Dnevni list Pobjeda 11.12.2021.

Subota, 11. decembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20140 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

KAD POLICIJA SMJEŠTA: Doskorašnji član Savjeta za građansku kontrolu rada policije saslušavan o ulozi uglednog građanskog aktiviste u protestima 5. septembra na Cetinju

Nakon desantnog ustoličenja na Cetinju, ministarka odbrane je potpukovnika Radetu postavila za v. d. komandanta Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore iako komandant Blagojević još nije formalno razriješen S.VASILJEVIĆ

Jedan let mijenja sve Zekoviću žele da „upakuju“ prijavu da je komandovao demonstrantima nnnnnn

STR. 2. i 3.

Bojan Blagojević

Jovan Radeta

Olivera Injac

» Da li je komandant Bojan Blagojević napravio neki propust u radu, je li odbio da

izvrši neko naređenje i koji mu se ,,grijeh stavlja na dušu“ – nije poznato. Jedno je, ipak, izvjesno – još uvijek je, sve do odluke Savjeta, komandant Vazduhoplovstva.

Zašto je onda ministarka Injac bila tako nestrpljiva i dovela Vazduhoplovstvo u situaciju, prvi put u istoriji, da ima dva čovjeka na jednom formacijskom položaju?

Polaznici Policijske akademije, koji su slavili poraz sopstvene reprezentacije, biće sankcionisani iako se ,,kaju zbog reakcije“

O kažnjavanju pitomaca naredne sedmice

STR. 8. i 9.

Još bez dogovora o sudbini aluminijumske industrije u Crnoj Gori

STR. 12.

Pejović ponudio da EPCG preuzme KAP na godinu

Vlada o tretmanu otpadnih voda u Danilovgradu STR. 12.

Landža nije dobra lokacija, kolektor graditi kod zatvora

U Podgorici uhapšen pripadnik kriminalne grupe Veljka Belivuka

Đurovića terete da je učestvovao u ubistvu Mila Radulovića STR. 10.

M.BABOVIĆ

Crnogorska policija ne odustaje od pokušaja da građanski protest na Cetinju 4. i 5. septembra okarakteriše kao skup ekstremista i terorista koji su namjeravali da oružanom pobunom destabilizuju državu, a kako smo ranije objavili, na spiskovima koje su pripremili su i ugledni građanski aktivisti, među kojima je, potvrđuje dokument do kojeg smo došli, i Aleksandar Saša Zeković!

Samo dan nakon što je cetinjsko tužilaštvo, 8. decembra, saopštilo Dnevnim novinama da je nakon postupka izviđaja, u kojem su sprovedena određena vještačenja, odlučeno da „nema osnova za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv bilo kojeg lica, za bilo koje krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti“ u slučaju pucnjave na Belvederu 5. septembra, tokom građanskih protesta, policija je na saslušanje pozvala dr Aleksandra Mugošu i ispitivala ga o Zekoviću i njegovom viđenju uloge ovog građanskog aktiviste u dešavanjima na Belvederu?!

Mugoša je tada bio član Savjeta za građansku kontrolu rada policije i na Cetinje je, sa još dvoje članova ovog tijela, preko Belvedera stigao 5. septembra ujutro, kada je policija već uveliko u centru grada brutalnom silom rastjerivala okupljene građane.

STR. 3.

2

Politika

Subota, 11. decembar 2021.

NAGRADA ZA LOJALNOST: Nakon desantnog ustoličenja na Cetinju 5. septembra, ministarka odbrane potpuko postavila za v. d. komandanta Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore iako komandant Bojan Blagojević još nije forma

Jedan let mijenja sve

PODGORICA – Ministarka odbrane Olivera Injac postavila je potpukovnika Jovana Radetu za vršioca dužnosti komandanta Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore iako aktuelnog komandanta, potpukovnika Bojana Blagojevića, još nije razriješio Savjet za odbranu i bezbjednost, saznaje Pobjeda iz više izvora u Vojsci Crne Gore.

dušu“ nije poznato. Jedno je, ipak, izvjesno – još uvijek je, sve do odluke Savjeta, komandant Vazduhoplovstva.

Zašto je onda ministarka Injac bila tako nestrpljiva i dovela Vazduhoplovstvo u situaciju, prvi put u istoriji, da ima dva čovjeka na jednom formacijskom položaju?

Informacije kojima raspolažemo ukazuju da nije riječ o kažnjavanju komandanta Blagojevića već o vanrednoj nagradi za potpukovnika Radetu.

Prema pouzdanim informacijama, ministarka Injac još krajem septembra napisala je rješenje za potpukovnika Radetu, čime je prekršen Zakon o Vojsci, ali i Ustav Crne Gore koji izričito, u članu 130, nalaže da za sva postavljenja oficira mora postojati odluka Savjeta za odbranu i bezbjednost koji čine – predsjednik države, predsjednik Skupštine i predsjednik Vlade Crne Gore.

Sjednica Savjeta je zakazana za 17. decembar, a osim predsjednika Skupštine Alekse Bečića i premijera Zdravka Krivokapića, potpis na razrješenje komandanta Vazduhoplovstva mora da stavi i predsjednik Milo Đukanović koji je to, prema izvorima Pobjede, uradio – juče.

Dakle: odluka o razrješenju Blagojevića biće ,,verifikovana“ tek za sedam dana!

NAGRADA

...

KRŠENJE USTAVA I ZAKONA

Već te informacije ukazuju da je ministarka Injac – kao i prilikom imenovanja potpukovnika Veljka Mališića za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane – ignorisala ustavnu odredbu koja nalaže da Savjet za odbranu i bezbjednost ,,postavlja, unapređuje i razrješava oficire

Jovan Radeta

Vojske Crne Gore“.

Ali i Zakon o Vojsci Crne Gore.

Od ustavnog pravila koje određuje ingerencije Savje-

Da li je komandant Bojan Blagojević napravio neki propust u radu, je li odbio da izvrši neko naređenje i koji mu se ,,grijeh stavlja na dušu“ – nije poznato.

Jedno je, ipak, izvjesno – još uvijek je, sve do odluke Savjeta, komandant Vazduhoplovstva. Zašto je onda ministarka Injac bila tako nestrpljiva i dovela Vazduhoplovstvo u situaciju, prvi put u istoriji, da ima dva čovjeka na jednom formacijskom položaju? ta za odbranu i bezbjednost postoji izuzetak: ministarka odbrane nije dužna da čeka odluku Savjeta ukoliko je riječ – o imenovanju oficira na

poziciju vršioca dužnosti.

Prema članu 103 Zakona o Vojsci Crne Gore ,,vršenje dužnosti može trajati najduže 18 mjeseci od dana stupa-

Naši ,,Čvorovići“: Ko je sve komita u Vojsci?

Od dešavanja na Belvederu 4. i 5. septembra u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore krenula je tajna operativnotaktička akcija: lov na komite i one koji

su sumnjivi da su komite.

Tako bar izgleda na osnovu dostupnih podataka: Pobjeda objavljuje jednu od više anonimnih prijava koje su upućena direktno u Obavještajno-bezbjednosni direktorat, da se tamo pozabave ,,izdajnicima“, ali i da se obavijeste nadležni, prije svega ministarka Olivera Injac.

Neki neobično savjesni pripadnici VCG potrudili su se da – poput legendarnog državnog branitelja Ilije Čvorovića iz ,,Maratonaca“ – pobroje one koji su ,,komite“, odnosno – izdajnici ideja ,,apostolske Vlade“ i, naravno, ,,srpskog sveta“.

Tako je redom navedeno deset imena, od potporučnika Vujadina Milonjića koji je – komita, baš kao i vl Bojan Zvicer, CL Đorđe Vukčević i Nikola Žurić iz Kolašina koji su, dojavljuju doušnici, takođe okorjele komite.

Doduše, za Vukčevića je uredni dostavljač hemijskom dopisao da je komita od ,,prije 7-8 mjeseci“.

I dok je anonimna špijunska služba za ovu četvoricu ubijeđena da su komite,

ostalih šest osoba su dobili klasifikaciju – ,,sumnjiv da je komita“. Jedan od njih je desetar Dragan Popović, vozač komandanta. Tu je i civilno lice u vojnoj službi – Borislav Kragić, koji je takođe ,,sumnjiv da je komita“, tim prije što, pazite sad, ,,od prvog dana korone nije dolazio na posao“.

Desetar Marko Radojičić, kome je ,,veza Vesna Medenica“ takođe je ,,sumnjiv da je komita“ ali nije razjašnjeno da li zbog prijateljstva sa bivšom predsjednicom Vrhovnog suda ili je, jednostavno, dodata informacija kao ,,višak od kojeg ne boli glava“. Kapetan Zoran Đukić je ,,sumnjiv da je komita“, baš kao i mlađi vodnik Miodrag Filipović te Srđan Radojević, obojica iz Kolašina.

To je za početak, pa kad nadležni odluče što će sa komitama i sumnjivcima, onda će biti još dojava. Izgleda da ovdašnji Čvorovići razmišljaju poput lika iz drame i filma: ,,Pa, ako se u Ministarstvu odbrane, za Dan Vojske sete, sete se, ako ne – ja sam svoju dužnost obavio“.

nja na dužnost“ i vjerovatno je taj jedan stav člana Zakona pokazan Oliveri Injac kada je potpisala rješenje o postavljenju v. d. komandanta Vazduhoplovstva.

No, isti član 103 Zakona ima još jedan stav, jedan prethodni uslov, kojim se ističe da se neki oficir ili podoficir za vršioca dužnosti može postaviti samo ,,na upražnjeno formacijsko mjesto“!

Da li je komandant Bojan Blagojević napravio neki propust u radu, je li odbio da izvrši neko naređenje i koji mu se ,,grijeh stavlja na

Pitanje je, međutim, da li je ministarka Injac sposobna da razluči da njen posao kao ministarke odbrane Crne Gore ne treba da se svodi na – služenje interesima crkve druge države

Prema svim dostupnim podacima, potpukovnik Jovan Radeta je bez mrlje u karijeri, stručnjaci kažu da je riječ o vrhunski pripremljenom pilotu i jedan je od četvorice pilota koji su prvi prošli obuku na ,,Bell“ helikopterima.

Upisao je 1991. godine, među 3.000 kandidata, Vazduhoplovnu vojnu gimnaziju u Mostaru, kasnije nastavio na Vazduhoplovnoj akademiji i bio je među 12 onih koji su je, od 72 pitomca iz generacije, završiili u roku. Sa 23 godine dobio je značku pilota.

- Crna Gora je najljepša iz vazduha – kazao je januara prošle godine u razgovoru za Antenu M. Vjerovatno bi, zahvaljujući sposobnostima, Radeta brzo napredovao ka mjestu komandanta Vazduhoplovstva Crne Gore.

No, jedan let je presudno uticao da bude ekspresno promovisan. Prema izvorima Pobjede, Jovan Radeta je bio jedan od pilota vojnih helikoptera koji su u zoru 5. septembra izveli operaciju prebacivanja klira Crkve Srbije na Cetinje, čime je obezbijeđeno desantno ustoličenje mitropolita Joanikija.

Tog jutra je, po naređenju ministarke Olivere Injac i naredbi načelnika Milutina Đurovića, pilot Radeta ušao u jedan od dva spremna helikoptera „Bell 412“ i, kako se ispostavilo, uspješno izvršio operaciju transporta sveštenika Crkve Srbije i njihove zaštitne pratnje koju je predvodio komandir Miloš Rakonjac, zajedno sa nekoliko pripadnika Odjeljenja za zaštitu ličnosti crnogorskog MUP-a i više lica za koja se osnovano vjeruje da su bili iz redova srpskih specijalaca, takozvanih ,,kobri“.

Kako su srpski taboidi koje kontroliše Aleksandar Vučić objavili, pilot helikoptera koji je prevezao patrijarha srpskog Porfirija i mitropolita Joanikija, bio je Nenad Dubljević, takođe vrlo obučen, sposoban pilot.

Drugim helikopterom, koji je služio kao podrška, ali i bio neka vrsta ,,markacije“ za distrakciju pažnje, kako tvrdi više vojnih izvora,

Politika

Subota, 11. decembar 2021.

No, jedan let je presudno uticao da bude ekspresno promovisan. Prema izvorima Pobjede, Jovan Radeta je bio jedan od pilota vojnih helikoptera koji su u zoru 5. septembra izveli operaciju prebacivanja klira Crkve Srbije na Cetinje, čime je obezbijeđeno desantno ustoličenje mitropolita Joanikija upravljao je upravo potpukovnik Radeta.

- Tokom realizacije zadataka pridržavati se predviđenih mjera bezbjednosti kao i svih ograničenja za vazduhoplov i posadu, propisanih o bezbjednosti letjenja i proizvođačevim uputstvima za upravljanje i korišćenje vazduhoplova – piše u naredbi načelnika Generalštaba, uz napomenu da će ,,naknadu za angažovanje ljudstva u van radno vrijeme izvršiti preraspodjelom radnog vremena“.

Kada je napomenuo pitanje naknade, možda ni sam brigadni general nije slutio kako će da izgleda ,,naknada“, pa možda ni sam Radeta koji je profesionalno obavio zadatak.

LJEPOTA IZ VAZDUHA I SA ZEMLJE

Ministarka Injac je, izgleda, ipak znala kako da nagradi.

Tim prije što je, kao i mnogi u zgradi Vlade u Podgorici, bila smrtno uplašena nakon što su dva pilota Aviohelikopterske jedinice MUP-a odbila da se, u neregularnim uslovima i bez prethodno određenog plana, stave na raspolaganje i prevezu do Cetinjskog manastira klir Crkve Srbije.

I to u času kada je iz Beograda stigla jasna komanda da se ustoličenje ,,mora obaviti na Cetinju, po svaku cenu“.

Moguće da su stres koji je ministarka pretrpjela i srazmjerno olakšanje koje je doživjela nekoliko sati kasnije uticali da Olivera Injac nagradi lojalnog oficira Radetu, komandanta mješovite eskadrile, unapređenjem u službi.

I to, sasvim moguće, nije sporno – i treba da napreduju u vojnoj službi sposobni.

Pitanje je, međutim, da li je ministarka Injac sposobna da razluči da njen posao kao ministarke odbrane Crne Gore ne treba da se svodi na – služenje interesima crkve druge države.

A i vrijeme bi bilo da nauči, nakon toliok kršenja Ustava i zakona, da vjernost Crkvi Srbije ne podrazumijeva poništavanje crnogorskog pravnog poretka.

Draško ĐURANOVIĆ

KAKO POLICIJA SMJEŠTA: Doskorašnji član Savjeta za građansku kontrolu rada policije saslušavan o ulozi uglednog građanskog aktiviste u protestima 5. septembra na Cetinju

Zekoviću žele da „upakuju“ prijavu da je komandovao demonstrantima PODGORICA – Crnogorska policija ne odustaje od pokušaja da građanski protest na Cetinju 4. i 5. septembra okarakteriše kao skup ekstremista i terorista koji su namjeravali da oružanom pobunom destabilizuju državu, a kako smo ranije objavili, na spiskovima koje su pripremili su i ugledni građanski aktivisti, među kojima je, potvrđuje dokument do kojeg smo došli, i Aleksandar Saša Zeković!

Samo dan nakon što je cetinjsko tužilaštvo, 8. decembra, saopštilo Dnevnim novinama da je nakon postupka izviđaja, u kojem su sprovedena određena vještačenja, odlučeno da „nema osnova za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv bilo kojeg lica, za bilo koje krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti“ u slučaju pucnjave na Belvederu 5. septembra, tokom građanskih protesta, policija je na saslušanje pozvala dr Aleksandra Mugošu i ispitivala ga o Zekoviću i njegovom viđenju uloge ovog građanskog aktiviste u dešavanjima na Belvederu?!

ISPITIVANJE

Mugoša je tada bio član Savjeta za građansku kontrolu rada policije i na Cetinje je, sa još dvoje članova ovog tijela, preko Belvedera stigao 5. septembra ujutro, kada je policija već uveliko u centru grada brutalnom silom rastjerivala okupljene građane.

Policija je i ranije ispitivala Mugošu povodom cetinjskih događaja, kada su mu, 24. septembra, prezentovali snimak na kojem se vidi Aleksandar Zeković kako na Belvederu komunicira sa momcima koji su stajali na brdu uz magistralni put.

I tada im je detaljno objasnio da je Zeković tražio od mladića da pomognu Mugoši, s obzirom na to da je ljekar, da preko brda dođe s druge strane barikada gdje je pozlilo jednoj ženi, jer je put bio neprohodan zato što S.VASILJEVIĆ

ovnika Jovana Radetu alno razriješen

3

Aleksandar Saša Zeković

su gume na Belvederu tada bile zapaljene, pa se cetsom nije moglo.

- U tom trenutku on se obraćao ljudima govoreći im razloge zbog kojih ih moli da mi pomognu da prođem sa druge strane barikade. Poslije nekoliko minuta popevši se preko brda prešao sam na drugu stranu – objasnio je Mugoša inspektorima.

Uzalud precizna objašnjenja. U četvrtak su ga opet saslušavali, ali sada znatno opširnije i skoro svakim pitanjem imputirajući da je Zeković komandovao demonstrantima na Belvederu, uporno pokušavajući da takav odgovor iznude od Mugoše.

Pitao je inspektor, što se vidi u zapisniku sa saslušanja u koji Pobjeda ima uvid, Mugošu „da se izjasni da li je primijetio da gdin. Zeković Aleksandar komanduje demonstrantima koji vrše blokadu na Belvederu“, pa da li poznaje osobu koja je bila sa Zekovićem, pa onda opet da li on ima bilo kakvu sumnju da je Zeković komandovao... I tako u krug...

Džaba je Mugoša objašnjavao da ničim ne može povezati Zekovića i „komandovanje“ demonstracijama, da je ovaj građanski aktivista samo tražio pomoć za trudnicu kojoj je pozililo...

SNIMAK I RTCG

Ispitivali su ga i s kim je bio Zeković, a onda su tražili i da im odgovori da li je čuo puc-

Nikola Martinović

Aleksandar Mugoša

Martinović: Osnovna tema je upotreba državne sile u korist jedne vjerske zajednice Da rad građanskog aktiviste Aleksandra Saše Zekovića i nekadašnjeg člana Savjeta za građansku kontrolu rada policije Aleksandra Mugoše očigledno ne odgovara „određenim krugovima, pa pokušavaju svoje profesionalne promašaje opravdati skretanjem sa osnovne teme cetinjskih demonstracija“, smatra i advokat Nikola Martinović.

- A osnovna tema je upotreba državne sile u korist jedne vjerske zajednice – kategoričan je Martinović.

Posljedica takvih policijskih struktura, dodaje naš sagovornik, jeste i podmladak u Policijskoj akademiji, čijem ponašanju smo svjedočili nakon što je crnogorska rukometna reprezentacija izgubila od srpske.

- To jasno ukazuje da oni samo imitiraju svoje starije kolege – smatra on.

Martinović vjeruje da policija optuživanjem građanskih aktivista koji su ukazali na nezakonito policijsko postupanje pokušava da sakrije upotrebu gumenih metaka i druge prestupe.

- Izgleda da se određeni policijski krugovi ponašaju kao ljepotica kojoj ne odgovara lik u ogledalu, pa pokušava da slomi ogledalo, ovo njihovo u liku građanskog aktiviste Zekovića, ali i svih drugih građanski orijentisanih osoba u Crnoj Gori – zaključio je Martinović.

njavu na Belvederu, te „da li mu je poznat snimak koji su službenici Uprave policije dostavili RTCG, đe se jasno čuju pucnji, i glas komandira koji saopštava preko sistema radio veze PS (policijskim službenicima prim. aut) da ostanu na svojim pozicijama“?

Nakon svojevsrnog priznanja da je policija dostavila snimak RTCG, nastavili su unakrsno ispitivanje ponovnim „pakovanjem“ Zekovića u ovu

priču, tražeći od Mugoše da se izjasni da li zna „ako mu je poznat navedeni snimak, da li na osnovu snimka ili nekih drugih saznanja sa demonstrantima komanduje gdin.

Zeković Aleksandar i njemu bliska lica“?!

Ljekar je bio deciran da je, naprotiv, stekao utisak da „Zeković ni u jednom trenutku nije komandovao ljudima koji su bili na Belvederu i kasnije tokom boravka u centru grada“.

Policajci nijesu odustajali, pa je uslijedilo pitanje što je Zeković činio na Belvederu kada ga je Mugoša primijetio, a završno je bilo đe je bio Zeković nakon što je Mugoša napuštio Belveder, iako im je on već saopštio da je zajedno sa Zekovićem i jednom ženskom osobom pješke sa Belvedera pošao na Cetinje...

TRN U OKU

Barikade na Belvederu

Ugledni građanski aktivista očito je „trn u oku“ crnogorskoj policiji i novoj vlasti jer je od septembra podrška svim povrijeđenim građanima koji su dostavili nadležnim organima pritužbe ili prijave na postupanje policije na Cetinju 5. septembra, optužujući ih za prekomjernu silu, prekoračenje ovlašćenja, nezakonito postupanje... On je preko Crnogorskog helsinškog odbo-

ra, gdje je generalni sekretar, procesuirao više od 40 ovih prijava.

Smeta im, svakako, i ljekar Aleksandar Mugoša koji je potvrdio, pregledom povreda građana na Cetinju, da je policija upotrijebila tokom razbijanja skupa i gumene metke, koji su zabranjeni.

Pobjeda je 1. oktobra objavila da Uprava policije u saradnji sa tužilaštvom pokušava da sastavi krivičnu prijavu kojom će građanski protest na Cetinju 4. i 5. septembra, organizovan kao bunt zbog odluke Crkve Srbije i crnogorskih vlasti da u Cetinjskom manastiru ustoliče mitropolita ove vjerske organizacije Joanikija Mićovića, zvanično proglasiti skupom ekstremista i pokušajem terorizma.

Problem policijsko-političke akcije, kako smo tada objasnili, je što prijavu ne mogu da potkrijepe i dokazima, pa su, sudeći prema zapisniku sa saslušanja doktora Mugoše, posegli „montaži“ pokušavajući da „prevedu“ jedan od snimaka sa Belvedera u svoju korist i dokažu nedokazivo. Video zapis na kojem se vidi Zeković koji je dojurio sa druge strane barikada tražeći pomoć od ljekara Mugoše za trudnicu kojoj je pozlilo i njegovi pokušaji da sa Mugošom dođe do te žene predstave kao njegovo komandovanje građanskim protestom, odnosno u tumačenju policije ekstremističkim atakom na državu.

Cetinjanke i Cetinjani, uz podršku građana iz drugih gradova, uspjeli su da onemoguće crnogorske i srpske vlasti da sprovedu plan da Mićović i patrijarh srpski Porfirije Perić kao pobjednici ušetaju u Prijestonicu i da procesija do Cetinjskog manastira prođe gradskim ulicama.

Trebalo je da iz Podgorice preko Belvedera uđu u Cetinje, ali to nije bilo moguće, pa su transportovani vojnim helikopterom.

U zoru 5. septembra, kada su počele pripreme da Mićović i Perić iz Podgorice ka Cetinju krenu vojnom letilicom počela je i brutalna akcija policije.

Na mirne građane u prijestonici ispaljene su ogromne količine suzavca, šok i „fleš“ bombi, a na građane su pucali i zabranjenim gumenim mecima.

Grad je duže od četi sata bio pod paljbom, sve dok dvojac iz Crkve Srbije nije obavio posao kojim su došli i potom, isto helikopterom, vraćen u Podgoricu.

Zbog sumnje da je jedan od organizatora cetinjskih protesta i da je vođa demonstranata 7. oktobra uhapšen je Cetinjanin Neno Kaluđerović ali je poslije saslušanja u Specijalnom tužilaštvu pušten da se u daljem postupku brani sa slobode.

Kaćuša KRSMANOVIĆ

4

Politika

Subota, 11. decembar 2021.

RAZLAZ: Demokratski front nije dobio podršku parlamentarne većine za svoj dokument koji predviđa novu vladu i premijera

Ura odbila platformu, Demokrate traže dogovor Abazovića i DF-a PODGORICA - Demokratski front nije dobio pozitivan odgovor od ostatka parlamentarne većine za svoj dokument koji predviđa novu vladu i premijera. To je Pobjedi saopšteno sinoć iz vrha Demokratskog fronta, nakon što je juče istekao rok koji je ta grupacija dala ostatku parlamentarne većine.

- Iz Ure je javno odbijena platforma dok Demokrate do juče u 21 sat nijesu poslale bio kakav odgovor, saopštio je izvor Pobjede.

Rok koji je Front dao istekao je juče, kada su i održane zasebne sjednice Glavnih odbora Nove i Demokratske narodne partije, sa kojih nije izdato saopštenje za javnost već je to ostavljeno za danas, kada bi trebalo da se javnosi obrate lideri DF-a.

Najjači politički konstituent vlasti će prema saznanjima Pobjede danas objaviti svoj odgovor koji uključuje stav da neće glasati za nepovjerenje Vladi ali će tražiti dogovor o vanrednim parlamentarnim izborima koji uključuje obavezno skraćivanje mandata parlamentu.

Platformu DF-a juče je prvo javno odbila Ura.

Najjači politički konstituent vlasti će, prema saznanjima Pobjede, danas objaviti svoj odgovor koji uključuje stav da neće glasati za nepovjerenje Vladi ali će tražiti dogovor o vanrednim parlamentarnim izborima koji uključuje obavezno skraćivanje mandata parlamentu - Građanskom pokretu Ura je apsolutno neprihvatljivo da sa Demokratskim frontom dogovara vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori i skraćuje mandate parlamentu - rekao je za Javni servis potpredsjednik te stranke Miloš Konatar. Za tako nešto DF će, kako je poručio, podršku morati da traži od DPS-a i opozicije.

On je u Jutarnjem programu TVCG podsjetio da je DF-a taj koji se godinu dana trudi da sruši Vladu Crne Gore, jer nijesu na ministarskim pozicijama.

Komentarišući to što ističe rok koji je DF dao za izjašnjenje o platformi sa predlozima za prevazilaženje političke krize, Konatar je rekao da tu nema ništa novo.

- Ne očekujem ništa spektakularno. Evo da vidimo šta će biti to rješenje jer kolege iz DF-a opet najavljuju neki ,,dan D”, da će donijeti neku odluku. I mene zanima što će biti ta odluka - rekao je Konatar. Ocijenio je i da se u parlamentu i na političkoj sceni dešava pravi

Sa prethodnog sastanka vladajuće većine

galimatijas, te da je čak i poslanicima teško da shvate pozicije političkih aktera u Crnoj Gori.

- Ako ponuda DF-a bude da sa Urom dogovaraju nove izbore, to će morati da traže sa DPSom i opozicijom. Sa nama to ne mogu postići, jer nas ne intere-

suje gubljenje vremena - kaže Konatar.

Demokratska Crna Gora prema saznanjima Pobjede nije juče zvanično poslala odgovor DF-u. Predsjednik te stranke Aleksa Bečić je u četvrtak kazao da čekaju usa-

glašavanje DF-a i Ure. - Nijesmo partija od koje zavisi ishodište tog procesa, čekamo da se usaglase kolege koje su odbile ili odustale od rekonstrukcije kao našeg modela.

Neka se usaglase DF i Ura i predlože model da bismo se mi

odnijeli prema njem - dodao je.

Demokratski front ponudio je 22. novembra partnerima iz većine posljednju platformu sa predlozima za prevazilaženje političke krize. U platformi navode da su spremni da za mandatara podrže pogodnu ličnost, koju predlože partneri iz koalicija „Mir je naša nacija“ ili „Crno na bijelo“. Žele da se u novu vladu uključe autentični predstavnici manjinskih naroda.

DF u dokumentu traži da se u najkraćem mogućem roku izabere nova vlada koja bi bila sastavljena od predstavnika tri pobjedničke koalicije, jedna je od stavki platforme.

- Nova vlada treba da u značajnoj mjeri odražava izbornu volju građana, kako po strukturi, tako i po njenim programskim prioritetima. Nova vlada će poštovati prethodno postignute dogovore, što podrazumijeva moratorijum na ideološke i programske razlike, navodi se u platformi.

Front, kao najbrojniji konstituent vlasti je, kako navode, spreman da u cilju postizanja dogovora, napravi ustupke i dodatno uvaži specifični značaj manjih konstituenata.

Nenad ZEČEVIĆ

Završena rasprava o interpelaciji za pretresanje vođenja politike vanjskih poslova

Opozicija traži smjenu ministra Radulovića PODGORICA – Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović treba da bude razriješen zbog neistinitih informacija i instrukcija koje je poslao ambasadorima kako da informišu države gdje obavljaju funkcije o dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra, smatraju poslanici opozicije.

U Skupštini su juče poslanici raspravljali o interpelaciji za rad Vlade u oblasti vanjske politike, a o tome će se naknadno izjasniti. Nakon višesatne rasprave, odlučeno je da se poslanici o tome naknadno izjasne.

Poslanik DPS-a Andrija Nikolić, obrazlažući prijedlog opozicije, kazao je da je u posljednjih godinu došlo do deformacija u oblasti vanjske politike.

Podsjetio je da je Radulović zloupotrijebio položaj i saopštio netačne konstatacije u instrukcijama koje je uputio crnogorskim ambasadorima kako da informišu države gdje obavljaju te funkcije o događajima na Cetinju 4. i 5. septembra.

- Imali smo non-paper koji je uslijedio nakon događaja na Cetinju, u kojem je Vlada poslala instrukcije ambasadorima o tome kako treba da izvještavaju o tom unutrašnjem političkom dešavanju koje je imalo i regionalnu i širu dimenziju. Mi smo ga okarakterisali kao udruženi rusko-srpski projekat koji je za

Ministar tvrdi da je u non-pejperu iznio samo činjenice Ministar Radulović je, povodom optužbi da non-pejper koji je proslijedio sadrži netačne podatke, kazao da su u njemu samo pobrojani fakti, koji su lako provjerljivi.

- Optužen sam da sam narušio ugled Crne Gore, a vi ste ga sistematično i predano uništavali tokom prethodnih 30 godina. Non-pejper Ministar Đorđe Radulović

cilj imao da Crnu Goru obori na koljena, a da za to budu optuženi goloruki građani i predsjednik države. Tu intenciju vidjeli smo i u instrukcijama u tom non-paperu, istakao je on.

Skupština smatra on, treba da smijeni Radulovića, jer je zloupotrijebio diplomatsko-konzularne predstavnike Crne Gore.

- Neobično je da ministar vanjskih poslova jedne države denuncira predsjednika sopstvene države - kazao je Nikolić.

Podsjetio je da je Radulović postao akter političkih kampanja, da je izjavio da je protjerivanje ambasadora Srbije Vladimira Božovića bio ishitren čin, da je na neprimjeren način pokrenuo „lov na ambasadore“ u kojem je jedan broj ambasadora optužio da čine štetu svojoj državi.

- Osim toga ministar je tom prilikom pokušao da prigrabi ovlašćenja koja mu ne pripadaju - rekao je Nikolić.

Poslanik DPS-a, Danijel Živković, kazao je da ministru Raduloviću zamjera što je kreirao neformalni dokument na osnovu sopstvene procjene i poslao ga diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

- Stavili ste se u ulogu nekoga ko procjenjuje činjenice, a da te činjenice nisu utvrđene – kazao je Živković.

Radulović je slanjem non-pejpera, kako smatra drugi poslanik DPS-a Halil Duković, ambasadore tjerao da vode kampanju protiv predsjednika države.

- Zaista ste pokazali svoje ekspertsko znanje, jer ste za godinu dana uspjeli da uništite sve

čega ste se dohvatili – kazao je Duković.

Poslanica SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković optužila je Radulovića da je, od kada je postao ministar uradio sve da naruši međunarodni ugled Crne Gore. Kazala je da je očigledno da je Radulović napravio krupnu grešku kada je poslao non-pejper nakon Cetinja.

- Vi i ova Vlada odlazite. U Crnoj Gori će konačno na čelo Vlade i ministarstva doći oni koji će znati kako da brane čast i ugled Crne Gore - poručila je poslanica SDP-a.

Tamara Vujović iz Demokrata kazala je da dosadašnji Radulovićev rad govori o njegovom entuzijazmu, agilnosti i posvećenosti.

Miloš Konatar iz GP Ura je kazao da pozicija ove Vlade, koju je kreirao dominantno Ra-

je dokument koji se koristi u redovnoj diplomatskoj komunikaciji. U njemu su pobrojani samo fakti koji su lako provjerljivi i toliko puta ponovljeni. Pominjanje predsjednika Đukanovića u kontekstu je onoga što je on sam govorio i što je iz njegovih usta otišlo u etar međunarodne zajednice – zaključio je Radulović.

dulović i ministarstvo na čijem je čelu, može služiti na ponos i državi i ovoj Vladi.

Nasuprot njemu, Dejan Đurović iz Demokratskog fronta, nije zadovoljan Radulovićevim radom, što, kako je rekao, njegovo ministarstvo i ova vlast nijesu napravili diskontinuitet u odnosu na prošlu. A jedno od prvih iznenađenja, kako je rekao, bile su nove sankcije Rusiji i loši odnosi sa Srbijom.

Poslanik LP Andrija Popović je kazao da je ministar Radulović dužan da odgovori građanima Crne Gore na osnovu čega je sastavio instrukciju za naše ambasade i po čijem nalogu.

- Kako je MVP prije zvaničnih izvještaja utvrdilo da je policija djelovala profesionalno i svu krivicu pripisalo predstavnicima opozicije i građanima predstavljajući ih kao ekstremiste

– pitao je Popović.

Lider SNP-a Vladimir Joković kazao je da će ta partija biti protiv interpelacije i da će podržati Radulovića da nastavi da ,,radi svoj posao“.

O sastanku sa kolegom iz DPS-a Nikolom Janovićem, kazao je da su razgovararali o Zakonu o sportu.

- Sa crnim đavolom ću ići u najveću jamu i razgovarati u interesu Crne Gore – rekao je Joković.

Janović je naglasio da je povod to što je MVP poslalo non-pejper diplomatsko-konzularnim predstavništvima sa jasnim instrukcijama povodom dođađaja na Cetinju.

Njegov stranački kolega Predrag Bošković istakao je kako vjeruje da će Vlada pasti sa mnogo više glasova od 41. Đ.ĆORIĆ

Ekonomija

Subota, 11. decembar 2021.

5

Još bez dogovora o sudbini aluminijumske industrije u Crnoj Gori

Pejović ponudio da EPCG preuzme KAP na godinu PODGORICA – Član Odbora direktora Uniproma Zoran Vukčević iznio je novu ponudu vlasnika te kompanije Veselina Pejovića upućenu Elektroprivredi (EPCG) da na godinu dana preuzme Kombinat aluminijuma (KAP) bez ijednog centa naknade. Vukčević je u emisiji Okvir na TVCG kazao da Pejović ne želi da pregovara sa Vladom koja demagoška, politikanska i koja se služi floskulama, a da jedinog kredibilnog partnera za razgovor smatra EPCG. - Njegova ponuda je, upravo, zbog radnika i javnosti i da ne bi EPCG trpjela štetu od 80 miliona. Pejović ima ponudu da se tih 80 miliona povećaju za prodajnu cijenu aluminijuma na berzi. Njegova ponuda je i neopoziva - da EPCG preuzme na godinu dana fabriku, sva postorojenja, sve tehnološke linije u odličnoj kondiciji i u punom kapacitetu proizvodnje, kompletan menadžment, stručnu radnu snagu. Preuzimanje bi bilo na godinu dana bez naknade, u njihovoj organizaciji proizvodnje, bez jednog jedinog centa. Sav profit ići će Elektroprivredi - rekao je Vukčević.

ČEKA SE ODGOVOR

Predsjednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović je odgovorio da je ovo nova ponuda za njih.

Nebojša Dožić

- EPCG ima svoje organe, svoj Odbor direktora i Skupštinu koji će se u najkraćem mogućem roku izjasniti na ovu ponudu - odgovorio je Đukanović.

On je zamolio Vukčevića da ponudu dostavi pismeno.

Vukčević je rekao da je Pejovićeva računica da će raditi sa minusom na ponuđenu cijenu.

Glavni menadžer KAP-a Nebojša Dožić kazao je da je kupovina Kombinata nemoguća u ovom trenutku. Demantovao je informaciju da je Uniprom juče izdao nalog za plansko gašenje ćelija u Elektrolizi.

Pejović, koji je, prema informacijama Pobjede, juče bio u inostranstvu, u četvrtak je

Unija slobodnih sindikata apelovala je juče na državu da nađe rješenje kako se KAP ne bi ugasio i dala punu podršku namjerama radnika da sačuvaju fabriku saopštio da nije dobio poziv na pregovore od Vlade, niti je zainteresovan da pregovara.

KAP je po dosadašnjem ugovoru plaćao megavatsat 49 eura sa prenosom, a iz EPCG su mu ponudili novi ugovor sa 127 eura po MWh. U suprotnom bi, naveli su, bili u minusu 80 do 100 miliona eura.

-Mi protiv građana nikada nećemo raditi, a kako će EPCG nakon gašenja KAP-a imati 100 miliona eura profita, može građanima prepoloviti cijenu struje – izračunao je Pejović i ranije saopštio da ga brine sudbina 500 radnika i 200 kompanija sa kojim sarađuju.

SINDIKAT

Generalni sekretar USSCG Srđa Keković kazao je da

Osnovano novo Crnogorsko udruženje poslodavaca PODGORICA – Kod nas se ignoriše istina da su za uspješan biznis zainteresovani i poslodavci i zaposleni, te da je to podjednako i interes društva. Ako je tako, onda bi crnogorski poslodavci trebalo da imaju adekvatan tretman, što sada nije slučaj – kazao je ekonomski analitičar dr Vasilije Kostić na osnivačkoj skupštini Crnogorskog udruženja poslodavaca (CUP) na kojoj izabran za prvog predsjednika.

Kostić: Monopol ni u čemu nije dobar

CILJ

Svrha ovog udruženja je, kako je kazao, da se aktuelna percepcija prema crnogorskim poslodavcima kao pohlepnim vlasnicima transformiše, dodajući da, dok god se predrasuda o njihovoj amoralnosti ne razbije, neće imati adekvatan tretman u društvu.

Iako smatra da je konkurencija potrebna i u institucionalnoj sferi, naglašava da CUP nije konkurencija Uniji poslodavaca.

- Mislimo da smo partneri i da moramo biti partneri. Zakon predviđa da je teorijski moguće da postoje četiri takva predstavnika biznisa. Kad god imate jedan, imate mogućnost

Sa presa nove poslovne asocijacije

da budete monopolista, da bude zloupotrebe, a vi znate bolje od ikog šta znači monopol na tržištu, koji nikako nije dobar izbor – poručio je Kostić osnivačima CUP-a. Istakao je da to udruženje nije formiran da bude protiv bilo čega, već za prosperitet, dijalog, napredak i saradnju.

Novo udruženje osnovalo je 19 poslodavaca. Za predsjednika Skupštine izabran je vlasnik bjelopoljskog Put-Grossa Hasan Ramović, koji je bio član IO Unije poslodavaca. Prizna-

je da Unija ima dobar, profesionalan tim, ali da „oni koji rukovode imaju svoje percepcije i ciljeve“.

- Počeli su da rade kako su oni mislili da treba da rade i evo reakcije. Nema zaštite privrednika, prihvataju se svi projekti, od kojih je neke i trebalo prihvatiti, ali poslije ozbiljne rasprave – kazao je Ramović.

INICIJATIVA

Osnivanje novog udruženja su inicirali i vlasnici Nall internacional i MI Goranović Jovan

država ne smije dozvoliti da se KAP ugasi, pogotovo jer ta ima perspektivu ako se kompanija bude mudro vodila.

On je na jučerašnjoj konferenciji za medije apelovao na Pejovića da uđe u pregovore sa državom, kako bi se našao zajednički interes da kompanija opstane.

Naveo je da je u KAP-u zabranjeno sindikalno djelovanje što je suprotno međunarodnim konvencijama koje je ratifikovala Crna Gora.

