REZULTATI

Komar je pojasnila da istraživanja o stavovima građana o pro-

Vladimir Čađenović

Izmjenama i dopunama Pravilnika o rješavanju stambenih potreba zaposlenih predviđene su izmjene tri člana tog akta.

Menadžment CEDIS-a tim izmjenama predlaže da zaposleni koji imaju najmanje pet godina radnog staža ne rješavaju stambene potrebe kao zaposleni koje imenuje Odbor direktora.

Sa druge strane, sindikalne organizacije u ime zaposlenih predlažu da se zadrži rješenje iz važećeg pravilnika ili da menadžerima, odnosno osobama koje bira Odbor direktora, budu na raspolaganju sredstva koja se shodno kolektivnom ugovoru odvajaju na njihove bruto zarade, a ostalim zaposlenima iznos sredstava koji se odvaja takođe na njihove bruto zarade. Time bi se, smatraju u sindikalnim organizacijama, postigla maksimalna pravičnost „svakom svoja sredstva“.

- Ukoliko poslodavac želi da poveća sredstva za rješavanje stambenih potreba menadžera, na

Predstavljeni rezultati istraživanja „Stavovi građana o evropskim integr

Za članstvo Crne Gore u EU bi na referendumu glasalo 83 odsto građana cesu pristupanja EU sprovode od 2013. godine, što predstavlja izuzetno vrijednu bazu podataka koja kroz vrijeme može da ukaže na određene trendove.

Istakla je da pristupanje naše države EU donekle ili snažno podržava 74,4 odsto građana, kao i da, od onih koji su željeli da procjenjuju, najveći procenat (23,6) smatra da će Crna Gora 2025. godine postati članica.

- Četvrtina nije željela da procjenjuje, 15 odsto je kazalo – nikad, a najviše je onih koji kažu

2025. godine. Grupa od 7,7 odsto članstvo vezuje za 2030. godinu – kazala je Komar.

Kao glavne prepreke članstvu najveći broj građana identifikovao je korupciju i organizovani kriminal, dok su kao najveću korist od pristupanja naveli bolji životni standard i kvalitet, kao i otvorene granice koje će omogućiti putovanja i slobodno kretanje po Evropi.

Rezultati su pokazali i da 36 odsto građana smatra da Crna Gora ne bi imala štetu od članstva u EU, 25 odsto nije imalo

odgovor, dok je gotovo 15 odsto ispitanika kazalo da bi najveću štetu predstavljao gubitak nacionalne suverenosti i nezavisnosti.

Komar je kazala i da je očekivala promjenu rezultata na pitanje koje se odnosilo na procjenu brzine pregovaranja, međutim, istraživanje je pokazalo da gotovo 50 odsto građana smatra da se Crna Gora ka EU kreće veoma brzo, odnosno onoliko brzo koliko to okolnosti dozvoljavaju.

Najveći broj građana prepo-

Politika

Subota, 11. jun 2022.

DF-a i Demokrata zakazao u stambenih potreba

stanova menadžere 

Menadžment CEDIS-a izmjenama predlaže da oni koji imaju najmanje pet godina radnog staža ne rješavaju stambene potrebe kao zaposleni koje imenuje Odbor direktora. Sa druge strane, sindikalne organizacije u ime zaposlenih predlažu da se zadrži rješenje iz važećeg pravilnika - da menadžerima, odnosno osobama koje bira Odbor direktora, budu na raspolaganju sredstva koja se shodno kolektivnom ugovoru odvajaju na njihove bruto zarade

raspolaganju ima mogućnost shodno članu 5 stav 3 važećeg pravilnika da obezbijedi i dopunska sredstva za te namjene – navedeno je u dopisu Sindikata.

NOVI PRAVILNIK

Novim pravilnikom je predviđena i izmjena člana 14 prema kome bi odluku o rješavanju stambenih potreba zaposlenih, koje imenuje Odbor direktora, a koji nijesu navedeni u stavu 1 tog člana, donosio izvršni direktor u postupku za rješavanje stambenih potreba ostalih zaposlenih.

Iz Sindikata navode da je iz-

mjena stava tog člana neodrživa i neprihvatljiva.

- Diskutabilan je broj takvih osoba i pored predloženog iznosa od 20 odsto za osobe koje bira Odbor direktora.

Zar je malo pa i ove osobe treba izmjestiti na redovnu listu svih zaposlenih – navedeno je u dopisu Sindikata.

Izmjenama ovog pravilnika predviđeno je i da uslov za rješavanje stambene potrebe zaposlenih bude da na dan poziva za rješavanje stambenih potreba zaposleni ima najmanje dvije godine staža na tim funkcijama ili pet godina radnog staža u tom društvu.

U Sindikatu smatraju da su izmjene i tog člana neodržive.

- Zar zaposleni treba čekati rješavanje stambene potrebe preko 30 godina radnog staža, a nekom dati alternativnu mogućnost dvije ili pet godina – zapitali su se predstavnici Sindikata u dopisu.

U dopisu, takođe, navode da su za sindikalne organizacije CEDIS-a, kao ovlašćene predstavnike zaposlenih i socijalnog partnera poslodavcu, neprihvatljive predložene izmjene i dopune pravilnika.

- Predložene izmjene su izazvale dodatno nezadovoljstvo zaposlenih sa mogućnošću negativnih posljedica i preduzimanja svih sredstava sindikalne borbe koje je Sindikat dužan predvoditi u skladu sa važećim pravnim propisima koji regulišu tu vrstu materije – navode iz Sindikalne organizacije CEDIS-a.

Oni smatraju i kako bi trebalo povući neprihvatljive prijedloge izmjena kako bi se, kako zaključuju, „izbjegle ionako uprte oči javnosti u CEDIS“. Đ. ĆORIĆ - N. ZEČEVIĆ

racijama i procesu pristupanja EU“ znao je EU kao zajednicu sa kojom bi Crna Gora trebalo da ima najjače političke, ekonomske i trgovačke veze u budućnosti.

ZAJEDNIČKI CILJ

Ministarka evropskih poslova Jovana Marović istakla je da sve političke partije imaju zajednički cilj pristupanja Crne Gore EU, te navela da građani u članstvu vide prosperitet i dobrobit.

- Imamo dobru kompoziciju Vlade, podršku građana, EU je otvorena da prepozna rezultate, a na ruku nam ide i međunarodna situacija – istakla je Marović.

Naglasila je da im je u radu primarno ispunjavanje privremenih mjerila iz poglavlja 23 i 24, te podsjetila da bez toga ne možemo zatvoriti nijedno poglavlje.

Ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa istakla je da građani nastavljaju da šalju do-

sljednu poruku bez obzira na to koju političku partiju podržavaju ili koje su vjere.

- Crnogorske institucije i političke partije moraju da konstruktivno rade zajedno i preduzmu konkretne akcije za unapređenje reformi u vezi sa EU, posebno u oblasti vladavine prava – poručila je Popa.

Kazala je da su posljednje dvije godine bile izazovne, da je rat u Evropi donio još jedan talas neizvjesnosti, ekonomske nestabilnosti i brige, ali da je tokom kriza prijateljstvo EU i Crne Gore postalo još čvršće.

- Crna Gora je stala uz EU protiv Rusije, pokazujući ogromnu solidarnost sa Ukrajinom. Zahvalni smo svim građanima, institucijama i preduzećima koji pomažu ukrajinskim izbjeglicama i koji podržavaju Ukrajinu u teškoj borbi za slobodu i dostojanstvo – zaključila je Popa. Ž. ZVICER

3

Predsjednik Socijaldemokrata očekuje brzu parlamentarnu istragu o dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra prošle godine PODGORICA - Predsjednik Socijaldemokrata Crne Gore Damir Šehović kazao je u izjavi za Pobjedu da očekuje da će se Skupština u najkraćem roku izjasniti o prijedlogu SD-a za pokretanje parlamentarne istrage o dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra prošle godine. Šehović je dodao da očekuje da bi anketni odbor mogao da bude formiran u narednih nekoliko sedmica.

- Socijaldemokrate su podnijele prijedlog odluke o otvaranju parlamentarne istrage i formiranju anketnog odbora radi prikupljanja informacija i činjenica koje se odnose na postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova - Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbjednost 4. i 5. septembra 2021. godine na Cetinju, koji je potpisalo 38 poslanika. Očekujem da će se, u skladu sa procedurama, Skupština u najkraćem mogućem roku izjasniti o našem prijedlogu, nakon čega će, ukoliko bude prihvaćen, biti pokrenuti postupak formiranja anketnog odbora i izbora njegovih članova. Sve to može biti završeno u narednih nekoliko sedmica – kazao je Šehović za Pobjedu.

Predsjednik SD-a je saopštio da anketni odbor ima pred sobom veoma ozbiljan zadatak – da utvrdi istinu o događajima 4. i 5. septembra na Cetinju.

– S tim u vezi, pozivi za saslušanje biće upućeni svima koji su u ovoj sramnoj akciji učestvovali - počev od bivšeg predsjednika Vlade Krivokapića,, bivšeg potpredsjednika Vlade i koordinatora svih službi bezbjednosti i aktuelnog premijera Abazovića,, bivših ministara unutrašnjih poslova i odbrane, Sekulovića i Injac,, direktora Uprave policije Brđanina,, njegovih najbližih saradnika Rakonjca, Jokića, Kneževića… … bivšeg direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Vukšića i ostalih za koje se procijeni da su uticali ili

Šehović: Anketni odbor u narednih nekoliko sedmica

Pozivi za saslušanje biće upućeni svima koji su u ovoj sramnoj akciji učestvovali – počev od bivšeg predsjednika Vlade Krivokapića, bivšeg potpredsjednika Vlade i koordinatora svih službi bezbjednosti i aktuelnog premijera Abazovića, bivših ministara unutrašnjih poslova i odbrane, Sekulovića i Injac, direktora Uprave policije Brđanina, njegovih najbližih saradnika Rakonjca, Jokića, Kneževića, kao i direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića mogli uticati na dešavanja 4. i 5. septembra prošle godine na Cetinju – kazao je Šehović.

Ovo, kako navodi Šehović, svakako, nije konačan spisak.

- Mogu garantovati da ukoliko odluka bude usvojena, dok Socijaldemokrate budu vodile ovaj odbor, apsolutno niko neće biti pošteđen odgovornosti.

Naš cilj je da dođemo do potpune istine u vezi sa ovim događajima i na tome ćemo istrajati do kraja. Objektivno i profesionalno naravno – zaključio je Šehović.

Iz SNP-a nijesu odgovorili na pitanja Pobjede da li će podržati formiranje anketnog odbora.

Premijer Dritan Abazović saopštio je

ranije u intervjuu za Pobjedu da apsolutno podržava parlamentarnu istragu o Belvederu, pa se očekuje da Ura podrži formiranje anketnog odbora.

– Mi kao Vlada smo uzeli kao obavezu da promovišemo transparentnost i prvi sam koji to podržava. Na sve zahtjeve za kontrolno saslušanje odazvao sam se i ubuduće ću. Isto važi i za parlamentarnu istragu po bilo kojem pitanju, naravno i po pitanju dešavanja 4. i 5. septembra – rekao je Aba-

Damir Šehović

Odluka Savjeta za odbranu i bezbjednost

Zoran Lazarević novi načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore

zović što je i ponovio na premijerskom satu u odgovoru na poslaničko pitanje Šehovića.

Inicijativa za parlamentarnu istragu i obrazovanje anketnog odbora predlaže se za dnevni red naredne sjednice Skupštine sazvane u skladu sa Poslovnikom Skupštine.

Anketni odbor ima pravo da, u cilju sprovođenja parlamentarne istrage, traži od državnih organa i pojedinih organizacija podatke, isprave i obavještenja, kao i da uzima izjave od pojedinca, ako to ocijeni potrebnim.

Državni organi i druge organizacije, kao i pojedinci dužni su da daju istinite isprave, podatke, obavještenja i izjave koje od njih traži anketni odbor.

Poslije završene parlamentarne istrage, anketni odbor podnosi Skupštini izvještaj koji može sadržati i prijedlog odgovarajućih mjera ili akata iz nadležnosti Skupštine.

Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja u Skupštini o njegovom izvještaju, odnosno istekom roka za koji N. ZEČEVIĆ je obrazovan.

Centar za demokratsku tranziciju ponovo uputio inicijativu za obrazovanje parlamentarnog tijela za praćenje inostranog uplitanja u demokratske procese

Uvjereni da postoji politička većina za formiranje odbora

Sa Savjeta za odbranu i bezbjednost

PODGORICA – Centar za demokratsku tranziciju ponovo je uputio inicijativu Skupštini za obrazovanje odbora za praćenje inostranog uplitanja u demokratske procese i pozvao poslanike da se njihov prijedlog nađe u parlamentarnoj proceduri.

PODGORICA - Savjet za odbranu i bezbjednost je na jučerašnjoj sjednici, na prijedlog ministra odbrane, postavio brigadnog generala Zorana Lazarevića na dužnost načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore.

Sjednica Savjeta za odbranu i bezbjednost kojom je predsjedavao predsjednik Crne Gore Milo Đukanović održana je juče u Vili Gorica u Podgorici. U radu sjednice učestvovali su predsjednica Skupštine Danijela Đurović i predsjednik Vlade Dritan Abazović, a po pozivu i ministar odbrane Raško Konjević.

Dosadašnji načelnik, brigadni general Milutin Đurović, kako je saopšteno, imenovan je za izaslanika odbrane u vojno-diplomatskom predstavništvu Crne Gore.

Savjet za odbranu i bezbjednost je na jučerašnjoj sjednici razmatrao i druga pitanja iz svoje nadležnosti.

R. P.

Izvršni direktor CDT-a Dragan Koprivica uvjeren je da postoji više nego dovoljna politička većina za formiranje odbora.

- Naš prijedlog pretpostavlja obrazovanje radnog tijela koje bi se, između ostalog, bavilo praćenjem eventualnih inostranih uplitanja u sve demokratske procese u Crnoj Gori i kontrolom učinaka Vlade na ovom polju – kazao je Koprivica.

Osim toga, dodao je, predložili

su da odbor utvrđuje i moguća područja za koja bi bile potrebne zakonodavne i nezakonodavne mjere koje mogu dovesti do efikasnog odgovora na sistemsko ugrožavanje demokratskih procesa.

Koprivica je pojasnio da je inicijativa CDT-a pripremljena po uzoru na posebni komitet za strano miješanje u sve demokratske procese u EU (INGE) koji djeluje u okviru Evropskog parlamenta.

Generalni sekretar Socijaldemokratske partije Ivan Vujović kazao je da će oni insistirati da inicijativa CDT-a što prije bude na dnevnom redu Skupštine, konstatujući da je Crna Gora, posebno posljednjih godinu, postala meta raznih malignih uticaja koji rade na destabilizaciji Zapadnog Balkana. Ž. Z.

4

Ekonomija

Subota, 11. jun 2022.

Multinacionalna kompanija Artec 3D zvanično u Crnoj Gori

Kako je propala ideja o radnoj nedjelji u trgovinama

Poslodavci neć plaćaju duplu d Sastanak kod premijera

Do kraja godine stotinu novih radnih mjesta PODGORICA - Ispunjavamo sve što smo obećali. Multinacionalna kompanija Artec 3D stigla je u Crnu Goru. Do kraja godine, ne 50, nego 100 novih radnih mjesta. Radimo za građane i Crnu Goru – objavio je premijer Dritan Abazović na Tviteru nakon sastanka sa vlasnikom ove kompanije i luksemburškim ambasadorom u Crnoj Gori Filipom Donkelom.

Osnivač, predsjednik i glavni izvršni direktor kompanije Artec 3D Artem Jukin je pre-

mijeru ukazao da je uz 50 zaposlenih u Crnu Goru došlo i dvije stotine članova njihovih porodica te istakao da im je plan da do kraja godine zaposle još stotinu ljudi.

Abazović je istakao da Crna Gora posebnu važnost pridaje razvoju odnosa sa Luksemburgom, posebno ekonomskih, ističući bitnost njihovih investicija u Crnoj Gori.

- Mnogo sam srećan zbog vašeg dolaska u Crnu Goru i ispunjenja onoga što smo obećali građanima u Davosu, prilikom sastanka sa vašim

premijerom Betelom. Vlada će biti Vaš pouzdan partner.

Crna Gora je zemlja velikih mogućnosti – kazao je premijer na sastanku.

Ambicija Vlade je, kako je naveo, da razvija IT industriju i privlači multinacionalne kompanije da otvaraju svoja predstavništva u Crnoj Gori. Abazović i Donkel saglasni su da bi saradnja Crne Gore i Luksemburga trebalo da se unaprijedi, te da će tome doprinijeti najavljena zvanična posjeta premijera ove zemlje tokom ove godine.

R. E.

Iz EPCG poručili da su podmladili firmu i smanjili prekovremeni rad

Po freško usvojenom pravilniku imaju manjak radnika!

PODGORICA – Iz Elektroprivreda su saopštili da zapravo imaju manjak zaposlenih.

Navode da na platnom spisku imaju 1.109 lica, što je za 125 manje nego što je predviđeno najnovijim pravilnikom o sistematizaciji iz ove godine (1.234) i 10 manje u odnosu na stari pravilnik iz 2016. godine.

Tvrde da je udio troškova zarada i naknada u troškovima poslovanja lani bio 6,35 odsto, dok je u 2020. godini iznosio 6,57 odsto, u 2019. godini 6,71, u 2018. godini 7,3, a u 2017. godini 7,16 procenata. Iz ovih podataka izvlače zaključak

da nije bilo prekomjernog i neopravdanog zapošljavanja niti su troškovi po tom osnovu veći u odnosu na prethodne godine. Ističu i da su ove godine imali rekordnu neto dobit od 47,4 miliona eura, zahvaljujući berzanskom rastu cijena.

Navode da su prvi efekti 118 zaposlenih radnika prošle godine smanjenje starosne strukture zaposlenih sa 48,8 na 45,8 godina u prosjeku, a da je prepolovljen broj prekovremenih radnih sati.

Iz Vlade su juče ukazali kako je EPCG grupa samo za godinu zaposlila 559 radnika. Za komentar se nijesu javili iz CEDIS-a i Rudnika uglja.

R. E.

Bivši radnici Montenegro erlajnza na pola sata zatvorili saobraćajnicu do podgoričkog aerodroma

Od utorka blokada duplo duža PODGORICA - Za vrijeme trajanja naše borbe za prava koja nam pripadaju po osnovu rada, izgubili smo dvoje kolega, koji nijesu dočekali epilog ove naše borbe. Jedan od njih bio je sa nama prošle sedmice na istom ovom mjestu i istim povodom. Zato se pitamo koliko će nas još na taj način završiti bitku? Koliko je vremena potrebno da prođe da bi se za ovaj naš problem iznašlo rješenje – čulo se na jučerašnjem protestu bivših radnika Montenegro erlajnza (MA) koji su ponovo na pola sata blokirali put ka podgoričkom aerodromu.

Neće, kako navode, dozvoliti da dočekaju sudbinu radnika

Za poslodavačka udruženja su zahtjevi sindikata neprihvatljivi.

Poslodavcima je neprihvatljivo uvećanje zarada, osmočasovno radno vrijeme i slobodni dani koje bi morali da obezbijede radnicima u trgovini PODGORICA – Sporazum poslodavaca i oba reprezentativna sindikata o radnoj nedjelji u trgovinama umalo što nije bio postignut, ali trgovcima nije odgovaralo da plate duplu dnevnicu, kao ni osmočasovno radno vrijeme. Sada se, kako je Ministarstvo ekonomije i turizma najavilo, čeka da Ustavni sud presudi, tj. da se vidi da li je ustavan član Zakona o unutrašnjoj trgovini koji se tiče neradne nedjelje.

Kako je Pobjedi kazala predsjednica Sindikata radnika trgovine Sonja Knežević pri Savezu sindikata, skoro je došlo do rješenja time da je Unija poslodavaca prihvatila njihove zahtjeve, ali se nije složio Odbor udruženja trgovine pri Privrednoj komori.

Uslovi

- Unija poslodavaca je u suštini prihvatila naše uslove, ali iz Odbora Privredne komore su tražili da par dana sa članstvom

Sonja Knežević

Knežević: Trgovci smatraju da su prodavci ionako previše plaćeni Knežević ističe da se poslodavci brane time da radnici imaju u toku sedmice slobodan dan i da su dobro plaćeni.

- Dobro znamo kako su imali i kako su im davali i kako su koristili i slobodan dan i godišnje odmore i vjerske i državne praznike i prekovremene... Ništa im se nije plaćalo, ali oni tvrde da su im to veliki troškovi i smatraju da su radnici u trgovini i previše plaćeni. To nije tačno jer su radnici u trgovini uvijek najmanje plaćeni i ispada da su najgora, a ne najjača i najbrojnija radna snaga – poručila je Knežević.

razmotre zahtjeve i na kraju odbili, čemu se i UPCG priklonila – kazala je Knežević.

Ona tvrdi da su poslodavcima najviše smetale duple dnevnice nedjeljom i rad u samo jednoj smjeni.

- Zahtijevali smo i da mjesec unaprijed daju spisak radnika koji će raditi nedjeljom i da prijave inspekciji da ti radnici imaju slobodan sljedeći vikend – kazala je Knežević i poručila zaposlenima u trgovini da je sada važno da se svi udruže u sindikalne organizacije kako bi zaštitili svoja prava.

I iz Unije slobodnih sindikata

Izvršna presuda u korist 14 radnika Pomorskog saobraćaja

Majski podaci EPCG o potrošnji struje

Počela isplata 220 hiljada eura

Prosječan račun 25,6 eura

PODGORICA - Pomorski saobraćaj uplatio je 220.000 eura za 14 radnika, koji su tužili ovu firmu za uskraćene prihode na ime radnog staža, minulog rada, prekovremenih sati, godišnjih odmora, toplog obroka i regresa od 2007. godine, prenosi RT Herceg Novi.

Sa jučerašnjeg protesta

drugih ugašenih fabrika koji 30 godina čekaju na isplatu duga iz radnog odnosa. Vladi su ponovo uputili poziv, posebno novom sekretaru za saobraćaj u Ministarstvu kapitalnih investicija da započnu pregovore i konačno donesu ispravnu

odluku da kupe resurse stare kompanije. Kako do juče nijesu dobili novi poziv od Vlade za nastavak dijaloga koji su započeli prije mjesec, najavljuju da će od utorka vrijeme blokade puta ka aerodromu produžiti na sat.

M. lk.

potvrdili su njene navode. Kako je kazala zamjenica generalnog sekretara USSCG Ivana Mihailović, od oktobra 2019. njihova asocijacija je izložena konstantnom pritisku kako poslodavaca tako i vlade da se postigne kompromis u vezi sa neradnom nedjeljom.

- Kao odgovorna organizacija, uvažavajući turističku sezonu, posebno status mirko i malih preduzetnika u trgovini koji su uglavnom porodični biznisi, sjeli smo ove, kao i prošle godine za sto sa predstavnicima vlade i poslodavačkih udruženja, ali kompromis nije posti-

Isplata je počela nakon što je Viši sud potvrdio presudu Osnovnog suda u Herceg Novom, donijetu u korist bivših i sadašnjih radnika Pomorskog saobraćaja, kojom se ta kompanija obavezuje da pod prijetnjom prinudnog izvršenja radnicima isplati sredstva.

Radnicima su uplaćeni iznosi od deset do 25 hiljada eura, a firmu je tužilo samo 14 od 80 radnika.

Pomorski saobaćaj drži trajektnu liniju Kemenari - Lepetane u Bokokotorskom zalivu, a vlasništvo je Dušana Bana i Željka Mihailovića. s. P.

PODGORICA - Prosječan majski račun za električnu energiju iznosi 25,61 euro, saopšteno je iz Elektroprivrede.

Najniža prosječna potrošnja od 17,5 eura bila je na Žabljaku, a najveća u Podgorici 29,17 eura.

Račun niži od 30 eura dobiće 69,8 odsto domaćinstava, od 30 do 50 eura 19,1 odsto, od 50 do 100 eura 9,5, a iznad 100 eura 1,6 odsto potrošača.

Majske račune umanjene za iznos popusta za redovne platiše dobiće 43,8 odsto domaćinstava u Crnoj Gori, odnosno 164,76 hiljada kupaca. s. P.

Ekonomija

Subota, 11. jun 2022.

a

će da dnevnicu

Premijer juče predstavio ,,zanimljivu“ ideju svog kabineta

Abazović ne zna da je ,,Sveti Stefan“ vlasništvo države PODGORICA - Sveti Stefan treba vratiti u državno vlasništvo i proglasiti posebnim dobrom koje ne može da se otuđi, to je ideja Vlade, koju je juče saopštio premijer Dritan Abazović.

Abazović je kazao da se bore da nađu održivu soluciju za Sveti Stefan, i ukazao na to da je pokrenuo priču o tome kako ga vratiti u državno vlasništvo. Prema njegovim riječima, najgora opcija je da ostane zatvoren, a za sve ostalo bi trebalo naći kompromis.

Premijera, koji je istovremeno i predsjednik Savjeta za privatizaciju, izgleda još

USTAVNOST

Takođe je, kako ističe, traženo da se povuče iz procedure inicijativa za ocjenu ustavnosti i zakonitosti člana 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini.

- Zahtjevali smo da se pojača inspekcijski nadzor za vrijeme jetnje i zimske turističke sezone posebno u trgovini. Međutim, za poslodavačka udruženja ovakvi zahtjevi nijesu bili prihvatljivi posebno oni koji su se odnosili na povećanje zarada

nijesu obavijestili da je Sveti Stefan državno vlasništvo. A da bi trajno ostao vlasništvo države, Vlada je 2019. izdvojila hotele Sveti Stefan i Miločer iz sastava HG Budvanska rivijera, kojoj je namijenjena privatizacija.

Kompanija Adriatik propertiz je zakupac ova dva hotela na 30 godina i potpuno ih je modernizovala. Mještani Budve su prošle godine, predvođeni gradonačelnikom Markom Carevićem, polomili ogradu oko ovog kompleksa i ,,oslobodili“ Kraljičinu plažu. Zbog toga su zakupac i država na arbitražnom postupku pred sudom u

Sveti Stefan

Londonu, a Adriatik propertiz i Aman, koji upravlja sa ova dva hotela, odlučili su lani da

ih ne otvaraju za turiste dok se ne reguliše poštovanje ugovora o zakupu.

S. P.

Uprava prihoda i carina pokrenula kampanju ,,Račun zadrži, Crnu Goru podrži“

Ivana Mihailović

gnut – kazala je Mihailović za Pobjedu.

Zapravo, kako je navela, nijesu uvaženi zahtjevi sindikata da radna nedjelja u trgovinama traje svega pet mjeseci, tj. tri mjeseca u toku ljetnje i dva u toku zimske sezone i isplati zaposlen dupla dnevnica.

- Zaposleni u trgovini bi tako, osim uvećanja dnevnice, dobili najmanje dva vikend dana odmora, odnosno ukupno četiri ili pet slobodnih dana u toku mjeseca. Sa SSCG smo takođe tražili da se potpiše paralelno opšti kolektivni ugovor koji je od izuzetnog značaja za sve zaposlene, a posebno u trgovini budući da oni nemaju granski kolektivni ugovor – kazala je Mihailović.

5

100 odsto ne samo za zaposlene u trgovini koji bi radili nedjeljom, nego i za sve zaposlene u drugim djelatnostima čiji rad ne zahtijeva neprekidan proces rada – kazala je Mihailović dodajući da bi se to odnosilo i na sve poslodavce koji ,,tjeraju“ svoje zaposlene da rade nedjeljom, a to nijesu obavezni.

- Ostaje izazov da se iznađu modeli kako da dođe do potpisivanja opšteg kolektivnog ugovora, koji je od opšte važnosti prije svega za primjenu Zakona o radu, ali i za sve zaposlene gdje ne postoje granski i pojedinačni ugovori kod poslodavaca – poručila je Mihailović.

Jedan od razloga kojim su se posebno vodili sindikati prilikom stupanja u pregovore sa poslodavcima i vladom je činjenica da im kao omča nad vratom visi prijetnja da Ustavni sud u svakom trenutku može donijeti odluku kojom će proglasiti nezakonitim i neustavnim član 35 a Zakona o unutrašnjoj trgovini.

- To bi značilo ukidanje neradne nedjelje, a zaposleni bi ostali i bez uvećanja nadnice za taj dan, što je moglo biti propisano kao obaveza Opštim kolektivnim ugovorom, da je bio postignut kompromis – zaključuje Mihailović.

N. K.

Prije godinu realizovan prvi komercijalni let kompanije Air Montenegro

Lete ka deset destinacija

PODGORICA - Na današnji dan prije godinu nacionalna avio-kompanija Air Montenegro (AM) imala je prvi let ka Beogradu, saopšteno je iz ove kompanije.

Naveli su da su za godinu uspostavili redovne letove ka deset destinacija i čarter letove tokom cijele godine, čime doprinose turističkoj sezoni. Naveli su da lete do Banjaluke, Ciriha, Frankfurta, Istanbula, Kopenhagena, Liona, Ljubljane, Nanta, Pariza i Praga.

- Povećanje broja destinacija i razvoj poslovanja ciljevi su kojima će AM biti i u budućnosti posvećen. Tačnost, preciznost, bezbjednost i efikasnost i dalje će ostati vrijednosti kojima će se svi zaposleni rukovoditi - poručila je v. d. izvršne direktorice Dragana Frantov-Nikolić. Ova kompanija je povodom rođendana putnicima poklonila „mapu grebalicu“ sa željom da obiđu što više destinacija uz njih.

R. E.

PODGORICA - Uprava prihoda i carina pokrenula je juče kampanju ,,Račun zadrži, Crnu Goru podrži“, sa ciljem da građane podsjeti da u svakom trenutku mogu provjeriti da li je njihov račun ispravan, rekli su predstavnici UPC na presu.

Provjeru je, navode, moguće uraditi tako što se na mobilni telefon instalira aplikacija za skeniranje QR koda na računu.

Iz UPC je objašnjeno da građani nijesu obavezni da plate račun koji nema QR kod, a ukoliko ga skener ne prepoznaje, treba da prijave nepravilnosti kol centru na 19707, ili na Viber broj 067 97 97 97.

- PDV je iznos kojim građanin učestvuje u punjenju budžeta države. To je njihov novac, a izdavalac računa je samo posrednik u plaćanju tog iznosa poručio je načelnik Odsjeka za elektronsku fiskalizaciju UPC Robert Rajković.

Glavna poreska inspektorka Nataša Damjanović kazala je da je u Nikšiću u četvrtak poreskom obvezniku koji je izdao račin s nepravilnim QR kodom objekat zatvoren, a izdat je nalog za kontrolu proizvođača i PODGORICA – Vijeće sudija Vrhovnog suda Radojke Nikolić, Ranka Vukića, Tatjane Ljujić, Jelene Čabarkape i Marijane Pavićević odbilo je kao neosnovanu reviziju Budvanske rivijere na presudu Apelacionog suda koji ih je, djelimično potvrđujući prvostepenu, obavezao da Zetagradnji isplate preko pola miliona eura zbog ništavosti ugovora o kupoprodaji.

Crnogorski sudovi saglasni su da je Budvanska rivijera prilikom prodaje imovine u Petrovcu Zetagradnji prije 12 godina bila nesavjesna ugovorna strana, jer je zaključila kupoprodajni ugovor znajući da bivši vlasnici pretenduju na to zemljište. Apelacioni sud je bio stava da se o ostalim tužbenim zahtjevima mora raspravljati ispočetka, pa je ukinuo dio presude kojim je utvrđeno da

Skeniranjem QR koda građani provjeravaju da li je PDV završio u budžetu

Sa presa Uprave prihoda i carina

održavaoca softvera.

Ona je saopštila da je od 1. maja do 5. juna u Podgorici i primorskim opštinama obavljeno 208 provjera poslovanja poreskih obveznika i utvrđeno 18 nepravilnosti. Izdat je 31 prekršajni

nalog sa ukupnom kaznom od 133,4 hiljade, od čega je naplaćeno skoro 36 hiljada eura.

Kod pet obveznika je izrečena mjera zabrane obavljanja djelatnosti.

Damjanović je dodala da UPC

u cilju suzbijanja sive ekonomije preduzima mjere praćenja regularnosti poslovanja poreskih obveznika, kako bi se obezbijedila veća poreska disciplina, a eliminisala nelojalna konkurencija.

S. P.

Vrhovni sud odbio reviziju Budvanske rivijere

Zetagradnji potvrđena naknada od 516 hiljada je raskinut ugovor o prodaji 4,4 hiljade kvadrata sa objektom stare škole od 650 kvadrata zbog čega je Zetagradnja tražila 2,16 miliona eura.

Tužba Zetagradnje uslijedila je nakon što je kotorski Osnovni sud usvojio zahtjev bivših vlasnika da se ugovor sa Budvanskom rivijerom vrijedan 2,8 miliona eura oglasi ništavim.

To je potvrdio i Viši sud, ali je u ponovljenom postupku oglašena djelimična ništavost ugovora za 816 kvadrata zemljišta.

- Tužilac svoj zahtjev zasniva na činjenici da je kupljeno zemljište umanjeno za površinu

od 816 kvadrata zbog čega je izgubio interes za realizaciju investicije zbog značajno umanjene površine kat. parcele br.

726/1 KO Petrovac i proteka vremena i da zbog toga nema pravni interes da se ugovor o kupoprodaji zemljišta održi na snazi u preostalom dijelu – navodi se u sudskim spisima.

Budvanska rivijera navodi da nije postojala ni zabilježba restitucije ni zabrana raspolaganja, te da bivši vlasnici nijesu imali pravo na povraćaj nepokretnosti, već samo na obeštećenje čiji je obveznik Fond za obeštećenje. Tvrde i da je

zemljište izgubilo vrijednost, jer je u međuvremenu DUP stavljen van snage, te da je Zetagradnja rušenjem stare škole onemogućila vraćanje zemljišta u prvobitno stanje.

Sudovi su bili saglasni da Zetagradnja, kao savjesna ugovorna strana, ima pravo da joj se vrati 516,3 hiljade eura koje dio zemljišta čija je prodaja oglašena ništavom. Privredni sud će u ponovljenom postupku morati da utvrdi da li je Zetagradnja, na kojoj je teret dokazivanja, ipak mogla na preostalom dijelu zemljišta izgraditi planirani objekat.

M. Lk.

6

Društvo

Subota, 11. jun 2022.

UBNOR Herceg Novog oštro osudio organizaciju skupa ,,Boj se Boga i drži se Rusije“

Potomci „krvavog kola“ skrnave ime heroja

Udruženje multiple skleroze Crne Gore predstavilo projekat „Nijesmo sami“

Edukovali spasioce da pomažu oboljelima Najčešći simptomi multiple skleroze su vrtoglavica, neravnoteža, nesigurnost i nestabilnost pri hodu, povećana mišićna napetost, smetnje vida…

PODGORICA - Srpsko-rusko društvo, vjerovatno uz podršku lokalne vlasti Herceg Novog, na gradskom trgu želi da podrži ono što čitav svijet osuđuje, i na taj način ponižava i skrnavi Trg Nikole Đurkovića - saopšteno je juče iz UBNOR-a Herceg Novog povodom najave skupa ,,Boj se Boga i drži se Rusije“.

PODGORICA – Od multiple skleroze u Crnoj Gori oboljelo je oko 650 građana, dok je u bazi podataka Udruženja multiple skleroze Crne Gore učlanjeno 520 oboljelih, kazala je Pobjedi predsjednica Udruženja multiple skleroze Crne Gore Andrijana Nikolić.

Skup pod tim nazivom je najavilo Društvo srpsko-ruskog prijateljstva za Herceg Novi i Boku Kotorsku za danas u 19 sati na Trgu Nikole Đurkovića.

Pobjedi je rečeno iz Uprave policije da je skup prijavljen u skladu sa zakonom.

- Opština Herceg Novi nema veze sa organizacijom toga skupa, niti nas je iko informisao o tome – kazao je Pobjedi juče Stevan Katić predsjednik Optšine.

On je naglasio da neće prisustvovati takvom skupu, te da od lokalne samouprave nije tražena dozvola za njegovo održavanje.

UBNOR Herceg Novog je saopštio da se još krv nije sprala sa pločnika hercegnovskog trga koji nosi ime narodnog heroja Nikole Đurkovića, a još manje bruka zaboravila kada kolo zaigraše saradnici okupatora oko krvave odjeće Nikoline, Savove, Dašove i Stijepove.

To udruženje okončalo je projekat „Nijesmo sami“, koji su sproveli uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i Direktorata za zaštitu i spašavanje sa ciljem da pokažu kako u vanrednim situacijama postupiti sa pacijentima koji su oboljeli od multiple skleroze.

- Svrha projekta zasniva se na edukaciji pripadnika službi za zašitu i spašavanje, te njihovom prepoznavanju oboljelih od multiple skleroze tokom kriznih situacija i pravilnom postupanju prema ovim licima, koja imaju niz vidljivih i nevidljivih simptoma ove bolesti koja je autoimuna i uzrokuje invaliditet - istakla je Nikolić.

Pojasnila je da su neki od najčešćih simptoma multiple skleroze vrtoglavica, neravnoteža, nesigurnost i nestabilnost pri hodu, povećana mišićna napetost, smetnje vida… Ipak, tipična multipla skleroza ne postoji, ona je individualna za svaku osobu.

Najava današnjeg skupa

Fotografija Luke Cirigovića čuva zlodjela od zaborava

I dok Cetinjani broje sto i neki skup podrške Ukrajini, zvanična država osuđuje, a svijet sankcioniše, dio građana koji sebe nazivaju ,,Novljanima“ huška napadače - Dok njihova nepomična tijela držahu u blizini, kako bi zaplašili čestiti antifašistički narod Herceg Novog - poručili su hercegnovski antifašisti.

UBNOR je osudio organizaciju skupa riječima da se napadaju suverene pogranične zemlje, jer se ne slažu sa njihovom politikom, ruše i spaljuju sve pred sobom, uništavajući najveću žitnicu u Evropi, ostavljajući masovne grobnice i civilne žrtve razbacane po ulicama Ukrajine - „kao nekad što to rađahu fašisti u Drugom svjetskom ratu“.

- I sada se nađoše neki, najvjerovatnije potomci igrača iz onog ,,krvavog kola“, koje se sramno zaigralo, a fotografijom Luke Cirigovića od zaborava sačuvalo - saopšteno je iz UBNOR-a.

