Dnevni list Pobjeda 20.11.2021.

Subota, 20. novembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20119 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Pregovori Demokratskog fronta i ostatka parlamentarne većine zapeli u ćorsokak, jedan od lidera DF-a izgubio strpljenje

Populisti u Vladi nesposobni da se nose sa epidemijom

Knežević: U ponedjeljak posljednja ponuda DF-a

S.VASILJEVIĆ

PODGORICA: Grupa građana performansom i protestom upozorila na teške posljedice pandemije i zatražila odgovornost zdravstvenih vlasti

Oni koji u ime nas upravljaju ovom zemljom i borbom protiv zarazne bolesti, previše su puta poricali i minimizirali opasnosti i prijetnje od korona virusa. Zato su i nesporno i direktno odgovorni za tragediju koju svi skupa proživljavamo - poručio je Zeković STR. 6. i 7.

Prema saznanjima Pobjede, lider Ure Dritan Abazović je u neformalnim razgovorima sa liderima parlamentarne većine saopštio da je otvorena opcija da DPS podrži formiranje manjinske vlade na čijem bi on bio čelu i to odmah nakon lokalnih izbora na Cetinju. Abazović je prema izvoru Pobjede saopštio da će iza te opcije stati SAD i da se ne smije dozvoliti da država već drugu godinu zaredom uđe u privremeno finansiranje.

Odgovarajući na pitanje Pobjede da li posljednja ponuda DF-a uključuje i paket koji obuhvata pitanje Vlade, glasanje za budžet, kao i izbor Tužilačkog savjeta, predsjednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević je odgovorio potvrdno.

- Sve su opcije u igri - rekao je Knežević u kratkoj izjavi za Pobjedu.

Jedan od lidera DF-a je prethodno u Skupštini saopštio da Dritan Abazović želi da bude premijer manjinske vlade.

- Želim da poručim javnosti da nije istina da je DF odustao od političko-ekspertske rekonstrukcije Vlade. Naprotiv, kolega Abazović je odbacio tu mogućnost, tražeći isključivo da se razmatra model da on bude premijer i da se razmatra model manjinske podrške vladi. Što se tiče DF-a u ponedjeljak ćete već dobiti našu platformu za izlazak iz krize - rekao je Knežević.

STR. 2. i 3.

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić preporučuje autorima programa ,,Evropa sad“ da prihvate sugestije MMF-a

Predstavnici Specijalnog državnog tužilaštva i Uprave policije saopštili rezultate rada u aktuelnim slučajevima STR. 10. i 11.

Moguć rast nezaposlenosti i „bježanje“ u sivu zonu

Filip Ivanović formirao grupu koja je likvidirala Muhadinovića i Gazivodu

Osnovna manjkavost programa ogleda u povećanju zarada bez utemeljenja u produktivnosti, što može dovesti do porasta troškova za poslodavce i izazvati rast nezaposlenosti i „bježanje“ u sivu zonu

U Mojkovcu juče bilo mirno, nosilac liste Ure i još nekoliko lokalnih partija prestali ispred lokalnog MUP-a da presrijeću i maltretiraju građane

Povukli se samozvani „čuvari“ biračkog spiska STR. 3.

Direktor HE ,,Piva“ podnio ostavku nakon šovinističkih stavova na Fejsbuku, bez izvinjenja prema onima koje je vrijeđao

STR. 7

Vječni zvuk kapitena Radonjić sam otišao zbog STR. 18.

„neprijatnosti po kompaniju“

I.BOŽOVIĆ

Preminuo legendarni košarkaš Dragan Ivanović

STR. 4. i 5.

2

Politika

Subota, 20. novembar 2021.

Ministarstvo odbrane sklopilo konsultantski ugovor sa advokatskom kancelarijom iz Podgorice

Advokatima plaćaju 70 eura za sat rada Advokatsku kancelariju „PLK advokati“ resor odbrane angažovao je u cilju pružanja pravnih i advokatskih usluga u vezi sa zastupanjem pred domaćim i međunarodnim sudovima i drugim institucijama, u državama članicama Evropske unije i trećim zemljama, kao i za savjetovanje radi pripreme za te oblike zastupanja i obavezao se da će za te usluge isplaćivati 70 eura po radnom satu PODGORICA – Advokatska kancelarija „PLK advokati Prelević, Lučić, Kuzmanović“ iz Podgorice, kao naknadu za pružanje advokatskih usluga, od Ministarstva odbrane Crne Gore dobija 70 eura po radnom satu, bez uračunatog poreza na dodatu vrijednost, saznaje Pobjeda.

Resor odbrane se na to obavezao na osnovu Ugovora o pružanju konsultantskih usluga, koji je ministarka Olivera Injac 27. maja ove godine potpisala sa advokatom i ovlašćenim zastupnikom kancelarije „PLK advokati“ Lukom Prelevićem.

U tom dokumentu, koji je Pobjedi na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama dostavljen na uvid, navodi se da je advokatska kancelarija „PLK advokati“ angažovana radi pružanja pravnih i advokatskih usluga u vezi sa zastupanjem pred domaćim i međunarodnim sudovima i drugim institucijama, u državama članicama Evropske unije i trećim zemljama, kao i za savjetodavne usluge advokata radi pripreme za te oblike zastupanja.

NAKNADA

Naknada PLK advokatima, koja je ugovorom određena za pružanje tih usluga, iznosi 70 eura po radnom satu bez uračunatog PDV-a. U obračun te satnice ulazi stvarni vremenski angažman advokata koji podrazumijeva i stvarni utrošak vremena, dok se u radne

Sklopili 13 ugovora o djelu Od početka rada aktuelnog saziva Vlade 7. decembra prošle godine do danas, Ministarstvo odbrane sklopilo je 13 ugovora o djelu na osnovu kojih izvršiocima posla na mjesečnom nivou isplaćuje između 300 i 500 eura.

Ministarstvo odbrane je, kako proizilazi iz dokumentacije koja je Pobjedi dostavljena na uvid, angažovalo ljekare, mašinske inžinjere, politikologe, artiljerce, specijaliste za pješadijsko naoružanje, ali i potpukovnike u penziji.

Ministarstvo odbrane

sate ne uračunava administrativni rad PLK advokata u vidu kopiranja i skeniranja dokumentacije i predaje dopisa.

- Ministarsvo se obavezuje da će plaćanje obavljati mjesečno na transakcioni račun PLK advokata po fakturi koju će kancelarija dostaviti Ministarstvu. Plaćanje će biti izvršeno najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja fakture – precizirano je ugovorom.

Ministarstvo odbrane je tim ugovorom dužno i da nadoknadi troškove zvaničnih prevoda, registracija, administrativnih i sudskih taksi i troškova koje PLK advokati podnose u toku pružanja usluga u ime tog resora.

Ugovorom je precizirano i da se obim pravnog posla koji obavljaju „PLK advokati“ dodatno određuje „s vremena na vrijeme“ pisanim uputstvima klijenta, odnosno Ministarstva odbrane.

- PLK advokati će obavljati svoj posao na osnovu pisanih ili usmenih uputstava predstavnika Ministarstva odbrane. U slučaju usmenih instrukcija, PLK advokati mogu tražiti od Ministarstva da naknadno dostavi te instrukcije u pisanoj formi – navedeno je u ugovoru.

Istim ugovorom se i advokatska kancelarija „PLK advokati“ obavezala da će svoje usluge pružati „profesionalno, sa vještinom, pažnjom i marljivošću“ te da će, ukoliko to zahtijeva Ministarstvo, u bilo kom momentu prekinuti ili odložiti svoj rad.

- Prilikom pružanja usluga PLK advokati će postupati u skladu sa planom dogovorenim između kancelarije PLK advokati i Ministarstva odbrane, uzimajući u obzir uslove svake konkretne situacije.

Usluge će pružati kompetentni pravnici sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom

za izvršenje usluga... U skladu sa dogovorom sa Ministarstvom, usluge se mogu odnositi i na utvrđivanje pravnog položaja ili zastupanja Ministarstva u sudskom postupku ili u vezi sa sudskim postupkom uključujući i davanje savjeta o pokretanju ili izbjegavanju tog postupka – piše u ugovoru.

POVJERLJIVOST

Advokatska kancelarija ,,PLK advokati“ se, takođe, obavezala da će sve informacije u vezi ovog ugovora koje nijesu javne, a koje su dobili od Ministarstva, koristiti isključivo u toku pružanja usluga i tretirati ih kao povjerljive sve dok ih Ministarstvo zvanično ne objelodani javnosti.

- Osim u slučaju da je to predviđeno u okviru pružanja usluga ili da drugačije nalaže zakon, sudski ili administrativni postupak, PLK advokati neće otkriti ove informacije trećoj strani bez pisane saglasnosti Ministarstva – navodi se u ugovoru i dodaje da se obaveza povjerljivosti ne odnosi na podatke koji potpadaju pod zakonsku obavezu kancelarije da vodi evidenciju o transakcijama koje prevazilaze iznos koji su nadležne institucije propisale u vezi sa sprečavanjem pranja novca.

To se, kako se dalje dodaje, može odnositi i na vođenje evidencije o klijentima na koje se odnosi lista indikatora koju su propisale te institucije, kao i na obavezu kancelarije da tim institucijama daje informacije u skladu sa zakonom vezanim za sprečavanje pranja novca. ,,PLK advokati“ će, navodi se, učiniti svaki razuman napor u cilju izbjegavanja bilo kakvog sukoba interesa u vezi sa pružanjem usluga i u svakom trenutku će postupati u skladu sa važećim profesionalnim standardima. Đurđica ĆORIĆ

Pregovori Demokratskog fronta i ostatka parlamentarn u ćorsokak, jedan od lidera DF-a izgubio strpljenje

Knežević: U po posljednja pon Prema saznanjima Pobjede, lider Ure Dritan Abazović je u neformalnim razgovorima sa liderima parlamentarne većine saopštio da je otvorena opcija da DPS podrži formiranje manjinske vlade na čijem bi on čelu bio i to odmah nakon lokalnih izbora na Cetinju. Abazović je prema izvoru Pobjede saopštio da će iza te opcije stati Sjedinjene Američke Države i da se ne smije dozvoliti da država već drugu godinu zaredom uđe u privremeno finansiranje PODGORICA - Predsjednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević potvrdio je u izjavi za Pobjedu da će Demokratski front u ponedjeljak poslati posljednju ponudu ostatku parlamentarne većine o rješavanju političke i institucionalne krize u državi.

Odgovarajući na pitanje Pobjede da li posljednja ponuda DF-a uključuje i paket koji obuhvata pitanje Vlade, glasanje za budžet, kao i izbor Tužilačkog savjeta Knežević je odgovorio potvrdno.

- Sve su opcije u igri - rekao je u kratkoj izjavi za Pobjedu.

Jedan od lidera DF-a je prethodno za skupštinskom govornicom, raspravljajući sa poslanikom Ure Milošem Konatarom, saopštio da Dritan Abazović želi da bude premijer manjinske Vlade.

- Želim da poručim javnosti da nije istina da je DF odustao od političko-ekspertske rekonstrukcije Vlade. Naprotiv, kolega Abazović je odbacio tu mogućnost, tražeći isključivo da se razmatra model da on bude premijer i da se razmatra model manjinske podrške Vladi. Što se tiče DF-a, u ponedjeljak ćete već dobiti našu platformu za izlazak iz krize. To će biti paket. Izbor

Milan Knežević i Dritan Abazović

nove vlade i prevazilaženje krize u kojoj se nalazimo. I to će biti posljednja ponuda DFa. Ne želim da vjerujem da je u Dritana Abazovića ušao duh Darka Pajovića - rekao je Knežević.

Prema saznanjima Pobjede, lider Ure Dritan Abazović je u

neformalnim razgovorima sa liderima parlamentarne većine saopštio da je otvorena opcija da DPS podrži formiranje manjinske Vlade na čijem bi on bio čelu i to odmah nakon lokalnih izbora na Cetinju.

Abazović je prema istom izvoru saopštio da će iza te opcije

Skupština usvojila izmjene Zakona o unutrašnjim poslovima i inicijativu za pokreta za utvrđivanje da li je predsjednik Đukanović povrijedio Ustav PODGORICA – Poslanici u Skupštini Crne Gore juče su izglasali izmjene Zakona o unutrašnjim poslovima i podržali inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsjednik Milo Đukanović povrijedio Ustav.

Izmjenama Zakona o unutrašnjim poslovima ukida se prethodno rješenje koje je predviđalo obavezu Vlade da u roku od 30 dana razriješi dužnosti direktora Uprave policije ukoliko to zatraži Odbor za bezbjednost i odbranu i norma koja propisuje da je imenovanje prvog čovjeka UP uslovljeno pozitivnim mišljenjem Skupštine. Za izmjene je glasalo 41 poslanik Ure i opozicije. Demokratski front je bio protiv, dok su Demokrate bile uzdržane.

Glasanju je prethodila kratka rasprava poslanika DF-a Mi-

Ura podržala prijedlog odlučivati o sudbini dir lana Kneževića i Ure Miloša Konatara. Knežević je pozvao predstavnike Ure da ne podrže zakon zajedno sa DPS-om, jer to, kako je rekao, znači da akte od suštinske važnosti peti put glasaju zajedno sa njima.

Ipak, poslanici Ure su podržali rješenje, a Konatar je pojasnio da se oni vode i glasaju shodno nacionalnim interesima, a nikako političkim interesima bilo kojeg subjekta.

- Do ovih izmjena Zakona o unutrašnjim poslovima dolazimo zato što ste vi amandmane na Zakon, bez dogovora sa parlamentarnom većinom, stavili u sastavni dio Zakona u unu-

trašnjim poslovima – kazao je Konatar.

Poručio je da izmjenama akt vraćaju na prvobitni tekst koji je podržala Evropska komisija, te da će uvijek podržati svaki prijedlog koji će Crnu Goru približiti Evropskoj uniji.

Reagovao je i Danijel Živković koji je kazao da je postupanje DF-a neprincipijelno i da postavljaju stvari na način „kako ništa ne treba glasati sa DPSom“.

- Takva politika će vas vratiti na početne pozicije. Ovdje se radi o zaštiti nacionalnih interesa, naš cilj je usaglašavanje nacionalnog sa zakonodavstvom Evrop-

Politika

Subota, 20. novembar 2021.

ne većine zapeli

onedjeljak nuda DF-a Krivokapićevom mediju je po Vladu ,,vrlo opasan“ tekst Pobjede, traže od Ure da se izjasne Fejsbuk stranica Fakt.me bliska Krivokapiću objavila je u četvrtak veče citat iz teksta Pobjede o sjednici Predsjedništva DPS-a u kojem se navodi da nezvanična saznanja Pobjede govore da vrh Ure u neformalnim razgovorima sa liderima većine otvoreno pominje mogućnost formiranja manjinske vlade uz podršku DPS-a, navodeći da je ,,vrlo opasan“ po Vladu.

Ta stranica je tražila i da se vrh Ure izjasni o tom citatu iz teksta Pobjede.

- U tekstu koji se bazirao na sjednicu predsjedništva DPS-a, o modelima rješenja političke krize, izdvaja se vrlo opasan neformalni pasus. Smatrajući da je ovo još jedan spin iz poznate kuhinje „zavadi pa vladaj“ nismo ni obazirali pažnju na to.

Očekujući da već ozbiljna partija kakva je GP URA, ne bi se već ogradila od ovih ozbiljnih optužbi. Ali, za sada, ništa - navodi se u objavi stranice fakt.me uz pomenuti citat.

-Uz iskrene želje da je ovo samo još jedan trzaj političkog mrtvaca, iskreno se nadamo da će ovo što nezvanično saznajemo ostati na tom nezvaničnom saznanju.

Ako smo mogli zbog mira u kući i oblikovanja političkog dijaloga na nivo civilizacijskih tekovina, podići cijeli Parlament oko jednog Fejsbuk statusa koji će svakako imati i pravnu posljedicu, takođe smatramo da će ovakve optužbe na račun naših partnera iz vlasti, takođe naići na razumijevanje GP URA, da u današnjem vremenu ovo može izgledati kao jaki potres unutar parlamentarne većine, navodi se u objavi medija koji kontrolišu ministri Jakov Milatović i Milojko Spajić bliski premijeru Krivokapiću.

stati Sjedinjene Američke Države i da se ne smije dozvoliti da država već drugu godinu zaredom uđe u privremeno finansiranje.

Drugi izvor Pobjede iz parlamentarne većine saopštio je da je nakon stava Sjedinjenih Američkih Država - kojim je bukvalno DF diskvalifikovan iz varijante da bude dio nove vlade - značajno smanjena mogućnost za bilo koji dogovor o nastavku funkcionisanja aktuelne parlamentrane većine.

- Iz Ure nam je javno saopšteno i ponovljeno da Vlada ne smije ugroziti svoj evroatlant-

ski put što znači da DF ne vide kao dio Vlade. To nam jer jasno naznačeno, na šta ćemo da se odredimo šta dalje - rekao je izvor Pobjede navodeći da su sve opcije u igri od protesta, pa sve do neke druge prekompozicije ili izbora.

Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović je u četvrtak saopštio da manjinska vlada kao opcija postoji.

- I moje kolege sa pravom, pa i mi, razmišljamo o nekim modalitetima. Da li može da se napravi manjiska, politička, tehnička, rekonstrukcija. Postojalo je više modaliteta - rekao je Abazović. N. ZEČEVIĆ

anje postupka

DPS-a, poslanici neće rektora Uprave policije ske unije – istakao je Živković.

Knežević je kazao da je prijedlog zakona nastao kao posljedica događaja na Cetinju, a Konatar mu je odgovorio da su prvobitni tekst, a kasnije i izmjene u proceduru predati mnogo prije organizacije ustoličenja mitropolita SPC Joanikija Mićovića.

To je potvrdio i Živković pojašnjavajući da je prijedlog uslijedio nakon upozorenja Evropske komisije da prethodna rješenja nijesu dobro koncipirana i da mogu da dovedu do politizacije policije.

Prijedlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsjednik Đukanović povrijedio

Ustav usvojen je sa 41 glasom.

Podržali su ga predstavnici parlamentarne većine, dok je 36 opozicionih poslanika bilo protiv. Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić dostaviće inicijativu Ustavnom sudu na razmatranje.

U njenom obrazloženju predlagači su naveli da je Đukanović izjavom da bi ustoličenje Joanikija Mićovića trebalo organizovati van Cetinja, a da će, ako se to ne učini, on biti u Prijestonici gdje se brani dostojanstvo države povrijedio Ustav koji garantuje sekularnost države i njenu odvojenost od crkve. Ž. ZVICER

3

U Mojkovcu juče bilo mirno, nosilac liste Ure i još nekoliko lokalnih partija prestali da ispred lokalnog MUP-a presrijeću i maltretiraju građane, konačno se oglasio i Sekulovićev resor PODGORICA – Poslije nekoliko dana svojevrsne blokade rada mojkovačke filijale Ministarstva unutrašnjih poslova, u kojoj su građane koji su dolazi da završavaju dokumenta dočekivale organizovane grupe više lokalnih opozicionih prvaka, predvođene nosiocem liste Ura Ivanom Ašaninom, maltretirajući ih i optužujući da su aktivisti DPS-a i da žele da se upišu u birački spisak, situacija je juče bila mirna, potvrdilo je Pobjedi više sagovornika iz ovog grada.

Oglasilo se konačno i Ministarstvo unutrašnjih poslova obavještavajući da će građani Mojkovca, predstavnici političkih partija i zainteresovana javnost u utorak 23. novembra moći da dobiju potrebne informacije iz oblasti biračkog prava, odnosno biračkog spiska, državljanstva, prebivališta i druge potrebne informacije.

- Imajući u vidu predstojeće izbore za odbornike u Skupštini opštine Mojkovac, a koji su zakazani za 5. decembar, te povećano interesovanje građana kao i cjelokupne javnosti, 23. novembra u periodu od 10 do 14 sati, u prostorijama Filijale za upravne poslove, državljanstvo i strance Mojkovac, službenici Direktorata za upravne poslove, državljanstvo i strance će pružati potrebne informacije građanima, predstavnicima političkih partija i drugoj zainteresovanoj javnosti - saopštili su iz MUP-a.

Kako smo već pisali Ašanin i njegovi ljudi pravili su neprijatnosti građanima koji su dolazili u kancelariju za prijavu prebivališta – presrijetajući ih u hodniku, upadajući u kancelariju, prijeteći im.

Pobjedi je u četvrtak visoki policijski funkcioner nezvanično

Povukli se samozvani „čuvari“ biračkog spiska Prethodnih dana su Ašanin i njegovi ljudi pravili neprijatnosti građanima koji su dolazili u kancelariju za prijavu prebivališta – presrijetajući ih u hodniku, upadajući u kancelariju, prijeteći im.

POKUŠAVA DA SMIRI SITUACIJU: Sergej Sekulović

rekao da situacija u ovom gradu nije dramatična kako se predstavlja, te da je policija raspoređena u blizini zgrade MUP-a i ne dozvoljava blokadu rada ovog državnog organa.

– Nema nikakvih paravojnih ili parapolicijskih formacija. To nije tačno. Policijski službenici su tu u svakom trenutku i efikasno bi preduprijedili bilo kakav neželjeni događaj – rekao je nezvaničan sagovornik Pobjede.

Iz Osnovnog državnog tužilaštva u Bijelom Polju našim novinama juče je saopšteno da su postupili u slučaju incidenta između Ašanina i još jednog Mojkovčanina, koji se dogodio u srijedu, te da su ustanovili da nema elemenata za krivično gonjenje po službenoj dužnosti.

U policiji nam je nezvanično rečeno da će Ašanin biti prekršajno gonjen, dok iz tužilaštva to nijesu pominjali.

Predsjednik DPS-a na izbornoj konferenciji u Rožajama

Đukanović: Kraj Crne Gore ako na velikosrpski nacionalizam odgovorimo crnogorskim PODGORICA - Kada bismo krenuli da na velikosrpski nacionalizam odgovaramo crnogorskim ili bilo kojim drugim nacionalizmom - to bi bio kraj Crne Gore, poručio je predsjednik države i DPS-a Milo Đukanović, u Rožajama, na Opštinskoj izbornoj konferencija DPS-a. Đukanović je tokom svog izlaganja rekao da nikada nije bilo, u ovih trideset godina, žešće ofanzive na nezavisnu Crnu Goru, njen građanski karakter, na njenu multietničku demokratiju i na njen evropski put, nego što je to bilo prošle godine.

- Rožaje je davalo ogromnu podršku ne nacionalnoj, nego građanskoj politici DPS-a. Ne zanemarujem ono što je nacionalni sastav Rožaja, ali to samo potvrđuje da ne razmišljamo nacionalno, ne daj Bože nacionalistički, nego znamo da ovdje žive ljudi koji su duboko svjesni da Crnoj Gori nema opstanka, pa time ni svima nama u njoj, ako je ne izgrađujemo kao građansku državu.

Onog trenutka kada bismo napravili fatalnu grešku da krenemo da se nacionalno sukobljavamo po Crnoj Gori, kada bismo krenuli da na velikosrpski nacionalizam odgovaramo crnogorskim ili bilo kojim drugim nacionalizmom to bi bio kraj Crne Gore.

Dakle, mi smo vrlo ubijeđeni da je Crna Gora svojom strukturom, a ne zaboravimo i svojom istorijom, predodređena da bude građanska država - rekao je Đukanović.

R. P.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, Ašanin je u srijedu imao fizički obračun sa jednim sugrađaninom. „Straže“ ispred zgrade lokalnog MUP-a, ali i u hodniku ispred kancelarije za prijavu prebivališta organizovali su nosioci i podržavaoci izbornih lista Građanskog pokreta Ura, Demokrata, koalicije ,,Za budućnost Mojkovca“, Grupe građana ,,Ne damo Mojkovac“ i Ujedinjene Crne Gore, predvođeni Ašaninom.

Pošto je policija u srijedu počela da obezbjeđuje prostor oko zgrade MUP-a, kako su nam kazali nezvanični sagovornici iz Mojkovca, Ašanin i njegovi od tada do juče su sjedjeli u jednoj kafani preko puta i kada bi posumnjali da je neko dolazio da prijavi boravak, odnosno da je potencijalno to glasač DPS-a, izlazili bi i maltretirali te ljude.

Povodom događaja u Mojkovcu

javno su se oglasile i dvije žene koje su bile žrtve napada Ašanina i njegovih prijatelja.

Neugodnost je prije nekoliko dana, na radnom zadatku, doživjela i novinarka Antene M Nikoleta Rakočević, dok je telefonom pokušavala da snimi svađu Ašanina sa njoj nepoznatim građaninom.

Građanski aktivista, sekretar Crnogorskog helsinškog odbora Aleksandar Saša Zeković u četvrtak je pozvao ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića da zaustavi i obuzda samovolju i vrati ravnopravnost i vladavinu prava u Mojkovac.

Upozorio je da „u zemlji koja teži vladavini prava i ravnopravnosti građana takav pristup je nedopustiv i aktivisti nemaju pravo na samovolju i neograničenu slobodu samo zato što pripadaju partijama koje obrazuju aktuelnu Vladu Crne Gore“.

K. K.

Demokratska partija socijalista osudila saslušanje urednika rubrike politika u Pobjedi

Nikolić: Vlast brutalno vrši pritisak na novinare PODGORICA – Poslanik Demokratske partije socijalista Miloš Nikolić poručio je juče na Tviteru da „saslušavanjem urednika Pobjede, posrednim ili neposrednim napadima na portale CDM, Standard i Antena M, partije na vlasti brutalno i bez imalo obzira vrše pritisak na novinare“.

Upozorio je da se to, u posljednje vrijeme radi učestalo i na razne načine, čime vlast samo pokazuje svoju nemoć, ali i ogromno licemjerje.

- To su oni isti koji su kao opozicija optuživali DPS, pokušavajući na univerzalno važnoj temi, kakva je nezavisno novinarstvo da profitiraju. Njihovo pravo lice gleda sada čitava Crna Gora - ocijenio je Nikolić.

Novinar Pobjede i urednik političke redakcije Nenad Zečević saslušan je u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici kao svjedok po prijavi direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića u slučaju odavanja tajnih podataka.

Ovaj potez osudilo je više osoba iz civilnog sektora, neka novinarska udruženja i pojedinci uz upozorenje da je to jedan od primjera autokratskih praksi aktuelne vlasti.

Svi oni pozvali su novu vlast da prekine sa ovakvom praksom.

Povod za krivičnu prijavu Vukšića je tekst čiji je autor Zečević, a koji je objavljen u Pobjedi 30. septembra „ANB bi da sakrije imena bezbjednosno interesantnih osoba koje su bile u Manastiru“.

Vukšić u krivičnoj prijavi tvrdi da je u tekstu iznijet tajni podatak, dok je Zečević u izjavi tužilaštvu pobio sve navode iz krivične prijave i ponudio i prezentovao dokaze koji potvrđuju da je podatak koji je direktor ANB za potrebe svoje tužbe proglasio tajnim već bio javan, tako da je jasna i svrha Vukšićeve prijave – cilj mu je da ućutka Pobjedu da ne izvještava o naoružanim ljudima u Cetinjskom manastiru uoči i na dan ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića.

K. K.

4

Ekonomija

Subota, 20. novembar 2021.

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić preporučuje autorima program

MER tek sad raspisao javni poziv

Traže advokate za arbitražu po tužbi Adriatik propertiza

PODGORICA – Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER) pozvalo je domaće i međunarodne advokatske kancelarije sa iskustvom da do 26. novembra dostave ponudu za zastupanje u arbitražnom postupku koji je protiv njih pokrenuo zakupac Svetog Stefana kompanija Adriatik propertiz.

Zadatak advokatskih kancelarija, od kojih je tražena speficikacija cijena pojedinačnih usluga po fazama, biće pružanje pravnih savjeta i pomoć oko postupka. Od njih se

očekuje izrada pravne analize slučaja i podnesaka, konsultacije, kao i zastupanje MER-a na ročištima i pružanje ostalih pravnih usluga u vezi arbitraže.

Obavezni uslovi su prethodno iskustvo u arbitražama po LCIA Pravila, te najmanje tri člana tima uključena u postupak. Traže imena i biografije članova tima, njihove reference, detalje o iskustvu, te pisane izjave o nepostojanju konflikta interesa i dostupnosti advokata do kraja arbitražnog postupka. Ukoliko u finansijskoj ponudi ne bude specificirano

drugačije, smatraće se da ponuda međunarodnih kancelarija uključuje i troškove angažovanja lokalnih zastupnika i obratno. Prilikom ocjenjivanja, obavezni kriterijumi će nositi 70, a finansijska ponuda 30 poena.

Aman i Adriatik propertiz su 26. jula najavili tužbu londonskoj arbitraži, a Privredni sud je polovinom septembra na njihov zahtjev donio privremenu mjeru kojom opštini Budva i državi zabranjuje bilo koju aktivnost koja bi mogla da ugrozi njihova zakupnička prava.

M.Lk.

Izvještaj Ministarstva finansija za prvih devet mjeseci

Javni dug četiri milijarde PODGORICA - Državni dug bez depozita na kraju septembra bio je 4,08 milijardi eura ili 83,51 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštili su iz Ministarstva finansija. Vlada je u fiskalnoj strategiji od ove do 2024. godine predvidjela da će nominalni BDP u ovoj godini biti 4,88 milijardi eura.

- Tokom trećeg kvartala javni dug je smanjen usljed redovne otplate – saopštili suiz Ministarstva.

D r ž av n i d u g s a d e p o z i t i m a b i o j e 3, 5 m i l i j a rdi, ili 72,8 odsto BDP-a.

Spoljni dug je 3,6 milijardi eura, 74,9 odsto BDP-a, a unutrašnji 417,3 miliona eura, odnosno 8,5 odsto BDP-a. Depoziti su na kraju septembra iznosili 520,6 miliona, uključujući 38,4 hiljade unci zlata, čija je vrijednost 57,9 miliona eura ili 10,6 odsto BDP-a.

U trećem kvartalu povučeno je ukupno 45 miliona eura, od čega 30 miliona po CEB

Moguć rast neza i „bježanje“ u siv Međuuslovljenost i povezanost makroekonomskih varijabli (nezaposlenost, uvoz izvoz, produktivnost...) je naučno dokazan i postojan obrazac, pa bi bila potrebna visoka doza arogancije da se sugestije MMF-a ozbiljno ne razmotre. U suprotnom, opravdano bi bilo pitanje da li program ima drugačije ciljeve (političke, na primjer) od onih sa kojima se promoviše - rezonuje Vasilije Kostić PODGORICA - Iako se mnogo puta nijesam slagao sa ocjenama MMF-a o načinu konsolidovanja naših javnih finansija, koji je obično podrazumijevao visoku socijalnu cijenu, ovog puta se apsolutno slažem sa njihovim ocjenama o programu „Evropa sad“ i u potpunosti dijelim njihove stavove do najsitnijeg detalja - saopštio je ekonomski analitičar prof. dr Vasilije Kostić. On je kao i MMF potencirao da se osnovna i krupna manjkavost programa ogleda u povećanju zarada bez utemeljenja u produktivnosti, što može dovesti do porasta troškova za poslodavce i izazvati rast nezaposlenosti i „bježanje“ u sivu zonu.

SUGESTIJE

Ministarstvo finansija

zajmu za podršku malim i srednjim preduzećima i 6,5 miliona za potrebe izgradnje prioritetne dionice auto-puta.

- Za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, razvoja poljoprivrede, reforme poreske administracije, unapređenja putne infrastrukture, nabavku vojne opreme i slično u trećem kvartalu povučeno je 8,5 miliona eu-

Iz Akcije za socijalnu pravdu tvrde

Inspekcija kontroliše tender za TE Pljevlja PODGORICA - Uprava za inspekcijske poslove počela je kontrolu tendera za ekološku rekonstrukciju termoelektrane, vrijednog 54 miliona eura, saopšteno je iz Akcije za socijalnu pravdu.

Ta je NVO podnijela inicijativu za provjeru zakonitosti te javne nabavke, nakon što su iz EPCG saopštili da je potrebna i dodatna rekonstrukcijakotla,kojabitrebalodakoštadodatnih15milionaeura.

Izvođač je konzorcijum kineskog DEC International, Bemaxa, BB Solara i Permontea.

R.E.

ra - rekli su iz Ministarstva.

Tokom trećeg kvartala nije bilo zaključenja kreditnih aranžmana, ali je sprovedena hedžing transakcija sa četiri banke, sa kojima je zaključen aranžman unakrsnog valutnog svopa za kredit sa kineskom Eksim bankom. Otplaćeno je 49,6 miliona eura glavnice državnog duga, od čega 4,4 miliona rezidentima i kamata od 19,7 miliona.

S.P.

- Ocjene su i vrlo instruktivne i bilo bi dobro da ih kreatori programa (ako već neće da odustanu od njega) ozbiljno razmotre i usvoje, naročito one koje govore o sistematičnom pristupu u pogledu koncipiranja, planiranja, implementiranja i, dodao bih, praćenja i kontrole koga, ma koliko bilo nevjerovatno, nema – kazao je Kostić Pobjedi.

Predstavnici MMF-a su u srijedu saopštili da podržavaju prioritete iz programa ,,Evropa sad“, ali su upozorili na rizike ako se sprovede odjednom, kao što su povećanje nezaposlenosti, rada na crno, inflacije i smanjenja konkurentnosti ukoliko povećanja zarada nijesu uparena sa rastom produktivnosti. Sugerisali su sprovođenje plana u tri faze kroz tri godine.

Kostić smatra da je fazna realizacija programa od suštinskog značaja i ukazuje da je ona standard u sprovođenju re-

formskih zahvata, pa sama činjenica da je postojala potreba da se dâ takav savjet dovoljno govori o sistematičnosti pristupa ovako ozbiljnom pitanju.

- Uvažavajući navedene sugestije, kreatori programa bi bili u poziciji da bolje upravljaju rizicima i time bi stvorili, kakve takve, preduslove za blagovremena prilagođavanja, odnosno korekcije, za kojima će sasvim sigurno biti potrebe ukoliko se program pokrene – rekao je Kostić.



Značajno povećanje akciznih zahvatanja može rezultirati suprotnim učinkom od očekivanog, jer poslije određene tačke poskupljenja akciznih proizvoda poreski prihodi bilježe pad a ne rast ZARADE Podsjetio je da je ranije, kao i istakao je Vasilije Kostić MMF, potencirao da se osnovna manjkavost programa (iz koje proizilaze svi drugi rizici) ogleda u povećanju zarada bez utemeljenja u produktivnost rada.

- Zbog toga što produktivnost rada uz stopu povrata na investicije određuje održivi nivo rasta zarada odnosno standarda građana. Ukoliko se, makar dijelom, ne uvažava ova zakonitost, unosi se ozbiljna neizvjesnost u sistem, odnosno rizici postaju značajni. Posljedica vještački izazvanog rasta zarada (nezavisno od produktivnosti) povećava troškove rada za poslodavce što, očekivano, može izazvati rast nezaposlenosti i shodno tome „bježanje“ u sivu zonu – upozorio je Kostić i dodao da uz to inflacioni pritisci rastu, naročito sada kada su globalno poremećeni lanci snabdijevanja i smanjena proizvodnja roba i usluga, što sve zajedno utiče na pad konkurentnosti privrede.

To, navodi, dalje utiče na rast uvoza i zaduženosti, dovodi do ekonomskog usporavanja, smanjenja prihoda države i opština, te standarda građana.

- Dakle, postoji ozbiljan rizik da efekti programa budu su-

protni od očekivanih. Ne kažem, niti kaže MMF da će se ti rizici sigurno realizovati, ali se o preuzimanju rizika odlučuje, pored ostalog, i na osnovu stepena vjerovatnoće njihove realizacije – kazao je Kostić.

Navodi da tvorci programa ne bi smjeli da zanemare ili ignorišu te argumentovane primjedbe i sugestije, tim prije, što su nesporne, a rizici o kojima govore evidentni i prisutni.

- Međuuslovljenost i povezanost makroekonomskih varijabli (nezaposlenost, uvoz -izvoz, produktivnost...) jeste poznat naučno dokazan ekonomski obrazac sa izvjesnim varijacijama, ali u osnovi postojan tako da bi, dozvoliću sebi da kažem, bila potrebna visoka doza arogancije, pa da se o njemu ne razmisli i ove sugestije ozbiljno ne razmotre. U suprotnom, moglo bi se opravdano pitati da li program ima drugačije ciljeve (političke, na primjer) od onih sa kojima se promoviše i koji imaju prevagu nad ekonomskim, odnosno društveno opravdanim – istakao je Kostić.

On smatra da se osnovni rizik

Direktor Aerodroma CG u Briselu

Tivat da postane taksi dron stanica

PODGORICA - Aerodromi Crne Gore će se kandidovati za projekat Zero carbon, a iz Međunarodnog savjeta aerodroma (Airports Council International - ACI) su obećali da će u njihovo ime pregovarati sa kompanijama koje bi na ovdašnje aerodrome mogle da dovedu taksi dronove, kazao je direktor Aerodroma CG Goran Jandreoski nakon sastanka sa direktorom ACI Oliverom Jankovecom u Briselu.

- Put do ,,zelenog“ aerodroma ima šest faza, tokom kojih moramo da ispunimo uslove od kojih većina ne predstavlja finansijski teret za ACG, već se odnosi na obavezivanje aerodroma da ispune uslove, ali i na podršku države za takvu odluku - kazao je Jandreoski.

Jandreoski je ocijenio da su taksi dronovi budućnost, jer će omogućiti da se, zbog gužvi na putevima, na kraćim destinacijama prevoz putnika obavlja vazduhom. R.E.

Sa sastanka u Briselu

Ekonomija

Subota, 20. novembar 2021.

5

ma ,,Evropa sad“ da prihvate sugestije MMF-a V. d. direktor Uprave za šume Srđan Pejović najavio

aposlenosti Država formira preduzeće vu zonu Crna Gora šume PODGORICA – Država će formirati preduzeće Crna Gora šume, najavio je vd direktora Uprave za šume Srđan Pejović i poručio da je završeno sa privilegovanima.

Vasilije Kostić programa Evropa sad, iz koga proizilaze ostali rizici, ogleda u obezbjeđenju dovoljnog iznosa budžetskih prihoda za „neutralan fiskalni uticaj“ (smanjen iznos doprinosa i poreza s jedne i obezbjeđenja istog iznosa sa druge strane).

- To bi značilo da se u suprotnom otvaraju mnoge neizvjesnosti i da ukupni rizik u sistemu značajno raste.

Razumljivo, iz toga slijedi da je svaki segment fiskalne politike od izuzetnog značaja, može biti značajniji nego do sada – kazao je Kostić.

Ukazao je da akcizna politika na duvan, gorivo i ostalo u „novim“ okolnostima dobija na značaju.

AKCIZE

- Stoga akcizna politika mora da bude instrument stabilizacije javnih prihoda, a nikako destabilizujući element, što se može lako desiti ukoliko ne bude pažljivo kalibrirana, jer presudno utiče na formiranje cijene akciznih proizvoda – naglasio je Kostić i podsjeća da pažljivo kalibrirana akcizna politika čini značajan izvor budžetskih prihoda, a ukoliko to nije, budžet lišava značajnog prihoda, dodatno potencira sivu ekonomiju (raste šverc), ozbiljno utiče na poslovanje kompanija iz legalne sfere, doprinosi odlivu sredstava na uvoz .

- Takvih primjera je već bilo 2018. godine, kad su akcizna zahvatanja bila nesrazmjerno visoka. Dakle, rast cijena duvanskih proizvoda generisan značajnim povećanjem akciznih zahvatanja izvjesno može rezultirati smanjenjem budžetskih prihoda po tom osnovu a ne njihovim rastom jer poslije određene tačke povećanja cijene akciznih proizvoda poreski prihodi bilježe pad, a ne rast – kazao je Kostić i dodao da su posljedice višestruke, a jedna od glavnih je pogoršanje zdravstvenog stanja populacije, a ne poboljšanje kako se želi, jer pušači ne ostavljaju duvan zbog povećanja cijena već vrše preraspored svoje potrošnje na štetu ostalih egzistencijalnih proizvoda.

- Dakle, sa akciznom politikom treba biti posebno obazriv sa obzirom na njen uticaj na živote građana – zaključio je Kostić.

Prijedlogom budžeta je predviđena implementacija poreskih reformi, predstavljenih kroz program ,,Evropa sad“, kojima se predviđa povećanje minimalca sa 250 na 450 eura, smanjenje poreskog opterećenja na rad, ukidanje doprinosa za zdravstvo. Predviđen je rast plata svih zaposlenih od 17 odsto u prosjeku. U skupštinsku proceduru dostavljeni su i prateći prijedlozi zakona.

S. POPOVIĆ

Antikorupcijska kampanja MKI

Traže zviždače u svom resoru PODGORICA – Ministarstvo kapitalnih investicija (MKI) najavilo je novu kampanju pod sloganom „Prijavite korupciju, ćutanje nije zlato“ u okviru koje će od svih uprava i kompanija nad kojima ima nadzor tražiti da na vebsajtovima i oglasnim tablama istaknu poziv sa imejl adresom antikorupcija@mki.gov.me.

Putem ove adrese, kako navode iz MKI, biće moguće prijaviti korupciju i sve ostale zloupotrebe u kompanijama, upravama i ustanovama čiji rad nadziru. - MKI ohrabruje sve zaposlene u upravama i preduzećima pod nadzorom ovog ministarstva da prijave sve sumnje u potencijalne zloupotrebe, uz garantovanu anonimnost – poručili su iz ovog ministarstva.

R.E.

- Posebno me raduje što premijer lično, u skladu sa svojim nadležnostima, ima veliku motivaciju da uspostavi sistem zasnovan na punoj zakonitosti, pravednosti i odgovornosti u šumarskom sektoru - naveo je Pejović u odgovoru na pismo 29 koncesionara i drvoprerađivača.

Upitan ko su privilegovani drvoprerađivači i ko je šumarska mafija naveo je da će odgovor na to dati državni organi.

- Kao direktor Uprave za šume, najiskrenije i najdobronamjernije obećavam zakonitost, neprivilegovanost,

Srđan Pejović

Drvoprerađivači traže poništenje tendera Drvoprerađivači su juče u PKCG tražili da se poništi tender za davanje državnih šuma na korišćenje prodajom drveta u dubećem stanju, jer ugrožava njihova preduzeća.

-Ukoliko ovo ne da rezultate,

pravednost, tržišni pristup i dostupnost sirovini bez bilo kakve diskriminacije – kazao je Pejović i istakao da je kraj koncesionom modelu korišćenja, koji ne prepoznaje struka u EU, a koji je nanio ogromnu štetu budžetu i šumama Crne Gore.

- Takav sistem, pod patronatom bivše vlasti i bivših vodećih ljudi Uprave za šume, omogućio je pojedinim pri-

bojkotovaćemo javni poziv, zbog čega bi morali da otpustimo dio zaposlenih - saopštili su drvoprerađivači.

Radni sastanak drvoprerađivača, koji zapošljavaju 90 odsto radnika u ovom sektoru, resornog ministarstva i

vatnim firmama, velikim koncesionarima, od kojih su neki potpisnici vaše inicijative, privilegovani status u sektoru šumarstva - rekao je Pejović.

Kazao je da je u toku revizija rada Uprave za šume i koncesionih ugovora, nakon koje će napraviti analizu i nedvosmisleno odgovoriti ko su privilegovani. Ocijenio je da koncesioni ugovori nijesu poštovani, da je državni budžet oštećen

Uprave za šume organizovan je kako bi se riješili problemi koji otežavaju poslovanje u ovoj oblasti. Iz PKCG je saopšteno da nije došao direktor Uprave mr Srđan Pejović, već je njegove stavove prenijela pi-ar Maja Ječmenica.

za enormne svote novca, a da su se pojedinci bogatili eksploatišući za enormno niske svote novca prirodne resurse.

- Dok su veliki, pod pokroviteljstvom bivših čelnih ljudi i pojedinaca u šumarskom sektoru nesmetano eksploatisali, pa i arčili šume, manji, mnogi i danas prisutni ovdje, bili su diskriminisani, a mnogi i prinuđeni da ugase pogone - ocijenio je Pejović.

R.E.

Predstavljen Centralni informacioni sistem za zaštitu kupaca PODGORICA – Potrošačima je dostupan novi sajt www. potrosac.me putem kog će moći da se informišu i pošalju žalbu u slučaju povrede svojih prava, saopšteno je na jučerašnjem predstavljanju Centralnog informacionog sistema za zaštitu potrošača (CISZP) kojim će upravljati Uprava za inspekcijske poslove (UIP), a koji je nastao uz podršku EU projekta AIM II. Pomoćnica direktora UIP-a Rada Marković, koja je i šefica radne grupe za Poglavlje 28 zaštita potrošača, saopštila je da je Crna Gora obezbijedila iste uslove zaštite kao EU. Na pitanje Pobjede koliko su građani pokazivali interesovanje, odgovorila je da to nije u očekivanoj mjeri.

- Fali nam aktivnost potrošača, jer postoje mehanizmi i organi zaštite. Očekujemo da će ih ovaj sistem podstaći, jer pruža velike mogućnosti – poručila je Marković.

Podsjetila je na Odbor Privredne komore za vansudsko rješavanje žalbi i projekat CEZAP-a „Fer sa potrošačem“ kojim su predviđene licence za trgovce

Sistem spreman, potrošači na potezu

Sa presa koji ispune uslove, što bi trebalo da ulije povjerenje potrošačima.

Građani preko ovog sajta mogu reagovati i ukoliko primijete neke nepravilnosti koje se odnose na zaštitu potrošača, čak i ako im nije povrijeđeno lično pravo. To će, kako je na-

vela, poslužiti nadležnima da planiraju kontrolu zakona koji uređuju ta prava.

Analizom nacionalnog potrošačkog zakonodavstva identifikovane su pravne i kolizije pojedinih odredbi, na osnovu kojih su, kako je navela Marković, dali preporuke Vladi, koja

je u aprilu donijela zaključke o pripremi izmjena Zakona o zaštiti potrošača.

Ekspert projekta AIM II Saša Slovinić je objasnio da sistem nudi fleksibilnost i u dijelu pregleda predmeta, alatke za filtriranje, grupisanje i tabelarni prikaz radi izvještavanja i planiranja nadzora. Kroz redovno održavanje, biće omogućeno unapređivanje i poboljšanje sistema. Njime će upravljati UIP, ali učestvuje 20 nadležnih institucija i obučeno je stotinu službenika.

Marković je najavila da bi uskoro na svim objektima trebalo da budu izložene naljepnice sa QR kodom, čijim skeniranjem će potrošači jednostavno pristupati sajtu.

- Svaku žalbu ili pitanje UIP će bez odlaganja unijeti u sistem i uputiti nadležnom organu kazala je Marković.

M.Lk.

Akcija Crnogorskog Telekoma

Postpejd korisnicima poklanjaju 100 GB PODGORICA - Telekom svim postpejd korisnicima poklanja 100 GB za praznike, saopšteno je iz te kompanije.

Kompanija svim korisnicima najnovije verzije Magenta 1 pojačava pakete, pa od sada imaju više gigabajta u postpejdu za sve pakete i neograničeni internet u XL-u, kao i WiFi brzine do 500 Mbps.

Novogodišnja iznenađenja neće zaobići ni nove Magenta 1

korisnike i one kojima je istekao ugovor.

- Praznično izdanje je uvijek posebno, a ove godine novogodišnja Magenta 1 donosi kupone do 300 eura za kupovinu uređaja u T-Centrima širom Crne Gore. Kuponi se mogu pronaći u Telekom ME aplikaciji, a njihov iznos zavisi od paketa koji koristite – pojasnili su iz Telekoma i dodali da se kupon može iskoristiti za kupovinu bilo kojeg uređaja iz ponude, čija je vrijednost u visini kupona ili je veća.

R.E.

Društvo

Subota, 20. novembar 2021.

IJZ zabilježio 385 slučajeva korone među 2.553 testirana

Šest osoba preminulo od kovida PODGORICA – Od kovida je u četvrtak preminulo šest osoba, dok je zabilježeno 385 novih slučajeva infekcije korona virusom među 2.553 testirana, potvrđeno je juče iz Instituta za javno zdravlje.

Prema podacima IJZ, dvoje preminulih je bilo iz Podgorice, i po jedna osoba u Nikšiću, Beranama i Baru.

Najmlađi pacijent imao je 57, a najstariji 93 godine.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 u Crnoj Gori od početka pandemije je 2.237.

Kako navode iz IJZ, u Podgorici je zabilježeno 157 novih slučajeva infekcije koronom, Nikšiću 62, Herceg Novi bi-

lježi 29 novooboljelih, Tivat 22, Bijelo Polje 13, Bar 12, Danilovgrad 10, Andrijevica i Kotor po devet, Berane i Cetinje po osam, Budva i Pljevlja sedam, Rožaje, Ulcinj i Žabljak po šest, Mojkovac četiri, Plužine tri, Gusinje i Šavnik po dva, dok je u Kolašinu, Plavu i Tuzima registrovan po jedan novi slučaj.

Iz IJZ preciziraju da je udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za 18. novembar iznosio 15,08 odsto.

Juče do 15 sati prijavljen je oporavak kod 749 pacijenta.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori je 4.013, dok je od početka epidemije registrovano 154.128 slučajeva infekcije novim korona virusom.

Trenutno se od kovida u crnogorskim bolnicama liječe 373 pacijenta.

R. D.

Grupa građana performansom i protestom u Podgorici zatražila odgovor PODGORICA – Populisti zastupljeni u aktuelnoj Vladi pokazali su nesposobnost da se nose sa pandemijom korona virusa, pa ministarka zdravlja Jelena BorovinićBojović mora preuzeti odgovornost za zdravstvenu situaciju u Crnoj Gori, poručeno je juče sa komemorativnog performansa koji je napravila grupa građana, kako bi odala počast svim preminulim od kovida.

Nezadovoljni zbog alarmantne epidemiološke situacije u Crnoj Gori, grupa građana organizovala je performans pod nazivom „Dosta je“ i na Rimskom trgu u Podgorici, gdje se nalaze prostorije Ministarstva zdravlja, ali i dio drugih ministarstava u Vladi, simbolično postavila 2.231 par obuće, koji prikazuju koliko je ljudi u našoj zemlji preminulo od korona virusa. U ime njih juče je govorio akivista za ljudska prava Aleksandar Saša Zeković koji je istakao da svaka žrtva zaslužuje poštovanje i sjećanje.

OpasNOst

- Prazne cipele svjedoče o oso-

ePidemija neZaPoSlenoSti: Zavodu za bama, o ljudima čiji su životi zapošljavanje se od marta prošle godine mjesečno završeni prije vremena. Trajprijavljuje pet puta više osoba u potrazi za poslom no je izgubljen 2.231 život. Naši sugrađani se neće vratiti. Stradali su kao žrtve korona virusa, ali i zbog neodgovornog ponašanja onih koji u ime nas donose odluke - naveo je Zeković.

Na ovaj način, kako ističe, skreću pažnju na odgovornost Borovinić-Bojović i na potrebu da se uspostavi odgovornija zdravstvena politika.

- Ministarka zdravlja Jelena

Korona ostavila bez posla 13,77 hiljada ljudi Na osnovu povećanja prijavljenih najviše je uticala pandemija i njene posljedice, odnosno možemo reći da se među prijavljenim, u preko 40 odsto slučajeva, nalaze oni kojima je u posmatranom periodu prestao radni odnos - rekao je Folić PODGORICA - Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) 15. novembra bilo je skoro 14 hiljada osoba koje su ostale bez posla od početka epidemije korona virusa do danas, saopštio je vršilac dužnosti direktora te institucije, Goran Folić.

On je u emisji Link na Radiju Crne Gore rekao da se na ZZZ od početka pandemije korona virusa mjesečno prijavljuje otprilike pet puta više ili nekoliko hiljada nezaposlenih više, nego što je u tom mjesecu radnika dobilo otkaz ili im je iz nekog drugog razloga prestao radni odnos.

- Od početka pandemije mjesečni prosjek prijavljenih na evidenciji bio je oko 3,4 hiljade i poređenja radi, mjesečni prosjek u 2019. bio je 2,3 hiljade.

Zvaničan podatak je da je broj nezaposlenih na početku pandemije iznosio 35,47 hiljada, a registrovana stopa nezaposlenih 15,9 odsto - rekao je Folić.

Povećanje broja nezaposlenih na početku pandemije, kako je rekao, do 15. novembra je 20,44

hiljade osoba, a povećanje registrovane stope nezaposlenih od početka pandemije do 15. novembra je 8,81 odsto.

- Na evidenciji nezaposlenih ZZZ 15. novembra nalazi se 13,77 hiljada osoba kojima je u periodu od početka pandemije do danas prestao radni odnos.

Na osnovu povećanja prijavljenih najviše je uticala pandemija i njene posljedice, odnosno možemo reći da se među prijavljenim, u preko 40 odsto slučajeva, nalaze oni kojima je u posmatranom periodu prestao radni odnos - rekao je Folić.

On je saopštio i da je 15. novembra bilo 55,91 hiljada nezaposlenih, dok je registrovana stopa nezaposlenih na isti dan bila 24,1 odsto.

U istom periodu prošle godine nezaposlenih je bilo 45,88 hiljada, dok je registrovana stopa nezaposlenih bila 19,07 odsto.

- Istovremeno, 15. novembra 2019. godine broj nezaposlenih bio je 37,47 hiljada, a registrovana stopa nezaposlenih bila je 16,15 odsto - saopštio je Folić.

