Dnevni list Pobjeda 18.12.2021.

Subota, 18. decembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20147 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

S.VASILJEVIĆ

Ni vlasnik ni radnici Kombinata aluminijuma Podgorica nijesu komentarisali zaključke Vlade

Kako je Krivokapićeva Vlada nakon dešavanja na Cetinju tajno razgovarala sa Bošnjačkom strankom i albanskim strankama da zamijene Uru

Manjinama nudili dva resora, potpredsjednika i više mjesta po dubini

Pejović obavezao nnnnnn CGES da 31. decembra isključi Kombinat

» Razgovorima sa albanskim strankama, koji su vođeni u zgradi Vlade, bili su prisutni Borovinić-Bojović, Spajić i Milatović, dok je sa vrhom Bošnjačke stranke razgovarano bez Milatovića koji je bio tada službeno odsutan STR. 2.

Nakon smjene čelnice Nacionalnih parkova Jelene Kljajević, partija Milana Kneževića najavila uzvratnu mjeru protiv Krivokapićevih ministara

Bivši direktor MA Zoran Đurišić komentarisao situaciju sa avionima nekadašnjeg avio-prevoznika

STR. 8.

Skidanje djelova sa „čarlija“ je poraz crnogorskog vazduhoplovstva STR. 5.

U Višem sudu saslušani osumnjičeni za veze sa grupom odgovornom za napad na novinarku Oliveru Lakić

Darku Laloviću i Branislavu Karadžiću pritvor do 30 dana STR. 9.

I.BOŽOVIĆ

Ukoliko bude išlo po planu, sve ćelije u Elektrolizi KAP-a biće isključene do 31. decembra, za kada je EPCG najavila prekid isporuke električne energije KAP-u, odgovorio je vlasnik fabrike aluminijuma Veselin Pejović na dopis CGES-a.

Predstavnici CGES-a su u srijedu tražili od Uniproma da ih obavijesti o planiranoj potrošnji električne energije, kao i potrebnim snagama KAPa po mjesecima za narednu godinu.

- Ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti kojima ne možemo upravljati, bićemo prinuđeni da to isključenje obavimo sami bez željenog planskog pristupa. Ako se ni to ne desi, obaveza CGES-a je da 31. decembra u ponoć isključi KAP sa mreže, kako ne bi došlo do neovlašćenog preuzimanja električne energije iz prenosnog sistema. U suprotnom, smatraćemo CGES odgovornim za neovlašćeno preuzimanje električne energije - poručio je Pejović.

STR. 4.

Jelena Kljajević

DNP: Glasaćemo za nepovjerenje Bratić, Raduloviću i Stijoviću PODGORICA: Još 23,4 miliona eura bespovratnih sredstava EU za izgradnju kolektora STR. 14.

Skoro polovinu nam plaća Evropska unija

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković ocijenio je da je ovo jedan od najvećih uspjeha tokom mandata aktuelne gradske uprave

2

Politika

Subota, 18. decembar 2021.

IZA KULISA: Što je Vlada Zdravka Krivokapića ponudila nakon dešavanja na Cetinju Bošnjačkoj stranci i albanskim strankama kako bi našli zamjenu za Uru

Manjinama nudili dva resora, potpredsjednika Vlade i duplo više mjesta po dubini Razgovorima sa albanskim strankama, koji su vođeni u zgradi Vlade, prisustvovali su prisutni BorovinićBojović, Spajić i Milatović, dok je sa vrhom Bošnjačke stranke razgovarano bez Milatovića koji je bio tada službeno odsutan. Manjinama je predstavljen plan 16 plus dva ministarstva, a dijelu je otvoreno saopšteno da bi oni mogli biti zamjena za Uru – naveli su izvori Pobjede

PODGORICA - Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović i ministri ekonomskog razvoja i finansija i socijalnog staranja Jakov Milatović i Milojko Spajić ponudili su nakon dešavanja na Cetinju, u ime premijera Zdravka Krivokapića i ostatka parlamentarne većine, u odvojenim razgovorima sa manjinskim strankama najmanje dva resora u rekonstruisanoj vladi i duplo više mjesta po dubini od kvote koju su imali u vrijeme bivše vlasti.

Više izvora Pobjede saopštilo je da je ponuda Krivokapića bila potpredsjedničko mjesto veza-

no uz resor i još najmanje jedan resor i to pravde, uz mogućnost još jednog resora koji bi nastao dijeljenjem Ministarstava Vesne Bratić i Tamare Srzentić.

– Razgovorima sa albanskim strankama, koji su vođeni u zgradi Vlade, prisustvovali su Borovinić-Bojović, Spajić i Milatović, dok je sa vrhom Bošnjačke stranke razgovarano bez Milatovića koji je bio tada službeno odsutan. Manjinama je predstavljen plan 16 plus dva ministarstva, a dijelu je otvoreno saopšteno da bi oni mogli biti zamjena za Uru – naveli su izvori Pobjede.

Krivokapić je nakon dešava-

Sa jednog od sastanaka Krivokapića sa dijelom manjina

nja na Cetinju zatražio smjene ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića i direktora Upave policije Zorana Brđanina, ali je ta inicijativa stopirana nakon što je lider Ure Dritan Abazović zaprijetio rušenjem Vlade.

Manjinske stranke ukupno imaju pet poslanika i ta potencijalna vlada bi imala podršku jednog poslanika više od aktu-

elne.

Prema informacijama Pobjede, Krivokapić je preko posrednika nagovijestio da bi u slučaju izbacivanja Ure - za šta je u tom periodu imao i podršku DF-a i Demokrata nakon dešavanja na Cetinju - ,,crvena zona“ bila sektor bezbjednosti i resori zdravlja finansija i ekonomskog razvoja.

– Ostalo je sve bilo dostupno. Po

Održana sjednica Savjeta za odbranu i bezbjednost

U NATO umjesto dosadašnjih 30, učestvovaće 40 pripadnika VCG

Vijeće za bezbjednost i odbranu

PODGORICA – Umjesto dosadašnjih 30, u sastavu snaga Sjevernoatlantskog saveza za brzo reagovanje, će već od početka iduće godine učestvovati 40 pripadnika Vojske Crne Gore, odlučeno je juče na sjednici Savjeta za bezbjednost i odbranu.

Na sjednici je razmotren i Prijedlog odluke o izmjeni Odluke o upućivanju jedinica Vojske Crne Gore u sastavu snaga Sjevernoatlantskog saveza za brzo reagovanje (NATO Response Force- NRF).

- Od početka 2022. godine dio

jedinica Vojske Crne Gore nalaziće se u sastavu snaga Sjevernoatlantskog saveza za brzo reagovanje. Imajući u vidu navedeno i važnost ovakve vrste doprinosa kolektivnom sistemu bezbjednosti planirano je povećanje broja pripadnika sa sadašnjih 30 na do 40 pripadnika Vojske čime se potvrđuje posvećenost Crne Gore Savezu. Savjet je utvrdio Prijedlog odluke koji će u redovnoj proceduri biti dostavljen Skupštini Crne Gore na razmatranje i odlučivanje - navedeno je u saopštenju Kabineta predsjednika Crne Gore nakon

završene sjednice.

Na sjednici je, kako se dodaje u saopštenju, donešena Odluka o deklarisanju jedinice za radiološku, hemijsku i biološku (RHB) dekontaminaciju za sprovođenje aktivnosti u sastavu snaga Sjevernoatlantskog saveza za brzo reagovanje.

- Angažovanje deklarisanog sastava planirano je sa slovenačkom HBRNO jedinicom koje će doprinijeti izgradnji kredibiliteta pouzdanog partnera u Savezu i poboljšati stručna znanja i operativne sposobnosti Vojske Crne Gore - navedeno je u saopštenju.

Savjet za odbranu i bezbjednost je na jučerašnjoj sjednici razmatrao i druga pitanja iz svoje nadležnosti i na prijedlog ministra odbrane donio odluke o postavljenjima oficira u Vojsci Crne Gore.

Savjetom je predsjedavao predsjednik Crne Gore Milo Ðukanović, a u radu su učestvovali predsjednici Skupštine Aleksa Bečić i Vlade Zdravko Krivokapić, kao i ministarka odbrane Olivera Injac. Đ.Ć.

tom planu sektor bezbjednosti bi pripao kadrovima bliskim premijeru Krivokapiću – saopštio je izvor.

Prema nezvaničnim informacijama Pobjede, lider Albanske alternative Nik Đeljošaj je prozrevši igu premijera Krivokapića upitao Spajića i BorovinićBojović da li baš toliko vjeruju premijeru Krivokapiću.

– Sve što priča premijer ujutro,

uveče pogazi, zašto mu toliko vjerujete – citirao je izvor Đeljošajeve riječi koji je tadašnju ponudu ocijenio neozbiljnom. Đeljošaj je nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji saopštio javnosti nepoznate informacije da je, nakon događaja 4. i 5. septembra na Cetinju, manjinskim partijama nuđeno da, kao zamjena za Uru, uđu u Vladu.

– Nakon dešavanja na Cetinju imali smo jedan poziv za razgovor o Vladi gdje su nam nuđena brda i doline. Mi smo koncept svega toga razumjeli kao politički kontekst i poziv da manjinske partije i njihovi poslanici budu zamjena za Uru. Mi sebe ne vidimo kao zamjenu za bilo koga, već kao partnera svima onima koji žele iskrenu saradnju – naveo je on nakon potpisivanja platforme.

Dodao je da se sve to događalo u zgradi Vlade.

– Imali smo sastanak u Vladi, gdje nam je rečeno da iza te ponude stoji parlamentarna većina – kazao je Đeljošaj. Te informacije su potvrđene i od ostalih lidera manjina, dok se Krivokapićev kabinet nije oglašavao po tom pitanju.

N. ZEČEVIĆ

Poslanik DPS-a i bivši premijer smatra da su izbori najbolje rješenje aktuelne krize

Marković: Inicijativu za skraćenje mandata Skupštini može podržati samo opozicija PODGORICA – Poslanik Demokratske partije socijalista Duško Marković ocijenio je da su izbori najbolje rješenje aktuelne političke krize, a da put do njih može biti izglasavanje nepovjerenja Vladi ili skraćenje mandata Skupštini, što je i inicijativa koju je podnio Demokratski front.

On je gostujući u emisiji „Link“ na Radiju Crne Gore istakao i da taj prijedlog može podržati samo opozicija, ali da njihove glasove DF ne želi.

Sa druge strane, ocijenio je i da je inicijativa za provjeru povjerenja Vladi normalno demokratsko sredstvo u situaciji u kojoj izvršna vlast nema podršku većine koja je izabrala.

- Od 41 poslanika koji je glasao za Vladu, u ovom trenutku nema podršku više od 11 poslanika sopstvene većine. I imate 40 poslanika opozicije koji je ne podržavaju zbog rezultata. Jasno je da ona nema legitimitet. U demokratskom životu Duško Marković premijer je dužan

da ponudi parlamentu da se glasa o njegovom povjerenju – kazao je on.

Obim društvene, ekonomske i institucionalne krize, dodao je, ugrožava samu supstancu crnogorskog društva, a za takvo stanje odgovorna je Vlada.

Očekivano je bilo, smatra, da nakon promjene vlasti nova Vlada uradi mnogo više na objedinjavanju društvene i socijalne energije.

- Danas kao posljedicu imamo najpodjeljenije društvo od kada se u Crnoj Gori bavimo politikom. Imamo ekonomski zastoj, obustavu investicija, gubitak radnih mjesta, pad društvenog standarda, inflacija je blizu četiri odsto, a ključni strateški pravac je zaustavljen – istakao je Marković.

Kazao je i da predloženi budžet Vlade nije usmjeren na kreiranje društvenih, socijalnih i ekonomskih politika za jednu godinu, te da je on dio političkog programa nove stranke iza koje će stajati aktuelni premijer Zdravko Krivokapić i neki ministri. Ž.Z.

Politika

Subota, 18. decembar 2021.

Politički analitičar ocijenio za Pobjedu da je potpisivanje memoranduma od strane Socijalističke narodne partije dobro za Crnu Goru

Đonović: Joković će trpjeti velike pritiske iz same stranke, kao i iz DF-a i Beograda

Uplašen je Andrija Mandić od Jokovića i njegovog potencijalnog prelaska u drugi politički tim, a dobro zna koliko bi to bilo loše za njih. Jokovićeva principijelnost i dosljednost za dati potpis bila bi velika dobit, ali ako toga nije duboko svjestan, ne može biti ni odlučan u odbrani svog današnjeg stava – ocijenio je Đonović



PODGORICA – To što je Socijalistička narodna partija potpisnica memoranduma o saradnji dobro je za Crnu Goru i njihovo ostajanje na tom kursu značilo bi pravi preporod ove prosrpske stranke, čime bi započela i njena građanska profilacija – ocijenio je za Pobjedu politički analitičar Ranko Đonović.

Time bi SNP, istakao je, najviše pomogao Srbima u Crnoj Gori, pa i dobrano omeđio djelovanje velikosrpskoj gardi iz Beograda.

-Ali, sumnjam da će Vladimir Joković i SNP imati dovoljno političkog kapaciteta i političke kondicije na ovom putu. Lako je pretpostaviti da će on trpjeti velike posljedice i pritiske kako iz same stranke, tako i iz DF-a i Beograda – poručio je.

Zbog toga je, smatra Đonović, i jedan od lidera DF-a Andrija Mandić, nedavno hvalio Jokovića kao niko nikoga iz druge političke stranke.

-Uplašen je Mandić od Jokovića i njegovog potencijalnog prelaska u drugi politički tim, a dobro zna koliko bi to bilo loše za njih. Jokovićeva principijelnost i dosljednost za dati potpis bila bi velika dobit, ali ako toga nije duboko svjestan, ne može biti ni odlučan u odbrani svog današnjeg stava – ocijenio je Đonović.

Smatra je i da je potpisivanjem sporazuma Građanski pokret Ura i njen predsjednik Dritan Abazović poslao mnoge poruke, koje su prije svega namije-

-Može Abazović misliti da su lideri partija manjina uz njega, no tu se grdno vara, kao i mnogi prije njega. Te manjine su prije svega uz sebe, za svoje interese, uz Crnu Goru i njene interese. A političkog iskustva imaju dovoljno tako da njima niko, a pogotovo ne političke junoše, neće moći manipulisati – istakao je Đonović

Ranko Đonović

njene Demokratama, odnosno Aleksi Bečiću.

Takmičenje između malog broja poslanika Ure i više puta većih Demokrata, kazao je Đonović, očigledno je i ono je uspostavljeno na ličnoj i partijskoj ravni.

- Crna Gora, demokratija, Evropska unija i druge nesporne vrijednosti i kvaliteti njima služe kako bi ostvarili partijskolične interese – kategoričan je.

Ovakvom „koalicijom“, smatra on, Abazović šalje signal za buduće parlamentarne izbore, a dodao je i da bi bilo dobro da u tome uspije bez obzira što to čini na „lukav“ način.

-Ura je od nastanka do danas bila čas ovakva, čas onakva. Ako

bi nastavila da se ponaša kao sada zaboraviće joj se ono njeno prepoznatljivo čas ovamo-čas onamo, kao što se i zaboravilo gotovo svim političkim subjektima u Crnoj Gori – kazao je Đonović. Đonović je istakao i da je teško govoriti da potpisivanjem Memoranduma sa predstavnicima manjinskih stranaka Abazović „prijeti“ nekome i stavlja do znanja da su ove partije uz njega.

- Može Abazović misliti da su lideri partija manjina uz njega, no tu se i grdno vara, kao i mnogi prije njega. Te manjine su prije svega uz sebe, za svoje interese, uz Crnu Goru i njene interese. A političkog iskustva

imaju dovoljno tako da njima niko, a pogotovo ne političke junoše, neće moći manipulisati – istakao je Đonović.

Pa ipak, dodao je, Memorandum o saradnji mogao bi biti vrlo značajan korak za dobrobit Crne Gore i njenih građana, a mogao bi rezultirati i formiranje manjinske Vlade.

-Bilo bi potrebno da Crna Gora uspostavi političke koalicije po programskom djelovanju, odnosno političkim ciljevima.

Tada bi nacionalšovinisti i kleronacionalisti počeli nestajati iz Crne Gore. Ni danas ih nema preko 20 odsto od ukupnog broja stanovnika, a i najveći dio njih je prevaren i izmanipulisan – zaključio je Đonović. Ž.ZVICER

Lider Prave Crne Gore poručio predsjedniku Socijalističke narodne partije da su građani taoci njihovih zakulisnih sastanaka sa DPS-om

SNP: O izdajama pričaju oni kojima se do prije nekoliko godina nije znalo na čijoj su strani PODGORICA – Socijalistička narodna partija nije nikada izdala volju građana, pa neće ni ovaj put, iako to političari poput Marka Milačića i Nebojše Medojevića pokušavaju da nametnu narodu – poručili su iz ove stranke reagujući na jučerašnje izlaganje predsjednika Prave Crne Gore u parlamentu i raniju izjavu lidera Pokreta za promjene da memorandum o saradnji mogu potpisati samo kukavice i izdajnici.

Milačić je predsjedniku SNP-a Vladimiru

Jokoviću, prethodno, kazao da su građani taoci njihovih zakulisnih sastanaka sa predstavnicima Demokratske partije socijalista koji su rezultirali potpisivanje memoranduma o saradnji, a istakao je i da Joković odbija da odgovori na pitanje hoće li formirati manjinsku vladu. Iz SNP-a su odgovorili da se uvijek prvi javljaju da pričaju o izdajama i prevarama oni kojima se do prije par godina nije znalo gdje su i na čijoj strani.

- Pokret za promjene, na čelu sa Nebojšom

Medojevićem vrijeđa SNP, Prava Crna Gora na čelu sa Markom Milačićem postade najveća srpska partija u Crnoj Gori? Je li to onaj Milačić koji je likovao glasajući za nezavisnost, proslavljao nezavisnost sa funkcionerima DPS-a. Je li to onaj Nebojša Medojević koji je glasao za Ustav, zastavu i himnu Sekule Drljevića – upitali su iz SNP-a.

Poručili su svima koji skupljaju političke poene i izmišljaju stvari vezane za SNP da pogledaju svoju prošlost. Ž.Z.

3

Predsjednik DPS-a Milo Đukanović na Opštinskoj izbornoj konferenciji u Plavu najavio

Izborna konferencija DPS-a u Plavu

Neophodne ozbiljne reforme za vraćanje povjerenja građana PODGORICA – Demokratska partija socijalista ima zadatak da obavi ozbiljne reforme, ukoliko želi da vrati povjerenje građana, ocijenio je predsjednik te stranke Milo Đukanović.

- Na to nas navodi osjećaj odgovornosti za ono što smo do sada stvorili i ono što treba nastaviti, produžiti i dograditi u budućem ekonomskom, demokratskom i proevropskom razvoju Crne Gore - kazao je Đukanović na Opštinskoj izbornoj konferenciji u Plavu. Đukanović je naglasio značaj očuvanja koncepta Crne Gore kao građanske države. Kazao je da multietnički sastav crnogorskog društva, ozbiljnim političkim subjektima ne ostavlja prostor za razmišljanje o al-

ternativi.

Potpredsjednik DPS-a Abaz Dizdarević kazao je da Crna Gora prolazi, možda i najteža iskušenja u svojoj novijoj istoriji, dodajući da to vrijeme zahtijeva odgovoran odnos.

- DPS, kao državotvorna partija koja je prevazišla brojne izazove u prošlosti, ima zadatak da danas sačuva sve vrijednosti koje su teško izgrađivane a tiču se očuvanja najvećih civilizacijskih dometa - rekao je Dizdarević.

On je naveo da narušavanje tih dometa predstavlja sve što je proteklih godinu bio zadatak, koji je aktuelna vlast sprovodila.

Predsjednica Opštinskog odbora DPS-a Plav Eldana Canović-Čekić navela je da je cilj te partije da se Crna Gora vrati na pravi put i usmjeri ka evropskim vrijednostima.

R.P.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja na Balkanu o političkoj situaciji u Crnoj Gori

Lajčak: Vlada nema većinu u parlamentu, to se mora riješiti PODGORICA - Vlada Crne Gore trenutno nema većinu u parlamentu i to treba da se riješi, kazao je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja na Balkanu Miroslav Lajčak.

Upitan da li mu aktuelna vlada djeluje dovoljno proevropski, Lajčak je kazao da je izvršna vlast započela mandat na evropskoj platformi.

- Više puta sam se sastao i sa premijerom i članovima Vlade i oni su saopštili da im je to prioritet. To je EU pozdravila. Činjenica je da Vlada trenutno nema većinu u parlamentu.

To treba da se riješi. Kako? Mi imamo puno povjerenje da će to naši crnogorski partneri riješiti i rekli smo da želimo da Vlada ima jasan proevropski stav i da vodi proevropsku politiku u interesu većine građana Crne Gore - naveo je Lajčak.

Podsjetio je da je nedavno boravio u zvaničnoj posjeti Crnoj Gori.

- Bio sam nedavno tamo i rekao sam dvije stvari. Crna Gora je najnaprednija od svih zemalja u regionu na svom EU putu i da

je otvorila sva poglavlja, ali je činjenica i to da u posljednjih godinu dana nije bilo gotovo nikakvog napretka. Evropska tema gotovo da nije postojala u tom periodu. Umjesto toga najviše se su čule teme koje se odnose na etnicitet, religiju, nacionalnost. To su teme iz devedesetih - kazao je Lajčak u intervjuu Buka magazinu.

Zato je, kako je dodao, njegova poruka bila da se svi vrate evropskom putu i da Crna Gora potvrdi svoju lidersku poziciju u integracijama.

- Drugo, za to je naravno potrebno da Crna Gora ima proevropsku Vladu kojoj su prioritet evropske integracije kao i Vladu koja ima snagu da joj prolaze prijedlozi u parlamentu, jer tako se vlada u demokratijama. EU apsolutno nema namjeru da odlučuje ko treba da bude u crnogorskoj Vladi. Crna Gora ima svoj demokratski legitimitet i pokazala je više puta u prošlosti da ima snagu da rješava svoja pitanja unutrašnjim dijalogom. Mi samo želimo da zemlja vrlo brzo ponovo krene ka evropskom putu - kazao je Lajčak.

R.P.

4

Ekonomija

Subota, 18. decembar 2021.

Ni vlasnik ni radnici KAP-a nijesu komentarisali zaključke Vlade

Pejović obavezao CGES da 31. decembra isključi KAP PODGORICA - Ukoliko sve bude išlo po planu, sve ćelije u Elektrolizi KAP-a biće isključene do 31. decembra, za kada je EPCG najavila prekid isporuke električne energije KAPu, odgovorio je vlasnik fabrike aluminijuma Veselin Pejović na dopis CGES-a.

Predstavnici CGES-a su u srijedu tražili od Uniproma da ih obavijesti o planiranoj potrošnji električne energije, kao i potrebnim snagama KAP-a po mjesecima za narednu godinu.

- Ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti kojima ne možemo upravljati, bićemo prinuđeni da to isključenje obavimo sami bez željenog planskog pristupa. Ako se ni to ne desi, obaveza CGES-a je da 31. decembra u ponoć isključi KAP sa mreže, kako ne bi došlo do neovlašćenog preuzimanja električne energije iz prenosnog sistema.

U suprotnom, smatraćemo CGES odgovornim za neovlašćeno preuzimanje električne energije - poručio je Pejović.

On je dodao da će Uniprom, ukoliko dođe do nekih promjena u trenutnim odnosima sa EPCG kao snabdjevačem i eventualno se sklopi neki drugačiji aranžman i blagovremeno obavijesti CGES i dostaviti planove proizvodnje, odnosno planirane snage i potrošnje, kako bi ta

Ne želimo da KAP neovlašćeno preuzima električnu energiju iz prenosnog sistema. Ako se to desi smatraćemo CGES odgovornim za neovlašćeno preuzimanje, poručio Veselin Pejović kompanija, kao operator prenosnog sistema, mogla upravljati sistemom na propisan način.

Vlada je u četvrtak zaključila da Elektroprivreda i Uniprom treba da dogovore najbolje rješenje za smanjenje proizvodnje KAPa, radi održavanja tehnološkog procesa i definisanja minimalne cijene energije do juna naredne godine.

- U cilju društveno odgovornog djelovanja, a što je praksa drugih privatnih preduzeća u Crnoj Gori, vlasnik je trebalo da obezbijedi plaćeno odsustvo svim radnicima koji ne budu uključeni u proces proizvodnje – navodi se u zaključcima, među kojima je i poziv nadležnim institucijama da preispitaju privatizaciju KAP-a i konvertovanje državne imovine.

- Radnici su na zboru odlučili da za sada ne daju izjave medijima dok ne vide kakav će biti konačan dogovor Vlade i Uniproma, rekao je njihov predstavnik Branko Odović i dodao da su uputili dopise državnim institucijama i čekaju odgovore, a trenutno ih interesuje samo Vladin

Uprava za katastar donijela rješenje

Solana upisana kao državna imovina POGORICA - Uprava za katastar i državnu imovinu odobrila je upis Ulcinjske solane kao državne imovine, saznaje portal CdM. Savjet za privatizaciju u julu nije dozvolio da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine. U rješenju u koji je CdM imao uvid se navodi da je Uprava odluku donijela na osnovu zakona o državnom premjeru i katastru, o svojinsko-pravnim odnosima i o upravnom postupku.

Naveli su Zakon o svojinsko-pravnim odnosima propisuje da zemljište za koje u postupku privatizacije ili stečaja nije plaćena tržišna naknada ostaje u svojini države, a vlasnici objekta imaju pravo preče kupovine ili prečeg zakupa, kao i da mišljenje da li je plaćena tržišna naknada u postupku privatizacije daje

Veselin Pejović

organ nadležan za poslove privatizacije, a u postupku stečaja nadležni privredni sud.

Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović ocijenio je juče da za rehabilitaciju Solane treba pet godina.

- Država ima raspoloženje, ali Opština Ulcinj ne može da menadžira Solanom, a ne može ni Nacionalni park. Treba nam ozbiljna kompanija sa iskustvom koja može da uveže biznise i ima međunarodno tržište - rekao je Abazović na sjednici skupštinske Komisije za praćenje i kontrolu postupka privatizacije.

U raspravi su učestvovali predstavnici bivših zaposlenih u Solani i Eurofonda, koji je stekao vlasništvo nad Solanom u procesu vaučerizacije. Dogovoreno je da pokušaju da nađu kompromis koji će zadovoljiti sve strane.

S.P.

odgovor na njihove zahtjeve.

Ti zahtjevi obuhvataju povezivanje beneficiranog radnog staža, garancije da će Vlada ispoštovati javnu ponudu od EPCG da zaposlenima uplaćuje bruto plate za 24 mjeseca, a nakon toga da im se isplate otpremnine.

Pejović je 11. decembra dostavio EPCG ponudu da ove godine oni preuzmu primarnu proizvodnju aluminijuma, a predsjednik borda Milutin Đukanović je poručio da nijesu registrovani za proizvodnju aluminijuma, pa da Vlada kao većinski akcionar mora da inicira takvu promjenu statuta te državne firme. Poručio je i da je spreman za pregovore sa Unipromom o cijeni i količini struje za 2022. Smatra da bi, u slučaju odluke o gašenju KAP-a, zakonski bilo prihvatljivo da oni prodaju struju namijenjenu fabrici i uplate te pare u budžet, pa da ga onda Vlada razdijelila radnicima Kombinata.

KAP je, po trogodišnjem ugovoru koji ističe naredne godine, plaćao megavatsat 45 eura, a EPCG je ponudila 120, odnosno 127 eura.

S.P.

Skupština Privredne komore birala predsjednika između tri kandidata

Izabrana dr Nina Drakić PODGORICA – Skupština Privredne komore je na jučerašnjoj sjednici za novu predsjednicu PKCG izabrala doktorku ekonomskih nauka Ninu Drakić (41), saopšteno je iz ove poslovne asocijacije.

Za Drakić je od 49 članova Skupštine, glasalo njih 37, donedavni predsjednik Inženjerske komore Srđan Laković dobio je 12 glasova, a šefica trezora NLB banke Irena Radović nijedan.

- Dr Nina Drakić je prva žena na čelu najuticajnije poslovne asocijacije koja 94. godinu okuplja cjelokupnu crnogorsku privredu, prva doktorka nauka na tom položaju i najmlađi predsjednik u trenutku stupanja na dužnost – saopšteno je iz PKCG. Drakić je zvanje doktora ekonomskih nauka stekla 2018. godine na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis Univerziteta Donja Gorica. U Privrednoj komori radi od 2010. godine.

R. E.

Skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet ras

Stiglo 150 ama na budžet vrij više od četiri m Demokrate traže 115 miliona eura za penzije, dječji dodatak i majke sa troje i više djece, a Konjević upozorava da nećemo, ako uništimo javne finansije, imati ništa osim problema, a Mugoša upozorio da sve zakone koje izglasaju poslanici moraju platiti njihovi glasači

Sa sjednice Odbora

PODGORICA – Skupštinski odbor za ekonomiju juče je glasovima parlamentarne većine podržao tri prijedloga zakona Demokrata i jedan PzP-a, čiji je ukupni finansijski efekat na predloženi budžet za 2022. 140 miliona eura. Riječ je o doživotnom obeštećenju majki sa troje i više djece, povećanju minimalne penzije sa 147 na 200 eura i dječjem dodatku za svu djecu do 18 godina, što ukupno košta 115 miliona eura.

- Tražimo da se ispravi nepravda učinjena tim ženama. Ministar je rekao da novca ima, zbog

čega smo tražili dječji dodatak za djecu do 18 godina i povećanje penzija – rekla je Zdenka Popović (Demokrate).

Na to je burno reagovao Raško Konjević (SDP), optužujući Demokrate za neodgovoran pristup javnim finansijama.

- Raspravljamo o 115 miliona eura rashodne strane bez mišljenja Vlade i oslanjamo se na činjenicu da je ministar rekao da ima para. Ja iz opozicije branim poziciju i Ministarstvo finansija od populističkog pristupa poslanika iz vlasti.

Ako uništimo javne finansije, nećemo imati ništa osim problema za sve nas – naglasio je

Konjević, dok je Boris Mugoša (SD) prigovorio Demokratama da ne govore građanima da će morati oni da plate sve što poslanici vlasti izglasaju, jer će im se povećati nameti.

Vladimir Joković (SNP) ocijenio je da je ključni problem nedostatak razgovora Vlade i parlamentarne većine oko predloženog budžeta.

- Ako nastavimo da usvajamo ove zakone, ministru je najbolje da povuče budžet ili da podnese ostavku. Igramo se sa ozbiljnim stvarima – upozorio je Joković.

Branko Radulović (PzP) smatra da je poslanici amandma-

Premijer poručio poslanicima da je odgovornost za finansijsku stabilnost na njima PODGORICA – Premijer Zdravko Krivokapić poručio je juče da svako ko prekraja predloženi budžet remeti njegov osnovni koncept i ne misli dobro građanima.

On je na konferenciji za novinare kazao da je misaona imenica prijedlog DF-a da minimalna zarada iznosi 650 eura.

- Kada bi me pitali, ja bih građanima dao 5.000 eura, samo je pitanje realnosti. Projekat ,,Evropa sad“ je preslikan u budžet i na osnovu mnogobrojnih preispitivanja opredijeljena je najniža cijena rada koja je u ovom trenutku

Ko prekraja budžet ne misli dobro građanima jedina moguća i iznosi 450 eura - rekao je Krivokapić, dodajući da je budžet pro-

jektovan sa deficitom od 3,8 odsto koji je održiv.

Naveo je da ne može da shva-

Nije siguran u dobru namjeru Pejovića Komentarišući situaciju u KAP-u, Krivokapić je kazao da nije ubijeđen u dobru namjeru vlasnika Uniproma Veselina Pejovića da dođe

do rješenja u pregovorima o cijeni struje sa EPCG. - Oni su potrošili resurse KAP-a sa ćelijama koje su na granici izdržljivosti. Nijesam

siguran da imaju namjeru da održe proizvodnju. Vlada je istakla i stav za preispitivanje privatizacije KAP-a, koji predstavlja boljku Crne Gore, koju

Ekonomija

Subota, 18. decembar 2021.

spravljao o više prijedloga zakona

andmana jednih milijarde Banke gube sedam miliona Prihvaćeni su prijedlozi zakona o uporedivosti naknada povezanih sa računom za plaćanje potrošača i o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja u vezi sa platnim karticama. Njima će se, kako je kazala viceguvernerka Zorica Kalezić, sniziti međubankarske naknade sa 1,6 odsto na debitne i 1,7 odsto na kreditne kartice, na 0,3 odsto.

- Smanjiće se prihodi banaka za šest do sedam miliona eura, ali se to neće preliti na potrošače. Veliki broj malih trgovaca imaće šansu da se primijeni bezgotovinsko plaćanje - navela je Kalezić.

Radulović je naglasio da ne vjeruje u moral banaka, koje je nazvao zelenašima i predložio da im se zabrani da trošak prebace na klijente.

-U ovom momentu, bojim se da bi rezultat ograničavanja bila arbitraža – ukazala je Kalezić.

nima pokušavaju da koriguju budžet.

Ne znam treba li povući ovaj budžet i ići na privremeno finansiranje do izbora nove vlade. Drugog nam rješenja nema – rekao je Radulović, što je Konjević podržao.

Na budžet je, prema riječima Predraga Sekulića (DPS), stiglo 150 amandmana, od čega su samo 40 amandmana opozicije vrijedna četiri milijarde eura.

Odbor je podržao i prijedlog dopuna Zakona o zaradama u javnom sektoru Branke Bošnjak (PzP), koja je tražila da se povećanje koeficijenata za ljekare i univerzitetske profesore.

Fiskalni efekat ovog prijedloga je, prema riječima Damira Šehovića (SD), 25 miliona eura, dok je mišljenje Vlade negativno.

- Za 400 zaposlenih na Uni-

Pres Krivokapića

ti da postoji ijedan poslanik koji bi glasao protiv građana.

- Ovo što se danima gledamo smo prebacili na privatnika koji želi da ostvari profit kazao je Krivokapić, tvrdeći da će se rukovoditi javnim interesom, ekonomskom logikom i tržištem energije uz stabilnost energetskog sistema.

verzitetu treba da obezbijedimo dodatnih pet miliona, a za 2.000 lica u zdravstvu još 19 miliona – rekao je Šehović, koji smatra da je ovo povećanje plata cjelishodnije nego „da se radnici zamajavaju bajkovitim pričama o ukidanju doprinosa Fonda zdravstva“.

- Pa ako već, kako kažu, ima novca u budžetu dovoljno i ne trebaju nam zaduženja, onda u tom mnoštvu para koje ima Vlada može da se nađe 25 miliona eura - naveo je Šehović.

Podržan je prijedlog dopune Zakona o PIO, kojim je DF tražio da se produži pravo metalcima da se penzionišu sa 30 godina staža. Nije prihvaćen prijedlog da se ukine PDV na gubitke struje, a podržan prijedlog Demokrata da se vrati poreska stopa od sedam odsto na ugostiteljske usluge. B.D.

govori o pokušaju da se učini da ovaj budže ne funkcioniše.

Ne može da funkcioniše ako nije napravljen balans između prihoda i rashoda - ukazao je Krivokapić.

Istakao je da je za manje od dva dana 95.000 ljudi posjetilo kalkulator kojim se izračunava plata nakon usvajanja projekta ,,Evropa sad“, te da 220.000 radnika očekuje veće plate od 1. januara.

- To je moguće ako cijena rada bude 450 eura. Sve drugo je u populizam, neodgovoran i nepošten odnos prema građanima – naglasio je Krivokapić, pojašnjavajući da je to prvi korak da se do 2025. godine ide ka platama od 1.000 eura.

- Odgovornost više nije na Vladi, nemojmo da brkamo pojmove. Odgovornost je na svakom poslaniku, a mi ćemo se odgovorno ponijeti prema svakom amandmanu– zaključio je Krivokapić. B.D.

5

Bivši direktor MA Zoran Đurišić komentarisao situaciju sa avionima nekadašnjeg avio-prevoznika PODGORICA – Bivši direktor Montenegro erlajnza (MA) Zoran Đurišić ocijenio je da bi skidanje djelova sa aviona registarskih oznaka 40-AOC, kodnog naziva „čarli“, i ugrađivanje na druga dva embraera, ukoliko su ti navodi tačni, predstavljalo težak udarac i poraz crnogorskog vazduhoplovstva.

- To bi značilo da smo svedeni na zemlje trećeg svijeta i da je urušeno sve što je građeno tri decenije - rekao je Đurišić.

Pobjeda je ranije objavila da je stečajna uprava MA podnijela krivičnu prijavu ODT u Podgorici protiv NN lica zbog sumnje da su skidali dijelove sa „čarlija“. Objavljene su i fotografije i video snimak, a iz Air Montenegra su negirali da njihovi mehaničari ugrađuju djelove „čarlija“ u „brava“. Đurišić je kazao da je zapanjen stanjem u kojem su avioni MA, kao i da je nedopustivo da se tpoliko zapuste za godinu da treba više od osam miliona eura za popravku.

- Vazduhoplov 4O-AOC je 26. decembra prošle godine bio plovidben. Kako nemam pristup dokumentaciji vazduhoplova, ne mogu licitirati o tadašnjem statusu komponenti, ali svakako su bile neuporedivo bolje nego danas, te se očigledno radi o nečijem nemaru - saopštio je Đurišić.

Vlada je u četvrtak saopštila da je ToMontenegro naveo da nema 5,3 miliona eura za preostale rate za kupovinu ovog aviona, ni za dodatnih 8,2 miliona eura za njegovo osposobljavanje za letjenje, pa su predložili, ili da to plati Vlada direktno iz budžeta, ili da osnuje još jednu vazduhoplovnu firmu i plati preko nje. Đurišić je kazao da postoje državne garancije koje se tiču rediliverija i deregistracije svih embraera koje je koristio MA, ali da ni pod razno nije smjelo doći do nenormalno visokih iznosa, koji dovode državu u situaciju da oporavak aviona košta više nego kupovina drugog.

- Tim kojim sam rukovodio u MA imao je svijest i savjest da vazduhoplove održava u zavidnom stanju, koje je u svakom momentu garantovalo i vraćanje aviona vlasniku ili banci uz zanemarljive troškove u odnosu na ovo sa čime se danas suočavamo. Svakako, moj tim i ja ni u jednom trenutku nijesmo razmišljali o tome da avione vraćamo i flotu svodimo na jedan ili dva aviona - naveo je Đurišić.

On je saopštio da ne zna ko je radio procjenu troškova za rediliveri aviona, ali da je mogu-

Skidanje djelova sa „čarlija“ poraz crnogorskog vazduhoplovstva

Serviseri To Montenegra oko „čarlija“

će da se radi o zabludi, ukoliko su je radili isti ljudi koji su licitirali sa 40 do 50 miliona štete po pitanju vraćanja dva embraera otkupljena od GECAS-a.

- Dva aviona, koja su kupljena za novu aviokompaniju, je MA 2008. i 2009. godine uzeo u dugoročni zakup od GECAS-a. Osim plaćanja mjesečne zakupnine, MA je izdvajao novac namijenjen za velike radove na avionima i vraćnje određenih komponenti u zahtijevano stanje kada takvi radovi prispiju.

Taj dio novca, vazduhoplovnim rječnikom, predstavlja maintenance reserve. Dakle, da je u bilo kom trenutku donešena odluka da

se ta dva vazduhoplova vrate vlasniku, fond novca maintenance reserve bio je dovoljan da se vazduhoplov pripremi za vraćanje vlasniku, pa bi šteta kompanije bila svedena na tri mjesečne, unaprijed plaćene rate zakupa, koje su predstavljale svojevrstan depozit i iznosile 570.000 eura po avionu – ukazao je Đurišić.

Dodao je da bi, ukoliko je neko nakon 2012. godine potpisao nešto što štetu za ta dva aviona dovodi do nerealnih 50 miliona eura, onda bi takav dokument trebalo objelodaniti i morala bi biti definisana odgovornost.

