Dnevni list Pobjeda 19.03.2022.

Subota, 19. mart 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20235 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

S.VASILJEVIĆ

Glasovima deset članova Tužilačkog savjeta izabran novi glavni specijalni tužilac

Vladimir Novović: Mogu da odgovorim profesionalnom i etičkom izazovu

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

NASTAVAK NEZAKONITE PRAKSE: Sjednice menadžmenta Agencije za nacionalnu bezbjednost, umjesto u kabinetu direktora, održavaju se u jednom podgoričkom lokalu

Bivši operativac koordinira Vukšićev tim

Sudija Višeg suda Vladimir Novović novi je glavni specijalni tužilac, odlučio je sinoć Tužilački savjet nakon što ga je za tu funkciju predložila vršiteljka dužnosti vrhovnog državnog tužioca Maja Jovanović poslije obavljenih intervjua sa kandidatama.

Izbor Novovića je, nakon obrazloženja v. d. VDT-a da je cijenila stručno znanje i sposobnost za obavljanje funkcije GST-a na osnovu biografije, mišljenja Proširene sjednice Vrhovnog suda i intervjua, podržalo deset članova TS-a, dok se o njegovom izboru nije izjasnila tužiteljka Đurđina Nina Ivanović.

Novović je tokom intervjua kazao da smatra da može da odgovori funkciji glavnog specijalnog tužioca, i naglasio da je svjestan značaja Specijalnog državnog tužilaštva i uloge u oblastima važnim za napredak pregovora sa EU, odnosno poglavljima 23 i 24 .

STR. 2.

Dejan Vukšić i njegovi prvi saradnici, kako tvrde izvori Pobjede, „slamku spasa“ traže u J. L. i nadaju se u njegove veze sa Urom, na koje se on sam poziva, ne bi li zadržali pozicije bez obzira na štetu koju su učinili po nacionalnu bezbjednost Crne Gore u prethodnom periodu

STR. 7.

STAV

Ervinovo „spoticanje“ o istinu Ervin Ibrahimović nas je posavjetovao da ne treba da se „spotičemo“ o Srebrenicu, već da se fokusiramo na „temeljne civilizacijske vrijednosti“…

Ovakvo „pomirenje“ sakriva od očiju, srca i sjećanja budućih generacija sve nezatravljene komšijske grobove, arhivira sve nepresuđene bratske zločine, i pod tepih gura sve nekažnjene laži i pljačke nacionalnih i vjerskih lidera » Piše: Dr Srđa PAVLOVIĆ

Nastavlja se rast cijena osnovnih životnih namirnica

Hljeb od ponedjeljka 80 centi

STR. 5.

Crna Gora je jedina zemlja u regionu koja nije zaštitila zmije otrovnice STR. 8. i 9.

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

M.BABOVIĆ

NE! RATU U UKRAJINI

Crveni poskok sa Ade se prodaje na evropskim sajtovima

STR. 4.

CAJTNOT: Zakomplikovali se pregovori o manjinskoj vladi, opcija je izlazak na birališta

Ukoliko ne bude brzog dogovora - idu izbori Prema informacijama Pobjede, predstavnici opozicionih stranaka su jasno saopštili da, ukoliko Ura i SNP nastave da izigravaju dogovore – neće imati podršku u parlamentu. Kao potencijalni datum izbora pominje se 5. jun, termin koji predlažu DF i Demokrate a prije toga bi po tom scenariju mandatar Abazović vratio mandat predsjedniku države. To je postao mogući rasplet tronedjeljnih pregovora o manjinskoj vladi u kojoj je utisak da su pred vikend udaljene pozicije glavnih pregovarača Ure i SNP-a sa jedne a DPS-a, SDP-a i SD-a sa druge strane STR. 3.

2

Politika

Subota, 19. mart 2022.

NASTAVAK NEZAKONITE PRAKSE: Sjednice menadžmenta Agencije za nacionalnu bezbjednost, umjesto u kabinetu direktora, održavaju se u jednom podgoričkom lokalu

Bivši operativac raspolaže tajnim državnim podacima i koordinira Vukšićev tim

PODGORICA – Uži kolegijum Agencije za nacionalnu bezbjednost, u posljednje vrijeme održava sastanke, umjesto u kabinetu direktora Dejana Vukšića, u jednom lokalu u Ulici Baku, u zgradi u kojoj se, osim luksuznog ugostiteljskog objekta, nalaze i kancelarije privatne firme u kojoj je zapošljen bivši službenik Agencije J. L. Izvori Pobjede iz Agencije, operativci koji su, nakon što su u Crnoj Gori u avgustu 2020. godine vlast preuzele prosrpske i proruske političke snage, ostali dosljedni odbrani državnih i nacionalnih interesa naše zemlje, upozoravaju da se „na ovoj adresi, mimo svih zakona i pravila službe, donose ključne odluke o aktivnostima institucije koja je najodgovornija za nacionalnu bezbjednost Crne Gore“.

IZLAZNA STRATEGIJA

- Kada je napokon uvidio ,,kapacitete“ preletača koje je sam izabrao za najbliže

saradnike, Vukšić je odlučio da se osloni na bivšeg operativca J. L. i njemu povjeri koordinaciju svog tima. I sam Vukšić je povremeni gost na sjednicama užeg kolegijuma, na izmještenoj adresi u Tološima – ističu naši sagovornici.

Na brifinzima kod J. L, kako kažu, on i Vukšićevi prvi saradnici, „često uz čašicu, analiziraju bezbjednosne probleme i donose odluke o budućim aktivnostima Agencije“.

- Među glavnim „gostima“, najčešće u luksuznom ugostiteljskom objektu u zgradi u Ulici Baku, su Bato Milić, Bojan i Momčilo Vukčević, Miodrag Jovović, Mihailo Martinović, ali i još neki operativci dolaze ,,u goste“ – dodaju izvori Pobjede.

Tvrde da je sada u fokusu ove ekipe pravljenje plana kako, da nakon uspostavljanja nove parlamentarne većine i formiranja manjiske vlade, ostanu na pozicijama.

- Tome se, do prije nekoliko dana, nadao i Dejan Vukšić, vjerovatno ubijeđen u moć ruske i srpske agenture koja mu je obećala podršku u za-

KAKO SAKRITI TAJNE PLANOVE : Neformalno novo sjedište kolegijuma

mjenu za usluge koje im je činio. Nedavno je, međutim, dobio informaciju da se tome ne nada – saznanja su operativaca ANB-a lojalnih svojoj državi i službi.

Ističu i da su njihove kolege, Vukšićevi prvi saradnici, nakon svega što su učinili na štetu nacionalne bezbjednosti Crne Gore, svjesni pozicije u kojoj će se naći nakon promjene vlasti, pristali na sastanke na „alternativnoj adresi“ ne bi li uspjeli da se koliko-toliko izvuku.

- I Vukšić i oni „slamku spasa“ traže u J. L. Nadaju se u njegove veze sa Urom, na koje se on poziva, te da će mandatara Dritana Abazovića i njegove savjetnike za bezbjednost ubijediti da zadrži uži krug ljudi koji su služili Vukšiću –

objašnjavaju naši sagovornici.

Tvrde i kako ova družina sada „radi jedino što umije – spletkare i blate kolege, koji su bolji od njih, optužujući ih za razne zloupotrebe, naravno, bez ikakvih dokaza“.

- Pokušavaju da namjeste scenario da odgovornost za svakodnevno iznošenje informacija sa kolegijuma i iz kabineta prebace na operativce koji su ostali čisti i lojalni državi i nacionalnim interesima. Ali i da krivicu prebace na neke svoje saradnike, u nadi da će tako kupiti naklonost konstituenata buduće vlasti. Od Ure, preko SDP-a do DPS-a, plasiraju informacije kako ti ljudi, koji inače ne prisustvuju kolegijumima i koji nikada nijesu ušli u Vukšićev kabinet, izno-

Što su dogovarali Jovanović i Vukšić

Dejan Vukšić

U četvrtak, 17. marta, mnoge je u zgradi Vrhovnog državnog tužilaštva u Ulici Slobode iznenadila jutarnja posjeta Jovanović, direktora ANB-a Dejana Vukšića Maji Jovanović vršiteljki dužnosti vrhovnog državnog tužioca.

Dolazak nije bio najavljen, a razgovor je obavljen dan prije nego što je na sjednici Tužilačkog savjeta izabran novi specijalni tužilac Vladimir Novović, pa se spekulisalo da je Vukšić želio preciznu informaciju da li će na sjednici biti izabran novi SDT. Prema izvorima Pobjede iz ANB-a, nije to bila jedina tema o kojoj su razgovarali Jovanović i Vukšić. Bilo je priče o pojedinim slučajevima vezanim za visoku korupciju bivše vlasti i informacije kojima raspolaže Agencija i

BUDVA – Sjednica Skupštine opštine Budva, koja je bila zakazana za juče po hitnom postupku i na inicijativu 11 odbornika Demokratskog fronta, a sa ciljem izbjegavanja uvođenja prinudne uprave, nije održana zbog nedostatka kvoruma.

Na zakazanom zasijedanju se pojavilo svega devet odbornika DF-a, zbog čega je predsjedavajuća lokalnim parla-

Ekipa iz kabineta Dejana Vukšića, koja se okuplja u Ulici Baku, pokušava, kako kažu naši izvori, da nađe način i da „doskoči“ novinarima Pobjede, autorima ovog i ostalih upozoravajućih tekstova o „premreženom“ sektoru bezbjednosti srpskim i ruskim agentima.

Prije svega, cilj im je da dođu do informacija ko su izvori Pobjede.

M.BABOVIĆ

Dejan Vukšić i njegovi prvi saradnici, kako tvrde izvori Pobjede, „slamku spasa“ traže u J. L. i nadaju se u njegove veze sa Urom, na koje se on sam poziva, ne bi li zadržali pozicije bez obzira na štetu koju su učinili po nacionalnu bezbjednost Crne Gore u prethodnom periodu

U fokusu i novinari Pobjede: Pitaju se ,,ko je Valter iz ANB-a“

koje bi mogle biti od koristi za izviđajne radnje.

No, u jednosatnom razgovoru razmijenjena su mišljenja o ,,curenju podataka iz Agencije“. Vukšića je, prema saznanjima našeg lista, interesovalo da li postoji mehanizam po kojem bi tužilaštvo moglo da reaguje zbog serijala tekstova kojima Pobjeda razotkriva kako je Agencija za nacionalnu bezbjednost postala vezana za srpsku Bezbjednosno-informativnu agenciju, ali i krugove iz Crkve Srbije.

Da podsjetimo, urednik politike u dnevnom listu Pobjeda Nenad Zečević bio je 16. novembra 2021. godine saslušan kao svjedok zbog teksta objavljenog 30. septembra ,,ANB bi da sakrije imena bezbjednosno interesantnih osoba koje su bile u Manastiru“.

Nakon novih tekstova u Pobjedi, ali i reakcija javnosti, tužilaštvo je prekinulo dalje radnje i već četiri mjeseca nema nagovještaja o bilo kakvom nastavku izviđaja.

se podatke iz Vukšićevog kabineta?! Naravno, nedostaje im „samo“ objašnjenje: kako su ovi do tih podataka uopšte mogli doći – kažu naši izvori.

KO JE J. L.

J. L. koji za sebe tvrdi da je blizak Uri i nada se visokoj poziciji u Agenciji za nacionalnu bezbjednost bio je dugogodišnji službenik ove institucije.

- Među saradnicima je važio za jednog od lošijih operativaca, ali je, zahvaljujući vezama koje je uvijek imao u vlasti – onoj u vrijeme DPS-a – do izvjesne mjere napredovao u hijerarhiji. Nakon što je zbog niza grešaka i samoinicijativnih odluka kojima je ugrozio Agenciju, ali i nanio štetu drugim subjektima, smijenjen sa pozicije načelnika jednog odjeljenja, odlučio je da karijeru nastavi u privatnom sektoru, opet zahvaljujući DPS vezama. Bio bi smijenjen i mnogo ranije da nije imao privatne relacije sa tada visokopozicioniranim funkcionerom Agencije koji ga je zaštitio – tvrde izvori Pobjede.

Kažu i da je baš on, kada je DPS izgubio vlast, „prvi potrčao u zagrljaj novom premijeru Zdravku Krivokapiću“.

- On je na to nagovorio i nekolicinu bliskih prijatelja iz službe, među kojima Bata Milića, Mihaila Martinovića, Zorana Ulićevića, Mika Milovića i još neke – ističu naši sagovornici.

Sjednica SO Budva ni juče nije održana zbog nedostatka kvoruma

Opština na pragu prinudne uprave mentom Marijana Božović odgodila sjednicu.

Vlada Crne Gore je, odlukom koja je 11. marta objavljen u Službenom listu, budvanski lokalni pralament upozorila da će, ukoliko se do 21. marta ne održi

zasijedanje, primijeniti institut kojim se raspušta lokalni parlament čiju funkciju, do konstituisanja novog, obavlja odbor povjerenika koji imenuje Vlada.

Podsjetivši na to, odbornik DF-a Filip Vujović je naveo da je taj politički savez

zakazivanjem sjednice pokazao elementarnu politički odgovornost i pokušao da deblokira lokalni parlament koji nije zasijedao već osam mjeseci.

- Opstrukcija u radu predsjednika Opštine Marka Carevića se dešava od

Tvrde i da je upravo J. L, zajedno sa „preletačima“, skovao planove kako da o što većem broju kolega Vukšiću dostave poluinformacije i dezinformacije kako bi ih diskreditovali i „servirali“ za „lov na vještice“ koji je novi direktor organizovao odmah po preuzimanju funkcije.

- Kada je shvatio da će Ura, a ne Krivokapić i njegov tim, biti glavna za bezbjednosni sektor, brzo se „konektovao“ na njih. Cilj mu je da se vrati u Agenciju, na ključno mjesto u operativi. Zbog toga preko nekih osoba iz Ure traži način da vrati otpremninu koju je uzeo, kako bi ponovo mogao da zasnuje radni odnos u Agenciji – naglašavaju izvori Pobjede.

I ovi podaci koje su sa Pobjedom podijelili operativci ANB-a koji su ostali lojalni državi i službi, a kako bi upozorili na rasulo koje vlada u ovoj instituciji, alarm su da se mora krenuti u hitnu konsolidaciju bezbjednosnog sektora.

Osim što je neprihvatljivo i neprofesionalno, nezakonito je da neko ko nije službenik Agencije i nema dozvolu za pristup tajnim podacima, njima raspolaže i učestvuje u donošenju planova operativaca ANB-a.

Pobjeda je u seriji tekstova ukazala na činjenice koje dokazuju da je Agencija za nacionalnu bezbjednost, pod rukovodstvom Dejana Vukšića, postala servis srpske tajne službe – Bezbjednosnoinformativne agencije, ali i raznih ruskih službi. Nekada kredibilna služba, umjesto da zastupa nacionalne i državne interese svoje zemlje u kontinuitetu je u posljednjih skoro godinu i po podrivala te interese i služila tuđim državama.

Kaćuša KRSMANOVIĆ Draško ĐURANOVIĆ

prvog dana od kada je sjeo u fotelju, još 2019. godine i epilog svega toga je ovo što danas imamo, a to je da gospoda Demokrate neće da prihvate činjenicu da su osvojili svega šest mandata na izborima i da u tim okvirima vrše vlast – rekao je Vujović.

Oglasio se Radović ističući da je za trenutku krizu u Budvi odgovorno nesistemsko ponašanje i samovolja predsjednika Carevića. Đ. Ć.

Politika

Subota, 19. mart 2022.

Ukoliko ne bude brzog dogovora idu izbori Prema informacijama Pobjede, predstavnici opozicionih stranaka su jasno saopštili da, ukoliko Ura i SNP nastave da izigravaju dogovore – neće imati podršku u parlamentu

PODGORICA - Ukoliko do ponedjeljka ne bude postignut dogovor o manjinskoj vladi, realne opcije su tehnička vlada ili odmah izbori, saznaje Pobjeda.

Kao potencijalni datum izbora pominje se 5. jun jer je to termin koji predlažu DF i Demokrate a prije toga bi po tom scenariju mandatar Abazović vratio mandat predsjedniku države.

To je postao mogući rasplet tronedjeljnih pregovora o manjinskoj vladi u kojoj je utisak da su pred vikend udaljene pozicije glavnih pregovarača Ure i SNP-a sa jedne a DPS-a, SDP-a i SD-a sa druge strane.

Prema informacijama Pobjede, predstavnici opozicionih stranaka su jasno saopštili da, ukoliko Ura i SNP nastave da izigravaju dogovore – neće imati podršku u parlamentu.

- Ukoliko ne bude saglasnosti oko Sporazuma koji je suštinski stvaranje političkog neformalnog saveza oko evropskih vrijednosti i puta Crne Gore u Evropsku uniju, mandatar Abazović može računati na podršku najviše 13 ili 14 poslanika, kazali su izvori Pobjede.

Kod suverenističkih stranaka postoji opravdana bojazan od dominantnog SNP-a u Vladi i da bi se mogao dogoditi ,,novi Leposavić“ odnosno ministar pravde iz Jokovićeve stranke koji bi ideološki bio antizapadno orijentisan sa proruskim djelovanjem.

- Što ako proruski SNP blokira sve odluke Vlade o sankcijama Rusiji ili upućivanja vojne pomoći Ukrajini ili imamo ruske igrače u bezbjednosnom sektoru - kaže izvor Pobjede.

I u Uri ali i u opozicionim patijama, kako tvrde izvori Pobjede, su svjesni da je svaki dan opstanka Krivokapićeve vlade opasan po nacionalne interese i evroatlantski put države.

Izvori Pobjede ističu da su u

I u Uri, ali i u opozicionim patijama, kako tvrde izvori Pobjede, su svjesni da je svaki dan opstanka Krivokapićeve vlade opasan po nacionalne interese i evroatlantski put države četvrtak predstavnici opozicije, uključujući lidera DPSa Mila Đukanovića, imali konsultacije i razmijenili informacije o najnovijem razvoju pregovora sa ambasadorima dvije moćne zapadnoevropske države. Kako je Pobjedi rečeno, zajednički je konstatovano da se ,,nova vlada mora formirati u što kraćem roku, ali samo beskompromisno na temeljima evroatlantskih vrijednosti i jasnog političkog otklona od imperijalne, agresorske, politike koju vodi Vladimir Putin“.

Predsjednik Milo Đukanović poručio je u četvrtak da Crnoj Gori urgentno treba nova vlada i da i dalje vjeruje da je u odnosu na manjinsku bolje rješenje politička, ali i da će sve biti poznato u naredna tri dana. Đukanović je kazao da partija na čijem je čelu neće dati blanko podršku bilo kojoj vladi ili partiji, dok god sve nedoumice ne stave na papir.

- Ako ima razuma, doći ćemo do konsenzusa da napravimo političku vladu, ako nema razuma doći ćemo do toga da napravimo vladu onu kakvu možemo – rekao je Đukanović u intervjuu RTV Crne Gore.

Istakao je da se taj proces mora završiti što prije, jer je, kako je upozorio, Crna Gora u institucionalnoj blokadi i zastoju u pregovorima sa Evropskom unijom.

N. Z.

Predstavnici političkih partija potvrdili da je proces formiranja manjinske vlade u završnoj fazi

Principi dogovoreni, sastav vlade još nije finalizovan PODGORICA – Funkcioner Građanskog pokreta Ura Luka Rakčević kazao je da su nastavljeni razgovori o otvorenim pitanjima koja postoje oko manjinske vlade, kao i da ne misli da će bilo ko, osim predstavnika koalicije „Crno na bijelo“, Socijalističke narodne partije i manjinskih stranaka biti dio nove vlasti.

On je za TVCG pojasnio da je otvorenih pitanja sve manje, kao i da su gotovo svi ključni detalji do kraja koncipirani.

Smatra da će sjednica Skupštine biti brzo sazvana, a istakao je i da je odbijanje predsjedavajućeg Strahinje Bulajića da je zakaže privatizovanje institucije zarad uskopartijskih interesa.

Da su dogovoreni principi juče je potvrdio predsjednik SNP-a Vladimir Joković. Ipak, kazao je da ne može dati precizan odgovor o sastavu manjinske vlade.

- Dogovorili smo principe, na mandataru je da predstavi sastav i zatraži sjednicu Skupštine. SNP je donio odluku da može otpočeti razgovore o ulasku u manjinsku vladu ko-

I. MANDIĆ

CAJTNOT: Zakomplikovali se pregovori o manjinskoj vladi, izlazak na birališta postao moguća opcija

Mandatar Dritan Abazović dolazi na sastanak sa opozicijom

ju bi činili GP Ura i manjinske stranke – podsjetio je Joković.

Naveo je da nije potpisao sporazum opozicije u kojem se osuđuje genocid u Srebrenici, a upitan kako će se izjasniti ukoliko to bude uslov za ulazak u manjinsku vladu rekao je da ne može da nagađa.

Subašić i Hotić začuđeni izjavom Ibrahimovića Više udruženja žrtava rata u Bosni i Hercegovini juče su dala punu podršku predsjedniku Bošnjačke stranke, Ervinu Ibrahimoviću za sve što je do sada uradio na odbrani istine i očuvanju uspomena na genocid u Srebrenici.

U saopštenju koje potpisuju Murat Tahirović iz Udruženja žrtava i svjedoka genocida, Munira Subašić iz udruženja Pokret majke i enklava Srebrenica i Žepa i Šuhra Sinanović iz udruženja Žena Podrinja pozvali su sve partije u Crnoj Gori i nezavisne intelektualce ,,da ne zloupotrebljavaju žrtve Srebrenice u dnevno-političke svrhe“.

Nešto kasnije su se ponovo oglasile Munira Subašić i Kada Hotić i za Gradsku TV kazali je da su podržali Ibrahimovića neznajući za njegovu izjavu.

- Ibrahimoviću sam dala podršku jer je on taj koji je pokrenuo inicijativu da se usvoji ta rezolucija. Malo me je to iznenadilo, ali razgovaraću sa njim, kazala je Subašić.

Kada Hotić kaže da je veoma začuđena izjavom Ibrahimovića i poručuje da se genocid mora priznat.

- Genocid može da se desi ako ga ne osuđujemo na vrijeme i ne opominjemo one koji rade kontra, kazala je Hotić.

DF reagovao na navode Mila Đukanovića iz intervjua Radiju Crne Gore PODGORICA – Intervju predsjednika države i lidera Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, koji je u četvrtak veče emitovan na RTCG, pokazao je odlučnost te stranke da se vrati na vlast i da ne daje bezuslovnu podršku manjinskoj vladi.

To su juče poručili lideri Demokratskog fronta, ističući i da je Đukanovićev intervju obilovao nizom „opasnih formulacija, podmetanja i izmišljotina“.

Mandić: Nema besplatnog ručka i besplatne podrške manjinskoj vladi - Kao i opasnom propagandom vezanom za lažni državni udar.

Nemamo nikakve dileme da je nalogodavac tog procesa bio upravo Đukanović, a izvođač radova Milivoje Katnić. Sinoć smo vidjeli da nema besplatnog ručka, pa ni besplatne podrške

3

manjinskoj vladi. Vidjeli smo da DPS neće odstupiti od toga da sa 29 mandata drži bilo koju riječ, pa i onu glavnu. Bitno nam je da i SNP i Ura čuju da je za njih namijenjena ista uloga kao Pozitivnoj Crnoj Gori. Ko se god uhvatio u kolo sa DPS-om

završio je kao političke stranke koje su nestale sa političke scene – kazao je na jučerašnjoj konferenciji za medije lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić.

On je dodao da je Đukanović tim intervjuom pokazao da se ulazi

I potpredsjednik Bošnjačke stranke Damir Gutić kazao je kako je proces formiranja manjinske vlade u završnoj fazi.

Gostujući na Gradskoj televiziji podsjetio je da stranka kojoj pripada nije bila zadovoljna radom izvršne vlasti u proteklom periodu, te da je sada „ak-

Gutić: Izjava Ibrahimovića izvučena iz konteksta Gutić je komentarisao i izjavu Ibrahimovića u kojoj je kazao da ne bi trebalo da se „spotičemo o Srebrenicu ili agresiju na Ukrajinu“, te ocijenio da je ona istrgnuta iz konteksta.

- Za BS pitanje Srebrenice nije dnevno-političko, kakvim se želi prikazati i zloupotrijebiti, već opštih civilizacijskih vrijednosti kojima stremimo. To je minimum ispod kojeg ne idemo. Želimo da svi politički akteri u Crnoj Gori prihvate da je ta rezolucija usvojena dvotrećinskom većinom, da je poštuju i promovišu – naveo je Gutić.

u završnu fazu povratka DPS-a na vlast.

Predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević naveo je da će DF učiniti sve da spriječi prekrajanje izborne volje građana i pravljenje koalicije „dijela parlamentarne većine i mafije“. Đukanovićevo vraćanje na vlast, kako je rekao, vodi ka destabilizaciji Crne Gore, agoniji i nemirima.

Poslanik DF-a Predrag Bulatović smatra da je, intervjuom koji je dao Radiju Crne Gore,

tivni učesnik pregovora“ i da se trude da u proces formiranja nove vlade unesu sve programske prioritete.

- Nijesmo se vodili time koliko resora ćemo uzeti, nego postavljanjem naših strateških odrednica i da tako unesemo sve što je nama bitno – kazao je Gutić.

Komentarišući navode da je predsjednik BS Ervin Ibrahimović kandidat za ministra kapitalnih investicija i potpredsjednika Vlade, a generalni sekretar Admir Adrović za ministra rada i socijalnog staranja, Gutić je naveo da tek treba da se donese odluka o podršci formiranju manjinske vlade, nakon čega će odlučiti o presonalnim rješenjima.

Rekao je da je za dvije verzije sporazuma o davanju podrške novoj vladi saznao iz medija, te kazao da će, ukoliko se postigne dogovor, svi konstituenti potpisati isti dokument.

- Vodiću se time da mandatar nema neke nama nepoznate ciljeve – što smatramo neprihvatljivim i u takve avanture ne bismo ulazili. Smatramo da ono što budemo potpisali nećemo pogriješiti – ističe Gutić. Ž. Z. Đukanović demantovao tvrdnje SNP-a i Ure da se DPS neće pitati u manjinskoh vladi.

- Izašao je iz političke mišje rupe i shvatio da se možda vratio - naveo je Bulatović. Pozvao je lidera Ure i SNP-a Dritana Abazovića i Vladimira Jokovića da se „dozovu pameti“ i spriječe povratak DPS-a na vlast.

- Pozivamo na obnovu parlamentarne većine kako bi završili ono što Krivokapićeva vlada nije, a to je da razvlastimo DPS - zaključio je Bulatović. Đ. Ć.

4

Politika

Subota, 19. mart 2022.

Reakcije zbog neusvajanja odluke Vlade o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji

STAV

Piše: Dr Srđa PAVLOVIĆ

Ervinovo „spoticanje“ o istinu

Ervin Ibrahimović nas je posavjetovao da ne treba da se „spotičemo“ o Srebrenicu, već da se fokusiramo na „temeljne civilizacijske vrijednosti“… Ovakvo „pomirenje“ sakriva od očiju, srca i sjećanja budućih generacija sve nezatravljene komšijske grobove, arhivira sve nepresuđene bratske zločine, i pod tepih gura sve nekažnjene laži i pljačke nacionalnih i vjerskih lidera Ovo što slijedi nije analiza partijske kombinatorike oko formiranje kakve-takve vlade, koju pratimo posljednih dana u Crnoj Gori.

Ovo je lična reakcija na najnoviji „salto morale“ novoustoličenog potpredsjednika crnogorske skupštine i na brzometnu podršku koja mu je stigla od onih što se poslovično gade samo onda kada drugi „politizuju“ genocid u Srebrenici. Tema je takva da zahtijeva iskrenost, oštrinu u nastupu, personalizaciju i imenovanje aktera.

Ervin Ibrahimović nas je posavjetovao da ne treba da se „spotičemo“ o Srebrenicu, već da se fokusiramo na „temeljne civilizacijske vrijednosti“ koje će Crnu Goru usmjeriti ka željenoj destinaciji: EU rajskoj bašti demokratskog multikulturalizma i tolerancije. Zagledan u ovu konačnu stanicu, politički lider Bošnjačke stranke je iz sve snage zažmurio na dva važna detalja.

Prvi je pitanje o tome šta za njega znači termin „civilizacijske vrijednosti“? Da li je prepoznavanje zločina genocida koji je počinjen u Srebrenici i formalno definisanje te spoznaje kao jednog o važnih segmenata strateškog razvoja crnogorskog društva integralni elemenat civilizacijskih vrijednosti? Ako nije, bilo bi vrlo korisno i edukativno da nam gospodin Ibrahimović kaže koji su to sastojci civilizacijske klin-čorbe koju on ovih dana prodaje narodu što je gladan i žedan Istine?

Drugi detalj je vezan za put do pomenute konačne destinacije.

Voz za koji nam Ervin Ibrahimović prodaje karte u jednom pravcu prolazi i kroz željezničku stanicu Štrpci. Šta će da uradi naš kondukter, kada se ova željeznička kompozicija „spotakne“ o neko sjećanje na Iska Babačića, Tomu Buzova…? Šta će da uradi kada ovo „spoticanje“ podsjeti putnike da se u mirnu luku može stići jedino s čistom savješću i istinom u srcu? Šta će reći kada putnici shvate da je sve ostalo šarena laža za sirotinju raju? Šta će reći kada putnici shvate da su im voznu kartu za srećnu budućnost, silu na sramotu, prodali vješti politički tapkaroši?

Neki, poput Ibrahimovića, mogu vjerovati da je najbolje da sve zaboravimo, a da otvorene kolektivne grobnice prekrijemo koalicionim zastavama i time poboljšamo privatne situacije političkih predstavnika nekadašnjih žrtava zločina, a podržimo njihovo aktivno učešće u novim litijama zvanim formiranje manjinske vlade!? Sudeći po uvjeravanjima takvih političara, zaborav predstavlja vrlinu i izraz istinske želje za progresom. To je, po njima, „okretanje budućnosti“, odnosno, „dritanizacija“!

Ono što politički oportunisti i moralne ništice neće da kažu jeste da ovakvo „pomirenje“ sakriva od očiju, srca, i sjećanja budućih generacija sve nezatravljene komšijske grobove, arhivira sve nepresuđene bratske zločine, i pod tepih gura sve nekažnjene laži i pljačke nacionalnih i vjerskih lidera.

Oni ne žele i ne mogu da prepoznaju suštinu sopstvenih poruka: to su savremene političke verzije onog očajničkog urlika sinu Nerminu da dođe „dolje kod Srba“ i da se „ne boji“! Danas, politički lider Bošnjačke stranke uz osmijeh upozorava da se nedavni nož na grlu i metak u potiljak Bošnjaka u Srebrenici i šire ne trebaju koristiti u političke svrhe!

Pad nakon ovakvog „spoticanja“ ostavlja neizbrisivu masnicu na obrazu i nakon njega se niko, nikada više, ne može ispraviti kako bi drugima pogledao u oči. Takav pogled mogu uputiti samo oni među nama (uključujem i sebe u tu grupu) koji su se proteklih decenija javno i privatno „spoticali“ o Srebrenicu na više jezika i na nekoliko kontinenata, jer su to činili (i čine) iz osjećaja moralne odgovornosti prema istini i žrtvama. Štagod savjetovao blagoglagoljivi Ervin Ibrahimović, ja ću nastaviti da se tako „spotičem“ dok sam živ.

Stano: EU očekuje da Crna Gora sprovede restriktivne mjere PODGORICA – Evropska unija očekuje da će Crna Gora sprovesti restriktivne mjere protiv Rusije, u skladu sa odlukom Unije o uvođenju sankcija toj državi kao odgovor na agresiju u Ukrajini, poručio je portparol EU Peter Stano.

Podsjetio je da je Crna Gora do sada imala stopostotni stepen u usklađivanju, što, kako je rekao, EU cijeni.

- Sprovođenje restriktivnih mjera i donijetih odluka je odgovornost nacionalnih vlasti.

Očekujemo njihovo brzo sprovođenje od crnogorskih vlasti – poručio je Stano.

Njegova izjava je uslijedila nakon što crnogorska vlada ni na sjednici u četvrtak nije usvojila odluku o uvođenju sankcija Rusiji. Kako je rekao odlazeći potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, odluka nije usvojena zato što je premijer u tehničkom mandatu Zdravko Krivokapić preložio nove zaključke čime je htio da je obesmisli.

Sa druge strane, iz Kabineta odlazećeg premijera saopštili su da je sjednica prekinuta zbog neslaganja u proceduri usvajanja odluke o primjeni sankcija, ali i „iskazanom nepoštovanju i nepristojnom ponašanju“ ministra vanjskih poslova Đorđa Radulovića prema Krivokapiću.

Generalni sekretar Socijaldemokratske partije Ivan Vujović ocijenio je za Pobjedu da je time, što nije usvojila odluku o sankcijama Rusiji, Vlada najbolje potvrdila koliko je evropska

Peter Stano

Generalni sekretar Socijaldemokratske partije Ivan Vujović ocijenio je za Pobjedu da je time, što nije usvojila odluku o sankcijama Rusiji, Vlada najbolje potvrdila koliko je evropska.

Usvajanjem odluke, kazao je, Crna Gora bi pokazala jasno vrijednosno usmjerenje i posvećenost zajedničkom odgovoru naših partnera povodom ruske agresije na Ukrajinu.

- Treba se sjetiti koliko su nas puta uvjeravali u ovih godinu i po kako „ekspertska“ vlada nema dilemu oko strateškog puta države ka EU i NATO, da bi na prvom ozbiljnom testu, kada je čitav demokratski svijet ujedinjen oko ruske agresije,

pokazano sve suprotno od toga – istakao je Vujović.

Uz to, dodao je, priređeno je i svojevrsno brukanje, međusobni obračuni i optužbe da bi sve na kraju završilo demonstrativnim prekidom sjednice od strane Krivokapića.

- U svemu tome ima i jeftinog izbornog kalkulisanja koje je nedopustivo kada su ovako krupne stvari u pitanju, što samo potvrđuje koliko je nedorasla, nezrela i ideološki problematična bila Vlada kojoj je, na sreću, nedavno izglasano nepovjerenje – naveo je on.

Smatra da je sve što se dešava u prethodnih godinu i po, uz ono što se dogodilo na sjednici Vla-

stejt department: Usklađivanje spoljne politike Crne Gore je važan element procesa pristupanja EU Sankcije, koje su uvele Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, imaju jedan cilj - da se Putin spriječi da nastavi unaprijed smišljeni, neopravdani rat bez povoda protiv Ukrajine, saopšteno je u petak iz američkog Stejt departmenta. Komentarišući za Glas Amerike izostanak odluke o sankcijama Rusiji na sjednici Vlade Crne Gore u četvrtak, neimenovani portparol Stejt departmenta naveo je da je ,,usklađivanje

spoljne politike Crne Gore važan element procesa pristupanja zemlje Evropskoj uniji”.

-SAD ohrabruju cijelu međunarodnu zajednicu da pošalje snažnu i jedinstvenu poruku podrške Ukrajini u ovom ključnom trenutku...Rusko otvoreno kršenje međunarodnog prava i varvarski napad na demokratsku Ukrajinu moraju odmah da se zaustave, navodi se u reagovanju Stejt departmenta.

de, najbolja poruka za ono što slijedi – da se ne može gledati malo put Brisela, a malo ili malo više put Moskve.

- Ta igra više neće proći, jer se dva puta ista prevara ne može prodati kao istina i pravi put, i to u mnogo složenijim političkim i bezbjednosnim prilikama. Nadam se da su toga dobro svjesni svi oni koji danas promišljaju buduće političke procese u Crnoj Gori – naglasio je Vujović.

Portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević kazao je Pobjedi da ih ne iznenađuje nemogućnost odlazeće vlade da uskladi vanjsku politiku Crne Gore sa politikom EU i NATO. - Od samog početka nam je bilo u potpunosti jasno da vlada Zdravka Krivokapića, uprkos deklarativnoj podršci evropskom i evroatlantskom putu Crne Gore, u suštini te vrijednosti ne baštini – naveo je Zirojević.

Umjesto ozbiljne sjednice na kojoj bi se donijela odluka o uvođenju sankcija Rusiji, kazao je, imali smo dobro poznati cirkus, koji je ovog puta zamalo eskalirao u fizički obračun.

- Upoznali smo se i sa novim rječnikom crnogorske diplomatije – „Počni da treniraš boks, jer ćemo se sresti“, a za neke ministre smo vidjeli da su ratoborniji nego što izgledaju.

Javnost je, reakcijom ostatka članova Vlade, bar za sada ostala uskraćena za krajnji rezultat tog potencijalnog boks meča – istakao je Zirojević.

Ocijenio je i da se brukanje i ponižavanje Crne Gore nastavlja, kao i da je to jedino u čemu je vlada Zdravka Krivokapića zaista i iskreno dosljedna. Ž. ZVICER

Bez kvoruma za sjednicu kotorskog parlamenta: Ura najavljuje prijedlog rješenja

U igri i prekompozicija vlasti u Kotoru KOTOR - Pokušaj nastavka osme sjednice SO Kotor juče je ponovo bio bezuspješan jer na sjednicu po šesti put nijesu došla dva odbornika DF-a, Slobodan Lazović (PzP) i Željko Knežević (NSD).

Rad kotorskog parlamenta blokiran je od avgusta prošle godine. Dva odbornika DF-a traže da se JU Kulturni centar „Nikola Đurković“ povjeri organizacija kulturnih dešavanja u gradu. Insistiraju da Kulturni centar, kojim rukovodi njihov kadar, preuzme organizaciju manifestacija Kotorski festival pozorišta za djecu i Festival KotorArt.

Potpredsjednik Opštine Kotor Nenad Ševaljević iz Ure najavio je da će ta partija predložiti koalicionim partnerima način izlaska iz krize i deblokade parlamenta. Nije želio precizirati o kakvom prijedlogu je riječ. Ševaljević smatra da izbori u ovom trenutku nijesu dobro rješenje. Na pitanje novinara da li su moguće neke nove koalicije u Kotoru, kazao je ,,da je sve moguće“.

Predsjednik Opštine Kotor Vladimir Jokić je istakao da, ako neko misli da će na ovaj način dovesti 15 od 17 odbornika vladajuće većine da popuste pred različitim ucjenama ili da urade nešto što nije u skladu sa javnim interesom i

sa zakonom - taj se grdno prevario.

Vlada, kako je kazao, ima svoje nadležnosti, da izda upozorenje i da nakon toga raspusti Skupštinu, što bi dovelo do vanrednih lokalnih izbora.

- Druga opcija je da imamo normalan rad SO Kotor. Treće opcije nema - kazao je Jokić.

Predsjednica kotorskog parlamenta Maja Mršulja najavila je da će u skladu sa Poslovnikom zakazati kolegijum predsjednika Skupštine za ponedjeljak kada će odrediti novi termin za održavanje sjednice.

Predsjednik OO LP Kotor Vido Drašković kazao je da su oni spremni za izbore, ukoliko

se ne pronađe drugo rješenje.

On je rekao da „zavisi od programa“ da li će ponovo biti dio kotorske vlasti. Željko Avramović (DPS) poručuje da je njegova partija konstruktivna i raspoložena za svaki dogovor i rad u Skupštini opštine Kotor, ali da najprije moraju čuti sa kim, kako glasi program koji se zastupa, ali i koliko ta partija može participirati u radu buduće lokalne uprave. Na pitanje novinara da li postoji mogućnost da razgovaraju sa članovima aktuelne vladajuće većine, u smislu kreiranja buduće vlasti, Avramović je kazao da od Ure očekuju da vide njihov prijedlog.