- Ovo je novi dramatični trenutak, kada 550 crnogorskih porodica treba da ostane bez značajnog primanja. To znači njihovo dovođenje na granu ispod linije siromaštva - kazao je Keković.

Predsjednica Sindikata meta-

Lekić i Đorđije Goranović.

Lekić je naveo da će dokazati reprezentativnost udruženja, za šta je zakonski uslov da zapošljavaju najmanje 25 odsto zaposlenih u privredi i učestvuju u BDP sa najmanje 25 odsto. U inicijativi za osnivanje se navodi da je njihova misija, osim učešća u socijalnom dijalogu, zastupanje interesa poslodavaca u tripartitnim tijelima u radnim grupama koje kreiraju propise za poslovanje preduzeća sa fokusom na razvoj slobodnog tržišta i preduzetništva, te radno zakonodavstvo, poresku politiku, tržište rada i zapošljavanje. Njihova vizija je da stvore poslovni ambijent u kom će svi građani imati mogućnost stalnog i stabilnog zaposlenja, zahvaljujući zdravim i uspješnim poslodavcima koji su nosioci progresa i napretka društva. Skupština je osim osnivačkog akta, usvojila i statut i etički kodeks udruženja, a za članove Upravnog odbora izabrala predstavnike iz Nall internacionala, Hotela Crna Gora, Mojana, Kuće hemije, Mikro medie, Našeg voća, Goranovića, Mega prometa i Fleš Ri, dok će preostalih deset članova biti izabrano naknadno. Članarina je 12 eura godišnje.

M.Lk.

Milutin Đukanović gađao Milatovića fasciklom

Mladen Bojanić

laca Sandra Obradović apelovala je na radnike KAP-a da ne gase ćelije u Elektrolizi i na taj način daju doprinos da „oni iznad njih moraju naći rješenje“.

- Apel Sindikata je da se, pored Željezare koja duži period ne radi, ne smije dozvoliti da se posljednji stub odbrane metalske industrije ugasi - rekla je Obradović i insistirala da vlasnik, Vlada i EPCG moraju urgentno nastaviti pregovore, ako treba 24 sata, kako bi se našlo rješenje za KAP. - Ukoliko bi zaposleni gasili ćelije i svoja radna mjesta, bilo bi isto kao da pale kuću u kojoj žive - objasnila je Obradović.

Kazala je da u KAP-u ima glinice do kraja godine, a ako vlasnik ne obezbijedi novu, treba

Na sastanku u četvrtak uveče u Ministarstvu ekonomskog razvoja došlo je do sukoba između resornog ministra Jakova Milatovića i predsjednika borda EPCG Milutina Đukanovića, prenosi portal RTCG. Prema njihovom saznanju, Đukanović je Milatovića gađao fasciklom. Đukanović je potvrdio da se desio incident, ali nije želio govoriti o detaljima.

- Samo ću reći da neću dozvoliti da me vrijeđa bilo ko, a posebno ne neko ko je igrom slučaja na poziciji na kojoj je sada. Cijeli događaj isprovocirao je ministar kazao je Đukanović za Portal RTCG. Iz Ministarstva ekonomskog razvoja se nijesu oglašavali povodom ovog događaja.

da se uključi država. Član IO sindikalne organizacije KAP-a Miomir Mitrović smatra da je na Vladi da nađe rješenje.

S.P.

Guverner CBCG na Istanbulskom ekonomskom samitu

Zeleni razvoj je neminovnost PODGORICA – Imperativi budućeg razvoja Crne Gore su zelena ekonomija i veća diversifikacija privrede, u čemu će priliv održivih stranih direktnih investicija, u saglasnosti sa UN ciljevima održivog razvoja, imati važnu ulogu - kazao je guverner dr Radoje Žugić na Istanbulskom ekonomskom samitu.

Naveo je da je Crna Gora zainteresovana da u saradnji sa zemljama Evrope, Turske i Kavkaza, uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, konkretizuje inicijative koje predstavljaju tranziciju ka zelenom i održivom rastu koji podstiče razvoj, stvara radna mjesta, obezbjeđuje ekonomski rast i smanjuje siromaštvo. Žugić je istakao da bi banke trebalo da podrže klimatski orijentisane i investicije namijenjene dekarbonizaciji industrije i u tome prepoznaju šansu za razvoj novih proizvoda. CBCG je, kako je naveo, formirala radnu grupu koja će se baviti pitanjima klimatskih

Žugić i Kafafi

promjena i zelene ekonomije. Žugić se u Istanbulu sastao i sa predsjednikom Svjetskog savjeta za zelenu ekonomiju Mohamedom Kafafijem, saopštili su iz CBCG. Istanbulski ekonomski samit, koji se održava jednom godišnje, ima za cilj održavanje i snaženje koordinacije između zemalja, sektora i institucija i predstavlja jednu od najcjenjenijih platformi za raspravu o globalnoj ekonomiji.

R.E.

6

Ekonomija

Subota, 11. decembar 2021.

U državnoj kompaniji tvrde da su otkazali zakup zemljišta bivšem avio-prevozniku na njihov zahtjev

Premijer nezadovoljan dinamikom radova na dionici Smokovac - Mateševo

Aerodromi: MA u junu tražio raskid ugovora Iz MA su ranije saopštili da su otkazali gostoprimstvo na zahtjev iz Vlade, iz resornog ministarstva saopštili da nemaju veze s tim

Hangar MA

PODGORICA - Procedura za raskid ugovora o zakupu zemljišta sa Montenegro erlajnzom (MA) u stečaju pokrenuta je zakonito i prethodio joj je dopis bivše nacionalne avio-kompanije u kojem je u junu zatražen raskid svih ugovornih odnosa sa nama, saopšteno je juče Pobjedi iz Aerodroma Crne Gore.

Zahtjev

U toj kompaniji kažu da su pristupili raskidu ugovora u saglasju sa zaštitnikom imovinsko-pravnih interesa države, nakon što su se za to stekli uslovi.

- Upravo zbog dopisa MA nijesmo fakturisali obaveze, jer bi to značilo produženje ugovora. Zbog dugodišnjeg poslov-

nog odnosa sa MA i tog zahtjeva očekivali smo da oslobode sve prostorije koje koriste, što nijesu uradili ni do danas - tvrde u Aerodromima.

Izvršni direktor Aerodroma Goran Jandreoski obavijestio je u četvrtak stečajnu upravu da jednostrano raskida ugovore o zakupu zamljišta na kojem su hangar i kancelarije MA i naložio da u roku od 30 dana oslobode te objekte od lica i stvari.

Njegov zahtjev osporavaju u stečajnoj upravi MA, u kojoj tvrde da su u junu tražili od podgoričkog aerodroma fakturu za zakup zemljišta do kraja godine, kako bi unaprijed platili zakupninu. Pozvali su Jandreoskog da povuče odluku i izbjegne eventualne sudske postupke.

Reagovanje Opštine Šavnik povodom stavova ministra poljoprivrede

Optužili Stijovića za diskriminaciju PODGORICA - Tvrdnja ministra poljoprivrede Aleksandra Stijovića, izrečena u četvrtak u parlamentu da je Opština Šavnik skinula tablice i nezakonito preregistrovala na sebe vozilo koje im je ustupilo Ministarstvo nije istinita, saopšteno je juče iz službe za informisanje te opštine.

Oni su priložili dokument u kojem se vidi odgovor Opštine Šavnik na potraživanje vozila, uz napomenu da u slučaju spora pravo svojine ne utvrđuje MUP i policija.

- Nije moguće ne zapaziti da se ista situacija desila i na Žabljaku i u Petnjici i da ministar Stijović prema tim opštinama nije imao odnos kao prema našoj - kazao je predsjednik Opštine Šavnik Jugoslav Jakić, koji smatra da je to zbog toga što Šavnikom upravlja DPS. S.P.

- Ne može se osporiti nepostojanje pravnog osnova da MA u stečaju ostane zakupac tog zemljišta - kažu u Aerodromima, koji su se u rješenju o otkazu ugovora pozvali na statusnu promjenu MA i na to što više ne obavlja djelatnost za koju je registrovana.

Nikad čuli

Komentarišući tvrdnju Aerodroma CG da samo izvršavaju nalog Vlade, državni sekretar za saobraćaj u Ministarstvu kapitalnih investicija Zoran Radunović kazao je Pobjedi da taj resor nije tražio raskid ugovora sa MA u stečaju.

- Riječ je o obligacionom odnosu dva privredna subjekta.

Ministarstvo kapitalnih investicija nije donosilo nikakvu odluku, niti sugestiju po ovom

pitanju. Niti su nas Aaerodromi upoznali sa ovim postupkom. Pitajte njih od koga su dobili dopis u ime Vlade. Od nas nijesu, ni usmeni, ni pismeni - rekao je Radunović, dodajući da je to jedina istina što se tiče Ministarstva i njega lično Radnici angažovani u MA u stečaju juče su saopštili da sumnjaju da je odluka Aaerodroma uslijedila nakon njihove javne prozivke Radunovića da je u konfliktu interesa, jer je 2014. godine, dok je bio direktor predstavništva MA u Beču, registrovao firmu ‘Aerotransport Executive Agency GmbH’ na adresi stana za koju mu je stanarinu plaćao MA. Sada tu firmu vodi njegova nevjenčana supruga Jelena Šćepović, a on je kao javni funkcioner nije prijavio u imovinskom kartonu.

Oni su naglasili da je imovina koju Aerodromi traže da presele ili istope stvarana 27 godina i ulazi u stečajnu masu iz koje bi trebalo da naplate svoja potraživanja. Njima se duguje sedam plata i radni staž od oktobra 2017. do uvođenja stečaja.

- Da li predlažete da hangar, avione, alate, materijale i ostalu opremu istopimo kao staro gvožđe ili preselimo na neku drugu lokaciju, možda imate savjet gdje – naveli su radnici, regujući na zahtjev Jandreoskog.

Konstatuju da su bili srećni kada je Jandreoski došao na čelo Aerodroma, ocjenjujući da dolazi kompetentna osoba iz avio-industrije i čestitali mu postavljenje, a sada su razočarani i konstatuju da mu je jedini uspjeh u polugodišnjem angažmanju u Podgorici organizovanje simpozijuma na Bledu. B.d.

Novi sistem elektronskih javnih nabavki

Među najboljim u Evropi PODGORICA - Novi sistem elektronskih javnih nabavki, koji je u funkciji od januara, uveo je novi kvalitet i transparentnost i učinio da Crna Gora ima jedan od najpotpunijih i najefektivnijih sistema u Evropi, ocijenio je šef Odjeljenja za saradnju Delegacije EU u Crnoj Gori Yngve Engstroem.

-Transparentna i pravična pravila javnih nabavki čine jednu od najuspješnijih priča EU, a Crna Gora i njeni građani zaslužuju da budu dio te priče, rekao je Engstroem na završnoj konferenciji projekta Implementacija sistema e-nabavki Crne Gore.

Projekat je finansirala Evropska unija (EU) sa 1,6 miliona eura iz IPA fondova, rukovodilo Ministarstvo finansija, a sproveo ga je međunarodni konzorcijum na čelu sa kompanijom Belit od novembra 2018. do novembra ove godine.

Engstroem je naveo da novi sistem

omogućava bolji pristup javnim nabavkama za opštu javnost, lakše ga je koristiti, štedi vrijeme, energiju i papir.

Vođa projekta Petros Platon Saloufakos naveo je da je do kraja novembra pet hiljada postupaka javnih nabavki objavljeno posredstvom sistema, a podnijeto je osam hiljada elektronskih ponuda.

- Sistem na dnevnoj osnovi služi potrebama između četiri i pet hiljada korisnika. Ovo cifre su impresivne. Imamo 400 tendera, odnosno postupaka javnih nabavki na mjesečnom nivou.

Između 200 i 300 postupaka se zaključi potpisivanjem ugovora svakog mjeseca. Svakog mjeseca imamo oko 300 novih korisnika koji se registruju i oko 900 ponuda - rekao je Saloufakos.

V.d. generalne direktorice za investicione i razvojne projekte u Ministarstvu finansija Jelena Jovetić saopštila je da u sistemu ima blizu 2,5 hiljada registrovanih privrednih subjekata. S.P.

Krivokapić na trasi autoputa

Krivokapić naredio da auto-put bude spreman 15. januara PODGORICA - Premijer Zdravko Krivokapić očekuje da prioritetna dionica auto-puta bude spremna do 15. januara za zimsku sezonu. On je juče ponovio da je nezadovoljan dinamikom radova na auto-putu.

- Ne može tako. Evo, danas kažem, dosta je igre sa građanima. Hoću da put 15. januara, pred zimsku turističku sezonu bude spreman. Radite dan, noć. Ja ću ako treba da radim sa vama. Vrlo sam jasno rekao zimska, ne ljetnja – rekao je Krivokapić. I to može, ako hoćemo. Ako hoćemo da pravimo opstrukcije, ništa ne može - saopštio je Krivokapić koji je juče sa ministrom kapitalnih investicija Mladenom Bojanićem i kineskim ambasadorom Liu Đinom obišao završne radove na prioritetnoj dionici.

Krivokapić je kazao i da od maja prolazi auto-putem i da svaki put konstatuje da nema dovoljno radnika i angažovanja, a da mašine stoje pored puta.

- Taj nerad, koji je izgleda crnogorski manir, više ne može da bude i opravdanje za ono što je najbitnije, a to je da se ni Skadar na Bojani nije radio koliko ovaj auto-put – rekao

je Krivokapić i naveo da svi krive druge.

- Prebacujemo odgovornost sa izvođača na podizvođača, sa nadzora na Monteput, sa Monteputa na ne znam koga. Onda ministar kapitalnih investicija pokušava da bude dorastao prebacivanju krivice. Ne može. Ovdje je stvar samo vas, dogovorite se zašto ne može i snosite odgovornost za to – poručio je Krivokapić.

Ministarstvo kapitalnih investicija zaključilo je krajem aprila ove godine sa izvođačem radova kompanijom CRBC prilog ugovora o projektovanju i izgradnji prioritetne dionice auto-puta Bar Boljare, kojim su se ugovorne strane dogovorile da do kraja novembra ove godine budu završeni svi radovi.

- Što smo dogovarali da će to biti 30. novembra? Da bi se igrali? Zato što je neko rekao da to može. E, pa dokažite da to može, imate još mjesec i da se vidimo 15. januara ovdje u punoj sali radnika koji će ovdje da rade – rekao je Krivokapić.

Izgradnja prve dionice od Smokovca do Mateševa je počela 2015. i prvobitni rok za završetak radova je bio 11. maj 2019. godine.

S.P.

Osnovana regionalna AEO asocijacija

Model trgovinskih olakšica PODGORICA - Kompanije koje posluju u okviru CEFTA udružuju snage za poboljšanje trgovine osnivanjem regionalne AEO asocijacije, saopšteno je iz Njemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Navedeno je da su programi ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO) postigli globalan uspjeh i jedan su

od najuspješnijih modela trgovinskih olakšica.

- Program obezbjeđuje preduzećima međunarodno priznatu „oznaku kvaliteta“ koja ukazuje na njihovu posvećenost bezbjednosti u međunarodnom lancu snabdijevanja, što im zauzvrat daje pravo na preferencijalni carinski tretman – kaže se u saopštenju.

Podsjećaju da su se u oktobru ove godine kompanije CEFTA ekonomija saglasile o potrebi formiranja AEO asocijacije, koja se smatra ključnim faktorom za partnerstvo između carina i preduzeća. R.e.

Društvo

Subota, 11. decembar 2021.

7

Na 14. Nacionalnoj antikorupcijskoj inicijativi razmatrane dileme i izazovi definisanja funkcionalnog modela oduzimanja nezakonito stečene imovine PODGORICA - Model oduzimanja imovine nezakonitog porijekla, prema kojem je dovoljno da se u građanskom postupku utvrdi da imalac ne može dokazati njeno porijeklo, poznat je i praktikovan u svijetu, ali bi njegova primjena u Crnoj Gori morala da bude poduprijeta snaženjem tužilačke organizacije, koja bi imala podršku finansijsko-istražnih timova, ali i prateću normativnu logistiku kroz izmjene poreskih zakona.

To je ocjena učesnika i panelista drugog dana 14. Nacionalne antikorupcijske konferencije koju je organizovao MANS. Neke od ključnih dilema koncepta, koji podrazumijeva da oduzimanje imovine nije zasnovano na osudi okrivljenog, odnosno ne zavisi od ishoda u krivičnom postupku, već se oduzimanje imovine sprovodi u građanskom postupku (In rem model) su dalekosežnost, odnosno retroaktivnost njegove primjene, uticaj na oblast ljudskih prava, ali i konkretna nadležnost vođenja postupka.

U osnovi koncept kojim je dopunjen prethodni zakon iz 2015. godine, temelji se na tome da tužilac formira finansijske timove koji će ispitivati imovinu. Fokus bi, prema ideji zakonodavca, bio da se u ovoj fazi obrati pažnja na nezakonito bogaćenje javnih funkcionera.

Loš domet starog zakona

Predsjednik Višeg suda u Podgorici Boris Savić kazao je da je prethodni zakon iz 2015. godine, koji poznaje postupak proširenog oduzimanja imovine, pokazao slabe domašaje i rezultate i sveo se na svega dvadesetak slučajeva.

On smatra da su planirane izmjene dobar pravac.

- Odličan je sistem o uključivanju okrivljenog u fazu finansijske istrage, plus kontrolni mehanizam, odnosno ako se ne dokaže porijeklo imovine ona se predaje poreskoj upravi na postupak – kazao je Savić.

Prema njegovim riječima, zbog složenosti nekih aspekata potrebno je konsultovati ustavne specijaliste, kao u slučaju definisanja ingerencija – ko treba da vodi građanski postupak, tužioci ili zaštitnik imovinsko-pravnih odnosa.

Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava Valentina Pavličić istakla je da donošenje zakona predstavlja deset odsto posla, a onda ostaje ključno pitanje - da li kao zemlja imamo



Bez dobrog kadra zakon će ostati samo na papiru Dalekosežnost, odnosno retroaktivnost njegove primjene, uticaj na oblast ljudskih prava, ali i konkretna nadležnost vođenja postupka neke su od dilema koje je potrebno definisati da bi zakonska rješenja pogodila cilj

Sa jučerašnje konferencije

Neprijavljeni prihodi i baze podataka Ministar finansija i socijalnog staranja milojko spajić kazao je da je ispod radara javnosti prošla činjenica da je Vlada u maju predložila usvajanje Zakona o neprijavljenim prihodima koji predviđa oporezivanje takvih sredstava poreskom stopom od 80 odsto.

To bi bio input policiji, prema kome mogu da registruju i

dovoljno sudskog i tužilačkog kadra da tumači evropske standarde.

Pojasnila je da izmjene Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću predviđaju postupak ,,in rem“ čiji cilj nije pojedinac, nego imovina za koju nema dokaza da pripada nekome.

Kazala je da praksa Evropskog suda za ljudska prava ohrabruje zemlje da uvedu ovaj mehanizam koji će biti brana za nezakonito sticanje imovine, naročito u društvima koja se bore sa koripcijom i organizovanim kriminalom.

Prema njenim riječima, drugačija tumačenja, prema ko-

Treba formirati specijalni tužilačkopolicijski tim, a ne da postupak vodi zaštitnik imovinskih prava države, jer bi se time prejudiciralo da je to državna imovina i da će biti oduzeta - smatra Vučinić.

Naglašava da cio postupak mora da bude pod kontrolom suda, odnosno da konačnu odluku nakon istrage treba da donese sud, u protivnom bi predmeti mogli da padnu pred Evropskim sudom

obrate pažnju na one koji su prihod stekli na nedokazan način.

Kazao je da će doprinos cijeloj priči predstavljati uvezivanje baza podataka Uprave prihoda i Carina.

- Sa druge strane, još nemamo popis toga što je državna imovina. Krajem marta trebalo bi da dobijemo preliminarnu bazu

jima bi se ovakvim pristupom moglo povrijediti pravo na pravično suđenje pokazuju nerazumijevanje prava.

Prema ocjeni Vukosava Jovanovića iz Sektora za borbu protiv kriminala Uprave policije zakon će pomoći i da se očiste redovi u policiji u kojoj, kako je kazao, većina službenika rade po zakonu.

- Da bi u prvoj fazi nadomjestili nedostatak kadra, planiramo formiranje finansijskih istražnih timova, kao jako oruđe. Mi u policiji planiramo da paralelno uključimo ljude koji će se baviti finansijskim istragama, da bi nadopunili jedni druge. Jer se mnogo

što je državna imovina. Moraćemo mnogo bolje da kroz reformu katastra označimo vlasnike.

Katastar je jedna od najslabijih tačaka – rekao je on.

Prema njegovim riječima, obaveze iz pregovaračkih poglavlja 23 i 24 odnose se sada na djelokrug čiji gro aktivnosti sprovode MUP, pravosuđe i tužilaštvo.

- U civilizovanim zemljama



kičma države se vidi na tome kakav je odnos prema finansijskim obavezama, odnosno porezima. Porezi su jasna vododjelnica između legalnog i nelegalnog sektora. I dalje će nama biti u fokusu teme kriminala, suzbijanje trgovine drogom, dakle primarno policijske teme. Ali slijedi period kada će poreske teme biti okosnica poglavlja 23 i 24 – kazao je Spajić.

on i pojasnio da će to biti unaprijeđeno uvođenjem sistema menadžmenta slučaja, odnosno praćenja predmeta.

Mi u policiji planiramo da paralelno uključimo ljude koji će se baviti finansijskim istragama, da bi nadopunili jedni druge, rekao je Jovanović

podataka gubi u klasičnim istragama, pa podaci i ne dođu do kolega koji se bave finansijskim istragama – kazao je

nadLežnost i kontroLa

Bivši sudija Međunarodnog suda u Strazburu Nebojša Vučinić kazao je da zakonska rješenja ne smiju ostavljati prostor za široka i proizvoljna tumačenja, a moraju se obezbijediti dodatne garancije pravičnosti postupka, zbog moguće diskrecione zloupotrebe vlasti.

On se zalaže za to da se jasno precizira pitanje retroaktivnosti, odnosno definiše pe-

Moguće je i gotovinu držati pod lupom Britanski ekspert za povraćaj prihoda stečenih korupcijom tristram Hiks kazao je da se konačna rješenja ne mogu očekivati preko noći, što je potkrijepio dugim putem i promjenama koje je UK izvela u ovoj oblasti.

Sugerisao je da Crna Gora, pored nekoliko osnovnih modela, razmotri i mogućnost oduzimanja gotovine bez porijekla. Taj koncept se primijeni u gotovo trećini svih oduzetih nele-

galnih sredstava u Britaniji.

Kazao je da što više modela postoji u zakonu, to su šire mogućnosti države da se suprotstavi.

U pogledu definisanja prioritetnih slučajeva kojima bi se trebalo baviti, istakao je da se u njegovom sistemu polazilo od predmeta koji su već došli do suda. Predlaže i reviziju starih predmeta koji nijesu uspješno realizovani, kako bi se uočilo gdje se moglo drugačije.

Slovenačko iskustvo Slovenačka specijalna tužiteljka Barbare Lipovšek kazala je da tužilaštvo koje predstavlja ima civilno-finansijski odjel koji se pored krivičnih slučajeva bavi i finansijskim istragama.

Prema njenim riječima, tužilac otvara istragu a onda angažuje timove sastavljene od stručnjaka iz policije, finansijskog sektora, agencija zaduženih za sprečavanje korpupcije i pranja novca.

Ukoliko oni utvrde raskorak onda se slučaj dalje procesuira.

Praktikuju da nakon provedenih dokaza, osobi koja se sumnjiči da ima nedokazanu imovinu, predočavaju dokaze i daju šansu da utvrdi suprotno.

Lipovšek je ukazala da su Slovenci imali loše iskustvo sa prvom verzijom zakona koja je propisivala retroaktivnost i istrage od 1990. godine, ali je to oborio njihov ustavni sud.

Postupak je trajao šest godina, pa su svi postupci koji su u međuvremenu vođeni pali. U tom smislu ističe da je bitno definisati okvire dometa zakonskih rješenja.

riod na koji se primjenjuje zakon, kao i to da finansijske istrage ipak vodi tužilaštvo, a ne neki drugi organ.

- Treba formirati specijalni tužilačko-policijski tim, a ne da postupak vodi zaštitnik imovinskih prava države, jer bi se time prejudiciralo da je to državna imovina i da će biti oduzeta - smatra Vučinić.

Naglašava da cio postupak mora da bude pod kontrolom suda, odnosno da konačnu odluku nakon istrage treba da donese sud, u protivnom bi predmeti mogli da padnu pred Evropskim sudom.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava Boris Marić kao najveću bojazan za implementiranje zakona vidi kadrovske potencijale i spremnost da se uhvate u koštac sa problemom.

U vezi sa dilemom o retroaktivnosti ističe da je to pitanje definisano činjenicom da Zakon važi od 2015. godine.

Prema njegovim riječima, u odnosu na slučaj otvaranja istraga imovina se može ispitivati i pet godina prije toga dok se, kako je kazao, retroaktivnost ne odnosi na imovinu koja počne da se ispituje. i. P.

8

Društvo

Subota, 11. decembar 2021.

Direktor Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore Aleksandar Joksimović povodom jubileja te ustanove

Tokom četvrtka obrađeno 1.810 uzoraka, registrovano 219 novih slučaj

Naš cilj je da IBM bude referentni nacionalni institut za istraživanje i zaštitu mora, čime bi na najbolji način krunisali sve ono što je urađeno proteklih šest decenija. I pored kamenog izgleda, njegovu najveću snagu tada i sada, su činili i čine ljudi, naučnici koji su istražujući južni Jadran ugrađivali sebe u proces razvoja nauka o moru u Crnoj Gori – kazao je Joksimović

PODGORICA – Još sedam ljudi je u Crnoj Gori preminulo od posljedica infekcije korona virusom, četiri pacijenta iz Podgorice i po jedan iz Bijelog Polja, Bara i Nikšića, među kojima je najmlađi imao 55, a najstariji 78 godina.

Tokom četvtrka obrađeno je 1.810 uzoraka, a identifikovano je 219 novih slučajeva zaraze - iz Podgorice 77, Nikšića 28, Bara 19, Kotora 17, Budve 13, Herceg Novog 12, Bijelog

Svjetionik koji šest decenija Od kovida preminulo još sed osvjetljava naše podmorje

PODGORICA - Direktor Instituta za biologiju mora dr Aleksandar Joksimović kazao je da će biti uloženi dodatni napori da ta naučno-istraživačka ustanova, osnovana prije 60 godina, bude nezaobilazna adresa za sva pitanja vezana za morski ekosistem Crnogorskog primorja i južnog Jadrana, njegovo istraživanje, zaštitu, kao i preporuke za njegovo održivo korišćenje.

Istakao je da je IBM, koji 11. decembra slavi jubilej, bio i ostaće svjetionik koji osvjetljava tajne našeg podmorja.

LJUDI POMJERALI GRANICE

-Naš cilj je da Institut bude referentni nacionalni institut za istraživanje i zaštitu mora, čime bi na najbolji način krunisali sve ono što je urađeno proteklih šest decenija. I pored kamenog izgleda, njegovu najveću snagu tada i sada, su činili i čine ljudi, naučnici koji su istražujući južni Jadran ugrađivali sebe u proces razvoja nauka o moru u Crnoj Gori – kazao je Joksimović za Pobjedu.

On je kazao da osim fundamentalnih istraživanja, Institut za biologiju mora da realizuje i mnoga primijenjena istraživanja za potrebe očuvanja životne sredine, flore i faune, morskog ribarstva, marikulture, hemije mora, integralnog upravljanja obalnim područjem, nakon čega ti naučni rezultati nalaze primjenu u praksi, kroz razna dokumenta, izvještaje, strategije.

- Posebno smo ponosni na uče-

Polja deset, Tivta devet, Danilovgrada sedam.

Na Cetinju je registrovano šest novih slučajeva infekcije, u Beranama i Mojkovcu po pet, Pljevljima četiri, u Petnjici i na Žabljaku po dva, u Andrijevici, Plavu i Kolašinu po jedan.

Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za četvrtak je iznosio 12,1 odsto.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka

pandemije je 2.347, dok je za devet dana decembra preminulo 37 ljudi.

U Crnoj Gori je, prema podacima Instituta za javno zdravlje, aktivno 2.006 slučajeva kovida.

U Podgorici su aktivna 702 slučaja korona virusa, Nikšiću 190, Herceg Novom i Tivtu po 144, Baru i Kotoru po 104, Budvi 99, Bijelom Polju 86, Beranama 85, Danilovgradu 82, Pljevljima 70, u Mojkovcu i na Cetinju po 40, u Andrijevici 28.

Polaznici Policijske akademije, koji su slavili poraz sops

Institut za biologiju mora

šće saradnika Instituta u proces pripreme i istraživanja za uspostavljanje prvih marinskih zaštićenih područja u Crnoj Gori, koje je realizovalo Ministarstvom ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, kao i saradnju sa drugim institucijama, nevladinim organizacijam i ribarima. Šest decenija postojanja Instituta i sve što su za to vrijeme realizovali naučnici iz ove kuće, povezujući Kotor i Crnu Goru sa velikim dijelom Evrope i svijeta, daje značajan kredibilitet instituciji - kazao je Joksimović koji i dalje očekuje punu podršku Institutu, i u narednom periodu od državnih i politički subjekata.

Joksimović je naveo da je bez obzira na pandemiju i ostale prepreke koje su se nametale u radu IBM, Institut u minuloj godini obavljao sve aktivnosti i sprovodio istraživanja na međunarodnom i nacionalnom planu, a imao i zapaženo uče-

Umjesto proslave - donacija u humanitarne svrhe Povodom jubileja „60 godina IBM-a“ odlučeno je da ove godine neće biti proslave, već će novac biti usmjeren u humanitarne svrhe, institucijama kojima je potreban.

- Smatramo da je to mnogo korisnije, a za proslave ćemo imati vremena kada prođe pandemija Kovida-19 i kada se vratimo normalnom životu - kazao je Joksimović.

šćena na stručnim seminarima i sastancima kao i u publikovanju naučnih radova.

Odluka o kažn pitomaca nare

ISTRAŽIVANJA I PUBLIKACIJE

Posebno su, kaže Joksimović, ponosni u godini jubileja, na objavljivanje dvije međunarodne monografije, objavljene u izdanju renomirane izdavačke kuće Springer nature.

- Realizovali smo i zaokružili taj naš opus naučno-istraživačkog rada kroz tretiranje problematike marinske biologije i hemijskog i ostalog zagađenja našeg dijela Jadranskog mora.Takođe, poseban akcenat je, kao što je već poznato, stavljen na prvi Centar za zaštitu biodiverziteta Jadrana –Boka Akvarijum, potpuno novi sadržaj Instituta i Univerziteta, koji je vrata za posjetioce otvorio 10. juna - kazao je Joksimović za Pobjedu.

Institut obavlja naučno-istraživačku djelatnost u okviru pet laboratorija i jednog Centra, tako da je fokus razvoj nauke, istraživanja, inovativnosti.

Joksimović kaže da će postojeći i budući naučno-istraživački timovi Instituta kreirati nove ideje, projektne aplikacije, strateški se povezati i udružiti sa timovima sa ostalih organizacionih jedinica Univerziteta kao i sa univerzitetima u regionu i šire, stvarajući okosnicu za buduće centre izvrsnosti.

N. K.

Stop kadar snimka slavlja polaznika akademije

Janović: Volite Crnu Goru, ona je vaš dom Bivši ministar sporta Nikola Janović je komentarisao snimak sa Policijske akademije.

- Kao otac čiji je sin vršnjak momcima iz Policijske akademije, kao vrhunski sportista i nekadašnji kapiten mogu samo da kažem – Momci, ništa vam ovo ne valja - naveo je Janović na Tviteru.

On istakao da kad igra reprezentacija, igra i država.

- A vi ćete sjutra čuvati njen red i mir! Volite je, Crna Gora je vaš dom - poručio je Janović.

Predsjednik AZLP Sreten Radonjić i član Savjeta Bojan Obrenović reagovali na tvrdnje Zogovića da su prekršili Ustav PODGORICA - Predsjednik Agencije za zaštitu ličnih podataka Sreten Radonjić i član Savjeta Agencije Bojan Obrenović saopštili su juče da su iz medija saznali, bez ikakvog prethodno sprovedenog postupka, da je protiv njh pokrenuta inicijativa za razrješenje u parlamentu.

Inicijativu su podnijeli poslanici Demokratskog fronta, zbog toga što je, kako su obrazložili, Savjet u martu prošle godine donio mišljenje da se javno objave imena i adrese boravka osoba koje su bile u samoizolaciji zbog aktuelne pandemije korona virusa.

Politički motivisana inicijativa za razrješenje Predsjednik Administrativnog odbora i poslanik DF-a Milun Zogović kazao je prekjuče, tokom sjednice parlamenta da je na osnovu mišljenja AZLP grubo prekršen Ustav, odnosno prava građana, kojima su objavljeni lični podaci, a bili su u samoizolaciji.

Na to su reagovali Radonjić i Obradović i tvrde da su navodi neistiniti i politički motivisani.

Oni su ukazali na nezakonitosti u proceduri inicijative za njihovo razrješenje.

Nije ispunjen ni jedan zakonski uslov za razrješenje članova Savjeta Agencije; matični odbor nikada nije razmatrao, tražio informaciju ili izjašnjenje članova Savjeta Agencije u vezi razloga na osnovu kojih sada Administrativni odbor pokreće postupak razrješenja; nisu ispoštovane procedure izjašnjenja, shodno odredbama Zakona o radu; predsjednik Administrativnog odbora je netačno informisao članove Odbora da je

Ustavni sud poništio mišljenje Savjeta Agencije. Ustavni sud je poništio Odluku NKT, kojom se prilikom Ustavni sud uopšte ne osvrće na dato mišljenje od strane Agencije – naveli su u svom reagovanju.

Radonjić i Obradović su istakli da je Savjet Agecije dao neobavezujuće mišljenje za objavljivanje ličnih podataka građana u samoizolaciji i da nikakvi tajni, a ni lični podaci nisu bili u posjedu Savjeta Agencije da bi ih isti

mogao odati. Kazali su i da su na sajtu Vlade Crne Gore objavljena imena i adrese lica u samoizolaciji ali ne i matični brojevi.

U Obrazloženju inicijative za razrješenje navodi se da su članovi Savjeta Agencije prekršili obavezu čuvanja ličnih podataka.

- Kako prilikom postupanja po Zahtjevu za davanje mišljenja Agenciji nisu dostavljeni spiskovi građana kojima je određena mjera samoizolacije, tako se ni-

je mogla vršiti obrada ličnih podataka, pa je lišen svaki pravni osnov za razrješenje iz čl. 55 st. 4 Zakona – saopštili su oni.

Kazali su da su se zbog činjenice da se radi o isključivo politički motivisanom predlogu za razrješenje, obrati i predsjedniku Skupštine Crne Gore i Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori, ukazujući na niz nezakonitosti sadržanih u predlogu za razrješenje, te da očekuju od istih adekvatnu reakciju.

J.M.

Društvo

Subota, 11. decembar 2021.

jeva infekcije

dam osoba U Kolašinu je aktivno 20 slučajeva korona virusa, u Ulcinju 19, Tuzima 14, na Žabljaku 13, Šavniku sedam, u Rožajama i Petnjici po pet, Plavu četiri, Plužinama jedan. U Gusinju trenutno nema aktivnih slučajeva korona virusa.

Iz Doma zdravlja Podgorica, juče je saopšteno da se danas zatvara vakcinalni punkt u marketu Laković na Zlatici.

Iz te zdravstvene ustanove kazali su da su se odlučili na

POVODI

Međunarodni dan ljudskih prava i mi

zatvaranje zbog povećanog terenskog rada i potrebe za mobilnim vakcinalnim ekipama,

zbog zainteresovanosti građana za imunizacijom u kućnim uslovima.

D.M.

stvene reprezentacije, biće sankcionisani

njavanju edne sedmice Policijska akademija se izvinjava kompletnoj crnogorskoj javnosti, a posebno našim ,,lavicama“ koje su nam nebrojeno puta donijele mnogo sreće i radosti i svojom požrtvovanošću i zalaganjem bile uzor mladim generacijama, kao i našim akademcima kako se bori za grb i dres Crne Gore PODGORICA – Rukovodstvo Policijske akademije u Danilovgradu identifikovalo je vinovnike incidenta i pokrenulo postupke za njihovo sankcionisanje - saopšteno je iz te obrazovne ustanove nakon što se pojavio video snimak grupe polaznika koji su po završenoj rukometnoj utakmici između ženskih reprezentacija Crne Gore i Srbije, slavili poraz sopstvenog

nacionalnog tima uz pjesmu „Oj Kosovo, Kosovo“.

Akademija je najoštrije osudila ponašanje polaznika te obrazovne ustanove.

- Povodom dešavanja na Policijskoj akademiji i snimka koji je objavljen na pojedinim portalima, imamo potrebu da obavijestimo javnost da je Policijska akademija preduzela niz mjera i radnji iz svoje nadležnosti, u cilju rasvjetljavanja događaja i sankcionisanja vinovnika – saopšteno je Pobjedi iz PA. Vršilac dužnosti direktora Akademije, Svetomir Knežević u reagovanju objašnjava da je u toj ustanovi istog trenutka nakon saznanja za događaj, rukovodstvo Policijske akademije identifikovalo vinovnike incidenta i pokrenulo postupke za njihovo sankcionisanje.

- Održano je više sastanaka sa polaznicima Policijske akademije, pri čemu je svima jasno saopšteno da je nanijeta veli-

ka šteta ugledu Akademije i državi Crnoj Gori. Po hitnom postupku održana je sjednica Nastavničkog vijeća Policijske akademije, koje je zauzelo jedinstven i jasan stav da osuđuje pomenuti događaj i da se skladu sa Pravilnikom o kućnom redu polaznici adekvatno sankcionišu – navodi Knežević.

Konačnu odluku o kažnjavanju vinovnika incidenta, kako se navodi, Nastavničko vijeće donijeće u toku naredne sedmice, po prikupljanju svih potrebnih informacija.

- Ovim putem Policijska akademija se izvinjava kompletnoj crnogorskoj javnosti, a posebno našim ,,lavicama“ koje su nam nebrojeno puta donijele mnogo sreće i radosti i svojom požrtvovanošću i zalaganjem bile uzor mladim generacijama, kao i našim akademcima kako se bori za grb i dres Crne Gore – zaključio je Knežević.

D.M.

Medijski radnici imaju pravo da rade bez straha i pritiska PODGORICA - Svaki napad na novinara, napad je na javni interes, demokratiju i prava građana, jedna je od poruka regionalne kampanje ,,Prepoznaj i prijavi“ koja je pokrenuta 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava, kako bi ukazala na alarmantnu statistiku napada na novinare u regionu.

Kampanju sprovode članice mreže Safe Journalists, Sindikat medija Crne Gore, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje BH novinari, Udruženje novinara Makedonije i Udruženje novinara Kosova.

9

Napad na novinara napad je na javni interes - U Crnoj Gori samo tokom 2021. godine registrovano je čak 25 slučajeva napada, prijetnji i ometanja u radu novinara/ki i medijskih radnika/ ca. Nažalost, odgovor nadležnih institucija prilikom razrješavanja starijih slučajeva nije bio adekvatan, tako da i dalje nemamo do kraja rasvijetljeno ubistvo urednika ‘Dana’ Duška Jovanovića, nemamo identifikovane i procesuirane

počinioce napada na novinarku Oliveru Lakić, a u brojnim drugim ozbiljnim slučajevima izvršioci se nijesu našli pred licem pravde - navodi se u saopštenju Sidikata medija.

- Novinari/ke ne smiju biti kolateralne štete političkih i drugih obračuna, već im se moraju obezbijediti optimalni uslov za rad, koji podrazumijevaju bezbjedno okruženje - piše u saopštenju.

