Dnevni list Pobjeda 19.12.2020.

Subota, 19. decembar 2020. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 19790 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

D.MALIDŽAN

Odluka Vlade o privremenom finansiranju do aprila 2021. izazvala niz oštrih reakcija i ujedinila parlamentarne stranke

Imenovanjem Dejana Vukšića Vlada prekršila obećanje o ,,profesionalcima u bezbjednosnom sektoru evroatlantske orijentacije“

PzP traži ostavku premijera, Crkveni i anti-NATO čovjek na čelu ANB-a SDP najavljuje krivičnu prijavu

STR. 2.

» Predsjednik Udruženja pravnika Branislav Radulović objašnjava da se privremeno mogu finansirati samo ministarstva koja poznaje ovogodišnji zakon o budžetu, a SD traži tehnički rebalans zbog Vladine uredbe kojom je uvela sedam novih resora STR. 4. i 5.

KOMENTAR

Ministarsko zastiđe

STR. 6. i 7.

U demokratiji je podjela vlasti od ključne važnosti

UČINJEN USTUPAK SPC: Zakon o slobodi vjeroispovijesti izmijenjen da bi dobio i podršku Ure, ali je suština ostala ista

DANAS UZ POBJEDU

STR. 10. i 11.

» Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, koji je dospio na litijaškom talasu i koji se sad uživljava u ulogu mladog Berije, zasjeo je u fotelju koja je nekad, makar i simbolički, pripadala jednom Gavru Vukoviću. Je li to za standing ovations i li je više nalik stand up tragikomediji? STR. 3.

STR. 8.

Zakamuflirali istorijski kontinuitet

Radna grupa Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta izradila finalnu verziju organizacije nastave

Za časove da se osposobe PROBLEMI SA ISTORIJOM i kabineti, Filozofija nahije holovi, sale…

D.MALIDŽAN

Povodom izjava ministra pravde o sudskom procesu i prvostepenoj presudi u slučaju pokušaja terorizma 2016. godine EU, SAD i Velika Britanija očekuju da će sud biti nezavisan

Uhapšena dva člana posade broda ,,Posejdon“ zbog krijumčarenja ljudi

Prevozili 39 turskih državljana u Italiju

» Piše: Živko ANDRIJAŠEVIĆ

STR. 6. i 7.

STR. 9.

2

Politika

Subota, 19. decembar 2020.

IZA KULISA: Imenovanjem Dejana Vukšića Vlada prekršila obećanje o ,,profesionalcima u bezbjednosnom sektoru nesporne evroatlantske orijentacije“ PODGORICA - Imenovanjem predsjednika SO Kotor Dejana Vukšića na funkciju vršioca dužnosti direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Vlada Zdravka Krivokapića prekršila je obećanje dato domaćoj javnosti, ali i zapadnim saveznicima, da će čelne funkcije u bezbjednosnom sektoru pokrivati profesionalci nesporne evroatlantske orijentacije.

Upitan je i upitan je zakonski osnov za imenovanje. Vukšić nema nikakvog iskustva rada u bezbjednosnom sektoru jer je prije političke karijere bio advokat i sudija, a politički angažman u koaliciji koju je predvodio DF u Kotoru i bliskost sa djelovima Srpske pravoslavne crkve koji se protive članstvu u NATO ga eliminišu kao ličnost koja baštini evroatlantske vrijednosti.

Crkveni i anti-NATO čovjek na čelu ANB-a

ZAKON

Zakonom o Agenciji za nacionalnu bezbjednost članom 25 propisano je decidno da ,,direktor ANB-a ne može biti član političke stranke, niti politički djelovati“.

Vukšić je bio nosilac liste koalicije ,,Za budućnost Crne Gore“ u Kotoru 30. avgusta a na osnovu rezultata izbora tog saveza izabran je za predsjednika Skupštine Kotor. U momentu imenovanja Vukšić je i dalje bio na čelu Skupštine opštine, kao i sada, i formalno je lider vladajuće koalicije u Kotoru što je par ekselans političko djelovanje, koje ga zakonski eliminiše za tu funkciju.

Osim toga, politička karijera Dejana Vukšića pokazuje bliskost sa prosrpskim i proruskim organi-

Dejan Lukšić i Marko Bato Carević

zacijama ali i kontroverznim ličnostima koji su zaslužni za njegov vrtoglavi politički uspon.

USPON

Iako je tokom 2019. godine bio angažovani zastupnik interesa SPC u sporu protiv države zbog nelegalne krstionice na Miholjskoj Prevlaci, pravi politički uspon uglednog advokata iz Kotora počinje nepuna dva mjeseca pred izbore kada se njegovo ime našlo na listi 301 advokata iz Crne Gore koji su se usprotivili Za-

konu o slobodi vjeroispovijesti.

Vukšić je, zajedno sa velikom grupom advokata, potpisao 3. jula proglas ,,Advokati brane Pravo i Pravdu“.

- Smatramo profesionalno odgovornim i moralnim da ustanemo protiv ovog očigledno neustavnog i sistemskog zakona, kojim se na najgrublji način vrši diskriminacija titulara imovine vjerskih zajednica i krše elementarna pravila građanskog prava, navodi se proglasu koji je kao 207. po redu potpisao i Vukšić,

inače aktivni učesnik litija u organizaciji SPC. Koliko su advokati dobro tumačili Zakon, pokazuje se ovih dana: Vlada premijera Krivokapića ga nije povukla ili dala na ocjenu ustavnosti, već predložila samo izmjene ,Zakona o slobodi vjeroispovijesti.

NAGRADA

Nagrada za potpisivanje došla je vrlo brzo: dvadesetak dana nakon akcije potpisivanja protesta, 31. Jula, napravljenaje koalicija

predvođena DF-om na čijem čelu se našao, na iznenađenje šire javnosti, upravo Dejan Vukšić.

Prema pouzdanim saznanjima Pobjede, Vukšića je predložila Srpska pravoslavna crkva, odnosno Mitropolija crnogorsko primorska a čitavi posao su operacinalizovali pop Mijajlo Backović, NVO Pravoslavna omladina i kontroverzni nikšićki biznismen Miodrag Daka Davidović. Pobjeda je juče objavila fotografiju na kojoj se vidi Davidović u društvu Vukšića koja je nastala u tom periodu.

Upravo saradnja sa SPC, Mijajlom Backovićem i Miodragom Davidovićem diskvalifikuje Krivokapića kao osobu koja baštini evroatlantske vrijednosti.

Miodrag Davidović Daka, biznismen iz Nikšića u operativnim izveštajima zapadnih obavještajaca, po pisanju Srpskog telegrafa, tabloida bliskog Aleksandru Vučiću, označen je kao ,,eksponent ruskih službi na Balkanu, a prije svega u Crnoj Gori i Srbiji“.

Kako je pisao Srpski telegraf Davidović je godinama veoma zanimljiv stranim službama i njegovo ime se pominje u raznim papirima i izvještajima zbog odnosa sa Milom Đukanovićem, SPC, crnogorskom opozicijom, ali i navodne povezanosti sa po-

jedinim stranim obavještajnim agencijama.

Tako ga zapadne službe odavno imaju na oku pod sumnjom da radi za Ruse.

- Kontroverzni crnogorski biznismen i vlasnik firme ,,Neksan“ Miodrag Davidović zvani Daka, kog je Amfilohije odlikovao Ordenom svetog kralja Milutina, važi za eksponenta ruskih obavještajnih struktura u Srbiji i Crnoj Gori. Prema našim saznanjima, Amfilohije i Davidović su u aprilu 2017. postigli saglasnost da se angažuju na planu obezbjeđivanja srpskog pasoša za Svetozara Marovića, koji je u bjekstvu od crnogorskih organa - stoji u jednom od izvještaja koji su operativci jedne zapadne službe poslali iz Beograda, a objavio Telegraf 2017. godine.

KAVAČKI KLAN

Vukšić je ranije bio i advokat predsjednika Opštine Budva Marka Bata Carevića, njegovog sina, ali i osoba koje su bliske kavačkom klanu.

Tako je javnost saznala da je 2016. godine Vukšić bio punomoćnik Kotorana Igora i Vladimira Božovića osoba koje su, po tvrdnjama medija, bliske kavačkom klanu. Upravo je tadašnji ministar unutrašnjih poslova u Vladi izbornog povjerenja Goran Danilović pokrenuo istragu untrašnje kontrole koja je trebalo da utvrdi da li su policajci odavali informacije Vukšiću koji je označen kao zastupnik kavačana. Slučaj je po tvrdnjama dobro upućenih zataškan i zvaničnom objavom policije da Vukšiću nijesu odavane nikakve tajne.

Nenad ZEČEVIĆ

Predsjednik Atlantskog saveza o imenovanju Kneževića i Vukšića PODGORICA - Ljudi koji podržavaju politiku Demokratskog fronta ne samo da ne mogu doprinijeti jačanju saradnje sa EU i NATO, već mogu umanjiti sve dosadašnje rezultate i spriječiti svako dalje napredovanje na tom planu“ - kazao je juče predsjednik Atlantskog saveza Crne Gore Savo Kentera, reagujući na imenovanje poslanika Milana Kneževića za predsjednika skupštinskog Odbora za bezbjednost i odbranu, kao i imenovanje Dejana Vukšića za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost.

Kentera je kazao da je Altantski savez i „cijelu građansku Crnu Goru“ zabrinulo to što je na čelo jedne od najznačajnijih institucija imenovan čovjek čiji je politički angažman vezan uz Demokratski front. On smatra da političke promjene treba da služe profesionalizaciji ovakvih službi i upošljavanju pravih eksperata, a ne njihovom stavljanju pod partijsku kontrolu.

- Moja bojazan je da će imenovanje Vukšića definitivno dovesti do nazadovanja u odnosima naše zemlje sa EU i

Kentera: Veliki korak unazad

Savo Kentera

NATO. Ovakvim postupcima Crna Gora gubi povjerenje evroatlantskih partnera i dovodi se u pitanje njeno funkcionisanje u kolektivnom sistemu bezbjednosti NATO saveza. Rad u skladu sa zakonom je uslov za obavljanje ovih funkcija, ali nije i jedini.

Povjerenje i profesionalizam su jednako važni. Šta može-

mo očekivati ukoliko najznačajnije funkcije u sektoru bezbjednosti pokrivaju ljudi koji su otvoreno radili ili rade protiv nacionalnih interesa Crne Gore? Imenovanjem Vukšića i Kneževića napravljen je veliki korak unazad, a opasnost da se budući progres zaustavi je izvjestan - zaF. J. ključio je Kentera.

I TO JE MOGUĆE: Predsjednik SO Kotor napravio politički gaf

Šef ANB-a sazvao sjednicu SO Kotor KOTOR - Novoizabrani direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost, koji je ujedno i predsjednik Skupštine Kotor Dejan Vukšić zakazao je IV sjednicu Skupštine opštine Kotor koja će se održati 22. decembra 2020. godine.

Poziv za održavanje Skupštine

dostavljen je juče medijima, a u dopisu se navodi da je Vukšić sazvao sjednicu 17. decembra, odnosno u danu kada ga je Vlada imenovala za šefa ANB-a.

Od 26 tačaka dnevnog reda, njih 22 se odnose na imenovanja novih članova odbora i savjeta, kao i razrješenja dosa-

dašnjih članova i imenovanja novih članova odbora direktora i savjeta opštinskih preduzeća. Na dnevnom redu je i prijedlog Zaključka o održavanju vanredne Skupštine akcionara „Luka Kotor“ AD, sa imenovanjem novih članova Odbora direktora.

Iv.K.

Politika

Subota, 19. decembar 2020.

Potpredsjednik Vlade ne vidi ništa sporno u odluci da Dejan Vukšić, zastupnik SPC i „kavačana“, bude na čelu Agencije za nacionalnu bezbjednost PODGORICA – Nosilac liste koalicije „Za budućnost Crne Gore“ na lokalnim izborima u Kotoru Dejan Vukšić, postavljen je za vršioca dužnosti direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost u skladu sa zakonom i u dogovoru sa premijerom Zdravkom Krivokapićem, poručio je potpredsjednik Vlade Dritan Abazović.

Na konferenciji za medije koja je juče održana u Vladi, odgovarajući na pitanje kako politički aktivna osoba može biti na čelu ANB-a, Abazović je kazao da je Vukšić dobro rješenje.

PARTIJSKI PO DUBINI

- Koga god da smo imenovali neko bi se našao da kaže neku ružnu riječ za tu osobu. Mislim da će Vukšić raditi časno u skladu sa zakonom – kazao je Abazović.

Vicepremijer napominje da Vlada sve odluke donosi jednoglasano, te da ga raduje to što je u Crnoj Gori zaživio drugi vid političke kulture.

- Počela je demontaža prethodnog režima. Dosta je bilo jednoumlja. Sada čujemo kritičke tonove, neki nas dotiču, neke ne - naveo je Abazović.

Kada je riječ o izboru Veska Damjanovića za vršioca dužnosti direktora Uprave policije, Abazović napominje da je i ta odluka donešena u skladu sa zakonskim propisima.

- Zakon je takav. Nadam se da ćemo uskoro imati konkurs u kome ova Vlada motiviše sve da se prijave - rekao je on.

Govoreći o zapošljavanju partijskih kadrova po dubini, Abazović ističe da se ljudi ne mogu obilježavati na osnovu toga kojoj političkoj grupaciji pripadaju.

- Vidite sastav Vlade i možete da zaključite ko su partijske ličnosti, a ko intelektualci. To je jedan diskontinuitet, mi ne možemo po dubini da eliminišemo sve ljude koji su članovi partija.

Trudićemo se da uključimo što više onih koji nijesu partijski obojeni, ali to ne znači da treba da žigosamo ljude koji su se, takođe, borili za promjene - rekao je Abazović.

Potpredsjednik Vlade kaže kako između njega i premijera Zdravka Krivokapića ne postoje bilo kakve trzavice i neslaganja.

- Nismo u disbalansu i trudimo se da radimo najbolje što možemo. Ponosan sam što sam dio ovog jedinstvenog tima. Za od-

Abazović tvrdi da je šef ANB-a zakonito izabran

Mi ne možemo po dubini da eliminišemo sve ljude koji su članovi partija. Trudićemo se da uključimo što više onih koji nijesu partijski obojeni, ali to ne znači da treba da žigosamo ljude koji su se, takođe, borili za promjene - rekao je Abazović

Dritan Abazović

Crnogorac savjetnik Krivokapića za vanjsku politiku Savjetnik premijera Zdravka Krivokapića za vanjsku politiku je Srećko Crnogorac.

Pored njega, bez održavanja sjednice, imenovani su i Ana-

nije Jovanović za savjetnika za medije, Maida Gorčević za savjetnicu za manjine i Aleksandar Novović za savjetnika za bezbjednost.

luke Vlade smo glasali isto. Nikakvih trzavica između mene i premijera nema - poručio je Abazović.

opozvani ambasadori svojim djelovanjem „nanijeli štetu državi Crnoj Gori“, ministar je kazao da je ta odluka donešena sa razlogom, ali da je sa tim saglasna „cijela crnogorska javnost“.

- Reakcije javnosti su bile različite, ali za ovo smo dobili standing ovations (ovacije) – rekao je Radulović.

Premijer Krivokapić je tokom nedavne posjete Briselu kazao da su ambasadori opozvani jer su „nanijeli štetu Crnoj Gori“.

STANDING OVATIONS

Ni ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, kao što to prekjuče nije učinio i premijer, nije juče saopštio koje su to „grijehe“ počinili sedam crnogorskih ambasadora, koje je Vlada na njegov prijedlog opozvala. Umjesto temeljnog obrazloženja za teške optužbe da su

Crnogorac je bio savjetnik premijera Zdravka Krivokapića dok je on bio mandatar, a 8. novembra je na svom Fesjbuk nalogu najavio da će napustiti tu poziciju, navodeći da je „misija ispunjena“, kao i da su „nadmudrili lukavog i iskusnog makijavelistu“.

Upitan da precizira o kakvoj je šteti riječ, šef crnogorske diplomatije je odgovorio da „ne zna odakle da počne“.

- Kakvu su štetu nanosili oni sami najbolje znaju. Problem je što je svaki od njih više bio ambasador svoje partije nego svoje države. Odluke Vlade su mogle biti kritikovane sa ovog ili onog aspekta, ali ako pogledate komentare cijelo crnogorsko društvo je po tom pitanju nepodijeljeno - zaključio je Radulović. Đ.Ć.

Predsjednik PzP iznio teške optužbe na račun predsjednika IO Matice srpske i rektora Cetinjske bogoslovije

Iz resora Đorđa Radulovića nastavljena hajka na već opozvanog crnogorskog ambasadora

Medojević: Mislim da su Vladimir Božović i Gojko Perović saradnici ANB-a

Pokrenuće disciplinski postupak protiv Vlahovića

PODGORICA - Predsjednik Pokreta za promjene i jedan od lidera Demokratskog fronta optužio je Vladimira Božovića predsjednika IO Matice srpske u Crnoj Gori i rektora Cetinjske bogoslovije Gojka Perovića da sarađuju sa Agencijom za nacionalnu bezbjednost.

- Mi smo se, kao politička organizacija Demokratski front, susreli s imenom Zdravka Krivokapića kad je Andrija Mandić bio na sastanku u kripti hrama u Podgorici s Amfilohijem Radovićem i Joanikijem Mićovićem. Tu su bili još Vladimir Božović

(Matica srpska u CG) i pop Gojko Perović. Prije toga, jedno dva mjeseca, volšebno se osniva jedna parapolitička organizacija, NVO Ne damo Crnu Goru (svetinje); osniva je Božović i okuplja profesore Univerziteta za koje manje-više nije čuo, niti su se nekad u javnosti pojavljivali kao opozicionari - kazao je Medojević sinoć na TV „A1“.

Dodaje da Božović tada postavlja na čelo te organizacije Zdravka Krivokapića – koga u tom trenutku niko ne poznaje, „ni da je Krivokapić branio SPC, ni da je govorio protiv režima, ni da je bio opozicija“.

R.P.

PODGORICA - Ministarstvo vanjskih poslova nastavilo je hajku već opozvanog ambasadora Crne Gore pri Svetoj Stolici Miodraga Vlahovića. Iz resora Đorđa Radulovića medijima je upućeno saopštenje da će pokrenuti disciplinski postupak protiv ambasadora Vlahovića, zbog „osnovane sumnje da je prekršio Zakon o vanjskim poslovima“.

Povod je, kako je precizirano, objavljivanje teksta pod n a s l o v o m „ D e p e š a b r.

155/2018“ u jednom crnogorskom mediju, čime je službeni dokument Ministarstva

vanjskih poslova učinio javnim.

- Postoji osnovana sumnja da je ovim činom prekršio član 112 Zakona o vanjskim poslovima, stav 1, tačke 3, 5 i 6, koji se odnosi na teže povrede službene dužnosti. Podsjećamo da su do sada protiv ambasadora Vlahovića pokrenuta tri disciplinska postupka, sva tri zbog teže povrede službene dužnosti, od čega su dva okončana propisivanjem novčane kazne, dok je jedan postupak u toku, navedeno je u saopštenju.

O ovom slučaju će, kako je najavljeno, odlučivati Disciplinska komisija Vlade Crne Gore.

R. P.

Komentar

Piše: Draško ĐURANOVIĆ

3

Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, koji je dospio na litijaškom talasu i koji se sad uživljava u ulogu mladog Berije, zasjeo je u fotelju koja je nekad, makar i simbolički, pripadala jednom Gavru Vukoviću. Je li to za standing ovations ili je više nalik stand up tragikomediji?

Ministarsko zastiđe Standing ovations, ili, što bi sportski novinari rekli, aplauz na otvorenoj sceni. Tako je, karikaturalno neotesano, stojeći iza govornice Vlade Crne Gore, sve u gumenim cipelama sa kramponima, novi ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, dočarao kako crnogorska javnost doživljava opoziv sedam crnogorskih diplomata.

Nije se mlađani ministar udostojio ni da objasni razloge opoziva, tek štura rečenica da ,,samo oni znaju kakvu su štetu nanosili“. Čak nije ni pokušao da razradi onu tezu svog šefa Krivokapića da su njih sedmoro tri posljednja mjeseca činili ,,štetu državi“. I to bi bila, što se tiče ministra, završena priča: premijer srećan, potpredsjednik Vlade srećan, ministar vanjskih poslova srećan što su oni srećni, a javnost puca od sreće (čitaj: standing ovations) što ima narednih dana da se igra pitalice – ko je sljedeći na spisku, ko će ostati bez namještenja, plate? Što ćeš - svako ima svoga Vulina!

Ostalo je neodgonetnuto: hoće li sedam ambasadora, od kojih makar dvoje imaju radnog staža u diplomatiji koliko mlado ministarče ima ljeta; hoće li ih sve, ili samo pojedine koji su državi nanijeli najviše štete, smjestiti u neki, za potrebe nove vlasti, novoizgrađeni hotel ,,Luks“. Đe će, kao u starim dobrim sovjetskim vremenima, nakon dana ispitivanja priznati djela protiv naroda i države. Pa će ih onda poslati, ne u ledeni Sibir nego na hladnjikavu Sinjajevinu, koja će, zaslugom potpredsjednika Vlade i koordinatora svih službi bezbjednosti, postati - umjesto vojnog poligona, prostor za prevaspitavanje nepodobnih.

Davno je Vorhol rekao da dolazi vrijeme u kojem će svako imati svojih pet minuta slave. Biće da je ministar Radulović pravilno razumio da je, nakon tihovanja u Ministarstvu vanjskih poslova, došlo njegovih pet minuta.

Pa kreće u proces odstrijela. Prva meta: ambasador pri Svetoj Stolici Miodrag Vlahović, nekadašnji ambasador Crne Gore u Vašingtonu i crnogorski ministar vanjskih poslova u doba kada je današnji još tragao za svojim identitetom.

Biće da je vlastiti identitet prepoznao u ruskoj tradiciji čistki.

Vlahovića će na disciplinsku jer je, uh, kako je to opasno, još 2018. godine u jednoj depeši konstatovao da je, pazite sad, ,,politika srpske vlade, i direktna, i izvedena/posredna, svakim danom je sve vidljivije, zasnovana na kompromitaciji, ugrožavanju, negiranju i potiranju crnogorskog nacionalnog i državnog identiteta i integriteta“. Neka to, no se drznuo ambasador da uopštava i tvrdi kako brojni primjeri - od nastupa najviših srpskih zvaničnika, preko Srpske pravoslavne crkve, pa do intelektualnih, naučnih i medijskih krugova i da ta ,,unisonost i uniformnost tih napada ukazuju na koordinisanu aktivnost“.

Dakle, još prije dvije godine crnogorski ambasador je upozoravao MVP na djelovanje nacionalističkih snaga iz Srbije i njihovih epigona iz Crne Gore. Je li to ta „nenadoknadiva šteta“ koju je opozvani diplomata napravio; što je razotkrio ono što će se desiti, ovo oslobađanje Crne Gore od sopstvene države i njenog identiteta? Neoprostivo!

Kakva su nepočinstva uradili oni drugi ambasadori, za sada se samo nagađa. Ko zna, možda je Vera Kuliš djelovala kao prikriveni državni neprijatelj, ne zato što zna nekoliko svjetskih jezika i što je karijerni diplomata, već što se drznula da organizuje posjetu predsjednika države Mila Đukanovića Njemačkoj. Stvarno neoprostivo!

Da su Radulović i oni što diktiraju spisak nepoželjnih u diplomatiji znali bilo što o proceduri, da ih je to interesovalo više od petparačkog sticanja slave, mogli su, gospodski, samo uputiti opozivno pismo i obavijestiti predsjednika države. Bez ikakvih obrazloženja, jer prema proceduri, to se i ne mora saopštavati, već je ingerencija ministra.

Ali, onih pet minuta slave znaju da opiju, a teško je biti gospodin-egzekutor. Uostalom, oslobodioci hoće da zabave narod onim što masi najviše prija: dajte hljeba i igara, dajte glave dežurnih krivaca koje treba smijeniti.

Pa ako je i crnogorska diplomatska mreža u pitanju. Koga briga, biće još ambasadora, samo će biti sve manje crnogorskih ambasadora.

E, to je nova crnogorska istorijska farsa koju živimo ovih dana, u vremenu koje nova vlast krsti nazivom ,,oslobađanje Crne Gore“. Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, koji je dospio na litijaškom talasu i koji se sad uživljava u ulogu mladog Berije, zasjeo je u fotelju koja je nekad, makar i simbolički, pripadala jednom Gavru Vukoviću.

Je li to za standing ovations ili će više biti nalik stand up tragikomediji? Ili, po naški, ministarsko zastiđe.

4

Ekonomija

Subota, 19. decembar 2020.

Kompanija M:tel predstavila m:fiskal uslugu

Licence besplatne do 1. jula PODGORICA - M:tel nudi kompletno rješenje za fiskalizaciju putem svoje m:fiskal usluge namijenjene preduzećima u gotovo svim vrstama poslovanja i prilagođene njihovim potrebama i dinamici, saopšteno je iz ove telekomunikacione kompanije.

- Samo ukoliko se odlučite za m:fiskal uslugu koju vam omogućava M:tel, sve završavate na jednom mjestu i samo jednim dolaskom u poslovnicu - navodi se u saopštenju.

Iz M:tela su naveli da je elektronska fiskalizacija novina i izazov za sva preduzeća u Crnoj Gori, a da usluga m:fiskal čini poslovanje jed-

nostavnim i lakim, štedi vrijeme i novac.

- Nema potrebe da birate između paketa funkcionalnosti, u M:tel-u su i najnaprednije funkcionalnosti dostupne svima - od onih potrebnih za osnovni i napredni rad na kasi, do vođenja skladišta, generisanja izvještaja za knjigovodstvo i Poresku upravu (PU) kao i ostale mnogobrojne mogućnosti - rekli su iz M:tela.

Mjesečna licenca iznosi 14,9 eura i podrazumijeva sve navedene funkcionalnosti i besplatan internet saobraćaj za korišćenje servisa fiskalizacije.

- Cijeneći situaciju uzrokovanu korona virusom u kojoj se nalazi i naša država, kompani-

ja M:tel će obezbijediti za sve klijente besplatne licence sve do 1. jula naredne godine dodaje se u saopštenju.

U ponudi su paketi koji obuhvataju uređaj sa licencom, a uz te pakete postoji mogućnost kupovine digitalnog sertifikata i dodatne opreme na rate.

Navedeno je da je Usluga m:fiskal idealna za ugostitelje, trgovce, zanatlije, uslužne djelatnosti, salone i mnoge druge, zbog brojnih prednosti koje omogućava svima koji se odluče da je koriste.

Svu prateću dokumentaciju, detaljne priručnike i objašnjenja budući korisnici m:fiskal usluge mogu naći na sajtu S.P. www.mfiskal.me.

Ministar ekonomskog razvoja sa poslovnim udruženjima

Najavio reformu IRF-a, ZZZ i svih državnih firmi PODGORICA - Vlada želi da odluke rješava u dijalogu sa privredom, saopštio je ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović. On je, kako je saopšteno iz Ministarstva, inicirao sastanak sa privrednim udruženjima na temu analize i razrade paketa pomoći privredi sa fokusom na mjere koje bi se mogle primijeniti u kratkom roku.

- Ekonomski model koji je u prethodnom periodu postojao nije imao dovoljnu refleksiju na najveći dio stanovnika u Crnoj Gori i te nejednakosti će biti ispravljene u narednom periodu kroz budžet koji će Vlada predložiti parlamentu naveo je Milatović i dodao da se Crna Gora nalazi na drugom mjestu u Evropi, odmah nakon Bugarske, po nejednakosti dohotka u društvu.

- Mislim da je Privredna komora jednim dijelom mono-

Vladajući PzP tra Krivokapića, opo najavljuje krivičn Predsjednik Udruženja pravnika Branislav Radulović objašnjava da se privremeno mogu finansirati samo ministarstva koja poznaje ovogodišnji zakon o budžetu, a SD raži tehnički rebalans zbog Vladine uredbe kojom je uvela sedam novih resora PODGORICA – Predsjednik vladajućeg PzP Nebojša Medojević tražio je juče da premijer Zdravko Krivokapić podnese ostavku zbog privremenog finansiranja, a poslanik opozicionog SDP-a Raško Konjević najavio je krivičnu prijavu ukoliko Vlada ne napravi tehnički rebalans budžeta.

Uredba

Sa sastanka

polizovala dijalog i vjerujem da sva poslovna udruženja treba da budu podjednako prisutna u razgovoru sa Vladom, što će voditi da stvarima pristupamo na profesionalniji i bolji način - rekao je Milatović.

Najavio je reformu Investiciono-razvojnog fonda, stavljanje tržišta rada u funkciju ekonomskog razvoja kroz refor-

mu Zavoda za zapošljavanje, čvrstu borba protiv sive ekonomije, promociju inovacione djelatnosti i reformu svih državnih preduzeća.

Sastanku su, kako je navedeno, prisustvovali predstavnici svih poslovnih udruženja članova Savjeta za konkuretnost, ugostiteljskih i dva udruženja poslovnih žena. s.P.

Oglašena sedma prodaja imovine Rudnika boksita PODGORICA – Cijena upravne zgrade i okolnog zemljišta nikšićkog Rudnika boksita je, zbog nedostatka interesovanja u dosadašnjim prodajama, sa početnih 1,55 pala na 1,15 miliona eura, za koliko je stečajni upravnik Mladen Marković oglasio prodaju sedmi put.

Dvospratna zgrada od 1,6 hiljada kvadrata nudi se za 809,5 hiljada eura, a okolno zemljište za 338,1 hiljadu eura. Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju pravna i fizička lica koja uplate pet odsto od početne vrijednosti imovine. Ponude se mogu dostaviti do 21. januara, kada će biti i otvorene.

Novac od ove prodaje očekuju bivši radnici Boksita, ali i mađarska kompanija Vagon impeks, kojoj je zbog nezakonitog raskida ugovora o prodaji rude, dosuđeno 800 hiljada eura za izmaklu dobit. Radnici su krajem prošle godine kada je ova imovina prvi put stavljena na prodaju najavili da neće dozvoliti da se Mađari naplate prije njih. Ipak, pravosnažnim presudama je utvrđeno da ova kompanija

Odluka Vlade o privremenom finansiranju do aprila 20 reakcija i ujedinila parlamentarne stranke

Upravnu zgradu nude za 800.000

Premijer je juče najavio da će javni sektor biti privremeno finansiran do aprila naredne godine. Pri tome je Vlada na sjednici od 10. decembra donijela uredbu o organizaciji rada državne uprave, kojom je 17 ministarstava smanjila na 12, tako što im je pripojila dijelove ukinutih resora. Kako zakon o budžetu za ovu godinu poznaje samo 17 ministarstava, stručna javnost je tvrdila da je neophodan tehnički rebalans budžeta. Premijer je u četvrtak 17. decembra na konferenciji za novinare kazao da tehničkog rebalansa neće biti niti će promijeniti spornu odluku, osim u dijelu za energetiku.

Predsjednik udruženja pravnika Branislav Radulović tvrdi da će zbog izostanka tehničkog rebalansa bez novca ostati sedam resora koje je utvrdila nova Vlada.

Medojević je kazao da je premijer u četvrtak obećao nacrt budžeta za narednu godinu do sjutra, a u petak objelodanio odluku o privremenom finansiranju.

- Nesposobna Vlada kontinuiteta. Velika blamaža premijera koji nije sposoban da vodi Vladu. Jedino je bio sposoban da tajno odradi zaduženje države od ukupno 890 miliona eura saopštio je Medojević na Fejsbuku i upitao – šta bi se desilo da u Vladi nijesu „eksperti“.

Radulović objašnjava da je član 37 Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, koji normira privremeno finansiranje kroz mjesečno odobrenje jedne dvanaestine stvarnih izdataka ostvarenih u prethodnoj godini, moguće primijeniti samo za one potrošačke jedinice koje su utvrđene u ovogodišnjem Zakonu o budžetu.

rebalans

- Za nova ministarstva nije jasno kako će se privremeno finansirati po sistemu jedne dvanaestine izdataka iz prethodne godine, kada kao takvi nijesu, u godini koja se uzima kao osnova za odobravanje, postojali, bez prethodno izvršenog tehničkog rebalansa budžeta – kaže Radulović.

Konjević ukazuje da Vlada ulazi u zonu krivične odgovornosti ukoliko ne uradi tehnički rebalans budžeta nakon odluke o privremenom finansiranju.

- Za ,,nova ministarstva“ utvrđena novom uredbom o organizaciji rada državne uprave ovo tehnički i zakonito nije moguće primijeniti. Mora se uraditi ,,tehnički rebalans“.

Inače se pravi krivično djelo.

Podnijećemo krivičnu prijavu

Protokol

ukoliko Vlada svjesno i pored upozorenja prekrši Zakon najavio je Konjević.

DPS je ocijenio da opozicioni klubovi poslanika moraju da odmah razmotre interpelaciju ministra finansija Milojka Spajića.

-Odluka Vlade da neće uopšte predlagati Skupštini Zakon o budžetu za 2021. je ruganje državi i građanima. Premijer Krivokapić i njegov tim moraju da podnesu odgovornost, već u ovoj fazi, jer za kratko vrijeme pokazuju neprofesionalnost i stvaraju ambijent nesigurnosti i nepovjerenja. Najava da će budžet biti predložen do 20. decembra, a nakon samo jednog dana da uopšte neće biti predložen je skandalozno – ocijenio je poslanik DPS-a Nikola Rakočević.

Liberalna partija smatra da je ova odluka najava haosa i potpunog rasula koje ubrzo čeka državu i praktično je uvodi u vanredno stanje.

-Jedini način da se izbjegne takav krah i da se barem malo smanji šteta koju najavljuju jeste da Vlada hitno podnese ostavku i vrati mandat Skupštini - kazali su iz LP. Poslanik opozicionih Socijaldemokrata Boris Mugoša takođe je ukazao da se odluka o privremenom finansiranju može primijeniti samo na ministarstva koja su definisana ovogodišnjim Zakonom o budžetu, a to su resori odbrane, unutrašnjih poslova, vanjskih poslova, zdravlja i poljoprivre-

Montenegroberza

Vanredna Ministri sa ambasadorima revizija indeksa

PODGORICA - Ministri poljoprivrede i urbanizma Aleksandar Stijović i Ratko Mitrović susreli su se juče sa hrvatskim ambasadorom Veselkom Grubišićem, dok su ministri finansija i kapitalnih investicija Milojko Spajić i Mladen Bojanić sastali sa britanskom ambasadorkom Karen Medoks.

nije ni stečajni ni razlučni, već povjerilac stečajne mase, čije potraživanje spada u prvi isplatni red kao trošak postupka koji je prioritetan.

Presudom Privrednog suda utvrđeno je da je Vagon impeks oštećen „krajnjom nepažnjom“ tadašnjeg stečajnog upravnika Zdravka Cicmila,

koji je taj ugovor raskinuo u toku stečajnog postupka. Zbog toga će, kako nam je kazao advokat Rudnika Nebojša Lalatović, biti podnijeta tužba za naknadu štete zbog nesavjesnog rada, nakon odluke po ustavnoj žalbi na presudu kojom je Mađarima dosuđena ova odšteta.

M.lk.

Ocijenjeno je da Crna Gora može iskoristiti iskustva Hrvatske u razvoju proizvodnje proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, s komparativnim prednostima za globalno tržište. Mitrović je naveo da je za Crnu Goru značajna podrška Hrvatske u procesu pregovora sa EU za Poglavlje 27 - Životna sredina i klimatske promjene, kao i razmjene iskustva sa kolegama koje su vodile i učestvovale u procesu pregovora. Navedeno je da između Crne Gore i Velike Britanije postoji prostor na produbljivanju saradnje u oblasti FinTech-a kao što su Sandbox aranžman iz FCA-a, i promovisanja inovacija.

E.R.

PODGORICA - Vanrednu reviziju berzanskog indeksa MONEX obavila je Montenegroberza. To je, kako su objasnili, urađeno zbog brisanja emitenta kotorskog Jadran Perasta i obustave trgovanja akcijama nikšićke kompanije Mehanizacija i programat.

- Do vanredne revizije indeksa je došlo i zbog podnošenja zahtjeva podgoričkog društva Swiss osiguranje za prelazak sa regulisanog tržišta (standard segmenta) na MTP ME tržište - navodi se u saopštenju.

Nakon realizovane revizije, u sastav indeksa MONEX uvrštena je nova kompanija Željeznički prevoz Crne Gore.

- U indeksu se više ne nalaze akcije Prve banke, Jadran Perasta, Vatrostalne, Swiss osiguranja, Mehanizacije i programata, Preduzeća za građevinski nadzor i laboratorijska ispitivanja, kao i Autoremonta Osmanagić - saopštili su iz berze. M.P.M.

Ekonomija

Subota, 19. decembar 2020.

Uprkos najavama, Vlada odlučila da do kraja godine ne predloži budžet za 2021.

021. izazvala niz oštrih

aži ostavku ozicioni SDP nu prijavu Šehović traži kontrolno saslušanje Spajića Poslanik SD Damir Šehović zatražio je od predsjednika skupštinskog Odbora za ekonomiju Vladimira Jokovića kontrolno saslušanje ministra finansija Milojka Spajića, povodom zaduživanja države od 750 miliona eura.

-Javnostu su uskraćene brojne informacije o emisiji obveznica. To najbolje potvrđuje podatak da je javnost o najvećem pojedinačnom zaduženju u posljednje vrijeme koje je na nivou od oko četvrtine ukupnog javnog duga, prvu zvaničnu informaciju dobila putem Twittera- navodi Šehović u inicijativi.

Sa preSa u Vladi: Krivokapić



DPS traži interpelaciju ministra finansija, a LP ostavku Vlade de, šumarstva i vodoprivrede.

- Postavlja se logično pitanje kojim potrošačkim jedinicama, odnosno ministarstvima, će odobravati sredstva do iznosa stvarnih izdataka ako više ne postoje brojna ministarstva definisana u ovogodišnjem Zakonu o budžetu –

5

pitao je Mugoša.

U članu 37 Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti navodi se da ako se zakon o budžetu države, odnosno odluka o budžetu opštine, ne donese do 31. decembra tekuće, za narednu fiskalnu godinu, Ministarstvo finansija, do njegovog donošenja, potrošačkim jedinicama mjesečno odobrava sredstva do iznosa jedne dvanaestine stvarnih izdataka u prethodnoj fiskalnoj godini, a odgovorna osoba u opštini, do donošenja budžeta opštine, odobrava sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave.

J.R. - M.P.M

Skupština PKCG razmotrila analizu poslovanja privrede u ovoj godini

Prihodi od turizma manji 88 odsto

PODGORICA -Vlada je juče donijela odluku da ne predloži budžet za 2021. godinu, već da pređe na privremeno finansiranje. Premijer Zdravko Krivokapić je na koferenciji za novinare saopštio da će se budžet za narednu godinu donijeti do marta.

Interesantno je da je premijer u četvrtak veče na pres konferenciji najavio da će Vlada u ponedjeljak najvjerovatnije usvojiti prijedlog budžeta, da bi za manje od 24 sata promijenio mišljenje.

Ministar finansija Milojko Spajić je saopštio da neće biti rebalansa ovogodišnjeg budžeta.

- Do danas je bilo predviđeno da sva ministarstva dostave odgovarajuće informacije kako bi se uobličio budžet. Međutim, brojne nepravilnosti, netačni podaci i malverzacije, su uticale na to da nećemo praviti nacrt budžeta da bi imali budžet radi budžeta, odnosno tačan zbir netačnih podataka.

Opredijelili smo se da do marta odradimo realističan budžet, zasnovan na jasnom programu i politikama Vlade - kazao je Krivokapić i naveo da će u tome imati podršku međunarodne javnosti.

- Na ovu odluku se nijesmo opredijelili iz političkih razloga. Naša odluka je briga o građanima i ona neće uticati na to da plate i penzije ne budu servisirane u sljedećem vremenskom periodu - naveo je Krivokapić.

Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović je kazao da je Vlada izglasana 4. decembra i da ne može da predloži budžet DPS-a.

- Ne možemo da radimo po notama režima koji smo pobijedili i po pravilima koje oni propisuju. To je glavna stvar zbog koje smo se odlučili da idemo sa mjerom privremenog finansiranja da do marta predložimo budžet ove Vlade sa razvojnim projektima koje smatramo prioritetnim - naveo je Abazović.

Kazao je da su u većini ministarstava zatekli javašluk, ogromne dugove i nepravilnosti, da su državna preduzeća u dugovima, a neka i pred bankrotom i da oni hoće da urade ,,drugačiju analizu“. On smatra da je to odgovorno prema građanima, dok će sva servisiranja biti izvršavana tokom januara, februara i marta.

- Novac smo obezbijedili za

Promijenili mišljenje za manje od 24 sata Ministar finansija Milojko Spajić rekao je da su potpuno provjerili i zakon i Ustav, koji ne zabranjuju odluku koju je Vlada donijela. Poručeno je da odluka Vlade neće ugroziti redovnu isplatu plata i penzija

Abazović i Spajić na jučerašnjem presu

O bahatom trošenju nakon forenzičke analize Na pitanje Pobjede da navede primjere bahatog trošenja državnog novca, Spajić je odgovorio da o tome sada neće da pričaju paušalno, dok

narednu i za 2022. godinu, pri čemu imamo podršku međunarodnih finansijskih institucija i Evropske komisije (EK). Dobili smo obećanja u Briselu da ćemo imati veliku podršku i u finansijskom smislu i u nekim kapitalnim projektima koje moramo da inkorporiramo u novi budžet - naveo je Abazović.

Rekao je da će oni predložiti svoj budžet u skladu sa zakonom, a budžet koji je pripremio bivši ministar finansija treba da se arhivira i zaboravi.

- Situacije da se plaćaju ljudi koji ne dolaze na posao, konsultantske usluge na nivou od stotinu hiljada i miliona eura ova Vlada ne može da toleriše - poručio je Abazović i naglasio da sve rade transparentno i da se ne plaše nikakve situacije vezano za parlament.

- Sigurno bi ovaj budžet i prošao u parlamentu, ali ne

Ne kažemo da je to 100 posto korupcija, moguće da postoje stvarni razlozi za sve te troškove, ali postoji opravdana ne urade forenzičku analizu. sumnja da takvi troškovi nije- Jednostavno, vidjeli smo da u su trebali da se dese. E to treba budžetu nema opravdanja za da se vidi i u dubini da se proneka trošenja. Tražimo vrijeme vjeri svaki troškovni elemenat da razjasnimo sve te podatke. – rekao je Spajić.

želimo da kolege koje su nas podržale dovodimo u situaciju da dižu ruku za nešto što nije dokument ove Vlade. Našli smo održivo rješenje, u skladu sa Zakonom o budžetu i Ustavom i na taj način se moramo ponašati - naveo je Abazović.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić kazao je da oni nijesu Vlada kontinuiteta i budžet ne smije da bude budžet kontinuiteta.

- Mi bismo tim formalnim davanjem u skupštinsku proceduru, opravdavali bahato trošenje, razna nepočinstva za koja nema opravdanja i ono što ne umijemo da objasnimo - naveo je Spajić i istakao da su potpuno provjerili i zakon i Ustav, koji ne zabranjuju odluku koju je Vlada juče donijela.

- Znači zakonski, ukoliko se budžet ne donese u skupštinskoj proceduri do kraja godine, ulazi se u privremeno fi-

I dalje kriju sjednicu od 14. decembra U Vladi i dalje tvrde da je sjednica od četvrtka bila treća po redu, odnosno da je prva nakon one održane 10. decembra, iako su u srijedu u saopštenju naveli da je Vlada Informaciju o emisiji euroobveznica usvojila na sjednici 14. decembra, a ne 10. kako je to greškom navedeno u propratnom aktu dostavljenom Skupštini.

Na sajtu Vlade juče su objavljeni materijali sa sjednice Vlade od četvrtka, a od ranije se nalaze matrijali sa sjednica koje su održane 7. i 10. decembra. Pobjeda je u četvrtak od Vladinog biroa za odnose sa javnošću, kabineta premijera i Generalnog sekretarijata Vlade tražila materijale i dnevni red sa sjednice održane 14. decembra, ali ih nijesmo dobili.

PODGORICA - Pandemija se negativno odrazila na privredu, a posebno na ključne generatore ekonomskog rasta, poput turizma u kom su prihodi umanjeni 88 odsto, saopšteno je iz Privredne komore. Skupština PKCG je razmotrila analizu ,,Crnogorska privreda u 2020. godini“.

Kadrovska politika Vlade

- Negativne trendove bilježi sabraćaj (pad prihoda 30,5 odsto), promet u trgovini na malo (18,3 odsto), građevinskom sektoru (devet odsto). Industrijska proizvodnja je za deset mjeseci 2020. bila na istom nivou u odnosu na uporedni period prethodne godine – kaže se u saopštenju.

Među preporukama koje se navode u analizi su, između ostalog, potreba dalje reforme privrednog zakonodavstva u cilju stvaranja atraktivnog investicionog ambijenta, nastavak uključivanja svih oblika neformalnih ekonomskih aktivnosti u legalne tokove, kao i dalje smanjenje doprinosa na zarade.

Za potpredsjednike Privredne komore na sjednici su izabrani Nina Drakić i Pavle D. Radovanović, a za generalnog sekretara Mitar Bajčeta. Ljiljani Filipović i Ivanu Saveljiću, potpredsjednicima kojima u ovoj godini prestaje mandat, iskazana je velika zahvalnost za nemjerljiv doprinos radu Komore i privrede u cjelini.

S.P.

PODGORICA-Premijer Zdravko Krivokapić imenovan je na sjednici Vlade koja je održana u četvrtak za predsjednika Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte. Članovi su potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, ministri kapitalnih investicija Mladen Bojanić, odbrane Olivera Injac, finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, ekonomskog razvoja Jakov Milatović, ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović, savjetnik premijera za pravna pitanja Ivan Šikmanović i generalni sekretar Vlade Božo Milonjić. Za državnu sekretarku u Ministarstvu poljoprivrede imenovana je Nikolina Mišnić, a za državnog sekretara za oblast šumarstva, lovstva i drvne industrije Nebojša Veličković.

S.P.

Formirali Savjet za privatizaciju

nansiranje koje treba da potpiše ministar finansija, a koje treba da odobri Vlada, a koje po Ustavu može da traje najkasnije do kraja marta. To je jasno rečeno - poručio je Spajić i dodao da će naredna godina biti teška za Ministarstvo finansija, a da građani mogu da budu relaksirani.

Na pitanje Pobjede da li će biti rebalansa ovogodišnjeg budžeta, sa obzirom na to da su prihodi manji od projektovanih i zbog novog zaduženja od 750 miliona eura, odgovorio da ga neće biti.

- Nema potrebe za rebalansom ako se ne razlikuju prihodne strane. Imam podatke da su pali prihodi, ali i dalje mislimo da će ti prihodi biti jednaki onome što je u rebalansu budžeta iz jula 2020. godine – kazao je Spajić i naglasio da su porovjerili po svim aktima i da nema razloga da se radi rebalans zbog novog zaduženja od 750 miliona eura.

Parlament je 23. juna usvojio rebalans budžeta, kojim je predviđen pad BDP od 6,8 odsto, a izvornih prihoda 17 odsto na 1,7 milijardi eura, što je 37 odsto BDP-a.

Radunović je tada saopštio da se u turizmu očekuju prihodi od 650 miliona eura, odnosno pad od 40 odsto, a iz PKCG su saopštili da je pad 88 odsto.

S.P.

Savjet ministara Energetske zajednice

Značajni rezultati na putu zelene tranzicije

PODGORICA - Značajni rezultati su ostvareni na putu zelene energetske tranzicije, iako je ova godina obilježena pandemijom kovid-19, koja je negativno uticala i na aktivnosti u Energetskoj zajednici, ocijenio je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić.

- Uz veliku podršku Sekretarijata Energetske zajednice realizovane su brojne aktivnosti, među kojima je i priprema planova za oporavak nakon krize izazvane pandemijom kovid -19 - kazao je Bojanić, koji je predsjedavao onlajn sastankom Savjeta ministara Energetske zajednice, održanom u četvrtak.

Sastanak je otvorio premijer Zdravko Krivokapić, a uvodni govor imala je i zamjenica generalnog direktora Direktorata za energetiku Evropske komisije Cristina Lobillo Borrero.

S.P.

6

Društvo

PODGORICA – Novih 395 slučajeva infekcije korona virusom evidentirano je juče u Crnoj Gori dok je od posljedica kovida-19 umrlo šest pacijenata.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje preminula su dva pacijenta iz Podgorice i po jedan iz Bijelog Polja, Šavnika, Plužina i Herceg

Subota, 19. decembar 2020.

Institut za javno zdravlje analizirao 1.414 uzoraka na korona virus

Umrlo još šest pacijenata, oboljelo 395 Novog.

Najstariji preminuli je imao 81 godinu, a najmlađi 40 godina.

Od početka juna umrlo je 611 pacijenata, odnosno 620 od početka godine.

Laboratorije Instituta za javno zdravlje i privatne ustanove analizirale su juče 1.414 uzoraka, a najviše slučajeva je zabilježeno u Podgorici -198, potom u Nikšiću - 67.

Ministarka zdravlja Borovinić-Bojović obišla bolnicu u Baru

Najavljena kadrovska reorganizacija

Manje ih je u Baru - 23, Budvi 22, Pljevljima 17, Beranama 13, Kotoru 11, te po devet na Cetinju i Herceg Novom. U Tivtu je zaraženo još šest građana, pet u Tuzima, u

Ulcinju četvoro, Bijelom Polju troje, te u Mojkovcu i na Žabljaku po dvoje. Po jedan oboljeli registrovan je u Rožajama, Danilovgradu, Kolašinu i Andrijevici.

Prijavljen je oporavak kod 442 pacijenta.

Trenutno je 9.279 ljudi oboljelo od korona virusa, a od početka godine ukupno ih je 43.390.

N. Đ.

Povodom izjava ministra pravde o sudskom procesu i p pokušaja terorizma 2016. godine EU, SAD i Velika Britan

U demokratiji je vlasti od ključn

PODGORICA – Sudska nezavisnost jedna je od ključnih vrijednosti Evropske unije i temeljni element procesa pristupanja Crne Gore. EU će nastaviti da prati razvoj događaja u ovoj oblasti u kontekstu pristupnih pregovora – saopšteno je Pobjedi iz Delegacije EU u Podgorici.

Borovinić-Bojović pregledala pacijente barske bolnice

Barsku opštu bolnicu je neophodno redefinisati kadrovima, ali i opremom zbog određenih nedostataka, a broj postelja je dovoljan, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja nakon posjete ministarke Jelene Borovinić-Bojović toj ustanovi.

- Što se tiče pacijenata i organizacije vizita, dogovorili smo se da se napravi reorganizacija, da se veći broj ljekara uključi u direktni rad sa kovid pacijentima, da se naprave odgovarajući timovi, koji će se smjenji-

vati na sedmodnevnom nivou i vjerovatno će već sjutra biti dostavljeni spiskovi ljekara koji će biti uključeni u rad sa kovid pacijentima – kazala je ona nakon posjete.

Opšta bolnica Bar prva je zdravstvena ustanova koju je ministarka zdravlja zvanično posjetila zbog velikog broja pritužbi građana na tretman i postupanje prema njihovim članovia porodica, koji su se liječili i preminuli od posljedica izazvanih virusom kovid 19.

Ministarka sa direktorom bar-

ske bolnice dr Dragoslavom Tomanovićem i ljekarima sa ovog odjeljenja napravila detaljnu vizitu svih pacijenata oboljelih od korona virusa.

U saopštenju Ministarstva piše da je lično obišla sve pacijente, koji se liječe u Infektivnom odjeljenju od korona virusa.

Predstavnik porodica čiji su najbliži preminuli od posljedica korona virusa u barskoj bolnici, Samir Hodžić današnju posjetu ministarke zdravlja ocijenio je kao prvi susret građana i institucija na djelu. R. D.

Okončan tender za interventne radove na Adi Bojani

Dva izvođača dala ponudu za saniranje zapadnog dijela plaže Posao će se odvijati na osnovu Projekta hitnih interventnih radova koje je uradio profesor Sava Petković

PODGORICA – Javnom preduzeću za upravljanje morskim dobrom stigle su ponude dva potencijalna izvođača radova čiji je cilj da se zaustavi erozija na zapadnom dijelu Ade Bojane.

Izvođač koji bude izabran imaće zadatak da u narednih nekoliko dana počne radove koje je neophodno završiti prije očekivanog nevremena u zimskim mjesecima, saopšteno je iz Morskog dobra.

Posao će se odvijati na osnovu Projekta hitnih interventnih radova koje je uradio profesor Sava Petković.

- Projektom je predviđena nabavka, pakovanje i transport 1.500 džambo vreća za pakovanje pijeska (vreće koje se koriste u hidrotehnici) pomoću kojih će se praviti naper dužine 130 metara na zapadnom kraju plaže na Adi. Za ovaj posao Javno preduzeće predvidjelo je 50.000 eura – navodi se u saopštenju.

Dok se očekuje početak interventnih radova, u četvrtak su u koordinaciji JP „Morsko dobro“ i Opštine Ulcinj preduzete mjere zaštite ugroženih objekata Ulcinjske rivijere na Adi Bojani. Javno preduzeće i

Opština Ulcinj odazvali su se zahtjevu za pomoć direktora HG Ulcinjska rivijera, da im, zbog nedostatka sredstava, pomognu da zaštite i osiguraju objekte.

Opština Ulcinj je učestvovala u nabavci kamena potrebnog za pravljenje lukobrana ispred ugroženih objekata, a Javno preduzeće transportuje i postavlja 540 kubika kamena (30 kamiona) i vreća sa pijeskom ispred kamenih nabačaja.

Radovi na terenu su u toku, a ukupna vrijednost ovog posla je oko 22.000 eura.

Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom Crne Gore je u prijedlogu Plana korišćenja sredstava za 2021. godinu opredijelilo 300.000 eura za realizaciju Studije zaštite i revitalizacije plaže na Adi Bojani.

N.K.

Ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić ocijenio je prije nekoliko dana da je sudski proces u predmetu za pokušaj terorizma skandalozan, odnosno da je „pravni skandal“, te izrazio očekivanje da će predmet biti vraćen na novo suđenje, ali i najavio mogućnost da, za slučaj da presuda postane pravosnažna, nova skupštinska većina donese zakon o amnestiji kojim bi amnestirali lidere Demokratskog fronta Andriju Mandića i Milana Kneževića.

KOMENTARI

Iz Delegacije EU su kazali i da ne komentarišu tekuće sudske procese.

U Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država poručili su povodom Leposavićevih izjava o sudskom postupku i presudi u slučaju pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine da očekuju da će pravosuđe i tužilaštvo biti nezavisni.

- Američka ambasada očekuje da će pravosuđe i tužilaštvo biti nezavisni i nepristrasni u skladu s demokratskim načelima upravljanja i Vladinom iskazanom posvećenošću evroatlantskim vrijednostima – kratko su odgovorili na naša pitanja.

Iz Ambasade Velike Britanije ocijenili su da ne bi bilo prikladno da komentarišu slučaj koji se još razmatra.

- Na pravosudnom sistemu ove države leži odgovornost za ocjenjivanje prvostepene presude – istakli su oni.

U okviru procesa pristupanja EU, kako su naveli, Crna Gora

PRATIĆE RAZVOJ DOGAĐAJA: Zgrada Delegacije EU u Podgorici

radi na daljem razvoju institucija koje obezbjeđuju vladavinu prava.

- Novi zakon o amnestiji bi svakako trebalo da bude usklađen sa tim aspiracijama – poručili su oni.

U demokratiji je, ističu, podjela vlasti od ključne važnosti.

- To podrazumijeva pravosudni sistem koji je dovoljno jak da djeluje nezavisno, ne osvrćući se na spoljašnja mišljenja i pritiske, koji će uvijek postojati – saopštili su Pobjedi iz Ambasade Velike Britanije.

Ambasada Njemačke nije odgovorila na naša pitanja povodom izjava Leposavića o predmetu u slučaju pokušaja terorizma.

LEPOSAVIĆ

Ministar pravde i ljudskih prava Vladimir Leposavić pokušao je juče na konferenciji za novinare da pojasni svoje izjave, konkretno najavu zakona o amnestiji, ukoliko lideri DF-a budu osuđeni za pokušaj terorizma.

Ustvrdio je kako je o tom zakonu govorio kao o mogućem rješenju, a ne o preinačenju

presude Apelacionog suda.

- Ja nijesam najavio usvajanje zakona o amnestiji, jer ja nemam ovlašćenje da to radim.

To sam pomenuo kao jednu od pravnih mogućnosti. Govorio sam o ponavljanju postupka, što je jedna od tri mogućnosti.

Apsolutno sam svjestan svojih obaveza, ali i odgovornosti – rekao je Leposavić.

Dodao je da lično ne poznaje optužene, ali da je riječ o „vrlo specifičnom slučaju“.

- Kada imamo slučajeve kao što je ovaj, ne treba da ćutimo.

Sama činjenica da imamo višestepeno sudstvo, osnovne i više sudove znači da zakon i društvo priznaje da sudovi nijesu nepogrešivi. Zato i postoji mogućnost žalbe. Ako postoji Apelacioni sud, znači da smo priznali šansu da možda osnovni sud ne može ili nije u mogućnosti da odluči. U toj poziciji smo, bez obzira na političku pripadnost, mogli da se nađemo svi - zaključio je Leposavić.

IZJAVA

Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić nakon što je Pobjeda upozorila javnost na Le-

Radna grupa Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta izradila finalnu verziju organizacije nastave u toku epidemije korona virusa

Za časove da se osposobe i kabineti, sale, holovi…

PODGORICA – Svi đaci treba da idu u školu, a tamo gdje ima problema u prostornim kapacitetima direktori će odlučiti koji razredi će se rotirati nedjeljno, finalna je verzija

radne grupe Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta koja je izrađivala novi model za odvijanje nastave u toku epidemije korona virusa, saznaje Pobjeda.

Direktorima je preporučeno da iskoriste sve kapacitete škole za redovnu nastavu – kabinete, sale, holove…

Radna grupa će im, prema našim saznanjima, u ponedjeljak poslati ova rješenja, a

Društvo

Subota, 19. decembar 2020.

7

RTCG oštro reagovalo na izjave premijera i potpredsjednika Vlade

Otvoreni atak Krivokapića i Abazovića na Javni servis

prvostepenoj presudi u slučaju nija očekuju da će sud biti nezavisan

e podjela ne važnosti

u srijedu će imati onlajn sastanke. Nakon toga će Institut za javno zdravlje i nacionalna tijela za borbu protiv korona virusa procijeniti što treba da se doradi, u smislu poštovanja mjera za suzbijanje širenja korona virusa.

U plan je uvedeno i rješenje da deveti razred stalno ide u školu, kao i maturanti.

Ranije su predstavnici u radnim grupama bili za varijantu da se đaci drugog (četvrti, peti i šesti) i trećeg ciklusa (sedmi, osmi i deveti) smjenjuju na na-

čin da učenici iz drugog ciklusa idu jednu sedmicu u školu, a drugu uče onlajn – kada će u učenicama biti đaci iz trećeg ciklusa, ali su procijenili da je bolje da direktori odluče koji razredi se mogu rotirati.

- Kada su osnovne škole u pitanju, bez problema će njih oko 100 imati cjelokupnu nastavu. Škole koje imaju više od hiljadu đaka, takvih je najviše u Podgorici, organizovaće nastavu kroz određene smjene đaka – rekao je Pobjedi jedan od članova radne grupe. N.Đ.

M. BABOVIĆ

posavićeve ocjene o predmetu za pokušaj terorizma i najavio mogućnost procesuiranja zakona o amnestiji za osuđene Mandića i Kneževića, uputio je dopis premijeru Zdravku Krivokapiću i potpredsjedniku Vlade Dritanu Abazoviću.

- Premijeru i potpredsjedniku Vlade napisao sam sve što sam mislio u vezi te izjave, ali i nekih ranijih. Ukazao sam, u duhu saradnje državnih organa, u kom pravcu treba djelovati, uopšte u vezi nekih aktivnosti koje bi trebalo zajedno da sprovedemo. Ne očekujem odgovor od njih, već konkretne poteze – kazao je Katnić prije nekoliko dana za Pobjedu.

Kako je istakao, iz profesionalnih razloga ne može u javnost iznositi sadržinu dopisa.

Na Leposavićevu izjavu oštro su reagovali iz Udruženja sudija i upozorili da je on napravio direktan pritisak na Apelacioni sud, pred kojim je ovaj predmet u žalbenom postupku, i samim tim, kako je naglasila predsjednica Udruženja Hasnija Simonović, ugrozio

nezavisnost crnogorskog pravosuđa.

– Direktno je izvršio pritisak na sud, šaljući jasnu poruku da ukoliko sud ne presudi na određeni način, biće preduzete mjere kojima će se ta presuda dovesti u pitanje – upozorila je ona i dodala da je Leposavić pokazao da ne poštuje nezavisnost sudova i ustavnu podjelu vlasti, te unizio autoritet i ugled crnogorskog sudstva.

Izvršna direktorica Akcije za ljudska prava Tea Gorjanc-Prelević upozorila je za Pobjedu da „kakvi god da su optužnica i sudski postupak, ministar pravde, kao član izvršne vlasti, ne smije da izjavama vrši pritisak na sudsku vlast i narušava povjerenje u nju“.

– On ne bi smio ni da dovodi u pitanje ni poštovanje sudskih odluka – kategorična je ona.

Predsjednica Sudskog savjeta Vesna Simović-Zvicer kazala je Pobjedi da Sudski savjet neće komentarisati izjave predstavnika izvršne vlasti, pa ni ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava u Vladi Crne Gore.

- Ovo posebno iz razloga što je jasno/striktno ustavno načelo podjele vlasti, kao i ustavna odredba da je sud samostalan i nezavisan – poručila je ona i dodala da u Sudskom savjetu očekuju da će se na narednoj sjednici sresti sa ministrom pravde „koji je po Ustavu član Savjeta ex officio i razmijeniti mišljenja o aktivnostima i radu ove institucije“.

Vijeće podgoričkog Višeg suda sutkinje Suzane Mugoše osudilo je optužene za pokušaj terorizma na ukupno skoro 70 godina zatvora.

Lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević osuđeni su na po pet godina zbog članstva u ovoj kriminalnoj organizaciji, a vozač DF-a Mihailo Čađenović na godinu i po. K. KRSMANOVIĆ

PODGORICA - Menadžment i uredništvo RTCG-a saopštili su sinoć da su zaprepašćeni, ne toliko kontradiktornostima premijera Krivokapića, koliko njegovim nepoznavanjem mjesta i uloge nacionalnog Javnog servisa. Još je, kako navode, apsurdnija najava ,,grčkog scenarija“ i ,,šok terapija“ kojom je rukovodstvu i uposlenima u RTCG zaprijetio Dritan Abazović, Krivokapićev potpredsjednik u čijem su portfelju i ministarstva sile.

