Dnevni list Pobjeda 12.02.2022.

Subota, 12. februar 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20200 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Krivokapić nastoji da završi „posrbljavanje Crne Gore“

U Službenom listu juče je objavljena Odluka o izmjeni Odluke o kriterijumima za utvrđivanje uslova za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom, koju je prošle sedmice donijela odlazeća vlada, istoga dana kada joj je u parlamentu izglasano nepovjerenje.

Kome je namijenjena ta odluka, najbolje se može vidjeti iz reakcije izvjesne NVO mladih Srba iz Crne Gore ,,Mi znamo ko smo“, koja se bavi ,,promocijom srpske kulture i zaštitom srpskih interesa“.

Na Fejsbuk profilu objasnili su da se kriterijum od 10 godina stalnog boravka izmijenio u minimum pet godina stalnog i pet ili više godina privremenog boravka.

- Svi građani koji ispunjavaju ovaj uslov i o tome posjeduju dokaze bilo bi više nego poželjno da svoje zahtjeve za prijem u crnogorsko državljanstvo predaju u što skorijem roku, počev od 19. februara, navodi se na Fejsbuk stranici te prosrpske NVO.

OPERACIJA ,,ZAŠTITA“: Direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost zna da će biti smijenjen nakon formiranja manjinske vlade i pokušava da obezbijedi vlastitu sigurnost i buduću poziciju

Od koga se i zašto plaši Dejan Vukšić? » Vukšićev zahtjev za procjenu vlastite ugroženosti valja dovesti u vezu sa tektonskim promjenama na političkoj sceni Crne Gore nakon što je izglasano nepovjerenje Vladi Zdravka Krivokapića i poslije smjene Alekse Bečića sa mjesta predsjednika Skupštine. ,,Vukšić je prilično rezigniran jer se srušio sistem vlasti, a on strahuje da će tek sada doći na naplatu računi za neke poteze koje je radio“, kaže sagovornik Pobjede iz vrha ANB-a STR. 2.

M. BABOVIĆ

STR. 3.

Kadrovi DF-a i Demokrata po dubini u energetskim kompanijama osiguravaju se od eventualnog razrješenja

Đukanović i Rovčanin će primati 75 odsto plate i DF najavljuje ako ih smijene blokiranje države Lideri Demokratskog fronta sastali se sa predsjednikom SNP-a, ponovili da žele dogovor unutar aktuelne većine ili izbore

STR. 3.

Pronalaženje lava u Budvi pokazalo da imamo niz nedostataka u sistemu

Nema ni borbe protiv krijumčarenja životinja bez prihvatilišta STR. 7.

STR. 5

Komisija ga predložila, direktorica diskrecionim pravom odabrala drugog kandidata

D. MALIDŽAN

Profesor geografije u Osnovnoj školi ,,21. maj“ u Podgorici tvrdi da je nepravedno ostao bez posla

Iako je u tehničkom mandatu, Ministarstvo kulture imenovalo tri nova člana Savjeta Filmskog centra

Našlo se mjesto za Slavišu Čurovića STR. 8. i 9.

STR. 15.

I. BOŽOVIĆ

U Službenom listu objavljena sporna izmijenjena odluka o sticanju crnogorskog državljanstva prijemom, stupa na snagu za osam dana

2

Politika

Subota, 12. februar 2022.

OPERACIJA ,,ZAŠTITA“: Direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost zna da će biti smijenen nakon formiranja manjinske vlade i pokušava da obezbijedi vlastitu sigurnost i buduću poziciju

Prema informacijama našeg lista, najbliži Vukšićevi saradnici su sa iznenađenjem primili zahtjev direkora ANB-a, jer prema dosadašnjim operativnim saznanjima nema čak ni indicija da postoji bilo kakva konkretna prijetnja Vukšiću ili njegovoj porodici.

ISPUNJAVANJE ZADATAKA

Mada je direktor ANB-a pokrenuo niz akcija zbog kojih bi trebalo da trpi posljedice, ali prvenstveno – političke prirode.

Od kako je zasjeo u fotelju prvog čovjek ANB-a, nekadašnji kotorski advokat je radio u skladu sa agendom Krivokapićeve kleronacionalističke vlade i razgradio ANB kao instituciju, pretvorio je u službu koja ne štiti nacionalne interese Crne Gore. Smišljeno je, uz pomoć vrha režima u Podgorici i Beogradu, izgradio blisku saradnju sa BIA, napravio neformalno odjeljenje unutar ANB-a za ,,borbu protiv ekstremnih suverenista“ i uvijek bio na usluzi, maksimalno kooperativan prema zahtjevima srpskih partija unutar parlamentarne većine.

Istovremeno je, po već datom zadatku ,,očistio“ vrh ANB-a od agenata koji su pokazivali i zrno patriotskog osjećaja, prihvatio u okrilje ,,preletače“ i napravio sebi lojalan tim spreman da djeluje protiv suverenističkih partija, istaknutih građanskih aktivista i udruženja, prije svega povinujući se ideji širenja ,,srpskog sveta“ i zaštiti Crkve Srbije i njenih sveštenika, koji su u značajnoj mjeri i uticali da Vukšić dođe na poziciju direktora ANB-a.

Iako se maskimalno angažovao na tim zadacima i sa svojim saradnicima agresivno borio

Kamere na objektu

Od koga se i zašto plaši Dejan Vukšić?

Vukšićev zahtjev za procjenu vlastite ugroženosti valja dovesti u vezu sa tektonskim promjenama na političkoj sceni Crne Gore nakon što je izglasano nepovjerenje Vladi Zdravka Krivokapića i poslije smjene Alekse Bečića sa mjesta predsjednika Skupštine. ,,Vukšić je prilično rezigniran jer se srušio sistem vlasti, a on strahuje da će tek sada doći na naplatu računi za neke poteze koje je radio“, kaže sagovornik Pobjede iz vrha ANB-a protiv ,,crnogorskih ekstremista“, Dejan Vukšić nije imao, kako tvrde Pobjedini izvori iz bezbjednosnog sektora, razloga da strahuje za ličnu bezbjednost.

Zato Vukšićev zahtjev za procjenu vlastite ugroženosti valja dovesti u vezu sa tektonskim promjenama na političkoj sceni Crne Gore nakon što je izglasano nepovjerenje Vladi Zdravka Krivokapića i poslije smjene Alekse Bečića sa mjesta predsjednika Skupštine.

Da sve bude interesantnije: Vukšićeva pozicija nije poljuljana zbog djelovanja protiv crnogorske opozicije, već prvenstveno zbog poteza koje je direktor ANB-a povlačio prema djelovima nove vlasti – vrhu Ure i SNPa koji će sada biti u poziciji da donose državne odluke.

-Vukšić je prilično rezigniran jer se srušio sistem vlasti, a on strahuje da će tek sada doći na naplatu računi za neke poteze koje je radio – kaže sagovornik Pobjede iz vrha ANB-a.

RAČUNI NA NAPLATU

Više izvora Pobjede saopštilo je da Vukšić ne uživa povjerenje ključnih konstituenata buduće vlasti: Građanskog pokreta Ura i Socijalističke narodne partije, ali i opozicije predvođene DPS-om koja namjerava da podrži buduću manjinsku izvršnu vlast.

Dug je spisak razloga zbog kojih bi Vukšić trebalo da izgubi podršku dva najvažnija konstituenta buduće vlasti – haotično stanje u ANB-u brojne afere koje su pratile taj tajni dio bezbjednosnog sektora, o čemu je Pobjeda detaljno izvještavala.

M.BABOVIĆ

PODGORICA- Direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić iznenada je juče zatražio da se napravi procjena njegove ugroženosti, saznaje Pobjeda od više izvora iz bezbjednosnih krugova.

ODLAZAK

Dejan Vukšić

No, Vukšićev najveći problem je otvoreno političko djelovanje kroz organizovanje demonstracija za spas Krivokapićeve vlade i, što je još gore – pokušaj političkog diskreditovanja čelnih ljudi Ure i SNP-a.

-Vukšić je ključni Krivokapićev čovjek u bezbjednosnom sektoru koji je vjerno ispunjavao sve njegove naloge, počev od Cetinja pa do organizovanja demonstracija i pokušaja diskreditovanja lidera GP Ura i SNP-a, pa je njegova brza smjena imperativ.

Vukšić ne uživa povjerenje budućeg premijera Abazovića još od Cetinja – rekao je izvor našeg lista blizak vrhu GP Ura. Po zakonu o ANB-u direktora bira, ali i razrješava, Vlada na prijedlog premijera, pa izvori Pobjede tvrde da će se to desiti već na prvoj ili drugoj sjednici,

Prema informacijama našeg lista, pripadnici Agencije za nacionalnu bezbjednost su, u skaldu sa procedurama, početkom prošlog ljeta instalirali video nadzor ispred i u ulazu zgrade u kojoj Vukšić stanuje, ali je postavljen video nadzor i tamo đe su prostorije advokatske kancelarije, pa i neka druga lična svojina

PODGORICA- Lider Građanskog pokreta Ura Dritan Abazović kazao je da bi volio da Crna Gora dobije 43. vladu i da bi ona, bez obzira koliko će trajati, trebala da da doprinos da se snažnije krene ka Evropskoj uniji. „Ako se podese okolnosti i većina u crnogorskom parlamentu odluči da to radim ja, spreman sam“, rekao je Abazović za Adria TV. Dodao je i da nije lako biti premijer u ovim okolnostima.

-Nekada u politici, prelazna rješenja su

pravi neke konstrukcije, a već smo imali takvu situaciju na zatvorenoj sjednici odbora, to je moglo u prošlom rezimu, može možda i u sadašnjoj situaciji, u kontekstu nekih pojedinaca, ali građani treba da znaju da je cilj diskontinuitet od onoga što smo imali – rekao je Abazović, čime je jasno stavio do znanja da nije zadovoljan radom ANB-a.

Nezvanična saznanja Pobjede govore da se ANB u Abazovićevoj procjeni bezbjednosti više bavio političkim kontaktima budućeg mandatara nego stvarnim razlozima procjene.

I iz Jokovićevog SNP-a je nekoliko puta javno kazano da se nalaze na udaru ANB-a, naročito u danima kada je stigla ponuda koalicije ,,Crno na bijelo“ za formiranje manjinske vlade.

Joković je rekao da je čak formirano posebno odjeljenje unutar ANB-a koje se bavilo razbijanjem SNP-a, a što je rezultiralo pokušajima javne diskreditacije Jokovića kroz razni propagandni materijal koji je bacan ispred prostorija SNP-a.

nakon formiranja manjinske vlade.

- Igrao je na jednu kartu: bezrezervne odanosti Krivokapiću i radikalnim sveštenicima Crkve Srbije. Sad je došlo do promjene igre i Vukšić je u strahu da će on biti prvi čovjek za politički odstrijel kad se formira manjinska vlada – objašnjava sagovornik Pobjede, iskusni strani diplomata koji je godinama bio vezan za Crnu Goru.

Ističe da mnogi nijesu shvatili da je dolazak Gabrijela Eskobara u Crnu Goru ,,indirektno ozvaničio promjenu politike međunarodnog faktora“.

-Tada je bilo jasno da će doći do velikih promjena, da su Krivokapić i radikalni, prosrspki Demokratski front izgubili utakmicu – kaže strani diplomata.

POLITIČKI GREHOVI

Na domaćem terenu, Vukšić je počinio nekoliko ,,grehova“ koje mu nova vlada neće oprostiti.

Prvenstveno, Vukšić se ponašanjem i djelovanjem zamjerio Dritanu Abazoviću zbog glasanja na Vijeću za nacionalnu bezbjednost za smjenu ministra unutrašnjih poslova Sergeja

Sekulovića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina, svrstavajući se na stranu premijera u sukobu sa čelnicima bezbjednosnog sektora a zbog različitih pogleda na dešavanja na Cetinju.

Vukšićevo upravljanje ANB-om od skoro godinu i po dana pratile su brojne kontroverze – od načina na koji je izabran, preko čistki koje je sprovodio u obavještajnoj službi, pa do svog pozicioniranja prema Beogradu, kroz forsiranje kadrova bliskih Crkvi Srbije.

Da je nezadovoljan Vukšićevim radom javno je rekao i sam Abazović koji je 3. februara novinarima u parlamentu kazao da je njegova procjena bezbjednosti urađena neprofesionalno.

- U prvom dijelu procjene to što piše je krajnje neprofesionalno, tendenciozno i sa političkom konotacijom. O tome sam obavijestio direktora ANB-a.

Ako neko želi da nastavi praksu prošlog režima i da koristi ANB u političke svrhe, može to da radi, ali ne na način da to ne prođe sa adekvatnom kritikom. To da neko preko mojih ili leđa mojih saradnika želi da

Lider Građanskog pokreta Ura saopštio da će manjinska vlada trajati do predsjedničkih izbora

Abazović: Vlada još nije kompletirana istorijska rješenja... Mislim da postoje i drugi ljudi koji mogu da se uhvate u koštac i urade dobro za Crnu Goru.

Ako ne bude funkcionisala 43. vlada kao tim, biće to velik poraz. Ako bude funkcionisala kao tim - biće nevažno ko je nju vodio. Navijam da Crna Gora postane dosadno političko društvo - rekao je Abazović, pojašnjavajući da

to znači da će građanima biti nebitno ko je na važnim državnim funkcijama.

Na pitanje da li je realno da nova vlada traje godinu dana, do predsjedničkih izbora koji bi se spojili sa vanrednim parlamentarnim, Abazović je kazao da je to put. „Nema niko ambiciju da pravi vladu koja bi trajala do 2024. ali u ovoj godini

treba pripremiti sve za izbore. U ovom trenutku nemamo kompletiranu sudsku vlast, ne znam kako neko može da misli da se tako ide na izbore“, rekao je Abazović.

Kazao je i da nije kompletiran spisak 43. vlade.

Abazović je kazao i da je zadovoljan preliminarnim razgovorima koje je

Informacija da je Vukšić zatražio procjenu vlastite ugroženosti je svjedočanstvo da direktor ANB-a zna da neće ostati na tom mjestu.

-Dvostruki su razlozi ovog poteza. Vukšić želi da osigura svoju bezbjednost u budućem periodu, jer ako ANB kojom on rukovodi da procjenu da mu je ugrožena bezbjednost, Dejan Vukšić će dobiti stalnu pratnju i zaštitu. Istovremeno će zadržati i sve privilegije, od mjera video nadzora ispred objekata čiji je vlasnik, do izvjesne sigurnosti da neće biti izložen bilo kakvom pritisku nekih ljudi iz svijeta organizovanog kriminala sa kojima je kao advokat bio ranije povezan – kaže sagovornik Pobjede.

Prema informacijama našeg lista, pripadnici Agencije za nacionalnu bezbjednost su, u skladu sa procedurama, početkom prošlog ljeta instalirali video nadzor ispred i u ulazu zgrade u kojoj Vukšić stanuje, ali je postavljen video nadzor i tamo đe su prostorije advokatske kancelarije, pa i neka druga lična svojina.

U slučaju da bude data procjena o mogućoj ugroženpsti, sve te mjere zaštite će ostati, kao i što će Vukšić biti pod zaštitom ljudi iz obezbjeđenja zaštićenih ličnosti.

Možda će to donekle goditi sujeti Dejana Vukšića, ali ipak ne daje odgovor – od koga zaista strahuje aktuelni direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost.

N.ZEČEVIĆ/ D.ĐURANOVIĆ

imao sa predstavnicima političkih partija.

Kazao je da se sa premijerom Zdravkom Krivokapić posljednji put u Skupštini Crne Gore.

Abazović je kazao i da ,,ako bude do nas, sigurno je da će Aleksandar Damjanović biti neko ko je u najužem krugu da bude član vlade“.

-On je veliki stručnjak i vrlo dobro poznaje ekonomski i finansijski system.

Da, bio bi vrlo koristan na nekim pozicijama za bilo koju buduću vladu, rekao je Abazović.

R.P.

Politika

Subota, 12. februar 2022.

U Službenom listu objavljena sporna izmijenjena odluka o sticanju crnogorskog državljanstva prijemom, stupa na snagu za osam dana

Krivokapić nastoji da završi „posrbljavanje Crne Gore“

Lideri Demokratskog fronta sastali se sa predsjednikom SNP-a, ponovili da žele dogovor unutar aktuelne većine ili izbore

PODGORICA – Lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević kazali su juče predsjedniku Socijalističke narodne partije Vladimiru Jokoviću da je neprihvatljivo da bilo koja stranka iz koalicije „Za budućnost Crne Gore“ postigne dogovor sa Demokratskom partijom socijalista.

DF najavljuje blokiranje cijele države

Na konferenciji za medije, koju su organizovali poslije susreta sa Jokovićem, istakli su da će svako „iznevjeravanje volje većinske Crne Gore“ naići na otpor političkih subjekata koji brane pobjedu ostvarenu na prošlim parlamentarnim izborima.

Obećali smo građanima da ćemo, ukoliko dođe do prekrajanja izborne volje, izaći na ulice. Blokiraćemo Crnu Goru, ključne saobraćajnice.

Nećemo se skrivati iza formalnih, neformalnih udruženja, guma, šerpi, petardi – bićemo zajedno sa našim narodom i predvodićemo ga kao što smo to uvijek radili – poručio je Knežević

PODGORICA - U Službenom listu juče je objavljena Odluka o izmjeni Odluke o kriterijumima za utvrđivanje uslova za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom, koju je prošle sedmice donijela odlazeća vlada, istoga dana kada joj je u parlamentu izglasano nepovjerenje. Ova odluka stupa na snagu osam dana od objave u Službenom listu.

Krivokapić je nastavio da se inati i očito ne mari za reakcije javnosti i brojnih stručnjaka pa nastavlja da povlači poteze iz Vučićevog projekta „srpski svet“ i agende „konačnog posrbljavanja Crne Gore“. Nije uvažio ni upozorenje odlazećeg vicepremijera i lidera GP Ura, do jučerašnjeg najbližeg saradnika i koalicionog parnera, Dritana Abazovića da u tehničkom mandatu ne donosi odluke koje bi mogle biti štetne i da će ova odluka, kada se izabere nova manjinska vlada, biti stavljena van snage

ETNIČKI INŽINJERING

Podsjetimo, MUP je taj dokument, kojim je pokušan svojevrstan etnički inžinjering jer se dosadašnji kriterijum za sticanje crnogorskog državljanstva, od deset godina stalnog boravka, izmijenio u minimum pet godina stalnog i pet ili više godina privremenog boravka, predložio početkom prošle godine, ali je u aprilu povučen nakon višednevnih upornih protesta opozicije i patriotski orijentisanih građana.

- Na osnovu člana 17 Zakona o crnogorskom državljanstvu („Službeni list CG“, br. 13/08, 40/10, 28/11, 46/11, 20/14, 54/16 i 73/19) Vlada Crne Gore je 4. februara 2022. godine, bez održavanja sjednice, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova Vlade, donijela Odluku o izmijeni Odluke o kriterijumima za utvrđivanje uslova za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom, objavljeno je u Službenom listu.

PRIMJENA U PRAKSI

Kome je namijenjena ova, po svemu, sporna, odluka o izmjenama sticanja crnogorskog državljanstva i šta Krivokapić i njegovi apostoli - eksperti žele postići najbolje se može vidjeti iz reakcije izvjesne NVO „mla-



Kome je namijenjena ova, po svemu, sporna, odluka o izmjenama sticanja crnogorskog državljanstva i šta Krivokapić i njegovi apostoli - eksperti žele postići najbolje se može vidjeti iz reakcije izvjesne NVO „mladih Srba iz Crne Gore koja se bavi promocijom srpske kulture i zaštitom srpskih interesa“ koja se naziva „Mi znamo ko smo“

dih Srba iz Crne Gore koja se bavi promocijom srpske kulture i zaštitom srpskih interesa“ koja se naziva „Mi znamo ko smo“.

Na svom Fejsbuk profilu, pod naslovom VAŽNO! obavijestili su o objavljivanju ove odluke u Službenom listu Crne Gore i da se dosadašnji kriterijum od deset godina stalnog boravka izmijenio u minimum pet godina stalnog i pet ili više godina privremenog boravka.

- Kako se ispunjenost uslova za sticanje državljanstva cijeni prema propisima koji su bili na snazi na dan podnošenja zahtjeva svi građani koji ispunjavaju ovaj uslov i o tome posjeduju dokaze bilo bi više nego poželjno da svoje zahtjeve za prijem u crnogorsko državljanstvo predaju u što skorijem roku, počev od 19. februara, navodi se na Fejsbuk stranici ove prosrpske NVO. To znači, nastavljaju sa objašnjenjima, da — čim nova odluka stupi na snagu — svi građani koji ispunjavaju uslov pet godina stalnog boravka (i imaju odgovarajuću potvrdu odn. dokaz o tome) mogu i treba da predaju novi zahtjev za prijem u crnogorsko državljanstvo.

Pozvali su sve zainteresovane da ovih osam dana, koliko treba da odluka stupi na snagu, pribave sva potrebna dokumenta i da zahtjev za sticanje državljanstva predaju 21. februara, jer će se, kako navode, čak i u slučaju eventualne izmjene ove odluke od strane neke nove vlade, o njihovom državljanstvu rješavati po gore navedenim kriterijumima.

Z. DARMANOVIĆ

M.BABOVIĆ

„POSLJEDNJI NAPORI“

- Obećali smo građanima da ćemo, ukoliko dođe do prekrajanja izborne volje, izaći na ulice. Blokiraćemo Crnu Goru, ključne saobraćajnice.

Nećemo se skrivati iza formalnih, neformalnih udruženja, guma, šerpi, petardi – bićemo zajedno sa našim narodom i predvodićemo ga kao što smo to uvijek radili – poručio je Knežević.

Zamolio je pristalice njihovog političkog saveza da sačekaju, jer, kako je rekao, ulažu posljednje napore da se postigne dogovor unutar parlamentarne većine.

Odbacio je i mogućnost da će Demokratska narodna partija, čiji je predsjednik, podržati manjinsku vladu.

Mandić je, sa druge strane, podsjetio na sve što je DF uradio kako bi sačuvao aktuelnu parlamentarnu većinu, te kazao kako je siguran da će Joković prenijeti njihove stavove Glavnom odboru SNP. - Zajedno smo se borili dugi niz godina protiv Mila Đukanovića, DPS-a i danas kada je ta partija u opoziciji, bar mi iz koalicije „Za budućnost Crne Gore“ nemamo pravo da im pružimo ruku i ponovo vratimo da budu u izvršnoj vlasti – istakao je Mandić.

Očekuje da će SNP brzo održati sjednicu Glavnog odbora. Istakao je i da se primiče dan kada će politički subjekti morati da donesu odluke, te kazao da ovakvim javnim obraćanjem vrše posljednji pritisak.

Pobjeda je pitala Jokovića kada će sazvati sjednicu Glavnog odbora, a on nam je kazao da će to učiniti kada bude izvjesno o čemu treba da odluče.

Istakao je i da jučerašnji raz-

3

Milan Knežević i Andrija Mandić

govor sa liderima DF-a nije rezultirao ni sa čim značajnim što bi uticalo na njihove odnose, te kazao da će nastaviti komunikaciju.

- Ostaćemo u daljoj komunikaciji u najboljim mogućim odnosima kao i do sada. Tu nema ništa ekskluzivno ili bitno što bi poremetilo odnose SNP-a i DF-a – pojasnio je Joković.

EKSPERIMENT

I predstavnici poslaničkog kluba Demokratske Crne Gore Momo Koprivica i Dani-



lo Šaranović juče su održali konferenciju za medije na kojoj su ponovili su da je za njih neprihvatljiva saradnja sa DPS-om, te da su izbori jedino rješenje političke krize.

Smatra da je manjinska vlada, koja bi bila formirana uz podršku DPS-a, neizvjestan eksperiment i avantura koja uvodi u nestabilnost.

- Manjinska vlada, uz podršku DPS-a, dovodi u pitanje implementaciju reformskih i socio-ekonomskih zakona, jer će je podržavati partije koje su glasale protiv tih zakona

Opozicija razmatra podnošenje inicijative za izbor predsjednika Skupštine Parlamentarna opozicija razmatra mogućnost da preda inicijativu za zakazivanje sjednice Skupštine na čijem dnevnom redu bi bio izbor novog predsjednika crnogorskog zakonodavnog doma, saznaje Pobjeda.

Još uvijek nije dogovoreno ko bi mogao biti predsjednik Skupštine, a kako saznaje naš list, očekuje se da inicijativa za izbor bude formalizovana i predata u proceduru.

Ukoliko se to desi, novi predsjednik parlamenta trebalo bi da bude izabran početkom marta, u redovnom zasijedanju.

– kazao je Koprivica.

Zvaničan poziv za razgovor od Ure, kako je rekao, nijesu dobili, a smatra da je to iz razloga što ta partija zna ko neće učestvovati u političkim prevarama.

Ta prevara, dodao je, može se zaustaviti „opštenarodnim protestima“ koji će se nastaviti. Najavio je da će se danas okupiti u Kolašinu, u neđelju u Pljevljima, a da će najmasovniji prostest biti održan u Podgorici u srijedu.

Iz GP Ura, sa druge strane, kazali su juče da su o manjinskoj vladi razgovarali sa predstavnicima svih stranaka, osim sa funkcionerima Demokrata.

Potvrdili su i da je u četvrtak organizovan sastanak sa predstavnicima DPS-a Milom Đukanovićem, Danijelom Živkovićem i Ivanom Vukovićem.

Najavili su da će se konsultacije nastaviti i početkom sljedeće nedjelje. Ž. Z.

Predsjednik SNP-a Vladimir Joković kazao je da susret sa Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem nije rezultirao ni sa čim što bi poremetilo odnose dvije stranke. Sjednicu Glavnog odbora zakazaće kada bude izvjesno o čemu odlučuju

Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila da je ministarka odbrane prekršila Zakon

Injac nije prijavila tačne i potpune podatke o imovini PODGORICA - Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila je da je ministarka odbrane Olivera Injac prekršila Zakon o sprečavanju korupcije, jer u izvještaju o prihodima i imovini u roku od 30 dana od dana stupanja na funkciju nije prijavila tačne i potpune podatke.

Olivera Injac

U odluci je precizirano da je Injac prijavila suvlasništvo u obimu

prava 1/3 za kuću od 65 metara kvadratnih, dok je vlasnica te nepokretnosti u obimu prava 1/1.

Injac je, dodaju, prijavila i 2.116 akcija manje u Akcionarskom društvu „13. jul Plantaže“.

Injac je ASK-u rekla da je navela tačnu površinu objekta koji posjeduje – 65 metara kvadratnih u Podgorici, kao i brojeve katastarskih opština, osnove po kojima ih je stekla i sve druge tražene podatke.

- Agencija je cijenila navode

javne funkcionerke da je u izvještaju o prihodima i imovini koji se podnosi u roku od 30 dana od dana stupanja na javnu funkciju navela tačnu površinu objekta koji posjeduje – 65 metara kvadratnih u Podgorici, kao i brojeve katastarskih opština, osnove po kojima ih je stekla i sve druge tražene podatke, ali je našla da su neosnovani zato što je prijavila na predmetnoj nepokretnosti udio u obimu prava 1/3, a uvidom u bazu podataka Uprave za katastar i državu imovinu utvrđeno je da je vlasnica u obimu prava 1/1, navedeno je u odluci.

R. P.

4

Politika

Subota, 12. februar 2022.

Nastavak konstitutivne sjednice lokalnog parlamenta na Cetinju zakazan za ponedjeljak

DPS i SDP još pregovaraju o formiranju lokalne vlasti Prema posljednjim informacijama Pobjede od sinoć, najrealnija opcija jeste dogovor oko rotacije na dvije godine, s tim što SDP insistira da, kao opozicija, bude prvo njihov predstavnik na poziciji prvog čovjeka Cetinja. O toj ideji će se razgovarati danas između predstavnika dvije najjače partije u prijestonici

PODGORICA – Pregovori Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije o formiranju vlasti na Cetinju još uvijek su u toku, a konstitutivna sjednica lokalnog parlamenta nastaviće se u ponedjeljak u 17 sati, saznaje Pobjeda.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, Skupština opštine konstituiše se izborom predsjednika, a zakonski rok za to je 60 dana od dana objavlji-

vanja konačnih rezultata izbora.

Taj rok ističe u ponedjeljak, 14. februara. U slučaju da se predsjednik lokalnog parlamenta ne izabere do tog dana, shodno članu 39 Zakona o lokalnoj samoupravi, predsjednik Crne Gore raspisaće nove izbore.

Partije suverenističkog bloka još uvijek ne mogu da se dogovore oko formiranja vlasti, a do sjednice lokalnog parlamenta morali bi da preciziraju ko će biti novi predsjednik Skupštine i ko će pokrivati mjesto

gradonačelnika.

Posljednju ponudu dao je SDP. Oni su DPS-u predložili da mjesto gradonačelnika Prijestonice bude ili nestranačka ličnost sa njihove liste ili da u toku četvorogodišnjeg mandata organizuju rotaciju na način da bi mjesto prvog čovjeka Opštine prve dvije godine obavljao kandidat sa njihove liste, a druge dvije neko iz DPS-a.

U slučaju da DPS prihvati da gradonačelnik bude nestranačka ličnost,

još bEZ dogovora: SO Cetinje

oni bi dobili mjesto predsjednika lokalnog parlamenta.

Ponudu koju im je DPS uputio ranije, a prema kojoj bi SDP dobio mjesto predsjednika parlamenta i dva mjesta zamjenika gradonačelnika, ocijenili su nedostojnom. Podsjetili su da su imali ponudu da pokrivaju skoro sve važne funkcije, ali su je odbili, jer, kazali su, nije u skladu sa političkim principima za koje se zalažu.

Sa druge strane, iz cetinjske Ure juče

su ponovili da su spremni da SDP-u i Staroj gardi pruže bezuslovnu manjinsku podršku, ne učestvujući ni na jedan način u strukturama vlasti.

Prema posljednjim informacijama Pobjede od sinoć, najrealnija opcija jeste dogovor oko rotacije na dvije godine, s tim što SDP insistira da, kao opozicija, bude prvo njihov predstavnik na poziciji prvog čovjeka Cetinja. O toj ideji će se razgovarati danas između predstavnika dvije najjače partije u prijestonici. Ž. Z.

U Podgorici održana konferencija CGO-a „Podgorički plenum – Quo vadis Balkan?“

Juratović: ,,Otvoreni Balkan“ je politička priča Vučića Crna Gora je prednjačila u Berlinskom procesu jer je prihvatila sve obaveze i potpisala sporazume, dok druge zemlje to nijesu uradile. Sada se pojavio čovjek koji kaže - nudim ,,Otvoreni Balkan“ i neki lideri to prihvate, a mi ne znamo o čemu se radi. Mislim da je to politička inicijativa. Nema monopola, nema kontrole uticaja, svi moramo da dijelimo odgovornost.

Niko u Crnoj Gori nije dobio nikakav papir. U ovom trenutku ne vjerujem u taj projekat - rekao je Duško Marković PODGORICA – Situacija u Crnoj Gori je zabrinjavajuća i sada je jako važno da u njoj ne prevlada nacionalizam - ocijenio je poslanik u njemačkom Bundestagu Josip Juratović.

- Jako je bitno da u ovom trenutku, u kome se Crna Gora nalazi, ne prevlada nacionalizam već da Crna Gora zaista nastavi svoj evropski put i u tome joj treba pomoći – rekao je Juratović na panelu o socijaldemokratiji, koji je juče održan u Podgorici u sklopu konferencije Centra za građansko obrazovanje „Podgorički plenum – Quo vadis Balkan?“.

Juratović je istakao i kako se Zapadni Balkan „igra iskrama koje bi mogle planuti“ i dodao kako ga odnos Evropske unije prema ovom regionu zabrinjava.

- U situaciji gdje jedna radikalna stranka jedne članice odlučuje o budućnosti Evrope, mislim da ta Evropa nije više vrijedna papira na kome je napisana. Ne smijemo više dozvoliti da se

Zabrinjava odnos EU prEma rEgionU: Detalj sa panela

nađemo u situaciji u kojoj jedna vlada sa jednom radikalnom i nacionalističkom strankom blokira cijeli put i dalji razvoj EU – kazao je Juratović.

Govoreći o ,,Otvorenom Balkanu“, Juratović je kazao i da je taj projekat „čista politička priča“,

koju je, vjerovatno, uz podršku bivše njemačke kancelarke Angele Merkel, plasirao srpski predsjednik Aleksandar Vučić.

- ,,Otvoreni Balkan“ je čista politička priča Vučića, možda uz podršku Merkel, da bi ispalo

Štajnaker upozorila Bursaća da će mu osporiti nagradu zbog pisanja o Crnoj Gori!

Kolumnista Antene M, novinar Dragan Bursać ispričao je učesnicima podgoričkog plenuma - o neprijatnosti koju mu je priredila nekadašnja ambasadorka Njemačke u Crnoj Gori Gudrun Štajnaker.

Početkom jula prošle godine,

kada je dobio nagradu Bundestaga za novinarsku hrabrost, Štajnaker ga je pozvala na privatni telefon i kazala mu da je znala što piše o Crnoj Gori, nikad ga ne bi nominovala za nagradu, te da će raditi sve da mu ospori nagradu.

Bursać joj je odgovorio da ,,u životu nije vidio čovjeka (Đukanovića) niti zna da li će ga kad vidjeti“. Kolumnista Antene M bio je šokiran načinom na koji mu se obraćala ambasadorka Njemačke, a još više insistiranjem da su

da se nešto radi u Berlinskom procesu. Trebaju uspjehe i onaj u Tirani i onaj u Beogradu, a Zoran Zaev je sve potpisivao – rekao je Juratović i dodao kako Berlinski proces treba nastaviti, ali u drugačijem kontekstu.

Poslanik Demokratske partije ugrožene ptice ključna tema kojom se treba baviti!

-Ja nijesam ornitolog, ja se ne bavim pticama, nego zločinima, pokušao je da joj objasni.

Bursać je taj slučaj ispričao kao ilustraciju uticaja lokalnih subjekata na inostrane činioce i kao dokaz da, slijedeći manipulativne informacije, stranci često potpadaju pod te uticaje.

socijalista i premijer prošlog saziva crnogorske Vlade Duško Marković istakao je kako je ,,Otvoreni Balkan“ politička inicijativa i kako on u ovom trenutku ne vjeruje u taj projekat.

- Crna Gora je prednjačila u Berlinskom procesu jer je prihvatila sve obaveze i potpisala sporazume, dok druge zemlje to nijesu uradile. Sada se pojavio čovjek koji kaže - nudim ,,Otvoreni Balkan“ i neki lideri to prihvate, a mi ne znamo o čemu se radi. Mislim da je to politička inicijativa. Nema monopola, nema kontrole uticaja svi moramo da dijelimo odgovornost. Niko u Crnoj Gori nije dobio nikakav papir. U ovom trenutku ne vjerujem u taj projekat - rekao je Marković.

Govoreći o socijaldemokratiji, Marković je ocijenio kako je ta vrsta političke filozofije ugrožena i u Crnoj Gori i u EU. Počasni predsjednik Socijaldemokratske partije i nekadašnji predsjednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić smatra ipak da je „Crna Gora zemlja ljevice“ i da je „lijeva ideja bila način funkcionisanja Crne Gore“ - Glavni problem ljevice na Balkanu je borba sa nacionalizmom. U nacionalizam se ušlo zbog očuvanja vlasti. Ono što je uništilo ljevicu na prostoru bivše Jugoslavije je što su Savez komunista Srbije i Savez komunista Crne Gore postali sljedbenici ideje koju je nametnula ekstremna desnica – rekao je Krivokapić. Đ. ĆORIĆ

Opštinski odbor DPS-a Pljevlja ocijenio da bivši predsjednik te opštine ostaje posvećen programskim vrijednostima partije

Golubović postupio odgovorno PODGORICA – Medijske interpretacije izjava Igora Golubovića u prethodnom periodu ne odražavaju stvarne stavove bivšeg predsjednika, koji u potpunosti ostaje posvećen programskim vrijednostima i načelima naše partije, ocijenjeno je na sjednici Opštinskog odbora Demokratske partije socijalista Pljevlja.

Golubović je u četvrtak dao neopozivu ostavku nakon što je dospio u žižu javnosti sredinom januara kada je kazao da grafiti posvećeni ratnom zločincu osuđenom za genocid Ratku Mladiću neće biti prekrečeni. Tada je naveo da su grafiti jedno od urbanih obilježja gradova.

Opštinski odbor DPS-a Pljevlja istakao je jedinstvo u svim stavovima, pa i po pitanju ostavke Golubovića.

- Istaknuto je da je Golubović postupio odgovorno u konkretnoj situaciji, te se još jednom pokazalo da u politici DPS-a dominiraju dostojanstvo i principi, a ne bilo kakva lična borba za funkcije i privilegije – saopštili su.

Goluboviću je odato priznanje za dosadašnji rad, vođenje opštine i postignute rezultate.

R. P.

Ekonomija

Subota, 12. februar 2022.

5

Kadrovi DF-a i Demokrata po dubini u energetskim kompanijama osiguravaju se od eventualnog razrješenja

Đukanović i Rovčanin će primati 75 odsto plate i ako ih smijene PODGORICA - U menadžerskim ugovorima čelnih ljudi državnih energetskih kompanija predviđeno je da će u slučaju smjene i prijevremenog odlaska s funkcije do kraja predviđenog mandata primati naknadu od 75 odsto mjesečne zarade, saznaje Pobjeda. Naša redakcija je povodom toga kontaktirala Elektroprivredu (EPCG), Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), Rudnik uglja i Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), ali je odgovor, i to nepotpun, dobila samo od EPCG.

Dušan Janjušević

Milan Lekić

Aleksandar Mijušković

Milutin Đukanović

Nikola Rovčanin

Vladimir Čađenović

Ivan Asanović

EPCG

- Novi menadžment EPCG je prekinuo s pređašnjom praksom u vezi sa otpremninama, tako što su se članovi aktuelnog rukovodstva odrekli otpremnina u slučaju prijevremenog odlaska s funkcije. Na otpremnine je, u prethodnim godinama, odlazila pozamašna suma, čak i za standarde uspješne kompanije kakva je EPCG – kazali su Pobjedi iz EPCG. Nijesu, međutim, odgovorili na pitanje da li je u ugovorima predsjednika Borda Milutina Đukanovića i izvršnog direktora Nikole Rovčanina precizirano da će im, u slučaju smjene, biti isplaćivana naknada od 75 odsto mjesečne zarade do kraja predviđenog mandata, kako je nezvanično rečeno Pobjedi.

Profesorica radnog prava na Univerzitetu Crne Gore Vesna Simović-Zvicer je Pobjedi saopštila da u Zakonu o privrednim društvima postoji odredba da izvršni direktor ima pravo na otpremninu ako bude razriješen prije isteka mandata, ako je to predviđeno ugovorom o radu.

- Takođe po Zakonu o radu je predviđena otpremnina u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa, s tim što ima odredba u Zakonu o radu da se uvijek može ugovorom o radu steći veći obim prava. Ali taj obim prava treba da se vezuje za trajanje radnog odnosa i eventualno za otpremninu, a ne da imate primanja poslije prestanka radnog odnosa, jer poslodavac treba da vas odjavi sa osiguranja kad vam otkaže ugovor o radu – pojasnila je Simović-Zvicer.

Članovi novog menadžmenta EPCG su se odrekli otpremnina u slučaju prijevremenog odlaska s funkcije, rekli su Pobjedi iz EPCG, ne odgovarajući na pitanje da li su tačne naše informacije da su u menadžerskim ugovorima ostavili klauzulu o platama do isteka mandata i ako ih smijene Prema njenim riječima bilo bi problematično da neko prima mjesečnu naknadu po prestanku radnog odnosa u mjesečnim iznosima i da to Zakon o zaradama u javnom sektoru ne predviđa.

ZAKON

Inače plate izvršnih direktora i predsjednika Odbora direktora u preduzećima u državnom ili u većinskom državnom vlasništvu, kao ni prethodnih nekoliko godina za vrijeme bivših vlada i dalje ne zavise od uspješnosti poslovanja kompanija na čijem su čelu, tako da ni u slučaju loših rezultata i poslovnih gubitaka ne dolazi do smanjenje njihovih zara-

da. Iz Ministarstva kapitalnih investicija najavili su u novembru prošle godine da zajedno sa Ministarstvom finansija pokušavaju da stvore institucionalni okvir kako bi se zarade i naknade upodobile sa poslovnim rezultatima i stanjem u kompanijama.

Podsjećamo da su preduzeća, koja su u većinskom vlasništvu države odnosno lokalne samouprave, a ostvaruju dobit u poslovanju i uredno izmiruju sve svoje obaveze, izuzeta od Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru i ograničenja u zaradama koje predviđa to zakonsko rješenje.

Energetska preduzeća su do prošle godine uglavnom ostvarivala dobit i bila profitabilna, ali ostaje da se vidi

Rajko Radošević

sa kakvim će poslovnim rezultatima ostvariti prošlu poslovnu godinu, s obzirom na to da je CEDIS u prva tri kvartala prošle godine ostvario minus od 3,4 miliona eura, a iz menadžmenta je sredinom oktobra poručeno da će zbog ,,pogrešne odluke bivšeg rukovodstva CEDIS-a“, odnosno zbog toga što električna energija na berzi nije kupljena ranije po povoljnijim cijenama, do kraja prošle godine izgubiti preko sedam miliona eura.

Novi Odbor direktora EPCG izabran je na Skupštini akcionara 16. marta prošle godine, a na njegovom čelu je dugogodišnji funkcioner Demokratskog fronta Milutin Đukanović.

Odbor direktora EPCG je 24. marta prošle godine imenovao Nikolu Rovčanina za izvršnog direktora. Rovčanin je bio portparol Demokrata, a ranije je radio u pljevaljskom Vodovodu.

PLATE

Po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, Pobjedi je u avgustu prošle godine informacije

o zaradama dostavio menadžment EPCG, prema kojima neto plata predsjednika Odbora direktora Milutina Đukanovića iznosi 3.165 eura, a izvršnog direktora Nikole Rovčanina 2.951 euro. Đukanovićeva bruto zarada je bila 4.724 eura, a Rovčanina 4.404 eura.

Izvršni direktor Rudnika uglja od 12. aprila prošle godine je Milan Lekić, koji je bio funkcioner Nove u Pljevljima, dok je na čelu Odbora direktora pljevaljske kompanije od 2. aprila prošle godine Dušan Janjušević, funkcioner Demokrata.

Lekić je lani imao platu od 2.760 eura neto, dok je Janjuševića neto plata prošle godine bila 2.467 eura. Bruto zarada Lekića iznosila je 4.120 eura, a Janjuševića 3.682 eura. Pobjeda je i ove podatke dobila prošle godine tek nakon što je Rudniku uglja uputila zahtjev na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Na „običan“ upit rukovodstvo nije željelo da dostavi informacije o zaradama, pravdajući se poslovnom tajnom.