N.K.

Populisti u Vlad da se nose sa e Oni koji u ime nas upravljaju ovom zemljom i borbom protiv zarazne bolesti, previše su puta poricali i minimizirali opasnosti i prijetnje od korona virusa. Zato su i nesporno i direktno odgovorni za tragediju koju svi skupa proživljavamo - poručio je Zeković Borovinić-Bojović odbija da se suoči sa greškama koje čini.

Današnji performans je i jasna politička poruka da trebamo učiniti više kako bi se zaustavilo dalje umiranje - poručio je Zeković.

Istakao je i da predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić umanjuje opasnost od korona virusa, a svoja lična uvjerenja stavlja iznad medicine.

- Ostatak Vlade ga u tome podržava. Umjesto statistike koja govori o boljoj ekonomiji i većem standardu, svakodnevno svjedočimo statistici smrti i gubitku ljudskih života. Istinska ekonomska vrijednost i napredak počivaju i zasnivaju se u moći, znanju, snažnom opredjeljenju da se sačuva, održi i obogati ljudski život - ocijenio je Zeković.

apel

Dodaje da bez oporavljenih ljudi i sačuvanih života neće-

mo moći govoriti o oporavljenoj ekonomiji.

- Spašavanjem života spašavamo ekonomiju. Nikako drugačije - kategoričan je Zeković.

Podaci o broju preminulih koji se svakodnevno saopštavaju bez bilo kakve odgovornosti, prema njegovim riječima, vodi nas sve u razmišljanje kakva budućnost i kakva sudbina čeka ljude koje volimo.

- Zato smo zabrinuti i zato kažemo: ,,Dosta je“. Oni koji u ime nas upravljaju ovom zemljom, pa tako i borbom protiv zarazne bolesti, previše su puta poricali i minimizirali opasnosti i prijetnje od korona virusa. Zato su i nesporno i direktno odgovorni za tragediju koju svi skupa proživljavamo – ističe Zeković.

Porodicama osoba koje su preminule od korona virusa, poručuje da nijesu same.

- Šaljemo poziv da se svi u Cr-

S. VASILJEVIĆ

6

noj Gori ujedinimo, kao nikada do sada. Molimo, zapravo preklinjemo, sve građane i građanke da se vakcinišu. Spasimo Crnu Goru, već smo izgubili više ljudskih života nego što naš Šavnik ima stanovnika – kazao je aktivista za ljudska prava.

MaNipulacije

Zeković je na kraju obraćanja kategorično odbacio „manipulacije povodom performansa da je usmjeren protiv bilo koga.“ - Usmjereni smo samo protiv neodgovorne Vlade, protiv politike koju sprovodi koja je nedosljedna i nekvalitetna i proizvodi ljudske gubitke.

Veliki broj zdravstvenih radnika nas je podržao - naveo je Zeković. „Ostavke“, „Dosta je vaših nestručnih mjera“, „Dosta je vaše igre sa zdravljem

Svjedo

Poruke vlastima prikazali kao napad na ljekare Na performans građana, kao po komandi, reagovao je određeni broj ljekara, uglavnom direktora i načelnika zdravstvenih ustanova, nazivajući skup morbidnim napadom na ljekare, iako su sve poruke na skupu bile upućene Vladi i Ministarstvu zdravlja zbog čije zdravstvene politike ispaštaju i sami ljekari.

Direktorka KCCG Ljiljana Radulović kazala je da se protestanti poigravaju sa emocijama građana, dok ljekari izgaraju u bolnicama.

Njen kolega, čelnik Doma zdravlja Podgorica Danilo Jokić pozvao je organizatore da se vakcinišu, iako su svi okupljeni sa kojima smo razgovarali potpuno imunizovani, a sa skupa

PODGORICA – Jedan od dugogodišnjih problema, od 2005. godine, sa kojim se nosi, ne mali, broj nastavnika jeste taj što nastavnicima sve ove godine nije plaćen prevoz, te su stoga u situaciji da moraju dodatno da izdvajaju novac od svojih ionako skromnih plata, saopštila je mr Olivera Leković iz NVU Prosvjetna zajednica Crne Gore.

Kaže da se sa zahtjevom za plaćanje prevoza krajem decembra 2020. Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta, kao i Sindikatu prosvjete,

poslata molba građanima da se vakcinišu.

Na vakcinaciju je pozvao i

direktor IJZCG Igor Galić poručujući da pandemiju „nećemo zaustaviti performansima koji

optužuju zdravstveni sistem“.

I predsjednica Ljekarske komore i zamjenica direkto-

Od ukupnog broja preminulih od početka pandemije više od četvrtine umrlo od avgusta do danas

Prosvjetna zajednica pisala nadležnima da se riješi problem

Neće nastavnicima da plat

Leković objašnjava da su novi zahtjev za regulisanje prevoza pro ispred NVU Prosvjetna zajednica uputili 29. oktobra Vladi Crne G ministarki Vesni Bratić i v. d. predsjednici Sindikata prosvjete Slav

obratila grupa nastavnika koja svakodnevno putuje na relaciji Nikšić-Podgorica-Nikšić. Tom prilikom dostavili su i peticiju sa imenima 110 nastavnika.

Do danas im nije odgovoreno

niti dat ikakav nagovještaj da će se ovaj problem razmotriti i riješiti.

Leković objašnjava da su novi zahtjev za regulisanje prevoza prosvjetnim radnicima ispred

NVU Prosvjetna zajednica uputili 29. oktobra Vladi Crne Gore, Skupštini, ministarki Vesni Bratić i v.d. predsjednici Sindikata prosvjete Slavki Bošković. Zatražili su i da se pravo

Društvo

Subota, 20. novembar 2021.

rnost ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović

7

Direktor HE ,,Piva“ podnio ostavku nakon šovinističkih stavova koje je objavljivao na Fejsbuku, bez izvinjenja prema onima koje je vrijeđao

sam otišao zbog di nesposobni Radonjić „neprijatnosti po kompaniju“ epidemijom Bivši direktor „Pive“ nije se osvrnuo na neprijatnosti koje su proizveli njegovi pogrdni nazivi na račun albanskog naroda, Cetinja, Crne Gore, reisa islamske zajednice ili vrijeđanje poslanika Nimanbegua PODGORICA - Direktor HE „Piva“ Radomir Radonjić podnio je neopozivu ostavku na tu funkciju, saopšteno je iz Elektroprivrede Crne Gore.

očanstvo o statistici smrti i gubitku ljudskih života: 2.231 par cipela kao komemoracija preminulima od kovida

građana“, „2.231“... samo su neke od poruka koje su građani ostavili na Trgu. Naveli su da im je namjera da kroz društveni i umjetnički perrice Kliničkog centra Žanka Cerović performans je „vidjela“ kao atak na ljekare, a njen kolega načelnik pulmologije u KCCG dr Vladimir Jovanović kao morbidan.

Reakcije u sličnom tonu su stigle i od v. d. direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Vuka Nikovića, v. d. direktora Opšte bolnice ,,Danilo I“ na Cetinju Vladimira Pavićevića, kao i od direktora domova zdravlja u Ulcinju i Bijelom Polju, Sadije Hollaj i Kenana Erovića, direktorke Zavoda za transfuziju Tamare Šćepanović, ali i nekadašnjeg ministra zdravlja u Vladi Mila Đukanovića, dr Miodraga Cara Pavličića.

Na ovoj koordinisanoj podršci im se preko Tvitera zahvalila ministarka zdravlja jer su „i javno i privatno, bez ikakve zadrške, kao nikad do sad, zajedno stali u odbranu pro-

te prevoz

osvjetnim radnicima Gore, Skupštini, vki Bošković

na prevoz preciznije i jasnije definiše u zakonskim aktima da ne bi, kao do sad, imali razna tumačenja i zloupotrebe, isprazne izgovore...

Za skoro tri sedmice, jedino ih

formans iskažu sjećanje i poštovanje prema žrtvama korona virusa u Crnoj Gori kao i da pozovu i obavežu vlasti na odgovornije sprovofesije i cijelog zdravstvenog sistema.“ Na seriju video uradaka i saopštenja reagovali su i bivši direktori KCCG i Urgentnog centra dr Jevto Eraković i dr Nermin Abdić koji su ocijenili da se vlast brani spinovanjem te da niko nije okrivio ljekare.

Eraković je napisao na Tviteru i da jučerašnji performans nema nikakve veze sa bivšim menadžmentom KCCG i Demokratskom partijom socijalista, dok je Abdić saopštio da je ministarka Borovnić-Bojović najdirektnije odgovorna za tragičnu zdravstvenu situaciju u Crnoj Gori, između ostalog i zato što je dozvolila da „guru Vlade Milojko Spajić umjesto nje propisuje zdravstvene mjere“.

I Aleksandar Saša Zeković je odgovorio na reakcije funkcionera zdravstvenog sistema,

je, kaže ona, udostojio odgovora generalni sekretar Skupštine. Rekao im je da se obrate Vladi, što su već učinili, i da će Skupština, u skladu sa svojim ingerencijama, posebnu pažnju posvetiti dogradnji postojećih zakonskih rješena u vezi sa radnim pravom.

- Pitamo se, do kada će svaka vlast da zanemaruje i urušava obrazovni sistem Crne Gore, našu djecu i njihovu budućnost – rekla je Leković. Smatraju da kao svaka profesija i oni, nastavnici, imaju pravo na plaćeni prevoz.

- Više od 15 godina uskraćuje

đenje zdravstvenih politika i zaštitnih mjera kako bi se zaustavila ,,nemarnost prema ljudskim životima i zdravlju K. J. stanovništva“. rekavši da su marionete izvršne vlasti, te da manipulišu po političkom diktatu.

- Ljekari ne treba da se plaše primjedaba javnosti, jer one su isključivo bile usmjerene ka izvršnoj vlasti. Sve drugo je manipulacija - kazao je on za Portal Analitika.

Zeković smatra da je izvršna vlast naložila direktorima javnih zdravstvenih ustanova da van konteksta i smisla dovode u pitanje performans koji apsolutno nema nikakve veze sa kritikom zdravstvenih radnika.

Potvrda tome je, kaže, što je performans obavljen ispred prostorija Ministarstva zdravlja, a ne DZ Podgorica ili KCCG, a to koliki je promašaj reakcija direktora zdravstvenih ustanova potvrđuje i činjenica da niko od njih javno nije prozvao predsjedD.M. nika Vlade.

se naše pravo na prevoz i time dodatno opterećuju skromne plate, a porodice nastavnika dovode u status socijalno ugroženih. Veliki broj nastavnika, zapravo, prima platu manju od prosjeka jer dio plate daje na prevoz, računarsku opremu, kopiranje, razna nastavna sredstva... – rekla je Leković, dodajući da im se u kratkom roku javilo još stotine nastavnika, neki putuju i po 160 km dnevno, tako da imaju dopunjen spisak sa 670 kolega, a znaju da ih je značajno više.

N.Đ.

Kao razlog ostavke, Radonjić navodi da je svjestan svoje lične odgovornosti i neprijatnosti koju je prouzrokovao za kompaniju.

U obrazloženju se Radonjić osvrnuo na „neprijatnosti“ koju je izazvao kompaniji, ali ne i na neprijatnosti koje je izazvao onima koje je vrijeđao.

Takođe, postove koji sadrže najprimitivnije šovinističke izraze nije problematizovao niti doveo u pitanje ili se ogradio od njih.

Bivši direktor HE ,,Piva“, član Demokratskog fronta, Radomir Radonjić je na Fejsbuk profilu u više objava, pogrdnim imenima nazivao pripadnike albanskog naroda, Cetinje ,,ustaškom opštinom“, Crnu Goru ,,ustaškom državom“, za reisa Islamske zajednice Rifata Fejzića je kazao da je ,,Alahov Crnogorac“ , pogrdnim nacionalističkim izrazima vrijeđao poslanika Gencija Nimanbegua kome je u ne-

Predmet zbog govora mržnje formirao ombudsman i vdt: Radomir Radonjić

koliko navrata i slao uvredljive poruke putem Fejsbuka.

Više državno tužilaštvo je formiralo predmet povodom objava govora mržnje na Radonjićevoj Fejsbuk stranici, a to je učinio i Zaštitnik ljudskih prava.

Govor mržnje Radomira Radonjića osudili su gotovo nepodijeljeno poslanici u parlamentu, političari a od ne-

vladinih organizacija Građanska alijansa.

Nikola Rovčanin, direktor EPCG je odmah nakon što je javnost prepoznala govor mržnje njegovog zaposlenog reagovao izvinjenjem i najavio da će se naći pred etičkim odborom. Ta kompanija nije otpustila Radonjića, već je on sam podnio ostavku.

J.M.

ODT formiralo predmet zbog toga što su funkcioneri DF-a Tomić i Goranović vrijeđali poslanicu SDP-a

Vuksanović-Stanković: Ovaj napad doživljavam kao pokušaj zastrašivanja Sramnim ponašanjem predstavnika nove vlasti pokušava se poslati i poruka svim ženama i djevojčicama da njihovo mjesto nije na javnoj sceni, da ne treba da se bave naučnim radom, da budu političarke, novinarke, profesorice, uspješne privrednice - kazala je Vuksanović-Stanković PODGORICA- Poslanica Socijaldemokratske partije u Skupštini Crne Gore Draginja Vuksanović-Stanković danas je dala izjavu u CB Podgorica povodom predmeta koji je formiralo ODT u Nikšiću jer su je funkcioneri DF-a Spasoje Tomić i Nikola Goranović, na primitivan način vrijeđali na jednoj društvenoj mreži, saopšteno je iz te partije.

- Izjavu sam dala, svjesna činjenice da su ovakvi verbalni napadi postali uobičajeni u Crnoj Gori u proteklih godinu dana. Ovaj napad ne doživljavam napadom samo na sebe, kao ženu, majku, ćerku i suprugu.

Ovaj napad doživljavam prije svega kao pokušaj zastrašivanja kako se ne bi i dalje borila za građansku, uspješnu i evropsku Crnu Goru – kazala je Vuksanović-Stanković.

Ona je poručila da se ovim

Draginja VuksanovićStanković

sramnim ponašanjem predstavnika nove vlasti pokušava poslati i poruka svim ženama i djevojčicama da njihovo mjesto nije na javnoj sceni, da ne treba da se bave naučnim radom, da budu poltičarke, novinarke, profesorice, uspješne privrednice.

- Međutim, ovi napadi na mene, na moje kolege poslanike iz

manjinskih partija, na vjerske velikodostojnike, na sve one koji misle da im se može jer je ,,osvježilo“ neće me pokolebati da se sa još većom energijom nastavim boriti za ono što su temeljne vrijednosti države Crne Gore – njen građanski, multietnički i evropski identitet – istakla je poslanica Draginja Vuksanović-Stanković.

R.D.

8

Društvo

Subota, 20. novembar 2021.

Istražuju se sumnje da je pokušana otmica djece u Podgorici

Učenici nagovarani da uđu u taksi, CB nema indicija da je krivično djelo PODGORICA - Policija je utvrdila identitet osobe koja je navodno pokušala da namami djecu u vozilo u podgoričkom naselju Masline, a kako je kazao za RTCG Darko Milonjić iz Centra bezbjednosti Podgorica - ne-

ma indicija da je u pitanju krivično djelo, niti otmica.

Prema navodima prijava koje su roditelji podnijeli policiji, žena koja se vozila na zadnjem sjedištu automobila jedne podgoričke taksi firme, izašla je i nagovarala učenike da uđu

Građanski aktivista juče saslušan u CB Podgorica zbog prijetnji koje mu je uputio funkcioner Ujedinjene Crne Gore Dragoslav Jokić iz Mojkovca

Zeković: Brđanin da objasni starješinama da su podložni kritici i da umire rodbinu PODGORICA – Građanski aktivista za ljudska prava Aleksandar Saša Zeković juče je po nalogu bjelopoljskog tužilaštva saslušan u Centru bezbjednosti Podgorica zbog prijetnji koje mu je na društvenoj mreži Fejsbuk, u aplikaciji Mesindžer, uputio funkcioner Ujedinjene Crne Gore Dragoslav Jokić iz Mojkovca, i istakao da je poruke doživio kao pritisak na njegov rad na polju ljudskih prava i zakonito djelovanje institucija.

Jokić je inače blizak srodnik visokog funkcionera Uprave policije Gorana Jokića – načelnika CB Podgorica i direktora podgoričkog Doma zdravlja Danila Jokića, a Zeković je ranije u više navrata kritikovao šefa podgoričke policije. Istog dana kada je Joković uputio prijetnje Zekoviću, Pobjeda je objavila informaciju da da je Zeković, u ime Građanske inicijative „21. maj“ uputio zahtjev ministarki zdravlja Jeleni Borovinić-Bojović da organizuje kontrolu rada zdravstvenih ustanova, među kojima i Doma zdravlja Podgorica, zbog katastrofalnih rezultata u borbi sa kovidom-19.

- Obraćanje Dragoslava Jokića iz Mojkovca koji je aktivista i funkcioner jedne od vladajućih partija i po sopstvenoj tvrdnji bliski rođak visokog policijskog starješine, doživio sam kao pritisak na moj rad na polju ljudskih prava i zakonitog djelovanja institucija. Poruke koje mi je uputio su me uznemirile i zabrinule i kod mene izazvale osjećaj straha – rekao je Zeković, pored ostalog, juče u policiji.

Ukazao je i na činjenicu da bez obzira na sve to on nije podnio krivičnu prijavu protiv Jokića, već javno zamolio direktora Uprave policije Zorana Brđanina „da sve branitelje ljudskih prava poštedi opomena, prijetnji i pritisaka od strane rodbine policijskih funkcionera“.

- Ocijenio sam da je korisni-

kako bi ih prebacili do škole.

Djeca koja na tom mjestu čekaju redovan đački prevoz do Zlatice, gdje pohađaju nastavu, odbila su da uđu u taksi.

Te navode su policiji potvrdili očevici kao i roditelji djece.

Prema prikupljenim informaci-

Analiza

jama, policija nije dobila potvrdu da je bilo pokušaja nasilnog uvođenja u automobil.

Policija je, kako je kazao Milonjić, pogledala snimke nadzornih kamera sa mjesta događaja i uzela izjave očevidaca.

-Za sad, indicije govore da u

činjeničnom opisu ovoga djela nema elemenata krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti, a takođe otmice saopštio je Milonjić za RTCG. Kazao je da su saznali ko je bio u taksi vozilu.

-Zahvaljući snimcima nadzor-

Bivši direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Sead Čirgić za Pobjedu o nacrtu budžeta

Nedovoljno novca za stabilan i održiv zdravstveni sistem Komentar

Piše: Sead Čirgić

Aleksandar Saša Zeković

je za policijsku organizaciju, kao i za moju dalju sigurnost, da pozovem direktora Uprave policije, vodeći se pozitivnim iskustvom koje imam sa njim, da učini sve što je potrebno kako bi aktivisti za zaštitu ljudskih prava bili zaštićeni – istakao je Zeković i dodao da ga je oglašavanje policije u tom slučaju razočaralo i nije mu ulilo povjerenje.

Plaši se da je reakcija policije „samo predstava za javnost sa unaprijed planiranim ishodom“.

Ukazao je na činjenicu da su iz Uprave policije saopštili da se nadležni tužilac već izjasnio da u radnjama Jokića nema krivičnog djela ili prekršaja, a da su ga dan kasnije nazvali iz policije i rekli mu da je tužilac naložio njegovo saslušanje?!

- Suština cijele priče je da direktor Uprave policije treba da pomogne policijskim starješinama da prevaziđu duh palanke iz kojih potiču – rekao je Zeković, objašnjavajući da je potrebno da im se objasni da su kao policijski funkcioneri „podložni primjedbama i kritici demokratske i stručne javnosti“.

Smatra, kako je kazao, da direktor Uprave policije treba da im savjetuje „da svoju svojtu i rodbinu pripreme i na te okolnosti ili da u protivnom ne prihavtaju imenovanja i funkcije u policiji“.

K. K.

nih kamera dobili smo identitet osobe i trasu puta taksi vozila i utvrdiilI da se navedeno lice nalazi u jednoj primorskoj opštini. Radi se na lociranju te osobe i ona će ubrzo biti dovedena u CB Podgorica - naveo je R.D. Milonjić.

PODGORICA - Za izradu realnog nacrta budžeta za potrebe zdravstvenog sistema treba se poći od projekcije njegove tekuće potrošnje za 2021. godinu, kao i od projekcije rasta neizmirenih obaveza 2021. u odnosu na 2020. godinu. Zbir ta dva iznosa trebao bi da bude početna tačka kod utvrđivanja budžeta FZO za narednu godinu. Tako utvrđen iznos neophodno je uvećati za određeni procenat koji bi bio u okviru procenta planiranog rasta BDP zbog prirode zdravstvene potrošnje da raste, što je ujedno aksiom u ekonomiji zdravstva.

Dalje, dobijeni iznos treba povećati sa onim što je potrebno za najavljeno povećanje zarada od 30 odsto u zdravstvu. I na kraju dodaje se iznos za izmirenje neizmirenih obaveza iz prethodnog perioda shodno ekonomskoj moći Ministarstva finansija.

U ovom momentu znamo da je budžet FZO za 2021. godinu oko 304 miliona eura. Znamo iz dokumenta Vlade da je projekcija rasta neizmirenih obaveza, samo za ljekove koje obezbjeđuje Montefarm u iznosu od 20 miliona eura.

Takođe, znamo da u budžetu FZO nema sredstava za isplatu decembarskih zarada zaposlenim u zdravstvu i da fali oko 9 miliona. To znači da je u ovom momentu zdravstvenom sistemu, ne računajući rast svih ostalih obaveza, potrebno 304+29=333 miliona eura.

Ako uzmemo da je to početna tačka (a objektivno nije jer je veća zbog rasta neizmirenih obaveza po pozicijama koje nam sada nisu poznate, npr. za privatne apoteke koje se ne plaćaju od septembra jer

nema sredstava, liječenja, bolovanja itd...) za utvrđivanje budžeta FZO dobićemo iznos značajno većih potrebnih sredstava od predloženog nacrta. Dakle, iako se najavljuje kao značajno povećanje od 30 miliona, predloženi budžet za zdravstvo od 333 miliona je manji od stvarne potrošnje zdravstvenog sistema u 2021. god. Dalje, uočava se da Ministarstvo finansija planira za povećanje zarada od 30 odsto zaposlenim u zdravstvu da obezbijedi iznos veći za oko 14 miliona eura u odnosu na ovogodišnji budžet za zarade, odnosno ukupno oko 132 miliona eura, što je nedovoljno jer bruto zarade u ovoj godini će iznositi oko 129 miliona.

Dakle, Ministarstvo finansija planira povećanje zarada od 30 odsto da realizuje sa dodatnih tri miliona.

Kroz nacrt budžeta se smanjuju ukupna sredstva za ljekove za tri miliona kod privatnih apoteka, a sa druge strane imamo Vladine informacije o rastu potrošnje. Treba znati da manji broj apoteka ne znači manju potrošnju, apoteke

ne propisuju recepte. Manje apoteka nije manje recepata, ako se ne realizuje recept u privatnoj apoteci realizovaće se u Montefarmovoj apoteci.

I pored informacije Vlade o rastu obaveza Montefarma za 20 miliona i upozorenja o mogućim obustavama isporuka ljekova za ljekove i medicinska sredstva planira se isti iznos sredstava kao u 2021. godini.

Dakle, planira se ukupno manje sredstava za ljekove i medicinska sredstva iako je evidentirana značajno veća potrošnja. Takođe se uočava smanjenje sredstava za potrebe liječenja osiguranika FZO u inostranstvu i u ustanovama van Mreže, u iznosu od 1,3 miliona, iako će se i na tim pozicijama evidentirati rast neizmirenih obaveza. Ovakvo planiranje upozorava na vrlo izvjesne poremećaje u zdravstvenom sistemu.

Da se vratimo na početnu tačku od 333 miliona, koliko iznosi trenutna potrošnja zdravstvenog sistema. Ako pođemo od toga da će zdravstvena potrošnja u 2022. godi-

ni rasti minimum 3 odsto od potrošnje u 2021, što je 10 miliona (rast zdravstvene potrošnje zadnjih 20 godina nikad nije bio manji od 5 odsto) dobijamo vrijednost potrošnje od 343 miliona. Pretpostavimo da je računica Ministarstva finansija o potrebnim sredstvima za povećanje zarade od 14 miliona tačna (iako moja računica govori da je to min.

20 miliona) dobijamo iznos potrebnih sredstava od 356 miliona.

Nacrtom budžeta planira se izmirenje dijela neizmirenih obaveza u iznosu od oko 16 miliona eura (od ukupno 60 prema trenutnoj projekciji Vlade) koje kad dodamo dobijamo iznos od 372 miliona potrebnih sredstava za zdravstveni sistem.

Ne smijemo zaboraviti da sa tim izmirenjem obaveza i potrebnim budžetom od 372 miliona, prema sada dostupnim podacima ostaju ukupne neizmirene obaveze od 44 miliona (koje će biti značajno veće jer u ovom momentu znamo samo rast neizmirenih obaveza za ljekove), od čega će biti u dospjeću minimum 30 miliona na kraju godine.

I na kraju ukoliko želimo zdravstveni sistem osloboditi balasta neizmirenih obaveza dobijamo potrebni budžet za zdravstveni sistem od minimum 402 miliona eura.

Nameće se zaključak da je predloženi nacrt budžeta za FZO u iznosu od 333 miliona veoma potcijenjen, odnosno nedovoljan da bi obezbijedio održivost i stabilnost zdravstvenog sistema.

Odgovorom na pitanja kolika će biti tekuća potrošnja i rast neizmirenih obaveza u 2021. godini dobićemo potvrdu ili demantij ovog stava.

Svijet

Subota, 20. novembar 2021.

9

Prva žena u istoriji Sjedinjenih Američkih Država sa predsjedničkim ovlašćenjima

Dok je Bajden u bolnici, Kamala Haris će obavljati sve poslove

Džozef Bajden

VAŠINGTON- Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden je juče privremeno prenio vlast na potpredsjednicu Kamalu Haris dok je bio pod aneste-

zijom tokom rutinskog pregleda, saopštila je medijima portparolka Bijele Kuće Dženi Psaki.

Ona je prva žena u istoriji Sjedinjenih Američkih Država sa

predsjedničkim ovlašćenjima.

- Potpredsjednica će sve vrijeme raditi iz svoje kancelarije u Zapadnom krilu – saopštila je Psaki.

Bajden je juče ujutro po lokal-

nom vremenu stigao ispred Medicinskog centra „Volter Rid“ kako bi se podvrgao rutinskom godišnjem pregledu, prvom od kako je postao predsjednik SAD.

Porast broja inficiranih uzrokovan malim brojem vakcinisanih

Rusija prednjači po broju smrtnih slučajeva u Evropi MOSKVA- Državna radna grupa za korona virus prijavila je 1.254 smrtna slučaja u petak, 1.251 u četvrtak i 1.247 u srijedu. Sa više od 261.000 smrtnih slučajeva od kovida-19 Rusija je rekorder u Evropi.

Broj novozaraženih u prethodna 24 sata je 37.156, a iako bilježi silazni trend i dalje je veći nego u prethodnim talasima epidemije.

Najnoviji porast broja infekcija i smrtnih slučajeva posljedica je malog broja vakcinisanih i neodgovornog stava javnosti prema preduzimanju mjera opreza.

Manje od 40 odsto, od skoro 146 miliona ljudi u Rusiji, je u potpunosti vakcinisano iako je vakcina protiv kovida-19 razvijena u Rusiji odobrena mjesecima prije nego u ostatku svijeta.

Ukupan broj registrovanih slučajeva kovida-19 u Rusiji premašio je 9,2 miliona.

Izvještaji ruske statističke službe Rosstat, koja retroaktivno računa broj smrtnih slučajeva koji su povezani sa korona virusom, otkrivaju mnogo veću smrtnost od zvanično saopštenih 261.000 umrlih.

Kamala Haris

Bivši austrijski kancelar pod istagom zbog korupcije

Sebastijanu Kurc

Parlament je ukinuo imunitet Sebastijanu Kurcu BEČ- Austrijski parlament ukinuo je poslanički imunitet bivšem kancelaru Sebastijanu Kurcu, koji je podnio ostavku u oktobru poslije skandala vezanog za koruptivne radnje.

Sa više od 261.000 smrtnih slučajeva od kovida-19 Rusija je rekorder u Evropi

Prema izvještajima Rosstata u periodu od aprila 2020. do septembra 2021. umrlo je 462.000 ljudi.

Ruski zvaničnici ukazuju na to da radna grupa računa samo smrtne slučajeve kod

Saopšteno iz Američke uprave za hranu i ljekove

kojih je kovid-19 bio glavni uzrok i koristi podatke iz medicinskih ustanova. Rosstat koristi šire kriterijume za brojanje smrtnih slučajeva i uzima podatke iz matičnih službi u kojima se prijavljuje smrt.

Kurc (35) podnio je ostavku na mjesto kancelara u oktobru pošto je tužilaštvo otvorilo istragu protiv njega i još devet osoba i tri neimenovane organizacije zbog sumnje na korupciju.

Bivšeg kancelara je do sada štitio poslanički imunitet kao člana parlamenta i šefa poslaničke grupe konzervativne stranke OVP. Kurc, koji odbacuje optužbe za korupciju, ranije je i sam rekao da želi da mu se ukine imunitet kako bi istraga mogla da krene dalje.

Tužilaštvo je navelo da su od 2016. i 2018. sredstva Ministarstva finansija upotrijebljena za „finansiranje nekih ispitavanja javnog mnjenja u stranačke interese“.

Mnogi politički analitičari smatraju da će Kurc pokušati da se vrati na vlast.

Bjelorusija obavijestila Poljsku o stanju kod željezničkog prelaza Kuznica

Na granici više nema migranata MINSK- Bjeloruski graničari obavijestili su poljsku stranu da u blizini punkta Kuznica više nema migranata i da žele da nastave sa radom, navodi se u saopštenju Poljske granične straže.

U SAD odobrene buster doze Fajzera i Moderne za punoljetne VAŠINGTON- Američka uprava za hranu i ljekove (FDA) odobrila je upotrebu buster doza vakcine protiv korona virusa, koju su razvile kompanije Moderna i Fajzer/Biontek, kod svih punoljetnih američkih građana, prenosi Tanjug pozivajući se na Rojters.

Moderna je saopštila da je FDA proširio odobrenje za hitnu upotrebu buster doze ove vakcine kod starijih od 18 godina.

Fajzer i Moderna objavili su da je odluka FDA uslijedila nakon što je najmanje deset saveznih država već počelo davati buster doze vakcine punoljetnim građanima, navodi AP.

-Predsjedavajući Državnog graničnog komiteta Republike Bjelorusije, general Anatolij Lapo, odgovorio je na jučerašnje pismo u kojem se upozorava na zatvaranje željezničkog prelaza u Kuznici.

Bjeloruska strana željela bi da obnovi saobraćaj na GP Bruzgi – Kuznica. Istovremeno, bjeloruska strana izjavljuje da tamo više nema ljudi koji bi mogli da predstavljaju prijetnju poljskim službama, navodi se u saopštenju.

Granični prelaz Kuznica zatvoren je prije deset dana na inicijativu poljske strane zbog migrantske krize. U njegovoj blizini okupio se veliki broj migranata koji su na juriš pokušali da upadnu na teritoriju Poljske. Poljska je u četvrtak postavila Bjelorusiji ultimatum obećavši da će zatvoriti željeznički prelaz u Kuznici, ako se situacija na popravi do 21. novembra.

Migrantska kriza na granici Bjelorusi-

U blizinu punkta Kuznica više nema migranata

je sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se od početka godine uputili migranti, zaoštrila se 8. novembra. Nekoliko hiljada migranata došlo je do bjelorusko-poljske granice i ne napušta pograničnu zonu. Neki od njih pokušali su da uđu u Poljsku razbijajući ogradu od

bodljikave žice. Zemlje Evropske unije optužuju Minsk za namjernu eskalaciju krize i pozivaju na uvođenje sankcija.

Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su za ovu situaciju krive zapadne zemlje, zbog čijih dejstava ljudi beže od rata.

Priredila: Bojana PRELEVIĆ

10

Hronika

Subota, 20. novembar 2021.

Rasvijetljen pokušaj ubistva u Nikšiću

Sa uviđaja pokušaja ubistva

Uhapšen Nikšićanin zbog ranjavanja dvije osobe PODGORICA – M. A. (30) iz Nikšića uhapšen je zbog sumnje da je pokušao da ubije V. K. (30) i T. Š. (29) prije mjesec i deset dana.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do privoda sudiji za istrage. Njemu se na teret stavlja krivično djelo teško ubistvo u pokušaju u sticaju sa krivičnim djelom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

- On je, kako se sumnja, 10. oktobra oko 3.35 časova nakon verbalnog i fizičkog konflikta, upotrebom vatrenog oružja, nanio povrede V. K. i T. Š. Sprovedenom kriminalističkom obradom, u koordinaciji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici, policija je identifikovala osumnjičenog koji je bio u bjekstvu – naveli su iz Uprave policije.

On je prekjuče pristupio u prostorije tužilaštva, gdje je i uhapšen.

C. H.

Uhapšen državljanin Srbije zbog ulične prodaje narkotika

Policija zaplijenila oko kilogram marihuane, kokain i novac

BAR - Policija je u Baru uhapsila državljanina Srbije zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Postupajući po naredbi istražnog sudije policija je pretresla stan i druge prostorije koje koristi P. K. (26) iz Republike Srbije, sa privremenim boravkom u Baru, u mjestu Utjeha.

U pretresanim prostorijama pronađeno je oko kilogram marihuane, tri manja pvc pakovanja sa tri grama kokaina, vaga za precizno mjerenje, kao i 10.000 eura.

Upoznat je viši državni tužilac u Podgorici po čijem je nalogu P. K. uhapšen.

C. H.

Predstavnici Specijalnog državnog tužilaštva i Uprave policije saopštili rezu Po nalogu SDT procesuirano je 12 osoba zbog otmice i ubistva Mila Radulovića, spriječene su tri likvidacije u Podgorici, Tivtu i na Cetinju, kao i ubistva službenika Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije

Filip Ivanović fo grupu koja je lik Muhadinovića i

PODGORICA – Specijalno državno tužilaštvo donijelo je naredbu o sprovođenju istrage protiv šest osoba zbog sumnje da su ubile Cetinjanina Andriju Gazivodu i njegovog sugrađanina Pera Muhadinovića u februaru prošle godine, saopšteno je juče na konferenciji predstavnika tužilaštva i Uprave policije.

Za ubistva Gazivode i Muhadinovića terete se Filip Ivanović sa Cetinja, koji je označen kao organizator, Ilija Ivanović, Boban Sjekloća, Ilija Miilanović, Nikola Martinović i M. N. - Postoji osnovana sumnja da je N.N. lice pripadnik kriminalne organizacije, zajedno sa F. I. lišilo života G. A, u čemu su mu pomogli M. N. i S. B, čime je I. F kao saizvršilac izvršio krivično djelo ubistvo. Takođe postoji osnovana sumnja da je M. N. izvršio krivično djelo teško ubistvo na štetu M. P, a da je kao saizvršilac učestvovao I. F. – kazao je Čađenović.

Ova kriminalna organizacija je planirala ubistvo Andrijinog oca – Vasa Gazivode, kao i likvidacije pripadnika SDT-a.

Planirali su da postave dva kilograma eksploziva ispod automobila policijskih službenika i aktiviraju ga u vožnji.

Izvori iz istrage saopštili su da je ova kriminalna grupa nakon ubistva Gazovode i Muhadinovića planirala nove zločine – 2020. godine, jer su pripadnici Sektora za borbu protiv organizovanog

Sa jučerašnjeg presa

kriminala i korupcije intenzivno prikupljali dokaze značajne za rasvjetljavanje dvije teške likvidacije. Čađenović je istakao da će SDT nastaviti postupanje u tom predmetu i otkriti sve ostale saučesnike i one koji su pomagali toj kriminalnoj grupi.

Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, komentarišući ovaj slučaj, kazao je da je potrešen.

- Ja sam Cetinjanin. Znam im roditelje, đedove – rekao je Katnić i dodao da smatra da neće pomoći samo krivično-pravni progon i represivna i preventvina djelatnost, već je potrebna šira, društvena akcija da bi se ovakvo ponašanje spriječilo, te da ne može da nađe ništa razumno i racionalno u ovome što se dešava.

Njegov kolega Saša Čađenović je, predstavljajući rezultate rada u rasvjetljavanju najtežih krivičnih djela i sprečavanju djelovanja

U slučaju Bulatović nema tragova nasilja Nalaz i mišljenje obdukcije za sada ukazuju da je došlo do samoubistva visokog funkcionera Agencije za nacionalnu bezbjednost Luke Bulatovića, da nema nasilne smrti od drugog ili trećeg lica – naveo je glavni specijalni državni tužilac Milivoje Katnić na konferenciji za medije odgovarajući na pitanje novinara.

Postoji, kako je dodao, još nalaza koji treba da dođu i koji će se cijeniti pojedinačno i donijeti odluka.

- To funkcioniše ustaljeno, potrebno je vrijeme kad ćete nešto početi i završiti i mi ćemo i u ovom slučaju to učiniti – istakao je Katnić.

kriminalnih organizacija, naveo da je u novembru ove godine SDT donijelo naredbu o sprovođenju istrage protiv dvije osobe zbog osnovane sumnje da su izvršili krivična djela stvaranje kriminalne organizacije i krivično djelo podstrekavanje na ubistvo.

Prema do sada prikupljenim dokazima postoji osnovana sumnja da je K. M. tokom prve polovine 2021. u Tivtu formirao kriminalnu organizaciju radi vršenja više krivičnih djela, odnosno ubistava na teritoriji Tivta, Cetinja i Pod-

gorice.

Prema nezvaničnim saznanjima Pobjede pripremane su likvidacije Božidara Jabučanina u Tivtu, Paja Jabučanina na Cetinju i Aleksandra Jabučanina u Podgorici.

- Pripadnici ove kriminalne organizacije, H. H. kao i druge osobe, prihvatili su članstvo u ovoj kriminalnoj organizaciji – kazao je Čađenović.

Osumnjičeni K. M. je tokom 2021. sa umišljajem podstrekavao Hajrudina Husovića da

Krunić: Od prošle godine privremeno blokirano više od million eura

Zaplijenjena droga i novac

Akcija nikšićke policije

Oduzeto oružje i municija NIIKŠIĆ - Pripadnici nikšićke policije na osno vu operativnih saznanja prekjuče su pretresli kuće i druge prostorije koje koristi Š. M. (64) iz Nikšića i pronašli oružje i municiju.

Kako je precizirano iz policije, pronađena je puška „M48“ kalibra 7,9 mm, poluautomat-

ska puška kalibra 7,62 mm, cijev od lovačke puške „CZ Kragujevac“ kalibra 16 mm, 87 komada lovačke municije i šest komada municije kalibra 7,9 mm.

O događaju je upoznat tužilac koji će se nakon vještačenja izjasniti o kvalifikaciji djela.

C. H.

Od 1. novembra prošle do 2. novembra ove godine Specijalno državno tužilaštvo je kod poslovnih banaka privremeno blokiralo novčanih sredstava u predmetima istrage na računima u iznosu od više od 11 miliona eura i više od 143.000 američkih dolara – saopštila je stručna saradnica za finansije u SDT-u Ivanka Krunić.

U tom periodu, kako je kazala, blokirano je 11.355.320,84 eura i 143.874,22 američkih dolara.

- Ukupno je vraćeno protivpravno stečene imovinske koristi od 4.712.791,58 eura – navela je Krunić.

Od 18. feburara ove godine do kad su planirali da će prestati da funkcioniše Specijalno državno tužilaštvo donešeno je 14 naredbi o sprovođenju istraga protiv 90 fizičkih i 23 pravna lica. SDT je u tom periodu donijelo naredbe o sprovođenju finansijske istrage u sedam predmeta protiv 25 osoba. Blo-

kirano je u predmetima istrage kod poslovnih banaka oko 1,2 miliona eura – istakla je tužiteljka u SDT-u Ivanka Krunić.

SDT je, prema njenim riječima, u tom periodu podnijelo Višem sudu u Podgorici prijedlog za određivanje privremenih mjera obezbjeđenja zabrane raspolaganja i korišćenja pokretne i nepokretne imovine u jednom predmetu koji je usvojen od strane Višeg suda i to za parcelu morske obale površine 100 metara kvadratnih na kojoj je izgrađen četvorospratni objekat površine oko 300 metara kvadratnih, procijenjene vrijednosti zemljišta i zgrade oko 690.000 eura.

- Ukupno je privremeno blokirano novčanih sredstava u predmetima istrage na računima kod poslovnih banaka u iznosu od 1.200.786,56 eura – precizirala je Krunić.

Od 1. novembra prošle do 1. novembra ove godine

evidentirano više od 3.300 negativnih objava o glavnom specijalnom državnom tužilaštvu i više od 8.400 objava o Specijalnom državnom tužilaštvu.

Od maja do juna dešavaju se uticaji vezano za glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića da napusti funkciju i ode u penziju.

- Zatim se planira likvidacija policijskih službenika, glavnog specijalnog tužioca Miliivoja Katnića i glavnog tužioca Saše Čađenovića – navela je Krunić.

Krunić je podsjetila da je u oktobru u kabinetu specijalnog državnog tužioca pronađen prisluškivač.

Od 18. februara do 2. novembra SDT je, kako je kazala, donijelo 16 naredbi o sprovođenju istrage protiv ukupno 82 fizička i 16 pravnih lica.

- Za krivična djela organizovanog kriminala donijeto je pet naredbi o sprovođenju istrage

protiv 41 osobe. Za krivična djela visoke korupcije donijeto je sedam naredbi o sprovođenju istrage protiv 29 fizičkih i 16 pravnih lica. Za krivično djelo pranje novca donijete su četiri naredbe o sprovođenju istrage protiv 12 fizičkih lica – istakla je Krunić.

Od 18. februara do 2. novembra SDT je podiglo 12 optužnica protiv ukupno 114 fizičkih i 11 pravnih lica.

- Za krivično djelo organizovanog kriminala podignuto je devet optužnica protiv 62 osobe. Za krivična djela visoke korupcije podignuto je osam optužnica protiv 45 fizičkih i 11 pravnih lica. Za krivično djelo pranje novca podignuta je jedna optužnica protiv pet osoba. Za krivično djelo ratni zločini podignuta je jedna optužnica protiv jedne osobe i jedna osoba je optužena za ostala krivična djela – kazala je, pored ostalog, Krunić.

Hronika

Subota, 20. novembar 2021.

ultate rada u aktuelnim slučajevima

ormirao kvidirala i Gazivodu Katnić novinarki Vijesti: Razjasniće se ko kome namješta preko novina Na pitanje novinarke Vijesti da saopšti imena pripadnika Specijalnog policijskog odjeljenja čije su likvidacije pripremali članovi škaljarskog klana, koji su tokom hapšenja optuživali službenike policije za nezakonito postupanje, glavni specijalni državni tužilac Milivoje Katnić rekao je da će se sve razjasniti, pa i to ko kome namješta preko novina.

- Prvo, Vi ste nešto o tome pisali, pa govorili đe je ko ručao, ja sve to znam. I ko Vam je dao i kako. Vi imate pravo da dođete do informacija, samo kažem da Vam ja to nijesam dao i Vi to znate i ne bih – kazao jee Katnić.

On je kazao da će se razjasniti i ko kome namješta preko novina da je tukao i nezakonito radio u tom predmetu. Otkriće se ko nagovora koga, do stepena svake osnovane sumnje, da kaže da je glavni specijalni državni tužilac naručio ubistvo... – naveo je Katnić i dodao: „Ako malo razmislite, samo će vam se kazati“.

Ne može, kako je naglasio, „sve kazati glavni specijalni državni tužilac“. Novinarka je pitala tuži-

učestvuje u ubistvu.

-On je od njega tražio da za 20.000 eura prati kretanje J. B. iz Tivta i dojavljuje mu gdje se nalazi kako bi ga drugi pripadnici kriminalne organizacije lišili života, što je H. H. i prihvatio, pa je sve do 23. oktobra 2021. pratio kretanje oštećenog i javljao njegove pozicije organizatoru K. M, ali krivično djelo ubistvo nije ni pokušano jer su u daljim radnjama prekinuti od službenika Uprave policije – istakao je Čađenović.

Govoreći o još jednom predmetu, kazao je da je naredba o sprovođenju istraga 11. novembra pokrenuta protiv još dvije osobe.

Kako nam je nezvanično saopšteno, radi se o Jovanu Mrvaljeviću i M. V. koji je u bjekstvu.

- Postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni M. J. i M. V. postupali po naredbama i uputstvima organizatora kriminalne organizacije J. V. i to na način što je osumnjičeni M. J. pratio pripadnike suprotstavljenih kriminalnih organizacija i o tome obavještavao članove kriminalne organizacije, vrbovao ljude za članove kriminalne organizacije i preduzimao druge mjere i radnje koje su mu nadređene, a osumnjičeni M. V. preduzimao je i prevozio sredstva za izvršenje ubistava – eksplozivne naprave velike razorne moći, prevozio druge članove kriminalne organizacije sa ciljem ostvarenja kriminalnog plana ove kriminalne organizacije, kao i vrbovao osobe za članove iste, čime su osumnjičeni M. J. i M. V. izvršili krivično djelo stvaranje

oca da li je meta bio Petar Lazović, na što je odgovorio da to ne treba sagledavati tako.

- Tamo će se sve to razjasniti.

Ovo ne treba sagledavati tako, ni sina ovoga, ni sin Katnića, nego kako vam ja to prezentujem, a ja sam profesionalac. Na ovu stranu je država i ja sam Vam kazao ko sjajno djeluje. Zašto sam danas pomenuo ministra unutrašnjih poslova (Sergeja Sekulovića) – zato što sam se s prethodnim ministrima mučio četiri-pet godina da povećam Specijalni policijski tim sa 20 na 30, a sad sam samo napisao dobro štivo i oni su mi odobrili 50, pa su ohrabrili ljude, pa su djelovali u ovim teškim prilikama da podrže SDT i ove svoje – istakao je, pored ostalog, Katnić.

Kazao je da je bio u pitanju tim koji je išao tamo i to otkrivao i trebalo ga je eliminisati.

- Nema personalnog – rekao je Katnić.

Na konstataciju novinarke da se sigurno nijesu udružili zajedno da djeluju, odgovorio je: „Čudni su putevi gospodnji“.

kriminalne organizacije – precizirao je Čađenović. Čađenović je naveo i da je procesuirano 12 osoba zbog postojanja osnovane sumnje da su stvorili kriminalnu organizaciju na teritoriji Crne Gore, odnosno izvršili dva krivična djela – otmica i teško ubistvo.

Otmica je, kako je rekao, počinjena prošle godine u novembru na teritoriji Danilovgrada, a teška ubistva su počinjena na štetu M. R. (Milo Radulović) i N. S. (Nikola Stanišić).

Postoje, kako je naveo, dvije kriminalne organizacije.

- Jedna je od V. B (Veljko Belivuk), a druga od S. K. (Slobodan Kašćelan) i B. I. i djeluje isključivo na teritoriji Crne Gore – naveo je Čađenović.

Dodao je i da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni B. V. sa još jednim N. N. licem formirao kriminalnu organizaciju i da su članovi te kriminalne organizacije do granice osnovane sumnje, a prema prikupljenim dokazima, bili M. M, J. N, i Ž. R, svi državljani Srbije, pa su se u njihovim radnjama stekla bitna obilježja bića krivičnog djela da su stvorili kriminalnu organizaciju.

Za otmicu i ubistvo Mila Radulovića terete se Slobodan Kašćelan, Radoje Zvicer, Milan Vujotić, Veljko Belivuk, Marko Miljković, Nebojša Janković, Ratko Živković, Radoje Živković, Miloš Radonjić, Dragan Knežević, Duško Roganović i Vladimir Vučković.

A. RAIČKOVIĆ

11

Pucnjava u Beranama

Povrijeđene tri osobe, potraga za počiniocima BERANE – Policija traga za osobama koje su, u četvrtak veče oko 22 sata, iz vatrenog oružja teško ranile Kenana Sujkovića (27), Mirzu Kastrata (24), dok je I. S. zadobio lakše povrede.

Prema saznanjima Pobjede, policija je odmah nakon prijavljenog događaja identifikovala automobil iz kojeg je, kako se sumnja, pucano, i prikupila određena saznanja o izvršiocima.

Državna tužiteljka Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju Tanja Nišavić sa ovlašćenim policijskim službenicima Uprave policije CB Berane, u prisustvu vještaka balističara, obavila je uviđaj u ulici gdje su 18. novembra, oko 22 časa, usljed upotrebe vatrenog oružja K. S. i M. K zadobili teške, a I. S. lakše povrede.

Izuzeti su tragovi koji će biti

Berane

predmet vještačenja.

- Do sada prikupljeni podaci ukazuju da je na vozilo u kom su se nalazili četiri lica (K. S, K. S, I. S. i M. K.) od strane

N.N. lica ispaljeno više projektila od kojih su oštećeni zadobili povrede. Po nalogu državne tužiteljke Višeg državnog tužilaštva Bijelo

Polje službenici CB Berane preduzimaju sve mjere i radnje u cilju rasvjetljavanja ovog događaja- navode iz tužilaštva.

A. R.

Kompanija Bemaks reagovala na optužbe potpredsjednika Vlade i ministra poljoprivrede

Stijovića je neko loše informisao ili obmanuo PODGORICA – Kompanija Bemaks ima validan Ugovor za regulacuju toka i uklanjanje viška materijala iz rijeke i do sada je platila više od dva i po miliona eura za koncesione naknade, navodi se u reagovanju ove firme na navode potpredsjednika Vlade Dritana Abazović, koji ih je doveo u vezu sa nelegalnim vađenjem šljunka iz Morače.

-Kompanija Bemaks i na današnji dan ima validan Ugovor za regulacuju toka i uklanjanje viška materijala iz rijeke Morače. Ugovor od 10. septembra 2014. je napravljen na 60 mjeseci a produžen 25. 12. 2019. sa trajanjem do 31. 10. 2022. i nije istekao 2020. kako je izjavio ministar Aleksandar Stijović. Znači, neko ga je loše informisao i obmanuo – saopštili su iz Bemaksa.

Dodaju da je o njihovom radu u proteklom periodu na lokaciji koja je Ugovorom precizno određena i iz čijih granica nijesmo izlazili, lako doći i uvjeriti se, jer su urađeni zaštitni nasipi sa obje strane rijeke Morače i time trajno spriječeno plavljenje okolnih sela Grbavci i Botun.

Kako su kazali, ne samo da su radili po važećim projektima i svim standardima, već su na tim nasipima sagradili i asfaltirali saobraćajnicu o njihovom trošku.

- Za sav odvezeni višak materijala plaćene su obaveze prema državi u skladu sa

Ugovorom (visina nadoknade koja se plaća je 2,78 eura po metru kubnom odvezenog materijala) o čemu postoje inspekcijski zapisnici i uplate u državni budžet. Sve to postoji dokumentovano i kod nas i u vašem ministarstvu – tvrde iz Bemaksa.

Podsjetili su da su 2. decembra prošle godine od Uprave za vode dobili nalog za privremeno zaustavljanje radova na projektu regulacije toka Morače, do okončanja istraživanja o posljedicama pada izdašnosti izvorišta Bolje sestre.

-Već 3. decembra prošle godine sve mašine Bemaksa su povučene sa lokacije na kojoj smo imali dozvolu za regulaciju toka – precizirali su iz ove kompanije.

Navode da, pošto na lokaciji u selu Mitrovići u blizini rijeke Morače postoji lager materijala iz proteklog perioda (za koji su plaćene sve obaveze prema državi), period do 30. septembra ove godine iskorišćen je da se taj materijal preveze do njihovog drobiličnog postrojenja udaljenog 5 kilometara.

-Napominjemo zbog javnosti da od 3. 12. 2020. nijedna naša građevinska mašina nije bila prisutna u koritu rijeke Morače, a od 1. 10. 2021. ni na pomenutoj lokaciji za lagerovanje materijala na obali rijeke – kategorični su iz Bemaksa.

Oni su podsjetili da su više od 10 godina bili prisutni na regulaciji toka Morače na od

Kompanija Bemaks i na današnji dan ima validan Ugovor za regulacuju toka i uklanjanje viška materijala iz rijeke Morače. Ugovor od 10. septembra 2014. je napravljen na 60 mjeseci a produžen 25. 12. 2019. sa trajanjem do 31. 10.

2022. i nije istekao 2020. kako je izjavio ministar Aleksandar Stijović Uprave za vode projektom predviđenim lokacijama i uredno platili sve viškove iskopanog materijala za protekli period, a zaključno sa 1. oktobrom ove godine Bemaks je platio značajno više od 1.000.000,00 eura.

- Priznaćete da taj iznos juče nije tako prezentovan javnosti, ni približno. Želimo da naglasimo da se kompanija Bemaks kao osnovnom djelatnošću bavi proizvodnjom betona i asfalta, a da za obavljanje proizvodnih aktivnosti u proteklom periodu istovremeno koristi TG kamen iz 6 kamenoloma širom Crne Gore. Iz priloženog se vidi da je Bemaks po pitanju konce-

sionih naknada za korišćenje TG materijala za potrebe svoje proizvodnje platio državi više od 2.500.000,00 eura – naveli su iz ove kompanije.