B. D.

Četvrti konsultativni sastanak za izradu koncepta prostornog plana

U fokusu turizam i poljoprivreda PODGORICA - Konsultovanje stručnjaka i šire javnosti pokazatelj je transparentnosti i temeljnosti u radu, posebno prilikom donošenja jednog tako važnog dokumenta kao što je prostorni plan Crne Gore, saglasni su svi učesnici četvrtog konsultativnog sastanka povodom izrade koncepta tog dokumenta.

Tema jučerašnjeg sastanka u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma bila je privredni i društveni razvoj. Prezentovana je i ocjena stanja, kao i ciljevi razvoja turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i industrije.

Učesnici sastanka su se usaglasili i sa strateškim ciljem da Crna Gora najkasnije do 2040. godine postane prestižna mediteranska i planinska država, kroz ponudu planinskog, ruralnog i primor-

skog turizma, ali i kroz proizvodnju zdrave hrane, čiste izvorske vode i šumskih predjela.

Kako je navela Svetlana Jovanović, rukovoditeljka izrade PPCG-a, poštovanje principa zdrave životne sredina, očuvanje prirodnih resursa, vrijednosti biodiverziteta, kopnenih voda, mora, poljoprivrednog i šumskog zemljišta, može obezbijediti dugoročno dobru ekonomsku valorizaciju.

- Uz to, neophodno je raditi na povećanju konkurentnosti ekonomije. Jer razvijena i konkurentna ekonomija, zasnovana na znanju i resursima koji treba da budu valorizovani, put je kojim Crna Gora treba da ide - kazala je ona.

Dogovoreno je da stručnjaci iz pomenutih oblasti primjedbe, sugestije i komentare dostave pisanim putem.

Sastanku su prisustvovali predstavnici PKCG, resornog i ministarstava poljoprivrede i ekonomije, JP Nacionalni parkovi i Morsko dobro, Inženjerske komore, uprava za šume i vode, profesori sa Biotehničkog fakulteta i predstavnici opština. N.K.

Ministar Đorđe Radulović na sastanku sa predstavnicima Terne u Rimu

Razgovarali o postavljanju drugog kabla PODGORICA - Interkonekcija Italija-Crna Gora je rezultat dobre bilateralne saradnje i svjedoči o strateškom i tehnološkom značaju infrastrukture, kazao je ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović na sastanku u Rimu sa predstavnicima Terne zamje-

nikom predsjednika borda CGES-a i članom odbora Giacomom Doninijem i Gudiom Guida.

Radulović je od italijanske vlade i Terne tražio stratešku podršku u upravljanju energetskom tranzicijom Crne Gore, koja će se posebno odnositi na planiranje i pojačanje rezisten-

tnosti sistema i njegov tehnološki skok, čiji je važan segment i energetska efikasnost. Bilo je govora i o dinamici i tehničkim uslovima za polaganje drugog kabla, a konstatovano je i da bi skraćivanje rokova ubrzalo proaktivnost i stavilo fokus na realizacije interkonekcija ostalih regionalnih aktera.

R.E.

Postignut dogovor između Opštine Tuzi i Plantaža

Od ponedjeljka će početi sa plaćanjem PODGORICA - Opština Tuzi neće blokirati račun Plantaža, jer je postignut dogovor da im od ponedjeljka ta državna firma počne izmirivati obaveze - saopštio je predsjednik ove opštine Nik Đeljošaj. Đeljošaj je, kako navodi, prihvatio molbu predstavnika Plantaža i ,,zainteresovanih odgovornih državnih funkcionera Milana Kneževića i Dritana Abazovića“ da pomognu Plantažama u izmirenju zakonskih obaveza prema Opštini Tuzi, prenosi portal RTCG. - Dogovoreno je i da zaključno sa ovom godinom izmire 40 odsto obaveza za porez na nepokretnost i sve ostale poreske obaveze – kazao je Đeljošaj dodajući da će preostali dug plaćati na rate do kraja maja iduće godine.

R.E.

6

Društvo

Subota, 18. decembar 2021.

Članovi Odbora za prosvjetu, nauku, kulturu i sport podržali predložene izmjene zakona koje je ponudila poslanica Branka Bošnjak

Profesorima u srednjim školama da se smanji norma PODGORICA – Prijedlog poslanice Branke Bošnjak (DF) da se kroz izmjene zakona izjednači norma profesora u srednjim, kao što je u osnovnim školama, da bude 18, a ne 20, podržali su članovi Odbora za prosvjetu, nauku, kulturu i sport. Dogovorili su se, sa druge strane, da se naknadno izjasne o mogućnosti da asistenti dobijaju ugovore na neodređeno. Predlagač izmjena tog akta Marko Milačić (Prava Crna Gora) treba za vikend da porazgovara sa ostalima kako bi bolje definisali rješenje...

Na prijedlog Bošnjak da se profesorima osnovnih i srednjih škola izjednači norma, reagovao je predsjednik tog tijela Damir Šehović (SD) koji nije želio da se izjašnjava kada su glasali.

Rekao je da ga frustrira način na koji se mijenja zakon, pohvaljujući Bošnjak, jer je to trebalo da prođe kroz sistem, da to uradi - Vlada. Nema logike, smatra on, da ovakve stvari poslanici prelamaju preko koljena. Stava je da prijedlog treba da se filtrira kroz stručna tijela resornog ministarstva i na kraju da ima javnu raspravu. Ovako, dodao je on, nemaju uvid, nikakvu analizu na reperkusije rješenja. Kazao je da će predložene izmjene zakona imati fiskalni uticaj, iako je Bošnjak navela u ponuđenim izmjenama da neće. Šehović je podsjetio da su, dok je on bio ministar, 2017. godine uveli novinu da norma za nastavnike u osnovnim školama bude 18, kako bi imali manje časova i mogli više vremena da se posvete učenicima, u smislu dodatne dopunske nastave ili dodatne nastave za talentovanu đecu iz određenih oblasti. Naum je bio da se, dodao je on, to uradi i za srednje škole...

Vlada je dala pozitivno mišljenje na prijedlog Bošnjak, uz samo kratak komentar kako smatraju da se kroz izmjene ak-

Sa jučerašnje sjednice Odbora

Bošnjak je rekla da je pogubno što se stalni radni odnos vezuje za normu časova, ističući da će ukoliko se usvoje izmjene zakona neki profesori moći da dobiju ugovore za stalno ta otvara prostor za otvaranje radnih mjesta u opštoj gimnaziji u kojoj se realizuju posebni programi, u specijalističkim gimnazijama...

Prvo je Bošnjak istakla kako je ponudila dodatnu izmjenu kojom traži da nastavnicima koji izvode nastavu iz maternjeg jezika norma bude ne 18, već 16, jer su dodatno opterećeni raznim vannastavnim aktivnostima poput organizovanja priredbi, uređivanja časopisa...

Dalje je navela da norma nastavnicima koji predaju matematiku i fiziku treba da bude 17 časova – iz razloga što je povećan obim njihovog posla, u smislu pripremanja, pregledanja pismenih zadataka.

Poslanica Aleksandra Vuković (DPS), međutim, rekla je i

Reforma bivšeg ministra Backovića bila odlično rješenje Poslanici su se saglasili da treba unaprijediti sistem obrazovanja, te da u narednom periodu treba detaljno da analiziraju sve i organizuju okrugle stolove. Bošnjak je pomenula da je krenula dobra reforma kada je ministar prosvjete bio Slobodan Backović, ali da se onda upropastilo sve što je bilo odlično.

- Bolonjska deklaracija je izigrana, nema veze sa onim što se dešava u razvijenim zemljama. Uzeli smo ono što je nama lakše – rekla je ona.

da oni pripremaju amandman, objašnjavajući da su profesori matematike u identičnom satusu kao profesori crnogorskog jezika i da treba da imaju normu 16, jer 17 nije djeljivo sa četiri...

Bošnjak je na kraju rekla da je pogubno što se stalni radni odnos vezuje za normu časova, ističući da će ukoliko se usvoje izmjene zakona neki profesori moći da dobiju ugovore za stalno. Istakla je i da će se smanjiti broj onih koji su angažovani kratko, na određeno.

- Mislim da treba da se ide u racionalizaciju broja zaposlenih.

U školama gdje ima petoro djece imamo domare ove, one...

Poslanici bi u ponedjeljak na ovom Odboru trebalo da se izjasne o prijedlogu Marka Milačića (Prava Crna Gora) da se kroz izmjene zakona omogući asistentima u nastavi da zasnivaju ugovore na neodređeno.

To je trebalo juče da urade, ali se otvorila dilema da li angažovanje asistenata treba da se centralizuje, odnosno da ih preuzme Ministarstvo, kako se ne bi desilo da dobiju ugovor na neodređeno, a u slučaju da, na primjer, naredne godine u toj školi ne bude djece sa kojima bi radili - dobili bi otkaz. Zato će nastojati da se dogovore i sa resorom ministarke Vesne Bratić, da ih Ministarstvo angažuje, pa bi ih, u slučaju da ne bude bilo djece, preraspoređivali u druge ustanove, kao što to rade sa nastavnicima koji nemaju punu normu. Tako njihov angažman ne bi zavisio od broja djece u pojedinim školama.

Milačić je istakao da imamo oko 400 asistenata koji rade sa 2.500 djece sa posebnim obrazovnim potrebama, odnosno jedan asistent dođe na četvoro – petoro djece.

N.Đ.

Savjet za građansku kontrolu rada policije izjasnio se u pritužbe na uskraćivanje prava građana na slobodu kre da je takva odluka policije bila nelegitimna PODGORICA – Savjet za građansku kontrolu policije ocijenio je, postupajući po pritužbi Podgoričanina G. V. da je Uprava policije odlukom da blokira saobraćaj prema Cetinju 4. septembra povrijedila pravo ovog građanina, ali i svih ostalih koji su se zatekli u policijskoj blokadi.

- Odluka o blokadi saobraćajnica (za koju Savjetu nije obrazloženo ko je zapravo donio) nije javno objelodanjena niti je blagovremeno i efikasno iskomunicirana sa javnošću – navedeno je u izjašnjenju ovog tijela, u koje Pobjeda ima uvid.

Preporučili su Upravi policije da u sličnim situacijama javnost obavijesti o odluci 24 sata ranije, te da „ima pripremljen i primjeren odgovor za pristup i brzu intervenciju hitnih službi, kao i za izvlačenje iz blokade građana koji se zbog zdravstvenih i drugih prilika ne osjećaju sigurnim i zaštićenim da i dalje borave u uslovima blokade“.

Savjet je ocijenio i da ograničavanje slobode kretanja „predstavlja arbiternu ad hoc odluku koja nije zadovoljila zahtjeve legaliteta, legitimiteta i proporcionalnosti“.

Interesantno je da je Uprava policije ignorisala poziv Savjeta da se izjasni u slučaju ove pritužbe.

Savjet je zbog toga u ovom predmetu koristio „dostupna izjašnjenja CB Podgorica u drugim slučajevima“ i zaključio da policija „nije pružila dovoljno uvjerljivo i argumentovano obrazloženje svoje odluke da ograniči slobodu kretanja“.

- Posebno nedostaju pojašnjenja u pogledu legitimnosti, proporcionalnosti ali i otklanjanja sumnji o postojanju diskriminacije pri postupanju policije prema određenim kategorijama/grupama stanovništva – navedeno je u izjašnjenju Savjeta.

U konkretnom slučaju istakli su i da, imajući u vidu zdravstveno stanje podnosioca pritužbe, „postupanje policijskih službenika nije bilo kompatibilno sa poštovanjem ljudskog dostojanstva i nije bilo zasnovano na načeli-

Porodica Crnčević uputila je poziv građanima i društveno odgovorneim kompanijeam da pomognu Irenino liječenje.

Njoj je prije tri godine dija-

kovi, vitamini i suplementi, potrošni medicinski materijal, potrebni putni troškovi i smještaj koštaju 100.000 eura.

Zbog svega navedenog, porodica je primorana da se obrati javnosti i zatraži pomoć od svih koji razumiju, saosjećaju i koji su spremni svojim skromnim učešćem doprinesu Ireninom oporavku i početku nove epizode njene vedrije budućnosti.

Podgoričanin G. V. u pritužbi istakao i da je među policajcima koji su blokirali saobraćaj u Donjoj Gorici 4. septembra bilo i službenika u civilu u vozilima sa civilnim tablicama.

- Na naše interesovanje izjasnili su se kao inspektori kriminalističke policije. Na naš zahtjev da se legitimišu oni su izvadili velike policijske značke koje su objesili preko vrata. Za mene je ovo bilo jako začuđujuće jer jedan je bio u kratkim rukavima i vidjelo se da je njegovo tijelo čitavo istetovirano (ruke i predio ispod vrata) i više je ličio na nekog kriminalca nego na pripadnika policije – naveo je on u pritužbi.

ma saradnje, profesionalizma i srazmjernosti u primjeni ovlašćenja“.

- Pružanje odgovora: „Postupamo po naređenju“, na pitanje građana zašto je došlo do blokade saobraćajnice i do kada će trajati, Savjet ne može uzeti za dovoljan i profesionalan, niti je isti na nivou služenja zajednic,i odnosno zakonske obaveze pružanja pomoći i podrške građanima – navodi se u ocjeni Savjeta.

Podgoričanin G. V. zatražio je od ovog tijela da utvrdi „zašto mu je

4. septembra 2021. godine, bez objašnjenja i osnova, zabranjeno kretanje od strane policije“.

Naveo je da je sa brojnim građanima ostao zaglavljen u koloni vozila u Donjoj Gorici, jer policija nije dozvolila kretanje prema Cetinju i Primorju.

- Svjedok sam da su u blokadi bile čitave porodice sa malom djecom koja su plakala i čiji su roditelji zahtijevali da ih propuste, ali nije dozvoljeno - naveo je on, pored ostalog.

Policajcima je, kako je napisao u

Francuska donirala 117.000 Fajze PODGORICA - Pošiljku od 117.000 doza Fajzer vakcina uručio je juče ambasador Francuske u Crnoj Gori Kristijan Timonije ministarki zdravlja Jeleni Borovinić-Bojović.

Za Irenino liječenje potrebno 100.000 eura gnostikovan Ewing sarcoma - prepoznatljiv kao ekspanzivni maligni tumor koštanog i mekog tkiva. Njena borba sa ovom bolešću rijetkog raka kostiju traje već tri godine, a zbog složenog stanja i neefikasnih rezultata, zahtijeva se hitno liječenje u Turskoj.

Hemoterapija, radioterapija, operativni zahvat, laboratorijski nalazi, genetske analize u cilju liječenja tumora, lje-

Tetovirani policajac

Crna Gora dobila još jednu veliku pošiljku doza za imunizaciju protiv

Porodica Crnčević iz Bara apeluje na građane za pomoć kako bi nastavili borbu sa rijetkim tumorom

PODGORICA- Baranka Irena Crnčević (30) od januara 2019. godine bori se sa rijetkim karcinomom kostiju, a za dalje liječenje potrebno joj je 100.000 eura.

Uprava polic zahtjev da o je blokirala s

Svi humani građani i društveno odgovorne kompanije iz Crne Gore mogu podržati Irenino liječenje uplatama kod Hipotekarne banke na žiro račun broj: 52 0032 0000 0461 0728 na ime Irena Crnčević.

Uplate iz inostranstva moguće su na devizni račun: SWIFT: HBBAMEPGXXX IBAN: ME25520036000003782148

- Pandemijski period naučio nas je da samo zajedno, udruženi i solidarni možemo biti dio rješenja. Naš prijateljski francuski narod, pokazao je mnogo puta kako su prijatelji važni u

teškim vremenima – kazala je ministarka Borovinić-Bojović Ona je kazala da je Crna Gora do sada uspjela da obezbijedi preko milion i četiri stotine vakcina protiv kovid infekcije i pozvala

Na Klinici za ginekologiju i aku

Željko Lipovina n Odjeljenja patolo PODGORICA - Načelnik Odjeljenja patologije trudnoće u Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Kliničkom centru Crne Gore (KCCG) Željko Lipovina podnio je ostavku na tu funkciju, saznaje Pobjeda.

Lipovina je specijalista ginekologije i akušerstva i jedan je u nizu doktora koji su napustili ovu kliniku. Prethodno su ostavke podnijeli doktor

Društvo

Subota, 18. decembar 2021.

još jednom slučaju etanja 4. septembra

Parlament razmatrao izmjene Zakona o socijalnoj zaštiti koje se odnose na dječji dodatak od 30 eura pod jednakim uslovima za djecu do 18 godina

cije ignoriše objasni zašto saobraćaj

Iz Podgorice prema Cetinju nije se moglo od 4. septembra popodne do 5. septembra ujutro

pritužbi, pokušao da objasni da je težak srčani bolesnik, da je imao tešku operaciju na srcu i da je dva dana ranije završio liječenje od posljedica korona virusa... Nijesu reagovali.

G. V. je naglasio i da je policija, kada su već blokirali saobraćaj, trebalo da organizuje i medicinske ekipe koje bi reagovale za slučaj da nekom pozli.

Zaključio je da mu je policija ovakvim postupanjem povrijedila ustavno pravo na slobodu kretanja, te da su mu policajci ugrozili

korona virusa

er vakcina građane da se vakcinišu kako bi se život vratio u normalu.

- Vakcinišite se, vakcine su spasile svijet u prošlosti! Zahvaljujući njima iskorijenjene su mnoge zarazne bolesti. I sada

život, „ne pokazujući nikakvu želju“ da mu pruže bilo kakvu pomoć, pa makar i informaciju.

Građanke i građani Cetinja 5. septembra organizovali su protest zbog odluke Crkve Srbije, koju je podržala crnogorska vlast, da njihov mitropolit Joanikije Mićović bude ustoličen u prijestonici. Građanski protest podržali su mnogi i iz drugih crnogorskih gradova, a kako bi spriječili masovan skup, policija je 4. septembra popodne blokirala sve prilaze prijestonici.

K. KRSMANOVIĆ možemo učiniti isto! – kazala je ona.

Ambasador Timonije je ,,izrazio divljenje, ali i zahvalnost zaposlenim u zdravstvenom sistemu na neprestanom angažovanju i brizi“.

Istakao je da je i ovom donacijom Francuska željela da pomogne i pruži podršku u borbi protiv korona virusa.

R.D.

ušerstvo se nastavlja podnošenje ostavki rukovodilaca

nije više na čelu ogije trudnoće Ivan Đukić na mjesto načelnika Odjeljenja za operativu, kao i doktor Azis Haliti na mjesto načelnika Odjeljenja za patologiju.

Kliniku za ginekologiju i akušerstvo napustila je i glavna sestra Marijana Bogavac. Ona je prvi magistar babica u Crnoj Gori i jedina osoba u državi sa tom diplomom.

7

Odjeljenje visoko rizičnih trudnoća napustio je ranije i doskorašnji načelnik Danko Natalić, a doktorica Gordana GlobarevićVukčević podnijela je ostavku na mjesto načelnice Porodilišta.

Nova serija ostavki nastupila je nakon što je menadžment Kliničkog centra Crne Gore smijenio vršiteljku dužnosti direktorke Klinike za ginekologiju i akušerstvo doktorku Vesnu ČolakovićPopović a na njeno mjesto je postavljen dr Srđan Medan.

T.K.

PODGORICA - Izmjene i dopune Zakona o socijalnoj i dječjoj zaštiti koje predviđaju uvođenje dječjeg dodatka za svu djecu do 18 godina u iznosu od 30 eura, dobile su podijeljene ocjene tokom rasprave juče u parlamentu. Ključni prigovor dijela opozicije bio je da se njime, iako je namjera dobra, ne pogađa cilj – a to je podrška onima kojima je najviše potrebna.

Na to je ukazao poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša navodeći da nijesu sva djeca ista u Crnoj Gori, pa se moraju kreirati mjere socijalne politike koje su usmjerene prema djeci kojoj je pomoć potrebna.

Takva pomoć, kako je kazao, nije potrebna djeci poslanika, državnih funkcionera, djeci roditelja iz bankarskog i energetskog sektora.

- Zato moramo da vodimo računa da li postižemo cilj koji želimo da postignemo - a to je da smanjimo socijalni jaz između djece. Hoćemo li smanjiti jaz ako mom djetetu date 30 eura i djetetu koje živi u lošoj materijalnoj situaciji? Nećemo. Zato ne treba svakom djetetu dječiji dodatak ocijenio je Mugoša.

Ističe da je namjera dobra, ali kritikuje trenutak za sprovođenje svega ovoga.

- Ako se usvoji prijedlog to je 50 miliona eura na godišnjem nivou. Zašto ne uradimo sljedeću stvar - proširimo krug korisnika, djeci kojoj je neophodan dječiji dodatak. Neću da vjerujem da ovdje ima demagogije i populizma - naveo je Mugoša.

Poslanik i jedan od predlagača izmjena ovog akta Danilo Šaranović iz Demokrata kazao je da su ovakvi zakoni rezultat polazišta prema kojem se na građane, koji su na njih prenijeli pravo odlučivanja, gleda jednakim očima.

On je naveo da u trenutku raznih memoranduma ne treba zaboraviti na, kako je kazao, potpisani sporazum sa građanima.

- Ako tako budemo razmišljali nijedan glas neće biti prosut glas - kazao je Šaranović i poručio da očekuje podršku svih poslanika.

Jelena Božović iz Demokratskog fronta kazala je da relevatna ispitivanja Unicefa pokazuju da je svako treće dijete u riziku od siromaštva i da se moraju tražiti načini za poboljšanje uslova rada da bi kroz boljitak položaja roditelja i djeca bila na dobitku kao naugroženija kategorija.

Istakla je da će podržati izmjene zakona, navodeći da ubuduće treba iznaći način da se podrška usmjeri na stare i nemoćne, kao i djecu i omladinu sa teškoćama u razvoju.

Poslanik Amer Smailović rekao je da

Mugoša: Na ovaj način se ne smanjuje socijalni jaz između djece Poslanik i jedan od predlagača izmjena ovog akta Danilo Šaranović iz Demokrata kazao je da su ovakvi zakoni rezultat polazišta prema kojem se na građane, koji su na njih prenijeli pravo odlučivanja, gleda jednakim očima

Boris Mugoša

će Bošnjačka stranka podržati izmjene ovog zakona.

- Ni ovaj zakon nije idealan, ali vjerujem da će doprinijeti da idemo u korak sa savremenim državama - rekao je on.

Danijela Đurović iz Socijalističke narodne partije kazala je da se nada da će svi poslanici podržati izmjene zakona.

Ona je istakla da se stepen pravednosti o dodatku za sve pod jednakim uslovima može problematizovati, ali se može tretirati i kao univerzalno dječje pravo. Najavila je prijedlog amandmana vezan za pitanja podrške djeci i mladima sa teškoćama u razvoju, odnosno brisanje stavke koja u zakonu predviđa sufinansiranje roditelja za rad dnevnih centara.

Poslanica Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović-Stanković rekla je da nekad i najveće pravo može biti najveća nepravda.

Smatra da, ako je opredijeljeno 50 miliona eura u budžetu za dječji dodatak, treba da se kreiraju socijalni kartoni, kako bi sva djeca iz socijalno ugroženih porodica do-

Direktor Uprave za sport i mlade kazao da su neophodni socijalni kartoni kako bi pomoć dobili oni kojima je potrebna

Begović najavio milionsku subvenciju za dječji sport PODGORICA – Između 25 i 30 odsto budžeta za sport biće opredijeljeno za besplatni sport u školskom uzrastu, a riječ je o iznosu između milion i 1,2 miliona eura, saopštio je v. d. direktora Uprave za sport i mlade Marko Begović na panel diskusiji „Položaj mladih u Crnoj Gori – izazovi i šanse“ koju je organizovalo Sportsko-rekreativno društvo studenata ekonomije i menadžmenta – EKOMEN. - Da bi bili što precizniji, kada je u pitanju dječji sport, i što bolje targetirali one kojima je ova vrsta pomoći potrebna, neophodna je izrada socijalnih kartona. Činjenica je da na primjer ja mogu da platim za moje dijete, ali znam da mnogo mojih komšija, prijatelja... ne mogu da finansiraju bavljenje sportom svojoj djeci – kazao je Begović i istakao da se nada da će njegove kolege iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja uraditi svoj dio posla.

Na panelu u čijem radu su pored Begovića učestvovali i crnogorski proslavljeni sportisti, košarkaš i trener Vlado Šćepanović i selektor vaterpolo reprezentacije Crne Gore Vladimir Gojković, ocijenjeno je da je veoma zabrinjavajući podatak da, prema istraživanjima, oko 70 odsto mladih želi da ode iz države.

Oni su konstatovali da za takvo razmišljanje nijesu presudne finansije, već je ono rezultat osjećaja nesigurnosti i uslova života koji nijesu na nivou razvijenih društava.

Selektor crnogorske vaterpolo reprezentacije konstatovao je da sistem trenutno ne daje prevelike šanse omladini, ali i da mladi ljudi moraju naći snage da ulože svoju energiju u društvo u kojem žive.

- To je ono što je obaveza u tim godinama.

Dan kada se može otići odavde će uvijek postojati. Ono što je do nas je da probamo sebi da stvorimo šansu. Na taj način gledam

bila dodatak u većem iznosu od 30 eura.

- Na taj način pravično raspoređujemo sistem - navela je Vuksanović-Stanković.

Pitala se i zbog čega je ukinut dodatak za djecu sa posebnim potrebama.

- Dobila sam informaciju od jedne porodice da je njihovo djete sa posebnim potrebama, koje ima 16 godina, dobilo rješenje o ukidanju dječjeg dodatka. Želim da mi neko objasni zbog čega je ukinut dječji dodatak za ovu kategoriju djece, odnosno ko je donio ovo konkretno rješenje i zašto - upitala je Vuksanović-Stanković.

Liberalna partija se godinama zalaže za dječji dodatak za svu djecu, ali, prema riječima Andrije Popovića, još nemamo socijalne kartone građana i građanki.

- Djeluje zbunjujuće što nemamo podatak koliko je potrebno opredijeliti sredstava iz budžeta za ovu namjenu. Možemo li Crnoj Gori nabaciti toliko finansijsko breme.

Vodi li to Crnu Goru ka grčkom scenariju, odnosno ka bankrotu - rekao je Popović.

Poslanici će se o ovom zakonu izjasniti naknadno.

R. D.

i sebe. Razmišljam da je moja obaveza, jer sam izašao odavde, iz tog kluba, iz te reprezentacije i na kraju sam kroz reprezentaciju i došao na tu pozciiju na kojoj sam danas.

Smatram da je moja obaveza da probam da vratim ovom društvu ono što mogu – kazao je Gojković. Šćepanović je poručio studentima da je zdrava konkurencija osnov napretka, i istakao da je on kao košarkaš najviše napredovao kada je trenirao i igrao protiv boljih od sebe.

- Najviše sam napredovao ljeto kad sam igrao u reprezentaciji u kojoj su bili Danilović, Divac, Stojaković, Bodiroga... svi su bili bolji igrači od mene. Ali poslije tri mjeseca provedenih sa njima, bio sam duplo bolji igrač, nego sam to bio prije – kazao je Šćepanović.

Prema njegovim riječima, mlade generacije moraju da se izbore da budu više nezavisne i samostalne i da imaju više ideja.

- Nezavisnost u vašim životima, kao i imati cilj, su veoma bitne stvari. Od toga će zavisti i naša, ali i vaša budućnost. Od toga će zavisiti budućnost ove države jer je vaš fakultet nešto što nam je i juče, i sad je, a tek će nam biti od krucijalne važnosti kao društvu – poručio je Šćepanović studentima.

D.M.

8

Društvo

Subota, 18. decembar 2021.

Nakon smjene čelnice Nacionalnih parkova, partija Milana Kneževića najavila uzvratnu mjeru protiv Krivokapićevih ministara

Glasaćemo za nepovjerenje Raduloviću, Stijoviću i Bratić

PODGORICA - Poslanici Demokratske narodne partije, koja je članica Demokratskog fronta, nakon konsultacija sa stranačkim organima, odlučili su da će glasati za interpelacije o nepovjerenju ministrima spoljnih poslova Đorđu Raduloviću, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandru Stijoviću i prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić.

Odluka članice DF-a donijeta je nakon što je Vlada Crne Gore razriješila Jelenu Kljajević sa dužnosti direktorice Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore, a na njeno mjesto imenovala profesora fizičkog Aleksandra Bulatovića koji je član Prave Crne Gore. Prethodno je u julu sa mjesta predsjednice Upravnog odbora Nacionalnih parkova smijenjena Marina Jočić, takođe kadar DNP-a

Mitrovićevi argumenti za smjenu prošli, ali ne i kadar

Tu odluku su donijeli nakon što je Vlada Crne Gore razriješila Jelenu Kljajević sa dužnosti direktorice Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore, a na njeno mjesto imenovala profesora fizičkog Aleksandra Bulatovića koji je član Prave Crne Gore.

RevoltiRani potezima

- Demokratska narodna partija obavještava javnost da je danas odlukom odumiruće vlade Zdravka Krivokapića smijenjena direktorica Nacionalnih parkova, Jelena Kljajević, i to u sramnoj kadrovskoj kombinatorici Zdravka Krivokapića, Ratka Mitrovića i Žane Praščević. Nakon što su kadrovi DNP-a već eliminisani iz Monteputa, Uprave za šume, Barske plovidbe i desetine drugih odbora i sistema, ostaje nam da konstatujemo da ovakvoj vladi nije potrebna podrška poslanika DNP-a, i da ćemo se u skladu s tim i ponašati prilikom predstojećih glasanja u Skupštini. A to, za početak, znači da će poslanici DNP-a, nakon konsultacija sa stranačkim organima, glasati za interpelacije o nepovjerenju ministrima Đorđu Raduloviću, Aleksandru Stijoviću i Vesni Bratić. Pošto su pomenuti ministri dosad redovno na Vladi glasali za eliminaciju kadrova DNP-a, više zaista nemamo nikakvu obavezu prema kadrovima Zdravka Krivokapića i njegovoj mjeri istine, kojoj bi i baron Minha-

Jelena Kljajević i Marina Jočić smijenjene sa čelnih pozicija odlukom Vlade

uzen pozavidio - istaknuto je u saopštenju te partije.

Takođe, poslanici DNP-a će potpisati svaku inicijativu o interpelaciji za ministra Ratka Mitrovića, kao i za lica, koja su sa njim povezana, jer je on, kako kažu u toj partiji, posljednja adresa u Crnoj Gori, koja može podnositi predloge za nečiju smjenu a da prije toga sam ne bude smijenjen i procesuiran.

O Žani Praščević, kako su naveli, neće trošiti riječi već će sačekati ishod sudskih postupaka koji će se voditi protiv nje.

- Što se tiče Jelene Kljajević, DNP joj pruža punu podršku jer je svojim profesionalnim i ljudskim kvalitetima i angažmanom uspjela da oporavi posrnule Nacionalne parkove i pokaže da je dostojna funkcije koju je obavljala. A onima, koji su se danas prodali zbog kratkoročne funkcije, izdavši svo-

je najbliže, DNP poručuje da zaslužuju samo prezir i nepomen, kao i da će vrlo brzo biti smijenjeni, a onda će im izazov biti i da izađu u narod - zaključeno je u saopštenju.

istiskivanje Dnp-a

Smijenjena Jelena Kljajević kao direktorica Nacionalnih parkova bila je kadar Demokratske narodne partije (DNP). Umjesto nje imenovani Bulatović je ranije bio član Nove srpske demokratije, ali je zbog funkcije prešao u stranku Marka Milačića Prava Crna Gora. Bulatović je do sada obavljao funkciju direktora Nacionalnog parka ,,Skadarsko jezero“.

Prema saznanjima Pobjede, bio je u stalnom konfliktu sa bivšom direktoricom Upravnog odbora NPCG Marinom Jočić, koja je došla na tu funk-

ciju kao kadar Demokratskog fronta. Jočić je smijenjena nakon par mjeseci jer je kritikovala politiku Zdravka Krivokapića.

Umjesto nje je na čelo Upravnog odbora NPCG došao Milačićev kadar Nebojša Popović, te su sada iz te stranke na ključnim pozicijama NPCG članovi Prave Crne Gore.

- To što me razriješila ova vlada meni služi za ponos. O svim opstrukcijama koje sam za nepunu godinu doživjela, ubrzo ću obavijestiti javnost – napisala je juče na svom Fejsbuk profilu Jelena Kljajević.

kontinuitet smjena

Vlada je u julu smijenila predsjednicu Upravnog odbora Nacionalnih parkova Marinu Jočić. U obrazloženju Krivokapića je navedeno da je Jočić smijenjena jer je iznijela sta-

U obrazloženju za smjenu Kljajević, koja je rezultirala gardom DNP, ministar ekologije Ratko Mitrović je naveo da je Upravni odbor Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore dao negativno mišljenje o zakonitosti rada i rezultatima poslovanja direktorice i konstatovano je zabrinjavajuće stanje u svim aspektima u JPNPCG, a o čemu je obaviještena i javnost.

- Svojim nesavjesnim radom Jelena Kljajević je dovela u blokadu račun JPNPCG i time onemogućila isplatu zarada zaposlenima u narednom periodu. Takođe je u prethodnom periodu oglašavanjem preko medija i iznošenjem međusobnih pritužbi ugrozila integritet Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore - piše između ostalog u obrazloženju.

Iako je ministar Mitrović za direktora NPCG predložio Savu Ašanina, diplomiranog pravnika, Vlada nije prihvatila njegov prijedlog već je imenovala Bulatovića, profesora fizičkog vaspitanja.

- Komisija za kadrovska i administrativna pitanja je predložila da se Sava Ašanin, dipl. pravnik, imenuje za direktora Javnog preduzeća za Nacionalne parkove Crne Gore. Vlada je razmotrila prijedlog rješenja Komisije za kadrovska i administrativna pitanja i, nakon dodatno obavljenih konsultacija, saglasno svojim ovlašćenjima iz člana 8 stav 3, a u vezi sa članom 11 odluke o organizovanju Javnog preduzeća za nacionalne parkove, odlučila da za direktora Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore imenuje Aleksandra Bulatovića, profesora fizičkog vaspitanja - navodi se u obrazloženju.

vove kojim vrijeđa Vladu Crne Gore, čime je pokazala neprofesionalizam i neetičnost, kojim ponašanjem je narušila ugled javnog preduzeća na čijem je čelu i uvjerila Vladu da ne slijedi njenu politiku.

Jočić je prije razrješenja nazvala Krivokapića izdajnikom ,,koji je na mnogo adresa ogovarao DF i sastajao se sa protivnicima srpskog naroda“. Kako je tada rekla medijima o svojoj smjeni je saznala iz Službenog lista.

Jočić je preuzela Nacionalne parkove u decembru prošle godine. Tokom njenog mandata dogodilo se nekoliko spor-

nih događaja.

Od kada su u NPCG na dužnost stupile Marina Jočić i Jelena Kljajević do maja raspisano je više od 20 oglasa za zapošljavanje. Od toga pet za direktore organizacionih jedinica i tri za pomoćnike direktora u ovom JP. Osim oglasa, od početka godine do maja zaključeno je i više od 20 ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o djelu. Novi Akt o sistematizaciji usvojen je 26. marta ove godine, a broj radnih mjesta povećan je za čak 50 u odnosu na broj predviđen prethodnom sistematizacijom. n. k.

Ministar unutrašnjih poslova kazao da su u prethodnoj godini bila 23 slučaja napada i ugrožavanja sigurnosti novinara PODGORICA - Efikasan rad organa otkrivanja i gonjenja preventivno će djelovati na napade, prijetnje i ugrožavanje sigurnosti novinara, ocijenio je ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović.

On je na konferenciji ,,Dani slobode medija“, koju su organizovali Sindikat medija Crne Gore (SMCG) i Građanska alijansa (GA), kazao da postoji teret starih slučajeva napada na novinare, koji su ostali nerazriješeni.

- Dok taj teret ne skinemo, teško da možemo u oblasti slobode izražavanja, u kontekstu naših evropskih integracija, napraviti odlučniji iskorak - rekao je Sekulović.

Sekulović je kazao da su u prethodnoj godini bila 23 slučaja napada i ugrožavanja sigurnosti

Svaku prijetnju prijaviti novinara, i da su, u policijskom smislu, svi sem jednog razjašnjeni.

- Ako organi otkrivanja i gonjenja rade efikasno svoj dio posla, sigurno da će to uticati preventivno na određene napade, prijetnje i ugrožavanje sigurnosti samih novinara i imovine medijskih kuća – rekao je on.

Ministar je ukazao i na odgovornost novinara i medijskih kuća, poštovanje kodeksa novinara i samoregulaciju.

Osnovni državni tužilac Vuksan Radonjić kazao je da su mediji i novinari osnovni nosioci prava na slobodu izražavanja koje je zagarantovano Ustavom.

On je istakao da pravo na slobo-

du izražavanja može biti ograničeno samo ako to predviđa Ustav i zakon. Istakao je da su u prethodnih deset godina bili česti slučajevi napada na novinare i njihovu imovinu, i dodao da je to odgovornost tužilaštva i cijele države.

On je pozvao novinare da se obrate tužilaštvu u svakoj situaciji kada se, na bilo koji način, osjećaju ugroženo dok obavljaju svoj posao.

Radonjić je ocijenio da je to što je samo oko 30 odsto novinara obrazovano na fakultetu koji je vezan za novinarstvo i medije svojevrstan hendikep.

Kako je naveo oni novinari koji su se od fakultetskih dana obu-

čavali iz oblasti medija mogu na pravi način da rade svoj posao od samog početka, uz pomoć građana i državnih organa.

Radonjić je kazao da novinari istraživači državnom tužilaštvu obezbjeđuju neke podatke koji su bitni za gonjenje učinilaca kažnjivih djela.

- Pozivam svakog istraživačkog novinara da nastavi da radi kako najbolje zna i da računa da će u krivično-pravnom smislu biti uvijek zaštićen, posebno što se tiče Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici i da u državnom tužilaštvu vidi zaštitnika i partnera - naveo je Radonjić.

Predsjednik Evropske federacije novinara Bliker Bejrgord

Sekulović i Radonjić na konferenciji

je rekao da su u Evropskoj uniji (EU) šokirani ubistvima novinara u posljednjih nekoliko godina u Slovačkoj, Sjevernoj Irskoj, Grčkoj, Holandiji.

- Važno je primjetiti kod većine tih ubistava novinara da su svi

oni prethodno dobijali prijetnje ili se suočavali sa zastrašivanjem i maltretiranjem - rekao je Bejrgord.

On je kazao da je jako važno da novinar prijavi kada dobije prvu prijetnju ili zastrašivanje. R. D.

Hronika

Subota, 18. decembar 2021.

9

Centar za ženska prava reagovao zbog puštanja na slobodu devetnaestogodišnjaka osumnjičenog za obljubu PODGORICA – Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju žalilo se na odluku Višeg suda u tom gradu da se A. Z. (19) pušti iz pritvora gdje se nalazio dva mjeseca, zbog sumnje da je obljubio tri godine mlađu sugrađanku, rečeno je Pobjedi iz te institucije.

- Obavještavamo Vas da je ovo tužilaštvo blagovremeno izjavilo žalbu na odluku Višeg suda o ukidanju pritvora okrivljenom A. Z. (19). Čeka se odluka Apelacionog suda po izjavljenoj žalbi – saopšteno je iz VDT-a u Bijelom Polju.

Vanpretresno vijeće bjelopoljskog Višeg suda je prije dva dana ukinulo pritvor devetnaestogodišnjaku osumnjičenom da je 5. septembra obljubio šesnaestogodišnju sugrađanku.

Savjetnica za odnose sa javnošću Višeg suda Aida Destanović kazala je tada Pobjedi da je pritvor okrivljenom ukinut na prijedlog njegovog branioca, advokata Vidomira Boškovića.

Ona je kazala da je advokat dostavio sudu ispisnicu sa fakulteta u Beogradu, te da je sudija na osnovu toga zaključio da ne postoji opasnost od bjekstva.