OpASNI efeKtI

- Njihovo shvatanje da je Radio Televizija Crne Gore dio „ful opreme“ pobjednika izbora, kojoj bi da odrede mjeru nezavisnosti i profesionalnosti, treba da zabrine svakog građanina ove zemlje, bez obzira koliko bi, u ovom trenutku, mogli dati primjedbi aktuelnoj uređivačkoj politici. Ovdje više nije riječ o potrebi da bilo ko u Javnom servisu očuva funkciju ili, kako se voli prigovoriti, da se bori za odlazeću vlast. Ovdje se radi o otvorenom ataku premijera i potpredsjednika Vlade na nezavisnost Javnog servisa i našoj želji da to na vrijeme predočimo domaćoj i međunarodnoj javnosti - navode u saopštenju.

Iz menadžmenta RTCG su kazali da bi novoformirana vlast morala da zna kako „olako obećana brzina“ u sređivanju, ne samo nacionalnog Javnog servisa, već i ukupne situacije u društvu, može proizvesti opasne negativne efekte.

Sad je jasno, kažu, kako je premijerovo odbijanje njihovih brojnih poziva da gostuje u programu Javnog servisa i njegova instrukcija ministrima da mu se pridruže u bojkotu, bila isključivo u funkciji pojačanja prigovora za navodnu jednostranost javnog servisa.

Bergant: ,,Grčki scenario“ je školski primjer kako da se vlade ne ponašaju Da je crnogorski Javni servis zreo za grčki scenario je ili pogrešno izgovorena ili se scenario nije dobro razumio - saopštio je za Dnevnik Televizije Crne Gore viši konsultant Evropske radio-difuzne unije Boris Bergant. On je ocijenio da je to bilo jedno od najcrnjih iskustava u modernoj praksi javnih servisa u Evropi i školski primjer kako politike i vlade ne bi trebalo da se ponašaju, jer se radilo o političkom preuzimanju, a ne modernizaciji i racionalizaciji.

- Nije čudno da je grčki scenario propao i prouzrokovao štetu zemlji, društvu, slobodi medija i nezavisnosti. To nije bio pokušaj dijaloga nego nametanja jednostrane volje. I nadamo se da se radi o zabludi

- Na kraju se nadamo da će dio, provladinog sektora, sada zaduženog za programsko i kadrovsko kreiranje Javnog servisa i medijsku zaštitu vlasti, smoći snage da razmotri naše navode, makar i kao „doturenu informaciju“ - zaključuju iz menadžmenta RTCG.

,,GRčKI SceNARIO“

Potpredsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović kazao je juče da su u slučaju RTCG potrebni radikalni rezovi, te da po njegovom mišljenju „ni grčki scenario nije daleka opcija“.

Grčka konzervativna vlada iznenada je 2013. godine zatvorila tamošnji javni servis ERT i otpustila 2.700 zaposlenih, uz obrazloženje da zemlja mora i na taj način da smanji troškove u jeku dužničke krize.

Boris Bergant

- naveo je Bergant.

On je dodao da ,,nikad neki javni servis nije optimalan, uvijek može bolji pa ako se uzmu stručnjaci tim bolje“.

- Ali stranci vam ne mogu

Na konferenciji za novinare Abazović je kritikovao rad RTCG-a, navodeći kako je potrebno reformisati taj medij.

Rekao je da je ponižavajuće ono što sebi dozvoljava RTCG, misleći na situaciju koja se nedavno desila kada je autorka emisije „Teleskopija“ Tamara Nikčević kazala da je ambasadorka SAD u našoj zemlji na privatnoj večeri projektovala „da će predsjednik Crne Gore Milo Đukanović izvesti tenkove na ulice nakon izbora 30. avgusta.“ Smatra da nije trebalo nju optužiti već da je odgovoran generalni direktor Božidar Šundić.

- To da se ambasadori država tretiraju na takav način, koji su gosti i partneri i koje štiti Bečka konvencija i koji ništa javno nijesu progovorili, ne može se desiti

pomoći ako se gradi na nepovjerenju i animozitetima. Inicijativa treba da ostane inicijativa o tome treba da odlučuju tijela upravljanja, a ne Vlada i ministri - kaže Bergant.

ni najneozbiljnijoj televiziji, a ne Javnom servisu. Ako nemaju osećaj da treba da se reformišu teško njima. Treba da postoji javna odgovornost da generalni direktor sam ode. Ne da optužimo Tamaru Nikčević ili nekoga ko je urednik. To se dešava svakodnevno. Ako on misli da se tako štiti javi interes, ja ga s ovog mjesta pozivam da nas kao državu poštedi blamaže koju će nam prirediti u narednom periodu - istakao je Abazović.

Informativni program RTCG Abazović je ocijenio kao „tragičan“.

Nije precizirao koja će renomirana evropska kuća doći da uredi Javni servis, kako je to najavio premijer Zdravko Krivokapić, ocjenjujući da bi svakako trebalo da dođe najbolja, jer tu treba „šok terpija“.

R. U.-I.

CDT organizovao debatu o uticaju javnog diskursa na jačanje etnonacionalizma u Crnoj Gori PODGORICA – U crnogorskom društvu zabilježeni su retrogradni trendovi rasta etnonacionalizma, i on ima potencijal za konflikte na nacionalnoj i vjerskoj osnovi, neke su od poruka sa sa jučerašnje konferencije Nacionalne platforme za suzbijanje nasilnog ekstremizma i radikalizma koja je zajednička inicijativa Centra za demokratsku tranziciju (CDT) i Nacionalnog operativnog tima (NOT).

Govoreći o uticaju javnog diskursa na jačanje etnonacionalizma u Crnoj Gori, ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović kazao je da crnogorsko društvo ima potencijal za konflikte na nacionalnoj i vjerskoj osnovi.

Fundamentalno pitanje je, kaže on, što je to kod ljudi što ih motiviše da se do te mjere zatvore da ne gledaju ostale ljude koji imaju drugačiji nacionalni osjećaj kao ljudska bića.

Izvršni direktor CDT-a Dragan Koprivica kazao je da smo od društva koje se prije desetak godina moglo pohvaliti naprednim stavovima, došli do toga da smo na začelju po više parametara koji nam govore o načinu razmišljanja jedne zajednice.

Sekulović: Naše društvo ima potencijala za konflikte ,,Pušten duh iz boce…“ Vesna Rajković-Nenadić iz Instituta za medije na panelu o radikalizaciji medijskog diskursa, kazala je da u ovom trenutku religijski ekstremizam može biti jako opasan, odnosno da se dešava zloupotreba religije. Kaže da je nedavna sahrana mitropolita Amfiloihija slika društva.

Predsjednik Savjeta Agencije za elektronske medije Ranko Vujović kazao je da ono što se desilo u toku ove godine podsjeća na 90-e.

- Napravljeno je sve sa ciljem

Moderator panela Darvin Murić je pitao poslanika Ervina Ibrahimovića (BS) koliko njihova partija ima ulogu u podizanju tenzija imajući u vidu da je jedan njihov funkcioner pisao o ,,traktorijadi“ na Fejsbuku, a poslanik mu je odgovorio da se ta izjava ne može mjeriti sa negiranjem Srebrenice.

- Njemačka je stavila tačku o ovome tako što je priznala

smjene vlasti. Napravili su radikalizaciju i smijenili vlast. Pustili ste duha iz boce - kako ćete duh da vratite nazad, kako ćemo da se vratimo evropskim integracijama – kazao je on.

Dodao je da na naslovnoj strani NVO premijera i nove ministarke (Bratić) stoji log - dogodine na Lovćenu.

- Što znači ta poruka? Znate koliko je ta poruka opasna?

Nijesu je makli kad su postali dio izvršene vlasti. Ista ta NVO podnijela je preko 20 krivič-

sve zločine koji su se desili od njemačkih vojnika. Moraju nalogodavci biti procesuirani…

Zato smo ranjivi danas – rekao je on.

Zar nije, dodaje poslanik, poražavajuće da dječak od 15 godina govori – nož, žica, Srebrenica.

- Ko je kriv, naš sistem, institucije... Ako dijete ima fašističke parole, gdje smo mi to

nih prijava protiv svakoga ko je u negativnom kontekstu pomenuo crkvu... Ne vidim neke poruke ohrabrenja – rekao je on.

Glavni i odgovorni urednik nezavisnog dnevnika Vijesti Srdan Kosović kazao je da već duže vrijeme nema nacionalne grupe koja se osjeća sigurnom u Crnoj Gori, odnosno da svi imaju neku vrstu straha.

A zamjenik glavnog i odgovornog dnevnog lista Dan Nikola Marković rekao je da svaka radikalizacija i njeno prihvatanje počinje od kulture.

stigli, da li se profesori istorije pitaju što su to pričali toj djeci, da li se pitaju roditelji kakvu to djecu proizvode – negodovao je on.

A poslanik Dragan Ivanović (SNP) kazao je da moramo stvoriti ambijent da se bolje živi.

- Kada bismo bolje živjeli, zaboravili bismo ovu retoriku koju koriste partije u kampanjama N.Đ.

– kazao je on.

8

Društvo

Subota, 19. decembar 2020.

Ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava na konferenciji za novinare ocijenio da je Vlada na relaciji država-vjerske zajednice, uradila više za pet dana nego prethodna za pet godina

Leposavić: Jednakost je tek sad apsolutna i cilj je ispunjen

D. MIJATOVIĆ

PODGORICA - Razglasili smo da počinjemo sa pripremom teksta izmjena Zakona o slobodi vjeroispovijesti i vjerske zajednice su na taj poziv odgovarale različitim kanalima, tako da sam očekivao da će svi koji imaju primjedbe da ih pošalju – saopštio je juče ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić, u pokušaju da objasni zašto je izostala javna rasprava i dijalog o izmjenama ovog dokumenta.

TAČNO JE DA NIJE BILO MNOGO VREMENA: Leposavić

Ponovio je da su razgovori vođeni „samo sa tradicionalnim vjerskim zajednicama, odnosno onima koje imaju sklopljen ugovor sa državom“.

- A ukupno ih je četiri - rekao je on na konferenciji za novinare u Vladi Crne Gore.

Na pitanje Pobjede da li smatra da Crnogorska pravoslavna crkva nije tradici-

onalna vjerska zajednica, jer njeni predstavnici nijesu pozvani na razgovor, Leposavić je odgovorio da on kao predstavnik države nije tu da bilo što smatra, već da imamo zakonska rješenja onakva kakva jesu.

- Čak iako imam lični stav, ne treba da opterećujem javnost sa tim, jer moje nije da to cijenim i trudiću se da tako postupam. Ovaj zakon predviđa mogućnost da sve vjerske zajednice upišu svoje postojanje. Prema svima treba da postoji potpuna jednakost i ravnopravnost. Jednakost je tek sad apsolutna i cilj je ispunjen – rekao je Leposavić.

Kazao je i da su se „trudili da razgovaraju sa pravnim timovima ostalih vjerskih zajednica, ali da se to ne može postići“.

- Tačno je da nije bilo mnogo vremena za to i vrlo je rizično pozivati lidere vjerskih zajednica da samo u tri dana daju prijedloge. Jasno je da je ostavljen kratak rok

– rekao je Leposavić.

Predstavnici Islamske zajednice u Crnoj Gori, Katoličke crkve i Jevrejske zajednice Crne Gore sastali su se prekjuče i ocijenili da Vlada nije dala dovoljan rok za dostavljanje primjedbi na izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti.

Leposavić je juče ponovio da će formirati radnu grupu kako bi čuli stav svih, jer je Zakon juče objavljen, pa će zajednice moći da ga komentarišu?! Prijedlog izmjena Zakona, kako je Vlada saopštila, već je upućen Skupštini na usvajanje.

Cilj zakona je, uvjerava ministar pravde, da su svi ravnopravni i da mogu da se razvijaju i da počnu da „sarađuju slobodnije i da se ne boje političkih uticaja“.

Na pitanje zašto su požurili, pa je ovaj dokument morao da ide u proceduru ovako brzo, on je rekao da su izmjene bile nužne.

Vlada, obrazlaže ministar, nije imala obavezu spro-

vođenja klasične javne rasprave u slučaju izmjena zakona, shodno Zakonu o državnoj upravi.

- Hitnost izmjena je u pitanju i promjene su takve da ne mijenjanju bitno strukturu i prirodu zakona.

Uspjeli smo da sada imamo prijedlog novog zakona koji je postao vjerski senzibilan i koji ide u pravcu zadovoljavanja potrebe i zaštite prava svih vjerskih zajednica više nego što je to bio slučaj ranije - tvrdi Leposavić.

Prijedlog izmjena i dopuna Zakona je jednoglasno utvrđen na sjednici Vlade, a prema Leposavićevim riječima postigli su više nego što su se nadali da će biti moguće.

- Ova vlada je u pogledu međuvjerskog dijaloga i dijaloga na relaciji državavjerske zajednice, uradila više za pet dana nego prethodna za pet godina - ocijenio je ministar Leposavić.

K. J.

Zakon o slobodi vjeroispovijesti izmijenjen kako bi dobio i podršku Ure, ali je suština ostala ista

Zakamuflirali istorijski kontinuitet PODGORICA – Vlada Crne Gore objelodanila je juče Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica i, kako su najavili preko dnevnika Dan, iz člana 24, kojim se definišu uslovi i način uvođena vjerskih organizacija u evidenciju, uklonjena je odrednica „po svom istorijskom kontinuitetu“, ali suština je ostala ista.

SPC nikada nije registrovana u Crnoj Gori, to i sada odbija, pa će na temelju izmijenjenog Zakona u „pravni život“ naše zemlje ući, ne kako je bio prvobitni plan - po osnovu „istorijskog kontinuiteta“ - već kroz evidenciju. A evidentiraće je ministar Leposavić koji je bio - član pravnog tima SPC

Usred Evrope jednom narodu oduzeto pravo da je narod

Izmjene i dopune Zakona urađene su, navjerovatnije, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja svojevremeno jedina nije prihvatila taj dokument i on je sada prilagođen njenim interesima, kako je bilo i najavljivano.

REGISTRACIJA

SPC nikada nije registrovana u Crnoj Gori, to i sada odbija, pa će na temelju izmijenjenog zakona u „pravni život“ naše zemlje ući, ne kako je bio prvobitni plan - po osnovu „istorijskog kontinuiteta“ - već kroz evidenciju, a evidentiraće je ministar koji je bio - član pravnog tima SPC. Ipak, „istorijski kontinuitet“, koji SPC uporno pokušava da nametne kao ,,državna crkva“ u Crnoj Gori - kako bi eliminisala istorijski fakticitet postojanja Crnogorske pravoslavne crkve koja je egzistirala u svim državotvornim oblicima naše zemlje, zaključno sa Knjaževinom i Kraljevinom Crnom Gorom, i da se, u krajnjem, ona ustanovi kao „državna crkva“, ostao je zakamufliran u članu 24.

SPC će biti registrovana u Crnoj Gori i iz te pozicije nastaviti bitku za dokazivanje „istorijskog kontinuiteta“,

nastavljajući da opstruira Crnogorsku pravoslavnu crkvu i gazduje crnogorskom crkvenom imovinom.

U suštini, ustupak na koji je pristala SPC je mamac kako bi nova vlast u Crnoj Gori obezbijedila da izmjene Zakona budu usvojene, jer je pravljen pritisak na poslanika Ure u Skupštini, Cetinjanina Filipa Adžića da ga ne podrži.

Iako izmijenjeni zakon još nije ni usvojen, iz Vlade su već najavili da će se raditi novi, tako da će SPC, sada iz pozicije registrovane vjerske zajednice „istorijski kontinuitet“ pokušati da vrati u zakon.

Izmjenama Zakona u članu 18 uvodi se novi režim registracije i evidencije i uveden je pojam jedinstvene evidencije, tako da bi, sudeći prema navodima ovog člana, vjerske organizacije koje su registrovane ili evidentirane morati ponovo

da prođu taj proces, iako su to već učinile prije svega nekoliko mjeseci.

SPC je, za sada, svoj cilj ispunila: ući će u pravni sistem naše zemlje, bez obaveze da se registruje, a pravni subjektivitet će joj prepoznati i priznati dojučerašnji pravni savjetnik, sada ministar pravde i tako će dobiti svojstvo pravnog lica.

Tako je nova Vlada omogućila Srpskoj pravoslavnoj crkvi - koja nikada u Crnoj Gori nije stekla status pravnog lica kroz ovaj konfuzni član 24 - da samo na bazi prijave stekne to svojstvo.

Na bazi kojeg pravnog akta će im ministar priznati to pravo, biće poznato kada zakon stupi na snagu. Jedini dokument koji ukazuje na pravni subjektivitet SPC u Crnoj Gori je Zakon o Srpskoj pravoslavnoj crkvi iz 1929. godine („Službene novine Kraljevine Jugosla-

Iz Crnogorske pravoslavne crkve juče su saopštili da nije tačna izjava predsjednika Vlade Zdravka Krivokapića da su za izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti konsultovane sve vjerske zajednice.

- Samo je tačno da njegova Vlada nije građanske nego radikalno svetosavske orijentacije. Napanula je na sve što je Crnogorcima sveto: državu, Crnogorsku crkvu i kulturnu baštinu. Namjerava da izmjenama Zakona utemelji pravni osnov da se dobar dio crnogorske teritorije sa cijelom pravoslavnom kulturnom baštinom uzakoni na Srbiju i radikalizovao je

vije“, broj 269/1929).

Prije toga, ova crkva nije postojala u pravnom životu naše zemlje, iako je ukazom regenta Aleksandra Karađorđevića 1921. godine ukinuta Autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, dvije godine nakon aneksije Crne Gore i njenog nasilnog pripajanja Srbiji.

Prije 1929. ne postoji pravni akt na osnovu kojeg se Srpskoj crkvi može priznati pravni subjektivitet.

JAVNA RASPRAVA

Ministar Leposavić je u obrazloženju razloga zbog kojih nije sprovedena javna raspra-

rat protiv Crnogorske crkve – poručili su oni.

Upozoravaju da se „usred Evrope“ ovakvim izmjenama zakona „cijelome jednome narodu odriče pravo da je narod, domicilnoj Crnogorskoj crkvi egzistencija u sopstvenoj državi, a državi pravo da je suverena na cijeloj teritoriji“.

- Apelujemo na odgovorne da ne podstiču zlo za tuđu korist i tuđe interese i da nerazumne urazume. Sila Boga ne moli a Bog silu ne voli, a mi ćemo nositi svoj krst do sudnjega dana, jer su Bog i pravda na našoj strani i pobijedićemo – poručili su iz CPC.

va o izmjenama zakona, naveo da saglasno članu 97 stav 2 tač. 2 i 3 Zakona o državnoj upravi nije bilo potrebe za njom „jer je obim izmjena i dopuna takav da se njima ne narušava osnovni koncept zakona, a postoje i vanredne i hitne okolnosti usljed kojih je potrebno izvršiti izmjene i dopune važećeg zakona“.

Dalje ministar tvrdi da su uprkos tome obavljene konsultacije sa „tradicionalnim crkvama i vjerskim zajednicama, novoosnovanim crkvama i vjerskim zajednicama, kao i onima koje su sa državom potpisale temeljne ugovore“.

Oba navoda ministrovog obrazloženja su netačna. Član 97 Zakona o državnoj upravi ne postoji, jer ovaj zakon sadrži - 91 član?!

Osim toga, nije istina i da su obavljeni razgovori sa svim vjerskim zajednicama koje je Leposavić naveo u obrazloženju – Crnogorska pravoslavna crkva nije dobila poziv za razgovor.

Javnost do danas ne zna s kim je ministar, osim sa predstavnicima Islamske zajednice, Katoličke crkve i Jevrejske zajednice razgovarao, mada je i njima samo uručio gotov tekst izmjena zakona i tražio da se izjasne za dva-tri dana?!

Dijaloga nije bilo, a uvažena je jedino sugestija da se u članu 35 stav 1 poslije riječi „zadužbina“ doda i riječ „vakuf“, što je tražila Islamska zajednica.

Vlada je saopštila da se izmijenjenim zakonom „preciziraju pravila o upisu vjerskih zajednica u Jedinstvenu evidenciju, obezbjeđuje pravna izvjesnost i sigurnost i uklanjaju one diskriminatorne i neustavne odredbe kojima su direktno i grubo ugrožena prava i interesi vjernika, ali i mir i sigurnost cjelokupnog društva, uz, istovremeno, priznanje i zaštitu stečenih prava i ravnopravnosti svih crkava i vjerskih zajednica u Crnoj Gori“.

Dodali su i da se ovim dokumentom „uvažavaju i društvene i vjerske karakteristike Crne Gore“. K. KRSMANOVIĆ

Hronika

Subota, 19. decembar 2020.

Uhapšena dva člana posade broda ,,Posejdon“ zbog krijumčarenja ljudi

Prevozili 39 turskih državljana u Italiju

9

Po Interpolovim potjernicama uhapšene četiri osobe u Crnoj Gori i inostranstvu

PODGORICA – Dvojica turskih državljana Yildiz Ramazan (49) i Guler Eyup (59) uhapšeni su zbog krijumčarenja 39 migranata iz te zemlje na brodu ,,Posejdon“.

Kako Pobjeda saznaje, kontrolom na plovilu ,,Posejdon“ na kojem je istaknuta zastava Crne Gore je zatečeno 39 osoba iz Turske.

Yildiz Ramazan i Guler Eyup su predati službenicima Specijalnog policijskog odjeljenja i Centra bezbjednosti Bar, zbog osnovane sumnje da su pokušali krijumčarenje migranata iz Crne Gore u Italiju. Yildiz Ramazan (49) i Guler Eyup (59) su lišeni slobode, zbog osnovane sumnje da su počinili prekršaj stvaranje kriminalne organizacije i krivično djelo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

Granična policija je 17. decembra oko 04,35 časova, kontrolisala plovilo pod imenom ,,Posejdon“ na kojem je istaknuta zastava Crne Gore. Utvrđeno je da je plovilom upravljao Yildiz Ramazan, a da se kao član posade nalazi Guler Eyup iz Turske.

Operatori u Regionalnom centru Granične policije Jug u srijedu su, oko 20 sati, radarskim podsistemom Uprave pomorske sigurnosti detektovali isplovljenje nepoznatog plovila iz uvale Trsteno, koje su uputilo prema otvorenom moru.

– S obzirom na to da je bilo izvjesno da će

Traže ih za šverc droge, krađe, prevaru i falsifikovanje Jedrilica zaustavljena nakon duge potjere

plovilo nedozvoljeno preći granicu, Nacionalni komunikacioni centar NCC Podgorica je zatražio vanredno angažovanje osmatračkog helikoptera ,,Guardia di Finanze“ u sklopu zajedničke FRONTEXove operacije JO Montenegro Maritime - kazao je Pobjedin izvor.

Nepoznato plovilo je u 20.55 sati prešlo državnu granicu i uputilo se u pravcu Italije.

Osmatrački helikopter ,,Guardia di Finanze“, oko jedan sat poslije ponoći, doletio je na dobijenu GPS lokaciju gdje je uočena jedrilica ,,Posejdon“, dužine oko 12 metara pod švedskom zastavomn, na čijoj su se krmi nalazile četiri osobe.

- Termovizijskim osmatračkim senzorom detektovana je velika količina toplote u potpalublju plovila koja je ukazivala na prisustvo većeg broja ljudi. Nakon dobijene potvrde o prisustvu migranata RCGP Jug uputio je na objekat intervencije dva plovila Uprave policije i Uprave pomorske sigurnosti na koje su se, pored kormilara, ukrcala i dva službenika Granične policije - kazao nam je izvor.

Nakon duge potjere u ekonomskoj zoni, oba plovila su u četvrtak u zoru, oko 5 sati, na otvorenom moru zaustavila jedrilicu i utvrdila da se na njoj nalazi oko 50 migranata.

A. R.

Sud prihvatio dokaze protiv grupe koja je planirala likvidaciju Nemanje Zurovca PODGORICA – Viši sud potvrdio je optužnicu protiv Novljanina Zorana Mrvaljevića, koji se tereti da je organizator kriminalne grupe koja je pripremala ubistvo sugrađanina Nemanje Zurovca, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

Pored Mrvaljevića, na optužnici se nalaze Krsto Vujić, Slobodan Vico i Jovan Riznić.

Svi optuženi terete se za krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije, dok je Mrvaljević optužen i za ubistvo putem podstrekavanja i šverc droge.

U dorađenoj optužnici Specijalnog tužilaštva Zoran Žmukić nije označen kao pripadnik ove kriminalne grupe, a zbog krivičnog djela izazivanje opšte opasnosti sudiće mu se pred podgoričkim Osnovnim sudom.

U ovom predmetu Milan Kankaraš dobio je status svjedoka saradnika.

Upravo iskaz Kankaraša na kome se temelji ova optužnica, prema ocjeni odbrane optuženih je nedokaziv, neprovjerljiv i nelogičan.

Kankaraš je pred istražiteljima priznao da je bio član grupe i objasnio kako su bile podijeljene uloge i zadaci. On je ispričao da je radio za Mrvaljevića, kojeg bezbjednosne službe označavaju kao člana škaljarskog klana, ali da je i radio za ubijenog Vladimira Roganovića, člana kavačke kriminalne grupe.

Pobjeda je ranije pisala da je Kankaraš u istrazi detaljno opisao način upotrebe kriptovanih mobilnih telefona, saopštio je nadimke koje su pojedini okrivljeni koristili i otkrio detalje iz komunikacije koju

Potvrđena optužnica Mrvaljeviću i ostalima

Zoran Mrvaljević

su članovi grupe imali.

Pretresom prostorija koje je koristio pronađeni su dvogled i ronilačko odijelo koje je, prema njegovom svjedočenju, trebalo da koristi u izvršenju teških djela.

Prilikom pretresa kod Vica je nađeno više kutija od mobilnih telefona sa identifikovanim IMEI brojevima tih telefona, SIM kartica i nosača za SIM kartice koje su izdate od domaćih i inostranih mobilnih operatera.

Vujić je nedostupan crnogorskim vlastima. Njegovo ime pominje se i u istrazi ubistva Šćepana Roganovića, koji je likvidiran 14. marta u Herceg Novom. Vujić je u tom predmetu označen kao organizator i protiv njega i još četiri osobe podignuta je optužnica.

Mrvaljević je krajem septembra izručen Crnoj Gori iz Srbije gdje je uhapšen 17. jula prošle godine. On je bio u pritvoru u Srbiji jer su kod njega pronađena falsifikovana dokumenta.

Uporedo sa otvaranjem istrage protiv ove grupe, Specijalno tužilaštvo je pokrenulo i finansijsku istragu u kojoj se prikupljaju podaci i dokumentacija o pokretnoj i nepokretnoj imovini koja je upisana na Mrvaljevića, Vujića, Vica, Žmukića i Riznića.

Pod lupom istražitelja biće nekretnine, vozila i bankovni računi – transakcije koje su ostvarili u posljednje vrijeme.

Ukoliko finansijske provjere ukažu da imovina Mrvaljevića ili nekog od članova ne potiče iz legalnih tokova biće zatraženo privremeno blokiranje nepokretnosti ili računa.

Cilj istrage je da detaljnim uvidom u imovinu grupe koja se tereti za pripremu teških djela dođu do preciznih podataka kojom imovinom raspolažu i da li je ona B. R. evidentirana samo kao njihova.

PODGORICA – Četiri osobe su uhapšene po Interpolovim potjernicama u Crnoj Gori i inostranstvu.

U Mađarskoj je po potjernici NCB Interpol Podgorica uhapšen M. M. (51) iz Bijelog Polja, kojeg crnogorske vlasti potražuju na osnovu naredbe Višeg suda u Podgorici, radi vođenja krivičnog postupka zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

U Saveznoj Republici Njemačkoj uhapšen je po međunarodnoj potjernici NCB Interpol Podgorica Muharem Ćatić (36), državljanin Bosne i Hercegovine - Ovo lice se potražuje po naredbi Osnovnog suda u Rožajama radi izdržavanja kazne zatvora u trajanju od osan mjeseci, zbog izvršenog krivičnog djela krađa – saopšteno je iz policije.

Na Graničnom prijelazu Ilino

brdo, po međunarodnoj potjernici NCB Interpol Visbaden, Savezna Republika Njemačka lišen je slobode M. P. D. (46) iz Italije.

M. P. D. se potražuje radi vođenja krivičnog postupka, zbog izvršenog krivičnog djela prevara i falsifikovanje dokumenata i ovom licu je određen ekstradicioni pritvor po rješenju sudije za istragu Višeg suda u Podgorici.

Policija je u Crnoj Gori, u Podgorici, po međunarodnoj potjernici NCB Interpol Beograd, Republika Srbija uhapsila S. R. (32), iz Paraćina.

Za njim se tragalo po naredbi Višeg suda u Beogradu radi vođenja krivičnog postupka zbog krivičnog djela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

S. R. je određen ekstradicioni pritvor po rješenju sudije za istragu Višeg suda u Podgorici.

C. H.

Uhapšen bivši predsjednik MZ Spič u Baru

Vujošević osumnjičen da je neovlašćeno koristio pečat PODGORICA - Bivši predsjednik MZ Spič u Baru Ratimir Vujošević (69) uhapšen je zbog sumnje da je počinio krivično djelo posebni slučajevi falsifikovanja isprave, oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa kao i krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, saopšteno je iz Uprave policije.

Vujošević, kao bivši predsjednik Mjesne zajednice Spič, nije objavio službeni pečat nevažećim uprkos aktima i urgencijama koje mu je upućivala Opština Bar. - On je uprkos odluci Opštine Bar o imenovanju privremenog odbora Mjesne zajednice Spič neovlašćeno upotrijebio

pečat i sačinio četiri dopisa koji su evidentirani u prijemnoj službi Opštine Bar – navodi se u saopštenju policije.

Uz naredbu sudije za istragu Osnovnog suda u Baru policija je pretresla stan i druge prostorije kao i vozila koje koristi Vujošević.

- Pretresom je pronađen i oduzet pečat sa oznakom MZ Spič koji je predmet krivičnog djela. Takođe, pronađen je i oduzet revolver „Smith & Wesson“, okvir za automatsku pušku i 30 komada municije različite vrste i kalibra – kazali su iz policije.

Vujošević je uz krivičnu prijavu saslušan u barskom tužilaštvu a oduzeti predmeti, kako su kazali iz policije, poslati su na vještačenje u Forenzički centar.

B. R.

Suđenje Milanu Diniću, optuženom za planiranje likvidacije Slobodana Šaranovića, odgođeno za 9. februar PODGORICA – Suđenje srpskom državljaninu Milanu Diniću koji je učestvovao u planiranju likvidacije Danilovgrađanina Slobodana Šaranovića juče je u podgoričkom Višem sudu odgođeno za 9. februar naredne godine.

Sutkinja Biljana Uskoković saopštila je da se suđenje odgađa jer sudu još uvijek nije dostavljen nalaz vještaka iz Holandije čiji je zadatak da otvore

Sud čeka nalaz telefona iz Holandije telefon koji je pokojni Šaranović sa pištoljem predao policiji krajem decembra 2016. godine.

Specijalno tužilaštvo tereti Dinića da je obavještavao, sada pokojnog, Alana Kožara iz Bara o kretanju Šaranovića.

Dinić je, prema navodima optužnice, pratio Šaranovića da bi u jednom trenutku odustao od plana njegove likvidacije

i 24. decembra 2016. godine sve mu ispričao.

Specijalna tužiteljka Lidija Vukčević je ranije telefon ,,blekberi“ koji je Šaranović predao policiji slala na vještačenje u Veliku Britaniju, ali je Nacionalna kriminalistička agencija Velike Britanije obavjestila da nijesu uspjeli da postupe po njenoj naredbi. Iz tog

razloga, sud je telefon uputio u Holandiju nakon saznanja da bi tamošnji vještaci mogli otvoriti telefon i izuzeti sadržaj.

Podsjećamo, Dinić je negirao članstvo u kriminalnoj organizaciji Alana Kožara i da je u decembru 2016. godine Šaranović vratio pištolj i mobilni telefon koje mu je ovaj dao na korištenje u sklopu angažma-

na nadgledanja okoline zgrade u Budvi a u kojoj je Šaranović živio sa porodicom.

Sa druge strane, supruga pokojnog Šaranovića Gordana Šaranović navela je da joj je muž ispričao da mu je jedne večeri prišao mladić sa južnjačkim naglaskom i predao mu telefon i pištolj iz kojeg je trebalo da ga ubije. Šaranović je ubijen, tri mjeseca

kasnije, u martu 2017. godine u Budvi kada su egzekutori u njega ispalili više metaka iz vozila u pokretu. Od samog početka sumnja se da je motiv krvna osveta za smrt Nikole Bojovića, brata Luke Bojovića. Podsjećamo, Šaranović se sumnjičio da je naručio ubistvo brata Luke Bojovića jer je vjerovao da je on nalogodavac likvidacije njegovog brata Branislava Šaranovića 2009. na Dedinju ispred kućnog praga.

B. R.

10

Hronika

Subota, 19. decembar 2020.

Osnovna tužilaštva u Kotoru i Podgorici provjeravaju da li je bilo torture nad Jovanom Grujičićem oslobođenim optužbi za bombaške napade

Otac tvrdi da su tragovi elektrošokova vidljivi nakon 185 dana od torture voja Katnića jer se radi o klasičnom zločinačkom udruživanju.

- Jovan je doveden na neposredan način u vezu sa nekim grupacijama u Crnoj Gori koje se nazivaju klanovima a što se može tumačiti kao direktni pokušaj ubistva mog sina – kazao je Budimir Grujičić.

PODGORICA – Osnovno tužilaštvo u Podgorici otvorilo je izviđaj u odnosu na policijske službenike zbog sumnje da su pod pritiskom i torturom od Jovana Grujičića iznudili priznanje da je izveo bombaški napad na nekada poznati podgorički lokal „Grand“ i na kuću policijskog inspektora Duška Golubovića.

Po krivičnoj prijavi Jovana Grujičića i u kotorskom tužilaštvu vodi se izviđaj protiv osoba koje su dopustile da ga izvedu mimo protokola iz Specijalne bolnice u Dobroti na saslušanje u Centar bezbjednosti u Podgorici. Grujičiću je tada uskraćena i obavezna terapija.

Ovo je juče na pres-konferenciji saopštio Budimir Grujičić, otac Jovana Grujičića.

OPTUŽBE

On je kazao da sumnja da je šef kriminalistike u podgoričkoj policije Miloš Vučinić koristeći svoj autoritet preko prijatelja Petra Abramovića, direktora Specijalne bolnice u Kotoru, izdej-

OSLOBOĐEN OPTUŽBI

Budimir Grujičić

stvovao da se Jovanu uskrati terapija uz lažno obrazloženje.

Grujičić, koji nakon odvođenja iz bolnice u Kotoru, kako tvrdi, je doveden u Centar bezbjednosti u Podgorici gdje je mučen elektrošokerima i udaran tvrdim predmetima kao što je bejzbol palica. Pod torturom i bez neophodne terapije Jovan je prema riječima njegovog oca, priznao nešto što nije učinio.

- Tragovi elektrošokova su ustanovljeni 185 dana od torture – kazao je Budimir Grujičić i dodao da se njegov sin još liječi od povreda koje je zadobio mučenjem u zgradi policije.

On je kazao da se vrh policije za šest mjeseci od kada je Jovan uhapšen veoma nemušto i neljudski branio a što je porodici Grujičić, dodatno probudilo uznemirenost i nevjericu.

- Vrh policije je implicirao da mi u suštini pokušavamo da prikrijemo Jovanovo navodno djelo i da se opravdamo nalogodavcima. Policijski funkcioneri nijesu prezali svih ovih mjeseci da zarad skrivanja svojih zločinačkih tragova nas optuže za udruženi napad na jednu časnu instituciju kakva je Uprava policije - kazao je Budimir Grujičić.

Smatra da je ovo slučaj za glavnog specijalnog tužioca Mili-

Jovan Grujičić je početkom novembra u podgoričkom Osnovnom sudu oslobođen optužbi da je izveo bombaški napad jer sud nije prihvatio priznanje koje je on dao policiji i tužilaštvu u istražnom postupku, jer nije u skladu sa dokaznom građom.

Grujičić je uhapšen 26. maja tako što su ga policijski inspektori preuzeli iz psihijatrijske bolnice sa Odjeljenja za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci u Kotoru „radi prikupljanja obavještenja u prostorijama CB Podgorica u svojstvu građanina na okolnosti više krivičnih djela“.

Roditelji Jovana Grujičića tvrde da je njihovom sinu u bolnici uskraćena redovna terapija u večernjim satima 25. maja, kao i u jutarnjim 26.

maja prije nego je odveden iz bolnice, a da pri tom ni njemu ni majci nije data tačna informacija zašto je to učinjeno.

Jovan je, prema riječima njegovih roditelja, predat policiji iz bolnice bez prethodne najave, bez primljene terapije i bez terapije koju je trebalo da nastavi da uzima nakon otpuštanja.

Prema navodima krivične prijave, sumnja se da je Grujičić po nagovoru Zorana Mugoše, 10. septembra 2015. godine, oko 1.50 časova, u Ulici arhitekte Milana Popovića, aktivirao eksplozivnu napravu ispred ulaznih vrata ugostiteljskog objekta „Grand“.

Dva i po mjeseca kasnije, 23. novembra 2015. godine, sat iza ponoći, Grujičić je prema tvrdnjama tužilaštva i policije bacio bombu ispred ulazne kapije dvorišta porodične kuće policijskog službenika Duška Golubovića. Na oba objekta je pričinjena veća materijalna šteta, kao i na objektima koji su se nalazili u neposrednoj blizini.

Protiv Zorana Mugoše istraga u ovom slučaju još traje, dok je protiv njegovog brata Benjamina Mugoše (43) odbačena krivična prijava. B. R.

Prihvaćeno jemstvo optuženog u slučaju šverca 56 kilograma kokaina brodom ,,Jadran“

Zakazano suđenje optuženima za šverc marihuane

Pejović i Drašković pred Osmajić za slobodu sudom 24. februara ponudio 44.800 eura

PODGORICA – Suđenje Predragu Pejoviću i Nikoli Draškoviću zbog sumnje da su pokušali da prokrijumčare 114 kilograma marihuane zakazano je za 24. februar naredne godine.

Proces će voditi sudija Višeg suda Predrag Tabaš.

Prema navodima optužnice, Pejović i Drašković se terete da su počinili krivično djelo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Kako se navodi u aktu tužilaštva, Pejović je 6. septembra, u Baru, neovlašćeno prevozio drogu. On je u selu Zoganje u Ulcinju od NN lica preuzeo zapakovanu marihuanu u osam velikih pakovanja u ukupnoj količini 115,7 kilograma.

– Drogu je sakrio, kako se

sumnja, u vozilo ,,reno kangu“ nakon čega se uputio do mjesta Kunje gdje je vozilo sakrio u šumi kako bi sačekao pogodan trenutak i nastavio vožnju do mjesta gdje je trebalo da preda drogu NN licu. Optuženi Drašković mu je u tome umišljajno pomogao tako što se sa svojim vozilom ,,audi A3“ kretao ispred njega kako bi mu omogućio nesmetani prolaz.

Tada ih je policija zatekla dok su u vozilu kojim je upravljao Pejović, a koje je bilo sakriveno u šumi, pronašli drogu, a kod Nikole Draškovića 1.570 eura za koje se sumnja da su od prodaje droge – navedeno je u optužnici.

Pejović je u odbrani priznao djelo koje mu se stavlja na teret i naveo da Drašković nema veze sa švercom droge. Kako je ka-

zao, jedno lice ga je angažovalo da drogu preveze. Ispričao je da je iz Nikšića došao svojim vozilom u Dobre vode i tu je popio piće sa Draškovićem, kojeg je sreo u Baru. Drugooptuženi Drašković u odbrani je ispričao da je Pejovića sreo u Baru i da ga zna iz Nikšića pa su se dogovorili da se sastanu u mjestu Dobre vode.

– Kako smo se zapili i do kasno ostali u Dobrim vodama, negdje uveče mu je Predrag rekao da mora nešto da završi, da ga sačekam kod neke prodavnice.

Otišao sam svojim vozilom do te prodavnice gdje me je Predrag čekao. Ušao je u moje vozilo i rekao mi da će doći njegov drug da mu pravi društvo.

Međutim, naišla je policija i uhapsila – kazao je Drašković M. L. ranije u odbrani.

Saslušan Nikšićanin osumnjičen za ranjavanje sugrađanina

Perunoviću zadržavanje do 72 sata NIKŠIĆ – Zdravku Perunoviću (44), koji se sumnjiči da je u četvrtak iz pištolja ranio Vuksana Kuveljića (29) oko 19.30 sati kod Ekonomske škole u Nikšiću, određeno je zadržavanje do 72 sata nakon čega će biti priveden sudiji za istrage koji će se izjasniti o pritvoru.

Perunovića je saslušao tužilac i donio rješenje o zadržavanju.

Dežurna služba Centra bezbjednosti Nikšić obaviještena je oko 19.30 sati da je došlo do pucnjave u Ulici šeste crnogorske.

Inspektori su zatekli Kuveljića sa povredom noge i primijetili Perunovića kako bježi s pištoljem u ruci.

Kada su ga zaustavili, Perunoviću je ispao pištolj na kojem nije bilo fabričkog broja.

Ku ve l j i ć j e p re ve z e n u nikšićku bolnicu zbog povrede noge, a njegov napadač uhapšen je zbog sumnje da je počinio pokušaj ubistva i da je nedozvoljeno nosio oružje.

Policija je obavila uviđaj i utvrđuje motiv napada pod kojim okolnostima je došlo do ranjavanja Kuveljića. Inspektori su pronašli pištolj i više čaura.

A. R.

PODGORICA – Viši sud prihvatio je jemstvo od 44.800 eura koje je ponudio optuženi Radomir Osmajić kako bi se sa slobode branio optužbi Specijalnog tužilaštva da je kao pripadnik petočlane kriminalne grupe učestvovao u organizaciji šverca 56 kilograma kokaina školskim brodom ,,Jadran“, kazao je za Pobjedu advokat Ratko Pantović.

- Jemstvo koje je ponudio Osmajić sastoji se u uspostavljenju hipoteke na stan 62 metra kvadratna, u vlasništvu ovog optuženog, vrijedan 44.800 eura. Osmajić će se poslije dvadeset mjeseci provedenih u pritvoru, naći na slobodi po pravosnažnosti rješenja o prihvatanju jemstva i nakon što se izvrši upis hipoteke na navedenoj nepokretnosti u korist Višeg suda u Podgorici – kazao je advokat Pantović.

Pored jemstva, sutkinja Biljana Uskoković je prema Osmajiću odredila i tri mjere nadzora: obaveza povremenog javljanja policijskoj stanici u Tivtu jednom sedmično, zabranu napuštanja boravišta i privremeno oduzimanje putne isprave. Osmajić je prilikom davanja odbrane pred sudom negirao vezu sa članstvom u kriminalnoj oganizaciji koja je sredinom aprila prošle godine pokušala da

Viši sud

prošvercuje kokain iz Tivta u Tursku.

On je ustvrdio da nema veze sa kriminalnom organizacijom kao ni sa drogom koja je školskim brodom trebala da bude transportovana u Istanbul, a što je u istrazi kazao i svjedok saradnik Miloš Kulić.

Osmajić je ustvrdio da nema veze ni sa drogom koja je pronađena u vojnom objektu u Opatovu.

Podsjećamo, brod ,,Jadran“ je 19. aprila prošle godine u podne trebalo da krene na planirano krstarenje prema Istanbulu, ali nije isplovio jer je crnogorska vojna policija tog jutra zaplijenila skrivenu drogu i spriječila dalje krijumčarenje.

Prema navodima optužnice, Nikšićanin Dejan Rovčanin i srpski državljanin Vladimir

Račić tokom 2018. godine oformili su kriminalnu organizaciju kojoj su pristupili Vojin Stupar, podoficir Vojske Duško Radenović i Tivćanin Radomir Osmajić ali i stariji vodnik Miloš Kulić, kome je u istrazi dodijeljen status svjedoka saradnika. Njihov zadatak je bio da na školski brod ,,Jadran“ sakriju kokain koji je trebalo da se preveze u Tursku. Pošiljka kokaina trebalo je da bude ,,plaćena“ heroinom koji bi na isti način bio prokrijumčaren u povratku.

Kulić i Radenović su kokain spakovan u rance dovezli do školskog broda ,,Jadran“ i Radenović je, kako se osnovano sumnja, drogu smjestio u spavaonu broda, ispod svog kreveta, a dio u vojničke ormariće.

B. R.

Subota, 19. decembar 2020.

Marketing

11

12

Crnom Gorom

Subota, 19. decembar 2020.

BAR: Skupština grada usvojila prijedlog o izboru i imenovanjima

Opoziciju brine ,,sječa“ u odborima direktora

HERCEG NOVI: Epidemija zaustavila planove TO

Fali novac za uređenje čuvene kuće Laforest

Lalošević: Nemojte da budemo sebični, pogledajmo malo dalje. Treba ponuditi jedno mjesto toj drugoj polovini građana Bara. Šušter: Ne možete protiv znanja, savjesti, protiv ovog naroda, pa sve da izaberete sve što možete da izaberete

BAR - U nastavku 22. sjednice SO Bar najveću polemiku izazvala je tačka o prijedlogu odbora za izbor i imenovanja koji se tiču sastava mjesnih odbora u MZ, kao i razrješenje i imenovanje članova odbora direktora u javnim preduzećima.

Odbornik SNP-a Vasilije Lalošević podsjetio je da je u vrijeme kada je Anka Vojvodić 2004. godine bila predsjednik Opštine, jedno mjesto u svakom upravnom odboru bilo za opoziciju.

- Nemojte da budemo sebični, pogledajmo malo dalje, okolnosti će se mijenjati. Treba ponuditi jedno mjesto toj drugoj polovini građana Bara - da jedan član bude iz opozicije smatra Lalošević.

Odbornik GP Ura Miloš Šušter je podsjetio da je na toj istoj Skupštini negdje ranije bila „ista ovakva sječa knezova“.

- Ovi danas se smjenjuju po nečijem nalogu bez obrazloženja. Svi koji su do sada radili taj posao, manje- više dobro, danas su došli na listu onih koji se smjenjuju. Spisak ljudi koje predlažete za članstvo u odbore direktora, govori da vi kao koaliciona vlast nemate svoje ljude koji znaju ovaj posao, ali ni ne znate ljude u gradu koji bi znali da ovaj posao rade mnogo bolje od ovih koje ste vi predložili. Ne možete protiv znanja, savjesti, protiv ovog naroda, pa sve da izaberete sve što možete da izaberete. Vaša je vlast, i vi ćete to uraditi na način kako ste krenuli - kazao je on, naglašavajući da je UO „Vodovod“ dužan prije razrešenja da podnese Izvještaj o potrošenih 15 miliona eura od KVF banke za objekte koji nijesu ni završeni.

Dragan Tufegdžić (Demokrate) konstatovao je da se „odjednom podnose ostavke“ i u upravne odbore dolaze nepoznati ljudi.

- Ne znam ko su ti ljudi, iako su naši sugrađani koji će biti u upravnim odborima, što je po meni presedan. Kako ja razmišljam, biraju se novi ljudi

ČUVA ISTORIJU HERCEG NOVOG NA FOTOGRAFIJAMA: Kuća Laforest

PROGRAM RAZVOJA JE SPISAK POTREBA: Sa sjednice Skupštine opštine

Bazen, azil za pse, mala sala za predstave Skupština je usvojila prijedlog programa uređenja prostora za 2021. godinu. Nezavisni odbornik Savo Pavlović je kazao da treba praviti puteve, a ne krpiti rupe na njima.

Odbornik Vasilije Lalošević je ukazao na potrebu izgradnje pješačkog ili nadzemnog prolaza u Šušanju, Gradske kuće u Starom Baru, raskrsnice u Čelugi ka bolnici, vrtiću, dječjem igralištu, azilu za životinje …

- Iako je rekonstrukcija Doma kulture počela, mislim da Bar mora imati malu salu za predstave, filmove, promociju

knjiga - rekao je Lalošević.

Vido Dabanović sekretar za imovinu, zastupanje i investicije je kazao da program zavisi i od drugih subjekata, pa između ostalog i međunarodnih fondova.

Miloš Šušter je predložio da se na prvoj narednoj sjednici napravi prvi korak gdje će biti lokacija novog bazena kojeg čeka, kako je kazao, makar 5.000 Barana.

- Optimista sam da se može napraviti u kratkom roku.

Naravno, nezaobilazno je pitanje sanacije Doma kulture,

izgradnja vrtića, gdje poslije poznatih dešavanja svi zajedno moramo tražiti novu lokaciju - kazao je odbornik Šušter.

Prijedlog je usvojen sa 22 glasa za, pet odbornika je bilo protiv.

Odbornici su usvojili i prijedlog odluke o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve za 2020. godinu u iznosu od 11.760 eura kao pomoć za poplave i naknadu štete od 15. oktobra ove godine. Ova tačka dnevnog reda je usvojena sa 19 glasova za.

Nastavak sjednice je zakazan za utorak 22. decembar.

Raičević: Pokušali smo da riješimo problem kamenoloma Predsjednik Opštine Dušan Raičević je kazao da je program uređenja prostora za 2021. godinu spisak potreba.

- U srijedu biće predstavljena studija vodosnabdijevanja

u tim odborima da bi u njima politička grupacija imala većinu, i razriješila određene

Opštine. Sa posebnom pažnjom i senzibilitetom smo pokušali da riješimo problem oko kamenoloma u Veljoj Gorani, odnosno selu Kovačevići. Obratili smo se počet-

direktore preduzeća, a da bi doveli svoje direktore - kaže Tufegdžić.

kom septembra ministarki ekonomije Dragici Sekulić, i zatražili njegovo izmiještanje, ali smo sredinom oktobra informisani da je ugovor već zaključen - kazao je Raičević.

Odbornici su u popodevnom radu usvojili odluku sa 22 za i pet protiv.

V. K. V.

HERCEG NOVI – Epidemija korona virusa uticala je na punjenje budžeta hercegnovske Turističke organizacije koji je ostvaren svega 20 odsto od planiranog. To je zaustavilo brojne projekte pa i predviđenu adaptaciju fotostudija Laforest koji je prije godinu i po kupila lokalna TO. Kuća iz 1927. površine 100 kvadrata i oko 20 metara kvadratnih okućnice kupljena je za 100.000 eura od čuvene fotografske porodice Laforest, a uz nekretninu TO je dobila i oko 50.000 negativa i starih fotografija na kojima je zabilježena istorija Herceg Novog.

Dobijeni su konzervatorski i urbanističko-tehnički uslovi, a predstoji izrada glavnog projekta, izbor izvođača i sama realizacija projekta. Procjene su da će adaptacija koštati 40.000 eura.

Namjera Turističke organizacije je da nekadašnji studio čuvene novske fotografske porodice bude spomen-kuća u kojoj će se organizovati izložbe fotografija iz bogatog fundusa koji je ostavljen. Međutim, zbog

Foto-studio otvoren je 1928. godine, a radio je do 1979. godine. Iza porodice Laforest ostala kolekcija od preko 40.000 fotografija, više hiljada negativa i video-zapisa trenutne loše finasnijske situacije, sa realizacijom projekta će se sačekati još neko vrijeme.

Porodica Laforest živjela i stvarala u Herceg Novom i Kotoru. Foto-studio otvoren je 1928. godine, a radio je do 1979. godine.

Iza porodice Laforest ostala kolekcija od preko 40.000 fotografija, više hiljada negativa i video-zapisa. Feliks Laforest je za fotografiju 1932. godine dobio Gran Pri u Parizu. Najvrijednije fotografije su nastale u periodu između dva rata. Godinama, nakon zatvaranja studija, čuvao ih je Miodrag - Gabo Golubin koji je organizovao i nekoliko izložbi iz fundusa njihovog ateljea. Ž. K.

BIJELO POLJE: Projekat „Pretvorimo račune u dobro djelo“

Namještaj i bijela tehnika za ugrožene sugrađane BIJELO POLJE - Zaposleni u opštinskom Crvenom krstu i gerontodomaćice uručili su namještaj i bijelu tehniku šestorici starijih sugrađana koji su lošeg materijalnog stanja.

Sredstva su obezbijeđena u okviru projekta „Pretvorimo račune u dobro djelo“, tj. kampanje Telekoma i Masterkarda.

Sekretar Crvenog krsta Zoran

Rudić kazao je da su donacije još jedan vid pomoći koju ta humanitarna organizacija pruža starijim sugrađanima.

Sredstva su prikupljena u okviru kampanje Telekoma i Masterkarda „Pretvorimo račune u dobro djelo“, te da će slična aktivnost osim u Bijelom Polju biti realizovana u još šest crnogorskih gradova.

Rudić je pozvao druge kompanije da slijede taj primjer. B. Č.

NIKŠIĆ: Opština i Elektroprivreda realizuju zajednički projekat u Kočanima NIKŠIĆ – Nikšićani će uskoro dobiti novu sportsko-rekreativnu zonu. ,,Nići“ će pored Krupačkog jezera a projekat će realizovati Opština i Elektroprivreda. Ugovor, kojim EPCG donira 190.000 eura, su juče potpisali Milutin Simović i Igor Noveljić.

Radovima je predviđena rekonstrukcija zelenih površina i izgradnja rekreativnih sadržaja.

Zahvaljujući na opredijeljenoj donaciji i društveno odgovornom odnosu prema gradu u kome se nalazi sjedište EPCG, predsjednik Opštine Milutin Simović je istakao da će sredstva u iznosu od 190.000 eura biti iskorišćena za kreiranje nove sportsko-rekreativne oaze uz branu krupačku, na prostoru koji je 2014. godine

Gradiće sportsku zonu pored Krupačkog jezera Opštinari dio zarade izdvojili za pomoć siromašnima

ZA SVE GENERACIJE: Budući izgled parka

usljed nevremena devastiran i gdje je stradalo na desetine višedecenijskih stabala topole.

Simović je zahvalio i na donaciji, opredijeljenoj povodom obilježavanja jubileja 110 godina postojanja Elektroprivrede.

Izvršni direktor Elektroprivrede Igor Noveljić istakao je da su te donacije rezultat dobre saradnje te kompanije i lokalne uprave Nikšića.

Predsjednik Odbora direktora EPCG Đoko Krivokapić iska-

Predstavnici Opštine uručili su juče novčanu pomoć višečlanim porodicama Tadić, Deletić i Jakovljević, koje žive u izuzetno teškim uslovima.

- Donacija je iskaz želje rukovodstva da pomogne sugrađanima, kojima je pomoć potrebna, na način što su se odrekli dijela svojih zarada – objasnili su iz lokalne uprave ističući da te porodice imaju svoju priču i tešku materijalnu situaciju.

Iz Opštine podsjećaju da su pokrenuli humanitarnu akciju kroz koju žele podstaći one koji

zao je očekivanja da će EPCG i ubuduće imati razumijevanja za potrebe lokalne zajednice.

Brana na Krupcu izgrađena je 1959. godine i tako je prostrano

dokazano umiju prepoznati tuđu potrebu i nevolju, a u okviru koje će svakog mjeseca birati ,,šampione solidarnosti“.

Krupačko polje pretvoreno u vještačko jezero za potrebe elektroenergetske kompanije. Na sjevernom kraju brane izgrađena je 1971. godine plaža. Da bi se

spriječila erozija tla uz akumulaciju su zasađena stabla topola po kojima je ta lokacija dobila ime Topoljak. Šuma je uništena u nevremenu 2014. godine.

Ra. P.

Crnom Gorom

Subota, 19. decembar 2020.

ULCINJ: Opština pripremila nacrt programa uređenja prostora za 2021.

Najviše novca za puteve i parking

Projekat prikupljanja i odvođenja atmosferskih voda za naselja Donja Bratica, Totoši, Bijela Gora i Kodre vrijedan je 4.055.000 eura i realizuje se sredstvima Investicione banke za razvoj ULCINJ - Opština je pripremila nacrt plana uređenja prostora za 2021. godinu za čiju će realizaciju biti potrebno 6.865.000 eura. Od te sume iz gradskog budžeta biće obezbijeđeno 800.000 eura (od naknade za komunalno opremanje zemljišta), od ostalih budžetskih sredstava 1.390.000, od donacija 5.000, privatno - javnog partnerstva 420.000, od kredita 4.000.000 eura, a iz drugih izvora (fondovi međunarodne pomoći, Ministarstvo poljoprivrede…)

50.000 eura.

Najveća investicija odnosi se na hidrotehničku infrastrukturu – 4.055.000 eura.

EKOLOGIJA

Riječ je o projektu prikupljanja i odvođenja atmosferskih voda za naselja Donja Bratica, Totoši, Bijela Gora i Kodre koji se realizuje sredstvima Investicione banke za razvoj.

Za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnica, lokalnih puteva i p a r k i n g a p l a n i ra n o j e 1.089.000 eura. Od tog iznosa 420.000 eura je namijenjeno za izgradnju parking garaža prema DUP-u Totoši pored Bulevara Sami Frasheri, asfaltiranje lokalnih puteva 75.000 eura i izgradnja parkinga između Bulevara Teuta i potoka Bertica, zatim trotoara Kosovske ulice I faza, izgradnju kružnog toka na ulazu u grad, izgradnju puta Pinješ - Đerane…

13

Foto-bilješka iz Bijelog Polja

Jelka - djelo umjetnika BIJELO POLJE - Na gradskom trgu postavljena je novogodišnja jelka. Drugačija je od ,,običnih“ jer je ukrašena nakitom koji su osmislili i napravili lokalni umjetnici Eldin Suljević, Luka Joksimović, Ana Joksimović, Amela Suljević, arhitekta Demir Mulić, kao i osnovac Daris Burdžović. Na njenoj izradi radili su desetak dana, a visoka je sedam metara.

B. Č.

TIVAT: Akcija NVO Miholjski zbor

Prikupljaju pomoć za dvije porodice

INFRASTRUKTURNI PROJEKTI PRIORITET: Ulcinj

Rješavanje imovinsko pravnih sporova koštaće 780.000 eura. Nešto više od polovine te sume predviđeno je po utvrđenim elaboratima eksproprijacije u postupcima koji su u toku. Riječ je o radovima za realizaciju projekta poboljšanja vodosnabdijevanja na Crnogorskom primorju faza V u Ulcinju, zatim projekat prikupljanja i odvođenja atmosferskih voda za četiri naselja i izgradnja saobraćajnice u Ulcinjskom polju.

KINO-SALA

Stavka izgradnja objekata iznosi 525.000 eura – a planirana je rekonstrukcija i proširenje azila za pse, zatim objekta centra za kulturu –

Stavka izgradnja objekata iznosi 525.000 eura, a planirana je rekonstrukcija i proširenje azila za pse, zatim objekta centra za kulturu – kino-sale, podzemnih kontejnera… kino sala prema DUP-u Pristan, podzemnih kontejnera… Za izradu tehničke dokumentacije predviđeno je 81.000 eura i biće obezbijeđeno od naknade za komunalno opremanje građevinskog zemljišta i budžeta Opštine. Pored ostalog riječ je o projektima izgradnja trotoara Kosovske ulice, zatim Ulice Mujo Ulqinaku, puta pored Šaskog jezera, proširenje puta od Čarmaka do Javora, za-

tim javna rasvjeta u tunelu Ćafe i u Starom gradu Šas. Na spisku je i regulacija potoka Bratica, zatim projekat reciklažnog dvorišta sa sortirnom linijom, parking u Pinješu…

Nacrtom plana uređenja prostora za izgradnju i rekonstrukciju javne rasvjete planirano je 285.000 eura, a za uređenje i opremanje lokacija 50.000 eura.

D.Š.

TIVAT – Prošle sedmice nevladina organizacija „Miholjski zbor“ uspješno je okončala humanitarnu akciju prikupljanja pomoći porodici Lalević iz Plava, a juče je, zajedno sa Bratstvom pravoslavne omladine ,,Sveti Patelejmon“ pokrenula još jednu akciju.

U namjeri da pomognu dvjema porodicama koje žive u teškim uslovima, jednoj iz Sutomora a drugoj iz Bara, pozvali su humane ljude da im se pridruže.

-Apelujemo na sve velike firme kao što su Voli, Laković, Franca, Aroma i xdruge, da se odazovu i učestvuju u humanoj akciji - poziv je iz „Miholjskog zbora“. Novčani iznosi mogu se uplatiti na tekući račun 530-0000000020072-34.

S.K.

ŽABLJAK: Opštini donacija Republike Bugarske

Kupiće bolničko vozilo za zdravstvenu stanicu

HERCEG NOVI: U toku izrada elaborata o stanju gradske luke Škver

Traže način da zaštite lukobran

PRISTANIŠTE OSTALO BEZ ZAŠTITE: Stijene koje čuvaju luku od talasa

HERCEG NOVI – U roku od 30 dana trebalo bi da bude završen elaborat o stanju lukobrana gradske luke Škver. Posao je povjeren bjelopoljskoj firmi „Optimus projekt“. Visina ugovora je nešto više od 8.000 eura, a finansira Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom.

Zbog slijeganja stijena pristanište nema zaštitu sa spoljne strane, te je prilikom jačeg juga oko 40 metara lukobrana skoro stalno pod vodom. Riječ je o obimnom i skupom poslu, u kome bi zajedno učestvovali Morsko dobro i Agencija u dogovoru sa Opštinom. Koliko će sve koštati zavisiće od toga ko-

liko je potrebno stijena da se nabaci. Po riječima direktora Agencije za upravljanje gradskom lukom Boža Ukropine, planiranom studijom dobiće se jasan uvid u kakvom je stanju lukobran i koliki je obim posla koji predstoji.

– Građevinskim ispitivanjem biće dokazano koliko je mate-

rijala neophodno da bi se lukobran žaštitio sa spoljne strane, što je primarno. Radiće se dvije iskopne jame, da bi se vidjelo stanje lukobrana, odnosno nasipa i onoga na čemu stoji naše pristanište. Tako ćemo imati mnogo bolju i tačniju sliku o stanju lukobrana i koliko bi ta investicija zaštite iznosila, a koju je neminovno što hitnije uraditi – objašnjava Ukropina.

Noviji dio lukobrana je građen 50-ih godina prošlog vijeka, a od tada nije bilo ozbiljne sanacije. Samo je rekonstruisan dio platoa a zbog dugogdišnjeg neulaganja lukobran nije više zaštićen kao nekada, a ozbiljna oštećenja nastala su u samoj strukturi.

Procjene su da će biti neophodno obezbijediti 250.000 eura, a da li će biti potrebno nešto manje ili više novca znaće se nakon izrade elaborata.

Potrebno je stijene ,,nasuti“ od vrha lukobrana pa do plaže Žalo, kako bi lukobran bio zaštićen sa spoljnje strane od udara talasa a potom raditi i sanaciju platoa. Ž. K.