Oni su se zapitali da li se materijalno treba stavljati iznad svega - pa i iznad obraza, da bi se udovoljilo oligarsima sa sumnjivim kapitalom.

Hercegnovski antifašisti osuđuju svaki vid podrške rušenju, ubijanju, pljačkanju i uništavanju kakvo se više od sto dana događa u Ukrajini.

- I dok Cetinjani broje sto i neki skup podrške Ukrajini, zvanična država osuđuje, a svijet sankcioniše, dio građana koji sebe nazivaju ,,Novljanima“ huška napadače, vjerovatno se ne sjećajući devedesetih i rata u okruženju ili su se možda u njemu dobro snalazili? Postoji li mogućnost da predsjednik Vlade Crne Gore spriječi ovakve nacionalističke skupove, čiji sadržaj i namjera su mu dobro poznati još od restorana ,,Potoci“ na Bioču kada su se zajednički prodružili - zaključili su hercegnovski antifašisti.

J.M.

Tokom dvije trosatne radionice u sklopu projekta ,,Nijesmo sami“, predstavnici službi za spašavanje imali su priliku da se edukuju i saznaju nešto više o specifičnim potrebama oboljelih od multiple skleroze, kako djelovati u kriznoj situaciji, i na šta posebno obratiti pažnju, imajući u vidu da simptomi oboljelog nijesu vidljivi.

Nikolić je rekla da se 1. aprila održala radionica u Podgorici kojoj su prisustvovali predstavnici službi za spašavanje iz gradske opštine Tuzi, Tivta, Nikšića, Danilovgrada, Kotora, Kolašina i Herceg Novog.

Petnaest dana kasnije se održala druga radionica, takođe u glavnom gradu, kojoj su prisustvovali predstavnici službi za spašavanje iz Bara, Pljevalja, Plava, Plužina, Mojkovca, Andrijevice.

Ovo udruženje uradilo je i animirani film pod imenom ,,Postupanje sa MS pacijentima u kriznim situacijama“ koji je kroz animacije i jasan/edukativan tekst, predstavilo najvažnije informacije vezane za oboljele osobe, koje mogu biti od koristi svima.

Nikolić navodi da su realizovane radionice bile od velikog značaja te da to pokazuju i sprovedene ankete.

K. J.

SD inicirao kontrolno saslušanje ministra prosvjete Miomira Vojinovića povodom nezakonite ,,sječe“ direktora koju je počinila Vesna Bratić PODGORICA - Socijaldemokrate su inicirale kontrolno saslušanje ministra prosvjete Miomira Vojinovića u vezi sa smjenama svih direktora škola i vrtića za vrijeme mandata ministarke Vesne Bratić, kazao je juče predsjednik te partije Damir Šehović.

Pored aktuelnog ministra prosvjete Miomira Vojinovića, na saslušanje će biti pozvana i zaštitnica imovinsko-pravnih interesa države Bojana Ćirović. Šehović, koji je prije Vesne Bratić vodio resor prosvjete, rekao je da je cilj saslušanja utvrđivanje visine očekivane štete po državni budžet na osnovu postupaka koji su pred nadležnim sudovima pokrenuti.

- Saslušanje će biti dobra prilika i da se dobiju sve informacije nakon kojih se može procijeniti da li ima elemenata za podnošenje prijave nadležnim državnim organima – rekao je Šehović.

- Ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta prof. dr Vesna Bratić je, nakon što je razriješila prethodne, izvršila izbor v. d. direktora obrazovno-vaspitnih ustanova, nakon čega su otvorene brojne kontroverze u stručnoj i laičkoj javnosti. One se, kako je i ranije konstatovano, odnose na upitan zakonski osnov za razrješenje direktora, neselektivnu promjenu kom-

Da se utvrdi šteta i da li ima elemenata za prijavu pletnog rukovodećeg kadra u obrazovnom sistemu koja je zbog toga dobila obrise tzv. čistke i otvorenog revanšizma prema nepodobnima, kao i na pojedinačna kadrovska rješenja, među kojima ima i ekstremnih nacionalista, podržavalaca osuđenih ratnih zločinaca, sljedbenika četničke ideologije, odnosno poštovalaca anticivilizacijskih i antievropskih vrijednosti – kazao je Šehović.

Bivši ministar prosvjete je kazao da je, osim postupaka pred sudovima, problematično i to što su na čelu škola u velikom broju kadrovi koji su predstavnici ekstremističkih svjetonazora ili organizacija, te da je neophodno od aktuelnog ministra dobiti informacije o tome da li po meVesna Bratić

nuta kadrovska rješenja predstavljaju izbor i nove vlade, kao i da li kadrovi takvih svjetonazora mogu i treba da obavljaju funkcije rukovodilaca obrazovnih ustanova.

On je podsjetio da je i zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore u svojim javnim istupima jasno i nedvosmisleno istakla da je potrebno preispitati rad dijela Ministarstva prosvjete koji je radio na smjenama direktora.

Prema podacima dostupnim javnosti 157 bivših direktora obrazovnih ustanova je pokrenulo postupke pred sudom. Resor kojim je rukovodila ministarka Vesna Bratić u razrješenjima, koja su dostavljena smijenjenim direktorima, obrazložio je da su ,,platili“ funkcijom zato što nijesu formirali školske odbore. Oni su potom u više navrata isticali da to nijesu mogli da učine, iz razloga što ovaj resor nije delegira o s vo j e

predstavnike. Optuživali su ministarku za opstrukciju i da je pribjegla ovom potezu nakon što ništa drugo nije mogla da im pronađe da su nezakonito uradili...

Advokat Mladen Tomović, koji zastupa više direktora pred sudovima, kazao je da su svi postupci koji su do sada okončani nepravosnažnom presudom, riješeni u korist direktora.

Advokat objašnjava i da direktori koji su podnijeli tužbe mogu da traže da se vrate na radno mjesto koje odgovara stručnoj spremi i prethodnom iskustvu. Ne mogu da se vrate na direktorske pozicije, i u tom pravcu je, kaže on, odavno uspostavljena važeća sudska praksa.

S druge strane, u Skupštini je krajem prošle godine Milica Kadović iz resornog ministarstva kazala da

nijesu ušli neznaveni, kada su smijenili direktore, pozivajući se na svoje višegodišnje iskustvo advokatice... Kazala je kako vjeruje da će uspjeti u ovim sporovima, odnosno da će presude biti u njihovu korist. Član Sindikata prosvjete Slobodan Savović, bivši predsjednik podgoričkog sindikata, kaže da je još ranije upozoravao Ministarstvo da će se suočiti sa gomilom tužbi direktora. Ističe da je tada proglašen ,,izdajnikom narodne volje“.

Iako su advokati Ministarstva bili ubijeđeni da će dobiti sporove, sudovi su odlučivali drugačije.

Masovna smjena direktora realizovana je po izmijenjenom Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju. Tada je saopštavano da se navod-

Miomir Vojinović

no želi osloboditi obrazovni sistem od partijskog uticaja.

Bratić je govorila da više neće biti potrebna partijska knjižica kao uslov da neko bude na direktorskoj funkciji. Iako i dalje tvrdi da je sprovedena depolitizacija obrazovnog sistema, pojedini poslanici opozicije su u Skupštini javnosti predočili drugačije dokaze – da su nova direktorska mjesta podijeljena po dubini, između partija. Objelodanili su tabelu gdje je sve to uređeno po Dontovoj formuli.

Javnost je ranije oštro reagovala i što je Bratić za vršioce dužnosti postavljala sporan kadar koji otvoreno podržava sporne ideologije, na kraju i ratnog zločinca Ratka Mladića.

Osim direktora, mnogi profesori su, posebno ove godine, bili žrtve nezapamćenog revanšizma, te su bez ikakvog razloga, iz čiste osionosti i inata novih rukovodilaca obrazovnih ustanova, ostavljeni bez posla. To su kazali Pobjedi iz osnivačkog odbora NVO ,,Društvo slobodnih avangardista“.

Oni su pojasnili da su na njihova mjesta pretežno dovedeni tek svršeni pripravnici, mnogi od njih svoja prava brane na sudu i slično smijenjenim direktorima, dokazuju da je pravda dosežna.

- Za sada je troje njih dobilo prvostepene presude, koje još nijesu pravosnažne – kazali su iz te NVO. J. MARTINOVIĆ

Društvo

Subota, 11. jun 2022.

7

Institut za javno zdravlje preporučio Ministarstvu zdravlja nabavku 130.000 kovid testova, koji su ostali neupotrijebljeni i nijesu nikada distribuirani

Montefarm skladištio testove, isporučio samo malu količinu

PODGORICA - Uloga Montefarma, kada je u pitanju nabavka LAMP i seroloških testova koju je problematizovao Sindikat doktora medicine, bila je da ih prihvati i po propisu skladišti, a da po zahtjevu Instituta za javno zdravlje Crne Gore isporuči traženu količinu, saopšteno je Pobjedi iz te ustanove.

Predsjednica Sindikata doktora medicine Milena Popović- Samardžić saopštila je prije neki dan da je ugovorenom, bez tendera, nabavkom od oko 80 hiljada LAMP testova i 50 hiljada seroloških testova za korona virus u 2021. godini, koji su uskladišteni u Montefarmu i nijesu iskorišćeni zbog isteka roka, Crna Gora bacila šest kompletno opremljenih PCR laboratorija.

Nejasno je zbog čega su, ukoliko je IJZ preporučio nabavku oko 130.000 testova, kako tvrdi bivša ministarka zdravlja, oni ostali neupotrijebljeni, posebno u svjetlu odgovora iz Montefarma da razloge za to ta ustanova ne može navesti, jer je njihova obaveza da isporuči testove na osnovu potreba i zahtjeva Instituta za javno zdravlje Iz Montefarma navode da je pregovore oko nabavke i samu nabavku vodilo Ministrastvo zdravlja, po čijem nalogu je ova ustanova i prihvatila testove.

Bivša ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović juče je kazala Pobjedi da su testovi, iako formalno plaćeni, zapravo dobijeni besplatno jer je u toku pregovora o zaključivanju ugovora o količini

i cijeni vakcina, kineska strana pristala da umanji cijenu ugovorenih vakcina u vrijednosti ukupne cijene testova.

- Jednostavno rečeno, testove smo dobili besplatno, jer je za tu sumu umanjen iznos cijene vakcina – kazala je bivša ministarka.

Borovinić-Bojović je takođe saopštila da je u sami postupak pregovora bio uključen i Institut za jav-

no zdravlje, čiji je, kako je navela, stručni stav bio da su Crnoj Gori potrebne i vakcine i testovi.

Međutim, ostaje nejasno zbog čega su, ukoliko je IJZ preporučio nabavku oko 130.000 testova , oni ostali neupotrijebljeni posebno u svjetlu odgovora iz Montefarma na pitanje Pobjede u kojem navode da razloge zbog kojih nijesu upotrijebljeni, ta ustanova ne može

navesti, jer je njihova obaveza da isporuči testove na osnovu potreba i zahtjeva Instituta za javno zdravlje.

Direktor IJZ-a dr Igor Galić nije odgovorio na zahtjev Pobjede da pojasni zbog čega je ta ustanova Ministarstvu zdravlja preporučila nabavku spornih testova i potom nikada od Montefarma nije tražila njihovu isporuku, osim jedne manje količine.

Kako su objasnili iz Montefarma, vrsta nabavljenih LAMP testova namijenjena je isključivo testiranjima u nadležnim zdravstvenim ustanovama uz uzorkovanje briseva od strane samo obučenih zdravstvenih radnika, te se iz toga razloga nikako nijesu mogli distribuirati apotekama.

D. MIHAILOVIĆ

Na konferenciji CGO polemisalo se o mladima i medijskoj pismenosti, ukazano i na propuste u obrazovnom sistemu

I neki profesori kažu da „idu u školi“ PODGORICA – Političari često lažu, manipulišu osjećanjima obespravljenosti, sigurnosti građana i nijesu ni svjesni kakve posljedice to može da izazove. Moraju da postoje pravila igre, da i političari i mediji imaju moralnu odgovornost - poručila je direktorica Instituta za medije Olivera Nikolić.

Ona je to kazala na panelu Centra za građansko obrazovanje: ,,Šta čitaju, gledaju i slušaju mladi u Crnoj Gori? Kako unaprijediti medijsku pismenost mladih?“. Rekla je da ako nemamo medijski pismene političare, ne možemo imati ni medijski pismeno društvo. Da su za mlade tradicionalni mediji napuštena kategorija, da dominatno provode vrijeme na društvenim mrežama, na sadržajima koje im neko servira.

Na ovom skupu se govorilo i kako je obrazovni sistem zakazao.

Ne zna se ni kakva su interesovanja mladih, šta čitaju, šta gledaju, šta ih zanima. Poručeno je da istraživanja o tome treba da se rade češće, makar jednom godišnje. Poslanica Aleksandra Vuković ukazala je na važnost da imamo kritički nastrojenog

Istražiće efekte medijske pismenosti

Sa jučerašnjeg skupa poručeno da je obrazovni sistem zakazao

mladog čovjeka, koji će sam da diktira šta treba da mu bude primarno.

Kazala je da je ona ranije bila organizatorka studentskih protesta, a da danas toga nema.

Na konferenciji je ukazano na brojne propuste u obrazovnom sistemu.

Vuković je pomenula, kako predaje na fakultetu, da se dešava da joj student na trećoj godini kaže da stav-

Nastavnici će ostati bez norme i posla Radule Novović iz Zavoda za udžbenike komentarisao je tokom diskusije da je na sjeveru upisano manje đaka, te da nastavnici neće imati normu, da će ostajati bez posla. Kazao je da su neke škole prazne, a govorilo se na konferenciji da je takva situacija i na jugu.

Novović je ukazao i na problem nedostajućeg kadra, da niko neće da studira fiziku i hemiju, te je podsjetio da već postoji problem što nema stručnog kadra iz matematike, pa u školama predaju nastavnici koji su završili neke druge nauke.

lja pištolj ,,na stolu“. Rekla je i da je slušala neke profesore u osnovnim i srednjim školama koji kažu: ,,Idem u školi“. To je, poručila je poslanica, ozbiljan problem.

- Onda imamo i poslanike koji ,,idu u školi“. Ljudi koji očigledno nije trebalo da izađu iz škole kad već idu u školi – rekla je Vuković.

Kazala je i da je iznenađujuće kako je moguće da se desi da neko dođe na prvu godinu studija, da završi gimnaziju, a da nije pročitao Hamleta.

Ukazala je i na dobre primjere u prosvjeti i poručila mladima da budu aktivniji. Kazala je da treba da pokrenu nešto, da ne dozvole da im trendovi koji diktiraju ponašanje budu diktatorski. Treba tome da pruže otpor, rekla je Vuković.

- Imamo ljude koji žele da promijene stvari, samo im treba dati pod-

Elvira Salagić-Ceković iz Agencije za elektronske medije kazala je da je uticaj medija na djecu ogroman, te da dolazi do manjka empatije ako su izložena negativnim sadržajima.

Najavila je da će da rade novo istraživanje, da ga očekuju u oktobru u okviru kog će ispitivati da li je kampanja medijske pismenosti imala pozitivnog uticaja i šta dalje treba da rade.

strek, da to uradi Skupština, škola...

– kazala je poslanica.

Navela je da prati podkast ,,Ubod kulture“ koji radi jedan mladi čovjek, intervjuiše urbane ljude, mlade od 18 do 20 godina, preporučuje knjige, filmove. Rekla je da će možda mladi pomoći profesorima nekim blogom, podkastom, da naprave dobru atmosferu, da ih prate ljudi i da na taj način osvješćuju i ukazuju na probleme. Kroz igru mogu da se postave standardi, poručila je ona.

Srednjoškolka, učenica Srednje medicinske škole Anastasija Maraš rekla je tokom diskusije da je potrebno redukovati sadržaj udžbenika. Navela je primjer da koristi udžbenik iz 1950. godine, te da je toliko toga nepotrebnog u njima.

I učenica Ksenija Stamenković je

ukazala na problem što su udžbenici iz kojih uče stari i da to stvara odbojnost prema određenim predmetima kod đaka.

- Puno je profesora koji ne znaju šta da rade. Nemaju autoritet – rekla je ona.

Prokomentarisala je da su ranije generacije imala strah od profesora, ali joj je poslanica Vuković odgovorila da to nije dobro, da gdje ima straha tu nema igre.

- Razigranost profesora je neophodna da bi se pokrenuo sistem – rekla je Vuković.

Na skupu je bilo priče o tome da kroz svaki predmet profesori treba da uče đake da kritički sagledavaju stvari. Kritikovali su se nadležni što medijska pismenost kao izborni predmet postoji u gimnazijama, ne u srednjim stručnim školama. Od septembra je trebalo da se uvede u osnovne škole, ali se to vjerovatno neće dogoditi zato što ne postoji Nacionalni savjet za obrzaovanje kao tijelo koje treba da odobri ovaj predmet.

Nikolić iz Instituta za medije rekla je da, ako se ne uvede od septembra, da će oni ponuditi taj program kao pilot projekat školama, ne žele da gube vrijeme.

Profesorica književnosti i medijske pismenosti Svetlana Jovetić-Koprivica kazala je da treba da bude što manje onih kojima se može manipulisati. Mićan Andrijašević iz Juventasa kazao je i da srednje stručne škole treba da imaju predmet medijske pismenosti. Kritikovani su nadležni što je Crna Gora prva uvela medijsku pismenost u regionu 2011. godine, a da je danas taj predmet na margini obrazovnoh sistema.

N. Đ.

8

Društvo/Hronika

Subota, 11. jun 2022.

Konferencija sudija donijela odluku tajnim glasanjem

Podignut optužni prijedlog protiv Podgoričanina zbog p

Izabrani članovi Velimirović će o Sudskog savjeta za ugrožavanje iz reda sudija

Jovović i Radoje

Sa juče održane konferencije sudija

PODGORICA - Predrag Tabaš, Sanja Konatar, Radonja Radonjić i Rade Ćetković izabrani su, na Konferenciji sudija, za članove Sudskog savjeta iz reda sudija, sa mandatom od četiri godine, saopšteno je iz Vrhovnog suda.

Konferenciju sudija, koju čine sve sudije i predsjednici sudova, sazvala je vršiteljka dužnosti predsjednice Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Vučković.

Kako je saopšteno članovi

Sudskog savjeta iz reda sudija izabrani su tajnim glasanjem.

Iz Vrhovnog suda podsjećaju da je liste kandidata utvrdila Komisija za izbor članova Sudskog savjeta iz reda sudija, u postupku koji je prethodio održavanju Konferencije.

Na prvoj listi nalazili su se kandidati koje su predložili Vrhovni, Apelacioni, Upravni, Viši sud za prekršaje, Privredni, Viši sud u Podgorici i Viši sud u Bijelom Polju.

Kandidati su bili Maja Živaljević, Sanja Konatar, Radmila

Ambasadorka Popa i ministar Miljanić se saglasili da je borba protiv korupcije od presudne važnosti za napredak Crne Gore

Perović, Nevenka Popović, Radonja Radonjić, Hasnija Simonović, Predrag Tabaš i Muzafer Hadžajlić.

Na drugoj listi, kandidati iz reda sudija osnovnih sudova i sudova za prekršaje bili su Marko Blagojević, Veljko Bulatović, Mladen Paunović i Rade Ćetković.

Predsjednica Komisije bila je sutkinja Vrhovnog suda Vesna Jočić, a članovi sudija tog suda Vojin Lazović i sudija Apelacionog suda Ramo Striković.

D.M.

Udruženje sudskih vještaka očekuje transformacija

Zaštićen status i stručnost Oana Kristina Popa i Zoran Miljanić

Biće angažovani i strani eksperti

PODGORICA - U izradi nacionalne strategije za borbu protiv korupcije biće uključeni predstavnici svih institucija zaduženih za borbu protiv korupcije iz izvršne i pravosudne vlasti, kao i predstavnici pravosuđa, NVO sektora i privrede, rekao je ministar Zoran Miljanić na sastanku sa ambasadorkom EU u Crnoj Gori Oanom Kristinom Popom.

- Integrisani pristup bi omogućio veću ukupnu koherentnost i doveo do značajnih rezultata u ovoj oblasti, koja je od presudne važnosti za ukupan napredak Crne Gore u vladavini prava – kazala je Popa.

Miljanić je najavio angažovanje eksperata iz partnerskih zemalja, dodajući da očekuje i brzo konstituisanje nacionalnog savjeta za borbu protiv korupcije satavljenog od kompetentnih članova, kao i egzaktne rezultate rada tog tijela.

R. D.

PODGORICA- Udruženje sudskih vještaka Crne Gore očekuje reorganizacija i transformacija u obavezno strukovno tijelo poput komore, u kojem će svi vještaci biti obavezni da pronađu svoje mjesto po pitanju statusa, kao i da budu na nivou edukacije kakvu će zahtijevati komora, odnosno Ministarstvo pravde, kazao je predsjednik Udruženja sudskih vještaka Crne Gore doc. dr Nebojša Kavarić.

On je kazao da će na taj način biti zaštićeni njihovi osnovni postulati prava i statusa, te da će biti garancija kvaliteta, etičnosti i profesionalnosti svakog vještaka – rekao je on.

Udruženje sudskih vještaka Crne Gore formirano je 2000. godine, i danas broji blizu 400 članova, od oko 800 vještaka koliko ih je ukupno u Crnoj Gori.

R.D.

Osnovno tužilaštvo

PODGORICA – Osnovno tužilaštvo u Podgorici podiglo je optužni prijedlog protiv Mihaila Velimirovica (62) zbog prijetnji predsjednici Osnovnog suda u Podgorici Željki Jovović i vještaku Nemanji Radojević kojima je u SMS porukama poručio da će ih pobiti jer su mu kćerku poslali na izdržavanje zatvorske kazne.

Velimirović je uhapšen 27. aprila oko 20 časova a potom i pritvoren na mjesec zbog krivičnog djela ugrožavanje sigurnosti i krivičnog djela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Tužiteljka Romina Vlahović je u prijedlogu za određivanje pritvora podsjetila da je Velimirović osuđivan osam puta na zatvorske novčane i uslovne

kazne za djela teška tjelesna povreda, samovlašće, prevara.

Tužiteljka Vlahović je ukazala i da postoje posebne okolnosti koje ukazuju da bi Velimirović ponovio krivično djelo ukoliko se nađe na slobodi.

Velimirović je, kako se navodi u rješenju o zadržavanju, u bitnom negirao izvršenje krivičnog djela.

Međutim, iz sadržaja telefonskih komunikacija proizilazi da je Velimirović 27. aprila u 16.50 časova Radojeviću uputio poruku u kojoj ga pita ,,kako ga nije sramota što mu je bolesnu ćerku poslao u zatvor“.

Velimirović u istoj poruci vještaka Radojevića optužuje da ,,sve to radi po uputstvima i dogovoru sa sutkinjom Željkom Jovović“.

– Poslali ste mi kćerku u zatvor.

Znam ja odakle pare dobijaš.

Sjutra ću vas sve dati u novine.

Oboma ću vam odrubiti glave – piše Velimirović u poruci.

U nastavku on obavještava Radojevića da su komšije iz naselja i da zna gdje mu je kuća. Velimirović je ovu poruku završio prijetnjom: ,,Sve ću vas pobiti“ (koju je ponovio više puta). Četrdeset minuta kasnije, u 17.30 časova, Velimirović je poslao SMS poruku i predsjednici Osnovnog suda u Podgorici Željki Jovović.

– Mislio sam da si čovjek žena.

Poštovao sam te i bio spreman život da dam i za tebe i tvoju porodicu. Roditelj si i ne mogu da vjerujem da si se poigrala sa mojim bolesnim djetetom.

Napravili ste kriminalca od nje,

Dojave o bombama u avionima Air Srbije, putnici zaglavili na Aerodromu ,,Nikola Tesla“

Letovi iz Beograda za Podgoricu i Tivat kasnili više sati PODGORICA - Putnici koji su iz Beograda krenuli avionom Air Srbije za Podgoricu i Tivat, više sati čekali su juče da policija kontroliše avione zbog dojava o bombama.

Avion Air Srbije, čiji let je iz

Beograda za Podgoricu bio zakazan za 13.45 časova, nije poletio na vrijeme zbog dojave o bombi.

Kako Pobjeda saznaje, putnici su u avionu čekali kontradiverzioni pregled.

Dojava o bombi stigla je i prije leta aviona Air Srbije za Tivat, koji je bio zakazan za 13.40 časova i ekipe policije kontrolisale su avion koji je sa velikim zakašnjenjem C.H. poletio za Podgoricu.

Hronika

Subota, 11. jun 2022.

prijetnji sudiji i vještaku

odgovarati e sigurnosti eviću 

Velimirović je uhapšen 27. aprila oko 20 časova a potom i pritvoren na mjesec zbog krivičnog djela ugrožavanje sigurnosti i krivičnog djela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti

mislim na institucije – piše Velimirović u poruci sutkinji Jovović.

U nastavku SMS-a on joj sugeriše ,,hapsite vi one koje treba, pa u Spužu neće biti mjesta“.

– Desi li se nešto mom djetetu, spreman sam na državu udariti, pa neka me svi zapamte. Bolesno dijete sa terapije, niko ko ima imalo svijesti ne bi to učinio. Imaš i ti djecu – riječi su kojima je Velimirović završio poruku sutkinji Jovović.

Radojević je sutkinju Jovović obavijestio da ga je Velimirović uznemirio prijetećim porukama jer je njegovu osuđenu kćerku uputila na izdržavanje zatvorske kazne.

Ukoliko se pred sudom dokaže da je Velimirović kriv za djela koja mu se stavljaju na teret, on može biti osuđen na višegodišnju kaznu zatvora.

Povodom prijetnji upućenih sutkiji Jovović reagovalo je Udruženje sudija navodeći da je Velimirović putem telefonskih

poruka ozbiljno ugrozio bezbjednost i integritet Jovović, čime je, kako su rekli, doprinio širenju već negativne klime u kojoj se trenutno nalazi crnogorsko sudstvo.

Oni su pozdravili brzu reakciju nadležnih organa i kazali da očekuju da Velimirović bude adekvatno kažnjen, kao i da javnost prepozna da takav odnos prema sudijama i sudstvu uopšte ne smije biti praksa, niti se za takve istupe treba tražiti opravdanje.

Istakli su da uprkos svemu crnogorske sudije svoj posao rade po zakonu i etici.

Sudije, tužioci, vještaci i advokati često su mete prijetnji optuženih u sudskim postupcima zbog nezadovoljstva odlukama u sudskim postupcima. Sredinom prošle godine uhapšeno je više osoba koje su po nalozima Stefana Đukića i Emila Tuzovića planirale da brutalno pretuku sutkinju Specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici Biljanu Uskoković i likvidiraju tadašnjeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, specijalnog tužioca Sašu Čađenovića, kao i nekadašnje policijske rukovodioce i službenike Zorana Lazovića, Petra Lazovića i Ivana Đokovića. U jednoj od poruka koje je presreo Europol, Đukić naređuje pripadnicima svoje grupe da se ustanovi gdje živi ,,ona Biljana, ono zlo“.

– Oću da je polomim, neću da mi ona sudi. Moramo joj smrskat ruke i noge, brate – poručio je Đukić i iz ukrajinskog zatvora poslao kriptovanim telefonom fotografiju sutkinje Uskoković.

B. R.

U Holandiji uhapšen crnogorski državljanin zbog šverca droge

Oduzeto dva kilograma kokaina i dva kilograma ekstazija PODGORICA - Crnogorski državljanin uhapšen je u srijedu veče u Holandiji nakon što je policija kod njega pronašla više od četiri kilograma droge. Sa njim je uhapšen i albanski državljanin.

Droga je bila skrivena ispod haube automobila koji su koristili.

Pripadnici holandske policije provjerili su vozilo sa crnogorskim registarskim tablicama u mjestu Baberih, u okviru „Mobile Securiti Surveillance“, tj. posebnog policijskog programa. Kako prenosi portal gelderlander.nl, program je pokrenut u cilju borbe protiv ilegalne imigracije i prekograničnog kriminala, prenosi portal RTCG. Pretresajući automobil, pronašli su skrivene pakete ispod haube.

Nađena su četiri zapečaćena paketa. Ispostavilo se da je u pitanju više od dva kilograma kokaina i skoro dva kilograma ekstazija.

Obje osobe su uhapšene.

C. H.

9

Policija utvrđuje kako je došlo do eksplozije u Ravnoj Rijeci kod Bijelog Polja

Bačena bomba u dvorište Bulatovića BIJELO POLJE – U Ravnoj Rijeci na magistralnom putu Ribarevine – Mojkovac, preksinoć oko 21.15 časova, u dvorištu porodične kuće Božidara Bulatovića (64) bačena je eksplozivna naprava. U eksploziji nije bilo povrijeđenih.

Uviđaj je obavila dežurna tužiteljka u Osnovnom državnom tužilaštvu Jelena Vučetić sa vještacima za zaštitu od požara i eksplozivnih sredstava i bjelopoljskih policajaca.

Izuzeti su tragovi koji će biti predmet daljeg vještačenja i naloženo je preduzimanje drugih mjera i radnji, a u cilju utvrđivanja uzroka eksplozije. B. Č.

Uhapšene dvije Podgoričanke zbog trgovine ljudima

Terete ih da su tjerale tri djeteta na prosjačenje PODGORICA - Z. H. (47) i H. T. (23) iz Podgorice uhapšene su zbog sumnje da su počinile krivično djelo trgovina ljudima na štetu tri djeteta staro-

sti od dvije do pet godina.

Iz Uprave policije su kazali da se sumnja da su one od početka godine do 18. maja, u kontinuitetu, upotrebom sile i prijetnje

koristile svoje maloljetne unuke, odnosno svoju maloljetnu djecu s ciljem prinudnog rada i prosjačenja.

- Osumnjičene su dovodile dje-

cu ispred ulaznih vrata jednog marketa, gdje su djeca prosila novac od kupaca i prolaznika, a zatim su taj prikupljeni novac predavala osumnjičenima koji su one trošile za lične potrebe – objasnili su iz Uprave policije.

Z. H. i H. T. su uz krivičnu prijavu privedene državnom tužiocu u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici.

C. H.

Na putnom pravcu Pljevlja – Čajniče, u mjestu Mala Vraca, spriječen ilegalan prelazak granice

Uhapšena jedna osoba zbog krijumčarenja avganistanskih državljana

PLJEVLJA - D. D. (37) uhapšen je zbog sumnje da je krijumčario državljane Avganistana na putnom pravcu Pljevlja – Čajniče, u mjestu

Mala Vraca.

Policija je nakon kontrole vozila kojim je upravljao D. D. utvrdila ja on prevozio četiri migranta, državljane Avgani-

stana.

- D. D. je lišen slobode zbog sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje

ljudi i on je uz krivičnu prijavu priveden nadležnom tužiocu koji je donio rješenje o zadržavanju do 72 časa – kazali su iz Uprave policije.

C. H.

Saslušan osumnjičeni za krađu cigareta iz Slobodne carinske zone BAR - Podgoričaninu Igoru Kaleziću, osumnjičenom za krađu i šverc cigareta iz Slobodne zone Luke Bar, određen je pritvor do 30 dana, odlučio je Osnovni sud Bar. Kako se navodi u odluci suda, Kaleziću se na teret stavlja krivično djelo teška krađa u sticaju sa krivičnim djelom krijumčarenje. Sudija za istrage je Kaleziću odredio pritvor po pritvorskom osnovu iz člana 175 stav 1 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, u najdužem trajanju od 30 dana.

Policija sumnjiči Kalezića i

Kaleziću pritvor do 30 dana njegovog sugrađanina Nenada Boškovića, za kojim tragaju, da su u noći između 28. februara i 1. marta 2022. godine, po prethodnom dogovoru sa Milanom Popovićem iz Danilovgrada i drugim za sada nepoznatim osobama, došli do skladišta firme „Montenegro duvan komerc“ u Slobodnoj zoni Luke Bar i na ulaznim rolo vratima uklonili carinsku plombu, a potom ukrali 288 paketa cigareta.

A. R.

Saobraćajna nezgoda na putu Bar – Ulcinj

Dvije osobe povrijeđene u Dobroj Vodi

BAR – Dvije osobe su povrijeđene u saobraćajnoj nezgodi koja se jutros oko osam časova dogodila na magistralnom putu Bar – Ulcinj, u Dobroj Vodi.

Prema informacijama Radio Bara, iz CB Bar povrijeđeni su prebačeni u Opštu bolnicu Bar. C. H.

Protiv Mojkovčanina podnijeta prijava zbog droge

Zaplijenjeno više od 30 kilograma marihuane MOJKOVAC - P. Ž. (59) iz Mojkovca uhapšen je juče nakon što su službenici Uprave policije i Uprave prihoda i carina zaplijenili oko 30 kilograma marihuane koje su pronašli u vozilu kojim je upravljao na GP Metaljka.

- Oko 15.30 časova policijski i carinski službenici su na izlazu iz Crne Gore kontrolisali vozilo marke BMW podgoričkih registarskih oznaka, kojim je upravljao P. Ž. (59) iz Mojkovca. Kontrolom vozila u specijalno izrađenom duplom dnu pronađena su ukupno 34 pakovanja u kojima se nalazila opojna droga marihuana, ukupne težine oko 30,6 kilograma – kazali su iz Uprave policije.

Prema njihovim riječima, o događaju je obaviješten državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Bijelom Polju koji je naložio da se P. Ž. uhapsi zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

C. H.

10

Crnom Gorom

Subota, 11. jun 2022.

IBM KOTOR

Institut za biologiju mora i PMF učestvuju u regionalnom projektu RiskMan

NAJPOZNATIJE INVAZIVNE VRSTE U NAŠIM VODAMA: Plavi rak i četvorozupka

Ribari da prijave ulov strane i invazivne vrste Riječ je o segmentu Erasmus + regionalnog projekta ,,Jačanje obrazovnog kapaciteta za upravljanje rizikom od stranih i invazivnih vodenih vrsta na Zapadnom Balkanu“ (RiskMan ).

Prva evidentiranja stranih vrsta u našim vodama uglavnom su vezana za ulove ribara ili opažanja ljudi koji su u svakodnevnom kontaktu sa morem. Mnogo je veća vjerovatnoća da će neko od njih prvi primijetiti novu vrstu, nego da će se registrovati direktno naučnim istraživanjem– kaže rukovoditeljka projekta dr Ana Pešić rasprostranjen u zemljama Balkana, kako morskih tako i slatkovodnih, ali istraživanja pokazuju da postoje praznine i nedostaci u znanju o trenutnom stanju, distribuciji i

PRVI NALAZI

Rukovoditeljka projekta dr Ana Pešić kaže za Pobjedu da je zajedno sa klimatskim promjenama, uvođenje stranih, nenativnih i invazivnih vrsta široko prepoznato kao jedna od glavnih prijetnji biodiverzitetu voda i uticaju na dobrobit ljudi.

- Strane i invazivne vrste smatraju se glavnom pokretačkom snagom koja može da naruši socio-ekološke sisteme stvarajući značajne uticaje na dobrobit ljudi. Veliki broj stranih i invazivnih vrsta široko je

Neke od najupečatljivijih invazivnih vrsta u Jadranskom moru su plavi rak, koji nanosi velike štete ribarima uništavajući im ulove i alate, i ribe četvorozupke koje mogu biti jako opasne po zdravlje ljudi jer sadrže jak otrov – navodi dr Pešić

TIVAT: NVU Maškarada i Porto uručili donaciju Domu zdravlja

Trudnice mogu na preglede u svom gradu TIVAT – Dom zdravlja dobio je aparat za kompletnu elektroterapiju, ultrazvuk i kombinovanu terapiju za potrebe fizikalne terapije i CTG. Riječ je o donaciji NVU Maškarada i Tivatskih slikara, kao i kompanije Adriatik marinas. Vrijedna je više od 6.000 eura.

Uručenjem donacije završen je projekat „Maska – inspiracija tivatskih slikara“.

Aparat za kompletnu elektroterapiju, ultrazvuk i kombinovanu terapiju za fizikal-

nu terapiju donirala je NVU Maškarada (3.100 eura), a kompanija Adriatik marinas je donirala CTG aparat (od 3.206 eura).

Na donaciji je zahvalila direktorica Doma zdravlja Danica Stevović. Ginekološkinja dr Julija Samardžić je naglasila da uz novi CTG aparat trudnice koje žive u Tivtu neće morati da idu u bolnice okolnih opština, kako bi obavile obavezne kontrole u poodmakloj trudnoći.

C. G.

njihovim uticajima. Zato smo pozvali ribare, akvakulturiste… da nam pomognu jer je njihovo svakodnevno prisustvo na vodi od višestrukog značaja, a najznačajnija je mogućnost njihovog brzog otkrivanja – objašnjava Pešić.

Ona dodaje da su prva evidentiranja stranih vrsta u našim vodama uglavnom vezana za ulove ribara ili opažanja ljudi koji su u svakodnevnom kontaktu sa morem.

– Mnogo je veća vjerovatnoća da će neko od njih prvi primijetiti novu vrstu, nego da će se ona registrovati direktno naučnim istraživanjem. Razlog za to je mali broj jedinki koje se na početku nalaze u ekosistemu. Zbog ovog i apelujemo na ljude da nam dostave podatke o neobičnim ulovima ili viđanjima – kaže Pešić.

Problem stranih, odnosno

unesenih vrsta, u Jadranskom moru raste iz godine u godinu usljed povećanja njihove brojnosti u ekosistemu. Takođe, strane vrste domaćima predstavljaju konkurenciju za hranu, prostor i druge resurse i tako stvaraju pritisak na njihove populacije – Invazivni vodeni organizmi mogu pričiniti znatne štete prvenstveno sektorima ribarstva i marikulture, ali i drugim.

Njihovo što ranije otkrivanje je od izuzetnog značaja za naknadno praćenje njihovih jedinki, kao i uklanjanje ukoliko je ono izvodljivo. Ali nijesu sve strane vrste i invazivne. Invazivne su one koje su štetne po ekosisteme u koje su dospjele, a one koje to nijesu, nazivaju se egzotičnim. Neke od najupečatljivijih invazivnih vrsta u Jadranskom moru jesu plavi rak (Callinectes sapidus) koji

Dr Ana Pešić

nanosi velike štete ribarima uništavajući im ulove i ribolovne alate, i ribe četvorozupke (vrste iz porodice Tetraodontidae) koje mogu biti jako opasne po zdravlje ljudi jer sadrže jak otrov. Uz rakove i ribe, u Jadran je dospjelo i mnoštvo drugih organizama.