- Dostavio je dokaz da se ispisao sa fakulteta, te ga ništa više ne veže za Beograd - kazala je ona.

NejasNa odluka

Centar za ženska prava juče je reagovao na odluku suda.

Istakli su da se iz navedenog obrazloženja ne može sa sigurnošću tvrditi da ne postoji opasnost od bjekstva.

- Nejasno je kako je Viši sud u Bijelom Polju procijenio da su se stekli dovoljni razlozi za ukidanje pritvora i kako ispis

Čeka se odluka Apelacionog suda

Viši sud u Podgorici

sa fakulteta može spriječiti okrivljenog da napusti zemlju i da bude nedostupan organima Crne Gore za dalji tok postupka – saopšteno je iz Centra za ženska prava.

Iz izjave predstavnice Višeg suda ostaje nejasno i da li je Viši sud u Bijelom Bolju cijenio moguće kontakte koje je osumnjičeni ostvario u Beogradu ili negdje drugo van

Crne Gore, te da li su cijenjeni i ostali razlozi za određivanje pritvora propisani članom 175 ZKP, naročito mogućnost uticaja na svjedoke počinjenog djela i zaprijećena kazna - istakli su iz Centra za ženska prava.

Smatraju da „nedostatak bilo kakve informacije o tome da li su nadležni organi preduzeli mjere kako bi spriječili okriv-

Suđenje optuženima za planiranje likvidacije Jovana Đurovića, sud naložio dopunu vještačenja telekomunikacione struke

Advokat: Vještak da utvrdi da li je Jahović bio u stanu Cirikovića PODGORICA – Sutkinja Ana Vuković juče je u podgoričkom Višem sudu naložila dopunu vještačenja telekomunikacione struke kojim treba da se utvrdi kretanje Almira Jahovića, nekoliko dana prije nego je grupa čiji je pripadnik pokušala ubistvo Baranina Jovana Đurovića, 29. avgusta 2018. godine.

Sud je naložio dopunu osnovnog nalaza na zahtjev advokata Nikole Lakovića koji je tražio da se vještak na osnovu baznih stanica i poziva izjasni o kretanju njegovog branjenika, optuženog Almira Jahovića, 26. i 27. avgusta 2018. godine.

On je insistirao da vještak, na osnovu baznih stanica odgovori da li se Jahović u periodu od 17. časova 26. avgusta 2018. godine do 8.30 časova narednog dana nalazio u reonu gdje je stan optuženog Enzana Cirikovića.

-Jahović se tereti da je 26 i 27. avgusta 2018. godine donio eksplozivnu napravu u stan optuženog Cirikovića gdje ga je čekao dok se Ciri-

ković nije vratio.

Uz pomoć vještaka utvrdiće se da li je optuženi Jahović u tom periodu bio u svojoj kući ili u stanu Cirikovića koji se nalazi u centru Bara – kazao je advokat Laković.

Vještak Boljević je juče preko baznih stanica utvrdio da je Jahović 26. avgusta od 17 do 19.30 časova bio u Ulcinju dok se u periodu od 19.43h do 20.13h nalazio na magistralnom putu Ulcinj – Bar a nakon toga u barskom naselju Šušanj i u reonu Želježničke stanice i Starog Bara.

S obzirom na to da centar Bara pokriva više baznih stanica, vještak Boljević je naveo da mu je neophodno dodatno vrijeme za analizu kako bi precizno odgovorio na pitanje advokata Lakovića, što je sud i dozvolio.

Enzan Ciriković, Eldar i Mirzet Nurković, Đorđije Cicmil, Darko Milić, Almir Jahović i Adnan Osmanagić su, prema optužnici Specijalnog državnog tužilaštva, pripremali ubistvo Baranina Jovana Đurovića, a navodno je trebalo da bude ubijen i bokser Nikola Sjekloća.

Eksplozivna naprava, prema navodima optužnice, namijenjena za ubistvo Đurovića, sadržala je oko pola kilograma eksploziva i pronađena je na raskrsnici Bulevara 24. novembra i Makedonske ulice kod „Tri kule“ u Baru.

Prema navodima optužnice, Jahović je 29. avgusta 2018. pokušao da aktivira eksplozivnu napravu, koja je sadržala oko pola kilograma eksploziva, a koju je ispod motora Đurovića postavio Ciriković. Naprava se otkačila od motora i pala na raskrsnici gdje je pronađena.

Policiju su tada obavijestili građani da se na kolovoznoj traci, na glavnoj barskoj saobraćajnici, nalazi crna plastična kesa iz koje vire žice i da se sumnja da je riječ o eksplozivnoj napravi.

Optuženi Osmanagić je brat pokojnog Armina Muše Osmanagića koji je prije likvidacije slovio za vođu kriminalne grupe koja je imala rivalski odnos sa grupom na čijem je čelu bio sada pokojni Luka Đurović, brat Jovana Đurovića. b.r.

ljenog da kontaktira žrtvu ili ponovi krivično djelo“ zabrinjava i šalje negativnu poruku žrtvama krivičnih djela protiv polne slobode i čitavoj javnosti.

Podsjećaju na pravno obavezujuće odredbe Konvencije Savjeta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tačnije čl. 56 stav 1 koji traži da država

preduzme „neophodne zakonodavne ili druge mjere zaštite prava i interesa žrtava, uključujući njihove posebne potrebe kao svjedoka, u svim fazama istrage i sudskog postupka“.

Iz Centra za ženska prava ističu da kada je dijete žrtva i svjedok nasilja nad ženama i nasilja u porodici „treba da dobije, prema potrebi, posebne mjere zaštite koje su u najboljem interesu djeteta.“ – Imajući u vidu navedeni član Konvencije, upitno je da li su žrtva i njena porodica bili upoznati sa donošenjem ovakve odluke prije puštanja okrivljenog na slobodu i da li su nadležni organi preduzeli raspoložive mjere kako bi žrtvu i njenu porodicu zaštitili od zastrašivanja, odmazde i ponovljene viktimizacije, kako to propisuje Konvencija – kažu iz te organizacije.

Za brigu

Apeluju na pravosudne organe da uvaže aktuelne zabrinjavajuće statistike i nedavne slučajeve nasilja nad ženama sa tragičnim posljedicama i da u ovom predmetu ažurno primjenuju Opšte obaveze propisane članom 49 Konvencije koje se odnose na istragu, sudski postupak, proceduralno pravo i zaštitne mjere.

Optužnica Vanpretresno vijeće nedavno je potvrdilo optužnicu A. Z. koji se tereti za silovanje.

U optužnici se navodi da je okrivljeni, upravljajući autom „golf“ bjelopoljskih registarskih oznaka, došao blizu zgrade CB gdje ga je čekala oštećena.

- U trenutku kad je namjeravala da ode, uhvatio je za ruku i uvukao u vozilo, na oboreno sjedište suvozača.

Stavio je ruku preko nje, održavajući je u ležećem položaju i nastavio vožnju prema Beranama. Zaustavio se na igralištu pored lokalnog puta, gdje je stezao oštećenu za vrat i tražio da ga oralno zadovolji. Ona je to odbila i otvorila vrata, ali ju je on spriječio da izađe vukući je za kosu, stežući je i dalje za vrat. Pominjao je pištolj i rekao da će je ubiti i negdje baciti, nanijevši joj pritom laku tjelesnu povredu. Nakon toga je izvršio oralni seksualni odnos i zaprijetio joj da ćuti, jer će, ukoliko nekom kaže, pošto je sve snimio, snimak poslati njenim roditeljima i postaviti ga na društvene mreže – navodi se u optužnici.

A. Z. se tereti da je 5. avgusta, u mjestu Laholo kod Bijelog Polja, upotrebom sile i uz prijetnje prinudio šesnaestogodišnju sugrađanku na čin izjednačen sa obljubom, na način što joj je nanio tjelesne povrede, prijetio joj smrću, zaprijetio da ćuti jer će ukoliko nekome kaže, pošto je sve snimio, snimak poslati njenim roditeljima i postaviti ga na društvene mreže. k. j.

U Višem sudu saslušani osumnjičeni za veze sa grupom odgovornom za napad na novinarku Oliveru Lakić PODGORICA - Službeniku Uprave policije Darku Laloviću i Nikšićaninu Branislavu Karadžiću juče je u podgoričkom Višem sudu određen pritvor do 30 dana zbog sumnje Specijalnog tužilaštva da su dio kriminalne grupe koja je organizovala ranjavanje novinarke Olivere Lakić 8. maja 2018. godine, potvrdio je za Pobjedu advokat Bojan Korać.

Odluku o pritvoru donijela je sutkinja za istragu Višeg suda Suzana Mugoša.

Lalatoviću i Karadžiću pritvor je određen zbog opasnosti od bjekstva i uticaja na svjedoke.

Advokat Korać je kazao da je Lalović pred tužiteljkom Natašom Bošković negirao navode krivične prijave a više detalja nije mogao iznijeti, pojašnjavajući da je na predmet stavljena oznaka tajnosti.

Iz Uprave policije su ranije kazali da se Lalović i Karadžić terete za krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije dok se Ka-

UIKS

Laloviću i Karadžiću pritvor do 30 dana radžić još tereti i za šverc droge.

Lalović i Karadžić su uhapšeni na osnovu transkripta razgovora prikupljenih sa aplikacije Skaj, koje su međunarodne partnerske službe dostavile Specijalnom državnom tužilaštvu.

Vještačenjem dijela dostavljenih komunikacija, u potpunosti je razotkriven slučaj ranjavanja novinarke Lakić, ali i veze Lalovića sa bezbjednosno interesantnim osobama kojima je Lakić bila meta.

Lalović je službenik Sektora za obezbjeđenje ličnosti i objekata i godinama je bio zadužen za bezbjednost nekadašnje predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice.

Početkom februara prošle godine tužioci i policija saopštili su da su rasvijetlili napad na Lakić, koja je hicem iz neposredne blizine ranjena u nogu ispred

zgrade u kojoj stanuje, na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog.

Prema stavu tužilaštva, za napad na novinarku Vijesti terete se Filip Knežević, Goran Rakočević, Luka Bulatović i Vesko Bubanja.

Motiv napada, kako je ranije saopšteno, bio je da spriječe novinarku da istražuje kriminalne organizacije na teritoriji Crne Gore i njihove veze sa kriminalnim grupama iz regiona.

Svjedok saradnik u ovom predmetu Bajram Pista ispričao je da mu je za ubistvo Lakić nuđeno 200.000 eura. Kako je kazao, Lakić je bila meta jer je vidjela neku svesku.

Prema tom iskazu, Vesko Bubanja je u zatvoru Pisti ispričao kako je Olivera Lakić ,,vidjela nešto što nije trebala“ zbog čega je počeo da je prati kuda se kreće, fotografiše i sve šalje, takođe osumnjičenom, Filipu Kneževiću.

Vesko Bubanja je, pored toga, svjedoku saradniku kazao da je Bešović bio šofer, da su pratili Lakić i da je javio Kneževiću kad da joj priđe. Nakon toga, Filip Knežević je prišao otpozadi Oliveri Lakić i pucao joj u nogu iz pištolja koji ne izbacuje čaure. a.r.

10

Crnom Gorom

PLJEVLJA: Donacija Bugarske Opštini

ZA ODRŽIVO UPRAVLJANJE RESURSIMA: Sa potpisivanja ugovora

Za ,,Pametno jezero“ dobili 35.000 eura PLJEVLJA – Ministarstvo vanjskih poslova Republike Bugarske poklonilo je 35.430 eura Opštini Pljevlja za projekat „Pametno jezero – unapređenje ostrva kao energetski, ekološki i naučno održive oblasti“.

Ugovor o donaciji su potpisali juče izvanredna i opunomoćena ambasadorka Republike Bugarske u Crnoj Gori Meglena Plugčijeva i prvi čovjek Pljevalja Igor Golubović - Projekat uključuje stvaranje informativnog centra, organizovanje ljetnje škole, ugradnju solarnih panela, baterija i uređaja za prečišćavanje vode, kao i elektronskog ekrana za obavještavanje o pokazateljima čistoće vode i vazduha itd – saopštili su iz Kabineta predsjednika Opštine.

Osnovni prioritet i cilj projekta jeste održivo upravljanje prirodnim resursima, zaštita i očuvanje prirodne sredine i održivo upravljanje vodama i otpadom kroz uvođenje inovativnih čistih tehnologija.

A. S.

BIJELO POLJE: Otvoren novogodišnji bazar

Promovišu radove vrijednih domaćina

BIJELO POLJE - Novogodišnji bazar otvoren je juče na gradskom trgu u Bijelom Polju i traje do 31. decembra. Manifestaciju organizuje lokalna Turistička organizacija a na štandovima su izloženi ručno izrađeni odjevni i ukrasni predmeti, domaći proizvodi i kolači, kao i mnogi drugi detalji.

Direktorica TO Bijelo Polje Violeta Obradović kazala je da se bazar kreativnosti održava od 2013. godine, a osmišljen je kao prodajna izložba koja treba da predstavi kulturu i tradiciju ovih prostora.

- Pozivamo naše sugrađane da posjete bazar, probaju proizvode i daju doprinos da ova manifestacija zadrži posebno mjesto u ponudi Bijelog Polja. Pripremili smo bogat kulturno-zabavni program, nagrade za posjetioce i izlagače, kao i druge sadržaje - poručila je Obradović.

Bazar je otvoren od 12 do 20 sati.

B. Č.

Subota, 18. decembar 2021.

BAR: Skupština usvojila Program uređenja prostora za narednu godinu

Otkup zemljišta osnov za realizaciju DUP-ova BAR – Opština je za Program uređenja prostora za narednu godinu planirala 15.160.000 eura. Predviđeno je 47 stavki od kojih se 13 odnosi na Sutomore. Predstavljajući projekte sekretar za imovinu, zastupanje i investicije Vido Dabanović kazao je da će sredstva obezbijediti iz budžeta Opštine, državnog budžeta, eurofondova, zatim od CEDIS-a, Morskog dobra, Uprave za saobraćaj, Uprave javnih radova...

- Jedan dio projekata realizovaće se uz pomoć režijskih odbora grupe građana, MZ i NVO sektora. Otkup zemljišta je predviđen za prostore Mrkojevića, Velikog Pijeska, Sutomora, Topolice 3, Ilina i veoma je važna stavka jer predstavlja osnovu za faznu realizaciju DUP-ova - rekao je Dabanović.

On je najavio izgradnju objekata od opšteg značaja: gradske kuće u Starom Baru, dnevnog centra za djecu i omladinu sa posebnim potrebama, azila za napuštene životinje, trga u Sutomoru, sale u OŠ „Mrkojevići“ i objekata u selu Ckla, kao i rekonstrukciju kaldrme u Starom Baru i Trga Vladimira i Kosare.

Momčilo Leković (Demokrate) smatra da je Program uređenja prostora ,,album želja“ i ,,najgori u protekle četiri godine“.

Podsjetio je na probleme divlje gradnje, kao i na infrastrukturne probleme duž cijele opštine, od tvrđave Nehaj do nepostojanja pothodnika kod restorana ,,BB“ u Šušanju. Predložio je da Opština ne čeka državu da riješi neke od problema, već

UVRŠTEN U PROJEKTE ZA NAREDNU GODINU: Trg u Sutomoru

da ih, nakon suficita u budžetu, sama riješi, ali i istakao da ,,interesi investitora ne mogu biti iznad interesa građana“.

Pohvalio je rekonstrukciju kaldrme, navodeći da se to i do sada moglo uraditi, a govoreći o poništenju tendera za azil za pse rekao je kako je ,,to obećanje mnoge u aktuelnoj vlasti dovelo na vlast, a biće jedno od osnovnih razloga koje će ih i skinuti s vlasti“.

Amar Borančić (LP) je podsjetio da Opština Bar jedina iz sopstvenih sredstava u visini od 42 odsto finansira infrastrukturne projekte. On je otvorio priču i o odnosu državnih institucija prema Baru i Ulcinju, Vlade i Regionalnog vodovoda koji, kako je rekao, deset mjeseci nijesu odgovorili na zahtjev dvije opštine za vodosnabdijevanje od Velikog

Objavljeni rezultati likovnog konkursa ,,Đed Mraz na Cetinju“

Pijeska do Kruča, predviđeno ugovorom.

Božidar Janković (DPS) je optužio Demokrate da ,,stavljaju pauzu na projekat trga u Sutomoru“ i zapitao ,,da li pojedini iz sale opstruiraju taj tender“.

Andrea Pajković (DPS) je pohvalila program investicija, naročito najavu zelenih javnih površina, ali i izgradnju dnevnog centra za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju.

Omer Vukić (SDP) je tražio da mu se objasni projekat rekonstrukcije Jadranske magistrale kod skretanja za bolnicu, pohvalio ulaganja u puteve u Mrkojevićima i zahvalio kolegama iz DF na amandmanu u crnogorskom parlamentu kojim se znatno povećava budžet za regionalni put kroz tu mjesnu zajednicu.

Miloš Šušter (Ura) je istakao

da grad nije uradio istinski program uređenja komunalne infrastrukture.

- Kad to pretvorimo u novac vidimo koliko će trebati da bi ovaj grad bio upristojen, da se u njemu živi normalno kao u gradovima Evrope. Godišnji program uređenja samo je bacanje pijeska u oči - rekao je Šušter i tražio objašnjenje za 106.000 m2 zemljišta koje će biti otkupljeno od građana.

Ocijenio je i da se ,,izgradnjom novih kondo hotela dozvoljava da neko ostvari ekstraprofit, a da grad nema novca za elementarnu infrastrukturu“.

Na početku sjednice minutom ćutanja odata je pošta prof. dr Stevanu Popoviću, dugogodišnjem profesoru emeritusu, dekanu i istaknutom obrazovnom i turističkom radniku Bara i Crne Gore.

V. K. V.

TIVAT: Uklonjeni objekti na plaži Vaikiki

Janin crtež biće na čestitkama ,,Korleone“ srušio CETINJE - Učenica četvrtog razreda Osnovne škole „Njegoš“ Jana Popović pobjednica je likovnog konkursa koji je Prijestonica Cetinje raspisala za učenike od 1. do 4. razreda cetinjskih osnovnih škola na temu ,,Đed Mraz na Cetinju“.

Njen rad biće iskorišćen kao osnova za dizajn novogodišnje čestitke Prijestonice Cetinje.

Učenica prvog razreda OŠ „Lovćenski partizanski odred“ Ksenija Jovićević nacrtala je drugonagrađeni rad, dok treće mjesto dijele učenice trećeg i četvrtog razreda OŠ „Njegoš“ Sara Knežević i Helena Đukanović.

Pobjednica konkursa dobiće tablet računar, a autorke drugoplasiranog i trećeplasiranih radova pametne satove.

Na likovni konkurs, koji je trajao od 23. novembra do 7. decembra, pristiglo je 280 radova učenika cetinjskih osnovnih škola, od kojih su 12 radova poslali i učenici OŠ „Oktoih“ iz Podgorice.

Najbolje radove je izabrala komisija u kojoj su bile - profeso-

,,divlju“ terasu

1. mjesto POSTUPILI PO RJEŠENJU: Uklonjeni privremeni objekti

2. mjesto

rica likovne grupe predmeta u Srednjoj stručnoj školi Gordana Tomašević, glavna gradska arhitektica Marija Mrvaljević i šefica Službe protokola u Prije-

3. mjesto

stonici Ivana Jovićević.

Uručenje nagrada autorkama pobjedničkih radova biće organizovano u ponedjeljak, sa početkom u 12 časova na Dvor-

skom trgu, gdje će biti organizovana i izložba radova koji su ušli u uži izbor za nagradu. Nagrade će uručiti gradonačelnik Aleksandar Kašćelan.

C. G.

TIVAT – Firma Korleone DOO iz Tivta, čiji je izvršni direktor Marina Božović a vlasnik Ljubo Arsić, juče je uklonila nelegalne privremene objekte: ugostiteljsku terasu površine oko 160 kvadratnih metara koja je bila natkrivena drvenom pergolom, a prethodno je uklonila i info punkt od devet kvadrata.

Komunalni inspektori su od 7. juna, vodili više upravnih postupaka zbog postavljanja privremenih objekata na plaži Vaikiki mimo programa Morskog dobra kao i zauzimanja javne površine bez odobrenja nadležnog organa.

Na kupalištu 4B, plaža Vaikiki, mimo programa privremenih objekata Morskog dobra, pored uklonjene terase i info punkta, postavilljen je i nelegalan plutajući betonski ponton dimenzija 12,5 m sa 2,5 m. Dio javne površine zauzet je metalnom ogradom između betonskih stubića sa sjeverne i istočne strane kupališta, kao i sa četiri kapije.

S. K.

Crnom Gorom

Subota, 18. decembar 2021.

CEDIS (20.decembar)

Radovi u 13 opština PODGORICA - CEDIS 20. decembra izvodi radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom.

Bijelo Polje: od 8 do 16 h Pruška, Kovren, Gevčina – Tusto, Kostići, Mojstir, Mijatovo Kolo-Lisičine, Rasovo – Rastoka, Cerovići-Muslići, Džukeljska Jama, Rasovo-Francuska Mahala; od 9 do 15 h Nikoljac, Čokrlije; od 12 do 15 h Jabučina.

Budva: od 8 do 15 h Svinjišta, Poljice, Servo Mihalj, L. Grbaljska, Glavatske kućice, Šišići, Gorovići, Kovači, Krimovice, Zagora, Glavatičići, Trsteno i Platamuni.

Cetinje: od 8 do 16 h Šinđon, Kokošice, Meterizi, Jankovića Krš, Božija Voda, Dobrska Župa, Lalino Ždrijelo, Đalci (kratkotrajna isključenja); Pod Uba, Drušići, Prevlaka, Rvaši, Gospoštine, Pipac, Karuč, Cerov Pod, Bobija, Kraće Do, Dodoši i Žabljak Crnojevića; od 7:30 do 17:30 h Lipovik, Čukovići , Dujeva, Zajčina, Mihailovići, Poseljani i Zaštek.

Danilovgrad: od 8 do 15 h Stanjevića Rupa, dio Komunice, Crvena Paprat.

Herceg Novi: od 8 do 14 h Matković, Trebesin.

Kolašin: od 8 do 16 h Dulovine, Šljivovica, Izlasci, Manastir, Rečine, Lokve, Padež, Skrbuša, Bijeli Potok, Planinica, Mateševo, Jabuka, Drcka, Đekići, Sunga, Bare Kraljske, Lug Vukićevića, Drndari, Suva Gora, Vranještica, mHE Paljevinska, Ski Centar 1600, Tunel Klisura, Repetitor Zekova Glava, Manastir Morača, Jasenova, Ocka Gora, Međuriječje, Smolice, Mrtvo Duboko, Bulje, Andrijevo, Vlahovići, G. Rovca, Bogutov i Jasenov Do, Trmanje, Cerovica, Trešnjica, Liješnje, Višnje, Velje Duboko, Đuđevina, Bare, Raičevine, Petrova Ravan, Ulica, Podi, Smira, Drijen, Sreteška Gora, Uljari, Sela, Vrujca, Ravni, Mioska, Raško, Ljuta, Vozarine, Požnja, Zakrilje, Osreci, Krušev Lug, Ljevišta, mHE, Plana, Blatina, Lancer, Lipovo, Bakovići, Ilinčić, Trebaljevo, Željeznička Stanica Trebaljevo, mHE Bukovica, Sjerogošte, Fabrika Suza, Drijenak, Durutovac, G.Lipovo; od 9 do 15 h Smira, Skrbuša, Smailagića Polje, Međuriječje.

Kotor: od 9 do 13 h Škaljari Gornji, Škaljari (oko Štamparije).

Mojkovac: od 9 do 14 h Štitarica; od 9 do 13 h Čuklin, Babića Polje, Kooperacija, Donja Polja, Krasića Strana, Javorje, Ckara, Žari.

Nikšić: od 8 do 15 h Vitalac, Dio Kličeva, Gornje Srijede, Ćemenca, Trafomont, Maočići, Riječani, Sušara ,,Miljanić“, Jasen, Podbožur, Kamensko, Smrduša, Cerovica, Raštica (Pometenik), Busak, Muževice, Lastva Donja, Lastva Gornja, Trepča, Brankov do, Bajov do, Rudine, Ramovića do, Jabuke, Brestice, Srni do, Trubjela, rubjela (Vojska), Krstac, Vonjin do.

Plav: od 9 do 14 h dio sela Velika.

Petnjica: od 8:30 do 14:30 h Laze,Vrbica, Trpezi, Kalica i fabrika Lavista, dio sela Savin Bor; od 9 do 14 h dio sela Trpezi.

Rožaje: od 9 do 14:30 h Ibarac.

Tivat: od 8 do 10 h Donji Kalimanj i Gverovića Brijeg; od 10 do 12 h Obala Đurašević (dio).

Ulcinj: od 8 do 15 h Gač.

C.G.

11

Nikšić: Sekretar za zaštitu životne sredine o otklanjanju najvećih ekoloških „crnih tačaka“

Od otpada kod Budoša će proizvoditi struju U saradnji sa partnerima iz Holandije gradićemo gasnu elektranu na mjestu neuređene deponije Mislov do. Do kraja februara biće raspisan tender za izgradnju reciklažnog centra u Stubici. Nekoliko investitora je zainteresovano za projekat reciklaže automobilskih guma – kaže Đorđije Manojlović

Deponija Mislov do danas i planirani izgled

Umjesto buvljaka industrijska zona

NIKŠIĆ – Studija izvodljivosti za regionalni reciklažni centar u Nikšiću završena je, što znači da bi vrlo brzo mogla početi realizacija tog projekta. Odabrana je lokacija u Stubici, uz put od Nikšića ka Bogetićima na prostoru gdje je nekad bio kamenolom.

U tom centru će se obrađivati otpad iz Nikšića, Herceg Novog, Kotora, Tivta, Budve, Plužina, Šavnika i Žabljaka.

CENTAR

Deponija Mislov do otvorena je 2003. godine kao privremeno rješenje. Na njoj godišnje završi oko 20.000 tona otpada različite vrste. Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u junu je najavilo njeno zatvaranje i sanaciju te izgradnju reciklažnog centra za osam opština. Sekretar za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Đorđije Manojlović tvrdi da su prilikom izbora lokacije vodili račna o ekologiji, da su tu podzemne vode na dubini od oko 300 metara, da imaju dobar pristupni put, električnu energiju, vodu...

- To će u suštini biti centar za upravljanje otpadom, a postojeća neuređena deponija u Mislovom dolu biće sanirana. Višegodišnji problem s otpadom u Budošu riješićemo u saradnji

Đorđije Manojlović

sa partnerima iz Holandije. Već smo obavili sva snimanja i tu će se graditi gasna elektrana. Planirano je da se izvlači metan iz postojeće deponije – kaže Manojlović.

Kada se završi taj proces kompletan prostor biće kultivisan i ozelenjen, a sve bi trebalo da bude okončano do kraja naredne godine.

- U međuvremenu, na parceli u neposrednoj blizini izgradili bi savremenu deponiju sa folijama, vagom i svom pratećom opremom i tu bi se odlagao otpad narednih nekoliko godina, dok ne bude završen reciklažni centar, a na kraju bi i tu novu deponiju oslobodili metana kao i sadašnju - kaže Manojlović.

Gasne elektrane sve su popularnije u svijetu, jer omogućavaju

pretvaranje otpada u električnu energiju, čime se smanjuje i količina otpada, kao i broj patogenih supstanci, koje se nalaze u njemu. Takođe, na taj način se dobija energija, a ne povećava količina ugljen-dioksida u atmosferi, a sagorijevanje metana je znatno čistije u odnosu na ugalj.

Manojlović do kraja februara očekuje raspisivanje tendera za izgradnju centra za upravljanje otpadom, kaže da su svi zainteresovani investitori iz inostranstva, da su to eminentne kompanije.

- Nekoliko investitora je zainteresovano, a pri odabiru ponuđača najviše ćemo vrednovati ekološki, zatim ekonomski aspekt, pa broj radnika koji se zapošljavaju...Vidjećemo koja je varijanta najisplativija za lokal-

Duž Rudarske ulice i korita rijeke Gračanica, tamo gdje se svakog ponedjeljka formira buvlja pijaca, kako su i ranije najavljivali iz lokalne uprave, biće industrijska zona. Između dva mosta urediće riječno korito širine 50 metara, biće ozelenjen i kultivisan prostor i komunalno opremljeno 14 parcela.

Prema riječima sekretara za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Đorđija Manojlovića, riječ je o prostoru ukupne površine oko 120.000 kvadrata, a zainteresovani su investitori iz oblasti drvoprerade, metaloprerade, jedna inostrana kompanija tu planira da podigne fabriku za proizvodnju sokova...

- Uskoro će biti nađena nova lokacija za buvlju pijacu, a i tu imamo više prostora u igri od ,,Metalca“ do parkinga kod Željezare - riječi su čelnika Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine.

nu upravu, ali za očekivati je da to bude investicija od najmanje 20 miliona eura, te da se kasnije gradi možda i spalionica za otpad, dok bi polovina otpada trebala da bude reciklirana. Taj reciklažni centar treba da zapošljava oko 220 radnika, a gasna elektrana u Mislovom dolu 20ak. Dakle, na pomolu je rješenje najvećih ekoloških problema u Nikšiću, pa rekao bih i Crnoj Gori - najavljuje zadovoljno Manojlović.

GUME

Po njegovim riječima, na dobrom su putu da riješe još jedan

veliki ekološki problem, ne samo za Nikšić – tretman starih automobilskih guma. Procjenjuje se da se u Crnoj Gori godišnje stvara oko 4.500 tona zamijenjenih guma, i nekoliko hiljada starih zaliha deponovanih na divljim deponijama.

- Početkom naredne godine zaživjeće u Nikšiću i reciklaža automobilskih guma. I za taj projekat zainteresovano je više inostranih investitora, očekuje se zapošljenje za 50-ak ljudi, koji bi godišnje prerađivali oko 4,5 hiljada tona guma sa prostora cijele Crne Gore – kaže Đorđije Manojlović . R. PEROŠEVIĆ

BeraNe: Komunalno upozorilo nesavjesne građane da otpad odlažu u kontejnere BERANE – Komunalno preduzeće je sprovelo vanrednu akciju čišćenja divlje deponije u Ulici slobode i mira. Na toj lokaciji, kao i na drugim na kojima su bile formirane divlje deponije, saopštavaju iz Komunalnog, biće svakodnevne kontrole Komunalne policije, kako bi se stalo na put nesavjesnom odlaganju komunalnog i drugog otpada.

Iz tog preduzeća objašnjavaju da su u nekoliko navrata čistili divlje deponije što je dodatno opteretilo njihov budžet jer te površine nijesu predviđene

Kontrolisaće ko stvara divlje deponije planom redovnog održavanja čistoće koji finansira Opština, pa je troškove čišćenja snosilo Komunalno.

- Pozivamo sugrađane da daju doprinos time što će otpad odlagati na mjesta koja su za tu svrhu predviđena. U slučaju da građani nijesu u mogućnosti da otpad adekvatno odlože, potrebno je da nas kontaktiraju i u najkraćem roku ćemo reagovati – apelovali su iz Komunalnog.

C. G.

SMeće GDJe MU NiJe MJeSTO: Lokacija prije i nakon čišćenja

Kultura

Subota, 18. decembar 2021.

Reakcije na upisivanje Bokeljske mornarice na listu svjetske baštine

Posebno priznanje i čast za Crnu Goru PODGORICA - Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić i bivši ministar odbrane Slovenije i nekadašnji poslanik Evropskog parlamenta Roman Jakič čestitali su Bokeljskoj mornarici što je uvrštena na UNESCO reprezentativnu listu svjetske nematerijalne kulturne baštine.

Premijer Krivokapić objavio je na Tviteru da ga je ova vijest obradovala.

- Ova činjenica predstavlja posebno priznanje i čast za Crnu Goru ali i dodatno svjedoči da su kultura i kulturna dobra zajedničke i univerzalne vrijednosti – naveo je Krivokapić na Tviteru.

Jakič takođe nije krio radost zbog časti koja je ukazana Bokeljskoj mornarici.

- Čestitke Crnoj Gori i Bokeljskoj mornarici stavljenoj na UNESCO-vu listu nematerijalne baštine! Jedna od ljepših vijesti u posljednje vrijeme iz meni vrlo drage države. Bravo – poručio je Jakič.

Bokeljska mornarica iz Kotora upisana je na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovječanstva, kao prvo nematerijalno kulturno dobro iz Crne Gore, odlučeno je na konferenciji UNESCO-a koja je održana 16. decembra. Ovogodišnja konferencija Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a je zbog pandemije održana u video formatu.

U ime Crne Gore, Komitetu UNESCO-a zahvalio je i ambasador Crne Gore u Parizu Ivan Ivanišević.

- Cijela zajednica je danas ponosna i zahvalna što je naša nominacija prihvaćena. Potvrđujem njihovu namjeru da podijele tradiciju Bokeljske mornarice sa cijelim svijetom, promovišući vrijednosti uzajamnog poštovanja, prijateljstva, solidarnosti, mira i napretka – rekao je Ivanišević.

D. E.

FCJK odbio podršku Ministarstva za svoje projekte

Ne razvija se kultura deset dana prije kraja godine

Iz ove su se ustanove oglasili saopštenjem u kome navode da su konkurisali za podršku simpozijumu Cetinjski filološki dani, časopisu „Lingua Montenegrina“ i zbirci „Peraške počašnice“.

- Časopis „Lingua Montenegrina“ izlazi dva puta godišnje – 1. juna i 1. decembra, simpozijum Cetinjski filološki dani održan je početkom septembra (kad je aktuelna vlast inostrane učesnike „počastila“ zatvaranjem hotela ,,Grand“ usred održavanja skupa), a za štampu zbirke „Peraške počašnice“ ne mogu se raspisati javne nabavke deset dana pred kraj godine. Dakle, novac za časopis i međunarodni naučni

Vlast ne treba da guši i gasi kultni časopis

Od prvog dana uspostavljanja aktuelne vlade, resorna ministarka gospođa Vesna Bratić, otvoreno i uz podršku angažovanih spoljnih eksperata, sprovodi sveobuhvatnu kampanju protiv struktura, pojedinaca i konkretnih proizvoda koji su pozitivna legitimacija savremene crnogorske kulturne scene – ocijenio je Zeković

Članovi Bokeljske mornarice

PODGORICA - Predstavnici Fakulteta za crnogorski jezik i književnost neće potpisati ugovor sa Ministarstvom prosvjete, nauke, kulture i sporta kojim bi im bila isplaćena sredstva predviđena Konkursom za sufinansiranje programa i projekata od značaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti kulturno-umjetničkog stvaralaštva u 2021. godini.

Aleksandar Zeković apelovao na Vladu da preispita odluku o zaustavljan

simpozijum nudi se mjesecima nakon što su i časopis i simpozijum realizovani – navodi se u saopštenju FCJK. Oni su naglasili da neće prihvatiti takav „podsticaj“ svojim projektima deset dana pred kraj godine.

- Što je za 2021. godinu realizovano, realizovano je. A što nije, ne može se realizovati deset dana pred kraj godine.

Stoga odbijamo finansijsku pomoć MPNKS jer ona ne može biti zakonito ove godine utrošena, između ostaloga i zbog toga što je ponuđena nakon što je ustanova i bez te pomoći uspjela realizovati kandidovane projekte. Prenošenjem toga novca u narednu godinu, dakle, mi bismo trebali organizovati simpozijum koji je već organizovan i štampati brojeve časopisa koji su već štampani?! Da ta pomoć nije suštinski prevarantska, ne bi bila ponuđena pred kraj godine kao stimulans razvoju kulture za tekuću godinu. Ne razvija se kultura za tekuću godinu deset dana pred kraj godine – navodi se u saopštenju Fakulteta za crnogorski jezik i književnost.

D. E.

PODGORICA - Aleksandar Saša Zeković, aktivista za ljudska prava, član Savjeta i koordinator Građanske inicijative „21. maj“ uputio je zahtjev Vladi Crne Gore da preispita odluku o prestanku finansiranja časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja „Ars“. Časopis „Ars“ u ovoj godini obilježava 35 godina izlaženja, a odluku o prestanku finansiranja Zeković je okarakterisao kao čisto političku i revanšističku. Istim povodom je uputio apel i potpredsjedniku aktuelne vlade dr Dritanu Abazoviću i njegovom savjetniku Filipu Adžiću.

- Od prvog dana uspostavljanja aktuelne vlade, resorna ministarka gospođa Vesna Bratić, otvoreno i uz podršku angažovanih spoljnih eksperata, sprovodi sveobuhvatnu kampanju protiv struktura, pojedinaca i konkretnih proizvoda koji su pozitivna legitimacija savremene crnogorske kulturne scene. Gospođa ministarka Bratić, i resor kojim ista rukovodi, sprovodi velikosrpske ciljeve tako što demonizuje i kriminalizuje izdavača najuglednijeg crnogorskog časopisa. Na taj ga način (populistička predstava za javnost) predstavljaju nedostojnim za korišćenje javnog novca, a zapravo preduzimaju odlučujuće korake u sprovođenju cenzure i nestanku prostora u kojem je moguće afirmisati savremenu kulturu, kritičke

Jedan od ranijih brojeva časopisa „Ars“

poglede i važna identitetska i društvena pitanja – navodi Zeković.

VJESNIK PROMJENA

Časopis „Ars“, prema mišljenju Zekovića, još od 1986. godine svjedoči da Crna Gora ne pristaje na tretman provincije.

- Nastao je upravo kao odgovor na totalitarizam, kontrolu Saveza komunista nad intelektualnom scenom ali i na početak ekspanzije velikosrpskog nacionalizma. Misiju je započeo kao vjesnik demokratskih promjena u Crnoj Gori ali i nastavio kao žestok kritičar pristupa koji je jednoumlje, umjesto demokratijom, zamijenio šovinizmom i nasiljem, čije su posljedice i danas dominantne – naveo je Zeković.

Podsjetimo, odlukom Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta na Konkursu za

Aleksandar Zeković

dom se prije dva dana oglasio i Milorad Popović, direktor izdavačke kuće OKF koja je izdavač časopisa. On je istakao da činjenica da je „Ars“ na

sufinansiranje programa i projekata u oblasti kulturno-umjetničkog stvaralaštva u 2021. godini, časopisu „Ars“ nije pružena podrška. Tim povo-

Umjetnica Tijana Gordić za Pobjedu o izložbi slika ,,Jedno mjesto“, koja je otvorena u Moderno PODGORICA - ,,Jedno mjesto“ naziv je izložbe slika Tijane Gordić u kojoj se ogleda čitav prirodni svijet. Osjeća se da umjetnica iskreno voli prirodu. Bez obzira na mnoštvo detalja koji ispunjavaju platno od ivice do ivice, na slikama nema ničeg nepotrebnog – djela odišu skladnom kompozicijom.

Nakon otvaranja izložbe u Modernoj galeriji, Gordić je za Pobjedu kazala da je utisak koji se ne može objasniti riječima, a koji oduvijek ima, pokretač svake njene slike.

- Slika je moj način da opišem taj neopisivi osjećaj. On je nedokučiv, stalno prisutan, ali konstantno se približava i izmiče. Ako tokom dana pogledate u nebo kroz trepavice, možda se desi da ugledate raznobojne čestice koje se pokreću pred očima i upravo je to dešavanje vizuelno najsličnije tome što osjećam.

Vidim raznobojno, harmonič-

Prirodu treba slušati i po M. BaBović

12

Publika na izložbi slika Tijane Gordić

no, zgusnuto prostranstvo u bezbroj stopljenih prostornih planova. Slikajući pokušavam da artikulišem privid koji je veoma stvaran, ispunjava mi vidokrug i pokreće čitavu planetu emocija – kazala je Gordić.

ATMOSFERA

Da bi opisala zgusnutu i preobojenu atmosferu, Gordić kaže da je neophodan određeni tretman slike.