K. J.

Politički kabineti, „gluve“ sobe i polumračni kuloari su postali mjesto kreiranja stvarnosti. Istina postaje manje važna već se na prvom mjestu cijeni politički benefit i političke posljedice. Na tom fonu je i neslavna uloga javnog servisa u momentima bezbjednosne krize, kada se pokušalo plasiranjem neistine da se „pucalo na policiju“ uticati na stvarnost i tok događaja sa ciljem opravdanja očekujuće policijske intervencije. U daljem se izmišljanjem povoda za intervenciju pokušalo pobjeći od odgovornosti donosilaca odluka jer su, potpuno svjesni toga, bili neovlašteni za to i duboko u zoni krivične odgovornosti.

Crna Gora ovogodišnji Međunarodni dan ljudskih prava dočekuje u nezavidnom položaju. Učestale kritike aktivista iz ove oblasti su u potpunom neskladu sa izjavama zvaničnika i predstavnika vlasti koji pokušavaju prezentovati sliku da se prava i slobode poštuju.

Tokom 2021. godine su kršena prava slobode kretanja, mirnog okupljanja, prava na zdravlje, prava djeteta, vjerska prava i prava praktikovanja vjere, prava izražavanja i mnoga druga. Takođe stanje je kritično i u slobodi medija, napadi na novinare se događaju i dalje kao i osporavanje njihovog prava da vrše svoju javnu funkciju. Život u uslovima pandemije kovid-19 je uzrokovao nesnalaženje nosilaca izvršne vlasti, čije su odluke lutale od ograničenja kretanja i prava na javno okupljanje do nepreduzimanja potrebnih i dovoljnih mjera za očuvanje javnog zdravlja. Ovo se prvenstveno ogleda u vođenju zdravstvenih politika dok su sami zdravstveni radnici bili izloženi vanrednim naporima da daju svoj doprinos očuvanja zdravlja svakog pacijenta.

Godinu će posebno obilježiti neslavan pokušaj vlasti da arbitrira u odnosu prava na javno okupljanje i slobodu izražavanja prema pravu praktikovanja vjere i vjerskih obreda. Iako postoji sijaset primjera u pozitivnom međunarodnom pravu, prvenstveno u praksi Evropskog suda za ljudska prava, ipak su nosioci izvršnih funkcija vlasti prednost dali jednoj vjerskoj zajednici dajući joj primat u odnosu na sve druge društvene subjekte i prava pojedinca kao građanina.

Uočava se trend potiskivanja sekularnog karaktera društva i nametanja neprimjerene klerifikacije društvene atmosfere i posljedično i naših zajedničkih državnih institucija. Upotreba prekomjerne policijske sile u septembarskim događajima je, jasno je svima, bila politički motivisana, nesrazmjerna i neopravdana.

Politički kabineti, „gluve“ sobe i polumračni kuloari su postali mjesto kreiranja stvarnosti.

Istina postaje manje važna već se na prvom mjestu cijeni politički benefit i političke posljedice. Na tom fonu je i neslavna uloga javnog servisa u momentima bezbjednosne krize, kada se pokušalo plasiranjem neistine da se „pucalo

na policiju“ uticati na stvarnost i tok događaja sa ciljem opravdanja očekujuće policijske intervencije. U daljem se izmišljanjem povoda za intervenciju pokušalo pobjeći od odgovornosti donosilaca odluka jer su, potpuno svjesni toga, bili neovlašteni za to i duboko u zoni krivične odgovornosti.

Slobodu izražavanja je karakterizovalo pronošenja neistinitih informacija, omalovažavanje i vrijeđanje na ličnim profilima na društvenim mrežama, satiričnih objava i mizoginija, isticanja zastava druge države, suprotno međunarodnom standardu slobode izražavanja.

Nedovoljne i neprimjerene reakcije sistema u pojedinim slučajevima rodno zasnovanog nasija su postale pravilo što je nedopustivo.

Pomaka nema ni u istraživanju ratnih zločina u skladu sa Strategijom koju je 2015. godine donio Vrhovni državni tužilac.

Ministarstvo pravde je odbilo da objasni zbog čega već četiri godine traje postupak izručivanja Zorana Vukovića iz Srbije Crnoj Gori, koji je pravosnažno osuđen u Crnoj Gori zbog ratnog zločina nad porodicom Klapuh 1993. godine.

Posebno je zabrinula učestala pojava korišćenja djece u političke svrhe kroz izborne kampanje i medijske promocije.

Takođe prava lica sa posebnim potrebama i invaliditetom su nedovoljno u fokusu javnosti, prvenstveno u korelaciji sa državnim institucijama. Zaboljelo je neefikasno reagovanje javnosti i političkih nosioca vlasti na ugrožavanje prava manjina koja svako malo isplivaju na površinu kroz javno istupanje pojedinaca, pisanje parola prepunih negiranja i prijetnji kao i njihove zastupljenosti u procesima donošenja odluka koje ih se tiču. Prava LGBT populacije su potisnuta u drugi plan sa tendencijom marginalizovanja ovog pitanja.

Primjera je bezbroj, od odnosa prema pojedincu do odnosa prema čitavim grupama. Ipak treba ponoviti da su načelno ljudska prava podijeljena u nekoliko grupa: građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna. Ono što karakteriše sve njih je da su sva ona urođena prava svakog ljudskog bića. I ona se ostvaruju bez obzira na volju vladajuće elite i nezavisno od države. Njima se potvrđuje pravo svakog pojedinca na život, rad, obrazovanje, jednakost pred zakonom, pravo na privatnost i mnoga druga. Svaki pojedinac na teritoriji Crne Gore ima pravo da uživa ljudska prava i slobode.

To uključuje sve državljane ali i strance i lica bez državljanstva – apatride.

Ljudska prava se, u skladu sa pozitivnim pravnim tekovinama, ostvaruju pred nezavisnim institucijama i to pred nadležnim sudom ili pred Zaštitnikom ljudskih prava i sloboda Crne Gore. Tu je i Agencija za zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama i u krajnjem i Ustavni sud. Postupci su često neprimjereno dugi i samim tim ne ispunjavaju svoju funkciju pravovremenosti. Kao posljedica političkih trgovina učesnika parlamentarnog života svjedočimo svojevrsnoj blokadi sudske grane vlasti kroz neizbor Tužilačkog savjeta kao i sudija Ustavnog suda.

Ukoliko neko ne dobije zaštitu i iscrpi sva domaća pravna sredstava, postoji mogućnost da se obrati međunarodnim tijelima i komitetima i na kraju - Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, što se koristi u velikoj mjeri i ne ide u prilog ugledu pravnog sistema Crne Gore.

Sve ovo nas obavezuje da i dalje ulažemo napore u jačanju i unapređivanju ljudskih prava bez obzira na prepreke na koje nailazimo. Iako se pokazuje da Crna Gora i dalje nema efikasne mehanizme za suprotstavljanje svim izazovima, pozivamo građanke i građane da ne popuštaju pred kršenjem svojih prava, da ne okreću glavu od kršenja prava drugih ljudi, da potraže zaštitu i pomognu da Crna Gora dosegne vladavinu prava u opštem interesu.

Nebojša Mrvaljević, izvršni direktor NVO „Forum slobodnih građana LUČA“, analitičar, građanski aktivista

10

Hronika

Subota, 11. decembar 2021.

U Podgorici uhapšen pripadnik kriminalne grupe Veljka Belivuka

PODGORICA - Petar Đurović (34) iz Herceg Novog uhapšen je prekjuče zbog sumnje da je bio saučesnik u otimici i ubistvu Mila Radulovića, krajem 2020. godine.

Kako je saopšteno iz Uprave policije, Đurović se tereti da je član kriminalne organizacije, koja je likvidirala Mila Radulovića. Kao vođa označeni su Beograđanin Veljko Belivuk i N.N. lica.

- Oko 15.30 časova u Ulici Ivana Vujoševića slobode je lišen Petar Đurović (34) iz Herceg Novog, zbog sumnje da je izvršio krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije i da je u saizvršilaštvu izvršio krivično djelo otmica i ubistvo na štetu Mila Radulovića – saopštili su juče iz Uprave policije.

Kako su kazali, sumnja se da je Petar Đurović u više navrata u periodu od

ILUSTRACIJA

Đurovića terete da je učestvovao u ubistvu Mila Radulovića

14. oktobra do 21. decembra 2020. godine vršio fizičko obezbjeđenje otetog Mila Radulovića, kao i da je

kao saizvršilac učestvovao u njegovom ubistvu koje je izvršeno 21. decembra 2020. godine.

Za otmicu i ubistvo Mila Radulovića terete se Slobodan Kašćelan, Radoje Zvicer, Milan Vujotić, Belivuk, Marko Miljković, Nebojša Janković, Ratko Živković, Radoje Živković, Miloš Radonjić, Dragan Knežević, Duško Roganović i Vladimir Vučković.

Veljko Belivuk, Marko Miljković i pripadnici njihovog monstruoznog klana, dva mjeseca su držali u zatočeništvu Mila Radulovića, zvanog Kapetan, istaknutog pripadnika škaljarskog klana, a potom su ga, kako se sumnja, likvidirali u kući strave u Ritopeku.

Kako se navodi u krivičnoj prijavi protiv Belivuka i Miljkovića, koju je crnogorska policija podnijela Specijalnom državnom tužilaštvu, sumnja se da su njih dvojica, zajedno sa Nebojšom Jankovićem, zvanim Hel, i Radojem Živkovićem, 14. oktobra

Detalji optužnice protiv službenika budvanske opštine u slučaju malverzacija prilikom izgradnje seoskog puta Krapine

grešku od 13,7 odsto. Zbog toga je vrijednost krajnjih radova bila uvećana za ovaj procenat i iznosila 2.039.399 eura.

Spornu ponudu za Specijalno tužilaštvo sačinio je izvršni direktor kompanije ,,Gugi komerc“ Dragoljub Milanović po nalogu vlasnika ove firme Branislava Savića. Milanović, Savić i preduzeće ,,Gugi komerc“ su pravosnažno osuđeni.

Pošto je tenderska komisija prihvatila ponudu, Milanović je sa predsjednikom budvanske opštine potpisao ugovor za izvođenje radova.

Preduzeće ,,Gugi komerc“ je, kako se navodi u optužnici, započelo izvođenje dijela građevinskih radova a da nije formiralo građevinsku knjigu, glavni projekat na osnovu kojeg se izdaje dozvola, niti drugu dokumentaciju koju je izvođač radova dužan da prikuplja i čuva tokom građenja.

Uprkos ovim nedostacima i nepravilnostima, osuđeni Dragan Marović je na mjesto nadzornog organa postavio sada osuđenog Miodraga Samardžića koji je potpisao

Zaplijenjen heroin PODGORICA - Policija je u Podgorici uhapsila dvije osobe koje se terete za krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Kako je saopšteno iz policije, uhapšeni su M. D. (31) i S. M. (42).

Kontrolom M. D. pronađeno je pakovanje sa heroinom težine oko 11,2 grama, a kod M. S. oko 4,3 grama heroina.

Od osumnjičenih su oduzeti mobilni telefoni i oko 700 eura, za koje se sumnja da su stečene prodajom narkotika.

Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti privedeni višem državnom tužiocu u Podgorici.

C. H.

spornu dokumentaciju.

Iako prethodno nije izvršio provjeru, Samardžić je potpisao radove koji nikada nijesu izvedeni: mašinski iskop materijala za proširenje puta (273.502 eura), mašinsko uređenje posteljice (2.118,50 eura), izrada tamponskog sloja (77.826 eura), nabavka transport i ugradnja ivičnjaka (151.300 eura), betoniranje zida (233.100 eura), nabavka, transport, savijanje i siječenje armature (151.205,12 eura).

Sve je to ovjerio osuđeni Dragan Marović iako je, kako se navodi u optužnici, znao za nepravilnosti u obračunu.

-Opštini Budva je pričinjena šteta u iznosu od 1.150.457,63 eura na ime plaćenih a neizvedenih radova, dok je preduzeću „Gugi komerc“ pribavljena imovinska korist od 894.799 eura nakon što je ova kompanija platila pripadajuće poreze

Bjelopoljcu 17 mjeseci zatvora za kokain

Madžgalj i Šćepanovića.

Na osnovu tog sporazuma sud je Šćepanoviću, osim zatvorske, izrekao i novčanu kaznu od 2.000 eura.

Barska policija podnijela krivičnu prijavu protiv jedne osobe

Viši sud

Okrivljeni za šverc droge potpisao sporazum o priznanju krivice BIJELO POLJE – Dejan Šćepanović (55) iz Bijelog Polja osuđen je na godinu i pet mjeseci zatvora zbog droge. Odluku je donio sudija Višeg suda u Bijelom Polju Ivan Adamović na osnovu sporazuma o priznanju krivice sačinjen između tužiteljke Ljubinke

2020. u kući kod Spuža ubili „škaljarce“ Damira Hodžića i Adisa Spahića, dok su Mila Radulovića oteli i prebacili na nepoznatu lokaciju.

Sumnja se da je ova kriminalna grupa Radulovića prebacila u Srbiju i tamo ga likvidirala.

A. R.

Uhapšene dvije osobe zbog narkotika

Platili 1.150.457 eura ,,Gugi komercu“ za neizvedene radove PODGORICA – Službenici budvanske opštine Novka Baćović, Milo Klisić, Marko Vujović i Vesna Blagojević terete se da su kao pripadnici kriminalne organizacije sada osuđenog Svetozara Marovića, početkom 2009. godine, prihvatili neispravnu ponudu preduzeća ,,Gugi komerc“ za izgradnju seoskog puta do sela Krapine i na taj način gradsku kasu oštetili za 1.150.457 eura.

Ovo se navodi u optužnici protiv pripadnika kriminalne organizacije Marovića, čija je kontrola u podgoričkom Višem sudu u utorak odgođena za početak februara, jer u spisima predmeta nije bilo dokaza da su svim optuženima uručeni pozivi za ročište.

Prema navodima optužnice koju potpisuje tužiteljka Zorica Milanović, ponuda preduzeća ,,Gugi komerc“, za raspisani tender za izgradnju seoskog puta Krapina, prihvaćena je od tenderske komisije koju su činili optuženi službenici budvanske opštine iako je u računskom smislu bila neispravna, odnosno sadržala

Sumnja se da je Petar Đurović u više navrata, od 14. oktobra do 21. decembra 2020. godine, vršio fizičko obezbjeđenje otetog Mila Radulovića, kao i da je kao saizvršilac učestvovao u njegovom ubistvu 21. decembra 2020. godine

To je Pobjedi potvrdila savjetnica za odnose sa javnošću Višeg suda Aida Destanović.

Prema navodima optužnice Šćepanović je 5. avgusta

u iznosu od 255.658,48 eura – navodi se u optužnici.

Svetozar Marović je ranije na osnovu sporazuma o priznanju krivice pravosnažno osuđen na godinu i deset mjeseci zatvora zbog više krivičnih djela.

On je priznao da je formirao kriminalnu organizaciju čiji su članovi postali Dragoljub Milanović (osuđen na šest mjeseci zatvora), Branislav Savić (osuđen na šest mjeseci zatvora), preduzeće ,,Gugi komerc“ (uslovna osuda i novčana kazna od 100.000 eura), Miodrag Samardžić (osuđen na šest mjeseci zatvora), kao i njegov brat Dragan Marović (osuđen na sedam mjeseci zatvora) kojeg je zajedno sa drugim licima podstrekavao na zloupotrebu službenog položaja u vezi sa tenderima za izgradnju donjeg bulevara i seoskog puta Krapina.

B.R. ove godine u stanu u Bijelom Polju neovlašćeno, radi prodaje, držao 4,199 grama kokaina i 43 „ksalol“ tablete od 0,25 miligrama. Navodi se da je kokain bio upakovan u 10 ručno pravljenih zamotuljaka. Drogu su pronašli bjelopoljski policajci prilikom pretresa Šćepanovića i pretresa stana koji je koristio.

B. Č.

U stanu pronađeno 250 grama marihuane BAR - Barska policija podnijela je krivičnu prijavu protiv R. R. (34) zbog krivičnog djela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

-Izvršen je pretres kuće i pomoćnih prostorija koje koristi R. R. u naselju Bjeliši. Pronađeno je 250 grama opojne droge marihuana i dvije vage za precizno mjerenje – saopšteno je iz policije.

Obaviješten je tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici koji je kvalifikovao krivično djelo.

C. H.

Rasvijetljeno devet krivičnih djela u Podgorici

Terete ih za krađe novca, nakita, telefona, alata...

PODGORICA - Službenici Uprave policije su u Podgorici rasvijetlili devet krivičnih djela i uhapsili četiri osobe.

I. R. (37) je uhapšen zbog dvije krađe i krivičnog djela falsifikovanje i zloupotreba kreditnih kartica za bezgotovinsko plaćanje. On se tereti da je iz jednog stana ukrao novac, zlatni nakit i telefone koje je kasnije prodao, dok je iz drugog stana ukrao ključeve od vozila, kojim se potom odvezao sa namjerom da vozilo proda. I. R. je, osim toga, pronašao bankovnu karticu kojom je izvršio transakciju.

Zbog dvije krađe uhapšeni su S. C. (27) i V. O. (24). Sumnja se da su iz dva poslovna objekta ukrali građevinske alate i radne mašine.

Uhapšen je N. A. (32) zbog sumnje da je počino tri krađe i jedno razbojništvo. On je sa javnih mjesta krao ženske torbe.

-Krivično djelo razbojništvo je izvršio na način što je fizički napao žesnku osobu i istrgao joj novčanik u kojem se nalazilo 280 eura – saopštili su iz policije.

C. H.

Svijet

Subota, 11. decembar 2021.

Francuska od 1. januara preuzima predsjedavanje Savjetom EU

11

Nikaragva prekinula diplomatske veze sa Tajvanom

Makron želi snažnu i suverenu Evropu Vladu u Pekingu

PARIZ - Francuska od 1. januara preuzima predsjedavanje Savjetom Evropske unije, a predsjednik te zemlje Emanuel Makron zalaže se za reformu Šengena radi bolje zaštite evropske granice.

Francuski predsjednik je u četvrtak istakao da je zadatak francuskog predsjedavanja Savjetom EU od 1. januara učiniti Evropu ,,snažnom u svijetu“, predloživši reformu Šengena radi bolje zaštite evropske granice i Mastrihta radi donošenja novog budžetskog okvira.

Na konferenciji za novinare u Jelisejskoj palati francuski predsjednik je pokazao velike ambicije za ovo predsjedavanje koje se vremenski podudara s kampanjom za predsjedničke izbore u aprilu i za parlamentarne u junu.

-Kada bih htio u jednoj rečenici sažeti cilj ovog predsjedavanja, rekao bih da moramo preći sa saradnje unutar evropskih granica na Evropu snažnu u svijetu, potpuno suverenu, slobodnu u svojim odlukama i gospodaricu svoje sudbine – rekao je Makron pred stotinjak

Emanuel Makron tokom predstavljanja ciljeva francuskog predsjedavanja

novinara, izvijestio je AFP a prenijela Hina.

On je još jednom istakao presudnu važnost jačanja evropskog suvereniteta kao podrške nacionalnom suverenitetu.

- U prilikama svih ovih kriza koje pogađaju Evropu mnogi se žele uzdati samo u naciju.

Nacije su naša snaga, naš ponos, ali evropsko jedinstvo je njihova prijeko potrebna do-

Visoki sud Ujedinjenog Kraljevstva odobrio žalbu

puna – ocijenio je Makron.

Francuski predsjednik se odmah nakon pobjede na izborima 2017. koju je proslavio uz zvuke himne EU, predstavio kao uvjereni Evropejac, protivnik ,,nacionalista“ i ,,populista“. Ističe napredak koji je ostvaren zajedničkim djelovanjem 27 zemalja, poput plana oporavka nakon kovida-19, vrijednog 750 milijarda eura,

donesenog 2020. godine.

- Pariz je za moto francuskog predsjedavanja izabrao ,,Oporavak, moć i pripadnost“ a za logo plavo slovo „U“ i crveno ,,E“ sa bijelom strelicom, znakom ,,želje za napredovanjem“, rekao je državni sekretar za evropske poslove Klement Bon. Francuskoj je ovo trinaesto polugodišnje predsjedavanje od 1950-ih i prvo od 2008. godine.

Tokom ovih šest mjeseci posebna će se pažnja posvetiti reformi Šengenskog prostora kako bi EU ,,zaštitio svoje granice“ u prilikama migracijskih kriza koje su se zaređale.

Tako je predložena „uspostava političkog vođstva Šengena“ putem redovnih sastanaka evropskih ministara za ta pitanja i mehanizama solidarnosti u slučaju krize na granici neke zemlje članice.

Najavljeno je i održavanje sastanka na vrhu 17. i 18. februara na kojem će učestvovati Afrička unija i EU u Briselu kako bi se „temeljno izmijenile“ veze dva kontinenata koje obilježava „siguran zamor“.

Prevrnuo se kamion sa migrantima u Meksiku

Poginule 54 osobe, desetine ranjenih Asanž na korak od izručenja LONDON – Bliži se izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, iz Velike Britanije u Sjedinjene Američke Države, nakon što je američka vlada dobila slučaj o ekstradiciji u Londonu, prenosi BBC. Visoki sud Ujedinjenog Kraljevstva je odobrio žalbu američke vlade zbog odbijanja da se izruči Asanž, otvarajući vrata za njegovo eventualno suđenje na američkom tlu pod optužbom za špijunažu.

Predmet će sada biti vraćen na niži sud, gdje će se o njemu ponovo raspravljati.

Okružni sud je u januaru odbio američki zahtjev za ekstradiciju, navodeći njegovo ranjivo psihičko stanje kao razlog, ali i mogućnost da bi sebi mogao da oduzme život, ako se nađe u brutalnim zatvorskim uslovima u SAD, prenosi RT. U SAD ga traže zbog objavljivanja hiljada povjerljivih dokumenata 2010. i 2011. godine.

SAD optužuju Asanža za niz

zločina u vezi sa njegovom komunikacijom sa zviždačima, među kojima je najvažnija Čelsi Mening, koja je za Vikiliks nabavila povjerlijve materijale o američkim ratovima u Iraku i Avganistanu.

Asanžu prijeti do 175 godina zatvora, ukoliko bude osuđen.

Odluka sudija u petak vjerovatno neće biti kraj slučaja.

Strana koja je izgubila u odluci, takođe, moći će da zatraži konačnu dozvolu od Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi Dojče vele.

Asanž je u pritvoru od aprila 2019. kada je osuđen na 50 nedjelja iza rešetaka. Britanske vlasti su ga izvukle iz Ambasade Ekvadora nakon što mu je oduzeto državljanstvo.

Asanžove pristalice kažu da je proganjan zbog razotkrivanja zločina američke vlade i njenih saveznika i da zemlje koje ga gone efektivno obeshrabruju istraživačko novinarstvo na globalnom nivou.

MEKSIKO- Pedeset četiri osobe iz Centralne Amerike poginule su kada se kamion u kojem su se nalazili migranti prevrnuo u južnom Meksiku, u jednoj od najgorih nesreća u kojoj su učestvovali migranti, koji rizikuju svoje živote kako bi se domogli Sjedinjenih Američkih Država.

Prikolica kamiona se otvorila, kada se prenatrpano vozilo slupalo na oštroj krivini ispred grada Tusla Gutijerez u meksičkoj državi Čijapas, prenosi Rojters.

Guverner Čijapasa Rutiljo Eskandon rekao je da je 49 ljudi poginulo na licu mjesta, a još petoro dok im je ukazivana ljekarska pomoć.

Kako su saopštile lokalne vlasti, u prikolici je bilo više od 100 ljudi.

Sa mjesta nesreće

Nekoliko desetina povrijeđenih prebačeno je u bolnice u Čijapasu, koji se graniči sa Gvatemalom. Desetine gvatemalskih migranata navedene su na spiskovima povrijeđenih objavljenim na društvenim mrežama.

Jedan očevidac rekao je za Rojters da je čuo jauke i jecaje među preživjelima dok su ekipe Hitne pomoći hitale na mjesto gdje se kamion prevrnuo.

Među poginulima su muškarci, žene i djeca, saopštila je vlada države Čijapas, a predsjednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador na Tviteru je izrazio tugu zbog veoma bolnog incidenta.

Meksičke vlasti ponudile su preživjelima smještaj i humanitarne vize, a guverner Čijapasa Rutiljo Eskandon rekao je da će odgovorni za nesreću biti kažnjeni.

smatraju jedinom legitimnom

MANAGVA - Nikaragva je objavila da prekida dugogodišnje diplomatske veze sa Tajvanom i priznaje politiku ,,jedne Kine“ vođenu iz Pekinga, čime je broj međunarodnih saveznika Tajpeja smanjen na 14.

- Narodna Republika Kina je jedina legitimna vlada koja predstavlja cijelu Kinu, a Tajvan je neotuđiv dio kineske teritorije – rekao je u saopštenju nikaragvanski ministar spoljnih poslova Denis Monkada.

- Vlada predsjednika Danijela Ortege prekida diplomatske veze sa Tajvanom i svaki tip zvaničnog kontakta – dodao je on.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je bol i žaljenje zbog ove odluke.

Sa druge strane, kinesko ministarstvo je potvrdilo uspostavljanje diplomatskih odnosa prilikom susreta delegacija dvije zemlje u Tandžinu na sjeveroistoku Kine.

- Ovo je dobar izbor, u skladu sa opštim tendencijama i težnjama stanovništva i Kina ga pozdravlja – navelo je ministarstvo.

Prekid diplomatskih veza objavljen je iznenada, u vrijeme kada su SAD pojačale sankcije Danijelu Ortegi, izabranom u novembru na četvrti uzastopni mandat poslije hapšenja svih svojih rivala, i u vrijeme kada SAD i Kina prolaze kroz period jakih tenzija, a Vašington je reagovao pozivanjem svih demokratskih zemalja da povećaju svoje veze sa Tajvanom.

- Prekid lišava narod Nikaragve

vjernog partnera za demokratski i ekonomski rast. Ohrabrujemo sve zemlje koje pridaju značaj demokratskim institucijama, transparetnosti, pravnoj državi i unapređenju ekonomskog prosperiteta građana da povećaju veze sa Tajvanom – objavio je Stejt department.

Tajvan je do sada sarađivao sa Nikaragvom uglavnom u oblasti zdravlja, poljoprivrede, socijalnog stanovanja i više tajvanskih kompanija se nalazi u toj centralnoameričkoj zemlji od 1990-ih godina. Nikaragvanski predsjednik Daniel Ortega je po dolasku na vlast izrazio nadu da će uspostaviti veze sa Kinom i Tajvanom istovremeno, što je koncept koji Peking nije prihvatio.

Nikaragva je uspostavila odnose sa Pekingom za vrijeme prve sandinističke vlade 19791990, ali vlada Violete Čamoro (1990-1997) prekinula je te odnose u korist Tajvana, i ta situacija je trajala do juče.

Samo 14 zemalja sada priznaju Tajvan, gdje su se kineske nacionalističke trupe sklonile 1949. godine nakon poraza od komunista. Peking smatra ostrvo pobunjeničkom provincijom koja treba jednog dana ponovo da se ujedini sa kontinentalnom Kinom, ako je potrebno i silom.

Kina jača vojni, ekonomski i diplomatski pritisak na Tajpej od 2016. godine i izbora tajvanske predsjednice Tsaj Ing Ven, iz partije koja tradicionalno podržava zvanično proglašenje nezavisnosti, što je za kinesku vladu crvena linija.

Podignuta optužnica protiv bivše državne sekretarke MUP-a Srbije

Hrkalović puštena da se brani sa slobode BEOGRAD – Nekadašnja državna sekretarka MUP Srbije Dijana Hrkalović puštena je da se brani sa slobode. Vijest o puštanju iz pritvora za portal Nova.rs potvrdili su njeni advokati Ahmed Delimeđac i Nenad Tasić.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podnijelo je juče optužni prijedlog protiv Hrkalović zbog sumnje da je izvršila krivično djelo trgovina uticajem.

U sklopu toga, tužilaštvo je zatražilo produženje pritvora zbog postojanja opasnosti od bjekstva i uticaja na saučesnike.

Ranije juče je advokat Dijane Hrkalović kazao da je Tužilaš-

Dijana Hrkalović

tvo za organizovani kriminal završilo istragu protiv bivše državne sekretarke MUP-a, pa je odbrana podnijela prijedlog sudu da joj ukine pritvor.

Bivša državna sekretarka MUPa uhapšena je 15. oktobra, a tereti se za krivično djelo trgovina uticajem u slučaju ubistva karatiste Vlastimira Miloševića.

Za to ubistvo bili su optuženi i Veljko Belivuk i Marko Miljković, ali su oni kasnije pravosnažno oslobođeni.

Priredila: Bojana PRELEVIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 11. decembar 2021.

DanilovgraD: Vlada prihvatila inicijativu građana o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda

PrvoBiTna loKaCiJa Za PoSTroJEnJE: Pozicija Landže

aDEKvaTna loKaCiJa Za PoSTroJEnJE: Okolina UIKS-a

Landža nije dobra lokacija, kolektor graditi kod zatvora PODGORICA/DANILOVGRAD – Postrojenje za tretman otpadnih voda ne treba graditi na Landži, za tu namjenu postoje bolje lokacije, kao što je prostor u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija – konstatovano je u informaciji koju je Vlada usvojila na sjednici u četvrtak i zadužila Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma ,,da obezbijedi neophodne uslove sa aspekta prostorno planske dokumentacije“ U obrazloženju dokumenta koji je pripremilo resorno ministarstvo na osnovu izvještaja Komisije za sagledavanje aspekta lokacije Landža navodi se da je prednost nove lokacije to što je u državnoj svojini pa nije potrebna eksproprijacija, te da već postoji manje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

- Takođe, u neposrednoj blizini te lokacije nema naselja, čime bi se izbjeglo eventualno nezadovoljstvo građana.

Glavna prednost lokacije u okviru UIKS-a, za razliku od lokacije Landža koja pokriva 20-25 odsto otpadnih voda Bjelopavlićke ravnice, je i u tome što bi pokrila 100 odsto uključujući i farme koje su veliki zagađivači okoline i Parka prirode „Rijeka Zeta“. Cjevovod bi pratio gravitacioni pad (profil terena), tako da ne bi trebalo dodatno postavljanje pumpnih stanica - piše u informaciji.

Naglašava se kako novi prijedlog nudi sveobuhvatno rješenje koje će dugoročno tretirati problem otpadnih voda na cjelokupnoj teritoriji Bjelopavlićke ravnice, sa posebnim akcentom na zaštiti Parka prirode „Rijeka Zeta“.

- Potrebno je pristupiti izradi izmjene i dopune DUP-a kako bi firma koja je angažovana nastavila radove na novoj lokaciji u najkraćem periodu, a to znači da bi se izbjegle štete po državu usljed

Prednost nove lokacije je što bi pokrila 100 odsto otpadnih voda Bjelopavlićke ravnice, uključujući i farme koje su veliki zagađivači okoline i Parka prirode „Rijeka Zeta“. Takođe, nalazi se na državnom zemljištu pa nije potrebna eksproprijacija. Prilikom izbora lokacije Landža nijesu poštovani zakoni iz oblasti zaštite životne sredine, a PUP-om je na tom prostoru predviđena sportska zona – navedeno je u obrazloženju odluke



Za završetak radova fali 1,22 miliona eura Komisija konstatuje da postoji nekoliko otvorenih pitanja za izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda, jedno je obezbjeđivanje finansija za nastavak projekta.

- Na sastanku 12. oktobra 2021. godine u Vladi Crne Gore

raskidanja ugovora – piše u dokumentu.

IZVJEŠTAJ KOMISIJE

Komisiju za sagledavanje aspekta lokacije Landža osnovalo je Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma nakon što su građani podnijeli peticiju da se postrojenje gradi na drugom mjestu. Predsjednik komisije je dr Milan Gazdić, a članovi Marina Izgarević-Pavićević, dr Dušan Bugarin, Mirko Žižić, dr Miloje Šundić, Radovan Bojović, mr Goran Gorašević i Valerija Saveljić.

U izvještaju navode da prilikom izbora lokacije nijesu poštovani zakoni iz oblasti zaštite životne sredine.

- Nikada nije urađen dokument koji je trebalo da ocijeni uticaj DUP-a ,,Danilovgrad Centar“ na lokalnu zajednicu i životnu sredinu, što je bila zakonska obaveza. Taj izvještaj je trebao da ocijeni i uticaj

obaviješteni smo da kreditna sredstva EBRD nijesu dostupna, jer je istekao 31. januara 2021. godine, a validnost EBRD kredita nije produžena.

Dug izvođaču radova iznosi 168.350 eura, odštetni zahtjevi 141.761 euro a zatezne kamate

postrojenja na društveno ekološke prilike rijeke Zete i njenih naselja, primarno centra Danilovgrada. Umjesto da se uradi taj dokument, donešena je odluka o tome da nije potrebno raditi stratešku procjenu uticaja na DUP koji je usvojen 2016. godine. Dokument koji je ocjenjivao uticaj PUP-a na lokalnu zajednicu i njenu okolinu nije dobio saglasnost nadležnog organa za životnu sredinu. PUP je usvojen 2014. godine. Tim dokumentom je ocijenjen uticaj svih projekata koji su predviđeni PUP-om pa i postrojenja. Izvještaj o strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu PUP-a nikada nije upućen Sektoru za životnu sredinu na saglasnost – navela je komisija u izvještaju.

K a o p ro b l e m a t i č n u n a vode činjenicu da je firma (CEP-Beograd, Mont e C E P - K o t o r, P l a n e t Cluser-Španija) koja je radila PUP uradila i izvještaj o uti-

Opština čeka zvaničnu odluku U lokalnoj upravi Danilovgrada nijesu željeli da komentarišu odluku da se postrojenje za tretman otpadnih voda ne gradi na Landži kako su planirali već u okviru prostora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Pobjedi je saopšteno da će to uraditi kad odluku zvanično dobiju.

zbog kašnjenja sa isplatom izvođaču radova 6.535 eura.

Utvrđeno je da, za realizaciju segmenta IV, nedostaje 1.229.495 eura sa rizikom od dodatnog povećanja vrijednosti – navedeno je u izvještaju.

caju PUP-a na životnu sredinu kada je na snazi bio stari Zakon o strateškoj procjeni uticaja a da po novom zakonu koji je stupio na snagu četiri mjeseca nakon potpisivanja ugovora to nije dozvoljeno.

- Ne postoji saglasnost na izvještaj o strateškoj procjeni što je velika manjkavost. Bez nje plan sa izvještajem o strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu nije mogla da usvoji Skupština opštine Danilovgrad – pojasnili su.

Takođe navode i da dokument koji ocjenjuje društvenu i ekološku prihvatljivost postrojenja za prečišćavaje otpadnih voda na lokalitetu Landža nije urađen u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu.

- To proizilazi iz elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu. I pored toga Agencija za zaštitu prirode i životne sredine je dala saglasnost na elaborat koji pored ostalog treba da odgovori kako će se upravljati muljem, koliko su troškovi rada postrojenja... – navode autori izvještaja.

Oni konstatuju da tokom javne rasprave za PUP na kartama koje su istaknute u prostorijama Opštine Danilovgrad nije grafički prikazano postrojenje.

- Problem nastaje zbog činjenice da ni u jednom grafičkom prilogu PUP-a na području

PrEDviĐEna SPorTSKa Zona a nE PoSTroJEnJE: Izvod iz PUP-a

Landže nije ucrtano postrojenje za tretman otpadnih već je ta zona namijenjena sportsko-rekreativnim sadržajima, mještani su bili dovedeni u zabludu. Tek nakon izrade GURa ucrtano je postrojenje što je u potpunosti kontradiktorno sa planom višeg reda – piše, pored ostalog, u izvještaju.

FINANSIJE

Za realizaciju projekta ,,Izgradnja infrastrukture u opštini Danilovgrad“, u decembru 2010. godine potpisan je ugovor o kreditu između države Crne Gore i Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 5.350.000 eura. Osim tih sredstava obezbijeđen je grant aranžman češke vlade, u iznosu od 489.680 eura , kao i grant EBRD-a u iznosu od 318.830 eura.

Potrebno je pristupiti izradi izmjene i dopune DUP-a kako bi firma koja je angažovana nastavila radove na novoj lokaciji u najkraćem periodu, da bi se izbjegle štete po državu koje bi mogle nastati usljed raskidanja ugovora

Projekat se sastoji iz četiri segmenta: rehabilitacija i proširenje vodovodne mreže (772.953 eura), automatizacija kontrole i upravljanja radom vodovodnog sistema - SCADA (508.828), rekonstrukcija postojeće i izgradnja nove kanalizacione mreže ( 2.749.417) i izgradnja postrojenja (2.390.000 eura).

Radovi na prva dva segmenta su završeni. Aktivnosti na realizaciji III otpočele su 19. aprila 2019. godine nakon što je potpisan ugovor između DOO Vodovod i kanalizacija Danilovgrad i STRABAG AG Austrija (od 2.749.417 eura). Istog dana je počela realizacija IV segmenta, na osnovu ugovora između DOO Vodovod i kanalizcija Danilovgrad i Karkanias AG Environmental technology (2.390.000 eura).

D.Š.

Crnom Gorom

Subota, 11. decembar 2021.

13

BAR: Marta Anđelić, direktorica NVO Adria, o problemima djece sa smetnjama u razvoju BAR – O izgradnji dnevnog centra za djecu sa posebnim potrebama decenijama se govori u gradu pod Rumijom. Realizacija tog projekta izvjesna je ali sjenku na vijest koja je obradovala porodice čiji će članovi biti korisnici baca činjenica da njegove usluge neće koristiti oni koji su starije dobi.

Predsjednica NVO Adria Marta Anđelić dvije decenije se bori da osobe sa teškoćama budu aktivni i ravnopravni članovi društva. Ona ocjenjuje kako je nepravedno da djeca nakon sticanja punoljetstva nemaju svoj kutak.

- Nama ne treba sažaljenje, treba nam razumijevanje i pomoć. Niko sa sigurnošću ne može znati kako će proći u životu. Ko nije hodao u našim cipelama, ne zna šta to znači. Nije jasno zašto i mi u tom dnevnom centru koji je u planu, nijesmo obuhvaćeni kao grupa koja bi imala svoj prostor… Od početka sam bila aktivni učesnik, prošla sam nebrojene seminare i edukacije, osposobljena sam za trenera za osobe sa invaliditetom, učestovala sam u izradi tri lokalna plana akcije za djecu Bara od po pet godina… Pomagala sam i oko nacrta kada se odlučivalo kakav bi dnevni boravak trebao da bude. Uvijek su nas bodrili da će sve biti riješeno… Želimo da od djetinjstva do starosti, osobe koje imaju te probleme, budu adekvatno tretirane. Nejasno mi je da apsolutno niko ne vodi računa o toj populaciji od trenutka kada postanu punoljetni - kaže Anđelić.

Ona objašnjava da najveći problem osoba sa smetnjama u razvoju nastaje kad ostanu bez roditelja.

- Problem nastaje kada ostanu samo sa jednim roditeljem.

Osim mene, od ove godine ima još jedan slučaj gdje o osobi

Kad roditelji strahuju zbog punoljetstva djeteta Nije jasno zašto u dnevnom centru koji će se graditi nema mjesta za starije od 18 godina, da o njima apsolutno niko ne vodi računa. Nama ne treba sažaljenje, treba nam razumijevanje i pomoć. Ko nije hodao u našim cipelama, ne zna šta to znači. Želimo da od djetinjstva do starosti, osobe koje imaju te probleme, budu adekvatno tretirane – smatra Marta Anđelić

Prostor

Sunčana radionica

Adria neće obilježiti dvije decenije rada jer, kaže Marta Anđelić nemaju prostor.

- Zbog povećanja kapaciteta, vrtić u sklopu kojeg su bile prostorije našeg dnevnog boravka, imao je potrebu za većim prostorom u kome smo do tada mi funkcionisali. Za svega dva dana pokupili smo sve stvari i ustupili im prostoriju. U međuvremenu, već mjesec čekamo da se završi renoviranje manjeg prostora na spratu objekta, u kome će ubuduće biti naš boravak - kaže Anđelić.

