Dnevni list Pobjeda 16.04.2022.

Subota, 16. april 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20263 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

,,OPERACIJA BELVEDER“: Razotkrivanje sramne akcije montiranja optužbi protiv učesnika građanskog protesta na Cetinju 3, 4. i 5. septembra 2021. godine

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Finansijski bilansi državne energetske kompanije pokazali gubitak od 9,84 miliona u prošloj godini i potvrdili partijsko zapošljavanje

Policijska bajka o dronu sa eksplozivom Tek 28. septembra u spisima za tužilaštvo pojavljuje se policijska službena zabilješka u kojoj se navodi da su dvojica policajaca – Zoran Bašanović i Darko Pajović – vidjeli dron na Cetinju 5. septembra, oko 7 sati i 40 minuta?! O tome nema pomena ni u prvom policijskom izvještaju Odjeljenja bezbjednosti Cetinje, ni u posebnom izvještaju Uprave policije parlamentarnom Odboru za bezbjednost, a vjerodostojnost te informacije u svjedočenju opovrgava i Miloš Rakonjac. Prije i poslije ovog ,,ukazanja“, famozni dron niko nije vidio, ali je, bez obzira na to, bio okosnica krivične prijave protiv Nenada Kaluđerovića kada je uhapšen 7. oktobra prošle godine?! STR. 2. i 3.

Parlament blokiran, u skupštinskoj proceduri prijedlozi koji bi smanjili cijenu goriva, ograničili cijene proizvoda...

Troškovi zarada, naknada i ličnih rashoda zaposlenih u Crnogorskom elektrodistributivnom sistemu porasli su 2,3 miliona eura u prošloj godini - na 27,75 miliona, pokazuju zvanični finansijski bilansi državne energetske kompanije.

CEDIS je u bilansima, koje je dostavio Upravi prihoda i carina dvije sedmice nakon isteka zakonskog roka i time probudio sumnju da „pegla brojke“, naveo da je u prošloj godini ostvario 9,84 miliona eura gubitka. Kompanija, koja ima svojevrsni monopol na tržištu, je godinu prije dolaska novog menadžmenta završila sa 769.525 eura dobiti.

Odlazeća vlada usvojila je 1. aprila odluku da prošlogodišnji gubitak CEDIS-a pokrije iz dobiti EPCG, na način što će im retroaktivno umanjiti plaćene fakture za deset miliona eura. STR. 5.

Smijenjen urednik Redakcije za spoljnu politiku u TVCG, Raonić navodi da nije dovoljno radio M.BABOVIĆ

S. VASILJEVIĆ

I. MANDIĆ

CEDIS potrošio 27,7 miliona eura na zarade i naknade

Zbog „čuvanja izborne volje“ najviše ispaštaju građani

STR. 3.

Mićunović tvrdi da je prognan jer je rat u Ukrajini nazvao pravim imenom

STR. 8. i 9.

Novinarka RTCG o izostanku osude događaja koji je prepoznat u izvještaju Stejt departmenta

Šuković: CamovićVeličković nije bila principijelna kad je u pitanju incident na Cetinju

STR. 9.

Savjetnica predsjednika Crne Gore reagovala je na izjavu državnog sekretara Ministarstva pravde Andreja Milovića

Pešić: Polusvijet zapalo da blati ljude i da javno kvalifikuje bez dokaza STR. 3.

2

Politika

Subota, 16. april 2022.

,,OPERACIJA BELVEDER“: Razotkrivanje sramne akcije montiranja optužbi protiv učesnika građanskog protesta na Cetinju 3, 4. i 5. septembra 2021. godine

Policijska bajka o dronu sa eksplozivom S.vasiljević

PODGORICA – Optužbe da su organizatori građanskog otpora namjeravali da „dronom sa kilo eksploziva“ unište helikopter koji je prevozio velikodostojnike Crkve Srbije na ustoličenje u Cetinjski manastir proizvod su konstrukcije dvojice policajaca iz Odjeljenja bezbjednosti Cetinje, a koju Uprava policije, ni operativni komandanti policijske akcije Miloš Rakonjac i Dragan Jokić nijesu ni razmatrali 5. septembra ujutro, jer su je smatrali neistinitom.

Policijski i tužilački spisi o dešavanjima na Cetinju 3, 4. i 5. septembra, u koje je Pobjeda imala uvid, nedvosmisleno potvrđuju neosnovanost prijava protiv aktera građanskog otpora.

NEOSNOVANA PRIJAVA

Uprkos tome, u policijskoj krivičnoj prijavi protiv Nenada Nena Kaluđerovića – na osnovu koje je uhapšen 7. oktobra prošle godine, a kojom se sumnjiči za krivično djelo terorizam po članu 447 Krivičnog zakonika – navodi se, isključivo na osnovu mjera tajnog nadzora, da je ,,osumnjičeni imao namjeru da ne dozvoli ustoličenje mitropolita Joanikija u Cetinjskom manastiru“, te da je ,,u telefonskoj komunikaciji sa više lica od istih tražio da ne idu na glavni gradski trg i da se ne primiču helikopteru jer ima dron sa eksplozivom i da neće dozvoliti da se helikopter sa sveštenim licima spušti na Cetinje“.

Već iz citata se uočava nelogičnost policijske prijave protiv Kaluđerovića: ako je imao namjeru da ne dozvoli ustoličenje i sruši helikopter još u letu, zašto bi onda poručivao svojim drugovima da se ne primiču helikopteru – koji je već sletio i pod zaštitom je crnogorske policije?

Ta nelogičnost je možda i namjanji problem: policiji koja je podnosila krivične prijave nedostajali su ključni elementi o kojima tužilaštvo može da odlučuje – dokazi.

U krivičnoj prijavi protiv Kaluđerovića ukazuje se na namjeru da se iskoristi dron, a ni letilica ni famozni ,,kilogram eksploziva“ – nikada nijesu evidentirani u posjedu Kaluđerovića ili neke druge osobe, niti u brojnim policijskim izvještajima. Ne pominju se ni u specijalnom izvještaju Uprave policije od 21. septembra.

Da sve bude interesantnije, pomoćnik direktora Uprave policije Miloš Rakonjac, koji je operativno rukovodio operacijom prebacivanja velikodostojnika Crkve Srbije, priče o dronu ocijenio je kao obične glasine koje su, prema njegovom sudu, poslužile policijskim pilotima da odbiju naređenje da obave let 5. septembra!

POD ZAŠTITOM: Velikodostojnici Crkve Srbije vraćaju se za Podgoricu nakon „pancir ustoličenja“

- U vezi sa slijetanjem helikoptera bio sam u komunikaciji sa Peković Milošem i Knežević Petrom, policijskim službenicima, kao i sa Jokić Goranom i niko od njih nije izdao upozorenje da je viđen dron u vazduhu – svjedočio je Rakonjac, nakon cetinjskih događaja.

Specijalno državno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu protiv Kaluđerovića za terorizam.

- Nalazim da nema osnovane sumnje da je prijavljeni izvršio krivično djelo terorizam iz čl.

447 st.2 u vezi st.1 tač 1 KZ CG, niti bilo koje drugo krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti – konstatuje, između ostalog, Specijalno državno tužilaštvo, kojim je tada rukovodio Milivoje Katnić, u dopisu Upravi policije.

Otkud onda policijska bajka o dronovima?

,,UKAZANJE“ DRONA

Spisi predmeta ,,Belveder“, u koje je Pobjeda ima uvid, navode na zaključak da je priča o dronu sa ekplozivom, koji se pominje u transkriptima prisluškivanih razgovora, upotrijebljena očigledno sa zlokobnom namjerom da se

Vušurovića sumnjiče da je trebalo „da pripremi dron sa kilo eksploziva i donese odluku o aktiviranju eksplozivne naprave u cilju sprečavanja helikoptera da sleti u blizini manastira sa štićenim ličnostima“?! Policija ne pojašnjava otkud mu iskustvo sa upotrebom eksploziva, kada je obučavan za terorističku akciju i kako su, preslušavanjem sadržaja četiri (!) presretnuta razgovora, od njega ,,stvorili“ fanatičnog ekstremistu spremnog da likvidira ljude?!

Kaluđerović pojasnio da je priča o dronu bila zaštita da građani ne krenu u Manastir U rješenju o odbacivanju policijske krivične prijave protiv Nenada Kaluđerovića on je precizno objasnio zašto su demonstranti posegnuli u telefonskim komunikacijama za pričom o „dronu sa kilo eksploziva“ kojim će napasti helikopter.

Kaluđerović je rekao da je 5. septembra ujutro „jednom momku telefonom rekao da posjeduje dron sa eksplozivom“, ali kako bi odvratio demonstrante, koje je policija rastjerala sa barikade na Adžića krivini, i koji su se vraćali prema gradu, da se zapute ka Cetinjskom manastiru.

Kazao je da je to uradio kako bi spriječio žrtve,

kriminalizuju učesnici građanskog otpora. Iako je krivična prijava protiv Kaluđerovića odbačena, jer je on detaljno opisao da je pominjan famozni dron sa „kilom eksploziva“ kao način distrakcije policijske pažnje jer su znali da su prisluškivani, u spisima koji su Specijalnom tužilaštvu dostavljeni na ponovno ocjenjivanje upravo je taj dron, koji niko nije vidio, jedan od ključnih „dokaza“ da je pripremana krvava teroristička akcija.

Na meti: Predrag Vušurović

jer je „imao određenih saznanja da se u Manastiru nalaze ljudi koji su spremni da izazovu krvoproliće i snajperisti koji su planirali da pucaju na sveštena lica“.

Bio je decidiran da niti ima dron, niti njime umije da upravlja.

Objašnjavajući presretnutu komunikaciju sa Brankom Martinovićem objasnio je da je ovaj stalno pominjao helikopter i da treba da se ide na Manastir, zbog čega mu je on kazao „da se tamo ne primiče“, jer postoji eksploziv.

Naglasio je i da je priča o dronu sa eksplozivom uspjela i ljudi se nijesu zaputili ka Manastiru.

U ,,Posebnom izvještaju sa analizom postupanja službenika Uprave policije, u cilju obezbjeđenja i uspostavljanja narušenog javnog reda i mira na Cetinju u periodu 4 – 5. 9. 2021. godine“, koji je urađen samo devet dana poslije ustoličenja, ni na jednom mjestu se ne pominje upotreba ili namjera upotrebe drona sa eksplozivom.

Samo se jednom rečenicom, na osmoj strani, konstatuje da je „uzet u obzir operativni podatak da postoji mogućnost ugrožavanja helikoptera nakon slijetanja“ i da su preduzete aktivnosti, prvenstveno specijalnih jedinica da se „pomenuti rizik umanji odnosno eliminiše“.

I samo to.

Izvještaj su sačinili ljudi koji su na terenu rukovodili policijskom akcijom: Goran Jokić, rukovodilac operativnog štaba, Dragan Gorović, v. d. pomoćnika direktora, Dejan Knežević, v. d. direktora, Miloš Rakonjac, v. d. direktora, Dragan Klikovac, v. d. direktora i Saša Maško-

vić, v. d. direktora i očigledno je da ovom operativnom podatku nijesu dali važnost u izvještaju.

A teško da bi tako važna informacija bila do te mjere marginalizovana u ovakvom dokumentu da su je smatrali ozbiljnom.

Priča o dronu sa eksplozivom naknadno je ubačena u policijske spise. Za to postoje i dokazi.

Tek 28. septembra u spisima za tužilaštvo pojavljuje se policijska službena zabilješka u kojoj se navodi da su dvojica policajaca – Zoran Bašanović i Darko Pajović – vidjeli dron na Cetinju 5. septembra, oko 7 sati i 40 minuta?!

Prema njihovom naknadnom izvještaju, preko radio-veze dobili su informaciju da se ,,u blizini Manastira, tačnije na lokalitetu crkve Ćipur, nalazi bespilotna letilica koja je dolećela iz pravca grada“. Tvrde da su, odmah nakon te dojave, izašli na teren i vidjeli dron ,,koji se kratko zadržao iznad crkve Ćipur“, a nakon toga se letilica ,,vratila nazad prema centru

grada odakle je doletjela“.

Prije i poslije ovog ,,ukazanja“, famozni dron niko nije vidio, ali je, bez obzira na to, bio okosnica krivične prijave protiv Nenada Kaluđerovića kada je uhapšen 7. oktobra prošle godine?!

Tako su dron i „kilo eksploziva“ upleteni i u zvanične spise Osnovnog državnog tužilaštva Cetinja, a osim na Nenada Kaluđerovića, odgovornost je prebačena i na građanskog aktivistu Predraga Vušurovića, te Predraga Kaluđerovića.

Ovaj poznati građanski aktivista i dvojica njegovih sugrađana sumnjiče se da su, u kriminalnoj organizaciji koju je, kako su pokušali da dokažu, oformio Veselin Veljović, imali ključne uloge za dron.

Vušurovića sumnjiče da je trebalo „da pripremi dron sa kilo eksploziva i donese odluku o aktiviranju eksplozivne naprave u cilju sprečavanja helikoptera da sleti u blizini manastira sa štićenim ličnostima“?! Policija ne pojašnjava otkud mu iskustvo sa upotrebom eksploziva, kada je obučavan za terorističku akciju i kako su, preslušavanjem sadržaja četiri (!) presretnuta razgovora, od Vušurovića ,,stvorili“ fanatičnog ekstremistu spremnog da likvidira ljude?!

Predraga Kaluđerovića terete da je „uključen u donošenje odluke za primjenu drona sa kilo eksploziva“...

Da li je ovđe riječ o klasičnom podmetanju dokaza koji su mogli da budu temelj optužbi za teška krivična djela?

PAKOVANJE „DOKAZA“

Policija i operativci Agencije za nacionalnu bezbjednost, potpomognuti zahtjevima premijera Zdravka Krivokapića i vicepremijera Dritana Abazovića, nikako nijesu htjeli da se liše zastrašujuće priče o terorizmu, a ona je bila održiva jedino uz „dron sa kilo eksploziva“ koji je trebalo da sruši helikopter i ubije Joanikija Mićovića i Porfirija Perića, uz njih i crnogorske i srpske specijalce i agente koji su ih obezbjeđivali?!

Baš ovakva najava krvoprolića vlastodršcima je bila važna, kako bi građanke i građani Crne Gore svoje sugrađanke i sugrađane okupljene u crnogorskoj prijestonici percipirali kao opasne teroriste i radikalne ekstremiste.

Zanimljiva je i činjenica da u spisima tužilaštva čovjek kojeg sumnjiče za organizaciju čitavog događaja – Veselin Veljović – nijednim dokazom nije doveden u vezu sa navodnim dronom i eksplozivom, te planom da Mićović, Perić, specijalci i agenti budu pobijeni?!

Samo se na početnim stranicama predmeta navodi kako se peta faza plana koji je Veljović, kako tvrde, osmislio „odnosila na upotrebu vatrenog oružja i

Politika

Subota, 16. april 2022.

TRANSKRIPTI RAZGOVORA

U tužilačkim spisma, u transkriptima razgovora, navodi se kako je Nenad Kaluđerović, 5. septembra, poslije pet sati ujutro, dao uputstva ljudima da se ne približavaju Manastiru, „odnosno helikopteru jer je spreman dron sa kilo eksploziva“.

Dakle: onaj kojeg pokušavaju da okrive da je bio zadužen da pripremi dron i donese odluku o aktiviranju eksplozivne naprave – Predrag Vušurović – za ovako užasnu optužbu tereti se na osnovu samo četiri presretnuta telefonska razgovora sa Predragom Kaluđerovićem, koji ništa ne dokazuju.

U transkriptu razgovora, koji je trajao nepun minut, 5. septembra, u 5.31, Vušurović pita Kaluđerovića đe je, je li dobro i u jednoj rečenici pominje Manastir: „Samo znači zbog Manastira i zbog toga one igračke“…

Vušurović je Kaluđerovića opet nazvao u 5.59 i u tom razgovoru je, prema mišljenju istražitelja, izrekao ključnu rečenicu zbog koje ga valja optužiti – kazao je: „Samo pazi ono u slučaju da doleti“…

U 7.13 Kaluđerović je pozvao Vušurovića da mu javi da je viđeno pet crnih džipova bez tablica, a sljedeći razgovor obavili su u 7.30 kada kratko razgovaraju o stanju na barikadama i Vušurović predlaže da se prebace na „sigurnu vezu“.

Toliko od čovjeka koji je, kako smatraju istražitelji, trebalo da odluči o životu i smrti velikodstojnika Crkve Srbije i njihove policijske pratnje u helikopteru?!

Za Nenada Kaluđerovića pišu da je planirao napad na helikopter upotrebom drona i eksploziva, što, navode dalje, nije sprovedeno u djelo. Ne pominje sa da je ovih optužbi već oslobođen, u prethodnom postupku pred Specijalnim tužilaštvom?!

Ponavljaju presretnute razgovore, navodeći kako je pozvao ljude da se ne primiču Manastiru i helikopteru jer je spreman dron sa kilo eksploziva.

Izdvajajući njegove razgovore, koji su ključni, netačno pišu da ga je Vušurović nazvao 5. septembra u 5.59 da ga izvijesti o stanju na terenu i podsjeti ga da „čuva ono“ ako helikopter doleti.

U jednom od razgovora Saša Martinović, u 8.36, rekao je Kaluđeroviću da je Mićović „sletio normalno helikopterom“, a poslije nekoliko sekundi da je „Peđa Vušurović dozvolio da prođu“…

Kaluđerović mu je u tom razgovoru rekao da je policija dobila odobrenje da upotrijebi bojevu municiju i kazao mu da svi idu kući, ističući: „…nećemo da ginu Crnogorci, a njima na obraz“, na što mu Martinović kaže: „Tako je“…

U spisima nema presretnutih razgovora o nabavci drona ili eksploziva, iako su svi sumnjivi Agenciji za nacionalnu bezbjednost i Upravi policije, prisluškivani i praćeni još od početka avgusta, odmah pošto je Crkva Srbije obavijestila crnogorske vlasti o namjeri da će po svaku cijenu svog mitropolita Joanikija Mićovića ustoličiti u Cetinjskom manastiru 5. septembra.

Draško ĐURANOVIĆ Kaćuša KRSMANOVIĆ (SJUTRA: Kad su građanski aktivisti-teroristi)

Parlament blokiran, u skupštinskoj proceduri prijedlozi koji bi smanjili cijenu goriva, ograničili cijene proizvoda...

Zbog „čuvanja izborne volje“ najviše ispaštaju građani

PODGORICA – U skupštinskoj proceduri nalazi se trideset i osam zakona, njihovih izmjena i dopuna, i drugih akata koji čekaju početak prvog redovnog (proljećnjeg) zasijedanja u 2022. godini koji je trebao da počne 1.marta, pokazuju podaci Pobjede.

Među aktima koji čekaju nalaze se i dva prijedloga izmjena Zakona o akcizama koji bi trebalo da dovedu do smanjenja cijena goriva, ali i prijedlog zakona o privremenim mjerama za ograničavanje cijena proizvoda od posebnog značaja za život i zdravlje ljudi. U pitanju su akti koji direktno utiču na standard stanovništva koji je drastično pogoršan zbog drastičnog povećanja cijena osnovnih namirnica i goriva koje je najskuplje u istoriji.

U skupštinskoj proceduri je i prijedlog zakona o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi koji je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović vratio na ponovno odlučivanje.

Na čekanju je i prijedlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, ali i izvještaji o radu Sudskog savjeta, Agencije za sprečavanje korupcije, zaštitniku ljudskih prava i sloboda, Tužilačkog savjeta, Državnog tužilaštva...

Crnogorski parlament blokiran je jer predsjedavajući zakonodavnim domom Strahinja Bulajić odbija da zakaže sjednicu dok se, kako je u više navrata saopštavao, ne postigne dogovor između stranaka bivše parlamentarne većine ili saglasnost oko formiranja tehničke vlade koja bi pripremila izbore.

Prvo redovno zasijedanje, kako to

Opozicija je u februaru sa koalicijom „Crno na bijelo“, ali i SNP-om na kolegijumu predsjednika Skupštine tražila zakazivanje sjednice na kojoj bi se izabrao novi predsjednik parlamenta i raspravljalo o Zakonu o lokalnoj samoupravi. Taj zahtjev odbio je predsjedavajući Bulajić pravdajući postupak čuvanjem izborne volje građana. Odbio je i da zakaže sjednicu parlamenta takođe na inicijativu opozicije na kojoj bi se raspravljalo i o ograničavanju cijena namirnica i goriva D.MALIDŽAN

aktiviranje eksplozivnih naprava protiv službenika policije i radi sprečavanja prevoza i prizemljenja helikoptera u kojem se nalaze štićene ličnosti“.

3

propisuje Ustav Crne Gore, počinje prvog radnog dana u martu i traje do kraja jula. Posljednja održana je sjednica vanrednog zasijedanja (7. februar) na kojoj je smijenjen Aleksa Bečić sa mjesta predsjednika parlamenta. Tada je za predsjeda-

vajućeg Skupštine izabran Strahinja Bulajić, funkcioner Demokratskog fronta, kao potpredsjednik iz najbrojnijeg poslaničkog kluba.

Opozicija je u februaru sa koalicijom „Crno na bijelo“, ali i Socijalističkom narodnom partijom na ko-

Savjetnica za saradnju sa državnim organima predsjednika Crne Gore reagovala je na izjavu državnog sekretara Ministarstva pravde Andreja Milovića

Pešić: Polusvijet zapalo da blati ljude i da javno kvalifikuje bez dokaza PODGORICA - Savjetnica za saradnju sa državnim organima predsjednika Crne Gore Nataša Pešić reagovala je na izjavu državnog sekretara Ministarstva pravde Andreja Milovića tokom gostovanja na TV Vijesti.

Milović je u emisiji „Načisto“, govoreći o Đukanoviću i Svetozaru Maroviću, kazao: „Razlika između njih dvojice koji se dopisuju je to što je jedan presuđeni šef organizovane kriminalne grupe a drugi još nije“.

Reagovao je voditelj emisije Petar Komnenić rekavši: „Vi (Milović) dolazite iz Ministarstva pravde, da ne presuđujemo nikom“.

- Predstavljen od strane specijalnog istražitelja-voditelja Komnenića, u svojstvu državnog sekretara i člana Tužilačkog savjeta, Andrej Milović je svojim, u najmanju ruku bestijalnim, izjavama bez ijednog jedinog dokaza potvrdio istinitost, relevantnost i mudrost stava Venecijanske komisije o „potencijalno opasnom vršenju političke kontrole nad tužilaštvom“ - navela je Pešić.

Samo što se danas, kako kaže, riječ „potencijalno“ briše.

- Državni sekretar Ministar-

- Što očekivati od dojučerašnjeg pripravnika advokatske kancelarije koji je i pored opštepoznatog neprofesionalnog ponašanja, zahvaljujući razumijevanju tadašnjih starijih kolega iz jedne od najreferentnijih strukovnih organizacija stva pravde i član Tužilačkog pravnika u Crnoj Gori, dobio savjeta, doživio je da ga vodi- još jednu priliku. Prije svega telj i učesnici emisije opomi- da sagleda svoje činjenje i da nju i reaguju zbog iznošenja svoje buduće postupanje veže javnih kvalifikacija, ni manje za visoko profesionalne i drušni više nego za predsjednika tvene vrijednosti. Koliko je to Crne Gore i time unizio i sebe uspio sam o sebi govori - rekla i instituciju koju predstavlja - je Pešić. naglasila je Pešić.

Naravno, dodaje ona, uspjeh Zato, kako je istakla, ono što kadrova odlazeće vlasti je očije iznijeto od strane učesnika gledan.

Milovića u emisiji ne zavre- - Oličen je u liku i djelu Zdravđ u j e ko m e n t a r, ka Krivokapića koji je, nakon već osudu zbog Leposavića, „delegirao“ Mineprincilovića u Ministarstvo pravde i pijelnosti, time doprinio da isto postineznanja i gne „izvanredan uspjeh“ malicio o kome će se, vjeruznosti. jem, u doglednom roku izjasniti relevantne međunarodne institucije, analizirajući „čudo neviđeno“.

Nažalost, očigledno je da je polusvijet zapalo da blati ljude i da javno kvalifikuje bez dokaza, lažno optužuje i presuđuje, paušalno iznoseći nesuvisle autistične konstrukcije - zaključila je Pešić.

Nataša Pešić R. P.

legijumu predsjednika Skupštine tražila zakazivanje sjednice na kojoj bi se izabrao novi predsjednik parlamenta i raspravljalo o Zakonu o lokalnoj samoupravi. Taj zahtjev odbio je predsjedavajući Bulajić pravdajući postupak čuvanjem izborne volje građana od 30. avgusta 2020. godine. Odbio je i da zakaže sjednicu parlamenta takođe na inicijativu opozicije na kojoj bi se raspravljalo i o ograničavanju cijena namirnica i goriva.

Međutim, kao mogućnost pojavila se opcija da sjednicu zakaže neko drugi od potpredsjednika Skupštine, Ervin Ibrahimović ili Branka Bošnjak.

Iako su iz DF-a najavili krivične prijave ukoliko se to dogodi, na to je pozvao i mandatar za sastav nove vlade Dritan Abazović, koji je u više navrata kazao da će, kada i ukoliko se obezbijedi podrška za formiranje nove vlasti, neko od potpredsjednika sazvati sjednicu i odblokirati zakonodavni dom. Ž. Z -N.Z.

Odlazeći premijer optužio Aleksandra Vučiča

Krivokapić: Zbog Otvorenog Balkana Srbija pokušala da nas ucijeni hranom PODGORICA- Zvanična Srbija pokušala je da ucijeni Crnu Goru da li će nam obezbijediti osnovne životne namirnice u zavisnosti od toga hoćemo li biti dio Otvorenog Balkana ili nećemo, kazao je premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, napominjući da ne vjeruje u tu regionalnu inicijativu.

-Moć je čudo, kad se osjećate moćnim onda mislite da možete i drugima da postavljate uslove- kazao je Krivokapić gostujući u emisiji „Okvir“ na Javnom servisu odgovarajući na pitanje da li je Aleksandar Vučić trenutnu krizu koristio u političke svrhe.

Krivokapić dodaje da niko nije računao da se lanci snabdijevanja moraju preispitati u kriznim situacijama.

-Mi smo znajući za odluku Srbije o zabrani izvoza pokrenuli jednu inicijativu koja je izazvala paniku u toj zemlji zbog toga što se centar težišta zbivanja sa Srbije premješta na Bugarsku. Znate da je prvo pravilo marketinga da ako izgubite tržište, da se na to tržište teško vraćate- poručio je Krivokapić.

Dodaje da je jedina razlika između ponude između Srbije i Bugarske cijena transporta koja je u slučaju uvoza iz Bugarske veća.

Krivokapić dodaje da su pojedini politički subjekti krivi što Vlada nije potpisala temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a ne on.

-Gospodin Vučić je čovjek koji sve voli da kontroliše, procijenite da li je i ovo bilo pod njegovom kontrolomkazao je. Dodaje i da svako ko je kriv treba da se prepozna.

-To su politički subjekti, analitičari i dio episkopa. Ja sam izgleda nedostojan da potpišem taj ugovor, a Dritan Abazović je za taj posao bolji- naveo je.

Kada je riječ o pojedinim resorima u Vladi, Krivokapić se osvrnuo na Ministarstvo vanjskih poslova, rekavši da su mentori ministra tog resora Đorđa Radulovića bili Milan Roćen i Srđan Darmanović.

On je kazao da je Radulovića izabrao na preporuku ,,njegovog brata od ujaka“.

-Njega je kreirao gospodin Roćen, a utvrdio gospodin Darmanović- dodao je. R.P.

4

Politika

Subota, 16. april 2022.

VLADA I DALJE NA ČEKANJU: Izvršni direktor GP Ura poručio da je još potrebno usaglasiti sporazum o programskim prioritetima, SD ponavlja da je on neprihvatljiv

Mikić: Nepoznato hoće li vlada imati 18 ili 20 resora Nijesmo, dakle, spremni da podržimo vladu u kojoj će SNP sa svojim svjetonazorima imati dominantnu ulogu i nijesmo spremni da budemo dio parlamentarne većine koja će mjesto predsjednika parlamenta dati anti-NATO partiji. Nuđene su nam brojne funkcije, da smo htjeli da trgujemo imali smo čime, ali za nas Crna Gora i njen interes nijesu na prodaju – rekao je Šehović PODGORICA – Izvršni direktor Građanskog pokreta Ura Zoran Mikić kazao je da su dogovoreni prioriteti nove vlade, da je usaglašena njena struktura, ali i istakao da je još uvijek nepoznato hoće li ona imati 18 ili 20 resora.

On je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore naveo da je u procesu pregovora ostalo još da se usaglase tehnički detalji koji se odnose na sporazum o programskim i političkim prioritetima.

DODATNO VRIJEME

Mikić je naglasio da su zahtijevali dodatno vrijeme kako bi usaglasili stavove između Socijaldemokratske partije i potpisnica Memoranduma o saradnji.

- Tu mislim na SNP, manjinske partije i GP Ura. Sad smo priveli taj proces kraju. I lokalni izbori su uticali da izgubimo nekoliko sedmica, jer se fokus javnosti usmjeravao na njih – kazao je Mikić.

Nije mogao da objasni gdje je „zapelo“ u procesu formiranja vlasti, a, dodao je, i konačan broj ministarstava je uslovljen „finišom političkih pregovora“.

- Vlada će najvjerovatnije imati tri potpredsjednika, svaki potpredsjednik će vezati za sebe jedan resor. Imaćemo tako neke prakse koje smo ranije imali, samo je ostalo da vidimo hoćemo li imati 18 ili 20 resora – pojasnio je Mikić.

Smatra i da je rano govoriti o imenima za ministarske pozicije jer takve odluke moraju proći partijske organe.

ODGOVORNOST

Zoran Mikić

- Ostavio bih to mandataru kad se sve sklopi da on obavijesti javnost ko će personalno činiti vladu. U ovom trenutku je izvjesno da će SDP-u pripasti resor vanjskih poslova i odbrane – istakao je.

Sa druge strane, kako je rekao, vlada će se baviti i pitanjem temeljnog ugovora sa SPC, popisom stanovništva i regionalnim inicijativama, što je važno Socijalističkog narodnoj partiji.

Prema nezvaničnim saznanjima Pobjede učesnici u pregovorima čekaju novu sjednicu Glavnog odbora SNP-a koja će biti održana za vikend, a potom i definitivno izjašnjenje Predsjedništva DPS-a o svim kadrovima kao i o programskim principima Vlade.

DEKOR

Sporazum o programskim i političkim prioritetima koji je pomenuo Mikić usaglasili su SDP i Ura, a on, kako je rekao portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević za njih nije prihvatljiv.

Damir Šehović

Ono što posebno zabrinjava u tom dokumentu, naveo je, je to što je izmijenjen princip odlučivanja u vladi, pa tako umjesto opšteg konsenzusa sporazum predviđa dvotrećinsku većinu.

- Sada govorimo o nekoj dvotrećinskoj većini, koja je u brojkama od 18 ministarstava gdje SNP i Ura zajedno imaju 11, vrlo moguće i 12, i sasvim je jasno vrlo lako dostižna. I imamo bojazan da se građanske partije svode na neki dekor u toj vladi – kazao je Zirojević.

Saglasan je sa stavom DPS-a da bi bilo dobro da u novu vladu uđu i SDP i SD, ali kaže to se ne može dogoditi pod uslovima SNP-a.

- Naši uslovi su da se SNP-u ne mogu dati ključne pozicije, naš uslov je da anti-NATO partija ne može rukovoditi parlamentom države članice NATO saveza. Naš uslov je da agenda SNP-a ne može dominantno biti agenda nove vlade, i bez obzira na bilo koje funkcije koje bi nam mogle biti nuđene, ti

Potpredsjednice Ženskog kluba Branka Bošnjak i Vesna Pavićević upozorile su mandatara Dritana Abazovića da povede računa o rodnoj izbalansiranosti buduće vlade.

One su istakle da se, prema navodima u medijima, stiče utisak da će najavljena manjinska vlada imati značajno manje žena na ministarskim pozicijama u odnosu na postojeću, iako

Poslanik Građanskog pokreta Ura Miloš Konatar je tokom proceduralne rasprave predložio da se sjednica odgodi zbog blokade parlamenta i nemogućnosti usvajanja zakona od, kako je naveo, životne važnosti.

- Tokom marta nijesmo imali ni sjednicu posvećenu premijerskom satu. Nema potrebe da se pravimo da je sve u redu kada nije sve u redu. Zaista apelujem da do razrješenja blokade Skupštine odgodimo sjednicu – rekao je Konatar.

Poslanik Demokratske partije

Poslanici zbog blokade Skupštine nijesu htjeli da usvoje dnevni red socijalista Luiđ Škrelja se saglasio da treba sačekati razrješenje parlamentarne krize.

Predsjedavajući Odborom Milun Zogović kazao je da DPS

Sa sjednice Administrativnog odbora

neki principi koje smo od starta postavili su glavni i osnovni uslov za eventualnu participaciju SD-a u vladi – poručio je.

Upitan koje su im pozicije nuđene, Zirojević je kazao da su im nuđena ministarstva odbrane, javne uprave, rukovodeća mjesta u EPCG, CEDIS-u, kao i da je cjelokupan proces izgledao neozbiljno.

Stav SD-a juče je ponovio i predsjednik partije Damir Šehović. On je, na sastanku sa ambasadorkom Bugarske u

Ženski klub: Abazović da povede računa o rodnoj izbalansiranosti vlade će broj resora biti znatno veći.

- Zato Ženski klub apeluje i upozorava mandatara da povede računa o rodnoj izbalansiranosti svog kabineta i ne dozvoli ovaj rodni dizbalans, jer ako se ove najave ispostave tačnim, onda takva vlada i takav mandatar ne mogu se smatrati ni evropskim ni progresivnim, jer ovo bi bio ogroman korak unazad – poručile su.

Sjednica Administrativnog odbora zaključena nakon proceduralne rasprave PODGORICA – Sjednica Administrativnog odbora, na kojoj je juče trebalo da se razmatraju imenovanja u više državnih institucija, nije održana jer većina poslanika nije prihvatila predloženi dnevni red smatrajući da o njemu treba da se izjasne nakon deblokade parlamenta.

Crnoj Gori Meglenom Plugčievom poručio da neće, zarad funkcija, državni interes podrediti političkoj agendi SNP-a.

- Nijesmo, dakle, spremni da podržimo vladu u kojoj će SNP sa svojim svjetonazorima imati dominantnu ulogu i nijesmo spremni da budemo dio parlamentarne većine koja će mjesto predsjednika parlamenta dati anti-NATO partiji. Nuđene su nam brojne funkcije, da smo htjeli da trgujemo imali smo čime, ali za nas Crna Gora i njen interes nijesu na prodaju – rekao je Šehović.

danima zahtijeva zakazivanje sjednice Skupštine, a onda traže odgađanje sjednice Odbora.

Poslanik Demokrata Vladimir Martinović ocijenio je da is-

ključivu odgovornost za krizu u Crnoj Gori nose oni koji prekrajaju izbornu volju građana.

- Neki poslanici predlažu odlaganje upravo zbog neuspjeha u pregovorima i prekrajanju izborne volje. Pregovori oko manjinske vlade su politička lakrdija – zaključio je Martinović.

Dnevnim redom jučerašnje sjednice Administrativnog odbora bilo je predviđeno utvrđivanje prijedloga liste za imenovanje jednog člana Savjeta RTVCG, nastavak postupka za imenovanje jednog člana Državne izborne komisije iz reda predstavnika civilnog društva, nevladinog sektora i Univerziteta, nastavak postupka imenovanja predsjednika i jednog člana Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama i pokretanje postupka imenovanja predsjednika i šest članova žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade. Đ. Ć.

Manjinsku vladu komentarisala je i nekadašnja potpredsjednica Vlade Azra Jasavić koja je navela da je ključ oko njenog formiranja, trajanja i kontrole u rukama DPS-a.

Ona je u emisiji „Znam da znaš“ Gradske televizije ocijenila da predsjednik SNP-a Vladimir Joković ne može biti spreman da uradi bilo što protiv nacionalnih interesa Crne Gore, ali i istakla da je više zabrinjava Ura koja je nepouzdana.

- Dovela nas je u poziciju da je Crna Gora destabilizovana, da nije više građanska zemlja, da imamo sve više kleronacionalizma i pojavu fašističkih naboja. Crnogorska građanska priča gubi na značaju zahvaljujući upravo činjenici da je Ura pustila zlog duha iz boce koji može da porobi građansku Crnu Goru – istakla je Jasavić.

Zbog toga je, dodala je, odgovornost na Uri, a ne na SNP-u i DF-u čija je ideologija od početka poznata.

- Kvazipartije poput GP Ura i Demokrata su najveća opasnost za Crnu Goru – smatra Jasavić.

Navela je i da se postavlja pitanje da li je dobro rješenje SDPu, koji 2014. i 2015. godine nije prepoznao opasnost koja je prijetila Crnoj Gori, povjeriti ministarstva odbrane i vanjskih poslova.

- U ovim konstelacijama snaga to je ipak najbolje rješenje, ali pitanje je da li je to dobro rješenje – kazala je Jasavić.

Ž. Z -N.Z

U susret lokalnim izborima

Pravo glasa u Bijelom Polju ima 39.580, u Šavniku 1.618 građana PODGORICA – Pravo glasa u Bijelom Polju i Šavniku na izborima, koji će biti održani 12. juna, ima ukupno 41.177 građana, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Broj građana upisanih u birački spisak u Bijelom Polju je 39.580, a u Šavniku 1.597. Ti brojevi su manji u odnosu na one iz 2020. godine kada su održani parlamentarni izbori, a kada je u Bijelom Polju bilo 39.938 upisanih birača, a u Šavniku 1.618.

Uvid u birački spisak, kako su naveli, građani mogu ostvariti lično na šalterima Područne jedinice za upravne poslove, državljanstvo i strance Bijelo Polje i Filijale za upravne poslove, državljanstvo i strance Šavnik, svakim radnim danom u terminu od 8 do 14 sati, uz važeću ličnu kartu ili pasoš.

Prilikom neposrednog uvida, pojasnili su, birač može zatražiti promjenu podataka upisanih u birački spisak.

- Birač može izvršiti uvid u birački spisak direktno i preko internet portala www.biraci.me. Na tom portalu, građanin unosom broja lične karte ili putne isprave može provjeriti da li je u biračkom spisku i na kojem biračkom mjestu glasa – istakli su iz MUP-a. R. P.

Ekonomija

Subota, 16. april 2022.

5

Finansijski bilansi državne energetske kompanije pokazali gubitak od 9,84 miliona u prošloj godini i potvrdili partijsko zapošljavanje

PODGORICA – Troškovi zarada, naknada i ličnih rashoda zaposlenih u Crnogorskom elektrodistributivnom sistemu (CEDIS) porasli su 2,3 miliona eura u prošloj godini na 27,75 miliona, pokazuju zvanični finansijski bilansi državne energetske kompanije.

CEDIS je u bilansima, koje je dostavio Upravi prihoda i carina dvije sedmice nakon isteka zakonskog roka i time probudio sumnju da „pegla brojke“, naveo da je u prošloj godini ostvario 9,84 miliona eura gubitka. Kompanija, koja ima svojevrsni monopol na tržištu, je godinu prije dolaska novog menadžmenta završila sa 769.525 eura dobiti.

Odlazeća vlada usvojila je 1. aprila odluku da prošlogodišnji gubitak CEDIS-a pokrije iz dobiti EPCG, na način što će im retroaktivno umanjiti plaćene fakture za deset miliona eura.

NOVIH 68 RADNIKA

Novo rukovodstvo CEDIS-a, predvođeno funkcionerom Demokrata Vladimirom Čađenovićem, prošle godine je, prema podacima iz bilansa, zaposlilo za stalno 68 novih radnika. U kompaniji je u prosjeku radilo 1.428 zaposlenih, dok ih je u 2020. bilo 1.360. Ovaj podatak ide u prilog tvrdnjama o partijskom zapošljavanju u

I. MANDIĆ

CEDIS potrošio 27,7 miliona eura na zarade i naknade Da ih prošlogodišnji gubitak od deset miliona eura nije mnogo uznemirio pokazuje odluka menadžmenta CEDISa da sve radnice u firmi ove godine časti po 200 eura za Osmi mart. One su, prema

PODGORICA - Iz Vlade su juče saopštili da je Crna Gora ostvarila napredak u oblasti finansijskog nadzora i zaštiti konkurencije, odnosno u poglavljima 32 – finansijski nadzor i osam – konkurencija.

- Posebno je naglašen značaj donošenja propisa u vezi sa poglavljem 32, sa akcentom

Vladimir Čađenović

CEDIS-u koje je sprovelo novo rukovodstvo.

Neto troškovi zarada, naknada i ličnih rashoda zaposlenih bili su 16,77 miliona eura i uvećani su 1,6 miliona. Iz njih proizilazi da je prosječna neto zarada zaposlenih u CEDIS-u prošle godine bila 980 eura. Za službena putovanja zaposlenih kompanija je potrošila 1,37 miliona eura, 216.256 eura više nego godinu ranije.

CEDIS je u prošloj godini od prodaje struje prihodovao 102,6 miliona eura, što je rast od devet miliona. Smanjeni su ostali prihodi iz poslova-

na izmjene i dopune Zakona o upravljanju i unutrašnjim kontrolama u javnom sektoru, propisima u vezi sa razvojem budžetske inspekcije i propisima u oblastima eksterne revizije, zaštite finansijskih interesa EU i zaštite eura od falsifikovanja - navodi se u saopštenju. Šefica Radne grupe za poglavlje osam Jasna Vujović najavila je da će posebnu pažnju posvetiti slučajevima državne pomoći koji su u središtu pažnje Evropske komisije kako bi se, u skladu sa zakonom i praksom EU, pravovremeno odgovorilo na izazove koji iz njih proističu.

R. E.

Sastanak UPCG, trgovaca i sindikata u vezi neradne nedjelje

Socijalnim dijalogom do dogovora PODGORICA – Pitanje neradne nedjelje mora se rješavati kroz socijalni dijalog, uz uvažavanje interesa i zaposlenih i poslodavaca, jer se jedino na taj način može doći do prihvatljivog rješenja za sve – zaključeno je na sastan-

informacijama Pobjede, uz to dobile i po 100 eura od sindikata.