Iv. K.

Ekonomija

Subota, 19. mart 2022.

5

Odbor za ekonomiju, finansije i budžet načelno prihvatio Vladin prijedlog o smanjenju akciza na gorivo do 40 odsto

Zaključkom traže da Bulajić zakaže plenum do kraja marta

PODGORICA – Skupštinski Odbor za ekonomiju usvojio je juče zaključak kojim se od potpredsjednika Skupštine Strahinje Bulajića traži da do kraja marta zakaže sjednicu parlamenta na kojoj će se raspravljati o smanjenju akciza na gorivo za 40 odsto. To su predložili poslanici DPS-a, Ure, SDP-a, SD-a i BS-a, dok je predsjednik Odbora Vladimir Joković (SNP) bio uzdržan. Prethodno su poslanici DF-a i Demokrata napustili sjednicu jer su se protivili tom zaključku.

Odbor je jednoglasno u načelu prihvatio prijedlog Vlade za izmjenu Zakona o akcizama kojim bi se njihov iznos na gorivo umanjio 40 odsto, čime bi cijene goriva pale za 21 do 26 centi po litru.

Bulajić već neko vrijeme blokira rad Skupštine, odbijajući da zakaže sjednicu na kojoj će se raspravljati o akcizama, kako se na njoj ne bi izglasala manjinska vlada.

NE NOVIM NAMETIMA

Na dnevnom redu jučerašnje sjednice Odbora bila su tri prijedloga izmjena propisa o akcizama, ali su SD i SDP svoje povukli, dok su na Vladin najavljeni amandmani.

- Čiji god zakon bio usvojen, biće bolje građanima, ali mi ovdje raspravljamo o zakonu, ali ne znamo hoće li biti sjednice Skupštine - kazao je Raško Konjević (SDP) i pozvao na zakazivanje sjednice parlamenta, što je podržao Miloš Konatar (Ura).

- Šta da kažemo građanima, da smo za smanjenje akciza i cijene goriva, ali nijesmo za to da se zakaže sjednica Skupštine na kojoj će se taj zakon usvojiti. Sjednica ne treba da se održi bilo kad nego što

Mugoša: Primamo li platu da zaključavamo Skupštinu Boris Mugoša je istakao da se godinu i po žmurilo na divljanje cijene i pitao kolege zbog čega primaju platu ako ne donose zakone i zaobilaze ustavnu nadležnost Skupštine.

- Molim vas da održimo sjednicu parlamenta, nemojmo da nalazimo način da zaobilazimo ustavnu nadležnost Skupštine da donosi zakone. Ako ćemo da se smanje akcize, organizujmo sjednicu. Ljudi, primamo li plate da donosimo zakone ili da zaključavamo vrata Skupštine - pitao je Mugoša.

Sa sjednice odbora

Šta da kažemo građanima, da smo za smanjenje akciza i cijene goriva ali nijesmo za to da se zakaže sjednica Skupštine na kojoj će se taj zakon usvojiti. To je totalni nonsens, kazao je Miloš Konatar prije, jer cijene goriva rastu istakao je Konatar.

Dejan Đurović (DF) odgovorio je da nije nadležnost Odbora da odlučuje kada će Bulajić zakazati sjednicu.

- Koliko sam čuo, potpisi za mandatara i predsjednika

Skupštine mu još nijesu stigli - rekao je Đurović.

Ministar finansija Milojko Spajić naveo je da je Vlada predložila amandman kojim bi se omogućilo smanjenje akciza do 40 odsto i pozvao Odbor da usvoji sistemsko

Radulović tražio limitiranje plata poslanika na 1.500 eura Branko Radulović je predložio Odboru zaključke kojima se predviđa limitiranje poslaničkih zarada na 1.500 eura i tražio da Vlada donese paket ekonomskih i socijalnih mjera kako bi se prevazišla postojeća kriza, te da se politički lideri pozovu da riješe političku krizu i omogući funkcionisanje Vlade i Skupštine. Njegovi zaključci su odbijeni, zbog čega je napustio sjednicu.

Dopis Unije slobodnih sindikata Ministarstvu ekonomskog razvoja

rješenje za narednih 10 do 15 godina.

Konjević je ocijenio da treba smanjiti akcize na gorivo, ali da nije dobar potez da se povećaju akcize na druge proizvode, pa makar to bio i duvan.

- Paket mjera ne može da čeka, mora da bude veći. Nemojmo da uvodimo nove akcize jer će to dodatno ugroziti standard građana, a dajmo kroz paket mjera, koje Vlada treba hitno da predloži kroz zakone, izmjene PDV-a i možda ukidanje akciza na još neke proizvoda - dodao je Konjević.

Branko Radulović (PzP) je kazao da mu se čini da su mjere donijete u okviru programa ,,Evropa sad“ kofa vode koja

treba da ugasi ,,nekoliko gorućih plastova sijena“.

- Ovo sa akcizama je samo jedna i to kratkoročna mjera. Što ćemo sa svim socijalnim strukturama - pitao je Radulović, koji je od Spajića tražio bilanse, navodeći da nije sramota da se zadužimo, ako je to za spas Crne Gore.

Predrag Sekulić (DPS) smatra da je neophodno što hitnije sazivanje sjednice Skupštine i da nije potrebno čekati sastav nove vlade, dok je Zdenka Popović (Demokrate) ukazala da Vlada može da donese uredbu o ograničenju cijena i naftnih derivata i tako utiče na fiksnu cijenu goriva.

- To bi bila kratkoročna mjera, mnogo efektnije nego da

se čeka sjednica Skupštine, pri čemu smatram da je neophodno zakazati sjednicu ako Vlada ne pristane na ovakvo regulisanje cijena nafte - navela je Popović.

VODA DO PODA

Predstavnica NVO Akcija za socijalnu pravdu Ines Mrdović navela je da je ,,voda do poda“ petini građana koji su na margini.

- Oni ne smiju biti žrtve političkog nadgornjavanja. Ne vjerujem u krokodilske suze bilo kojeg ministra i poslanika, kada su u pitanju građani.

Zato, počnite prvo od sebe.

Ukinite raznorazne naknade za inače redovne poslove - naglasila je Mrdović.

Boris Mugoša (SD) je podsjetio da je za mandata ove vlade dizel poskupio 75, a benzin 65 centi po litru, pa se 4. decembra za 50 eura moglo kupiti 50 litara dizela i 48 litara benzina, sada 28 litara i jednog i drugog. Njegovu tvrdnju da se budžet puni preko leđa građana negirao je Spajić, ističući da su budžetski prihodi četiri puta od povećanja cijena, zbog bolje poreske discipline.

Za Petra Ivanovića (DPS) Vlada nema preciznu akciznu politiku već nudi parcijalna rješenja.

- Ovaj prijedlog zakona ima 12 članova, ali Vlada je dala pet amandmana. Uz sve ovo što smo danas čuli, ovaj zakon će vjerovatno imati 20 amandmana na 12 članova.

To govori da nijeste nešto uradili kako treba - ocijenio je Ivanović.

Momo Koprivica (Demokrate) kazao je da će podržati prijedlog Zakona o akcizama, ali da se definiše kad se daje ovlašćenje Vladi da reaguje, u kom procentu i koliko dugo.

B. D.

Nastavlja se rast cijena osnovnih životnih namirnica

Predlažu subvencije Hljeb od ponedjeljka 80 centi za naftne kompanije PODGORICA – Vlada treba hitno da reaguje i pronađe rješenje za ublažavanje efekata rasta cijena goriva, ocijenili su predstavnici Sindikata saobraćajnih djelatnosti, koji djeluje u sastavu Unije slobodnih sindikata.

Oni su u dopisu Ministarstvu ekonomskog razvoja naveli da je najbolje rješenje subvencionisanje goriva dobavljačima do smirivanja i regulisanja cijena nafte na svjetskom tržištu. To je, inače, bio prijedlog DF-a, kako bi se izbjeglo sazivanje sjednice Skupštine na kojoj bi trebalo usvojiti izmjene zakona i na taj način omogućiti Vladi da reaguje privremenim snižavanjem

akciza i ukidanje PDV-a na brašno i ulje.

Sindikalci smatraju da je potrebno strateški i dugoročno smanjivati zavisnost privrede od naftnih derivata ulaganjem u obnovljive izvore energije, posebno foto-naponske sisteme.

Predlasžu da se građanima daju subvencije za nabavku elektroautomobila, a naročito za taksi i gradski prevoz, kako ne bismo azvisili od cijene nafte.

- Sva ova izdvajanja bi se brzo vratila državi kroz manje izdatke za nabavku goriva i zaštitu životne sredine - dodaje se u saopštenju i naglašava kako poskupljenje goriva izaziva povećanje cijena hrane i prevoza zaposlenih.

R. E.

PODGORICA-Preporučena cijena vekne osnovne vrste bijelog hljeba od 500 grama od ponedjeljka će biti 80 centi u trgovinama, umjesto dosadašnjih 65 centi, potvrđeno je Pobjedi iz najvećeg crnogorskog trgovačkog lanca kompanije Voli.

Predstavnici industrijskih pekara juče su predali trgovcima prijedlog cijene za ovu vrstu hljeba, prema kojima je njihova proizvodna cijena povećana sa dosadašnjih 52 centa na 64 centa, zbog novog rasta cijena brašna za oko 25 odsto na tržištu, a preporučena cijena sa maržom za trgovce i ostalim troškovima biće 80 centi.

S.P.

6

Ekonomija

Subota, 19. mart 2022.

Stočari se sastali sa otkupljivačima, prerađivačima i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede

Uprava Aerodroma CG odgovorila na optužbe bivše savjetnice direktora

Otkupna cijena mlijeka 70 centi ili protestuju

Učesnici sastanka na Biotehničkom fakultetu

- Stopu PDV-a trebalo je smanjiti sa 21 na sedam odsto na sve poljoprivredne proizvode kao i da Ministarstvo ograniči maloprodajne marže na 17 odsto – rekao je Mugoša i dodao da bi na taj način teret krize bio ravnomjernije raspoređen.

On je naveo da su mljekare zauzele tvrd stav da ne mogu podići otkupnu cijenu ni za cent dok su proizvođači istakli da po aktuelnim cijenama svakog dana idu u minus. Predstavnici Ministarstva su istakli da su oni iscrpili skoro sve mogućnosti, ali su ostavili nadu da se još može nešto uraditi, pa su predložili formiranje sedmočlane radne grupe u kojoj će biti predstavnici mljekara, stočara, Ministarstva poljoprivrede i uprave za bezbjednost hrane.

U Savezu stočara očekuju i predstavnike ministarstava finansija i ekonomskog razvoja.

Ta radna grupa će u ponedjeljak pokušati da približi stavove i predloži rješenje.

Na jučerašnjem sastanku na Biotehničkom fakultetu prisustvovali su direktor Direktorata za poljoprivredu Miroslav Cimbaljević sa saradnicima, direktori najvećih mljekara i sirara i najveći proizvođača mlijeka iz Nikšića, Danilovgrada, Podgorice i sa sjevera Crne Gore.

S. P.

PODGORICA - U Savezu stočara traže da prosječna otkupna cijena mlijeka bude 70 centi, saopšteno je na jučerašnjem sastanku sa otkupljivačima prerađivačima u organizaciji Ministarstva poljoprivrede. Iz Saveza stočara najavljuju obustave isporuke mlijeka, ulične proteste i zatvaranje farmi ukoliko ne dođe do dogovora.

- Neophodno je da otkupna cijena bude na nivou cijene koncentrovane hrane plus pripadajuće premije ili kumulativno 70 centi – kazao je Pobjedi predstavnik Saveza stočara CG Budimir Mugoša.

Prema njegovim riječima stočari smatraju da su ovo realni zahtjevi, a poskupljenje manje nego kod drugih poljoprivrednih proizvoda.

- Ukoliko ne dođe do dogovora

Nagradna igra Crnogorskog Telekoma za pripejd korisnike

Predstavnici NTO i Aerodroma CG u Luksemburgu

imamo nekoliko mogućnosti obustavu isporuke mlijeka, ulične proteste, zatvaranje farmi. Koji je od scenarija najrealniji bliže ćemo znati poslije sastanka u ponedjeljak – kazao je Mugoša.

Iz Udruženja stočara navode i da je pet miliona eura dodatno opredijeljenih poljoprivredi moglo biti bolje upotrijebljeno, ali niko nije konsultovao stočare.

Poklanjaju iPhone 13 Pro Max, telefone, satove, slušalice...

Povećano interesovanje za ljetovanje

PODGORICA - Svi pripejd korisnici Telekoma koji do 26. aprila dopune račun, aktiviraju bilo koju pripejd opciju ili novi pripejd broj imaju šansu da osvoje premium pametni telefon iPhone 13 Pro Max 256 GB. Uz to, Telekom je korisnicima koji učestvuju u nagradnoj igri obezbijedio i veliki broj dnevnih i nedjeljnih nagrada.

PODGORICA - Podaci Luxair Tours-a pokazuju da buking za Crnu Goru do polovine marta već prevazilazi ukupni buking za prošlu godinu, saopštila je direktorica Nacionalne turističke organizacije (NTO) Ana TripkovićMarković, nakon sastanka održanog u organizaciji Ambasade Crne Gore u Belgiji.

- Crna Gora je destinacija koja

- Svakog dana troje korisnika dobiće 100 eura za pozive, SMS i internet. Tih 100 eura moći će da se koristi u nacionalnom saobraćaju, ne važe za pozive i poruke ka specijalnim brojevima niti ka inostranstvu i validni su sedam dana – kaže se u saopštenju.

Dodaje se da svake sedmice troje učesnika ima mogućnost da dobije pametni telefon, sat ili bežične slušalice. Dok traje nagradna igra, svaka dopuna donosi jedan gigabajt ili 1.000 minuta za razgovore u Telekom mreži, koji se mogu trošiti do ponoći tog dana.

R. e.

ima veliki potencijal za različite vrste ponude a na sastanku je iskazano veliko interesovanje za našu destinaciju, naročito za luksuzni turizam, eko i aktivni turizam - rekla je TripkovićMarković.

Ona i direktor Aerodroma CG Goran Jandreovski sastali su se juče sa direktorom Luxaira Žilom Fejtom u Luksemburgu. Sastanku su prisustvovali i

crnogorski ambasador za države Beneluksa Ivan Leković i savjetnik direktorice NTO Amel Dedeić.

Tripković-Marković, Jandreoski i Leković razgovarali u Luksemburgu i sa predsjednicima udruženja građana porijeklom iz Crne Gore o uspostavljenim avio-linijama Luksemburga sa Crnom Gorom, te kako intenzivnije raditi na polju približavanja Crne Gore kao turističke destinacije građanima Luksemburga i zemalja u okruženju.

Predsjednik ZK „Bihor“ Luksemburg Edin Medo Latić je saopštio kako ove linije nijesu samo za luksemburške turiste već i za građane Crne Gore koji često putuju u domovinu, ali je ustvrdio da su avio-karte preskupe, jer porodično putuju u domovinu.

S. P.

Podaci Uprave prihoda i carina za prvu polovinu marta

Naplaćena 104 miliona PODGORICA - Uprava prihoda i carina (UPC) peti mjesec zaredom obara rekorde u naplati budžetskih prihoda, pa je u prvoj polovini marta naplaćeno 104,02 miliona eura, što je 13,1 odsto više u odnosu na isti period lani.

- Time je ostvaren rast naplate od 11,6 miliona eura ili 12,6 odsto više u odnosu na isti period rekordne 2019. godine - navodi se u saopštenju.

Naplata poreskih prihoda je porasla 2,8 odsto na 60 miliona eura, što je 1,6 miliona eura više nego rekordne 2019. godine, odnosno million, ili 1,8 odsto više nego lani. Carinski prihodi za prvih 17 dana marta učestvuju sa 43,9 miliona eura, čime je ostvaren rast naplate od 29,4 odsto ili deset miliona eura u odnosu na isti period 2019. godine, odnosno 33,4 odsto ili 11 miliona eura više nego lani.

S. P.

Goran Jandreoski

Nebojša Đoković

Knežević dobila najveći zajam i biznis karticu kompanije Iz Aerodroma CG tvrde da je Biljani Knežević dodijeljen najveći kredit od 70.000 eura, od čega je 21.000 eura oproštena i ističu da je ona kompanijskom karticom plaćala račune u u buticima Women Secret, Foot Locker, Louis Vuiton …

PODGORICA - Pozadina medijskih napada kojima su Aerodromi Crne Gore gotovo svakodnevno izloženi je odlučnost svih članova Odbora direktora i menadžmenta da istraže zloupotrebe iz prethodnog perioda, tvrde iz menadžmenta i Odbora direktora ACG odgovarajući na pitanja Pobjede da li su tačni navodi zaposlene Biljane Knežević da je kompanija protiv nje pokrenula tužbu, disciplinske postupke i prijave zbog revanšizma, jer je procesuirala nezakonito zapošljavanje.

OPtužbe

- Napore da istjeramo sve na čistac neće zaustaviti pritisak pojedinaca koji znaju da će istrage doći i do njih. U tome nas neće spriječiti ni pisma koja šalju na razne adrese Vladinih funkcionera, ali ni krivične prijave koje podnose u namjeri da nas zastraše – kazali su Pobjedi iz uprave kompanije.

Izvršni direktor Aerodroma CG je Goran Jandreoski, a predsjednik Borda Nebojša Đoković.

Knežević, bivša savjetnica direktora ACG, poslala je nedavno pismo ministru kapitalnih investicija Mladenu Bojaniću u kome tvrdi da se revanšizam ACG prema njoj nastavlja, te da je dobila tužbu od kompanije da isplati kompletan dug po kreditu od 22.504 eura, uvećano za kamate, iako je preostali dug 12.906 eura. Navela je da je od ukupne kreditne obaveze od 43.361 euro vratila tačno 30.454 eura.

Iz uprave ACG su kazali da je Knežević u firmi ranije imala status ,,zaposlene od posebnog značaja“ i da joj je 2006. godine dodijeljen najveći kredit od 70.000 eura, od čega je 21.000 eura odmah oprošteno.

Dodali su i da je najveći kredit dodijeljen radnicima iz stambenog fonda bio 20 i 15 hiljada eura, koji su dodijeljeni 2008. i 2006. godine. Podsjetili su da je te godine ona podigla i kredit od 30 hiljada eura iz CKB, za

koji je tadašnji direktor jemčio imovinom Aerodroma CG i da je od kompanije banka 2013. godine naplatila 22.504 eura.

Dug

- Pokušaji službe računovodstva da taj iznos naplate od ,,zaposlene od posebnog značaja“ propadali su. Nakon gotovo deceniju propusta naših prethodnika vezanih za taj kredit, aktuelni menadžment i Odbor direktora podnijeli su krivičnu prijavu – kazali su iz uprave.

Naveli su i da je Knežević ,,raspolagala biznis karticom ACG, kojom je, prema listingu, u buticima Women Secret, Foot Locker, Louis Vuiton plaćala račune koji iznose i po nekoliko prosječnih plata“.

- Radno mjesto savjetnica za poslovnu politiku, na kom je bila raspoređena, ukinuto je sistematizacijom još 9. decembra 2020. godine – kažu iz uprave i dodaju da joj je tada ponuđen aneks ugovora, kojim bi dobila poziciju savjetnice izvršnog direktora.

- Bivši direktor je pet mjeseci čekao da ona potpiše aneks.

U novembru prošle godine, menadžment joj je ponudio aneks za stručnog saradnika za sigurnost, koji je potpisala tek 31. decembra, prekoračivši sve rokove, zbog čega je, pravno gledano, mogla da dobije i otkaz. S obzirom na zdravstveno stanje koleginice, nijesmo se odlučili na taj potez – rekli su iz uprave.

Tvrde da je disciplinski postupak koji su pokrenuli protiv nje jedini način da odvoje radnike od neradnika i najavili da ih ,,neće zaustaviti glumatanje žrtve u medijima i na društvenim mrežama“, dodajući da će sud utvrditi sve činjenice.

Knežević je pokrenula spor pred Osnovnim sudom tražeći da se poništi odluka o izboru Petra Radulovića, sina poslanika PzP Branka Radulovića za zamjenika direktora Aerodroma CG, jer ne zadovoljava uslove konkursa i nema traženo radno iskustvo.

S. P.

Društvo

Subota, 19. mart 2022.

7

Glasovima deset članova Tužilačkog savjeta izabran novi glavni specijalni tužilac

Izbor Novovića je, nakon obrazloženja v. d. VDT-a da je cijenila stručno znanje i sposobnost za obavljanje funkcije GST-a na osnovu biografije, mišljenja Proširene sjednice Vrhovnog suda i intervjua, podržalo deset članova TS-a, dok se o njegovom izboru nije izjasnila samo tužiteljka Đurđina Nina Ivanović.

Novović je tokom intervjua kazao da smatra da može da odgovori funkciji glavnog specijalnog tužioca, i naglasio da je svjestan značaja Specijalnog državnog tužilaštva i uloge koju ono igra u oblastima važnim za napredak pregovora sa EU, odnosno poglavljima 23 i 24 – pravosuđe, temeljna prava, pravda, sloboda i bezbjednost.

- To je svakako profesionalni izazov za mene, kao i za svakog kome je cilj pravo, pravda i pravna država. Moj jedini autoritet u tom radu biće etika i pravna norma – kazao je Novović i istakao da će mu prioritet biti predmeti visoke korupcije i finansijske istrage.

izazovi

Prema njegovim riječima, u poslu glavnog specijalnog tužioca, odnosno samog SDT-a, očekuju ga brojni izazovi.

- Ti izazovi tiču se, prije svega, ljudskih resursa. Moramo raditi na kvalitetu, povećanju transparentnosti, stvaranju uslova za rad, u smislu adekvatnih prostorija i tehničke opremljenosti – dodao je on.

Kao jedan od problema vidi percepciju javnosti u pogledu rada državnog tužilaštva i samog SDT-a.

- Prema posljednjem istraživanju javnog mnjenja iz decembra

Vladimir Novović: Mogu da odgovorim zadatku s.vasiljević

PODGORICA - Sudija Višeg suda Vladimir Novović novi je glavni specijalni tužilac, odlučio je sinoć Tužilački savjet nakon što ga je za tu funkciju predložila vršiteljka dužnosti vrhovnog državnog tužioca Maja Jovanović poslije obavljenih intervjua sa kandidatama.

Vladimir Novović

Abazović: Veliki dan za borbu protiv kriminala i korupcije Potpredsjednik aktuelne i mandatar za sastav nove vlade Dritan Abazović čestitao je Tužilačkom savjetu na izboru novog glavnog specijalnog tužioca.

- Čestitke TS-u na odluci i Vladimiru Novoviću stupanje na dužnost GST. Nakon toliko opstrukcija, konačno dobre vijesti za pravni sistem i integracione procese Crne Gore – napisao je Abazović na Tviteru.

On je izbor Novovića prokomentarisao kao „novi početak za nezavisno SDT i veliki dan za borbu protiv kriminala i korupcije“.

- Crna Gora očekuje vidljive rezultate – zaključio je Abazović. Član Tužilačkog savjeta ispred Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava, državni sekretar Andrej Milović, nakon sjednice je novinarima kratko rekao da je na čelo SDT-a izabran „čovjek čiste biografije“.

- Riječ je o vrhunskom sudiji koji je do sada imao neukaljanu karijeru i impersivne rezultate, tako da očekujemo da takav bude i kao glavni specijalni tužilac – poručio je Milović.

Novoviću je izbor čestitao i odlazeći premijer Zdravko Krivokapić koji je kazao da se nada „da će ruka pravde konačno zakucati na vrata svih onih koji su se ogriješili o zakone Crne Gore“. Izbor novog GST-a čestitali su i Socijalistička narodna partija i Demokratska Crna Gora.

To je svakako profesionalni izazov za mene, kao i za svakog kome je cilj pravo, pravda i pravna država. Moj jedini autoritet u tom radu biće etika i pravna norma – kazao je Novović i istakao da će mu prioritet biti predmeti visoke korupcije i finansijske istrage

Smatram da mogu da podignem organizacioni kvalitet u SDT-u, da mu dam novu dimenziju – rekao je Novović tokom intervjua TS-u.

prošle godine, 56 odsto ispitanika ne vjeruje u rad državnog tužilaštva, a samo 19 odsto vjeruje.

Postavlja se pitanje kako to popraviti. Smatram da to možemo popraviti pregalačkim radom, povećanjem kvaliteta rada i stvaranjem utiska kod javnosti da je zakon jednak za sve – poručio je Novović.

Kako je kazao, njegov radni put je vezan za krivično i krivičnoprocesno zakonodavstvo.

U trci za GST-a su, pored Novovića, bili tužioci Saša Čađenović, Miloš Šoškić i advokat iz Bijelog Polja Miladin Joksimović. Prilikom intervjua pred TS-om Šoškić je povukao kandidaturu zbog, kako je rekao, „očekivanja neformalnih centara moći“ aludirajući na jedan medij i Centar za građansko obrazovanje (CGO).

Ta NVO je 10. marta dostavila v.

- Više od 12 i po godina sam uporedo i prvoistražni sudija i prvostepeni krivični sudija. Kasnije, kada se izmijenio Zakonik o krivičnom postupku – sudija za istragu i prvostepeni krivični sudija – kazao je Novović.

Prema njegovim riječima, u Višem sudu u Podgorici je proveo više od sedam godina na tim poslovima, a od februara 2021. godine je i član Sudskog savjeta.

- U Višem sudu u Podgorici sam postupao u predmetima izuzetne složenosti, kako činjenične tako i pravne. Kad sam sebi postavio pitanje da li mogu odgovoriti funkciji glavnog specijalnog tužioca – odgovorio sam da mogu, jer su tu mjerljivi rezultati koje možete da vidite iz izvještaja o radu. U tim izvještajima možete da vidite da sam radio za dvoje ili troje sudija, uz kontinuirano visok kvalitet rada.

kandidati

d. VDT-a i Tužilačkom savjetu inicijativu da preispitaju da li je Šoškić koristio poziciju državnog tužioca za ostvarivanje privatnih interesa kada je Vladi Crne Gore podnio zahtjev za dobijanje stana pod povoljnim uslovima.

Javni oglas za izbor novog GST-a objavljen je 18. februara, dan nakon što je Tužilački savjet konstatovao prestanak funkcije dotadašnjem GST-u Milivoju Katniću zbog sticanja prava na starosnu penziju, a na osnovu podataka Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja čiju vjerodostojnost Katnić osporava. d. M – t. k.

GI „21. maj“ pozvala nadležne da provjere pod kojim okolnostima je odobren ulazak člana ekstremističke ruske organizacije u Crnu Goru

Pozdnjakovu otkazati dalji boravak u Crnoj Gori

PODGORICA – Građanska inicijativa „21. maj“ ocijenila je da bi Crna Gora trebalo bez odlaganja da otkaže dalji boravak Vladislavu Pozdnjakovu koji boravi u Podgorici od kada je u Rusiji, pravosnažnim sudskim odlukama, zabranjen rad njegove ekstremističke organizacije „Muška država“.

Iz GI „21. maj“ su ocijenili kao neprihvatljivo neoglašavanje Uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova povodom ovog slučaja a pozvali su Odjeljenje za unutrašnju kontrolu i Savjet za građansku kontrolu rada policije da provjere da li je bilo propusta prilikom odobravanja ulaska i boravka za ovu osobu u Crnoj Gori.

Osnovno tužilaštvo u Podgorici istražuje Pozdnjakova po osnovu prijave koju je, nakon što je Pozdnjakov, prema njegovim objavama na platformi Telegram, naveo da se nalazi u glavnom gradu Crne Gore, u ime GI „21 maj“ podnio Aleksandar Saša Zeković.

Formiran je krivični predmet kako bi se utvrdilo da li postoje osnovi sumnje da je Pozdnjakov učinio krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Iz GI „21 maj“ su naveli da su ODT-u dostavili dodatne informacije o ovom slučaju.

Ocijenili su da je na osnovu dostupnih podataka nesporno da postoji opravdana sumnja da Pozdnjakov boravak ne koristi u svrhu radi koje mu je odobren, odnosno ne opravdava svrhu i uslove ulaska i boravka u našoj zemlji.

Kako su naveli, iako u ovom trenutku osnovano sumnjaju u njen integritet, pozivaju Agenciju za nacionalnu bezbjednost da djeluje po zakonu i da utvrdi postojanje razloga sa aspekta nacionalne bezbjednosti.

-Javno tvrdimo da smetnje iz razloga nacionalne bezbjednosti su nesporne i očigledne a posebno ukazujemo na pripadanje grupama koje djeluju na način kojim se ugrožavaju Ustavom utvrđena ljudska prava i slobode, javno zalaganje i širenje ideja kojima se raspiruje mržnja i diskriminacija, kao i na aktivnosti koje bi mogle dovesti do izvršenja krivičnih djela. To uključuje i prijetnje, preko različitih aplikacija, ukrajinskim državljanima – naveli su iz GI „21 maj“.

Pozdnjakov je strani državljani koji boravi u Crnoj Gori i koji se otvoreno bavi političkim aktivnostima koje su

usmjerene protiv interesa Crne Gore i njenih strateških spoljnopolitičkih opredjeljenja.

Kao što je Pobjeda pisala u srijedu, Pozdnjakov je vođa jedne od najbizarnijih ruskih onlajn grupa, grupe rasista, homofoba i ženomrzaca pod nazivom „Muška država“, a prema pisanju zagrebačkog Jutarnjeg lista od sredine februara se nalazi u Podgorici, odakle širi mržnju, koja se proteklih dana pretvorila u slavljenje ruske invazije i širenje dezinformacija o ratu u Ukrajini.

U videu koji je Pozdnjakov objavio na platformi Telegram, a na kojem se vidi da je na balkonu stana u zgradi u Podgorici, u blizini trgovačkog centra Delta siti, obraćajući se vulgarno onima koji, kako kaže, pričaju da ga treba naći, poručuje da ga više ne moraju tražiti.

– Živim u Crnoj Gori, u Podgorici. Tačno preko puta ove zgrade. Ova zgrada se nalazi pored Delta sitija i zbog toga, ako neko ima namjeru i smjelosti da mi nešto kaže, zna gdje me može naći – poručio je Pozdnjakov na ruskom jeziku svim svojim, kako ih je nazvao, neprijateljima.

Pozdnjakovljeva mrziteljska grupa je bila toliko toksična i destruktivna da ju je Moskva i zvanično zabranila u

oktobru prošle godine. Ruski sudovi su proglasili „Mušku državu“ ekstremističkom organizacijom i zabranili joj svako djelovanje. Članovi grupe objavili su rat svemu što doživljavaju kao ,,prijetnju Rusiji“, a svoju mržnju prema svemu što je ,,nerusko“ pakuju u ekstremnu desničarsku ideologiju koju nazivaju nacionalističkim patrijarhatom.

U jednoj od kampanja su maltretirali i slali prijetnje kompanijama u čijim reklamama se pojavljuju crni glumci, glumice i manekenke. U drugoj su objavili privatne podatke članice feminističkog pokreta „Pusi Rajot“, koja se zbog toga našla na meti prijetnji i maltretiranja. Redovno su slali i prijetnje Ruskinjama koje su u vezama sa muškarcima iz drugih država.

Antiteroristički centar Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije opisao je tu grupu, koja je osnovana 2016. godine, kao organizaciju koja promoviše ideje ,,radikalnog patrijarhata sa ciljem da se promijeni ustavna struktura zemlje“. Članove grupe ruski MUP je označio kao otvorene rasiste i mizogine, sa ekstremno desničarskim stavovima.

Pozdnjakov je 2018. godine osuđen na

Vladislav Pozdnjakov

dvije godine uslovne kazne za izazivanje mržnje prema ženama, nakon čega je napustio Rusiju.

Između ostalog, članovi grupe su proslavljali rođendan Adolfa Hitlera i osuđivali ruske žene, za koje su smatrali da uništavaju naciju nemoralnim ponašanjem poput homoseksualnosti ili druženja sa strancima.

R. d.

8

Društvo

Subota, 19. mart 2022.

M.BABOVIĆ

Predsjednik Sindikata prosvjete Radomir Božović kaže da resorno ministarstvo ignoriše njihov zahtjev za korekciju obračuna bolovanja određenim zaposlenima

Zgrada Ministarstva prosvjete

Higijeničarke hoće da tuže škole

PODGORICA – Dvije higijeničarke planiraju da tuže škole zato što smatraju da im se ne obračunava bolovanje kako treba. Umjesto da im se od plate odbije 50-ak eura za mjesec, one ostaju bez čak 270-280 eura, kazao je Pobjedi predsjednik Sindikata prosvjete Radomir Božović.

Na ovaj problem, prema njegovim riječima, ukazivali su nedavno nadležnima, ali ne dobijaju konkretne odgovore. Žalili su se Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta, odakle su ih upućivali da je nadležno Ministarstvo finansija i socijalnog staranja kojim rukovodi Milojko Spajić. Iz tog resora su ih obavijestili da treba da pošalju primjedbe, što su i učinili prije mjesec i po. Od tada se, kaže Božović, jednostavno ćuti. Poručuje da nema potrebe da se igraju gluvih telefona i da imaju loše iskustvo u saradnji sa tim ministarstvom. Šta god da se u posljednjih godinu dešavalo, oni su, kaže, ćutali, jer imaju prečih stvari.

PROCEDURA

- Imamo koleginica koje su se dobrovoljno prijavile da tuže školu u kojoj rade. Sindikat će da im pomogne, da im obezbijedi besplatnog advokata i pravne savjete – rekao je Božović.

Božović objašnjava da treba etapno da ispoštuju cjelokupnu proceduru u ovim slučajevima. A to znači da će prvo da pokucaju na vrata Agencije za mirno rješavanje sporova.

Ne očekuju, međutim, da će

Na ovaj problem, prema njegovim riječima, ukazivali su nedavno nadležnima, ali ne dobijaju konkretne odgovore. Žalili su se Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta, odakle su ih upućivali da je nadležno Ministarstvo finansija i socijalnog staranja kojim rukovodi Milojko Spajić škola promijeniti stav. Uvjereni su da će ponoviti ono što im sada govore, da je takvu naredbu o obračunu bolovanja izdalo Ministarstvo finansija.

- Gotovo su izvjesne tužbe – kaže Božović.

Precizirao je da po Granskom kolektivnom ugovoru za bolovanje treba da se odbija 10 odsto od osnovne zarade.

Osnovna zarada je njima minimalna zarada, poručuje Božović. Objašnjava da se ovoj

kategoriji zaposlenih osnovna zarada ne računa kao profesorima – preko određenog koeficijenta.

- Po Granskom kolektivnom ugovoru navodi se 10 odsto od osnovne zarade, a kako je njima osnovna zarada minimalna, zato je tolika razlika, raskorak je ogroman. Nemamo valjano tumačenje. Njima se skoro prepolovi minimalna zarada, zato što onda se ne obračunava njihova startna



Po Granskom kolektivnom ugovoru za bolovanje treba da se odbija 10 odsto od osnovne zarade. Osnovna zarada je njima minimalna zarada, poručuje Božović.

Objašnjava da se ovoj kategoriji zaposlenih osnovna zarada ne računa kao profesorima – preko određenog koeficijenta

zarada kao minimalna, nego nekim drugim metodama.

Minimalna zarada ne podrazumijeva koeficijente, ona je minimalna i tačka. Kada odu na bolovanje njima se osnovna zarada ne računa kao minimalna, nego se obračunava na drugi način i oni zato neopravdano mnogo gube – rekao je Božović.

Osporava metod po kom im se za nedjelju dana odbije 50 eura.

DO SUDA

- Kada dvije strane nemaju zajednički jezik, jedini ko može tu da pomogne je sud. Ako sud kaže da je dobar obračun – u redu – navodi Božović.

Dodaje da neće ići sa masovnim tužbama, jer vode računa o budžetu. Kaže da bi u suprotnom stotine ljudi mogle da tuže škole...

Neopravdano se, prema njegovim riječima, umanjuje minimalna zarada, ne samo higijeničarkama, nego i domarima...

- Dovoljne su dvije ili tri presude da se jasno dostavi do znanja državi ko je u pravu.

Signal će biti svim ostalima da se ne izlažu nepotrebnim troškovima – naveo je Božović.

N. Đ.

Da se poveća plata, policajac u školama...

Iz Sindikata prosvjete saopšteno je juče da su imali sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta gdje je dogovoreno da će taj resor poslati direktorima vaspitno-obrazovnih ustanova mišljenje Komisije za sprovođenje, praćenje, primjenu i tumačenje Granskog kolektivnog ugovora o obračunu naknade zarada u slučajevima spriječenosti za rad.

- A kojim se tumači da prosvjetni radnici, tokom bolovanja, imaju pravo na uvećanje koeficijenta za nastavnička i naučna zvanja, kao i razredno starješinstvo. U istom mejlu, direktorima će biti sugerisano da otpočnu postupak za ljekarskim pregledom prosvjet-

nih radnika, shodno članu 11 Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju – naveli su oni.

Ministarstvo će, kako se dalje navodi, poslati dopis ministru finansija Milojku Spajiću, za sastanak kojem će prisustvovati i predstavnici Sindikata, a na kome će biti pokrenuta priča o uvećanju koeficijenata prosvjetnim radnicima kroz izmjene i dopune Granskog kolektivnog ugovora, kao i iznalaženje mogućnosti za isplatu jubilarnih nagrada i regulisanja prevoza.

- Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta će uputiti zahtjev MUP-u za sastanak na kome će se aktuelizovati priča o školskim policajcima – naveli su oni.

PODGORICA - Razmotriće se mogućnosti za obezbjeđivanje smještaja na teritoriji glavnog grada, Opštine Danilovgrad i Opštine Berane za pristigle osobe iz Ukrajine, u skladu sa mogućnostima i raspoloživim kapacitetima, zaključak je jučerašnjeg sastanka u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji je održan sa predstavnicima ove tri lokalne samouprave.

Sastanak je održan sa ciljem preduzimanja aktivnosti na

-Posao treba da odradimo zajedno, jer zajedno više vidimo, znamo i možemo. Sve te mostove treba povezati, koristiti i nove graditi.

Nećemo da se zadržimo samo na prostor bivše Jugoslavije – kazao je Rajković. N. Đ.

implementaciji Odluke o odobravanju privremene zaštite licima iz Ukrajine, a prisustvovala mu je i predstavnica Ministarstva finansija i socijalnog staranja.

Iniciran je kako bi se razmotrila mogućnost podrške lokalnih samouprava u zbri-

Crveni pos Ade se pro evropskim Oglasi na sajtovima na kojima se nude poskoci sa Ade postoje više od desetak godina, a vjerovatno je nelegalni izvoz postojao i ranije tvrdi Gligorović

PODGORICA - Crna Gora je jedina zemlja u regionu koja nije zaštitila zmije otrovnice.

Zbog toga i krijumčarenje zmija snosi najmanji rizik, a na sajtovima Evrope na prodaju se najviše nude crveni poskoci sa Ade Bojane.

Pored značajne uloge zmija u ekosistemu, njihov otrov se koristi u kozmetici i u medicini za proizvodnju ljekova, za suzbijanje tumora, regulisanje šećerne bolesti, krvnog pritiska…

PRODAJA

Kako je Pobjedi kazao biolog dr Bogić Gligorović na terarističkim sajtovima u zemljama Evrope nude se na prodaju crveni poskoci (Vipera ammodytes) sa Ade Bojane.

Zajedno do boljih rezultata On je govorio na šestoj regionalnoj konferenciji „Gradimo mostove u obrazovanja odraslih“, u Budvi. Tema tog skupa je održiva budućnost obrazovanja odraslih – put razvoja u zemljama regiona.