Adria je prvo udruženje koje je još 2016. godine započelo sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Tada su na nekoliko mjeseci zaposlili 15 članova, koji su pod okriljem projekta ,,Sunčane radionice“ izrađivali čestitke za Novu godinu u prostorijama Karitasa Barske nadbiskupije. To je funkcionisalo po principu četvoročasovnog dnevnog boravka. Potom su se dogovorili da im prostorije ustupi MZ Bar 2 - Polje, čiji članovi su upravo bili riješili veliki problem - renovirali su neuslovni objekat u kome su do tada funkcionisali. Jedini su u to vrijeme, sa velikom zahvalnošću priča Marta, prepoznali da i osobe sa smetnjama u razvoju moraju imati zajedničke susrete, druženja, raditi, socijalizovati se... Međutim, i pored sporadičnih najava i podgrijavanja nade, poslije toliko godina još uvijek su u problemu, godinama ih nema nigdje - ni u jednom planu i programu. Podršku dobijaju jedino od Karitasa i Opštine Bar koja ih je prepoznala kao Udruženje od posebnog značaja i dodijelila im oko 2.700 eura na godišnjem nivou. ,,Korona godine“ stopirale su brojne projekte i aktivnosti. Do tada članovi Adrie su se uključivali u razne ekološke akcije, izrađivali novogodišnje čestitke i ukrase, posjećivali kafiće.

sa smetnjama u razvoju brine samo jedan roditelj. Braća i sestre ih, ako ih imaju, vole. Moj sin ih nema. Ta braća i sestre, kada formiraju svoje porodice, ne mogu da nastave da se staraju o njima, jer suprug ili supruga uglavnom ne žele da prihvate tu obavezu i odgovornost. Roditelji su uplašeni, nervozni, u konstantnom su stanju beznađa, jer ne znaju

Stanovanje uz podršku Hrabri je što i u najtežim vremenima i okolnostima nijesu sami. U radu im pomažu građani - dobri ljudi koji imaju empatiju i saosjećanje.

Ali, potrebno im je više od toga. Čelnica NVO Adria Marta Anđelić se godinama zalaže za rješenje za koje tvrdi da nije niti neizvodljivo, niti skupo - stanovanje uz

podršku. Taj projekat podrazumijeva da nekoliko osoba sa smetnjama u razvoju, uz angažovanje njegovateljica, stanuje u kući sa dvorištem, gdje bi mogli da organizuju i radne aktivnosti. Time bi se, kaže, riješilo mnogo problema. Bio bi to sistem otvorenog rada, a ne institucija.

Korisnik bi mogao da prima

Marta Anđelić

šta će i kako će… - sa zebnjom objašnjava Anđelić.

SKUPA LICENCA

Veliki problem u vrijeme pandemije za udruženje predstavlja i nemogućnost kretanja i organizovanja aktivnosti na koje su članovi navikli, pa se rad uglavnom zasniva na onima koje je moguće organizovati indivudualno, po kućama. posjete, ode svojoj kući…

- Izazov je na pravi način objasniti zbog čega je potrebno podržano stanovanje, koje je, prema mojoj procjeni, jedino valjano rješenje.

Bar je velik, vjerovatno ima praznih kuća, a uz podršku Opštine, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Adria bi mogla koordinirati da zajedničkim snagama realizujemo taj projekat - procjenjuje Anđelić.

Iako imaju mogućnost da apliciraju za sredstva kod Ministarstva rada i socijalnog staranja, koja se dodjeljuju putem konkursa to je gotovo neizvodljivo, jer su uglavnom neophodne licence. A za licenciranje projekata Adria para nema.

- Ukoliko želimo da dođemo do licence, moramo pratiti procedure, preduslov je da imamo svog psihologa, socijalnog radnika…

To je razlog zbog čega se odlučujemo za organizovanje radionica, klasičnih radnih terapija, pa se naši članovi druže u sklopu raznih aktivnosti koje smišljamo.

Pokušavamo da kompenzujemo to što ne možemo da im pružimo kvalitet rada i podršku kakve zaslužuju - kaže Anđelić.

Prisjeća se da je, i kada su imali prostorije na raspolaganju, problem bio prevoz. Neki roditelji su u poznim godinama, neki nemaju automobil…

- Jedino rješenje je angažovanje taksiste koji bi za nadoknadu po nekoliko članova dovo-

zio iz grada, a poslije ih vraćao kućama. Kada je moj pokojni suprug bio živ, on ih je razvozio i brinuo se o mnogim stvarima koje prate rad udruženja ovog tipa. Bio je šofer, majstor… - sa tugom se prisjeća Marta.

KAKO JE POČELO

Adria ove godine obilježava 20 godina rada. Marta Anđelić podsjeća kako je sa puno entuzijazma osnovala NVO, što su uradili za to vrijeme…

- Urađeno je puno. Pomogli su novi zakoni, propisi, pa su te osobe postale vidljive, dobijaju mogućnost da rade… U Baru je i prije 20 godina u osnovnoj školi postojalo odjeljenje za djecu sa smetnjama u razvoju. Međutim, i oni koji su poslije osnovne pohađali srednju školu u Podgoricu, time su završavali svoj put napretka. Ostajali su kod kuće. S obzirom na to da je moj sin Vlada (osoba sa smetnjama u razvoju) u to doba već imao 16 godina, osnovala sam udru-



Bijelo Polje: Ministarstvo zdravlja prihvatilo inicijativu Opšte bolnice

Od januara onkološki pacijenti sa sjevera neće putovati u Podgoricu BIJELO POLJE - Onkološki konzilijum za pacijente sa sjevera biće u Opštoj bolnici Bijelo Polje. To je za Pobjedu potvrdio direktor te zdravstvene ustanove dr Kenan Erović. Rekao je da je na osnovu inicijative koju je pokrenula bjelopoljska bolnica, Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost za formiranje onkološkog konzilijuma za pacijente sa sjevera Crne Gore.

- Tako će, umjesto odlazaka za Podgoricu, onkološki pacijenti moći da budu pregledani u Bijelom Polju. Konzilijum će imati karakter opšteg onkološkog konzilijuma i pokrivaće veliki broj pacijenata iz osam opština sa sjevera Crne Gore (Bijelo Polje, Pljevlja, Berane, Rožaje, Plav, Andrijevica, Mojkovac i Kolašin), a održavaće se dva puta mjesečno u prostorijama Opšte bolnice Bijelo

Polje, sa učešćem subspecijalista onkologije iz Instituta za onkologiju Kliničkog centra i ljekara hirurga, radiologa, patologa iz OB Bijelo Polje i na taj način, onkološkim pacijentima iz sjeverne regije Crne Gore zdravstvena usluga iz te oblasti biće dostupnija - kazao je Erović.

Direktor je precizirao da će zdravstvena zaštita onkološkim pacijentima biti bolja, a

kako ističe, rasteretiće se Institut za onkologiju, smanjiti troškovi Fonda za zdravstveno osiguranje.

- Ovi pacijenti zbog prirode bolesti moraju imati pratioca a tu su i putni troškovi zbog puta u Kliničkog centra. Kasnije, ukoliko bi se stvorili uslovi, ostvarila bi se i ideja o formiranju onkološkog dispanzera u sklopu internog odjeljenja Opšte bolnice Bijelo Polje, u kojem

ženje sa ciljem da pomognemo osobama koje sjede kući i apsolutno ništa ne rade, nemaju gdje da odu, nemaju s kim da se druže i, sem s ukućanima, rodbinom i komšijama, nemaju nikakve socijalne kontakte. Tada sam napisala prvi dopis Opštini u kome sam izrazila potrebu za multifunkcionalnim Dnevnim centrom, gdje bi mogla da borave i djeca koja imaju potrebu za takvim vidom pomoći. Centri tog tipa imaju dva modela - medicinski i socijalni. Mi smo se opredijelili za socijalni model, gdje bi radili na povećanju njihove kreativnosti, uključivanju u zajednicu… I dan danas čuvam taj dopis otkucan na pisaćoj mašini - prisjeća se Marta.

Prisjećajući se početaka, sa zahvalnošću ističe pruženu ruku podrške od Opštinske organizacije Crvenog krsta, koja im je na godinu ustupila prostor za rad. Lijepu saradnju i partnerstvo nastavili su do danas.

V.KNEŽEVIĆ-VUČIĆEVIĆ

Dr Kenan Erović

bi se primjenjivali pojedini vidovi specifične onkološke terapije. Naravno, u saradnji sa onkolozima sa Instituta za onkologiju i na taj bi se način izvršila višegodišnja decentralizacija onkologije po uzoru na onkološke dispanzere u susje-

Onkološki konzilijum će se sastajati dva puta mjesečno za pacijente iz Bijelog Polja, Pljevalja, Berana, Rožaja, Plava, Andrijevice, Mojkovca i Kolašina.

Učestvuju subspecijalista onkologije iz Instituta za onkologiju KCCG i ljekar hirurg, radiolog, patolog

dnim zemljama regiona, kao što su Slovenija, Srbija, Bosna i Herecgovina, Hrvatska... - kazao je dr Erović.

B. Č.

Kultura

Subota, 11. decembar 2021.

Naš likovni umjetnik dobitnik italijanskog priznanja

Zoran Petrušić

„Leonardo da Vinči“ za Zorana Petrušića PODGORICA - Crnogorski umjetnik Zoran Petrušić dobitnik je međunarodne nagrade ,,Leonardo da Vinči – Univerzalni umjetnik“. Nagrada se dodjeljuje umjetnicima zbog njihovih stvaralačkih zasluga. Biće mu uručena 6. februara u palati Borgeze u Firenci, u prisustvu kolekcionara, novinara, političara i ljubitelja umjetnosti.

U slučaju da umjetnik ne bude prisutan na ceremoniji dodjele nagrade, ona će mu biti poslata na kućnu adresu.

Riječ je o jednoj od najprestižnijih umjetničkih nagrada koja se dodjeljuje u samom srcu Firence.

- Nagrada mi je dodijeljena na osnovu svih mojih dosadašnjih učešća na izložbama širom Evrope, najviše u Italiji, a koje je organizovao italijanski istoričar umjetnosti Salvator Ruso, sa kojim sarađujem duži niz godina. Upravo Ruso dodjeljuje nagradu, a riječ je o jednom od najpoznatijih istoričara umjetnosti u Italiji koji je specijalizirao klasičnu i savremenu umjetnost.

Jedan je od najvećih organizatora izložbi u Italiji – kazao je Petrušić za Pobjedu.

MISIJA

Umjetnik je istakao da nije posebno vezan za nagrade jer smatra da one mogu da ,,zavaraju“ i ,,podignu nos“.

- Ja nijesam od tih ljudi, meni to zaista ne znači nešto puno.

Znam šta je moj posao i sa tom nagradom i bez nje isto ću da nastavim da radim. Ništa to neće posebno uticati na mene. Jeste to mali ,,vjetar u leđa“ i ništa više od toga. Ako obezbijedim finan-

sijska sredstva nadam se da ću prvi put poći do Firence i ući u Ufići. I ispunio sam svoju misiju – nešto što sam gledao kao student u knjigama iz istorije umjetnosti sada ću moći da vidim uživo. To su ta dragocjena iskustva i ono čime punite baterije – kazao je Petrušić.

Petrušić se nedavno predstavio i na kolektivnoj izložbi ,,Segnalati“ u galeriji ,,Pinter“ u Budimpešti, koju je takođe kurirao Salvator Ruso.

- Više godina sarađujem sa Rusoom i često dobijam pozive na prestižne izložbe širom Evrope.

Jednom u dvije godine on organizuje izložbu ,,Segnalati“, što u prevodu znači ,,Izabrani“. Kada radi ovu izložbu, odabere jednu od evropskih prijestonica, a ovoga puta je to bila Budimpešta. Prethodna izložba bila je u Lisabonu. U galeriji ,,Pinter“ izložio sam najnoviju sliku koja je nastala ove godine – rekao je Petrušić.

IZLOŽBE

Zoran Petrušić rođen je 1966. godine u Podgorici. Završio je FLU na Cetinju 1993, Odsjek slikarstvo u klasi prof. Dragana Karadžića. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu od kojih se izdvajaju: Podgorički likovni salon (1998), Crnogorski likovni salon (2004), ,,13. novembar“ (2009), ,,Kotorski vizuelni umjetnici“ (2014), nagrada Karavađo – Art Expo Rome (2017), Specijalna nagrada u Rimu (2017) i nagrada Art ExpoVenezia (2018). Imao je veći broj samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Njujork, Mantova, Rim, Barselona, Venecija, Lisabon, Zagreb, Pula…).

A. Đ.

Spomenici Jugoslavije na Rimskom trgu PODGORICA - Izložba u javnom prostoru „Arhitektura.

Skulptura. Sjećanje. Umjetnost spomenika Jugoslavije 1945 – 1991“ biće otvorena danas na Rimskom trgu, u okviru Decembarske umjetničke scene.

Na izložbi monumentalnih ostvarenja jugoslovenske spomeničke baštine, koja je premijerno predstavljena prošle godine u ljubljanskoj Galeriji „Dessa“, prikazana su 42 spomenika ili memorijalna kompleksa s područja bivše Jugoslavije.

Kustosi su Boštjan Bugarič, Kristina Dešman, Maja Ivanič, Špela Kuhar, Eva Mavsar, Špela Nardoni Kovač, Damjana Zaviršek Hudnik.

Istoga dana, u 19 časova, u Kuslevovoj kući, biće održan okrugli sto na temu „Socijalističko spomeničko nasljeđe“. Govoriće Boštjan Bugarič, Kristina Dešman, Slavica Stamatović-Vučković, Janko Ljumović i Nela Gligorović.

R. K.

Objavljeni rezultati konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti kultur

Pola miliona eura za 1

PODGORICA - Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta sufinansiraće 153 projekta i programa iz oblasti kulturno-umjetničkog stvaralaštva sa ukupnim iznosom od 507.000 eura. To je rezultat konkursa za sufinansiranje programa i projekata od značaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti kulturno-umjetničkog stvaralaštva u 2021. godini, koji je Ministarstvo objavilo prije dva dana na svojoj zvaničnoj stranici.

Tako će i neke već održane manifestacije i programi pokriti svoje troškove, dok će drugi sa zakašnjenjem započeti nove. Podsjetimo, Ministarstvo je 28. jula ove godine raspisalo konkurs za zakašnjenjem, nakon što je prvobitno poništen konkurs koji je prethodno Ministarstvo kulture raspisalo 3. decembra prošle godine.

KNJIŽEVNOSTI NAJVIŠE

Sredstva su, po odluci Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, namijenjena za 20 likovnih (33.750 eura), devet muzičkih (32.125 eura), 45 književnih (33.500), 13 projekata književnog prevođenja (17.500 eura), tri časopisa iz oblasti kulture i umjetnosti (8.000 eura), sedam pozorišnih produkcija (47.675 eura), 21 manifestacije i festivale (220.000 eura), četiri projekta zajedničkog crnogorskog učešća na međunarodnim manifestacijama i festivalima (33.000 eura) i 31 program iz Programa razvoja kulture na sjeveru (81.450 eura).

U oblasti likovne umjetnosti, najviše novca je opredijeljeno

Crnogorskom likovnom salonu na Cetinju (7.000 eura), dok je umjetnica Milena Durutović za samostalne izložbe u Beogradu i Bukureštu dobila 4.500 eura. Milici Janković za rezidencijalni boravak i učešće na Festivalu multimedijalne umjetnosti TodaysArt u Holandiji dodijeljeno je 3.000 eura.

U oblasti muzičke i muzičkoscenske djelatnosti najviše sredstava (9.600 eura) namijenjeno je projektu „Savremeni crnogorski muzički identitet kroz CD kompozicije“ (KotorArt/Doo ArtistiX Pro Kotor).

Sumu od 6.235 eura će dobiti Čičak akustika d.o.o za produkciju koncerata Crnogorskog orkestra mladih na Institutu za savremenu muziku u Frajbur-

gu. Baletska škola „Princeza Ksenija“ će za projekat baletskih minijatura po motivima najpoznatijih bajki „World of Fairytales“ dobiti 5.000 eura.

FESTIVALI POKRIVENI

Najviše sredstava iz oblasti književnosti su za svoja izdanja dobile izdavačka kuća Fokalizator (3.700 eura), OKF (3.600 eura) i Nova knjiga (2.500 eura). U okviru kategorije Samostalni autorski projekti Marijana Terić za knjigu „Putevima beskraja“ i Milica Kralj za knjigu „Selisenka“ dobile su po 1.000 eura. Kad je u pitanju prevodilaštvo, komisija je ocijenila da djela „Porijeklo zla Žorža Minua“ i Ovidijeve „Metamorfoze“, koje će izdati

podgorički CID, vrijede 6.000 eura podrške.

Za časopis „Lingua Montenegrina“ opredijeljeno 2.500 eura i za časopis „Srpska baština“ 1.500 eura.

Najviše sredstava u oblasti pozorišne produkcije namijenjeno je dječijem pozorištu u osnivanju, u sklopu mozaik V.S. d.o.o. Nikšić, za predstavu za djecu „Mala krila“ Radisava Jevrića, u visini od 12.000 eura.

Pozorišna predstava „Suton u javorovom vrtu“ Zorana Rakočevića je na konkursu podržana sa 10.000 eura.

Za kulturno-umjetničke manifestacije i festivale, najviše sredstava je namijenjeno Opštini Nikšić za sufinansiranje pet manifestacija: 17. Međuna-

Semir Mustafa dobitnik nagrade za mlade vizuelne umjetnike „Milčik“

Važno je da ustanemo i bude PODGORICA - Semir Mustafa dobitnik je ovogodišnje nagrade za mlade vizuelne umjetnike „Milčik“, saopšteno je na kolektivnoj izložbi finalista u Podgorici, u galeriji ,,Klub“ i Perjaničkom domu. Nagrada podrazumijeva dvomjesečni rezidencijalni boravak u Njujorku, u prostoru organizacije Residency Unlimited (www.residencyunlimited.org), pokrivene cjelokupne troškove puta i boravka, kao i organizovanje samostalne izložbe u Crnoj Gori po povratku iz rezidencije.

Mustafa je nagrađen za rad ,,Ako ti momak ne slomi srce, tvoja zemlja sigurno hoće“, a

nagradu mu je uručio istaknuti crnogorski umjetnik Milija Pavićević. O priznanjima je odlučivao stručni žiri – Ana Ivanović (istoričarka umjetnosti NMCG), Lilia Kudelia (istoričarka umjetnosti i kuratorka RU/NY, Dallas Contemporary), Brigita Antoni (vizuelna umjetnica, dobitnica „Milčik“ nagrade 2019) i Miroslav Karić (istoričar umjetnosti, Muzej savremene umjetnosti Beograd/Remont).

Obrazlažući odluku žirija, Antoni je kazala da rad Semira Mustafe predstavlja novo poglavlje u umjetnikovoj praksi.

- Umjetnik odlučuje da se umjesto pod pseudonimom Dante Buu, koji koristi od po-

D. maliDžan

14

Milija Pavićević i Semir Mustafa na dodjeli nagrade „Milčik“ u Podgorici

četka svoje karijere, od sada predstavlja pod svojim pravim imenom Semir Mustafa. Odlučuje i da sa publikom komu-

nicira isključivo na vizulenom nivou, bez dodatnih umjetničkih izjava. Njegov rad sažeto demonstrira i neposredno

Andrej Škufca nagrađen na Bijenalu Post-YU+th Pored dodjele nagrade „Milčik“, u Dvorcu Petrovića otvoreno je i Bijenale PostYU+th. Selektor ovogodišnjeg Bijenala bio je mladi umjetnik i kurator Darko Vukić iz Beograda, a radove su predstavili Milica Mijajlović i Brigita Antoni (Crna Gora), Luka Ličina (Srbija), Marko Gutić Mižimakov (Hrvatska), Laureta Hajrullahu (Kosovo), Andrej Škufca (Slove-

nija), Miloš Trakilović (Bosna i Hercegovina) i Natasha Nedelkova (Sjeverna Makedonija). Stručni žiri Bijenala, koji su činili Tjaša Pogačar, Ljiljana Karadžić i Barbara Gregov, nagradu je uručio Andreju Škufcu, umjetniku iz Slovenije, za rad ,,Black Market“.

- Ovaj rad je skulpturalno okruženje koje upućuje na odnos između tehnologije

kao samorastuće infrastrukture u kojoj čovjek nije više centralni subjekt – kazala je Karadžič. Škufca je istakao da je poruka djela to da mi više nijesmo oni koji kontrolišu situaciju, već da su svijet, ekologija i materijali ono što je preuzelo nas. Uoči otvaranja izložbe izveden je performans ,,Ne sasvim nasumično i rijetko“ Anne Ampersand.

Kultura

Subota, 11. decembar 2021.

153 projekta OKF-u nikad manje sredstava Zanimljivo je da je cetinjski OKF ove godine dobio ukupno 12.000 eura u tri oblasti: za izdavaštvo, prevodilaštvo i za odlazak na zagrebački Interliber. U odnosu na prošli konkurs, kada su iz Ministarstva kulture izdavaštvo OKF-a sufinansirali sa 10.000 eura, isto toliko u oblasti književnog prevođenja, za sajam u Zagrebu 3.000 eura, a za časopis „Ars“ čak 22.000 eura, razlika je i te kako upadljiva. Posebno jer je direktor OKF-a Milorad Popović u martu ove godine bio na udaru spoljnog eksperta za resor kulture Dragana Koprivice koji je ukazao da je u posljednjih deset godina DOO OKF na konkursima Ministarstva kulture dobio 877.983,40 eura.

rodnog festivala glumca, Nikšić Guitar festivala, Nikšićkih književnih susreta, Jesenjeg sajma knjiga Anderva book i Lejk festa. Ukupna suma koju je Opština Nikšić dobila je 42.000 eura. DOO Mas Trade je za organizaciju Fluid dizajn foruma i Festivala internacionalnog alternativnog teatra od Ministarstva dobilo podršku u visini od 37.000 eura. Po 20.000 eura su dobile Jevrejska zajednica u Crnoj Gori za konferenciju Mahar 2021. i Evropske dane jevrejske kulture i DOO Međunarodni podgorički sajam knjiga za svoj 15. Međunarodni sajam knjiga i obrazovanja koji je održan krajem septembra.

MOJKOVCU NAJVIŠE

Za učešće na međunarodnim manifestacijama i festivalima najviše sredstava je namijenjeno za Nedjelju dizajna u Milanu, gdje će Crnu Goru odvesti DOO Daa Montenegro iz Podgorice (12.000 eura). Glavni grad Podgorica za festival RUTA će dobiti 10.000 eura, a DOO Nova knjiga za dva međunarodna sajma knjiga (u Sko-

plju i Zagrebu) ukupno 7.000 eura.

U okviru projekata i programa iz opština sa sjevera Crne Gore, najveću podršku je dobila Radio-televizija Mojkovac za organizovanje „Dana Milovana Đilasa“ te sajmove knjiga u Kolašinu, Bijelom Polju i Mojkovcu, ukupno 13.000 eura.

Opština Plužine je za tri manifestacije („Pjesnička riječ na izvoru Pive“, za scenski projekat „Pivska svadba“ i pjesničke susrete „Tara bez granica“) sufinansirana sa 8.000 eura. Među programima iz drugih gradova i opština koji će biti realizovani na sjeveru, projekat „Naša strana ljepšeg dana“ koji realizuje DOO Modesty MK iz Podgorice je potpomognut sa 5.000 eura.

Ova odluka je prekjuče u prijepodnevnim satima bila dostupna svima u pdf formatu na zvaničnoj stranici Vlade Crne Gore, a zatim je dokument povučen sa predviđene veb adrese. U međuvremenu je iznos koji je predviđen za projekte Opštine Nikšić sa 37.000 povećan na 42.000 eura.

D. ERJAVŠEK

emo ujedinjeni publici predstavlja složene i višeslojne nivoe konteksta u kom živimo, dijeleći sa nama osjećaj izostavljenosti iz društva i nemogućnosti da iskaže svoje pravo biće. Žiri smatra da je Semirov rad u cjelini jedan hrabar i angažovan akt koji šalje snažnu poruku, kako široj publici, uključujući i marginalizovane zajednice, tako i institucionalnom establišmentu – istakla je Antoni.

Mustafa se zahvalio žiriju na dodijeljenoj nagradi i kazao da je „Milčik“ izuzetno bitno priznanje koje pomaže mladim umjetnicima da krenu dalje u svojoj praksi nudeći im mogućnost da se putem rezidencije u Njujorku dalje profesionalno usavršavaju. Umjetnik je rad (performans) ,,Ako ti momak ne slomi srce, tvoja zemlja sigurno hoće“ izveo pred publikom uoči otvaranja izložbe tako što je uzeo crveni sprej i pomenutu poruku ispisao na zidu galerije ,,Klub“.

- Živimo u vremenu gdje ima vrlo malo iznenađenja, sve nam je servirano, objašnjeno i vrlo je predvidljivo. Svi živimo sa slomljenim srcem zbog nečega, ali je važno da ustanemo

i da budemo ujedinjeni jer je to jedini način da izađemo iz ovog haosa u kojem se nalazimo. Dugo sam radio pod pseudonimom Dante Buu i osjetio sam da on treba da se zatvori kao identitet. Umjetnost se, zbog svih objašnjenja koja se nude, nekako otuđila od publike. Sve je servirano, a ja bih volio i nadam se da ću da uspijem u tome, da moj rad komunicira sa publikom i da ona iz njega može da izvuče pouku – kazao je Mustafa.

Finalisti trećeg izdanja nagrade „Milčik“ bili su i Ana Aleksić, Milka Delibašić i Milica Mijajlović. Nagradu „Milčik“ osnovao je Institut za savremenu umjetnost 2017. godine, a konkurs za ovo prizanje raspisuje se bijenalno (svake druge godine). Nagrada je dio „Young Visual Artist Awards“ – međunarodne mreže nagrada jedanaest zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, a organizuje se u saradnji sa Residency Unlimited New York i podržao je The Trust for Mutual Understanding New York. Dosadašnji dobitnici nagrade su umjetnici Siniša Radulović (2017) i Brigita Antoni (2019).

A. Đ.

Predstavljene „Identitetske aporije: odbrana crnogorskoga identiteta“ Milorada Nikčevića PODGORICA – Posljednja knjiga „Identitetske aporije: odbrana crnogorskoga identiteta“ (rasprave, kolumne, intervjui) autora Milorada Nikčevića, koji je preminuo 13. oktobra ove godine, predstavljena je u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“, u okviru manifestacije DEUS. Knjiga je štampana u izdanju Hrvatsko-crnogorskog društva prijateljstva „CroaticaMontenegrina“ iz Osijeka i FCJK-a.

Riječ je o knjizi koja je nastala kao plod Nikčevićevih lucidnih kritičkih opservacija na crnogorsku političku i kulturnu zbilju posljednjih godina. Nikčević je, kako je rečeno, bio jedan od utemeljivača savremene montenegristike i dio generacije koja je radila na afirmaciji i jačanju crnogorske nacionalne kulture i identiteta.

Govorili su njegovi prijatelji i kolege sa FCJK – prof. dr Adnan Čirgić, prof. dr Vladimir Vojinović i mr Aleksandar Radoman.

HRABROST

Vojinović je kazao da djelo profesora Nikčevića ne miruje ni kada ga nema.

- Milorad Nikčević, jedan je od onih autora čije će nas djelo zaokupljati i okupljati – istakao je Vojinović.

Prema njegovim riječima, Nikčević će biti upamćen u Crnoj Gori i Hrvatskoj kao rijetko hrabar čovjek.

- Posljednja knjiga okuplja članke, intervjue, rasprave i polemike objavljivane u serijskim publikacijama i medijima. U svim tekstovima je hrabro nastupao protiv institucije pojedinaca.

Naročito mi je bilo interesantno što se obračunavao sa cijelim institucijama, naglašavajući koliko su krivo nasađeni. Kako su arčili državni budžet, a da nijesu ispunjavali ciljeve zbog kojih su postavljeni – kazao je Vojinović.

Bio je intelektualna i moralna savjest društva

D. MALIDŽAN

rno-umjetničkog stvaralaštva

15

Sa predstavljanja knjige Milorada Nikčevića

On je istakao da će Nikčevićevo djelo nastaviti da živi.

- Činjenica je da su te knjige vrijedne i da će najmanje služiti tome da se budući montenegristi, odnosno politikolozi uvjere u kakvom smo društveno-političkom trenutku mi živjeli i sa čime i kime smo se sve borili da očuvamo i afirmišemo montenegristiku – rekao je Vojinović i dodao da je Nikčević ostavio riječ koja je smjerokaz.

Radoman je kazao da je Nikčević obilježio, svojim naučnim djelom i hrabrim istupima angažovanog intelektualca, nekoliko decenija crnogorske i hrvatske istorije.

- Pripada krugu crnogorskih naučnika i intelektualaca, koji su u potonjih pet decenija odigrali ključnu ulogu u učvršćivanju svijesti o posebnosti crnogorskoga jezika, vrijednosti i kulture – rekao je Radoman.

Veliki značaj, kako je kazao, ogleda se u Nikčevićevom do-

prinosu kodiranja savremene montenegristike.

- Vrijedan prilog toj oblasti nije ponio samo naučnim monografijama i istraživačkim radovima, već i brojnim raspravama i esejima o čemu svjedoči njegova posljednja knjiga. Ona sabira važnije rasprave, eseje i kolumne nastale potonjih desetak godina – rekao je Radoman.

Naglasio je da je odbrana identiteta bila konstantna u Nikčevićevom javnom angažmanu.

- U zemlji svojega rođenja kojoj je posvetio cijeli svoj zamašni i intelektualni angažman nije dobio nijednu državnu, odnosno društvenu nagradu. Bio je intelektualna i moralna savjest ovoga društva – zaključio je Radoman.

PUT

Čirgić je pojasnio da je glavna naučna preokupacija Milorada Nikčevića bio crnogorski XIX vijek i prve decenije XX vijeka.

- Bio je glavni pomagač svom bratu Vojislavu u afirmaciji crnogorskoga jezika i književnsti – kazao je Čirgić.

Prema njegovim riječima, uspio je da mnogima približi crnogorsku kulturu.

- Kruna te misije bio je međunarodni simpozijum o Ivanu Mažuraniću i Crnoj Gori na Cetinju 2009. godine, kada je okupio preko 100 naučnika i kulturnih radnika iz Evrope – kazao je Čirgić.

Kako je istakao, u posljednje dvije godine je objavio nekoliko desetina tekstova o ponovnoj izloženosti Crne Gore civilizacijskom sunovratu.

- Lično ga je pogađala aktuelna društvena situacija u Crnoj Gori. Mogu posvjedočiti da je nakon prošlogodišnjih državnih izbora, ne jednom, plakao.

Ne zbog pada bivše vlasti, nego zbog toga što je Crna Gora pala u ralje kleronacionalista – ocijenio je Čirgić.

B. B.

U Danilovgradu otvorena tradicionalna izložba „Umjetnici zavičaju“

Ljubav prema rodnoj grudi DANILOVGRAD - U okviru decembarskih svečanosti povodom Dana opštine i Dana oslobođenja Danilovgrada, u galeriji Umjetničke kolonije, mlada akademska vajarka Mina Đurović otvorila je tradicionalnu izložbu „Umjetnici zavičaju“. Đurović je podsjetila da Umjetnička kolonija postoji već 49 godina i da je svojim radom i prezentacijama nastojala da naglasi svoju važnost i valorizuje rad domaćih i inostranih umjetnika.

- I pored važnih aktivnosti koje obavlja i priznanja koja dobija, ona je ostala najvjernija stvaraocima sa ovih prostora. Dokaz tome je i ova izložba koja slavi više od dvije decenije postojanja pod simboličkim nazivom „Umjetnici zavičaju“, tačnije, ovaj događaj okuplja, podržava i promoviše umjetnike koje na najsuptilniji način veže zavičajno mjesto. Mi umjetnici, gdje god živjeli i radili, uvijek se sa ljubavlju i nostalgijom vraćamo svom zavičaju i ta-

Sa otvaranja izložbe u Danilovgradu

ko naš stvaralački opus, koji formom, slikom i grafikom predstavljamo, nastojimo da opišemo i doživimo više kao dug i zahvalnost prema rodnoj grudi. Samim tim zavičaj kroz djela umjetnika postaje iz godine u godinu bogatiji i ljepši – kazala je Đurović.

Ovo malo podneblje, prema njenim riječima, izrodilo je mnogo umjetnika koje kolonija sa ponosom okuplja svake godine na obali Zete.

- Na ovoj izložbi nema eleme-

nata rivalstva, već se kod svih oslikava duh zajedništva i ljepota različitosti, kako po pravcu, tako i po stilu, čime se daje posebna draž i doprinos kulturi ove sredine i šire. Mnogi od tih umjetnika imaju potvrđenu međunarodnu reputaciju i sa njima se posebno ponosimo.

Vjerujem da su na svojim počecima kao i sada, umjetnici u ljubavi prema zavičaju našli neiscrpnu inspiraciju – kazala je Đurović.

Dobrodošlicu prisutnima po-

željela je direktorica UK Vesna Jovović i sugrađanima čestitala praznik sa željom da se i dalje njeguje lijepa tradicija likovnog života u ovom gradu.

Postavku izložbe „Umjetnici zavičaju“ čine radovi Ivane Babić, Danila Dala Brajovića, Dragoljuba Bata Brajovića, Anđele Burić, Anke Burić, Milijane Vujović, Slobodana Vukićevića, Rajka Grujića, Vladimira Đuranovića, Natalije Đuranović, Romana Đuranovića, Sonje Đuranović, Željka Đuričkovića, Mine Đurović, Luke Ikovića, Nade Iković, Biljane Keković, Ljiljane Kolundžić, Jovete Ljumovića, Ive Mandić, Senke Martinović, Sveta Martinovića, Milodarke Milatović, Božidara Pavićevića Zodijaka, Velibora Pavićevića, Jelene Pavićević, Majde Pavićević, Toma Pavićevića, Zvonka Pavličića, Lade Perović, Svetislava G. Popovića, Ivanke Vane Prelević, Ivane Radovanović, Svetozara Sveta Radovića i Gordane Trebješanin.

B. KADIĆ

16

Marketing

Subota, 11. decembar 2021.

Hronika Podgorice

Subota, 11. decembar 2021.

17

Utvrđena lista prijedloga za dodjelu Nagrade ,,19. decembar“

Deset kandidata za najveće priznanje grada Žiri za dodjelu Nagrade ,,19. decembar“ za 2021. godinu, u sastavu predsjednica prof. dr Gordana Đurović i članovi Branko Banjević, prof. dr Radislav Jovović, Branimir Popović, prof. dr Petar Ivanović, dr Đoko Jočić, Budimir Simonović, prof. dr Radovan Radonjić, mr Ratko Odalović, mr Nela Savković-Vukčević, Ruždija Tuzović, prof. dr Goran Ćulafić i prof. dr Marko Camaj utvrdio je lista kandidata za dobitnika najvećeg priznanja Glavnog grada.

Na konkurs za dodjelu Nagrade „19.

decembar“ ove godine pristiglo je 10 prijedloga, a žiri je utvrdio da oni ispunjavaju uslove, pa su kandidati za ovo priznanje Vukota Jašović - predsjednik Društva dobrovoljnih davalaca krvi Podgorice, Zelenilo d. o. o, Gordana Mijanović - nastavnica likovne kulture u JU OŠ ,,Savo Pejanović“, Zlatko V. Zlatičanin - pisac, pjesnik i esejista, časopis Komun@ - jedinistven podgorički medij, Goran Nikčević - multimedijalni umjetnik, Zdravko Đuranović – umjetnik, dr Zlatko Bulić – akademik, mr Sneža-

Predstavnici Strukovnog sindikata taksista Crne Gore sastali se sa rukovodstvom Uprave prihoda i carina

Nijesu zadovoljni pregovorima, ne isključuju novi protest Predstavnici Strukovnog sindikata taksista Crne Gore juče su imali sastanak sa v. d. direktora Uprave prihoda i carina Milenom Petričević, na kojem, kako je za Pobjedu kazao predsjednik SSTCG Borislav Pavlović, nije bilo pomaka. Pavlović je dodao da nijesu zadovoljni ishodom sastanka i najavio mogućnost novog protesta naredne nedjelje.

- Petričević nas je sa svojim saradnicima primila na razgovor, međutim, ostali smo na istim pozicijama u vezi problema reprograma i nerada inspekcijskih službi. Oni tvrde ono što je u njihovom interesu – da se zakoni poštuju, a mi ono što je evidentno na ulici – da se krše – kazao je Pavlović.

Dodao je da je jedina novost koju su čuli vezana za fiskalizaciju.

- Do danas nijesu imali vremena da nas obuče kako se sprovodi fiskalizacija, ali su obećali da će to uraditi. Danas su rekli da će nam poslati neka upustva kako se to sve radi, što je sa našim kasama koje su kupljene prije promjena – kazao je Pavlović. Što se tiče reprograma duga, Pavlović je kazao da promjena na tom planu nema.

- Taj slučaj je na Upravnom

na Burzan-Vuksanović - direktorica JU Kulturno-informativni centar ,,Budo Tomović“ i posthumno dr Radomir Rajo Prelević – pravnik i humanista.

- Uoči 19. decembra svake godine nagrađujemo pojedince i organizacije za poseban doprinos društvenoj zajednici i imamo sve bolje prijedloge kandidata, što me posebno raduje.

Veliki broj kvalitetnih kandidata za ovu nagradu, zapravo nam potvrđuje da živimo u bogatoj društvenoj zajednici, koja iz godine u godinu daje sjajne ljude i organizacije, a vi kao žiri imate

pred sobom težak zadatak - kazao je zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović, koji je prisustvovao sjednici i poželio uspješan rad žiriju.

Nagrada povodom 19. decembra praznika glavnog grada, dodjeljuje se kao javno priznanje za najviše zasluge i postignute rezultate u teorijskom i praktičnom radu i djelovanju u svim oblastima ljudskog stvaralaštva koji su od posebnog značaja za Podgoricu.

Nagrada će biti uručena na svečanoj sjednici Skupštine Glavnog grada, 19.

H. P. decembra.

Glavni grad najavio uređenje desetak novih besplatnih parkinga

U narednih pola godine biće 350 parking mjesta više Već imamo nacrte za Novu varoš, dio kod Gradskog pozorišta, Doma zdravlja, Bulevara Ivana Crnojevića i Ministarstva održivog razvoja i turizma – kazao je za Pobjedu direktor Parking servisa Nusret Canović

Borislav Pavlović

sudu. Iz Uprave prihoda su tražili da pojasnimo kako vidimo rješenje tog problema, da im pošaljemo naše prijedloge, a oni će odrediti termin novog sastanka – kazao je Pavlović i ponovio nezadovoljstvo ishodom sastanka sa čelnicima Uprave Prihoda i carina.

On je dodao da se taksisti pozivaju na Zakon o PDV-u, Zakon o paušalnom oporezivanju i Zakon o reprogramu poreskog potraživanja.

- Mi se vežemo za te zakone i tražimo da se poštuju. Međutim, oni kažu da poštuju zakon, ali nijesu dali pojašnjenja zašto nije ranije poštovan. Istina, riječ je o periodu kada je na čelu te Uprave bilo drugo rukovodstvo – istakao je Pavlović. Nj. Ž.

Čekaju odluku o Vladi Jedan od zahtjeva taksista sa protesta u utorak bio je i sastanak sa predsjednikom Vlade i ministrom finansija.

- Nijesmo dobili nikakav odgovor na taj zahtjev. Trebalo je da oforme radnu grupu koja će se baviti našim problemima, ali odgovora nije bilo – istakao je Pavlović.

On je najavio da će u utorak saopštiti svoje sljedeće poteze, odnosno da li će krenuti u novi protest.

- Sačekaćemo ponedjeljak i završetak zasijedanja Skupštine Crne Gore. Ne bavimo se politikom, ali smo informisani da je prva tačka na Skupštini izglasavanje nepovjerenja Vladi.

Dakle, sačekaćemo ishod sjednice da bismo znali kome da se obratimo za pomoć – kazao je Pavlović.