U CEDIS-u je zaposleno 225 žena, pa je firma samo za Osmi mart ukupno potrošila 45.000 eura državnog novca. To nije primjereno ni u mnogo razvijenijim sistemima od crnogorskog, a kamoli u zemlji u kojoj većina penzionera za mjesec primi po 150 eura.

Šampioni klijentelizma

Napredak u oblasti finansijskog nadzora i konkurencije

U fokusu državna pomoć

Za osmi mart častili 45.000 eura

ku predsjednika Unije poslodavaca Predraga Mitrovića sa generalnim sekretarom Saveza samostalnih sindikata Duškom Zarubicom.

- Predstavljena su i određena rješenja koja bi, kako smatraju, bila u interesu države, zaposlenih i poslodavaca, uz napomenu da se postojeća situacija mora rješavati u što skorijem roku, imajući u vidu nastupajuću ljetnju turističku sezonu – saopšteno je iz UPCG. R. E.

Kompanija je na kraju decembra imala 1.428 radnika, 68 više nego godinu ranije, dok su troškovi njihovih zarada i naknada porasli 2,3 miliona nja za 3,2 miliona.

Troškovi poslovanja kompanije bili su 83,07 miliona i porasli su 13 miliona. Najveći rast imali su troškovi nabavne vrijednosti prodate robe i troškovi materijala koji su bili veći 10,7 miliona i ukupno su iznosili 33,1 milion.

Porasli su i ostali poslovni troškovi za 2,5 miliona na 28 mili-

ona eura. Značajno su porasli i rashodi po osnovu kamata i kursnih razlika koji su uvećani za 933.417 eura i iznosili su 1,07 miliona. Rashodi po osnovu vrijednosnog usklađivanja kratkoročnih finansijskih sredstava i finansijskih ulaganja bili su 1,34 milion, što je rast od 823.721 euro u odnosu na 2020.

SDP je pozvao rukovodstvo CEDIS-a da podnese ostavku zbog lošeg poslovanja i gubitka od skoro deset miliona eura u prošloj godini.

- Kompanija koja je godinama iskazivala poslovni uspjeh, prethodne godine je zabilježila ogroman gubitak koji je posljedica nedomaćinskog poslovanja, nekompetentnosti i beskrupuloznog partijskog zapošljavanja - navode iz SDP-a i naglašavaju da je firma, nakon preuzimanja, postala partijski plijen, sa nekoliko stotina novozaposlenih u 2021. godini, čime je CEDIS, u inače veoma jakoj konkurenciji, postao simbol i šampion klijentelizma apostolske vlade.

ODBIJAJU ODGOVORNOST

Iz CEDIS-a su više puta saopštavali da je prošlogodišnji gubitak rezultat poremećaja na tržištu i rasta cijene električne energije koju su morali da kupuju kako bi pokrili komercijalne gubitke. Čađenović je nedavno kazao da menadžment ima uticaj na ostvareni gubitak

SDP uputio urgenciju predsjedniku Odbora za ekonomiju

Joković da zakaže sjednicu zbog rasta cijena PODGORICA - SDP je juče uputio urgenciju predsjedniku Odbora za ekonomiju Vladimiru Jokoviću da hitno zakaže sjednice tog tijela povodom rasta cijena i pada standarda građana usljed krize i saslušanja resornih ministara na te teme. Šef medijskog tima SDP-a Mirko Stanić naveo je da bi pitanja standarda građana trebalo da budu na vrhu agende resornih ministarstava, ali i predsjednika nadležnog skup-

štinskog odbora.

- Kao odgovorni predstavnici građana koji su nas birali, moramo uraditi sve što je u našoj moći da donesemo odluke koje će spriječiti strmoglavi pad standarda građana, izazvan podjednako neodgovornom i odlazećom vladom Zdravka Krivokapića, kao i blokadom rada Skupštine - rekao je Stanić.

On je podsjetio da su poslanici SDP-a Odboru, kojim predsjedava Joković, uputili dva

zahtjeva za sazivanje sjednica, 24. marta i 30. marta.

- U prvom zahtjevu, između ostalog, navodi se da je potrebno hitno sazivanje sjednice kako bi razmatrali antikrizne mjere, podršku građanima i privredi, ali i dio zakona koji se odnose na smanjivanje akciza na gorivo i na prehrambene proizvode, čiji je rast od 30 odsto do 150 posto u protekloj godini - kazao je Stanić.

On je rekao da su drugim zahtjevom tražili kontrolno saslušanje resornih ministara finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića, ekonomskog razvoja Jakova Milatovića i poljoprivrede Aleksandra Stijovića na temu postupanja Vlade i ministarstava povodom ekonomske krize izazvane rastom cijena energenata i prehrambenih proizvoda. S. P.

Privredna komora raspisala konkurs za dodjelu nagrada

Prijedloge dostaviti do 31. maja PODGORICA - Privredna komora raspisala je konkurs za dodjelu nagrada te privredne asocijacije za prošlu godinu.

PKCG dodjeljuje nagrade za uspješno poslovanje, društvenu odgovornost, inovativnost

i unapređenje menadžmenta.

Nagrade se dodjeljuju preduzećima i pojedincima iz reda članova Komore.

Komora je pozvala sve njene članice, organe, odbore udruženja, privredne asocijacije, institucije i pojedince, da daju

prijedloge za nagrade.

Prijedlozi se dostavljaju u pisanoj formi na adresu PKCG, faksom, ili na imejl pkcg@pkcg.org do 31. maja. Nagrade će biti dodijeljene uoči Međunarodnog dana preduzetnika koji se slavi 19. novembra.

R. E.

koliko i neko van CEDIS-a.

- To je nepredvidiva situacija na koju menadžment CEDIS-a nije mogao da utiče i svako ko proziva i poziva se na nesposobnost i govori da je gubitak posljedica zakulisnih radnji, ima za cilj da fabrikuje aferu zbog političkog interesa uoči lokalnih izbora u Podgorici - rekao je Čađenović.

B. D.

Bivši radnici Montenegro erlajnza najavili nova okupljanja

U ponedjeljak protestuju ispred ministarstava

PODGORICA - Bivši zaposleni Montenegro erlajnza najavili su da će radikalizovati proteste i okupiti se u ponedjeljak ispred ministarstava kapitalnih investicija i finansija na Rimskom trgu u Podgorici. Bivši zaposleni okupljanje su zakazali za 12 sati.

- Prisutnima će se obratiti predstavnici radnika i ponoviti zahtjeve vezane za neisplaćene zarade, nepovezani radni staž i otpremnine, kao i opstrukcije od nadležnih ministarstava i institucija - navodi se u saopštenju.

Bivši zaposleni su najavili da će argumentovano prozvati odgovorne za postojeće stanje u crnogorskoj avijaciji, ,,kao i adekvatno pozdraviti ministre odlazeće vlade, u skladu sa iskazanom empatijom prema bivšim radnicima i njihovim porodicama“.

Oni su pozvali sve bivše zaposlene MA da zajedno sa porodicama i prijateljima pomognu u ostvarivanju njihovih prava. R. E.

6

Ekonomija

Subota, 16. april 2022.

Vlada Srbije najavila da bi idućeg četvrtka mogla da dozvoli izvoz brašna u Crnu Goru D. MALIDŽAN

Pekari čekaju informacije od dobavljača da bi odlučili o cijenama

Brašno u maloprodajnom objektu

PODGORICA – Ukoliko za desetak dana, kada očekujem da bi ponovo trebalo da bude uspostavljen uvoz brašna iz Srbije, situcija na tržištu ostane nepromijenjena, cijene brašna bi trebalo da ostanu na istom nivou kao i neposredno prije nego je Srbija zabranila izvoz - kazao je Pobjedi direktor Monteklasa iz Nikšića Predrag Marojević.

To znači da bi cijena tone brašna, koje se pekarima prodaje u džakovima od 25 kg, bila između 550 i 570 eura u veleprodaji, dok bi u trgovačkim lancima, u zavisnosti od marže, kilogram brašna tip 400, koji se najviše prodaje, koštao 80 centi.

Monteklas je zastupnik Mlinske industrije Popović iz Šapca i drži 20 odsto ukupne prodaje brašna na crnogorskom tržištu sa brendovima

Trenutne cijene brašna u prodavnicama Različite su cijene brašna trenutno u maloprodajama trgovačkih lanaca u centru Podgorice.

Tako crnogorsko brašno Montemlin Šajo tip 400 u Idei košta 75 centi, a u Voliju deset centi manje, dok je brašno Nikšičkog mlina tip 400 u Aromi 75 centi. Hrvatskog brašna Farina tip 500 u centru ima samo Idea po cijeni od 79 centi. Zlatni puder Klas iz BiH u Idei košta 1,29

MI Popović za brašna u pakovanju od 25 kg i Nikšićki mlin za pakovanja od kilogram.

OČEKIVANJA

Kako su u potpunosti naslonjeni na matičnu firmu iz Srbije, objašnjava Marojević, nijesu se tokom perioda zabrane izvoza orijentisali na druga tržišta, jer su iz nedjelje u nedjelju očekivali da će takva odluka biti ukinuta. Tržište su, navodi, snabdijevali integralnim brašnom, za koje nije

eura, u Aromi 1,59 eur, dok je u Voliju 1,35 centi.

Srbijanska Fidelinka tip 400, koje smo našli u Aromi košta 99 centi, a Senćansko isti tip 1,05 eura. Hrvatsko brašno Tena tip 550 u Voliju košta 75 centi, dok je u Aromi 1,05 eura. Novosadsko brašno Danubius tip 400 u Aromi košta 1,05 eura, dok je u Voliju jeftinije 30 centi. Tip 500 istog proizvođača u Voliju košta 69 centi.

važila zabrana izvoza, kao i sa aditivima i drugim dodacima za pekarstvo.

- Čekamo odluku Vlade Srbije o ukidanju zabrane izvoza, ali sada je gotovo izvjesno da će se to desiti krajem iduće nedjelje. Mislim da će uvoz krenuti tek poslije uskršnjih praznika, odnosno poslije 26. aprila, pa stabilizaciju tržišta očekujem krajem mjeseca - kazao je Marojević.

Naglašava da je riječ o berzanskoj robi, pa se ne može sa si-

gurnošću reći kakve će cijene biti za desetak dana.

Zamjenik predsjednika Grupacije pekara pri Privrednoj komori Vesko Nikolić ne očekuje da cijena brašna ostane ista kao na početku marta, kad je Srbija zabranila izvoz.

Navodi da su odluku o prekidu zabrane izvoza očekivali i ovog četvrtka, ali se to nije desilo. Nikolić je Pobjedi najavio da grupacija, za početak iduće nedjelje, planira sastanak, a da će prije toga kontaktirati

dobavljače iz Srbije, kako bi mogli odrediti cijena svojih proizvoda.

DOGOVOR

Srbijanski mediji prenose da je Udruženje Žita Srbije postiglo načelni dogovor sa premijerkom Anom Brnabić da se odobre kvote za izvoz pšenice, kukuruza i ulja te da se dozvoli neograničen izvoz brašna. Predsjednica tog udruženja Sunčica Savović je kazala da je dogovoreno da mjesečne kvote za izvoz budu 350 hiljada tona pšenice i kukuruza za sve zemlje sa kojima su ugovori potpisani prije 9. marta, kao i da bude slobodan izvoz pšeničnog brašna i prekrupe, kao i griza od kukuruza. Navela je da bi detalje trebalo da dogovore na sastanku iduće srijede, kako bi se u četvrtak prijedlog odluke našao na dnevnom redu sjednice Vlade.

M. Lk.

Iz DPS-a upozoravaju da je inflacija dostigla frapantnih deset odsto

Aleksandar Bogdanović

Nije dobro kad je partijski iznad interesa građana PODGORICA - Evidentno je da povećanje prosječne zarade nije ni približno dovoljno da pokrije rast cijena, pri čemu inflacija dostiže frapantan nivo od čak deset odsto, ocijenio je generalni sekretar DPS-a Aleksandar Bogdanović.

Podsjetio je na podatke Monstata da su cijene u februaru bile veće 6,7 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mjesec, a u martu 9,7 odsto veće nego u uporednom periodu.

- To ukazuje da pogrešnom ekonomskom politikom Vlade inflacija dostiže frapantan nivo od deset odsto te su na taj način građani dovedeni u ozbiljno iskušenje kako da prežive - naveo je Bogdanović i dodao da se neznavenom politikom odlazeće vlade i blokadom parlamenta ne mogu donijeti mjere za zaštitu standarda, po ugledu na države iz regiona i EU. On smatra da se, sve dok je partijski interes iznad potreba i života građana, Crnoj Gori ne piše dobro.

R. E.

Juče održana sjednica Socijalnog savjeta

Opšti kolektivni ugovor ključni zadatak PODGORICA - Postoji žal što opšti kolektivni ugovor nije potpisan prošle godine, a kako je to ključni zadatak Socijalnog savjeta, ta obaveza ostaje za ovu godinu, izjavio je ministar ekonomije Jakov Milatović nakon jučerašnje sjednice tog tijela.

- Svi smo srećni zbog svega onoga što smo uradili za unapređenje kvaliteta života građana, prije svega kroz program ,,Evropa sad“ - naveo je Milatović naglašavajući da mnoge privredne grane poput trgovine i bankarstva nemaju granske kolektivne ugovore tako da je važnost zaključenja ovog ugovora dodatno veća.

Govoreći o nastupajućoj turističkoj sezoni, Milatović je ka-

Milatović se nada da će Sveti Stefan biti otvoren ove godine

Sa jučerašnje sjednice Socijalnog savjeta

zao da procjenjuje 90 ili 100 posto prihoda iz 2019. godine.

- Tek smo izašli iz jedne krize i ušli u drugu a to je rat u Ukrajini.

Sigurno će doći do umanjenja broja turista iz Ukrajine i Rusije, ali smo fokus stavili na regi-

on i tržišta Zapadne i Centralne Evrope - poručio je Milatović.

Smatra da izbori u toku sezone neće poremetiti turistička kretanja ali je mišljenja da su oni mogli da se raspišu u jednom danu.

Sjednici je prisustvovao i mini-

Stijović: Cijene brašna zavise i od transporta Stijović je kazao da konstantno razgovara sa svim ministrima u regionu kako bi našli najpovoljnije rješenje za uvoz brašna.

- Vlada Srbije smatra da treba

da pregleda sve zahtjeve regiona, jer je velika potražnja na globalnom nivou za uljem, pšenicom, žitaricama i stočnom hranom. Rekli su da će sljedeće nedjelje po

sistemu kvota donijeti odluku da će biti oslobođeno brašno, tako da očekujemo pozitivne poruke - kazao je Stijović i dodao da bez obzira na to traže alternativna rješenja, jer

star poljoprivrede Aleksandar Stijović, koji je kazao da je njegov resor posvećen osiguranju tržišta i umanjivanju posljedica ruskog napada na Ukrajinu.

- Trenutno su naše zalihe stabilne, trgovinski lanci izuzetno će kriza potrajati.

- Cijene u Bugarskoj pariraju onima u Srbiji, ali je cijena transporta duplo veća. Razgovaramo i sa Rumunijom i Poljskom i pokušavamo da riješimo administrativne barijere - poručio je Stijović.

Milatović je kazao da je arbitražni postupak u vezi sa ugovorom za Sveti Stefan u toku, te da nema informaciju hoće li grad hotel biti otvoren ove godine.

- Ugovorna obaveza zakupca je da bude otvoren. Mislim da država i državno preduzeće Hoteli Sveti Stefan, koji su i pokrenuli arbitražni postupak zbog neispunjenja ugovorenih obaveza, dobro stoje u tom postupku. Takve informacije dobijamo od američkobritanske advokatske kancelarije koja predstavlja Crnu Goru u arbitražnom postupku u Londonu - kazao je Milatović i dodao da se nada da će odluka suda biti da se hotel otvori ove godine.

dobro snabdjeveni svim osnovnim životnim namirnicama, a imamo i alternativna rješenja i tržišta, što nam je jako važno i u susret ljetnjoj turističkoj sezoni - kazao je Stijović.

Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomskog razvoja Milena Lipovina-Božović je kazala da su predložili i dodatne stimulativne mjere demografskog razvoja, posebno povećanje nataliteta kojima će se dodatno ohrabriti mladi ljudi da ostanu u Crnoj Gori i razmišljaju o formiranju porodice. Osim jednokratne novčane mjere

za novorođenčad predstavila je program ,,Garancije za mlade“, koji mlađima od 30 godina omogućava kvalitetnu ponudu za posao, dalje školovanje, stažiranje ili pripravnički staž.

U skladu sa akcionim planom za sprovođenje strategije za unapređenje kvaliteta života LGBTQ osoba i rješavanjem problema nasilja i uznemiravanja u svijetu rada, sjednici su prisustovali i predstavnici NVO sektora, Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava i Agencije za mirno rješavanje radnih sporova. N. K.

Društvo

Subota, 16. april 2022.

7

Građevinski fakultet organizovao javni čas posvećen obilježavanju godišnjice katastrofalnog zemljotresa u Crnoj Gori

PODGORICA - Crna Gora danas ima gotovo dvostruko više bespravno sagrađenih objekata nego što je prije 43 godine ukupno objekata oštećeno u razornom zemljotresu 15. aprila 1979. godine i to su podaci za brigu koji povećavaju rizik da bi potres sličnih razmjera proizveo, pribojavaju se stručnjaci, mnogo ozbiljnije posljedice.

To je poručeno sa javnog časa održanog u organizaciji Građevinskog fakulteta povodom godišnjice od zemljotresa koji je na drastičan način promijenio i Crnu Goru i svijet primjene seizmičke nauke.

I pored značajnih iskustava stečenih nakon ovog zemljotresa evidentna je nedovoljna briga o smanjenju seizmičkog rizika u našoj zemlji.

Kako je u okviru segmenta koji tretira seizmički rizik u Crnoj Gori danas kazao prof. dr Srđan Janković, naročitu opasnost nosi činjenica da je većina bespravnih objekata rađena daleko van projekata i pravila struke, pa su posebno ranjivi na eventualno ponavljanje sličnog scenarija iz prošlosti.

Prema procjenama, takvih je više od 100.000 na nivou Crne Gore.

Katastrofalni zemljotres koji je pogodio Crnu Goru 1979. godine, sa svim razornim posljedicama, bio je strašna opomena ali i prekretnica i revolucija koja je na nove osnove postavila propise u oblasti planiranja i gradnje, ali nas realnost upozorava da se protokom godina zaboravilo na te važne lekcije.

Posljedice 1979. godine

Govoreći o stručnim izazovima u oblasti zemljotresnog inžinjerstva doc. dr Jelena Pejović

navela je i faktografske podatke koji opominju.

-Zemljotres magnitude sedam stepeni, čiji je epicentar bio u moru 14 kilometara od obale, prouzrokovao je 136 ljudskih žrtava (101 u Crnoj Gori, 36 u Albaniji), doveo do oštećenja 58.000 objekata, oštetio ili uništio 350 kilometara magistralnih i 200 kilometara regionalnih puteva i prouzrokovao štetu od 4,5 milijardi tadašnjih američkih dolara, što bi prema današnjim procjenama iznosilo najmanje 15 milijardi eura – navela je Pejović.

Prof. dr Božidar Pavićević kazao je da ostaje pitanje da li su se, protokom vremena, izvukle prave pouke i istrajalo da smjeru koji je zacrtan, između ostalog, i ustanovljavanjem Građevinskog fakulteta 1980. godine.

-Sa takvom štetom Crna Gora bi bila zbrisana i odsječena da nije bilo brze reakcije i projekta koji je u zamahu doveo do formiranja Građevinskog fakulteta, školovanja kadrova, izrade planova kroz djelatnosti Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje, doprinosa međunarodne zajednice, odnosno Ujedinjenih nacija i činjenice da smo bili dio one Jugoslavije koja je, rekao bih, posljednji put pokazala veličinu i humanost



I pored značajnih iskustava stečenih nakon ovog zemljotresa evidentna je nedovoljna briga o smanjenju seizmičkog rizika u našoj zemlji

kroz podršku federativnih članica, što je prethodno bio slučaj i nakon razornog zemljotresa u Skoplju 1963. godine – istakao je Pavićević, profesor u penziji, sudionik i aktivni činilac i pokretač promjena koje su se dogodile nakon 1979. godine u ovoj oblasti.

On je svoj profesionalni put počeo u OGP-u (Opšte građevinskom preduzeću Titograd), nastavio u Reubličkom zavodu za urbanizam i projektovanje a završio na Univerzitetu Crne Gore.

Prema njegovim riječima, u tom periodu je bilo sugestija i spremnosti da se uradi vrlo važna stvar, ali je propušteno da se kroz projekat uradi i GUP tadašnjeg Titograda.

To je, prema njegovoj ocjeni, bila „Pandorina kutija“ haosa koji danas imamo u praksi.

PrinciPi

On je istakao da je zemljotres 1979, pored usvajanja zakona i propisa koji regulišu oblast seizmike i projektovanja, doprinio promovisanju principa prema kojem je prilikom gradnje potrebno da djeluju u sprezi arhitekta i konstrukor, odnosno da nema naknadnog prilagođavanja. Drugim riječima – da seizmički rizik treba ugraditi u princip projektovanja.

Jelena Pejović istakla je da nekoliko ključnih principa savremenog seizmičkog inžinjerstva, među kojima su procjena rizika, primjena i razvoj inovativnih metodologija, zatim rekonstrukcija, ojačanje i sanacija postojećih objekata nedovoljne seizmičke otpornosti, kao i ništa manje važno, uključivanje u međunarodne naučne razvojne projekte u oblasti inžinjerstva.

Kao primjer u kojoj mjeri je značajno prethodno pitanje

Sa javnog časa povodom godišnjice od zemljotresa

poboljšanja seizmičke otpornosti postojećih objekata ona je navela da je iluzorno govoriti o ulaganju, primjera radi, u energetsku efikasnost, ako se prethodno ne riješi to pitanje.

U okviru primjene inovativnih metodologija u sklopu projekta „Pametne zgrade za seizmički otpornu Crnu Goru“, navela je primjer zgrade u Budvi od 15 spratova koja ima ugrađene seizmosenzore.

Njihova je funkcija dvojaka – kao uređaji za rano upozorenje ali i mjerenje potencijalnih posljedica i očitavanje podataka od značaja za nauku i struku.

Slični senzori, ukupno tri, od kojih je jedan već ugrađen, planirani su i na zgradi Građevinskog fakulteta u Podgorici.

Predavanje je otvorila prof. dr Marina Rakočević, dekanica Građevinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, koja je navela da je i sam fakultet nastao 15 mjeseci nakon zemljotresa, što je značilo da se se tada razmišljalo i aktivno djelovalo na osnovu iskustva koje je promijenilo zemlju.

Ostaju, kako je kazala, stručni i naučni izazovi, za koje su učesnici javnog časa ocijenili da su kao nikada doveli i struku, etiku i vizije na veliki ispit. i. P.

arhiva pobjede

Katastrofalni zemljotres iz 1979. godine, sa svim razornim posljedicama, bio je strašna opomena ali i prekretnica koja je na nove osnove postavila propise u oblasti planiranja i gradnje, ali nas realnost upozorava da se protokom godina zaboravilo na važne lekcije

d.malidžan

Seizmički rizik danas mnogo veći nego 1979. godine

RazoRni zemljotRes pRouzRokovao 136 žRtava: Kotor 1979.

Predstavnici Zaštitnika ljudskih prava i sloboda posjetili izbjeglice iz Ukrajine koje trenutno žive u Bijelom Polju PODGORICA – Državljani Ukrajine, koji borave u kolektivnom smještaju u Bijelom Polju, žele da budu radno angažovani. Važno im je da se djeci obezbijedi uključenost u obrazovni proces, kao i da pohađaju kurs jezika, jer bi im tako bio olakšan boravak u zemlji i pristup ostvarivanju prava i sloboda.

To su kazali predstavnicima institucije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda koji su ih posjetili.

U Crnoj Gori, za sada, aktivna su dva kolektivna smještaja koji su obezbijedili humani pojedinci - manji u Bije-

Žele da rade i uče jezik lom Polju, veći u Budvi, dok je najveći broj njih u privatnom smještaju kod članova porodice i prijatelja.

U hotelu „Bijela Rada“ u Bijelom Polju boravi 29 izbjeglica, od kojih je 12 djece. Djeca su uzrasta 4-17 godina i nijedno nije bez roditeljske pratnje.

Obezbijeđeni su im smještaj, ishrana, zdravstvena zaštita i sportsko-rekreativne aktivnosti. Rekli su da su veoma zadovoljavajući uslovi boravka i odnos

sa lokalnim vlastima i stanovništvom.

Ombudsman Siniša Bjeković apelovao je da se nastave pozitivni primjeri gostoprimstva i razvijanja odnosa sa izbjeglicama iz Ukrajine, ukazujući na traumatična iskustva koja su doživjeli u svojoj zemlji kao i neizvjesnost i brigu sa kojom se svakodnevno suočavaju, dok čekaju završetak ratnih sukoba.

- Među osobama koje borave u Crnoj Gori imamo one koji su izgubili čla-

nove najuže porodice, dok su sudbine mnogih koji su ostali u Ukrajini i dalje neizvjesne – rekao je on.

Institucija se ranije pridružila izjavama Evropske mreže ombudsmanskih institucija /ENNHRI/ i Evropske mreže ombudsmana za djecu / ENOC/, kojima se poziva na hitan prekid sukob, poštovanje ljudskih prava civila u ekstremno izazovnoj situaciji i pomoć izbjeglima. n. Đ.

Došlo 11.407 Ukrajinaca, pošlo 5.047 Zaštitnik ljudskih prava i sloboda podsjetio je da podaci MUP-a ukazuju da je od 24. februara do 10. aprila 2022. godine u Crnu Goru ušlo 11.407 osoba iz Ukrajine, a napustilo je njih 5.047.

U tom periodu ukupno pet državljana Ukrajine podnijelo je zahtjev za međunarodnu zaštitu u Crnoj Gori, a 107 je podnijelo zahtjev za privremenu zaštitu.

8

Društvo

Subota, 16. april 2022.

Katolički vjernici sjutra slave Uskrs, čestitku uputio Zdravko Krivokapić

Da dočekamo one koji u Crnoj Gori traže sklonište Odlazeći premijer Zdravko Krivokapić čestitao je Uskrs nadbiskupu barskom, monsinjoru Roku Đonlešaju, biskupu kotorskom, monsinjoru Ivanu Štironji, kao i svim vjernicima koji ovaj praznik slave po gregorijanskom kalendaru, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.

- Svakom vremenu, pa i našem, potrebne su riječi utjehe i ljubavi koje sa sobom nose ovi praznični dani kada svaki čovjek ponaosob treba da se sjeti ličnih uspjeha i uzleta, poraza

i pogrešnih odluka, ali i da osjeti radost novih, nastupajućih dana u kojima nam se pruža šansa da ispravimo svoje greške, da se osnažimo i nesebičnim postupanjem i zadobijenim povjerenjem obogatimo svoju najbližu zajednicu i Crnu Goru – napisao je Krivokapić u čestitki.

Istakao je da nas Uskrs uči, obavezuje i podsjeća da poštujemo jedni druge, da sa iskrenom empatijom sagledavamo sva zbivanja u bližem i daljem okruženju i sa pažnjom dočekamo sve koji u Crnoj Gori nalaze svoj spas i toplo skrovište.

Đukanović, Krivokapić i Abazović uputili čestitke povodom jevrejskog praznika Pesah

Podsjećanje na žrtvovanje za slobodu PODGORICA – Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, odlazeći premijer Zdravko Krivokapić i vicepremijer Dritan Abazović čestitali su juče Pesah, jevrejski praznik.

- U danima vašeg velikog praznika, milioni širom svijeta crpe inspiraciju iz primjera Jevreja, koji su sačuvali svoja vjerovanja, svoju kulturu i svoje dostojanstvo tokom brutalnog perioda ropstva i Holokausta. Pesah je još jedna prilika da se svi zahvalimo za blagoslove slobode, i da se prisjetimo žrtve, hrabrosti i odlučnosti naših predaka na opstajanje na ovim prostorima u najtežim periodima naše

istorije – navedeno je u čestitki Đukanovića.

On je istakao da ove godine Pesah ima posebno značenje jer se sjećamo onih kojima je još uvijek uskraćena sloboda.

- Sederovo gorko bilje i slana voda podsjećaju nas na tugu zbog stradanja u Ukrajini i gubitka tolikog broja nevinih života, uz ohrabrenje i uvjerenje da će ono najbolje u ljudskoj prirodi ipak pobijediti – napisao je Đukanović.

Krivokapić je u čestitki napisao da su ,,istorijsko iskustvo i vaš primjer čuvanja tradicije i postignuća kroz vjekove, bogatstvo koje prevazilazi granice država i Crna Gora sa ponosom i odgovornošću baštini vrijednosti kojima nas osnažujete“.

Obilježavajući Pesah, navodi Krivokapić, ,,sve podsjećate i prizivate uvažavanju ljudskog dostojanstva, pravde i slobode“.

Abazović je poželio da sve nas Pesah, koji simboliše žrtvovanje, zajedništvo i slobodu, inspiriše na putu izgradnje pravednijeg društva zasnovanog na međunacionalnom i međuvjerskom skladu, što je vjekovima i bio sastavni dio crnogorskog društva.

Povodom otkazane promocije knjige Milutina Mićovića u Danilovgradu, oglasila se predsjednica Opštine Zorica Kovačević

Imejl ukazao na potencijalnu prijetnju za bezbjednost PODGORICA – Predsjednica Opštine Danilovgrad Zorica Kovačević juče je, povodom otkazivanja promocije knjige Milutina Mićovića „Luče u tami Crne Gore“ u Zavičajnom muzeju, saopštila da se to dogodilo pošto je na službenu imejl adresu stiglo pismo sa potencijalno prijetećom porukom za mir i bezbjednost učesnika, građana i imovine.

Taj događaj je bio zakazan za preksinoć, ali je otkazan nakon procjene bezbjednosti.

Milutin Mićović je za tu knjigu dobio „Miroslavljevo jevanđelje“, a taj izbor su pratile brojne kontroverze. Crnogorska javnost je oštro reagovala na izbor laureata koji u svojim djelima i javnim nastupima negira postojanje crnogorskog identiteta.

Kovačević je u svom obraćanju kazala da je njoj i građanima Danilovgrada jasna namjera organizatora i njihova reakcija na tobožnju „zabranu“ održavanja skupa.

- Navikla sam na spletkarenja po određenim portalima i na razne optužbe, u cilju dobijanja političkih poena i svjesna sam toga. Kao predsjednicu Opštine, ovo me neće spriječiti da

Zorica Kovačević

nastavim da radim odgovorno, posvećeno za sve građane, neovisno od njihovih političkih, vjerskih ili bilo kojih drugih uvjerenja i izbora – poručila je Kovačević.

Kovačević je kazala da je obavijestila Odjeljenje bezbjednosti Danilovgrad, kao i direktoricu Javne ustanove Centar za kulturu Danilovgrad, čiji je sastavni dio i Zavičajni muzej.

- Sva dalja dešavanja odvijala su se bez mog učešća, ali uz redovno interesovanje o stepenu bezbjednosti. Od direktorice Centra za kulturu obaviještena sam da je o nastaloj situaciji upoznala Savjet ove ustanove, koji je održao hitnu sjednicu, nakon čega sam upoznata sa

stavom Savjeta – kazala je Kovačević.

Ona smatra da je Zavičajni muzej ustanova u kojoj treba da se odvijaju aktivnosti, shodno Zakonu o muzejskoj djelatnosti.

- Uostalom, nakon završene rekonstrukcije ovog objekta 2019. godine, sređivanja postavki i arhivske građe, zaposleni u Zavičajnom muzeju su podržali stav lokalne uprave da se u Zavičajnom muzeju ne održavaju skupovi, te da namjena istog bude u skladu sa Zakonom o muzejskoj djelatnosti – podsjetila je Kovačević.

Ona je ukazala da je od momenta rekonstrukcije ovog objekta napravljen izuzetak, te je omogućeno da se u tom prostoru postavi izložba fotografija, poklon Ambasade Italije Danilovgradu.

Potpredsjednik DNP-a i poslanik DF-a Dragan Bojović je juče kazao da je donijeta odluka da se nastavi sa progonima i zabrani ustupanje opštinskih prostorija za unaprijed plaćenu promociju Mićovićeve knjige.

On je kazao da je statusom persona non grata za književnike i vrhunske umjetnike lokalna vlast ponajviše prikazala sebe i politički subjekat koji predstavlja.

R. D.

Smijenjen urednik Redakcije za spoljnu politiku u TVC Boris Raonić na Fejsbuku ističe da je inicijativa za smjenu Vladana Mićunovića pokrenuta zbog njegovog radnog učinka i evidencije o prisustvu na radnom mjestu

Mićunović prognan jer nazvao pra

PODGORICA – Istaknuti crnogorski novinar, nekadašnji direktor TVCG Vladan Mićunović smijenjen je juče sa mjesta urednika Redakcije za spoljnu politiku TVCG i ponuđeno mu je mjesto urednika u Desku.

Ovu informaciju Pobjedi je potvrdio Mićunović, kazavši da je odluka o njegovoj smjeni nastavak maltretiranja i progona koji je počeo bez ikakvog povoda, praktično od prvog dana kada je Boris Raonić izabran za generalnog direktora RTCG.

NESAGLASJE

Raonić, međutim, na Fejsbuku ističe da je inicijativa za smjenu pokrenuta zbog njegovog radnog učinka i evidencije o prisustvu na radnom mjestu.

- Proces reformi Javnog servisa, nakon decenija ,,zagrljaja“ raznih partijskih i klanovskih interesa biće bolan i dugotrajan, i toga smo svjesni u rukovodstvu i novom uredništvu.

Ovo nije ni prvi, a neće biti ni posljednji slučaj još jednog od kadrova koji misle da svoj prethodni profesionalni staž treba da im posluži kao alibi neispunjavanju radnih obaveza. Mi smo Javni servis, i finansiramo se iz budžeta i shodno tome svi moramo imati isti stepen odgovornosti prema tom budžetu - istakao je Raonić.

Mićunović je, sa druge strane, siguran da bi jedan od ključnih razloga njegove smjene moglo biti i „Raonićevo izvršavanje naloga ovdašnjih nacionalista, njegove ideološke ‘braće i sestara’, koji su ga sumnjivo izgurali na funkciju generalnog direktora RTCG“.

- Redakcija za spoljnu politiku TVCG rusku agresiju i invaziju na Ukrajinu - suverenu i nezavisnu državu - od početka do danas naziva pravim imenom (a ne ‘specijalnom operacijom‘

Vladan Mićunović

ili ‘eskalacijom dešavanja u Ukrajini’), što je suprotno Raonićevoj anketi/pitanju građanima ‘podržavate li sankcije Rusiji’ i spornom rezultatu koji određene strukture koriste za prorusko propagandističko djelovanje - navodi Mićunović.

On kaže da je za smjenu saznao od službenika iz arhive koji mu je saopštio da je stigla ponuda za njegov novi radni raspored.

- Boris Raonić je i ovoga puta zloupotrijebio i prekršio sistem rukovođenja i funkcionisanja u Javnom servisu, ignorišući činjenicu da uredništvo, a ni javnost nijesu imali nikakvih primjedbi na rad novinara Redakcije za spoljnu politiku TVCG. U to sam se i lično uvjerio u više razgovora sa članovima uredničkog kolegijuma.

Napominjem da ova redakcija nije učestvovala u planiranju i realizaciji nekih drugih spoljno-političkih sadržaja pa



Mićunović je siguran da bi jedan od ključnih razloga njegove smjene moglo biti i „Raonićevo izvršavanje naloga ovdašnjih nacionalista, njegove ideološke ‘braće i sestara’, koji su ga sumnjivo izgurali na funkciju generalnog direktora RTCG“

Raonić pretvara novinare u šalterske radnike Vladan Mićunović je kazao da nijesu tačne Raonićeve tvrdnje da nije ispunjavao svoje radne obaveze.

- Da je tačno to što navodi Boris Raonić, zašto nije pokrenuo disciplinski postupak protiv mene? Zašto u obrazloženju o premještaju na drugo radno mjesto nije ponudio bilo kakvu argumentaciju? Zašto mi moji neposredni rukovodioci – direktorka TVCG, urednik Prvog programa, urednica Informativnog programa

– nijednom nijesu skrenuli pažnju da navodno ne ispunjavam obaveze. Kako je moguće da nijesu znali za moju smjenu i nijesu učestvovali u toj odluci kad oni imaju neposredni uvid u moj rad. Osim toga, svi oni su novinari sa višegodišnjim iskustvom i u tom dijelu su neuporedivo kompetentniji od Borisa Raonića – saopštio je Mićunović.

On je kazao da mu je u posjednjih sedam - osam mjeseci Raonić pet puta mijenjao ponu-

du za radno mjesto te da zbog toga ima puno pravo da to doživi kao maltretiranje i profesionalno i ljudsko ponižavanje.

- Ukinuto mi je mjesto savjetnika generalnog direktora, ponuđeno mi je pa bez objašnjenja povučeno rješenje za novinara u istraživačkoj redakciji, zatim, referent u odjeljenju ljudskih resursa, što mi je B. Raonić saopštio u kratkom telefonskom razgovoru, inače jedinoj našoj komunikaciji ikad. Potom mi je pismeno

Društvo

Subota, 16. april 2022.

CG, Raonić navodi da nije dovoljno radio

ć tvrdi da je r je rat u Ukrajini avim imenom CGO: Savjet da se izjasni o smjeni

Boris Raonić

samim tim ne može biti ni odgovorna - naveo je Mićunović.

Sve navedeno, ističe on, ukazuje na frustrirano, intelektualno i profesionalno inferiorno ponašanje, sa očigledno ozbiljnim manjkom moralnih skrupula.

- U najkraćem, na osobu nedoraslu da upravlja velikim sistemom kao što je Javni servis smatra Mićunović.

OPREČNA MIŠLJENJA

Mićunović tvrdi da je Raonić za minulih osam mjeseci činio sve da ga natjera da izgubi živce i ode iz Javnog servisa, u posljednjoj godini njegove novinarske karijere.

- Odgovornost za strahovladu i iživljavanje Borisa Raonića prema časnim profesionalponuđeno da izaberem budući radni raspored. Predložio sam mjesto urednika Programskog arhiva, ali mi je rečeno da je to mjesto popunjeno. Nakon toga dobio sam rješenje za urednika Redakcije za spoljnu politiku. Na toj poziciji sastavio sam tek pet mjeseci, iako sam radio punim kapacitetom o čemu imam čvrste dokaze. Na kraju, juče sam bez riječi objašnjenja smijenjen i dobio petu po redu ponudu: urednik emisije u desku – kazao je Mićunović.

On je kazao da sve navedeno

cima u RTCG - čiju karijeru i kredibilitet ničim ne može dovesti u pitanje i koji su za njega nedostižni - snose i brojni čestitari koji su svojevremno oduševljeno pozdravili njegov izbor za direktora RTCG, kao i neki drugi njegovi podržavaoci, inače akteri zajedničkih poslovnih kombinacija - zaključio je Mićunović.

Raonić kaže da je Mićunović smijenjen u redovnoj proceduri, te da to nije bila njegova odluka, već je donešena na osnovu hijerashijski definisanih procedura.

- Istim onim koje je on sprovodio dok je bio rukovodilac. Svi detalji po tom pitanju mogu po potrebi biti dostavljeni zainteresovnoj javnosti. Za urednika su neprihvatljivi u svakom ozgovori o razmjerama Raonićeve profesionalne neukosti i nestručnosti.

- Njegovim motivima se više neću baviti. Upravo zbog tog manjka sposobnosti za funkciju koju obavlja, logično je što on kao posebno važan kvalitet u poslu cijeni vrijeme novinara provedeno u kancelariji, pretvarajući ih tako u šalterske radnike. Inače, to je jedna od prvih lekcija o načinu rada i prirodi novinarskog posla koju Boris Raonić nije imao gdje da nauči – zaključio je Mićunović.

Centar za građansko obrazovanje (CGO) pozvao je Savjet RTCG da se hitno izjasni o odluci generalnog direktora RTCG, Borisa Raonića, da smijeni Vladana Mićunovića sa pozicije urednika Redakcije TVCG za spoljnu politiku.

Iz CGO su kazali da se kredibilitet RTCG-a ne gradi degradiranjem njegovih najkredibilnijih pojedinaca.

- Vladan Mićunović je čovjek ozbiljne novinarske karijere, znanja i integriteta. Stoga, njegove navode o načinu ophođenja Raonića prema zaposlenima, a posebno prema onima koji se u svim turbulencijama u RTCG nijesu profesionalno i lično uprljali, treba pomno ispitati – saopštio je CGO. Ističu da naročitu pažnju zavređuje procjena rada i uticaja Raonića i njemu bliskih urednika na vrlo sporan način izvještavanja RTCG-a o agresiji Rusije na Ukrajinu, a što je jedan od podsjetnika da se RTCG nastavlja udaljavati od vrijednosti istinskog javnog servisa.

biljnom mediju - navodi Raonić.

Kaže da je svjestan da u onom dijelu crnogorskog društva kojim dominiraju ,,zaslužni kadrovi“ postoji osjećaj da se radne obaveze i radni učinak zamaskiraju velikim nacionalnim pričama i diskriminacijom po bilo kom od popularnih osnova.

- Međutim, ovdje je učinjen i dodatni napor, pa se odluka rukovodstva o smjenjivanju jedne zaposlene osobe zbog radnog učinka – smješta u kontekst navodne politike Javnog servisa kojom se relativizuje agresija na Ukrajinu, a čemu je izgleda na braniku bio g. Mićunović - navodi Raonić.

Raonić ističe da Mićunovića nije maltretirao te da su samo jednom razgovarali preko telefona.

- Pokušava da nametne da smo koristili termine koje Javni servis nikada nije koristio, spominje da uredništvo nije imalo primjedbe na njegov rad, što su stvari na koje je teško odgovoriti poštujući kolegijalne odnose i poštovanje prema godinama, već ga ostaviti svojoj savjesti - zaključio je Raonić na Fejsbuku.