Izvršni direktor CEDIS-a od 10. aprila prošle godine je Vladimir Čađenović, koji je bio funkcioner Demokrata. Predsjednik Odbora direktora CEDIS-a od 1. aprila prošle godine je Rajko Radošević.

Iz CEDIS-a su ranije Pobjedi saopštili da je Čađenović lani primao neto platu od 2.780 eura mjesečno. Iz CEDIS-a su Pobjedi krajem prošle godine saopštili da zarada predsjednika Radoševića iznosi tri i po prosječne zarade u tom preduzeću ostvarene u mjesecu koji prethodi mjesecu za koji se vrši obračun. Kako je, prema podacima, koje je u novembru objavilo Ministarstvo kapitalnih investicija, prosječna zarada u CEDIS-u 880 eura, Radoševićeva plata je bila oko 3.000 eura.

Ivan Asanović je 12. novembra prošle godine imenovan za izvršnog direktora CGES-a, on je prethodno 17. septembra prošle godine bio imenovan na funkciju vršioca dužnosti izvršnog direktora ove kompanije.

Asanović je ranije bio šef Službe za SCADA, SBN i obračunska mjerenja u CGES-u. Na čelu Odbora direktora CGES-a od juna prošle godine je Aleksandar Mijušković. Iz CGESa je prilikom njegovog imenovanja saopšteno da je on već radio ranije u CGES-u i da je posljednja pozicija koju je pokrivao do 2012. godine, bila direktor Sektora za regulatorne, pravne, kadrovske i poslove međunarodne saradnje.

Asanović je Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) prijavio da je u septembru prošle godine, kada je imenovan za v. d. izvršnog direktora primio mjesečnu zaradu od 1.822 eura.

U kartonu o prihodima i imovini predsjednika Borda CGES-a Aleksandra Mijuškovića objavljenom na sajtu ASK-a ne navodi se kolika mu je mjesečna zarada po osnovu te funkcije.

S. P – J. R.

Počela isplata otpremnina metalcima i rudarima PODGORICA – Od 10. januara, od kada je počela primjena Zakona o otpremninama penzionisanih rudara i metalaca, do juče je u Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER) stiglo 1.311 prijava.

Iz MER-a su kazali da su prve isplate počele juče, a radnicima bi tokom naredne dvije godine trebalo da bude isplaćeno po 12 hiljada eura u četiri

Do sada stiglo 1.311 prijava

šestomjesečne rate.

- Formirali smo komisiju za razmatranje prijava, a nakon obrade sa aspekta relevantnosti i validnosti dokumentacije i izvršenih provjera ispunjenosti uslova, svakodnevno se pripremaju rješenja koja se dalje upućuju u Ministarstvo finansija na isplatu. Do sada

je urađeno 160 rješenja, a broj obrađene dokumentacije i donijetih rješenja se svakodnevno uvećava za nekoliko desetina – saopšteno je iz MER-a, uz podsjećanje da je rok za podnošenje prijava 10. mart.

U Zakonu se navodi da je za ovu namjenu planirano 12 miliona eura, koji treba da budu

isplaćeni ove i naredne godine u četiri rate, što je dovoljno za hiljadu penzionera.

Ustavni sud je, inače, ocijenio da je prethodni zakon o isplati otpremnina za 450 penzionera KAP-a u vrijednosti od 5,45 miliona eura neustavan, jer diskriminiše ostale penzionere u Crnoj Gori.

R. E.

Jedan od protesta penzionera KAP-a zbog otpremnina

6

Ekonomija

Subota, 12. februar 2022.

Kompanija Platinum Distribution Mikhaila Zadorina dobila saglasnost za objekat u opštini Kolašin

Ruski pjevač gradi hotel sa četiri zvjezdice na obali Tare PODGORICA - Tivatska kompanija Platinum Distribution gradiće u Moračkom Trebaljevu, u opštini Kolašin na obali rijeke Tare, eko-hotel „Tara Retreat“ sa četiri zvjezdice. Hotel se sastoji od tri povezana objekta ukupne površine od 4.465 kvadratnih metara i imaće 48 ležaja.

Osnivač tivatske kompanije je Mikhail Zadorin, sin ruskog biznismena Valerija Zadorina, vlasnika jedne od najvećih firmi za trgovinu luksuznim proizvodima i uvoznim pićem u Rusiji, kompanije Aroma, koja je uvozila i crnogorska vina.

Valerij Zadorin je, prema ranijem pisanju medija, u Tivtu u Krtolima izgradio vilu na Obali Đuraševića, dok u Porto Montenegru drži svoju jahtu koja takođe nosi ime Aroma. Njegov sin Mikhail Zadorin, inače muzičar, vlasnik je tri restorana u Porto Montenegru.

Prema nezvaničnim informacijama Zadorini stoje iza firme Mimoza Group koja je vlasnik placa na najatraktivnijem dijelu centra Tivta - u parku nekadašnjeg hotela ,,Mimoza“. Do 2016. mlađi sin Valerija Zadorina Aleksander je bio sa Liliom Kail suvlasnik te kompanije sa udjelom od 50 odsto, da bi se potom polovina njegovog udjela vodila na Liliu Kail, a polovina na Blagoja Pekovića. Izvršna

Mikhail Zadorin (u sredini) sa mlađim bratom Aleksandrom i prijateljem

direktorka te firme je bila ruska državljanka Anastasija Lašmanova, a ta firma je plac kupila prije nekoliko godina zajedno sa starim hotelom Mimoza, za 6,5 miliona eura od istoimenog tivatskog HTP-a. Lašmanova je ubijena 11. maja 2018. godine u Kotoru, a zbog tog ubistva je Arsenije Stanović u septembru prošle godine osuđen na 15 godina zatvora.

Na idejno rješenje arhitektonskog projekta hotela saglasnost je dao glavni državni arhitekta Mirko Žižić. Projektant hotela je podgorički Arhitektonski studio AIM, čiji osnivač i izvršni direktor je Ivan Milošević.

Hotel će se graditi na proširenju između magistralnog puta Ko-

lašin – Mojkovac i rijeke Tare, na lokaciji na kojoj se trenutno nalazi restoran „Terase na Tari“. Objekti A i B su projekto-

Render budućeg hotela

vani kao jedna cjelina sa zajedničkim ulazom i lobijem koji je prolazan i preko koga posjetioci pristupaju terasama koje se

Jahta Valerija Zadorina u Porto Montenegru

Bivšeg direktora državne energetske kompanije prethodno radno iskustvo preporučilo za upravljačku poziciju u najvećoj banci na tržištu

kaskadno spuštaju ka rijeci. U objektu A će se nalaziti restoranski blok sa kuhinjom dok je u objektu B velnes/spa blok za zatvorenim bazenom.

U tehničkom opisu idejnog rješenja se navodi da se restoran i SPA centar kaskadno spuštaju prema rijeci a u djelu koji je isturen u odnosu na glavni korpus objekta i ,,imaju stakleni krov za uživanje u vizurama prema šumi“. U ova dva objekta će se nalaziti po šest apartmana i po 12 ležaja.

Ta dva objekta imaće suteren, prizemlje i potkrovlje.

Objekat A imaće bruto površinu od 1.483,43 kvadrata, a objekat B 1.488,75 kvadrata.

Objekat C imaće zaseban ulaz

sa recepcijom i povezan je sa A i B podzemnom toplom vezom.

Objedinjuje šest zasebnih cjelina – vila, povezanih toplim vezama sa recepcijom. Taj objekat će imati 24 ležaja, bruto površinu od 1.493,62 kvadrata, a predviđeno je da ima podrum, prizemlje, sprat i potkrovlje.

U objektu C su projektovane četiri smještajne jedinice (trosobni apartmani) sa spavaćom zonom na prvom spratu i u potkrovlju. Na prvom spratu će se nalaziti dvije dvokrevetne sobe sa kupatilom i garderoberom, dok se u potkrovlju nalazi jedna dvokrevetna soba sa istim sadržajima.

Projektovano je ukupno 61 parking mjesto.

S. P.

Susret direktorice IRF-a sa predstavnicima EIB-a

Noveljić nakon EPCG u upravi CKB

PODGORICA – Bivši izvršni direktor Elektroprivrede (EPCG), ekonomista Igor Noveljić izabran je početkom godine za člana uprave Crnogorske komercijalne banke (CKB), iako do sada nije imao iskustva u bankarstvu i vođenju poslova neke kreditne institucije.

Dozvolu da bude izabran za jednog od pet članova nadzornog odbora Noveljiću je dala Centralna banka (CBCG), pa je on 1. januara preuzeo tu dužnost.

Na pitanje na osnovu kojih iskustava i stručnih znanja u pogledu upravljanja kreditnim institucijama su odobrili Noveljiću da bude član uprave CKB-a, iz vrhovne monetarne institucije Pobjedi su odgovorili da su uzeli u obzir iskustvo koje je stekao u državnoj upravi. To je, kako su istakli, u skladu sa Odlukom o bližim uslovima za izbor i imenovanje članova organa upravljanja i nosilaca ključnih funkcija u kreditnoj instituciji.

- CBCG je povodom zahtjeva CKB za izbor članova nadzornog odbora analizirala predmetnu dokumentaciju i pozitivno ocijenila ispunjenost svih zakonski propisanih uslova za

Ocijenjeno je da kandidat, usljed iskustva i znanja koje je stečeno na pozicijama visokog rukovodnog kadra u državnoj upravi, ima odgovarajuće iskustvo i reference da bude punopravan član u nadzornom odboru ove banke, kažu u CBCG

Igor Noveljić

izdavanje odobrenja za izbor Igora Noveljića za člana nadzornog odbora ove banke. Nakon uredno sprovedenog postupka odlučivanja, ocijenjeno je da kandidat, usljed iskustva i znanja koje je stečeno na pozicijama visokog rukovodnog kadra u državnoj upravi, ima odgovarajuće iskustvo i reference da bude punopravan član u nadzornom odboru ove banke, u skladu sa zakonom - pojasnili su iz CBCG. Noveljić je od avgusta 2017. do aprila prošle godine bio prvi čo-

vjek državne energetske kompanije. Na tu poziciju došao je iz Ministarstva ekonomije gdje je bio zaposlen od 2011. Tokom šest i po godina koje je proveo u tom Vladinom resoru, Noveljić je obavljao dužnosti zamjenika ministra, državnog sekretara i sekretara ministarstva. Bio je član odbora direktora CGESa, član Tenderske komisije za privatizaciju i pregovarač u pregovorima sa EU za tri poglavlja - sloboda kretanja robe, konkurencija i vanjski odnosi.

Prije posla u Ministarstvu ekonomije, Noveljić je kratko bio šef Kabineta gradonačelnika Podgorice, a nešto duže savjetnik ministra za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine.

Zakonom o kreditnim institucijama, član 43, propisano je da član nadzornog odbora može biti samo lice koje ima odgovarajuća stručna znanja, vještine i iskustvo potrebno za vođenje poslova kreditne institucije. Uz to, za izbor se vrednuje dobar ugled kandidata, sposobnost da

samostalno formira objektivne i nezavisne stavove, te vrijeme koje može posvetiti obavezama.

Odlukom o bližim uslovima za izbor i imenovanje članova organa upravljanja i nosilaca ključnih funkcija u kreditnoj instituciji predviđeno je da se za člana nadzornog odbora može imenovati kandidat sa najmanje pet godina rada u organima državne uprave na poslovima visokog rukovodnog kadra.

Shodno novom Zakonu o kreditnim institucijama, banke su bile u obavezi da do početka ove godine formiraju dvodomni sistem upravljanja u okviru kojeg članovi nadzornog odbora nadziru kompletno poslovanje finansijske institucije. Članovi nadzornog odbora nijesu mogli biti zaposleni u banci, pa je CKB uz Noveljića angažovala četiri Mađara, od kojih su tri člana OTP grupe Miklos Nemeth, Nitrai Guozo Jozef i Pal Gombos, dok je Kalman Kis konsultant sa iskustvom u bankarskom sektoru.

B. D.

Sastanak u IRF-u

Realizovani krediti vrijedni 470 miliona

PODGORICA – Ekonomski rast i održivi razvoj crnogorske privrede bazirani na podršci malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima, kao i podrška inkluziji mladih i zelenim inicijativama, bili su teme jučerašnjeg sastanka direktorice Investiciono-razvojnog fonda (IRF) dr Irene Radović sa regionalnim direktorom i menadžerom za Crnu Goru Evropske investicione banke (EIB) Alesandrom Bragonzijem i Aleksandrosom Pamnanijem.

Navodi se da saradnja traje od 2012. godine i da su zaključeni kreditni aranžmani vrijednosti 470 miliona eura. Saradnja je, osim na finansiranje privatnih i preduzeća javnog sektora, proširena na projekte zaštite životne sredine, kao što su energetska efikasnost, smanjenje emisija gasova, ulaganje u obnovljive izvore energije, generalnu resursnu efikasnost, upravljanje vodama i otpadom. U ovu svrhu je opredijeljena nova finansijska podrška od 150 miliona eura, za šta je ugovor potpisan u novembru u Luksemburgu.

Na sastanku je bilo govora i o tehničkoj podršci EIB-a u definisanju strategije i planova sistemskog unapređenja koji bi bili bazirani na sveobuhvatnom pregledu pravnog i institucionalnog okruženja u kom IRF posluje.

R. E.

Društvo

Subota, 12. februar 2022.

7

Pronalaženje lava u Budvi pokazalo da imamo niz nedostataka u sistemu

Bez prihvatilišta nema ni borbe protiv krijumčarenja životinja Iako je Crna Gora, kroz Svjetsku organizaciju za zaštitu prirode, definisana kao tranzitna država kroz koju se krijumčare životinje – i dalje stotine jedinki prođu ispod radara a samo se rijetke otkriju. Carinici i policija nijesu obučeni za borbu protiv ove vrste krijumčarenja, a primjerke životinja, koje budu otkrivene, nema gdje da smjesti PODGORICA – Lav, koji je pronađen u Budvi, je pokazao da institucije sistema nijesu snažne i da se o dugogodišnjem problemu krijumčarenja životinja nije vodilo računa.

Brojne egzotične prokrijumčarene životinje, koje su završavale na teritoriji Crne Gore, nijesu bile dovoljan i jasan znak da je neophodno stati na put kriminalu, ojačati carinske i policijske kapacitete.

Darko Saveljić iz Agencije za zaštitu životne sredine je Pobjedi kazao da će, zbog lava, podnijeti krivičnu prijavu u ponedjeljak. Agencija za sada pretražuje sve društvene mreže na kojima su ljudi postavljali razne objave, kako bi napravili ozbiljnu prijavu.

- Dosta stvari je potpuno očigledno i sada policija treba da odradi posao - rekao je on.

Iako je Crna Gora kroz Svjetsku organizaciju za zaštitu prirode, definisana kao tranzitna država kroz koju se krijumčare životinje – i dalje stotine jedinki prođu ispod radara a samo se rijetke otkriju. Država i dalje nema prihvatilište za rijetke i egzotične životinje koje otkriju carinici ili policija.

Posljednji slučaj sa mladunčetom lava je pokazao i da međusektorska saradnja nije na visokom nivou – ekološka inspekcija nije odgovarala na prijave Agencije za zaštitu životne sredine koja ih je upozorila još 21. januara da se lav nalazi u Budvi.

Nemaju gdje

Ekperti su Pobjedi kazali da je nedostatak prihvatilišta gdje bi

Ekološka inspekcija: Nijesmo zakazali, uradili smo sve shodno ovlašćenjima Iz ekološke inspekcije Pobjedi su kazali da nijesu zakazali u slučaju pronađenog lava, već da su posao obavljali efikasno, prema ovlašćenjima i mogućnostima, posebno u kontekstu činjenice da, kako navode, nema sistemskog rješenja za oduzimanje krijumčarenih životinja i obezbjeđivanja prihvatilišta, nego se za svaki slučaj pojedinačno traži rješenje.

Napominju da su prije dobijanja dopisa od Agencije znali za snimke lava koji kruže po društvenim mrežama, pa su započeli prikupljanje informacija.

- Tako da smo 27. januara obavijestili Upravu policije kako bi oni sproveli odgovarajuće mjere da pronađu lice sa fotografije - kazali su iz inspekcije.

Ekološka inspekcija je, navode, bila u stalnoj komunikaciji sa policijom, a navode da su pomogli potragu koju je orga-

nizovala Agencija i obavijestili Službu zaštite i spašavanja Opštine Budva kako bi se pridružili.

Očekuju od Uprave policije zvanični dopis o saznanjima i podacima o ovom slučaju, na osnovu kojih bi mogli preduzeti mjere i radnje prema licima koja su nelegalno uvezla i držala lava.

- Vođenje postupka je kod ODT-a Kotor jer se radi o krivičnom djelu nelegalni uvoz i posjedovanje posebno zaštićenih divljih vrsta životinja – ističu iz ekološke policije.

Tvrde da krijumčarenje divljih vrsta životinja nije njihova nadležnost, već carinskih organa i granične policije.

- Po Zakonu o zaštiti prirode ekološka inspekcija kontroliše da li se divlje životinje drže uz dozvolu organa uprave (Agencije za zaštitu životne sredine) i u skladu sa uslovima datim u dozvoli - ističu iz inspekcije.

Iz podgoričkog azila, gdje je privremeno smješten, lavić će biti premješten na drugo mjesto

se smještale pronađene životinje jedan od kočnica iskorijenjivanja ovog vida kriminala, koji je u svijetu na trećem mjestu poslije ,,švercovanja“ droge i oružja. Od ovog kriminala se godišnje, na svjetskom nivou, zaradi 4,4 milijarde eura, podaci su Europola.

Sagovornici Pobjede ističu i da crnogorski carinici i policajci na graničnim prelazima nijesu obučeni da pronalaze životinje.

Sve životinje su pronađene slučajno a nije bilo organizovanih akcija sprečavanja krijumčarenja. Do tada životinje prelaze granicu dok su male u kutijama, čarapama, donjem vešu...

Aleksandar Perović, stručnjak za krupne zvijeri iz Centra



Iz Agencije za zaštitu životne sredine je Pobjedi rečeno da će, zbog lava, podnijeti krivičnu prijavu u ponedjeljak. Agencija za sada pretražuje sve društvene mreže na kojima su ljudi postavljali razne objave, kako bi napravili ozbiljnu prijavu

za proučavanje i zaštitu ptica, je istakao da prihvatilište moramo da imamo jer ljudi iskori-

šćavaju upravo taj nedostatak kako bi divlje životinje držali u zatočeništvu sa dozvolom ili bez nje. Ostaju kod njih jer država sa životinjama nema gdje.

- Država ne može da reaguje jer nema mjesto gdje bi ih zbrinula do finalne destinacije. Jedina je opcija da ih uspavate i eutanizirate, a to nije rješenje.

Ukoliko imate državno prihvatilište, gdje radi profesionalci, onda državi nijesu ,,vezane ruke“ - kazao je Perović.

On poručuje da sada ne treba da se bavimo pretpostavkama, već da sistem mora da bude spreman da uzme iskustva iz regiona i Evrope i uveže se, kako bi se ovaj dugoročni problem riješio.

Darko Saveljić je kazao da je država davno trebalo da napravi prihvatilište, ali joj to nije bio prioritet i da se tom problemu nije pristupilo ozbiljno niti je krijumčarenje prepoznato kao problem.

Ekološki i građanski aktivista Aleksandar Dragićević napominje da se o prihvatilištu priča već godinama.

- Nadam se da će sada ova situacija natjerati nadležne, carinu, policiju, inspekciju, da se pozabave problemom krijumčarenja životinja - naglašava Dragićević.

Zakazale su institucije sistema, smatra Dragićevć, jer nijesu proaktivno djelovale, a onda kasnije nijesu ni reaktivno, kada je Agencija uputila dopis eko-

Stigli veterinari Lav, koji je nađen u Budvi, smješten je u podgorički azil za pse. U Crnu Goru su stigla i dva veterinara iz Holandije i Njemačke, koji su eksperti za krupne mačke. Oni su pregledali lavića i daće veterinarski izvještaj o zdravstvenom stanju.

Veterinari će i onima koji će se brinuti o lavu do pronalaska trajnog prihvatilišta dati instrukcije kako da ga hrane i kakvi su mu uslovi potrebni.

- Tražimo trajno rješenje. Imamo nekoliko opcija. Jedna, za koju nijesmo, je prihvatilište u Evropi, druga je prihvatilište u Africi što je najbolje za lava, jer su te životinje iz tih područja a uz to radi se o prostoru od nekoliko hektara - kazao je darko Saveljić.

Lav će uskoro biti izmješten iz podgoričkog azila za pse na neku prikladniju lokaciju sa boljim uslovima i kapacitetima koji će se za njega izgraditi.

Iz Agencije su istakli da će učiniti sve da ne završi u nekom zološkom vrtu, već u rezervatu za životinje.

Povezali su se sa internacionalnim organizacijama koje se bave zaštitom krupnih mačaka, tako da od njih očekuju veliku pomoć. Očekuju da će cijela procedura trajati nekoliko mjeseci jer lav mora da se vakciniše, treba da se završe komplikovane papirološke procedure, onda se rade antitijela na te vakcine - prije nego što se njemu nađe adekvatan smještaj.

Aleksandar Perović postavljanja termalnu kameru tokom potrage za lavićem



Simptomatično je da su se lavovi pojavili skoro u isto vrijeme samo malo različitog uzrasta u Crnoj Gori i Albaniji, dva na Kosovu i jedan Sjevernoj Makedoniji.

Definitivno crno tržište cvjeta - ističe Aleksandar Perović

loškoj inspekciji za lava dok je još bio smješten negdje u Budvi.

PotrebNa PojačaNa koNtrola

Aleksandar Perović, kao jedan od aktera u akciji potrage za lavom, ističe da je krijumčarenje veoma unosna grana kriminala ali da naši carinici i policija nijesu obučeni za borbu protiv toga.

- U regionu imate CITES kancelarije, koje vrše obuke kako carinika tako i policije i zajedno izlaze i vrše kontrolu graničnih prelaza. Da ja znam, to se u Crnoj Gori ne radi kako bi trebalo - ističe Perović.

Istakao je i da kada se nešto pronađe to bude slučajno a ne rezultat neke akcije.

- Tako imamo lava koji je sigurno u Crnu Goru ušao dok je bio mali, jer on je sada negdje između mladunčeta i adulta. I on potiče iz nekog zatočeništva jer se oni razmnožavaju i zatočeni - objašnjava Perović.

Istakao je da se na crnom tržištu lavovi često prodaju i da su, nažalost, stvar prestiža za imućne ljude.

- Njima nije problem da plate koliko god hoćete novaca samo da bi ga imali kući. On je interesantan dok je mali, ali kad poraste... Njegova cijena u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji može dostići i do 100.000 eura.

Simptomatično je da su se lavovi pojavili skoro u isto vrijeme samo malo različitog uzrasta u Crnoj Gori i Albaniji, dva na Kosovu i jedan Sjevernoj Makedoniji. Definitivno crno tržište cvjeta - ističe Perović.

N. kovačević

8

Društvo

Subota, 12. februar 2022.

Nakon objave porodičnog planera, koji vrijeđa multietnički i građanski koncept Crne Gore, reagovali i roditelji

Profesor geografije u Osnovnoj školi ,,21. maj“ tvrdi da j

Učite našu đecu Komisija ga pred da nijesmo svi isti direktorica disk

V. d. direktorice Vesna Nikolić kazala je da taj porodični planer koriste vaspitači iako segmenti nazvani „mama“, „tata“, „rođendani“, „vikend za skijanje“ vidno pokazuju da nema mjesta za vaspitačke aktivnosti, već da je namijenjen porodici.

Nikolić je rekla da planer sadrži sve državne praznike koji se proslavljaju u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Srbiji, kao i sve vjerske praznike.

Ove izjave v. d direktorice su izazvale reakcije roditelja koji su u pismu dostavljenom Pobjedi kazali da se krši multietnički i građanski koncept Crne Gore. Istakli su da se nadaju da će v. d. direktorice smoći snage da se izvini za napravljeni propust umjesto što pokušava da ga opravda.

- Prvenstveno, red je da Vas uputim na Zakon o državnim i drugim praznicima, kojim su jasno i precizno definisani državni praznici u Crnoj Gori, državi u kojoj i Vi bivstvujete i u kojoj ste se Vi ostvarili kao direktorica vaspitno-obrazovne ustanove, u slučaju da imate nedoumice u pogledu toga.

Dan državnosti Srbije, kao ni Dan Republike Srpske u njePODGORICA - Potreban je odlučan, građanski regionalni odgovor na desni ekstremizam, klerikalizaciju, mizoginiju, govor mržnje...

To je jedan je od zaključaka uvodnog panela Podgoričkog plenuma ,,Quo vadis Balkan?“.

Učesnici su istakli da je priča o evropeizaciji trenutno marginalizovana retrogradnim i impotentnim politikama, i da se moraju sabrati građanske snage.

Poseban osvrt je dat na važnost ujedinjavanja snaga u borbi protiv desnog ekstremizma i mizoginije, kroz afirmaciju socijaldemokratskih ideja i principa.

Dr Maks Brendl, direktor Regionalne kancelarije FES-a za Srbiju i Crnu Goru, je kazao da podržava napore onih koji kroz razgovor o problemu desnog ekstremizma žele da pruže progresivan i evropski odgovor.

mu nećete naći. ,,Srpska Nova godina“, odnosno nova godina po Julijanskom kalendaru, nije ni državni, a ni vjerski praznik, u šta se možete uvjeriti i uvidom i u Zakon o svetkovanju vjerskih praznika. Zvanični kalendar u Crnoj Gori je gregorijanski, što znate i sami, jer revnosno koristite slobodne dane koji Vas sljeduju po gregorijanskom kalendaru. Ako i mislite da građani pravoslavne vjeroispovijesti slave Novu godinu 14. januara, onda je red da Vas uputim na to da, niti su svi Srbi pravoslavci, niti su svi pravoslavci Srbi, što je upravo dokaz tome da ste narušili koncepte na koje se pozivate u regovanju.

Ako nijeste u planeru naveli i rimokatolički Badnji dan, Božić, Veliki petak, Uskrs i Svi Sveti; Ramazanski bajram, Kurbanski bajram; Pashu i Jom Kipur, ništa za multivjersku Crnu Goru nijeste učinjeli.

Nenamjerno ili namjerno, previdjeli ste i činjenicu da postoje i građani koji su po svojim vjerskim uvjerenjima agnosti-

ci, možda i budisti, a neki čak i ateisti.

Previdjeli ste i to da je Dan Republike Srpske proglašen diskriminatorskim i neustavnim čak tri puta, razloge Vam neću navoditi jer užasa priređenih 90-ih godina, zbog pripadnosti drugoj vjeri ili naciji, ne želim ni da se sjetim, a ne da ih pomenem. Vi to odlično znate, ali draga direktorice, ne moraju i naša đeca da znaju.

Na kraju i najvažnije, Vi tim, naizgled banalnim planerom, narušavate sve građanske i multivjerske koncepte, učeći našu đecu kako nijesmo svi isti.

Poštovana, ja se trudim da svoje dijete naučim tome da ljude dijeli na dobre i loše, da ne postoje razlike druge vrste, da nije bitno ko koji praznik slavi, kom se Bogu moli i kako se zove. Učim ga da svoje voli, a tuđe poštuje. Učim ga tome da je jedina religija na ovom svijetu ljubav, što očekujem i od Vas kojoj je profesija da pazite, njegujete, obrazujete, socijalizujete i usmjeravate na pravi put đecu, koju Vam povjeravamo na čuvanje osam sati svakog radnog dana.

Zato Vas molim, draga direktorice, politiku ostavite za političare, ovakve planere za kacelarije političkih partija, ne narušavajte koncepte na koje se pozivate, jer ne želim da prihvatim kao istinu, da kao rukovodilac vaspitno-obrazovne, predškolske ustanove koristite u dnevno političke svrhe – piše u pismu roditelja.

Na kraju su najavili da će reagovati kao roditelji i preduzeti sve neophodne korake kako bi se ovakvom činjenju stalo na kraj.

R. d.

odabrala drugog

PODGORICA – Nastavnik geografije u Osnovnoj školi ,,21. maj“ u Podgorici Marko Savićević ostao je bez posla. Nije primljen na konkurs za to radno mjesto, iako je radio u toj ustanovi, već je odabrana druga kandidatkinja. Dok v. d. direktorice Rada Mugoša tvrdi da je u ovom slučaju sve urađeno po propisima, Savićević nije saglasan. Kaže da je riječ o revanšizmu…

Ovu informaciju objavio je juče portal CdM. Iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta kazali su Pobjedi da zasnivanje, kao i prekid radnog odnosa profesora, nije njihova nadležnost već direktora škola.

Zaposleni ove škole, zajedno sa roditeljima i đacima, organizovali su potpisivanje peticije da Savićević nastavi da radi.

Poslali su je Ministarstvu.

Odluku o zapošljavanju nastavnika donosi direktor na prijedlog komisije. Komisija je predložila da se izabere profesor Savićević, ali je Mugoša iskoristila svoje diskreciono pravo i odabrala kandidatkinju Dragana Mirović.

ne plaši se tužbe

V. d. direktorice Rada Mugoša kaže da demantuje navode Savićevića u potpunosti. Ističe da je iskoristila svoje diskre-

izvještaji komisije

Tročlana komisija za razmatranje prijava od 24. decembra prošle godine konstatovala je, kako piše u nalazu inspekcije, da Mirović nije na vrijeme podnijela ovjerenu dokumentaciju i ,,time je izgubila pravo učešća na konkursu“. Zabilježeno je da je član komisije B. R. glasao za kandidata Žarka Vukićevića zbog dugog čekanja na zaposlenje. Članovi S. J i J. Š. podržali su kandidata

Osnovna škola ,,21. maj“ u Podgorici

Marka Savićevića zbog ranijeg angažovanja u školi, velikog truda i rada u prosvjeti.

Kako se dalje navodi, u zapisniku komisije od tri dana kasnije, a koji je potpisao samo jedan član - S. J, napisano je da se na konkurs javilo šest kandidata i da svi ispunjavaju uslove.

- Članovi komisije su glasali za Marka Savićevića zbog ranijeg angažovanja u školi – piše u tom zapisu.

Na kraju izabrana kandidatkinja Mirović, kako je konstatovala inspekcija, ispunjava propisane uslove u pogledu profila i stručne spreme za izvođenje nastave.

- Odluka o izboru kandidata

Sa plenuma ,,Quo vadis Balkan?“ poručeno da je neophodan jak i zajednički regionalni odgovor na klerikalizaciju i ekstremizam

Više podsjećamo na devedesete nego na razvijene demokratije renja nema mira.

- Taj proces je namjerno zaustavljen, što znači da te politike još nijesu završile rat – rekao je Božović.

Naglasio je da građanske snage regiona moraju da pruže odlučan otpor toj mržnji koja nas sve više udaljava od Evrope.

- Niko nam neće pomoći - ni EU

ni Zapad ako prvo sami sebi ne pomognemo - kazao je Božović.

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a, ocijenila je da je „priča o evropeizaciji u

RetRogRadne politike

Balša Božović, izvršni direktor ADD iz Srbije, je istakao da bez suočavanja sa prošlošću nema pomirenja, a bez pomi-

ciono pravo u skladu sa Opštim zakonom o obrazovanju i vaspitanju, po kome je izbor nastavnika i drugih zaposlenih u ustanovi u njenoj nadležnosti, a iz reda kandidata koji ispunjavaju formalne i stvarne uslove.

Kaže da je Savićević ranije radio u istoj ustanovi po osnovu ugovora na određeno vrijeme koji je istekao, ali zakon ne ograničava direktora da iz reda prijavljenih kandidata na konkurs ,,izabere najboljeg, samo zato što su neki od ostalih interesenata već tu ranije radili“.

-Jedini propust koji je nadležna prosvjetna inspekcija našla prilikom kontrole ovog slučaja je minorno kašnjenje od nedjelju dana kod donošenja odluke o izboru, a koje je nastalo iz benignog razloga objedinjavanja odlučivanja za više nastavničkih pozicija - kazala je Mugoša Pobjedi.

d.malidžan

PODGORICA - Planer kalendar, koji se koristi u vaspitnoj ustanovi - podgoričkom vrtiću „Ljubica Popović“, u kome su navedeni „verski praznici“ i neustavni datumi kao što su Dan Republike Srpske, te praznici ,,Srpska Nova godina“ i Dan državnosti Srbije, izazvao je oštre osude javnosti, ali i roditelja čija djeca pohađaju pomenuti vrtić.

Učesnici su istakli da je priča o evropeizaciji trenutno marginalizovana retrogradnim politikama

Crnoj Gori, u posljednje dvije godine, marginalizovana temama koje su izraz retrogradnih i impotentnih politika, a što nas je i dovelo u poziciju regresije u samom pregovaračkom procesu“.

- Na ovakvo stanje u državi ponajviše su uticali eksterni akteri i političari nerezistentni na te uticaje, a koji su došli u poziciju da donose odluke. Međutim, vjerujem da mi kao društvo imamo progresivni potencijal i kapacitet za odgovor na desni ekstremizam, klerikalizaciju i razarajuću polarizaciju sa kojima se danas suočavamo – kazala je Uljarević.

Ona je istakla da vjeruje da veliku ulogu imaju nevladine organizacije, slabomisleći pojedinci, mediji, ali i one političke

partije koje insistiraju na vrijednostima.

govoR mRžnje

- Svjedočimo sve učestalijem govoru mržnje i nasilju prema ženama u javnom i političkom životu. Time se pokušava smanjiti uticaj žena na politiku i javnu raspravu, pa ove napade možemo smatrati oblicima političkog nasilja. Ono pogađa mnogo više žena od onih koje su mu neposredno izložene i šalje im poruku da se klone javnog života - kazala je Maja Raičević, izvršna direktorka Centra za ženska prava.

Ona je istakla da vrste, obim i posljedice javnog nasilja koje podnose žene i muškarci nijesu iste, odnosno da ga žene doživljavaju nesrazmjerno više i sa

Društvo

Subota, 12. februar 2022.

je nepravedno ostao bez posla

edložila, kreciono g kandidata

Profesor Savićević je ispričao CdM-u da je u ovoj školi odradio pripravnički. Poslije nekoliko godina čekanja i odlaska mentorke u penziju, otvorila se prilika da se prijavi na to upražnjeno mjesto. U septembru prošle godine je počeo da radi i potpisao ugovor na mjesec do raspisivanja konkursa. Kaže

da mu je v. d. direktorice Mugoša govorila da je ,,normalno, logično i da zaslužuje da obavlja ovaj posao“. Rečeno mu je da sve radi kvalitetno, te da se može nadati da će biti predložen za dalji radnji angažman.

Iznoseći detalje ovog slučaja, Savićević kaže da mu je Mugoša nakon što je raspisan konkurs, 19. novembra, međutim, rekla ,,da se ne ljuti ako izabere nekog drugog kandidata, jer ima nekoliko njih koji dugo čekaju na posao“.

Savićević je onda pošao do Ministarstva da se raspita o svojim pravima i opcijama. Kaže da su mu u tom resoru rekli ,,da će v. d. direktorice uputiti instrukcije da sve radi po zakonu“.

Mugoša, kako tvrdi profesor, potom mu je rekla da je veoma razočarana i da nije trebalo da ide u Ministarstvo da se žali.

Kazala mu je ,,da je negdje i htjela da mu da priliku, ali da je sada druga situacija“.

- Dobio sam prijedlog da budem zamjenik direktora, a poslije mog pitanja - kako zamjenik kada nemam dovoljno godina rada, uslijedila je ponuda za radno mjesto domara.

Ovakve ponude i prethodno ophođenje prema nekome ko drugu godinu radi u ovoj ustanovi doživio sam kao vrhunsku uvredu, mobing i čist revanšizam – rekao je Savićević. n. Đ.

težim posljedicama, posebno zato što zadire u privatni život i moral, koji u tradicionalnim sredinama, poput naše, imaju ogroman značaj za društveni i profesionalni ugled žena.

- Osim toga, ova vrsta nasilja često uključuje seksualno uznemiravanje, uvrede seksualne prirode i seksizam kakav nije svojstven napadima na muškarce u javnom životu - rekla je ona.

Demuš Šaša, izvršni direktor Evropskog instituta za politiku sa Kosova, ukazao je da današnji trend razmišljanja u regionu više podsjeća na period devedesetih nego na razvijene demokratije.

On je kazao da je za stvaranje takvog okruženja odgovorna politička elita koja se od tada do danas ne mijenja - A nemoguće je graditi budućnost sa ovim još uvijek prisutim elitama. Njihovi privatni interesi su umreženi sa državnim i onemogućavaju državi da se pokrene unaprijed. Drugi razlog je naše gledanje budućnosti kroz prošlost, umjesto okretanja čistoj budućnosti koja donosi nove odgovore – rekao je on. Šaša smatra da još uvijek ima puno posla na putu do EU.

- Cinično je govoriti o visokim ekološkim standardima, vještačkoj inteligenciji u ovakvom okruženju. Takođe, rad institucija i političkih partija se ne može nadomjestiti ni radom nevladinih organizacija koje su glasne u mnogim oblastima - zaključio je Šaša.

Kalinka Gaber, savjetnica u Vladi Sjeverne Makedonije, navela je da nacionalizam, fašizam, mizoginija u javnoj sferi, ali i generalno govor mržnje u javnoj komunikaciji, proizilazi i iz pogrešne političke korektnosti koja nije antipod govora mržnje, već elementarnog kućnog vaspitanja. Gaber je apostrofirala značaj efikasnog policijsko-tužilačkosudskog aparata kao odgovora na govor mržnje i ekstremizam.

- Selektivnost pravde i nejednakost je pitanje na kojem najviše rade nevladine organizacije, ali suzbijanje mora ići dvolinijski – od strane institucija i društva – rekla je ona.

Podgorički plenum ,,Quo Vadis Balkan?“ organizovali su Centar za građansko obrazovanje (CGO), Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) i Fondacija Fridrih Ebert (FES). r. D.

po konkursu za radno mjesto profesora geografije ne može biti predmet inspekcijskog nadzora, jer je u nadležnosti suda ili drugih institucija utvrđivanje odnosno osporavanje njene zakonitosti - navela je prosvjetna inspektorka.

preOkret

PODGORICA – Savjet Javnog servisa juče nije podržao prijedlog ombudsmanke Danijele Popović da se uvaži prigovor Media centra na emisiju „Gledajmo se“ u kojoj je bilo riječi o ugovaranju brakova i traženju „nevjesti“ po Albaniji.

9

Na sjednici Savjeta Javnog servisa raspravljano o prigovorima gledalaca TVCG, u fokusu emisija o ugovorenim brakovima

U emisiji, koja je početkom mjeseca prikazana, čiji je urednik Sead Sadiković, jedan od aktera priče Milić Simonović iz Beransela išao je sa ekipom TVCG u Drač, u Albaniji, da upozna potencijalnu nevjestu.

Ovo je osudio Media centar i u prigovoru naveo da su prije svega prekršeni programski standardi i principi te da je žena prikazana kao objekat, a da je u emisiji promovisan patrijarhalni obrazac ponašanja.

Oprečna mišljenja

Iako je ombudsmanka te kuće Danijela Popović predložila da ovaj prigovor uvaži, juče su u Savjetu imali oprečna mišljenja po tom pitanju.

Prema riječima člana Savjeta Filipa Lazovića ovo je kompleksna situacija jer je tanka nit između želje da se javnost informiše i da se prikaže fenomen koji je urednik želio da predstavi javnosti, a da se sa druge strane ne uvrijedi bilo ko, a naročito žene.

- Mislim da se nije ugrozilo dostojanstvo učesnika u prilogu i da novinarka nije napravila grešku niti je nedolično komentarisala bilo koji segmet priče i to podržavam i poštujem- istakao je Lazović.

Rekao je da poštuje i pojedine segmente prigovora Media centra, ali da prijedlog ombudsmanke treba odbiti jer emisija prikazuje situaciju u Crnoj Gori onakvom kakva ona jeste.

- Trebalo je možda uključiti nekoga ko bi kritikovao ili komentarisao ovaj fenomen, ko bi rekao da on nije dobar, da se na ovaj način ne treba pristupati ženi, to je definitivno trebalo učiniti, ali mislim da nije bilo loše namjere u svemu – ukazao je Lazović.

Saglasio se Naod Zorić rekavši da je emisija životna i da ona čak prikazuje ljudske sudbine.

Sa jedne od prethodnih sjednica

Ocijenili da „Gledajmo se“ prikazuje realnu sliku - Na mjestu je. Potencijalna nevjesta je ispoštovana, ništa se nedolično ne prikazuje, ona učestvuje u razgovoru i šetnji, ne vidim problem sem vidim da je prikazana realnost - rekao je on.

Ovakvim stavovima se usprotivila Marijana Camović-Veličković rekavši da je urednik mnogo toga propustio da kaže, a trebalo je.

- Ovo nije urađeno kako treba, ali sam u manjini koliko vidim, samo ću kazati da građani vole da vide i rijaliti pa ga Javni servis neće i ne smije prikazivati. Obaveza je ove kuće da teme obrađuje vrlo temeljno a ovaj prilog nije tako urađen - rekla je ona.

Ombudsmanka je pojasnila da je uredništvo pri stavu da su uradili posao u skladu sa principima i standardima Javnog servisa, te da su prikazali istinu i edukovali gledaoce.

- Uredništvo je konstatovalo da postoji neosnovan pritisak na novinare Javnog servisa koji strepe da obavljaju svoj posao kreativno i slobodno - navela je Popović.

Ombudsmanka je dobila podršku samo od Marijane CamovićVeličković i Milice Špajak.

Disciplinski pOstupak

Savjet je raspravljao i o propustu, koji je prije nekoliko sedmica, napravila novinarka Jutarnjeg programa Jovana Božarić-Stanišić kada je u razgovoru sa koordinatorkom SOS telefona Biljanom Zeković konstatovala da žene nekada same izazovu muškarca ,,da se ponaša kako ne treba“. To je naišlo na osudu stručne javnosti, ali i građana.

Ombudsmanka je navela da je dobila veliki broj prigovora po tom pitanju i predložila da se oni uvaže. Savjet je to prihvatio.

- Osuđujemo nesmotrenost i neznanje, jer ne vjerujem da je novinarka to namjerno uradila, ali ću biti slobodan da tog člana našeg kolektiva zaštitim i da osudim što je javnost napada.

To što su kasnije pisali mediji je neprimjereno i nije bilo po-

Za sada nema podataka koji bi dokazali da nova podvarijanta korona virusa dovodi do teže bolesti od prethodnih

Registrovani prvi slučajevi infekcije stelt omikronom u Crnoj Gori PODGORICA - U Crnoj Gori su u četvrtak detektovana četiri slučaja podsoja omikron varijante korona virusa, kojeg neki naučnici nazivaju stelt omikron.