Neke od značajnijih su zelene alge iz roda Caulerpa, tzv. tumor mediterana – navodi Pešić.

PUTEVI DOLASKA

Uzroci dolaska stranih vrsta u Jadransko more mogu biti prirodni, najčešće zbog širenja prirodnog rasprostranjenja (pr. ulazak kroz Gibral-

HERCEG NOVI: Ugovorena sanacija kolektora HERCEG NOVI – Tokom sezone biće primijenjeno privremeno rješenje da se eliminišu neprijatni mirisi u Bijeloj koji nastaju usljed kvarova na kolektoru, a na jesen će problem biti zauvijek riješen – saopštio je za RTHN v. d. direktora Društva za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture Milan Zarić.

Dionica oštećenog kolektora kod hotela ,,Delfin“ nije sanirana i pored urgiranja nadležnih.

– Situacija je komplikovana jer nijesmo imali dovoljan broj izvođača sposobnih za taj kompleksan posao. Prije dva mjeseca prihvatili smo ponudu firme ,,Briv konstrakšn“. Postupak je trajao duže zbog projekta. Riječ je o iskopu na dubini od šest metara, gdje prodire morska

U Bijeloj neće biti neprijatnih mirisa RTHN

PODGORICA – Institut za biologiju mora i Prirodnomatematički fakultet Univerziteta Crne Gore pozvali su ribare, akvakulturiste i sve ostale osobe koje provode vrijeme na moru, jezerima i rijekama da im pomognu u formiranju baze podataka o nalazima stranih i invazivnih vrsta.

ODAHNUĆE GRAĐANI I TURISTI: Kolektor u Bijeloj

voda. Pronađeno je rješenje da se odradi podzemni bajpas, šaht će se hermetički zatvoriti da više ne bude neprijatnih mi-

risa – naveo je Zarić.

Do kraja septembra izvođač bi trebalo da počne kompletnu sanaciju dijela kolektora u Bijeloj.

Upitnik

Pored Univerziteta Crne Gore na projektu RiskMan učestvuje još 12 partnera, uglavnom iz zemalja regiona Balkana, ali i Turske, Grčke i Italije. U okviru projekta je kreiran onlajn upitnik (https://docs.google. com/forms/d/1b5d6Gyk1l 2cIZ8cQYri2H5mHO2yQy h7uEllNa5RlE5Y/edit?chromeless=1&fbclid=IwAR0 sdt10pZ3zNzPpyL0U0m aHuWmfF63TNUo5o4yc olu2a62ZwlvoBwjcKTA) putem koga se prikupljaju podaci o novim vrstama u ovom regionu.

Ana Pešić kaže da je jednostavan za popunjavanje, sadrži i slike određenih stranih i invazivnih vodenih vrsta koje su pronađene na prostoru Balkana.

Postoji i opcija da se podijeli slika.

– U obzir dolaze i slatkovodne vrste, a koje će biti proslijeđene kolegama sa Prirodno-matematičkog fakulteta – kaže Pešić.

tarski moreuz iz Atlantskog okeana), zatim usljed povećanja temperature mora mnoge vrste šire svoje rasprostranjenje, ili prenosom preko drugih organizama. Međutim, kaže Pešić, mnogo češći su oni vezani za ljudsko djelovanje, kao što su balastne vode brodova, akvakultura, akvaristika i slično.

– Jedan od značajnih puteva ulaska stranih i invazivnih vrsta jeste i otvaranje Sueckog kanala, čime je omogućeno da veliki broj vrsta iz Crvenog mora i Indijskog okeana naseli Mediteran, tzv. Lesepsijski migranti. Eventualni opstanak vrste u ekosistemu u kojem se našla zavisi od njenih prirodnih karakteristika i sposobnosti prilagođavanja na uslove nove sredine. Sami ekosistemi imaju i prirodni kapacitet za odbranu od stranih vrsta, koji se ogleda u prisustvu domaćih predatora ili specifičnih uslova životne sredine. Nažalost, zbog pretjeranog izlova, broj jedinki različitih predatorskih vrsta je znatno opao u Jadranskom moru. Ovo značajno doprinosi bržem i lakšem uspostavljanju populacija stranih vrsta – ističe Pešić.

D. Š.

Zarić podsjeća da je prethodno na teren izašao sudski vještak, jer namjeravaju da tuže turskog izvođača ,,Ćeltikćoglu“, koji je nesavjesno i nestručno izveo i radove i naknadnu sanaciju, pa se problem stalno ponavlja.

– ,,Ćeltikćoglu“ je napravio problem na dijelu kolektora u Bijeloj, koji postoji već dvije godine.

Kolektor su radili podizvođači, što je tadašnji nadzor njemačka firma „Dalem“ prihvatila. Vještaci su u završnoj fazi utvrđivanja štete na kolektoru. Tražićemo od kompanije ,,Ćeltikćoglu“ da nadoknadi štetu. Građanima Bijele ne možemo nadoknaditi sve što su pretrpjeli. Uradićemo sve da se ovako nešto više ne dogodi – uvjerava Zarić.

Vrijednost radova da se sanira taj dio kolektora u Bijeloj iznosi oko 60.000 eura, a bajpas nekoliko hiljada.

C. G.

Crnom Gorom

Subota, 11. jun 2022.

Premijer razgovarao sa predsjednicima opština sa sjevera

Abazović: Biće promjena u državnim preduzećima

Kazao je da će u suprotnom on podnijeti odgovornost za situaciju.

– U javna preduzeća moramo da stavljamo ljude koji su sposobni, a to kojoj strukturi oni pripadaju, meni nije značajno – poručio je Abazović.

Kako je kazao, na sastanak su došli predstavnici koji su iz različitih struktura.

– A ipak možemo da razgovaramo nezavisno od toga je li gradonačelnik predstavnik DF-a, DPS-a ili neke manjinske partije – dodao je Abazović.

On je poručio da će građani, nakon promjena, kojih će svakako biti u mnogim državnim preduzećima, prvi put imati priliku da vide ,,lepezu u nacionalnom, vjerskom i svakom drugom smislu“.

Dan ranije Vlada je razmatrala informaciju u kojoj je navedeno da je u pojedinim kompanijama u državnom vlasništvu došlo tokom 2021.godine do enormnog povećanja broja radnika - Rudnik uglja je zaposlio je 179 radnika, EPCG 188, a CEDIS 192.

U javna preduzeća moramo da stavljamo ljude koji su sposobni, a to kojoj strukturi oni pripadaju, meni nije značajno. Građani će prvi put imati priliku da vide ,,lepezu“ u nacionalnom, vjerskom i svakom drugom smislu – kazao je Dritan Abazović

GOV.ME

PODGORICA – Ovo je Vlada koja jedina može da stvori inkluzivnost. U javnim administracijama će biti ljudi iz DF-a, DPS-a, iz Ure, SDP-a, Demokrata, BS-a, SPP-a i vanparlamentarnih struktura, NVO i nezavisnih intelektualaca, poručio je premijer Crne Gore Dritan Abazović nakon sastanka sa predstavnicima opština sa sjevera države.

11

Budva: MUP otvorio mobilnu kancelariju

Zahtjev za lična dokumenta može se podnijeti u Petrovcu BUDVA – Odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova upravni dani u Budvi biće od 13. juna do 15. avgusta. Cilj je, saopšteno je iz tog Vladinog resora, da se olakša pristup pravima i pružanju usluga građanima iz oblasti upravnih poslova, državljanstva i stranaca za područje Budve, mjesnih zajednica Petrovac i Sveti Stefan.

– Imajući u vidu turističku sezonu, veći priliv stranaca, te veliki priliv izbjeglica iz ratom zahvaćene Ukrajine, a time i porast frekvencije i gustine saobraćaja, građani Budve, mjesnih zajednica Petrovac i Sveti Stefan, poslodavci, predstavnici turističke privrede i druga zainteresovana javnost, biće u prilici da na jednom mjestu, u mobilnoj kancelariji Filijale za upravne poslove, državljanstvo i strance Budva, u krugu Policijske stanice u Petrovcu, podnesu zahtjeve za izdavanje ličnih karata, pasoša, vozačkih dozvola, izvoda iz matičnih registara i uvjerenja, zahtjeve za izdavanje dozvola za boravak i rad stranaca, kao i zahtjeve za izdavanje isprava licima iz Ukrajine sa odobrenom privremenom zaštitom u Crnoj Gori – saopšteno je iz MUP-a.

Na kraju navode da će uvođenjem upravnih dana doprinijeti i garantovati jednaka prava na pristup uslugama za sve djelove populacije, smanjenju gužvi i dužine čekanja na uslugu, posebno vodeći računa o osjetljivim kategorijama.

C. G.

Program ,,Cetinje otvorenog srca“ SJEVER ZaSlUŽUJE KonKRETnU, a nE DEKlaRaTiVnU PoDRšKU: Sa sastanka u Vladi

Premijer je kazao da sjever države treba podržati, ali ne deklarativno već djelima.

– Bio bih srećan ako bude velikih projekata, ali i mali projekti ako ih realizujemo mogu puno značiti – poručio je Abazović.

Po njegovim riječima, strateški projekti trebalo bi da budu u okviru povezivanja sa državama regiona i da to bude prioritet.

– I izgradnja savremenih modernih turističkih kapaciteta. Na primjer, na Žabljaku gdje nedostaju hoteli sa pet zvjezdica, kao i generisanje novih radnih mjesta u op-

štini Pljevlja – kazao je Abazović.

Pljevlja, kako je kazao, želi da izdvoji iz razloga koji su više ljudski nego politički.

– Pljevlja toliko daju energetskom sistemu Crne Gore, a nikad nijesu adekvatno nagrađena. Moj apel prema Elektroprivredi je da se subvencioniše električna energija Pljevalja kako bi domaćinstva prelazila na druge načine grijanja – kazao je on.

On je kazao da je jedan od prijedloga da se subvencioniše cijena struje za građane Pljevalja i kako bi se umanjilo zagađenje. Aba-

Zeta bi bila uspješnija od mnogih opština Odgovarajući na pitanje novinara, premijer Dritan Abazović je poručio da osnivanje nove opštine nije problem.

– Nije problem da imamo novu opštinu, već neodrživu – poručio je on.

Abazović je kazao da misli da bi Zeta bila uspješnija od mnogih opština u Crnoj Gori.

– Opština Tuzi se 20 godina borila da dobije samostalnost. Počeli su sa budžetom od 1,5 miliona, a danas je njen budžet 8.000.000 eura. To je jedina opština koja otvara nova radna mjesta i koja će u naredna tri mjeseca otvoriti tri nove fabrike. To bi trebalo da nam bude logika, a ne politički inženjering, ja za to nijesam – istakao je premijer.

zović je poručio da tu opštinu ne možemo da tretiramo i stavljamo u rang sa ostalim opštinama. Sastanku su prisustvovali: potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede Vladimir Joković, ministarka ekologije i prostornog planiranja Ana Novaković Đurović, ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović, ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović, ministar finansija Aleksandar Damjanović i ministar zdravlja Dragoslav Šćekić.

Opštine su predstavljali: Andrijevicu – Vesko Raketić (potpredsjednik), Berane – Tihomir Bogavac, Gusinje – Anela Čekić, Kolašin – Marta Šćepanović, Mojkovac – Vesko Delić, Petnjica – Samir Agović, Plav – Nihad Canović, Plužine – Mijuško Bajagić, Pljevlja – Rajko Kovačević, Rožaje – Rahman Husović, Šavnik - Jugoslav Jakić, Žabljak – Veselin Vukićević i Bijelo Polje – Petar Smolović.

P. P.

,,Vrijeme je za magiju“ na Dvorskom trgu

CETINJE - Sekretarijat za obrazovanje, sport i mlade Prijestonice u saradnji sa Turističkom organizacijom organizuje večeras, sa početkom u 19 sati na Dvorskom trgu manifestaciju iz programa ,,Cetinje otvorenog srca“ pod nazivom ,,Vrijeme je za magiju“.

Interaktivna predstava je autorski rad glumca i mađioničara Davora Dragojevića iz Podgorice, a pored izvođenje skečeva, muzičkih numera, mađioničarskih trikova podrazumijeva i interakciju sa djecom.

- Program ,,Cetinje otvorenog srca“ namijenjen je našim najmlađim sugrađanima i održava se svakog vikenda – podsjetili su iz Prijestonice.

C. G.

Kolašin: JU Centar za kulturu organizovala likovnu sekciju

Da stvaraju i pričaju o umjetnosti KOLAŠIN – Kultura se organizuje, promoviše, raznovrsni kulturni sadržaji se „približavaju“ običnom čovjeku. Ustanove koje se bave kulturom nekada vrše i „tehničku obuku“ zainteresovanih i talentovanih kako bi se umjetnost više zavoljela, više razumjela, ali i praktično stvarala. JU Centar za kulturu je organizovao likovnu sekciju za mlađe sugrađane. Šta je i kako urađeno,

„ispričala“ je izložba učesnika likovne sekcije u holu Doma kulture.

Likovnu sekciju je pedagoški i metodički približio Zoran Obrenović, akademski vajar sa originalnom i zapaženom karijerom skulptora. Imao je dovoljno strpljenja i pedagoškog nerva da usmjeri likovno interesovanje polaznika sekcije.

– Kroz programske aktivnosti prezentirane su osnovne likov-

Oni „nose“ izložbu

UMJETniK SE STVaRa: Sa otvaranja izložbe

– Prilikom postavljanja izložbe, makar sa po jednim radom sam predstavio i one koji su vremenom odustali od sekcije. Želim da javno pohvalim talentovane članove sekcije čiji radovi „nose“ izložbu.To su Katarina Peković, Danica Puletić, Lazar Drljević, Viktor Krgović i Nemanja Dožić. Zahvaljujem im na dosadašnjoj saradnji sa željom da ljeto posvete stvaranju i da se ponovo na jesen nađemo u našoj školi crtanja ili na likovnoj sekciji – kazao je Zoran Obrenović.

ne tehnike i sredstva prilagođena njihovom interesovanju i sposobnostima. Tako smo im omogućili da izraze svoju maštu i umjetničke ideje. Kreativnost i talenat ove djece su ispred nas.

Naša obaveza je da ih podstičemo i razvijamo, a jedan od načina je organizovanje likovnih škola, odnosno sekcija. Posvećena je pažnja različitim temama i tehnikama a primijetićete da smo najviše koristili „suve likovne tehnike“ koje će naredne godine biti nastavljene temperom, gvašom, akvarelom. Među motivima dominiraju portreti, pejzaži, mrtva priroda, kao i slobodne teme. Raznovrsnost motiva im je omogućila da dokuče kreativnu slobodu i iskažu je na ovim listovima papira. Imao sam zahtjevan i izazovan zadatak kako uz selekciju radova da postavim izložbu koja mora imati poruku cjeline – kazao je Obrenović.



Kreativnost i talenat ove djece su ispred nas.

Naša obaveza je da ih podstičemo i razvijamo, a jedan od načina je organizovanje likovnih škola, odnosno sekcija – kazao je akademski vajar Zoran Obrenović koji je vodio likovnu sekciju

Izložbu je otvorio Ljubodrag Mrdović, akademski vajar i likovni pedagog iz Mojkovca. On je istakao i pohvalio zainteresovanost polaznika za umjetnost, kao i njihov talenat. Pozvao ih je da uzmu učešće u radu Likovne kolonije kako bi umjetnički zanat učili od umjetnika učesnika čiji će rad i ove godine biti održan krajem jula.

Dr. D.

12

Kultura

Subota, 11. jun 2022.

FOTO: REFESTICON

Festival REFESTICON iz Bijelog Polja najavljuje zbornik „Putnik“

Naslovnica zbornika

Odabrano 30 priča autora iz pet država BIJELO POLJE - Za zbirku kratkih priča „Putnik“ desetog Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON, odabrano je 30 priča autora iz pet država.

Prema riječima urednika izdanja Dragića Rabrenovića žiri je obavio izuzetan posao i odabrao veoma kvalitetne priče na temu putovanja kroz vrijeme i prostor.

- Među autorima iz 18 gradova su dobro poznata imena u regionu i već afirmisani pisci koji imaju više objavljenih knjiga, ali i neki od novih pisaca koji su uspješni na brojnim konkursima fantastike – navodi Rabrenović.

On je istakao da je tema bila veoma inspirativna, zbog čega će se u zbirci naći priče o vremenskim putnicima, o značajnim istorijskim ličnostima, putovanju u prošlost ili budućnost, ali i nesavladivom putovanju makro i mikrokosmosom.

- Na ovogodišnji konkurs smo dobili 51 priču iz sedam država što nas je uvjerilo da smo ostvarili cilj i podstakli stvara-

oce iz cijelog regiona da kroz ispisivanje novih pripovijesti iskažemo počast književnim velikanima koji su se bavili fenomenom putovanja kroz prostor i vrijeme, među kojima su Čedo Vuković, ali i Žil Vern, Herbert Džordž Vels, Stanislav Lem i Rej Bredberi – rekao je urednik zbirke.

Organizatori napominju da je priče anonimno bodovao eminentni međunarodni žiri u sastavu Adnadin Jašarević (Bosna i Hercegovina), Goran Skrobonja (Srbija), Blaga Žurić (Crna Gora), Mirko Grdinić (Hrvatska) i Dragan Popadić (Crna Gora). U zbirci će se naći pet tekstova crnogorskih autora: Marijana Maša Miljića („Samozvanac“), Ranka Rajkovića („Zihernadla“), Vasa Vukovića („Kolekcionar“), Marka Vujovića („Projekat Janus“) i Dragana Popadića („Put snova“).

Deseta tematska zbirka „Putnik“ biće promovisana na jubilarnom REFESTICON-u koji se održava od 23. do 26. juna u Bijelom Polju. B. ČOKOVIĆ

Ciklus „Mladi talenti“ nastavlja se klavirskim koncertom

Izložba radova Igora Rakčevića otvorena u Dvorcu Petrovića u Podgorici

Autentične umjetn i kritičke refleksije PODGORICA - Izložba radova ,,Cinizam srebrnog kontenjera“ umjetnika Igora Rakčevića otvorena je u Dvorcu Petrovića. U postavku je uključeno više ciklusa – radovi sa Cetinjskog bijenala, radovi na ljepenci, naljepnice, kartonske kutije... Riječ je o jednom širem presjeku Rakčevićevog stvaralaštva u protekle tri decenije. Njegovi radovi su autentične umjetničke i kritičke refleksije jednog specifičnog društvenoistorijskog konteksta u okviru kojeg umjetnik djeluje.

Pred publikom su radovi na ljepenci, materijalu koju služi za pakovanje industrijskih proizvoda, u kojima se vidi snažna kritička refleksija u odnosu prema određenim tipičnim socijalnim zbivanjima, samoljepljive etikete koje su producirane 1997. godine za otvaranje trećeg Cetinjskog bijenala u kojima je Rakčević akcenat stavio na sivu ekonomiju. Dio postavke su i keramički tanjiri sa motivima aktuelnih TV emisija na crnogorskim elektronskim medijima, te letci sa upozoravajućim ekološkim sadržajima – autorski projekat koji je realizovan u produkciji Festivala internacionalnog alternativnog teatra.

- To je u jednom većem dijelu angažman u umjetnosti, pa kako god on slikovno bio obrazložen. I kad su to motivi za koje bi se reklo da su prilično likovni i sladunjavi, oni ipak imaju taj neki kontekst ili konotaciju društvenog rastakanja. Svjedoci smo aktuelnosti ovih radova.

Kada to kažem imam u vidu neke ekološke teme kojima sam se bavio sredinom devedesetih godina, ali i teme vezane za sivu ekonomiju. Uvijek me je interesovao čovjek u svemu tome, ta kontekstualizacija osobe u odnosu na društvo – kazao je Rakčević.

Prema njegovim riječima, dekonstrukcija određenih društvenih pojava dozvoljava mu da dalje tumači i vrednuje stvari kojima se bavi.

- Isto tako, dozvoljava i gledaocu koji prati moju umjetnost i koji na licu mjesta vidi moje radove, da ima mogućnost da promisli o tome o čemu vizuelnim jezikom pričam – rekao je Rakčević.

Umjetnik podsjeća da najstariji radovi na izložbi datiraju od 1996. godine. Riječ je o seriji letaka koja je ispuštena iz aviona u toku otvaranja jednog od festivala Internacionalnog alterantivnog teatra u Podgorici.

- To je taj ključni momenat kada kreće ta cijela priča oko društvenog angažmana i oko otkrivanja mogućnosti da umjetnost izađe van galerijskog prostora i da dobije mjesto koje joj pri-

ANGAŽOVANOST

Rakčević se u svom dugogodišnjem radu bavi društveno-angažovanim temama, što se može vidjeti i na ovoj izložbi.

Sa otvaranja izložbe pada – da bude u okviru društvenih kretanja – kazao je Rakčević.

Kada je riječ o naslovu izložbe, Rakčević je pojasnio da su to riječi pokojnog Koče Pavlovića koji je 1998. godine pisao o jednom njegovom radu koji je dio postavke u Dvorcu Petrovića.

- Na taj nadahnuti tekst sam naišao pretražujući lične umjetničke arhive upravo u potrazi za preciznim konceptom ove

izložbe. Čitajuči taj tekst možete naslutiti cjelovitu priču koja je vezana za vremenski i prostorni kontekst. Ta sintagma mi se učinila kao jedna do mogućih ključnih sintagmi za tumačenje ove izložbe – istakao je Rakčević.

TRI DECENIJE

Kustoskinja Milica Bezmarević, otvarajući izložbu, podsjetila je da je Rakčević na savre-

Učesnici i žiri zadovoljni dosadašnjim programom Underhill Festa

PODGORICA – Filmovi koji su do sada prikazani na Underhill Festu, te prisutnost i reakcija publike na sadržaj do sada su na izuzetnom nivou – ocjena je dijela žirija i gostiju čija je ostvarenja podgorička publika do sada imala priliku da pogleda, u sklopu 13. izdanja festivala.

Petar Popović u KIC-u PODGORICA - Crnogorski pijanista Petar Popović, student druge godine Muzičke akademije na Cetinju, održaće večeras, u 19 sati, solistički koncert u okviru ciklusa „Mladi talenti“ u Velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“.

Na programu su djela baroknih, klasičnih i romantičnih kompozitora: Johana Sebastijana Baha („Preludijum i fuga br. 7 u Es-duru“, I sveska), Volfganga Amadeusa Mocarta („Sonata br. 14, u cmolu, K. 457“), Ludviga van Betovena („Sonata br. 18 u Es-duru, Op. 31 br. 3“) i Franca Lista („Godine hodočašća,

2. godina: Italija – Venecija i Napulj“).

Popović je rođen u Podgorici 2002. godine. Trenutno je student druge godine na odsjeku za klavir na Muzičkoj akademiji na Cetinju u klasi profesora Bojana Martinovića. Tokom školovanja je učestvovao na bronjim takmičenjima i često osvajao nagrade.

Posebno interesovanje Petar iskazuje prema kamernom muziciranju. Sa svojim vršnjacima-kolegama, violinistom Viktorom Huterom i violončelistom Sarijem Šaćirijem, osnovao je klavirski trio „Aeternum“.

D. E.

Na jučerašnjoj konferenciji za medije, o tome su, između ostalog, govorili Luka Papić i Srđa Vučo – reditelj i producent filma „Bez“, reditelji filma „Dida“ Nikola Ilić i Korina Švingruber-Ilić, dizajner zvuka u filmu „Koreni“ Bojan Palikuća i članica žirija Dina Pokrajac.

REAKCIJE

Budući da je festival stigao do pola, ono što je Dina Pokrajac imala priliku da vidi do sada je, kako je kazala, zaista fascinantno.

- Mnogo je jakih naslova, filmova koji su bili dio prestižnih svjetskih festivala. Svima im je zajedničko što na jedan umjetnički i inovativan način pokušavaju da progovore o društve-

D.MIJATOVIĆ

Jaki naslovi i odličan odziv publike

Sa jučerašnjeg presa

no relevantnim temama – od socijalnih promjena, nejednakosti, ženskih prava. Svi oni imaju specifičan autorski pečat i na neki način se opiru tržišnoj logici i pasivnoj konzumaciji slika – rekla je ona.

Reakcije publike, prema njenim riječima, mnogo govore o važnosti Underhill Festa.

- Publika je veoma angažovana, učestvuje u diskusijama, a projekcije su pune. Posebno mi se sviđa što je prisutan veliki broj mladih ljudi, što je vrijednost ovog festivala. On podstiče na otvoreno kritičko mišljenje –

kazala je Pokrajac.

Film „Koreni“ prvi je prikazan u takmičarskoj, regionalnoj selekciji, a Bojan Palikuća je već nekoliko dana gost festivala pa, kako je kazao, dijeli mišljenje sa Pokrajac. Budući da ostvarenje „Koreni“ donosi priče u specifičnom okruženju, posebno izazovno je bilo kontrolsati zvukove i dovesti ih do krajnjeg cilja.

- Ako poredimo dokumentarni i igrani film, činjenica je da igrani ima kontrolisane uslove u svim segmentima snimanja, naročito kada je zvuk u

pitanju. Dokumentarni ima rijetko te prilike, naročito naš.

Mi smo imali stari kombi koji je odgovarao onome što smo mi tražili od filma, ali je imao bučan motor. Snalazili smo se onako kako smo mogli, a pored toga nam je bilo važno da se u scenama vožnje čuju dijalozi pa smo ostale zvuke dizajnirali naknadno. Što se tiče scena prirode, snimane su uglavnom bez zvuka. Radili smo nezavisno, snimao sam tako tišine, vjetar, potoke, pa smo potrošili dobar dio vremena da statične slike dobiju život i dramaturgiju – rekao je on.

EMOCIJE

Ostvarenje „Dida“ publici je predstavljeno u četvrtak veče, a reditelj Ilić zadovoljan je kako film komunicira sa publikom.

- Prije deceniju moja majka Dida je dobila dijagnozu da ima rak, prognoze nijesu bile dobre i tada sam počeo da je snimam. Ne za potrebe filma, već da imam te snimke za sebe, da upoznam svoju majku, i u krajnjem sebe. Ona je, hvala Bogu, preživjela, a ja sam nastavio da snimam. Nakon toga, Korina je

Kultura

Subota, 11. jun 2022.

D. MaLiDŽan

ničke

Rad Igora Rakčevića se, između ostalog, odnosi i na primjenjivost grafike u širokom polju najrazličitijih medija.

- Po pripadnosti sam grafičar i to je ukorijenjeno u samom mom likovnom biću.

Kada promišljam na bilo koji drugi način ili medij, vraćam se korijenu – grafici. Pored te materijalizacije radova kroz likovni pristup, grafika je ovdje bitna kao jedan vid prenošenja poruke, odnosno, multiplikacije različitih ideja kroz jedan medij. Grafika nam pruža tu mogućnost. Mogli bismo grafiku nazvati pretečom mas-medija, nekom zastarelom metodom masovne komunikacije, ali koja meni kao umjetniku prija – istakao je Rakčević.

menoj likovnoj sceni prisutan skoro više od tri decenije.

- Ova izložba je neka vrsta mini retrospektive njegovog stvaralaštva i onoga što je radio još od devedetih godina – od radova koji su predstavljeni na Cetinjskom bijenalu pa do današnjih dana. Najnoviji radovi su nastajali u proteklih nekoliko dana prilikom aktuelne postavke.

Ovaj odabir je neka kombinacija svih tih radova kroz koje Igor

propituje polje grafičkog medija, grafike i njene primjenljvosti u okviru elektronskih, vizuelnih, štampanih i drugih vrsta medija. Rakčević je poznat kao umjetnik koji je uvijek imao angažovan, društveni i kritički stav. Taj svoj stav je uvijek transponovao kroz svoje radove pa se to večeras čita u većini ovih djela – kazala je Bezmarević.

A. ĐOROJEVIĆ

imala ideju da napravimo film, a ja primarno nijesam bio za tu ideju, veoma je to sve lično. Bili smo na radionicama, koje su trajale godinu i nakon toga smo odličili da ćemo da napravimo ovo ostvarenje. Na kraju, veoma mi je drago što to postoji.

Ljudi film, ma gdje da odemo, primaju sa emocijom koju smo htjeli da reflektujemo – ispričao je on.

Višestruko nagrađeno ostvarenje „Bez“ publika u Njegoševom parku imala je priliku da pogleda sinoć, a reditelja Papaća i producenta Vuča spojile su životne okolnosti, u kojima su obojica ostali bez posla. Film je, saglasni su, produkt zajedničkog rada.

- Film ima elemente dokumentarnog, ali i isceniranih elemenata. Likovi i lokacije su autentični, ali su priče skor iskonstruisane. Aleksandar Denić je beogradski slikar, koji zaista postoji, a u filmu kreće u potragu za izgubljenim psom, što je iskonstruisana priča.

Onda kroz taj narativ srijeće razne likove i prolazi kroz brojne predjele i situacije. Ja sam imao scenario prije nego smo se Srđa i ja upoznali, ali smo filnalni oblik dobili zajedničkim radom sa montažerkom Jelenom Maksimović – kazao je Papić.

Budući da su mu bliža neka druga ostvarenja, Vučo je, kako je kazao, ovom poslu pristupio kao izazovu.

- Veoma mi je zanimljivo da radim na nečemu što je i igrani i dokumentarni film. Kada smo krenuli da razvijamo priču, svuda gdje smo aplicirali za finansije dobili smo sredstva, i zaista je sve ispalo odlično – kazao je on.

U današnjem dijelu programa, kako je najavljeno, kreće i škola dokumentarnog filma Teen Docs, nakon dvije godine pauze zbog kovida. Školu će voditi Vuk Perović i mladi crnogorski reditelj Mladen Ivanović, koji će raditi sa 20 šrednjoškolaca iz podgoričke i danilovgradske gimnazije, a na zatvaranju festivala biće prikazani njihovi radovi.

Današnji program, u 21 sat, u Njegoševom parku otvoriće film „Raseljen“ Samira Karahode, koji se prikazuje u selekciji „7 kratkih“. Nakon toga, u 21.20 sati publika će moći da pogleda i ostarenje „Telenovela: sivo u koloru“ reditelja Filipa Martinovića, koji će biti i gost festivala.

Program će u 22.35 sati zatvoriti projekcija filma „Ljubav, njemačke marke i smrt“, koji je režirao Cem Kaja. S. VIŠNJIĆ

Pozornica kao poprište obračuna stvarnosti i mašte PODGORICA - U Kraljevskom pozorištu Zetski dom završena je prva faza proba za predstavu „Obožavateljka“, koju prema jednočinkama „Autogram za Milicu“ i „Obožavateljica“, istaknutog savremenog hrvatskog pisca Mata Matišića, na scenu postavlja Ana Vukotić.

Glumačku podjelu predstave čine Dejan Ivanić, Ana Vujošević, Marija Maša Labudović, Vule Marković, Goran Vujović, Jelica Vukčević i Vukan Pejović. Pored režije, Vukotić potpisuje i adaptaciju, dramaturgiju Željka Udovičić-Pleština, saradnik-dramaturg je Rajko Radulović, za muziku je zadužen Aleksandar Radunović, a za kostimografiju Lina Leković.

Prema riječima rediteljke Vukotić i dramaturškinje Udovičić-Pleštine, ova predstava objedinjuje dvije jednočinke kojima su narativne linije, motivi pa i zapleti povezani glavnim muškim, ali i prozvanim iz prošlosti ženskim likovima, oni su pokretači radnje i rediteljsko-dramaturška inspiracija.

- Drame su formalno-dramaturški odvojene cjeline, no one su ipak povezane upravo tim likovima čije sudbine nesmetano prelaze iz jedne drame u drugu. Svaka od žena koja je došetala ima svoj problem, svoju priču, svoj način borbe sa životom pokazujući okruženje u kojem žive kao još uvijek dominantno muško društvo. Krho-

foto: V. MartinoVić

Grafika kao preteča mas-medija

Pripreme za predstavu „Obožavateljka“ u Zetskom domu

Glumačka postava predstave „Obožavateljka“

tine tih života stvaraju mozaik ove predstave – navele su one.

Ipak, saglasne su, ni muški protagonisti ne prolaze olako.

- Njima je ostavljen izbor: oni svojim odabirom ili odustaju od vlastite savjesti koja umjesto posljednje instance postaje tek ona polazna ili biraju da budu onaj dio licemjerne zajednice kojoj pripadaju, u kojoj egzistiraju po uvriježenoj uvrnutoj logici stvari. Onoj na čija su nepisana pravila usmjereni, navikli da se ljudska priroda izopačuje kad se nađu u raskoraku savjest i gubitak. Utopiju zamjenjuju novac, nedostatak ljubavi ili pak narcisoidna samoljubivost – saopštile su one.

turškom prosedeu, saglasne su rediteljka i dramaturškinja, je poigravanje i detektovanje šta je stvarnost, a šta fikcija, gdje je istina i gdje je laž.

- Miješanje vremena, mjesta zbivanja i percepcija stvarnosti različitih likova otvara prostor koji se odriče realizma tražeći u pukotinama dramskog pisma unutrašnje svjetove naših junaka koji mogu pobijediti svaki realitet. Pozornica postaje poprište obračuna stvarnosti i mašte, mjesto susreta živih i mrtvih – zabilježile su Vukotić i Udovičić-Pleština.

Druga faza proba i premijera predstave „Obožavateljka“ planirani su za jesen.

S. V.

Humorom osjenčene situacije i duhoviti dijalozi prepoznatljivi svakome, kako je navedeno, gotovo tipski, otvaraju i s lakoćom i fluidnošću donose velike, opšte teme koje proizilaze iz same radnje.

- Pojedinačne sudbine koje uprkos humornim, ironijskim intervencijama skrivaju lične tragedije, postaju jasni odrazi globalnih problema i stvaraju sliku svijeta u kojem živimo, gdje se otvaraju i drugi vječni motivi naše sadašnjosti poput korupcije, kriminala, licemjerja, poslušnosti i karijerizma unutar društveno političkog konteksta – navele su one.

Posebno inspirativno u drama-

U galeriji „Perjanički dom“ otvorena izložba radova studenata FVU

Posebnost koju nosi današnja mladost D. MaLiDŽan

i

13

Detalj sa izložbe

PODGORICA - Izložba radova ,,Olovne godine“ studenata Fakulteta vizuelnih umjetnosti Univerziteta Mediteran otvorena je u galeriji „Perjanički dom“. Ova izložba prva je od četiri

izložbe FVU koja će biti realizovana u Centru savremene umjetnosti Crne Gore.

Izložbu je otvorila dekanica Fakulteta vizuelnih umjetnosti prof. mr Marija Džoganović.

- Ova izložba govori o tome da naš fakultet već 16 godina marljivo radi i društvu daruje talentovane umjetnike koji čine osnovu u kreativnim industrijama u Crnoj Gori. Kada je riječ o nazivu ,,Olovne godi-

ne“, moram pomenuti da je on dugo bio predmet razgovora u namjeri da se dođe do adekvatnog naslova koji će najbolje objediniti stvaralaštvo mladih današnje generacije. Naslov direktno referiše na naziv pjesme EKV-a iz 1985. godine. Takođe je djelimično inspirisan italijanskim periodom šezdesetih i osamdesetih godina 20. vijeka poznatim kao ,,olovne godine“. U našim premišljanjima o izložbi iskristalisao se kao važan i uvijek prisutan uticaj društvenih okolnosti i previranja na živote mladih, kao i njihovo stvaralaštvo, ali i društvena ponavljanja kojih smo svjedoci u svakoj generaciji – istakla je Džoganović.

Studentkinja Maša Drašković izložila je rad koji je dio kolekcije ,,Ja u nama“, a u kojem se osvrće na položaj žena i muškaraca u društvu.

- Skoncentrisala sam se na Crnu Goru u kojoj je zastupljena dikskriminacija prema ženskom i muškom polu, prema LGBT populaciji... Htjela sam da prikažem individuu kao dio društva, ali i društvo kao dio jedne individue – kazala je Drašković.

Izložba se može pogledati do četvrtka, 15. juna, kada će biti otvorena sljedeća izložba Fakulteta vizuelnih umjetnosti.

A. Đ.

14

Hronika Podgorice

Subota, 11. jun 2022.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvjete posjetila OŠ ,,Oktoih“, Savjet roditelja još ne vidi rješenje za problem prebukiranosti

Naredne sedmice očekuju konkretne prijedloge iz Ministarstva M. BABOVIĆ

To privremeno rješenje ne može biti duže od jedne školske godine, jer ovaj problem postoji godinama i sada je eskalirao sa mogućnošću da se pretvori u još veći. Zbog toga je neophodno rješavanje izgradnje novog objekta po hitnom postupku i najdalje do početka školske godine 23/24 – smatra predsjednica Savjeta roditelja OŠ ,,Oktoih“ Nađa Ljiljanić

Protest roditelja učenika OŠ ,,Oktoih“

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvjete Maša Stevović posjetila je Osnovnu školu ,,Oktoih“ u cilju evaluacije trenutnog stanja i prebukiranosti škole, kao i preciznijeg upoznavanja sa organizacijom nastave u postojećim uslovima, shodno raspoloživim prostornim kapacitetima.

Iz Savjeta roditelja OŠ ,,Oktoih“ poručuju da već naredne sedmice očekuju zvanične prijedloge Ministarstva prosvjete u skladu sa Ustavom Crne Gore, koji jemči jednaka prava za svu djecu osnovnog obrazovanja, pa tako i za onu iz ove škole na Zabjelu.

Očekuju da se do sljedeće godine nađe alternativno rješenje kako djeca zbog prebukiranosti škole ne bi ostajala na nastavi do 20 časova i zahtijevaju da se odmah uđe u proceduru relizacije postojećeg planskog dokumenta DUP 7 Zabjelo na lokaciji UP 13 na kojoj je moguća izgradnja objekta od 1.560 kvadratnih metara.

IDEJE

Iz Ministarstva prosvjete saopštavaju da je ova radna posjeta predstavljala nastavak aktivnosti koje su u saradnji sa upravom škole i predstavnicima roditelja dogovorene na sastanku održanom u Ministarstvu prosvjete.