K. J.

9

Novinarka RTCG o izostanku osude događaja koji je prepoznat u izvještaju Stejt departmenta

Šuković: Camović-Veličković nije bila principijelna kad je u pitanju incident na Cetinju Camović-Veličković za Pobjedu nije htjela da komentariše, a Šuković je kazala da uporište za svoje navode ima i u zvaničnom zapisniku sa sjednice Savjeta RTCG, koja je održana krajem septembra prošle godine PODGORICA - Novinarka i urednica RTCG Tanja Šuković smatra da potpredsjednica Savjeta Javnog servisa Marijana Camović-Veličković, koja je i predstavnica Sindikata medija u ovom nadzorno-kontrolnom tijelu, nije bila principijelna kada je u pitanju incident koji se desio 1. septembra, ispred Cetinjskog manastira.

Tom prilikom, sveštenici su Tanju Šuković i snimatelja TVCG Dragana Tomaševića spriječili da snime grupu građana koja je održavala protestni skup na ulazu u Cetinjski manastir, vrijeđajući ih. Šuković i Tomašević su tada podnijeli krivične prijave protiv nekoliko sveštenika SPC. Sindikat medija na ovaj incident nije reagovao, a Šuković je rekla da je to ne čudi.

- Ustukla je kao i svi ostali pred popovima i SPC. To me ne iznenađuje i nijesam razočarana, to je jednostavno tako, očito da su popovi i ta crkva autoritet toliki da niko ne smije niko ništa da kaže i da pred njima principijelnost prestaje da postoji – kazala je Šuković juče Pobjedi.

Za komentar smo pitali i Camović-Veličković, ali ona nije željela na ovu temu da komentariše. Šuković je kazala da uporište za ovo što govori ima i u z va n i č n o m z a p i s n i k u s a sjednice Savjeta RTCG koja je održana krajem septembra prošle godine.

U tom dokumentu se navodi da je Camović-Veličković zatražila informacije od generalnog direktora RTCG Borisa Raonića što je urađeno povodom incidenta na Cetinju.

On je tom prilikom rekao da su troje zaposlenih u RTCG otišli bez naloga da snimaju emisiju koja nije predviđena programsko-produkcionim planom i da oni nijesu bili na zadatku koji se tiče RTCG i nijesu koristili kamere koje se trenutno koriste u RTCG. Raonić je tada bio izričit da zaposleni u Javnom servisu nijesu pravili dokumentarac koji se tiče TVCG i da „tužilaštvo treba da procijeni da li ima elemenata

Šuković verbalno napali sveštenici ispred Cetinjskog manastira 1. septembra 2021.

lažnog predstavljanja ili nekih drugih krivičnih djela, to je na drugim institucijama“.

Camović-Veličković ga je upitala zbog čega nije pokrenut disciplinski ili neki drugi postupak protiv zaposlenih kad je iznio ovako ozbiljne optužbe na njihov račun.

Raonić joj je kazao da mu je iz pravne službe rečeno da je rok za pokretanje disciplinskog postupka tri dana, te da u tako kratkom roku nije mogao pokrenuti postupak, na šta je Camović-Veličković kazala da je po Kolektivnom ugovoru taj rok 15 dana.

Incident ispred Cetinjskog manastira izdvojen je i u izvještaju Stejt departmenta koji je Pobjeda objavila i piše da je Šuković kazala medijima da su sveštenici bili agresivni i vrijeđali je (kao Crnogorku) zbog njene etničke pripadnosti.

- Srpska pravoslavna crkva odgovorila je da ekipa RTCG nije imaju dozvolu za snimanje na crkvenom posjedu – piše u izvještaju. Šuković je navela prije dva dana da je događaj koji se pominje u izvještaju bio očekivan nastavak dvogodišnje brutalne kampanje Crkve Srbije, njenih političkih i medijskih marione-

Tužba za mobing Tanja Šuković pokrenula je tužbu za mobing protiv Javnog servisa. Smatra da su joj povrijeđeni dostojanstvo i ugled, kao i lični i profesionalni integritet.

-Ponašanje poslodavca je takvo da doprinosi stvaranju neprijateljskog i ponižavajućeg radnog ambijenta za mene, usmjereno je na moju izolaciju u odnosu na kolektiv, a mogu zaključiti i da je konačni cilj da

me navede da samoinicijativno otkažem ugovor o radu – navodi Šuković u zahtjevu za pokretanje postupka za zaštitu od mobinga u koji je Pobjeda imala uvid.

Ona govori da je lično i profesionalno diskreditovana, te da je u saopštenju nakon incidenta ispred Cetinjskog manastira naveden niz netačnih tvrdnji, između ostalog, da emisija

ta, prema njoj i koleginici Snežani Rakonjac, zbog autorskog dokumentarca „Svjedok božje ljubavi“, o pokojnom mitropolitu Amfilohiju Radoviću.

Istakla je da su reakcije o tom slučaju izostale sa inostranih adresa.

Ona je rekla i da takav slučaj do tog momenta nije zabilježen u istoriji crnogorskih medija – menadžment i uredništvo RTCG izrazili su „bezrezervnu podršku popovima srpske crkve, a svoje radnike, koji su u toj kući stvarali više decenija, izložili su diskreditaciji, degradaciji, osudama i perfidnim sumnjama da su u Cetinjskom manastiru bili privatno sa ciljem da podižu tenzije uoči ustoličenja Joanikija Mićovića“.

Nakon incidenta u porti Cetinjskog manastira, 1. septembra, menadžment RTCG nije zaštitio svoje zaposlene već je saopštio da očekuju da će policija sprovesti objektivnu i nepristrasnu istragu „a RTCG će, svakako, tražiti izjašnjenje zaposlenih uključenih u ovaj slučaj“. Šuković je tada bila urednica dokumentarnog programa RTCG, ali je ubrzo nakon toga smijenjena.

K. J. za koju su snimali materijal uopšte nije bila planirana za realizaciju.

-A menadžment je ponašanje mojih kolega i mene nazvao „neodgovornim ponašanjem pojedinaca, koje dovodi do podizanja tenzija“– navela je Šuković.

Dodaje da je poslodavac znao da u saopštenju iznosi dezinformacije, te da je to jasno, jer nije ni pokrenuo disciplinski postupak.

10

Hronika

Subota, 16. april 2022.

Policija istražuje ko je u Nikšiću aktivirao eksplozivnu napravu na parkingu kod fakulteta

Eksploziji bombe u kojoj je oštećeno 20 automobila prethodila svađa

Parking na kojem je aktivirana bomba

NIKŠIĆ – Policija istražuje ko je aktivirao eksplozivnu napravu u noći između četvrtka i petka, na parking prostoru između zgrada u Ulici VI Crnogorske brigade u Nikšiću, od čije siline je oštećeno dvadeset automobila, fasada na zgradi i polomljena stakla na dva stana.

U eksploziji na sreću nije bilo povrijeđenih, ali je pričinjena velika materijalna šteta. Dio gelera bombe završio je u unutrašnjem zidu stana obližnje zgrade.

Kako Pobjeda nezvanično saznaje, sat i po prije eksplozije građani su čuli žustru svađu, prijetnje i pozivanje na obračun i o tome oba-

vijestili policiju.

Policija nije dolazila tokom trajanja svađe ali, kako tvrde očevici, o tome je obaviještena. Eskplozija se dogodila ispred zgrade „T10“, u kojoj, prema tvrdnjama stanara, žive bezbjednosno interesantne osobe poznate istražiteljima.

Jedan od Pobjedinih sagovornika kazao je da je u svađi učestvovao sin poznatog nikšićkog kriminalca koji je, navodno, tokom svađe vadio pištolj i njime prijetio.

Nezvanično nam je saopšteno da je policija prikuplja obavještenja o događaju koji je uznemirio stanare. Jedan od pravaca istrage

Bivši član obezbjeđenja nekadašnjeg vrhovnog tužioca Ivice Stankovića sporazumno priznao krivicu

fokusiran je upravo na događaj prije aktiviranja eksplozije i prikupljanje dokaza koji će utvrditi da li su ova dva događaja povezana. Iz policije su precizirali da je eksplozija odjeknula pola sata iza ponoći.

Od detonacije popucala su stakla na dvadeset automobila, kao i dva prozorska stakla na stambenoj zgradi.

Iz policije su juče obavili uviđaj i saopštili da rade na utvrđivanju svih činjenica i okolnosti ovoga događaja. Nezvanično nam je saopšteno da policija utvrđuje pod kojim okolnostima je došlo do aktiviranja eksplozivne naprave i da za sada ne zna motiv.

A. R.

Srpsko Tužilaštvo za organizovni kriminal donijelo naredbu o sprovođenju istrage protiv 12 osoba zbog više krivičnih djela

Šarića terete i za Jeleniću godinu i po ubistvo Milovca zatvora za arsenal oružja u Ekvadoru i vrijeđanje policajaca PODGORICA – Radosav Jelenić (47), bivši član obezbjeđenja nekadašnjeg vrhovnog tužioca Ivice Stankovića, osuđen je na godinu i po zatvorske kazne nakon što je sporazumno priznao nedozvoljeno držanje veće količine vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija velike razorne moći, kao i napad na policajce koji su pretresli njegovu kuću.

Nagodbu koju je Jelenić potpisao sa Osnovnim državnim tužilaštvom, u prisustvu njegovog advokata Lazara Akovića, usvojila je sutkinja Osnovnog suda u Podgorici Larisa Mijušković-Stamatović.

Prema sporazumu koji je potpisan 17. marta ove godine, Jelenić je dogovorio da u zamjenu za priznanje držanja arsenala oružja pristaje na godinu zatvorske kazne, a za napad na policajce tokom obavljanja službene dužnosti još osam mjeseci.

U konačnom, tužilaštvo i optuženi Jelenić su predložili da ga sud osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest mjeseci, u koju mu se računa vrijeme provedeno u pritvoru od 9. oktobra 2021. godine.

Nagodbom je dogovoreno da sud Jeleniću izrekne i mjeru bezbjednosti – oduzimanje oružja i municije koji su zaplijenjeni prilikom pretresa njegove porodične kuće u Rogamima, nadomak Podgorice.

Osnovni sud

Prema navodima optužnice, Jelenić je 9. oktobra prošle godine, u večernjim satima, prilikom pretresa njegove kuće i objekata koje koristi napao nekadašnje kolege policajce M. V, D. Š, F. M. i B. V. Jelenić je kolegama uputio riječi „p.... jedne, zašto mi ovo radite,j.... vam sve do sedmog koljena“, pa nakon što ga je policajac M. V. upozorio na ponašanje optuženi Jelenić je zaprijetio riječima ,,p... jedne, pobiću vas, sve ću da vas pokoljem“.

-Pretresom kuće Jelenića pronađeno 3.000 metaka i to: 138 komada puščane municije, 2 komada manevarske puščane municije, 30 komada puščane municije „karkano“, 3 komada puščane municije, 4 komada puščane municije NATO, komad topovske protivavionske municije, 31 komad puščane municije kalibra 5,56x45mm, tijelo minobacačke mine, jednu protivtenkovsku

metalnu minu-1. Suprotno Zakonu o oružju neovlašćeno je držao oružje i municiju kategorije B i to: pištolj italijanske proizvodnje „beretta“ model 1934 uništenog fabričkog broja, sa 5 komada pripadajuće municije, 5 komada puščane municije, 18 komada pištoljske municije, 7 komada startne revolverske municije, 58 komada pištoljske municije, 31 komad puščane municije, 24 komada revolverske municije, 9 komada pištoljske municije, 6 komada revolverske municije kalibra 32, komad municije, 40 komada revolverske municije kalibra 357 „magnum“ – navedeno je optužnicom.

Takođe, držao je i 15 komada puščane municije kalibra 8x57mm, 17 komada puščane municije 7,9mm, iz člana 4 stav 3 tačka 1, 2 i 8 Zakona o oružju, za koje oružje i municiju mu nije izdat oružni list za držanje i nošenje oružja u skladu sa čla-

nom 23 Zakona o oružju.

U kući bivšeg policajaca pronađeno je 195 detonatorskih kapisli i dva komada sporogorećeg štapina sa izolacijom od bitumena, mitraljez jugoslovenske proizvodnje model M84, kalibra 7,62M30, fabričkog broja 806, automat njemačke proizvodnje MP40, kalibra 9mm, fabričkog broja 7001 sa tri okvira za municiju, automatsku pušku jugoslovenske proizvodnje M70 AB2, kalibra 7,62x39mm, uništenog fabričkog broja sa osam okvira za municiju u kojima se nalazilo 123 komada pripadajuće municije, kalibra 7.62x39mm, 200 komada puščane municije kalibra 7,62M30 koji su se nalazili u 2 redenika od po 100 metaka, 347 komada puščane municije kalibra 7,62M30 koji su se nalazili u 7 redenika od po 50 metaka, 470 komada puščane municije kalibra 7,62M30, 410 komada puščane municije kalibra 7,62x39mm, 50 metaka puščane municije kalibra 7,62M30 koji su se nalazili u redeniku od 50 metaka, 98 komada puščane municije kalibra 7,62x39mm, komad puščane municije kalibra 7,62x51 NATO iz člana 4 stav 2 tačka 2 Zakona o oružju, 6 ručnih bombi M52, tri ručne bombe M75, dvije ručne bombe M35, jedna ručna bomba F1 sovjetskog porijekla, dvije ručne bombe „breda-35“, jednu ručnu bombu M12, jednu ručnu bombu BRS M70 AG-1 čije je držanje građanima zabranjeno.

B. R.

Podnijeta krivična prijava protiv Podgoričanina

Pronađene dvije puške bez dozvole

DANILOVGRAD – Protiv L. J. (29) iz Podgorice podnešena je krivična prijava zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, saopšteno je iz Uprave policije.

– Prilikom pretresa pronađene su dvije puške u ilegalnom posjedu – kazali su iz policije.

U saopštenju se navodi da je oružje pronađeno kada su policijski službenici po naredbi Osnovnog suda u Podgorici pretresli stan i druge objekte na dvije lokacije u Danilovgradu koje koristi L. J. B. R.

PODGORICA – Srpsko tužilaštvo za organizovani kriminal donijelo je naredbu o sprovođenju istrage protiv Darka Šarića, Dejana Lazarevića, Bojana Stanojkovića, Danila Odovića, Aleksandra Boškovića, Nikole Spasojevića, Danila Stojanovića, Milutina Radovanovića, Duška Mirkovića, Stefana Andrejića, Marka Vukića i Uroša Radovanovića zbog postojanja osnovane sumnje da su počinili krivična djela teško ubistvo, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, izazivanje opšte opasnosti, zloupotreba službenog položaja i krivično djelo iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka. Šarić, Odović, Lazarević, Radovanović i Mirković su uhapšeni u četvrtak, dok se za ostalima traga. Oni su saslušani juče u tužilaštvu.

Na osnovu dokaza prikupljenih u predistražnom postupku sumnja se da je Šarić oformio kriminalnu grupu od početka 2020. do 14. aprila 2022. godine, koja je u međunarodnim razmjerama, na teritoriji Južne Amerike, sprovodila, kupovala kokain, transportovala ga do Evrope radi prodaje. On je organizovao ubistvo hrvatskog državljanina Milana Milovca, zastrašivao svjedoka saradnika Nebojšu Joksovića.

Kako piše u naredbi, članovi kriminalne grupe su protiv Joksovića podnosili krivične prijave sa neistinitim tvrdnjama da je on pripremao i pokušao ubistvo svjedoka odbrane Gorana Nikolaševića kako bi u procesu protiv Šarića izgubio status svjedoka saradnika.

Lazareviću se na teret stavlja da je kao branilac Šarića neposredno ili preko kriptovanih telefona sa instaliranom aplikacijom Skaj sa njim dogovarao postavljanje eksplozivne naprave na vozilo Nikolaševića. U naredbi piše da je Lazarević organizovao da Nikolašević preko sredstava javnog informisanja za ovo krivično djelo optuži Joksovića, kako bi ga diskreditovao kao svjedoka saradnika. On se, po Šarićevom nalogu sastajao sa policajcem Duškom Mirkovićem, kako bi dobijao povjerljive podatke o otvorenim operativnim obradama protiv pripadnika ove organizovane kriminalne grupe i podatke o postupanju policije povodom krivičnih prijava podnijetih protiv Joksovića. Mirković mu je, kako se sumnja za novac prenosio informacije i podatke koje je on dostavljao Šariću.

Bojan Stanojković, Nikola Spasojević, Danilo Odović, Stefan Andrejić, Aleksandar Bošković, Marko Vukić i Uroš Radovanović su postupajući po nalozima osumnjičenog Šarića, organizovali nabavku eksplozivne naprave, prikupljali podatke o kretanju i dnevnoj rutini Nikolaševića i aktivirali eksploziv ispod njegovog automobila.

Radovanoviću, koji je zamjenik načelnika SKOP-UKP, zadatak je bio da istragu usmjerava u pogrešnom pravcu i da se kao učinioci ovog krivičnog dela označe osobe koje nijesu pripadnici organizovane kriminalne grupe, a sve kako bi se izbegla krivična dogovornost Radovanovića ili obezbijedio povoljniji status u eventualnom krivičnom postupku.

Mirković je kao kriminalistički inspektor za suzbijanje organizovanog kriminala Lazareviću ustupio podatke i dokumenta koji su označeni stepenom tajnosti ,,strogo povjerljivo“, a odnose se na njega. On je Lazareviću prenosio informacije o službenim radnjama u vezi krivičnih prijava koje su pripadnici organizovane kriminalne grupe podnosili protiv svjedoka saradnika Joksovića i sadržinu izjava u vezi ovih krivičnih prijava.

Policajcima Radovanoviću i Stojanoviću se stavlja na teret i da su iskorišćavanjem ovlašćenja sačinili službene isprave neistinite sadržine u kojima su pripadnike organizovane kriminalne grupe i uhapšene predstavljali kao lica od izuzetnog značaja za bezbjednost Srbije, zbog čega javni tužilac nije donio rješenje o zadržavanju niti predložio određivanje pritvora.

Prema dvojici pripadnika ove organizovane kriminalne grupe osumnjičenom Petru Ćosiću i Manuelu Vuliću, postupak se vodi u Hrvatskoj, za radnje preduzete u Ekvadoru i izvršeno krivično djelo teško ubistvo Milana Milovca.

A. R.

Svijet

Subota, 16. april 2022.

11

PEDESET PRVI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Eksplozije odjekivale u Kijevu, Harsonu, Harkovu i Ivano-Frankovsku

Rusi zauzeli željezaru u Marijupolju, Ukrajinci i dalje drže čeličanu „Azovstal“ KIJEV/MOSVA – Ruske trupe juče su, tokom pedeset prvog dana invazije na Ukrajinu, zauzele željezaru „Iljič“ u jugoistočnom lučkom gradu Marijupolju, ali ne i čeličanu „Azovstal“ oko koje se danima vode žestoke borbe. Ruske snage su nastavile i sa raketiranjem više gradova među kojima su Kijev, Herson, Harkov i Ivano-Frankovsk.

Da je fabrika željeza „Iljič“ u Marijupolju pala u ruske ruke juče je potvrđeno i iz ministarstva odbrane te zemlje.

- Ruske trupe i jedinice narodne milicije Donjecke narodne republike su u ofanzivnim dejstvima potpuno oslobodile željezaru „Iljič“ od ukrajinskih nacionalista – naveo je portparol ruskog ministarstva odbrane generalmajor Igor Konašenkov.

Konašenkov je potvrdio i da su ruske snage sa broda raketama „kalibar“ gađale i vojnu fabriku „Vizar“ u predgrađu Kijeva.

- Visoko preciznim raketama dugog dometa morskog baziranja izveden je napad na vojni objekat na periferiji Kijeva. Usljed napada na Žuljansku fabriku za mašinogradnju „Vizar“ uništeni su proizvodni pogoni i radionice za remont protivavionskih raketnih sistema dugog i srednjeg dometa, kao i protivbrodskih raketa - rekao je Konašenkov.

Ukrajinske snage, međutim, iako brojčano nadjačane i slabije naoružane, i dalje uspijevaju da drže čeličanu „Azovstal“ u Marijupolju, oko koje se već danima vode žestoke borbe, prenijeli su zapadni mediji.

Iz ruskog ministarstva odbrane juče je najavljeno i da će se „razmjere i broj raketnih napada na objekte u Kijevu povećavati kao odgovor na bilo kakve napade terorističkog karaktera ili diverzije na ruskoj teritoriji od strane kijevskog ekstremističkog režima“.

To je izjavio Konašenkov, nakon što je prethodno ministarstvo državne bezbjednosti samoproglašene Luganjske Narodne Republike saopštilo kako ukrajinske specijalne službe planiraju teroristički napad u Luganjsku.

-Tijela više od 900 civila pronađena su u Kijevskom regionu nakon povlačenja ruskih snaga, saopštio je sinoć šef regionalne policije Andrej Nebjitov.

On je, kako prenose ukrajinski mediji, rekao da su tijela ostavljena na ulicama ili privremeno sahranjena i da je 95 odsto žrtava stradalo od snajperske vatre i prostrijelnih rana.

- Shvatili smo da su pod ruskom okupacijom ljudi jednostavno strijeljani na ulicama. Broj ubijenih civila premašio je 900 i naglašavam riječ je o civilima čija smo tijela pronašli i predali na forenzičku istragu - naglasio je šef policije.

Nebjotov je takođe rekao da svakog dana pronalaze nova tijela pod ruševinama ili masovnim grobnicama.

- Većina žrtava pronađena je u Buči, gdje ima više od 350 leševa - rekao je Nebjitov i dodao da su ruske trupe pratile ljude koji su izražavali snažne pro-ukrajinske stavove.

Čeličana „Azovstal“ i dalje pod kontrolom ukrajinskih snaga

Fabrika željeza „Iljič“ u Marijupolju juče je pala u ruske ruke, ali ukrajinske snage, iako brojčano nadjačane i slabije naoružane, i dalje uspijevaju da drže čeličanu „Azovstal“, oko koje se već danima vode žestoke borbe u tom opkoljenom gradu. Snažne eksplozije juče su odjekivale i u Kojevu, Hersonu, Harkovu i Ivano-Frankovsku Sirene za uzbunu juče su se, osim u Kijevu, oglasile i u još nekoliko gradova.

Ukrajinski mediji prenose da su snažne eksplozije prijavljene i u Hersonu na jugu Ukrajine, Harkovu na istoku i Ivano-Frankovsku na zapadu.

A da će vojne oparacije u Ukrajini biti nastavljene sve do ispunjavanja postavljenih zadataka koji podrazumijevaju potpuni poraz nacionalističkih bataljona, juče je potvrđenio i iz Kremlja.

- Glavni zadatak je osloboditi Ukrajinu tih nacionalističkih bataljona. Operacija se nastavlja i postavljeni zadaci su dobro poznati. Oni moraju biti i biće izvršeni. U to nema sumnje - naglasio

je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Istakao je i kako se „miran život vraća tamo gdje nacionalistički bataljoni ne uzimaju civile za taoce i gdje ti bataljoni ne gađaju javne ustanove i kuće“.

- U onim mjestima gdje su ukrajinski nacionalistički bataljoni i dalje angažovani traju surove borbe i svi oni moraju biti eliminisani – zaprijetio je Peskov.

Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivične postupke protiv ukupno 42 komandanta ukrajinske vojske zbog navodnog genocida nad civilima u Donbasu, saopšteno je na sajtu tog resora.

- Identifikovano je još 15 komandanata oružanih snaga Ukrajine koji se tere-

Rusija protjerala 18 EU diplomata

Moskva je protjerala 18 osoba zaposlenih u delegaciji Evropske unije u Rusiji kao odmazdu na isti čin Brisela od prije deset dana, saopštilo je rusko ministarstvo inostranih poslova, a prenio Rojters.

Evropska unija je 5. aprila proglasila 19 ruskih diplomata za nepoželjne osobe zbog „bavljenja aktivnostima suprotnim njihovom diplomatskom statusu“ i naredila im da napuste zemlju domaćina - Belgiju, podsjeća britanska agencija.

te za genocid nad civilima u Donbasu.

Ukupno 42 komandanta ukrajinskih bezbjednosnih struktura poziva se na odgovornost zbog genocida - navedeno je u saopštenju.

Tvrde i kako među ukrajinskim vojnicima koji su se predali ima pet koman-

Sukob Palestinaca i izraelske policije u džamiji Al Aksa u Jerusalimu

Povrijeđeno više od 150 osoba

Sukob u Jerusalimu

Tijela 900 civila pronađena u Kijevskom regionu nakon povlačenja ruskih snaga

JERUSALIM - Najmanje 152 Palestinca i tri izraelska policajca povrijeđeno je juče ujutru u sukobu koji je izbio u džamiji Al Aksa u Jerusalimu, nakon što su izraelske snage bezbjednosti ušle u kompleks tog vjerskog objekta u kome se prethodno, na molitvi povodom svetog mjeseca ramazana, okupilo na hiljade Palestinaca.

Iz službe za hitne slučajeve palestinskog Crvenog polumjeseca saopšteno je da su povrijeđena 152 Palestinca, uglavnom gumenim mecima, šok bombama i pendrecima. Izraelska policija je, sa druge strane, saopštila da su tri policajca lakše povrijeđena nakon što su gađani kamenicama.

Na video snimcima incidenta vide se Palestinci kako bacaju

danata brigada oružanih snaga Ukrajine koji su učestvovali u borbenim dejstvima protiv civilnog stanovništva.

U međuvremenu je zamjenik šefa komisije „Jedinstvene Rusije“ za međunarodnu saradnju senator Andrej Klimov naveo i kako se muđu zarobljenicima u Ukrajini nalaze i vojnici iz zemalja NATO-a.

- Zapad nastavlja rat protiv Rusije preko Ukrajinaca i stranih plaćenika.

U ukrajinskoj situaciji učestvuju i vojnici zemalja NATO-a. Već imamo zarobljenike među vojnicima iz zemalja NATO-a. Sve ćemo pokazati kada se budu vodili sudski procesi i cio svijet će vidjeti šta se u stvari dogodilo - rekao je Klimov.

Prema njegovim tvrdnjama, u Ukrajini se bore plaćenici iz azijskih i afričkih zemalja, kao i iz Velike Britanije i SAD. Iz generalštaba ukrajinske vojske, sa druge strane, navode kako je Rusija od početka izvazije na Ukrajinu izgubila oko 20 hiljada vojnika, 756 tenkova, 1.976 oklopnih borbenih vozila i 366 artiljerijskih sistema.

Na Fejsbuk stranici generalštaba je objavljeno i da su njihove snage uništile 64 ruska sistema protivvazdušne odbrane, 163 aviona, 144 helikoptera i 135 bespilotnih letilica.

U Ukrajini je za juče bilo dogovoreno otvaranje devet humanitarnih koridora za evakuaciju civila, među njima i privatnim automobilima iz opkoljenog Marijupolja, prenio je Rojters.

Potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk izjavila je kasnije juče da su 2.864 osobe evakuisane iz konfliktnih područja, uključujući 363 ljudi iz Marijupolja su koji koristili sopstveni prevoz. Vereščukova je na svom Telegram profilu navela i da se među evakuisanima nalazi 370 ljudi iz Luganjske oblasti na istoku i 2.131 osoba iz gradova u regionu Zaporžja.

Ukrajinu je od početka rata 24. februara napustilo više od pet miliona ljudi, pokazali su posljednji podaci Ujedinjenih nacija. Najveći broj izbjeglica, njih oko 2,7 miliona, pobjegao je u Poljsku.

kamenje na policiju koja ispaljuje suzavac i šok bombe.

Izraelska policija u svom saopštenju tvrdi da je na desetine mladih Palestinaca preksinoć marširalo područjem oko džamije, noseći zastave Palestinske oslobodilačke organizacije i organizacije Hamas. Navode i da su učesnici marša bacali kamenje na policajce i ispaljivali vatromet, kao i da su se zabarikadirali unutar džamije i pravili zalihe kamenja i drugih predmeta kako bi se pripremili za sukobe. Tvrde i da su policajci bili prinuđeni da reaguju kako bi rastjerali izgrednike, uklonili

kamenje i spriječili dalje nasilje, kao i da je policija čekala da se molitva završi i okupljeni počnu da se razilaze.

- Država Izrael će preduzeti sve neophodne mjere kako bi obezbijedila slobodu vjeroispovijesti i neće tolerisati nasilje koje ima za cilj suzbijanje vjerskih sloboda – saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova na Tviteru.

Izraelsko-palestinski sukobi intenzivirani su posljednjih nekoliko nedjelja nakon niza smrtonosnih napada Palestinaca, u kojima je ubijeno 14 osoba u Izraelu.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 16. april 2022.

DanilovgraD: U neđelju velika akcija Komunalnog preduzeća

Uklanjaju divlje deponije u Novom Selu i Klikovačama SPUŽ – U mjestima Novo Selo i Klikovače, nadomak Spuža radnici danilovgradskog Komunalnog preduzeća u neđelju će ukloniti divlje deponije na kojima je ogromna količina smeća i čvrstog otpada.

Direktor Komunalnog preduzeća Slobodan Stanišić kaže da će lokacije oči-

stiti iako im to nije zakonska obaveza.

- Iako nijesmo u zakonskoj obavezi, po ko zna koji put prinuđeni smo da uklanjamo divlje deponije zbog građanske neodgovornosti nesavjesnih pojedinaca. Zato apelujemo na stanovnike ovih naselja da pokažu kooperativnost i hrabrost da bez

ustručavanja prijave takve pojave komunalnoj policiji, na način što će fotografisati počinioce ili zapisati brojeve registarskih tablica onih vozila iz kojih se istovara uglavnom kabasti građevinski otpad. To je jedini način da stanemo na put onima koji ne mare za zaštitu životne sredine i

narušavaju ekološke principe. Obraćali smo se više puta MUP-u da se na takvim lokacijama instaliraju videonadzori, ali smo dobili odgovor da se bar za neko vrijeme ova ideja ne može realizovati – rekao je Stanišić.

On je dodao da će pokušati da riješe problem tako što će u zavisnosti od

Određen rok za rekonstrukciju puta Berane - Kolašin

SHUTTERSTOCK

Dionicu Lubnice - Jezerine završiće sredinom godine

najZnaČajniji oBjeKaT: Tunel Klisura

BERANE - Rekonstrukcija puta Berane – Kolašin, dionica Lubnice – Jezerine, biće završena sredinom godine. To je navedeno u programu izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite magistralnih puteva.

Rok za završetak radova prolongiran je nekoliko puta.

ZNAČAJ Put je dužine 14,44 km, a radovi su podijeljeni na četiri dionice, obuhvatajući Lubnice (6,61 km), Jelovicu (3,01

km), Klisuru (3,87 km) i Jezerine (0,95 km).

Izvođač radova je Euro-asfalt DOO iz Sarajeva, a vrijedni su skoro 35 miliona eura.

- Ovaj put je veoma značajan za valorizaciju turističkih potencijala Bjelasice i za otvaranje i valorizaciju prostora Jelovice. Sjeverne opštine Crne Gore, naročito Berane, Rožaje, Plav, Gusinje i Andrijevica, biće bliže Podgorici za 40 kilometara što uz završetak radova na prvoj dionici autoputa od Podgorice do Mateševa približava te djelove države

na sat vožnje od glavnog grada. Završetkom ovog projekta put od Kolašina do Berana će se skratiti za 35 kilometara – navedeno je u dokumentu.

Realizacija ugovora počela je 18. maja 2017. godine sa rokom završetka od 36 mjeseca.

- Usljed pojave velike količine vode u tunelu, geoloških uslova, neriješenih imovinsko-pravnih odnosa i pandemije kovid-19 došlo je do pomjeranja roka. Prvobitno je bio prolongiran do oktobra 2021. godine – piše u programu izgradnje, rekonstrukci-

Put je značajan za valorizaciju turističkih potencijala Bjelasice i otvaranje prostora Jelovice.

Sjeverne opštine biće bliže Podgorici za 40 kilometara. Rok za završetak radova prolongiran zbog problema tokom probijanja tunela Klisura

KLISURA Iz Vlade je ranije saopšteno da tunel Klisura, preko planine Bjelasice, predstavlja najznačajniji objekat na projektu, ali je njegova izgradnja bila praćena problemima, usljed pojave velike količine vode i razlike u geologiji datoj kroz Elaborat geoloških istraživanja i stanja na terenu. Rješavanje ovih problema zahtijevalo je duže vrijeme, što se odrazilo i na realizaciju projekta.

Dl.Š.

Sve o turizmu na jednom mjestu

Novi sajt www.bar.travel promovisan je juče. Iz TO kazali su da su obuhvaćene sve oblasti interesovanja turista.

Saradnik za internet promociju i komunikaciju na društvenim mrežama TO Bar Sara Jovićević naglasila je da je stavljen

akcenat na uvezivanju predstavnika turističke privrede, turističkih agencija, hotelijera i predstavnika privatnog smještaja sa krajnjim korisnicima.

- Svi podaci na jednom mjestu, pažljivo odabrani tekstovi i fotogafije, učiniće, da turisti odmor ne zasnivaju samo na sunčanju i kupanju, a oni koji

ponudu vide na sajtu poželjeće da virtuelni doživljaj pretoče u stvarnost. Boravak mogu upotpuniti obilaskom kanjona, pješačkih staza, uživanjem u bogatoj gastronomskoj ponudi – navodi Jovićević.

V. d. direktora Turističke organizacije Ivan Kovač kaže da sajt na moderan i lak način

Bijelo Polje: Završena opštinska smotra

Najbolje besjedile Hana i Nikolina BIJELO POLJE – Hana Balić, učenica osmog razreda Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, i Nikolina Karišik, učenica Gimnazije, proglašene su za najbolje na 24. Opštinskoj smotri besjedništva.

Na takmičenju je učestvovalo 18 učenika iz šest osnovnih i jedne srednje škole.

Predsjednica žirija i profesorica književnosti Vasilija Ra-

hović kazala je da je bilo jako teško donijeti odluku o najboljima, te da Bijelo Polje treba biti ponosno na mlade talentovane ljude.

- Imali smo jako nezahvalan i težak zadatak, bilo je teško odabrati one najbolje, jer su svi veoma dobri. Čestitamo svima i nadamo se da će u narednim godinama biti još više mladih ljubitelja pisane riječi – istakla je profesorica Rahović. B. Č.

Bijelo Polje: Predsjednik Savjeta MZ Tomaševo o ekološkim navikama

Pojedinci zagađuju smećem svoju rijeku

je, održavanja i zaštite magistralnih puteva.

Bar: Promovisan novi vebsajt lokalne Turističke organizacije

BAR – U susret turističkoj sezoni – sve o ponudi Opštine Bar, turisti i posjetioci Bara ubuduće će, uz pomoć novog vebsajta Turističke organizacije grada, moći lakše, brže i jednostavnije da dobiju sve podatke o aktivnostima, atrakcijama i svemu onome što mogu posjetiti i vidjeti tokom boravka u gradu pod Rumijom.

finansijskih mogućnosti i dobre volje sponzora postaviti žičanu ogradu dužine oko 800 metara i upristojiti lokalitet. U akciji će, kazao je, učestvovati deset izvršilaca sa kompletnom mehanizacijom, a svoje usluge i vozila ponudila je i firma „Caković kompani“.

B. K.

pruža informacije, te da je po svim karakteristikama u rangu najboljih sajtova svjetskih turističkih organizacija.

Miljan Stojanović, iz kompanije ,,Hermestis“ koja je nosilac projekta, kazao je da su poslije godinu rada uspjeli da naprave dobru digitalnu platformu.

- U samom projektnom zadatku koji je bio vrlo jasan, ali i konstruktivan, zadato je dosta kompleksnih stvari. Mogu reći da je istraživanje tržišta, u smislu ponude koju i nacionalne i lokalne turističke organizacije ostvaruju potrajalo, i da smo nakon tog procesa uspjeli da vidimo šta sve od navedenog bi trebalo da se nađe u ponudi TO Bar – rekao je on.

C. G.

Djelo neSavjeSniH graĐana: Deponija u Tomaševu

BIJELO POLJE – Komunalci ne mogu da stignu da očiste i odvezu smeće koje, gdje god stignu, bacaju nesavjesni građani. Formiraju divlje deponije svuda, u koritima rijeka, na obalama, uz puteve – negoduje predsjednik Savjeta MZ Tomaševo Vesko Gogić.

On navodi primjer rijeke Ljuboviđe i sela koja gravitiraju duž Vraneške doline. Umjesto u kontejnerima i na regularnim deponijama pojedinci bacaju otpad na javnim površinama.

- Pored regionalnog puta Slijepač most – Tomaševo – Pavino Polje – Kovren – Pljevlja, po ko

zna koji put formiraju mini-deponije sa raznoraznim otpadom. Uzalud je čišćenje terena, jer nesavjesni građani devastiraju očišćeno. Mini-deponija ima na obalama rijeke Ljuboviđe, i, na nesreću, dosta otpada završi u talasima rijeke, koja je bila poznata po čistoj vodi i bogata ribom. Takvim odnosom, stvara se nesaglediva šteta životnoj sredini. Inače, notorna je istina da se devastacija tog prostora obavlja pod okriljem mraka i sigurno je da niko od mještana ne stvara deponiju – izričit je Gogić.

Na deponijama, kaže on, završava i životinjski otpad koji privlači pse lutalice.

B. Č.

niKšić: Otvoren vaskršnji bazar

Promocija domaće radinosti i preduzetništva

NIKŠIĆ – U saradnji lokalne uprave i Turističke organizacije, na Trgu slobode, juče je otvoren prvi vaskršnji bazar pod sloganom ,,Od Uskrsa do Vaskrsa“.

Izlagači će svakodnevno svoje proizvode nuditi od jutarnjih do kasnih večernjih sati zaključno s 25. aprilom, a svrha organizovanja ovog događaja je pružanje prilike lokalnim preduzetnicima da predstave svoje rukotvorine, da ožive centralni gradski trg i valorizuju vjerski turizam.

Ra. P.

Crnom Gorom

Subota, 16. april 2022.

Godišnji program radova na magistralnim i regionalnim putevima Sanacija klizišta magistrale na Toploj, iznad Crkve vaznesenja Gospodnjeg, u Herceg Novom, počeće uskoro.

Na regionalnom putu Mateševo Andrijevica biće sanirano pet klizišta PODGORICA – Programom izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite magistralnih i regionalnih puteva za ovu godinu predviđena je sanacija 11 klizišta, tri mosta i dvije kosine. Planirani radovi vrijedni su 3,19 miliona eura.

Sanacija klizišta ispod magistrale na Toploj, iznad Crkve vaznesenja Gospodnjeg, koje ugrožava magistralni put kroz Herceg Novi, počeće u ponedjeljak. Radovi će koštati 458.000 eura izvodiće ih firma Briv konstrakšn čija je ponuda bila najbolja na tenderu Uprave za saobraćaj. Predviđeno je da budu završeni za tri mjeseca.

SJEVER

Na regionalnom putu Mateševo - Andrijevica biće sanirano pet klizišta. Planira se raspisivanje tendera i izbor projektanta iz razloga što je raniji ugovor zaključen sa ,,Geotehnics, Projects & Consulting“ DOO Podgorica raskinut. Posao je vrijedan 86.649 eura.

Predstoji početak sanacije klizišta Plužine III i IV na magistralnom putu Plužine – Nikšić.

Završena je izrada glavnog projekta. Radovi će trajati 60 dana a vrijedni su 343.239 eura.

Za sanaciju klizišta ,,Podvade“ na regionalnom putu Berane - Petnjica izrađen je glavni projekat.

Radovi su vrijedni 357.918 eura.

ŠAVNIK

Za klizišta, mostove i kosine 3,19 miliona

SANACIJA KLIZIŠTA POČEĆE IDUĆE SEDMICE: Topla, Herceg Novi

Sanacija klizišta Provalija na magistralnom putu Žabljak Šavnik koštaće 446.127 eura, klizišta Brvenica na regionalnom putu Pljevlja – Gradac 267.168 eura, a stacionar Tara na magistralnom putu Đurđevića Tara – Žabljak 8.805 eura.

Sanacija klizišta Bukovik 2 na magistralnom putu Petrovac – Podgorica koštaće 27.709 a Gojakovići na regionalnom putu Đurđevića Tara –Mojkovac 27.709. Planirano je da se u 2022. godini završi glavni projekat, nakon čega će sprovesti tender za izvođenje radova.

Sanacija klizišta Jabuka na regionalnom putu Murino – Bjeluha koštaće 20.449 eura, a Timar na regionalnom putu Virak – Tušina 33.880 eura. Planirano je da se u ovoj godini izradi glavni projekat, nakon čega će

Pljevlja: Access program počinje 18. aprila

Engleski jezik besplatno će učiti 17 đaka PLJEVLJA – Sedamnaest učenika uzrasta od 15 do 17 godina iz dvije škole iz Pljevalja pohađaće besplatno Access program učenja engleskog jezika koji realizuju Ambasada SAD u Podgorici i Udruženja nastavnika engleskog jezika Crne Gore ELTAM. Časovi počinju 18. aprila i trajaće dvije godine. Polaznici će imati priliku da unaprijede znanje engleskog jezika i upoznaju se sa vrijednostima američke kulture, demokratije i vještinama neophodnim za uspjeh na globalnom nivou. Cilj programa je osnaživanje mladih i podsticanje raznolikosti i kulturne razmjene.

To je šesti put da Ambasada pokreće Access program u Crnoj Gori, nakon uspješnih prethodnih programa u Nikšiću (2015– 2017), Podgorici (2016–2018), Rožajama (2017–2019), Nikšiću (2019–2021), kao i programa na Cetinju koji je u toku. C. G.

ČESTI ODRONI: Biće sanirana kosina na lokalitetu ,,Sokolovina“

sprovesti tender za izvođenje radova.

GAZELA

Za rekonstrukciju mosta (,,Manastir Morača“) na magistralnom putu Podgorica – Kolašin namijenjeno je 26.620 eura.

Planirano je da se u ovoj godini izradi glavni projekat.

U 2022. planirana je i izrada glavnog projekta za rekonstrukcija mosta ,,Gazela“ na magistralnom putu Mojkovac – Ribarevina. Pricijenjena vrijednost radova je dva miliona

13

eura, a ove godine biće investirano 8.028 eura.

Sanacija mostova preko rijeka Tare („Crni val“) i Drcke („Mateševo“) u Mateševu na regionalnom putu Mateševo – Kolašin koštaće 50.699 eura.

Programom je predviđena sanacija kritične tačke „Sokolovina“ na regionalnom putu Đurđevića Tara – Mojkovac.

Završena je izrada glavnog projekta a kompletni radovi, procijenjeno je, koštaće 1.169.959 eura.