DRAGOCJENA POMOĆ: Sa potpisivanja ugovora

ŽABLJAK – Zdravstvena stanica Žabljak dobiće bolničko vozilo sa potrebnom opremom vrijedno skoro 52.000 leva. Novac je obezbijedila Republika Bugarska, a ugovor o donaciji potpisala je vanredna i opunomoćena ambasadorka Republike Bugarske u Crnoj Gori Meglena Plugtschieva.

Ambasadorka Plugtschieva istakla je da je osiguravanje sredstava rezultat lične posvećenosti ministarke Ekaterine Zaharieve i da je Vijeće ministara ranije ovog mjeseca usvojilo odluku o bespovrat-

nim sredstvima u iznosu od 2,5 miliona BGN (LEVA) za finansiranje projekata u Sjevernoj Makedoniji, Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, Jermeniji.

U okviru drugog dijela „Bezbjednost pacijenata i kontinuirana kvalitetna obuka ljekara i komisija za kvalitet zdravstvene zaštite u centrima primarne zdravstvene zaštite u Crnoj Gori“ Republika Bugarska obezbijedila je 51.829 BGN (LEVA) Institutu za javno zdravlje u Podgorici.

C. G.

14

Marketing

Subota, 19. decembar 2020.

Svijet

Subota, 19. decembar 2020.

15

Potpredsjednik Sjedinjenih Država juče dobio zaštitu od novog korona virusa

Majk Pens vakcinisan pred televizijskim kamerama VAŠINGTON – Potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država Majk Pens juče je pred televizijskim kamerama primio vakcinu protiv korona virusa.

- Ništa nijesam osjetio. Dobro obavljeno - rekao je Pens nakon vakcinacije.

Osim Pensa, vakcinu koju su

razvile kompanije „Fajzer“ i „Biontek“, juče su primili i njegova supruga Keren i američki ministar zdravlja Džerom Adams, prenosi Rojters.

Na vakcinaciju pred kamerama, Pens se odlučio kako bi što više Amerikanaca motivisao da prime vakcinu protiv kovida, a u sklopu kampanje čiji je cilj da

građane uvjeri u bezbjednost vakcine. Za javno vakcinisanje prijavili su se i bivši predsjednici Bil Klinton, Džordž Buš i Barak Obama.

Novoizabrani američki predsjednik Džozef Bajden, koji je 20. januara preuzeti dužnost, vakcinisaće se iduće nedjelje, saopštili su njegovi saradnici.

Sa 17,64 miliona oboljelih i više od 318.000 umrlih, Sjedinjene Američke Države našle su se u samom vrhu liste pandemijom najpogođenijih zemalja svijeta.

Zdravstveni stručnjaci za porast zaraženih i umrlih krive velike porodične proslave Dana zahvalnosti prije tri sedmica, kada su milioni Amerikanaca

Majk Pens tokom vakcinacije

putovali kako bi se pridružili svojim najmilijim.

Stručnjaci strahuju da će se situacija dodatno pogoršati tokom predstojećih božićnih i

novogodišnjih praznika.

U svijetu se od početka pandemije korona virusom zarazilo više od 75 miliona ljudi, od čega je preminulo njih 1,67 miliona.

Zbog afere „Ikona“ tužilaštvo Bosne i Hercegovine pokrenulo istragu

Sniježna oluja pogodila Japan

SARAJEVO – Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je, na osnovu informacije o diplomatskoj noti koju je tamošnjoj vladi uputila ukrajinska ambasada u Sarajevu, formiralo predmet i pokrenulo istragu koja bi trebala da utvrdi kako je 300 godina stara ukrajinska ikona, koju je član Predsjedništva BiH Milorad Dodik nedavno poklonio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu, završila u Bosni i Hercegovini.

Dodik je 12. decembra ruskog diplomatu, tokom njegove zvanične posjete Bosni, darivao pozlaćenom ikonom sa pečatom, koji potvrđuje vlasništvo sovjetske Ukrajine i za koju se sumnja da je otuđena iz Luganska, grada na istoku Ukrajine, koji se od 2014. godine nalazi pod kontrolom proruskih snaga.

Ovaj diplomatski skandal dospio je u žižu javnosti nakon što je osoblje ukrajinske ambasade u Sarajevu na fotografiji Dodikovog poklona Lavrovu, koju je objavila agencija Srna, prepoznalo dio kulturnog naslijeđa svog naroda.

Ambasada Ukrajine je potom od Vlade u Sarajevu zatražila objašnjenje o tome kako je ikona dospijela u tu zemlju.

- Želimo objašnjenje kako se ikona uopšte našla u Bosni i Hercegovini, ali i kako je došlo do odluke da bude poklonjena ruskom ministru – poručili su

Detalj sa auto-puta na istoku Japana

Otkud ukrajinsko blago kod Dodika?

Hiljadu ljudi zarobljeno na auto-putu

ranije i iz ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ministarka spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Biljana Turković potvrdila je juče da su povodom ovog slučaja pokrenuti postupci prema Tužilaštvu, Agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Interpolu.

- Optužbe su i više nego ozbiljne. Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine i njihova crkva izjasnili su se vezano za ikonu. Vidimo da i svjetski mediji pišu o tome. Svi su zgranuti činjenicom da se ukradeno umjetničko djelo može iznijeti iz zemlje, poklanjati dalje i tretirati kao vlastito, najlegalnije stečeno. U ovom slučaju je ri-

ječ o ukradenoj robi i ona podliježe krivičnoj odgovornosti – izjavila je Turković.

- Zbog ozbiljnosti navoda koji se nalaze u noti, očekujemo uključenje i onih koji su odgovorni u slučajevima kada postoje ozbiljne optužbe o otuđivanju nečije imovine – dodala je ministarka spoljnih poslova BiH. Ovaj slučaj su za Radio slobodna Evropa komentarisali i iz ukrajinske pravoslavne crkve navodeći kako je riječ o političkom gestu prema Rusiji.

- Ovo je politički gest prema Ruskoj Federaciji, jer ikona potiče sa teritorije koja je sada pod ruskom okupacijom. To

ne zavisi od nas kao crkve. Zaista je dobro što je Ministarstvo vanjskih poslova BiH reagovalo na ovaj događaj, jer se takve stvari ne smiju događati.

Svaka nacija mora poštovati druge narode i ne činiti takve stvari - kazao je mitropolit ukrajinski Epifanije.

Slučaj otuđene ukrajinske ikone juče je ponovo komentarisao član Predsjedništva BiH Željko Komšić pozvavši Dodika da otkrije ko mu je dao spornu ikonu.

- Pozivam gospodina Dodika da javnosti konačno otkrije ko mu je dao ukradenu ikonu napisao je Komšić na svom Fejsbuk nalogu.

TOKIO – Hiljadu ljudi ostalo je zarobljeno u svojim automobilima na auto-putu na istoku Japana nakon što je tu zemlju pogodila jaka sniježna oluja.

Zapadne agencije prenose kako je kolona automobila zaglavljenih na auto-putu, koji povezuje prefekture Tokio i Nigata, dugačka 15 kilometara.

To potvrđuju fotografije objavljene sa auto-puta na kojima se vide dugačke kolone automobila zatrpane snijegom.

Saobraćaj je, kako prenose agencije, obustavljen nakon što se jedan automobil zaglavio u dubokom snijegu nasred ceste.

Iz japanske službe za upravljanje kriznim situacijama su saopštili da nisu zabilježene fatalne ili ozbiljne posljedice, ali da su jedna žena u tridesetim godinama i muškarac u šezdesetim prevezeni u bolnicu zbog respiratornih problema i mučnine.

Spasilačke ekipe su zavijanim građanima dijelili pirinčane kuglice, hljeb i vodu. Oni su putem društvenih mreža, takođe, upozoreni da paze na rizik od trovanja ugljen-monoksidom dok satima čekaju u svojim automobilima.

Premijer Japana Jošihide Suga pozvao je lokalne zvaničnike da rade zajedno na obnavljanju usluga i pomoći građanima, izvijestila je japanska televizija NHK.

Riješena talačka kriza u Nigeriji

Oslobođena 344 oteta učenika

Premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev posjetio albansko mjesto Pustec SKOPLJE - Premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev juče je, povodom spora sa Bugarskom, ponovo naglasio da Makedonci neće odustati od svog nacionalnog identiteta.

- Mi ne odustajemo od našeg makedonskog identiteta i Bugarska nema razloge da pokreće druge pretenzije. Mi smo prijateljska zemlja i treba da se pomažemo kako bismo išli naprijed i kako bi cio Balkan išao naprijed – rekao je Zaev tokom zvanične posjete mjestu Pustec u Albaniji u kome dominantno žive Makedonci.

Zaev je naveo i kako se radi na otklanjanju ovog problema sa Bugarskom za koji, kako je rekao „ni ne zna u čemu je problem“.

Makedonci neće odustati od identiteta - Dobili smo jedno veliko razočaranje i tugu od EU, ali obje zemlje treba da rade na nastavku evropskog puta, jer drugu alternativu nemamo. Mi smo prija-

teljske zemlje i nadam se da će tako i ostati. Pandemija nam je donijela probleme, ali mi idemo naprijed ka integracijama. Imamo zajedničke puteve ka EU.

Skoplje i Tirana su zaslužili pregovore - rekao je Zaev.

Bugarska je nedavno blokirala početak pristupnih pregovora Sjeverne Makedonije za članstvo u Evropskoj uniji zato što, kako tvrde, Makedonija ne sprovodi međudržavni sporazum.

Sofija od makedonskih vlasti zahtijeva da se makedonski jezik u dokumentima EU navodi kao „jezik prema Ustavu Sjeverne Makedonije“, da odustanu od pretenzije za makedonsku manjinu u Bugarskoj, kao i da se u pregovarački okvir za Sjevernu Makedoniju uvrsti agenda sa preciznim datumima o sprovođenju međudržavnog sporazuma potpisanog 1. avgusta 2017. godine.

ABUDŽA – Više od 300 nigerijskih učenika, koje je 11. decembra otela naoružana grupa Boko Harem na sjeverozapadu te zemlje, juče su oslobođeni, saopštili su nigerijski zvaničnici, a prenijela državna televizija NTA. - U ovom trenutku su 344 učenika puštena i predata operativcima obezbjeđenja. Mislim da možemo reći da smo vratili većinu dječaka, ako ne i sve izjavio je guverner države Kacina Aminu Belo Masari.

Vijest o oslobađanju stigla je

ubrzo nakon objavljivanja video-snimka džihadističkih pobunjenika Boko Harama koji navodno prikazuje otete dječake.

- Ono što se dogodilo u Kacini učinjeno je radi promocije islama i obeshrabrivanja neislamske prakse, jer zapadno obrazovanje nije vrsta obrazovanja koju dozvoljavaju Alah i njegov sveti prorok - rekao je tom prilikom lider Boko Harama Abubakara Šekau. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

16

Kultura

Subota, 19. decembar 2020.

Nastup Crnogorskog simfonijskog orkestra

Dio ansambla Crnogorskog simfonijskog orkestra

Prvi koncert u novom domu PODGORICA - Prvi zvanični koncert Crnogorskog simfonijskog orkestra nakon useljenja u novu zgradu Muzičkog centra Crne Gore najavljen je za 21. decembar, u 19 sati. Orkestrom će dirigovati hrvatski dirigent i kompozitor Ivan Josip Skender, a koncert će biti uživo emitovan putem onlajn platformi Muzičkog centra.

Na programu će biti „Končerto in Es“ iz „Danberton Ouksa“, koji pripada neoklasičnoj zaostavštini Igora Stravinskog, zatim „Serenada za du-

vače, violončelo i kontrabas“ Antonjina Dvoržaka, inspirisana Mocartovom „Serenadom za duvački orkestar u Bduru“ i „Holbergova svita“ Edvarda Griga, muzička petočinka koja počiva na plesnim formama 18. vijeka.

Podsjećamo, Crnogorski simfonijski orkestar je u toku ljeta nastupao u manjim kamernim orkestrima, a ljubitelji muzike su imali priliku da samo jednom vide atmosferu koja vlada u novoj Velikoj sali Muzičkog centra i to na otvorenoj probi koja je prenošena putem društvenih mreža.

D. E.

Sjutra počinje deseti „Harmonika fest“

Majstorske radionice i majstori harmonike

Radovi više crnogorskih umjetnika na novogodišnjoj aukciji u Beogradu

Za Stanićev „Kafe početna cijena 8.8 BEOGRAD - Djela crnogorskih umjetnika Ilije Šobajića, Petra Lubarde, Mila Milunovića, Miodraga Dada Đurića, Voja Stanića, Branka Filipovića Fila, Rista Stijovića i Uroša Toškovića našla su se na novogodišnjoj aukciji koju organizuje galerija ARTE iz Beograda. Aukcija je otvorena 10. decembra i trajaće do 22. decembra (od 18 do 20 sati), kada je planiran završetak na portalu https://aukcije.arte.rs.

Iz galerije ARTE ističu da će na internet aukciji zainteresovani moći da licitiraju u periodu od dvije nedjelje - 24 sata dnevno sa gotovo bilo kog mjesta u svijetu. U okviru aukcije priređena je i izložba sa radovima iz aukcijskog kataloga. Izložba će trajati do 22. decembra u dva galerijska prostora galerije ARTE (u Ulici Kralja Milana 3 i na Andrićevom vencu 12) svakim danom od 9 do 17 sati.

- Sam izbor djela čini heterogenu grupu visoke umjetnosti, pažljivo segmentirane u tematske i stilske cjeline. Biće predstavljena djela različitih umjetničkih pravaca, od akademizma i intimizma, preko ekspresionizma i enformela, kao i djela postmoderne poetike. Izbor djela napravljenih za aukciju svojevrsni je hronološki pregled vodećih trendova u umjetnosti 20. vijeka, dok podjednako daje prostor savremenim umjetničkim praksama - ističu iz ARTE galerije.

LUBARDA, MILUNOVIĆ...

Na aukciji je djelo Ilije Šobajića ,,Crnogorac sa čibukom“ (olovka, ugalj i kreda na hartiji), nastalo oko 1920. godine. Procijenjeno je na vrijednost od 4.000 do 4.500 eura, a početna cijena je

Slika „Kafe na molu“, autora Voja Stanića

3.450 eura. Šobajićev „Akt“ (olovka, ugalj i kreda na hartiji), nastao takođe oko 1920. godine, procijenjen je od 3.600 do 3.800 eura, a početna cijena mu je 3.450 eura. Djelo Petra Lubarde ,,Pad Lovćena“ (ugalj na papiru), nastalo oko 1947. godine, procijenjeno je od 1.300 do 1.500 eura, a početna cijena je 1.100 eura. Na aukciji je i Lubardino ulje na platnu ,,Dubrovnik sa planina“

iz 1935. godine čija je cijena na upit. Na aukciji se nalazi i djelo Mila Milunovića ,,27. mart“ (al fresco na heraklit ploči) iz 1955. godine čija je vrijednost procijenjena od 5.000 do 6.000 eura, a početna cijena je 4.800 eura. Tu je i skica triptihona ,,27. mart“ za Izvršno vijeće Srbije iz 1955. godine (tempera na fotopapiru).

Njegova procijenjena vrijednost je od 1.100 do 1.300 eura, dok je

početna cijena 900 eura. Na aukciji su i dva Milunovićeva djela ,,Bez naziva“ (akvareli) čije je procijenjena vrijednost od 400 do 450 eura, a početna cijena im je 380 eura. Tu je i djelo Miodraga Dada Đurića ,,Bez naziva / Fantastične figure“ iz 1993. godine (akrilik na panelu) čija je cijena na upit. Na aukciji je i ulje na platnu Voja Stanića ,,Kafe na molu“ iz 1993. godine. Procije-

Ministri kulture i ambasadori na konferenciji „Kultura u doba pandemije“

PODGORICA - Deseti međunarodni muzički festival „Harmonika fest“, jedini festival u Crnoj Gori posvećen ovom instrumentu, biće održan u Tivtu od 20. do 22. decembra. Ova posebna manifestacija, koja cijelu deceniju afirmiše umjetničko sviranje na harmonici, svim zainteresovanim ljubiteljima muzike, posebno instrumenta koji je u fokusu, biće vidljiva u onlajn prenosu na službenoj Fejsbuk stranici festivala.

Svi programi počinju u devet sati, svečano otvaranje će biti priređeno sjutra veče u 18:30 časova, a koncerti će biti emitovani od 19 do 20 časova sve tri večeri.

Ovogodišnji program „Harmonika festa“ uključuje tri cjelovečernja koncerta, majstorske radionice, kao i posebne događaje u okviru kojih će biti obilježeno 40 godina postojanja Muzičke akademije, predstavljanje nove harmonike marke „roland“, te predstavljanje prijatelja festivala.

Cjelovečernje koncerte u ovoj trodnevnoj virtuelnoj fešti po-

svećenoj harmonici će imati Radu Ratoi, jedan od najistaknutijih harmonikaša sadašnjice i pobjednik Svjetskog kupa, Svjetskog trofeja, Kastelfidarda i Klingentala, zatim najbolji učenici osnovnih i srednjih škola u Crnoj Gori zajedno sa studentima Muzičke akademije, i na kraju će, u posebnoj retrospektivi, biti emitovani najbolji koncerti svjetskih velikana koji su nastupali do sada na „Harmonika festu“.

Majstorske radionice će voditi Frederik Dešamp, predsjednik Svjetske federacije harmonikaša, prof. Vojin Vasović (Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu) i prof. Milan Bjeletić sa niškog Fakulteta umetnosti.

Takmičarski dio festivala, koji je do sada podrazumijevao tri discipline: harmonika solo, kamerna muzika i orkestri, ove godine neće biti realizovan.

Kompletan program će biti emitovan na zvaničnoj Fejsbuk stranici festivala, i biće dostupan i nakon premijeD. E. re.

Ključni su budžet i autorska prava PODGORICA – U teškim pandemijskim uslovima značajno je da države preuzmu odgovarajuće mjere jer se samo finansijskim pomoćnim sredstvima sistem kulture može održati u narednom periodu, zaključak je međunarodne konferencije pod nazivom „Kultura u doba pandemije“, koja je okupila, putem Zum platforme, predstavnike regionalnih ministarstava kulture.

Cilj je bio rasvijetliti na koji način su kulturne institucije funkcionisale i još uvijek funkcionišu pod pandemijom korona virusa i koliko konkretne štete je nanijela ne samo institucijama, već i pojednicima kojima je kultura jedini izvor prihoda. Iako je najavljena, crnogorska ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić nije govorila na konferenciji.

Konferenciju je otvorila ministarka kulture i informisanja Srbije Maja Gojković, koja je istakla da ćemo se, na nivou regiona, s posljedicama pandemije dugo suočavati. Ona je ukazala na činjenicu da je, pored pojedinačnih aktivnosti koje su vlasti pre-

uzele u prethodnim mjesecima, budžet za kulturu u Srbiji uočljivo uvećan, i da ulaganje u kulturu nije trošak, već investicija.

Ipak, to po njenom mišljenju, nije dovoljno, već je mnogo bitnije da se nastavi rad institucija u onoj mjeri koja ne ugrožava zdravlje ljudi.

I u drugim zemljama regiona vlade su bile angažovane oko pružanja pomoći kulturnim institucijama i poslenicima (što uključuje i slobodne umjetnike) da bi im pomogle, iako nijesu u

svakom od pojedninačnih slučajeva nadomjestile finansijske gubitke. Svaka od vlada, a ne samo Vlada u Srbiji, povećala je ili održala na istom nivou budžet planiran za kulturne aktivnosti u narednoj godini.

Nakon predstavnika ministarstava kulture, na konferenciji su govorili i ambasadori desetak zemalja. Od digitalizacije se ne bježi, budući da je omogućila veću vidljivost, kako je istakla Paola Kordone, direktorica italijanskog instituta za kulturu u

Beogradu, ali se mora raditi na poštovanju autorskih prava.

Važnost čuvanja intelektualne svojine je prioritet u Finskoj, o čemu je govorio njihov ambasador, Fimo Lahdevirta. Za svoju je zemlju istakao i činjenicu da su se mnogi profesionalci bavili drugim aktivnostima, poput obuke kadrova, a i da su mnoge opštine ukinule kirije za umjetničke trupe i slobodne umjetnike tokom pandemije. Francuska je, po riječima ambasadora Žan Luj Falkonija, sprovodila poseban program za umjetnike po kome oni koji su priznati umjetnici i u periodu neaktivnosti primaju nadoknadu i zaštitu države.

Konferencija je nastavljena panel diskusijama, u kojima su učestvovali predstavnici konkretnih institucija iz svih oblasti kulture, a teme su bile: „Kako je korona ugasila svjetla reflektora?“ i „Da li je umjetnost pozitivna na kovid-19?“ Zaključci su se sveli na potrebu da umjetnost uvijek mora tražiti način da bude vidljivija, bar dok se ne stvore uslovi da se publika vrati, što je nešto čemu se svi nadaju. D. E.

Kultura

Subota, 19. decembar 2020.

17

Omaž reditelju Zdravku Velimiroviću organizovan u Jugoslovenskoj kinoteci

U žiži etičke i narativne na molu“ crnogorske tradicije

800 eura

„Pad Lovćena“ Petra Lubarde

njeno je od 9.000 do 10.000 eura, a početna cijena je 8.800 eura.

Tu su i dva djela Branka Filipovića Fila ,,Bez naziva“ (kombinovana tehnika na kartonu) čija je procijenjena vrijednost od 3.000 do 3.500 eura, a početna cijena im je 2.800 eura. Na aukciji je i Akt (reljef u drvetu) Rista Stijovića iz 1959. godine čija je cijena na upit. Djelo Uroša Toškovića ,,Bez naziva“ (kombinovana tehnika na papiru) iz 1956. godine ima vrijednost od 500 do 600 eura, a početna cijena je 450 eura.

NOVE VEZE

promjene usljed pandemije kovid-19, te da je prilagođavanje „novoj stvarnosti“ značilo premještanje velike količine sadržaja na internet platforme.

- ARTE se prilagodio novom modelu organizovanjem onlajn aukcije umjetničkih djela. Prelaskom u virtuelni svijet komunikacije i prodajom, prevazišli smo ograničenja putovanja, zdravstvene rizike i zadovoljili potrebu za uživanjem u umjetničkim djelima - ističu iz ove galerije.

Da bi se učestvovalo na internet aukciji potrebno je da se svi zainteresovani registruju na veb stranici: https://aukcije.arte.rs/, gdje se mogu dobiti sve informacije o učešću.

A. Đ.

PODGORICA – Retrospektiva filmova reditelja Zdravka Velimirovića (1930–2005) povodom 15 godina od njegove smrti, ali i 90 godina od rođenja, organizovana je u Jugoslovenskoj kinoteci od 16. decembra, a završava se danas.

Retrospektiva Velimirovića, kako prenosi SEEcult, obuhvata filmove „Dan 14“ (1960), „Provereno nema mina“ (1965), te „Lelejska gora“ (1968), za koji je dobio Trinaestojulsku nagradu Crne Gore i nagradu na Internacionalnom festivalu u Pnom Penu, a predstavljao je jugoslovensku kinematografiju na festivalima u Kairu i Čikagu. Publika je bila u prilici i da pogleda film „Derviš i smrt“ (1974), sa Vojom Mirićem, Velimirom Batom Živojinovićem, Borisom Dvornikom, Oliverom Katarinom.., jugoslovenski kandidat za Oskara, koji je osvojio Veliku srebrnu arenu na Pulskom festivalu i Zlatnu arenu za režiju, kao i nagrade za scenografiju, kameru, kostim i epizodnu ulogu. U okviru retrospektive upriličena je projekcija i jugoslovensko-sovjetskog filma „Vrhovi Zelengore“ sa Sergejem Bondarčukom i Velimirom Batom Živojinovićem, koji je osvojio Zlatnu arenu za scenario 1976. u Puli, te ostvarenja „Dvoboj za Južnu prugu“ (1978), „Dorotej“ (1981) sa Gojkom Šantićem i Goricom Popović u glavnim ulogama. Takođe, prikazan je i film „Vreme leoparda“ (1985), za koji je osvojio Gran pri u Avejru 1985. godine, počasno priznanje

Konstantno traženje smisla

Velike ambicije za nastupajuću godinu NIKŠIĆ – JU „Zahumlje“ iz Nikšića u sljedećoj godini namjerava da proširi svoje djelovanje, tačnije da proširi klub prijatelja „Zahumlja“, te da se folklorni ansambl ustanove predstavi sa jednom koreografijom. Takođe, u planu je i da mlađe uzrasne kategorije ponude nešto novo publici.

To je na konferenciji za novinare saopštio urednik programa Ivan Radojičić, ističući da će hor imati svoje standardne programe. Takođe, planiraju i organizovanje Festivala uličnih svirača.

- Taj program smo planirali da podijelimo na zimske i ljetnje aktivnosti, a namjera nam je da svoj doprinos, organizujući ulične svirke, damo i Novogodišnjem bazaru koji se organizuje na Trgu slobode - kazao je Radojičić.

Podsjetili su u „Zahumlju“ da je lani, zbog pandemije korona virusa, izostala organizacija Boem festa, ali on je planiran za predstojeću godinu kao

Moderator razgovora je bio dramaturg i književnik Vasko Raičević, koji je istakao da je ovo vrsta poezije koja pokušava dati sliku savremenog svijeta. Ćorac je kazao da je zbirka nastajala duži vremenski period.

- To znači da sam pokušavao da nađem pravi izraz sa kojim ću zaokružiti knjigu – rekao je Ćorac.

On je pojasnio da je knjigu podijelio u tri ciklusa i da se u njima jasno vidi koliko je njegovo pisanje napredovalo i kako se sve odvijalo.

- U pjesmi „Brave new world“ je slika svijeta kakvu vidim danas. To je često osjećanje koje prati moju poeziju. Potreba da se nađe pravi put i da se dođe do pravih vrijednosti – kazao je Ćorac.

Autor je ukazao da je današnji čovjek postao rob navika i da su lažna ugodnost i nesloboda dominantne.

- Odatle proizilazi vizija koju sam dao pjesmi, a nosi naslov kao i Hakslijev „Vrli novi svi-

JU „Zahumlje“ najavila nove programe

i organizacija Kultopisa, što znači da će „Zahumlje“ nastaviti da se bavi i programima za najprobirljivije.

Ambiciozne planove ima i Književni klub „Poneta poetika“, koji funkcioniše u okviru JU „Zahumlje“. Njegov rukovodilac Goran Radojičić najavio je da će već do kraja mjeseca organizovati i jedno veče crnogorske poezije, planirali su i omaž nikšićkim pjesnicima Dugu Krivokapiću, Vitu Nikoliću, Draganu Raduloviću i Vukmanu Otaševiću, a objaviće i zbornik „Mozaik“.

U koprodukciji sa KIC-om, „Zahumlje“ je počelo i rad na predstavi „Kontra evolucija“, autora Obrada Nenezića, čija će premijera biti u januaru.

Kristina Radović najavila je da će na onlajn platformama i društvenim mrežama, kroz saradnju sa TV Nikšić, predstaviti kulturno-istorijsku baštinu Nikšića i okoline, spomeničke komplekse koji datiraju iz prošlog vijeka...

Ra. P.

Reditelj i scenarista Zdravko Velimirović režirao je više od 40 filmova od sredine 50-ih godina 20. vijeka, među kojima su i igrana, dokumentarna i kratkometražna ostvarenja. Bio je i reditelj TV serija, radio-drama i pozorišnih predstava. Rođen 11. oktobra 1930. godine na Cetinju, Velimirović je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, kao i na Visokoj školi u Parizu. Bio je redovan profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a jedno vrijeme i dekan FDU. Takođe, predavao je kao vanredni profesor na Univerzitetu Kvebeka u Montrealu.

Velimirović je bio i redovan član

Predstavljena knjiga poezije „Niko nas nije upozorio“, autora Nikole Ćorca

PODGORICA – Knjiga poezije „Niko nas nije upozorio“ je poetski prvijenac autora Nikole Ćorca u izdanju OKF-a. Predstavljena je sinoć u Galeriji „Risto Stijović“, bez prisustva publike, na Jutjub kanalu i društvenim mrežama Sekretarijata za kulturu i sport, u okviru DEUS-a.

Iz galerije ARTE kažu da je tržište umjetnosti pretrpjelo brojne

žirija i nagradu „Don Kihot“ međunarodne asocijacije filmskih klubova u Rio de Žaneiru, te specijalnu nagradu za režiju na festivalu u Pjongjangu.

Građanin svijeta po stavu, Jugosloven po opredjeljenju, Velimirović je, kako je u časopisu „Kinoteka“ zapisao Dejan Kosanović, prvenstveno imao odlike crnogorskog stvaraoca. U njegovom rediteljskom postupku i korišćenju filmskog jezika uvijek je tinjao i plamičak plemenite patetike koja je proizlazila iz etičkih i narativnih tradicija sredine iz koje je ponikao - Crne Gore, zemlje raspete između mora i krša, između stvarnosti i legende.

Nikola Ćorac u Galeriji „Risto Stijović“

jet“ – rekao je Ćorac.

Prema riječima Ćorca, pisao je i pjesme u kojima citira stihove određenih pjesnika poput Vajlda, Bukovskog ili Bernstina, čije stvaralaštvo seže do 30 ili 40 godina unazad i relativno je novo za savremenu književnost.

- Od tada do danas neke stvari se nijesu mogo mijenjale. Oni su pokrenuli lavinu pitanja, koju sam kasnije probao da nastavim u svojoj poeziji – kazao je Ćorac.

Poezija Ćorca, kako je rečeno, ima prodor političkih tema koje nijesu eksplicitne, ali je jasno da se njima bavi.

- Trudim se da dam odgovor.

Možda prije svega sebi. Mislim da poezija treba da bude angažovana i umjetnost uopšte. Treba da otvara pitanja društvenih normi ili dnevne

politike – rekao je Ćorac.

On je naglasio da je dužnost poezije da postavlja pitanja i da se na taj način ne ćuti.

Takođe, osjećanje melanholije i lirskog su pjesnikov doživljaj današnjice.

- Pjesme koje odišu melanholičnim duhom su nastale kao posljedica konstantnog preispitivanja i traženja smisla – kazao je Ćorac.

On je kazao da dok je radio na knjizi, naslov „Niko nas nije upozorio“ je nastao u periodu globalnog stanja pandemije.

- Nije ovo prva pandemija koja je zadesila čovječanstvo, a vjerovatno ni posljednja. Kako to da niko nije bio upozoren što će da se desi i da li svaki put moramo da se srećemo sa nekim stvarima prvi put iako smo ih imali sijaset u istoriji čovječanstva – kazao je Ćorac.

B. B.

Crnogorske akademije nauka i umjetnosti od 2003. godine.

Kao aktivan filmski radnik, bio je i društveno veoma angažovan – zalagao se ne samo za bolji položaj filmskih stvaralaca, već i za mjesto i dostojanstvo profesije, filmske umjetnosti u vihoru istorijskih zbivanja. Uz druge aktivnosti, bavio se i umjetničkom fotografijom, a svojim djelima, kako je i sam jednom prilikom napisao, borio se za ljudskost, dostojanstvo, ljepotu i dobrotu.

Bio je oženjen filmskom i TV producentkinjom Rankom Velimirović (1940-2020), a njihov sin Mladen Velimirović takođe je producent i reditelj (Libra S. V. film). Priredila

Đuranović u Umjetničkom paviljonu PODGORICA - Otvaranje onlajn izložbe akademskog slikara i člana Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore Vladimira Dada Đuranovića, p o d n a z i vo m ,,Background“, biće održano danas u 12 sati. Otvaranje će biti dostupno na Instagram i Fejsbuk stranicama ULUCG. Izložbu će otvoriti književnik Pavle Goranović.

Vladimir Đuranović rođen je 1974. godine. Završio je Školu primijenjenih umjetnosti u Sarajevu 1992. godine. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju 1997. godine, gdje je i magistrirao 2000. godine u klasi prof.

Nikole Gvozdenovića. Radi kao docent na predmetu Crtanje od 1997. godine. Član je Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore od 1997. godine. Izlagao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih važnih nagrada.

Svi zainteresovani će moći da pogledaju izložbu u Umjetničkom paviljonu ULUCG narednih deset dana od dana otvaranja, dok će na onlajn platformama izložba biti trajno dostupA. Đ. na.

18

Hronika Podgorice

Subota, 19. decembar 2020.

Gradonačelnik Ivan Vuković o odluci Vlade povodom prenosa vlasništva nad parcelom na CPC

Odluka Vlade da stavi van snage odluku da Crnogorska pravoslavna crkva dobije zemljište za gradnju hrama u suprotnosti je sa temeljnim pravnim načelima na kojima počiva moderna civilizacija, kazao je juče gradonačelnik Ivan Vuković.

D. MIJATOVIĆ

Postupak i interpretacije Vlade pravno neutemeljeni Abazović: Glavni grad da ustupi drugu lokaciju CPC

Gradonačelnik je naglasio da je CPC jedina vjerska organizacija koja nema svoj objekat.

PROBLEMATIČNO

- Postupak Vlade i njene interpretacije ne samo da su pravno neutemeljene, nego su vrlo problematične sa stanovišta diskriminacije jednog broja naših sugrađana. Mi u gradskoj upravi se s posebnom pažnjom odnosimo prema tim pitanjima, bez obzira na to za koju su građani vjersku organizaciju, a Glavni grad sa većinom ima dobru saradnju. To što Vlada radi je u suprotnosti sa temeljnim pravnim aktima na kojima počiva moderna civilizacija – rekao je Vuković.

Gradonačelnik je istakao da su o toj odluci Vlade prvi put čuli u toku rasprave na sjednici Skupštine Glavnog grada.

- Mi smo o ovoj odluci Vlade saznali u toku rasprave, kada su kolege iz opozicije informisae ostale kolege u sali o tome.

Dakle, nije bilo zvaničnog do-

Gradonačelnik Ivan Vuković tokom skupštinskog zasijedanja

kumenta koji mora biti dostavljen arhivi da bi bio zaveden.

Ja sam provjeravao i nakon sjednice, mi takav dokument nijesmo dobili – pojasnio je Vuković.

Na sjednici Skupštine Glavnog grada u četvrtak usvojena je odluka o prenosu prava svojine CPC-u na građevinsko zemljište u zahvatu DUP-a ,,Nova va ro š 2 “ , o d n o s n o u podnožju brda Gorica. Za usvajanje te odluke glasala su 33 odbornika iz vladajuće koa-

licije i Ure. Odbornici preostalih opozicionih partija napustili su sjednicu Skupštine uoči rasprave o toj tački dnevnog reda, odnosno poslije odborničkih pitanja.

ODBOR

Odbor za finansije, privredu i razvoj dan uoči zasijedanja usvojio je odluku kojom se Skupštini Glavnog grada predlaže da usvoji prijedlog odluke o prenosu prava svojine Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi na

Glavni grad uvažio zahtjeve mještana naselja Dahna - Kolovrat

Radovi počinju nakon praznika Predstavnik mještana Goran Škatarić kazao je da su veoma zadovoljni činjenicom što će uskoro dobiti modernu zonu, koja će obuhvatiti teren za mali fudbal, basket, pješačku stazu, igralište za djecu, zelene površine i druge sadržaje Podgoričko naselje Dahna Kolovrat dobiće uskoro modernu, funkcionalnu sportsko-rekreativnu zonu, zahvaljujući ugovoru o donaciji u okviru programa „Mikro 020“, koji su nedavno potpisali Glavni grad i kompanija „Bemax“, u vrijednosti od 100.000 eura.

To je epilog inicijative koju su mještani ovog dijela Dahne iz ulica 1, 2 i 3, i dijela Ulice Kolovrat pokrenuli početkom ove godine, kada je Glavnom gradu dostavljena peticija sa oko 80 potpisa.

Predstavnik mještana Goran Škatarić kazao je da su veoma zadovoljni činjenicom što će uskoro dobiti modernu zonu, koja će obuhvatiti teren za mali fudbal, basket, pješačku stazu, igralište za djecu, zelene površine i druge sadržaje.

- Informisani smo da će radovi početi odmah nakon novogodišnjih i božićnih praznika. Nije potrebno mnogo objašnjavati koliko to znači za stanovnike ovog dijela Dahne, posebno za djecu i omladinu, koji će, napokon, igru i druženje sa ulice preseliti u za to namjenski prostor – kazao je Škatarić.

građevinsko zemljište u zahvatu DUP-a ,,Nova varoš 2“ u Podgorici.

Zamjenik predsjednika Odbora Jovan Rabrenović kazao je tada da je od strane opozicionih odbornika i SPC bilo opstrukcija inicijativi da zemljište pripadne CPC. - Neko ko predstavlja dominantan dio crnogorskog naroda treba da dobije priliku da izgradi vjerski objekat u svojoj državi, u svom gradu poslije više od stotinu godina. Naža-

Realizacija ovog projekta, dodaje, školski je primjer uspjeha samoinicijativnog organizovanja mještana i spremnosti lokalne uprave da uvaži peticijom upućene zahtjeve.

- Lokacija se nalazi odmah pored Slovenačkog mosta na Morači i godinama je predstavljala veliki problem za nas mještane i ruglo grada, zbog kontinuiranog odlaganja šljunka, građevinskog šuta i razne vrste otpada. U cilju njenog uređenja, Komunalne usluge i Zelenilo su proteklih mjeseci na poziv mještana uklo-

nili deponovani materijal, šiblje i drveće koje je godinama raslo nekontrolisano. Time je zemljište pipremljeno za dalje radove i pretvaranje ovog prostora u jednu od najljepših zona u gradu – kaže Škatarić.

Početak realizacije izgradnje sportsko-rekreativne zone na obali Morače, poručuje Škatarić, podstaći će mještane, Glavni grad i zainteresovane kompanije na nove ideje i projekte, u cilju unapređenja uslova života stanovništva ovog podgoričkog naselja.

Nj. B.

lost, previše je politike, premalo vjere. Srećom, to je završeno kako treba. Nadam se da ćemo na sjednici Skupštine Glavnog grada usvojiti prijedlog odluke i tako to zemljište preu-

samo jer je Vlada, mislim da to nije u redu – naveo je Abazović.

Dodao je da je u četvrtak, na sjednici, prvo traženo odlaganje rasprave u Skupštini Glavnog grada, a potom i provjera te odluke, te da su svi pravnici sa kojima su se konsultovali potvrdili da je u pitanju spor između MCP i države.

Komentarišući činjenicu da su odbornici Ure na sjednici Skupštine Glavnog grada glasali za to da CPC bude dodijeljen pomenuti plac iako je pod sporom, on je kazao da ne zna da li su njegove kolege iz Ure tada znale da je u pitanju spor.

- I da su kolege iz Ure znale i da su odlučile na taj način, ja ne mogu da odlučim suprotno. Bitno je samo da se držimo principa – kazao je Abazović.

K. J.

smjeriti CPC, što bi značilo da će naša crkva imati priliku da u Podgorici u rekordnom roku izgradi vjerski objekat koji je planiran – kazao je tada Rabrenović.

Nj. BOŠKOVIĆ

UBNOR i antifašisti Podgorice u susret 19. decembru U istoriji Podgorice i Crne Gore 19. decembar je veliki dan. Toga dana 1944. godine Podgorica je doživjela slobodu.

Slava danu kada je osvojena sloboda

Oslobađenjem Podgorice, čitave teritorije Crne Gore i Jugoslavije, odnosno konačnom pobjedom nad nacifašizmom koju je ostvarila slavna partizanska vojska pod rukovodstvom vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita, građani Podgorice doživjeli su ostvarenje sna o slobodnom životu u državi ravnopravnih naroda i republika – navodi se u saopštenju Udruženja boraca NOR-a i antifašista Podgorice, u susret Danu oslobođenja.

PONOS

Budući izgled prostora na Kolovratu

Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović ocijenio je juče da bi Glavni grad Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi trebalo da ustupi drugu lokaciju za izgradnju vjerskog objekta.

On je kazao da je parcela ispod Gorice pod sudskim sporom, zbog čega je Vlada poništila odluku prethodne Vlade, kojom se dozvoljava Skupštini Glavnog grada da dodijeli plac CPC. Na konferenciji za medije u Vladi, Abazović je rekao da nema ništa protiv CPC, te da je Vlada donijela dobru odluku.

- Vladi je stigla odluka koja je predmet sudskog spora, da li vi očekujete da mi na Vladi dignemo ruku za ono što je predmet spora? Možda Vlada Duška Markovića može, ali ne i ona u kojoj mi sjedimo. Ako Vlada može da dodijeli nekom moju kuću,

Žestoke borbe za oslobođenje Podgorice, podsjećaju iz UBNORA, vodile su jedinice sastavljene od prekaljenih boraca Prve Bokeške i Devete crnogorske brigade, Prvog bataljona Lovćenskog odreda i Desete crnogorske brigade. I ovom prilikom zaslužuju da im bude odato priznanje i neizmjerna zahvalnost za njihovo herojsko djelo.

- Naš grad slobodu je dočekao u ruševinama, sa više od 4.000 poginulih boraca i žrtava fašističkog terora i rata. Vjera u novo društvo socijalne pravde i napretka davala je snagu građanima da sa neviđenim entuzijazmom, odmah nakon oslobađanja grada krenu u njegovu obnovu i izgradnju. Generacijama koje su iznijele teret obnove Podgorice u poslijeratnom periodu ostajemo dužni i zahvalni, uz obavezu da se kao

Spomenik partizanu borcu na Gorici

što to radimo danas i u svim budućim godinama sa ponosom sjećamo njihovog djela – poručili su iz UBNORA glavnog grada.

Ove godine, naglašavaju, Podgorica proslavlja Dan oslobođena uzdignuta čela, ponosna na ostvareno u svim oblastima društvenog i ekonomskog života, ponosna što je u godinama političkog preobražaja ispunjenih ekstremnim nastupima nacionalističkih i antidržavnih subjekata, uspjela da sačuva skladan život pripadnika raznih naroda i vjera.

SLOBODA

UBNOR Podgorice i Crne Gore nastaviće sa promovisanjem i odbranom antifašističkih i slobodarskih tekovina NOB-a i revolucije.

- Istrajaćemo na odbrani slova

i duha AVNOJ-a i referenduma od 21. maja 2006. godine.

Ima nas mnogo u Crnoj Gori svih uzrasta koji ne zaboravljaju prošlost i koji vole iznad svega svoju državu, stabilnu i razvijenu, građansku državu punu ravnopravnosti svih naroda, vjera, kultura i tradicije – naglašavaju iz UBNORA. Građanima Podgorice i njihovim predstavnicima u Skupštini Glavnog grada i gradonač e l n i k u s a s a ra d n i c i m a čestitali su praznik, uz želju da zajedničkim naporimo unapređujemo i razvijamo naš grad.

Ove godine, usljed epidemije kovida-19, UBNOR i antifašisti Podgorice ovaj značajni datum obilježiće posjetom spomenicima iz NOB-a na teritoriji glavnog grada i polaganjem vijenaca.

I. M.

Hronika Podgorice

Subota, 19. decembar 2020.

19

Počela gradnja novog parka na 5.000 kvadrata na Zabjelu, vrijednost projekta 245.000 eura

Niče prostor za sve generacije Gradonačelnik Ivan Vuković sa saradnicima obišao je juče gradilište u Ulici 27. marta na Zabjelu, na kojem je započeta izgradnja parka.

Vrijednost projekta je 245.000 eura, a nova parkovska površina prostiraće se na 5.000 kvadrata. Imaće igralište za najmlađe, sportski poligon, trim stazu i park za kućne ljubimce.

- Na ovom prostoru će do marta, ako nas vremenske prilike posluže, biti formirana potpuno nova parkovska površina, sa nekim sadržajima koje do sad nijesmo imali u glavnom gradu, poput parka za kućne ljubimce. Osim

toga, jedan dio parka biće posvećen najmlađima, poput onoga što smo u četvrtak imali priliku da vidimo na Starom aerodromu, a imaćemo takođe i sportski poligon koji nedostaje ovom dijelu grada i oko cijele površine parka dobićemo jednu trim stazu za rekreativce.

Dakle, na ovom prostoru zahvaljujući konfiguraciji terena, dobićemo sadržaje maltene za sve generacije – rekreativce, djecu i vlasnike kućnih ljubimaca - kazao je Vuković.

Gradonačelnik je podsjetio da, iako pregovori o eksproprijaciji zemljišta nijesu tekli planiranom dinamikom, ipak je odlučeno da se park gradi na parcelama koje su u vlasništvu Glav-

nog grada i Vladimira - Bata Đurovića koji je dao saglasnost za gradnju parka.

- Ovo je inače obećanje koje smo dali više od pola godine unazad i upoznati ste da je pokrenuta peticija od strane građana koji žive u ovom dijelu grada, a mi smo u odnosu na to postupili kao odgovorna gradska uprava, odradili projekat i krenuli da pripremamo teren u dijelu koji se tiče rješavanja imovinskih odnosa, jer je jedan dio ove parcele u privatnom vlasništvu - saopštio je gradonačelnik izražavajući zahvalnost vlasniku parcele Vladimiru - Batu Đuroviću na saradnji i datoj saglasnosti za izgradnju.

Z. K.

Slični sadržaji u svakom dijelu grada Vuković je najavio izgradnju novih parkova.

- Kolege iz Zelenila će pokušati da iskoriste lijepo vrijeme kako bi priveli kraju radove na izgradnji novog parka u Zagoriču, a odmah početkom nove godine krećemo u realizaciju još jednog projekta ovog tipa, a to je izgradnja parka na Koniku. Ideja nam je da do kraja mandata ove gradske uprave ovakve i slične sadržaje dobije svaki dio grada - zaključio je Vuković.

Lokacija budućeg parka na Zabjelu

Dobre vijesti iz Zavoda ,,Komanski most“

Svi negativni na korona virus Svi korisnici Zavoda ,,Komanski most“ negativni su na korona virus.

- Po preporukama Instituta za javno zdravlje, nakon petnaest dana ponovljeno je testiranje naših korisnika, gdje su rezultati pokazali da su svi korisnici negativni. Tako u ovom trenutku u našoj ustanovi nema korisnika koji su pozitivni na korona virus – kazao je za Pobjedu direktor Komanskog mosta Vaselj Dušaj.

Dušaj je istakao da se u Zavodu poštuju i primjenjuju sve preventivne mjere u borbi protiv korona virusa.

- Higijena u ustanovi je na visokom nivou, prostorije se redovno provjetravaju, koristi se zaštitna medicinska oprema i postupa se u skladu sa svim propisanim instrukcijama i preporukama. Svi naši korisnici koji su bili pozitivni na pomenuti virus, tokom trajanja infekcije bili su

zdravstveno zbrinuti u odvojenom objektu, paviljonu C – kazao je Dušaj.

Medicinski tim i svi zaposleni, dodaje Dušaj, sa posebnom pažnjom i velikom odgovornošću brinu o korisnicima.

- Korisnici su bili pod stalnim medicinskim nadzorom i vršene se redovne kontrole laboratorijskih analiza i ostalih dijagnostičkih pretraga po potrebima. U ovim teškim vremenima, kada se cijeli svijet susreće sa izazovima zbog epidemiološke situacije, želimo da se zahvalimo svima koji su pokazali spremnost, da pruže nesebičnu pomoć i podršku kako bismo iz situacije u kojoj smo bili izašli bez posljedica. Međusobnu solidarnost i saradnju ne smijemo zaboraviti ni kada pandemija prođe, već se truditi da se na tim principima naše društvo uvijek zasniva – Nj. B. poručio je Dušaj.

Zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović obišao gradilište Bulevara Veljka Vlahovića Novi Bulevar Veljka Vlahovića na Starom aerodromu, važna investicija u saobraćajnoj infrastrukturi glavnog grada, gradi se u skladu sa planiranom dinamikom, konstatovao je zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović koji je juče obišao gradilište.

Vešović je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je gradska uprava ostvarila u godini na izmaku, potencirajući da je realizacija ambiciozno postavljenog budžetskog plana premašila očekivanja, što je stvorilo preduslov za nesmetanu realizaciju kapitalnih investicija, ali i za obezbjeđenje i unapređenje pojedinih servisa i sadržaja koje život u Podgorici čine ugodnijim i ljepšim.

- Kao zamjenik gradonačelnika kome je osnovna preokupacija kapitalni razvoj grada, u okviru kojeg su, svakako, jedan od prioriteta investicije u saobraćajnu infrastrukturu, mogu da kažem da sam ponosan ostvarenim rezultatima. Iako smo uglavnom bili fokusirani na periferiju Podgorice, polazeći od cilja da se tranzitne rute pretvore u saobraćajnice bulevarskog karaktera, nijesmo zapostavili ni gradske bulevare. Vjerujem da ovaj projekat i ova investicija ubjedljivo svjedoči o tome jer danas u društvu naših partnera iz Uprave javnih radova i kompa-

Izgradnja dinamična i kvalitetna

Juče na Starom aerodromu

nije Tehnoput, koja izvodi radove na Bulevaru Veljka Vlahovića, svjedočimo dinamičnom i kvalitetnom izvođenju radova saopštio je Vešović.

Bulevar će biti dug dva kilometra i imaće šest saobraćajnih traka. Na pojedinim dionicama biće širok blizu 50 metara.

- Ovo nije jedina investicija u saobraćajnu infrastrukturu na

ovom mikrolokalitetu. Nedaleko odavde gradimo i Zmaj Jovin bulevar koji je vrijedan 1,6 miliona eura, a takođe, u neposrednoj blizini ove lokacije zajedničkim naporima privodimo kraju realizaciju investicije u Dom za stare, tako da su ukupne investicije na ovom prostoru blizu 20 miliona eura - istakao je zamjenik gradonačelnika.

Kupovina autobusa naredne godine Zamjenik gradonačelnika poručio je da se nastavljaju aktivnosti gradske uprave u unapređenje saobraćaja u Podgorici.

- Nove saobraćajnice povećavaju frekvenciju saobraćaja, ali naša je želja da smanjimo saobraćajne gužve kroz projekat modernizacije javnog prevoza i u tom cilju ćemo raditi tokom naredne godine. Plan nam je da obezbijedimo nove autobuse, ali jednako tako da poboljšamo i saobraćaj u mirovanju kroz izgradnju novih parking prostora u modelima javno-privatnog partnerstva, koje u upravi Glavnog grada već razvijamo - poručio je Vešović.

Izgradnja Bulevara Veljka Vlahovića počela je krajem oktobra, rok za završetak radova je 30 mjeseci, a ukupna vrijednost investije je 4,6 miliona eura. Nj. B.

Arena

20 Sportski miks

Subota, 19. decembar 2020.

Prva liga Crne Gore za vaterpoliste

Primorac pet od pet Kataro Primorac

4 18

BUDVA - Bazen ,,Dragan Trifunović“. Igrano bez prisustva publike. Sudije: Đurašković i Kontić. Rezultat po četvrtinama: 1:4, 0:3, 2:3, 1:8.

K ATA R O : B j e l i c a ( t r i odbrane), Marinković (četiri o d b r a n e ) , Pa u n ov i ć 1 , Uskoković, Marković, Mršić 1, Popović 1, Jašović, Vujović 1, Milaš, Vuksanović, Vujošević, Pržica, Gopčević.

PRIMORAC: Kralj (5 odbrana), Isljamović (6 odbrana), Drašković 2, Crepulja 1, Gopčević 1, Mačić 3, Molten 2, Adžić, Janović 4, Perković, Da Silva, Matković 1, Stanojević 1, Ristelić 3.

Vaterpolisti Primorca igraju odlično, a do petog trijumfa u domaćem šampionatu stigli su sinoć u meču protiv gradskog rivala Katara. U trijumfu od 18:4 istakao se Mlađan Janović sa četiri gola, po tri gola postigli su Aljoša Mačić i Stefan Ris-

Pol Skols i Majkl Oven hvale tim koji sa klupe vodi Ole Gunar Solskjer

Mančester može da bude prvak

Mančester junajted je pobjedom protiv Šefilda nastavio seriju odličnih rezultata u gostima.

telić, dva puta su bili sigurni Vuk Drašković i Ešvort Molten, a po jedan gol dali su Marko Gopčević, Damir Crepulja i Dušan Matković.

U Kataru po gol postigli su Veljko Vujović, Miljan Popović, Marko Mršić i Bojan Paunović.

Prvenstvo se nastavlja u neđel-

ju utakmicom Budva -Kataro, dok će naknadno biti objavljen termin mečeva Jadrana iz Herceg Novog koji je imao obaveze A. M. u Ligi šampiona.

Suspenzija zbog sistematskog dopinga produžena za naredne dvije godine

Bez Rusije na OI i ZOI Meksikanac će i naredne godine voziti u Formuli 1

Šansa za Pereza u Red Bulu Serhio Perez (30), meksički vozač u Formuli 1, dogovorio je ugovor u Red Bulu za narednu godinu, prenijeli su austrijski i njemački mediji.

Doskora vozač ekipe Rejsing Pointa dobiće priliku da u jačem timu zamijeni Aleksandra Albona. Tajlanđanin Albon tokom 2021. godine neće imati priliku da bude dio zva-

nične postave nekog F1 tima.

Do prije nekoliko dana djelovalo je izvjesno da će Perez ostati bez tima za narednu sezonu.

Njegovo mjesto u Rejsing Pointu (ubuduće tim Aston Martin) zauzeće četvorostruki šampion svijeta Sebastijan Fetel.

Ipak, Perez je atraktivnom vožnjom ove sezone zaslužio povjerenje Red Bula, a posebno impresivan bio je na Velikoj nagradi Sakira u Bahreinu, kada je došao do prvog trijumfa u karijeri.

Interesantno, Perez je šampionat završio na četvrtoj poziciji, iza novog timskog kolege, Holanđanina Maksa Ferstapena.

S. S.

Rusija neće imati zvanične timove, niti će moći da koristi zastavu, puno ime i himnu na Olimpijskim igrama u Tokiju naredne godine, kao i na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu 2022. godine.

Sud za arbitražu u sportu (CAS), vrhovno tijelo za sporove u planetarnom sportu, u Lozani (Švajcarska) je donio odluku koja se tiče nastupa ruskih timova i sportista pod ruskom zastavom za naredne dvije godine. Takođe, odluka se tiče i za učešća na šampionatima planete tokom tog perioda. Rusija neće moći ni da u naredne dvije godine aplicira za organizaciju bilo kakvih velikih sportskih događaja. Odluka se tiče višegodišnjeg procesa nakon dokaza o sistematskom dopingu u toj zemlji, uz izvještaje Svjetske antidoping komisije (WADA) da Rusija nije na pravi način i u dovoljnoj mjeri krenula

u borbi sa dopingom u zemlji.

Ruski timovi i sportisti ipak će moći da nastupe na narednim OI i ZOI, kao i na šampionatima svijeta uključujući fudbalski Mundijal u Kataru 2022. godine - ukoliko budu imali čiste doping kartone. Učinjen je ustupak da se, uz imena ,,Neutralni tim“ i ,,Neutralni sportista“ može istaći i ime ,,Rusija“, pod uslovom da ,,Neutralni tim“ bude prevashodno istaknuto.

Po ovoj presudi CAS-a, ruski zvaničnici, uključujući predsjednika Vladimira Putina, moći će da u narednom periodu prisustvuju na velikim sportskim takmičenjima, ukoliko ih pozovu šefovi država domaćina konkretnih nadmetanja. Kazne koje su usvojene su duplo blaže od striktne četvorogodišnje suspenzije, koju je tražila WAD A, nakon prvobitnog izvještaja podnešenog S. S. CAS-u u Lozani.

Kompanija Ineos ušla u najjači tim Formule 1

Volf na čelu Mercedesa još tri godine Njemac Toto Volf biće na čelu tima Mecedesa u Formuli 1 i u naredne tri godine, potvrđeno je iz te kompanije.

Funkcioner čija je vizija donijela potpunu dominaciju te ekipe u posljednjih sedam godina u ,,najbržem cirkusu“, tako je demantovao glasine da će osnovati novi tim.

Takođe, trećina akcija tima

Mercedesa u Formuli 1 prodata je kompaniji Ineos, hemijskom gigantu kojim rukovodi najbogatiji Britanac ser Džim Retklif. Ineos godinama rukovodi najboljim timom drumskog biciklizma, a na ovaj način obezbijeđenja je dugoročna finansijska stabilnost ekipe sa šampionskim ambicijama u F1.

Volf će u godinama pred nama imati težak zadatak da zadrži dominaciju u novoj eri Formule 1, sa potpuno novim pravilima konstrukcije bolida, koja stupaju na snagu od početka 2022. godine.

S. S.

,,Crveni đavoli“ su slavili 3:2 nakon preokreta i prišli vodećem Liverpulu na pet bodova.

Fudbal koji igra tim sa ,,Old Traforda“ pohvalili su Pol Skols i Majkl Oven, nekadašnji reprezentativci Engleske.

- Ako im ključni igrači budu zdravi do kraja prvenstva, mislim da imaju šansu da idu do kraja. Igraju jako uzbudljiv fudbal, a čini mi se da je Solskjer konačno našao pravu formulu. Posljednjih pet utakmica nije promijenio sastav i sve odlično funkcioniše. Postava 4-2-3-1 savršeno odgovara

njegovim igračima, a napad je jedan od najboljih u Evropi.

Ključno je da Pogba i Matić uspostave kontrolu u veznoj liniji. Ako su oni stabilni i lopta brzo dođe do Fernandeša, Junajted je ubojit - rekao je Skols.

Sa tim se slaže i legendarni napadač Liverpula - Majkl Oven.

- Mogu da budu prvaci, to je sigurno, ali to mogu ostvariti jedino ako stalno koriste svoje najbolje igrače. Ako si Pogbu i Fernandeša platio desetinama miliona funti, onda ti oni ne smiju biti na klupi. Nevjerovatno mi je da je bilo perioda u kojem Pogba, Fernandeš i Rašford nijesu bili zajedno u timu. Oni moraju stalno da igraju jer su fantastični zajedno - kazao je Oven.

D. K.

Španac će dobiti šansu do kraja prazničnog perioda

Uprava Arsenala podržala Artetu Mikel Arteta ima punu podršku uprave Arsenala na poziciji menadžera, uprkos očajnim rezultatima ,,tobdžija“ ove sezone.

Klub iz Sjevernog Londona je trenutno tek na 15. mjestu u Premijer ligi, u zoni borbe za opstanak umjesto pozicije u zoni evrokupova. Ipak, Španac će imati još prilika da dokaže da je pravi trener za veliki klub.

Londonski mediji su objavili, da je uprava odlučila da pruži povjerenje Arteti makar do kraja prazničnog perioda. Zaključno sa prvom sedmicom januara Arsenal će odigrati još četiri kola Premijer lige i tada će biti jasnije da li bivši vezista zaslužuje da bude menadžer tima.

U 13 mečeva Premijer lige ove sezone Arsenal je izgubio čak sedam puta i ima svega četiri trijumfa.

S. S.

WBC šampion teške kategorije govorio o borbi za ujedinjenje kruna

Fjuri - Džošua mora da se održi naredne godine Tajson Fjuri, neporažena zvijezda teške kategorije boksa i WBC šampion svijeta, kritikovao je velikog rivala Entonija Džošuu jer Džošua nije otvoreno i javno zahtijevao njihov duel nakon pobjede nad Kubratom Pulevom.

Po riječima kontroverznog Britanca Fjurija, duel sa zemljakom Džošuom za ujedinjenje svih relevantnih kruna profesionalnog boksa mora biti održan naredne godine.

- Jasno je da u 2021. godini ova borba mora da se održi. Džošua je preskočio poslednju prepreku Puleva. Obojica smo slobodni za duel, i Entoni i ja, ali ne znam da li obojica to želimo.

Njemu su postavili veoma direktno i jasno pitanje: ,,Želiš li da se boriš sa Fjurijem?“ Bio je potreban veoma jasan odgovor, zar ne? On nije odgovorio tako.

Kada bi mene pitali to, ja bih rekao da želim, naravno. Kada pobijedim Džošuu naredne godine, biće jasno da sam pobijedio sve najbolje boksere naše

ere. Entoni je sjajan sportista, pobjeđivao je velike borbe, ima zlato sa Olimpijskih igara i poštujem ga - rekao je Fjuri.

Očekuje se da borba za ujedinjenje pojaseva teška kategori-

je bude održana tokom proljeća naredne godine na stadionu Vembli u Londonu. Teška kategorija nema apsolutnog šampiona još od Lenoksa Luisa 2011. godine.

S. S.

Arena

Subota, 19. decembar 2020.

Fudbal

21

ZIMA NA + 18: Trener Budućnosti Mladen Milinković za Arenu sumirao učinak ekipe koja je dominirala tokom jeseni

Desetka za polusezonu PODGORICA - Kada biste treneru Budućnosti Mladenu Milinkoviću dali mogućnost da ocijeni svoj tim za učinak u polusezoni, evo kako bi on to uradio: - Desetka - bez trunke premišljanja kaže pedeset dvogodišnji Lozničanin na početku razgovora za Arenu.

Uslijedilo je objašnjenje: - Igrali smo odlično, napravili izuzetnu seriju pobjeda, a na kraju jeseni smo stekli 18 bodova prednosti na vrhu tabele.

Vjerujem da sve što smo postigli zaslužuje najveću ocjenu ističe Milinković.

Aplauz za Budućnost.

Nije prvi put da ,,plavi“ na polusezoni imaju dvocifrenu prednost u ulozi lidera. Ali nikada ranije nijesu bili tako superiorni tokom jeseni.

Podgorički klub otišao je na pauzu nakon što je na posljednjih 18 utakmica ostvario 17 pobjeda i remi. Posljednja u nizu stigla je protiv Petrovca pod Malim brdom (1:0).

Kao tim koji je dao najviše golova (37), a primio najmanje svega 14 u 19 kola.

Kao ekipa koja je ostavila najjači utisak možda i u cijeloj biografiji Telekom 1. CFL. Samo donekle je Dečić mogao da prati Budućnost koja je u finišu polusezone polazala da nema premca na domaćoj sceni.

Već sada, mada i mnogo ranije je bilo jasno da titula neće mijenjati vlasnika.

- Slabiji je bio samo početak. A znam i zašto - dugo smo bili u karantinu, izdešavalo se sve ono oko korona virusa, bili smo u izolaciji, nakon toga trenirali po posebnom režimu…

Sve to je ostavilo traga, ali srećom brzo smo se vratili na pravi kurs koji smo zauzeli još prošle sezone kada smo osvojili titulu. Kako je vrijeme odmicalo igrali smo sve bolje.

Pokazalo se da konkurenti ne mogu da prate taj ritam. Ponosni smo na tabelu, ali ne želimo na tome da stanemo.

Imamo obavezu da na proljeće budemo jednako dobri, a ako može i još uspješniji - poručio je Milinković, a potom dodao: - Rekli su mi saradnici da je Budućnost jedne godine imala dvocifrenu zalihu na polusezoni, ali da je u nastavku stigla do trofeja tek u posljednjem kolu. To nas opominje da zadržimo ozbiljnost. Fudbal je to, a crnogorska liga je takva da se stvari brzo mijenjanju.