On ima mnogo mutacija zajedničkih sa svojim primarnim sojem, ali i razlika koje njegovo otkrivanje i praćenje širenja čini zahtjevnijim.

Institut za javno zdravlje juče je saopštio da je u laboratoriji Odjeljenja za molekularnu dijagnostiku dan ranije potvrđeno prisustvo omikrona BA.2 kod četiri osobe, te da se Crna Gora tako pridružila grupi od 60 zemalja gdje je već detektovana mutacija visoko zaraznog soja korona virusa.

Kako se navodi u saopštenju, broj novootkrivenih slučajeva infekcije novim podsojem raste

širom svijeta, među kojima su i zemlje regiona - Srbija, Hrvatska i Slovenija.

Iz IJZ-a još jednom su apelovali na građane da se vakcinišu i prime treću dozu u preporučenim intervalima, jer uredno vakcinisani imaju blažu kliničku sliku i povoljniji ishod bolesti, navo-

deći da zemlje sa manjim obuhvatom vakcinacije u populaciji imaju veću smrtnost i od omikron soja, što ukazuje na koristi od vakcinacije po zajednicu.

Studija, koju je sproveo danski Institut za uzimanje uzoraka, u kojoj je učestvovalo 8.500 domaćinstava i 18.000 pojedinaca,

Iz IJZ-a apeluju na građane da se vakcinišu i prime treću dozu

trebno na taj način da se radiistakao je predsjednik Savjeta Veselin Drljević.

Ombudsmanka je kazala da je dobila informaciju od uredništva da je pokrenut disciplinski postupak protiv novinarke.

Da je Javni servis imao niz propusta u posljednje vrijeme pokazuje i prigovor Fondacije „Za pomoć sjeveru Crne Gore“ a odnosi se na informaciju portala RTCG koji je objavio da su ,,Ukrajinci napali Lugansku Republiku“ na šta je reagovala Ambasada Ukrajine u Podgorici koja ih je upozorila da ne šire lažne vijesti.

- Uredništvo portala imalo je sastanak u ambasadi po ovom pitanju i dogovorili su dalju saradnju i razgovarali o ovom pitanju - saopštila je ombudsmanka.

Ona smatra da je ovo moglo da izazove diplomatski skandal i da je narušen ugled i kredibilitet Javnog servisa, zbog čega se prigovor treba prihvatiti. Savjet je taj prijedlog prihvatio. k. j. pokazala je da BA.2 „značajno prenosiviji“¸od BA.1 verzije omikrona. Utvrđeno je i da je manja vjerovatnoća da će vakcinisani, u odnosu na nevakcinisane ljude, prenijeti virus dalje, ali i da se podvarijatna brže širi među vakcinisanima nego prethodne.

Odvojena studija u Velikoj Britaniji takođe je otkrila veću prenosivost za BA.2 u poređenju sa BA.1, ali preliminarna procjena nije donijela dokaze da su vakcine manje efikasne protiv simptomatske bolesti za bilo koju podvarijantu.

Za sada nema podataka koji bi dokazali da BA.2 dovodi do teže bolesti od prethodnih omikron podvarijanti, a u Svjetskoj zdravstvenoj organiziciji tvrde da je malo vjerovatno da će njegov uticaj biti značajan, iako je potrebno više podataka.

Kao i kod prethodnih sojeva, stručnjaci vjeruju da će vakcine i dalje biti veoma efikasne protiv teških bolesti, hospitalizacije i smrti. Za sada nema dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da li BA.2 izaziva težu bolest od omikrona BA.1.

D. m.

10

Hronika

U Osnovnom sudu u Podgorici je tokom 2021. godine formirano šest predmeta zbog krivičnog djela nedozvoljene polne radnje

Četiri osobe osuđene zbog pedofilije PODGORICA – U Osnovnom sudu u Podgorici je tokom 2021. godine formirano šest predmeta zbog krivičnog djela nedozvoljene polne radnje, a u četiri predmeta je donijeta presuda. Četiri osobe osuđene su na ukupno pet godina i četiri mjeseca zatvora zbog pedofilije.

Jedan predmet dostavljen je Višem sudu na dalju nadležnost, dok u jednom postupak i dalje traje.

- U jednom predmetu okrivljeni R. S. osuđen je na dvogodišnju zatvorsku kaznu, u drugom predmetu okrivljeni R. O. osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest mjeseci, u trećem okrivljeni M. B. osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i pet mjeseci. M. B. je izrečena i mjera bezbjednosti zabrana približavanja djevojčici staroj šest godina, na čiju štetu je izvršio to krivično djelo. U četvrtom predmetu okrivljeni M. J. je osuđen na petomjesečnu zatvorsku kaznu – saopšteno je iz Osnovnog suda.

Za krivično djelo nedozvoljene polne radnje učinjene na štetu djeteta predviđena je novčana kazna ili zatvor do dvije godine, dok je za krivično djelo obljuba sa djetetom u osnovnom obliku zaprijećena kazna zatvora od tri do 12 godina, a što je u nadležnosti Višeg suda.

C. H.

Viši sud odbio jemstvo od 2.445.447 eura koje su optuženi za šverc droge ponudili za slobodu

Krstovići ostaju u pritvoru

PODGORICA - Viši sud odbio je jemstvo od 2.445.447 eura koje su Budimir Krstović i njegova kćerka Marina ponudili kako bi se sa slobode branili od optužbi za šverc 1.206 kilograma kokaina, saopšteno je Pobjedi iz Višeg suda.

Advokati Stefan Jovanovic i Dragoljub Đukanović najavili su žalbu na ovu odluku koju je donijela sutkinja Višeg suda Vesna Kovačević.

Za Budimira Krstovića jemstvo je ponudio njegov brat Božidar Krstović stavljanjem hipoteke na nepokretnosti vrijedne 768.140 eura.

Optuženi Budimir je na ime garancije ponudio i hartije od vrijednosti CKB Banke vrijedne 431.336 eura.

Za Marinu Krstović jemstvo su položila njena braća od stričeva Stefan i Nemanja Krstović ponudivši dvije nekretnine vrijedne 1.256.000 eura.

Budimir Krstović je pojasnio da je njegovo imovno stanje više nego dobro ali da mu je sugerisano da zbog komplikacija u proceduri ne nudi svoju imovinu koja se nalazi u Srbiji, gdje duži niz godina živi i radi.

On je prilikom kontrole dokaza protiv njega i ćerke Marine kazao da se radi o namještaljci koja je poslužila za policijskopolitičku priču.

Krstovići su uhapšeni nakon što je policija u njihovom magacinu u zetskom selu Mojanovići, nadomak Podgorice, 24. avgusta prošle godine pronašla i zaplijenila kokain. Oni su pred istražiteljima tvrdili da nemaju ništa sa pronađenom drogom i policji ponudili saradnju. Odbrana Krstovića je tužilaštvu predala dokument koji je izdao direktor luke „Bolivar“ iz koje je krenula pošiljka sa bananama i u kome se navodi da je kontejner koji je krenuo prema Crnoj Gori prošao sve provjere i da na njemu nije bilo droge. Banane su utovarene na MSC „Katja“ koji je iz luke Bolivar krenuo prema Panami.

Za sada nije poznato da li su kontejneri sa bananama iz Paname nastavili transport brodom „Katja“ prema Malti ili su pretovareni na neki drugi teretnjak.

Utvrđeno je da je brod „Šarlot“ iz italijanske luke „Đoja Tauro“ preuzeo kontejnere sa naručenim bananama i prevezao ih do Luke Bar. B.R.

Sa privođenja Krstovića

Subota, 12. februar 2022.

Izrečena presuda Novaku Pedoviću iz Kotora PODGORICA – Kotoranin Novak Pedović (30) osuđen je na tri godine zatvora jer je 13. maja prošle godine u Kavačkom polju nadomak Kotora izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradao njegov prijatelj i suvozač Jovan Šćekić.

Prvostepenu presudu je izrekla sutkinja Vesna Kovačević, a prema informacijama iz Višeg suda, ovaj predmet je po žalbi odbrane optuženog Pedovića proslijeđen Apelacionom sudu na razmatranje.

Pedović, kako se navodi u optužnici, nije sporio da je njegovom krivicom usljed brze vožnje došlo do saobraćajne nesreće u Kavačkom polju kod Kotora u kojoj je poginuo njegov prijatelj i saputnik Jovan Šćekić.

Optuženi je u istrazi ispričao da je prije nesreće u svojoj kući sa Jovanom pio pivo, a potom kafu.

- Popili smo po šest limenki piva, nakon čega smo pili kafe, a zatim krenuli da kupimo cigarete. Kretali smo se magistralnim putem Kotor–Budva kada je na kilometar od moje kuće u Lastvi Grbaljskoj, usljed brže vožnje, ,,golf“ kojim sam upravljao izletio sa puta udesno i udario u ogradu – ispričao je Pedović.

Od siline udara iz automobila je ispao motor koji je udario u parkirani kombi, nakon čega se golf destabilizovao i udario u betonski stub iste ograde.

Pedović je tom prilikom zadobio lakše povrede, dok Šćekić nije imao vidnih povreda osim što mu je iz nosa curila krv.

- Odvezen je u kotorsku bolnicu, a zatim u bolnicu u Risnu gdje je te noći ostao na posmatranju. Iste noći, drug mi je javio da je Šćekić u komi i da će biti operisan. Tri dana kasnije, ljekari su mi rekli da

Tri godine zatvor izazivanje saobra nesreće u kojoj m je poginuo prijate

Viši sud

je Šćekić preminuo – ispričao je Pedović.

Obdukcijom je utvrđeno da je smrt kod Šćekića nastupila nasilnim putem i usljed oštećenja, za život, važnih mož-

danih centara zbog preloma lobanje.

- Prelomi kostiju lobanje, kao i druge spoljašnje i unutrašnje povrede su posljedica dejstva tupine mehaničke sile koje su

mogle nastati usljed inercionog kretanja tijela i udare o elemente unutrašnjosti vozila – navodi se u obdukcionom zapisniku koji je sačinjen nakon ekshumacije tijela Šćekića.

Optuženi za više ubistava na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal tvrdio da policija i tužilaštvo podmeću dokaze

Belivuk: Biću prinuđen da ispričam sve što smo radili za državu PODGORICA – Beograđanin Veljko Belivuk optužio je srpsko tužilaštvo i policiju da podmeću dokaze protiv njega i grupe koja se tereti za više zločina u Crnoj Gori i Srbiji i zaprijetio da će ispričati sve što su radili za državu u proteklim godinama, počevši od rušenja u Hercegovačkoj ulici u centru Beograda, piše Nova.rs.

Belivuk je to kazao na saslušanju u ponedjeljak u Tužilaštvu za organizovani kriminal gdje je saslušan zbog optužbi da je odgovoran za ubistva Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića.

– Ukoliko tužilac nastavi da podmeće dokaze protiv nas i izmišlja, biću prinuđen da ispričam sve što smo radili za državu.

Počeću od Savamale, a poslije ću i o mnogo težim krivičnim delima – rekao je Belivuk na saslušanju i dodao: – Zvonko Veselinović, Sale i ja smo poslali momke da ruše u Savamali.

Veselinović je široj javnosti poznat kao biznismen koji se dovodio u vezu sa ubistvom političara Olivera Ivanovića. Sa

druge strane, Stanković je ubijen 2016. nedaleko od Centralnog zatvora, a svojevremeno je bio najbliži saradnik Belivuka.

Slučaj bespravnog rušenja nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici, u beogradskom kvartu Savamala, ni poslije šest godina nije zvanično rasvijetljen, a više osoba, koje su u noći između 24. i 25. aprila 2016. maskirane fantomaka, bagerima sravnile sa zemljom sve što se nalazilo na putu izgradnje megalomanskog projekta „Beograd na vodi“, do danas nijesu identifikovane.

Slučaj da grupa maskiranih fantoma na bagerima, usred noći počne da ruši objekte u centru grada, u kojima su mahom bile smeštene privatne firme i zanatske radnje, do danas je ostao nezabilježen.

Građani pred čijim se očima odvijao ovaj divljački i nasilnički čin, uzalud su pokušavali da u pomoć pozovu policiju, jer se na njihove vapaje niko nije odazivao. „Fantomi“ su za nekoliko minuta sve sravnili sa zemljom, kako bi na tom mestu napravili parking za firmu „Beograd na vodi“.

Ni dan danas se ne zna ko su bili misteriozni fantomi na bagerima, ili „kompletni idioti“, kako ih je tada nazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je obećavao da će u potpunisti rasvijetliti ovaj slučaj.

Uprkos pritiscima javnosti, ali i brojnim građanskim protestima, Više tužilaštvo je godinu dana nakon događaja bilo primorano da saopšti da zbog „dokaza“ koje je prikupio i dostavio MUP, istraga u slučaju „Savamala“ neće biti pokrenuta.

Da rušenje nije moglo da se dogodi bez znanja državnog vrha nedvosmisleno je ukazala činjenica da su građani te noći besomučno pozivali policiju da interveniše i spriječi „fantome“ da ruše.

Policija nije reagovala, već ih je upućivala na komunalnu policiju. Iako je tadašnji načelnik Komunalne policije Beograda Nikola Ristić rekao da građani kobne večeri nijesu pozvali ovu službu, naknadnom kontrolom rada policije utvđeno je drugačije.

Jedan od onih koji su pretrpjeli mučenje bio je i čuvar objekta u Hercegovačkoj ulici Slobodan Tanasković. Maskirani napadači su ga vezali, oduzeli mu mobilni telefon i lična dokumenta. Ovaj svjedok preminuo je mjesec kasnije.

Uhapšene vođe kriminalne grupe Veljko Belivuk i Marko Miljković, kao i članovi njihovog klana Miloš Budimir i Vlade Draganić, saslušani su u ponedjeljak u Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog ubistva. Osumnjičeni su negirali krivicu.

C. H.

Hronika

Subota, 12. februar 2022.

ra za aćajne mu telj Kod pokojnog Šćekića su prilikom prijema u risansku bolnicu konstatovane osobito teške tjelesne povrede u vidu nagnječenja u lijevoj polovini tjemenog predjela, praćeno prelomom lijeve tjemene i lijeve sljepoočne kosti, izlivanjem krvi u prostor iznad tvrde moždanice i nagnječenja kore velikog mozga.

On je naveo da, iako je konzumirao alkohol, nije se osjećao pijanim.

Međutim, prema nalazu vještaka, kod Pedovića je neposredno nakon nezgode konstatovano prisustvo alkohola u organizmu, u koncentraciji ne manjoj od jednog promila i ne većoj od 1,72 promila alkohola u krvi.

- Pedović se najmanje nalazio u pripitom stanju, a moguće čak i u pijanom stanju – navodi se u nalazu medicinske struke.

U prilog optuženog Pedovića nije bio ni nalaz vještaka saobraćajne struke koji je mišljenja da je saobraćajna nesreća nastala kao posljedi-

ca propusta vozača ,,golf“, čiji se postupak može objasniti nepažnjom, dekoncentracijom vozača, štetnim uticajem alkohola ili drugim subjektivnim faktorom.

U nalazu se navodi da je Pedović, koji se kretao brzinom od 72 kilometra na sat, imao sve uslove da savlada krivinu pred njim bez bočnog proklizavanja i izlijetanja sa kolovoza.

- Vozač je na opasnost reagovao kada je njegovo vozilo bilo udaljeno od mjesta silaska na oko 21,89 metara, sa koje daljine bi vozač zaustavio vozilo prije silaska sa kolovoza da je vozilom upravljao brzinom manjom od 42,67 kilometara na sat – navodi se u nalazu vještaka saobraćajne struke.

Pedović u istrazi nije znao da kaže kojom je brzinom upravljao prije nego je sletio sa puta, jer kazaljka na brzinometru nije radila.

- Prednje gume su bile istrošene ali su kočnice bile u dobrom stanju.

Usljed brze vožnje, a ne stanja vozila, došlo je do nezgode, za koju krivim samo sebe – kazao je Pedović.

Nakon što su prikupljeni svi dokazi, tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Pedovića zbog teškog djela protiv bezbjednosti javnog saobraćaja.

U optužnici se navodi da je Pedović postupao sa eventualnim umišljajem jer je bio svjestan da može izazvati saobraćajnu nezgodu upravljajući vozilom pod dejstvom alkohola i na nebezbjednoj udaljenosti od desne ivice kolovoza.

Kada je u pitanju posljedica koja je nastupila – smrt Jovana Šćekića, tužilaštvo je zauzelo stav da je Pedović postupao sa svjesnim nehatom, jer je bio svjestan da njegovim radnjama takva posljedica može nastupiti, ali je olako držao da do toga neće doći.

B. R.

Podnijeta krivična prijava protiv Baranke

Prijavila policiji da su je oteli i zatvorili u kontejner u Luci Bar BAR - Protiv Baranke R. B. podnijeta je krivična prijava zbog sumnje da je izvršila krivično djelo lažno prijavljivanje.

- Ona se lažno predstavila i prijavila policiji da su je tri nepoznate muške osobe otele i zatvorile u kontejner u Luci Bar – navedeno je u saopštenju Uprave policije.

C. H.

U Nikšiću uhapšen maloljetnik osumnjičen za pljačku dvije kladionice

Uz prijetnje nožem odnio 460 eura NIKŠIĆ – Sedamnaestogodišnji S. N. iz Nikšića uhapšen je zbog sumnje da je uz prijetnje nožem iz dvije kladionice odnio ukupno 460 eura, saopšteno je iz Uprave policije.

- S. N. je, kako se sumnja, 5. i 9. februara maskiran ulazio u sportske kladionice i uz prijetnju nožem od zaposelnih otuđivao novac. On je iz

sportske kladionice u Ulici Nika Miljanića otuđio 270 eura, a iz kladionice koja se nalazi u Ulici Baja Pivljanina 190 eura – precizirali su iz policije.

O događaju je obaviješten državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću, kojem će osumnjičeni biti priveden uz krivičnu prijavu.

C.H.

11

Upravni sud presudio u slučaju Mikosava Boškovića protiv Advokatske komore Crne Gore

Advokat zakonito kažnjen zbog kršenja štrajka PODGORICA – Odluka Disciplinskog suda Advokatske komore Crne Gore, kojom je naloženo da se advokat Mikosav Bošković izbriše iz imenika advokata na šest mjeseci zbog kršenja štrajka advokata, koji je započeo 24. maja prošle godine, zakonita je, navodi se u odluci Upravnog suda.

Presudu je donijela sutkinja Snežana Vukčević odlučujući po žalbi advokata Boškovića na odluku Advokatske komore.

-Kod nespornih činjenica da je odlukom Upravnog odbora Advokatske komore Crne Gore 20. maja 2021. godine proglašena opšta obustava pružanja pravne pomoći advokata na teritoriji Crne Gore, koja je započela četiri dana kasnije, i da je advokat Mikosav Bošković, protivno toj odluci postupao u svojstvu branioca pred Višim sudom, po nalaženju ovog suda neosnovano se navodima tužbe osporava zakonitost odluke tuženog organa (Advokatska komora Crne Gore) – navodi se u obrazloženju presude Upravnog suda.

Advokat Bošković se 24. maja prošle godine odazvao pozivu suda da zastupa osumnjičene albanske državljane za šverc droge, uprkos pravilima štrajka koje je propisala Advokatska komora a koji su podrazumijevali da advokati ne odlaze u sudove, policiju ni tužilaštva uz upozorenje da se, prema Statutu, neizvršavanje njihovih odluka smatra težom povredom dužnosti.

Advokat Bošković je tada za Pobjedu kazao da podržava štrajk advokata ali da je neophodno obezbijediti minimum procesa rada.

-Nijesam advokat i čovjek bez časti, imam svoje ime i prezime i uvijek sam imao svoje mišljenje i svoj stav. Tačka. Javno i glasno sam rekao da podržavam štrajk ali smatram da mi, advokati koji se borimo za pravdu i pravičnost drugih, moramo uzeti u obzir da kada je drugima ugrožena sloboda i pravo – mi moramo biti tu za te ljude. Svaki pritvorski postupak je hitan – kazao je tada Pobjedi advokat Bošković.

U tužbi na odluku disciplinskog suda

Mikosav Bošković

AKCG, advokat Bošković navodi da je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešno primijenjeno materijalno pravo.

On istiće da je Odluka o proglašenju opšte obustave rada donešena bez pravnog osnova sadržanog u zakonu ili Statutu i kao takva ne može imati za posljedicu odgovornost advokata ,,za neizvršavanje odluka organa Advokatske komore“, jer svaki pravni akt niže pravne snage mora imati uporište za njegovo donošenje upravo u zakonu.

-Upravni odbor AKCG nije bio ovlašćen da proglasi opštu obustavu pružanja pravne pomoći suprotno Zakonu o štrajku, tako da nema osnova za izricanje sankcije. AKCG je zanemario činjenicu da je odredbama Ustava Crne Gore garantovan integritet pravnog sistema, posebno ljudskih i manjinskih prava a Evropskom konvencijom garantuje se pravo sloboda izražavanja koje uključuju slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja primanja i saopštavanja informacija. Pozicija profesije advokata zahtijeva da pruži pravnu

pomoć u skladu sa zakonom a AKCG samostalnost advokatske službe uspostavlja kao opšte pravilo na štrajk izvan sistema javnog poreretka i javnog interesa građana, koji uvijek mora biti jači od interesa pojedinca ili grupe – navodi se u tužbi advokata Boškovića.

On je ukazao da AKCG zanemaruje da je Zakonom o štrajku propisana sloboda organizovanja štrajka, kao i da se zaposleni koji ne učestvuju u štrajku ne mogu sprečavati da rade, te da je morao biti obezbijeđen minimum procesa rada.

Sa druge strane, u odgovoru AKCG se navodi da je tužba advokata Boškovića neosnovana.

Građani su od 24. maja do kraja jula prošle godine privremeno ostali bez ustavnog prava na pravnu pomoć, jer su advokati zvanično obustavili rad zbog neuspjelih pregovora sa Vladom, od koje traže da budu izuzeti iz sistema elektronske fiskalizacije.

Od 960 advokata koji rade u Crnoj Gori glasalo je 707, od kojih je za obustavu bilo 700, a protiv sedmoro.

B. R.

Podnijet prijedlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv osam carinika BAR – Osam carinka PJ Carinarnice Bar suspendovano je i protiv njih je podnijet prijedlog za pokretanje disciplinskog postupka u cilju utvrđivanja pojedinačnih odgovornosti zbog krađe cigareta, kojom je budžetu Crne Gore nanijeto blizu 11 miliona eura štete, saopšteno je iz Uprave prihoda i carina.

Iz ove institucije navode da preduzimaju sve radnje radi sprovođenaja carinskih i drugih propisa, koji se primjenjuju na robu koja je pod carinskim nadzorom, za sve robe koje na legalan i zakonit način ulaze ili izlaze iz Slobodne carinske zone Bar. Konkretno, objašnjavaju, već u prvoj polovini decembra 2021. godine, službenicima carinske ispostave Slobodna zona Bar naložena je, poslije dugog niza godina, neposred-

Krali cigarete duži vremenski period na kontrola unosa i iznosa roba na glavnoj kapiji Slobodne carinske zone Luke, a sve s ciljem prevencije i eliminisanja nezakonitih pojava.

- Ovo je bio prvi korak u pravcu povećanja pozornosti i preventivnih djelovanja, da u okviru svojih kapaciteta i nadležnosti spriječimo eventualna nezakonita dešavanja.

Korisnicima koji su imali odobrenje za promet duvanskim proizvodima u SCZ Luka Bar 1. januara 2022. godine prestao je status aktivnih korisnika, shodno Odluci Vlade Crne Gore o zabrani skladištenja duvanskih proizvoda na teri-

U prvoj polovini decembra 2021. godine, službenicima carinske ispostave Slobodna zona Bar naložena je, poslije dugo godina, neposredna kontrola unosa i iznosa roba na glavnoj kapiji Slobodne carinske zone Luke, a sve s ciljem prevencije i eliminisanja nezakonitih pojava

toriji SCZ Luka Bar i u skladu sa Instrukcijom Uprave prihoda i carina od 5. januara 2022. godine otpočeo je postupak ukidanja ranije odobrenih evidencija – navode iz Uprave.

Za konkretno skladište iz kojeg je u dužem vremenskom periodu kradeno, i na kraju ukupno ukradeno 11.349 paketa cigareta, različitih brendova, ističu da se tretira s dodatnom pažnjom ovog organa.

- Na kapiji skladišta, u cilju dodatnog obezbjeđivanja robe u privatnom skladištu, postavljeno je 1. januara 2022. carinsko obilježje – carinska plomba A379841, a u skladu sa članom 38 Zakona o carinskoj službi. Iz navedenog skladišta ukradeno je 11.349 paketa (u nekoliko navrata) u periodu od 28. decembra 2021. do 2. februara 2022. godine. Krađa cigareta je trajala u kontinuitetu, indikativno, samo u jednoj smjeni, a to govori da je krađa imala ozbiljne oblike or-

ganizovanosti, što će se dokazati u postupku kod nadležnih organa. Naš odgovor vam je poznat. To je, suspenzija osam službenika do utvrđivanja pojedinačne odgovornosti svakog od njih – ističu iz Uprave.

Kako su dodali, ukradena količina od 11.349 paketa, nije bila u postupku dozvoljenog carinskog postupanja ili upotrebe robe.

- Vjerujemo da je ovo odraz pojedinaca među velikom većinom u UPC profesionalnih, carinskih službenika od integriteta, zbog čega ne treba imputirati kolektivnu odgovornost Upravi prihoda i carina – poručili su oni.

Dalje navode da su nadležnosti UPC jasne, ali su im i ograničeni kapaciteti.

- I pored toga, uložićemo sve napore da se ovi slučajevi ne ponove. Takođe, na raspolaganju smo svim državnim organima za sve oblike buduće saradnje – zaključili su iz Uprave prihoda i carina.

Zbog krađe cigareta uhapšeni Jovan Drašković iz Podgorice, osnivač i izvršni direktor firme „Peročević“ Memo Peročević (44) iz Bara i carinik Dejan Dabanović (42). C. H.

12

Crnom Gorom

Subota, 12. februar 2022.

TivaT: Direktorica Turističke organizacije o očekivanjima od ljeta 2022.

Banjević: U sezonu sa optimizmom i oprezom TIVAT – U planiranje ulazimo optimistično, ali i oprezno. Svjedoci smo velikog broja zaraženih početkom ove godine usljed pojave novog soja virusa. Vjerujemo da će u drugom i trećem kvartalu situacija sa epidemijom biti povoljnija, ali ujedno konkurencija na tržištu će biti puno jača. Kako saznajemo iz komunikacije sa lokalnom turističkom privredom, najave za predstojeću sezonu su dobre – kaže direktorica Turističke organizacije Tivat Danica Banjević.

Ona podsjeća da je Turistička organizacija, u saradnji sa javnim, privatnim i civilnim sektorom u 2020. godini napravila dobru podlogu i započela realizaciju strateških aktivnosti koje će pozicionirati Tivat na međunarodnoj mapi destinacija koje vode računa o održivom razvoju.

- Uvezivanjem sa gradovima i turističkim organizacijama u Boki započeli smo aktivnosti na zajedničkoj promociji, ali i valorizaciji turističkih potencijala, prije svega Luštice, kroz formiranje ponude koja će predstavljati autentični oblik turističkog iskustva i sadržaja. Očekujemo da ćemo kroz sinergiju sa strateškim partnerima i ostalim saradnicima, nastaviti aktivnosti u cilju produženja glavne turističke sezone – kaže Samardžić.

Ona se nada da će ovog ljeta biti u mogućnosti da organizuju i podrže i veliki broj manifestacija koje će upotpuniti sadržaj grada.

STATISTIKA

Prema statističkim pokazateljima, kaže ona, tokom 2021. godine je zabilježen oporavak turističke privrede u odnosu na 2020.godinu.

- U predsezoni nije bilo značajnijeg turističkog prometa dok je period glavne sezone obilježila posjeta velikog broja turista čak i iznad očekivanja.

Na osnovu podataka Uprave

Vjerujemo da će turisti iz okruženja biti među najbrojnijim, ali se nadamo i gostima sa tržišta Zapadne Evrope, Ukrajine, Kazahstana itd. Struktura gostiju će zavisiti i od ugovorenih letova, optimisti smo jer je veliki broj avio-kompanija najavio letove prema Tivtu – kaže Danica Banjević Zgrada Opštine

Dan žalosti zbog smrti mladića HERCEG NOVI – Povodom tragične smrti naših mladih sugrađana Đorđa Baždara i Filipa Miličića, u Herceg Novom će u subotu, 12. februara, biti Dan žalosti – piše u odluci koju je donio predsjednik Opštine Stevan Katić.

MNogo ZaviSi oD ePiDeMijSKe SiTUacije: Tivat

za statistiku u 2021. godini u Tivtu je ostvareno 108.950 dolazaka turista (190 posto više u odnosu na uporedni period 2020) i 1.021.287 noćenja (191 posto više). U poređenju sa 2019. godinom ostvareno je 32 posto manje dolazaka i 12 odsto manje noćenja. Tokom 2021. godine prihodovano je 396.007 eura boravišne takse (195 posto više u odnosu na 2020. a 23 odsto manje nego 2019. godine).

Samardžić kaže da su prošlu sezonu obilježili mahom turisti iz regiona, ali i gosti iz drugih zemalja, naročito Rusije, Ukrajine, Njemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, a bilo ih je i iz Turske i SAD. - I ove godine vjerujemo da će turisti iz okruženja biti među najbrojnijim, ali se nadamo i u tom smjeru preduzimamo promotivne aktivnosti da privučemo goste i sa tržišta Zapadne Evrope, Ukrajine, Kazahstana itd. Struktura gostiju će umnogome zavisiti i od ugovorenih letova, a u tom dijelu smo optimistični jer je veliki broj avio-kompanija najavio svoje letove prema Tivtu.

Danica Banjević

U kojem stepenu će biti realizovani znaćemo u narednom periodu – kaže ona.

STRUKTURA

Pandemija je, po njenim riječima, uticala i na strukturu gostiju i na njihove navike.

- U odnosu na 2019. godinu se mijenjaju i navike turista i ono što očekuju od odmora.

Nadam se da ćemo kao destinacija, na nacionalnom nivou, intenzivnije raditi na održivijem, otpornijem i inkluzivnijem turističkom sektoru i da nam broj noćenja i turista neće biti glavni indikator uspješno-

Herceg Novi: Uprava javnih radova raspisala tender

Za vodovod na Luštici 10,16 miliona eura HERCEG NOVI - Uprava javnih radova raspisala je tender za izgradnju vodo-

Herceg Novi: Odluka Predsjednika Opštine

vodne mreže na posluostrvu Luštica. Vrijednost javne nabavke je 8,4 miliona eura

STvoriTi USlove Za graDNjU riZorTa: Luštica

(oko 10,16 miliona sa PDVom).

Rok za dostavljanje ponuda je 18. mart.

Iz Opštine Herceg Novi saopšteno je krajem prošle godine da je završena projektna dokumentacija za izgradnju vodovodne mreže, te da je za taj posao izdvojeno oko 100.000 eura. Raspisan je i 11,5 miliona eura vrijedan tender za izgradnju puta Monte rose dužine 7,7 kilometara (od puta Rose-Krašići do BabunciKrašići).

Obje investicije (vodovod i saobraćajnica) preduslov su za početak izgradnje rizorta Ritz Carlton Montenegro na Luštici. Riječ je o investiciji od 210 miliona eura.

C.G.

sti sezone. Promjena u strukturi gostiju zbog kovid krize prisutna je ne samo u Tivtu već na nivou cijele Crne Gore kao turističke destinacije. Većinu pojestilaca u turističkom prometu sada čine gosti iz regiona.

Naime, turisti iz zemalja okruženja su uvijek rado birali Tivat kao destinaciju za odmor, ali činjenica je da se to intenziviralo proteklih par godina.

U periodu krize mi smo imali otvorene granice i bezuslovan ulazak u zemlju za goste iz zemalja regiona. To je doprinijelo povećanju broja turista sa tog tržišta. Sa druge strane, zahvaljujući našim strateškim partnerima i ekskluzivnim rizortima kao što su Porto Montenegro, Luštica Bay i Nikki Beach Montenegro, u Tivtu se bilježi i veliki broj gostiju iz Njemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD. Takođe možemo reći da Rusi i Ukrajinci veoma rado i godinama zaredom biraju Tivat kao svoju destinaciju, izuzev perioda u kojima je dolazak u Crnu Goru zbog epidemioloških mjera bio onemogućen – objašnjava Samardžić.

S. KRSTOVIĆ

Pljevlja

Zakazivanje za skener od ponedjeljka PLJEVLJA – Šezdeset četvoroslajsni skener u Opštoj bolnici građanima će biti na raspolaganju od sljedeće sedmice – piše PV Informer.

Skener je nabavljen u decembru. Direktor bolnice Saša Grbović saopštio je da je u prvoj sedmici februara završena kompletna obuka medicinskog osoblja za rad na novom aparatu koju su radili dobavljači iz inostranstva.

Pljevlja nijesu imala skener od novembra 2020. godine. C. G.

Dan žalosti obilježava se isticanjem zastave na pola koplja na zgradi Opštine Herceg Novi, zgradama javnih ustanova i privrednih društava čiji je osnivač Opština Herceg Novi i objektima mjesnih zajednica.

Elektronski i drugi mediji,

organizatori javnih programa i sadržaja dužni su da svoje programe i sadržaje prilagode Danu žalosti. Za vrijeme Dana žalosti zabranjeno je emitovanje muzike, odnosno, održavanje programa zabavnog sadržaja na javnim mjestima.

Lokalni javni emiter Radio-televizija Herceg Novi će svoj program prilagoditi obilježavanju Dana žalosti, na način što će emitovati program koji po svojoj prirodi odgovara obilježavanju ovog dana.

Baždar i Miličić stradali su u saobraćajnoj nesreći. C. G.

ceDiS: Radovi za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom (14.februara)

Isključenja u 16 opština PODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem izvodi (14.februara) radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom u više opština. Zbog toga potrošači u pojedinim naseljima po nekoliko sati neće imati struju.

Andrijevica: od 8:30 do 14:30 h dio sela Gnjili Potok.

Bar: od 8:30 do 14 h Utjeha; od 9 do 11 h dio naselja Čeluga u blizini KIPS-a i marketa Idea, dio naselja Ilino u blizini stajlišta; od 9 do 13 h kompletno područje Virpazara sa okolinom.

Berane: od 8:30 do 14:30 h Uže gradsko jezgro - naselje Hareme - gornji dio, dio sela Luge.

Bijelo Polje: od 8 do 16 h Mojstir, Kradenik, Dobrinje, Bioča, Cerovići – Muslići, Lisičine, Dubovo, Brzava.

Budva: od 8 do 14 h dio naselja Podkošljun u blizini odmarališta ,,Vile Park“, Pančevačka ulica, dio Ulice Kanjoša Macedonovića.

Cetinje: od 8 do 16 h Očevići, Dubova, Začir, Dobrsko Selo, Ulići, Bokovo, Markov Do, Kosijeri, Đinovići, Štitari, Orašani, Mikulići i Tomići.

Danilovgrad: od 8 do 15 h Stologlav, Fabrika sira, Šampinjoni, Markovo Kopito, Grupo market, Velje Brdo, Donje Šume, Pričelje, Stanić, Lakat, Iverak, Bregovi Mijovića, Donji i Gornji Crnci, Osredina i Ćelija Piperska (kratkotrajna isključenja); od 8 do 15 h Kopilje, Gostilje, Dobri Do, Ruišta, Vukotica i Seoca, dio Novog

Sela, dio Komunica i dio Suka, Osredina, Stanjevića Rupa, Donji Zagarač.

Herceg Novi: od 8 do 13 h Potrošači od Osnovne Škole Orjenski Bataljon do Brodogradilišta, potrošači oko Centra za kulturu Bjele, iza benzinske pumpe u Igalu, ulice Trebinjska, II Dalmatinske, Vinkovačka.

Kolašin: od 8 do 15 h Trebaljevo, Andrijevo, Skrbuša, Krušev lug; od 08 do 16 h Đuđevina, Bare, Raičevine, Petrova Ravan, Ulica, Podi, Smira, Drijen, Sreteška Gora, Uljari, Sela.

Kotor: od 9 do 11 h Stoliv – Andrići, Grbalj- Zagora; od 09 do 12 h Novo Naselje; od 11 do 16 h Dobrota, Orahovac, Ljuta, Sv Stasije, Kriva ulica, Sv Vrača, Autokamp, Daošine ( do 30 minuta).

Nikšić: od 8 do 15 h Donje Čarađe, Macavare, Raspuće, dio Kuta, Zagrad, Oblatno, Raspuće, Trešnjica, Rudnik Zagrad; od 8:30 do 12 h Ul. Trebješka, dio pod Trebjesom, Bulevar 13.

Jul, Ul. Školska, mali Most, dio Kličeva.

Petnjica: od 8:30 do 14:30 h dio sela Trpezi.

Plav: od 9:30 do 14:30 h dio sela Lijevi Meteh i selo Komarača.

Rožaje: od 9 do 14:30 h selo Skarepača.

Tivat: od 9 do 12 h Mažina i Učuri.

Ulcinj: od 8 do 13 h naselje Ada (od mosta prema račvi).

U slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti odgođeni.

C. G.

Crnom Gorom

Subota, 12. februar 2022.

13

BAR: Sekretar za imovinu i zastupanje Vido Dabanović o realizaciji najvažnijih investicija

Politička situacija odražava se na projekte o kojima odlučuje Vlada BAR – Događaji na političkoj sceni se odražavaju i na planirane investicije o kojima se odlučuje na državnom nivou. Jedan od njih je projekat uređenja Sutomora – kaže sekretar za imovinu, zastupanje i investicije Vido Dabanović.

On u razgovoru za Radio Bar podsjeća da je prva faza uređenja obale u tom naselju završena.

- Nastavak druge faze, koja podrazumijeva izgradnju trga, planiran je da se realizuje ove godine. Opština je opredijelila 150.000 eura. Međutim, riječ je o zemljištu koje je državna svojina, očekujemo da će se taj problem uskoro riješiti i da će Uprava javnih radova i Morsko dobro raspisati tender za početak radova. U pitanju je prostor od oko 5.300 metara kvadratnih. Na toj lokaciji su planirani zanimljivi sadržaji – fontana, trgovi, pješačke zone – objašnjava Dabanović.

VELIKI PIJESAK

Kada je o zaleđu riječ, on podsjeća da je mnogo uloženo u Veliki Pijesak.

Rekonstruisana je saobraćajnica „Bratstvo–jedinstvo“, u sklopu koje je izvedena i vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, te priključenje na regionalni vodovod. Svi investitori koji su objekte izgradili u skladu sa zakonom, dobili su mogućnost za priključenje.

- U zapadnom dijelu (od Jadranske magistrale do obale) ove godine smo planirali izgradnju još jedne saobraćajnice u sklopu koje će biti postavljena i vodovodna i kanalizaciona mreža, a imaće i javnu rasvjetu i pješačke komunikacije. Projekat je u završnoj fazi, slijedi

RADIO BAR

Predstoji druga faza uređenja Sutomora, radovi su planirani na zemljištu koje je državna svojina, očekujemo da će uskoro Uprava javnih radova i Morsko dobro raspisati tender za početak radova. Opština je za tu namjenu opredijelila 150.000 eura - navodi Dabanović

PREDSTOJI DRUGA FAZA UREĐENJA: Sutomore

eksproprijacija zemljišta koja će, s obzirom na to da je na tom prostoru evidentna neplanska gradnja, za vlasnike biti „bolna“ – ističe Dabanović.

CENTAR GRADA

Nastavljeni su projekti u centru grada. Nekoliko zelenih površina su pretvorene u atraktivne parkove.

- Početkom godine počeli smo prvu fazu zamjene asfalta u Ulici Jovana Tomaševića, od mosta na Željeznici do Doma zdravlja. U toku su radovi od Doma zdravlja do raskrsnice Ulica Jovana Tomaševića i Vladimira Rolovića. Potom slijedi posao od raskrsnice Ulice Vladimira Rolovića sa Bulevarom JNA. Osim podloge, biće promijenjeni ivičnjaci, uređene pješačke staze. Prije nekoliko dana na raskrsnici Bulevara JNA i Ulice Jovana Tomaševića, otpočelo je postavljanje semafora. Nakon okončanja tih radova, u planu je presvlačenje asfaltom dionice Bulevara dinastije Petrovića – od kružnog toka kod „Centrojadrana“ do

raskrsnice kod „Okova“. S obzirom na to da se radi o putu od regionalnog značaja, Uprava za saobraćaj je iskazala spremnost da finansijski podrži taj posao – kaže Dabanović.

Počelo je uređenje Pionirskog parka na prostoru nekadašnjeg koncentracionog logora.

U toku je uređenje fasada objekata – Doma revolucije, Galerije i Malog dvorca. Planirano je da ti radovi (55.000 eura) budu završeni tokom narednih 30 dana.

- U okviru DP Topolica – Bjeliši, pored sindikalne zgrade, radi se na uređenju parka sa propratnim sadržajima, površine 1.600

Vrijednu opremu dobili od Sava osiguranja BERANE – Sava osiguranje obezbijedilo je vrijedne donacije zdravstvenim ustanovama.

Opštoj bolnici poklonjen je električno prilagodljiv krevet ,,eleganza 1“, sa opre-

Vido Dabanović

Opština je proteklih godina ulagala u Virpazar. Vido Dabanović smatra kako to nije dovoljno.

- Virpazar zaslužuje da se u njega više investira. To je prepoznato kako sa opštinskog, tako i sa državnog nivoa, ali i od međunarodnih partnera.

Ove godine je u planu izgradnja luke, odnosno pristaništa, vrijednosti oko četiri miliona eura. Uprava javnih radova i Ministarstvo kapitalnih investicija su raspisali tender, očekujem da ćemo do kraja februara znati ko je najpovoljniji ponu-

rano je uređenje javne površine od 6.500 metara kvadratnih. Smatram da taj prostor zaslužuje veću uređenost. Rok završetka radova vrijednih 600.000 eura je stotinu dana.

U planu je i uređenje kružnih tokova kod „Centrojadrana“ i na mostu Željeznice (kod šume Lekovića). Sumirajući ulaganja planirana za centar grada, dolazimo do iznosa od oko milion i 400.000 eura – navodi Dabanović.

PUTEVI

Opština najveći dio sredstava usmjerava na poboljšanje putne infrastrukture. U Ilinu je nastavljena druga faza izgradnje saobraćajnice, vrijednosti oko 460.000 eura, od kružnog toka na mostu rijeke Željeznice do stajališta u Šušanju, paralelno sa rijekom i sa prugom.