- Prilikom tog sastanka, razmatrane su brojne ideje i inicijative, uz zajednički zaključak da otvorena komunikacija i zajedničko djelovanje moraju postati

praksa. Glavni prioritet djelovanja Ministarstva prosvjete je omogućavanje neometanog i kontinuiranog procesa nastave, te će aktivnosti u narednom periodu biti usmjerene na obilazak ustanova koje prostorno ispunjavaju uslove za kvalitetno odvijanje vaspitno-obrazovnog procesa – navode iz Ministarstva prosvjete.

Iz tog resora poručuju da će sa zadovoljstvom uvažiti sve konstruktivne prijedloge uprave škole i roditelja, kako bi se zajedničkim djelovanjem postiglo prihvatljivo rješenje koje će biti u isključivom interesu učenika i zadovoljenja njihovih obrazovnih potreba.

ZAHTJEVI

Predsjednica Savjeta roditelja OŠ ,,Oktoih“ Nađa Ljiljanić kaže da su nakon sastanka koji je održan u Ministarstvu prosvjete, na kojem su razgovarali sa državnom sekretarkom Mašom Stevović i šeficom kabineta Jovanom Ćorić, razmatrali sve mogućnosti rješavanja problema nastalog planiranjem uvođenja treće smjene, do 20 časova.

- Prijedlog je da se odmah uđe u proceduru relizacije postojećeg planskog dokumenta DUP 7 Zabjelo na UP 13 na kojoj je moguća izgradnja objekta od 1.560 kvadratnih metara. Za objekte od državnog interesa postoji skraćena procedura, pa smo na istu ukazali Ministarstvu. Ovaj objekat bi problem riješio traj-

no, a do tada očekujemo privremeno rješenje koje će zadovoljiti zakonske okvire i potrebe djece – kazala je Ljiljanić.

Ona naglašava da privremeno rješenje ne smije postati trajno.

- To privremeno rješenje ne može biti duže od jedne školske godine, jer ovaj problem postoji godinama i sada je eskalirao sa mogućnošću da se pretvori u još veći. Zbog toga je neophodno rješavanje izgradnje novog objekta po hitnom postupku i najdalje do početka školske godine 23/24. Iz iskustva znamo da su decenijama unazad privremena rješenja u Crnoj Gori postajala trajna, zbog toga i zbog činjenice da se radi o djeci, takva praksa mora prestati – upozorila je Ljiljanić.

Savjet roditelja već naredne sedmice očekuje zvanične prijedloge Ministarstva prosvjete.

- Nećemo pristati na odlaganja i bilo kakva druga alternativna rješenja. Takođe se nadamo da će Glavni grad pomoći u rješavanju i hitnoj realizaciji postojećeg DUP-a. Ministarstvu smo jasno stavili do znanja što je za djecu nedopustivo i da se sa sudbinom najmlađih ne smiju poigravati. Svi volimo da pričamo o djeci, ali kad treb uraditi nešto za njih, uvijek nedostaje vremena i novca. Ukoliko naši zahtjevi ne budu ispunjeni spremni smo na još oštrije mjere koje nijesu u interesu ni djece, ni Ministarstva, ni Glavnog grada – poručila je predsjednica Savjeta roditelja OŠ ,,Oktoih“.

I. M.

Potpisan ugovor o izvođenju radova na izgradnji postroje Gradonačelnik Ivan Vuković i direktor gradskog privrednog društva Vodovod i kanalizacija Filip Makrid potpisali su juče sa zamjenikom generalnog direktora firme Kuzu grup Mehmetom Emreom Baštopčuom i članom borda direktora Alkataša Bajramom Albajrakom ugovor o izvođenju radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici.

Na taj način ozvaničen je početak realizacije najvažnije faze projekta koji ima nemjerljiv značaj za Podgoricu i Crnu Goru u cjelini, a koji se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije.

Veliki dan budućnos grada i drž

ISTORIJSKI

Gradonačelnik Vuković je naglasio da je sistem za prečišćavanje otpadnih voda najznačajniji infrastrukturni projekat u istoriji glavnog grada, te da će njegovom izgradnjom biti riješen veliki ekološki problem i sačuvano prirodno bogatstvo naših rijeka.

– Samo postrojenje je najvažniji segment budućeg sistema i kada za tri godine bude u funkciji, moći ćemo da kažemo da smo riješili najvažniji ekološki problem, ne samo glavnog grada, već ovog dijela Crne Gore. Kroz izgradnju sistema i njegovog stavljanja u funkciju, trajno štitimo podzemne vode, rijeku Moraču, Skadarsko jezero i vodoizvorište Bolje sestre. Značaj ovog projekta je prepoznat i od naših evropskih partnera i ponosni smo na to što smo već na samom početku dobili jedan vrijedan grant od 10 miliona eura od Evropske komisije, a onda prošle godine i dodatnih 23 miliona, kroz Zapadno-



Realizacijom sistema za prečišćavanje otpadnih voda vrijednog 47,3 miliona biće sačuvane podzemne vode Ćemovskog polja i Zetske ravnice, vode rijeke Morače, izvorište Bolje sestre i Skadarsko jezero

Potpisivanje ugovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

balkanski investicioni okvir – kazao je Vuković.

Gradonačelnik je posebno zahvalio ambasadorki Evropske unije Oani Kristini Popi i ambasadoru SR Njemačke Robertu Veberu, koji su bili velika podrška Glavnom gradu, kako na ovom, tako i na drugim projektima koji znače unapređenje kvaliteta života u Podgorici, kao i svim partnerima koji su dali značajan doprinos i omogućili realizaciju projekta vijeka. On je podsjetio da je još 2004. godine urađena prva studija za potrebe realizacije ovog projekta i zahvalio svima koji su radili kako bi se stekli uslovi za potpisivanje ovog ugovora.

IZAZOVI

Ambasadorka Popa kazala je da će implementacija ovog projekta značiti odgovor na

značajne ekološke izazove sa kojima se Crna Gora suočava.

– Evropska unija izdvojila je skoro 33 miliona eura za realizaciju ovog značajnog projekta, i srećna sam što danas svjedočim posvećenosti Glavnog grada i Vlade Crne Gore u tom pogledu. Ova donacija pokazuje spremnost Evropske unije da pomogne Crnoj Gori da odgovori na velike ekološke izazove i ispuni obavezu usklađivanja s evropskim standardima. Izgradnja novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici je veoma važna investicija u očuvanje ekosistema i poboljšanje kvaliteta života ljudi u ovoj prekrasnoj zemlji – ocijenila je Popa.

Ambasadorka EU naglasila je da će novo postrojenje značiti čistiju vodu i zdraviju životnu sredinu za veliki dio stanovniš-

Zajednička akcija OŠ ,,Mahmut Lekić“ i CDPR

Izložbom obilježili kraj škols

Obilježavajući kraj školske godine, Crnogorsko društvo za borbu protiv raka (CDPR) u saradnji sa OŠ „Mahmut Lekić“ iz Tuzi, organizovalo je izložbu najboljih likovnih radova učenika iz crnogorskih osnovnih škola na temu opasnosti po zdravlje koje donosi pušenje.

Na konkurs, koji je bio organizovan za učenike od četvrtog do devetog razreda osnovnih škola iz cijele Crne Gore, pristigao je veliki broj radova u brojnim tehnikama i iz gotovo svih gradova naše države.

Među izloženim radovima su i nagrađeni – radovi Mie Krbanjević, učenice OŠ „Drago Milović“ iz Tivta, Anje Lekić (OŠ „Oktoih“ iz Podgorice), Stefana Radakovića (OŠ „Kekec“ iz Sutomora), Turkijana Sahitija i Ferijana Dibranija (OŠ „Radomir Mitrović“ iz Berana).

H. P.

Izložba izazvala pažnju učenika

Hronika Podgorice

Subota, 11. jun 2022.

n za st ržave

Protestovali Botunjani Uoči i tokom potpisivanja ugovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ispred Kuslevove kuće održano je i protestno okupljanje dijela stanovnika Botuna, koji se protive izgradnji postrojenja u tom kraju.

Skup na kojem je bilo nekoliko desetina građana svih starosnih doba protekao je mirno, a predstavnici mještana saopštili su da su nadležnim organima Glavnog grada ponovo uputili zahtjev za izmještanje postrojenja iz njihovog naselja, te da će ostati odlučni u namjeri da ne dozvole njegovu izgradnju.

privući više investitora – kazala je Popa.

ODRŽIVI RAZVOJ

tva Crne Gore koji živi u glavnom gradu, ali i nizvodno, sve do obale.

– Novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda zamijeniće sadašnje, zastarjelo postrojenje koje radi s manje od polovine potrebnih kapaciteta. Naša finansijska podrška će pokriti i troškove proširenja kanalizacionog sistema Podgorice, koji će se priključiti na ovo novo postrojenje i omogućiti punu pokrivenost sakupljanja i tretmana otpadnih voda do 2045. godine. Ovaj projekat je blagoslov posebno za građane Podgorice. Higijenski i zdravstveni uslovi, kao i kvalitet života svih ljudi koji su priključeni na novi sistem biće poboljšani. Osim toga, očekuje se da će projekat stvoriti i radna mjesta. Unaprijeđena infrastruktura će takođe stimulisati i ekonomski rast i

ske godine

Direktor gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija Filip Makrid kazao je da će realizacija ovog projekta dugoročno riješiti pitanje otpadnih voda i obezbijediti održivi razvoj Podgorice.

– Ugovor koji potpisujemo predstavlja najznačajniji segment projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Podgorice i ujedno je kruna višegodišnjih napora Glavnog grada. Realizacijom sistema za prečišćavanje otpadnih voda vrijednog 47,3 miliona biće sačuvane podzemne vode Ćemovskog polja i Zetske ravnice, vode rijeke Morače, izvorište Bolje sestre i Skadarsko jezero.

Projekat će obezbijediti održivi razvoj Podgorice i dugoročno rješavanje strategije tretmana otpadnih voda – kazao je Makrid, zahvaljujući građanima Podgorice na strpljenju i povjerenju, kao i članovima implementacione jedinice i svim saradnicima koji su radili na realizaciji ovog projekta.

On je zahvalio Delegaciji EU u Crnoj Gori i predstavnicima WBIF-a koji su ovaj projekat učinili održivim i priuštivim građanima Podgorice, kroz dodjelu više od 33 miliona bespovratnih sredstava, kao i KfW banci na jasno izraženoj podršci u svim fazama projekta. H. P.

Promjenljivo, do 31 stepen

Za danas je najavljeno malo do umjereno oblačno sa sunčanim intervalima.

Vjetar umjeren do jak sjeveroistočni. Jutarnja temperatura vazduha oko 21 stepen, najviša dnevna do H. P. 31.

Podijeljeno još šest nagrada u okviru trećeg kola nagradne igre za penzionere ,,Vrijeme je za opuštanje“, narednog mjeseca izvlačenje dobitnika posljednjeg kola D. MALIDŽAN

enja za prečišćavanje otpadnih voda

15

Dobitnici trećeg kola nagradne igre sa predstavnicima M:tel-a, Fonda PIO i Pobjede

Sa Pobjedom i M:tel-om i kod kuće i na ljetovanju Nakon izvlačenja dobitnika trećeg kola nagradne igre za penzionere ,,Vrijeme je za opuštanje“, juče su najsrećnijim učesnicima u prostorijama M:tel-a uručene vrijedne nagrade: televizor JVC, telefon Realme, tablet Samsung, sat Realme, kao i vaučeri za dva ljetovanja od po sedam dana za dvije osobe u hotelima Fonda PIO na Žabljaku i u Ulcinju.

ZADOVOLJNI KORISNICI

Najvredniju nagradu, TV JVC LT-43VA3000 Ultra HD dobila je Jovanka Pavlović iz Bara, koju je preuzeo njen sin Marko.

– Pobjedu kupuje otac, a čitamo je svi u familiji. Majka je poslala kupone za nagradnu igru. Televizor će pokloniti unucima, odnosno mojim sinovima. Dugogodišnji smo korisnici M:tel usluga, i TV kablovske mreže i interneta i mobilne telefonije, veoma zadovoljni njihovim uslugama, svima ih preporučujem i neka igraju ovu nagradnu igru, možda se i njima posreći kao mojoj majci – kazao je Marko.

Telefon Realme GT Master Edition 6/128GB dobio je

Tomislav Stanišić iz Danilovgrada.

– Čitam Pobjedu evo 50 godina i neću je napuštati dok sam živ, bez obzira na nagrade.

Moram priznati, veoma mi se sviđa ova nagrada – kazao je Stanišić.

Tablet Samsung T225 dobila je Radmila Ašanin iz Mojkovca, koji je u njeno ime preuzela unuka Anita.

– Baka je korisnica M:tel usluga već duže vrijeme. Pobjeda se u našoj porodici čita od kada znam za sebe. Zahvaljujem u njeno ime na ovoj vrijednoj nagradi. S obzirom na to da koristimo M:tel-ovu i mobilnu telefoniju i TV i internet, nema sumnje da će ovaj novi tablet raditi bez greške na tako dobar protok – kazala je Anita.

Sat Realme Watch S Pro stigao je u prave ruke, sedamdesetogodišnjem Nikšićaninu Miodragu Nikoliću, koji je dobrovoljno donirao krv 125 puta.

– Ovaj sat će mi i te kako dobro doći, ćerka mi je rekla da može da mjeri puls, kiseonik u krvi i sl, što je za mene veoma važno.

Korisnik sam kablovske televizije M:tel-a, kojom sam veoma zadovoljan. Pobjedu čitam

redovno, odigrao sam skoro svaku nagradnu igru i moram se pohvaliti da sam više puta dobijao – kazao je Nikolić, uz napomenu da će razmotriti i primamljivu ponudu M:telovih senior paketa.

Ljetovanje u hotelu Fonda PIO u Ulcinju za dvije osobe dobio je staropodgoričanin Miodrag Zlatičanin.

– Korisnik sam M:tel-ove i kablovske televizije i mobilne telefonije. Odlični su, preporučujem ih svima, a naročito penzionerima da iskoriste ove povoljnosti koje nude, jer za nas starije to je veoma važno.

Na ljetovanje ću ići sa ženom.

I tamo ću, podrazumijeva se, čitati Pobjedu, jer Pobjeda je naš list – poručio je Zlatičanin.

Ljetovanje u hotelu Fonda PIO na Žabljaku za dvije osobe dobila je Ida Porobić iz Igala, koja će u zakonskom roku preuzeti vaučer.

ČETVRTO KOLO

Predstavnica M:tel-a Persa Kažić podsjetila je da je ovo godina u kojoj slave 15 godina postojanja i uspješnog rada kompanije, pa su u saradnji sa Pobjedom i uz podršku Fonda PIO organi-

Najviše minuta i gigabajta u SENIOR paketima, najbolji i TV izbor Predstavnica M:tel-a Persa Kažić je podsjetila da u okviru SENIOR MAX paketa korisnici za 7,9 eura mjesečno dobijaju 5.000 minuta u M:tel mobilnoj i fiksnoj mreži, 250 minuta ka ostalim mobilnim i fiksnim mrežama u Crnoj Gori, čak 5000 SMS poruka ka svim mobilnim kompanijama M:tel je za penzionere pripremila specijalnu ponudu u mobilnoj telefoniji, kao i u oblasti TV mreža u Crnoj Gori i 20 GB interneta.

– Uz SENIOR EXTRA paket korisnici za samo 9,9 eura mjesečno dobijaju neograničene pozive ka mobilnoj i fiksnoj M:tel mreži, 300 minuta ka ostalim mrežama u Crnoj Gori, neograničene SMS poruke ka svim mobilnim mrežama i 30 GB interneta. Za nove korisnike Senior paketa pripremili smo i novu ponudu mobilnih aparata Vivo Y01 3/32GB i Realme C21Y, uz mjesečne rate već od pet eura – kazala je ona.

Penzioneri će nesumnjivo uživati uz još više besplatnih minuta i još više interneta i provesti nezaboravne trenutke sa svojom porodicom i prijateljima i uz omiljene TV sadržaje.

U ponudi su MINI TV paket sa više od 60 najboljih TV kanala po cijeni od 5,90 eura i PLUS TV paket sa više od 200 TV kanala uz mjesečnu pretplatu od 10,90 eura.

– Iz TV ponude za penzionere izdvajamo i BOX 2.1 paket sa preko 200 TV kanala, uz besplatan MAXI paket i gratis uslugu na dodatnom TV uređaju, čime se štedi čak 28 eura mjesečno, a tu su i neograničeni pozivi unutar M:tel fiksne mreže. Od ostalih benefita izdvajamo i 1.000 minuta ka M:tel mobilnoj mreži u okviru fiksne telefonije, kao i mogućnost kupovine televizora na rate. Uz 50 odsto popusta na pretplatu prvih šest mjeseci, cijena za ovaj paket je 12,50 eura – podsjetila je Knežević.

zovali nagradnu igru za penzionere u okviru koje je prethodna dva mjeseca podijeljeno 12, a juče još šest nagrada za srećne dobitnike.

– U ime kompanije M:tel čestitam srećnim dobitnicima i podsjećam na ostale segmente sjajne ponude koju smo pripremili za crnogorske penzionere u mobilnoj telefoniji, kao i u oblasti TV usluga uz nadu da će naši najstariji građani uživati sa najviše minuta, poruka i Interneta, uz nove telefone na rate – kazala je Kažić.

Podsjetila je i da u cilju daljeg unapređenja servisa za crnogorske penzionere, a u duhu dosadašnje dobre saradnje, najnoviju ponudu realizuju u saradnji sa Fondom PIO kroz Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji kojim će svim penzionerima u budućnosti biti omogućeni još povoljniji uslovi korišćenja i plaćanja telekomunikacionih usluga M:tel-a, koji planira i organizuje edukativne internet radionice za najstariju populaciju Srećnim dobitnicima koji su izvučeni za ljetovanje na Žabljaku i u Ulcinju, kao i ostalim dobitnicima, u ime Fonda PIO čestitala je Danijela Jovović, izrazivši zadovoljstvo dosadašnjim tokom nagradne igre.

– Zadovoljni smo i načinom kako se odvija kampanja za penzionere. Prepoznali smo značaj brige o najstarijoj populaciji, i drago nam je što se značajan broj penzionera uključio – kazala je Jovović, i poželjela dobitnicima lijep boravak u hotelima Fonda PIO. Nagradna igra ,,Vrijeme je za opuštanje“, podsjetila je direktorica marketinga Pobjede Željka Radulović, namijenjena je penzionerima i članovima njihovih užih porodica i za nju vlada veliko interesovanje o čemu najbolje svjedoči broj pristiglih kupona. Sama igra, poručila je ona, nastavlja se pa učesnici imaju još šansi da prikupe po četiri kupona i učestvuju u posljednjem izvlačenju, jer su do sada završena tri od ukupno četiri izvlačenja, i podijeljeno od 18 od 24 nagrade.

I. M.

16

Svijet

Subota, 11. jun 2022.

STO SEDMI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Žestoke borbe u Sjeverodonjecku nastavljene, Rusi kontrolišu veći dio grada Ukrajinska odbrana u regionu Donjecka

Marijupolju prijeti kolera KIJEV/MOSKVA - Sto sedmog dana ruske invazije na Ukrajinu nastavljene su žestoke borbe u Sjeverodonjecku na istoku Ukrajine, a prema tvrdnjama britanskog ministarstva Rusija kontroliše veći dio grada.

Guverner Sjeverodonjecka Serhij Hajdaj kazao je da ruske snage napadaju ovaj grad i „uništavaju sve što im je na putu“, želeći da regiju Luganjska učine „pustinjom“.

Istakao je da se Sjeverodonjeck i dalje drži, dok se borbe u gradu i njegovoj okolini nastavljaju.

U granatiranju grada ruske snage uništile su veliki sportski kompleks u Sjeverodonjecku Ledenu palatu.

- Jedan od simbola Sjeverdonjecka je uništen. Ledena palata je spaljena - napisao je Serhij Hajdaj na Telegramu.

- Led, umjetničko klizanje, hokej, odbojka, škole sporta, koncerti, mature, skoro 50 godina istorije sportskog i kulturnog razvoja našeg Sjeverodonjecka, sada je nestalo - dodao je on.

Alarmantno stanje je i u lučkom gradu Marijupolju na jugu Ukrajine koji se suočava sa rizikom od velike epidemije kolere,

Američki državni sekretar Entoni Blinken izrazio je zabrinutost zbog smrtne presude dvojici Britanaca i jednom Marokancu, koju je izrekao sud u samoproglašenoj Demokratskoj Narodnoj Republici (DNR) na istoku Ukrajine.

- Ozbiljno smo zabrinuti zbog fiktivnog procesa u kojem su osuđeni legitimni borci, koji su

dok su medicinske službe blizu kolapsa, poručuju zvanične službe iz ovog lučkog grada.

Podsjeća se da je Ukrajinu pogodila velika epidemija kolere 1995. godine, a da je od tada bilo više manjih žarišta, posebno oko obale Azovskog mora, uključujući Marijupolj.

Takođe se navodi da je pristup bezbjednoj vodi za piće neredovan, kao i da se nastavljaju velike smetnje u uslugama telefonije i interneta.

Portparol ukrajinske vojne obavještajne službe Vadim Skibicki rekao je da su ukrajinske snage potrošile skoro svu svoju artiljerijsku municiju i da se oslanjaju na oružje sa Zapada.

Dva jaka potresa pogodila kinesku provinciju Sečuan ČENGDU - Dva zemljotresa jačine šest i 5,8 stepeni Rihterove skale pogodila su provinciju Sečuan na jugozapadu Kine, saopštio je kineski seizmološki centar.

Epicentar prvog zemljotresa jačine šest stepeni bio je na dubini od 13 kilometara, a drugog, jačine 5,8 stepeni na dubini od 10 kilometara, prenosi RIA Novosti.

Vlasti su poslale grupu spasilaca i vatrogasaca na područje zemljotresa.

Za sada nema izvještaja o žrtvama ili materijalnoj šteti.

Provincija Sečuan je jedno od najtrusnijih područja u Kini.

U maju 2008. u zemljotresu jačine osam stepeni poginulo je ili nestalo 87.150 ljudi, povrijeđeno je 374.000, a milioni ljudi ostali su bez krova nad glavom.

Ekonomska šteta je premašila 150 milijardi dolara.

Stanje u lučkom gradu Marijupolju na jugu Ukrajine, koji se nalazi pod kontrolom ruskih snaga, je alarmantno budući da se grad suočava sa rizikom od velike epidemije kolere, saopštili su ukrajinski zvaničnici i dodali da su lokalne medicinske službe blizu kolapsa

Blinken: Zabrinuti smo zbog smrtne presude borcima služili u Oružanim snagama Ukrajine - napisao je Blinken na Tviteru.

On je pozvao Rusiju i, kako je napisao, ,,njene satelite“ da poštuju međunarodno humanitarno pravo, uključujući ljudska prava i zaštitu koji se pru-

- Ovo je sad artiljerijski rat, a mi gubimo kada je riječ o artiljeriji - rekao je Skibicki za Gardijan i naglasio da sada sve zavisi od toga šta Zapad daje Ukrajini.

Skibicki je dodao da Ukrajina ima jedan komad artiljerijskog oruđa na svakih 10-15 ruskih, dok su zapadni partneri Ukrajini dali oko 10 odsto onoga što imaju.

Prema njegovim riječima, Ukrajina dnevno troši 5.000 do 6.000 komada artiljerijske municije.

- Skoro smo potrošili svu našu artiljerijsku municiju i sada koristimo NATO standardne granate kalibra 155 - rekao je Skibicki.

Francuski predsjednik Emanu-

žaju vojnim zarobljenicima.

Vrhovni sud DNR osudio je juče na smrt dvojicu britanskih državljana i jednog Marokanca zbog, kako je navedeno, učešća u neprijateljstvima na strani ukrajinskih oružanih snaga u svojstvu plaćenika.

el Makron kazao je da je Franscuska spremna da odgovori na sve potrebe Ukrajine, uključujući teško naoružanje u razgovoru sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.

Kako je saopštila Jelisejska palata, Makron se interesovao za najnovija dešavanja na terenu, kao i o potrebama Ukrajine u pogledu vojne opreme, političke i finansijske podrške i humanitarne pomoći.

Sagovornici su se dogovorili da ostanu u kontaktu, posebno kada je riječ o podnošenju zahtjeva Ukrajine za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, o čemu će se diskutovati na samitu EU 23. i 24. juna.

Radnik otvorio vatru u fabrici u Merilendu

Tri osobe ubijene, jedna teško ranjena ANAPOLIS - Najmanje tri osobe su ubijene, a jedna je teško povrijeđena u fabrici u gradu Smitsburg u američkoj saveznoj državi Merilend, kada je jedan od radnika te fabrike otvorio vatru i pucao na kolege.

Američki mediji navode da je u pucnjavi povrijeđen i jedan policajac, a da je napadač ranjen.

Kako je rekao šerif okruga Vašington Daglas Malendor, 23-godišnji osumnjičeni i policajac su ranjeni u razmjeni vatre, na-

Njemački kancelar posjetio Prištinu i Beograd

Šolc traži da Srbija uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo

Olaf Šolc i Aleksandar Vučić

(od naše dopisnice iz Beograda) BEOGRAD – Na decidan i oštar način kancelar Šolc je tražio da se priključimo sankcijama Evropske unije protiv Ruske Federacije – saopštio je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa Olafom Šolcom, kancelarom Njemačke.

IZNENAĐENJE O PRIZNANJU KOSOVA

Govoreći o dijalogu sa Kosovom, Vučić kaže da je od Šolca čuo da se traži međusobno priznanje: „Nikada prije to nijesmo čuli iz Evrope – osim sveobuhvatne normalizacije odnosa, nemojte da se ljutite što je naš odnos prema Kosovu drugačiji od vašeg... Mi ne reagujemo na pritisak kojim nam neko nešto prijeti“, kaže Vučić i ističe da je Šolca obavijestio o neispunjenim obavezama iz Briselskog sporazuma koji je potpisan aprila 2013. godine.

–Razumio sam Šolca da treba da pravimo puno malih koraka, mi ćemo dati sve od sebe da u okviru dijaloga u Briselu napravimo napredak u odnosima sa Prištinom – naveo je Vučić.

–Njemački stav po pitanju Kosova je jasan. Svi treba da se posvete tom procesu, obje strane moraju dati doprinos, da se ništa ne blokira i da se ne otkazuju sastanci. Treba napraviti mnogo malih koraka do cilja koji vodi normalizaciji odnosa. Podržavamo aktivnosti Miroslava Lajčaka – naveo je Šolc.

NOVA NADA ZA EUROINTEGRACIJE

Ocjenjujući da je Šolc donio novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu i da je izrazio stvarnu želju o perspektivi za proširenje EU, Vučić je konstatovao da će Srbija morati Napadač ranjen u razmjeni vatre sa policijom

kon što je napadač u automobilu pokušao da pobjegne.

Nije želio da iznesi detalje o okolnostima i motivima napada, ali je potvrdio da su napadač i sve žrtve zapošljeni u fabrici „Kolumbija mašin“ u Smitsburgu, prenosi Rojters.

Dodao je i da je osumnjičeni, koji je uhapšen, koristio poluautomatski pištolj.

Ovo je posljednja u nizu masovnih pucnjava u SAD, od kojih je najteža bila u osnovnoj školi u Teksasu, u kojoj je poginulo 19 učenika i dva nastavnika.

brže da napreduje po pitanju vladavine prava kako bi krajem godine dobila pozitivan izvještaj o napretku.

Budući da je energetska kriza tema broj jedan u Evropi, Vučić kaže da krizu i Srbija osjeća i da će tek osjetiti, ali i da je Šolc ponudio pomoć Srbiji u oblasti energetskih kapaciteta i diversifikacije.

Ocjenjujući da brzina pristupanja EU zavisi od mnogo faktora, njemački kancelar kaže da svi možemo doprinijeti tome i da je njegov cilj da se uspije u eurointegracijama što prije, ali da to „neće biti za šest mjeseci“, jer proces pristupanja EU u svakoj zemlji donosi velike i dobre promjene.

–Mnogi nijesu mislili da će proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana trajati 20 godina. Važno je da krenemo sa mrtve tačke. Zato ću ponovo uspostaviti Berlinski proces, da sa partnerima pokušam da pokrenem proces pristupanja, naveo je Šolc, koji iz Beograda putuje u Solun gdje je 2003. godine počeo SEECP. –Te odluke predviđaju perspektivu pristupanja EU zemljama Zapadnog Balkana, naveo je Šolc.

EKONOMSKA SARADNJA

Govoreći o dobroj ekonomskoj saradnji izmedju dvije države, predsjednik Srbije je rekao da 77 hiljada ljudi radi u njemačkim kompanijama u Srbiji i izrazio nadu da će broj radnika dostići sto hiljada.

-Njemačka je najveća po broju donaciji Srbiji, ekonomska razmjena je za 25,7 odsto veća u odnosu na prethodnu godinu, napravili smo dobre uslove za njemačke kompanije i prema anketi 90 odsto njemačkih privrednika kažu da bi ponovo došli u Srbiju – rekao je Vučić.

V. CVEJIĆ

Besmisleni rat sa velikim brojem žrtava

-Svi smo zaokupljeni strašnim ratom koji je Rusija započela protiv Ukrajine – strašni, besmisleni rat za imperijalističku viziju Rusije sa velikim brojem žrtava. Uništeni su gradovi, sela, imamo velike gubitke u vojskama obje zemlje.

Važno je da se što veći broj zemalja priključi sankcijama protiv Rusije, jer to pomaže Ukrajini. To je instrument, pored naoružanja za pomoć Ukrajini. Sankcije su mnogo efikasne i one neće tek tako nestati – naveo je Šolc.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Arena

Subota, 11. jun 2022.

17

Fudbal

Fudbaleri Crne Gore u 3. kolu Lige nacija dočekuju Bosnu i Hercegovinu pod Goricom (20.45 h), selektor Miodrag Radulović optimista

Odavno ,,hrabri sokoli“ nijesu izgledali tako ozbiljno, igrački, taktički zrelo, energično i motivisano kao 4. juna pod Goricom, đe su slavili protiv Rumunije sa 2:0.

Tri dana kasnije, uslijedilo je gostovanje u Helsinkiju, duel u kojem je selektor Miodrag Radulović izmijenio formaciju i tim koji u Skandinaviji nije mogao ništa – poraz od 2:0.

Takmičenje je stiglo do polovine, a kormilar naše najbolje državne selekcije čuvao je adute za sudar sa ,,zmajevima“.

Ukoliko Crna Gora upiše tri boda – ostaće u realnoj trci za prvo mjesto u grupi, a svjesno žrtvovan meč u prošloj rundi lakše će se zaboraviti.

– Igrači su protiv Rumunije odgovorili na najbolji mogući način, a da ne bismo rizikovali da izgubimo još nekog igrača iz te grupe, protiv Finske smo se odlučili za onakav tim. Trener je, naravno, kriv za poraz, ali ne bih rekao da je u Helsinkiju bio eksperiment. Taj meč nije počeo nijedan debitant.

Oni su dobili šansu u nastavku.

U svakom slučaju, bilo je šta je bilo, ja sam potpuno siguran u ispravnost odluke. Sačuvali smo igrače, imamo svježinu i ekipu koja je onako igrala protiv Rumunije. Ako ponovimo takvu igru, siguran sam u po-

Grupa B3 Večeras 20.45 - Crna Gora - BiH 20.45 - Rumunija - Finska 1. BiH 2. Finska 3. Crna Gora 4. Rumunija

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

Crna Gora 0 0 1 2

2:1 3:1 2:2 0:3

BiH

(4-5-1)

4 4 3 0

(4-3-3)

Stadion: pod Goricom. Kapacitet: 12.000.

Sudija: D. Orsato (Italija).

Pomoćnici: A. Galatini i F. Preti (oba iz Italije). Početak: 20.45 časova.

Utorak 20.45 - Rumunija - Crna Gora 20.45 - BiH - Finska

Mijatović

zitivan rezultat – kazao je Radulović na pres konferenciji u kući fudbala.

Crna Gora i BiH su komšijske zemlje čiji su klubovi igrali jedan protiv drugog. Bitke su vodili Budućnost i Sarajevo, Lovćen i Željezničar, a sa klubom sa Grbavice sastajala se i Zeta koja je ranije igrala sa Širokom Brijegom.

Međusobne duele vodile su i reprezentacije. Dvije prijateljske utakmice, u Sarajevu i Zenici, završene su bez golova.

Sada su bodovi ulog. ,,Zmajevi“ su sakupili četiri, a ,,sokoli“ tri.

– Bosna ima izbalansiranu ekipu i po dva igrača na svim pozicijama. Rekao bih, ipak, da je pojedinačni kvalitet iznad onoga što pružaju kao tim.

Imaju veoma kvalitetne igrače iz jakih evropskih klubova, koji zaslužuju maksimalan respekt, ali iznad svega – cijenimo sebe. Naš cilj je jasan, kao i putokaz koji nas vodi do pozitivnog rezultata. Punim gasom idemo na pobjedu – poručio je Radulović.

Meč Crne Gore i BiH je regionalni derbi...

Vešović

Raičković Marušić

Janković

Hakšabanović

Jovović

Mugoša Džeko

Bilbija Pjanić

Gojak

Civić

Prevljak Cimirot

Kolašinac Ahmedhodžić

Saničanin

Šehić

Selektor Miodrag Radulović

Sead Hakšabanović na prijateljskom meču s BiH u Sarajevu prošle godine

– Naravno da postoji rivalstvo, ali pravo sportsko. Mi smo sa istih prostora, iz iste škole i istog shvatanja fudbala. Vjerujem da će navijači vidjeti dosta toga lijepog od obje selekcije.

Očekujem pravi fudbalski ambijent, više navijača i sportsku atmosferu – ističe Radulović.

Od kada je preuzeo nacionalnu selekciju, pedeset četvorogodišnji Podgoričanin nije mogao da sastavi najjaču postavu.

Tako je i u ovogodišnjem izdanju Lige nacija. Radulović u junu ne može da računa na

Marušić zove navijače: Svi volimo pun stadion Liga nacija otvara prohodnost ka Evropskom prvenstvu, a to daje dodatni motiv fudbalerima Crne Gore i BiH uoči međusobnog duela pod Goricom.

– Čeka nas teška utakmica, igramo protiv selekcije koju dobro poznajemo. U posljednje četiri godine odigrali smo dva međusobna meča i među nama nema nekih tajni. Analizirali smo ih dobro. Mislim da smo spremni da odgovorimo na pravi način i pobijedimo – rekao je Adam Marušić.

Utakmice ,,hrabrih sokola“ na domaćem terenu znale su da budu svojevrsni spektakl. Stadion je nekad bio pun, pravila se atmosfera za pamćenje.

Interesovanje za nacionalnu selekciju je, međutim, opalo. Korona, slabiji rezultati, dešavanja u društvu – uticali su da tribine budu poluprazne kada nastupaju ,,crveni“.

Tek 4.000 gledalaca pratilo je premijeru i trijumf nad Rumunima prije sedam dana pod Goricom.

Marušić je pozvao publiku da dođe u što većem broju protiv BiH. – Nadam se da će biti više navijača nego što ih je bilo na prvoj utakmici protiv Rumunije. U martu smo odigrali jako korektno protiv Grčke, pobijedili (1:0) i iskreno očekivao sam više publike na startu ovog takmičenja. Zašto je to tako?

Možda mi igrači moramo da ostvarimo još veće rezultate, da navijače pozovemo našim igrama.

U svakom slučaju, nema ništa ljepše nego igrati na punom stadionu, to je dodatni motiv da se pruži maksimum. I nama igračima je puno ljepši osjećaj kada vidimo veliki broj navijača koji su uz nas – ističe Marušić.

Bosna i Hercegovina?

Tomašević A. Vukčević

Vujačić

– Znamo njihovu snagu i o kakvoj se ekipi radi.

Imaju jako kvalitetne igrače, a kada bih ih upoređivao sa ostalim selekcijama u grupi – rekao bih da smo podjednako svi kvalitetni. Jednostavno, ko u meč uđe motivisanije i bude pokazao veću želju, taj će na kraju slaviti – istakao je Marušić.

Odigrao si mnogo utakmica za Lacio u nedavno završenoj sezoni, a ritam Lige nacija je paklen.

Kako se osjećaš?

– Nije lako poslije iscrpne sezone igrati još utakmica i to svakom igraču predstavlja dodatni napor. Međutim, svaka reprezentacija mora da igra i mi smo tu da odgovorimo obavezama nacionalnog tima. Nastojaćemo da odigramo što je moguće bolje i da onda idemo na zasluženi odmor. Biće kratak, ali prijaće. Što se mene tiče, osjećam se dobro i pokušaću, kao i uvijek, da pružim svoj maksimum – odgovorio je Marušić koji može da pokrije više pozicija na boku.

Koliko smo daleko od cilja o kojem pričamo 15 godina, a to je plasman na veliko takmičenje?

– Tu sam sedam godina i iskreno se nadam da smo blizu. Selektor je pozvao dosta mladih igrača, koji, ako budu vrijedno radili i trenirali, mogu da budu bitni za reprezentaciju. Imamo budućnost i svi se nadamo tom plasmanu na jedno veliko takmičenje. Mislim da nijesmo daleko od toga.

Marušić je u Seriji A vodio dosta duela sa Edinom Džekom, najboljim igračem BiH. – Radi se o jednom od najboljih evropskih napadača i ne bih trošio riječi o njemu. Za nas je bolje da ne igra, ali i ako bude igrao – imamo defanzivce koji mogu da ga zaustave – zaključio je dvadeset devetogodišnji Beograđanin.

Stefana Savića, Nikolu Vukčevića, Milutina Osmajića, Marka Simića, Uroša Đurđevića.

U prethodna dva kola nije nastupao ni kapiten Stevan Jovetić, koji nije posve otpisan, ali male su šanse da se nađe na terenu.

– Jovetić je sa nama, radi po specijalnom programu, ali nema te cijene zbog koje bih žrtvovao bilo kog igrača. Vidjećemo do kraja šta će da bude, ali pruža nam podršku, baš kao i Savić – ističe Radulović.

U odnosu na tim koji je pobijedio Rumuniju, Crna Gora je u Helsinkiju izašla sa devet novih fudbalera protiv Finske.

Samo su Igor Vujačić i Žarko Tomašević zadržali mjesto u centralnom dijelu odbrane.