Ipak, da budemo realni, ne vjerujem da može da se dogodi takvo čudo pa da ne osvojimo novu titulu - smatra kormilar ,,plavih“.

Bez ikakve dileme, Podgoričani će osvojiti petu titulu u klupskoj istoriji, a prvi put dva

Milinković: Nemam ponuda, svi planovi vezani za Budućnost

puta uzastopno.

Milinković to može da uradi najdominatnije od svih prethodnika na klupi.

- Vjerujete, ne opterećujem se rekordima. Možda je to interesantno za nekog drugog, ali meni nije toliko. Naravno, bilo bi lijepo da osvojimo titulu uz najveću bodovnu prednost na kraju, ali u krajnjem je važno da je osvojimo. To je primarni cilj kluba i mi ćemo to, ubijeđen sam, ostvariti - kaže Milinković, koji je odmah poslije utakmice sa Petrovcem otputovao kući u Loznicu.

Budućnost na proljeće može da pomjeri i neke druge granice, a to je da premijerno podigne oba domaća trofeja u istoj sezoni.

- Snažno želimo duplu krunu.

Nadam se da je trenutak da i to postignemo. Nije bilo prilike da u tome uspijemo prošle sezone zbog pandemije, ali sada branimo trofej Kupa, budući da je Budućnost posljednji osvajač tog pehara. Bila bi to kruna takmičarske godine, a i nagrada za ovu sjajnu generaciju koja zaslužuje tako nešto. Čestitke igračima na svemu što su pokazali, kako su trenirali, ponašali se, ispunjavali sve što je pred njima bilo postavljeno. Čestitke i svima u klubu jer bez njih ni mi ne bi bili ovako uspješni - rekao je Milinković. ,,Plavi“ su igrali moderan, brz, atraktivan, raznovrstan i efikasan fudbal tokom jeseni.

Uz to je bilo i spektakularnih pogodaka, a i brojnih strijelaca.

Najviše golova je dao Draško Božović - devet, Dejan Zarubica je potpisao pet, Igor Ivanović četiri, a toliko je dao i Miloš Raičković, svaki za priču.

9

golova tokom jeseni postigao je Draško Božović, najefikasniji igrač Budućnosti

Pred kraj polusezone je proradio Petar Grbić, doprinos prema naprijed je stigao i iz zadnje linije, a i sa klupe.

Tu su i mlade zvijezde u povoju - Bogdan Milić, Anto Babić, Lazar Mijović, Viktor Đukanović…

Bio je i Ivan Bojović do trenutka kada je odbio da potpiše ugovor.

16

pobjeda u prvoj polusezoni Telekom 1. CFL upisali su ,,plavi“ koji imaju još i remi, kao i dva poraza

Da li biste nekog izdvojili?

- Draško je dao najviše golova, a bilo je perioda kada su pogađali Ivanović, Raičković, pa u finišu Zarubica i Grbić. I odbrana je dala doprinos. Takođe i mladi igrači kojima smo davali prostora i jako nam je bitan njihov napredak. Fudbal je ekipna igra. Za rezultate su

zaslužni svi. Nikada ne izdvajam pojedinca. Mi smo tim - naglašava Milinković.

Budućnost je na odmoru do 11. januara…

- Igrači će imati sedam dana potpunog odmora, a nakon toga treba da rade po programu koji su dobili. Kada na prozivku dođu u dobroj kondiciji, biće nam lakše da sprovedemo ono što smo zamislili. Prvi dio priprema sprovešćemo kod nas, a zatim idemo u Antaliju, gdje ćemo igrati jače utakmice, sa protivnicima različitih stilova, iz različitih zemalja. To bi trebalo da nam koristi kada dođu evropske utakmice.

Uefa je uvela novo takmičenje i uz malo sreće nije nemoguće

Talenat, kvalitet, individualni učinak na terenu, uz dobre igre i rezultate tima, neki su od ključnih faktora koji prodaju igrače.

Za sve to je zaslužan i trener - može li se dogoditi da Mladen Milinković dobije inostranu ponudu nakon svega što je postigao sa ekipom Budućnosti?

- Nemam ponuda. Svi moji planovi vezani su za Budućnost. Imam ugovor i posvećen sam klubu. Želim da osvojimo novu titulu, a nadam se i prvu duplu krunu - rekao je Milinković.

da se plasiramo u grupnu fazu.

Jeste to najslabije takmičenje, ispod Lige šampiona i Lige Evrope, ali je evropsko. Za nas svakako privlačno - rekao je Milinković.

Hoće li biti pojačanja u januarskom prelaznom roku?

- Sva pitanja oko igračkog kadra ostavili smo za iduću sedmicu.

Do tada ćemo napraviti dodatnu analizu i na osnovu toga donositi odluke - zaključio je Milinković.

D. KAŽIĆ

Mrvaljević: Presudilo je srce Dres Budućnosti u nastavku sezone nosiće mladi napadač Marko Mrvaljević.

Devetnaestogodišnji ofanzivac je izdanak škole ,,plavih“, a za prvi tim je debitovao u prethodnoj šampionskoj sezoni kada je upisao tri nastupa.

Jesenas je bio pozajmljen Titogradu za koji je postigao pet golova.

Mrvaljević se vratio u matični klub sa kojim je potpisao ugovor do januara 2023.

- Presrećan sam zbog povratka u Budućnost. Vraćam se u klub dječačkih snova. Moja želja za povratkom je bila velika. Postojalo je interesovanje sa raznih strana - od klubova iz naše lige, regiona i Evrope, ali je presudilo srce rekao je Mrvaljević za sajt Budućnosti.

Mrvaljević je tokom jeseni postigao pet lijepih pogodaka protiv Petrovca, Iskre, Zete, Podgorice i Dečića, a svojim egzekucijama je direktno donio devet od 17 bodova Titogradu.

Vratio se pun samopouzdanja, ali svjes-

tan da će morati da se bori za mjesto u timu.

- Na kraju prošle sezone sam procijenio da pored saigrača kakvi su Aleksandar Vujačić, Dejan Zarubica i Panajotis Moraitis vjerovatno ne bih imao minutažu i da je najbolje da

odem na pozajmicu. Ispostavilo se da sam dobro postupio, a vraćam se sa željom da se prije svega dobro fizički spremim. Nadam se da ću se izboriti za mjesto, a očekujem puno golova na domaćoj i međunarodnoj sceni - ističe Mrvaljević.

22

Arena

Sportski miks

Održana 62. ulična atletska trka Oslobođenje Podgorice - Memorijal ,,Veliša Mugoša“

FINALNI TURNIR KUPA ZA RUKOMETAŠE: Partizan 1949 sk

Pobjednici Slađana Pejović i Goran Bubanja Pobjednici u trci seniora i seniorki

PODGORICA - Slađana Pejović (eks Perunović) i Goran Bubanja najbolji su takmičari 62. ulične atletske trke Oslobođenje Podgorice - Memorijal ,,Veliša Mugoša“, koja je juče održana na kružnoj stazi na brdu Gorica. Najstarija sportska manifestacija u Crnoj Gori, održana je pod pokroviteljstvom Glavnog grada i tehničkoj organizaciji ATK ,,Podgorički maraton“, a okupila je oko 100 takmičara iz skoro svih atletskih klubova Crne Gore.

Takmičenje je otvorio ispred Glavnog grada predstavnik Sekretarijata za kulturu i sport Rajko Ćupić, a ispred ASCG manifestaciji su prisustvovali predsjednik Gojko Banjević, direktor Milorad Vuletić i sekretar Milan Madžgalj. Zbog epidemije korona virusa trka je organizovana bez prisustva publike uz pridržavanje svih epidemioloških mjera.

Održane su trke u kategorijama pionira, juniora, seniora, rekreativaca, pripadnika Vojske i policije i tri kategorije veterana. Prva tri takmičara u glavnim trkama seniora i seniorki dobili su novčane nagrade.

U glavnoj trci kod seniorki 15. put uzastopno pobijedila je naNIKŠIĆ – Poštujući preporučene epidemiološke mjere, zbog pandemije, juče su priznanja najuspješnijim sportistima i sportskim radnicima Nikšića uručena na prigodnoj svečanosti u Nikšićkom pozorištu.

Epitet prvog među deset najboljih sportista u godini na izmaku ponio je karatista Onogošta Predrag Smolović, najbolji klub je Karate klub Onogošt, najuspješniji trener Dragoljub Fatić, društveno-sportski radnik Đorđije Goranović, najbolji rekreativac Branka Drobnjak, pedagog fizičke kulture Ranko Perović, a najbolji sportski novinar Ivan Roćenović iz RTV Nikšić.

Među deset sportista našli su se i Simon Knežević (tenis), Milutin Osmajić (fudbal), Radosav Spasojević (košarka), Slađana Perunović (atletika), Sara Blečić (rrukomet), Jovana Peković (džudo), Niko Perošević

Aplauzi za Filipa Posebno priznanje dobio je Filip Pavlićević iz Podgorice, koji je najmlađi učesnik manifestacije, zbog čega je i dobio velike aplauze starijih kolega. Zanimljivo je da je njegova majka Vesna, nastupila u trci na 4.000 metara, u konkurenciji seniorki, gdje je bila drugoplasirana.

jbolja crnogorska atletičarka Slađana Pejović, članica Nikšića, dok je u trci kod seniora trijumfovao atletičar Sparte Goran Bubanja. Ispred ASCG predsjednik Gojko Banjević uručio je zlatnu plaketu Sekretarijatu za kulturu i sport Glavnom gradu za izuzetan doprinos organizaciji ovogodišnje manifestacije.

Rezultati po disciplinama: 600 m – pionirke : 1. Anabela Mujovi (Sanja), 2. Nikolina Marović (Orion), 3. Maja Popović (Budućnost); 600 m – pioniri: 1.

Muhamed Beriša (Nikšić), 2.

Luka Tadić (Nikšić), 3. Ivan Popović (Nikšić); 1000 m – juniorke: 1. Amina Suljević (Jedinstvo), 2. Milja Joksimović (Jedinstvo), 3. Antonela Gazivoda (Orion); 1500 m – juniori : 1. Jovan Miladinović (Podgorički maraton), 2. Nikola Mišeljić (Sanja), 3. Boško Begović (Budućnost); 4000 m – seniorke 1. Slađana Pejović

Subota, 19. decembar 2020.

(Nikšić), 2. Vesna Pavlićević (Podgorički maraton), 3. Elazana Guberinić (Orion); 4000 m – rekreativke: 1. Sandra Rakočević, 2. Kristina Božović, 3.

Mija Bojičić; 4000 m – veteranke: 1. Rada Miladinović; 5000 m – seniori – Memorijal ,,Veliša Mugoša“: 1. Goran Bubanja (Sparta), 2. Dragoljub Koprivica (Mornar), 3. Petar Drinčić (Sparta), 5000m – rekreativci: 1. Aleksa Maliković, 2. Vasilije Ščepanović, 3. Savo Aligrudić; 5000 m – veterani (40-50 godina): 1. Veselin Petrušić (Nikšić), 2. Igor Jokić (Sutomore); 5000 m – veterani (50-60 godina): 1. Slavoljub Miladinović, 2. Nikola Vukčević, 3. Dušan Krcunović; 5000 m – veterani (preko 60 godina): 1.

Mirko Knežević, 2. Milan Vujičić, 3. Spaso Paloski; 5000 m – pripadnici Vojske: 1. Slavko Rakočević, 2. Kadrija Bošković; 5000 m – pripadnici policije: 1. Darko Šekularac.

R. P.

Komovi 21 (10) Partizan 1949 24 (8) PODGORICA - Univerzitetska dvorana. Igrano bez prisustva publike. Sudije: I. Bailović (Pljevlja) i K. Marković (Cetinje). Sedmerci: Komovi 3 (2), Partizan 2 (2). Isključena: Komovi 10, Partizan 10 minuta.

KOMOVI: Filipović, A. Kastratović (13 odbrana), Stojanović, Zeković, Milović, Račić 3, Stojanović, Radojević, Zonjić 4 (2), Elezović, Marsenić 11, Ćirović, Vojvodić, V. Kastratović 2, Varagić, M. Kastratović 1.

PARTIZAN 1949: Čolo (13 odbrana), Čule (4 odbrane i sedmerac), Mudreša, Marković 1, Samardžić 1, Pejović, Međedović 5, Klakor, Mrvaljević, Drakulović 7, Došković, Drašković, Mandić, Barac 4, Peruničić 5, Kaluđerović 1.

Trofej Kupa Crne Gore za rukometaše dobiće novog vlasnika Komovi su poraženi od Partizana 1949 (24:21), koji će u finalu večeras od 18 sati igrati sa Lovćenom, Prvi polufinalni par na finalnom turniru za sezonu 2019/20. odigrao je uzbudljiv meč, u čijih prvih 10 minuta su Komovi postigli samo gol i bili bez rješenja za Martina Čola, koji je za isto vrijeme sakupio šest odbrana.

Andrijevčani su dozvoljavali Tivćanima previše lakih pozicija na šut, što se promijenilo drugačijom postavkom odbrane.

Kombinovana defanzivna postavka Komova zbunila je Parti-

Trofej mij



Finale će se igrati večeras u 18 sati u Univerzitetskoj dvorani u Podgorici

zan, ali je ostala rezultatska neizvjesnost zahvaljujući Čolu i ne previše raznovrsnim napadu branioca trofeja.

Komovi su na odmor otišli prednošću 10:8, poslije pet i po minuta igre u drugom poluvremenu poveli 13:10, da bi Partizan 1949 - konstantno igrajući bez golmana u napadu - za samo šest minuta poveo 15:13.

Trener Komova Radoje Lekić morao je da pozove tajm-aut. ,,Probudio“ je svoje izabranike, koji su zaigrali energičnje u odbrani i u 47. minutu preko Nemanje Marsenića iz kontre došli u vođstvo - 17:16.

Ivan Čule je pri tom rezultatu odbranio sedmerac beku Komova Slobodanu Zonjiću, a Veselin Drakulović sa dva vezana gola donio novu prednost tivatskom timu.

I Komovi su imali raspoloženog golmana - Aleksandar Kastratović spriječio je Dražena Mandića da u kontri donose

,,plus 2“ tivatskom timu, ali se to ipak dogodilo u 55. poslije pogodaka Gavrila Samardžića i Drakulovića.

Tri minuta i 40 sekundi do kraja Đorđo Peruničić je lansirao ,,crno-bijele“ na 21:18, a Drakulović minut kasnije faktički riješio pitanje pobjednika.

Tačka je stavljena četvrtom odbranom Ivana Čulea, za povra-

Poznati finalisti Evro za rukometaši

FRANC I NORV ZA PE PODGORICA - Rukometašice Francuske i Norveške zakazale su u neđelju finale Evropskog prvenstva.

Aktuelne šampionke odigrale su sjajan meč sa Hr-

vatskom, pobijedile 30:19 i taktički nadigrale rivalke.

Slabog mjesta u redovima Francuske nije ni bilo, a duga klupa pomogla im je da potpuno zaustave najraspoloženije rukometašice

Hrvatske.

Francuska je odigrala najbolji meč na Evropskom prvenstvu, a bekovi važnu ulogu nakon promjenljivih izdanja na šampionatu.

Super skandinavski derbi

Predsjednik Opštine Milutin Simović uručio priznanja najboljim sportistima Nikšića u 2020.

Sport je tradicionalni reprezent Nikšića (odbojka), Vladimir Vukmirović (skijanje) i Nina Vujičić (biciklizam).

Proglašenju najboljih prisustvovao je gradonačelnik Milutin Simović, koji im je uručio priznanja i ohrabrio ih da nastave stazama uspjeha.

- Lokalna uprava s posebnom pažnjom želi da podstiče sport, jer po njemu je Nikšić uvijek bio prepoznat. Razmišljamo koji je optimalan način pomaganja, ali jasno je da treba da obezbijedimo sasvim drugačiju podršku, jer do sada smo imali pravilnik po kome se iz budžeta značajnije izdvajalo za tri kolektiva, istina

zaslužna, a to su FK Sutjeska, KK Sutjeska i DžK Akademik, koji su i u vlasništvu Opštine Nikšić.

Radimo na novom pravilniku koji će podrazumijevati podršku i prema ostalim sportskim klubovima, ali moraćemo definisati prioritete. Kriterijumi moraju biti transparentni i do njih moramo zajednički doći.

Ideja je da klub koji bi pomagali mora imati određeni broj reprezentativaca, takmičiti se u određenom rangu, a svi će morati imati poseban odnos odgovornosti prema mlađim sportistima. Ne mjeri se kvalitet nekog kluba po mjestu koje zauzima na

tabeli, već i po tome koliko okuplja mladih ljudi, koliko ima selekcija i koliko smo pažljivi prema toj djeci, jer treba regrutovati prvotimce. Poštujem svakog sportistu koji dolazi sa strane i bije bitke pod zastavom Sutjeske, ali moramo se vratiti našim najmlađim sugrađanima, kako oni ne bi odlazili iz našeg grada. Taj zadatak sam postavio sebi i svojim saradnicima, a to je očekivanje sportske javnosti kazao je predsjednik Milutin Simović, a onda se osvrnuo i što je sve urađeno po pitanju infrastrukture.

Nabrojao je Simović što je sve

urađeno kraj Bistrice i koji su radovi u toku, da je izgrađena nova dvorana u kasarni ,,13. jul“, ali najavio je i rekonstrukciju Sportskog centra.

- Već smo obezbijedili sredstva

za adaptaciju u iznosu od 240.

000 eura. Mijenja se parket u dvorani, stići će novi koševi, golovi, mreže za odbojku, biće izgrađena i platforma za osobe sa invaliditetom na bazenu, a sve

Arena

Subota, 19. decembar 2020.

kinuo krunu Komovima, Lovćen ubjedljiv protiv Budućnosti

M. BABOVIĆ

jenja vlasnika

Slavlje rukometaša Partizana 1949 poslije meča sa Komovina

tak Komova bilo je prekasno...

Tim Dejana Stjepčevića igraće večeras za drugi trofej Kupa u klupskoj istoriji...

Lovćen 41 (26) Budućnost 22 (5) PODGORICA - Univerzitetska dvorana. Igrano bez prisustva publike. Sudije: N. Mitrović i

M. Vešović (Podgorica). Sedmerci: Lovćen 5 (3), Budućnost 5 (3). Isključenja: Lovćen 4, Budućnost 14 minuta.

LOVĆEN: Borilović (osam odbrana), Borozan (11 odbrana i sedmerac), Beloica 1, Pajović 2, Ćorsović 3, Marković 1, Kaluđerović 6, Poje 4, Pejović 4, Drakulović 2, Božović 4, Latković 2, Pravilović 5, Mrvalje-

vić 6, Bulajić 1.

BUDUĆNOST PODGORICA: N. Lipovina (šest odbrana i sedmerac), Sinđić (pet odbrana), Zmajević 1, Jokić, Dobrović 3, Otašević, P. Đurović, A. Đurović 8, Hazirović, D. Lipovina 3, Pantović, N. Jovanović 3, Pešić 3, Simićević 1, A. Jovanović.

U duelu Lovćena i Budućnost Podgorice - aktuelnog šampiona države i jedinog drugoligaša na finalnom turniru - nije bilo ni trunke dileme.

Strateg Lovćena Duško Milić počeo je sa najjačom postavom, koja je za 10 minuta postigla isto toliko pogodaka, a primila samo dva. Milić je postepeno najjače adute slao na klupu kako bi im sačuvao snagu za finale i dao šansu mlađima, ali to nije bitnije promijenilo odnos snaga najjače ekipe u državi i ekipe čiji je trener bivši golman Lovćena Nikola Jablan.

Podgorički sastav, koji zbog zdravstvenih i finansijskih problema proteklih dana nije trenirao maksimalnim intenzitetom, mogao je samo da skuplja vrijedno iskustvo protiv velikog favorita za tri trofeja koja se ove sezone dijele na domaćoj sceni.

Lovćen će napasti 10. trofej Kupa od obnove nezavisnosti Crne Ne. K. Gore.

23

Plejmejker Budućnost Volija među najboljim asistentima u istoriji ABA lige

Ivanović napada skor Kuka

PODGORICA - Nikola Ivanović (26), naš reprezentativac i zvijezda Budućnost Volija i ABA lige, već ovog vikenda u gostima Megi ima priliku da postane osmi asistent u istoriji regionalnog takmičenja.

Podgoričanin je u prethodnom kolu, u pobjedi protiv Mornara, imao pet asistencija.

Tako je na vječnoj listi stigao do devete pozicije, sa ukupno 539 asistencija.

Sada je ispred njega igrač koji je dvije godine nastupao za Budućnost Voli, naš bivši reprezentativac Omar Kuk. Amerikanac sa našim državljanstvom je tokom ABA karijere sakupio 545 asistencija.

Ivanović od starta ABA sezone igra izuzetno. Trenutno je četvrti u regionalnom takmičenju po prosječnom indeksnom skoru (18,4, prvi je Filip Petrušev iz Mege sa 26,6).

Zbog manje minutaže u ABA je trenutno osmi strijelac sa 15 poena u prosjeku (Petrušev prvi sa 23,1 a Džastin Kobs četvrti sa 16,1), a 12. asistent sa 4,4 asistencije po meču.

Takođe ima i 1,6 ukradenih lopti po utakmici, po čemu je peti u ABA ligi.

Meč sa Megom u gostima, derbi kola ABA

lige u neđelju, biće izuzetno bitan za ,,plave“. Nova dobra partija Ivanovića olakšala bi put ka pobjedi, kojim bi Podgoričani sačuvali poziciju jedine neporažene ekipe u ligi.

Mega, za koju nastupa naš reprezentativac Marko Simonović, ove sezone ima učinak 7-3 i na drugoj je poziciji po broju bodova.

U prethodnom kolu ABA lige važan skor ostvario je i centar Mornara Uroš Luković.

Startna ,,petica“ Barana postao je tek deseti igrač u istoriji ABA, koji je ostvario makar 300 ofanzivnih skokova tokom karijere u S. S. ovom takmičenju.

Orlando poražen od Šarlota u pripremnoj NBA utakmici

Top izdanje Vučevića Naš Nikola Vučević u dobroj formi dočekaće novu NBA sezonu, dokazuju to njegove partije u pripremnim utakmicama uoči zvaničnog početka lige.

opskog prvenstva ice u Danskoj

CUSKA VEŠKA EHAR pripao je Norveškoj.

Katrin Lunde od 2. poluvremena predvodila je sa gola Norvežanke do velike pobjede nad Danskom (27:24).

Dankinje mogu da žale za

Sportski miks

propuštenim šansama, odigrale su odlično prvo poluvrijeme, a kod vođstva od 12:8 (27. minut) promašile su sedmerac i ispustile još dvije prilike da odu na ,,plus 5“.

Polufinalisti EP izborili su direktan plasman na SP koje će se naredne godine održati u Španiji.

Juče je Rusija savladala Holandiju 33:27 i osvojila 5. mjeesto.

A. M.

Baranin je u porazu Orlanda od Šarlota 123:115 upisao 27 poena i imao 12 skokova. Jedan od najboljih NBA centara šutirao je odlično, 20-12 iz igre.

Ipak, tim sa Floride nije mogao parirati igri bekova Hornetsa - Rozir je postigao 20, a Bol 18 poena u trijumfu.

Luka Dončić postigao je 20 poena uz sedam asistencija i pet skokova, a njegovi Dalas Meveriksi poraženi su od Minesote 129:127 nakon produžetka. Timbervulse je do trijumfa predvodio centar Karl Entoni Tauns sa 20 poena.

Memfis je savladao Atlantu 128:106, a Dilon Bruks odigrao je odlično u pobjedi sa 24 poena. Jonas Valančijunas,

litvanski centar, dodao je 20 poena uz 13 skokova, a plejmejker Dža Morent 18 poena i 13 asistencija.

Golden Stejt je u kalifornijskom duelu savladao Sakramento 123:105. Stefon Kari nakon oporavka od povrede igra odlično, slavni plejmejker u ovom meču postigao je 29 poena uz šest skokova. Herison Barns predvodio je King-

se u porazu sa 17 poena.

Juta je lakše nego se očekivalo došla do trijumfa protiv Los Anđeles Klipersa 125:105. Po 20 poena u pobjedničkoj ekipi ubacili su Džordan Klarkson i Bojan Bogdanović.

Vučevićev Orlando trenutno na pripremama ima skor 1-2.

NBA sezona zvanično počinje u noći između 22. i 23. decemS. S. bra.

Košarkašice Budućnost Bemaxa u dva dana igraće dva puta sa Partizanom

,,Plave“ očekuje dvomeč u Beogradu PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa do kraja godine imaće još dva meča i to u dva dana, a oba će igrati protiv Partizana u Beogradu.

to obuhvata prva faza rekonstrukcije, dok će nastavak radova podrazumijevati unapređenje energetske efikasnosti, kako bi smanjili troškove grijanja - istako je Simović najavljujući da će sa zadovoljstvom

dolaziti da navija za Nikšić i crnogorske selekcije koje budu igrale u Sportskom centru.

U ime nagrađenih zahvalio se sportista Nikšića za 2020. godinu Predrag Smolović.

Ra. P.

Naime, po rasporedu WABA lige, Podgoričanke su trebale da ugoste u ,,Bemax areni“ beogradski tim 2. decembra i to u okviru 6. kola, ali je taj duel odložen na zahtjev Partizana, koji je u svojim redovima imao više pozitivnih slučajeva korona virusa.

U dogovoru dva kluba taj meč trebao je da se odigra u toku ove sedmice, ali je naknadno dogovoreno da Budućnost Bemax i Partizan odmjere snage u Beogradu, a da se prilikom gostovanja Podgoričanki u zemunskoj dvorani ,,Master“

odigra i unaprijed meč 13. kola.

Tako će ova dva tima u dvorani ,,Master“ odmjeriti snage 28. i 29. decembra.

Dvomečom u Beogradu protiv Partizana Budućnost Bemax ima priliku da 2020. godinu zaključi sa četiri vezana tri-

jumfa (,,plave“ su u sedam dana savladale Banoviće i Orlove) i kao apsolutni lider WABA lige.

R. P.

24

Marketing

Subota, 19. decembar 2020.

Feljton

Subota, 19. decembar 2020.

25

12.

ISTORIJA CRNOGORSKOGA SUDSTVA

Kuluk s mjesta na mjesto iđaše i svaki zlodjel od straha treptaše » Piše: Dr Čedomir BOGIĆEVIĆ

PRAVITELJI: SUDNICI – ČINONAČELNICI – KULUGDŽIJE

Na Opštem zboru crnogorskih glavara, 23. septembra 1799, izabrani su sudsko– upravni organi i po nahijama njih pedeset činelnikov koji će nami bit praviteljima dajući im polnomočije za sudit Černogorcu i Berđaninu, malomu i velikomu, po zakonu od nas postavljenomu goda 1798, oktombrija 18. čisla. Ovi izabrani “pravitelji” (njih 50) po nahijama, položili su nakon izbora zakletvu u Cetinjskom manastiru na krst i Jevanđelije da će pravedno suditi po Zakonu iz 1798. godine. (…)

Kuluk je višečlani, putujući po plemenima, pomiriteljni sud. On je bio posebna forma vršenja sudske dužnosti Praviteljstva jer je svoju funkciju vršio na cijeloj teritoriji crnogorskoj u mjestima đe se spor začeo, pa su i svoje presude donosili na licu mjesta



ZAKLETVA PRAVITELJA – SUDNIKA, KULUGDŽIJA

Odmah nakon što su postavljeni na dužnost članova Praviteljstva Suda Crnogorskog i Brdskog, kao pravitelji odnosno činonačelnici, sudnici i kulugdžije, oni su istog dana kada su izabrani (23.09.1799) položili zakletvu pred Narodnom skupštinom i Vladikom Petrom I Petrovićem (Ovđe donosimo samo fragment njihove zakletve koja u cjelini nije sačuvana). ...Da svaki suditi ima po zakonu... niti da će suditi po hajtaru no kako zakoni opisuju i po zakonu sentence sočinjavati po dostojaniju djela onijeh koji zakon prestupe.

KULUK

Praviteljstvo Suda Crnogorskog i Brdskog, kao prvi centralni natplemenski državni sud u narodu je bio poznat pod imenom Kuluk, pošto su izabrane sudije (pravitelji) radili u njemu besplatno, tj. kulučili. Kuluk je višečlani, putujući po plemenima, pomiriteljni sud. On je bio posebna forma vršenja sudske dužnosti Praviteljstva jer je svoju funkciju vršilo na cijeloj teritoriji crnogorskoj u mjestima đe se spor začeo, pa su i svoje presude donosili na licu mjesta. Kao takva forma sudačke dužnosti Kuluk je,

Spomenik Suli Radovom u Komanima

Kućište Sule Radovog u Komanima

pored osudnog, bio i pomiriteljni sud. U ovoj formi posebnog oblika djelovanja praviteljstva sudjelovali su svi članovi Praviteljstva suda Crnogorskog i Brdskog. Praviteljstvo je izabranim sudijama izdavalo dekrete da mogu s ovom našom odlukom svršavati davije kod onih ljudi koji njemu dolaze i suditi im po zakonu koji je predstavljen od Praviteljstva suda Crnogorskog i Brdskog, te da ne mogu suditi vrhu kakve stvari bez dopuštenja Praviteljstva i pečata. Dakle, može se reći da je Kuluk mobilna forma vršenja sudske funkcije u posebnim djelatnim oblicima sudskog vijeća koga su činjeli pravitelji, a kako je narod članove vijeća koji su sudili na licu mjesta širom Crne Gore, zbog besplatnog vršenja dužnosti, nazvao kulugdžije, a njihove dužnosti kulučenjem, to je čitavo praviteljstvo kao plenarni sastav najviše sudske vlasti dobio ime Kuluk. Zbog ovoga je ovo nezvanično ime Praviteljstva, koga je narod imenovao tim imenom, potisnulo njegov zvaničan naziv. O tome da je Kuluk bila posebna forma vršenja sudske dužno-

Kućište Sule Radovog u Komanima



Može se reći da je Kuluk mobilna forma vršenja sudske funkcije u posebnim djelatnim oblicima sudskog vijeća koga su činjeli pravitelji, a kako je narod članove vijeća koji su sudili na licu mjesta širom Crne Gore, zbog besplatnog vršenja dužnosti, nazvao kulugdžije, a njihove dužnosti kulučenjem, to je čitavo praviteljstvo kao plenarni sastav najviše sudske vlasti dobio ime Kuluk sti, u posebnom sastavu, preko kojeg je Praviteljstvo ostvarivalo svoju sudsku vlast, svjedoči i sentencija od 26. aprila 1828., izrečena na

Prizor iz Komana

Cetinje, kojom se osuđuje šest Brajenovića koji su ubili kneza Vojina Špadijera, člana Kuluka, na kaznu progonstva, konfiskaciju imovine i paljenje njihovih kuća, dok saučesnike osuđuje na novčane globe: ...dočekaše Brajenovići i Bajice Vojina Špadijera, koji bješe u Kuluk i koji iđaše na službu zemaljsku, i ubiše ga... (T. Nikčević, B. Pavićević, Crnogorske isprave XVI – XIX vijek, Cetinje 1964., str.151). Praviteljstvom, kao najvišim sudom, koji je zasijedao na Cetinju predśedavao je guvernadur, što će reći da je praviteljstvom kada vrši sudsku instancionu vlast, umjesto mitropolita – crnogorskoga vladara, koji nije želio da bude u koliziji sa eshatologijom ljudske ličnosti zbog posljedica osude – setencije, naročito kad je trebalo izreći kaznu mušketa (smrtna kazna). Praviteljstvom, kao sudskom formom vlasti, predśedavao je guvernadur. On je tom prilikom bio obučen u svečanu crvenu togu (“kabanicu”) zvanu binjiš. (Dr Sekula Drljević, Organizacija crnogorskih redovnih građanskih sudova u svom isto-

rijskom razvitku, Arhiv, 5-6/1910, str. 392). U pismu upućenom knezu Galicinu, u Sankt Petarburgu (Cetinje, 26. juna 1824.) crnogorski mitropolit Petar I Petrović, piše: “...Uveo sam Kuluk od 50 ljudi pomoću kojega je bila zavedena prva uprava, koja je po opštoj saglasnosti napravila neku vrstu zakonika, po kojemu se sudilo svakome bez pristrasnosti. Za vrijeme postojanja Kuluka, koji sam ja izdržavao, u Crnoj Gori su svuda vladali blaženi mir i spokojstvo”. Kroz svoju Poslanicu upućenu Crnogorcima i Brđanima (6/18.10.1825. godine) Petar I Petrović o dejstvujućim dužnostima Praviteljstva – Kuluka i njegovim uspjesima, piše: Zakonik, carstvujući kastigom, strašno prijećaše, Praviteljstvo sud i pravdu činjaše, Kuluk s mjesta na mjesto iđaše i svaki zlodjel od straha treptaše... Putnik mirno putovaše, trgovac slobodno trgovaše, rabotnik svoju rabotu veselo rabotaše i čoban svoju stoku bez straha pasijaše i bogom blagoslovena tišina na sve strane prebivaše.

Nemarnost, nedisciplina, neuredost i neodgovornost u vršenju sudijske dužnosti od strane kulugdžija u Praviteljstvu Suda Crnogorskog i Brdskog (Kuluka kao centralnog ili nahijgskog – pomiriteljnog suda) bio je osnov i razlog za lišenje glavarske časti i razrješenje sudije od dužnosti. Takav sudija bio bi odmah poslat doma, a od njegovog plemena je iskato da pošalju drugoga na njegovo mjesto (28). Ovo je princip predstavljanja u sastavu organa sudske vlasti što upućuje na stav da je Crna Gora bila konfederacija plemena. Ako bi koji kulukdžija zametnuo nemir i smutnju među družinom, takvoga ne trpjet, nego odma poslati doma, a iskat ot onoga plemena kojeg drugog na mjesto njegovo dobrodjeteljna i u družinu pogodna čoeka, također otpravit i neposlušna ili ljeniva i bezbrižna kulukdžiju (28).

Objavljujemo djelove kapitalne studije ,,Istorija crnogorskoga sudstva“, dr Čedomira Bogićevića, koju je objavio ,,Službeni list Crne Gore“ (Podgorica, 2018).

Riječ je o drugom, ispravljenom i dopunjenom izdanju

KULUGDŽIJA SULA RADOV I PRIRODNO PRAVO

Kostadin – Sula Radov Radulović (Komani, 1790–1872, Cetinje), u narodu poznat kao Sula Radov, bio je poznati crnogorski mudrac, pravednik, etičar, senator, sudija, kapetan, gvardijan, kulugdžija (član Kuluka), slobodar, rodoljub i junak. Svojim izrekama postavio je temelje učenja umne – racionalne orijentacije crnogorske prirodnopravne škole. Riznicu narodnoga blaga obogatio je umnom riječju i visprenim duhom, što je nadživjelo svoje vrijeme i vječno se utkalo u narodno pamćenje. Snaga njegove riječi je posljedica snage njegove ličnosti, koja je sublimacija svega onoga što je najbolje u narodnom duhu čija je on simbolika, a to je ljudskost, pamet i mudrost. (V. Radulović, op. cit, 33). Poznate su njegove filozofeme o moralu, pravdi i pravu: Zakon koji ne čuva pravdu, nije zakon (Ovom krilaticom on je postao vjesnik novog filosofskog pogleda i orijentacije u filosofiji prava i školama humanističke aksiologije, koje je predvodio najčuveniji filosof prava, njemački teoretičar i profesor Gustav Radbruch što je sredinom XX v. kazao: “Ideja prava je ideja pravde.

Nad zakonskim nepravom stoji nadzakonsko pravo... Postoje načela jača od svakog zakona - prirodno ili umno pravo... Pravnici treba da smognu snage da odreknu karakter prava nepravednim propisima” (Filosofija prava, 1980); Prava postoje, ona se ne propisuju, ona se štite; Ovom filosofemom Sula je anticipirao ontološki iskaz o ideji i gnoseologiji pojma o pravu, najvećeg filosofa čovječanstva novog doba - Imanuela Kanta, koji se proslavio filosofskom tezom: “Prava se otkrivaju”. Pravdu ćeraj, ma je ćeranjem ne ubi; Ne idi zagonom, no zakonom; Ako imaš čojeka ispred sebe slobodno idi.

(Nastavlja se)

26

Drugi pišu

Stav

Subota, 19. decembar 2020.

Depeša br. 155/2018 D. MIJATOVIĆ

POLITIKA SRPSKE VLADE, i direktna, i izvedena/posredna, svakim danom je sve vidljivije, zasnovana na kompromitaciji, ugrožavanju, negiranju i potiranju crnogorskog nacionalnog i državnog identiteta i integriteta. Brojni su primjeri za to i, sada, gotovo svakodnevni, od najviših zvaničnika, preko srpske crkve, pa do intelektualnih, naučnih i medijskih krugova i zajednica. Unisonost i uniformnost tih napada ukazuju na koordinisanu aktivnost. U svemu tome, naše, crnogorske, slabe tačke su neorganizovanost i nepovezanost subjekata koji treba da odgovore ovim izazovima » Piše: Miodrag VLAHOVIĆ Stotinu godina poslije tragične propasti i brutalne eliminacije Crne Gore, u decembru 2018, jedan crnogorski diplomata, pošto je pročitao interni dokument Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore, smatrao je za obavezu da tom našem Ministarstvu pošalje ovakvu poruku: „Pisali smo, u više navrata, da su postojeće formulacije iz dokumenta „TEZE ZA RAZGOVOR“ sasvim neodgovarajuće i pogrešne - i u logici, i u iskazu. Nedostatak (bilo kakvog) odgovora i reakcije iz MVP nismo tumačili kao prosto neslaganje sa našim stavovima, koje smo iznosili napismeno i transparentno, već drugim fenomenima, koji ne zaslužuju da ovdje budu pomenuti.

To je sada ( još) manje značajno, ali svakako nije dobra praksa u radu MVP. POLITIKA SRPSKE VLADE, i direktna, i izvedena/ posredna, svakim danom je sve vidljivije, zasnovana na kompromitaciji, ugrožavanju, negiranju i potiranju crnogorskog nacionalnog i državnog identiteta i integriteta. Brojni su primjeri za to i, sada, gotovo svakodnevni, od najviših zvaničnika, preko srpske crkve, pa do intelektualnih, naučnih i medijskih krugova i zajednica. Unisonost i uniformnost tih napada ukazuju na koordinisanu aktivnost. Njena snaga nije u argumentaciji, jer tu argumenata nema, niti su cjeloviti, logični, istorijski utemeljeni i legitimni, sklopovi, već je njihov potencijal u fokusiranom i koordinisanom naporu da se svim raspoloživim sredstvima, uključujući djelovanje srpske diplomatije, erodira spremnost crnogorskih institucija, političkih, diplomatskih i drugih instanci, pa i značajnih pojedinaca, da reaguju na vrijeme i na efikasni način na takve ciljane i organizovane napade.

(U svemu tome, naše, crnogorske, slabe tačke su neorganizovanost i nepovezanost subjekata koji treba da odgovore ovim izazovima.

Tu se radi i o „sistemskoj insuficijenciji“, tj. neizgrađenosti/nedovršenosti, ali i, ponekad, ali češće nego što bi to smio biti slučaj, o ne-

SRPSKA CRKVA U CRNOJ GORI ostaje najveći izazov i remetilački faktor u našem društvu i najveća unutrašnja/ uvezena prijetnja za našu državu

dostatku entuzijazma kod onih koji su pozvani prvi da reaguju.)

NAŠE POZICIJE treba da polaze od SVIJESTI O PRAVOJ PRIRODI tog IZAZOVA , od znanja o motivacijama i namjerama susjedne Srbije i njene diplomatije. Potreba za „nezamjeranjem“, ignorisanje srpskih reakcija, uvreda i napada (zvaničnih, poluzvaničnih, privatnih, pisanih i verbalnih, itd.), kao i permisivno i oprtunističko ponašanje („linija manjeg otpora“ i sl.) nam nisu saveznici u ovim stvarima.

CRNA GORA I SRBIJA, kao, uostalom, i svi drugi naši susjedi, dijele jedan dio istorije, zajedničke interese, projekcije i perspektivu, ali i čitavu lepezu opterećenja iz prošlosti, aktuelnih izazova i rizika (dvostranih i višestranih, balkanskih i vanbalknaskih), kao i manje ili više vidljive i značajne razlike u pogledu pravaca i logike razvoja - političkog, ekonomskog i kulturnog.

SITUACIJE I POZICIJE naše zemlje, s jedne, i Republike Srbije, s druge strane, imaju BITNO RAZLIČITE ODREDNICE. To je nemoguće i vrlo je štetno izjednačavati i izjednačiti.

CRNA GORA je zemlja čla-

nica NATO, koja je najdalje otišla u kontekstu pristupnih pregovora sa EU (realističnost te agende u sagledivoj budučnosti je, u ovom kontekstu, u drugom planu).

Crna Gora ima, uz izuzetak upravo Srbije (što uopšte nije slučajno), regulisane granične sporazume (sporazume o granici, to jest) sa susjedima (i privremeni režim u vezi sa Prevlakom, sa Hrvatskom). Crna Gora nema otvorenih pitanja i sporova težeg karaktera sa susjedima (moguće komplikacije na Cijevni sa Albanijom, na primjer), i usmjerena je, i ekonomski i politički i bezbjednosno, pa i kulturno, u širem smislu, prema evropskim i evro-atlantskim integracionim sistemima. Crna Gora ima, uz permanentne disturbacije srpske crkve i satelitskih „pro-srpskih“ partija, relativno, pa i bolje od toga, sređene međunacionalne i međuvjerske odnose, što je dio naše tradicije, na koju smo s pravom ponosni. Mi smo zajedno i svi jednaki i svi svoji na svome.

(SRPSKA CRKVA U CRNOJ GORI ostaje najveći izazov i remetilački faktor u našem društvu i najveća unutrašnja/uvezena prijetnja za našu državu. „Samo mi ne dirajte crkvu“ nije

SRPSKA DIPLOMATIJA (srpska, dakle, a ne „srbijanska“, jer im ni jezik nije „srbijanski“, niti što svoje tako zovu, dok se kod nas, malo-po-malo to vraća u javnu upotrebu, bez rezona i opravdanja) IMA INSTRUKCIJU da se prema Crnoj Gori i našim predstavnicima odnosi kao prema zalutaloj mlađoj braći (i sestrama), koji su otišli, ali su nesvjesni da ne mogu sami

SITUACIJE I POZICIJE naše zemlje, s jedne, i Republike Srbije, s druge strane, imaju BITNO RAZLIČITE ODREDNICE. To je nemoguće i vrlo je štetno izjednačavati i izjednačiti rečenica koja treba da krasi crnogorskog diplomatu, jer iz toga proističe šitava lepeza konfuzija, neprincipijelnih i neodgovarajućih stavova i ponašanja. Nemoguće je braniti sopstvenu zemlju logikom i emocijom koji toj istoj zemlji ne pripadaju. Ovo se posebno javlja kao potreba u vremenu kada predstoji kolizija/sukob sa interesima srpske crkve u Crnoj Gori povodom projekta Zakona o slobodi vjeroispovijesti.)

SRBIJA ima druge prioritete. Ona je, površno gledano, na „klackalici“ između Istoka i Zapada, opet, s tim što je predsjednik Vučić inicijalno podržan sa Zapada zbog razloga i interesa koji nisu saglasni, čak ni u tragovima, sa njegovom aktuelnom politikom prema Ruskoj Federaciji, prema Kosovu, Bosni i Hercegovini i, posebno, prema Crnoj Gori. „Antisrpska histerija u Crnoj Gori“, što je izjava predsjednika Srbije, je najbenigniji iskaz iz srpske državne strukture, jer tamo postoje msp Dačić i ministar odbrane, a i drugi, čiji su iskazi učestaliji i predstavljaju direktne uvrede.

Srbija nije usmjerena prema NATO, naravno, niti će biti.

Njena evropska agenda je opterećena nizom „susjednih“ i unutrašnjih problema,

koji su svi kompleksni i vrlo mučni, u pojedinim slučajevima, a Kosovo je problem koji aktuelna srpska državna struktura, kulturne, naučne i vjerske institucije nemaju ni interesa, ni snage, ni pameti da riješe.

Zbog svega ovoga, nemoguće je, i suprotno je crnogorskom nacionalnom/državnom interesu tvrditi/izreći, čak i u najkurtoaznijim situacijama i povodima, da „nas sve povezuje“, „spaja“ itd.

To nije tako i tu crnogorske diplomate nemaju ni razloga ni opravdanja da se snebivaju i popuštaju.

SRPSKA DIPLOMATIJA (srpska, dakle, a ne „srbijanska“, jer im ni jezik nije „srbijanski“, niti što svoje tako zovu, dok se kod nas, malo-po-malo to vraća u javnu upotrebu, bez rezona i opravdanja) IMA INSTRUKCIJU da se prema Crnoj Gori i našim predstavnicima odnosi kao prema zalutaloj mlađoj braći (i sestrama), koji su otišli, ali su nesvjesni da ne mogu sami.

Uz to, za srpsku diplomatiju, agencije, medije i i državu naša nezavisnost i samostalnost državne politike (dakle: naša nezavisnost, suštinska, djejstvujuća i sadržinska, a ne deklarativna, formalna i isprazna), zapravo, ne mogu i ne treba dugo da traju. PO-

STOJEĆE STANJE JE ZA SRBIJU PROVIZORIJUM i tako se oni prema nama i našoj državi i odnose. Bezbrojni su primjeri takvog njihovog svjetonazora i ponašanja, i svako od naših diplomata se bar jednom susrio sa takvim fenomenima.

Na takve iskaze i ponašanje srpskih diplomatskih predstavnika UVIJEK TREBA REAGOVATI - smireno, uljudno, civilizovano, kulturno, pametno i promptno, zavisno od situacije, riječju, gestom i postupkom, ali i jasno, odlučno, da čuju oni koji treba i koji prate i to kako se mi odnosimo prema takvom ponašanju srpske diplomatske službe. Nemamo interesa da uzmičemo, niti je to dobra taktika i poruka, a posebno ne kada su njihovi napadi, u raznim formama, usmjereni prema Predsjedniku i Vladi, ili prema našim institucijama. Isto važi za i za personalne i „opšte“ napade, poluuvrede i primjedbe.

Naravno, crnogorski diplomate moraju da prednjače otvorenim, srdačnim, prijateljskim i dobronamjernim nastupom i stavom prema svima iz našeg susjedstva, bez (vidljive, bar) razlike i „diferencijacije“. Eventualna personalna ograniženja i „preferencije“ treba „ostaviti kući“, jer crnogorska državna politika nema takve gradacije i liste. Stoga nam je Srbija prijateljska i bliska zemlja, koju, _NARAVNO_, poštujemo i cijenimo - ali sve ovo do mjere i na način na koji oni nas cijene, đe čujemo i vidimo i đe ne čujemo i ne vidimo - bar ne odmah.

Vlahović.“ Crnogorski diplomata nikada nije dobio odgovor našeg, crnogorskog Ministarstva vanjskih poslova na ovaj dopis.

(Autor je crnogorski političar i diplomata, ministar vanjskih poslova Crne Gore u vrijeme obnove crnogorske državne nezavisnosti, potom ambasador u SAD, Kanadi, na Islandu; pri Svetoj Stolici i Malteškom redu..

Izneseni stavovi i mišljenja ne izražavaju nužno zvanične crnogorske pozicije)

Subota, 19. decembar 2020.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

27

28

Oglasi i obavjeĹĄtenja

Subota, 19. decembar 2020.

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Na osnovu Pravilnika o sprovođenju postupka javnih nabavki za zakup zemljišta, građevinskih objekata ili druge nepokretne imovine broj:0201/6688 od 10.07.2020.godine Uprava za imovinu oglašava:

OBAVJEŠTENJE O NABAVCI Uprava za imovinu pokreće postupak nabavke zakupa poslovnog prostora u Podgorici ,za potrebe smještaja Ministarstva pravde- Direktorat za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstva finansija- Direktorat za politiku javnih nabavki , uz primjenu okvirnog sporazuma na period od četiri godine . Zahtjev za dostavljanje ponuda za nabavku usluga - zakupa, kao i obrazac za popunjavanje ponuda objavljeni su na portalu Uprave za imovinu – www.uzi.gov.me dana 16.12.2020.godine, a isti se mogu preuzeti sa portala ili neposredno na arhivi naručioca na adresi ul. Jovana Tomaševića br.2, kancelarija 156 (Arhiva ).

Lice za davanje informacija Nela Milošević br.tel. 067 071 993 ,e-mail : nela.milosevic@uzi.gov.me.

Na osnovu Pravilnika o sprovođenju postupka javnih nabavki za zakup zemljišta, građevinskih objekata ili druge nepokretne imovine broj:0201/6688 od 10.07.2020.godine Uprava za imovinu oglašava:

OBAVJEŠTENJE O NABAVCI Uprava za imovinu pokreće postupak nabavke zakupa poslovnog prostora u Tuzima, za potrebe smještaja političke partije „Albanska alternativa kao dio koalicije Albanci odlučno (FORCA-UDSH-ASH)“ uz primjenu okvirnog sporazuma na dvije godine. Zahtjev za dostavljanje ponuda za nabavku usluga - zakupa, kao i obrazac za popunjavanje ponuda objavljeni su na portalu Uprave za imovinu – www.uzi.gov.me dana 18.12.2020.godine, a isti se mogu preuzeti sa portala ili neposredno na arhivi naručioca na adresi ul. Jovana Tomaševića br.2, kancelarija 156 (Arhiva ).

Lice za davanje informacija Nela Milošević br.tel. 067 071 993 ,e-mail : nela.milosevic@uzi.gov.me.

Poslovni broj: Iv. br. 1509/20.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, City kvart, zgrada Bemax, III sprat, protiv izvršnog dužnika III reda Jovićević David iz Bara, Mila Boškovića br.10, na osnovu vjerodostojne isprave – obračun kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja, radi naplate novčanog potraživanja, dana 18.12.2020. godine, donio je

Mali oglasi

JP CENTAR ZA KULTURU NP QENDRA E KULTURES Br./Nr. Ulcinj-Ulqin 18.12.2020.god.

NEKRETNiNE

Na osnovu člana 39 i 40 Zakona o državnoj imovini i člana 29 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini Upravni Odbor Centra za kulturu Ulcinj, s hodno svojoj odluci sa svoje sjednice održane 04.12.2020.god. objavljuje

JAVNI POZIV za davanje pod zakup poslovnog prostora JP Centar za kulturu Ulcinj objavljuje javni poziv za davanje pod zakup prostore-objekate koji se nalaze u okviru objekta JP Centar za kulturu na jednu godinu minimalni iznosi: 1. Objekat “ Gaja “Cvijećare povrsine 30m2 za zakupni period za 2021.god. u iznosu od 1.800,00 eura + pdv 21%.

2. Objekat KKSH povrsine 45m2 zakupni period za 2021. god. u iznosu od 3.500,00 eura + pdv 21%.

3. Objekat FMS povrsine 51m2 za zakupni period za 2021. god. u iznosu od 2.500,00 eura + pdv 21%.

4. Objekat Krojacice povrsine 6m2 za zakupni period za 2021. god. u iznosu od 700,00 eura + pdv 21%.

5. Prostor RTCG povrsine 12m2 za zakupni period za 2021. god. u iznosu od 800,00 eura+ pdv 21%.

6. Prostor TRIO povrsine 12m2 Bend za zakupni period za 2021. god. u iznosu od 700,00 eura + pdv 21%.

7. Prostor ART Klub povrsine 8m2 na ulazu na zakupni period za 2021 god. u iznosu od 300,00 eura + pdv 21%.

Ponude za zakup se dostavljaju u zatvorenim zapečaćenim kovertama svakog radnog dana u prostorijama Arhiva JP Centar za kulturu Ulcinj do 04.01. 2021.god. do 12 časova, sa naznakom „za javni poziv“.

Neblagovremene ponude kao i ponude uz koje nijesu priloženi dokazi, neće se razmatrati i iste će biti vraćene ponudjaču.

Ponuda obavezno sadrži: -Ime i prezime ponudjača sa adresom prebivališta odnosno boravišta i broj kontakt telefona, -ponudjeni iznos zakupa u eurima. ponuda čiji je iznos zakupa manji od minimalne cijene zakupa se neće uzimati na razmatranje, -dokaz o uplati garantnog depozita(20%) od minimalne cijene zakupa, se vrši na ž.r. JP Centar za kulturu Ulcinj br. 510-14823-94, sa naznakom „za javni poziv“, a ostatak od 80 % nakon potpisivanja Ugovora.

Dokaz o uplati garantnog depozita ponudjač je dužan da dostavi uz ponudu.

Sprovodjenje postupka Postupak prikupljanja i vrednovanja ponuda sprovodi Komisija za sprovodjenje postupka za davanje pod zakup poslovnog prostora(u daljem tekstu Komisija). koju je imenovao Upravni Odbor Centra za kulturu.

Kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude su: -najveća ponudjena cijena iznosi....................................................................................................................................................100 bodova U slučaju jednakog rangiranja, najpovoljnijem ponudjačem će se smatrati ponudjač koji je usvojio najviše bodova po vremenu korišćenja, a ako takvog nema najpovoljnijim ponudjačem će se smatrati ponudjač čija je ponuda stigla prva u vremenu.

U slučaju da najpovoljniji ponudjač povuče svoju ponudu tokom postupka komisije, neće mu se vratiti depozit a komisija se može obratiti drugom ponudjaču u skladu sa redosledom plasmana ponuda.

Najpovoljniji ponudjač je dužan da zaključi ugovor o zakupu u roku od 7 dana od dana donošenja odluke o izboru. Ukoliko najpovoljniji ponudjač ne zaključi ugovor o zakupu u predvidjenom roku gubi pravo na povraćaj depozita.

Ukupan iznos zakupnine za zakupni period zakupac, kome je pod zakup izdat poslovni prostor, u obavezi je da plati unaprijed prilikom potpisivanja ugovora o zakupu.

Javno otvaranje ponuda, na kojem mogu prisustvovati svi ponudjači ili njihovi ovlašćeni predstavnici održaće se dana 04.01. 2021.god. u prostorijama JP Centar za kulturu Ulcinj, sa početkom u 13:00 časova.

Svi učesnici na javnom pozivu o rezultatima javnog nadmetanja će biti obavješteni u roku od 3 dana od otvaranja ponuda.

Protiv odluke komisije o izboru najpovolnijeg ponudjača, svaki ponudjač ima pravo prigovora u roku od 3 dana od dana prijema obavještenja.

Ovaj javni poziv biće objavljen u dnevnoj štampi i na oglasnoj tabli JP Centar za kulturu Ulcinj.

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika III reda Jovićević Davida iz Bara, Mila Boškovića br.10, na osnovu vjerodostojne isprave – obračun kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju zajedno sa predlogom i prilozima od 24.11.2020. godine, kod izvršnog dužnika III reda.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik III reda u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 18.12.2020. godine

Poslovni broj: Ivm. br. 1549/20.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca „Prva banka Crne Gore, osnovana 1901. godine“ AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 141, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Aleksić Ana iz Bara, ul. Makedonska E-13, na osnovu vjerodostojne isprave – seriski br. AA 0302139, radi naplate novčanog potraživanja, dana 18.12.2020. godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Aleksić Ane iz Bara, ul. Makedonska E-13, na osnovu vjerodostojne isprave – seriski br. AA 0302139. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o nastavku postupka od 01.12.2020. godine i dopunskog rješenja o izvršenju zajedno sa predlogom i prilozima od 01.12.2020. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 18.12.2020. godine

Poslovni broj: Iv. br. 1582/20.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “IN-DESIGN” Podgorica, Goricani bb, koga zastupa direktor Ivović Pero, protiv izvršnog dužnika DOO “DP MONTE” Bar, Poslovni centar kula A, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 3/10/19 od 22.10.2019. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 17.12.2020. godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika DOO “DP MONTE” Bar, Poslovni centar kula A, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 3/10/19 od 22.10.2019. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju zajedno sa predlogom i prilozima od 08.12.2020. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Bar, 17.12.2020. godine

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

29

Direktor Musa Hoxhiq

I. br. 452/19.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca „Prva banka Crne Gore AD Podgorica – osnovana 1901. godine“/ Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br. 141, koju zastupa Đukanović Dragoljub, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika I reda Nikezić Branka iz Bara, Borska br. 18, izvršnog dužnika II reda Nikezić Peđa iz Bara, Bulevar Revolucije C-6 i izvršnog dužnika III reda Nikezić Savo iz Bara, Borska br. 18, na osnovu izvršne isprave – Založne izjave Ov.br. 2594/11 od 02.03.2011. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 18.12.2020. godine, donio je ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se IX prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u vlasništvu izvršnih dužnika Nikezić Branke, Nikezić Peđe i Nikezić Sava, upisane u LN broj 394 KO Stari Bar, katastarska parcela broj 484, potes – Tršanj, u naravi – Voćnjak 3. klase, površine 3156m2, u obimu prava svojine izvršnih dužnika 1/3.

II Deveto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 04.01.2021. godine u 12,00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, u Bul. 24. Novembar – pored cvjećare “ Orhideja “.

III Nepokretnosti izvršnih dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja, I.br. 452/19 od 13.05.2019. godine i zaključka o pridruživanju spisa I.br. 340/20 od 27.04.2020. godine, radi naplate potraživanja izvršnog povjerioca.

IV Nepokretnosti navedene u stavu I imaju tereta upisanih u LN broj 394 KO Stari Bar, i to: Hipoteka na iznos od 50.000,00 eura po osnovu ugovora br 0601-2837/1 od 07.12.2007. godine i rokom otplate 7 godina u korist Prve banke CG; Hipoteka na iznos od 150.000,00 eura po UG. o kreditnoj hipoteci Ov.br. 6962/08 od 07.10.2008. godine i ugovor o kreditu br. 06015119/1 od 24.09.2008, u korist Prve banke CG; Hipoteka na iznos od 105.357,25 eura po hipoteci Ov.br. I.2594/11 od 02.03.2011. godine sa rokom otplate 55 mjeseci u korist Prve banke AD Podgorica; Zabilježba obavještenja o početku namirenja br. 24-01/902 od 20.02.2012. na iznos od 50.000,00 eura u korist Prve banke CG; Upis obaještenje o početku namirenja br. 24-01/4436 od 09.1.2012. godine na iznos od 105.357,25 eura u korist Prve banke CG i Zabilježba rješenja o izvršenju I.br. 452/19 od 13.05.2019. godine, radi naplate novčanog potraživanja 148.542,64 eura, u korist izvršnog povjerioca Prve banke AD Podgorica.

V Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I. br. 452/19. od 23.07.2019. godine, u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 145.502,40 €.

VI Na devetom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač. 5. Zaključka, ali ne ispod 50 % vrijednosti predmetnih nepokretnosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na devetom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sledeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl. 173. ZIO VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 535-16787-61. (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 14.550,24 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 535-16786-64. kod “ Prve banke Crne Gore ”AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku, iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

U Baru, dana, 18.12.2020. godine Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

JAVNI IZVRŠITELJ Veselin Šćepanović s.r.

PRODAJEM dvosoban stan 76m2 u Bloku 5. Cijena 90.000 eura.

Tel. 067/285-840 1 IZDAJEM kompletno namještenu klimatizovanu garsonjeru preko Morače, preko puta Pobjede,150-180e.

Tel.067/510-850 2 IZDAJEM na duže vrijeme prazan stan na dva nivoa, od 100m2 u lamelama na Zabjelu, sa sopstvenim ograđenim dvorištem. Kontakt telefon 069/230-344 3

RazNo KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel: 069/269-550, 067/579-709 4 PRODAJEM kvalitetan, ljekovit i organski sok od divljeg šipka Podgorica.

Tel. 067 825 498 067 427 618 5 ODČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 6

30

Oglasi i obavještenja

Na osnovu člana 39 i 40 Zakona o državnoj imovini, Odluke Odbora direktora broj 9741/1 od 25.11.2020.godine i člana 35 Statuta DOO ,,Komunalne djelatnosti,, Bar, Sl. list CG – opštinski propisi br. 43/16), Izvršni direktor

Subota, 19. decembar 2020.

“Na osnovu člana 12 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine

P O N O V O B J A V LJ U J E JAVNU LICITAC IJU I.Za davanje u zakup četiri mjesta na ,,Kamionskoj pijaci” u Baru, obilježena rednim brojem od 1 do 4 za period od 01.01. do 31.12.2021.godine.

Početna cijena po jednom mjestu je 2 600,00€ uvećana za PDV od 21%.

II. Za davanje u zakup četiri poslovna prostora u sastavu Autobuske stanice u Baru, za period od 01.01. do 31.12.2021.godine.

-Poslovni prostor šalterskog tipa označen brojem I površine 8m2, sa početnom cijenom zakupa od 1050,00€ uvećana za PDV od 21%.

-Poslovni prostor šalterskog tipa označen brojem II površine 8m2, sa početnom cijenom zakupa od 1050,00€ uvećana za PDV od 21%.

-Poslovni prostor naznačen brojem III površine 10 m2, sa početnom cijenom od 1134,00€ uvećana za PDV od 21%.

-Poslovni prostor označen brojem IV površine 24 m2, sa početnom cijenom od 2 100,00€ uvećana za PDV od 21%.

Pravo učešća na licitaciji imaju fizička i pravna lica koja uplate kauciju u iznosu od 5 % od početne cijene mjesta na ,,Kamionskoj pijaci”u Baru, odnosno poslovnog prostora na Autobuskoj stanici u Baru do početka licitacije na blagajni Društva ili na žiro račun broj 555-9003118287-20 ADDIKO BANK. Dokaz o uplati kaucije je uslov za učešće na licitaciji.

Kaucija će se po završenoj licitaciji vratiti učesnicima koji nijesu izlicitirali mjesto, a zakupcu će se uračunati u cijenu zakupa.

Javnu licitaciju za Kamionsku pijacu održaće Komisija za sprovođenje javne licitacije dana 25.12.2020.godine sa početkom u 10 h, a javna licitacija za poslovne prostore na ,,Aautobuskoj stanici” u Baru održaće se istog dana sa početkom u 12 h u holu upravne zgrade Društva.

Učesnik koji ponudi najveći iznos cijene zakupa proglašava se za najpovoljnijeg licitanta, a njegova ponuda smatra se prihvaćenom ponudom za zakup predmetne lokacije na “Kamionskoj pijaci” u Baru, odnosno poslovnog prostora na “Autobuskoj stanici” u Baru.

Ukupan izlicitirani iznos uvećan za PDV (21%) zakupac je dužan da uplati Društvu u roku od 3 dana od dana održavanja licitacije, a ako u tom roku ne priloži dokaz o uplati gubi pravo na kauciju i izlicitiranu lokaciju na “Kamionskoj pijaci” u Baru, odnosno poslovni prostor na “Autobuskoj stanici” u Baru. Zakupci zakupljenih lokacija zaključuju Ugovor o zakupu koji je pravni osnov za držanje iste. Sva bliža obavještenja se mogu dobiti na telefon 030/311-418.