- Očekujemo da će taj posao

Odgovoran odnos gradskog parlamenta - Želim zahvaliti odbornicima SO Bar na odgovornom pristupu prilikom donošenja– Programa uređenja prostora i budžeta za 2022. godinu. Zahvaljujući tome realizacija projekata odvija se u skladu sa odlukama usvojenim u lokalnom parlamentu. To je naročito važno

BERANE: Donacija Opštoj bolnici i Domu zdravlja

DRUŠTVENA ODGOVORNOST: Juče u Beranama

metara kvadratnih (200.000 eura). Na prostoru iza marketa „Idea“ na površini od 1.600 metara kvadratnih biće izgrađen poligon i uređena površina za rekreaciju djece i omladine. U centru, kod spomenika Sv. Jovana Vladimira, na Trgu Vladimira i Kosare, plani-

Virpazar zaslužuje više ulaganja

mom (antidekubitalni dušek, plastična ograda, daljinski upravljači za pacijente i medicinsko osoblje, alarm), namijenjen pacijentima na Odjeljenju za intenzivnu njegu.

Dr Miloradu Magdeliniću, direktoru Opšte bolnice donaciju je uručio Nebojša Šćekić, izvršni direktor Sava osiguranja. Šćekić je direktorici Doma zdravlja dr Julijani Zečević uručio donaciju tri koncentratora kiseonika.

Koncentratore kiseonika IRENE 5L će koristiti za uvođenje jednostavnijeg i pouzdanijeg načina pružanja usluge terapije kiseonikom na dječjem odjeljenju, odjeljenju za odrasle i u kovid ambulanti.

C. G.

apostrofirati kao dobar primjer rada institucija, posebno jer svjedočimo da opštine primorskog regiona, bez obzira na političku strukturu koja u njima vrši vlast, nijesu u prilici da raspolažu sa potrebnim aktima – kaže Vido Dabanović.

đač. Izuzetno je važno izgraditi pristanište, jer dugo već vlada potpuna neuređenost kada su u pitanju oko 140 plovnih objekata na jezeru. Prevoz putnika nije bezbijedan, niti je adekvatno kontrolisan, niti je snabdijevanje gorivom regulisano po propisima i standardima. Realizacija međunarodnog projekta (učestvuju Italija, Albanija i Crna Gora), koji je finansiran iz sredstava Evropske unije, jedini je pouzdan način da se zaštiti ekološki sistem i Virpazara i Skadarskog jezera – navodi Dabanović.

biti završen do kraja mjeseca. Radovi na izgradnji dvije saobraćajnice izvode se i na Žukotrlici, na prostoru pored „Mimoze“ – jednom će se povezati Jadranska magistrala sa naseljem, dok druga predviđa njeno povezivanje sa onom koja je izgrađena iz pravca OŠ „Anto Đedović“. Spajanjem te saobraćajnice, dužine 450 metara, prostor će se komunalno opremiti, što je posebno važno tokom sezone. Dinamika radova zavisiće od postupka eksproprijacije zemljišta i rješavanja imovinskih odnosa – kaže Dabanović.

Odabran je izvođač radova za rekonstrukciju sobraćajnice u Sutomoru – od Jadranske magistrale do hotela „Sato“, vrijednosti 304.000 eura. Dabanović kaže da će radovi otpočeti nakon što Uprava za nekretnine, gdje je već pokrenuta procedura, donese rješenja o eksproprijaciji.

Radovi se izvode i na saobraćajnici u Ckla koja povezuje to mjesto sa albanskom granicom. Do sada je probijeno 200 metara od planiranih kilometar. Vrijednost tog posla, za koji je novac opredijelila Uprava javnih radova, jeste 600.000 eura.

C. G.

HERCEG NOVI: Briv konstrakšen obavlja pripremne radove

Počinje ,,kroćenje“ potoka Nemila HERCEG NOVI – Kompanija Briv konstrakšen obavlja posljednje pripreme za po-

NEĆE PLAVITI: Potok Nemila

četak radova na regulaciji potoka Nemila. Tu investiciju finansira Uprava javnih

radova, dok će nadzor obavljati Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog.

Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Aleksandar Kovačević kazao je za RTHN da očekuje da nakon sastanka sa predstavnicima izvođača radova i investitorom počnu iskopi.

- Ovo je dugo čekan projekat koji će riješiti plavljenje na tom području. Mi ćemo obavljati nadzor i rok za izvođenje radova je 60 dana – kazao je on.

Vrijednost radova je oko 176.000 eura. Obuhvataju: izradu nasipa i tampona, betonske i armiračko-betonske radove, izradu uliva postojećeg kišnog kanala u hidrotehnički tunel, kao i postavljanje komunalnih instalacija. C. G.

14

Kultura

Subota, 12. februar 2022.

I. MandIć

Aleksandra Nina Knežević o izložbi ilustracija u galeriji „Botanička bašta“

Onlajn prOgram „afrOamerikanci na filmu: Uticaj filma vrijednosti“ u organizaciji American Corner-a iz Pljevalja PODGORICA – Vječita su pitanja zbog čega je umjetnost važna. Ona sigurno ne može da promijeni svijet, ali može da utiče na neke procese i na to da ljudi počnu drugačije da posmatraju stvari oko sebe. Zbog toga je i izuzetno bitno da se bavimo i filmovima koji se bave pravima Afroamerikanaca – kazao je predavač na FDU Cetinje Aleksandar Radunović Popaj u onlajn programu „Afroamerikanci na filmu: Uticaj filma na društvene vrijednosti“.

Sa otvaranja izložbe

Vizuelni doživljaji gradova PODGORICA - Izložba ,,Nevidljivi gradovi“ ilustratorke i dizajnerke Aleksandre Nine Knežević otvorena je u galeriji „Botanička bašta“.

Inspirisana književnim djelom Itala Kalvina ,,Nevidljivi gradovi“ umjetnica publiku vodi kroz neki drugi svijet u kojem je simbol (znak) grada prevela u poruku.

Kustoskinja izložbe Natalija Đuranović je kazala da je postavku radova umjetnica namjenski osmislila za galerijski prostor.

- Izmještanjem na tren iz perspektive posmatrača, fokusirajući se kontemplativno na svijet umjetnice, otkriva nam se lepršavi harmonični fluidni prostor koji se širi i van granica slike. Stavljajući ilustracije u zajednički kontekst sa djelom Itala Kalvina, kao pandan jedan drugom, njen likovni svijet se multiplicirao u više predstava koje se brzo smjenjuju i mijenjaju kao kod kaleidoskopa sa znakovima – ukazujući na formu, ljepotu i estetiku, stvarajući čudesne obojene slike – istakla je Đuranović.

Knežević je kazala da su sve ilustracije rađene za Kalvinovu knjigu ,,Nevidljivi gradovi“.

- U knjizi Kublaj Kan i Marko Polo razgovaraju o gradovima. Tu Marko Polo izmišlja gradove u kojima je bio. Svaki grad ima žensko ime. To me je jako inspirisalo – istakla je Knežević.

Posljednjih 15 godina umjetnica radi na naslovnicama knjiga. Kako kaže, to je kolektivni rad pisca, dizajnera i izdavača.

- Zanimljiva mi je ta kombinacija da nečiji tekst pretvorim u sliku. Smatram da kvadratna forma ,,umiri“ rad. Kvadrati najbolje podržavaju ilustraciju koju radim. Privlači me figura, portret, ali velika inspiracija su mi gradovi koje često crtam -– rekla je Knežević.

Na dan otvaranja izložbe Knežević je održala radionicu za djecu na kojoj su se mališani upoznali sa načinom rada ilustracije za knjige, priče…

Umjetnica im je pokazivala primjere iz različitih knjiga, a djeca su crtala svoje crteže na zadatu temu.

- Mislim da smo svi u suštini velika djeca. Neko se teže, a neko lakše konektuje sa djetetom u sebi. Moji radovi su možda malo i infatntilni i jednostavni i mislim da se ja jako lako povezujem sa djetetom u sebi – rekla je Knežević.

Aleksandra Nina Knežević (Sarajevo, 1973) je diplomirala na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, odsjek za grafički dizajn. Za svoj rad primila je brojna međunarodna priznanja i nagrade, a radovi su joj objavljivani u mnogim časopisima specijalizovanim za umjetnost i dizajn. Ovo je treći put da se samostalno predstavlja u Centru savremene umjetnosti Crne Gore.

- Podgorica mi je jako inspirativna. Dopadaju mi se radovi arhitektice Svetlane Kane Radević i voljela bih posjetiti izložbu u Muzejima i galerijama Podgorice. Prošli put sam boravila u hotelu koji je ona radila i oduševljena sam jakom umjetničkom formom koju je stvarala – istakla je Knežević.

A. Đ.

Mladi crnogorski glumac dio manifestacije u Perniku

Damjanović na Festivalu u Bugarskoj PODGORICA – Kratkometražni igrani film „Pregoreo“ (Burnout), u kojem jednu od uloga tumači crnogorski glumac i producent Ognjen Damjanović, ušao je u zvaničnu selekciju Međunarodnog festivala kratkog filma „In the Palace“, koji se održava od 2. do 9. aprila u Bugarskoj. „Pregoreo“ je ostvarenje srpskog reditelja Nemanje

Mladenovića, koji opisuje životne probleme i izazove mladog čovjeka danas, a Damjanović tumači lik Danila. „In the Place“ se održava u gradu Perniku, a jedan je od 63 filmska festivala iz cijelog svijeta koji ima akreditaciju kandidovanja za najprestižniju nagradu Američke akademije filmske umjetnosti i nauke Oskar u ovoj kategoriji.

S. V.

Moćno sredst borbi za jedna

Događaj je upriličen povodom Mjeseca afroameričke istorije #BlackHistoryMonth, koji slavi dostignuća Afroamerikanaca, a organizator je American Corner – Pljevlja.

PROPAGANDA I PREDRASUDE

U borbi za jednakost danas, ali i kroz istoriju, veliku ulogu ima film, a mnogi, prema riječima Radunovića, zanemaruju činjenicu da je on jezik.

- Kada čitate knjigu ili gledate predstavu, svjesni ste da je to nešto što nije realno. Međutim, kada gledate film imate osjećaj da je u pitanju nešto što se dešavalo. Iako je to jezik koji prikazuje neki događaj na umjetnički način, čovjek ne može da se otme tom utisku. Zbog toga je film toliko jak i probitačan i često je moćno sredstvo propagande.

Dokaz za to su filmovi nastali u Lenjinovoj ili Hitlerovoj eri – ispričao je on.

Jedan od filmova koji je napravio štetu kada su u pitanju prava Afroamerikanaca, da

Scena iz filma „Đangova osveta“ Kventina Tarantina

„Đangova osveta“ prikazuje koliko su Afroamerikanci uradili protiv prava Afroamerikanaca. To vam je poput priče o pravima žena u Crnoj Gori. Tarantino se bavi oslobađanjem, postavlja kvazi istoriju na scenu i radi ono što bi zapravo volio da bude. To je vrlo jasna poruka – kazao je Radunović su bile potrebne decenije da se to ispravi, kako je Radunović rekao, bio je „Rođenje jedne nacije“ jednog od najvažnijih režisera u istoriji kinematografije Dejvida Grifita.

Omaž patnji i iscrpnoj borbi Uvodnu riječ na onlajn programu „Afroamerikanci na filmu: Uticaj filma na društvene vrijednosti“, imala je ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke,

koja je podsjetila da je februar mjesec u kome se slavi istorija Afroamerikanaca u SAD. - To je omaž patnji koju su oni imali u našoj zemlji, iscrpnoj borbi za njihova prava. Osim toga, februar

- U pitanju je jedno veliko ostvarenje, ali ono što je problematično sa tim filmom, koji je snimljen 1915. godine, jeste što je on i te kako rasistički za to vrijeme. I zbog činjenice kakav je odnos Amerikanaca je mjesec u kome slavimo i rođendane dva veoma bitna čovjeka u našoj istoriji. Jedan od njih je predsjednik Abraham Linkoln, a drugi je Frederik Daglas koji je bio aktivista, pisac, a njegov uticaj je bio krucijalan u integraciji Afroamerikanaca – kazala je Rajnke.

prema tom ostvarenju. Postoje ljudi u Americi koji su tada bili rasisti, i to okoreli, a mislili su da se bore protiv rasizma. Jedan od njih je bio predsjednik Vudro Vilson koji je u Bijeloj kući organizovao projekciju tog filma, što je dočekano sa oduševljenjem.

U njemu su crnci prikazani kao životinje. Postoje scene u kojima se linčuju Afroamerikanci, što je u bioskopima dočekano sa oduševljenjem – ispričao je Radunović i dodao da se nakon toga se Vilson izvinio.

- Pa i Grifit govorio da mu nije jasno zbog čega ga ljudi napadaju, te da je prikazao jedan dio istorije, odnosno

Književno veče posvećeno Mirku Banjeviću upriličeno u „Karveru“

Otvorio vrata crnogorske moderne PODGORICA – Književno veče posvećeno crnogorskom i jugoslovenskom pjesniku Mirku Banjeviću održano je preksinoć u knjižari „Karver“, u okviru projekta „Poetika zemlje – moja Crna Gora“.

O Banjevićevom stvaralaštvu govorile su direktorica Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ Dragica Lompar, profesorica književnosti Andrijana Deletić–Milačić i glumica Varja Đukić.

ZANEMARENI PJESNIK

Mirko Banjevićje, prema mišljenju Lompar, nepravedno zanemaren.

- U jednom dugom periodu nije objavljivana njegova poe-

zija. Moguće da je taj socijalistički period uticao da pisci iz predratnog doba dožive neku stagnaciju u izdavanju. Ovakve ličnosti, ne samo pjesničke, nego i ljudi od velikog uticaja, koji su se bavili uređivanjem stručnih književnih časopisa, koji su radili u kulturi Crne Gore i ondašnje Jugoslavije, zaslužuju ne samo da se pominju, nego i objavljuju – kazala je Lompar.

Uvodeći u prezentaciju o Banjeviću, Deletić–Milačić je kazala da je izuzetno teško doći do Banjevićevih stihova, te da je njegova lirika jezički tvrda i čvrsta, poput „Ljudi iz krša“, kako se zove jedan od njegovih ciklusa.

- Tužno je da ni na internetu ne postoji njegova poezija. Imamo nekoliko audio-snimaka,

među kojim je najviše puta snimana pjesma „Tužba svetom Vasiliju Ostroškom“ koju je publika imala priliku i večeras da čuje u izvođenju glumca Dejana Đonovića, a koja je ostavila veliki utisak na prisutne – rekla je ona i pročitala uvodne stihove iz Banjevićeve prve zbirke poezije „Pobune uma“.

Kroz sve kritike koje se mogu naći o Mirku Banjeviću, kako je objasnila Deletić–Milačić, smatra se da je njegov cjelokuoni opus sadržan u baš u toj prvoj zbirci.

- Tematika kojom je započeo svoje stvaranje se lajtmotivski provlačila i kroz kasnije njegove pjesme i izbirke. Ta 1930. godina je izuzetno značajna, a zbirka „Pobune uma“ otvara

vrata crnogorske moderne. Mi jedva u školi uspijemo da se dotaknemo nje, kroz Ratkovića i veoma mali broj crnogorskih modernista. Banjević je otvorio vrata nove epohe u crnogorskoj književnosti i, sa mog stanovišta, napravio je i najveći iskorak kada su u pitanju sadržina, tematika i sama struktura pjesme – kazala je ona.

FENOMEN

Posebnu pažnju Deletić–Milačić posvetila je analizi pjesme „Tužba svetom Vasiliju Ostroškom“, za koju smatra da oslikava pravu Banjevićevu pobunu, te poemi „Brijest“ u kojoj, kako je rekla, u istorijskom kontekstu pravi personifikaciju izgubljene zemlje.

Kultura

Subota, 12. februar 2022.

a na društvene

tvo u akost Džudi Rajzing Rajnke

Aleksandar Radunović Popaj

SAVREMENI MOMENAT

Sada, međutim, postoje filmovi koji se otvoreno bave pravima Afroamerikanaca na mnoge načine i kroz mnoge žanrove. Takvi su „Đangova osveta“ Kventina Tarantina i „Bježi“ Džordana Pila.

- „Đango“ je film koji je bavi perspektivom bijelog režisera, koji u svom ostvarenju kritikuje više strana, a ponajviše konzervativnu Ameriku, ono što je nekada predstavljao Jug, a što i dalje postoji.

Takođe, ovaj film prikazuje i koliko su Afroamerikanci uradili protiv prava Afroamerikanaca. To vam je poput priče o pravima žena u Crnoj Gori. Tarantino se bavi oslobađanjem, postavlja kvazi istoriju na scenu i radi ono što bi zapravo volio da bude. To je vrlo jasna poruka – kazao je Radunović.

Ostvarenje „Bježi“ je, kako je objasnio, horor, koji od početka do kraja daje reference kakva je savremena Amerika.

- On donosi stanje društva u kakvom se Afroamerikanci nalaze danas. Za razliku od „Đanga“, ovaj film se bavi liberalnom Amerikom, bijelom. Pored toga, ovo je vizura reditelja koji je Afroamerikanac. Govori nam o tome koliko su Afroamerikanci uvijek na mračnom mjestu i da ne mogu da se izvuku od njega, jer zavise od pogleda liberalne Amerike. Ovo je i priča koja kazuje koliku im štetu donosi takva država, koja suštinski i dalje ne razumije njihov problem – ispričao je Radunović.

Ono što je takođe važno jeste jedan od posljednjih filmova Džoela Koena – „Magbet“, u kome je, kako je Radunović podsjetio, crni glumac u ulozi glavnog lika. Šekspirovog junaka u njemu donosi Denzel Vošington.

S. VIŠNJIĆ

I.MANDIĆ

njegovo viđenje. Nakon toga je snimo drugi važan film – „Netoleranciju“, koji govori o mnogim nerazumijevanjima i masakrima. Važno je napomenuti da Afroamerikanci tada nijesu mogli da glume na filmovima. Svi Afroamerikanci su bili bijelci koji su se bojili. Čak i u prvom filmu o džez pjevaču glavnog lika glumi lik koji nije Afroamerikanac – kazao je on.

Afroamerikanci u američkom filmu, kako je pojasnio, do 60-ih godina XX vijeka nijesu mogli da imaju važnu ulogu, osim ako nijesu igrali

kriminalce, odmetnike, silovatelje...

- Sve dok se pojavio Sidni Poatije, koji je bio prvi Afroamerikanac koji je dobio Oskara. U Americi je bila ista stvar sa Meksikancima, Arapima. Slično tome kao što su sada Rusi i Srbi, ili Balkanci, prikazani na američkom filmu – rekao je Radunović.

SPROVOĐENJE AGENDE: Iako je u tehničkom mandatu, Ministarstvo prosvjete, nauke kulture i sporta imenovalo tri nova člana Savjeta Filmskog centra PODGORICA - Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta imenovalo je nove članove Savjeta JU Filmski centar Crne Gore: glumca Slavišu Čurovića, poslovnu psihološkinju i novinarku Irenu Tatar i Danijelu Radulović, savjetnicu za filmsku produkciju i komplementarne djelatnosti.

Ministarstvo je ovaj prijedlog dostavilo na razmatranje Vladi Crne Gore 8. februara, nakon što je započela tehnički mandat. Članom 19 Zakona o kulturi propisano da ustanovom upravlja Savjet, dok je članom 43 propisano da Savjet javne ustanove, čiji je osnivač država, ima predsjednika i četiri člana, od kojih je jedan iz reda zaposlenih u javnoj ustanovi. Članom 44 istog zakona utvrđeno je da predsjednika i članove Savjeta javne ustanove, čiji je osnivač država, imenuje i razrješava Vlada Crne Gore na prijedlog Ministarstva.

- S obzirom na to da je dosadašnja članica Savjeta Javne ustanove Filmski centar Crne Gore Jovana Bojović podnijela ostavku, a takođe dosadašnjoj članici Savjeta Javne ustanove Filmski centar Crne Gore Zorani Kralj istekao mandat, neophodno je imenovati nova dva člana i tako obezbijediti cjelovit sastav Savjeta, odnosno njegov nesmetan rad i izvršavanje nadležnosti organa upravljanja javne ustanove – navodi se u Rješenju o imenovanju objavljenom juče na zvaničnoj stranici Vlade Crne Gore.

AFIRMISANI I ZNAČAJNI

Članom 43 stav 2 Zakona o kulturi propisano je i da se za članove organa upravlja-

Sad je, očito, procijenjeno da je – baš na kraju mandata Krivokapićeve Vlade – ,,došlo vrijeme“ da Čurović konačno počne da sprovodi ideje koje propagira

Našla se pozicija za Slavišu Čurovića

Slaviša Čurović

nja u javnoj ustanovi, čiji je osnivač država, osim člana Savjeta iz reda zaposlenih, imenuju afirmisani stvaraoci ili afirmisani stručnjaci iz oblasti koja je od značaja za razvoj kulture.

- U tom smislu Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta predlaže Danijelu Radulović, zaposlenu na mjestu savjetnika za filmsku produkciju i komplementarne djelatnosti u JU Filmski centar Crne Gore, za članicu iz reda zaposlenih.

Predloženi članovi Savjeta JU Filmski centar Crne Gore korespondiraju sa propisanim zakonskim rješenjima, kao i članom 10 Statuta ustanove. Shodno svemu navedenom, budući da su predloženi kandidati afirmisani stvaraoci i afirmisani stručnjaci iz oblasti kulture i umjetnosti, odnosno od neposrednog značaja za razvoj filmske djelatnosti, osim člana Savjeta iz reda zaposlenih, predlažem Vladi Crne Gore da prihvati predlog i imenuje Slavišu Čurovića, Irenu Tatar i Danijelu Radulović za članove Savjeta JU Filmski centar Crne Gore –

Imenovanje Čurovića je bilo očekivano, budući da se u više navrata pominjalo da mu Vlada, kojoj je 4. februara izglasano nepovjerenje, nudi neku od funkcija u Crnoj Gori. Beogradskoj Borbi je početkom januara rekao da su mu ministarka Vesna Bratić i premijer Zdravko Krivokapić nudili mjesto državnog sekretara za kulturu i sport, te da mu je Demokratski front nudio da preuzme Crnogorsko narodno pozorište navodi se u Rješenju koje je potpisao premijer Zdravko Krivokapić.

BILO JE PREGOVORA

Imenovanje Čurovića je bilo očekivano, budući da se u više navrata pominjalo da mu Vlada, kojoj je 4. februara izglasano nepovjerenje, nudi neku od funkcija u Crnoj Gori. Beogradskoj Borbi je početkom januara rekao da su mu ministarka Vesna Bratić i premijer Zdravko Krivokapić nudili mjesto državnog sekretara za kulturu i sport, te da mu

Čurović: Vesna Bratić je borac velter kategorije

Sa večeri posvećenoj Banjeviću

Mirko Banjević je, prema mišljenju Varje Đukić, bio jedan zanimljiv autor.

- Sve o njemu je dopiralo iz daljine, od ljudi koji su dobri poznavaoci poezije. Nekako nisam dolazila u situaciju gdje bi me njegova poezija „napadala“, išla u susret meni, da lako dođem do nje, da je negdje čujem. U našoj književnoj bašti-

ni je sigurno jedan od najznačajnijih pjesnika. Zanimljiv je to fenomen, koji ima veze i sa personalnošću njega kao pisca – kazala je Đukić, koja je pročitala i nekoliko Banjevićevih pjesama.

Banjević je, osim što je što je bio jedan od najvažnijih književnika Crne Gore, bio i novinar i urednik Pobjede.

S. V.

15

U intervjuu za Borbu Slaviša Čurović je izjavio da je Vesna Bratić najhrabrija i najbolja ministarka kulture u istoriji Crne Gore „koja je učinila da se oni ljudi koji su Srbi, ali i oni koji su deklarativno Crnogorci ili drugih nacija, izbore za svoje mjesto kvalitetom“.

- O tome govori količina napada na nju i otrovnih strijela koje su bačene iz jezgra dukljanstva. Pošto sam ja u boksu čitav život, za mene je

ona borac velter kategorije koji se bori sa superteškašima i zaista mislim da je mnogo bolje, ali naravno – fale joj saradnici i struka oko nje. Ima ona dobre ljude, ali nema dovoljno i mislim da toj ženi treba pomoći, zaista, sama da se bori sa ovim vjetrenjačama, od Čirgića do dolje je jako teško, ali da ih ne boli ne bi je oni toliko napadali i najviše ih Vesna Bratić boli – rekao je Čurović.

Prema njegovom mišljenju,

25 godina ,,dukljanske ideologije se ne može ispraviti za godinu dana“.

-To je proces za koji treba najmanje dva mandata, i ako bi se ja pitao, ja bih je ostavio i ovaj i još jedan mandat, pa bi ona nešto i uradila. Takođe mislim da je višak u njenom resoru nauka i sport, a za kulturu i prosvjetu mislim da ona tu zna – komentarisao je Čurović stanje u crnogorskoj kulturi početkom januara za beogradski medij.

je Demokratski front nudio da preuzme Crnogorsko narodno pozorište. Prema njegovim tadašnjim ocjenama – ,,nije bilo vrijeme da preuzme neku od tih funkcija“.

- Naravno, to ne znači da se ja ne bih prihvatio nekoga posla i mislim da sam u nekim pregovorima, koji su se mnogo otegli, da preuzmem jedan dio odgovornosti oko spajanja srpsko-crnogorske kulture, kako god to nazivamo, ali ja mislim da je to jedan prostor – rekao je Čurović.

Sad je, očito, procijenjeno da je – baš na kraju mandata Krivokapićeve Vlade – ,,došlo vrijeme“ da Čurović konačno počne da sprovodi ideje koje propagira, i to sa mjesta člana Savjeta JU Filmski centar Crne Gore.

On je posljednjih godina u više navrata komentarisao da se u zemlji u kojoj je rođen prema njemu postavljaju kao prema nacionalisti, kao i da je njegova porodica zbog toga dosta propatila, a krajem prošle godine je izjavio za portal Berane Online da su u Crnoj Gori „razni buzdovani spremali traktore za Srbe“.

D. ERJAVŠEK

16

Hronika Podgorice

Subota, 12. februar 2022.

Predstavnici Sekretarijata za socijalno staranje i UDG-a potpisali sporazum o saradnji

Preduzeće Parking servis u narednih mjesec obilježiće i izgraditi više od

Novim parkinzima staju na kraj saobraćajnom haosu

Obilježavanjem novih parkinga i izmjenom režima saobraćaja unaprijedićemo saobraćajnu kulturu. Usmjeravamo saobraćajne tokove i smanjujemo saobraćajno opterećenje, stanarima koji tu žive omogućavamo da lakše nađu slobodno parking mjesto, a građanima da se legalno parkiraju, jer su u pitanju saobraćajnice na kojima su se i ranije parkirali, a bili u prekršaju jer je na tim mjestima zabranjeno parkiranje – poručio je direktor Parking servisa Nusret Canović Sa potpisivanja sporazuma

Praksa za studente psihologije u Kući zdravlja Sekretar Sekretarijata za socijalno staranje Glavnog grada Ivan Terzić i generalna menadžerka Univerziteta Donja Gorica Sandra Tinaj potpisali su sporazum o saradnji u cilju obezbjeđivanja volonterske prakse u Kući zdravlja za studente psihologije sa Univerziteta Donja Gorica.

- Shodno nastavnom planu i programu studija u okviru Univerziteta Donja Gorica, studenti će sa svojim mentorima imati priliku da se upoznaju sa radom Kuće zdravlja, dok će u saradnji sa Udruženjem psihologa Crne Gore imati mogućnost sticanja nove prakse, kroz konkretna iskustva i uče-

šće u aktivnostima i edukativnim radionicama koje se realizuju u Kući zdravlja, a imaju za cilj prevenciju bolesti i promociju zdravih stilova života – saopšteno je iz Sekretarijata za socijalno staranje.

Kuća zdravlja, kao jedan od socijalnih servisa Glavnog grada koji od svog pokretanja daje odlične rezultate, u kontinuitetu osnažuje veze sa svim relevantnim ustanovama i institucijama, šireći mrežu partnera kako bi nastavila uspješno svoju misiju, a to je besplatna podrška građanima i afirmacija edukativnih aktivnosti, na teme koje su od velikog značaja za cjelokupnu zajednicu.

I. M.

Preduzeće ,,Parking servis“ doo Podgorica u narednih mjesec obilježiće i izgraditi više od 1.000 novih, besplatnih, parking mjesta u centru grada, Momišićima, ispod Ljubovića, na Koniku, Starom aerodromu...

Obilježavanje novih parking mjesta na saobraćajnicama u centru i Momišićima podrazumijeva i izmjenu režima saobraćaja (iz dvosmjernog u jednosmjerni), zbog čega je prethodnih dana počela ugradnja vertikalne saobraćajne signalizacije. Direktor Parking servisa Nusret Canović kazao je za Pobjedu da, ukoliko ih posluži lijepo vrijeme, obilježavanje novih parking mjesta u centru završiće u narednih mjesec.

Ističući da su u pitanju besplatni parkinzi, on poručuje da će ovo doprinijeti povećanju nivoa saobraćajne kulture, kao i saobraćajnog protoka u gradskom jezgru.

U planu podzemna garaža i ispod Trga Balšića Direktor Parking servisa smatra da obezbjeđivanjem novih kapaciteta za parkiranje unapređuju saobraćajnu kulturu u centru grada. Navodeći da su pri kraju izrade studija za izgradnju garaža ispod Trga nezavisnosti i na Trgu Božane Vučinić, najavljuje da je u planu izgradnja podzemne garaže i ispod Trga Balšića u centru grada.

- Radimo projekat izgradnje montažne garaže iza zgrade ,,Beko“, sada već razmišljamo da u sklopu uređenja Trga Balšića izgradimo podzemnu garažu na dva nivoa, sa 120

OBILJEŽAVANJE

Direktor Parkinga navodi da je počelo postavljanje vertikalne saobraćajne signalizacije u centru – u ulicama 19. decembra, Beogradskoj, Hercegovač-

Briga Opštine Tuzi o najuspješnijim visokoškolcima Predsjednik Opštine Tuzi Nik Đeljošaj uručio je juče u zgradi Opštine stipendije za 30 najboljih studenata po izboru Komisije za stipendije za školsku 2021/2022. godinu.

Obraćajući se studentima Đeljošaj je, između ostalog, istakao da su udvostručili iznos novca sa 50 na 100 eura mjesečno za svakog studenta dobitnika stipendije.

- Nastavićemo da vas podržavamo i ubuduće, jer su vaša dostignuća naš zajednički uspjeh – poručio je predsjednik Opštine Tuzi studentima.

I. M.

Parking na Trgu Balšića

parking mjesta. To bi bilo urađeno kada se krene u izgradnju montažne garaže pored i rekonstrukciju trga – najavio je Canović, uz napomenu da

koj, Četvrte proleterske...

- Nakon toga slijedi iscrtavanje horizontalne signalizacije. Planiramo da obilježavanje parking mjesta u centru, ukoliko nas posluži lijepo vrijeme,

u centru nema više prostora za izgradnju nadzemnih parkinga, pa razmatraju o mogućnostima izgradnje podzemnih garaža.

završimo u narednih mjesec.

Nova parking mjesta biće obilježena u Beogradskoj ulici, kao i poprečnim ulicama koje povezuju tu ulicu sa Bulevarom Ivana Crnojevića, sve do

Foto - detalj

Đeljošaj uručio stipendije za 30 najboljih studenata

Otvoren elektroormarić na Gorici Ormarić sa elektroinstalacijama u blizini montažne kućice Službe zaštite i spašavanja na Gorici već danima je otvoren.

Iako je ograđen metalnom konstrukcijom, nadležni bi

TEMELJ BUDUĆEG RAZVOJA: Sa dodjele stipendija

trebalo da poprave vrata na ormariću, kako bi zaštitili elektroinstalacije od mogućeg kvara ili zapaljenja.

I.M.

Biblioterapija danas Udruženim snagama pošumljavaju Malo Brdo u Narodnoj biblioteci Danas akcija Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj, Zelenila i građana Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj i gradsko preduzeće Zelenilo, u saradnji sa lokalnom zajednicom, organizuju akciju pošumljavanja ,,Za zdrava pluća našeg grada“.

Svjesni potrebe za očuvanjem i kontinuiranim bogaćenjem biljnog fonda, te humanizacije prostora u kojem živimo, pokreću još jednu akciju pošumljavanja brda u okolini grada. Riječ je o najvećim i najznačajnijim zelenim površinama u gradu i omiljenim mjestima za odmor i rekreaciju.

- Tokom februara planirane su akcije na Malom Brdu, Dajbabskoj gori i Gorici (Lješkopolje).

Pored doprinosa obogaćivanju

biljnog fonda, posebnu vrijednost akcije predstavlja zajedničko djelovanje lokalne zajednice i Glavnog grada, a usmjereno je na unapređenje kvaliteta životnog ambijenta sadašnje, ali i budućih generacija – saopšteno je iz Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj.

Akciju će započeti danas, pošumljavanjem odabrane lokacije na Malom brdu, udruženim snagama predstavnika Glavnog grada i mještana naselja Rogami, Vranićke Njive i Vranići.

- Glavni grad nastavlja da, organizovanjem ovih i sličnih akcija, daje značajan doprinos očuvanju i unapređenju stanja zelenih površina u Podgorici – zaključuje se u saopštenju.

I.M.

Radionica za djecu pod nazivom „Biblioterapija“, koja podstiče rast i razvoj, biće održana danas u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“.

Radionica će se održati na Odjeljenju za djecu od 10:30 do 11:30 časova. Namijenjena je djeci od 10 do 14 godina a za učešće nijesu potrebne prijave.

Sa učesnicima će razgovarati psihološkinja Tamara Milić.

Program radionice uključuje čitanje kratkog teksta koji je tematski odabran prema uzrastu i fenomenu koji se obrađuje (strahovi, tolerancija), zatim kratku analizu teksta i na kraju

podsticanje učesnika da iskažu svoj doživljaj teksta, ponude konstruktivno rješenje i alternativne priče.

H.P.

Hronika Podgorice

Subota, 12. februar 2022.

d 1.000 besplatnih mjesta za parkiranje I. MITROVIĆ

IZGRADNJA

Svakodnevno nepropisno parkiranje u Ulici 19. decembra

Ulice Rista Stijovića (koja vodi prema Vili Gorica) koja će ostati dvosmjerna, zatim ulicama Hercegovačka, Četvrta proleterska (iza OŠ ,,Savo Pejanović“ i Gradskog pozorišta), Omladinskih brigada (od Doma zdravlja prema Ribnici). Biće obilježena nova parking mjesta i u Ulici 19. decembra (ispred južne tribine Gradskog stadiona) – navodi Canović, uz napomenu da se nova parking mjesta (osim desetak u Ulici 19. decembra) neće naplaćivati.

U okviru najavljenih više od 1.000 novih parking mjesta, osim u centru, dodaje on, biće obilježena i u Momišićima, na saobraćajnicama iza OŠ ,,Sutjeska“, gdje će takođe biti izmijenjen režim saobraćaja (iz dvosmjernog u jednosmjerni).

- Obilježavanjem novih parkinga i izmjenom režima

Postavljaju LED table na još osam lokacija Direktor Parking servisa Nusret Canović je kazao da će postaviti još osam LED tabli na bulevarima Svetog Petra Cetinjskog, Ivana Crnojevića, Džordža Vašingtona, kao i u ulicama Stanka Dragojevića i Serdara Jola Piletića.

Pojašnjavajući da one pomažu vozačima da se informišu o slobodnim parking mjestima na zatvorenim parkiralištima i garažama, Canović podsjeća da ih već ima na 14 lokacija širom grada.

saobraćaja unaprijedićemo saobraćajnu kulturu. Usmjeravamo saobraćajne tokove i smanjujemo saobraćajno opterećenje, stanarima koji tu žive omogućavamo da lakše nađu slobodno parking mjesto, a građanima da se legalno parkiraju, jer su u pitanju saobraćajnice na kojima su se i ranije parkirali, a bili u prekr-

šaju jer je na tim mjestima zabranjeno parkiranje. Takođe, ovim potezom rasteretićemo i nadležne inspekcije – poručio je Canović, uz pojašnjenje da jednosmjerni režim saobraćaja koji će pratiti kružne kretnje neće usporiti saobraćaj, niti praviti problem stanarima da jednostavno stignu do svojih stanova.

Direktor Parking servisa najavio je i izgradnju novih parkinga ispod Ljubovića, na Koniku, Starom aerodromu, u blizini zgrade MORT-a, a u planu je i izgradnja novih parking mjesta u Staroj varoši i obilježavanje u najprometnijoj saobraćajnici u tom dijelu grada – u Ulici Petra Prlje.

- Gradi se parking ispod Ljubovića, gdje ćemo dobiti novih 119 mjesta za parkiranje koje se neće naplaćivati – kazao je Canović, uz napomenu da će u okviru tog projekta na oko 5.000 kvadratnih metara biti izgrađeno i sportsko igralište i uređeno zelenilo.

Na neuređenoj površini na kraju Ulice Četvrte proleterske brigade (kod benzinske pumpe u blizini zgrade MORT-a), najavljuju izgradnju parkinga sa dvadesetak mjesta.

- Takođe, izgradićemo parking sa dvadesetak mjesta i u Mojkovačkoj ulici na Koniku, u blizini vrtića ,,Jelena Ćetković“. Slične planove imamo i na nekoliko lokacija na Starom aerodromu, u blizini vrtića ,,Dragan Radulović“ i Doma zdravlja – zaključuje Canović, uz napomenu da će uz nova parkirališta saditi zelenilo i ugraditi sistem za navodnjavanje.

Preduzeće Parking servis d.o.o. Podgorica gazduje sa 6.300 parking mjesta koja se naplaćuju, od čega je oko 2.000 na zatvorenim parkiralištima.

I. MITROVIĆ

17

Javni poziv za izgradnju kružnog toka na Bulevaru Džordža Vašingtona i treće trake u Dalmatinskoj

Prijave dostavljati do 14. marta

PROCIJENJENA VRIJEDNOST RADOVA 580.000 EURA: Budući kružni tok

Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice objavila je javni poziv za podnošenje ponuda za izvođenje radova na izgradnji kružne raskrsnice Bulevara Džordža Vašingtona i Dalmatinske ulice i dodatne saobraćajne trake u Dalmatinskoj ulici, od raskrsnice sa Bulevarom Džordža Vašingtona do raskrsnice sa Moskovskom ulicom.

Glavnim projektom je, kako saopštavaju iz Agencije za izgradnju i razvoj, pored kružne raskrsnice obuhvaćena i rekonstrukcija dijela Dalmatinske ulice, od raskrsnice sa Bulevarom Džordža Vašingtona do raskrsnice sa Moskovskom ulicom, koja će nakon rekonstrukcije, umjesto postojeće dvije, imati tri saobraćajne trake.

- Dodatna saobraćajna traka

predviđena je za desna skretanja iz Dalmatinske u Moskovsku ulicu, a dužina dijela ulice koji se rekonstruiše iznosi 287 metara. Predviđena je rekonstrukcija dijela Bulevara Džordža Vašingtona, dužine 66 metara, u zoni kružne raskrsnice, kao i rekonstrukcija dijela Moskovske ulice, dužine 100 metara u zoni raskrsnice sa Dalmatinskom ulicom. Širina kolovoza na Dalmatinskoj ulici biće devet metara (tri saobraćajne trake po tri metra), sa obje strane ulice predviđen je trotoar. Od prateće infrastrukture predviđena je izgradnja atmosferske i TK kanalizacije, vodovoda i javne rasvjete – poručuju iz Agencije.

Procijenjena vrijednost radova je 580.000 eura, sa PDV-om, a otvaranje pristiglih ponuda je zakazano za 14. mart ove godine.

I.M.

18

Arena

Sportski miks

Subota. 12. februar 2022.

Nikšićani iskoristili posljednji dan prelaznog roka

Knežević za jaču Sutjesku NIKŠIĆ – Posljednjeg dana prelaznog roka Sutjeska je angažovala napadača iz Srbije Filipa Kneževića.

Budućnost Bemax sjutra u Dortmundu igra pretposljednji meč LŠ

Vide šansu, ali se ne zalijeću PODGORICA – Rukometašice Budućnost Bemaxa očekuju još dva meča u Ligi šampiona. Pretposljednji duel odigraće u neđelju sa Borusijom u Dortmundu, a za kraj grupne faze sačekaće (naredne sedmice) Podravku kod kuće. Cilj je da ekipa sa jakom energijom, većim odbrambenim fokusom i napadački pametnije uđe i završi meč protiv oslabljenog protivnika.

- Dosta vuku polukontru, brze su i nezgodne, a naš cilj je da probamo pametnije i sa više strpljenja da igramo u napadu. Treba graditi šanse onako kao u prvom poluvremenu sa Esbjergom. U posljednjem meču smo bile do odmora na nivou, znale smo da ispoštujemo zadatke, međutim, kasnije, zbog manjka snage i energije, nijesmo rezultatski dobro završile.

Mislim da je upravo ta igra do odmora sa danskim predstavnikom recept za Borusiju. Dogovor je veoma važan i vjerujem da ćemo imati prave odgovore za igru domaće ekipe – kazala je Nataša Ćorović. ,,Plave“ su u dosadašnjem dijelu elitnog takmičenja upisale pobjedu protiv Bresta, igrale su toplo-hladno, ali su i polako napredovale u svakom smislu na terenu.

Hrabre poluvremena sa liderom iz Danske, ali i odnos u duelima sa ekipom Rostova i FTC-a.

Očigledno je da tanka klupa i mladost nemaju uvijek, uprkos želji, odgovore za mnogo jače i iskusnije timove. Tako je i bilo sa Borusijom u Podgorici.

- Čeka nas teško gostovanje, Borusija je dobra ekipa što je i pokazala kroz ovo takmičenje. Trenutno im fali pola igračica, ali su i dalje opasni i biće teško. Naravno, ne bježimo od borbe, daćemo sve od sebe i sigurna sam da ćemo pokazati volju, energiju i borbenost kao u prethodnom meču u prvom poluvremenu – istakla je Matea Pletikosić.

Prednost ,,plavih“ je možda uigranost i to što bez pritiska igraju kompletnu Ligu šampiona.

Riječ je o fudbaleru koji dolazi iz vijetnamskog SHB Da Nanga, koji je izuzetno brz i koji može na više pozicija odigrati po desnoj strani.

Sportski direktor Sutjeske Krsto Koprivica kaže da su sa Kneževićem potpisali jednogodišnji ugovor.

- Govorili smo i kad su počele pripreme za nastavak sezone da imamo u igri neke igrače iz inostranstva koji su nam neophodni ukoliko ode Jovović. Mislimo da je Filip Knežević dobro rješenje i da će nam znatno pomoći u ostvarenju cilja. Riječ je o iskusnom igraču, momku koji je igrao za Partizan, Borac iz Čačka, Vojvodinu, Čukarički, Radnički iz Niša i Proleter. Lani je njegov pogodak protiv Radnika proglašen za najljepši gol Super lige Srbije – kaže sportski direktor Krsto Koprivica.