Mogu li obojica da vežu treću utakmicu kao starteri?

– To je najškakljiviji dio tima i mijenja se samo u ekstremnim situacijama, kada se mora. Imao sam plan da protiv Finske odigraju po 45 minuta, ali kako su se pojedini momci osjećali, kako se utakmica odvijala – nijesam uspio da ih više odmorim. Tomašević je i prošle godine u ovo doba došao izuzetno spreman jer je u Kazahstanu prošla tek trećina prvenstva. Spreman je i Vujačić. Imali smo dan više za oporavak, dobro se osjećaju i vjerujem da mogu da iznesu zahtjeve ovakvog meča. Za Bukurešt ćemo vidjeti šta i kako, ima igrača koji mogu da ih odmijene – zaključio je Radulović.

D. KAŽIĆ

Fudbaleri BiH trenirali pod Goricom

Petev: Nikome ovdje nije lako UPITAN ZA VEČERAŠNJI MEČ: Edin Džeko na sinoćnjem treningu pod Goricom

Edin Džeko doputovao je u Podgoricu sa reprezentacijom BiH, a da li će igrati protiv Crne Gore - znaće se pred početak utakmice pod Goricom.

Najbolji igrač ,,zmajeva” lakše je povrijeđen u prošlom meču sa Rumunijom, a za koliko je spreman u duelu sa ,,sokolima” procijeniće selektor Ivajlo Petev.

- Džeko i Ćivić su imali male probleme i vidjećemo do meča kakva je situacija sa njima. Što se tiče Krunića spreman je rekao je Petev na konferenciije za medije.

Bugarski stručnjak poznaje kvalitete Crne Gore.

- Godinama pratim reprezentaciju Crne Gore i svakoj ekipi koja gostuje ovdje nije lako. Svjesni smo šta nas čeka sjutra, ali ćemo i mi dati maksimum. Sigurno će to biti zanimljiva utakmica - dodao je Petev.

Kako je pripremati ekipu kada u 10 dana imate četiri meča?

- Imamo malo više igrača u kadru od ostalih. Nije lako, ali vjerujem u sve momke koji dobiju šansu jer će svi dati maksimum. Svi su svjesni šta nas čeka i spremni su da daju sve od sebe. Bitno je da odigramo odgovorno i siguran sam ako to ispunimo da ćemo ići nazad srećni - kazao je Petev, čija selekcija se sakupila četiri boda nakon dva kola u Ligi nacija.

Navijači pomažu Rumuniji Rumunija je izgubila obje utakmice u Ligi nacija, ali će uz pomoć navijača pokušati da prevaziđe krizu.

Tamošnji Fudbalski savez objavio je da su ulaznice za meč sa Finskom rasprodate, a da je u ponudi za duel sa Crnom Gorom (14. jun) ostalo još malo karata.

Selektor Ivajlo Petev

I. MANDIĆ

PODGORICA - Modelom kojim je dobila Rumuniju na premijeri, Crna Gora planira da se večeras (20.45 h) suprotstavi Bosni i Hercegovini u 3. kolu B Lige nacija.

(FOTO: FSCG)

Punim gasom do pobjede

Rumunija će oba puta biti domaćin na stadionu ,,Valentin Stanesku“ koji prima oko 14.000 gledalaca.

– Igramo pred punim stadionom! Ulaznice za utakmicu s Finskom više nijesu dostupne.

Posljednje karte kupljene su jutros. Za utakmicu sa Crnom

Gorom, koja će se odigrati u utorak, 14. juna, navijači još mogu nabaviti ulaznice. Dostupno je još oko 1.800 ulaznica – objavio je FS Rumunije na službenoj stranici.

Edi Jordanesku je prvi selektor u preko sto godina dugoj istoriji rumunskog tima, koji u prve četiri utakmice na klupi reprezentacije nije upisao pobjedu.

18

Arena

Fudbal

Subota, 11. jun 2022.

Mlada reprezentacija Crne Gore savladala Luksemburg na kraju kvalifikacija za Evropsko prvenstvo (3:0)

Šampion na startu protiv Jedinstva

Radost nacrnogoraca na DG areni

PODGORICA – Komisija za takmičenje Fudbalskog saveza Crne Gore obavila je žrijeb za predstojeću takmičarsku sezonu u Telekom 1. CFL. Sezona počinje 23. jula. Šampion Sutjeska na startu će gostovati povratniku u elitno društvo, ekipi Jedinstva. Iskra će dočekati Budućnost u duelu timova koji su izborili plasman na međunarodnu scenu, dok će zanimljivo biti i u susretu Mornara i Dečića u Baru. Debitant Arsenal igraće primorski derbi protiv Petrovca, a derbi sjevera odigraće Jezero i Rudar.

R. P.

2. KOLO (30.07) Petrovac - Budućnost Dečić - Iskra Rudar - Mornar Sutjeska - Jezero Arsenal - Jedinstvo 3. KOLO (06.08.)

Jedinstvo - Petrovac Jezero - Arsenal Mornar - Sutjeska Iskra - Rudar Budućnost - Dečić 4. KOLO (13.08) Petrovac - Dečić Rudar - Budućnost Sutjeska - Iskra Arsenal - Mornar Jedinstvo - Jezero 5. KOLO (20.08) Jezero - Petrovac Mornar - Jedinstvo Iskra - Arsenal Budućnost - Sutjeska Dečić - Rudar 6. KOLO (27.08) Petrovac - Rudar Sutjeska - Dečić Arsenal - Budućnost Jedinstvo - Iskra Jezero - Mornar 7. KOLO (3.09) Mornar - Petrovac Iskra - Jezero Budućnost - Jedinstvo Dečić - Arsenal Rudar - Sutjeska 8. KOLO (11.09) Petrovac - Sutjeska Arsenal - Rudar Jedinstvo - Dečić Jezero - Budućnost Mornar - Iskra 9. KOLO (17.09) Iskra - Petrovac Budućnost - Mornar Dečić - Jezero Rudar - Jedinstvo Sutjeska - Arsenal 10. KOLO (1.10) Petrovac - Arsenal Sutjeska - Jedinstvo

12. KOLO (15.10) Petrovac - Jedinstvo Arsenal - Jezero Sutjeska - Mornar Rudar - Iskra Dečić - Budućnost 13. KOLO (22.10) Dečić - Petrovac Budućnost - Rudar Iskra - Sutjeska Mornar - Arsenal Jezero - Jedinstvo 14. KOLO (30.10) Petrovac - Jezero Jedinstvo - Mornar Arsenal - Iskra Sutjeska - Budućnost Rudar - Dečić 15. KOLO (6.11) Rudar - Petrovac Dečić - Sutjeska Budućnost - Arsenal Iskra - Jedinstvo Mornar - Jezero

Ubjedljiva pobjeda mlade reprezentacije Crne Gore koja je na kraju kvalifikacija za Evropsko prvenstvo zauzela peto mjesto u grupi F. Izabranici Miodraga Vukotića slavili su protiv Luksemburga (3:0) i ostvarili isti skor kao BiH kojoj je pripala četvrta pozicija zbog boljeg međusobnog skora. ,,Sokolići“ su završili ispred večerašnjeg rivala, a iza Italije, Irske i Švedske. Naš tim iz četvrtog šešira čekaće protivnike za naredni takmičarski ciklus.

Meč na ,,DG areni“ riješen je u ranoj fazi, u prvih desetak minuta kada su ,,crveni“ poveli sa 2:0.

Samo što je krenuo duel, Crna Gora je poslije tridesetak sekundi dobila penal koji je iznu-

18. KOLO (3.12) Petrovac - Iskra Mornar - Budućnost Jezero - Dečić Jedinstvo - Rudar Arsenal - Sutjeska 19. KOLO (7.12) Arsenal - Petrovac Jedinstvo - Sutjeska Jezero - Rudar Mornar - Dečić Iskra - Budućnost

dio Vukčević. Odgovornost je preuzeo Đukanović i pogodio u drugoj vezanoj utakmici u dresu mlade selekcije. Sve je bilo gotovo kada je Babić sa ivice peterca sproveo u metu povratnu loptu Obradovića nakon kornera. Tačku je stavio rezervista Krivokapić u 57. minutu.

Od tog trenutka, ,,sokolići“ su olabavali stege oko protivničke mreže, kontrolišući stvari na terenu.

Do odlaska na odmor ,,crveni“ su mogli da uvećaju vođstvo, ali jednom i da kapituliraju.

Ivezić je ostao nesavladan zahvaljujući dobroj reakciji Obradovića koji je blokirao šut gostiju.

Malo su se ohrabrili Luksemburžani, pokušavali su da ura-

Sveto Ljesar objavio spisak

16. KOLO (12.11) Petrovac - Mornar Jezero - Iskra Jedinstvo - Budućnost Arsenal - Dečić Sutjeska - Rudar 17. KOLO (27.11) Sutjeska - Petrovac Rudar - Arsenal Dečić - Jedinstvo Budućnost - Jezero Iskra - Mornar

Crna Gora Luksemburg Ivezić Đelaj Babić (od 82. Dakić) Obradović Pešukić Divanović (od 46. Bakić) S. Krstović (od 68. Boričić) Janjić I. Vukčević (od 52. P. Vukčević) Vuković (od 46.

Krivokapić) Đukanović

1. Italija 2. Irska 3. Švedska 4. BiH 5. Crna Gora 6. Luksemburg

Rudar - Jezero Dečić - Mornar Budućnost - Iskra 11. KOLO (8.10) Budućnost - Petrovac Iskra - Dečić Mornar - Rudar Jezero - Sutjeska Jedinstvo - Arsenal

Stadion: DG Arena. Gledalaca: 200.

Sudija: Filip Faruđa (Malta).

Golovi 1:0 Đukanović (pen) u 1, 2:0 Babić u 10, 3:0 Krivokapić u 57. Žuti kartoni: Pešukić, I. Vukčević, Bakić (Crna Gora), Koreja, Lima (Luksemburg)

Kips Džogović Siner Šmit D. Monteiro (od 62. Martins) Lima (od 93.

Fernandes) Sakras (od 81.

Figuiredo) Tores Rosler (od 46. Koreja) Rupil Šaus (od 62. Bernard)

Grupa F

RASPORED JESENJEG DIJELA TELEKOM 1.CFL 1. KOLO (23.07.)

Arsenal - Petrovac Jedinstvo - Sutjeska Jezero - Rudar Mornar - Dečić Iskra - Budućnost

Luksemburg

3 2 00

I. MANDIĆ

Obavljen žrijeb za predstojeću sezonu u Telekom 1. CFL

Kvalitet više ,,sokolića“

Crna Gora

Sveto Ljesar

Futsalisti na turniru u Poreču PODGORICA – Selektor futsal reprezentacije Crne Gore Sveto Ljesar objavio je spisak igrača koji će biti u konkurenciji za nastup na turniru u Poreču.

Ljesar se odlučio za 14 igrača – golmani: Balša Đurković (Bajo Pivljanin), Milun Seku-

lić (KMF Titograd), Irhad Popović (Ulcinj); igrači: Kenan Tafić (Ulcinj), Dejan Miličić, Marko Spasojević, Pavle Vukčević (KMF Titograd), David Puletić, Nikola Cimbaljević, Lazar Kostić (Onogošt), Goran Delić (Bajo Pivljanin), Luka Vuletić (Novi Pazar), Miloš Koprivica (Dolcinium), Đuro Milanović (KMF Brskovo).

Turnir u Poreču igra se od 14. do 18. juna. Osim Crne Gore i domaćina Hrvatske, na turniru učestvuju i Mađarska, Poljska i Bosna i Hercegovina.

Crna Gora u prvom kolu, 14. juna od 17.45 časova, igra sa Mađarskom, a dan kasnije u istom terminu sa Hrvatskom.

U trećem kolu, koje je na programu 17. juna od 17.45 časova, naša selekcija sastaće se sa Poljskom, dok će u posljednjoj rundi, 18. juna od 15.30 časova, odmjeriti snage sa Bosnom i Hercegovinom.

Pripreme za turnir naša selekcija odrađuje u Nikšiću i Tivtu.

R. P.

de nešto više, ali razlika u kvalitetu bila je očigledna.

Lješkopolje nije bilo mjesto đe su momci Manuela Kardonija mogli da poprave mršav skor – samo bod iz 10 kola, uz gol razliku 2:26.

Malo je falilo da to uradi Rupil koji je pokazao da je za klasu iznad saigrača – fudbaler Majnca opalio je sa više od dvadesetak metara, ali sjajnu egzekuciju spriječio je Ivezić lijepom paradom.

U samom finišu prvog dijela Vukčević je izašao na golmana Kipsa koji je zaustavio prizemni udarac sa ravni jedanaesterca.

Selektor Vukotić napravio je dvostruku izmjenu pred nastavak – iz igre su izašli Vuković i Divanović, a ušli Kri-

9 9 10 10 10 10

6 6 5 3 3 0

3 1 3 2 2 1

0 2 2 5 5 9

15:4 15:6 22:8 9:16 14:17 2:26

21 19 18 11 11 1

vokapić odnosno Bakić. Od 52. minuta je Ivan Vukčević ustupio mjesto prezimenjaku Petru.

Ubrzala je ponovo Crna Gora i priredila dvije prilike – Pešukić nije iskoristio zicer, a Krstović je sa distance opasno zaprijetio.

Bila je to najava trećeg gola našeg tima koji je postigao Krivokapić u 57. minutu nakon filigrantskog proigravanja dvostrukog asistenta Obradovića.

Vrijeme je curilo, selektori su izmijenjali sve što su mogli, a u samom finišu stativa je u dva navrata bila saveznik domaćina koji je održao nulu pozadi.

Crna Gora je opravdala ulogu favorita – za konačnih 11 bodova i gol količnik 14:17.

D. K.

FIFA odbacila tvrdnje Fudbalskog saveza Čilea

Sve je po propisima, Ekvador ide na Mundijal PODGORICA – Fudbaleri Ekvadora igraće na Svjetskom prvenstvu ove godine u Kataru nakon što je FIFA objavila da je odbijena žalba Čilea u kojoj se tvrdilo da je za ekvadorsku reprezentaciju u kvalifikacijama nastupao igrač koji ne ispunjava uslove.

Fudbalski savez Čilea u maju je saopštio da ima dokaz da je Ekvadorac Bajron Kastiljo rođen u Tumaku u Kolumbiji 1995. godine, a ne u ekvadorskom gradu Heneral Viljamil Plajas 1998. kako stoji u njegovim službenim dokumentima.

Kastiljo je nastupio u osam od 18 kvalifikacionih utakmica Ekvadora koji bi, da su mu oduzeti bodovi iz utakmica u kojima je igrao ,,sporni“ fudbaler, ostao bez plasmana na Mundijal u Katar.

– Poslije analize podnesaka svih zainteresovanih strana i razmatranja svih predočenih elemenata, FIFA disciplinska komisija odlučila je da zatvori postupak pokrenut protiv Ekvadorskog fudbalskog saveza – navodi se u saopštenju Fife.

Ne. K.

Arena

Subota, 11. jun 2022.

Košarka

19

Sportski direktor Budućnost Volija Gavrilo Pajović za Pobjedu govori o protekloj sezoni i planovima za narednu

Još nije odlučeno da li Džikić ostaje na klupi, samo dva igrača pod ugovorom PODGORICA – Osvojenom titulom, odnosno duplom krunom u Crnoj Gori, košarkaši Budućnost Volija su završili sezonu u kojoj su ostvarili skoro sve zacrtane ciljeve, iako su utisci pomiješani, posebno zbog slabijih izdanja u drugom dijelu sezone.

Ono što, međutim, najviše brine navijače podgoričkog kluba i ljubitelje košarke u glavnom gradu Crne Gore jeste što je u ovom trenutku vrlo malo, ili skoro nimalo, informacija o budućnosti ,,plavih“, odnosno veliki broj je nepoznanica. Počev od šefa stručnog štaba.

Aleksandar Džikić, naime, po završetku majstorice finala domaćeg prvenstva sa Mornarom nije želio pred novinare, poručivši preko PR kluba da ne želi da komentariše finale, niti kompletnu sezonu. Nezvanično, Džikić je, vjerovatno, završio svoj drugi mandat u podgoričkom klubu, u kojem je 2018. godine dobio prvu i jedinu titulu u ABA ligi. Džikić, istina, ima ugovornu opciju i za narednu sezonu, ali uz klauzulu po kojoj Budućnost, do određenog datuma (u junu), treba da odluči da li će nastaviti saradnju sa njim.

Finale u Beogradu je bilo teško i ružno gledati Kao sportski direktor, Gavrilo Pajović je bio akter finalnih utakmica plej-ofa ABA lige sa Crvenom zvezdom, 2019. i 2020. godine kada, naročito u Beogradu, ali i Podgorici, atmosfera na tribinama nije bila sportska, naprotiv.

Kulminacija tih dešavanja, u kojima se ponašanje navijača Zvezde ponavlja, bila je ovogodišnje finale između Zvezde i Partizana, naročito majstorica, kada je u drugom poluvremenu bilo neophodno da se isprazne sve tribine,

- Pitanje stručnog štaba i ostalih igrača kojima je istekao ugovor nije riješeno za narednu sezonu. Dakle, još nije rješavano da li će Džikić i iduće sezone biti trener – bilo je sve što je na ovu temu za Pobjedu kazao Gavrilo Pajović, sportski direktor Budućnost Volija.

Još veći problem je što su od igrača pod ugovorom za narednu sezonu samo Edin Atić i Igor Drobnjak. Prethodnih godina, Budućnost je još tokom sezone objavljivala da je produžila ugovor sa nekim igračima, pa je krajem sezone imala pola ili više od pola ekipe pod ugovo-

rom. Ove sezone, međutim, nije tako, i to dovoljno govori da u ovom trenutku nije jasna buduća pozicija podgoričkog kluba…

- To nam se odavno nije desilo i predstoji veliki posao. Mi smo do sada uvijek imali po sedamosam igrača pod ugovorom za narednu sezonu, sada se prvi put srijećemo sa ovom situacijom, ali mislim da ćemo i to prebroditi uspješno, kao i svaki put. Teško je pratiti Zvezdu i Partizan i biti na onom nivou kada smo, nenadano, uzeli ABA ligu. Sad je to mnogo teže, ali mislim da Budućnost, kao crnogorski sportski brend, mora

Povreda nije ozbiljna, dobre vijesti za Golden Stejt Voriorse

Kari spreman za četvrti meč NBA finala

da bi utakmica mogla da se odigra u normalnim uslovima.

- Utisci nijesu dobri. Mi smo to prošli prije nekoliko godina. Teško je, izgleda, na ovim prostorima da takvi mečevi prođu mirno, jer su ulozi veliki, prvak ide u Evroligu. Ovo finale bilo je teško i ružno gledati – kaže Pajović.

Pajović ističe da ,,rukovodstvo ABA lige i svi klubovi moraju da sjednu za sto, da svega onoga ne bude ubuduće“.

- Da igrači i stručni štab na terenu budu

Stefon Kari (34) nije ozbiljnije povrijeđen i moći će da nastupi za Golden Stejt Voriorse na četvrtom meču NBA finala, u gostima Boston Seltiksima.

To su sjajne vijesti za ,,ratnike“ iz San Franciska, koji će računati na najboljeg igrača u potencijalno ključnom meču finalne serije, u kojoj Golden Stejt gubi 2:1. U finišu treće utakmice (ubjedljiva pobjeda Bostona) Kari je povrijedio skočni zglob lijeve noge, ali se ispostavilo da su ligamenti u dobrom stanju. Ni pregled magnetnom rezonancom nije bio potreban da se utvrdi oštećenje, a Kariju je preporučeno samo mirovanje, uz jedan preskočen dan treninga.

U noći između petka i subote, od tri sata po našem vremenu, Golden Stejt će pokušati da u gostima vrati brejk i izjednači na 2:2 u seriji. Titulu osvaja ekipa koja prva dođe do četiri trijumfa.

Ove sezone Kari, trostruki NBA prvak i jedan od najboljih šutera moderne košarke, bilježi 25,5 poena, 6,3 asistencije, 5,2 skoka i 1,3 ukradene lopte u prosjeku.

R. A.

bezbjedni, da se može igrati. Onakve scene nikome ne idu u prilog, šalju ružnu sliku u Evropu. Svake godine kad kažemo da je ABA liga napravila iskorak u toku sezone, u završnici ili finalu plej-ofa se vratimo na početak.

Kao sportista, teško mi je to da gledam, i svi mi u klubovima, od igrača, stručnih štabova do predsjednika i upravnih odbora, treba sve da uradimo da se one scene više ne ponavljaju – dodao je Pajović.

postojati barem na nivou kao ove sezone. Dakle, da bude među četiri u ABA ligi i da budemo konkurentni u Evrokupu, a da se sa Mornarom, trenutno najozbiljnijim konkurentom u Crnoj Gori, borimo za domaće trofeje. Nadamo se da će brend, koji nosi ime KK Budućnost Voli, nastaviti da funkcioniše kao svih proteklih godina – dodaje Pajović.

Igračka legenda kluba i dugi niz godina sportski direktor Budućnosti ističe da je protekla sezona mogla da bude ,,i bolja i gora“.

- Vrlo teško smo osvojili dva

trofeja protiv ozbiljnog protivnika i ozbiljnog kluba kao što je Mornar. Što se ABA lige tiče, ispunili smo plan da budemo među četiri ekipe, bili smo treći u ligaškom dijelu. U završnici Evrokupa smo morali da obezbijedimo bolje mjesto kako bismo imali prednost domaćeg terena u osmini finala, što nijesmo napravili i ostaje žal zbog toga. Da smo preskočili Andoru i prošli u četvrtfinale, mogli bismo da pričamo o rezultatski uspješnoj sezoni – ističe Pajović.

Budućnost je do pauze zbog Fibinog ,,prozora“ pružala bo-

Novi šampion Hapoel Holon

Makabi ostao bez titule u Izraelu

Hapoel Holon novi je prvak Izraela u košarci, nakon četiri godine vladavine detronizovan je slavni evroligaški tim Makabi Tel Aviv.

U finalnoj seriji Hapoel je pobijedio Bnei Hercliju, u gostima 78:71 i konačno na svom terenu 90:74. Na taj

način klub je došao do prve titule nakon 14 godina.

Bek Džo Regland bio je najzaslužniji za trijumf, u posljednjem meču sezone upisao je 23 poena uz sedam asistencija.

Makabi je prethodno u polufinalu senzacionalno izgubio od Bnei Herclije. ,,Ponos Izraela“ iz Tel Aviva čak 55 puta osvajao je šampionat Izraela. Za Hapoel Holon ovo je druga titula, a Hapoel Tel Aviv krunu je zaslužio pet puta.

Makabi Tel Aviv je šestostruki osvajač Evrolige, a i u narednoj sezoni igraće u evropskoj eliti, kao tim sa A licencom za učešće u takmičenju.

R. A.

lje partije na svim frontovima, nakon toga je igrala slabije, i zbog odlaska Džejkoba Vajlija, kasnije i teške povrede Vilija Rida. Utisak je, međutim, i da atmosfera u ekipi nije više bila ista…

- Valjalo bi da je bilo obrnuto, da smo slabije krenuli, a bolje završili. Jedan ozbiljan tim mora da prebrodi sve prepreke koje ga prate tokom sezone. A nas su pratili pehovi sa povredama i koronom, počev od Danila Nikolića, zaključno sa Vilijem Ridom. Imali smo, dakle, dosta problema, ali to je pratilo i druge timove iz takmičenja u kojima smo učestvovali. Lično mislim da je ova ekipa mogla i malo više. Koliko je to više, na znam u ovom trenutku. U ABA ligi, kada su u ptanju budžeti i sve ostalo, teško da smo mogli da ispratimo Partizan i Crvenu zvezdu, ali smo sezonu završili ispred Cedevita Olimpije, što je uspjeh. Ponavljam, gorak ukus je što završnica ABA lige i Evrokupa, možda, nije bila bolja i nije bila u skladu sa onim kako smo počeli, zbog čega me ova sezone čini manje zadovoljnim nego što bi trebalo – zaključio je Gavrilo Pajović.

S. JONČIĆ

Informacija italijanskog lista Tutosport

NBA zvijezda Ibaka želja Virtus Bolonje

Slavni NBA krilni centar Serž Ibaka (32) od ovog ljeta mogao bi postati član italijanskog Virtusa iz Bolonje.

To je objavio torinski list Tutosport. Od ovog ljeta španski reprezentativac Ibaka, rođen u afričkoj državi Kongo, biće bez ugovora u NBA, nakon epizode u Milvoki Baksima. U Evropi je igrao u španskoj Manresi do 2009. godine, a od jeseni bi mogao ponovo zaigrati u Evroligi, nakon kratke epizode i šest mečeva za Real Madrid u sezoni 2011–12.

Kao član i jedan od najboljih igrača Toronto Reptorsa, Ibaka je bio NBA šampion 2019. godine. Virtus vodi njegov bivši trener Serđo Skariolo, što je adut italijanskog kluba u namjeri da ga dovede.

Košarkaš visok 208 santimetara od 2009. je u NBA, a u karijeri u najjačoj ligi svijeta bilježi 12,1 poen i 7,2 skoka u prosjeku.

U posljednje dvije sezone u najjačoj ligi svijeta zaradio je oko 19 miliona američkih dolara.

R. A.

20

Arena

Sportski miks

Novi-stari selektor Ivan Joksimović u razgovoru za Pobjedu govori o planovima i ciljevima odbojkaške reprezentacije u narednom periodu

PODGORICA – Proces pomlađivanja muške odbojkaške reprezentacije Crne Gore, koji je u prethodnoj akciji započeo bivši selektor Veljko Bašić, nastaviće, a moguće i dovršiti trener koji je kroz karijeru, radeći u Budućnosti i Budvanskoj rivijeri, ali i u inostranstvu (Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru), prepoznat i priznat po radu sa mladim igračima. Ivan Joksimović je u ovom trenutku neočekivano, drugi put u karijeri, preuzeo selektorsko mjesto na klupi seniora, a nakon iznenadnog povlačenja Makedonca Joška Milenkoskog, koji je odlučio da se povuče sa mjesta selektora nezadovoljan odlukom pojedinih iskusnih igrača da preskoče predstojeće kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.

Ono što je za Milenkoskog bio problem, za Joksimovića je izazov i jedva čeka da počne sa radom…

- Jako volim da radim sa mladima i smatram da je energija koju nose mladi igrači garant sa vrhunski rezultat. Ta energija daje elan ekipi, saigraču na terenu, ali daje i energiju meni kao treneru. Ja poštujem i cijenim mladog igrača, kod mene godine ne igraju ulogu, već samo kvalitet. S obzirom na to da ćemo podmladiti reprezentaciju, vjerujem da kvalitetom nećemo zaostajati, jer vjerujem u ono što ja radim, i što ću raditi sa moji stručnim štabom.

Mislim da imamo sve moguće preduslove da formiramo jednu izuzetnu vrijednu i radnu grupu igrača koja može da iznese teret igranja za reprezentaciju – kaže Joksimović na početku razgovora za Pobjedu.

Kako kaže, poziv da preuzme reprezentaciju za njega ,,predstavlja veliku čast, ali i moralnu obavezu da prihvati upražnjeno mjesto selektora“.

- Sve se brzo i iznenada izdešavalo, ali se nijesam mislio pošto vidim da ima potencijala da

I. MANDIĆ

Treba da budemo izuzetno ambiciozni Ivan Joksimović

Savez sada funkcioniše kako se samo poželjeti može Upoređujući prvi i drugi mandat na klupi Crne Gore, Joksimović apostrofira da je velika razlika što se tiče organizacije Saveza.

- U mom prvom mandatu smo bili suočeni sa raznoraznim organizacionim problemima, kada su pripreme u pitanju, putovanja i sve ostalo. Bili smo baš u velikim problemima. Svjestan sam bio da je tada bio period tranzicije u Savezu i svega ostalog što se dešavalo. A sada Savez funkcioniše na način kako se samo poželjeti može. Imamo sve moguće uslove, na nivou najboljih svjetskih reprezentacija – ističe Joksimović.

može da se napravi neka jako ozbiljan priča za budućnost.

Sam plasman mlađe seniorske reprezentacije na Evropsko prvenstvo daje dovoljno motiva i razloga za optimizam kada je budućnost u pitanju. Zadovoljan sam onim što trenutno vidim, bez obzira što su pojedini igrači izrazili želju da propuste ovu akciju, ali vidjeću da u razgovoru sa njima dođem do jednog zajedničkog rješenja, kako bismo bili konkurentni i sa velikom ambicijom igrali i predstojeće kvalifikacije za EP – dodaje Joksimović, koji je sa OSCG dogovorio trogodišnju saradnju.

Pored toga što ga je poziv Odbojkaškog saveza Crne Gore

Vrata su svima otvorena, ali je prioritet podmlađivanje Predstojeće kvalifikacije će zbog povrede Ahilove tetive preskočiti kapiten Vojin Ćaćić, a dugogodišnji korektor Miloš Ćulafić je odlučio da završi reprezentativnu karijeru. Ovu akciju, zbog sitnih povreda i porodičnih razloga preskočiće Marko Vukašinović i Ivan Ječmenica, dok će se do kraja sedmice znati status Marka Bojića, koji se našao na širem spisku.

- Razgovaram sa svima, počev od kapitena Ćaćića do ostalih, kako bih čuo kako oni razmišljaju, kako oni na sve gledaju i kakvo je njihovo iskustvo iz reprezentacije, s obzirom na to da će i u podmlađenoj reprezentaciji biti i iskusnih igrača, koji će sigurno biti lideri u predstojećem periodu – kaže Joksimović, koji je u prvom mandatu, od aktivnih igrača, u reprezentaciji radio sa Bojićem, Ječmenicom i Aleksandrom Minićem, dok je Rajko Strugar, kao mlad igrač, na jednoj akciji prošao pripreme.

- Vrata su svima otvorena, ali, ponavljam, prioritet je podmlađivanje reprezentacije. Želio bih da svi iskusni igrači budu dio tog projekta i da pomognu mladima, kao što je nekada njima neko pomagao – dodao je Joksimović.

zatekao na odmoru u rodnoj Podgorici, Joksimović je, prije nego što je prihvatio poziv, morao da dobije saglasnost čelnih ljudi u Katar sport klubu, gdje je trenutno profesionalno angažovan.

- Kad sam mu se obratio i objasnio prijedlog OSCG, predsjednik kluba mi je izašao u susret.

Bitno je da moj rad u reprezentaciji ne remeti moj dalji angažman u Katar sport klubu.

Sa druge strane, olakšavajuća okolnost je ta što prvenstvo u Kataru dosta kasno počinje ove sezone, tek 15. januara, zbog Svjetskog prvenstva u fudbalu.

U Kataru od 15. novembra bukvalno sve staje i tu se pojavio međuprostor da preuzmem ulogu selektora reprezentacije – objašnjava Joksimović.

Joksimović je prvi trener koji se dva puta našao u ulozi selektora odbojkaške selekcije Crne Gore, nakon je što prvi put bio selektor u periodu od februara 2011. godine do maja 2013. godine.

- To je izuzetno poseban osjećaj, iz dva razloga. Prvo, pun sam motiva i želje da napravimo nešto sa podmlađenom reprezentacijom. Drugo, u prvom mandatu sam imao jako iskusnu i kvalitetnu ekipu, ali je sistem kvalifikacija bio takav da je samo 16 reprezentacija moglo da se plasira na Evropsko prvenstvo. Sadašnji sistem daje veće mogućnosti, s obzirom na to na EP igraju 24 reprezentacije, pa je veća prohodnost ka tom takmičenju. Upoređujući dva mandata, velika je razlika, jer je u prvom ekipa bila jako iskusna, a u drugom će biti jako

Pravi momenat da Strugar pokaže svoje liderstvo Iako sa 27 godina, tehničar Rajko Strugar će u narednoj akciji biti jedan od starosjedilaca.

- Rajko je u najboljim godinama da pokaže svoje liderstvo i mislim da je ovo pravi momenat za njega da mladima pokaže kako treba da sve to izgleda. Prije devet godina, kada sam prvi put bio selektor, on je bio jedan od mladih i perspektivnih igrača, koji je radio sa reprezentacijom.

Sad je on jedan od iskusnih, a imamo mlade dizače koji treba da gledaju i prate njegov put – kaže Joksimović.

Novi selektor ističe i ulogu onih najiskusnijih.

- U cijeloj priči je jako bitan i Aleksandar Minić, takođe i Blažo Milić, koji je bio standardan u prethodnim akcijama.

podmlađena. Ali i jedna i druga su imale i imaju kvalitet, a ja se nadam da će ova mlađa da opravda svoj potencijal i da ćemo kroz taj potencijal probati da se kvalifikujemo na EP. Crna Gora je u prethodna dva ciklusa, pod vođstvom Bašića, uspjela da se plasira na prvenstvo Evrope, na prvom nastupu je upisala i dva trijumfa, a na drugom nijedan, što je i bio povod da se Bašić povuče.

U situaciji kada će dobar dio igrača iz prethodnih akcija, moguće, preskočiti predstojeće kvalifikacije, Joksimović ističe da je u tim okolnostima ,,iluzorno govoriti da će reprezentacija sigurno izboriti plasman na EP i nastaviti kontinuitet koji je Crna Gora imala na dva posljednja takmičenja“.

- Ali lično smatram da treba da budemo izuzetno ambiciozni, da takvi treba da krenemo sa radom, i kroz tu ambiciju da tražimo svoje kvalitete koji bi nam trasirali put za EP. Strategija Saveza je, što se meni jako dopalo, da se forsiraju mladi igrači, da se oformi ekipa za duži vremenski period.

Međutim, ja sam kao selektor ambiciozan i volim da izađem na te kvalifikacije sa stavom da želimo plasman na EP. A kolike će nam biti realne i objektivne mogućnosti, to ćemo da vidimo u toku priprema. Sigurno je da su naš prioritet kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2025. godine, da tada izborimo plasman, ali, svakako, nećemo zanemariti i predstojeće kvalifikacije, uz nadu da možemo i tu da izborimo vizu – zaključio je Joksimović.

S. JONČIĆ

Subota, 11. jun 2022.

Napredak crnogorskih jedriličara na Svjetskoj rang listi

Dukić 15. na svijetu

PODGORICA – Crnogorski reprezentativci u olimpijskoj klasi ILCA7 ostvarili su napredak na najnovijoj Svjetskoj rang listi – Milivoj Dukić je sada na 15. mjestu, dok je Ilija Marković na 67. mjestu u seniorskoj konkurenciji, a trenutno je deveti jedriličar planete u konkurenciji jedriličara do 21 godine.

Na nedavno završenom Svjetskom prvenstvu u Meksiku, na kome je Crna Gora, zahvaljujući sjajnim rezultatima u proteklom period, imala dva učesnika, naši reprezentativci su ostvarili veliki uspjeh, jer su Milivoj Dukić i Ilija Marković stigli do finalne, odnosno zlatne grupe. Sjajnu godinu je otvorio Nikola Golubović osvajanjem bronzane medalje na Velikoj nagradi Mornara. Nastavio je Ilija Marković, koji je stigao do zlatne medalje na Otvorenom prvenstvu Hrvatske u konkurenciji za jedriličare do 21 godine, zatim i do zlatne grupe na seniorskom Svjetskom prvenstvu.

U međuvremenu, Nikola Golubović je osvojio bronzanu medalju na Otvorenom prvenstvu Hrvatske u klasi ILCA 6, dok su Nikola Golubović i Pavle Musić stigli do finalne, odnosno zlatne grupe na Evrokupu, takmičenju koje je u rangu šampionata Evrope.

Vremena za odmor nema, jer slijede brojna takmičenja – Mediteranske igre (od 25. juna do 5. jula, Dukić, Marković), Evropsko prvenstvo ILCA 6 za mlade u Solunu (od 29. juna do 6. jula, Nikola Golubović), Svjetsko prvenstvo za mlade u Hagu (od 8. do 15. jula, Nikola Golubović), Svjetski kup u Marseju (Dukić, Marković), U21 Svjetsko prvenstvo u Vilamuri (od 15. do 28. avgusta, Marković), Evropakup (od 6. do 9. oktobra Tivat), Svjetsko prvenstvo ILCA 6 u Kini (od 10. do 17. oktobra, Golubović), Evropsko prvenstvo u Leru (od 14. do 21. novembra, Dukić, Marković).

R. P.

Paraatletski Gran pri u Parizu

Rajković šesta u bacanju koplja

PODGORICA - Crnogorska paraatletičarka Maja Rajković osvojila je šesto mjesto u bacanju koplja spojenih kategorija F54, 55, 56 na Gran pri mitingu u Parizu, izjednačivši svoj najbolji rezultat u karijeri 12,78 metara, što joj je donijelo 542 boda.

Prvo mjesto zauzela je Alžirka Nadia Međmeđ sa 892 boda, kao druga je završila Njemica Martina Viling sa 878, a treća Tores Martines iz Kolumbije sa 831 bodom.

U četvrtak je Miloš Spaić bio

peti u bacanju kugle kategorije F11, 12 novim ličnim rekordom (11,39 m).

Gran pri u Parizu okupio je više od 750 takmičara iz 58 država.

Paraatletska reprezentacija Crne Gore narednog vikenda će nastupiti na sankcionisanom mitingu u Kruševcu.

Ne. K.

Danas počinje Prvenstvo malih država Evrope u atletici

Crna Gora sa sedam takmičara na Malti PODGORICA – Atletska reprezentacija Crne Gore sa sedam takmičara nastupiće danas na Prvenstvu malih država Evrope na Malti. Prvenstvo malih država Evrope okupiće sportiste iz 22 države.

Crnogorsku atletiku predstavljaće Ognjen Marsenić (AK Lim, 100 i 200), Darko Pešić (Lim, 110 prepone i skok udalj), Ognjen Vojvodić (Mornar, skok udalj), Danijel Furtula (Podgorica, bacanje diska), Ivan Kukuličić (Zeta 2012, bacanje diska), Ljiljana Matović (Dionis, skok udalj) i Kristina Rakočević (Jedinstvo, bacanje diska). Šampionat će propustiti Marija Vuković i Tomaš Đurović jer nijesu predviđene discipline skok uvis i bacanje kugle.

R. P.

Feljton

Subota, 11. jun 2022.

21

13.1.