- Regionalni put Đurđevića Tara - Mojkovac na lokalitetu ,,Sokolovina“ u dužini od oko 500 m izgrađen je u zasjeku kod kog se sa desne strane puta nalazi vrlo strma kosina visine preko 30 m i nagiba oko 70 stepeni. Na tom putu dešavaju se permanentni sitniji odroni i osipanje stijenskog materijala.

U dva navrata došlo do odronjavanja veće količine (1.000 kubika) kamenih blokova, što je uzrokovalo duži prekid saobraćaja. Projektom je obrađeno tehničko rješenje koje izgradnjom galerije, dužine 350 metara, trajno obezbjeđuje put od odrona – piše u programu.

Ove godine biće izrađen glavni projekat (35.211 eura) za sanaciju kosine na izlaznom portalu tunela Ivica na magistralnom putu Žabljak - Šavnik - Predviđenim radovima putevi se dovode u takvo stanje da se na njima može bezbjedno i nesmetano odvijati saobraćaj – navedeno je u programu izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite magistralnih i regionalnih puteva za ovu godinu.

D. Š.

Mljekarima 10.000 eura ŠAVNIK – Služba za poljoprivredu i ruralni razvoj objavila je javni poziv za dodjelu podrške mljekarskoj proizvodnji. Može se ostvariti za kupovinu laktofriza, rashladne vitrine, posuđa za mlijeko, ambalaža za čuvanje mliječnih proizvoda, posuda za kontrolu mlijeka – testeri.

Podnosilac zahtjeva, navedeno je na sajtu Opštine, mora biti upisan u registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Za realizaciju te mjere u budžetu je predviđeno 10.000 eura, a mljekari mogu dobiti do 70 odsto, odnosno, maksimalno 1.000 eura.

Rok za podnošenje zahtjeva je 10. maj.

K. P.

BERANE

Podrška za sedam preduzetnica BERANE - Komisija za raspodjelu sredstava za podršku ženskom preduzetništvu donijela je odluku o raspodjeli 10.000 eura koliko je za tu namjenu predviđeno u budžetu.

Svetlana Knežević za frizerski salon dobila je 3.000 eura.

Po 1.500 eura, dobile su Jasna Klica (,,Ideal menadžment“), Anđela Čukić (,,Bazeni Čukić“), Lidija Đukić (,,Profit kompani“). Biznise planovi Larise Kunjić (,,Jaman i Dalia“) i Marije Golubović (,,Theta“) podržani su sa po 1.000, a Violeta Mališić (,,Mališić trejd“) sa 500 eura. I. R.

Vlada odobrila donaciju Ministarstva odbrane Herceg Novom PODGORICA/ HERCEG NOVI – Mala podmornica oznake P-916 biće ustupljena Opštini Herceg Novi na trajno korišćenje i bez novčane nadoknade. Odluku o donaciji je donijela Vlada na sjednici koja je održana u četvrtak.

U obrazloženju odluke navode da se Opština Herceg Novi, kako bi očuvala pomorsku tradiciju i unaprijedila turističku ponudu grada, obratila Ministarstvu odbrane molbom za ustupanje podmornice. Opština bi snosila sve troškove preuzimanja i transporta do mjesta u gradu gdje će biti postavljena kao muzejski eksponat.

Takođe se naglašava da je to neophodno da bi se spriječilo dalje propadanje usljed vremenskih uticaja, izbjegavanja mogućnosti njihove prodaje kao sekundarne sirovine, a imajući u vidu i činjenicu da se radi o sredstvima koja se ne upotrebljavaju u vojsci, a mogu poslužiti kao muzejski eksponati.

- Opština Herceg Novi se i ranije obraćala Vladi da joj ustupi podmornicu koju bi koristila kao muzejski eksponat, što je i odobreno zaključkom iz 2016. godine, ali kako nijesu obezbijeđeni određeni uslovi – priprema podmornice,

Mala podmornica biće muzejski eksponat

DA NE ZAVRŠI U STAROM GVOŽĐU: Podmornica klase 911

transport i neutralizacija elektrolita u akumulatorskim baterijama koje su sastavni dio podmornice – sporazum je raskinut 2019. godine.

Opština je uputila novi zahtjev u decembru 2021. godine, koji joj je sada i odobren – navedeno je u odluci Vlade.

Riječ je o jednoj od pet podmorni-

ca koje su od 1979. do 1988. godine izgrađene u brodogradilištu Split, ne posjeduju naoružanje već je njihova osnovna namjena bila prevoz pomorskih diverzanata i transport morskih mina i diverzantskih bombi. Dužine su 19,52 m, širine 2,70 m, visine 3,68 m, dubina ronjenja 105 m i granična dubina 120 m.

Kako na tenderima Ministarstva odbrane od maja 2007. do septembra 2008. godine nije bilo zainteresovanih kupaca, shodno zaključku Vlade, jedna podmornica je 2009. godine ustupljena Vojnom muzeju oružanih snaga Slovenije, a druga 2014. godine Ministarstvu odbrane Srbije.

C. G.

Kultura

Subota, 16. april 2022.

Tivat dio projekta „Kinoteka u svakom gradu“

www.cgnews.me

Olakšan put u prošlost

Sistem postavljen u Gradskoj biblioteci

PODGORICA - Novi računar sa arhivskom kinematografskom građom postavljen je u prostorijama Gradske biblioteke u Tivtu, u okviru projekta „Kinoteka u svakom gradu“. Projekat je realizovan kroz saradnju Opštine Tivat, JU Crnogorska kinoteka i JU Gradska biblioteka Tivat, a zahvaljujući kome će građanima Tivta biti omogućen pristup materijalima nacionalnog filmskog arhiva Crne Gore.

Kako prenosi cgnews.me, korisnicima će biti omogućeno da pristupe filmskim materijalima od istorijskog, umjetničkog, kulturnog, obrazovnog i naučnog značaja, tačnije, imaće mogućnost neograničenog pregledanja arhiva, dok će za dalje korišćenje biti neophodna saglasnost Kinoteke radi regulisanja autorsko-producentskih prava. Takođe, po zahtjevu korisnika biće moguć pregled i prikazivanje arhiviranih filmskih materijala u edukativne svrhe u prostorijama ustanova kulture.

- Sada će građanima Tivta biti

omogućeno da u prostorijama Biblioteke pogledaju i bogatu arhivsku filmsku građu koja je vezana za ovaj grad, da vide kadrove iz prošlosti grada i ljude koji su obilježili određeni period u gradu – istakao je predsjednik Opštine Tivat Željko Komnenović.

Direktorica Gradske biblioteke Vesna Barbić istakla je da je riječ o veoma značajnom projektu koji će upotpuniti ponudu ove. Direktor Crnogorske kinoteke Goran Bjelanović kazao je da je realizacijom ovog projekta Tivat dobio kinoteku u svom gradu.

- Cilj nam je da Crnogorska kinoteka zaista postane crnogorska. Sve dotle, dok je ona samo u Podgorici, osuđena na jedan prostor, ona pripada samo privilegovanima. Ovo je put da ona dođe u svaki grad – istakao je on.

Direktorica Centra za kulturu u Tivtu Dijana Sindik kazala je da je i ta institucija sa Crnogorskom kinotekom dogovorila saradnju i da će prvi projekat biti prikazivanje dokumentaraca Krsta Škanate.

R. K.

Objavljena zbirka poezije „Kod 77“ Nele Krnić

Intimni zapis i lična ispovijest PODGORICA - Zbirka poezije „Kod 77“ (poetski dnevnik), debitantska knjiga Nele Krnić, objavljena je nedavno u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja.

Kako je u predgovoru zapisala Sonja Tomović-Šundić, poetski dnevnik „Kod 77“ predstavlja intimni zapis i ličnu ispovijest pjesnikinje Nele Krnić.

- Plod je emocionalnih iskustava i refleksija o važnim egzistencijalnim temama, izazovan za tumačenje i interpretaciju.

Autorka gradi vlastitu poetiku, koristi kondenzovan jezik, autentičan stil i ritam jezika da bi u slikovnom zapisu izrazila svoje razumijevanje svijeta.

Posebno je posvećena svojim sjećanjima, rodnom gradu, povratku podgoričkim korijenima, otmjenošću koja vibrira njenim krvotokom, kao porodično nasljeđe i zavještanje – zapisala je Tomović-Šundić.

Dodala je da u pjesničkom jeziku zbirke iskustvo ljubavi, plotsko i senzualno, ima istaknuto mjesto, ali i ljubav kao najšire stanje duha koje obuhvata porodicu, doživljene i mitske gradove, ispitivanjem i nostalgijom osobene senzualnosti.

- Umjetnost i život se prepliću,

Zbornik „Šćepan Mali u dokumentima 1767-1773“, u izdanju Matice crnogo

Novi pogled na naš i uticaj misteriozno U zborniku se prvi put objavljuju prevodi dokumenata koji su bili poznati i do sada korišćeni samo na italijanskom, ruskom, francuskom i njemačkom jeziku. Najviše dokumenata je iz mletačkih i ruskih arhiva PODGORICA - Zbornik „Šćepan Mali u dokumentima 1767-1773“, koji je objavila Matica crnogorska, a čiji je priređivač Marijan Mašo Miljić, predstavljen je u Multimedijalnoj sali KIC-a „Budo Tomović“. Izdavač je ovim zbornikom želio doprinijeti izučavanju građe o ovoj misterioznoj ličnosti naše nacionalne istorije.

Zbornik sadrži dio neobjavljene, kao i objavljenu građu o Šćepanu Malom. Nepublikovana građa je dominantno iz Bogišićevog arhiva u Cavtatu i u ovom zborniku se prvi put objavljuje cjelovito. Zbornikom je obuhvaćena građa objavljena od XIX vijeka do danas u zbirkama dokumena-

I. MANDIĆ

14

Sa predstavljanja zbornika u Podgorici

ta, zbornicima građe i drugim monografskim izdanjima, kao i u periodičnim publikacijama kod nas i u inostranstvu, na izvornim jezicima i u prevodu sa njih. U zborniku se prvi put objavljuju prevodi dokumenata koji su bili poznati i do sada korišćeni samo na italijanskom, ruskom, francuskom i njemačkom jeziku. Najviše dokumenata je iz mletačkih i ruskih arhiva.

HRONOLOŠKI

Istoričar Dragutin Papović istakao je da se iz dokumenata u knjizi može uvidjeti da je Šćepan Mali dobro govorio južnoslovenski jezik, sa bosanskim naglaskom, te da je znao francuski, italijanski i njemač-

ki jezik. Prema njegovim riječima, iz zbornika se može zaključiti i kako su tri velike sile posmatrale Crnu Goru.

- Svaka se na svoj način plašila od Šćepana Malog u Crnoj Gori. Mletačka republika u prvom periodu čak izdaje naređenje Šćepanu Malom da mora napustiti manastir Maine. Kada mu je to saopštio mletački predstavnik, on je kazao: ,,Maine su Katunska nahija, ovo je Crna Gora“. On ima toliko moći i snage da kaže Mlečanima da on neće da napusti tu teritoriju. To je znak opasnosti za Mletačku republiku. Na drugoj strani, Osmansko carstvo strepi od pojave Šćepana Malog jer se zapaža jedan nevjerovatan uticaj koji je on ostva-

rio na Crnu Goru. Rusija ima i unutrašnje i spoljnopolitičke razloge zbog kojih joj on smeta u Crnoj Gori. Za jedan kratak period Crna Gora je u središtu velikog evropskog političkog pitanja – rekao je Papović.

Prema njegovim riječima, možda bi primjernije bilo da je ova knjiga nazvana ,,Crna Gora u dokumentima 1767-1773“, jer je ovo zbornik koji govori o istoriji Crne Gore, ne samo o Šćepanu Malom.

- Tu su izuzetno vrijedni podaci. Sada po prvi put na jednom mjestu imamo precizno prevedene dokumente sa italijanskog i ruskog jezika. Mi tu imamo obilje podataka o Crnoj Gori i o interesima velikih sila u Crnoj Gori, zatim o raznim

Međunarodni filmski festival u Kanu od 17. do 28. maja

Na otvaranju film o zombijima

njeni duševni kodovi rezultiraju stihovima vanredne estetske vrijednosti, ali i čežnjivom nostalgijom prema izgubljenim ljubavima, gradovima, prostorima – zapisala je TomovićŠundić.

Za izdavača je potpisan Goran Martinović, urednici izdanja su Milorad Popović i prof. dr Nedžad Ibrahimović, a knjigu je grafički oblikovala Ozana Brković. Fotografija sa naslovnice je djelo Dragana Sjekloće i Vladimira Popovića. Zbirka će biti promovisana u sali Dodest KIC-a „Budo Tomović“, 21. aprila u 19 sati.

Nela Krnić je rođena 7. aprila 1977. godine u Sarajevu. Poeziju i prozu piše od djetinjstva, a ovo je njena prva knjiga. Magistar je pravnih nauka i aktivno se bavi zaštitom ljudskih prava, s posebnim akcentom na zaštitu prava najranjivije djece i porodica. Radi u predstavništvu UNICEF-a za Crnu Goru. D. E.

PODGORICA – Projekcija zombi komedije „Z“, francuskog reditelja Mišela Azanavisijusa, otvoriće ovogodišnje, 75. izdanje filmske smotre u Kanu. Festival će biti održan od 17. do 28. maja.

Komedija „Z“ nije prvo ostvarenje Azanaviciusa sa kojim se takmiči u Kanu – dio selekcije bio je već tri puta, a 2011. je i nagrađen Oskarom za najbolju režiju za film „Umjetnik“. Riječ je o rimejku japanskog filma „One Cut of the Dead“ koji će biti prikazan van konkurencije. Sa francuskim zvijezdama Berenis Bežo i Romenom Durijem u glavnim ulogama, „Z“ prati filmsku ekipu koja se snimajući niskobudžetni film o zombijima nađe usred pravog zombi napada.

Za Zlatnu palmu, kako je saopšteno iz direkcije Kana, u bioskopu „Normandi“ na Jelisejskim poljima nadmetaće se 18 filmskih ostvarenja, a poslije revidiranih izdanja zbog korona virusa, Festival se vraća

Kadar iz filma „Z“

svom uobičajenom izdanju.

Predsjednik Festivala Pjer Leskur i umjetnički direktor Tjeri Fremo, kako prenose agencije, kazali su da su veoma srećni što se festival vraća ustaljenom terminu, što publika ima priliku da bude opet dio manifestacije, kao i da 35.000 medijskih akreditacija govori da „bioskop još nije mrtav“.

- Ovogodišnji festivalski žiri

još uvijek nije formiran, ali će imena biti poznata u narednih nekoliko dana, a to ćemo odmah podijeliti sa javnošću – saopštili su oni.

Ovogodišnja smotra na Kroazeti u glavnoj konkurenciji ima veliki broj azijskih filmova, više nego ikada ranije, ali se najviše isčekuje od premijere filma „Elvis“ Baza Lurmana u kom glavne uloge igraju Tom

Henks i Ostin Batler kao čuveni pjevač. Takođe, poslije brojnih odlaganja zbog korone premijeru će imati i novi film Toma Kruza, nastavak čuvenog „Top gana“. Dio festivala biće i Dejvid Kronenberg sa „Crimes of the Future“, u kome glavnu ulogu tumači Vigo Mortensen, a biće prikazan i novi film Kler Dejns. Na programu su i filmovi „Žena Čajkovskog“ (Kiril Serebrenikov), „Dječak sa neba“ (Tarika Saleh), „Odluka o odlasku“ (Park Čan-Vuk), „RMN“ (Kristijan Mundjiu), „Broker“ (Kore-Eda Hirokazu), „Blizu“ (Lukas Dont), „Brat i sestra“ (Arno Deplešan), „Zvijezde u podne“ (Kler Deni), „Tori i Lokita“ (braća Darden), „Zauvijek mlad“ (Valerija Bruni Tedeski) i „Sveti pauk“ (Ali Abasi).

Iako je Netfliks bio prva i jedina striming platforma koja je ostvarila saradnju sa organizatorima francuskog festivala, ove godine nijedan film iz njihove produkcije neće biti pri-

Kultura

Subota, 16. april 2022.

gorske, donosi obilje važnih saznanja

šu istoriju og vladara Objedinjena sva dosad poznata i nepoznata građa Urednica izdanja Vesna Kilibarda pojasnila je da zbornik sadrži 441 dokument.

- Poređani su hronološki od 1767. do 1773. godine, po godinama, a unutar godina po datumima. Svaki od tih dokumenata zadržao je originalni naslov, a u fusnoti se daje objašnjene o tome odakle je preuzet. Značaj ovog zbornika je u tome što je na jednom mjestu objedinio i sakupio svu dosad poznatu, ali i nepoznatu arhivsku građu o Šćepanu Malom. Dokumenti koji su ovdje sabrani su uglavnom objavljivani na južnoslovenskim jezicima. Najviše na italijanskom i ruskom, a nešto manje na francuskom i njemačkom jeziku. Svi dokumenti za koje je to bilo moguće ponuđeni su dvojezično – kazala je Kilibarda.

političkim dešavanjima u našoj zemlji. Tu su brojne ocjene mletačkih i ruskih predstavnika koji su boravili u Crnoj Gori, o karakteru države, naroda i društvenog uređenja. Ovaj zbornik ima širu saznajnu vrijednost od onoga što je samo izričito istorija o Šćepanu Malom, iako je fokus na njegovu ličnost – istakao je Papović.

ARHIVI

Priređivač Marijan Mašo Miljić kazao je da je Šcepan Mali ostavio neizbrisiv trag u crnogorskoj istoriji svojom ličnošću i državničkim djelom.

- Moja namjera u vezi sa ovom knjgom nije bila preambiciozna. Kao dugodnjišnji biblotekar u biblioteci Istorijskog instituta Crne Gore shvatio sam da bi bilo korisno prikupiti i sabrati brojna objavljena i neobjavljena dokumenta na jednom mjestu da svjedoče i

govore, iako su većinom korišćena u nauci. Ali, jedno integralno sagledavanje na osnovu ovih dokumenata vjerovatno bi moglo upotpuniti mozaik naučne istine o Šćepanu Malom. Nepublikovana građa je ispisana iz Bogišićevog arhiva 1953. i 1954. godine, a ispisao ih je Niko Simov Martinović za potrebe Istorijskog instituta.

Ona je, srećom, sačuvana u biblioteci Istorijskog instituta u fascikli 239. Tu se nalazi još nekoliko dokumenata, ali na sreću ili nesreću ta fascikla o Šćepanu Malom nije ušla u regisitar, tako da je to sigurno jedan od razloga što nije otuđena. Imao sam sreću da naiđem na tu fasciklu i ona je prije svega bila podsticaj i nukleus za nastanak ove knjige – istakao je Miljić.

Medijatorka večeri bila je književna kritičarka i novinarka Pobjede Dragana Erjavšek.

A. Đ.

„Maca Stop za ruske autore papučarica“ Međunarodni filmski festival u Kanu ove godine odlučio je da ne primi zvanične predstavnike Rusije zbog aktuelne situacije u Ukrajini, saopštila je pres služba festivala.

- Organizacioni komitet festivala odlučio je da neće primiti zvanične delegacije ili predstavnike povezane sa ruskom vladom – navedeno je u zvaničnom saopštenju za medije.

kazan na Kanskom festivalu, niti će učestvovati u takmičarskom dijelu.

Iako su se mnogi nadali da će se u Francuskoj prikazati „Blonde“, biografski film Endrua Dominika o životu čuvene holivudske glumice Merilin Monro, to se ovog puta neće desiti. Sa druge strane, Netfliks je zainteresovan za određene evropske festivale, pa je „The Hand of God“ u septembru prikazan u Veneciji, a potom i u italijanskim bioskopima. R. K.

u KIC-u

PODGORICA - Lutkarska predstava ,,Maca papučarica“ (3+) koju je, po motivima priče Ele Peroci, režirao i dramatizovao Davor Dragojević biće izvedena danas u 12 sati, u Velikoj sali KIC-a ,,Budo Tomović“.

U predstavi igraju: Tihana Ćulafić, Sejfo Seferović, Dijana Dragojević, Marija Đurić i Pavle Popović.

- „Maca papučarica“ stalno odnosi dječije papučice i negdje ih skriva. Mame kažu da se papuče moraju nositi, ali kako kad ih nema? Naši junaci idu u potragu za kućom Mace papučarice i otkrivaju njenu tajnu – navodi se u najavi Gradskog pozorišta.

Lutkarska predstava ,,Čarobni kamen“ (3+), takođe u režiji Davora Dragojevića, biće izvedena sjutra, u 12 i 13.30 časova, u sali Dodest KIC-a ,,Budo Tomović“.

U predstavi igraju: Dejan Đonović, Sejfo Seferović, Dijana Dragojević, Katarina Krek i Slaviša Grubiša/Vukan Pejović. R. K.

15

Fond za Zapadni Balkan podržao projekat Međunarodnog festivala KotorArt PODGORICA – Regionalni projekat „Savremene tvrđave kulture: Boka, Trebinje, Novi Sad“, koji realizuje Međunarodni festival KotorArt u partnerstvu sa NGO Mostovi iz Trebinja i udruženjem Almašani iz Novog Sada, dobio je finansijsku podršku Fonda za Zapadni Balkan.

Kroz istraživanje i analizu mogućnosti i izazova u velikoj mjeri zaboravljene i zanemarene austrougarske baštine u Bokokotorskom zalivu, Trebinju i Novom Sadu, ovaj projekat u prvi plan staviće važnost zaštite, valorizacije i održive upotrebe kulturnog nasljeđa.

Kroz projekat će, takođe, biti istaknuti i potencijali kulturnog nasljeđa u pogledu održivog razvoja, ali i intenziviranje nivoa regionalne kulturne razmjene i saradnje.

- Aktivnosti projekta u Crnoj Gori biće realizovane kao dio KotorArt festivala, u okviru „Pjace od filozofa“, na tvrđavama Vrmac, Goražda i Trojica,

Fokus na obnovi zapuštenih tvrđava

Direktor KotorArt-a Ratimir Martinović prima nagradu/grant od Aleksisa Hupina

a podrazumijevaju javne konferencije, koncerte i filmsku projekciju. Radujemo se što će publika u partnerskim gra-

dovima imati prilike da pored konferencija i muzičkih programa prisustvuje i vođenim turama austrougarskih tvrđava

i gastroheritološkim događajima – saopšteno je iz PR službe festivala KotorArt. Projektne aktivnosti u Crnoj Gori realizovaće Fondacija Don Branko Sbutega u saradnji sa Ministarstvom odbrane Crne Gore, Ministarstvom odbrane Austrije i Ambasadom Austrije u Podgorici.

Na nedavnom pozivu WBF prijavljeno je preko 250 projekata, a odabrano svega 30, i to pet projekata iz Crne Gore. Na nedavnoj ceremoniji u Tirani, nagrada za dodijeljeni grant WBF uručena je Ratimiru Martinoviću, predsjedniku Fondacije Don Branko Sbutega. Nagradu je uručio šef misije delegacije Evropske unije u Albaniji Aleksis Hupin .

D. E.

Iz Prijestonice tvrde da su raniji gradonačelnici ostali dužni vajaru Željku Reljiću 10.000 eura za skulpturu „Orao“ kod autobuske stanice

Bogdanović: Riječ je o donaciji umjetnika

CETINJE – Sekretarijat za kulturu Cetinja saopštio je juče da je Prijestonica 2014. godine ostala dužna 10.000 eura crnogorskom vajaru Željku Reljiću za skulpturu „Orao“, koja se nalazi kod gradske autobuske stanice.

Reljić je ovaj novac, prema tvrdnjama iz Sekretarijata, potraživao tokom 2021. godine, za mandata Aleksandra Kašćelana.

Sa druge strane, nekadašnji gradonačelnik Prijestonice Aleksandar Bogdanović demantovao je za Pobjedu da je grad ostao dužan Reljiću, ističući da je čitav koncept postavljanja skulpture bio zamišljen kao afirmacija umjetnikovog rada, te da se radilo o donaciji.

UGOVOR

Reljić je upravu Prijestonice, kako se navodi u saopštenju nadležnog Sekretarijata, nedavno obavijestio da on nema nikakav ugovor potpisan sa Prijestonicom u vezi postavljene skulpture „Orao“. Kazao je, kako ističe Sekretarijat, da je ugovor bezuspješno pokušavao da napravi sa tadašnjim gradonačelnikom Aleksandrom Bogdanovićem, a da je i član Bogdanovićevog kabineta Dražen Blažić bio uključen u preuzimanje skulpture i njeno postavljanje u prostoru. Međutim, svih proteklih godina, kako se navodi u saopštenju, Bogdanović je izbjegavao potpisivanje ugovora sa njim. Na upit Sekretarijata, Blažić je objasnio da su on i Bogdanović mislili da je skulptura „Orao“ donacija umjetnika Reljića. Iz Sekretarijata su, takođe, naveli da je istoričar umjetnosti Aleksandar Saša Čilikov svjedok obećanja Reljiću da će skulptura biti plaćena. Čilikov je juče za Pobjedu potvrdio da je tokom prvih konta-

Za svaki obavljeni posao postoji dokumentacija Prema riječima Aleksandra Bogdanovića, da je skulptura „Orao“ bila donacija Željka Reljića govori i to da je djelo postavljeno bez javnog konkursa i procedura, što nije slučaj kada su u pitanju komercijalni radovi.

- Za svaki obavljeni posao, komercijalne prirode, postoji cjelokupna dokumentacija, saglasno procedurama, u arhivi lokalne uprave. Postavlja se i pitanje, kako se, uostalom, može potraživati nešto, ako ne postoji ispostavljena faktura za obavljeni posao tokom čitavog perioda od 2014. godine. Stoga, iskazujem duboko žaljenje ako autor ne prepoznaje privilegiju u tome što je, u znatno ranijoj fazi karijere, dobio priliku da se njegov rad nađe na navedenoj lokaciji, da to bude referenca za afirmaciju njegovog umjetničkog opusa – rekao je Bogdanović i najavio da će u narednim danima inicirati razgovor sa Reljićem.

kata Reljiću rečeno da će skulptura biti plaćena.

- Šta je poslije bilo, ne znam.

To su bili prvi kontakti. Tada su rekli da će da mu plate. Nije on htio da je da džabe – kazao je Čilikov.

Aleksandar Bogdanović je kazao za Pobjedu da je postavljanje umjetničke skulpture u javnom prostoru, i to u samom središtu Prijestonice, prije svega, predstavljalo svojevrsnu referencu za svakog umjetnika, pa i za Željka Reljića.

- Upravo to bio je i razlog inicijative koju smo kao Prijestonica dobili, a koja se ticala postavljanja skulpture „Orao“, a sve kako bi se djelo u autorovom razvoju umjetničke karijere našlo na tako relevatnoj lokaciji. Pritom, što je jednako važno istaći, Reljića je predložio upravo uvaženi Aleksandar Čilikov. Imajući u vidu ambiciju tadašnje lokalne uprave da Cetinje, kao prijestonica, afirmiše crnogorske umjetnike i njihov rad, prihvaćena je inicijativa da skulptura „Orao“ bude postavljena tamo gdje je i sada – rekao je Bogdanović.

Podsjetio je da je lokalna

uprava Prijestonice revnosno sprovodila procedure, kako u pogledu konkursa, tako i na planu javnih nabavki prilikom realizacije nabavke i postavljanja niza drugih skulptura, koje nijesu predstavljale donaciju, već su imale isključivo komercijalni karakter. To je, kako je naveo, urađeno u slučaju skulpture znaka sa motivom iz Oktoiha na ulazu u grad, ali i za skulpturu Lesa Ivanovića u parku preko puta zgrade Prijestonice.

- Sve to je i uredno i plaćeno, jer je – što ponavljam – imalo komercijalni karakter. Ali, sa druge strane, grad nije plaćao skulpturu našeg cijenjenog umjetnika Dimitrija Popovića na Trgu revolucije, jer je ona, baš kao i Reljićeva, bila donacija Prijestonici Cetinje.

Zato nema dvojbe ni da bi i ova skupltura bila plaćena da je izrađena na komercijalnoj osnovi, za šta je bilo potrebno sprovesti potrebne procedure konkursa i javnih nabavki kao za sve druge komercijalne skulpture. Ipak, ta inicijativa je Prijestonici Cetinje predstavljena kao potreba da se afirmiše autorov rad, što je lokalna

Reljićeva skulptura „Orao“ na Cetinju

uprava i prihvatila. Baš zato je vrlo indikativno ispostavljanje „faktura“ umjetnika, i to niz godina nakon što je skulptura postavljena. Čude, svakako, ta naknadna očekivanja – rekao je Bogdanović.

NOVO RJEŠENJE?

Ranija sekretarka za kulturu, sport i medije Prijestonice Cetinje Maja Ćetković, koja je tu dužnost obavljala od marta 2011. do marta 2014. godine, kazala je za Pobjedu da je na inicijativu Aleksandra Saše Čilikova pogledala skulpturu Željka Reljića.

- Pošla sam sa Čilikovim kod Reljića u atelje, da pogledamo skulpturu koja je bila na nekom postamentu. U mom prisustvu, ni Čilikov ni Reljić nijesu govorili o naknadi. Takođe, Sekretarijat za kulturu, sport i medije Prijestonice Cetinje nije pokrenuo proceduru raspisivanja javnog konkursa. Shvatila sam da se radi o donaciji. S obzirom na to da nema nikakvih dokumenata, mišljenja sam da treba omogućiti umjetniku da skulpturu ,,Orao“ preuzme i da se kružni tok uradi u saglasju sa novim rješenjem. S obzirom na to da sam istoričarka umjetnosti po edukaciji, nikada svoje stručno mišljenje o skulpturi nijesam dala jer to niko od mene nije tražio – kazala je Ćetković.

Likovni umjetnik Željko Reljić juče nije želio da za Pobjedu komentariše navode iz Prijestonice, osim da će rješavanje spora „prepustiti relevantnim institucijama“.

A. Đ.

16

Hronika Podgorice

Subota, 16. april 2022.

Reakcije na najavu gradnje još jednog poslovnog objekta u centru grada Najava da će na uglu Bulevara Stanka Dragojevića i Bokeške ulice, na placu površine 571 kvadratni metar, biti izgrađen poslovni objekat od 2.840 kvadrata, izazvala je interes građana, ali i struke. Činjenica da je Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma izdalo saglasnost na idejno rješenje tog objekta, ponovo je aktivirala raspravu o kvalitetu važećih planskih rješenja.

Prof. Dragan Komatina iz arhitektonskog biroa ,,Komatina“, koji je pomenuti projekat izradio za investitora, kompaniju Coinis, potvrdio je da je njegov projekat morao biti usaglašen sa važećim planskim rješenjem.

Kuća Vujovića uklopljena kao razglednica iz prošlosti S obzirom na to da nam se svidjela kuća, a bez obzira na to što je bila u ruševnom stanju, smatrali smo da bi ta tzv. osnovna plastika trebalo da ostane kao svojevrstan pečat, ali možda i kao neka potencijalna arhitektonska kopča za buduće projektante i investitore sljedeće lokacije u nizu u Bokeškoj ulici – kazao je prof. Dragan Komatina

Arhitektonska autentičnost Prof. Komatina smatra da je praktično već izgubljena bitka za očuvanje arhitektonske autentičnosti starog dijela centra grada.

- Sa izuzetkom zgrade u kojoj je smješteno Gradsko pozorište, na uglu Bokeške i Njegoševe, i zgrade Glavnog grada, u ovom dijelu grada i nema još nekog većeg istorijskog objekta koji bi zasluživao takav vid zaštite. S druge strane, dosta je modernih objekata u centru već izgrađeno, pomenuću samo zgradu NLB banke i susjedni objekat koji se nalaze na drugom kraju istog bloka u odnosu na ovaj o kojem mi razgovaramo. Usudio bih se da kažem da je pozivanje na arhitektonsku autentičnost ovog dijela grada već izgubilo svoj smisao. Zbog toga smatram da treba nastojati da se nađe način da se spajaju obilježje neke tradicije sa modernim rješenjima. Kao dobre primjere naveo bih objekat u Vučedolskoj ulici, preko puta CNP-a ili objekat na Bulevaru Stanka Dragojevića pored vrtića – ocijenio je Komatina.

OGRANIČENJA

- Važeći planski dokument ima snagu zakona i svaki projektant mora poštovati njegove odredbe i urbanističko-tehničke uslove, koji su u suštini izvod iz plana za određenu lokaciju.

Plan za ovu konkretnu lokaciju je dosta restriktivan, tako da tu i nije bilo velike slobode za projektanta što se tiče samog volumena objekta. Inače, riječ je o tri urbanističke parcele koje su objedinjene, odnosno kupljene zajedno, uključujući i stari objekat tzv. kuću Vujovića. Planom je data smjernica projektantu kakva bi mogla da bude buduća fasada tog objekta, s tim što mu je, naravno, ostavljena mogućnost davanja sopstvene interpretacije. S obzirom na to da nam se svidjela kuća, a bez obzira na to što je

jektante i investitore sljedeće lokacije u nizu u Bokeškoj ulici – pojasnio je profesor na Arhitektonskom fakultetu.

Idejno rješenje budućeg izgleda kuće Vujovića (kao dijela planiranog objekta)

bila u ruševnom stanju, smatrali smo da bi ta tzv. osnovna plastika trebalo da ostane kao

svojevrstan pečat, ali možda i kao neka potencijalna arhitektonska kopča za buduće pro-

VRIJEDNOST

On je kazao da su se investitori složili sa prijedlogom da se zadrži ta plastika, ali kako je riječ o mladim ljudima, koji su u IT

industriji, moralo se staviti i neko obilježje 21. vijeka.

- Tako je nastala neka vizija spoja tradicije i 21. vijeka, odnosno te napredne tehnologije, koja će se zapravo najviše očitovati u unutrašnjosti samog objekta. Ostavljen je, dakle, i moderni i tradicionalni pečat na uglu na kojem

NVO KANA: Planski dokument iz 2011. godine NVO KANA (Ko ako ne arhitekt) podsjetilo da plan iz kojeg je preuzeta vizualizacija fasada i Prikaz planskog rješenja fasada u Bokeškoj ulici spratnosti zgrada u Bokeškoj ulici datira iz 2011. godine. mogao ovakav plan za Bokešku u Varoš – Blok E“ u Podgorici, i ura- Svi pitaju kako može onakvo rješenje za ugao Bokeške u 2022. 2011. godini… Riječ je o dokumen- đen je za Agenciju za izgradnju i tu Urbanistički projekat ,,Nova razvoj Podgorice kao naručioca. godini, a niko ne pita kako je

Ovaj plan je i dalje važeći – znači, po njemu se planira, projektuje i dozvoljava ovo što imamo sad

Uskoro nova parkovska površina na više od 8.700 kvadrata u Moskovskoj ulici

Preko Morače još jedna zelena oaza Na prostoru od preko 8.700 kvadratnih metara u Moskovskoj ulici, uskoro će nići još jedan moderno uređeni park.

Buduća parkovska površina u Moskovskoj ulici (između ulice i ,,rupe Bolići“) godinama je bila neuređena i zapuštena, a nedavno su ekipe Komunalnih usluga i Zelenila počele njeno raščišćavanje, pa će taj prostor za oko mjesec i po dobiti potpuno novi izgled i namjenu.

Prostor će biti opremljen urbanim parkovskim mobilijarom, dodatno oplemenjen sa 40 novih sadnica drveća, među kojima će dominantno biti ukrasna trešnja – cvjetna vrsta, a u nižem spratu će biti posađeno više od 145 komada žbunja i ukrasnih trava i oko 150 m žive ograde, dok će travnjak biti

Lokacija budućeg parka u Moskovskoj ulici

formiran na oko 6.700 kvadrata. Cjelokupna površina novog parka će biti pokrivena savremenom javnom rasvjetom, kao i sistemom za navodnjavanje koji će se snabdijevati vodom iz bunara, a imaće i plato za or-

ganizovanje brojnih događaja.

- Nije bilo davno kada su stanovnici Podgorice kritikovali gradske vlasti zbog, po njima, nedostatka zelenih površina.

Danas, tri i po godine nakon što je ova gradska uprava započela

mandat, situacija je potpuno drugačija, Evropska agencija za zaštitu životne sredine rangirala je Podgoricu kao peti najzeleniji grad u kategoriji urbanih zelenih površina. To je rezultat predanog rada naših kolega iz privrednog društva Zelenilo – kazao je juče gradonačelnik Ivan Vuković prilikom obilaska lokacije budućeg parka.

On je podsjetio na činjenicu da je u tom periodu formirano 13 novih parkovskih površina i naglasio da će novi park biti logični nastavak parka koji se nalazi oko spomenika Franca Prešerna, čime će biti potpuno zaokružena priča o uređenju tog dijela grada.

Procijenjena vrijednost radova je 166.000 eura, dok je 17.000 eura donacija NVO Udruženje francusko-crnogorskih preduzeća.

H. P.

– objavila je NVO KANA na svom Fejsbuk profilu, uz jetki komentar: Ima li još pitanja?

se spajaju bulevar i Bokeška ulica. Od kuće Vujovića, prizemljem prema uglu i dalje ka susjednom objektu na Bulevaru Stanka Dragojevića, objekat je urađen u maniru neoklasicizma s početka 20. vijeka, upravo perioda kada su građeni i mnogi drugi objekti u tom dijelu stare Podgorice, Mirkovoj varoši. Iako, ponavljam, taj objekat nije imao neku posebnu arhitektonsku vrijednost, on je uklopljen i kao svojevrsna razglednica iz prošlosti, istina umiveniji, neuporedivo stabilniji i trajniji.

Nažalost, ne mogu da ne primijetim da je taj objekat dospio u žižu pažnje javnosti tek uoči rekonstrukcije Bokeške ulice. To što je prethodno decenijama polako propadao, što je njegova unutrašnjost i dobar dio fasade bukvalno uništen u požaru i što je od tada praktično postao prijetnja za bezbjednost prolaznika, malo koga je do tada interesovalo – ukazao je Komatina.

On je podvukao da je prilikom izrade rješenja imao veliko razumijevanje investitora.

- Činjenica da je idejnim rješenjem projektant predvidio stotinak kvadrata manje površine od planom dozvoljene, svjedoči da ni nama, a posebno bih naglasio – ni investitoru, nije u prvom planu bila maksimalna iskorišćenost u tom smislu. Oni se nijesu rukovodili logikom da je tih 100 kvadrata manje zapravo nekih 200.000 eura manje, već prvenstveno time da objekat i arhitekturom i tehnologijom bude simbol njihove poslovne filozofije, ali i svojevrsno obilježje ovog dijela grada – naglasio je Komatina. N. S.

Lakša nezgoda prilikom transporta novih vozila za obavljanje gradskog linijskog prevoza

Autobusi stižu u predviđenom roku i ugovorenom stanju Iz Glavnog grada je saopšteno da je prilikom transporta novih autobusa namijenjenih za obavljanje gradskog linijskog prevoza došlo do manje saobraćajne nezgode.

Proizvođač autobusa i njihov distributer obavijestili su Glavni grad da tom prilikom nije bilo posljedica za njihove vozače, koji su prošli bez povreda i osjećaju se dobro.

- Naglašavamo, još jednom nam je potvrđeno da ovo neće uticati na dinamiku isporuke, te da će autobusi stići u propisanom roku i stanju definisanom ugovorom, a stručna komisija će, nakon konstatovanja navedenog, izvršiti primopredaju vozila. Kao što je i ranije najavljeno, građani i posjetioci Podgorice će ubrzo imati priliku da se voze najsavremnijim autobusima, odnosno da koriste usluge javnog prevoza usklađene sa svim evropskim standardima – poručili su iz Glavnog grada, uz napomenu da je prvi dio autobusa obuhvaćenih ovom nabavkom već u Crnoj Gori.

H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 16. april 2022.

17

Uručene nagrade dobitnicima prvog kola nagradne igre M:tel-a, Pobjede i Fonda PIO

Ljetovanja, telefoni i satovi obradovali penzionere Predstavnici M:tel-a uručili su juče vrijedne poklone srećnim dobitnicima prvog kola nagradne igre za penzionere ,,Vrijeme je za opuštanje“, koju je ta kompanija organizovala u saradnji sa Pobjedom i Fondom PIO. Novo Krunić iz Podgorice dobio je televizor JVC LT43VA3000 Ultra HD, Darinka Raičević iz Podgorice telefon Realme GT Master Edition 6/128GB, Damjan Šećković iz Podgorice tablet Samsung T225, Senad Medunjanin iz Kotora sat Realme Watch S Pro, dok su Mileva Bulajić iz Herceg Novog i Mitar Jovanović sa Cetinja dobitnici sedmodnevnih ljetovanja za po dvoje – u hotelima Fonda PIO na Žabljaku i Ulcinju.

Darinka Raičević kazala je da joj nagrada znači mnogo.

- Kupone joj je slala kćerka.

Ona stalno igra i uvijek dobija.

Nije nam prva nagrada. Čitam Pobjedu i volim nagradne igre – kazala je Raičević.

Damjan Šećković iz Podgorice istakao je da je strastveni čitalac štampe, te da Pobjedu

Još tri kola i 18 nagrada

Dobitnici nagrada sa predstavnicima organizatora

prati od studentskih dana.

- Kažu da profesori univerziteta nemaju svoje krštenice.

Bez obzira na to što sam već u 84. godini, ipak redovno radim, i non-stop čitam. Pobjedu čitam svaki dan, ona je moj list, neprikosnoveni štampani medij u Crnoj Gori već više

I. MANDIĆ

Manifestacija „Slikamo Podgoricu“ održana u Podgoričkom parku

„Slikamo Podgoricu“ u Podgoričkom parku

Uživanje u crtanju, izložbi i muzici

Manifestacija „Slikamo Podgoricu“ okupila je juče sve generacije u Podgoričkom parku. Na prostoru između Moskovskog mosta i Milenijuma posjetioci su imali priliku da vide izložbu studenata Fakulteta za dizajn i multimediju Univerziteta Donja Gorica, pod nazivom „Posmatrajmo i poštujmo prirodu“, bilo im je omogućeno da pokažu svoje slikarsko umijeće na velikom platnu, a program je bio upotpunjem zvucima gitare benda ,,Trio fatal“.

Nina Pajović iz Turističke organizacije Podgorice kazala je da je TOP od izbijanja pandemije korona virusa svoje manifestacije i aktivnosti posvetila u prvom redu sugrađanima.