Prvu proljećnu utakmicu Nikšićani će igrati nared-

Jovović ostaje do ljeta Uprava Sutjeske odmah nakon predstavljanja Kneževića završila je i najvažniji posao.

Crnogorski reprezentativac Vladimir Jovović produžio je ugovor do ljeta.

Nekadašnji član Crvene zvezde i češkog Jabloneca, sa Sutjeskom je osvojio dvije titule prvaka (2013. i 2014. godine), ljetos se neočekivano vratio u matični klub.

Sutjeska je prethodno vratila i Libijca Zakariju Alharaiša, koji je ranije takođe igrao kraj Bistrice. Kako će mladi reprezentativac Nikola Janjić, koji je potpisao za Osijek, do ljeta nositi dres Sutjeske, jasno je da će Sutjeska u nastavku biti jača.

nog četvrtka na ,,Trešnjici“ i to će biti prva prava prilika da se vidi kako su radili izabranici Milije Savovića tokom zime.

Ra. P.

Prva liga za vaterpoliste (4. kolo)

Lako za Primorac Kataro Primorac

Pavićević i Bulatović produžile saradnju Ženski rukometni klub Budućnost Bemax počeo je sa formiranjem tima za narednu sezonu i to potpisivanjem novih ugovora sa igračicama koje pokrivaju pozicije krila.

Lijevo i desno krilo Ivona Pavićević i Nina Bulatović potpisale su nove ugovore, pa će i naredne sezone braniti boje dvostrukog šampiona Evrope.

- Donijela sam odluku o angažmanu za narednu sezonu i sa velikim zadovoljstvom ću i dalje nositi dres Budućnosti. Drago mi je što smo se lako dogovorili oko nastavka saradnje i srećna sam što ostajem u Podgorici. Imam veliki motiv da i naredne sezone budem na najvišem nivou i s nestrpljenjem očekujem nove izazove koji nas očekuju – istakla je Pavićević.

Crnogorske reprezentativke ove sezone imaju značajnu ulogu u timu Bojane Popović, Pavićević igra najbolju sezonu u Ligi šampiona u kojoj je postigla 53 gola, dok je Bulatović upisala 25 pogodaka u elitnom takmičenju.

- Srećna sam što sam sa upravom kluba dogovorila nastavak saradnje i što ću i naredne sezone braniti boje kluba i grada u kojem sam rođena. Svi imamo posebne emocije kada nosimo plavi dres, tako da sam ponosna što ću i dalje biti dio ovog kluba.

Radujem se novim izazovima koji nas očekuju – kazala je Bulatović.

U narednom periodu, upravu kluba očekuju pregovori i sa ostalim igračicama koje su dio ovogodišnjeg sastava oko nastavka saradnje, ali i potencijalnim pojačanjima, u cilju formiranja tima koji bi bio konkurentan u Ligi šampiona naredne sezone.

- Borusija je manje kvalitetna od Esbjerga i možemo igrati, na dužem nivou, sa njima.

Sigurna sam da možemo i zadržati koncentraciju, uz veći fokus u napadu. Ključ je kao i uvijek u odbrani, ali moraćemo sa istom, jakom energijom da počnemo i završimo meč.

Borusiju je teško, sada kada je oslabljena, uporediti s početka Lige šampiona.

Njemački predstavnik je u Podgorici djelovao uigranije i snažnije.

- Dugo su zajedno i kroz do-

maću ligu su napredovali i podizali se. Sada smo mi na pravom putu.

Za mnoge seniorske reprezentativke iz Budućnosti i ovaj i naredni duel sa hrvatskom ekipom je važan zbog reprezentacije koja se krajem mjeseca okuplja. ,,Lavice“ će 2. i 5. marta igrati sa Norveškom EHF Euro Kup. - Najbitnije je da sačekamo okupljanje sa dobrim osjećajem i da nastavimo putem kojim idemo. A to možemo samo ako smo na sto odsto – jasna je Pletikosić.

A. M.

4 10

KOTOR - ,Bazen ,,Nikša Bućin”. Utakmica odigrana bez prisustva publike. Sudije: Mijanović i Stanišić. Rezultat po četvrtinama: 0:2, 1:2, 1:1, 2:5.

KATARO: Marinković (šest odbrana), Bjelica, Pržica, Ristelić, D. Marković, J. Rajhel 1, Milić 2, Gopčević, Vujović, I. Marković 1, Baštrica, Nikaljević, Vičević, R. Rajhel.

PRIMORAC: Kralj (14 odbrana), Ćetković, Drašković, Krivokapić 1, Gopčević,

Mačić 1, Vukasović 1, Šekarić 1, Janović, Stanojević 2, Vučković 1, Matković 2, Vujošević 1, Vukšić.

Primorac je u 4. kolu domaćeg šampionata slavio protiv Katara (10:4) i upisao ukupno treću, očekivanu pobjedu.

U duelu kotorskih ekipa nije bilo dileme oko pobjednika, jer su igrači trenera Ranka Perovića od prve četvrtine bili na visini zadatka. Do odmora imali su prednost od tri gola, a u posljednjih osam minuta su se raspucali za visokih 5:2.

A.M.

Rumunija odustala od vaterpolo Svjetske lige

Crna Gora sa Mađarskom 9. marta

PODGORICA – Vaterpolo reprezentacija Rumunije otkazala je učešće u evropskim kvalifikacijama za Svjetsku ligu za ovu sezonu, te je time otkazan i meč sa našom selekcijom 15. februara u grupi A. Zbog promjena u kvalifikacijama dogovorena je nova utakmica Crne Gore i Mađarske.

Sredinom januara, Mađarska je u prvom kolu u Đeru bila bolja 14:9, a sada će se dvije selekcije sastati u Crnoj Gori 9. marta.

Biće to praznik vaterpola u našoj državi, duel nakon kojeg će se znati ko će sa prvog, a ko sa drugog mjesta u četvrtfinale evropskih kvalifikacija za Svjetsku ligu.

Naša grupa se ukršta sa grupom u kojoj se nalaze Španija, Njemačka i Francuska. Četvrtfinalni mečevi na programu su od 28. do 30. aprila u Budimpešti. Pobjednici četvrtfinalnih duela plasiraće se na finalni turnir Svjetske lige od 25. do 30. jula.

A. M.

Nova imena među ,,nebo-plavima“

Vuković i Radulović u Petrovcu PODGORICA – Marko Vuković i Petar Radulović posljednja su pojačanja Petrovca u zimskom prelaznom roku.

Vuković, dvadeset petogodišnji krilni fudbaler, pod Malo brdo stigao je iz Sutjeske, s kojom je raskinuo ugovor.

Vuković je prije Sutjeske nastupao za pljevaljski Rudar.

Radulović je golman, a prošle sezone bio je član Zete.

Petrovac je ove zime angažovao i Ognjena Rolovića, Sava Gazivodu, Jovana Vujovića, Đorđa Steševića, Vidoja Popovića i Mihajla Mitića.

Stadion pod Malim brdom ove zime su napustili Aleksandar Vujačić, Marko Miličković, Ljubomir Đurović... ,,Nebo-plavi“ su četvrti na tabeli Telekom 1. CFL, sa dva boda manje od Budućnosti, a tri od Dečića.

U prvom kolu nastavka šampionata, u četvrtak će se sastati sa Podgoricom na ,,DG areni“.

Ne. K.

Zimske olimpijske igre u Pekingu

Grbović 93. na 15 kilometara PODGORICA – Aleksandar Grbović osvojio je 93. mjesto u trci na 15 kilometara klasičnim stilom na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu. Naš olimpijac trku je završio sa 52 minuta i 44,9 sekundi, što je 14,5 sekundi slabije vrijeme od pobjednika. U trci na 15 kilometara nastupilo je 99 takmičara, od kojih je 95 završilo trku. Naš

predstavnik je u Pekingu nastupio i u disciplini sprint i kvalifikacije završio na 83. mjestu.

Zlatnu medalju osvojio je Finac Ivo Niskanen, koji je do trećeg najsjajnijeg olimpijskog odličja došao u vremenu 37 minuta i 54,8 sekundi. Srebro je osvojio Aleksandar Boljšunov, a bronzu Johanes Klebo iz Norveške.

R. A.

Subota. 12. februar 2022.

Arena

Fudbal

19

Kapiten Budućnosti propustiće uvodni početak proljećne polusezone

Terzić van terena dvije sedmice PODGORICA - Peh za kapitena Budućnosti u posljednjoj provjeri pred nastavak sezone – Vasilije Terzić povrijedio je skočni zglob nakon duela sa vezistom Koma, Bojanom Golubovićem.

Tuzani posljednjeg dana prelaznog roka završili sjajan posao

Jovanović ponovo u Dečiću PODGORICA – Dečić je sjajan posao u prelaznom roku završio na najbolji način posljednjeg sata „fudbalske pijace“ – Tuzani su vratili Anđelka Jovanovića.

Jovanović je u sezoni 2016/2017. debitovao u prvoligaškom rangu baš u ekipi Dečića. Nakon toga Jovanović je igrao u Podgorici, za koju je igrao 61 utakmicu u Prvoj ligi, postigao osam golova i skrenuo pažnju na sebe.

U novembru 2020. je debitovao i

za reprezentaciju Crne Gore, na prijateljskom meču sa Kazahstanom. Nakon toga imao je problema sa povredama, često nije bio u prvom planu u Podgorici, ali sada ga u ekipi Dečića očekuju sa vjerom da će biti veliko pojačanje.

- Daću svoj maksimum da doprinesem što boljim rezultatima kluba. Vjerujem da će ovo biti prava sredina da se vratim na pravi put i pokažem se u pravom svjetlu. Vjerujem da ću opravdati očekivanja ljudi iz Dečića koji su me angažovali i pokazati da

vrijedim. Ljudi iz kluba bili su maksimalno korektni i želim da im se zahvalim na najbolji mogući način, što su mi izašli u susret i doveli me u jedan od najboljih crnogorskih klubova – rekao je za Pobjedu Jovanović.

Prije Jovanovića, drugoplasirani tim jesenjeg dijela šampionata doveo je Fatosa Bećiraja, Aleksu Marušića i Erjona Vucaja.

Ekipu je napustio Ilir Camaj, Anđelo Rudović, Ivan Novović, Aleksa Maraš i Pavle Velimirović.

R. P.

Još jedan transfer iz Dečića u Zetu

Đoljaj na ,,Trešnjici“

PODGORICA – Mario Đoljaj novi je fudbaler Zete i njeno posljednje pojačanje u zimskom ,,merkatu“.

Devetnaestogodišnji fudbaler, koji djeluje sa bočnih pozicija, prošao je pripreme sa Dečićem, ali je nezadovoljan statusom odlučio da promijeni sredinu.

Nije išao daleko, samo do komši-

luka. Priključio se ,,vukovima“ i postao treći igrač koji se ove zime sa Tuškog polja preselio na ,,Trešnjicu“.

Prije njega, opremu prvog crnogorskog šampiona zadužili su golman Pavle Velimirović i napadač Aleksa Maraš.

Nova imena u redovima posljednjeplasiranog tima Telekom 1.

CFL su i štoper Marko Đukano-

vić, koji je stigao iz Koma, i napadač Grblja Nikola Globarević.

Zeta će proljećnu polusezonu 17. februara početi sa sedam bodova zaostatka za posljednjeplasiranom Podgoricom, a osam za Jezerom. ,,Vukovi“ će u prvom kolu dočekati Sutjesku, potom gostovati Petrovcu, pa igrati s Mornarom na ,,Trešnjici“...

U (ne)moguću misiju krenuće bez najboljeg igrača i strijelca Ivana Vukčevića, koji je pojačao Vojvodinu.

Ne. K.

Srećom, fudbaler ,,plavih“ prošao je bolje nego što je u prvi mah izgledalo. Snimak je pokazao da nema loma i da bivšeg mladog reprezentativca očekuje pauza od oko dvije sedmice.

Terziću je stavljena longeta i nekoliko dana će mirovati prije nego počne sa terapijama.

- Povrede su sastavni dio fudbala. Dešava se. Krivo mi je što sam imao peh nekoliko dana pred početak proljećne polusezone, ali dobra okolnost je što neću biti dugo van terena.

Preskočiću dva naredna kola, a vjerujem da ću se nakon toga vratiti u konkurenciju za sastav – za Pobjedu kaže Terzić.

Dvadeset dvogodišnji ofanzivac pauzirao je i jesenas.

Tada je imao problema sa listom.

- Nijesam igrao nekoliko posljednjih mečeva u finišu prvog dijela prvenstva. Oporavio sam se u decembru i radio tokom pauze kako bih spreman došao na prozivku. Osjećao sam se odlično. Sada je došla nova povreda i žao mi je što neću pomoći saigračima na samom startu proljeća – rekao je Terzić.

Januarski prelazni rok završava se u ponoć. Budućnost nije bila previše aktivna – nova lica su Ivan Novović i Branimir Janković.

- Brojni pehovi spriječili su nas da na zimski odmor odemo sa boljim učinkom. Događalo se da nam fali više prvotimaca, uglavnom nosioci igre. Iskreno se nadam da toga neće biti u nastavku. Kada smo svi na okupu, mogućnosti ekipe puno su bolje. Tu su i mladi igrači koji su pokazali da se na njih može najozbiljnije računati – ističe Terzić.

Podgoričani otvaraju proljeće sa treće pozicije i devet bodova minusa u odnosu na vodeću Sutjesku.

- Razlika jeste velika, ali ne i nenadoknadiva. Vidjeli smo

Milošević u špicu ,,plavih“ Par sati pred zatvaranje zimskog prelaznog roka, Budućnost je pojačala napad - Stefan Milošević je novistari fudbaler ,,plavih“.

Korpulentni golgeter je od 2013. do 2015. godine nosio dres podgoričkog kluba u kojem je odigrao 14 ligaških utakmica i postigao jedan gol.

Sa stadiona pod Goricom otišao je u Rudar, potom u Lovćen i Kom, da bi njegova karijera krenula uzlaznom putanjom nakon prelaska u Iskru.

Za Danilovgrađane je potpisao devet pogodaka, a to je bila preporuka za transfer u belgijski Vasland Beveren.

Dva puta je odlazio u letonsku Rigu, a posebno je bio uspješan mandat u 2021. godini kada je na 15 ligaških mečeva - 13 puta zatresao mrežu.

Dvadeset petogodišnji momak rođen u Nikšiću imao

da je i Sutjeska bila u krizi, da je vezala nekoliko utakmica bez pobjede, ali na njihove kikseve i mi smo odgovarali kiksom, iz razloga što nijesmo bili svi na raspolaganju stručnom štabu.

Ostala su još dva derbija. Biće zanimljivo jer je i Dečić konkurentan. Ne treba potcijeniti ni naše pratioce. Proljeće je teže od jeseni, svaki bod je veliki, ali mi smo klub koji uvijek ide na pobjedu. Vjerujem da može-

je posljednji angažman u Izraelu, gdje je branio boje Kirjat Šmone.

Posljednjih dana trenirao je sa igračima Budućnosti, a poslije razgovora sa trenerom Aleksandrom Nedovićem i rukovodstvom - donio je odluku da se vrati u nekadašnji klub.

Milošević je debitovao za crnogorsku A reprezentaciju. ,,Plavi“ su u januarskom ,,mercatu“ angažovali Ivana Novovića i Branislava Jankovića.

mo da priredimo obrt na vrhu – smatra Terzić. ,,Plavi“ će 17. februara dočekati Mornar...

- Barani imaju kvalitetnu ekipu, biće motivisani i tražiće iznenađenje pod Goricom.

Ipak, ko god da je rival – trijumf je sve što nas zanima. Sa tribine ću bodriti drugove, a očekujem da poslije meča slavimo sa navijačima – zaključio je Terzić.

D. K.

Iskra dovela nekadašnjeg makedonskog reprezentativca

Barani neočekivano dobili veliko pojačanje

PODGORICA – Pojačanje za Iskru u finišu prelaznog roka – novi fudbaler danilovgradskog prvoligaša je Makedonac Bojan Najdenov.

PODGORICA – Milivoje Raičević preselio se iz Sutjeske u Mornar.

Najdenov posljednje pojačanje Raičević ,,mornar“

Najdenov ima 30 godina, igra u veznom redu, a posljednji klub bio mu je uzbekistanski Navbahor.

Profesionalnu karijeru počeo je u Horizontu iz Turnova, iz kojeg je 2015. otišao u Rabotnički. U inostranstvo se otisnuo 2017, kada je potpisao za egipatsku Smuhu.

Igrao je za iranski Esteglal, albanski Ljači, prije nego se 2020. vratio u domovinu i obukao dres Vardara.

Za reprezentaciju Sjeverne Makedonije debitovao je 2014. godine i upisao četiri nastupa, sve u prija-

teljskim mečevima (posljednji put 2016).

Iskra je u ovom prelaznom roku na šestomjesečnu pozajmicu dovela napadača Mihaila Perovića, ofanzivac VladoGajić na isti period ustupljen je od Gorice, dok je iz Dečića stigao nekadašnji crnogorski reprezentativac Damir Kojašević. Novi igrači ,,crveno-bijelih“ su i Periša Pešukić i Savo Milić.

Klub su napustili Goran Milojko, Bogdan Milić i Ilija Radunović.

Iskra je jesenji dio prvenstva završila na petoj poziciji, sa bodom manje u odnosu na zonu Evrope.

Izabranici Srđana Nikića izborili su i plasman u polufinale Kupa. ,,Crveno-bijeli“ na premijeri proljećne polusezone gostuju Rudaru, 17. februara.

B. K.

Visoki napadač sporazumno je raskinuo ugovor sa timom iz Nikšića, a onda postigao dogovor sa Baranima. Na taj način Andrija Delibašić imaće veliki broj igrača koji su ranije bili u Budućnosti, čime je jasno da će Mornar biti znatno jači u nastavku sezone.

Raičević je u karijeri igrao

za Berane, Jedinstvo, Budućnost, OFK Mladenovac, Petrovac, OFK Beograd i Sutjesku.

R. P.

Arena

20 Odbojka/Rukomet

Košarkaši Mornara danas (17 ) gostuju Igokei u 20. kolu h

Bez bijele zastave PODGORICA – Košarkaši Mornara su prošle sezone pobjedom u gostima protiv Igokee, u posljednjem kolu ligaškog dijela, izborili plasman u plej-of ABA lige.

Iako sad nije posljednje kolo, put do novog plasmana u razigravanje za titulu u regionalnoj ligi ponovo vodi kroz Laktaše.

Pred današnji duel, koji počinje u 17 sati, Mornar ima skor 7-10, odnosno dvije pobjede i meč manje od Igokee (9-9), koja je trenutno u zoni plej-ofa. Trijumf u Laktašima bi, zato, imao dvostruki značaj za crnogorskog vicešampiona, imajući u vidu da je Mornar slavio protiv Igokee u „Topolici“ (82:76), kada su Barani i prekinuli crni niz od šest poraza u prvih šest kola.

Za razliku od prošle sezone, kada je pred duel u Laktašima već bila osigurala plasman u plej-of, Igokea će ovoga puta ima znatno drugačiju motivaciju i pristup, jer je još daleko od vize za plej-of, što Mornaru dodatno otežava posao, posebno zbog kadrovskih problema na poziciji plejmejkera, zbog povrede Nemanje Gordića i sporazumnog rastanka sa Trejom Luisom.

- Šta je, tu je, nema nas mnogo.

Ali, znam da će ostali dati sve od sebe na sljedećim utakmicama. Moramo biti fokusirani na sljedeći meč protiv Igokee, naših dragih i iskrenih prijatelja. To je jedna od utakmica koja odlučuje o putniku u plejof. Radi se o iskusnoj i dobroj ekipi, koju godinama odlično vodi trener Bajić. Neće nam biti nimalo lako. Prije svega jer će sada biti veliki teret na mladog Živanovića, koji je i bez povrede Gordića bio planiran da zauzme mjesto koje sam

Subota. 12. februar 2022.

Pobjedom protiv Mege, košarkaši SC Derbija skoro osigurali opstanak u ABA ligi i mogu da razmišljaju i o većim ciljevima

Žakelj: Uvijek gledamo ka gore PODGORICA – Nakon serije od sedam mečeva i šest poraza u duelima sa ekipama iz gornje polovine tabele, za košarkaše SC Derbija je došlo vrijeme za okršaje sa „sebi ravnima“. I to se odmah pozitivno odrazilo na rezultate.

Gordić je povrijedio ukrštene ligamente, čeka ga operacija Mihailo Pavićević je potvrdio ono što je Pobjeda najavila u četvrtak – povreda koljena Nemanje Gordića, koju je doživio protiv Budućnosti, teže je prirode, i za pleja Mornara je, po svemu sudeći, sezona završena.

- Povrede su sastavni dio sporta, ali nas je, u ovom trenutku, kada imamo vrlo skraćenu rotaciju, zadesio veliki peh. I tu više mislim na peh koji je doživio Nemanja Gordić nego klub. Nadali smo da njegova povreda protiv Budućnosti nije toliko ozbiljna, međutim, poslije magnetne rezonance i čitanja snimka, doktori su konstatovali

mislio da će zauzeti, možda, od početka sezone. Ali, zbog lošijih rezultata na startu sezone nijesam htio da ga žrtvujem, da on „vadi kestenje iz vatre“.

U Laktašima ćemo igrati bez ikakvog opterećenja, želimo da se nadigravamo, pa ako nam se ukaže prilika da pobijedimo, probaćemo da je iskoristimo – rekao je trener Mornara Miha-

da se radi o težoj povredi, o povredi ukrštenih ligamenata. Nemanji predstoji uskoro operacija. Čuo sam se s njim, da ga pobodrim, njemu optimizma ne fali. Najbitnije je da se što prije oporavi i ponovo počne da radi ono što najbolje zna.

Nažalost, za nas je ta povreda došla u najgorem momentu, kada se odlučuje da li ćemo uhvatiti neki voz za plej-of – rekao je Pavićević, uz podsjećanje da je Mornar prije desetak dana ostao i bez drugog pleja, Amerikanca Treja Luisa, koji je zbog postkovid problema, morao da napravi pauzu do kraja sezone.

ilo Pavićević.

U odsustvu Gordića, pomoć mladom Balši Živanoviću u organizaciji igre moraće da pruži još neko iz bekovske lige. Prije svega prvi strijelac Vladimir Mihailović, ali i Sead Šehović, što, međutim, može da utiče na njihov košgeterski učinak.

- Očekuje nas težak meč. Oni igraju jako kvalitetno na svom

Bajić: Mornar zaslužuje svaki respekt Trener Igokee Dragan Bajić ističe da mu je „drago da će ugostiti prijatelje iz Bara“.

- Mornar je ekipa koja zaslužuje svaki respekt. Njihova forma je obećavajuća u posljednje vrijeme, igraju jako dobro u odnosu na početak sezone i probleme kroz koje su prolazili. Dobro je poznato da su oni malo koncepcijski promijenili

tim i igru i sigurno je da nam neće biti lako. Posjeduju kvalitet na svim pozicijama sa jako dobrim i kvalitetnim igračima.

Mi ćemo morati da budemo maksimalno fokusirani na zadatke koje stavimo ispred sebe. Ako želimo da izađemo pozitivni iz ovog meča, moraćemo da sve te zadatke izvršimo u najboljoj mjeri.

terenu što su dokazali i pobjedom protiv Crvene zvezde, veoma ubjedljivom. Igraćemo oslabljeni, bez prvog pleja Nemanje Gordića, koji je bio nosilac igre, ali daćemo sve od sebe da odigramo što bolje i da, ako budemo u prilici, trijumfujemo – rekao je Šehović, koji u prvom sezonskom meču sa Igokeom nije ulazio u igru. S. J.

Očekujem dobru reakciju svog tima i smatram da smo dosta korektno trenirali poslije Ljubljane. Nekakve stvari sam uočio na prošloj utakmici i te stvare se ne smiju ponavljati, pogotovo ako imamo ambicija, a imamo ih, da se u drugom dijelu sezone pokušamo dokopati tog 6. mjesta koje vodi u plej-of. Ovo je prva stepenica, pobjedom protiv Mornara sigurno je da ćemo biti bliži plej-ofu – rekao je Bajić.

U duelima sa direktnim konkurentima za opstanak i sredinu tabele, izabranici Andreja Žakelja su upisali tri pobjede (Split, Krka, Mega) i poraz u gostima od Cibone.

Posljednji ubjedljiv trijumf protiv Mege (83:62), praktično je ovjerio opstanak, jer na osam kola do kraja ligaškog dijela „studenti“ imaju po pet pobjeda više od dvije posljednjeplasirane ekipe, Splita i Krke, a od Splićana su bolji i međusobno zbog obje pobjede.

Podgoričani su do osme pobjede u ABA ligi došli protiv ekipe koja ih je debelo zadužila ubjedljivim trijumfom u prvom kolu u Beogradu (101:68). Iako rezultatski nije bio izražen u istoj mjeri, revanš Podgoričana je u potpunosti uspio, u meču u kojem je SC Derbi od početka do kraja kontrolisao igru i rezultat, u oba pravca.

- Ta prva utakmica je bila davno, mi smo je zaboravili, vjerovatno i oni. Poslije pobjeda i poraza moraš da ideš dalje.

Digli smo glave poslije te utakmice u Beogradu – kaže trener SC Derbija Andrej Žakelj.

Napadački potencijal SC Derbija nikada nije bio upitan, ali samo 62 primljena poena je, ipak, novitet kod „studenata“, potvrda da i odbranom mogu do pobjede.

- Odbrana nam je bila najbolja ove sezone. Nijesmo Megi dozvolili ono što oni žele. Do neke mjere smo kontrolisali skok, zahvaljujući timskoj odbrani, i svi su zaslužni za to.

Treba još da se radi na tome, a sad imamo odličnu atmosferu u timu, to se vidi i na terenu – dodaje Žakelj, čija ekipa je ubjedljivu pobjedu upisala bez Amerikanca Erika Nila, koji nije imao pravo nastupa protiv Mege, s obzirom na to da se radilo o zaostaloj utakmici 14. kola, a da je u Podgoricu stigao nakon tog kola.

S skoro osiguranim opstankom, SC Derbi može sada i da gleda ka gore, ka sredini tabele.

- Uvijek gledamo gore, barem bi tako trebalo da bude. Da bismo napredovali, uvijek moramo da budemo ambiciozni.

SC Derbi već u poneđeljak gostuje Borcu iz Čačka, nakon čega slijedi pauza zbog kvalifikacija za Mundobasket. Ali ne i za „studente“...

- Mi imamo utakmice crnogorskog prvenstva, za nas nema pauze. Idemo meč po meč, pokušavamo da se bavimo svojom igrom, svojim greškama, da napredujemo, A ritam utakmica nije nimalo naivan.

- Ako razmišljamo tako, onda jeste naporno. Međutim, ne smijemo sebi da dozvolimo da sa takvim razmišljanjem čekamo utakmice, već treba da budemo posveći treningu, da radimo na sebi, na timu.

Mi tako i radimo, bilo da se radi o treningu ili utakmici.

Pokušaćemo do Borca da se regenerišemo i normalno pripremimo za utakmicu, i da je dočekamo sa samopouzdanjem – zaključio je trener SC Derbija.

S. JONČIĆ

tvrto mjesto Istoka.

Iznenađenje dana je poraz Golden Stejta (drugi na Zapadu, 41-15), 116:114 od Njujorka, koji je van plej-of zone na Istoku.

Junak trijumfa Njujorka bio je krilo Džulijus Rendl sa 28 poena, odličnih 16 skokova i se-

dam asistencija. Francuski bek Furnije dodao je 22 poena. Za ,,ratnike“ nije bio dovoljan šuterski raspoložen Kari (35 poena uz deset skokova). Tompson i Kaminga upisali su po 17, Vigins dodao 15 poena – ali u penal završnici Rediš je donio trijumf rivalu.

S. S.

NBA: Slovenac odigrao partiju karijere, Finiks se igrao sa Milvokijem

Dončić ubacio 51 poen PODGORICA - Luka Dončić je novi rekorder po broju postignutih poena na NBA meču kada su u pitanju igrači sa prostora bivše Jugoslavije. U pobjedi Dalas Meveriksa nad Los Anđeles Klipersima 110:103 postigao je čak 51 poen.

Tako je za poen popravio prethodni rekord centra Denvera Jokića, a za četiri poena poboljšao svoj prethodni skor.

Tek četvrti je igrač u istoriji Dalasa koji je postigao preko 50

poena na nekom NBA meču. U ovoj partiji imao je i devet skokova i šest asistencija, trojke je šutirao 14-7 a iz igre ukupno 2617. Skor bi bio i bolji da nije promašio četiri slobodna bacanja..

Pobjeda je za Dalas važna nakon trejda slavnog krilnog centra Porcingisa, ekipa sada ima učinak 33-23 i čuva peto mjesto na Zapadu. Klipersi su sa skorom 27-30 ,,osuđeni“ na borbu za osmo mjesto u Zapadnoj konferenciji... Interesantno, u pobjedničkoj ekipi, pored Dončića niko nije upisao preko

12 poena.

U eventualnoj reprizi prošlogodišnjeg NBA finala Finiks bi protiv Milvokija bio trenutno za koplje ispred. Tim sa ubjedljivo najboljim skorom ove sezone savladao je rutinski ,,jelene“ 131:107 uz novu izuzetnu partiju kompletne rotacije.

Centar Deandre Ejton bio je junak trijumfa sa 27 poena i sedam skokova. Bridžis je dodao 18, prvi strijelac bek-šuter Buker 17 poena (lošije šutersko veče sa realizacijom 19-6 iz igre). Fantastično je odigrao

slavni plejmejker Kris Pol: pored 17 poena imao je čak 19 asistencija. Uz takvu organizaciju igre bilo je lakše da se brojni prvotimci košgeterski iskažu, pa je Džonson dodao 15, Megi 12 a Krauder 12 poena...

Sveukupno, Milvoki nije imao rješenje za izuzetnu odbranu NBA lidera, pa je prva zvijezda Adetokumbo sveden na svega 18 poena. Mildton i Holidej postigli su po 21 poen. Sa učinkom 45-10 Finiks je ubjedljivo prvi na Zapadu, dok je sa skorom 35-22 Milvoki pao na če-

Feljton

Subota, 12. februar 2022.

21

18

KAZIVANJA O CRNOGORSKOJ KINEMATOGRAFIJI

Vavić: Na trenutke mi je bilo teže nego na Golom otoku » Autor: Momir MATOVIĆ

NIKOLA VAVIĆ, SCENARISTA, FILMSKI STUDIO TITOGRAD (NASTAVAK)

Došli su u Titograd i dogovorili smo se načelno da to bude ravnopravna koprodukcija, po mojem scenariju, da bude režija zajednička, moja i njihovog kojega oni odrede, da obezbeđuje sve druge usluge s time da snimanje koje bude u Crnoj Gori ide o trošku Filmskog studija Titograd i to od onih sredstva koje sam ja već bio prikupio.

Ja sam tada rekao da se bojim da iz ideoloških i nekih drugih razloga ne dođe do ... a oni: „Nemojte mi ćemo to srediti i biće to tako!“ Ja sam osjetio da tako neće biti? Kada smo došli u Kijev da potpisujemo ugovor počelo je malo pomalo da se uslovljava: „Ideološka komisija Ministarstva kulture nam stavlja ozbiljne primedbje i zamjerke! – Koje vrste vam daje zamjerke? Prvo da je to sveti Vladika, da je to suviše religiozno, da je to pomalo okrenuto kritici savremenog doba, da je to suviše crnogorsko. – Dobro?

Da na tu temu naši glumci neće doći do izražaja, reditelj sa naše strane se neće moći snaći. Mi ćemo potrošiti velika sredstva za vaš projekat. – Sve je to tačno, ali ja od bitnoga ne mogu da odstupim“ – kažem. Možemo da mijenjamo, dopunjavamo, korigiramo da vašim glumcima i vašem reditelju sve uradimo ali da napravimo film koji neće biti za jugoslovensko i sovjetsko tržište nego za svijet! Njima se to dopalo, sve što sam rekao jer pet godina prije toga 1964. godine studio Dovženko je napravio film Sjenke zaboravljenih predaka reditelja Sergeja Paradžanova koji je u Kanu osvojio Zlatnu palmu. Oni su sada priželjkivali još jednu priliku da se opet pojave u Kanu jer su u dubini ovog scenarija osjetili suštinu prometejstva i duboku kritiku savremenosti.

Tada nastupa jedan za mene isuviše težak period jer prihvatam da lomim onog svetog Petra kojeg sam ponio iz djetinjstva i da ga sada živog transformišem u simbol, u metaforu pa je to mogao biti i ruski vladika, i moldavski i crnogorski. To je sada bio čovjek za sva

Ivan Mikolajčuk

Jedino, ko to može, ne da glumi, nego da prikaže genetiku našeg tla je Vladimir Popović, viđen glumac, mlad, Crnogorac, jedan čovjek od temelja. Već sam bio razgovarao sa njim i on je kao ja opsjednut likom i tu pogovora nema! Od ostalih smo angažovali Veljka Mandića, Bora Begovića, Daru Đurašković



Donosimo svjedočenja crnogorskih sineasta o prvim decenijama crnogorske kinematografije, koja je naš poznati filmski reditelj i dokumentarista Momir Matović objavio u kapitalnoj knjizi ,,Metri života” (Podgorica, 2021).

Knjiga ,,Metri života” je dobitnik nagrade ,,Ratko Đurović“ za izuzetan doprinos očuvanju i promovisanju crnogorske filmske baštine, koju dodjeljuje Crnogorska kinoteka

Kadar iz filma ,,Živjeti za inat“

vremena, koji čini za svoj narod nesebično sve. Duhovnik, ratnik, diplomata, ustavotvorac prvoga reda... jednostavno neviđena ličnost. Sa njihovim rediteljem Jurij Iljenkom koji je bio direktor fotografije u sjajnom Paradžanovom filmu i njegovim intimnim prijateljem, otpočeo sam razgovore.

Zajedno sa Paradžanovim koji se vratio sa tri godine robije poslije tog čuvenog uspjeha u Kanu i koji mi je poklonio ikonu iz 12. vijeka, pokušavamo da

ideju pretvorimo u nešto svevremensko. Ja zatvorenik Golog Otoka, on iz gulaga, Iljenko duboki protivnik lakirovke i oficijelnog filma pokušavamo kroz svoj revolt da iskažemo svoju estetiku, svoja gledanja sakrivenom kritikom našeg samoupravnog i njihovog gulagškog, krutog još goreg sistema. Oni mi pomažu, savjetuju me, radimo novi scenario a to je već bila 11 verzija od Uskoka ali sada Sveti Vladika postaje simbol svega kakvi bi željeli danas

Larisa Kadočnjikova i Jurij Iljenko, 1971. godina

Vladimir Popović

da budu, pogotovo ovi koji nas vode! Kada smo se dogovorili o osnovnome, problem se postavio u liku glavnog glumca jer je centar zbivanja bio Vladika.

Oni su i ranije znali da sam razmišljao o Bondarčuku, pa me Iljenko pitao koji to jugoslovenski glumac može odigrati, jer ih nije dobro poznavao...

Jedino, ko to može ne da glumi nego da prikaže genetiku našeg tla je Vladimir Popović, viđen glumac, mlad, Crnogorac jedan čovjek od temelja. Već sam bio razgovarao sa njim i on je kao ja opsjednut likom i molim te, tu pogovora nema! Od ostalih smo angažovali Veljka Mandića, Bora Begovića, Daru Đurašković i dopunjavali sa njihovim glumcima: izvanrednim Ivanom Mikolajčukom, zatim njegovu ženu Larisu Kadočnjikovu, pa poznatog moskovskog glumca Borisa Hmjeljnickog i druge. Tebi prepuštam filmsku, likovnu stranu, pokret kamere jer ti si svjetski poznat



čovjek sa kamerom i tu ti se neću miješati ali u radu sa glumcima – smatram da sam kompetentan! I da sve što primijetim da nije „crnogorsko“ kod ruskih glumaca, moja je zadnja! Ostalo, radi Iljenko po svome jer je pitanje da li ću se ja potpisati i kao drugi reditelj! Slažem se - rekao je. Iako je bila pretpostavka da će naša rediteljska saradnja biti konfliktna, našli smo zajednički jezik jer smo bili maksimalno svjesni da ako propadnemo zbog naših ličnih sujeta... a vlast ne gleda blagonaklono, pitanje je hoće li taj film sjutra otići u svijet i ako to ne bude - mi smo definitivno zapečatili.

Snimanje filma koji je sada nosio naslov Živjeti za inat je počelo prvo u Crnoj Gori na Čevu i u okolini Cetinja. Odabrane su lokacije od strane njihovih scenografa zajedno sa našim Veliborom Buckom Radonjićem i direktorom fotografije Vilijem Kaljutom. Za mene je to bio ponovo izuzetan napor jer sam počinjao sve ispočetka a duboko me grizla savjest da neću Crnogorcima i svima onima

Knjiga Momira Matovića ,,Metri života“ u izdanju MFILM-a Montenegro iz Podgorice, po cijeni od 10 eura može se naručiti na telefon 067/257-415 koji su mi dali sredstva dočarati svu onu istorijsku faktografiju u vrijeme svetog Petra jer je to za Ruse i svu ekipu bilo mnogo daleko i da smo to pokušali mi bi propali. Jurij Iljenko je uložio veliki napor da to bude film o Crnoj Gori kao o Svetoj gori jer oni su to doživjeli kao mitsko, legendarno, veličanstveno vrijeme. Čitava ekipa je u Crnoj Gori osjetila taj ambijent, oronule kuće sa ognjištima, stare ljude, starice, manastire, išli po grobljima tako da je snimanje teklo sasvim dobro i radilo se na najvišem profesionalnom nivou, da sam bio fasciniran. Kažem sebi: „Dobro je! Šta hoćeš...!

Svi oni rade za tvoj projekat!”

Poslije snimanja u Crnoj Gori koje je trajalo oko 20 dana prelazimo u Kijev na rad u studio i svi enterijeri su tamo snimljeni.

Iskustvo sa snimanja u Crnoj Gori pomoglo im je da vjerno i likovno upečatljivo dočaraju ambijent Crne Gore. Studio je za to uložio velika sredstva i napravljena su crnogorska sela sa kućama u jednom pejsažu da ti pamet stane. Svjetski nivo! Bilo je i dosta teškoća jer je ruska ekipa smatrala da crnogorska ekipa ima bolje uslove za iskazivanje i da su u sjenci. Stalno sam morao da nadograđujem scenario, da izmišljam scene a da to ne ide ne uštrb radnje i bilo je tu teškoća. Našao sam snage da to istrpim i tu sam položio veliki ljudski ispit ne kao autor nego kao čovjek jer mi je na trenutke bilo teže nego na Golom otoku.

Ali ipak stalno sam imao u mislima oprost od naših i to jedino ako ovaj film bude stvarno velik i ako čuje svijet za njega.

(Nastavlja se)

Jurij Iljenko je uložio veliki napor da to bude film o Crnoj Gori kao o Svetoj Gori jer oni su to doživjeli kao mitsko, legendarno vrijeme. Čitava ekipa je u Crnoj Gori osjetila taj ambijent, oronule kuće sa ognjištima, stare ljude, starice, manastire, išli po grobljima. Radilo se na najvišem profesionalnom nivou

Nikola Vavić

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Iv.br.21/2022 Javni izvršitelj u Herceg Novom, Marko Đaković, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca ,,LOVĆEN AUTO” D.O.O, Novaka Miloševa br 6/2, Podgorica, PIB: 02830043, protiv izvršnog dužnika KUŠLJEVIĆ LUKA, Drenovik bb, Herceg Novi, u smislu odredbe čl.7 i 45.ZIO-a, donio je

Mali oglasi NEKRETNiNE

ZAKLJUČAK DOSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLJIVANJEM U izvršnom postupku u predmetu Iv.br.21/2022, izvršnom dužniku, nije bilo moguće dostaviti rješenje Iv.br. 21/2022 od 25.01.2022.godine, sa predlogom i prilozima.

Izvršnom dužniku sa poslednjom poznatom adresom Herceg Novi, Drenovik bb, vrši se dostavljanje pismena javnim objavljivanjem.Poziva se izvršni dužnik, da se u roku od 5 dana, po ovom objavljivanju obrati Javnom izvršitelju radi preuzimanja navedene dokumentacije.Objavljivanjem se smatra da je uredno izvršeno dostavljanje rješenja Iv.br. 21/2022 od 25.01.2022.godine, sa predlogom i prilozima, a negativne posledice koje mogu nastati snosiće sama stranka.Ovo objavljivanje izvršiće se u dnevnom listu ,,Nova Pobjeda” i na oglasnoj tabli nadležnog suda – Osnovnog suda u Herceg Novom, a navedeno rješenje smatra se uredno dostavljenim istekom roka od osam dana od dana isticanja pimena na oglasnoj tabli nadležnog suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor, čl.8. ZIO-a U Herceg Novom, dana 11.02.2022. godine Javni izvršitelj Ma rko Đa ković I.br.2262/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit doo Podgorica, ul. 8 marta br. 52, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Dubak Verice, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 285,50€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 11.02.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Dubak Verice, sa zadnje poznatom adresom Budimlja bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju I.br.

2262/21 od 28.12.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 11.02.2022. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

RaZNo POTREBNI radnici na duži vremenski period.

Restorani u Siti Kvartu, Centru i Budvi.

Pozicije: 1) kasa, 2) kuhinja 3) giros majstori Tel: BUDVA 067/658-098 CENTAR 067/060-051 CITY KVART 068/378-391 1 POTREBNA osoba za čuvanje starije žene, 24 časa.

Tel.069/935-009, 069/010-272 2 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 3

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Na osnovu člana 11 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br.

75/18)

23

Posljednji pozdrav voljenoj tetki

Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da su nosioci projekta Glavni grad Podgorica i Fudbalski savez Crne Gore, podnijeli zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu, za rekonstrukciju Istočne tribine Gradskog stadiona u Podgorici, koja je planirana na urbanističkoj parceli UP1 – Zona B, u zahvatu DUP-a „Nova Varoš II“, koju čini katastarska parcela broj 2256 i djelovi katastarskih parcela broj 2253, 2249, 2283/2, 2304, 2288/1, 2305, 2283/1, 2257, 2258, 2259, 2260, 2261 i 2265 KO Podgorica II, u Podgorici.