Razmotriće Beranama

Crna Gora jedina zemlja u regionu k

Regionalna konferencija o obrazovanju odraslih u Budvi

PODGORICA – Direktor Centra za stručno obrazovanje Duško Rajković kazao je da su, kada je riječ o obrazovanju odraslih, uradili do sada mnogo, ali da je pred njima još dosta posla.

Sastanak u MUP-u sa pred

Unosan biznis

Crveni poskok

- Cijena jedinki u zavisnosti od uzrasta i pola je do nekoliko stotina eura. Takođe se na pojedinim sajtovima nudi prodaja otrova od poskoka iako se ne navodi zemlja porijekla. S obzirom na to da u Crnoj Gori ova vrsta nije zakonom zaštićena, rizik i posljedice za krijumčare zmija su manji u odnosu na druge zemlje regiona - kazao je Pobjedi.

Ističe da u Crnoj Gori živi 15 vrsta zmija i da su od toga tri otrovnice poskok, šarka i šargan.

- Otrovne zmije u Crnoj Gori za razliku od evropskih i zemalja iz okruženja nijesu zaštićene zakonom. Zvanični do-

Društvo

Subota, 19. mart 2022.

9

dstavnicima lokalnih samouprava

e mogućnost smještaja u Podgorici, i Danilovgradu za izbjegle Ukrajince njavanju osoba iz Ukrajine, u slučaju većeg priliva.

Predstavnici lokalnih samouprava izrazili su spremnost za saradnju sa MUP-om kada je u pitanju zajednički humanitarni odgovor.

Na sastanku je dogovoreno da se imenuju kontakt osobe

ispred lokalnih samouprava, koje će na dnevnom nivou biti u komunikaciji sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova.

- U ovakvim situacijama neophodno je unaprijediti i ojačati saradnju državnih i lokalnih institucija, te će se tokom sljedeće

sedmice organizovati sastanci sa predstavnicima ostalih opština, u prvom redu primorskih – saopšteno je iz MUP-a.

U MUP-u napominju i da od početka dešavanja u Ukrajini preduzimaju aktivnosti iz svoje nadležnosti. Održani su sastanci sa predstavnicima

svih relevantnih institucija i međunarodnih organizacija, na kojima su razmatrani načini pružanja urgentne podrške osobama iz Ukrajine u pristupu pravima na zdravstvenu zaštitu, adekvatan smještaj, neophodnu pomoć i osnovna sredstva za život.

R.P:

Nova poruka mitropolita crnogorsko-primorskog

koja nije zaštitila zmije otrovnice

skok sa  odaje na m sajtovima

Teraristi jedinke koje potiču sa područja Ade Bojane razmnožavaju u zarobljeništvu tako da ostvaruju kontinuiranu zaradu, jer jedna ženka rađa od četiri do 20 mladunaca koji se na terarističkim sajtovima prodaju do 100 eura naglašava Gligorović

ostale vrste ne postoje vidljive onlajn ponude.

- To ne znači da se ne nude na prodaju. Crveni poskok sa Ade je varijetet ove vrste, koji je u svijetu teraristike prepoznat kao „egzotičan“ jer se javljaju jedinke u više nijansi crvene boje, što je rijetka pojava u živom svijetu. Ova pojava crvene obojenosti životinja naziva se eritrizam i predstavlja rezultat kombinacije više faktora koji se javljaju na pojedinim staništima - objašnjava biolog Gligorović.

PODACI

stupni podaci o krijumčarenju zmija iz Crne Gore ne postoje, ali rizik i posljedice za krijumčare zmija su manji u odnosu na druge zemlje regiona - kaže Gligorović.

Dodaje i da broj terarista koji uzgajaju zmije u Evropi raste tako da se potražnja za egzotičnim kućnim ljubimcima poput otrovnih zmija povećava.

- Oglasi na sajtovima na kojima se nude poskoci sa Ade postoje više od desetak godina, a vjerovatno je nelegalni izvoz postojao i ranije - tvrdi Gligorović.

Kaže da podaci o ponudama na prodaju postoje za crvene poskoke koji naseljavaju područje delte rijeke Bojane, a da za

Prodaja preko društvenih mreža

Ne postoje zvanični podaci da je pokrenut krivični postupak za krijumčarenje zmija kod nas.

- Ubijanje, uznemiravanje i hvatanje kao i izvoz neotrovnih zmija koje su kod nas zaštićene zakonom je kažnjivo.

Međutim, s obzirom na to da poskok i druge dvije otrovnice nijesu zaštićene vrste, ne postoji pravni mehanizam koji reguliše pojedinačno hvatanje ili ubijanje ovih životinja.

Jedini način za sprovođenje nekog od predviđenih pravnih postupaka je direktna zapljena jedinki bez prateće dokumentacije na carini, što je tokom turističke sezone zbog velikih gužvi na graničnim prelazima veoma teško sprovesti - tvrdi Gligorović.

Crna Gora je, objašnjava dalje, potpisnica CITES Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore.

- Na listi vrsta koje su navedene u okviru CITES konvencije pobrojana je i jedna od otrovnica koja živi u Crnoj Gori Vipera ursinii – šargan. Krijumčarenje ove vrste podliježe krivičnoj odgovornosti. Dobro rješenje bi bilo proširenje spiska zaštićenih vrsta koji bi obuhvatio i otrovne zmije, a takođe i zaštita njihovih staništa uključujući staništa crvenog poskoka sa Ade Bojane - nagla-

Najveća izbjeglička kriza u Evropi od Drugog svjetskog rata

Joanikije sada poziva na pomoć ,,bratskom narodu Ukrajine“ BAR - Samo nekoliko dana nakon što je saopštio da su ,,događaji u Ukrajini posljedice bezbožništva koje se bilo ukorijenilo“, juče stižu umjereniji tonovi mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.

On je na redovnom godišnjem sabranju sveštenstva MCP u Sabornom hramu Jovana Vladimira u Baru pozvao vjerni narod da se mole za prestanak ratnih sukoba u Ukrajini, ističući da je Mitropolija spremna da pomogne ratom pogođen narod.

HUMANITARNI APEL

Bogić Gligorović

šava Gligorović.

Smatra da, s obzirom na to da je krijumčarenje životinja u svijetu jedan od najprofitabilnijih nelegalnih poslova, vjerovatno da je i krijumčarenje crvenih poskoka profitabilno.

- Teraristi jedinke koje potiču sa područja Ade Bojane razmnožavaju u zarobljeništvu tako da ostvaruju kontinuiranu zaradu, jer jedna ženka rađa od četiri do 20 mladunaca koji se na terarističkim sajtovima prodaju do 100 eura - naglašava Gligorović.

NERAVNOTEŽA

Što se tiče štete koja se pravi lovom na zmije, objašnjava da se time remeti ravnoteža u prirodi - Zmije imaju značajnu ulogu u prirodi kao prirodni regulatori brojnosti glodara. Ubijanje, hvatanje i odnošenje zmija sa neke teritorije narušava prirodnu ravnotežu. Smanjenje brojnosti zmija dovodi do porasta brojnosti glodara što dovodi do povećanja hranidbenih potreba njihovih populacija, a samim tim ugrožavanje biljnih vrsta kojima se hrane - kazao je Gligorović poručujući na kraju da prenamnožavanje može takođe dovesti do ugrožavanja ljudi zbog povećanja mogućnosti za prenošenje bolesti poput hemoralgične (mišje) groznice, sa glodara na ljude.

N. KOVAČEVIĆ

- Tragedija je veća što se taj sukob odvija među pravoslavnim hrišćanima duhovnim potomcima Svetog kneza Vladimira. S obzirom na to da već dolaze izbjeglice iz bratske nam Ukrajine u Crnu Goru, na sabranju je dogovoreno da će Mitropolija crnogorsko-primorska, kroz našu Humanitarnu organizaciju „Čovjekoljublje“ i na sve druge načine preko crkvenih opština i manastira svim raspoloživim kapacitetima pomoći onima kojima bude pomoć potrebna - kazao je Joanikije.

BEZBOŽNIŠTVO

Podsjećamo, on je 13. marta izjavio da su ,,događaji u Ukrajini posljedice bezbožništva koje se bilo ukorijenilo“ kao i da je Crna Gora projektovana da bude „mala Ukrajina“, objavljeno je na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP).

- Mi moramo da saosjećamo sa pravoslavnim

Mitropolit Joanikije

narodom u Ukrajini, prije svega da se molimo Bogu za taj narod, koji se, nažalost, međusobno zavadio. A to nam ne djeluje nepoznato: i kod nas je mnogo podjela i zavada. Pa i Crna Gora je projektovana da bude mala Ukrajina istakao je Joanikije.

R. D.

U prijestonici nastavljeni protesti zbog ruske agresije na Ukrajinu

Cetinjani u svom stilu: Putine, dabogda ti Dritan vladu sastavljao CETINJE - Građani Cetinja i juče su nastavili šetnje podrške Ukrajini. Glavni transparenti na skupu bili su

Nastavljaju proteste dok god traje rat

„Putine, dabogda ti Dritan vladu sastavljao“ i „Putin DICKtator“.

-Dvadeset trećeg dana rata u

Ukrajini, građani Cetinja su porukom „Putin DICKtator“ i ponovnim okupljanjem dali podršku herojskom ukrajinskom narodu u borbi za slobodu. Minutom ćutanja i novom prefarbanom pločom na Trgu kralja Nikole odali su počast svim stradalima u ratu, u nadi i želji da su danas prefarbali potonju ploču. Pred zgradom bivšeg ruskoga poslanstva na Cetinju puštena je ukrajinska himna koju su okupljeni građani pozdravili aplauzom – saopštili su organizatori.

Ponovili su da će sve do prekida rata skupovi podrške biti organizovani svaki dan od 17 sati i 30 minuta ispred Dvorca kralja Nikole na Cetinju.

-Slava Ukrajini! Herojima slava – poručili su oni.

R. P.

10

Hronika

Subota, 19. mart 2022.

Osnovno državno tužilaštvo

Uhapšen Podgoričanin zbog nedozvoljenog držanja eksploziva PODGORICA – Hamid Ažiahmetović (57) uhapšen je u četvrtak ujutro nakon što je policija kod njega pronašla bombu, saopšteno je iz policije.

-Službenici policije su u četvrtak ujutro na Bulevaru revolucije zatekli i kontrolisali H. A. koji je bio masikran i nosio rukavice. U njegovoj neposrednoj blizini policija

je pronašla ručnu bombu koja je izuzeta od strane ekipe za uviđaje – kazali su iz policije.

Adžiahmetović je uhapšen po nalogu osnovnog državnog tužioca u Podgorici zbog sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Nakon saslušanja, tužiteljka je donijela rješenje da se pusti da se brani sa slobode.

A. R.

Rasvijetljeno podmetanje požara u magacinu Instituta „Dr Simo Milošević“

Trinaestogodišnjak uz pomoć benzina zapalio magacin HERCEG NOVI – Hercegnovska policija došla je do dokaza koji ukazuju da je trinaestogodišnjak, 25. februara oko 20 sati, podmetnuo požar u magacinskom prostoru u Igalu, vlasništvo Instituta „Dr Simo Milošević“, kazali su iz Uprave policije.

- Identifikovan je izvršilac ovoga djela, trinaestogodišnjak koji je upotrebom benzina zapalio unutrašnjost

objekta. Budući da je ovo lice zbog starosne dobi krivično neodgovorno, postupajućem tužiocu je dostavljeno obavještenje u redovnom postupku kao dopuna krivične prijave prethodno podnijete protiv nepoznatog počinioca – precizirali su iz policije.

Oni podsjećaju da je u požaru magacinskog prostora pričinjena veća materijalna šteta Institutu „Dr Simo Milošević“.

C. H.

Više tužilaštvo u Bijelom Polju istražuje smrt sedamnaestogodišnjak

Naložena eshumacija t Eshumacija tijela pokojne A. V. će se obaviti u ponedjeljak, uz prisustvo obducenta doktora Nemanje Radojevića – precizirao je portparol ovog tužilaštva Hasan Lukač. Tužilaštvo u Bijelom Polju je, krajem februara, naložilo i da se pribavi medicinska dokumentacija zdravstvenog stanja preminule maloljetnice tokom njenog liječenja, radi vještačenja.

Naloženo je i da se pribavi listing telefonskih poziva A. V. prije nego je završila u bolnici PODGORICA – Više tužilaštvo u Bijelom Polju naložilo je eshumaciju tijela sedamnaestogodišnje A. V. sa Cetinja, koja je preminula 18. februara, nakon osam mjeseci liječenja od, kako se sumnja, predoziranja drogom, potvrdio je za Pobjedu portparol ovog tužilaštva Hasan Lukač.

-Eshumacija tijela pokojne A.V. će se obaviti u ponedjeljak uz prisustvo obducenta doktora Nemanje Radojevića – precizirao je Lukač.

Tužilaštvo u Bijelom Polju je krajem februara naložilo i da se pribavi medicinska dokumentacija zdravstvenog stanja preminule maloljetnice tokom njenog liječenja radi vještačenja.

Naloženo je i da se pribavi listing telefonskih poziva A. V.

prije nego je završila u bolnici.

Iz tužilaštva su ranije pojasnili da u zavisnosti od rezultata vještačenja i iskaza određenih lica bjelopoljsko Više državno tužilaštvo će se odrediti o daljem postupanju u ovom slučaju.

Maloljetna A. V. zatečena je 24. juna prošle godine bez svijesti u stanu drugarice kod koje je boravila u Bijelom Polju, a nakon što joj je ukazana medicinska pomoć u bjelopoljskoj bolnici prevezena je u Klinički centar Crne Gore.

Sumnja se da je A. V. koristila opijate i da je usljed toga izgubila svijest.

-Dežurni ljekar Hitne medicinske pomoći Bijelo Polje je 24. juna 2021. u 13.10 prijavio tamošnjem Centru bezbjednosti da su postupali po prijavi građana i u jednoj kući

ukazivali ljekarsku pomoć maloljetnoj A. V. iz Podgorice, koja je zatečena bez svijesti – saopšteno je ranije iz Uprave policije.

Prilikom uviđaja u stanu gdje je djevojka pronađena bez svijesti, policajci su pronašli tri prazne table od tableta ,,ksalol“, a test na droge je pokazao da je koristila marihuanu i „benzodiazepine“.

O slučaju smrti sedamnaestogodišnje djevojke i teškom stanju u kojem se nalazila osam mjeseci, kao posljedice konzumacije narkotika, porodica je širu javnost obavijestila saopštenjima preko nevladine organizacije Sjever CG i objavama na društvenoj mreži Fejsbuk.

Motiv zbog kojeg je porodica odlučila da objelodani široj javnosti tragediju koja je za-

Viši sud u Bijelom Polju

desila je taj što smatraju da su određene osobe mladu A. V. uvukle u svijet droge, od koje je sedam mjeseci živjela „kao biljka“.

Ujak preminule djevojčice je pojasnio da porodica nije zadovoljna što tužilaštvo tokom osmomjesečne istrage nije pokušalo da utvrdi identitet osobe čiji se glas čuje na snimku, a koja za 20 eura nudi A.

L: Apelacioni sud

Hronika

Subota, 19. mart 2022.

kinje koja je nastala usljed posljedica predoziranja

11

Apelacioni sud odlučio da sudije Boris Savić i Vesna Pean mogu cijeniti dokaze protiv grupe optužene za planiranje ubistava tužioca i policijskih funkcionera

tijela maloljetnice Kontrola optužnice protiv Ni nakon pet mjeseci nema odgovora o „dobavljaču“ ksalola

V. „ksalol“ koji je pronađen pored nje nakon što se predozirala Porodica sumnja da se na snimku čuje glas vlasnika diskoteke u kojoj je, iako maloljetna, bila zaposlena A. V. a što je krila od porodice, govoreći da se nalazi u Budvi kod prijateljice.

Njihove sumnje pojačane su kada je Fejsbuk stranica ovog kluba obrisana nakon

što je porodica javno istupila povodom tragedije koja je zadesila.

Na objavi koju je više korisnika Fejsbuka podijelilo sa ciljem upozorenja mladim generacijama o pogubnim posljedicama korištenja narkotika vidi se djevojka prikovana za postelju koja nije u stanju ni mimikom da reaguje na pozive člana porodice.

B. R.

Na snimku telefonskog razgovora koji su 19. oktobra prošle godine objavili Portal Sjever CG i NVO Euromost, maloljetna A. V. vodila je, sa za sada nepoznatom osobom za policiju i tužilaštvo, razgovor u kojem se čuje kako od sagovornika traži kutiju „ksalola“, tableta koje se koriste za liječenje oboljenja anksioznosti i depresije.

-Slušaj ovo! Ne bih išla na tablu, nego kad budeš išao da podigneš cijelu kutiju „ksalola“.

Koliko je to – čuje se kako izgovara A. V. na šta joj muški glas odgovara: ,,20 eura“.

Na pitanje maloljetnice kad planira da podigne tablete, muški glas odgovara: ,,u ova dva dana“.

Nakon pet mjeseci, kako tvrdi porodica preminule A. V. tužilastvo se nije izjasnilo da je identifikovalo osobu koja je maloljetnici prodala tablete „ksalola“.

Prazne table „ksalola“ pronađene su pored A. V. nakon što je izgubila svijest usljed predoziranja, a ova činjenica se navodi i u izvještaju Uprave policije.

Stefana Đukića 4. aprila

PODGORICA - Kontrola optužnice protiv kriminalne grupe Baranina Stefana Đukića i Podgoričanina Emila Tuzovića koja je formirana radi likvidacije tužioca i visokih policijskih funkcionera zakazana je za 4. april, kazala je za Pobjedu savjetnica za odnose sa javnošću Višeg suda Marina Raković.

Ročište za kontrolu dokaza u ovom slučaju je zakazano za početak aprila nakon što je Apelacioni sud odbio zahtjev advokata Damira Lekića da se iz vijeća za odlučivanje o validnosti dokaza protiv grupe Đukića izuzmu sudije Boris Savić i Vesna Pean.

Advokat Lekić je pojasnio da izuzeće sutkinje Vesne Pean i

predsjednika vijeća sudije Borisa Savića traži jer su oni ranije produžavali pritvor okrivljenima u ovom slučaju a što predstavlja okolnost koja bi uticala na objektivnost njihovog postupanja u kontroli dokaza.

Međutim, Apelacioni sud se nije saglasio sa stavom advokata Lekića i odbacio njegov zahtjev.

Grupa Stefana Đukića pored likvidacije specijalnih tužilaca, visokorangiranih policajaca se tereti i da je planirala prebijanje sutkinje Višeg suda Biljane Uskoković, kao i podmićivanje bivšeg Vladinog službenika Boža Milonjića.

Sutkinja Uskoković se na meti ove škaljarske grupe našla pošto je sudila Đukiću, njegovoj

Zgrada Višeg suda u Podgorici

U Herceg Novom i Podgorici uhapšene dvije osobe zbog sumnje da su preprodavale drogu

Oduzeto 34,2 grama kokaina i 51 pakovanje marihuane PODGORICA/ HERCEG NOVI – N. K. (27) iz Podgorice i I. Đ. (21) iz Herceg Novog uhapšeni su zbog šverca droge, saopšteno je iz Uprave policije.

Podgorička policija juče je, postupajući po naredbi nadležnog sudije za istragu, pretresom

stana N. K. pronašla i oduzela pakovanje sa 34,2 grama kokaina i vagu za precizno mjerenje.

U akciji suzbijanja ulične prodaje droge, hercegnovski policajci su uhapsili sugrađanina I. Đ. nakon što je kod njega pronađeno sedam pa-

Odluka bjelopoljskog Višeg suda

kovanja marihuane.

-Daljim aktivnostima je u jednom napuštenom objektu u naselju Dubrava pronađeno 44 pakovanja sa ovom drogom, a za koju se sumnja da je I. Đ. planirao da proda – navodi se u saopštenju policije.

Pronađena droga će biti predmet daljih vještačenja u Forenzičkom centru.

I. Đ. i N. K. su nakon hapšenja uz krivičnu prijavu privedeni postupajućem tužiocu u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici.

C. H.

Specijalno državno tužilaštvo donijelo naredbu o sprovođenju istrage

Nema dokaza osoba terete da da je proizvodio Pet su nanijeli 130.000 opojne droge eura štete CKB-u

BIJELO POLJE - Bjelopoljac Miro Kneževića oslobođen je optužbe da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Odluku o oslobađajućoj presudi je donio sudija Ivan Adamović, kako je, obrazložio, usljed nedostatka dokaza.

Prema navodima optužnice, Knežević je 27. septembra 2020. godine u prtljažniku automobila pasat vlasništvo M.B. radi prodaje neovlašćeno držao i iz pravca Sutivana u pravcu Lozne Luke prenosio 943,30 grama marihuane.Droga je kako se navodi bila upakovana u PVC kesu a koja je u mjestu Sutivan u blizini benzinske pumpe ispala iz vozila. Drogu su pronašli građani i o tome obavijestili policiju.

B. Č.

PODGORICA - Specijalno državno tužilaštvo donijelo je naredbu o sprovođenju istrage protiv pet osoba zbog sumnje da su oštetili CKB banku za oko 130.000 eura, potvrđeno je nezvanično Pobjedi iz SDT-a.

Istragom su obuhvaćeni zaposleni u CKB banci V. P, M. S, M. N. i B. B. koji se terete da su izvršili krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju.

Viši sud u Podgorici je već odredio pritvor od 72 sata za V. P. i M. M. Istraga se vodi i protiv M. M. zbog sumnje da je izvršio krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju putem pomaganja.

- Okrivljeni se terete da su svojim radnjama CKB banci nanijeli štetu u iznosu od oko 130.000 eura – kazali su nam u SDT-u. T. K.

Potvrđena optužnica za neovlašćeno držanje droge

Na više mjesta u stanu držao „travu“

supruzi Danijeli, majci Zorici, polubratu Vuku Lakićeviću i još četiri osobe za ubistvo Klisića i ranjavanje Gardaševića 1. novembra 2019. godine u Baru.

Pored Tuzovića i Đukića na spisku optuženih nalaze se i Zoran Perović, Dušan Dudić, Milan Brajović, Nino Korać, Stefan Mićić, Aleksandar Raičević, Dušan Boljević, Albin R. Salić, Branko D. Pejanović, Haris Tuzović i Goran Milašinović i Bojan G. Lopičić.

Specijalno policijsko odjeljenje je 13. avgusta prošle godine u Podgorici, Baru i Danilovgradu uhapsilo pet pripadnika ove kriminalne organizacije.

Ime Baranina Stefana Đukića, koji se ranije prezivao Mandić, i Emila Tuzovića iz Podgorice poznati su javnosti po pokušaju ubistva vođe kavačkog klana Radoja Zvicera u Odesi, krajem maja prošle godine.

U policijskim evidencijama oni su označeni kao pripadnici barskog klana na čijem se čelu nalazio pokojni Alan Kožar koji je ubijen prošlog ljeta u Grčkoj.

Barski klan je blizak škaljarskom i nastao je kao ogranak mafijaškog kartela koji predvodi Luka Bojović, zatvorenik u Španiji.

B.R.

Saobraćajna nezgoda na magistralnom putu Cetinje – Budva

Automobil se prevrnuo na krov, povrijeđen vozač CETINJE – Jedna osoba povrijeđena je u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila juče na magistralnom putu Cetinje – Budva, u mjestu Obzovica, kazali su iz Uprave policije.

PODGORICA - Protiv R. R. podignuta je optužnica zbog sumnje da je 9. decembra 2021. godine, u porodičnom stanu, neovlašćeno radi prodaje držao marihuanu.

Kako je precizirano u optužnici, u kuhinji je držao 61,787 grama marihuane u PVC kesicama, u 11 plastičnih bočica izlomljene grančice sa marihuanom ukupne neto mase 33,7 grama, na plastičnoj tacni u kuhinji rasutu marihuanu u količini od ukupno 0,794 grama, ručno pravljenu cigaretu sa marihuanom 0,312 grama, u staklenoj bočici sjemenke neto mase od 1,493 grama, kao i dvije vage za precizno mjerenje i drobilicu.

Drogu su pronašli policajci pretresom stana.

A. R. Sa mjesta nezgode

Saobraćajna nezgoda dogodila se oko 12 sati, kada se, iz za sada neutvrđenih razloga, automobil prevrnuo na krov.

Povrijeđena osoba je prevezena u Opštu bolnicu „Danilo I“ na Cetinju.

C. H.

12

Crnom Gorom

Subota, 19. mart 2022.

TIVAT: Odbor povjerenika biće konstituisan 23. marta

Najava deblokade opštinske uprave Naredne sedmice trebalo bi da se donese poslovnik o radu i izabere predsjednik Odbora. To su preduslovi da se pristupi razmatranju i donošenju dokumenata koja su od značaja za funkcionisanje TIVAT – Nakon inicijalnog sastanka Odbora povjerenika, održanom prekjuče u Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija, najavljeno je da će se konstitutivna sjednica Odbora održati u Tivtu 23. marta.

U Odboru povjerenika, koji će do prijevremenih izbora u junu obavljati funkciju Skupštine opštine Tivat, jesu advokat Spasoje Ljesar, ing. pomorstva Goran Sindik, službenica u Opštini Tivat Milena Kovačević i dva predstavnika Vlade, Marko Vukašinović i Novica Vuković.

Sekretarka Skupštine opštine Tivat Ivana Aranđus kazala je da je sastanak u Podgorici bio tehničkog karaktera s ciljem dogovora o početku rada tog petočlanog tijela.

- Sastanku je prisustvovala ministarka Tamara Srzentić, generalna direktorka Direktorata za implementaciju dobre javne uprave Milijana Vukotić-Jelušić, načelnica Direkcije za implementaciju principa dobre javne uprave, analitiku i izvještavanje Nina Blažić, tri člana koji su iz Tivta, te Novica Vuković, predstavnik Vlade u Odboru iz Ministarstva finansija. Peti član, predstavnik Ministarstva ekonomskog razvoja, Marko Vukašinović, bio je odsutan zbog službenog

KOLAŠIN: Danas svečana akademija

Sjećanja na heroje Buda, Baja i Juricu

KOLAŠIN – Tačno u podne, u Velikoj sali Doma kulture, počeće akademija sjećanja, posvećena partizanskim herojima Budu Tomoviću, Baju Sekuliću i Jurici Ribaru koji su poginuli prije 80 godina na području kolašinske opštine.

Organizatori su SUBNOR i antifašisti Crne Gore i Opština Kolašin.

Predsjednik UBNOR-a i antifašista Kolašin Darko Bulatović kaže da će prije akademije, koja počinje u 12 sati, organizovati nekoliko događaja.

- U 10 sati ćemo položiti cvijeće na spomenik na Crkvinama, na čijem su mermeru ispisana imena narodnih heroja Buda Tomovića i Baja Sekulića.

Govoriće generalni sekretar SUBNOR-a i antifašista Crne Gore Dragan Mitov Đurović.

Nakon toga ćemo obići spomen-kompleks na Brezi, a na „poruke Breze“. Organizovaće posjete i Spomeniku palim borcima i Veljku Vlahoviću. Na svečanoj akademiji će govoriti Milosav Bulatović, predsjed-

nik Kolašina, Zuvdija Hodžić, predsjednik SUBNOR-a i antifašista Crne Gore, kao i Sead Đulić ispred boraca veterana.

Najavljeno je prisustvo delegacija boraca i antifašista iz Slovenije i BiH, kao i dvojice učesnika Igmanskog marša koji su još živi. Uz prigodan kulturno-zabavni program biće prikazani i video-zapisi o Budu Tomoviću, Baju Sekuliću i Jurici Ribaru – kazao je Bulatović.

Dr. D.

Prema ocjeni britanskog portala Beachatlas

PARLAMENT NIJE ZASIJEDAO POLA GODINE: Zgrada opštinske administracije

puta – kazala je Aranđus, koja je, sa predsjednikom Opštine Željkom Komnenovićem, prisustvovala sastanku u ime lokalne uprave.

Po riječima Anđus, 23. marta bi trebalo da se donese poslovnik o radu i da se izabere predsjednik Odbora.

To su preduslovi da se pristupi razmatranju i donošenju (86) odluka koje su od značaja za funkcionisanje grada jer tivatski parlament nije zasijedao

više od pola godine. Odluka o budžetu za 2022. godinu je najvažnija, zatim bulevar Tivat – Jaz, regionalni put od Radovića do Monte rose...

Predsjednik Opštine Tivat Željko Komnenović, najavio je da će se naredne sjednice Odbora povjerenika održavati u Tivtu i da će se, u slučaju spriječenosti, predstavnici Vlade uključivati u rad putem video-linka.

Vlada je 10. marta raspustila lokalni parlament jer šest mje-

seci nije održana sjednica. Nije bilo kvoruma, na sjednice nijesu dolazili odbornici opozicionih partija DPS, SDP, SD i HGI. U Tivtu od lokalnih izbora 30. avgusta 2020. manjinsku vlast vrši koalicija građanskih listi Narod pobjeđuje, Bokeški forum i „Goran Božović – časno i odgovorno za bolji Tivat“. Imali su podršku jedinog odbornika SDP-a, ali ju je on uskratio u septembru prošle godine.

S. KRSTOVIĆ

Plaža Jaz među deset najzabavnijih u Evropi

BUDVA - Jaz u Budvi je, prema ocjeni britanskog portala Beachatlas, jedna od ,,top ten“ plaža za zabavu u Evropi, saopšteno je iz Nacionalne turističke organizacije.

Time je Jaz svrstan uz najpopularnije plaže Španije, Kipra, Grčke, Hrvatske i Bugarske.

- Jaz je duga šljunkovita plaža koja se nalazi nekoliko kilometara od Budve. Nudi veličanstven pogled, čistu plavu vodu i prekrivena je ležaljkama, suncobranima i barovima na plaži. Tu su i svlačionice, tuševi, toaleti i parking, ili baš sve što vam je potrebno za odličan dan na plaži – navodi se nu tekstu.

Na prvom mjestu je Playa d’en Bossa na Ibici, na drugom plaža Zrće na hrvatskom ostrvu Pag, a tu su i plaže Paradise i Paraga na Mikonosu, plaža Nissi smještena u blizini kiparskog ljetovališta Aja Napa, kao i Centralna plaža u Bugarskoj.

N. K.

BIJELO POLJE: Dramski studio ,,Nada“ sastavljen od srednjoškolaca priprema novu predstavu

,,Karma Koma“ krajem aprila pred publikom BIJELO POLJE – Nakon uspješnog rada na predstavi ,,Babaverzum“, koja je punila bjelopoljsko pozorište na svakom izvođenju, dramski studio ,,Nada“ priprema novi komad – ,,Karma Koma“ po tekstu Milene Depolo. Publika će premijeru imati priliku da vidi krajem aprila.

Petar Novakovć, osnivač studija ,,Nada“, kaže da je u pitanju komedija situacije, sa veoma sadržajnim, duhovitim tekstom i raznolikim karakterima.

- Priča je dinamična, govori o ljudskoj zaluđenosti efemernim stvarima i posljedicama te zaluđenosti na svakodnevni život i društvo. Sudeći po tome kako su djeca prihvatila tekst, vjerujem da je pogodan za dobru predstavu – istakao je Novaković za Pobjedu.

U predstavi igraju Aleksa Obradović, Damjan Drobnjak, Laura Miladinović, Vojin Nedović, Mihailo Drobnjak, Sara Kurgaš, Milena Obradović, Milica Jeremić i Marija Korać.

Po tekstu Milene Depolo predstavu režira crnogorski glumac Petar Novaković, koji je i osnivač dramskog studija. On objašnjava da je u pitanju komedija situacije, sa veoma sadržajnim, duhovitim tekstom i raznolikim karakterima Zadovoljstvo i uzbuđenje zbog novog projekta ne kriju ni članovi dramskog studija, ističući mnogo pozitivnih stvari koje im je donijelo učešće u stvaranju ,,magije“, kako vole nazvati među sobom rad na predstavi.

Laura Miladinović, učenica Gimnazije ,,Miloje Dobrašinović“, kaže kako je zahvalna na prilici da bude dio ekipe i razbije monotonost svakodnevice, pritom doživljavajući sve ono o čemu je ranije maštala, ali ne i imala priliku da učini.

- Možda je i najljepša stvar to što sam pobijedila socijalnu anksioznost i sada uživam u svakom momentu provedenom kako u društvu, tako i na sceni – dodaje Miladinović.

Njen kolega Vojin Nedović, takođe gimnazijalac, objašnjava da im napredovanje u različitim sferama, olakšava pristup mentora Petra Novakovića, koji je, kako kaže, prije svega prijateljski.

Dramski studio ,,Nada“ postoji od maja 2021. godine u okviru Centra za kulturu ,,Vojislav Bulatović - Strunjo“. U osnivačkom manifestu stoji da su njegova vrata široko otvorena za sve srednjoškolce koji imaju želju da unaprijede glumačke sposobnosti, bave se književnošću i poezijom, oslobode treme od javnog nastupa, obogate svoje karaktere, druže se i nauče nešto novo o sebi i okolini.

SVAKA PREDSTAVA NOVI IZAZOV: Članovi dramskog studija ,,Nada“

Članarina nije u novcu, ,,plaća“ se dobrom voljom, pjesmom i monologom. Članovima je ostavljen prostor za maštanje, kreiranje, iznošenje ideja koje će oblikovati sam dramski studio i njegov rad. Postoje i pravila

– strogo je zabranjena upotreba uvredljivog i nipodaštavajućeg jezika.

Osim članova koji pripremaju predstavu ,,Karma Koma“ članovi studija su Tamara Joksimović, Ajla Šabović, Viktor

Joksimović, Almina Brzać, Dina Kadić, Elisa Spahić, Sanida Erović, Luna Erović i Radovan Zejak.

Zajednički poručuju kako im je najvažnije – naučiti da budemo bolji ljudi.

M. ŠARČEVIĆ

Kultura

Subota, 19. mart 2022.

13

Nastavljena realizacija projekta „Kreativna ekonomija – Razvoj politika u oblasti filmske industrije u Crnoj Gori“

Projekat se sprovodi u organizaciji Filmskog centra Crne Gore i Britanskog savjeta (British Council Montenegro), u saradnji sa Hercegnovskim strip festivalom. Gosti u Podgorici, tim povodom, juče su bili storiborder serije „Igra prijestola“ Vilijam Simpson i Brajan Kirk, reditelj nekoliko epizoda u prvoj sezoni svjetski poznate sage. Panel diskusija i predavanje bili su zatvoreni za medije, a na otvaranju programa govorile su ambasadorka Velike Britanije Karen Medoks, direktorica Britanskog savjeta Vanja Madžgalj i direktorica Filmskog centra Aleksandra Božović.

Irska model filmskog i ekonomskog napretka

Jedan od reditelja „Igre prijestola“ Brajan Kirk za Pobjedu

Želio sam da fantaziju učinim stvarnom

D. MALIDŽAN

PODGORICA – Panel diskusija i predavanje o tome kako je Sjeverna Irska napredovala u kinematografskom i ekonomskom smislu zahvaljujući tome što je bila domaćin popularne serije „Igra prijestola“ i kako bi naša zemlja mogla da se ugleda na nju, održana je juče u hotelu „Cue“, u okviru realizacije projekta „Kreativna ekonomija – Razvoj politika u oblasti filmske industrije u Crnoj Gori“.

PODSTICANJE

Kada je u pitanju razvoj kinematografije, ali i ekonomije uopšte, prema riječima ambasadroke Medoks, Sjeverna Irska je odličan model za Crnu Goru.

- Ona je uspješno izgradila svoju filmsku industriju kroz razvoj strateške vizije, stvaranjem jakih veza između svog obrazovnog sistema i filmske industrije, promovisanjem svoje kulture, kao i ekonomskih mogućnosti. Crna Gora bi, takođe, imala koristi od diversfikacije svoje ekonomije, podsticanja kreativnosti i inovacija, promovisanjem svoje posebne kulture i prirodnog okruženja. To je ono što projekat Britanskog savjeta namjerava da podrži. Oni rade sa Filmskim centrom Crne Gore na razvoju nastavnog plana i programa, podrškom talentovanih ljudi koji posjeduju vještine potrebne filmskoj industriji – rekla je Medoks.

Madžgalj je podsjetila da kreativne industrije zapravo obuhvataju četiri velika sektora – biznisa, kulture i kreativnosti, novih digitalnih tehnologija i društvenog razvoja.

Aleksandra Božović, Karen Medoks i Vanja Madžgalj juče na konferenciji u Podgorici

- U Crnoj Gori je potreban strateški pristup za razvoj svih elemenata koji čine jednu filmsku industriju. To su vrlo komplikovana infrastruktura, talenti, ljudi koji čine kreativnu industriju.

U saradnji sa Filmskim centrom smo odlučili da pokrenemo jedan strateški pristup za razvoj vještina u filmu i novim medijima, radeći sa obrazovnim sistemom. Već smo započeli razgovore sa osnovnim i srednjim školama o potencijalnoj reviziji i modernizaciji umjetničkih predmeta u ovim ustanovama, koji bi se upodobili potrebama 21. vijeka i uključili nove vještine poput 3D animacije, 3D mo-

delovanja, ali i storibordinga i storitelinga – rekla je ona.

UMREŽAVANJE

Prema riječima Madžgalj, važno je umrežavanje među umjetničkim sektorom.

- Kroz Hercegnovski strip festival vidimo koliko je filmska industrija kompleksna i koliko daje priliku za razvoj talenata i otvaranje novih radnih mjesta – kazala je ona. Šef produkcije Nacionalne agencije za film i televiziju Sjeverne Irske Endrju Rid, koji je zaslužan za dovođenje serija „Igra prijestola“ u Belfast, tokom onlajn obraćanja objasnio je koliko

je i na koji način snimanje popularne serije promijenilo, prije svega, ekomomiju i turizam, te uzdiglo filmsku industriju.

- Od prve do posljednje epizode Sjeverna Irska bila je domaćin „Igre prijestola“, a za to vrijeme, kroz ovu franšizu je na nevjerovatan način unaprijedila ekonomiju. Biti domaćin ovakvog televizijskog spektakla, poznatog na globalnom nivou, privuklo je razne investitore, brojne filmske stvaraoce, dovelo ogroman broj turista. U prvih nekoliko godina, svi zajedno smo bili u blagom čudu, niko nije mogao da povjeruje koliko je turizam porastao S. V. – rekao je Rid.

Iako su popularnoj seriji „Igra prijestola“ prethodile knjige Džordža Martina, reditelju nekoliko epizoda u prvoj sezoni, Brajanu Kirku, to nije predstavljalo okosnicu u režiji. Knjige mu, kako je kazao za Pobjedu, nijesu ništa značile, nije ih pročitao kada je počeo da režira jednu od najpoznatijih saga današnjice, a prije nego što je ušao u projekat – nije ni znao da postoje.

- Razumio sam da postoji velika baza fanova, ali moja originalna zamisao je zapravo bila u tome da fantaziju, koja je bila u scenariju, napravim stvarnom. Originalna postavka za seriju su bili „Sopranovi“ i „Middle Earth“. Tako da je u pitanju bila struktura porodice, politička struktura, seksualna dinamika, makijavelistička priroda svijeta i povezivanje svega toga sa fantazijom. Mislim da je meni upravo to bilo zanimljivo, izazovno, želio sam da sve to da učinim stvarnim – rekao je Kirk.

Imajući u vidu da je serija privukla veliki broj obožavaoca širom svijeta, Kirk je mišljenja da je to najviše iz razloga što ona pruža svima posebnu konekciju.