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeće ‘’Risan bay’’ d.o.o. iz Podgorice, podnijelo Zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje turističkog naselja T2 ’’Risan bay’’ na kat. parc. 895/1 i 900 KO Risan I, u zahvatu DUP-a ’’Risan’’ Opština Kotor.

U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za zaštitu prirodne i kulturne baštine, radnim danima od 08 do 11 časova i na sajtu Opštine Kotor, www.kotor.me.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Opština Kotor, Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine i na e-mail adresi:bastina@kotor.me je 28.12.2020. godine.

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Iznenada je preminula

31

Posljednji pozdrav našem bratu

Дана 18. децембра 2020. послије кратке и тешке болести у 54. години преминуо је наш драги

RANKA Milova MARINOVIĆ

NENU

ЗЛАТКО Станков КРАЉ дипл. инг. телекомуникације

Naša mila sestra sahranjena je 17. decembra 2020. na Novom groblju u Beogradu.

Pričom ćemo je čuvati od zaborava sa podsjećanjem na najljepše ljudske osobine koje su je krasile i bezgraničnu ljubav koju je osjećala prema svojoj ujčevini.

Због новонастале ситуације, сахрана ће се обавити у кругу најуже породице, 19. децембра у 15 часова на градском гробљу Чепурци.

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга ИВАНА, синови МАРКО, НИКОЛА, СТАНКО, ћерке ИНЕС и МАРИЈА, брат ИГОР, сестра СИЛВА, братанићи МАТИЈА и ЗДРАВКО, сестрић МИЛОРАД, сестричне АНА, КРИСТИНА и ИВАНА и остала родбина

Ne vjerujemo da je ovo istina... ostaju sjećanja na naša druženja.

GORAN, PERICA, BLAŽO, MILAN, SRĐAN i DEJAN

Tugovaće za njom: MIŠKO, VOJKA, MARINA i ZORICA

1197

1210

Posljednji pozdrav našoj dragoj strini

Posljednji pozdrav mom dragom stricu

1219

JOVANU BOŽOVIĆU

STOJANKI ZORIĆ Počivaj u miru i neka ti je spokoj duši. ŽELJKO i ŽANA sa porodicama

Hvala ti, moj Jodžo, na svakom savjetu, pažnji, razgovoru koji si mi davao, smjernicama kako dalje kroz život.

Svaki uspjeh moje porodice doživljavao si kao svoj.

Nek tvoja duša nađe zasluženi mir i spokoj.

Tužni i ponosni tvoji: LJILJA, KETO, SRĐA, SAŠA i ANJA BOŠKOVIĆ

1211 1212

Poslednji pozdrav dragom kolegi

Умрла је наша драга

МИЛКА Павлова НОВОВИЋ рођена Попадић

дана 18. децембра 2020. у 83. години. Сахрана ће се обавити у кругу уже породице 19. децембра на градском гробљу.

Ожалошћени: кћерке СОЊА и ДАНИЈЕЛА, син СЕКУЛЕ, снаха НАДА, унучад, праунучад и остала бројна родбина

ZLATKU KRALJU 1203 IN MEMORIAM

KOLEGINICE I KOLEGE IZ TEHNIčKE DIREKCIJE TELENORA CRNA GORA

NIKOLA POPOVIĆ Ako na nebu postoje rođendani, provedi ovaj dan u društvu najljepših anđela.

Mislimo na tebe.

TAMARA, TANJA i NATAŠA

1200

e-mail: oglasno@pobjeda.me

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Sa tugom smo primili vijest o smrti uvažene prijateljice naše majke i porodice

STANE ĐUKANOVIĆ

STANA ĐUKANOVIĆ

S tugom i poštovanjem opraštamo se od majke naše Ane.

Pamtićemo je kao iskrenu i nama dragu osobu, koja je uvijek imala i vremena i pažnje i strpljenja i razumijevanja za svakog sagovornika... spremna da svakom iskreno pomogne i da ličnim savjetom, za mnoge životne izazove, svom sagovorniku učini blagost, a toplim riječima pruži nesebičnu podršku za mnoge životne prilike... Život ispunjen porodičnim ponosom, za sve koji su imali privilegiju poznavati je, ostaće putokaz kako se boriti i kako ponosno živjeti... kako sačuvati vedrinu duha i blagost izgovorenih riječi... kako živjeti, a nikada druge ne opterećivati... ujedno uvažavajući sveukupne različitosti koje postoje u ljudskim odnosima.

Uvažene i ugledne nikšićke porodice Đukanovic i Maksimović, najbliža porodica i potomci drage nam Stane, imaju razlog da ovaj tužan oproštaj od majke i svekrve, babe i prababe, pamte kao vječni izvor životne snage i svetionik topline i vjere u bolju stranu svakog od nas.

GORAN i BORIS JEVRIĆ sa porodicama

ALEKSANDAR MARSENIĆ, MILJA ĐURANOVIĆ, EDVIN ZVEROTIĆ, ANA ČOLAKOVIĆ, ANA TADIĆ, MARIJA ĐUKANOVIĆ i BOJANA RADOMAN

1217 Posljednji pozdrav

1216

STANI Radovanovoj ĐUKANOVIĆ

Posljednji pozdrav dragoj

Dragoj

Neka je vječna slava Vašoj plemenitoj duši.

Iza Vas ostaje neizbrisiv trag časne Crnogorke i porodica za ponos.

STANI ĐUKANOVIĆ Mnogo ćeš nedostajati, dragi Šefe.

Neka tvoja dobra duša caruje.

STANI ĐUKANOVIĆ

MARINKA

SLUŽBA PREDSJEDNIKA CRNE GORE 1204

Sa žaljenjem i poštovanjem opraštamo se od naše drage teta Stane.

1195 Dragoj baki

MILANKA JOVANOVIĆ sa porodicom

STANA ĐUKANOVIĆ

Poštovana porodico Đukanović, primite naše iskreno saučešće za vašom dragom Stanom.

STANI Radovanovoj ĐUKANOVIĆ Porodica pok. VELJKA BULAJIĆA

1205

1206

S velikom tugom opraštamo se od tebe, našeg najboljeg prijatelja u životu.

Zahvalni na razumijevanju, pruženoj pažnji i podršci kada nam je bilo najteže.

Pamtićemo te po dobru dok smo živi.

Porodica pokojnog MILANA ĐUKANOVIĆA: RADMILA, BLAGOTA, VESNA, MILICA i MILO 1218

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

33

Posljednji pozdrav

STANI ĐUKANOVIĆ

Hvala ti, draga ujna i baba.

Nijesi nas rodila, ali si nas pažnjom i ljubavlju nadojila.

Tvoji BOŽOVIĆI

1215 Posljednji pozdrav uvaženoj

Posljednji pozdrav najdražoj tetki, zaovi i babi

Posljednji pozdrav

STANI ĐUKANOVIĆ

STANI ĐUKANOVIĆ

STANI ĐUKANOVIĆ

Dubok naklon Vašoj plemenitosti i časnom životu.

Neka Vam je laka crnogorska zemlja.

Draga tetka Ćale, oplemenila si naš život neizmjernom ljubavlju i pažnjom. Vječno ćeš biti u našim srcima.

MJESNI ODBOR DPS RASTOCI

Postoje osobe koje vas pri prvom susretu obasjaju toplinom, srdačnošću i blagošću. To se nikad ne zaboravlja.

BRANKA, MAJA, MILOVAN, ALEKSANDRA, NIKOLA, LUCIJA, LUKA i DAVID

1214 Draga moja tetka

PETAR IVANOVIĆ 1207 Posljednji pozdrav dragoj

ĆALE

Najtopliji i najnježniji zagrljaj, moj anđeo čuvar.

Beskrajno zahvalna na toj posebnoj vezi između nas dvije.

Zauvijek tvoja MAJA

1213

STANI ĐUKANOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na Vas. ŽELJKO, BILJANA, STEFAN i KSENIJA ĐUKANOVIĆ 1209

1208

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Posljednji pozdrav dragoj

Sa tugom se opraštamo od majke, svekrve, bake naših dragih prijatelja

STANI ĐUKANOVIĆ

STANE ĐUKANOVIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u raju, veliki ljudski dobročinitelju.

Porodicama Đukanović i Maksimović upućujemo iskrene izraze saučešća.

Želimo joj večni mir i spokoj.

ACO i MILEVA DAMJANOVIĆ

VLADIMIR i KATARINA POPOVIĆ

1157

1196

Posljednji pozdrav dragoj babi

Posljednji pozdrav

Našoj dobroj strini

STANI ĐUKANOVIĆ STANI Radovanovoj ĐUKANOVIĆ STANI

S poštovanjem,

GORAN ĐUKANOVIĆ sa porodicom PERO i BANJO sa porodicama

Imamo puno lijepih uspomena da te pamtimo i sa ponosom pominjemo. Hvala ti za svu pažnju i ljubav koju si nam pružala. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

1199 Porodica pok. BOŽA ĐUKANOVIĆA Posljednji pozdrav voljenoj strini

1188

STANI ĐUKANOVIĆ

Posljednji pozdrav našoj dragoj babi i strini

Od kada znam za sebe pamtim samo tvoju ljubav, iskrenost, podršku, utočište...

Počivaj u miru moj iskreni prijatelju.

1201

Poštovanoj

MILICA RADOVANOVIĆ sa porodicom 1115 Posljednji pozdrav našoj dragoj

STANI ĐUKANOVIĆ

Povodom smrti vaše plemenite majke, velikog čovjeka, humaniste i prijatelja naše kuće

Tvoje veliko srce prestalo je da kuca a toplina tvoje duše ostaće da je pamtimo zauvijek.

Ponosni smo što si bila dio naših života i tužni što više nijesi sa nama.

Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam poklanjala.

Plemenitost je bila tvoja životna odrednica.

Imao sam čast da budem dio tvog časnog bitisanja.

Uvijek si imala lijepu melemnu riječ koju si i meni nesebično darivala. U najtežim trenucima, kad sam u Sremskoj Kamenici u Beogradu liječio svoje srce, davala si mi nadu u bolji, ljepši sjutrašnji dan.

Duša ti carovala, moja kumo.

STANI

RATKO, RATKA i BOJANA ĐUKANOVIĆ 1187

KERO RAŠOVIĆ sa porodicom

STANE ĐUKANOVIĆ NIKOLA i MARKO VUJAČIĆ

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

STANI ĐUKANOVIĆ

1125

1198

primite moje iskreno saučešće MILICA VUJOŠEVIĆ IZ POKLONACA 1189

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Kako se pozdraviti sa mojom majkom

35

Dana 17. decembra preminula je u 87. godini naša draga majka, baka i prabaka, svekrva, strina, tetka, ujna

STANOM ĐUKANOVIĆ

STANA Radovanova ĐUKANOVIĆ

Nema pozdravljanja, nema zahvaljivanja jer u tome bih mogla ponekad zaboraviti velike zadatke, koje mi je ostavila: Budi plemenita, budi humana, pruži pomoć, budi dobronamjerna, ne želi nikom zlo, ne zaboravi nemoćne i bolesne, čuvaj prijatelje, pomozi, pomaži sine moj, pomaži i više no što možeš.

Sahranjena je u krugu najbližih 18. decembra u 14 časova na groblju u Kočanima – Nikšić.

Draga naša Ćake, čitavog života bila si pouzdan oslonac familije i utočište za sve probleme koje smo proživljavali.

Tvoja dobročinstva, posvećenost bližnjima i briga o ljudima u nevolji ostaće naš vječiti putokaz i inspiracija.

Odmori svoju bolešću izmorenu dušu, srećna i zadovoljna punim i otvorenim domom koji za sobom ostavljaš.

Kćerka ANA sa porodicom

Zauvijek zahvalni tvoji: ANA, MILO i ACO, snahe LIDIJA, GABRIJELA i MILENA, unučad EDIN, EMINA, BLAŽO, VASILISA, MIHAELA, RADOVAN i ACO, praunučad ALEK, RAJAN i MILO, NIKOLA ĐUKANOVIĆ sa porodicom i porodice pok. braće MIŠA i LUKE MAKSIMOVIĆA i porodice BOŽOVIĆ i MARKOVIĆ

1178

1202

Posljednji pozdrav mom velikom prijatelju

Opraštamo se od drage

STANI

STANI ĐUKANOVIĆ

STANE ĐUKANOVIĆ

Teta Stano, hvala ti za sve što si učinila za mene.

Tvoj dragi lik i plemenita duša ostaće u našim mislima zauvijek.

Ljubav i toplina koje si nesebično pružala biće trajno sjećanje na tebe.

Posljednji pozdrav dragoj strini

Obasipala si nas pažnjom, dobrotom i ljubavlju.

Tvoje veliko srce i plemenita duša zauvijek će biti urezani u našim bićima

GOŠA DARMANOVIĆ sa porodicom

BATO i JOVA sa porodicom

1152

1175

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav voljenoj tetki

Porodica pok. BORA MARKOVIĆA

1194 Teta

STANI ĐUKANOVIĆ

STANI

Draga ujna, hvala ti za svu dobrotu i nesebičnu pažnju koju si nam uvijek darivala.

Ostaju mi uspomene koje ću uvijek da nosim u srcu, da te se sjećam i sa suzama i sa osmijehom u isto vrijeme, ali nikada te neću zaboraviti.

VESNA, VESKO i SLOBODANKA sa porodicama

STANI

MARIJA VOJIČIĆ sa porodicom

1193

1176

Posljednji pozdrav tetki

Posljednji pozdrav dragoj teti

Našoj dragoj

Tvoja dobrota i plemenitost zaslužuju naše poštovanje i vječito sjećanje na tebe.

Počivaj u miru.

VELJO i BOSA VUČIĆ sa porodicom 1179

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

STANI Sa velikom tugom i bolom opraštam se od tebe, draga moja tetka.

Tvoja LELA TOMAŠEVIĆ sa porodicom

020-202-455, 020-202-456 1141

STANI

teti STANI

Počivaj u miru, čuvaćemo te od zaborava.

Voljeni ne odlaze, ostaju da žive u našim srcima.

VESNA i PEĐA ĐUKANOVIĆ

SANJA, STEVO i MAJA VUJIĆ

1173

1174

36

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Ispratili smo na vječni put našu

Sa velikim poštovanjem opraštamo se od naše drage kume

STANU - ĆALU ĐUKANOVIĆ

STANE Radovanove ĐUKANOVIĆ

rođenu Maksimović

Ćake, bila si stjecište svima nama i zauvijek ćeš to ostati.

Iskrenog i odanog prijatelja naše porodice.

Tugovaće za njom.

Snaha LJILJANA, bratanići LAZO i IVAN, snahe ZORICA i MARIJA, unuke MARIJA, TEODORA i MILA MAKSIMOVIĆ

Porodica pokojnog MOJSIJE IVANOVIĆA

1148

1111

Draga

Sa uvažavanjem i saosjećanjem bola, opraštamo se od divne žene, majke naše drugarice

STANI ĐUKANOVIĆ Hvala vam za svu pomoć koju ste nesebično davali svima kojima je bila potrebna.

Vašu ljudskost ću čuvati od zaborava!

STANO

RAŠO BULATOVIĆ 1154

STANE ĐUKANOVIĆ

Hvala ti za dugo godina iskrenog prijateljstva i druženja.

Počivaj u miru.

Posljednji pozdrav

RAJKA VUJOVIĆ sa porodicom

koja je imala mudre riječi savjeta i razumijevanja za sve nas, i time zaslužila naše poštovanje.

STANI ĐUKANOVIĆ Neka tvoja plemenita duša počiva u raju nebeskom.

Porodica pokojnog ŽIVOJINA ĐURKOVIĆA

VESNA, SVETLANA, VESNA B., RADOJKA, HASNIJA, DRAGICA i VESNA J.

1156 Posljednji pozdrav kumi

1139 Opraštam se od moje drage sestre

1129

STANI ĐUKANOVIĆ ĆAKE Hvala ti za svu dobrotu i ljubav koju si gajila prema meni.

Duboko nas je pogodio i zabolio iznenadni odlazak naše drage i uvažene kume, nepokolebljivog prijatelja za sva vremena.

Zahvalni smo ti kuma, prvenstveno za tvoje postojanje u našim životima, jer je to zaista najveće bogatstvo – imati tebe za životnog prijatelja.

Ovo samo predstavlja fizičku distancu, ali Ti ćeš zauvijek živjeti u našim srcima i nikada nećeš biti zaboravljena.

Tvoj GALE 1140

Posljednji pozdrav dragoj tetki

MILAN, KOVILJKA i ANĐELA KOVAČEVIĆ 1171

STANI ĐUKANOVIĆ Tvoju dobrotu i plemeniti lik, čuvaćemo od zaborava.

1158

VESKO ĐURKOVIĆ sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Posljednji pozdrav tetki

37

Posljednji pozdrav dragoj i plemenitoj

STANA ĐUKANOVIĆ

ĆALI

U njenom srcu bilo je mjesta za sve.

Velikim srcem, plemenitom dušom i časnim životom, zaslužila si vječno pamćenje.

Počivaj u miru.

VESNA JAUKOVIĆ i BATO SREDANOVIĆ sa porodicama PORODICA VUJOVIĆ

STANI ĐUKANOVIĆ

Tvoj častan životni put ostaće nam u trajnom sjećanju.

DEMOKRATSKA PARTIJA SOCIJALISTA CRNE GORE DIREKTORAT

1151

1135

1124

Posljednji pozdrav dragoj strini

Posljednji pozdrav dragoj ujni i babi

Posljednji pozdrav dragoj

STANI R. ĐUKANOVIĆ

STANI

Nedostajaće nam tvoja toplina, široki osmijeh i iskreni zagrljaj.

Počivaj u miru.

STANI ĐUKANOVIĆ DANICA i DRAŠKO MIJUŠKOVIĆ sa porodicom

Živjela si časno i dostojanstveno darujući svima nama svoju toplu dušu i beskrajnu ljubav.

1142 Posljednji pozdrav dragoj strini i babi

SLOBODAN – KRUŠO RADOVIĆ sa porodicom

NIKOLA ĐUKANOVIĆ sa porodicom

STANI ĐUKANOVIĆ

Velikom, iskrenom prijatelju naše porodice.

1120

1106 TANJA i BLAŽO ĐUKANOVIĆ sa porodicom Posljednji pozdrav voljenoj komšinici

Draga naša 1123 Teśo moja

ĆALO

STANI Danas smo tužni, jer se opraštamo od velikog čovjeka.

Hvala ti za sve savjete, poštovanje, pažnju, duge razgovore, riječi utjehe.

VERA MILOŠEVIĆ sa djecom 1112

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

ĆAKE Ne postoje riječi kojima bih mogao opisati ono što sada osjećam.

Ti si mi bila tetka i najbolji prijatelj, moj brižni savjetnik i podrška u svim životnim situacijama.

Prazninu koju osjećam samo mogu da ispune prelijepe uspomene na tvoju dobrotu i beskrajnu ljudskost.

Svima si bila dobrotvor a meni i mojoj porodici pogotovo.

Hvala ti na svemu, dobra moja teśo!!!

Tvoji: ŽELJKO, ĐORĐIJE i MIRJANA ĐURKOVIĆ

020-202-455, 020-202-456 1143

Mnogo smo te voljeli, a danas te gubimo. Sestro moja, bila si veliki čovjek kakvog nije moguće zaboraviti.

Počivaj u miru pored tvog dobrog druga Radovana u toj kočanskoj zemlji koju si zavoljela kao ovu našu gornjepoljsku. ĐIKA VUŠOVIĆ sa porodicom 1110

e-mail: oglasno@t-com.me

38

Oglasi i obavještenja

Posljednje zbogom dragom bratu i ujaku

Subota, 19. decembar 2020.

Dana 17. decembra 2020. u 71. godini nakon duge i teške bolesti preminuo je naš voljeni

BATU

od GOJKA, LJILJE i NJANJE

Posljednji pozdrav velikom drugu i velikom borcu

VESELIN – VESKO Vasov DRAGOJEVIĆ

RANKU VUČIĆU

Sahrana je obavljena 18. decembra na seoskom groblju Drušići u krugu najuže porodice.

MIODRAG CRVENICA sa porodicom

1184

1190 Ožalošćena porodica DRAGOJEVIĆ

Sa ponosom se sjećamo našeg voljenog sina i brata

Posljednji pozdrav 1182

VESKU DRAGOJEVIĆU

Дана 18. децембра 2020. у 64. години изненада је преминуо

BOŠKA VUŠUROVIĆA 19. 12. 1998 - 19. 12. 2020.

od ČEDOMIRA JANKOVIĆA

БЛАЖО Радев ИВАНОВИЋ 1185

Због новонастале ситуације сахрана ће се обавити у кругу најуже породице 19. децембра у 12 часова на градском гробљу Чепурци. Кућа жалости: Миладина Ш. Вујошевића бр. 54

Voljenom prijatelju

Ожалошћени: супруга РАДОЈКА – РАЈКА, кћерке ВАЛЕНТИНА – ВАЊА и САЊА, син РАДЕ, сестра ЗОРА, браћа БОЖИДАР и БАЈО, снахе СЕНКА, МИЛОСАВА, МИЉА, РАДМИЛА и СЛАЂАНА, ујак ЉУБО, унучад НИКОЛА, НЕМАЊА и АЛЕКСА и остала породица ИВАНОВИЋ и БОЈОВИЋ

VOJU BOGOJEVIĆU Sve što je bilo časno, pošteno u jednoj ljudskoj duši bilo je u tvojoj.

Počivaj u miru, dobri prijatelju.

Danas bi zajedno slavili tvoj 22. rođendan... Nedostaješ za sve lijepe trenutke koji se dešavaju, za svaki osmijeh, svaki zagrljaj, svaku porodičnu fotografiju...

Nedostaješ za svako dobro jutro i laku noć, svaki zajednički ručak i partiju tvojih šala da zasladimo. Kažu da je nedostajanje dio ljubavi... E pa naša ljubav prema tebi je onda ogromna, neizmjerna i uvijek će trajati.

Srećan ti rođendan, Anđele naš!

1183

Zauvijek tvoji: brat BALŠA, sestre JELENA i KSENIJA i roditelji DRAGAN i NINA

Četrdeset je dana

STANKO TERZIĆ sa porodicom 1186

1191

IVANI LUBARDA

Četrdeset je dana

Tvoj izenadni odlazak ostavio je veliku tugu i bol za sve nas. Vrijeme koje prolazi neće te izbrisati iz naših srca.

1170

Posljednji pozdrav dragom

Tetka MILKA GOGIĆ sa porodicom

Година је од смрти нашег драгог

IVANI LUBARDI

VESKU IVANOVIĆU

Teško je stegnuti srce da ne boli, dušu da ne pati a suze da ne teku za tobom. Hrabro i dostojanstveno si kroz kratki život hodila i kao takva si u smrt otišla.

Sada nam ostaju samo uspomene, na tvoju neizmjernu dobrotu, ljubav koju si pružala i energiju kojom si zračila.

Otišao si tiho i mirno kao što si i živio.

ИЛИЈЕ Радојевог ВУКЧЕВИЋА Ujna BOSA, sestre DANIJELA, STANISLAVA, BOJANA i MILENA

Strina VESNA, sestra KATARINA, braća ZDRAVKO i DARKO FUŠTIĆ sa porodicom

Вријеме није лијек, већ само свједок велике љубави, поштовања и захвалности према теби. Са нама живиш у нашим срцима и мислима. Поносни на твој живот, храбро корачамо даље.

1180 Posljednji pozdrav dragom bratu od tetke

1169 ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ

Dana 19. decembra navršava se devet godina od kada nije sa nama naš 1172

VESKU J. IVANOVIĆU

VUKAŠIN – VUKO TOPALOVIĆ

Boli nas istina da te više nema. Tvoja plemenita duša i častan život zaslužuju poštovanje i vječno sjećanje na tebe.

Čuvaćemo te od zaborava.

TVOJA PORODICA 1181

ANA, MARIJA, MARKO i ŽELJKO – ŽIKA JOVANOVIĆ 1192

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Dana 18. decembra 2020. u 69. godini ispustio je svoju plemenitu dušu

39

Posljednji pozdrav voljenom bratu Dana 17. decembra 2020. u 69. godini iznenada je preminuo naš dragi

NENAD Boškov JOVIĆEVIĆ

dr SLOBODANU Dragovom DRAKIĆU

VESELIN Jovov IVANOVIĆ

neuropsihijatru Zbog novonastale situacije sahrana se obavila 18. decembra na Riječkom gradu.

Zbog novonastale situacije sahrana se obavila 18. decembra u krugu uže porodice na mjesnom groblju Doljani.

Ožalošćeni: supruga DEJANA, sinovi NIKOLA i DEJAN sa porodicom i ostala rodbina

Dragi moj brate, bio si svjetlost oko koje smo se svi okupljali, naše utočište, snaga i toplina.

Bol za tobom se ne može opisati i sjećaću te se do kraja života.

Počivaj u miru.

1117

Tvoj brat ŽARKO Posljednji pozdrav našem suprugu, ocu i đedu

Ožalošćeni: supruga VINKA, sinovi MILAN i VLADAN, sestre ZORICA, VESNA, VERA i MILANKA, ujak MOMO, ujne BOSA i LELA, ostala mnogobrojna rodbina IVANOVIĆ i JOVANOVIĆ

1096 Opraštamo se od dragog i cijenjenog kolege, poštovanog druga i prijatelja

1166 Sa bolom u duši opraštamo se od našeg milog svojaka i tetka

dr RADENKA DONDIĆA NENADU JOVIĆEVIĆU Hvala na nesebičnoj saradnji i iskrenom prijateljstvu..

Uvijek ćemo te se sjećati sa dubokim poštovanjem i posebnim pijetetom.

Ostaćeš kao primjer generacijama kako se voli i predano obavlja posao ljekara.

Hvala ti za sve lijepe trenutke provedene sa nama. Čuvat ćemo te od zaborava kao što si ti nas za života.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

NENADA JOVIĆEVIĆA

KOLEKTIV JZU DOM ZDRAVLJA NIKŠIĆ 1149

Tvoji: DEJANA, DEJAN, NIKOLA i IVANA

Hvala ti na višedecenijskom iskrenom prijateljstvu i pažnji.

Zbogom, čestita i dobra dušo, ostaješ u našim srcima.

U tuzi i bolu ispraćamo u vječnost

Posljednji pozdrav našoj dragoj

ARIJANA i KSENIJA RADULOVIĆ 1118 1163 Dragi đede Pošao je na vječni počinak najmlađi od šestoro braće i sestara naš

MANJI

MILOG BOGDANOVIĆA

Toplino naša, čuvaćemo te od zaborava.

Ujak SLOBO sa porodicom

1121

NENO NENAD Boškov JOVIĆEVIĆ Nikada nećemo zaboraviti dane kad si o nama brinuo i čuvao nas od svega.

Dobrota tvoga srca i toplina tvoje duše će nam zauvijek nedostajati.

Slaćemo ti našu ljubav, a ti uvijek budi naš anđeo čuvar.

Volimo te.

1126

Posljednji pozdrav dragom zetu i tetku

Zbogom, mili brate.

Zauvijek će te voljeti i biti tužne, zbog tvog rano prekinutog života, sestre ANKA, SENKA i JULKA sa porodicama

Tvoji ARSENIJE i INES

KATARINA, ĐORĐE, OLJA i VUKOTA

1136

NENADU JOVIĆEVIĆU Počivaj u miru veliki prijatelju, zauvijek ćeš ostati u našim srcima jer veliki i plemeniti ljudi ne umiru.

Sa iskrenim osjećanjem bola opraštamo se od našeg dragog

MIRO Lukin RAIČEVIĆ sa porodicom

1119

1167

Posljednji pozdrav voljenom ujaku

Posljednji pozdrav mom zetu i tetku

NENA

NENADU Boškovom JOVIĆEVIĆU

Istina da više nijesi sa nama je veoma teška a tuga nemjerljiva.

Ostaje nam da se vječno sjećamo divnih trenutaka provedenih sa tobom obasjanih tvojom dobrotom i plemenitim osmijehom.

Počivaj u miru.

Nadamo se da ćeš i tamo gdje si otišao naći dobro društvo za svoje šale. Počivaj u miru!

Tvoji: svastika DADA i pašenog TOMISLAV SIMOVIĆ sa porodicom

DRAGAN, DRAGANA, VESNA, IVANA i ANA 1137

1164

NENADU JOVIĆEVIĆU Sjećanje na tebe, tvoj mio i plemeniti lik ćemo zauvijek čuvati u našim srcima.

S tugom i poštovanjem, RADICA PROKOPIĆ sa porodicom 1168

40 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav dragom

Subota, 19. decembar 2020.

Opraštamo se od komšije, kuma i prijatelja

Dana 17. decembra 2020. u 89. godini preminuo je

JOVANA BOŽOVIĆA dr SLOBODANU Dragovom DRAKIĆU neuropsihijatru

Dragi moj voljeni brate, tvoj iznenadni odlazak će ostaviti žal, bol i prazninu, ali ćeš zauvijek živjeti u našim srcima i mislima. Bio si čovjek velikog i toplog srca, naš ponos. Bićeš moj neprebol.

Otišao je mirno, tiho i dostojanstveno u vječni mir. Pamtićemo ga kao izuzetnog i velikog poštovaoca naše porodice.

Hvala i slava mu!

JOVAN Lazarev BOŽOVIĆ

MILEVA, PEĐA i ANITA sa porodicama 1144 Posljednji pozdrav dragom stricu

Zbog novonastale epidemiološke situacije sahranjen je 18. decembra u krugu familije, u selu Zagora.

Sestra DRAGICA i zet PETAR NIŠAVIĆ

1145

JOVANU BOŽOVIĆU Posljednji pozdrav dragom

Dragi striko, tužan je ovaj oproštaj od tebe. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Tvoja bratanična SLOBA VUKMIROVIĆ sa porodicom

Ožalošćeni: sin ALEKSANDAR – SAŠA, snaha TINA, unuk IVAN, sestra BRANKA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina

1109 Dragi čika

dr SLOBODANU Dragovom DRAKIĆU

1114

neuropsihijatru

Posljednji pozdrav voljenom bratu, ujaku i šuri

Ljudsku ljubav, toplinu, dobrotu i pažnju kojom si nas obasipao, pamtićemo kroz najljepša sjećanja. U tebi sam imao oslonac i razumijevanje, dragi moj ujače.

Bićeš voljen i nezaboravljen.

JOVANE Čast mi je bila poznavati vas.

Počivajte u miru.

Sestrić GOJKO, BOJANA, DUNJA, DRAGO i DIVNA NIŠAVIĆ

IVANA VUČINIĆ sa porodicom

JOVANU Lazarevom BOŽOVIĆU

1131 1146

Опраштамо се од уваженог и цијењеног зета

Dragi brate hvala ti za sve što si uradio za mene i moju porodicu.

Bio si mi i brat i roditelj, počivaj u miru i neka tvoju plemenitu dušu anđeli prate.

Posljednji pozdrav dragom Sestra BRANKA MEDENICA, sestrić RADULE i zet BOŽO MEDENICA 1122

ЈОВАНА БОЖОВИЋА dr SLOBODANU Dragovom DRAKIĆU

Почивај у миру поред наше Ратке и Младена. Породици Божовић искрено саучешће.

neuropsihijatru

Uz zasluženo i dužno poštovanje opraštamo se od našeg dragog

Породица СЛОБА ЛАКИЋА 1162

Veliki i plemeniti ljudi ne umiru. Divno je bilo imati tebe za ujaka, pamtićemo tvoju ljudskost i dobrotu čitavog života.

Posljednji pozdrav dragom

JOVANA BOŽOVIĆA Pamtićemo te kao dobronamjernog, iskrenog i velikog prijatelja naše porodice.

Hvala ti.

Počivaj u miru.

Sestrić NIKOLA, NATAŠA i NEMANJA NIŠAVIĆ

JOVANU BOŽOVIĆU

1147 Posljednji pozdrav bratu od tetke

Počivaj u miru.

LAZO VUJANOVIĆ, VESKO ŠĆEPANOVIĆ i VLADAN DRAGUTINOVIĆ sa porodicama

Tvoji JOVOVIĆI: RANKO, NACA, BOJAN i MARIJANA 1105 Posljednji pozdrav

1155

MILADINU MILUTINOVIĆU JOVANU BOŽOVIĆU

od BRACA ŠPADIJERA sa porodicom

Najljepše uspomene trajaće vječno i uvijek nas podsjećati na tebe.

1116

VERA MARKOVIĆ sa porodicom

e-mail: oglasno@pobjeda.me

1128

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Posljednji pozdrav dragom drugu

Voljenom bratu

41

Danas se navršava pet tužnih godina od kada nije sa nama naš

VOJU Pajovom BOGOJEVIĆU

DEJU GOLOVIĆU

Mili moj brate, kako prihvatiti ovu surovu stvarnost da sam i bez tebe ostala.

Pošao si u zagrljaj našem bratu i sestri a meni ostavio da za vama patim i tugujem dok sam živa.

GOJKO POPOVIĆ

Tvoja sestra NOVKA sa porodicom

1153

Дана 18. децембра 2020. у 77. години преминуо је наш драги

Tugu vrijeme ne briše, uspomene ne blijede.

Vječno ćeš ostati u našim srcima.

Zauvijek ću te pamtiti po dobrom i čistom srcu.

TVOJI NAJMILIJI

ДАВОР Марков МАРКОВИЋ ACO KOSATIĆ sa porodicom

1160 Danas se navršava pet godina od kada nije sa nama naš

Сходно епидемиолошкој ситуацији, сахрана ће се обавити 19. децембра у кругу најуже породице, на гробљу испред Цркве Св. Петке у Будви.

1150

Ожалошћени: супруга НАДА, кћерка МИЛКА и породице МАРКОВИЋ и ВУКСАНОВИЋ

GOJKO DEJAN GOLOVIĆ Počivaj u miru, naš dragi Dejo.

S poštovanjem KOLEKTIV CVJEĆARE ,,ZEČEVIĆ“

1138

1101

I poslije pet godiana, moja duša i srce plaču i bole istom snagom kao i prvog dana kada si nas napustio.

Nadala sam se da će vrijeme koje prolazi umanjiti bol i osjećaj nedostajanja, ali ništa od toga… Nedostajao si, nedostaješ i nedostajat ćeš.

Posljednji pozdrav

Опраштамо се од наше драге мајке, бабе и таште

TVOJA SANJA

JOVIĆU KAVELJEVIĆU članu OO DPS-a Šavnik

БЕТЕ

Ponosni što smo dijelili iste ideje, čuvaćemo tvoj plemeniti lik od zaborava

1161

OO DPS-A ŠAVNIK Твојим одласком смо остали ускраћени топлог осмијеха, њежности и загрљаја. Твоја унучад су ти била увијек добродошла, а с посебном радошћу си у посљедње вријеме дочекивала и малог праунука. Почивај у миру.

1107

POMENI

Ожалошћени: ВЕСНА, МАРИЈА, НИКОЛА и МАРКО Dragi striko

IVANA

1133

Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da te više nema.

Tvoju dobrotu, veselost što činilo te jednom divnom mladom, pametnom i obrazovanom osobom, što dovoljno govori kakva si bila. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju, a ja ću te čuvati od zaborava.

Нашој баби

MILAN ĐIKANOVIĆ

БЕТИ

Mnogo nam nedostaje tvoja pažnja i ljubav koju si nam nesebično pružao. Uvijek ćeš živjeti u našim sjećanjima.

1113

DRAGAN ŠUŠKAVČEVIĆ

Četrdesetodnevni pomen našem voljenom

Tvoji: SAŠA, SONJA i NADA Расли смо уз твој осмијех, топао дочек и несебичност. Твоја племенитост се не може заборавити никад. Трудићемо се да останемо унучад за примјер и да се поносиш нама. Чувамо те у нашим срцима заувијек.

1127 Navršava se godina od smrti naše voljene

MILANU STANOJEVIĆU

Твоји: ЈЕЛЕНА, НИКОЛА и МАРИЈА

Život bez tvoje ljubavi i pažnje nadoknađuju najljepše uspomene i ponos što si bio naš.

S ljubavlju čuvamo uspomenu na tebe.

1134

DRAGICE Velimirove BOJIĆ Tužno je i bolno sjećanje na tvoj prerani odlazak.

Ostavila si ogromnu prazninu. Vječno ćeš živjeti u našim srcima.

Dana 20. decembra 2020. u 10 časova uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

1159

PORODICA

TVOJI NAJMILIJI 1165

e-mail: oglasno@t-com.me

42

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. decembar 2020.

Pet je godina od kako nije sa nama

25. 12. 2019 – 25. 12. 2020.

Navršava se godina od smrti našeg voljenog supruga, oca, svekra i đeda

MILOVAN ŠUŠOVIĆ Godine prolaze, ali uspomene na Tebe – nikada. Sa nama si svaki dan i u nama ćeš živjeti dok nas bude. Za sve...nedostaješ.

Sa ponosom Te spominjemo, a u srcima čuvamo.

TVOJA PORODICA 1097

ANDRIJE J. ĐUROVIĆA

Dana 19. decembra 2020. navršava se pet godina od smrti mog brata

U nedjelju, 20-og decembra 2020. godine, familija će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Sa tugom u srcu, a srećni što smo te takvog imali, dok postojimo, čuvaćemo divnu uspomenu na tebe.

MILOVANA ŠUŠOVIĆA Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav niti sjećanje u kojem tebe nema.

Nedostaješ nam.

Tvoji: supruga JELENA, sinovi NIKOLA, JOVO i MIRKO, snahe MILICA i MAJA, unučad VUK, ANDRIJA, HELENA, STELA, DANICA, KASIJA i SIMON

Sestra NADA TODOROVIĆ sa porodicom 1098

1130 MILOVAN ŠUŠOVIĆ Dana 23. decembra 2020. navršava se četrdeset dana od kada nas je napustio naš voljeni

Dana 19. decembra 2020. godine navršava se četrdeset dana od smrti naše drage

Još jedna godina...

Još jedan Nikoljdan...

Kako mi samo nedostaješ, sunce moje milo.

Sestra SVETLANA sa porodicom

1099

DESANKE Ljubove DRAGIĆEVIĆ

MIODRAG – KOKO Ristov VUJOVIĆ Tvojim odlaskom ostala je velika praznina u našem domu, ali tvoja neizmjerna dobrota i ljubav, kojom si nas darivao trajno će ostati u našim srcima.

Dvadeset jedna godina je od smrti

SLOBODANA

VLADA

Dani prolaze, a bol traje, ali sjećanje na tvoj dragi lik ne blijedi, u našim mislima prisutan je tvoj osmijeh i tvoja lijepa priča.

Voljena naša tvoji najbliži, posjetiće tvoju vječnu kuću i zapaliti svijeću za pokoj tvoje plemenite duše.

Tvoji: ZDENKA, DUŠAN, MIRKO i RISTO sa porodicama

ĆIROVIĆA OŽALOŠĆENA PORODICA

1132

Četrdeset je dana od smrti našega

Dvije godine su od smrti

Prolazi vrijeme, uspomene se vraćaju i žive sjećanja na srećne dane provedene zajedno.

Vaši: CVIJETA, DEJAN i RATKO

1102

1104

Prošlo je četrdeset dana od smrti naše

Десет година је од смрти

једанаест година од смрти

тридесет осам година је од смрти

ZORAN POPOVIĆ 1949 – 2020.

I dalje si naša snaga...jer ljubav Tvoja nam je dala. Dok živimo bićeš naša ljubav, uzor i ponos.

DESE DRAGIĆEVIĆ

Tvoji najmiliji: MACA, MILICA, MILOŠ, SOFIJA i ALEKSA

Dobra naša, u vremenu i prostoru raste praznina nastala na dan tvog odlaska, praznina koju ispunjava sjećanje na tvoj lik i na svu ljubav i toplinu kojom si nas darivala. Tu si, a nedostaješ.

1100

Tvoja VESNA sa porodicom

МЕДА ЉУБИЦЕ НИКОЛЕ Горчиновог Медове Медовог МИЉЕНОВИЋА МИЉЕНОВИЋ МИЉЕНОВИЋА рођ. Живковић

Вријеме пролази, али не може избрисати сјећање на вас. С поштовањем, ВАША ПОРОДИЦА

e-mail: oglasno@t-com.me

1103

1108

TV program 43

Subota, 19. decembar 2020.

FILM

SERIJA

RTCG 1 20:05

RTCG 2 20:00

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o.

PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

Poklon

Podmornica

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena)

07:00 Dobro jutro, Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Grad prijatelja, crtani film 10:30 Viktorija III, r.

11:15 Meridijani, r.

12:05 Tv arhiv 13:00 Profil, r.

13:40 Smjernice o postupanju osoba s invaliditetom, r.

14:05 Agrosaznanje, r.

15:00 Lajmet 15:30 Dnevnik 1 16:00 Dokumentarni program, r.

16:50 Smjernice o postupanju osoba s invaliditetom, r.

17:00 Zapis, r.

18:00 Dokumentarni program 18:55 Dječije popodne, r.

19:10 Nacionalni parkovi, e.

19:30 Dnevnik 2 20:05 Poklon, film 21:45 Dokumentarni program 22:30 Dnevnik 3 23:00 Sportski dnevnik 23:15 Šta ako, film 00:55 Zapis, r.

01:15 Profil, r.

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1

06:30 Glas Amerike, r.

07:05 E sport 08:30 Rukomet (ž): polufinale, EP, snimak 11:30 Skrivena kamera, r.

13:30 Zmajeva pesnica, r.

15:15 Dokumentarni program 16:10 Drevni ljudi Šaolina, r.

17:50 Rukomet (m): finale KUP-a CG, direktno 20:00 Podmornica, s.

21:00 Sedmi kontinent, e.

21:35 Skrivena kamera, e.

22:30 ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj 23:00 Gospodar zmaj, film 00:45 Rukomet (m): finale KUP-a CG, snimak 02:30 E-sport

07:00 Sanjalica, r.

09:30 Zvjezdice, emisija za djecu 10:30 Muzički program 14:00 Urgentni centar, r.

16:15 U kadru, e.

17:00 Motorsport magazin 17:30 Šok tok, e.

19:00 Žurnal 19:30 Svi putevi vode u Rim, film 21:00 Muzički program 00:30 Deni Kolins, film 02:15 Zabranjeno voće, r.

NOVA M 06:35 07:05 07:25 07:40 08:10 09:00 11:00 11:50 13:00 13:15 15:00 15:25 15:30 16:30 18:00 18:40 20:00 21:00 22:00 00:10 00:15 02:00

VIJESTI

A1 TV

06:30 10:00 10:06 11:05 12:00 12:06 13:00 14:00 14:06 15:00 15:40 16:30 16:55 17:35 18:30 19:10 20:00 21:00 22:00 22:15 22:30

Centralni dnevnik, r.

Sportisimo, r.

Kapital, r.

Zoom, r.

Zdravi misli, e.

Nakit tv Vijesti Tvoje lice zvuči poznato, r.

Vijesti Tvoje lice zvuči poznato, r.

Vijesti Sportisimo Domaćinske priče, e.

Veče sa Ivanom Ivanovićem, r.

Centralni dnevnik Mješoviti brak, s.

Kuzgun, s.

24 minuta sa Zoranom Kesićem, e.

Djevojka od milion dolara, film Sportisimo, r.

Arbitraža, film Henrijev zločin, r.

Boje jutra Vijesti Zabranjena jabuka, r.

Velvet, r.

Vijesti Crvena kraljica, r.

Snovi, kuća, dom, r.

Vijesti Gorka osveta, r.

Boje dana, e.

Eliza iz Rivombroze, s.

Vijesti Gorka osveta, s.

Velvet, s.

Vijesti Zabranjena jabuka, s.

Bez granica, magazin Dokumentarni film Vijesti Sport, e.

Isto, samo malo drugačije, film 00:10 Bez granica, r.

01:10 Samoća, r.

02:50 Boje dana, r.

07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

Dječja TV Jelena, r.

Vikend film, r.

Igra i struktura, r.

Auto šop Neđelja u petak, r.

Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r.

Jelena, r.

SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica

PINK M 06:45 11:15 13:15 15:10 17:30 19:10 21:00

Novo jutro Zadruga, uživo Amidži šou, r.

Zadruga, uživo Magazin In Film Zakletva, s.

22:15

Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

RTV BUDVA 08:30 09:35 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00

Sesil i Pepo, s.

Družina Plavi delfin Celebrity Bandolera, r.

Bandolera, r.

Bandolera, r.

Perspektiva

15:00 17:00 19:00 19:35 20:00 21:00 22:00 23:00 00:55

Filmski program Naše ljeto, r.

Polis Sportski program Dokumentarni program Kuhinjica Polis Film Koncert

777 07:00 12:00 14:45 15:00

Jutarnji program Boško Buha, film Škrinja–Dušan Vukotić Ljepote i legende Crne Gore 15:45 13 jul, dokumentarac 16:00 Zanimljiva hronika svijeta

16:10 Ljepote i legende Crne Gore 17:00 Sutjeska, film 20:00 13 jul, dokumentarac 20:15 Ljepote i legende Crne Gore 20:30 Škrinja – Ljubo Čupić 21:15 Škrinja – Sava Kovačević 21:30 Ljepote i Legende Crne Gore 21:45 13 jul, dokumentarac 22:00 Neretva, film

JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ

Vremenska prognoza

Crna Gora

prognoza za 19. 12. 2020.

OBJEKTIV

Urednica

Temperatura Crna Gora / danas

MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ

Andrijevica Bar Berane Bijelo Polje Budva Cetinje Danilovgrad H. Novi Kolašin Kotor

KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me Vlasnička struktura: Media Nea 100 odsto

10° 18° 10° 10° 18° 12° 15° 17° 9° 16°

Nikšić Plav Plužine Pljevlja Podgorica Rožaje Šavnik Tivat Ulcinj Žabljak

1° -2° 0° -2° 3° -3° -2° 6° 5° -5°

12° 8° 9° 9° 15° 10° 7° 17° 17° 8°

Nedjelja 20. 12. 2020.

PROGNOZA VREMENA ZA SJUTRA: IZLAZAK SUNCA

7.07 sati

Tiraž: 5.620 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

-1° 8° 0° 1° 7° -1° 2° 7° -2° 5°

ZALAZAK SUNCA

16.13 sati

Malo do umjereno oblačno sa sunčanim intervalima.

Na sjeveru, ujutru, po kotlinama magla koja se ponegdje može zadržati i tokom većeg dijela dana. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha -6 do 8, najviša dnevna 5 do 18 stepeni.

www.meteo.co.me

Ponedjeljak 21. 10. 2020.

44

Magazin

Subota, 19. decembar 2020.

Crnogorski pjevač Bojan Delić poklonio Podgorici pjesmu ,,Dolazim ti ja“

Beskrajna ljubav prema plavo-bijeloj dami

Kadar iz spota

PODGORICA - Crnogorski kantautor Bojan Delić predstavio je juče spot za novu pjesmu ,,Dolazim ti ja“, kao poklon glavnom gradu za rođendan i fudbalskom klubu Budućnost.

Muziku i tekst napisao je Delić, aranžman potpisuju Boris Vuksanović i Bole Martinović, a spot je uradio Miodrag Marković.

- Prošle godine u ovo doba napisao sam prvu strofu za pjesmu ,,Dolazim ti ja“.

Očaran lijepo okićenim gradom i velikom ljubavlju pjesma je krenula da se razvija i evo godinu kasnije, imamo numeru koju posvećujem mojoj najdražoj Podgorici za

Bojan Delić

rođendan - kazao je Delić.

Nakon deset godina od pjesme ,,Podgorice volim te“, Delić kaže da ima čast da svom gradu i sugrađanima ostavi još jednu pjesmu u koju, kako ističe, beskrajno vjeruje.

- Nadam se da će u ljudima buditi bar mali dio onoga što bu-

di u meni – beskrajnu ljubav za plavo-bijelu damu - ističe Delić.

Zaštitno lice spota je manekenka Marija Mićunović, a kadrovi su se snimali tri dana na raznim lokacijama u Podgorici.

- Prvog dana smo snimali

glavne znamenitosti Podgorice, koje je predstavila zaštitno lice spota, Marija Mićunović, drugog dana kadrovi glavnog grada snimali su se dronom, a trećeg dana u centru zbivanja sam ja na lokaciji stadiona Budućnost, što za mene predstavlja veliku čast, s obzirom na to da sam oduvijek sanjao da budem uspješan fudbaler, to mi je ostala jedna od neostvarenih želja rekao je naš sagovornik.

Dodaje da je zadovoljan kako je spot ispao, te da je ,,Dolazim ti ja“ jedna od onih pjesama koje se slušaju na duže staze.

- U pitanju je pop balada. Sve je počelo proteklog ljeta kada sam se prijavio na konkurs Ministarstva kulture Crne Gore i od njih dobio finansijska sredstva za snimanje pjesme, čiji sam autor muzike i teksta. Išli smo na igrani spot sa elementima dokumentarnog, u smislu da se u spotu pojavljuju, između ostalog, kadrovi našeg grada, kao i određeni sportski momenti – istakao je Delić.

Veliku zahvalnost za izradu spota Delić kaže da duguje predsjedniku Fudbalskog kluba Budućnost, kao i svima u klubu i gradonačelniku Podgorice Ivanu Vukoviću jer su, kaže prepoznali potencijal u Z. K. pjesmu.

Aleksandar Knezović ekranizovao pobjedničku kompoziciju sa festivala Zlatna pahulja ,,Životna sredina“

Kratka video-priča o čuvanju prirode PODGORICA – Pobjednička kompozicija festivala Zlatna pahulja 2019. ,,Životna sredina“ Aleksandra Knezovića dobila je vizuelno ruho. Autor muzike i teksta je Ljubo Jovović, dok je aranžman radio Senad Drešević, u čijem studiju je i pisana pjesma.

Ekranizaciju je radila produkcija Bubulj iz Bara, a kadrovi su snimani u Podgorici, Baru i Budvi.

- Produkcija Dejana Senića je snimila kratki mali film o očuvanju prirode odnosno životne sredine. Bilo je veoma naporno jer smo snimali cijeli dan, ali i lijepo jer smo se moji drugari iz škole i drugari iz zgrade u kojoj živim igrali, vozili bicikla i trotinete i to sve uz pratnju prave policije i bili pravi čuvari našeg grada Podgorice – prenio je Knezović utiske sa snimanja spota za Pobjedu.

Spot, kako ističe, poklanja glavnom gradu za rođendan.

- Očuvanje prirode i naše životne sredine koja nam je svima važna je pravi rođendanski poklon mom rodnom gradu i vje-

rujem da sva djeca u Crnoj Gori to isto žele – kaže Knezović.

Osmogodišnji Aleksandar Knezović sin je istaknutog crnogorskog kantautora Slavena Knezovića i treća generacija ove muzičke porodice.

- Pohađam muzičku skolu „Vasa Pavić“, gdje sam učenik trećeg razreda i sviram gitaru, ali imam svoj ukus i slušam i sviram ono što se meni sviđa, iako mi tata i sestra Monika ponekad pokažu neki spot ili pjesmu koja je popularna – kazao je Knezović.

Aleksandar je na Zlatnoj pahulji učestvovao prethodne dvije godine osvojio si prvo i treće mjesto. Kaže da, kada uslovi dozvole, nastavlja sa učešćem na festivalima.

- Nagrade sam osvojio prije svega zbog lijepih pjesama koje su mi napisali čika Ljubo Jovović, a snimali ih kod čika Senada Dreševića u njegovom studiju. Moje nove pjesme ću vjerovatno pjevati na nekom festivalu van Crne Gore koju želim da predstavim kao pravi reprezentativac – zaključuje Knezović. Z. K.

1

Subota, 19. decembar 2020.

Subota, 19. decembar 2020.

Dr Ivan Vuković, gradonačelnik

Najveći razvojni uspjesi u najteže vrijeme

str. 2. i 3.

Dr Đorđe Suhih, predsjednik Skupštine Glavnog grada

Uspješno radili i u uslovima pandemije

str. 4.

Dr Slađana Vujačić, zamjenica gradonačelnika

Ponosni na postignuto s puno novih ideja za budućnost str. 5.

Časlav Vešović, zamjenik gradonačelnika

Premašeni očekivani budžetski prihodi str. 6.

2 Dr Ivan Vuković, gradonačelnik

Najveći razvojni uspjesi u najteže vrijeme K

oliko je ova godina za nas u Glavnom gradu bila produktivna možda najbolje govori činjenica da je realizovana vrijednost kapitalnih investicija dvostruko veća u odnosu na prošlu godinu, kao i da smo značajno premašili planirane budžetske prihode.

Mnogo važnije od brojki je to što se kao rezultat našeg rada Podgorica iz dana u dan mijenja i postaje sve ljepše i ugodnije mjesto za život. To je ono što me, i kao gradonačelnika, i kao Podgoričanina, neizmjerno raduje i čini srećnim i ponosnim. Dodatno sam ponosan zbog toga što je grad najveće razvojne i finansijske uspjehe u protekloj deceniji ostvario baš u godini prepunoj raznih izazova, uključujući i onaj najveći – pandemiju virusa korona koja je umnogome promijenila naše živote.

Uspjeh koji smo ostvarili ne bi bio moguć bez posvećenog rada svih zaposlenih u gradskoj upravi, službama i preduzećima Glavnog grada i zaista je teško riječima izraziti zahvalnost za njihov posvećen i odgovoran odnos prema radnim obavezama tokom cijele protekle godine.

RAZVOJNI ZAMAJAC

Podgorica je razvojni zamajac savremene Crne Gore. Danas se u njoj realizuje investicioni ciklus vrijedan preko 200 miliona eura, koji će stvoriti pretpostavke za nastavak sveukupnog razvoja i grada i države. Godinu za nama obilježila je realizacija kapitalnih projekata koji su jasno trasirali strateški razvoj našeg grada. Nastavili smo ravnomjerno da razvijamo grad i podižemo kvalitet života građana u svim djelovima Podgorice.

Sistem za prečišćavanje otpadnih voda, projekat vrijedan preko 50 miliona eura uveliko se realizuje. Primarni kolektor i sekundarna kanalizaciona mreža intenzivno se grade, obale Morače spojio je novi pješački most, a samo postrojenje ćemo početi da gradimo u toku naredne godine.

Jugozapadna obilaznica, najvredniji i najznačajniji projekat u oblasti putne infrastrukture, biće u potpunosti završen u prvom kvartalu naredne godine.

Pored toga, u prethodnom periodu u partnerstvu sa Vladom Crne Gore izgra-

dili smo prvu fazu bulevara prema Tuzima, rekonstruisali stari put prema Danilovgradu, počeli da gradimo dva bulevara na Starom aerodromu – Veljka Vlahovića i Zmaj Jovin, a vrlo brzo krenućemo u izgradnju Bulevara Vilija Branta na Zlatici, kao i Bulevara kroz Gornju Goricu. Budući bulevar od Podgorice prema Danilovgradu se uveliko gradi. U gotovo svim djelovima grada uložili smo višemilionske iznose kako bi rekonstruisali i sanirali veliki broj saobraćajnica, obogatili ih zelenilom i mobilijarom, čime je Podgorica dobila novu urbanu dimenziju.

Tokom protekle godine, u cilju ravnomjernog razvoja grada, vrijedno smo radili i na izgradnji novih i sanaciji postojećih puteva na seoskom području, ali i na izgradnji nove vodovodne mreže radi stvaranja boljih uslova za život na selima i šansi za brži razvoj poljoprivrede i preduzetništva i u ruralnim djelovima grada.

JAVNI PREVOZ

Svjesni činjenice da Podgorica kao glavni grad već dugo vremena nema riješeno pitanje efikasnog javnog prevoza koji prati savremene potrebe, tokom 2020. godine intenzivno smo radili i na implementaciji Plana održive urbane mobilnosti koji tretira unapređenje stanja u javnom gradskom prevozu. Uveli smo sistem elektronske karte, a u Nacrtu budžeta Glavnog grada za 2021. godinu predložili smo povećanje subvencija za javni prevoz, kao i ulaganje 5 miliona eura za kupovinu novih autobusa u cilju modernizacije i boljeg kvaliteta usluge javnog prevoza.

Snažno podržavajući zdrave stilove života sa željom da ohrabrimo naše sugrađane da više koriste alternativni vid transporta, po uzoru na razvijene evropske gradove, unaprijedili smo biciklističku infrastrukturu, a sa tom praksom nastavljamo i naredne godine, jer imamo u planu izgradnju novih biciklističkih koridora.

Kao pouzdan i odgovoran partner prethodne Vlade Crne Gore i njenih resornih ministarstava, vodeći posebno brigu o obrazovanju naših sugrađana, počeli smo da gradimo novi vrtić u Bloku VI ka-

paciteta 200 mjesta za naše mališane, a zahvaljujući donaciji porodice Ubović i kompanije Bemax izgradićemo osnovnu školu u Tološima vrijednu preko 7 miliona eura, čime ispunjavamo višedecenijski san stanovnika tog dijela grada.

Ovo je nesumnjivo i godina preporoda kada je u pitanju sportska infrastruktura. Nakon više decenija rekonstruisali smo Stadion malih sportova, kultni teren u Njegoševom parku, odbojkaški i fudbalski teren u sklopu SC „Morača“, izgradili smo nove košarkaške terene u neposrednoj blizini Bemax arene, a pored toga smo rekonstruisali i izgradili preko deset sportskih poligona u svim djelovima Podgorice.

Za nama je i najuspješnija godina kada je u pitanju ozelenjavanje našeg grada. Dobili smo nekoliko novih parkova, a posebno bih izdvojio Podgorički park na obali Morače. Izgradili smo 15 novih dječijih igrališta čime smo najmlađim sugrađanima obezbijedili adekvatan prostor za igru i rekreaciju. Nove zelene oaze biće naš prioritet i u narednoj godini, a najprije ćemo se posvetiti izgradnji parka na Zabjelu koji građani s nestrpljenjem čekaju. Osim toga, u okviru projekta Mikro 020 uredili smo pet novih lokacija i na taj način tim zaboravljenim i zapuštenim javnim površinama udahnuli novi život.

Posebno mi je važno da istaknem da smo pokrenuli ozbiljan projekat revitalizacije Stare varoši. Obnovili smo dio fasada, rekonstruisali nekoliko ulica u autentičnom stilu, podržali smo i ohrabrili najbolje preduzetnike da nastave da razvijaju svoje biznise u srcu stare Podgorice, ali najveći dio posla je tek pred nama. Zadovoljan sam što i Podgoričani primjećuju da uspavana ljepotica našeg grada polako počinje da se budi.

Pandemija korona virusa uticala je na mnoge sfere života i rada, a naročito je pogodila scenu kulture na globalnom planu. Ipak, uspjeli smo u namjeri da tradicionalne podgoričke manifestacije, iako u drugačijim formatima, nastave da žive. Otvaranjem galerije Art građani će dobiti još jedno istaknuto mjesto na kulturnoj mapi Podgorice i duboko sam uvjeren da će ova i druge institucije kulture u narednom periodu biti mnogo po-

sjećenije nego što je to bio slučaj ove godine.

Najavljena rekonstrukcija Trga nezavisnosti planirana je sa željom i namjerom da samo srce našeg grada postane prostor na koji ćemo svi biti ponosni, koji će potpuno oživjeti i koji će svojim izgledom Podgoricu približiti evropskim metropolama. Sa istim ciljem, realizujemo i projekat pretvaranja centra grada u pješačku i zonu za bicikliste, koji je počeo zatvaranjem saobraćaja u ulicama Vaka Đurovića i Bokeškoj. Siguran sam da ove naše ideje dijele gotovo svi sugrađani i daću sve od sebe da, sa timom mojih saradnika, u narednoj godini realizujemo i ove veoma značajne projekte koji će potpuno promijeniti izgled i život u centru Podgorice.

RTV PODGORICA

Takođe, zadovoljstvo mi je da najavim da će Podgorica poslije dugo godina konačno dobiti svoj lokalni medij. Rad lokalnog emitera RTV Podgorica počeće emitovanjem radio programa i stavljanjem u funkciju portala, a tokom naredne godine počinje i emitovanje TV programa. Na ovaj način dajemo doprinos medijskom pluralizmu u Crnoj Gori, a kolege iz RTV Podgorica biće tu da u narednoj godini isprate naš rad, čime ćemo dodatno uticati i na veći stepen javnosti i transparentnosti, po kojoj je Glavni grad prepoznatljiv.

Iako nam je godina na izmaku mnogo uskratila, ubijeđen sam da nam je pokazala koliko je važno biti solidaran, human i brinuti o drugima, ali i o sebi. Glavni grad je i u ovoj situaciji pomogao onima kojima je pomoć bila najpotrebnija, a dio sredstava koja su bila opredijeljena za proslavu Dana oslobođenja Podgorice i novogodišnjih praznika preusmjerili smo u humanitarne svrhe. *** Nastavljamo da modernizujemo i razvijamo naš grad, da širimo partnerstva i vodimo Podgoricu u duhu razvijenih evropskih centara. Svjesni smo novih izazova u vremenu pred nama i odlučno nastavljamo da na savremen način sprovodimo razvojne politike u najboljem interesu građana Podgorice.

Subota, 19. decembar 2020.

3

4 Dr Đorđe Suhih, predsjednik Skupštine Glavnog grada

Uspješno radili i u uslovima pandemije

Č

injenica da je Skupština Glavnog grada i u uslovima pandemije nesmetano nastavila rad, jedna je od stvari koju posebno naglašava prvi čovjek gradskog parlamenta dr Đorđe Suhih.

– Skupština Glavnog grada u ovoj godini održala je šest sjednica, od čega su dvije posebne sjednice, koje su bile posvećene odborničkim pitanjima i odgovorima, održane prema odredbama Statuta i Poslovnika Skupštine Glavnoga grada Podgorice.

Do kraja godine su planirane još dvije sjednice, od čega jedna svečana i jedna radna, s kojima će Skupština zaključiti rad u ovoj kalendarskoj godini. Stvaranje preduslova za uspostavljanje internet striminga, koji je omogućio nesmetano uživo praćenje sjednica Skupštine, obezbijedilo je nesmetani rad Skupštine čak i u epidemiološkim uslovima u potpunosti poštujući preporuke NKT-a. Pored plenarne sale u cilju ostvarivanja najboljih mogućih uslova za nesmetani i epidemiološki bezbjedan rad tokom skupštinskih zasijedanja na raspolaganju tokom rada Skupštine su stavljene i multimedijalna i pres sala.

Prilagodljivost u skupštinskom radu, ali i pažljivo razmatranje trenutne situacije je uslovilo da, pored tema koje su planirane Programom rada Skupštine Glavnog grada za 2020. godinu, se u ovoj godini realizuje čak 82 teme koje nijesu bile predviđene programom rada. Ovo je, umnogome, doprinijelo kvalitetu rada Skupštine – navodi Suhih.

U cilju nesmetanog rada u složenim epidemiološkim uslovima bilo je nazaobilazno i unapređenje normativnih okvira rada Skupštine.