- Dosta ponavljanja istih elemenata, preklapanje sa narednim slojevima koji su takođe

zasićeni, odnosno, mnogo puta ponovljeni. Tehnički, ne postoji lakši ili brži način realizacije. Slika zahtijeva kombinovanje, neku čudnu logiku i na kraju iziskuje vrijeme. Uloženo vrijeme je vidljivo u repeticijama i za realizaciju slike je veoma važan faktor koji je čini stabilnom, a u isto vrijeme titravom i prozračnom – istakla je Gordić.

Umjetnica otkriva razne kombinacije likovnih elemenata i materijala kako bi uspjela da sklopi jednu sliku.

- Fluorescentne boje, reljefni potezi, geometrijski oblici, dezeni (iako bih radije upotrijebila – paterni), materijali, odnosno boje koje osim što su boje su i materijali i mnogo drugih činilaca mi omogućavaju da dođem do određenog željenog prikaza pejzaža. Na ovaj način postižem različite

Kultura

Subota, 18. decembar 2021.

Više od 60 afirmisanih crnogorskih i regionalnih umjetnika, profesora, građanskih aktivista i kulturnih radnika uputilo je proglas povodom gašenja književnog časopisa „Ars“.

- Na stranicama časopisa „Ars“ afirmisala su se tokom prethodnih 35 godina brojna imena crnogorske i južnoslovenske književne scene, objavljivani književni prijevodi, afirmisala tekuća crnogorska i strana literatura. Sve je to bila preporuka komisiji koju je obrazovalo MPNKS, kojim rukovodi samodeklarisana žena četnik, da se obustavi finansiranje časopisa „Ars“, odnosno ugasi jedino glasilo koje kontinuirano afirmiše nacionalnu književnost – ističe se u proglasu.

Podsjeća se i na propagandni linč koji je u „provladinim medijima početkom godine protiv urednika časopisa Milorada Popovića povelo MPNKS i honorarno angažovane naučne i moralne propalice“. Samim tim, kako se ističe u proglasu, takva je odluka MPNKS bila sasvim očekivana.

- No gori je od te odluke MPNKS muk brojnih pisaca i profesora književnosti koji nijesu našli za shodno pružiti glas otpora protiv gašenja časopisa u kojemu su se i sami afirmisali. Pozivamo crnogorsku intelektualnu i političku elitu da konačno zauzme adekvatan stav prema institucionalnoj negaciji crnogorske nauke, prosvjete i kulture. Ne može se očekivati da te probleme riješi neko drugi. Ako je ko u Vladi Crne Gore ispunio očekivanja koja su definisana na prošlogodišnjem sastanku u Manastiru Ostrog, onda je to Vesna Bratić. Vrijeme je da pružimo otpor ili da priznamo kapitulaciju pred velikosrpskim šovinizmom koji vlada Crnom Gorom duže od godinu i po – navodi se u proglasu.

konkursu dobio 0 eura nije bila interesantna ni za jedan medij, ni za jednog kolumnistu naših savremenih bizarnosti.

- I ovo rječito svjedoči o tome da nam se Bratićka i bratići nijesu slučajno dogodili. Jer, organizovanu, sistemsku kulturnu produkciju, koja je od vitalnog značenja za ostojnost male ugoržene nacije već smo izgubili, i pitanje je što je još ostalo da odbranimo. Da nije tako, da postoji elementarna svijest o odmakloj fazi realizacije velikosrpskog projekta „Crna Gora bez Crnogoraca“ – dakle, bez crnogorske kulture, književnosti, jezika, crkve – bili bi valjda glasniji u odbrani vrijednosti koje su mukotrpno, i sa dobrim osjećajem mjere i znanja stvarane decenijama – naveo je Popović.

AFIRMACIJA SCENE

Popović je kazao da je časopis „Ars“ od krucijalnog značaja za opstanak i afirmaciju recen-

tne književne scene.

- U prilog tome bi istakli da je ova književna publikacija na Sarajevskom sajmu knjiga 2015. bila izabrana za najbolji književni časopis u regionu, i takođe da je to jedina književna revija sa Zapadnog Balkana, koja je participirala u mreži Revija u reviji, zajedno s probranim časopisima iz jedanaest srednjoevropskih zemalja, od baltičkih država do Slovenije i Hrvatske – dodao je Popović.

Ovo je dio razloga zbog kojih i sam Zeković apeluje na vlasti u Crnoj Gori.

- Umjesto da se opredijeli za zaustavljanje nacionalizma, jačanje tolerancije i pojačani nadzor nad trošenjem javnog novca, vlast koja želi da se legitimiše i kao reformistička, ne treba da guši i gasi kultni časopis bez kojeg savremena kulturna scena teško može opstati – zaključio je Zeković.

D. ERJAVŠEK

oj galeriji

poštovati vibracije u okviru slike. Vjerujem da postoji beskonačno puno varijacija do kojih mogu da dođem – rekla je Gordić.

Ona je napomenula da sva naša čula konstantno primaju informacije iz prirode.

- Treba je slušati i poštovati.

Glavna je. Ispunjeni smo prirodom i okruženi smo njom – mi smo priroda, iznad svega što mislimo da jesmo, ali smo priroda koja umije da bude naopaka i destruktivna. Na ,,Jednom mjestu“ ona je svoja, netaknuta, neugrožena, besprekorna i blistava – kazala je Gordić.

Umjetnica je rekla da je kustoskinja Selma Đečević napisala odličnu analizu njenog slikarstva.

- Na otvaranju izložbe sam se našalila da me je odlično ,,raskrinkala“, ali u suštini to je prava riječ koju bih upotrijebila za njen tekst. Pedantno se

bavila i precizno prepoznala, kako poetske, tako i tehničke segmente slike – kazala je Gordić, dodajući da su njene slike iz sadašnjosti, ali fantatsične, paralelne i neuništene sadašnjosti.

ORIGINALNOST

Otvarajući izložbu Selma Đečević je istakla da slikarstvo Tijane Gordić nosi snažnu originalnost u likovnom postupku.

- Čak ni u najmirnijim monohromnim kompozicijama ovim slikama ne nedostaje temperamenta, fascinirajući je napor u stvaranju duboke harmonije, no ono po čemu ove slike zaista pamtimo jeste po muzici, po čudesnim akordima neznanih tonova koje je umjetnica osvojila kao jedno mjesto neprekidnog treperenja tonova i linije (koje upotpunjuju zakon sveopšteg i vječnog kretanja), kao Alef – mjesto svih luči, svih svjetiljki i svih izvora svjetlosti – kazala je Đečević.

A. Đ.

Otimanje našeg nasljeđa PODGORICA – Crnogorska književnost se tek šezdestih godina prošlog vijeka u intelektualnom i javnom diskursu tretira kao zasebna, a ne kao dio drugih kultura, saopštio je profesor na FCJK Aleksandar Radoman na predavanju pod nazivom „Crnogorska književnost kroz vjekove“, koje je održano u Biblioteci „Radosav Ljumović“, u okviru DEUS-a.

Ovo je prva tribina u nizu istoimenog serijala koji će se tokom naredne godine realizovati u ovoj kulturnoj ustanovi.

Sa Radomanom je razgovarala urednica kulturnih programa i izdavaštva Biblioteke Barbara Simović. Radoman je predavanje podijelio u dva segmenta, u kojima se bavio istoriografijom, istorijom književnosti od ranog srednjeg vijeka do današnjih dana, navodeći brojne paralele i sličnosti kroz literarne reminiscencije, ali i poglede na trenutnu dnevno-političku zbilju.

SEGMENT

Radoman je ukazao da srednji vijek nije tako ,,mračno doba“, jer njegovim tekovinama treba pristupiti na drugačiji način, koje je dao francuski istoričar Žak Le Gof. - Treba imati u vidu da prije 60 godina, čak ni sintagma crnogorska knjižvnost nije stekla pravo u nauci. Ako pogledate prve preglede crnogorske književnosti od perioda poslije Drugog svjetskog rata do danas, vidite da

Predavanje Aleksandra Radomana u Biblioteci

se ona tretira kao segment nekih drugih cjelina. Ne kao autonoman entitet – ocijenio je Radoman.

Prema njegovim riječima, 1951. godine Trifun Đukić je objavio knjigu „Pregled književnog rada Crne Gore: od Vasilija Petrovića Njegoša do 1918. godine“, gdje crnogorsku književnost tretira kao segment srpske književnosti.

- Svodi je na literarno stvaralaštvo podlovćenske Crne Gore i to od sredine XVIII vijeka do 1918. godine. Sve do 1968. godine smo imali uobičajeno osvajanje crnogorskog literarnog nasljeđa.

Tu su bitna dva ključa. Ako bi se slijedio konfesionalni ključ, sve

što nastaje u srednjem vijeku na prostoru naše Crne Gore, a tiče se katoličkog kulturnog kruga, pribrajamo hrvatskoj književnosti – kazao je Radoman.

O „Ljetopisu popa Dukljanina“, prema riječima Radomana, govorilo se kao o djelu hrvatske književnosti.

- Imamo i tendenciju da sve što nastaje u Crnoj Gori, nezavisno kojem kulturnom krugu pripada biva tretirano kao dio srpske nacionalne kulture, pa se i onda kompletno crnogorsko književno nasljeđe tretiralo tako.

Raskid sa tim praksama u Crnoj Gori se dešava krajem šezdestih godina XX vijeka kada se pojavljuje generacija kultu-

rologa, istoričara književnosti i lingvista koji tom fenomenu pristupaju drugačije – istakao je Radoman.

PRISTUP

Pojasnio je da je skup „Crnogorska kultura i putevi njenog razvoja“, 1968. godine u tadašnjem Titogradu bio od ključnog značaja.

- Na diskusiji je tada Radoje Radojević iznio vrlo logičan i jednostavan stav: „Ako postoji crnogorska nacija, logično je da postoji crnogorska kultura i svi elementi te kulture“. Taj stav je poslužio kao osnova za dalje produbljivanje te teze – rekao je Radoman.

Upravo se 1968. godine, kako je kazao, pojavio cijeli niz radova u kojima se pojavljuju segmenti crnogorske kulture, pa se tako i srednjovjekovna književnost počinje tretirati kao dio crnogorske nacionalne kulture.

- Jedan od prvih radova bio je tekst književnog istoričara Milorada Stojovića, a značajan doprinos su dali su Biblioteka „Luča“, Grafički zavodi Pobjeda – zaključio je Radoman.

On je dodao da bi u sastav crnogorske srednjovjekovne književnosti trebalo uvrstiti cjelokupno literarno nasljeđe Crne Gore, nastalo na prostoru današnje države, odnosno dukljansko-zetske države, ili pisano od strane autora s crnogorskog prostora, od IX do kraja XV stoljeća, na latinskome, grčkome i slovenskome, starocrnogorskome jeziku. B. B.

KIC „Budo Tomović“ u velikoj sali obilježio 55 godina trajanja PODGORICA – Dvočasovnim programom pred brojnom publikom KIC „Budo Tomović“ proslavio je 55 godina postojanja. U muzičko-teatarskoj posveti ustanovi, pod nazivom „Semper Iuvenis“, prikazana je sva raskoš, talenat, kreativnost, neumorni kulturni duh, kako onih koji su prije 55 godina svojim idejama i zamislima oblikovali kulturnu svijest ondašnjeg Titograda, tako i ovih danas, puno mlađih, koji jesu srž ove ustanove.

Kako se navodi u saopštenju KIC-a, publika je kroz jednu neobičnu predstavu, nesvakidašnju audiciju, bila dio jednog pravog vremeplova, evocirajući uspomene, prisjećajući se nekih lijepih, prošlih trenutaka, do aktuelnog momenta u godinama kada KIC radi sa najvećom produktivnošću. Na Velikoj sceni su nastupili umjetnici koji su svoje prve korake napravili upravo na scenama Doma omladine/ KIC-a, krećući odatle ka novim umjetničkim adresama. Publika je uživala u pjesmi Branke Šćepanović, Žutog Serhatlića i Eda Abdovića, koje je pratio na harmonici Aleksandar Magovčević. Ogromne aplauze pobrali su i Nenad Knežević Knez i Bojan Marović, kao i Katarina Bogićević, Nemanja Petrović i Dijana Hazirović.

Publika se pjesmom podsjetila i na one koji su ostavili veliki i važan muzički trag poput grupe Makadam, Milog Kneževića i Bojana Bajramovića. Ništa manje oduševljenja nije izazvao ni

Umjetnost u kući naroda kiC

Proglas: Vrijeme je da pružimo otpor

U Podgorici održano predavanje „Crnogorska književnost kroz vjekove“

Sekretarijat za kulturu i Sport

nju finansiranja časopisa „Ars“

13

Sa obilježavanja jubileja KIC-a

mladi talentovani violinista Viktor Huter svirajući nezaboravnu Makadamovu „Balerinu“, a podršku na sceni imao je u baletskoj umjetnici Katarini Mrkić. Šarmantno „vodeći“ audiciju briljantni su bili glumci: Đorđije Tatić, Milica Šćepanović, Kristijan Blečić i Ognjen Sekulić.

Divnu energiju dali su i glumci Julija Milačić i Aleksandar Radulović, izvodeći „Ay Carmela“ uz gitarsku pratnju Mladena Nikčevića.

Poetske snage KIC-a, članovi Foruma mladih pisaca, Milena Radević, Luka Boljević i Nikola Ćorac čitali su svoju poeziju, a hepening su obogatili i mladi glumci Dodestove radionice, zajedno sa svojim mentorom – glumcem Sejfom Seferovi-

ćem. Na sceni se našao i jedan od najzaslužnijih za bogate likovne aktivnosti Doma omladine, poznatu Školu crtanja i Školu stripa, slikar i nekadašnji urednik likovnog programa Nikica Raičević.

Dječji hor Zvjezdice sa dirigentkinjom Anom Klepić, raznježio je publiku pjevajući „Hej, Sloveni“, a muzička završnica programa bila je u znaku KIC pop hora koji je sa dirigentkinjom Zojom Đurović odlično izveo numere „Konjuh planinom“, „Titograd“, „Da l’ si ikada mene voljela“, kao i premijerno himnu hora ,,Muzika“.

Direktorica KIC-a Snežana Burzan-Vuksanović istakla je da će srce kulture grada kucati istim ritmom i sljedećih godina

i decenija.

- I dalje ćemo stvarati i promovisati kulturu i umjetnost na nama svojstven i prepoznatljiv način, sa ponosom baštiniti vrijednosti – građanske, multinacionalne, multikonfesionalne, multikulturne i antifašističke Podgorice i Crne Gore, za koje je život dao i narodni heroj i omladinski lider Budo Tomović, čije ime sa ponosom nosimo. Nastavićemo da promovišemo umjetnike svih generacija, kako talentovane amatere, tako i profesionalce, za koje će vrata našeg KIC-a uvijek biti otvorena. Jer ova javna ustanova i jeste kuća naroda – kazala je Burzan-Vuksanović.

Cijeli program će tokom praznika biti emitovan na Televiziji Crne Gore.

R. K.

14

Hronika Podgorice

Počela rekonstrukcija Njegoševe ulice

Subota, 18. decembar 2021.

Još 23,4 miliona eura bespovratnih sredstava EU za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i glavne kanalizacione mreže

Skoro polovinu nam plaća Evropska unija projekat vrijedan skoro 850.000 eura: Radovi u Njegoševoj ulici

Za pola godine biće poput Bokeške U susret obilježavanju Dana Podgorice gradonačelnik Ivan Vuković, sa saradnicima, obilježio je juče početak rekonstrukcije Njegoševe ulice.

Za pola godine, kako prenosi PG biro, jedna od najvažnijih ulica, kako u centru, tako i u cijeloj Podgorici, dobiće novi izgled.

- Unazad desetak godina jedan dio ove ulice dobio je novo ruho i vrlo smo zadovoljni što sada krećemo u rekonstrukciju i ovog dijela, na potezu od Bulevara Ivana Crnojevića do Bokeške. Ideja je da u narednih šest mjeseci ovaj dio Njegoševe ulice dobije izgled poput Bokeške ulice, sa granitnim kockama, kamenim pločama i unificiranim izgledom terasa ugostiteljskih objekata. Ovo je lijep poklon Podgoričanima za 19. decembar - kazao je Vuković i najavio uređenje fasada koje će dodatno oplemeniti kompletan izgled ulice.

Ovaj projekat doprinijeće ljepšem izgledu centra grada, sa potpuno novom infrastrukturom i dekorativnom javnom



Planirano je da saobraćajnica funkcioniše kao kolskopješačka zona sa utvrđenim vremenskim režimom dozvoljenog saobraćaja

rasvjetom.

- Uporedo sa tim pri kraju su radovi na rekonstrukciji Hercegovačke ulice tako da, polako ali sigurno, taj lijepi mozaik se sklapa, a za iduću godinu nam je ostalo da rekonstruišemo ulice Balšića i Miljana Vukova i tada ćemo moći da kažemo da smo centru grada vratili stari sjaj, kako smo i obećali poručio je Vuković.

Izvođenje radova u Njegoševoj ulici planirano je u dvije faze, u prvoj fazi izvodiće se radovi na dijelu od Bulevara Ivana Crnojevića do Hercegovačke ulice, a u drugoj fazi od Hercegovačke do Bokeške ulice.

Planirano je da saobraćajnica funkcioniše kao kolskopješačka zona sa utvrđenim vremenskim režimom dozvoljenog saobraćaja. U sklopu trotoara su predviđene taktilne staze, a u zoni raskrsnica kameni ivičnjaci, upušteni na mjestima rampi, kako bi se olakšalo kretanje licima smanjene pokretljivosti. Ugovorena vrijednost radova je 846.754 eura, a izvođač radova je Fidija d. o. o. iz Podgorice.

- Rekonstrukcijom ovog dijela Njegoševe ulice napravićemo značajan korak ka uređenju centra grada i sigurni smo da će sve građanke i građani biti zadovoljni i ponosni izgledom koji polako dobija. Uz rekonstrukciju Bokeške ulice, Njegoševog parka, izgradnju šetališta uz Moraču i uskoro rekonstruisanu Hercegovačku ulicu, lice ovog dijela Podgorice dobija moderan izgled evropskog grada – poručuju iz gradske uprave.

I. M.

Dodijeljena sredstva biće iskorišćena za proširenje primarnog kolektora i sekundarne kanalizacione mreže glavnog grada u ukupnoj dužini od 30 kilometara. Ukupan budžet projekta je 72 miliona eura, tako da je, uz prethodno odobrenih 10,1 milion eura, Evropska unija donirala skoro polovinu sredstava, dok će ostatak biti finansiran kreditom Njemačke razvojne banke (KfW) i nacionalnim sredstvima – poručuju iz Vlade Dodatnih 23,4 miliona eura bespovratnih sredstva Evropske unije dodijeljeno je za drugu fazu projekta ,,Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i glavne kanalizacione mreže u Podgorici“ - odlučeno je juče na sastanku Operativnog odbora Zapadnobalkanskog investicionog okvira.

Kako je saopšteno iz Generalnog sekretarijata Vlade Crnu Goru je na sastanku, koji je održan u onlajn formatu, predstavljao zamjenik glavne pregovaračice – nacionalne IPA koordinatorke Bojan Vujović sa saradnicima.

PODRŠKA

- Dodijeljena sredstva biće iskorišćena za proširenje primarnog kolektora i sekundarne kanalizacione mreže glavnog grada u ukupnoj dužini od 30 kilometara. Ukupan budžet projekta je 72 miliona eura, tako da je, uz prethodno odobrenih 10,1 milion eura, Evropska unija donirala skoro polovinu sredstava, dok će ostatak biti finansiran kreditom Njemačke razvojne banke (KfW) i nacionalnim sredstvima – navode iz Vlade.

Budući izgled postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

U dijelu koordinacije fondova EU, Bojan Vujović je istakao odličnu saradnju Vlade sa Evropskom unijom, kao najvećim donatorom i zahvalio na odobrenoj dodatnoj finansijskoj podršci Crnoj Gori. Naglasio je da je izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici projekat čija će uspješna implementacija u velikoj mjeri uticati na kvalitet života gra-

Vuković: Jedan od najvećih uspjeha gradske uprave - Još jedno fantastično priznanje za Glavni grad - tim riječima je gradonačelnik glavnog grada Ivan Vuković prokomentarisao to što je dodatnih 23,4 miliona eura bespovratnih sredstava Evropske unije dodijeljeno za drugu fazu projekta izgradnja

postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i glavne kanalizacione mreže u Podgorici.

On se zahvalio zamjeniku Časlavu Vešoviću, direktoru našeg Vodovoda i kanalizacija Filipu Makridu, predsjedniku UO, prof. Petru Živkoviću i dru-

đana Podgorice i zaštitu voda u nizvodnom dijelu rijeke Morače i Skadarskog jezera.

SARADNJA

- Dodatnim bespovratnim sredstvima za drugu fazu projekta unapređenja infrastrukture za prikupljanje i tretman otpadnih voda u Podgorici na najbolji način ćemo zajedno doprinijeti ispunjavanju obaveza iz pregovaračkog progim vrijednim kolegama koje su doprinijele da Glavni grad dobije do sada najveći evropski grant, a time i šansu da se trajno riješi problem otpadnih voda u svim djelovima Podgorice.

- Ovo je jedan od najvećih uspjeha koje smo postigli tokom mandata ove gradske uprave. Ponosan sam do neba - poručio je Vuković.

cesa. Vlada ostaje posvećena saradnji sa svim partnerima u cilju efikasne implementacije ovog projekta, a posebno u kontekstu potrebe stalnog unapređenja stanja životne sredine - poručio je Vujović predstavnicima Evropske komisije, država članica EU i međunarodnih finansijskih institucija.

Na sastanku su razmotrena i pitanja u vezi sa operativnim funkcionisanjem Zapadnobalkanskog investicionog okvira, primarno u pogledu prioriteta definisanih Ekonomskim i investicionim planom EU za Zapadni Balkan, usvojenim u oktobru 2020. godine.

Ponovljena je podrška EU razvoju infrastrukture u regionu, s namjerom da planirana podrška od devet milijardi eura pomogne državama Zapadnog Balkana u novim investicijama.

I. M.

Gradonačelnik Vuković, sa saradnicima, obišao stambeni objekat namijenjen radnicima u privrednim društvima Glavnog grada

Naredne godine grade zgradu za zaposlene u administraciji Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, sa saradnicima, obišao je juče stambenu zgradu namijenjenu zapošljenima u privrednim društvima Glavnog grada.

IZAZOVI

Uprkos brojnim izazovima, prenosi PG biro, Glavni grad nastavlja da predano vodi brigu o svojim zapošljenima, a realizacija ovog projekta predstavlja samo jedan od primjera takvog djelovanja.

- Bez obzira na brojne izazove sa kojima se suočavamo, zahvaljujući vrijednim ljudima u sistemu Glavnog grada, uspjeli smo da realizujemo brojne projekte i da učinimo da Podgorica postane značajno bolje mjesto za život. Na ovaj način se trudimo da im ukažemo poštovanje i da doprinesemo poboljšanju kvaliteta njihovog života - kazao je Vuković i istakao da je ovo nastavak dobre prakse koja će i u budućnosti biti jedan od prioriteta gradske uprave.

Najavio je da će se tokom naredne godine steći uslovi za izgradnju još jedne stambene jedinice koja će biti namijenjena zapošljenima u administraciji Glavnog grada.

- Zahvaljujući vrijednoj podršci Glavnog grada, koja se odnosi na ustupanje parcele i oslobađanje investitora plaćanja komunalne naknade, podršci vrijednoj 1,4 miliona eura, stambeno pitanje će po povoljnim uslovima riješiti 91 porodica – poručio je Vuković

i podsjetio da je tokom 2020. godine Glavni grad predao na upotrebu dva ovakva objekta sa 170 stanova.

Takođe, gradonačelnik je podsjetio da je Glavni grad u ranijem periodu povećao plate zapošljenima u privrednom društvu Zelenilo d. o. o, kao i ljudima zapošljenim u administraciji.

RADOVI

Direktor Agencije za stanovanje Vladimir Tomović kazao

je da ovaj stambeni objekat posjeduje 91 stambenu jedinicu, te da je preostala još finalizacija tehničkog prijema objekta.

- Nalazimo se ispred objekta koji se sastoji od 91 stambene jedinice, po strukturi imamo jednu garsonjeru, 48 jednosobnih i 42 dvosobna stana, koji su podijeljeni između 10 privrednih društava Glavnog grada, izuzimajući Čistoću i Vodovod i kanalizacije, koji su u prethodnom periodu izgradili svoje stambene objekte.

Građevinski radovi na objektu su završeni, preostalo je još da se završi tehnički prijem objekta, kako bi se zgrada upisala u katastar i nakon toga ulazimo u proceduru raspodjele stambenih jedinica. U narednom periodu nas očekuje potpisivanje ugovora sa konačnim korisnicima stanova - kazao je Tomović i dodao da je cijena po metru kvadratnom 600 eura, što je 50 odsto manje od tržišne cijene stanova na ovoj lokaciji.

I. M.

Hronika Podgorice

Subota, 18. decembar 2021.

15

Podgorička noć obilježena na više lokacija u gradu

U Bloku pet, na pješačkoj stazi uz Ulicu vijenac kosovskih junaka, građani su imali priliku da od 18 do 21 sat uživaju u različitim sadržajima na pazaru. U ponudi su bili cvijeće, novogodišnji ukrasi, kuvano vino, slatkiši za djecu…

UKRASI

Ivona Vukčević iz cvjećare ,,Luna Garden“ kazala je da joj je drago što učestvuje na pazaru.

- Izložili smo novogodišnje aranžmane sa svijećama. Imamo i Djeda Mraza, jelene… Može se koristiti kao novogodišnja i božićna dekoracija. Cijene su od 15 do 30 eura. Posjetioci više razgledaju nego što kupuju – kazala je Vukčević.

Mjesto na pazaru našli su i autori prvog crnogorskog crtanog filma ,,Magarad“. Mališani su uživali u bojenju crtanih likova.

- Došli smo da uljepšamo manifestaciju. Proveli smo divnu noć, zabavljajući se sa našim najmlađim sugrađanima – kazala je Nina Đukanović, autorka crnogorskog crtanog filma ,,Magarad“.

Na štandu ,,Kupe pab-a“ moglo se probati kuvano vino, rakija, sok od šipka, kiflice, pancerote.

- Prezadovoljni smo. Organizacija je odlična, sve je fantastično. Cijene su bile od euro do dva – kazali su iz ,,Kupe pab-a“.

Novogodišnji ukrasi mogli su se kupiti na štandu ,,La mia kaza“ - Imamo ukrase za jelku, novogodišnje rogove i kapice, jelke i medvjediće. Cijene su pristupačne, od svega nekoliko eura – kazala je Dejana Vujković.

Uz pjesmu i druženje proslavili Dan Podgorice Na pješačkoj stazi uz Ulicu vijenac kosovskih junaka građani su imali priliku da uživaju u različitim sadržajima na pazaru. U ponudi su bili cvijeće, novogodišnji ukrasi, kuvano vino, slatkiši za djecu… Proslava je upriličena i u hotelu ,,Podgorica“, kao i u nekoliko lokala širom grada M. BABOVIĆ

Povodom 19. decembra Dana Podgorice, Turistička organizacija Glavnog grada organizovala je juče tradicionalnu manifestaciju „Podgorička noć“ na više lokacija u gradu.

UŽIVALI I DJECA I ODRASLI: Sa pazara u Bloku pet

Ističe da joj se sviđa atmosfera.

-Veselo je. Malo je vjetrovito, nosi nas sa štanda, ali nema veze. Muzika je super – kaže Vujković.

UŽIVANJE

S obzirom na to da je bilo hladno vrijeme, kuvano vino je, kako kažu građani, došlo kao ,,kec na desetku“.

- Ugrijalo me je vino. Uživam.

Tu sam sa djecom, oni crtaju.

Za svakog ima ponešto – kaže Milena Rajković.

Pazar su organizovali Turis-

Brojna iznenađenja i tokom vikenda Obilježavanje Dana Podgorice nastaviće se i tokom vikenda.

Za danas je spremno i iznenađenje za najmlađe sugrađane.

- Ulicama Podgorice, na elek-

tričnim trotinetima, proći će njihovi omiljeni likovi iz bajki.

Druženje će tokom vikenda biti organizovano i na Trgu nezavisnosti, i to danas od 12 do

tička organizacija, ugostitelji i privrednici.

Ana Vuković ističe da je Bloku pet falio ovakav događaj.

- Sve svjetlucka, muzika, ovdje je pusto, treba češće da se

organizuje ovako nešto. Prava je praznična atmosfera – kaže Vuković. Proslava je upriličena i u hotelu ,,Podgorica“. Za dobru muzičku atmosferu pobrinuli su se Tanja Šeter, Šukrija

14 sati i sjutra na Trgu Svetog Petra Cetinjskog od 12 do 13 sati i na Trgu nezavisnosti od 13 do 14 sati – najavili su iz Turističke organizacije Podgorice.

Zuti Serhatlić, Danijel Alibabić i Pljevaljski tamburaši.

Goste su razgalili poznatim starogradskim pjesmama. Nije izostala ni bogata trpeza podgoričkih specijaliteta.

- Želja nam je da se broj partnera koji su uključeni u organizaciju Podgoričke noći povećava i da sljedeće godine u svim ugostiteljskim objektima proslavimo ovaj naš zajednički praznik - Dan glavnog grada - Podgorice – kazala je direktorica TOP-a Irena Rogošić.

Druženje je sinoć organizovano i u restoranima ,,Sto manira“ i ,,Forest“.

Podgorički ugođaj upotpunila je i muzika sa talasa Gradskog radija, pjesme stare i nove Podgorice.

Nj. ŽIVANOVIĆ

16

Arena

Sportski miks

Subota, 18. decembar 2021.

Košarkaši Mornara danas (17 h) u Baru dočekuju

Favorit ne pob PODGORICA – Sa tri vezane pobjede u prethodna tri kola, a četiri pobjede u posljednjih pet utakmica u ABA ligi, košarkaši Mornara su dosta popravili loš utisak s početka sezone, kada su nanizali šest startnih poraza. Osim utiska, Barani su popravili i poziciju na tabeli, pa su na dvije pobjede od opasne zone, ali i na samo pobjedu od zone plej-ofa.

Atletski savez Crne Gore izabrao najbolje u 2021.

PODGORICA - Kada je Marija Vuković 7. avgusta u Tokiju preskočila 196 centimetara i osvojila deveto mjesto na Olimpijskim igrama, bilo je jasno da će biti glavni kandidat za sportistu godine, a da će još jednom sigurno osvojiti priznanje za atletičarku godine.

I Upravni odbor zaista nije imao težak posao - članovi Atletskog kluba Podgorica, Danijel Furtula i Marija Vuković, koji su bili učesnici Igara u Tokiju, najbolji su atletičari Crne Gore u 2021. godini, u tradicionalnom izboru Atletskog saveza.

Vuković se plasirala u finale Olimpijskih igara i osvojila deveto mjesto u skoku uvis, što je najveći uspjeh u istoriji crnogorske atletike do sada. Furtula je osvojio 24. mjesto na Olimpijskim igrama u bacanju diska.

Vuković na tablicama Svjetske atletske federacije na kraju 2021. godine nalazi se na devetom, dok je na rang listi Evropske atletske federacije na četvrtom mjestu. Furtula je 29. na svjetskoj, a 15. na tablici Evropske atletske federacije.

Najbolji junior u 2021. godini je Ognjen Vojvodić iz Mornara, dok su za najbolje juniorke

Da bi nastavili pozitivnu seriju, izabranicima Mihaila Pavićevića će trebati najbolje izdanje u sezoni, kako bi danas (17 sati), pred svojim navijačima, eventualno uspjeli da sruše i jednog od favorita regionalnog takmičenja – Partizan.

- Bili smo u prilici da u zvaničnoj utakmici ugostimo legendu američke košarke Lerija Brauna, jedinog trenera koji je bio šampion Amerike i sa koledž timom Kanzasa, a kasnije osvojio i NBA ligu sa Detroitom. U subotu ćemo imati priliku da, takođe, na zvaničnoj utakmici ugostimo i najboljeg trenera Evrope svih vremena Željka Obradovića i ta činjenica naš klub, a i mene kao trenera, čini izuzetno ponosnim - rekao je Pavićević.

Partizan, jedan od favorita za titulu, u Bar dolazi nakon poraza kod kuće od Cedevita Olimpije, drugog u ABA ligi (nakon onog od Zvezde), ali i

tijesne pobjede protiv Slaska (75:73) u Evrokupu.

- Vjerovatno mnogi očekuju, po ugledu na one koji to koriste, da počnem priču o budžetu. Da počnem da kukam kako oni imaju budžete, a mi nemamo. Ja, zaista, nijesam od tih trenera, niti ću ikada biti. Mene budžeti ne interesuju, već me interesuje moja ekipa, nezavisno protiv koga igramo i kakav im je budžet. Poštujemo svakoga u ovoj ligi, pogotovo ekipe koji su obilježile ovo takmičenje, među kojima je Partizan. Sa dužnim poštovanjem ćemo ih dočekati, kao što dočekujemo svakoga. U Baru je uvijek bilo lijepo igrati, u lijepoj atmosferi i na to smo, takođe, jako ponosni. Tu se završava priča o protivniku. A za Partizan se spremamo kao i za svaku drugu utakmicu. Poštujemo Partizan i sve što su uradili ove godine, ali ja sam od onih koji mora biti fokusiran na svoj tim i koliko mi možemo.

Poslije lošeg starta mi smo u

U Ljublja

Danas tradicionalna trka ,,Oslobođenje Podgorice“

Slađana Pejović brani krunu

PODGORICA - Tradicionalna atletska trka Oslobođenje Podgorice - Memorijal ,,Veliša Mugoša“ biće održana danas, a atletičari će i ove godine trčati na brdu Gorica.

Start i cilj biće u blizini Spomenika partizanu borcu. Trka će biti održana 63. put, a učesnici će trčati na kružnoj sazi dugoj 600 metara. Planirano je da bude održano šest trka.

- Na trci će nastupiti najbolji atletičari iz Crne Gore, učesnici srednjih i osnovnih škola sa područja glavnog grada, rekreativci, veterani, studenti, pripadnici Vojske i policije koji će trčati u trci na 5.000 metara - saopštili su iz Atletskog saveza Crne Gore.

Pioniri će, u obje konkurencije, trčati na 600, juniorke na hiljadu, a juniori na hiljadu i po meta-

Svjetsko prvenstvo u plivanju

Novi državni rekord Ada Gargovića PODGORICA - Drugog dana Svjetskog prvenstva u u plivanju u Abu Dabiju, crnogorski reprezentativac Ado Gargović u disciplini 200 kraul postavio je novi crnogorski rekord u vremenu 01:51,42.

Rekord je popravio za tri sekunde.

ra. Seniorke će se nadmetati na četiri hiljade, a seniori, u glavnoj trci, na pet hiljada metara.

Glavna trka nosi ime Memorijal ,,Veliša Mugoša“, u znak sjećanja na jednog od najboljih crnogorskih atletičara, vlasnika jednog evropskog i 11 jugoslovenskih rekorda.

Tradicionalni pokrovitelj manifestacije je Sekretarijat za

kulturu i sport Glavnog grada, a tehnički organizator ATK Podgorički maraton uz podršku Atletskog saveza Crne Gore.

Početak manifestacije zakazan je za 12 sati.

Pošlogodišnji pobjednici bili su Slađana Pejović na tri i Goran Bubanja na pet hiljada metara, članovi Atletskog kluba Nikšić.

R. P.

Gargović je u četvrtak na 400 kraul otplivao vrijeme 03;59,93, što je takođe novi rekord Crne Gore.

S ova dva rezultata, Gargović je trenutno najbolji crnogorski plivač sa 709 FINA bodova.

- Zadržao sam isti fokus i mentalitet kao i u trci u četvrtak, rezultat toga su odlično izbalansirane 100-ke, i naravno novo najbolje vrijeme kao i državni

dobroj seriji. Polako to dolazi na svoje mjesto, dijele se uloge i daćemo sve od sebe da eventualno iznenadimo Partizan, koji je, sigurno, favorit u ovom meču. Favoriti, međutim, ne pobjeđuju uvijek. Imali smo vremena da se spremimo za ovu utakmicu i očekujemo lijepu košarkašku predstavu - poručio je Pavićević.

Strateg Mornara ne skriva žal

Košarkaši SC Derbija veče

WPOLO.ME

Godina u znaku Marije Vuković

proglašene Andrea Matković (Mornar) i Irena Bošković (Tara). Za najbolje mlađe juniore izabrani su Ognjen Marsenić (Lim), Milica Pejović (2004, Podgorica), Maša Bubanja (2005, Lim) i Vesna Kljajević (Tara).

Najbolji pioniri su Milivoje Pajović (2006, Orion) i Anabela Mujovi (Sanja).

Za najbolje veterane proglašeni su Dragoljub Koprivica (Mornar) i Vesna Pavlićević (Podgorički maraton).

Specijalnim priznanjem za ostvarene rezultate u 2021. godini biće nagrađeni Tomaš Đurović, Dragan i Darko Pešić, dok će posebna priznanja dobiti Risto Drobnjak, Amir Papazi i Ljiljana Matović.

Atletski savez će specijalno priznanje dodijeliti selektoru Osmanu Eroviću, za izuzetna dostignuća atletičara na međunariodnoj sceni. Upravni odbor je konstatovao da su na međunarodnim takmičenjima u 2021. godini crnogorski atletičari osvojili šest medalja od čega četiri zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu.

Vuković je bila zlatna na prvenstvima Balkana u dvorani i na otvorenom i Malih zemalja Evrope, dok je Furtula osvojio zlatno odličje na seniorskom prvenstvu Balkana. Đurović je bio srebrni u kugli na Igrama malih zemalja Evrope, a Dragan Pešić bronzani u desetoboju na Balkanskom prvenstvu.

U 2021.godini crnogorski atletičari postavili su 42 rekorda Crne Gore - 20 u muškoj i 22 u ženskoj konkurenciji, a ispunili su sedam normi za međunarodna takmičenja.

- Na svim takmičenjima u 2021. godini, zalaganje, red i disciplina svih učesnika iz ASCG bili su na visokom nivou, bez ijedne primjedbe - saopšteno je iz Atletskog saveza.

Svečanost proglašenja najboljih biće održano 25. decembra (12 sati) u Sportsko - kulturnom centru Univerziteta.

R. P.

3-2

vodi Mornar u pobjedama u ,,Topolici“ protiv Partizana.

Ukupan skor u ABA ligi je 6-4 u korist Partizana

rekord. Od mene dosta za ovu godinu - kazao je Gargović nakon trke.

Juče je u disciplini 100 kraul nastupila Anđela Antunović i zabilježila vrijeme 01:00,52.

- Solidno otplivano vrijeme, približno vremenu koje sam plivala na Evropskom prvenstvu u Kazanju. Nadala sam se da će biti ispod minut, ali s obzirom na to da je bilo dosta grešaka, zadovoljna sam - poručila je Anđela.

VasilijeAndrić će danas nastupiti u kvalifikacijama na 50 metara kraul, dok ga u poneđeljak čeka trka na 100 kraul.

Jovanu Kuljaču sjutra i preksjutra čeka nastup na 50 leđno, odnosno 50 metara kraul.

Ne. K.

PODGORICA – Cedevita Olimpija i SC Derbi su u prošlom kolu prekinuli serije poraza. Nakon tri izgubljene utakmice u nizu, Podgoričani su su kod kuće savladali Igokeu, dok je Cedevita Olimpija u prošlom kolu u Beogradu pobijedila Partizan, a nakon poraza od Mege i Zadra. Po završetku večerašnje utakmice u Ljubljani (19 časova), samo jedan tim će ostati na pobjedničkoj stazi…

- Očekuje nas zahtjevna utakmica protiv tima koji u posljednje vrijeme diže formu. Igrali su dvije dobre utakmice u Evrokupu, dobili su Partizan, što govori o njihovom kvalitetu. Ali mi ne idemo u Ljubljanu na izlet i sa bijelom zastavom, već ćemo da uradimo sve što možemo da iznenadimo – rekao je trener SC Derbija Andrej Žakelj. ,,Studenti“ su u prošlom kolu savladali Igokeu bez najboljeg strijelca Kajla Vinjalesa, koji je meč preskočio zbog problema sa kukom.