- Mnogo je stvari za koje se možete uhvatiti kada je u pitanju bliskost koju je publika osvarila sa serijom. Mislim da je u pitanju kombinacija bjekstva od stvarnosti i realnosti u kojima možemo naći sebe, kao i dinamika iz naših života koja je veoma predstavljena u seriji – kazao je on.

Sigurno je da je „Igra prijestola“ promijenila pristup režiji i kreiranju novih ostvarenja na globalnom nivou.

- Pokret čiji je dio „Igra prijestola“, ne nužno cijeli pokret, želio je televiziji da donese i predstavi novi stvaralački spektakl. Barijera između filmova i serija se rastvorila, nestala je. Ljepota serija je u donošenju priča u dugoj formi, one donose kompleksnost vizure iz različitih konteksta, dužih i zanimljivijih. Sada i na televiziji imamo pristup bioskopskom spektaklu. Nova televizijska umjetnost je kombinacija svega toga – objasnio je Kirk.

Međutim, savremena kinematografija, kako je Kirk rekao, polako se gubi u svom tehnološkom napredovanju, te je važno da se u tome ne izgubi bit umjetnosti, naročito u stvaranju karaktera.

- Kada je u pitanju savremena kinematografija, na globalnom nivou, ono što se trenutno dešava, način na koji se filmovi gledaju – zapravo je spektakl postojeće intelektualne svojine koja uništava i nipodaštava nove ideje. Neophodno je pronaći balans između savremenog filmskog izraza koji na jedan način predvodi Marvel i kompleksnosti karaktera koje su donosila ostvarenja sedamdesetih. To je ideja. Ti filmovi, koji su bili blokbasteri toga perioda, nešto su na šta se moramo ugledati. Na primjer, kada je „Kum“ izašao, mislim da je bila 1972. godina, bio je vjerovatno najpopularniji film godine. Moramo da radimo na uvezivanju tog nivoa kompleksnosti likova u okviru modernog prostora – kazao je Kirk.

Izložba radova ,,Odsjaj minulih vremena“ otvorena u podgoričkoj galeriji ,,Centar“

PODGORICA - Izložba radova ,,Odsjaj minulih vremena“ otvorena je u galeriji ,,Centar“, u okviru Dana kulture Bošnjaka u Crnoj Gori. Postavka je likovni omaž umjetnicima rođenim u prošlom vijeku.

Zastupljeno je 12 autora koji su rođeni između 1915. i 1960. godine: Mujo Adrović, Refik Adrović, Fikret Coković Cokara, Rasim Hadrović Polimski, Hilmija Ćatović, Mehdija Husić, Ibrahim Kurpejović, Hazbo Nuhanović, Besalet Pojatić, Džengis Redžepagić, Behaudin Selmanović i Smajil

Smajo Selmanović.

Izložbu je organizovalo Bošnjačko vijeće u Crnoj Gori. Realizaciju omaža inicirao je Mirsad Rastoder, ispred Bošnjačkog vijeća, a kreirali akademski umjetnici – komesari izložbe Selma Đečević, Aldemar Ibrahimović i Senad Pepić.

Rastoder je kazao da izložba ,,Odsjaj minulih vremena“ predstavlja sjećanje na divne umjetnike koji su stvarali u prošlom vijeku.

- Nažalost, oni su preminuli, ali to je još veća obaveza da ih se sjećamo i da se vraćamo njihovim djelima. Riječ je o umjetnicima

koji su ostavili dubok trag u onome što su radili i kao pedagozi i kao stvaraoci. Ne možemo reći da su večeras ovdje zastupljeni najreprezentativniji radovi ovih umjetnika, ali možemo sa sigurnošću reći da smo napravili izložbu koja ima dušu, poetiku i podsjeća na neka minula vremena – kazao je Rastoder. Đečević je kazala da izložba, koju sačinjava presjek stvaralaštva istaknutiih bošnjačkih likovnih umjetnika, predstavlja vrijednu iskaznicu koja svjedoči bogatoj kulturnoj tradiciji Crne Gore.

- Prije svega zato što pruža publici mogućnost da spozna ra-

skoš umjetničkog diverziteta, poetičku i stilsku razuđenost autohtonih umjetničkih izraza – rekla je Đečević.

Ibrahimović je kazao da je kultura sjećanja uvijek potrebna.

- Potrebna je zato što vidimo da ima i onih snaga koje ne dozvoljavaju da se bavimo onim čime bi trebalo da se bavimo, nego se bavimo stvarima koje možda i nijesu potrebne i njih ,,isturamo“ u prvi plan. Ovo je najbolji način da se odupremo svemu tome. Na ovaj način sjećamo se onih koji su bili pioniri modernog slikarstva – istakao je Ibrahimović.

A. Đ.

M.B.

Sjećanje na pionire modernog slikarstva

Sa otvaranja izložbe u galeriji „Centar“

14

Kultura

Subota, 19. mart 2022.

Tribina o položaju kulture u savremenom crnogorskom društvu održana u Nikšiću

Afirmisanje amaterizma i kiča FCJK

NIKŠIĆ - Tribina „Položaj kulture u savremenom crnogorskom društvu“, koju su organizovali Fakultet za crnogorski jezik i književnost i Društvo prijatelja i poštovalaca Nikšića, samo je ustanovila beznadežnost situacije u kojoj se trenutno ova oblast nalazi, ali ne i dala konkretne odgovore kako se konstantnom unazađivanju može stati na put.

Na tribini koja je održana u sali hotela „Onogošt“ govorili su Jasmina Nikčević, filološkinja, Ivan Radojičić, sociolog, Dragana Tripković, književnica i Vasko Raičević, filolog i dramaturg. Program je vodila Andrijana Mijušković.

RE-TRADICIJA

Nikčević smatra da, nezavisno od okrutne surovosti aktuelne spoljnopolitičke opasnosti, moramo braniti svoju kulturu, jer ono što se dešava u političkom i društvenom životu apsolutno se, kao kroz jedno uveličavajuće staklo, vidi kroz kulturne fenomene.

- Čini mi se da živimo u nečemu što možemo zvati političkim, kulturnim kičom u onom najtežem smislu riječi, jednom re-tradicijom koja se vraća u najretrogradnijem smislu.

Znači, takvo tumačenje, takvo mapiranje tradicije sa nepotrebno mnogo folklornih i pri-

Učesnici tribine u hotelu „Onogošt“

mitivnih situacija i obojenosti, sve nam to krasi i kulturnu scenu i diskurs, diskurs političara, diskurs javnih ličnosti, diskurs, nažalost, obrazovnih institucija i sudionika u obrazovanju, što je najporaznije – istakla je Nikčević.

Ona se osvrnula i na jezik u medijima i neformalnost u obraćanju koja je, prema njenom mišljenju, nedopustiva.

- U javnom diskursu imate toliko prisutne ekavice da je to kompletan, bez pardona, atak na jezički identitet Crne

Gore i crnogorskog jezika i jezičke stvarnosti. Ne možete u školama to dozvoliti, ne mogu PR službe to da rade, radi se o milion takvih slučajeva koji prosto u tom smislu smetaju.

Nije tu u pitanju nepoštovanje jezičkog diverziteta, naprotiv, taj pluralizam ćemo poštovati, ali u javnom obraćanju šta je na snazi nego kulturocid, lingvocid, identitet koji treba rušiti ne na suptilne načine, nego vrlo direktno – rekla je Nikčević.

Postojeće stanje, prema mi-

šljenju Nikčević, ali i ostalih učesnika u diskusiji, nije pitanje samo trenutne situacije, već ni ranije nije ništa urađeno da bi se učvrstile institucije, te je zbog toga danas došlo do njihovog urušavanja.

BANALNO

Raičević je kazao da je ovo sve vidljivije sada, zato što je na djelu jedna konzervativna, očigledno klerikalna struktura koja to nameće kao teme koje su im bliske. Kultura jedne države, smatra on, se svela na

provincijalni nivo, a razlozi su brojni. Između ostalog i potreba da sebe sagledavamo kroz oči većih kultura.

- Mi dovedemo autore iz Beograda da nam oni pišu u Crnoj Gori i to postavljamo u pozorište. Oni, naravno, pišu onako kako vide Crnu Goru, sa klišeima, što Crna Gora već odavno nije. Imamo tu neku orijentalnu svijest da vjerujemo uvijek više slici koju drugi imaju o nama, nego onome što možemo mi ovdje sami možemo da kreiramo – rekao je Raičević.

Tripković se, između ostalog, osvrnula i na stanje u izdavaštvu.

- Postoji jedna ultimativna strategija koja traje vrlo tendenciozno već izvjesno vrijeme, a to je satiranje i zatiranje svega što ima predznak crnogorskog. Imate pojavu afirmisanja amaterizma i kiča koje imamo u izdavaštvu, i u pozorištu, i u svim ostalim kulturnim i umjetničkim kategorijama. Institucije promovišu neke banalne programe koji služe vjerovatno za refokusiranje kulture na neke druge centre koji su veći od Podgorice, Cetinja, Nikšića... – rekla je Tripković.

To što je tribina održana na dan kad Irci, ali i mnogi narodi širom svijeta koji i nemaju mnogo dodira s Irskom, slave i obilježavaju Svetog Patrika (17. mart), sociolog Ivan Radojičić je iskoristio kao primjer da objasni da kulture malih zemalja ne moraju nužno imati kratke domete.

- Ako neka mala kultura danas u savremenom svijetu, u globalnim aspektima, uspije makar na sat ili dan da zaustavi čitavu svjetsku javnost pa i nekim pučkim, bez uvrede, zabavama, mislim da je to jako značajno za te male kulture i da je vidljivo i da doprinosi svim kulturnim djelatnostima u sklopu tih kultura – rekao je Radojičić.

D. ERJAVŠEK

Centar savremene umjetnosti Crne Gore najavio Književno veče Miraša Martinovića održano u Biblioteci „Njegoš“ na Cetinju projekat „Laboratorija kolekcije nesvrstanih zemalja“

Nova vrednovanja kolekcije umjetnosti nesvrstanih zemalja PODGORICA - Centar savremene umjetnosti pokreće četvorogodišnji projekat „Laboratorija kolekcije nesvrstanih zemalja“, koji će koncipirati i realizovati tim kustosica i konzervatorki: Marina Čelebić, Anita Ćulafić, Nada Baković i Natalija Vujošević.

Projekat ima za cilj razvoj savremenih istraživačkih i arhivskih umjetničkih praksi i njihovu implementaciju u umjetničke i edukativne programe Centra, kao i povezivanje ove izuzetno vrijedne i bogate zbirke, koja svjedoči o važnom internacionalnom istorijskom kontekstu, sa međunarodnom akademskom i umjetničkom zajednicom, koja za nju iskazuje veliko interesovanje.

- Namjera je da se kroz ovaj program u kontinuitetu razvijaju aktivnosti koje bi doprinijele istorizaciji i novim čitanjima, te obnavljanju međunarodnih komunikacija i razmjena koje je kolekcija njegovala. Laboratorija kolekcije umjetnosti nesvrstanih zema-

lja pokreće trajni javni poziv za iskazivanje interesa za saradnju. Poziv je namijenjen istraživačima iz oblasti umjetnosti, kulture i društvenih nauka, kao i onima koji djeluju interdisciplinarno – navodi se u saopštenju CSUCG. Iz ove ustanove su pozvali zainteresovane da se obrate slanjem prijedloga istraživanja / predlaganjem istraživačkih koncepcija na temu istorijata, arhiva i umjetničke kolekcije nesvrstanih zemalja. Pored prijedloga saradnje, potrebno je dostaviti i biografiju, kao i podatke o prethodnom iskustvu na polju istraživačkih praksi.

R. K.

Sve što je živjelo u našim prethodnicima živi i u nama

PODGORICA - Autorsko veče Miraša Martinovića, pod nazivom „Živa antika“, održano je u Biblioteci i čitaonici „Njegoš“ na Cetinju.

O djelu Martinovića govorili su publicista i književni kritičar Božidar Proročić i prof. književnosti Veljko Martinović.

Posljednja Martinovićeva knjiga poezije „Troja domovina“, u kojoj je sadržano četrdesetak pjesama, prema riječima Proročića, predstavlja kompleksno pjesničko štivo.

- Martinović je fasciniran prošlošću, velikim civilizacijama, antičkim temama. Ova knjiga poezije sadrži jasne ali i dubokoumne poruke koje su se, u samom autoru, taložile kao vid višedecenijskog iskustva u istraživanju antičke prošlosti Crne Gore. Njegova poezija čitaoce osvaja helenizmom i mistikom koji se obostrano prepliću kroz paradigmu nastajanja i događaja iz daleke prošlosti. U sintezi mitskog, književnog, enciklopedijskog, etimološkog i kulturološkog, on na poseban način budi našu maštu i pretvara je u stvarnost – kazao je Proročić, prenosi Cetinjski list. Đukanović je ukazao da je književnost Martinovića nastajala poslije brižljivog arhivskog i ar-

Sa književne većeri na Cetinju

heološkog istraživanja i ispitivanja, pa se slobodno može reći da su Martinovićeve knjige u isto vrijeme i studije i umjetnička djela.

- Iako po profesiji nije ni arheolog, ni istoričar, njegovo znanje iz ovih oblasti je ogromno jer se više od trideset godina druži i s jednima i s drugima. Istorijske ličnosti i događaje o kojima piše, Martinović koristi kao okosnicu ili kostur, a priča je ono vezivno tkivo koje taj kostur drži ujedno, i služi da se određena ličnost ili

događaj sagleda s više strana i da dobije na živosti. Izvanredni dar erudite i pripovjedača omogućava mu da, snagom svoje mašte, čitaocima otkriva davno izumrle ličnosti, oburdane i porušene gradove dok su bili u svoj svojoj veličini – rekao je Đukanović, prenosi Cetinjski list.

Martinović je rekao da je u literaturi sve moguće, da sve prošlo živi u nama, da treba umjeti pročitati znakove i tragove koji su ostavljeni, i „ukrstiti ih s našim tragovima“.

- Na prostoru Crne Gore su se smjenjivali mnogi narodi, starosjedioci Iliri, čiji su korijeni duboko u njoj. Meni je bilo bitno da se kroz moje djelo produže oni koji su nekada živjeli na prostoru Duklje i Prevalitane, ove zemlje. Sve što je živjelo u našim prethodnicima, živi i u nama.

Ono što oni nijesu dosanjali, mi sanjamo. Samo treba da im se istinski posvetimo. Oni su tu, nijemi, treba im omogućiti da progovore – kazao je Martinović, prenosi Cetinjski list. R. K.

U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 19. mart 2022.

DVADESET TREĆI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Ruski predsjednik pravdao agresiju koja je dovela do katastrofalnih žrtava i više od tri miliona ukrajinskih izbjeglica

Dok Putin slavi vojsku gore gradovi u Ukrajini Iako ruski predsjednik glorifikuje vojnu agresiju na Ukrajinu, činjenica je da ruske trupe, koje su grupisane blizu Kijeva, već desetak dana nijesu napravile nikakav pomak. I drugi veliki grad – Harkov, koji je u okruženju – odolijeva napadima. U nemogućnosti vojnog napretka, ruska vojska je intenzivirala granatiranje gradova, gađajući čak i zdravstvene ustanove MOSKVA/KIJEV – Dok se Ukrajina već 24 dana suočava sa ratnim razaranjima u kojima broj civilnih žrtava raste iz dana u dan, u mirnoj Moskvi juče je obilježena osma godišnjica anektiranja poluostva Krim Rusiji, a taj događaj ruski lider Vladimir Putim iskoristio je da još jednom opravda vojnu invaziju na suverenu teritoriju druge države i pohvali herojstvo ruske vojske iskazano tokom „specijalne operacije u Ukrajini“.

Povodom osme godišnjice pripajanja Krima Rusiji juče je na stadionu „Lužnjiki“ u Moskvi održan koncert i veliki miting „Za svijet bez nacizma – za Rusiju“.

Tokom obraćanja prisutnima predsjednik Putin je, citirajući Sveto pismo, ponovio i kako je glavni motiv specijalne vojne operacije u Ukrajini zaštita Donbasa i „spašavanje mirnih ljudi od genocida i stradanja“.

Putin je primijetio i kako se početak ruske vojne operacije za zaštitu Donbasa 24. februara „sasvim slučajno“ poklopio sa rođendanom Fjodora Ušakova, čuvenog ruskog vojskovođe iz 18. vijeka koji nije izgubio nijednu bitku i koji je kasnije kanonizovan za sveca.

- Ove grmljavine će ići na slavu Rusije – citirao je ruski predsjednik Ušakova i dodao: „Tako je bilo tada. Tako je i danas. I tako će uvijek biti“.

Ruski lider je podsjetio da je-

dinstvo predstavlja univerzalnu vrijednost za sve narode i predstavnike svih vjera u Rusiji, te ocijenio kako je „herojska borba“ ruskih vojnika u Ukrajini najbolja potvrda tome.

- Rame uz rame pomažu i podržavaju jedni druge. Jedni druge svojim tijelima štite od metaka na bojnom polju. Takvo jedinstvo odavno nijesmo imali – rekao je ruski predsjednik.

BOMBARDOVANJE GRADOVA

Iako ruski predsjednik glorifikuje vojnu agresiju na Ukrajinu, činjenica je da ruske trupe, koje su grupisane blizu Kijeva, već desetak dana nijesu napravile nikakav pomak. I drugi veliki grad – Harkov, koji je u okruženju – odolijeva napadima.

U nemogućnosti vojnog napretka, ruska vojska je intezivirala granatiranje gradova, gađajući i civilne ciljeve. Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) konstatovala je da su do sada pogođene ruskim projektilima čak 43 zdravstvene stanice širom Ukrajine.

Sjedinjene Američe Države konstatovale su da je Rusija ,,napravila brojne pogrešne korake“ tokom invazije na Ukrajinu. To je izjavio američki ministar obrane Lojd Ostin. U intervjuu za CNN on je rekao da ruske snage ,,nijesu napredovale onoliko brzo koliko bi željele“, dodajući da su se ,,mučile s logistikom“..

Ostin je kazao kako nije vidio

15

Putin je, u međuvremenu, gotovo sat vremena telefonom razgovarao sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom i tom prilikom se požalio da Kijev „pokušava da odloži mirovne pregovore, iznoseći sve više nerealnih prijedloga“ .

- Ruska strana je ipak spremna da nastavi da traga za rješenjem u skladu sa svojim dobro poznatim principijelnim pristupima – rekao je Putin Šolcu. Šolc je, sa druge strane, pozvao na prekid vatre u Ukrajini i neophodnost da se što prije postigne napredak u pronalaženju diplomatskog rješenja.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je razgovarao sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen kojoj je prenio da Ukrajina očekuje napredak u pogledu aplikacije za pridruživanje Evropskoj uniji u narednim mjesecima.

- Imao sam značajan razgovor sa predsjednicom EK. Mišljenje EK o aplikaciji Ukrajine za članstvo biće pripremljeno u roku od nekoliko mjeseci. Zajedno idemo ka našem strateškom cilju – napisao je Zelenski na Tviteru.

POJAČAVANJE SANKCIJA

Reakcija stanovnice Marijupolja na razaranja tog opkoljenog grada

dokaze o ,,dobrom korištenju taktičke inteligencije“ ili ,,integraciji vazdušnih sposobnosti s kopnenim manevrima“.

-Postoji niz stvari za koje bismo očekivali da bi ih vidjeli, a jednostavno nijesmo. Mnoge njihove pretpostavke nijesu se pokazale tačnim dok su ulazili u ovu borbu. Mislim da je (Rusija) zamišljala da će se brzo kretati i vrlo brzo zauzeti glavni grad, a to nijesu mogli učiniti“, rekao je šef Pentagona.

EGZODUS

I dok Putin, citirajući Sveto pismo i Ušakova, pokušava da opravda vojnu intervenciju koju je naredio, ukrajinski egzodus ne jenjava.

Prema posljednjim podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za ljudska prava, u Ukrajini je od početka sukoba nastradalo najmanje 816 civila, dok ih je više od hiljadu ranjeno. No, i UN napominju da je riječ o zvanično potvrđenim žrtvama a da je stvarna brojka nastradilih mnogo veća.

Ukrajinski mediji prenose i da su se juče najmanje tri eksplozije čule u Lavovu, gradu na zapadu Ukrajine, dok je jedna odjeknula u sjevernom dijelu

Kijeva.

Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovi izjavio je da je nekoliko projektila pogodilo zavod za remont aviona u tom gradu.

- Rad zavoda je zaustavljen i nije bilo žrtava – objavio je Sadovi na Telegramu.

Gradonačelnik je rekao da su rakete pogodile i oblast u blizini aerodroma u Lavovu, ali ne i sam aerodrom.

Iz samoproglašene Donjecke narodne republike je, kako je prenijela ruska Izvijestija, saopšteno da je Rusija juče uspostavila zonu zabrane letjenja iznad Donbasa.

PREGOVORI

U isto vrijeme nastavljeni su i mirovni pregovori Kijeva i Moskve. Šef ruske pregovaračke delegacije Vladimir Medinski, koji je istovremeno i Putinov pomoćnik, kaže da su dvije strane na pola puta do dogovora o demilitarizaciji Ukrajine.

On je naveo i da se napredak pregovora o pitanjima poput denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine može ocijeniti na različite načine, prenio je Tas. - Što se tiče demilitarizacije, rekao bih da je odnos snaga 50 naprema 50. Nijesam ovlašćen

da iznosim bilo kakve detalje o pregovorima. Neću iznositi ni konkretne brojke ni argumente dviju strana, ali u ovom dijelu smo na pola puta – rekao je Medinski.

Iz Kremlja poručuju i kako će potencijalni susret ruskog i ukrajinskog predsjednika radi potpisivanja sporazuma o rješavanju aktuelne situacije zavisiti od modaliteta tog dokumenta, koji tek treba da bude usaglašen.

- Sve će zavisiti od modaliteta dokumenta, o kome još moramo da se dogovorimo – izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na konferenciji za novinare.

Sa druge strane, zamjenik načelnika kabineta ukrajinskog predsjednika Andrij Sibiha poručuje da su pregovori teški i da Ukrajina, u svrhu kompromisa sa Rusijom, neće odustati od težnje da se pridruži Evropskoj uniji.

- Biću kategoričan, to je apsolutno neprihvatljivo. To je naš izbor i zahtjev za članstvo u EU je podnijet – rekao je Sibiha u izjavi za nacionalnu televiziju, koju je prenijela agencija Rojters.

Ruski predsjednik Vladimir

Razgovor Bajdena i Si Đinpinga: SAD i dalje zabrinute zbog Kine Gotovo dvosatni video-razgovor američkog predsjednika Džoa Bajdena s njegovim kineskim kolegom Si Đipingom nije ublažio zabrinutost SAD da bi Kina možda mogla biti spremna pružiti vojnu ili finansijsku potporu Rusiji, kažu u Bijeloj kući.

Umjesto toga, sekretarka za medije Bijele kuće Džen Psaki rekla je da će SAD pomno pratiti dalje postupke predsjednika Si Đipinga, prenosi CNN. -To nas zabrinjava. Predsjednik je detaljno objasnio kakve bi implikacije i posljedice bile ako Kina pruži materijalnu podršku Rusiji dok provodi brutalne napade na ukrajinske gradove i civile. I to je nešto što ćemo posmatrati i svijet će posmatrati rekla je Psaki.

Zapadne vlade su, kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini, i juče nastavile sa uvođenjem sankcija Rusiji.

Američko ministarstvo trgovine naložiće prizemljenje 100 aviona koji su nedavno letjeli u Rusiju i za koje se vjeruje da krše američku izvoznu kontrolu, uključujući i avion koji koristi ruski biznismen Roman Abramovič, saopštili su zvaničnici Rojtersu.

Australija je, kako je saopštila šefica diplomatije te zemlje Maris Pejn, uvela sankcije ruskoj centralnoj banci i ministarstvu finansija. Sankcijama je obuhvaćeno i 11 banaka i vladinih organizacija, koje uključuju veći dio bankarske imovine u Rusiji, kao i sve subjekte koji rukovode ruskim državnim dugom, prenio je Rojters.

I vlasti Japana su saopštile da uvode sankcije protiv 15 državljana Rusije i devet organizacija, uključujući vojne službenike i državnu kompaniju za izvoz oružja „Rosoboroneksport“.

Evropski parlament zabranio je diplomatama i zvaničnicima iz Rusije i Bjelorusije ulazak u svoje prostorije, napisala je juče predsjednica EP Roberta Mecola na Tviteru.

Britanski medijski regulator Ofkom saopštio je da je oduzeo dozvolu televizijskom kanalu RT da emituje program u Ujedinjenom Kraljevstvu, nakon ispitivanja nepristrasnosti izvještavanja o napadu Rusije na Ukrajinu.

Govoreći o međunarodnim zabranama sa kojima se Rusija suočava, šef diplomatije te zemlje Sergej Lavrov je poručio da sankcije Rusiju čine jačom i da će ona preživjeti i prilagoditi svoju ekonomiju.

Upozorio je i da sve isporuke koje uključuju slanje vojne pomoći Ukrajini ujedno postaju i legitimne mete za rusku vojsku.

Poručio je i da je isporuka sovjetskih sistema S-300 iz drugih zemalja u Ukrajinu nezakonita i da će Moskva to spriječiti.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

16

Hronika Podgorice

Subota, 19. mart 2022.

Zanimljive igračke brenda ,,Duga tojs“ do kraja mjeseca u atrijumu Šoping molu Delta siti

Prvu hobotnicu ,,Duga Hoba“ šile smo za malog Kiku... Kad je Tanja objavila sliku Hobe u storiju na Instagramu, hrvatski ronilac na dah Boris Milošić, koji je rekorder u hodanju pod vodom, poručio je za svoju kćerku. Njegov stori je zaslužan što je naš hobi prerastao u posao – kazala je Nada Tadić, koja sa prijateljicom Tanjom Šošić uspješno razvija brend ,,Duga tojs“ Kad kreativnost i dobra energija spoje dvije žene koje imaju dosta zajedničkog, na prvi pogled sasvim obična ideja o pravljenju igračaka iz hobija relativno brzo preraste u jedan od popularnijih brendova u našem regionu.

Kreativne preduzetnice Nada Tadić i Tanja Šošić grade svoju biznis priču kroz sve uspješniji brend ,,Duga tojs“ (Duga Toys), čiji proizvodi su do kraja mjeseca izloženi u atrijumu šoping mola Delta siti, u okviru projekta podrške kreativnom preduzetništvu koji sprovode Glavni grad, Delta siti i marketinška agencija Stratedžist.

Nada Tadić za Pobjedu priča da je, osim predanosti stvaranju ručno izrađenih igračaka od prirodnih materijala i želje za podsticanjem dječje mašte, poseban akcenat na ukazivanju na problem zagađenja životne sredine, prvenstveno mora. Tako je počela izrada njihovih igračaka i jastuka od vune, pamuka, kašmira, svile,

pamučnog somota, pamučnog pliša, frotira...

- Pošto sam imala mašine za šivenje, išla sam na kurs kako bih naučila da ih koristim, pa sam pomalo šila za svoje i potrebe porodice. Više je to bilo kao hobi. Onda sam upoznala Tanju Šošić, koja je došla na ideju da pravimo igračke – priča Tadić.

Već prve igračke koje su napravile izgledale su odlično.

- Samu sebe sam iznenadila svojom sposobnošću. Prvu hobotnicu ,,Duga Hoba“, šile smo za malog Kiku. S obzirom na veličinu (oko 130 centimetara) unutrašnjost smo punile kupujući jastuke, a spoljašnji dio šile smo od vune i pamučnog somota. Kad je Tanja objavila sliku Hobe u storiju na Instagramu, hrvatski ronilac na dah Boris Milošić, koji je rekorder u hodanju pod vodom, odmah je poručio za svoju kćerku.

Njegov stori je ,,krivac“ što je naš hobi prerastao u posao – ističe Tadić. ,,Duga tojs“ pravi i prodaje igre i igračke od prirodnih materi-

Đ. KNEŽEVIĆ

Od hobija do uspješnog biznisa Osvježenje u Delti

Neke od kreacija ,,Duga tojsa“

jala – sirove svile, vune, kašmira, pamuka...

- Sve naše igračke imaju patent i mogu se ,,skinuti“, oprati, peglati i opet ,,obući“. Unutrašnjost igračke šijemo od pamuka i punimo antialergijskim punjenjem. Namijenjene su svim

uzrastima, kako tek rođenoj djeci, tako i starijima npr. kao dekorativni jastuci – ističe Nada.

Da bi na veb-šopu ili na društvenim mrežama predstavili neku novu igračku, ona prođe nekoliko faza.

- Uradimo i po nekoliko puta

Pješke došla iz Makarske u Crnu Goru

- Tanja Šošić je prvi put u Crnu Goru došla pješke sa svojim psom iz Brela u Makarskoj (oko 400 kilometara prešla za 13 dana), a cilj joj je bio da se popne na Bobotov kuk. Fascinirana ovom nesvakidašnjom avanturom poželjela sam da je upoznam. Upoznale smo se u planinarskom domu PSD ,,Javorak“ - ispričala je Nada Tadić.

igračku dok ne budemo zadovoljne veličinom, bojom, materijalom i izgledom svakog detalja. Uglavnom je Tanja zadužena za dizajn i odabir materijala, a ja za izradu. Sve naše igračke imaju svoj ceger od prirodnog pamuka. Đurđa Knežević nam fotografiše igračke, a moja kćerka Milica je zadužena za društvene mreže – navodi naša sagovornica.

Ističe da nastoje da izrađuju igračke od prirodnih materijala i boja, koji se danas sve manje koriste.

- Nastojimo da djecu zainteresujemo za igru na podu i u prirodi, a želimo da skrećemo pažnju na očuvanje voda –

poručuje Nada. Nada i Tanja same izrađuju i deklaracije za igračke, vizit karte prave od parčića pamuka i jute, dok od ostatka materijala prave lopte po šemi Marije Montesori.

Za sada svoje proizvode prodaju samo onlajn, preko društvenih mreža veb-šopa www. dugaplay.com.

- Najviše interesovanja za naše igračke do sada je bilo iz Zagreba. Jedan mjesec smo za njih imali besplatnu dostavu, čak su neki imali čast da im Tanja lično uruči igračke. Još se nije desilo da smo nešto napravile, a da to nije našlo svog kupca – zadovoljno je zaključila Nada Tadić.

I. MITROVIĆ

Raspisan tender za izradu idejnog rješenja i glavnog projekta natkrivanja otvorenog olimpijskog bazena u okviru SC ,,Morača“

Učenici petog razreda OŠ ,,Dr Dragiša Ivanović“ u posjeti Glavnom gradu

Do Nove godine imaćemo još jedno zatvoreno plivalište

Dočekali najdraže goste

Gradonačelnik Ivan Vuković ugostio je juče učenike petog razreda OŠ ,,Dr Dragiša Ivanović“. Posjeta Glavnom gradu predviđena je godišnjim planom nastave za učenike petog razreda, kada đaci u sklopu predmeta poznavanje društva izučavaju osnovne pojmove iz oblasti organizacije i funkcionisanja

Saradnja sa Glavnim gradom, agencijom Stratedžist i Delta sitijem bila je prava prilika da se unikatni proizvodi ,,Duga tojsa“ vide i uživo.

- Do sada nijesmo imali priliku da izlažemo naše igračke. Uglavnom su reakcije pozitivne, dobijamo pohvale sa svih strana, neki kažu i da smo osvježenje u Delti – kaže Nada Tadić.

Napominje da su o njihovom radu pisali časopisi u regionu.

- Gloria HR je krajem prošle godine imala priču o nama, a onda je naše proizvode početkom ove godine uvrstila među najbolje personalizovane igračke u regionu – istakla je Tadić.

Održana i ,,sjednica“ u sali Skupštine Glavnog grada

lokalne samouprave.

Osnovci su imali priliku i da postavljaju pitanja o onome što ih je interesovalo iz te oblasti, na koja im je odgovarao gradonačelnik Vuković. Tokom obilaska upravne zgrade, službenici iz kancelarije glavnog gradskog arhitekte upoznali

su učenike sa istorijatom tog objekta koji od 2017. godine ima status nepokretnog kulturnog dobra od lokalnog značaja.

Mališani su kroz stare fotografije mogli da vide kako su tokom prošlog vijeka izgledali ta zgrada, kao i centar Podgorice.

H. P.

Komunalne usluge završile radove na još dvije saobraćajnice Preko Morače

Nova rasvjeta u ulicama Svetozara Markovića i Vasa Raičkovića U nastavku modernizacije javne rasvjete, ekipe gradskog preduzeća Komunalne usluge završile su radove na još dvije važne gradske saobraćajnice.

U Ulici Svetozara Markovića, na potezu od Bulevara Svetog Petra Cetinjskog do Ulice 13. jula, završena je ugradnja 28 savremenih LED svjetiljki na postojećim stubovima javne rasvjete,

a vrijednost investicije iznosi oko 12.500 eura.

Osim toga, u Ulici Vasa Raičkovića završena je prva faza modernizacije rasvjete, od Bulevara Jovana Tomaševića do raskrsnice sa Ulicom Svetozara Markovića, a iz Komunalnih usluga najavljeno je da će ta saobraćajnica u narednoj fazi dobiti nove LED svjetiljke cijelom dužinom, tj. do ukrštanja sa Moskovskom ulicom.

H. P.

Sportski objekti raspisali su tender za izradu idejnog rješenja i glavnog projekta natkrivanja otvorenog olimpijskog bazena u okviru Sportskog centra ,,Morača“.

Procijenjena vrijednost investicije je 42.350 eura. Ukoliko tenderska procedura bude uspješno okončana, Podgorica će do Nove godine dobiti još jedan bazen koji će kupačima biti na raspolaganju tokom cijele godine.

- Procedura podrazumijeva dobijanje idejnog rješenja, potom izradu glavnog projekta, nakon čega slijedi revizija i onda raspisivanje tendera za odabir izvođača radova. Izvođenje radova, međutim, ne može početi prije 1. oktobra, jer je Podgorica od 18. do 25. septembra domaćin turnira Evropskog prvenstva U-19 u vaterpolu. Po završetku ljetnje sezone, od oktobra možemo početi izvođenje radova.

Olimpijski bazen će biti pokriven balonom koji će ljeti moći da bude uklonjen, a zimi da ponovo bude postavljen. Očekujem da bismo do Nove godine trebalo da imamo postavljen

balon i natkriveni olimpijski bazen pušten u rad – kazao je za Pobjedu izvršni direktor Sportskih objekata Vojislav Marković.

On je kazao da se može reći da će bazen biti natkriven po uzoru na projekat kakav je nedavno urađen na Škveru u Herceg Novom.

- Da li će krov biti tvrdi ili meki, to zavisi od projekta. Uglavnom, taj novi bazen mora imati sve sadržaje kao zatvoreni bazen, s tim što će ,,krov“ biti montaž-

no-demontažni – rekao je Marković.

Rok završetka izrade idejnog rješenja, na koje saglasnost daje Glavni gradski arhitekta, jeste 10 dana od dana potpisivanja ugovora. Glavni projekat treba da bude završen i predat Sportskim objektima maksimalno 40 dana od dana dobijanja saglasnosti na idejno rješenje.

Rok za dostavljanje ponuda je 4. april, kada će biti održano i njihovo otvaranje.

Nj. ŽIVANOVIĆ

Olimpijski bazen u SC ,,Morača“ biće natkriven slično kao bazen na Škveru u Herceg Novom

Arena

Subota. 19. mart 2022.

Košarka

17

Večeras u „Morači“ (21 h) igra se podgorički derbi u ABA ligi između SC Derbija i Budućnost Volija

„Plavi“ se pitaju, ali „studenti“ ne žele da budu posmatrači PODGORICA – Košarkaši SC Derbija i Budućnost Volija igraće večeras u „Morači“ (21 čas) drugi, vjerovatno i posljednji put ove sezone u ABA ligi. Jer, „studentima“ će zbog teškog rasporeda trebati pravi podvig u preostalih pet mečeva da bi se dokopali šeste pozicije koja vodi u plejof, gdje bi se, u tom slučaju, sastali najvjerovatnije sa ekipom Budućnosti, koja je trenutno treća na tabeli regionalnog takmičenja.

Prvi duel ovih ekipa, odigran 5. decembra, očekivano je pripao Budućnosti, sa 78:70, i bilo bi veliko iznenađenje da drugačije bude i večeras. Oba tima su poražena u prethodnom kolu ABA lige, i to od „vječitih rivala“ Partizana i Crvene zvezde, pa će se jedna od podgoričkih ekipa vratiti u pobjednički kolosijek, dok će druga nastaviti niz poraza…

ZA MEGIJA SVE MOGUĆE

SC Derbi je, praktično, osigurao ostanak u ABA ligi, jer i u slučaju svih pet poraza u isto toliko mečeva do kraja ne može biti posljednji, pošto Splitu bježi pet pobjeda i ima i bolji međusobni skor (obje pobje-

de). „Studenti“ imaju više pobjeda i od Krke, ali i meč više, ali realno je priča o opstanku završena stvar. SC Derbi će se do kraja boriti za što bolje mjesto u sredini tabele, a da nema veoma težak raspored mogao bi se uključiti i u borbu za šesto mjesto, koje vodi u plej-of. Ali, mečevi kod kuće protiv Budućnosti i Cedevita Olimpije, te u gostima protiv Zadra, Igokee i Mornara, nijesu raspored kroz koji se sa sigurnošću može tražiti proboj u zonu plej-ofa.

Međutim, mečevi poput današnjeg protiv Budućnosti su za SC Derbi prilika da bez psihološkog pritiska odigraju kako znaju, predstave se u lijepom svjetlu, i da, što da ne, namuče „starijeg brata“.

- Još jedna utakmica protiv jednog od favorita ove lige. Čeka nas zanimljiva i čvrsta utakmica, dobar test za nas poslije utakmice sa Zvezdom. To je lagana utakmica što se tiče psihičkog napora, ali fizički vrlo teška.

Uradićemo sve što možemo da se suprotstavimo energijom, a, ako je to dovoljno, da probamo i da iznenadimo – rekao je trener SC Derbija Andrej Žakelj.

Igrajući bez pritiska, SC Derbi je u prošlom kolu poražen u gostima od Crvene zvezde, ali

Duel Flečer Megia i Zorana Nikolića u prvom meču u ,,Morači“

i oni znaju nas prilično dobro.

Izaći ćemo na teren i dati sve od sebe i vidjeti ko će biti bolji.

Protiv Zvezde smo igrali jako, imali smo, istina, neke nepotrebno izgubljene lopte, ali smo prilično dobro šutirali, dok u odbrani nije išlo kako smo željeli. Ako protiv Budućnosti budemo imali isti pristup, ako igramo jako i budemo dobro trčali, sve je moguće – rekao je izvanredni bek šuter SC Derbija Flečer Megi, koji je upisao osam poena u prvom meču protiv Budućnosti.

POTREBNA ŽELJA I OZBILJNOST

je najboljoj odbrani lige ubacio čak 84 poena, od čega 28 u posljednjoj četvrtini, i ukupno 10 trojki. Takav ofanzivni potencijal ima malo ekipa u ligi, a nije

da to leži Budućnosti…

- Uzbuđeni smo zbog meča protiv Budućnosti. Pošto smo iz istog grada, i često se srijećemo, dobro ih poznajemo, ali

Budućnost je u srijedu veče ostvarila važnu evropsku pobjedu, nad grčkim Promiteasom, i prekinula niz od tri poraza na dva fronta, ali i ostala u trci za jedno od prva četiri mjesta u Evrokupu, koja donose prednost domaćeg terena barem u prvoj fazi eliminacija (osmina finala). „Plavi“ u gradskom derbiju protiv SC Derbija žele da prekinu mini-seriju poraza u regionalnom takmičenju, protiv Zadra i Partizana, i sve osim pobjede bi bilo iznenađenje.