– Da epidemiološka situacija utiče i na rad Skupštine u tom dijelu da je potrebno vršiti izmjene u normativnim okvirima koji regulišu i uređuju rad Skupštine, ogledalo se u dopunama Poslovnika Skupštine Glavnog grada.

Usvojene dopune su jasno i nedvosmisleno uredile učešće odbornika na sjednicama Skupštine u uslovima izrečenih mjera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, kojima je omogućeno i nesmetano glasanje elektronskim putem, ali i učešće u zasijedanjima u realnom vremenu uz posredstvo informaciono-komunikacione tehnologije.

Transparentnost rada Skupštine je povećana i u cilju us-

Usvojene dopune Poslovnika Skupštine Glavnog grada jasno i nedvosmisleno uredile su učešće odbornika na sjednicama Skupštine u uslovima izrečenih mjera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Omogućeno je i nesmetano glasanje elektronskim putem, ali i učešće u zasijedanjima u realnom vremenu uz posredstvo informacionokomunikacione tehnologije postavljanja preduslova za valjano korišćenje sada već ustaljene prakse postavljanja odborničkih pitanja – te su izvršene izmjene u Poslovniku koje se odnose na način i rokove dostavljanja odborničkih pitanja, ali i detaljnije diferenciranje skupštinske rasprave od odborničkih pitanja. Ovim izmjenama predsjednik Skupštine je u obavezi da na vebsajtu Skupštine najkasnije sedam dana prije sazivanja sjednice objavi rokove vezane za postavljanje odborničkih pitanja – podsjeća predsjednik parlamenta.

Modernizacija i plansko unapređivanje uslova rada omogućili su nesmetani rad Skupštine Glavnog grada.

– Uspostavljanje internet striminga, koji pored toga što je povećao transparentnost rada Skupštine, je omogućilo nesmetan rad u epidemiološkim uslovima

rada. Kada je prošle godine sprovedena procedura za nabavku i uspostavljanje platforme za nesmetano praćenje skupštinskih zasijedanja putem interneta, cilj je bio povećati transparentnost rada Skupštine – ali i omogućiti informisanje građana u realnom vremenu o radu Skupštine; danas je takvo poboljšanje uslova rada omogućilo nesmetani rad u više sala Skupštine i nesmetani rad u epidemiološkim uslovima sa visokim stepenom bezbjednosti po zdravlje odbornika. Omogućiti nesmetan i bezbjedan rad u realnom vremenu za 61 odbornika je bio olako prevaziđen izazov – zadovoljan je Suhih.

Unaprijeđeni su uslovi za ostvarivanje prava na Studentsku nagradu Glavnog grada.

– Skupština je unaprijedila uslove za ostvarivanje Studentske nagrade Glavnog

grada time što je redefinisala uslove dodjeljivanja: tako da se ova nagrada od ove godine dodjeljuje studentima završnih godina osnovnih, specijalističkih i master studija svih fakulteta umjetničkih akademija, visokih škola i samostalnih studijskih programa na teritoriji cijele Crne Gore studentima koji su postigli izuzetan uspjeh i koji imaju prebivalište u Podgorici. Nadalje, Skupština je redefinisala kriterijume za dodjelu stipendija i Studentske nagrade čime je još jednom stvorila bolje definisane preduslove za kvalitetne podsticaje za studente iz Glavnog grada – kazao je Suhih.

Posebno zadovoljstvo prvi čovjek gradskog parlamenta ističe učvršćivanjem međunarodne saradnje.

– Učvršćena međunarodna saradnja koja je otpočela radnim posjetama novem-

bra 2019. godine je nastavljena i u ovoj godini sve do proglašenja pandemije u svijetu. Uspostavljena dobra međunarodna saradnja, koja je imala za cilj aktivnu saradnju i transfer dobre prakse je samo usporena pandemijom, ali nije i prekinuta. Nakon radne posjete Skupštini grada Beča, koja je umnogome označila početak uske saradnje u promociji i razvitku principa pametnih gradova, delegacija Skupštine Podgorice boravila je i u radnoj posjeti Atini na poziv predsjednika Gradskog vijeća grada Atine Hristosa Tentomase.

Pored susreta sa predsjednikom Gradskog vijeća Tentomaseom, organizovan je susret i sa zamjenicom gradonačelnika Opštine Pirej Andrijanom Zarakeli i odbornicima u Skupštini grada, a u prostorijama naše ambasade u Atini održan je sastanak sa budućim poča-

snim konzulom Crne Gore u Atini Vasilisom Apostolopulosom, koji je delegaciju upoznao sa planovima kako da se unaprijedi saradnja Crne Gore i Grčke.

Tokom posjete, sa zvaničnicima gradova Atine i Pireja razgovaralo se o mogućoj međusobnoj saradnji sa ove dvije opštine, a delegacija je iskoristila priliku da se kroz razgovore sa stručnim službama i rukovodstvom Skupštine grada upozna sa funkcionisanjem sistema tih gradskih uprava. Predsjednici dva lokalna parlamenta predložili su uzvratnu posjetu delegacije grada Atine, kao i potencijalno potpisivanje memoranduma o saradnji dva parlamenta posebno u dijelu saradnje u oblasti kulture i sporta, kao i učešća naših proizvođača na sajmovima koje organizuje grad Atina. Kako je predsjednik Gradskog vijeća grada Atine Hristos Tentomas ujedno i predsjednik asocijacije opština Grčke, postoji mogućnost da ovom saradnjom budu obuhvaćene i druge opštine u Crnoj Gori. Ta radna posjeta je umnogome označila početak planskog razvijanja međunarodne saradnje Skupštine Glavnog grada Podgorice.

Afirmativne odluke jednako su brojne kao i u prošloj radnoj godini.

– U godini za nama Skupština Glavnog grada je usvojila i potvrdila brojne afirmativne odluke među kojima su najbrojnije one koje se tiču ublažavanja i prevencije raznih posljedica usljed kovid-19 epidemije.

Tako je Skupština potvrdila odluke o ublažavanju finansijskih posljedica usljed epidemije, potvrdila odluku o podršci privrednim aktivnostima, stvorila uslove za izgradnju novog urgentnog bloka, usvojila Program privremenih objekata, usvojila Lokalni plan za unapređenje socijalne inkluzije i razvoj usluga socijalne i dječje zaštite u Glavnom gradu – Podgorici za period 20202023. godine. Da je ovu godinu rada Skupštine obilježila čvrsta riješenost u poboljšanju položaja mladih u Glavnom gradu dokazuje i obrazovanje Savjeta za mlade Glavnog grada, koji je bez obzira na brojne epidemiološke poteškoće otpočeo svoj nesmetani rad. Sveukupni rad Skupštine Glavnog grada obilježili su specifični uslovi, koji su neminovno usporili rad, ali ga nijesu zaustavili – zaključio je predsjednik Skupštine Glavnog grada.

S. N.

5

Subota, 19. decembar 2020.

Dr Slađana Vujačić, zamjenica gradonačelnika

Z

amjenica gradonačelnika dr Slađana Vujačić, članica najužeg kruga čelnih ljudi Podgorice, kaže da su u upravi Glavnog grada ponosni na rezultate postignute u proteklom periodu.

Najavljuje da i sljedeću godinu dočekuju spremno, sa puno entuzijazma i novih ideja.

POBJEDA: Pandemija virusa korona dominantno je obilježila proteklu godinu i postavila brojne izazove pred nosioce javnih funkcija, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Budući da ste doktor medicine, ali i iz ugla zamjenice gradonačelnika, što je sve u Glavnom gradu urađeno kao odgovor na te izazove?

– Bez obzira što vođenje zdravstvene politike nije nadležnost Grada, u svjetlu epidemioloških okolnosti u kojima smo se našli, dali smo puni doprinos funkcionisanju i unapređenju zdravstvenog sistema. U martu smo Kliničkom centru Crne Gore uplatili 76.000 eura za nabavku respiratora i donirali uniforme i zaštitne vizire za zdravstvene radnike. Obnovili smo dio inventara u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć i pomogli u rekonstrukciji kovid ambulante u Tološima. Zajedno sa menadžmentom i porodicama čiji se stambeni objekti nalaze u krugu KCCG uspjeli smo da riješimo višedecenijski imovinsko-pravni problem zahvaljujući čemu se može nastaviti sa daljim koracima u izgradnji novog urgentnog centra na koji naš grad, zdravstveni radnici i građani čekaju dugi niz godina.

Posebnu pažnju smo posvetili socijalno ranjivim kategorijama. Nakon pojave prvog registrovanog slučaja infekcije korona virusom, osim redovnih paketa pomoći, opredijelili smo iznos od 65.000 eura za uplatu Crvenom krstu, za pomoć najugroženijim penzionerima i pripadnicima RE populacije. Organizovali smo novi model Narodne kuhinje čime su naši građani dobili nutritivno bogatije obroke, a omogućili im njihovu distribuciju tako da poštujemo sve propisane mjere.

POBJEDA: Koji su još projekti iz oblasti socijalnih usluga ove godine bili aktuelni u Podgorici?

– Uveli smo novi socijalni servis – senior kartica i omogućili najstarijim sugrađanima da ostvare popuste u mnogim zdravstvenim ustanovama, prodajnim i uslužnim objektima. U cilju rješavanja stambenih potreba penzionera, dodijelili smo lokaciju za izgradnju nove zgrade i pružili finansijsku podršku za izradu projekta. Naš grad dobio je najmoderniji Dom za stare koji će uskoro primiti prve korisnike.

Unaprijedili smo postojeće socijalne servise – dodjelu besplatnih udžbenika i školskog pribora, paketića za novorođenčad, pomoć i njegu u kući, stanovanje uz podršku, personalni asistent za lica sa invaliditetom, medijaciju u zajednici sa osobama sa invaliditetom.

Ponosni smo na saradnju sa civilnim sektorom, a samo tokom prethodne godine potpisali smo memorandume o saradnji sa nevladinim organizacijama koje zastupaju prava LGBTQ zajednice, Organizacijom slijepih i Društvom defektologa Crne Gore.

Realizovali smo i niz projeka-

Ponosni na postignuto s puno novih ideja za budućnost

ta sa nevladinim organizacijama koje djeluju u oblasti zaštite od HIV infekcije, podržali projekat edukacije o rodnoj ravnopravnosti, edukaciji RE populacije, postali dio međunarodnog projekta ROMACTED i projekta ,,Pristupačnim prevozom do promjena“ koji sprovodi Udruženje mladih sa hendikepom. Bili smo dio aktivnosti Centra za prava djeteta i Lokalnog dječjeg parlamenta. Osnovali smo Radnu grupu za unapređenje zaštite lica sa invaliditetom u saobraćaju. Nastavili smo sa ugradnjom zvučnih semafora i uskoro očekujemo početak ugradnje taktilnih staza, što će našim slijepim i slabovidim sugrađanima značajno olakšati i učiniti bezbjednim kretanje.

POBJEDA: Funkcionisanje saobraćaja, posebno javnog gradskog prevoza, dugo je slaba tačka grada. Šta preduzimate na planu unapređenja stanja u toj oblasti?

– U skladu sa Planom održive urbane mobilnosti, usvojenim početkom godine, preduzeli smo niz značajnih koraka u cilju unapređenja funkcionisanja saobraćaja, prvenstveno podržavajući alternativne vidove transporta. Kroz subvencionisanje građana za kupovinu bicikala u okviru projekta „Podgorica na dva točka“ dobili smo više od 800 novih dvotočkaša na našim ulicama.

Značajno smo unaprijedili stanje biciklističke infrastrukture, ali i pokrenuli kampanju „Samo lagano“ kako bi građane podsjetili na pravila vožnje i povećali bezbjednost svih učesnika u saobraćaju. U ovoj godini, naš grad dobio je prvu taksi službu sa električnim vozilima, kao i nove električne punionice. Kada je riječ o gradskom prevozu, uveli smo sistem „elektronske karte“ koja omogućava više vezanih putovanja za cijenu jedne karte.

Za sljedeću godinu planiramo pet miliona eura vrijednu kupovinu novih, modernih, ekološki prihvatljivih autobusa,

IPA tim obezbijedio sredstva za brojne projekte POBJEDA: Jedan od noviteta u organizaciji aktuelne gradske uprave bio je i IPA tim.

– Osnivanje IPA tima pokazalo se kao odličan potez. Naše koleginice koje čine ovaj tim prepoznale su prilike za projektno finansiranje, uspostavile dobru međunarodnu saradnju i uspjele da obezbijede značajna sredstva za Glavni grad iz međunarodnih fondova. Ukupna vrijednost ugovorenih projekata u kojima ove godine učestvuje Glavni grad, a koji se finansiraju iz međunarodnih fondova, iznosi blizu dva i po miliona eura. Postali smo dio različitih projekata koji se odnose na edukaciju RE populacije, otvaranja novih radnih mjesta u poljoprivrednom sektoru, poboljšanje energetske efikasnosti, inovativnu energetsku mrežu, upravljanje i korišćenje urbanih šuma kao prirodnog nasljeđa i slično. Čekamo odluku za projekte koje smo kandidovali iz oblasti kulture i saobraćaja, kao i za pet projekata koji bi trebalo da se finansiraju iz Bugarskog razvojnog fonda od čijih sredstava smo već nabavili podzemne kontejnere i korpe za selekciju otpada.

Uvjereni smo da ćemo dobijanjem dodatnih sredstava iz međunarodnih fondova realizovati veliki broj projekata koji će život u našem gradu učiniti još kvalitetnijim.

pristupačnih i dostupnih svim kategorijama stanovništva.

POBJEDA: Gradska uprava često potencira Podgoricu kao zeleni grad. Što biste izdvojili kao najznačajnije poteze u toj oblasti?

– Nedavno smo završili prvu fazu Katastra zelenih površina i dobili precizne podatke o broju i kvalitetu zelenog fonda. Katastar je dostupan kako za naše kolege, tako i za građane. Sada svi skupa možemo da pratimo stanje u ovoj oblasti, ali i da nastavimo da ga zajedno unapređujemo.

Naš grad je ove godine postao bogatiji za nekoliko novih zelenih kutaka – Podgorički park koji je za kratko vrijeme postao omiljeno mjesto naših sugrađana, zatim Park Ivana Crnojevića, novi park na Sta-

Nova škola i vrtići POBJEDA: Nedavno ste najavili izgradnju nove osnovne škole u Tološima, a u planu su i još neki projekti u oblasti obrazovanja.

– Zahvaljujući donaciji koja nas je pozitivno iznenadila, ali i podsjetila na izuzetan životni i profesionalni put uvažene profesorice Novke Ubović, naš grad će dobiti novu osnovnu školu u Tološima za više od 1.200 đaka. Kada je riječ o objektima vaspitanja i obrazovanja, podsjećam da je počela i izgradnja vrtića u Bloku šest, a donijete su i odluke o ustupanju zemljišta za izgradnju još dva vrtića na Zlatici i Starom aerodromu. Rekonstruisali smo prostorije za produženi boravak u OŠ „Štampar Makarije“, kao i paviljone u odmaralištu na Veruši. Pored toga, kao doprinos Glavnog grada u sferi obrazovanja, odlučili smo da stipendiramo studente koji studiraju na domaćim i inostranim univerzitetima.

rom aerodromu, u toku su radovi na izgradnji parka u Zagoriču, a uskoro planiramo i izgradnju novog parka na Zabjelu. Tu su i uređene mikro lokacije poput one u Ulici Ilije Plamenca, na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog, Bulevaru Josipa Broza Tita, u Ulici Ivana Vujoševića i mnoge druge, pri čemu su na 14 lokacija uređena igrališta za djecu. I Rimski trg je dobio novi izgled i pažnju posjetilaca. Ukupno to iznosi više od 100.000 kvadrata uređenih zelenih površina, 2.000 sadnica drveća i više od 150.000 sadnica cvijeća, od čega smo dio besplatno dijelili građanima. Prijatan kutak za odmor dobijaju i stanari stambenih zgrada kojima subvencionišemo pola ukupnih troškova za uređenje dvorišta.

Podgorica uskoro dobija najljepše uređenu plažu u Rogamima, gdje je u toku izgradnja novih sadržaja. Sve ovo praćeno je nizom projekata u cilju zaštite životne sredine poput stvaranja uslova za primarnu selekciju otpada, promociju smanjenja upotrebe plastičnih kesa i drugih.

POBJEDA: Jedan od segmenata koji je najviše trpio u godini na izmaku je kulturni život Podgorice.

– Pandemija je svakako predstavljala pravi izazov za naše kolege koje kreiraju kulturnu politiku Glavnog grada. Nove okolnosti zahtijevale su izmjenu plana rada, međutim, to nas nije spriječilo da budemo kreativni i nađemo druge načine

da kultura dođe do naših građana. U martu smo bili domaćin i dio Regionalne unije teatara (RUTA). Nijesmo zaboravili naše najmlađe sugrađane, pa smo organizovali Prvi regionalni internet festival teatra za djecu (PIR) koji je postigao izuzetan uspjeh.

Uspjeli smo organizovati Podgoričko kulturno ljeto i u periodu od 80 dana pružiti građanima izuzetno kvalitetan i raznovrstan program, kao i DEUS, koristeći web platforme da našim građanima prezentujemo likovni, muzički i pozorišni program. Obilježili smo Dan državnosti u ambijentu restauriranog spomenkompleksa na Barutani. Street art i novi murali oživjeli su mnoge ranije zapuštene lokacije u našem gradu, što je izazvalo posebnu pažnju mlađe populacije. Izuzetno smo ponosni na unapređenje stanja infrastrukture u oblasti kulture. Naš grad je dobio novu Art galeriju na Trgu nezavisnosti, u toku je rekonstrukcija Kuslevove kuće, još jednog autentičnog objekta, izuzetnog značaja i bogate istorije, a adaptirali smo i izložbeni prostor Muzeja i galerija. Priveli smo kraju i izgradnju Gradskog pozorišta i potpisali ugovor o realizaciji kapitalnog projekta koji se odnosi na rekonstrukciju Jusovače, kako bi jedan od simbola Podgorice konačno dobio svoje novo lice.

POBJEDA: Stiče se utisak da život polako počinje da se vraća u Staru varoš.

– Nakon kaldrmisanja ulice koja vodi ka rekonstruisanom objektu kuće Rista Stijovića, koja je postala objekat kulture kojim se ponosimo, nastavili smo sa radovima u cilju obnavljanja Stare varoši, kao najstarijeg gradskog jezgra.

Uredili smo fasade starovaroških objekata i realizovali konkurs vrijedan 50.000 eura za podršku biznis idejama na ovom području kako bismo mu vratili život.

Dobili smo 10 novih projekata, a već imamo otvorenu prvu suvenirnicu.

POBJEDA: Posebna pažnja posvećena je i podršci ženskom preduzetništvu.

– Dajemo snažan doprinos politici rodne ravnopravnosti.

Odluke Glavnog grada nijesu deklarativne, već čine da se status žene u našem društvu svakog dana unapređuje. Žene čine veliki procenat kolektiva i pokrivaju veliki broj rukovodećih pozicija. Ove godine nastavili smo projekat podrške ženskom preduzetništvu i podijelili bespovratna sredstva u iznosu od 40.000 eura. Veliki odziv žena potvrdio je da je naša misija uspjela. Žene su činile i značajan procenat naših drugih konkursa.

Zahvaljujući ovim projektima, dobili smo veliki broj, sada već uspješnih preduzetnica. Znamo da bez ekonomski stabilne, nema ravnopravne žene u društvu, pa smo odlučili da sljedeće godine povećamo sredstva za podršku pokretanju novih biznis ideja.

6 Časlav Vešović, zamjenik gradonačelnika

Premašeni očekivani budžetski prihodi Uspješnim upravljanjem projektom izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa pripadajućom infrastrukturom Glavni grad je došao u poziciju da dobije dodatna bespovratna sredstva u vidu novog granta Evropske unije za širenje kanalizacione mreže primarnih i sekundarnih kolektora

Z

amjenik gradonačelnika Podgorice Časlav Vešović uvjeren je da će projekcija ukupnih primitaka budžeta Glavnog grada za ovu godinu, koja je po rebalansu iznosila 89,6 miliona eura, biti znatno premašena. Ističe i da to predstavlja čvrst temelj za nastavak realizacije kapitalnih projekata i možda najbolje govori o uspješnosti rada gradske uprave.

– Nema dileme da ćemo prebaciti projekcije po rebalansu. Finansije Glavnog grada su stabilne i održive što stvara realne pretpostavke da i sljedeća godina, kad je u pitanju ostvarenje budžeta Glavnog grada i realizacija kapitalnih investicija, bude bez većih poteškoća. Trudili smo se tokom godine da pomognemo i privrednicima koji se usljed pandemije suočavaju sa ekonomskim i finansijskim poteškoćama. U okviru onoga što su bile naše ingerencije i ovlašćenja, išli smo u susret očekivanju privrede i privrednika. Osim posebnih mjera koje su podrazumijevale djelimično ili potpuno oslobađanje od plaćanja različitih vrsta naknada, nasto-

jali smo da intenzivnijim kapitalnim razvojem upumpamo što veće količine novca koje su bile na raspolaganju kako bi omogućili održivost ekonomije i kako bi veća finansijska sredstva strujala podgoričkim, odnosno crnogorskim ekonomskim krvotokom. Svima koji su sumnjali u nas najbolji demanti je ostvarenje budžeta Glavnog grada za ovu godinu – rekao je Vešović.

Najveći kapitalni projekat u Podgorici ne samo u ovom trenutku, već i u istoriji grada, jeste izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

s pripadajućom kolektorskom infrastrukturom.

– Projekat je podijeljen u četiri segmenta, od kojih su tri u fazi fizičke realizacije. Jedna cjelina je primarni kolektor, vrijedan 6,6 miliona eura, koji se uveliko gradi i čija je funkcija povezivanje aktuelnog sa budućim postrojenjem. Druga cjelina je pješački most sa pripadajućom infrastrukturom koji služi da prebaci kolektorske instalacije sa desne na lijevu obalu Morače. I ovaj objekat, vrijedan nešto manje od dva miliona eura, u poodmakloj je fazi izgradnje i radovi se odvijaju u skladu sa dinamičkim planom. Treći segment je izgradnja 3,3 miliona eura vrijedne sekundarne mreže u dužini od skoro 20 kilometara u prigradskim djelovima Podgorice gdje dosad nije postojala. Realizacija ovog segmenta takođe se, nakon kratkog zastoja, odvija u skladu sa očekivanjima. Četvrti, i ujedno najsloženiji segment, jeste izgradnja samog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U pretkvalifikacionom tenderskom postupku dobili smo četiri kredibilna inostrana aplikanta koji zadovoljavaju sve uslove.

Oni će na tenderu koji ćemo uskoro raspisati dati svoje tehničke i finansijske ponude za gradnju. Tenderski dokument će imati preko 1.000 stranica, a javni poziv biće otvoren najmanje tri mjeseca. Nakon toga izabrani izvođač ima par mjeseci na raspolaganju da uradi projekat, čime se stvaraju uslovi za početak gradnje – kazao je zamjenik gradonačelnika.

Glavni grad i Vlada Crne Gore za realizaciju tog projekta dobili su kredit u iznosu od 35 miliona eura od KFW banke, kao i 11 miliona granta od Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF).

– Budući da to zajedno iznosi skoro 46 miliona eura, a da je ukupna procijenjena vrijednost projekta na bazi konceptualnog rješenja projektovana

Uskoro počinje da radi Dom za stare – Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da se privodi kraju još jedan važan projekat Glavnog grada i Uprave javnih radova. U ovoj fazi već se radi na kadrovskom obezbjeđenju ustanove, što znači da se može očekivati da uskoro primi prve korisnike. To je

najvrednija investicija u domenu socijalne politike koja je realizovana u Crnoj Gori. Njena ukupna vrijednost je preko 12 miliona, od čega ulog Glavnog grada predstavlja vrijednost ustupljenog zemljišta i komunalnog opremanja – kazao je Vešović.

Mostovi i bulevari čekaju imena – Podgorica je prepoznata kao grad mostova, ali – mostova nikad dosta. U toku je izgradnja tri mosta na Morači. Jedan na Smokovcu, kao dio auto-puta, drugi pješački u sklopu izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda i treći u okviru Jugozapadne obilaznice, sa četiri saobraćajne trake, koji će svojim izgledom praviti ozbiljnu konkurenciju Milenijumu. Imajući u vidu da naša država obiluje svijetlim istorijskim trenucima i ličnostima, siguran sam da nećemo imati problema da odaberemo odgovarajuće nazive novih objekata na zadovoljstvo svih građana – ocijenio je Vešović.

na preko 50 miliona, obaveza je Glavnog grada da iz svog budžeta obezbijedi tu razliku. Međutim, intenzivno radimo na tome da i za taj dio obezbijedimo grant od WBIF-a. Šanse su nam odlične zahvaljujući tome što jako dobro i uspješno upravljamo ovim projektom. Tako da smo u dobroj poziciji da nedostajuća sredstva za realizaciju ovog projekta i nova širenja kanalizacione mreže primarnih i sekundarnih kolektora obezbijedimo iz donatorskih sredstava koja građani Podgorice neće imati obavezu da vraćaju, već će to biti donacija Evropske unije – uvjeren je Vešović.

Zamjenik gradonačelnika podsjeća da Glavni grad realizuje i neke važne projekte saobraćajne infrastrukture.

– Druga važna tema kojoj je posvećena gradska uprava kada je u pitanju kapitalni razvoj jeste saobraćaj. Na početku mandata smo obećali da ćemo obezbijediti da tranzitne rute oko Podgorice budu saobraćajnice bulevarskog tipa. Sada smo ušli u drugu polovinu mandata i mogu da konstatujem da dobro napredujemo.

Završen je bulevar kroz Donju Goricu, dio bulevara između Podgorice i Tuzi i posljednja dionice obilaznice oko Golubovaca. Sada smo posvećeni realizaciji preostalih tranzitnih bulevarskih saobraćajnica – bulevaru između Podgorice i Danilovgrada, koji se već radi, i bulevaru kroz Gornju Goricu od cetinjsko-nikšićke raskrsnice do Komanskog mosta, za koji imamo izvođača i radimo na rješavanju imovinskih pitanja. Slična situacija je sa nastavkom Bulevara Vilija Branta koji će predstavljati vezu sa auto-putem. Tu je i već odmakla izgradnja Jugozapadne obilaznice sa

mostom preko Morače, koja će povezati Petrovačku i Cetinjsku magistralu. Ova saobraćajnica, vrijedna oko 15 miliona eura, veoma je značajna, ne samo sa aspekta saobraćaja, već je od presudne važnosti i za realizaciju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda koji bez nje ne bi ni mogao da funkcioniše. Ispod nje se, naime, sijeku tri primarna kolektora, jedan koji dolazi iz pravca Petrovačke magistrale, drugi koji je postavljen u trupu Donjogoričkog bulevara i treći koji se sada gradi.

Takođe, pri samom kraju je i izrada projekta Zapadne obilaznice koja će povezati bulevare koji vode ka Nikšiću i Cetinju – kazao je zamjenik gradonačelnika.

Izgradnja dva bulevara je među prioritetima kada je riječ o investicijama u saobraćajnu infrastrukturu.

– Uprava Glavnog grada svakodnevno je sa kolegama iz Uprave javnih radova posvećena izgradnji gradskih bulevara. Dva najvažnija se grade na području Starog aerodroma. Jedan je Bulevar Veljka Vlahovića koji treba da poveže Bulevar Pera Ćetkovića i bulevar ka Tuzima. Imaće šest saobraćajnih traka, čime se stvara perspektiva razvoja tog dijela Podgorice i povećava kvalitet života. Drugi je u samom centru naselja i predstavlja zapravo rekonstrukciju i pretvaranje Ulice Zmaj Jovine u saobraćajnicu bulevarskog tipa. To će pored unapređenja saobraćaja riješiti i druge prisutne komunalne probleme poput odvoda atmosferskih voda. Time se, takođe, stvara pretpostavka da u perspektivi nađemo način za povezivanje ove saobraćajnice sa Bulevarom Save Kovačevića – kazao je Vešović.

Projekat koji građani Podgorice već duže vrijeme čekaju je izgradnja istočne tribine na Gradskom stadionu.

– Mi smo u kontinuitetu jako puno uradili na unapređenju sportske infrastrukture. Naročito se u tome ističe kompleks Sportskog centra koji je u prethodnom periodu dobio natkriveni bazen, adaptiranu veliku salu i novu Bemaks arenu. Kroz sve to afirmisano je partnerstvo između Glavnog grada i sportskih asocijacija, saveza i klubova. Naša saradnja sa Fudbalskim savezom Crne Gore je uspostavljena kroz izgradnju brojnih fudbalskih terena koje koriste podgorički i crnogorski klubovi, a vjerujemo da će u punom sjaju biti manifestovana kroz realizaciju projekta istočne tribine. Već u ovoj fazi smo zahvalni na doprinosu koji daju.

Nakon doniranja studije izvodljivosti, po zakonu smo bili u obavezi da raspišemo poziv za izradu idejnog rješenja. Dobili smo kvalitetne ideje koje ćemo dalje razrađivati zajedno sa našim partnerima. Značajno mi je da istaknem da sam čovjek koji izuzetno voli sport, pa me jako me raduju uspjesi KK Budućnost, gdje sam član Upravnog odbora, kao i uspjesi FK Budućnost, čiji sam strastveni navijač od malena. Zato imam motiv više da pored onoga što mi je obaveza po funkciji koju obavljam, dam i maksimalan lični doprinos izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih sportskih objekata, kako bi uslovi za bavljenje sportom u Podgorici bili onakvi kakvi treba da budu u glavnom gradu jedne države – poručio je zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović. S. N.

7

Subota, 19. decembar 2020.

Filip Aleksić, glavni gradski arhitekta

Godinu obilježili konkursi za rješenja nekoliko važnih prostora u gradu

R

edovne aktivnosti Službe glavnog gradskog arhitekte Glavnog grada odnose se na provjeru idejnih rješenja i davanje saglasnosti na oblikovanje i materijalizaciju objekata.

Glavni gradski arhitekta Filip Aleksić ističe da je usvajanjam izmjena i dopuna Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata, njihov posao postao još odgovorniji i značajniji u proceduri izgradnje objekata, s obzirom na to da im je data nadležnost u dijelu provjere usaglašenosti projekta sa osnovnim urbanističkim parametrima. Uz to, podsjeća Aleksić, redovno se analiziraju planski dokumenti, pa su tako bili i članovi radnih timova koji su predložili stavljanje van snage DUP-a „Zabjelo – Ljubović“ i zabranu gradnje na brdu Gorica.

– Godinu za nama obilježili su konkursi za idejna arhitektonska i urbanistička rješenja. Početkom godine završen je konkurs za uređenje Trga Božane Vučinić, na osnovu kog je raspisan javni poziv za izradu glavnog projekta, a koji je već u završnoj fazi. Nakon što na prvom konkursu za rješenje istočne tribine Gradskog stadiona nije dodijeljena prva nagrada, u dogovoru sa Fudbalskim savezom konkurs je ponovo raspisan, a žiri je od 10 radova izabrao najbolje i dodijelio tri nagrade i jedan otkup. Time su se stvorili preduslovi za izradu glavnog projekta po kom će se graditi istočna tribina, a koja će zadovoljavati FIFA i UEFA standar-

Prvo nagrađeno idejno rješenje za Trg nezavisnosti

de za stadione treće kategorije – kazao je Aleksić.

Kao najuspješniji konkurs koji je raspisan ove godine, glavni gradski arhitekta je izdvojio konkurs za idejno rješenje Trga nezavisnosti.

– Prvi put smo raspisali međunarodni konkurs i dobili 35 radova iz raznih krajeva svijeta. Žiri koji su, osim lokalnih arhitekata, sačinjavali i renomirani stručnjaci iz regiona, odlučio je da dodijeli sve tri prve nagrade, dva otkupa i posebno pohvali tri rada. Autorski tim, sa sjedištem u SAD, kojeg čine Konstatina Tzemou, Ninoslav Krgović, Tommaso Bernabo Silorata, James Richardson, Veljko Knežević i JungWon Jais Kwon, dobio je prvu nagradu za idejno rješenje trga sa tri podze-

mne etaže, u kojima će biti obezbijeđeno preko 700 parking mjesta i preko 4.000 kvadratnih metara komercijalnih sadržaja.

Već početkom sljedeće godine biće raspisan javni poziv za izradu glavnog projekta – najavio je Aleksić.

Jedan od zadataka koje je preuzeo sa svojim timom je i uređenje korita Morače i Ribnice.

– U oktobru smo raspisali i drugi međunarodni konkurs – konkurs za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rješenja uređenja korita i obala rijeke Morače. Do kraja mjeseca očekujemo rezultate, a tokom sljedeće godine i glavni projekat na osnovu kojeg će se pristupiti uređenju šetališta i konačno iskoristiti potencijali gradskih rijeka u potpunosti. Podsjetiću

da smo tokom ove godine pristupili izradi glavnog projekta uređenja šetališta uz Ribnicu, na osnovu ranije sprovedenog konkursa, a da je početak radova planiran za sljedeću godinu. Takođe smo u saradnji sa Opštinom u okviru Glavnog grada – Golubovci učestvovali i u raspisivanju konkursa za idejno rješenje objekta dnevnog boravka za stara lica u Golubovcima, koji će takođe biti završen do kraja godine – kazao je glavni gradski arhitekta.

Bilo je i projekata koji nijesu realizovani onako kako je bilo planirano.

– S obzirom na to da na prethodno raspisanom konkursu za uređenje prostora između Autobuske i Željezničke stanice, odnosno Trga golootočkih

žrtava, nije bio prijavljen dovoljan broj radova, te je konkurs poništen, u narednoj godini planirano je ponovno raspisivanje i to međunarodnog konkursa, s tim što planiramo da proširimo zahvat konkursa. Na kraju, a na osnovu navedenog, možemo s ponosom zaključiti da je Glavni grad tokom ove godine dao značajan doprinos afirmaciji arhitektonske struke upravo kroz raspisivanje konkursa za najbolja idejna rješenja – ocijenio je glavni gradski arhitekta.

Jedan od projekata ove gradske uprave je i MIKRO 020, čija realizacija je nastavljena i tokom ove godine.

– U ovoj godini nastavili smo projekat uređenja tzv. urbanih džepova. I dalje stižu inicijative građana, a nakon utvrđivanja

Marjan Junčaj, gradski menadžer

G

Gradska uprava je posvećeno radila na ispunjavanju zahtjeva BFC (Business Friendly Certification) standarda kako bi se stvorili uslovi za povoljan poslovni ambijent, povećale investicije, a samim tim kreirao veliki broj novih radnih mjesta, budući da je povećanje zaposlenosti jedan od prioriteta gradske uprave. Cjelokupan proces sertifikacije je trajao nešto više od godinu dana, uzevši u obzir vrijeme za sprove-

Fabrika vode Interes Glavnog grada Podgorica je očuvanje prirodnog resursa vodoizvorišta Mareza sa kojeg se vodom snabdijeva više od 60 odsto stanovništva grada. U svrhu valorizacije ovog resursa planira se projekat flaširanja izvorske vode.

– Uvidom u postojeću dokumentaciju izvršili smo analizu izvorišta Ljeskovac na Marezi sa aspekta

dene obuke, implementiranje dokaza, evaluacione posjete, provjere rada našeg tima i na kraju same verifikacije procesa koja je u toku – kazao je gradski menadžer Marjan Junčaj.

On podsjeća da je Strateški plan razvoja Glavnog grada Podgorica 2020-2025, koji je usvojen početkom godine, rađen

mogućnosti flaširanja vode za piće. Analizirani su kvalitet vode, topografske i geološke karte i druga dokumentacija potrebna za pružanje detaljnijih osnova za definisanje porijekla podzemne vode, kao i podacima o protoku. Svi parametri su pokazali da je voda vrhunskog kvaliteta – kazao je Junčaj, uz napomenu da je Glavni grad zainteresovan za realizaciju ovog projekta po modelu javno-privatnog partnerstva.

u skladu sa priručnikom Regionalnog tehničkog sekretarijata (NALED) i Tehničkog komiteta za povoljno poslovno okruženje u Jugoistočnoj Evropi, pa je tako izrada ovog dokumenta bila participativni proces u kojem su učestvovali predstavnici javnog i privatnog sektora, odnosno komisije i rad-

– Osim nekoliko kapitalnih projekata, Služba glavnog gradskog arhitekte učestvovala je i u izradi Programa privremenih objekata, gdje se insistiralo na unificiranju izgleda objekata.

Zajedno sa preduzećem Pogrebne usluge vodimo izradu glavnog projekta novog gradskog groblja.

U ovoj godini završen je i glavni projekat parka u Ulici 27. marta na Zabjelu, a konačno smo dobili i Studiju uređenja prostora i regulacije saobraćaja Podgorica (Nova varoš – centar). Studija predviđa postepeno ukidanje kolskog saobraćaja u gradskom jezgru i već je u sklopu prve faze realizacije zatvorena Bokeška ulica, čija se potpuna rekonstrukcija očekuje narednih mjeseci.

dinamike radova, započeće uređivanje lokacija za koje imamo završena idejna rješenja – površine oko najstarijeg platana u centru grada, u Ulici Novaka Miloševa, zatim neuređene površine na raskrsnici ulica Bracana Bracanovića i Kralja Nikole, dvorišta Osnovne škole „Savo Pejanović“, površine u U l i c i V l a d a Ć e t kov i ć a u Tološima... U toku je izrada idejnih rješenja za uređenje trga u Ulici Džan, sokaka u Staroj varoši, dvorišta JU Muzeji i galerije Podgorice i površine u Hercegovačkoj ulici. Osim projekata uređenja prostora u okviru MIKRO 020, uspješno smo završili projekat ozelenjavanja Rimskog trga i uređenja platoa na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog – zaključio je Aleksić, uz poruku da će i u narednoj godini dati svoj doprinos razvoju Podgorice u interesu svih njenih građana.

S. N.

Akva park

Podgorica povoljno poslovno područje

lavni grad Podgorica je u prethodnoj godini ušao u proces sertifikacije gradova koji imaju povoljan poslovni ambijent. Riječ je o regionalnom programu namijenjenom lokalnim samoupravama koje poput Glavnog grada Podgorice imaju odgovarajuće kapacitete, strateški su opredijeljene da unaprijede privredni ambijent, privuku investicije i podstaknu razvoj lokalne ekonomije.

Novo groblje, parkovi, regulacija saobraćaja…

ne grupe su bile sastavljene od najmanje 30 odsto predstavnika privrede.

Da je jačanje konkurentnosti privrede i unapređenje biznis ambijenta prioritet, potvrđuje i dvogodišnji rad na stvaranju uslova za podsticaje investitorima.

– Donošenjem Odluke o proglašenju biznis zona Glavnog grada u maju ove godine, deset biznis zona proglašeno je otvorenim za ulaganje. Nedavno je usvojen i Razvojni plan za biznis zone, čime su pripreme za dinamičan ekonomski napredak Podgorice privedene kraju. Ovaj dokument definiše da će Glavni grad povjeriti investitorima, tj.

U Strateškom planu razvoja glavnog grada jedan od prioriteta je unapređenje turističke ponude. S tim u vezi, naveden je i projekat izgradnje akva parka sa svim modernim sadržajima. Planske pretpostavke postoje i definisane su DUP-om ,,Konik-Stari aerodrom“ i DUP-om ,,Konik - Sanacioni plan, površine za sport i rekreaciju“.

Minimalna vrijednost ovog projekta iznosiće dva miliona eura. Glavni grad je obrazovao Komisiju za pripremu javnog poziva za izgradnju akva parka, a njegovo objavljivanje očekuje se naredne godine nakon što budu utvrđene sve pravne i tehničke pretpostavke.

korisnicima biznis zone, infrastrukturno opremanje. Grad, izvjesno, dobija vrijedne investicije koje će doprinijeti cjelokupnom poslovnom ambijentu Podgorice, a jedan od kriterijuma za dodjelu lokacije za izgradnju objekata u biznis zoni biće i broj novozaposlenih lica. Već imamo spremne dalje korake i do kraja ove godine biće objavljen javni poziv za više lokacija za dostavljanje ponuda za poslovanje u biznis zoni – najavio je gradski menadžer.

S. N.

8 Vuksan Vuksanović, glavni administrator

G

lavni administrator Vuksan Vuksanović ističe da su u godini koja je na isteku postignuti značajni rezultati imajući u vidu okolnosti izazvane korona virusom. Od početka pandemije rađeno je na kreiranju pravnog okvira za pomoć privredi u glavnom gradu i ublažavanju finansijskih posljedica koje su izazvane korona virusom. Komunikacija sa svim organima i službama Glavnog grada kako bi bili formulisani oblici podrške bila je intenzivna, a Vuksanović ističe i ulogu Agencije za zaštitu konkurencije koja je sagledala predložene odluke s aspekta propisa o državnoj pomoći i EU standarda u ovoj oblasti.

– Organizovali smo privremeno određivanje naziva ulica na teritoriji Glavnog grada i taj posao uspješno okončali. Podsjećam da su sve jedinice lokalne samouprave bile dužne da privremeno odrede nazive neimenovanih ulica shodno Zakonu o teritorijalnoj organizaciji. Pripremljen je Elaborat za privremeno obilježavanje ulica i objekata i donijeta je Odluka o privremenom određivanju naziva ulica na teritoriji glavnog grada koja je objavljena u Službenom listu Crne Gore. Privremeno su određeni nazivi za ukupno 233 ulice koje su dobile nazive po numeričkim i geografskim pojmovima. Osim toga, table sa nazivom i brojevima postavljene su i u 68 naselja van urbanog područja Podgorice. Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice izvršila je montažu 1.413 tabli sa nazivima ulica i montažu 18.370 tabli sa brojevima.

Centar za informacioni sistem i Sekretarijat za komunalne poslove su izradili Adresni registar Glavnog grada u koji su unijeti nazivi ulica sa brojevima objekata – podsjeća Vuksanović.

Služba glavnog administratora dala je svoj doprinos prilikom osnivanja Radio-televizije Podgorica.

– Riječ je o značajnom poduhvatu koji je dugo najavljivan da bi ove go-

U složenim okolnostima urađen veliki posao Od početka pandemije rađeno je na kreiranju pravnog okvira za pomoć privredi u glavnom gradu i ublažavanju finansijskih posljedica koje su izazvane korona virusom, pri čemu je bila intenzivna komunikacija sa svim organima i službama Glavnog grada kako bi bili formulisani oblici podrške dine konačno bili ostvareni početni koraci donošenjem Odluke o osnivanju, Statuta, Poslovnika i drugih relevantnih dokumenata neophodnih za rad lokalnog javnog emitera – kazao je Vuksanović.

Stvoreni su i neophodni uslovi da Agencija za upravljanje zaštićenim

područjima od iduće godine postane prepoznatljiva služba u sistemu Glavnog grada koja će upravljati svim zaštićenim područjima na teritoriji Podgorice i koja će istovremeno promovisati kulturu odgovornog odnosa prema prirodnoj sredini u našem gradu.

Stvoreni uslovi za izgradnju Urgentnog centra Vuksanović je istakao i stvaranje uslova za izgradnju budućeg Urgentnog centra, i to u dijelu eksproprijacije u krugu Kliničkog centra.

– Eksproprijacija koja je započeta 1998. godine nije bila okončana Zgrada Glavnog grada

usljed nepronalaženja obostrano prihvatljivog rješenja za dvije porodice koje imaju svoje stambene objekte unutar prostora Kliničkog centra. Uz pomoć Glavnog grada opredijeljene su dvije stambene

jedinice da bi se stvorili uslovi za izgradnju novog Urgentnog centra u Podgorici koji će na adekvatan način odgovoriti potrebama pravovremene i efikasne zdravstvene zaštite – istakao je Vuksanović.

– Donesen je Plan integriteta Glavnog grada za period 2021-2022. godine, koji se zasniva na identifikaciji mogućih rizičnih oblasti i rizičnih radnih mjesta kao i utvrđivanju vrste rizika koji mogu narušiti integritet Glavnog grada. Plan integriteta sadrži mjere koje se odnose na sve organe i službe Glavnog grada i ja, kao menadžer integriteta, imam obavezu da se staram o njegovoj implementaciji – kazao je glavni administrator.

On je podsjetio i na rad velikog broja komisija koje su neodvojivi dio organizacije posla u okviru institucionalno razgranatog sistema kakav je Glavni grad i izdvojio doprinos radu Komisije za dodjelu stipendija i Komisije za podršku biznis idejama na

području gradskog naselja Stara varoš.

Služba glavnog administratora je u okviru djelokruga poslova koje vrši vodila drugostepeni upravni postupak, postupala po žalbama na akte organa uprave i službi, postupala po tužbama, pripremala odgovore na tužbe i dostavljala ih sudu, prisustvovala raspravama pred sudom i postupala po drugim podnescima u skladu sa Zakonom o upravnom postupku.

– Koordinirali smo rad organa i službi i pripremali materijale i akte za Skupštinu Glavnog grada. Nastojali smo da blagovremeno i efikasno odgovorimo na sve dopise, zahtjeve, žalbe i druge podneske sa namjerom da podignemo na viši nivo administrativnu kulturu u Glavnom gradu.

Pred nama je 2021. godina u kojoj očekujemo konačno razrješenje zdravstvene krize i povratak normalnim tokovima života. U svemu tome, mi ćemo dati puni doprinos u dijelu naših nadležnosti sa željom da administracija Glavnog grada bude orijentisana prema građaninu kao korisniku naših usluga i da konstantno podižemo kvalitet te usluge na zadovoljstvo svih sugrađana – poručio je glavni administrator Vuksan Vuksanović.

S. N.

Obrazovanje i socijalna zaštita – Učestvovali smo i u obezbjeđivanju uslova i unapređenju djelatnosti obrazovanja i socijalne zaštite. To je rađeno kroz podršku u pripremi Odluke o davanju stanova u zakup licima u stanju socijalne potrebe i Ugovora o pripremanju obroka za lica u stanju socijalne potrebe koji je zaključen sa JU Škola za srednje i više stručno obrazovanje ,,Sergije Stanić“ u Podgorici – naglasio je glavni administrator.

9

Subota, 19. decembar 2020.

Srđan Raičević, direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice

U

periodu od januara do početka decembra ove godine, Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice u gradnju i rekonstrukciju brojnih objekata, izradu planske i tehničke dokumentacije uložila je 9,4 miliona eura, što je značajno više u odnosu na nekoliko proteklih godina.

U razvoj grada uloženo znatno više novca nego lani

OPREMANJE

U ovoj godini Agencija je opremila brojne lokacije širom grada.

– Izvršeno je opremanje lokacija u zahvatu više detaljnih urbanističkih planova od kojih izdvajamo „Zabjelo-Ljubović“ (Ulica Nova 14, Ulica Nova 13, Ulica Nova 3, Ulica Nova 6, Prilaz 1 i Prilaz 2), zatim ,,Gornja Gorica 2“ i DUP ,,Univerzitetski centar“ (Ulica Baku), „Zabjelo 9“ (Ulica 3, Ulica 5), „Konik-Stari aerodrom“ (ulica koja se priključuje na Ulicu Admirala Zmajevića), „Konik-Stari aerodrom III“ (saobraćajnica uz objekat doma za stare), kao i „Blok 18-19“ (ulica unutar stambenog bloka uz Ulicu Bracana Bracanovića) – istakao je direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Srđan Raičević.

Takođe, opremljene su lokacije i u okviru detaljnih urbanističkih planova ,,Donja Gorica - koridori Cetinjskog puta i Južne obilaznice“ (krak koji ide od Cetinjskog puta ka „Centrometalu“), „Donja Gorica – koridori Cetinjskog puta i Jugozapadne obilaznice“ (Ulica 9-9), „Zagorič 3 i 4“ (Ulica Stara 21), zatim „Konik-Vrela ribnička“ (ulice za potrebe opremanja objekata za raseljena lica: Ulica 1, Ulica 2, Ulica 3, Ulica 4 i Ulica 5), kao i ,,1. maj“ (ulica u blizini „Delte“) i ,,Tološi 1“ (ulica u blizini objekta „Voli“).

OBJEKTI Od objekata visokogradnje, Raičević je istakao rekonstrukciju Stadiona malih sportova i nastavak izgradnje gradskog pozorišta.

– Za nabavku i montažu scen-

ske tehnike i radove na opremanju zgrade gradskog pozorišta, čija je procijenjena vrijednost 3,2 miliona eura, objavljen je javni poziv. Imajući u vidu da je rok za izvođenje ovih radova četiri mjeseca, očekujemo da u idućoj godini budu završeni svi radovi na pozorištu i da će se do kraja godine održati prve predstave – najavljuje Raičević.

Na području Gradske opštine Golubovci nastavljeni su radovi na rekonstrukciji puta Golubovci – Mataguži, dionici od kružne raskrsnice (Fanov mlin) do stadiona na Trešnjici, koja je nedavno završena.

– Do sada je rekonstruisano 2.450 metara puta, a vrijednost izvedenih radova iznosi preko dva miliona eura. U toku je izgradnja kapele u Golubovcima, čija je ugovorena vrijednost 500.000 eura – ističe Raičević.

Nova zgrada Gradskog pozorišta

Gradilište Bulevara Veljka Vlahovića

Jugozapadna obilaznica biće završena do kraja juna 2021. godine Do kraja juna 2021. godine treba da bude završena Jugozapadna obilaznica, najavio je direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Srđan Raičević.

Za narednu godinu, dodaje Raičević, planirana je i rekonstrukcija Hercegovačke ulice, dijela od Ulice slobode do Ulice Marka Miljanova, kao i dijela Ulice Dušana Milutinovića na Zabjelu.

– Takođe, u planu je i rekonstrukcija raskrsnice Bulevara Josipa Broza i Zmaj Jovine ulice, koja će biti sa kružnim odvijanjem saobraćaja, izgradnja ulice do novog groblja, rekonstrukcija Kapadžića mosta i drugo – kazao je Raičević.

Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice trenutno izvodi radove opremanja lokacija i rekonstrukcije ulica širom grada.

INVESTICIJE

Dvije saobraćajnice, koje se finansiraju iz Kapitalnog budže-

– U toku su radovi na opremanju lokacija u zahvatu DUP-a ,,Zagorič 1“ (ulice Veliše Mugoše, Nova 1, Nova 2 i Nova 3), ,,Zabjelo-Ljubović“ (nastavak Ulice Nova 4), „Zagorič 3 i 4“ (Ulica 20), ,,Gornja Gorica 1“ (dva kraka Ulice Miloja Pavlovića), ,,Zabjelo 9“ (Ulica 4), ,,Zona centralnih djelatnosti - Cetinjski put“ (Ulica Arsenija Boljevića), ,,Pobrežje – zone A, B i C“ (ulice 6, 7 i 8) i drugo, čija je ugovorena vrijednost približno 3,7 miliona eura. Takođe, u toku su radovi na rekonstrukciji ulica 18. jula u Momišićima, Predgrad i Keše Đurovića u Staroj varoši, raskrsnice Skopske ulice, Ulice Đule Jovanova, Sarajevske ulice i Ulice Carev laz i rekonstrukciji mosta preko Savinog potoka. Ugovorena vrijednost ovih radova je 870.000 eura – kaže Raičević.

ta Crne Gore, ocjenjuje Raičević, posebno su značajne.

– To su Bulevar Veljka Vlahovi-

ća (ugovorena vrijednost radova 4,6 miliona eura) i Zmaj Jovina ulica (1,6 miliona). Radovi

Vladimir Tomović, direktor Agencije za stanovanje

A

gencija za stanovanje privodi kraju uspješnu poslovnu godinu, uprkos činjenici da je 2020. obilježila kovid pandemija. Realizovan je čitav niz aktivnosti koji je imao za cilj očuvanje stambenog fonda u gradu, poboljšanje uslova stanovanja, kao i uslova za rekreativno bavljenje sportom.

Bolji uslovi za život i sport

AKCIJE

Izvršni direktor Agencije za stanovanje Vladimir Tomović ističe da su akcije ,,Poboljšanja uslova stanovanja“ i ,,Za ljepše lice Podgorice“ realizovane u rekordnom obimu.

– Ukupno opredijeljena budžetska sredstva za tu namjenu iznosila su 540.000 eura i značajno su veća u odnosu na prethodne godine, a o planovima za 2021. godinu dovoljno potvrđuje podatak što je planirano dodatno povećanje sredstava na iznos od 600.000 eura. Samo kroz akciju ,,Za ljepše lice Podgorice“ uređene su fasade na 25 objekata. Napomenućemo neke od lokacija gdje su radovi izvođeni - ulice Ivana Crnojevića, Novaka Miloševa, Vasa Raičkovića, Jovana Tomaševića, Bratstva i jedinstva … – kazao je direktor Agencije.

Tokom 2020. godine, Agencija je proširila obuhvat objekata na kojima su izvodili radove, što će, kako kaže Tomović, biti trend sa

Jedno od obnovljenih igrališta

kojim će se nastaviti i tokom 2021. godine.

– Kroz akciju ,,Poboljšanje uslova stanovanja“ u saradnji sa organima upravljanja stambenim zgradama, radili smo na obnovi fasada, sanaciji krovova, uređenju unutrašnjosti ulaza – kaže Tomović.

Značajan iskorak, dodaje, napravljen je i kada je stanje sportske infrastrukture namijenjene rekreativcima u pitanju.

– Izgrađeno je i u potpunosti re-

konstruisan značajan broj sportskih poligona, pomenuću samo neke – multifunkcionalni poligon u Ulici Meše Selimovića, odbojkaški i fudbalski teren kod SC ,,Morača“, košarkaški tereni na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog i Moskovskoj ulici, novoizgrađene poligone na Starom aerodromu, Koniku, Barutani, Pričelju, rekonstruisani poligon na brdu Ljubović. Veliku zahvalnost dugujemo i partnerima iz Ministarstva sporta

– ističe Tomović i dodaje da je Glavni grad ovu aktivnost realizovao, pored Agencije, i sa Putevima i Komunalnim uslugama.

Ni ove, kao ni prethodnih godina, nijesu zanemarili teretane za trening na otvorenom koje su postavljene na više lokacija u gradu.

– U gradu će takođe biti postavljeno 17 stolova za stoni tenis, koji su specijalno napravljeni za spoljnu upotrebu. Prvobitno su kao pilot projekat postavljena

tri stola, ali kako je to izazvalo pozitivnu reakciju sugrađana, odlučeno je da se postave dodatni stolovi – kaže Tomović.

Takođe, za najstarije sugrađane na više lokacija u gradu postavljaju se stolovi za šah.

ZAŠTITA

– Zaštita javnih zelenih površina, ali i učesnika u saobraćaju, još je jedna aktivnost koju smo realizovali u saradnji sa Glavnim gradom. Izrađene su i postavljene zaštitne ograde na vi-

na Bulevaru Veljka Vlahovića započeli su krajem oktobra, a na Zmaj Jovinoj ulici početkom decembra – ističe Raičević.

Zbog neriješenih imovinskopravnih odnosa, pojašnjava direktor Agencije, još uvijek nije započela izgradnja većeg broja objekata, čija je ugovorena vrijednost 3,1 milion eura.

– Uskoro će započeti rekonstrukcija Ulice Slobodana Škerovića na Draču i Bokeške ulice, od Ulice Stanka Dragojevića do Njegoševe, kao i uređenje pješačke površine ispred Gimnazije „Slobodan Škerović“. U toku je tenderska procedura za izbor izvođača radova na rekonstrukciji ulica Sava Lubarde i Spasa Nikolića u Staroj varoši, druge faze Ulice Miodraga Bulatovića, dijela Bregalničke ulice, Ulice Prve crnogorske brigade na Zlatici – najavio je Raičević.

Nj. B. še lokacija u gradu – na bulevarima Džordža Vašingtona i Svetog Petra Cetinjskog, u ulicama Ilije Plamenca, Kane Radević, Bratstva i jedinstva, Dalmatinskoj... Svoj doprinos poboljšanju stanja objekata u vlasništvu grada dali smo i kroz adaptaciju velikog broja prostorija mjesnih zajednica, zadružnih domova i poslovnih prostora. Posebno smo ponosni na urađeno prilikom rekonstrukcije jednog od paviljona dječjeg odmarališta na Veruši, produženog boravka OŠ ,,Štampar Makarije“, izložbenog prostora u Muzejima i galerijama, prostora Art galerije i Kuslevove kuće – ističe Tomović.

Tehnička opremljenost društva, ocjenjuje Tomović, značajno je poboljšana tokom 2020. godine.

– To će omogućiti efikasnije obavljanje radnih zadataka u narednom periodu, a dodatno ćemo nastojati da ojačamo radove kvalitetnim zanatlijama i da proširimo paletu usluga. U saradnji sa drugim privrednim društvima grada učestvovali smo u uređenju novih parkovskih površina - Podgoričkog parka, parkova na Starom aerodromu i u Ulici Buda Tomovića, ali i u realizaciji projekata Mikro 020 koje realizuje Služba glavnog gradskog arhitekte.

Agencija za stanovanje bila je aktivna i prilikom rekonstrukcije Rimskog trga – podsjetio je Tomović.

Nj. B.

10 Odgovornost

Ranko Jovanović, direktor privrednog društva Tržnice i pijace

Važne investicije za bolje uslove rada

R

anko Jovanović, direktor privrednog društva Tržnice i pijace zaduženog za održavanje i upravljanje pijačnim objektima, kao i održavanje ukupne higijene na pijačnom prostoru i objektima, ocijenio je da je ova godina bila posebno izazovna pa je sve postignuto i realizovano imalo dodatni značaj.

da redovno obezbjeđujemo maske i rukavice za sve zapošljene i zakupce, iako su u tom momentu bile deficitarne ne samo u Crnoj Gori, nego i u cijelom svijetu. Higijena i redovna dezinfekcija pijaca i radnih površina podignute su na viši nivo. Od strane građana i nadležnih organa prepoznati smo kao mjesto bezbjedne trgovine i dosljednog sprovođenja mjera – kaže Jovanović.

INVESTICIJE

Godinu su počeli važnom investicijom – uređenjem prostora gdje se obavlja prodaja upotrebljavane robe u krugu Stočne pijace.

– Gradsko preduzeće Putevi uradilo je pripremne radove i asfaltiranje prostora, atmosfersku kanalizaciju i upojni bunar, a zanatske radove na izgradnji objekata za kancelarije i dodatne toalete, kao i elektro-mrežu, Agencija za stanovanje. Vrijednost radova je oko 245.000 eura. U toku je postupak za nabavku i izgradnju tezgi zatvorenog tipa, koji sprovode Tržnice i pijace. Opredijeljena su sredstva u iznosu od nešto manje od 100.000 eura. Cilj ovog projekta je da se stvore bolji uslovi za prodavce i kupce, a ujedno stvore pretpostavke za povećanje kapaciteta i prihoda našeg privrednog društva – kazao je direktor Tržnica i pijaca.

Tokom dva mjeseca prvog talasa epidemije kovida-19, ističe Jovanović, sprovodili su posebne mjere na zelenim i Kamionskoj pijaci.

POMOĆ

Zelena pijaca u TC ,,Pobrežje“

– Mješovite pijace su bile zatvorene.

Svi zapošljeni na pijačnim objektima bili su zaduženi da sprovode i kontro-

lišu mjere i preporuke koje je donijelo Nacionalno koordinaciono tijelo, kao i uvedena interna pravila. Uspjeli smo

Nakon što su mješovite pijace i druge djelatnosti čiji je rad bio zabranjen počele da rade sredinom maja, Glavni grad i Tržnice i pijace donijeli su odluku kojom su željeli da pomognu svojim zakupcima.

– Donijeli smo odluku da im se ne fakturiše obaveza za zakup ni naredni mjesec, sa ciljem da im pomognemo u novonastaloj situaciji i olakšamo povratak na tržište. Ova mjera je imala za posljedicu nestabilnost u prihodima našeg privrednog društva, odnosno značajno smanjenje u odnosu na planirane prihode. Ipak, odgovornim odnosom i uz pomoć

Filip Makrid, direktor privrednog društva Vodovod i kanalizacija

O

dvođenje i prečišćavanje otpadnih voda Podgorice najznačajniji je projekat gradskog društva Vodovod i kanalizacija u 2020. godini. Ta investicija vrijedna je više od 50 miliona eura.

– Započeti su radovi na odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda Podgorice kao najvažnijem projektu, čija vrijednost prelazi 50 miliona eura. U ovoj godini je za različite segmente utrošeno oko 7,2 miliona eura – kazao je direktor Vodovoda i kanalizacije Filip Makrid.

Ekipe su u ovoj godini radile i na remontu pumpnih stanica ,,Mareza 2“, u koji je uloženo oko 160.000 eura, kao i na izgradnji vodovodnih sistema širom Podgorice.

– U izgradnju i rekonstrukciju vodovodnog sistema u Lješanskoj nahiji uloženo je oko 650.000 eura, u Gornjoj Vrbici 23.000 eura.

Izvođeni su radovi i u Baločima i Komanima, kao i u Piperima (Gole strane, Ravni laz, Vukovići) – podsjetio je Makrid.

Godinu na izmaku obilježila je i izgradnja vodovodne mreže na području Opštine u sastavu Glavnog grada – Golubovci, u koju je uloženo oko 245.000 eura.

– Ulagali smo i u vodosnabdijevanje u prigradskim naseljima - na Kakarickoj gori oko 200.000 eura, Zlatici 55.000, Kućama Perića 23.000, Mosoru 29.000, Doljanim a , o d n os n o B u r u m u o ko 90.000, Vranićima 10.000... Takođe, u fekalnu i atmosfersku kanalizaciju uložili smo oko 150.000 eura – kazao je Makrid.

Nj. B.

Godina bliže završetku projekta vijeka Započeti su radovi na odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda Podgorice kao najvažnijem projektu, čija vrijednost prelazi 50 miliona eura.

U ovoj godini je za različite segmente utrošeno oko 7,2 miliona eura – kazao je direktor Vodovoda i kanalizacije Filip Makrid

Gradilište novog pješačkog mosta kod starog kolektora

Pošast kovida-19, koja je zahvatila cio svijet, negativno je uticala na djelatnost Tržnica i pijaca.

– Odgovornim pristupom, te na račun iskustva i stabilnosti u poslovanju koju imamo od samog osnivanja, uspjeli smo da realizujemo sve što smo planirali, a što novonastali uslovi dozvoljavaju i da nastavimo kontinuitet kvalitetnog privrednog subjekta. Godinu koja je na izmaku možemo okarakterisati kao najtežu do sada, ali i onu koja je ujedno donijela nove zadatke i ukazala na nove smjernice koje treba pratiti u daljem razvoju – istakao je direktor Tržnica i pijaca.

osnivača, Glavnog grada, uspjeli smo da u najvećoj mjeri konsolidujemo finansije i ispunimo sve planirane investicije. Porezi i doprinosi su izmireni, a dug prema dobavljačima smanjen na najmanji mogući nivo u ovoj situaciji – objašnjava Jovanović.