Oblačno, do 11 stepeni Danas će u Podgorici biti pretežno oblačno, povremeno kiša, a mogući su pljuskovi i grmljavina. Vjetar slab do umjeren promjenljivog smjera, tokom noći pojačan, sjeverni. Jutarnja temperatura vazduha oko sedam stepeni, najviša dnevna 11. H. P.

Na doskoro neuređenoj površini u MZ ,,13. jul“ (prostor iza dvorišta Elektrotehničke škole ,,Vaso Aligrudić“) izgrađeno je 35 novih mjesta za parkiranje.

Riječ je o parking na kojem se parkiranje neće naplaćivati, a iz Glavnog grada najavljuju da je to samo 10 odsto parking mjesta koje u narednih pola godine namjeravaju da obezbijede u širem centru grada. U okviru tog posla u nekim ulicama biće promijenjen režim saobraćaja (u jednosmjerni), a biće iskorišćene i brojne neuređene površine.

PROŠIRENJE

Navodeći da će za pola godine grad dobiti 350 besplatnih parking mjesta, gradonačelnik Ivan Vuković podsjetio je da je nedostatak parking prostora jedan od najvećih problema u Podgorici.

- Naš grad je tokom prethodnih desetak godina naglo narastao, prostorno planiranje u određenim djelovima Podgorice nije bilo adekvatno, a saobraćajna kultura je, ukupno gledano, na niskom nivou. Uvažavajući sugestije koje svakodnevno dobijamo od sugrađana, oformio sam radnu grupu sačinjenu od kolega iz gradske uprave, Sekretarijata za saobraćaj, Sekretarijata za prostorno planiranje i privrednog društva Parking servis, s ciljem da se na svim lokacijama u gradu đe je to moguće obezbijedi dodatni prostor za besplatan parking – objavio je Vuković na svom Fejsbuk profilu.

U tom cilju, dodaje on, biće promijenjen režim saobraćaja (u jednosmjerni) u jednom broju ulica u gradu, a biće iskorišćene brojne neuređene površine.

- Učinjen je prvi korak. Priveli

Novo parkiralište u MZ ,,13. jul“

smo namjeni površinu u MZ ,,13. jul“, prostor iza dvorišta Elektrotehničke škole), u kojoj je ovaj problem naročito izražen. Dobili smo 35 novih, besplatnih parking mjesta. To je 10 odsto parking mjesta koja namjeravamo da obezbijedimo u širem centru grada u narednih pola godine – poručio je gradonačelnik.

UREĐENJE

Direktor Parking servisa Nusret Canović kazao je za Pobjedu da radna grupa, čiji je dio i ovo gradsko preduzeće, radi na pronlaženju lokacija koje nijesu privedene namjeni, a koje bi mogle biti iskorišćene za gradnju novih parking mjesta, kao i na izmjenu režima saobraćaja u pojedinim djelovima grada, gdje bi u sklopu tehničkih mogužnosti, tj. gdje propisi to dozvoljavaju, bio izmijenjen režim saobraćaja i na taj način omogućeno dobijanje novih parking mjesta.

- Već imamo nacrte za Novu varoš, dio kod Gradskog pozorišta, Doma zdravlja, dijela Bulevara Ivana Crnojevića i Ministarstva održivog razvoja i turizma – ka-

Neće graditi parking nauštrb parkova i igrališta Navodeći da će za nove parkinge iskoristiti neuređene površine koje nijesu privedene namjeni, direktor Parking servisa Nusret Canović ističe da će sačuvati svaku zelenu površinu.

- Nećemo graditi parkinge na način da uzimamo od parkova, igrališta i zelenih površina, već ćemo paralelno sa izgradnjom parkova i igrališta dobijati i odgovarajuća parking mjesta na neuređenim površinama, koje nijesu privedene namjeni.

Radićemo isključivo tamo gdje su neuređene površine i kroz izmjenu režima saobraćaja – poručio je Canović, uz napomenu da će svi novoizgrađeni parkinzi biti besplatni.

zao je Canović, uz napomenu da su u ovom dijelu rada u toku ispitivanja saobraćajnih tokova.

Navodeći da je riječ o desetak lokacija, on je naveo da će novi parkinzi biti urađeni i u djelovima grada pod Ljubovićem i Preko Morače, gdje je u Ulici 13. jula već izgrađeno 35 parking mjesta.

Gradska uprava je nedavno, na zahtjev građana, prilikom rekonstrukcije Ulice Bracana Bracanovića jednu saobraćajnu traku pretvorila u parking. U Ulici Mitra Bakića, gdje su ure-

đeni sportska i dječje igralište, na neuređenom šoderu izgrađen je parking koji se takođe ne naplaćuje.

U skladu sa novim elaboratom o parking zonama, koji je usvojen na Skupštini Glavnog grada 4. maja ove godine, kapaciteti na opštim parkiralištima (koji se naplaćuju) na više od 50 lokacija širom grada uvećani su za 1.700 parking mjesta, pa Parking servis sada raspolaže sa 4.700 mjesta za parkiranje.

I. MITROVIĆ

18

SP za rukometašice

Arena

Subota, 11. decembar 2021.

Naše rukometašice u pretposljednjem meču SP igraće sa olimpijskim vicešampionom PODGORICA - Situacija je jasna - rukometašice Crne Gore bez šansi za plasman u četvrtfinale sačekaće dva posljednja meča glavne runde Svjetskog prvenstva u Španiji. Porazom od Srbije na premijeri novoformirane grupe 1 ,,lavice“ su ostale prikovane na dnu tabele, ali ne očajavaju jer su bile blizu u posljednjem i pretposljednjem meču sa Francuskom da dođu do bodova. Protiv olimpijskog šampiona sudije su kreirale konačan rezultat, a protiv ekipe koju vodi Slovenac Uroš Bregar same su krive za poraz - od 48. minuta postigle su samo gol (imale su prednost od tri gola).

Umorne, ali motivisane, danas će se od 15.30 sati sastati sa Rusijom koja je do meča sa Slovenijom (završen remijem) djelovala snažno. Ruski tim je vješto prikrivao mane, ali ih je Dragan Adžić sa Slovenkama do kraja razotkrio.

Upravo nakon ovog meča ,,lavice“ su mogle da vide kako moraju i kako mogu protiv izrazitog favorita.

Šansa mala, ali sve je moguće Danas (15.30h): Crna Gora - Rusija

Rezultati GRUPA 3 Južna Koreja - Njemačka 2 Mađarska - Kongo Češka - Danska GRUPA 4 Hrvatska - Španija Japan - Austrija Argentina - Brazil

8:37 30:22 14:29 23:27 32:30 19:24

Danas GRUPA 1 15.30 - Crna Gora - Rusija 18.00 – Srbija - Francuska 20.30 – Slovenija - Poljska GRUPA 2 15.30 – Rumunija - Portoriko 18.00 – Kazahstan - Holandija 20.30 – Švedska - Norveška

PREMOVIĆ: TEŠKO NAM JE

- Teško nam je jer je iza nas bolan poraz. Odigrale smo sa Srbijom dva različita poluvremena - u prvom je bila odlična energija sa vrhunskim odnosom u napadu i odbrani. U nastavku se sve promijenilo.

Promašile smo važne zicere, počele da pravimo greške u odbrani... Ali šta je, tu je, idemo dalje. Sigurna sam da je svaka od nas izvukla pouke i nadam se da ćemo loše stvari popraviti u narednom periodu – ispričala je Sanja Premović.

Dobri minuti, pa loši, klackalica i očigledan nedostatak iskustva i duže klupe koštali su naš tim boda ili dva.

- Pokazale smo nesigurnost kod čistih situacija, a kada jedan segmenat ne funkcioniše, kreću problemi. Nijesmo mogle da se izborimo do kraja.

Teško nam je, zaista, bilo nakon posljednjeg poraza, ali moramo dalje.

Kako se sada podići i fizički i emotivno kada selektorka Bojana Popović, iz objektivnih razloga, ne može da računa na kompletan najbolji

učinak odabranih.

- Nemamo vremena da žalimo za onim što je bilo. Sada ne možemo ništa da promijenimo, ali možemo da se fokusiramo na Rusiju. Imaćemo novu šansu da se pokažemo u boljem svjetlu. Prije svega želja nam je da ispoštujemo dogovor, u suprotnom ništa nam neće dati rezultat.

Mislim da možemo i moramo da se podignemo zbog nas samih i zbog svega što nas čeka u budućnosti. Ako budemo prave i na nivou prvog poluvremena sa Srbijom, sve je moguće.

RAJČIĆ: DA SE PODIGNEMO

Benefiti Svjetskog prvenstva

su veliki za mladi crnogorski tim. Prije svega za mlade igračice koje naredne godine očekuje Evropsko prvenstvo. Vjerovatno mladom timu teško padaju porazi, ali budućnost bi mogla da donese lijepu priču.

- Porazi su zaista teški, nikome lako ne padaju. Niko ne voli da gubi, a mi smo prije dva dana bile blizu dobrog rezultata. Vodile smo, borile se i izgubile dobijeno. Poraz od Francuske lakše nam je pao, jer nas je pobijedio bolji tim istakla je golmanka Marina Rajčić.

Nekadašnja članica Budućnosti pravila je u svim prethodnim mečevima razliku na terenu. Rajčić je vodila

24

20

34

asistencije upisala je Itana Grbić, šest po utakmici

golova postigla je Ekatarina Iljina, najefikasnija ruska igračica

gola postigla je Jovanka Radičević, bez promašaja sa sedam metara (16-16)

ekipu i na njenim odbranama djevojke su gradile optimizam. Jedna od iskusnijih u crnogorskoj ekipi vjeruje da će uspjeti da se podignu i pretposljednji meč odigraju u kontinuitetu.

- Možemo da se podignemo i pokažemo šta znamo i da radimo dobre stvari za sljedeće obaveze i okupljanja. Svjesna sam snage narednog rivala, čeka nas težak meč jer smo fizički i pshički umorne.

Ruskinje su kiksale sa Slovenkama, potrebna im je

pobjeda, u suprotnom, ako se poklope neki rezultati, put među osam je neizvjestan.

- Njima je ovo važna utakmica, bore se za četvrtfinale. Bili su stabilni u prvoj fazi, a onda ih je sačekala Slovenija. Gledale smo utakmicu, vidjele što je trebalo, a nakon svega mislim da će ishod zavisiti od naše energije i osjećaja.

Možemo do dobrog rezultata ako odigramo kako znamo i umijemo.

Ruski tim je najviše golova postigao sa šest metara – 44.

Neočekivano malo, s obzirom na snagu bekova - 25 sa devet metara. Najbolja druga reprezentacija sa OI u Tokiju je ipak dobro rasporedila golove. Niko se posebno golgeterski nije istakao, ali je doprinos sa svih pozicija bio maksimalan. Moraće djevojke Bojane Popović da se pričuvaju kontri i da strpljivo ,,cijede“ vrijeme u napadu.

- Imaju dobre šutere, ali je sve je na nama. Jedva čekam da počne utakmica - poručila je Rajčić.

A. MARKOVIĆ

Arena

Subota, 11. decembar 2021.

Fudbal

19

ODMOR DO 10. JANUARA: Trener Budućnosti Aleksandar Nedović sumirao jesenju polusezonu

Imam jasnu sliku za proljeće PODGORICA - Sastankom stručnog štaba i igrača u klupskom kampu, uz prisustvo izvršnog direktora Nikole Prentića, Budućnost je spustila zavjesu na jesenju polusezonu. ,,Plavi“ su prvi dio takmičarske godine završili na trećoj poziciji, sa bodom manje od Dečića, a devet iza vodeće Sutjeske.

Titula nakon poraza u Pljevljima ponovo izgleda daleko, a mnogo realnije izgleda borba za trofej Kupa u kojem su Podgoričani izborili polufinale.

- Polusezona je bila i uspješna i neuspješna - rekao je trener Aleksandar Nedović za klupski sajt.

- Budućnost je Budućnost i nije uspjeh kada završite na trećem mjestu i kada je bodovna razlika ta koja je. Međutim, pored svih pehova od prvog dana od kada sam došao, moramo da budemo objektivni i racionalni kako bismo išli dalje - dodao je strateg ,,plavih“.

Ogromni kadrovski problemi sputali su aktuelnog branioca duple krune da ima bolji učinak u Telekom 1. CFL. Falili su iskusni, najbolji, najefikasniji, ali šansu su koristili mladi koji su pokazali da su budućnost kluba.

- Imali smo problema sa velikim brojem povrijeđenih igrača, ali u toj situaciji smo dobili neke nove stvari i vidjeli smo da ti klinci mogu da donesu određenu pozitivu u perspektivi.

Iskristalisalo se ko su noseći igrači, a to je bilo vidno kada smo imali sedam pobjeda zaredom. Kada smo bili kompletni, igrali smo atraktivno, sa velikom dominacijom i na veliki broj golova. Desio se srednji dio i kraj polusezone gdje smo bili desetkovani, ali mislim da smo bili dostojanstveni i da smo se maksimalno borili. Stvar sa kojom sam prezadovoljan je što nijesam morao da držim sastanke po pitanju odnosa prema obavezama. Po pitanju kvaliteta igre smo razgovarali, ali i kada je sve najbolje, uvijek se na tome mora raditi i pospješivati - ističe Nedović.

Budućnost nije bila na nivou

Poštovanje za ,,varvare“

od prošle godine kada je superiorno dominirala domaćom scenom.

Ove jeseni bilo je previše iznenađujućih kikseva...

- Gubili smo određene utakmice koje smo trebali da pobijedimo sa par golova razlike. Bilo je trenutaka kada lopta nije htjela u gol, ali nakon polusezone imam jasnu sliku - uloge za stabilnost ekipe su podijeljene, znamo šta nam treba, lideri su tu i sjajno su vodili klince i kada su bili na terenu i kada su bili povrijeđeni. Uvijek su bili prisutni da daju lijepu riječ i stave do znanja da smo svi Budućnost - rekao je Nedović. „Plavi“ su tokom polusezone imali uspona i padova, na momente su igrali po Nedovićevom ukusu, ali bilo je i oscilacija što je normalno kada su u ekipi mladi igrači.

- Najbolja partija Budućnosti?

To moram da podijelim na dva dijela. Najboljih 60 minuta smo odigrali protiv Dečića u remiju 2:2, kada smo vodili 2:0. To je reper kako Budućnost treba da igra u svim fazama igre, ali ponavljam - tih 60 minuta, jer u tom trenutku nijesmo bili fizički fit. Druga utakmica je protiv Sutjeske u derbiju, ali nakon što smo gubili 2:0. Tu smo u oslabljenom sastavu pokazali karakter i neviđenu želju - vraćali se sa 2:0, imali situaciju da dobijemo derbi, pa se vratili

nakon 3:2 sa deset igrača. Generalno, tu smo pokazali kako treba da se „fudbalski grize“.

Mislim da smo na karakteru dosta poradili tokom jeseni, jer smo ga pokazali na mnogim utakmicama kada smo pravili preokret - ističe Nedović.

Koja je bila najslabija partija?

- Definitivno protiv Zete - kao iz topa odgovara Nedović, prisjećajući se remija u Golubovcima (0:0).

- I tu smo bili desetkovani, ali da Budućnost ne šutne na gol - to ne ide. Postoje utakmice na kojima možemo da žalimo za pobjedom, ali za tom utakmicom nemamo pravo da žalimo, jer nijesmo zaslužili ništa. Taj meč je bio za veću kritiku, ne zbog odnosa koji nije izostao ni tada, nego zbog kvaliteta igre, koja je - da ne budem grub - bila mizerna u odnosu na sve ono što smo pokazivali do tada.

Podgoričani su otišli na odmor kao najefikasniji tim lige sa 36 postignutih golova.

- To je generalno moja filozofija, još kada se „poklopi“ sa veličinom kluba - to je to. Pored najviše postignutih golova, mislim da smo promašili najveći broj šansi, naročito zicera. Taj segment je bio dobar, naravno da je mogao da bude bolji - jasan je kormilar ,,plavih“, koji se dotakao i učinka odbrane koja je 24 puta kapitulirala.

- Brine me broj primljenih

golova i ne treba nam alibi, ali u analizi moramo da budemo objektivni. Često smo mijenjali u zadnjoj liniji, nekada su nedostajali bekovi, nekada štoperi, nekada golman... Jedna petorka nije odigrala zajedno više od četiri - pet kola, a u toj situaciji je sve to teško „nasložiti“.

Veliki plus tokom polusezone su bonus igrači - i to ne oni od 20 ili 21 godinu, već još mlađi.

Nedović je dao prostora ,,omladincima“ Viktoru Đukanoviću, Damjanu Dakiću, Aleksi Ćetkoviću, Vladimiru Perišiću, Jovanu Dašiću, Damjanu Mugoši, Nikoli Vukoviću...

- Kada sam došao, postojala je neka fama da moraju da igraju mladi igrači. Mladi igrač mora da ima dobar odnos prema obavezama, mora da je energetski, trkački i motivaciono uvijek na maksimumu. Kako se bližio kraj polusezone, doveli smo ih na taj nivou. Već sam rekao da neću nikome dati šansu zbog broja godina, već da moraju da je zasluže. I svi su je zaslužili, čak i neki koji su dobili šansu silom prilika, i opravdali su očekivanja - govori Nedović, pa se nadovezuje.

- Kako je sezona odmicala, klinci su sve više prihvatali savjete i shvatili su da šansu mogu da dobiju samo kroz dobar trening. I ta dječurlija je radila sjajno praćena starijim igrači-

Varvari su se vratili na tribine. Pravili su lijep ambijent, pratili ekipu kod kuće i na strani, davali podršku i energiju igračima.

- Prije svega, prezadovoljan sam njihovim ponašanjem. Bio ih je glas da su ovakvi i onakvi, ali su pokazali da su reprezentativni kao što je Budućnost reprezentativna. Dokazali su da su najbrojnija i najbolja navijačka grupa, a samo mi je žao što vrijeme u posljednjih nekoliko kola nije bilo bolje, jer sam ubijeđen da bi i zapad bio puniji. Vidjeli smo protiv Sutjeske koliko znači ta energija kada se sudare sjever i zapad i koliko se igrači i mi na klupi osjećamo bolje zbog toga. Fudbal se igra zbog navijača i imam maksimalno poštovanje i zahvalnost kako su nas bodrili. Dokazali su da neki glas koji ih bije nije tačan, nego da su principijelni i da iznad svega vole Budućnost. Svaka im čast na tome - rekao je trener Aleksandar Nedović.

Koliko najvatreniji navijači znače igračima vidjelo se i u najvećem crnogorskom derbiju pod Goricom (3:3) kada su dizali ekipu.

Budućnost je stigla dva gola minusa protiv Sutjeske, a reagovala je i sa igračem manje kada je protivnik poveo u finišu.

- To sam doživio kao igrač i podsjetio sam se na dane kada su pratili mene i neku moju generaciju. Atmosfera je bila fenomenalna, njihova je zasluga što je utakmica imala onakav intenzitet, što je viđeno onoliko golova i preokreta, jer su nam konstantno davali vjetar u leđa i išlo se preko granice bola da bi se došlo do rezultata - zaključio je Nedović.

ma, koji su im davali ritam i smjernice, pa su i došli do statistički zavidnog nivoa, s obzirom na godine i iskustvo. Ne bih želio da budem pogrešno shvaćen, ali nije isto kada mladi igrač dobije priliku na 20 ili 25 bodova razlike i kada počinje i treba da iznese na „minus 14“, „minus 11“ ili „minus devet“. To je nebo i zemlja sa psihološke strane. Sve u svemu, iskoristili su šansu, radili su dobro i mislim da su vidjeli da će kod mene uvijek imati šansu, ako se prema poslu budu odnosili na pravi način.

Budućnost će na proljeće juriti devet bodova zaostatka za Sutjeskom, a ispred sebe ima i Dečić.

- To je veličina kluba koja nas prati. Međutim, ne bih da zaboravljamo Dečić, to je ekipa koja se ne apostrofira previše, a koja možda ima najveći individualni kvalitet i koja se probudila. Mi ćemo sigurno da jurimo tu prednost, jednostavno geni Budućnosti moraju da budu šampionski i sa stavom. Daćemo sve od sebe da stignemo razliku, ali

prije svega moramo da napravimo dobru stabilnost i uvertiru, da nam se ne bi dešavale neke stvari koje su se desile ljetos. Mislim da Budućnost mora da bude reprezentativna i u evropskim takmičenjima, ali sve to mora da se posloži kroz naše prvenstvo.

I vjerujem da kroz taj pritisak jurenja možemo da dobijemo mnogo, jer na proljeće ni u jednu utakmicu nećemo imati prostora za grešku - naglašava Nedović.

Fudbaleri su započeli odmor, ali će i tokom pauze imati program rada kako bi spremniji došli na prozivku.

Početak priprema zakazan je za 10. januar.

- Što se mene tiče, već su počele. I već se radi unazad 20 dana na dolascima i odlascima.

Imamo kostur ekipe, a onda je sve lakše. Pored toga, momci su se upoznali sa mojim načinom rada, funkcionisanjem na relaciji trener - igrač, ja sam upoznao njihove dobre i loše stvari, tako da mislim da će sve ići mnogo lakše - zaključio je Nedović.

D. KAŽIĆ

Upravni sud odbacio zahtjev crnogorske Kuće fudbala

FSCG da održi novu Izbornu skupštinu Udruženja klubova - Sjever Upravni sud Crne Gore odbacio je zahtjev Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG) da se odloži rješenje Uprave za inspekcijske poslove - Odsjek za inspekciju sport, kojim je dat nalog da bude održana nova Izborna skupštinu Udruženja klubova FSCG Sjever. Sud je našao da nema valjanih razloga da se rješenje inspekcije o ponavljanju Skupštine odloži.

Po presudi od 10. decembra, zahtjev FSCG je preuranjen, i nije dostavljen dokaz, sem tvrdnja

tužioca, da bi sprovođenjem rješenja inspekcije, nastupila šteta koja se ne bi mogla nadoknaditi.

FSCG je nakon odluke inspekcije najavio žalbu Upravnom sudu, ali je sada i tu donijeta odluka koja omogućava da se Skupština ponovi.

Presudu je donijelo vijeće sastavljeno od Fadila Kardovića, Svetlane Radošević i Vojina Lazovića.

Inspekcija je u junu zabranila održavanje Izborne skupštine zbog uočenih nepravilnosti, ali je i pored toga Skupština odr-

žana, a za predsjednika Saveza krajem juna reizabran je Dejan Savićević.

- Obavještavam javnost da je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta Crne Gore, dana 15.novembra 2021. godine, donijelo Rješenje kojim je žalba Fudbalskog saveza Crne Gore, izjavljena od strane FSCG protiv rješenja Uprave za inspekcijske poslove - Odsjeka za inspekciju za sport od 24. 8. 2021. godine, odbijena kao neosnovana - piše u saopštenju Uprave za inspekcijske poslove.

Kako su rekli, pošto je rješenje Uprave za inspekcijske poslove – Odsjek za inspekciju za sport, kojim je Fudbalskom savezu Crne Gore naloženo održavanje nove Izborne skupštine Udruženja klubova FSCG- Sjever, postalo izvršno, to nadalje znači da će se upravno izvršenje rješenja sprovesti po službenoj dužnosti.

- Na način što će se pristupiti izvršenju istog shodno članu 59 stav 1 Zakona o inspekcijskom nadzoru. Preciznije, ovaj organ će u daljem postupku izvršiti inspekcijski nadzor u Fudbal-

skom savezu Crne Gore, shodno Zakonu o inspekcijskom nadzoru, Zakonu o sportu i Zakonu o upravnom postupku, te preduzeti dalje mjere i radnje iz svoje nadležnosti, kako bi se do kraja

ispoštovale odredbe propisane pozitivnim propisima – stoji u saopštenju.

Po ovom pitanju iz Fudbalskog saveza Crne Gore sinoć se nijesu oglašavali.

R.A.

20

Arena

Sportski miks

Subota, 11. decembar 2021.

Napredak na FIFA rang listi

Skok za 13 mjesta ženske reprezentacije PODGORICA - Ženska seniorska reprezentacija Crne Gore nalazi se na 85. mjestu najnovije rang liste Svjetske fudbalske federacije (FIFA).

To je za 13 pozicija bolji plasman u odnosu na avgust, kada je bilo prethodno izdanje rangiranja najboljih reprezentacija.

Do ovog napretka Crnu Goru je doveo odličan start kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo.

Nakon šest utakmica u grupi E, naša selekcija ima po tri pobjede i poraza. Savladala je Bosnu i Hercegovinu, Azerbejdžan i Maltu, dok je poražena od Rusije, Danske i Azerbejdžana.

Kvalifikacije se nastavljaju u aprilu, duelima sa Rusijom i Bosnom i Hercegovinom u Podgorici.

R. P.

Admiralbet AB

,,Studenti“ žele da stave tačku na niz poraza

PODGORICA - SC Derbi vezao je tri poraza, pa će večeras (21 h) protiv Igokee u ,,Morači“ nastojati da stavi tačku na negativnu seriju.

Uprava kluba voljna da se odrekne trojice prvotimaca u januaru

Barsa spremna da proda De Jonga

SC Derbi je ove sezone dva puta izgubio u ,,Morači“ i to samo od dva favorita - od Crvene zvezde, onda i u prošlom kolu kao formalni gost u duelu sa Budućnost Volijem.

Naravno, duel sa timom iz Lakšta nastavak je paklene serije za ,,studente“. Igokea je oduševila protiv Zvezde i Partizana, baš tada pokazala kvalitet, ali je ove sezone gubila na oba gostovanja u Crnoj Gori.

- Igokea je iskusna, igra na dva fronta i skup je dobrih stranih

Raspored VEČERAS 17.00 - Krka - C. zvezda 19.00 - Partizan - Cedevita Olimpija 21.00 - SC Derbi - Igokea NEĐELJA 12.00 - Mega - Split 19.00 - Cibona - Budućnost Voli 21.00 - Zadar - Mornar

i domaćih igrača. Vrlo su nezgodni u skoku, sa promjenama odbrane, tako da nas očekuje zahtjevna utakmica. Imamo problema sa povredama, ali uprkos tome vjerujem da će igrači koji budu spremni dati maksimum - rekao je trener Andrej Žakelj.

SC Derbi nakon 10 kola ima četiri trijumfa, jedan manje od

Igokee.

Tri pobjede je upisao kao domaćin - bio je bolji od Zadra, Cibone i Borca, na strani je savladao Split.

- Rezultati SC Derbija koje postiže kod kuće ukazuju nam na to da moramo da budemo maksimalno skoncentrisani. Moramo da ispoštujemo sve dogovore koje smo stavili ispred sebe ako želimo da iz ovog meča izađemo s pozitivnim rezultatom.

Vjerujem u ove momke, jedini faktor je taj umor, ali moramo da ga ostavimo po strani.

Nadam se da ćemo na najbolji način odgovoriti i ako nam se ukaže šansa slaviti u Podgorici - poručio je trener Igokee Dragan Bajić.

R. P.

Za Bokeški polumaraton se prijavilo preko 1.000 trkača

Trči cijela Boka

Agent francuskog napadača poslao klubu zvaničan zahtjev za transfer

Marsijal u januaru napušta Junajted Antoni Marsijal (26), nekada veliki francuski talenat, odlučio je da u januaru napusti Mančester junajted.

Kako je prenio britanski Skaj, agent krilnog napadača je javnost obavijestio da je mančesterskom klubu uputio zvaničan zahtjev za transfer klijenta, već narednog mjeseca.

Marsijal, nekada veliki talenat Monaka, u Junajtedu je od ljeta 2015. godine. U posljednjih sezonu i po nije standardan prvotimac, a od početka sezone u Premijer ligi je nastupio na sedam utakmica i postigao samo gol.

Povremeni francuski reprezentativac je svjestan da se kod novog menadžera Junajteda Ralfa Rangnika ne uklapa u sistem igre. Njegovom prodajom Mančester junajted mogao bi obezbijediti novac za željeno pojačanje na sredini terena. R. A.

PODGORICA - Cijelu igračku karijeru, osim posljednje sezone koju je odigrao za Los Anđeles Galaksi, Stiven Džerard proveo je u Liverpulu. Čuveni Stivi Dži na ,,Enfildu“ ima status jedne od najvećih legendi, kapitena za sva vremena, s posebnom zahvalnošću za 2005. godinu kada je vodio ,,redse“ do trofeja Lige šampiona u kultnom finalu protiv Milana u Istanbulu. Čuveni vezista danas se vraća na ,,svoj“ stadion, ali u ulozi gosta - Liverpul i Aston Vila sastaće se od 16 sati u 16. kolu Premijer lige.

Džerard je prije četiri kola preuzeo Aston Vilu i ostvario tri pobjede, uz poraz od Mančester sitija.

- Zaista poštujem i razumijem

TIVAT – Bokeški polumaraton je trka cijele Boke, svih njenih gradova i građana.

Frenki de Jong (24) mogao bi već u januaru napustiti Barselonu, jer je slavnom klubu španske Primere potreban novac nakon ispadanja iz Lige šampiona.

Kako je objavio londonski San, uprava Barse je spremna da u januaru proda tri prvotimca, a među njima je i De Jong. Golman Mark-Andre Ter Štegen i američki bek Seržinjo Dest takođe su igrači čijom bi prodajom klub mogao odlično zaraditi.

Za vezistu De Jonga je navodno najviše zainteresovan Mančester junajted, dok bi za Ter Štegena takođe potencijalna destinacija mogla biti Premijer liga. Njukasl junajted je spreman da plati visoko obeštećenje za Njemca. Što se Dasta tiče, za sada je najviše interesovanja za njega pokazao šampion Bundeslige Bajern Minhen.

Samo od prodaje De Jonga Barsa bi mogla zaraditi makar 70 miliona eura u januaru i tako obezbijediti novac za pojačanja na drugim pozicijama. R. A.

Prvi Bokeški polumaraton, koji će se sjutra (neđelja) trčati na relaciji Tivat - Kotor u dužini od 21,1 kilometar, okupiće, po prispjelim najavama, oko hiljadu trkača iz 25 zemalja, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, održanoj u multimedijalnoj sali Gradske kuće.

Većina učesnika je iz zemalja okruženja, a prijavljeni su i takmičari iz Austrije, Mađarske, SAD, Poljske, Kenije i Etiopije.

Bokeški polumaraton organizuje Triatlon klub Kotor, a opštine Tivat i Kotor su sa svojim turističkim organizacijama generalni sponzori.

Lokalne samouprave, po riječima predsjednika Opštine Tivat

Željka Komnenovića, su prepoznale značaj manifestacije koja okuplja veliki broj učesnika i šalje lijepu poruku.

- Boka ima svoju specifičnu mikroklimu tako će sve imati svoju draž. Drago mi je da se na nivou Boke pravi ovakva međunarodna sportska manifestacija, nadamo se da će u tom smislu i trajati i imati svoj kontinuitet - kazao je Komnenović, čestitajući učesnicima na hrabrosti da se upuste u trku.

Zahvalivši se sponzorima na podršci, direktor trke, Kristijan Sindik je istakao da je Bokeški polumaraton trka cijele Boke, svih njenih gradova i građana.

- Drago mi je da su cijenjene institucije prepoznale naše reference koje imamo u organizaciji drugih takmičenja od ranije i da su nam dali povjerenje da napra-

Stiven Džerard kao trener Aston Vile danas gostuje Liverpulu

Legenda se vraća na ,,Enfild“ svu ,,buku“ koja se stvara oko utakmice, iz jasnih razloga.

Za mene je najvažnija priprema ekipe na najbolji način, da pokušamo da dođemo do pozitivnog rezultata - rekao je Džerard.

- Vraćam se na stadion gdje me svi dobro znaju, u klub u kojem sam proveo mnogo godina i to mi mami osmijeh na lice iz više razloga. Imam dobar odnos sa svima u klubu, proveo sam fantastično vrijeme u Liverpulu, ja sam ,,lokalni momak“, navijao sam za taj klub dok sam odrastao i navijaću uvijek.

Imam priliku da se nadmećem sa dobrom ekipom i dobrim trenerom, i pokušaću da pobijedim. To je moj jedini fokus.

Liverpul je drugi na tabeli sa 34 boda, dok je Aston Vila 10. sa 19 bodova.

Džerard je trenersku karijeru počeo u mlađim kategorijama Liverpula, da bi 2018. preuzeo Rendžers i prošle sezone osvojio titulu prvaka Škotske.

Potreban mu je bio veći izazov, a engleska Premijer liga je pravo takmičenje u kojem bi nekadašnji vezista trebalo da pokaže ima li ,,materijala“ za

veliku trenersku karijeru.

Aston Vilu je preuzeo prošlog mjeseca, ide mu dobro i kaže da ekipa igra najbolje uz ,,kontrolisani presing“.

- Na ovom nivou, ako ste pasivni na bilo kojem dijelu terena možete vrlo brzo da budete kažnjeni. Dobra smo ekipa, imamo vrhunske igrače, možemo biti opasni i želimo da otežamo posao Liverpulu, koliko god možemo - dodao je Džerard.

Džerard je kao igrač napustio Liverpul u ljeto 2015. godine, nakon 710 odigranih mečeva za matični klub.

Nekoliko mjeseci po Stivenovom odlasku sa ,,Enfilda“, Jirgen Klop izabran je za menadžera Liverpula umjesto Brendana Rodžersa.

Klop, koji i sada vodi ,,redse“, zaslužan je za prvi Džerardov trenerski posao - pod njegovim mentorstvom vodio je Liverpulovu ekipu do 18 godina.

Njemački stručnjak uvjeren je da će četrdeset jednogodišnji trener jednog biti na njegovoj poziciji.

- Apsolutno mislim da će Stiven jednog dana biti trener Liverpula. Jedini problem

vimo Bokeški polumaraton kao jedan spektakl i najmasovniju trku u istoriji Crne Gore - kazao je Sindik.

Trasa Bokeškog polumaratona (start zakazan za 12 sati) je: Pine – Kalimanj - Veliki gradski park Stiven Džerard i Jirgen Klop

je - kada je pravo vrijeme za to? Vidjeli smo to na primjeru Frenka Lamparda kad je bio u Čelziju. To je slična priča. Stiviju trenutno ide vrlo dobro jer je veoma mlad za menadžera i pitam se kada je pravi trenutak da preuzme ovaj posao. Ne ra-

Arena

Subota, 11. decembar 2021.

Sportski miks

21

Budućnost Bemax kolo prije kraja grupne faze osigurala prvo mjesto

BA liga - 11. kolo

,,Plave“ sa pol-pozicije dočekuju Super ligu PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa ostvarile su dvije pobjede u dva dana protiv Basket Kama. Podgoričanke su očekivano dva puta savladale osvajača duple krune Sjeverne Makedonije, a zahvaljujući porazu Orlova u Kranju, ,,plave“ su kolo prije kraja grupne faze osigurale prvo mjesto pred start Super lige.

Povratak Hadžibegovića Emir Hadžibegović, dvadeset petogodišnje krilo, vratio se u ekipu SC Derbija!

Hadžibegović je ponikao u Centru iz Bijelog Polja, karijeru nastavio u Jedinstvu, tri

sezone igrao je za Mornar, da bi potom branio boje Teoda, Sutjeske i Lovćena. Prethodne sezone je bio važan igrač naše ekipe do povrede prednjih ukrštenih ligamenata.

Na pet mečeva u ABA 2 ligi prosječno je bilježio 7,2 poena, 5,6 skokova i skoro po jednu blokadu i asistenciju po meču.

Ugovor je potpisan do kraja sezone uz opciju za još jednu sezonu.

- Opravdale smo očekivanja. Znale smo da neće biti lako odigrati dva vrhunska meča u dva dana protiv istog rivala. Radi se o timu sa malom rotacijom, koji zbog toga igra gotovo 40 minuta zonu, pa nas je to donekle poremetilo da djelujemo bolje.

Međutim, ono što je bio plan da napravimo određenu uvertiru za derbi i da se što bolje spremimo za duel sa Orlovima, to smo i odradile. Sada je fokus na meč u Banjaluci - rekla je Ksenija Šćepanović, centar Budućnost Bemaxa.

Budućnost Bemaxa sada je na učinku 9-9, Orlovi imaju sedam pobjeda iz devet utakmica, pa je sada jedina dilema da li će crno-

gorski šampion biti jedini tim u regionalnom takmičenju, koji će na kraju grupne faze imati maksimalan skor, a samim tim i prenijeti svih 12 bodova u drugu fazu.

- Dobro radimo, podižemo se tokom sezone i sigurno da ovi rezultati nijesu slučajnost. Obradovao nas je poraz Orlova, ali iako nam to ide naruku, neće nas opustiti. Sada se spremamo maksimalno za duel u Banjaluci,

svjesne koliko bi nam ta pobjeda značila i pomogla u drugoj fazi, jer bi napravili važan iskorak ka fajnal-foru. Vjerujem da ćemo baš sada kada je najvažnije i potvrditi dobru formu i naš potencijal - naglasila je Šćepanović.

Podgoričanke u utorak kreću na put, a već u srijedu nastojaće da dođu do bodova kojima bi stekle već sada ozbiljan kapital za ono glavno – fajnal-for.

R. P.

Norvežanin peti put šampion svijeta u šahu

Norveški šahista Magnus Karlsen odbranio je titulu prvaka svijeta, nakon što je u 11. partiji bio bolji od izazivača, Rusa Jana Nepomnjaščeg.

Karlsen je slavio ukupnim skorom 7,5:3,5, a 11. partija riješena je u 49. potezu.

To je najubjedljivija razlika u jednom duelu za titulu svjetskog prvaka, još otkad je Kubanac Hose Raul Kapablanka prije tačno 100 godina porazio Emanuela Laskera.

Karlsenu je ovo peta titula šampiona planete, a sljedeće godine dobiće ime novog izazivača na Turniru kandidata.

Nagradni fond šampionata u Dubaiju bio je dva miliona eura, a Karlsen je dobio 60 odsto nagrade.

R. A.

FOTO: Twitter/FIDE_chess

Nedodirljivi Magnus Karlsen

Džu-džicu savez izabrao najuspješnije za 2021.

Vukotić najbolji takmičar

FOTO: SKYSPORTS

- Porto Montenegro – Seljanovo Donja Lastva – Lepetane – Stoliv – Prčanj – Muo - Stari grad u Kotoru.

U sklopu Bokeškog polumaratona danas se organizuje Trka zadovoljstva na pet kilometara, a start je zakazan za 15 sati na rivi Pine.

S. K.

di se o tome da nije u stanju, već koliko dugo želi to da radi. Ali da, mislim da će se to definitivno desiti, da će Stivi voditi Liverpul i to je dobro za svakog - kazao je Klop.

Klop je ponovio da sve što je Džerard do sada napravio kao trener izgleda

PODGORICA - Stefan Vukotić najbolji je sportista Džudžicu saveza Crne Gore u 2021. godini, u tradicionalnom izboru te asocijacije.

Komisija Saveza je, na osnovu ostvarenih rezultata u 2021. godini, izabrala Vukotića i za naj-

dobro i da ide dobrim smjerom.

- Ne znam što moraš da uradiš da bi postao trener Liverpula. Ljudi kau da moraš osvajati trofeje, ali nijesam siguran u to. Mislim da je važnije da pobjeđuješ kad dođeš ovdje. Nije nužno da imate trofeje iza sebe i tako budete dokazani pobjednik. Možete osvajati trofeje u prošlosti, a onda nikad više ništa. Ne vidim scenario u kojem bih bio uključen u tu odluku, ali ko zna što budućnost donosi...

Vidjećemo - prokomentarisao je Klop.

- Otkad sam ovdje nijesam čuo lošu riječ o Stiviju. Sjajan je momak, ali doći će da pobijedi. Sjećam se kad je Borusija dala gol u Majncu, zaboravio sam sve o svojoj priči o Majncu, slavio sam kao lud. I Stiviju je to dopušteno, ali se nadam da neće imati razloga da slavi.

Ne. K.

boljeg trenera za duo sisteme.

Najbolji trener u borbama je Dejan Vukčević iz Džu-džicu kluba Feniks.

Za najboljeg takmičara u uzrastu do 21 godine izabran je član Feniksa Krsto Radulović, do 18 godina bez premca su bili

NBA: Juta silna u gostima Filadelfiji, nemoć Denvera protiv San Antonija par Andrej Kaljević – Ljubica Nikčević iz JJK Budva, dok je Vedrana Praščević, članica JJK Soko iz Kotora izabrana za najboljeg sportistu za uzrast do 16 godina.