Pobjeda ne donosi mnogo, jer su Crvena zvezda i Partizan

DANAS POČINJE FAJNAL-FOR WABA LIGE: Budućnost Bemax (19 h) protiv Montane igra za finale

Krunisati impresivnu sezonu Odbrojavanje je završeno – sve je spremno za konačni obračun u ,,Bemax areni“. Četiri najbolja regionalna ženska košarkaška tima – Budućnost Bemax, Celje, Orlovi i Montana kreću u borbu za pobjednički pehar WABA lige. Svi kreću sa iste pozicije, dvije pobjede ih dijele od ostvarenja sna.

Budućnost Bemax po mnogima ima određenu ulogu favorita, jer je domaćin u dvorani, u kojoj od kada je sagrađena (tri godine) ne zna za poraz, a ligaški dio završila je sa jednim porazom. Celje je sa Brazilkom Ramonom jedino uspjelo da ,,uzme mjeru“ Podgoričankama i želi da na mjestu gdje je 2017. posljednji put postalo šampion ponovo stavi krunu. Montana je četvrti put na fajnal foru, ali nikada nije igrala finale, dok su Orlovi debitanti i 24. tim koji se pojavljuje na završnim turnirima…

ODBRANA KLJUČ

Podgoričanke su posljednjih devet godina uvijek izborile fajnal-for (s tim da se 2020. godine nije igrao zbog korone), tri puta su igrale finale – dva puta su osvajale krunu, a jedini poraz bio je u finalu prošle godine. Mladi stručnjak na klupi crnogorskog tima Vladan Radović ističe da su njegove izabranice već ostvarile mnogo u ovoj sezoni.

- Jako sam zadovoljan cijelom sezonom i iskorakom koje su napravile moje djevojke. Imponuje mi što svi

Učesnici finala na jučerašnjem presu

Istinski spektakl Na tribinama ,,Bemax arene“ danas bi trebalo da bude, po procjenama organizatora, nešto više od 2.000 gledalaca, što znači da će dvorana biti praktično skroz popunjena. Sprema se spektakl, a kako su naveli iz kluba, najveću podršku daće učesnici Podgorica Bemax lige, kojih će biti oko 500.

vide da se radi o mladom i talentovanom timu. Napravili smo odlične rezultate, ali je meni veoma važno

da su djevojke pokazale da možemo na njih da računamo. Zvuči gotovo nevjerovatno da smo u ligaškom di-

Celje ili Orlovi?

U drugom polufinalu sastaju se ekipe Orlova i Celja, a iz banjalučkog tima su istakli da su već dolaskom na fajnalfor napravili veliki uspjeh, a na putu do njega su imali sedam pobjeda i tri poraza.

- S obzirom na početak sezone mi smo imali cilj da prođemo tu grupnu fazu, međutim ekipa je izvukla iznad svog maksimuma. Dosta smo napredovali kroz samu ligu, dobili smo na kvalitetu i na iskustvu. Celje je favorit, to je sjajna ekipa, ali nastojaćemo da napravimo što bolje polufinale i vidjećemo kako će se sve odvijati – rekla je Dragana Svitlica, koja je trener Orlova, ali nekada sjaj-

jelu imali jedan poraz, iako su nam otišle četiri igračice iz petorke. Ali, veliki rad donosi uspjeh – rekao je Radović.

Sada će za finale da se bore protiv Montane, koju su dva puta savladale u posljednjih nešto manje od mjesec. Rival u polufinalu je dobro poznat, a rezultati iz prethodnog

na igračica često je ove sezone i nastupala za ovaj tim, a njeno iskustvo dodatno znači Banjalučankama.

Celje ima ulogu favorita, ali trener Damir Grgić rekao je da ovaj završni turnir za njih ne dolazi u najboljem momentu, ali će pokušati odigrati najbolje što mogu.

- Drago mi je da su se Orlovi uvrstili na fajnal-for, pogotovo što igraju vrlo lijepu, timsku košarku. To je jedna izuzetno iskusna ekipa za ove naše prostore, pogotovo ako ih uporedimo sa našom ekipom. Tako da, to što smo ih mi dva puta pobijedili u toku regularnog dijela, to ništa ne znači na ovom finalnom turniru. Očekujem vrlo neizvjesnu, tvrdu utakmicu gdje će odlučivati nijanse – kazao je Grgić.

skoro nedostižni na prva dva mjesta, ali bi poraz vratio u igru za treće mjesto Cedevita Olimpiju.

- Želimo da nastavimo u ritmu koji smo imali u prethodnoj utakmici. Pokazali smo dosta dobrih stvari, posebno nakon nekoliko razočaravajućih poraza. Na nama je da budemo na tom nivou i u narednim mečevima – rekao je plej „plavih“ Kendrik Peri.

Iako konačan rezultat to ne pokazuje, Budućnost je lako izašla na kraj sa SC Derbijem u prvom meču, u kojem je šest minuta prije kraja imala nedostižnih 15 razlike (71:56). „Studenti“ su u finišu samo ublažili poraz…

- Uvijek su posebne utakmice ovog tipa. Igramo protiv ekipe koja je namučila neke od najboljih sastava u regionalnom takmičenju. Moramo da odigramo sa željom i ozbiljnošću, to su preduslovi da neke naše prednosti dovedu do pozitivnog rezultata. Imaju vrlo dinamičan bekovski par, kadar da u kratkom vremenskom periodu postigne veliki broj poena. Takođe, imaju mobilnu visoku liniju odličnih atletskih sposobnosti – rekao je trener Budućnosti Aleksandar Džikić.

S. JONČIĆ

Raspored Polufinale DANAS 16.00 – Celje – Orlovi 19.00 – Budućnost Bemax – Montana NEĐELJA 16.00 – za treće mjesto 19.00 – FINALE

perioda u međusobnim mečevima hrabre pred ovu utakmicu.

- Dobili smo ih dva puta, ali želim da moje djevojke imaju fokus na teren i na utakmice. Organizacija završnog turnira ne treba da nam bude opterećenje, već nagrada za odličnu sezonu. Montana je iskusna ekipa, nemamo nikakvu iluziju da će biti laka utakmica, kao što je to bio slučaj u posljednjem meču u Podgorici. Međutim, nadam se da ćemo pobijediti. Siguran sam da ćemo imati i nikad veću podršku sa tribina i zaista mi je drago što mnogi sportisti posljednjih dana prepoznaju značaj koji rade ove cure i nadam se da ih taj pritisak neće pokolebati, već nam dati dodatni motiv – zaključio je Radović.

MONTANA SPREMA IZNENAĐENJE

Manuel Markov prvi put ove sezone vodi Montanu. Bugarski stručnjak zahvalio je na gostoprimstvu i istakao da će njegov tim pokušati da iznenadi Budućnost.

Hvala organizatorima na nevjerovatnim uslovima. Za nas je velika čast što smo na završnom turniru i želimo da prikažemo najbolju igru.

Znamo da je Budućnost odlična ekipa, sa dosta mladih i talentovanih igračica. Igraju agresivnu košarku, a mi želimo da budemo dobar protivnik i pokušamo da ih iznenadimo – istakao je Markov. R. PEROVIĆ

18

Sportski miks

Arena

Subota. 19. mart 2022.

LIGA ŠAMPIONA: Liverpul najbolje prošao, Bajern s Vilja

Savićev povratak n Real Madrid izaziv

PODGORICA – Stefan Savić se sa Atletiko Madridom vraća tamo gdje je počeo veliku evropsku karijeru – ,,kolćonerosi“ su za rivala u četvrtfinalu Lige šampiona dobili Mančester siti.

Crnogorski fudbaler je za ,,građane“ igrao u sezoni 2011/12, osvojio titulu u Premijer ligi, a onda otišao u Fiorentinu, pa u Atletiko čiji je jedan od lidera.

Savić se vraća na ,,Etihad“, Atletiko u Mančester – u istom gradu tim Dijega Simeonea je ove sedmice proslavio plasman među osam u elitnom takmičenju.

Eliminisan je Junajted, na redu je Siti. Zadatak će biti mnogo teži.

- Siti je jedan od favorita za trofej. Prošle sezone bili su blizu osvajanja Lige šampiona. Imaju vrhunskog trenera i igrače, igraju sjajan fudbal, ali volimo ovakvu vrstu izazova. Siguran sam da će naš trener napraviti dobar plan za prolaz, ali znamo da neće biti lako. Idemo prvo u

Mančester, a potom ćemo pred našim navijačima pokušati da izborimo polufinale. Vjerujem da će nam to dati snage i samopouzdanje da prođemo kroz sve to – kazao je Koke, vezista Atletika.

Dueli 5. i 13. aprila donijeće veliki trenerski duel – Simeonea i Pepa Gvardiole.

- Što da kažem o Atletiku? Prošli su nevjerovatno tešku grupu, a onda bili bolji u 180 minuta protiv Junajteda. Bili su fantastični na svom terenu, kao i u Mančesteru. Revanš u gostima čini stvari komplikovanijim, ali ovo je četvrtfinale, svi putevi su teški – istakao je Gvardiola, čiji tim može da osvoji tripl krunu. Španski stručnjak rekao je da su Siti i Atletiko možda različiti na mnogo načina, ali da su na neki način ekipe i vrlo slične.

- Ako Simeone ne voli da prima golove, ja ne volim više od njega. I ja volim kontranapade, kao i on. Obje ekipe primaju malo golova i dozvoljavaju malo šansi rivalu. Možda se Atle-

tiko brani dublje, ali u nekim momentima su u visokom presingu. Junajted nije mogao da diše prvih 20 minuta – kazao je Gvardiola.

Drugi derbi četvrtfinala igraju aktuelni šampion Evrope, Čelzi i najtrofejniji klub LŠ, Real Madrid.

- Ne može biti veći izazov od toga da revanš igrate na ,,Ber-

,,Plavi“ se vratili na ,,minus deset“ od prvog mjesta na

Mijović: Budućnost n Sport na

TV

Košarka - ABA liga 21.00: SC Derbi - Bud. Voli Košarka - fajnal for WABA lige 19.00: Bud. Bemax - Montana

Fudbal - Serija A 15.00: Napoli - Udineze 18.00: Inter - Fiorentina 20.45: Kaljari - Milan

Fudbal - La Liga 21.00: R. Valjakano - A. Madrid

Fudbal - La Liga 16.15: Elče - Valensija Fudbal - Liga 1 21.00: Nant - Lil

Fudbal - Premijer liga 13.30: Aston Vila - Arsenal Fudbal - Bundesliga 15.30: Herta - Hofenhajm

Fudbal - Bundesliga 18.30: Bajern - Union Berlin

PODGORICA - Budućnost se vratila na ,,minus deset“ od lidera nakon pobjede nad Dečićem - 2:0.

U nastavljenoj utakmici, koja je bila prekinuta zbog nereda navijača prije nešto manje od dvije sedmice, ,,plavi“ su dovršili započeto u Tuzima.

Meč je krenuo od 18. minuta, pri vođstvu Podgoričana od 1:0, a sve je bilo gotovo do odlaska na odmor kada je Igor Ivanović duplirao vođstvo.

Gosti su u drugom dijelu kontrolisali stvari na terenu i prvi put u sezoni slavili protiv Dečića.

- Dominirali smo u Tuzima i na kraju zasluženo pobijedili. Rezultat nijednog trenutka nije došao u pitanje. Bili smo bolji i to potvrdili u međusobnom duelu.

Trijumf mnogo znači. Nastavljamo potjeru za vodećom Sutjeskom - rekao je Lazar Mijović za Pobjedu.

Budućnost je nedavno propustila šansu da uspori bijeg Nikšićana.

Da su ,,plavi“ dobili derbi - trka za titulu bi bila otvorena. Ovako - dvocifrena razlika djeluje nedostižno u posljednjih 11 kola Telekom 1. CFL. - Imali smo priliku da priđemo na sedam bodova. Bili smo na pragu pobjede koja je mogla da okrene prvenstvo. Ipak, primili smo gol u posljednjim sekundama. Nije bilo vremena da izvedemo još jedan napad. Sutjeska ima veliku prednost, ali dok god postoji šansa da okrenemo tabelu - borićemo se. Budućnost nikad ne odustaje - ističe devetnaestogodišnji krilni napadač.

Prije reprezentativne pauze, ,,plavi“ će u neđelju dočekati Jezero.

- Pred nama je težak meč. Jezero juri luku spasa i biće silno motivisano. Oni imaju kvalitet, a jednom su nas iznenadili pred našim navijačima. Vjerujem, ipak, da se to neće ponoviti. Pripada nam uloga favorita i na nama je da to opravdamo. Ako budemo pravi, a nema razloga da bude drugačije, neće biti problema da upišemo nova tri boda - naglašava Mijović.

Vješti ofanzivac bljesnuo je prošle sezone kada je najavio ogroman potencijal. Dao je šest golova u šampionskoj godini, bio važan dio tima koji je osvojio duplu krunu.

O Mijoviću se pričalo kao o zvijezdi u povoju. Bio je na meti menadžera, interesovali su se inostrani klubovi, čak su stizale i unosne ponude koje je odbilo rukovodstvo kluba.

U međuvremenu - fudbalska karijera jednog od najvećih talena-

Arena

Subota. 19. mart 2022.

Sportski miks

19

arealom, Simeone protiv Gvardiole

na ,,Etihad“, va šampiona

nabeuu“. Ogroman izazov, koji donosi i veliko uzbuđenje. Znamo što nas čeka – rekao je trener ,,plavaca“ Tomas Tuhel.

Ukoliko prođe, Čelzi će u polufinalu igrati sa Sitijem ili Atletikom. Tuhelu je drago što u četvrtfinalu za rivala nije dobio ekipu iz Engleske.

- Ovo je evropsko takmičenje i uvijek je lijepo igrati s ekipama

iz drugih država, a ne s engleskim u ovoj fazi, jer se mnogo puta sastajemo u domaćim okvirima – dodao je Tuhel, čiji klub prolazi teške trenutke usljed sankcija koje su im uvedene zbog Romana Abramoviča i njegovih veza sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

Real Madrid je u osmini finala LŠ eliminisao Pari Sen Žermen, u La Ligi je blizu titule – Karlo Anćeloti i njegovi momci nemaju čega da se plaše.

- O Čelziju se sve zna. Osvojili su Ligu šampiona prošle sezone, nakon što su nas eliminisali u polufinalu. Jaki su, uvijek znaju što žele da urade. Revanš je kod nas i to uvijek može bitu prednost, naročito ako izborimo dobar rezultat u Londonu – rekao je Emilio Butragenjo, Realov direktor za međunarodne odnose.

Zbog pomenutih sankcija koje je britanska vlada uvela Čelziju, prvi meč četvrtfinala vjerovatno će se igrati pred praznim

akon pobjede nad Dečićem

ne odustaje

Raspored 5. APRIL Man. siti - Atletiko M. Benfika - Liverpul Revanši su 13. aprila 6. APRIL Čelzi - Real Madrid Viljareal - Bajern Revanši su 12. aprila POLUFINALE Man. siti/Atletiko - Čelzi/Real M. Benfika/Liverpul - Viljareal/Bajern Polufinala su 26/27. aprila i 3/4. maja

tribinama.

- Fokusiramo se na sebe, da dočekamo meč u dobroj formi i u kompletnom sastavu. Ostale elemente koji imaju manje veze s igrom prihvatićemo takve kakvi budu – dodao je Butragenjo.

Liverpul je dobio što je želio, na papiru najlakšeg rivala – Benfiku.

- Radujem se tom dvomeču.

Svako četvrtfinale je teško.

Benfika je igrala zaista dobro protiv Ajaksa. Znam da će ljudi reći da smo favoriti, ali to je prva greška koju možete napraviti. Dugo smo u ovom poslu da bismo pravili takve greške.

Izuzetno poštujem sve što radi Benfika, klub koji je pravi velikan. Lisabon je sjajan grad, u njemu sam proveo posljednju sedmicu odmora prije nego sam sjeo na klupu Liverpula. Lijepa sjećanja – objasnio je menadžer ,,redsa“ Jirgen Klop.

Polufinale plej-ofa za odbojkaše

RB Lajpcig - Atalanta Ajntraht - Barselona Vest Hem - Lion Braga - Rendžers Mečevi se igraju 7. i 14. aprila.

POLUFINALE RB Lajpcig/Atalanta - Braga/Rendžers Vest Hem/Lion - Ajntraht/Barselona Mečevi se igraju 28. aprila i 5. maja Finale je 18. maja u Sevilji

Četvrtfinale Lige konferencija Bodo - Roma Fejnord - Slavija Prag Marsej - PAOK Lester - PSV Mečevi se igraju 7. i 14. aprila.

POLUFINALE Lester/PSV - Bodo/Roma Fejnord/Slavija Prag - Marsej/PAOK Mečevi se igraju 28. aprila i 5. maja.

Finale je 25. maja u Tirani.

U slučaju da opravda ulogu favorita, engleski velikan igrao bi sa boljim iz dvomeča Bajerna iz Minhena i Viljareala.

Bavarci su favoriti, ali ,,žuta podmornica“ je protiv Juventusa pokazala da može da bude ,,nagazna mina“.

- Viljareal je aktuelni šampion Lige Evrope. Ima vrlo iskusnog trenera Unaja Emerija i tim sa veoma jasnim stilom igre. Pobijediti Juventus 3:0 u gostima je podvig. Razmišljamo naravno o prolazu, ali potrebno je prvo da odigramo dvomeč i pobijedimo – konstatovao je trener Bajerna Julijan Nagelsman.

N. KOSTIĆ

Prva liga za odbojkašice (17. kolo)

Budva igra za 1:0, Galeb u plej-of Budućnost za finale sa prve pozicije PODGORICA – Ako ne bude iznenađenja,

odbojkaši Budve će danas povesti 1:0 u polufinalnoj seriji plej-ofa, dok će Budućnost volej osigurati mjesto u finalu već nakon drugog meča.

Budva od 18 sati dočekuje Mornar, koji je u duelu sa šampionom oba puta poražen maksimalnim rezultatom u ligaškom dijelu. Budvani su apsolutni favorit, iznenađenje bi bilo da meč traje više od tri seta.

Budućnost je već povela 1:0 u polufinalnoj seriji protiv Galeba, pobjedom u „Morači“ sa 3:0, pa Podgoričani hoće posao oko plasmana u finale da završe danas u Baru, gdje se igra utakmica od 16.30 sati. Budućnost je sva tri puta ove sezone bila bolja od Galeba, 3:1 u Podgorici, a 3:0 u Baru.

S. J.

ta na crnogorskoj sceni ne ide željenim tokom. Preselio se na klupu.

- Ove godine nije to - to. To je fudbal. Trenutno ne igram koliko i prije. Odluka je šefova, a na meni je da radim najbolje i svaki minut iskoristim na pravi način - kaže Mijović.

Nakon duela sa Plavljanima, Mijovića očekuju obaveze u mladoh reprezentaciji.

Neće biti jedini iz Budućnosti na spisku selektora Miodraga Vukotića za utakmicu sa Italijom, 25. marta.

- Imamo utakmicu sa Italijom koja je najjača ekipa u našoj grupi. Biće teško, ali pokušaćemo da ostvarimo povoljan rezultat. Rasterećeni smo psihološki, a to bi mogla da bude naša prednost. Pokazali smo da možemo sa svima da se nosimo, ali nijanse, kao i manjak sreće, uticali su da osvojimo samo sedam bodova nakon sedam kola. Lijepo bi bilo da to popravimo - zaključio je Mijović.

D. K.

Četvrtfinale Lige Evrope

PODGORICA – Kolo prije kraja ligaškog dijela, odbojkašice Galeba osigurale su prvu startnu poziciju za plej-of – izabranice Petra Kokovića su u Kotoru savladale Gimazijalac 3:1 i upisale 15. pobjedu i sada imaju nedostižna 43 boda, osam više od drugoplasirane Luke Bar. Pet igračica barskog tima imalo je dvocifren poenterski učinak, najviše ih je osvojila Natalija Vlaović – 15, Andrea Laković i Teodora Čavić su upisale po 13, Megan Fergus 11, a Marija Bojić 10.

U ekipi Gimnazijalca, koji je doživio 14. poraz, istakle su se Danijela Kilibarda i Buse Ozden sa po 11 poena.

Danas: Luka Bar – Budućnost volej (18.30).

Sjutra: Morača – Rudar (17), Albatros – Akademija (18), Jedinstvo – Mediteran (19). S. J.

TRENUTAK ZA ISTORIJU: Crnogorska atletičarka danas nastupa na dvoranskom prvenstvu svijeta

Marija juri novi rekord i rezultat karijere PODGORICA – Marija Vuković dva puta je ove godine obarala rekod, a danas će imati priliku da napadne novi, čime bi ispisala novu stranicu istorije, ne samo crnogorske atletike, već i crnogorskog sporta. Crnogorska atletičarka, sa preskočenih 196 centimetara, već ima drugi najbolji rezultat na svijetu, pa je jasno da ukoliko bude na tom nivou može ući u krug za medalju.

Beograd će danas i sjutra biti centar atletike – dvoransko prvenstvo svijeta kreće skok uvis kod dama, a najbolja crnogorska atletičarka i sportistkinja za 2021. godinu u dobroj formi dočekuje nastup na Svjetskom prvenstvu u dvorani.

- Sve je nekako neobično i nevjerovatno. U Beogradu sam u krugu ljudi koji me uvijek podržavaju, ali istovremeno i u krugu onih koji su svjetska atletska elita. Neće biti lako, ali psihološki moram biti spremna za ono što slijedi. Ovo je nešto što sam sanjala cijele karijere, sada sam tu, svjesna da će mnogi pratiti moj nastup i drago mi je da će atletika biti na neki način opet u centru pažnje – kazala je Marija Vuković.

Skok uvis na Svjetskom dvoranskom prvenstvu počinje u 11 časova, a Marija šampionat dočekuje sa drugim rezultatom na svijetu. Pored Marije, u skoku uvis nastupaju još Elea-

nor Paterson (Australija), Jaroslava Mahučki (Ukrajina), Nadežda Dubovickaja (Kazahstan), Emili Bortvik (V. Britanija), Mirela Demireva (Bugarska), Safina Sadulajeva (Uzbekistan), Elena Valortigara (Italija), Angelina Topić (Srbija), Rejčel Mekoj (SAD) i Svetlana Radzivil (Uzbekistan).

- Patersoj je u odličnoj formi i po mnogima prva je favoritkinja. Ali, ne želim da pravim određene projekcije. Što se mene tiče, imam određeni cilj, ali ne volim da bilo šta radim pod pritiskom. Naravno, lagala bih, međutim, kada bih rekla da ne očekujem da budem u pet najboljih, ali ovo je skok uvis, mnogo faktora utiče na nastup, posebno na ovako velikom takmičenju. Dobro se osjećam, imam veliki motiv.

Naravno, postoji pritisak, ali želim da se opustim i da se prepustim i jednostavno uživam u skokovima – naglasila je Marija Vuković.

Marija je prošle godine dva puta popravljala lični i nacionalni rekord u dvorani, a zatim je na idealan način otvorila novu dvoransku sezonu. Najprije je išla preko 195 centimetara u Češkoj, da bi u Banjskoj Bistrici preskočila centimetar više i opet oborila lični i državni rekord. Preskočila je 196 centimetara, bolji rezultat na svijetu u ovom trenutku ima samo Australijanka Eleonor Paterson.

R. P.

Druga runda kvalifikacija za Evropsko prvenstvo juniorki od 7. do 9. aprila u Sarajevu

Ćaćić odabrao 16 igračica za pripreme u Podgorici PODGORICA – Selektor ženske juniorske odbojkaške reprezentacije Crne Gore Zlatko Ćaćić objavio je spisak od 16 igračica za pripreme za drugu rundu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Selektoru Ćaćiću u radu će pomagati pomoćni treneri Ivica Šćekić i Marko Joksimović.

Okupljanje juniorki je zakazano za 30. mart u hotelu „VOCO“ Podgorica, gdje će i boraviti tokom priprema u „Verde kompleksu“. Na dan okupljanja, pozvane igračice će obaviti ljekarske preglede u Podgorici.

Kvalifikacioni turnir 2. runde, u okviru grupe F, biće odigran od 7. do 9. aprila u Sarajevu (Bosna i Hercegovina), a na-

stupiće samo tri reprezentacije – Bosna i Hercegovina, Švajcarska i Crna Gora, zbog odluke CEV-a da suspenduje Bjelorusiju iz svih takmičenja, a zbog ratnih dešavanja u Ukrajini.

Plasman na EP izboriće pobjednici devet grupa, dok će se osam najuspješnijih drugoplasiranih reprezentacija plasirati u treću rundu kvalifikacija, iz koje će plasman na EP izboriti pobjednici dvije grupe treće runde kvalifikacija, koje će se odigrati od 30. juna do 3. jula.

Evropsko prvenstvo za juniorke održaće se od 27. avgusta do 4. septembra u Skoplju (Sjeverna Makedonija).

Spisak – tehničari: Andrea Krgović (Jedinstvo), Staša Krivokapić (Galeb Liko Soho Group); Primači servisa/ korektori: Natalija Vlaović (Galeb

Liko Soho Group), Majda Čakar, Teodora Leovac (Rudar), Anastasija Anđelić, Kristina Božović (Akademija), Gordana Madžgalj (Jedinstvo), Lara Jovović, Sanja Rudan (Morača); srednji blokeri: Maša Dragojević

(Galeb Liko Soho Group), Mia Ražnatović (Luka Bar), Isidora Jevrić (Jedinstvo), Aleksandra Davidović (Akademija); libera: Milica Veličković (Jedinstvo), Ksenija Krunić (Akademija).

S. J.

Arena

20 Sportski miks

Subota. 19. mart 2022.

Šampionat Formule 1, sa potpuno novim pravilima konstrukcije bolida, počinje u neđelju

Nastavak velikog duela i osvit nove zore Ferarija Totalni reset i ,,crni konjić“ ponovo u žestokom galopu; fanovi Formule 1 nijesu mogli dobiti bolje vijesti, uoči početka nove sezone. ,,Najbrži cirkus“, sa potpuno novim setom pravila konstrukcije bolida i konačno konkretnim timom Ferarija – već u najavi obećava uzbuđenja u 2022.

MAKSOV MOTIV

Timski kolega Sajnc je nešto oprezniji, radi se o zrelom i kompletnom vozaču sposobnom da redukuje greške na minimum, a analitičari smatraju da će za Ferari veliki problem biti to što od starta nema jasno podijeljene uloge, ko je suštinski prvi vozač tima i u koga se prevashodno polažu nade. Ekipa čeka pobjedu na trci još od Singapura 2019. godine.

Nakon 19 sezona, šampion svijeta iz 2007. Kimi Raikonen završio je karijeru. U ekipi Aston Martina mijenjaće ga Finac Valteri Botas, koji u godinama za nama nije na pravi način iskoristio šansu u Mercedesu.

Ekipa Aston Martina, vrlo ambiciozan projekat, imaće problem već na početku sezone. Četvorostruki šampion svijeta Sebastijan Fetel zaražen je korona virusom i mijenjaće ga zemljak, Njemac Niko Hilkenberg, makar na ovoj uvodnoj trci u Bahreinu.

Testiranja su pokazala da Red Bul, u kom je mladi Holanđanin Maks Ferstapen u završnici za pamćenje prethodne sezone dočekao prvu svjetsku titulu karijere, ne zaostaje mnogo za Ferarijem. Utisak je da je trenutno adut Red Bula ,,sirova snaga“ bolida, brzina na pravcima i u krivinama, dok je Ferari sofisticiraniji, stabilniji, pouzdaniji...

Ferstapen je u kontroverznoj završnici posljednje trke prošle godine, u posljednjem krugu u Abu Dabiju, ugrabio pobjedu ispred Luisa Hamiltona i titulu.

Po mnogima, treba da dokaže da je dostojan zvanja prvaka svijeta.

- Iskreno, ja mislim da nemam šta da dokazujem. Sve sam zaslužio prošle godine: imao sam najviše pobjeda, najviše bodova, tokom najviše krugova u sezoni sam bio na liderskoj poziciji. Radili smo sjajno i tek ćemo napredovati. Jedva čekam borbu, u potpuno drugačijem bolidu, sa novim pravilima – rekao je Ferstapen.

Rivalski Mercedes je tokom testiranja bio sporiji u odnosu na Ferari i Red Bul, ali Ferstapen je to prokomentarisao na inte-

Ključne promjene bolida Mnogo se govorilo o novim pravilima konstrukcije bolida – a ključna promjena tiče se pojednostavljenog dizajna prednjeg stabilizatora, što ,,na papiru“ znači da će ekipe biti ujednačenije kada je kvalitet aerodinamike u pitanju. Takođe, dizajn ,,Y250“ garantuje da će drastično lakše biti praćenje protivničkog bolida prilikom trkanja, što treba i da donekle olakša preticanje.

resantan način...

- Znate njih, kao i svake godine, neke karte se kriju, na testiranjima kao da su im bolidima ubačene vreće pijeska... Onda dođu trke i budu sjajni. Uvjeren sam da će biti konkurentni i ove godine – rekao je Ferstapen.

LUIS ĆE NAPASTI

Hamilton, veteran koji je u decembru džentlmenski čestitao Ferstapenu na tituli, izuzetno je motivisan... Ipak, ne očekuje pobjedu na prvoj trci.

- Tačno je, Mercedes je napredovao u recimo posljednje dvije sedmice. Ali to su fina podešavanja, nije suštinska promjena, to je i dalje isti onaj bolid sa početka testiranja. Vidjeće-

Naši golbalisti na kampu u Roštoku PODGORICA - Golbal reprezentacija Crne Gore boraviće za vikend na internacionalnom trening kampu u njemačkom Roštoku, saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta.

Navodi se da je organizator kampa golbal klub Hanza iz Roštoka.

Planirano je da crnogorska reprezentacija, pored Hanze, odradi zajedničke treninge i sparing utakmice sa njemačkim nacionalnim timom, kao i sa Arhusom, koji čini okosnicu danske reprezentacije.

Selektor Nikola Čurović kazao je da

je Crna Gora osvajanjem sedmog mjesta na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu u Turskoj zavrijedila pažnju najboljih evropskih reprezentacija.

- Sigurno da će nam kamp poslužiti kao dobra provjera, za urađeno u prethodnom periodu, kao i da u sparing utakmicama uočimo nedostatke koje treba da otklonimo. Cijela ova godina biće koncipirana na jakim turnirima i kampovima kako bi maksimalno spremni dočekali sljedeće Evropsko prvenstvo A divizije sa željom da napravimo i korak više, plasman među četiri najbolje

Zadnji stabilizator je redizajniran tako da kreira manje sile prijanjanja, pa će vještina vozača u dugim krivinama biti više do izražaja.

Značajno veću ulogu imaće dizajn donjeg trapa bolida, a točkovi će biti širi – umjesto 13, čak 18 inča. Bolidi će biti i teži, zahtjevniji za upravljanje – a ,,nagrađivaće“ agresivniju vožnju.

Uspon i pad Hasa Ekipa Hasa oduševila je brzinom i inovativnim aerodinamičkim rješenjima na testiranjima u predsezoni – na kojima su stigli i odlični rezultati.

Potom je, uoči sezone, došla loša vijest – glavni sponzor ekipe, ruska kompanija Uralkali, morala je napustiti projekat zbog ruske invazije u Ukrajini. Iz tima se povukao i ruski vozač Nikita Mazepin, sin oligarha i milijardera Dimitrija Mazepina... Bez novca sponzora, razvoj bolida praktično je već zaustavljen, a u ekipi će Mazepina mijenjati iskusni Danac Kevin Magnusen.

mo šta će biti, oprezni smo, a ja znam da moram biti agresivniji i spremniji da napadam tokom trka u ovoj sezoni. Očekujem bolje trkanje i radujem se. Dobro je da imamo i konkurentniji

POK CG

Uoči uvodne trke, u neđelju (16 h) u Bahreinu, jasno je da u fokusu neće isključivo biti duel prošlogodišnjih favorita, aktuelnog šampiona Maksa Ferstapena (Red Bul) i sedmostrukog velikana ser Luisa Hamiltona (Mercedes). Povratak italijanske ,,skuderije“, najprestižnijeg i najpopularnijeg tima Ferarija, makar u borbu za pobjede na trkama ako ne za titulu – nakon katastrofalne prošle godine je izvjestan.

Dva odlična mlada vozača, Šarl Lekler i Karlos Sajnc, bili su dominantni na testiranjima bolida u Barseloni i Bahreinu, od njih se u slavnom crvenom bolidu Ferarija očekuje mnogo na startu.

- Želimo da, pogotovo u ovom uvodnom dijelu sezone, pokažemo da smo mnogo napredovali i da ćemo biti konkurentni u borbi za pobjede. Računica je jednostavna, ako neko od nas dvojice slavi na recimo pet trka tokom sezone, vjerujem da će do kraja imati šansu da se bori za svjetsku titulu – rekao je Lekler, mladić iz Monaka, koji je specijalista za borbu u kvalifikacijama i vožnju ,,protiv štoperice“.

Botas mijenja Raikonena

evropske ekipe – kazao je Čurović.

U Njemačkoj će nastupiti ekipa u najjačem sastavu, Marko i Nikola Nikolić,

Ferari, to je sjajno za naš sport – rekao je slavni Britanac Hamilton.

Dok se od bolida Meklarena očekuje da zauzmu tu četvrtu poziciju po kvalitetu mašina,

Sezona već skraćena Prvobitno je bilo planirano da šampionat Formule 1 ove godine broji 23 trke.

Već krajem februara Velika nagrada Rusije je trajno izbačena iz kalendara – zbog ruske vojne agresije u Ukrajini.

Termin za spektakl u Sočiju bio je 25. septembar, još nije izvjesno da li će između Monce (11. septembar) i Singapura (2. oktobar) biti ubačena trka u tom ili nekom drugom terminu.

Prva od deset evropskih trka voziće se u Imoli (Velika nagrada Emilija Romanje) već 24. aprila – kao četvrti spektakl ovogodišnjeg kalendara. Drugi gran pri biće na programu samo sedmicu nakon premijere u Bahreinu – Velika nagrada Saudijske Arabije u Džedi.

bez neke velike šanse da budu bolji ili lošiji, biće izuzetno interesantno vidjeti, kako će se Hamilton ponašati u timu sa novim kolegom u ekipi.

Zemljak Džordž Rasel je po mnogima najtalentovaniji vozač mlađe generacije, spreman je da iskoristi šanse i da ugrozi i samog ser Luisa.

Ferstapena sigurno ne može ugroziti timski kolega Serhio Perez, pa je ocjena analitičara i bivših vozača – da Mercedes ima najbolji par vozača.

- Iskreno, obožavam to što svakog dana imam priliku da učim od Luisa Hamiltona. Biću rame uz rame sa jednim od najvećih šampiona koje je Formula 1 ikad imala. Mogu samo da napredujem i budem bolji. Boriću se, ako bude prilika za pobjede za mene – rekao je Rasel.

Kada su kladionice u pitanju, za razliku od niza bivših šampiona i vozača koji favorizuju Ferstapena – Hamilton je ipak favorit za titulu sa kvotom 2,3.

Slijedi aktuelni prvak Maks (2,8), a daleko iza su Lekler i Rasel (kvota devet).

Staza u Bahreinu je jedna od najbezbjednijih u šampionatu i najbolje konstruisanih za uzbudljivo trkanje – idealna za veliku borbu već od starta. Sve do završnice, i 22. trke sezone, 20. novembra u Abu Dabiju... S. S. Prva liga za vaterpoliste (9. kolo)

Lako za favorite

PODGORICA – Utakmicama u Herceg Novom i Kotoru nastavlja se prvenstvo Crne Gore u vaterpolu.

Jadran će u okviru 9. kola dočekati ekipu Katara koja je u prošlom kolu remijem sa Budvom osvojila prvi prvenstveni bod. Favorit je domaćin kojem predstoji trka za što bolji plasman pred završne borbe za titulu sa Primorcem.

U istom terminu – od 19 sati PriMiloš Ranitović, Mirnes Ramović i morac će nakon pobjede u derbiGoran Macanović. Predvodiće je se- ju nad Novljanima sačekati Budlektor Nikola Čurović.

R. A. vu.

A. M.

Feljton

Subota, 19. mart 2022.

21

16.

PATRIOTSKO FORSIRANJE ZOMBIJA

Još jednom su nemjerljivo razorili i unazadili Balkan Śetimo se slučaja Karađorđa, pa stravičnog Majskog prevrata 1903. godine, i potpuno nevinih žrtava Ivana Stambolića i Zorana Đinđića, na primjer. Prema tome, ništa nije neobjektivno ni kad je u pitanju odsustvo istorijskog „strpljenja“ prema Crnogorcima, Hrvatima, Muslimanima /Bošnjacima, Albancima, Makedoncima…

Jednostavno, svi se nalaze „na putu“ srpskih bulaznija o nacionalnom organizovanju (nove varijante) „srpskog sveta“.

Iako nije bilo „vinovnika“ Osmanlija, Italijana, Francuza, Austrijanaca, Njemaca…, i za izgubljeni rat 1991 – 1995. zvanični Beograd je morao da nađe krivca. Bilo je najjednostavnije galamiti: Zapad! Genšer i Njemačka, H. Solana, SAD… Iako je grohot identičnog razvaljivanja inicijalno došao sa istoka, od Rusije. Nezaboravna su, sa tim u vezi, i ona idiotska javna „paradiranja“ sa suđenjem liderima zapadnog svijeta? Što je najizvjesnije, još jednom su – nemjerljivo i jednako nerazumno – razorili i unazadili Balkan. I opet, kao i uvijek: samo Srbi nedužni i nevini, i stalno ugroženi. I stalno se – samo „brane“.

Kako je ostalo još od Heraklita: „Karakter je sudbina čovjekova“. Zašto Srbi toliko napadno aktuelizuju i veličaju Nemanjiće, pa „Zmaja Ognjenoga Vuka“, Miloša „Velikoga“, te kraljeve Karađorđeviće patetično iskonstruisane „oslobodioce i ujedinitelje“. Pa ne može zaslužna budućnost ni bez generala Draže, iako je i on izgubio rat? Ima šansu za povratak i Milošević, jer kao i Vučić – bio je zaloga za – famozni „srpski nepoklek“. „Srbija se saginjati neće“, „Srbe ne smije niko da bije“, „Srbiju neće niko da ponižava“… Sada su već Srbi ponovo i nepodnošljivo „ugroženi“ u Crnoj Gori, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini. Problemi i za Republiku Srpsku, i u Hrvatskoj Srbi na „brisanom prostoru“.

Kao da se krčka nova „zapška“. „Vučić je najveće stvari uradio u istoriji Srbije“. I naoružao ih je, kao nikad prije. (Sve me ovo podśeća na jednu cetinjsku anegdotu: Poznati šeret Slobo „išćerao“ đecu „na vazduh“; i da se malo grudvaju. Iako pada kiša, više je vode nego snijega. „Što je ovo Slobo, zovi đecu u kuću, nagrdiće se“, doziva ga komšija. – Neka, neka; našao sam jedan dobar dječji sirup za prehladu, nekome ispao. Pa da se ne bači…).