Ostaje da se vidi da li će Vinjales uspjeti da se oporavi do duela sa Cedevita Olimpijom.

- Uprkos problemima koje imamo, odigraćemo maksimalno fokusirano, nadam se sa energijom koju smo imali na prošloj utakmici protiv Igokee – dodao je Žakelj.

Od pet pobjeda u dosadašnjem toku lige, SC Derbi je jednu ostvario u gostima, protiv Splita, u četvr-

Subota, 18. decembar 2021.

Arena

Košarka

17

u Partizan, u meču 12. kola Admiralbet ABA lige

bjeđuje uvijek Obradović: Poštovanje za braću Pavićević

što meč neće biti odigran pred punim tribinama ,,Topolice“.

- Mi moramo da poštujemo epidemiološka pravila i zbog toga ovaj spektakl neće imati priliku da sa tribina vide svi ljubitelji košarke iz našeg, ali i susjednih gradova - zaključio je Pavićević.

Bivši as Partizana, sada jedan od lidera „Ponosa Bara“, Nemanja Gordić zna kakvo iskušenje čeka njegov tim.

- Očekuje nas jako težak meč.

Partizan je jedna od najboljih ekipa u ligi. Od početka sezone igraju u dobrom ritmu što u ABA ligi tako i u Eurokupu, dolaze u dobrom raspoloženju u Bar ali i mi smo u dobrom ritmu nakon četiri pobjede u prethodnih pet kola. Pokušaćemo da pružimo maksimum i vidjećemo za šta će to biti dovoljno - kazao je Gordić.

S. J.

Trener Partizana Željko Obradović je istakao da mu je mnogo drago što dolazi u Bar, gdje će vidjeti Đorđija i Mihaila Pavićevića.

- Braća Pavićević su toliko uradili za taj klub i ja želim da im čestitam ovom prilikom na tome šta su uradili za košarku u Baru, koliko su stabilizovali taj klub i kakve su rezultate imali tokom posljednjih sezona.

Od toga ćemo početi, od velikog poštovanja koje imamo prema njima.

Naravno, kao i svakog protivnika ćemo ih maksimalno poštovati. Nećemo gledati poziciju na tabeli, ni našu ni njihovu, nego ćemo razmišljati o tome da je Mornar tim koji sigurno ima kvalitet i da mi moramo odigrati zaista mnogo bolje nego što smo to činili u posljednjim utakmicama - poručio je Obradović, uz napomenu da u timu sigurno neće biti Kevina Pantera.

eras (19 h) gostuju Cedevita Olimpiji

anu nijesu došli na izlet Duel najboljih skakača lige U večerašnjem meču biće interesantan duel centara dva tima, Zeka Ogasta i Kenana Kamenjaša. Njih dvojica su, naime, trenutno najbolji skakači lige, pošto Kamenjaš prosječno po meču bilježi 8,09 skokova, a Ogast 7,36.

Uz to, Kamenjaš je drugi poenter svog tima (12,7 poena), a Ogast četvrti u Cedevita Olimpiji (9,4).

tom kolu. A protiv trenutno šest prvolasiranih ekipa na tabeli, ne računajući Cedevita Olimpiju, SC Derbi je doživio svih pet poraza. Podgoričani će pokušati da u Ljubljani sruše jednog od favorita takmičenja.

- Znamo da su napadački veoma dobar tim. Imaju sjajne igrače na svakoj poziciji, veoma brzo trče od koša do koša. Znamo da moramo da igramo dobru odbranu, ali i da trčimo takođe ako želimo da pobijedimo u ovoj utakmici. Vidjećemo šta će se desiti – rekao je Flečer Megi, trenutno treći poenter tima, sa

prosječnih 12,4 poena po utakmici.

Pobjeda protiv Igokee u prošlom kolu, prošlosezonskim polufinalistom plej-ofa ABA lige, bila je prava injekcija samopouzdanja za SC Derbi za nastavak sezone.

- Pobjeda nad Igokeom je velika za nas. Utakmica je sve vrijeme bila izjednačena, ali smo uspjeli da zaustavimo nekoliko ključnih napada, postignemo važne poene i završimo meč na pravi način – zaključio je Megi.

Duel Cedevita Olimpije i SC Derbija biće i susret neka-

dašnjih saradnika iz stručnog štaba slovenačke Primorske, Žakelja i Jurice Golemca. Žakelj je bio prvo pomoćnik Golemcu, a onda i prvi trener, nakon odlaska Golemca.

- SC Derbi je odličan tim koji igra veoma dobro ove sezone. Takođe je dobro vođen, a tim ima mnogo talentovanih igrača i odličnih stranih košarkaša. Podgoričani igraju odličnu košarku, a njihova igra ima i ,,glavu i rep“. Do pobjede možemo samo kvalitetnom i agresivnom odbranom i pametnom igrom u napadu – rekao je Golemac.

S. J.

Košarkaši Budućnost Volija večeras od 21 čas dočekuju Krku

Oprezno protiv omiljenog gosta 

PODGORICA – Pobjedom u meču Evrokupa, španska Gran Kanarija je prekinula nepobjedivost Budućnost Volija u „Morači“ koja je trajala punih 315 dana i 22 utakmice. Od večerašnjeg meča sa Krkom (21 čas), Podgoričani mogu ne samo da započnu novi pobjednički ciklus pred svojim navijačima (serija traje u regionalnom takmičenju, ove sezone sa svih šest trijumfa), već imaju i šansu da nastave niz pobjeda protiv tima iz Novog Mesta, koji traje 12 utakmica, odnosno od 26. oktobra 2003. godine.

Naime, Krka je dobila samo jedan, i to prvi međusobni duel u „Morači“ u ABA ligi, 26. februara 2002. godine, i to sa ubjedljivih 93:75. Nakon toga je Budućnost uvijek pobjeđivala, od dva (70:68) do 29 poena razlike, koliko je bilo prije pet godina (91:62). U decembru prošle godine je bilo 70:62 za „plave“...

- Moraćemo da se borimo sa njima, jer imaju prilično dobar tim, iako su, mislim, izgubili posljednjih pet utakmica. Ali oni se bore u svakoj utakmici, zamalo su savladali Crvenu zvezdu. Moramo da izađemo na teren i da ih pobijedimo, oni se sigurno neće predati – rekao je novi krilni centar Budućnosti, Litvanac Donatas Tarolis, kome će meč protiv Krke biti treći u dresu Podgoričana.

- Mislim da se dobro prilago-

Prodaja karata, po cijeni od pet i 10 eura, vršiće se danas od 10 do 21 čas, na biletarnici Sportskog centra „Morača“

đavam, korak po ko korak. Moram da učim o postavljanju, odbrani, o svemu... Ali mislim da mi za sada ide prilično dobro – dodao je Tarolis, koji je stigao u Podgoricu da zamijeni „odbjeglog“ Džejkoba Vajlija.

Nakon meča sa Gran Kanarijom, govoreći o narednom protivniku, trener Aleksandar Džikić je rekao da je Krka opasna kao i svaki drugi protivnik, te da su najopasnije te „štriklirane utakmice“. To je najbolje osjetila Crvena zvezda, koja je u prošlom kolu dobila Krku u Novom Mestu sa pola koša razlike (71:70), nakon što je domaćin vodio čitavu utakmicu, a 18 razlike (60:42) nepunih devet minuta prije kraja meča.

- Gostujući tim ima slične probleme sa odsustvom igrača, tako da mi u ovom trenutku ne znamo u kom će sastavu nastupiti, ali to neće promijeniti činjenicu da će u ovom meču biti rasterećeni. Svakome ko voli i prati sport je jasno da su baš takve utakmice ,,najopasnije“ za takozvane favorite. Oni su prije samo nekoliko dana do-

veli evroligašku ekipu na samu ivicu poraza, što još jednom potvrđuje nepisano pravilo u ovakvim susretima. Imaju veliki šuterski potencijal u bekovskom triu Stipčević - Gibs Lapornik i atletsku centarsku liniju koja je prihvatila svoje uloge i radi ono što se očekuje.

Mi moramo da iskontrolišemo njihove najbolje strijelce i uspostavimo ritam koji nama odgovara – rekao je Džikić.

Ipak, Krka je opasniji tim u svojoj dvorani ,,Leon Štukelj“, gdje je slovenački tim ove sezone dobio prve tri utakmice. Krka je bez pobjede u posljednjih pet kola, a u gostima je izgubila sve mečeve ove sezone (Cedevita Olimpija, Mega, Partizan, Cibona, Split, FMP).

- Moraćemo da izađemo na teren sa boljim intenzitetom nego što je to bio slučaj protiv Gran Kanarije. Sa više fokusa, uz nadu da ćemo i bolje pogađati koš, da ćemo odigramo najbolje što možemo – rekao je bek Podgoričana Di Džej Sili, svjestan da je ekipi teže u ovom periodu zbog skraćene rotacije, posebno u bekovskoj liniji (van terena su i dalje Petar Popović i Igor Drobnjak).

- Jeste teže, ali na kraju niko to ne gleda, svi gledaju samo da li si pobijedio ili izgubio. Imamo problema sa povredama, imamo igrače koji igraju sa povredama i to je problem. Ali protiv Krke moramo da nađemo način da pobijedimo – dodao je Sili.

S. J.

Damjanović:Džikić je razlog odličnih rezultata Budućnosti Trener Krke Dalibor Damjanović je bio pun hvale na račun Budućnosti i trenera Aleksandra Džikića, koji je u karijeri u dva navrata vodio Krku.

- Očekuje nas još jedno teško gostovanje, ovog puta protiv veoma jake Budućnosti, koja je ove sezone ima vrhunske rezultate i u ABA ligi i u Evrokupu. Okupili su veoma dobar igrački kadar, što se vidi i po rezultatima, uprkos tome što imaju dosta problema sa povredama i bolestima, jer su na početku sezone izgubili ključnog igrača na poziciji četiri Dani-

la Nikolića, kome, naravno, želim brz oporavak i povratak na teren. Razlog za vrhunske rezultate Budućnosti je odličan stručni štab na čelu sa Aleksandrom Džikićem, koji je svuda gdje je radio ostavljao veoma dobre rezultate... Moraćemo da budemo veoma pametni, da imamo veoma dobre odluke u napadu, jer će Budućnost brzo kazniti svaku lošu odluku, svaki egoizam u igri. Moramo da odigramo bar na nivou koji smo pokazali protiv Zvezde, ili još više, ako uopšte želimo da igramo protiv Budućnosti – rekao je Damjanović.

18

Sportski miks

Arena

Subota, 18. decembar 2021.

Pobjeda danilovgradskog tima na zatvaranju polusezone u Telekom 1. CFL

Iskra ,,zakucala“ Zetu za dno tabele

Iskra

Zeta

31 1

0

Stadion: Braće Velašević.

Gledalaca: 150 Sudija: Predrag Radovanović (Podgorica) Golovi: 1:0 Pavlićević u 11, 2:0 Dijaš u 60, 3:0 Vuković u 77, 3:1 Rogošić u 90.+1 Žuti kartoni: Đurišić, Šaletić, B. Obradović (Iskra), Đurović (Zeta)

Raspored mečeva u trećem izdanju Lige nacija

Iskra

Zeta

Kordić Đurišić (od 83. Uskoković) Vukotić Bakrač Šaletić Milojko Pavlović Dijaš (od 83. Globarević) Pavlićević (od 75. B. Obradović) Vuković (od 80. Milić) Sekulić (od 80. Grbović)

Karadžić (od 23. Boljević) Tuzović Đurović Đ. Vukčević Pupović Krstović Krstović Roganović (od 46. Miranović) Kukuličić (od 23. Škrijelj) Burzanović (od 63. Rogošić) Đinović (od 63.

Radusinović) I. Vukčević

Tabela

Slavlje fudbalera Iskre na jučerašnjem meču

Zavjesa na crnogorski klupski fudbal u 2021. spuštena je pobjedom Iskre nad Zetom (3:1) u zaostalom meču 18. kola Telekom 1. CFL. Domaćin se u finišu jeseni donekle iskupio za dva uzastopna poraza i ostao konkurentan u trci za Evropu. Sastav Srđana Nikića poslije 19 kola ima bod manje od četvrtoplasiranog Petrovca, tri od Budućnosti, četiri od Dečića...

Danilovgrađani će spokojno na pauzu, dok Zećani ne mogu mirno da spavaju. Trećim uzastopnim porazom ,,vukovi“ su ostali ,,zakucani“ za dno tabele, sa samo 10 bodova, čak sedam manje od pretposljednje Podgorice.

Početak meča odavao je utisak da će Zeta biti tim koji će dominirati i imati inicijativu, a epitet igrača utakmice ponijeti Ivan Vukčević.

Mladi reprezentativac Crne Gore bio je agilan u uvodnih 10

minuta, imao jedan zanimljiv pokušaj, te šansu kada je sa 16 metara šutirao u golmana Marka Kordića.

Zaigrala je potom i Iskra, i zaprijetila prvi put u 10. minutu. Đorđe Šaletić i Petar Pavlićević su kombinovali po lijevoj strani, povratna lopta došla je do Balša Sekulića čiji je šut sa 12 metara u korner odbio golman Aleksandar Karadžić.

Samo minut kasnije golman Zete bio je nemoćan. Odbrana Zete loše se snašla na pritisak domaćina, u posjed lopte došao je Milan Đurišić, dodao do Ivana Vukovića, a popularni Giga uz propuštanje Sekulića odigrao za Vilijana da Silvu Dijaša nakon čijeg se udarca lopta odbila do Pavlićevića kojem nije bilo teško da zatrese mrežu.

Zeta je sredinom poluvremena mogla da izjednači kada je Ivan Vukčević šutirao kroz ,,šumu“ nogu, ali samo do dobro postavljenog Kordića, da bi potom meč ,,utihnuo“, sve do 38. mi-

Večeras u Budvi derbi Prve lige za odbojkaše

Šampion na testu protiv Podgoričana Vrijeme je i za prvi veliki derbi u domaćem prvenstvu odbojkaša – večeras od 18 časova u Mediteranskom sportskom centru sastaju se Budva i Budućnost volej, ekipe koje su do sada upisale po šest pobjeda.

Utakmica iz šestog kola je trebala da bude odigrana 20. novembra, ali je tada odložena.

Nema dileme da je favorit Budva, jer aktuelni šampion države ima iskusniji i, na papiru, kvalitetniji sastav, ali će to morati da potvrdi i na svom terenu.

- U periodu za nama imali smo određenih izazova sa povredama i kovid virusom. Iz tog razlo-

ga za derbi nijesmo u prilici da računamo na kompletan sastav. Siguran sam da će sastav koji nastupi dati maksimum i nadam se da će to biti dovoljno da predstojeću pauzu dočekamo sa pozicije lidera - ističe Miloš Marković, trener Budve.

Za razliku od Budve, koja u šest pobjeda nije ispustila ni set, Budućnost jeste jedan, protiv Galeba.

- Sama činjenica da obje ekipe imaju maksimalan učinak u dosadašnjem dijelu prvenstva jasno ukazuje na to da je u pitanju pravi derbi. Sticajem okolnosti meč koji je trebao da bude odi-

nuta i momenta koji je obilježio utakmicu.

Rajko Boljević je u 23. zamijenio povrijeđenog golmana Zete Aleksandra Karadžića i nije mu dugo trebalo da se proslavi.

Za divljenje je što je sve uradio mladi čuvar mreže u jednom napadu Iskre - prvo je odbranio šut Dijaša sa distance, potom impresivnom paradom zaustavio udarac Vukovića koji je bio potpuno sam na nekoliko metara od gola, a onda nakon novog odbitka, nogom sa gol linije, onemogućio Đurišića da povisi na 2:0.

Iskra je, ipak, stigla do drugog pogotka i to relativno brzo u drugom poluvremenu. Dijaš je u 54. iz slobodnog udarca šutirao jako iznad prečke, što je bila najava egzekucije Brazilca šest minuta kasnije - Đurišić je ubacio loptu u šesnaesterac, Vuković odložio za Dijaša, koji ju je zakucao pod prečku.

Boljević je bio nemoćan, isto kao i u 77. minutu kada je meč gran prije mjesec biće odigran kao posljednji pred pauzu i mislim da ovakav meč zaslužuje da zaokruži sliku muške odbojke u Crnoj Gori kad je u pitanju prvi dio prvenstva. Svjesni smo i kvaliteta i iskustva koje posjeduju igrači Budve, ali rad, angažovanje i želja koja je prisutna kod naših igrača daje nam za pravo da se nadamo dobroj partiji. Naši mladi igrači posjeduju kvalitet koji garantuje dobru odbojkašku predstavu, a ja se nadam da ćemo to pokazati i na ovom meču, te na pravi način zaokružiti ovaj takmičarski dio i ovu kalendarsku godinu - kaže trener Budućnosti Balša Radulović.

Parovi 6. kola – danas: Budva – Budućnost volej (18.00), Galeb – Sutjeska (20.00). Ranije odigrano: Mornar – Jedinstvo 3:1.

S. J.

1. Sutjeska

19 12 5 2 30:13

41

2. Dečić

19 8 9 2 30:19

33

3. Budućnost

19 9 5 5 36:24 32

4. Petrovac

19 8 6 5 34:28 30

5. Iskra

19 8 5 6 22:18

29

6. Mornar

19 6 6 7

24

7. Rudar

19 6 5 8 23:27 23

15:19

8. Jezero

19 5 3 11 14:26

9. Podgorica

19 4 5 10 18:29

18 17

10. Zeta

19 1 7 11 14:33

10

Prvenstvo će se nastaviti u februaru.

LISTA STRIJELACA 10 - Miličković (Petrovac) 8 - Raičković (Budućnost), Bašić (Petrovac) 7 - Ivanović (Budućnost), Camaj, Vuljaj (Dečić), I. Vukčević (Zeta) 6 - Striković, Suraka (Rudar), Nikač (Sutjeska)...

definitivno prelomljen. Bogdan Obradović šutirao je iskosa sa lijeve strane, golman Zete odbranio, ali je natrčao Ivan Vuković i zaokružio dobro izdanje.

Možda bi ishod meča bio drugačiji da je rezervista Balša Rogošić u 74. na pas Ivana Vukčevića pogodio mrežu, a ne stativu gola Iskre, koja je dopustila ,,vukovima“ samo da ublaže poraz - pogodio je upravo Rogošić, u nadoknadi.

B. K.

,,Sokoli“ kreću protiv Rumunije

PODGORICA - Administracija Evropske fudbalske asocijacije (UEFA) utvrdila je raspored takmičenja za treće izdanje UEFA Lige nacija koje će se igrati u junu i septembru 2022. godine.

Takmičenje u grupi B3, Crna Gora će početi u subotu, 4. juna u 20.45 časova duelom sa selekcijom Rumunije na Gradskom stadionu u Podgorici.

Tri dana kasnije ,,sokoli“ će gostovati Finskoj (20.45 h), dok će 11. juna na Gradskom stadionu u Podgorici od 15 sati odmjeriti snage sa selekcijom Bosne i Hercegovine. U četvrtom kolu, koje se igra 14. juna, naša selekcija gostovaće Rumuniji (20.45 h).

U petom kolu najmlađeg Uefinog takmičenja za reprezentacije, Crna Gora će 23. septembra gostovati Bosni i Hercegovini (20.45 h), dok će posljednji meč

Raspored 4. jun 18.00 - Finska - BiH 20.45 - Crna Gora - Rumunija 7. jun 20.45 - Finska - Crna Gora 20.45 - BiH - Rumunija 11. jun 15.00 - Crna Gora - BiH 20.45 - Rumunija - Finska 14. jun 20.45 - Rumunija - Crna Gora 20.45 - BiH - Finska 23. septembar 20.45 - BiH - Crna Gora 20.45 - Finska - Rumunija 26. septembar 20.45 - Crna Gora - Finska 20.45 - Rumunija - BiH

u grupi B3 Lige nacija „sokoli“ odigrati 26. septembra u 20.45 časova u Podgorici protiv Finske.

Pobjednik grupe B3 izboriće plasman u A diviziju A Lige nacija, dok će se posljednjeplasirana ekipa grupe preseliti u diviziju C. R. A.

Memorijalni turnir ,,Danilo Dano Delibašić“ u Baru

Legendi u čast

PODGORICA - U organizaciji FK Mornar iz Bara, na pomoćnom terenu SRC „Topolica“ danas će biti održan Memorijalni fudbalski turnir „Danilo Dano Delibašić“.

Manifestacija se održava 18. put u čast legende barskog fudbala i najistaknutijeg fudbalera svih vremena grada pod Rumijom. Kao i nekoliko posljednjih godina, ova manifestacija trajaće samo jedan dan i neće

okupiti četiri ili više ekipa, već će nastupiti samo dvije mlađe selekcije – pioniri Mornara i podgoričkog kluba Adria. Kako bi tradicija bila nastavljena održaće se revijalna utakmica,sa početkom u 13.30 časova.

Nekadašnji fudbaleri, fudbalski radnici i Danovi drugovi predvođeni Vaskom Miloševićem, koji je i najzaslužniji za održavanje memorijala, posjetiće Danovu vječnu kuću i evocirati uspomene na nekadašnju legendu fudbala grada pod Rumijom.

Na kraju utakmice, planirano je da se učesnicima uruče zahvalnosti za učešće na memorijalu.

R. P.

Danas (12 h) se igra humanitarni fudbalski meč za pomoć porodici preminulog kik boksera Mirka Vlahovića

Asovi u humanoj akciji PODGORICA - Humanitarni fudbalski meč za prikupljanje novčanih sredstava za pomoć porodici nedavno preminulog kik boksera Mirka Vlahovića odigraće se danas od 12 sati na glavnom terenu Trening kampa Fudbalskog saveza Crne Gore.

Utakmica, čiju je organizaciju inicirao bivši reprezentativac Vukašin Poleksić, igraće se dva puta po 25 minuta.

- Svi ljubitelji fudbala i navijači naše reprezentacije imaće priliku da u dresu Crne Gore ponovo vide Vukašina Poleksića, Mladena Božovića, Srđana Blažića, Ivana Janjuševića,

Miodraga Džudovića, Jovana Tanasijevića, Milana Jovanovića, Sava Pavićevića, Vladimira Božovića, Mitra Novakovića, Radomira Đalovića, Andriju Delibašića, IgoraBurzanovića, LukuPejovića, Vlada Jeknića, Blaža Igumanovića, Neđeljka Vlahovića i Ivana Delića, rekordera po broju nastupa u nacionalnom timu Fatosa Bećiraja, kao i reprezentativke Helenu Božić, Anđelu Tošković i Milicu Radunović. Fudbalsko umijeće pokazaće i Gavrilo Pajović (košarka), Vladimir Racković (odbojka), Dejan Zlatičanin (boks), Milorad

Mićko Žižić (boks) i sportski novinari Vlado Perović, Danilo Mitrović, Bojan Šuković, Igor Šuković, Neđeljko Kostić i Uroš Radulović, kao i Miloš Antić (Sekretarijat za sport Glavnog grada) - saopšteno je iz FSCG. Ekipe će sa klupa predvoditi prvi selektor našeg nacionalnog tima Zoran Filipović i aktuelni selektor ,,sokola“ Miodrag Radulović.

Cijena ulaznice za ovu utakmicu je u skladu sa mogućnostima svih zainteresovanih pojedinaca.

Prisustvovanje je moguće samo osobama koje ispunjavaju makar jedan od četiri dokaza iz Nacionalne digitalne kovid potvrde.

R. A.

Feljton

Subota, 18. decembar 2021.

KAKO SU PISALE PRVE CRNOGORSKE NOVINE (PRVI DIO) Odabrao i priredio: Slobodan ČUKIĆ

„Crnogorac”, br. 12. izdanje od 10. aprila 1871. godine Dopisi.

Cetinje, 6. marta – Svijetli Knez Nikola predao je danas g. Boži Petroviću predsjedniku crnogorskog Senata i g. Petru Stevanovu Vukotiću podpredsjedniku istoga Senata znakove Ordena sv.

Stanislava I. stepena, koje im je Nj. Vel. Car ruski podjelio kao kneževijem satrudnicima u svijem podhvatima okolo unutarnjeg preustrojavanja svoje zemlje.

Književnost – Tomo Vukotić, Crnogorac, pisar đumruka biogradskoga, izdaje svoje pjesme u knjizi koju je nazvao: “Glas sa Cetinja”. Tu su opjevani najnoviji događaji našega naroda i ima nekolike patriotske pjesme. Cijena je 40 nov., a predplata se šalje knjižari Velimira Valožića u Biograd, koja za novce jemči. „Crnogorac”, br. 13. izdanje od 17. aprila 1871. godine Podlistak Ogranci iz istorije Crne Gore Napisao Vuk Vrčević Smrt vladike Petra I i povladičenje Petra II (…) Za Rusima i Crnogorcima, koji su dolećeli bili g.

1806, da oslobode Dubrovnik od ruka franceskijeh, od krvnika naše nezavisnosti i blagostanja, sleglo se bilo na jata iz susjedne Turske, iz Boke i samijeh Konavala svakojega naroda na plijen i paljenje.

Petar I. nastojao bi sa svom svojom snagom i pameti da zapriječi ono nemilo postupanje. Pa kad bi mu uzalud bila prijetnja, molba i sve njegovo neumorno vojštenje, zaklonio bi se pod svoj šator, ter tu plači i jadikuj. Pokojni Stjepan Devo, nadimkom Šalac, iz Šumeta, pripovijedao je češće puta svom župniku Stojanoviću, a ovaj meni, što je za onoga vremena slušao i vidio. Onda je on bio đetičak, pa ga Crnogorci uzeli za potrkača sobom na Bosansku đe je vladika bio razapeo svoj šator. Pošlju ga jednom s čmulom na Glavicu da donese Gospodaru vode. A on ti u povratku smiono po sami šator vladičin. Okamenih se na ulasku, pripovijedaše

Vojvoda Božo Petrović

Događaj koji baca novo svjetlo na karakter Petra I Za Rusima i Crnogorcima, koji su dolećeli bili g. 1806, da oslobode Dubrovnik od ruka franceskijeh, od krvnika naše nezavisnosti i blagostanja, sleglo se bilo na jata iz susjedne Turske, iz Boke i samijeh Konavala svakojega naroda na plijen i paljenje. Petar I, nastojao bi sa svom svojom snagom i pameti da zapriječi ono nemilo postupanje

Stara Porgorica

pokojni Dedo, pri ovaku čudnu prizoru. Sveti Petar sjedi; s laktom o koljenu a čelom u ruci; grozne mu, suze niz obraze; nemilice se lupa drugom šakom, te sve plače i leleče: Rajo, rajo, ah! što to uradi, da od Boga ne nađeš! Ko te na to naćera; ovaki rasap da učiniš na žalost Dubrovniku, našoj đeci, našemu alem-kamenu! – Biografu sv. Petra mi preporučujemo ovaj događaj, koji stavlja pod novu svjetlost njegov plemeniti karakter i njegovo uzvišeno mišljenje političko. Objelodanivši ovo, naša je namjera bila samo da izpunimo žarkoj želji svoje duše i svetoj dužnosti istori-

Vojvoda Petar Vukotić

Okamenih se na ulasku, pripovijedaše pokojni Dedo, pri ovaku čudnu prizoru. Sveti Petar sjedi; s laktom o koljenu a čelom u ruci; grozne mu, suze niz obraze; nemilice se lupa drugom šakom, te sve plače i leleče: Rajo, rajo, ah! što to uradi, da od Boga ne nađeš! Ko te na to naćera; ovaki rasap da učiniš na žalost Dubrovniku, našoj đeci, našemu alem-kamenu! ka. Urednik “Dubrov.” (…)

Dopisi Skadar, 9. aprila – Hitim da vam javim njeke novosti, koje nijesu običnoga značaja, pa koje su zbog toga i izazvale kod nas neobičnu živost. Čusmo baš sada, da se među Krastenićima u novopazarskom vilajetu porodila buna.

Ismajil paša odmah je naredio, da idu tamo sdva tabora nizama, i to jedan iz Bara, a drugi iz Podgorice. Osim toga zapovjedio je narodu iz cijele okoline i Turcima i Hrišćanima da dadu konje, koji će nositi tamo tajin i municiju. Vlada je turska uhvatila Šećer-agu, vojvodu Krastenićkoga, barjaktara

Donosimo izbor članaka iz prvog crnogorskog lista „Crnogorac“, koji je pokrenut početkom 1871. godine i izlazio sedmično. „Crnogorac“ se pojavio baš u danima Pariske komune, o kojoj je izvještavao iz broja u broj. Ovdje smo obuhvatili prvih dvadesetak brojeva. Izbor iz ostatka objavićemo u narednim mjesecima

Vladika Petar I Petrović, francuski crtež

istijeh, t.j. starijega sina Binjak Alije, Barjam-agu, vojvodu Gaškoga, i zajmila ih u Prizren a odatle u Niš. Kad viđe to Malesija, odma se dignu na oružje, opkoli Đakovicu, na koju namjeravaju udariti ako im se glavari ne povrate.

Ja vam za danas još ne umijem javiti, šta je pravi uzrok toj buni, ali ne bi bilo teško pogoditi (…) Za glavare misli se da su pohvatani, da bi lakše mogli Malesiju u red dovesti i nizame im uzimati.

Da vam javim još nješto iz čega ćete moći viđeti, kako stoje Turci gospodari prema narodu koji snosi njihove zulume.

Ismail-paša pokušao je da Turcima u Žabljaku, Podgorici i Spužu mundir i oružje naturi, pa stoga je bio poslao serđeda Odobega žandarskoga načelnika, koji mu je desna ruka i koji ima dosta upliva u narodu. No zaman, sada mu ništa ne pomože njegovo lu-

kavstvo i on se morao vratiti ne svršiv posla. Ovo je u toliko značajnije, što je on sva srestva upotrebljavao, samo da prinudi narod, da primi mundir i oružje. No oni mu odgovoriše: ako ćete nas vi tako ćerati, mi znamo šta ćemo raditi i nećemo trpiti, da nas vi gnjavite, nego ćemo otići svi Knjazu Crnogorskom. Odobeg je vidio, da tu nije šale, pa opet nije htio da ustukne, što bi pametnije bilo, nego ih je svakojako ružio, što je jako razdražilo narod. Čujemo da im je zbog toga po višem nalogu oduzeo ajluke, naknadu za izgubljenu zemlju. Takvo postupanje naravno da nemože utišati narod, koji je i onako siromašan, pa zato nevjerujemo da će se na tome stvar svršiti. Što bude dalje, javiću vam.

Iz Zete, 11. aprila – (…) Ovijeh dana panula je opet jedna nevina žertva hristijanska u

19

4.

Kamenici blizi Bozuje te su Turci ubili Stefana Markova starca od 74. godine koji je brave čuvao. Siromah starac sjedio je na jedan brežuljak i gledao ovce gđe pasu, a Turci ga zapitaju jeli Hristijanin, starac im reče da jest, a jedan izvadi pušku i okrene mu je u prsi: gledaj vlaše hoće li užditi; starac se uvije, a zrno ga u sred srca pogodi i mrtav padne, a zločinci n amah uteku.

Sva ubijstva koja se po ovim krajevima događu, malo ih vlast istražuje, osobito ako je nad Hristijanom učinjeno.

Iz Kuča 9. aprila – Narod u Turskoj po nesrećnoj sudbini svojoj naučio je da mnogo pati i trpi, ali opet za to, kada mučenja prevrše mjeru, umije i on da pokaže da nije stoka, kao što bi turski zulumćari šćeli. Događaj, koji se ovđe zbio, i koji je u narodu prouzrokovao veliku uzavrelost, pokazuje to svakome očigledno. Mudir Kučki dodijao je svojoj nepravdom narodu, pa zato se glavari kučki pobuniše i zbaciše ga i oćeraše odmah u Podgoricu, a oni zauzeše Medun i ostaše u njemu.

Kao što se vidi, glavari su spremni i na otpor, ako bi se udarilo na njih zbog toga što moradoše sami suditi svome neprijatelju, kada već nema suda ni pravice (…) Dok doznam šta će mudir sada u Podgorici, hoćeli šćeti nazad ili u Skadar, I dok čujem, šta su glavari za dalje utvrdili, odmah ću vam javiti.

Vijesti iz našijeh i tuđijeh zemalja. * U Francuskoj traje još jednako ono žalosno stanje. Narod se upropašćuje u svakom pogledu. Komuna se bori očajnički sa versaljkom vojskom, drži se u zauzetijem mjestima, ali ima mnogo mrtvijeh i ranjenijeh. I đeneral Dombrovski je opasno ranjen. Čuje se da će se strane sile umješati, da bi povratile mir. * Ovaj događaj jako je uzrujao varoš Frankfurt: Dođe jedan Francuz u pisarnicu Rotšildovu i iskaše četiri milijona franaka; a ako mu neda, onda će, reče, svu varoš baciti u vazduh jedno zavereničko društvo. Rotšild ne htjede dati, i u isti mah pukne jedna bomba, koja svu pisarnicu razruši i rani jednoga činovnika. Rotšild pobjegne u najvećem strahu. Isti Francuz je uhvaćen, a njegov drug je pobjegao. „Crnogorac”, br. 14. izdanje od 24. aprila 1871. godine Podlistak Ogranci iz istorije Crne Gore Napisao Vuk Vrčević Smrt vladike Petra I i povladičenje Petra II (Nastavak) (…) Uvjeravali su me mnogi stari Crnogorci, pa i isti g. Stevan Perkov da se u Crnu Goru jošt nije rađalo visočijega i u svemu sarazmjerna (krupna i ugledna) niti pak u licu viđenijega od pok. Vladike Petra II. Nu ja u mome vijeku nigđe u svijetu onako visoka, krupna i ljudske dike nijesam vidio, a za njegov um ne treba ni kazivati.

(Nastavlja se)

20 Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021.

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav dragoj sestri, zaovi, tetki i babi

ZORANU STOJANOVIĆU

DANICI DULETIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Brat STANKO DAPČEVIĆ sa porodicom

DRAGAN PERIŠIĆ sa porodicom 1060

1127

OGLASNO ODJELJENJE tel/fah: 020/202-455, tel: 020/202-456

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da se 17. decembra 2021, u 14 časova, u 74. godini upokojila naša voljena

VERA pok. Đorđija RAJOVIĆ rođena Kovačević Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti 18. decembra u 14 časova na seoskom groblju Goričani.

Kuća žalosti: Goričani.

Ožalošćeni: kćerke DIJANA, DANKA, SLOBA i TANJA, brat UROŠ, sestra BOSA, unučad VASKO, ĐORĐIJE, JOVAN, LUKA, BALŠA i NOVICA, unuke ANĐELA i KSENIJA, praunuče VASILIJE, zaovičić SLOBO, zaove RAJKA, NEVENKA, RADMILA i SLAVKA, jetrva MIKA, đeveričići DRAŽEN i DRAGAN, đeverične, snahe, bratanići, bratanične i sestrične i ostala rodbina RAJOVIĆ i KOVAČEVIĆ

1128

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021. Дана 16. децембра 2021. изненада нас је напустила, у 69. години живота, наша драга

Dana 17. decembra 2021. preminula je u 84. godini naša draga

21

Posljednji pozdrav našoj dragoj

LJUBOMIRKI KNEŽEVIĆ

OLGA Đokova BUŠKOVIĆ

ДАНИЦА Никова ДУЛЕТИЋ рођена Дапчевић

Počivaj u miru.

rođena Laković RUŽICA, LJILJA, MIKO i SANJA

Сахрана ће се обавити, у кругу породице, дана 18. децембра у 11 часова на гробљу испред цркве Св. Илија у Дулетићима – Будва.

Ожалошћени: супруг НИКО, кћерке МИРЈАНА, ВЈЕРА, СЛАВИЦА и СОЊА, браћа МИЛО и СТАНКО, сестре МАРИЈА, СТАНЕ и ЗАГОРКА, унучад НИКОЛА, ЈЕЛЕНА, АНА, НИКОЛИНА и САЊА и остала многобројна родбина

1122

Zbog epidemioloških mjera sahrana je obavljena u krugu porodice, istog dana.

Ožalošćeni: sestre DARA sa porodicom, ZLATA i porodica pokojne sestre JOVANKE, braća RADOSAV i ILIJA sa porodicama i porodica pokojnog brata PAVIĆA, braća i sestre od stričeva i ostala porodica LAKOVIĆ i BUŠKOVIĆ

1057

LJUBOMIRKA KNEŽEVIĆ Bako moja, drago mi je što sam ti ispunio zadnju želju, znam da si na boljem mjestu i unuk te voli neizmjerno.

SJEĆANJE 2019 – 2021.

1115 MLADEN Напустио ме је мој вољени, добри и поштовани супруг. Отишао је без поздрава и оставио велику празнину и бол у срцу

1123 Posljednji pozdrav našoj voljenoj

MIŠO RADETIĆ Boli tvoje nedostajanje!

Hvala ti za sve!

БОЖО ЏУВЕР LJUBOMIRKI KNEŽEVIĆ

Ponosni što smo tvoji PORODICA

Драги Божо, хвала ти за сваки дан проведен са тобом. Твоја људска и топла душа била ми је најчвршћи ослонац. Поносна сам што сам била твоја и на свему ти доживотно хвала.

1125

Твоја супруга ВЕСНА

Četrdeset dana tuge i boli

ANA i MLADEN

1124

1120

Dragi brate

Navršava se 40 dana od prerane smrti mojeg brata

NIKOLA GAZIVODA

RAJKO RAJKA

Bole riječi koje nisu izrečene. Suze. Uspomene. Ćutanja...

Fališ zauvijek...

Ne možemo se pomiriti sa sudbinom da te više nećemo vidjeti i čuti tvoj mio glas. Živiš i živjećeš kroz najljepša sjećanja u svakom našem postupku, riječi i suzi.

Rana u našim srcima je doživotna, a ljubav prema tebi vječna.

Otplovio si na svoje posljednje putovanje. Otplovio si na nebo gdje je i bila posljednja granica za tebe. No, na našu vječnu žalost, sa toga puta nema povratka. Nećeš doći da nas obraduješ i razveseliš, a nadasve daruješ bratskom ljubavlju i pažnjom. Voljeni brate, živjećeš vječno u našim srcima.

Počivaj u miru.

Sestra DRAGICA sa porodicom

STEVAN sa porodicom

Tvoji: FILIP i IVANA GAZIVODA

1126

1119

1118

e-mail: oglasno@t-com.me

22

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Subota, 18. decembar 2021.

Obavještavamo rodbinu, kumove, komšije i prijatelje da je poslije kraće i teške bolesti preminula naša draga

Драги мој сине

МИШКО

ROSKI

Bila si dio naših života. Ostaju drage uspomene i zahvalnost za sve.

Počivaj u miru.

ROKSANDA V. MIHAILOVIĆ rođena Caušević

Како твоја мајка да настави живот без тебе, без твоје љубави, бриге, пажње коју си ми несебично поклањао. Ништа више није исто, чекам дан када ћу бити са тобом.

Posmrtni ostaci će biti izloženi na groblju Čepurci dana 18. decembra od 11 do 12 časova kada će se obaviti sahrana na istoimenom groblju u užem dijelu porodice.

Тугује за тобом твоја мајка БРАНКА

1043 Tvoji: MIODRAG, MIKA, VESNA, MARKO i MILOŠ sa porodicama

1121

Ožalošćeni: sestra BRANKA CAUŠEVIĆ, kćerke BILJANA i MIRJANA, unučad MARIJANA, MARKO, BALŠA, LARA, MILOŠ i MARKO, bratanić MIODRAG, bratanična MILODARKA, zet DRAGOSLAV, snahe VESNA, TAMARA i MILICA

Драги мој једини брате и ујаче

1094

Tužnim srcem javljamo da je dana 17. decembra 2021. u 80. godini preminula je naša draga

МИШКО Како је тужан сваки дан без тебе , без твог осмијеха, твог ведрог духа, твојих прича. Увјек си са мном у сваком тренутку. Нека твоја племенита душа почива а ја ћу увијек бити поносна на тебе, твоју племенитост и на то што си ми био брат.