Oni su saopštili da je Bemaks, za cijeli period izvođenja radova na auto-putu, svu količinu TG kamena koristio isključivo sa trase auto-puta, a u skladu sa dozvolama koje su dobili kao podizvođač kineske kompanije CRBC na toj dionici, te da nijesu imali nikakve potrebe da na trasi auto-puta koriste materijale sa pomenutog lokaliteta.

Kazali su da će i ubuduće, kao i u proteklih 15 godina, kao veliki poreski obveznici poštovati sve zakonske odluke donešene prema njihovoj firmi.

- Sve ovo je prepoznato i kod stranih investitora sa kojima stalno sarađujemo, a i ubuduće ćemo sarađivati na projektima širom Crne Gore.

Nadamo se da ćete nakon detaljne kontrole i jučerašnjeg prilično bombastično tendecioznog presa makar obavijestiti javnost i o rezultatima prave kontrole, na čemu smo vam unaprijed zahvalni – zaključili su iz Bemaksa.

U četvrtak je organizovan vanredni pres povodom hapšenja četiri izvršna direktora preduzeća koja se dovode u vezu sa nelegalnom eksploatacijom šljunka, na kojem su Abazović i Stijović više puta pomenuli rad kompanije Bemaks, pokušavši da ih dovedu u vezu sa nelegalnim poslovima.

Kako je saopšteno na presu, preliminarni podaci pokazuju da je samo na jednom lokalitetu korita Cijevne i Morače, odakle je eksploatisan šljunak, pričinjena šteta od 138 miliona eura.

A. R.

12

Crnom Gorom

Subota, 20. novembar 2021.

Radovan Damjanović objavio monografiju o razvoju vaspitno-obrazovnih ustanova u gradu pod Trebjesom NIKŠIĆ - Prva svjetovna škola u nikšićkom kraju je počela sa radom 1861. godine u Petrovićima. Prva osnovna škola je otvorena 1878. , poslije oslobođenja grada od Turaka a prva srednja je bila Gimnazija koja je počela sa radom 1913. godine. Prvi vrtić osnovan je 1950. Pedagoška akademija osnovana je 1963. kao viša škola u šestogodišnjem trajanju integracijom Više pedagoške škole sa Cetinja i petogodišnje Učiteljske škole iz Nikšića.

Sredinom 1977. formiran je Nastavnički fakultet koji će 1988. biti preimenovan u Filozofski fakultet.

Ti podaci navedeni su u knjizi Radovana Damjanovića pod nazivom ,,Razvoj školstva u nikšićkom kraju“ koju je izdala JU Narodna biblioteka „Njegoš“.

Autor na 475 stranica iznosi najkarakterističnije podatke o radu 50 ustanova od njihovog osnivanja do danas, u svim nivoima obrazovanja (od predškolskog vaspitanja i obrazovanja do univerzitetskog obrazovanja).

- Danas u nikšićkom kraju radi jedna predškolska ustanova, 21 osnovna škola, pet srednjih škola i tri fakulteta. U ovoj publikaciji sve su našle mjesta kao i jedan broj institucija koje nijesu školskog karaktera, ali su u okviru svoje djelatnosti obavljale poslove iz prosvjetne djelatnosti ili su nadležnošću doprinosile razvoju školstva na ovom području – kaže Damjanović.

Koji period obuhvata monografija?

- Taj period se kreće od druge polovine XIX vijeka do današnjih dana. Paralelno sa predstavljanjem razvoja školstva u knjizi je dat pregled razvoja školstva u Crnoj Gori. Knjiga je dobila konačnu verziju uz preporuke i sugestije univerzitetskih profesora Nade Tomović, Nenada Peroševića i Gojka Nikolića.

Kako je do sada bio predstav-

Istorija školstva nikšićkog kraja Na 475 stranica navedeni su najkarakterističniji podaci o radu 50 ustanova od njihovog osnivanja. Iskoristio sam priliku da prilikom pregleda arhivske građe pojedine interesantne detalje i zapise iz perioda Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Jugoslavije skeniram i prenesem u knjigu. Takvih priloga je dosta i mislim da to knjizi daje posebnu vrijednost – kaže Damjanović

ljen razvoj školstva u Nikšiću?

- Nemamo autora koji su se posebno bavili tom temom kao što je to slučaj za neka druga područja u Crnoj Gori (barski, pljevaljski, pivski, drobnjački, kolašinski, mojkovački, grbaljski, bjelopoljski kraj i dr.) što ne znači da nije značajan broj istraživača, naučnih i prosvjetnih radnika u okviru svojih radova na druge, šire i opšte teme obrađivao i ovo pitanje. Svakako treba pomenuti autore počev od Milana Kostića (1876), Marka Dragovića (1888), Nikole Minića (1910), dr Đoka Pejovića (1971), dr Rada Delibašića (1980), dr Milorada Šoškića (2002), Miloša Starovlaha (2007), dr Branka Radojičića (2010) đe bih dodao i moje radove u posljednjih 20 godina.

To su autori obimnijih radova: monografija, studija, knjiga naučnog i stručnog karaktera, ali je i pored njih veliki broj

drugih istraživača, uglavnom prosvjetnih radnika, koji su objavljivali zapažene radove iz razvoja školstva u ovom kraju.

Kako ste dolazili do materijala?

- Težište rada je bilo na arhivskoj građi i dokumentaciji pojedinih ustanova. U prikupljanju i selekciji građe veliku pomoć sam imao od Državnog arhiva Crne Gore na Cetinju i Arhivskog odjeljenja u Nikšiću. Takođe, koristio sam oko 20 monografija nikšićkih školskih ustanova. Iskoristio sam priliku da tokom pregleda arhivske građe pojedine interesantne detalje i zapise iz ranijih perioda (vrijeme Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Jugoslavije) skeniram i prenesem u objavljenu knjigu.

Takvih priloga je dosta i mislim da to knjizi daje posebnu vrijednost.

Koje periode u razvoju školstva u nikšićkom kraju pre-

poznajete kao ključne?

- Dosta je teško posebno izdvajati ključne događaje, periode, ličnosti u razvoju neke djelatnosti pa tako i razvoju školstva u nikšićkom kraju.

Kada su se osnivale prve prosvjetne institucije svih nivoa obrazovanja u ovoj sredini, to bi se moglo reći da predstavlja važan i bitan momenat za njen razvoj. No, kada taj razvoj posmatramo u kontinuiranom opštem pogledu mislim da bi se neki ključni indikatori razvoja, napretka mogli prepoznati u dva perioda: jedan treba vezivati za period Knjaževine Crne Gore, bolje reći druge polovine XIX vijeka, drugi za period poslije Drugog svjetskog rata. To su bili periodi u kojima se sa velikim problemima srela svaka sredina pa i nikšićka, a iz koje se izašlo sa vanredno dobrim rezultatom na ponos i pojedinca i društva. Karakteristično je i za jedan i za drugi period da se

Naslovna strana monografije

počinjalo sa nulte pozicije. U Knjaževini: nedostatak stručnog kadra, uporna borba da se privole roditelji za otvaranje škola i razumijevanja potrebe i značaja školovanja đece, nestašica osnovnih sredstava za izvođenje nastave i sl. Slični se problemi javljaju i poslije 1945. godine đe se posebno ispoljila nespremnost roditelja za školovanje ženske đece, kao i opterećenost prosvjetnih radnika na prosvjećivanju i opismenjavanju stanovništva. I u jednom i drugom slučaju, zahvaljujući državnim vlastima i entuzijazmu i radnom elanu prosvjetnih radnika školski sistem je doživio

Građa iz perioda Knjaževine (Kraljevine) Crne Gore dobro sređena - Na knjizi sam intenzivno radio oko dvije godine. Međutim, pri radu na prethodne dvije knjige posvećene crnogorskom školstvu koristio sam priliku

da prikupim što više materijala i za ovu knjigu o nikšićkom školstvu. Građa se uglavnom sastojala od arhivske dokumentacije i objavljenih radova.

Treba reći da se u depoima arhiva nalazi veoma bogata građa kako iz bliske prošlosti tako i iz perioda dva prošla vijeka. Posebno bih istakao

dobro sređenu i selektovanu građu iz perioda Knjaževine (Kraljevine) Crne Gore iz koje sam za ovu potrebu izdvojio samo manji dio. Budući istra-

živači bi mogli, s obzirom na bogatstvo arhivske građe, za svaku školu koja je tada postojala prirediti posebnu knjigu – kaže Radovan Damjanović.

razvoj, za to vrijeme, do neslućenih visina.

A koje su ličnosti najznačajnije za razvoj školstva u nikšićkom kraju?

- Kad su u pitanju pojedinci koji su dali ključni doprinos razvoju školstva u ovom kraju bilo bi veoma zahvalno govoriti. Mislim da to nije moguće uraditi u kraćem odgovoru, ali sam u monografiji o kojoj govorimo, nastojao da istaknem bar one pojedinace koji su svojim radom davali i daju zapažen doprinos unapređenju prosvjetne djelatnosti u nikšićkom kraju, a i šire. Bio sam svjestan da u jednom ovakvom prilogu ne mogu predstaviti sve pojedince koji su zaslužili da se nađu u jednoj ovakvoj publikaciji. Prema određenim kriterijumima našao sam za potrebno da se nekoliko desetina prosvjetnih radnika nađe u knjizi sa nadom da će i to podstaći buduće istraživače da se ovom zahvalnom temom potpunije bave.

D.Š.

BIJELO POLJE: Radovi u prigradskom naselju Malo Polje

Počelo kroćenje Pavića potoka BIJELO POLJE – Počeli su radovi za kanalisanje Pavića potoka u prigradskom naselju Malo Polje. Pobjeda je o tom problem pisala više puta jer su mještani strahovali od izlivanja.

Arhitekta Fuad Šabović, vlasnik projektant grupe DOO Intesa, kaže da je završena prva faza glavnog projekta regulacije potoka ispod AMD „Đorđije Stanić“ u Rakonjama.

- Prema tehničkim karakteristikama kanal je dužine 67,5 metara, širine dva metra i visina od 1,70 do 2,50 metara od armiranog betona. Biće popločan betonskim pločama tako da može koristiti pješacima za

kretanje. Osim toga ploče se mogu pomjerati radi eventualne intervencije u kanalu - kazao je Šabović.

U drugoj fazi radova planirano tunelsko kanalisanje u dužini 50–ak metara širine i visine dva metra. Nakon završetka radova taj dio kanala biće zatrpan zemljom.

Kako je Pobjeda ranije pisala prvobitno je bio urađen nacrt sanacije koji mještani nijesu prihvatili jer su ocijenili da neće riješiti problem. Stoga su bili prinuđeni da što hitnije urade novi projekat sanacije.

- Prvobitnim nacrtom bilo je planirano postavljanje, odnosno kanalisanje, potoka u du-

žini 30-ak metara betonskim cijevima promjera 1.200 milimetara sa prihvatnom šahtom.

U drugom dijelu bilo je planirano postavljanje plastičnih cijevi promjera 1.000 milimetara. Projektant je računao da te cijevi navodno mogu da prime svu vodu, ne računajući vremenske nepogode, kada potok zna da preraste u rijeku, noseći pri tome razni materijal – objasnili su mještani.

Mještanin Ljubo Obradović podsjeća da je problem izlivanja potoka koji nosi fekalije izražen u zadnjih nekoliko godina, a da eskalira prilikom nevremena.

- Pavića potok, koji protiče

kroz naše naselje, predstavlja opasnost po domaćinstva ne samo zbog svog izlivanja iz korita već i velikom količinom fekalija koju nosi vodotok. Posebnu opasnost predstavlja dionica potoka u dužini oko 80-ak metara koja se proteže neposredno ispod magistralnog puta Bijelo Polje – Ribarevine, zatim ispod željezničkog mosta i doseže do improvizovanog betonskog mosta kroz naselje. Posebno je alarmantno da potok ne teče svojim prirodnim tokom već sasvim drugim pravcem noseći veliku količinu fekalija, koje se izlijevaju iz njegovog gornjeg toka - upozorava Obradović. B. Č.

U TOKU PRVA FAZA PROJEKTA: Radovi u Malom Polju

Crnom Gorom

Subota, 20. novembar 2021.

13

Predsjednici države, Vlade i parlamenta čestitali Dan opštine Pljevlja

Primjer očuvanja međuvjerskog sklada i suživota PODGORICA/ PLJEVLJA – Predsjednici države, Vlade i Skupštine Crne Gore Milo Đukanović, Zdravko Krivokapić i Aleksa Bečić čestitali su Dan opštine građanima i rukovodstvu Pljevalja. Đukanović u čestitki navodi da su temelji današnjeg suživota svih građana Pljevalja izgrađeni na kulturnom, vjerskom i etničkom uvažavanju.

- Upravo su uvažavanje razlika, međusobna tolerancija i rastuća svijest o nužnosti usvajanja evropskih vrijednosti svrstali Pljevlja u red gradova koji se prepoznaju kako po bogatoj istoriji, tako i po razvojnim šansama koje snažno opredjeljuju budućnost ovog grada podignutog na tri rijeke – naveo je Đukanović. Žitelji pljevaljskog kraja, kaže dalje, baštinili su slobodarske i antifašističke vrijednosti, cijenili mudrost u odlučivanju i konkretne rezultate u pregalaštvu.

- Zajedno smo učestvovali u svim velikim crnogorskim pobjedama - od obnove nezavi-

snosti, punopravnog članstva u NATO alijansi, do statusa lidera u procesu pristupanja EU. Zato vjerujem da će tako biti i u budućnosti koja nesumnjivo nosi izazove, među kojima posebno izdvajam potrebu daljeg povećanja životnog standarda građana. Upornim i vrijednim radom lokalne uprave, održivim gazdovanjem prirodnim resursima i uvođenjem novih tehnologija, Pljevlja će biti korak bliže zacrtanim strateškim prioritetima– poručio je Đukanović.

Predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić u čestitki ističe da Pljevlja - grad, na tromeđi i raskršću kultura, konfesija i etnosa, čuva sjećanja i tajne najdalje prošlosti Balkanskog poluostrva.

- Prirodna bogatstva i ljepote vašeg kraja, prepoznavali su kako oni najstariji stanovnici kontinenta, tako i današnji investitori i poslovni ljudi koji imaju namjeru da svoju biznis - budućnost vežu za vaš grad. Pored svih prednosti i preduslova koje nam je podarila priroda, Pljevlja u posljednih nekoliko decenija ne doživljavaju pozitivnu

BAR: Izviđački odred uredio još jednu stazu

SPREMNA ZA REKREATIVCE: Nova staza

Pješački krug oko Volujice BAR - Grad je u turističkoj ponudi dobio još jednu pješačku stazu koju će koristiti građani i turisti. Nalazi se na Volujici, a biće promovisana u okviru proslave Dana opštine 27. novembra - saopštili su iz Izviđačkog odreda „24. novembar“.

Staza je duga oko kilometar i po.

- Njenim spajanjem sa prvom pješačkom stazom, otvorenom prošle godine, dobija se pješački krug oko Volujice, koji nudi novi pogled na Bar i okolinu - ističu iz IO. Izviđački odbor „24. novembar“ ovaj posao je završio uz podršku Opštine i TO Bar, te veliku pomoć Komunalnog preduzeća i planinara „Rumije“, koji su već markirali stazu.

V. K. V.

HERCEG NOVI: Sanirana dionice na Kotobilju

U ponedjeljak put će otvoriti za saobraćaj HERCEG NOVI – Završena je sanacija dijela puta Meljine -Petijevići, na lokalitetu Kotobilj.

Radovi koje je izvela kompanija „Briv konstrakšn“ podrazumijevali su sanaciju klizišta koje je izazvalo oštećenja kolovoza. Taj projekat, vrijedan gotovo pola miliona eura, finansirao je bivši koncesionar puta, kompanija „Univerzal monte“, u skladu sa sporazumom kojim je ukinuta putarina na trasi Meljine – Sitnica.

Sanacija puta Meljine – Petijevići, u mjestu Kotobilj, koja je počela krajem februara, prekinuta je poslije ugradnje jednog broja šipova zbog usaglašavanja projekta sa stanjem na terenu. Radovi su nastavljeni nakon sezone, a završeni su u planiranom roku.

Od ponedjeljka, biće normalizovano saobraćanje dionicom od skretanja za stari put do glavne raskrsnice na Kamenom. Ž.K.

GRAD VELIKIH PRIRODNIH POTENCIJALA: Pljevlja

transformaciju, diverzifikaciju i potreban progres. Doveden je u pitanje opstanak njenih šuma, poljoprivrednih, stočarskih i zemljoradničkih gazdinstava, čistoća vazduha, voda, zdravlje i egzistencija građana – kazao je Krivokapić.

Po mišljenju premijera Krivo-

kapića perspektiva Pljevalja jeste u „zelenom“, ekološkom bogatstvu, u njenim izvanrednim planinskim masivima, makar toliko koliko je njen zlatni preporod sedamdesetih godina prošlog vijeka ležao u eksploataciji mrkog uglja.

Predsjednik Skupštine Crne

Gore Aleksa Bečić ističe da su Pljevlja, kao svijetli primjer očuvanja međuvjerskog sklada i suživota, kroz svoju istoriju predstavljala simbol stabilnosti i društvene zrelosti u očuvanju najviših demokratskih vrijednosti.

- Ponosno čuvajući svoje boga-

to istorijsko i kulturno nasljeđe, stanovnici Pljevalja čuvaju i tekovine antifašističke borbe za slobodu svoje države, na kojima se razvija i savremena evropska Crna Gora. Kao opština koja je prepoznata po svojim energetskim, rudnim i industrijskim potencijalima, godinama unazad je bila nepravedno marginalizovana i zapostavljena, što se u najvećoj mjeri odrazilo na odliv mladih ljudi u potrazi za poslom. Uvjeren sam da ćemo kao društvo prepoznati neophodnost privrednog prosporetita u sjevernim opštinama, kao i da ćemo kroz otvaranje novih radnih mjesta privući i sačuvati mladost Crne Gore – naveo je Bečić.

Ističe kako je ,,uvjeren da će i u narednom periodu Pljevlja biti prepoznata kao grad mira, tolerancije i dobrih međuljudskih odnosa između građana različitih vjera i nacija“. Čestitku povodom Dana opštine Pljevlja uputio je predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković.

C. G.

TIVAT: Potpredsjednik Opštine o posljedicama blokade rada Skupštine

Arsić: Para ima, ali SDP neće da glasa za budžet

Osnivački akti preduzeća, Vodovod i kanalizacija, Komunalno, Parking servis i Autobuska stanica, prestaju 11. januara. Ako ih ne usvojimo mnogo će ljudi ostati bez posla. Upravni odbori tih preduzeća pripadaju SDP-u, tako da ta partija snosi odgovornosti, a ne izvršna vlast – kazao je Vladimir Arsić TIVAT – Javnost mora da zna da smo u vrlo ozbiljnom problemu, da para ima ali ih ne možemo trošiti zato što neko ne želi da da saglasnost na rebalans budžeta - saopštio je potpredsjednik Opštine Vladimir Arsić tokom centralne javne rasprave o nacrtu budžeta za 2022. godinu.

Budžet za narednu, ali i rebalans budžeta za tekuću godinu trebaju da se usvoje na sjednici Skupštine opštine Tivat, ali je 11. sjednica odgađana četiri puta zbog nedostaka kvoruma, pa je Arsić,pozvao opozicione odbornike da izglasaju važne odluke.

- Ne traže da se sve izglasa, već rebalans budžeta, osnivački akti preduzeća Vodovod i kanalizacija, Komunalno, Parking servis i Autobuska stanica, bez čega njihov rad može da prestane 11. januara. Zbog neodgovornosti pojedinaca grad može doći u nevjerovatno tešku situaciju. Ostavićemo toliko ljudi bez posla samo zato što neke usijane glave rade to što rade.

A to su dobra preduzeća, koja dobro posluju. Njihovi upravni odbori koji vrše kontrolnu funkciju pripadaju SDP-u, tako da ta partija snosi odgovornost u kontrolnoj funkciji, a ne izvršna vlast. Ne bojimo se mi novih izbora, ali dok do njih dođe nastaće ozbiljnih problema - poručio je Arsić.

POZVALI ODBORNIKE DA SE VRATE U SKUPŠTINU: Sa javne rasprave o budžetu

Za narednu godinu Sekretarijat za finansije je uradio nacrt budžeta u iznosu od 18.585.700 eura, kapitalni dio budžeta planiran je na devet miliona, a iz tekuće u narednu godinu prenijeće se pet miliona evra.

Sekretar za finansije Jovan Brinić kazao je da je ova godina bila izazovna zbog epidemije i drugih nedaća, a da se izašlo sa pozitivnim rezultatom.

- Početkom novembra Opština je imala preko 100 odsto realizovanog prihoda budžeta, a

očekuje se da se do kraja godine to značajno premaši. U odnosu na prošlogodišnji, više sanacioni i socijalni budžet, sada se popravilo stanje, bilo je dobrih prihoda i dobre naplate, pa je plan da se neke stavke povećaju - kazao je Brinić, podsjetivši da je ovogodišnji budžet 16.945.000 eura.

Nacrtom budžeta predviđeno je da se za sport izdvoji 400.000, što je povećanje za 50.000 u odnosu na ovu godinu, za projekte nevladinih

organizacija 31.000, za jednokratne socijalne pomoći 100.000 eura, a da se rad političkih partija, stranaka i udruženja podrži sa 110.000 eura.

Rad mjesnih zajednica trebao bi se podržati sa 23.000 eura, Radio Tivat treba da dobije 210.000, a Crveni krst 15.000 eura. Planirano je da se za programske aktivnosti Centra za kulturu izdvoji 262.000 eura, a po 35.000 za „Muzej i galerija Tivat“ i „Gradsku biblioteku“.

S. K.

14

Kultura

Subota, 20. novembar 2021.

Saradnja Ambasade Italije i nacionalnog teatra

Velizar Radonjić za Pobjedu povodom obimnog djela o graditeljskom na

Priča o graditeljima je priča o Crnoj Gori

Jesenji koncert CNP-a dvije noći na Velikoj sceni

Na programu su italijanske operske arije i kamerna muzika.

Nastupiće bariton Daniele Kaputo, maestro Luka Saltini na klaviru i gošća Emilija Minić, sopran. Ulaznice se mogu rezervisati i kupiti na zvaničnom veb sajtu pozorišta www.cnp.me.

Luka Saltini je radio na Akademiji u Modeni sa jednom od najboljih soprana ikada – Mirelom Freni. Daniele Kaputo, italijanski operski pjevač je finalista i pobjednik na međunarodnim

takmičenjima: ,,Novi operski glasovi“ kluba „Pavia Lirica“, „Magda Olivero“ i ,,Besostri” (Mede – Pavija), a dobitnik je specijalnih nagrada ,,Akademije Puccini“ i ,,Michelangelo Cupisti & Festival Puccini“. Publici u Crnoj Gori je poznat po ulozi Schaunard-a u istorijskom izvođenju opere ,,La Bohème“ (G. Puccini). Emilija Minić dobitnica je mnogobrojnih nagrada na internacionalnim takmičenjima. Usavršava se sa renomiranim umjetnicima kao što su: Marija Muratovska Naumovska (Makedonija), Tatjana Sorlujan (Rusija), Hun Lee (Sjeverna Koreja), Jaume Aragall (Španija), Luciana D’Intino (Italija), Giacomo Prestia (Italija) i Leo Nucci (Italija).

R. K.

„Zanimljiva istorija“ premijerno u Baru

Djeci približiti tradiciju PODGORICA – Kratkometražni film za djecu i mlade „Zanimljiva istorija“, koji je u produkciji Kulturnog centra u Baru režirala Vesna Vujošević-Labović, biće premijerno prikazan danas u 17 sati, u Dvorcu kralja Nikole, u sklopu programa povodom Dana opštine Bar i na Svjetski dan djece.

Kratkometražni film za djecu i mlade „Zanimljiva istorija“, kako je navedeno u saopštenju, dio je projekta JP Kulturnog centra iz Bara, kandidovan kod Ministarstva kulture Crne Gore za Evropsku kulturnu baštinu pod nazivom „Učimo istoriju kroz priču“.

- Glavni cilj projekta je da djeci i mladima približimo tradiciju i istoriju Crne Gore, putem zanimljivih priča baziranih na istorijskim činjenicama i podstaknemo ih na samostalna istraživanja u istom pravcu.

Na ovaj način dobijaju potpuniju sliku i o životu princeza,

SJEĆANJE I POŠTOVANJE: Velizar Radonjić

PODGORICA – Knjiga „Hronika graditeljstva u Crnoj Gori“, novinara i publiciste Velizara Radonjića, nedavno je izašla iz štampe, a riječ je o jednoj vrsti istorije graditeljskog nasljeđa u našoj državi, inženjerske i graditeljske struke.

Autor je i sebe ugradio u ovo obimno enciklopedijsko djelo i dao doprinos pregledu sveukupnog graditeljstva u Crnoj Gori.

Radonjić je za moto knjige, koja se prostire na skoro 800 stranica velikog formata, odabrao Njegošev stih „Pregaocu Bog daje mahove“. To nije slučajno, jer kako je kazao za Pobjedu, knjigu je počeo da stvara dalekog decembra 1970. godine, u trećoj smjeni na separaciji gradilišta pruge Beograd – Bar u Lutovu, gdje je bio zaposlen. Pobjeda je ranije pisala o njegovom poduhvatu, kada

Kadar iz filma ,,Zanimljiva istorija“

a zahvaljujući glavnoj akterki koja je njihova vršnjakinja, nalaze sponu između sadašnjeg vremena i godina u kojima su princeze živjele – navedeno je u saopštenju.

Glavnu ulogu tumači Radmila Škuletić, koja ima dugogodišnje iskustvo u glumi i baletu, kameru i montažu potpisuje Adnan Doa Alomerović, a scenario Vesna Vujošević-Labović.

S. V.

Promocija zbornika o Bokeljskoj mornarici KOTOR - Promocija zbornika „Bokeljska mornarica u arhivskim dokumentima“ (Zbornik dokumenata od najstarije sačuvanih do danas) biće održana večeras u 19 sati u palati Grgurina.

Govoriće direktor Pomorskog muzeja Andro Radulović, predsjednik UO Bokeljske mornarice Aleksandar Dender, arhivistkinja Istorijskog arhiva Kotor Snežana Pejović. Govor admirala Bokeljske mornarice Antuna Sbutege pročitaće bibliotekar Slavko Dabinović.

R. K.

U knjizi je zastupljeno više od 5.000 imena graditelja, opservacija, interesantnih životnih priča, događaja, ali i aforizama za koje je Radonjić nagrađivan na književnim festivalima je autor bio u završnoj fazi rada na knjizi. Tada je Radonjić rekao da mu je ovo djelo više od života, te da je knjiga jedinstvena na prostoru ondašnje Jugoslavije po svojoj obuhvatnosti, sadržaju i temi. U knjizi je zastupljeno više od 5.000 imena graditelja, opservacija, interesantnih životnih priča, događaja, ali i aforizama za koje je Radonjić nagrađivan na književnim festivalima.

PUTOKAZ

Radonjić je pojasnio da je proteklih desetak godina intenzivno radio na knjizi. „Hronika gradi-

teljstva“ je, kako je kazao, priča o graditeljima.

- Priča o graditeljima je priča o Crnoj Gori, tako da je to jedno od drugog nerazdvojivo – rekao je Radonjić.

Knjiga je podijeljena u tri cjeline – „Ima jedna zemlja“, „Priča o graditeljima“ i „Svjedočanstva jednog vremena“.

- Prva je priča o nastanku Crne Gore i graditeljstva. Može se nazvati i knjigom postanja Crne Gore. Drugi dio je priča o graditeljima, a treći je dokumentaciona osnova – kazao je Radonjić.

Tragajući za istorijskim izvori-

ma, dokumentima i drugim podacima o pionirima graditeljstva u Crnoj Gori, Radonjić je razočaran što su svi ovi izvori siromašni, a dokumenta i drugi podaci nesređeni.

- Nesistematizovani su i prepušteni propadanju, najčešće i uništeni. Odlučio sam da nešto promijenim. Bolje reći, odlučio sam da pokušam da bar nešto spasim. Da trgnem od zaborava i sakupim na jednom mjestu.

Sistematizujem ih po hronološkom redu, značaju, posebnosti, pripadnosti karakteru podataka i dokumenata – kazao je Radonjić.

Autor je kazao da su mu internet i društvene mreže mnogo pomogle pri sakupljanju građe za „Hroniku graditeljstva u Crnoj Gori“.

- Mogao sam da nađem sve službene novine Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije.

Na internetu postoji „Glas Crnogorca“. To je veoma kvalitet-

U ,,Karveru“ održan program posvećen crnogorskom književniku Sretenu Asanoviću PODGORICA - Peti program iz ciklusa „Poetika zemlje – Moja Crna Gora“, posvećen crnogorskom književniku Sretenu Asanoviću, održan je u knjižari ,,Karver“. O književnom stvaralaštvu Asanovića govorile su direktorica Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ Dragica Lompar, profesorica jezika i književnosti Andrijana Deletić-Milačić i glumica Varja Đukić.

Deletić-Milačić je podsjetila da je planom i programom Asanović zastupljen u prvom i četvrtom razredu srednje škole – u prvom sa romanom ,,Putnik“, a u četvrtom sa pripovijetkom ,,Igra“.

- Praksa pokazuje da književnik u pravom smislu počinje da ,,živi“ onog trenutka kada uđe u nastavni plan i program i kada se sa njime upoznaju i sažive oni najmlađi. To je slučaj sa

Jedinstvena životna i st Sretenom Asanovićem – rekla je ona.

D.M.

PODGORICA - Jesenji koncert Crnogorskog narodnog pozorišta ,,Belcanto d’autunno“ biće održan večeras i u ponedjeljak, 22. novembra, u 20 sati na Velikoj sceni, u saradnji sa Ambasadom Republike Italije u Crnoj Gori.

PUTNIK

Deletić-Milačić je kazala da se roman ,,Putnik“ mora predavati kroz interdisciplinarni pristup.

- To je jedna povezanost istorije, geografije, književnosti... U romanu je prisutno realističko pripovijedanje, putopisna naracija. Pored toga što obiluje istorijskim činjenicama, ovaj roman je jedno etnografsko blago. Kada sam počela da obrađujem roman ,,Putnik“, nakon što je 2011. godine ušao u plan i program, bila sam skeptična kako će ga učenici prihvatiti. Kada se suočavaju sa tekstom o kojem nemaju puno prikaza, komenatara i

Književno veče posvećeno Sretenu Asanoviću

kritika, oni imaju neku bojazan, jer se uvijek oslanjaju na tuđe prikaze. Sjećam se da je čitanost ,,Putnika“ bila mnogo veća nego onih književnika o

kojima su mogli na internetu naći sve što žele. Svi su imali knjige u rukama, potrudili su se da dođu do romana – istakla je ona.

Kultura

Subota, 20. novembar 2021.

asljeđu naše zemlje

Objekte „Borbine“ nagrade proglasiti kulturnim dobrom Novinar i publicista Velizar Radonjić smatra da građevine treba posmatrati u kontekstu vremena i pod kojim uslovima su građene, kao i da bi se morale zakonom urediti i zaštiti.

- Naše graditeljsko nasljeđe nema pažnju koju zaslužuje. Morali bi institucionalno i pravno da uredimo tu oblast. Da vidimo šta treba da se proglasi kulturnim blagom Crne Gore. Za početak neka to budu objekti koji su dobili „Borbinu“ nagradu. U Nikšiću su dva dječja vrtića dobila tu nagradu. Jedan vrtić je projektovao Slobodan Vukajlović, a drugi Pavle Popović. Blok 5 nije dobio „Borbinu nagradu“, jer je bila žestoka konkurencija. On se računa među najbolje projektovane stambene blokove u svijetu. To je vanserijski projekat – ocijenio je Radonjić.

na građa. Dobar dio građe sam našao jureći podatke o jednom čovjeku. Godine 2017. sam za časopis „Pogled“ pisao članak o inženjerskim komorama i našao podatak da su bili obavezni da Ministarstvu predaju popis članova Inženjerske komore – rekao je Radonjić.

Više od pola godine je tragao za tim popisom i obavijestili su ga da postoji u Vršcu, u Gradskoj biblioteci.

- Kontaktirao sam ih. Javila mi se Dragana Rakić i pitala šta treba da mi pošalje iz tog spiska.

Tu ima 1.018 imena inženjera i arhitekata sa prostora Kraljevine Jugoslavije. To je neviđeno bogatstvo. Nađem Gavra Cemovića, zbog kojeg sam našao i ostale. O Cemoviću sam zaokružio priču kasnije dok sam pregledao komplete Pobjede i našao sam informacije kada je umro. Pregledao sam komplete Pobjede nekih 30 poratnih godina. Prelistao sam kompletnu periodiku građevinskih preduzeća – kazao je Radonjić.

DUG

Radonjić je govorio o ljudima koji su gradili i zadužili Crnu Goru. U priči „Vi nijeste nikom, vama se je dužno“, Radonjić je zapisao da istorija graditeljstva na području današnje Crne Gore traje nekoliko milenijuma – mnogo duže od Crne Gore. O tome svjedoče spomenici graditeljskog i kulturnog nasljeđa.

- Prvi dug je sjećanje i poštovanje. Sve ostale dugove, lako je odužiti. Dao sam prednost princu Nikoli Petroviću, koji je napisao predgovor za ovu knjigu, a arhitekta Mileta Bojović je

napisao recenziju. Princu sam dao prvenstvo po profesiji jer je arhitekta, kao i po tituli i porijeklu – kazao je Radonjić.

U knjizi je napisano da se slavi graditeljsko nasljeđe Crne Gore i ljude koji su to nasljeđe stvorili.

- To je kultura sjećanja. Za dobar dio biografija graditelja napisao sam da su umrli. Kasnije, kad sam malo razabrao, upisivao sam da su preminuli.

Ova knjiga im ne dozvoljava da umru. Ako budem radio drugo izdanje napraviću ispravku da su preminuli, a ne umrli – kazao je Radonjić.

Autor je ukazao i na posebnost svih ličnosti koje se pominju u knjizi.

- Ako bih morao nekog posebno izdvojiti, odabrao bih nekoliko vrhunskih inženjera zbog njihovog života. Radosav Zeković je imao životni roman. Ostavio je Crnoj Gori graditeljsko nasljeđe za sva vremena. To su: zgrada stare vlade, hoteli „Bjelasica“, „Bjanka“, „Bijela Rada“, „Lokve“, „Rožaje“, „Komovi“, a hotel „Berane“ bio mu je diplomski rad – rekao je Radonjić.

Kana Radević je, prema riječima Radonjića, prije nego što je napunila 30 godina osvojila najviše što može da se osvoji.

- Dobila je Republičku nagradu za arhitekturu, Jugoslovensku nagradu i Trinaestojulsku nagradu – kazao je Radonjić. Što se tiče vjerskih objekata, kako je kazao, na njega je najveći utisak ostavila crkva na Katiču, na ostrvcetu naspram Petrovca.

- Podigao je čovjek brodolomnik u znak zahvalnosti, jer se spasio na toj hridi – rekao je Radonjić.

B. BAJIĆ

tvaralačka priča Deletić-Milačić se prisjeća da su učenici imali pozitivne reakcije na ovaj roman.

- Kada sam ih pitala šta je to što im se najviše dopada, oni su rekli: ,,Zato što razumijemo šta piše“. To je ono što svi mi moramo da uvidimo. Njima je najbliskije ono što je stvarano na njihovom podneblju – istakla je Deletić-Milačić.

ZAPISI

Lompar je kazala da je Sreten Asanović u katalogu Nacionalne biblioteke zastupljen sa 116 zapisa.

- Ovi zapisi se odnose, ne samo na njegove monografije, odnosno knjige proze, već i na članke koje je objavljivao u periodičnim publikacijama, kao i na članke koje su njemu

posvetili drugi autori. Ovaj izbor djela Sretena Asanovića ili djela o njemu nije kompletan zato što se elektronski katalog formirao od 2000. godine. Veliki broj djela crnogorskih autora još uvijek nije ušao u ovaj elektronski katalog zbog toga što je mali broj izvršilaca, bibliotekara, a fond je ogroman i nemjerljive vrijednosti. Taj veliki posao nam tek predstoji – kazala je Lompar. Đukić je kazala da je životna priča Sretena Asanovića jedinstvena na našim prostorima.

Ona je podsjetila da je Asanović prvu priču objavio u decembarskom broju Omladinskog pokreta, u kome je inače objavljivao filmske rezenzije i pisao rubriku iz života velikih ljudi.

A. Đ.

15

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta odgovorilo na pitanja Pobjede o izostanku Milice Nikolić sa konferencije UNESCO-a u Parizu

Vlada je imenovala kompetentnu delegaciju PODGORICA - Shodno aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, Milica Nikolić je u stalnom radnom odnosu u MPNKS i više godina unazad raspoređena na radno mjesto šefice-sekretarke Crnogorske nacionalne komisije za UNESCO. Shodno tome zaposlena vrši pripremu materijala za sjednice Nacionalne komisije, kao i druge sekretarske poslove propisane navedenim aktom, za potrebe Nacionalne komisije tj. predsjednika i članova – odgovoreno je Pobjedi iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta.

Podsjetimo, Pobjeda je u četvrtak objavila da je generalna sekretarka Crnogorske nacionalne komisije za UNESCO Milica Nikolić, inače minulih godina odgovorna za implementaciju niza međunarodnih projekata u oblasti prirodne i kulturne baštine, jedina generalna sekretarka iz svijeta koja nedavno nije prisustvovala 41. konferenciji UNESCO-a u Parizu. Na konferenciju su, u ime Crne Gore, otputovali ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić i v. d. direktora Uprave za sport Marko Begović. Nikolić za Pobjedu, podsjetimo, nije željela da komentariše ovaj presedan, ali ni nagovještaje da postoje trvenja između MPNKS i kancelarije UNESCO-a u Crnoj Gori, što je Pobjedi potvrđeno iz više pouz-

posleni za svoj rad odgovaraju starješini ovog resora – navode iz Ministarstva.

MLADI U FOKUSU

Ministarka Vesna Bratić govori na konferenciji UNESCO-a u Parizu

danih izvora, budući da joj je, kako je sama rekla, komunikacija sa medijima zabranjena.

PUNI DOPRINOS

Iz Ministarstva su za Pobjedu pojasnili da Milica Nikolić, budući na svoja zaduženja po sistematizaciji, nije mogla niti može vršiti poslove predsjednika i članova Nacionalne komisije koje je imenovala Vlada, već shodno opisu radnog mjesta na koje je raspoređena – sekretarske poslove za potrebe Nacionalne komisije.

Iz Ministarstva podsjećaju i da, shodno članu IV UNESCO Constitution, generalnu konferenciju čine predstavnici država članica organizacije, a Vlada svake države članice imenuje kompetentne delegate, koji se biraju nakon konsultacija sa Nacionalnom komisijom, ako je osnovana, ili sa obrazovnim, naučnim i kulturnim tijelima.

- S tim u vezi, Vlada Crne Gore je imenovala kompetentnu delegaciju za koju je cijenila da će dati puni doprinos u predstavljanju Crne Gore na 41. generalnoj konferenciji UNESCO-a u Parizu, što se i dogodilo – navodi se u saopštenju.

Iz Ministarstva su podsjetili da kancelarija za UNESCO nije nezavisna organizaciona jedinica koja funkcioniše samostalno i nije osnovana od međunarodnih subjekata.

- Kancelarija za UNESCO je organizaciona jedinica MPNKS, formirana aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta, koji je na predlog ovog resora donijela Vlada Crne Gore i ista vrši sekretarske poslove za potrebe Nacionalne komisije, ali i drugih subjekata. Dakle, kao i ostale organizacione jedinice MPNKS i ova Kancelarija vrši poslove propisane navedenim aktom o sistematizaciji a za-

Obrazlažući zašto je v. d. direktora Uprave za sport Marko Begović boravio na konferecniji u Parizu, iz Ministarstva je pojašnjeno da je „MPNKS predložilo Vladi kompetentne predstavnike, posebno što je Uprava za sport i mlade bila u obavezi da dostavlja upitnike ne samo Svjetskoj antidoping agenciji, već i UNESCO-u, što nije učinila, usljed čega je bilo neophodno da ministarka prof. dr Vesna Bratić i dr Marko Begović omoguće da Crna Gora zbog ovog propusta ne dobije negativan izvještaj, u čemu su i uspjeli“.

Kako su mladi posebno ranjivi u vremenu pandemije i promjene dinamike međunarodnih kretanja, navode iz Ministarstva, a naročito pitanje odlaska mladih, dobar dio konferencije, posebno sastanaka na marginama je posvećen upravo značaju saradnje Prosvjete, Uprave za sport i UNESCO-a.

- Dr Begović se sastao sa ambasadorkom za sport Republike Francuske Lorens Fišer, a ključne teme razgovora bile su sportsko-diplomatski forum u organizaciji CG, posjeta sportske ambasadorke Francuske Crnoj Gori u martu, kao i razmjena tridesetak mladih ljudi sa Školskim sportskim savezom Francuske – navodi se u odgovorima koje je MPNKS dostavilo redakciji Pobjede.

D. ERJAVŠEK

Predstavnici Filmskog centra u radnoj posjeti opštinama na sjeveru Crne Gore PODGORICA – Zastarjela tehnika i nepostojanje adekvatne opreme za prikazivanje filmova ključni su problemi kulturnih centara na sjeveru Crne Gore. To je konstatovano tokom sastanka direktorice Filmskog centra Crne Gore Aleksandre Božović sa predstavnicima centara za kulturu u opštinama Nikšić, Plužine, Šavnik, Žabljak, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane i Kolašin.

Kako se navodi u saopštenju Filmskog centra, glavni cilj radne posjete bila je analiza postojećeg stanja u kulturnim centrima Crne Gore, kao nosiocima prikazivačkih aktivnosti, te pronalaženje prikladnog načina za dalje inicijative koje će biti sprovedene u okviru programa digitalizacije bioskopa u Crnoj Gori.

Sastanak je, takođe, održan sa predstavnicima Inovaciono preduzetničkog centra „Tehnopolis“, na kom je bilo riječi o zajedničkim aktivnostima i projektima iz oblasti novih tehnologija, unapređenju infrastrukture i inovativnim pristupima i modelima za razvoj kinematografskog sektora.

- Tokom posjete, u većini navedenih gradova, konstatovana je nepovoljna situacija u prikazi-

Manjak adekvatne opreme kočnica za razvoj bioskopa vačkoj djelatnosti. Ona se prije svega odnosi na zastarjelu tehniku ili nepostojanje adekvatne opreme za prikazivanje, te na otežane uslove rada, naročito u zimskom periodu, koji se vezuju za infrastrukturne probleme samih objekata – navodi se u saopštenju.

Na sastancima se razgovaralo i o ostalim stimulativnim instrumentima i aktivnostima koji će od strane Filmskog centra biti realizovani u narednom periodu, a koji, između ostalog, uključuju i program putujućeg bioskopa (Mobile Cinema).

Predmet razgovora su, takođe, bili kadrovski kapaciteti centara za kulturu, sa posebnim fokusom na tehničko osoblje. Uz to, isplanirani su programi organizovanja radionica i predavanja koji će unaprijediti vještine i znanja u ovoj oblasti. Unapređenje sistema distribucije u Crnoj Gori kroz pronalaženje modela za stimulaciju i razvoj crnogorskih distributerskih kompanija,

Obilazak jedne od sala na sjeveru Crne Gore

takođe je bila tema razgovora, te jedan od prioriteta na kom će se raditi u narednom periodu.

Razgovaralo se i o zajedničkim inicijativama koje bi za cilj imale razvoj filmske publike, sa naglaskom na edukaciju djece i mladih.

- Nastavak digitalizacije bioskopa u Crnoj Gori, kao jedna od prioritetnih oblasti rada, stvoriće

uslove za razvoj lokalne kulture, zaštitu i promociju raznolikosti kulturnog izraza, te učinkovitu cirkulaciju crnogorskih audiovizuelnih djela širom zemlje.

Filmski centar Crne Gore je do sada učestvovao u digitalizaciji sala za prikazivanje filmova u Bijelom Polju, Kotoru, Baru, Cetinju i Ulcinju – navodi se u saopštenju.

R. K.

16

Hronika Podgorice

Subota, 20. novembar 2021.

Sajam rukotvorina, suvenira i hrane još danas u TC Siti mol

Od šalova i minđuša do umjetničkih slika I. MITROVIĆ

U centralnom atrijumu TC Siti mol posjetioci će još danas biti u prilici da biraju i kupe unikatna pletiva od prirodne vune, nakit od gline, drveta, poludragog kamenja, zatim prirodnu kozmetiku, umjetničke slike, domaći med, razne vrste sireva, masline i druge proizvode, koji su od juče izloženi u okviru Sajma rukotvorina i hrane.

Organizatorka sajma Ljiljana Novović, iz NVU Rukotvorci Crne Gore kazala je da se, od 10 do 22 sata, u skladu sa epidemiološkom situacijom na 14 štandova smjenjuje više od 20 izlagača. Članica Udruženja samostalnih umjetnika CG Lidija Marković, koja u Domu učenika i studenata radi kao pedagog - vaspitač i drži likovnu sekciju, izložila je umjetničke slike. Ovakve sajmovi, ističe, voli prvenstveno zbog dobre i opuštene atmosfere.

- Tu se družim sa rukotvorcima na skroman i suptilan način. Fino je danas krenulo, zadovoljna sam. Uvijek treba razmišljati pozitivno, pa i ako se ne zaradi previše, upoznaćemo se, razmijeniti iskustva – kazala je Marković.

Marija Aprcović, ispred brenda ,,Margo dizajn“, izložila je nakit od polimerne gline – minđuše, ogrlice,

Kad hobi dovede do savršenstva

Jedan od štandova na sajmu

prstenje… Navodeći da svoje rukotvorine najviše reklamira putem Instagram stranice, ona kaže da redovno posjećuje sajmove, te da planira da osnuje malu radionicu i prodavnicu.

Komade nakita, u zavisnosti od ve-

ličine i kompleksnosti izrade, prodaje po cijeni od sedam do 20 eura.

Tegla domaćeg meda iz Bratonožića kod Ranke Vidić mogla se kupiti za 12 eura.

- Med i propolis kapi uz domaći čaj

odlični su za jačanje imuniteta, posebno sada, kad hara ovaj opaki virus – poručila ja Vidić, koja redovno izlaže na sličnim sajmovima.

Usuret hladnim danima, posjetioci mogu izabrati i neki od unikatnih

Ručno rađene čestitke i novogodišnji ukrasi koje izrađuje za Natašu predstavljaju istinsko uživanje.

- Kad uđem u to more šarenih papira, onda ideje dolaze same od sebe. Sve čestitke su unikatne.

Ne umijem da napravim dvije iste, a kad ne mogu sebe da kopiram, kako bih onda nekoga drugoga – kazala je Nataša.

Posebnim alatom reže svaki djelić ovih svojevrsnih slagalica, koje potom kombinuje i sastavlja jedinstvene čestitke. Ističući da je izrada čestitki veoma zahtjevna, ona kaže da joj je za izradu jedne potreban jedan radni dan.

- Čestitke koštaju od četiri do pet eura. Tu su i ukrasi za jelke, set od 25 do 30 komada je 20 eura.

Ovo je hobi kojim se relaksiram, koji mi pomaže da se odmaknem od stvarnosti i radim za svoju dušu. Prvi put izlažem na sajmu.

Već sam nešto prodala – kazala je Nataša, uz napomenu da se ovim bavi već tri godine i da je stekla stalne mušterije.

šalova, kapa ili pletenih papuča kod Ljilje Vukadinović.

- Pape za djecu, heklane su od vune i premium akrila, kao i čiste vune. Cijena im je od šest do osam eura. Kape za djecu su šest-sedam eura, za odrasle od osam do 10, dok su šalovi od 12 do 15 eura – kazala je Vukadinović, uz napomenu da njene proizvode znatno više kupuju stranci, nego domaći posjetioci.

I.MITROVIĆ

Hronika Podgorice

Subota, 20. novembar 2021.

17

Susrete sa građanima gradonačelnik Ivan Vuković nastavio u Tološima Gradonačelnik Ivan Vuković, sa saradnicima, razgovarao je sa građanima iz Tološa o planu aktivnosti i investicionim prioritetima za narednu godinu.

Navodeći da je briga o Podgorici zajednička za građane i gradsku upravu, odnosno da samo skupa mogu graditi bolji i ljepši grad, Vuković je podsjetio da su na području mjesnih zajednica Tološi 1 i Tološi 2 u proteklom periodu realizovani projekti vrijedni nešto više od tri miliona eura. Među brojnim aktivnostima na izgradnji nove infrastrukture i rekonstrukciji postojeće, Vuković je izdvojio temeljnu sanaciju ulica Milana Raičkovića, Dr Blaža Raičevića, Knjaza Danila, Boška Buhe i Đura Čagorovića, zatim Partizanskog puta i Ulice SKOJ-a, kao i temeljnu sanaciju Bulevara Mihaila Lalića.

- Danas u ovom dijelu grada imamo najmoderniju sportsko-rekreativnu zonu u Podgorici, a mogu slobodno reći i u Crnoj Gori. Zaista, prostor u Tološkoj šumi je za ponos - kazao je Vuković, podsjećajući da je riječ o projektu realizovanom u partnerstvu sa ŽKK Budućnost Bemax, vrijednom 800.000 eura.

Građani su pohvalili angažman gradskih preduzeća na održa-

Mnogo je urađenog, slijede nove investicije Izgradnja škole Tokom sastanka mještani Tološa posebno su istakli izgradnju zgrade za osnovnu školu na koju se čekalo decenijama i iskazali zahvalnost porodici Ubović na donaciji, kao i gradonačelniku na njegovom angažmanu.

- Zaista smo ponosni na izgradnju škole u Tološima. To je jedan od ranijih zahtjeva stanovnika ove mjesne zajednice koji je, zahvaljujući vrijednoj donaciji porodice Ubović, gotovo u potpunosti ispunjen. Radovi se odvijaju planiranom dinamikom i taj objekat ćemo našoj đeci predati na upotrebu u septembru 2022. godine. Jednako je važno i to što dobijamo jednu lijepu multifunkcionalnu dvoranu i na taj način bitno unapređujemo kvalitet života u Tološima - kazao je Vuković.

Sastanak u Tološima

vanju čistoće, zelenih površina, rekonstrukciji rasvjete, izgradnji vodovodne infrastrukture i

izdvojili izgradnju vodovodne mreže u neformalnom naselju Gornji Vranići, za koju je Glav-

Završena sanacija Ulice Goce Delčeva, mosta preko Savinog potoka i obližnjih ulica

ni grad obezbijedio 160.000 eura, omogućivši snabdijevanje vodom za oko 500 doma-

ćinstava. Istaknuto je da je na nedavno upućenu inicijativu za uklanjanje deponije u Vranićima, Glavni grad donio odluku da tu površinu ogradi i formira uređeni prostor, te da će ti radovi početi već iduće sedmice. Kao jedan od prioriteta za narednu godinu građani su predložili i rekonstrukciju Ko-

torske ulice i dobili uvjeravanje da će Glavni grad sprovesti neophodne aktivnosti i udovoljiti tom zahtjevu ukoliko se postigne dogovor na nivou lokalne zajednice. Gradonačelnik je i ovoga puta pozvao građane da svoje zahtjeve upute MZ kako bi oni bili proslijeđeni Glavnom gradu na razmatranje.

I. M.

Glavni državni arhitekta izvršio procjenu stanja i posljedica nastale štete na objektu vrtića ,,Dragan Radulović“

Još se ne zna kada će se Konačno u funkciji mališani vratiti u svoj vrtić jedna od najvažnijih raskrsnica u Maslinama Juče je obilježen završetak sanacije jedne od najznačajnih saobraćajnica u Maslinama, Ulice Goce Delčeva, kao i mosta na Savinom potoku i nekoliko okolnih ulica.

Gradonačelnik Ivan Vuković istakao je da je Ulica Goce Delčeva konačno dobila potpuno novo ruho, da danas izgleda lijepo i prilagođena je potrebama ljudi koji žive u ovom dijelu Podgorice.

- Zahvaljujući investicijama naših privrednih društava Putevi i Vodovod i kanalizacija, ovu ulicu smo temeljno sanirali u dužini od 610 metara. Obnovili smo asfaltnu podlogu, izgradili nove trotoare, a u posljednjoj fazi u onom dijelu ulice gdje je nedostajala ta infrastruktura, izgradili mrežu atmosferske i fekalne kanalizacije. Ukupna vrijednost ovog projekta je 270.000 eura i vrlo je važan jer ovu saobraćajnicu koristi veliki broj naših sugrađana i to je bio jedan od zahtjeva koji je prema nama delegiran u prethodnom period - istakao je Vuković.

On je podsjetio da je privredno društvo Vodovod i kanalizacija izgradilo i novu mrežu fekalne kanalizacije u susjednoj ulici, Desete crnogorske brigade, u dužini više od 200 metara, čime je riješen veliki problem građana koji žive u toj ulici.

Gradonačelnik je istakao i važnost završetka radova na mostu preko Savinog potoka i raskr-

Riješeno još jedno saobraćajno usko grlo

snice ulica Skopske, Sarajevske, Carev laz i Đulje Jovanova. Riječ je o važnom čvorištu lokalnih saobraćajnica i radovima koji su nedavno završeni.