U drugoj polovini godine, Tržnice i pijace nabavile su novi traktor sa prikolicom za potrebe Službe za održavanje higijene, hlornu stanicu za bunar koji snabdijeva TC „Pobrežje“, uradili projekat za tezge i idejno rješenje prostora u krugu Stočne pijace, nabavili i ugradili polupodzemni kontejner za potrebe TC „Forum“, izvršili redovno baždarenje vaga, kao i sve ostale servise. U toku je postupak za nabavku novih rashladnih vitrina u TC „Pobrežje“, u vrijednosti od 49.610 eura.

– Kao odgovoran privredni subjekt, zbog opasnosti od širenja zaraze virusom, otkazali smo sve planirane događaje koji se redovno održavaju na pijacama u Podgorici. Podržali smo kampanju „Kesa je više previše“ koju sprovodi Glavni grad, na način što su naši zapošljeni u više navrata u svim tržnim centrima u kojima se nalaze zelene pijace, građanima dijelili cegere – podsjetio je za kraj Jovanović.

Nj. B.

Gradiće postrojenje za otpadne vode U narednoj, 2021. godini Vodovod i kanalizacija planira nastavak radova na postrojenju za preradu otpadnih voda (PPOV), odnosno ugovaranje i početak radova na izgradnji samog postrojenja, završetak radova na segmentima PPOV koji su započeti u 2020, kao i nastavak radova na unapređenju vodosnabdijevanja u Zeti i Lješanskoj nahiji.

– U narednoj godini počećemo izgradnju vodovodnog sistema u Dajbabama, rekonstruisaćemo vodovodni sistem u Doljanima, nastavićemo izgradnju fekalne i atmosferske kanalizacije na području Podgorice – najavio je Makrid.

Subota, 19. decembar 2020.

11

Ana Medigović, sekretarka za kulturu i sport

S

ekretarijat za kulturu i sport uspio je, uprkos izazovima koji su posebno negativno determinisali funkcionisanje kulturnih subjekata, da realizuje gotovo sve aktivnosti predviđene godišnjim programom rada.

Sekretarka za kulturu i sport Ana Medigović istakla je nekoliko projekata realizovanih u ovim oblastima.

– Realizovani su radovi na rekonstrukciji Kuslevove kuće, za što je opredijeljen iznos od 100.000 eura, dok će naredne godine biti izdvojeno 80.000 eura u cilju opremanja tog zdanja. On će, nakon te temeljne rekonstrukcije, imati protokolarno-izložbenu funkciju.

Uprkos koroni, realizovani skoro svi programi

RADOVI

Obavljaju se radovi na faznom opremanju Ljetnje scene na Sastavcima, a u saradnji sa Centrom za arheologiju i konzervaciju započeto je arheološko istraživanje Medunske tvrđave. Nakon završetka arheoloških istraživanja, tokom naredne godine pristupićemo izradi konzervatorskog projekta, u cilju dalje valorizacije ovog kulturnog lokaliteta – navela je Medigović, uz napomenu da je u pripremi izrada programa razvoja kulture za narednih pet godina.

Ona je naglasila da su u izuzetno složenim epidemiološkim okolnostima, uz poštovanje svih propisanih mjera, uspješno realizovane tradicionalne manifestacije koje organizuje Sekretarijat za kulturu i sport.

MANIFESTACIJE

– Realizovane su manifestacija Dan najboljih, Podgoričko kulturno ljeto, Šesti internacionalni sajam knjiga i brojni individualni programi. Uz podršku Sekretarijata realizovani su festivali Underhill, FIAT, Made in New York Jazz Festival, zatim manifestacija Party Bus i veliki broj individualnih i kolektivnih programa koje smo pomogli finansijski i logistički. Podgoričko kulturno ljeto obuhvatilo je preko 60 uspješno realizovanih, kvalitetnih programa iz oblasti muzike, književnosti, filmske, dramske, likovne, alternativne umjetnosti i multimedije, predstavljenih podgoričkoj publici tokom više od tri mjeseca trajanja manifestacije (od 15. juna do 21. septembra), čime smo dokazali da i u vanrednim okolnostima kulturna scena i kulturna produkcija mogu biti izuzetno žive, bogate, raznovrsne i dostupne građanima. Šesti internacionalni sajam knjiga org a n i z o v a n j e o d 2 9. septembra do 3. oktobra.

Zahvaljujući kreativnoj koncepciji i organizaciji, u složenim okolnostima, uz strogo poštovanje svih zdravstvenih mjera, Sajam je pružio presjek savremene crnogorske i regionalne književne scene – kazala je Medigović.

Realizovani su radovi na rekonstrukciji Kuslevove kuće, za što je opredijeljen iznos od 100.000 eura, dok će naredne godine biti izdvojeno 80.000 eura u cilju opremanja tog zdanja Internacionalni sajam knjiga održan šesti put

DEUS

Ona je podsjetila da je u toku i Decembarska umjetnička scena.

– Manifestaciju DEUS realizujemo od 2. do 29. decembra, uz 17 raznovrsnih i pažljivo selektiranih programa koji će biti emitovani posredstvom društvenih mreža i Jutjub kanala Sekretarijata za kulturu i sport. Program manifestacije otvoren je izložbom političkih plakata ,,Pro et contra“ slovenačke skupine ,,Novi kolektivizam“, koja je i u ovim specifičnim okolnostima, kroz nekonvencionalan način prezentacije, doprla do velikog broja građana i pobrala izuzetne domaće i internacionalne kritike – kazala je Medigović.

PLANOVI

Sekretarka za kulturu i sport najavljuje ambiciozne planove za narednu godinu.

– Tokom 2021. godine, uz etablirane manifestacije poput Dana najboljih, Podgoričkog kulturnog ljeta, Internacionalnog sajma knjiga, manifestacije Decembarska umjetnička scena i niza programa koje realizujemo samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama, Sekretarijat u kalendar aktivnosti uvodi novu manifestaciju – Festival savremene umjetnosti ,,Ekonomija slobode“. Festival je koncipiran kao pregled najvažnijih aktuelnih kretanja u savremenoj umjetnosti u kategorijama vizuelnih umjetnosti, performansa, teatra, muzike, filozofije i književnosti.

Okupiće umjetnike iz nave-

Odjekivala lopta i dječija igra u Njegoševom parku

denih kategorija koji su u samom vrhu evropske, pa i svjetske scene. Festival je koncipiran kao kolaborativna, interdisciplinarna platforma za promišljanje fenomena savremenosti u širem društveno-političkom i kulturnom kontekstu – najavila je Medigović.

Prema njenim riječima, Sekretarijat za kulturu i sport kapitalnim budžetom planira u narednoj godini izdvajanje 150.000 eura za izgradnju spomen-obilježja, 80.000 za završetak rekonstrukcije Kuslevove kuće, 30.000 za opremanje Ljetnje scene, 20.000 za konzervatorski projekat Medunske tvrđave i 18.000 za nabavku opreme za realizaciju kulturnih programa.

S.N.

Održano i Podgoričko kulturno ljeto

12 Andrija Čađenović, direktor privrednog društva Čistoća

I

ako je epidemiološka situacija izazvana kovidom-19 umnogome uticala na rad kompanije, iz gradskog preduzeća Čistoća ovu poslovnu godinu ocjenjuju kao uspješnu. Direktor Andrija Čađenović ističe da je nivo higijene grada i u specifičnim uslovima pandemije značajno povećan, što je rezultat cjelodnevnog, izuzetno napornog rada svih zaposlenih, kao i kvalitetne organizacije posla.

On je podsjetio da je, kao podrška konceptu primjene primarne selekcije otpada, ove godine nabavljeno 25 polupodzemnih kontejnera zapremine pet kubnih metara, devet polupodzemnih kontejnera zapremine tri kubna metra i dva namjenska polupodzemna kontejnera zapremine pet kubika, za odvojeno sakupljanje otpada. Realizovana je nabavka kombinovanog vozila za pražnjenje polupodzemnih i nadzemnih kontejnera zapremine 1,1 kubni metar, kao i elektročistilice.

ANGAŽOVANI

– Naši zaposleni bili su na visini zadatka i tokom složene epidemiološke situacije. Pojava prvih slučajeva virusa korona u zemlji zahtijevala je naše pojačano angažovanje, budući da je nivo higijene u gradu bio od presudnog značaja u dijelu prevencije i sprečavanja širenja virusa. To je bio i razlog da, pored redovnih, intenziviramo i poslove pranja i dezinfekcije javno prometnih površina - ulica i trotoara, kao i prostora oko zdravstvenih ustanova, ali i svih polupodzemnih, nadzemnih kontejnera i ostalih komunalnih sadržaja – ističe Čađenović.

Sve poslove, dodaje, sprovodili su u kontinuitetu, uz poštovanje mjera zaštite zdravlja zaposlenih, što im je bio prioritet u odnosu na poslove koje realizuju.

– Situacija koja je značajno uticala na mnoge sfere naših života nije posebno uticala na kvalitet obavljanja poslova koji su

Na visini zadatka i u specifičnim uslovima nam povjereni, pa je sve što se očekivalo od našeg Društva obavljano operativno, u planiranim rokovima – kazao je Čađenović.

NABAVKA OPREME

Kao podrška konceptu primjene primarne selekcije otpada, ove godine nabavljeno je više polupodzemnih kontejnera različitih zapremina za odvojeno sakupljanje otpada.

– Na teritoriji glavnog grada do sada je ugrađen ukupno 201 polupodzemni kontejner, od čega je od početka godine do kraja novembra ugrađeno 57 polupodzemnih kontejnera na 41 lokaciji, a do kraja godine očekuje se ugradnja još sedam polupodzemnih kontejnera – navodi direktor Čistoće.

Na prethodno ugrađenim polupodzemnim kontejnerima u I i Ia gradskoj zoni, dodaje on, postavljeni su poklopci u plavoj (suva frakcija komunalnog otpada) i zelenoj boji (mokra frakcija komunalnog otpada), sve sa ciljem što lakše primjene ovog koncepta.

Stanovi po povoljnim uslovima za 88 zaposlenih Izgradnja stambenog objekta za potrebe 88 zaposlenih u Čistoći, ističe direktor Andrija Čađenović, predstavlja projekat kojim je pokazana posvećenost rukovodstva i pozitivan odnos prema zaposlenima, kroz stvaranje mogućnosti za poboljšanje uslova stanovanja.

– Zaposlenima su uručeni klju-

– Nabavljeno je i 286 metalnih kontejnera sa plastičnim poklopcem, kao i 150 plastičnih kontejnera zapremine 1,1 kubni metar. Postavljene su 24 korpe za selektivno odlaganje otpada – 17 korpi duž Dječje ulice i sedam u Dječjem parku, a nabavljene su iz sredstava preostalih od donacije Ambasade Bugarske za projekat ,,Unapređenje sistema upravljanja otpadom u Podgorici uvođenjem primarne selekcije otpada“ – naveo je Čađenović.

čevi, a omogućeno je da stanove kupe po znatno nižim cijenama od trenutnih na tržištu.

Glavni grad je bez naknade ustupio zemljište, a cijena kompletne investicije koja je obuhvatala izradu glavnog projekta i izradu stambenog projekta iznosila je 2.632.695 eura sa PDV-om – navodi Čađenović.

Realizovana je i nabavka kombinovanog vozila autosmećar za pražnjenje polupodzemnih i nadzemnih kontejnera zapremine 1,1 kubni metar.

– Vrijednost vozila iznosi 219.996 eura (sa uračunatim PDV-om), a finansirano je iz sredstava budžeta Glavnog grada – navodi Čađenović.

Kako dodaje, sredstvima Društva kupljeno je vozilo elektročistilica i podsjeća da je krajem prošle godine Čistoća nabavila i prvi električni mobilni usisivač.

Mladen Rašović, direktor Komunalnih usluga

Zaslužni što je grad moderno osvijetljen

K

omunalne usluge d.o.o. Podgorica su, između ostalih poslova, tokom 2020. godine na više od 300 lokacija širom grada ugradile preko 2.000 LED svjetiljki, ali i očistile i ofarbale preko 2.000 stubova javne rasvjete i semafora.

Uveli su i savremeno dekorativno osvjetljenje na mostu Milenijum, specijalnu pješačku rasvjetu u Ulici Stanka Dragojevića i uveli savremenu optičku mrežu za upravljanje semaforima i javnom rasvjetom…

RASVJETA

Direktor Komunalnih usluga Mladen Rašović ocijenio je da su tokom ove godine posvećeno radili na tekućem i investicionom održavanju javne rasvjete i svjetlosne signalizacije.

– Nastojali smo da odgovorimo na što veći broj zahtjeva naših građana za postavljanje javne rasvjete a u okviru raspoloživog budžeta u koordinaciji sa Sekretarijatom za komunalne poslove i Glavnim gradom, i to na cijeloj teritoriji Podgorice, uključujući i Opštinu u okviru Glavnog grada – Golubovci – kazao je Rašović.

Prioritet je bio i dezinfekcija javnih površina

Postavljanje specijalne pješačke rasvjete u Ulici Stanka Dragojevića

Modernizacija javne rasvjete podrazumijevala je i zamjenu starih energetski neefikasnih svjetiljki savremenim LED svjetiljkama.

– Time se postiže znatno kvalitetnije osvjetljenje u skladu sa standardima i preporukama, a pored toga smanjuje se potrošnja električne energije što pozi-

tivno utiče na životnu sredinu, odnosno smanjuje se emisija štetnih gasova – naglasio je Rašović.

Ove godine njihove ekipe postavile su javnu rasvjetu na više od 300 lokacija i to na teritoriji blokova pet i šest, Ljubovića, Zabjela, Tološa, Donje Gorice, Gornje Gorice, Zagoriča, Starog aero-

ČIŠĆENJE RIJEKA

Čađenović naglašava da je posebna pažnja posvećena čišćenju obala gradskih rijeka.

– S ciljem sprečavanja prodiranja otpada ka obali Morače i Sastavcima, postavljene su dvije zaštitne barijere-mreže – ispod Tabačkog i ispod Kapadžića mosta – navodi Čađenović.

Imajući u vidu specifične okolnosti nastale usljed korona krize, nije bilo moguće organizovati edukacije u školskim i predškolskim ustanovama.

– Ipak, o svim aktivnostima Društva građane smo redovno informisali putem medija, informativnih flajera, promo spotova, kao i na našem sajtu i Fejsbuk i Instagram profilima.

Aplikacija Kasper, posredstvom koje građani mogu prijaviti nelegalne deponije na području Podgorice, u pomenutim okolnostima dala je svoj puni efekat i omogućila građanima brzu komunikaciju i rješenje problema, a na svom sajtu uveli smo i novi servis - plaćanje računa onlajn – poručuje Čađenović.

Primarna obaveza Čistoće, ističe on, je održavanje higijene grada na zavidnom nivou, kakav se i očekuje kada govorimo o glavnom gradu.

– Zbog toga u kontinuitetu dajemo i uprkos situaciji u kojoj smo se našli, nastavićemo i u narednom periodu da značajno doprinosimo unapređenju rada Društva, a istovremeno uvođenjem noviteta, radićemo na zadovoljenju potrebe građana, što je jedan od naših osnovnih ciljeva – zaključio je direktor Čistoče.

I.M.

Više od 80 odsto Podgorice osvijetljeno je LED rasvjetom U Komunalnim uslugama posebno su zadovoljni time što je više od 80 odsto glavnog grada osvijetljeno savremenom LED rasvjetom.

– I u narednom periodu nastavićemo sa aktivnostima na izgradnji i modernizaciji javne rasvjete i svjetlosne signalizacije, zvučnih signalizatora i druge povjerene infrastrukture u skladu sa globalnim dostignućima. Naš glavni cilj je ljepši i sigurniji grad uz implementaciju najsavremenijih mjera koje će pozitivno uticati na energetsku efikasnost i smanjenje izduvnih gasova – poručuju iz Komunalnih usluga.

droma i mnoge druge, gdje je ugrađeno preko 2.000 LED svjetiljki.

– Posebno izdvajam novu javnu rasvjetu u ulicama Bracana Bracanovića, Meše Selimovića, Đoka Miraševića, Ilije Plamenca, 27. marta, Ivana Vujoševića, Pete proleterske brigade, Oktobarske revolucije, zatim na Cetinjskom putu, dijelu Bulevara Jovana Tomaševića, na Bulevaru Stanka Dragojevića, u Podgoričkom parku i parku na Pobrežju, u Aerodromskoj ulici i parku na Starom aerodromu, kao i novu dekorativnu rasvjetu na mostu Milenijum i rekonstrukciju semafora na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog – podsjetio je direktor Komunalnih usluga.

INOVACIJE

Ekipe Komunalnih usluga su tokom ove godine očistile i ofarbale više od

2.000 stubova javne rasvjete i semafora, a radili su na postavljanju i uklanjanju ukrasa.

– Uvedene su i brojne inovacije kao što je savremeno dekorativno osvjetljenje na mostu Milenijum, specijalna pješačka rasvjeta u Ulici Stanka Dragojevića, izvršena je primjena savremene optičke mreže za upravljanje semaforima i javnom rasvjetom – naglasio je Rašović.

Zahvaljujući i donacijama LED svjetiljki od strane poslovnih partnera, rekonstruisali su javnu rasvjetu na nekim saobraćajnicama.

– Ponosni smo na saradnju sa ostalim gradskim privrednim društvima na izgradnji velikog broja sportskih poligona, dječjih igrališta, parkova i drugih sadržaja, gdje smo postavili rasvjetu kako bi ovi sadržaji bili što bolje iskorišćeni i sigurniji za upotrebu, a podsjetio bih i na održavanje i povećanje broja zvučnih signalizatora koji slijepim i slabovidim licima olakšavaju prelaz ulice na lokacijama sa povećanom frekvencijom saobraćaja – kazao je Rašović.

I. M.

13

Subota, 19. decembar 2020.

Daca Popović, direktorica privrednog društva Zelenilo

P

rivredno društvo Zelenilo tokom ove godine vrijedno je radilo na različitim projektima i uprkos epidemiji kovida-19 postigli su zavidne rezultate. Godinu na izmaku obilježili su značajni projekti poput izgradnje brojnih dječjih igrališta na bezbjednim podlogama, preuređenja parkova, uređenja više mikro lokacija, sadnja više od šest stotina sadnica platana, lipe i kamfora širom grada, ozelenjavanje kružnih tokova i razdjelnih ostrva, te prostora ispred stambenih zgrada.

Zelene oaze i dječja igrališta osvježili grad

PONOS

Kao jedan od najznačajnijih projekata u 2020. godini direktorica Zelenila Daca Popović izdvojila je izgradnju Podgoričkog parka.

– Nekada zaboravljena površina između mostova Milenijum i Gazela – Podgorički park, preuređena je u cjelosti i sada se na prostoru od preko 10.000 kvadratnih metara nalazi prava mirna oaza u kojoj svoje slobodno vrijeme svakodnevno provodi veliki broj građana. Uklapanjem rustičnih i modernih detalja, sa puno sadržaja za odmor i opuštanje postigli smo sklad u dizajnu i da za kratko vrijeme ovaj park postane omiljeno mjesto svih generacija – kazala je direktorica Zelenila.

Zelenilo je ponosno i na sadnju 15 drvoreda širom grada.

– Posađeno je 624 odrasle sadnice platana, lipe, kamfora… Drvorede su dobile ulice Ibrahima Koristovića, Ilije Plamenca, 27. marta, Svetlane Kane Radević, Moskovska, Vuka Karadžića, zatim Studentska, Baku i Jovana Popovića Lipovca i Cetinjski put, kao i bulevari Džordža Vašingtona, Pete proleterske brigade, Svetog Petra Cetinjskog, Pera Ćetkovića i Ibrahima Dreševića, te Rimski trg – ističe Popović.

BRIGA

Brinuli su i za najmlađe sugrađane, pa su izgradili brojna dječja igrališta.

– Izgradili smo 13 dječjih igrališta na bezbjednoj podlozi od tartana sa modernim dječjim spravama ili kombinovanom dječijom spravom, ozelenjavanjem prostora ukrasnim drvećem i žbunjem i formiranjem travnjaka pokrivenih hidrosistemom i ugrađenim

Podgorički park, novi kutak za odmor

parkovskim mobilijarom – klupama i korpama za otpatke u Bloku N u centru grada, u ulicama Aerodromskoj, Nikole Tesle, Perojskoj, Buda Tomovića, Moskovskoj, Oktobarske revolucije, Arhitekte Milana Popovića i na Vrelima ribničkim na Koniku, kao i u opštini u okviru Glavnog grada – Golubovcima, te u Danilovgradu – kaže Popović.

U toku je završetak izgradnje parka na Starom aerodromu na površini preko 6.000 kvadrata, a do kraja godine planiran je i završetak izgradnje dječjeg igrališta u Zagoriču na preko 2.000

kvadratnih metara.

– Oba projekta obuhvataju izgradnju dječjih igrališta na bezbjednoj podlozi od tartana sa kombinovanim dječijim spravama, ozelenjavanje prostora, izgradnju sportskih poligona i prostora za rekreaciju, prostora za miran odmor i drugim sadržajima za djecu i odrasle – poručuje Popović.

Novo, zeleno ruho dobila su četiri kružna toka i razdjelna ostrva na Bulevaru 21. maj, zatim u Bloku pet i Ulici Maša Đurovića, kao i na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog i razdjelne trake u Ulici Oktobarske revolucije.

Glavni grad je kod građana probudio veliku zainteresovanost akcijom ozelenjavanja prostora ispred stambenih zgrada.

AKCIJE

– Akciju sa skupštinama etažnih vlasnika pokrenulo je Zelenilo i Glavni grad sa ciljem da se ozelene prostori ispred stambenih zgrada i da se uvežu u sistem zelenih površina Glavnog grada. Ova akcija finansirana je od strane Glavnog grada i Skupštine etažnih vlasnika u odnosu 50-50 odsto. Zbog izuzetno velike zaintereso-

vanosti građana, akcija će biti nastavljena i naredne godine – poručuje Popović.

Godinu 2020. obilježila je pandemija korona virusa te je posebna pažnja bila usmjerena na očuvanje zdravlja zaposlenih, kao i građana.

– Očuvanje životne sredine i zadovoljenje potreba sugrađana, primarni su cilj Zelenila. U skladu sa tim, za 2021. godinu pripremili smo veoma ambiciozan plan kada je riječ o izgradnji parkovskih površina, dječjih igrališta i uopšteno ozelenjavanja Podgorice – najavila je Popović.

Nj. B.

Arsenije Boljević, direktor privrednog društva Deponija

U prvom planu zaštita životne sredine

D

eponija d.o.o. Podgorica je, kao primjer dobre prakse u upravljanju otpadom, u protekloj godini zaključila niz značajnih ugovora sa poslovnim partnerima u cilju poboljšanja uslova rada i unapređenja zaštite životne sredine.

Između ostalog, zaključeni su ugovor za nabavku drobilice za postrojenje za tretman kabastog otpada, ugovorena je isporuka i ugradnja opreme za kaptaciju deponijskog bio-gasa na sanitarnoj kadi broj tri, zatim nabavka i isporuka buldožera koja služi za tretiranje komunalnog otpada na sanitarnim kadama, a potpisan je i ugovor za izradu glavnog projekta za izgradnju četvrte sanitarne kade na deponiji ,,Livade“.

UPRAVLJANJE OTPADOM

Direktor Deponije Arsenije Boljević podsjeća da je nabavka drobilice za postrojenje za tretman kabastog otpada, vrijedne 174.240 eura, ugovorena sa kompanijom „Tehnix“ iz

Ispunjavanje najviših evropskih standarda i propisa Direktor Deponija Arsenije Boljević ističe da su zahvaljujući ispunjavanju najviših evropskih standarda i propisa u oblasti upravljanja otpadom dobili Sertifikat za integrisani sistem menadžmenta.

– To za nas predstavlja ne samo priznanje, već podsticaj i obavezu da zadržimo i unaprijedimo naš sistem poslovanja – poručio je Boljević.

Donjeg Kraljeveca u Hrvatskoj. Novac za tu nabavku opredijeljen je budžetom Glavnog grada za tekuću godinu.

– Nabavkom ovog postrojenja, koje je nedavno dopremljeno i pozicionirano u krugu deponije ,,Livade“, glavni grad i građa-

Postrojenje za prečišćavanje vode

ni riješiće jedan od gorućih problema u upravljanju otpadom. Upotrebom drobilice će se, osim drobljenja ove vrste otpada, postići i smanjenje njegovih količina, pravilnije deponovanje, odnosno odlaganje, u zavisnosti od materijala. Sve ukupno kao rezultat ima smanjenje negativnog uticaja kabastog otpada na sredinu u koj o j ž i v i m o – o b j a š n j ava Boljević.

EKOLOŠKI STANDARDI

Ugovor koji je zaključen sa „Indel inžinjeringom“ d.o.o. za isporuku i ugradnju opreme za kaptaciju deponijskog bio-ga-

sa na sanitarnoj kadi broj tri vrijedan je 34.881 euro sa uračunatim PDV-om. Sredstva za ovu nabavku su obezbijeđena iz redovnog poslovanja Deponija.

– Sakupljanje bio-gasa, najprije na sanitarnim kadama jedan i dva, a od novembra ove godine i na sanitarnoj kadi broj tri, uz sistem kontrolisanog spaljivanja deponijskog gasa na tzv. ,,baklji“ ispoštovani su najveći ekološki standardi o zaštiti zemljišta, podzemnih voda i vazduha koji su propisani direktivama Evropske unije za ove vrste objekata – ističe Boljević.

Od kompanije „Lager“ iz Bo-

sne i Hercegovine nabavljen je buldožer koji služi za tretiranje komunalnog otpada na sanitarnim kadama. Vrijednost ove nabavke bila je 119.185 eura, sa uračunatim PDV-om, a sredstva su opredijeljena iz Budžeta Glavnog grada.

– U skladu sa našom dosadašnjom praksom da se neprestano razvijamo, sa ciljem da našim građanima poboljšamo kvalitet života, zaštitimo sredinu u kojoj živimo, sačuvamo je za buduće generacije i ispunimo ekološke standarde koji ne zaostaju za ostatkom razvijenog svijeta, pred nama su veliki zadaci i planovi, od kojih u pri-

oritetne spada izgradnja još jedne, četvrte sanitarne kade.

U martu 2020. godine zaključen je ugovor sa konzorcijumom ,,Civil Engineer“ iz Podgorice i ,,Geotehnika“ iz Bijelog Polja za izradu glavnog projekta za izgradnju sanitarne kade broj četiri na deponiji ,,Livade“. Ugovorena vrijednost iznosi 17.600 eura sa uračunatim PDV-om. Sredstva za ovu nabavku obezbijeđena su iz redovnog poslovanja Društva, a početak radova na izgradnji još jedne sanitarne kade očekujemo već u toku sljedeće godine – zaključio je direktor Deponija.

I.M.

14 Vojislav Marković, direktor privrednog društva Sportski objekti

Sportski objekti ponos Podgorice

G

radsko društvo Sportski objekti, koje upravlja kompleksom sportskih objekata u Podgorici (Gradskim stadionom, Sportskim centrom ,,Morača“ sa gradskim bazenima i poligonom za mali fudbal, Streljačkim centrom „Ljubović“, Stadionom malih sportova pod Goricom, Košarkaškim igralištem u Njegoševom parku), uspješno privodi kraju godinu na izmaku.

USPJEH

– Nakon izvršenih radova na rekonstrukciji i adaptaciji u 2020. godini, pušteni su u rad Stadion malih sportova pod Goricom, košarkaško igralište u Njegoševom parku i poligon za mali fudbal u sklopu SC ,,Morača“. Otvaranjem i puštanjem u rad ovih objekata u značajnoj mjeri je poboljšana sportska ponuda Podgorice – kazao je izvršni direktor Sportskih objekata Vojislav Marković.

Uprskos epidemiji korona virusa, Sportski objekti su uspjeli

U 2021. planirano ulaganje više od 200.000 eura Za 2021. godinu izvršni direktor Sportskih objekata Vojislav Marković najavljuje brojne investicione aktivnosti.

– Aktivnosti se odnose na investiciona ulaganja planirana u okviru kapitalnog budžeta Glavnog grada za 2021. godinu i to u iznosu od 224.000 eura – kazao je Marković.

U svojim objektima vrhunskom sportu omogućiće korišćenje više od 8.000 časova za trenažne procese.

– Planom i programom rada za 2021. godinu predviđeno je i pružanje usluga takmičarskom sportu, održavanje treninga koji se ne finansiraju iz budžeta, kao i odigravanje utakmica u okviru nacionalnih i međunarodnih takmičenja, reprezentacija i klubova. U skladu sa takmičarskim kalendarima nacionalnih saveza i klubova planirano je održavanje oko 100 manifestacija kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Nadamo se da će 2021. godina donijeti puno lijepih sportskih događanja, koja će na najljepši način promovisati Podgoricu i Crnu Goru – zaključio je Marković.

da obezbijede uslove za održavanje sportskih manifestacija u gradu, po svim pravilima međunarodnih i nacionalnih sportskih asocijacija.

– U periodu od sredine marta do sredine maja na snazi su bile mjere zabrane rada sportskih objekata usljed pandemije kovid-19, a Sportski objekti su u mjeri mogućeg obezbjeđivali uslove za održavanje sportskih manifestacija u gradu, po svim pravilima međunarodnih i na-

cionalnih sportskih asocijacija – podsjetio je Marković.

PET PLUS

Tokom 2020. godine, ističe, održano je ukupno 45 utakmica i sportskih manifestacija, što je značajno manji broj od planiranog.

– Obezbijeđeni su optimalni uslovi za sprovođenje trenažnih procesa sa oko 8.000 sati treninga. Sve održane utakmice i manifestacije su od strane

delegate i medija ocijenjene najvećom ocjenom – poručuje Marković.

Izvršni direktor Sportskih objekata izdvaja tridesetak sportskih manifestacija.

– Na Gradskom stadionu održane su utakmice naše najbolje fudbalske reprezentacije u okviru Lige nacija sa reprezentacijama Azerbejdžana, Luksemburga i Kipra, zatim prijateljski meč sa selekcijama Letonije i Kazahstana, utakmi-

ca ženske fudbalske reprezentacije u kvalifikacijama za EP sa Njemačkom, više utakmica u evropskim klupskim takmičenjima, kao i mečevi FK Budućnost u Crnogorskoj fudbalskoj ligi – ističe Marković.

U Sportskom centru ,,Morača“ igrano je više košarkaških mečeva u muškoj i ženskoj konkurenciji, na zatvorenom vaterpolo bazenu organizovan je međunarodni turnir na kojem su učestvovale reprezentacije

Srđan Miljanić, direktor Pogrebnih usluga

Konačno dobijaju upravnu zgradu

G

radsko društvo Pogrebne usluge tokom 2020. godine proširivalo je gradsko groblje i gradilo potporne zidove i stepeništa na Čepurcima, izmjestilo je dio postojećeg ogradnog zida i djelimično izgradilo novi oko groblja u Zagoriču.

Takođe, završen je glavni projekat nove poslovneupravne zgrade, kao i idejno rješenje za novo gradsko groblje u Dajbabama.

Izvršni direktor Pogrebnih usluga Srđan Miljanić kazao je da je u toku ove godine završena izgradnja grob-

nica različitog tipa u okviru šeste faze proširenja groblja Čepurci, u vrijednosti od 58.386 eura.

– Takođe, završili smo i izgradnju potpornih zidova i stepeništa na šestoj fazi proširenja gradskog groblja Čepurci, koja je koštala 18.947 eura, zatim idejno rješenje za novo groblje u KO Dajbabe – Ćemovsko polje i izradu geodetskih podloga, kao i idejno rješenje i glavni projekat izmještanja dijela postojećeg ogradnog zida i izgradnju novog na gradskom groblju Zagorič, u vrijednosti od 2.141 euro – kazao je Miljanić.

Urađen je glavni projekat i za poslovnu zgradu na gradskom groblju Čepurci u vrijednosti od 11.954 eura, zatim revizija projekta koja je koštala 4.950 eura, kao i parcelizacija za poslovnu zgradu, vrijedna 2.480 eura.

Direktor Pogrebnih usluga najavio je za narednu godinu sedam projekata.

– U planu je gradnja prve faze novog groblja na području KO Dajbabe – Ćemovsko polje, procijenjene vrijednosti 400.000 eura, zatim izgradnja poslovne zgrade Društva, što je investicija od pola miliona eura, od čega će polovinu finansi-

Budući izgled upravne zgrade Pogrebnih usluga

rati Glavni grad. Planira se izgradnja oko 130 grobnih mjesta u sklopu sedme faze proširenja gradskog groblja Čepurci, čija procijenjena vrijednost iznosi 150.000 eura, kao i rušenje dijela postojećeg ogradnog zida i izgradnja novog, dužine 285 metara na groblju Zagorič, koja će koštati 75.000 eura

– naveo je Miljanić.

U 2021. godini, Pogrebne usluge planiraju i izgradnju oko 100 grobnih mjesta na gradskom groblju Zagorič procijenjene vrijednosti 95.000 eura, izgradnju infrastrukture na šestoj fazi proširenja gradskog groblja Čepurci, vrijednu 90.000 eura.

I. M.

Crne Gore, Njemačke, Francuske i Gruzije, kao i duel selekcija Crne Gore i Hrvatske u okviru Svjetske lige i takmičenje u okviru Kupa Crne Gore za mlade vaterpoliste (2009. godište).

Sportski objekti, uprkos epidemiji korona virusa, zadovoljni su posjetama na gradskim bazenima.

– Usluge Gradskih bazena u ovoj godini koristilo je 46.535 korisnika, od čega na otvorenom olimpijskom bazenu 9.652, a 36.883 na zatvorenom vaterpolo bazenu. Školu sportskog plivanja u 2020. godini pohađao je 1.441 polaznik, a svoje termine u okviru javne funkcije na zatvorenom vaterpolo bazenu, pored VPK Budućnost, koriste i crnogorski plivači paraolimpijci – kazao je Marković.

Društvo je redovno i pravovremeno obavljalo održavanje svih sportskih objekata kojima gazduje, kao i servisiranje opreme i uređaja, čime je obezbijeđeno nesmetano funkcionisanje sportskih objekata saglasno međunarodnim sportskim standardima.

– Izdvajam nabavku zglobnog traktora, cilindrične kosačice sa priključcima, priključne mašine za rastiranje pijeska i ravnanje fudbalskog terena i prikolice za traktor za potrebe Gradskog stadiona. Izvršeni su radovi na priključenju svlačionica na agregatsko napajanje i zamjene neispravnih reflektora na stadionu. Nabavljeno je 1.000 komada stolica za potrebe Gradskog stadiona i Njegoševog parka, gdje je završeno postavljanje nove gumirane podloge na košarkaškom terenu, kao i adaptacija objekta. Nabavljen je robot za čišćenje olimpijskog bazena sa setom za ručno čišćenje, zatim dvije bunarske pumpe, kao i dvije muljne pumpe na gradskom bazenu, a urađena je hidroizolacija ravnog krova upravne zgrade Strelišta „Ljubović“ i adaptacija enterijera u MK pucaoni – istakao je Marković.

Realizacija programskih zadataka u 2020. godini, naglasio je na kraju Marković, ostvarena je uz značajnu pomoć Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada, nacionalnih sportskih saveza i klubova.

Nj. B.

15

Subota, 19. decembar 2020.

Nusret Canović, direktor Parking servisa

Uspješno poslovali u godini najvećih izazova T

ekuća 2020. godina je bila možda godina najvećih izazova u poslovanju Parking servisa od osnivanja Društva.

Pandemija kovid-19 od sredine marta je drastično uticala i utiče na poslovanje Društva, ali je zahvaljujući maksimalnom angažmanu uposlenika, uz pomoć gradske uprave, te primjenu svih mjera zaštite koje su propisale nadležne institucije, postignuto najvažnije – sačuvano je zdravlje zaposlenih i korisnika naših usluga.

Direktor Nusret Canović zadovoljan je i time što je obezbijeđen kontinuitet poslovanja Društva, kako u tehničkom tako i u finansijskom pogledu, uprkos značajnom padu prihoda usljed pandemije.

– Ono što je možda bio i najveći izazov u tekućoj godini, bila su tehničko-tehnološka unapređenja poslovanja koja su Programom rada za tekuću godinu postavljena kao cilj. Taj cilj ne samo da je ispunjen nego je u velikoj mjeri i premašen. U tekućoj godini, sublimacijom svega

onoga što je rađeno prethodnih godina po pitanju unapređenja softvera, hardvera i edukacije naših zaposlenih, otvoren je Operativni kontrolni centar koji je podigao tehnološki nivo pružanja i upravljanja uslugama Društva. Otvaranjem centra omogućeno je centralizovano pružanje korisničkih informacija, obavještavanje korisnika o slobodnim parking mjestima u gradu, centralizovani nadzor i upravljanje nad posebnim parkiralištima, te stvoreni preduslovi za rad potpuno

automatizovanih parkirališta – podsjeća Canović.

Kao vrhunac tehničko-tehnoloških unapređenja u ovoj godini otvorena su dva nova posebna parkirališta, na Cetinjskom putu i na Bulevaru serdara Jola Piletića, preko puta TC Palada.

– Ova parkirališta karakteriše potpuno samostalan automatizovan rad, zahvaljujući sistemu senzora, kamera, samonaplatne stanice i druge odgovarajuće opreme i softvera. Uz sve rečeno, proširena je i mreža parkomata, obnovljena horizontalna i

vertikalna signalizacija na svim parkiralištima, a obnovljena su i pojedina posebna parkirališta, izgrađeni novi kapaciteti za smještaj i rad zaposlenih i prijem korisnika usluga na više garažnih objekata. U toku su pripremni radovi na rekonstrukciji pojedinih garažnih objekata ćime će se postići vizuelna i funkcionalna unapređenja – naveo je direktor Parking servisa.

Canović naglašava i da su značajna sredstva i trud uloženi u uređenje zelenog pojasa na posebnim parkiralištima.

Radenko Bulatović, direktor Puteva

Realizovali radove vrijedne više od sedam miliona eura

G

radsko preduzece Putevi d.o.o. u 2020. godini realizovalo je radove u iznosu preko sedam miliona eura, od čega 4,5 miliona eura za Glavni grad i 2,6 miliona eura za treća lica. Na području grada tokom 2020. godine asfaltirano je 18,6 kilometara gradskih saobraćajnica, a na ruralnom području 16,08 kilometara. Uz podršku Glavnog grada uložili su oko 800.000 eura u nabavku novih mašina i modernizaciju opreme.

Uz to, direktor Puteva Radenko Bulatović najavljuje da ovo gradsko preduzeće planira da u 2021. godini nastaviti modernizaciju mehanizacije, kao i kupovinu nove asfaltne baze čija će investicija iznositi više od 2.000.000 eura.

- Asfaltirali smo Cetinjski put, od kružnog toka kod TC Kapital plaza do Delta sitija, u dužini 560 metara, a za što je uložeo 123.273 eura. Za rekonstrukciju 1.516 metara Bulevara svetog Petra Cetinjskog uloženo je 569.725 eura, dok je rekonstrukcija 881 me-

Rekonstruisani Bulevar Svetog Petra Cetinjskog

tra Bulevara Josipa Broza Tita koštala 138,559 eura – navodi direktor Puteva.

Istakao je i saobraćajnice na teritoriji grada u koje su ulože-

na značajnija sredstva.

- Radovi u ulicama Skopska i Komska, u dužini 890 metara, koštali su 175.920 eura. Za rekonstrukciju Ulice Meše Seli-

movića, na dužini 390 metara, uloženo je 92.561 eura, Ulice Dr Blaža Raičevica (dužini 946 metara) 67.389 eura, Ulice Raka Mugoše u Donjoj gorici (du-

žini 570 metara) 40.430 eura.

Za asfaltiranje saobraćajnice na Koniku, koja vodi ka Stočnoj pijaci, u dužini 1.340 m, utrošeno je 80.814 eura. Za rekonstrukciju 1.157 metara ulica 27. Marta i Vojvode Ilije Plamenca na Zabjelu potrošeno je 347.530 eura. Radovi u Ulici Janka Djonovića ( u dužini 397 metara) koštali su 79.478 eura, u Ulici Vasa Raičkovića (u dužini 215 metara) 72.963 eura, u ulicama Boška Buhe i Đura Ćagorovica (u dužini 1.587 matara) 147.386 eura, Ulici Arhonta Petra (dužina 591 metar) 44.564 eura, dok je rekonstrukcija Ulice kralja Nikole, od Bulevara svetog Petra Cetinjskog do raskrsnice sa Ulicom Radosava Burića i Bracana Bracanovića, (na dužini 1.000 metara) koštala 275.000 eura – n av e o j e B u l a t o v i ć , u z napomenu da je za rekonstrukciju 456 metara mosta na Ribnici (iznad knjižare ,,Karver“) uloženo 143.556 eura.

Gradsko preduzeće Putevi i ove godine dosta posla imalo je i na seoskom području.

– Zajedno sa Gradskom upravom i drugim gradskim preduzećima, rađeno je i radi se na novim kapacitetima za parkiranje na više lokacija u Glavnom gradu. Trend izgradnje novih kapaciteta i tehničko-tehnološko unapređenje parkirališta biće suština rada Parking servisa i u narednoj godini, što će nam ujedno omogućiti nastavak podizanja kvaliteta usluga koji pružamo našim korisnicima – poručio je direktor Parking servisa Nusret Canović.

S. N.

Saradnja sa gradskim preduzećima Preduzeće Putevi u saradnji sa kolegama iz drugih gradskih preduzeća ove godine učestvovalo je u rekonstrukciji šest sportskih poligona na teritoriji glavnog grada.

- Sanaciju sportskih poligona uradili smo u ulicama Miloja Pavlovića, Moskovskoj, Ivana Milutinovića, Meše Selimovića, zatim kod Osnovne škole u MZ Barutana, kao i u MZ ,,Stijena“ na Pričelju – naveo je direktor Puteva Radenko Bulatović.

- Za asfaltiranje 2.850 metara puta Fundina - Zatrijebač uloženo je 254.670 eura, za 2.720 metara dionice Rogami - Đurkovići - Drezga 172.086 eura. U MZ ,,Ubli”, u selu Liješta asfaltirali smo 2.420 metara puta utrošeno je 61.467 eura, dok je asfaltiranje 940 metara puta u MZ ,,Doljani” (Gornja Vrbica) koštalo 39.881 eura. U MZ ,,Komani”, u selu Ćafa, za asfaltiranje 950 metara puta uloženo je 37.543 eura, za 760 metara puta u selu Briđe (Lješanska nahija) 41.178 eura, dok je za ugradnju 3.500 kvadratnih metara asfalta na dionici puta Nožice – Brskut potrošeno 60.000 eura – podsjetio je Bulatović.

I.M.

16

Direktor i glavni i odgovorni urednik: Draško Đuranović

Pripremio: Nikola Sekulić

Grafički dizajn: Vukman Ivanović Vesna Caušević

Fotografije: Dobrilo Malidžan Mara Babović Stevo Vasiljević

Saradnici: Njegosava Bošković Igor Mitrović

Lektura: Ljiljana Kračković

ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО

19. децембар 2020. | година I | број 42

ПРЕСЛИКАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ФИЛОЗОФИЈА НАХИЈЕ ПРОБЛЕМИ СА ИСТОРИЈОМ

ЈОВАНА МУГОША

Није превласт једне идеје историје главна црногорска битка. Главна битка је да се изађе из нахије. Зато, ако хоћете да побиједите противника ваше идеје историје, само га оставите у нахији, а ви изађите. У нахији, била наша или њихова, увијек има само један пут – погрешан

Живко АНДРИЈАШЕВИЋ

Н

аше мишљење о стварности најчешће је историцистичко, а то значи да стварност доживљавамо као понављање историје, а актере наше стварности као учеснике историјске епохе. Стварност видимо само као један облик историје у нашем добу, умјесто као вријеме садашње које има своју историју или нужну везу с њом. Таква перцепција наводи нас да живимо историју, а не стварност и да се, умјесто поправљања садашњости, претежно бавимо поправљањем прошлости. Тако постајемо заробљеници онога чега нема и онога што се поправити не може, осим ако домислите оно што вам недостаје или одузмете оно што вам квари слику коју желите да видите. Али тиме од историје правите мит, односно лаж. А историја је и без тих преправки довољно непоуздана, или тачније – историја није истина, већ је она истина више или мање.

ISSN 2704-5226

Проблеми с историјом почињу када пожељну представу сопствене историје сматрате истином о вама и времену у коме живите. Тада у историји почнете да тражите објашњења, путоказе, доказе, потврде о исправности мишљења или опредјељења… И наравно, направите грешку. Али не због тога што је грешка у историји, него зато што је грешка у вашем знању историје и представи о њој. Потреба да стварамо пожељну представу прошлости, коју намећемо као дио наше стварности, није посљедица несавршености образовног или неког другог система, већ је то резултат једног менталитета, који себи прави сигурно уточиште у коме једино може трајати и опстајати. За овај културолошки ареал, који одржава у животу пожељну представу историје, најприкладнији је назив – нахија. Нахија је сигурно уточиште за сваку заблуду, простор гдје је лаж дозвољена, ако је у служби нахије. Нахија никада не кажњава оне који јој служе, нити ограничава право медиокритета на успјех. Зато је у нашој нахији историја једина филозофија.

историјске драме: Горски вијенац и Лажни цар Шћепан Мали, од којих је прва, која уопште није исторична, имала већи утицај на мишљење о стварности од оне која је умногоме заснована на историјским фактима. У Горском вијенцу историја је употријебљена да би политичка функција дјела била дјелотворнија, док је у Лажном цару историја употријебљена да би само дјело, а не његова изванкњижевна функција, било чињенично и ситуационо увјерљивије. Уосталом, Његош је за Лажног цара и прикупљао грађу из Венецијанског архива, тако да су и радња и ликови прилично блиски ономе како је уистину било. То се за Горски вијенац не може рећи. И то не због тога што ,,Истраге потурица“ није било, већ због тога што тај историјски амбијент о коме пише Његош, а који се односи на вријеме прије тобожње ,,Истраге“, никада није постојао. Горски вијенац је најувјерљивији као слика црногорског менталитета, а све друго је креација без икаквог утемељења у историјском.

Историја као мишљења о стварности почиње, као и много чега другог, с Његошем. Он је написао двије

Наравно да књижевник нема обавезу према историјским фактима или ситуацијама, али хоћу да

кажем да историјска слика Црне Горе у Његошевом Горском вијенцу, а не приказ догађаја или личности, нема упориште у историјском. Његошу историчност и није била важна, већ креирање оног историјског подтекста који ће дати легитимитет политичким идејама његовог дјела. Да тај подтекст није измислио, његове политичке идеје не би прешле границе Црне Горе. Морамо знати да је Горски вијенац, поред тога што је дјело генијалног ума, истовремено и дјело једног политичког мегаломана. Оно је зато извор велике обмане. За разлику од Његоша, који је историју користио као фракцију идеолошког опијата, наш највећи писац XX вијека, Михаило Лалић, историју је увео у своје књижевно стваралаштво као средство за објашњавање идеолошке патологије и црногорског политичког менталитета. На неколико мјеста у Докле гора зазелени и Гледајући доље на друмове, он објашњава чему историја служи и због чега је њоме опсједнут: ,,Ово што често призивам прошлост није што уживам да је причам, но ја без ње, чини ми се, не уми-

јем ни да мислим и немам чиме да освијетлим замршен путељак испред себе... Успомене су, вјероватно, не само моје но и свачије, вазда склоне уљепшавању, иначе не би имале смисла... Стално дозивам догађаје што су прошли да помоћу њих измјерим ова лудила што су дошла и засјела да не прођу. Зло је у томе што чим отворим избе сјећања, немам више могућности да извучем што ми треба: преплави ме нетражено, заборавим шта сам хтио... Иако се историја не понавља у цјелини, понавља се у фрагментима, то јест у људима, а они су остали исти или гори но што су били... Читава нам је историја изаткана од закашњења и престизања, од кајања и поправки...“ Од прошлости се, тврди Лалић, не може побјећи. У Лелејској гори има интересантна прича о закрпи, коју је Ладо Тајовић бацио у неку планинску урвину, јер га подсјећа на давно вријеме, а он жели да се „ослободи прошлости“. Али послије неколико дана лутања планином, опет је наишао на њу. Таква је некако наша судбина и данас – куда год да идемо, увијек нас сачека нека закрпа из прошлости.

Да ли је могуће уз помоћ историје „освијетлити замршен путељак“ испред нас? Могуће је, наравно, али не са историјом какву ми имамо и користимо. У нашој историји, односно историји која служи за општу употребу, главни „јунак“ је наш непријатељ, а не ми сами. Историја је прича о пропасти наших непријатеља и његовим заблудама, а не о нашим добрим искуствима и нашим заблудама. Историја нам не служи, као што служи Лалићу, да разумијемо Црну Гору, већ да покажемо њено неразумијевање код оних других. И једна и друга страна вјерује да је њихова историјска представа Црне Горе једино истинита и да је разумијевање њихове представе, разумијевање Црне Горе. А није. Треба читати Лалића. Црна Гора као историјски монолит одавно не постоји. И са тим се треба помирити. Борба да се одржи привид тог монолита, увијек заврши неуспјехом. Није превласт једне идеје историје, главна црногорска битка. Главна битка је да се изађе из нахије. Зато, ако хоћете да побиједите противника ваше идеје историје, само га оставите у нахији, а ви изађите. У нахији, била наша или њихова, увијек има само један пут – погрешан. 

2

19. децембар 2020.

НАЦИОНАЛНО-МОРАЛНИ ДОМЕТИ ДИЈЕЛА ДОМИЦИЛНОГ НАРОДА

БАЛАДА О ВЈЕЧНОЈ ТРАГИЧНОЈ НАИВНОСТИ СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

Занимљиво је да само Црна Гора преписује властиту историју, не да из ње повуче какав наук, већ да све понови истим редосљедом и истим степеном понижења?! Каква срећа, успјешно смо се поновили! Сад смо са сваке стране, досљедно и припремљено, засути темељном србизацијом

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Т

о да ће свијет, тачније велике силе, знати да цијене огромну жртву Црне Горе у Првом свјетском рату, која је, солидаришући се са Србијом, а тиме и свим савезницама, хитро објавила рат Аустрији, иако ненападнута и неугрожена, па затим несебично истуривши своје слабо одјевене и слабо храњене храбре јединице, на прешироком фронту, ради заштите српске војске од блиског тоталног уништења, закључно са мојковачким витештвом – то, дакле, да силе побједнице неће уважити несебичну црногорску жртву на каснијој Мировној конференцији, готово је необјашњиво и сумануто. Најмање је то могао очекивати несрећни црногорски народ, и његов пренаивни краљ, који није могао ни претпоставити да ће, вољом својих ратних савезника, бити потврђен најеклатантнији примјер суровог вјероломства у свјетској историји. Па и код нељудски празне столице у Паризу, и код нељудски конфинираног краља у Неију,

Ј

а нијесам за стављање ствари под „тепих“, јер не постоји толико велики под на који би могло да стане све потиснуто. На Балкану тепих је једино рјешење. Такође, не постоји ни тако јак усисивач који би усисао сво крупно и ситно смеће испод тепиха. И онда се прелива. А најчешће је ђубре, макар у сленгу, везано за политику. Код нас се кућа припрема за госте. Све се очисти, забашури, затворе се врата од собе коју нико не види и води се рачуна да не исплива. Све што смо сакрили. Наравно да се наше историје, приватне, личне, уплићу у свакодневицу. Наравно да дефинишу културу живљења. Мени је важно да постоје књиге у стану. Према књигама су имали однос и моји партнери. Нема херц романа, и има историјских књига, Черчилови мемоари, и неке од књига из НОБ-а и Југославије, јер је отац мог животног сапутника био официр. Не официр Црногорац, него официр Славонац. У Славонији се ишло у партизане и да би се сачувала глава. Мој сапутник каже да је Југословен, када хоћу да га наљутим – кажем да је Србин. Иако због мајке Хрватице из Сарајева и оца Србина, односно партизана из Славоније, може да буде само Југословен. Кажем му да то не постоји, али наше породичне историје у заједничком животу имају један заједнички садржалац... нијесмо домаћи издајници. И цијело вријеме сам Црногорка, знајући да је крајње непаметно, ако ми циљеви нијесу везани некада за пласман у локалним установама - црногорским. Ја ни не боравим тамо у континуитету, да бих постала кадар за неку установу.

ШТО ЋЕ ЦРНОЈ ГОРИ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ КАД ТО ТРЕБА БРАТСКОЈ СРБИЈИ?

још се вјеровало да се савјест „великих“ може пробудити. Не, не, услиједила је језива тишина у којој је заударало месо убијаних и израњављених жртава, посебно по катунском кршу, још су дуго пиштала гладна и обез-

домљена сирочад само због тога што су им родитељи били увијек вјерни и заклети својој домовини. Но, црногорска племенитост и доброта, повјерење према свакоме коме смо још и добро учинили, нијесу јењава-

ли ни у вријеме кад су масовно паљене куће и стока, понижавана и цвијељена чељад. Јесу ли Црногорци тада успјели да једном за свагда науче историјску лекцију? Јесу ли се опа-

метили и отријезнили од својих митова и илузија? Јесу ли успјели да под собом осјете чврсто тло које завазда опомиње? Јесу ли се питали, поред осталог, ко им то све и због чега сервира гомилу косовских лажи и умилних косовских тугованки? Како то да су, чак и неки, којима је у Бијелом терору страдало више ближњих, похитали, да се само двадесетак година касније, сврстају у брадате хорде спремне да обнављају краљевину у којој „националних мањина неће бити“? Наравно, Црногорци су научили лекцију. Били су на нивоу задатка кад их је, деведесетих година прошлог вијека, запало да научену лекцију примијене? Прво су били презадовољни због тога што им је наишла прилика да научено обнове и примијене, а затим су својски настојали да што досљедније пузе, ојкају и блеје, ваљда у знак освете за осамнаесту? Били су једини народ који је своју освојену и лично тражену срамоту поносно носио. Ко ће као ми? Ко умије тако ниско спустити образ, ко служити и метлати као ми? „Убићемо, заклаћемо свакога ко за Слоба неће!“ И нека, бар смо у мизерији били на својој висини! Дошло је ново доба: честити људи који дотле нијесу баш знали ни ђе им је црква, иако су је сами градили властитим, племенским и братственичким новцем, постали су вјерници. Надували се као жабе, спопали туђе барјаке и туђе иконе, борбено се сврстали у литије, дотле непознате у црногор-

У ЗЕМЉИ ЧУДА

СВЕ ЈЕ ИСТО, САМО ЈЕ ВИШЕ КЛЕРИКА Како ствари данас стоје, ни пласман у локалној установи културе данас не подразумијева да сте Црногорац/ка. Једнако је непопуларно као 90-их, само су се кључни актери измијенили. Кад су ме питали како сам то што сам, у Београду и Никшићу – смислила сам сљедеће, пробудила сам се мрзовољна и љута, и одлучила сам тог јутра да будем Црногорка. И онда би ми се насмијали и рекли да сам непоправљива, а у Никшићу не би схватили да баш нећу да се расправљам на тему. Е данас ми се на ту тему и не шали. Јер је некако баш демоде... бити Црногорка. Само губите, ништа вам не доноси. А то није први пут. Шта да урадим испред џипа са заставом друге државе у којем се веселе и трубе по Подгорици, џип као карактеристика... да му покажем један прст као одговор на његова три, е то би било опасно. И неваспитано. Мада ме више плаши опасност, плашила ме и када сам га показала полицајцима који ми добацују петнаест година раније. Када сам кренула да пишем службени број, полицајци су утекли. Ови момци не знам да ли би утекли. Али џип је статусна категорија, која год да се застава вијори. Туђа или сопствена. А због туђе заставе, по киши

и под маском ми се не ризикује... шамар или свађа. А под било којом заставом, жена не смије да реагује. Провоцира. И под утиском сам да се историја вратила. Да сам у деведесетим, било да сам у сусједној држави, било у својој. Иконографија и начини су слични, али је више свештеника. И треба да објасним шта? Да је статус католичке цркве у Енглеској другачији након Хенрија VI, оснивања Англиканске цркве, Елизабете I, и свега оног због чега је Енглеска у Европи често била на правој страни, са историјског аспекта. Усвојеног у школама – свим на свијету. Рецимо, премисе Другог свјетског рата, када су због побједе над Хитлером и нацизмом жртвовали колоније и наравно да су се историјска дешавања прелила у културу. Лени Рифентшал је на примјер по питању стила и редитељске вјештине призната ауторка, али њено ауторство никада није одвојено од чињенице да је била на погрешној страни историје. Е, то је некада било тако. А данас историјски усвојени постулати и уз помоћ свих организација основаних након Другог свјетског рата, испод нашег тепиха су толико збрчкани да се ту баш нико не би снашао. Јер ми враћамо историју уназад и пора-

жене третирамо као побједнике. На примјер, четници су поражени. А имали су јаче савезнике од наших домаћих - нацистичку Њемачку и фашистичку Италију, колико су они тек моћни били, па су изгубили. А код нас данас, улазимо у ситне анализе, као да рат није трајао до 1945, они су се ето 1943. „мало предомислили“ јер су мрзјели „зле“ комунисте. Сурови сукоби, за по дома, су традиционално на Балкану свеприсутни. Историја и манипулисање истом, никако нам не да да усвојимо опште цивилизацијске постулате. Нпр. оне ко је изгубио Други свјетски рат. Усташке злочине не помињем, јер посматрам рат из визуре црногорске територије. Јесте да је Макс Лубурић, управник концентрационог логора, поријеклом био из околине Никшића, прије рата ситан преварант. Оног Другог, свјетског. Који на нашим просторима још није завршен. Али нема више партизана. Ни шуме... само четника и крупне буржоазије, и античетничке и четничке. А шта са свима нама који пратимо ону – брат је мио ма које вјере био. Па и ако је невјерник. Тако да мене брине - што протрљам очи и учини ми се да је - 1918. Онда опет протрљам очи и ево је 1943. Додуше, нема италијанских фа-

MАРИЈА ПЕРОВИЋ шиста и њемачких нациста, колико сам ја информисана Њемачка је прошла денацификацију и званично баштини друге принципе, по којима је Турчин поријеклом, а Њемац рођењем, један од најзначајнијих режисера. Питам се шта би било да су представници мањина у Скупштини кренули да клањају, када су представници већине, почели да се крсте? Да ли је Бог увео парламентаризам? Колико ја знам демократија је традиција античке Грчке и Рима, доласком хришћанства у Европу, дуго је била изгубљена... да би се од 17. вијека, како гдје, обнављала. Негдје, није дошла ни на ред. Извињавам се 20. вијеку, код нас је актуелан крсташки рат. Или није. Можда смо јунаци једне од Нушићевих комедија из прапочетка грађанског друштва, или смо Крлежини Глембајеви... сецикесе и убице... Можда је Шекспиров Краљ Лир или Отело... А да проговорим језиком нових формата... биће да смо у Паровима или Задрузи... гдје све гадости које се десе немају тежину, док се народ весели и гледа. Све је ко ће кога и све је за рејтинге. 

3

19. децембар 2020.

ском православљу, и заурлали – Н е д а м о в а м с в е т и њ е! Тако је, коначно, дошло до реализације највише тачке националне спознаје добровољним дариванем својих цркава и манастира туђину у власништво, тако је сопствено пузање постало потврда највиших национално-моралних домета домицилног нам народа! Срећа прати храбре и посебно стрпљиве. Није је лако досегнути, али се досљедно пузање исплати!!! Уосталом, што ће Црној Гори цркве и манастири кад то треба братској Србији? Зар Црна Гора читаво вријеме комунизма није живјела за Србију, и само за Србију, све дотле док Србија није одлучила да црногорско руководство говњеном метлом стровали у блато!? Занимљиво је да само Црна Гора преписује властиту историју, не да из ње повуче какав наук, већ да све понови истим редосљедом и истим степеном понижења?! Каква срећа, успјешно смо се поновили! Сад смо са сваке стране, досљедно и припремљено, засути темељном србизацијом којој, све ми се чини, ако будемо као до сада преписивали сопствену историју, лијека неће бити. Уосталом, какви наши народни хероји, какви морални горостаси којима смо се поносили? Имамо ми данас министра правде господина Лепосавића, чије презиме тако гордо црногорски звучи, мештра од Закона о слободи вјероисповијести, који не мијења само она „три“ спорна члана, него све ђутуре и одједном, како Црна Гора не би помислила да има ишта од својих цркава и манастира. Наравно, све одмах предаје ДАН-у, а комотно може и своме савезнику Вијестима, чији коментатори љубоморно за себе чувају тајни докуменат о Путиновом одушевљењу чланством Црне Горе у НАТО алијанси, што еклатантно доказује да је онај државни удар од двијехиљадешеснаесте чиста лаж. 

ТУ СМО

ШЋЕПАН-ОВИЋА ЗА ИЗВОЗ!

MИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

М

ожда ову причу треба почети закључком а потом је откључавати ако је могуће!? Без обзира што тамо ђе се нико ништа не пита, треба ћутати… а тамо ђе се свако пита, не треба говорити. Како сам анониман ка’ многи, нити сам питан нити одговоран за одговарање... писаћу! Црногорци су увијек тражили демократију тамо ђе је никад није било, а кад се на моменат обрну тамо ђе је има, поврну се на дуже, опет тамо ђе је нема. То нам се понавља готово као циклус а понекад, као овај пут без метафоре, као циркус. Оно што је Црна Гора урадила није орочила па је рок употребе разрочен. Овђе је неопходан позив на традицију... а она каже да домаћи суверени не трпе савјете, па их савјетници, умјесто савјетодавне критике, тјеше, односно тепају им. И Запад који слови, и себе ословљава демократским рајем, као какав притајени монарх над демократијом, такође воли да му се тепа... и то се упражњава одавде, ћер до полтронства... А тек ће ако буде среће? Тако је нова власт, након жетве старе власти, одмах угарила њиву за нове засаде и посијала старо ćеме, задужење, које најчешће класа дужничким роп-

ством! Кад се богат задужује он је још богатији, а кад се задужи сиромах, још је сиромашнији. Па тако, што Западу дође, источно од раја, све се покрштава немогућом мисијом демократије. Али, и на Истоку је било узора, врло озбиљних! ,,Шта да се ради?“ питао се велики руски ерудита, књижевник и филозоф Николај Чернишевски. Прочитао је Европу на њеним језицима. Говорио их је све, који су творили европску цивилизацију, али је знао да треба утемељити нешто на свом матерњем. Након њега је створена велика руска књижевност. Гроф свјетске књижевности, Толстој а и Достојевски прије њега, затекли су елитну руску господу која је више вољела да говори најгорим француским, него најбољим руским језиком. Како словенска душа (руски израз) не вјерује свом духу, Чернишевски је духовно унижен, па је као одговор на своје велико дјело добио затвор у Сибиру и у њему скончао. Сматра се да је његова знаменита духовна дјелатност више утицала на руски народ да покрене револуцију него Капитал Карла Маркса. И све су урадили како књига каже ,,Шта да се ради“, а добили апсолутизам нимало гори од онога који су срушили, сматрајући да гори ниједан не може бити. Касније ће ту заблуду и Горки, горко препознати. Стаљин је наложио да се за највећег писца револуције, аутора ,,Мати“, штампа посебно издање ,,Правде“ само у једном примјерку, украшено заблудама као Потемкинова села, да се не разочара велики Горки. Више од пола вијека, прије Чернишевског, Црногорци су се

питали ,,шта да се ради“ са заблудом Шћепан Мали, али су га не чекајући одговор, примили за господара... па се до данас распитују шта да чине с инфлацијом туђих ,,царевах“? Иако је знано да су нам га Руси инсталирали, црногорски суверени након Шћепана су игнорисани од Руса за сваку сарадњу с Петроградом. Светом Петру Цетињском је онемогућено да добије пасош а други пут је дословно прогнан од Руса преко границе. Ту изгледа помоћи нема за ваздакадње шћепан-овиће а данашњи су унапријеђени од ЕУ, кредитом, на име државних обвезница. Да се не варамо, Запад је пун шћепана а већина некадашњих, па и данашњих династија, су препуне шћепан-овића... И да неће, морају, другачије не могу да поправе деформисани ген, родбинских бракова, да би сачували богатство. Приликом посјете Сандра Пертинија, гласовитог предсједника-партизана (1983) нашој земљи, репортер RAI UNO-а је, представљајући Црну Гору Италији казао у објектив - да је посљедња династија Савоја оженила свог престолонасљедника Виторија, принцезом Еленом Петровић да би поправила крв Савојама. И стварно зет нам је био од метра и два кварта, а насљедници му од 180 цм па ћерај до два. Тако је било са њемачким, британским, руским итд. дворовима. Сви су поправљали крв са другима, али никоме никада није пало на памет да у земљу ђе су стигли служе земљи из које су. Њемица, руска царица, Катарина Велика прозвана је мајком домовине Русије. Америка је препуна државника свих разлика, од Израела до Британије...