ULOGA VJERSKIH USTANOVA U OBLIKOVANJU DUHOVNOG PROSTORA CRNE GORE

Avdovih 100.000 stihova čine grandioznu epsku zaostavštinu » Piše: Ivan JOVOVIĆ

Maternji jezik autohtnog muslimanskog stanovništva, slovenskog i albanskog porijekla, naširoko se upotrebljavao u narodnoj usmenoj književnosti.

Reprezent tog stvaralaštva u kome je pohranjena kolektivna memorija pripadnika islama slovenskog porijekla sa prostora Crne Gore personalizovana je u djelu „balkanskog Homera“ Avda Međedovića iz Bijelog Polja

Esej je objavljen u časopisu Matica, br. 89

Uz Pljevlja, Herceg Novi je uz manje prekide skoro 200 godina (1484–1687) bio ne samo značajno vojno nego i islamsko središte, u kome je bila smještena osmanska administracija, gdje je povremeno bilo sjedište i hercegovačkog sandžak-bega. U Herceg Novom bilo je pet džamija, dvije medrese i sedam mekteba, kao i ostalih objekata orijentalnoislamske kulture, od kojih gotovo nije ostalo ni traga, a o nekadašnjem osmanskom gradu na Jadranu upečatljivo svjedoči Putopis Evlije Čelebije, koji je boravio u Herceg Novom 1664. godine. Nakon završetka Morejskog rata nestalo je i muslimanskog stanovništva i njegovih bogomolja na prostoru Boke koji je bio pod upravom Osmanlija, te su se muslimanske porodice nakon uspostavljanja mletačke vlasti najviše iselile u Nikšić, Trebinje, Bar, Ulcinj, kao i u neka druga mjesta na području Crne Gore i Hercegovine.

Proces islamizovanja nekog područja započinjao je gradnjom džamija, što na crnogorskom prostoru predstavlja kontinuiranu djelatnost od kraja XV pa do druge polovine XIX vijeka. Dosadašnja istraživanja utvrdila su da su u na prostoru Crne Gore bilo 152 džamije, kako na gradskom, tako i na seoskom području.

Ipak, nosioci islamske kulture bile su gradske džamije, kojih je je u Pljevljima bilo 12, zatim u Ulcinju 8, po šest u Podgorici, Baru i Herceg Novom, po pet u Nikšiću i Gusinju, po četiri u Plavu i Bijelom Polju, po jedna u Kolašinu i Spužu.

I socijalna struktura njihovih ktitora bila je različita.

Prve džamije su građene ili prepravljane postojeće crkve na području nekog novo-

O nekadašnjem osmanskom Herceg Novom upečatljivo svjedoči „Putopis“ Evlije Čelebije, koji je u njemu boravio 1664. godine. Nakon završetka Morejskog rata nestalo je i muslimanskog stanovništva i njegovih bogomolja na prostoru Boke koji je bio pod upravom Osmanlija, te su se muslimanske porodice nakon uspostavljanja mletačke vlasti najviše iselile u Nikšić, Trebinje, Bar i Ulcinj

Avdo Međedović (oko 1875 - 1955)

uspostavljenog džemata po nalogu sultana, poput onih u Bihoru, Rožajama, Plavu, Medunu (Mehmed Fatih), Herceg Novom (Mehmed Fatih i Bajazita II), Podgorica (Mehmed Fatih), Žabljak Crnojevića (Mehmed Fatih), Obodu (Mehmed Fatih), Spužu (Mehmed Fatih), Risnu (Mehmed Fatih), Baru (Murata III i Ahmeda III) i Ulcinju (Selima II). Oblasni namjesnici (sandžak-begovi, paše i veziri) gradili su džamije u Pljevljima, Herceg Novom, Nikšiću, Bijelom Polju, Ulcinju, dok je najveći broj džamija na ovom prostoru izgrađen materijalnom podrškom lokalnih feudalaca (begova i spahija) ili novčanim prilozima trgovaca i zanatlija, mada izvori takođe bilježe izgradnju džamija podignutih sredstvima plemenskih i bratstveničkih zajednica.

Džamije kao glavni kompleksi islamske duhovnosti imale su u gradovima prateće mektebe

i medrese, dosta kasnije su formirane i ruždije, dok istorijski izvori bilježe postojanje mekteba i na ruralnom području, pa čak i jednu medresu u selu Kazanci u opštini Nikšić u drugoj polovini XVII vijeka.

Pri džamijama je istovremeno ustanovljavana služba imama čija djelatnost je prvenstveno bila vezana za obredoslovlje, ali i za drugi niz poslova širenja islamske religije. Uloga imama je naročito bila značajna u prvim godinama, pa i decenijama osmanske vladavine, jer su ova lica kao vjerske vođe na određenom području, preko svojih stavova i odluka, determinisali vjersko-kulturne obrasce stanovništva, što je u krajnjem imalo za cilj jačanje legitimiteta administrativnog aparata unutar Osmanskog carstva. Za širenje orijentalnoislamske civilizacije od naročitog značaja bilo je usvajanje čitanja i pisanja na arapskom jeziku, koji je bio obavezna in-

telektualna svojina imama, kao učitelja Kurana. Muslimanske vjersko-prosvjetne ustanove na ovom prostoru njegovale su orijentalne jezike, arapski, turski i persijski, dok se maternji jezik autohtnog muslimanskog stanovništva, slovenskog i albanskog porijekla, naširoko upotrebljavao u narodnoj usmenoj književnosti. Reprezent tog stvaralaštva u kome je pohranjena kolektivna memorija pripadnika islama slovenskog porijekla sa prostora Crne Gore personalizovana je u djelu „balkanskog Homera“ Avda Međedovića iz Bijelog Polja, čijih 100.000 ispjevanih stihova predstavljaju epsku zaostavštinu svjetskih razmjera. Treba napomenuti u kontekstu vjersko-prosvjetnih ustanova da se u istim u kontinuitetu vjerska služba i pismenost domicilnog muslimanskog stanovništva temeljila na orijentalnim jezicima, zbog čega je savladavanje islamskih dužnosti često bilo

Nekadašnja Džamija Glavatovića u Podgorici

praćeno poteškoćama u razumijevanju, s obzirom da se nije odvijala na maternjem jeziku.

Osim džamija za sakralno islamsko graditeljstvo od izuzetnog značaja su turbeta, koja ne predstavljaju samo nadgrobne spomenike, već su i mjesta stvaranja religioznog kulta, gdje se čuva uspomena na zaslužne i pobožne ljude.

Takvih ljudi je bilo na svim mjestima gdje su živjeli muslimani. Neka turbeta su sačuvana u istorijskim izvorima, a neka su opstala do danas, kao bitno svjedočanstvo islamsko-orijentalne kulture u Crnoj Gori. Na ove spomenike kulture i islamske duhovnosti nailazimo širom Crne Gore, a pojedini naši gradovi imali su po dva ili više turbeta: Turbe u Podgoričkim livadama, Turbe na Žabljaku Crnojevića, Turbe Hadži Mehmed-paše Osmanagića u Podgorici, Turbe Šejna Mehmeda Užičanina u Rožajama, Turbeta u Ulcinju (Meterzima, na Vrh Pazaru, Turbe Murat Dedaj, Ruselbegovića Turbe, Turbe u Novoj Mahali, Turbe kod pašne džamije i dr).

Treba napomenuti da u okvir muslimanskog nasljeđa u Crnoj Gori spadaju i posebni islamski vjerski objekti – tekije, koje su pripadale nekom od

Podgorička tvrđava sa džamijom Mehmeda Fatiha

derviških redova, a koje su se nalazile u Pljevljima, Ulcinju i Herceg Novom.

U Osmanskom carstvu obrazovni sistem počivao je na islamskoj tradiciji. Osnovno obrazovanje – savladavanje arapskog pisma i osnove vjeronauke sticalo se u mektebima. Na tlu Crne Gore u svim gradovima, odmah po osnivanju džamije nastajali su prvi mektebi, izuzetak od tog pravila bila su manja mjesta i sela, gdje do pred kraj osmanske vladavine nije bilo ovih vjersko-obrazovnih ustanova, pa su žitelje na tim područjima osnovnim religijskih znanjima podučavali putujući imami. U periodu od kraja XVI do prve polovine XIX vijeka u svim većim gradovima, Pljevljima, Bijelom Polju, Baru, Ulcinju, Nikšiću, Podgorici, postojalo je više takvih škola, dok se u Kolašinu spominje samo jedan mekteb. Indikativno je da je u beranskom kraju zabilježeno postojanje mekteba tek u drugoj polovini XIX vijeka, dok u plavsko-gusinjskoj oblasti gotovo nemamo egzaktnih podataka o broju mekteba, mada je izvjesno da su postojali.

Stjecište znanja i obrazovanja na ovom prostoru predstavljale su medrese, koje su kao vjersko-prosvjetne ustanove tokom osmanske vladavine imale presudnu ulogu u razvoju islama, jer su u kontinuitetu prvenstveno stvarale kadar – vjerske službenike. Ako se u mektebu sticalo osnovno obrazovanje, medrese su predstavljale srednji i viši nivo islamskog obrazovanja, u kojima su se pored preovladavajućih vjerskih predmeta izučavale i svjetovne nauke. Na teritoriji Crne Gore u izvorima i literaturi medrese se spominju u sljedećim gradovima: Pljevlja 2, Bijelo Polje 1, Herceg Novi 2, Podgorica 1, Bar 1, Ulcinj 1, niže medrese postojale su u Plavu, Rožajama i Nikšiću (selo Kazanci). Prve pomene medresa na tlu Crne Gore nalazimo u „Putopisu“ Evlije Čelebije iz druge polovine XVII vijeka, mada ni za jednu od nabrojanih ne postoje okvirni podaci o datumu njihovog osnivanja.

(Nastavlja se)

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. jun 2022.

Dnevni list

Na osnovu člana 139 Zakona o privrednim društvima a u vezi sa čl.133 stav 1 tač.2 (Sl.list Crne Gore, br.65/20 i 146/21), člana 8 tač.8.7 Statuta CRNAGORAPUT AD- Podgorica i Odluke Odbora direktora, objavljuje se

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

OBAVJEŠTENJE o proširenju dnevnog reda redovne Skupštine akcionara CRNAGORAPUT AD- Podgorica

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

Dnevni red redovne Skupštine akcionara “CRNAGORAPUT” A.D.-Podgorica, koja je zakazana za 28.06.2022 godine, proširuje se na način što se dodaje nova tačka 6 i glasi: 6.Izmjene i dopune Statuta “CRNAGORAPUT” A.D.- Podgorica

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Obavještenje o sazivanju redovne Skupštine akcionara “CRNAGORAPUT” AD -Podgorica, koje je objavljeno 28.05. i 29.05 2022 godine u dnevnom listu “Pobjeda”, u ostalom dijelu ostaje nepromijenjeno.

Dragan Ršumović

Zamjenica izvršnog direktora:

ODBOR DIREKTORA Novembar Stojanović

MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga:

CRNA GORA JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ BERANE

ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika

Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca „Crnogorski Telekom“ AD Podgorica protiv izvršnih dužnika Božović Denisa i dr

RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika

J A V N O O B J A V Lj U J E

NENAD ZEČEVIĆ (politika)

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvrših dužnika.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnim dužnicima i to: BOŽOVIĆ DENISU rješenje o izvršenju Iv.br. 1604/21 od 14.02.2022. godine i rješenje o troškovima od 10.06.2022. godine, sa zadnje pozantom adresom Beranselo bb, Berane; SIMONOVIĆ VALERIJI rješenje o izvršenju Iv.br. 1605/2021 od 14.02.2022. godine i rješenje o troškovima od 10.06.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Lužac bb, Berane; RALEVIĆ MILOŠU rješenje o izvršenju Iv.br. 12/22 od 14.02.2022. godine i rješenje o troškovima od 17.03.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Kaludra bb, Berane; SEKULIĆ MILOŠU rješenje o izvršenju Iv.br. 227/22 od 24.03.2022. godine i rješenje o troškovima od 04.04.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom ul. 29 Novembar 9/A, Berane; ĐUKIĆ NIKOLI rješenje o izvršenju Iv.br. 228/22 od 21.04.2022. godine i rješenje o troškovima od 21.04.2022. godine, sa zadnje pozantom adresom Donje Luge bb, Berane.

JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

MALI OGLASI

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršnim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, s obziorom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

NEKRETNINE CENTAR kod ugla dvije glavne ulice jedinstvena poslovna zgrada oko750m2 (delux penthaus na vrhu) sa 8 parkinga i garažom po želji. Ima niz veoma bitnih prednosti za biznis. Izuzetna po svemu.

Prodajem.

Tel. 069/867-791 1

U Beranama 10.06.2022. godine,

PRODAJEM stan zbog selidbe u Ameriku 50 m2, stara gradnja, kvalitetan.

Ulica Georgija Dimitrova 58 iznad škole Marko Miljanov.

Tel. 067-495-448 3

RAZNO

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih

cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop !

Begović Tel. 067/579-709 , 069/269-550 4 OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom.

Dolazim odmah NON-STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 5

STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo.

Tel.069/926-382, 020/629-558 6

JAVNI IZVRŠITELJ Dušan Nišavić

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. jun 2022.

23

I.br.764/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Otp Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv hipotekarnog dužnika Olge Jelić iz Berana, ul. Tufa Softića br. 3, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 41,676.28€), dana 09.06.2022. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017) ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se dvadeset sedmo ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Olge Jelić, upisanih u LN 516 KO Berane, kat. parcela br.2139, br. zgrade1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine 46m2 i nepokretnosti upisane u LN br. 624 KO Berane, kat. parcela br.2138/1, br. zgrade 1, stambeni prostor PD2, spratnosti P, površine 26m2 i nestambeni prostor PD3, spratnosti 1P, površine 9m2. Dvadeset sedmo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 01.07.2022. godine u 11.00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, UL. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11.00 do 12.00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.764/2016 od 29.09.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 41,676.28€ na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 16.05.2016. godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.764/2016 od 22.02.2017. godine, shodno čl.168 ZIO-a i ukupno iznosi 27.000,00€. (Nepokretnosti iz LN 516 KO Berane iznos 13.500,00 €, nepokretnosti iz LN br. 624 KO Berane 13.500,00 €). Na nepokretnostima u LN br. 516 i LN br.

624, upisana je hipoteka u korist “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, UZZ br. 282/115 od 01.09.2015. godine, saglasnost UZZ.br. 462/15 od 25.11.2015. godine, prenosioca potraživanja CKB AD Podgorica. Na dvadeset sedmom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st.

7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-3745827 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 2.700,00 €. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena, vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne ne položi cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak objaviti u dnevnom listu “Pobjeda” dana 10.06.2022. godine.

U Beranama 09.06.2022. godine

Ja vn i izvr ši telj Dušan Nišavić

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Ivm.br.266/2021 Javni izvršitelj u Bijelom Polju Dejan Čogurić, u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca HIPOTEKARNA BANKA AD Podgorica, Ul.Josipa Broza Tita br.67, Podgorica, protiv izvršnog dužnika DOO “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR”, Ul.Kneza Miroslava bb, Bijelo Polje, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, donio je u smislu čl.169-177 ZIO-a, dana 31.05.2022 godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI 1.Određuje se drugo ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika DOO “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR” iz Bijelog Polja, upisanih u Pl.br.1339 KO Resnik, sopstvenik-posjednik izvršni dužnik sa obimom prava 1/1 i to parcela br.531/24, potes Rastočki potok, po kulturi livada 1 klase, površine 391 m2.

2.Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja Ivm. br.266/2021 od 02.11.2021 godine u novčanom iznosu od 19.159.00 eura.

3.Na prvom ročištu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se ne mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tačkom 2 ovog zaključka. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom javnom nadmetanju, javni izvšitelj će zakazati drugo javno nadmetanje na kojem se nepokretnosti mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom javnom nadmetanju, javni izvršitelj će zakazati novo javno nadmetanje na kojem se nepokretnost može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca.

4.Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova.

5.Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti na žiro račun javnog izvršitelja broj 520-22007-14 koji se vodi kod “Hipotekarne banke” AD Podgorica, fil.Bijelo Polje. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

6. Najbolji ponudilac, odnosno kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u u roku od 8 (osam) dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost.

7.Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

8.Ročište za prodaju nepokretnosti održaće se dana 05.07.2022 godine sa početkom u 11:00 h u kancelariji Javnog izvršitelja Dejana Čogurića, koja se nalazi u Bijelom Polju, Ulica Slobode br.10.

9.Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić

HTP “ULCINJSKA RIVIJERA” AD Broj: 307 Ulcinj,10.06.2022. god.

OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU SKUPŠTINE AKCIONARA Na osnovu čl. 135 i 136 Zakona o privrednim društvima ( Sl. list RCG br:65/20), čl. 34 Statuta HTP “Ulcinjska rivijera” AD i Odluke Odbora direktora 305/5 od 10.06.2022. god. saziva se : XV REDOVNA SKUPŠTINA AKCIONARA HTP “ULCINJSKA RIVIJERA” AD ULCINJ Za dan 30.06.2022. god. u 15 časova u prostorijama hotela “Bojanalux” na Adi Bojani,Gornji Štoj,Ulcinj.

Za sjednicu se predlaže sledeći: DNEVNI RED 1.Razmatranje i usvajanje finansijskih izvještaja HTP „Ulcinjska rivijera“ AD Ulcinj za 2021. godinu .

2.Razmatranje i usvajanje izvještaja o poslovanju za 2021.godinu, sa izvještajem nezavisnog revizora za period od 01.01.2021. godine do 31.12.2021. godine.

3.Donošenje odluke o razrešenju dosadašnjih članova Odbora direktora.

4.Donošenje odluke o izboru članova Odbora direktora.

5.Donošenje odluke o izboru revizora za 2022. godinu.

Odluke po svim tačkama dnevnog reda se donose većinom glasova vlasnika akcija koji su prisutni, zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića pod uslovom da Skupštini prisustvuju akcionari koji posjeduju polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa tj. 762.195 od ukupno 1.524.389 akcija. Izdate akcije su obične jedne klase, na ime i izdate su u nematerijalizovanom obliku.

Akcionari mogu izvršiti uvid u materijale i predloge Odluka koji će se razmatrati na Skupštini akcionara svakog radnog dana od 09 do 11 časova i to 20 ( dvadeset ) dana prije odražvanja Skupštine akcionara u poslovnoj zgradi HTP “Ulcinjska rivijera” u Ulcinju, Velika plaža bb ( bivša direkcija Ade Bojane) .

Akcionari mogu da ostvare svoja zakonska prava na Skupštini akcionara lično, putem punomoćnika, putem glasačkih listića ili elektronskim putem. Punomoćja i glasački listići moraju biti ovjereni u skladu sa zakonom.

Postupak utvrđivanja identiteta akcionara i verifikacija njihovih dokumenata na osnovu kojih mogu prisustvovati sjednici obavlja se u sjedištu društva od 9 do 11 časova na dan održavanja sjednice.

Telefon: +382 69 065 821

PREDSJEDNICA ODBORA DIREKTORA, Lazović Goranka s.r

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. jun 2022.

AD’’PREKOOKEANSKA PLOVIDBA’’BAR Br: OD/IV Bar, 30.III 2022 god.

Na osnovu cl.36-40 Zakona o privrednim drustvima i cl.18i 38 Statuta AD’’Prekookeanska plovidba’’ Bar,Odbor direktora na svojoj IV sjednici odrzanoj dana 30.III.2O22godd.donio je sljedecu

ODLUKU o SAZIVANJU XXI REDOVNE SKUPSTINE AKCIONARA AD’’PREKOOKEANSKA PLOVIDBA’’BAR XXI Redovna Skupstina akcionara ‘’AD Prekookeanska plovidba’’Bar,odrzace se dana 20.6.2022. god. u prostarijama Putnickog terminal u Baru,sala Barske plovidbe AD Bar,sa pocetkom u 10,00 casova.

Identifikacija i evidentiranje akcionara ce poceti istog dana u 9,00 casova.

Za Skupstinu se predlaze sljedeci: DNEVNI RED 1.Usvajanje informacije o jedinstvenom spisku akcionara Drustva,dostavljenog od CKDD, 2.Usvajanje Zapisnika sa prethodne sjednice Skupstine akcionara Drustva, 3.Razmatranje i usvajanje:Zavrsnog racuna Drustva za 2021 godinu i Izvjestaj o poslovanju u 2021 god.

4.Razmatranje i usvajanje Izvjestaja o radu Odbora direktora, 5.Donosenje Odluke o razrjesenju clanova Odbora direktora, 6.Donosenje Odluke o izboru clanova Odbora direktora, 7.Donosenje Odluke o naknadama clanova Odbora direktora.

Pozivaju se akcionari da pisustvuju sjednici Skupstine ili da budu zastupljeni preko punomocnika.

Identifikacija akcionara vrsi se na osnovu licnih isprava,a punomocnika na osnovu ovjerenih punomo cja i licne isprave.

Materijali za Skupstinu stavice se na raspolaganju akcionarima u prostarijama Drustva,radnim danima od 8,00 do 14,00 casova.

Predsjednik Odbora direktora Dino Tutundzic

Subota, 11. jun 2022.

Oglasi i obavještenja

25

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. jun 2022.

Posljednji pozdrav našem dobrom radniku i kolegi

Дана 9. јуна 2022. преминула је у 81. години живота, наша драга и вољена

DARKU

БОСИЉКА – БОСЕ пок. Андрије КРИВОКАПИЋ рођена Секуловић

Počivaj u miru, neka ti je laka crna zemlja po kojoj si časno hodao. Сахрањена је 10. јуна у кругу породице. Кућа жалости: др Јована Бјелића 21, Херцег Нови.

Ожалошћени: син ЖЕЉКО, кћер СМИЉА, браћа ЖЕЉКО и МИЛОВАН, снаха СПОМЕНКА, зет МИЉКО, унучад АНДРЕА, АНЂЕЛА, ЛЕА, НИКОЛИНА, ИВАН и АНДРИЈА, породице СЕКУЛОВИЋ и ЏОЏО

KOLEKTIV ZRNOŽIT CETINJE

478

498

Pola godine je od smrti voljene majke

S tugom i pijetetom opraštamo se od našeg dugogodišnjeg dirigenta, saradnika i prijatelja, uvaženog profesora

DRAGICE Draga majko, boli posljednji rastanak sa tobom. Riječi koje ću pamtiti od zaborava.

Moje uspomene koje natapaju ramena, dušu i srce na drage roditelje i sestru Desu. Vječno prisutni, nikada zaboravljeni.

Sjećanje na vas s ponosom i poštovanjem.

Vaša kćerka i sestra 496

STEVKA sa porodicom

RADOVANA PAPOVIĆA Ostaće nam u trajnoj uspomeni njegova dobrota, požrtvovanost, prijateljstvo, vedrina i vođstvo pod kojim smo ostvarivali neka od najvećih dostignuća horskog pjevanja.

Njegov lik i neprolazna djela ostaće nam u srcima i trajnoj, neizbrisivoj uspomeni.

Poštovani profesore, počivajte u miru punom ljubavi i dobrote kojima ste punili naša srca.

HOR ,,STANKO DRAGOJEVIĆ“ 497

15. 6. 2021 – 15. 6. 2022.

5. 10. 2004 – 15. 6. 2022.

МИЛО ПЕКИЋ

ВУКОСАВА ПЕКИЋ рођ. Лукић

Драги родитељи, почивајте у миру. Нека вам је вјечна слава и хвала. Дана 12. јуна у 10 часова посјетићемо вашу вјечну кућу.

ВАША ДЈЕЦА с породицама

495

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. jun 2022.

27

Posljednji pozdrav dragoj

Dana 9. juna 2022. godine preminula je naša draga

Dana 10. juna 2022. godine upokojila se u Gospodu naša draga majka, baba i svekrva

VERI MIJUŠKOVIĆ Bila si dio našeg odrastanja i svako ljeto uljepšavala pažnjom i ljubavlju.

Uspomene na vrijeme sa tobom će te vječno čuvati od zaborava.

STANKA Pavlova SEKULOVIĆ rođena Radičević kćer popa Luke

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Nikšiću, 10. juna od 11 do 13 časova, kada polazimo za Trepču, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

Ožalošćeni: sestrići GRUJICA i NIKOLA GEZOVIĆ i JOVAN PEKIĆ sa porodicama, sestre od strica RAKA, STANKA, BRANKA i SLOBODANKA, bratanić NIKOLA, bratanična MILENA, sestrići, sestrične, snaha i ostala ožalošćena rodbina porodica PEROVIĆ i MIJUŠKOVIĆ

SAŠA i ITANA ŠARANOVIĆ

477

DARINKA – DARA Nikolina PEROVIĆ

Posljednji pozdrav poštovanom profesoru i dirigentu

Saučešće primamo na Čepurcima, 10. juna od 12 do 15 časova i 11. juna od 9 do 12 časova, kada polazimo za Brskut gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

RADOVANU PAPOVIĆU Ožalošćeni: sinovi PREDRAG i SERGEJ, kćerka MILENA, snahe SVETLANA i MILICA, unuk GAVRILO, unuke VASILIJA, ĐORĐINA i KATJA, kao i mnogobrojna familija SEKULOVIĆ i RADIČEVIĆ

ĐORĐE SAVELJIĆ 457

445

POMENI

Posljednji pozdrav našoj dragoj 455 Sa beskrajnom tugom se opraštam od mog divnog

Godina dana je otkad nije sa nama

DARINKI - DADI PEROVIĆ Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Tvoji: GRUJICA, MINA, MARIJA i IVAN GEZOVIĆ 446 Našoj

Mojoj voljenoj

ĐORĐIJE PERUNOVIĆ

čika RADOVANA Hvala Vam za sve lijepe uspomene iz djetinjstva, za sve lijepe riječi i tople savjete. Hvala i što sam u Vašoj kući bila kao u svojoj i što ste me uvijek gledali kao svoje dijete.

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvaću Vas od zaborava.

Grlim te u sjećanjima, kad smo svi bili srećni.

Nedostaješ i boliš zanavijek...

Tetka BRANKA

JELENA KALUĐEROVIĆ sa porodicom 492 462

DADI

DADI

Živjećeš u našim srcima i sjećanjima.

Počivaj u miru, jer si to za života zaslužila.

Tvoji IVA i STEFAN 461

Посљедњи поздрав нашој драгој

Tvoj JOVAN 460

TEODORA LAKIĆ Posljednji pozdrav dragom, dobrom drugu, prijatelju i dugogodišnjem saradniku

Tužna godina prođe bez tebe.

Ne zaboravljamo te.

BAROVIĆI

БОСИ Мајовоj КАПИСОДА 491

Vole te

IVONA, IVAN, MARTINA i JANA

490

Мир твојој доброј и честитој души.

Zajedno smo na koncertima nastupali i sarađivali. Kao dirigent, pedagog, aranžer i organizator, preko 40 godina, uvijek si bio spreman za veliki rad, nasmijan, dobrodušan.

Dobrom voljom, znanjem i entuzijazmom pomagao si svima a najviše mladim umjetnicima.

MAJKO

БОЖО ВУЈИСИЋ с породицом S poštovanjem,

Tvojim odlaskom ostali smo uskraćeni za ljubav, pažnju i dobrotu koju si nam pružala.

Dani prolaze, ali nijedan bez sjećanja na tebe.

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvamo te u našim srcima.

Mnogo nam nedostaješ.

ALEKSA ASANOVIĆ sa porodicom 494

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Ne zaboravljamo tvoj osmijeh i tvoju ljepotu.

Voljena

RADOVANU RAŠU PAPOVIĆU dirigentu i profesoru

TEODORA LAKIĆ

Tvoji: OLGA, RADA i RADOJE

484

493

28

Oglasi i obavještenja

Prošlo je pola godine, a bol je sve veća

Subota, 11. jun 2022.

Pola je godine od smrti našeg voljenog oca i supruga

DUŠKO KRIVOKAPIĆ

Otišao si bez posljednjeg zbogom, brate mili, šta se desi s tobom?

Rano moja, rano ljuta, raniste me iz tri puta!

Kad se iskreno braća vole, bratske rane teško bole, ne mogu im naći lijek, bolovat ću cio vijek.

Ostala je velika praznina, ti mi, brate, budi s anđelima.

DUŠANA KRIVOKAPIĆA

Tata, uvijek ćeš biti sa nama, kao što si i uvijek bio uz nas.

Mnogo boli praznina koju si ostavio, svuda i na svakom mjestu.

Volimo te i nosimo u duši.

Počivaj u vječnom miru.

Tvoji najdraži,

Sestra SENKA sa porodicom

Dana 13. juna 2022. navršava se godina od smrti našeg voljenog supruga, oca, svekra i đeda

SUNČICA, STEFAN i BUDA

Prim. dr LJUBIŠE M. ŽORIĆA

Godina prođe, bol i tuga ostaju. Čuvamo te od zaborava i ponosno nosimo uspomenu na tebe.

U nedjelju, 12. juna, posjetićemo njegovu vječnu kuću.

474

488

Pola godine je prošlo od kada nas je napustila voljena majka i baba

Navršava se pola tužne godine od smrti mojeg dragog brata

Tvoja PORODICA

DRAGICA POPOVIĆ Teško je riječima opisati bol i prazninu koju osjećamo zbog tvog odlaska.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav.

489

DUŠKA

Kćerka STOJANKA sa porodicom

Dana 11. juna navršava se 40 dana od kada nije sa nama naša

465 Teško je riječima opisati prazninu koju osjećamo od kada nijesi više sa nama.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i sjećanje na tvoju plemenitu dušu i dobrotu. Živio si dostojanstveno i časno. Ponosni smo što smo te imali.

Nemoćni da promijenimo tužnu stvarnost, ostaje nam da te sa ljubavlju pamtimo i zauvijek nosimo u srcu.

Počivaj u miru božijem zajedno sa našim roditeljima i braćom.

Navršava se godinu dana od kada je preminuo naš voljeni

Tvoja sestra RADA i zet SREĆKO

NADA Gojkova MARTINOVIĆ

DANILO Stefanov JOVANOVIĆ

rođena Kaluđerović Hvala ti za sve nezaboravne trenutke provedene sa tobom.

Tvoj osmijeh, tvoj glas, tvoja dobrota i ljubav su svuda oko nas.

S nama si i bićeš dok smo živi.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Počivaj u miru, jer to i zaslužuješ i neka te anđeli čuvaju.

U nedjelju, 12. juna 2022. godine, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću i položiti cvijeće.

487 Navršava se pola tužne godine od smrti mojeg dragog brata

Ožalošćeni: sinovi ZORAN i ALEKSANDAR, sinovci STEVO i KRSTO, sestrići IVO i MILO, sestrične MIRA, SLAVICA, VJERA i NADA

Tvoji: suprug GOJKO, sinovi PETAR i MILOŠ, snahe ANĐELA i VINKA, unučad KRISTINA i VLADAN 448

468 Četrdeset dana je od smrti

Četrdeset tužnih dana je od smrti naše

Navršava se godinu dana od kada je preminuo naš voljeni otac

DUŠKA

LJUBICE Vasove RADOVIĆ Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

Porodica pok. BOŽA RADOVIĆA 480

NADE Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

VESKO, MARKO i IVANA

Dragi brate Duško, pokreću se bratske rane koje neću preboljeti.

Evo pola godine kako ne čujem tvoj glas.

Ne mogu da se pomirim sa istinom da te više nema.

Mislim na tebe svakog dana, ali uzalud.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a ja ću te nositi u srcu do kraja života.

DANILO Stefanov JOVANOVIĆ Uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost čuvamo od zaborava.

Tvoji ZORAN i ALEKSANDAR

469

452 Tvoja sestra MILKA sa porodicom

486

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. jun 2022.

TužNi pomEN

Šest mjeseci je od smrti naše snahe Draga

Navršavaju se 3 godine od kada nije sa nama naša

29

SJEĆANJE

NAJO Postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi.

Tvoj djed JOVAN sa tetkama i ujacima

SILVANA SEKA VUKOVIĆ

SLAVICE Čedove BRKOVIĆ

Pola godine je prošlo od kada nema tvog toplog osmijeha

Vrijeme prolazi i ne odnosi našu tugu ali ni našu ljubav. I dalje nam nedostaje tvoja pažnja, dobrota i toplina.

Tužni što te nema a srećni što smo te imali i što si bila naša supruga i majka.

Tvoji,

456

MIŠKO i NIKOLA

Ostaju uspomene na tvoju plemenitost, pažnju i privrženost porodici.

Hvala ti za sve.

Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

11. 6. 2019 – 11. 6. 2022.

ZORICA i BOŠKO s porodicama

481

SLAVICA BRKOVIĆ 483 Дана 11. јуна 2022, пола године је од одласка моје сестре

SILVANA SEKA VUKOVIĆ Tužno sjećanje na plemenitu i voljenu snahu.

DESA VUKOVIĆ 482

СЛАВИЦЕ БРКОВИЋ

Dana 11. juna 2022. navršavaju se tri godine od kako se preselila u vječnost naša voljena

Majko, djeluje kao vječnost od kada nijesi sa mnom, moja bol je tiša, ali i sve jača.

Neizmjerno mi nedostaju razgovori s tobom, tvoje utješne riječi i snaga kojom si me gurala naprijed.

Mog najvećeg oslonca više nema...

Tugu koju osjećam niko ne može da ublaži, zato jer si bila najbolji čovjek, a prije svega, velika majka.

Ponosna što sam tvoja ćerka, a najžalosnija jer si me tako rano napustila.

Zauvijek u mojim mislima.

Мила моја, отишла си тихо и нечујно, као што си кроз живот корачала. Одласком си оставила велику празнину у мом срцу. Док живим бићеш мој понос и моја чежња.

Твоја сестра МАРИНА НОВОСЕЛ са породицом

SILVANA – SEKA VUKOVIĆ rođena marković Draga Seko, Prolaze godine, a ti živiš u našim sjećanjima i najljepšim uspomenama.

Tvoja MILICA

449 Prošlo je pola godine od smrti naše voljene sestre, zaove i tetke

450

Tuguju tvoji MARKOVIĆI BATO, ILIJA, OLGA i DARKA

Pola godine od kada nema naše voljene supruge i majke

SLAVICE BRKOVIĆ

479 Dana 16. juna navršava se pola godine od kada je prestalo da kuca plemenito srce Naše

Vrijeme ne može ublažiti bol što smo prerano ostali bez tebe.

Mnogo nam nedostaješ.

Vole te tvoji,

MARKO, IVANA, MILAN i PAVLE

485

SLAVICE BRKOVIĆ

Prošla je godina dana od kada nije sa nama naša dobra

DRAGICE Veljkove POPOVIĆ

Najmilija naša, teški su dani bez tebe. Naprijed nas vodi sjećanje na tvoje nasmijano lice i vedar duh.

Trajno će boljeti tvoj prerani odlazak, ali ćemo tvoju plemenitost i dobrotu zauvijek nositi u našim srcima kao putokaz, utjehu i ohrabrenje.

Daśe, dani prolaze, u našim srcima bol i tuga su veliki.

Ostali smo željni tvog toplog zagrljaja, roditeljskog savjeta ljubavi i pažnje, koju si nam pružala.

Ponosni što si bila Naša i što smo te imali takvu.

Majko, hvala ti na svemu.

U neđelju u 10 časova porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću.

Tvoj sin MILAN sa porodicom

STANA Vrijeme koje prolazi i odnosi sve, ali ne može odnijeti sjećanje na tebe, tvoju plemenitost i ljubav koju si nam poklanjala.

Tvoji: ČEDO i MILICA

Tvoji: RADE, VESNA, ZORAN i IGOR 463

453

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

451

30

Oglasi i obavještenja

Dragom neprežaljenom brataniću

Subota, 11. jun 2022.

Našem

BOGDANU MILIĆU Ostala je bol i praznina na vječno sjećanje koje ćemo zauvijek nositi u našim mislima i srcima.

Počivaj sa svojim najmilijima.

Tetka ZORKA sa porodicom

Navršava se šest mjeseci od smrti moje majke

MARICE – MARE LJUMOVIĆ

BOBU

Neprebolu naš, tvoj odlazak ostavio je veliku prazninu i tugu u našim srcima koja ne prolazi.

Vječno ćemo te pamtiti i čuvati od zaborava.

Počivaj u miru.

473

Porodica MILIĆ

Voljenom bratu

Majko, otišla si tamo gdje bosla nema, ostavila mene u noćnim suzama, nadajući se da ćeš me zovnuti, kao što si i bila naučila.

Tvoja ćerka STANOJKA LJUMOVIĆ 475 Šest mjeseci od smrti

470 Tri tužne godine

BOBU MILIĆU Teški su svi dani otkad nijesi tu.

Rane na srcu vječne i neizlečive.

Ne mogu se pomiriti sa tim da ne vidim tvoj mili lik. Čuvam te od zaborava.

Sestra ZORICA sa porodicom 466 Dana 12. juna 2022. navršava se tužnih četrdeset dana od smrti

Draga majko, hvala ti za ljubav, toplinu i pažnju kojima si nas darivala.

Zaslužila si da te uvijek po dobru pamtimo.

TATA Tvoja ćerka DRAGOSLAVA KOVAČEVIĆ sa porodicom Nadam se da ti je moja beskrajna ljubav vodilja među zvijezdama, a ja gledam u nebo i znam da me čuvaš.

Mirno putuj nebeskim prostranstvima, a mama i ja ćemo te zauvijek nositi u svojim srcima.

476 Godina dana od smrti naše voljene sestre, tetke i babe

TVOJA BEBA HELENA

467

VOJINA Dušanovog JANKOVIĆA

Voljenom

LJUBICE Savove VUJOVIĆ

Ožalošćeni: sestra VUKICA KNEŽEVIĆ, braća ILIJA i RAJKO JANKOVIĆ sa porodicama

BOBU

Ne postoji vrijeme koje može izbrisati tugu i bol.

Počivaj u miru pored naših voljenih, a ja ću vječno žaliti za vama.

Dani prolaze, a mi se još ne mirimo s tim da nisi s nama, Da kad dođemo kući tebe ne zateknemo, s tobom ne planiramo i s tobom dane ne provodimo.

Ostaje nam sjećanje na tebe i svaki trenutak koji pamtim i prenosim Blažu, da te kroz moje priče upozna. Čuvamo te od zaborava.