- Izmijenili smo program rad i kreirali niz novih manifestacija u gradu. Jedna od takvih je i ,,Slikajmo Podgoricu“, koju smo namijenili našim najmlađim sugrađanima, ali svakako da su svi dobrodošli. U slikarskom dijelu nema nikakvih ograničenja, biće i motiva Podgorice. Svi mogu pokazati svoju kreativnost - kazala je Pajović.

Ivana Šćekić došla je sa četvorogodišnjom kćerkom Nevenom, koja je uživala u slikanju u parku.

- Svakodnevno slika i s obzirom na to da ima četiri godine, sad uživa u tome i razvija talenat. Obožava da crta prirodu – duge, planine, sunce... Imamo kući flomastere, tempere, bojice i dok ona uživa u tome, ja je podržavam - kazala je Šćekić.

Nj. Ž.

od 75 godina. Pobjedi najviše vjerujem, Pobjeda je istina – kazao je Šećković.

I Novo Krunić, kome je nagradu uručila direktorica marketinga M:tel-a Bojana Vešović, kazao je da voli nagradne igre.

- Ovo mi je treća nagrada. Uzi-

mam više primjeraka novina kad su nagradne igre u toku, imam sreće u tome. Pretplatnik sam M:tela već duže vrijeme i prezadovoljan sam uslugama – istakao je Krunić.

Slavka Martinović obradovala se ljetovanju.

- Došla sam da primim nagra-

Predstavnica M:tel-a Persa Kažić podsjetila je da je ovo godina u kojoj slave 15 godina postojanja i uspješnog rada kompanije, pa su u saradnji sa Pobjedom i uz podršku Fonda PIO organizovali nagradnu igru za penzionere u okviru koje je danas obavljeno prvo izvlačenje imena srećnih dobitnika.

- Već godinama brinemo o najstarijoj populaciji kroz razne projekte i najpovoljnije ponude na crnogorskom tržištu. Najnovija ponuda i naša najnovnija kampanja koju sprovodimo sa Fondom PIO i dnevnim listom Pobjeda daje sjajne rezultate. To su nam potvrdili i naši penzioneri u okviru ove nagradne igre – kazala Spajić, i poručila penzionerima da iskoriste neke od povoljnosti Senior paketa.

Ona je podsjetila i da M:tel planira i organizuje edukativne internet radionice za najstariju populaciju.

Direktorica marketinga Pobjede Željka Radulović kazala je da je učešće bilo izuzetno veliko, te pozvala sve penzionere da nastave da učestvuju u nagradnoj igri.

- Ovo je tek početak. Imamo još tri izvlačenja – 10. maja, 7. juna i 5. jula, kada ćemo podijeliti još 18 nagrada. Naši čitaoci imaju mnogo šansi da se uključe, jer je danas na naslovnoj strani Pobjede objavljen tek 33. kupon, od ukupno 100 koliko ćemo objaviti. Dakle, brojne su šanse da se sa samo četiri kupona dođe do vrijednih nagrada – poručila je Radulović.

du umjesto oca, koji je stalni čitalac Pobjede. Hvala svima što ćemo na ljeto uživati na moru – kazala je Martinović.

Senad Medunjanin ističe da je redovan čitalac Pobjede, ali i korisnik M:tel-a od samog početka.

- Kupio sam tablet i telefon, kojem sad ističe ugovor. Trebalo bi malo te cijene smanjiti – našalio se Medunjanin, uz pohvale za usluge i paket M:tel-a za penzionere.

Nj. Ž.

Najavljeno rješavanje višedecenijskog problema vodosnabdijevanja Lješanske nahije

Kaluđerovo oko riješiće probleme Lješnjana

U sklopu redovnih aktivnosti, gradonačelnik Ivan Vuković obišao je juče sa saradnicima Lješansku nahiju, gdje je gradska uprava u prethodnom periodu značajno ulagala u infrastrukturni razvoj. Obišli su sela Podstranu, Gornje Kokote, Liješnje, Barutanu, Gradac i Progonoviće, ali i lokaciju na kojoj bi do kraja godine trebalo da bude u funkciji novo vodoizvorište Kaluđerovo oko.

- Tokom prethodne tri i po godine, zahvaljujući posvećenom radu naših kolega iz više privrednih društava, kvalitet života na prostoru Lješanske nahije podignut je na značajno viši nivo. Dominantno su to uradile naše kolege iz privrednog društva Vodovod i kanalizacija i zahvaljujući tome i uloženim gotovo milion i po eura, na korak smo do toga da riješimo višedecenijski problem vodosnabdijevanja Lješanske nahije. Takođe, naše kolege iz privrednog društva Putevi su sve vrijeme bile aktivne, tako da je stanje putne infrastrukture u ovom dijelu grada zadovoljavajuće – kazao je Vuković i napomenuo da gotovo da nema nijednog sela u Lješanskoj nahiji koje nije dobilo rasvjetu.

Direktor gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija Filip Makrid kazao je da u Gornjim Kokotima izvode radove na izgradnji nove vodovodne mreže u dužini od četiri kilometra, koji bi trebalo da budu završeni u narednih mjesec. Nove vodovodne priključke dobiće 60 porodica u tom selu.

- U prethodne tri i po godine smo radili

Gradonačelnik sa saradnicima i mještanima u Lješanskoj nahiji

vrijedno na području Lješanske nahije, pa je urađen cjevovod od Kaluđerovog oka, odnosno budućeg glavnog izvorišta, do rezervoara na Kažića glavici sa pripadajućim objektima i rezervoarom i prekidnom komorom Goljemadi. Radovi se odnose na rekonstrukciju i izgradnju 30 kilometara vodovoda, a objekti su izgrađeni u naseljima Brežine, Gornji Kokoti, Donje i Gornje Liješnje, Podstrana i Goljemadi, čime je preko 350 domaćinstava priključeno na novu vodovodnu mrežu – kazao je Makrid navodeći da je u pomenutom periodu uloženo oko 1,35 miliona eura, od čega je

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja obezbijedilo pola miliona eura.

Direktor gradskog preduzeća Putevi Radenko Bulatović kazao je da su ekipe tog privrednog društva, nakon izgradnje vodovodne mreže, krenule u sanaciju asfaltnog kolovoza, te da će u okviru ovog ciklusa biti sanirano preko četiri kilometra saobraćajnica i uloženo više od 100.000 eura. Bulatović je najavio da će Putevi, u skladu sa dinamikom izvođenja radova kolega iz Vodovoda i kanalizacije, nastaviti sanaciju lokalnih saobraćajnica u Lješanskoj nahiji.

H. P.

18

Arena

Košarka

Subota. 16. april 2022.

Košarkaši Mornara Barsko zlato večeras (19 h) dočekuju Krku, u odloženom meču 15. kola Admiralbet ABA lige

Barani žele pobjedu na oproštaju od domaće publike PODGORICA – Od 15 utakmica, koliko su izgubili u ovoj sezoni ABA lige, košarkaši Mornara Barsko zlato su sedam poraza upisali na domaćem terenu, na kojem su bili ranjiviji nego ikad. Uz dosta objektivnih problema, zbog povreda i bolesti igrača.

S obzirom na to da do kraja ligaškog dijela još samo večeras protiv Krke (19 časova), u odloženoj utakmici 15. kola, igraju pred svojim navijačima, Barani će sezonu u regionalnom takmičenju završiti negativnim bilansom u ,,Topolici“.

Ali, svakako, ne žele da dodatno pogoršaju negativan skor (5-7), već je cilj da se šestom pobjedom kod kuće na lijep način oproste od domaće publike.

Ovaj meč, inače, nema poseban rezultatski značaj, jer Barani mogu samo da igraju za što bolju poziciju u sredini tabele, dok ,,fenjeraš“ Krka više ne može da se spasi od ispadanja iz lige.

Trener Mornara Mihailo Pavićević opet muku muči sa povrijeđenim igračima, a pod znakom pitanja je nastup najboljeg igrača Vladimira Mihailovića, koji je zbog povrede ranije završio prethodni meč sa SC Derbijem.

– Više od mjesec u prvom planu su nam, zaista, ogromni zdravstveni problemi. Ka-

SVE ZA POBJEDU: Marko Jeremić(lijevo) u akciji



Vil Mozli je napustio Mornar i otišao u Rusiju, gdje je potpisao ugovor do kraja sezone sa Uniksom. Mozli je na 16 mečeva u ABA ligi ove sezone imao prosjek od 6,5 poena i 5,8 skokova ko se bliži kraj sezone, oni su drastično povećani tako da ni protekle sedmice nijesmo bili kompletni. Od naše startne petorke samo je Lazić bio na treningu. Vidjećemo u kom sastavu ćemo nastupiti u subotu.

Osnovno je pitanje: ko će biti sposoban za igru, a ko neće. To

nam je najveći problem. Ne bih želio da pomislim da je motivacija problem, jer niko ovdje ne igra za džabe, nego bi trebalo da budemo profesionalci od prvog do posljednjeg dana i da odradimo svoj posao za koji smo plaćeni. Nadam se da će tako biti protiv Krke i da ćemo

se od svojih navijača u ABA ligi oprostiti pobjedom – kazao je Pavićević.

Barani sa Slovencima imaju izrazito pozitivan skor u ABA ligi. U dosadašnjih devet duela bili su bolji sedam puta, a sva četiri puta u ,,Topolici“. U prvom dijelu ove sezone, međutim, Krka je u Novom Mestu upisala jednu od svoje dvije pobjede nad Mornarom, bilo je 89:80. Zbog toga će Mornar imati i dodatni motiv u ovom duelu.

– Situacija nije baš sjajna, ima

Damjanović: Hvala braći Pavićević na razumijevanju Trener Krke Dalibor Damjanović je podsjetio da je ova utakmica, koja je trebalo da bude odigrana 8. januara, odložena na zahtjev kluba iz Novog Mesta, zbog zaraze korona virusom u ekipi.

- Braća Pavićević su to shvatila i na prvo mjesto stavila zdravlje svih učesnika, slušali su nas bez oklijevanja, na čemu im zahvaljujem. Sada meč ne znači nijednom timu.

Mi smo zvanično ispali iz lige, a Mornaru pobjeda ne znači mnogo za plasman.

Naravno, i dalje očekujem od mojih momaka da profesionalno završe ligu i iskoriste meč sa Mornarom za vrhunski trening.

Pokušaćemo da igramo i odbranu i napad. Moramo da igramo kolektivno, jer su nam potrebne dobre utakmice, dobre igre, dobar trening za nastavak sezone u domaćem šampionatu – rekao je Damjanović.

dosta povrijeđenih igrača, ali to nije razlog da ovu sezonu ne privedemo kraju kako dolikuje. Iako nije rezultatski bitna utakmica, mi ćemo se skupiti i dati sve od sebe da savladamo Krku – rekao je bek šuter Barana Marko Jeremić, koji je u porazu u Novom Mestu upisao samo tri poena sa linije slobodnih bacanja.

Zavjesu na ovu ABA sezonu barski košarkaši spustiće iduće subote u Čačku, kada će gostovati Borcu, u okviru odloženog susreta 16. kola.

S. J.

Tokom aktuelne NBA sezone slavni bek nije odigrao nijednu utakmicu

,,Zaboravljeni“ Vol dobio ugovor od 43,4 miliona eura za godinu

Veliki problem za Dalas u seriji protiv Jute

Bez Dončića na startu plej-ofa

Mala je vjerovatnoća da će Luka Dončić zaigrati za Dalas Meverikse u meču protiv Juta Džeza, u prvom duelu plej-of serije u NBA ligi, saopšteno je iz njegovog kluba.

Mladi Slovenac, najbolji igrač i lider teksaškog tima, povrijedio je mišić lista noge u meču bez takmičarskog značaja na kraju ligaškog dijela sezone, protiv San Antonija. Pregled magnetnom rezonancom utvrdio je samo istegnuće, ali je mirovanje ipak potrebno. Meč sa Jutom, prvi u kompletnom NBA plej-ofu, biće odigran na terenu Dalasa u subotu od 19 časova po našem vremenu.

Dalas se nekoliko sedmica borio upravo sa Jutom da zasluži četvrto mjesto u Zapadnoj konferenciji, za prednost domaćeg terena u prvoj rundi plej-ofa. Sada će na svom terenu biti žestoko hendikepiran, a bez Dončića u podređenom položaju u odnosu na rivala i sa manjim šansama za trijumf. Po mnogima najbolji mladi košarkaš današnjice ove sezone bilježi čak 28,4 poena, 9,1 skok i 8,7 asistencija u prosjeku. Izvjesno će biti odabran u najbolju petorku lige. R.A.

Džon Vol (31) je odlučio da iskoristi opciju iz ugovora potpisanog još prije tri godine i odabrao da u narednoj sezoni nastupa za Hjuston Rokitse za čak 43,4 miliona eura.

Proslavljeni NBA bek ove sezone uopšte nije nastupao, kao ni u sezoni 2019–20, a u 2020–21. je odigrao svega 40 utakmica.

Prvi pik sa drafta 2010. godine je

ipak riješio da dobro naplati reputaciju iz perioda prije teških povreda, svjestan da u nekom drugom klubu ovog ljeta ne bi mogao dobiti ni izbliza tako dobar ugovor.

Najbolje partije Vol je pružao još u sezoni 2016–17, kada je bilježio 23,1 poen i 10,7 asistencija u prosjeku. Plejmejker je imao reputaciju jednog od najbržih igrača

i najboljih šutera sa distance u NBA, a u potpunosti se afirmisao u Vašington Vizardsima.

Trejd u Hjuston nije se isplatio teksaškoj ekipi, koja se nadala Volovom potpunom oporavku.

Tokom karijere pet puta je igrao na Ol-staru, a spekuliše se da će Vol, kada mu ugovor u Hjustonu istekne na ljeto 2023, objaviti kraj igračke karijere.

R. A.

Zaigraće tokom plej-of serije protiv Bostona

Simons uskoro spreman za Bruklin Ben Simons (25), jedan od najboljih plejmejkera u NBA, biće spreman da ipak zaigra za Bruklin Netse ove sezone, tokom plej-of serije protiv Boston Seltiksa.

Kako je saopšteno iz kluba, Australijanac redovno trenira sa prvim timom. I dalje nije u punom ritmu treninga zbog delikatne povrede leđa, na primjer nije mu dozvoljeno da trči u punom intenzitetu. Ali u klubu očekuju da bi mogao biti spreman za četvrti duel sa Bostonom, u prvoj rundi plej-of serije u Istočnoj konferenciji, koja

se igra na četiri pobjede.

Simons bi bio veliko pojačanje za tim koji se tokom sezone mučio sa povredama bitnih igrača. U februaru je stigao u Bruklin, u trejdu iz Filadelfije. Posljednji meč odigrao je još prošlog proljeća, u drugoj rundi plej-ofa prethodne sezone.

Specijalista za odbranu i jedan od najboljih modernih organizatora igre, prošle sezone bilježio je 14,3 poena, 7,2 skoka i 6,9 asistencija u prosjeku.

R. A.

Košarkaši Budućn

Derb PODGORICA – Košarkaška groznica subotnje večeri u „Morači“ ovoga puta nema istu temperaturu kao što je bio slučaj posljednjih godina. Duel Budućnost Volija i Crvene zvezde, suštinski, nema rezultatski značaj, jer Podgoričani ne mogu ni bolje, niti gore od trećeg mjesta pred plej-of, dok Zvezdi u preostala tri zaostala meča (nakon Podgorice gostuju Borcu, a onda dočekuju Igokeu) treba jedna pobjeda da i matematički „zaključa“ prvu startu poziciju pred doigravanje za titulu.

Bez obzira što se ne igra za trofej, niti odlučuje o plasmanu, ne znači da večerašnja utakmica (21 čas) nema draž derbija koji je obilježio protekle sezone u regionalnom takmičenju. Prije svega što pred punim tribinama, protiv „košarkaškog neprijatelja“, niko nema pravo na polovičan pristup.

Uz to, nikome ne prija da gubi u ovakvim utakmicama, iako je jasno da bi i jedni i drugi u podsvijesti mogli imati druge „ciljeve“ .

Budućnost Voli da seriju pobjeda produži na pet mečeva i duel sa Zvezdom iskoristi kao generalnu pripremu za duel koji je važniji u ovom trenutku - u gostima sa Andorom, u osmini finala Evrokupa, koji je već u utorak. Zvezda će, vjerovatno, odmoriti neke igrače koji su u proteklom periodu, posebno napornom evroligaškom ritmu, bili maksimalo „iscijeđeni“, ali će pokušati i da pokaže da i ona može da slavi u punoj „Morači“, kao što je to već uradio Partizan...

DOBAR TEST PRED PLEJ-OF

Nakon ,,crnog“ martovskog perioda, u kojem je upisala šest poraza na osam utakmica na dva fronta, Budućnost se ,,digla“ u aprilu, zabilježila je četiri uzastopne pobjede, tri u ABA ligi (Krka, FMP, Borac) i jednu u Evrokupu (Bursa). Meč sa Zvezdom će biti pravi test forme pred, ipak, važnije mečeve koji slijede.

- Očekujem da igramo najčvršće i najbolje što možemo. Ne igramo najbolje u posljednje vrijeme, moramo da se fokusiramo na našu igru i uradimo sve da pobijedimo. Biće ovo dobar test pred plej-of, očekujem dobru utakmicu - kazao je Denis Džerom Sili, bek Budućnost Volija, koji je sa 19 poena bio najbolji u timu ,,plavih“ u beogradskom duelu sa Zvezdom.

S obzirom na pozicije pred početak plej-ofa, Budućnost i Zvezda se nakon večerašnjeg meča mogu ponovo sresti jedino u finalu. Do tada će ,,plavi“ morati da preskoče FMP u četvrtfinalu i posebno Partizan u polufinalu.

- Iako meč nema rezultatski značaj, znamo da moramo da odigramo kako treba i da se maksimalno pripremimo za ovaj meč. Neće biti nimalo lako, igramo protiv najbolje ekipe u ABA ligi. Mi morao da damo sve od sebe jer će nam ova utakmica mnogo značiti

Subota. 16. april 2022.

Arena

Košarka

19

nost Volija večeras (21 h) dočekuju Crvenu zvezdu u zaostalom meču 15. kola Admiralbet ABA lige

bi za samopouzdanje Apel kluba:Navijajte fer, sportski i korektno, bez vrijeđanja gostujuće ekipe i njihovih porodica

Di Džej Sili i Nikola Ivanović u prvoj utakmici u Beogradu

Džikić:Meč u januaru bi imao drugačiju težinu i značaj Trener Budućnost Volija Aleksandar Džikić ističe da bi ovaj susret u januaru, kada je prvobitno trebalo da se igra, imao potpuno drugačiju težinu i značaj.

- Sada će to izostati, jer se poredak obje ekipe ne može promijeniti. S druge strane, nema nikakve sumnje da želje za pobjedom neće manjkati. Dvorana će biti dupke puna, i energija naših navijača će nam biti i dodatna pomoć i dodatni motiv – rekao je Džikić.

za nastavak takmičenja. Imamo četiri pobjede u nizu, ako bi vezali i petu onda bismo bili u dobrom ritmu i imali veliko samopouzdanje za meč protiv Andore - naglasio je centar Budućnost Volija Zoran Nikolić.

GOSTIMA TREBA ENERGIJA DOMAĆINA

Meč 15. kola ABA lige između Budućnost Volija i Crvene zvezde je trebalo da bude odigran 9. januara, ali je odložen zbog korona virusa u oba tima. Prvi duel u Beogradu, početkom oktobra, pripao je domaćinu na 71:63, iako su Podgoričani u posljednju četvrtinu ušli sa košem prednosti (47:45). Odlučila je serija Zvezde od 13:0 u prvih skoro četiri minuta četvrte četvrtine, nakon koje je domaćin poveo sa nedostižnih 58:47.

Radonjić: Budućnost je u dobrom ritmu i formi Trener Crvene zvezde Dejan Radonjić je istakao da se on sa stručnim štabom trudio da osvježi tim poslije izuzetno napornog ritma.

- Očekuju nas još tri meča do kraja regularnog dijela sezone. Prvi je protiv ekipe Budućnosti koja je u dobrom ritmu nakon nekoliko vezanih pobjeda. Trudićemo se da odigramo najbolje moguće u ovom trenutku – rekao je Radonjić.

Zvezda pet mečeva ne zna za pobjedu u ,,Morači“ Budućnost je savladala Crvenu zvezdu u posljednjih pet mečeva u ,,Morači“, ne računajući pobjedu službenim rezultatom (20:0), krajem decembra 2019. godine, kada Zvezda nije doputovala u Podgoricu. Beogradski klub, navodno, nije dobio garancije za bezbjednost u trenutku kada je bila nestabilna politička situacija u Crnoj Gori, a nakon što su raniji dueli dva tima donosili mnogo tenzije i ispada.

Posebno je bila impresivna pobjeda Budućnosti u martu prošle godine, kada su ,,plavi“ slavili 20 razlike (83:63).

Zvezda je posljednji put slavila 7. oktobra 2018. godine (87:71).

- Očekuje nas teška utakmica sa timom koji ove sezone ima najveće ambicije što je pokazao dosadašnjim igrama. Vezali su nekoliko pobjeda u prethodnom periodu i igraju ovaj meč na svom terenu gdje će imati

podršku svojih navijača. Sa naše strane želimo da odigramo dobru utakmicu da odgovorimo na energiju koja će sigurno biti prisutna kod igrača Budućnost. Imamo još tri utakmice koje nadoknađujemo i zna se

Sve je spremno za novi košarkaški spektakl, dvorana će biti puna, uz nadu da će proteći u sportskoj atmosferi, barem u granicama mogućeg kada su ovi mečevi u pitanju.

Ipak, imajući u vidu istoriju duela dva tima posljednjih godina, posebno od kada se Zvezda i Budućnost bore za trofej u ABA ligi, gdje je rivalstvo, na tribinama u Beogradu i Podgorici, često prelazilo granice sportskog duha, fer navijanja i dobrog ukusa, iz podgoričkog kluba je stigao apel navijačima koji će biti na tribinama u subotu veče.

- Budućnost Voli poziva, apeluje i moli sve navijače koji nas vjerno bodre da u meču sa Crvenom zvezdom ne bude vrijeđanja gostujuće ekipe i njihovih porodica. Molimo vas da navijanje bude fer, sportsko i korektno jer samo takvim navijanjem dajete vjetar u leđa našim igračima i ekipi, a time pokazujete i razumijevanje prema klubu i eventualnim kaznama koje su za naš klub ogromne - saopšteno je iz KK Budućnost Voli.

Iz Budućnosti napominju da je klub, nakon prethodnog meča sa Borcem iz Čačka, kažnjen zbog skandiranja i paljenja pirotehnike zbirnom kaznom od 15.100 eura.

Kako je saopšteno, kapije SC ,,Morača“ biće otvorene od 19.30 sati.

- Klub moli sve navijače da dođu što ranije na utakmicu kako bi se izbjegle gužve na ulazima zbog rigoroznih provjera prilikom ulaska - saopšteno je iz Budućnosti Volija.

Apel iz podgoričkog kluba, zasigurno, dolazi i zbog toga što u ekipi Crvene zvezde igra bivši dugogodišnji plej ,,plavih“ Nikola Ivanović, koji je ljetos prešao u redove ,,crveno-bijelih“.

Zbog toga je Ivanović bio na meti pojedinaca i kada je nosio dres reprezentacije Crne Gore, ali dio navijača ga je vrijeđao i prozivao i kada je Zvezda gostovala SC Derbiju. Prozivki i vrijeđanja dijela navijača nije bio lišen ni trener Zvezde Dejan Radonjić, bivši trofejni igrač i trener Budućnosti. Uz to godinama unazad odnosi dva kluba su puni tenzija, a kulminacija je bila 2019. godine kada su igrači Budućnost Volija brutalno vrijeđani na utakmici u Beogradu.

20-4 vodi Budućnost u pobjedama u ,,Morači“ protiv Crvene zvezde u ABA ligi. Ukupno, Zvezda ima dvije pobjede više (27-25) u regionalnom takmičenju

da nam je za osnovni cilj do koga je bilo jako teško doći sa svim obavezama u Evroligi i problemima koje smo imali, potrebna još jedna pobjeda - rekao je kapiten Zvezde Marko Simonović, inače bivši košarkaš Budućnosti. čiji je dres nosio tri sezone, od 2008. do 2011. godine.

S. JONČIĆ

TRAŽI SE KARTA VIŠE: Juče ispred biletarnice SC ,,Morača“

Puna dvorana čeka šampiona Budućnost je juče u podne u prodaju pustila 500 ulaznica za večerašnji derbi.

Redovi ispred biletarnice SC ,,Morača“ potvrdili su da je interesovanje za meč, očekivano, veliko, pa nema dileme da će dvorana biti ispunjena do posljednjeg mjesta.

U slobodnu prodaju je pušteno samo 500 ulaznica, jer su, kako je saopšteno iz podgoričkog kluba, ostale karte kupljene trebovanjem i rezervacijama.

20 Telekom 1. CFL

Arena

Subota. 16. april 2022.

Podgorica u derbiju začelja dočekuje Mornar

Prekretnica u borbi Sport na TV da se izbjegne baraž Fudbal - Bundesliga 18.30: Borusija M. - Keln

Podgorica

Mornar

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: DG arena. Kapacitet: 4.300.

Sudija: P. Radovanović.

Pomoćnici: A. Đikanović i M. Brajović.

Početak: 18 sati

Fudbal - Premijer liga 13.30: Totenhem - Brajton Fudbal - FA kup

Ivezić

16.30: Manč. siti - Liverpul

Cicmil

Đajić

Ukšanović

Boljević

Fudbal - Premijer liga

Maraš

Mrvaljević

16.00: Sautempton - Arsenal

Čelebić

Bajović Sentoku

Adrović Škrijelj

Kajević

14.30: Udineze - Empoli

Seratlić Perišić

Košarka - ABA liga

Fudbal - Serija A 12.30: Kaljari - Sasuolo Fudbal - Super liga 18.00: C. zvezda - Partizan Košarka - ABA liga 21.00: Bud. Voli - C. zveda

Fudbal - Serija A 14.30: Samdorija - Salernitana 16.30: Fiorentina - Venecija 18.30: Juventus -Bolonja 20.45: Lacio - Torino

Fudbal - LA liga 14.00: Elče - Majorka 16.15: Alaves - R. Valjekano 18.30: Valensija - Osesuna 21.00: Hetafe - Viljareal

Grbić

Kaluđerović Stevanović Muzurović Begzić

17.00: Ced./Olimp - Borac 19.00: Mornar - Krka

Ćetković

Raičević

Fudbal - Serija A

Trener Zoran Tripković

Admir Adrović, napadač Podgorice

Fudbaleri Podgorice danas dočekuju Mornar, a upravo ovaj derbi začelja može biti prekretnica u borbi da se izbjegne baraž. Lješkopoljci u slučaju pobjede došli bi do situacije da su na samo dva boda od sigurne zone, dok Mornar porazom teoretski može već nakon ovog kola da bude u zoni baraža.

Svjesni su i u taboru Podgorice da je ovo možda ključni meč kako bi sačuvali nadu da mogu do spasa. Upravo zbog toga, igrači Podgorice imaju nikad veći motiv.

- Došli smo do situacije da baš protiv Mornara, koji je prvi iznad crte, možemo da se primaknemo sigurnoj zoni. Neće biti lako, ali sigurno da smo silno motivisani da na svom terenu u tako važnom

meču ostavimo što bolji utisak - rekao je Admir Adrović, napadač Podgorice.

Lješkopoljci su na posljednja četiri meča bez pobjede, Mornar je takođe u lošoj seriji, pa je ovo prilika da se u derbiju začelja pokaže ko je bliži opstanku.

- Mornar ima dobar tim, koji se tokom pauze dodatno pojačao i koji je imao mnogo veće ambicije. Baš zbog toga svjesni smo da nas čeka težak zadatak, ali nadam se da ćemo uz malo sreće uspjeti da napravimo dobar rezultat, koji bi nam mnogo značio naglasio je Adrović.

PREKID POSTA

Mornar je vezao sedam mečeva bez trijumfa, tako da su na samo tri boda od zone baraža. Barani bi danas i remijem sačuvali zadovoljava-

Trener Andrija Delibašić

jućih ,,plus pet“ u odnosu na Podgoricu, ali Rudar može smanjiti zaostatak, tako da je meč u Podgorici od izuzetnog značaja za Barane.

- Nastojaćemo da prekinemo neugodnu seriju. Podgorica je došla do pozicije da se bori za goli život i sigurno da nas čeka teško gostovanje.

Ali gledamo samo sebe. Moramo da odradimo ono što stručni štab traži od nas, da baš u derbiju začelja pokažemo da nam je mjesto u gornjem dijelu i da izbjegnemo situaciju da nam se timovi iz opasne zone primaknu - rekao je Igor Poček, ofanzivac Podgorice.

Barani nakon tri vezana meča na svom terenu, gdje su osvojili samo bod, konačno odlaze sa ,,Topolice“, a ovaj meč može im odrediti sudbinu…

R. P.

Budućnost sa maksimalnim ambicija Nema Budućnost previše izgleda da se uključi u trku za titulu, ali do kraja sezone može da popravlja lične brojke utakmica protiv Iskre prilika je za četvrtu vezanu pobjedu, a 17. u ligaškom dijelu takmičarske godine. ,,Plavi“ su tri prethodna meča u Telekom 1. CFL dobili sa 2:0, a pored uvijek poželjne ,,nule“ pozadi - mogla bi da ih motiviše činjenica da su ove sezone dva puta izgubili od Danilovgrađana.

Pod Goricom se igra derbi kola, jer se sastaju drugoplasirana i trećeplasirana ekipa na tabeli, između kojih je devet bodova razlike (54:45).

- Za nas nezgodan protivnik, a to pokazuju prethodni rezultati u međusobnim duelima.

Dva puta su nas porazili u Danilovgradu. Nijesu slučajno među četiri najbolje ekipe u prvenstvu i Kupu. Očekujem dobar meč. Kako nama, tako i njima, potrebna je dobra partija zbog podizanja samopouzdanja i energije pred prve polufinalne utakmice Kupa u srijedu. Za nas je pobjeda uvijek obaveza - rekao je golman Đorđije Pavličić.

Budućnost je slavila protiv Iskre u prošlom duelu pred svojim navijačima sa 4:1, a dvadeset petogodišnji čuvar mreže ušao je na poluvremenu umjesto Miloša Dragojevića.

Pavličić je tada spriječio siguran gol gostiju, a braniće i danas zbog povrede kolege među stativama.

- Neočekivano sam ušao na poluvremenu. Desila se ta odbrana koja je nesvakidašnja. Ipak, na mene je definitivno veći utisak ostavila moja prva utakmica ove sezone, sami ulazak, pobjeda... Mnogo lijep osjećaj. Nakon toga branio sam još nekoliko mečeva u posljednje vrijeme.

To je dobra uvertira pred novi duel sa Iskrom - poručio je golman podgoričke ekipe.

Budućnost je u seriji od tri pobjede, a Pavličić nijednom nije savladan.

- Golman je uspješan kada ne

Među motiv

primi gol, a ekipa pobijedi. Zadovoljan sam zbog toga. Dižemo formu. Nadam se da ćemo iz kola u kolo sve bolje da igramo.

Ulazimo u finiš sezone i trebaće nam najbolje igre. Zaostajemo 11 bodova za Sutjeskom u ligi.

Treba biti realan, ima još sedam kola i teško je uhvatiti lidera.

Potrudićemo se da odradimo što bolje prvenstvo i odbranimo trofej Kupa - kazao je Pavličić.

ZNAJU KAKO SA ,,PLAVIMA“

Iskra u dobrom raspoloženju

Zeta dočekuje Petrovac i nada se približavanju zoni baraža

Plavljani u dobrom rasp

Sedam kola prije kraja prvenstva, fudbaleri Zete imaju isto toliko bodova zaostatka za pretposljednjim timom Telekom 1. CFL - Podgoricom.

Tanke su šanse ,,vukova“ da se domognu baraža, sve je manje ostalo mečeva, a razlika nikako da se smanji na podnošljivu.

- Govorim stalno i opet ću reći - dok ima šanse, ima i nade.

U svaku utakmicu ulazimo s ciljem da pobijedimo, vidjećemo gdje će nas to dovesti.

Igramo dobro, ali ekipa je mlada, fali nam rutina, potez koji će prelomiti meč na našu stranu - govori trener Dragoljub Đuretić uoči današnjeg meča s Petrovcem.

Zeta je u prošlom kolu izgubila 6:1 od Sutjeske. Utisak je da nije zaslužila tako visok poraz.

Da li je i koliko poremetio ,,vukove“?

- Nije, jer smo igrali dobro, ali igrom slučaja smo ubjedljivo izgubili. U posljednjih 15 mi-

Jezero ove sezone nije ,,uzelo mjeru“ samo Sutjesci od timova iz vodeće četvorke.

Dok ima šanse, ima i nade nuta golman Velimirović je ,,statirao“, a ni Đurović nije mogao da igra. Međutim, već smo napravili bili pet izmjena i morali su da ostanu na terenu, a u tih 15 minuta primili smo tri gola - objasnio je Đuretić.

Je li Petrovac rival protiv kojeg Zeta može da uhvati završni priključak u borbi za baraž?

- Petrovac ima mnogo kvaliteta, ali se odlazak Miličkovića i Divanovića osjetio ovog proljeća. Rezultati su im slabiji nego jesenas, ali i dalje su mnogo opasna ekipa, naročito u kontri i moramo biti maksimalno oprezni - kazao je Đuretić.

HVATAJU VOZ ZA EVROPU

Petrovac igra toplo-hladno ove polusezone, ali je i dalje u igri za plasman u Evropu.

Istina, rivali su malo odmakli - Dečić pet, Iskra šest bodova.

Zeta

Petrovac

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: Trešnjica. Kapacitet: 2.300.

Sudija: A. Šćekić.

Pomoćnici: S. Jovanović i M. Gojković.

Početak: 18 sati.

Karadžić

Krstović

VJERUJE SVOJIM MOMCIMA: Dragoljub Đuretić, trener Zete

Đukanović

Đurović

Tuzović

Burzanović

Vukčević

Đinović

Roganović

Zahorulko

Radusinović

Bašić

Zbog toga na ,,Trešnjici“ postoji imperativ za ekipu Nikole Rakojevića - pobjeda je jedina opcija.

- Dobro smo radili i spremno dočekujemo meč. Znamo da Zeta u svakom meču ide na pobjedu.

Nema razloga da tako ne igraju i danas, zato smo i spremali odgo-

vor. Takav način igre može donijeti mnogo prilika za gol na obje strane, a u takvoj igri najviše dobijaju gledaoci. Vjerujem, ipak, da ćemo se na kraju mi radovati i sa osvojena tri boda priključiti se Dečiću i Iskri u borbi za Evropu - rekao je Adnan Bašić, najbolji strijelac Petrovca.

Ne. K.

Vujović

Zvrko

Vukčević Ivanović

Marković Tačibana Živanović

Osmanović Mikijelj

Radulović

Trener Dragoljub Đuretić

Trener Nikola Rakojević

Pobjeđivali su Plavljani ekipe Dečića i Iskre, čak i Budućnost dva puta pod Goricom, ali od Nikšićana su doživjeli sva tri poraza u ligi.

Možda bi to moglo da se promijeni u novom sudaru u Beranama. Forma izabranika Mladena Lambulića, koji su u seriji od četiri pobjede, nagovještava dobre stvari nominalnog domaćina.

- Ušli smo u ritam koji obećava. Odmorili smo se i tokom neđelje spremili za Sutjesku. Oni su favoriti. Nijesmo ove sezone uzeli ni bod protiv lidera, ali nadam se da možemo to da promijenimo. Odlična su ekipa, pokrivena na svim pozicijama sa dva dobra igrača, ali nešto i od nas zavisi.

Podigli smo se u svakom smislu i bilo bi lijepo da protiv budućeg šampiona potvrdimo niz od sedam utakmica bez poraza - rekao je trener Mladen Lambulić.

Jezero je u seriji od četiri pobjede, a dolaskom argentinskog napadača

Arena

Subota. 16. april 2022.

ama dočekuje Iskru u 30. kolu prvoligaškog karavana

usobni skor više ,,plave“

Budućnost

Iskra

(4-3-3)

(4-4-2)

Stadion: pod Goricom.

Kapacitet: 12.000. Sudija: M. Bošković.

Pomoćnici: V. Radenović i D. Dević.

Početak: 17 sati.

Pavličić

Đuričković

Dakić

Ćuković

Ražnatović

Mirković Raičković

Terzić Mijović

Ivanović

Đukanović

Sekulić Perović

Pavlović

Vilijan

Šahman

Pavlićević Šaletić

Bakrač

Kumburović

Pešukić

Kordić

Trener Aleksandar Nedović

Trener Milivoje Novović

Raspored i tabela PLJEVLJA: Rudar - Dečić (15.30 h) BERANE: Jezero - Sutjeska (15.30) PODGORICA: Budućnost - Iskra (17) GOLUBOVCI: Zeta - Petrovac (18) PODGORICA: Podgorica - Mornar (18)

UVERTIRA ZA KUP: Golman Budućnosti Đorđije Pavličić

dolazi na najveći stadion nakon pobjede u prošlom kolu protiv Rudara (3:1).

Danilovgrađani kontrolišu trku za Evropu, a u meč pod Goricom ulaze kao tim koji je ove sezone pobjeđivao Budućnost.

- Budućnost je, uz Sutjesku, najkvalitetnija ekipa u ligi.

Uvijek pretenduje na vrh.

Respektujemo rivala, ali vidimo svoju šansu. Vratili smo mir i samopouzdanje nakon pobjede nad Rudarom u prošlom kolu, a vjerujem da ćemo

imati što da pokažemo i pod Goricom. Naravno, domaćin je favorit, ali ukoliko greške smanjimo na minimum, uz maksimalnu koncentraciju svih 90 minuta - možemo do iznenađenja - rekao je trener Milivoje Novović.

Slično razmišlja i golman Marko Kordić: - Teška utakmica protiv jako dobre ekipe. Oni su u prednosti jer igraju kući, a imaju i dosta bodova više. Ipak, već smo ih savladali dva puta, a nadam se da ćemo i sada izvući bod,

1. Sutjeska 2. Budućnost 3. Iskra 4. Dečić 5. Petrovac 6. Jezero 7. Mornar 8. Rudar 9. Podgorica 10. Zeta

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

19 16 13 11 9 11 7 7 6 4

8 6 6 11 12 5 11 8 9 8

2 7 10 7 8 13 11 14 14 17

51:19 55:34 38:31 44:35 43:42 34:38 22:34 31:46 30:47 27:49

65 54 45 44 39 38 32 29 27 20

LISTA STRIJELACA 11 - Vuljaj (Dečić) 10 - Ivanović, Raičković (Budućnost), Bašić, Miličković (Petrovac) 9 - Faust (Jezero) 8 - Sekulić (Iskra), Živković (Rudar)...

možda i sva tri. Cilj nam je da se plasiramo u Evropu i svaki pomak na tabeli mnogo bi nam značio - zaključio je Kordić.

D. K.

21

Telekom 1. CFL

Rudar i Dečić u međusobni duel pod Golubinjom ulaze maksimalno

Bitka za mirnu luku i evropsko mjesto Serija loših rezultata gurnula je u zonu baraža fudbalere Rudara, koji će niz od pet vezanih poraza pokušati da prekinu protiv Dečića.

Pljevljaci su bez pobjede u posljednjih osam utakmica i jasno je da protiv Tuzana nemaju previše izbora.

Uz sav respekt prema protivniku koji čuva mjesto u Evropi, ekipa sa sjevera države najavljuje igru na maksimalan plijen pod Golubinjom.

- Očekuje nas mnogo težak meč. Dečić ima ozbiljne igrače, ali ni oni nijesu baš u najboljoj formi. Nijesmo ni mi, ali trudimo se da se podignemo igrački i rezultatski. Vjerujem da je momenat za pobjedu koja bi nam mnogo značila u borbi za opstanak bez baraža - rekao je kapiten Milija Golubović.

Rudar je promijenio trenera prije nekoliko dana, a Dečić prekjuče.

Srđan Nikić je vodio Pljevljaka protiv Iskre u prošlom kolu, dok će Vladimir Janković danas debitovati na klupi Tuzana.

- Imali smo cijelu radnu sedmicu da treniramo sa novim šefom. Svaki trener donese nešto svoje. Bili smo fokusirani, razgovarali smo i analizirali rivala i sebe. Očekujem da stvari krenu nabolje. Iskreno se nadam da nećemo doći u situaciju da preko baraža regulišemo status u elitnom rangu - naglašava dvadeset petogodišnji vezista, koji može da pokrije i mjesto u zadnjoj liniji.

Rudar je pred svojim navijačima posljednji put slavio protiv Budućnosti, 8. decembra prošle godine. Čeka se prva domaća pobjeda u 2022.

- Za nas je svaka preostala utakmica kao finale. Pogotovo kada nastupamo kod kuće

Kapiten Rudara Milija Golubović (lijevo)

luku - ističe Golubović, nekadašnji mladi reprezentativac.

Rudar

Dečić

(4-3-3)

(4-3-3)

Stadion: pod Golubinjom. Kapacitet: 5.500. Sudija: S. Vujović. Pomoćnici: I. Bogdanović i U. Rašović. Početak: 15.30 sati.

Agović Krneta

Banović Prenkočević Peličić

Macui

Čavor

Popović

Živković

Bojović

Gašević

Pešukić

Bećiraj

Marušić

Vucaj

Božanović

Vuljaj

Đeljaj

Drešaj Martinović

Tući

Dragojević

Trener Srđan Nikić

Trener Aleksandar Janković

moramo da imamo maksimalne ambicije. Neophodno je da vratimo pobjednički mentalitet na domaćem terenu. Cilj je da sakupimo što više bodova i što prije uplovimo u mirnu

BODOVI KAO OBAVEZA

Fudbaleri Dečića gostuju Rudaru, gdje Tuzani imaju imperativ pobjede.

Dečić je u drugom dijelu osvojio samo 11 bodova, pa je sedam rundi prije kraja na četvrtom mjestu, sa bodom manje od Iskre i sa pet više od Petrovca.

Borba za Evropu slijedi, a novi trener Vladimir Janković nastojaće da debituje na najbolji način.