- Most se nalazio u lošem stanju i bio krajnje neuslovan, kako za vozače, tako i za pješake. Međutim, zahvaljujući projektu naše Agencije za izgradnju i razvoj, taj dio Maslina izgleda potpuno drugačije. U kontinuitetu smo se trudili da unapređujemo stanje komunalne infrastrukture u ovom i u svim djelovima grada i mislim da su rezultati vidljivi - istakao je Vuković.

Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Srđan Raičević kazao je da je pored rekonstrukcije mosta urađena kompletna infrastruktura u obližnjim ulicama.

- Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice je u prethodnom periodu pristupila rekonstrukciji raskrsnice ulica Skopske, Đulje Jovanova i Sarajevske, a u okviru rekonstrukcije te raskrsnice urađen je most širine šest metara sa obostranim trotoarima od po 1,5 metar, ukupne dužine pet metara. Osim rekonstrukcije mosta preko Savinog potoka, rađene su i ulice Skopska, Sarajevska, Carev laz i Desete crnogorske brigade. U ovom dijelu smo napravili atmosfersku, fekalnu i TK kanalizaciju i vodovod. Ukupna sredstva koja su izdvojena za ovaj projekat iznose oko 250.000 eura - kazao je Raičević, iskazujući zahvalnost građanima na razumijevanju tokom izvođenja radova.

H. P.

Glavni državni arhitekta Mirko Žižić juče je posjetio vrtić „Dragan Radulović“, u kojem je u nedjelju 7. novembra došlo do havarije, odnosno pucanja vodovodne cijevi u tehničkoj prostoriji objekta na Starom aerodromu.

Iz JPU ,,Đina Vrbica“ saopšteno je da je Žižić tokom posjete izvršio procjenu činjeničnog stanja i posljedica načinjene štete na objektu.

- Konačni izvještaj ovlašćenih lica je u postupku izrade i biće sačinjen nakon kompletiranja dokumentacije od strane svih izvođača koji su učestvovali pri gradnji VJ „Dragan Radulović“ – navedeno je u saopštenju JPU ,,Đina Vrbica“.

Kako dodaju, Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta je preko tima stručnjaka, koji je formiran povodom situacije u VJ „Dragan Radulović“, u nekoliko navrata izvr-

šilo inspekcijski nadzor u cilju utvrđivanja stepena oštećenja na objektu.

- Resorno ministarstvo se obavezalo na sanaciju posljedica načinjene štete i angažovanje licenciranih izvođača radova.

U toku je postupak utvđivanja nepravilnosti i propusta prilikom izrade projekta, izvođenja radova, kao i primanja istih od strane odgovorajuće komisije, koju je imenovalo prethodno ministarstvo, kako bi se utvrdilo postojanje eventualne lične i kolektivne odgovornosti. Izvještaj Komisije je još u fazi izrade – naveli su iz JPU ,,Đina Vrbica“.

Naglasili su i da menadžment „Đine Vrbice“ još nema precizne informacije kada će u vrtiću „Dragan Radulović“ ponovo biti nastavljena uobičajena realizacija ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog rada.

- Još uvijek nije poznat početak radova, kao ni vremenski

rok neophodan za saniranje nastale štete. O daljim planiranim i realizovanim koracima, javnost će biti pravovremeno informisana – poručili su iz te ustanove.

Nakon što je u vrtiću „Dragan Radulović“ došlo do havarije, mališani iz te vaspitne jedinice borave u vrtićima „Jelena Ćetković 1“, „Jelena Ćetković 2“ i „Đina Vrbica“. Do pomenute havarije došlo je usljed pucanja vodovodne cijevi koja je poplavila cjelokupnu elektro-instalaciju, smještenu u službenoj prostoriji objekta.

Pravovremenom reakcijom uprave vrtića poplava je zaustavljena, ali je ipak nastala velika šteta na objektu. Menadžment JPU „Đina Vrbica“ tada je negirao postojanje bilo kakve lične odgovornosti, budući da je, kako tvrde, bilo preduzeto apsolutno sve što je bilo u njihovoj moći i nadležnosti.

I. MITROVIĆ

18

Sportski miks

Arena

Subota, 20. novembar 2021.

Koš Nemanje Gordića i definitivno nije priznat, barski klub zvanično eliminisan iz daljeg takmičenja u Evrokupu

Vječni zvuk kapitena Nulta pozitivna. Bilo je nestvarno kada je na Vajber grupi crnogorskih trenera, prekjuče „raširena“ informacija da je neophodna krv, nulta pozitivna grupa, jer se Dragan Ivanović, nalazi u teškom stanju. Svi koji su poznavali Dragana znali su kako tih 66 godina djeluju relativno i rasterećeno za nekoga ko živi zdravo, organizovano, za nekoga ko je ,,i dalje u patikama“.

Dragan je bio plejmejker i kapiten Budućnosti ali isto tako i plejmejker svoga života u kojem su sve organizovane akcije i „napada“ i „odbrane“ bile dovoljno puta uvježbane i u pravom trenutku postavljene...

U hronologiji važnih crnogorskih košarkaških godina, svoje istaknuto mjesto zauzima i 1976. godina, kada su braća Dragan i Duško Ivanović, rodno Bijelo Polje zamijenili Titogradom a dres Jedinstva dresom Budućnosti. Tako je nastao jedan od ugaonih temelja razvoja i utemeljenja Budućnosti ali i crnogorske košarke koji se zvao – braća Ivanović. Znao je Dragan da komentariše da svako ko na terenu ima dvojicu braće, ima na neki način igrača više. I kod fudbalske „jedanaestorice“ a tek kod košarkaške „petorke“...

Sezone braće Ivanović zajedno sa Antićem, Rakočevićem, Bojanićem, Vujačićem, Garićem, Đurovićem, Milatovićem, Šćepanović, Šutulovićem, kasnije mladim Paspaljem i ostalima bile su sezone kada je prvoligaška titogradska košarka, u tada najjačoj klupskoj ligi Evrope, počinjala da bude navika. Bilo je sezona grčevite borbe za opstanak gdje se Prva liga „čuvala“ u posljednjoj utakmici ali i trećeg mjesta i plasmana u Kup Radivoja Koraća...

Sve teške i važne sezone i utakmice, imale su dvije

konstante – punu i uzavrelu „Moraču“ i smirenog kapitena i pleja Dragana Ivanovića.

Dragan je donosio ono što je nekada najpotrebnije groznici košarkaške igre – smirenost i sigurnost. Njegov karakter i samopouzdanje, nastali pravilom da treninga nikada nije dosta, imali su moć da tu sigurnost prenesu na saigrače, na trenera, na publiku. Znalo se da će najviše lopti „potrošiti“ i to nakon Draganovih asistencija, Duško, Poli, Nikola, Paljo ali isto tako se znalo da će košarkaška inteligencija kapitena naći put do pobjede i kada šuteri zastanu.

Doživljavali smo ga kao čovjeka, košarkaša, trenera, organizatora koji uvijek ima i nalazi rješenje. Bio je daleko od ponekada naviknute improvizacije okruženja. Oslanjao se na svoj rad, struku, obrazovanje, porodičnu tradiciju. Nametao je svoja pravila kojim je uvijek davao više nego što je tražio.

Precizno, tačno ali i razumljivo i solidarno kada treba...

Odgovornost kapitena je uspješno prenosio i u obavezama nakon završetka igračke karijere. I u omladinskom pogonu Budućnosti i na klupi Ibona i u svom KK Morača i naravno u Ministarstvu sporta đe je bio pravnički zastupnik svih klubova kojima je trebao pravni savjet i usmjerenje...

Košarka je taman pola vijeka u Draganu Ivanoviću imala organizovanog, odanog zaljubljenika. Njegova zaostavština će i dalje „odskakati“ košarkaškim parketima. Zdravo lice, komanda pogledom i asistencija u pravom trenutku...

I onda kapitenski – ajmo da branimo...

I odbranio je sve. Traje i čuje se ono njegovo, učestalo plejmejkersko „spuštanje“ lopte.

Taj zvuk lopte kao glas istorije i kao potvrda trajanja jedinstvenog tandema košarke i ljudskosti – braće Ivanović.

Dražen DRAŠKOVIĆ

Izvučeni parovi osmine finala Kupa Crne Gore

Derbi na Cetinju PODGORICA – U prostorijama Košarkaškog saveza Crne Gore juče su izvučeni parovi osmine finala Kupa Crne Gore za seniore. Derbi će se igrati na Cetinju, gdje će Lovćen dočekati SC Derbi.

Sastaju se još Milenijum Kodio – Teodo, Pljevlja – Podgorica, Podgorica 2 – Primorje,

Montenegro – Sutjeska i Jedinstvo 1950 – Ibar U osmini finala se igra jedan meč, a planirano je da se dueli igraju 7. i 8. decembra.

Pored šest pobjednika osmine finala, četvrtfinale će još igrati Mornar Barsko zlato i Budućnost Voli.

Trofej u Kupu brani Budućnost Voli.

S. J.

PODGORICA – Dogodilo se ono što je trener Barana Mihailo Pavićević i najavio u razgovoru za Pobjedu Mornar Barsko zlato je meč sa Iraklisom u Solunu izgubio greškom sudija, koje nijesu svirale silaznu putanju, odnosno koš nakon šuta Nemanje Gordića u posljednjoj sekundi utakmice, ali FIBA (odsjek Evropa) nije prihvatila žalbu crnogorskog vicešampiona, za koju je saopštila da je neosnovana, uz napomenu da žalba na ovu odluku nije moguća.

Kako je navedeno u obrazloženju Svjetske košarkaške federacije, koje je potpisao izvršni direktor Kamil Novak, razlog za žalbu koji je podnio barski klub nije među tri zbog kojih se ekipa može žaliti prema zvaničnom pravilniku!

Ovakva odluka, objasnili su iz FIBA, uslijedila je nakon pregleda izvještaja delegata, izjava sudija, izjave generalnog menadžera Mornara Lazara Pavićevića i konsulta-

cija sa sudijskom komisijom. ,,Odluke koje se odnose na pravila igre na terenu ne spadaju u jedan od slučajeva/razloga za žalbu“, objasnili su iz FIBA Evropa u odgovoru na žalbu Mornara.

U istom dopisu, FIBA je konstatovala grešku sudija, od čega Mornar nema nikakve koristi.

- Sudije su nedvosmisleno napravile grešku. Sudijama i sudijskom odjeljenju je žao zbog greške koja se desila.

Sudije će snositi posljedice shodno nivou značaja greške koji su napravile - navodi se u objašnjenju.

Kako je saopšteno, zbog svih okolnosti, FIBA Evropa neće Mornaru naplatiti taksu za podnošenje žalbe u iznosu od 1.500 franaka.

Utakmica u Solunu je, tako, registrovana rezultatom 83:82, što znači da Mornar neće nastaviti takmičenje u FIBA Evrokupu, jer je u grupi E završio na trećem mjestu, sa

dvije pobjede i četiri poraza.

Podsjećanja radi, Mornar je na terenu zaslužio da prođe, jer je koš Gordića, praktično, uz zvuk sirene bio regularan.

Plej Barana u išao na polaganje u posljednjem napadu, položio je loptu koja je dotakla tablu, nakon čega je izblokiran. Umjesto da sviraju silaznu putanju, sudije su blokadu Kuzeloglua okarakterisale kao regularnu, i time dodijelile pobjedu Iraklisu, prvu u grupi.

Uzaludni su bili protesti Barana nakon meča, odluka sudija je ostala konačna.

- Nisam optimista po pitanje žalbe Fibi, jer znate kako to ide, iako je ta odluka direktno odlučivala o pobjedniku.

U svakom normalnom takmičenju treba da se postupi po pravilima, nezavisno od toga ko je napravio grešku.

Treba da se ispravi greška, to je sportski. Čekamo da vidimo šta će Fiba da odluči, ali je sve više nego očigledno, situacija je čista kao suza – kazao je za Pobjedu Mihailo Pavićević, dan nakon meča u Solunu.

S. J.

SBbet Prva liga za rukometaše (8. kolo)

Budvani na ispitu u Pljevljima Rukometaši Budvanske rivijere su ubjedljivim trijumfom u derbiju sa Lovćenom (33:24) već poslije šest kola napravili ogroman korak ka osvajanju titule u Prvoj crnogorskoj ligi, budući da su dva tima daleko iznad konkurencije.

Teško je očekivati da bi sastav Dejana Dragnića mogao negdje da se ,,oklizne“, ali ako postoji gostovanje pred koje mora da bude oprezan, onda je to večerašnje u Pljevljima.

Rudar je klub koji godinama radi najbolje stvari za crnogorski rukomet - pruža šansu mladim igračima, otvara im vrata jačih liga i pravi igrače za reprezen-

RSCG

IN MEMORIAM: Dragan Ivanović (1955–2021)

FIBA priznala grešku sudija, ali odbila žalbu Mornara kao neosnovanu!

Nebojša Lakić, bek Budvanske rivijere

taciju, pa je razumljivo zašto Budvani uvjeravaju da neće biti opuštanja.

- Nemamo što da krijemo, ovaj meč nam dolazi u vrlo nezgod-

no vrijeme. Gostujemo ekipi koja veoma dobro igra na domaćem terenu. Očekuje nas ozbiljan test našeg karaktera i pokušaćemo da ozbiljnim ta-

kmičarskim pristupom nastavimo niz koji smo napravili. Kadrovska situacija se nije mnogo promijenila, i dalje imamo problema sa povredama igrača, ali ne želim da u tome tražimo alibi. Ko god da izađe na teren mora da pokaže zbog čega nosi dres Budvanske rivijere jer naš cilj je jasan - izjavio je bek Budvanske rivijere Nebojša Lakić za RTV Budva.

Lovćen će poslije lekcije u Budvi kao domaćin igrati s Danilovgradom, četvrtoplasirana Budućnost Podgorica blagi je favorit na svom terenu protiv osmoplasiranih Berana 1949, dok će Komovi na gostovanju Sutjesci imati priliku da upišu drugi trijumf.

Stefon Kari u Klivlendu ubacio 40 poena, Denveru nedovoljan odlični Jokić Golden Stejt Voriorsi su učvrstili poziciju NBA tima sa najboljim učinkom u sezoni, pobjedom u gostima Klivlend Kavalirsima 104:89 – sa 40 poena slavnog beka Stefona Karija. ,,Ratnici“ su ostvarili savršen preokret u posljednjoj četvrtini, koju su riješili u velikom stilu 36:8. Kari je naravno bio centralna figura meča: šutirao je 27-15 iz igre, od čega trojke 16-9, a imao je i šest asistencija i četiri skoka.

Tim koji sada ima sjajan skor 132 je sveukupno odigrao dobar

Savršen finiš NBA lidera

timski meč, Nemanja Bjelica je sa klupe imao učinak od 14 poena, po tri skoka i asistencije, krilo Vigins dodao je 12 poena. Interesantan skor na meču u Klivlendu ostvario je slavni krilni centar Drejmond Grin: pored četiri poena (samo tri šuta iz igre, dva realizovana) i dva skoka, imao je čak 14 asistencija.

Denver (9-6) je razočarao porazom na svom terenu 103:89 od Filadelfije (9-7), koja je i dalje

oslabljena neigranjem startnog centra i najboljeg igrača Embida.

Prva zvijezda Denvera Nikola Jokić je pored 30 poena (dobar šut iz igre 17-10) imao deset skokova i sedam asistencija, ali još jednom se pokazalo da nema pravu podršku, pogotovo kada su igrači spoljne linije u pitanju.

Filadelfija je odigrala odličan timski meč, plejmejker Maksi upisao je 22, bek Kari 20 a krilo Heris 17 poena.

Majami (11-5) je novi lider Istočne konferencije, u direktnom duelu za vrh savladao je Vašington (10-5), na svom terenu 112:97. Pobjeda je bila potpuno rutinska uz vođstvo tokom cijelog meča i sjajno izdanje slavnog beka Džimija Batlera, koji je pored 32 poena imao pet asistencija.

Vašington je standardno predvodio bek Bil sa 30 poena, šest skokova i pet asistencija, krilni centar Kuzma je dodao 19 poena i 13

Subota, 20. novembar 2021.

Arena

Sportski miks

19

Košarkaši Budućnost Volija večeras (21) gostuju Partizanu u derbiju devetog kola Admiralbet ABA lige PODGORICA – Još se prepričava prošlogodišnja pobjeda košarkaša Budućnost Volija u Beogradu protiv Partizana (101:99). Na sajtu ABA lige je, kroz najavu večerašnjeg derbija, postavljen video koji podsjeća na posljednjih devet sekundi drugog produžetka.

Prije nešto više od 12 mjeseci, u rijetko uzbudljivom meču punom preokreta, Kodi Miler Mekintajer, je poslije ,,step-beka“, pogodio trojku preko Nikole Ivanovića na 1,3 sekunde prije kraja, za vođstvo domaćih od 99:98, kada se činilo da je Partizan na korak od pobjede. Međutim, tadašnji trener ,,plavih“ Petar Mijović je na tajm-autu nacrtao savršenu akciju za Danila Nikolića koji je iz teške pozicije magično pogodio za veliku pobjedu i slavlje gostiju.

Godinu kasnije, Partizan i Budućnost Voli večeras (21 čas) igraju derbi u drugačijim okolnostima. Prije svega jer na parketu, u dresu Budućnosti, neće biti prošlosezonskog junaka Danila Nikolića, koji se još oporavlja od operacije sredinom septembra u Istanbulu, nakon što je nekoliko dana prije toga kolabirao na treningu.

Uz to, za razliku od lani, kada su dva velika rivala igrala već u drugom kolu ABA lige, i to bez prisustva publike (zbog kovid pravila) u hali sportova ,,Ranko Žeravica“, današnji meč će se igrati u devetom

Raspored Danas 17.30 - Budućnost PG - Berane 1949 17.30 - Rudar - B. rivijera 18.00 - Lovćen - Danilovgrad 20.00 - Sutjeska - Komovi Poneđeljak 19.00 - Brskovo - Jedinstvo 19.00 - Mornar 7 - Partizan 1949

Tabela 1. B. rivijera

7

7 0 0 232:171 14

2. Lovćen

7

6 0 1 219:152 12

3. Partizan

7

5

1

1 193:182 11

4. Budućnost

7

4

1

2 170:158 9

5. Rudar

7

3 2 2 164:167 8

6. Brskovo

7

3

7. Jedinstvo

7

3 0 4 184:181 6

1

3 182:189 7

8. Berane

7

3 0 4 175:187 6

9. Mornar

7

3 0 4 178:197 6

10. Komovi

7

1

1

5 173:190 3

11. Danilovgrad 7

1 0 6 188:242 2

12. Sutjeska

0 0 7 164:206 0

7

U poneđeljak se igraju dva meča - Brskovo će dočekati Jedinstvo, dok će se u Baru sastati Mornar 7 i Partizan 1949.

Ne. K.

skokova. ,,Čarobnjaci“ nijesu mogli da odgovore na čvrstinu rivala.

Rutinsku pobjedu 119:103 na svom terenu ostvarila je Juta (10-5), protiv Toronta (7-9), u meču u kom je pokazala u kojoj mjeri ima kvalitetne opcije sa klupe.

Mičel i Gej ubacili su po 20, O’Nil 16 a Gober 14 poena uz 11 skokova, za ekipu koja je imala sedam igrača sa dvocifrenim učinkom. Niko u timu Jute nije odigrao preko 30 minuta na ovoj utakmici. Za kanadsku ekipu, bek Trent je postigao 31 poen, a bek Vanflit 24 poena. Prednost Jute u skokovima bila je čak 46:35.

S. S.

Hrabro na favorita Obradović: Igramo protiv tima koji igra izvanredno Trener Partizana Željko Obradović je kazao da je ovo izuzetno važna utakmica za njegovu ekipu.

- Igramo protiv tima koji igra izvanredno, posljednju utakmicu, prije par dana, su odigrali fenomenalno protiv Cedevita Olimpije. Imaju kvalitet na svim pozicijama, znaju da igraju bez obzira što su im falili neki igrači. To pokazuje snagu tima koju imaju i način na koji igraju, a za to je sigurno zaslužan moj kolega, naš bivši trener, Aleksandar Džikić. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem navijače da dođu i podrže ekipu.

Da u jednoj pravoj fer i sportskoj atmosferi dočekamo naše prijatelje iz Podgorice i da to bude jedna košarkaška utakmica u kojoj će svi uživati – rekao je Obradović, uz nadu da će svi igrači biti spremni za meč.

kolu regionalnog takmičenja, u ,,Štark areni“, gdje domaćin očekuje veliku podršku sa tribina. Partizan je ove sezone prosječno kod kuće gledalo 5.240 gledalaca (u Evrokupu prosječno 5.987, u ABA ligi 4.493).

Najzad, ,,crno-bijeli“ ovaj duel protiv Budućnosti dočekuju znatno drugačije u odnosu na prošlu sezonu, sa drugačijom, jačom ekipom, te, prije svega, sa najvećim pojačanjem na klupi u liku Željka

12-4

je skor u pobjedama u ABA ligi u korist Partizana kada su u pitanju mečevi u Beogradu

Obradovića, najtrofejnijeg evropskog trenera svih vremena. Sa druge strane, osim Danila Nikolića, Budućnost

u Beograd stiže bez trojice igrača iz rostera, Vilija Rida, Dragana Atića i Igora Drobnjaka, ali sa željom da, energijom i borbenošću, potvrdi dobru formu u ovoj sezoni.

- Naš sljedeći protivnik u regionalnoj ligi je u svojim ambicijama vrlo jasan, povukli su poteze koji to nedvosmisleno potvrđuju. Kvalitet njihovog sastava je činjenično stanje, rade pod vođstvom trenera kojeg žele sve ekipe, to je valjda svima jasno. Znamo

da nas čeka teška i zahtjevna utakmica, pred najvećim brojem navijača pred kojima ćemo igrati ove sezone – kazao je trener Budućnost Volija Aleksandar Džikić.

Pobjedom protiv Zadra u ABA ligi i sjajnim i ubjedljivim trijumfom u Evrokupu protiv Cedevita Olimpije (91:60), Podgoričani su prekinuli niz od dva poraza (Mega, Venecija), a u Beograd stižu sa skorom 6-2, uz pobjedu manje od Partizana, koji je prvi poraz u regionalnom takmičenju doživio u prethodnom kolu, u derbiju sa Crvenom zvezdom. Dolaze sa nekoliko

igrača koji igraju u odličnoj formi, poput Džastina Kobsa, Petra Popovića, Džejkoba Vajlija…

- Nesporno je da je Partizan veoma kvalitetna ekipa, sa jakim pojedincima. Poznati su nam, gledali smo njihove utakmice iz ove sezone. Igraju agresivno na oba kraja terena, i moramo biti spremni na izuzetno zahtjevnu utakmicu. kako fizički, tako i taktički i mentalno. Iskoristili smo dan nakon Cedevita Olimpije da se odmorimo i sigurno ćemo biti spremni za subotnju utakmicu – rekao je bek ,,plavih“ Petar Popović.

S. J.

Podgoričke rukometašice, u posljednjem ovogodišnjem meču LŠ, dočekuju vicešampiona Večeras (18h): Budućnost Bemax - Brest

Nadu im niko ne može uzeti

PODGORICA - Budućnost Bemax će danas protiv Bresta po prvi put u Ligi šampiona nastupati bez ljevorukog beka. Valeriju Maslovu čeka pauza nakon što je prošle sedmice u Francuskoj doživjela povredu ruke, a početkom sezone crnogorska reprezentativka Katarina Džaferović morala je na operaciju prednjih ukrštenih ligamenata.

Zbog novnonastale situacije Bojana Popović će srednje i desne bekove rotirati na osjetljivoj poziciji, a šansu će, ako se steknu uslovi, dobiti Jelena Vukčević (2004. godište) koja je iz Rudara (filijala ,,plavih“) prekomandovana u prvi tim.

Mlada igračica je potencijal, a uz to je i ljevoruka, pa bi možda i mogla da pomogne u posljednjem ovogodišnjem meču.

DEBITUJE JELENA VUKČEVIĆ

Kako odgovoriti tom izazovu - neigranju desnog beka, je li spremna taktika? Bojana je imala odgovor: - Svi bekovi će po malo preuzeti tu ulogu, jer konkretno desnog beka nemamo. Čak ćemo u sastavu uvrstiti Vukčević i nadam se da će dobiti šansu da upiše prvi nastup u Ligi šampiona.

,,Plave“ su bez pobjede u grupi A, bile su blizu u duelima sa Brestom i FTC-om, a sa dobrim izdanjima krenuli su od ruskog Rostova (4. kola).

- Želja nam je bila da rastemo iz utakmice u utakmicu. Mislim da se to dešava, svjesni da je i za to potrebno vrijeme zbog samog procesa. Bitna je stvar kada se djevojke na terenu razumiju i funkcionišu. Svjesni smo, naravno, da u nekim važnim momentima, a zbog izbora rotacije i neiskustva, dolazi do pada koncentracije, samim tim i do promašaja.

Znamo, takođe, da je tanka linija između uspjeha i neuspjeha, a naša mlada ekipa lako, zbog

Danas GRUPA A 16. 00 – Bukurešt - FTC 16.00 – Rostov - Podravka 18.00 – Budućnost Bemax - Brest GRUPA B 16.00 – Krim - CSKA 18.00 – Kastamonu - Đer 18.00 – Vajpers - Odenze

svega, a najviše neiskustva, u žurbi da stigne minuse lako ulazi u greške. Na tome radimo, djevojke pokušavaju da isprave greške i mislim da su u dobrom dijelu digle nivo igre. Prije svega u nekim momentima trezvenije i pametnije donose odluke na terenu. Smatram da su u Brestu pokazale, većim dijelom utakmice, kvalitetnu igru.

DOBAR RITAM

Zbog peha u Francuskoj Budućnost je ostala tanka na desnom beku. Ali su djevojke, upravo sa favoritom u Francuskoj, pokazale da i želja može biti iks faktor.

- Imali smo peh, žao mi je Lere, od nje sam i najviše očekivala u ova dva meča jer je vidan bio pomak. Mislim da se nije povrijedila da bi meč bio baš pravi, čak i možda smo mogli da iznenadimo. Sada znamo da Leru čeka pauza, moramo se prilagoditi tom nekom načinu igre bez lijeve ruke na desnom beku. Neće biti jednostavno, očekujem teži meč kod kuće od onoga u

Brestu, jer je ekipa tada, kada se Lera povrijedila, a što je bilo šokantno, dobila dodatnu energiju. Iskreno se nadam da će sa dobrom energijom krenuti u novi duel, da će pokazati zube i da neće dozvoliti da rival, u našoj dvorani, diriguje igrom.

Budućnost ima još nekoliko igračica koje sa tribina gledaju utakmice - očekuje se povratak golmanke Armel Antigre i beka Andrijane Popović. Ali i pored problema, čini se da su Bojana i igračice uhvatile dobar ritam.

- Od Rostova smo našli koncepciju igre i probali smo da svaki igrač da doprinos i mislim da su djevojke rasle zajedno. U početku je sve bilo šokantno, ali ne i ne iznenađujuće. Sada smo se stabilizovali i imamo perspektivu, ali sve to je baš dug proces i prosto je teško pričatiti. Moja želja je bila, a nijesmo imali ljeto za rad na raspolaganju, da napadnemo prva dva rivala - Podravku i Borusiju. Nijesmo uspjeli, jer su se pokazali kao kvalitetni protivnici. Sada moramo čekati šansu i u drugom dijelu da nađemo ritam, s nadom da će svi biti zdravi i da će se Lera vratiti u važnim utakmicama.

Duel u ,,Bemax areni“ zakazan je za 18 časova.

A. M.

Arena

20 Fudbal IN MEMORIAM

Preminuo Petar Šanjo Ljumović Bivši fudbaler OFK Titograda, igrač i dugogodišnji trener Budućnosti, Petar Šanjo Ljumović, preminuo je u 83. godini.

Ljumović je nosio dres Titograda, gdje je i počeo trenersku karijeru, nekoliko mečeva odigrao je za Budućnost u koju je došao 1984. i narednih 19 godina ostao kao koordinator mlađih selekcija, trener prvog tima i trener u omladinskoj školi...

- Šanjo je prije svega bio iz fudbalske porodice, jer su njegova braća Cvetko i Vlatko bili odlični fudbaleri. Po završetku karijere je počeo u omladincima OFK Titograda, da bi prvi trener postao 1971. taman kada sam se ja priključio timu vrativši se iz vojske - kazao je za sajt Budućnosti Janko Miročević.

- Bio je nevjerovatno talentovan trener, predviđala mu se blistava karijera, a koliko je bio posvećen, koliko je znao o fudbalu na raznim seminarima u Jugoslaviji su ga nazivali ,,mali Miljan“. Sa Titogradom je imao rezultate i bio je uspješan trener. Radio je petnaestak godina u kontinuitetu kao prvi trener OFK Titograd - dodao je Miročević. Šanjo Ljumović je 1984. godine postavljen za trenera Budućnosti umjesto Milutina Miša Folića.

- Vodio je brigu o svemu, davao se maksimalno, bio posvećen djeci. Nevjerovatan čovjek sa nevjerovatnom energijom za fudbal - rekao je Miročević.

Ljumović je obavljao posao skauta. Imao je oko i istanačan osjećaj za mlade igrače. Znao je da prepozna talenat gledajući fudbal na ulici, poligonu, ispred zgrade. Aleksandar Nedović, Ardijan Đokaj, Goran Perišić - samo su neki od igrača koje je trenirao i selektirao legendarni Šanjo.

- To je čovjek koji me je pronašao i koji mi je bio prvi trener - rekao je Nedović, sadašnji šef stručnog štaba Budućnosti.

- Naravno da me najljepša sjećanja vežu za njega, bukvalno me je pronašao na poligonu Sportskog centra ,,Morača“ i

Druga liga, 17. kolo

Fenjeraš Zeta vjeruje da može da iznenadi Budućnost na ,,Trešnjici

Ne pobjeđuje uvijek PODGORICA - Nekad su igrali derbije za titulu, a sada ih razdvaja 18 bodova - Zeta u 15. kolu Telekom 1. CFL dočekuje Budućnost kao autsajder i jedini tim bez pobjede u prvenstvu.

odveo me na prvi trening Budućnosti. Bio je stari stadion, stare tribine i to je za mene bilo sve. Kao da sam osvojio svijet. Širio je toplinu svuda oko sebe, znao je svima da nam priđe, usadio nam je ljubav prema fudbalu i Budućnosti.

Uradio je velike stvari za nas igrače, ali i za Budućnost - poručio je Nedović.

Kada više nije želio da trenira prvi tim, Ljumović se maksimalno fokusirao na mlađe kategorije.

Kroz njegove ruke prošle su razne generacije - između ostalih Mirko Ćiro Raičević, Rade Petrović, Nikola Vukčević, Goran Burzanović, Marko Mugoša, Balša Božović, Ivan Giga Vuković...

- Čika Šanjo je za sve nas bio bukvalno drugi otac. Uveo nas je u Budućnost, bio nam prvi trener uz Janka i Tonka Miročevića čiju smo školu fudbala pohađali. Uvijek je bio za sve klince tu, ponašao se kao drug prema nama, bio vrhunski pedagog - govori Balša Božović, čija je generacija pjetlića sa Šanjom Ljumovićem 1997. godine osvojila prvenstvo Jugoslavije u Kladovu.

Ljumović je 2003. godine doživio moždani udar, koji ga je onemogućio da dalje stvara.

- I kada se desilo to što se desilo, bio je uz nas. Naravno, nije mogao da nas trenira, ali je bio sa strane, gledao nas i pratio stalno sa tribina. Stvarno smo mu svi zahvalni na svemu što je učinio za nas - većina igrača je došla do prvog tima, neki bili i reprezentativci - poručio je na kraju Balša Božović, nekadašnji prvotimac Budućnosti, a sada trener pjetlića u podgoričkom klubu.

R. A.

Raspored

Lider na ispitu

DANAS B.POLJE: Jedinstvo - Igalo RADANOVIĆI: Grbalj - OFK Titograd NEĐELJA BUDVA: Cetinje - Arsenal BERANE: Berane - Kom KOTOR: Bokelj - OFK Mladost DG Sve utakmice počinju u 13 časova.

Dva tima iz Druge lige, Igalo i OFK Titograd, uspjeli su da stignu do četvrtfinala Kupa, koje se igra u srijedu, zbog čega će njihovi mečevi 17. kola umjesto u neđelju biti odigrani danas. Jedinstvo će u derbiju ugostiti Igalo, dok Grbalj dočekuje Titograd.

Bjelopoljci su u sjajnoj seriji, u prošlom kolu osvojili su bod u derbiju protiv Bokelja u Kotoru, a samim tim dozvolili Arsenalu da priđe na tri boda zaostatka.

Sve to govori da Jedinstvo danas u novom derbiju protiv Igala ima

imperativ pobjede. Ali i Igalo je u dobroj seriji, nakon uspjeha u Kupu uslijedile su pobjede u Ligi, tako da su na samo četiri boda od zone baraža.

U Radanovićima sastaju se Grbalj i Titograd, dva tima koja su od starta u opasnoj zoni. Istina, ,,romantičari“ su nakon pobjede nad Cetinjem (4:0) najavili da nijesu otpisani, a i Grbalj ima šansu da ,,ispliva“ iz opasne zone.

Ostala tri meča 17. kola igraju se sjutra.. R. P.

Subota, 20. novembar 2021.

Raspored

,,Vukovi“ su posljednjeplasirani, imaju samo šest bodova i poslije pauze igraju meč u kojem nije baš realno da mogu osjetiti prvu radost. Ali pravo da vjeruju u iznenađenje niko im ne može oduzeti...

- Za nas su svi mečevi izazovni i teški. Kao i do sada, jedino što možemo da obećamo je da ćemo pružiti maksimum. Budućnost je kvalitetnija od nas, to je svima jasno, ali ne pobjeđuje uvijek bolji - rekao je trener Dragoljub Đuretić.

Kadrovski problemi muče ionako limitiran sastav sa ,,Trešnjice“.

- Na raspolaganju imam samo tri igrača preko 21 godine. Golman Božović ima korona virus, štoper Đurović je povrijeđen. U svakom meču idemo na pobjedu, ali ishod zavisi i od rivala.

Probaćemo da napravimo Budućnosti što više problema - dodao je Đuretić.

Dugo čekanje na prvu pobjedu može da bude psihološka kočnica za mladi sastav Zete.

- Zaslužili smo makar dvije pobjede u dosadašnjem toku prvenstva. U Baru protiv Mornara, protiv Podgorice, Dečića... primali smo golove poslije prekida i gubili utakmice. Objektivno, neke od njih trebalo je da završe u našu korist, ali u pitanju je mladost, dekocentacija - objasnio je Đuretić.

PODGORICA: Podgorica - Jezero

(13h)

BAR: Mornar - Rudar

(14h)

PETROVAC: Petrovac - Iskra

(15h)

GOLUBOVCI: Zeta - Budućnost

(16h)

NIKŠIĆ: Sutjeska - Dečić

(17h)

Tabela 1. Sutjeska

14 11 3 0

23:4

36

2. Budućnost

14 7 3 4 28:16

24

3. Petrovac

14 6 5 3

24:21

23

4. Dečić

14 5 7 2

19:12

22

5. Iskra

14 6 4 4

18:15

22

6. Mornar

14 5 5 4

12:13

20

7. Rudar

14 4 4 6

17:21

16

8. Jezero

14 3 2 9

8:20

11

9. Podgorica

14 2 3 9 14:24

9

10. Zeta

14 0 6 8 10:27

6

LISTA STRIJELACA 7 - Ivanović (Budućnost) 6 - Raičković (Budućnost), Bašić, Miličković (Petrovac) 5 - Pavlović (Iskra), Striković, Zakarija (Rudar), I. Vukčević (Zeta)

- Fizički sada možemo da pariramo rivalima, ali nemamo iskustva.

Kako će Zeta izaći na megdan velikom rivalu?

- Jedno je sigurno - biće kvalitetan meč. Budućnost želi da ostane u vrhu, mi da probamo da se ,,vadimo“. Vjerujem da će biti otvoren meč, bez kalkulacija. Nadam se da će presuditi naš voljni momenat. Čini mi se da je realno da do kraja polusezone osvojimo makar šest bodova. Potrebna je i sreća, nekad odigraš loše i pobijediš, a nekad

obrnuto - zaključio je Đuretić.

SAMO POBJEDA

Budućnost na ,,Trešnjici“ želi da se vrati na pobjednički put koji je prekinula pred pauzu protiv - porazom od Dečića na svom terenu.

Suviše je vodeća Sutjeska odmakla da bi ,,plavi“ smjeli da pomisle na novi kiks uoči najvećeg derbija koji se sljedeći vikend igra pod Goricom. Tada, a i danas u Golubovcima, šampionski tim razmišlja o smanjenju 12 bodova razlike u korist lidera.

Barani u meču izuzetnog značaja dočekuju Rudar

Prekretnica za Mornar

PODGORICA - Fudbaleri Mornara dočekuju Rudar, a upravo taj duel može se smatrati prekretnicom za Barane.

Mornar je šesti sa 20 bodova, četiri manje od drugoplasirane Budućnosti, što znači da pobjedom ostaje u trci za visok plasman, dok bi neuspjehom praktično izbrisao pozitivan start, jer bi bio dodatno udaljen od evropske zone. Svjesni su toga na ,,Topolici“, a duel sa Rudarom nosi posebnu težinu, jer nakon meča sa Pljevljacima kreće serija mečeva protiv ekipa iz vrha, što donosi dodatni imperativ.

- Imali smo dvoneđeljnu pauzu, koju smo iskoristili da odradimo sve što je planiramo i da se dodatno spremimo za finiš polusezone. Vjerujem da smo radili dobro i da ćemo to pokazati već u meču protiv Rudara. Svjesni smo da nas čeka zahtjevan meč, ali razmišljamo samo o pobjedi kazao je Dejan Pepić.

Barani su u prvom dijelu sezone zaustavljeni prvi put baš protiv Rudara. Sada su spremni za osvetu, ali i trijumf na svom terenu nakon pet utakmica.

- Vrijeme je da slavimo na našem terenu. Vjerujem da ćemo imati dobru podršku, tri boda značila bi nam mnogo i sigurno je da ćemo biti silno motivisani da ostvarimo povoljan rezultat naglasio je Pepić.

VJERA U BOD(OVE)

Rudar će nakon promjene na klupi pokušati da se približi zoni Evropi. Ekipu je napustio trener Zoran Govedarica, najkraće moguće na kormilu se zadržao Đuro Mijušković (odradio jedan trening), da bi rukovodstvo poslije svega donijelo odluku da tim do kraja jeseni predvodi tandem pomoćnika - Miloš Radanović i Nikola Sekulić.

- Pred nama je težak meč. Važno je da ne izgubimo. Ovo je možda prekretnica jeseni. Nakon Mornara imamo bolji raspored i potrudićemo se da na pauzu odemo kao ekipa koja ima realnije šanse da izbori Evropu - rekao je kapiten Milija Golubović.

Kakav je plan na ,,Topolici“?

- Barani imaju brze i nezgodne igrače prema naprijed. Probaćemo da ih zaustavimo. Imamo

- Čeka nas mnogo teža utakmica nego pod Goricom, jer je Zeta od tog trenutka odigrala dosta mečeva, a sa druge strane - mi smo desetkovani povredama pojedinih igrača - poručio je reprezentativni vezista Luka Mirković, koji dodaje: - Ko god od nas istrči na teren, mora da pruži maksimum i da u svakom trenutku budemo jedan uz drugog. Pred nama je zgusnut raspored i bitno je da ostvarimo pobjedu i vratimo mir u svlačionicu - ističe ,,motorino“ podgoričke ekipe.

Podgorica protiv Jezer Mornar

Rudar

(4-2-3-1)

(3-5-2)

Stadion: SRC ,,Topolica”.

Kapacitet: 700. Sudija: R. Pajović.

Pomoćnici: A. Đikanović i M. Paunović. Početak: 15 časova Vukčević

Stevanović

Perišić

Pajović

Kaluđerović Ćetković

Seratlić

Bakić Grbić

Škrijelj Lambulić

Striković Gašević

Živković Peličić

Jočić

Bojović

A. Golubović

Zečević

Kašćelan

M. Golubović

Agović

Trener Andrija Delibašić

Trener Miloš Radanović

i mi brzinu, a vjerujem da će ona doći do izražaja iz dobro postavljenog bloka. Spremni smo. Trebalo bi da budemo strpljivi, greške da svedemo na minimum, a prema naprijed mirni u završnici - dodao je Golubović Za Rudar neće nastupiti Čavor, Kartal i Suraka.

- Nijesmo kompletni, ali to ne mijenja naše ambicije. Vjerujem da možemo do boda - zaključio je Golubović.

R. P - D. K.

Trijumf POGORICA - Fudbaleri Podgorice ugostiće danas ekipu Jezera, a iako je kraj novembra, Lješkopoljci u ovom meču traže prvu pobjedu na svom terenu. Učinak od samo devet bodova, te činjenica da igraju protiv direktnog konkurenta, donosi nikad veći imperativ, jer je jasno da najmlađi prvoligaš samo sa pobjedom može uhvatiti priključak za bijeg iz opasne zone.

Dakle, kada je u pitanju današnji meč, opcija nema mnogo - trijumf je jedino rješenje za Lješkopoljce.

- Svjesni smo situacije u kojoj se nalazimo. Znamo šta znači ovaj meč za nas i kakav značaj nosi.

Vjerujem da će nas sve ovo dodatno mobilisati, dodatno motivisati i da ćemo imati dobru energiju da u meču izuzetnog značaja pokažemo kvalitet i dođemo do željenog rezultata kazao je Halil Muharemović, ofanzivac Podgorice.

Podgorica je do prošlog kola bila samo na jednom trijumfu i to baš protiv Jezera, a sada upravo protiv Plavljana imaju

Arena

Subota, 20. novembar 2021.

21

Fudbal

Sutjeska vjeruje u nastavak pobjedničke serije

i“

k bolji

Lider ne želi da stane

Zeta

Budućnost

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: Trešnjica. Kapacitet: 700.

Sudija: P. Radovanović.

Pomoćnici: V. Todorović i D. Dević.

Početak: 16 sati Boljević

Tuzović

Đ. Vukčević

Ceklić

Roganović

Krstović

Kukuličić

Đinović

Pupović

Burzanović I. Vukčević

Mijović

Kordić

Petrović

Đuričković

Dakić

Mirković

Ražnatović

Raspopović Adžić

Babić

Dragojević

Trener Dragoljub Đuretić

Igor Ivanović, Vasilije Terzić, Igor Ćuković i Bogdan Milić su povrijeđeni, Miloš Raičković ima kartone, a Momčilo Raspopović je pod znakom pitanja.

Budućnost će definitivno igrati u podmlađenom sastavu.

- Zeta je prava utakmica za mlađe igrače, kao i za prvotimce koji su manje igrali. Naravno, to je prilika za sve nas, a pogotovo za njih da dokažu da zaslužuju da nose dres Budućnosti - poručio je Mirković, koji u svakom trenutku daje sve od sebe.

- Svi igrači imaju dobar odnos na

Trener Aleksandar Nedović

treningu, bitno je da to prenesu na utakmicu i da daju maksimalan doprinos kako bismo ostvarili pozitivan rezultat. Naravno, to je pobjeda, koja bi nam značila, a možda bi već danas tim trijumfom mogli da smanjimo prednost u odnosu na lidera - ističe iskusni vezista koji je odirao više od 200 utakmica u dresu podgoričkog kluba. ,,Plavi“ su u prethodnom duelu sa Zetom slavili 5:1 nakon preokreta. Favoriti su i sada, uprkos činjenici što su desetkovani.

- Ne zavarava nas to što je protivnik posljednji na tabeli. Zeta je sačinjena, kao i prethodnih godina, od mlađih igrača, ima dvatri mlada reprezentativca i svi ti momci su željni dokazivanja.

Zato ponavljam: čeka nas teška i borbena utakmica, a na nama je da pokažemo kvalitet - zaključio je Mirković.

Ne. K - D. K.

NIKŠIĆ – Prošla je pauza i došlo je vrijeme da Nikšićani, kao i ostali crnogorski prvoligaši, nastave šampionat, a nastavljaju ga dočekujući Tuzane. To je za izabranike Milije Savovića meč kao i svaki do sada, žele da nastave seriju bez poraza, ali je i jasno da će danas kraj Bistrice morati ponovo da se potrude.

- Imaju sjajne pojedince, možda i ponajbolje u ligi, ali mi imamo svoju računicu. Na početku šampionata nijesu skrivali najveće ambicije i dalje su u igri, a vjerovatno će biti i posebno motivisani kad igraju protiv ekipe koja do sada nije osjetila gorčinu poraza. Na nama je da se ozbiljno pripremimo za taj meč, a to smo činjeli i tokom pauze, odigrali smo s Pljevljacima prijateljski meč kako bi zadržali formu... Vjerujem u novu pobjedu i da zadržimo pobjednički niz - riječi su šefa stručnog štaba Sutjeske Milije Savovića.

Otprilike jednako razmišlja i napadač Nikšićana Božo Marković.

- Svaki meč s njima je na sebi svojstven način posebno težak.

Imaju iskustvo i kvalitet, znamo da tamo igraju Kojašević i Božović, a to su igrači koji u našem šampionatu uvijek prave prevagu, mogu da donesu rezultat, pa da i ne pominjem ostale prvotimce. Međutim, znamo što nam je činjeti. Želimo što duže ostati nepobjedivi, oboriti sve rekorde - kaže uoči susreta s Dečićem centarfor Sutjeske Božo Markovć.

Tim Milije Savovića je do sada odigrao 14 mečeva, zabilježio 11 pobjeda i tri remija. „Plavo-

ra juri prvu pobjedu na svom terenu za bijeg iz opasne zone

f jedina opcija priliku da prvi put u sezoni vežu dvije ,,trojke“, nakon što su u minulom kolu slavili na ,,Trešnjici“.

- Pobjeda u derbiju začelja protiv Zete znači mnogo i sada ćemo u novom derbiju nastojati da pokažemo da smo iz utakmice u utakmicu sve bolji, a novom pobjedom svakakao bi najavili progres.

Sigurno da imamo kvaliteta za veći plasman, a nakon što u nekim mečevima nijesmo imali sreće, očekujem da se to vrati - dodao je Muharemović.

CILJ JE NE IZGUBITI NA ,,DG ARENI“

Samo bod u posljednje četiri utakmice osvojilo je Jezero koje pred gostovanje Podgorici strahuje da bi moglo da sklizne za jedno mjesto na tabeli.

Plavljani se, međutim, nadaju da će zadržati osmu poziciju i ako je moguće - približe se zoni spasa od koje su udaljeni pet bodova.

- Nijesmo u željenom ritmu, ali pokušaćemo da preva-

ziđemo krizu rezultata. Uradićemo sve da pobijedimo u Lješkopolju, a glavni cilj je da ne izgubimo i na taj način dozvolimo Podgorici da nas pretekne na tabeli - rekao je vezista Nikola Đurković, koji nastavlja: - Dobro smo radili tokom pauze. Osvježili smo se i popravili fizičku spremu. Hrabri nas igra iz prošle utakmice, s tim što moramo da popravimo realizaciju. Protiv Mornara smo imali i penal, ali to nije bilo dovoljno za trijumf. Nadam se da će nam se to vratiti na ,,DG areni“ - poručio je prvotimac prvoligaša sa sjevera.

Stručni štab Jezera analizirao je protivnika...

- Igrali smo sa njima, a i gledali smo utakmice Podgorice. Kvalitetna su ekipa, koja zaslužuje bolji bodovni učinak. Imaju brzinu preko Sentokua i Maraša, iskusnog strijelca Adrovića, u sredini Boljevića...

Dobri su timski. Ipak, gledamo sebe. Spremili smo odgovor. Nije opcija da se branimo, već da igramo otvoreno, sa

Podgorica

Jezero

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: DG ,,Arena”.

Kapacitet: 1.500. Sudija: M. Savović.

Pomoćnici: A. Đikanović i M. Paunović. Početak: 15 časova Ivezić Bulatović

Đajić

Ukšanović

Boljević Muharemović

Suzuki

Popović Sentoku

Bajović Krivokapić

Mujeci

Vlaisavljević

Mendi Kontić

Lambulić Đurković Vuković

Radenović Jovićević

Dedić

Kastratović

Trener Nenad Vukčević

Trener Mladen Lambulić

planom da damo gol više od protivnika - zaključio je Đurković.

Plavljani će nastupiti bez golmana Asanovića i Adžovića, koji nemaju pravo nastupa zbog kartona.

R. P - D. K.

Sutjeska

Dečić

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: kraj Bistrice.

Kapacitet: 2.000. Sudija: N. Dabanović. Pomoćnici: M. Đukić i V. Radenović. Početak: 17 časova Giljen

Vlahović

Drinčić

Drešković

Matanović

Augusto

Jovović

Nikač

Stijepović

Bubanja Janjić

Camaj Vuljaj

Đeljaj

Kojašević

Božanović

Božović Živković

Drešaj Nikolić

Tući

Popović

bijeli“ imaju i gol razliku +19, svega četiri puta od ljetos vadili su Giljen i Ličina loptu iz svoje mreže, a poslije njih „najtvrđi“ u ovom šampionatu je upravo Dečić, koji je primio 12 golova.

Ta statistika najbolje svjedoči koliko Sutjeska ove sezone ima stamenu odbranu, ali i koliko je efikasna, jer nema slučajno 12 bodova više od prvog pratioca.

TUZANI SPREMNI ZA NOVI DERBI

Dečić je prije pauze uspio da napravi iznenađenje savladavši aktuelnog šampiona, ekipu Budućnosti pod Goricom 2:1. Danas, nakon dvoneđeljne pauze, Dečić očekuje novo gostovanje i to kraj Bistrice, ekipi Sutjeske, koja je ove sezone poput Budućnosti lani,

bez prave konkurencije, s obzirom na to da još ne zna za poraz.

Ali to ne plaši Tuzane, koji su i protiv Budućnosti dokazali da mogu da se nose sa svima, već ih novi derbi dodatno stimuliše da odigraju još jedan dobar meč i uđu maksimalno spremni i fokusirani za ono što slijedi.

- Sutjeska je ove godine na izuzetan način otvorila sezonu. Poslije Evrope odmah su se okrenuli mečevima na domaćoj sceni, krenuli u dobrom ritmu i činjenica je da su zasluženo na vrhu. Imaju veliki roster, mogu dosta da kombinuju i činjenica je da imaju tim sa dosta kvalitetnih igrača.

Ali u dobroj smo formi, pokazao je i meč protiv Budućnosti

Trener Milija Savović

Trener Miljan Radović

da smo nakon neke serije gdje nijesmo gubili utakmice, uspjeli smo da dođemo do velike pobjede i važnih bodova - kazao je Jovan Nikolić, prvotimac Dečića.

Nekadašnji član Sutjeske, baš kao i tandem sa klupe Miljan Radović i Dejan Miljanić, odlično zna vrline i mane rivala, ali ističe da će i Dečić imati šta da pokaže.

- Iznenadili smo Budućnost, tako da sada idemo bez imperativa i pritiska, a možda smo tada najopasniji. Vidjećemo.

Sutjeska stvarno igra dobro od starta, svjesni smo da neće biti lako, ali vjerujem da ćemo imati šta da pokažemo - naglasio je Nikolić.

Ra. P - R. P.

Pod Malim brdom duel rivala za izlazak u Evropu Petrovac je pretrpio samo tri poraza u dosadašnjem toku prvenstva, najteži u šestom kolu kada je od Iskre izgubio 4:1.

Neuspjeh u Danilovgradu uslovio je i promjenu na klupi, Nenada Vukčevića naslijedio je Vladimir Janković, pod čijim vođstvom ,,nebo-plavi“ guraju dobro.

Kao trećeplasirani na tabeli, s bodom manje od Budućnosti, Petrovćani dočekuju Iskru sa željom da joj se revanširaju za visok poraz.

- U goste nam stiže ozbiljan protivnik i veliki dužnik. Igraju odlično ove sezone, nanijeli su nam najteži poraz i imamo veliku želju da im uzvratimo - kazao je Marko Marković.

Iskusni vezista vraća se u tim poslije zdravstvenih problema, trener Janković na raspolaganju ima skoro sve igrače. Nema razloga da ,,nebo-plavi“ ne vjeruju u trijumf.

- Poslije duže vremena bićemo kompletni, svi su spremni osim Mikijelja koji pauzira zbog kartona. To nam daje mnogo više mogućnosti da ostvarimo pozitivan rezultat. Očekujem kvalitetnu utakmicu, nadam se da će publika doći u što većem broju i pomoći nam da upišemo važnu pobjedu protiv konkurenta za visok plasman - izjavio je Marković.

OSTATI NEPORAŽEN

Odlično izdanje Iskre protiv Sutjeske i petnaestodnevna pauza

Petrovac želi da vrati dug Iskri koja je iskorišćena na pravi način, bolje rečeno da se motivišu sve raspoložive snage za finiš drugog prvenstvenog kruga, nagovještavaju pozitivan rezultat ,,crvenobijelih“ u meču sa Petrovcem.

- Godio nam je kraći odmor koji smo proveli radno na pomoćnom terenu i uigravali taktiku za današnji duel. Bez obzira što smo ubjedljivo slavili sa 4:1 u šestom kolu, sada nas očekuje mnogo teži zadatak jer su primorci najprijatnije iznenađenje u dosadašnjem toku šampionata i zasluženo su na trećoj poziciji.