Postaje sve potaman srpsko: sada već i „crnogorska narodna nošnja“, i „srpske gusle“, i „srpski guslari“; liturgijski „srpski tamjan“ svugđe po Balkanu. Pa institucionalizovane „Srpske kuće“ po Regionu, kao kleronacionalistički organizovane

„Geopolitičkim“ crkvenim molebanima i litijama stavljaju pod „zort“ Crnu Goru. Da bi joj definitivno oteli viševjekovne crnogorske crkve i manastire: jer su to „srpske svetinje“!? Crna Gora teroriše i ugrožava srpski narod!? Ovaj najnemoralniji i najvulgarniji mogući politički prevrat Crkve Srbije, okarakterisan je kao veliko, istorijsko svijetlo slobode u Crnoj Gori. A vlast ovih čemernih ravnogorskih „slobodara“ kao – „prva reformska vlast u Crnoj Gori“!

M. BABOVIĆ

» Piše: Čedomir DRAŠKOVIĆ

Karađorđevićevska Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevina Jugoslavija je ostavila mnogo animoziteta, mržnje, tragičnog razdora.

Jer je bila samo put do „velikog miraza“, zakulisni projekat za ostvarivanje programa Velike Srbije. To je u Drugom sv. ratu automatski proizvelo dvije osvetničke nacionalne vojske vodećih sudionika: četnike i ustaše

Joanikije Mićović i Porfirije Perić

Karađorđevićevska vojska na Cetinju tokom okupacije

srpske zadruge za kulturu, nauku, obrazovanje. Sa grotesknom, koncepcijskim „sadržajima“ iz rada Srpskih nacionalnih savjeta. Sa srpskim TV, srpskim radio stanicama, srpskim novinama, srpskim štamparsko-izdavačkim preduzećima – za produkciju knjiga iz srpske nauke. Sa programskim preokupacijama za što brojnija formatizovanja i štancovanja odimi-dođimi „srpskih stanovišta“, pa prelivodnih „Istina i laži“, do: „Tako su govorili naši preci“! Najzaslužniji i najpoštovaniji Crnogorci, recimo – probrani kao amanetnici ovakvoga „srpskog sveta“!? Svi postali zavjetnici „srpstva“, od Triglava do Đevđelije… I „kaldrma“ za zamišljeni opšti, tj. jedinstveni

„svetosavski“ identitet.

Usputno, stalno se izmišljaju i dodaju nove pobjede, i slavljenički nižu veliki uspjesi.

Evo još jedne velike istorijske „srpske“ pobjede, junačke i vojničke. Bitka kod Sente! A to je bilo negđe oko 1500. godine, sukobila se (nedovoljno izvjesna) evropska koalicija sa Turcima. Pa neki zaludnji srpski „istoričari“, Rakovići i njihovi Joakimi tvrde: „Koje ne bi ni bilo da nije bilo Srba“? Država se postarala da obezbijedi „dokaz“: sugestivnan spomenik, novi spomen-kompleks u tom vojvođanskom gradu. Ko zna, možda će Bitka kod Sente nadmašiti i „Srpske Termopile“, tj.

Bitku kod Čokešine? I postati još jedna Čokešina… Kojeg li

tragi-komičnog, paušalnog srpskog nasljeđa. Opasna duhovna mrtvaja – od mnoštva iluzija, proizvoljnih imaginacija i patoloških halucinacija. Do teških frustracija. Odnosno, sa koliko uživanja i uživljavanja se većinski unose u takvu političku i mentalnu dehumanizaciju, u sopstveno tužno – duhovno i kulturno ponižavanje. Već tradicionalno ugrožavanje uma, i izuzimanje razuma! Ludo i nezaboravno… Što se neko našalio: - Ti ljudi su „šenuli“, kao da jedu cvrčke. Čini se neprolaznom ozloglašena „prljava balkanska krčma“. Preživjela je i „Balkansku tamnicu naroda 1918 – 1941. godine“, i njeno međunacionalno „pospremanje“ 1941 – 1945. Na

sljedeće, evropski markirano balkansko „borilište pasa“ nije se čekalo mnogo. Nahrupilo je toliko negativne energije – da se u stravičnom kovitlacu, sa enormnim žrtvama – uništi sve ono što je u miru jugoslovenskom decenijama uspješno građeno. Povedeno je krvničko kolo, ponovo: „Da zaštite ugrožene Srbe u Regionu“!?. Uvijek srpski garant - spreman za sukobe. Nepopustljivi neprijatelj spontanom i dobrosusjedskom zajedništvu balkanskih naroda! Po recepturi iz brojnijih ranijih sukoba i ratova. Bez čula i osjetila: - Gluvi slijepo ide kud je naumio.

Poslije sumanutog raspleta, i velikog ljudskog – međukonfesionalnog ništavila, na jedinstveni balkanski način ostajemo još više mentalno i emotivno razbijeni, društveno rastureni. Još u magluštini i tami od nedavnih posljedica, i podrhtavanja novih neizvjesnosti, a srpski predśednik Vučić, kormilar „srpskog sveta“, već navigava sa novom zamkom: „Open Balkan“. To je njegov izum, novi „servis za budućnost Zapadnog Balkana“. Čak legalno, i međunarodno tolerisano. Oni koji su umislili da su „nebeski narod“, da su iznad, naviše – da trebaju biti svod za sve nas – opet oblijeću i nasrću. I izmanipulisanom, zlurado naivnom narodu utrpavaju svoju opasno zaraženu političku robu, ovaj put – puzajući, imperijalni srpski kleronacionalizam.

I dalje znači, kao u nedavnom zemanu. Poslije toliko proćerdanog dobra, uništenog i unesrećenog naroda – sve je opet

nalik? Kao da ne može ništa ostati mirno i dugoročno, ako je utemeljeno na racionalnom optimizmu? Naročito je besmisleno, tragično besmisleno, idiotski besmisleno – kad nam nemoralni i sebični političari torokaju o pomirenju. Kao da su se đeca juče pokoškala… Živjeti se mora – suživot u miru; vjerska i nacionalna tolerancija, i teritorijalni integritet. Ali to remete i provociraju: oni koji stalno uopšteno brbljaju o (nekakvom imaginarnom) pomirenju! Drsko i bezobrazno, podmuklo vrijeđaju tuđe rane.

Politikanske protuve „mire“ žrtvu i dželata! Dok dželat i dalje mjerka i vreba! To je najgadniji dio ideološke i klero-nacističke perverzije! Na putu kontrolisanja, posijedanja, i konačnog zaposjedanje Balkana: „Bez Hrista sa tri prsta, zemlja je nedođija“…

Karađorđevićevska Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevina Jugoslavija je ostavila mnogo animoziteta, mržnje, tragičnog razdora.

Jer je bila samo put do „velikog miraza“, zakulisni projekat za ostvarivanje programa Velike Srbije. To je u Drugom sv. ratu automatski proizvelo dvije osvetničke nacionalne vojske vodećih sudionika: četnike i ustaše. Poratna Jugoslavija, ili „nova Jugoslavija“ je bila potpuno drukčija – baš „nova“!

Postavljena i građena na kulturološki zdravim temeljima; i socijalno, i društveno davala je mnogo humanih namjera, i dobrih iskustava. Ali, u svojim njedrima imala je mnogo opasnih političkih perverznjaka, i pritajenih neprijatelja. Tek što su Jugoslaviju onako krvnički razbijali, evo ih iznenada: Slaveći međunarodno osuđene ratne zločince kao nacionalne heroje! I sa formalnom inicijativom Crkve Srbije, pokrenut je ponovni politički proces za spašavanje „ugroženog srpskog naroda“, ovaj put u Crnoj Gori. „Ne damo „srpske svetinje“! „Geopolitičkim“ crkvenim molebanima i litijama stavljaju pod „zort“ Crnu Goru. Da bi joj definitivno oteli viševjekovne crnogorske crkve i manastire: jer su to „srpske svetinje“!?! Crna Gora teroriše i ugrožava srpski narod!?! Ovaj najnemoralniji, i najvulgarniji mogući politički prevrat Crkve Srbije, okarakterisan je kao veliko, istorijsko svijetlo slobode u Crnoj Gori. A vlast ovih čemernih ravnogorskih „slobodara“ kao – „prva reformska vlast u Crnoj Gori“!

(Nastavlja se)

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. mart 2022.

Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br.

75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta „LS-990“ d.o.o. Rožaje, podnio zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za projekat “POSLOVNI OBJEKAT- pogon za proizvodnju peleta“, na katastarskim parcelama br. 549/1, 550/4 i 550/6 KO Koljeno I, opština Rožaje.Zahtjev sa potrebnom dokumentacijom o navedenom objektu biće dostupan javnosti u trajanju od trideset (30) dana od dana obavještavanja, u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje, ulica „M.tita“ br 1, kancelarija broj 11, svakog radnog dana u terminu od 09 do 12 časova. Elaborat je moguće preuzeti sa sajta Opštine Rožaje www.rozaje.me.Rok trajanja javne rasprave i dostavljanja primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje, kao i na e-mail urbanizamrozaje@t-com.me, je do 18.04.2022. godine.Javna tribina o predmetnom Elaboratu održaće se u Sali JU „Narodna biblioteka Rožaje“, Rožaje, dana 15.04.2022.godine, sa početkom u 10 časova.

SEKRETARIJAT ZA UREĐENJE PROSTORA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINEŠTINE ROŽAJE

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Subota, 19. mart 2022.

Oglasi i obavještenja

23

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. mart 2022.

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. mart 2022.

Posljednji pozdrav dragom bratu

25

Ljubavi

Dana 18. marta 2022. godine ispustila je svoju plemenitu dušu naša voljena

ZORAN ŽIVKO JOVANOVIĆ

MARINA

MARINA Rankova VUKOVIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru a ja ću te čuvati od zaborava.

rođena Brajović 1963 – 2022.

Sestra NEĐELJKA sa porodicom Saučešće primamo u gradskoj kapeli Čepurci, 19. marta od 10 do 14 časova, nakon čega će se obaviti sahrana u porodičnoj grobnici na Bijeloj Rudini u Bandićima.

Kuća žalosti: Svetozara Markovića 32, Podgorica.

968

ČEKAJ ME

Zauvijek tvoj RANKO

Ožalošćeni: suprug RANKO, kćerka MILENA, sinovi MARKO i RADIVOJE – RACO, braća RADISAV – RADE i RAJKO – RAJO sa porodicama, đever DRAŠKO sa porodicom, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, đeveričići, đeverične i ostala mnogobrojna rodbina VUKOVIĆ i BRAJOVIĆ 958

949

DRAGANA ŽIVALJEVIĆ

Sa dubokim bolom opraštamo se od naše drage prije

S poštovanjem i tugom opraštamo se od naše voljene koleginice

Cile naš, godina otkako nisi sa nama. Nema dana da te ne pomenemo.

Nedostaješ da svojom veselom i nesebičnom dušom ozariš prostor u kojem smo dugo godina provodili zajedno. Toliko lijepih provedenih trenutaka i naša druženja su uvijek tema razgovora jer uz njih i ti živiš i živjećeš uvijek sa nama.

Tvoj kolektiv

OPTIKA DINO

MARINE VUKOVIĆ

973

MARINE VUKOVIĆ

SJEĆANJE

Nedostajaće nam naša iskrena druženja i tvoj vedri lik.

LJILJANA ŠAROVIĆ

BELA i MARKO SEKULOVIĆ

21. 3. 2021 – 21. 3. 2022.

Svojom plemenitošću, šarmom, jedinstvenim humorom, odvažnošću, optimizmom i energičnošću bojila si život naše škole. Učili smo od tebe jer je sa tobom bilo sve i lako i lijepo.

Ponosni na godine provedene sa tobom, nosićemo te u najljepšim sjećanjima.

Ljiljo, ode iz našeg života, ali nikad iz našeg srca.

Strina ZORA, sestre KATARINA i MIRJANA 970

964 Posljednji pozdrav dragoj

KOLEKTIV JU OŠ „PAVLE ROVINSKI“

MARINI Počivaj u miru.

971

RANKO i IRENA LJUMOVIĆ

Sa velikim poštovanjem i tugom opraštamo se od našeg dragog

SULJA ALIVODIĆA Porodica VERA SERHATLIĆA 937

957 Posljednji pozdrav voljenoj

MARINI VUKOVIĆ Neka tvoja plemenita duša nađe vječni spokoj a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe.

VESNA, IVICA i ALEKSANDAR sa porodicama 972

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. mart 2022.

Dana 17. marta 2022. umrla je u 89. godini, naša draga

Navršava se 40 dana od smrti naše voljene

Дана 18. марта 2022. године престало је да куца срце нашег драгог

MILOSAVA Božova PEJOVIĆ

ZORICE – BUBE NOVAKOVIĆ

rođena Perišić

СЛОБОДАНА Лазаревог ЋОСОВИЋА 1943 – 2022.

Saučešće primamo u kapeli na Novom groblju na Cetinju, dana 18. marta od 12 do 16 časova i 19. marta od 11 do 13 časova, kada krećemo za selo Prediš, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

Svaki dan je težak bez tebe.

Volimo te najviše i mislimo na tebe. Саучешће примамо у градској капели Чепурци, дана 19. марта од 10 до 15 часова, када ће се и обавити сахрана.

Dana 20. marta 2022. godine u 10 časova familija će posjetiti njenu vječnu kuću na groblju Čepurci.

Кућа жалости: Ул Дајбабска бр.10.

Ožalošćena porodica: sin VLADO - ZEKO, snaha JULKA, sestre OLGA i VELIKA, unuke RADOJKA, ANA, RADMILA i IVANA, praunučad, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala rodbina PEJOVIĆ i PERIŠIĆ

917

Ожалошћена породица: ћерка ДРАГАНА, синови ДРАГАН и ДЕЈАН, сестра МИЛУША, снахе БИЉАНА и ЛАУРА, унучад МАЈА, ТЕОДОРА, НЕЛА, ИГОР, СТЕФАН, НИКОЛИНА и ОГЊЕН и остала многобројна породица ЋОСОВИЋ

963

960

POMENI

Posljednji pozdrav našoj dragoj majci, svekrvi i babi

Tvoji: sin ZORAN, snaha MINA, unuka ANIKA i unuk JANKO

40 dana je od smrti tetke

Četrdeset je dana od smrti našeg voljenog

MILOSAVI

ZORICE – BUBE NOVAKOVIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Sin VLADO - ZEKO, snaha JULKA, unuka IVANA 947 Posljednji pozdrav dragoj babi

BOŽA Vasova RADOVIĆA Dani prolaze a bol i tuga ostaju.

Bio si naš čvrst oslonac i uzor časnog i poštenog života.

Sa ljubavlju, tugom i ponosom čuvaćemo te od zaborava.

Ovim putem porodica zahvaljuje svima koji lično ili putem telegrama i telefona izraziše iskreno saučešće.

Dana 19. marta 2022. uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

VLADAN KAŽIĆ sa porodicom 965 Dragi naš

Tvoji: supruga STANKA, sinovi ZORAN i GORAN sa porodicama, ćerke ZORICA, SLAVICA i DRAGICA sa porodicama

MILOSAVI Hvala ti što si bila dio našeg djetinjstva, hvala ti za svu ljubav i pažnju što si nam pružala.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoje unuke: RAKE, ANA, RADMILA i IVANA 948 Posljednji pozdrav prijateljici

Zauvijek ćeš biti u našim srcima i najljepšim uspomenama.

MILANE

969 Četrdeset je dana od smrti našeg voljenog

Posljednji pozdrav

Prođe godina dana od tvoje prerane smrti.

Tvoja dobrota i plemenitost živjeće vječno u nama.

Neka tvoja duša počiva u miru.

967

Porodica SUKAČEV

Šest mjeseci je od smrti našeg voljenog supruga i oca

MIHAILO – MIKAŠ S. ANĐELIĆ MILOSAVI

MILOSAVI

Od porodice VUJOVIĆ

944

Od MINJE 945

Prošlo je četrdeset najdužih i najtužnijih dana od kada si otišao iz naših života. Živio si tiho pružajući nam roditeljsku sigurnost i podršku sa prepoznatljivom iskrenošću i radošću. Neka tvoja plemenita duša u zagrljaju tvoje i naše Nade nađe iskonski mir. Pamtićemo te kroz najljepše uspomene i čuvati od zaborava.

Tvoji: BATO, DADA, SAŠKA i ĐORĐE

MILA ZEKA PEJOVIĆA Vrijeme prolazi a tuga u našim srcima je sve veća.

Tvoji RUŽICA, VESNA i MILAN 966

Posljednji pozdrav našoj prababi

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

961

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

Četrdeset je dana od kada nije sa nama

MILOSAVI Od praunučadi: ILIJE, TIJANE, MARKA, NIKOLE i LAZARA

DARINKA STANKOVIĆ Ljubav za tebe živi sa nama zauvijek. Nedostaješ nam mnogo, bićeš uvijek voljena i nikad zaboravljena u našim srcima.

e-mail: oglasno@pobjeda.me 946

962

PORODICA

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. mart 2022.

27

Šest mjeseci od kada više nije sa nama

Dragi naš

ZORAN KAĆO Š. KOVAČEVIĆ Tužan je život bez tebe BRATE MOJ. Brat RAJKO sa porodicom

FIKUSE

956 Navršava se 40 dana od smrti

Prošlo je 40 dana otkad ti ne možemo nazvat „ Dobar dan!“, a niti jedan više i nije dobar.

Nedostaje nam tvoj smijeh, tvoj dragi glas, tvoje šale i dobrota, dolasci vikendom sa faksa, kuckanje po kompjuteru u tvojoj sobi, tvoja jednostavnost i radost zbog položenih ispita i ono tvoje milo „Dobro“.

Sad bez tebe više ništa nije dobro, dragi naš Fićo.

Počivaj u miru pored svog brata Marka i neka Vi je laka crna zemlja.

BOŽA RADOVIĆA Dragi Božo, znamo da je Bog za tebe mjesto u raju našao, a od ljubavi i topline duše tvoje, u naručju svome, gnijezdo ti sagradio. Ponosno pamtimo svako sjećanje na tebe.

S ljubavlju, Brat DRAGAN sa porodicom, brat MILIVOJE, sestra JOVANKA, maćeha LJUBICA

Vole Vas, TATA, MAMA, SESTRE i BRAT

951 Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama naš dragi

955 Pola godine je od smrti našeg dragog

Četrdeset je dana od smrti mog dragog brata i ujaka

MILORAD Ivov JOVETIĆ

Hvala za svu tvoju ljubav koju si nam pružio, za sve tople riječi koje si nam uputio!

Ostaćeš vječno u našim srcima voljen i u mislima nikad zaboravljen.

Porodica će u subotu, 19. marta 2022, u 10 časova, posjetiti njegovu vječnu kuću.

Tvoja PORODICA

BOŽA MUHADINOVIĆA Dan za danom prolazi a nijedan bez sjećanja na tebe.

Bio si najbolji suprug, otac, svekar, đed i prađed i kao takvog ćemo te pamtiti i sa ponosom pominjati.

U srcu te nosi i od zaborava čuva tvoja

RADA ŽIVKOVIĆA Nedostaješ nam. Vrijeme prolazi, mnogo boli, ali ti zauvijek ostaješ sa nama.

Počivaj u miru, moj dragi brate.

941

Tvoja sestra BOSE sa porodicom

Tužno sjećanje na moju majku

PORODICA 930

953

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

Godina dana je od smrti našeg najboljeg kuma

LESANDRU - LEKU pok. Ivana VALJATO rođ. Sijerković Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo ni bol ni tugu za tobom.

Sa ponosom i poštovanjem, voli te tvoja IVANKA 918

DANILA DRAŠKOVIĆA

MILORAD Ivov JOVETIĆ

Sada si na nekom drugom mjestu, ali kao da si tu i uvijek ćeš biti u našim srcima.

Ćerka BORKA, zet NIKOLA i unuci FILIP i ANDRIJA

959

Dragi kume, godina prođe, a mi i dalje očekujemo da ćeš se odnekud pojaviti. Mnogo boli to što znamo da više nikada nećemo moći da vidimo te i čujemo tvoj glas. Dani puni tuge ne mogu izbrisati sjećanje na tebe. Ostala je tvoja dobrota i ljubav koju si nam pružao za života.

S velikom ljubavlju i ponosom čuvamo uspomenu na tebe. Počivaj u miru, a mi te nikada nećemo zaboraviti, jer najbolji nikad ne umiru.

Kum ZEJO BIGOVIĆ sa porodicom 936

Navršava se godina dana od smrti našeg dragog supruga, oca i đeda

NEĐELJKA PINDOVIĆA Prolaze dani, prođe i godina, ali nikako ne zaboravljamo bol zbog tvog odlaska. Hvala ti za tvoj pošteni i časni život, ljubav i poštovanje.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru. Čuvamo te u srcu.

Tvoja PORODICA 943

28

Oglasi i obavještenja

Navršavaju se dvije godine od kada nije sa nama naš voljeni

Subota, 19. mart 2022.

U neđelju, 20. marta, četrdeset je dana od smrti našeg

Godina je dana od kada sa nama nije naš voljeni

MILAN

BRANA Radovanovog KALEZIĆA

IVAN VUKASOJEVIĆ

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje veliku bol i tugu za tobom.

U tišini vječnog mira pratiće te naša ljubav jača od zaborava, a uspomene na tebe živjeće dok je nas.

Dobro naše, bio si nam temelj, sigurnost, snaga, toplina i ljubav, a Ti si sad naša velika tuga. Bole nas tišina i praznina.

Počivaj u miru, čestita i plemenita dušo.

Ovim putem zahvaljujemo svima koji nam lično, telegramom i telefonskim pozivom izraziše saučešće.

Umjesto pomena porodica prilaže 600 eura za uređenje mjesnog groblja na Novom Selu.

Porodica će 19. marta u 10 časova pośetiti Branovu vječnu kuću.

Tvoji roditelji MIŠO i GARA Tvoja porodica: ZORA, RATKA, RATKO, ANDREJ i JOVANA

Vrijeme koje teče ne umanjuje bol i prazninu u nama.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, živjećeš zauvijek u našim srcima.

Sestra MIRA i zet DUŠKO

939 Navršava se šest mjeseci od smrti našeg dragog

922

931

Četrdeset je dana od smrti našeg đevera i strica

MIĆKA VULETIĆA

Dragi Mićko, počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

BRANISLAVA - BRANA KALEZIĆA

DAMJAN PEROŠEVIĆ

Tvoja PORODICA

S ponosom i tugom ostaće sjećanje na tebe, koje ćemo zauvijek nositi u našim srcima.

952

Snaha VESNA, bratanići RACO i ŽELJKO sa porodicama

938 Dvije godine od kada nije sa nama, naša draga

Neka tvoja duša počiva u miru, a mi ćemo tvoj plemeniti lik vječno čuvati u našim sjećanjima.

SAŠA DROBNJAK

Stric RAJKO sa porodicom

Dragi kume, vrijeme prolazi a sjećanje na tvoj vedar osmijeh, dobrotu i tvoju mladost čuvaćemo od zaborava.

STANICA Svetislavova PERIŠIĆ

Porodica VESKA TURČINOVIĆA

Majko, Boginjo života moga, bila si riznica dobrote, ljubavi, mudrosti. Tvoj plemeniti lik ne blijedi. ŽIVIŠ u svakom trenutku života naših.

Sjećanja na tvoja topla dočekivanja, na tvoju nadmajčinsku ljubav za sve oko sebe, toliko su živa i svakodnevna.

U nama prije nas nećeš umrijeti!

S ljubavlju, poštovanjem i tugom,

942

954

Dana 19. marta 2022. navršava se godina dana od smrti našeg

Godina dana je od smrti voljenog brata, djevera i strica

rođena Sarić

tvoji: ćerka SLAVICA, zet BRANIMIR, unuka ANA, unuk FILIP 919 Dvije godine od kada nije sa nama, naša draga

RADOSAVA Jošovog TOMOVIĆA

DRAGOMIR – ĆOKO MITROVIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te sa ponosom nositi u srcima.

Teško je riječima opisati bol i prazninu koju osjećamo od kako nisi sa nama. Vrijeme ne donosi zaborav, već ljubav, sjećanje i ponos na tebe.

Dani koji prolaze ne umanjuju tugu i bol zbog tvog preranog odlaska.

Nedostaješ za sve trenutke koje donosi život i koje smo trebali da dijelimo zajedno.

Počivaj u miru, a mi ćemo te pamtiti kroz najljepše uspomene i čuvati od zaborava.

Brat MIŠO sa porodicom

LUKA, MILKA i DAVID

STANICA Svetislavova PERIŠIĆ rođena Sarić

Kada ode neko ko se voli, kao što smo mi tebe, ne boli smrt... boli praznina, bole riječi koje nijesmo izgovorili, bole uspomene, bole ćutanja.

Boli jakooo što već dvije godine nijesmo zajedno!

Počivaj s anđelima, anđelu naš...

Tvoji JOVAN i ANA 929

940

920

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. mart 2022.

Navršava se tužna godina od kada nas je napustio naš voljeni

19. 3. 2021 – 19. 3. 2022.

29

Navršava se 40 dana od smrti našeg dragog

NENAD PEJOVIĆ ZORAN – FEKI KLJAJIĆ Dragi naš Nenade, velika i neopisiva je bol i tuga koju si nam ostavio tvojim odlaskom. Zauvijek si u našim mislima. Nedostaje tvoj osmijeh, tvoj glas, tvoj lik.

Pamtit ćemo te i voljeti dok smo živi.

Godina tuge... godina praznine.

Supruga ĐINA, sin MILOŠ, ćerka MILENA, snaha IVANA i unuk JANKO

Tvoja PORODICA

928

935

Posljednji pozdrav

Prošlo je godinu dana od kada nisi sa nama,

LJUBOMIRA Markišina LATKOVIĆA Dragi naš Ljubo, velika je praznina, bol i tuga za tobom koje si nam ostavio tvojim odlaskom. Ne postoji trenutak da nijesi u našim mislima i srcima. Otišao si tiho, nečujno, kao što si i živio, a tvoje mjesto ostaje prazno. Tvoju dobrotu i ljubav koju si pružao svima nama nećemo nikada zaboraviti. Počivaj u miru i neka ti je laka gruda ove zemlje, koju si neizmjerno volio, a mi ćemo tugovati za tobom.

Posebnu zahvalnost dugujemo porodici Veska Vujačića, Niku Kalađurđeviću i Acu Despotoviću na posljednjoj pomoći.

Zahvaljujemo Domu zdravlja Budva, doktorki Jelici Popović na čelu sa svojim osobljem. Zahvaljujemo svima koji putem telegrama i lično izjaviše saučešće za našim Ljubom.

Supruga MIRJANA, sin PREDRAG - PEĐA LATKOVIĆ

NENADU PEJOVIĆU Zauvijek ćemo pamtiti tvoj vedri lik i plemenitu dušu.

Počivaj u miru, a mi ćemo se sa ponosom sjećati tebe.

Od RADMILE i RADOVANA GAZIVODE

ZOKI

933 IN MEMORIAM

Tvoj osmijeh pun dobrote pamtićemo zauvijek.

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

927

Navršava se godinu dana od smrti

i

jedanaest godina od smrti

Tvoji: ZDENKA, IVANA i VUK KLJAJIĆ sa porodicama IN MEMORIAM 19. 3. 2001 – 19. 3. 2022.

923 Godina dana ispunjena čežnjom i tugom za tobom, voljeni brate

NATALIJA VUČKOVIĆ rođ. Perović učiteljica

Tvoja ljubav i toplina nas čuvaju, tvoja mudrost i životno iskustvo nas uvijek uče i usmjeravaju.

ZORANE

Zahvalni tvoji MIRKO, SANJA, TANJA i LJILJA 921 Četrdeset dana od kada je umrla naša draga ujna

Živiš u našim mislima, sjećanjima i razgovorima.

VESNE pok. Neđeljka

NEĐELJKA pok. Marka

KALUĐEROVIĆ

KALUĐEROVIĆA

19. 3. 2021 – 19. 3. 2022.

14. 3. 2011 – 14. 3. 2022.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i sjećanje na vaše dobre i plemenite duše.

Svakog dana ste sa nama u našim mislima i srcima.

Hvala vam za nesebičnu ljubav, podršku i razumijevanje.

Neka vas u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Porodica KALUĐEROVIĆ

TANJA i MIRO

926

924

ANĐELIJA Dušanova VUKMIROVIĆ

TUŽNO SJEĆANJE

rođena Sorat

Prošla je godina…

Učestvovala si u našem podizanju i odrastanju... Hvala ti na svemu.

Tvoje zaovične RADMILA i VESNA 934

ZORAN KLJAJIĆ

VESNA KALUĐEROVIĆ 1963–2021.

Prošla je preteška godina, vrijeme prolazi, a ljubav i sjećanje na tebe zauvijek ostaje u nama.

Brat MIŠKO i sestre KAĆA i MIRA sa porodicama

Voljena naša Veke, tvoja ljubav, dobrota i plemenitost živjeće u našim srcima.

925

ZORAN KLJAJIĆ Najljepšim sjećanjima čuvamo Te od zaborava...

950

Tvoji LEKIĆI

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

GORAN, MILENA, KSENIJA i VUKOTA

932

30

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRaŠKo ĐURaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MiLENa GoLUBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKa RaDULoViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RaDMiLa USKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JELENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRaGiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKoLa SEKULiĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) SLoBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRaGaN MiJaToViĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐURiŠiĆ

Zamjenik BoRiSLaV ViŠNJiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 19. mart 2022.

Iv.br.3805/21; Iv.br.4397/21; Iv.br.4402/21; Iv.br.4404/21; Iv.br.441/22; Iv.br.446/22; Iv.br.448/22; Iv.br.476/22; JAVNA IZVRŠITELJKA SNEŽANA PAVLIČIĆ IZ PODGORICE, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “CRNOGORSKI TELEKOM” A.D. Podgorica, Moskovska br.29, koga zastupa Pavlović Jovana, advokat iz Podgorice, protiv izvršnih dužnika Volarić Mirjane iz Podgorice i drugih, dana 14.03.2022. godine, shodno članu 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, donijela je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Pozivaju se izvršni dužnici: 1. Volarić Mirjana iz Podgorice, 27. Marta br. 30, 2. Bakrač Tanja iz Podgorice, Donja Gorica bb, 3. Globarević Miloš iz Podgorice, Ul. 8. marta bb, 4. Gojković Valentina iz Podgorice, Bul. Vojvode Stanka Radonjića br.19, 5. Radević Lazar iz Podgorice, Nikole Đurkovića bb, 6. Čelebić Darko iz Podgorice, Nikšićka br.23, 7. Kasalica Aleksandar iz Podgorice, Aleksandra Puškina br. 11, 8. Vinković Senka iz Podgorice, Aleksandra Puškina br.73, da se u roku od 3 (tri) dana od dana objavljivanja ove odluke u ovom štampanom mediju obrate postupajućoj javnoj izvršiteljki na adresi 13. jula br.18, Podgorica ili pozivom na broj telefona 067/500-840, radi uručenja Rješenja o izvršenju sa predlogom za izvršenje i prilozima, i to: Iv.br.3805/21; Iv.br.4397/21; Iv.br.4402/21; Iv.br.4404/21; Iv.br.441/22; Iv.br.446/22; Iv.br.448/22; Iv.br.476/22; kao i Rješenja od 14.03.2022. godine istih poslovnih oznaka, donesenim radi naplate troškova postupka. Ukoliko se izvršni dužnici u ostavljenom roku ne obrate postupajućoj Javnoj izvršiteljki, dostavljanje navedenih pismena će se izvršiti isticanjem na oglasnoj tabli nadležnog suda, pri čemu će se dostavljanje smatrati izvršenim nakon isteka roka od 8 (osam) dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.Upozoravaju se izvršni dužnici da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi same stranke, odnosno izvršni dužnici.

Podgorica, dana 14.03.2022. godine JAVNA IZVRŠITELJKA Snežana Pavličić s.r.

JAVNI IZVRŠITELJ DAVOR VUKOVIĆ Iv.br.49/20,Iv.br.205/20,Iv.br.238/20,Iv.br.262/20,Iv.br.595/20,Iv.br.676/20,Iv.br.682/20,Iv. br.687/20,Iv.br.691/20,Iv.br.715/20, Iv.br.862/20, Iv.br.864/20, Iv.br.916/20, Iv.br.1087/20,Iv. br.1098/20, Iv.br.1221/20,Iv.br.1227/20,Iv.br.1285/20,Iv.br.1447/20, Iv.br.1479/20 , Iv.br.1482/20, Iv.br.1485/20 ,Iv.br.1488/20 ,Iv.br.1489/20, Iv.br. 1491/20, Iv.br.1492/20, Iv.br.1493/20, Iv.br.1502/20, Iv.br.1504/20, Iv.br.1507/20, Iv.br.1512/20, Iv.br.1513/20, Iv.br.1560/20, Iv.br.1561/20, Iv.br.1564/20, Iv.br.1565/20, Iv.br.1566/20, Iv.br.1569/20, Iv.br.1571/20, Iv.br.1572/20, Iv.br.1620/20, Iv.br.1622/20, Iv.br.1623/20, Iv.br.1626/20, Iv.br.1627/20, Iv.br.1628/20, Iv.br.1630/20, Iv.br.1633/20, Iv.br.1636/20, Iv.br.1649/20 Shodno članu 45. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Javni izvršitelj Davor Vuković iz Podgorice, adresa 13.jula br.7, u izvršnom postupku izvršnog povjerioca “UNO-NK” d.o.o iz Nikšića, adr.Trg Slobode 17, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca na ime glavnog duga po osnovu vjerodostojne isprave-računa/fakture, vrši

DOSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima: 1.Tamara Baletić iz Podgorice,Svetozara Markovića br.45,2.

Ivana Furtula iz Podgorice,Nikole Tesle 105,3.Svetlana Jelić iz Podgorice,8.marta br.104/21, 4.Saša Rmuš iz Podgorice,Fruškogorska bb, 5.Kristina Marinović iz Podgorice, 18.jula br.7, 6.Ivan Krivokapić iz Podgorice, Arsenija Boljevića 149, 7.Tatjana Žugić iz Podgorice,AVNOJ-a 92, 8.Snežana Radović iz Podgorice, Bratstva i jedinstva br.40, 9.Veselin Pavićević iz Podgorice, Mila Radunovića 14, 10.Ana Rastoder iz Podgorice, Bratstva i jedinstva br.49, 11.Nemanja Milačić iz Podgorice, V proleterske bb, 12.Ljiljana Maraš iz Bijelog Polja, Golubovci, 13.Veselj Dušović iz Podgorice,Radomira Vešovića br.8, 14.Aleksandra Bajčeta iz Podgorice, Zabjelo bb, 15.Valentina Dujović iz Podgorice,Nikole Tesle bb, 16.Ivona Nikčević iz Podgorice, Piperska 369, 17.Mirjana Stanović iz Podgorice, Goričani bb, 18.Rosa Mijač iz Podgorice, Moskovska br.72, 19.Veselin Radonjić iz Podgorice,Bratstva i jedinstva bb, 20.Nikola Lukovac iz Podgorice,27. marta F-7/13, 21.Anđela Bajović iz Podgorice,Iveze Vukova br.32, 22.Dragana Đuković iz Podgorice,4.jula bb, 23.Nikola Mrdak iz Podgorice, Zagorič br.59, 24.Mladen Janković iz Podgorice, Mojkovačka br.24C, 25.Ljiljana Živković iz Podgorice,Pilota Cvetkovića i Milojevića br.5, 26.Monika Drakić iz Podgorice, Mojanovići bb, 27.Slađana Đurišić iz Podgorice, Buda Tomovića 11/A, 28.Andrea Dragutinović iz Podgorice, Crnogorskih serdara bb, 29.Luka Janković iz Podgorice, Bracana Bracanovića 72 30.Radoje Đurović iz Podgorice,Arsenija Boljevića br.137 31.Miroslav Kovačević iz Podgorice,Dajbabe bb 32.Saša Brajović iz Podgorice,Svetog Petra Cetinjskog br.11, 33.Tanja Milović iz Podgorice,Bul.Save Kovačevića 52, 34.Marija Klikovac iz Podgorice,Zeta, 35.Nataša Kalezić iz Podgorice,Partizanski put 86, 36.Biljana Batizić iz Podgorice,Donja Gorica bb, 37.Violeta Vuković iz Podgorice, Mahala bb, 38.Ana Novović iz Podgorice,Naselje Budo Tomović 7-7/16, 39.Miraš Mrdović iz Podgorice,Bohinjska ulica br.44, 40.Snežana Ljumović iz Podgorice,Proleterska br.108 , 41.Miloš Živković iz Podgorice, Miloja Pavlovića br.35, 42.Andrija Radunović iz Podgorice,Goljemadi bb, 43.Jovana Popović iz Podgorice, Park šuma,Zagorič bb, 44.Vladimir Jauković iz Podgorice, Moskovska br.34, 45.Milanka Otović iz Podgorice,Cvijetna bb, 46.Darka Radulović iz Podgorice, Vojvode Stanka Radonjića 3/40, 47.Biljana Aleksić iz Podgorice, Radosava Burića br.234, 48.Zora Sara Dubljević iz Podgorice,27.marta 52, 49.Aleksandra Ninković Vućeković iz Podgorice, Bracana Bracanovića br.84, dostavljaju se: Rješenja o izvršenju Iv.br.1485/20 od 28.07.2020. godine, Iv.br.1488/20 od 28.07.2020.godine, Iv.br.1482/20 od 28.07.2020.godine,Iv. br.1447/20 od 24.07.2020.godine, Iv.br.1620/20 od 10.08.2020.godine, Iv.br.1622/20 od 10.08.2020.godine, Iv.br.1623/20 od 10.08.2020.godine, Iv.br.1626/20 od 10.08.2020. godine, Iv.br.1627/20 od 10.08.2020.godine, Iv.br.1630/20 od 10.08.2020.godine, Iv.br.1633/20 od 10.08.2020.godine, Iv.br.1636/20 od 10.08.2020.godine, Iv.br.1649/20 od 10.08.2020.godine,Iv.br.1479/20 od 28.07.2020.godine,Iv.br.1507/20 od 30.07.2020. godine,Iv.br.1564/20 od 06.08.2020.godine, Iv.br.1628/20 od 10.08.2020.godine,Iv. br.1489/20 od 28.07.2020.godine, Iv.br.1491/20 od 28.07.2020.godine, Iv.br.1492/20 od 28.07.2020.godine,Iv.br.1493/20 od 28.07.2020.godine, Iv.br.1502/20 od 30.07.2020. godine, Iv.br.1512/20 od 30.07.2020.godine, Iv.br.1513/20 od 30.07.2020.godine,Iv. br.1560/20 od 06.08.2020.godine, Iv.br.1561/20 od 06.08.2020.godine, Iv.br.1565/20 od 06.08.2020.godine, Iv.br.1566/20 od 06.08.2020.godine, Iv.br.1569/20 od 06.08.2020. godine, Iv.br.1571/20 od 06.08.2020.godine, Iv.br.1572/20 od 06.08.2020.godine,Iv. br.49/20 od 21.01.2020.godine, Iv.br.205/20 od 17.02.2020.godine,Iv.br.238/20 od 19.02.2020.godine,Iv.br.262/20 od 21.02.2020.godine,Iv.br.595/20 od 28.04.2020. godine,Iv.br.676/20 od 14.05.2020.godine,Iv.br.682/20 od 14.05.2020.godine,Iv.br.687/20 od 14.05.2020.godine,Iv.br.691/20 od 14.05.2020.godine,Iv.br.715/20 od 20.05.2020. godine,Iv.br.862/20 od 04.06.2020.godine,Iv.br.864/20 od 04.06.2020.godine,Iv.br.916/20 od11.06.2020.godine,Iv.br.1087/20od25.06.2020.godine,Iv.br.1098/20od25.06.2020. godine,Iv.br.1221/20od06.07.2020.godine,Iv.br.1227/20od06.07.2020.godine,Iv.br.1285/20 od 09.07.2020.godine, kao i Rješenja od 18.03.2022.godine, istih poslovnih oznaka, donesenih radi naplate troškova postupka javne objave. Pozivaju se izvršni dužnici, da se u roku od 3 dana po ovoj objavi obrate Javnom izvršitelju Davoru Vukoviću, na adresi 13.jul br.7, radi uručenja predmetnih pismena. Upozoravaju se izvršni dužnici da se dostava pismena izvršena na ovaj način smatra urednom, i da negativne posledice koje mogu nastati snose same stranke. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Na osovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama (,,Službeni list CG”, br.42/11,57/14, 28/15 i 42/17) naručilac Ministarstvo unutrašnjih poslova, oglašava

OBAVJEŠTENJE O OGLAŠAVANJU POSTUPKA JAVNE NABAVKE Zakup prostora za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova – u Podgorici, ukupna procijenjena vrijednost na godišnjem nivou sa PDV-om 2.000.00 €.