Tuzani su na debiju štopera Ilije Martinovića poraženi od Jezera, sada su bodovi kao imperativ…

- Svjesni smo situacije. Nije bilo mnogo vremena nakon poraza od Jezera i promjene trenera, ali smo svjesni šta nas čeka. Rudar je neugodan tim, ali mi imamo svoj cilj. Želimo da pokažemo bolju partiju nego protiv Jezera i da pokažemo da nastavljamo bitku za Evropu, jer to ovaj tim zaslužuje. Bitno je da od starta dobro uđemo u utakmicu i jasno stavimo do znanja rivalu da želimo pobjedu - rekao je Martinović.

D. K – R. P.

položenju dočekuju vodeću Sutjesku u Beranama

Serija Jezera obećava Rodriga Fausta - tim je dobio efikasnost koju nije imao jesenas.

Plavljani su dali 10 golova na posljednje četiri utakmice, a samo Južnoamerikanac je devet puta bio strijelac na 10 ligaških nastupa.

- Značaj duela sa Sutjeskom je ogroman. U slučaju pozitivnog epiloga - gotovo sigurno bi obezbijedili opstanak bez baraža. Ipak, nijesmo previše o tome pričali. Pokušao sam da rasteretim momke. Trebalo bi da izađu i igraju fudbal, s pravim pristupom, bez opterećenja. Želja nam je da se što bolje predstavimo, a ako uz to dođe rezultat - bićemo srećni. Svi volimo pobjede sa golovima, ali danas bih prihvatio i 0:0. Važno je da ne izgubimo.

Naravno, ako se ukaže prilika da osvojimo sva tri boda, nastojaćemo da je iskoristimo - ističe Lambilić.

Nijesu svi fudbaleri Jezera na raspolaganju...

- Mendi je osjetio problem sa trbušnim zidom poslije utakmice sa Dečićem, dok se Jovićević još nije oporavio nakon operacije slijepog crijeva. Ostali su u kombinaciji za sastav - kazao je Lambulić.

NA GOL VIŠE

Po mnogima, Plavljani su najveće, pozitivno iznenađenje u proljećnjem dijelu šampionata, a došlo je vrijeme da dočekaju lidera prvoligaške tabele. No, to što Jezero ne zna za poraz u posljednjih nekoliko kola ne interesuje Nikšićane, jer žele maksimalan učinak i na ovom gostovanju. Šef struke „plavo-bijelih“ priznaje da ga, kao bivšeg trenera Jezera, raduje činjenica da su oni u „mirnoj luci“, pa i ne očekuje i da im ne bude nezgodno ako izgube

od Sutjeske.

- Igramo napadački kad nam se ukaže prilika, ali jasno je da Jezero igra u drugom dijelu šampionatu na veći broj golova. Dakle, očekujemo da se otvore, ali i primaju golove. Nadahnuti su u polusezoni nakon rezultata koje su ostvarili, pa i da nije više od preokreta protiv Dečića, dovoljno je. Znamo se dobro i vjerujem da neće tu biti mnogo taktičkih promjena. Sve smo isprobali oni i mi, a spremni smo na razne varijante. Odlučiće trenutna inspiracija, nadahnuće igrača i forma - kazao je strateg Sutjeske Milija Savović, napominjući da sigurno ne može računati na Vladimira Jovovića, koji je u posljednjem meču napustio igru na početku, ali vjeruje da će se nakon desetak dana vratiti redovnim aktivnostima.

Nikola Stijepović će, sigurno,

Jezero

Sutjeska

(4-3-3)

(4-3-3)

Stadion: u Barenama. Kapacitet. 7.000.

Sudija: N. Cvijović.

Pomoćnici: M. Vlahović i I. Klačar.

Početak: 15.30 sati.

Asanović V. Radenović Radunović Đurković

zaigrati na današnem gostovanju, a i on je optimista.

- Sve su nas iznenadili rezultatima, a mislim da im je bio cilj opstanak u elitnom takmičenju.

Dobri su i zaslužuju borbu za Evropu, ali mi imamo svoj cilj.

Ipak, mi znamo šta želimo i že-

Adžović

Faust

Bošnjak

Nikač

Janjić

limo u Beranama da slavimo. Nas ta priča o brzim kontrama Jezera ne smije interesovati, jer hoćemo gol više, a uzdamo se u svoju igru u polju, u činjenicu da svaki prvotimac Sutjeske može postići pogodak... - riječi su Stijepovića.

D. K - Ra. P.

Eraković

Vuković

Lambulić

Vlaisavljević

Trener Jezera Mladen Lambulić

Dedić

Augusto

Stijepović Drešković

Knežević Bubanja Grivić Vlahović

Ličina

Trener Mladen Lambulić

Trener Milija Savović

22

Arena

Sportski miks

Subota. 16. april 2022.

Rukometni turnir u Balatonu

Kadeti poraženi od Austrije Edin Beharević postigao pet.

Andrija Radovanović i Radoš Premović po četiri puta su zatresli protivničku mrežu, a Milan Nišavić je postigao tri pogotka.

U strijelce su se još upisali Milorad Bakić i Đorđe Šljukić.

U duelu protiv Austrije povrijedio se Filip Gazdić, a za posljednji meč na turniru, danas protiv Izraela, pod znakom pitanja je i nastup Boža Vujovića.

Reprezentacija koju predvodi

koordinator za mlađe selekcije Draško Mrvaljević oslabljena je na turniru u Balatonu neigranjem Igora Mrvaljevića i JankaKustudića koji su povrijeđeni, dok Mirko Latković i LazarSredanović nijesu dobili dozvolu kluba da se odazovu pozivu, što otežava uigravanje za predstojeće Evropsko prvenstvo, naveli su iz Rukometnog saveza Crne Gore.

Crna Gora će danas, posljednjeg dana turnira, igrati protiv Izraela.

R. A.

FOTO: RSCG

PODGORICA - Kadetska rukometna reprezentacija Crne Gore poražena je od Austrije 35:27 (15:11) u drugom meču na turniru u Balatonu, koji služi kao provjera za generaciju igrača rođenih 2004. i 2005. godine uoči Evropskog prvenstva koje se u avgustu održava u Podgorici.

Crna Gora je u četvrtak, na startu turnira, poražena od Mađarske (34:32).

Andrej Dobrković je bio najefikasniji sa devet golova, dok je

Odbojkaši Budve slavili na svom terenu

Finale plej-ofa prvenstva Crne Gore za odbojkaše

Budva povela trku Budva 3 Budućnost volej 1

Rukometni turnir u Šiofoku

FOTO: RSCG

Pioniri izgubili od Slovačke

PODGORICA - Pionirska rukometna reprezentacija Crne Gore poražena je od Slovačke 22:21 (10:13) u drugom meču na turniru u Šiofoku, na kojem nastupa generacija igrača rođenih 2006. i 2007. godine.

Crna Gora na startu turnira poražena je od Mađarske (28:23).

U duelu protiv Slovačke, najefikasniji u našoj selekciji bio je Miroslav Dragović sa pet golova, dok je Dario Maslovar postigao četiri.

Filip Božović i Ilija Rafabilović po tri puta su zatresli protivničku mrežu, a Mojaš Nikolić upisao je dva pogotka.

Po gol su postigli Petar Radojičić, Strahinja Grujičić, Petar Kovačević i Balša Đurović.

Našu reprezentaciju predvode treneri Nikola Jablan i Marko Martinović.

Crna Gora će danas, posljednjeg dana turnira, igrati protiv Mađarske, generacija 2006. godište.

R. A.

Velikan Formule 1 će prihvatiti državljanstvo južnoameričke zemlje

Hamilton počasni državljanin Brazila Ser Luis Hamilton, sedmostruki šampion Formule 1, kazao je da je za njega velika čast to što je predložen da primi počasno državljanstvo Brazila.

Legendarni Britanac, zvijezda tima Mercedesa, kazao je da će sa radošću prihvatiti taj prijedlog. U Brazilu je osvojio prvu F1 titulu u karijeri 2008. godine, a prošle godine je dočekan ovacijama domaćih navijača na stazi ,,Interlagos“, kada je podigao brazilsku zastavu.

Takođe, nastupao je sa motivom brazilske zastave na kacigi, što je znak poštovanja i sjećanja na njegovog najvećeg uzora, legendarnog Brazilca Airtona Senu.

- Želim da provodim više vremena u Brazilu.

To je tako lijepa kultura. Bio sam samo u Rio de Žaneiru i Sao Paulu, ali želim da se vratim za Božić ili Novu godinu. Moj prijatelj fudba-

ler Nejmar, kao i surfer Gabrijel Medina me pozivaju svake godine, ali nikada nijesam bio u prilici da ostanem duže. Čekam svoj brazilski pasoš – poručio je Hamilton.

Popularni ,,crni biser“ je rekorder po broju pobjeda na trkama Formule 1, a dijeli rekord osvojenih šampionskih titula.

R. A.

BUDVA – Mediteranski sportski centar. Gledalaca: 150. Sudije: Slobodan Kovačević (Podgorica) i Sonja Simonovska (Bar). Rezultat po setovima: 25:21, 25:15, 23:25, 25:15.

BUDVA: Jelić, Miljanić, Lečić, Milenković, Gmitrović 23, Krivokapić, Despotovski 3, Milić 10, Urban (libero), Baranov 6, Bjeljac 6, Mihajlov 4.

BUDUĆNOST VOLEJ: Dubak, Mašković, B. Vlahović 2, N. Radović 8, Radević 2, Hadžisalihović 12, Miranović, Perunović 1, I. Vlahović (libero), Ćinćur 3, Jovović 16, B. Radović 5.

Odbojkaši Budve poveli su 1:0 u finalnoj seriji plej-ofa – izabranici Miloša Markovića su iskoristili prednost domaćeg terena i savladali Budućnost volej sa 3:1, pa su napravili prvi korak ka odbrani šampionske titule. Budućnost je uspjela da ,,otkine“ set favoritu, ali ne i da uradi nešto više, kao nedavno u finalu Kupa, kada je Budva-

ne odvela u peti set.

Budućnost je otvorila prvi set sa dva uzastopna poena, ali je to bilo jedino vođstvo gostiju.

Budva je preokrenula na 3:2, i onda čuvala prednost do kraja seta. Budućnost je, istina, nekoliko puta uspijevala da se vraća iz minusa od nekoliko poena, posljednji put na 15:14, ali više od toga nije mogla. Sa tri poena u nizu, Budva se ,,odlijepila“ na 18:14, Budućnost je asom Ćinćura priprijetila na 23:21, ali je Bjelopoljac servis greškom donio prvu set loptu domaćinu, koju je odmah realizovao korektor Gmitrović.

U drugom setu se igralo poen za poen do 9:9, a onda je Budva na servis Despotovskog otišla na 14:9, a nešto kasnije i na nedostižnih 18:11.

Kada je povela 5:2 na startu trećeg seta, činilo se da Budva sigurno hita ka maksimalnoj pobjedi. Međutim, Budućnost se nije predavala, pa je već sredinom seta, serijom 5:0, preokrenula i povela 14:9 i bila sigurna do 20:14. Tada je došlo do malog

Evropsko prvenstvo u boksu za mlade

Đinović poslije deset sekundi do osmine finala PODGORICA – Crnogorski bokser Tomislav Đinović plasirao se u osminu finala Evropskog prvenstva za mlade u Sofiji, gdje nastupa oko 400 takmičara iz 40 država. Đinović je u prvom kolu kategorije do 60 kilograma, prekidom u prvoj rundi, pobijedio Litvanca Paulisa Bublisa. Član Bokserskog kluba Zlatičanin do pobjede došao je nakon svega deset sekundi borbe.

Naime, sa nekoliko preciznih udaraca uzdrmao rivala i primorao sudiju da mu broji, nakon čega su iz ugla litvanskog borca odlučili da predaju borbu. Đinovića u narednom kolu,

u neđelju, čeka Poljak Mike Druzga, koji je na startu bio bolji od Tora Nika Zulavinskog iz Švedske.

Za osminu finala danas će se boriti Bjelopoljac Filip Božović, u kategoriji do 54 kilograma, protiv Poljaka Nikodema Šafarža.

Među 16 najboljih je i Mirko Šarčević, koji je juče u prvom kolu kategorije do 71 kilogram, jednoglasnom odlukom sudija, pobijedio Izraelca Jirisa Sijela 5:0. Naredni rival bokseru Bijelog Polja, u nedjelju, biće Šveđanin Sigfrid Džonatan Džonson, koji je na startu, nokautom u drugoj rundi, eliminisao Litvanca Pauliusa Vilkasa.

R. P.

pada, što je iskusna Budva iskoristila i malo po malo ,,topila“ prednost Podgoričana, koje je domaćin definitivno uhvatio na 22:22. Ipak, Budućnost je imala više živaca u finišu, do set lopte je došla nakon servis greške Milića, a onda je kapiten ,,plavih“ Jovović izblokirao Mihajlova i smanjio rezultat na 2:1.

Budućnost nije iskoristila psihološku prednost zbog osvajanja trećeg seta da bolje uđe u četvrti, Budva se brzo konsolidovala, pokazala kvalitet i iskustvo i već sredinom seta sa 14:6 otklonila sve dileme oko pobjednika ovog meča…

U pobjedničkom sastavu kapiten Aleksandar Gmitrović osvojio je 23 poena, dok je reprezentativni srednji bloker Blažo Milić upisao 10.

Kapiten Budućnosti Đorđe Jovović je susret završio sa 16 poena, Benjamin Hadžisalihović sa 12, a Nikola Radović sa osam.

Drugi meč finalne serije do tri pobjede igra se u poneđeljak u ,,Morači“, sa početkom u 17 časova.

S. J.

Pivot Nemanja Grbov

Najbolj PODGORICA - Što se to dogodilo u Halkidi, pa je rukometna reprezentacija Crne Gore, 11. selekcija Starog kontinenta i redovan učesnik evropskih prvenstava, slavila poraz od dva razlike (25:23) protiv Grčke, koja je samo dva puta nastupala na velikom takmičenju, posljednji put 2005. godine?

- Dogodilo se preveliko opuštanje, koje nijesmo htjeli, ali jednostavno se desilo. Mislili smo da ćemo mnogo lakše s njima, ali danas svi igraju rukomet i sa svima je teško igrati. Najteže su utakmice u kojima smo favoriti, koliki god da smo, u mečevima gdje mislimo da ćemo lakše izaći na kraj s rivalom desi se takav kiks. Realno, taj kiks nije veliki jer imamo revanš u ,,Morači“ i siguran sam da ćemo mnogo bolje igrati i da nećemo imati problema kao u Halkidi - rekao je Nemanja Grbović, pivot na-

Arena

Subota. 16. april 2022.

Sportski miks

23

Vaterpolisti iz Herceg Novog u Kotoru savladali Primorac za konačnih 3:1 u finalu plej-ofa

KRSTO VULOVIĆ

Jadran šampion

Radanović: Drago mi je što ponovo imamo utakmice na gol Derbi najboljih crnogorskih ekipa, ukupno 12 u ovoj sezoni, pripao je Jadranu – u najvažnijem meču, u četvrtoj utakmici finala plej-ofa. Trener Novljana je srećan i ponosan.

- Igra je bila dobra, interesantna za navijače, što je najbitnije. Drago mi je što ponovo imamo utakmice na gol i zbog samog razvoja crnogorskog vaterpola i mladih momaka koji traže mjesto pod suncem – kazao je trener Jadrana Petar Radanović.

Jadran i Primorac i ove i minulih sezona borili su se za mlade igrače. Uspjeli su na tom putu.

- Borimo se i trudimo se da mladima pružimo šansu. Ali smo i suočeni sa velikim odlivom igrača zbog nedostatka finansija i ostalih uslova. Ali, kao trenera raduje me što imamo grupu mladih momaka koji se bore – istakao je Radanović.

Perović: Idemo dalje, bićemo još bolji

SAČUVALI KRUNU: Novljani sa šampionskim peharom

Primorac Jadran

8 9

KOTOR – Bazen ,,Zoran Džimi Gopčević“. Gledalaca: 300. Sudije: Đurašković i Ivanovski. Igrač više: Primorac 14-2, Jadran 12-4.

Rezultat po četvrtinama: 0:3, 2:3, 2:1, 4:2.

PRIMORAC: Kralj (osam odbrana), Isljamović, Drašković 2, Paunović, Gopčević, Mačić 2, Vukasović, Šekarić, Mršić 3, Stanojević, Vučković, Matković 1, Vujošević, Vukšić.

JADRAN: Đurović (16 odbrana), I. Radović, Vujičić, Vučurović 1, Obradović 1, Vujović 2, D. Radović 1, Murišić, Gardašević 1, Muskat 1, V. Radović, Čeraj 1, Petković 1, Sladović.

Jadran je šampion Crne Gore, vaterpolisti iz Herceg Novog savladali su 9:8 ekipu Primorca za konačnih 3:1 u finalu plej-ofa.

Novljani su odbranili trofej, osvojili osmi u nizu, a drame u Kotoru nije falilo. Junak je bio centar Jovan Vujović

koji je kod 8:8, na 47 sekundi prije kraja, donio slavlje svojoj ekipi.

Gosti iz Herceg Novog bolje su ušli u duel, vodili su 4:0, a domaćin je do gola Dušana Matkovića u šestom minutu druge četvrtine bukvalno prespavao meč. Kotorani su pogađali u serijama, šutirali slabo sa igračem više (14-2), ali su ipak uspjeli da se vrate i to sjajnom igrom u posljednjih osam minuta. Nakon minusa od tri gola (Jadran vodio 8:5) na 5.41 do kraja, domaćin je stigao do izjedna-

čenja u posljednjem minutu i to preko Aljoše Mačića.

Slavlje je kratko trajalo, domaći su brzo primili gol za minus jedan, a šut mladog Marka Mršića, na 17 sekundi prije kraja, zaustavio je domaći blok.

Finalna serija bila je uzbudljiva, malo je nedostajalo Kotoranima da dođu do peteraca i eventualnog petog meča, ali manje iskustvo i deficit jakih mečeva, uz izuzetno slabu realizaciju igrača više, presudili su timu Ranka Perovića. Uz sve ovo, na pre-

Ranko Perović, trener Primorca, nije uspio sa svojim igračima da dođe do majstorice.

- Čestitam Jadranu. Bolje je otvorio utakmicu, mi smo bili nervozni, poslije smo stizali i stigli rezultat, a na kraju primili dosta baksuzan gol. Napravili smo ogroman iskorak u sezoni osvajanjem Kupa i rezultatima u Regionalnoj ligi, a parirali smo dobro Jadranu u finalu. Nastavićemo da radimo i budemo bolji sljedeće godine – kazao je Perović.

Poslije dugo godina Perović se vratio kući, radio je sa mladom ekipom i očigledno se rad isplatio.

- Mladi igrači, u normalnom procesu, još ne bi došli do prvog tima. Radili smo najbolje što smo znali, a i dugo smo bili bez bazena. Bilo bi neskromno očekivati da će sve u prvoj godini da dođe, ipak je to veliki period nekontinuiranog rada. Osjetilo se to u ovakim utakmicama gdje su falile finese. Ali, idemo dalje, bićemo bolji – poručio je Perović.

mijeri finala i u posljednja dva duela nijesu imali prave odgovore na plivanje igrača iz Herceg Novog koji nijesu dozvolili da im se ponovi utakmica broj 2!

Novljani su i sinoć ritmom slomili napadački indisponiranog domaćina. Imali su i na golu raspoloženog Darka Đurovića sa 16 odbrana…

A. M.

vić uvjeren da će Crna Gora nadoknaditi ,,minus dva“ protiv Grčke i otići na Svjetsko prvenstvo

še selekcije, uoči sjutrašnjeg revanša baraža za Svjetsko prvenstvo (18 h).

FOTO: EHF

ji smo kad smo ,,u kanalu“ BIĆE NAJMANJE PET RAZLIKE

,,Lavovi“ su upozoravali da su Grci ozbiljna ekipa i da su napredovali proteklih godina, ali teško je naći opravdanje za ono što je tim Zorana Roganovića prikazao u Halkidi. Selekcija koja je prije tri mjeseca blistala na istorijskom nastupu na EP, bila je neprepoznatljiva u srijedu - Vasko Ševaljević i drugovi djelovali su smušeno, bezidejno, nekompaktno u odbrani.

Prije svega, primijenili su lošu stranu našeg sportskog mentaliteta, sažetu u paroli ,,bolji smo, lako ćemo“.

- Teško je ,,prevazići“ naš mentalitet - priznao je Grbović.

- Grci su rang ispod nas, što je za nas teže, koliko god čudno zvučalo. Iako pričamo kako ćemo sve ozbiljno shvatiti, desi nam se

opravda ulogu favorita i sjutra proslavi odlazak na Svjetsko prvenstvo poslije 10 godina, a tek drugi put u istoriji.

- Pričali smo o tome između sebe - da se najbolje izvlačimo kad smo ,,u kanalu“. Kad krenemo loše, uvijek se iščupamo kako treba. Nadam se da će tako biti i ovog puta - istakao je iskusni Pljevljak.

IZNENADILI SMO SEBE

VJERUJE U POBJEDU: Nemanja Grbović

pad. Igrali smo skroz drugačiju igru nego do sad, tačnije uopšte nije bilo dobre igre, sve dok se nijesmo probudili kad je ,,ušla vo-

da u uši“. Tek onda smo krenuli.

Ali nadam se da se to neće ponoviti u neđelju, da ćemo na krilima navijača uspjeti da pobijedimo

Grčku, i to najmanje pet razlike.

Kad su pribijeni uza zid, ,,lavovi“ po običaju pokažu zube. Zbog toga se očekuje da Crna Gora

Od Grčke, kaže, nijesu vidjeli ništa novo.

- Nijesu nas iznenadili, više smo sami sebe iznenadili našim promašajima i nekim stvarima koje smo uvježbavali, a nijesmo uradili. Očekivali smo onakvu igru Grčke jer smo gledali njihove mečeve s Bosnom i Hercegovinom, tako su igrali i protiv njih.

Bili smo spremni na to, ali desio nam se loš dan - naveo je Grbović.

Koji je najbolji put do pobjede nad Helenima od najmanje tri razlike?

- Treba da igramo po našem - jako, ali pametno, mnogo pametnije nego do sada, jer će Grci sigurno ponovo igrati strpljivo

u napadu. Biće teško, pogotovo prvo poluvrijeme. Samo da ne počnemo da jurimo i da se ,,izgubimo“ u tome. ,,Minus 2“ je manje opterećenje nego da je šest-sedam razlike, ali jeste opterećenje. Dva gola nijesu velika razlika i može da se stigne, ali bitno je da stižemo polako jer niko nije pobijedio u prvom minutu upozorio je jedan od konstantnijih igrača Crne Gore u protekloj deceniji.

ZASLUŽUJEMO PODRŠKU

,,Lavovi“ se vraćaju u ,,Moraču“ poslije skoro tri godine. Crna Gora je posljednji meč u našoj najvećoj dvorani odigrala 16. juna 2019, kada je ugostila Ukrajinu i proslavila plasman na Euro 2020.

U najavi je još jedan spektakl i novi odlazak na veliko takmičenje.

- Očekujem punu ,,Moraču“ jer odavno nijesmo igrali pred domaćom publikom. Poslije onakvih izdanja na Evropskom prvenstvu vjerujem da će navijači doći da nas podrže u ovoj veoma bitnoj utakmici - poručio je Nemanja Grbović.

N. KOSTIĆ

24

Marketing

Subota, 16. april 2022.

Feljton

Subota, 16. april 2022.

25

1.

2.

OLIVERA VELIMIROVIĆ-ŽIŽIĆ – DOAJENKA CRNOGORSKE NAUKE

Područje Skadarskog jezera je dio središta ilirske države » Priredio: Slobodan ČUKIĆ U namjeri da prezentujemo stvaralaštvo crnogorske naučnice Olivere Velimirović-Žižić, donosimo izbor iz njenih radova, objavljenih po različitim stručnim publikacijama i to u trodecenijskom rasponu, od 1966. do 1995. godine.

Zapravo, to je samo dio onoga što je objavljeno. Priredili smo ono do čega smo mogli doći nakon svih decenija koje su protekle od publikovanja, a što se prevashodno odnosi na istraživanje ilirske baštine. Prvobitna ideja bila je da se radovi poslože hronološki, ali smo ipak odlučili da prikaz započnemo referatom iz 1983. godine, podnijetim na Simpozijumu o Skadarskom jezeru u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti, koji zapravo predstavlja idealan uvod u njeno djelo, nakon čega će u hronološkom nizu uslijediti ostali radovi.

Dakle, u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti, od 30. oktobra do 1. novembra 1983. godine održan je Simpozijum o Skadarskom jezeru. Bio je to veoma važan skup, s ciljem da se sačini obuhvatna naučna slika za buduće tretiranje skadarskog basena. Na skupu su učestvovala, značajna imena crnogorske nauke, a multidisciplinarne smjernice koje su tada postavljene najavljivale su dugoročno i temeljno preispitivanje, kao i rješavanje složene problematike Skadarskog jezera i njegovog okruženja refleksi tog skupa vidni su i u nekim današnjim projektima.

Među brojnim crnogorskim stručnjacima, referate su tada u CANU podnijeli i vodeći autoriteti iz oblasti arheologije, među njima i Olivera Velimi-

Povodom devedeset godina života i sedamdeset jedne godine istraživačkog rada i stvaralaštva, donosimo stručne članke naše poznate i ugledne naučnice, arheološkinje Olivere Velimirović-Žižić rović-Žižić. Ona se u uvodnom dijelu svog priloga bavila izvjesnim metodološkim nejasnoćama vezanim za programsko-okvirnu temu pomenutog naučnog skupa, što ćemo ovdje izostaviti. Smisao njenog osvrta bio je u ukazivanju da je s obzirom na nedopustivo nizak stepen arheološke istraženosti skadarskog basena besmisleno i pokušavati da se pruži odgovor na pretenciozno postavljene programske ciljeve simpozijuma u CANU, već da je mnogo cjelishodnije da se pažnja usmjeri na potrebu hitnog i što opsežnijeg istraživanja basena Skadarskog jezera. Za ovo je postojalo duboko opravdanje. Jer, dotadašnji rezultati iskopavanja (Momišići, Gostilj) govorili su da bi sistematska potraga u priobalju Skadarskog jezera sasvim izvjesno pružila bogate nalaze i temelj za opsežnu naučnu interpretaciju visoke ilirsko-helenističke kulture u toj regiji. Ono što u tom momentu naša arheološka nauka još uvijek nije mogla da izbaci u prvi plan, jer su za to jednostavno nedostajala istraživanja i materijalni dokazi (kao što je to slučaj i danas) je teza koju je Velimirović-Žižić tada ipak pomenula: „Prema dosadašnjim naučnim rezultatima i mišljenjima mnogih naučnika, područje Skadarskog jezera treba smatrati osnovnim embrionom, ili dijelom sredi-

šta ilirske države“.

Olivera je sa saradnicima upravo tih godina sprovela prvo arheološko istraživanje na ostacima velikog ilirskog grada u Matagužima. Tri i po decenije kasnije (2018) istraživanje na tom lokalitetu nastavila je Oliverina kćerka, arheološkinja Maja Jabučanin.

Olivera Velimirović-Žižić je u svom referatu iz 1983. godine nekoliko puta naglasila potrebu obimnijih istraživanja, stalno potencirajući činjenicu o neistraženosti arheološke baštine skadarskog basena, te saopštila, takoreći, zapanjujuće rezultate arheološkog rekognosciranja skadarskog područja, kao i opština Ulcinj i Bar, koje je sprovedeno upravo tih godina.

OLIVERA VELIMIROVIĆŽIŽIĆ – „MATERIJALNA KULTURA I ARHEOLOŠKI SPOMENICI KAO PRILOG SINTEZI OKVIRNOG MERITUMA KOMPLEKSA SKADARSKOG JEZERA I OKOLINE“ – (REFERAT SA NAUČNOG SKUPA U CANU 1983. GODINE, OBJAVLJEN ISTE GODINE U ZBORNIKU REFERATA ,,SKADARSKO JEZERO“, CANU):

“ (...) Proučavanje kulturnih kompleksa ima istorijsko značenje, pa traži određenu naučnu metodologiju i najveću širinu naučnog rada. Nepo-



Velimirović-Žižić je u CANU 1983. godine ukazala na potrebu hitnog i što opsežnijeg istraživanja basena Skadarskog jezera. Jer, dotadašnji rezultati iskopavanja (Momišići, Gostilj) govorili su da bi sistematska potraga u priobalju Skadarskog jezera sasvim izvjesno pružila bogate nalaze i temelj za opsežnu naučnu interpretaciju visoke ilirskohelenističke kulture u toj regiji

Skadarsko jezero i raspored antičkih naselja

znavanje pravog metodološkog pristupa kod utvrđivanja graničnih zona i utvrđivanja istorijskih kriterija povlači i određene konsekvence, kojih smo svjesni. Pravilno rješavanje pitanja ove teme, pored materijalne kulture, iziskuje i poznavanje privrednih, društveno –ekonomskih i drugih odnosa, a koje, kada je u pitanju starija istorija, najbolje može da rasvijetli arheologija, i njoj srodne nauke. Hoću odmah da kažem da arheologija, odnosno arheolozi, nisu na ovom prostoru imali dovoljno mogućnosti da se detaljnije bave širom problematikom, mada su zato imali i te kakve razloge, jer se arheološki i spomenički fond na prostoru samog Jezera, neposredne okoline i u zaleđnim predjelima nalazi u velikom broju.

U ovom momentu pitanjima iz oblasti arheologije treba prići od poznatih i već registrovanih arheološko-istorijskih spomenika, od velikog broja potencijalnih arheoloških nalazišta koja su na jednom dijelu područja već konstatovana i od onih koje tek treba očekivati na prostoru koji smo uslovno odredili kao teritorijalnu cjelinu. Zbog sadašnjeg nivoa arheološke nauke, a zbog ograničenog vremena, može se dati samo jedan takav pregled sistemom hronološkog nastajanja, uz dosta relativno fiksiranje za određene epohe i

Olivera Velimirović-Žižić na Duklji



Hoću odmah da kažem da arheologija, odnosno arheolozi, nisu na prostoru Skadarskog jezera imali dovoljno mogućnosti da se detaljnije bave širom problematikom, mada su za to imali i te kakve razloge, jer se arheološki i spomenički fond na prostoru samog jezera, neposredne okoline i u zaleđnim predjelima nalazi u velikom broju, pisala je Velimirović-Žižić 1983. godine

periode, naročito kada su u pitanju stariji periodi. U okviru pregleda ulaze sva materijalna dobra koja prezentiraju materijalnu i duhovnu kulturu, a nadživjela su vrijeme nastanka, pa im zbog toga i pripada kategorija kulturno-istorijske vrijednosti, bez razlike kojoj epohi, periodu ili narodu pripadaju, odnosno, odakle vode porijeklo, ili pod čijim uticajem su se razvile. U ovom slučaju nas će bliže zanimati nepokretni spomenički fond, to jest oni spomenici koji se nalaze „in situ”.

Panoramski dato područje jezera zauzima jugoistočni dio teritorije Crne Gore, što, gledano bliže, podrazumijeva sav prostor nizije sa najnižom

površinom koju zauzimaju vode Skadarskog jezera. Ovaj prostor se naziva i skadarskom depresijom i zahvata još i slivove rijeka Bojane, Drima, Cijevne, Zete i Rijeke Crnojevića. Širem prostoru Jezera gravitira i dio sa brdskim i planinskim predjelima koji zatvaraju niziju i, reklo bi se, da taj prostor obuhvata teritoriju sve do izvorišta pomenutih rijeka. U tom naznačenom prostoru, u širem opsegu, treba sagledati kulturno-materijalna dobra i društveno-ekonomske odnose ove regije. Za ovu priliku biće izostavljen detaljniji uvid kontinentalnog zaleđa Jezera, a naša će pažnja više biti usmjerena na samo Jezero, niziju i bliži, granični brdoviti pojas.

Prve informacije arheološko-istorijskog karaktera za područje Skadarskog jezera i njegove šire regije daju antički i vizantijski izvori, i odnose se uglavnom na antički svijet Grka, Rimljana i ilira. U novijoj istoriji te informacije za našu, pa i svjetsku javnost, u najvećoj mjeri pružaju strani naučnici, putopisci, ljubitelji starina. To su uglavnom bili engleski, austrijski i ruski istraživači, rukovođeni pretežno ličnim interesovanjem, bez pravog metodološkog pristupa i sistematičnosti u radu. (Evans, Prašniker, Šober, Rovinski i dr.) Od naših istraživača najviše su se bavili izučavanjem problema starije prošlosti i istorije Skadarskog jezera: Vulić, Sergejevski, Erdeljanović, Jovićević i drugi, prilikom prikupljanja građe za sagledavanje dalje prošlosti i istorijskog razvoja ovog kraja.

(Nastavlja se)

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 16. april 2022.

Subota, 16. april 2022.

Oglasi i obavještenja

27

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 16. april 2022.

Poslovni broj: Iv. br. 572/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Tolmatskiy Aleksandar iz Bara, Maršala Tita D-5, ul. II br. 13, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 13956, radi naplate novčanog potraživanja, dana 15.04.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Tolmatskiy Aleksandar iz Bara, Maršala Tita D-5, ul. II br. 13, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 13956. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 14.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 15.04.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 576/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Brnjada Borislav iz Bara, Save Kovačevića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 5853, radi naplate novčanog potraživanja, dana 15.04.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Brnjada Borislav iz Bara, Save Kovačevića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 5853. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 18.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 15.04.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 606/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Šabotić Remsija iz Bara, Zaljevo iznad magistrale, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 22726, radi naplate novčanog potraživanja, dana 15.04.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Šabotić Remsija iz Bara, Zaljevo iznad magistrale, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 22726. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 25.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 15.04.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 577/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika DOO “Carmines” Bar, apart hotel “Love”, Obala Iva Novakovića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 23654, radi naplate novčanog potraživanja, dana 15.04.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

Na osnovu član 13. Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl.list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine OPŠTINE BAR

OBAVJEŠTAVA ZAINTERESOVANU JAVNOST da je »Avista reality group d.o.o.« iz Bara, podnijela zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata za projekat - izgradnje vodovodne i fekalne kanalizacione infrastrukture,- vodovod PHDN 225mm ukupne dužine L-369mm i DN ukupne dužine L-121mm i spajanje na postojeći cjevovod PE DN 400mm, i fekalne kanalizacije pvc DN 315mm ukupne dužine L-585m i DN 250mm ukupne dužine L-125mm i spajanje na postojeći kolektor fekalne kanalizacije, koji se planira graditi na kat. parcelama broj 4275/1, 4306,4316,4261/4, 4261/5, 4267/6, 6447/2, 4200/1, 4610, 4656, 6463/1, 6463/2, KO Novi Bar, opština Bar. U vezi sa navedenim pozivamo Vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, Bulevar Revolucije broj 1, kancelarija broj 263, II sprat, radnim danima od 11 do 15 časova.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, je 5 radnih dana na adresu Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, od dana objavljivanja obavještenja u dnevnom listu koje izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem ovog projekta.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika DOO “Carmines” Bar, apart hotel “Love”, Obala Iva Novakovića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 23654. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 18.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 15.04.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 583/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Sjekloća Aleksandar iz Bara, Bjeliši, iznad poljoprivredne škole, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 17590, radi naplate novčanog potraživanja, dana 15.04.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Sjekloća Aleksandar iz Bara, Bjeliši, iznad poljoprivredne škole, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 17590. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 18.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 15.04.2022. godine.

Mali oglasi NEKRETNiNE PRODAJEM dvosoban komforan stan 76 m2 u najljepšem dijelu Bloka V u Podgorici.

Cijena 1200 eura/m2.

Tel. 067/285-840 1 PRODAJEM poslovni prostor!

Ul. Slobode br. 72, Podgorica (centar grada) 66 m2. Cijena 200.000 e Tel 069/435-606 2 STROGI centar – poslovna zgrada rezidencija 700m2 sa 8 parkinga, dvorištem, 4 ulaza/ izlaza, 2 nezavisna stepeništa, pristup svim vozilima, itd.

Prodajem.

Tel.069/912-070 3

UslUgE STRUČNO i savjesno radimo skoro sve vrste građevinskih radova, kao i popravka krovova, dimnjaka i slično Tel.069/926-382, 020/629-558 4 ZEPPELIN LOUNGE bar and pub iz Podgorice je u potrazi za kuvarom, konobarom i šankerom.

Prijave slati na martinndj993@yahoo.com TEL:069-824-320 5 OTČEPLJENJE kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah.

NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ TEL.069/747-204 , 069/424-150 , 067/473-367 6

Subota, 16. april 2022.

Oglasi i obavještenja

29

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 16. april 2022.

Posljednji pozdrav dragom kumu

Дана 15. априла 2022, у 77. години живота, преминуо је наш вољени

NEŠU BOŽOVIĆU

НЕЂЕЉКО - НЕШО Милов БОЖОВИЋ SAŠA, OGI i MIĆA BRKOVIĆ sa porodicama

Саучешће примамо у градској капели у Будви дана 15. априла од 16 до 18 часова, 16. априла од 10 до 17 часова и 17. априла од 9 до 12 часова, након чега ће се обавити сахрана на гробљу испред цркве Св. Петка у Будви.

748

Ожалошћени: супруга ВЈЕРА, син МИЛО, ћерка ДАНИЈЕЛА, сестре СВЕТЛАНА и ВЈЕРА, брат ЈОКО, унуци БАЛША и ПАВЛЕ, унука МИЛА, сестрић НЕБОЈША, сестричне МАРИЈАНА, БЛАНКА и НИНА, снаха ДРАГАНА и остала многобројна родбина

Тужним срцем јављамо да је дана 15. априла 2022. у 68. години живота умрла нам драга

739

МИЛОЈКА Гојкова МАРКОВИЋ

Саучешће примамо у капели на Чепурцима дана 15. априла од 10 до 14 часова и 16. априла од 9 до 11 часова. Сахрана ће се обавити на гробљу у Махали у 12 часова.

Ожалошћени: ћерка НАТАША, зет МИЛАН, унучад САНДРА, САЊА, СИНИША и САША, братанић МИЛОШ, братаничне САНЕЛА, ДРАГАНА и ДЕЈАНА и остала родбина

741 Dana 15. aprila 2022. u 65. godini života iznenada je preminula naša draga

DRAGANA Todoreva KARIŠIK

Saučešće primamo u gradskoj kapeli Kolašin dana 15. aprila od 16 do 18 časova i 16. aprila od 9 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na gradskom groblju.

Ožalošćeni: sin IVICA, ćerka MARIJANA, brat ŽELJKO, sestra JADRANKA, snahe VANJA i DRAGANA, bratanične, unučad i ostala rodbina

747

Oglasi i obavještenja

Subota, 16. april 2022.

Posljednji pozdrav poštovanoj

31

Posljednji pozdrav poštovanoj

ROKSANDI KOSTIĆ

ROKSANDI KOSTIĆ

Ostavili ste pečat u životima svih onih koji su imali priliku da Vas upoznaju.

Pružena ruka prijateljstva i podrške svima kojima je bila potrebna, oslikavala je Vaš častan i dostojanstven život.

S poštovanjem se opraštamo od Vas.

S poštovanjem se opraštamo od Vas, a Vi ćete nastaviti da trajete kroz sjećanja i uspomene potomaka i prijatelja.

KOMPANIJA VOLI

DRAGAN BOKAN sa porodicom

754

755 Sa zahvalnošću i poštovanjem se opraštamo od

Posljednji pozdrav školskom drugu

KOVILJKE KAŽIĆ

Godina dana je od smrti našeg dragog

DANILU VUJOVIĆU

Humanog i požrtvovanog ljekara, dragog i pouzdanog prijatelja naše porodice.

VLADIMIRA MILIĆA od IVA MAROVIĆA sa porodicom

RADOVAN MARTINOVIĆ sa kćerkama IVANOM i JELENOM

742

736 Posljednji pozdrav našoj dragoj

Posljednji pozdrav dragom ocu

Porodica će dana 16. aprila 2022. godine u 10 časova posjetiti njegovu vječnu kuću.

MIHAILU MILOŠEVIĆU

DARKI CRNČEVIĆ

Tvoja PORODICA Tvoj vedar duh ostaće zauvijek u našim sjećanjima.

CICA, JASNA i LJILJA sa porodicama 750

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Dragi Miha, Uprkos boemskom načinu života bio si dobar roditelj.

Originalan u svemu pa i u učiteljskom poslu.

Brojnim generacijama si bio učitelj pa i meni. Pored slova i brojeva, učio si nas da govorimo istinu i da se borimo za pravdu!

Hvala ti što si me i kao otac i kao učitelj učio pravim vrijednostima.

Počivaj u miru...

RADMILA MILOŠEVIĆ 020-202-455, 020-202-456 729

753

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 16. april 2022.

Prošlo je pola godine od smrti naše majke i 33 godine od smrti našeg oca

Тужним срцем обавјештавамо родбину и пријатеље да је престало да куца велико срце наше

Dana 15. aprila 2022. preminula je u 70. godini života naša draga

VIDRE

rođena STAROVIĆ

рођенe Шарановић

Saučešće će se primati u kapeli u Bijeloj, dana 16. aprila od 10 do 13 časova kada će se krenuti na mjesno groblje u Baošiće kod crkve Svetog Nikole gdje će se obaviti sahrana.

O Ž A L O Š Ć E N I: suprug RADIVOJE, kćerke DRAGANA i GORANA, sestra MILEVA, zetovi GRACIJA BILAFER i BRANO JOKANOVIĆ, unuke MIONA i MAŠA

Ожалошћени: ћерке ТАТЈАНА и ЗОРИЦА, зет ФИЛИП, унуци МИЛОШ и ЛАЗАР, унуке ЛАРА и МАРИЈА и остала родбина

725

MILJANA

IVANOVIĆA

SLAVA Radivojeva KOVAČEVIĆ

ВУКИЦЕ Ђурове ПЕЈАНОВИЋ

Саучешће примамо у градској капели Чепурци, дана 15. априла 2022. од 10 до 14 часова и дана 16. априла од 10 до 14 часова, када ће се и обавити сахрана.

i

Teško je kada nas umjesto vašeg roditeljskog zagrljaja i brižnih pitanja dočeka tišina i praznina.

Neka vam je vječna slava i hvala, dragi naši roditelji.

Počivajte u miru.