Zahtjev sa potrebnom dokumentacijom o predmetnom projektu biće dostupan javnosti u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj – Sektor za održivi razvoj, ul. Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana u terminu od 12 do 15 časova, u vremenskom okviru od pet radnih dana od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Primjedbe i mišljenja u pisanoj formi, mogu se dostaviti na adresu ovog organa, kao i na e-mail maja.lakicevic@podgorica.me

Iv.br.19/2022 Javni izvršitelj u Herceg Novom, Marko Đaković, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca ,,LOVĆEN AUTO" D.O.O, Novaka Miloševa br 6/2, Podgorica, PIB: 02830043, protiv izvršnog dužnika "VODA HN" D.O.O. Herceg Novi, Meljine bb, PIB: 03132501, u smislu odredbe čl.7 i 45.ZIO-a, donio je

ANĐELIJI VUKMIROVIĆ Tvoja dobrota i plemenito srce zaslužuju vječno poštovanje.

Počivaj u miru.

Tvoji: MILAN, ANA, HAJDANA i SIMON SORAT 932

Posljednji pozdrav tetki

ZAKLJUČAK DOSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLJIVANJEM U izvršnom postupku u predmetu Iv.br.19/2022, izvršnom dužniku, nije bilo moguće dostaviti rješenje Iv.br. 19/2022 od 25.01.2022.godine, sa predlogom i prilozima.

Izvršnom dužniku sa poslednjom poznatom adresom Herceg Novi, Meljine bb, vrši se dostavljanje pismena javnim objavljivanjem.Poziva se izvršni dužnik, da se u roku od 5 dana, po ovom objavljivanju obrati Javnom izvršitelju radi preuzimanja navedene dokumentacije.Objavljivanjem se smatra da je uredno izvršeno dostavljanje rješenja Iv.br. 19/2022 od 25.01.2022.godine, sa predlogom i prilozima, a negativne posledice koje mogu nastati snosiće sama stranka.Ovo objavljivanje izvršiće se u dnevnom listu ,,Nova Pobjeda” i na oglasnoj tabli nadležnog suda – Privrednog suda u Podgorici, a navedeno rješenje smatra se uredno dostavljenim istekom roka od osam dana od dana isticanja pimena na oglasnoj tabli nadležnog suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor, čl.8. ZIO-a U Herceg Novom, dana 11.02.2022. godine Javni izvršitelj Ma rko Đa ković

ANĐELIJI VUKMIROVIĆ Nadam se da si sada na nekom ljepšem mjestu.

Hvala ti za svu pažnju, brigu i ljubav kojom si nas obasipala. Kroz najljepše uspomene i sjećanja, čuvaćemo te od zaborava.

NENAD, IVANA, DAMJAN i STEFAN SORAT 933 Posljednji pozdrav našem stricu i đedu

BOŽIDARU POPOVIĆU Dragi naš, živjećeš vječno u našim srcima i mislima. Sa osjećajem tuge i poštovanja. Počivaj u miru.

922

Tvoji ŽAKLINA MILICA, RADOSAV, NATAŠA

BOŽIDAR POPOVIĆ Posljednji pozdrav voljenom stricu i đedu. Počivaj u miru a mi ćemo te čuvati od zaborava.

923

SLAVKO POPOVIĆ sa porodicom

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Posljednji pozdrav voljenoj sestri

ANĐELIJI Dušanovoj VUKMIROVIĆ

ANĐELIJI Dušanovoj VUKMIROVIĆ

Teško mi pada tvoj odlazak na put bez povratka.

Voljela si me kao svoje sinove, a ja sam nastojao da to uzvratim.

Voljena tetka, počivaj u miru!

Ožalošćeni: bratanić PERO, MILENA, MOMČILO, VUK i MARIJA SORAT

Bila si mi veliki oslonac kroz čitav žvot.

Kao sestra, kao majka. Kako meni tako i čitavoj porodici.

Nijesi nas razdvajala od svojih sinova i unučadi. Sada, voljena sestro, počivaj u miru, pod krilima božjih anđela, jer si to i zaslužila. Živjećeš u mom srcu dokle god kuca. Laka ti crna zemlja!

926

Ožalošćeni: brat RATKO SORAT sa porodicom

ANĐELIJA VUKMIROVIĆ 925

Posljednji pozdrav našoj dragoj

Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

ANĐI VUKMIROVIĆ S tugom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tvoje pravo i iskreno prijateljstvo.

Mila moja tetka, cijeli život me pratila tvoja neizmjerna ljubav.

Od najranijeg djetinjstva pamtim tvoj topli zagrljaj i iskreno radovanje svakom mom uspjehu, čistotom svoje duše i dobrotom svoga srca za mene si uvijek bila i ostaćeš moj anđeo.

DRAGAN SORAT sa porodicom

ANĐELIJI VUKMIROVIĆ S ljubavlju i poštovanjem.

Porodici iskreno saučešće.

LIDIJA, JELENA i SLOBODAN DAKIĆ

ČEDO MIRKOVIĆ sa porodicom

927 Наш драги

930

928

Посљедњи поздрав

Četiri godine od smrti našeg voljenog oca i đeda

ЉУБОМИР ДОБРКОВИЋ

ДРАГОЉУБУ ВУКОВИЋУ

1927 – 2022.

MILENKO Gojkov MUGOŠA

Заувијек ћеш остати у нашим сјећањима. ЛЕКО, ОЉА, САШКА, ИВАН и АНЂЕЛА 931

Vrijeme ne može umanjiti bol za tobom.

Puno nam nedostaješ...

Преминуо је 10. фебруара 2022. године. Због епидемиолошке ситуације испраћај за кремацију ће се обавити са Новог гробља, у најужем кругу породице.

Tvoja ćerka IVANA i unuka JOVANA Ожалошћени: супруга РАДМИЛА, син БРАНИСЛАВ, снаха ЉИЉАНА, унучад АЛЕКСА и АНЂЕЛА, остала родбина и пријатељи

924

e-mail: oglasno@t-com.me 929

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Umrla je naša draga drugarica

Posljednji pozdrav sestri, zaovi i tetki

25

Posljednji pozdrav

BEBI

LJULJA E BLINIT

BEBI

S ljubavlju i poštovanjem, TIHOMIR, ZORICA, TIJANA, ĐURO i KSENIJA

Pamtićemo je kao jednu veselu, vrijednu, temeljitu i dragu osobu koja je zračila i fizičkom i duhovnom ljepotom.

904 Posljednji pozdrav voljenoj sestri

Hvala ti za sve nezaboravne trenutke provedene sa tobom.

Tvoj osmijeh, tvoj glas, tvoja dobrota i ljubav su svuda oko nas.

Sa nama si i bićeš dok smo živi.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Počivaj u miru, jer ti to i zaslužuješ.

Neka te čuvaju anđeli a ti i MITAR ćete čuvati nas.

SAVO P, BABIĆ Đ, dr SMAJO, DRAGANA A, KLIKO, VESELJKO K, ISLJAM Đ, MIRSAD O, TOMA D, RATKO P. Od ANE, LEONORE, NIKOLE i VLADA

BEBI 906

920 od OLJE i GORDANE

Posljednji pozdrav mom ocu

Posljednji pozdrav dragoj

905 Posljednji pozdrav

BEBI Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

BOŽIDARU Petrovom POPOVIĆU

NINA i DRAGANA

907

DRAGOLJUBU VUKOVIĆU Neka te u tišini vječnog mira prati moja zahvalnost i nezaborav.

Za sve što si učinio za nas.

Godina dana od smrti oca

Bila je čast poznavati te, a privilegija imati za prijatelja.

Ljudima poput tebe ponosi se Crna Gora kojoj si dao cijelog sebe, a nju ni za šta.

Zajedno, živite vječno.

i

trideset tri godine od smrti naše majke

IVAN VUČINIĆ Tvoj sin SLOBODAN

912 Posljednji pozdrav našem dragom komšiji

JOVANKE

ĐUKANA

917

ĐURKOVIĆ Posljednji pozdrav dragom ocu

DRAŠKU VUKOVIĆU Bio si divan komšija. Uvijek pun brige i razumijevanja.

Neka tvoja duša počiva u miru.

919

SUZANA i TAMARA

Posljednji pozdrav dragoj tetki

BOŽIDARU Petrovom POPOVIĆU

Neka tvoja plemenita i iskrena duša počiva u miru. Živjećeš vječno u mom srcu.

Dragi tata, hvala ti na nesebičnoj ljubavi i pažnji, mudrosti, blagosti i dobroti koju si nam pružao čitavog života.

Teško je prihvatiti da te nama.

Majko, vrijeme koje je prošlo nije umanjilo tugu za tobom niti donijelo zaborav.

Nijeste sa nama ali ste dio nas. Čuvamo vas od zaborava kroz najljepše uspomene.

U subotu, uža porodica posjetiće njihovu vječnu kuću.

Sa tugom u srcu pominjaćemo vas doživotno.

ANĐELIJI VUKMIROVIĆ Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam pružala.

Ostaćeš zauvijek u našim srcima.

Tvoj sin VESKO

Vaši RAJKO, DUŠKA i MARIJA sa porodicama

Tvoje bratanične TANJA VUKSANOVIĆ i NINA PETROVIĆ sa porodicama 921

918

e-mail: oglasno@t-com.me

903

26

Oglasi i obavještenja

Dana 11. februara 2022. umrla je u 90. godini života naša draga

Subota, 12. februar 2022.

Napustila nas je voljena majka, svekrva, baba i prababa

Дана 10. фебруара 2022. преминула је наша драга

ANĐELIJA

ANĐELIJA Dušanova VUKMIROVIĆ rođena Sorat

U skladu sa epidemiološkim mjerama sahrana će se obaviti u krugu porodice dana 12. februara u 13 časova na seoskom groblju u Meterizima.

Kuća žalosti: Moskovska br. 153, Podgorica.

ЗАГОРКА Милошева ПОПОВИЋА Neizmjerno ti hvala za tvoju pažnju, nježnost, ljubav i dobrotu koju si nam nesebično pružala. Čuvaćemo te od zaborava jer se voljeni nikad ne zaboravljaju. У складу са епидемиолошким мјерама сахрана је обављена дана 11. фебруара на градском гробљу Чепурци у 14 часова.

Tvoji: sin MILUTIN, snaha LJILJANA, unuci DEJAN i IVAN sa porodicama

Ožalošćeni: sinovi MILUTIN i SVETOZAR, brat RATKO, snahe LJILJANA, NADA i LJEPOSAVA, unuci DEJAN, IVAN, FILIP i NIKOLA, bratanići, bratanične, sestrić, đeveričić, đeverične, praunučad i ostala rodbina

Ожалошћени: сестра БОРКА, брат од стрица ДРАГАН, сестрић АЛЕКСАНДАР, сестрична ОЉЕНКА, снахе САЊА и ВЕРА и остала родбина 911

Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi, babi i prababi

909

915

Draga baba

У неизмјерном болу јављамо тужну вест да је наша драга и племенита

ANĐELIJA VUKMIROVIĆ

Hvala što si nam nesebično darivala svoju ljubav tokom našeg djetinjstva i odrastanja.

S ljubavlju ćemo čuvati tvoj lik od zaborava.

ANĐELIJI VUKMIROVIĆ

Uspomenu na život proveden sa tobom vječno ćemo pamtiti i nositi u našim srcima.

Počivaj u miru i hvala ti na svemu.

ВОЈКА – НАДА ЦЕРОВИЋ

Sin SVETOZAR, snaha NADA, unuci FILIP i NIKOLA sa porodicom

Изненада преминула 5. фебруара 2022. године. Испраћај за кремацију ће се обавити 12. фебруара на Новом гробљу у Београду. Племенита и насмијана, њена чиста душа остаје заувек у нашим срцима.

Tvoji unuci, DEJAN, IVAN, FILIP i NIKOLA

916

удовица пок. Баша 30. 8. 1947 – 5. 2. 2022.

Posljednji pozdrav dragoj kumi 910

Dana 11. februara 2022. u 83. godini poslije kraće bolesti preminuo je naš voljeni

STANISLAVI VRATNICA

Твоји најмилији: кћерка АНА, син МИЛИВОЈЕ, снаха СТАСЈА, унучад МАША, ИРИНА, ЈАНА и МАТЕЈА, сестре МИЛИЈАНА, ЈОВАНА и ЗОРА, брат РАТО и остала родбина 901

Draga i poštovana kumo, tvoja plemenitost i dobrota zaslužuju naše poštovanje i trajno sjećanje. Počivaj u vječnom miru.

Посљедњи поздрав

S ljubavlju i poštovanjem, SLOBO BRNOVIĆ sa porodicom

BOŽO Vasov RADOVIĆ

865 Prošla je godina od smrti

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me 1111

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti 13. februara u 14 časova na seoskom groblju, u naselju Kosijeri.

Kuća žalosti: Vojvode Boža br. 7, Cetinje.

НАДИ ЦЕРОВИЋ Са љубављу и тугом се опраштамо од наше драге стрине и јетрве. Остаје сјећање на дивне дане проведене заједно, посебно у нашој Тушињи. Почивај у миру. ЉУБИЦА, ЈАДРАНКА, САША, ЈЕЛЕНА и јетрва АНКА

BOŽIDARA ČOLOVIĆA Tvoja plemenita duša i veliko srce zaslužuju vječno sjećanje.

Ožalošćena porodica: supruga STANKA, sinovi ZORAN i GORAN, ćerke ZORICA, SLAVICA i DRAGICA, maćeha LJUBICA, braća DRAGAN i MILIVOJE, sestre MILANKA i JOVANKA, snahe STANKA i DRAGANA, sestre od strica VIDE i BOSE, sinovac, sinovična, sestrić, sestrične, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina RADOVIĆ

Strina DANICA sa porodicom 913

914

902

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Dana 11. februara 2022. u 74. godini života napustio nas je naš dragi suprug, otac i đed

Dana 10. februara 2022. godine, preminula je

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

DRAGANU VUKOVIĆU

JELICA Lukina MARAŠ

DRAGOLJUB Brankov VUKOVIĆ Vječno ćeš živjeti u našim sjećanjima.

Po želji pokojnice, sahrana je obavljena u krugu porodice 11. februara u selu Mahala, Golubovci.

Shodno epidemiološkim mjerama, porodica će primati saučešće dana 12. februara od 12 do 15 časova na gradskom groblju Čepurci, gdje će se i obaviti sahrana.

JOVAN STAMATOVIĆ MILAN MARETIĆ

Kuća žalosti: Bratstva jedinstva br. 51.

873 OŽALOŠĆENA PORODICA

Ožalošćeni: supruga IVANKA, kćerke DRAGANA i TIJANA, sin BRANKO, unučad NIKOLA, SOFIJA, UROŠ, STIAN i DAVID, zet VLADAN ĐURIŠIĆ, braća i sestre, sestra i braća od tetke, pobratimi ŽARO KLIKOVAC i MOMIR MILATOVIĆ i ostala rodbina

836

Posljednji pozdrav dragoj

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog

Dragi moj,

DRAGOLJUBE

893 Posljednji pozdrav dragom

Skoro da mislim da neću umjeti bez tebe poslije 46 godina zajedničkog, lijepog života.

Voli te, Tvoja IVANKA

JELICI

DOBRA 896

DRAGANU Veliko hvala za svu ljubav i toplinu koju ste nam nesebično pružali.

Bratanična i kćerka SANJA - BUBA, zet GOLUB i unuci VUK i MILO RAŽNATOVIĆ

Dragi

Pedeset godina iskrenog druženja me obavezuje da te štitim od zaborava uz sjećanje i gubitak Tvoje pažnje, koju si nesebično dijelio.

Počivaj u miru, dragi prijatelju.

ĐEDE

837

ANĐELKO MILOŠEVIĆ sa porodicom

Ponosno ćemo čuvati uspomenu na Tebe.

Srećni što smo te imali.

Dana 14. februara navršavaju se dvije godine od smrti našeg Tvoji: NIKOLA, SOFIJA, UROŠ, STIAN i DAVID

866

895

Voljeni

Dragi moj,

BORISLAVA BORA POLOVIĆA

U našim si srcima zanavijek.

U neđelju, 13. februara u 10 časova, u krugu uže rodbine posjetićemo njegovu vječnu kuću.

TATA Krčio si nam put i ostavio da časno i pošteno nastavimo gdje si stao.

Nije ovo zbogom, tata.

Neka ti je laka crnogorska zemlja koju si volio koliko i nas.

DRAŠKO Nedostaješ...

Hvala ti za sve.

Tvoji: LJEPOSAVA, DUŠAN, NATAŠA i OLGICA sa porodicama Tvoj zet VLAJO i porodica ĐURIŠIĆ

Vole te, Tvoji DRAGANA, TIJANA i BRANKO 908

894

897

27

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Posljednji pozdrav od naše drage

Posljednji pozdrav našem dragom

Dana 11. februara 2022. nakon kraće bolesti, u 78. godini života, preminuo je naš voljeni

TOMU RADONJIĆU

MANDALENE DUKAĐIN Maki moj, otišla si od nas sa osmijehom na licu, a nas ostavila u suzama. Srećna sam što sam bila tvoj prijatelj i što sam bila dio tvog života koji se prerano završio. Živjećeš vječno u našim sjećanjima i srcima. Volim te je posljednja moja poruka koju si pročitala i tako će biti zauvijek. Nikad te neću zaboraviti ni sve što si nesebično radila za nas, hvala ti na svemu...

Tvoja DANČE i JAKOV 845 Ostali smo bez našeg voljenog

JOVAN pok. Milana KOVAČEVIĆ

Dragi Tomo, Tvoju lijepu riječ, pažnju i plemenitost nećemo zaboraviti.

Bio si po svemu otmen i drag čovjek, širokog osmijeha i blage duše. Čast je bila imati te za brata i rođaka.

Počivaj u miru.

IKO i LJILJA RADONJIĆ sa porodicom

Sahrana dragog nam pokojnika obaviće se u subotu, 12. februara u 14 časova, na seoskom groblju u Nudolu, u krugu porodice.

883 Posljednji pozdrav dragom

Ožalošćeni: supruga MILICA, sin TOMICA, kćerke OLGA, MAJA i SLOBODANKA, braća RADOMIR, STANKO i PAJO sa porodicama, sestre DESANKA, SLAVKA i DARINKA sa porodicama, snaha MARIJA sa porodicom, snaha SONJA, zetovi JOVO, MIŠO i MIODRAG, unuci, unuke i mnogobrojna rodbina

JOVANU KOVAČEVIĆU 839

Dragi oče, velika je bol u duši što više nisi sa nama. U isto vrijeme i ponos i zahvalnost što smo te imali. Poštenje, pravednost, dostojanstvo i plemenitost samo su neke od vrlina koje su te krasile.

Počivaj u miru. Neka te anđeli čuvaju.

DRAGANA R. MIJOVIĆA Dragi naš, Tvoja iznenadna smrt nam je nanijela veliku bol i tugu.

Bio si uvijek nasmijan, veselili smo se i mi sa tobom.

Sada si naša tuga zauvijek.

Počivaj u miru.

Tvoja tetka BEBA

OLJA, JOVO, VIDO i NEMANJA

JOVANU KOVAČEVIĆU Dragi Tata, neizmjerno ti hvala na ljubavi, brizi i pažnji koju si nam pružao. Ostaćeš vječno u našim srcima. Počivaj u miru.

840

Ćerka BOBA sa porodicom 892

864

Posljednji pozdrav dragoj i miloj komšinici

JOVAN KOVAČEVIĆ

ZAGORKI – ZORICI POPOVIĆ

JOVAN KOVAČEVIĆ

Tata, bio si veliki čovjek, požrtovan otac i neizmjerno dobar đed, pamtićemo te po dobru.

Veliko ti Hvala.

Veliki brate, nije rastanak taj koji boli, boli kraj. Bole prazne riječi, bole uspomene, boli duša. Bez pitanja te anđeli odvedoše u raj kod svoje majke, oca, brata, bratanića.

Mir tvojoj duši.

Tvoja kćerka MAJA, unuke BOJANA, TAMARA i ANA i zet MIOMIR STEVOVIĆ

862 Od STANARA iz ulice Ivana Vujoševića 42.

846

Sestra DARA sa porodicom Драги брате,

Dragom suprugu, ocu, svekru i djedu

ЈОВАНЕ

855

JOVANU Tvoja ljubav, pažnja i plemenitost zaslužuju vječno sjećanje. Hvala ti na svemu što si nam pružio.

841

Tvoji: MILA, TOMICA, SONJA i UNA

Posljednje zbogom

Остају успомене… Сјећање на твоју мирноћу, поштење и људскост коју си свима давао, не могу да изблиједе. ПАЈО са породицом

872 Драги брате,

ZORICA POPOVIĆ Hvala na lijepom prijateljstvu.

Dragi Ljubo, starost i bolest i tvoja želja da nikog ne opteretiš i dovedeš u opasnost, učiniše da te ne ispratim na posljednji put, zato se ovako opraštam sa tobom, moj mili brate.

857

ЈОВО

LJUBU M. LATKOVIĆU

BEKA, JOVAN i FILIP SPAHIĆ

Без много ријечи си увијек био подршка свима нама. Ријечи су и данас изгубиле снагу. Не могу пренијети бол и тугу, мој брате. СЛАВКА са породицом 871

e-mail: oglasno@t-com.me

MILAN 876

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Dana 11. februara 2022, u 83. godini života, poslije kraće bolesti, preminuo je naš dragi

29

Teško je povjerovati da si me napustio, moj voljeni oče

Dragi đede,

TOMISLAV Božov RADONJIĆ penzioner MUP-a

TOMO

TOMISLAV - TOMO RADONJIĆ

Rasti uz tebe je bila privilegija. Sve naše molitve i želje nijesu te mogle sačuvati. Hvala za beskonačnu ljubav i nesebičnu pažnju kojom si nas obasipao čitavog života. Hvala za iskrene zagrljaje pune ljubavi i topline.

Borili smo se do posljednjeg daha. Boli to što ćeš sad da mi fališ i što ćeš uvijek biti taj neko koji mi nedostaje.

Shodno epidemiološkim mjerama, saučešće primamo dana 12. februara od 12 do 14 časova u kapeli u Danilovgradu. Sahrana će se obaviti u 15 časova na mjesnom groblju – selo Frutak.

Adresa za prijem telegrama: Ljubinka Gredić, Budoška 7, Straševina, Nikšić.

Ožalošćeni: kćerke LJUBINKA i VANJA, brat RAJKO, unuci NIKOLA, DUŠAN i STEFAN, sinovac DRAGAN, strina ROSA, snahe RADMILA i GORDANA, sinovice, sestrične, zetovi, braća od stričeva, sestra od strica, braća od tetaka i ostala rodbina RADONJIĆ i ujčevina ŠARANOVIĆ

Bio si naš veliki oslonac i podrška, čovjek čvrstog karaktera.

Dočekivao si nas i ispraćao sa toplinom koja će nas grijati dok smo živi.

834

Dok živim živjećeš i ti, jer moj život i sve moje uspomene vezane su za tebe. Hvala ti za nesebičnu ljubav koju si pružio mojoj porodici i meni.

Ponosni smo na tebe i tvoj častan život.

Posljednji pozdrav dragom bratu, đeveru, stricu i đedu

Tvoji unuci NIKOLA i DUŠAN GREDIĆ

Tvoja kćerka LJUBINKA GREDIĆ sa porodicom

858

860

Dragi đede,

Dragi moj oče,

TOMU RADONJIĆU

Pamtićemo te po dobroti i s ljubavlju i poštovanjem čuvati uspomenu na tebe.

Brat RAJKO RADONJIĆ sa porodicom

900

Posljednji pozdrav dragom stricu i đedu

TOMU

TOMO RADONJIĆ

Sa tugom sam primio vijest o tvojoj smrti. Činjenica da nikada više neću moći da te poljubim i zagrlim slama mi srce. Posljednji pozdrav, đede.

Tvoj vedar i plemeniti lik čuvaćemo od zaborava.

863

TOMO

Daljina mi je uskratila da uživam u tvojoj blizini i pažnji, ali i ono vremena koliko smo bili zajedno me čini ponosnom, što si dio mog života.

Srce se steže, ali mirno je znajući da odlaziš u susret našoj dragoj majci. Dušu će nam uvijek grijati sjećanje na radost u tvojim toplim očima svaki put kada bi ti došli.

RASTKO, ANA, MINJA, FILIP i KAĆA

Posljednji pozdrav dragom bratu, đeveru i stricu

Voli te tvoj unuk STEFAN MILANOVIĆ

Tvoja kćerka VANJA MILANOVIĆ sa porodicom

RANKU MARKOVIĆU Brat VLAJKO, snaha SANDRA, bratanići VUK i OGNJEN 822

859

861

30

Oglasi i obavještenja

Dana 11. februara 2022. godine, posle duže i teže bolesti, napustila nas je naša draga

Subota, 12. februar 2022.

Dana 11. februara 2022. preminula je u 67. godini života naša draga

BORISLAVA RAKOČEVIĆ rođ. Popović

RADMILA - BEBA Mitrova PAVLIĆEVIĆ rođena Tatar

MILIJANA – MILA Svetozarova ČELEBIĆ rođena Đurović

Sa tugom u srcu opraštamo se od naše Bobe.

Sestrične MIRA, OLJA, MARINA, SONJA, ŽANA i SEKA

U skladu sa epidemiološkim mjerama, sahrana će se obaviti 12. februara u 14 časova u krugu porodice na Novom groblju na Cetinju.

Ožalošćena porodica: sin NIKOLA, ćerka ANA, unuka LEONORA, brat TIHOMIR, sestre OLIVERA i GORDANA, snaha ZORICA, đeveri ANDRIJA i ILIJA, jetrve SLAVOJKA i RADMILA, bratanić i bratanične, đeveričići i đeverične, i ostala mnogobrojna porodica PAVLIĆEVIĆ i TATAR

Zbog epidemiloške situacije, sahrana će se obaviti u krugu porodice dana 12. februara u 14 časova u porodičnoj grobnici na gradskom groblju Čepurci.

842 Posljednji pozdrav dragoj jetrvi i strini

Ožalošćeni: sin IVAN, kćerka IVANA, unuke MERI i INES, braća VELJKO i VLADISLAV, sestra KATICA i ostala mnogobrojna rodbina

853

BORKI RAKOČEVIĆ Neka tvoja duša počiva u miru a mi ćemo te čuvati od zaborava.

850

Posljednji pozdrav

BRANISLAVA, DUŠKA, DARKA i SEKA

Dana 11. februara 2022. u 83. godini života, preminuo je naš dragi

885

POMENI

BEBI

Oj Bebo, snaho mila, Mnogo si me zadužila.

Bila si ponos roda i doma.

Neka tvoja napaćena duša nađe mira kod tvojih milih.

Vječito ću te pamtiti i po dobru spominjati.

Laka ti zemlja, snaho.

KOLE 891

Prošlo je godinu dana od kada nas je zauvijek napustio naš dragi

RANKO Radev MIHAJLOVIĆ

Posljednji pozdrav dragoj snahi, jetrvi i strini

BOŽIDAR ČOLOVIĆ Shodno epidemiološkoj situaciji, sahrana će se obaviti dana 12. februara u 13 časova na gradskom groblju Čepurci.

Sa ljubavlju, ponosom i tugom čuvaćemo uspomene na tebe.

VELJO i SNEŽANA sa porodicom 877

BEBI

Teško je povjerovati da si nas napustila.

Hvala ti za svu pažnju i poštovanje.

Počivaj u miru.

ZEKO s porodicom 882 Posljednji pozdrav dragoj

Ožalošćeni: sinovi MILOŠ, BUDO i PETAR, brat MILAN, snaha BOJANA, unučad VUK i MILICA, bratanići ZORAN i NIKOLA i ostala mnogobrojna porodica MIHAJLOVIĆ

Četrdeset dana

Posljednji pozdrav dragoj

SONJA SUĐIĆ

843

RADMILI PAVLIĆEVIĆ Počivaj u miru.

SAŠA i STANKA LOPIČIĆ

RADMILI PAVLIĆEVIĆ

Posljednji pozdrav dragoj jetrvi i strini

Ljubav i sjećanje.

Sestra NADA JOVOVIĆ sa porodicom

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

854

VESKO LIPOVINA sa porodicom

RADMILA BEBA Mitrova PAVLIĆEVIĆ

868

867

Poslednji pozdrav dragoj i poštovanoj

Posljednji pozdrav dragoj

Godina dana je od smrti

Hvala na svemu što si uradila za nas, nikad te zaboravit nećemo.

886

SLAVOJKA, FILIP, LJILJA, MARIJA, MAJA i ALMIRA

Posljednji pozdrav dragoj

MILORADA – MILA KALUĐEROVIĆA BEBI

Strikoviću, vrijeme koje je prošlo nije donijelo zaborav. Čuvaćemo te kroz naše najljepše zajedničke trenutke.

BEBI

Počivaj u miru.

JASNA POPOVIĆ, VJERA VUČKOVIĆ 890

Od tetke JOVANKE sa porodicom

869

BEBI

847

Od IVANA sa porodicom

Počivaj u miru.

887

od komšija MIJANOVIĆA

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

U nedjelju, 13. februara 2022. godine u 10 časova će u krugu rodbine biti obavljen četrdesetodnevni pomen

Šest tužnih mjeseci je od kada nije sa nama naš voljeni

prof. PUNIŠI Milanovom VUŠANOVIĆU

ĐORĐIJE MIROTIĆ

Nedostaješ nam. Dani prolaze ali ne bol i praznina koja nasta tvojim odlaskom. Bio si i ostao naš ponos, uzor i snaga. Kroz život si koračao hrabro i dostojanstveno, a tvoj put je bio satkan od časnih djela i misli.

Ponosni smo što smo tvoji. Hvala ti na nesebičnoj ljubavi i pažnji koju si nam pružio. Čuvaćemo te u srcu, mislima i sjećanju.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Sjećanje na tvoju veliku ljubav, pažnju i dobrotu koje si nam nesebično pružao ostaće trajno urezano u našim srcima.

Tvoje veliko srce i plemenita duša zaslužuju vječno poštovanje.

U subotu, 12. februara 2022. uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

31

Navršava se četrdeset dana od smrti naše drage i voljene

RADMILE PETROVIĆ

13. 8. 2021 – 13. 2. 2022.

Nedostaje nam tvoja plemenita i čestita duša u kojoj je podjednako bilo ljubavi i topline za sve nas.

Tvoji NAJBLIŽI Porodica MIROTIĆ

Tvoji: supruga STANA, kćerke ZDENKA i ANA, unučad MINA, ALEKSA, ANDREJ i ZOJA, zetovi ZORAN i NEBOJŠA

875 Dana 14. februara 2022. navršava se godina dana od smrti našeg dragog

898

844

Bolnih šest mjeseci od kada si otišao na vječni počinak

Dana 17. februara 2022. navršava se godina dana od kada nas je napustila naša draga

ĐOKO MIROTIĆ

MILORADA Đurovog KALUĐEROVIĆA Prošlo je godinu dana od kada si nas zauvijek napustio.

Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam poklonio.

Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

U subotu, 12. februara rodbina će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Nemamo riječi... Nedostaju tvoje šale, tople riječi, bratski razgovori.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

rođena Vračar

Brat MARKO i snaha SONJA 899

Tvoji: supruga ROSE, sin JOVAN, ćerka JELENA, unuke NIKOLETA i NAĐA

ZORKA Matijina ŽARKOVIĆ

Godina dana je od kada je preminuo

Draga naša Zorka, otišla si tiho kao što si i živjela. Ponosni što smo te takvu imali. Nedostaje nam tvoja roditeljska ljubav, toplina, razgovor i savjeti. Ponosni na tebe i tvoj častan život, čuvaćemo uspomenu na tebe.

Dana 13. februara 2022. u 11 časova porodica će posjetiti njenu vječnu kuću na gradskom groblju u Danilovgradu.

Počivaj u miru. Neka te anđeli čuvaju.

879 Godina dana je od smrti našeg dragog oca, đeda i tasta

Tvoja PORODICA

ŽELJKO Žarkov ĐUROVIĆ Mislimo na tebe kad nam život donosi i radost i tugu i dostojanstveno čuvamo sjećanje na tebe.

827

Tetka NADA sa porodicom 870

MILORADA Đurovog KALUĐEROVIĆA

SJEĆANJE 11. 2. 2017 – 11. 2. 2022.

Dragi naš

Hvala ti na nesebičnoj ljubavi, pažnji i dobroti koju si nam pružao.

Vrijeme prolazi ali sjećanje na tebe ne blijedi.

Zauvijek ćeš biti u našim srcima.

RAKO

Ćerka JELENA, zet SAVO, unuke NIKOLETA i NAĐA

880

Navršava se pet godina od kada nijesi sa nama.

Mnogo nam nedostaje tvoja ljubav i pažnja.

Godina dana je prošla od smrti mog brata

RADOMIR – RAŠKO ĐUKANOVIĆ

Dragi brate, evo prođe i peta godina, a i dalje boli kao prvog dana.

Nedostaje nam tvoja blagorodna narav, tvoj mirni glas i topli bratski pogled.

Nedostaje nam tvoja plemenitost čiji primjer pokušavamo da slijedimo.

Tvoji: SEKA, MILOŠ i OGNJEN

MILA Čuvamo te kroz lijepe uspomene našeg zajedničkog života.

Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

881

Brat MILENKO sa porodicom

Tvoji: brat VEKO i sestre MILKA, DANA, SLAVICA, BRANKA i RADMILA sa porodicama

852

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456 851

32

Oglasi i obavještenja

Dana 12. februara 2022. godine navršava se šest mjeseci od kako nije uz mene moje veliko bogatstvo!

Subota, 12. februar 2022.

Danas je godina dana od smrti našeg voljenog oca i supruga

Dana 13. februara se navršavaju tri godine od smrti naše

LJILJANE MANOJLOVIĆ Moj LAKI

MILJANA ĐURANOVIĆA Zvao si me SVE MOJE, a ja tebe ŽIVOTE MOJ! Živote moj, volim te!

Tvoja supruga LJILJANA

Vrijeme prolazi, ali bol i tuga ne prolaze.

Utjeha nam je da si časno proživio svoj život i da se sa ponosom kazujemo tvojim.

Umjesto pomena dajemo novčani prilog za održavanje groblja Šabov krug u Martinićima.

825

1095 dana je otkako si usnula, Ljiljo.

Svakoj našoj radosti nadostaje tvoj osmijeh, svakoj našoj sjeti tvoja riječ. Nedostaješ za sve buduće dane u kojima bi ti, kao majka i tetka, bila ponosna do neba.

Mir tvojoj besmrtnoj duši – u svakom našem danu živi sjećanje na tebe.

Uvijek će te voljeti tvoji najmiliji: LUKA, TANJA, ŽELJKO, SAVA, MILENA i SLOBA 856

Voljeni naš deda

Sin VULETA i supruga VASILJKA Mom dragom Starijem bratu KOKU

deda LAZO

Sa osobitim i dubokim sućutom

830

Nedostaješ nam mnogo! Prerano si otišao, bez pozdrava.

Ostavio si nas da tugujemo i plačemo, ali tvoj osmeh pun dobrote pamtićemo zauvek.

Mnogo te volimo!

SJEĆANJE 12. 2. 2021 – 12. 2. 2022.

Tvoje unuke KRISTINA i MAJA

NIKOLA KOKO A. SLOVINIĆ 15. 2. 1941 – 12. 2. 2021.

824

MILJAN ĐURANOVIĆ

Mom najboljem ocu na svijetu

U SMRTI NAS NIKO NE RASTAVI

LIBERTO BOB A. SLOVINIĆ

SLAVKO PEROVIĆ

832 Jedna godina je od smrti našeg dragog prijatelja

LAZAR BEGOVIĆ

Bate moj, I jedan dan je mnogo bez tebe, a prošlo je šest mjeseci...

Sada kad je trebalo najviše da uživaš sa nama i sa mnom, u svemu onome što je trebalo da podijelimo sa tobom, u zadnjem trenutku si podigao sidro i ipak morao da otploviš...

Ostaje da gledamo u tom beskraju za tobom, ali znamo da si se smjestio u nekoj mirnoj luci.

Ne postoje riječi kojima se može iskazati sva ljubav, svaki osmijeh i sve ono najbolje što si nam od sebe dao.

Volim te, tajo moj!

831 Četrdeset je dana od smrti naše drage

DRAGIŠE – MURA DABETIĆA

VUKICE Mitrove JOVOVIĆ Sa tugom i bolom vječno ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Kao da je juče bilo. Provodili smo divne zajedničke trenutke.

Obostrano prijateljsko poštovanje ostavilo je nezaboravno sjećanje.

Falićeš mnogo za naredne događaje što je i tebi bila velika želja.

Hvala ti za sve, dragi prijatelju. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Sestra od strica MIKA TATAR sa porodicom

Tvoja ćerka ANA 884

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

826

ĐOŠA, MIRA, LJUBICA i BOJAN

020-202-455, 020-202-456

829

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

33

ŠĆEPAN ROGANOVIĆ

Vrijeme ne liječi rane, samo ih produbljuje, velika praznina je ostala za tobom. Čuvaj nas, mi tebe hoćemo od zaborava.

Tu si svaki dan i mnogo nam nedostaješ.

Volimo te najviše, dobrice naša.

DUŠKO, BOJANA i ŠĆEPAN

888

Prošla je jedna godina od smrti našeg dragog

DRAGIŠE – MURA DABETIĆA

ŠĆEPAN ROGANOVIĆ

Tvojim odlaskom izgubili smo oslonac naše porodice. Iako smo povrijeđeni istinom da te nema, tješimo se lijepim sjećanjima koje nam daju snagu.

Nedostaješ za sve trenutke koje nam donosi život i koje smo trebali da dijelimo zajedno.

Tvoj častan život je naša vodilja da dostojanstveno koračamo dalje. Sada je tvoja duša našla spokoj pored tvojih najmilijih, a mi ćemo te čuvati od zaborava i sa ponosom pominjati.

U nedjelju, u 10 sati, posjetićemo njegovu vječnu kuću na Čepurcima.

Dvije godine su prošle i još uvijek ne možemo da se pomirimo da nisi sa nama, ponosni smo što smo te imali za kuma i druga.

Zauvijek ćeš biti u našim srcima.

Nedostaješ, Lave!

ILIJA i JOLE

Tužni za tobom: supruga BRANKA, sinovi DUŠKO i DEJAN sa porodicom, ćerke MARINA i VESNA sa porodicom

828

889

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

„Još ne sviće rujna zora još ne trepti list sa gora ne čuje se glas slavuja zoru da najavi…

TUŽNO SJEĆANJE

IVICA KLIKOVAC

… Svaka travka u povoju bar osjeća radost svoju al’ od mene radost bježi daleko, daleko”“

RADISLAV Milanov STEVOVIĆ

1982–2006–2022.

dipl.ing. mašinstva 12. 2. 1938 – 12. 2. 2022.

Na jedne oči koje su svuda viđele svjetlost i na jednu čistu dušu koja je u svakom viđela dobro.

Voljeni naš, danas je poseban dan, Tvoj rođendan! Ovdje smo, dajemo sve od sebe da zaboravimo na svu tugu i pokušavamo se usredotočiti na lijepa sjećanja… Čini se da čestitke za rođendan nestaju s vjetrom, ali znamo da ih tvoja duša čuje…

S ljubavlju i ponosom nosimo te u srcu, Anđele naš!

Tvoja tužna i ponosna PORODICA

Tvoji najmiliji: ANA, MILAN, ANJA i MARKO

874

823

Šest mjeseci je od smrti

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog prijatelja

DUŠANA MARKOVIĆA

ĐORĐIJA MIROTIĆA Vrijeme prolazi, sjećanje i uspomene na tebe ne blijede.

Počivaj u miru, a mi ćemo te po dobru pamtiti i sa ponosom pominjati.

Četrdeset dana je od smrti oca našeg direktora

Uvijek ćemo te se rado sjećati.

Počivaj u miru.

DUŠANA MARKOVIĆA

IVAN i STANKA 833

Brat DANILO sa porodicom

Dana 17. februara, navršava se tri godine od smrti našeg voljenoga brata

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, veliki prijatelju naše firme.

838 SJEĆANJE NA NAŠE DRAGE

VIDA Dušanovog BATRIĆEVIĆA Zauvijek ćemo te čuvati od zaborava, a tvoja plemenita i dobra duša nek počiva u miru.

Pamtićemo te dovijeka.

MILENU

VELIMIRU

12. 2. 2021.

31. 7. 2021.

DABOVIĆ

848

Tvoj brat PEKO i sestra ĐINA

KOLEKTIV LEDO D.O.O. PODGORICA

Tri godine je od smrti

Melani i Veliko ostaju u našim srcima punim ljubavi, podrške, sigurnosti kojima su nas obasipali.

Ćerke: DRAGANA i BRANKA sa porodicama BULAJIĆ, RADOVIĆ i DABOVIĆ 849

VIDA BATRIĆEVIĆA Vrijeme koje je prošlo nije donijelo zaborav.

Nijesi sa nama ali ćeš uvijek biti dio nas.

878

Tvoja sestra BEKA sa porodicom

835

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. februar 2022.

Poslovni broj: Iv. br. 93/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Komunalne djelatnosti“ Bar, Bulevar Revolucije bb, koga zastupa Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Ramdedović Demo iz Bara, Bjeliši bb, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice 010943 od 15.12.2021. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 11.02.2022. godine, donio je

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca Prva Banka Crne Gore PIB: 02096099 osnovana 1901. godine A.D., Podgorica, koga zastupa adv. Đukanović Dragoljub Podgorica, ul.Moskovska br.169 , protiv izvršnog dužnika Jovo Rafailović, Budva, a sve radi namirenja novčanog potraživanja, kao i troškova izvršenja i nagrade za rad javnog izvršitelja koliko u konačnom budu iznosili, shodno čl. 169 - 177. ZIO, donosi

J A V N O O B J A V LJ U J E

ZAKLJUČAK O PRODAJI

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Ramdedović Demo iz Bara, Bjeliši bb, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice 010943 od 15.12.2021. godine.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 21.01.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

I Određuje se šesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika,upisane u nepokretnosti upisane u LN 310 KO Bečići u sukorišćenju izvršnog dužnika u obimu 1/3, nepokretnosti upisane u LN 311 KO Bečići u sukorišćenju izvršnog dužnika u obimu 1/5,nepokretnosti upisane u LN 426 KO Bečići u korišćenju izvršnog dužnika u obimu 1/1.

II Šesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 10.03.2022. god. u 10:30 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. IVM - 316/2021 od dana 25/02/2021 godine, a radi naplate na ime glavnog duga i to iznos od 13.403,04 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 18.02.2021. godine , pa do konačnog namirenja,na ime troškova po AT u iznosu od 181.50 €,nagrade za rad,kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

III Nepokretnosti navedene u tač. 1 imaju upisanih tereta osim rješenja o izvršenju ovog javnog izvršitelja Zabilježba spora tužbe predate osn.sudu u kotoru posl.br.p.134/07. od 1.3.2007.na dijelu RafailoviĆ Jova i Željka u LN 311 KO Bečići i u LN 426 KO Bečići.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena rješenjem od dana 02/07/2021 godine i iznosi za Nepokretnost upisanu u LN 310 KO BEĆIĆI, katastarska parcela broj 1213/1, zemljište površine 706 m2 , sukorišćenje u obimu prava izvršnog dužnika 1/3 u vrijednosti od 82.800,00 eura;Nepokretnost upisanu u LN 311 KO BEĆIĆI, katastarska parcela broj 1420, zemljište površine 3624 m2 , sukorišćenje u obimu prava izvršnog dužnika 1/10 u vrijednosti od 126.700,00 eura;Nepokretnost upisanu u LN 426 KO BEĆIĆI, katastarska parcela broj 1422, zemljište površine 679 m2 , korišćenje u obimu prava 1/1 u vrijednosti od 237.500,00 eura u skladu sa čl.168 ZIO. V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja,da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d. u iznosu od 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d.sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 11.02.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 90/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Komunalne djelatnosti“ Bar, Bulevar Revolucije bb, koga zastupa Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Muratović Mevdija iz Bara, Jadranska, Ilino 80, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice 015809 od 21.12.2021. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 11.02.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Muratović Mevdija iz Bara, Jadranska, Ilino 80, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice 015809 od 21.12.2021. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 21.01.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 11.02.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 113/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Komunalne djelatnosti“ Bar, Bulevar Revolucije bb, koga zastupa Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika „Lord Byron“ doo Bar, Bulevar Revolucije A1, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice P03055 od 21.12.2021. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 11.02.2022. godine, donio je J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika „Lord Byron“ doo Bar, Bulevar Revolucije A1, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice P03055 od 21.12.2021. godine.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 31.01.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 11.02.2022. godine.

Poslovni broj : Iv.br.1977/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, „Lovćen auto“ DOO Podgorica , adresa Novaka Miloševa 6/2, PIB:02830043 protiv izvršnog dužnika “ Laridor sport” doo , Podgorica, adresa sjedišta ul.8 Marta br.55, PIB:03251543, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 241,83 €, u smislu člana 45 ZIO-a dana 09.02.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik “Laridor sport” doo, Podgorica adresa sjedište ul.8 Marta br.55, u roku od 3 dana obrate ovom javnom izvršitelju kako bi se istim uručio Rješenje o izvršenju Iv.br.1977/21 od 06.10.2021.godine sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 09.02.2022.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Poslovni broj : Iv.br.1976/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, „Lovćen auto“ DOO Podgorica , adresa Novaka Miloševa 6/2, PIB:02830043 protiv izvršnog dužnika “ Fortuna Company” doo , Podgorica, adresa sjedišta ul.Rogami bb, PIB:03198901, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 1.190,26 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 09.02.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik “Fortuna Company” doo , Podgorica adresa sjedište Rogami bb, u roku od 3 dana obrate ovom javnom izvršitelju kako bi se istim uručio Rješenje o izvršenju Iv.br.1976/21 od 06.10.2021.godine sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 09.02.2022.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Dana, 11.02.2022 godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

CRNA GORA AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je „Innovative Green Industries“ d.o.o. iz Podgorice, ul. Desanke Maksimović br. 74, podnijelo zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za postrojenje za preradu otpada na urbanističkoj parceli LZ138, koja je dio katastarske parcele br. 6499/5, KO Novi Bar, Opština Bar. U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine ulica IV Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216 i u Sekretarijatu za komunalnostambene poslove i zaštitu životne sredine Opštine Bar, radnim danima od 9 do 12 časova. Elaborat je moguće preuzeti sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine www.epa.org.me.

Rok trajanja javne rasprave i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, je do 14.03.2022.godine.

Javna tribina o predmetnom Elaboratu održaće se u prostorijama Upravne zgrade Luke Bar, adresa Obala 13.Jula broj 2, dana 25.02.2022.godine, sa početkom u 10 časova.

35

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

36

Marketing

Subota, 12. februar 2022.

12. фебруар 2022. | година II | број 102

БЕОГРАДСКЕ ЖЕЉЕ И КОМАНДЕ

Д

ефинитивни пад Кривокапићеве, прије свега клерикалне владе, састављене (да ли случајно или намјерно?) само од припадника једног националног корпуса у Црној Гори, чак и по цијену хитрих интервенција на добијању за новопечене министре недостајућих црногорских пасоша, као и волшебним довођењем министара богомољаца са далеких свјетских дестинација, дакле пад ове владе није могао чекати тек 4. фебруар, тим прије што је не само да су влада, него и преовлађујућа скупштинска већина своје наказно лице показали много раније.

НИКАД ВИШЕ

НЕ САМО ДА ЈЕ ХРАБРИМ БЕЛВЕДЕРСКИМ ОТПОРОМ НАСИЛНОМ УСТОЛИЧЕЊУ МИТРОПОЛИТА ЦРКВЕ СРБИЈЕ ЈОШ ЈЕДНОМ НА ИСТОРИЈСКОМ МЈЕСТУ СНАЖНО ПОТВРЂЕНА ЦРНОГОРСКА ГРАЂАНСКА САМОСВИЈЕСТ И СРУШЕНА СРПСКОНАЦИШОВИНИСТИЧКА ВЛАДА ЗДРАВКА КРИВОКАПИЋА, НЕГО ЈЕ ЗАСВАГДА, БАШ ЗАСВАГДА ИСКЉУЧЕНА МОГУЋНОСТ НОВЕ КЛЕРОФАШИЗАЦИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ, НОВА ПОЈАВА КАКО МОГУЋИХ ПРЕДСЈЕДНИКА ПОПУТ БОГОМОЉЦА КРИВОКАПИЋА, ТАКО И СВАКЕ ПОНОВНЕ ПОЈАВЕ КРЕАТУРЕ ТИПА ВЕСНЕ БРАТИЋ СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Влада је пала 4. и 5. септембра прошле године када је грађанска Црна Гора на историјском Белведеру дефинитивно положила испит зрелости, стресавши са себе клерикални и наци оклоп који је стезао за грло. Учесници белведерских догађаја, прије свега грађани Цетиња, али и доброг дијела Црне Горе који су, упркос забранама, успијевали тих дана да стигну до пријестонице, храбрим грађанским отпором насилном устоличењу митрополита Цркве Србије у Црној Гори, показали су степен грађанске свијести коју ни силеџијска клерикализација Црне Горе, ни варљива изборна побједа српских шовинистичких партија и котерија од 30. августа прошле године нијесу успјели да обеснаже.

ISSN 2704-5226

Митрополит Цркве Србије Јоаникије је хеликоптерским десантом, под заштитном антиснајперском поњавом и командом Србије устоличен, али је влада у исти мах изгубила сваки кредибилитет. Предсједник Здравко Кривокапић хитро је, у јеку цетињских догађаја, због непослушности намјеравао смијенити министра полиције Секуловића, али се ујео за језик. Сам је противуставно преузео заповједништво над насилним устоличењем, испунивши тако београдску жељу и команду, али је од тог дана, у грчевитој борби да овлада службама безбједности доживљавао пораз за поразом, не успијевајући чак ни толико да обезбиједи кворум на властито заказивање сједнице Вијећа за националну безбједност. Све се, што се тиче ове владе, ове скупштинске већине и укупне српсконацишовинистичке владавине Црном Гором, одједном и заувијек, откотрљало низ белведерске стране. Никад више избори од 30. августа претпрошле године, никад више нико неће дрхтати на ритуалну заклетву:

Одбрана Цетиња

Никад са ДПС-ом, никад више се црногорски суверенисти, који су белведерским догађајима добили енормно бројчано повећање, неће устручавати да снажно заступају грађанско лице и једину могућу грађанску будућност Црне Горе. Послије славних белведерских догађаја, и у свјетлости њиховог блиставог учинка, неминовно слиједи нова провјера укупне грађанске зрелости црногорског друштва која се састоји у тоталном одбацивању потписа робовласничког документа Цркве Србије над Црном Гором, названим темељним уговором. Тешко да ће, од сада па надаље, остваривати запаженији рејтинг политичари типа Јоковића, Даниловића,

Мандића, Кнежевића или Радуновића који безусловно траже да се темељни потпише на невиђено, иако ни сами нијесу остварили увид ни у једно слово тога тобоже историјског, а de facto темељно фалсификаторског и још документа несумњиво окупационе природе и карактера. Кад, примјера ради, млади Кривокапићеви јуноше Спајић и Милатовић данас тврде да темељни треба потписати, јер је наводно темељно усаглашен, очигледно лажу, јер нипошто не могу доказати ко је то и када у име Црне Горе усаглашавао темељни са Црквом Србије. Ко је то из Црне Горе пристао да Цркви Србије призна осмовјековни канонски континуитет од Светог Саве, за којега Његош ни-

када није чуо, преко петстогодишњег непостојања државе Србије и укидања од султана српске патријаршије кад год му се напне. Не може се све, баш све, лажима закрпити. Још је теже убити Црногорску православну аутокефалну цркву, која је вјековима стварала и створила црногорску државу, или поништити Петра Првог или Његоша који су били црногорски митрополити и суверени, одговорни за своју дјелатност једино свевишњем. Посебна прича је, као неминовна посљедица цетињских догађаја од 4. и 5. септембра, бројчано јачање црногорских суверениста, односно будућих гласача ДПС-а или других суверенистичких парти-

ја, које се нимало не плаше србочетничког завјета Никад са ДПСом, чврсто увјерени да је, и поред големих ДПС огрјешења, ово још увијек партија која гарантује црногорску независност, чланство у НАТО и сигурну европску будућност. Тешко да ће заклињање србонаци шовинизма, оличеног у највећем дијелу садашње скупштинске већине, која у недостатку других идеолошких опција једино демонизира ДПС, истински поколебати армију црногорских суверениста, а посебно националних Црногораца, те их тобоже приморати да откажу вјерност партији која је, без сумње, најзаслужнија за стицање црногорске независности и црногорског чланства у НАТО алијанси. 

2 AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

П

рије седам дана, 5. фебруара 2022. године, грађанке и грађани Црне Горе добили су нову прилику за освајање грађанске, секуларне државе и плуралистичког друштва. Природно је да се овој новој прилици радују многи, углавном они с чистим намјерама и доброг политичког укуса, најприје они који живе у Црној Гори, а потом и сви они који живе у сусједним државама и који би и самима себи радо пожељели дефинитивни раскид с популистичким и националистичким идеологијама и властима. Пут у грађанскост је, наиме, увијек и свуда свечан и достојанствен или би макар требало то да буде уколико се ништа не испријечи у његовом остварењу и уколико се (нови) почетак заиста претвори у непрекинути процес, без обзира на све потенцијалне препреке и повремене застоје који су често неизбјежни. Већина грађанки и грађана Црне Горе протеклих је годину и по дана пролазила кроз никада лако искуство специфичне легуре идеолошког и националистичког моделовања, искуство које је озбиљно доводило у питање постојање Црне Горе као мултикултуралне, модерне, секуларне и независне државе. Црна Гора је, наиме, у овом периоду била својеврсна илустрација опасне употребе или злоупотребе државно-идеолошких апарата, какве их је почетком седамдесетих година двадесетог вијека видио Луј Алтисер и каквих их се, нажалост, сви ми који дијелимо искуства распада југословенског простора деведесетих – јасно сјећамо. Још је, дакле, средином дваде-

12. фебруар 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ПУТ У ГРАЂАНСКОСТ ГРУБЕ ИДЕОЛОШКЕ УЗУРПАЦИЈЕ, ЧАК И У НАЈПРОИЗВОЉНИЈИМ ТУМАЧЕЊИМА, ГРАЂАНИ ПРИЈЕ ИЛИ КАСНИЈЕ ПРЕПОЗНАЈУ КАО ПРОЦЕСЕ КОЈИ УГРОЖАВАЈУ ОСТВАРИВАЊЕ ЊИХОВИХ ПРАВА И СЛОБОДА, КАО СВОЈЕВРСНЕ БЛОКАДЕ НА ЊИХОВОМ ПУТУ У ГРАЂАНСКОСТ... И ОНДА ЧЕСТО ОДГОВОРЕ СТВАРНИМ БЛОКАДАМА, КАО ШТО СУ ТО УРАДИЛИ ГРАЂАНКЕ И ГРАЂАНИ ЦРНЕ ГОРЕ У НОЋИ ИЗМЕЂУ 4. И 5. СЕПТЕМБРА НА БЕЛВЕДЕРУ

сетог вијека Алтисер препознао важност употребе идеологије у обликовању друштвених процеса. Према његовој теорији, државне идеолошке апарате не би требало поистовјећивати нити мијешати са државним репресивним апаратима (владом, администрацијом,

војском, полицијом, судством итд.), већ би их требало препознати као „одређени број реалности који су својеврсни modus operandi, оперативни систем државне моћи. Као институције државних идеолошких апарата, Алтисер препознаје религијске (систем разних

цркви), образовне (систем разних школа, јавних и приватних), породичне, правне, политичке (политички систем, укључујући и политичке партије) синдикалне, информационе (штампа, радио и телевизија итд.) и културне (књижевност, умјетност и укуп-

ТУ СМО…

Ц

рна Гора нема свијести о себи и својој држави, па је до бесвијести разграђује, мислећи на туђу. У менталитету поднебља, тј. Динарца је, каже Андрић, да ниједну ствар не умије довести до краја! Како је прозну реченицу Св. Петра Цетињског он сматрао најбољом у свеукупној књижевности на овим просторима у 19. вијеку, очигледно је да се Иво мало огребао о Свеца. А Светац је још конкретнији па вели: Црногорци, чините што знате а не знате што чините? И тако нам земаљски дани теку. Та есенција о менталитету је вјероватно најцитиранија мисао у нас, али, не знате што чините, никад никога није кориговала... Ово стога што Црногорци вазда процјењују и оцјењују друге, себе никад. Служе се углавном квалификацијама, ријетко доказима. Стога је јасно да се државом нико није бавио по суштини, већ собом по дубини.

НЕСВИЈЕСТ

ЕСЕНЦИЈА О МЕНТАЛИТЕТУ ЈЕ ВЈЕРОВАТНО НАЈЦИТИРАНИЈА МИСАО У НАС, АЛИ, НЕ ЗНАТЕ ШТО ЧИНИТЕ, НИКАД НИКОГА НИЈЕ КОРИГОВАЛА... ОВО СТОГА ШТО ЦРНОГОРЦИ ВАЗДА ПРОЦЈЕЊУЈУ И ОЦЈЕЊУЈУ ДРУГЕ, СЕБЕ НИКАД. СЛУЖЕ СЕ УГЛАВНОМ КВАЛИФИКАЦИЈАМА, РИЈЕТКО ДОКАЗИМА. СТОГА ЈЕ ЈАСНО ДА СЕ ДРЖАВОМ НИКО НИЈЕ БАВИО ПО СУШТИНИ, ВЕЋ СОБОМ ПО ДУБИНИ новости.рс

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ПРВА ПРИЧ(ИЦ)А О КАДРОВИМА:

Дошао сам у ТВ, давно, из друге информативне куће. Прошао конкурс и пријемни тест из информативног писања и на крају приступио правној процедури у којој ничега компликованог нема. Међутим има! Отишао сам у неку поткровну канцеларију к шефу правне службе да мој пријем службено озакони. Затекао сам га у стојећем положају. Панталоне су биле у шоферском тренду, спри-

Дрога, трава, марихуана карикатура, Горан Дивац

једа спуштене испод пупка. Изнад њих спуштен, не стомак, но баш дроб. И руке су му биле спуштене као да му ничему не служе осим да их има. Глава усађена у рамена и погнута, с лицем на коме није било израза и ничега

за опис. Дембо! Коса му је ћетала одмах изнад обрва а завршавала некаквом неодређеном ћубом. Имао је неки приталаушени поглед на подмукло... И одмах ми је рекао што не може, у смислу да сумња у валидност мог прије-

ма, али није имао куд, све је потписано од комисије и прихваћено од управе телевизије. Од тада се више никад нијесмо срели да размијенимо ријеч, осим нијемо у пролазу. Кад је кренула АБ крајем 80-их, демонстрирао је против власти која га је кадровски овластила да правно уреди државну телевизију. Власт је пала, а он се унередио у оне који су га кадровали. Устао је да их руши и као еxперт за ту работу напуштио РТВ Титоград. Прво јавно истицање му је објавила иста телевизија. Повео је малољетну ђецу, гусларе, да гуде С. Милошевићу на Дедињу. Слоба га је произвео у изборника свог режима у ЦГ и дао му овласт да распушти специјалну јединицу МУП-а и направи нову за потребе наручиоца. Чак је овај здембани чо’ек, као свој учинак приредио смотру нове јединице за преваспитавање Црне Горе. ТВ му је дошла на ноге и била назочна. Послије оволике употребе дембо је неђе нестао... није га било ни у просрпским странкама... Али ово није прича о нестанку већ о

на културна продукција) системе. Основне претпоставке Алтисерове теорије препознајемо и данас у пракси, наравно, највише онда када и сами имамо искуство егзистирања у репресивним аутократским или тоталитарним режимима, како у фазама њиховог успостављања, успона и раста, тако и у фазама њихове деконструкције. „Као прво“, писао је Алтисер, „јасно је да док постоји један државни (репресивни) апарат, постоји и мноштво државних идеолошких апарата. Чак и ако претпоставимо да постоји јединство које конституише ово мноштво државних идеолошких апарата, као корпус није одмах видљиво. Друго, јасно је да док јединствени државни (репресивни) апарат у цјелости припада јавној сфери, дотле је много већи дио државних идеолошких апарата (у њиховој очигледној распршености) дио приватне сфере. Цркве, партије, синдикати, породице, неке школе, већи дио штампе, културна дешавања, јесу приватна“. Јасно је да државно идеолошки апарати функционишу путем идеологије наметнуте стратегијом, вољом и политичким стилом државне моћи, једнако као што је јасно да и војска и полиција такође функционишу путем идеологије да би и на тај начин осигурали своју сопствену „кохезију и репродукцију“ и да то чине тако што предлажу пожељне системе „вриједности“. Према Алтисеру, манифестована или прикривена репресија својствена је и државним апаратима и идеолошким системима којима она потврђује сопствену моћ.

настанку кадрова, ту и тамо, а нарочито овђе.

ДРУГА ПРИЧ(ИЦ)А О КАДРОВИМА:

Из Дистрибуције (ЕПЦГ) писмено су ми, недавно, наложили казну (у виду камете) што нијесам на вријеме продужио (уцјењивачки) уговор о плаћању ,,заосталих дугова“. Заосталост је настала прије више од деценије кад су ме ухватили да ,,крадем“ на кућном бројилу. У августу те године, кад због озбиљних здравствених околности и лијечења баш никога није било у кући, стигао ми је рачун за наплату од 21.000 КW сати потрошње. Један пристојнији техничар ме духовито питао да ли можда ја тајно држим у кући погон ,,хладне ваљаонице“? Ништа није помогло да не будем лопов! Провјера мреже са оптерећењем и којекакве експертизе нијесу показале да је било икакве грешке у кући, али сат је бројио небројене КW. На крају су поставили дигитално бројило на улици које је шпијунирало моју крађу. Испоставило се да преко њиховог бројила, на које се не да утицати, ја трошим два и по пута мање него на властитом уређају. Шта се у ствари десило? Кад би одређени њихови стручњаци долазили (редовно) на контролу кућног бројила они су бркали у њега и набијали КW по свом нахођењу да би увећали рачуне. (А знана је и особа у ЕПЦГ која је то осмислила). Ишао сам до највиших надлежности у управи ЕПЦГ, али нико није хтио да поступи по њиховим записницима, да се сат баждари. За утјеху су ми дали кредит на рате да подијелимо терет... на мој рачун! Тако се кра-

3

12. фебруар 2022.

БАЛКАНСКЕ ПОЛИТИКЕ СТРАХА

де у држави и државној фирми и наставља се, свеједно ко је на власти по дубини. Ето због чега сам кажњен што нијесам на вријеме продужио уговор. Новокомпоновани експерт ове клонуле власти, мислим геолог, постављен је за надлежног експерта у Дистрибуцији ЕПЦГ. Рекао ми је да сам уредно обавијештен преко поште за продужетак уговора али да се нијесам одазвао. По њему, поштанска ,,исправна“ повратница имала је ,,валидан“ потпис пријема иако то нијесам потписао ја. Извадио сам личну карту и показао свој биометријски заштићени потпис. ,,Не“, казао је, ,,ово је за нас исправно и ми ћемо вас искључити!“ И остала је важећа нечија жврљотина која ништа не значи, а камоли потпис, а ја сам платио уцјену да ме не би суспендовали са мреже. У држави у којој не важи ни оно што ти она овјери, ту државе нема ни за лијек... нити јој лијека има. А да знате шта нас јоште чека... ако се настави такав (не)ред? Тај ред може унедоглед. Кад се тако влада ,,вољом народа“ и Владе, онда се по дубини краде. На тој бази је направљена ,,Европа сад“, преписана од АВ. А кад краде држава своје држављане онда су држављани обавезани да је поткрадају. На то долази као зачин мало затвора а мало више притвора дако се ,,опамете“? Тако је и са дрогом. За два грама затварају, за тону само притварају. Напречац су заташкали ,,(не) чувени“ промет с још нечувенијим похвалама за успјех откривања. Овако искадрирани кадрови, по свој прилици, нијесу разабрали који Ескобар стиже у Црну Гору!? Стигао је прави да корумпиране разглавари. М.Р.Ш. 

СМИСАО РИЈЕЧИ

НИТКО ВИШЕ НЕ ВЈЕРУЈЕ У ДЕКЛАРАТИВНЕ ДИОБЕ ПРАВДЕ, СВЕ ДОК СТВАРНЕ ИЛИ СИМБОЛИЧКЕ БОМБЕ БУДУ ПАДАЛЕ НАД НАШИМ ПРОСТОРИМА ИЛИ ПАК КАО УПИТНИЦИ ВИСЈЕЛЕ НАД НАШИМ ГЛАВАМА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

И ово, нажалост, имамо у искуствима: иако државни идеолошки апарати, већим дијелом и углавном функционишу путем идеологије, истовремено функционишу и путем репресије иако је она, некада више а некада мање, ублажена и скривена, симболичка... Не постоји чисто идеолошки апарат, упозорава Алтисер и илуструје то примјером школа, цркава, породица и културних институција, које користе методе селекције, одабира, понекад кажњавања и искључивања у циљу дисциплиновања. Демократски процеси нијесу ни произвољни ни немјерљиви, њихове су манифестације увијек јасне и увијек видљиве. Чињеница да су, у сада већ бившој влади, кључна министарства, као државно идеолошки апарати, била под снажним утицајем националноидеолошких садржаја, суштински је спречавала Црну Гору да функционише као мултикултурално, модерно и плуралистичко друштво. Грубе идеолошке узурпације, чак и у најпроизвољнијим тумачењима, грађани прије или касније препознају као процесе који угрожавају остваривање њихових права и слобода, као својеврсне блокаде на њиховом путу у грађанскост... И онда често одговоре стварним блокадама, као што су то урадили грађанке и грађани Црне Горе у ноћи између 4. и 5. септембра на Белведеру. Пут у грађанскост мора, дакле, подразумијевати ослобађање државног апарата од национално идеолошких узурпација и омогућавање плуралистичком и мултикултурном друштву аутентичну и слободну егзистенцију. Прије недјељу дана, у Црној Гори опет је створена таква могућност. Шанса, која овога пута не би смјела да буде пропуштена. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

П

итање Јесу ли ријечи изгубиле смисао поставља у својој књизи Политика страха Франк Фуреди. Постављено на равни наслова, његово се питање данас и овдје чита са зебњом и становитим егзистенцијалним страхом. Ако су ријечи изгубиле смисао, онда су изгубиле и значења која носе. Свој конотацијски терет или чак прилику да денотирају, комуницирају оно на што се реферирају. Можда не бисмо требали бити запањени, јер смо и сада тридесет и три године од пада Берлинског зида, па потом и европског комунизма, оставили своје ријечи без тежине, дакле и без њихова темељног значења. Ове двије чињенице, повијесну и лингвистичку, доводим у дубоку судбинску везу. Тада нитко, ама баш нитко од виђенијих мислилаца или политичара није у рушењу Берлинскога зида назначио, наслутио или предвидио каузалну везу с догађајима који ће услиједити а дали су се очитати: рушење социјализма, расап Југославије, крвави братоубилачки рат, балканска трагедија, бесмислени рат међу Украјинцима и Русима. Можда зато што отад и не постоји јасна политичка љевица и јасна политичка десница, него неки покрети - допуштам себи рећи аморфни - који о себи не знају саопћити ништа друго него покоју либералну или конзервативну фразу. Очито је одговорност ријечи што је била покретач одговорности дјела изгубила свој смисао и појављује се тек као софистичка замјена за избор побуне. На штокавским просторима ријечи су у модерно доба постале једноличне. Ничим међусобно различите сјеменке које се пљуцкају или жвачу без страсти и ероса, без одговорности за њихово значење и без бриге за финесе. Стога и без наде да ће их итко чути или узети за озбиљно. Не почивају ови простори само на евокативној снази ријечи: они су у својој духовности израсли из културе ријечи, из племства говорења, дивањења, бескрајно разноликог сагледавања из различитих перспектива истог догађаја или доживљаја, описа или тананог казивања неке појединости. Такви увријежени облици говора надрастали су и своје ауторе и своје вријеме прерастајући у митове и архетипове… Стога ме збуњује једна мудра књига која ме потакла на нијеми дијалог, књижица изашла у вријеме хрватско-српског рата 1992. режисера и интелектуалца Живојина Павловића, под тајанственим насловом Лудило у огледалу. Она је уствари скуп интервјуа и дијелова дневника овог сјајног ума. Но, и таквима се омичу, флоберовски речено, опћа, исцрпљена мјеста.

ИСТОК И ЗАПАД У уводном дијелу књиге у дијалогу са својом суговорницом вођеном најприје као доколичарски љетни symposion негдје у срп-

МОЈА СОБА

ским брдима, он својој суговорници сугерира темељну разлику између Запада и Истока. Првим, каже, владају силе центрипеталне које усмјеравају ка јасном, беспоговорном циљу подређеном вјечности. Кристал је симбол чистоће и јасноће, аполонијског принципа. Насупрот томе „цивилизација коју покреће другачија енергија, енергија центрифуге, све око себе расипа и разбацује... те је свет у протицању, у мешању, у турбуленцији. И одсјај таквога стања у цивилизацијском смислу је аморфна форма…“ Даље аутор поставља својој суговорници питање, зашто те цивилизације тешко продиру једна у другу? И тај први интервју из споменуте књиге Живојин Павловић закључује према рационалном, индивидуалном, козмичком протоку кристалне цивилизације, а потом и поантом о аморфној цивилизацији као колијевки интуитивног, заумног и ирационалног. Мало сам застала над значењем ових ријечи. Како застане човјек осупнут необичним, неочекиваним призором. И прво што ми је пало на памет је питање: Је ли Живојин Павловић заборавио новију повијест? И кад би се смјела заборавити страшна повијест Инквизиције или крижарских похода, зар свакоме члану заједнице цивилизираних не звуче његове ријечи дубоко цинично и као кривотворине ако има на уму само њемачку политику у два свјетска рата и њене злочине који су тада почињени. У име аполонијске љепоте? У име цивилизације кристала, јасноће, строгости, рационалности? Концлогори и аполонијска љепота разумног? Пепео свеевропског хебрејства у небу и центрипеталност? Кристална цивилизација и искуство Кристалне ноћи? Је ли за дивчибарских љетних вечери господин

Павловић оставио свој ум да спава у хотелској соби а пустио своје несвјесно с ланца да у име не знам које ласцивне измишљотине добро звучи у аналогији с азијатским и деспотским лицем Истока? И тиме подиђе Западу и Западњацима? Који у Ле Монду, Фигароу или Шпиглу буду читали овај интервју?

ИЗ КРИВОГ УГЛА Дакако, из перспективе центрифугалне разорности и Балкан није ништа друго него поприште сатирања, уништавања, узалудних просипања енергија. Није ли аутор црновалног филма заборавио географију? Гдје је Грчка? На Марсу? Гдје је настало појмовље, смисао за разумско, гдје логика, филозофија, агора, демокрација? И да славенски Балкан од тога није ништа баштинио? Него само стварао клаоницу и расуте братске главе на неким макабричним пировањима симболичке антропофагије? И стога постављам вама који читате сљедећа питања: Јесмо ли ми само убојице и братоубојице, силоватељи и крволочни злочинци? Је ли ишта релевантно настало у земљи која је нестала са земљописним и политичким картама свијета? Каква јој је повијест књижевности? Какво сликарство? С којим се другим сувременим европским умјетностима не може успоредити? Колико је њена култура била стваралачка, а колико рушилачка? Јесу ли ријечи смисленије у Француској или Италији него у земљама насталим након распада Југославије? Је ли њемачки језик комуникацијски савршенији од хрватског или српског? Знају ли Нијемци млађи од 40 година за своју повијест између 1914. и 1989? Знају ли што значи синтаг-

ма коначно рјешење? Знају ли колико је концлогора било у Трећем рајху и колико је људи побијено у њима? Је ли то производ уљудбе налик кристалу? Је ли то посљедица умности? Може ли талијанска умјетност спрати срам што га је фашизам и његова свакочасна реинсталација у сувременој политици нанио култури Италије? Јесу ли црне кошуље знак свјетлости логоса? Је ли капиталистичка алијанса предвођена америчком политиком посебно након II свјетског рата, зора нове цивилизације? Која ће с Апокалипсом донијети Ново небо и испилити Новог човјека? Је ли отворена политика и пракса мржње према Истоку и источњацима од славенског православља до иранско-ирачког, грузијског, индијско-пакистанског стања и питања, заиста посљедица љубави према човјеку и човјечанству? Да се сви ставе под капу јединственог унисоног послушника који ће у једној руци крунити уеновске и уницефне бројанице а другом засипати бомбама сваку помисао на људску побуну? И влада ли таквима умно и заумно, разум или нагони, људскост или звјерство? Шта је ту нагон и звјерство? А гдје су разум и људскост? Ето, зато су ријечи изгубиле смисао, драги мој читатељу. Нитко више не вјерује у декларативне диобе правде, све док стварне или симболичке бомбе буду падале над нашим просторима или пак као упитници висјеле над нашим главама. И да буде сотонизиран сваки Славен зато што је Славен, сваки Арапин зато што је Арапин. Иако је и сам Сотона вјеројатно славенског илити арапског подријетла. Био он у руху књижевника и мислилаца који само покушавају промишљати? 

4

12. фебруар 2022.

„ПЕЋИНСКИ“ ПОЛТРОНИЗАМ ИЛИ:

П

остоје више теорија личности (карактера) у психологији: Фројдова, Адлерова, Олпортова, Фромова... У свим овим теоријама ниђе није децидно наведено у којем дијелу или области се могу смјестити Полтрони. Ни у науци им пута нема, него су неђе У..., или између! Заправо, не помињу се експлицитно или посебно, али се могу „центрирати“ као симбол појам негативног. Обично се каже да су: ,,људи“ без карактера, морала, патолошки лажови, шпијуни, кукавице, улизице, подрепаши, чанколизи, дупеувлакачи, ласкавци, издајници... бесконачан списак дефицита. Није ту довољна психологија, полтронима се бави читав низ хуманистичких дисциплина и праваца. У једној од студија на тему полтронизма прочитах да ова ,,симпатична“ појава вуче коријене још из доба првобитне заједнице. Први људи су осликавали унутрашњост пећине и јасно представили полтрона!? Е, сад ту ми није баш јасно како препознаше полтрона на пећинском цртежу, или цртежима, али некако закључих да је исти, присутан у свим фазама развоја друштва и цивилизације уопште. Дефинитивно

КАКО ЈЕ ПОЛТРОН УЗЈАХАО ИНЦИТАТА bookpalace.com

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

сам сигуран да цртежи и пећине са нареченим полтроном нијесу пронађени ( још) у Црној Гори, иако, као крашко подручје, обилујемо истим. Заправо, кад нешто боље размислим, код нас је на дјелу управо тај ,,пећински“ сирови полтронизам, на штету

државе и часних појединаца свакако. Још када на све ово додамо транзицију и транзицијска времена (никад изаћˈ), имамо трку у полтронизму као нову дисциплину. Ко први њему... Није тешко бити Калигулин коњ Претпостављам да мало ко није

чуо за трећег римског цара Калигулу (Гај Јулије Цезар Германик). Историја га је упамтила као једног од најсуровијих римских владара. Записано је и то да би тешко дошао на трон да није био велики полтрон и љигавац. Према историјским фактима био је гротескан, расипан и луд (мада је то упитно). На самом почетку владавине повукао је конкретне потезе: укинуо је дио пореза, новчано наградио војску и полицију, организовао гладијаторске борбе са бесплатном храном, поништавао пресуде и ослобађао затворенике, враћао неке проћеране грађане Рима... Међутим, за седам мјесеци је потрошио сав новац из државне касе. Убрзо је почео да позајмљује, уводи тешке порезе и намете грађанима, хапси ,,неподобне!“ јавне службенике, спроводи погубљења без учешћа суда и доказа... Моћ коју је посједовао допринијела је да постане још више изопачен. Поред свега наведеног, највише је остао упамћен по томе када је свог коња Инцитата (латински:

Incitatus) прогласио за сенатора. У складу са положајем Инцитат је живио у посебним одајама, хранио се посебном храном... Сенатори су морали да му се обраћају као себи равном. Калигула није био луд (како су га окарактерисали), само је ставио до знања сенаторима ђе им је мјесто. Што год мислили, ,,добродржећи“ Инцитат постао је синоним којим се карактеришу ,,живописне“ личности, именоване на неку важну функцију или дужност, иако је свима јасно да нијесу способни или достојни позиције које обнашају или заузимају. Као мала напомена: Калигула је убијен од стране своје ,,одане“ Преторијанске гарде, предвођене Касијем Херејом. Ето, Римско царство пропаде и данас апсолутно није могуће да појединац узурпира нешто или неког. Законодавна, извршна и судска власт постоје без... и ту се пробудих из сна, ,,васˈ у зној“!

P.S. Полтрон јаше Инцитата, то је равно Апокалипси. Треба Нам Ваздуха!!! 

МИЛЕ БАБИЋ: ,,ДИОГЕНОВА СЈЕНА. ИЗАБРАНИ РАЗГОВОРИ 1989−2019“/ САРАЈЕВО: UNIVERSITY PRESS, 2021.

ФИЛОЗОФИЈА И ТЕОЛОГИЈА КАО МИНУЛИ РАД Ладислав ТАДИЋ Нову књигу Миле Бабића, попут његових претходних књига, дочекао сам с добродошлицом с каквом иначе дочекујем појаву нових дјела о којима претпоставим или поуздано дознам да су спознајно корисна и добро написана. То су опћените врлине Бабићева укупнога опуса, па тако, показат ће се, и његове најновије књиге. Она се пак појавила под насловном синтагмом помало неочекиваном с обзиром на знанствене и стручне радове из ауторова дјелокруга, који је академској средини и образованијим читатељима познат као зона у којој су филозофија и теологија међусобно комплементарне. Наслов Диогенова сјена читатеља ће вјеројатно отпрве привући својом препознатљивом метафориком, па ће и по њој, а не само по графичком дизајну корица, брзо претпоставити да нема посла с књигом из строго стручне сфере. Наравно, ту ће претпоставку потврдити поднаслов, који читатеља обавјешћује да су посриједи ,,изабрани разговори“. Дакле, ауторови својеврсни односи с јавношћу. Аутору ове књиге, друкчије него Диогену из наслова, пало је у дио да се позабави опасностима сасвим неметафоричнима, управо онима што су се надвиле над државе на које се распала Југославија, и то још у доба њезина постојања. Пред крај осамдесетих година прошлога стољећа, кад се завршавала једна епоха и започињала се нова, идеја о држави благостања већ је била прошлост, старе су се

хијерархије урушавале и нестајале, а простор испражњен њиховим повлачењем с повијесне сцене постат ће полигон за поретке, вриједносне системе и демократске процедуре које је истом ваљало увести, учврстити и практицирати. Да то неће бити рутински посао ни једноставан потхват показало се већ г. 1989, у доба објављивања првога интервјуа с Милом Бабићем, с којим је разговор о тадашњим акутним темама повео сарајевски новинар Бојан Коренић. То је уједно и први разговор што га је аутор поставио на почетак своје књиге, у којој се нижу интервјуи настали од назначене године, симболички и стварно запамћене по рушењу Берлинскога зида, па све до временски блиске 2019. Недуго прије првога интервјуа, у којем је постојеће стање анализирао Миле Бабић у реалном времену с непоновљивом минуциозношћу и проницљивошћу (због чега га сматрам најбољим од свих разговора уврштених у књигу), започиње се ,,вријеме кризе“, по којем је сигнирано прво поглавље књиге и испуњено садржајима који су давали наслутити почетак времена испуњенога страхом. Задржимо ли се накратко у пријеломној години 1989, могли бисмо искористити нешто од њезине симболике и примијенити је на наш политички фолклор у временском интервалу који књигу обрубљује (1989−2019). У току ратова, на примјер, раних деведесетих рушени су споменици из претходне епохе са страшћу већом од оне с којом су грађени претходних четр-

десетак година. Након обуставе ратова гдјекоји преостали споменик десничарима служи да пода њ подметну експлозив, а љевичарима да се окупе стојећи око њега – у својој регресивности – ,,постојано кано клисурине“. Споменик, како видимо, још није постао комад опредмећене прошлости, којој треба приступати опуштено и аналитично, него он и даље симболизира остатак зида који ваља срушити или пак наново подигнути. Подједнако удаљен од обију тенденција, већ је тада кључним проблемима, промијењеним процесима и њиховим посљедицама Миле Бабић приступао начелно и опуштено те је одговоре на тадашња и потоња питања тражио у услону на своја филозофска упоришта, конкретно, на употребљива постигнућа политичке филозофије. Такво је стајалиште новинарима зацијело било занимљиво, утолико више што је одударало од свега што се у јавном простору изговарало, па су га радо позивали на разговоре, о којима и сам аутор свједочи у предговору: ,,Наиме, интервјуе сам давао размјерно често, а од мене су их у протеклих тридесетак година затражили многи и у већини случајева нису остајали празних руку“. Неортодоксна политичка позиција Миле Бабића, несвојствена тадашњем као ни данашњем времену, привлачила је новинаре тада једнако као данас, па је од интервјуа насталих у том раздобљу сложена књига која се сада појавила у издању University Pressa, накладника код којега су прије ове објављене још три Бабићеве књиге (Хегелова

филозофија права, Темељна питања сувремене филозофије, Насиље идола / The Violence of the Idols). Треће, најопсежније поглавље књиге (,,Доба неизвјесности“) заузели су интервјуи у којима се тематизирају, подробно описују и прецизно класифицирају системски проблеми босанскохерцеговачке свакидашњице, од којих су највећи сиромаштво, национални ексклузивизам и популизам. Овим би поглављем, вјерује, највише могли бити привучени млађи читатељи, којима садржаји из раних деведесетих или из касних осамдесетих остају недовољно јасни и далеки. Али, управо из њега и из анализа садржаних у њему млађи читатељ, буде ли се пажљиво зачитавао у све интервјуе, могао би штошта дознати и о нашој данашњици, баш зато – опет нас аутор добро поучава – ,,што се код нас прошлост претвара у повијест спорије него што би било пожељно“. На крају четвртога поглавља, у разговору постављену на крај књиге, налази се главна ауторова порука упућена читатељу као својеврстан закључак. Те ријечи завређују нешто шире навођење, јер у њима, с једне стране, аутор сажимље своје приједлоге за разрјешење постојећих друштвених криза, а с друге назначује своју филозофско-теолошку, али и друштвену позицију: ,,Треба тражити слогу између филозофије и теологије, то ја наша задаћа. Сви данашњи велики мислиоци, на примјер, Чарлс Тејлор, тврде да је највећа несрећа Запа-

да то што је створено непријатељство између Бога и човјека, између човјекова ума и вјере у Бога. То непријатељство карактеризира нашу еуропску културу. Све до Сартра или до Мерло-Понтија сматрало се да је Бог човјеку непријатељ или обратно, да је човјек Божји непријатељ. То су наше крајности, које ми истом данас увиђамо. Недавно је Хабермас о томе написао књигу. Узмимо Кјеркегора који наглашава Бога и ове остале филозофе који наглашавају човјека. Те су двије перспективе, вели Хабермас, непомирљиве. Али, само су различити позвани на разговор; само различити имају што једни од других учити. Кад ја кажем ‘филозоф’, тада се поуздајем само у свој ум (то је филозофски приступ). Али ум је ипак егоизам, он не може изаћи из себе. Левинас каже да је ум као Одисеј: обиђем цијели свијет и вратим се у себе. Али, ми имамо поуздање и у оно што надилази наш ум. Дунс Шкот је сматрао да је крајњи егоизам једнак крајњем алтруизму. Опет имамо двије крајности. Нитко не смије нестати, него сви морају живјети у заједништву. У том заједништву разлике морају бити афирмиране и потврђене, а не да нетко нестане, а да нетко на туђи рачун профитира.“ Цјелокупан досадашњи рад Миле Бабића, професора филозофије и теологије на сарајевској Фрањевачкој теологији, овом је књигом приближен читатељима, који и ће без стручне верзираности у ауторовим знанственим сферама добити панорамски преглед наше прошлости и наше свакидашњице, и то из визуре човјека који се цијели животни вијек залаже за мир и склад међу људима и народима те из перспективе аутора којега су филозофија и теологија одредиле до данашње јавне препознатљивости. За минули рад Миле Бабића ова је књига емблематична. А сарајевски University Press заслужио је похвалу за избор аутора и за привлачну опрему књиге. 

5

12. фебруар 2022.