Zakup prostora za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova – u Podgorica, ukupna procijenjena vrijednost na godišnjem nivou sa PDV-om 2.000.00 €.

Potreba dokumntacija objavljena je na Portalu Ministarstva unutrašnjih poslova, na adresi www.mup.gov.me dana 15.03.2022.godine.

Lice zadavanje informacija Armin Skenderović,telefon 067/184-899, e-mail armin.skenderović@mup.gov.me.

Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl.list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za uređenje prostora, zaštitu životne sredine i komunalno stambene poslove Opštine Žabljak

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost Da je za Opštinu Žabljak kao nosioca projekta donijeto rješenje br. UP1-04322/22-38/2 od 18.03.2022. godine kojim je utvrđena potreba izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za projekat:“Izgradnja deponije građevinskog otpada, pretovarne stanice za komunalni otpad i dodatne kade za odlaganje komunalnog otpada na djelovima katastarskih parcela broj 1800/1, 1603/1, 1603/16, 1803/18, 1816/1, 1816/28 KO Žabljak I, u zahvatu PUP-a Žabljak.”

Opštini Žabljak kao nosiocu projekta rješenjem je naloženo da izradi Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za navedeni projekat, najkasnije dvije godine od dana prijema rješenja o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu.

SEKRETAR, Sava Zeković I.br.1061/2016 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO PODGORICA, ul. Studentska bb, Zgrada Bemax, III SPrat, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Vađon Zorice, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 40.260,33€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 18.03.2022 godine, vrši

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Vađon Zorice, sa zadnje poznatom adresom ul.

29 Novembra bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje zaključka o prodaji nepokretnosti I.br.1061/2016 od od 28.01.2022. godine, zapisnik od 22.12.2021. godine i poziv za 15.04.2022. godine, neposredno izvršnom dužniku.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

MaLi oGLaSi USLUGE RESTORAN brze hrane traži radnike na duži period. Pozicija kuhinja, kasa. Na duži period isključivo!

Tel. 068/378-391 1 OTČEPLJENJE Sve vrste kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah – NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke, pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ Tel: 069/747-204; 069/424-150; 067/473-367 2 IZDAVANJE Udruženje penzionera Bar izdaje Klub penzionera u Starom Baru. Klub je u stanju pripreme i potrebno je sanirati nedostatke, popravku krova, sanitarni čvor i drugo.

Tel: 030/ 315-935 UOKVIRENI 3

Zapošljavamo erotske maserice i eskort djevojke u Beču. Odlična zarada!

+38671399347,

bdiamon.ep@gmail.com, https://breitenleer-eroticstudio.com/arbeit/

Subota, 19. mart 2022.

Marketing

31

32

Marketing

Subota, 19. mart 2022.

19. март 2022. | година III | број 107

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ISSN 2704-5226

ЈОВАНА МУГОША

Ц

рна Гора је земља са највише застава у штеку. Код нас се бранимо заставом, истичемо се заставом, а застава ако иза ње нема суштинског садржаја, ако није симбол је тек комад тканине или комад папира у зависности од начина извођења и потребе. Ових дана у ужасном рату, и инвазији са свих страна, можда смо могли да схватимо што значи застава. Када је поносно браните или када истичете заставу друге државе у вашој држави која врши инвазију. Не памтим да је икада у Црној Гори, у којој како сам схватила мање - више свака кућа има заставу, у посљедње вријеме застава истакнута са таквим ризиком. Можда једном, много давно када смо организовали протесте због напада на Дубровник, у којима је наша држава или држава чији смо били дио добрано учествовала. Такође, Црна Гора је земља у којој се посебно истиче да се жене поштују. И да је то дио наше традиције. Истичу то они, и под својом и туђом заставом. А са друге стране, само од ове године, мало-мало па се деси фемицид. Убиство жене зато што је жена, и не постоји консеквентно спровођење законских норми да се ови случајеви адекватно ријеше. У то се темељно не улази, због тога нијесмо изашли на улице, јер то се дешава иза затворених врата. А испред врата жене су нечије супруге, сестре или мајке, а јако ријетко су особе, саме за себе или због себе. А када су жене биле особе због себе и за себе, биле су и даље су успјешне, чак и као владарке. И у политици. Ваљда како су стално под притиском, малим свакодневним притисцима, не размишљају ирационално под оним великим. Како им стално и константно неко доводи у питање идентитет, а вјера у сопствени идентитет на којем се дуготрајно ради, који не можемо да сакријемо под заставу по потреби, ствара промјену. А свака промјена је из главе. Ниједна суштинска није због силе. Јер сила рађа страх. А у страху заборављамо да смо људи, и на људе. Олако бирамо стране. А једина морална страна је бити на страни угрожених - без теорија завјере, без вјековних пријатељстава, јер у овом ужасу не функционише прича о православној браћи и мирољубивој вјери. У Црној Гори се посљедњих година инсистира да је православље племенито и то је још једна од поменутих застава. За коју се боре, они под утицајем са стране. А толико силно инсистирање у мени буди страх. Али ови који се највише плаше не

А БИТИ ЧОВЈЕК, ВАЖНИЈЕ ЈЕ ОД ТЕРИТОРИЈЕ, ЦРКВЕ, ВЈЕРЕ, ПОЛА, И ТО ЈЕ ЈЕДИНИ СУШТИНСКИ ИДЕНТИТЕТ КОЈЕМ, КАДА БИ СЕ ВРАТИЛИ, СВИЈЕТ БИ БИО САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ МЈЕСТО. АЛИ, У ГЛАВАМА ТАЈ ИДЕНТИТЕТ СМО ИЗГУБИЛИ И НЕ ВИДИМО ГА ОД СИЛНИХ ЗАСТАВА, МАРШЕВА, ПРЕДРАСУДА, ЦРКВЕ И УНИФОРМА - ДОК ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА ЧЕКАМО ДА ПРОЂЕ. ИЛИ ДА НЕ ДОЂЕ ДО НАС ћуте. Украјински народ не ћути. Неки храбри Руси демонстрирају. Неке жене, директорице значајних културних институција у Москви дају оставке. Бјелоруски филмски радници подржавају Украјину именом и презименом. А у тим крајевима због тога се гине. Затвара се и страда. Баш онако како су жене страдале на првим осмомартовским демонстрацијама, борећи се да буду људи иако су

жене. Јер, то јесте написао совјетски писац – „Човјек како то гордо звучи“, заборављен још прије овог сулудог забрањивања руских писаца. Јер, у брзинском бирању страна заборављамо суштину, на коју згодно подсјећа реченица која нам је негдје остала у памети, без обзира на биографију Горког у његовим посљедњим годинама. Постоје дани у којима је важно бити човјек, не мислити стра-

хом, калкулацијом, цијеном горива, и у којима ће бити исправни они који су се за своју земљу под агресијом борили. И они који су им помогли, иако као што је у тешким моментима и са великим патриотизмом према сопственом њемачком насљеђу рекао један велики писац „Њемачка није тамо гдје је Хитлер, Њемачка је тамо гдје је Томас Ман“. То нам поручују и Руси, од обичних до познатих, који знају шта је бити човјек. А бити човјек, важније је од територије, цркве, вјере, пола, и то је једини суштински идентитет којем, када би се вратили, свијет би био сасвим другачије мјесто. Али у главама тај идентитет смо изгубили и не видимо га од силних застава, маршева, предрасуда, цркве и униформа - док иза затворених врата чекамо да прође. Или да не дође до нас.

Сви смо попут црногорских жена у патријархату, по моделу другог направљених - трпи и чекај да прође, иако чујемо да оне које нијесу ћутале, и трпиле, оне су које се памте. Црна Гора је најмањи простор са највише не само застава, него контрадикторних мисли у штеку. А док вјерујемо да мислимо, заборављамо колико и да ли смо добри. Као људи. Као жене и мушкарци, јер народ је потрошена и израубована појава која се лако огрне туђом заставом. И у име народа најлакше се тај исти народ убија. И зато - сретан у марту, Осми март као дан када су због мјеста, које им је по мишљењу моћнијих припадало, убијане, тучене, затваране и злостављане жене. А тај датум за март је добар, јер нема националну, вјерску и другу одредницу, јер је дан у којем су се потлачене бориле за права потлачених. А и оне су људи. 

2

19. март 2022.

ШТО ЗНАЧИ БРАНИТИ ЕВРОПУ? КРОЗ НОВО КОМЕШАЊЕ

Н

акон руског напада на Украјину словеначка је влада смјеста обзнанила да је Словенија спремна прихватити више хиљада украјинских избјеглица. Као словеначки грађанин нисам се осјетио само поносним, него и осрамоћеним. Напосљетку, када је Афганистан потпао под талибане прије шест мјесеци, та је иста влада одбила афганистанске избјеглице с образложењем да би морали остати у својој држави и борити се. Прије неколико мјесеци, кад је на хиљаде избјеглица, а већином су били ирачки Курди, покушало побјећи у Пољску из Бјелорусије, словеначка је влада, уз тврдњу да је Европа нападнута, Пољској понудила војну помоћ како би је подупрла у срамотним настојањима да избјеглицама спријечи улазак у државу. По читавој регији су се тако формирале двије врсте избјеглица. Твит словеначке владе од 25. фебруара појаснио је разлику између њих: „Украјинске избјеглице долазе из амбијента који је у културном, вјерском и повијесном смислу нешто посве друго него амбијент из којега долазе избјеглице из Афганистана“. Услијед огорчености јавности споменути су твит брзо обрисали, али опсцена истина већ је била ту: Европа се мора одбранити од Неевропе. У садашњој свјетској борби за геополитичку доминацију тај ће приступ за Европу бити катастрофа-

„БРАНИТИ ЕВРОПУ“ НИЈЕ ДОВОЉНО. ПРАВИ ЗАДАТАК ЈЕ УВЈЕРИТИ ДРУГЕ ДРЖАВЕ ДА ИМ ЗАПАД МОЖЕ ПОНУДИТИ БОЉИ ИЗБОР НЕГО РУСИЈА И КИНА. ЈЕДИНИ НАЧИН ДА ТО ДОСЕГНЕМО ЈЕСТ ДА ПРОМИЈЕНИМО САМИ СЕБЕ И НЕПОКОЛЕБЉИВО ИСКОРИЈЕНИМО НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ, ПА И КАД СЕ ОН ЗАПАКУЈЕ У ОБЛИК ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ

лан. Наши медији и елите ту борбу означавају као конфликт између западњачке „либералне“ сфере и руске „евроазијске“ сфере, занемарујући притом овећу скупину држава – у Латинској Америци, на Блиском истоку, у Африци и Југоисточној Азији – која нас сада помно посматра. Нити Кина није спремна у цјелини подупријети Русију, премда има своје планове. У поруци сјевернокорејском вођи Ким Јонг-уну, дан након што је Русија започела свој напад на Украјину, кинески предсједник Xи Јинпинг је рекао да је Кина „у новим околностима“ спремна унапређивати развој пријатељских и кооперативних односа између Кине и Сјеверне Кореје. Није сувишна бојазан да би Кина те „нове околности“ искористила за „ослобађање“ Тајвана. Сада би нас морало забринути да радикализација, које смо свједоци напосе код руског предсједника Владимира Путина, није само реторичке нарави. Много је либералних љевичара, који су били увјерени да су обје стране свјесне да не могу приуштити тотални рат и који су мислили да је Путин блефирао кад је гомилао своје трупе на украјинској граници. Чак и тада кад је Путин владу украјинског предсједника Во-

ИГОР КОСОВ / The Kyev Independent

Славој ЖИЖЕК

Кијевски метро

2. март 2022.

лодимира Зеленског описао као „банду наркомана и неонациста“, већина је мислила да ће Русија окупирати само двије отцијепљене „народне републике“, које су надзирали руски сепаратисти уз подршку Кремља, или у најгорем случају још и регију Донбас у источној Украјини. Сада пак неки који се сматрају љевичарима (ја их дакако не сматрам) оптужују запад за чињени-

цу да је амерички предсједник имао право у погледу Путинових намјера. Аргумент је добро познат: НАТО је полагано стезао обруч око Русије, потпиривао обојене револуције у сусједним државама и игнорирао утемељени страх државе коју је у посљедњем стољећу напао запад. У томе, дакако, има нешто истине. Али устрајавати само на томе једнако је као оправдавати Хитлера

због неправедног Версајског мировног уговора. Још горе, великим силама признаје се тиме право на подручја уплива којем се морају подредити све остале државе, како би очувале глобалну стабилност. Путинова претпоставка да су међународни односи такмичење великих сила одражава се у његовој понављаној тврдњи да није имао друге могућности него војно посредовати у Украјини. Је ли то истина? Је ли одиста проблем украјински фашизам? Питање би било боље упутити Путиновој Русији. Путинов интелектуални водич је Иван Иљин, чија дјела се поново штампају и нуде на читање државним апаратчицима и војним регрутима. Након што су га прогнали из Совјетског Савеза у раним 20-им годинама пријашњег стољећа, Иљин је заступао руску варијанту фашизма: држава као органска заједница коју води очински владар и у којој је слобода то да знаш гдје ти је мјесто. За Иљина (и Путина) сврха је избора да изразе колективну подршку вођи, а не да га легитимирају или изаберу. Александар Дугин, Путинов дворски филозоф, вјерно слиједи Иљинове кораке, додајући им постмодерне украсе хисторицистичког релативизма: „Свака такозвана истина јест ствар вјеровања. Тако вјерујемо у оно што радимо и вјерујемо у оно што говоримо. И то је једини начин одређења истине. Имамо, дакле, своју посебну руску истину коју морате прихватити. Ако САД не желе запо-

НОВИ ЗАМАХ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

Н

ије лако европским пријестоницама културе у нашем сусједству. Ријека 2020. свој амбициозни почетак окончала је пандемијом већ почетком марта мјесеца, која је затворила, успорила и релативизовала цијели свијет. Али је остала црвена звијезда на једном ријечком небодеру, умјетничка инсталација Немање Цвијановића Споменик црвеној Ријеци – самообрамбени споменик. Нови Сад 2022. са искуствима културне продукције која је на глобалном плану временом успјела савладати контекст пандемије суочава се са новом кризом. Ратна инвазија Русије у Украјини имаће своју рефлексију и на културу. Европске културне вриједности коју промовише управо један такав велики европски културни пројекат, од његовог утемељења 1985. године и Атине као прве европске пријестонице културе, ратом у Украјини баца сјенку и над пројектом Новог Сада, као и свих европских градова у суочавању са мноштвом питања Европе данас. Европе отворене за све, и не само за оне градове који номинално припадају државама чланицама. Иде-

ЕВРОПА ЈЕ МИЈЕЊАЛА СВОЈЕ ФИЗИЧКЕ ГРАНИЦЕ, ПОЛИТИЧКЕ И ИДЕОЛОШКЕ КОНТЕКСТЕ. АЛИ ИСКУСТВО ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XX ВИЈЕКА ЈЕ КАО НИКАДА ДО ТАДА ПОКРЕНУЛО ИМАГИНАРНИ АТЛАС ИЛИ ЖУДЊУ ЗА ЕВРОПСКИМ ВРИЈЕДНОСТИМА. СТВАРАЛА ЈЕ ЕВРОПА И ДАЉЕ СТВАРА ЕВРОПСКИ КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ КАКО НА ЊЕНОМ ИСТОКУ, ТАКО И НА ЗАПАДУ

ја да се прича европске пријестонице културе шири на исток или југоисток Европе или сасвим уже на Балкан има своје изазове. Нови Сад који је побиједио Херцег Нови прије пар година, и након прошлогодишњег одлагања ове године званично стартовао свој велики културни пројекат. Пад Берлинског зида донио је Европи нови замах међукултурне сарадње, партнерстава и интернационализације културне сцене како у програмском тако

и у продукционом аспекту. Интеркултурализам и слојевитост култура. Како га промовисати у срединама у којима пракса деструктивности има свој крвави исказ и која не посустаје. Моћ или немоћ културе, увијек се питамо. На путу ка Новом Саду повремено наилазите на графите једноставног исказа српско-руски блок. Графити кроз Србију, мурал Путина у Београду, а сличним графитима није да нијесу имуни ни зидови црногорских градова. Хипотетички и да је Херцег Нови понио титулу, слична питања могла би се отворити и код нас, јер српски и руски свет имају своје јасне намјере. Продуктивна је та прича Бококоторским заливом, са оноликим тробојкама. Све њих Европа жуља, па је свака прича о европским културним вриједностима упитна, докидају и укидају припаднике своје културе који јесу дио управо таквих вриједности. Михаил Пупин или Михаил Чехов, рођак другог великог Чехова, Антона Павловича који је оставио драме, а Михаил је дао велики допринос теорији глуме. Када смо већ код глуме, онда смо и код Станиславског, а зашто када смо већ у позоришту да не споменемо и Јована Стерију Поповића. Руси и Срби који припадају Европи, својим

dnevnik.hr

ЖУДЊА ЗА ВРИЈЕДНОСТИМА СПОМЕНИК ЦРВЕНОЈ РИЈЕЦИ

Немања Цвијановић, 2020.

дјелом, учењима и животом. И попут многих других далеки за савременике који никако да закораче у Европу. Они су једноставно, како каже графит, српско-руски блок. Што год то значило и колико год заборавили Бјелорусе. Јер на мапи Европе, двије земље су обиљежене као друштва чије политичке елите немају проблем са руском агресијом Украјине. Ту смо некако и ми и Босна и Херцеговина прошверцовани, јер сасвим добро знамо колико је крхка наша већина и да цртача мурала, писаца графита и молера застава имамо поприлично. Улична умјетност у раскораку са репертоарима оних који би хтјели бити европски. И опет мисли на Херцег Нови, али онај Андри-

ћа, Џумхура... Или Херцег Нови кроз фотографије студија Лафорест, заборављене културне баштине која није дигитализована. Херцег Нови као примјер немоћи црногорске културне политике. Вратимо се Новом Саду који ове године бије битку да буде европски. А он то јесте, макар и ако само један Европљанин у њему живу, сигуран сам и да није једини. Ласло Вегел. Представљен је његов есеј У обећаној земљи. Живот на лимесу у оквиру програма Сеобе. Баш као и сценска изведба биографије Ива Андрића У пожару свјетова. Иво Андрић - један европски живот. Подсјећање које је вриједно напора да замислимо да је могуће и са лимеса бити проглашен ла-

3

19. март 2022.

уератом Нобелове награде. Ласла Вегела нијесам овог пута видио у Новом Саду, али сам из њега отишао са његовим аутобиографским романом Несахрањени живот. Роман почиње овако: На дан мог рођења, 1. фебруара 1941. године, жестоко је севало и грмило, европским политичарима су коначно дојадила узалудна трчакарања, самоциљна и комична наклапања, уморили су се од бескрајних расправа, од неспретних самозаваравања, од светачких проповеди о миру. Признали су напокон да су узалуд арчили енергију трудећи се да припитоме Хитлера, увидевши да нема друге, него да се припреме за рат. Европа 1941. Европа 2022. Између њих, као и стољећима прије мијењала је Европа своје физичке границе, политичке и идеолошке контексте. Али искуство прве половине XX вијека је као никада до тада покренуло имагинарни атлас или жудњу за европским вриједностима. Стварала је Европа и даље ствара европски културни идентитет како на њеном Истоку, тако и на Западу и прије и након пада Берлинског зида. Наравно и на њеном Сјеверу и њеном Југу, који је љепше звати Мадитеран. Балкан, Панонско море, Средња Европа, Балтик, и ко зна колико још назива и путева културе. Европски, стварно, суштински са циљевима који надилазе баналност изборних циклуса са периферије и употребе тог озрачја које је далеко од Европе. 

ЕМАНЦИПАЦИЈА КРОЗ НАСИЉЕ

ПУТИН, ДОБАР, ЛОШ И ЗАО РАЈКО РАДОВИЋ

Ј

една од најчувенијих сцена у историји филма одиграва се у по бела дана на неком ратном гробљу. Гробље је ту као зачарани круг испод мрачног подневног сунца, где упекла звезда чини похлепу протагониста на терену, њихову жеђ за новцем и крвљу, јачом и чуднијом. Реч је о завршној, оперски стуктурираној сцени барокног обрачуна у шпагети вестерну „Добар, лош и зао“ (Il Buono, Il Brutto, il Cattivo, 1966) Серђа Леонеа. И ту сцену сигурно знате. Једном виђена, она остаје урезана у подсвест као невидљивим ножем, врста иконичке мрље у директној вези са законима над-чулног. Цела студија би вероватно могла да се напише о томе како су нас вестерн филмови покварили, упрљали нам машту, одвели нас у свет ниских страсти, било да је реч о моди, моралу или геополитици. Али, Леоне је свестан тога. Он види опасност у кечапу који на филму симулира крв и у спектаклу црвене боје који замењује сваки њен смисао, док слика сама престаје да буде одсјај света, већ прераста у целовечерњу замену за њега. Одатле Леонеов пионирски постмодернизам, његова самореферентна иронија, бесмислена бриљантност, и вечито позајмљивање и цитирање других филмова као питање стилског нихилизма. Баш зато, на крају, и бравурозно монтирана ова сцена свођења рачуна између три пса рата, три десперадоса утекла из униформи Севера и Југа и три антихероја који себе доживљавају као херојске фигуре неумољивог „сналажења у животу“, смештена је баш на горе поменутом ратном гробљу. Али, код Леонеа гробље није тек било какво гробље. Оно је метафора за живот. То гробље је амфитеатар мртвих, врста усијаног обруча игре случаја и острво паралишућег страха уроњено у море крстова где су крстаче изнад хумки као црни таласи и као неумољиви бројеви и рецке у вечности, врста сећања на свеприсутност заборава. И управо то extra од смрти, то што је претекло после минулог чина насилног убијања да поново служи као театрални путоказ за три револвераша залутала међу те симболе онога света да траже свој амерички сан, односно злато међу костима умрлих, делује исто тако и као место једног ирационалног ритуала чисте емоције где ова станица између земље и небеса исто тако је и тачка оног преокрета или прошивка у лакановском смислу те речи, јер после смрти ништа више није исто. Тако се, у ствари, стиче чудан, надреални утисак да три прашњава, одрпана каубоја не одмеравају само један другог у музичком кључу Енио Мориконе – ове теме „The trio“ да се не би огрешили о онај делић секунде робовске самосвести у коме се губи живот због преспорог прста

на окидачу, већ и да су они сви, заједно, истовремено, посматрани однекуд, са стране. Њих као да проматра цела једна армија сенки, које су ту још и неми сведоци чињенице да је смрт једина људска извесност. Помињем све ово зато што се баш ту колективно, као свет, налазимо - на Леонеовом гробљу, у реалности која више није реална, него филм. И можемо да се расправљамо о разлозима те несреће, и шта нас је овде довело, Руси или Американци. Али више је него јасно да драмски агент који нас је све заједно повукао за косе и гурнуо на ово страшно место није нико други до човек ледених плавих очију, по имену Владимир Владимирович Путин, рођен 7. октобра 1952. године у Лењинграду, бивши Совјетски Савез. Он који је дошао, као у сваком добром вестерну, право ниоткуда да би постао легенда, винуо се у небо успеха и каријере баш када је, прадоксално, изгледало да је историји дошао крај. Било је то време преврата у коме је држава у којој је Путин био рођен и чијем је безбедносном апарату верно служио почела да се терминално и ружно распада. Али, парадоксима ту није крај.

ИМПЕРАТОР И ЖРТВА Шта вам говори чињеница да је исти тај Путин одлучио да се врати тој трауми распадања једног лепог дана, 30 година после и да на најтрауматичнији могући начин, путем проливања крви оствари посебну словенску, степску варијацију на тему америчког сна тиме што ће цео свет без околишења, јер каубоји ретко делују суптилно, да гурне на ту међу између земље и мртвих, на гробље Серђо Леонеових очајника који траже злато међу костурима? Путин је наш последњи, закаснели постмодерниста, али и вођа револуције која тек долази. Путин

„ДОБАР“ ЈЕ У ЛЕОНОВОМ ФИЛМУ КЛИНТ ИСТВУД, „ЛОШ“ ЛИ ВАН КЛИФ А „ЗАО“ ЈЕ ИЛАЈ ВОЛАК. АЛИ У УКРАЈИНСКОЈ ВЕРЗИЈИ ОВОГА ПОП АРТ РЕМЕК-ДЈЕЛА НА ГРОБЉУ СЕ МАТЕРИЈАЛИЗУЈЕ ИЗ СВЈЕТЛОСТИ УПЕКЛОГ СУНЦА И ЧЕТВРТИ ЈАХАЧ, ЧОВЈЕК ПУТИН БЕЗ СОМБРЕРА, БЕЗ ПИШТОЉА О ПОЈАСУ ИЛИ У РУКАМА, САМО НУКЛЕАРНИ ФУДБАЛ У МАЛОЈ АТАШЕ ТОРБИ ТВРДИХ ДИМЕНЗИЈА, КЉУЧ У РУКАМА, ОСМИЈЕХ НА УСНАМА је Др Стрејнџлав али и нови Калигула, император и жртва империје. И Путин би у неком другом игроказу сенки могао чак и да нам свима буде врста геостратегијског водича кроз овај филм изашао из филма, изашао иза димне завесе и прескачући свеже хумке по аветињским сокацима и још аветињскијим булеварима Кијева данас, а сутра Одесе, да би пратећи трагове онога што би он без сумње назвао неонацистички кечап просут као лажна крв представио, у пролазу, као парагон асиметричног ратовања украјинској публици три забавна шпагети каубоја, док му потпетице на ципелама одзвањају асфалтом као клепетуше за вакум бомбе. „Добар“ је у Леоновом филму Клинт Иствуд, „Лош“ Ли Ван Клиф а „Ружан“ је Илај Волак. Али у украјинској верзији овога поп арт ремекдела, на гробљу се материјализује из светлости упеклог сунца и че-

ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

чети рат, морају, наиме, признати да нису више једини господар. Што се тиче ситуације у Сирији и Украјини, Русија каже: ‘Не, нисте више главни’. Ријеч је о питању ко влада свијетом. О томе одиста може одлучити само рат.“ А што с људима у Сирији и Украјини? Могу ли и они одабрати своју истину или су само бојиште за самопроглашене владаре свијета? Идеја да сваки „начин живљења“ има своју истину јест она идеја због које је Путин омиљен код десничарских популиста, међу којима је и некадашњи амерички предсједник Доналд Трамп, који је руски напад на Украјину означио као чин „генија“. Осјећај је пак обостран: кад Путин говори о „денацификацији“ Украјине, морали бисмо непрестано имати у виду и његову подршку странки Национални збор Марин ле Пен у Француској, подршку странки Лига Матеа Салвинија у Италији и другим одиста неофашистичким покретима. „Руска истина“ је само прикладан мит који жели засновати Путинову империјалистичку визију, а Европа се томе најбоље може супротставити тако да гради мостове према државама у развоју и државама у економском успону, међу којима се налази читав низ оних с дугим пописом оправданих замјерки према западњачкој колонизацији и експлоатацији. „Бранити Европу“ није довољно. Прави задатак је увјерити друге државе да им запад може понудити бољи избор него Русија и Кина. Једини начин да то досегнемо јест да промијенимо сами себе и непоколебљиво искоријенимо неоколонијализам, па и кад се он запакира у облик хуманитарне помоћи. Јесмо ли спремни доказати да се одбраном Европе боримо за слободу у цијелом свијету? Наше срамно одбацивање једнаког третирања избјеглица шаље свијету прилично друкчију поруку.  peščanik.net

тврти јахач, човек Путин без сомбрера, без пиштоља о појасу или у рукама, само нуклеарни фудбал у малој аташе торби тврдих димензија, кључ у рукама, осмех на уснама. Он говори руски, а они га по први пут, као у трансу апсолутног страха сви разумеју без преводиоца, као да је један од тајног братства привилегованих убица, као да је Американац или Енглез. Хоћу да кажем да Путина треба посматрати управо у том леонеовском кључу. Он је много више десперадос на пробном раду, и у потрази за брзом славом, него што се то мисли, много више западни човек него што би то он сам себи волео да призна. И није ту само реч о новцу, нити о очувању баснословног богатства стеченог на сумњив начин. Реч је о еманципацији кроз насиље. Кроз спектакл инвазије, кроз рушење и крвопролиће по сиријском сценарију и кроз неумољиву бруталност без алтернативе, Путин показује Американцима колико је он као они, као селф-маде авантуриста који добро зна да ултимативна надмоћ лежи у топузу, а да је гола сила упркос нечовечности увек у праву. Јер ако живимо у доба пост-истине и пост-хуманости и ако је све само питање дискурса и све конструкт и тиме релативно, зашто би онда Украјина била тако патетично и старомодно апсолутна? При томе немајте никаквих сумњи - рат у Украјини је Путинов приватни рат, рат у којем цијелом народу не дозвољава да постоји, да буде то што јесте. То је рат мултимилионера против оних који имају мање пара него он. У том смислу ово је први прави рат 21. века који се води из ексклузивно личног хира и фетишизираних интереса. Можда ће у скорој будућности сличан неки рат повести власник Амазона или Тесле, чисто да пробају нови software или cybord технологију, само маскирани у неке мало другачије каубојске костиме. 

4

19. март 2022.

КОНАЧНИ РАСПЛЕТ

ИПАК, ДЕФИНИТИВНИ ОДЛАЗАК О РАЈКО ЦЕРОВИЋ

длазе загрљена браћа са својим тробојкама, уз по неку камуфлирајућу и црногорску заставу, запомажу за спас своје бивше непостојеће изборне побједе, држе очајничке говоре, уз режирано показивање понеког црногорског и српског националног костима, или понеке српске иконе, очајни због тога што им у демонстрационој поворци нијесу дозвољени портрети њихових најжешћих сабораца Ратка Младића и Радована Караџића. Најмање би сваки трећи учесник поменутих демонстрација био срећан да му се укаже прилика да бар један дан угости једног од двојице легендарних српских злочинаца, или одржи патетично слово о томе да у Сребреници није било геноцида, али јесте над Србима широм Босне и Херцеговине, рачунајући и на „муслиманску“ опсаду Сарајева?

Одавно се зна да под бучним заклетвама Демократског фронта и њему сродних партија, по којима ни мртви не намјеравају да сарађују са ДПС-ом, јер је по њима ДПС оличење свих зала и непочинстава овог свијета, Демократски фронт, Демократе или букет осталих српских шовинистичких

странака под ДПС-ом подразумијевају националне Црногорце чијег се могућег учешћа у власти црногорски Срби боје као ђаво од крста. Био ДПС висококорупционашка или мање корупционашка странка, бјелодано је јасно да високи проценат суверениста, чак уз свјесно жмурење над депеесовском похаром црногорских привредних ресурса, ипак гласа ДПС, у првом реду због државног питања, али и спасоносног црногорског чланства у НАТО савезу. Остатак суверениста гласа СДП, СД, Либерале или мањинске странке, уз извјестан проценат разочараних суверенистичких апстинената од сваких избора. Одлазе нам, дакле, браћа никад довољно дистанцирана од српских злочина деведесетих, никад довољно увјерени да је у Сребреници заиста извршен геноцид, или да Хашки трибунал није формиран само ради таргетирања Срба. Никад такође увјерени да у Конавлима деведесетих није припреман напад на Црну Гору, или да је црногорска, поред осталог и пљачкашка најезда деведесетих на Конавле и у чему спорна.

Одлазе српски витезови и косовски осветници нимало свјесни да својим одласком пјевају заупокојену литургију агресивном шовинистичком српству које је уништило Југославију и засвагда осрамотило Србију, уз њен неминовни губитак Косова. Колико год у овом тренутку можда наивно звучало, почиње коначни расплет југословенске драме започете, да ли тек деведесетих или знатно раније одмах послије Титове смрти 1980. године?

Заглављује и Путин у Украјини, као својеврсна реплика психички поремећеног Слободана Милошевића, берући сувише горке плодове своје такође умишљене величине и властитих узалудних планова о обнови бившег совјетског царства. Изгледа да му је веља крушка запела за грло из којег, у најмању руку, не може испловити недирнут. Путинова агресија у Украјини на Русији сусједни словенски народ дјелује као својеврстан препис прилика у којима је Слободан Милошевић деведесетих напао Хрватску уз у Београду одушевљен испраћај одлазећих тенкова на Вуковар.

МА ШТО СЕ ДОГОДИЛО У ОВОМ ТРЕНУТКУ СА ПРОЈЕКТОВАНОМ МАЊИНСКОМ ВЛАДОМ, РАЧУНАЈУЋИ И ОДУСТАЈАЊЕ ОД ЊЕ, СА СВИМ ДАЉИМ КОМПЛИКАЦИЈАМА КОЈЕ СЛИЈЕДЕ, СА ГЛАВНЕ ЦРНОГОРСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ ДЕФИНИТИВНО ОДЛАЗЕ НЕ САМО ДОСАДАШЊИ ПОТПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ, НЕГО И ЊЕГОВ ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ СА СВИМ СВОЈИМ КОАЛИЦИОНИМ И НЕКОАЛИЦИОНИМ СРПСКОШОВИНИСТИЧКИМ ПАРТИЈАМА И КОТЕРИЈАМА. ТО СВАКАКО НЕ ЗНАЧИ ДА ИХ ВИШЕ У ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ ЦРНЕ ГОРЕ УОПШТЕ НЕЋЕ БИТИ, АЛИ ЈЕ ЊИХОВО ПОМЈЕРАЊЕ СА ГЛАВНОГ ПОЛИТИЧКОГ ТОКА НЕМИНОВНО Прилике се драматично компликују, фронтови постају све огољенији. Пузајућа Европа није више у могућности да у вези са положајем Балкана изиграва само демократску фрајлу и очигледног навијача српског шовинизма, тобоже у нади да ће чак и Александра Вучића и његовог босанског фаворита Додика привући у демократске воде.

Треба заузети јасан став у вези са Путиновом агресијом на Украјину, што Демократском фронту и пратећим нацисрпским странкама у Црној Гори не пада нимало лако. Очекивања да се прилике у свијету могу тако поправити да се симпатије свјетског јавног мњења окрећу према Русији равна

¡NO PASARÁN!

су нули. Једи оно што си закусао - сурова је порука Демократском фронту и његовим нацисателитима у Црној Гори. Одлазе освједочени шовинисти, односе своје џиде и барјаке, своје свете Саве и Симеуне мироточиве, своје вјековне лажи и несојлуке, своје подгоричке скупштине и литије. Воде за собом своје рукољубе и вјерске затуцанике, лелечу над заоставштином њиховог покојног оца Амфилохија, узалудно покушавајући да историју српске државе протегну на осам слободних вјекова и тако избришу постојање читавог једног сусједног народа и његове слободне хиљадугодишње државне организације. 

ВУКОТА ВУКОТИЋ

П

осљедња дешавања и агресија на Украјину потакнула су многа размишљања. Док се већинска Европа пита како је могуће ратовати, на почетку XXI вијека, Црна Гора, поред Србије, остаје једина земља у којој се одржавају скупови подршке агресору. Тачно, уљуђени и самосвјесни дио нашега друштва изашао је на протесте и показао чврсту вољу против овог варварског чина, али ипак скуп подршке В. В. Путину чини суморан поглед на нашу свакодневицу. Сигурно ће бити оних који ће се запитати како смо уопште стигли до овога и у чуду врћети главом над црногорском збиљом. Међутим, одговор лежи у нечему што се назива историјски ревизионизам. Одавно је уочено и речено да свака моћ квари, а апсолутна моћ квари апсолутно! Пуно је моћних владара кроз историју који су на крају завршили неславно због своје необуздане амбиције. Моћ и власт сконцентрисани у једној руци, чинили су их, у једном тренутку, изгубљенима за стварност и превише опијенима властитим егом. Коначно, сви они су завршили тако што су покушавали да на неки начин измијене стварност, чињенице, утичу на вријеме, прошло или садашње. Тако је египатски фараон Ехнатон покушао да уведе нову религију обожавања Сунчевог диска, док га свештеници Амона нијесу свргли са власти. Рамзес II на својим храмовима осликавао је своје успјехе против ривалског Хетитског царства, а заправо је само склопио споразум код Кадеша. Велики Џингис-кан пред крај свог живота био је окружен врачевима, видовњацима и звјездочатцима у потрази за вјечним животом. Рудолф II, цар Светог римског цар-

МОСКОВСКИ САМОДРЖАЦ, У СВОМ СЉЕПИЛУ ЗА СТВАРНОСТ, ИСТАКАО ЈЕ КАО ЛЕГИТИМНИ РАТНИ ЦИЉ ПРЕКРАЈАЊЕ ПРОШЛОСТИ И РУШЕЊЕ НЕЧИЈЕГ ИДЕНТИТЕТА. СВЕ ТО ЈЕ ДОДАЛО ГОРИВО ОВДАШЊИМ СИЈАЧИМА МАГЛЕ И ТРОВАЧИМА ИСТИНЕ, КОЈИ СУ КАО ПО КОМАНДИ ПОДИГЛИ ГЛАС ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ

ства, током своје владавине био је окружен разним шарлатанима, надриучењацима, астролозима и алхемичарима. Већину свог живота и владања, о злату и новчаним средствима да не говорим, потрошио је на узалудне потраге за Каменом мудрости и другим бајкама. Данашња историографија, ваљда из респекта према кући Хабзбурга, труди се да га прикаже као мецену и покровитеља наука и умјетности. Но, то су ипак накнадни покушаји да се оправда владарско добро име и поред очигледних грешака и промашених одлука. За неке владаре, то није било довољно па су својеручно узимали у руке обликовање историјског наратива. Тако је шведски владар Густав Адолф толико био опијен својом моћи да је сматрао да се прошлост његовог народа треба подесити према величини његове личности. Водећи се за краљевим жељама, његови дворски историчари разрадили су легенде о пори-

Протести против мањинске владе

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

РИЈЕЧ О РЕВИЗИОНИЗМУ

16. фебруар 2022.