ROKSANDA MIHAILOVIĆ Тугују за тобом твоја сестра СЕКА, МИЛОШ и ОГЊЕН

Opraštamo se od časne, voljene i poštovane komšinice.

NEDJELJKA – NEDA Danilova RADUSINOVIĆ rođena Grubiša

Sahrana će se obaviti u krugu porodice 18. decembra u 11 časova na gradskom groblju Čepurci.

Kuća žalosti: Aerodromska br. 19

DRAGAN i SLOBA VUJOŠEVIĆ sa porodicom 1042

1114

Posljednji pozdrav našoj voljenoj babi

Ožalošćeni: sin SAŠA, snaha NADA, unučad DANILO i STEFAN, brat IVICA, jetrva LJUBICA – LJUBA i ostala mnogobrojna rodbina RADUSINOVIĆ i GRUBIŠA

1116

DRAGICI

Dana 18. januara navršava se sedam godina od kada nije sa nama naš

VOJISLAV VOJO JOVETIĆ

Draga naša baba, ti si bila i ostala najljepši ukras našeg djetinjstva i mladosti i na tome smo ti bezgranično zahvalni.

Hvala ti za dobrotu, ljubav i sreću, kojom si nas uvijek nesebično darivala.

Neka te čuvaju anđeli, kako si ti čuvala i pazila nas.

Zahvaljujući svemu što si svima nama za života dao, ostaćeš uvijek zapamćen i u našim srcima.

Tvoja unučad: MIRJANA, MIROSLAV, TANJA, IVANA, ŽELJKO, DANKA, RADMILA, MILOŠ, MILICA, RADOJE, MILOVAN i MAJA

TVOJA PORODICA

1117

1113

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021.

Posljednji pozdrav mojoj voljenoj

Dana 16. decembra 2021. u 89. godini života preminula je naša draga i plemenita

23

Posljednji pozdrav dragoj i voljenoj babi

DRAGICI

DRAGICA Veljkova POPOVIĆ

MAJCI

rođena Vukadinović

Počivaj u miru plemenita i časna dušo.

Od komšija PEROVIĆA

Bila si primjer bezgranične roditeljske ljubavi, dobrote i plemenitosti.

Ostavila si nas ponosne na tvoj časni život, veliko srce i iskrenu dušu, da te vječno pamtimo i čuvamo od zaborava.

Tvoj sin MILAN sa porodicom

Saučešće primamo u porodičnoj kući u Orašju – Danilovgrad, dana 17. i 18. decembra do 14 časova, nakon čega će se u 15 časova obaviti sahrana u mjesnom groblju Mala Zagreda.

Kuća žalosti: Orašje bb

1108 Dragi naš

Ožalošćeni: sin MILAN, kćerke STEVKA, OLGA i STOJANKA, brat MILAN, sestra SLAVKA, snahe VESNA, BRANISLAVA i DANIELA, zaova ANKA, đeveričići ŽARKO, BORKO i MIODRAG, đeverične, braća i sestre od stričeva, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, zaovičići, zaovične, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina POPOVIĆ i VUKADINOVIĆ

RANKO VUKOTIĆ 1028

1109 Umrla je moja draga, mnogo voljena

Teško je prihvatiti da te nema. Nedostaje nam tvoja ljubav, pažnja i vedri duh. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima kroz najljepše uspomene.

Hvala ti.

Draga moja

Tvoji: NATAŠA, SAVO, JELENA, ANDREA, JOVAN i JOVANA

1078

MAJKA

S bolom u srcu, s tugom u duši opraštam se od tebe.

MAJKO

Dragi šefe

Tužan je ovaj rastanak sa tobom.

S ponosom ću se sjećati tvoga plemenitog lika.

RANKO

Tvoja STEVKA sa porodicom

Tvoja STOJANKA sa porodicom

Četrdeset dana je prošlo od kada si me ostavio, mnogo toga si me naučio. Bio si moj uzor, nada, moja podrška i kada sam dobar bio i kada sam griješio. Hvala ti za sve što si me naučio. Godine će prolaziti a ti u mom srcu ćeš uvijek biti.

Voli te tvoj sin SAVO 1079

1110

1112

Dragi deda

Posljednji pozdrav voljenoj

Дана 17. децембра 2021. умро је послије краће болести у 81. години наш драги и поштовани

RANKO Iznenada si nas napustio, nijesmo se nadali.

Bio si naša velika podrška. Nedostajaće nam tvoj vedri lik i tvoje prisustvo. Hvala ti na svemu.

MAJCI

Tvoji: ANDREA, JOVAN, JOVANA, IVA i MILAN

БОЖО Милованов ЏУВЕР Sa ponosom ćemo te spominjati i po dobru pamtiti.

Neka tvoja plemenita duša spokojno počiva i nađe mir u nebeskom raju.

Због поштовања епидемиолошких мјера покојник ће бити изложен у капели Загорич, дана 18. децембра, када ће се обавити сахрана у 14 часова.

Tvoja OLGA sa porodicom

1111

Ожалошћени: супруга ВЕСЕЛИНКА – ВЕСНА, браћа, сестре и многобројна породица ЏУВЕР и ЈАКОВЉЕВИЋ

1095

1080

24

Oglasi i obavještenja

Dana 16. decembra 2021. tragično je preminuo u 64. godini života

Subota, 18. decembar 2021.

Dana 16. decembra 2021. u 88. godini života umro je naš dragi

Posljednji pozdrav voljenom đedu

prof. dr STEVANU POPOVIĆU

RADE Boškov RASPOPOVIĆ

GOJKO – GOJO Mihailov BOJANIĆ

Pokojnik će biti izložen u kapeli u Brežinama, shodno kovid mjerama, dana 18. decembra kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju u 14 časova.

Zauvijek ću čuvati u srcu tvoju neizmjernu pažnju, bezuslovnu ljubav i podršku koju si mi pružio. Pored toga što si bio najbolji đed na svijetu, bio si mi učitelj, drug i idol na koga ću se uvijek ugledati.

Po želji pokojnika sahrana se obavila u krugu uže porodice 17. decembra na gradskom groblju Čepurci.

Tvoj unuk STEVAN 1099

Ožalošćeni: sestre DANICA i RADMILA, sestrići MIDO, DRAGAN, IVAN, VESKO, STEVAN, LUKA i NEBOJŠA, sestrične DANIJELA, DRAGANA, SLAĐANA, SNEŽANA i LJUBICA, strina RADMILA, braća od strica ŽARKO, DARKO, SAŠA, RAJKO, RANKO sa porodicama, sestre od strica SUZANA, SANJA, DIJANA, RADMILA, RAJKA, ŽELJKA i ostala rodbina

Ožalošćeni: sin ŽELJKO, snaha ŽAKLINA, unučad VANJA, ANA i RADICA, praunučad, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina

1066

1064

Sa tugom obavještavamo da je preminuo

Opraštamo se od dragog

Prof. dr STEVAN BATO POPOVIĆ EMERITUS

DRAGO

GOJKA – GOJA BOJANIĆA

Iako je prošlo četrdeset dana još ne vjerujemo da je ovo istina.

Ne vjeruje niko ko te je poznavao.

Počivaj u miru, a mi te čuvamo od zaborava.

Počivaj u miru.

PERO, ZARO i RADOJKA sa porodicama

Profesor Popović će ostati trajno zapamćen među brojnim generacijama studenata i kolega Filozofskog fakulteta, kao vrstan profesor i neko ko je dao nemjerljiv doprinos razvoju Nastavničkog i Filozofskog fakulteta u Nikšiću.

Tvoja supruga ĐINA

FILOZOFSKI FAKULTET NIKŠIĆ

1102

1104

Četrdeset je dana od smrti

Našem voljenom

1067 Posljednji pozdrav

DRAGU

DRAGA MARTINOVIĆA Drago, kako vrijeme prolazi sve nam više nedostaješ.

Fali nam tvoja snaga i oslonac a tvojim unučadima ljubav koju si im nesebično pružao.

Počivaj u miru a mi ćemo te voljeti dok smo živi.

Ovim putem porodica se zahvaljuje prijateljima i rođacima na podršci i izrazima saučešća.

Nedostaješ za sve trenutke koje smo trebali da podijelimo sa tobom.

Nedostaje tvoja ljubav, pažnja, sigurnost...

Zauvijek ćeš biti u našim srcima.

Tvoji: ILIJA, DANKA, NAĐA, PETAR i ALEKSA 1105

Tvoji: ĐINA, ZORAN, ILIJA, IVANA, DANKA i tvoja unučad

STEVANU – BATU POPOVIĆU profesoru emeritusu

Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog oca, svekra, đeda

1107 Dragom svekru

DRAGA MARTINOVIĆA RANKU Šefe, bio si naš oslonac do posljednjeg dana.

Tvoja dobrota zaslužuje vječno sjećanje.

Nedostaješ mi svaki dan sve više…

1081

Tvoja snaha JELENA

e-mail: oglasno@t-com.me

Uvaženi profesore, Bila je privilegija i čast družiti se i sarađivati sa tobom.

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tvoj plemeniti lik. Počivaj u miru.

Zauvijek ćeš biti dio nas, voljen i nikad zaboravljen.

Tvoji: ZORAN, IVANA, JOVANA, ANĐELA, TINA i NINA

FAKULTET ZA POSLOVNI MENADŽMENT – BAR

1106

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

1089

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021.

25

Suprugu i ocu

Dana 17. decembra 2021. godine upokojila se u Gospodu naša draga

prof. dr STEVANU BATU POPOVIĆU BOSILJKA Andrijina PAPIĆ rođena Komnenić Putuj, najsjajnija naša zvijezdo, Naše nebo, Naše radovanje.

Hvala ti za najtopliji zagrljaj i najmekšu ruku kojom si nas uvijek pridržavao da nikad ne klonemo ili se sapletemo.

Tvoje plavo oko uvijek će nas pratiti od srca do u beskraj.

Neizmjerno te volimo.

Pokojnica će biti izložena u kapeli pod Trebjesom u Nikšiću, dana 18. decembra od 11 do 12.30 časova, kada polazimo za Koravlicu – groblje Val gdje će se obaviti sahrana u 14 časova.

Ožalošćeni: sin MILUN – BATO, ćerke DARA – CICA i MARINA, unučad NIKOLA, SPASOJE, TAMARA, NATAŠA i ALEKSA, praunučad, brat MILUTIN, đever RADOVAN, brat od strica NEĐELJKO, snahe LJILJA, IVANA i JELICA, sestre od strica, zaove, jetrva i ostala porodica PAPIĆ i KOMNENIĆ

Supruga MILANKA i kćerka MARIA

1029

1100 Posljednji pozdrav prijateljici

BOSILJKI Andrijinoj PAPIĆ Sa sjećanjem i poštovanjem, živjećeš u našim uspomenama.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počva u miru.

1061

RADA GREDIĆ sa porodicom

Porodici iskreno saučešće za mojom divnom i plemenitom ujnom.

VESNA KOVAČEVIĆ sa porodicom 1073

Prof. dr STEVAN – BATO POPOVIĆ

Posljednji pozdrav dragom

Upokojila se naša majka

Rastužila nas je i duboko dirnula vijest o smrti našeg nekadašnjeg profesora i dekana prof. dr Stevana – Bata Popovića.

Pamtićemo ga kao rukovodioca koji je svojim autoritetom, ispravnim odlukama, samouvjereno i odlučno, vodio fakultet ka novom razvojnom procesu, modernizaciji i prosperitetu.

Ostaće upamćen kao vrijedan profesor i pedagog, omiljen među studentima, te kao dobar kolega koji je dao nemjerljiv doprinos u radu i napredovanju Pomorskog fakulteta Kotor.

LJUBOMIRKA KNEŽEVIĆ rođena Đuričić

Nemoguće je popuniti prazninu koju nam je ostavio njen odlazak.

Neka počiva u miru, bez bola i patnje.

Pokojnica će biti izložena u kapeli pod Trebjesom od 12 do 14.30.

Sahrana će se obaviti u krugu najbliže porodice, na gradskom groblju u Nikšiću, dana 17. decembra 2021. u 15 časova.

Kuća žalosti: V Proleterska 39a, Nikšić.

POMORSKI FAKULTET KOTOR

BOSILJKA Andrije PAPIĆ

ZORANU STOJANOVIĆU

Iskreno žalimo za tvojim prerano izgubljenim životom.

Porodici iskreno saučešće.

Ožalošćeni: sin STANKO, kćerka ANA i unuk MLADEN, rodbina: snaha RUŽICA, bratanić MIODRAG, sestrić IVICA, bratanična LJILJANA, sestričine BOŽIDARKA, SLOBODANKA, DUŠANKA i SONJA, snaha SANJA

MIODRAG STOJANOVIĆ sa porodicom

1034

1044

e-mail: oglasno@t-com.me

1035

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021.

POMENI

Posljednji pozdrav dragom drugu Dana 17. decembra 2021. preminula je u 70. godini naša draga

Godina dana je od smrti našeg voljenog oca

VIDAKA Vukašinova VELIMIROVIĆA

RADU ADŽIĆU DESANKA pok. Predraga VUJANOVIĆ rođena Vuković

Zauvijek ćemo te pamtiti po dobroti i čestitosti. Dokazao si da kroz život treba prolaziti uzdignuta čela, časno i pošteno i to tvoje nasljeđe ćemo nastaviti!

Vječna ti slava i hvala!

Zbog epidemioloških mjera sahrana će se obaviti u krugu porodice 18. decembra u 13 časova na gradskom groblju Čepurci.

Dani prolaze a mi i dalje ne vjerujemo da nijesi sa nama.

Toliko toga smo još trebali zajedno... ali.

Teško je...navikavamo se…

Bili smo nemoćni u toj kratkoj borbi.

Otrže te od nas za tren, da ni danas nijesmo svjesni da te nema.

Ostaju nam i tješe nas samo prelijepa sjećanja na tebe, na tvoju snagu, dobrotu, ljubav i pažnju kojom si nas obasipao čitav život.

Nedostaješ! Volimo te zauvijek!

TVOJA ĐECA 1058

OO SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE CETINJE

Ožalošćeni: kćerke MILENA, KRISTINA i MARINA, sestra RADMILA, sestrične JELENA i ANĐELA, sestrić DANILO, zet MILANKO - MIĆA, unučad LENA i LAZAR i ostala rodbina VUJANOVIĆ i VUKOVIĆ

Godina dana je od smrti našeg oca i svekra

1091

1062

VIDAKA Vukašinovog VELIMIROVIĆA Opraštamo se od uvaženog i poštovanog bivšeg potpredsjednika Opštine Cetinje

Tužnim srcem javljamo da je dana 17. decembra 2021. u 77. godini života umro naš voljeni

Dana 18. decembra 2021. u 10 časova, u najužem krugu familije, posjetićemo njegovu vječnu kuću.

Tvoji: SAŠA, TEKANA i ŽELJKA 1059 Navršila se godina dana od smrti našeg voljenog

RADIVOJA - RADA ADŽIĆA Pamtimo Vaš doprinos razvoju našeg grada.

1077

SVETOZAR Đokov DAMJANOVIĆ

Gradonačelnik ALEKSANDAR KAŠĆELAN

Posljednji pozdrav dragom ujaku

DAVORA M. MARKOVIĆA

Posljednji pozdrav dugogodišnjem članu

Usljed obaveze poštovanja epidemioloških mjera sahrana je obavljena u krugu uže porodice, dana 17. decembra u porodičnoj grobnici na groblju Čepurci.

RADU ADŽIĆU

MIODRAGU SJEKLOĆI

Od sestrične MIRJANE – MIJE IVANOVIĆ sa porodicom

LOVAČKO DRUŠTVO ,,CETINJE“

1055

Ožalošćeni: supruga JULKA, kćerke DIJANA, ANA, JULIJANA i MAJA, brat BOŽIDAR, sestre SLOBODANKA i SLAVKA, sestrična VESNA, zetovi, unučad i ostala mnogobrojna rodbina

OŽALOŠĆENA PORODICA 1054 Navršila se godina dana od smrti našeg voljenog brata i djevera

1075

Navršava se pola godine od smrti našeg voljenog strica

Porodica će u subotu, 18. decembra 2021. u 11 časova posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju ispred crkve Sv. Petke u Budvi, u skladu sa mjerama epidemiološke zaštite.

1027

DAVORA M. MARKOVIĆA Neizmjerna ljubav koju si nam pružao obavezuje nas da sa sjećanjem i poštovanjem živiš u nama i našim uspomenama.

RADOMIRA MARAŠA VASILIJE MILOŠEVIĆ Posljednji pozdrav

od bratanića DEJANA, DUŠKA, SAŠE, ŽELJKA, DRAGANA i bratanične DANIJELE

Ovo ludo pandemijsko vrijeme nam nije dozvolilo da se od tebe oprostimo onako kako zaslužuješ, ali nam ne može zabraniti da te vječno čuvamo u svojim srcima.

Počivaj u miru!

DALIBOR MILOŠEVIĆ sa porodicom

1103

e-mail: oglasno@t-com.me

1098

VUKAŠIN i MIRA sa porodicom 1053

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021.

U subotu 18. decembra navršava se 40 dana od smrti mog voljenog oca

27

Tužno sjećanje na naše voljene

Godina dana od smrti našeg voljenog

PEJOVIĆ

DOBROSLAVA MARAŠA

RANKA VUKOTIĆA Dragi tajo, Dani prolaze i mnogo su mi bolni jer nema tebe moje zvijezde vodilje, ugasila se prije vremena.

Sjećanje na tebe ne može da izblijedi, jer si me učio da živim u miru i slozi, da ne robujem materijalnim stvarima, da volim iskreno bez interesa. Govorio si da ono što skupimo u duši za života to nosimo sa sobom.

Mirnog srca sam jer si ti odlaskom na nebo postao Anđeo!

Hvala ti na svemu!

Naša srca ostala su nijema na vijest o tvom odlasku. Riječi ne mogu opisati tugu jer ti opaka bolest nije dala ni šansu da se boriš, kako znamo da bi umio i mogao. Ostaješ zauvijek u našim srcima, daleko od zaborava.

Dana 19. decembra 2021. uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

MOMO

DRAGICA

12.7.2001.

23.12.2020.

Tvoji: supruga BOSILJKA, sin MIROSLAV, snaha MARIJA i unuka LANA 1082

NIKOLA 18.12.2002.

Kćerka IVANA - LULA

U našim ste srcima i mislima. Ponosni što smo vas imali.

VAŠI NAJMILIJI

1071

DOBROSLAV MARAŠ

Četrdeset je dana od smrti

RANKA VUKOTIĆA S ljubavlju ćemo te spominjati, po dobru pamtiti i od zaborava čuvati.

Počivaj u miru.

LJUBOMIR, STANKA, ĐOKO, IVANA, DAVID i JANA 1050 СЈЕЋАЊЕ на наше драге родитеље и брата 19. 10. 1998 – 18. 12. 2021.

29. 11. 2005 – 18. 12. 2021.

1093

Đedovo mjesto je prazno već godinu dana, teško je i bolno jer znamo da mu više nećemo čuti glas niti vidjeti suze radosnice na njegovom licu svaki put kad nas dočekuje i ispraća kući.

Dragi đede, uljepšao si naše djetinjstvo. Bio si utočište za sve naše nestašluke i podrška za sve naše želje.

Htio si da koračamo dalje, zajedno da brojimo i pišemo nove lijepe uspomene.

Ali čuvaćemo, đede, od zaborava sve što smo do sada imali.

Počivaj u miru, naš dobri đede!

Tvoja unučad: JOVAN, LANA, ANJA, NINA, SANDRA, JOVANA i TEA 1086

Godina dana je od smrti našeg voljenog

DOBROSLAVA MARAŠA Ako je smrt jača od života nije od ljubavi u srcu mome gdje ćeš zauvijek živjeti.

Godina prođe... Nedostaješ, tata.

Прошло је годину дана од како наш драги тата и дјед више није са нама

Ćerka LJUBICA i unuke TEA i SANDRA 1083

18. 12. 2016 – 18. 12. 2021.

ТОМИСЛАВ Ђорђијев ПОПОВИЋ

БРАНКО

ДАНИЦА рођена Лекић

МИЛОРАД – МИШО

БАКИЋ Ваша доброта, љубав, брижност и везаност за породицу, лебди изнад наших глава сјајним ореолом. Остали сте вољени са тужним сјећањем и непролазно памћење.

Са тугом и поштовањем

Хвала ти на љубави, разумијевању и несебичној подршци коју си нам увијек пружао. Сваког дана нам све више недостајеш и са поносом те помињемо. Посјетићемо твоју вјечну кућу 18. децембра 2021. године у 10 часова, у кругу најуже породице, на гробљу Загреди.

DOBROSLAV MARAŠ Tata, prođe godina ali vrijeme kao da je stalo od kada si nas napustio.

Za tobom ostaju samo praznina i lijepa sjećanja.

Син БЛАГОЈЕ, ћерка ЈЕЛЕНА, унуци НЕВЕНА, ВУКАШИН, ИРЕНА, АЛЕКСАНДРА, ЈАКША и МИЛА

Ćerka MIRJANA sa porodicom

1072

1084

Godina dana je od smrti mog voljenog brata

Godina dana otkad nije sa nama

ПОРОДИЦА 1045 Četrdeset dana od smrti voljenog

TOMISLAVA POPOVIĆA

DOBROSLAV MARAŠ

Dragi Tomo, Vrijeme koje prolazi ne liječi bol za tobom.

Tuga nije u riječima, no u našim srcima.

Tvoja plemenita duša otišla je tamo gdje nema bola, a moj bol za tobom je vječan.

DRAGA MARTINOVIĆA Vrijeme prolazi, bol ostaje u našim srcima.

Iznenada si otisao kod brata Đura. Hvala na svemu.

1056

Počivaj u miru, mi ćemo te čuvati od zaborava, po dobroti pamtiti i sa ponosom pominjati.

Tvoji: LJILJANA, ŽELJKO i JOVAN

VASKO POPOVIĆ sa porodicom 1101

1085

Tuguju sestre VIDE, DANICA i STANE sa porodicama

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

e-mail: oglasno@t-com.me

28

Oglasi i obavještenja 17. 12. 2020 – 17. 12. 2021.

Subota, 18. decembar 2021.

Godinu dana od smrti našeg voljenog i nikad prežaljenog

Navršava se 40 tužnih dana od kada nije sa nama

NIKOLA – NIKO PEJOVIĆ

STANA ĐUKANOVIĆ

Iskreni prijatelji ostaju u sjećanju i srcu zauvijek.

Svakog trenutka očekujemo da ćeš se pojaviti i nasmijati ali uzalud je nadanje. Tvoj osmijeh, tvoja ljubav, podrška i snaga zauvijek ostaju u nama i živjećeš dok nas ima.

Nedostaje toplina koju si nam pružao, a dom bez tebe nije isti.

Kroz svaki korak, misao, odluku, emociju čuvamo te u nama i sa pogledom u nebo znamo da gledaš i paziš na nas.

Zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tebe.

U subotu, 18. decembra u 10 časova, uža porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću.

ŽARKO

Istina da te nema je teška, praznina velika, a riječi malo da kažu koliko nam nedostaješ.

OŽALOŠĆENA PORODICA PEJOVIĆ 1037 Tvoja sestra NADA sa porodicom

Voljeni moj sine

MILENA i ČASLAV PEROŠEVIĆ

1069

NIKO

1070

Četrdeset je dana od smrti

Nijesam ni slutila da ćeš otići tog decembarskog dana. Nijesam vjerovala da je tako nešto moguće, da mi te sudbina uzme baš na dan kada sam te rodila, na tvoj rođendan.

Fališ mi u svakom otkucaju srca, u treptaju oka, i svakoj sekundi života.

Voljeni moj brate i prijatelju

Tuguje za tobom nesrećna majka BUDIMKA

ŽARKA LISIČIĆA

NIKO Prođe godina, a mi živimo bolnu stvarnost, jer te nema pored nas.

Bio si i ostao nešto moje, posebno i takav ćeš postojati dok mene bude.

Nedostaješ kao prvog dana.

1039 Najdraži moj tata

Vole te tvoji najmiliji NATAŠA, SAVO i ANA

Tvoja sestra ANKA i zet GOJKO sa porodicom 1040 1032

U subotu, 18. decembra 2021, navršava se pola godine od kada nas je iznenada napustio naš voljeni

NIKO

Navršava se četrdeset dana od smrti dragog zeta

Teških godinu dana bez tebe. Za mene vjerovatno i najtežih do sad.

Ne zvoni mi više telefon u 9 ujutro. Nedostaješ mi, teško je, praznina je velika u srcu i u duši, ali jaka sam.

I biću jaka baš onako kako si me i ti učio da idem kroz život.

Obećavam.

Počivaj u miru i čuvaj nas odozgo.

ŽARKA LISIČIĆA Tvoja ćerka MILENA sa porodicom

MILAN GARDAŠEVIĆ

Počivaj u miru.

RAĐA MARKOVIĆ sa porodicom

Pola godine tišine, bola i tuge. Ništa nije isto od kada nijesi sa nama, ostala je jedna velika praznina. Teško je prihvatiti da nijesi više pored nas. Beskonačan je niz uspomena po kojima te pamtimo i o tebi sa ponosom govorimo i prisjećamo se svakog zajedničkog trenutka.

S ljubavlju, koju smrt ne prekida, tugom koju vrijeme ne liječi, tvoja dobrota, tvoj lik i veliko srce vječno će živjeti u nama.

Porodica će 18. decembra u 10 časova posjetiti Tvoju vječnu kuću na novom groblju na Cetinju.

Tvoji voljeni: supruga MILOJKA, ćerke MARIJANA, MARINA i TANJA i unuk ANDRIJA

1038

1033

Mili moj brate

Godina je kako nema našeg ujaka,

NIKOLA PEJOVIĆ Danas je tvoj rođendan i godina dana od kada nisi sa nama. Doći ću ti u posjetu, brate moj. Sestra te je poželjela. Dođi mi bar u san da ti oči pogledam sa velikim bolom i ožiljkom koji ću nositi dok sam živa.

NIKA Ostaješ naš vječiti nespokoj.

Naša rana... naš neprebol...

Tvoji: SANJA, ZORAN i IVAN sa porodicama

Tvoja sestra NADA sa porodicom

1092

1041

1090

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021.

Danas je godina dana od smrti našeg dragog

Danas je godina od kako je otišao u večnost naš voljeni suprug i otac

ZLATKA KRALJA

S ponosom i s tugom

Brat IGOR, bratanići MATIJA i ZDRAVKO

1096 Dana 18. decembra 2021. navršava se godina dana od kada nije sa nama naš voljeni tajo

ZLATKO KRALJ Ispunila sam par tvojih poslednjih želja, tvoju burmu i prezime nosim. Ispunila ti se želja izrečena dok smo u parku gledali jezero sa labudovima, četvrtak veče pre tačno 4335 dana, da upoznaš pravu ženu za tebe i imaš dvoje dece. A onu izrečenu tri dana ranije, želim da ti je Bog uskoro ispuni... Toga četvrtka sam pomislila da sam našla najboljeg prijatelja za ceo život, a ti si već tada znao da sam tvoja sudbina i porodica u dalekoj budućnosti. Zabavio bi me i nasmejao da zaboravim tugu uz čašu čileanskog vina na 39. spratu Hayatta, da skrenem misli dok gledamo snegove u pravcu Mongolije.

Imala sam sreću i privilegiju da izabereš da voliš baš mene, nakon decenija životnog iskustva duše su se srele i zavolele. Bio si mi podrška u trenucima mojih teških životnih perioda, kada sam ostala sama i postala svesna da je istina sve što si mi govorio „da je tako trebalo biti“, nepopravljivo si verovao u sudbinu.

Nazivao me „tvojom Dalmatinkom iz Podgorice“, pričao o davnom avgustu u Zagrebu kada si shvatio zašto je grad „tužan i ružan“ u tom periodu.

Volela sam kada bi me čvrsto zagrlio, fale naša jutra u tvom gradu platana i čempresa uz onu bistru vodu Trebišnjice, miris tople pite kod komšinice Rade, pa koju godinu kasnije ono opšte veselje naše male Inesice kada smo iz mraka ušetali u živost Tarane… naše kupanje u tirkiznom moru od Punte do Račica... fali i ono tvoje bacanje Nikšićkog piva za prvi Božić uz „Ivanu“. Više smo znali da doživimo nas dvoje za nekoliko sati, dana, nego ljudi što su „zajedno“ decenijama.

Ti, bio si pun vrlina i talenata koje si vešto skrivao od sveta, kao mali lepše si crtao od Pikasa, pobeđivao na Zlatnoj Liri, drugarski koristio indigo.

Ti si otišao, meni dva plava anđela ostavio za utehu, pokazao mi šta je ljubav i kada iz bolnice u 6 h ujutru brineš treba li nešto meni i našoj bebi Ines, igrao se sa njom pa te sada tako mala pamti, spominje i kaže da je tužna i da joj nedostaješ.

Uža porodica i prijatelji će posetiti mesto tvoga počinka danas u 10.30 časova.

Nedostaješ nam svakog dana, faliće nam tvoja mudrost, volimo te:

Ponosni što smo te imali

ŽELJKO Sjećanje na tebe je uvijek prisutno, a ljubav vječna.

ćerkice INES i beba MARIJA i večno usamljena supruga IVANA KRALJ

ZLATKO KRALJ

29

1046

ILIJA i VERA 1087

Navršava se godina od smrti dragog

Dana 18. decembra 2021. navršava se dvanaest godina od kada nije sa nama naš voljeni i poštovani

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

Tvoji sinovi MARKO, NIKOLA i STANKO

MILAN Perov POPOVIĆ

RADOVANA – RAŠUNA JOVOVIĆA 1097 Danas, 18. decembra 2021. navršava se godina dana od kada nas je napustila voljena majka i baba

Počivaj u miru. Uvijek ćeš biti u mom srcu.

Godine prolaze ali ne prolazi naše sjećanje i uspomene na tvoju ljubav koju si nam nesebično davao.

S ponosom i poštovanjem čuvamo te od zaborava, naš OČE i ĐEDE.

EMILIJA D. KRIVOKAPIĆ Nema riječi koje mogu opisati koliko nam nedostaješ.

Tvoja ljubav, osmijeh i topla duša zauvijek će biti sa nama.

Počivaj u miru.

Sestra MILENA GORANOVIĆ sa porodicom

Tvoja POPORICA

Tvoji NAJMILIJI 1063

e-mail: oglasno@pobjeda.me

1068

1036

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. decembar 2021.

Dana 18. decembra 2021. navršava se godina dana od kako je preminula

TUŽNO SJEĆANJE

TOMAŠ – TOKA VUJOVIĆ

MILKA Pavlova NOVOVIĆ

Draga majko, bila si velika i nenadoknadiva životna podrška.

Veliki roditelj, pa i onima što ih nijesi rodila. Imala si mnogo ljubavi za svoju porodicu. Nadamo se da si našla mir pored svog supruga Pavla. Hvala ti za sve svoje žrtvovanje, pamtićemo te zauvijek.

Decembar je već dugo u nasoj kući obilježen tugom .

Godina prođe, a tuga je ista.

Svakim danom sve više fališ, kada dođemo da nas sa osmijehom dočekaš i našališ.

Ljubav, uspomene i tebe vrijeme nam neće moći oduzeti!

Počivaj u carstvu nebeskom, naš Tata.

SRETEN RADONJIĆ

Dragi Piđo, nedostaje nam Tvoj plemeniti i dragi lik.

Ostao si nam u najljepšem sjećanju.

GORDANA, JELENA i KRISTINA 1047 Navršava se tužna godina od kada te nema

Tvoja đeca: SONJA, SENJA i DADA sa svojim porodicama

PERSA, MLADEN, MILA i MIKI MARKOVIĆ

1074 Godinu dana počiva na Novom groblju u Beogradu naša mila sestra

1065

TOMAŠ – TOKA VUJOVIĆ

Dana 24. decembra 2021. navršava se godina dana od smrti našeg dragog supruga, oca, djeda i pradjeda

Uz ljubav koju ni smrt ne prekida, tugu koju ni vrijeme ne liječi, zauvijek ćeš ostati u našim srcima i mislima.

Tvoji: brat SLAVKO, sinovac VELJKO i snaha ĐURĐA

RANKA Milova MARINOVIĆ 1049

SAVO D. VUČERAKOVIĆ

Navršava se tužna godina od tvog odlaska

Sjećaćemo se sa ljubavlju i čuvati je od zaborava.

MIŠKO, VOJKA, MARINA i ZORICA

Tužna i bolna je godina za nama. Ne postoji vrijeme koje će izbrisati uspomene na tvoju iskrenu dušu i nesebičnu dobrotu.

Hvala ti za pažnju i što si uvijek bio tu za nas.

Neka tvoja duša spokojno počiva.

U subotu, 18. decembra u 10 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju Čepurci.

TOMAŠ – TOKA VUJOVIĆ U vječnoj tišini nijesi sam, sa tobom je tvoj i naš Kika.

Ponosni smo na vas, a pretužni za vama.

Ožalošćena porodica: supruga ANA, kćerke SVETLANA i SNEŽANA sa porodicama

1076

Vaši GORAN i BEBA

1048

Дана 22. децембра 2021. навршава се пет година од смрти наше мајке

1030 Prođe jedna godina od našeg tužnog rastanka sa tobom, dragi oče, djede i pradjede

ZORANU LJEŠKOVIĆU 2012 – 2021

Čuvamo te od zaborava ...

Vole te tvoji: NAĐA, GAJO i TAMARA

ДАНИЦЕ БУРИЋ

1051

1923-2016.

SAVO D. VUČERAKOVIĆ Dragi oče i djede, nedostaju nam tvoje širom otvorene ruke pune dobrote i topline koju si nam nesebično pružao. Riječi koje nikada nećemo zaboraviti: „dođi sine“. Sjećanja na tebe su dio nas i duboko su urezana u našim srcima i tu će zauvijek ostati dok postojimo.

Spavaj na krilima anđela, dobri naš deko.

Почивај у миру.

ТВОЈА ПОРОДИЦА

Ćerka SNEŽANA, unuke MILICA, ALEKSANDRA i KSENIJA, praunučad KRISTIJAN, ZOJA i LUKA 1031

1088

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog prijatelja

NIKOLE Dimitrijevog GAZIVODE Vrijeme prolazi ali sjećanje na tebe ostaje.

1052

IVAN i BRANA POPOVIĆ sa porodicom

e-mail: oglasno@t-com.me

Subota, 18. decembar 2021.

MALI OGLASI NEKRETNINE CENTAR nekoliko koraka od ulice Slobode, poslovni prostor 410m2 sa 4 privatna parkinga.

Moderan, savremen, extra klase. Ima prednosti koje niko nema. Prodajem.

Tel. 069/912-070 1 CENTAR nova Hercegovačka desetak metara od Ulice slobode jedinstvena poslovna zgrada 725m2 (na vrhu penthaus 155m2 ) sa prostranim parkingom. Mnogo veoma bitnih prednosti. Izuzetna po svim parametrima. PRODAJEM. Tel.069/867-791 2 Izdajem , prodajem , mijenjam za Podgoricu ili Cetinje studio apartman u Bečiće iznad hotela Splendid.

Tel. 069/ 885-416 3

Oglasi i obavještenja

RAZNO MAJSTOR STRUČAN i EFIKASAN , savjesno obavlja sve vrste poslova oko krovova , dimnjaka i adaptacija stanova i kuća.

Tel: 069-926-382 4 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 5 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 6 PRODAJEM domaći cijeđeni sok od jabuke i miks jabukadunja, bez dodatog šećera i aditiva.

Tel. 069/384-100 7

31

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

32

Marketing

Subota, 18. decembar 2021.

18. децембар 2021. | година II | број 94

ДЕХУМАНИЗАЦИЈА НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ПОДНЕБЕСКИ НАРОД СВИ НАШИ ВЕЛИКИ ВЕЛИКАНИ СУ НАЈВЕЋИ

ЈОВАНА МУГОША

НАДА БУКИЛИЋ

ISSN 2704-5226

Т

уробне мисли се саме наметну човјеку – ђе неће жени? – кад киша ситно удроби са тмурнога неба или се śевер распојаса и размаше широм нашега простора, да не речем постојбине. ‚Оће то. Усред те постојбине, која је и сама овако зими тмурна и туробна, постојиш и стојиш – ти. Сама и мала. Безначајна. А озгор...? Да – Космос, огромни сач у којем се печеш и ти и све у што си вјеровала, са чим си расла и живјела, и у што си придала шачицу наде и прстохват жеља – колико да се женски завараш како си самостално и своје чељаде. А у ствари си сама. Суморно. И мораш да се запиташ: ко подлаже тај огромни сач, ко то нагрће жар одозго, кога није брига што се силна енергија троши да се испечеш ето – ти, ти толицка и сама? Ко год да је, оца му. Озгор Космос и по њему звијезде – сви и све изнад тебе, више је, веће и моћније. Да се лијепо и женско престрави, а ђе неће, рецимо, црно мушко. Тој туробности пашу само велике и високе мисли. Особито овако, у децембарска праскозорја, кад је Космос још већи, окатији и зубатији, кад је непроспавана ноћ иза нас, а зора никако да заблеји и забијели испред нас. Усљед те туробности, ја безначајна и мала, такорећи сламка танка под Космосом, и сама сам стала думати о великим темама и преметати велике мисли о нашим великанима. Велике мисли и великани штите крхкост свих, а камоли једне безначајне сламчице. Зато ја волим велике теме и велике великане, али баш оно – највеће! Мали великани су за осредње кафане, за сеоца, кратке једносмјерне улице... Они већи су, наравно, за добро друштво, широко, далекосежно попут с́евера. Ал’ за мале и танке и крхке, потребни су највећи великани. Зоре још нема. Па ми пада на памет, ил’ ми то далекосежни ударац с́евера набацује луду мисао: ми их масу имамо, а само поједине смо сахранили да ваља. Даниловог стрица Петра II и, колико ја знам, Андријиног Ђеда. Ђе ћемо остале? ‚Ајде да се размисли и о томе. Не можемо само о ауто-путу, подводном каблу и марихуани. Ред је мислити о највећим великанима. Пут ће се, како-тако завршити, пропртићемо га некако; кабал ће остати у Јадрану; марихуана ће се већ некако испушит’, јер смо много тога испушили, па што нећемо и њу... али: ђе сачуват’ толике великане? Рецимо: Муги? Није ли заслужио мјесто усред Главнога града? Има једна лијепа парцела тамо наспрам Блока 5? Јес’! Или Мило? На Румију, рецимо? Ђе ћемо са Мандићем, Радуловићем, Гвозденовићем, Булатовићем... Како да за вјеки вјеков сачу-

вамо Кривокапића? Тим прије што он, за разлику од Његоша и Мила, не воли покретне планине. Да се разумијемо – ово је све само превентиве ради. Далеко од тога да би нормална особа пожељела да им што буде. Јер би се нормална особа, тј. ја, дефинитивно осјећала усамљеном под овим зубатим Космосом без њихове назочности. Дакле: само предлажем да се о томе размисли. Да се збрину. И сад знам – смјешкате се. У себи, за сваки случај, читате Оченаш или пљујете у страну, као свака пристојна баба-заштитница од урока, али ме не мрзите и не љутите се, јер сте и сами у туробним вечерима и смркнутим јутрима о томе забринуто мислили. Како не бисте? Толико највећих великана?! Ипак, смјешкате се. И због пушења и због покретних планина и због оних непокретних. И сада знате да и најморбидније теме и идеје могу имати смијешан садржај. Бар онолико колико је смијешно оно што слушамо у нашој Скупштини или на прес-конференцијама. Или кад великани разних родова и чинова казују своје биографије. Или кад великани свих узраста и подврста износе своје ставове. (Чуј: они имају ставове!? Још своје?) Туробно је, дакле, туморно.