Nastojaćemo da im pomrsimo planove i prekinemo njihovu seriju dobrih rezultata jer već pet rundi ne znaju za poraz - rekao je trener Srđan Nikić.

On je uvjeren da će utakmica biti zanimljiva i rezultatski neizvjesna i da će o pobjedniku odlučivati nijanse.

- Imam puno povjerenje u ekipu i stručni štab i sve aktivnosti koje

Petrovac

Iskra

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: Pod Malim brdom. Kapacitet: 500. Sudija: S. Vujović.

Pomoćnici: S. Jovanović i D. Vujović.

Početak: 15 sati Đurović Medigović Osmanović

Živanović

Marković Vukčević

Tačibana

Boričić Zvrko

Divanović Bašić Sekulić Dijaš

Tučević Šahman Šaletić Bakrač

Jamamoto Milojko

Kumburović O. Obradović Kordić

Trener Vladimir Janković

Trener Srđan Nikić

smo odradili do sada usmjerene su na realizaciju plana i programa koji se tiče što boljeg plasmana i želje da se ponovo domognemo evropske scene - istakao je Nikić.

Osim Radunovića, na kojeg ne može računati do kraja polusezone s obzirom na ozbiljniju povredu koju vuče već mjesec, ostali igrači su mu na raspolaganju i spremni da pruže maksimum.

Ne. K - B. K.

22

Arena

Sportski miks

Subota, 20. novembar 2021.

Glavni grad organizator međunarodne manifestacije Millennium run PODGORICA - Organizovanjem međunarodne manifestacije Millennium run glavni grad će za vikend biti istinski centar regiona, ocijenio je gradonačelnik Ivan Vuković na konferenciji povodom premijernog izdanja te manifestacije.

Sa 75 glasova ,,za“ i dva ,,uzdržana“

Usvojene izmjene i dopune Zakona o sportu PODGORICA – Sa 75 glasova „za“, uz dva „uzdržana“, Skupština Crne Gore je juče usvojila izmjene i dopune Zakona o sportu. Kao što je bilo i najavljeno, protiv usvajanja izmjena i dopuna ovog Zakona nije bio nijedan poslanik, niti jedna parlamentarna stranka.

Izmjenama, kako je ranije objašnjeno iz Vlade, koja je predlagač, Crna Gora ispunjava obaveze koje su proistekle UNESCO međunarodne konvencije protiv dopinga u spor-

tu od 19. oktobra 2005. godine i i Antidoping konvencije Savjeta Evrope (ETS br. 135).

Predloženim odredbama predviđeno je da se formira komisija za antidoping, koja će imati svojstvo pravnog lica i biti nezavisna u radu, kako bi se upodobile odredbe domaćeg zakonodavstva sa pravilima Svjetske antidoping agencije.

Na taj način biće obezbijeđeno nesmetano učešće naših sportista na međunarodnim takmičenjima…

Ovo pitanje je aktuelizovano prije skoro dva mjeseca, nakon što je izbio skandal povodom mogućnosti o suspenziji crnogorskih sportista sa međunarodnih takmičanja, jer Svjetskoj antidoping agenciji (WADA) nije dostavljen Upitnik za prošlu godinu.

Uz međusobne optužbe sa Ministarstvom prosvjete, nauke, kulture i sporta, tada je smijenjen v. d. direktora za Uprave za mlade i sport Vasilije Lalošević, na čije mjesto je došao Marko Begović.

S. J.

U Podgorici će u neđelju biti održana manifestacija Millennium run, za čiju organizaciju je zadužena Multisport akademija ,,Majer“, koja je i ranije uspješno organizovala više sportskih događaja u Crnoj Gori.

U subotu će, sa početkom u 11 sati, na mostu Milenijum biti organizovana i velika dječja humanitarna trka pod motom ,,Trčimo za drugare koji ne mogu“.

Vuković je rekao da je Podgorica Millennium run sportska manifestacija koja se naslanja na dugu tradiciju organizacije maratona u glavnom gradu, ali u potpuno novom izdanju.

- Način na koji je sve ovo zamišljeno izlazi iz okvira sportske manifestacije i ima i društveni karakter. Podrazumijeva i dobru promociju grada, jer će upravo zahvaljujući njoj u glavnom gradu toga dana biti stotine ljudi i sa strane - istakao je Vuković.

On je napomenuo da se u Podgorici već 30 godina održavao maraton.

- Mi smo tu manifestaciju podržavali u nadi da će se ona osavremenjivati i da će se njen organizacioni aspekt unaprijediti. Međutim, po našem sudu tako nešto je izostalo, tako da smo odlučili da kroz javni konkurs pružimo šansu i drugim zainteresovanim za orga-

Podgorica centar regiona

nizaciju takvog događaja - rekao je Vuković.

Prema njegovim riječima, konkursom su dobili ozbiljnog kredibilnog partnera sa bogatim iskustvom. Gradonačelnik Podgorice je podsjetio da se u sklopu trke organizuje i humanitarna, kao i trka vatrogasaca.

- S obzirom na to da je za vikend najavljeno lijepo vrijeme vjerujem da će svi dodatno da uživaju, a ne sumnjam da će Podgorica biti istinski centar regiona u subotu i u neđelju poručio je Vuković.

On je na kraju dodao da je zahvalan Majeru, koji je sa svojim timom vrijedno radio da bi Podgorica dobila ono što zapravo i zaslužuje.

Direktor trke Igor Majer rekao je da ovaj događaj treba da

okupi sve ljude iz Crne Gore.

On je napomenuo da će u subotu biti organizovana velika dječja humanitarna trka u saradnji sa Fondacijom ,,Budi human“ i dodao da će cjelokupan iznos ići na račun te fondacije.

Majer je istakao da su posebno ponosni na nagradni fond koji iznosi 15 hiljada eura i on je najveći u regionu.

- Ono na šta smo takođe posebno ponosni, a što možda ne bi trebalo da ističem, jeste da je nagradni fond za muškarce i žene izjednačen - kazao je Majer.

To bi, kako je poručio, trebalo da bude standard na svim trkama. Veliki dio nagradnog fonda ide samo za takmičare iz Crne Gore.

- Bez obzira na generalni pla-

sman ponovo pravimo rang listu takmičara iz Crne Gore i ponovo jednako i muškarci i žene. Ovo je najbolji pokazatelj da mi crnogoskoj atletici želimo najbolje - istakao je Majer.

On je istakao da je unazad dva, tri mjeseca bilo potpuno nepoznato da li će postojati mogućnost za organizaciju ovako obimne manifestacije.

- Ali na svu sreću zbog mjera koje se odnose na organizovanje sportskih manifestacija mi smo u mogućnosti da održimo ovu uz poštovanje svih propisanih mjera - kazao je Majer.

Ipak, pandemija je uticala na smanjenje broja takmičara iz Zapadne Evrope.

- Imamo takmičare iz 23 države, kao i takmičare iz Francuske, Poljske, Njemačke. Nadam se da ćemo se u narednim godinama i te kako fokusirati na taj dio tržišta - poručio je Majer.

Prema njegovim riječima raduje veliki broj atletičara iz Slovenije koji su ovu manifestaciju prepoznali kao kvalitetnu i dobru.

Sve ovo što se bude dešavalo za vikend u glavnom gradu ostaviće pečat na početak jedne lijepe priče koja će postati tradicija kojom će se ponositi ne samo Podgorica, već i cijela Crna Gora.

R. A.

U prostorijama OSCG održan žrijeb za Kup Crne Gore u obje konkurencije

Budva preskače četvrtfinale, Galeb i Luka Bar od 1/8 finala PODGORICA - U prostorijama Odbojkaškog saveza Crne Gore juče su izvučeni parovi za takmičenje u Kupu Crne Gore za muškarce i žene.

U ovogogodišnjem takmičenju za Kup nastupiće 21 ženska i sedam muških ekipa. Žrijeb nije bio dirigovan, a jedino je u muškoj konkurenciji odlučeno da Budva, branilac trofeja, preskoči četvrtfinale.

Kod dama, voljom žrijeba će branilac trofeja Galeb, kao i poraženi finalista, Luka Bar krenuti od osmine finala, a barski timovi se ne mogu sresti prije polufinala. Žrijebom je rukovodio Miloš Jovanović, komesar takmičenja OSCG. Žene: par 1/32 finala (27/28. novembar): Mrkojevići – Lovćen; parovi 1/16 finala (4/5. decembar): Ivangrad 2011 – Gorštak,

Komesar za takmičenje OSCG Miloš Jovanović

Nikšić – Jedinstvo, Rudar – Mediteran, Top volej – Budućnost volej; parovi 1/8 finala (11/12. decembar): A: Volej star – Pobjednik Mrkojevići/Lovćen, B: Gimnazijalac – Galeb, C: Herceg Novi – Luka Bar, D: Pobjednik Ivangrad 2011/Gorštak – Budva, E: Morača – Pobjednik Top volej /Budućnost volej, F: Ibar – Akademija, G: Albatros – Pobjednik, Nikšić/Jedinstvo, H: Grebaje – Pobjednik Rudar/Mediteran; parovi 1/4 finala (18/19. decembar): Pobjednik F – Pobjednik A, Pobjednik H – Pobjednik D, Pobjednik C – Pobjednik E, Pobjednik B – Pobjednik G. Muškarci: Parovi 1/4 finala (11/12. decembar): Sutjeska – Mornar, Mediteran – Galeb, Budućnost volej – Jedinstvo. Slobodna je Budva.

S. J.

Svjetsko prvenstvo u karateu u Dubaiju

Dame za bronzu sa Kolumbijom PODGORICA - Ženska ekipa u borbama karate reprezentacije Crne Gore boriće se u neđelju sa Kolumbijom za bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu u Dubaiju.

Naše dame u polufinalnom meču poražene su juče od Francuske 2:0.

Prethodno su eliminisale Švedsku 2:0, Bosnu i Hercegovinu 2:0 i u meču za polufiunale Španiju.

Meč sa Španijom završen je neriješeno 1:1, ali je Crna Gora nastavak takmičenja izborila zahvaljujući većem broju osvojenih poena.

Ekipa, u sastavu Marina Raković, Milena Jovanović, Vasilisa Bujić i Ksenija Rajović, u četvrtak je na startu ekipnog dijela eliminisala Maroko.

Kolumbija, naredni rival Crne Gore, nakon eliminacije od Francuske u meču za polufinale u repesažu je eliminisala Hr-

vatsku i izborila meč za medalju.

Selektor Žarko Raković kazao je da je ponosan na ostvareni rezultat crnogorskog ženskog tima.

- Borile su se do kraja i svim srcem. Ne može im se ništa zamjeriti. Mogu samo da kažem da sam ponosan što sam im selektor. One su istinske ,,lavice“ Crne Gore - kazao je Raković.

Muški kata tim, u sastavu Vladimir Mijač, Kenan Nikočević i Arijan Kočan, nastup na SP završio je u grupi, u prvoj fazi takmičenja.

Crnogorski tim je za izvođenje kate ,,gojušiho šo“ ocijenjen sa 22,78 poena, što je bilo dovoljno za osmo mjesto u grupi od 11 timova.

Danas su na programu mečevi za bronzane medalje i finala u katama i borbama pojedinačno, dok će se sjutra, posljednjeg takmičarskog dana, za odličja boriti ekipe.

R. A.

Feljton

Subota, 20. novembar 2021.

23

12.

PODSJETNIK: Kako je Crna Gora prije jednog stoljeća oteta od crnogorskog naroda

Najsramotniji jaram koji je istorija svijeta zapamtila Piše: Slobodan ČUKIĆ

Istoriografija je nakon 1945. prećutkivala i krvave poduhvate, poput gušenja ustanka u Rovcima u kojem je rovačko stanovništvo satrto, kuće popaljene, stoka oduzeta. Da se podsjetimo. Rovca su još od početka okupacije bila svjetionik crnogorske slobode, u kome su crnogorski ustanici pred progonom okupacionih trupa nalazili utočište. Bila su trn u oku karađorđevićevskoj sili. Komandant okupacione vojske u Crnoj Gori general Milorad Mihailović je 5. aprila 1920. izdao opštu naredbu za koncentrični napad na Rovca. „Da bi se u Rovcima jednom učinio kraj odmetničkoj akciji preduzeće se koncentrična akcija iz Kolašina, Podgorice i Nikšića“, naredio je Mihailović (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 178). Mihailović je 9. aprila obavijestio Vrhovnu komandu u Beogradu da je napad na Rovca već otpočeo (isto, 187). Srpski pukovnik Dušan Besarabić je 10. aprila Mihailoviću poslao dva izvještaja. U prvom je javio da je Blažo Božović stigao sa vojskom u Rovca 8. aprila, te da „top puca sa Carevićkog vira i baca uz Mrtvo Duboko“, a u drugom da je komandir 11. leteće čete 8. aprila u 17 časova „očistio borbom gornje Rovce“. „Ispitujuća borba trajala je do 18.30 časova, izvestan deo Bulatovića za sada pohvatao je, a izvestan deo je u šumi“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 189).

Mihailović je javio 10. aprila Vrhovnoj komandi u Beogradu da su napadnuti „odmetnici“ prikupljeni kod sela Mrtvo Duboko i g. Dumačina, da je izvjestan broj „odmetnika“ uhvaćen, da se gonjen-

U okupacionim izvještajima nema ni riječi o zvjerstvima koja su počinjena prilikom napada na Rovce. O tome, međutim, postoji detaljan raport koji su načinila četvorica Bulatovića. Izvještaj je podnijet 26. jula 1920. u Rimu, a podnijeli su ga komandir Ivan Bulatović, poručnik Božo Bulatović i zemljoradnici M. Bulatović i R. Bulatović

Rovca su još od početka okupacije bila svjetionik crnogorske slobode, u kome su crnogorski ustanici pred progonom okupacionih trupa nalazili utočište. Bila su trn u oku karađorđevićevskoj sili. Komandant okupacione vojske u Crnoj Gori general Milorad Mihailović je 5. aprila 1920. izdao naredbu za koncentrični napad na Rovca

Na kraju raporta četvorice rovačkih ustanika stoji: Tri godine ropstva pod AustroUgarskom bile su strašne i ponižavajuće. Ali ropstvo pod Austro-Ugarskom danas je u očima cjelokupnoga crnogorskog naroda samo jedna prijatna uspomena prema 20 mjeseci robovanja pod Srbijom je nastavlja, kao i da je teren neobično težak (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 188).

Narednog dana, 11. aprila, komandant Jovanović je izvijestio Mihailovića „da su sva Rovca zauzeta“. „Borba je bila između odmetnika i belopavlićke omladine na Maganiku kuda su sa meštanima iz Rovaca pobegli i gde su razbijeni i omladina vrši kaznu po naređenju komandanta odreda“ koji se nalazi u Andrijevu (isto, 190).

Pukovnik Besarabić javio je Mihailoviću 13. aprila da je „danas bilo puškaranja sa odmetnicima u Smodniku, Dragom Dolu, Planici i Poljani“, kao i da je „ceo živalj i stoku Bulatovića iz sela Gornjih Ro-

Crkva u Rovcima

Ivan Bulatović

Milorad Mihailović na Cetinju

vaca, Mrtvog Dubokog, Smokovca, Dumačina i Goranice doteran na Ćeći kod opštinske uprave“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 197-198).

U okupacionim izvještajima nema ni riječi o zvjerstvima koja su počinjena prilikom napada na Rovce. O tome, međutim, postoji detaljan raport koji su tri mjeseca kasnije u Italiji načinili četvorica Bu l a t ov i ć a . I z v j e št a j j e načinjen 26. jula 1920. u Rimu, a podnijeli su ga komandir Ivan Bulatović, poručnik Božo Bulatović i zemljo-

radnici M. Bulatović i R. Bulatović.

U dokumentu se navodi sljedeće: „U martu mjesecu 1920. povrnuli smo se opet u naše pleme.

Međutim, već 26. marta 1920.

Srbi su poslali odjeljenje od nekoliko bataljona, koje je ovoga puta dobilo naređenje da se radikalno i konačno razračuna s nama. Naše kuće bile su nemilosrdno paljene i bombardovane, imanja opljačkana, đeca i žene mučeni i zatvarani. Srpska vojska samo prema našem bratstvu učinjela je sljedeće zločine: 1) Silovano je i izgubljeno oko 30 žena i đevojaka, među ovijema bila je i žena Stevana Bulatovića, stara 55 godina; ona je stalno od balkanskoga rata imala u ratu četiri sina, od kojih su joj jednog ubili Srbi, a dva joj se nalaze u planinama.

Pošto je nad ovom sirotom ženom izvršeno silovanje, ona se bacila u rijeku Lim i udavila, nemogući podnijeti nanijetu sramotu.

2) Oćerali su u Kolašin i uhapsili 420 žena i đece i 47 ljudi.

3) Opljačkali su 95 komada prasadi, 3600 ovaca, 446 govedi i uništili nekoliko stotina košnica.

4) Sažegli su ni 45 kuća, ne računajući tu staje za stoku i ljetne stanove“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 209-210).

U raportu četvorice Bulatovića dalje se navodi: „Ostavljajući na stranu imena žena i đece pobijenih u kućama topovima za vrijeme borbe, kao i nabrajanje svijeh

slučajeva mučenja i batinanja, iznijećemo nekoliko zločina, koji će svakoga uvjeriti da su upravljači Srbije i njihova „herojska“ vojska trebali živjeti u doba najcrnje inkvizicije, ali ne u XX vijeku: 1) Pero B. Bulatović i Radivoje R. Bulatović predali su se na časnu riječ Srbima da im neće ništa učiniti. Međutijem, čim su se predali, Srbi su ih počeli mučiti, hoteći ih primorati, da kazuju đe su se sklonili ustaši (ustanici). U 24 sata četiri su ih puta vješali, gvozdenijem šipkama isprebijali im noge i ruke, pa im živijema sa tijela kožu drali.

2) Matiju J. Bulatovića isprebijali su puškama, pošto im nije umio kazati đe su skriveni ustaši, i tako ga isprebijana i polumrtva ostave. Zbog toga je sakat ostao.

3) Srpski vojnici stavljali su na oganj Planu Z. Bulatović i Stanicu R. Bulatović, starice od po 90 godina, i primorali ih na taj način da prosoče (odaju) ustanike.

4) Iz istijeh razloga tukli su i mučili petoro đece Živka P. Bulatovića. Đeci su podnosili noževe pod grlo, isprebijali ih i zatijem uhapsili.

5) Ružicu, ženu potpisanoga poručnika Boža Bulatovića, batinama su namoravali da kaže đe joj se muž nalazi. Kako ova nije umjela reći, usijanim gvožđem vukli su je za jezik.

6) No, zločinačka mašta Srba dostigla je svoj vrhunac u mučenju Manje, žene Radivoja Bulatovića, Milice, žene Mira Bulatovića, Mare, žene Pera Bulatovića i Petrane,

žene Pura Bulatovića. Ovijem ženama zavezali su donje suknje, pošto su im prijethodno ubačili između nogu po dvije mačke. Poslje toga, pošto su na taj način zatvorili mačke, počeli su ih tući, te su ove razjarene i podivljale razdirale kandžama i zubima meso ovih nesrećnica.

Stotine svjedoka u Crnoj Gori potvrdiće ove zločine, a najmanje stotina svjedoka nalaze se već u Italiji. Od našijeh rođaka ostalo je još 40 u šumi spremni da radije i oni i porodice njihove umru, no da ostanu pod jarmom najsramotnijim i vladavinom koju je ikada istorija svijeta zapamtila“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 210-211).

Na kraju raporta četvorice rovačkih ustanika se kaže: „Tri godine ropstva pod Austro-Ugarskom bile su strašne i ponižavajuće, naročito za naš narod koji je vječno bio u slobodi. Ali ropstvo pod AustroUgarskom danas je u očima cjelokupnoga crnogorskog naroda samo jedna prijatna uspomena prema 20 mjeseca robovanja pod Srbijom, za koju je Crna Gora dobrovoljno ušla u rat, spasla 1915. njezinu vojsku i sebe žrtvovala. Postupak sa Crnom Gorom i njezinijem narodom sram je za XX vijek, sram je za civilizaciju, i za vlade savezničkih Velikih Sila, naročito onijeh, pod čijom je komandom i s čijijem je obavezama i garancijom ušla srpska vojska u Crnu Goru novembra 1918. pod uslovom respektovanja suvereniteta crnogorskog naroda, njegove slobode i njegovih ustavnih institucija. U namjeri da izlože očajno stanje crnogorskog naroda, naročito svoga kraja, potpisani su prije šest dana došli u Italiju iz Crne Gore, pošto im je trebalo tri nedelje da preko planina Crne Gore i Albanije dođu u porat Medovu, u kojem se nalazi italijanska posada... Rim, 26. jula 1920, Ivan Bulatović, komandijer, Božo Bulatović, poručnik, M. Bulatović, zemljoradnik, R. Bulatović, zemljoradnik“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 211-212).

(Nastavlja se)

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Iv.br.1186/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Jozefina Nrekić iz Ulcinja, ul.Majke Tereze bb, zgrada Amelino I ulaz 4, i ul.Ali Riza Ulqinaku bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.329,85 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 10.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 15.11.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1189/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Senad Mavrić iz Ulcinja, ul.Dul Šurla 5, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.410,46 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1190/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Muharem Šata iz Ulcinja, ul.14 br.7, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.596,92 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 10.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 10.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1191/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Lalifer Krumić iz Ulcinja, ul.Ali Riza Ulqinaku 65, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.1.100,98 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1192/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Blerim Lešević iz Ulcinja, Đerane bb i Brajše bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.1.315,94 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1284/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI „Alter Modus“ DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Todorović Aleksandra iz Ulcinja, ul.26.novembra bb i ul.Ali Riza Ulqinaku bb, i Adrović Azra iz Ulcinja, Bul.Đ.K.Skenderbeg bb i ul.Ali Riza Ulqinaku bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr.sp.437,06 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 10.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 10.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom izvršitelju kako bi se istima uručilo rješenje o izvršenju od 20.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1433/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Veselin Dulović iz Ulcinja, Bul.Đ.K.Skenderbeg bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.718,23 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1435/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Admir Lunjić iz Ulcinja, ul.Mehmet Gjyli br.11, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.1.217,39 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1439/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Vasilija Krunić iz Ulcinja, Kodra bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.297,90 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 17.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 17.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 17.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1445/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Veselin Bugarin iz Ulcinja, Bijela gora bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.333,09 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1448/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Džemile Mušović iz Ulcinja, Bul.Đ.K.Skenderbeg bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.419,52 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1450/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Nebojša Brajović iz Ulcinja, Pinješ 31A, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.486,66 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 17.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 17.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 17.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1455/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, ul.Moskovska 29, koga zastupa adv.Jovana Pavlović iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Lalifer Krumić iz Ulcinja, ul.Ali Riza Ulqinaku 65, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.185,04 eura, dana 15.11.2021. godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 27.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 15.11.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1487/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, ul.Moskovska 29, koga zastupa AOD “Ćupić” iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Sulejman Molić iz Ulcinja, Zoganje bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.127,47 eura, dana 15.11.2021.godine

Iv.br.1488/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, ul.Moskovska 29, koga zastupa AOD “Ćupić” iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Igor Knežević iz Ulcinja, ul.26. novembra bb i ul.Mujo Ulqinaku-Cakuli bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.477,68 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 01.06.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 01.06.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Iv.br.1507/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Vodovod i kanalizacija DOO Ulcinj, ul.Majke Tereze bb, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Mirsad Bakalli iz Ulcinja, Đerane bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.1.892,78 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 14.06.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 15.11.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1522/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca TELENOR DOO Podgorica, Rimski trg 4, protiv izvršnog dužnika Tošić (Zadrima) Jelene iz Ulcinja, Magistrala bb i ul.28.12.1990 bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.1.421,71 eura, dana 18.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 11.06.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 18.11.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1773/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca TELENOR DOO Podgorica, Rimski trg 4, protiv izvršnog dužnika Begzić Ramazana iz Ulcinja, Kodre bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.229,88 eura, dana 18.11.2021.godine

Iv.br.1814/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, ul.Moskovska 29, koga zastupa adv.Dražen Milačić iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Adem Velić iz Ulcinja, Krute bb i Mide bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.171,64 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 29.07.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 05.07.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 18.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1819/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, ul.Moskovska 29, koga zastupa adv.Dražen Milačić iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Hikmeta Haveric iz Ulcinja, Velika plaža 2 i Đerane 24, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.154,47 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 05.07.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I.br.1957/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Šućuri Bajraktari iz Ulcinja, ul.Đura Đakonovića br.4, koga zastupa punomoćnik Miloš Ćetković, advokat iz Ulcinja, ul.26.novembra br.121, protiv izvršnog dužnika Brahim Dibra iz Ulcinja, ul.Đura Đakonovića bb i Meraja 24, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.240/18 od 01.03.2019.god., vr.sp.7.000,00 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 14.12.2020.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 15.11.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.2132/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca TELENOR DOO Podgorica, Rimski trg 4, protiv izvršnog dužnika Kaluđerović Borislava iz Ulcinja, Pinješ bb i ul.Sami Frašeri bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.293,28 eura, dana 18.11.2021.godine

Ivm.br.2220/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorska komercijalna banka AD Podgorica, ul.Moskovska bb, protiv izvršnog dužnika CLEANING SERVICE DOO Ulcinj, Kodre bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, vr.sp.3.841,62 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 29.07.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 26.08.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 18.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Ivm.br.2566/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica-osnovana 1901. godine, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, protiv izvršnog dužnika LEONIDA COMPANY DOO Ulcinj, ul.26.novembra bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, vr.sp.18.748,37 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 23.09.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 15.11.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

25

Iv.br.1728/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, ul.Moskovska 29, koga zastupa AOD “Ćupić” iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Seid Radončić iz Ulcinja, ul.26. novembra bb i Bul.Đ.K.Skenderbeg bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.520,35 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 14.06.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1816/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, ul.Moskovska 29, koga zastupa adv.Dražen Milačić iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Ferit Nelović iz Ulcinja, Sukobin bb i Lisna Bore bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.362,24 eura, dana 15.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 05.07.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.2128/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca TELENOR DOO Podgorica, Rimski trg 4, protiv izvršnog dužnika Hadžemović Bego iz Ulcinja, ul.28.10.1990 bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.253,74 eura, dana 18.11.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 29.07.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 18.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Mali oglasi

RazNo

NEKRETNiNE

KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 1

CENTAR nova Hercegovačka desetak metara od ulice Slobode jedinstvena poslovna zgrada 725m2 (na vrhu penthaus) sa prostranim parkingom. mnogo veoma bitnih prednosti za centar. Prodajem. Izuzetna po svim parametrima.

Tel. 069/867-791 1

POTREBNI radnici za kamenorezačku radionicu u Spužu.

Početna plata od 600E .

Tel. 067/665-500 2

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Дана 19. новембра 2021. послије краће болести у 71. години преминуо је наш вољени

Болним срцем јављамо рођацима, пријатељима и познаницима тужну вест да је наш драги

МИЛИНКО-ЋИРО Николе ЋИПРАНИЋ

МИОДРАГ МАРКОВИЋ

1951-2021.

Покојник ће бити изложен у мјесној капели Ливеровићи-Жупа Никшићка 20.новембра од 11 до 14 часова када ће се обавити сахрана на мјесном гробљу.

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга МИЛОРАТКА-МИЛА, синови БОЈАН и МИЛОШ, кћерка ЈЕЛЕНА, унука АНДРЕА, брат МИРКО, снахе ДИЈАНА, СТАНКА и ЗОРИЦА, стрина НАДА, братанићи, братаничне, браћа од стричева ТИХОМИР и ВЕСЕЛИН, сестре од стрица, браћа и сестре од тетке, браћа од ујака и остала родбина ЋИПРАНИЋ и БОШКОВИЋ

Dana 19. novembra 2021. u 73. godini života, iznenada je preminula naša draga

RADOJKA Borislavova BACKOVIĆ

1946 – 2021. у 76. години живота, преминуо дана 18. новембра 2021. године. Сахрана драгог нам покојника обавиће се 20. новембра у 15 часова у Суботици. Нека му је вечна слава и хвала!

Ожалошћени: супруга АРАНКА, синови ДУШАН, ЕДВАРД и РАЈМОНД са породицама, као и остала родбина, кумови и пријатељи

1107

rođena Perunović

Pokojnica će biti izložena u kapeli u Straševini, 20. novembra od 12 do 14 časova, kada se kreće za selo Drenoštica gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

Ožalošćeni: sin MIJODRAG – MIŠKO, kćerke BILJANA i SLAĐANA, unuci IGOR, BOŠKO i BORIS, unuke SANDRA i SANJA, đeveri RAJKO i RANKO sa porodicama, bratanići ŽELJKO i VLADAN, bratanična SVETLANA, zaove DANICA, DRAGICA, JELICA i VERA sa porodicama, praunučad, snahe i ostala mnogobrojna rodbina BACKOVIĆ i PERUNOVIĆ

1139

Ivm.br.333/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca HOLDCO EAST DOO Podgorica, PIB 03189414, Cetinjska br.11, (pravni sledbenik Heta Asset Resolution DOO Podgorica), koga zastupa punomoćnik Miloš Komnenić, advokat iz Podgorice, Ljubljanska 16, protiv izvršnih dužnika Dervišević Mehdi iz Ulcinja, ul.Dr Marka Popovića br.7, i Dervišević Mahbub iz Ulcinja, ul.Mirka Srzentića bb, na osnovu vjerodostojne isprave-mjenice AA0194325 izdate dana 18.03.2008.godine, donio je dana 19.11.2021.godine

I.br.1688/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnih povjerilaca Živanović Ilije, Čapunović Ljiljane i Živanović Ivane iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Vukoslavčević Esme iz Ulcinja, radi diobe prodajom nepokretnosti, na osnovu izvršne isprave-rješenja Osnovnog suda u Ulcinju Rs.br.27/08 od 03.07.2009.godine, donio je dana 15.11.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE prva prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Dervišević Mehdiija koje su upisane u: - Listu nepokretnosti br.711 KO Ulcinja, označene kao katastarska parcela br.3126 po kulturi dvorište u površini od 58m2, kat.parc.br.3126 br. zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u površini od 110m2, kat.parc.br.3126 br. zgrade 2 po kulturi pomoćna zgrada u površini od 16m2 , kao i objektima upisanim u V listu označen kao kat.parc.br.3126 br. zgrade 1, PD982, spratnost P, u pov. od 110m2, i kat.parc.br.3126 br. zgrade 2, PD980, spratnost P u površini od 16m2, procijenjene vrijednosti 238.000,00 eura; II Prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 20.12.2021.godine u 14,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 18.02.2021.god.

IV Na prvoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se ne mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 19.11.2021.godine

I ODREĐUJE SE pedesetpeta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti koje su upisane u Ln.br.4048 KO Ulcinj, označene u A listu kao: kat.parc.br.2788 po kulturi dvorište u pov. od 135m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 128m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 2 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, po kulturi pomoćna zgrada u pov. od 23m2; te posebnih djelova objekta evidentiranih u V listu kao:kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 979, spratost P1 u površini od 128m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 1, spratnost P u pov. od 50m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD2, spratnost P1 u pov. od 86m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2 PD 979, spratnost P u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2, PD1 spratnost P u pov. od 18m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, PD982, spratnost P u pov. od 23m2, II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 08.12.2021.godine u 12,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je zaključkom od 01.08.2016.godine i iznosi 246.375,00€.

IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod ½ te vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 15.11.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

27

S velikom tugom i nevjericom opraštamo se od našeg bivšeg igrača, legendarnog kapitena, direktora mlađih selekcija i iskrenog prijatelja i poštovaoca našeg Kluba

DRAGANA IVANOVIĆA Poštovani Dragane, Tvoja iznenadna smrt zatekla je sve članove Kluba u kojem si proveo najveći period igračke karijere. Bio si veliki čovjek, istinski i pravi sportista i kao takav ostaćeš upamćen kao legendarni kapiten ekipe koja je izborila status prvoligaša Jugoslovenske lige 1980. godine, a kapitensku traku nosio si punih 12 godina.

Nakon završene igračke karijere, ostao si posvećen sportu i kao istaknuti sportski radnik i funkcioner, dao svoj značajan doprinos razvoju košarkaškog sporta u Crnoj Gori.

Kao direktor mlađih selekcija u našem Klubu, bio si maksimalno posvećen razvoju i školovanju mladih talenata.

Vječno ćeš živjeti u srcima svih navijača i Kluba kroz sjećanje i zahvalnost za izuzetan doprinos koji si dao našem Klubu i crnogorskom sportu.

KOŠARKAŠKI KLUB BUDUĆNOST VOLI 1146

Sa nevjericom i tugom posljednji pozdrav našem

ИЛИЈА Јованов

и

ВУКЧЕВИЋ

Posljednji pozdrav Treneru

ДАНИЦА Илијина

Тужно и поносно сјећање на моје драге родитеље.

GAGU

DRAGANU IVANOVIĆU

Beskrajno zahvalni za ljubav koju si nam poklanjao i privilegovani što smo bili dio tvog života.

Nedostajaćeš.

od NIKOLE RAIČEVIĆA

Ваша ЛИДИЈА 1142

Sa neizmjernom tugom opraštam se od moje sestre

Tvoje KASALICE

1143

1145

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Dragi

DANICE GOLUBOVIĆ Počivaj u miru sa anđelima.

NADA 1141

RADU RAKOČEVIĆU

DRAGANE Počivaj u miru.

DUBRAVKA i DRAŽEN sa porodicom

Od familije pokojnog LUKE VUKADINOVIĆA 1140

1131

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Opraštamo se od

DRAGANA

Bez njega svijet ostaje manje dobar.

Skrhani bolom LJILJA, DEA, SOPHIE, STEFAN i DUŠKO

1104

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

29

Posljednji pozdrav dragom kolegi

Dana 19. novembra 2021. godine preminuo je naš dragi

DRAGANU IVANOVIĆU DRAGAN Dojčila IVANOVIĆ Počivaj u miru dragi kolega, a mi ćemo te po dobru pamtiti i sa ponosom pominjati.

Porodici iskreno saučešće.

Sahrana je obavljena istog dana u krugu porodice.

Kuća žalosti: Ul. Janka Đonovića 42/2 Podgorica.

Ožalošćeni: supruga ZDENKA, sin DANILO, ćerka MILICA, brat DUŠKO, bratanić STEFAN, bratanična DEA, snahe LJILJANA, BILJANA i SOFI, unučad MILOVAN, RUŽICA, SUNČICA i ostala mnogobrojna porodica IVANOVIĆ i RADEVIĆ

KOLEKTIV UPRAVE ZA SPORT I MLADE

1084

1085

Dragom i dobrom

Opraštamo se od

Sa osjećanjem tuge i bola opraštamo se od voljenog

DRAGANA IVANOVIĆA

DRAGANA IVANOVIĆA

DRAGANU Dojčila IVANOVIĆU

Košarkaška legenda! Vrhunski intelektualac!

Rođeni gospodin! Mudar i temeljan! LJUDINA!!!

Počivaj u miru, dobri i plemeniti Gago.

S poštovanjem, ljubavlju i zahvalnošću,

Našeg prvog učitelja na košarkaškom terenu, ali i van njega!

Hvala Vam što ste na naše sinove prenijeli dio Vaše smirenosti, odmjerenosti, znanja i vaspitanja i time dali veliki doprinos da postanu dobri ljudi.

Iskreno saučešće Vašim najdražima, a Vas će vječno pamtiti i pominjati po dobru „navijači“ KK „Morača“.

ZORAN, OLJA i LJUBICA PEJAKOVIĆ 1118 Sa tugom se opraštamo od naše voljene

BILJA i VANJA ĐOKOVIĆ

1105

Porodice: IVANOVIĆ, FOLIĆ, DIMIĆ, RAKONJAC i LEKIĆ

1144

DARE Milivojeve TOMAŠEVIĆ Sjećanje na tebe, tvoju dobrotu i toplinu nikad neće izblijediti.

Počivaj u miru. Đever DRAGOLJUB i jetrva VOJISLAVKA sa porodicom 1138

e-mail: oglasno@t-com.me

30

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav

Subota, 20. novembar 2021. Искрено саучешће за једним од великана црногорске кошарке

Četrdeset je dana od kada nijesi sa nama

DRAGAN IVANOVIĆ

MILE naš Otišao je pažljiv sestrić, brižan brat i veliki sportista.

ДРАГАНОМ ИВАНОВИЋЕМ

Čuvaćemo te u mislima i srcima

NOVKA ČELEBIĆ sa sinovima VESKOM i JOKOM sa porodicama

1089 Posljednji pozdrav našem dragom brataniću

Što reći kad i riječi bole...

Tuga i praznina su ogromne a stvarnost surova. Bez tebe više ništa nije isto, niti će ikada više biti. Teško je, brate moj, doći u rod, a tebe tamo ne naći.

Bio si mi brate uzdanica, sigurnost, podrška, drug... sada si mi tuga, bol i rana dovijeka...

Imali smo, imamo i imaćemo najboljeg brata, šuru i ujaka.

Zauvijek u našim srcima i mislima, do nekog novog susreta mirno nam spavaj anđele naš i neka ti naše suze ne remete vječni mir.

Драганов прерани одлазак ражалостио је пријатеље кошарке не само у Црној Гори. Велики бол поштованој породици Ивановић не може ништа да ублажи, али може да буде поносна на његов частан животни и спортски пут.

Zauvijek tvoji IVANA, ŽELJKO i STAŠA

1135 Četrdeset je dana od bolnog rastanka sa tobom

КК МОРНАР, БАР

DRAGANU Dojčila IVANOVIĆU

MILE

Od RATKA i BOJA IVANOVIĆA sa porodicama

1121 С невјерицом смо примили вијест да је преминуо наш драги друг и саиграч из неких лијепих дана

Vrijeme samo čini da učim da živim bez tebe ali bol ne prolazi.

Nedostaješ, Mile, za sve trenutke koje sam planirao da prolazimo zajedno.

Ponosan sam što sam te imao takvog i zahvalan na svoj ljubavi i toplini koju si pružao mojoj porodici i meni. Bićeš uvijek prisutan i nikad zaboravljen.

1120

Tvoj TUŚA sa porodicom

Uvijek u našem sjećanju 1136

ДРАГАН ИВАНОВИЋ

Dana 22. novembra navršava se šest mjeseci od smrti našeg dragog

DRAGAN IVANOVIĆ

S poštovanjem.

IGOR i SINTIJA ĐOKOVIĆ

Био је оличење постојаности, поузданости и витештва, и у животу и на кошаркашком терену.

BRANISLAVA MARKOVIĆA

1090 Posljednji pozdrav našem

Ponosni što smo imali takvog supruga, oca i dedu. Čuvamo sjećanje na njega.

МИХАИЛО и ЂОРЂИЈЕ ПАВИЋЕВИЋ с породицама

GAGU Bio si naš kum, prijatelj, roditelj...

Vječno ćeš živjeti u našim srcima.

1114

PORODICA

Tvoji kumovi: KRSTO, GANA, NOVAK, BLAŽO i MIKA

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

1122

1137

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

31

Majko,

Дана 19. новембра 2021. умрла је наша вољена

VUČETI DROBNJAKU

DANICA

S tugom i poštovanjem,

ОЛГА Милова РАЖНАТОВИЋ рођена Вукотић

Porodica LJUMOVIĆ

Počivaj u miru.

1125

NIKOLA sa porodicom Због епидемиолошке ситуације, сахрана ће се обавити дана 20. новембра у 14 часова, на мјесном гробљу Додоши, у кругу породице.

Voljena naša

1129 Ожалошћени: супруг МИЛО, син ДРАГАН, ћерке СОЊА и ВОЈКА, снаха АНГЕЛИНА, сестра ЗОРКА, унучад, праунучад и остала породица РАЖНАТОВИЋ и ВУКОТИЋ

S ponosom, tugom i poštovanjem opraštamo se od naše drage snahe, jetrve i strine

BOSILJKA ŠOFRANAC Otišla si hrabro, dostojanstveno i tiho, baš onako kako si živjela.

Hvala ti na svemu, naš najveći osloncu i prijatelju.

Počivaj u miru.

1123 Voljenoj sestri

DANICE GOLUBOVIĆ

Zauvijek tvoji BOŽO i BATO 1126

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Četrdeset dana je od kada nije sa nama naš voljeni

BOSI Božidarovoj ŠOFRANAC

ŽARKO, KOSA, LJUBICA i LIDIJA

rođenoj Radulović 1130

BLAŽO – BAJA LATKOVIĆ S ljubavlju, ponosom i tugom zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Kći SANJA, zet MIRKO, unuci SERGEJ i VIKTOR 1133

Veoma sam tužna zbog tvoje smrti. Bila si moja brižna starija sestra sa puno pažnje i ljubavi. Ja sam tebe cijenila, poštovala i mnogo voljela, kao i sva moja porodica. Naš odnos je bio iskren i pravi sestrinski.

Sudbina je htjela da dobar dio života provedeš sa patnjom i tome nije bilo pomoći. Hrabrost, dostojanstvo i nadasve majčinska ljubav bile su tvoje vrline.

Obično smo vodile duge razgovore, ali onaj pred odlazak u bolnicu bio je kratak sa dvije riječi: „Drage, ne mogu više“, i tvoje srce nije izdržalo.

Blago, neprimjetno iščezla si iz života u ledenu tišinu smrti. Žal i suze bit će moja utjeha.

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog

Navršava se četrdeset dana od smrti naše drage i voljene

DRAGINJA VUJOVIĆ sa porodicom

VIDOSAVE – VIDE RADONJIĆ 1124 Najdraža moja

BLAŽA – BAJE LATKOVIĆA Puno je lijepih uspomena da te pamtimo, da o tebi sa ponosom govorimo i da te nikad ne zaboravimo.

Kćerka VESNA, zet VESKO, unuci FILIP i BOGDAN, snaha ANĐELA i praunuk KOSTA 1134

BOSILJKA ŠOFRANAC

MILE U našim srcima i dušama vječno ćeš živjeti kroz najljepše uspomene.

Tužni smo što smo te izgubili, a ponosni što smo te takvog imali.

Svaki dan sa tobom bio je maleni život. Svako buđenje i ustajanje novo rođenje. Svako svježe jutro nova mladost, svaki odlazak na počinak najljepši san. Živjela si svoj život ne upadajući u zamku da buka tuđih mišljenja uguši tvoj unutarnji glas. Uvijek posebna i svoja, neustrašivo si slijedila svoje srce i intuiciju.

Oprosti mi ako sudim, ali ako je smrt surova, tvoj život je bio još suroviji. Tebi, najdraža moja, smrt nije kazna već poklon ili usluga života.

Ja sam kao ti, sve ću podnijeti, kroz život ću koračati tvojim stopama hrabro, čestito i dostojanstveno kako si me i naučila. Zauvijek ću čuvati tvoju najveću brigu, budi spokojna i počivaj u miru.

Čitava vječnost je mala da bi ublažila našu bol.

Ostaće sjećanje na neizmjernu ljubav, toplinu, siguran i jak porodični oslonac.

Tvoj odnos prema porodici, rođacima, kumovima, prijateljima, komšijama, ostaće kao primjer plemenitosti, dostojanstva i poštenja.

Plemenitom dušom i časnim životom zaslužila si našu vječnu ljubav i zahvalnost. Ponosni smo što si bila dio nas i što smo se tvojom zvali. Nikada ne umire onaj koji živi u srcima najmilijih.

Neka ti je laka gruda crnogorske zemlje koju si toliko voljela.

Shodno epidemiološkim mjerama, četrdesetodnevni pomen održaće se u najužem porodičnom krugu.

SONJA, SRĐAN, VERA, JELENA i MARIJA

Tetka VJERA sa porodicom 1128

Zauvijek tvoja SANJA ili kako si me zvala ĆIRO

e-mail: oglasno@t-com.me

1127

1132

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Voljeni naš

RAŠKO

PETAR ŠANJO LJUMOVIĆ

Hvala ti na ljubavi, toplini i podršci koju si nam nesebično pružao.

Ponosni smo što smo te imali pored sebe. Vječno ćemo čuvati sjećanje na tvoj topli zagrljaj i veliko srce u kojem je bilo prostora za sve...

Legende Podgorice i FK Budućnost nikada ne umiru!

Hvala Vam što ste bili dio naše istorije i što ste je stvarali.

Nikada nećemo zaboraviti Vašu posvećenost i Vašu toplinu, kao i ogroman uticaj na razvoj igrača u omladinskoj školi FK Budućnost.

Učili ste ih da prvo moraju biti dobri ljudi, a tek onda igrači. I uspjeli ste u tome.

Kao što ste uspjeli od njih da napravite sjajne fudbalere koji su postali prvotimci i reprezentativci.

Posljednji pozdrav i hvala na svemu, čika Šanjo!

Tvoji NAJMILIJI

1086 Dana 18. novembra 2021. u 85. godini poslije kraće bolesti preminula je naša draga

FK BUDUĆNOST AD PODGORICA

DARINKA Milivojeva TOMAŠEVIĆ

1083

rođena Jelić

Posljednji pozdrav poštovanom

Дана 19. новембра 2021. у 88. години преминуо је наш драги

ŠANJU

koji je ostavio dubok trag u našem klubu.

Počivaj u miru.

ДУШАН Станов РАШОВИЋ

Pokojnica će biti izložena u kapeli pod Trebjesom 19. novembra od 13 do 15 časova kada će se obaviti sahrana na groblju pod Trebjesom.

Ožalošćeni: sinovi ŽELJKO, GORAN, ZORAN i STANKO, unučad MILICA i IVAN, snaha SNEŽANA, sestre GINA i BLAŽENKA, zaova DRAGA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrična i ostala rodbina TOMAŠEVIĆ i JELIĆ

1052

OFK TITOGRAD

1117

Сахрана је обављена 19. новембра у кругу породице на мјесном гробљу Српска.

Posljednji pozdrav voljenom bratu

KRSTINJA – KIĆA DRAŠKOVIĆ

TOMU ABRAMOVIĆU

Ожалошћени: супруга РУМА, син РАЈО, ћерка РАДМИЛА, унуци АЛЕКСА и АНДРИЈА, братанићи МИРКО, МИЛО и ДАЛИБОР, братаничне ВЕСНА и ДАЛИБОРКА, снахе ДРАГА и СНЕЖАНА

LJILJA VUJOVIĆ sa porodicom 1050

1082

Neizmjerno ti hvala na ljubavi, pažnji i svemu što si nesebično davala. Živjećeš vječno u našim srcima i uvijek ćemo te pamtiti kroz najljepše uspomene.

Neka tvoja duša nađe mir u zagrljaju naših anđela.

Vječna ti slava i hvala.

Snaha STANKA sa djecom – ŽELJKO, ŽELJKA i ZORICA

e-mail: oglasno@pobjeda.me

1063

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Tužni oproštaj od naše drage kume

33

Dana 18. novembra 2021. umrla je u 74. godini

Dana 18. novembra 2021. preminula je u 89. godini naša draga mama, baba i prababa

DANICE Dragove GOLUBOVIĆ

DANICA pok. Dragomira GOLUBOVIĆ rođena Martinović

LJILJANA Nikolina PRELEVIĆ rođena Petrović

Shodno epidemiološkoj situaciji, sahrana je obavljena u krugu porodice 19. novembra u 13 časova na gradskom groblju Čepurci.

Sa poštovanjem čuvaćemo Te od zaborava.

Počivaj u miru, a porodici iskreno saučešće.

Ožalošćeni: kćerke MARINA i GORDANA, unuke JELENA, NEVENA, DRAGANA, MAŠA i ANJA, praunuk, sestrić ZORAN, bratanične SILVIJA i DANIJELA, zetovi i ostala rodbina PRELEVIĆ i PETROVIĆ

Porodica pokojnog MOJSIJE IVANOVIĆA

Sahrana je obavljena dana 19. novembra 2021. u krugu porodice na gradskom groblju Čepurci.

Ožalošćeni: sinovi DEJAN i NIKOLA, sestra NADA, snaha ANA, unučad FILIP, KOSTA i DAVID, đeveri NEĐELJKO, RAJKO i MIODRAG, jetrve KOSA i RADA i ostala mnogobrojna porodica

1049 Dana 16. novembra 2021. godine umrla je majka naše koleginice

1087

1080

Posljednji pozdrav dragoj kumi

Posljednji pozdrav

BOSILJKA ŠOFRANAC

KOLEKTIV GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKE KLINIKE KCCG

DANICI GOLUBOVIĆ

DANICI GOLUBOVIĆ

Draga Dano, tužan je ovaj rastanak sa tobom. Bila si jedna od rijetkih dama koju su krasile najdivnije ljudske osobine. Privilegija je bila dijetili sa tobom decenijsko iskreno prijateljstvo.

Hvala ti na svemu i neka tvoja plemenita duša počiva u raju, koji si zaslužila svojim čestitim životom.

Neizmjerno hvala na ljubavi i pažnji koje si nam pružala do posljednjeg dana. Ostaćeš zauvijek u našim sjećanjima.

Kuma DRAGICA VUČINIĆ sa porodicom 1116

Tvoji: DEJAN, ANA, FILIP, KOSTA i DAVID

Obavještavamo rodbinu i prijatelje da nas je dana 19. novembra 2021. iznenada u 87. godini života, napustio naš dragi

1099 Posljednji pozdrav dragom bratu i ujaku

1081 Naš

GOJKO Mićov ROGANOVIĆ 1935 – 2021.

Zbog epidemiološke situacije, sahrana će se obaviti u krugu uže porodice 20. novembra u 14 časova na seosko groblje u Trnjine.

GOJKU M. ROGANOVIĆU

Sestra DRAGICA sa porodicom Ožalošćeni: sin MIODRAG, sestra DRAGICA, snaha MIRJANA, unučad ŽELJKO, ŽAKLINA i FILIP, snahe IDA i BOSE, sinovci, sestrići, sestrična i ostala mnogobrojna rodbina

1115

MANO Simonov RADOŠEVIĆ

Laka ti bila crnogorska zemlja koju si časno i pošteno gazio.

1119

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Preselio se u vječnost, a nama ostavio bol i tugu. Nema riječi utjehe koje mogu umiriti drhtaj srca i skinuti suzu iz oka.

Odmori dušu i nađi spokoj među svojim najbližim u carstvu nebeskom.

Tuguju, Sestra VOJKA, zet VOJO, sestrične JADRANKA, LJILJANA i MIRJANA

020-202-455, 020-202-456 1062

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021. Četrdeset je dana od smrti naše drage koleginice

Посљедњи поздрав драгом брату

Четрдесет је дана од смрти нашег супруга, оца и дједа

МИЛОРАДУ БАЈОВИЋУ

ANĐELE Š. VUKIĆEVIĆ

ДРАГАН ЂУРОВИЋ 1113

РАДОСАВА – РАША БУЛАТОВИЋА

POMENI Navršava se šest mjeseci od smrti

JELENE – JELE PROROKOVIĆ

Još vjerujemo da samo spavaš. Nedostaješ sve više, vrijeme leti.

Svuda oko nas još uvijek tvoj smijeh.

Koga sada tamo gore zasmijavaš, Anđele?

Zbogom nije kraj, volimo te!

Остала је љубав, вјечна захвалност и понос на тебе. Почивај у миру, Рашко наш. Хвала ти за све. Умјесто помена, породица прилаже новчана средства ХОК „Млади за Космет“ на име помоћи за рад народних кухиња на Косову и Метохији. Породица такође прилаже средства за одржавање сеоског гробља у селу Липово код Колашина.

SONJA, MIRA, NELA, IVANA i LIDIJA

1067 Dani i mjeseci prolaze. Previše topline i ljubavi je otišlo sa tobom da bi vrijeme umanjilo tugu koju osjećamo.

Četrdeset je dana od smrti našeg voljenog

Tvoji: MIŠO, MILKA, MARKO i BOJAN

Твоја ПОРОДИЦА

1112 Četrdeset dana je od smrti naše voljene

VESELINA BOŠKOVIĆA

1100

Teški su ovi dani bez tebe. Pritiska i guši praznina koju si ostavio, ali ljubav i ponos na sve ono što si bio, jači su od tuge i boli zbog tvog odlaska.

U subotu, 20. novembra 2021. u 10 časova, porodica će posjetiti Veselinovu vječnu kuću na groblju Čepurci.

Dragi naš

SRETENKE MASLOVAR Četrdeset dana bez tebe, majko. Ostaješ moj uzor, moj ponos, moje sve!

VESO BOŠKOVIĆ

Tvoja ćerka VESNA sa porodicom 1093 Navršava se četrdeset dana od smrti našeg dragog

Tvoja plemenita duša i veliko srce u kojem je bilo mjesta za sve nas ostaće zauvijek u našim srcima i mislima.

Hvala na svemu.

CVIJETA, RADOVAN, RADMILA i MILAN BOGOJEVIĆ

MILADINA DRAGNIĆA Sa ponosom, ljubavlju i poštovanjem zauvijek ćemo te čuvati u našim srcima.

Supruga NADA, sin MIRKO, ćerke ANA i MIRJANA, unuk LUKA

1108 Dragi đede

1102

Prošlo je 40 dana od kada nije sa nama

VESO

Tvoji: supruga MIKA, šćeri VESA, RALA i DUJA, unučad DESA, BORIS, VUK, IRENA i DANILO 1072

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me

Četrdeset je dana od smrti mog dragog prijatelja

SEKULE Stevanov ĐUKANOVIĆ

Čekam te svakog dana jer mislim da ćeš da se vratiš sa tog dalekog puta na koji si otišao. Ostalo je puno nekih važnih stvari zajedno da uradimo, a teško mi je da razumijem da umjesto tvoje ogromne ljubavi, pomoći i podrške sada imam samo naše uspomene.