јеклу Швеђана са Атлантиде, а на краљевом споменику у Стокхолму још увијек стоји сцена како се диктира Клио, јадној музи историје. Исто тако, његов савременик руски цар Петар Велики, у замаху своје кампање ка јужним морима, објединио је освојене области и назвао их заједничким именом Русија. Од краја XVIII вијека, колонијална освајања дају прилику европским владарима да преправе доста од свјетске историје по својим нахођењима и интересима. На тај начин, из колективне меморије планете, нестале су бројне државе и славни градови, па и читаве цивилизације, нарочито у Африци, како би се оправдала трговина робљем и расистички закони. Европска уображеност и загледаност у сопствену величину довела је до страховитих посљедица на скоро свим осталим континенти-

ма. Врхунац тог егоцентризма дошао је у XX стољећу у облику нацизма. Најмонструознија идеологија коју је човјек смислио увелико је почивала на ревизионистичким погледима на прошлост и имала за циљ да своје накарадне визије наметне осталим народима. Историјски ревизионизам искусили смо и на сопственој кожи и још га осјећамо, нажалост. Прекрајања црногорске историје и насљеђа трају већ посљедњих вијек и по. Више или мање отворено, али константно малициозно, одвијају се покушаји да се поништи црногорско име и све што је тековина прошлости овог поднебља преобликује и припише културном насљеђу сус́едних народа. У посљедњих пар деценија, ови напори су се добрано интензивирали, дјеловањем разних надриисторичара, полуинтелектуала-

ца, ботова и ко зна кога још. Све под плаштом опскурних пророштава, самопрокламованих баба Ванги, Тарабића и сличне дружине, упорно се покушава доказати и спровести преобликовање прошлости зарад нечијег интереса. На тај начин, црногорски манастири и цркве постали су туђи, ниједна династија која је владала овим народом и водила ову државу није наша, наши умјетници, књижевници, пјесници, философи, светитељи, никада нијесу припадали нама. Захваљујући различитим Деретићима, Раковићима и сличним полутанима, доживјели смо да нам се на наше очи отима све оно што су генерације становника ових простора стварале, а ми сами се убјеђујемо да заправо никад нијесмо ни постојали. Умјесто реалних чињеница и историјских процеса, понудили су нам фантазмагорије и митове, који одавно не пију воду, али се упорно бране од стране поборника пете колоне и негатора свега црногорског. Пресликану матрицу овоме, само на још један виши ниво подигнуту, данас видимо у Украјини. Московски самодржац, у свом сљепилу за стварност, истакао је као легитимни ратни циљ прекрајање прошлости и рушење нечијег идентитета. Све то је додало гориво овдашњим сијачима магле и тровачима истине, који су као по команди подигли глас против Црне Горе. Уздајући се у доброга баћушку, који би могао да и овамо мало сврати, експресно су нам поручили да ћемо се срести са њих 7 милиона. Кроз ратна дејства или без њих, тече историјски ревизионизам и покушаји негирања двије нације, украјинске и црногорске. Једино што нам је чинити у томе је, скупити се, ујединити се и сложно свима кројитељима прошлости рећи једно велико Но пасаран! 

5

19. март 2022.

Н

и метео извјештаји нам нијесу слични а камоли једнаки у медијима, а требало би, јер се тичу истог простора и државе. Личе на идеолошке прогнозе, зависно о томе ко их емитује. Чак су, у том смислу, помало и руски! Застрашују нас домаћи медији и прогностичари минусним хладноћама као да нам је ближи Урал но Медитеран. За мјесто на коме сам, редовно предвиђају 3 до 5 степени нижу температуру од оне коју ће вам показати извањи термометар. Прогнозирају из ноћи у дан и до -12 C, а ни половина се од тога не оствари... као да нам желе све најгоре у овој општој зебњи и свеколиком страху од несташица свега. Готово да пријете мржњењем и мржњом према сваком добру, а најрађе би нам укинули чак и наду да ће бити боље. Та жеља да нам буде горе и неподношљивије се манифестује на сваком кораку кад се пружи прилика. Преко једне дезинформације из Пљеваља та се нарав испољила као судбина распуштеног друштва, које не пос́едује ни минимум емпатије по којој се људски створ разликује од бестије. Нека безбрижна дјевојчица са својим вршњаком у спонтаној дјечјој знатижељи наклонила се над неку ,,заборављену“ комуналну рупчагу уз саму улицу. Оклизнула се и завршила у неизвјесност да ли ће преживјети у леденој води? Одмах је све то приписано њеном ,,злочестом“ другу и сапутнику, да је он гурнуо у већ извјесно дављење. На то се примила јавност у неким гласилима и друштвеним мрежама и подржала трачаву причу као неподмитљиву истину без икаквог доказа. Онда се појавио неподмитљиви с́едок, надзорна камера која казује да је све управо супротно, те да малишан није ништа од тога починио а покушао је све да је

НЕПОМИРЉИВИ У НЕКОЛИКО ТАЧАКА ОВАКАВ ПАРЛАМЕНТАРНИ УДАР МОГУ ДА ИЗВЕДУ САМО УДАРЕНИ ПАРЛАМЕНТАРЦИ, КОЈИ ЗАУДАРАЈУ НА НАЦИОНАЛИЗАМ УВОЗНИХ БОЈА И СИМБОЛА ЋЕР ДО ПУТИНОВА НАЦИЗМА. АКО ЈЕ И ТО НАРОДНА ВОЉА, ОНДА ЋЕ ОВАЈ НАРОД ЈОШ ДУГО БИТИ У НЕВОЉИ. ПРОМИЈЕНИТИ БРАВУ НА ДРЖАВНОЈ КУЋИ (ЦИЈЕЛА НАРОДА) НЕ ЗНАЧИ НИШТА КАД ЈЕ ЗАВЛАДАЛА БРАВЉА ПАМЕТ, А ЋУД ОТРОВАНА... АЛИ ТИ И ТАКВИ НИЈЕСУ НА ТАПЕТУ ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ТУ СМО…

спаси и досјетљивошћу успио. У томе му је у задњи час припомогао и полицијски службеник, па је локални начелник све приписао полицијској савјести а дјечаку ништа... Али полицијску уску ширину је тешко проширити па је у том смислу морала придат своју будност на сваком мјесту. ЦДМ: ,,Ђурђевић (шеф полиције у ПЉ.) је појаснио да је полицајац Томашевић, ван радне дужности, возио Улицом ослобођења у Пљевљима...итд.“ Ово говори, а то је најгоре казивање унакаженог друштва, да људска дужност и савјест не постоји из-

ван службености. Тако се испоставило да се код једног осмогодишњака препознаје много више савјести од свјесног дужносника. Уосталом, ђеци је својствена исконска људскост прије но их се докопа неуљуђено друштво и појединци. Дјечак из Пљеваља оглашен је толико злочестим да су га умало прогласили зликовцем. Парадокс је што је ђетића херојем прогласила надзорна камера а не људи. То му се десило у рођеним Пљевљима (и широј околини) док им, тамо њима, рођени зликовац Младић добро и неизбрисиво (при)стоји. Тај исти

(зли) лик је толико прирођен неким парламентарним странкама са придјевом демократски да би требало законски установити, (у ЦГ Скупштини) ко може да се региструје као демократа у имену партије!? Но, законодавац је парламент, а ти су закључали ,,законодавца“ и однијели кључ са собом да у парламент не може нико осим чистачице која нема надлежност изван метле… А метла је тако неопходна кад се с толико дрскости приватизује врховно и једино могуће законодавно тијело у држави. Овакав парламентарни удар могу да изведу само ударени парламентарци, који заударају на национализам увозних боја и симбола ћер до Путинова нацизма. Ако је и то народна воља, онда ће овај народ још дуго бити у невољи. Промијенити браву на државној кући (цијела народа) не значи ништа кад је завладала бравља памет а ћуд отрована... Али ти и такви нијесу на тапету. Није на тапету ни изгладњели народ коме удјељују мрвице ка прос́ацима... али ни мрвицу не може да прими неозакоњено. Кад смо увели санкције Русији, Србија нам их завела на све што нам од ње зависи. И заслужили смо их, кад нам се откад себи, тај лебац још није огадио. СНП нема про-

блем са усаглашавањем учешћа у мањинској влади, али има у парламенту, са већинским истомишљеницима. Толико је СНП усамљен да не може са онима који су му идеолошки и националистички близу јер им упути са стране не стижу благовремено због рата у Украјини. Није јасно зашто су несагласни са ДФ-ом кад су на истој линији ватре. Инсистирају на темељном уговору, а основно ,,гориво“ за живот, хљеб, скаче ка дизел. И баш су нашли кад ће темељити власт на ,,темељном уговору“ са СПЦ на којој се управо растемељила претходна Влада. Елеминишу Црногорце из сваког облика власти јер их трпају у црногорске или процрногорске партије. Стога ни прогнозу времена не могу да усагласе. Обратите пажњу, у разним медијима је различита синоптичка ситуација коју силом на срамоту покушавају да подесе са московским временом. То су ти идеолошки синоптичари који су под надзором оних који разљуђују људе... а они код куће властити парламент. Пошто немам ни утицај ни овласти да било шта поправим у Скупштини и около ње, препоручујем својој бившој кући ,,Јавном сервису“ да Парламентарни канал уприличи по пропису који важи кад су емитовани програми неприкладни за недорасле (+12, +16 итд.) а да за пријеносе из Законодавног дома препоручи највећу ставку +18... Јер овакви парламент и парламентарци не служе ни зрелима а посебно недозрелима за гледања а камоли за углед. Ово је дно! М.Р.Ш. 

ПОГЛЕД С ГОРИЦЕ

ВРИЈЕМЕ СЕБИЧНОСТИ ЈЕЛЕНА МАРТИНОВИЋ

В

ећ неколико година систематично кажњавам себе, тако што купујем књиге и слажем их једну на другу, правећи тако лажни зид знања. Немам времена да читам. Немам снаге да читам, било би правилније да кажем. И то је изговор. Исто тако, у таблету правим електронску библиотеку украдених књига, које углавном не прочитам. Имам и даље зеру образа и осјећај кривице док бирам наслове за које аутор ни динара неће добити, док он сам пребраја центе у новчанику како би, можда, купио струју или саламу. Али ипак украдем и понављам себи мантру из дјетињства да се крађа књиге и хљеба не кажњавају. У доба социјализма можда - када је сваки писац и сваки пекар од државе могао да добије наплату за свој рад. Па ви, грађани, читајте и једите топлога хљеба и сви смо задовољни. Били смо задовољни, тада, тамо негдје. Некад. Били смо задовољни миром и друговима и другарицама који су сређивали ствари попут строгих

родитеља. Иди, играј се са друштвом испред зграде. И није ти преостајало ништа друго него да у платненим патикама или апостолкама које ти разрежу кожу висиш у дворишту и учиш се братству и јединству. Иди, буди добро дијете и лијепо се дружи... И није било избора. Онда су родитељи умрли, ми смо обули уске кожне ципеле за град и приредбе и изашли испред зграде. Више се нисмо играли него смо одмјеравали ко има боље ципеле, скупљу лопту са којом се, не дај боже, фудбал више није играо, склапали кланове према брендовима и мјесту трговине... Лијепо смо се играли очигледно на силу, под будним оком мајки, које су знале што се догодило и прије него што те с врата дохвате прљавог и ознојеног и убаце у каду. Када су нам родитељи умрли, којима је било стало и за ситуацију у дворишту онолико колико и за сопствени новчаник, почео је рат. Прво је био митинг гладних, који су тада примали пет пута већу плату него данашњи гладни и који су могли дјецу послати на море. Макар у одмаралиште. Данас гладни понекад штрајкују, пролазимо поред њих љути јер су блокирали саобраћај, и пречесто их има у медијима. Постали су досадни. Толико је протеста

и незадовољних... до-са-дно... Када је почео рат, била сам студенткиња руског језика и књижевности. Нисам могла да упишем медицину, јер ми мајка није дала да идем у Београд. Медицина је била озбиљан посао. Видиш ли што се дешава, рат је... Та полуреченица је била довољна да останем овдје и одем на факултет за који нисам морала да спремам пријемни. Знала сам руски као матерњи, а једино што сам добро знала тада је било да читам. Да гутам књиге, толико да су угрожавале мој просјек у школи. Ја од књига нисам могла да учим како је требало. „Батали те књиге“, била је такође реченица која ми је дефинисала живот. А ја нисам могла да оставим тај цијели мој свијет због неких формула, житарица у Француској и свиња које се гаје по сјеверу Европе. Нисам могла да оставим Мајстора и Маргариту због пресјечене пирамиде и интеграла. Нисам могла да разумијем зашто је боље да учим некакве теорије из марксизма, када је то љепше написано у књигама у самом Манифесту чак који није био литература. Нисам могла да мјерим те књиге са оним што се дешава у граматици било ког језика. Па ја сам тамо све научила... и исто-

рију и географију и филозофију и религију... Нисам могла на факултету да оставим Господара прстенова умјесто Упоредне граматике словенских језика, највеће трауме мог образовања. И пала сам годину јер сам превише читала. Данас то могу да кажем с поносом, али реците то мојим родитељима тада... Који су живи. Моји лични родитељи који ме и данас тјерају да се лијепо дружим. Моја мајка која је у доба оног рата правила, као и свака, чудесне домаће чоколаде и мајонез... док сам ја читала све оно што је она мислила да не треба градећи снове за мене на неким другим књигама. Школским. Они други родитељи, они другови и другарице су умрли. И ми смо пустили да из нас избије све оно за што би могли бити кажњени. Нисмо крали књиге и топли хљеб. Крали смо туђе животе, земље, дјецу, вјеру, нацију и све оно за што су нам говорили да не постоји. Крали смо, јер је све то постало „твоје“ и „моје“. Више није било нас. И ја сам све више читала. А све горе сам читала заправо, јер нисам више могла да побјегнем у тај свијет а да ме не подсјети на свијет у коме живим. На свијет у коме сам одрасла, а да то нисам

ни схватила и који је почео да краде моје вријеме за бијег. На свијет у коме су се сати бројали новцем и поштеним радом. Онај у коме сам суве, бруталне информације морала полако да мијењам за те туђе животе. Како да читам кад сваког дана пред мојим очима пролазе хиљаде карактера о милионима који губе више од живота. Ја немам више снаге за то. Остало ми је да себи дижем зидове од непрочитаних књига, да крадем од сиромашних писаца и тако држим ту наду да ћу се једном вратити себи. Да ће тај зид да ме спаси некада, од онога када сам га једном срушила да бих пустила неког у живот. И сада, док поново не вратим то камење које сам сама растурила, један по један, док су ми пред очима сви разлози због којих сам некада имала тврђаву у којој сам била сама и мирна, остају ми зидови књига у дневној соби изнајмљеног стана. Наоко лијепи, а празни, јер је свака непрочитана књига – ништа. И дође то вријеме себичности, када милиони неких туђих губитака престају да буду важни. Када се све што растуриш да би изградио нешто величанствено, врати на један обични зид иза ког више нећеш пустити никога. 

6

19. март 2022.

У

књизи ,,Народна власт у Црној Гори 1941–1945.“, Цетиње-Београд, 1981, на странама 15 и 16, историчар проф. др Зоран Лакић, академик ЦАНУ, својевремено је писао да је одлуком Подгоричке скупштине (из новембра 1918) „детронизована династија Петровића у Црној Гори, а Црна Гора је изгубила својство државног субјекта. Она је de fakto и de jure постала саставни дио Краљевине Србије, а не Југославије, чиме је остварена намјера Николе Пашића да се она приликом оснивања државне заједнице југословенских народа не појави као посебан фактор. Безусловним припајањем Србији требало је избрисати државну и другу индивидуалност Црне Горе, која се стварала у њеној вишевјековној историји. Управо зато знатан дио црногорског народа, иако дугогодишњи приврженик идеје уједињења свих Јужних Словена, био је против онаквог уједињења какво је изгласано на Подгоричкој скупштини 1918. године. Национално незадовољне масе посебно су биле огорчене политичким рјешењима која су негирала национална права Црногораца“. Потом др Зоран Лакић, у истом дјелу, на страни 16 пише: „Стварање југословенске државе, међутим, није извршено демократским путем, на основу слободно изражене воље народа“ и затим каже: „Битно је констатовати да је великосрпска буржоазија настојала да од самог почетка постојања нове државе избрише трагове црногорске државности и сузбија свијест о националној индивидуалности Црногораца“. Многи Црногорци, суверенисти страдали су усљед окупације и насилне анексије Црне Горе спроведене од стране Србије од краја 1918. године. Међу страдалим црногорским родољубима био је и Саво Комненић (Опутна Рудина, Никшић), црногорски патриота, устаник, зеленаш, комита, борац за слободну и независну Црну Гору. Учесник је Божићног устанка јануара 1919. године. Као храбри герилац је војевао против тираније, полажући свој живот за право, част и слободу Црне Горе. Убијен током 1919. године у Опутној рудини од стране припадника окупационих трупа.

ТЕРОР ОКУПАТОРА У изјави пјешадијског капетана црногорске војске Милана Николића са Чева (Катунска нахија), чију су истинитост својим потписима потврдили као свједоци: Петар Капичић и Милош Турчиновић, говори се, на експлицитан начин, о терору окупационих српских трупа по извршеној насилној анексији Краљевине Црне Горе 1918. године. У тој изјави црногорски капетан Милан Николић тврди ово: ,,По мом одласку из Црне Горе, србијанске окупационе трупе, дошавши на Чево, запосјеле су моју кућу и у њој опљачкали све моје покретно имање које се је налазило, забранивши истодобно да се на мом непокретном имању ради. Том пљачком оставили су мог стрица од 90 година и моју жену болесну стару 55 година без игђе ичега. Не задовољавајући се тиме, србијанске трупе у септембру мјесецу (1919) затворише моју болесну жену на Цетињу, ђе су је држали у затвору седам мјесеца, не оба-

ПОД ЕГИДОМ ДИНАСТИЈЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ

ДР ЛАЗАР БОШКОВИЋ У ПИСМУ ЈОВАНУ С. ПЛАМЕНЦУ, 9. ОКТОБРА 1920. ПОРЕД ОСТАЛОГ ПИШЕ О ,,КРВАВОЈ БОРБИ ИЗМЕЂУ НАШИХ УСТАША И СРБИЈАНАЦА“, ТЕ ДА СЕ У АЛБАНИЈИ, ЂЕ СЕ ТАДА НАЛАЗИО, ПРОНОСЕ ГЛАСОВИ ДА ЈЕ ,,ОБЛАСТ НИКШИЋКА СВА УСТАЛА У БОРБУ ПРОТИВ СРБИЈАНАЦА И ЊЕНИХ ПЛАЋЕНИКА“ И ДА ЈЕ ,,ДАНИЛОВГРАД У РУКАМА НАШИХ“

зирући се да је болесна и мучили су је свакојаким мукама. По ослобођењу из затвора, приморана је била, не имајући нигђе ништа, ни помоћи никакве“ да тражи од сељана материјалну помоћ да би издржавала себе и стрица официра М. Николића. Капетан Милан Николић потом констатује и ово: ,,Истодобно су затвориле србијанске трупе два моја рођака и то: Голуба и Николу Николића, и одвели их у затвор на Цетиње. Исти су оставили код куће мајку стару 60 година без игђе ичега. Поменуте рођаке су мучили најгрознијим мукама да прокажу ђе се налази поручник Јован Николић, тако да су једног јутра обадва осванула мртва у затвору, те вјерујем да су исти били отровани од стране србијанских власти“, наводи капетан Милан Николић. (Цитирано према: Др Шербо Растодер, ,,Скривана страна историје 1918-1929“, Том III, Бар, 1997, док. бр. 1296, стр. 1554-1555. Изјава Милана Николића се налази у: ДАЦГ, Цетиње, Фонд емигрантске Владе Црне Горе, Министарство спољних послова 1920-1922, фасцикла 107).

СТИГМАТИЗАЦИЈА ПАТРИОТА

У извјештају Команданта посаде у Колашину, Пов. О. бр, 50 од 24.

II 1920. године, упућеном Команданту Зетске дивизијске области на Цетињу доставља се списак устаника-комита из те области и предлажу мјере за њихово уништење. У том извјештају спомињу се Мијаило Булатовић, Иван Булатовић, Бећир Булатовић и други. Командант колашинске посаде војске КСХС у рангу мајора у том акту наводи и ово: ,,Мишљења сам, да би фамилије свију одметника требало интернирати и удаљити што даље од њи-

хових садањих места становања, куће и имања им конфисковати а по потреби поједине попалити. Њих уценити и дозволити да их свак има права убити – огласити их за хајдуке. Целокупан овај посао изводити постепено и у размаку у времену, јер сам уверен да чим њихове фамилије буду удаљене од кућа одмах ће се пријавити и они. Исте мере предузети и са јатацима - кућама које их примају. Пошто одметници имају блиских рођака и рођене браће као државне чиновнике у разним надлештвима, мишљења сам да би и њих све требало отпустити из државних служби или их, ако је ово немогуће одмах испремештати на друга места удаљенија, јер уверен сам, да они са својом браћом и рођацима одржавају везу и да се новцем-платом, коју од државе примају без сумње и ове подржавају“.

ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

СЛОБОДА СЕ ОКОВИМА НЕ ВЕЖЕ: РИТЕРСКИ ОТПОР ЦРНОГОРСКИХ РОДОЉУБА ОКУПАЦИОНОМ ИНФЕРНУ

Званични војни извјештаји окупационе власти КСХС наводе да број устаника у Ровцима почетком априла 1920. г. прелази 500 наоружаних људи. Тај податак употребљава и командант Зетске дивизијске области генерал Милош Михаиловић у извјештају команданту II Армијске области од 5. априла 1920. године. У извјештају Колашинске посаде Пов, бр. 68 од 5. априла 1920. године, команданту Зетске дивизијске области на Цетињу, говори се о ситуацији у Ровцима, борбама које се воде, и уз остало, констатује да су ,,Влаховићи и Булатовићи са осталима сви под оружјем“. Црногорци из свих крајева Црне Горе тада су се витешки борили за Црну Гору и њену државност и слободу и пролазили су због тога као и њихове фамилије праву голготу.

ОТПОР РЕПРЕСИЈИ Др Лазар Бошковић (из округа Бијело Поље), по професији, школовани зубни љекар, односно стоматолог, био је црногорски патриота, зеленаш, монархиста, лојалан краљу Николи и црногорском државном амблему и барјаку, устаник, комита, борац за слободну и самосталну Црну Гору и истакнути државотворни и слободарски Црногорац у егзилу. Војевао је против окупације и насилне анексије Црне Горе, брутално спроведене 1918. и годинама потом и он се политички, у емиграцији, досљедно борио, дуги низ година, за сувереност, државну самобитност и слободу црногорског народа и Црне Горе, а против великосрпске репресије и потчињености Црне Горе. Био је блиски сарадник, лични пријатељ и политичко-идеолошки саборац чувеног

Командир Иван П. Булатовић у Гаети

устаничког вође и команданта, командира, потом и бригадира Марка Вучераковића, као и командира (мајора) црногорске војске Сава Ристовог Распоповића. Он је боравио током 1920. године у Албанији, по налогу Црногорског двора и Владе у избјеглиштву,

те је слао извјештаје црногорској Влади о стању у домовини, под окупационим режимом и владавином терора, система огња и мача, под егидом династије Карађорђевић. Био је др Лазар Бошковић дугогодишњи политички емигрант у Италији, ђе је био веома значајна политич-

19. март 2022.

ФИЛОЗОФИЈА ДАНАС

7

ОРГАНИЗАЦИЈА НИЧЕГА ИЛИ

ка личност у номенклатури црногорске суверенистичке политичке емиграције.

СЛАВА ХЕРОЈИМА! Др Лазар Бошковић се вратио, потом, у Италију и боравио у њој до 1924. године, према расположивим подацима. Како пише Кармино Гало, црногорски конзул у Барију у писму црногорском министру др Перу Шоћу од 17. марта 1922. године из Барија, Милош Вучинић, др Лазар Бошковић и конзул Кармино Гало су у Барију фебруара и марта 1922. године радили у погледу организовања Комитета за независну Црну Гору, у чему су и успјели. Од важности је истаћи да су се др Лазар Бошковић и официр Марко Вучераковић, патриотски, као досљедни борци за слободну и независну Црну Гору, огласили поводом погибије својих пријатеља и сабораца Сава Распоповића, Муја Башовића, Петра Звицера и другова у Шћепан долу у Рубежима код Никшића 28. децембра 1923. године. Емигрантски лист ,,Американски Глас Црногорца“ - Званични орган ,,Савеза независних Црногораца“, Чикаго, САД, година изласка II, број 8 од 11. фебруара 1924. године на страни 1 објављује чланак под насловом ,,Управи С. Н. Ц“, у којему стоји и ово: ,,Драга браћо, Шаљемо Вам ова два листа, у које ћете видјети, да је наш херој мајор Саво Распоповић са својих 10 друга погинуо. Ову вијест донијели су сви Еуропејски листови, а имамо и повјерљивих вијести из … (скраћено име мјеста-уред.), опширније у овом писму немогуће Вам данас је послат, јер чекамо прву пошту из…, да провјеримо истинитост у детаљима овог догађаја“. Тај текст завршава патриотским покличем. ,,Живјела Слободна Црна Гора! Слава Херојима, који жртвују своје животе за Домовину! Живјели сви искрени борци и патриоте Црне Горе! Живио савез Независних Црногораца. Жељећи Вам слогу, шаљемо Вам братски поздрав – Др Лазар Бошковић и Командир Марко Вучераковић, Бари, 10. јануара 1924. године“. 

ОВАКО БИВАТИ А НЕ ПОСТОЈАТИ - ЈЕР ЈЕ МИШЉЕЊЕ ЈЕДАН ОД БОЉИХ НАЧИНА ДА ПОСТОЈИМО - ЗНАЧИ ПРИСТАЈАТИ НА ПРИКАЗИВАЊЕ ПОЈАВНЕ СТВАРНОСТИ ТАКО ДА ЈЕ ЛИШАВАМО БИТНОСТИ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

К

олико је данас наша стварност филозофична и обратно, колико је филозофија стварна? Да ли се свела филозофија на филозофију политике? Или је политичка пракса постала лоша пројекција идеологије мањина које постају већине? Не мислим притом на националне мањине већ на политичке. Оне су наизглед парадоксално постале ослонац владајућима, у многим европским просторима па и у, увјетно речено, нашима. Жан Пол Сартр, ангажирани француски књижевник и мислилац, на једном мјесту каже: Пакао, то су други. Док се западно мишљење окоштавало око отпадака хуманизма, ми смо иза зидова и завјеса вјежбали њихово ништавило. Прво каугуме, потом кондоме, па гумиарабику, и напосљетку тенкове гусјеничаре у многим феноменима милитаризма. Када сам била задњи пута у највећем опћем мјесту Европе, паришкој кадионици протусловља, на самом почетку 90-их прошлога стољећа њихов се актуални дежурни хуманист, предсједник Митеран, сваке вечери појављивао на телевизији да би упозорио на источну опасност, ирачку и садамску. Дијелила сам собу пансиона с Р., близу Плас Републик. С телевизијског екрана пјенио се старац и тресао над великим и празним ријечима грађанске слободе. Окус жељеза му је био у устима, опор и тврд. Мислила сам: чему он тако говори, и коме? Покривање пропагандом, као да се ништа није измијенило од галске источне политике. Одрасла сам у школи мишљења гдје је критика свега постојећег била важнија од комесарских декрета а индивидуализам снажнији од масовних испирања мозгова, међусобних и трајних, на узајамно задовољство политике и културе. Срећа бивања Нигдје била је реалнија од етаблиране алтернативе која се ударала о прса властитом каноником бијеса. Дијелиле су се катедре и ложе, кубуре и казнионице, уручивале медаље и ордење. Мрачни типови нису престали постојати: само су још потамњели изигравајући свеце. Напосљетку смо и сами повјеровали у ауре и одоре мученика. Сваки је убрзо прискрбио себи војску спаса. Увучени једном у систем негација, у нихилизам вриједности, и сами смо постајали, у неку руку, жртвена јагњад. У женском свијету маленкости бити организиран значи имати све што ти треба у женској торбици. То подразумијева минимални несесер козметике, марамице, адресар и новац, картице и новчаник. Кључно су мјесто кључеви: увијек отежавају торбицу, бивајући тражени. Дјетињасте жене носе фигурице пластичних играчака. Личе на гумене прашчиће из педесетих или на какву шкољкицу испрану од прстију који сањају. Наше мини сукње успоставиле су лажни рај вјечног дјетета. Инхибиције младости стопиле су се

ПРИВАТНА АРХИВА

Др Лазар Бошковић, из Драча (Албанија), 9. октобра 1920. године, пише у Риму Јовану С. Пламенцу, министру и предсједнику црногорске Владе, о ситуацији у Црној Гори и Албанији. У том писму, поред осталог, Бошковић говори о ,,крвавој борби између наших усташа и Србијанаца“, те да се у Албанији, ђе се тада налазио, проносе гласови да је ,,област Никшићка сва устала у борбу против Србијанаца и њених плаћеника“ и да је ,,Даниловград у рукама наших“. Наводи у томе писму потом и ово: ,,Мени лично пријети опасност и не могу више опстати у Албанији, пошто су Србијанци предузели сва могућа средства да ме смакну. Прије неколико дана један њихов агент проговорио је са мном да се вратим кући у Бијело Поље или ђе оћу с тим да ми ништа неће учинити. Ја Вас молим као Бога, Господине Предсједниче, изволите ми повратити једну привремену дозволу, како бих могао зарађивати хлеб мени и мојој фамилији до нашег повратка у отаџбину. Подесно би било за мој рад Бари или Таранто. Ако од Вас не будем спасен, приморан ћу бити отпутовати за Чешку или Пољску, да себи пораним посла“.

„ФЕМИНИЗАМ“ Б. Салвадори

с надолазећом људском комедијом. Дугокоси дјечаци пустили су трбухе и здушно чачкају зубе док подригују на симпозијима. Све се обратило, све пало. Само би још хтјели да умјетност носи барјаке, да се организира. А кад мало застану над стиховима, можда их као анестетик опије макар мало, истинска мука умјетника. Неће се више питати како, него чиме умјетност бива умјетношћу. Она се, бојим се, најприје храни лажима неумјетности. Тиме ради ђавољи посао, изврће ругло љепоти самој. Стога се поново питам: Што значи данас филозофирати? Апстракције надмашују реалитет. И стога га чине фиктивним. Другачије казано, стварност опстаје само као res ficta. У одређеном смислу реалитет је постао непостојећи, сав се измјестио у апстрактну спољашност. У своју вањскост. Промишљати стварност која је више него реална, цинич-

но опредмећена у масовна сатирања и сеобе, значи допуштати себи луксуз филозофирања. За умјетника, за разлику од филозофа, садашња стварност значи само накарадну пројекцију апокалипсе. За филозофа, лош и неаутентичан, непрактичан предмет мишљења. Лоша коначност прометнула се у апсолутну коначност, у потпуни отпад духа. Стога је могуће филозофирати неку другу стварност која је уједно и збиљност: логичке појмове, унутрашњост умјетничког, теоријске импликације информатике, и остале веће или мање и/ релевантности. Чим се закорачи у дјелатност, у милост чињења, на порозном смо терену етике. Она је озбиљна и тешка дисциплина. Мијења се на свакој граници, као новац или документи. И све постаје наизглед просто и једноставно. Филозофирање је контаминирано својим анти-

тезама и игра се парадоксима. Чини се да је филозофија поново на прагу трагедије, да се изразим ничеански - немоћна је пред оним што је чини, пред праксом мишљења. Након што је искушало многе моделе несреће, западно се мишљење своди на играрију безличног новог филозофа: све или ништа, афричке диктатуре и босански галиматијаши, косовска парафраза античких митских стереотипа, наводна љевица и наводна десница, нови роман и стари амерички снови, наше пјесме и њихови хајдуци, барбарогенијство и наводна чистоћа тла и крви… Зар то нису рециклиране идеје тридесетих година XX стољећа? Или је понестало аутентичних идеја па се не води идеолошка борба већ економска? Но ту смо поново на трагу старог доброг Карла Маркса. Јер и сада економски закони одређују свијест, а не обратно. Испада да ми у ствари дубоко презиремо властити хабитус: балканске провинције, венетски темати, наполеонске цесте, сада су постали неукусна каша у којој се више не разликују идеја од идеологије, филозофија од будоара, фратар од ужета којим је потпасан… Осјећам да смо огрезли од надмености и окајања. Незбиљски смо и лажни попут већине Европејаца, западних и источних подједнако. Рефлектирати збиљност представља не само превредновање филозофског појмовља већ и превредновање и дефинирање стварности саме. Докле год будемо равнодушни у именовању, ревносно ће се испражњавати битак, само биће стварности. У крајњој инстанцији то значи опстанак сам и егзистенција свих нас. Овако бивати а не постојати - јер је мишљење један од бољих начина да постојимо - значи пристајати на приказивање појавне стварности тако да је лишавамо битности. Филозофирати данас и овдје не значи ништа друго него постављати и растварати једну исту енигму: не докле, него како живјети своју филозофију. Чини се, сад је или никад час да се питање људске слободе сручи на тзв. западно мишљење. Ми који смо на њему одрасли, знамо што то значи: успостава филозофије значи и њено ишчезавање. Свјетски дух се претворио у дух свјетскости: балансирање између појавног и истинског, људске невоље и потребе да се она надвлада стварањем и промишљањем остаје наша задаћа. Јучерашњи дим и паљба унијет ће данас или сутра мало комешања, мало помутње у те наизглед трезвене главе картезијанске. Дотле ће аутоцензура и у мишљењу и у писању бити неопходне да се успоставе цјеловите дисциплине духа: етика и поетика. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

19. март 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: МИЛАН КАРЛОВАЦ

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ЗДАЊА КОЈА СУ БОКУ КРУНИСАЛА ЉЕПОТОМ СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

П

ловидба Бококоторским заливом одувијек је пружала велика изненађења. Доживљај пејзажа ,,с мора“ изазива дивљење, о чему свједоче десетине литерарних записа путописаца, књижевника, дипломата. Допринос љепоти Боке дали су многи архитекти и анонимни градитељи, а незаобилазно ,,градитељско дјело“ је Средњевјековни Статут Котора (1301. године). Његове ,,одредбе о режиму цјелине“ утицале су на виши степен градитељства Боке, што је наџивјело многе цивилизације и државе.

Скалинада На Богородичином храму у Прчању (1913)

БОКЕШКИ БАРОК ЈЕ ДУГО ТРАЈАО И ИСКАЗАО ЈЕ НАЈВИШЕ ЕСТЕТСКЕ ДОМЕТЕ У СИНТЕЗИ АРХИТЕКТУРЕ И ПРИРОДЕ, КОЈОМ ЈЕ БОКА ПОСТАЛА МЈЕРА ЉЕПОТЕ. ИАКО ЈЕ МОДЕРНА ОСВАЈАЛА ОКОЛИНУ И ЦЕТИЊЕ, У БОКИ ЈЕ БАРОК БИО ДИО ТРАДИЦИЈЕ И КАРЛОВАЦ МУ ЈЕ У ИЗВЈЕСНОЈ МЈЕРИ ПРОДУЖИО ТРАЈАЊЕ галеријским стубићима барокно укомпоновани, украсни су завршетак звоника са пирамидом до висине (36,5 м). Елеганцијом овај звоник доминира силуетом Доброте, успоставља равнотежу небеског мира у простору.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Реконструкцију Цркве Госпе од снијега у Шкаљарима (1897) као

Херцег Новом започета је 1883. год. по пројекту арх. Јосипа Слада, а завршена по пројекту арх. Милана Карловца (1905-11) у еклектичном духу, уз романичко-готичке елементе и исламске украсне детаље. Саграђена од фино клесаних блокова корчуланског камена, у архитектонском и умјетничком погледу представља висок домет бококоторског градитељства. Она јесте дјело Милана Карловца, али на концепту Јосипа Слада Шиловића, чије се име неправедно запоставља.

и већину мањих цркава радио је у Ђурићима, Доњој Ластви, Крашићима. Пројектовао је и јавне зграде у Котору: Поморска школа, Лучка капетанија и др. Такође, и парохијалну кућу у Ластви Грбаљској и велико степениште пред основном школом на Муо. Православна црква Св. Архангела Михаила на тргу Белависта у

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Градња Цркве Св. Еустахија у Доброти започета је 1762. године по пројекту млетачког архитекте Бартолда Ривиере. Завршена је 1903. године с коначним рјешењем звоника по пројекту Ћирила Ивековића, изведен под надзором Милана Карловца. Бифоре на све четири стране са ,,слијепим аркадицама“ и

Црна Гора није до сада успијевала да институционално спозна и валоризује и региструје градитељску историју коју баштини неколико вјекова. Десетине међународних конвенција је на то обавезују. Посебне су у случају архитектуре: Конвенција о заштити архитектонског насљеђа Европе из Гранаде 1985. године, а Савјет Европе је још 1991. донио Препоруке о заштити архитектонског насљеђа XX вијека.

Л. ЦИРИГОВИЋ

Један од заслужних архитеката свакако је Милан Карловац (18671938) са Брача. Скоро пола радног вијека провео је у Котору и Цетињу. Ангажован је од стране Среске управе на рестаурацији Катедрале Св. Трипуна (1897-1907), када током радова открива фреске у главној апсиди о чему 1900. године обавјештава Централну комисију за умјетничке и историјске споменике у Бечу. У том периоду врши надзор на изградњи православног храма Св. Николе у Старом граду (1900-09) по пројекту арх. Ћирила Метода Ивековића (1864-1933). Било је то вријеме када су се архитекти школовали у Бечу, Берлину, Падови, а запошљавали се у државној управи на пословима планирања, ревизије пројеката, надзора и сл. У неким случајевима су се појављивали као пројектанти.

ПОБЈЕДА – КУЛТ указује на значајна архитектонска дјела која красе дјелове наших градова, поред којих са задовољством пролазимо а често не знамо ауторе тих здања.

Црква Св.Архангела Михаила на Белависти у Херег Новом (1911) Звоник при Св. Еустахији у Доброти (1903)

Црква Рођења Блажене Дјевице Марије на Прчању (1789-1913) је највећа у Боки Которској. Пројект је урадио у барокном маниру млетачки архитект Бернардино Макаруци у XVIII вијеку. Грађена је пуних 124 године, због проблема стабилизације терена, недостатка новца, са измјенама пројекта. Када је цар Фрањо Јосип долазио у Боку (1875) године и обишао градилиште изрекао је: ,,Ова црква би достојанствено стајала и у Бечу“. И донирао је средства којима су изграђени кров и купола. Под надзором Карловца (1905-09) изведени су завршни радови, а по његовом пројекту (1912-13) изграђено је раскошно монументално барокно степениште укомпоновано у предпростор храма. Скалинада је сама за себе импозантно архитектонско дјело. Са барокном каменом балустрадом, након првог крака са подеста скалинада се рачва у лијево и десно двокрако степениште до улазног платоа храма. На мјесту рачвања на првом одморишту дочекује нас скулптура Христа у конхи (ниши) уоквирена са два коринтска пиластра. Нимало лако, напорно пењање уз 120 степеника са Христом на почетку, прераста у осјећање надахнућа за по-

Милован Карловац, око 1933.

клоњење Богородици. О љепоти и раскоши ове скалинаде могу се књиге написати као случају како архитектура оплемењује и ствара нове скупторалне просторне и амбијенталне вриједности. Карловац је радио у Боки Которској док је била под аустро-угарском управом. По позиву књаза Николе I преузео је радове на реконструкцији крова Дворца на Цетињу, а за санацију цетињске бистијерне добио је од књаза орден ,,Данило I“ IV степена. Након застоја у грађевинским пословима током I свјетског рата, М. Карловац се 1921. године запослио на Цетињу. Ту се углавном бавио пројектовањем и вођењем радова на градњи путева. Под његовим надзором (1922–1924) изграђено је 16 путева и мост крај Смоковца (срушен у II свјетском рату). Бокешки барок је дуго трајао и исказао је највише естетске домете у синтези архитектуре и природе, којом је Бока постала мјера љепоте. Иако је модерна освајала околину и Цетиње, у Боки је барок био дио традиције и Карловац му је у извјесној мјери продужио трајање. Скалинада у Прчању и црква на Белависти у Херцег Новоме су довољни да заборав никада не прекрије име архитекте Милана Карловца. 