Vaši BRANKA, SANJA i ŽELJKO sa porodicama

728 Sjećanje na naše drage

752

POMENI

Најљепша и најбоља бако

Sjećanje na voljenog tatu, đeda i tasta

TOMISLAV ВУКИЦА Ђурова ПЕЈАНОВИЋ

S ljubavlju te spominjemo, po dobroti pamtimo i u srcu nosimo.

Воле те твоји,

2021.

BOJOVIĆ

RANKA DARMANOVIĆA Нек твоја душа путује у рај јер си то својом добротом, љепотом и храброшћу за живота свога заслужила.

NOVKA

2001.

Vrijeme koje je prošlo staje u jednu riječ, nedostajete.

Tvoji: MILIJANA, RANKA, ASJA, BOBO i ADIL унук ЛАЗАР и унука ЛАРА

726

740

Vaši: ŽARKO, NINA, VESNA, TOMISLAV i ANĐELA

Četrdeset je dana od smrti mog dragog supruga

Dana 14. aprila 2022. u 82 godini preminula je naša 724 Dragi moji,

MITRA GAZIVODE

VESELINKA - BIBA Blažova NENADIĆ

Teško je vjerovati da te više nema. Dugo smo vremena proveli zajedno. Počivaj u miru.

Porodica će dana 17. aprila 2022. godine u 10 časova posjetiti tvoju vječnu kuću.

NIKO STANIŠIĆ

Supruga ZORKA sa porodicom 734 Sahrana je obavljena u najužem krugu porodice na mjesnom groblju Bilo, Stijena Piperska.

Godina dana od smrti našeg strica

rođ. Stanišić

rođ. Vujković

Ćerka i sestra LJUBA SJEKLOĆA sa porodicom

MILETE MERDOVIĆ

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

STANE STANIŠIĆ

Stvarnost je teška, ljubav prema vama beskrajna, a sjećanja vječna.

Ožalošćeni: porodice NENADIĆ, NIKOLIĆ i ĐIKANOVIĆ

Zauvijek ćeš biti u našim srcima i mislima.

744

MARE KALUĐEROVIĆ

Tvoji BRANKA, LJUBO, BATO, SANJA, MATIJA i MARIJA 020-202-455, 020-202-456 751

749

Oglasi i obavještenja

Subota, 16. april 2022.

Pomen na godinu dana otkad nijesu sa nama mama

Voljeni brate i ujače,

SJEĆANJE na naše drage roditelje

tata

16. 4. 2011 – 16. 4. 2022.

33

20. 4. 1990 – 20. 4. 2022.

MILORAD RUŽIĆ

DUŠANKA

ĐORĐO

MARIJA

PAPIĆ

VASILIJE PAVIĆEVIĆ

Najvoljeniji, bili ste naše svjetlo, oslonac, podrška… a sad smo ostali uskraćeni za sve to i još mnogo toga čime bi nas onako kako ste samo VI to znali mogli obradovati. Ostaju najljepše uspomene u dugim danima i besanim noćima. Hvala VAM na neizmjernoj ljubavi, pažnji, požrtvovanju i borbi sa bolešću kako bi što duže ostali sa nama.

Neka VAŠE dobre, iskrene i plemenite duše počivaju u miru na mjestu gdje bola više nema, a mi ćemo VAS zauvijek s bezgraničnom ljubavlju i ponosom nositi u našim srcima.

Zahvaljujemo rođacima, prijateljima i komšijama koji su sve ovo vrijeme uz nas.

Godina je dana od kada si napustio ovaj svijet, ali tvoj osmijeh i dalje jednako svijetli u nama. Čuvamo ga u srcima, s vjerom da je neprolazan, baš kao i naša ljubav prema tebi.

S ljubavlju i ponosom.

LJILJA, MILICA i BORKA

DRAGAN, OGNJEN i VINKA sa porodicama 743

745

Dana 16. aprila 2022, navršava se godina dana od smrti

Dragi brate, ujače i šuro,

Vaši sin SAVA i kćerka BILJANA

NAĐE KOSTIĆ

732

MILORAD RUŽIĆ

rođ. Radojević

Previše su male riječi za ono što bismo rekli, toliko toga si trebala da proživiš, sa svojom porodicom.

Navršava se godina od smrti moje sestre

i

svaka

Prođe godina bola i praznine, ali godine su tu da dođu i odu, a ti se rađaš sve svilenijeg osmijeha i nemaš ništa sa grobljem, niti sa smrću.

Otac DUŠKO, brat MARKO, stričevi BANJO i RANKO, sestra IVA, snaha JELENA RADOJEVIĆ 735

BRANKA, MOMIR, BOJANA i RADIVOJE

Godina dana od smrti

DUŠANKE PAPIĆ

ĐORĐA PAPIĆA

746

Počivajte u miru, a mi vas čuvamo od zaborava.

Godinu dana vječnim snom spava moj jedini brat

MILA KOSTIĆ sa porodicom

NAĐA RADOJEVIĆ – KOSTIĆ

730

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Dragoj sestri

i

zetu

Tvoji kumovi RATKO, BRANKA, DRAŠKO i TONKA 738

MIĆO J. RUŽIĆ

2006–2022.

DUŠANKI

Neizrecivo bole jutra u kojima se ti ne budiš, a ja živim bez tvog osmijeha koji je snažio i hrabrio, a moja se tuga jedino mjeri snagom ljubavi sestre prema jedinom bratu kakav si bio ti Mićo. Vječni su samo moja ljubav i moja tuga za tobom.

MOJ SI PONOS I BOL ZAUVIJEK. Počivaj u miru, naš dobri Mićo.

ĐORĐU PAPIĆ

Prođe godina dana otkad prestadoše otkucaji Vaših plemenitih srca.

Teško je prihvatiti da nijeste sa nama. Ostaju sjećanja na Vaše tople susrete, zagrljaje i uspomene.

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomene na Vas.

RANKO A. MUGOŠA Tvoja sestra DUŠANKA i zet RAŠO MILOVIĆ

JELENA ŠKURIĆ sa porodicom Sjećanje i tuga.

731 727 SJEĆANJE

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me 1111

Pola godine je od smrti moje drage ujne LJUBINKA, MILENA, PETAR i LJUBICA

MILOSAVI POPOVIĆ Bez poziva, bez pozdrava, bez srdačnih dočeka i razgovora.

Zbogom zauvijek.

Tvoja ANGELINA POPOVIĆ 723

GARE Jovanove ĐURIŠIĆ

733

Bila si naš iskreni prijatelj, decenijama smo dijelili radost i tugu.

Nedostaješ mi, Gašo, kao i svi naši voljeni kojih više nema.

e-mail: oglasno@t-com.me

S ljubavlju, 737

NADA

34

Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora:

Subota, 16. april 2022.

Iv.br.470/2022 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja,ul.Slobode br.10,u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca MFI”MonteCredit”DOO Podgorica,Ul.8 Marta br.52 protiv izvršnih dužnika Mrdak Verica i dr,svi iz Bijelog Polja a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u novčanom iznosu od 2.478,00 eura,u smislu čl.45 ZIO-a,donio je dana 14.04.2022 godine,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Mrdak Verici sa poslednjom poznatom adresom Mojkovačka br.16,Bijelo Polje vrši se dostavljanje pismena:Rješenja o izvršenju Iv.br. 470/2022 od 04.03.2022 godine sa prilozima.

Izvršni dužnik Mrdak Verica može se obratiti Javnom Izvršitelju Dejanu Čoguriću na adresi ul.Slobode br.10 u Bijelom Polju i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja pismena.Ukoliko izvršni dužnik u ostavljenom roku ne preuzme pismena,ista će se istaći na oglasnoj tabli nadležnog suda.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ,nakon što je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

U Bijelom Polju,dana 14.04.2022.godine JAVNI IZVRŠITELJ

MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Iv.br.468/2022 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja,ul.Slobode br.10,u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca MFI”MonteCredit”DOO Podgorica,Ul.8 Marta br.52 protiv izvršnog dužnika Nada Krgović iz Mojkovca a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u novčanom iznosu od 1.438,00 eura,u smislu čl.45 ZIO-a,donio je dana 14.04.2022 godine,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Nadi Krgović sa poslednjom poznatom adresom Tutići ,Mojkovac,vrši se dostavljanje pismena:Rješenja o izvršenju Iv.br.

468/2022 od 04.03.2022 godine sa prilozima.

Izvršni dužnik Krgović Nada može se obratiti Javnom Izvršitelju Dejanu Čoguriću na adresi ul.Slobode br.10 u Bijelom Polju i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja pismena.Ukoliko izvršni dužnik u ostavljenom roku ne preuzme pismena, ista će se istaći na oglasnoj tabli nadležnog suda.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli sud, nakon što je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

U Bijelom Polju,dana 14.04.2022.godine JAVNI IZVRŠITELJ Poslovni broj : Iv.br.895/22 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Petrović, Ul Njegoševa 45 (PC “Petrović”), odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca Klikovac doo, adresa Golubovci Mahala bb, protiv izvršnog dužnika Trgovina Knežević doo, PIB:03262260, adresa Drač bb, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 665,59€, u smislu člana 45 ZIO-a dana 15.04.2022. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik Trgovina Knežević doo, iz Podgorice, PIB:03262260, sa poslednjom poznatom adresom Drač bb, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.895/22 od 05.04.2022. i Rešenje o troškovima od 15.04.2022. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica, 15.04.2022. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Iv.br.158/22 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul.

M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Doo “Komunale Djelatnosti” Gusinje, Ul. Grebajska 6, Gusinje, protiv izvršnog dužnika Kolenović Fikreta, iz Gusinja,radi naplate novčanog potraživanja 193,92€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 15.04.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Kolenović Fikreta, sa zadnje poznatom adresom Gusinje bb.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.158/22 od 21.03.2022. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 04.04.2022. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Iv.br.160/22 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul.

M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Doo “Komunale Djelatnosti” Gusinje, Ul. Grebajska 6, Gusinje, protiv izvršnog dužnika Žarić Hajra, iz Gusinja, radi naplate novčanog potraživanja 89,27€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 15.04.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Žarić Hajra, sa zadnje poznatom adresom Gusinje.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br. 160/22 od 21.03.2022. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 15.04.2022. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Subota, 16. april 2022.

Marketing

35

36

Marketing

Subota, 16. april 2022.

16. април 2022. | година III | број 111

ЈАСПЕРС И МИ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ISSN 2704-5226

К

рајем августа 2021. истраживачи су пронашли остатке између пет и осам хиљада људи у 29 гробница у Одеси и, по свему судећи, ријеч је о једној од највећих масовних гробница у Украјини из времена Стаљина. Вјерује се да су жртве убијене од стране припадника јединице совјетске тајне полиције НКВД, током касних 1930-их. Иако се процјењује да је стотине хиљада Украјинаца умрло током владавине Јосифа Висарионовича Стаљина, немогуће је идентификовати жртве јер се у Русији чува сва документација. Према доступним подацима, НКВД је у Одеси од 1938. до 1941. године погубио око 8600 људи. Априла 2022. у Бучи су масовне гробнице и лешеви на улицама, а руска је војска на антируске демонстрације у граду Енергодару на цивиле пуцала бојевом муницијом. Буча је преко мјесец дана била под руском окупацијом, а украјинска Правда пише да је пронађено преко 300 лешева цивила. Док предсједник Украјине Володимир Зеленски говори о геноциду и злочинима над цивилним становништвом и силовању жена пред њиховом дјецом, Москва одбацује све наводе уз тврдњу да су фотографије и снимци лажирани, да су их наручиле Сједињене Америчке Државе и њихови партнери, које све заједно називају „мајсторима провокације“. Овог 5. априла, неки од нас су се, као и сваке године од 1992. до данас, сјетили опсаде Сарајева која је трајала 1425 дана, током које је на град дневно падало у просјеку преко три стотине граната и током које је убијено преко 11.000 грађана Сарајева, од тога 1601 дијете. У прилично мучним виртуелним медијским расправама ових су се дана, опет изнова, дијелили они индоктринирани и они свјесни, први су по ко зна који пут доводили у сумњу вјеродостојност страдања у Украјини, једнако као и вјеродостојност страдања у Сарајеву, с почетка деведесетих. Ових је дана у руском возу нападнут и црвеном фарбом поливен један од добитника Нобелове награде за мир за 2021. годину, Дмитриј Муратов. Награда му је додијељена због борбе за слободу говора у Русији. Муратов је, уз поруку да неће одустати и напустити Русију, изјавио: „Пратио сам нуклеарну станицу у Чернобиљу и знам да радијација продире у све. Руски грађани су имали двадесет година озрачења пропагандом“. Овог априла обиљежена је и годишњица смрти, под још увијек неразјашњеним околностима, београдске новинарке Даде Вујасиновић. У једном од интервјуа, поводом опсаде Сарајева, изјавила је: „Не

ОНО ШТО ЈАСПЕРС ПОДРАЗУМИЈЕВА ПОД МЕТАФИЗИЧКОМ КРИВИЦОМ ЈАСНО ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ РАЗДВАЈА, НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ, СВЕ ОНЕ КОЈИ ДОБРОВОЉНО БОРАВЕ У ПРЕДЈЕЛИМА ИНДОКТРИНАЦИЈЕ, РАВНОДУШНОСТИ, ЋУТАЊА, ПОСМАТРАЊА И ИЗВОЂЕЊА ЗЛОЧИНА И, НА ДРУГОЈ, СВЕ ОНЕ КОЈИ СВОЈИМ ГЛАСОМ, ПРЕУЗИМАЈУЋИ НА СЕБЕ САВ РИЗИК ЗБОГ ЊЕГОВЕ УСАМЉЕНОСТИ И НЕЧУЈНОСТИ, КАО И СВЕ КОНСЕКВЕНЦЕ ЗБОГ ЊЕГОВЕ УПОРНЕ ГЛАСНОСТИ И НЕПОКОЛЕБЉИВОСТИ, У ОВОЈ ИЛИ ОНОЈ МjЕРИ ИСПАШТАЈУ можеш ти, човече, уз чипс и пиво да гледаш како наша артиљерија сравњује са земљом један град, а да се не запиташ – како би мени, мом детету, болесној мајци, било коме било, да неко седне на Авалу и туче ме одозго. Не можеш ти уз чипс и пиво да гледаш обогаљену децу, мртву децу. Не можеш. Под условом да си човек“.

ЈЕДНИ И ДРУГИ Према Лани Енгел, жртве хроничног трауматизовања, какве затичемо у популистичким аутократијама и тиранијама, масовно губе аршине нормалности и умеће расуђивања. Питању шта је примарни услов да једно друштво западне у популизам, као неку врсту колективног транса или масовне хипнозе, она додаје и питање да ли је тзв. „народ“ у таквим случајевима невина и аморфна маса коју властодршци моделују како пожеле или и у том тзв. „народу“ има неке одговорности? И заиста, како је могуће да на исти тип провокације људскости, у коју спадају масовни злочини изведени над „другима“, неки људи остају равнодушни и спремни да у хипнози, сљепилу и трансу проведу и цијели живот, а неки други (чак и под стегом најснажније индоктринаци-

ЈОВАНА МУГОША

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

је) постају спремни да и својим животима бране истину и права других људи на живот. И шта онда када се у једном истом „народу“ затекну и једни и други? Очито, и у првој половини 21. вијека, немогуће је престати бавити се питањима колективне кривице и колективне одговорности. И поред низа савременијих теорија, готово по инерцији или у некој врсти искуствено и мучно стечене навике, враћамо се Јасперсу. Карл Јасперс је, наиме, разликовао кривичну одговорност, политичку кривицу, моралну кривицу и метафизичку кривицу. Када је ријеч о првој, ситуација би требало да буде најјаснија јер су, како каже Јасперс, злочини објективно доказива дјела која несумњиво крше законе и о којима одлучују судови, који би требало да у адекватном равном поступку поуздано утврђују чињенице и потом примијене закон. Међутим, када је ријеч о политичкој кривици, до које доводе поступци власти једне државе, због ње посљедице сносе и њени грађани, јер су управо тој и таквој власти потчињени и јер се у њеном поретку одвија „стварно постојање“ које се претвара у утврђену политичку одговорност. Када је ријеч о политичкој кривици, Јасперс је прилично недвосмислен: „Сваки човјек сноси дио одговорности за своју власт. Инстанца је сила и побједникова воља, како у унутрашњој тако и у спољној политици. (...) Обуздавање самовоље и силе манифестује се у политичкој разборитости која има у виду

дугорочне посљедице и признавање норми које важе као природно и међународно право“. Јасперсово виђење моралне кривице, међутим, својеврсно је упозорење свима нама, јер за поступке које починимо као појединци сносимо моралну одговорност, а у њу спада и спровођење политичких и војних одлука. У предјелу моралне кривице не постоји олакшавајућа околност у облику разрјешујуће синтагме „наређење је наређење“, јер „злочини остају злочини и онда када су наређени“ и као и сваки други поступак подлежу моралном суду. Инстанца је овдје сопствена савјест, а олакшавајућа околност се крије у могућности размјене увида и „комуникације са пријатељима и ближњима“. Најзад, оно што Јасперс подразумијева под метафизичком кривицом јасно цивилизацијски раздваја, на једној страни, све оне који добровољно бораве у предјелима индоктринације, равнодушности, ћутања, посматрања и извођења злочина и, на другој, све оне који својим гласом, преузимајући на себе сав ризик због његове усамљености и нечујности, као и све консеквенце због његове упорне гласности и непоколебљивости, у овој или оној мери испаштају. Можда је управо ово и једина коначна и оправдана цивилизацијска подела на „нас“ и на „њих“. Јер, готово је немогуће не сложити се с Јасперсом онда када тврди да: „постоји солидарност међу људима као припадницима људског рода која сваког чини саод-

говорним за сваку криву и неправедност у свијету, а посебно за злочине почињене у његовом присуству или са његовим знањем“.

ЕТИЧКИ ОДГОВОР Колико нас је заиста спремно да у темеље личног кодекса бесповратно угради императив да уколико нисмо заложили живот да бисмо спријечили убиство или патњу другог, него смо нијемо стајали по страни, имамо разлог да се осјећамо кривима, чак и ако та кривица није ни правна ни политичка...? Колико од нас ће етички одговорити на изазов избора да ли безусловно заложити своју егзистенцију, чак и онда када се овај залог чини сасвим несврховитим јер изгледи за успјех не постоје и све подсјећа на сизифовску радњу, или саучествовати ћутањем у злодјелу, било које врсте и било гдје и тако изабрати сигурност живљења? И даље и након свега су само неки од нас спремни да дају добар одговор на Јасперсову типологију кривице и да „живе заједно или не живе уопште“. Онда када, дакле, изостану елементарна и глобална хумана солидарност свијет постаје гладијаторска арена у којој је све дозвољено и у којем ништа што је „индоктринацијом објашњиво“ није кажњиво. Такав свијет осуђен је на увијек нова или стара исклизнућа и колапсе људскости. А они се никада не дешавају само онима другима, дешавају се свима нама. 

2

16. април 2022.

ПОЛИТИЧКИ СУНОВРАТИ

ТЕШКОЋЕ СА ДРИТАНОМ ИВА МАНДИЋ

ОД 30. АВГУСТА 2020. ГОСПОДИН ДРИТАН ЈЕ ВИШЕ НЕГО УСПИЈЕВАО ДА ШОКИРА ДОМАЋИ СВИЈЕТ ВЛАСТИТИМ НЕСУВИСЛОСТИМА. ХИТНО ЈЕ ТАДА ИСТРЧАО У ЈАВНОСТ КОНСТАТАЦИЈОМ ДА ЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ПОБИЈЕДИЛА ДЕМОКРАТИЈА, ДА ЈЕ РИЈЕЧ О МОЋНОМ ПОЧЕТКУ ДЕМОКРАТСКИХ ПРОМЈЕНА КОЈИМА СЕ УБРЗО МОЖЕ НАДАТИ И БИХ, ОДАКЛЕ ЈЕ ПРОМПТНО ДОБИО ШАМАР КОНСТАТАЦИЈОМ ДА СЕ МАНЕ БОСНЕ И ТУ ДЕМОКРАТИЈУ ОСТАВИ ЦРНОЈ ГОРИ. НИЈЕ ПОБИЈЕДИЛА ДЕМОКРАТИЈА, НЕГО СРПСКИ НАЦИШОВИНИЗАМ У КОМЕ СЕ ОД ТАДА ДО ГРЛА ДАВИМО, А КОМЕ ЈЕ ОДЛУЧНО КУМОВАО ДРИТАН СА СВОЈОМ КОАЛИЦИОНОМ ГРУПОМ. АКО У МЕЂУВРЕМЕНУ ДРИТАН НИЈЕ УСПИО ДА СЕ КОЛИКО-ТОЛИКО РАЗАБЕРЕ У ПОЛИТИКУ, БОЈИМ СЕ ДА НАМ СЕ ЦРНО ПИШЕ РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Д

а ли је Дритан довољно способан да призна своју катастрофалну грешку од 30. августа 2020. године, није више важно. Много је важније да је, послије свога статирања на мјесту потпредсједника ничега, данас у улози именованог мандатара добио прилику да кроји такозвану мањинску и обавезно проевропску и пронатовску владу. И то послије низа властитих испада у којима је мање или више видљиво демонстрирао своју емпатију према сада владајућим клеронационалистима у Србији и Црној Гори. Потписник ових редова својевремено је управо за Култ написао текст, за којег се плаши да није ни данас изгубио на актуелности, под насловом Дританов хендикеп. О чему је ријеч? Дритан је припадник једног од мањинских народа у Црној Гори, које национални Црногорци, као уосталом и друге црногорске мањине, изузетно уважавају, сматрајући их увијек неспорним црногорским патриотама. Чињеница да је актуелни мандатар припадник једног од мањинских народа у Црној Гори, национални Црногорци доживљавају као себи упућен комплимент и несумњив доказ њиховог мултикултурног, мултивјерског и ријечју - грађанског свјетоназора. Са своје стране, Црногорци од својих мањина природно очекују, поред осталог, довољно будан сензибилитет за разумијевање положаја националних Црногораца, деценијама, да

Дритан Абазовић на ванредној конференцији поводом допунског мишљења Венецијанске комисије

не кажемо вјековима брутално притиснутих посесивним национализмом свога сјеверног сусједа. Уосталом, самом чињеницом да су мањинске у Црној Гори, поменуте су националне заједнице, можда више од осталих, упућене на дубље поимање вјечитих црногорских антиаси-

милационих напора као основног вида борбе за властити национални и државни опстанак. Што ради господин Дритан? Узимајући здраво за готово мишљење својих савезника у клеронацишовинистичкој ергели странака, то јест у садашњој скупштинској

ТУ СМО… МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

И

зраз левак у београдском жаргону није етимолошки везан ни за л(иј)евак, ни за л( ј)еворук, нити за л( ј)евичара; то је готово синоним за помјерене особе које одударају од устаљеног понашања и опхођења. Није добро имати сувише левака јер су такви озбиљна опомена и друштвени барометар за побркано стање. Термин има и сијасет других асоцијативних значења за оне људе који искачу из колосијека, односно никад нијесу на њему, и са којима не треба имати посла. Блиска је леваку и хрватска ријеч бедак за означавање особе која нешто ради накриво и на кварно. Најгоре је значење кад леваци и бедаци дођу на власт. Почетком године ме је вишедеценијски колега и пријатељ Милојко Пантић позвао у своју „Галаксију“ да сарађујем ауторски, једном неђељно са краћим сатиричним прилогом у видео верзији. Пантићева „Галаксија“ је кренула прије неколико година на више од педесет ТВ станица у Ср-

ЛЕВАЦИ

ОВИХ ДАНА И ТЕРАЗИЈЕ СУ ПРЕТЕГЛЕ САСВИМ ДЕСНО, ДА ЈЕ И САМ ВУЧИЋ ОПОМЕНУО ЈАВНО СВОЈ СРПСКИ СВЕТ... ДА НЕ ПРЕТЕРА У ДЕСНО. А ПРЕТЕРАЛИ СУ ВЕЋ, РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА ТО ПОКАЗУЈУ И У САМОМ БЕОГРАДУ. И ОПОЗИЦИЈА ЈЕ ДЕСНИЈА ОД САМОГ СТОЖЕРА ВУЧИЋА. ЛЕВИЦЕ НЕМА, САМО ЛЕВАЦИ! бији, БиХ и шире, али је режим у БГ свео на Пантићев приватни You toube канал са врло високим прегледом у Србији и изван ње. На крају, недавно му је и тај канал забрањен. Критиковао је без длаке на језику српску власт са много длака на образу. Вјероватно му је пресудила посљедња емисија у којој је власт у БГ упоредио са Орвеловом „Животињском фармом“ у којој главну ријеч има свиња или, како би се црногорски превело, прасица. Поводом позива сам му се одазвао и послао му кратку сатиричну поруку: „Панто друже, пази се и за-

памти, кад излазиш из куће обавезно држ’ лево... Никако десно! У Србији је десно јако тесно, све Младић до младића“. Након избора у Србији, позвао ме да ми потврди опомену, уз напомену да он заиста кад изађе из куће (Ул. Коларчева) увијек иде лево, према Теразијама. Ових дана и Теразије су претегле сасвим десно, да је и сам Вучић опоменуо јавно свој српски свет... да не претера у десно. А претерали су већ, резултати избора то показују и у самом Београду. И опозиција је деснија од самог стожера Вучића. Левице нема, само Леваци! Па

10. мај 2021.

већини, да друге православне цркве у Црној Гори нема осим Српске, да је сав православни живаљ у Црној Гори буквално одан Јоаникију и неопраним српским поповима, сам трчи у манастир на формирање тобоже експертске владе и, (да ли због своје власти или увјерења?) непрестано

очијука са црквом друге државе и њеним првацима од Амфилохија до Јоаникија или патријарха Порфирија. На Цетињу, приликом операције насилног устоличења митрополита Јоаникија 3. и 4. септембра прошле године, држи страну насилника спреман да окриви и криминализу-

кад је нема у центру, самој пријестоници, откуд ће је бити у Белој Паланци на дну Србије? Међу кандидатима за градоначелника Београда препознао сам и свог бившег проф. Владету Јанковића са катедре за Свјетску књижевност. Био је тада асистент за Античку књижевност... млад и перспективан, студент великог проф. Милоша Ђурића, заиста експерта за хеленску књижевност, који је београдској катедри дао европски ниво. То је онај професор Ђурић који је 13. августа 1941. у Београду на Коларчевом народном универзитету, одбио да потпише нацистички Апел против партизанског покрета отпора у коме је било много његових студената. Апел је позивао на ред и послушност окупатору и родољубиву борбу против комуниста! Кад је проф. Ђурић видио да многи његови колеге потписују Апел обрнуо је према излазу. Један колега, проф. музике и диригент му је патриотски добацио: „Не бежи, Милоше! Ви се играте главом, господине Ђурићу! Немци вам то неће заборавити!“ Одговор је услиједио дим у дим: „Лако је теби, ти у дипле свираш, а ја својим студентима

предајем етику. Не могу да потпишем апел против партизана када се међу њима налази више од половине мојих студената. Шта ће ми рећи када се поново сретнемо?“ Професор за дипле је био у праву. Милош Ђурић је завршио у логору на Бањици, а успут су га пријевремено и пензионисали па је остао без катедре. 1945. свог сина јединца, матуранта, је послао на Сремски фронт. Окупатор је протјеран а он је остао без сина. Земне остатке му никад није пронашао. Изгледа да велики професор ништа од Европе није уградио асистенту В. Јанковићу. Изјавио је да ће „ЕУ пре престати да постоји, него што ће Србија постати њен члан“. Ни то га није довољно помогло да стигне до градоначелника Београда. Отишао је давно у ДСС В. Коштунице а са његовим одласком, Јанковић је окончао и властито чланство. Кренуо је из неке нове странке и коалиције, али претекли су га млађи и још перспективније за страже генерала Драже. Ти су ушли и у београдски и у државни парламент. На крају ће Србија, сва удешена у десно, левичаре прозвати Левацима!

3

16. април 2022.

ПОКРОВИТЕЉСКО СУЂЕЊЕ

АФЕРА ДОЛЧИ

Господин је Дритан, разумије се, потпуно слободан у својим религијским увјерењима, па и у избору за властите симпатије религија других националних заједница изван своје. Све је логично и легитимно до тренутка кад особа о којој је ријеч не пожели да буде политички представник свих грађана. Тада тешко да је дрипачка одбојност према непристалицама Цркве Србије, или, не дај Боже, вјерницима и поштоваоцима Црногорске православне цркве, у најмању руку, довољно прихватљива. Господин Дритан неће, или не жели да зна да не само белведерскоцетињска маса која се купала у сузавцу, него и нимало занемарљив број православних Црногораца Цркву Србије не држи као своју, тачније доживљава је као доказаног окупационог злочинца у чијим се још и отетим храмовима нико њихов никада, баш никада неће ни крстити ни вјенчати. Грубо вријеђати нимало занемарљив број православних Црногораца, а при том претендовати на једну од челних функција државе у којој су Црногорци, поред осталог, још који дан формална већина, не може се сврстати ни под минимум укуса, а још мање под минимум политичке писмености. Да ли се Дритан баш толико залетио да држи хиперсрпску Социјалистичку народну партију Владимира Јоковића за епицентар његове мањинске проевропске и пронатовске владе – убрзо ћемо видјети. Његова свакодневна обећања да ће такозвана мањинска влада бити позната „до краја идуће недјеље“ одавно звучи крајње неувјерљиво и готово карикатурално. Није искључено да Дританов познати анимозитет према ДПС-у не укључује и СДП, као, због у првом реду државног питања, уобичајеног коалиционог партнера ДПС -а, или је, по угледу на квазиинтелектуалце концерна Вијести, Дритану само стало до демократије, а не државе која је и тако и тако алајбегова слама. 

Преминули тата нације Добрица Ћосић до даљњег је жив, у звању за које је давно и позван и прозван. А како и неће кад је по њему: „Лаж је вид српског патриотизма - Лаж је српски државни интерес - Лаж је у самом бићу Србина!“ Међутим, слагаће вас свак ко овој приповијести не дода бар мало Ћосића псовача. Али ово није лаж. Псовка је у Србији толико надграђена да се претворила у клетву! Сада након избора пасује да се псује потаман. Ћосић у „Деобама“ (1961) псује клетвенички: ‚Бем ти семе човеково. И прву реч његову ‚бем ти. И име. ‚Бем ти крв и уста. Сунце усијано. Богородицу у грло и пупак и сису. Млеко мајчино и сузу мајчину. Крст и слово, земљу што нас држи, у срце је погано. ’Бем ти пут којим иде човек. Хлеб који га храни и воду ‚бем ти. Триста шездесет и шест дана и ноћи, и све зоре, све славе, свеце, богове, у очи, у уста, у дах их њихов. У поглед. ‚Бем ти сан и мисао. ‚Бем ти смрт, смртино дете, смрт смртину, ‚бем ти себе мртвог. ‚Бем ти, ‚бем ти, јао, ‚бем ти!

P.S. ...Да га ‚ебем горе од овога не може! М.Р.Ш. 

РАДОВАН РАДОЊИЋ

Ф

рањо Долчи је био секретар и блиски пријатељ митрополита Петра I Петровића Његоша. Судило му се и пресудило за кривично дјело издаје Црне Горе Французима, извршене „путем писама“. Оцјене црногорске историографије о овој причи су – принципијелно и конкретно - узузетно интересантне. Ево, како ad literam изгледају:

- „У овој афери Долчи није био уопште ништа крив, јер он није водио преписку с Французима, већ лично владика“! (Душан Д. Вуксан, Петар I Петровић Његош и његово доба, Цетиње, 1951, стр. 138).

- „Долчи без сумње није био ничији плаћеник; све што је радио радио је из личних побуда и једино у намјери да користи народу, коме служи. Видећи да Русија ‘покровитељствује’ Црну Гору само празним ријечима, да је по савезничком рату оставља на милост и немилост Турцима и да је специјалног емисара послала да дође главе владици, коме је он одано служио, онда није чудо ако би Долчи савјетовао владику да скрене правац црногорске политике на другу страну. Сам развој догађаја томе је погодовао – Наполеон је постао комшија Црне Горе“. ( Исто, стр. 140).

- „Благодарећи Долчију, владика је промијенио мишљење о суштини збивања у Француској послије велике револуције и, вјероватно по његовим сугестијама, покушао да успостави политичке везе с Напо-

леоновом Француском“. (Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе, у: Историја Црне Горе, Подгорица, 2004, књ.

4, том 1, стр. 60).

– „На процесу је суђено владици Петру I Петровићу Његошу, а на оптуженичкој клупи се налазио његов лични секретар – Фрањо Долчи“. (Бранко Павићевић, Петар I Петровић Његош, Подгорица, 1997, стр. 251).

- „Владика се у овом процесу не види, он чак није ни у Стањевићима, гдје обично проводи зиму, већ на Скадарском језеру. О читавој овој афери није сачувано ни једнога слова, сем пресуда“. (Душан Д. Вуксан, Оп. цит., стр. 139).

– „И тужилац и исљедник и пресудитељ биће му једино Мазуревски. Као чисту фасаду имао је иза себе Судско вијеће Црногораца од 18 чланова на списку. Од њих је само седморица присуствовала судском процесу, уз велику пороту од 40 неписмених сељака, од којих ниједан по имену није познат“. (Драгоје Живковић, Историја црногорског народа, Цетиње, 1992, том II, стр. 321).

- Долчи је осуђен на смрт, али је суд смртну казну „овоме издајнику“ преиначио „на вјечно његово у тамници затворење, гдје имаде стојати окован по ногама и рукама, или докле примимо одговор од високославнога протектора Государа Императора Сверосијскога“; (Душан Д. Вуксан, Оп. цит., стр. 138–139).

- Долчи је умро у тамници 27. априла 1805. „По једној легенди био је отрован, по другој задављен, по трећој жив узидан, а по четвртој сам се објесио“. (Исто, стр. 140).

ОВО ЈЕ ПРИЧА О СУДСТВУ И СУЂЕЊУ У ЦРНОЈ ГОРИ У ВРИЈЕМЕ ДОК ЈЕ БИЛА ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ „ЈЕДНОВЈЕРНЕ“ И „ЈЕДНОПЛЕМЕНЕ“ РУСИЈЕ. ПРИЧА ЈЕ О СТВАРНОМ ДОГАЂАЈУ И ТЕМЕЉИ СЕ НА КАЗИВАЊИМА (ЗАПИСИМА) ПРЕУЗЕТИМ ИЗ ЦРНОГОРСКЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ

- Хипокризију црногорске историографије у нагађању како је завршио Долчи, уз истовремено заобилажење питања ко га је и зашто убио, прекида историчар Живко Андријашевић исказом: „Томо Марков, владичин рођени брат, задавио је несрећног, и потпуно невиног Долчија“ и тако „помогао свом брату да се извуче из неугодне ситуације“. (Живко М. Андријашевић, Пет тужних шћери капетана Ћетка, „Стварање“, Подгорица, август – децембар 2002, стр. 314).

– Митрополит Петар I је 20. јануара 1805. добио цареву грамату у којој се каже да су у Петрограду увјерени да у владању како његовом, тако и свих чланова црногорског правитељства могу препознати само „примјере непоколебљиве привржености и преданости њихове к руској империји“. (Душан Вуксан, Оп. цит., стр. 142).

– Душан Вуксан каже да је митрополит овом граматом добио „пуну сатисфакцију“.

Carole Kabrin / behance.net

је недужне демонстранте противнике насилног устоличења, да би касније отворено банчио уз обавезни ликовни или звучни шовинистички бестијаријум са присталицама Цркве Србије.

Виђење црногорске историографије овог „случаја“ садржано је и у становиштима: - прво, да је руски конзул у Црној Гори, Мазуревски, грубо нарушио суверенитет земље у којој је био акредитован; (Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе, стр. 61).

- друго, да се радило о „небулозном судском процесу“ (Драгоје Живковић, Оп. цит., стр. 321), односно „судској лакрдији“, за коју не постоје свједочанства која би је оправдала; (Бранко Павићевић, Петар I Петровић Његош, стр. 251).

- треће, да ће „афера Долчи“ остати „непријатна негативна мрља на једној од страница оновремене, иначе славне црногорске историјске прошлости“ (Драгоје Живковић, Оп. цит., стр. 321), јер „ма колико у читавом случају црногорски владар и његово правитељство показали снагу свога националног достојанства и грађанске храбрости, натјеравши руску царску владу на попуштање – на крају су ипак морали поклекнути“; (Бранко Павићевић, Петар I Петровић Његош, стр.

252.). Павићевић на другом мјесту о томе пише: „Колико су у читавом случају Долчи – Вучетић – Пламенац и црногорски владар и његово правитељство показали висок степен националног достојанства и грађанске одважности – на крају су поклекнули“).

- четврто, да се као вјероватно може узети једино то да митрополит Петар I, „својим искреним несебичним залагањем“ да (пецајући укљеве на Каручу, Р. Р.) заштити свог секретара и пријатеља Долчија, „није могао лично ништа више постићи од онога што је предузео“. (Драгоје Живковић, Оп. цит., 321. „За Долчија знамо колико се Владика заузимао, али није могао ништа учинити“). Допуну тим становиштима даје закључак: „Коначно, на процесу Долчију је суђен и осуђен дух прогресивне Европе, с циљем да се елиминише и могућност да тај дух продре у једну државицу на Балкану, изниклу из огња ослободилачког рата. Догађаји који су подигли углед Црне Горе у очима европског грађанског свијета, на крају су морали утонути у сјенку православног фундаментализма свемоћног руског императора. То је трагични аспект ових историјских збивања“. (Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе, стр. 61). * У овој допуни, међутим, суд по коме су Црногорци неижбјежно „морали утонути у сјенку православног фундаментализма свемоћног руског императора“, није одржив барем у три равни: – оној, која у филозофско-етичком смислу принципијелно оспорава могућност избора као таквог; – оној, која „сугерише“ да је у „случају Долчи“ баш све било тако „удешено“ да Црногорци, заједно са својим митрополитом, ни на који начин нијесу могли да избјегну „руски сценарио“ и евентуално оду на „другу страну“; – оној, која неумољиво показује не само да је Црногораца и Црне Горе било и прије појаве „православног фундаментализма свемоћног руског цара“, него и да су наставили да живе и онда када више није било ни „свемоћног руског цара“, ни руског „покровитељства“. 

4

16. април 2022.

ОСЛОБОЂЕНИ ОД СЕБЕ ОСВРТ НА ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ НАШЕ ПРОШЛОСТИ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Ј

А пилула је припремана још одавно. Лагано, систематски, преко различитих пророчишта, шамана и жреца. И баш је град Свач такав један примјер квазинаучног и тенденциозног покушаја прекрајања црногорске историје и брисања нашег културног насљеђа. И не однедавно, већ дуги низ деценија, континуирано и уз помоћ „стручњака“. Наиме, већ више од вијека трају покушаји да се црногорско насљеђе увуче и интерполира у нечије друго. Остали су маргинализовани и без одјека ставови појединих научника, попут Франа Милоба-

ИВАНА БОЖОВИЋ

есмо ли Вас ослободили? – питање чеченског ратника једнако одзвања данас Црном Гором колико и Украјином. И нас сваки дан понешто ослобађају, освјежавају, мире. Ко стигне и како стигне. Заправо покушавају да нас ослободе од нас самих. Да нас помире да ми нијесмо ми, да смо неко други и да од других треба да чујемо ко смо ми у ства-

ри. Можда се ово чини као стара истрошена теза, али ево најновији примјер у Свачу. Започете археолошке радове прекинуло је надлежно министарство. Што ће то нама? У својој апостолској „доброти“ и свепрожимајућој бризи за своје стадо, одлучили су да нам је много боље да, умјесто да разбијамо главу, радимо, трошимо паре на сазнавање, једноставно зинемо и прогутамо већ унапријед припремљену пилулу. Нема чак, ни као код Морбијуса, да бираш оћеш ли црвену или плаву, само гутај. Што ти се сервира, што би рекао Бора Чорба.

Свач

ра, који су својим радом доказивали да је простор Дукље засебна цјелина и да се у научној обради мора тако и посматрати. Но, наука се, изгледа, „другом привољела царству“ и својски се трудила да удовољи националистичким тежњама наших сус́еда. Јашући на том таласу интересне науке, која се труди да испуни пропагандне циљеве, др Војислав Кораћ у Историји Црне Горе покушава да нам упакује причу о древном црногорском граду Свачу. Својим радом упиње се да у тај средњовјековни локалитет убаци Немањиће и поред тога што га је сам Немања сравнио у свом освајачком походу. Величина и значај овог града, за кога је остала легенда да је имао цркава колико дана у години, наћерали су га да пређе преко тога, а богами и преко основних постулата науке, и крене да га граби за српско насљеђе. Узимајући за научни метод преписивање у маниру „ја с мене“, за све своје тврдње Кораћ нас упућује на своју дисертацију „Градитељска школа Поморја“. На тај начин добијени логички склоп омогућиће му да развија своје, у чињеницама неутемељене тезе, и политизује закључке. Покушавајући да докаже како прије Немањића на овом простору није било ништа и никога, манир који није само њему својствен, одбацује комплетно постојање дукљанске државе и њене традиције, па цијелу област назива Поморјем. Овај термин, преузет из немањићких повеља, постаће лозинка за преиначавање и одбијање постојања укупног црногорског насљеђа. Развијањем ове штетне и фалсификаторске тезе, добијамо тежњу да се прошлост црногорског народа сведе на по-

НАПАДИ НА НАШЕ КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ НИЈЕСУ ИЗРАЗ САМО РЕЦЕНТНИХ ДОГАЂАЈА ПРОПОВЈЕДНОПРОПАГАНДНОГ ДЈЕЛОВАЊА ЦРКВЕ СРБИЈЕ. НА ПРИМЈЕРУ СВАЧА ВИДИМО ДА ОНИ ТРАЈУ КОНТИНУИРАНО, ВЕЋ ДЕЦЕНИЈАМА, КРОЗ БРОЈНЕ ДРУГЕ ОБЛАСТИ. И ТАКО ДОЛАЗИМО ДО ПИТАЊА – ЈЕСМО ЛИ ОСЛОБОЂЕНИ?