И док мали добошари, ледене капи кише децембарске, ударају у застакљене и забетониране зградурине наше националне срамоте, танке и крхке влати и сламчице, опстају под ударцима манитог с́евера и једнако трају под ужареним сачом небеским. И не дају се. Горе као искрице какве само нада може запалити. Њихове биографије нико нити пише, нити ће их читати. Њихове изјаве никог не дирају. Њихови ставови никог не занимају. Јер су сламчице – обичне спортисткиње, најобичније рукометашице, ђеца нека женска. Али, зато, кад изгубе утакмицу, кад се потврди да су само сламчице међу вихорима, необични академци, најнеобичније узданице полиције, ђеца нека мушка – славе!?! Синови наше постојбине. Веле да ће бити суспендовани? Па, како зоре још нема, а они се прославили попут бројних наших малих, већих и највећих великана и запалили друштвене мреже у округу Карлобаг-Вировитица-Дубровник-Сребреница-Андријевица-Косовска МитровицаБеоград-Суботица, размишљам: како их, заиста, казнити? Натјерати их да само један мјесец – само тридесет дана – раде све оно што те сламчице раде већ по неколико година? Или их натјерати да бар пола године чисте подове спортских сала, рибају свлачионице и купатила...? Да разбијају крш око

ауто-пута? Роне око кабла, пресују марихуану...? Или их, просто, пребит’ како се синови у поштеним кућама васпитавају? Видите: нема смијеха. Неке морбидности ка’ да нијесу праве и од нашија – сасвим су лишене смијешне стране. Зоре нема и закључујем: треба ђецу пустити. Заборавити, и нек расту. Јер, казнити њих исто је што и грдити дивље свиње што су погазиле ружичњак. Зато што су они обична ђеца својих необичних родитеља. Замислите само у каквим су то породицама одрастала та мушка ђеца; замислите о чему су им родитељи говорили, чему су их учили, како су их, пуни хуманости и љубави, мазили и пазили? Замислите што је био садржај њихових младих и отрованих година? Замислите туморну атмосферу у кућама у којима су одрастала та мушка ђеца... Обавезно их треба пустити. Нек расту. Нек заврше полицијску академију. Нек постану и они великани. Требаће округу. А ми... Пааа, хтјели, не хтјели, морамо се запитати ко подлаже тај огромни сач у којем се печемо? Ко жар нагрће? Зашто смо остали овако сами? Ко год да је, оца му туробног. Да ми је да зора макар заблеји од оне комске стране или изнад Проклетија, па да јасније сагледам: моја је постојбина једна мала, сточарска земља, пуна брава... 

2

18. децембар 2021.

ЧЕКАЈУЋИ ДА СЕ УПАЛИ МРАК

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ЕВРОПА СЕ ОПАСНО ЉУЉА, А МИ НА ЊЕНОМ РУБУ СВЕ ВИШЕ ЛИЧИМО НА ЊЕНУ БУДУЋНОСТ. УЛОГЕ ПРОГОНИТЕЉА И ПРОГОЊЕНИХ СЕ НАЗИРУ. САМО ЧЕКАМО ДА НЕКО УПАЛИ МРАК. ТО ЋЕ БИТИ ОНА ФАЗА У КОЈОЈ ЋЕМО БИТИ СИГУРНИ ДА СМО ИЗ ДРУШТВА ПРЕШЛИ У СТАЊЕ ЗВЈЕРИЊАКА. НАЖАЛОСТ, ТО НЕЋЕ БИТИ И ПОСЉЕДЊА ФАЗА. У ЗВЈЕРИЊАКУ СУ СВИ ЖРТВЕ И СВИ СУ ЗВИЈЕРИ. НА ОВАЈ ИЛИ НА ОНАЈ НАЧИН

Ч

овјечанство је од стварања првих држава подијелило људе на оне више и ниже вриједности. То је значило да је и по небеском и људском закону дозвољен прогон оних других и да их можемо третирати као звијери. Од тада до данас ову разлику и поред покушаја нијесмо успјели потпуно избрисати. И поред свих напора од едукације до силе закона често нам се деси да друштво из разних разлога потоне у мрак и хаос. Иако смо доније-

ли Повељу о људским правима, иако смо конституисали судове за ратне злочине, мора се признати да човјечанство никада није било овако добро организовано у смислу уништења и деструкције. Могли бисмо набрајати до сјутра мјеста гдје се ово показало тачним. Основа сваког хаоса у савременом свијету је дехуманизација. Ипак, данашњем човјеку не можете наредити да узме пушку или мач у руке, ипак га прво за то морате припремити, а онда ће он то сам урадити. Наравно, морате бити маштовити у томе. Недавно сам на једном тренингу медијске писмености имао прилику видјети карикатуру која дехуманизира Јевреје у њемачкој штампи почетком тридесетих. Ако се боље загледате у карикатуру видјећете да ту нема ничег дубокоумног. Али то и јесте сврха овакве пропаганде. Она се обраћа обичном ,,малом“ човјеку који мора када дође кући да има оправдање за властиту несрећу. Свака дехуманизација почиње банално. Обично са неинтелигентним и приземним хумором. Најбољи примјер за ову врсту пропаганде на нашим просторима које се ја сјећам је антиалбанска пропаганда у Југославији крајем осамдесетих. У њој су Албанци обично били неписмени и заостали, способни једино да справе бурек. Међутим, брзо се из домена хумора дође у област (квази) науке у којој разна ,,угледна“ имена објашњава-

Hilppa Hyrkäs / behance.net

ГРАЂЕЊЕ ЗВЈЕРИЊАКА

НЕМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ју како су ти ,,други“ мање вриједни, мање образовани, мање лијепи а опет подмукли, превртљиви и кукавице за разлику од ,,нас“ све самих витезова и генија. Од тога врло је кратак пут од напада на вјерске објекте, радње и куће оних ,,других“. Убрзо имате експлозију лудила. Нападају се наравно и они ,,наши“ који нијесу то довољно. Заједница људи се дијели на прогоњене и прогонитеље. И једни и други су се претворили у звијери. И једни и други су преплашени, једни

стварном опасношћу, а други пропагандом да су у опасности. Заједничко је и колективно лудило. Друштво је коначно претворено у звјерињак. Код нас се на простору бивше Југославије звјерињак направио током деведесетих. Мање или више звјерињак се примирио, али није нестао. Звјерињак се само трансформисао у неолибералну капиталистичку причу. Сада се прогоне људи који бране ријеке и планине. У статусу звијери се држе радници из Вијетнама и Кине. Једноставно, неспособ-

не и клептоманске власти морају имати непријатеље, стварне или измишљене. Непријатељи државе су обични људи, религијско и национално обиљежавање непријатеља је превазиђено и само привремено стављено по страни. И док смо ми подизали звјерињак на виши ниво, у Европи се буде духови Балкана с краја 20. вијека. Мигранти који надиру на границе, муслимани који мијењају изглед насеља и начин живота, феминизам и права ЛГБТ заједнице су удариле на мајку Европу. На

су који је изродио Седми баталеон. Или се црногорска власт сама регрутовала у „седми“ против Црне Горе. Што то не метну у историју па да им очигледно вјерујемо. Како је био бениган приједлог бившега предсједника Тадића. Он је иска шест конзулата у Црној Гори а ови су изашли Вучићу у сусрет са више стотина таквих подружница. Све црногорске цркве су њихови конзулати. Тадић је хтио да плати а ови су Вучићу све дали на Џ. Иста је ствар с језиком. Срби су га крнули Црној Гори до ресице. Једва дише а камоли да говори. Црногорски језик је језик шапата умирућег а ускоро ће бити језик покојника. Тако смо и деведесетих ка политички тркопиши мислили да се у историју улази клизећим стартом. Онда су нас санкционисали због такође ,,историјских“ односа са Србијом и завршили смо у контејнеру повијести ђе још дреждимо. Кроки 3. Караџић је тек данас осуђен на вјечиту робију; а сви који га окружују, у које спадамо и ми, осуђени су још од његовог земана на вјечиту власт, с онима који су били Караџићу најближи сарадници на путу ка Сребреници. Ми смо ,,одлежали“ преко 25 година под том влашћу а он до сада, само осам под хашком... И нијесмо имали право жалбе. Радован има. Колико је Хаг испред ове робије толико је бољи њихов суд од нашег усуда. ,,Првостепена“ пресуда нам је правоснажна

без права жалбе... А нијесмо имали ни коме да је изјавимо, осим себи. Жалим случај; ,,Радовановићи“ туже ,,Радован-овићи“ суде... Нема друге. И у власти и у опозицији су ,,Радовани“. Био им је узор и полазиште за напредак; покорити, покрасти, побити, и за себе све приграбити. Терор! Због тога што је на босански терор Запад гледао кроз прсте, сада на сопствени гледа кроз сузе. Због тога што су ,,вјечите“ пресуде за Балкан озбиљно задоцниле, европски тероризам је, по прилици, осуђен на дуг живот. Исламски терор је надражен због Босне а раздражен због Европе и њеног предугог ,,стрпљења“. Сви терор злочини од Русије и Турске, до Европе и Америке, заједно, нијесу ни примаћ Босни и сви могу стати у пола Сребренице. Није лако позлатити ум кад је тако дуго рђао разум. Један угледни српски академик (Ум), ни послије четврт вијека, ни за јоту није поправио разум. Изјавио је: „Караџића су осудили на смрт“! Не но ће га осудити на живот кад их је толико одузео. Кроки 4. У народу се вели: људски је украсти кад се нема, од онога ко има. А држава има! Да нема, не би је било. Тијема што краду не можеш одбити перушку. Обијају државу ка трафику. Елегантно. У рукавицама. Са положаја. Кад намакну да више не могу, иду на виши положај ђе се више миче. Не узмичу. Ђе гођ иг положиш на државни су полог. По њима, непоштење је људско

право. Ко краде тај и лаже, а ко лаже тај се бира. То нам казује да из једног права произилази сијасет других. Бирани не бирају средства. Бирају само мјеста... и такмичарски дух; ко ће боље! Здипили су нам једино што смо имали... и право на снове о држави! А кад ти неко узме право, може да ради све криво. Кроки 5. Вељко Радовић, драмски писац и професор Универзитета у есеју ,,Вјечна смотра лудости“ објаснио је како је лудост једнако потребна сваком чељадету од ђачке клупе до папске столице. Наводи да су и папе на неколико дана бирале Папу луду, да се одахне од свевишњег канона и бонтона. Ни свемоћна Римска курија није могла да суспендује ту потребу да се одрасли ка’ луда ђеца наругају свему. Ту потребу је разумио и строги Његош па га Радовић цитира: „Бог је драги неколико дана, тандарихе земљи поклонио“. Владика каже „неколико дана“ а не деценија. Данашњи владари су од црногорске Свете столице, Његошева пријестоља, направили шкањ који може да запосједне свака луда... Па им је оданде и поручио ка’ да их гледа: „За правило лудост изабраше и вјерне му слуге постадоше“.

P.S. В. Радовић, у једном видео запису (који посједује једино Прч), као да је запечатио нашу смијешну судбину: „У Црној Гори се нико не смије... Нико не смије да се смије!“ Умро је прије вакта па

ТУ СМО...

БЛУД У ЕУ СВЕ ЈЕ У КРОКИЈУ!

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК Кроки 1. Европа нема патриотизма. Она је само удружење. И то је кочи у односу на Америку која га има до границе национализма. Сви су у њој различити и ,,неко други“ а сви су Американци и нико други. ,,Неко други“, само је за кућну употребу. Америка то не тражи од њих, већ они то траже од ње. То је услов да би у Америци остали и опстали. Тзв. ,,позитивна“ дискриминација не смије бити негативна! Кад се одлучује о свакој заједници неко некога прчи. Прошле неђеље је то био хит у Европском парламенту. Не опстанак Британије у ЕУ, већ Прч у ВЦЕУ. Два Њемца оданији један другоме но Унији напустила су сједницу и гађали се у задњицу. Ухватили су их на лицу мјеста, два словеначка дипломата и пријавили случај. Да су то виђели два Црногорца не би им било повратка дома а камоли у дипломатију... Јесте ли тамо да прчите... или мрчите за Црну Гору?

Кроки 2. Амбасадор ЦГ у Београду је изјавио; да никад у историји Црна Гора и Србија нијесу имале боље односе. Ова изјава казује да дотични доживљава историју ка туристичку дестинацију. Платиш боравишну таксу и боравиш у њој до даљњег... Па нам тако склепана историја не дура ни два дана. Браћа Срби су му одмах потурили клип и загорчали му дипломатију лаком артиљеријом! (Запуцали су у државни барјак). Наводно Црногорци им ишту на граници излазну боравишну таxу. Крк! Тако се не улази у историју већ излази из ње. То су му потурили а да нијесмо ни чули какви су нам то историјски ’односи’ и на шта се односе; На политику, на дипломатију, или су можда стидни јер у тој политици вазда неко некога ј**е, па стога амбасадор то саопштава у рукавице. С Вучићем се наши љубе у рилице. Ђе гођ стигну само што ноге не дигну. Наши, мање-више, имају уста на линију па и нијесу баш сензуални, а Вучић у оне силиконске кад уфати не пушта. У том усисавању се и крију историјски односи. На граници Републике Српске према Србији, још је гранична табла с натписом СЦГ. Црна Гора је изгледа поносна што је још у том корпу-

18. децембар 2021.

није видио да у држави од које је направљена тандариха, могућ је само подсмијех. Ипак на prch. me, потражите Радовића. http://www.

prch.me/kako-je-govorio-veljko/ Можда ће вас насмијати. Може бит и вриштаћете. Врисак је најближи стварности. М.Р.Ш. 

БУДУЋНОСТ ИЗМЕЂУ МОЈКОВЦА И КИНЕСКЕ ЧЕТВРТИ

КАД ЗЛОЧИНАЦ ПОСТАЈЕ ХЕРОЈ И ОДЈЕДНОМ ЈЕ ЗАБИТ МОЈКОВЦА ПОСТАЛА ПРЕКО YОu TUBE-А КИНЕСКА ЧЕТВРТ У L.А. ИЗ ФИЛМА РОМАНА ПОЛАНСКОГ, МЈЕСТО ЛУДИЛА ГДЈЕ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ, УКЉУЧУЈУЋИ И ТО ДА ЗЛОЧИНАЦ БУДЕ ХЕРОЈ, А ДА ОТАЦ СПАВА СА ЋЕРКОМ СА КОЈОМ ЋЕ ОНДА ИМАТИ ДРУГУ ЋЕРКУ КОЈА ЋЕ МУ ПОСТАТИ НОВА ЉУБАВНИЦА

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

друштво, звјерињак не може бити држава. Звјерињак значи да се живот организује на основу најнижих страсти: потребе да једемо, пијемо и сексуално општимо. Звјерињак није у стању у свом посљедњем стадију постојања ни то да омогући. Зато звјерињак настаје брзо и још брзо пропада. Нажалост, остају нам посљедице. И још горе, увијек присутан страх да неки кретен-популиста међу политичарима, а сада их је Европа пуна, не прибјегне овом јефтином и опробаном рецепту. Јер знате, рецепт за Звјерињак је као кад жена покуша да вољеном мушкарцу направи доручак послије ватрене ноћи, а има само два састојка у фрижидеру. За Звјерињак вам требају два састојка: глупост и мржња. Најгоре, што било гдје да закуцате, тога имате у изобиљу. Историја нас учи да се лако справља. И да, не раде то лудаци, већ често само људи очајнички жељни моћи. Оних који ће сваки плашт заогрнути само да су они на трону. Сјетимо се само како су на простору екс Југославије па и у Црној Гори преко ноћи одбациване црвене књижице, како су заклети атеисти постајали ватрени вјерници. Европа уопште није имуна на то. Напротив. Пуно их је данас на власти или претендује на власт, оних који умјесто промјена вриједности, заговарају да су они за било коју ,,вриједност“ која њима гарантује фотељу. И ту долазимо до поенте. Као што сам горе рекао, у звјерињаку су сви звијери, али су најгоре оне које га креирају. А креирају га они који истински не баштине ни једну вриједност. Каријеристи који могу бити и љевичари и десничари и било шта, по потреби. Е, на њима стоји темељ сваког фашизма, сваког звјерињака. 

funnyjunk.com

бранику мајке Европе су Орбан, Јанша, Милановић. Сличних кандидата за одбрану ,,правих“ вриједности има широм и нове и старе Европе. Један од кандидата за предсједника Француске је чак поменуо реконквисту, тако се звао процес протјеривања муслимана и Јевреја из Шпаније у 11. вијеку. Никоме није пало на памет да га удаљи из трке за предсједника, а камоли да покрене питање његове кривичне одговорности за говор мржње. Европа се опасно љуља, а ми на њеном рубу све више личимо на њену будућност. Улоге прогонитеља и прогоњених се назиру. Само чекамо да неко упали мрак. То ће бити она фаза у којој ћемо бити сигурни да смо из друштва прешли у стање звјерињака. Нажалост, то неће бити и посљедња фаза. У звјерињаку су сви жртве и сви су звијери. На овај или на онај начин. И на крају, препоручујем вам да погледате филм ,,Апокалипто“ Мела Гибсона. Тај филм држим у личној колекцији топ 10 филмова које сам погледао у животу. Филм је динамика прогона од прве до посљедње секунде. Управо то захтијева Звјерињак. Он у пуном капацитету може да функционише само у стању непрекидног прогона неког због нечега. Сваки, и најмањи предах је опасност. Јер људски ум, ма колико плитак, може се у тренутку одмора од мржње запитати: ,,а зашто ово радимо“? Е да се то не би десило, стално морамо имати тензију. Ту су увијек шејтанове слуге у виду послушних медија. Таргетирају се ови или они овисно од потребе. А сада су ту и друштвене мреже. Као и у ,,Апокалипту“, модерни врачеви нас убјеђују да морамо жртвовати оне ,,друге“ за нашу обилну жетву. Након свега, поставља се питање гдје је излаз? Па одговор се крије у самом ,,Звјерињаку“. Звјерињак не може бити

3

РАЈКО РАДОВИЋ

П

итање дехуманизације је као неко привремено коначисте у беспућу између две модерне дивљине, оне нехуманости увек латентног фашизма и оне друге, опасније и долазеће постхуманости. Дехуманизација је зато процес између крајности. Али, то је и нешто што нам се свима дешава, што траје и што нас обузима, умањује и слаби а да тога нисмо ни свесни. И ми нисмо ту тек сведоци, пуки и успутни, њеног ширења, ми смо део тога матрикса који функционише, заправо, као идеологија. А та идеологија би могла да се назове, у пар речи, идеологијом „зашто-да-не“. То је идеологија забавног рушења свих табуа, идеологија новотарија и радозналости, авантуре помодарства нових апликација и све технолошки напреднијих гаџета, али и cancel culture где нема много места за нијансе, хумор или неку метафору. Све је буквално. Све је опредмећено, уопштено и тиме у оном хегелијанском смислу једнако самом себи. А иза илузије универзалности те комодификоване реалности, испод површине номиналне бриге о материјалном добростању деце и старих, празних слогана о бољем животу, и благостању кроз конзумеризам ова идеологија нас у ствари тера да искочимо из својих кожа. Она нас путем бихејвиоралистичких алгоритама из наших мобилних уређаја тера да играмо на виртуелним жицама друштвених мрежа напуштајући себе као сопство и тело у свом времену и на свом месту да бисмо, ето, путем технологије, били више него што јесмо, дакле чак и неки нови не-људи ако то треба. Дехуманизација је тако тајни садржај не само реклама свуда око нас, него и саставни подтекст наше дневности. Она је наша коначна игра на срећу, али и оперативни систем одвајања наше људскости од нас самих, као и свођења те исте људскости на нулу. Баш као што оно „zero“ у кока-коли без калорија стоји за потпуно одсуство шећера у освежавајућем безалкохолном пићу, тако наша људскост постаје вишак који нам се чини нездаво, незгодно, аналогно, можда чак и опасно и нешто што пре треба заменити као дотрајало и превазиђено. Илузија прогреса је тако у вези са трансформацијом нашег виђења самих себе. Она је негде у вези са умножавањем екрана око нас, али тиме и сталне нарцисоидне потрошње самих себе и растуће сумње у нашу идентитетску посебност путем умножених огледала и увек све деформисанијих перспектива. Није чудно то да нови мобилни телефони имају апликације које бришу боре са лица, посветљују боју коже чинећи је луминозном и генерално утичу да на селфијима делујемо млађим него што би нам то наше године

Мојковац, 5. децембар 2021.

дозволиле, али исто тако и да будемо лепши него што стварно јесно и то лепши по стандардима лепоте оних који су наш мобилни дизајнирали у Силиконској долини и онда га склопили у Кини. И ми тако хипнотисани „чудом“ технологије као експериментална заморчад пуцамо те селфије, селфи за селфијем, у свом том хаосу сензација и све већој магли перцепције, са инстант звездама са Yоu Тube-а које нам, изгледа, са неба екрана силазе право у локална крила, све док нам се тло измиче под ногама, земља гори а ми тражимо нови посао да би некако сачували онај стари. Како смо, питате се, стигли овде на ову међу шарених лажа, у ову тачку хорора и имплозије, у ово вирусом короне заражено коначисте, које је само једна станица на нашој терминалној низбрдици? Па, дехуманизација која нам се сада дешава везана је на неки начин за крај Хладног рата. Она потиче из оне чувене изјаве пуне утопистичке охолости Франсис Фукујаме о крају историје и о томе да либерални капитализам нема алтернативу. Тржисте које само себе регулише постало нам је мера свих ствари, али и игралиште врлог новог света. У чувеном неоноир филму Романа Поланског „Кинеска четврт“ (Chinatown, 1974) парагон неких претходних златних доба и златних грозница је остарели тајкун, великан једног митскијег времена стицања великих пара, кога овде игра са змијолом заводљивошћу Џон Хјустон, иначе редитељ и познат по „Благу Сијера Мадре“. Његовог тајкуна Ноа Кроса треба видети. То је биће које испод обода каубојског Стетсон шешира, иза старачких бора и трошне појаве крије луду, младалачку жудњу да превари године кроз глад за сластима које тек долазе. Остарелог богаташа зато прошлост не занима. Он је окренут изазећем сунцу напретка и новотарија. Он жели промене. Он је вечити дечак у продавници слаткиша, а то што је слаткиш који је у том тренутку пожелео и око кога се врти детективски заплет филма, невина, изгубљена девојчица коју је стари јарац направио са рођеном ћерком коју игра Феј

Данавеј само додаје егзотични зачин појму „авантура“. Гађење које обичан човек који ради за свој хлеб осећа спрам ове сподобе бизарног ексцеса као врхунца личног уживања, нико боље не дочарава него Џек Николсон који игра детектива Џејка Гитеса. И није ту само ствар у томе да се ова сцена сучељавања два човека који припадају двема друштвеним класама одиграва у треперави, мистични сумрак Л. А. и на месту у Калифорнији које ће касније постати средиште виртуелне реалности Силиконске долине. Није само ствар у неухватљивости перверзије Ноа Кроса као тајкуна, већ и у томе да му се перверзија са рођеном ћерком и ћерком ћерке може, да је његова друштвена моћ таква да је у стању да савија реалност по свом ћефу. Ужаснут, у једном тренутку, лик детектива пита старца кога је дошао да хапси шта то овај матори развратник хоће што већ нема? А овај му, уносећи му се у лице бесно, рептилским погледом каже: „Будућност, господине Гетис, будућност!“ И зар у том звуку речи „будућност“, у њеним конотацијама, не одзвања мантра која држи у политичком животу како Доналда Трампа тако и Путина и Си Ђинпинга, али и Мадура и Додика и Мандића чији је ДФ у Мојковцу добио локалне изборе? И не би победа ДФ-а на локалу, у Мојковцу била неки проблем. У демократском друштву, какво црногорско пледира да буде, здраво је мењати власт. Ништа није спорно у победи ДФ „коалиције за будућност Мојковца“ осим тога што славље, које се излило на улице, није прошло само у знаку скандирања „Нек’ се чује до небеса нема више ДПС-а“ већ и у злослутном окупљању младих клерофашиста и њиховом фашистоидном скандирању Ратку Младићу, осуђеном ратном злочинцу за геноцид у Сребреници. И одједном је забит Мојковца постала преко You Tube-a Кинеска четврт у Л. А. из филма Романа Поланског, место лудила где је све могуће, укључујући и то да злочинац буде херој, а да отац спава са ћерком са којом ће онда имати другу ћерку која ће му постати нова љубавница. 

4

18. децембар 2021.

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

,,Q

vo vadis, Aida“ ових дана је добио награду за најбољи европски филм. Редитељка Јасмила Жбанић је награђена за режију, а главна глумица Јасна Ђуричић је најбоља европска глумица, док је Ентони Хопкинс најбољи европски глумац. Помињем Ентони Хопкинса јер сви знате ко је доктор Ханибал Лектор, образовани канибал који је ишчитао све књиге овог свијета, и са којим се јури Џоди Фостер у америчком трилеру који је прије нешто више од двије деценије добио Оскара. Претпостављам да нико од оних који читају текст нема сумњу да је филм „Кад јагањци утихну“ добио све награде за разлогом. И зато је у сваком компаративном методу овај успјех огроман. Без обзира на тему, или баш због теме, јер претпостављам да постоје и млади становници Црне Горе који ће и даље писати графите да је Ратко Младић - херој. А да не би писали графите да је Ратко Младић херој, филм „Qvo vadis, Aida“ треба пуштати у основним школама. Од Триглава до Ђевђелије, са акцентом на државе са ове стране Дрине, ако се бавимо подјелом територија још од доба Отоманског царства и Аустроугарске. И након тога дјеци треба говорити о геноциду и организовати наставу у којој је геноцид најочигледни-

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ИЗГУБЉЕНИ У ЗЛУ А ДА НЕ БИ ПИСАЛИ ГРАФИТЕ ДА ЈЕ РАТКО МЛАДИЋ ХЕРОЈ, ФИЛМ „QVO VADIS, AIDA“ ТРЕБА ПУШТАТИ У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА. ОД ТРИГЛАВА ДО ЂЕВЂЕЛИЈЕ, СА АКЦЕНТОМ НА ДРЖАВЕ СА ОВЕ СТРАНЕ ДРИНЕ, АКО СЕ БАВИМО ПОДЈЕЛОМ ТЕРИТОРИЈА ЈОШ ОД ДОБА ОТОМАНСКОГ ЦАРСТВА И АУСТРОУГАРСКЕ. И НАКОН ТОГА ДЈЕЦИ ТРЕБА ГОВОРИТИ О ГЕНОЦИДУ И ОРГАНИЗОВАТИ НАСТАВУ У КОЈОЈ ЈЕ ГЕНОЦИД НАЈОЧИГЛЕДНИЈИ ПРИМЈЕР ДЕХУМАНИЗАЦИЈЕ

ји примјер дехуманизације. Јер то је масовно убијање људи од стране других људи због националне и вјерске припадности. А то јесте Сребреница. Геноцид је најочигледнији примјер дехуманизације. И овај посљедњи „домаћи“, који се десио на језицима које сви разумијемо, дубоко се тиче друштва у којем живимо. И правних легислатива око којих нема копромиса. И писаћу без оног - а шта је било 194-неке, и 192-неке, и 1805. или 4, јер у неком тренутку морамо ставити тачку. Да би били хумани, јер је то уткано у свако написано слово, у сваку умјетничку слику или перформанс, од Марине Абрамовић до Леонарда да Винчија, у сваки религиозни канон, филозофску теорију... По-

стоје ствари које су неупитне, и са којима се хумани ум бори да се не понављају. Иако су људи често гори од животиња, никада нећу разочараност људским родом надокнађивати љубављу према животињама. Ако је човјек човјеку - вук, сигурно у вуку који није онај из ,,Игре престола“, постоји нешто горе од човјека. Компарација је стара, а на нама је да дехуманизацију не констатујемо, него да се против исте боримо. Свим расположивим средствима. Да ли су друштвене мреже утицале на исту? Интернет, пандемија и недостатак директног контакта... Грљење и додир... Да ли је необразовање и манипулација узрок свему, јесте... Да ли је чување дјеце од факата и недостатак

грађанске свијести, а то је најчешће само бренд попут кока коле, на неки начин расплинутошћу термина разорио одговорност, јесте. Да ли је нивелација између четника и партизана, иако је злочина било на обје стране, поставила знак једнакости са ове стране Дрине, док се источно-дрински корпус бавио усташама, јесте. Да ли је присвајање државног земљишта и лоповлук, као релативизовање других непочинстава, утицао на дехуманизацију, јесте. Да ли новац, мали или велики, стоји иза свега, стоји. Да ли постоји опште добро, а под општим не подразумијевам црквено, не постоји... И тако даље, и томе слично... ми хумани, нијесмо. Да ли је Црна Гора икада била племенита... не знам, али сам вољела тај мит, али сада то више није. Или јесте у малим ситним, скрајнутим назнакама... Да ли неко ко мање зна, лакше мрзи, и има мање ограда, да... И да приводим крају причу слично како сам је почела, а да се кругови не би затварали на несрећном Балкану, погледајте филм. Неоптерећени националном припадношћу, у тренутку када бирате стране. Јер Аида се вратила у Сребреницу, и вратила се у свој стан који јој по закону припада.

А Аида је мајка и преводитељка, спремна на разне врсте компромиса да би спасила мужа и синове. Она је жена, и мајка са свим манама. Није комунисткиња из партизанског филма, није идеолог... у паклу покушава да спаси своју породицу. Није успјела... И зато овај филм треба приказивати свима, онако како су нас у школи водили да гледамо ,,Битку на Неретви“. Док смо имали макар неки свјетоназор па и саткан од идеологије. Док је добро, било добро, а зло, зло... јер је дубоко хуман, и прича је о појединцу, породици, у којем су сви монструозни ужаси само далеки фон. Од којег се најежим, и крену ми сузе, а ви другачије орјентисани и не морате, али морате да разумијете Аиду. Разумијевање Аиде, мајке, супруге, професорице је пут до наше хуманости. Личне, јер ово је филм о личној тузи... коју морамо да разумијемо. И која нема везе са друштвеним мрежама, мржњи у коментарима, и наставцима и продужецима... јер само на Балкану, након посљеднег рата или ратова... вријеме смрти насљеђује вријеме зла. А то је наопак, није хуман редосљед... и говори да смо се у простору и времену загубили. 

АПСУРДНА СВИЈЕСТ

thedaliuniverse.com

НАВИЈАЊЕ ЗА ТУЂУ ЗЕМЉУ? РАЈКО РАДУЛОВИЋ

М

ноги теоретичари различитих хуманистичких наука и праваца слажу се око једне заједничке тачке: апсурдна свијест као и апсурдне ситуације јављају се у временима културних и историјских криза. Овако постављена ,,позорница“ у прошлости је изњедрила велике писце и умјетнике, тумаче Апсурда. У теорији књижевности је познато да се позориште апсурда (између осталог) није појавило одмах након завршетка Другог свјетског рата: прво – траума дехуманизације, а потом освјешћивање оног што се догодило. Тек када су задовољени ови ,,услови“, умјетничка имагинација претвара катастрофу у материјал за умјетничко обликовање – стварање неког дјела. Деконструкција, дезинтеграција, дехуманизација, демонизација... државе и појединца, опоро искуство ширења фашизма, подстакло је Ежена Јонескоа да напише велику метафору (драму) ,,Носорог“ 1959. године – сатиричну слику лакоће прихватања ретроградних мрачних идеологија. Драма је очигледно темељена на стварним догађајима из младости Јонескоа, проживљеним у предратној Румунији. Наиме, као студент у Букурешту, свакодневно је свједочио злоупотреби предавања једног од професора, зарад регрутовања у фашистичку, антисемитску ,,Жељезну гарду“ или ,,Легију Светог Архангела Михаила“, Корнелија Кодреануа. Иако је дио стручне па и лаичке јавности тумачио да је Јонеско био инспирисан Кафкином приповијетком ,,Преображај“; 1970. године велики писац је

Сали и носорог

појаснио суштину – поруку ,,Носорога“, а то је раскринкавање дијела румунског народа који је био захваћен, опсједнут ,,идеолошком заразом“. За врло кратко вријеме ,,Легија“ или ,,Жељезна гарда“ стекла је велики број присталица међу румунским свештеницима, универзитетским професорима, студентима, интелектуалцима… један по један постајали су ,,жељезни гардисти – легионари“. Кроз три чина драме пратимо ширење носорогитиса, као асоцијације на атмосферу хаоса и неозбиљног схватања појаве фашизма крајем тридесетих година XX вијека. Појави првих ,,носорога“ не придаје се посебан значај. Главни актери драме нијесу свјесни да се њихови рођаци, пријатељи, сусједи претварају у носороге. Дехуманизација (одљуђење) постиже се подстицањем најнижих порива, да би се то у крајњем трансформисало у идеолошки артикулисану енергију, брисањем моралних и сваких других обзира.

Дијалог између Беранжеа и Жана у другом чину најбоље осликава такво ,,стање“: Жан: Та што кажете, морал?! Доста ми је тог морала, лијеп ми је то морал! Треба да прерастемо тај морал! Беранже: А чиме бисте га замијенили? Жан: Природом! Беранже: Природом??? Жан: Природа има своје законе. Морал је антиприродан. Беранже: Ако добро схватам, хоћете да замијените законе морала, законом џунгле! Жан: И тамо бих живио. И тамо бих живио! Беранже постаје свједоком пријатељеве трансформације у носорога. Не мијења се само изглед, коначно се појављује права слика и бит Жана, до тада замаскираног углађеним изгледом, говором и понашањем, појављује се огољена слика лицемјера. Процес промјене захватио је цијели град. Промјена се одиграва и на спољашњем и

унутрашњем плану. Беранже остаје оно што јесте, непромијењен и сам међу носорозима, без примисли да постане један од њих. Драма ,,Носорог“ је и данас актуелна, жива – усмјерена против ретроградних идеологија, мрака фашизације друштва.

НОСОРОГИТИС КОД НАС Већ је доста писано о непоштовању химне и државних симбола, али се упорно, отворено гази даље. Па, се констатује (објављује) сљедеће: Ученици прве године Полицијске академије у Даниловграду, у интернату су вечерас правили славље. Повод славља је побједа рукометашица Србије против Црне Горе, на старту главне рунде Свјетског првенства у Шпанији. На снимку се види група младића, питомаца Академије како у заносу пјева ,,Ој Косово, Косово“. Да ли је уопште потребно било што даље коментарисати?! Будући полицајци који би требали положи-

ти заклетву држави Црној Гори?! Индоктринација великосрпском митоманијом - интересује ме што ће изјавити њихови професори? Ђеца се занијела, неће више сигурно! А добиће и укор свакако?! Да не упоређујем ни случајно, далеко било, Јонесковог професора из првог дијела текста са неким овдашњим (увијек част изузецима). Кадети (питомци) би требали бити професионални, деполитизовани, грађански едуковани и надасве одани држави и грађанима који их школују??? Када је држава у питању, то је ствар патриотизма, а не национализма – Аксиом!!! Али не, Јонеско је ту међу нама, гледа нас ,,широм затворених очију“, џаба му написани ,,Носорог“. А, градоначелник који не устаје на химну рече: ,,Видим да су се обрушили на момке са Полицијске академије и то што они осјећају по срцу, части, поријеклу, традицији а не по партијском задатку ДПС-а. Имају моју пуну подршку да и даље слушају своје срце. Јер је речено: ,,По срцу твоме даћу ти!“ А ваше је срце, момци, велико! А душмани могу само да завиде“. Тако вам то иде: Деконструкција, Дезинтеграција, Дехуманизација, Деинсталација! 4 велика слова Д, умјесто 4 друга слова – наслутите и протумачите сами. И на крају ћу цитирати бриљантног Андреја Николаидиса: ,,Не треба ништа, момци, у реду је, сви све знамо. Знамо да вам није жао и да ћете опет, и то с још већим жаром јер сад сте, ето, и ,,мученици“ за националну ствар – због чега је нама веома жао. (…) Не знам, дјецо, шта вам говоре кући, али: национализам је биједна замјена за секс“. Носорогитис је међу нама, дако ко претекне!!! 

5

18. децембар 2021.

К

олико смо ми православни Црногорци, под сталном пресијом братског сусједа, трајно обезљуђени и идиотизирани нека послуже сљедећи примјери: Нико као ми није чврсто привржен Српској православној цркви, чак до те мјере да смо спремни да од себе отимамо, да не кажем пљачкамо, само да би се омиљеној цркви што више додворили. Српска црква је „наша“ иако је власништво друге државе допловило на братским бајонетима 1918. године. Српска црква не признаје и никад неће признати државу Црну Гору, због чега је у вољи и посебној љубави црногорских Срба. Српска православна црква захтијева и подразумијева да се на свакој њеној манифестацији, сваком црквеном обреду и црквеној свечаности истичу српске заставе и литургијски помињу само српски свеци. Српска црква на сваком од црногорских вјерских објеката, које иначе сматра искључиво својим, истиче само српску државну, тобоже црквену заставу. Српска православна црква је власник свих црногорских цркава и манастира, свих црквених земљишта, свих гробаља око вјерских објеката? Црногорска православна црква ни по мишљењу врха српске државе, а посебно Српске православне цркве не постоји. Све би то било логично под условом да је истина. Онима који су трајно заљубљени у православље, хтјели не хтјели, морамо рећи да је Католичка црква у Црној Гори, разумљиво поред Црногорске православне цркве, неупоредиво више црногорска него Српска православна црква. Не само због тога што је много старија од сваког православља, него највише због тога што је вјековима била црногорска државна црква, а још више што нам је и православље произишло из домаће Католичке цркве, која се, истина, не именује национално, али се може јасно означити као Католичка црква у Црногораца. Католичка црква у Црногораца не само признаје и дубоко поштује државу Црну Гору, него све културно-историјске

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Т

ачка споја између хибридних режима, оних у којима власт истовремено расписује изборе и спроводи политичку репресију и у којим су демократске институције крхке, а политичка права и грађанске слободе узурпиране, уједно је и њихово најефикасније и најтоксичније средство – говор мржње. Иако сасвим недостојно, владати мржњом је заправо лако. Из политичке сфере, индукована мржња према противницима и „режимским одметницима“ неизбјежно се прелива у све сфере јавног, али и најличнијег и приватног простора грађана. Дефинисан као свака комуникација која омаловажава особу или групу на основу етничке или националне припадности, расе, пола, сексуалне оријентације, религије и политичког опредјељења, говор мржње има за циљ стварање презира, негативних стереотипа, подстицање дискриминације и непријатељства, осуде околине, изазивање осјећања несигурности, страха и „означености“, наношење физичких и психичких болова. Реализује се путем упућивања пријетњи одре-

НАМЕТНУТИ ЈАРАМ

ОБЕЗЉУЂИВАЊЕ КАО ЦИЉ споменике на њеној територији сматра црногорским државним власништвом и увијек је спремна да, заједно са државом Црном Гором, ради на њиховом чувању и заштити. Католичка црква у Црној Гори, поред осталог, баштини и најстарије црногорске вјерске и културне институције, а изнад свега Барску, односно Дукљанску надбискупију, као најстарију и најугледнију црногорску вјерску и културну установу.