јер других и немају. Заклети су да служе земљи у којој су, а ако затреба и да ударе на земљу из које су. Међутим и она воли поданике и његује их. Кад је британска краљевска породица поćетила Вашингтон пред Други свјетски рат, предсједник Делано Рузвелт им је приредио свечани пријем и стимао их хотдог хреновкама у раćечену кифлу. Краљевићи нијесу зуцнули ни једне грке но су слатко из́ели виршле које ми, да презалогајимо, купујемо на киоск. Теке и то су неки деривати шћепан-овића, поданика. Црногорски, прави Шћепан Мали је заклет на Истоку, да до проклетства служи њиховим интересима у Црној Гори. Сад нам проклетство стиже са Запада, знатним дијелом и домаћим заслугама претходних. Не запада нас ни да препознамо кога су нам намијенили... а шћепана ка гаврана. И без обзира што је био лажни цар, био је Црногорцима прави господар. Забранио им је да краду и отимају, увео их је у ред и умирио крвну освету, само тако. Једино, био је плачкоња, како га приказује Његош, кад му помену Немањиће ућешит га нијесу могли... хтио је царство Душаново... кад је већ цар! А што је лажни то нико није потезао и да нијесу Турци потегли мач ко зна до кад би нам дура’... но, није му се траг утро... Имамо их сад ка икад.

P.S. У ери доминације филмске умјетности нико није ни покушао да направи филм или тв драму о Његошу, а Шћепан Мали је то заслужио више пута... позоришним адаптацијама ни броја се не зна. Једном ми је то можда најбоље објаснио драмски писац и универзитетски професор Вељко Радовић: На то питање је лако одговорити али је јако тешко направити филм о Владици Раду. Он је један, једини и јединствени гениј свемогући. Нема ко да га одигра. Шћепановићи нам се одигравају често. Имамо их и за извоз, ка паćије репова, а стално их увозимо... Тако то бива у земљи у којој се патриотизам не гради на својој нацији него на увозном национализму. 

РАЗВЛАШЋЕЊЕ ИСТИНЕ П У КОРИСТ МИТА јевај ми музо..., започиње Хомер свој славни еп Илијаду. Од кад постоје системи писмености, људи су своју прошлост записивали кроз приче и поеме о великим појединцима, боговима, полубоговима, херојима, краљевима... Те приче су памћене, препричаване и записиване са кољена на кољено, како би се његовала традиција и чувао самосвојни идентитет оних који их причају. Зато су још Стари Грци, цијенећи предају о прошлости, не само као добру причу, већ и као истинито причање или појање о догађајима који су се збили, међу Аполонове дружбенице уврстили и Клио – музу историје. Управо је истинитост приповиједања о прошлим временима давала приповједачу ауторитет у друштву и била потврда његове моралности. Чак и у посљедњих два вијека, од када се рађа научна историографија, остаје ултимативни циљ тачна, кредибилна и истинита прича о прошлости, заснована на научним принципима доказивости и провјерљивости. Ипак, заувијек ће остати копча између историје, као врсте приповиједања, и умјетности. Једнако као и свуда на свијету и код нас су узимали маха сви ти глобални трендови. Епска народна поезија, некада једино средство памћења и преношења историје, уступала је пред научном историографијом, заснованој на чињеницама и документима. Тачно је да је одувијек било вапаја, попут бри-

clevelandart.orgart

КАД ЧИЊЕНИЦЕ И ФАКТИ НЕ ОДГОВАРАЈУ

КЛИО, МУЗА ИСТОРИЈЕ Charles Meynier (1768-1832)

танског историчара Макалеја, да је Клио муза и да историју не треба одвајати од умјетности, али никада нијесу озбиљно разматрани. Међутим, ти су се гласови само у нашем региону некако „примили“, па смо добили покушаје да развластимо истину у корист мита. Кад чињенице и факти више нијесу одговарали, посебно у описивању непосредне прошлости, једноставно је било окренути се фикцији и легендама из најдубље традиције.

Тако су поново полећели неки стари змајеви, проходали џинови, а уз њих су се саградила нова царства која сежу до првих почетака цивилизације. Зато данас, у 21. вијеку, важно је нагласити, у свакој књижари под секцијом ,,Историја“ имамо различите варијанте измишљене историје Срба у старом вијеку, који су насељавали скоро сваки кутак планете или макар ове цивилизоване дјелове. Чак ни саркастични улазак у теорију еволуције по том питању није много помогао. Као да ништа није могло да заустави тај снажни талас фиктивног тумачења прошлости. Но, све би то било и донекле прихватљиво, да непосредно све те измишљене приче нијесу почеле да угрожавају све околне народе и њихове идентитете. Испоставило се да то има и своју мрачнију и дубокомисленију страну, па ове лоше испричане бајке заправо су малициозан и перфидан покушај отимања туђег насљеђа и својеврсни културни империјализам. Епови и народна поезија, на којима су се подигле генерације у Црној Гори и шире, наједном су тако испреправљане да би сваки други идентитет угушиле сем српски, који се наметнуо као кровни и исконски. Улажењем у мит и фантастично постављену причу о

прошлости, једним потезом се постигло свако брисање икаквог чињеничног стања и потребе за доказивањем било чега. Као дух из античких времена призвало се слијепо вјеровање у приповједача, а пастви је изнова наређено credo quia absurdum. Овакви покушаји насртаја на културно насљеђе народâ у почетку су наилазили на осуду академске заједнице, али током времена све то је некако спласнуло и утихнуло. Наједном се појавила цијела генерација нових ,,стручњака“, заогрнута академским титулама, која упорно покушава да исциједи суву дреновину и докаже сумануте тврдње успостављајући квазидоказе. Иако се све то свело на повезивање баба и жаба, чудни закони и обичаји данашњег дигиталног друштва дали су вјетар у једра свим тим бесмислицама, које се шире без икаквих ограничења. Постају дио попкултуре, па се ваљда на неки начин тако враћају умјетности, као изворишту. Овај накриво склепани, опскурни амалгам, мита, историје и фикције, тиме постаје још већи и опаснији. Иако израстао на немоћи, очајању и поразу, добија застрашујуће димензије, које гутају сваки дио прошлости овог поднебља. Још један учени и велики Енглез, сер Винстон Черчил рекао је одав-

ВУКОТА ВУКОТИЋ но да Балкан производи више историје него што може да поднесе, али сада осим историје морамо да се носимо и са васкрслим митовима и петпарачким фикцијама. Тако нам се нуде нови погледи на све периоде историје од првих заметака цивилизације до модерног доба. Квазидоказивање некадашње старе славе и величине насушно је потребно како би се оправдали скори и болни порази у још увијек непосредном сјећању. Ја заиста не знам која би муза тебала да пјева о југословенским ратовима деведесетих, Сребреници, Караџићу, Младићу, али сваки покушај бијега од стварности креирањем алтернативне прошлости осуђен је на неуспјех. Још је Марк Твен рекао да док истина обује ципеле, лаж обиђе свијет, али нема те лажи која је побиједила истину у било којој трци. Јер ма колико ово било вријеме релативности, истина и чињенице увијек ће доћи на своје. 

4

19. децембар 2020.

ПОЛАЗНА ИДЕОЛОШКА МАТРИЦА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ ФАНТАЗИЈЕ

КОВАЧИ ЛАЖНОГ НОВЦА MИРЈАНА ПОПОВИЋ-РАДОВИЋ

П

ознато је да историју пишу побједници, али често се заборавља да је и фалсификују. Борба за историјски наратив је борба за колективно сјећање и за језик којим се то сјећање преноси и интерпретира. Тако идеолошка игра око нечије историје увијек почиње од онога шта се догодило. Али то што почиње као стварни догађај убрзо потом прераста у интерпретативну интригу, у врсту приче и тиме дискурс. Историја је тако врста наратива поткријепљеног мање или више провјерљивим чињеницама, а историчари приповједачи са академским звањима. У регионалом контексту најдраматичнији рецентан примјер ове конфабулаторске технике на линији догађај – интрига је тумачење геноцида у Сребреници. За неке се геноцид, заправо, никада није ни десио. А прича о њему је, по њима, примјер западне пропаганде, међународне завјере са бјелосвјетским предзнаком и политички игроказ потребан ширењу Новог свјетског поретка. Али оно што је овдје симптоматично је чињеница да би се у овом контексту прихватљивом, „услужном“ формулацијом могло сматрати буквално било шта из широког симболичког асор-

тимана већ опробаних флоскула, језичких „енергената“- доливача уља на ватру идеолошке фантазије. Рецимо „страни плаћеници“, или масони, јеврејски лоби, Ватикан, енглески шпијуни, Енглези као такви, Бил Гејтс и Џорџ Сорош, као дежурна страшила свих наших ксенофобија и теорија завјере. Тако званични Београд као историјску чињеницу ни данас не признаје систематско истребљење муслиманског становништва, у дјело спроведен пројекат етничког чишћења, који је у Босни и Херцеговини био реализован уз логистичку и другу помоћ српских тајних служби, а идеолошки припреман путем „поетских визија“ уједињавања свих српских земаља од стране Српске академије наука и умјетности. Актуелна премијерка Србије, госпођа Ана Брнабић ће, додатно, учинити мукотрпан уступак политичком реализму, ако ничему другоме, тако што ће изјавити, уочи једне недавне комеморације сребреничког геноцида, да је, заправо, ријеч о „масакру“. И при том ће подсјетити и да је друга страна била умијешана у слична непочинства. Тако ће, дакле, уводећи идеју еквивалентности по проливању крви покушати да умањи одговорност сопствене државе за ратне злочине. Али поента је овдје негдје другдје. Није ту само ријеч о другачијој призми и перцепцији, о углу гледања. Ради

dailyartmagazine.com

Званични Београд као историјску чињеницу ни данас не признаје систематско истребљење муслиманског становништва, у дјело спроведен пројекат етничког чишћења, који је у Босни и Херцеговини био реализован уз логистичку и другу помоћ српских тајних служби, а идеолошки припреман путем „поетских визија“ уједињавања свих српских земаља од стране Српске академије наука и умјетности

„КРИК“

Едвард Мунк, 1910. | Музеј Мунк, Осло, Норвешка

се о нечему много тежем, страшнијем и горем. Посриједи је фалсификат стварности, паралелни језик, и нешто што бисмо могли да окарактеришемо као магиј-

ско мишљење које тиме ствара полазну идеолошку матрицу и матрикс сваке друге српске политичке фантазије, или оно што господин Светислав Басара, да-

нас свакако најузбудљивији српски писац, назива „Зулу етиком“. По том свјетоназору „ ...добро (је) када ми њима отмемо жене и краве а када они нама отму, то је космичка неправда“. Управо зато се, можда, више него историјским чињеницама из српских историјских уџбеника и стручне литературе везане за српску прошлост треба позабавати самом српском фикцијом везано за њену умјетност. Јер како свједочанства прошлости једним дијелом доносе и умјетничка дјела, путописи, биографије, романи, поезија, приче и позоришни комади тако они представљају истовремено и својеврсне трагове културе и могли би кроз њих да се извуку из сјенке, потиснути и нијеми гласови прошлих збивања. Наиме, с разлогом је својевремено Карл Маркс писао да је о друштву Балзаковог времена, о неухватљивом демону индустријске револуције, више сазнао из његових романа, него из историјских текстова тога доба. Тако су у модерној ери захваљујући баш књижевним дјелима, истраживачким књигама такозване ,,пост-колонијалне културе“, читави народи Кариба, Африке и других колонијалних простора, њихова традиција, вјера, митологија, предања, језик и обичаји, изронили из таме историјског заборава пред цивилизовани свијет. Догодило се да су неки од аутора, као Бен Окри или Марлон Џејмс, стекли брзо вриједношћу књига које су објавили, међународни углед и славу, јер се радило о новим генерацијама потомака народа из некадашњих колонија, школованих и образованих у западним земљама цивилизације, који су на њиховим, западним језицима писали, правећи у ствари мост између култура, надомјешћујући пропуштено врије-

ОДГОВОР ПОЗОРИШТА НА ДРУШТВЕНИ КОНТЕКСТ

ПРОСТОР КОЛЕКТИВНЕ И ТЕРАПИЈЕ

Драмски писац свакако има више слободе него историчар, а његов текст не мора нужно реферисати на далеку историју. Говоримо и о позоришту које стварамо данас кроз савремени драмски текст или о редитељском позоришту. О тој ближој историји говори у цјелости босанско-херцеговачка драматургија, историји крвавих деведесетих година XX вијека. Ти текстови немају ликове те

Драмски писац свакако има више слободе него историчар, а његов текст не мора нужно реферисати на далеку историју. Говоримо и о позоришту које стварамо данас кроз савремени драмски текст или o редитељском позоришту ДУШКО МИЉАНИЋ / ЦНП

сторија и позориште. Однос или веза која нам говори да је свако позориште политичко и историјско, а не само историјска драма. Нигдје као у драми и позоришту тај однос није тако присутан, присутан у потреби да наново читамо Шекспировог Ричарда III, Шилерове Разбојнике или Есхилове Персијанце. То свједочи и о заводљивости позоришта, његових историјских приказа који доносе нешто више од саме историје. Или можемо рећи да је позориште одговорније у односу на хуманистичке науке, храбрије и луцидније да нас суочи са збиљом. Или како Аристотел у Поетици истиче да је пјесничко умијеће филозофскије од историје, јер говори више оно што је универзално или уопштено, а историја оно што је појединачно. Можда баш зато што је фикционално па и онда када је строго одређено као историјска драма.

„КОНТЕ ЗАНОВИЋ“

Радмила Војводић, ЦНП

историје, директно, они су контекст за историју обичних људи, жртава такве историје. Гребање или како се убила моја бака Тање Шљивар, Кад би ово био филм...

Алмира Имширевића, споменимо само дио наслова. Таква историја се налази у драми Отпад Љубомира Ђурковића, чији поднаслов Отаџбинско-породичне

трице и кучине у тринаест слика довољно говори о контексту 1999. године, години НАТО интервенције на СРЈ или ауторске пројекте Оливера Фрљића Александра Зец, Избрисани, Зоран Ђинђић. Оливер Фрљић је поводом рада на представи Александра Зец изјавио: „Као и код Антигоне, ми се још увијек спотичемо о лешеве који нијесу добили право да буду покопани.“

Важно је истаћи околност да без обзира да ли говоримо о драмским дјелима од античких времена до савременог драмског текста увијек се историчност у њиховим властитим контекстима судара са историчношћу гледаоца сада и овдје. Брехт уводи важан појам позоришта XX вијека историзација и објашњава ,,историзација води томе да се одређени друштвени систем посматра са тачке гледишта другог друштвеног система“. Историзација у брехтовском позоришту значи приказивање догађаја или лика у релативном и промјенљивом свијетлу друштва и историје. Вратимо се почецима везе позоришта и историје. Зигфрид Мелхингер на самом почетку студије Историја политичког позоришта истиче да је Есхилова трагедија Персијанци 427. године п.н.е. у Дионизијевом позоришту била савремена драма чији

ЈАНКО ЉУМОВИЋ је јунак још био жив када се десила праизведба, „осам година послије битке код Саламине гдје су Грци успјели хаметице потући велесилу која је дотад беспримјерном најездом провалила у њихову земљу и запосјела највећи њезин дио“. Мелхингер додаје како је Есхил имао конкретне и актуелне разлоге да напише критику против политике властите земље која се намјеравала бацити у наручје истог империјализма који је Персијанце довео до уништења. Студија случаја црногорског позоришта и његових историјских тема свједочи различите ауторске стратегије писања драмских дјела и редитељске поступке. Колико је историјско био пун погодак свједочи и популарност тих представа у јавности, као и потреба да им се враћамо на различите начине. Оне су уписане у меморију заједнице, а многе од њих свједоче колико је публика увијек заправо за карту више заинтересована за такав репертоар или историју на сцени. Позориште нам је доније-

5

19. децембар 2020.

ло низ историјских личности како унутар тзв. велике историје, тако и оне приватне, историје тзв. обичног човјека. Различити су били разлози за то, од примјера култне представе Принцеза Ксенија од Црне Горе Радмиле Војводић која је отворила потребу истраживања докумената која су била потиснута из званичних репрезентација историје, па до јунака представе Монтенегрини која затвара ауторски круг тема историјског памћења, односно фикционализације документарног материјала и рефлексије на црногорску 1918. Други примјер представља продукција Града театра Будва и истраживања културе историје и валоризације књижевне баштине, као историје легенди једног поднебља (Будве) попут представа Кањош Мацедоновић, Јегоров пут и Дон Крсто Виде Огњеновић. Том репертоару припада и представа Радмиле Војводић Конте Зановић. Одговори позоришта на друштвени контекст или историју успостављају нове театарске реалности, позоришне политике и праксе које редефинишу улогу јавног позоришта данас. „Театар као јавни простор трансформише се у простор колективне терапије, чији је резултат симболичко помирење до којег (можда) долази на микронивоу замишљене заједнице која се успоставља између извођача и публике док представа траје“, како истиче Дубравка Ђурић. Вријеме након представе јесте вријеме суочавања са прошлошћу, а колико успјешно то радимо, свједочимо из дана у дан. Work in progress. 

ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ

НЕКРИТИЧНОСТ ОПЕТ УЗИМА МАХА Када на овим просторима помињемо пресликавање и понављање историје, то увијек зазвучи као злокобна слутња новог звецкања оружјем. Како, иначе, тумачити недавне графите исписане у беранском насељу Хареме, који нијесу били дјечија игра, већ нешто много сложеније и са дубљим коријенима

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

И

нтересовање јавности за прошлост никада није престајало, али, чини се да је код нас оно порасло посљедњих деценија које живимо. У жељи да се што боље упозна породична, локална, национална па и општа историја, могу се препознати и неки облици кризе кроз коју смо пролазили, са интенцијом да одговоре за њено превазилажење нађемо у прошлости, даљој или ближој, свеједно. Кроз ту причу латентно се провлаче питања да ли је прошлост била напреднија, чему је служила, чему је учила, каква је искуства нудила? Знања су, наравно, увијек драгоцјена и стога би знање о прошлом људима требало да буде слуга, а не господар. Осим ове максиме, постоји и она која каже да без знања о прошлости, нема ни знања о садашњости. Не треба пуно проницљивости да би се уочило да и у једној и у другој мисли доминирају двије категорије супротне по свом смјеру, а могло би се додати и жељи. Према дијалектичким принципима, точак историје би требао стално да иде напријед, што ће рећи да је стално у садашњости, а не да се враћа у брлоге прошлости, уназад. Међутим, да ли је то увијек тако? Одговор је једноставан – није и не може бити, а разлога за то је сијасет. Према Ничеовом тумачењу, историчари славе прошлост на штету садашњости. У ту Ничеову мисао повјеровао би, без икакве сумње, сваки просјечни грађанин, и чак са поносом цитирао умног философа, али, будимо мало изнад мисли које лијепо звуче. Не славе прошлост на штету садашњости само историчари. Раде то и други. Историчари, могуће је, историографијом и истраживањима, могу дати одређени подстрек или пробудити уснуле звијери, а у разним облицима заноса, то раде људи из различитих слојева, па и они обични опијени реченицама златоустих. Од њих ћете увијек чути да се ништа не догађа што већ није било, односно да су историјски процеси предодређени прошлим збивањима. Као противаргумент за овакво размишљање могло би се навести да је историја наука која не формулише законе, која се не служи математичким обрасцима и која не допушта предвиђање будућности.

јавља простор у коме се може говорити о тзв. пресликавању историје. То свакако најбоље показују примјери из саме историје. Наведимо неке од њих, хронолошким редом. У античком периоду доминирало је потпуно другачије схватање историје. Тада се вјеровало другој идеји историје, која је поучавала да је историјски процес кружан и повратан, па самим тим и закономјеран, односно будућност је била предодређена дешавањима из прошлости. Према схватању и разумијевању античких мислилаца, будућност није оно што ће тек доћи, већ оно што ће се вратити. У будућности се не може десити ништа што се већ није десило у прошлости. Током старог вијека измијенило се гледање етничких и социјалних група на властиту прошлост. Многи владари су умишљали да све почиње од њих, док су војсковође игнорисале ратну вјештину својих претходника. Средњи вијек, иако често називан вијеком мрачњаштва, на неки начин је утемељио обрасце који су и данас присутни у друштву. Сјетимо се само црне смрти или куге која је средином XVI вијека похарала свијет. Свијет, а и тадашње тржиште, суочили су се са истим потешкоћама пословања које сада трпимо због пандемије вируса ковид-19. И тада су кафане и таверне биле затворене или су радиле ограничено, јавна окупљања су била ограничена, као и пијаце и сајмови. Средњи вијек најчешће се узима и као вријеме велике личне оданости када су витезови и племенити ратници досљедно пратили своје господаре. Тај образац занимљив је савременицима који ризницу примјера из Првог свјетског рата, посебно његовог краја, често отварају када треба истаћи херојско и непоколебљиво држање оних који су остајали уз дотадашње господаре. Средњи вијек је врло занимљив и са аспекта организације рада трго-

ваца и занатлија. Главно обиљежје свакако припада еснафима, односно цеховима, који су заправо били удружења занатлија. Задатак оних који су стајали на челу ових удружења био је да се брину да занатски производи буду стандардног квалитета, чиме су доприносили развитку технике. И данас, у одређеним браншама, постоје удружења која воде рачуна о стандардима и не дозвољавају да се нешто појави на тржишту а да не задовољава прописани и договорени стандард.

НОВЕ ТЕХНИКЕ И НАУКА У позном средњем вијеку јавиле су се и мануфактуре, у којима је била присутна строга подјела рада, као и примјена нових техника. У таквим околностима производи малих занатлијских радњи више нијесу могли бити конкурентни. То је водило томе да су некада профитабилна занимања постепено сиромашила, што је била основа за дубоку социјалну кризу. Ако описано стање пресликамо на садашњост, лако ћемо уочити да су велики молови, хипермаркети, харддисконти и сл. трговине, снажно допринијели уништавању малих трговинских радњи тзв. пиљара, које су, не тако давно, биле и те како присутне у нашем свакодневном амбијенту. У почетним фазама новог вијека битну улогу имала је наука. Они који су је цијенили и до ње држали, скупо су платили цех. Ђордано Бруно је 1600. године спаљен на ломачи, јер се усудио да позове на вјеровање и истину о хелиоцентричном систему. Великих мука имао је и његов сљедбеник Галилео Галилеи, који је такође био противник учења о геоцентричном систему. У савременом свијету, не само историјске науке, већ и неких других наука, постоје научници који заговарају, нпр. другачије економске теорије од оних које су актуелне. И они, као Бруно и Галилеи, често су на ивици живота и смрти. Није то ништа зачуђујуће, ако на уму имамо чиње-

БЕЗ ИСТИНСКОГ РАЗУМИЈЕВАЊА Међутим, нека дубља размишљања указују на чињеницу да људи нијесу увијек разумијевали и доживљавали историју како је данас доживљавају. Зато се и

ПУТ КА НОВИМ ТРАГЕДИЈАМА ПОПЛОЧАН НЕПОЗНАВАЊЕМ КАКО СОПСТВЕНЕ, ТАКО И ПРОШЛОСТИ БЛИСКИХ СУСЈЕДА

ницу да је прошлост садржај који, када се пажљиво исфилтрира, увелико утиче на понашање у савремености. Зато је борба око виђења прошлости у ствари борба око успостављања узуса у садашњици. Крупне промјене које су захватиле јужнословенски простор након 1918. године условиле су и ново позиционирање оних који су власт узели у своје руке. Нови режим је настојао да учврсти легитимност критиком прошлости и раздвајањем раније власти од њених присталица: кажњавање и стигматизовање одговорних, рехабилитација жртава, национално помирење, амнестија и интеграција, све су то биле планиране засједе за оне који нијесу разумјели прошлост и могућност њеног пресликавања. Сличан модел примијењен је и након завршетка Другог свјетског рата.

НЕИЗВЈЕСНА БУДУЋНОСТ Осамдесетих година XX вијека интелигентна југословенска младост је изњедрила један графит који је постао балкански евергрин. Он је гласио: Прошлост нам је неизвјеснија од будућности. Наравно, у свакој шали било је мало шале. Најсвјеснији дио друштва није промашио. Било је управо тако. На балансу између прилично непознате и непроучене прошлости и сасвим неизвјесне будућности, требало је градити стварност, а то је било изузетно тешко. И баш када је изгледало да је фашизам побијеђен и да му је утрт сваки траг, он се само притајио. У пуном сјају испливао је у посљедњој југословенској драми самим крајем 20. вијека, па је преостало да се изнова боримо против њега. У тешкој борби, услиједила је и независност Црне Горе 2006. године. Отворене су нове перспективе, које је признала и међународна заједница. Ипак, на трусном Балкану, међу свим народима бивше Југославије некритичност поново узима маха, што, бојимо се, води новим трагедијама. Тај пут је, увелико, поплочан непознавањем како сопствене, тако и прошлости блиских сусједа. Наравно, када на овим просторима помињемо пресликавање и понављање историје, то увијек зазвучи као злокобна слутња новог звецкања оружјем. Како, иначе, тумачити недавне графите исписане у беранском насељу Хареме, који нијесу били дјечија игра, већ нешто много сложеније и са дубљим коријенима. Оно на што на глобалном плану свакако треба скренути пажњу, јесте политички мотивисано пресликавање историје, оно када се у темеље и носеће зидове историје уграђују лаж и митологија. Надамо се да такве конструкције, које обично попуштају и пред најмањим потресима, неће бити наша нова стварност нити пресликана слика прошлости. На временској љествици коју живимо има довољно простора и за здраво разумијевање прошлости. Зато, уважимо најбоља искуства прошлости да бисмо на прави начин разумјели нашу садашњост. На том племенитом путу добро су дошли сви они којима су хуманост, напредак и будућност на срцу.  СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ме сазнања такозване ,,историјске меморије“ на свјетском нивоу. Оно што је, тако, омогућило цивилизацијску еманципацију колонизираних народа је, парадоксално, управо колонизаторова парадигма. Његово кључно средство колонизације, његово оружје за освајање срца и умова (hearts and minds), односно сам колонизаторов језик постколонијалним умјетницима на различтим крајевима свијета отворио је врата не толико враћању на стари предколонијални идентитет већ стварање једног потпуно новог идентитетског квалитета. Користећи се енглеским, шпанским или португалским, овладавајући њима, играјући се са њиховим формама, граматиком и вокабуларом, преврћући идиоме, кујући нове ријечи и на крају тјерајући шегу са језичким императивима, са лексичким империјализмом, побуњене литерате из такозваног „трећег свијета“ створиле су ништа мање него једну нову осјећајност, естетику преврата и тиме нови антиколонијални свјетоназор. Ковачи лажног новца, фалсификатори историје у жанровским хибридима Јамајчанина Марлона Џејмса, у епским авантурама из колонијалних недођија Бразилца Жорге Амада или у колумбијском бароку политизованих сновиђења једног Маркеса, коначно су били названи правим именом. Али ковачи лажног новца на црногорској културној сцени судећи бар по наступима и изјавама новоименоване министарке просвјете, науке, културе и спорта, госпође Весне Братић још дуго ће имати идеолошку лиценцу за трговину маглом под маском магијског мишљења са великосрпским предзнаком. Борба за језик и са језиком, битка за доминантни наратив, за називање ствари правим именом, најпослије битка за културу саму је, заправо, битка и за право на рашчитавање и интерпретацију сопствене историје и та битка никада као сада, данас, није била тако драматична и прегнантна, нити је имала тако велики значај. 

6

19. децембар 2020.

ОКО ИСТИНЕ НЕМА ДОГОВОРА (ЗЛО)УПОТРЕБА ИСТОРИЈЕ

П

итање је колико уопште више има смисла писати о односу Црногораца према историји, боље речено према историјској истини. На страну она излизана флоскула да „побједници пишу историју“, као и раније констатована заблуда да Црногорци добро познају своју повијест. Да је тако не би се свака генерација понашала као да од ње почиње историја, негирајући или ниподаштавајући све домете и прегнућа ранијих покољења. Можда је то најбоље сажео Петар I у једној посланици Катуњанима: „Ви чините оно што знате, но не знате што чините. Ви никога не слушате, ко за добро ваше ради и говори, а нека дође који лажац међу вама, сви ћете му вјеровати што ви рече“. Вјерујући другима, Црногорци су заборавили себе и бринући туђе бриге, од своје славне прошлости направили су шпајз, из кога они с мањком историје присвајају што им се допада, да попуне своју културно-историјску немаштину. Без националне свијести нема ни националног идентитета. Он се може градити само на истини, а не на митоманским представама или „на оно што се људи договоре“. На жалост, ćедоци смо да се често историја настојала прилагодити политичким тенденцијама и идеологијама, што се касније увијек враћало као бумеранг и изазивало сукобе и проблеме. Како наводи један угледни професор: „Успело и тачно је поређење да је народ без историјске свести налик човеку који се једног јутра пробудио и схватио да га је свладала потпуна амнезија и да се ничег не сећа, да не зна ни ко је, ни како се зове, ни одакле потиче, ни да ли има рођаке, ништа“. Други проблем односа према историји је у томе што се развој технологије, боље рећи друштвених мрежа, показао погубним за историју као науку, утемељену на чињеницама и фактима (сем ако нијесте из групације којој су „чињенице вековни непријатељи“). Више се вјерује враџбинама, чарању, клетвама и измишљању нових традиција, него документима и неспорним доказима. На ту новокомпоновану религиозност, мијењајући увјерења, наćели су многи у Црној Гори који, опијени незнањем, љубав према туђој земљи исказују мржњом према сопственој.

ФУНКЦИЈА СА ЗАДРШКОМ На веома специфичан начин на то се може примијенити објашњење проф. Милоша Миличића, који је докторирао математику, на функцијама са задршком: „Функција са задршком је једна врста аутомата, који ради на сљедећи начин: кад се на улазу појави сигнал у одређеном временском тренутку, на излазу се појављује резултат са задршком која износи 1, 2, 3, … временска интервала у односу на тај тренутак. Ако је задршка једнака нули, тада кажемо да је функција без задршке. Немогуће је отети се утиску да неки Црногорци личе на функције са задршком. Кад им стигне порука са стране да треба нешто да ураде, на примјер, да протјерају краља или да смијене руководство, они то ураде без задршке. Ако се опамете или из било којих разлога промијене своје ставове, то ураде са дебелом задршком... Увјерење Црногораца је често орочено на одређено вријеме.“

Данас је потребно велико умијеће да се истина пробије кроз наслаге поданичке свијести и историја пише на основу научних проучавања

ФИЛМ КАО ОРУЖЈЕ

Без одреднице Црногорци Ништа боље Црна Гора и Црногорци нијесу прошли ни у енциклопедијским издањима, која су требало да буду сублимација научне истине и преглед културних домета. Тако је из првог издања Енциклопедије Југославије (припремано неколике године, са излажењем почело 1955. године) испала одредница Црногорци, након телефонског разговора тадашњег главног човјека у ЈЛЗ Мирослава Крлеже са неким у Београду (претпоставља се са Ранковићем). Чланови редакције из Црне Горе три године су примали плату, а ништа нијесу радили, да би године 1956. била укинута Црногорска редакција првог издања Енциклопедије Југославије. Зато се, као и у много чему, пуно година касније почело размишљати о оснивању Лексикографског завода Црне Горе, који би издавао Енциклопедију. У ствари, тај посао прво је био повјерен ЦАНУ, која га из познатих разлога није реализовала. Нијесу могли да

Како је Црна Гора неславно пролазила када је дозвољавала да други одлучују како ће тумачити своје историјске домете показаћемо на пар примјера. Први је везан за један од најсвјетлијих датума црногорске повјеснице, за устанак црногорскога народа, јединствен у тадашњој Европи угроженој фашистичком најездом. Црногорско слободарство је тим устанком ударило темељ каснијем дјелимичном испуњењу поетске, божанске и историјске правде повратком самосталности. Дјелимичном, јер тај процес борбе за укупни наш национални и културни идентитет још није на прави начин заокружен. Напротив, он је данас веома угрожен. Тринаестојулски устанак црногорског народа био је први такве врсте у почетку Другог свјетског рата. Устанак је добио замаха и имао одјека широм Европе, од Русије до Енглеске. Тако је, поводом 24-годишњице Октобарске револуције, 7. новембра 1941. године, ЦК К(омунистичке) П(артије) Ј(угославије), објавио проглас народима Југославије. Проглас је био објављен и у листу Борба, који је тада излазио у ослобођеном Ужицу. Обраћајући се црногорском народу, у прогласу се каже: „Црногорски народе! Ти си се први подигао на оружани устанак, када те позвала Комунистичка партија Југославије. Ни казнена експедиција фашистичких лешинара, ни попаљена села, ни невине жртве које су пале од убилачке окупаторске руке нису могли сломити твој борбени дух, твоју чврсту решеност да се и даље бориш против мрског окупатора до свог коначног ослобођења. Истрај, црногорски народе, у тој тешкој борби заједно са другим народима Југославије“.

открију што је црногорски идентитет, која је то временска линија државности итд. Залуду им је на свечаном отварању српски академик Васа Чубриловић као „дјечјем вртићу“ то нацртао (ваљда да замаже своје раније ставове и вјечне претензије). Чубриловић је навео да је СР Црна Гора стара историјска земља, израсла из античке Превалитане, средњовјековне Дукље и Зете, нововјековне Црне Горе и да се у оквиру СФРЈ изграђује као посебна република. Други „енциклопедијски“ примјер је мало новијег датума. Док је још била у заједници са Србијом, 2005. године је, у едицији листа Политика, стартовало сажето издање Енциклопедије Британика. Најављивано је да ће излазити петнаестодневно и предвиђено је било 10 томова, са 16 000 одредница, на укупно 2400 страна. У првој књизи, А-Б, од око 1600 појмова, само се мали дио односио на податке из Србије и екс-YU (свега 4 одсто, или укупно 63 јединице), уз

Радоје Пајовић. Под датумом 17. јул 1941. Ћано записује: „Црногорски устанак се шири и добија све веће размјере. Кад ствар не би имала дубоко и горко значење, била би смијешна, јер заправо данас се води рат између Италије и Црне Горе (подвукао Р. П). Надајмо се да ће наши војници сами изаћи на крај с устаницима и да нећемо бити присиљени, да тражимо њемачку помоћ“. За ову тему важан је још један докуменат. То је проглас народима Југославије, који је ЦК КПЈ објавио 25. јула 1941, у коме је наглашено: „Куцнуо је час да се дигне читав народ у борбу за своју слободу. Обраћајући се Србима у прогласу се каже: На устанак, српски народе! Угледај се на црногорски народ који је устао да збаци окупаторски

црногорском устанку записао: „Тринаестојулски устанак спада у највеће домете слободарске традиције 20. вијека“.

мали број редака (нпр. Београд има 19 редака, а остало је био проćек од 6-8 редова, једностубачних, рјеђе двостубачних). Необичан је избор одредница везаних за ту назови државну заједницу. Од свих појмова из Црне Горе једино се спомињу Балшићи и то вјероватно зато да би се само написало да су „српска феудална породица“ из Зете. Нема ни Бара као највеће и једине луке. Или има „некакав“ хајдук Бајо Пивљанин. Ту су и књижевници М. Б. Буле, Басара и др. Неки „национални делатници и принчеви Удбиног песништва“ нијесу се још квалификовали, иако је било за очекивати да им и на овај начин потхране сујету и боље их напујдају ка завичају. Знајући како суćеди поступају са нашим „одивама“ када обаве прљаве послове, онда не чуди да се ту налазе басет, бедлингтонски теријер, бубашваба, бубуљица, бува, бултеријер, а не нађе се, на примјер, Б. пјесник ћерања.

јарам италијанских фашиста.“ Као што смо учили у школи, из уџбеника и преко датума прослава, испало је да Тринаестојулски устанак није био први, већ је првијенство пребачено на Србију. Као датум је узет 7. јул 1941, за који многи историчари у самој Србији тврде да је тада један шверцер дувана упуцао два жандарма који су дошли да га ухапсе. Џаба историјске чињенице и документа, директивом је након Другог свјетског рата прокламовано да је устанак прво подигнут у Србији. Требало је умањити значај устанка црногорског народа и наставити хегемонију другим средствима и у другим околностима. Зато је дуго требало да се чешће спомене француски филозоф Жан Пол Сартр, који је о

На крају да се подćетимо и нашег првог преплијетања историје и филмске умјетности. Црногорска емиграција била је предмет интересовања и након Првог свјетског рата о чему је сачуван велики број филмова који се налазе у Италији и Француској. Тај период је за нас значајан по појави првих филмских стваралаца из Црне Горе. Први црногорски синеаст, који је снимио први филм са темом из црногорског живота је адвокат, књижевни стваралац и политичар Владимир Ђ. Поповић. Поповић је рођен у Никшићу, Драгова Лука, 10. јануара 1884. године. Био је судија и градоначелник Цетиња, а касније шеф Прес-бироа Црногорске владе у егзилу и министар правде. Као избјеглица у Италији и противник безусловног присаједињења Црне Горе Србији, филм је видио као средство за пропагирање идеје црногорства и учвршћење веза са Италијом. Сам је написао сценарио и режирао филм „Васкрсење не бива без смрти“ (Non v’è resurrezione senza morte). На сценарију му је помагао италијански пјесник Габриеле Д’Анунцио. Произвела га је кућа Сангро филм у оквиру италијанске кинематографије. Први пут је приказан у Риму, 14. априла 1922. године уз приличан публицитет. Иначе, филм је „родољубивољубавна повијест из Првог свјетског рата, и одмах по рату“. Ентеријери су снимљени у Црној Гори, а филм је повезан са суђењем генералу Радомиру Вешовићу за вријеме рата. Главне улоге су тумачили Елена Сангро, Карло Гуаландри, Камило де Роси и Енрико Скатици. Српски историчар филма Дејан Косановић, који је реконструисао дјелове овога филма, написао је сљедеће: „Био је то, колико ми је познато, један од првих покушаја у свету да се у политичкој борби ангажује и седма уметност“. Владимир Ђ. Поповић умро је у Ници, Француска, 23. јануара 1928. године. Данас је потребно велико умијеће да се истина пробије кроз наслаге поданичке свијести и историја пише на основу научних проучавања.  cdtmn.org

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

ЦРНА ГОРА ВОДИ РАТ Занимљива је и изјава министра спољњих послова фашистичке Италије грофа Галеаца Ћана, који је пратио устаничка збивања у Црној Гори, о чему је писао др

ЦРНОГОРСКИ НАРОД ЈЕ УСТАО ДА ЗБАЦИ ОКУПАТОРСКИ ЈАРАМ ИТАЛИЈАНСКИХ ФАШИСТА

7

19. децембар 2020.

У

пропаганди покренутој 90их година XX вијека која је захтијевала уклањање маузолеја на Ловћену и повратак капеле, посебно мјесто заузимале су карикатуре, најчешће објављиване у Побједи или другим медијима тадашњег режима. Један од таквих свакако је цртеж Мира Главуртића – Ламент над Ловћеном, који је као умјетнички успјешна илустрација пропратио текст Миодрага Трипковића у којему се залаже за повратак капеле. Суптилним линеарним потезима и прецизном шрафуром хоризонтала и вертикала Главуртић пластички уобличава композициону структуру на којој се у првом плану налази Његош који у рукама држи одломљени врх Ловћена с капелом и покушава да га врати на „старо“ мјесто. Иза Његоша видимо Сунце, које се може посматрати и као светачки ореол док с његове лијеве стране налазимо руком исписане редове из Библије који су аутору послужили као алузија на маузолеј: „Дакле, кад видите грозу пустоши о којој говори пророк Данијел, гдје стоји на светом мјесту – тко чита нека схвати... (Матеј 24/15)“. Знатно лошија илустрација од Главуртићеве с умјетничкога аспекта, али директнија по поруци јесте илустрација Радомира Рељића – Већи гроб за нову смрт. У тој сложеној композицији преклапају се двије приче о новом и старом - о капели и маузолеју. Истакнута у први план демонизована пјесникова физиономија уоквирена је доминантном широком, црном бордуром, која симболизује стилизовану форму маузолеја, наспрам крхке структуре капеле у другом плану која се пред метафоричким силама обрушава у бездан историје. Илустрација показује „пресвлачење“ историје – прекривање капеле Његошевим ковчегом. С десне стране старога споменика налазимо музичке инструменте, виолину и трубе који вјероватно симболизују ђавољи оркестар од чијих се тонова капела урушава – алудирајући на

КУЛТУРА И УМЈЕТНОСТ У СЛУЖБИ ОКУПАЦИОНЕ ПРОПАГАНДЕ

КАПЕЛА И МАУЗОЛЕЈ НА КАРИКАТУРИ Да је ново виђење комунизма представљано као директно уништавање свега српског у Црној Гори и Југославији, свједочи нам илустрација за вијест о томе да је студентски клуб „ФФ1“ Филозофскога факултета у Никшићу 1992. године организовао трибину „Вјера, пјесничка истина и нација у Његошевом дјелу“, с које је поручено да Црна Гора од Његоша нема бољег антрополога, историчара и етнопсихолога

Цртеж Петра Омчикуса, објављен у гласилу „Барске новине“, 1990.

библијске јерихонске трубе; док с лијеве у форми обурданог камена видимо штит на којем су инсигнирана 4 оцила. Илустрација је пропраћена Његошевим стиховима: „Да, витеза сустопице трагически конац прати“. Критика комунизма и претходне националне политике преко Његоша највидљивија је у цртежима Младена Ђуровића и Петра Омчикуса. Ђуровић је карикирао комунистички грб Црне Горе за потребе есеја Драгана

Лакићевића – „Ловћенски Бог“ у којем аутор Његоша проглашава божанством, а о претходном систему говори као о ђаволском – систему без бога у којем је једини бог за праве вјернике који нијесу прихватили комунизам био Његош. На самој илустрацији у првоме плану доминира Његошева глава чије лице распарчава антропозооморфна фигура (могућа асоцијација на Морију), док се иза главе налази демонизовани приказ „атеи-

стичког грба Црне Горе“ (како га је и назвао Лакићевић у есеју) с ловоровим вијенцем на чијем се врху умјесто петокраке налази још једна антропозооморфна фигура с лаутом у рукама, чији се доњи дио тијела метафорички трансформише у фигуру која наликује сатанистичким фигуринама из Старога свијета. Омчикусова илустрација објављена је у склопу интервјуа с протојерејом Момом Кривокапићем у којем истиче да капелу треба вратити и да више неће зидати мале цркве, него много веће. Сумарним потезима Омчикус је представио соцреалистичко попрсје Његоша у полупрофилу обученог у генералску униформу с наглашеним еполетама. Еполета на лијевом рамену има стилизовани облик маузолеја (и неодољиво подćећа на четку за vц шољу), који се умјесто капе нашао и на Његошевој глави. Видна је мотивација аутора да у складу са својим схватањима карикатурално прикаже уклањање „основног“ Његошева симбола – 4 оцила – које је овај комунистички Његош уклонио с главе и почео да трпа у своју капу коју држи у рукама. У лијевом горњем углу илустрације, као контраст, ситним потезима и тачкама приказан је Његошев лик у нестајању који с тугом гле-

БОБАН БАТРИЋЕВИЋ да на „новог себе“. Он извире из стијене на којој се налази капела (срастао са стијеном) која се полако губи у диму. А да је ново виђење комунизма представљано као директно уништавање свега српског у Црној Гори и Југославији, свједочи нам илустрација за вијест о томе да је студентски клуб „ФФ1“ Филозофскога факултета у Никшићу 1992. године организовао трибину „Вјера, пјесничка истина и нација у Његошевом дјелу“, с које је поручено да је Његош „наш“ најбољи водич кроз страдање, путовођа „из хаоса у којем се и овог тренутка налазимо“ пошто Црна Гора од Његоша нема бољег антрополога, историчара и етнопсихолога. На трибини су беćедили Слободан Томовић и Амфилохије Радовић критикујући АГИТПРОП и безбожнички систем, а поред ступца с њиховим говорима налазимо цртеж на којем у тамном фону доминира форма свијеће која симболизује српство, а која је заćечена при дну попут дрвета спремног за обарање. Поред свијеће лежи срп с чекићем с јасном алузијом да је оштећена симболима комунизма. Питамо се, да ли ће неки ликовни умјетници и данас дати крила грађевинским плановима на Ловћену које промовише премијерова НВО „Не дамо Црну Гору“? 

САСВИМ ЛИЧНО

КАД УНИЗИМО ВЕЛИКАНЕ

З

а 15 000 година, ништа нијесмо измислили! - чувена је Пикасова изрека приликом посјете Алтамири. Све је почело тако што је homo sapiens прије него је развио говор, комуницирао и записивао своју историју кроз посебне изразе које данас називамо умјетностима. Умјетност од постанка човјечанства служи као комуникацијски медиј, запис, рефлексија догађаја и живота. Ликовна умјетност до појаве и комерцијализације фотографије врши једну од важнијих друштвених и историјских улога. Слика прије свега била је визуелизација и визуелно документовање догађаја, личности, културе, обичаја, ратова… Развојем умјетности и цивилизације развиле су се различите епохе и стилови, а опет ма колико се трудили човјек је усавршио технике, али ништа ново и другачије није урадио колико ли и онај прачовјек из Алтамире или Липске пећине. У писму које је Делакроа 21. 10. 1830. послао свом брату стоји ,,Захваљујући напорном раду, моје лоше расположење нестаје. Започео сам слику модерне тематике - барикаде. Ако се нијесам борио за своју земљу,

макар ћу за њу сликати!“, те јесени је завршио своје ремек-дјело које је јавност први пут виђела на Париском салону 1831. године ,,Слобода води људе“, и тако постала симбол Француске револуције - слободе.

,,3. мај 1808.“ Франциска Гоје сматра се за једну од слика са којом почиње савремена умјетност, на слици је приказан отпор Наполеоновим трупама у Шпанском рату за независност, ова слика је јасан прекид конвенција, за разлику од хришћанске умјетности и традиционалних приказа рата, она нема посебан преседан и призната је као једна од првих слика модерне ере. Гоја, познат још као и хроничар шпанске историје и рата у истом периоду је направио серију графика ,,Ужаси рата“. Слика ,,3. мај“ послужила је као инспирација многим историјско значајним дјелима, као што је и Пикасова ,,Герника“ за коју се везује чувена анегдота, настала приликом упада Гестаповог официра у Пикасов стан у вријеме њемачке окупације Париза. Када је официр угледао репродукцију Гернике на зиду упитао је: ,,Да ли сте ви ово направили?“. ,,Не, ви сте!“ одговорио је Пикасо.

Бетовенова симфонија ,,Хероика симфонија бр. 3“ током настајања била је инспирисана и посвећена Наполеону Бонапарти. Тек када је Наполеон себе прогласио царем. Бетовен је увидио његове колонијалне амбиције, одлучио је да преименује симфонију.

Од настанка до данас људи осликавају своју историју, такође користе свој ум и таленат за симболичке приказе догађаја, страдања, карактера, побуну итд. У томе нема ништа спорно, до спорних момената долазимо када се крене у тумачење (зло)употребу умјетности у политичке и недобронамјерне сврхе. Када умјетност насилно пренесемо у живот, ван њеног времена, оквира и друштва, а њоме желимо да опишемо а најчешће оправдамо своје идеје. Вагнерова дјела и име по аутоматизму везују за нацистичку Њемачку, иако у његовим дјелима не постоје трагови антисемитизма, расизма. Хитлерово дивљење и уживање у Вагнеровим операма је заправо довело до овог статуса, нпр. њему су се свиђали ,,Мајстори пјевачи“ због поруке ,,чак и да нестане Свето римско царство, нама ће остати њемачка умјетност“. Иако се Вагнер пред

крај живота разочарао у своју земљу и њен дух, у новијој историји остао је симбол и инспиратор злочина које је Њемачка починила.

Можемо рећи да се слично, покушава и дешава код нас. Умјетност је ипак и простор фикције, метафора у односу на вријеме у којем настаје, идеологије не допуштају великим дјелима да буду велика, својим злим намјерама, незнању и тумачењима. Његош, а често и Марко Миљанов су постали изговор за злочине, супремацију и креирање идеологије која је на ове просторе донијела само крвопролића и разарања. Ријечи великих мислилаца, извучене из контекста и убачене у пароле су опасније од метка! Када сам имала годину дана мој отац је почео да слика циклус ,,Вучији до“, прва изложба одржана је 1987. године и до данас неки радо тумаче његово дјело по сопственом нахођењу уз етикете провучене кроз политику или какве маштовите пројекције (за неке тврдим да никад нијесу ни виђели ни једну његову слику). Не знам да ли се то дешава јер је на тим сликама истина директна и сувише болна, очигледна и огољена.

ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ Оно што знам, као свједок настанка и даљег живота тог циклуса, већина у вријеме настанка овог циклуса мислила је да је мој отац луд човјек, који у доба ,,мира и благостања“ оне велике Југославије (што се убрзо показало као заблуда), обузет и у набоју слика једну од већих црногорских битака. Неки су, пак, тумачили ово као почетак буђења црногорског идентитета. Одакле рат, крв и одсјечене главе питали су се, а слабо ко је хтио да види нешто тако очигледно - лица и призори, главе и осакаћена тијела у смрти су сва иста, немају нацију ни припадност, заставе су изрешетане, крваве и плохе, у смрти нема побједника - само слика. А онај који не памти осуђен је историју да понавља. 

Издавач „Нова Побједа“ д.о.о. | Директор и главни и одговорни уредник Драшко Ђурановић | Уредница Тања Павићевић Лектура Љиљана Крачковић | Уредница фотографије Ивана Божовић | Илустрација Јована Мугоша | Графичко обликовање Марко Милошевић

8

19. децембар 2020.

СТВАРАЛАШТВО И ПАТЊЕ БРУНА ШУЛЦА

САЊА ДОМАЗЕТ

Ч

drewchristie.com

ика Бруно? Наравно да се сјећам, и сад као да га имам пред очима. Мали, ситан, мршав, физички слаб. Бојажљив, њежан, говорио је страшно тихо... Његова свјетска слава била је и за мене и за мог брата – а само смо ми преживјели рат – изненађење. Иако смо га сви у породици вољели, третирали су га мало – не могу да кријем, као чудака који је писао за себе, и цртао, с тим што заправо нико није куповао његове слике, само их је дијелио познаницима... Чика Бруно је, додуше, радио као наставник, али његова скромна плата није била довољна... Заправо је мој отац финансирао издавање Продавнице циметове боје... Не знам одакле тај његов таленат, његов геније? Породица Шулцових, наиме, није имала никакву интелектуалну традицију, била је типична, просјечна имућна јеврејска породица из провинције. Наши стари су на тргу држали продавницу текстила. Дрохобич је дуго био совјетски и чика Бруно је и онда долазио код нас у Лавов. Сјећам се да се жалио да као наставник цртања мора да ради велике портрете Стаљина. Када је 1945. избио њемачко-совјетски рат, Дрохобич су преузели Њемци и више чика Бруна нијесмо видјели... - Овако се Бруна Шулца, највећег европског књижевног стилисте сјећа његова братаница Ела ШулцПодстолска. Очито да то литерарно чудо, писац чији бљесак освјетљава европску и свјетску сцену, најмлађе дијете Јакуба Шулца, власника текстилне радње, рођен врелог јула 1892. у Дрохобичу, није на породицу остављао велики утисак. Дрохобич, мало и потпуно заборављено, уснуло мјесто на мапи Пољске, у ,,Продавници циметове боје“ наједном корундски, ра-

ЊЕЖНИ ЧОВЈЕК ОД ОНОГА СВИЈЕТА Очито да то литерарно чудо, писац чији бљесак освјетљава европску и свјетску сцену, најмлађе дијете Јакуба Шулца, власника текстилне радње, рођен врелог јула 1892. у Дрохобичу, није на породицу остављао велики утисак. Дрохобич, мало и потпуно заборављено, уснуло мјесто на мапи Пољске, у „Продавници циметове боје“ наједном корундски, раскошно одбљескује скошно одбљескује. Ево прозног писца који је, тек на први утисак, реалиста, али чији лиризам превазилази, потапа, узбуђује, изазива загрцнуће сваког пјесника.

НАДА ЦИМЕТАСТЕ БОЈЕ У Дрохобичу, малом, тијесном, свом у калу паланке, гдје су само сунце и нада ,,циметасте боје“, он учи основну школу, а затим гимназију. На наговор породице у Лавову уписује архитектуру, али се радња затвара због очеве болести и Шулц мора да се врати у Дрохобич због здравствених проблема. Због почетка Првог свјетског рата, Шулц поново напушта студије у Лавову. Отац се опет разболијева. У Бруновој машти, ова болест добија епске размјере, противприродног обрта. Умире му отац, кућа им гори у једној од офанзива. Покушавају да се преселе у Беч, али поново се враћају у Дрохобич - тамо као да је судбина ставила прст. Залуд ће Шулц одатле покушавати да побјегне. Године 1921. примљен је на пробни рад као наставник цртања у Државној гимназији у Дрохобичу. Дуго се није знало да је Бруно Шулц, што се цртања тиче – самоук. Један дар никад не иде сам, кажу Руси. Као графичар и цртач, Шулц припада линији демонолога (падају на памет Дирер и Гриневалд), пошто очито са ,,највећом жудњом сликају паклене од небеских тема“. Но, сви су они изашли из Гојине фабрике за производњу демијурга. Шулц писац и Шулц сликар, вео-

ма се разликују. Иза Шулца остала су два романа, ,,Продавница циметове боје“, ,,Санаторијум под клепсидром“ и четири приповијетке. Радња се увијек одиграва у мемли Дрохобича. Шулц уљепшава, углачава, додаје сјај ономе што је творац просуо по земљи: ,,Трг је био празан и жут од жеге, очишћен од прашине врелим вјетровима, као библијска пустиња. Трновити багрем, израстао из пустоши жутога трга, кључао је над њим свијетлим лишћем, букетима племенито рашчлањених зелених филиграна, као дрвеће на старим гробљима. Изгледало је да то дрвеће узбуђује вјетар…“ Шулц описује мрачну атмосферу, сивило испуњено предосјећањима, ауре које се згушњавају око сваке породичне приче, и некако митски, ,,Шулц муњом освјетљава - као да је тиме обухваћена коначна тајна крви и рода“. Бруно Шулц коме се у такозваном стварном животу не догађају значајне ствари – попут Кафкиног осигуравајуећг завода (он је, иначе, Кафкин преводилац на пољски), предаје у школи цртање и каткад излаже ликовне радове.

СУШТА ДОБРОТА Био је самац, није се женио. Кад вјереница Јузефина Шелињска пише о њему, најтачније га дефинише: ,,Писали смо једно другом горућа писма, која су Бруну била спас од депресија, он ми је давао смисао у животу, осјећај да пребивам у атмосфери врхова с човјеком који је толико различит од свих људи које сам до тада срела… Његово стваралаштво, његов једини смисао у животу, било је везано за Дрохобич… Била сам савршено свјесна да од нас двоје није он, него ја - она слабија страна. Он је имао свој стваралачки свијет, своје високе регионе, ја нисам имала ништа. Био је сушта доброта, али мотиви којима се руководио у животу нису били од овога свијета свијета…“ Гомбрович у Дневницима напомиње да се никако не сјећа када је тачно упознао Шулца, али – да је он од свих њих био најблиставији. Онда је дошао рат. 1. јула 1941. Њемачке трупе ушле су у Дрохобич. Школе су затворене, Шулц губи посао. Све дрохобичке породице пресељавају у гето. Гестаповац Феликс Ландау, тежак ратни злоЛандау чинац, постаје Шулцов ,,заштитник“, јер у његовој кући Шулц осликава зидове дјечје собе. Ради мурале и у другим зградама Дрохобича - касини Гестапоа. Током 1942. Шулц је болестан, гладан и депресиван. Покушава да спасе своје цртеже и рукописе, пакује их у пакете и шаље пријатељима ван гета. За вријеме одсуства Феликса Ландауа, Шулц се са породицом крије код свог пријатеља Збигњева Мороња. Од пријатеља из Варшаве добија

Улог усамљеничке борбе Оно што прво засљепљује читаоца Шулцове прозе невјероватна је лексика овог аутора. Нико ни прије ни послије њега није писао на овакав начин. Са аутоиронијом и не без сарказма, он располаже богатим и крајње ексцентричним вокабуларом који више као да призива и тјера ријечи да открију сва своја слојевита значења, користећи и стране изразе при том, ,,који не дјелују код њега инострано, већ онострано“. Сваки други писац сплео би се о те метафизичке слике свијета наднаравне љепоте и свјетлости. Али не и он. Јер Шулцу није стран опис људи који на крају дана сакупљају опале звијезде: ,,Мирисале су љубичице. Испод снијега, вуненог као бијели астраган, помаљали су се дрхтави љутићи, са искром мјесечевог свијетла у финој чашици. Цијела шума изгледала је као да је освијетљена хиљадама свјетала, звијездама, које је обилно ронио децембарски фирмамент. Ваздух је дисао

новац и лажна документа и спрема се да побјегне из Дрохобича. Али… 19. новембра, за вријеме ,,дивље“ акције, гине на улици Дрохобича. Један гестаповац – противник његовог заштитника, пуца у њега, тек онако. Из обијести и суровости јачег. Сахрањен је на јеврејском гробљу, поред својих родитеља, али данас нема ни трага од тих гробова, давно су булдожери сравнили са земљом то свето мјесто, на њему стоји стамбено насеље.

НЕПРАВДА НАКОН СМРТИ Бруно Шулц нема гроб, ни симболичан. Њежном човјеку са тим великим очима пуним страха, учињена је неправда и послије смрти. ,,У вријеме њемачке окупације Дрохобича, Бруно Шулц је, будући крхке тјелесне конституције, био ослобођен физичког рада, али је његов сликарски таленат искоришћавао Феликс Ландау, есесовац, заповједник дрохобичког гета, (Ландауови дневници у којима овај хладнокрвно, са пуноћом свих језивих детаља, описује ликвидације дрохобичких Јевреја у којима и сам учествује као ликвидатор, представљају једно од најгрозоморнијих свједочанстава из Другог свјетског рата што су га оставили џелати): Шулц је бајколиким мотивима осликао зидове дјечијих соба виле у Дрохобичу у којој је боравио сам Ландау. Педесет година након Шулцовог у б и с т в а њ е м ач к и р е ж и с е р Бењамин Гајслер укључио је камеру и, слиједећи нејасна сјећања и непоуздана свједочанства, кренуо у потрагу за Шулцовим муралима. Екипа најзад проналази зидне слике. Сцена када се, послије нарочите технике скидања површинског слоја, пред камером помаљају Шулцове сли-

неким тајним прољећем, неисказивом чистоћом снијега и љубичица. Изишли смо на брдовит терен… На тим срећним падинама угледао сам читаве групе путника, који су по маховини и трави скупљали опале и од снијега мокре звијезде…“ Нешто је старозавјетно у овој прози. Бруно Шулц од свакодневице чини супстанцу непрестане ферментације, узбуђења, скривеног живота. Шулц и Гомбрович бијаху у преписци. Шулц је био и књижевни критичар (пише о Гомбровичу, али и о Иву Андрићу – невјероватан је његов истанчани литерарни осјећај). Шулц је и – дијете, као што је дијете сваки умјетник… Живот је ,,постепено губљење те пуноће и драматичности дјетињства“, потпуно избљеђивање боја, прилазак смрти ка нама, корак по корак… Зато је Шулц упоран у томе да остане дијете, то је улог његове усамљеничке борбе…“

ке, а нарочито када се у једном од ликова препозна аутопортрет самога Шулца, са лакоћом побјеђује suspense било ког трилера (осим можда Сталкера). И то не стога што је ријеч о документарном филму, већ због нарочите, узвишене атмосфере која прати ту потрагу, због свих тих старих Јевреја који славе откриће и кликћу у жамору њемачког, пољског, руског, француског, енглеског и који се сјећају Бруна, отирући сузе… Но, када се прочуло да су Шулцови мурали пронађени, догађа се невјероватан обрт: меморијални центар ,,Јад Вашем“, под изговором чувања успомене на Бруна Шулца, долази у Дрохобич, илегално скида Шулцове мурале и односи их у Израел гдје би требало да буду изложени у музеју који се управо гради. Тиху, али дубоку резигнацију људи који су пратили потрагу за Шулцовим сликама и који су плакали од среће када су мурали пронађени, камера је такође забиљежила. ,,Јад Вашем као да није разумио језиву поуку холокауста – умјесто да чувају успомену на Бруна Шулца човјека, они желе да сачувају успомену на Бруна Шулца - Јеврејина.“ Његов аутопортрет откривен у тој кући био је знак, просијање, јављање из неких других сфера, провидна рука умјетника подигнута у знак поздрава вољеном граду са мјестима љубави које је као пепео прекрио ужас. Мурали Бруна Шулца нијесу смјели да буду помјерени одатле. Јер они сијају само у близини ,,Продавнице циметове боје“ гдје се преко дана продаје сафирно комађе текстила, а ноћу опадају звијезде, тихо, као мајушно, зрело воће, провидне, сузне душе-лептирице. Обноћ их јеврејска дјеца милих очију беру као цвјетове, са просјајима оног свијета. 