Priznanje za najboljeg selektora - glavnog trenera dobio je Miloš Ašanin, selektor seniorske reprezentacije Crne Gore.

Najbolji klub u 2021. godinu je JJK Budva.

R. P.

Prvenstvo Crne Gore u boksu u Nikšiću

Nastupa 14 klubova

PODGORICA - Pojedinačno Prvenstvo Crne Gore u boksu, u svim uzrasnim kategorijama, u muškoj i ženskoj konkurenciji, biće održano u subotu i neđelju u Nikšiću.

Navodi se da je prijavljeno učešće rekordna 92 takmičara iz 14 klubova, koji će se nadmetati u konkurenciji pionira, školaraca, juniora, mladih i seniora.

Predviđeno je da danas, nakon zvaničnog mjerenja, u 14 sati počne polufinalni program.

Dan kasnije, u podne, zakazane su finalne borbe.

Najavljeno je da će selektor Nikola Ružić, nakon šampi-

onata, odrediti spisak boksera koji će nastupiti na međunarodnom turniru Vojvođanska zlatna rukavica u Loznicu.

Prvenstvo organizuje Bokserski savez Crne Gore, dok je tehnička organizacija u sali Srednje ekonomsko ugostiteljske škole pripala novom bokserskom klubu Nikšić.

Zvanična službena lica prvenstva biće Dragoljub Radović (AIBA supervisor -delegat) i Marija Čivović (MNE supervisor - delegat), dok će mečeve suditi Đorđije Perović, Blažo Jabučanin, Darko Dobrašinović, Rade Vujović, Moris Lazarević i Miloš Danilović.

R. P.

Lejkersi nemoćni u Memfisu Dobar utisak sa prethodnih utakmica Los Anđeles Lejkersi su pokvarili u porazu 108:95 u gostima Memfis Grizlisima, nakon koga imaju tek polovičan skor u 26 odigranih mečeva u NBA sezoni.

Slavnim ,,jezerdžijama“ nije bio dovoljan tripl-dabl velike zvijezde Lebrona Džejmsa (20 poena, 11 asistencija i deset skokova, šut iz igre 15-7).

Slavni bek Vestbruk sveden je na svega devet poena uz sedam asistencija i šest skokova za preko 33 minuta na parketu.

Krilni centar Dejvis je upisao 22 poena uz osam skokova – za ekipu koja je gubila konstantno od finiša treće dionice.

Mladi tim Memfisa (učinak 1511) i pored dugoročnog odsustva najboljeg igrača Morenta blista. Krilo Džeren Džekson bio je najbolji sa 25 poena uz pet skokova u ovom trijumfu, krilo Bejn dodao je 23 poena, bekovi Džons i Melton po 12 poena, a bitne male role imali su svi igrači sa klupe. Sveukupno, ,,grizliji“ su pokazali da

igraju mnogo bolju timsku košarku od favorita.

Juta (18-7) je impresionirala trijumfom 118:96 na gostovanju Filadelfiji (14-12), uz vođstvo od uvodnog dijela druge četvrtine. Čak osam igrača sa dvocifrenim skorom imali su ,,džezeri“, a istakao se bek Donovan Mičel sa 22 poena. Slavni francuski centar Rudi Gober je pored 17 poena imao čak 21 skok.

Tako je Gober dobio centarski duel sa zvijezdom Filadelfije Embidom (19 poena i devet skokova). Za poraženi tim, Kari je dodao 18 a Heris 17 poena.

San Antonio (9-15) iznenadio je Denver (12-13) odličnom igrom u gotovo rutinskom trijumfu 123:111. Domaćin je nakon prve četvrtine imao prednost 37:29 i uvećavao je do kraja, u najboljem timskom izdanju sezone.

Denveru nije bio dovoljan novi tripl-dabl prve zvijezde i aktuelnog MVP (najboljeg igrača prethodne NBA sezone) Nikole Jokića (22 poena, 13 skokova i deset asistencija. Gordon je dodao 25 poena uz šest skokova, a očigledno je da Jokić nema dovoljno dobru podršku igrača bekovske linije.

Za San Antonio, Vajt je upisao 23 poena uz šest skokova, a plejmejker Marej je pokazao da je lider sa 20 poena, devet asistencija i osam skokova. S. S.

22

Feljton

Subota, 11. decembar 2021.

8.

LUČA CRNOGORSKE DIPLOMATIJE

Rim, Berlin i Beč će priznati crnogorsku kraljevsku titulu!

Piše: Dejan VUKOVIĆ, crnogorski diplomata

TAJNE MISIJE MINISTRA GAVRA VUKOVIĆA

„Duboki su temelji ovoj obnovljenoj Kraljevini našoj. Oni silaze do nekadašnjih zetskih Kraljeva Vojislava, Mihaila i Bodina. Vrijeme je rušilo samo ono, što je nad zemljom bilo, ali što je izidano bilo u njoj i što je usađeno bilo u srcima slobodnih gorštaka ovih planina, to nijedan silnik, koji je na našu Otadžbinu nasrtao, nije mogao porušiti. Na tome dubokom temelju počeli smo mi zidati, i danas evo staroga Kraljevstva našeg opet da blista pod suncem nebeskim. Savili smo nad njim svod od blagoslova Božjeg i pribiramo narod svoj za dalje pregnuće na putu napretka i jačanja“, beśeda gospodara Nikole Petrovića, zorno je odzvanjala otmjenim salonima Vladinog doma na Cetinju, 15. avgusta 1910. godine, povodom proglašenja Crne Gore za kraljevinu. Milovala duše silovitih ratnika, uzdizala junaštvo čuvenih predaka, slaveći vjekovnu hrabrost koja utire put slobodi i nezavisnosti Crne Gore.

Deceniju prije zvaničnog us-

postavljanja Kraljevine Crne Gore, knjaz Nikola u tajnu diplomatsku misiju šalje vojvodu Gavra Vukovića, ministra inostranih djela, ličnost sazdanu od raskošnog intelekta, prestižnog obrazovanja, granitnog patriotizma, neupitnog povjerenja. Priznanje titule Kraljevskog Visočanstva od strane velikih sila i njihovih moćnih vlada očekivao je Dvor Petrovića, u susret proslavi jubileja četrdesetogodišnjice vladavine „Cara junaka“. Aristokratski duh crnogorskih suverena iskao je biti i zvanično potvrđen carskim, kraljevskim pečatom starih, vladajućih evropskih dinastija čiji je uticaj presudan. Ostali slijede njihov put.

Diplomatsko polje je opojno mamilo. Obasjano, uglačano poput tankog posrebrenog leda, ali koje na jači, nezgrapniji korak, puca. Otkraviti hladnoću gordih vladara i njihovih nadmenih ministara, balansirati između težnji snažnih država, proniknuti u njihove skrivene namjere, umrežiti interese imperija, a ne biti snishodljiv, već dostojanstveno pregovarati i zadobiti simpatije, ali i prijateljstvo za ponosnu Crnu Goru.

Neuspjeh, kao na bojnom polju za Crnogorce, nepoznat, ne postoji.

Karocama ka Jelisejskoj palati jezdi elegantni vojvoda Gavro Vuković. Počasna garda. Audijencija kod predśednika Francuske Republike, Lubea, kome uručuje crnogorski orden i pismo knjaza Nikole. Gala objed u čast crnogorskog ministra inostranih djela. Ugodni razgovori s prvom ličnosti Francuske, njegovom suprugom, ministrom vanjskih poslova Delkaseom, visokim zvanicama. S uvažavanjem se ističe da

Knjaz Nikola dijeli pravdu

Deceniju prije zvaničnog uspostavljanja Kraljevine Crne Gore, knjaz Nikola u tajnu diplomatsku misiju šalje vojvodu Gavra Vukovića, ministra inostranih djela, ličnost sazdanu od raskošnog intelekta, prestižnog obrazovanja, granitnog patriotizma, neupitnog povjerenja.

Dvor Petrovića je očekivao priznanje titule Kraljevskog Visočanstva od strane velikih sila i njihovih moćnih vlada će Francuska i njena saveznica Rusija među prvima čestitati titulu Kraljevskog Visočanstva.

Obratiće posebnu pažnju na ideju transbalkanske željeznice koju energično protežira vojvoda Gavro Vuković.

Kakav uspjeh. Nezamislivo lak.

Potom neočekivano, ali prijatno iznenađenje „Tet a tet“ (razgovor u četiri oka), predśednik

Ponad Orlovog krša vladar i pjesnik s uživanjem je slušao izvještaj ministra inostranih djela. Godile su njegovoj duši znakovite riječi dvije velike evropske sile, ispunjavale pluća zrakom najvećih državnika, jer i mnogo jače i moćnije države kitile bi se tim perjem. Starim kontinentom sijala je aura Kraljevskog Visočanstva Nikole Petrovića

Knjaz Nikola Petrović Njegoš

Vojvoda Gavro Vuković

Donosimo jedanaest nadahnutih priča iz nove knjige uglednog crnogorskog diplomate Dejana Vukovića, koju je nedavno objavio Fakultet za crnogorski jezik i književnost (FCJK) sa Cetinja

Lube i ministar inostranih djela Gavro Vuković. Udobni kabinet. Kubanski cigari. Kurtoazija odlepršala sa mirisima delicija.

Ljubazna, iskrena molba da se posredstvom knjaza Nikole, uz podršku njegove plemenite ćerke, italijanske kraljice Jelene, utiče da kraljevski par s Apeninskog poluostrva zvanično pośeti Pariz i time ponovo zbliži dvije države, melodični francuski i italijanski jezik, čime bi otoplili odnosi bliskih naroda, uprkos snažnim protivljenjima njihovih diplomatija, koje ne smiju saznati ni naznake prijateljske, konspirativne konverzacije.

Francuski predsjednik Emil Lube

Kraljica Jelena Petrović

Laskavo priznanje i poštovanje Knjaževini Crnoj Gori.

Znamenitosti Pariza zaśenila je tajna diplomatska misija vojvode Gavra Vukovića. Ushićen odlazi u Rim, đe ga dočekuje crnogorski generalni konzul Evgenije Popović, vrsni intelektualac, Garibaldinac, džentlmen elitnog društva drevnog grada na Tibru.

Svečana večera u palati Kvirinale. Razgovori vojvode Gavra Vukovića s italijanskim plemićima, generalima. Željno očekivani susret s kraljicom Jelenom i kraljem Vitoriom Emanuelom, koji s oduševljenjem prihvataju francuski prijedlog i značajnu ulogu knjaza crnogorskog. Dok kitnjastim odajama odzvanja žagor gospode, ušuškani salon pruža otklon od radoznalih, ljubopitljivih dvorskih ličnosti. Mistično čuva riječi dva važna, ugledna sagovornika. Na obrazloženje i molbu crnogorskog ministra inostranih djela, prijateljski naklonjen kralj Italije iste noći izdaje naredbu da se hitno telegrafiše Berlinu i Beču. Hitar odgovor posebno raduje. Itali-

ja, Njemačka i Austrougarska priznaće titulu Kraljevskog Visočanstva. Italijanski monarh kazuje da će njegova zemlja svojim diplomatskim uplivom afirmisati crnogorske interese.

Trijumf crnogorske diplomatije. Śećanje ministra inostranih djela Gavra Vukovića: „Dalo mi se je misliti koliko vrijedi jedna velika sredina od poslova, kao što je Rim. Za dva dana moga bavljenja više sam uradio, više sam doznao svakovrsnih stvari, više sam učinio poznanstava nego što bih za deset godina.“ Ponad Orlovog krša vladar i pjesnik s uživanjem je slušao izvještaj ministra inostranih djela. Godile su njegovoj duši znakovite riječi dvije velike evropske sile, ispunjavale pluća zrakom najvećih državnika, jer i mnogo jače i moćnije države kitile bi se tim perjem.

Pariz veličanstveno dočekuje kralja i kraljicu Italije. Starim kontinentom sijala je aura Kraljevskog Visočanstva Nikole Petrovića. Zlatna, evropska, plemićka nit i draž glamura obgrlili su viteško Cetinje.

(Nastavlja se)

Subota, 11. decembar 2021.

Oglasi i obavještenja

23

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. decembar 2021.

IV - 403/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA 29 , PIB: 02289377, koga zastupa advokat PAVLOVIĆ JOVANA, PODGORICA, ul. SLOBODE 60/IV protiv izvršnog dužnika MILICA IVANOVIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

IV - 404/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA 29 , PIB: 02289377, koga zastupa advokat PAVLOVIĆ JOVANA, PODGORICA, ul. SLOBODE 60/IV protiv izvršnog dužnika PEPI ANTIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK

ZAKLJUČAK

Da se izvršni dužnik MILICA IVANOVIĆ BUDVA rođen 13.02.1983. godine u roku od tri dana od dana objavljivanja ovog pismena u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IV - 403/2021 od 09.03.2021. godine i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 10/12/2021 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Javni izvršitelj Darko Rajković Budva, dana 10/12/2021 godine

Da se izvršni dužnik PEPI ANTIĆ BUDVA rođen 21.10.1966. godine u roku od tri dana od dana objavljivanja ovog pismena u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IV - 404/2021 od 09.03.2021. godine i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 10/12/2021 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Javni izvršitelj Darko Rajković Budva, dana 10/12/2021 godine

IV - 405/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA 29 , PIB: 02289377, koga zastupa advokat PAVLOVIĆ JOVANA, PODGORICA, ul. SLOBODE 60/IV protiv izvršnog dužnika ZORAN CVIJOVIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

IV - 410/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA 29 , PIB: 02289377, koga zastupa advokat PAVLOVIĆ JOVANA, PODGORICA, ul. SLOBODE 60/IV protiv izvršnog dužnika BRANKA KALUĐEROVIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK

ZAKLJUČAK

Da se izvršni dužnik ZORAN CVIJOVIĆ BUDVA rođen 24.12.1961. godine u roku od tri dana od dana objavljivanja ovog pismena u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IV - 405/2021 od 09.03.2021. godine i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 10/12/2021 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Javni izvršitelj Darko Rajković Budva, dana 10/12/2021 godine

Da se izvršni dužnik BRANKA KALUĐEROVIĆ BUDVA rođen 10.03.1958. godine u roku od tri dana od dana objavljivanja ovog pismena u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IV - 410/2021 od 09.03.2021. godine i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 10/12/2021 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Javni izvršitelj Darko Rajković Budva, dana 10/12/2021 godine

IVM - 61/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika OLIVERA PERAK, TIVAT nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik OLIVERA PERAK TIVAT rođen 10.02.1981. godine i suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje u izvršnom postupku ĐURANOVIĆ M. ZDRAVKO, ĐURANOVIĆ SANELA, ĐURANOVIĆ MONIKA, ĐURANOVIĆ M. LJUBOMIR, ĐURANOVIĆ ELIZABETA, ĐURANOVIĆ P. SREĆKO, ĐURANOVIĆ P. SLAVIO, ĐURANOVIĆ MARTA, ĐURANOVIĆ MARIO, ĐURANOVIĆ ANĐELKO, ĐURANOVIĆ AGICA, ĐURANOVIĆ KRISTIJAN, ĐURANOVIĆ GRACIJA. BRACANOVIĆ J. ĐORĐINA i PETROVIĆ P. LIDIJA u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za I prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o II prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 30.12.2021. godine u 10:00 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja, sve posl. oznake IVM 61/2021 od 03.12.2021 , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici , ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda Budva, dana 10/12/2021 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za X prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XI prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 30.12.2021. u 10.45 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 02.12.2021. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 10/12/2021 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. decembar 2021.

NEKRETNiNE

Mali oglasi RaZNo MAJSTOR STRUČAN i EFIKASAN , savjesno obavlja sve vrste poslova oko krovova , dimnjaka i adaptacija stanova i kuća.

Tel: 069-926-382 1 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 2

PRODAJEM polovan crijep kanjiža 222 mediteran, oko 1300 komada. Cijena 0,20 eura/komad.

Tel.067/212-515 3 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 4 PRODAJEM domaći cijeđeni sok od jabuke i miks jabukadunja, bez dodatog šećera i aditiva.

Tel. 069/384-100 5

CENTAR nova Hercegovačka izuzetna poslovna zgrada 726m2 sa 8 parkinga.

Savremena, posebna sa nizom veoma bitnih prednosti. Idejno rešenje studiozno rađeno u Singapuru. Prodajem.

Tel. 069/867-791 1

25

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. decembar 2021. Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

Posljednji pozdrav dragom stricu

PETRAŠINA – PERA NIKITOVIĆA Vrijeme ne umanjuje bol. Velika je praznina koju si ostavio iznenadnim odlaskom, dio si svakog našeg dana, svake uspomene, često te pominjemo i prepričavamo zajedničke događaje.

Zbog vremenskih nepogoda na Žabljaku, u nedjelju, 12. decembra u 10 sati, uža porodica će u Hramu u Podgorici obilježiti četrdesetodnevni pomen.

RADOJICI Vučićevom BOŠKOVIĆU

Ožalošćena porodica NIKITOVIĆ i ostala rodbina 717 Dana 10. decembra 2021. godine napustio nas je

Počivaj u miru.

PAVLE STOJOVIĆ

IVAN, VESNA i DRAGANA

naš dragi kolega i bivši direktor.

Iskreno žali za njim KOLEKTIV MAŠINSKE ŠKOLE „IVAN USKOKOVIĆ“ 698 Posljednji pozdrav našem dragom

715

LJUBU RADOJEVIĆU Sa velikom tugom se opraštamo od tebe. Vječno ćeš ostati u našim srcima.

Počivaj u miru.

714

RADOJEVIĆ RATKO, DRAGAN i MILAN sa porodicama

Navršava se tužnih 40 dana od smrti našeg voljenog

MOMIRA Savovog VUJKOVIĆA

Četrdeset dugih dana, punih bola i tuge, a svaki teži od prethodnog.

Bio si veliki oslonac i podrška porodici, prema svakom si imao ljudski i srdačan odnos. Živjećeš vječno u našim srcima kroz najljepše uspomene koje si ostavio.

Hvala svima koji nam lično, putem telefona, telegrama uputiše izraze saučešća.

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da ćemo dana 12. decembra 2021. u 10 časova posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju u Zagoriču.

Tvoja supruga LJUBINKA i ćerka NADA

716

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. decembar 2021.

Dana 7. decembra preminula je naša koleginica

27

Preminula je dugogodišnja članica našeg kolektiva

DRAGICA ĐINOVIĆ

DRAGICA ĐINOVIĆ

referent za odnose sa krajnjim korisnicima u Tivtu

referent za odnose sa krajnjim korisnicima u Tivtu

Njenim odlaskom ostali smo bez pouzdane i marljive koleginice.

Ostaće u našim srcima i sjećanjima.

Naša Dragica bila je omiljena u svojoj radnoj sredini.

Nedostajaće nam njena posvećenost, dobrota i čestitost.

SEKTOR ZA REGULATORNE POSLOVE I ODNOSE SA KORISNICIMA

KOLEKTIV CRNOGORSKOG ELEKTRODISTRIBUTIVNOG SISTEMA

700

701

Godina dana je od smrti

Posljednji pozdrav dragom kumu

VOJA Pajovog BOGOJEVIĆA Mili moj brate, sudbina mi i tebe uze, a ja se sa sjetom sjećam vremena kada smo svi bili zajedno i srećni. Sada ste vi opet svi zajedno, a meni ostavili tugu, bol i želju za vama dok sam živa.

Počivaj u miru poštovana i draga

BRANKU LUBARDI Neka Tvoja plemenita duša počiva u miru.

DANO

SLOBO i MILANKA KALEZIĆ sa porodicom

Tvoja sestra NOVKA sa porodicom 711

689

Posljednji pozdrav našem dragom prijatelju

Posljednji pozdrav dragom bratu od tetke

KOMŠIJE IZ ULAZA SV. PETRA CETINJSKOG 13

BRANKU LUBARDI

BRANKU LUBARDI Uvijek ćemo pamtiti tvoj vedar lik.

694

SILVA i SANEL ORAHOVAC

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Porodici iskreno saučešće.

681

Od KOLA i VESKA PAVLIĆEVIĆA sa porodicama

Posljednji pozdrav dragom, iskrenom i poštovanom komšiji

695

Posljednji pozdrav

BRANKO BRANKU LUBARDI

713

Od KRSTA VUJOVIĆA sa majkom JELENOM i sestrama GORDANOM i MARICOM

Odlazi u sjećanje kao navijačka legenda FK LOVĆEN više od sedam decenija.

Blaženi mir tvojoj dobroj duši a porodici iskreno saučešće.

682

ZDRAVKO PEJOVIĆ sa porodicom

DRAGUTINU – RUJU ĐURIČKOVIĆU Dragom prijatelju i kolegi.

702

KOLEKTIV VOJNOG ODSJEKA NIKŠIĆ

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. decembar 2021.

POMENI Тужним срцем јављамо да је дана 10. децембра 2021. године, послије дуге и тешке болести, преминуо наш драги и вољени

Dana 9. decembra 2021. u 84. godini preminuo je naš dragi

Četrdeset dana je od smrti drage

SANDRE STIJEPOVIĆ rođene Zečević

MILUTIN Vasov STIJEPOVIĆ

РАДЕ Радев ШУШАЊ Сахрана ће се обавити дана 11. децембра у 14.30 часова на градском гробљу Загорич, у кругу породице, у складу са епидемиолошким мјерама.

Ожалошћени: СУПРУГА, ДЈЕЦА, УНУЧАД, БРАЋА и СЕСТРА, СНАХЕ, БРАТАНИЋИ, БРАТАНИЧНЕ, СЕСТРИЧИНЕ и остала многобројна родбина

1938-2021.

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti u krugu porodice 10. decembra u 13 časova na mjesnom groblju Srpska.

Ožalošćeni: supruga DARA, sinovi DUŠKO i MIROSLAV, snahe BILJANA i MARINA, bratanići BALŠA i BUDIMIR sa porodicama, unučad i ostala mnogobrojna familija STIJEPOVIĆ

Neka tvoja dobra duša počiva u miru. Neka te anđeli čuvaju.

RAJKA PEROVIĆ sa porodicom 712

Dana 13. decembra 2021. navršava se tužna godina od kada nije sa nama naš voljeni

679

707

Dana 9. decembra 2021. preminuo je u 66. godini naš voljeni

SREĆKO VUKČEVIĆ Dana 10. decembra 2021. u 74. godini poslije duže bolesti preminula je naša draga

Čuvamo te od zaborava, po dobroti pamtimo, s ponosom pominjemo. Neka tvoja plemenita duša spokojno počiva.

U nedjelju, 12. decembra, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

JOVAN MILJENOVIĆ MILKA Dragomirova ĆIPRANIĆ rođena Mićković

Pokojnica će biti izložena u kapeli pod Trebjesom 11. decembra od 10 do 12 časova, kada se kreće za rodno mjesto Liverovići, gdje će se primati saučešće u kapeli Liverovići do 14.30 časova, kada će se obaviti i sahrana.

Ožalošćena porodica: suprug DRAGOMIR, sin MILADIN, ćerke MILENA, MILANKA i MIRA, unučad MAJA, SARA, LUKA, JOVANA, JELENA i VASILIJE, snahe JASMINA i ZORKA, đeveri, bratanići, bratanične, sinovci, sinovice, zaove, jetrve i ostala mnogobrojna rodbina ĆIPRANIĆ i MIĆKOVIĆ

Zbog novonastale situacije, sahrana je obavljena u užem krugu porodice na gradskom groblju u Škaljarima dana 10. decembra u 15 časova.

Ožalošćeni: supruga NEVENKA, sin BLAŽO, ćerke MILICA i NATALIJA, brat RAKO, sestra DARE i ostala rodbina

Porodica VUKČEVIĆ

709 Dana 13. decembra 2021. navršava se godina od smrti mog dragog sina

703

696 Posljednji pozdrav našoj dragoj

Dana 10. decembra 2021, poslije kraće bolesti, upokojio se u Gospodu Bogu u 65. godini

SREĆKA VUKČEVIĆA

MILKI ĆIPRANIĆ Krasile su te osobine vedrine, sjećanja i poštovanja...

Hvala ti za sve što si uradila za mene i moju porodicu.

STEVAN i MARIJANA sa porodicom 708

TOMISLAV Zejov LABOVIĆ Shodno epidemiološkoj situaciji posmrtni ostaci će biti izloženi u gradskoj kapeli u Kolašinu, 10. decembra od 12 do 18 časova i 11. decembra od 9 do 10.30 časova kada se kreće za Kraljske Bare gdje će se obaviti sahrana u 14 časova na seoskom groblju u Ljubaštici – Kraljske Bare.

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

DRAGUTIN - RUJO ĐURIČKOVIĆ Počivaj u miru, stari druže.

e-mail: oglasno@t-com.me

Ožalošćeni: supruga MILIJANA, ćerka BOJANA, sinovi BORIS i BOŠKO, snahe DANIJELA, TIJANA i MIKA, bratanići, bratanične, unučad i ostala mnogobrojnan rodbina LABOVIĆ i DRAGOJEVIĆ

MAKSIM VUJAČIĆ 688

685

Dragi Srele, vrijeme prolazi, ali tuga i bol za tobom nikada neće.

Moja dobroto i ponosu, prerano si otišao ocu i bratu u zagrljaj, a majku si ostavio u doživotnom bolu, suzama i tuzi.

Bog uzima samo najbolje.

Neka tvoja dobra i plemenita duša sa ocem i bratom vječno počiva u rajskom miru.

MAJKA

710

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. decembar 2021.

U subotu, 18. decembra, navršava se 40 dana otkad nas je napustila voljena majka i baba Дана 11. децембра 2021. године навршава се четрдесет тужних дана од када нас напусти наш вољени

МИЛОВАН Јосипов ПЕРОВИЋ 1948 – 2021.

CVIJETA - BEBA LJUBIŠA

Драги наш Миловане, жељели смо да заједно са тобом дијелимо још животних борби и радости. Тешко нам је пао твој одлазак. Док ми живимо живјећеш у нашим срцима. Породица ће тога дана у 10 часова посјетити његову вјечну кућу.

Ostaje praznina koju sada ispunjavaju najljepša sjećanja i beskrajna ljubav koju si nam pružala.

Umjesto četrdesetodnevnog pomena prilažemo sredstva Manastiru Praskvica u Svetom Stefanu za održavanje groblja.

Tvoja djeca ANDRIJA, LIDIJA i NANICA sa porodicama Ожалошћена породица ПЕРОВИЋ

677

690 Navršava se četrdeset dana od smrti našeg dragog

Dragi

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

KOLE Prošle su godine, ali sjećanja na tebe ne blijede.

NIKOLE Radovog STANIŠIĆA

Ponosni na njegov život, sjećamo ga se s ljubavlju i poštovanjem.

U subotu, 11. decembra, u 10 časova, porodica će položiti cvijeće na njegovu vječnu kuću, na groblju Sv. Jovan u Đurmanima.

Dirnuti pažnjom, saosjećanjem i iskazanim poštovanjem, zahvaljujemo se svima koji su nam izjavili saučešće.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima voljen i nikad zaboravljen.

Tvoji drugovi: LADŽA, NENO, KIĆO, PERKE, NINO, TAZ

TVOJI NAJMILIJI

697

680

Godina dana od smrti naše drage tetke

Godina dana od smrti naše drage

DARE KANKARAŠ

Porodica STANIŠIĆ

691

VELJKA Ilijinog MEDIGOVIĆA

Vrijeme neumjetno teče ali ostaju najljepše uspomene i ogromna ljubav prema Tebi.

Zauvijek u našim srcima i mislima.

Čuvaju te tvoji: DEJAN, GORAN, GORDANA, VLADIMIR, SVETLANA i FILIP

DARE KANKARAŠ

Tvoja dobrota, veliko srce i plemenita duša biće sačuvani zauvijek u našim srcima a naša bol za Tobom ostaće vječno.

Počivaj u miru

Braća VELJO i LJUBO sa porodicama

687

686

29

30

Oglasi i obavještenja

Navršava se dvije godine tužne od kako nas napusti naš voljeni

Subota, 11. decembar 2021.

Danas se navršava godinu dana od smrti našeg dragog supruga i oca

MILUTIN LEKOVIĆ

Preranim odlaskom tvoje mladosti dobrote, ljubavi.

Utjehe nema, zaborav ne postoji, istina teška i neprebolna.

Supruga VESNA i ćerka JELENA

693

TUŽNO SJEĆANJE

ZDRAVKO BRAJOVIĆ

LJUBOMIRA Milovog RAKOVIĆA

Praznina koju si ostavio svakim danom je sve veća. Nedostaje nam savjet, podrška, razgovor.

Tugujemo.

Dragi Zdravko, znamo da si sa nama i da si sretan svakom našom srećom! Čast nam je što si bio dio našeg života, a čuvaćemo uspomene na tvoju čistu i pravednu dušu.

Tvoji: DARKO, SNEŽANA i PETAR VUKMIROVIĆ

Supruga NADA i kćeri MILANA ŠOĆ i OLJA RADOVIĆ sa porodicama

705

678 Godina dana od smrti moje sestre

SJEĆANJE

Прошло је 40 болних дана од када нас је напустила наша вољена

ZDRAVKO BRAJOVIĆ

JELENE – JEŠKE RADONJIĆ ЗОРКА Живојинова ФИЛИПОВИЋ рођена Радуловић

Била си оличење доброте и искрености. Хвала ти на несебичној љубави којом си нас даривала цијелог свог живота. Породица ће посјетити њену вјечну кућу, на Шабовом кругу, у недељу, 12. децембра 2021. године у 10 часова.

Neka Tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Dragi Zdravko, Vrijeme neke rane nikad ne izliječi. Bio si dobar svakome ko te je znao, bio si čovjek, bio si zet kakvog smo samo mogli poželjeti. Hvala ti na svemu, dobri naš, i neka ti Bog da mir i spokoj.

VOJKA SAVIĆEVIĆ sa porodicom

Tvoj LJUBO BOJOVIĆ sa porodicom

Твоји синови ГВОЗДЕН и ГОРАН, снаха ВЕРИЦА и унук ЈОВАН

699

692

706

Navršava se 40 dana od kada nije sa nama naša voljena

TUŽNO SJEĆANJE 16. 10. 1967 – 12. 12. 2006.

NADA

KOSA Jovanova KOPRIVICA

VESNA Goranova ADŽIĆ

Nadalina, nedostaješ do neba još više. Uvijek i zauvijek volimo te najviše na svijetu cijelom.

Tajov Bekane, Sekino Zlato, počivaj u miru sa anđelima.

rođena Boljević

Ostavila si trag koji se ne briše i plemenitost koja se ne zaboravlja.

Hvala Ti za sve lijepe trenutke koje si nam podarila.

Tvoj TAJO, SEKA MIMA i IĆKO 684

Navršava se 40 dana od kada nije sa nama

683

Otac SLOBODAN, majka MIRJANA, braća BORIS i SLAVEN sa porodicama

Nijedan dan nije prošao bez sjećanja na tebe, tvoju dobrotu i požrtvovanost.

Sa ponosom ćemo te pominjati, po dobru pamtiti i uvijek voljeti.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

MILENA i SLAVKA

e-mail: oglasno@t-com.me 704

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. decembar 2021.

Na osnovu člana 24, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta „Novi duvanski kombinat“ a.d. iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/21-680 od 09. decembra 2021. godine, kojim je data saglasnost na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu, za izgradnju proizvodnog i distributivno-skladišnog prostora, koji će biti lociran na sledećim urbanističkim parcelama: UP 5.2, UP 5.3, UP 5.4, UP 5.5 i UP 5.6 u zahvatu DUP-a “Agroindustrijska zona“, Blok 5, u Podgorici.

Predmetni Elaborat i Rješenje dostupni su na internet stranici Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj na adresi http://www.sekretarijat-za-plurzs.podgorica.me/2021/12/11/ obavjestenje-o-donijetom-rjesenju-nosiocu-projekta-noviduvanski-kombinat-a-d-kojim-je-data-saglasnost-na-elaboratuticaja-na-zivotnu-sredinu/

31

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: Shodno članu 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl.list CG“, broj 75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Prijestonice Cetinje OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Sekretarijat za investicije i održivi razvoj Prijestonice Cetinje, podnijelo zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za projekat „Izmještanje trase DV 35 kV Cetinje-Rijeka Crnojevića-Podgor na dijelu planirane saobraćajnice Nova 4, zahvat DUP-a Gruda-Donje Polje (Zona D), Cetinje“, na katastarskim parcelama br. 4454/15, 4456/3, 4454/4, 4456/4, 4465/3, 4464/4, 4463/4, 4465/4, 4487/7, 4485/2, 4486/2, 4626/5, 4626/1, 4490/3, 4499/2 i 4455 K.O. Cetinje I. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Prijestonice Cetinje, kancelarija broj 77, radnim danima od 8 do 12 časova. Dokumentaciju je moguće preuzeti sa internet stranice Prijestonice Cetinje: http:// www.cetinje.me.Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine, je do 20.12.2021. godine.

SEKRETARKA Snežana Kujović, dip.ing.maš.

Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu ( „Sl. list CG“, broj 75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i održivi razvoj Opštine Mojkovac

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je „GRABOVICA“ D.O.O, Gornja Polja br. 14, Mojkovac, dana 06.12.2021. godine podnijelo Zahtjev broj 09-322/211309, za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu, projekta “Postrojenje za proizvodnju peleta”, na lokaciji koja se nalazi na dijelu katastarske parcele broj 680/1 KO Gornja Polja, Opština Mojkovac.

U vezi sa navedenim pozivamo Vas da izvršite uvid u sadržinu podnijetog zahtjeva u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i održivi razvoj Opštine Mojkovac, Trg Ljubomira Bakoča bb, kancelarija br. 4 na drugom spratu, radnim danima od 9 do 12 časova, kao i na web adresi: www. mojkovac.me. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Opštine Mojkovac, Sekretarijat za uređenje prostora i održivi razvoj, je 17.12.2021. godine.

ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ

I.br.3880/2017 (I.br. 3881/17 i I.br. 3879/17) JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul.Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901 godine AD Podgorica”, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović advokat iz Podgorice, ul. Moskovska 169, protiv izvršnog dužnika, 1. ”PLANET” DOO, iz Podgorice, Bul. Džordža Vašingtona br.

6, 2. STEFAN VUJOVIĆ iz Podgorice, ul. Gavrila Dožića br.10, 3. ALEKSANDAR VUJOVIĆ iz Podgorice, Prolaz Gavrila Dožića br.2 i 4. BORIS SAVELJIĆ iz Podgofrice, ul. IX Crnogorske brigade – Zagorič, shodno čl.45 ZIO, dana 10.12.2021.godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima 1. ”PLANET” DOO, iz Podgorice, Bul. Džordža Vašingtona br. 6, 2. STEFAN VUJOVIĆ iz Podgorice, ul. Gavrila Dožića br.10, 3. ALEKSANDAR VUJOVIĆ iz Podgorice, Prolaz Gavrila Dožića br.2 i 4. BORIS SAVELJIĆ iz Podgofrice, ul. IX Crnogorske brigade – Zagorič vrši se dostavljanje zapisnika sa ročišta od 01.12.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda Crne Gore i Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica i Privrednog suda u Podgorici.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

32

Marketing

Subota, 11. decembar 2021.

11. децембар 2021. | година II | број 93

ПРЕКРЕТНИЦА ДОБРИ И ЛОШИ МОМЦИ СА ТРИ ПРСТА УВИС

БОРАТУ, ТАЧНО У ПОДНЕ

ISSN 2704-5226

Д

а ли се сећате филма „Тачно у подне“? Ако се не сећате целог филма или га никада нисте ни гледали, сигурно сте негде видели ону слику усамљеног шерифа који оставља иза себе изломљену, криву и упадљиво црну сенку на тлу. Та сенка као да је тајни садржај шерифовог хода. Она је екстеријеризована сублимација његовог интимног, унутрашњег лома између осећања дужности и питања верности. А дужност овде репрезентује калајисана звезда чувара закона на његовим грудима, док је питање верности у вези са женом која му је обећана као невеста, али би лако по годинама могла да му буде и ћерка. Овако незгодну, готово шизофрено постављену драмску дилему писац сценарија Карл Фореман, познат још и по сценарију за „Мост на реци Квај“ (1957), разрешава кроз оно чувено, аристотеловско јединство места, времена и радње. Опустели, издајнички град који под претњом долазећег насиља оставља шерифа на цедилу да се сам суочи са озлоглашеним убицом Франком Милером, кога је овај већ једном давно послао иза решетака, клаустрофобична је позорница љутог античког сукоба добра и зла где се све, међутим, слива у један драматични, безмало музички покрет. „Тачно у подне“ би зато, у режији холивудског редитеља, аустријског порекла Фред Зинемана, који је одрастао на бечким валцерима, уместо вестерн баладе у грубој, контрастној црно-белој слици, могао да буде и мјузикл и опера. И управо та музикалност слике, ти визуелни рефрени, у оклевању између реплика и крупни планови немог одмеравања без текста, у музичком кључу напете тишине, имају своју звучност без звука, као контрапункт, ехо и припрема за крешендо и катарзу насиља и револверашког обрачуна који читаву драму „Тачно у подне“ смештају у чудни процеп означавања. Неки су зато у овом филму видели левичарски крик против подсвесног фашизма малограђанске масе, а други Лолиту пре Набоковљеве Лолите, опсцену еротску причу између старијег мушкарца и једва пунолетне жене, коју овај покушава да импресионира својом шерифском вирилношћу ловећи Франка Ми-

лера, преступника рошавог лица, али и криминално млађег од себе све док га не убије. Управо зато цео филм вибрира мрачним, потенцијално перверзним и мелодрамским тоновима између онога што номинално денотира и свих могућих конотација, у ваздуху, од уводне сцене скромне церемоније венчања шерифа зрелог за пензију у тумачењу Гарија Купера и његове младе и пожељне невесте у белом, али и искричавих очију коју игра Грејс Кели и која је овде квекерка, дакле заклети пацифиста и доласка у град озлоглашеног бандита чије је име на уснама свих грађана забите граничне вароши негде у Новом Мексику.

ПРЕДЗНАЦИ Али баш то нешто што недостаје филму, та његова амбивалентност у означавању, то што ход шерифа може да буде симбол рањивости, али и предзнак долазеће старачке импотенције чини „Тачно у подне“ тако вечним и универзалним. Замислите рецимо повратак из Хага неког свесрпског ратног злочинца који по имену и презимену трага за полицајцем који му је некада давно при хапшењу ставио лисице на руке, а који сада рецимо живи са женом у некој забити на граници са Косовом под лажним именом и имате „Тачно у подне“ на балкански начин. Оно што, у ствари, негде у дубини дефинише „Тачно у подне“ је тај осећај ралативности закона. Постоји закон коме се повинујемо док ствари иду како треба, али има и онај други закон коме прибегавамо онда када нам ствари

ИВАНА БОЖОВИЋ

РАЈКО РАДОВИЋ

ДА ЈЕ КРИВОКАПИЋ НЕШТО ВИШЕ ОД ОДИЈЕЛА КОЈЕ НОСИ И ФУНКЦИЈЕ КОЈУ ОКУПИРА И ДА У ЊЕГОВОМ БИЋУ ИМА ОНО МАЛО КИЧМЕ ОД ЛИКА ГАРИ КУПЕРОВОГ ШЕРИФА, ОНДА БИ ЦРНОГОРСКИ ПРЕМИЈЕР БЕЗ СУМЊЕ НА АЕРОДРОМУ У БЕОГРАДУ ЗАСТАО. БИО БИ ТО ТРЕНУТАК ПРЕЛОМНОГ ОДМЈЕРАВАЊА ДВА ПОГЛЕДА НА СВИЈЕТ И ДВА СИСТЕМА ВРИЈЕДНОСТИ

измакну контроли, закон руље и закон ноћи. И управо одатле усамљени ход Гари Куперовог шерифа делује истовремено тако беспомоћно, али и тако претеће. Он сам и себи препуштен покушава да одржи привид реда у селендри којој је и Бог рекао лаку ноћ. А додатни визуелни подстрех утиску шерифове изолације и моралне дилеме је од његове виловите сенке још црњи шешир са упадљиво великим ободом који је налик црном ореолу око његове главе. Тај сумрачни ореол начињен од материјала за шатор је, у ствари, терет који шериф собом носи из кадра у кадар овога вестерн класика који показује да је правда увек питање личне слободе и личног избора. Али има и једна додатна димензија тог шерифовог шешира која је данас и те како актуелна и за нас овде битна. Наиме, нигде као у „Тачно у подне“ одело не чини човека. Добре момке познајемо овде по томе што су им сва дугмета на броју и уредно закопчана, и што им одела стоје као саливена. Лошим момцима фали по које дугме.