византијске, па чак и отоманских културних слојева настајалих најчешће на рубним дјеловима вјековима слободне Црне Горе. Оно што њену укупну прошлост и културу издиже изнад многих, не само европских народа, састоји се у међувјерској толеранцији готово непознатој у низу данас најцивилизованијих народа. Није ријеч само о периоду владавине књаза и краља Николе која је званично

потврђена као вјерски најпрогресивнија у Европи, него и о вјековној црногорској повијести у којој су читава племена, или значајни дјелови црногорске територије, напуштајући своју традиционалну католичку вјеру прелазили у православље без икаквог сукоба, без капи проливене крви. Новопроизведеним православцима њихове комшије католици нијесу представљали непријатеље. Кумства и пријатељства су продужавана и његована. Упоредимо то само са познатим вишедеценијским крвавим вјерским ратовима, бар у Европи!? Може ли се у ма којем другом дијелу Европе наћи тако очигледан примјер медите-

Замислимо, наравно незамислив призор, да садашњи предсједник Владе Црне Горе, иначе познати богомољац и православни вјерски затуцаник господин Здравко Кривокапић, поводом неке од округлих годишњица постојања Барске надбискупије, сподбије са собом дио актуелних министара (Спајић, Братић, Милатовић) и као државну делегацију поведе их на поклоњење, тачније израз поштовања славној и историјској Барској надбискупији? Најмање што би имало за посљедицу било би падање у несвијест српског патријарха Порфирија, од муке повраћања предсједника Србије Вучића и вишедневно пренемагање војводе Андрије Мандића. Више сам него сигуран да ће неки од данас већ стасалих црногорских драматурга у извјесној будућности смислити драмолет са сличним садржајем. Оставимо шалу на страну и вратимо се необоривим фактима: као, поред осталог, несумњива медитеранска земља и култура, Црна Гора представља органску синтезу између Истока и Запада, баштини видљиве и јасне остатке античке епохе, почев од римскоантичке, до касније источно-

Вриједи ли све то жртвовати за провинцијалну, простачку, да не кажемо варварску будућност галопирајућег „српског света“? Вриједи ли српски православни фундаментализам, како га је назвао покојни Вељко Милатовић, свих овдје забиљежених вриједности медитеранске хуманистичке културе и повијести? 

Црква Св. Николе у Котору

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ЈЕЗИКОМ МРЖЊЕ

ђеном лицу или групи, подстицањем или изазивањем насиља и, најзад, стварањем осјећаја код великог дијела грађана да је такво понашање према означенима пожељно и оправдано, да ће бити толерисано и да неће бити санкционисано. Дехуманизација политичких истомишљеника и противника, којом тако радо прибјегавају хибридни и репресивни режими, синонимно се лакше препознаје као стигматизација, деградација, демонизација, криминализација или маргинализација. Још је 1922. Валтер Липман нашао да су од свих утицаја на јавно мњење најсуптилнији и да најдубље прожимају управо они који стварају и одржавају репертоар стереотипа. „О свијету су нам“, каже Липман, „говорили прије него што смо га видјели. О већини ствари имамо представу прије него их искусимо“. Ове априорне представе је дефинисао као „преконцепције“ које, уколико нас васпитање није учинило свјеснима да их посједујемо, готово у потпу-

ранске хуманистичке синтезе, такав културни вишенационални и вишевјерски бисер који примјером тако и толико зрачи? Да ли и у једном некласичном језику постоји тако прецизан превод латинског појма хуманизам као што је црногорска ријеч чојство?

ДОБРИЛО МАЛИЏАН

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ности управљају нашим процесом перцепције. Према Ричарду Дајеру, када је ријеч о промишљању феномена стереотипизације, није најбитнија њихова квалификација као „погрешних“ аспеката људског мишљења и приказивања него податак ко их контролише и дефинише, и због чега – којим и чијим интересима они заправо служе. Дајер посебну пажњу поклања проблему „друштвене конструкције реалности“, центрима моћи који је креирају, као и начину на који стереотипи подстичу на консензус. Уз констатацију да ми највећим дијелом управо из стереотипа добијамо идеје о друштвеним групама као и став да је консензус који стереотипи призивају много више на нивоу појавног него на нивоу реалног, Дајер указује да стереотипи изражавају специфичне дефиниције реалности уз пропратне вриједносне процјене, што је истовремено индикатор диспозиције моћи у друштву: ко предлаже стереотип и ко има моћ да га оснажи. Отуд је најважнија функција стереотипа да

одржавају оштре, ограничавајуће дефиниције, да јасно дефинишу гдје се граница завршава, па тако и ко је јасно унутар, а ко изван ње. Дајер, такође, наглашава функцију и моћ стереотипа да мапирају границе друштвено прихватљивог понашања, али и да инсистирају на тим границама управо на тачкама гдје их у стварности уопште нема. Критеријум за интензитет стереотипизације он види управо у процјени степена ригидности и продорности стереотипа којом се потенцијално мијењају постојеће дефиниције друштва. Међутим, у хибридним режимима, стереотипи су неизбјежно функционализоване, поједностављене и шематизоване представе, структуриране најчешће у виду догматских кодова подесних за прерастање у манипулативне налоге, опредмећених у форми предрасуда и клишеа о непријатељима, у форми митова прераслих у величање сопствене нације, ксенофобију и шовинизам, или у величање сопствене политичке опције, најчешће изузетно агресивно. Будући да се стереотипи не прено-

се сами од себе, Рот као пожељни модел опхођења са њима види истовремено развијање и преношење „културних техника“ са циљем деконструкције ових поједностављених слика при чему би дестереотипизација и позитивно реаговање на разлику и развијање критичког мишљења постали саставни дјелови афирмативних вриједности културних идентитета. Хибридне режиме, регионално и глобално, могуће је и на почетку њиховог успостављања препознати управо по тачки њиховог споја, по њиховој готово екстатичној продукцији мржње. Само је у њима могуће и само језиком мржње, да грађански активисти, политички противници па и читаве скупине грађана буду означавани као терористи, фашисти, плаћеници... Једном ријечју, као изгредници над којима су у сваком невеселом тренутку трајања режима дозвољени хајка, јавни линч и апсолутна дехуманизација. Борећи се за слободу у својим узурпираним државама, дакле, увијек се боримо и против организованог поља мржње. А сваки дан у којем пропустимо да се супротставимо овом дехуманизирајућем језику мржње (због дефетизма, примисли о повлачењу или нелагоде коју трпимо), изгубљен је. За историју. 

6

18. децембар 2021.

ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЊЕМАЧКИХ ПЈЕСНИКА XX ВИЈЕКА: ПАУЛ ЦЕЛАН

САЊА ДОМАЗЕТ

Ц

елана је читала моја мајка. Тражила сам да ми преведе. „Не могу се преводити стихови самоубица“, рекла је. Била сам дете и нисам разумела. Касније се испоставило да су преводи Бранимира Живојиновића демантовали мајку. Целанови стихови тако преведени представљају композицију за један глас и тугу. Са милион виолина које шуме негде иза, у предсвести.

Крајем септембра 1984. године, у The New York Times Book Review, познати есејиста Џорџ Стејнер писао је о томе како је Нобелова награда заобишла песника који је „најдубљи и најновији лирски глас западне књижевности нашега доба“. Мислио је, наравно, на Паула Целана. У моменту када је овај текст објављен, песник је већ дуго година мртав. Бацио се у Сену. Кад су га извукли, имао је слепљену косу и отворене очи. Не знамо шта је Целан видео на дну реке која је толико пута опевана и у лошој и у доброј поезији, да је сада стварнија као метафора. У шта је, ваљајући се у муљу, гледао песник који је певао: ,,Шта стоји у бадему?/ Ништа./ Стоји ништа у бадему./ И стоји и стоји./ У Ничему – ко ту стоји? Људска косо, нећеш оседети./ Празни бадеме, краљевски плав. “ Колико далеко Целан стоји изван теорија о поезији која ће постати „слушкиња“ логике, од Хегеловог

poesia.blog.rainews.it

КОМПОЗИЦИЈА ЗА ТУГУ ЦЕЛАН – ТО ЈЕ ПЛАНЕТА, ТО ЈЕ САЗВЈЕЖЂЕ, ТО ЈЕ МИРИС РУЖА КОЈИ ПОКРИВА МИРИС ПЕПЕЛА. ЦЕЛАН – ТО ЈЕ ПЈЕСНИК КОЈИ СЕ НИЈЕ КЛАДИО НА НАГРАДЕ, НОВАЦ ИЛИ СЛАВУ, НЕГО НА ВЈЕЧНОСТ. ЦЕЛАН ЈЕ БИО ТАЛЕНТОВАН ЗА ПОЕЗИЈУ. А НЕ ЗА ЖИВОТ. ИЛИ ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ. ТО ЈЕ ОСТАЛО ПУКУ

постулата да ће наука заменити поезију, а колико испред осталих савремених песника по показивању алијенације човека и дехуманизације друштва, по скривеним световима које је откључао и сеизмографски забележио, откуцао, својим устима, својом кожом, својим нервним системом. Целан – то је планета, то је сазвежђе, то је мирис ружа који покрива мирис пепела. Целан – то је песник који се није кладио на награде, новац или славу, него на вечност. Целан је био талентован за поезију. А не за живот. Или за преживљавање. То је остало пуку. Јер: „Смоквама нека се храни срце/ у којем се овај час присећа/ бадемастог ока оног што умре“. Румунија, 1920. године. Град, језик, меморија и мит чине једно. У Чернауци се рађа дечак. Родитељи су му Јевреји, говоре немач-

ки. Породица се презива Анчел. А дечаку дају име Паул. Презиме Анчел Паул ће касније заменити са Целан. Он матурира у родном месту и затим одлази у Француску на студије медицине (покушај да се путем физиологије дође до осетљивог ткива душе. Или бар до њене сенке). Но, Целан студије прекида и враћа се у родно место да студира романске језике. Свој повратак у Румунију бележи у пермеабилан, сјајан поетски кристал: „Вејавица све гушћа и гушћа, голубије боје, као јуче,/ вејавица, као да још спаваш./ Надалеко наслагана белина./ Под њим, скровито,/ испупчује се/ оно што очима/ задаје толики бол,/ хумка за хумком/ невидљива... “ Година је 1941. Такозвани стварни свет се око Целана распада.

Мора се заувек заборавити на нежност, хуманост, људскост. После совјетске, следи немачка окупација. Родитељи су му депортовани у један од логора смрти. Целан избегава смрт и хапшење тако што проводи рат у румунском радном логору. Од момента када сазнаје да су му родитељи убијени у логору, трајно је разбијен пешчани сат његовог постојања. Истина о концентрационим логорима заправо је та да њих нико не преживи, чак ни они који се из њих врате, ни њихове породице. Рана коју они задају не може се исцелити нити зацелити ни са чим. То је патологија која почиње метастазирањем. Истинска дехуманизација и патња неизлечиве су. На питање да ли је могућа поезија после Аушвица, одговорио је да, пошто је поезија могућа увек,

али више није могућ живот, осим као непрестано одлагање смрти. И Целан је одлагао. Све до скока у Сену. Јержи Козински, Бруно Бетелхајм, само су неки од оних који су, пошто су преживели логоре, много година после тога извршили самоубиство. Како је Целан, осетљив, вибрантан, фино сложен, могао да устане а да не мисли на безброј нагих тела које кундацима гурају у гасну комору. Како је могао да заспи, а да му у мраку не бљесне горка пљувачка са златних зуба свога оца, који су му избијени одмах пошто је дошао у логор... После рата, Целан ради као преводилац и лектор у Букурешту, а после две године сели се у Беч, град сав од беле сете и лицидерског сивила. Ту објављује своју прву збирку песама која је касније повучена. Крајем четрдесетих сели се у Париз, где ће до скока у Сену живети као лектор на Париском универзитету. Пише, преводи. Воли. ,,Тама твојих очију, горка трава./ Лелуја ветар преко ње, капак од воска./ Вода твојих очију, вода опростива“. Дању, Целан живи уобичајеним животом. Породица, кафеи на углу, под дрворедима близу куће, где тихује. Но, у њему, изнутра влада земљотрес бљескова едвиденције: „Окачио сам поново велике беле кишобране о ноћни ваздух. Знам, овуда не води пут новог Колумба, мој ће архипелаг остати неоткривен. Бескрајна рачвања ваздушастог корења, о које сам обесио по једну руку, грлиће се у самоћи непознатој висинским путницима, руке ће их стезати све грчевитије и ни-

КРОЗ ЕПОХЕ

З

аправо, претходница сваког сукоба је дехуманизација противника. Свако размишљање о другима, различитима, неистомишљеницима, носи у себи велику замку да се упадне у вртлог дехуманизације, да се о њима мисли као о погрешнима, безвриједнима или недостојнима. На тај начин лакше се оправдавају, макар пред самим собом, конфликти, ратови, пустошења, разна затирања непријатеља. И зато је дехуманизација пратила људски род кроз читаву његову историју. Од најстаријих времена и првих цивилизација које су нам оставиле писанога трага о себи, налазимо примјере дехуманизације противника, других, оних који живе ван или тамо далеко. Чак и цивилизовани грађани сумерских градова на својим глиненим таблицама оставили су записе у којима страхују од својих планинских сусједа, за које кажу да су дивљи и не познају културан живот. Тако најстарији еп на свијету, онај о Гилгамешу, говори о његовом пријатељству са Енкидуом, створењем из дивљине. Ни дјела као што је Стари завјет нијесу имуна на тај општи манир дехуманизације непријатеља, па тако уз причу о ексклузивном третману „Божијег народа“ имамо и најгоре описе свих других са којима су се стари Јевреји срели. Стари Грци су у свом шовинизму и дехуманизацији свих окол-

ПРИЈЕ СУКОБА

них народа отишли најдаље и смислили израз варвари, како би их боље описали. На жалост, то се задржало све до данашњег дана, па се и даље читаве групе народа називају варварским само зато што нијесу припадале античким „цивилизацијама“. Овакву праксу од Грка су усвојили и Римљани, помпезно објављујући да су освојили цијели свијет, а да све што је остало је безвриједна земља варвара. Ријетки су примјери, попут Тацитовог дјела, гдје се отворено хвали дух и начин живота Германа, насупрот лицемјерству и декадентности Римљана. Са истим мотивом Римљани су покушали да дехуманизују и прве хришћане и њихове мученике, називајући их малоумницима и празновјерницима, а њихову вјеру сујевјерјем. Наравно, ни ови им нијесу остали дужни, па зато данас памтимо римске цареве попут Нерона као оличења зла, јер су били прогонитељи хришћана. И онда када су ти исти варвари направили своје државе на рушевинама некад моћног Западног Римског Царства, нијесу остали непогођени тим „вирусом“ шовинизма и дехуманизације, овог пута подјармљених Римљана. И данас се тај презир германских вођа и племена према Латинима сачувао у бројним топоними-

ОД НАЈСТАРИЈИХ ВРЕМЕНА И ПРВИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА КОЈЕ СУ НАМ ОСТАВИЛЕ ПИСАНОГА ТРАГА О СЕБИ, НАЛАЗИМО ПРИМЈЕРЕ ДЕХУМАНИЗАЦИЈЕ ПРОТИВНИКА, ДРУГИХ, ОНИХ КОЈИ ЖИВЕ ВАН ИЛИ ТАМО ДАЛЕКО. ЧАК И ЦИВИЛИЗОВАНИ ГРАЂАНИ СУМЕРСКИХ ГРАДОВА НА СВОЈИМ ГЛИНЕНИМ ТАБЛИЦАМА ОСТАВИЛИ СУ ЗАПИСЕ У КОЈИМА СТРАХУЈУ ОД СВОЈИХ ПЛАНИНСКИХ СУСЈЕДА

wikimedia.org

ВУКОТА ВУКОТИЋ

НЕРОН ПОСМАТРА РИМ У ПЛАМЕНУ Карл Теодор фон Пилоти, 1861.

ма, као што су Велс или Влашка, која воде етимологију из погрдног германског израза за Римљане.

Са једнаким презиром гледали су и на њихове парњаке са Истока, па тако Лиутпранд из Кремоне,

пише у најгорем свјетлу о Византији, а њенога цара назива најпогрднијим именима. Црквени писци, а није ни било других, јасно су нападали сваког са различитим мишљењем, све док нијесу створили богобојажљиву масу која је стварно вјеровала да живи у долини суза и плача. Можда и најбољи примјер дехуманизације противника изашао је из уста баш једног кардинала, папског легата током Крсташког рата против катара Лангдока. Наиме, при крају опсаде замка Монсигура, 1244. године, те „Сатанине синагоге“ како ју је назвао папа Иноћентије III, на питање генерала крсташке војске Арнолда Аморија, шта да ураде и како да препознају католике од катара, легат му је одговорио „побиј све, Господ ће препознати своје!“ позивајући се на Свето писмо и посланицу Тимотеју апостола Павла. Даља дехуманизација јеретика наставила се од тада још дуго кроз вјекове, како би била при руци многима који су тако правдали своје злочине. Свако мишљење противно црквеним догмама било је а приори дехуманизовано, а његови изумитељи, проповједници и сљедбеници једним потезом избрисани из човјечанства. На тај начин били су остраковани и поклоници Цркве босанске, бројни сљедбеници хришћанских учења, од аријанства до монофизита, за које ни данас немамо други израз до јеретици. Исто тако, дехуманизацију су прошле и све жене које су пред инквизицијом биле проглашене за вјештице, попут

7

18. децембар 2021.

О СВИЈЕТУ ПРОМИШЉАЊА

А онда, „стигао је, напокон, тренутак да пред огледалом које покрива спољне зидове куће, у које си на вјеки вјеков оставио рашчупану невесту, лепршаш, на врху пре времена расцветалог багрема, твоју црну заставу“. Извршио је самоубиство. Односно престао да маше рукама грчевито се држећи за варљив, клизав длан живота. Падао је снег и ветар је ваљао лишће без кичме, сјаја и хлорофила. Лепе жене одевале су змијолике хаљине, и кикотале се под перјаним ободом сумрака. Али њега више није било. Песници и деца лако и брзо одлазе. Зато што имају крила. Сада је децембар, месец када мртви слободно излазе на улице, са тамним шеширима и мешају се са пролазницима без страха и љубавног стида. Свет обележава сто година од рођења овог јединственог песника. Кад у некој малој цркви, на југу, палим свеће, увек једну запалим за Целана. Био је Јеврејин, родио се у Румунији, певао је и умро на немачком. Био је песник, за живота није био ничији. Сада је наш. 

оних дјевојака из Салема, али и учени људи, као што су Јан Хус, Мартин Лутер, Ђордано Бруно или Галилеј. Џаба нам било, што смо цијелу једну епоху, скоро лицемјерно, назвали хуманизмом, када је баш у њој дошло до страшних страдања и протјеривања разних умова. Баш у доба када је Европа почела да се окреће својој античкој прошлости, да шири своје видике и трага за знањем ван светих књига, на ломачама у име празновјерја и одбране „схоластике“ и светог умовања спаљени су бројни умови попут Пика де ла Мирандоле. Са новим епохама налазили смо и друге разлоге да дехуманизујемо противнике. Разуларена свјетина Париза са усхићењем је, те 1793. гледала гиљотинирање већ одавно онечовјеченог свог бившег краља Луја XVI Бурбона. Са једнаким геслом кретале су легије и Наполеона и Трећег рајха на поход против „варвара са Истока“, како су покушавали да дехуманизују Русију и њен народ. И код нас је агресорска, окупаторска и квислиншка пропаганда радила све да дехуманизује комунистички покрет и Народноослободилачку борбу, називајући их отпадницима и безумницима. О томе врло прецизно пише наш вјероватно и најбољи данашњи историчар Бобан Батрићевић у својој књизи „У канџама јеврејске аждаје“. Количина дехуманизације, како Јевреја, тако и комуниста, коју су просули окупатори и њихови помагачи је заиста невјероватна. Али да ја не дужим, погледајте сами. 

НЕЉУДСКИ, ОДВИШЕ НЕЉУДСКИ ПРИВАТНА АРХИВА

када неће одбацити рукавицу меланхолије“. И Целан је, заиста, никада није одбацио. Депресија је ходала за њим, туга добовала о потиљак заједно са јесењом благом сукрвицом, сестром близнакињом кише. Он добија књижевне награде, али и лежи у душевним клиникама. Срамно га и неосновано оптужују за плагијат. Круг се око Целана полако затварао. А он више није имао снаге да расплиће кругове. Чинило му се да на улицама сусреће родитеље, није могао да одгонетне нечији глас који је ноћу шапутао, осећао је лагану језу егзистенције како му гамиже уз кичму.

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

У

оно вријеме социјализма у којем сам одрастала и које ме обиљежило пуно се говорило о хуманости и хуманизму. Уз то, указивало се и на нехумане облике понашања и живота. У школама није било ни вјеронаука ни грађанског одгоја, а гимназијалци су слушали социологију и филозофију. Никоме није брањен одлазак у цркву и дио мојих вршњака ишао је, слиједећи своје унутарње потребе, на мисе, проповиједи или исповиједи. На кружоцима филозофије разговарали бисмо и о човјекољупцу Кристу који се жртвује за друге и тиме искупљује њихове гријехе. У градићу који је дјеловао као кројен по мјери човјека, смјештеног поред главног града, није било пуно издизања из просјечности. Тек су се касније населили умјетници и знанственици који су својим чудачким изгледом или ставовима који надилазе увријежене, постављали као да живе с ону страну добра и зла. Знало се и међу лаицима и међу католицима колико је тко хуман: прича о обитељи која је поред своје четворо дјеце усвојила још двоје, кружила је као идилична приповијест градом. Локални пјесници и мислиоци морали су, иако невољко, пристајати на мјерила и оквире добростојеће већине трговаца, занатлија, мајстора.

Одговоран сам за себе самог и за све и стварам извјесну слику човјека којег изабирем; изабирући себе изабирем човјека. Егзистенцијалист радо објављује да је човјек тјескоба. То значи ово: човјек који се обвезује и који себи полаже рачун да он није само онај који изабире да буде, него да је и законодавац који истодобно са собом изабире читаво човјечанство не може избјећи чувству своје тоталне и дубоке одговорности. Ј. П. Сартр: Егзистенцијализам је хуманизам Враћам се домену ријечи. Одговорност, мјера духовности. Пјесник сам је каос. Каос му је етхос, каос му је хабит, каос му је свијет. Он тешко може промишљати. Превише је плах, склон крајности. Иде као пеливан рубом жице, као што стално извиђа рубове стварности. Заклиње се данас у идеје преврата, сутра их побједоносно одбацује. Наизглед, вјерује у љубав, а невјеран је као морнар. Скрасио би се, да му помисао на дом није мучна. Он, Вјечни Жид, од оне је протејске, неухватљиве ватре, од номадске расе. Само путује, измиче и узама и оквирима. Дотле, неки филозоф, бјежи пред погромима, настањује мансарде и бруси леће. Док стрпљивим, финим рукама мајстора реже кристал, дух му казује да јест тек кроз мишљење. Можда га у том часу пролази лагана дрхтавица низ кичмени ступ и можда му срце бубња пред уходама, или пак стрепи пред зрцалом од првих сједина. Он се, присилно дистанциран од свијета, искључује из стварности, и, премда дубоко резигниран онима који је творе, препушта владавини мишљења. Јер ту је у подједнакој мјери и осамљен и настављач великог трага својих

ИЛУСТРАЦИЈА Лидија Вукчевић

НА ФИЛОЗОФУ ЛЕЖИ ДОГОВОРНОСТ ЗА ПРОМИШЉАЊЕ И ОЗБИЉЕЊЕ СЛОБОДЕ. ОН ДОБРО ЗНА ДА ЈЕ СУВРЕМЕНОСТ ОЛИЧЕЊЕ ДЕХУМАНИЗАЦИЈЕ. ОДСУСТВА ЉУДСКОГ НА СВИМ РАЗИНАМА. НАМА НОВОВЈЕКИМА, ПРЕОСТАЈЕ УЗМАК ПРЕД ИНФОРМАТИКОМ. ОНА СВЕ ВИШЕ ПОСТАЈЕ СУРОГАТ ЧОВЈЕКА И ЧОВЈЕЧНОСТИ. НАИЗГЛЕД ЗАМЈЕЊУЈЕ ЧОВЈЕКА У МНОГИМ АКТИВНОСТИМА претходника. Многи, као и он, изопћеници, стајали су по страни од власти, царева, режима, али и ирационалне и сновите збиље. Нама који смо били сувременици једне расуте збиље, у којој се након слома југославенског социјализма читаво десетљеће ваљало зло рата и пораћа, нама се чини да у свакој неодговорној ријечи, у свакој несмотреној изјави стоји зрно зла које ће се уваљати у лавину немира. Стабилност којој тежимо није малограђанска: она је дубоко људска потреба за сродним људским бићима. Не истомишљеницима или суборцима. Него за настављачима дијалога о одговорности умјетника и умјетности, интелектуалаца и интелектуалности, судства и права, медицине и здравља. У турбулентним временима која живимо тридесет година имамо право на утјеху филозофије, на утјеху вјере, на утјеху знаности. Изложени нехуманости времена и њеним појавностима, феноменологији зла, ми жудимо посвету слободе. Можемо ли је стећи? Како ћемо се одупријети злим дусима повијести? Или мртвилу свакодневице која немилосрдно говори о поразу економије, права, закона, институција? О броју незапослених, исељених? Досљедно, када сам на разини тоталне вјеродостојности признао да је човјек биће у којег егзистенција претходи есенцији, да је он слободно биће које може у различитим приликама хтјети само своју слободу, ја сам истодобно признао да могу хтјети само слободу других. Ј. П. Сартр: Егзистенцијализам је хуманизам Филозоф добро зна да стравична утроба збиље, стварност је сама. И ако нема дар цртања, његов дух тако је проницљив и свијетао, тако строг и јасан, као кристално стакло лећа које бруси. Зна он добро

да је том свјетлошћу врло близу тами, оној тами која је неповратна тамница духа, тама лудила. Он се ипак одлучује, у часу кад оставља прибор резача стакла, узети перо, и писати Етику. Дебелу као опека, аподиктичну као библијске књиге. Он још вјерује да се каосу може дати оквир, дакле форма, мишљењем и спознајом. Он се наравно, тиме, бори против каоса. Јер, мислиоцу је каос стран, он је друга, мрачна страна козмоса: оног реда, који је у сваком од нас и у срцу свемира једнако. Али, неуређеност људских односа, њихова стална међусобна борба, можда је она од енигми, која је за знатижељу филозофа најдража играчка.

сувременост оличење дехуманизације. Одсуства људског на свим разинама. Нама нововјекима, преостаје узмак пред информатиком. Она све више постаје сурогат човјека и човјечности. Наизглед замјењује човјека у многим активностима. Умјетна интелигенција не познаје емотивни садржај. Нити засад пише: ни законе, ни белетристику ни филозофске расправе. Њен је cyber -ум према људскоме још закржљао: креативност му је страна. Он нема људско лице. Нема ни свога језика. Не зна за појам слободе. Слободи је, уз пуко ослобођење, требало друштво других људи… и требао јој је заједнички јавни простор да би се сусретала - политички уређен свијет у који би се сваки слободан човјек могао уклопити ријечју и дјелом. Х. Арендт: Што је слобода?

Прије свега пак вама који то најтеже подносите, ви ријетки, најугроженији, најдуховнији, најодважнији, ви који морате бити савјест модерне душе, те који као такви морате имати њено знање, ви у којима се сабире оно што само данас може бити од болести, отрова и опасности, – чија судбина хоће то да морате бити болеснији од било којег појединца јер ви нисте ‘тек и само појединци’, чија је утјеха знати пут к једном новом здрављу, ах! те њиме ићи и путити се, наиме здрављу сутрашњице и прексутрашњице, ви предодређени, побједоносни, ви надвладатељи времена, ви нај¬здравији и најснажнији, ви добри Еуропљани! Ф. Ниче: Људски, одвише људски Филозоф ће свом силином страсти мишљења покушати у каосу наћи неки скривени, тајни смисао. И онда, кад му буде измицао као топла звијер мрежи, он ће, својом суптилном логиком антитетичара покушати у парадоксу од којег је каос сачињен, видјети неки амблем катастрофе. Знајући да, ако добро не навије свој унутрашњу духовну уру, свој сат разума, све ће се распасти, као у рукама траљавог урарског помоћника. На филозофу лежи договорност за промишљање и озбиљење слободе. Он добро зна да је

Само ће филозоф бити тај буревјесник који ће у зрну пропасти знати наћи клицу будућега. И кад спасоносно буде мало колико и бубамара, он ће из невидљиве пређе умјети сачинити ново рухо збиље. У које ће стати свака људска геста, ријечју и дјелом. Дотле ће пјесник у једноставном одијелу и отрцаним ципелама запажати да миришу љубице, или пак да је вечерња боја неба једнака боји јоргована. Ако су и ишли различитим путевима, филозоф дугим и замршеним, а пјесник пречацима терцина, они се састају на оној дијагонали гдје вријеме и мјесто потврђују неупитну јасноћу, бистрину поимања, кристалну строгоћу гнозе. И да закључим мишљу филозофа егзистенције, Ж. П. Сартра: Човјек није ништа друго него свој пројект, он егзистира само уколико се озбиљује, он, дакле, није ништа друго него свеукупност својих чина, ништа друго него властити живот. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

18. децембар 2021.

НОВАК

А

ко је дехуманизација процес губљења или одузимања људских особина, недостатак људскости, нечовјечност и дивљаштво, безосјећајност, што се манифестује кроз разне облике хотимичних убистава, тортуре, мучења, злостављања, терора, насиља, одсуства или гажења морала, (а, то јесте дехуманизација), онда су систематски и плански, масовни поступци, злочини органа србијанског (српског) окупационог режима, (уведеног у Црној Гори 1918. године), почињени према црногорској држави и црногорском народу показали право лице дехуманизатора-односно, дивљаштво великосрпског анектора, освајача, асимилатора.

Ово је дјелимична, али историјски реална, заснована на чињеницама, прича о борби и страдању мученика и јунака Црне Горе, исконских патриота, који су се од краја 1918. године борили (и били на распећу) због оданости Црној Гори и слободи црногорског народа и који су се устаничким, комитским, герилским, ослободилачким акцијама супротстављали, углавном дехуманизованој, војно-жандармеријској и другој сили двора КСХС- краља Петра и сина му регента (а од 1921) краља државе КСХС, апсолутисте и тирана Александра Карађорђевића и низа београдских влада. Црногорски државотворни, национално еманципаторски, устанички и политички емигрантски покрет, за Право, Част и Слободу Црне Горе, од краја 1918, односно од почетка 1919. године, био је изузетно смион, крепосан и јак, упркос изузетно тешким, суштински, несношњивим, реалним околностима. И он је трајао, био попут луче, која је свијетлила у мраку тадашњег јарма, и то дуги низ година.

ХОРДЕ ЗЛА У ЛОВУ НА ЉУДЕ

Они, црногорски комити, официри и суверенисти, борећи се за државну индивидуалност и суверенитет Црне Горе и против њене насилне анексије Црне Горе, извршене 1918. године од стране Србије, нијесу жалили положити своје животе за домовину, нити су се плашили тамнице, окупационих окова, вишегодишњих политичких робија, јер су се борили за идеју властите слободне државе, домовине, отаџбине и за фундаментална права и дигнитет слободних људи и за опстанак угњетеног црногорског народа. Они су били слободни људи, у духу, чину и прегнућу, подвижништву, и онда када су одлазили у смрт, борећи се против освајача и тирана, који су терорисали њих и њихове породице и, генерално узевши, црногорски народ, а исто такви су они, борци (комити) црногорски, били и кад су заробљавани, хапшени, тамничени и осуђивани од великосрпског режима. Ни смрт њихова, ни затворски окови, ни осуде на робију и њено издржавање, након пресуда изречених од стране „правосуђа“ КСХС, у суровим затворским условима, (под жељезном управом београдских српских власти у КСХС и њихових филијала и експонената на простору бивше Краљевине Црне Горе), те масовне репресије бруталног српског (србијанског) режима, као ни патништво патриотских Црногораца у политичкој емиграцији, нијесу, многобројнима, могли сломити дух и „убити“ њихова патриотска увјерења. Напротив.

ДАР ЗА ИЗДАЈСТВО О страдању Црне Горе и Црногораца под великосрпским окупационим војно-жандармским и бјелашким терором, пише и емигрантски лист ,,Црногорски гласник“ из Детроита (САД). Наиме, ,,Црногорски гласник“ је устанике и комите, који су се борили За

,,БЕОГРАДСКА ВЛАДА УЦЈЕЊУЈЕ НАЈОДАБРАНИЈЕ СИНОВЕ ЦРНЕ ГОРЕ, КАО ШТО ТРГОВАЦ УЦЈЕЊУЈЕ ВУКА ИЛИ МЕЂЕДА, ТЕ КО МУ ДОНЕСЕ КОЖУ ОД ЊИХ, ЗНА ДА ЋЕ ПРИМИТИ ОНОЛИКО КОЛИКО СЕ КОЖА ПРОДАЈЕ. И ТАКО БЕОГРАДСКИ ГОСПОДАРИ, БЕЗ УСТЕЗАЊА, БЕЗ СТИДА ПРЕД КУЛТУРНИМ СВИЈЕТОМ, УЦЈЕЊУЈУ И ДАЉЕ ОНЕ КОЈИ СЕ ПРОТИВЕ НАСИЛНОЈ ОКУПАЦИЈИ СВОЈЕ ДОМОВИНЕ“, ПРЕНОСИ ЕМИГРАНТСКИ ЛИСТ ..ЦРНОГОРСКИ ГЛАСНИК“ ИЗ ДЕТРОИТА 1. МАЈА 1924. ГОДИНЕ

Право, Част и Слободу Црне Горе, доживљавао као борце и патриоте и подржавао њихову борбу. То су они уистину и били. О томе свједочи и текст који носи наслов ,,НАСИЉЕ-УЦЈЕЊИВАЊЕ ЦРНОГОРАЦА“. Тај текст у цјелости гласи: ,,Прегледајући један жалосни лист, који излази у Црној Гори, видимо, између осталог, и рекламу, којом се обећаје дар ономе ко убије или поможе убити борце, црногорске усташе. Тако су уцијењени Ђорђије Кустудић и Драго Прелевић са по сто хиљада динара; а Јагош Мушикић, Иво Никчевић, Станко Ивановић, Васо Станојевић, Стево Почек, Видо Павићевић, Ђуро Кривокапић, Перо К. Пејовић, Мико Влаховић и Вељо Т. Вујичић са по педесет хиљада динара. (Ради се о техничкој грешци: Ријеч је о комити црногорском Вељу Вујисићу - а не како стоји Вујачићу -прим. Н. А). Разумије се да ће исте уцјене однијети србијанска жандармерија, као и прве, само ако успије поубијати ове несретне борце и мученике, као што су поубијали оне прве. Врхунац људске неправде, врхунац дивљаштва лежи баш у овим страхотним уцјенама. Београдска влада уцјењује најодабраније синове Црне Горе, као што трговац уцјењује вука или међеда, те ко му донесе кожу од њих, зна да ће примити онолико колико се кожа продаје. И тако београдски господари, без устезања, без стида пред културним свијетом, уцјењују и даље оне који се противе насилној окупацији своје Домовине. wikimedia.org

Устаници, герилци, комите, родољуби, слободари и мартири црногорски, су се политичким, али и оружаним путем борили и страдали за Црну Гору и истакли у отпору и борби, против окупационе великосрпске силе и србијанске репресије и терора, под фирмом нове државе Краљевине СХС, на простору Краљевине Црне Горе, односно, од 1918, окупаторских кохорти, оружаних снага и, по много чему, хорди зла (војске, жандармерије, контра-комитских плаћеничких формација итд.).

ВЕЛИКОСРПСКО ОСВАЈАЊЕ И АСИМИЛАЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ (1918-1924)

Црногорска војска у Гаети

Овој окупацији се противи и цио црногорски народ; они то знаду, али између тог народа бирају прво оне који су најкуражнији, оне, чија је борба директна и с пушком у руци. Један други дио путника на расељавање по туђим крајевима, приморавајући их дажбинама, кулуцима и свакојаким насиљима, да што прије напуштају мученичка им огњишта. Један малени дио народа им је продао себе саме, па им служи да за мизерну плату виче и дере се, како је уједињење донијело срећу и задовољство. Они јадници и сами знаду да то уједињење и није уједињење, већ обична пљачка и насиље - али ко се прода, он нити може нити смије другачије, већ да виче шта му господар наређује. Београду је потребно уцијенити, не поједине већ цијелу Црну Гору, јер она је сва једнака. Зар онако јасне ријечи црногорског министра Михаила Ивановића, нијесу довољне да им кажу, што мисли црногорски народ? Зар борба од пет година дана није им очи отворила? Зар протести које подижу парламенти културних народа Европе, противу србијанских звјерстава у Црној Гори, нијесу јасан доказ да свијет не признаје анексију Црне Горе тим звјеровима. И баш иза првог новог и громовитог протеста Велике Британије, Београд се усуђује да јавно публикује нове уцјене на оне људе и борце чијим се мукама, пожртвовању или издржљивости диви цио културни свијет. Знаду ли ти београдски звјерови што значи уцјењивати живе људе, хероје мученике и браниоце сиротиње од њиховог насиља? Знаду ли у Београду, да су посланици у енглеском Парламенту питали Владу, да ли јој је познато: ,,да србијанска влада гони Црногорце по планинама као стадо и коње као овце?“ И знаду ли у Београд, да је Министар Спољних Послова Велике Британије одговорио да је то све познато Влади Велике Британије!? И мисле ли ти теразијски бедаци, да ће то тако остати? Не, не, то тако не може, јер ријеч подигнута у Лондону, ријеч је Јерихонске трубље, која грешнике позива на Страшни суд за њих. То је глас који наговјештава скори васкрс праведника и мученика, али тако исто и пропаст мучитеља и тирјана. Скините мрски терет небратског ропства с црногорског народа, па ће нестати хајдука и усташа. Но, ви мјесто тога - мијењате дивљачке уцјене на драгоцјене животе тих људи, те наше најодабраније браће. Знате ли шта то значи? Ми знамо, како ви можете разумјети, за то имаде само један начин, а тај био би: када би

ми Црногорци казали: ,,ко убије Николу Пашића, добит ће педесет хиљада долара, а по тридесет хилада за сваког од његових министара; разумије се бар сто хиљада онај, ко дође до главе краљу Александру, и то макар на исти начин као што су они срушили краља Николу“. Само оваквим директним примјерима они би били у стању разумјети злочин који чине уцјењујући Црногорце. Докле иде цинизам и лажи ових…, најбоље нам може послужити говор народног посланика, некаквог Р. Јојића, који побијају говор г. Министра Ивановића, прво каже, да у децембру 1918, у Црној Гори није било ни једног србијанског официра ни војника; иза тога одмах додаје, да је био само командант србијанских трупа и његов помоћник. Ми до сад нијесмо чујали, да може постојати само командант трупа и освајати земље без војске (!?). Додуше, тај г. Јојић нам је дао право на истом мјесту, јер вели: ,,… и дошло је до борбе … на побуну дигло се Цетиње, Подгорица, Никшић, Даниловград и Ријека, и тражили су да та војска, која је ослободила нашу земљу. (Напомена редакције ,,Црногорског гласника“: ,,Лажеш, ниткове, да је ико ослободио Црну Гору до сам резултат Свјетског рата и оне борбе Црногораца од пола 1914. и до краја 1915. српска војска, да се повуче, јер Србијанци, како су казали - немају никаквог посла код нас, нека иду из земље“). Разумије се, то се није могло примити, и дошло је до борбе, коју морамо сви жалити, због тога, што је то била братоубилачка борба - али исход те борбе био је на нашој страни. “ И овај продани малишан је мислио да са оваквим разлозима побија громогласни говор г. Михаила Ивановића, којег данас имаду сви културни народи и њихови парламенти, као један нови и непобитни доказ тешког међународног злочина над Црном Гором. Ми вјерујемо, иако није преко новина публиковано, да је уцијењен и живот министра Ивановића али толико знадите, господо у Београду, да ћете га скупо платити – надамо се да се разумијемо. Пет година дана уцјењујете и плаћате убиства Црногораца црногорским новцем; пет и по година бајонетима и ножевима пишете по челу и грудима црногорских синова ријеч: ,,мучи!“, ,,доста је“! ,,Препуни сте мјешину гријеха, Пуче колан свечевој кобили, Обрнуће кола низа страну“. (,,Црногорски гласник“, Детроит, Мичиген, У.С.А. број 55, од 1. маја 1924. стр. 2). 