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

Ч

есто се човјеку деси да некада мора да чује нешто и што не би хтио. Тако сам и ја тог зимског јутра у малом локалу у којем је газда због профитабилности приближио столове морао слушати нечији туђ разговор! И шта рече, упорно те вара и даље са оном? Био је то глас бринете у средњим годинама. Преко пута ње за истим столом сједела је црнокоса жена отприлике истих година. Жена преко пута се изражавала мимиком и није казала ни ријеч, али је зато жена тик до мојих леђа говорила непрекидно. Нема сумње, била је гњевна. ,,Переш га, куваш му, чуваш му мајку и још му чешкаш јаја увече. Гдје ће наћи такву слугу и будалу. Показала бих ја њему. Спремила бих му омиљено јело, све сервирала како треба и одвукла га у кревет. Чешкала бих му и јаја. Али жилетом.“ Морам признати да и је мени на саму помисао да се жилет примиче мом најважнијем подручју прошла језа низ кичму. Премијер Здравко Кривокапић је ступањем на дужност обећао златна брда и долине. У тим обећањима су га слиједили и њему одани људи у Влади Црне Горе. Једно од обећања је било и да ће мањински народи тек њиховим доласком на власт прогледати на очи. Истина је, нијесу се мањински народи нешто и прије Владе Здравка Кривокапића могли похвалити својим положајем, а ни са онима који су себе називали лидерима тих истих народа. И поред идеолошке блискости господина Кривокапића и екипе са одређеним круговима који заговарају да је Земља равна и безбојна плоча, па би из тог свјетоназора произилазило да

ЧЕШКАЊЕ ЈАЈА ЖИЛЕТОМ

БИЛО ЈЕ ДОВОЉНО ДА ДРИТАН АБАЗОВИЋ НАГОВИЈЕСТИ ПРОМЈЕНУ ДОСАДАШЊЕГ ПОЛИТИЧКОГ ПРАВЦА И ДА ОД МАЖЕНОГ И ПАЖЕНОГ ПОСТАНЕ ОМРАЖЕНИ. НА ПРОТЕСТИМА КОЈЕ ПОДРЖАВА САМ ПРЕМИЈЕР И ЊЕМУ ВЈЕРНИ МИНИСТРИ, АБАЗОВИЋ ЈЕ НАЗВАН ШИПТАРОМ. ЗЛО ВРИЈЕМЕ ПОКАЖЕ ОБРАЗ СВАКОГ ОД НАС је најбоље, по њима, да је и Црна Гора безбојна или ако већ мора да то буде само једна боја, било је људски премијеру и екипи понудити шансу да докажу да нијесу то за шта се отворено сумњиче. Влада господина Кривокапића је у ових година и више смијенила пуно кадрова који припадају мањинским народима. Истини за вољу, радило се углавном о политичким намјештењима људи који углавном нијесу посједовали компетенције за та намјештења. И искрено ту нема ничег спорног. Али има итекако спорног у ономе

РТЦГ

УМЈЕСТО ЗЛАТНИХ БРДА И ДОЛИНА

Дритан Абазовић испред РТЦГ

што је касније наступило. Од неких пар стотина именовања које директно врши Влада Црне Горе, само се 7 (седам) словом и бројем односило на мањинске народе. Постоје само два научна објашњења за ову ситуацију (иако већина људи у Влади не вјерује науци већ чудима). Прво, припадници мањинских народа нијесу способни да обављају највише државне функције јер су поткапацитирани интелектуално рођењем. Ово би могло да прође као аргумент, али у Њемачкој тридесетих година прошлог вијека. Друго објашњење које наука признаје је да је Влада Црне Горе системски чистила управу од припадника мањинских народа.

Математика је немилосрдна наука и она јасно каже да је 7 око 3 посто од укупног броја именовања. Међутим, ове чињенице нијесу спречавале премијера и компанију да и даље говоре у суперлативу када су у питању међуетнички и међувјерски односи у Црној Гори. Чим би премијер или неко од њему блиских људи изјавио да су мањине наше богатство, одмах сам знао да ће да изврдају неку своју обавезу или да смијене неког из реда мањинских народа. Али, неко је несвјесног премијера добро савјетовао када је у питању његов јавни однос према мањинским народима. Онај који је све ово креирао и на даљинац упра-

вљао, а он није наравно Здравко Кривокапић и наравно не живи у Црној Гори, веома је добро знао да је неко од мањинских народа потребан као хљеб насушни. Када се само мало удубите у анализу схватићете да је заправо цијела прича била утемељена на добром маркетингу. Дакле, истина је, Црна Гора је била страћара и прије 30. августа 2020. године, али умјесто да се ударе нови темељи, поправи кров, уложи у ентеријер, премијер и његови људи су се одлучили на чисту адвертајзинг варијанту. ,,Окречићемо страћару“ - дошао је један дан неко од вјерних му министара са генијалном идејом. Али да буде весело и да буде шарено. Е ту су се мањински народи требали уклопити. Да се свијету покаже да смо ми нормална земља која се у свему нормално понаша, па наравно и према мањинским заједницама. Зато је требало мањине мазити, не би ли се ухватио неко од њих у мрежу од магле. Било је пожељно мањине потапшати по рамену, помазити по глави, а ако баш ситуација захтијева и почешати по јајима. Али, околности увијек натјерају човјека да покаже право лице. Било је довољно да Дритан Абазовић наговијести промјену досадашњег политичког правца и да од маженог и паженог постане омражени. На протестима које подржава сам премијер и њему вјерни министри, Абазовић је назван Шиптаром. Зло вријеме покаже образ сваког од нас. Вјерујем да би ако затреба они и сада почешали друга Абазовића. Али истим оним предметом као и она гњевна дама из кафане. И од тога ме подилази далеко већа језа, него од њених ријечи пуних бијеса и гњева. 

ДЕВАСТАЦИЈА И МОДЕЛИРАЊЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ВУКОТА ВУКОТИЋ

П

очеци хришћанства на тлу Црне Горе још увијек су неистражени и предмет спорења у националној историографији. И поред неколико истрајних и приљежних истраживача, који су се озбиљно посветили овој теми, и даље коријени Христове вјере на овим просторима остају прекривени магловитим велом тајни. Шира територија града Подгорице и Зетска равница једна је од најмање истражених, па самим тим и најинтригантнијих подручја Црне Горе, у периоду касне антике. Успостављање римског града Доклеје на ушћу ријеке Зете у Морачу, у првом вијеку наше ере, као и касније откриће његових остатака, дуго су били најзначајнији археолошки споменик на овом простору. Бројни истраживачи који су писали о епохи касне антике и раног средњег вијека заустављали су се на причи о главном граду провинције Превалитане. Чинило се да са описом античке Дукље исцрпљује се историја овога краја. Међутим, околина Подгорице знатно је интересантнија и сложенија од тога. Једно од касноантичких налазишта које постоје у нашем главном граду су Дољани. Још одавно, било је познато да се на том мјесту налази велики црквени комплекс од двије базилике, за које се сматра да потичу из IV вијека. Управо на овом мјесту зачеће се историја хришћанске цркве на овим просторима.

ОТИМАЊЕ БЛАГА ЛОКАЛИТЕТ У ДОЉАНИМА, КАО КАМЕНИ ПОДС́ЕТНИК НА КОРИЈЕНЕ ХРИШЋАНСКЕ ВЈЕРЕ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА, ИСТОРИЈСКО ЈЕ ДОБРО И ЈЕДАН ОД ТЕМЕЉА НАШЕГ ЦРКВЕНОГ НАСЉЕЂА. ЗБОГ ТОГА ЈЕ ВЛАСНИШТВО СВИХ НАС. НИТИ ЈЕДНЕ ЦРКВЕ, ПА НИ ОНЕ КОЈА ЈЕ НАСТАЛА 1918. УКИДАЊЕМ ДРУГЕ, АУТОХТОНЕ, ВЕЋ ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СВИХ ЊЕНИХ ГРАЂАНА

Тек недавно, црногорска историографија утврдила је да се тај локалитет везује за првог епископа Превалитане Басоса, чиме су трагови и помени хришћанства на овом простору помјерени за цијели вијек уназад. Међутим, иако је црквени комплекс у Дољанима био познат још у XIX вијеку, о чему свједоче археолошки налази, записи, али и преписка митрополита Митрофана Бана са градским властима Подгорице, наша небрига о културном насљеђу довела је до пада у заборав овог значајног локалитета. Док су се и најстарије црногорске власти трудиле да сачувају културно благо нашег народа, па чак и клетвом, будуће генерације допуштиле су да нам „други кроји капу“, препуштајући изучавање и валоризовање наших археолошких локалитета туђинцима. Као што се и могло очекивати, туђи „стручњаци“ радили су за интересе својих народа и националних идеологија, што је довело до поништавања, занемаривања и уништавања насљеђа Црне Горе. На основу њихових студија, књига и расправа, црногорска прошлост заметнута је и скрајнута са јасном намјером да се претопи у нечије туђе

насљеђе. Један од бољих примјера за то је свакако комплекс у Дољанима. Наиме, крајем XIX стољећа црквене власти аутокефалне Црногорске православне цркве издале су наредбу да се комплекс огради и тражиле од градског капетана Лазовића да стави стражу како би заштитио остатке цркава (Министарство Унутрашњих Дјела Књажевине Црне Горе, фас. 70, 1889. год, бр.

106). Ипак, локалитет у наредним временима подијелиће судбину црногорске државе. Како је од фамозне реченице Сава Фатића на нелегалној „Подгоричкој скупштини“ почело затирање свега црногорског у самој Црној Гори и њеном живљу тако је дољански локалитет пао у заборав и настављена је његова девастација. Коријени наше прошлости препуштени су маглама заборава, а народно с́ећање сведено је на период племена и династије Петровића. Више од два миленијума историје цивилизације овога простора било је одређено да нестане уколико није могло да се преправи за потребе околних великодржавних пројеката. Зато што нијесмо смјели ни да споменемо да је Црногорска црква пуна че-

тири вијека била аутокефална, прекинули смо да помињемо и њене почетке на овом простору. У том смислу комплекс епископа Басоса у Дољанима, уз многе друге, избрисан је из с́ећања, а за јединог доносиоца вјере овђе проглашен је окупаторски светитељ Сава Немањић. Док смо „са љубављу“ клицали епископу Жичком, са развалина наших порушених и спаљених градова и светиња завијао је глас о оригиналном насљеђу наше културе. Коначном одлуком српских археолога, донешеној у једном од најстаријих наших градова Бару, било је и дефинитивно забрањено свако проучавање црногорске најстарије прошлости. Са том одлуком била је запечаћена и судбина базилика у Дољанима. Тек на крају XX вијека поново се скромно почело са рекогносцирањем овог археолошког локалитета и почео се поимати његов значај за црногорску културу и историју. И све би још могло испасти и прича са срећним крајем, да се поново нијесу умијешали прсти Цркве Србије. Настављајући мисију затирања свега црногорског, опет је започет процес девастирања овог културног добра. Ко-

ристећи се ситуацијом да скоро нико за њега и не зна, кренула је мисија његовог преправљања и уклапања у пројекте снажења мегаломанских националистичких идеја о поништењу црногорске нације. Уз симболично закивање цара Дукљана за Везиров мост, одвијало се и једно стварно и опипљиво закивање ексера у сандук посмртни црногорске хришћанске прошлости. Комплекс базилика у Дољанима претрпио је снажну девастацију и од археолошког локалитета за понос свакоме цивилизованом народу постао је још једно гнијездо Цркве Србије. С́ећање на IV вијек и успостављање институционалног хришћанства требало је уништити и избрисати, како би се одржао вјештачки култ рашког принца. Временом, ниједна црногорска институција није реаговала на ово затирање и неос́етно прекрајање нашег културног блага. Недавна архивска истраживања писца ових редова бацила су нови поглед и окренула фокус јавности на локалитет у Дољанима. Овај, међу најстаријима црквеним објектима у Црној Гори, који је камени подс́етник на коријене хришћанске вјере на овим просторима, историјско је добро и један од темеља нашег црквеног насљеђа. Због тога је власништво свих нас. Нити једне цркве, па ни оне која је настала 1918. укидањем друге, аутохтоне, већ државе Црне Горе, и свих њених грађана, која ће кроз своје надлежне институције уз пуну примјену стручних правила моћи да га сачува и на адекватан начин учини доступним за све. 

6

12. фебруар 2022.

ПРОСВЈЕТИТЕЉСКА МИСАО ПРВЕ ЦРНОГОРКЕ ПИСЦА

О

во је прича о младој, прелијепој Црногорки, Катерини Радоњић, која се сходно свом надимку (Бела) обраћала Црној Гори. При томе, гнушала се домицилних сљедбеника руско-монголског синдрома служења страним господарима да би господарили својим народом. Њеном рукопису Кратки опис о Зети и Црној Гори, у коме је то (1774) јавно и јасно исказала, требало је 224 године да стигне до црногорског издавача (ЦИД, 1998). Колико ће бити потребно Црној Гори да евентуално схвати и прихвати поруке Белине књиге, те да ли ће то уопште и дочекати – нико не зна. Јер, велика је, и у овој земљи неотклоњива, мана и над ауторком и над њеном књигом.

ЖЕНА КОЈУ ЈЕ ИНТЕРЕСОВАО ЈАВНИ ИНТЕРЕС patrisearts.files.wordpress.com

РАДОВАН РАДОЊИЋ

Ауторка, прва жена писац у Црној Гори, била је одива ,,гувернадуровићка с Његуша“, а страни пријатељи Црне Горе, као и Црна Гора сама, наводно добро знају какви су гувернадури Радоњићи ,,издајници“ били. Зато је Русија била веома задовољна, а Исидора Секулић, српска књижевница и чланицу САНУ, је ликовала кад их је ,,владика Раде угасио одједном као свећу“. Скупштина Црне Горе, увјерена да се ова земља родољубивом духовнику још није довољно одужила, недавно је његов рођендан прогласила за државни празник. Sapientia sat! ,,Јеретичну“ природу Белине књиге, иначе, више од осталих, илуструју ова два њена садржаја.

I Бела, о стању власти у Црној Гори њеног времена, пише: - да главне слабости и недостаци Црне Горе произилазе отуда што ,,слабе руке њоме управљају“; - да се у Црној Гори никаква одлука и никакав чврст закључак не може донијети ,,уколико се он покаже као супротан свештенству“; - да до тога долази ,,због велике таме и незнања и неразумног народног повјерења к свештенству“, које иде дотле да је ,,цијело опшество помрачено сујевјерјем“ и да се митрополити у ,,цијелом народу поштују као пророци“; - да се људи, стога, проклетства, за којим митрополити олако посежу, као грома боје, тако да о праведности и ваљаности њихових одлука и не размишљају. Такво стање, наставља Катерина Радоњић, сваког је ,,сажаљења достојно“, и довело је до тога: - ,,да се ни корисни савјети не прихватају“; - да се нико ,,не брине о општој користи“; - да се ,,свако стара о ономе што се њему чини корисним и труди се само да обогати свој дом на штету цијелог општества“. Због тога, ,,не само да се не помишља о оснивању корисних и потребних наука и о науци младих људи и о њиховом подучавању, да би се они привикли на уздржаност, трпељивост и ревност, него би још било веома презриво, према нашем садашњем понашању чак и говорити о томе“. Изаћи из свега тога, каже даље Катерина Радоњић, може се једино промјеном начина управљања у земљи. Пожељно управљање, како га она види, имало би се онда: - када би се људи пробудили из заблуде, постали свјесни својих грешака, ,,слиједили примјер других

Списатељица

народа европских“, спријечили свештенике да се мијешају у ,,свјетовна дјела која ни на који начин не припадају ни њиховом чину нити звању“ и оставили им ,,да раде своје црквене дужности“; - када би се ујединили и успоставили међусобну слогу, јер се са разједињеном и ,,слабом по својој снази масом“ дешава исто што и са дијеловима човјечјег тијела, а то је да ,,послије раздвајања један од другога не примају више храну и сви заједно нестају“; - када би умјесто ,,огромних здања и у њима смјештених готована“ имали ,,војне школе и науке и затим учили потребну умјетност“… Све је то могуће, јер се и болест црногорског друштва и љекови за њу ,,налазе у природи ствари и тамо их треба и тражити“. Уосталом, закључује Катерина Радоњић, ,,постоји мноштво примјера да су народи послије најстрашнијих падова устајали и из најбезизлазнијих ситуација... излазили јачи него су прије били“, а ,,нада која поткрепљује великодушне подвиге... може се тако далеко проширити колико ми то сами желимо“. У равни с том и таквом критиком су и сви остали теоријски дискурси садржани у овом дјелу. За њих се може рећи да сажимају у себи највећи дио свеколиког богатства европске просвјетитељске мисли друге половине XVIII вијека. Фактички, то значи да Катерина Радоњић већ тада: – Са Холбахом дијели схватање да је незнање извор свих човјекових несрећа, да научна критика и превладавање религиозних митова и

КАТЕРИНА РАДОЊИЋ СА ХОЛБАХОМ ДИЈЕЛИ СХВАТАЊЕ ДА ЈЕ НЕЗНАЊЕ ИЗВОР СВИХ ЧОВЈЕКОВИХ НЕСРЕЋА, ДА НАУЧНА КРИТИКА И ПРЕВЛАДАВАЊЕ РЕЛИГИОЗНИХ МИТОВА И ПРЕДРАСУДА ПРЕДСТАВЉА ЈЕДАН ОД ЗАХТЈЕВА БЕЗ ЧИЈЕГ ИСПУЊЕЊА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЧОВЈЕКА НИЈЕ МОГУЋЕ, ТЕ ДА ВЕЋА ПРОСВИЈЕЋЕНОСТ ЉУДИ ЧИНИ БИТАН ПРЕДУСЛОВ ЗА ЊИХОВУ СОЦИЈАЛНУ И ПОЛИТИЧКУ ЕМАНЦИПАЦИЈУ предрасуда представља један од захтјева без чијег испуњења ослобођење човјека није могуће, те да већа просвијећеност људи чини битан предуслов за њихову социјалну и политичку еманципацију.

– Са Русоом дијели увјерење о ,,корисности тога да народ има добру владавину, али да је много корисније одгојити народ за владавину“.

– Са Хердером дијели гледање на то да је у сваком заједничком послу неког мноштва потребан неко ко ће водити главну ријеч, а потом, ,,да природа, ’својом дјелатношћу’, доводи друштвене везе само до породице, а да човјеку препушта да сам, по својој вољи, уреди најфиније дјело своје политичке вјештине – државу“; – Са Волтером дијели заједнички језик не само у погледу увјерења да афирмација научног сазнања води ослобађању друштвене свијести од разних реликата митског и мистичног, већ и у погледу схватања свештенства као противника свега развитка, будући да помоћу религије која извире из незнања и фанатизма, вјековима заводи и вара људе.

Са култним документима грађанских револуција – америчком Декларацијом права, донесеном двије године након њега (1776) и француском Декларацијом права човјека и грађанина, донесеном петнаест година након њега (1789) – ово дјело дијели све идеје које се тичу човјекових права и слобода, односно успостављања организације друштва и државе, утемељене на законима пред којима су сви једнаки. При томе се с првом декларацијом сасвим подудара у схватањима – да ниједан човјек нема право на посебне користи или привилегије у било чему, као и да ниједна власт нема право да располаже ниједним човјековим добром без његове сагласности, док је са другом сасвим сагласна у тврдњи – да су заборављена права човјека, или њихово недовољно поштовање, независно од тога о којој се сфери друштвеног живота ради, један од првих и највећих узрока свеколике његове отуђености и биједе.

II Дио Белине књиге посвећен односима Црне Горе и Порте нуди,

вјероватно најљепшу, икад написану, оду црногорском јунаштву и оружју. Он гласи: „Али, због чега Порта одређује и утврђује границе с обје стране и дијели своје области од Црне Горе, када су они поданици? Ради чега Порта с времена на вријеме шаље своју војску и тражи толику проливену крв ради покоравања ове, када је она већ и тако покорена и плаћа поданство? Ради чега Порта с Црногорцима мир закључује, када су они поданици? Због чега Порта није подвргла Црногорце свом праву, судијама и своме грађанском суду, пошто и сви остали поданици посвуда потпадају под њу, кад су они поданици? Због чега Порта шаље строге указе пограничним пашама и командантима да непрестано мотре и из очи не испуштају стање Црногораца, када су они поданици? Због чега паше и други командири у Црној Гори не живе и султанске указе к њима не шаљу, када су они поданици? Супротно свему томе, с каквим правом Црногорци, када су поданици Порте, свакодневно одредима, час Босну, час Херцеговину, час у Албанију на турске области нападају? Турке сијеку, бију, заробљавају, вежу, у окове бацају и на откупе стављају!... Зар сама Порта јасно не даје доказе свима преко својих указа против свих достављача и празноговорника да Црна Гора никада није бивала у њеној поданости и никакве дажбине није давала, него и више од тога слободне људе и ратнике увијек је цијенила и сада цијени. Зар је због тога ове достојно разбојницима називати, који су триста гдина са мачем у рукама против ужасне Порте слободу и отачество своје штитили...? Да ли се разбојницима некада од великих монарха грамоте шаљу? Зар на разбојнике икада врховни везири, сераскери и командне паше велике армије шаљу? Да ли разбојницима називају оне који за вјеру и спас отачества, и за слободу сваку невољу и биједу подносе са вољом и свој живот су спремни да дају? А нападати на таквога непријатеља на јаван начин, отимати, разарати и тући докле имаш снаге онога који је нарушавајући вјерност неправедно отео земље и добра наша, зар је то праведно назвати разбојништвом“? * Крај приче је сасвим логичан. Не подржати тајновидца који, као духовно лице, у тренутку одласка на ,,онај свијет“ има личну уштеђевину у висини три државна буџета – резон је његових ,,фанова“ - било би малоумно. Не прихватити учење из Луче микрокозма, да је ,,духовни живот на небеси“, а ,,материје у царству гњилости“ – увјерени су они - било би малоумно и по. Уосталом - питају се они - зар Бог није управо на тајновидчевом (и сусједном нам, чак колективном) примјеру показао да једино помаже ,,небеским миљеницима“ који највише причају о духовном животу, а најбоље се ,,сналазе“ баш у ,,царству гњилости“? Ergo, тајновидац и његови сљедбеници, као једину рационалну формулу материјалног свијета и живота познају и признају: што гњилије, то богу милије! А они други, попут Беле и њених, који мисле да је човјек тај који треба да одлучује о себи и свом животу, тј. да не буде ,,ни Давидов, ни царски, ни спахијски“, већ – свој на своме: издајници су, него што!

Ciao Bella...! 

7

12. фебруар 2022.

ЦРНОГОРСКИ ЗЕЛЕНАШИ ПРОТИВ ВЕЛИКОСРПСКОГ ОКУПАЦИОНОГ ИНФЕРНА (1920-1922)

П

редсједник Владе Краљевине Црне Горе у изгнанству и њен министар спољних послова Јован Симонов Пламенац је 30. октобра 1920. године из Рима упутио дипломатску представку владама: Француске, Велике Британије, Италије, Сједињених Америчких Држава и Јапана, у којој истиче, поред осталог, и ово: „Када је новембра 1918. године србијанска војска, као дио савезничке војске, која се налазаше под командом француског генерала Венела, односно, генерала Франше д’ Еспереа погазила суверенитет савезничке Црне Горе и прогласила брутално њену анексију Србији, окупационе трупе Србије затвориле су један велики број црногорских патриота. Број затворених Црногораца од стране Србијанаца због чисто политичких разлога достигао је до 4.000 особа, али он није увијек један исти, јер су неки држани по неколико мјесеци или годину и више дана па ослобођени, а на њихово мјесто долазили су други. Међу затвореним било је, а има и сада, и дјеце и жена, чак и трудних, које су се у затворима порађале, а које су затваране само због репресалија према њиховим мужевима, односно родитељима, који нијесу хтјели признати злочин насилне анексије Црне Горе, него су њену част и право бранили са оружјем у руци“. У овој ноти Пламенац даље наводи ,,да је један велики број оних који су затворени још у децембру 1918. године“, те да се међу затвореницима налазе ,,неколика бивша министра“ црногорска, као и ,,један велики број посланика, виших официра и чиновника, свештеника, затим генерала, који су у овом рату побјеђивали непријатеља и чије су војске својим херојством и пожртвовањем спасле концем 1915. године од сигурног и потпуног ропства остатке разбијене и разоружане војске србијанске, која је преко Црне Горе и Албаније бјежала ка обалама Јадрана, да одатле буде превезена од савезничке војске на Крф. Већи дио од ових затворених патриота затворен је само с тога, што је покушао да насилно проглашеној анексији Црне Горе упути, због тога међународног злочина, писмен протест Конференцији мира, или на сличан начин манифестовати своје негодовање због тога насиља. Само један дио затворен је стога, што је узео учешћа у устанку против фелонске савезничке, односно, србијанске војске. Стање ових патриота, а нарочито њихових породица је очајно, јер су лишене својих очева и хранитеља већ пет година (три године аустријског и двије године србијанског ропства). То је одлучило 80 од њих, који се налазаху затворени у неком од одјељења једног импровизованог затвора на Цетињу, да се покушају спасти бјегством. Тај свој покушај они су извели у јулу ове године. Једном приликом кад је србијанска стража ради прегледа отворила врата од одјељења, у ком су затвореници били збијени ,,један до другог“ они су јурнули ка вратима. Стража их је дочекала и убијала их ,,као зечеве“, према експресији србијанског команданта на Цетињу. Том приликом убијено их је 23 и међу њима бивши под-префект Симо Кривокапић, један дио је пао у руке Србијанаца, а једва једна половина спасла се бјегством у оближња брда, и придружила се устаницима, одлучна,

СВЕ МИСЛИ ЗА ДОМОВИНУ

„...Са жељом да се, ако Бог да, брзо тамо видимо, а отоле у нашу милу Домовину - слободну Црну Гору. Све по нешто радимо, а све нам се не мили, јер су нам све мисли за тамо. Да нам се даде ова Аргентина не би нам се милила“, ПИШУ КРСТО ПОПОВИЋ, ЖИВКО НИКЧЕВИЋ, ВАСКО МАРОЈЕВИЋ И МАРКО МАТАНОВИЋ 16. ФЕБРУАРА 1922. ГОДИНЕ ИЗ БУЕНОС АИРЕСА као и читав црногорски народ, да се до смрти бори противу нечувене неправде и варвара у XX вијеку. Сви ови злочини и све ове жртве нијесу биле довољне, да задовоље крвожедну ћуд Владе и принцарегента Србије, чији је престо као што се зна - умрљан толико пута крвљу невиних жртава. Патриоти црногорски, о којима је ријеч, изведени су ових дана пред србијанским пријеким судовима у Подгорици и на Цетињу за велеиздају, док генерал Вешовић са својим младим сином затворен у биоградској тврђави, одговара за исту ,,кривицу“ пред судом у Београду. Треба напоменути, да је ово онај исти генерал Вешовић, бивши црногорски министар војни, који је 1916. и 1917. водио герилски рат противу аустријских окупационих трупа и због чега му је у име репресалија објешен невин брат, студент права, а стари отац и двије кћери затворене, који је злочин тада изазвао општу индигнацију код читавог цивилизованог свијета“ - писао је знаменити Црногорац Јован Симонов Пламенац. (Цитирани документ према: академик проф. др Шербо Растодер, ,,Скривана страна историје...(1918-1929)“, Бар, 1997, Том III, стр. 1503-1505. Оригинални документ се налази у Државном архиву Црне Горе на Цетињу, Фонд избјегличке Владе Црне Горе, Министарство спољних послова 1920-1922, фасцикла број 107).

ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

НУЖНО ИЗБЈЕГЛИШТВО Кад је фактички расформирана, демобилисана, црногорска војска у Италији и када су италијанске власти донијеле одлуку да се политички активни Црногорци протјерају са њене територије, већа група од више од 60 Црногораца у егзилу у Италији, на челу са официрима Крстом Зрновим Поповићем, Живком М. Никчевићем, Марком А. Матановићем и Васком Г. Маројевићем и другима отишла је, силом прилика, у ново избјеглиштво - у далеку Аргентину. Они су кренули из Напуља 18. јануара 1922. године. У Аргентину су стигли 14. фебруара 1922. године, након скоро једномјесечне, прекоокеанске, пловидбе бродом. Из Аргентине колонија црногорских емиграната, на челу са Крстом Поповићем, Живком М. Никчевићем, Васком Маројевићем и Марком Матановићем, одржавала је сталну преписку и комуникацију са црногорском Владом у Риму на чијем

КОМАНДИР ВАСКО МАРОЈЕВИЋ

се челу тада налазио дивизијар Милутин М. Вучинић. Ова група црногорских политичких емиграната је одржавала сталну везу са Генералним црногорским конзулатом у Буенос Аиресу, на чијем се челу налазио Жерв Казо, који их је и лично дочекао приликом њиховог доласка у Аргентину. Он се залагао код аргентинских власти да им се додијели земља на коју би се населили и од које би остваривали средства за издржавање. Они су у Аргентини жељели да буду привремено настањени и стално су живјели у жудњи и ишчекивању да се створе услови да се настави, у реалном значењу, борба за васпоставу и обнову независности Црне Горе о чему свједоче и њихова писма

у црногорским емигрантским круговима у Европи. Уочи и током засиједања Ђеновске конференције 1922. године, група црногорских емиграната у Аргентини: Крсто З. Поповић, Живко М. Никчевић, Марко А. Матановић и Васко Г. Маројевић упутили су предсједнику црногорске Владе у Риму, дивизијару Милутину М. Вучинићу 16. фебруара 1922. године писмо, у којему протестују ,,због завјереничке политике у односу на Црну Гору коју воде поједине велике силе и у којему траже да се црногорском народу омогући да слободно и суверено одлучује о судбини своје државе окупиране и анектиране од стране Србије“. (Оригинал тог писма налази се у Државном архиву Црне Горе,

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Цетиње, Команда Црногорских трупа, ф. 81. То писмо је објавио др Данило Радојевић у часопису ,,Матица“, број 15/16, Цетиње-Подгорица, јесен/зима 2003. године). У томе писму од 16. фебруара 1922. године они, поред осталог, истичу да су стигли у Аргентину и да их је врло лијепо примио на препоруку дивизијара Милутина Вучинића тамошњи генерални црногорски конзул Жерв Казо. Истичу да су сви њихови покушаји да им се додијели од стране аргентинских власти државна земља за становање и издржавање, остали без успјеха, јер их је преварио један тамошњи француски велепосједник, како они истичу, изгледа под утицајем српских агената, које ,,на сву прешу раде да се не учини никаква организација црногорска“, те ти агенти чине да се на сваком кораку ,,растроје Црногорци“. Они описују свој мученички живот, пун оскудице и перманентне борбе за голу егзистенцију, којег проводе у аргентинским изгнаничким данима. Истичу да се у Аргентини налазе силом прилика и привремено, а да ће је напустити ако их позове црногорска Влада и ако дође до васпоставе Црне Горе. У томе писму они се жале на активност тамошњег исељеничког српског друштва ,,Јадран“, које издаје свој лист, а његови чланови и агитатори ,,непрестано шире пропаганду за Србију, на сваком мјесту и свуда раде да убијају углед Црне Горе и обмањују Црногорце, на чему троше велики новац“. Потом истичу да хоће да оформе једну црногорску организацију, али да велики проблем у томе представља чињеница да су Црногорци неповезани свуда по Аргентини и да им недостају неопходна средства. Наглашавају и то да су међу црногорским исељеницима у Аргентини скупили 150 печа ,,за два протеста који ће се ових дана телеграфски упутити од стране Црногораца из Аргентине, предсједнику Конференције у Ђенови, за право и част Црне Горе, а други за Поенкареа, да изврши обећања која је дао Блаженопочившем краљу Николи, у име своје и савезника“. Крсто Поповић, Живко Никчевић, Васко Маројевић и Марко Матановић то писмо из Буенос Аиреса 16. фебруара 1922. године завршавају и најсрдачнијим поздравима упућеним Милутину Вучинићу, Јовану Пламенцу, Перу Шоћу и Владимиру Ђ. Поповићу, који су се тада налазили у Италији, ,,са жељом да се, ако Бог да, брзо тамо видимо, а отоле у нашу милу Домовину - слободну Црну Гору. Све по нешто радимо, а све нам се не мили, јер су нам све мисли за тамо. Да нам се даде ова Аргентина не би нам се милила“, тврде поменути црногорски суверенисти, патриоти и емигранти. 

8

12. фебруар 2022.

БИСЕР АЗУРНЕ ОБАЛЕ: НИЦА

ЗАЛИВ АНЂЕЛА

САЊА ДОМАЗЕТ

О

melbourneblogger.blogspot.com

Ница

КРАЈЕМ ДЕВЕТНАЕСТОГ И У ДВАДЕСЕТОМ ВИЈЕКУ ОВДЈЕ СУ ЖИВЈЕЛИ, ВОЉЕЛИ, УМИРАЛИ – НАЈВЕЋИ И НАЈБОЉИ ОД НАС, ОНИ УМЈЕТНИЦИ КОЈИ СУ ЗАУВИЈЕК ПРОМИЈЕНИЛИ СЛИКУ И СЈЕНКУ НАШЕГ ВРЕМЕНА И ДАЛИ ИМЕНА, СВРХУ И СМИСАО НАШОЈ ПРОШЛОСТИ, САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ

hippostcard.com

на сада цвета ноћу. Мирисаве полуге ружа, бели бездани магнолија, провидне звезде ириса, у тами се косо подижу и шумно крећу. Ноћу, у хотелским собама осветљеним поцинкованом месечином или фаровима бешумних аутомобила, слушала сам море, кретање његове мутне, певљиве светлости. Мислила сам да све то што сам видела више на земљи није могуће. Мислила сам да је владавина лепоте одавно прошла и да је то оно главно што морамо крити једни од других, да бисмо могли да још мало издржимо тиху мељаву егзистенције. Ривијеру сам први пут видела из малог авиона, који је зујао високо у ваздуху, налик на навијену дечју играчку. Непокретни облаци лебдели су изнад мастиљаве сенке мора, поред кога су, налик на уредно сложене кутијице, лежале куће боје песка и острига. Овако је Азурну обалу гледао, надлећући вечити врт својих раних година, Тонио, Антоан де Сент Егзипери, још један од њених митских становника, који је детињство провео у замку из тринаестог века, саграђеног да заштити становнике Сен-Тропеа. Да их заштити од историје и непознатог. Као да је та заштита уопште могућа. Од Сен-Тропеа до Залива анђела, како овдашњи становници воле да зову Ницу, ниже се простор у коме митологија није смрскана, већ жива и – стварна. Крајем деветнаестог и у двадесетом веку овде су живели, волели, умирали – највећи и најбољи од нас, они уметници који су заувек променили слику и сенку нашег времена и дали имена, сврху и смисао нашој прошлости, садашњости и будућности. И њихови су мелодиозни кораци шум у коме се и даље тихо Ривијера окреће око своје цветне, ћутљиве осе. Њихове су се сенке љубавно сплеле и од овог места начиниле простор опчињавајуће лепоте. Заједно са живима, лако и ведро, уз обалу крећу се и мртви. Немогуће је у млаком, сјајном ваздуху марта не осетити лаки додир рукавице Марије Башкирцеве, талентоване Рускиње која се дописивала с Мопасаном и проводила дуге, сунчане месеце на Ривијери. Један дар никада не иде сам и Башкирцева је поседовала и дарове за музику, литературу, сликарство, поред путене, словенске лепоте. Видим је како у хаљини која је више сенка него хаљина, и кроз коју блешти жижа сунчеве светлости, спушта писмо у сандуче. А писма ће дуго путовати тих година. Башкирцевој ће нај-

Ница

брже одговорити туберкулоза и иза ње ће остати само њен ингениозни ,,Дневник“. А Мопасан? После њене смрти шетао је канском ,,Кроазетом“ и жалио се докторима како му ,,шкрипи у очима“, као и да ће полудети. Они су га тешили да ,,засигурно никада неће“, али Мопасан је већ био начет сифилисом. Пловио је на малом броду ,,Белами“ усидреном у канској луци, удисао у децембру божићну песму Средоземног мора и дуго и бесциљно ноћу ходао празним улицама. Пред зору је писао. Знао је: докле год буде могао да пише, лудило ће га заобилазити, јер је писање лек и од лудила које непрестано прети да ће проклијати. Неколико година касније, док се магла подизала изнад меког блаженства мора и реске светлости, ретки су пролазници могли видети Мопасана како посматра јахту ,,Белами“ у загрљају двојице пријатеља. Загрљајем су желели да сакрију лудачку кошуљу у коју је Мопасан био одевен.

ГРАД ЗА МИР Да ли су тада Мопасана провели и поред канског хотела ,,Не-

греско“, испред кога ће у велики, спортски ауто ући Исидора Данкан, која је у Ницу дошла 1927. да пронађе мир и уточиште. Иза ње су два пропала брака, каријера на заласку и трагичан губитак оба детета. Те вечери, кренула је да се провоза Каном. У ауту је чекао млад мушкарац који се непрекидно осмехивао. Данканова није примећивала да јој се то осмехује смрт. Данканова је волела плес брзине. Наду је још увек налазила само ту. Села је у бугати, врата обмотаног дугим, црвеним шалом од крепа. Махнула је пријатељици и викнула: ,,Збогом, идем ка слави“. Ауто је тек кренуо ка Енглеском шеталишту, шал се завијорио у једном тренутку, а у другом га је већ смрт чврсто држала у руци. Његове ресе захватио је точак. Млади човек кочи и затим седа на плочник, јецајући: ,,Богородице, убио сам је“. Или је рекао: ,,Убио сам Богородицу“. ,,Кроазетом“ је журио и Ниче, тражећи лек за болест која га је већ начињала и мир у коме ће моћи да напише књиге које су му ситно и упорно кљувале грудну кост. Уточиште је пронашао близу Нице, у селу Ез, подигнутом усред стена. Пењући се високим и стрмим стазама, говорио је наглас, псалмично, по читава поглавља, које је убрзано, у треперавој тишини ноћи, записивао. Близу Нице настала су тако дела ,,Тако је говорио Заратустра“, ,,С оне стране добра и зла“, ,,Весела наука“. Поклоници филозофије воле да брдо поред села Ез зову и филозофском Маслиновом гором, пошто је једно од кључних дела филозофије настало управо ту. Данас је обележена стаза којом се Ниче кретао и туристи могу да ходају Ничеовим стопама и са врха погледају на бродовље у заливу, што наликује на ,,нимфе лепљивих крила“. Ниче је, такође, боловао од сифилиса и бежећи од болести, беде, људи, историје, породице, себе, мир је проналазио све ређе. Чини се да га је у Ници пронашао. ,,Боје Нице изгледају као да су прошле кроз сребрно сито“, рекао је и додао:

,,Овде си на свом месту“. Док је боравио у Ници, једно су га јутро пробудили весели повици деце. На урмина, наранџина и маслинова дрвећа - падао је снег. Отворио је прозор и попут детета, окусио пахуље. ,,У Ници и снег има сладак укус“, записао је. Сада у овом делом Ривијере кућу има Ринго Стар, а Стоунси су два албума сањали и написали управо на Азурној обали, у једној усамљеној, изнајмљеној кући. Паганини је одабрао Ницу да у њој умре, док је Чехов ту допутовао да би на сунцу и светлости успео да ублажи туберкулозу. У тренутку када је ступио у Ницу, већ је пет година бацао крв. У Ници ће написати два последња чина ,,Три сестре“ и одавде ће писати Олги Книпер писма. Прво од њих почињало је: ,,Добар дан, последња странице мог живота“. Заједно са пријатељем Потапенком, који је одлучио да се у Монте Карлу обогати на коцки, Чехов ће пуне две недеље, свакога дана, ићи у коцкарнице. ,,Рулет је на мене оставио утисак раскошног WC-а“, рећи ће касније. Његов пријатељ је на коцки све изгубио, а Чехов врло мало – пошто је стављао и мале улоге. ,,После коцкарница, бивао сам уморан као после бокс меча“, написао је. Најбоље је Ривијеру описао управо Чехов: ,,Овде први пас који дође има мирис цивилизације, собарице имају осмех војвоткиња, у продавницама и возовима вам свако назива добар дан, а сви се чак и просјаку обраћају са господине“.

ИСПИСАНЕ ПРИЧЕ У Ницу је долазио и Гогољ, због Александре Смирнове, коју су у Русији звали ,,розе девојка“. Она је чула оно што човечанство никада неће, ма колико жудело: поглавља из наставка ,,Мртвих душа“, које је, у кожној торби, Гогољ донео у Ницу. Но, за време тих читалачких сесија, једном је почела олуја и на први удар грома, Гогољ је заклопио свеску. ,,Не смем да читам. Бог ме опо-

миње“, рекао је и побегао, кроз косе млазеве кише. На најчувенијем позоришту на Ривијери, ,,Казину“ и даље стоји табла која нас подсећа да је овде, почетком XX века, чувени Сергеј Ђагиљев довео своју балетску трупу из Русије. У сећању Кнежевине Монако, руски балет још увек сија као једна од најлепших камених бајки, живи мит. Овде је први пут изведено ,,Поподне једног фауна“ Дебисија. Плесао је нико други до Нижински. Са Ђагиљевим сарађују најбољи: Стравински, Пикасо, Кокто. Плес Нижинског наликује на убрзани лет неког нежног, стокрилог инсекта (то клица лудила у њему дрхти и процветава). Део публике је у делиријуму, други део је констерниран и жели да се физички обрачуна са извођачима. Све спашава Аполинер који седи у публици, са завијеном главом. Управо се вратио из рата. ,,Да није било њега, жене би нам прибадачама избиле очи“, рећи ће, касније, Кокто. Костиме за балет Ђагиљева радила је и Коко Шанел, а декор за балет нико други до – Пикасо. Чак и после одласка Нижинског, Ђагиљев је успео да Руски балет и даље буде знамење Кнежевине Монако. У једном тренутку, из Русије је довео сестру Нижинског, Брониславу, такође талентованог кореографа. Тада је већ Нижински помраченог ума шетао једним селом у Швајцарској и са великим, златним крстом око врата, заустављао пролазнике желећи да им говори о спасењу. Но, можда је најстраственија прича у Ривијери она чији су јунаци млади, амерички брачни пар, Зелда и Скот Фицџералд. Он је већ веома славан, написао је комад ,,С оне стране раја“ и роман ,,Велики Гетсби“ (после Џојсовог ,,Уликса“, у анкетама англоамеричке културне јавности, сматра се најбољим романом двадесетог века). ,,Велики Гетсби“ није роман о љубави, то је прича о мељави новца, о новцу који полако и сигурно засеца оштрим кажипрстом бескрајно повредив врат љубави. Фицџералдови на Ривијери покушавају да ускладе љубав са животом, што је увек тешко изводљива мисија. Неуспех заливају џином. Када их посети Хемингвеј, Скот му поверава да није срећан. На једној вечери Исидора Данкан шапуће Скоту, ,,Твоја сам, центурионе“ и чувши те речи, Зелда скаче са зида и, пошто преживи неповређена, њих двоје седају у бели кабриолет и одвозе се у непознато. Пред зору ће их, загрљене и заспале у ауту, пробудити преплашени сељак. Уснули су у ауту паркираном на прузи. На њих је, из даљине, ишао воз. На Ривијери су боравили и стварали и Шагал, Сињак, Реноар, Пикасо. Шагал је и сахрањен у месташцету поред Нице, Сан Пол де Вансу, где се и данас, испред галерија, заједно са сувенирима, цвећем и марамама јарких боја, продају мала дрвета наранџе, са плодовима налик на сићушна, пурпурна, слатка сунца, величине стиснуте дечје шаке. Сваки човек је то мало дрво наранџе, мислила сам. Док се нада, дотле и воли и цвета. Ти плодови, то су сва наша безбројна срца. Кад не воли, човек тихо и невидљиво трули. Или бар не даје плода. 