Они су аљкави, прашњави и крој одела и лични став не иду заједно. И баш тај наизглед површни аспект држања и презентације, то питање одела као знака реда и закона, питање поштовања стандарда, норми, протокола и тиме цивилизацијских достигнућа, 70 и нешто година након премијере „Тачно у подне“ постаће поново линија раздвајања добрих и лоших момака, само сада не више у холивудском вестерну него у црногорској политичкој арени.

ЦИЈЕНА Заправо, усудио бих се да устврдим да ће баш то питање нарушеног имиџа коштати, заобилазним путем премијера Здравка Кривокапића његове фотеље. Смејете се? Смејте се, али ако ми поклоните још који тренутак, рећи ћу вам и зашто то мислим. Погледајте, молим вас, још једном антологијску слику такозваног „скромног“ дочека црногорског премијера на београдском аеродрому од стране српског мини-

стра пољопривреде Бранислава Недимовића, при првој званичној посети Кривокапића престоници „српског света“, и видећете не само интригу извргавања руглу етаблираног дипломатског протокола, већ и то да би читав тај догађај, заправо, могао да се сведе на вечни сукоб закона и безакоња а ла „Тачно у подне“. Формално одевен у црни комплет прикладан ситуацији Борат Кривокапић на овој слици са београдског аеродорма делује баш као модерна варијанта Гари Куперовог шерифа Вил Канеа, који се ту неким чудом нашао да одбрани вредности западне цивилизације пред министром Недимовићем који у свом ђубретарцу и излизаним фармеркама делује не само анахроно, већ и као преживели, прежвакани и потрошени члан банде Франка Милера, лудог убице који се враћа да се свети свакоме ономе ко се нађе на погрешној страни његове смртоносне сенке. Али, ту сличности са „Тачно у подне“ постају и болни подсетник проблема који Борат представља за Црну Гору као модерну државу. Јер да је Кривокапић нешто више од одела које носи и функције коју окупира и да у његовом бићу има оно мало кичме од лика Гари Куперовог шерифа, онда би црногорски премијер без сумње на аеродрому у Београду застао. Био би то тренутак преломног одмеравања два погледа на свет и два система вредности. Да је Борат Купер осмех би му био лаконски, а ход лак. На петама би се тај црногорски шериф окренуо и отишао би ладно назад у свој монтенегро авион одбијајући тако србијански гамбит продаје муда за бубреге. Винуо би се, онда, небу под облаке и одмерио Србију из ваздуха као дистопијску развалину пуну отрова, жалосно поље и поприште пост-колонијалних, нео-либералних загађења и идеолошко минско поље порицања ратних злочина и вратио би се кући и у брда и на Цетиње, Његошу пред светлу сенку узвишености и интегритета и ту би остао све док банда и бандити Франка Милера из Београда не буду лустрирани и послати тамо где им је место, на отпад Историје. А то што, ето врага, на слици са аеродрома Борат држи корак са Недимовићем у ђубретарцу и фармеркама није само знак Боратовог двојног морала, већ и најнепобитнији доказ да он, на жалост, припада истој тој промашеној банди људи са три прста. 

2

11. децембар 2021.

ТУ СМО...

П

исао сам понекад рубрику Домаћи задатак. То је оно пишчево успутно биљежење попут крокија из свакодневног живота, које бих можда једнога дана унаприједио у нешто више од забиљешке. Овога пута, без обзира што сам набасао на неке од тих крокија, не бих још посегао за унапређивањем, јер је уназађивање узнапредовало па нека их засад такве какве јесу. Кроки 1. Црна Гора је вазда имала више издајника но издавача и више туђих него својих издања па се чо’ек чуду начудити не може откуд два сајма књиге тако малој и приталаушеној земљици. Рекло би се по народски; удренији смо да издамо домовину но књигу о домовини. Неке књижаре са озбиљном традицијом претворене су у банке, бутиге, кафиће и бурегџинице. Књижаре су, за бољег земана, биле на ударним мјестима у граду; на угловима тргова да се и онај коме није до књиге макар очеше о књижа-

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

У

вријеме кад сам била студентица у моди је била књига Ериха Фрома Имати или бити. Њен аутор који се колебао између филозофског и социолошког дискурса као између жене и љубавнице, издајући их обје: љупким стилом није могао надомјестити мањак изворне мисли. Ја бих подлакћена испијала из великих и пластичних чаша каву док бих морала невољко слушати своје колеге како жестоко расправљају о нонсенсима ове књиге, у радној соби Б-218, на моме фамозноме Филозофскоме факултету. Послије бих, након што сам изучила облике неправилних старославенских деклинација МАТЕР6 и ДРШТЕР6 одлазила на Ребро новим Millecentom, који је мојим колегама палио нерв зависти. Мој ме отац чекао на дрвеном двосједу и зачуђен како сам то брзо дошла а тек је прошло десетак минута откако се обукао: Што си забога, тако усплахирена? А ја бих умјесто одговора одлагала на стол украшен пластичним стољњаком који имитира чипку своју торбу од смеђе коже, из које су вириле МЕТАФИЗИКА или ДРЖАВА, ГОЗБА или ФЕДОН, СТАРИ ПИСЦИ ХРВАТСКИ или ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПСИХОЛОГИЈА. Онда бисмо још сачекали да сестра Анета донесе налазе креатинина или билирубина, с упутама за допуштени јеловник, и мој би ме тата узео испод руке. Пошли бисмо низ Лашћинску кући, према С. Понекад бих тату затекла на кату даље, у његовом десном ходнику гдје је писало: ХЕМОДИЈАЛИЗА, УЛАЗ НИЈЕ ДОПУШТЕН. Облачио би се у гардероби, малој просторији у којој си се једва могао окренути, и гдје су се осјећали и мијешали мириси одјеће других пацијената, кемикалија којима су се брисали подови, с мирисима колица с вечером за пацијенте и дежурно особље, мириси различити и чудесни, болни и драги... Помагала бих тати да се обуче, јер запињао му је рукав кошуље које бисмо му у ДТР-у куповале мама и ја, плавичасте и пругасте, или би му се завукао појас огртача. Из велике предаваонице на дну ходника с предавања би излазили студенти, несређени и пуни

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

ру. Сада имамо два сајма у једном граду а нити једну своју књижару са доминацијом домаћих издања. Чак су и тзв. „градске“ књижаре у туђим рукама. Тако су нам и сајмови туђи па смо накитили два комада у једној години; јесењи интернационални и прољећни међународни! А како га друкче назвати кад би наша издања, са оба сајма, стала на један астал. Није ваљда да је онај прољећни национални? Није дати Црна Гора интелектуално задивила регион издаваштвом па га на подмукло израбљује преко својих књига? (Прикладније би било да Црна Гора организује са-

јам издајника а не издаваштва). Нама је додуше и љеб који ијемо међународног падријетла јер се ође не производи ни зрна домаћега. Ако би домаће издаваче поредили са житом, онда би се виђело да добро стојимо с кукољом. Како се ни зорни медији, нити медијатори не разумију богзна у књигу, они у фото галеријама у предњи план избацују издају а не издања. Најбоље се то види на групном портрету с дамом… која је све држала под контролом. (Ако је аутор групног портрета сликао иронију онда је слика успјела). Тискају се у кадар, као какви жбири… а иначе не тискају ни писмо мајци!

Ко су ти људи и откуд су долутали у свијет књиге? Личе на избјеглице испред бодљикаве жице, која им чува леђа. Куку мајци и куку књизи кад не знају да своја књига главу чува а они су се заглавили у туђе. Туђа књига је пљунути наш образ и одраз свијести подане другима. Кад немаш никога свога... Књиго моја, пређи на другога! Кроки 2. Тога дана сам куповао хљеб више пута и нијесам успио. Нијесам удрен за било какву трговину, али сам дома остао сам и морао сам се снабдјети основном намирницом. Стао сам код прве пекарнице. Троје их је било у реду. Продавачица је услуживала првог. Лизнула је прсте, готово пљунула у њих; узела кесу и истим прстима прихватила производ, турила га у кесу и узела новац. Бркала је мало по каси и вратила кусур истом руком. Прочитао сам неђе да је новац најзагађеније средство у размјени добара, јер ништа не иде толико од руке до руке. Одустао сам од пљунуте основне намирнице са осталим додацима. Отишао сам у сљедећи дућан за

исти производ. И тамо се одвијала лизана услуга. И ту сам одустао од услуге. Идем даље. Трговина је била поред главне пијаце и све је мирисало на свјежи хљеб. Била је у склопу пекаре. Рекох у себи, прилазећи стакленом шалтеру за вањску услугу, ово је коначно право. Дебела продавачица, претила ка куварица, ми се обратила: „Шта желите?“ „То што имате!“ (Шта друго да пожелим, у пекари се не купује жељезо.) „Извол’те?“ „Један црни!“ Из округле главе палацнуо је заобљен језик црвен ка’ жишка и влажан ка краставац. Готово се циједио низ прсте. Узела је кесу здепавом шаком, прихватила један црни и испоставила га на шалтер. Посегао сам руком у џеп и извукао... ништа! „Опростите, заборавио сам новац!“ „Свеједно - рекла је, трудећи се да буде добра колико је тешка.“ „Донијећете!“ „Хвала, нећу сигурно, далеко ми је кућа од вас.“ Онда сам се с́етио пекаре неког „Свеца“, коју су баш синоћ представили

НА РАСКРШЋУ:

ИМАТИ ИЛИ БИТИ

дојмова о новим нефролошким знањима. Вани би се већ добрано насукао сумрак и у оближњој капелици за часне избијала би вечерња. И ми бисмо се убрзо спуштали СРЕБРЊАКОМ, па онда кроз град, ауто-путом у наш мали дом, у наш љупки градић, у нашу срећицу тројну. Мама би нас дочекала с кнедлама у јухи и грлу. Кад бисмо вечеру завршили куханим кестењем, у нашој трошној идили остајало је мјеста за дневник и текућа питања. ТВ дневник гледали су њих двоје, а ја бих водила овакав у стотину биљежница. Тата би испричао неку појединост коју би прочитао у мемоарима о Његовој висости бијелој униформи: да је јео барем два пута тједно жганце, или се опуштао брушењем метала. Добро да није стакла, пријекорно би нас погледавала мама, јер била је заморена наставама у вечерњој и дневној школи, петорима предметима које је предавала, најдражом јој Економијом социјализма, и плетеним долчевитама које је имала довршити нама до Дана републике. Сад су такве исте бордо у моди, с плетеницама. Уз то, читала је књигу 10 ДАНА КОЈИ СУ ПОТРЕСЛИ СВИЈЕТ, ја је подбадам наравно својим насловима, касније им набављам оних СЕДАМ ХИЉАДА ДАНА, они неће да чују, обоје су ортодоксни. О, како тада нисам разумијевала мистику бројева, како сам тек била охола надобудна студентица филозофије. Ми смо прошли многе тисућице ноћи бивајући једнако сами у својим књигама, данас након нових ратова видим то овим уплаканим очима. Отац је вјеровао у револуције иако је свакодневно био изложен муци, дугих седамнаест година на дијализи. Устајао је у сваки дан не знајући како ће завршити. Изложен потоњему, непрекидно на прекретници, на раскршћу, најбоље године провео је разапет на дијализи. Њему је имати значило само бити, опстајати. А хтјети, значило је само императив живота заданог и обиљеженог болешћу. Уз једно метафизичко хтијење: да буде сахрањен у црногорској постојбини.

СВАКОЧАСНО СЕ НАЛАЗИМО НА РАСКРСНИЦИ, НА ПРЕКРЕТНИЦИ. ИДЕМО ЛИ ЗАИСТА КА БОЉЕМУ, ИЗАБИРЕМО ЛИ ИСПРАВНО? НИЈЕСМО ЛИ ДОШЛИ ДО СВОГА ДНА ПА НАМ НЕ ПРЕОСТАЈЕ НЕГО ИСПЛИВАТИ ИЗ ОВОГ ДРУШТВЕНОГ КАЛА У КОЈЕМ ЗАГЛАВЉЕНИ ПЛУТАМО? ПРИВАТНА АРХИВА

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

овим језицима који долазе из будућности, кажем: ДАТИ, више је него УЗЕТИ, чак и онда кад дијалектичка игра са ХТЈЕТИ ради о глави, ради о БИТИ. Сав друштвени живот у суштини је практички. Све мистерије које теорију наводе на мистицизам, налазе своје рационално рјешење у људској пракси и у схваћању те праксе. К.Маркс , 8. теза о Фојербаху Мисли владајуће класе у свакој су епохи владајуће мисли, тј. класа која је владајућа материјална сила друштва, истовремено је његова владајућа духовна сила… сила епохе. К.Маркс, Њемачка идеологија. Дјеловати, пита се сад филозофска рука након лектире Маркса, има ли то икаква смисла? Дјеловати ШТО? Дјеловати ЧЕМУ? Дјеловати ГДЈЕ? Као у ономе вицу о филозофу који би љубио, али ЗАШТО? Али говорити је и дјеловати, макар то и било својеврсно просипање гесте. Имамо ли коме говорити, тко ће нас чути у незбиљскоме? Свакочасно се налазимо на раскрсници, на прекретници. Идемо ли заиста ка бољему, изабиремо ли исправно? Нијесмо ли дошли до свога дна па нам не преостаје него испливати из овог друштвеног кала у којем заглављени плутамо?

МОРАЊЕ Лидија Вукчевић

Испуњен, био му је то посљедњи загрљај домовине. И да закључим двоструки рат који водим, онај интимни и овај вањски, напомињем симболички о дистинкцији међу помоћним глаголима. Славенски језици имају као помоћне глаголе ХТЈЕТИ и БИТИ, а они други европски, ИМАТИ и БИТИ. Понекад ми се чини да је сва разлика између Истока и Запада садржана у овој малој језич-

ној филозофији. Наравно, европског истока и запада. Запад ЈЕСТ кроз оно што ИМА, бивајући кроз главницу, имање, капитал. Исток ЈЕСТ кроз оно што ХОЋЕ, а све да се постави на главу, како рече један Западњак, нема. Можда би ме нетко декапитирао за ове мисли, требало је пуно САВЕ исциједити у ЦРНО МОРЕ да још једном, неповијесни народи добију своју помоћну глаголску памет. Да и ја, припадајући

Изгубили смо домовину, јер немамо језика. Изгубили смо главе јер немамо достојне филозофије. Изгубили смо разум, јер смо мислили да смо га добили у двјестогодишњој бајци Илуминизма. Филозофи постају романописци, гутачи ватре апостоли, а истински пјесници луде самоубојице које разноси властита моћ пјевања. Глухоћа битка - јер бука је постала нечувена, ненадмашна, арогантна и готово безимена рукопис чини дрхтуравим, лабиринтским, логорским. Камо

3

11. децембар 2021.

ОСВРТ НА БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО ОД ТРИГЛАВА ДО ЂЕВЂЕЛИЈЕ

или којим путем испоставити рачуне, остаје, како се то обичава рећи: отворено. Та је игра једноставна спрам оне писмености која нас чека: успоставити не ново, јер оно је заказало на свим просторима и на свим мјестима, већ унутар заданога ријешити енигму постојања, то ће бити питање. Не, такво мишљење нас не чека, колико год оно било заводљиво. Нас можда чека нека поступна и потпуна сабраност у којој ће закон ако га и буде бити онај језични. Закон да истинскога прописа бивствовања нема, ни унутар цркве ни унутар државе ни унутар њихових фаризејских грађанских конвенција. Каос мишљења бити ће можда једини облик ћутилности сутра. Он ће дијалектичком игром допустити да поезија поручује више него и слути, а филозофска се строгоћа ставља ван закона, ван саме себе. Значит ће испишимо се, одбацимо таштине, утјечимо се ономе што нас надмашује. Не заборавимо да дјело само говори језиком оне дубоке, тихапатња-тишине. Будемо ли шутјели поваздан, наше ће ноћи, наши снови и наше пјесме, изнијети на видјело сву голотињу, сав стид, сав наш јад. Колико смо пута досад били на прекретници? Хоће ли се из ње испилити једна нова револуција или само нова диоба власти? Колико наша друштва заслужују прекретницу која радикално, темељно мијења однос снага у друштву? Колики је опсег наше хисторијске епохе? И тко су њени мислиоци? Бојим се да осим информатичара и информатике који умртвљују мисаони сустав нашег времена, не влада ништа. Односно, да њихово одсуство мисли влада нашим ахисторијским битком. Незаштићени од својих снова, колико и од свога мишљења и писања, остајемо разоткривени за ове бештије којима пишемо, за које дјелујемо. Дотле ваља напоменути да ријеч клопка и замка нијесу синоними. У прву се хватају успомене, у другу штеточине. А неке тако храбро, без устезања, прождиру папир и овлаш скициране идеје. За неку нову прекретницу или повијесну ропотарницу? 

А ЗА ДАН РЕПУБЛИКЕ

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ЛАГАЛИ СТЕ ТИТА ДА СТЕ КОМУНИСТИ, ДАНАС ЛАЖЕТЕ БОГА ДА СТЕ ВЈЕРНИЦИ

– СЕВЕРИНА! ИВАНА БОЖОВИЋ

на локалној телевизији. Позната је по добром пекару који је наводно некад пекао манастирски крух. Продавали су га на киоску. Обрнуо сам се к продавачици која је била сва у стаклу и бјелилу да се хигијена види са сваке стране. С ону страну шалтера, у зеленој здјелици од гуме, био је приручни влажни сунђер, такође зелене боје. Али то је некад био, а сада је мрк да му ни црни хљеб није раван. Јебем ти свеца, љебац ми се огадио. Обрнуо сам дома. Ушао сам у кухињу. Узео сам народни кувар, лизнуо прст и кренуо у претрагу да нађем рубрику, хљебно тијесто. Лицкао сам прст више пута листајући, док нијесам набасао на тражени одјељак и упутство: „500 г црног брашна.1 кашичица соли.1/2 паклице свјежег квасца 2-3 дл. млаке воде.“ Кад сам ишчитао упутство, извадио сам ћесу брашна тип 950, сасуо га у пластичну ванглу, узео со по пропису, воде по препоруци. Онда сам засукао рукаве, пљуно у шаке и замијесио један црни. Све нам је пљунуто, нећу да излазим из просјека. М.Р.Ш. 

Д

анас је Дан републике. Празник у једној земљи која је постојала до 1990. године и простирала се од Триглава до Ђевђелије. Тај дан се увијек свечано обиљежавао. Свуда су биле истакнуте заставе с петокраком. На телевизији су се смјењивали партизански филмови и документарци о Титу и његовим подвизима у рату и каснијим у привредном препороду Југославије. Тај дан су се грађани наших република и покрајина чврсто заклињали да никада неће издати братство и јединство. Колико су били искрени у томе, макар они који су дочекали деведесете, најбоље говори оно што се тада догодило. Југославија се распала у крвавој ратној декади у освит 21. вијека. Пао је Берлински зид, Скорпионси су пјевали о „вјетровима промјена“, Тото Кутуњо је побиједио на Евровизији будан сањајући уједињену Европу. За то вријеме овдје су се десила четири рата, најмање 130 хиљада мртвих, пет милиона расељених и први геноцид у Европи послије Другог свјетског рата. Новонастале државе бивше Југославије су се мање-више успјешно обрачунале са насљеђем Дана републике. То што су понегдје опстали називи улица и тргова, и то што поједина удружења у недостатку способности да смисле нешто ново и боље у тренуцима доколице окрећу јагње на ражњу, испијају пива и пјевају партизанске пјесме, не значи да је нешто од насљеђа тог времена, а чији је овај дан симбол, прекретница, и преживјело. Југославија ипак није умрла 1990. године. Њена смрт је била дуга агонија и дуга листа смрти људи који су били дио њеног политичког, економског и културног идентитета. Нестајале су робне марке, фабрике, умирали су спортисти, музичари, глумци.... Њени некадашњи грађани су свој жал изражавали кроз евоцирање успомена на одлазак на море, безбједно спавање у парку и могућност да се запослите одмах по завршетку школовања. Али, Југославија чији је темељ постављен 29. новембра у питомом босанском градићу Јајцу је дефинитивно мртва. Мртва је, јер и ако сада постоји одређена сарадња на простору на којем се простирала, све новонастале државе данас имају своје јунаке и вриједности које осталим не значе апсолутно ништа. Дуго сам размишљао да ли постоји било шта данас од Триглава до Ђевђелије што може бити прихватљиво свима. Након одиста опсежне анализе, мора се признати да данас постоји само једна личност на овим просторима која ужива неподијељену популарност у свим некадашњим републикама и покрајинама и код свих њених народа и народности. Још сам био сарајевски студент. За њу сам негдје чуо, али искрено, нијесам знао ниједну њену пјесму. Али сам зато добро упамтио

њену појаву. Та жена је била вулкан еротичности на малом екрану. Имало је оно „нешто“ што те прикује за мали екран да отпратиш пјесму чије стихове држиш крајње баналним. Млађахна умјетница из Сплита, скромних глазбених могућности по мом суду, али зато пријатне спољашњости је тих година била чест гост у Сарајеву. Гостовала на телевизији, радију, дискотекама, концертним салама. Нијесам отишао ни на један њен наступ, а мислим да их је бар десетак само у Сарајеву у тих неколико година. А онда се десило то!!! Студенти су шапатом причали да су негдје „испржили“ ЦД и да ће вечерас бити пројекција у једној од студентских соба. Сви су тих дана причали о „уратку“ младе глазбенице!!! У трамвају, у кафани, у дому, на факултету, сви су причали само о филму. Све новине су писале о Северинином првијенцу. И сви су гледали, лажу да нијесу. Од најмлађих од оних најстаријих, који су невични техници захтијевали помоћ од својих млађих пријатеља и познаника како би одгледали оно о чему бруји цијела бивша домовина. Гледале су ту „акцију“ и жене и мушкарци. Иако се можда понегдје и јавно критиковала као неморална и роспија, ипак су је тајно у приватности дома гледали.

Убрзо су Северинине слике биле налијепљене код сваког возача камиона који је држао до себе. Северинина каријера је након овога кренула узлазном путањом. У међувремену се и два пута удала и развела. Оба пута у Србији. Тако је Северина постала српска снајка, у Хрватској Севе национале, а у Босни неко ко се толико добро уклопио да је постала неизоставни дио „раје“. Ништа мање није популарна ни у Црној Гори и осталим земљама бивше Југославије. Ипак, пад Југославије лако може да се прати по стању у култури у тој великој држави, али и по томе које су „femme fatal“ биле актуелне. Тако смо почели са Бебом Лончар и Маријом Баксом. Осамдесете смо дочекали бленући у обнажена тијела Тање Бошковић и Неде Арнерић. Југославија је крај дочекала са продором турбо-фолка у све поре друштва. Симбол тријумфа те у суштини антикултурне појаве биле су голе груди Фахрете Јахић, алијас Лепе Брене. Од еротике до порнографије. Од умјетности до шунда. То је јединствени образац пропасти сваког друштва, и само су варијације у питању. Прије 78 година је рођена Југославија. Званично је умрла јако млада, у својој 47. години живота. Зато се пролило толико суза у Саву и Дрину. И зато је та смрт толико трагична. Могла је још да поживи, али бојим се да нам онда

ово сјећање на њу не би било овако болно и лијепо. Данас једино око чега се не споримо и не можемо спорити је управо Северина. Она није само Севе национале у Хрватској, већ Севе национале на цијелом простору бивше Југославије. Зато, на осамдесету годишњицу умјесто петокраке ставити Северину. Сигуран сам да ни она нити било ко не би имали ништа против. А Југославија би опет бар тај дан била уједињена. Наравно, то би било лажно, али зар све на овом пролазном свијету није? А мислим да би она била и најподеснија да својим еротичним гласом отпјева: Живјела Југославија... То наравно не значи да би се Југославија опет родила или да би је завољели они који према њој више немају никакву емоцију... Али ето, пјевали бисмо је бар због Северине. Па би се онда неко и сјетио тог 29. новембра 1943. године. Једино што би било искрено дописати уз овај датум је: То је дан када су народи бивше Југославије ударили темељ нечему што ће бити врхунац цивилизације ових простора. Све послије тога је био дугачак пад у провалију. И ми никако још да потонемо до дна. Е сад видите гдје је била Југославија. 

4

11. децембар 2021.

НАШИ ХАНИБАЛИ ПОДЗЕМНИ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

В

ласт је лијепак за СВЕ! - почесто цитирани народни... ребус, доскочица, поскочица која се може односити на разне сегменте, слојеве живота, јавног али и оног другог. Политички дискурс наречене „мудрости“ видљив је и у формирању разних коалиција, савеза, пактова, договора, преговора... и то није ништа ново. Од када је „свијета и вијека“ ствари се тако одвијају. Имамо примјер Њемачке, ђе је склопљена разнородна коалиција која функционише очигледно на добробит свих актера, а прије и изнад свега, на добробит саме државе, тј. грађана, и тако даље, и тако више! У нашој милој Црној Гори имамо „заједницу“ више странака, која је извор разних фрустрација, почев од оних међусобно - унутрашњих (коалиционих), па до фрустрација које се индиректно - директно, преносе у већем или мањем обиму до обичног човјека (грађанина). И, то је природно, тако државе функционишу... или не функционишу. Све горе наведено подсјетило ме на представу која је премијерно изведена у Краљевском позоришту „Зетски дом“ на Цетињу, „давног“ 29. децембра 2005. године - „Ханибал подземни“ по тексту Христа Бојчева, у режији

КАКО СЕ ДОЧЕКАТИ НА НОГЕ? ИМАМО ПРИМЈЕР ЊЕМАЧКЕ, ЂЕ ЈЕ СКЛОПЉЕНА РАЗНОРОДНА КОАЛИЦИЈА КОЈА ФУНКЦИОНИШЕ ОЧИГЛЕДНО НА ДОБРОБИТ СВИХ АКТЕРА, А ПРИЈЕ И ИЗНАД СВЕГА, НА ДОБРОБИТ САМЕ ДРЖАВЕ, ТЈ. ГРАЂАНА, И ТАКО ДАЉЕ, И ТАКО ВИШЕ! У НАШОЈ МИЛОЈ ЦРНОЈ ГОРИ ИМАМО „ЗАЈЕДНИЦУ“ ВИШЕ СТРАНАКА, КОЈА ЈЕ ИЗВОР РАЗНИХ ФРУСТРАЦИЈА... Дина Мустафића. Премијери је присуствовао аутор текста, драмски писац европског па и свјетског реномеа. Оштрицом сатире (трагикомедије), Христо Бојчев је на префињен и луцидан начин дотакао велики број сфера савременог живота, притом не одступајући од „аксиома“ да универзалне вриједности, хумана питања и дилеме човјека нијесу уско везани за географска подручја и топониме. Прекретнице или рас-

кршћа на које човјек наилази су неминовне, одабрати пут је „увијек ствар избора“. Имао сам привилегују разговарати са господином Бојчевом, наравно, преовладавале су теме о литератури и умјетности уопште, али и о политици јер смо били у години прије референдума. Човјек мора посједовати елементарно самопоштовање (интегритет), као и свијест о другом који је „преко пута тебе“, све са мјером, у супротном зала-

зи се у простор девијација. Једнако „правило“ важи и за државе, парафразирам дио разговора који смо водили… „Ханибал подземни“ је, заправо, критика поремећених вриједности. Трагикомична прича у којој је на јасан начин приказан материјалистички и хедонистички концепт свијета, насупрот духовним и људским идеалима: моралу, емпатији, љепоти, љубави, доброти… Слика моралног пада, економског пропадања човјека који је „умјетник у гладовању“ и његовог настојања да живи достојанствени живот, истовремено са илузијом да такав живот можда и постоји. Култура баналности и кича, посједовање и лажни спољашњи сјај намећу се као вриједности и приоритети. Христо Бојчев је на себи својствен начин, можемо рећи, бизаран начин спајао крајности: од патетичног до неприличног, од меланхоличног до гротескног, од уздржаног до бритког, од једноставног до екстравагантог, од људског до анималног… Уводна сцена у представи доста говори сама за себе: Васко (Драган Јовичић), учитељ пјевања, без запошљења, занесено диригује виљушком на којој је набоден комад хране за псе. Виљушка ће остати да лебди у ваздуху и када он напусти сцену. Већ тада се дало наслутити да ће представа пребацити „рампу“ и да ће се оно што

се одигравало на сцени рефлектовати на људе са друге стране. Сви карактери у комаду су без идеолошког предзнака и дискурса и постепено ће пролазити кроз екстремна стања, од немаштине до поклоњеног богатства, што ће се наравно одразити и на њихова унутрашња стања. Трауме морално - просторне дезоријентације су „нуспојаве“ узроковане новонасталом ситуацијом. У својеврсном лудилу покушат ће кроз рупу ући у „подземље“, истовремено губећи осјећај што је горе а што доље. „Подземље“, одакле пристиже новац, не жели их прихватити. Све ће остати у стању бекетовског апокалиптичног чекања. „Слике (сцене) овог савременог комада могу се играти као фарсичне, гротескне, комичне, бурлескне, али и као басна за одраслу дјецу, негативна бајка. Бојчев третира Балкан као проширење на аорти… Интересантно је како глад, похлепа и периодично циркулисање паганских и хришћанских талога, у представи претварају карактере, умјетнике, у гладне животиње…“ Варја Ђукић (главна улога), изјава поводом представе. И, да се вратим на почетак (увод) текста: извор фрустрација – изневјерена очекивања (за поједине)! У слободном смо паду, излаз постоји, само да се дочекамо на ноге! 

ОБРТ У ФИЛМСКОЈ ИНДУСТРИЈИ КОЈУ КРЕИРА РОБЕРТ АЛТМАН

ХОЛИВУДСКИ БОКАЧО

У ери кад су се снимали филмови с ћудљивијим порукама, псеудо-мјузикл Нешвил (1975), почиње политичким паролама кандидата за предсједника које шири градом преко разгласа на комбију. У питању је популиста (не у оном смислу што се погрешно користи код нас) треће странке – Замјеничке партије – дакле, персона non grata у свакој политичкој чорби. Једна од парола гласи: „... Нико не зна њене ријечи; и немогуће ју је пјевати. Али нам је Конгрес у својој бескрајној мудрости подарио химну ‘Барјак начичкан звијездама’, и вјерујем да су сви адвокати гласали за њу зато јер ју је правник срочио, а судија је написао мелодију. [...] Промијените нашу химну у нешто што обичан народ може да разумије.“ Сличне опаске могу се чути свако мало, као у репетитивном скечу. Читава та представа о центру кантри музике на расистичком Југу представља цјелину састављену из фрагментарних епизода о

24 лика и испреплетеном структуром више подсјећа на неухватљиви „велики амерички роман“ него на филм. Готово тросатна сатира служи се калеидоскопском дескрипцијом нешвилске индустрије кантрија како би заправо коментарисала политичку корупцију, похлепу, лицемјерност, параноју, а поготово развратну комодификацију коју Алтман види на сваком кораку америчког друштва. Исти редитељ ће 1992. снимити сличан филм, само о Холивуду. Бестселер Питера Бискајнда, Easy Riders, Raging Bulls (1998), библија Новог Холивуда и безмало воајеристичка трач-историја написана журналистичким маниризмом једног Џимија Брезлина, за прекретницу у тадашњем америчком филму узима 1967. годину због два наслова – Бони и Клајд и Дипломац.

THE NASHVILLE CHRONICLES Jan Stuart, 2000.

„Они изазивају потресе у тадашњем студијском систему“, закључује Бискајнд. „А за њима су услиједили други атипични филмови: 2001: свемирска одисеја и Розмарина беба (1968), Дивља хорда, Поноћни каубој и Easy Rider (1969), M*A*S*H и Five Easy Pieces (1970), Француска веза, Carnal Knowledge, Посљедња биоскопска представа и МекКејб и гђа Милер (1971) и Кум (1972). Прије него што су људи дошли к себи, настао је покрет – у штампи одмах прозван Нови Холивуд – ког је повела нова генерација редитеља. Ако је икада прије постојало нешто иоле слично, та декада ће бити редитељска.“

Мада се у првим годинама Новог Холивуда међу побројаним звјеркама налазе два Алтманова ремек дјела (ако изузмемо Брустера МекКлауда), M*A*S*H и МекКејб и гђа Милер – оба филма тврдокорне жанровске деконструкције – у Бискајндовој немалој књизи најмање се и генерално с презиром говори о њему. То можда и не треба да чуди, јер Алтмана, према Лексикону филмских режисера Александра Бечановића, „није интересовало инкорпорирање [...], колико дистанцирање, полемика, бјекство, неприхватање ‘ограничења’ Холивуда“.

etsy.com

У

новом мјузиклу творца бродвејског хита Хамилтон, Лин-Мануела Миранде, Тик, тик... Бум!, у фокус групи која осмишљава рекламне поруке, мозга се о томе како најбоље описати Америку. „Америка је као вјетар у коси“, изјављује главни протагониста. Поента Мирандиних филмова, односно криптонеолибералних фантазијâ је да у капитализму, а нарочито ако сте емигрант (као он), вриједи жртвовати дословно све и мукотрпно радити док не постигнете обећани успјех.

eventon.us

РАТКО РАДУНОВИЋ

НЕШВИЛ ЈЕ ИСПАО ПРЕКРЕТНИЦА НОВОГ ХОЛИВУДА У СМИСЛУ ДА ЈЕ У ЈЕДНОМ ФИЛМУ НЕКАКО УСПИО ДА ОБЈЕДИНИ СВЕ ОНО НА ЧЕМУ ЈЕ ОВАЈ ПРАВАЦ ОД ЗАЧЕТАКА СТАВЉАО АКЦЕНАТ У ПОГЛЕДУ СИРОВОГ ПРИСТУПА ТЕМАТИЦИ И ЖАНРУ, НО ОД ТАДА УЈЕДНО КРЕЋЕ И ОСЈЕТАН ПАД У РЕНЕСАНСИ КОЈИ ЋЕ, СРЕЋОМ, НА КРАЈУ ИПАК ОСТАВИТИ НЕЗАБОРАВНА ДЈЕЛА

Роберт Алтман

Нешвил је, штавише, испао прекретница тог правца, у смислу да је у једном филму некако успио да обједини све оно на чему је Нови Холивуд од зачетака стављао акценат у погледу сировог приступа тематици и жанру, но од тада уједно креће и осјетан пад у ренесанси који ће, срећом, на крају ипак оставити незаборавна дјела попут Рајских врата, Апокалипсе сада и Разјареног бика. Исто тако, након Нешвила, Алтман све до почетка 1990-их неће

снимити ништа ни приближно добро, али зато неће ни престајати да ради, па то било у позоришту, на ТВ-у или у опери. Најпослије ће иза себе оставити 39 релативно „малих“ филмова, ако узмемо у обзир њихове буџете.

Крајем 80-их је за HBO радио политичку сатиру Тенер ’88, документарну пародију – редитељ је зове „експерименталном телевизијом“ и најбољим радом у каријери – о кандидатури демократе за предсједничке изборе, антиципирајући политички тулум око Клинтона. Данас готово свака серија која држи до себе изгледа и звучи као Тенер ’88. Свој апсурдистички приступ наративним методама, Алтман је упражњавао још 1960-их. Примјера ради, у један кадар би сабио неколико особа које разговарају у исто вријеме. Његови надређени нису капирали да гледају илузију живота. Он им је објаснио да људи у стварности причају једни преко других и да њихова конверзација сама по себи не мора да буде стопроцентно јасна и смислена, и ту је умало изгубио каријеру. За Нешвил је зато његов тонац морао да осмисли револуционарну миксету, преко које је редитељ у монтажи могао да контролише јачину сваког изговореног гласа. Седам пута је номинован за Оскара за пет својих филмова (посљедњи пут у 76. години живота), а добио је само један – почасни Оскар у години кад је умро, 2006. У историји Холивуда, за једног човјека с толико битних остварења, Алтман је недвосмислено један од редитеља – као, уосталом, и његов опозит, Стенли Кубрик – које је и данас немогуће класификовати. 

5

11. децембар 2021.

ЧУДО НЕВИЂЕНО pewresearch.org

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

П

ослушао сам пажљиво дио јавног иступања скоро устоличеног ректора Универзитета Црне Горе господина Божовића. Пошто је била ријеч о, поред осталог, његовом излагању на неком округлом столу, вратио сам прилог на почетак и извртио га још једном: „Кукала нам задовијек мајка!“ – како каже Вељко Мандић на сазнање да никад његови земљаци неће успјети да се домогну еротског раја представљеног у лику младе и бујне Савине Гершак у филму „Чудо невиђено“ Живка Николића.

Из Божовићевог излагања на догађају организованом од стране руског Фонда стратешке културе, као једне од специјалних алатки за ширење руског утицаја у иностранству, на коме је, разумљиво, Божовић узео учешћа, поред његових набрајања политичких партија и институција у Црној Гори, посебно погодних за проруску дјелатност у региону (Нова српска демократија, Народна демократска партија, као чланице Фронта, затим уз њих Социјалистичка народна партија), плус неки медији и неке невладине организације, Божовић, наравно, посебно акцентује Српску православну цркву: „Најзначајнији и највиталнији проруски друштвени организам у Црној Гори је Српска православна црква. То је огромни потенцијал који Русија није до краја искористила“- закључује актуелни ректор Универзитета у Црној Гори, у очигледној служби једној страној сили. О чему се у случају ректора Владимира Божовића ради, о томе ваљда, поред наведених цитата, не треба посебно трошити ријечи. Друга је ствар колико професор Божовић успијева да за исту друштвену активност заврбује

Оставимо ректора на срамни образ деканске скупине и актуелне предсједнице Управног одбора Универзитета Црне Горе, па

Министрица Братић нимало не оклијева да се свети доказаним и способним, правећи кадровски, административни, материјални и други циркус око себе, посебно обесхрабрујући сваку амбицију младих људи за научним, умјетничким и другим усавршавањем у земљи и иностранству обустављањем фондова за њихово финансирање. Помињући министре којима до сада није задовољан, предсједник Владе упорно заобилази Весну Братић, остављајући јој довољно простора за завршавање укупних започетих недјела. Гледајући је на расправама у Скупштини, као анксиозну и нервозну даму, добронамјерни гледалац и слушалац се с великом носталгијом сјећа амбициозне, полетне и надасве часне министрице науке госпође Дамјановић. Како је Братићка успјела да заустави добро разрађене планове своје претходнице у области науке, и још припише себи, наравно уз помоћ актуелног премијера, још три министарства, није нимало нејасно, ако знамо да госпођица Братић дјелује у духу најскривенијих намјера предсједника Кривокапића. Кривокапић показује несумњиву зависност од своје четвороручице, какву и колику тек ћемо видјети, а свакако је свједок масовног урушавања четири, за одгајање националне свијести, најважнија министарства. 