Puno mi nedostaješ. Volim te.

Dani prolaze, ali ne blijedi sjećanje na tvoju dobrotu i plemenitost.

Nedostaje tvoja riječ, osmijeh i zagrljaj. Nedostaje sve što je ispunjavalo naš dom srećom i toplotom.

Unuk LUKA IVANOVIĆ

MILADINA DRAGNIĆA Počivaj u miru.

Tvoji: supruga DESANKA, sin ILIJA, ćerka BOŽICA sa porodicom

Prijateljica OLGA VUKOTIĆ 1073

1103

1109

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

35

Dana 25. novembra 2021. je dvije godine od smrti

Navršava se godinu dana od kada nas je napustila voljena majka i supruga

BOBANA Purkovog ALEKSIĆA

BOBANE

Proveli smo decenije zajedno. Bio si mnogo više od zeta, prijatelj, osoba koja je u svakom trenutku tu za svakog, tiho, bez riječi.

Nama si ostavio tugu, prazninu, ali i doživotno sjećanje na najljepše trenutke provedene sa tobom.

MIRJANA - MIRA STARČEVIĆ Nama, tvojoj porodici, nesebično si davao najbolje od sebe, tražeći tako malo.

Praznina koju si ostavio, bol za tobom, zbog toga su samo veći.

Nedostaješ i nedostajaćeš za sve dane koji dolaze...

U nedjelju 21. novembra 2021. u 10 časova posjetićemo njegovu vječnu kuću na groblju Čepurci.

Majko, hvala ti što si postojala i što smo te mi imali.

Znala si koliko te volimo, majko, ali nikada nećeš saznati koliko nam nedostaješ.

Vječno ćeš živjeti u srcima Miloša, Boška i Miša.

Neka te anđeli čuvaju i ti si jedna od njih.

U subotu, 20. novembra, u krugu porodice posjetićemo njenu vječnu kuću.

PETAR VUJOVIĆ sa porodicom

Tvoja PORODICA 1071 Prošlo je petnaest tužnih godina kako nije sa nama naša voljena

1069

Dragi moj

Tvoji: suprug MILAN - MIŠO, sinovi MILOŠ i BOŠKO DRAGICA ČELEBIĆ Tvoja prerana smrt, naša bol i tuga.

Vrijeme ništa nije promijenilo za sve ove godine koliko nisi sa nama, nije i nikad neće. Ono prolazi ali ne donosi zaborav niti umanjuje tugu, jer s godinama potreba za tobom postaje sve veća, sve teže je živjeti bez tebe.

Tvoji najmiliji: sin SAVO, snaha MILICA i unučad NAĐA, SAŠA i LUKA 1092 Prošla je godina otkako nas je napustio naš voljeni brat od strica

1064

BOBANE

Prođe godina dana od preranog odlaska naše

Imali smo 36 godina zajedničkog života. Svaki dan pun ljubavi, svaki dan pun pažnje, malih stvari koje si radio da nam bude lijepo, da meni sve olakšaš, da budem srećna, voljena u svakom trenu našeg puta. I bila sam. Hvala ti na tome. Ovo naše bilo je nešto rijetko, posebno, neopisivo i dragocjeno.

Prerano si otišao... a još toliko toga sam htjela da podijelim sa tobom.

MIRE

Tvoja SEKA

Ostavila si trag koji se ne briše i plemenitost koja se ne zaboravlja.

Hvala ti za sve lijepe trenutke koje si nam podarila.

DRAGAN Martinov VUJANOVIĆ

Tvoji: ĐINA i SLOBO STARČEVIĆ

1070 S ljubavlju čuvamo uspomenu na tebe.

Počivaj u miru Božjem!

Godina dana je od smrti našeg

1110 Draga naša

ALEKSANDAR i TATIJANA

1068

SLOBODANA SLOBA PEROVIĆA

Godinu dana je od smrti mog jedinog brata od strica

MIRO Počivaj u miru, a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Bol i praznina ostaće zauvijek u našim srcima.

Hvala ti za svaku toplu riječ, pažnju i ljubav koju si nam nesebično pružala.

BATKA KLJAJIĆA Bale moj, uvijek si prisutan u mojim mislima.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

Tvoja JASNA 1091

Tvoja PORODICA Tvoji: ŽANA, DEJAN i DANKA sa porodicama

1088

e-mail: oglasno@t-com.me

1111

36

Oglasi i obavještenja

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama naš dragi kum i prijatelj

Subota, 20. novembar 2021.

Navršava se šest mjeseci od smrti našeg voljenog

MLADENA BOKANA

SVETOZAR – BAJO VUJOVIĆ Dok vrijeme prolazi osjećaj tuge miješa se sa zahvalnošću i ponosom što si bio dio naše porodice. Ostaćeš vječno u našim sjećanjima.

Porodica Pavlićević: BATO, RADA, PAVLE i ALEKSA 1060

Navršava se šest tužnih mjeseci od kada nije sa nama naš dragi

Ništa nije isto od kada nisi sa nama. Neka te u tišini vječnog mira prati moja ljubav jača od zaborava.

Tvoja tetka STANKA POPOVIĆ 1095 Navršava se pola godine od smrti našeg dragog

Navršava se četrdeset dana od kada nije sa nama naš voljeni brat

MLADEN Mitrov BOKAN Nedostajaćeš nam u svim trenucima koje smo trebali dijeliti sa tobom. Svojim iznenadnim odlaskom ostavio si neprolaznu bol i ožiljak na našim srcima! Počivaj u miru, a mi ćemo te po dobru pamtiti i sa ponosom pominjati.

Tvoji: supruga LJILJANA, sin STEVAN, ćerka TATJANA, snaha TATJANA, unuke TEODORA i SARA i ALEKSANDAR MARKOVIĆ sa porodicom 1094

IN MEMORIAM

MLADENA BOKANA PETAR – PURO POPOVIĆ Vrijeme prolazi a tuga je vječna.

Počivaj u miru, dragi brate, po dobru ćemo te pamtiti, s ljubavlju pominjati i u srcu od zaborava čuvati.

Tvoje neutješne sestre, LJUBA, RUŠKA i GARA sa porodicama

Počivaj u miru MIRA, DRAGANA i MILENA 1098

MLADEN Mitrov BOKAN

1051 Pola godine od smrti našeg dragog đevera i strica

Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog Dragi naš Mlađo, prođe po’ godine kako u Božjem okrilju boraviš svoj vječni san.

Ostade nam samo da se u snovima s tobom srijećemo i u sjećanjima s tobom razgovaramo.

MILORADA S. KOVAČEVIĆA S ljubavlju i sjetom tužni tvoji, Tetka NATAŠA, tečo SVETO, MANJA i DRAŠKO

PETRA Božovog POPOVIĆA

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu i bol.

Snaha BEBA i bratanična OLJA sa porodicom

Vrijeme prolazi, a bol i tuga ostaju u našim srcima.

Ponosni smo na tebe.

U subotu, 20. novembra 2021. u 10 časova, posjetićemo njegovu vječnu kuću.

1106 Dvije godine od smrti

Tvoji: SAVETA, MARKO, MARIJA i MARINA

Pola godine je od smrti mog voljenog brata

Supruga SELIMIRKA, ćerka NATAŠA, sinovi BOŽO i MIRKO i njihove porodice

NEĐELJKA Nikolinog VUJOVIĆA Prođoše dvije godine od tužnog glasa o tvom preranom tragičnom odlasku.

Godine prolaze, ali tugu i bol vrijeme ne liječi.

Ti počivaj u miru sa voljenima, a mi ćemo te vječno voljeti i čuvati od zaborava.

1065

MLADENA BOKANA

Nedostajaćeš mi dok živim

1066 Tvoja sestra BRANKA sa porodicom Četrdeset dana je od smrti naše voljene majke i bake

1101

1097

Dvije godine su od smrti

Pola godine je od kada nije sa nama naš

BRANIMIRKE KILIBARDA NEĐELJKA Nikolinog VUJOVIĆA Prođe vrijeme, ali tuga, bol i ljubav prema voljenom bratu ostaju vječno.

Voljeni brate, počivaj u miru sa najmilijima.

U našim srcima i sjećanju živjećeš vječno.

Tvoji : ĐOKA, NATAŠA, NIKOLA, TAMARA i VLADIMIR 1061 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

MLADEN

Ostavila si veliku prazninu i tugu u našim srcima.

Hvala za svu ljubav i pažnju koju si nam pružila.

Sjećanje na tebe trajaće vječno.

U subotu 20. novembra u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću.

Kćerka RADMILA, unučad ANICA, MINA i DAMIR 020-202-455, 020-202-456

1059

Tvoji VASKO, DRAGANA i MILICA 1096

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog

Četrdeset je dana od smrti voljenog brata

U neđelju je četrdeset dana od smrti našeg voljenog unuka i sestrića

MIŠKA PEROVIĆA

MILORADA - MIŠKA Nikovog PEROVIĆA

Prolaze dani a tuga i bol za tobom neće nikada. Ne postoje riječi kojima se može opisati bol koju osjećamo. Sa ponosom ćemo te spominjati. Počivaj u miru. Čuvaćemo te od zaborava.

Sestra MILENA, zet ŽELJKO, SONJA i IVA

U skladu sa epidemiološkim mjerama, uža porodica će u neđelju, 21. novembra 2021. godine, u 10 časova posjetiti njegov grob na seoskom groblju Bjeloši.

Ovim putem želimo da se najsrdačnije zahvalimo svima koji prisustvovaše sahrani našeg Miška i svima onima koji su lično, putem telegrama, čitulja i telefona izjavili saučešće.

1074 Četrdeset je tužnih dana od smrti moga sina jedinca

37

MIŠKA PEROVIĆA Dragi Miško, umjesto da ujutro pijemo kafu kao što si nas naučio, uzalud te čekamo.

Svaki dan nam svima sve više i više nedostaješ. Vječno ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoja ujčevina: baba IKE, ujaci DRAGO i DUŠKO, ujna SONJA, braća od ujaka IVAN i MARKO, sestra SANDRA i snaha ŽANA

1054 Prošlo je 40 dana od tvog odlaska, naš voljeni Tvoja PORODICA

MILORADA MIŠKA Nikovog PEROVIĆA 1055 Četrdeset je dana od kada nije sa nama moj sestrić

Sine Miško, moja rano neprebolna. Prolaze dani od kada si mi srce rasparao na komade, ali ja i dalje očekujem tvoj glas, tvoj poziv, da mi kažeš što i kako dalje živjeti bez tebe.

Tuguje mi duša, oči ispunjene suzama, tišina bolna i teška.

Prisutan si u svakoj noći, danu u svakoj mojoj priči.

Bole riječi koje nismo rekli, uspomene jer sve podsjeća na tebe.

Dio si srca moga i moje duše uvijek i zauvijek.

Tvoja, Majka ZORE

MIŠKO Ponosni smo što smo te imali i u nevjerici da si nas napustio, čuvaćemo sjećanje na tebe i naše zajedničke trenutke. Bio si i ostao najveća ljubav, najbolji otac i muž. Počivaj u miru a mi ćemo te čuvati od zaborava i sa ponosom pominjati.

1078

MIŠKO PEROVIĆ

Tvoji: NIKOLA, JOVANA i MIRJANA

Četrdeset je tužnih dana od smrti mog voljenog bratanića 1056

Mile moj dragi, suočavamo se sa istinom koja je bolna, surova i teška, tražimo utjehu ali je nema. Mile moj, volio si nas sve, brinuo o svima, a najmanje o sebi. Hvala ti za sve, posebno za veliko poštovanje, ljubav, pažnju i brigu za tvoju baba Iku. Počivaj, čista dušo, u nebeskom carstvu pored onih za kojima smo zajedno plakali i tugovali.

Navršava se četrdeset tužnih dana od prerane smrti našeg zeta

MIŠKA Život nestade u trenu, ali tvoje plemenito srce i tvoj lik ostaju vječno u mom srcu.

Vole te NJANJA i GORAN

Tvoja tetka BEKA

MIŠKA PEROVIĆA

1077 1053

Četrdeset dana se navršava našem voljenom

Četrdeset je dana od smrti našeg brata, ujaka i šure

Mile, nema riječi kojima se može iskazati žalost zbog tvog preranog odlaska. Počivaj u miru a mi ćemo sa tugom i ponosom čuvati uspomenu na tebe.

JOVO, ZORICA i MILOŠ ĆUTKO

MIŠKU MILE Brate moj, Nemam ti snage. Nestade moj oslonac, moja snaga, moj veliki brat, moja duša.

Kako sada? Nedostaješ, nedostaje sve ono naše, dolasci, odlasci, razgovori, dogovori, fali mi sve.

Mile moj, falićeš cijeli život.

Bio si najbolji brat, ujak i šura.

S ponosom čuvamo uspomene na tebe a ima ih za cijeli život.

Neka tvoja duša počiva u miru a mi te nećemo nikad zaboraviti.

1057 Dragi

Stric VLADO sa porodicom 1076 Četrdeset dana se navršava

MILE

Tvoji: ANA, GORAN i BALŠA 1079

MIŠKU

Sa ponosom i tugom te pominjemo.

Sjećanjem na tvoju dobrotu, čestitost i plemenitost čuvamo te od zaborava. Počivaj u miru.

Od tetke GARE sa porodicom 1075

Dani prolaze a mi se teško mirimo sa tim da se više nećemo vidjeti i da nas nećeš dočekati onako sa sveg srca kako si ti to znao.Tužni zbog tebe a srećni što si ostavio nekog ko će nastaviti tvojim stopama i bez sumnje biti dobri ljudi kao i ti što si bio. Čuvaćemo te od zaborava i u našim srcima ćeš živjeti vječno.

GORAN, MILENA, JOVAN i VASILIJE

e-mail: oglasno@t-com.me

1058

38

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Poslovni broj : Iv.br.1148/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO Komunalno Budva, Budva, adresa sjedišta Trg Sunca br.1, protiv izvršnog dužnika „SANGA“ D.O.O PODGORICA, PIB:03094383, adresa Dalmatinska br.182, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca ukupnom iznosu od 2.903,46 €,u smislu člana 45 ZIO-a dana 19.11.2021. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik, “SANGA” D.O.O, adresa:ul.Dalmatinska br.182, sa sjedištem u Podgorici, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rješenje o izvršenju Iv.br.1148/21 od 07.06.2021.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 19.11.2021 godine Javni izvršitelj Ivan Petrović Poslovni broj : Iv.br.1565/21 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Petrović, Ul Njegoševa 45 (PC “Petrović”), odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca Zeta car doo Podgorica, PIB:02894734, adresa Cijevna bb, koga zastupa punomoćnik Mihailo Volkov, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Jabuka & CO doo Podgorica, PIB:03100146, adresa Zmaj Jovina 20/81, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 106,01€, u smislu člana 45 ZIO-a dana 16.11.2021.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Jabuka & CO doo, Podgorica, PIB:03100146, sa poslednjom poznatom adresom Zmaj Jovina 20/81, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.1565/21 od 23.08.2021.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica, 16.11.2021. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

IVM - 2611/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD, PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnih solidarnih dužnika ELEKTRO MARJANOVIĆ DOO, BUDVA, ,ZVONKO MARJANOVIĆ, BUDVA, VUK VUKOVIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni solidarni dužnici ELEKTRO MARJANOVIĆ DOO BUDVA , ZVONKO MARJANOVIĆ, BUDVA , rođen dana 31.10.1978.godine , VUK VUKOVIĆ BUDVA ,rođen dana 25.03.1984.godine u roku od tri dana od dana objavljivanja ovog pismnena u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IVM - 2611/2021 od 08.10.2021. godine i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 19/11/2021 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 19/11/2021 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Oglasi i obavještenja

Subota, 20. novembar 2021.

Na osnovu člana 7 stav 2 Odluke o uslovima, načinu i postupku za dodjelu opštinske Nagrade „3.Januar“ („Sl.list RCG–Opštinski propisi“ br. 30/07 i „Sl.list CG–Opštinski propisi“ br.40/10), Skupština opštine Bijelo Polje objavljuje

O B A V J E Š T E NJ E o predlaganju kandidata za dodjelu opštinske Nagrade „3. Januar“ za 2021. godinu Nagrada Opštine „3. Januar“, kao oblik javnog priznanja Opštine, dodjeljuje se svake godine za najbolja ostvarenja, postignute rezultate i doprinos razvoju Opštine, na privrednom, naučnom, prosvjetnom, zdravstvenom, kulturnom, sportskom i drugim oblastima društvenog života, pojedincima, organima, organizacijama i zajednicama.

Nagrada se dodjeljuje pojedincima i pravnim licima sa teritorije Opštine Bijelo Polje.

Nagrada se može dodjeljivati i pojedincima koji ne žive na području Opštine Bijelo Polje, ako njihova ostvarenja imaju poseban značaj za Opštinu.

Izuzetno, kada za to postoje značajni razlozi Nagrada se može dodijeliti posthumno.

Pravo predlaganja kandidata za Nagradu imaju: građanin, grupe građana, privredna društva, javne službe, nevladine organizacije i drugi subjekti.

Predlozi za Nagradu dostavljaju se u pisanoj formi sa obrazloženjem i dokumentacijom na osnovu koje se može ocijeniti vrijednost ostvarenih rezultata koji se predlažu za Nagradu.

Predlozi se dostavljaju Skupštini opštine Bijelo Polje – Žiriju za dodjelu Nagrade, najkasnije do 10. decembra 2021. godine.

Broj: 02-016/21-10516 Bijelo Polje, 20.11.2021. godine SKUP ŠTINA OPŠTINE BIJELO POLJE

JAVNI IZVRŠITELj VLADAN VUJOVIĆ IZ KOTORA, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski Telekom a.d. Podgorica, MOSKOVSKA 29, Podgorica, protiv sledećih izvršnih dužnika: 1.U predmetu poslovne oznake Iv.br .2361/21,protiv izvršnog dužnika Jasmina Jegdić rođena 22.01.1948 godine,iz Radovića Tivat,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11025400 2.U predmetu poslovne oznake Iv.br.2521/21,protiv izvršnog dužnika Sanja Vukadinović rođena 26.02.1977 godine,iz Kotora,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 1100605 3.U predmetu poslovne oznake Iv.br.1762/21,protiv izvršnog dužnika Ivan Andrić rođenog 23.11.1983 godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10962818 4. U predmetu poslovne oznake Iv.br.1763/21,protiv izvršnog dužnika Nikola Bojović rođenog 01.02.1985. godine,iz Kotora,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 110226323 5.U predmetu poslovne oznake Iv.br.1558/21,protiv izvršnog dužnika Momčilo Miranović rođenog 26.03.1957. godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10681523 6. U predmetu poslovne oznake Iv.br.2523/21,protiv izvršnog dužnika Miloš Vuković rođenog 17.12.1977.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10991806 7.U predmetu poslovne oznake Iv.br.943/21,protiv izvršnog dužnika Komar Radojica rođenog 14.07.1993.godine,iz Tivta,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11026576 8.U predmetu poslovne oznake Iv.br.1562/21,protiv izvršnog dužnika Miloš Radonjić rođenog 22.12.1989.godine,iz Kotora,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10746251 09. U predmetu poslovne oznake Iv.br.1557/21,protiv izvršnog dužnika Radoš Ćosić rođenog 31.10.1962.godine,iz Tivta,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11021261 10. U predmetu poslovne oznake Iv.br.1559/21,protiv izvršnog dužnika Dragana Trišić rođenog 25.01.1963. godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10825641 11. U predmetu poslovne oznake Iv.br.1560/21,protiv izvršnog dužnika Ratko Popović rođenog 14.08.1941.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10927083 12. U predmetu poslovne oznake Iv.br.946/21,protiv izvršnog dužnika Osman Hasdemir rođenog 16.09.1984.godine, iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11020534 13.U predmetu poslovne oznake Iv.br.1554/21,protiv izvršnog dužnika Jasminka Vukašinović rođenog 18.04.1965.godine,iz Kotora,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10403112 14. U predmetu poslovne oznake Iv.br.402/21,protiv izvršnog dužnika Dejan Pajković rođenog 06.11.1963.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10980365 15.U predmetu poslovne oznake Iv.br.3096/21,protiv izvršnog dužnika Filip Vujičić rođenog 04.12.1993.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11032351 16.U predmetu poslovne oznake Iv.br.3315/21,protiv izvršnog dužnika Marina Dragović rođenog 20.05.1964 godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10984550 17. U predmetu poslovne oznake Iv.br.3316/21,protiv izvršnog dužnika Dejan Raičević rođenog 29.05.1990.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11009348 18.U predmetu poslovne oznake Iv.br.2288/20 ,protiv izvršnog dužnika Vukašin Kuzman rođenog 14.11.1997. godine,iz Kotora,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10932885 19.U predmetu poslovne oznake Iv.br.2130/20, protiv izvršnog dužnika Miloš Grubavčević rođenog 28.01.1974. godine,iz Kotora,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10872277 20.U predmetu poslovne oznake Iv.br.2295/20,protiv izvršnog dužnika Šćekić Vesko rođenog 05.08.1974.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10971708 21.U predmetu poslovne oznake Iv.br.2299/20,protiv izvršnog dužnika Kovačević Jasna, rođenog 27.10.1959.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10939922 22.U predmetu poslovne oznake Iv.br.2301/20 ,protiv izvršnog dužnika Dejan Pajković rođenog 06.11.1963.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10958880 23. U predmetu poslovne oznake Iv.br.36/21,protiv izvršnog dužnika Miloš Đorović rođenog 14.06.1983 godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11015481 24. U predmetu poslovne oznake Iv.br.2291/21,protiv izvršnog dužnika Nikola Radujković rođenog 20.09.1966.godine,iz Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10962707 25.U predmetu poslovne oznake Iv.br.82/21,protiv izvršnog dužnika Marija Knežević ,rođenog 15.01.1974. godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10963933 26.U predmetu poslovne oznake Iv.br.80/21,protiv izvršnog dužnika Marta Radičević rođenog 09.03.1951. godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10783677 27. U predmetu poslovne oznake Iv.br.131/21,protiv izvršnog dužnika Darko Tošić rođenog 12.02.1993.godine,iz Igalo,Herceg Novi,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11018483 28. U predmetu poslovne oznake Iv.br.75/21,protiv izvršnog dužnika Ivana Manojlović rođenog 17.09.1987.godine,iz Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10944747 29. U predmetu poslovne oznake Iv.br.408/21,protiv izvršnog dužnika Bosiljka Radović rođenog 07.01.1953.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10985540 30.U predmetu poslovne oznake Iv.br.407/21,protiv izvršnog dužnika Dušica Đorđević rođenog 22.06.1954.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10935686 31.U predmetu poslovne oznake Iv.br.411/21,protiv izvršnog dužnika Ranko Ćirović rođenog 07.07.1991. godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10994191 32.U predmetu poslovne oznake Iv.br.413/21,protiv izvršnog dužnika Miladinović Predrag rođenog 13.09.1984.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11007152 33.U predmetu poslovne oznake Iv.br.420/21,protiv izvršnog dužnika Miodrag Jovetić rođenog 05.11.1948 godine,iz Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10907678 34. U predmetu poslovne oznake Iv.br.414/21,protiv izvršnog dužnika Dragana Ivović Davidović rođenog 30.10.1957.godine,iz Tivat,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10973848 35. U predmetu poslovne oznake Iv.br.245/21 protiv izvršnog dužnika Dragana Ilić rođenog 14.11.1980 godine,iz Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10571115 36.U predmetu poslovne oznake Iv.br.422/21,protiv izvršnog dužnika Snežana Stjepanović rođenog 28.08.1959. godine,iz Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10894653 37. U predmetu poslovne oznake Iv.br.666/21,protiv izvršnog dužnika Mirjana Zarić rođenog 28.10.1951. godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10984101 38.U predmetu poslovne oznake Iv.br.637/21,protiv izvršnog dužnika “YSC” doo ,pib 03122638 iz Kotra,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10973191 39.U predmetu poslovne oznake Iv.br.636/21,protiv izvršnog dužnika Spomenka Mijić rođenog 01.05.1948.godine,iz Krašići,Tivat,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10976709 40.U predmetu poslovne oznake Iv.br.630/21,protiv izvršnog dužnika Spasoje Vukoje rođenog 18.04.1980.godine,iz Petrovac,Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10946819 41.U predmetu poslovne oznake Iv.br.629/21,protiv izvršnog dužnika Karanović Miroslav rođenog 13.01.1968 godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10706565 42.U predmetu poslovne oznake Iv.br.634/21,protiv izvršnog dužnika Ivanović Aleksandra rođenog 20.09.1974. godine,iz Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10935143 43.U predmetu poslovne oznake Iv.br.632/21,protiv izvršnog dužnika Rajko Vratonjić rođenog 26.04.1968 godine,iz Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10890418 44.U predmetu poslovne oznake Iv.br.628/21,protiv izvršnog dužnika Tereza Zlopaša rođenog 10.11.1952.godine,iz Budva,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 10518627 45. U predmetu poslovne oznake Iv.br.418/21,protiv izvršnog dužnika Martina Kordić rođenog 02.10.1988.godine,iz Radanovići,Kotor,na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga broj 11002125, a shodno članu 45 ZIO donio je odluku o DOSTAVLJANjU JAVNIM OBJAVLjIVANjEM Poziva se gore navedeni izvršni dužnici, sa poslednjim poznatim adresama kao naprijed navedeno, da se u roku od 2 (dva) dana od dana objavljivanja ove odluke u ovom štampanom mediju obrate ovom izvršitelju na adresi Tabačina bb Kotor (ili mail adresi vladan.vujovic@javni-izvrsitelji.me) radi uručenja Rješenja o izvršenju sa predlogom za izvršenje i prilozima, a radi naplate duga po osnovu navedenih isprava i troškova postupka.

Ukoliko se navedeni izvršni dužnici ne obrate u ostavljenom roku ovom Javnom izvršitelju, dostavljanje navedenih pismena će se izvršiti isticanjem na oglasnoj tabli nadležnog suda, pri čemu će se dostavljanje smatrati izvršenim nakon isteka roka od 8 (osam) dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.

Upozoravaju se izvršni dužnici da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom, i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Kotor, 27.10.2021. godine JAVNI IZVRŠITELJ Vladan VUJOVIĆ

39

40 Marketing

Subota, 20. novembar 2021.

20. новембар 2021. | година II | број 90

ПАЛАНКА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ПИСОАР

ТА, ТО ЈЕ ТВОЈА ЗЕМЉА П

ише Црњански, у свом времену, о свом времену. И каже како је француски дипломат Брианд након Првог рата у Друштву народа, за новостворену Албанију рекао да ће она бити интернационални писоар, мокрилиште, уринариј Европе.

Уз неки, макар и мали неуспјех, за неуке колико и образоване - Oh, merde!

Не кажем то зато да бих оптужила странце или се приклонила десничарима. Боже сачувај. Али управо онолико колико је Европа колонизирала свијет сад она бива колонизирана и у неком смислу потчињена, барем оном дијелу свијета који је настањује. И умјесто да живи своју козмополитску утопију, Француска живи своју имиграцијску агонију, која од нефранцуза чини Французе, а од Француза ванземаљце који су тако неприкривено нерасположени према странцима, да не можете без пријеких погледа, инструкција или алузија путовати ни пар трамвајских станица, јер чули су неки језик који није ни свахили, ни арапски, ни берберски, ни каталонски ни боме пољски.

Пуна су им уста гована, и све је говно, од предсједника владе, државе или парламента, до шансоне која говно дивинизира и беатизира, као неку нову, свакоме доступну, инверзну и первертирану sancta sanctorum.

Французи, ако већ нијесу претјерано, несношљиво сервилни с обојеним становништвом, све да би доказали своју толеранцију, они су неиздрживо неуљуђени и агресивни са свим двоношцима, чак и ако су њихова рода и језика.

Али, не лези враже са седам бињишах, Француска је постала у овом времену од алжирског рата у задњих шездесетак година, pissoir international, међународни нужник. Не морам вам доказивати да ја ово говорим и као човјек без предрасуда, који је и сам странац у страној земљи. И који је, без икаквих двојби, спознајних или осјећајних, понајвише странац у властитом дворишту, у властитој земљи.

Јер већина тамнопутих већ су франкофони. Вјерујте ми, ни међу нама Балканцима, нисам видјела толику, посвемашњу, тоталну феноменологију мржње. А то није много, то није превише, то је од дидроовских и даламберовских насљедника неупитно и осигурано. Јер знамо да су мржња, ксенофобија, расизам, посљедица психизма малих разлика, како то маестрално закључује Фројд у својем аналитичком мишљењу. Французи се мало разликују од Белгијанаца, Нијемци од Аустријанаца, Хрвати од Срба, па се једнако мрзе. Тко вас пита зашто је допуштено: па ваљда зашто замишљају сваки од тих народа, да су они, баш они ако не већ господари свијета али јесу ове разуђене, разлуђене европске матице. Која није ништа друго него у руху европске заједнице народа, ЕУ, само скуп покрајина, скуп паланки, смјеса провинција. Њима влада умјесто мишљења сурогат филозофије, умјесто политике њена замјена глобални трач, умјесто глобалне економије уситњена

Што бисте таквом дипломати, осим дипломатске ноте због снаге експресије, могли уручити? Свјежи пакет гована, као једини адекватни одговор. И иначе у земљи овог дипломате у којој сам и ја имала прилику живјети, говно је узречица честа колико и појава. Свуда, куд год да кренете, говна: на тротоарима, пријелазима, парковима, степеништима, уз цркве. Зато ова ријеч и јест најчешћа напомена.

С друге стране, како је „вјештачка, умјетна творевина“ настала, та балканска несретна федерација, тако је и врло неприродно и нестала, као нова европска клаоница, или, лабораториј вршења најнасилније нужде те цивилизиране и просвијећене Европе. Најприје је схваћана као једна од провинција Европе, неукротива у својем паланачком духу.

ISSN 2704-5226

Европа и овдје и данас ништа друго до скуп провинција, у који су ушла и њихова сметлишта. И да је на дјелу отпад свих Les conditions humaines. Људских својстава, људскости, хуманости.

И много прије мене, знали бисте с Крлежом и Црњанским, који су судјеловали у првом свјетском клању, извјештавајући с њега, да је та

ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

КАКО ЈЕ „ВЈЕШТАЧКА, УМЈЕТНА ТВОРЕВИНА“ НАСТАЛА, ТА БАЛКАНСКА НЕСРЕТНА ФЕДЕРАЦИЈА, ТАКО ЈЕ И ВРЛО НЕПРИРОДНО И НЕСТАЛА, КАО НОВА ЕВРОПСКА КЛАОНИЦА, ИЛИ, ЛАБОРАТОРИЈ ВРШЕЊА НАЈНАСИЛНИЈЕ НУЖДЕ ТЕ ЦИВИЛИЗИРАНЕ И ПРОСВИЈЕЋЕНЕ ЕВРОПЕ. НАЈПРИЈЕ ЈЕ СХВАЋАНА КАО ЈЕДНА ОД ПРОВИНЦИЈА ЕВРОПЕ, НЕУКРОТИВА У СВОЈЕМ ПАЛАНАЧКОМ ДУХУ

ИЗЛАЗ Николина Басара-Вучуровић

господарства, умјесто културе дух провинцијалности, умјесто битка небитак, умјесто суштине празнина. За илустрацију, наводим фрагмент из свог француског дневника с почетка миленија: Станујем на Западу. На Западу Европе и на крајњем западу Греноблеа. Радим у Campusu, на Свеучилишту. То је овдје сјевероисточно. Кад сам без кола, осуђена сам на ТАГ, градски пријевоз. Идем аутобусом, а касније се враћам пола трамвајем пола бусом. Возила су сјајна, металноплава, удобна и свијетла. Али нема тог градског пријевоза који не касни. Без пардона, и по пола сата. Кажем себи, сад ћу ући и скресати у лице возачу: Зашто нас возите као псе, без исприке, и пуштате да се мрзнемо на оном бетону оне бесмислене постаје Gran Place. Али шутим. Једна Л. у мени каже, Шути Л. та ово није твоја земља. Док цупкам и гледам у при-

зоре хиперреалистичких фресака новога потопа што украшавају зидове гараже на Gran Place-у тужи ми се од призора неког постбиблијског краја свијета и народа који се спашавају на завојницама сплавима што плутају у неком масном мору. Пих, рећи ћу сутра, на soareji slavista, какав неукус у земљи сликарства. Али једна друга Л. ми каже, Прибери се, шути Л., ти си овдје странкиња, ово није твоја земља. Онда уђем коначно у тај фамозни бус 32. А испред мене стане с огромном псином завезане губице неки тип сав у црноме: чизме, као војничке хлаче и кошуља. Смрди све по псећем измету, длаци, прди, овај му чисти уши или крпеље, пред пуним бусом, нитко оком да трепне. Уто уђе пијанац и каже загледан у два млада Арапина криштавим гласом колико га грло носи: Има их овдје оних који не воле псе, али ми, Французи, ми смо љубитељи паса. Нитко да испусти ни гласа, а ја бих се про-

дерала врло радо, но нека унутрашња Л. ми каже, Шути Л. то није твоја земља. Онда одем дома, на ферије између семестара. Зажелим се пријатеља, колега, штрукли, крвавица, шпека, врхња, чварака, маковњача, штрудли. Обиђем прво најближе, оне у сусједству. Они ме гледају у чуду и није им јасно да се не дивим животу на Западу. Понуде ми вино Т’га за Југ и питају зашто пушим цигарилосе. Зато што сам диктаторица, смијем се кроз сузе, и кажем себи, Шути Л. то је твоја земља, то су твоји људи. Онда одем у Јуришићеву на рибице. Сиђем у подрум, наручим папалине добијем и кришку лимуна, и сједнем уз високе шанкове. Мислим на Тина и његове сиромашке ручкове. Неки тип пијуцка плавац и гледа ме кроз двоструко зрцаљење. Пита ме, Госпођо, јесте ли за чашу плавца или блатине? Не хвала, узвраћам између залогаја оних рибица. Кажем себи, Ево што ти је наш човјек. То је твоја земља, видиш Л. то су твоји људи. Питам послије код филиграна, би ли ми направио по моделу наушнице ону другу, изгубљену, у облику сецесијске руже. Донесите, па ћемо видјети, мислим да нема проблема. Што ти је наш човјек, што ти је твоја земља, мислим радосно док у зрцалу излога поправљам руж. Онда одем у редакцију, гдје су моји људи, уредник мога часописа. Питају ме за новости, ја укратко скицирам француску ситуацију. Кикоћу се уз моје опаске о Њиховој задртости, кад препричавам или имитирам. Што су ти наши људи, знају се барем насмијати. Послије уредник и ја остајемо сами. Прича ми о својој женској, ја направим неколико жаока, он се разјари и каже, Узми капут и изиђи. Ја се згранем у чуду, једна унутарња Л. ми каже, шути Л., то је твоја земља, то су твоји људи. Зграбим капут с вјешалице, изађем шутке. У трамвају ми подрхтавају кољена од ојађености, неки ми дрипац гази по ногама, без пардона. Какав идиот, кажем себи, шути Л, та то је твоја земља, твоји људи. Излазим, тражим кола по паркингу, сваки други је Уно металиц црвене боје, коначно проналазим своја кола, а уз њих типови, фотографирају. Кажу, истекла вам паркинг карта. Хоћу опсовати, али неки унутрашњи глас ми каже, Немој Л. то су твоји људи, то је твоја земља. 

2

20. новембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ПРЕПОЗНАЈ ПАЛАНКУ

Т

оталитаризам је, писао је крајем деведесетих Енцо Траверсо, апстракција. Иако га његове жртве називају различитим именима, њихова су сјећања конкретна, а у свом идеално-типском облику често више личи на Орвелов кошмарни свијет 1984. него на своје појавне облике и на конкретне реалности фашизма или стаљинизма. Према Траверсу, сви се тоталитаризми могу препознати према тоталитарном терору који претпоставља државну монополизацију насиља, која се не врши у име права или у име одбране права, али која се увијек употребљава према потпуно рационалним методама и процедурама. И Радомир Константиновић је 1969. године, као једну од основних одлика духа паланке препознао њену неодвојивост од тоталитаристичког насиља, као насиља које се у име надређеног и свевласног Племена, Рода, Народа, врши над мишљењем и егзистенцијама неприлагођених и несагласних. Сваки тоталитаризам, баш као и свака паланка, имају различите мирисе, али сваки тоталитаризам и све паланке - миришу на насиље. Ипак, паланачки неимари се, уз неизбежну склоност ка инструментализацији насиља у име Племена, Рода и Народа, често разликују по рукопису, па их макар у почетним фазама грађења њихових утилитаризованих симулакрума није лако препознати. Јер, појавни облици духа паланке остају непредвидиви: он се истовремено оспољава и као дух програмског сиромаштва и самоодрицања, „живота сведеног на летаргично трајање“, али и као дух агитације и агресије у име очувања јединства: „Он је творац визије о такозваном ,малом човјеку’ некаквог малог живота, као полу-живота полу-воље, он је дух потискивања, одрицања, скромности; али

ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ПОНИЖЕНИ ЧОВЈЕК ПАЛАНАЧКОГ СВИЈЕТА НЕСЛОБОДАН ЈЕ И ЛИШЕН ОДГОВОРНОСТИ. УПРАВО ОВО ОДСУСТВО ОДГОВОРНОСТИ ОТВАРА ПРОСТОР ЈЕДИНОЈ И НЕОГРАНИЧЕНОЈ СЛОБОДИ У ДУХУ ПАЛАНКЕ – СЛОБОДИ УЧЕСТВОВАЊА У КРЕИРАЊУ ЈЕДИНСТВЕНОГ ПОЛИТИЧКОГ ВАШАРА

он је, и управо зато, дух експлозије варварства, у немогућности нашој за скромност, која није биће одрицања ни биће сиромаштва“, каже Константиновић. Отуд се у сваком културном систему настањеном духом паланке као његово примарно дејство препознаје управо насиље са раскошном палетом својих манифестација. Дух стереотипизације сопства и свијета, као посебно деструктиван за сваку духовну и културну праксу или социокултурни простор, као трајно искушење и увијек постојећа пријетња, потенцијално је деструктиван прије свега у односу на личност као личност твораштва коју умјесно препознаје као своју главну пријетњу и изазов. Репресивна техника којом дух па-

ланке континуирано своди егзистенцију на упросјечену личност, на „малог човјека“ (у којем би, пропорционално са његовом самосвјешћу, требало да се испољава и тежња ка испољавању бића), нужно води „бескрајној глади за моћ“ као и експлозији потиснутих тежњи, и коначно, ирационализму зла и насиљу. На питање може ли једном стечено и проживљено искуство механизма духа паланке да нам открије његове хипотетичне облике у будућности, Константиновић одговара констатацијом да философија овај дух не може чак коначно ни да именује, она може само да га објашњава или да га предвиђа и прати, као своју сопствену могућност, као дух трајног провинцијализма, и трајни

дух маргине, као дух противљења кретању али, и као дух парадоксално потребан егзистенцији, онако како јој је антитетички потребна спознаја ништавила. Као апсолутна стварност, паланка је немогућа, само у духу паланке паланка се открива као чиста: „Паланка није у свијету, она је у духу, свуд могућа“. Као могућа у духу, паланка остаје без свог идеалног и коначног топоса те су појмовне одреднице локално-глобално, провинција-метропола, паланкасвијет, за дух паланке релативни означитељи. У есеју посвећеном завршном поглављу Философије паланке, надовезујући се на Константиновићево упозорење да нема краја крају, Милорад Беланчић напомиње да

је отвореност свијета отвореност и за друго од саме отворености – утолико питање могућег обрачуна с духом паланке захтијева континуирану пажњу и суптилну опсервацију: „Крај је метафора, дакле, помак и пренос провинцијализма: из духа у дух, али увијек тако да тај провинцијални дух остаје повлашћено мјесто паланке, мјесто с којег паланка говори. Зато, ако има краја, нема нас, нема нас као отворене и особене, не-поновљиве (или: поновљиве као увијек - друге) егзистенције. Што затим, с наличја значи: нема краја, има нас. Има нас као особеног трага који прије или касније ишчезава“. Према Беланчићу, повратак паланке је увијек могућ а дух паланке као потенцијално искушење увијек и свуда ће бити у настојању да бесконачну отвореност конвертује, у дух племенског јединства: „Максима (ако је то максима) нема краја крају, без пресуде, држи Свијет у напетости између затварања и отварања“. У том смислу, дух паланке, као дух парадокса, непомирљивих дихотомија и крајње непредвидивих појавности није могуће докрајчити ни уништити – могуће га је, међутим, препознати, деконструисати и деконструкцијом демистификовати. Понижени човјек паланачког свијета неслободан је и лишен одговорности. Управо ово одсуство одговорности отвара простор јединој и неограниченој слободи у духу паланке – слободи учествовања у креирању јединственог политичког вашара. Покушај преваре овдје је истовремено и покушај претварања свијета паланке у један велики политички вашар у којем је све привид и у којем има толико мало стварности. Иако их називамо другачијим именима, паланке у којима живимо бескрајно осујећивани у име Племена, Рода и Народа, наша сјећања на потирања слободе мишљења, права и дјелања заувијек ће остати конкретна. Паланка се враћа, на нама је да је препознамо… 

КАКО ЧИТАТИ БЕЗОБРАЗЛУК ЖИВЉЕЊА

СЈАЈ И БИЈЕДА ПРОВИНЦИЈЕ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

П

аланка или балканско име за провинцијско мјесто. Још један појам који учимо или покушавамо да то чинимо, али никако да научимо или да се суочимо. Искуство духа паланке познато од живота до литературе. Појам који се нашао као кључна ријеч једног капиталног дјела (Философија паланке) које не умијемо да прочитамо и које нема статус какав велики умови обично имају својим дјелом у другим културама. А и што би га читали, када је паланка себи сасвим довољна. Јер паланчани се највише љуте када им споменете ту ријеч. Паланку, велики српски комедиограф Бранислав Нушић у предговору Госпође министарке описује овако: Живот те средине тече једнолично и одмерено, као шета-

лица на зидноме сату: покрети те средине су мали, тихи, без узбуђења, без великих бразда, без јачих трагова, као они благи таласићи који круже по устајалој води кад на површину њену падне тичје перце. Излазак из такве ,,нормалности“ или губитка равнотеже произвео је једну од најзначајнијих комедија јужнословенске драматургије, која ће извјесно још дуго бити изазов постављања на сцену са снажним упориштем у збиљу балканску или јужнословенску. Паланка успјешно преживљава идеологије, друштвене поретке, чак је живописнија у савремености, и какав год редизајн да јој се деси, она је досљедна себи, својој демагогији и површности. Ни кравате и фризуре не доприносе њеном вакумирању, ни конструкције и реконструкције. Она једноставно траје у свом величанственом сјају површности и безобразлука. Њен најјаснији из-

раз је ПР. Хиперпродукција саопштења и сликања, грчевито позивање на народ. Паника равна Нушићевој јунакињи, која за разлику од стварних ликова нема дипломе и титуле академске и научне. Живки не требају референце да би знала да данас-сјутра може опет бити министарка, и да само треба бити стрпљив док се заборави ово нешто мало бруке. Али као у сваком добром комаду, за разлику од живота ми волимо наше имагинарне јунаке. Јасно читамо предмет и повод сукоба. Једноставност проблема је бескрекорно приказана. Баш као и наша збиља, црногорска савремена. За њу писац нема потребу да је машта и намаштава. Паланка никако није периферија, која у релацији са центром представља просторну метафору или представу која у савременом добу показује моћ и успјех дестинације или мјеста изван те дихотомије која би центру требала дати пред-

ност. Да центар може бити посвуда, показује свако модерно и уређено друштво. Прелазак границе било које такве државе то најбоље показује. Баш као и супротно, прелазак и улазак у оне које се утркују са својим паланачким духом. Колико тога смо се нагледали и наслушали и колико још гледамо и слушамо различите демагоге који нам продају маглу. Списак тема је непрегледан, заправо тешко да постоји нека тема која поништава дух паланке. Паланка је и слика транзиције, успјешне или неуспјешне, жељене или нежељене, наратив толико заступљен у југословенској и постјугословенској умјетности са очигледном намјером да је такав због вјеровања да умјетност може бити медиј социјалне промјене. Нереално очекивање од мањине, умјетничке мањине унутар које ништа мање нијесу заступљени, видљиви и дјелатни и духови паланке. Они тек знају бити њен

означитељ и гласноговорник. Покушавају они бити и велики, али изван паланке нико неће разумјети величину њиховог дјела. Корак напријед, па три, пет назад. Тако некако изгледа збиља. Али ПР је ту, не треба да бринемо. Вијести из земље и региона. Некада су оне трагичне, некада урнебесно комичне. Прелива из њих традиција, народ, религија, породица, и наравно мизогинија, ксенофобија и ина фобија. За разлику од филмова и серија, за њих нема напомене да програм није примјерен за млађе од 12 година. Нема ту суштинске другости, а ни радости. Смртно досадна озбиљност, патетична као говор званичника и пјесника на сахранама или као упорност десничара да се види (остане) мурал Ратка Младића. Када смо већ код мурала и осталих анонимних урадака у јавном простору, само би они били довољни за нашу дијагнозу. 

3

20. новембар 2021.

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

З

амислимо само толико да ли би нормалном члану владе, или челницима партија данашње парламентарне већине, чак уопште присталицама ове дефинитивно туђе власти, да још не кажемо туђе цркве, могла својим до краја неразумним чињењем засметати фамозна четворорука министрица Братић? Бар толико да неко каже: што ради ова жена, због чега пристајемо да нас скакодневно брука и компромитује, због чега зауставља све одавно установљене пројекте везане за развој културе или науке, због чега скида с руководећих мјеста све што је нормално писмено и нормално доказано својом вишегодишњом дјелатношћу? Због чега онако с коња удара ногом у просвјету, културу, науку, спорт? Због чега су баш сви, ама баш сви досадашњи директори школа грешни, па их треба замијенити, да ли су сви новоуспостављени чисти као суза? Није чудо да речена министрица нимало не смета предсједнику Владе Кривокапићу, који је својом патолошком вјерношћу Српској православној цркви и њеном свештенству, манијачким метанисањем туђој цркви, сваки час причешћивањем зараженом кашиком, демонстративним рукољубима и балављењем икона дефинитивно показао да је једна врста, недај боже, одљуда! Чудо

УЈЕДИЊЕНИ ДО КОСТИ

ВЛАДАВИНА ЋУСКИЈА СВЕ ШТО ЈЕ ДАНАС МИНИСТАР, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ, ВИСОКИ НОВОПРОИЗВЕДЕНИ ЧИНОВНИК, ИЛИ ЧЕЛНИК ПАРТИЈА ПАРЛАМЕНТАРНЕ ВЕЋИНЕ, СА ИЗУЗЕТКОМ МИНИСТРА СЕКУЛОВИЋА И МОЖДА ШЕФА ПОЛИЦИЈЕ БРЂАНИНА, КАД ЈЕ РИЈЕЧ О ЕЛЕМЕНТАРНОМ ОСЈЕЋАЈУ ЗА ИКАКВА ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ ЦРНОГОРАЦА - ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБИЧНУ ПОПУЛИСТИЧКУ ЋУСКИЈУ КОЈА СЕ НЕ ДА ДОЗВАТИ НИ ЗРНЦУ РАЗУМА

је да манијачка мрзитељка свега црногорског до сада бар мало не засмета посланику Лекићу, који има очигледне доказе да није неписмен и да посједује не мало политичко и животно искуство, посебно да му садржаји црногорске културне баштине или савремености нијесу страни? Оставимо по страни министарски пар Спајића и Милатовића, за које још нијесмо утврдили да ли су у Црну Гору доведени као министри, или архимандрити којима се владичанске камилавке одавно смијеше? Или смушеног министра вањских послова Радуловића, који би, да није било кохабитационог положаја Мила Ђукановића до сада до краја понизио и укинуо црногорску дипломатску службу? Што да кажемо за туце партијских челника превасходно српских странака, чак и онда кад се камуфлирано друкчије зову, који

патолошки стрецају на могућност да се злочин у Сребреници назове геноцидом? Почевши од Јоковића, Мандића, Кнежевића, Даниловића, Милачића, све произашлих из Народне социјалистичке странке страшљивог Момира Булатовића који је, плашећи се црногорства, побјегао у црногорско име, а српско презиме? Поуздано се зна да се ни једна од поменутих странака, било да су старије или новијег датума, није ни очешала о Мила Ђукановића, или, недај Боже, појам црногорске суверености, већ су храбро носиле самар великосрпске борбе и „побједе“. Данас не дају вјетра вијат на Сребреницу као геноцид. Због чега их овдје побрајам? Па због тога што их симпатије према госпођици Братић уједињују до кости. Сви се они безрезервно радују њеној сјечи кнезова, односно смјени челних људи институција културе, просвјете или науке, њеним напорима срачунатим

У ЗЕМЉИ ЧУДА

У

Црној Гори ниједно мјесто или град се званично не зове паланка. У Македонији има једна, у Бугарској једна, у Србији неколико, највише у Војводини. Паланка је изворно било утврђење направљено од дрвета које је бранило мјештане од спољних утицаја или непријатеља. Коначно сам, у првом ковид налету погледала Игре престола – серију, и по некој логици тамо је највише паланки у изворном значењу, и пар градова. Разне породице се боре за престо, не презају ни од чега, а њихове територије бране дрвене утврде. Све треба да се уједине да се заштите од хорде мртвих. А онда се опет разједине у борби за превласт. У дијелу који по жанру припада епској фантастици, много је сличности са савременим тренутком. И свјетским, а и у маленој, од престола сатканом тренутку црногорском. У Црној Гори, сваки град је паланка. Бранимо од спољних утицаја - мозгом паланке. Основна карактеристика ума паланке је колективни дух, страх и реакција на било шта ново, непознато, другачије. Паланачки дух сплеткари, не иде напријед, а у њему је фантазмагорино утврђење које га брани од логике, здравог разума и напретка Хорда мртвих око које се ујединио паланачки црногорски дух, може да буде и буквалан и у њему је вакцина непријатељ. Ова која смањује хорду мртвих. Њу су смућкали неки зли друиди, врачеви, велики магови из неког далеког свијета да нам униште здравље. Хорда мртвих, ако правимо паралелу са Игром престола, надире, бројеви пријете - али не, у питању је завјера саткана, а због части и поштења - ми не носимо маске. Јер сав наш примитивизам крије се у недостатку осмијеха, у зачудном погледу, и ситном подзезавању, оних који носе маске, а

ЗАЈЕДНО И ЗАРАЖЕНИ

сва наша снага је у пљувању које је сада на извол’те и за које нам маска не треба. Ту се не разликујемо много од већине свјетских држава, мада изузеци постоје. У Италији, Португалији, Шпанији, на примјер, које су ријешиле да хорду мртвих побиједе вакцинацијом и дисциплином. Али, колективни дух у Црној Гори је - стоп науци. Нико други нам неће одлучивати да ли ћемо побити или заразити све своје ближње. А када се деси смрт, онда ћемо се опет у колективном окупљању сви заразити. Заједно и заражени. Колективизам из којег не стоји храброст. Само страх. Ми страха од смрти, већински и процентуално немамо, јер шта је смрт спрам рајског живота, који је већина народа заслужила пратећи ритуале. О позадини ритуала или церемонија, мало тога знамо, ал’ окупљени пратимо. Храбримо се у цркви, и храбримо се по Фбуку, Твитеру, Инстаграму. Постајемо хорде мртвих из Игре престола. Хорда од правих људи, од крви, меса, ума, љубави и знања, воље... и разних мана, прави бића које одржава жеља за уништавањем, нешто без зазора, ума и душе. И када се учини да игра око престола није важна, свима, мислим на заплет у фиктивном поменутом дјелу - престо и само престо је најважнији. Да би се изградила – паланка. Утврда, дрвена која ће да послужи одбрани и заштити ситних интереса, тренутних сплетки, и у центру паланке - исти такав престо, једнако важан оном који је на њему, онима око њега, а од којег су зави-

сни они под њим. И тако укруг. У њој се поштује традиција, не таласа се, не мисли се, поштује се ауторитет престола, не мисли се, а награда је ушушканост у рутини. Људи у паланци никада не порасту довољно да преузму одговорност. Увијек је пребацују на другог. Једнако, не доносе ни одлуке, јер биће - како мора. И добро је док горе није. Истина је да у паланци није од пресудног значаја ко води исту, јер дух је такав. Престо се не преиспитује и не пропитује. Постоји и у оној народној - вежи коња како газда каже.

Због чега из широког списка србујушчих странака или лично-

Друго су ћускије које се не мијењају од јануара 1989. године до данас. Ваља их свакодневно препадати свјетски потврђеном констатацијом да је у Сребреници извршен геноцид. Како се на сличну тврдњу баш дубоко узнемири и узврпољи посланик Славен Радуновић?! 