дловћенски крај и новјековни период династије Петровића. У том смислу, одричу нам се коријени и миленијумска утемељеност у овом простору. Као показни примјер тога, Кораћу, али другима након њега, послужиће одређивање и историјат двије највеће цркве у Свачу. Одбацујући сву претходну литературу о овом граду, настоји да докаже како су за њихову изградњу заслужни краљ Урош I и жена му Јелена. Док би се у неком другом случају могло подвести под ненамјерну погрешку или неупућеност аутора, намјерно и тенденциозно избјегавање претходних научних резултата о истом питању упућује на очиту злу намјеру и дрскост писца. Његови покушаји да на мала врата уведе неутемељене „свједоџбе“ и тобожње народно предање, о томе како је неко лице из Скадра, током Првог свјетског рата, намјерно отукло натписе ктиторске плоче, да се не би прочитала имена нема-

УОЧИ СЕЗОНЕ ИСТИЦАЊА КАНДИДАТА ЗА ДРЖАВНЕ НАГРАДЕ

ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

П

риближава се овогодишња сезона истицања кандидата за додјелу црногорских државних награда најзаслужнијим ствараоцима за специјалне доприносе из разних области друштвеног живота, односно за животно дјело. Скупа с њом, бар како ствари сада стоје, Црна Гора се приближава још једној, у њој, нажалост, нимало ријеткој појави, а то је да се тај по себи лијепи и надасве подстицајни догађај, како за добитнике тих награда, тако и за друштво и државу, претвори у своју супротност. На пропусте те врсте указивало је (29. 8. 2018) и Министарство културе својом оцјеном: „Имплементација Закона о државним наградама током претходних десет година показала је неопходност преиспитивања концепта државних награда, као и потребу прецизнијег дефинисања одређених законских рјешења која се односе на критеријуме вредновања, начин предлагања кандидата, конкретизацију задатака институција надлежних за одређене активности у процесу реализације додјеле и презентације државних награда“. Да то у неким случајевима није поштовано, опомиње прошлогодишњи случај са додјелом Мирослављевог јеванђеља, који више никада не би смио да

ДА СЕ МИЋОВИЋ НЕ ПОНОВИ ПРЕДЛАЖЕМ ДА СЕ УБУДУЋЕ, ЗАЈЕДНО СА ИМЕНИМА КАНДИДАТА ЗА ВИСОКА ДРЖАВНА ПРИЗНАЊА, ЈАВНОСТИ УЧИНЕ ДОСТУПНИМ И ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈИМ ДЈЕЛИМА И СТВАРАЛАШТВОМ КОНКУРИШУ ЗА ЗАХВАЛНОСТ СВОЈЕ ДРЖАВЕ, ТЕ У ЧЕМУ СУ ЛАУРЕАТИ БИЛИ ИСПРЕД ОСТАЛИХ ЧАСНИХ КАНДИДАТА. МАЛО ДЕМОКРАТИЈЕ И ВИШЕ УВИДА ГРАЂАНА КОМЕ ДРЖАВА У ЊИХОВО ИМЕ ОДАЈЕ ПРИЗНАЊЕ И ДАЈЕ НОВАЦ, НЕ БИ БИЛО СУВИШНО

се деси. У супротном, показало би се да ни ова узвишена област у Црној Гори није избјегла проклетство на које указује чувени енглески филозоф Едмунд Берк, својом знаменитом сентенцијом: „Кад они из елите сваку помисао на достојанство жртвују амбицији без јасне сврхе, те се ниским средствима служе за ниске циљеве и цијели поредак постаје подлим и униженим“. Црна Гора, поготово сада, кад се налази пред једним од највећих искушења у својој историји, а то

је да изласком из кризе сачува свој понос и опстанак, не смије себи дозволити такав „луксуз“. Тим мање што има личности које сасвим заслужују њене највише награде, управо због тога што испуњавају све услове предвиђене Законом о државним наградама (Службени лист ЦГ, бр.

17/2019), укључујући и онај у коме се каже да је кандидат „својим радом и дјеловањем обиљежио вријеме у којем је живио, чији је стваралачки пут заокружен и чија дјела и стваралаштво пред-

стављају препознатљиво и трајно добро Црне Горе“. Уосталом, зар је нормално и дозвољиво да неко, само због тога што не припада ниједној странци или другој утицајној групи за притисак не може бити лауреат високе државне награде, иако је аутор преко 60 књига, од којих су неке једнако референтне у Њујорку и Москви, а међу којима су десетак универзитетски уџбеници из различитих наставно-научних предмета и данас у оптицају широм бивше Југославије, а чак 16 њих чине његову библиотеку МОНТЕНЕГРИНА. Предлажем, стога, да се убудуће, заједно са именима кандидата за висока државна признања, јавности учине доступним и информације којим дјелима и стваралаштвом конкуришу за захвалност своје државе, те у чему су лауреати били испред осталих часних кандидата. Мало демократије и више увида грађана коме држава у њихово име одаје признање и даје новац, не би

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

било сувишно, али би било љековито и вишеструко корисно. Тим прије што овај предлог не подразумијева никакав трошак, нити промјене у Закону, а чи-

5

16. април 2022.

commons.wikimedia.org

њићких влада, чисти су примјер политизације овог питања и подметања закључака. Нажалост, ово манипулисање црногорским насљеђем и чињеницама наше прошлости су му прошли и ово дјело је добило култни статус у нашој историографији. Водећи се ауторитетом Кораћа, занемарене су бројне чињенице и извори који говоре супротно. Чак и прва археолошка истраживања Свача показала су да је на том локалитету човјек живио још од праисторијског времена. Да је град постојао преко илирских времена све до раног средњег вијека и разарања дукљанских градова од стране Рашке. Да је свачка бискупија једна од најстаријих на нашем Приморју, а да се први њен бискуп помиње већ 1030. године. Да су, сходно томе, двије највеће цркве у граду, Св. Јована Крститеља и Св. Марије, саграђене далеко прије Уроша и Јелене, па они не могу бити њихови ктитори. Такође, да нико из Скадра, или било ког другог мјеста није дошао да сломи плоче, већ да су пропале зубом времена, али да су претходни истраживачи и путописци оставили свједочанства о садржини тих натписа. Тенденциозне интерпретације наше прошлости довеле су до тога да губимо траг и везу са сопственим културним насљеђем. Умјесто чињеница и трезвеног сагледавања ствари, добили смо бајковите, митоманске креације које би требале да послуже за поништавање свега црногорског. Ови напади на наше културно насљеђе нијесу израз само рецентних догађаја проповједно-пропагандног дјеловања Цркве Србије. На примјеру Свача видимо да они трају континуирано, већ деценијама, кроз бројне друге области. И тако долазимо до питања наведеног на почетку – јесмо ли ослобођени? Јер ево нас ослобађају од нас самих скоро цијели вијек. 

талачка публика и ТВ гледаоци имали би у понуди јавних гласила и нешто што је занимљивије од многих других устаљених садржаја. 

ПРИВАТНА АРХИВА

ИЗ ЗБИЉСКЕ СТВАРНОСТИ

О УКУСИМА

МАЛЕ ОРХИДЕЈЕ Лидија Вукчевић-Вучуровић

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

Н

аше доба пати од укуса, као дијете од оспица. У моје вријеме, оних давних седамдесетих и осамдесетих XX стољећа, укус је био морално питање. Немати укуса значило је једноставно бити нечестит. Друга су сад времена. У том погледу нитко не пати од укуса. Питања морала осјећају се некако сувишнима и парадоксално, неукуснима. Сада када се све естетизирало, од душегупки до тоалета или, дапаче, постало упрљано крвљу, поетичка су питања у другом или неком трећеразредном филму. Она међутим нису мање актуална него прије десет или педесет година. Љепота је свакако једно добро хипнотичко средство: обеснажује биједу и таворење чини смисленим. Често се питам: зашто оволико несретника пати од дизајна, многообразног и готово демонизираног? Све што се производи, од духана и аутомобила до сладоледа и намјештаја, од параноичних филозофствујушчих репортажа до текстуално окужених еколошких прогласа, све се дизајнира и ретушира. Као да се тиме жели рећи: наша чула то не могу поднијети осим ако није добро упакирано, намирисано и напудрано. Појавност постаје мјешавина крајности, поприште узалудних антиномија, одурне раскоши нових богатуна и биједне, гладне и постиђене већине. Дјевојака које личе на булимничне барбике и ојађених стараца. Типова који буље у ногомет опчињени и флегматични за остатак свијета и егалитарне братије која кидишу један на другога за једну јединцату ријеч. Малтретирање укусом, натицање укуса на нос посвуда је постало пракса. Чини нам се да је то нека нова тортура сурогатима културе. Коју са све већом одвратношћу пробављамо. Ипак, љепота сама, непатворена је и непатворива. Она је по страни идеологија и међа. Има својство да успорава заборав и отима од пролазности. Скида и сјену смрти с људског дјела. Љепота је можда лице бога. Лијепо је освајање бити и њено трајно посвајање формом. Онај час у којем љепота постаје

САДА КАДА СЕ СВЕ ЕСТЕТИЗИРАЛО, ОД ДУШЕГУПКИ ДО ТОАЛЕТА ИЛИ, ДАПАЧЕ, ПОСТАЛО УПРЉАНО КРВЉУ, ПОЕТИЧКА СУ ПИТАЊА У ДРУГОМ ИЛИ НЕКОМ ТРЕЋЕРАЗРЕДНОМ ФИЛМУ. ОНА, МЕЂУТИМ, НИСУ МАЊЕ АКТУАЛНА НЕГО ПРИЈЕ ДЕСЕТ ИЛИ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА. ЉЕПОТА ЈЕ СВАКАКО ЈЕДНО ДОБРО ХИПНОТИЧКО СРЕДСТВО: ОБЕСНАЖУЈЕ БИЈЕДУ И ТАВОРЕЊЕ ЧИНИ СМИСЛЕНИМ жезло које прокламира, одређује, прописује, канонизира, губи свој истински смисао. Кад доноси уредбе и указе о неопходности која ће наводно излијечити све и свакога од немоћи и пропасти, кад постаје панацеја, тај је трен почетак пораза. Љепота се тад претвара у омчу укуса и самодокида се. Постаје излишна као кравата на одијелу крчмара. Сувишна као и времена која је заглушују декором, паљбом, бубњањем. Оркестрацијом кича. Аутентичност лијепога раствара се тада баластом баналности и као у сваком лијевом или десном тоталитаризму, тривијалност влада свиме. Једнако на Истоку и Западу, равноправно у демокрацијама с људским или демонским лицем. Главни је смисао умјетности с ону страну било какве корисности. Допустимо себи рећи чиста умјетност, као чиста поезија, љепота је сврха у себи. Надмашује и донекле оспорава свог творца. Као што надмашује и оспорава своје читатеље, гледатеље, интерпрете, не остављајући их након искуства умјетности мирнима. Они трагају за љепотом, истинским искуством. Но, оно се не даје, неухватљиво је и недосежно. Тако се и умјетнику властито дјело једном предано другима одмеће и живи свој властити, одвојени живот. Никад више оно дјело које је стварано снагом умјетника неће бити исто након што се домогло свога живота и своје судбине. И воље неумјетника. Свеједно, прва у онтолошкој ризници, љепота је дужна пропитивати свој habitus. Једном задобивен он се у генерацијама које долазе оспорава и донекле копни. Да би био поново пронађен и обасјавао новим зачудностима. Које се, успркос непредвидивој, гломазној, ћудљивој, немилосрдној повијести, задобивају, као

заметнуте, срећом случаја или нужности, пронађене неопходности. Снагом препознавања, сусрета, бивају драгоцјеније. Толи их више жудимо.

О ЖУДЊИ Ова тако звучна ријеч у хрватскоме, тако милозвучна у словенскоме хрепењење, у талијанскоме засијеца високом сонорношћу desiderio. Жудње више говоре о нама него наша увјерења, части, начела, укуси. Онај превејанац, Жан-Пол Сартр знао је добро да смо више оно што нисмо него оно што јесмо: тек у одсуству постајемо егзистенција. За младог човјека жудња је ерос, elan vital, за старца сутонске сјене што измичу, што се гасе пред заласком сунца. Ноћ је барка жудње. И за стваратеља је засићење моћи. Изнимно, у надахнућу форме и испуњење њено. Смисао је жудње да нам измиче баш тада кад мислимо да смо је досегли. Је ли то она чаша опојности од које смо се опили и прије него смо је окусили? Наравно да је љубав у својој милости или својим сурогатима она од жудњи која нам је као људским бићима најпримјеренија. Иста је код поганина и кршћанина, атеиста и мистика, пјесника и ратара. Колико год нам се чинило да љубећи настањујемо овај исти платонистички појам. У повијесном пресјеку жудња љубави није иста за античку хетеру или сувремену феминистицу, иако обје трпе њено порицање. Прва тиме што је оспорава задобивајући друштвени статус, друга зато што друштвени статус оспорава њено задобивање. То не искључује могућност њихових оспољавања љубави: претенциозном, преузетном реториком женскости или говором тијела.

Бити вољен и вољети, је ли то немогуће у исто вријеме, у крунском часу зрелости? Или нас је цивилизација потрошила толико својом захтјевношћу треба да, те фигуре практичне филозофије, у незгодан час кад се чинило да све знамо о људском, одвише људском бићу? Можда је бит жудње њено неиспуњење, изостајање њене благотворности, њена дјеловања? Смишљена од богова да нас заведе, жудња је сама по себи парадокс: испуњавајући се докида своју природу тежње према бесконачном. Говор поезије био би њено муцање, кад и поезија сама не би упризоривала жудње. Именује их радо синонимима. Каже вјетар а мисли ерос или ватра. Потоња, наизглед лирска ријеч, тада неће свој пламен него буктињу. И зачас се нађете на згаришту својих идеала. Као да и сама поезија казује: јесам кроз оно што ћу бити. Кретање, путовање, мој је смисао. Јер пјесништво само напомиње, алудира, нијансира, ослобађа језик од талога дневног живота. Наизглед тако достиже чистоћу именовања. Па језик који је инструмент и књижевности и филозофије ослобађа за неопходну строгоћу мишљења. Светост поезије и љубави - које често не разликујем - моје су истинске жудње. Њихово свјетло и њихову светост осјећам и тјелесно: као извор тонова и линија, нарушен или пољуљан, јединствен и налик јулијском јутру. Или пак распршен, разбарушен и узнемирујући, а привлачан. Сличан пијанству јужног Јадрана уочи невере. Надмашити своје виртуалне предоџбе, дати им живот, ослободити их из логора духа, назвати их достојно, побјеђивати нужну и неопходну сумњу, то је оно што сваки пјесник мора да би оставио трагове. Јер другачије, несмиљени, немилосрдни језик жудње и муклих времена расточит ће његове с муком и радошћу освојене филигранске, порцуланске, танкоћутне, прециозне ризнице. Укратко: капитал невидљиве а збиљске стварности и сабраности… 

6

16. април 2022.

РОМАН „АУСТРОУГАРСКИ ТУНЕЛ“ МИДХАРТА АЈАНОВИЋА

Књига о неправдама ibis-grafika.hr

Јасна ШАМИЋ

К

ако читамо на самом крају ове књиге, ово је десети роман Мидхата Ајановића Ајана, босанског аутора који тренутно, или више него у Сарајеву, живи у Шведској. Многе његове књиге су, као и ова, на исти начин тачне, стилски лијепо исписане са изузетним метафорама, уз то су и духовите и трагикомичне. Оне, чини ми се, нису, пак, правилно валоризиране у босанској књижевности. Што је случај и с неким другим ауторима из дијаспоре данас. Само два-три писца која живе у иноземству и пишу на језику земље у коју су се уселили деведесетих, славе се. Можда чак и претјерано, док су неки други готово занемарени, до те мјере да тешко налазе и издаваче, а не само признање какво заслужују. Како важи данас више него икада она латинска nemo profera est in patria sua, тако је овим, често одличним писцима, као Ајану, указана добродошлица више у сусједним земљама него у њиховој. Ситуација је управо била обрнута прије рата деведесетих кад се свака реченица домаћих (највише ипак српских) аутора објављена у иноземству славила у цијелој Југославији. Кад су питали издавача Димитријевића, власника l’Age d’Homme, који је објавио највише књига југоаутора, зашто не објављује и хрватске писце, одговорио је: јер их нема. (Да не помињемо босанске, будући да је Андрић за њега био Србин).

На полеђини Ајановићеве књиге издавач ће нас обавијестити да је ријеч о потресном роману који говори о силовању босанских жена деведесетих година прошлог вијека, роману који се ослања на стварне догађаје. Ту

Емина СМАИЛБЕГОВИЋ

У

случају Тиндерстикса, прва фаза била је и империјална. Бенд је основан у Нотингему, године 1991. Већ њихов дебитантски албум (1993), назван једноставно „Tindersticks“, Мелоди Мејкер (у то доба, музичка штампа била је релевантна) је прогласио албумом године. Империјална фаза овог бенда наставила је са другим албумом (1995), поново названим – „Tindersticks“. Ако сте, рецимо, колекционар винила, па у каквој продавници старих плоча наиђете на ова два истоимена албума: сиви, са мушкарцем на омоту вам је други; онај са плесачицом у црвеној хаљини је први. Вријеме неспорног тријумфа, када се чинило да бољи албум од новог Тиндерстикса могу снимити само Тиндерстикси, окончано је 1997, са трећим њиховим дугосвирајућим издањем – „Curtains“. У времену када је свијетом харао брит-поп (и Спајс грлс), овај британски бенд био је више него нетипичан. Наравно, свијет се наслушао поп музике богате оркестрацијама. Али не онаквим какве су свирали Тиндерстикси. Масивни упади дувача и гудача у случају овог бенда нису имали функцију украса. Напротив: често су знали бити дубоко узнемирујући. Но Тиндерстикс већ три деценије измичу дефиницији, измичу

главни јунак Омер, звани Хомер, прича ревизору који га испитује о свом животу, почев од дјетињства и младости, до властите старости коју проводи у једном незнаном, тзв. Безименом граду, у земљи непостојећег имена, Летландији. У роману је описан првенствено живот главног јунака

са његовом првом и једином супругом и љубављу, по имену Алиса. Издавач ће нам напоменути и то да „Омер пребире по фрагментима свог живота и покушава их ставити у разумљиву цјелину“. Ове ријечи, које сам слободно пренијела са полеђине корица, крајње су тачне кад је ријеч о роману

описује пандемијску стварност, она је и „врућа“ актуелност. Треба ли истицати да су сваки рат и сваки злочин почињен агресијом веома блиски једни другима? Прљави, несносни, док странац који то није доживио, као и читалац остају немоћни посматрачи. На почетку књиге и аутор ће нас обавијестити да је ријеч овдје првенствено о силовању, односно масовним силовањима: „Силовање се појављује као нека врста награде за ‘храбре војнике’. Добро документирани случајеви укључују силовање 20.000 Кинескиња од стране јапанских снага 1937. године у Нан Кингу. Систематска силовања нациста над Жидовкама, Румуњкама, Францускињама и многим другим женама, и силовање Корејки од стране Јапанаца у II свјетском рату. Силовање као оружје освете користила је руска армија против њемачких жена 1945. године. Затим, силовање 200.000 жена Бангладеша од стране пакистанске војске 1971. Такођер, америчка армија је користила силовање циљно тероризирајући вијетнамску популацију, као и током ирачке окупације 1991. У децембру 1992. године, Мисија за проналажења доказа при Европској заједници је пронашла да је 20.000 жена силовано од стране војске босанских Срба ‘као спори облик злостављања’, гдје, ‘силоване не могу бити виђене као главна сврха агресије, него могу послужити у стратешке сврхе’. (Проф. др Манфред Новак). Не постоје монструми, рече дјевојчица. Постоје само људи. (Stina Jackson: Ödesmark, s. 347)“. Наравно да ћемо се и овдје сложити, овај пут с аутором кад помиње ове статистике, али и са оном чувеном Стаљиновом: Смрт једног човјека је драма, смрт милиона људи је само статистика? Убрзо ћемо и ми, читаоци, директно крочити дубоко у истинску дра-

„Аустроугарски тунел“ и сваки читалац који ће га прочитати сложиће се да се управо ради о веома потресној књизи у којој су описани, веома снажним пером, уз (црни) хумор, веома драматични догађаји, испричани такорекућ у staccatu. То фрагментарно причање омогућује, и држи роман као зграду, форма за коју се аутор опредијелио: интервју који главни јунак Омер даје ревизору. Роман је слојевит и много тога што читамо немогуће је сажети само у неколико реченица. Надамо се да ће овдје описани догађаји свакако одјекнути у ушима и души читаоца, иако данас многи бјеже од такозваних тешких тема. Али то чине све док њих саме не задеси иста драма. Такве нико не слуша, рећи ће на једном мјесту у књизи и њен јунак, причајући о властитој драми, коју не можемо схватити само као његову, него сасвим универзално, као драму која се нажалост понавља од памтивијека, иако можда увијек, рекло би се, у још горем облику. Што човјеку-нечовјеку омогућавају све софистицираније ратне машине. Књига, дакле, покрива огроман период живота главног јунака Омера, као и велик дио живота његове бивше домовине Босне, његове прве и посљедње супруге и љубави Алисе и рат у Босни, али се дотиче и актуелности. Књига је објављена очито прије руске инвазије Украјине, а ипак, и поред тог што у неколико ријечи добро

ПОПОВАЊЕ

Тиндерстикс – „Past Imperfect“ тиНдерстикс су створили свој музички свијет. ако Негдје – било На одјавНој шпици филма или серије коју гледате; у Некој хотелској соби великог града у којем сте се, Не сјећате се како, обрели; у Неком кафеу у којем се Нечега покушавате присјетити, Но поглед На властиту прошлост дјелује вам као поглед у будућНост; било кад и било гдје чујете било коју пјесму тиНдерстикса – зНаћете да су то оНи

прецизном опису. Инди рок са великим пратећим оркестром? Не, нипошто. Мекша верзија Ника Кејва, нешто као његова женска страна? Не, нипошто. Тиндерстикс су створили свој музички свијет. Ако негдје – било на одјавној шпици филма или серије коју гледате; у некој хотелској соби великог града у којем сте се, не сјећате се како, обрели; у неком кафеу у којем се нечега покушавате присјетити, но поглед на властиту прошлост дјелује вам као поглед у

будућност; било кад и било гдје чујете било коју пјесму Тиндерстикса – знаћете да су то они. Да није ничег другог – њихових препознатљивих мелодија, огромне количине меланхолије која као да се циједи из пјесама ове групе – начин на који Стјуарт А. Стејплс пјева одао би их између милијарду других бендова. Не, није у питању само тај дубоки глас на ивици јецаја. Прије свега је ријеч о специфичној афектацији са којом Стејплс изговара

руку и повести у ретро стварност која личи на савременост, но у којој људи мисле, осјећају и говоре као људи прошлих времена: као Белмондо или Богарт, рецимо. „Past Imperfect“ је чудна колекција. Замишљена је као преглед каријере од 1992. до 2021, као својеврсни бест оф. Наслов је ријетко кад тако прецизно одсликавао садржај – ова колекција је, у најмању руку и најблаже речено, несавршена. На моменте, чини се као да је у питању колекција мање важних пјесама овог бенда. Гдје је „No More Afairs“? Гдје су „Marbles“, „Jism“, „Blood“? Гдје је њихова генијална обрада Townes Ван Зандтовог класика – „Kathleen“? Гдје је, напокон, „Let’s Pretend“, једна од најбољих пјесама које је снимио овај или било који други бенд? „Past Imperfect“ је спектакуларан албум – само што је могао бити знатно бољи и спектакуларнији. Без обзира на то, ово издање садржи низ апсолутних ремек-дјела поп музике. „Rented Rooms“, бисер са албума „Curtains“, рецимо: причу о љубавницима који кроз изнајмљене собе бјеже од свијета и кајања. Или „My Oblivion“ – пјесму која носи толику количину сјете да се чини како би читаву планету могла бацити у депресију и нагнати да заустави кретање.

tindersticks.co.uk

СНАЖНО ПЕРО

На полеђиНи ајаНовићеве књиге издавач ће Нас обавијестити да је ријеч о потресНом ромаНу који говори о силовању босаНских жеНа деведесетих годиНа прошлог вијека

сваку ријеч. Просто, човјек звучи као да ће му свака ријеч бити посљедња. Као да на свијету не постоји ништа важније да се каже од, рецимо, „her“. Када Стјуарт А. Стејплс каже „она“, звучи као да је у сљедећем трену за ту жену спреман умријети. И ми му вјерујемо. У томе је тајна Тиндерстикса: у неодмјереном, ван свих граница патосу који нас, међутим, неће нагнати на подсмијех, него ће нас узети за

16. април 2022.

Јасно: „Past Imperfect“ је за циљ имао да буде не тек колекција најбољих пјесама групе; него мапа трајекторије коју су Тиндерстикс прешли мијењајући кроз деценије свој звук. Након „Curtains“ Тиндерстикс су у музику унијели соул елементе и своје вехементне оркестрације учинили баршунастим. Ширили су звучну палету, но прва три њихова албума остају и три најбоља. Тиндерстикс су, просто, од почетка били савршени. А онда им је досадило бити савршени. Хтјели су бити другачији. Па су такви и били – чак и ако је то значило удаљавање од савршености. На компилацију је уврштена и „Willow“, која репрезентује важан дио опуса овог бенда – музику коју су компоновали за филм. Прије свега, дакако, за сјајне филмове Клер Дени, са којом група има дугу и богату сарадњу. Колекцију затвара нова пјесма – „Both Sides Of The Blade“ – класична Тиндерстикс балада која се полако развија у драгуљ боје сјете. Уколико сте љубитељ ове групе, „Past Imperfect“ је за вас непотребан албум. Ако се први пут срећете са њиховом музиком, вјерујте нам на ријеч – избор који слушате не чине ни изблиза најбоље пјесме Тиндерстикс. 

ЧИЛЕАНСКА ПЈЕСНИКИЊА, ПЕДАГОШКИЊА И ДИПЛОМАТА: ГАБРИЈЕЛА МИСТРАЛ

МОЛСКИ ТОНАЛИТЕТ СОНЕТА САЊА ДОМАЗЕТ

Ј

едног лета, негде на Медитерану, у козметичком салону, док су жене као мумије лежале на пространим столовима, а њихова непокретна тела ловила безбројна, сјактава огледала, пружила сам руку и у полумраку те отужне врелине, на сточићу пронашла књигу. Сонети смрти, Габријела Мистрал. „Неко је заборавио“, прошапутала је козметичарка, погнута и нечујна, која је око полууснулих жена лебдела као балзамер. Први стихови на које сам налетела: „Има неко срце у коме вече кваси/ онај окрвављени врх.“ И још: „У маћеху се претвара земља/ прода ли моју твоја душа“. Нико није заборавио књигу. Она је чекала - мене. „Праве биографије песника су као птичије, готово идентичне - њихови прави подаци су у њиховом звуку... Судећи по чуду живота, суштина човековог дела је увек нека врста јеванђеља чији стихови преображавају писца више него публику. Код песника избор речи много више говори од приче; због тога најбољи песници и страхују кад се пишу њихове биографије“, говорио је Бродски. А Габријела Мистрал је, наравно, псеудоним. Право име песникиње је Лусила Годој де Алкајага. Постојбина је - Чиле. „Чини ми се да смо са Богом у детињству разговарали свакодневно. И сећам се да нам он ништа друго није говорио осим о љубави. Кад сам одрасла, све сам то заборавила. Али сам у стиховима касније покушавала да се тога присетим. Нисам увек успевала, наравно“. („Пронаћи ћеш, Творче, док будеш корачао,/ оне који кушају слачицу из пакла/ у шкиљавом захвату поноћи“, писала је много касније). У малом месту Викуњи, у долини Елки, на северу Чилеа, почео је 1889. њен живот. Њено детињство обележиле су боје: индигоплаво небо по коме се вуку миришљаве утробе облака, укус плодова са дрвета тамаринда, лептирасти облик његових листова у шаци и

ШТА ЈЕ ПРЕОСТАЛО ГАБРИЈЕЛИ МИСТРАЛ, УСАМЉЕНОЈ ДЈЕВОЈЧИЦИ БЕЗ НАДЕ И СА ЛОШИМ, ИСПРЕКИДАНИМ СНОМ? САМОУБИСТВО ИЛИ РАД. „ИЛИ ЋУ ПИСАТИ ИЛИ ЋУ СЕ УБИТИ“, МНОГО ГОДИНА КАСНИЈЕ ПОНАВЉАЛА ЈЕ АРУНДАТИ РОЈ. И ГАБРИЈЕЛА МИСТРАЛ ЈЕ ОДЛУЧИЛА ДА ПИШЕ, ДА ПРОУЧАВА И СУПРОТСТАВИ СЕ СВОЈОЈ НЕСРЕЋИ - ЗНАЊЕМ сокови из круница дивљег, љубичастог цвећа, „које нас је посматрало благо као смрт“. Детињство Габријеле Мистрал обележило је сиромаштво. Али то је био тек почетак невоља. У њеној четвртој години, отац напушта породицу и то је за све њих био „потпуни и потмули болни маљ судбине“. „Нисам више веровала да ће ико остати уз мене у животу. Само сам очекивала одласке. Још неко кога сам волела није ни ушао у собу, ја сам већ гледала у врата...“ („Хтела бих некако с осмехом да корачам/ верујући да си већ преда ме стао./ Али, до самог уснућа стрепња ојача,/и већ те усред сна питам: „Да ниси отишао?“) Шта је преостало детету-песнику, сензибилном, у породици притиснутој сиромаштвом и безнађем, затвореном у Чиле – где се сабирају ватрене екстазе са експлозијом боја, са слухом опкољеним мелодиозним напевима и рецитативима којима ју је успављивала мајка... (То отровно млеко матерњег језика које нам неће само пренети своју горчину и опрост и густину и сласт наше крви, већ ће нам обликовати и судбину...) Шта је, дакле, преостало Габријели Мистрал, усамљеној девојчици без наде и са лошим, испрекиданим сном? Самоубиство или рад. „Или ћу писати или ћу се убити“, много година касније понављала је Арундати Рој. И Габријела Мистрал је одлучила да пише, да проучава и супротстави се својој несрећи - знањем. Али судбина је стајала негде иза угла.

ЉУБАВНИ УСУД Кад се 1914. на једном књижевном конкурсу у Сантјагу појавила збирка песама Сонети смрти, дуг, исцрпљујући љубавни

усуд већ је био иза песникиње, а онај који је био њена грудна кост, онај кога је волела, већ је био мртав. Сонети смрти донели су Габријели Мистрал светску славу. Али нису вратили живот ономе коме су посвећени. Љубавно искуство које је походило Габријелу Мистрал - искуство је сваког великог песника, онога који има једно чуло више - постало је непресушни извор њених стихова, али и њене несреће. („Бог сигурно хоће да од мене створи великог песника, иначе не бих патила оволико“, писала је Цветајева.) Откриће да је нечија кожа млечни, кадифени лавиринт, а вијугаве линије вена испод ње заправо мапа наше судбине, откриће је, заправо, сваког човека, но увек зачудно и запањујуће ново. Мистралова у томе није јединствена. (Дирасова касније, о Јану: „Ја сам све своје књиге написала твојим телом“ и Бродски о Кавафију: „Најбоља љубавна поезија је она написана посткоитално“). Но, у једном тренутку, Габријела Мистрал свог љубавника напушта (а раскиди заправо зато боле јер љубав напушта љубавнике) и он се убија. Његова смрт биће иницијална каписла за њене наредне стихове. (Још једно од Божијих чуда, да мртво тело може да оплоди. И то како.) После ове смрти, живот Мистралове постаје лебдење између Ероса и Танатоса, што, заправо, наш живот у основи и јесте. Мистралова одлаже своју смрт, иако је смрт љубавника привлачи, мами. Прелази у Сантјаго и тамо почиње да се бави педагошким радом. (Подучавала је и Пабла Неруду.) Године 1921. професори шпанског језика у Њујорку објављују јој књигу Пустош. („У овом часу горком ко гутљај морске воде,/ Господе, уз

tn.com.ar

му, индивидуалну, која је посебно у литератури увијек упечатљивија него мноштво њих, потонућемо у трагедију испричану у првом лицу, о једном лицу. Наш закључак ће бити да израз силовање требамо безусловно схватити у ширем значењу ријечи. У роману, истина, јесте ријеч о силовању једне жене, али преко ње сазнајемо и о силовањима у српским логорима мноштва жена, и не само жена, будући да се та масовна силовања протежу на одређен начин, индиректно, и на мушкарце, конкретно у књизи: на мужа јунакиње Алисе, који је сигурно и сам колатерална жртва тог силовања властите супруге. Он је такође и директна жртва агресије, која оставља тешке посљедице на оне који директно живе драму и оне који ту драму живе индиректно. Попут супруге, Алисин муж, наш јунак Омер/ Хомер, доживјеће чак сличне, или готово идентичне посттрауматске сметње које ће и у Алиси изазвати силовање. Истовремено су „силовани“ скоро сви становници Босне деведесетих на разноразне начине, гдје не треба заборавити нарочито дјецу, која су увијек, уз жене, први страдалници у свим масовним злочинима. Силоватељ, тачније идеолог силовања и руководилац тих барбарских активности у једном српском логору, дат је у лику Омеровог пријатеља, четника Николе, чији је надимак био Колач, а који ће деведесетих постати Кољач. Наравно да је ова књига, према томе, истовремено и књига о рату, односно опћенито о ратовима, о истини, то јест лажима које се шире као и ватра из оружја, као и крв из жртава, али и о пријатељству, тачније „пријатељству“. Ипак, и прије свега можда, то је роман о хумору! Који, по ријечима аутора, спасава, иако има тренутака у животу кад и он постаје немоћан, кад занијеми, као и они који су претрпјели тешку трауму. Докле иде смијех, можемо се сви упитати читајући књигу, а не само њен јунак.  Публикована је краћа верзија приказа објављеног на порталу oslobođenje.ba

7

мене стој./ Стаза је моја цела сенкама испуњена/ а стрепњама крик мој!/ Љубав је лебдела ветром као огњена пчела,/ у води је знала да плане./ Осушила ми уста, пој ми отровала,/ и ветром расула дане“). У „Пустоши“ песникиња симплификованим, сведеним изразом исцртава сопствену, унутарњу земљу чежње, пустоши, страха, кривице, кајања, запитаности, меланхолије. Иако се учила на хиспаноамеричким модернистима, Мистралова је, баш као и сваки велики песник, пронашла свој оригинални песнички израз, или, музички речено, свој тоналитет. Понекад римује, понекад не, некада се у правилној плими и осеки промене стихова догоди прекид, јер се песникиња загрцне. „У књижевности шпанског језика представљам реакцију против чисте форме метрополског шпанског језика. Настојала сам да стварам са завичајним модификацијама. Не би требало да постоји препрека тежњи хиспаноамеричких народа да мешају своје речнике, тамо где завичајне речи служе да означе предмете непознате Европи“, каже. Габријела Мистрал путује и више времена проводи у иностранству него у својој земљи, али тамо се само уверава да бескрајни мол воде у Венецији отпевава само једну реч: „Сама“, а сфумато лондонског неба шапуће: „Невер море“. Објављује збирку песама за децу Нежност, затим Најбоље песме, Сечу и Муљачу. Нобелова награда Габријели Мистрал долази 1945. године, у јеку њене светске славе. Но, она је за њу платила превисоку цену. До своје смрти, 1957. године, писала је стихове свежим, непосредним и јасним изразом, откривајући и мењајући религије, митове, исписујући фантазије, снове, жеље и горкослатки укус лишавања. Сувише би било претенциозно сврстати њену поезију у било који правац. Њена мисао, као и њено искуство, отишло је дубље. Она је открила да се на самом дну Ероса, еротике и уживања смеши смрт, а да је негде, на самом дну Танатоса отворено насмејано Еросово око. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

16. април 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ВЕЛИША ПОПОВИЋ

ПРОФЕСОР ГРАДИТЕЉСТВА, ЕТИКЕ И ОДГОВОРНОСТИ СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

У

У МАНИРУ АНТИЧКИХ УЗОРА, НИКАДА ДИРЕКТНО, ВЕЋ МУДРИМ И ПОСРЕДНИМ НАЧИНОМ СПОЗНАЈЕ ДОВОДИО НАС ЈЕ ДО ЛИЧНОГ ОТКРИЋА ОСНОВНИХ ВРИЈЕДНОСТИ У СТРУЦИ ГРАДИТЕЉА. РАЗВИЈАО ЈЕ СВИЈЕСТ О УЧЕЊУ И ОНИХ ГРАНА СТРУКЕ КОЈЕ НАМ НИЈЕСУ ОМИЉЕНЕ ЈЕР АРХИТЕКТУРУ ИЛИ ГРАЂЕВИНУ ТРЕБА РАЗУМЈЕТИ ЦЈЕЛОВИТО У СВИМ ЊЕНИМ СЕГМЕНТИМА. НАДАХЊИВАО ЈЕ УЧЕЊЕМ О ГРАДИТЕЉСТВУ КАО ХУМАНОЈ И ПЛЕМЕНИТОЈ ВЈЕШТИНИ

На почетку каријере изводи радове: на Ловћенској капели по пројекту руског арх. Н. Краснова (1925); на адаптацији Зетског дома, Биљарде, Цетињског манастира, пројектује и изводи пут Цетиње – Иванова корита – Ловћен; ради на реконструкцији путева Никшић – Даниловград – Подгорица и Никишић – Шавник, на адаптацијама многих јавних објеката. Изводи објекте и мостове на путу Владимир – албанска граница, Биоче – Манастир Морача. Дом пјевачког друштва Јединство, Даниловград 1929; Хотел „Европа“ (1931) и Официрски дом у Подгорици (1935).

Подгорица 1931. година, Општински дом

Из овог предратног периода оставио је неколико објеката који су имали срећу да преживе велико савезничко бомбардовање 5. маја 1944. године. Ти објекти чувају урбану меморију предратне Подгорице: објекат Занатске коморе (1928) је модерна архитектура, чврсте ликовности. Послије рата је надограђен за Привредну комору Црне Горе. Општински дом (1931), данас Скупштина општине Подгорица је објекат који привлачи својом волуменском изражајношћу, пропорцијама и уједначеном фасадном ритмиком отвора и плитком рељефном линеарном обрадом вјенца и фасада. Објекат одаје озбиљност, достојанство и сигурност коју је јавна архитектура прошлог вијека подразумијевала. В. Поповић није само био одличан грађевински инжињер. Управо на Општинском дому илуструје осјећање за архитектуру, за естетику широког захвата. Послије Другог свјетског рата, В. Поповић мијења неколико радних позиција у секторима Мини-

старства грађевина од 1945-1952. на градњи колских саобраћајница и мостова и тунела на трасама: Тузи, Даниловград, Морача, Његуши, Дебели бријег, Бар. Организује грађевинску службу за све путеве и саобраћајне објекте на територији Црне Горе (1945). Са малобројним предратним инжињерима уводи у струку прве послијератне архитекте и инжињере. У Средњотехничкој школи у Титограду (1952-1963) наставник је и директор до пензионисања. С одушевљењем би ђаци те школе причали и сјећали се свог професора. Не само што нас је учио грађевинској струци, него прије свега нас је учио етици, одговорности и моралу у животу. У маниру античких узора, никада директно, већ мудрим и посредним начином спознаје доводио нас је до личног открића основних вриједности у струци гради-

ПРИВАТНА АРХИВА

Инжињера Велишу Поповића (1894–1974), врсног педагога, све послијератне генерације памте. Остао је дио меморије у животима својих ђака и данас послије 60 година. Дипломирао је на Техничком факултету Београдског универзитета (1923). Био је међу првим црногорским инжињерима у Краљевини Југославији – Зетској бановини. Ријетки инжињери радили су тада у високим државним службама па се В. Поповић запослио у Министарству грађевина у Београду, са постављењем у Подгорици, Цетињу, до почетка Другог свјетског рата (1941). Тадашњи инжињери су радили на свим актуелним пословима: путевима, мостовима, водоводу и канализацији, зградарству у свим фазама: планирања, пројектовања, ревизија, извођења, надзора, обрачуна, пријема радова.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

вијек када пролазим кроз Зету и видим како се куће граде без сокле (под куће је раван са околним травњаком), чујем глас свог професора Велише Поповића: „Пројектовање објекта почиње од коте агресивних вода“ и „75% проблема на кући чине воде – влага, а 25% све оно друго“. Биле су то године (1959-1963) када је аутор овог текста био ђак Средње архитектонске школе „Марко Радевић“ у Титограду. То су године ратом разорене државе, са првим инжињерским кадровима и занатлијама, са скромном механизацијом и опремом, године општег сиромаштва.

Осуђен на смрт Биографски детаљ В. Поповића о којем се мало зна: када је Италија окупирала Подгорицу (1941) војска је имала велике потребе за инжињерима. Замјеник Пирција Биролија, гувернера за Црну Гору, је позвао инг. Велишу Поповића и захтијевао да ради за њих. Није очекивао Велишин одговор: „Ви сте наши историјски пријатељи, али сада сте наши окупатори и ја не могу да радим за вас“. Изазвао је бијес код Италијана и одмах су га спровели на Пријеки суд. Осуђен је на смрт. Браћа Буразеровићи, подгорички муслимани, којима је Велиша пројектовао хотел „Европа“ заузели су се, ангажовали и тражили начине, ишли и молили Италијане да поштеде живот Велиши. Успјели су да му смртну пресуду преиначе у доживотну робију. Послали су га у затвор Клос у Албанији гдје је провео 2,5 године до капитулације Италије 1943. године.

тељству као хуманој и племенитој вјештини. Несебично и с ауторитетом у учионици је спајао теорију, науку и праксу и сводио на узраст ученика 14-18 година. Био нам је живи узор педагога и човјека (родитеља) не само у учионици него и у животу.

Велиша Поповић

теља. Развијао је свијест о учењу и оних грана струке које нам нијесу омиљене јер архитектуру или грађевину треба разумјети цјеловито у свим њеним сегментима. Надахњивао је учењем о гради-

Велиша Поповић добитник је највиших признања за рад и остварења у грађевинској струци Краљевине и социјалистичке Југославије. Једна улица у Подгорици носи данас његово име. Породичну традицију једног од првих црногорских инжињера В. Поповића су наставили архитекти: ћерка Соња Деклева и син Павле Поповић. 

Дипломци Средње архитектонске школе 1963. године Привредна комора

С лијева на десно: Слободан Богојевић, Слободан Познановић. Тошо Живановић, Бошко Банићевић, Недица Радоман; проф. Велиша Поповић, Слободан Митровић, Лазар Гарчевић