Tvoja sestra RUŽA VUKOVIĆ sa porodicom

447 MILENA i BLAŽO Дана 16. јуна 2022. навршава се 40 дана, од смрти наше вољене 471

444

Dragom

Četrdeset je bolnih i tužnih dana od kada nije sa nama

БРАНКА РАИЧЕВИЋ рођена Радоњић Тамо си гдје је тако високо и далеко, гдје те анђели чувају. Твојим одласком остала је велика празнина у нашим срцима. Благословени смо што си ти баш наша мајка. Почивај у миру. У недјељу, 12. јуна, у 9 часова, ужа породица ће посјетити њену вјечну кућу. Твоји: синови БОЈАН и МИШКО, ћерка НАТАЛИЈА, унук МАРКО

BOBU

Tvoja plemenita duša vječno će živjeti u našim srcima.

Ostaje nam sjećanje da ga vječno čuvamo.

454

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

LJUBICA ŠABAN Bezuslovno si uvijek bila tu za sve nas i tome nema zamjene, ni zaborava. Uspomene na tvoju dobrotu i ljubav biće naš kompas za dalje.

Počivaj u miru.

Tvoja PORODICA

OLGA i ILINKA

472

464

Subota, 11. jun 2022.

Marketing

31

32

Marketing

Subota, 11. jun 2022.

11. јун 2022. | година III | број 119

ТУ СМО…

ISSN 2704-5226

Б

ио једном један Балкан најотворенији на свијету... у виду велике Оpen YU. Центар му је био у Београду, тамо ђе су га стрпали у ћузу из које не може да изађе деценијама. Нико му не може доћи у поćету, а он ка’ сваки осуђеник, не може никоме отићи. Та Оpen YU је била најбоља удруга у повијести, неудруживих народа и држава које је ујединио онај који се није позивао на испрофанисану демократију већ на једнакост свих Балканаца; у дијелу који се звао Југославија без граница, од Вардара па до Триглава. Ту успјешну федералну творевину на коју је остали свијет био љубоморан све док је није демолирао до уништења, први су растргли њени чиниоци у њеној пријестоници. Неке од њених тековина још не може да приушти себи ни савремена Европа названа ЕУ, ни свезнана Америка, најмоћнија сила овога свијета. Југословенско здравство и школство, војна сигурност и цивилна безбједност су и дан-данас пожељни снови за много шири простор од Балкана. Њено (пре)задужење код свијета је минорна ставка са данашње тачке гледања, јер су задужења неких њених еx YU чланица достигла дуг макар пет Југославија. Њени чимбеници су трагали за демократијом, а лагали нас простократијом. За њих је крађа своје земље била и остала проста ка пасуљ. Тито је не једном рекао на свој, врло духовит начин: „Ја бих вама допустио демократију, али ви ћете одмах да се потучете!“... Тако смо се потукли да смо убили у себи сваки појам о држави. Народ (или Српски свет) који болује од хроничне себичности не може удруживати никога и ни у чему... Бар не док се не излијечи! „Залуду се недружина дружи!“ Сада кад смо довољно удаљени од имена Југославија, њено презиме; (држава Свих Народа и Народности) нам звучи као Уједињене нације... Били смо са њом, не на корак, него на стопу од ЕУ. Неки инвентиван синаеста, непоткован национализмом, могао би да направи врло добар филм: Било једном у Југославији! Филм о томе како су њени несносни чимбеници имали сношљиву заједницу и земљу без граница. Али кад ограничени заśеду на пријесто, ограниченост је безгранична. Чему онда сад „Опен Балкан“? „Само да је више мучније!“... кад смо closed у сваком смислу и значењу. Исток би од нас направио клозет у који се носа не би могло нанијет од устајалог и несносног православља. Запад је покушавао од нас да направи неку варијанту источног запада, али је западао у интересну политику трговине са Истоком, све док том интере-

ОСУЂЕНИ „ОПЕН Б.“ КОЛАЖ: ИВАНА БОЖОВИЋ

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ЦРНА ГОРА НЕ ПРОИЗВОДИ НИШТА СВОЈЕ, ОСИМ НЕПРИЈАТЕЉЕ С КОЈИМ ДОБРО ПРОМЕЋЕ НА ИСТОКУ. ВЛАСТ ОД ТОГА ЖИВИ ДОК СВЕ ОСТАЛО ПРЕЖИВЉАВА. НАЈБОЉИ ПРОИЗВОД ЈОЈ ЈЕ ОНО ШТО РАДИ БЕЗ МОЗГА, ИЗВОЗЕЋИ ОНЕ КОЈИ ГА ИМАЈУ. ИЗВОЗИ СВОЈЕ, А УВОЗИ ТУЂЕ ЉУДЕ, КОЈИ ЈЕ РАЗЉУЂУЈУ. ОД ТОГ ИМПОРТА СЕБЕ ЈЕ ЕКСПОРТОВАЛА У ТУЂИ НАЦИОН КОЈИ ЈЕ ТОЛИКО ОКОВАО ДА ЈОЈ ЈЕ БЕЗМАЛО СВАКА ВРСТА САМОСТАЛНОСТИ У ЛАНЦИМА су није истекао рок употребе због Украјине. Ипак, и даље ће они трговати и земљама и народима. А ми ћемо бити затворени као клозет. Бољи одоше бољима, а ми једва с горима! Сада с таквима треба правити отворене границе? Према томе, нос у шаке, ћути и затвори. Closed! Црна Гора не производи ништа своје, осим непријатеље с којим добро промеће на Истоку. Власт од тога живи док све остало преживљава. Најбољи производ јој је оно што ради без мозга, извозећи оне који га имају. Извози своје, а

увози туђе људе, који је разљуђују. Од тог импорта себе је експортовала у туђи национ који је толико оковао да јој је безмало свака врста самосталности у ланцима. Обезумљена је толико безумним владама... да везе с мозгом нема. Недостаје да се прекине само једна једина, посљедња карика па да посве раскине са собом. Производимо само експортне политичаре... за извоз... тамо далеко. Производимо туђе партије и владе да више немамо ниједне домаће, ни мало... а увозимо само туђу цркву на велико. Толико цр-

кве имамо на лагеру да је све што је црногорско у концлогору. Умјесто размјене добара, ми, са нама најближег тржишта, увозимо зло. Изгледа тако да нам ништа не треба осим „Опен Балкана“ и темељног уговора да се поништимо до темеља. Коњевићева изјава, са мјеста министра одбране, да се ради о озбиљној шпијунскообавјештајној дјелатности (није никога именовао), али су неименовани сами себе именовали у назначеној дјелатности против земље у којој владају, је одјекнула. Не можемо се за сваку работу по-

зивати на Његоша (мада и незван дође)... па ни за Опен Балкан; иако га је он први хтио у виду Југославије свих. А кад би се данас позвали на Владику... Одазва би нам се његов стих, толико пута потврђен: „Спуштавах се ја на ваше уже...!“ Поразно је и заразно црногорско (не)памћење. Извањи политичари упозоравају на поражавајуће искуство које је поразило не само Црну Гору већ и многе из еx YU. (Не)запамћено рђаво искуство смо заборавили. Оно што је лоше, пред бољим је добро за заборав, али ми боравимо у лошем као у природном станишту.

P.S. Па, да завршимо с Тином Ујевићем, који је бар мало био и црногорски пјесник! „Ми смо ишли путем./ Пут је био дуг./ Касно опазисмо да је тај пут био круг.“ М.Р.Ш. 

2

11. јун 2022.

Б

аш таквом Дритану, са свим његовим грјеховима и недораслостима, данас је искрено спремна да помогне читава Европа и највећи дио домаће политичке јавности који је једва чекао садашњу маргинализацију нацифашизма Демократског фронта и његових сателита. Пред Дританом је отворено поље за чак мирно рјешавање домаћих нагомиланих тешкоћа, што одавно није било могуће, чак, ако се тако може рећи отворена могућност за изградњу у Црној Гори дуго онемогућаваног цивилног друштва.

Мој Дритане, јабуко са гране, добро види можеш ли све то изнијети без ослонца на твоју омиљену Српску православну цркву и твога интимуса чика Порфирија? Не знам до сада ни једног припадника друге вјерске заједнице, бар изван православља, који би до твоје мјере био заљубљен у тамјан и литургијско појање баш српских попова, ако себе, било као атеисту или исламског вјерника, не припремаш за прелазак на православље? То што си се, ко балија у ендек, закопиштио за „Отворени Балкан“, упркос јасним упозорењима домаће и иностране јавности, временом се да лијечити. Оно што се не може лијечити свакако су твоје намјерне и дрске неистине у вези са темељним уговором којег Влада наводно треба да потпише са Српском православном црквом? Радије бих то што називам неистинама крстио нешто директније, али се уздржавам, јер си, ипак, предсједник Владе.

САСВИМ ОТВОРЕНО

МОЈ ДРИТАНЕ, ЈАБУКО СА ГРАНЕ ПО ЈЕДНОГ ЦРНОГОРЦА, ПА И ХИПОТЕТИЧНОГ СРБИНА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ДА НЕ ГОВОРИМО О ПРЕДСТАВНИЦИМА ЧАСНИХ МАЊИНСКИХ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ, НИКАД НИЈЕ ЗАПАЛО ТОЛИКО НЕЗАСЛУЖЕНЕ СЛАВЕ И ЧАСТИ КОЛИКО ДАНАС МЛАЂАНОГ ДРИТАНА. НЕ САМО ДА ЈЕ ОН ЈЕДАН ОД ТВОРАЦА БУКВАЛНОГ ФАШИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ ОД 30. АВГУСТА 2020, КОЈЕГ ЈЕ НАЈАВИО КАО ЕПОХАЛНИ ДЕМОКРАТСКИ ИСКОРАК И УВЈЕРЕНО СЛИЈЕДИО ДО ПОСЉЕДЊЕГ ДАХА, СПРЕМАН ДА ДЕМОНСТРАНТЕ ПРОТИВУ РЕЖИМСКОГ СИЛЕЏИЈСТВА ПРИ УСТОЛИЧЕЊУ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА НАЗОВЕ БАГРОМ, НЕГО ШТО ИЗАЗИВА ГРОХОТАН СМИЈЕХ У ВЕЛИКОМ ДИЈЕЛУ ЦРНЕ ГОРЕ, СВОЈОМ АМБИЦИЈОМ ДА ПОПРАВИ ОДНОСЕ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ КОЈИ СУ ТЕМЕЉНО ПОРЕМЕЋЕНИ ВИШЕ ОД СТО ГОДИНА gov.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Александар Вучић и Дритан Абазовић на Свјетском економском форуму Давос, 2022.

Изводити паралелизам са Католичком црквом и Исламском вјерском заједницом, о чему ти сва-

кодневно некритички дробиш, које су домицилне вјерске организације у Црној Гори, и ставља-

ти их у исти контекст са институцијом друге државе не значи само пуко незнање, мој Дритане, него и отворену велеиздају. Ништа друго, мој драги Дритане, Српска црква не жели него да управља Црном Гором, мимо Устава и закона, као што је формирала твоју и Кривокапићеву владу и њоме управљала до свога пада. Што се сада догађа, ко кога треба да превари и забије му нож у леђа? Свакако Српска православна црква држави Црној Гори. У завјери у којој учествују као централне личности патријарх Порфирије и предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, уз гомилу адвоката правних заступника Митрополије, који су се као тобожњи вјерници одавно намерачили на богату митро-

полијску новчану трпезу, стоји добро увјежбани хор српских странака у Црној Гори којима није стало толико ни до цркве, нити знају што пише у темељном уговору, колико до дефинитивног нестанка независне државе Црне Горе. А кад је ријеч о тобожњем минуциозном усаглашавању формулација у темељном уговору, како би на „обострано“ задовољство био прихваћен, потписник ових редова поуздано зна да се у досадашњим „напорним“ преговорима темељни кретао на релацији од једног до другог скута Порфиријеве мантије. Захваљујући твојој наивности, драги Дритане, јабуко са гране, Српска се црква нада да ће подмукло и на брзину преварити државу Црну Гору, те потписом тога фамозног уговора трајно засјести на њену грбачу. Пожурио је да помогне и твој министар правде, који као да га је правио Лепосавић, мирно каже да ће садржај темељног уговора бити познат тек онда кад се потпише? Као да је Црна Гора беба коју треба утјешити шећерлемом? Узгред буди речено, јабуко моја, не труди се да што прије изгладиш неспоразуме са Србијом. Старији су они од бар једног вијека. Кад се Вучић, при сусрету са тобом, залаже за оздрављење међусобних односа, добро знај да би те због превелике љубави према држави Црној Гори најрадије прождро с опанцима. Ипак ти, мимо темељног уговора кога нећеш потписивати твојом главом, јабуко моја, искрено желим успјех и на личном и ширем плану. Игром случаја доста те погодности запало. Пази се!

ПОНАВЉАЊЕ ГРЕШАКА

М

ржња је иманентна човјеку као што му је то и љубав. Некад мрзимо из оправданих, а већином из неоправданих разлога. А када се ради о мржњи према колективитетима, онда је та мржња увијек неоправдана. Али је зато увијек и у сваком времену јако популарна и јако привлачна. Некад мање, некад више, али је увијек има. Такође, некада је мејнстрим, а некада испод радара. Логично питање се намеће - а зашто људи толико мрзе оне које у већини случајева ни не познају. Црна Гора није наравно, као уосталом ни остала друштва, имуна на мржњу. Напротив. Мислим да данашња Црна Гора поред камена, боксита и вина, може још једино извозити мржњу. Када би је неко хтио купити, увјерен сам да бисмо се врло брзо ријешили дугова. Логично питање је а зашто и кога се у Црној Гори данас мрзи? Искрено, широк је дијапазон за једну колумну. Оно што је база сваке мржње овог типа јесте увјереност да постоји завјера. Друга база из које се црпи мржња јесте увјереност о властитој посебности и постојању ничим оправданог комплекса више вриједности. Из те двије фрустрације се у данашњој Црној Гори црпи мржња према мањинама, „домаћим издајницима“, женама, ЛГБТ заједници итд. Такође, постојање завјере захти-

НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА МРЖЊЕ МРЖЊА ЈЕ ПОГОДНО ТЛЕ ЗА МЕШЕТАРЕ РАЗНИХ БОЈА И ПРОФИЛА. НИШТА ЛАКШЕ НЕГО МАНИПУЛИСАТИ ЧОВЈЕКОМ КОЈЕГ СТЕ ПРЕТХОДНО ИНФИЦИРАЛИ МРЖЊОМ. КАДА У ЧОВЈЕКА УБАЦИТЕ ТАЈ ВИРУС, ОН ЈЕ ОНДА БЕЗНАДЕЖНО ИЗГУБЉЕН ЈЕР ЊЕГОВ ЦИЉ НИЈЕ ВИШЕ ВЛАСТИТА ДОБИТ ВЕЋ ТУЂА ШТЕТА јева и неког извана ко жели срушити овај „рај на Земљи“. Зато и постоји мржња према Западу као извору вриједности који захтијева тако нешто одвратно као што је равноправност људи без обзира на нацију, вјеру, пол, боју коже, сексуалну оријентацију. Мржња је погодно тле за мешетаре разних боја и профила. Ништа лакше него манипулисати са човјеком којег сте претходно инфицирали мржњом. Када у човјека убаците тај вирус, он је онда безнадежно изгубљен, јер његов циљ није више властита добит већ туђа штета. Оно што забрињава су двије ствари. Прва је та што одређене интересне групације у Црној Гори и ван ње на мржњи граде политички капитал преко којег планирају реализовати своје стратешке политичке циљеве. Друго, што још више забрињава, јесте толеранција према мржњи како од стране државе Црне Горе, тако и од међународне за-

једнице, која на све лоше процесе у нашој земљи има само један одговор: дијалог. То лијепо звучи, али крије најважнију грешку због које ћемо дуго испаштати. Ниједна цивилизована земља не води дијалог о основним људским

правима и постулатима на којима почива цивилизација. А од Црне Горе се управо то тражи. Као да нам желе рећи: имате толико мржње да би вам најпаметније било да је легализујете. Наравно, не пада им на памет да нешто слично ураде у својој земљи. За то вријеме, мржња наставља да разара ткиво ове земље. Ловци на душе одлично знају гдје станује потенцијал за исту. Истина, претходно је припремљен терен кроз економско пустошење и културну запуштеност. Људима без много наде понуђен је лијек који се зове мржња. abstractpaintingsnottrott.com

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

Б Е Н З И Н: чудно пишу ријеч вода, како вели један цртани филм. А конзументи разочарани, остављени и отпаднути од система желе јасне и брзе одговоре и јасан таргет ко је крив за све њихове промашаје у животу. Та неподношљива лакоћа мржње је оно што ће ову државу једног дана брзо спалити у пепео. Ако је што прије и што хитније не будемо лијечили. За сада, нажалост, нико нема храбрости за то. Сви релевантни фактори су се, изгледа, одлучили за стару добру црногорску методу гурања под тепих. Недостатак храбрости, неподузимање реформи, неспремност да се понашамо државнички а не ситносопственички, сваки дан и оно мало позитивних снага у овом друштву гурају ка маргини. И најгоре од свега, онога који упозорава да ватра тиња и да кућа брзо може планути, тога најприје прогласимо за непријатеља или лудака. Треба се само вратити 30-ак година уназад. Неке који су упозоравали да нас тадашњи „месија“ води у провалију прогласили смо за издајнике и лудаке. То што се испоставило брзо да су они били у праву није пуно значило ни њима ни држави. Волио бих да се варам, али бојим се да правимо исту грешку. С друге стране, друштво које кукавички не реагује на најцрње манифестације зла у људским главама не може, а можда и не заслужује да му се нешто добро деси. 

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ НЕПРИЈАТЕЉИ

ИЗВАН МРЕЖЕ СТРАХА AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

О

нда када се једном „склизне“ у аутократске и тоталитарне моделе владавине, а то, ипак, углавном бива уз допуштење, лукративност, бојажљивост или немарност грађана, једина извјесност за све којима се у њима затекну јесте стално осјећање страха. Никада се ово клизање у тоталитаризам, знамо, не догоди преко ноћи и никада изненада. Сваки тоталитаризам има и свој пожељни и функционални културни модел који га најприје припрема, а потом чини могућим, одрживим и трајним. Након што су руске власти блокирале сајт добротворне организације „Права Русија“, основане за прикупљање средстава за подршку Украјини, Михаил Баришњиков је у отвореном писму Владимиру Путину, између осталог, написао: „Твој руски свијет, свијет страха, свијет у којем спаљују украјинске уџбенике, неће живјети све док има људи попут нас - правих Руса (…) Наш свијет ће живјети упркос свим вашим забранама (…) Ми знамо како да сачувамо вриједности правог руског свијета. А ваш ће умријети од сопствених страхова уколико се не пробуди“. У међувремену, непосредно након почетка агресије на Украјину, Путин је потписао закон којим се уводи казна затвора до 15 година за „ширење лажних информација о дејствима оружаних снага Русије“, као и за „позивање на увођење санкција Русији“. Донијет је, затим, још један закон којим се криминализује „ширење лажних информација и јавна дискредитација државних органа Русије који раде у иностранству“. И за ова дјела предвиђена је максимална казна од 15 година затвора. Мрежа страха је исплетена. Тоталитарна друштва и култура

ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

П

рошле године смо свједочили да је митрополит Јоаникије најављивао да ће садржај темељног уговора бити познат након што исти буде потписан. Како незаконите и нелегалне ствари увијек покушавају реализовати по овом устаљеном шаблону, ово нас заиста и не изненађује. Закон о слободи вјероисповијести је донешен 2019. године. Покренуо је многобројне литије у Црној Гори, а заправо је требало да исправи историјску неправду учињену Црној Гори. Предлог Закона о слободи вјероисповијести Венецијанска комисија је позитивно оцијенила констатујући да предложени законски текст „доноси значајне позитивне промјене постојећег застарјелог законодавства“. Овај закон је директно погодио Цркву Србије, јер покреће утврђивање законитости уписа многих црногорских манастира, цркава и гробља, који су њихова манљива државина, односно она која је прибављена силом, преваром или злоупотребом повјерења. Будући да је немогуће доказати право својине над нашим црногор-

страха су, по свој прилици, неодвојиви и тако неопходни једно другом, путују кроз вријеме. И онда када је Стаљин формулисао и примијенио свој чувени концепт по којем су писци „инжињери друштва“ који изграђују културу и обликују умове и осјећања грађана могућност искорака у смислу критичког узмака или оспоравајућег интелектуално-стваралачког става или праксе била је сведена на минимум, употребом рестриктивних и репресивних апарата – цензуре и ригорозне контроле издаваштва. Овај наглашени патриотски набој требало је да спријечи потенцијални негативни утицај са стране који је могао да, пласманом својих „западних“ вриједности, деструира неупитност Стаљинове владавине. Све што је било „страно“ било је проглашавано „шпијунским“ и „непријатељским“, те тако и опасним по државу. Процес затварања друштва је иницирао конвертовање националних вриједности у екстремну нетолеранцију и шовинизам. Тако је период између 1936. и 1948, познат као ждановизам, био означен националистичким кампањама против свијета „изван“, ригорозном цензуром која се бавила подједнаком жестином и садржином и формом дјела као и континуираним и жестоким прогонима свих облика критичког изражавања и мишљења у свим областима културе, у књижевности, позоришту, филму, визуелним умјетностима, музици, филозофији и друштвеним наукама. У периоду од 1936. до 1939. култура је прецизно препозната као потенцијално критично поље, као тачка отпора и критичког мишљења, а посљедица овог Стаљиновог увида биле су чистке, масовни судски процеси умјетницима, филозофима и писцима, као и њихове бруталне ликвидације. Овај период је уједно био и макабрична, крајња манифестација једног тоталитарног, репресивног и затвореног система, у којем су прорежимска култура, политика

и идеологија биле у апсолутној симбиози и синергији, сложне и јединствене у својој деструктивној мисији. Иако смо сва зла стаљинизма, једнако као и нацизма, у међувремену почели да доживљавамо као непоновљиве сабласти и лоше цивилизацијске успомене, опет смо се суочили са изнова активираним апокалиптичним механизмима и опет смо се затекли у мрежи страха, који су се из сфере идеологије и културе лако прелили у свијет политичке реалности. Они који културу страха не желе да прихвате као задати императивни модел живљења, боре се против ње и у култури, и у политици, и неуморним грађанским активизмом који понекад заличи на борбу Давида и Голијата. Приликом уручења међународне књижевне награде Нојштад, 1978. године, Чеслав Милош је рекао: „Али сада, у посљедњој четвртини двадесетог вијека, осврћући

ОДВАЖНОСТ, АРТИКУЛИСАНИ И ЈАСНИ ОТПОР, БЕЗ ОБЗИРА НА ЊЕГОВУ БРОЈНОСТ, ЈЕДИНИ ЈЕ НАЧИН ИЗБАВЉЕЊА ИЗ МРЕЖЕ СТРАХА, ПРИНУДЕ И НЕСЛОБОДЕ. ЈЕР, ИЗА АСИМИЛАТОРСКИХ И НАСИЛНИХ КОНЦЕПАТА „СВЕТОВА“ УВИЈЕК СТОЈИ КУЛТУРА СТРАХА И ПРИНУДЕ. СВАКИ АУТОРИТАРНИ РЕЖИМ СЕ ХРАНИ СТРАХОМ, ЗАТО НИЈЕДАН ОТПОР НИЈЕ МАЛИ се на вријеме рата и политичког терора, мислим мање на злочине и подлост, а све више и више на људску способност за најчистију љубав и жртве. Уколико би требало да поживим још дуго, тражио бих начин како да изразим своје понизно поштовање према толиким анонимним јунацима и јунакињама“. И првих дана јуна, грађански активисти су на антиратним протестима подршке Украјини, који на Цетињу трају од почетка руске агресије, на транспарентима носили довољно јасне поруке: „Украјина Термопил Европе“,

ТРОГОДИШЊА ПРОМЈЕНА

УМЈЕСТО ПРАВДЕ ПОХАРА ВИЈЕКА ЗАКОН ЈЕ ДИРЕКТНО ПОГОДИО ЦРКВУ СРБИЈЕ, ЈЕР ПОКРЕЋЕ УТВРЂИВАЊЕ ЗАКОНИТОСТИ УПИСА МНОГИХ ЦРНОГОРСКИХ МАНАСТИРА, ЦРКАВА И ГРОБЉА, КОЈИ СУ ЊИХОВА МАНЉИВА ДРЖАВИНА, ОДНОСНО ОНА КОЈА ЈЕ ПРИБАВЉЕНА СИЛОМ, ПРЕВАРОМ ИЛИ ЗЛОУПОТРЕБОМ ПОВЈЕРЕЊА. БУДУЋИ ДА ЈЕ НЕМОГУЋЕ ДОКАЗАТИ ПРАВО СВОЈИНЕ НАД НАШИМ ЦРНОГОРСКИМ МАНАСТИРИМА И ЦРКВАМА ИЗГРАЂЕНИХ ПРИЈЕ 1918. ГОДИНЕ, ДОБИЛИ СМО ЛИТИЈЕ СА ПОЛИТИЧКИМ И ПРИВАТНИМ ИНТЕРЕСИМА ДРУГЕ ДРЖАВЕ

ским манастирима и црквама изграђених прије 1918. године, добили смо литије са политичким и приватним интересима друге државе. Коментаришући питање имовине вјерских заједница, Венецијанска комисија износи сљедећи став: „Што се тиче важног питања имовине вјерских заједница, Венецијанска комисија разумије забринутост црногорских власти у погледу увођења правне сигурности и рјешавања питања мо-

гуће незаконите/злоупотребом извршене регистрације на име вјерских заједница током 1990их година низа вјерских објеката који могу бити дио културне баштине Црне Горе. Тим прије зато што држава, према члану 78. Устава, има дужност да штити природну и културну баштину земље. Венецијанска комисија поздравља у том погледу то што се рјешења предложена у овом Предлогу закона ослањају на дугогодишње правне принципе цр-

ЈОВАНА МУГОША

3

11. јун 2022.

ногорског правног поретка и не заснивају се на ад хоц правилима, специфичним за ову ситуацију“. Но, како је питање власништва имовине било регулисано правно у прошлости, можемо видјети у Општем имовинском законику Књажевине Црне Горе из 1888. године из члана 719. „Непокретна добра православних цркава и манастира не могу се никако продавати или иначе уступати без нарочита допуштања државне власти.“

„Овај рат тиче се сваког од нас“, „За плаво-жути свијет, а не руско-српски свет“ и „Однос према Украјини етички је тест нашег времена“. Одважност, артикулисани и јасни отпор, без обзира на његову бројност, једини је начин избављења из мреже страха, принуде и неслободе. Јер, иза асимилаторских и насилних концепата „светова“, увијек стоји култура страха и принуде. Сваки ауторитарни режим се храни страхом, зато ниједан отпор није мали. Као што ниједна храброст није безначајна. 

Сходно правном принципу да власништва не може бити без права располагања, јасно је са правног аспекта да је држава била власник свих вјерских православних објеката, а црква само корисник истих. Нажалост, ова проблематика није разријешена правно ни у СФР Југославији од 1945. године. Иако смо вратили име и наш национални идентитет, који је претходно био избрисан усљед окупације и анексије Црне Горе 1918. године од стране државе за чије се данас интересе боре претходно поменути актери. Ипак, мистерија остаје како је овај нерегистровани правни субјект у Црној Гори незаконито и нелегално успио да на себе препише многе црногорске манастире и цркве. Зашто ни дан-данас нијесу процесуирани људи који су учинили ова кривична дјела на велику штету државе и грађана Црне Горе?! На крају, митрополита Јоаникија и светосавско свештенство који свјесно манипулишу са вјерницима ради интереса туђе државе, ћу подсјетити на став из Општег имовинског законика Црне Горе из 1888. године: „Твоје свето, а и моје свето; чувај своје, у моје не дирај.“ 

4

11. јун 2022.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

JEFF NEUMANN / neumannstills.com

КУЛТУРА НА МАРГИНИ МАРИЈА ПЕРОВИЋ

Н

ијесам игнорант. И не вјерујем ни у флоскулу „гледај своја посла“, још мање у ону „вежи коња гдје ти газда каже“ или „ћути и трпи, биће горе“ - ближу женском, него мушком роду, као ни у затворен круг сарадника и пријатеља, али прошлу недјељу сам провела у кругу. И било ми је добро. И чак сам била поносна. Циничној Црној Гори и племенској, и грађанској, и урбаној и „сељачкој“ дјеловаћу лажно јер нарадила сам се као „црнац“ и они око мене. Радила сам и за друге, који ми нијесу „ни род ни помоз бог“ а око мене присутни сви су били слични и десило се нешто. Прво, нисам имала времена за ментална тровања, друго имала сам рокове и некако се десило - све што је требало. Неко ће рећи, лако је теби, али без етике уз коју се деси и естетика, па тек онда рачуница... тешко се искорачи. Поготову у малим културама. Срединама, јер ту се не размишља о оном да ко ради тај и гријеши, мислимо искључиво о грешкама. И због круга сатканог од завршних испита студената у представљачким умјетностима, и другим умјетностима, комуникације са људима које кроз професију размишљају слично, већински, по-

мислих да сам уморна и срећна. Јер ако представљате себе, па онда све остало, собом, уложени труд и код најгорих је велики. Без обзира на нацију, вјеру, невјеру... јер наш цинизам не капира колики је потенцијал у посљедњим прољећним и првим љетњим недјељама сакривен на Цетињу. Због људи, не због традиције и рода. Због постојања три умјетничке

школе за које још увијек постоје пријемни испити, на којима већина младих хоће да ради и на којима се његује став. Јер став је и усудити се да се бавите том за рационалне, ирационалном дјелатношћу... иза које стоји велики рад и код најљењих и потреба да вас због рада виде. Паре долазе касније, јер важно је да дођу, али страст - замислите страст због по-

сла, задатак присутан од првог дана. А толико смо пуни предрасуда. Као друштво, и у даље нефункционалној Црној Гори, која би од таквих активности могла да живи. Као што је велики број људи запослен у погону који се зове серијска продукција у сусједној држави. А ово све пишем јер Министарство културе опет ради, метафо-

И У ГОДИНИ У КОЈОЈ СМО ВЕЋИНСКИ БИЛИ НЕКУЛТУРНИ, И ЉУТИ, НИКО СЕ НИЈЕ СЈЕТИО ДА КАЖЕ - ХАЈДЕ ДА ДОДАТНО ПОДРЖИМО ОБЛАСТ КОЈА МОЖЕ ДА НАС ЗАПОСЛИ. И У КОЈОЈ ЉУДИ РАДЕ ОНО ШТО ВОЛЕ ДА РАДЕ, ШТО ЈЕ КОД НАС РИЈЕТКОСТ, И У КОЈОЈ ПОСАО НИ КОД НАЈЉЕЊИХ НИЈЕ НУЖНО ЗЛО. ЈЕСТЕ ФРУСТРАЦИЈА, АЛИ У НАШИМ КРАЈЕВИМА СВАКИ ЈЕ ПОСАО ФРУСТРАЦИЈА

рично и ако не ради, још им нисам у двориште гледала. Постоји. И када крећете ни од чега, до прије два мјесеца били сте подстанар и у глави оних коју су водили или одлучивали, спустила су нам се очекивања, и нека је, ту је. Али такође не видим ни једну од дебата, дискусија, јавних расправа, ударних термина - спорт боље пролази, о томе колико је за мале просторе важна и институција, а на примјер нико није направио позитивну анализу да студенти умјетничких факултета већински раде. Имају посла, дају и отказе, мање их отказујемо јер смо

АТАК НА НАСЉЕЂЕ

О АКТУ КОЈИМ СЕ ПОНИШТАВА ЦЈЕЛОКУПНА ДРЖАВОТВОРНОСТ, ИСТОРИЈСКИ СМИСАО И САМООДРЕЂЕЊЕ ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА, САДА СЕ НАЈНОРМАЛНИЈЕ РАСПРАВЉА КАО ДА ЊЕГОВО ПОТПИСИВАЊЕ НИЈЕ НИШТА. КАО ДА ЈЕ ЈЕДИНА ДИЛЕМА КО ЋЕ ДА ГА ПОТПИШЕ!? НОВА ВЛАДА ЈЕ ДОШЛА, ПА ЈЕ САД У РЕДУ? НЕ ЗОВЕМО ГА ВИШЕ ТЕМЕЉНИМ, МОЖЕ ДА ПРОЂЕ. СТВАРНО?! ЗА КОГА ВИ НАС СМАТРАТЕ?

Н

е могу више да се нервирам... Понављају се приче, дешавања... и нуде се трули компромиси. Док нас медији, с једне стране, засипају свакодневно разним „горућим“ питањима, аферама, судбоносним моментима, од уговора са Црквом Србије направљена је мелодрама. Одједном се пристаје на све, само да би се стигло до расплета. Један дан изречени ставови, већ с́утрадан поново се претресају као да ништа није било. Преко ноћи од не може да настане може! О акту којим се поништава цјелокупна државотворност, исто-

КАД „НЕ“ ПОСТАНЕ „МОЖЕ“

ријски смисао и самоодређење црногорског народа, сада се најнормалније расправља, као да његово потписивање није ништа. Као да је једина дилема ко ће да га потпише!? Нова влада је дошла, па је сад у реду? Не зовемо га више темељним, може да прође. Стварно?! За кога ви нас сматрате? Умјесто грубих ријечи послужићу се једном феноменалном реченицом коју је, прије нешто више од осам деценија, записао изузетни амерички писац Роберт I Хауард: „Цивилизовани људи су обично неуљуднији од дивљака, зато што знају да могу бити неучтиви, а да им нико не располути главе“. Нови удар на интелигенцију црногорских грађана је у току. Коначно, на сва дешавања, додао се и случај бисте у Даниловграду. Народни херој Љубо Чупић добио је споменик у том граду, али не лези враже. Од момка, 28-годишњег револуционара, који се смијао смрти у очи и са тим смијехом заслужио вјечну и свјетску славу, направљен је полупијани чикица. Том осмијеху коме се дивио један Сартр, који је највећи симбол отпора фашизму, окупацији и злочинима, одузета је сва драж и вриједност, а остављено глупо клиберење заумног човјека који је мало накривио капу... Незнање или лоша намјера, готово да је свеједно. Осјећај понижености је услиједио, након чега су револтирани грађани били принуђени да реагују и траже уклањање накарадног дјела. Јер антифа-

шизам и борба црногорског народа против највећег зла у историји човјечанства су симболи и неодвојиви дио страхотне и крваве епопеје коју је кроз историју прошао. Симболи и свије-

тле тачке уз помоћ којих смо се уписали у побједничке народе Европе, стали уз раме са цивилизованим свијетом. Борба јужнословенских народа у Другом свјетском рату оваквим чинови-

ма се само још више подрива. А и независно од скарадног приказа легендарног Љуба, одвијају се атаци на допринос Црногораца у борби против фашизма. Огромни су напори да се и тај дио црногорске историје свуче са херојског пиједестала, релативизује и баци у блато. Они који одавно стављају знак једнакости између партизана и четника или усташа, труде portalanalitika.me

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Протест поводом најаве Владе о потписивању темељног уговора са СПЦ

Цетиње, 5. јун 2022.

5

11. јун 2022.

ЕВРОПСКЕ КУХИЊЕ

се да омаловаже све жртве које је црногорски народ поднио у борби за ослобођење цијеле Југославије од окупатора. Поклоници попа Маце и обожаватељи лика и дјела Јоаникија I Липовца, упиру се да нам објасне како треба да су нам сви исти јер, забога, сви су имали грешака. Нови напад на црногорски антифашизам, од стране таблоидних медија из сус́едства, покушава да нам опише Тринаестојулски устанак као велику литију! Користећи се и изврћући до апсурда чињеницу, да је то био једини општенародни устанак у поробљеној Европи против окупатора, безумни надриновинар за његове вође проглашава Баја Станишића и Павла Ђуришића. Уједно вође Зеленашке странке ставља за протагонисте Петровданске скупштине и сараднике Италијана. Без имало стида, прекраја историју. Наравно, у свему томе нема ни помена о улози Цркве Србије и већ помињаног Јоаникија Првог који је здушно дочекао окупаторску силу и отворио јој врата Цетињског манастира. И то код нас све пролази и нико се не осврће. Многи мисле да на такве глупости не треба уопште ни реаговати. Но, што рече Здравко Чолић, „не могу да не гледам...“ Из дана у дан трају напади на нашу интелигенцију, како би нам објаснили да није оно што знамо да јесте, већ је онако како нам га они скроје. Од огромне количине глупости којима смо свакодневно бомбардовани, изгледа да смо наскроз отупјели. Зато најбоље и прихватамо савјет да се релаксирамо. Но, не могу више да се нервирам... 