МИ СТРАХА ОД СМРТИ, ВЕЋИНСКИ И ПРОЦЕНТУАЛНО НЕМАМО, ЈЕР ШТА ЈЕ СМРТ СПРАМ РАЈСКОГ ЖИВОТА, КОЈИ ЈЕ ВЕЋИНА НАРОДА ЗАСЛУЖИЛА ПРАТЕЋИ РИТУАЛЕ. О ПОЗАДИНИ РИТУАЛА ИЛИ ЦЕРЕМОНИЈА МАЛО ТОГА ЗНАМО, АЛ’ ОКУПЉЕНИ ПРАТИМО. ХРАБРИМО СЕ У ЦРКВИ И ХРАБРИМО СЕ ПО ФЕЈСБУКУ, ТВИТЕРУ, ИНСТАГРАМУ. ПОСТАЈЕМО ХОРДЕ МРТВИХ ИЗ ИГРЕ ПРИЈЕСТОЛА А ни газда се не персонализује, важно је да су коњи привезани. И најчудније је када коњи, привезани уз једног газду, траже да буду привезани уз другог газду, за мало сијена. Јер - добро је, док није горе. У паланци не постоји ја, постојимо ми, и ако су били они, брзином свјетлости, у модерно вријеме брзином изборних резултата то они постаје „ми“. Мирни ми. Није измишљена вакцина против паланачког ума. Природне науке опипљивим методама је не могу измислити, за такве утврде потребна је дуготрајна терапија, коју... иако

се ниједан географски топоним у Црној Гори не зове паланка, никада није примуијењен. Јер док год се зна - ђе је коме мјесто, и што коме приличи, трговаће се нама са мало сијена, а попут коња остаћемо привезани. Одбрану од хорде мртвих, инспирисане пандемијом, никада попут оне у серијалу Игра престола никада нећемо достићи. Јер бићемо „мртви“ и без хорде и без пораза. Из пораза у слободном уму понешто се и научи. А паланачки уз који год да је престо темељно је утврђен. Он бира ограду. Да не кажем - забран.  gameofthrones.fandom.com

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

на затирање и самих коријена црногорског идентитета, посебно икаквих трагова црногорске националне свијести у данашњим генерацијама младих људи. До крви је нервирају момци и ђевојке, обавијене црногорским заставама, који журе на сваку фудбалску утакмицу у којој игра репрезентација Црне Горе. Нијесам сигуран да јој могућност забране учешћа црногорских спортских селекција под својом заставом, што се недавно умало није догодило, није баш пријала? Најновији, али очекивани шлагер госпођице Братић тиче се увођења вјеронауке у школе, али тек по потписивању такозваног темељног уговора између Владе Црне Горе и Српске православне цркве. Но, чик да видимо која то влада има толика муда да смије потписати тај априорно велеиздајнички уговор? Што би га, уосталом, већ скоро двије године крили у девет јама?

сти нове власти издвајам министра Секуловића и директора полиције Брђанина? Покушајем давања оставке, и неприхватањем ризика за могуће посљедице недавне режимске ловћенске ујдурме, двојица челних полицајаца су показала жељу за минимумом професионализма у своме послу. У најмању руку нијесу били спремни да, у задатку који се превасходно њих тиче, одлуке препуште другој држави. Можда су их касније убиједили у супротно, о чему се из официјелних извјештаја ништа не зна нити ће се, по свој прилици, икада знати. Нијесмо ипак стекли утисак да су, било Секуловић било Брђанин, баш блиски секи Братић, или да се налазе међу прононсираним антицрногорцима. Напротив. Уосталом, енергични покушај предсједника Кривокапића да их недавно смијени сврстава их, неоспорно, у бар нормалне грађане.

ИГРА ПРИЈЕСТОЛА Бијели шетачи

4

20. новембар 2021.

СЈЕЋАЊЕ НА НЕОБИЧНОГ ЧОВЈЕКА

СВИЈЕТ ПРОФЕСОРА СПАХИЋА П

ојединац ријетко када може промијенити или побиједити средину у којој дјелује, ма колико је добро познавао. Највећа побједа појединца у тој борби је да без обзира на све, остане свој. Недавно је у бољи свијет отпутовао Заим Спахић, професор филозофије и логике. Али, са ове дистанце, несумњиво да је у средини у којој је рођен и провео највећи дио живота био пуно више од тога. Заим Спахић је предавао филозофију и логику у Гимназији „Милоје Добрашиновић“ у Бијелом Пољу. Генерације ученика и данас причају анегдоте о професору Спахићу. Неке од њих су истините, неке су полуистине а неке пот-

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

К

ао што се за школу има распоред часова, тако су они имали распоред за живот. Слиједили су га без иједног изостанка. Све што треба, кад треба и у своје вријеме. Она гледна у сваком погледу, а он са шармом који не стоји баш свакоме. Били су заљубљени откад знају једно за друго, из ђачких дана. Прво школа, па успјех у њој, па прва љубав, па стална веза... па брак, па тек онда све остало, ако буде времена. Живот по рецепту од кога се не одступа. Терапија у сваком погледу од здравља до професије. Као ученици с изванредним успјехом добили су најбољи интернат за студирање... Опет ред, рад и дисциплина. Па опет најбољи резултати на студијама. Он на медицини, она на страним језицима. Дипломирала је два, (први француски), да би јој бар један увијек осигурао запослење. Кад су се узели прижељкивали су мало романтично мјесто, у коме ће знање пренијети у живот а професији посветити оданост, да им нико и ништа не омета доживотну љубав. Кад су одстажирали почетак у мјесту студија, обрнули су се конкурсима. Тражили су, ако их срећа послужи, не само пожељно мјесто него и парче мора, да им бонаце и валови буду на видику. Све им се потрефило. Градић је био на падини као на каквој наивној слици, окренут свим својим бићем према мору и сунцу. Сав се сливао на риву и малу рибарску луку; и улице и бројне степенице и небројени становници. Све према мору а море према свима. Нико није требао фитнес. Живјело се само горе-доље, стално у покрету да боље бит не може за здрав живот. Али то познавање свакога и стално сусријетање истих, оставља неке друге посљедице, понекад дубоке као море. Као дефицитарни кадар, у то вријеме, Др (одмах прозван доторе) и професорица су могли да бирају стамбено уточиште. Изабрали су га. Раскошнији поглед од очекивања. Испод широког прозора над верандом дочекале су их палме што њишу гране, као на разгледници. Очекивали су да ће и становници бити као и све оста-

пуно измишљене. Али једно је потпуно тачно. Средина у којој је провео највећи дио свог живота није била нимало имуна на његову појаву. На прво слушање професора Спахића неки би се смијали, неки гледали збуњено неуспјешно покушавајући да похватају нити његових брзих мисли, док би само ријетки прозрели да се ту ради о нечем много дубљем што нам професор Заим једноставним ријечима покушава само наговијестити и заинтересовати нас за даљу пловидбу мислима. Али једно сам сигуран, није било незаинтересованих. Због особеног начина предава-

ња и данас када се помене неки филозоф, правац у филозофији или логички суд, не могу а да се не присјетим неке дигресије професора Спахића. Његова предавања о величинама која су обликовала нашу цивилизацију углавном би почињала стављањем ствари у локални контекст и вријеме. Иако је на прву изгледало банално, данас сам сигуран да је овакав приступ био најбољи начин да развијемо свијест о свијету и животу који нас окружује. Професор Спахић није никада обраћао пажњу на приче о себи. Имао је свој свијет, из којег је, чини ми се, излазио само када би морао, и ускакао у овај „наш“ ни

по чему занимљив свијет, тек толико да задовољи своје егзистенцијалне потребе и да га узгред, филозофски и без злобе, исмије. Вјерујем да се у том свијету осјећао срећним, а да се овог нашег, ужасног и нажалост стварног свијета нимало није бојао. Просто, само је знао да је то узалудан посао. По таутолошком принципу, провинција је зла и глупа. Боји се промјене, боји се другачијег и зато жели да свакога укалупи по властитој мјери. У том калупу нема одскакања. Сви морају бити лицемјерни камелеони. У таквом окружењу свака се особеност кажњава. Ипак, постоје и они који јој чврсто пркосе. На концу, због таквих човјечанство и није празна плоча. Да будем искрен, већина људи воли паланку, јер нуди сигурност у властитој кожи, иако са друге стране захтијева да убијемо властиту личност. Али, кога брига за властиту личност, а посебно овдје и на Балкану.

Професор Заим Спахић није био само предавач логике и филозофије. Написао је неколико веома интересантних збирки поезије: „Око и ум“, „Пустињски свирач“, „Самоћа сунца“, „Божија свјетлост и људска индолентност“. Логично, поезија му је била ослоњена на покушаје да се и са њом дотакну и покушају докучити највеће тајне човјекове, а посебно тајна душе. Као и сваки филозоф, професор Спахић је знао да су здравље и болести духа и тијела међусобно повезани, па је задњих пар деценија лијечио људе масажом. По казивању његових пацијената био је веома успјешан у томе. Такође, нико се не сјећа да га професор Спахић поред лијечења масажом, није покушао и лијечити ријечима, ширећи духовне видике... У суштини, био је то јако необичан човјек са необичном каријером. Био сам ученик бјелопољске гимназије када се у Холандији поја-

ТУ СМО…

ЋАКУЛЕ ЗА УМРИЈЕТИ ВАРОШ ЈЕ ТИХО ПРИЧАЛА А ДАЛЕКО СЕ ЧУЛО, О НЕМОРАЛУ. ДОТОРЕ ЈЕ ЗАСЛАБИО, СЛАБО СПАВАО, СЛАБИЈЕ ЈЕО, НАЈСЛАБИЈЕ ОРДИНИРАО... ПАЦИЈЕНТИ СУ МУ СЕ ПРОРИЈЕДИЛИ. ПРОЧУЛО СЕ КАКО У ШКОЛИ КУЈУ ПЛАН ДА СЕ ОТАРАСЕ ГОЛЕ МАЈЕ, КОЈА СЕ СВЛАЧИ ПО АТЕЉЕИМА И ШИРИ ФРАНЦУСКУ ЉУБАВ. РАЗЈЕДАЛА ГА ЈЕ ЧИЊЕНИЦА ДА СВА ПОРОДИЦА МОРА ЋА! СХВАТИО ЈЕ ДА ЖИВОТ ПО РЕЦЕПТУ ПОНЕКАД НЕМА ЛИЈЕКА

ло што их је запало. Чинило се да се све погодило потаман, као по рецептури за срећу. Љубав је била у зениту. Узимали су је трипут дневно, прије јела. Од толике љубави нешто је још морало да изађе на видик. Из прве, стигле су двојке. И син и ћерка одједном... да шесна професорица, ако јој се неће, више не понавља трудове и квари линију. И није је кварила. Вратила се на оне добре мјере; и кукови, и струк, и груди... све како треба. Опет је била кнап. Ђаци су је вољели, обожавали, а она је знала да се страни језик не учи ако се не воли професор. Свему у сваком погледу је доприносила њена допадљивост. Брачни пар је имао углед који се не стијече лако нити руши олако. Бар се тако чинило. Али полакоте! Професорицу су у мјесту ускоро назвали Сиси. Истоимена аустријска царица из 19. вијека, имала је само такав струк на који је Беч и данас поносан. Али овај надимак нема везе с императорком иако је њена империја допирала довде. У малом мјесту са много ћакула, заборавили су на та времена, па се надимак више ослањао и тумачио с асоцијацијом на добростојеће попрсје професорице. Тако су, угледној професорици, одбили прву копчу на ауторитет. Сиси! Локална средња школа у којој је предавала имала је озбиљних резултата и врло успјешних ученика који су се разилазили по унутрашњости на више школовање. Један од таквих Гојко, се вратио у своје сликовито мјесто. Као ликовни таленат у генерацији, имао је самосталну изложбу као студент, што је мало теже и замислити а камоли остварити. Кад се с таквим суперлативима вратио, Сиси је добила ученика за колегу.

Постао је наставник у истој школи и добио атеље. Након само годину дана имао је прву изложбу у ликовној галерији у свом мјесту. Живописно, питорескно, фотогенично, медитеранско, било је магнет за ликовњаке. Одсвукуд су стизали и остајали. Гојку су неки били и узори и озбиљни конкуренти, али су му као Удружење, на првој изложби наградили женски акт. Тада су га његови ученици прозвали Гоја а мјештани прихватили надимак. Није та слика била ни примаћ Гојиној Голој Маји, али голишава јесте била. И с познатом позом, плагираном с оригинала, са рукама

затуреним под главу. То је у локалу протумачено као срамотна голотиња на изволте. Кроз прозирни пеплос могло се сумњати на било чије женско тијело, али локални трач га је приписао Сиси! Но, то се није могло утврдити. Међутим, особа која је служила као модел није нудила слутњу већ препознатљиво лице ученице којој је Гојко предавао ликовну умјетност. Толико је био убједљив њен лик да би се у фото репродукцији могао користити за личне исправе. Тада је устала школа са наставничким вијећем да се слика повуче са изложбе (самим тим и наartsy.net

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

НИКАДА НИЈЕ ОБРАЋАО ПАЖЊУ НА ПРИЧЕ О СЕБИ. ИМАО ЈЕ СВОЈ СВИЈЕТ, ИЗ КОЈЕГ ЈЕ, ЧИНИ МИ СЕ, ИЗЛАЗИО САМО КАДА БИ МОРАО, И УСКАКАО У ОВАЈ „НАШ“ НИ ПО ЧЕМУ ЗАНИМЉИВ СВИЈЕТ, ТЕК ТОЛИКО ДА ЗАДОВОЉИ СВОЈЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ ПОТРЕБЕ И ДА ГА УЗГРЕД, ФИЛОЗОФСКИ И БЕЗ ЗЛОБЕ, ИСМИЈЕ

УМЈЕТНИК НА МОСТУ УМЈЕТНОСТИ

Робер Доано, 1953.

града) а наставник Гоја из наставе. Члан вијећа је била Сиси и била је против свега за што се вијеће залагало. Контрирали су јој сви; да је та слика са ликом ученице блуд, непримјерен ђачком узрасту, без обзира што је ученица матуранткиња била мјесец дана старија од 18. Онда је професорица француског, позивајући се на Ларусову енциклопедију ликовних умјетности, покушала да покаже како умјетник има слободу да компилира различите ликове и ликовне елементе, да би изразио своју идеју. Тако, на примјер, казивала је да је експресионист Бернар Бифе свом женском акту дао, стилизовано, своје властито лице. Потом је показала чувену фотографију Робера Доасноа, снимљену на Мосту умјетности на Сени, 1953. Насловљену ,,Le peintre sur le pont des arts“. На фотографији сликару позира обучена жена, у зимском капуту, а он је слика разголићену. Кад, поред свих напора ништа није помагало Сиси се одлучила на жртву. Преузела је одговорност. Хтјела је по сваку цијену да спаси свог бившег ученика, али и садашњу ученицу. Изјавила је: ,,Ја сам позирала за акт у Гојковом атељеу, и шта сад!?“ Сви су замукли, и шокирани се разишли! Тада је проговорила паланка. Чини се да је проћакулала прије него се наставничко вијеће разишло. Стигле су интриге до у дно риве, ђе су на баркама, преко својих мрежа ћакулали рибари о свему и свачему. Са њима се, сваке суботе, њихов доторе релаксирао од напорног ординирања, слажући парангале и развлачећи мреже по мору широкоме. Уживао је у рибању и рибарском надгорњавању, ко је имао бољи улов. Тада није било ,,изабраних љекара“ па су сви бирали њега. Рибари су имали баш свог дотора на лицу мјеста. Увијек је у торби имао медикамената за прву помоћ. Ове суботе је упао у мреже које су мјештани развлачили по копну. Томе није имао лијека. Ове суботе кад је доторе арива у луку рибара није било. Развукли

5

20. новембар 2021.

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

И тада су се разглабале и разлагале разне теорије завјере, од масона до рептила. Многи људи које смо држали „озбиљним“, озбиљно су лупали на ту тему. Професор Спахић, упитан за ту тему, након неколико минута повлачења у свој свијет и анализирања проблема, дао је кратко и јасно рјешење: „То месо треба добро укувати“. На крају, провинција је у нама, били у касаби од неколико хиљада душа или у мегаполису од 10 милиона душа. Спремност појединца да буде свој по било коју цијену, јесте једина брана, да нас она провинција у најпежоративнијом смислу, не прогута. Нажалост, све је мање храбрих да имају свој свијет. Насупрот тога је све мрачнија и одвратнија провинција. Спремна да нас све прогута у таму... 

су мреже претходне ноћи и обестрвили се чекајући улов. Знао је зашто су нестали. Супруга му је пренијела све од ријечи до ријечи како је било на наставничком вијећу и он је стао на њену страну. Све се закувало и прекувало за њихов живот по рецепту. На крају срам, као запршка. Варош је тихо причала а далеко се чуло, о неморалу. Доторе је заслабио, слабо спавао, слабије јео, најслабије ординирао... пацијенти су му се прориједили. Прочуло се како у школи кују план да се отарасе голе Маје, која се свлачи по атељеима и шири француску љубав. Разједала га је чињеница да сва породица мора ћа! Схватио је да живот по рецепту понекад нема лијека. Не зна нико да га препише за овакву болест. Стајао је тако усамљен неко вијеме над уљуљканим баркама а онда покренуо своју према пучини. До увече се није вратио. Ни до ујутро. То се никога није тицало осим осамљене професорице француског... али коме да се она обрати кад од ње сви обрћу главу. Рибари су сјутрадан извукли мреже. Међу рибама је био њихов доторе заплетен у мреже. Натекао, подбуо, модар, непрепознатљив. Живот по рецепту је окончан.

P.S. Кад год дођем у овај град запахне ме с мора и с копна, из вртова, са кућа и улица, нешто умивено, довршено и ,,складно“ а у разговору са људима осетим понајчешће нешто ситничаво и непријатно – мала памет, јефтина иронија, и безочно оговарање свега и свакога. А при том, они се редовно служе својим локалним говором. Понашају се као људи на карневалу који се у костимима и под маскама крећу слободније, изражавају смелије, и говоре и раде оно што се без маске и костима не би никад усудили да кажу и учине. Грчевито се држе свог дијалекта, да би, тако маскирани и костимирани, лакше и слободније могли да изразе све оно завидљиво, тричаво и пакосно што желе да кажу о свом ближњем. А од тога и тај њихов, иначе звучни и занимљиви говор, добија нешто ниско и нечисто, и ми га слушамо са неповерењем, са одвратношћу. Све ми се чини да им заудара из уста док говоре - Иво Андрић, ,,Знакови поред пута“. 

Народно позориште у Прагу / funinprague.eu

вила болест „лудих крава“. Није било интернета, али су телевизија и штампа панично извјештавали о новој, непознатој болести која прелази са животиња на људе. Помињао се крах цивилизације, нова куга и наравно постављала питања шта радити.

ДОН ЂОВАНИ

Прашко луткарско позориште

ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧЈЕГ ГНИЈЕЗДА БЕЗ ЗАНАТА, ЗАЛУД И АЛАТА...

НАДА БУКИЛИЋ

Д

а, и у нашој школи је, попут свих осталих, било заиста духовитих надимака за директора, наставнике и помоћно особље. Дјеца умију непогрјешиво и у једној ријечи изразити карактер и педагошко умијеће било кога од њих. Оне који вриједе дубоког поштовања, дјеца и награде лијепим надимцима. Имали смо нпр. наставника историје којег смо звали Љубо Велики, наставницу хемије која је добила име Ода (изведено од О2), па наставницу ликовног звану Перспектива... У школи је радила и чувена Славка, чистачица чија је главна забава била метлање ђеце која би мало прикаснила, ушла у школу блатњаве обуће или са мокрим кишобранима. Звали смо је Дегустаторка јер смо укапирали да драга чистачица воли попити чашицу више, те да сва њена хигијена, као и то ударање по дјеци, зависи управо од количине попијене ракије. Сто пута да сте викнули: „Ту је Дегустаторка!“, сирота жена не би никад укапирала да баш о њој говорите. У томе и јесте чар добро одабраних надимака. Имали смо и наставника којег смо звали „Ножице“, што је мало ко могао да сконта – најтеже су капирали мушкарчићи: они вазда помисле на ноге, чак и у тим ранопубертетским годинама – а истина је да је човјек био клемпав, нама било жао да га по ушима зовемо (банално је, а ми смо дјеца и не смијемо себи до-

зволити баналност којој су матори склони), те је неко рекао како би му радо уши одрезао маказама. Неки други лексичар додао је да се нашки каже ножице, па смо тог – иначе драгог наставника – управо тако и прозвали – Ножице! Како да човјек укапира да се та ријеч баш на њега односи?! У школи су владали и разноразни митови... о многима. Најјачи и најинтригантнији мит у нашој школи – а који чујете тек негдје у седмом или осмом разреду (мушкарчићи, који и иначе са закашњењем укључују своје сиве ћелије, још доцније) – била је перверзна прича о наставнику који преферира перформансе по парковима! Наиме, једног нашег наставника, из генерације у генерацију, био је глас да много воли мантиле из посебног разлога. Човјек је заиста од ране јесени до позног прољећа носио разноразне мантиле!? И на једноредно и на дворедно копчање. Волио је, према предању, и сва покривала за главу. Збиља, наш је наставник често носио шешире. Затим: „није имао ауто“ и „вазда је кући ишао кроз парк“... Све то се лијепо посложило и наш наставник у мантилу и са шеширом постао је, према школском миту, прави правцати „егзибициониста“! Дакле: он је био чико који плаши дјевојчице, дјевојке и жене по титоградским парковима, отварајући, ненадно и кад је све друго на памети осим то, свој граорасти мантил, да „све“ покаже! Е, ‚ајде сад... враћа се, нпр, жена са пијаце, пуне јој руке купуса, шљива, црног лука... – па да препријечи, крене, јадна, кроз парк. Таман по средини парка, из жбу-

на дивље руже искочи неко и са нечим што сирота жена ни у сан виђела није! Све јој се од шока из кеса искокобрља, поиспада, и потпетице јој у бијегу отпадну... али, жена сачува и живот и част, па и ум, ако хоћете, и некако се у памет дома врати. Послије само муж смије на пијацу! Ако мисле ишта у дом јес’. Ето, тако је то, отприлике, према нашем школском миту, било и трајало. Наравно, мушкарчићи о томе ништа знали нијесу. Имајте на уму да се све то дешавало прије четрдесетак година, малтене прије пола вијека, те да су мушкарчићи и тада били једнако развијени. И вјероватно би се из генерације у генерацију мит само усмено преносио, као сваки мит уосталом, жилав и отпоран попут оних о бојевима, јуначком убиству султана Мурата, о светим људима и светим им ријечима, и ником ништа не би било, да један мушкарчић није са мајком присуствовао немилој сцени у парку. Њих двоје су пролазили парком, таман су слатко чаврљали као сваки синчић и мајкица, кад је између дебелих стабала, са шеширом до самих очију, пред њих искочио незнани јунак и нагло широм раширио свој граорасти мантил! Мајка је имала поаветат’, завриштала је као нико никад, мушкарчић је цркао од недефинисаног, нејасног стида истополности, а мантил се брзо затворио – нијесу стигли ни све виђет’ како треба! Једва су пут до куће потрефили! Сјутрадан, увријеђена, уплашена, па и посрамљена, мајка је дошла у школу да се жали! Описала је цио случај, своју и трауму ђетета, објаснила да јој се од тада школа „у крв претворила“, итд. И сасвим је била у праву – њежне су то године за једног мушкарчића, дефинитивно. Директор, замјеник и разредна су се у чуду нашли. Што сад да чине? Разбијали главе, размишљали, попили једну, па другу кафу, чак и наздравили, али рјешење нијесу смисли-

ли. Није лако оптужити човјека – савјесног и угледног колегу – на основу једног јединог свједочења! Како би се могао провјерити колегин сексуални укус и навике? Ко би то могао да обави? Како би се то самом колеги уопште рекло? И, коначно, како вјеровати једном мушкарчићу да га је препознао? Није ли дијете збуњено и несвјесно? Баш он га препознао, а нико прије њега никад? Зар мали нема једва двојке? Хоћу рећи: ни у она се времена ријечима мушкарчића уопште није могло вјероват’. Разредна је журила кући и одлучила је да прекрати све педагошке муке; рекла је: “Мишљења сам да овај мали ремети ред у школи. А ми смо, просто, поклекли и повјеровали, јер живимо у провинцији и нијесмо навикли на оно што свуда по свијету има...” То се неописиво допало и директору и замјенику, и уплашени мушкарчић је исписан и преписан у другу школу. За сваки случај. Због образа наставника и угледа школе. А онда се одрасло. А кад одрастеш и стекнеш навику банализовања свега што видиш и чујеш, и развијеш обичај да свему приступаш искључиво са практичне стране или угледајући се на друге, заграничне, на тај неки “свијет” који ти уистину уопште не познајеш; кад ти вријеме и живот у једном оваквом свеукупном државном садржају одузму и посљедње залихе слободне воље и здраворазумске просудбе, онда постанеш и сам себи страшан до те мјере да се, прије портаге за повратком, радије одлучиш за утапање у “средину”. У тој “средини”, гдје те неће бити страх од себе самог, нити од других, личићеш на све и свакога кога си икада срео. Чак и у парку. “Средина” ће ти омогућити и ту привилегију да будеш и буквално исти као “сви остали”. Јер, “сви остали” су увијек у праву и увијек су они нормални. Ти нијеси. Из те перспективе, док покушаваш ухватити макар мало кисеоника, видјећеш да неки други дегустирају живот као такав, без имало бриге. Јер, њих је “средина” одабрала, упрла прстом и рекла да су баш они некако најнормалнији међу нама нормалнима. “Средини” се свиђа како најнормалнијима пристају одијелца и конопчићи за које су закачени. Те марионетице, трубадури новог, модерног политичког доба, који знају (чули су) да по свијету има разних чуда, једино што заиста чине јесте увјежбавање задатих им рола. Рецимо, неки наш политичарчић замине по заграничним државама и гостује по њиховим телевизијама, виче док поплаши новинаре и маше рукицама као да мреже из мора вади, и схватиш да је до краја раскопчао граорасти мантил и да више ништа није остало сакривено. Сви су све стигли видјели. Али, не његово, него све наше. Што и јесте био циљ. Па ти вришти колико хоћеш! Остаћеш увријеђен, уплашен и посрамљен. Приде: мушкарчић. Ааоооо... Више немаш право ни на што. Сад свако, почевши од марионетица, има право да те ућутка. Јер си најненормалнији од свих нас нормалних. И, мада си сад исписан из “свијета”, ниједан те странац неће преписати на неко ново, непровинцијско мјесто. Једино што може бити од користи јесте да си човјек од заната, па да се дочепаш ножица и прекинеш све те кончиће на којима лете наше миле марионетице, што весело машу рукицама на све стране. 

6

20. новембар 2021.

Р

ођен је у Тузли, 1934, али други градови су одредили његов животни пут. Иако га је у једном тренутку опсесија светлошћу однела у град светлости, Париз, Ваљево, са тим продорним љубичастим мирисом траве и млечнобелим небом, заувек је насељавало његову поетичку меморију. У Ваљеву је и започео са формирањем библиотеке. Из едиције ,,Златни кључ“, отац и мати су му поклањали књиге за завршен разред у гимназији или материце. Мајка је додавала изнад посвете: ,,Чувај књиге“. У Паризу, где му помаже кћер сликара Пола Сињака, Жинет Сињак и где му је први атеље на Пигалу, наставља да скупља књига на српском језику. У Модерној галерији, по сликаревој жељи, чува се његова спомен соба. Париски атеље. На једном сточићу, издвојен је фиксни, црни телефон, а поред њега две књиге - речник француско-српскохрватски и мапа Париза, толико често прегледана, да су корице сасвим избледеле. Телефон има беле тачкице боје, а два часовника заглављена у вечности, пегава су од мутне црнољубичасте боје. Боравак на Пигалу оставља утицај на његову библиотеку. Поред класика (Толстој, Достојевски, Гогољ), на полицама се налазе и еротске књиге. Дискретно вири ружичаста књига француске еротске поезије коју је превео Данило Киш, ,,Бордел муза“. Следећи атеље налази у улици Лепшик, где је у своје време атеље имао и Пикасо. ,,Био је то врло леп, простран атеље, једино што је под био прљав од боја… Направио сам кревет и почео да сликам… У близини се налазила ве-

ГОГОЉ, ГОМБРОВИЧ И ВАМПИРЕСЕ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ / casopiskus.rs

САЊА ДОМАЗЕТ

БИБЛИОТЕКОМ ПРОТИВ ПАЛАНКЕ

Љуба Поповић

АКО НЕКО БУДЕ ЖЕЛИО ОД ПОСЈЕТИЛАЦА ДА ПОГЛЕДА ПОНЕКУ КЊИГУ И ПОТРАЖИ НЕШТО ШТО ЈЕ СЛИКАР ПОДВУКАО ИЛИ ДОПИСАО, НЕЋЕ МОЋИ, БИБЛИОТЕКА ЈЕ КО ЗНА КАДА ЗАБРАВЉЕНА. А КЉУЧЕВИ, КАО И СВИ КЉУЧЕВИ УМИЈУ ЛАКО ДА СКЛИЗНУ У НЕВИДЉИВО МЈЕСТО У ВРЕМЕНУ КОЈЕ СТОЈИ лика пијаца, на којој сам сакупљао дрва за пећ или труле поморанџе за јело. Секао сам их на пола, одбацивао део због којих су бачене, користио бољу страну и – преживљавао…“ Ту настају неке од његових важних слика, ,,Бог илузија“, четвртаста слика која се налази у свим књигама о Поповићевом опусу. Овде ноћи проводи читајући врхунску литературу: Сабата, ,,О јунацима и гробовима“, Мана,

,,Др Фаустуса“ (други део је сачуван, први је некада, некоме позајмио…), Бруна Бетелхајма и његово славно дело, ,,Значење бајки“... Иако снажно под упливом француске културе, бира да чита најбољу светску литературу на српском. Ту је Орхан Памук, ,,Зовем се црвено“, све три књиге Гомбровичевих дневника, Златна књига светске љубавне поезије, ,,Блудни син“ Буковског,

,,Приче са Колиме“ Шаламова. Наравно, и ,,Заробљени ум“ Часлава Милоша, без кога се не да живети мислећем човеку. Весеље изазива изванредан избор есеја Беле Хамваша ,,Сциненциа сацра“, ,,Патам“ и ,,Брига о животу“. И – стрипови. Оно ведро, пикарско, дечачко у њему, није се смиривало. Волео је стрипове, прве цртеже који му се обраћају, од детињства. И чувао их је и у Паризу. Ту су најразличитији стрипови, можда и они ,,алхемијском трансмутацијом“, касније постајаху слике: дугачки формати Кортоа Малтезеа, (о, та жеља да се буде узалудан), Барбарела, Тарзан, Вампиреса, Пентхаусове цртане хероине, Флеш Гордон, Yu стрип. Игра беше и осташе ,,подтекст живљења“ и имала је ту особину, као и свака игра - да не може бити прекинута. У библиотеци Љубе Поповића је чак седам књига Поових прича, затим омиљена Андрићева књига, ,,Моби Дик“, Гетеов ,,Фауст“, Д. Х. Лоренс, ,,Љубавник лејди Четрли“, Херман Брох, Фокнер, Набоков, али и Свифтова ,,Гуливерова путовања“. Опус Љубе Поповића директно кореспондира са овом библиотеком, у којој никако да спазим књиге домаћих аутора, али лако налећем на ,,Лолиту“ (Набоков је говорио да га је од свега што је написао читавог живота хранила та девојчица). На

полици су и ,,Могућност острва“ Мишела Уелбека, Борхесов ,,Речник фантастичне зоологије“, Џојсов ,,Уликс“ и неколико књига Сиоранових и Кјеркегорових. Ту су Рембо, Платоновљев ,,Чевенгур“, али и дебела књига Нострадамусових пророчанстава. Од психоанализе и психологије наилазимо само на књигу ,,Јунг, синхроницитет“ и ,,Јунг и Хесе-херметички круг“. У атеље му долази шаролика гомила генија - Јонеско, Данило Киш, Жика Стојковић, Пјер де Мандијарг, Ален Боске… Године 1964. на једној је изложби налетео на Бретона, био је са Дадом Ђурићем. Нису му пришли. Бојали су се да ће помислити да су – клошари. Ноћу, листао је укоричене, пиктографске молитве, монографије: Мунк, Моро, Ботеро, Редон, Бејкон, Магрит, Кле, Танги, Дали… И Леонардова раскошна, Ташенова монографија, над којом бих могла да проведем бар четири пуне године чисте среће. Успех је сликару долазио. Музеји су, како париски, тако и европски, почели да откупљују његове слике. Низале су се изложбе. Али Љуба Поповић је остао – интровертан, заљубљен у светлост. ,,Сећам се како ме је Милуновић звао у атеље: Дођи, Љубомире, да поједемо по једну поморанџу. У то време су поморанџе биле чудо над чудима, неке израелске, што су се пушиле кад се отворе“. У свету у коме је ,,новац - основно погонско гориво“, себе је доживљавао као – странца. Новац му никада није био важан. Служио је за покривање основног. Остало га није занимало. Сликао је свакоднев-

У ДРУШТВУ БЕЗ КУЛТУРЕ И НАУКЕ

Ј

една од најчешћих заблуда људског друштва, током историје, била је, и није се догађала само нама, да се паланка мора очувати. Да је то идеална форма друштва, од које никако не смијемо бјежати. И онда имамо друштва која западају у диктатуру, надмоћ и хегемонију провинцијализма и медиокритетства, које мељу све пред собом. Тада неуспјешни узгајитељи пилади постају генерали, недоказани сликари диктатори, а пропали попови скоро свемогући сведржитељи. И то у доба које се поносило да је остварило највећи прогрес у људској историји. Ипак, углавном би се нашло довољно бистрих и отворених људи да раскринкају те заблуде, али понекад би се дешавало и да се некоме мора силом показати сва погубност таквих ставова. На жалост, понекад је бивало за то касно и обрачун са провинцијализмом паланке извртао се у крваве сукобе планетарног нивоа. Мада је највећим дијелом паланка, по себи, глува за околне приче и упозорења, одувијек су постојали људи који су покушавали да на вријеме упозоре на сву штетност паланачког духа и посљедице које његово гајење може оставити на друштво. Ријетко кад су били слушани. Један од таквих гласова био је и онај њемачког философа и историчара Освалда Шпенглера. По завршетку Првог

КАД ЗАВЛАДА ТРАВА

свјетског рата, а слутећи у својој родној Њемачкој опасност од надолазећег таласа паланачке свијести, он је покушао да упозори цијели цивилизовани свијет, својим дјелом „Пропаст Запада“. Управо тај културни и надмени западни свијет, који је самопрокламовао себе у највеће људско достигнуће икад, показао се довољно медиокритетски и провинцијалан, када је са лакоћом одбио његова упозорења на зло које надолази. Његов покушај поређења бројних царстава и држава, кроз историју, како би показао на неке закономјерности цивилизације и да је све од људске руке склоно пропасти, једноставно је било презрено у ступидној умишљености побједника. А онда нам се десио нови глобални сукоб, већи и крвавији од оног претходног, и Шпенглерове мрачне слутње су се обистиниле. Но, као што каже велики Бранко Миљковић: „Ако смо пали, паду смо били склони!“ Ситносопственичка, паланачка логика, остварења својих уских интереса, показала се недостатном да се на вријеме супростави надолазећем злу фашизма. Како данас паланачки и провинцијално звучи британски премијер Чемберлен, када по силаску из авиона маше папиром пред новинарима, у илузији да је сачувао мир и договорио се са „Мистер Хитлером“.

ИЗНЕНАДА СМО ПОЧЕЛИ ДА ПРОГАЊАМО ПАМЕТ, ДА МРЗИМО ШКОЛОВАНЕ, ДА НИПОДАШТАВАМО УЧЕНЕ. ДЕМАГОЗИ БЕЗ ИКАКВЕ ВИЗИЈЕ, СМИЈЕНИЛИ СУ ПЈЕСНИКЕ И ФИЛОСОФЕ, АПАРАТЧИЦИ СУ СВРГНУЛИ ВИЗИОНАРЕ... ПАЛАНКА ЈЕ НИКЛА У ПУНОМ СВОМ ОБИМУ И ПОЛАКО ГУТА СВАКИ СЕГМЕНТ НАШЕГ ДРУШТВА rokantyfaszystowski.org

ВУКОТА ВУКОТИЋ

АДОЛФ НАТЧОВЈЕК ГУТА ЗЛАТО И ПЉУЈЕ СМЕЋЕ Џон Хартфилд, 1932.

Са друге стране, још један паланачки сан испоставиће се илузијом. Изузетна идеја о једнакости и равноправности свих, потекла из умова великих мислилаца, који су гледали око себе голему неправ-

ду, остала је само мртво слово на папиру. Узалуд је један Бакуњин, замишљао своје идеалне заједнице, као словенска села и племенска друштва, јер није могао да из тога избаци паланачки дух мало-

грађанштине. Управо је та паланачка свијест, на Истоку, слично оној на Западу, уништила покушај за стварањем једног бољег и праведнијег свијета. Сви ти велики другови и другарице, који су прегрмјели толике ратове и револуције, није успјели добити битку са паланком у себи, што нас је све, на крају, водило ка пропасти. Крај миленијума прошлог донио нам је и крај великих идеологија, а богами и идеала. Идеја побједника, наслоњена и извучена из теоријске подлоге поражених, попут Фукујаминог „Краја историје“, показали су се у свега неколико деценија као шарена лажа. А онда је опет наступило доба паланке. Сва та чуда технологије и науке, вјере у вјечити прогрес и вријеме које иде правом линијом у будућност, постала су банална и неважна пред омамљујућим паланачким духом. Као од шале, без иједног питања, загазили смо у воде Шпенглерове цивилизације. И да парафразирам оног опхрваног илузијама, али луцидног, Јована са Патмоса, који још давно

7

20. новембар 2021.

рече, „ко умије нека прочита, знак звјери...“ Тако смо изненада почели да прогањамо памет, да мрзимо школоване, да ниподаштавамо учене. Демагози без икакве визије, смијенили су пјеснике и философе, апаратчици су свргнули визионаре. И коначно завладала је трава, као у пјесми Вита Николића. Паланка је никла у пуном свом обиму и полако гута сваки сегмент нашег друштва. Умјетност је прогнана, наука заборављена, трачеви и свакојаке накарадне теорије цветају. Ето баш прије неки дан, десио се покушај професора Радивоја Радића да својим предавањем стане на пут будалаштинама и научно утемељено одбрани своју струку. Иако под покровитељством Академије наука, пропао је његов напор да раскринка глупости о „најстаријем народу“, јер су га хитро напали убијеђени приврженици фантазмогоричних илузија, који себе виде као градитеље пирамида и главне личности Старог завјета. Док самопрокламовани „антиваксери“ наричу за својим правом на слободно мишљење, гурајући маст у нос, као заштиту од короне, а оваквим нападима на сваку иоле озбиљну науку се руше све границе, тријумф паланке је потпун. Зар, онда треба да нас чуди што се неко може појавити у фармеркама пред гардијским стројем?! Ипак, бар је досад било тако, увијек се налазило паметних људи да се стане на пут паланачком лудилу. Ваљда ће бити и овог пута. 

О ЗАТВАРАЊУ У СОПСТВЕНИ АТАР

НАШ ЛИФТ ЗА ДОЉЕ САИТ Ш. ШАБОТИЋ

А

нализирајући опште стање нашег друштва чини нам се да би закључак могао гласити као онај стих из једне од пјесама познатог црногорског кантаутора Миладина Шобића који гласи: За мене (читај нас) лифт ради само на доље. Сувише је неизвјесности која нас окружује, много баналности и одсуства интелектуалности. Проблеми се перманентно одлажу под тепих и не рјешавају. А када се проблеми нагомилају, постоји опасност да се уопште не могу ријешити. Осјећање да немамо будућност, да је све оно што се дешава нечија завјера, просто нас депримише и убија вољу. Узмемо ли то за озбиљно, онда слиједи логично питање да ли је паланка наша судбина? Разлог за такво питање дијелом лежи у чињеници да се паланачки дух, као типичан дух традиционализма, снажно противи времену, односно актуелном тренутку који стреми нечему другом. Не заборавимо притом рећи да паланачки дух не станује у малим или великим мјестима, већ у главама људи, одакле често изађе као дух из Аладинове лампе који може послужити неразумнима који њиме управљају. Да би се дух вратио у лампу и тамо остао, морамо имати јасан и конкретан одговор. Али, кренимо редом. Размотримо прво појам паланка, а затим и појам паланачки дух. Паланка је ријеч за чији коријен постоји више објашњења, од оних да је латинског поријекла, до оних да је источњачког поријекла. Турци су овим појмом означавали војне постаје у облику утврђења, које су настајале на стратешки важним мјестима, нарочито у пограничном простору. Паланке су имале ограничен простор, а њихова улога је била да заштите незаштићено становништво. Због наведених података једна од асоцијација која нам се јавља када се употријеби појам паланка јесте Тврђава, роман Меше Селимовића. А управо у том роману Селимовић је записао да постоје три велике страсти: алкохол, коцка и власт. Од прве двије људи се некако и могу излијечити, али од треће никако. Власт је, писао је Селимовић, и најтежи порок. Због ње се убија, због ње се гине, због ње се губи људски лик. Ако бисмо мало прелистали странице историографских дјела, за све изречено могли бисмо наћи доста примјера, али ћемо то оставити за другу прилику. На извјестан начин у појам паланка могле би се укалупити и државе, површином невеликих територија, у оном смислу у коме смо напоменули да су паланке водиле бригу о заштити становништва које је боравило унутар тврђава. Према посљедњем попису који је спроведен 2011. године у Црној Гори, која захвата површину од 13.812 км2, живјело је 620.029 становника. Са толиким бројем становника могу се похвалити и поједине градске средине у не тако далеком окружењу, али се не могу похвалити са толиком територи-

БЈЕЖАЊЕ У СВОЈ СВИЈЕТ НЕ МОЖЕ СЕ ОЦИЈЕНИТИ КАО ПОЗИТИВНО ДЕШАВАЊЕ, ОСИМ У СЛУЧАЈЕВИМА ДОК ПРЕДСТАВЉА ПРИКУПЉАЊЕ СНАГЕ И ЕНЕРГИЈЕ ЗА ХВАТАЊЕ У КОШТАЦ С РЕАЛНОШЋУ. ТО ЈЕ ВЕОМА БИТНО НАПОМЕНУТИ ЗБОГ ТОГА ШТО КАО КУЛТУРА ИЗОЛОВАНОСТИ ОД СВИЈЕТА, ПАЛАНАЧКА КУЛТУРА ИМА ПОЗНАТУ И ДОБРО УХОДАНУ ПУТАЊУ: ПАЛАНАЧКИ ДУХ – НАЦИОНАЛИЗАМ – НАЦИЗАМ

balkans.aljazeera.net

но. ,,Сусрет са уметношћу дао је смисао мом животу, упутио га ка непојмљивом…“ Има ли у библиотеци изненађења? Наравно. Ту су и Енциклопедије мистицизма и гатања, Музеј вампиризма, демонологије, ђаволово јеванђеље, принц таме… А онда Крочеова ,,Естетика“, коју је у партизанима, рањен, на дрвеним колима читао Мића Поповић… Љуба Поповић је чувао и часописе са нагим женама на насловницама, које се милују, делују као истраживачице путености, кинематографске ревије са Мерилин Монро и њеним задатим, залеђеним осмехом. Љуба Поповић сматрао је да кад сликар слика женско тело, схвати да на палети нема довољно тонова. Пред крај, рекао је: ,,Као осуђеници на смрт који на зиду ћелије исписују неке дане, и ми остављамо трагове. Ти трагови које остављамо, једини су начин да обележимо своје постојање на планети…“ Преминуо је у врелом бакру августа, у Београду, 2016… Ако неко буде желео од посетилаца да погледа понеку књигу и потражи нешто што је сликар подвукао или дописао, неће моћи, Библиотека је ко зна када забрављена. А кључеви, као и сви кључеви умеју лако да склизну у невидљиво место у времену које стоји. Књиге Љубе Поповића су постале ,,недодирљиви визуелни кодови“. Понекад помислим да је тако исправно. Књиге су отишле за својим власником и оставиле само љуштуре. Њихове душе су отпутовале, а душе лако лете. Библиотека је можда закључана да не бисмо установили да је између корица само белина. Говорио је: ,,Белина платна је невина подлога. Она је савршена чистота… Врло је тешко започети слику. Тешко је усудити се да се та лепа белина оскрнави“. 

Београд

јом, расположивим ресурсима и капацитетима, што значи да смо систем у коме би постојеће становништво могло да осјети све благодети и предности, а не несигурност коју поменусмо на почетку текста. Да би се до те реалности дошло потребно је предузети и одређене кораке, у првом реду обезбиједити политичке елите да изразе спремност да побољшају стандард својих грађана, односно створити амбијент у коме ће се сваки напредак подржати, а свака грешка, било које политичке структуре казнити вољом бирачког тијела. Бити паланчанин, најједноставније казано, значи бити уклопљен у колективни образац, пристати да будете не субјект већ објект учауреног свијета у коме није могуће ријешити питање свог индивидуалитета и идентитета. У паланци, по правилу, свако ко штрчи, ко уноси неку новину или ко је другачији или другачијег сензибилитета или другачијег стила и квалитета живота, је нешто што паланка не толерише. Самим тим дух паланке доводи до одређених девијација чија је једна од посљедица одсуство правих интелектуалаца, односно пораст полуинтелектуалаца, који школе, највјероватније, заврше и са бољим успјехом, али у погледу културног образовања и моралног васпитања не стекну скоро ништа. Управо у том простору празнине се и зачиње једна посебна врста страха од спољашњих утицаја, различитости и другости, једном ријечју страха од околног свијета и свих оних који нијесу као ми. Због израженог нагона за затварањем у сопствени атар и наго-

на за самодовољношћу, наш живот овдје и сада се не креће већ стагнира у координатном систему у коме је само питање на ком степену ће се одређени угао затворити. Бјежање у свој свијет не може се оцијенити као позитивно дешавање, осим у случајевима док представља прикупљање снаге и енергије за хватање у коштац с реалношћу. То је веома битно напоменути због тога што као култура изолованости од свијета, паланачка култура има познату и добро уходану путању: паланачки дух – национализам – нацизам. Морамо се питати да ли нам тај пут треба. Одговор је свакако не и одговор је да ми као друштво морамо научити да водимо дијалог разномишљеника, који су окупљени око стратешких питања развоја државе. Другачије казано, било би пожељно да наша битна промјена буде потреба за културном отвореношћу која нас може спасити од безвриједног провинцијализма. Због свега наведеног искључивости не би требало давати простора. Како смо популација која живи у XXI вијеку, глобализованом свијету и плурикултурном друштву са идентитетима који се препознају и читају у мишљењу разлика, било би за очекивати да и паланачки менталитет коначно постане дио прошлости. Веома битне претпоставке нужне да заокружимо пут започет 2006. године, управо се тичу превазилажења паланачког затварања и тежњи да као друштво обезбиједимо што бољу комуналну инфраструктуру, да подигнемо ниво културе и задржимо младе људе у нашој земљи (у пери-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

оду између пописа 2003. и 2011. године, Бијело Поље је изгубило 9.000 становника, међу њима и значајан број оних који су били биолошки млади и који су спадали у радно активно становништво). У том контексту потребно је да се ослобађамо митоманских наслага, негативног насљеђа прошлости и велике и типичне паланачке болести – презир према изузетности, мржња према успјешним, дисквалификација вриједности знања било које врсте и самосвојности. Примјера ради, код нас се, рецимо, и данас некакви видовњаци, лажни пророци и предсказатељи, попут бабе Ванге, видовите Даре и многих других псеудовидовњака и квазинаучника, сматрају прилично поузданим прогнозерима нашег будућег развоја и судбине, за разлику од стручњака и науке. Идеја да људи могу напредовати само унутар културе својих предака данас је проблематична и више него анахрона, те и зато потреба за културном отвореношћу уз чију помоћ још увијек можемо од силе пропагандне машинерије спасити све оно што чини грађанску свијест, која је, чини се, демонизована. Имајмо притом на уму да све не зависи од другога и других већ од нас самих. Такво мишљење и тим прије што савремене перцепције указују да политички живот није припадност некој партији већ посматрање, резоновање и активно учешће путем најразличитијих форми удруживања на оно што нам се догађа. На крају, како то често каже један мој пријатељ – биологија је ипак наука, а живот нема репризу. 

8

20. новембар 2021.

ВЕЛИКОСРПСКИ ,,ДУХ ПАЛАНКЕ“ ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ (1918-1941)

ХЕГЕМОН БОГА НЕ МОЛИ... НОВАК

Д

И ДАНАС ЈЕ, КАО И РАНИЈЕ, У ЦРНОЈ ГОРИ НЕ САМО ПРИСУТАН, ВЕЋ ЈАК И ДЈЕЛАТАН, МАЛИГНИ ПОЛИТИЧКО-ИДЕОЛОШКИ И ДРУГИ ДЕСТРУКТИВНИ ВЕЛИКОСРПСКИ ,,ДУХ ПАЛАНКЕ“ ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ И ЊЕНЕ СЛОБОДЕ И ДРЖАВНЕ НЕЗАВИСНОСТИ

Са позиције хегемоније државне силе КСХС (алијас ,,Велике Србије“), милитарним путем, одлучено је да више нема Црне Горе не само као државе, него чак ни као географског појма. Она је прво претворена у зетску дивизијску област, на челу са српским окупационим генералом као војним гувернером, затим административну област којим је управљао ,,повереник владе из Београда са ванредним овлашћењима - у рангу министра“, а потом у Зетску област, на челу са Великим Жупаном, којега је такође постављао Београд, потом и Зетску Бановину, са Баном на челу, постављаног директно од стране Краља/или Намјесништва из Београда - у име врховне власти Краљевине Југославије.

Петровићи у егзилу

на Цетињу ћивот Светог Петра Цетињског, уз ужасну констатацију ,,да се народ не би клањао пред том смрдљивом лешином“... На тој ,,скупштини“ укинуте су црногорска независност и слобода, свргнути су насилно династија Петровић Његош и краљ Никола с пријестола Црне Горе, отета, конфискована им је имовина, да би потом у окупираној Црној Гори црногорска застава била скинута са цетињског Двора, згажена и оскрнављена (скаредно је по њој уринирано итд).

НИКОЛИН ВАПАЈ Краљ Никола је у интервјуу 1919. године којег је дао писцу и новинару Херберту Вивијену, а објављеном 29. јануара 1919. године у New York Timesu, језгровито описао злочине, терор, који су у то portalanalitika.mev

Процес асимилације и покоравања Црне Горе спровођен је без скрупула. На сцени је била политика режима крви и огња. На тзв. ,,Подгоричкој скупштини“ 13/26. новембра 1918. године (чијим је одлукама Црна Гора присаједињена Србији) су поједини њени делегати предлагали и то да се из Цетињског манастира избаци и јавно спали на Балшића пазару

wikidata.org

ух паланке снажно је утицао и допринио што је, од краја 1918. године, брутално испољен национал-шовинистички и освајачко-асимилаторски однос према Црној Гори и црногорском народу; што су почињени страшни злочини, агресија и негација историјског, државно-правног, културног и етничког насљеђа и етичких постулата и система вриједности у ондашњем црногорском друштву. Тај, дивљачки и разарајући, ,,дух паланке“, наметнут послије извршене великосрпске окупације и анексије Црне Горе 1918. године, очитовао се у томе да су новопостављене власти одлучиле, и то су систематски и насилно спроводиле, да оспоре, одузму и укину индивидуална и колективна, људска, грађанска, политичка, економска, социјална и културна, национална права, слободе и историјско насљеђе Црногораца и Црногорки.

Краљ Никола I у егзилу

вријеме владали у Црној Гори, и то овим ријечима: ,,Из Црне Горе немам вијести, јер је српска окупациона војска установила кордон кроз који не пуштају ни писма ни људе. Добијам извјештаје, који ми моји повјереници доносе по цијену живота. Изгледа да тамо Влада прави терор. Убијају се без суда људи, жене и ђеца, бомбе се бачају у куће мојих пријатеља а новац се просипа као вода да би се Црногорци одрекли заклетве. Сигурно сте чули о моме смјењивању и о анексији Црне Горе. Али то је изгласала лажна Скупштина, коју су Срби назвали Великом скупштином – име које не постоји по нашему Уставу. Нико ту скупштину није бирао, већ су је изабрале разбојничке чете у име Србије“. Српска војска, жандарми и црногорски ренегати, издајници и плаћеници, у њиховој служби скидали су, потом, репресијом, са глава људи црногорске капе и њима закапљивали свиње. У вријеме од 1918. до 1941. године црногорски државни и војни симболи (државна и војна застава - алај и крсташ барјак) били су забрањени. Тада је први пут и то насилним путем уведен окупациони симбол, застава и капа са четири оцила (популистички названи ,,четири С“), а стара црногорска капа била је забрањена. Масовно су вршени најгнуснији злочини над црногорским народом унутар граница већ бивше Краљевине Црне Горе, а црногорска химна ,,Убавој нам Црној Гори“ била је поништена и забрањена, док су црногорска службена одликовања, насиљем окупационих власти, нестала из јавне употребе, укинута су, а униформа црногорске војске била је понижавана, скрнављена и ликвидирана. Под владавином Карађорђевића у Црној Гори, од 1918. до 1941. године, који су као окупациона династија наметнути одлукама тзв. Подгоричке скупштине, над црногорским народом почињени су бројни злочини. Запаљено

је на хиљаде црногорских домова (у оптицају је цифра око 6.000 кућа, које су, према писању српске штампе, београдских листова ,,Балкан“ и ,,Трибуна“ попаљене од краја 1918. до 1922. године); побијено је неколико хиљада црногорских грађана, похапшено је више од 4.000 Црногораца и грађана Црне Горе, који су били против уништења Црне Горе. Протјерано је на хиљаде црногорских патриота (емигрирало је преко 5.000 људи из Црне Горе од српског терора и зулума); спаљиване су мајке с дјецом; угледни људи и политички фактори у Црној Гори до краја 1918. године, вођени су, насиљем окупационе силе, осамарени кроз вароши; сахрањени погинули црногорски родољуби су ексхумирани да би мртви од стране војске и жандармерије били стријељани, а све је то производ политике српског двора Карађорђевића и београдске владе, инаугурисане од тзв. која је побиједила на тзв. Подгоричкој скупштини! И великосрпског ,,духа паланке“ и његове практичне еманације.