Летоније и Литваније. Учлањење у ЕУ значило је излазак из сфере утицаја Русије, побједу над комплексима и ретроградним менталитетом. Ријечју, сви европски народи морали су проћи кроз своје чистилиште, суочити се са сопственим комплексима и заблудама, признати своју историјску одговорност, ослободити се лоших друштвених пракси, прије него што су постали дијелом ЕУ. То ће морати и Црна Гора. Мораћемо неутралисати клерикализацију и њено негативно дјеловање на друштвено-политичке токове, изградити свијест о томе што је права мјера, легитимни оквир дјеловања једне вјерске заједнице. Свако прекорачење ове линије је видљиво, та помијешаност „црвеног и црног“ (Стендал) боде очи, не можемо да не примијетимо да су „испод дуге Жилијенове мантије вириле оструге почасне гарде“. Мораћемо оставити иза себе национал-шовинизам, латентни милитаризам и ксенофобију, као феномене који припадају прошлости. „Сањати о бесконачном продужењу покојних ствари и о владању над људима помоћу балсамовања, обнављати догме које су у рђавом стању, поново позлаћивати ћивоте, поново малтерисати манастире, поново освећивати кутије за свете утваре, поново смјештати сујевјерја, давати хране фанатизмима, правити нове шкропилице за дршке и за сабље, успостављати

монаштво и милитаризам, вјеровати да се друштво може спасти умножавањем паразита, наметати прошлост садашњости, то изгледа чудновато“ („Јадници“). Мораћемо начинити квалитативни искорак од мултикултурализма ка интеркултурализму, који подразумијева међусобно поштовање и дијалог, тачку сусрета различитости, умјесто паралелног битисања различитих Других: „А то је било као да смо обоје живјели у паралелним пролазима или тунелима не знајући да идемо једно поред другог, као сличне душе у слично вријеме“ („Тунел“). Вријеме је да морално начело засновано на принципима „чојства и јунаштва“ прилагодимо новим друштвеним и историјским околностима: чувати себе од другог сада кроз систем владавине права и борбу против корупције и организованог криминала; чувати друге од себе – поштујући људска права и слободе. Тек кад изградимо политичку културу која одговара актуелном тренутку, прекинућемо нашу балканску самсару и ући у ЕУ. У заједнички европски багаж имамо што да приложимо: антиратне протесте 90-их прошлог вијека, очувани мир у овом кутку Европе, прихватање избјеглица, „еколошку државу“ у Уставу. Ове вриједности чувамо пред налетима невремена, грчевито, као на платну „Спашавање слика са цетињског двора“ Јарослава Чермака. Ове вриједности су наша нада. 

ШПИЈУНСКЕ И ДРУГЕ ИГРЕ УКОЛИКО БИ ДОШЛО ДО ТОГА ДА БУКВАЛНО СВИ ПРОФЕСОРИ - ЧЛАНОВИ УПРАВНОГ ОДБОРА И СЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ РЕДОМ ПОЈЕДИНАЧНО ОСВОЈЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА СОПСТВЕНИ НАУЧНИ ДОПРИНОС, ТАКОЂЕ БИХ ИХ, КАО И ДАНАС, ПРЕЗИРАО ЗБОГ ЊИХОВЕ ЈЕДНОГЛАСНЕ ОДЛУКЕ ДА ИЗАБЕРУ ЗА РЕКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ ГОСПОДИНА ВЛАДИМИРА БОЖОВИЋА

дио актуелних декана, професора и асистената Универзитета Црне Горе, као својих одушевљених присталица, што се од њега подразумијевајуће очекује. Додајмо још сазнање да су баш сви професори, чланови Управног одбора и Сената Универзитета Црне Горе једногласно подржали Божовића, што је посебно трагично подвучено чињеницом да је за Бо-

жовића гласала и Рајка Глушица, актуелна предсједница Управног одбора Универзитета Црне Горе који представља врховну власт исте институције. Споредно је што је госпођа Глушица својим најновијим „научним истраживањем“ дошла до дефинитивног закључка да актуелни заступници црногорског језика, млади филолози оличени у професорима

кренимо пут блажене четвороминистрице Весне Братић, која је, што је више него очигледно, задужена од своје владе за коначно уништавање баш свих потенцијалних облика испољавања црногорске националне свијести, па и свијести у најопштијем значењу ријечи. Њено крвничко смицање са руководећих положаја просвјете, културе, науке или спорта вишеструко доказаних и афирмисаних, као и довођење србујушћих и неадекватних, тек ће резултирати слућеним крахом већине црногорских просвјетно-културнонаучних институција.

цетињског Факултета за црногорски језик и књижевност, представљају црногорски национализам у најцрњем облику? Није увијек баш тако мислила, али свако има само своју еволуцију.

ПУТОВАЊЕ У ЕУ МИЛОШ РАДОЊИЋ

В

ергилије води Дантеа кроз Пакао и Чистилиште, с Беатричом иде кроз Рај. Ми, са друге стране, као да смо осуђени да пролазимо изнова само кроз Пакао, наш балкански пандемонијум. Имамо водича који би нас могао провести кроз све фазе искупљења, ту је ЕУ као via crucis, али њен глас увијек буде заглушен. У какофонији нестане, као fade out. Изнова, тај натпис изнад улаза: „Оставите сваку наду, ви који улазите“. Изнова исте утваре, исте химере. Исти дијапазон ликова, од прождрљиваца и пијанаца, расипника, гњевних и насилника, до ликова из осмог круга с десет јама, у којем су варалице. Познати су нам подмитљивци у петој јами овог круга, лицемјери у шестој, лопови у седмој, лажни савјетници у осмој. Зачетници неслоге у деветој јами нам се кезе са мурала. Ту су и издајници из деветог круга. Познат нам је, до у детаље, ентеријер Пакла на балкански начин. Ноздрве су нам пуне мемле и воња који допиру из дубина. Не желимо опет у те дубине. Тиња нада да ћемо разбити овај кружни ток, нашу самсару, и учинити одлучујући цивилизацијски искорак. Њемачка је затворила свој круг искупљења, прешла је пут од Кристалне ноћи из 1938. до изјаве предсједника Штајнмајера на

А НАДА ПОСТОЈИ

ТЕК КАД ИЗГРАДИМО ПОЛИТИЧКУ КУЛТУРУ КОЈА ОДГОВАРА АКТУЕЛНОМ ТРЕНУТКУ, ПРЕКИНУЋЕМО НАШУ БАЛКАНСКУ САМСАРУ И УЋИ У ЕУ. У ЗАЈЕДНИЧКИ ЕВРОПСКИ БАГАЖ ИМАМО ШТО ДА ПРИЛОЖИМО: АНТИРАТНЕ ПРОТЕСТЕ 90-ИХ ПРОШЛОГ ВИЈЕКА, ОЧУВАНИ МИР У ОВОМ КУТКУ ЕВРОПЕ, ПРИХВАТАЊЕ ИЗБЈЕГЛИЦА, „ЕКОЛОШКУ ДРЖАВУ“ У УСТАВУ

обиљежавању 80. годишњице од избијања Другог свјетског рата: „Поклањам се жртвама рата, тражим опрост због њемачке историјске кривице и прихватам одговорност“. Прекид вишевјековног непријатељства Француске и Њемачке у темељима је Европске уније. У Шумановој декларацији, између осталог, стоји: „Поновно окупљање нација Европе захтијева уклањање доба дугог супротстављања Француске и Њемачке. Свака активност треба да се односи управо на ове двије земље“. И Италија је прошла кроз своје моралне Сциле и Харибде. Од Марша на Рим из 1922, након којег су фашисти преузели власт, преко

италијанског расног закона из 1938. до Римских уговора из 1957, који спадају у корпус оснивачких. Шпанија је такође прошла кроз катарзу - од Франкове диктатуре, преко демократске транзиције до чланства у ЕУ. Одбијање апликација за чланство током диктаторске ере било је катализатор за сазријевање свијести о томе да су институционалне и демократске реформе кључ рјешења које води до ЕУ: „España era el problema, Europa la solución “ (Ортега и Гасет). Балтички пут, ланац сачињен од два милиона људи који се протезао на скоро 700 км послао је најјаснију поруку о томе који је геополитички избор Естоније,

6

11. децембар 2021.

Н

ије се то догодило преко ноћи и није било неочекивано, али је сваки пут једнако узнемирујуће и злослутно. Умјесто очекиваних транзиционих трансформација и проблема, тридесет година послије, добили смо старе, а нове, подгријане национализме, снови о неосвојеним територијама вратили су се у жаргоне популистичких политичара, а сан о „српском свету“ учинио је да грађани Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије све чешће гласно вербализују сумње да се опет сви заједно налазимо у граничној ситуацији, која подразумијева да је о(п)стајање у старим обрасцима и ауторитарно-популистичким методама опасан и разоран избор. Ова гранична ситуација би, међутим, могла значити и тачку преокрета, шансу да се токсични идеолошки конструкти и обрасци једном заувијек деконструишу и супституишу новим. Јер, како је својевремено писао Карл Јасперс, сировост колективног начина мишљења и његовање друштвених предрасуда, парадоксално, не подстиче наша осјећања заједничке припадности, а свако се може ослободити стега регресивног колективитета да би достигао невидљиву солидарност људи као људи добре воље и „људи у заједничкој кривици људскости“. Чак и они најуздржљивији међу нама можда ће управо ових мјесеци схватити да се „политичке прилике не могу одвојити од укупног начина живота људи“, јер „нема апсолутног раздвајања политике и људског бивства док год човјек, стојећи по страни, не затре себе као пустињак“. Човјек који је политички неслободан изнутра, увијек се покорава и не осјећа се кривим и обрнуто, политичка слобода се осваја

КРИЗА КАО ШАНСА

БАШ КАО И НАЈГОРИ СЦЕНАРИЈИ, НИ ТАЧКЕ ПРЕОКРЕТА СЕ НЕ ДОГАЂАЈУ ПРЕКО НОЋИ. ОНЕ ПОДРАЗУМИЈЕВАЈУ НАЈПРИЈЕ ПРЕПОЗНАВАЊЕ, А ЗАТИМ И ОДЛУЧНИ ИЗБОР ДА СЕ ЈЕДИНЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ КОЈЕ ИМАМО ДО У БЕСКРАЈ НЕ ПРОВОДЕ У ГРАНИЧНИМ СИТУАЦИЈАМА КОЈЕ НИКАДА НЕ МОГУ ДА ОСТАНУ status quo И КОЈЕ НЕИЗБЈЕЖНО МОРАЈУ ДА КРЕНУ У ЈЕДНОМ ОД ДВА ПРАВЦА ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

„унутрашњим протестима усљед свијести о личној одговорности“. Већ атмосфера покорности, према Јасперсу, представља колективну кривицу. Слобода за себе и слобода за друге се, међутим, не може освојити без темељне и активне деконструкције (пре)познатих модела мишљења и политичког дјеловања. Могући модел деконструкције и супституисања вриједности-

ма експлицира Иван Чоловић у Реторици мира: „У мом прилогу овој расправи о језику мира полазим од гледишта да залагање за језик мира подразумева три повезана поступка: прво, критику језика рата, друго, критику или самокритику антиратног језика и, треће, изградњу модела језика мира“. Посљедњи (и најефикаснији, будући да примјењивањем нужно задобија

синтетички потенцијал) обликотворни принцип супротстављања идеолошкој узурпацији и њеном најрадикалнијем појавном облику „језику рата“, према Чоловићу, манифестује се управо путем „инверзије језика рата“ и потирања његових појавних облика: стигматизације, говора мржње, пропагандних техника, хушкања, „лажи“ и „двосмислица“.

Комуникацијски модел у мирољубивом и демократском друштву, управо супротно, требало би да буде заснован на мјерилима рационалности и ефикасности, сматра Чоловић и упућује да из језика мира треба искључити све што је ирационално (будући да је свако насиље у основи ирационално). Као примјер, наводи став да се слогани мржње, расизма и рата могу сузбити управо и једино методом њихове супституције: „То значи да треба прихватити да постоје добри слогани, тј. и ефикасни и ваљани, слогани који остављају снажан утисак на публику, али је притом не одвраћају од размишљања“, а такви су они слогани „који не прикривају своју природу слогана“ који, дакле, у основи немају манипулативни него, напротив, демистификаторски потенцијал. У том смислу убјеђивачка комуникација у демократском друштву као својеврсно „здраво убјеђивање“, као свој примарни услов има критеријум слободног избора прихватања од стране оних којима је намијењена. Ове наизглед дивергентне претпоставке антиидеолошког говора као основе комуникацијске стратегије у демократским друштвима (која се, дакле, једнако може практиковати и као култура рационалне аргументације и као култура сугестивног говора, и као намијењена некима и као намијењена свима), синтетизоване, чине реторику мира чија је примарна сврха да „постигне да се код

СПОЗНАЈЕ СВИЈЕТА НАКОН ЕПИДЕМИЈЕ ЦРНЕ СМРТИ ВУКОТА ВУКОТИЋ

О

ткад је свијета и вијека, људски род пратила је жеља за промјеном. Увијек смо тежили нечему, бољем, вишем или напросто другачијем. Због тога, историја нам је препуна различитих прекретница, преокрета, обрта, у којима су се ствари и процеси мијењали, попримали неки сасвим нови ток, добијали неочекиване резултате. Та жеља да се нешто промијени изражена је и у стиховима народног пјевача „...и да друга постане судија!“. Заиста, цјелокупна историја човјечанства може се у најкраћем описати као борба два велика зараћена табора, једних који покушавају да нешто преокрену и других који те промјене бране. Но, као што то у животу бива, они који су једном успјели да стигну до прекретнице и окрену ствари у своју корист, често су касније завршавали као највећи борци за одбрану постојећег. Што би рекао Балашевић „Живот је к..., извин’те ме што псујем“. Ако је ишта обиљежило свјетску историју, па и нашу, то су велике прекретнице. То је оно што се памти кроз генерације и чији се побједници славе у наредним временима. Јер свака та прекретница учинила нас је онаквим каквим јесмо, обиљежила је једно

ВЕЛИКЕ ИСТИНЕ БИЛЕ СУ ОБМАНЕ

КАД ЈЕ ВЕЛИКА ЕПИДЕМИЈА ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ КРЕНУЛА ДА ПРЕТВАРА СВИЈЕТ У РЕАЛНУ ДОЛИНУ ПЛАЧА И СМРТИ, НЕ САМО ФИКТИВНУ КОЈУ СУ НАЈАВЉИВАЛИ ПРОРОЦИ, МНОГЕ ЈЕ ТО НАТЈЕРАЛО ДА СЕ ОКРЕНУ ОД „СПАСА ДУША СВОЈИХ“ И ИПАК ПРОБАЈУ ДА УЧИНЕ НЕШТО И ЗА СВОЈА ТИЈЕЛА. И ТАДА СЕ ДЕСИЛА ВЕЛИКА ПРЕКРЕТНИЦА доба и створила свијет који познајемо. Тако су нас велике прекретнице, као ватра или точак, извукле из пећине, било да смо то сами урадили или нам је неко помагао. Понекад прекретнице нијесу ни биле наше дјело, већ нам их је креирала природа, попут краја леденог доба или ерупције каквог вулкана, па ипак су учињели да људски род и његов начин живота никада више не буде исти. Доста прекретница нијесу чиниле ствари бољима, епидемије, суше, најезде дивљих народа и рушење цивилизација, али ипак су остале забиљежене

као нешто што нам је живот измијенило из коријена. Но, у сваком злу има и понечег доброг. Црна куга је средином XIV вијека однијела трећину житеља Европе и вјероватно још и више Азије, али је касније препозната као један од фактора за настајање ренесансе. Наизглед чврста и непробојна зграда схоластике, коју су градили највећи оци и ауторитети Цркве, више батином него философијом, срушила се као кула од карата пред неумољивим хиром природе. Очај и чемер који је завладао свуда, односећи немилосрдно читава

села и мање градове, нагнао је људе да преиспитају свијет око себе и основе на којима почива. Тада смо схватили да можемо гледати живот и неким другим очима, да није све тако стриктно прописано „великим и светим“ књигама и да је постојало људи и прије нас. Сурова стварност нагнала нас је да скренемо поглед са небеса и разгледамо оно што је око нас, али и да бацимо поглед ка прошлости и видимо да су неки прије заправо живјели и боље. Кад је велика епидемија заразне болести кренула да претвара свијет у реалну долину плача и смрти, не само фиктивну коју су најављивали пророци, многе је то натјерало да се окрену од „спаса душа својих“ и ипак пробају да учине нешто и за своја тијела. И тада се десила велика прекретница. Почели смо да увиђамо да све оно што је важило за велике истине, заправо су обмане. Умјесто мрачних лица испосника иде-

ал су постали мудраци и философи антике, који су својим учењима славили живот и човјека. Смислили смо нове начине да се носимо са проблемима, схватили смо да нико нема коначне и праве одговоре, већ да заправо много тога не знамо. Признавањем својег незнања почели смо да учимо и будемо отворени према себи и природи која нас окружује, па смо отворили универзитете и школе у којима се није проповиједала само вјера, већ се изучавало знање. Старе заблуде су изашле на видјело и поред све воље оних који су од њих профитирали, да их сачувају неокрњене. Тако је кардинал Енеја Силвија Пиколомини, каснији папа Пије II, први утврдио и раскринкао велики фалсификат тзв. „Константинове даровнице“. Мада се Црква којој је служио користила овом лажном исправом, као крунским доказом свога престижа на Западу, његова тежња ка спознаји истине и схватање да је насту-

11. децембар 2021.

ОТПОРОМ И БОРБОМ ЗА СЛОБОДУ ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ И ОСВАЈАЊА ЦРНЕ ГОРЕ

За нови почетак.



пило вријеме преокрета, учинили су да одбаци тај документ као обичан фалсификат. Овим чином отворио је „Пандорину кутију“ лажних исправа и даровница многих цркава и манастира, али и утемељио једну нову грану науке, дипломатику, на којој почива савремена историјска наука. У исто вријеме када је то радио кардинал Пиколомини, Европа је учила да слика, ваја, наново пише поезију у славу човјека, измишљала нове изуме, попут штампарске пресе, који су учинили живот на овој планети пристојнијим и више по мјери људи. Као печурке послије кише настајале су прекретнице у умјетностима, али и у другим областима живота, све до оног Коперниканског обрта, када су коначно срушени окови заблуда и настала нова наука утемељена на огледу и провјеравању, а која није зависила од ауторитета. Од тада прекретница је било разних, неке су водиле на боље, а неке су нас гурале у ћорсокак. Борба између оних који покушавају да оставе старо и оних који се труде да све из коријена промијене настављена је несмањеном жестином. Тако нам се већ ево година десила прекретница, мада изгледа не тако коперниканска, као што су многи прижељкивали. Увијек је било оних који су тражили у свему још. Но, што би рекао Владика Раде, „и ово је неко знаменије!“ 

ЈУНАЦИ СУ НОСИЛИ ЛУЧУ СЛОБОДЕ НОВАК

Д

а није било свијетлог, ослободилачког Божићног устанка 1919. године, против српске окупације и насилне анексије Црне Горе и, његовог наставка, такође, устаничког и, надасве, политичког и идејног покрета и борбе црногорских зеленаша, суверениста, (кон)федералиста, из редова Црногорске странке, и црногорских комуниста (припадника КПЈ), између два свјетска рата; да није тада било свијести о историјској црногорској посебности и херојских дјела и подвига, еманираних у отпору окупаторима, великосрпским, а од 1941. године, да, посебно није било, ратног НОБ-а, борби и отпора, започетог грандиозним, епохалним Тринаестојулским устанком црногорских слободара-партизана и, након тога, у рату, њихових сталних борби против фашистичких, италијанских, и нацистичких, њемачких окупатора и четничких хорди, под командом Драже Михаиловића, односно, тих, четничких, колаборационистичких и квислиншких творевина; и да није, (као што, на срећу и радост савремене цивилизације, јесте), било ослобођења Југославије и тиме Црне Горе 1945. године, тешко да би се могло данас говорити о јачању модерне, еманципаторске, државотворне и националне свијести, пуном и јасном профилисању аутохтоног црногорског националног идентитета. И даље, конкетно, без тих изворишта, мотивација, упоришта, инспирација..., тешко да би се могло зборити и доћи до остварене величанствене побједе грађанске, мултиетничке и вишевјерске, демократске, слободне и независне Црне Горе, на историјском референдуму 21. маја 2006. године, након којег је Црна Гора обновила своју државну независност и поново стекла међународно признање.

У вишевјековној историји Црне Горе било је много прекретница, односно, преломних, пресудних процеса, догађаја, околности и чинилаца, које су усмјеравале, опредјељивале или одлучивале о њеном постојању, трајању, статусу, као и животу црногорског народа и свих њених грађана. У двадесетом вијеку, такође, било је неколико таквих прекретница. Једна од њих била је Први свјетски рат (1914-1918) и након кра-

„НИКО НЕ ВОЛИ ДОМОВИНУ ЗАТО ШТО ЈЕ ВЕЛИКА, ВЕЋ ЗАТО ШТО ЈЕ ЊЕГОВА“ (СЕНЕКА)

ја рата, 1918. године, стварање нове државе Краљевине СХС и бесправно уништење самосталне Краљевине Црне Горе, односно независне црногорске државе, која је тада окупирана и насилно анектирана од стране Србије. У новој држави КСХС, (од 1929. године Краљевини Југославији), а којој је концем 1918. године припојена, инкорпорирана истој, насилним путем Црна Гора, према црногорском народу од стране органа власти апсолутистичке монархије унитарноцентралистичке државе спроводио се, у циљу пуне реализације великосрпске политике и идеологије, масовни терор и вршени су многобројни злочини над црногорским народом, како би се пацификовала побуњена, устаничка и самосвјесна Црна Гора.

СТРАДАЛНИЦИ Због оданости Црној Гори и борби за њену слободу и субјективитет настрадали су многобројни Црногорци и Црногорке. Наставак текста посвећен је причи о томе, фрагментарно, због ограничености простора, изношењем релевантних и утврђених историјских чињеница. Да би се обрачунао са народним устаничким покретом ЗА ПРАВО, ЧАСТ И СЛОБОДУ ЦРНЕ ГОРЕ, великосрпски монархистички режим, под егидом београдске Владе и двора династије Карађорђевић је убијао црногорске патриоте и борце, заробљавао их је у боју, потом хапсио, тамничио, оптуживао и осуђивао, у политичким процесима и, наводним, „кривичним поступцима“. Од стране оружаних, жандармеријских, потјерних формација режима, страдао је, убијен је, 2. септембра 1921. године, црногорски устаник, патриота, борац за Право, Част и Слободу Црне Горе, истакнути комита Вукић Вујисић, кога су окупационе власти огласиле и третирале као „одметника“, јер се противио ликвидацији Црне Горе и борио се за слободу њенога народа. О убиству устаника и комите Вукића Вујисића извјештава и лист „Црна Гора, (а то су биле званичне партијске новине Окружног одбора Народне радикалне странке за Црну Гору и antenam.net

учесника друштвене комуникације, а посебно код прималаца њених порука повећа способност перцепције језика, тј. запажања процедура производње и дифузије друштвеног смисла“. На ту тачку преокрета, на смјену идеолошких образаца, као излазак из трибалног и колективистичког и постепени улазак у сферу грађанског индивидуализма, трансформацију друштва у смјеру модерности указује и Илија Вујачић, подсјећајући да је грађански индивидуалитет годинама само спорадично, и често врло стидљиво исказиван на друштвеној, политичкој и културној позорници овог региона. „Он (грађански индивидуалитет) представља процес изласка из једне парохијалне политичке културе у правцу изградње модерне, демократске и партиципативне политичке културе, из једног продуженог и трансформисаног колективизма у стварни грађански индивидуализам. Претходну идеолошку промјену Вујачић види као конверзију у националистички колективизам, па тако и као континуирано и дуготрајно поништавање могућности успостављања „грађанске културе а, истовремено устоличавање и (идеолошко) фаворизовање парохијалне културе“. Баш као и најгори сценарији, ни тачке преокрета се не догађају преко ноћи. Оне подразумијевају најприје препознавање, а затим и одлучни избор да се једине егзистенције које имамо до у бескрај не проводе у граничним ситуацијама које никада не могу да остану status quo и које неизбјежно морају да крену у једном од два правца. Пред грађанима разореног, некадашњег југословенског простора се можда управо кроз кризе, искушења, угроженост и упорне провокације против људскости и смисла, отварају шансе.

7

Стари Бријест на Цетињу посјечен послије 1918.

Боку - Николе Пашића), број 67, од 9. септембра 1921. г. Наведени лист, у означеном броју, о томе на страни 3 пише: „Убјен одметник. 2-ог овог мјесеца, једној жандармеријској патроли пошло је за руком, да ухвати одметника Вукића Вујисића, из среза ДоњоМорачког, округа Колашинског. Вујисић је приликом спровођења покушао бјегство и жандарми су га убили“. Дакако, о разлозима убиства црногорског слободара и патриоте комите - Вукића Вујисића треба са резервом узети јавно саопштени извјештај наведеног листа; у том смислу да је исти убијен у покушају бјекства. Ја сам склон да вјерујем да је то тада тенденциозно, тако пласирано у јавности, с обзиром да је то била тада и таква честа пракса, односно експлицитна намјера жандармеријских егзекутора да се убије патриота Вујисић, а да се, потом покуша, тај њихов злочин, јавно „оправдати“ тзв. „покушајем бјекства“ његовог. Србијанске (српске) окупационе власти, њени оружани, гонећи одреди, под окриљем КСХС, су убили 28. септембра 1919. године црногорског устаника, герилца и патриоту Неђељка Перковића из Горњег Поља. Мртвог црногорског патриоту Перковића однијели су његови саборциустаници његовој фамилији да га сахрани, а саборци су наставили устаничку борбу за идеале због којих је патриота Неђељко Перковић изгубио свој живот у борби за Црну Гору. Окупациони великосрпски режим је од 1918. године Црну Гору претворио у тамницу црногорских слободара, родољуба и бораца за њен опстанак.

БИЈЕГ ИЗ ЗАТВОРА Многи црногорски устаници, патриоте, ухапшени и утамничени од стране окупационог режима, одлучили су да се ослободе затвора. Бијег неколико црногорских патриота из цетињског затвора у ноћи између 21. и 22. априла 1920. године, успјешно је изведен. Из цетињског затвора успјели су тада побјећи црногорски комити и устаници: Марко Капа, из Угања, стар 23 године; Саво Беледа из Угања, стар 28 година, Блажо П. Мартиновић, из Цетиња, стар 25 година, Митар Б. Марковић, из Цуца, стар 37 година, Петар М. Марковић, из Цуца, стар 25 година и Андрија Ј. Рогановић, из Цуца, стар 26 година. Из војног затвора на Цетињу успјели су да побјегну 2. маја 1920. године црногорски комити, родољуби и устаници: Петар Радовић, наредник, из Косијера, Шпиро Станојевић из Велестова, Ђуро Кривокапић из цуцких Заљути, Никола Банићевић из Заљути, Радован Перовић из Ђурине долине, Благота Вујовић из Микулића, Андрија Ивановић из Томића, Видак Абрамовић, с Велестова, Васо Станојевић, с Велестова, Ђуро

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Ђуровић с Велестова. С њима је побјегао из затвора и Тајир Јусуф, италијански жандарм. Они су се поново одметнули у шуму, да се с оружјем у руци боре за рестаурацију независне Краљевине Црне Горе и против српске окупације њихове домовине. Црногорски устаник, патриота и комита из Косијера Петар Радовић је са комитском групом дејствовао дуже вријеме на простору општине косијерско-боковске, потом у засеоку Орашани изнад Косијера и Ђиновића. У групи са њим војно су оперисали комити: Благота Вујовић из Микулића, Андрија Ивановић из Томића и Ђоко Л. Поповић из Цуца. Начелник цетињског среза наредио је 26. јуна 1920. године да се, усљед тога, због јатаковања њима, расели цијела фамилија Гаја Ф. Радовића, оца комите Петра Радовића, са мјеста њиховог боравка у засеоку Орашани изнад Косијера и Ђиновића. Из никшићког Истражног затвора, у ноћи 10-11. маја 1920. године побјегли су сљедећи црногорски комити, патриоте и устаници, који су раније били ухваћени или се, присилно, предали окупационим властима, и то: Мато Тодоровић, командир, Илија Јовичин Дамјановић, капетан, Станко Ивановић-Сабах, Ристо Ковачевић, Томо Почек, Мило Бојовић, Ђуро Тодоровић, Василије Мићковић, Марко Ћетковић, Благоје Вучић, Бошко Абрамовић, Обрад Јањушевић, Обрен Алексић и официр Томица Пековић. Током 1921. године властима се, силом прилика, принудно, усљед уцјена, страдања њихових породица итд... предало 12 црногорских патриота, слободара и комита из Цуцке, Бјеличке и Загарачке општине и то: Милош З. Кривокапић из Трешњева, Нико Р. Перовић, са Извора, те из Заљути: Душан Ј. Кривокапић, Тодор И. Кривокапић, Нико Ј. Кривокапић, Нико М. Кривокапић, Андрија Ј. Рогановић, Буковица, Голуб Ј. Рогановић, Буковица, Милан К. Милић, из бјеличког Дуба, Радован П. Вујић, Диде, Вуко Андрић, Меоца и Мироје Оташевић, из Доњег Загарача. Као устаници и комити, недоступни властима и гонећим одредима, тада су из чевског среза били Андрија Радуловић из Комана и Андрија Лазарев Пејовић из Бјелица. Из Среза чевског, према подацима Нечелства чевског округа, од 8. јануара 1922. године, у 1921. години било је 128 одметника-емиграната, од којих су се повратили у земљу 72, а у Италији и Албанији се налазило још 56 црногорских устаника-патриота. Они су, као и бројне друге црногорске патриоте прононсирали својом борбом, мучеништвом и страдањем, енергичним отпором злотворима своје државе и народа, лучу слободне Црне Горе. 

8

11. децембар 2021.

У сво то обиље Пеги Гугенхајм је дошла привучена оним ретким испарењима које влажна платна издишу у лица свих око себе. Венеција, то је покретна слика која се пред нама раствара, растварајући при том и нас. Пеги Гугенхајм је ту дошла да преживи други део живота. И да умре. Њен отац, милионер, умро је на Титанику. Гугенхајмова је одлучила да и она заврши гледајући око себе воду и ослушкујући гондолијере како шапућу „aqua alta“. Али, вратимо се на почетак. Њено детињство, треба ли рећи, није било срећно. Долазимо на свет сећајући се Бога и кад отворимо очи, видимо око себе бића која су тако далеко од свега божанског. И схватимо да смо и сами пали. То је генеза првог плача Гугенхајмове и првог плача сваког човека. Њене су деде живот започеле скромно, али су га завршиле у раскоши. У штали рођени деда, господин Селигмен, стигао је у Америку у међупалубљу, са четрдесет долара у џепу и са оспицама које је зарадио на броду. Почео је да се богати радећи као кровопокривач. Касније је постао чувени банкар и председник синагоге. Њен други деда, господин Гугенхајм, почео

КОЛЕКЦИЈА ЧУДА ПЕГИНА ЈЕ МИСИЈА БИЛА ГРАНДИОЗНА. МНОГЕ СЛИКАРЕ ЈЕ ОТКРИЛА, МНОГИМА ПОМОГЛА ДА СТВАРАЈУ, НЕКЕ СПАСИЛА БИЈЕДЕ, А НЕКИМА ЈЕ СПАСИЛА ЖИВОТ. ОВОМ СВИЈЕТУ, КОЈИ ВАЗДА ИМА ЕНТРОПИЧНУ ТЕНДЕНЦИЈУ ДА БУДЕ ДОСАДАН, ГУГЕНХАЈМОВА ЈЕ ДАЛА ИЊЕКЦИЈУ АДРЕНАЛИНА И ЕЛАН ВИТАЛА, ОТКРИВАЈУЋИ МУ НОВО СЛИКАРСТВО КОЈЕ ЈЕ У СЕБИ СЈЕДИЊАВАЛО ИГРУ, СЛОБОДУ, СТРАСТ И ЕКСПЕРИМЕНТ је као торбар, а касније откупио готово све руднике бакра у свету. Бака по оцу Пеги Гугенхајм, уобичавала је да приспеле госте пита: „Шта мислите када је мој муж последњи пут спавао са мном?“ Сам Бог зна шта су гости мислили, али је дефинитивно да је склоност ка чудном, очуђавајућем и скрајнутом, Пеги стигла равно од баке. Мада су ексцентрични били и остали чланови њене породице. Најмилија тетка Пеги Гугенхајм била је неизлечиви сопран. Ако бисте је случајно срели на углу Пете авеније где је чекала аутобус, отворила би широм уста и вежбала скале терајући вас да то исто радите. Дугим хаљинама је мела уличну прашину и увек носила боу од перја. Ово никако није била неинспиративна околина за једно радознало, својеглаво јеврејско дете. У њој се спремао преврат. Сањала је нешто велико. И тако, Маргерит је расла, а у њој се кувала Пеги.

ПУТ СРЦА Године 1923. Гугенхајмова је желела да напише аутобиографију, но писање јој није ишло. Прва реченица била је: „Пореклом сам из две најбоље јеврејске породице. Један деда ми је био рођен у штали, заправо изнад једне штале у Баварској, а други је био торбар“. Са том књигом није далеко одмакла. После крајње несрећног детињства, („мој отац је почео да има љубавнице откад сам имала пет година“) и поприлично досадног школовања, Гугенхајмова се запослила у једној књижари у Њујорку где је почела да се досађује. А онда је открила мушкарце, па онда и модерну уметност. Њен први љубавник Лоренс Вејл постао је и њен први муж. Са њим, Пеги ће добити два детета: кћер Пегин, која ће касније постати позната сликарка и сина Синбада, лепог и фра-

glossy.espreso.co.rs

В

енеција, то је већ онај свет. Сва она вода која се ритмично љуља, све оне палате које су потврда старе крилатице да је архитектура залеђена музика, тамни прозори и зидине оболеле од кожне болести са којих вода љушти део по део... Тамо где престају вијугаве уличице које вода увек и наново кваси, тамо где се завршавају капије у чије је нокте урастао бршљан, налазе се високи прозори старих палата прекривени тамним тафтом. Ако успете да уђете у неку од тих скривених соба, где се чувају слике које још увек не припадају музејима, већ само себи, суочићете се са сликама лицем окренутим према зиду, које Гугенхајмова није стигла да купи, јер је смрт била бржа. Густи намази уљаних боја, на уским, ироничним портретима грофица које су у посткоиталном, ироничном миру сликали њихови љубавници сликари, акварели натопљени влагом и кишама, насељени отровним зеленилом, мртве природе са посудама чији земљани снови куцају гласније од мозгова посматрача, са цвећем из чијег жлезданог система непрекидно цури сок...

ЖЕНА КОЈА ЈЕ ПРОМИЈЕНИЛА ЛИЦЕ УМЈЕТНОСТИ: ПЕГИ ГУГЕНХАЈМ

гилног плавокосог дечака. Но, то ће углавном бити и једино што је Пеги успела да добије од Лоренса. Осим бурних свађа, ломљења намештаја, страсних љубавних ноћи, речју, узбуђења, Лоренс није био довољно интригантан да запоседне и интелектуални, радознали Пегин дух. Кад јој умре вољена сестра Бенита (лепотица, са очима Психе и телом витке Мате Хари), њихов је брак на крају. Пеги, наиме, Лоренса већ увелико вара са Џоном Холмсом, мушкарцем раскошне ерудиције и талента за литературу. Али и за љубав. Са њим, Пеги ће, по први пут, крочити у свет уметности, једини свет за који улазница није новац, него дух. А Гугенхајмова је тога имала напретек. „Срце добија све што жели, а плаћа душом“, каже сурова кабалистичка стара изрека. Но, Гугенхајмова у то није веровала. Њено срце је добијало све што жели, а она је плаћала телом. Са радошћу. После апсурдне смрти Џона Холмса (није се пробудио из анестезије после баналне хируршке интервенције на руци), Пеги се, дубоко патећи, окренула ка уметности, која је почела да је опседа. Преврат се у њој догодио. Постаће полако највећа колекционарка двадесетог века. Махнито је почела да купује дела модерних, младих сликара. Не само да их купује, већ и да њихове ауторе обилато новчано помаже. И да се у њих заљубљује. Уз модерну уметност, која је, заправо, улажење у уметност потпуно од самог почетка, јер „ми сликамо као да ничег није било пре нас“ говорио је Пикасо, једна од највећих Пегиних страсти био је и Семјуел Бекет, кога садашњи немаштовити читаоци замишљају као старог, избораног човека, што у поцепаним ципелама чека Годоа. Но, у животу, стварност је и тог magazin.jasmin.rs

САЊА ДОМАЗЕТ

пута преварила машту. „После вечере смо отишли код Хелен и касније ме је Бекет упитао да ли може да ме отпрати кући. Била сам изненађена кад ме је ухватио за руку и тако ме водио све до улице Лил, где сам становала у једном позајмљеном стану. Он није своје намере отворено показао, али је на свој неспретан начин рекао да легнем поред њега на софу. Ускоро смо се нашли у кревету где смо остали до сутрадан увече. Не знам зашто сам поменула шампањац, али Бекет је изјурио напоље и купио неколико боца које смо попили у кревету“. Но, ова је епизода тек део авантуре коју је Гугенхајмова интензивно живела, у складу са постулатом да је „живот или авантура или ништа“. „Једном приликом је у моју галерију Гугенхеим Јеуне, ушао чувени холандски апстрактни сликар Пит Мондријан и уместо да говори о уметности, упитао ме да му препоручим неки ноћни клуб у коме би могао да игра“. Ова епизода потврђује стару истину да онај ко убије дете у себи, нема шта да тражи у уметности.

СЛИКА НА ДАН Но, скок у уметност за Пеги је био коначан. Почела је да живи живот у коме је пронашла и себе и смисао. Њена девиза је била следећа: „Мој мото је био: купити једну слику на дан. И то сам радила“. У тренутку кад су, током Другог светског рата, Немци улазили у Париз, Гугенхајмова је куповала једну од Бранкузијевих „Птица у простору“. „Размишљала сам и да се удам за њега, наравно зато да бих наследила све његове скулптуре“, писала је касније у аутобиографији. У време док се Макс Ернст налазио у концентрационом логору, Пеги је куповала његове слике, не слутећи да ће он бити њен следећи муж. И, као и претходни брак, ни овај није успео. Обострана превелика очекивања довела су до краха везе. И тежина карактера ту је одиграла своје. Јер нису само њени партнери ломили кристал. И Пеги је одлично гађала. Но, њен укус се изоштрио. После једне операције, лечила се тако што је у болници прочитала комплетног Пру-

ста. Ђакометија је дефинисала као тако лепршавог, скоро као Моцартов дивертименто. Када је Други светски рат почео, у страху за своју изузетну колекцију уметнина, Гугенхајмова се обратила Лувру, са молбом да, заједно са својим благом, склоне и њена дела. Из Лувра су јој одговорили да су слике „сувише модерне и да не заслужују да буду сачуване“. Ево које је уметнике тог тренутка одбио Лувр: Кандинског, Клеа, Брака, Гриса, Лежеа, Глеза, Мондријана, Мироа, Кирика, Тангија, Ернста, Далија. Као и скулптуре Ђакометија, Мура, Арпа, Бранкузија. Но, слике је Гугенхајмова ипак сачувала, у амбару Сен Жеран ле Пуиа, близу Вишија. Неколико месеци током рата, слике су стајале и на слепом колосеку, Гугенхајмова се у себи молила да тамо не прокишњава. Током рата Гугенхајмова наставља да помаже уметнике. Заједно са бившим мужем, децом, мужевљевом новом љубавницом и Максом Ернстом, напушта Европу. У Америци, она наставља да купује и излаже слике, да се воли и свађа са Ернстом, о коме је говорила: „Волим га зато што је леп, зато што је добар сликар и зато што је познат. Мада ми је признао да сам воли глупе, вулгарне девојке“. Пеги Гугенхајм је, као стара и славна, умрла у Венецији 1979. године. Њена је мисија била грандиозна. Многе сликаре је открила, многима помогла да стварају, неке спасла беде, а некима је спасла живот. Овом свету, који вазда има ентропичну тенденцију да буде досадан, Гугенхајмова је дала ињекцију адреналина и елан витала, откривајући му ново сликарство које је у себи сједињавало игру, слободу, страст и експеримент. Пеги Гугенхајм била је храбра и љупко неморална. Читав живот провела је као да живи у декадентним двадесетима, а као да и сама има двадесет година. Једино тако, изгледа, све ово и има смисла. Кад помислим на њу, увек видим девојчицу која чека оца на пристаништу, после бродолома „Титаника“ и сачекује преживелу очеву љубавницу. И гута сузе. 