ШЛАГ, ПАПРИКАШ, ВАЛЦЕР

НЕ СЛУШАМ ВИШЕ ПРИЧУ О ХРАНИ. НИ КУХИЊИ. НИ ПУЧКИМ КУХИЊАМА. ТРИСТО ГОДИНА НАКОН ИНДУСТРИЈСКИХ РЕВОЛУЦИЈА И НА ПОЧЕТКУ ТРЕЋЕ ДЕКАДЕ ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈА ЧЕТИРИ ПЕТИНЕ ЧОВЈЕЧАНСТВА ЈОШ ЈЕ ГЛАДНО. А ОСТАТАК ДРЖИ ДИЈЕТУ. И РАЗМЕЋЕ СЕ РЕЦЕПТИМА, КОЈИ ЈЕ БОЉИ. НЕ СХВАЋАЈУ ДА ЈЕ ТО И НЕПРИСТОЈНО И НЕЕТИЧНО ПРИВАТНА АРХИВА

им сви професори, а као што рекох васпитали смо их за условну непослушност, јер ако им је добро - па не бисте то одабрали. И у години у којој смо већински били некултурни, и љути, нико се није сјетио да каже - хајде да додатно подржимо област која може да нас запосли. И у којој људи раде оно што воле да раде, што је код нас ријеткост, и у којој посао ни код најљењих није нужно зло. Јесте фрустрација, али у нашим крајевима сваки је посао фрустрација. И хвала мом занату, што би рекао Арсен Дедић, јер ми је дао... не знате ту дивну пјесму. Или је знате али сте је можда површно чули, а мени је мој занат дао да протекле недјеље не будем фрустрирана и да мислим да живим било гдје у свијету. И мени је довољно, јер ако могу да живим у илузији, враћам се на ирационално, а то јесте најљепше. Илити у реалност, а имате основу да се круг шири. И шири се ко хоће да га види. Али је јавности недовољно занимљив. Пошто сам као и сви „умјетници“ егоцентрик, мана јесте, и непоправљиво иде напријед. Прије двадесет и нешто година било нас је 3, 4... па и 10, сада су нас десетине са којима можемо да се разумијемо макар на оном нивоу... на шта мислите када кажете филм, позориште, дизајн... итд. А то јесте велики искорак за нашу скромну, у смислу идеја и духа, стварност. Нијесам игнорант... и мој круг који је сигуран, овим путем дијелим са вама. Пошто је јаван, због природе занимања, на вама је да ли ћете га погледати и можда ваш свијет обрнути. Макар један дан - на радост. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

П

ослије ручка питам: Зашто не пијеш каву уз сладолед, зар ти не иде то? Уз сладолед, узвраћа, само шлаг. Ух, каква предвидива средњоеуропејштина, зезам. Послије надовезујем тријаду: шлаг, паприкаш, валцер, ето ти дефиниције Средње Европе. Олити, земље која мора не има. Боље и без мора него без смисла за ужитке, узвраћа побједоносно. А онај километарски штрик за mitteleuropske самоубице, је ли то посљедица филозофије ужитка? Достојанственије него јавна смакнућа, гиљотине и садистичке баканалије, не предаје се Р. Тако смо разговарале уз француске оброке који су били слични онима у Старој Црној Гори. Умјесто сушене укљеве димљена харинга, лешано поврће с крумпиром, јагњећа чорбица. И потом наравно сиреви, сиреви, сиреви... Читава компаративна истраживања, достојна овеће студије. Кад се успоређују сјенички сиреви с Blue d’ Auvergne рекло би се да је други пикантнији, али први има пунији окус, с дурмиторским сиром с дна каце може се мјерити неки направљен од магарећег млијека што му даје опорост окуса. Ето, кажем, ја наизглед не волим ни Средњу Европу ни њене кухиње. Застанем па помислим на окусе дјетињства: од кнедли и кобаса, до штрудли и злеванки. И даље настављам своју компаративну тираду: Средња је Европа сиромашна сиревима. Ту је матирам, јер за Црногорке ни ручак ни вечера немају смисла ако не завршавају овим, како Р. каже, царским залогајем. Шалу настрану јер помало претјерујем. И није да не волим цушпајзе, сир и врхње, маковњаче... Све сам то јела у својем малом средњоеуропском граду у којем ми је дом. Који, осим мене, чињаху и двоје Медитеранаца, моја мајка и мој отац. Кад дођеш уморан дома послије поподневне наставе, коју си завршио кошаркашком утакмицом против А разреда, што је слађе него мало добро одимљеног шпека с луком или шака добро оцијеђених чварака попрсканих млијеком и црвеним папром или порција сира с врхњем? А послије, послије лако нађеш скузу да одеш к Б., по заборављене биљешке из филозофије, а идеш заправо у перипатетичку шетњу с Т. који те води метафизичким путевима - преко гробља до капеле Св. Ане, поред споменика жртвама револуције и оснивању КПХ у Аниндолском парку. Још није добро засукала јесен и стигнете се вратити прије краја Дневника, док је тата још загријан реформским идејама или чека друштво доктора Хлебеца којем ће понудити лозовачу из јужних винограда. Онда они бистре политику и доктор каже тати: - Милорат, как’ си так’ недоказан, кај видиш у тој вражјој Русији? А тата, зајапурен, мало се придигне у фотељи и очију окренутих према стропу каже емфа-

Слика Д. Ивановић

графичка обрада Лидија Вукчевић-Вучуровић

тичким тоном: - Оживотворење идеала човјечанства!

- Па как’ можеш бит так искључиф, па они су гладни, контролирани, сиромаки.

- Ма дај Звонко, вели тата, све ти је то америчка пропаганда. Онда га доктор пита кад ће добит раштику црногорску.

- Па имамо мотиф за црњак, онај твој вражји вранац. Мама се дотле лијепо изолирала у мањој соби, прегледава мрцину од уџбеника из Економије социјализма, јер то мора предавати вечерњацима. А ја требам саставити реферат о предсократицима. Увијек бих се сјетила тих драгоцјених вечери у нашој кући кад бих француским колегама и пријатељима припремала нове иначице гулаша и паприкаша. И док би они сласно мљацкали између залогаја питајући ме за рецепт усред разговора о скорашњем рату или позицији француске политике према америчкој, ја бих се узалудно покушавала сјетити свих састојака и њихових омјера. Јер осим што помијешам три врсте меса, мијењам и зачине, додајући и одузимајући од окуса, према тренутачном настројенију. Молу или дуру, дуру или молу... И зато овај наставак неће бити прости есеј, не. Не играм на ниске лопте. Него о јајету које је, еволуцији успркос, старије од кокоши. Оно је савршеног облика. Права, тек мало издуљена елипса. А овај је појам и граматички израз. Елипса је беспредикатна реченица. Наликује гностичком знању и филозофском увиду.

СТРПЉЕЊЕ И МИРАКУЛИ Спознаја је неопходна за брођење непредвидивом, хировитом пучином свакодневице. Ту вас на сваком углу вребају под: А) шпијуни, под Б) парке, урокљивице свих фела, под Ц) ограничени и врло неурастенични људи, под Д) све ове групе заједно у руху неког еуропског франкофоног држављанина. Ако сте били којим случајем као и ја бар једном тједно изложени њиховој зловољи у великим робним кућама на рубу града, морате

се добро оборужати стрпљењем да бисте поднијели све њихове миракуле. Нисам живјела међу Нијемцима, али мислим да ни они нису толико једносмјерни и унисони у понављању колективног несвјесног, вјечне глупости народа. На примјер, на крају зиме питате једнога од тих фамозних колерика гдје се могу наћи глазирани марони а они вас у чуду гледају згражавајући се. Не сада око Божића, сада се они не продају. А ви лијепо знате да вам је један студент донио баш тада неки дан на поклон, да се захвали на добивеној стипендији у вашој земљи ову француску сластицу, у финој децентној тамној кутији сликаријом украшеном. Те си глазиране мароне велике као бивољске очи доносила својима као драгоцјеност и успут им причала како си студента прекорила што троши новац на скупе сластице. И он ти је одговорио да их је купио повољно, код Раскршћа, јер им ускоро истјече рок. Не знаш чиме си више дирнута: студентовом искреношћу, једноставношћу, одсуством сваке префриганости или Р. захвалношћу која у оваквим приликама увијек прича о мирису колача што су се пекли код неке Л. у њихову подгоричком сусједству… Ма да, тај вам се колерик у појави францускога продавача сластица тако разјари да испада да сте сенилни и да сте заборавили да идемо усусрет Ускрсу а не Божићу кад се припремају и једу Les marrons glaces. А они онако уваљани у фину као танко стакло оцаклину отопљеног шећера, већи од препеличјих јаја, које ћете баш сада купити, јер видите да за леђима уз сластице стоји црвеним великим словима написано OCCASION, да купит ћете бар три кутије да намирите све властите и све давнашње Р. фрустрације, и за сву гладну сластица дјецу свијета најести се ту, пред његовим очима и извест ћете перформанс, баш тако. Р. која вас чека на рубу тог одјела делиција деликатеса бомбоњера чоколаде рахатлокума алве панефортеа ушећеренога и глазиранога воћа. Већ је изгубила стрпљење, премда се запослила необичним призором: неки млађи мушкарац

отвара на штанду с јајима кутије с онима еколошкима којих има већ пет врста, отвара кутију по кутију и студира им облик, успоређујући једно с другим. Нисте вјеровали њеним очима док се нисте сами освједочили. И она и ја, имамо своје тужне сторије о јајима и цијенимо их као фетише. Она је за рата као дванаестогодишња дјевојчица продавала на кућноме прагу јаја узвикујући: Le uova, le uova, uno un lek, uno un lek. Баба је противно закону држала у пространој авлији кокице а моја Р. њено најстарије дијете, у дубокој конзерви кроз коју је као дршка провучена уплетена жица, сједи на прагу и сретна да и она привређује за кућни буџет, продаје и по десетак јаја дневно. Знаш, говорила би, Талијани јако воле galline, кокице. Ја сам прве године живота јела само ровита јаја и пила камилицу. У неком су ми смислу спасила живот. Сада кад истини за вољу, европске кухиње посустају пред азијскима, латиноамеричкима, арапскима ови наново спознати изврсни окуси освајају наше апетите и потискују досад увријежене навике за брзом храном. Тако да ни свеприсутни мекдоналдси или пице нису више глобално брзопотезно јело за с ногу прождријет’. И да се вратимо доброме староме Marxu: Човјек најприје мора јести да би се бавио науком, филозофијом, умјетношћу. Колико је студија написано о храни која исцјељује, али и трује? Занима ме како утјече на свијест, креативност и друштвено понашање? Није ли иза приче о посту закривена идеологизација религијом, а о веганству и вегетаријанству идеологизација екологијом, новом догмом? И не слушам више причу о храни. Ни кухињи. Ни пучким кухињама. Тристо година након индустријских револуција и на почетку треће декаде трећег миленија четири петине човјечанства још је гладно. А остатак држи дијету. И размеће се рецептима, који је бољи. Не схваћају да је то и непристојно и неетично. Нема више чудотворца Христоса да с неколико риба нахрани тисуће завјетника… 

6

11. јун 2022.

НАЈБОЉА ЛИТЕРАРНА ДЈЕЛА

>За сва времена<

10. Мидлмарч Џорџ Елиот

По мишљењу многих писаца, овај роман је један од најважнијих књига које припадају викторијанској ери. Написао га је Џорџ Елиот, псеудоним Мери Ен Еванс, и први пут

Ивана ГОЛИЈАНИН

П

од уредништвом Семездина Мехмединовића, у издавачкој кући Buybook, објављена је друга књига у оквиру едиције „Дневник“. Ријеч је о „Кућним људима“, књизи босанскохерцеговачког књижевника Алмина Каплана која представља дневник пандемије, позициониран у добро познато стање свијета и свијести, у околностима које су нас небројено много пута натјерале да се запитамо да ли то ми живимо крај свијета. Дневник је подијељен на три дијела: „Прољеће“, „Уски пролаз“ и „Љето“, и у њему читамо фрагменте разних интимних ситуација: од баналних до оних исцрпљујућих и комплексних које се тичу писања и књижевности уопште. Писац је пажљиво посвећен свом ауторском креативном процесу, често истичући како након објаве књиге мисли о томе што је све могло другачије урадити, и шта се све може поправити. На сваких неколико поглавља наилазимо на фотографије из пишчеве приватне архиве на којима су најчешће његови синови, али и пејзаж(и) и унутрашњост дома.

СПРЕТНО ФОКУСИРАЊЕ Уноси почињу у прољеће прошле године, скупа са вијести о томе да је теретни брод „Евер Гивен“ блокирао Суецки канал и тако паралисао глобалну трговину, док за то вријеме писац размишља о ономе што треба засадити у башти. Чињеница да нас је нова нормалност приморала да велики дио времена проводимо у кући, Каплану не пада тешко, напротив. Он чини досаду свакодневног живота занимљивом; пише једноставно и са оштрим оком за свијет природе и људско понашање. Његово аутобиографско писање је прича о животу који укључује чињенице и емоције повезане са породицом, сјећања на неке дјелове одрастања, унутрашње борбе и импулсе његовог списатељског нерва. Ипак, за разлику од аутобиографије, овај дневник није строго ограничен датумима, већ се у њему сналазимо као у непознатом нам простору који овдје у потпуности одговора простору куће, дома Алмина Каплана. Нагнуће духовном одустајању које долази уз физичке посљедице корона вируса стоји као могућност којој се, на сву срећу, никада не прибјегава. Читајући ову књигу у 2022. години, у тренутку у којем нам се често учини као да доба

је објављен 1871. године. Радња се дешава 1830. године у измишљеном граду Мидлмарчу у Енглеској.

9. Приче Антон Павлович Чехов

Антон Чехов је руски драматург и писац кратких прича, рођен у Таганрогу 29. јануара 1860. године. Његова својственост се састоји у техници „тока свести“, коју је касније неговала Вирџинија Вулф и остали модернисти одричући се традиционалних структура приче.

8. У трагању за изгубљеним временом Марсел Пруст Коментари осмог места ове топ листе били су различити. Неки је сма-

трају ремек-делом, док неки истичу у први план спорост радње и то да је тешка за читање. Ово је Прустов најпознатији роман, који је препознатљив по својој дужини и појму сећања, чији пример може бити део где је веома детаљно описао како једе колач под називом Мadeleine.

га на листи десет најбољих свих времена. Свима је добро позната трагедија објављена између 1599. и 1601. године. Радња се дешава у Данској, а говори о жељи младог принца да се освети ујаку због очеве смрти.

7. Велики Гатсби

Марк Твен „Авантуре Хаклбери Фина“ је књига која спада у најбоља дела америчке књижевности и једно од најбољих дела у коме се користи локални говор. Роман је написан у првом лицу и представља право освежење за листу као једина књига написана за омла-

Ф. Скот Фицџералд Радња ове књиге се врти око богатог човека чији је живот испуњен тајнама. Ово је уједно једно од најбољих Фицџералдових дела.

6. Хамлет Вилијем Шекспир

Није изненађење што је ова књи-

5. Авантуре Хаклбери Фина

дину која се нашла међу десет најбољих свих времена.

4. Лолита

Владимир Набоков „Лолита“ је прво написана на енглеском језику и издата 1955. године у Паризу. Књига се издваја од других по оригиналном стилу и контроверзној радњи у којој је главни лик сексуално опседнут дванаестогодишњом Долорес Хазе.

3. Рат и мир

Лав Николајевич Толстој Роман који говори о руском друштву за време Наполеона први пут је издат 1865. године у ру-

КЊИГА АЛМИНА КАПЛАНА „КУЋНИ ЉУДИ“ У ИЗДАЊУ BUYBOOKA

Књижевност и доба кризе Књига аутора алмина Каплана „Кућни људи“ представља дневниК пандемије, позициониран у добро познато стање свијета и свијести

пандемије не можемо смјестити ни у једно конкретно временско раздобље и да се оно растакало у/ са нама годинама, сјећање може бити изразито болно, и ту емоцију Каплан јако добро успијева артикулисати у својим записима. Књижевност и пандемијска стварност су представљене као једнако вриједне, премрежене пишчевим спретним фокусирањем на оно што он мисли да ваља промислити и у дневнику споменути. Средишња тема свакако да јесте породица којој Каплан посвећује највећи дио своје књиге, и ситуацијама које је проживљавао са супругом Анесом, синовима Феђом и Маликом, у шуми, у кући чији смо изглед и распоред просторија врло лако могли замислити, с обзиром на то да је све исписано у „Кућним људима“ везано управо за тај простор у којем они живе већ четири године. Пандемија је приморала свијет да срасте са својим домовима, и у том срастању су садржана поједина запажања овог писца како о тренутној стварности, тако и о свакодневици његове породице. („Причају ми ко је све од короне болестан а да га они знају. Питају ме шта ја мислим о свему — и како ово више не јењава?“) Важан мотив којем А. Каплан прибјегава јесте брига за башту и све што се у њој налази, мотив који функционише као својеврсно везивно ткиво свих пишчевих уноса. Тако нам слиједи читање страница и страница о окопавању баште, о бирању сјемена парадајза, о борби против штеточина, и свеприсутно усхићење и нестрпљивост због надолазећих плодова земље.

oslobodjenje.ba

Избор најбољих књига свих времена је веома незахвалан и тежак задатак. Нортон (Norton Antologies of English Literature) је овај задатак преузео на себе питавши 125 највећих писаца данашњице да напишу које су, по њиховом мишљењу, најбоље књиге икада написане. У наставку текста видећете 10 књига које носе ову ласкаву титулу.

читамо о болестима најближих, о смртима, и начину на који се писац, и сам притиснут боловима и тјескобама, са њима носи. Насупрот трпљењу, стоје дјелови у којима доживљавамо атмосферичност прољећа и надолазећег љета, мирис и окус разних мјешавина зачина, одласке у башту по паприке, патлиџан и Сан Марзано рајчицу, и то су тренуци којима се ваља, без задршке, препустити. Стилски, „Кућни људи“ варирају од дневничког до мемоарског приступа сјећањима и догађајима, остављајући нам једнако чињеничну као и креативно књижевну цјелину. Дневник Алмина Каплана одражава све оно што је писца веселило и сатирало у периоду о којем пише, и сасвим сигурно да не претендује да буде књижевност која ће читатељу ауторитативно показати како треба живјети или се понашати. Све те Капланове дневничке биљешке су аутентичан отисак његовог живота и живота његове породице, сакупљене на једно мјесто како би документовале оно што му је било важно у раздобљу које описује.

АУТЕНТИЧАН ОТИСАК ЖИВОТА

„Пошто сам задовољан како је испало оно што сам синоћ посадио, пробудила ми се жеља да можда направим још једну такву парцелу гдје бих посадио неколико патлиџана и краставаца. Опет се радујем љету. Радујемо се великој здјели поврћа на столу за којом посежемо док правимо јела чији се рецепти јављају попут магновења.“ Капланово исповиједање је живо и у потпуности прати, поред ненаметљиве стварносне хронологије, и ону унутрашњу – пишчеву која исписује странице дневника стањима у којима се налазио док је правио доручак, ишао на посао, окопавао башту, испијао вино и леxилиуме, негодовао због повреде кољена, походио сахране пријатеља и познаника. „Кућни људи“ нас воде из стања спокоја, у стање дубоке узнемирености, и тако укруг. Како због страховите фамилијарности са проживљеним пандемијским колапсом, тако и због слике живота у Дубравама,

гдје се стрепи од гусјеница и земљотреса, али у ослобађајућем и континуираном планирању живота ( једне) породице. А. Каплан у тим мјесецима чита пољску поезију, радује се новој књизи пјесникиње Адисе Башић, чита „Изгубљене“ Данијела Менделсона, враћа се Прустовом „Путу к Свану“, али и помно прати филмове и серије који су изашли у вријеме пандемије, попут „Sound of Metal“, „The Father“, „Mare of Easttown“,али се и враћа „Breaking Badu“ и „Sopranosima“ („Сјећам се да сам у Сопраносе ускакао као у базен пун воде. Лице Џејмса Гандолфинија носао сам кроз село као икону свеца. Он ме је чувао“) јер „воли(м) гледати или читати оно што познајем. То ми даје осјећај сигурности, лијечи ме од тјескобе“. У новој нормалности, важно је оставити звоно мобитела упаљено, а лоше вијести се ипак само нижу, чини нам се чешће неко икада прије. Тако кроз дневник

Са сваком новом страницом коју пређемо, наш доживљај пишчевог дома и његовог свијета се уобличује. Важним ми се чини споменути како у овим записима нема разноврсности монтажних стилова којима се неријетко у дневницима нижу сјећања и догађаји. Иако има неповезаних реминисценција, нема произвољности, а опет нема ни строгости и ситничарења које захтијева писање романа, на примјер. Зато се Капланов дневник лако и брзо чита, иако се протеже на обимних три стотине и шездесет и нешто страница. Упркос томе што често пише о свакодневним баналностима, његове слике нису истрошене и сувишне, баш зато што дневнички записи траже једну врсту интимизирања са читатељем који ће му показати како је писац баш попут њега, са свим његовим страховима и ведринама. Догађаји које наводи, попут односа са оцем и мајком, планирања надоградње собе у својој кући, списатељске блокаде, биљежени су како би сам писац освијестио своје емоције и властити став према људима и (тим) ситуацијама. Нарочито истичем значај надоградње собе, чије нас планирање прати до самог краја дневника:

11. јун 2022.

ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ СРПСКИХ ПЈЕСНИКА: ВАСКО ПОПА

2. Госпођа Бовари

Густав Флобер У време када је издат, овај роман је био мета многобројних напада због експлицитних сексуалних сцена које се у њему описују. Радња се бави лекаровом женом, Емом Бовари, која покушава да преживи у провинцијском окружењу мењајући љубавнике.

1. Ана Карењина

oslobodjenje.ba

Лав Николајевич Толстој „Ана Карењина“ је сматрана за најбоље дело реализма, а сам Толстој је говорио да је то његов први прави роман. Достојевски је својевремено прогласио овај роман правим ремек-делом.  wannabe magazine

Алмин Каплан

„Јутрос сам схватио да је соба коју планирамо надоградити на кућу та будућност за коју, уствари, помно бирам књиге. У то ништа у које свакодневно гледамо кроз прозор - побјећи ћемо једном и за собом оставити све оне ствари које нас оптерећују. У тој новој соби, која ће имати свој тријем и у којој ће бити чак и пећ, ми ћемо имати ритуале којима ћемо вријеме ставити под апсолутну контролу. У тој соби се нећемо бојати живота - њега ћемо чак, кад будемо одлазили тамо, остављати у другим просторијама“. „Кућни људи“ се могу читати у даху, али и са прекидима; пишчев живот описан у књизи неће ишчилити; иако ће одавно проћи раздобље о којем се пише, свјежина и постојаност емоције која нам је пренесена биће неупитно присутна. Нарочито дјелови у којима препознајемо Капланову посвећеност породици, пасуси у којима за њега постоје само Анеса, Малик и Феђа. („Хоће ли се Феђа сјећати тренутка док му отац сједи са Шофером цистерне на чатрњи за столом? И шути.“) Пред нама је, унутар корпуса новије домаће прозе, истински доживљена књига, вјешто написан дневник, који показује неријетко занемарени значај жанра и пишчеву посвећеност при исписивању цртица из живота у пандемијским околностима. „Кућни људи“ су стога концентрат емоције обичне свакодневице, са којом ћемо се лако идентифицирати и самим тим је лакше и разумјети.  oslobođenje.ba

ОМАЖ ОПСЈЕДНУТОЈ ВЕДРИНИ САЊА ДОМАЗЕТ

Ж

ивео је на самом врху моје улице и понекад сам га сретала. Некада ми се само чинило да је то он, у ране вечери и у пролеће. Зими, одлазили смо у једну собу, закриљену снегом, а лети лишћем и посећивали некаква предавања која нисмо слушали. Гледали смо у једну велику фотографију, окачену о зид. На њој је био човек, снимљен у парку кога је опколио снег. Кончерто гросо пахуљица лебди свуд око њега. Њихову сјајну и сјактаву белину засењује само сјај из човекових очију. За тамно сукно његовог качкета, за мутну дубину његовог орукавља, залепљене су живе, искричаве пахуље. Понекад ми је лик са те фотографије био стварнији и ближи него лик који сам сусретала. Јер су очи са фотографије гледале благо и говориле јасно: „Не заводи ме, модри своде/не играм“. Онда је умро и једна пукотина почела је да се отвара. Изнад његовог стана, на следећем спрату, отворен је ресторан. Понекад смо тамо одлазили, само да бисмо прошли поред врата иза којих је становао. Мислим да на њима још стоји плочица на којој пише: Васко Попа. Уз Андрића, који је Нобела добио, Данило Киш и Васко Попа имали су највеће шансе да заслуже то највише признање. У случају Киша, смрт је била бржа. У случају Васка Попе, он је још на самом почетку себе ставио изван свега тога. „На заводи ме, модри своде/не играм“, рекао је у „Опседнутој ведрини“. И није играо. Писао је као што је дисао, као што је говорио, писање је било природан, неусиљен разговор између њега и његовог алтер ега. Понешто од тог разговора записивао је, понешто штампао. Много тога није. „Ако желите да будете велики песник, смислите своју строфу“, говорила је Ахматова Бродском. Попа није смислио само нову строфу, његова поезија сва је саткана од новина. Од самог почетка, Попа је био сажет, музикалан, чулан, бизаран, живописан, духовит, иронично надреалан, обојен јарким тоналитетом југа, пропуштеним кроз палету сивих небеса окаченим над јадним и јефтиним реквизиторијумом соцреализма, првих послератних година у тадашњој Југославији. Готово је невероватно да је педесетих, у доба свеопштег поетског запомагања и хвалоспева финализације разградње која се звала изградња, Попа писао ове стихове: „Оковратници су прегризли/ Вратове обешених празнина/ Задње мисли се легу/ У топлим шеширима/ Прсти сутона вире/ Из обудовљених рукава/ Зелена страва ниче/ У питомим наборима“.

ЗВИЈЕЗДЕ И НОЋИ Попа је рођен у Банату, у селу Гребенац. Био је јуни, врео и бљештав. Година 1922. Основну школу учио је у Вршцу. Његов стари учитељ, Светислав Петров, једном у месецу ђацима је певао уз гусле. Можда и од тих меланхоличних стакато напева, потиче Попин сведен стих, дехидриран од сваке врсте обмане, било реторске, било историјске. „Једни су ноћи други звезде./ Свака ноћ

УЗ АНДРИЋА, КОЈИ ЈЕ НОБЕЛА ДОБИО, ДАНИЛО КИШ И ВАСКО ПОПА ИМАЛИ СУ НАЈВЕЋЕ ШАНСЕ ДА ЗАСЛУЖЕ ТО НАЈВИШЕ ПРИЗНАЊЕ. У СЛУЧАЈУ КИША, СМРТ ЈЕ БИЛА БРЖА. У СЛУЧАЈУ ВАСКА ПОПЕ, ОН ЈЕ ЈОШ НА САМОМ ПОЧЕТКУ СЕБЕ СТАВИО ИЗВАН СВЕГА ТОГА. „НА ЗАВОДИ МЕ, МОДРИ СВОДЕ/НЕ ИГРАМ“, РЕКАО ЈЕ У „ОПСЕДНУТОЈ ВЕДРИНИ“. И НИЈЕ ИГРАО. ПИСАО ЈЕ КАО ШТО ЈЕ ДИСАО, КАО ШТО ЈЕ ГОВОРИО

запали своју звезду/ И игра црну игру око ње/ Све док јој звезда не изгори/ Ноћи се затим међу собом поделе/ једне буду звезде/ Друге остану ноћи/ Опет свака ноћ запали своју звезду/ И игра црну игру око ње/ Све док јој звезда не изгори/ Ноћ последња буде и звезда и ноћ/ Сама себе запали/ Сама око себе црну игру одигра“. Тридесетих година, Попа учи Реалну гимназију у Вршцу. Преко пута школе је кућа у којој је становао и самовао последњих година живота Јован Стерија Поповић. За време дугих и досадних школских поподнева, дечак гледа са образом наслоњеним на длан у празна окна. Понекад му се чини да види један лик како мутно сија на прозору. Кад трепне, лика нестане. Лаж је прсла у том детету. Касније ће писати свој чувени циклус „Врати ми моје крпице“. Те су нам стихове, богзна зашто, у школама предавали у раном детињству, иако су ово неке од најозбиљнијих песама икад написаних на овом језику: „Врати ми моје крпице/ Моје крпице од чистога сна/ Од свиленог осмеха од пругасте слутње/ Од мога чипкастога ткива/ Моје крпице од тачкасте наде/ Од жежене жеље од шарених погледа/ Од коже с мога лица/ Врати ми моје крпице/ Врати кад ти лепо кажем“. Филозофски факултет Попа студира у Београду, а студије затим наставља у Букурешту и Бечу. Љубичасте, раскриљене цвасти букурештанских ноћи... Лицидерска горчина белине Беча. Био је млад, лутао је од човека до човека, значи од пораза до пораза... Последњи нас људски пораз увек чека у огледалу, али Попа ће то сазнавати касније. Заувек ће у његовој меморији остати похрањена година 1943. као отворена рана. Од маја до августа месеца те године интерниран је и налази се у немачком концентрационом логору, у Гросбечкереку. „Празна соба стане да режи/ Увучем се у своју кожу/ Таваница стане да скичи/ Хитнем јој једну кост/ Углови стану да кевћу/ И њима хитнем по једну кост/ Под стане да завија/ Хитнем и њему једну кост/ Један зид стане да лаје/ И њему хитнем једну кост/ И други и трећи и четврти зид/ Стане да лаје/ Хитнем сваком по једну кост/ Празна соба стане да урла/ И сам празан/ Без иједне кости/ У стоструки се одјек/ Урлика претварам/ И одјекујем одјекујем/ Одјекујем“.

објављује стихове. За прву књигу песама „Кора“ добија Бранкову награду. Део тадашње критике оцењује његову поезију као „надреалистичко бунцање“, али остали од почетка имају храбрости и морала да прихвате његову истинску величину. Тајни, вибрантни там-там, који повезује читаоце и књижевна дела највише вредности, одмах се огласио. И Попа је одмах стекао бројну читалачку публику. Нека књижевна остварења високо вреднујемо, нека поштујемо, некима се дивимо. А у нека се трајно заљубљујемо и она остају наша лична, драгоцена баштина у овом несигурном и застрашујућем свету, остају оне реченице, они стихови, које изговарамо сами себи у тами, кад нам се чини да смо себи, а и животу, већ све рекли. „Очи у очи са зидом/ Нисам ни леп ни ружан/ Лица немам/ прса у прса са зидом/ Нисам ни јак ни слаб/ Искуства немам/ Лице у лице са зидом/ Нисам ни добар ни рђав/ Сам сам“. После Попине смрти, критика је о Попи рекла, чини се, све. (Како

је лепо и лако хвалити мртвог песника који више неће написати ни реч!). И то је још једна тужна прича о раси која се „лепи за незрелост и одбија не само да нешто сазна о смрти, већ да сазна и нешто о животу“. Попина поезија заробила је једну другу стварност и затворила је у језик, а његово дело је целовито и од таквог, живог ткива, да у њему можете да нађете песму и ако сте очајни, и ако сте запитани и ако сте на самом почетку или већ у огледалу видите крај. То је зато што је Попа наш први песник који је више веровао у интуицију језика него у своју сопствену. Тугу која провејава из његових стихова и метафизичку језу која повремено свлада и нас и песника, контролише у његовој поезији ритам. „Ово су ти усне/ Које враћам/ Твоме врату/ Ово ми је месечина/ Коју скидам са рамена твојих/ Изгубили смо се/ У непрегледним шумама/ нашега састанка/ У длановима мојим/ Залазе и свићу/ Јабучице твоје/ У грлу твоме/ Пале се и гасе/ Звезде моје плахе/ Пронашли смо се/ На златној висоравни/ Далеко у нама“. Последњи пут сам га видела једног пустог недељног преподнева. Негде дубоко у небу, тихо је експлодирало сунце и његова је маглена светлост слабо сијала на оголело дрвеће. Седео је на клупи, у тамном капуту. Ветар га није дотицао. Из његове светле шаке (једина снежна тачка у мркој палети тог дана), падало је на земљу зрневље. Око њега шумела су птичја крила и њихова врела тела која су му се тискала око ногу и кљуцала. Није се мицао, тако да су му прилазиле и најплашљивије птице. Имао је искуство са призивањем Муза. 

ИСТИНСКА ВЕЛИЧИНА После рата, Попа је запослен као новинар, дипломира на романској групи Филозофског факултета у Београду. Педесетих почиње да

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Б. ЂОРЂЕВИЋ / novosti.rs

ском часопису. Многи сматрају ову књигу једном од најбољих свих времена и зато се она налази на трећем месту ове ранг листе.

7

8

11. јун 2022.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

Мермерни свијећњак пронађен у рушевинама цркве манастира Соколац код Бијелог Поља, Полимски музеј Беране

СЛИКА ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА

Од турске руке нестао је манастир Св. Николе у Бигову, на Луштици, 1714. године, као и зетски манастири и цркве у Бишћанима, Лескови, Марин Главици и Голужби. Промјеном општих околности одређени манастири су изгубили првобитну функцију и претворили се у градске или сеоске гробљанске цркве. Сједиште Хумске епископије, Св. Петар у Бијелом Пољу, за чијег је оснивача, кнеза Мирослава, писано чувено Мирослављево јеванђеље крајем 12. вијека, нашло се у градском ткиву, без трагова изворног манастирског окружења. Слично се десило и са оближњим Св. Николом, Никољцем, који је постојао као манастир од 16. до 19. вијека. У доба активног живота био је надалеко познати центар разних заната, подређених потребама израде богослужбених предмета. У Никољцу су се преписивале књиге, радили су златари и резбари, склањале се драгоцјености из запустјелих манастира. Данас је Св. Никола у Никољцу само парохијски и гробљански храм. О његовом некадашњем манастирском карактеру једино свједоче ризница и значајна збирка рукописа. Св. Никола у Подврху, код Бијелог Поља, у чијој се забитости сачувао један од најљепших наших рукописа – Дивошево јеванђеље (14. вијек), подигнут је почетком 17. вијека заслугом игумана и манастирског братства; али је вјековима егзистирао као сеоска црква, да би у новије вријеме обновио манастирски статус. Сличан примјер представља и Богородичин манастир на Бистрици, Вољавац, често помињан у повељама Немањића од 12. вијека, кога су Турци разорили крајем 17. вијека и од његовог камења саградили оближњи мост на Бистрици. Импозантну грађевину, цркву под Соколом, у селу Заграђу, из периода херцеговачке властеле Косача, народ је одувијек називао „манастир“– тај некадашњи статус данас му је враћен. Орахово у Црмници, Брезојевица код Плава, Св. Никола на Ријечком граду, Св. Петка у Маинама, временом су сведени на локалне гробљанске храмове, али су сачували остатке конака и приближан изглед првобитне манастирске порте. Извјестан број духовних центара дошао је до нас у рушевинама. Остаци Св. арханђела Михаила на Превлаци и Шудикове веома су скромни, јер су доживјели драстична разарања. У већем обиму су опстале рушевине Вољавца, Довоље, Св. арханђела Михаила на Тари, Мајсторовине, Св. Луке у Калудри. Народно вјеровање да је смртни гријех узети било што са порушених цркава имало је за посљедицу да се, у великој мјери, сачувао њихов аутентични грађевински материјал. Тако су остаци ових манастира дочекали наше вријеме као аморфне гомиле камења, обрасле маховином и растињем. Ово вјеровање је помогло приликом стручних истраживачких радова, тј. дошло се до релевантних података, који су послужили у изради пројеката реконструкције порушених цркава (градиво, основе, разуђеност унутрашњих зидова, подови, оквири отвора, декорација, итд.). По овој методологији до сада је

реализована обнова Вољавца, Св. арханђела на Тари, Мајсторовине, Довоље, Шудикове, Блишкове и Заграђа. С друге стране, имамо примјере да су од свих манастирских објеката цркве најбоље одољеле насилном рушењу и запустјелости, као у Стањевићима и Војнићима. Новија истраживања откривају нам постојање духовних центара који до сада нијесу били археолошки проучени. Св. Луку у Калудри, код Берана, срушили су Турци прије два и по вијека. Истраживања су пронашла запис чији садржај потврђује манастирски карактер цркве, чиме су историјски извори поткријепљени и материјалним доказима. У међувремену су обављени археолошки радови на остацима манастира Ваведења Богородице у Соколцу код Бијелог Поља и Св. Јована у селу Црнчи. Понекад нам се нова открића указују на мјестима гдје су сеоски храмови „поклопили“ остат-

ОСНИВАЧИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИХ МАНАСТИРА БИЛИ СУ, ЗАВИСНО ОД ВРЕМЕНА НАСТАНКА, КНЕЖЕВИ, ВЕЛИКИ ЖУПАНИ, КРАЉЕВИ И ОБЛАСНИ ГОСПОДАРИ – СВ. ПЕТАР У БИЈЕЛОМ ПОЉУ, ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА, МОРАЧА, БЕШКА, КОМ, ДУЉЕВО, РЕЖЕВИЋИ, ПРАСКВИЦА. НАМЈЕНА ИМ ЈЕ БИЛА, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, ДА БУДУ „ГРОБНЕ ЦРКВЕ“, МАУЗОЛЕЈИ СВОЈИМ КТИТОРИМА

ке манастирских цркава. Приликом санације храма Св. Тројице у Вуковцима, у Зети, констатовано је да се на том мјесту налазио чувени манастир Горичани у којем је Јелена Балшић диктирала тестамент свом духовнику Никону Јерусалимцу, 1442. године. Можда ће се у скорој будућности идентификовати и зетска Копориња, гдје је настао рукопис Синтагма Матије Властара, такође у 15. вијеку. Сва наведена открића нас увјеравају да наша сазнања о бројности и распрострањености духовних центара у Црној Гори још нијесу заокружена. Оснивачи средњовјековних манастира били су, зависно од времена настанка, кнежеви, велики жупани, краљеви и обласни го-

сподари – Св. Петар у Бијелом Пољу, Ђурђеви ступови код Берана, Морача, Бешка, Ком, Дуљево, Режевићи, Прасквица. Намјена им је била, између осталог, да буду „гробне цркве“, маузолеји својим ктиторима. Да је традиција гробних храмова брижно његована, свједочи један докуменат из 1444. године, у којем Којчин Црнојевић моли млетачке власти у Скадру и Котору да се поврате сва одузета добра манастирима и црквама у Зетском језеру, чији су оснивачи били његови стари и друга зетска господа и у којим се сви они сахрањују.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова. ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Вјекови црногорске историје

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

Шудикова

1410. г. ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Н

а простору Црне Горе постоји више од педесет православних манастирских комплекса, који су и данас већином активни. Посматрајући њихову распрострањеност, јасно се издвајају неколике цјелине – манастири на јадранској обали и њеном залеђу, затим у басену Скадарског језера и у сливу рјечних токова Мораче, Лима, Пиве и Таре. Настали првенствено као духовни центри, имали су много ширу функцију, посебно у временима турске доминације. У манастирима је трајао и опстао дух националног и вјерског идентитета. Вријеме њиховог оснивања дијеле вјековне дистанце. Најстарији потичу из 12. и 13. вијека – Св. Петар у Бијелом Пољу, Ђурђеви ступови код Берана, Св. aрханђео Михаило на Превлаци, Морача, док се Дајбабама, код Подгорице, тек навршило нешто више од једанаест деценија. Кроз трагична историјска збивања, о постојању бројних средњовјековних манастира знамо само из писаних извора. За неке није позната ни прецизна локација, као за Св. арханђела под градом Улцињом, Ђурђа Другог Балшића. Остаци манастира Дрпе, могућег првобитног сједишта Зетске митрополије, остали су заробљени у оријенталном слоју Старе вароши у Подгорици. Манастир Св. Марије у будванској цитадели настрадао је у земљотресу 1667. године. У близини Подмаина налазио се манастир Св. Марка, који су порушили Млечићи у 18. вијеку.

Ктиторска композиција, детаљ

Св. Тројица Пљеваљска

1592. г.