ПЛАН ЈЕ ПОСТОЈАО Постојао је план у српској Влади, који је радио ондашњи Пашићев министар војни Стеван Хаџић, да се Црногорци принудно расељавају из Црне Горе, како би се што прије ,,ријешило“ црногорско питање. План је фактички, али дјелимично, ипак, спровођен, иако никада није формално био усвојен, јер су се њему противиле Велике Силе и јер међународна политика није допустила да се он дословно спроведе у дјело. Црногорски грађани су тада морени глађу, забрањено им је било да обрађују земљу, а свештеницима црногорским било је, такође, забрањено да врше вјерску службу и да причешћују народ ако не положе заклетву краљу Петру Карађорђевићу. Црногорским инвалидима и ратним удовицама нијесу признаване пензије и инвалиднине, или су им одузимане ако није-

су положиле заклетву династији Карађорђевић. Срушена је вољом српских власти Његошева капела на Ловћену, да би било подигнуто (1925) здање краљу Александру Карађорђевићу, које је требало да симболизира ропство Црне Горе. Сва фактичка власт, војна и цивилна, била је у рукама српских трупа и чиновника. Српске оружане снаге су заузеле и објекте које су биле под надлежношћу и управом Црногорске православне цркве (насилно укинуте 1920) и државних органа Црне Горе. Његошева резиденција на Цетињу, историјска ,,Биљарда“, у којој је столовао и књаз Данило Петровић Његош и један период и књаз Никола, а у којој је било једно вријеме и сједиште Црногорског сената, деградирана је или понижена толико да је послије 1918. године, служила неколико година за смјештај српске артиљерије, а један дио њеног дворишта претворен је био у коњушницу за потребе српске војске и жандармерије.

Везивана је стока за дворац краља Николе и бачане су бомбе на његов Дворац на Цетињу; посјечен је и ишчупано је коријење старог историјског Бријеста испред Биљарде на Цетињу; скинуто је с Цетињског манастира древно звоно Ивана Црнојевића и однесено у Војводину да би било претопљено у кваке за виле богаташа Гедеона Дунђерског; разорена је Табља/Кула изнад Цетињског манастира, нелегитимно и незаконито укинута је Црногорска православна црква, срушена је зграда Црногорског сената да би се на њеном мјесту подигао споменик краљу Александру итд.

ОТИМАЊЕ И на крају, битно је рећи и сљедеће: током 1923. године војне власти КСХС, односно великосрпске војне окупационе структуре, намјеравали су да родну кућу Петра II Петровића-Његоша на Његушима претворе у жандармеријску касарну, јер је од уништења Црне Горе 1918. године било одлучено да Његошева родна кућа припадне војсци КСХС, пошто је њој ,,додијељена“ и ,,припала“, што је било спорно по свим критеријумима и што представља флагрантан однос ниподаштавања према историји и традицији Црне Горе и династији Петровић-Његош. И, посебице, према Владици Раду. О томе податке можемо наћи и у београдском листу ,,Политика“, број 5567, од 23. октобра 1923. на страни 5, у тексту под насловом ,,Кућа у којој се родио Петар Петровић-Његош“, с тим што садржај тог текста требамо, у одређеним сегментима, узети с резервом и односити се према њему надасве критички. У томе тексту, између осталог, налази се, на његовом почетку, ова реченица: ,,У овдашњим грађанским круговима с великом индигнацијом примљена је вест да војне власти намеравају претворити кућу у којој се родио Петар Петровић Његош на Његушима у жандармеријску касарну“. Сумарно, и данас је, као и раније, у Црној Гори не само присутан, већ јак и дјелатан, малигни политичко-идеолошки и други деструктивни великосрпски ,,дух паланке“ против Црне Горе и њене слободе и државне независности. 

Subota, 20. novembar 2021.

1

DAN OPŠTINE PLJEVLJA Subota, 20. novembar 2021.

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Igor Golubović, predsjednik Opštine

Zelena tranzicija ne smije ugroziti budućnost Pljevalja

STR. 2. i 3.

Dejana Drobnjak, Zavičajni muzej

Nebojša Rubežić,, direktor Centra za kulturu

„Putevima Homo Nova doza sapiensa“ je priča kulture u gradu o istoriji grada na Breznici STR. 8. i 9.

STR. 8

2

A

ktivnosti lokalne uprave bazirane su na rješavanje tri ključna problema – snabdijevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama i smanjenje zagađenja vazduha u gradskom jezgru tokom zime. Tokom proteklih dvanaest mjeseci bili smo posvećeni kapitalnim projektima u tim oblastima, ali nijesmo zapostavili ostale prioritete među kojima su saobraćajna infrastruktura, urbano uređenje grada, javna rasvjeta, uređenja rječnih korita i svega što čini Pljevlja boljim mjestom za život – kaže predsjednik Opštine Igor Golubović sumirajući učinak između dva dana opštine.

POBJEDA: Na koje projekte konkretno mislite?

GOLUBOVIĆ: U oblasti vodosnabdijevanja završili smo rekonstrukciju postrojenja Pliješ sa kojeg se napaja oko 60 odsto domaćinstava u gradu, raspisali tender i počeli radove na postrojenju za pripremu pitke vode Bogiševac gdje se izvode radovi koji će biti završeni u narednoj godini. Dogovorili smo sa državom i slovenačkom Agencijom za međunarodnu pomoć i finansiranje projekta izgradnje postrojenja za pripremu vode Breznica.

Takođe smo otpočeli radove na prvoj i prioritetnoj dionici dovodnog cjevovoda Pliješ – grad, sa povratnim cjevovodom u Ulici Oslobođenja. Uporedo s tim završili i rekonstrukciju vodovodne instalacije u Ulici Vuka Karadžića, Zlatiborskoj, Boračkoj, Sutjesci. Nakon rekonstrukcije distributivnog cjevovoda u centralnom gradskom jezgru krenuli smo sa istim poslom u drugim djelovima grada.

POBJEDA: Što je urađeno u oblasti upravljanja otpadnim vodama i zagađenja vazduha?

GOLUBOVIĆ: Riješili smo višegodišnji problem sa odvodom kanalizacije iz naselja Dolovi II, otpočeli radove na odvođenju atmosferske kanalizacije iz naselja Dolovi III, pustili u pogon i završili projekat odvođenja kanalizacionih voda iz jednog dijela naselja Židovići. Osposobili smo dio postojećih kolektora koji snabdijevaju postrojenje u Židovićima i uradili projektnu dokumentaciju i ugovorili radove na kanalizacionoj mreži u dijelu grada gdje je Mljekara, dok će u Kominima radovi početi na-

TE Pljevlja

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.

Igor Golubović, predsjednik Opštine

Zelena tranzicija ne ugroziti budućnost P redne godine. Stavke u budžetu za 2022. godinu vezane za upravljanje otpadnim vodama i vodosnabdijevanje značajno su porasle, jer nas čeka ambiciozan plan. Što se tiče smanjenja zagađenja vazduha u gradskom jezgru, sa UNDP smo u fazi realizacije projekta. Objavljen je tender za utopljavanje zgrada koje se griju iz kotlarnice u Skerlićevoj, a do kraja godine biće raspisan i za individualne objekte. Prije toga završili smo fasadu na zgradi Osnovnog suda, kao i fasadu na zgradi u kojoj se upravo nalazi kotlarnica.

Zahvaljujući tim aktivnostima ćemo u narednom četvorogodišnjem periodu centar grada kompletno vizuelno osvježiti, a istovremeno značajno smanjiti potrošnju uglja.

POBJEDA: Koliko je urađeno na seoskoj infrastrukturi?

GOLUBOVIĆ: Sa podjednakom pažnjom se odnosimo i prema ruralnom dijelu Pljevalja. Ove godine smo završili asfaltiranje 22 putna pravca, asfaltirali preko 10 kilometara lokalnih puteva, završili 12 vodovoda. Ojačali smo značajno komunalna preduzeća koja se bave seoskom infrastrukturom.

Takođe, u saradnji sa Vojskom Crne Gore završili smo nasipanje i uređenje lokalnih kategorisanih i nekategorisanih seoskih puteva u dijelu opštine koji je dugo godina bio zapostavljen po tom pitanju - sela Krupice, Premćane, Vaškovo, Brajkovača, Pandurica i drugima koja gravitiraju tom dijelu opštine.

S druge strane, u dobroj komunikaciji sa poljoprivrednicima zaključili smo da je potrebno da se Opština značajnije uključi u rješavanje nekih problema koji, nažalost, zadnjih godinu, dvije ostaju neriješeni.

Direktno ili indirektno, u Pljevljima je u energetskom sektoru zaposleno više od 3.500 ljudi, a opština od tih preduzeća ima ne manje od 40% prihoda po raznim osnovama. Zato smatramo da put ka dekarbonizaciji u Crnoj Gori ne smije biti kraći od 15 godina. Za to vrijeme treba izraditi sveobuhvatnu strategiju kako ćemo privredu, ali i lokalnu upravu okrenuti ka valorizaciji potencijala, kojih Pljevlja imaju napretek POBJEDA: O kojim je problemima riječ?

GOLUBOVIĆ: Odnose se na to da su proizvođači mlijeka i sira izloženi smanjenju prihoda zbog povećanja troškova proizvodnje. U budžetu za narednu godinu planirano je uvećanje subvencija poljoprivrednim proizvođačima sa 300.000 eura na 450.000. Povećaćemo subvencije za proizvođače mlijeka sa tri na pet euro centi za litar predatog mlijeka, a uvešćemo novu agrobudžetsku stavku za proizvođače koji se bave preradom mlijeka na

gazdinstvu. Očekuje nas dosta posla na seoskom području.

Mislim da građani prepoznaju principijelan, ali naglašeno senzibilan odnos prema razvoju poljoprivrede i unapređenju kvaliteta života na seoskom području.

POBJEDA: Kako gledate na budućnost grada u svjetlu dekarbonizacije elektroenergetskog sektora?

GOLUBOVIĆ: Ta tema je prisutna u Crnoj Gori u zadnjih godinu na državnom nivou.

Smatram da taj posao treba spustiti na lokalni nivo jer se dekarbonizacija prije svega odnosi na pljevaljski region i pljevaljsku opštinu. Tu, prije svega, mislim na ugroženost radnih mjesta u Rudniku uglja i Termoelektrani kojima prijeti gašenje zbog aktivnosti Crne Gore na putu ka EU. Naravno, te aktivnosti ne treba da budu zaustavljene niti usporene, ali

ih treba prilagoditi potrebama opštine Pljevlja i građana Pljevalja.

Mi smo, na žalost ili na sreću, prilično zavisni od rada energetskog sektora, u Pljevljima je direktno ili indirektno zaposleno preko 3.500 ljudi i gdje opština ubira od tih preduzeća ne manje od 40% svojih prihoda po raznim osnovama. Zato smatramo da put ka dekarbonizaciji u Crnoj Gori mora biti značajno vremenski duži i nikako kraći od 15 godina. Naravno, ne treba za tih 15 godina biti opušten, već izraditi strategiju kako ćemo pljevaljsku privredu, ali i lokalnu upravu okrenuti ka valorizaciji potencijala kojih Pljevlja imaju napretek. Podsjetiću da je 40 odsto šumskog bogatstva Crne Gore ovdje, da je 15 odsto poljoprivrednog zemljišta države u našoj opštini, da je potencijal za razvoj turizma

Podsjetiću da je 40 odsto šumskog bogatstva Crne Gore ovdje, da je 15 odsto poljoprivrednog zemljišta države u našoj opštini, da je potencijal za razvoj turizma ogroman i da ima potencijala za razvoj drugog rudarstva koje za proizvod nema vađenje uglja. U svakom slučaju, Opština će biti partner i Rudniku uglja i Termoelektrani na putu zelene tranzicije.

Siguran sam da ćemo primorati Vladu da uvaži interese Pljevalja i Pljevljaka i da taj proces bude maksimalno prilagođen interesu lokalne zajednice

ogroman i da ima potencijala za razvoj drugog rudarstva koje za proizvod nema vađenje uglja. U svakom slučaju, Opština će biti partner i Rudniku uglja i Termoelektrani na putu zelene tranzicije. Siguran sam da ćemo primorati Vladu da uvaži interese Pljevalja i Pljevljaka i da taj proces bude maksimalno prilagođen interesu lokalne zajednice.

POBJEDA: Šta je sa projektom ekološke rekonstrukcije Termoelektrane?

GOLUBOVIĆ: Opština je izuzetno zainteresovana za ekološku rekonstrukciju Termoelektrane. Zašto, zato što se tako kompletno zaustavlja negativan ekološki uticaj njenog rada na lokalnu zajednicu. Dakle, kada završimo ekološku rekonstrukciju Termoelektrane, njen uticaj na vazduh, na vodu i na zemljište će biti sveden na nivo kakav je i u svim evropskim zemljama. Takođe, u okviru projekta ekološke rekonstrukcije radi se toplotni izvor za grijanje grada. Taj projekat vodi Elektroprivreda u dogovoru sa Opštinom Pljevlja, tako da sam siguran da će kolege iz EPCG posao ekološke rekonstrukcije dovesti do kraja, iako se u svakom investicionom projektu dešavaju problemi i dodatni troškovi. Takođe, siguran sam i da će Vlada, odnosno nadležna ministarstva razumjeti potrebu za određenim modifikacijama projekta i dovesti ga do kraja.

POBJEDA: Spomenuli ste, između ostalog, potencijale opštine u turizmu. U kojoj fazi je projekat Borovičkog jezera, koji je privukao veliku pažnju javnosti?

GOLUBOVIĆ: Jedna od šansi Pljevalja u energetskoj tranziciji je i projekat korišćenja potencijala Sportsko - rekreativne zone Borovičko jezero.

Tokom 2021. godine uradili smo idejno arhitektonsko rješenje, sad smo u fazi projektovanja sportske zone. Zaštitili smo Borovičko jezero od dalje eksploatacije uglja i mislim da u dobroj komunikaciji i sa Vladom i sa potencijalnim privatnim investitorima relativno brzo možemo projekat dovesti do kraja. Ono što je izvjesno je da smo predlogom budžeta za 2022. godinu predvidjeli skoro pola miliona eura za građevin-

Subota, 20. novembar 2021.

3

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

e smije Pljevalja ske radove na tom lokalitetu, konkretno za sportske sadržaje, saobraćajnice i parkinge kao i objekte od opšteg značaja uz izgradnju elektro i hidro infrastrukture. To jezero je dragulj za koji je dosta Pljevljaka svjesno koji ono potencijal ima i da ćemo zajednički valorizovati potencijal jezera nastalog rudarenjem preko 20 miliona tona uglja. Što se tiče planiranih radova na obalama jezera, oni će biti minimalni, a gro aktivnosti je u dijelu sportske zone i dijelu brda gdje se ranije nalazila upravna zgrada kopa na Borovici.

POBJEDA: Demografski podaci za sjever Crne Gore su poražavajući. Što lokalna uprava radi ili planira da uradi kako bi zaustavila odliv stanovništva, posebno mladih ljudi?

GOLUBOVIĆ: Tačno, ti podaci su takvi i nijesu od juče, isti su zadnjih desetak, petnaest godina. Zašto?! Iz više razloga, jedan od njih je opšti trend na Balkanu kretanja stanovništva od manjih sredina ka većim, i sa oboda Evropske zajednice ka centru Evrope i slično. Ali to, naravno, ne opravdava brojke koje imamo u Pljevljima sa smanjenjem broja novorođenčadi i sa smanjenjem broja mladih u Pljevljima. Što preduzimamo?

Idemo u dva pravca. Prvi je podrška biznisima, preduzetnicima, Turističkoj organizaciji gdje iz godine u godinu uvećavamo sredstva za preduzetnike, za preduzetnike u turizmu, za žensko preduzetništvo i sl...

Ove godine smo dobili projekat sa Evropskom komisijom za podršku preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima gdje ćemo skoro 250.000 eura uložiti naredne godine u promociju zapošljavanja i novih biznisa u vidu grantova između 4.000 i 40.000 eura. Ono što je loše u Pljevljima je da je većina mladih okrenuta ka Rudniku uglja i Termoelektrani u nadi

da će tu naći zaposlenje. To nije dobro, dobro je da mladi pokušaju da sami uzmu stvar u svoje ruke, da ne čekaju da se neko drugi bavi njihovim poslom, da stvore uslove da sebe zaposle jer je u mikro, malim i srednjim preduzećima budućnost biznisa u Crnoj Gori.

S druge strane, jako bitno je što lokalna uprava radi u promociji bavljenja sportom, kulturom, zdravim stilovima života i podršci mladima. Pljevlja su Uradili smo sportska igrališta prepoznata kao grad koji ima kod Gimnazije, kod škole u Kodobre programe, čak devet minima, u Gagovića imanju. programa je za mlade, preko Naredne godine ćemo izgradidvadeset za podršku sportu, ti novu trim stazu na Stražici, petnaestak za kulturu. Takođe, osvijetliti trim stazu u parku razvijamo i aktivnosti koje su Vodice, osvježiti kompletan vezane za podršku određenim park, dodatno ulagati u sportudruženjima studenata. Reci- ska igrališta u naselju Ševari, mo, imamo već tradicionalnu izgrađivati sportska igrališta u Inženjersku školu nauke koja ruralnom području. se iz godine u godinu omasov- POBJEDA: Pojedina gradska ljava. preduzeća bila su u velikim Treba pomenuti i da je Opština problemima. Kakva je situabila značajan partner resor- cija sada, da li su stala na ,,zenom ministarstvu na izgrad- lenu granu“? nji i završetku vrtića u naselju GOLUBOVIĆ: To je svakodGuke i da očekujemo vrlo brzo nevna borba. Stanje u komuotvaranje tog objekta. Uglav- nalnim preduzećima je naslinom, trudimo se da kroz razli- jeđeno od prije deceniju i više. čite sfere promovišemo Pljev- Taj problem nije dugo godina lja kao dobro mjesto za život. rješavan i došli smo do kulmiPOBJEDA: Koliko se pažnje nacije prije dvije godine. Straposvećuje ulaganjima u sport teškim pristupom u rješavanju i principijelnim odnosom i sportsku infrastrukturu?

GOLUBOVIĆ: Iz godine u go- uspjeli smo da, neću reći da ta dinu povećavamo izdvajanja preduzeća dovedemo na ,,zeza sport. Imamo 22 budžetske lenu granu“, ali smo doveli u stavke. Povećavamo sredstva, stanje da mogu da brinu sami o prije svega za finansiranje rada sebi, bar dio njih. Nažalost, dva sportskih klubova, preduzeća su pošla u stečaj, naredne godine jedno je izašlo iz stečaja kroz biće 20 odsto reorganizaciju, ali recimo veća nego u Čistoća je u dobroj prethodnoj, kondiciji, Vodovod je na ivici, ali se a 2021. su bila 15 odsto veća trudimo da ga nego godinu osnažimo, Lohiljada eura u budžetu kalni putevi su prije. Inveza narednu godinu je u relativno dostirali smo namijenjeno za subvencije broj kondiciji, dosta novca poljoprivrednim Grijanje funku izgradnju prozvođačima, 150.000 cioniše. Ono što i obnavljaeura više nego lani je naša obaveza nje sportske u skladu sa zakoinfrastrukture.

450

Budžet za 2022. najveći u posljednjoj deceniji POBJEDA: U toku je javna rasprava o Nacrtu budžeta za narednu godinu. Kakva je projekcija opštinske kase?

GOLUBOVIĆ: B u d že t j e p l a n i ra n n a 20.610.000 eura i najveći je u zadnjih deset godina. Realno je planiran zato što smo se nekoliko godina približili tome da prihodna strana bude jednaka planiranoj rashodnoj.

Ambiciozan je u kapitalnom dijelu koji iznosi oko 9,3 miliona eura. Dosta novih stavki je uvedeno. Krenuli smo u rješavanje strateških problema u Pljevljima, s druge strane idemo u jačanje komunalnih preduzeća, povećanje ulaganja u održavanje seoske infrastrukture, povećanja ulaganja u asfaltiranja lokalnih puteva, povećanje ulaganja u subvencije poljo-

privrednim proizvođačima. Planirano je i značajno povećanje ulaganja u kulturu, što znači da imamo želju da djelujemo u svim pravcima.

POBJEDA: Da li ćete uspjeti sve to da realizujete?

GOLUBOVIĆ: To zavisi i od nas, ali i od faktora na koje mi ne možemo da utičemo. Često tenderi traju previše dugo, često žalbe obaraju tender, često su izvođači loši. Ponekad i u okviru opštine nemamo dovoljno kapaciteta da određene aktivnosti sprovedemo, epidemija je još tu. Imamo najbolju namjeru, a da li ćemo uspjeti u ovome što radimo to ćemo vidjeti.

Svakako, iduće godine nas očekuju lokalni izbori pa će građani procijeniti da li radimo dobro ili loše.

Borovičko jezero

Za dvije godine otplatili osam miliona duga POBJEDA: Kakva je finansijska situacija u opštini?

GOLUBOVIĆ: Finansijska situacija je stabilizovana i možemo reći da je budžet za 2022. godinu pripremljen na način koji je potpuno drugačiji od ranijih godina, oslobođen pritiska uzimanja i isplate kredita, obaveza prema Poreskoj upravi, prema Elektroprivredi. Došli smo u poziciju da mukotrpan rad na polju finansijske stabilizacije od 2019. daje rezultate - ove godine povećaćemo ulaganja u kapitalne projekte, razvoj kulture i sporta, socijalna davanja, ali i unaprijediti komunalne infrastrukture, čistoću i odnos prema selu.

Zaključiću da smo ove godine izmirili sve do-

nom jeste da ih podržavamo u dijelu osnaživanja nabavkom opreme. Komunalno preduzeće i Lokalni putevi su preporođeni po pitanju mehanizacije, nabavili smo im novi utovarivač, dva kamiona, vozilo za odvoženje putara. Oni su nabavili iz zarađenih sredstava noseću prikolicu tako da je preduzeće potpuno osposobljeno da može da kvalitetno obavlja posao.

Naravno, od menadžmenta i od radnika zavisi njihova budućnost.

Slična situacija je i sa DOO Čistoća. Grad je čist, funkcioniše parking servis, Zelenilo radi izvrsno, gradska rasvjeta je obnovljena i urađena nova i to je sve proizašlo iz dobrog, iskrenog odnosa na relaciji Opština – Čistoća s jedne strane, a s druge ulaganja Opštine u nabavku opreme. Što se tiče Grijanja, tu se stalno borimo sa cijenama, brojem zaposlenih, ali uglavnom i tamo više - manje ide u redu, prije svega zahvaljujući radnicima iz proizvodnje i novom rukovodstvu. Rovito je u Komunalnim uslugama, oni su stalno pod finansijskom pažnjom Opštine kako ne bi bio ugrožen plan reorganizacije.

Dakle, strateškim promišljanjem, filigranskim finansijskim odlukama i principijelnim odnosom smo sanirali dosta problema i na putu smo da dobijemo komunalna preduzeća onakva kakva bi trebalo da budu - servis građana, finansijski i poslovno održiva i sa cijenama prilagođenim onome što su stvarne potre-

spjele poreske obaveze, koje su prije nekoliko godina iznosile od 3.000.000 eura, dospjeli dug prema EPCG od 3.500.000 eura izmirujemo u ratama. Dug od 1,5 miliona eura komunalnim preduzećima i ustanovama smo sveli na minimum, sve obaveze prema dobavljačima izmirili, tako da u narednu godinu ulazimo relaksirani od pritiska.

Inače, u zadnje tri godine dospjele obaveze Opštine su sa 8.000.000 eura smanjene na oko 500.000 eura. Kompletna dugovanja Opštine koja su 2019. godine bila 18 miliona eura sada su svedena na manje od 10 miliona i većinom su dugoročne obaveze.

be, a ne da bi zadovoljili svoje troškove koji su često preveliki.

POBJEDA: Lokalna uprava dosta pažnje posvećuje i socijalnoj politici?

G O L U B OV I Ć : T r i n a e s t budžetskih linija je opredijeljeno za socijalne aktivnosti, a za narednu godinu planiramo nove koje će biti uvećane i vodiće jačoj saradnji sa Crvenim krstom. Program gerontodomaćica je prepoznat kao uspješan u Crnoj Gori, osnažićemo ga dodatno finansijski kako bi aktivnosti proširili i na prigradska naselja. Takođe, uvodimo nove servise kao što je narodna kuhinja i ,,dobar komšija“ u okviru kojeg ćemo preko volontera i aktivista Crvenog krsta obavljati neke sitnije usluge onima kojima je to potrebno, poput onog koji smo kao djeca imali prema svojim komšijama – pomagali im u rješavanju svakodnevnih problema.

Nastavićemo da budemo posebno senzitivni prema onima kojima je potrebna dodatna pomoć. Naš Dnevni centar je prepoznat u državi kao dobra ustanova. Ove godine su ojačani i u dijelu pružanja usluga za starija lica sa invaliditetom…

POBJEDA: Kako lokalna uprava funkcioniše u uslovima epidemije?

GOLUBOVIĆ: Trudili smo se da funkcionisanje lokalne uprave u uslovima epidemije prilagodimo onome što je realno i što je moguće. Prije svega, ulažemo značajna sredstva u digitalnu transformaciju. Digitalna transformacija je od

esencijalnog značaja za funkcionisanje svake uprave. Značajno smo ojačali IT sektor u opštini, uveli dosta novih servisa građanima, a sa druge strane kroz optimizaciju rada lokalne uprave smanjili smo troškove za plate - sa 280 zaposlenih koliko ih je bilo prije nekoliko godina došli smo na 236.

POBJEDA: Na kraju, kako ste zadovoljni radom lokalne uprave u ovom periodu između dva praznika?

GOLUBOVIĆ: Mogu reći da sam djelimično zadovoljan urađenim u protekloj godini. Dakle, ne potpuno, jer smo mogli uraditi mnogo više, prije svega što se tiče realizacije kapitalnog budžeta. Mislim da građani primjećuju da je dosta projekata realizovano, ali da je dosta projekata ostavljeno za realizaciju krajem godine. Imamo nekoliko jako bitnih tendera sada u toku, što je možda moglo da bude ranije. Takođe, neopravdano dugo su trajale aktivnosti na sanaciji nekih ulica posebno poslije rekonstrukcije vodovodnih instalacija, što nije zavisilo od nas zato što isporučioci asfalta nijesu mogli na vrijeme to da isporuče.

Zadovoljan sam aktivnostima koje smo dali na podršci sportu, kulturi, zadovoljan sam što Dom kulture napokon radi u punom kapacitetu, što je grad čist, što je urbano uređenje centra grada završeno. Uglavnom, dosta je urađeno, čeka nas još dosta posla, a koliko smo uspješni bili u pravom smislu reći će građani naredne godine u maju.

4

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.

Dragiša Sokić, predsjednik Skupštine opštine

Smirivanje tenzija zadatak je svih političkih subjekata

R

ad Skupštine opštine između dva praznika grada obilježili su otežani uslovi rada usljed epidemije korona virusa. Održano je šest sjednica, a zastoji u radu izazvani nemogućnošću obezbjeđivanja kvoruma zbog zdravstvenih problema odbornika izazvanih kovidom-19 i povremenom političkom opstrukcijom prevaziđeni su donošenjem izmjena i dopuna Poslovnika Skupštine koje su omogućile elektronsko prisustvo sjednicama i radnih tijela – kaže predsjednik lokalnog parlamenta Dragiša Sokić.

Na sjednicama su razmatrane teme predviđene Programom rada Skupštine i druge od značaja za rad lokalne samouprave i ostvarivanje interesa građana i lokalne zajednice.

Pored lokalnih tema, često je rasprava skretana od strane pojedinih političkih subjekata u pravcu isprazne političke priče o temama sa državnog nivoa, koje nijesu u lokalnoj nadležnosti a sa ciljem povremenog podizanja političkih tenzija. Često su u drugom planu tokom rasprave, kao i zainteresovanosti za raspravu, bile lokalne i životne teme i pitanja koja su od direktnog značaja za opštinu, građane i funkcionisanje lokalne samouprave i javnih službi – kaže Sokić.

JAVNOST

On podsjeća da je rad Skupštine i svih radnih tijela javan.

– Rad Skupštine i svih radnih tijela je javan i dostupan predstavnicima sredstava javnog informisanja, svim političkim subjektima, građanima i NVO sektoru, sjednice Skupštine se direktno prenose na lokalnoj televiziji, a svi akti Skupštine i video snimci sjednica su prezentovani na web sajtu Opštine.

Značajan broj odbornika lokalne opozicije je prešao na važne funkcije i poslove u državnoj administraciji i privrednim društvima u vlasništvu države, tako da su brojne izmjene u sastavu odborničkih klubova i radnih tijela Skupštine – dodaje Sokić.

U protekloj godini Skupština je značajnu pažnju posvetila sa-

Očekujem od odbornika manje politikantskog a više realnog, suštinskog bavljenja lokalnim i životnim pitanjima koja su od najvećeg značaja za građane i opštinu. U protekloj godini Skupština je značajnu pažnju posvetila saniranju posljedica ekonomske krize izazvane kovidom-19 kod poljoprivrednih proizvođača

Poslovnikom omogućeno elektronsko prisustvo sjednicama i radnih tijela

niranju posljedica ekonomske krize izazvane kovidom-19 kod poljoprivrednih proizvođača.

– Donijeta je odluka o umanjenju poreza na nepokretnosti u iznosu do 90%. U toku su pripreme odluka kojima će se uvećati još neke subvencije za poljoprivrednike, kao i planiranje značajnijih ulaganja u infrastrukturu na seoskom području – istakao je predsjednik pljevaljskog parlamenta – kaže Sokić.

POLITIKA

On je podsjetio i na tenzije u Pljevljima nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta prošle godine i pozvao političke subjekte da u susret lokalnim izborima koji će se održati naredne godine doprinesu svojim djelovanjem smirivanju tenzija među građanima.

– Tokom predizborne kampanje i nakon parlamentarnih izbora

značajno su podignute tenzije i netrpeljivosti na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi u Pljevljima. Izražena nacionalna retorika i eksponiranje političkih i drugih opredjeljenja na žalost su rezurtirale i međunacionalnim incidentima i povećanjem netrpeljivosti među građanima.

S obzirom na to da naredne godine predstoje lokalni izbori, koji će neminovno pratiti porast političkih tenzija, apelujem na sve subjekte političkog života da, u mjeri u kojoj je to moguće, usredsrede svoje političko djelovanje i retoriku na lokalne i privredne teme koje se nalaze u nadležnosti lokalne samouprave i na taj način doprinesu smirivanju tenzija i netrpeljivosti među građanima. Isto tako očekujem od odbornika manje politikantskog, a više realnog, suštinskog bavljenja lokalnim i životnim pitanjima koja su od najvećeg

Čestitka povodom 20. novembra Građanima opštine Pljevlja čestitam 20. novembar – Dan oslobođenja i praznik opštine Pljevlja.

Dan koji nas podsjeća na 20. novembar 1944. godine kada su partizani, borci Treće proleterske sandžačke brigade oslobodili grad Pljevlja.

Prilika je i da se podsjetimo na stradanja naših građana, da znamo da je sloboda plaćena životima rodoljuba, onih koji nijesu žalili svoj život za taj uzvišeni ideal. U Drugom svjetskom ratu stradalo je 1.878 građana Pljevalja, u ratnim operacijama poginulo je 567 partizana boraca, a spaljeno je

oko 5.000 domova u pljevaljskom kraju.

Većina građana Pljevalja je svjesna veličine i značaja viteških djela oslobodilaca i antifašista, sa poštovanjem se sjećaju i njeguju njihove časne tekovine, jer znaju da je antifašizam istorijski ponos i slava savremene Crne Gore.

Na temeljima i idejama antifašizma i građanskog društva se gradi i mora se graditi evropska budućnost naše države. Svaka druga ideja je pogrešna i bila bi pogubna za našu budućnost, građansko društvo, a u krajnjem i za državnost Crne Gore.

značaja za sve građane i opštinu Pljevlja – poručio je Sokić.

PRIVREDA

Sokić ocjenjuje da je saradnja sa lokalnom upravom i predsjednikom Opštine na najvišem nivou što doprinosi uspješnom realizovanju planiranih aktivnosti.

– Tokom prethodne godine realizovani su brojni projekti, izvedeni i započeti značajni infrastrukturni radovi u našem gradu što mu daje savremen urbani izgled, onakav kakav Pljevlja zaslužuju i na koji smo ponosni. Kada su u pitanju privredne aktivnosti na području opštine Pljevlja, u narednom periodu očekujemo razrješenje dilema oko rada Rudnika uglja i Termoelektrane Pljevlja. Očekujemo da se ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja konačno započne i uspješno realizuje – optimista je Sokić.

Nada se da će se ,,naći modus nastavka rada energetskog sektora u Pljevljima koji će biti usaglašen sa svim ekološkim standardima i međunarodnim faktorima, jer od uspješnog rada i postojanja termoenergetskog sektora u ovom periodu zavisi budućnost Pljevalja“. Čelnik gradskog parlamenta očekuje da će najavljena ,,pravedna zelena tranzicija“ uzeti u obzir okolnosti života u Pljevljima i iznjedriti neke nove poslovne ideje i projekte, očuvati privrednu supstancu, omogućiti dalji privredni razvoj i kvalitetniji život građana Pljevalja.

E

pidemija kovida-19 uticala je na sve segmente pa i na privredne aktivnosti u gradu. Direktor Direkcije za izgradnju i investicije Nenad Rubežić kaže da je, ako se uzmu u obzir okolnosti, zadovoljan urađenim između dva praznika.

– S obzirom na situaciju izazvanu epidemijom korona virusa, otežanog funkcionisanja u radu, realizovano je dosta građevinskih radova koji doprinose kvalitetnijem, udobnijem i ljepšem životu građana Pljevalja – kaže on.

Period između dva praznika obilježili su brojni radovi na infrastrukturi, kao i radovi visokogradnje.

ULICE

– Odmah poslije usvajanja budžeta za 2021. godinu pristupili smo raspisivanju tendera i realizaciji. Možemo reći na kraju građevinske sezone da je

S obzirom na situaciju izazvanu epidemijom korona virusa, otežanog funkcionisanja u radu, realizovano je dosta građevinskih radova koji doprinose kvalitetnijem, udobnijem i ljepšem životu građana Pljevalja ove godine, s obzirom na mnoge probleme, realizovano dosta građevinskih projekata – kaže Rubežić.

Od saobraćajne infrastruk-

Jasmin Kuluglija, rukovodilac Službe za d

Novim tehnolog upravu približili

D

igitalizacija je jedan od prioriteta uprave grada. Jasmin Kuluglija, rukovodilac Službe za digitalnu transformaciju i IT, objašnjava kako primjenom novih tehnologija žele obezbijediti učinkovitije upravljanje podacima u vlasništvu lokalne samouprave, podići kvalitet komunikacije organa uprave sa građanima i pravnim licima.

– Putem različitih kanala komunikacije dostupnih u bilo koje vrijeme, bilo gdje i putem bilo kojeg uređaja omogućiti ćemo da građani na brži i efikasniji način ostvaruju svoj javni interes – kazao je Kuluglija.

WEB PORTAL

Kreiran je novi web portal opštine, pokrenuti nalozi na Fejsbuku i Instagramu, kreiran e-servis „Sistem 48“.

– Novi web portal Opštine karakterišu elementi modernog web dizajna, funkcionalnost i bogatiji sadržaj. Takođe, važna novina koja je virtuelni imidž i funkcionalnost web prezentacije znatno unaprijedila je prilagođen prikaz na mo-

bilnim telefonima, tabletima i desktop računarima – kaže Kuluglija.

Zvanična web prezentacija opštine omogućava građanima da se blagovremeno informišu o dešavanjima u lokalnoj upravi, o organizacionoj strukturi opštine, o svim pravima koja mogu ostvariti u organima lokalne uprave, zatim o budžetu opštine, agrobudžetu, završnom računu, novim investicijama, tenderima, Statutu opšti-

Subota, 20. novembar 2021.

5

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Nenad Rubežić, direktor Direkcije za izgradnju i investicije

Uređivali ulice i parkinge, gradili seoske vodovode la Peruničića i staza iza Doma kulture. Radovi su u toku, nadamo se da ove godine budu završeni - kazao je Rubežić.

VODOVODI

Obimni radovi se sprovode na izgradnji gradske vodovodne infrastrukture.

– Sve što je bilo predviđeno ugovorom, koji je potpisan sa DOO Vodovod je završeno. Završili smo sanaciju vodovodne mreže u Ulici Vuka Karadžića, Boračkoj, Zlatiborskoj u iznosu od oko 150.000 eura i smanjili značajno gubitke u centralnoj gradskoj zoni. Ugovori su ispoštovani do kraja i rezultati velikog poboljšanja su uveliko vidni, jer je sve urađeno planski. Započeti su radovi na fabrici za prečišćivanje pitke vode ,,Bogiševac“, vrijednost radova je oko 430.000 eura sa firmom Ening d.o.o iz Nikšića.

U toku su radovi na zamjeni cjevovoda u Ulici oslobođenja u dužini od 670 m. To je dio projekta dovodnog cjevovoda Pliješ - grad. Ugovor je sklopljen sa firmom Indel d.o.o Podgorica. Vrijednost radova je 180.000 eura sa PDV-om rekao je direktor Direkcije za izgradnju. Što se tiče seoskih vodovoda završeni su: Lijeska, Rabitlje, Boljanići, Šumane, a za Lijevi

digitalnu transformaciju i IT

gijama lokalnu li građanima

ne, planovima, projektima, izvještajima, javnim raspravama, skupštinskim odlukama, obavještenjima i ostalim aktivnostima u lokalnoj upravi.

U okviru web portala kreiran je i eservis „Sistem 48“ kojim je obezbijeđena bolja koordinacija rada Opštine sa nadležnim službama i preduzećima čiji je osnivač.

- „Sistem 48“ je servis uz pomoć kojeg se u roku od 48 sati rješava-

ju problemi po prijavi građana ili se makar dobija povratna informacija. Građani mogu putem eservisa prijaviti problem tokom 24 sata 365 dana. Nadležne službe za rješavanje problema izlaze na teren i u roku od 48 sati građanin dobija informaciju o statusu rješavanja prijavljenog problema – istakao je Kuluglija.

Početkom naredne godine građani mogu očekivati dva nova e-servisa ,,ePorez“ i ,,ePredmet“.

- Servis ,,ePorez“ treba da omogući građanima da podnesu elektronsku mjesečnu prijavu za obračun prireza porezu na dohodak fizičkih lica ili elektronski pregledaju rješenja poreza na nepokretnost. Putem servisa „ePredmet“ će dobiti uvid u stanje predmeta i dokumenata u DMSu, mogućnost upućivanja određenih zahtjeva organima uprave i praćenje statusa tih zahtjeva – najavio je rukovodilac Službe za digitalnu transformaciju.

Kako bi se poboljšao rad administracije intenzivirane su aktivnosti i na tom planu pa je planirano niz obuka i sastanaka sa

EKOLOGIJA

potok je urađena kaptaža i bazen za prepumpavanje. Ugovorena je i izvršena isporuka materijala za pomoć izgradnje vodovoda na seoskom području, vrijednost ukupno izvedenih radova je oko 80.000 eura. rukovodiocima službi.

- Glavna razlika u odnosu na dosadašnji rad biće učešće svih službenika u vođenju evidencije o predmetima. Umjesto da kao do sada isključivo bude odgovoran službenik pisarnice, svi koji učestvuju u obradi predmeta biće u obavezi da lično evidentiraju izmjene na predmetima koje obrađuju.

Na ovaj način DMS će obezbijediti nadležnima uvid u aktuelno stanje dokumentacije: kod koga je u kom trenutku predmet, kao i veliki broj sadržajnih izvještaja sa podacima o broju obrađenih predmeta, efikasnosti rada sektora i pojedinaca - navodi Kuluglija.

Izvršena je, dodaje, zamjena stare aplikacije Matična knjiga vjenčanih koja se u lokalnim samoupravama koristila dvadesetak godina.

– Sačuvana je baza podataka o vjenčanjima za prethodnih 80 godina, eksportovana u novu MS SQL bazu i povezana sa novom aplikacijom. Interfejs aplikacije je jednostavan, funkcionalan i vi-

KANALIZACIJA

Urađen je glavni projekat fekalne kanalizacije u naselju Dolovi II i III i nakon eksproprijacije počeli su radovi.

– Urađeno je oko 1.300 metara nove kanalizacione mreže. Mo-

žemo reći da je taj problem bio gorući kada smo došli na vlast prije šest godina. Problemi su bili veliki, administrativne prirode, nijesu mogli da se prevaziđu pa smo morali da idemo sve ispočetka. Krenuli smo sa

Direkcija za izgradnju i investicije realizuje i projekte koji su vezani za zaštitu životne sredine. Jedan od njih je energetska efikasnost na zgradama koje se griju iz kotlarnice u Skerlićevoj ulici.

– Opredijelili smo se za izradu fasada na zgradama u glavnoj ulici. Vrijednost ugovorenih radova je 105.312 eura – kaže Rubežić.

Objavljen je javni poziv za upravnike zgrada koje se griju iz kotlarnice u Skerlićevoj ulici u cilju utopljavanja i zamjene fasada, a sa krajnjim ciljem - uštede energije i unapređenja zaštite životne sredine. Prethodno su odrađeni detaljni energetski pregledi, raspisani u cilju utopljavanja i zamjene fasada u navedenim zgradama, a sa krajnjim ciljem - uštede energije i unapređenja zaštite životne sredine. Opština finansira 90% vrijednosti ugovorenog posla, a stanari 10%.

SAJT BOPŠTINA

ture privode se kraju radovi u Ostroškoj ulici, ugovorena vrijednost radova je 338.146 sa PDV-om.

– Gradi se kolovoz, trotoar, dio vodovoda i kanalizacije, a odvešće se i atmosferska voda koja je bila veliki problem pojedinim objektima. Završen je parking u Ulici Mila Peruničića sa novih 35 parking mjesta. Našim građanima je poznata praksa adaptacija postojećih trotoara i izgradnja novih. I ove godine smo ugovorili i započeli radove na uređenju prilaza Akademskom centru, staze u parku Mi-

izgradnjom atmosferskog kolektora takođe u naselju Guke, Dolovi II I III. Radove izvodi DOO Vodovod Pljevlja. Čitavo naselje nema atmosfersku kanalizaciju i u vrijeme padavina imamo veliki problem u tom dijelu grada, a izgradnjom ovog kolektora ja se nadam da ćemo riješiti i taj gorući problem.

Uradili smo atmosfersku kanalizaciju i zamjenu vodovoda u Ulici Sutjeska, imamo sklopljen ugovor da se uradi atmosferska kanalizacija u Ulici Sava Dimitrijevića, kako bismo prihvatili atmosferske vode iz Moćevca, pošto i u naselju Moćevac nemamo atmosfersku kanalizaciju – napominje Rubežić.

zuelno dopadljiv – navodi on.

Kako bi na kvalitetan način pratili učinak službenika i namještenika, kao i pospješili efikasnost rada organa lokalne uprave, implementiran je sistem za evidenciju radnog vremena i kontrolu pristupa zaposlenih. Obuhvata zaposlene u: zgradi Opštine, zgradi Skupštine opštine Pljevlja, zgradi DPO (društveno-političkih orga-

nizacija) i zgradi u kojoj se nalazi Sekretarijat za privredu.

DATA CENTAR

Pokrenuta je i transformacija DATA centra.

– Zbog višegodišnjih problema koji su se javljali u radu sa serverskom infrastrukturom i sistemskim softverom, napravljena je detaljna specifikacija opreme,

Svi mogu da učestvuju u kreiranju budžeta Od ove godine građani mogu, preko posebnog servisa, da elektronskim putem kandiduju projekte za realizaciju u narednoj budžetskoj godini.

– U cilju sastavljanja i donošenja što kvalitetnijeg lokalnog kapitalnog budžeta, kreiran je servis putem kojeg svi građani prvi put elektronskim putem mogu da kandiduju projekte za realizaciju u narednoj budžetskoj godini. Na ovaj način, gra-

đani Pljevalja uključuju se, još aktivnije, u proces donošenja odluka, a rad organa lokalne uprave postaje transparentniji i otvoreniji za sve građanske inicijative. Takođe, lokalna uprava dobija bolji uvid u potrebe stanovništva, kako gradskog tako i ruralnog područja, i time olakšava kreiranje kapitalnog dijela budžeta za 2022. godinu – naglasio je Kuluglija.

servisa i licenci potrebnih za obnavljanje cjelokupnog sistema, a u cilju ponovnog uspostavljanja visokodostupnog i pouzdanog informaciono-komunikacionog sistema u Opštini. Shodno tome, nabavljena su dva stand-alone hipervizora koja po svojim karakteristikama mogu prihvatiti sve sadašnje sistemske/aplikativne komponente i jedan bekap server. Izvršeno je međusobno i povezivanje sa drugim segmentima informaciono – komunikacionog sistema, instaliran je potreban sistemski i aplikativni softver i izvršena migracija podataka.

Obezbijeđeno je i kontinuirano snabdijevanje električnom energijom data centra kroz nabavku rezervnog napajanja u vidu dizel električnog agregata – kaže rukovodilac Službe za digitalnu transformaciju Jasmin Kuluglija.

6

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.

Olgica Otašević, dobitnica Nagrade „20. novembar“

Inžinjerka u zelenoj misiji P

repoznata po posvećenom, profesionalnom i stručnom radu i odnosu prema poslu, dala je svoj lični pečat i osobeni senzibilitet izgledu, uređenosti i očuvanju zelenih površina, unoseći pri tome neizmjernu ljubav i privrženost zavičajnom gradu.

Većina Pljevljaka će odmah znati kome je posvećena ta rečenica. Olgica Otašević je ime i prezime iza kojeg se ,,krije“ ona zelena, cvjetna, drvoredna uređenost Pljevalja. Zato žiri za dodjelu opštinske nagrade „20. novembar“ nije imao dilemu kada je stigao prijedlog i obrazloženje za Olgicu Otašević, diplomiranu inžinjerku pejzažne arhitekture i pomoćnicu direktora DOO Čistoća.

Možda smo razgovor sa Olgicom Otašević mogli početi pitanjem-konstatacijom – ima li ko u Pljevljima da više voli svoj posao od inžinjerke Olgice.

Umjesto toga smo tražili razloge – zašto baš pejzažna arhitektura.

– Kada sam upisala fakultet u Beogradu, znala sam i osjećala da opšte šumarstvo nije moj izbor. Tražila sam rješenje da sve to nadgradim, a zapravo sebi približim ono što su moje vizije. Tako sam došla do ispunjenja koje se zove pejzažna arhitektura gdje se stvara umjetnost kroz oblikovanje prostora, izučavaju veze istorije umjetnosti i arhitekture, a sve to prati slobodno i tehničko crtanje. Kasnije sam kroz studiranje upoznala i zavo-

Naš grad ima tradiciju ozelenjavanja. Tu je Milet bašta, Spomen park Stražica, Gradski park, drvoredi, skverovi… Moja obaveza je bila da održavam i čuvam to nasljeđe, što postižem uz pomoć kolega u Čistoći. Opštinsku nagradu doživljavam kao izuzetno priznanje za dugogodišnji rad, potvrdu da su građani prepoznali i podržali značaj mog posla i struke ljela ljepotu i raznolikost i ukrasnog drveća, cvijeća, trava – priča Olgica.

PLJEVLJA

Htjela je Olgica da sa strašću pejzažne arhitekture krene da se dokazuje na nekim drugim adresama. Priznaje da Pljevlja nijesu bila dio njenog plana. Ipak, neki pametni Pljevljak sa kadrovskim šmekom se sjetio te 1986. godine da pozove Olgicu da u Pljevljima odradi pripravnički staž.

– Bilo je to nekoliko mjeseci nakon završenog fakulteta. Poziv iz rodnog grada da se odradi pripravnički staž.

Nakon toga ponuda za prijem u stalni radni odnos i tako Pljevlja cio život. Nikada se nijesam pokajala. Bila sam samo ponekad tužna zbog malih sredstava koja su ulagana u ovu oblast – priča Olgica Otašević.

Da li je bilo teško Pljevljake navikavati na pravila i zahtjeve pejzažne arhitekture sa kojom nema improvizacija i pogađanja nego ili – ili? Olgica kaže da je od starijih kolega sa kojim je počela da radi naučila da bude uporna i da nameće svoje ideje.

– Bilo je prećutnog otpora, ali sam branila struku i trudila se da je dovedem u ravnopravan položaj sa ostalim strukama koje se bave uređenjem prostora. U tome su mi dosta

Ružo moja – Pljevlja i Pljevljaci imaju svoj cvijet. To je ruža koja je bila i koja je i sada ukras dvorišta i terasa. Međutim, ruža nije samo ukras jer se koristi i za slatko i za sokove. Osnovana je čak i nevladina organizacija koja vodi računa o očuvanju pljevaljske ruže – navodi Olgica Otašević.

pomogli građani koji su prepoznali značaj i ljepotu ovoga posla. Nakon toga sve je bilo lakše, a i saradnja sa lokalnom upravom oko realizacije sredstava i ideja za ovu oblast bila je kvalitetnija – kaže sagovornica Pobjede.

Definitivno – đe god je u Pljevljima zeleni i uređeni prostor, tu je Olgica Otašević. Ona dodaje da samo nastavlja tradiciju koju Pljevlja imaju.

– Naš grad ima tradiciju ozelenjavanja. Tu je Milet bašta, Spomen park Stražica, Gradski park, drvoredi, skverovi... Moja obaveza je bila da održavam i čuvam nasljeđe. Nove zelene površine i još mnogo toga su moje ideje uz, naravno, rad zaposlenih u Radnoj jedinici za održavanje zelenih

,,Kreacija“ Olgice Otašević

površina koji sve to realizuju. Uvijek volim da istaknem njihove zasluge jer je ovaj posao timski, a ja u poslu često zahtjevna – naglašava Olgica.

Njen posao čuvanja zelenila, cvijeća, drvoreda je dodatno odgovorniji u pljevaljskoj sredini koja se bori da bude – zdravija i životu podnošljivija. Najteže su joj situacije kada zbog izgradnje novih infrastrukturnih objekata treba ukloniti stablo ili dio drvoreda.

– Često su na udaru drvoredna stabla i tada iskreno preživljavam malu ličnu dramu. Danima tražim rješenje kako da se opravda takav postupak i kako da se kompenzuje napravljena šteta.

Milorad Joknić, dobitnik Nagrade „20. novembar“

,,Prazan je čovjek pun sebe“

K

ao urednik „Pljevaljskih novina“ dao je značajan doprinos unapređenju toga lista u sadržajnoj i grafičkoj formi. Od glasila biltenske forme, formirao je list savremenog žurnalističkog stila po mjeri čitalaca. Budući da je proučavao prošlost pljevaljskog kraja, uveo je nove rubrike važne za te teme...

Ime mu je Milorad Joknić. I „Pljevaljske novine“ su samo dio njegovih učinaka. Intelektualac i kreativac koji decenijama sebe provjerava. Skoro pola vijeka, od 1973. godine kada se iz Sarajeva vratio kao diplomirani politikolog, Milorad Joknić je hroničar, pokretač, istraživač, entuzijasta, publicista, novinar, aforističar. On ne želi pauzu i predah. On ide iz projekta u projekat ne krijući da još toliko toga treba da uradi. A Miloradovi učinci se „vrte“ oko njenog veličanstva - napisane riječi.

ZANAT

Priznaje i saopštava: ,,Pisanje je zanat koji je srastao sa mojim bićem“.

U svakom njegovom učinku je originalna kreacija, ali on u prvi plan stavlja kvalitet a ne samo kvantitet onoga što je radno „nasložio“.

– To je zaista mnogo kada se saop-

Skoro pola decenije je hroničar, pokretač, istraživač, entuzijasta, publicista, novinar, aforističar. Ne zna za pauzu i predah, ide iz projekta u projekat, jer još toliko toga treba da uradi a sve se „vrti“ oko njenog veličanstva – napisane riječi

štava jezikom statistike. Za mene je mnogo značajnija mjera vrijednosti moga rada sa stanovišta osjećaja ljudi kojima nešto znači to zbog čega mi je nagrada pripala. Inače, pisanje je zanat koji je srastao sa mojim bićem.

Tako je počelo još od školskih dana.

I sada se sjećam rečenice iz osnovne škole koju je ostavio Aleksandar Hercen: „Knjiga je duhovno zavještanje jednog čovjeka drugome, a pisanje način da se traje i da se zabilježimo u vremenu“. Dosta velikih imena

je „ubila prejaka riječ“, ali im je ista riječ i podigla vječni spomenik - priča Milorad Joknić, dobitnik opštinske nagrade „20. novembar“.

Brojni su Miloradovi radni angažmani, ali se nekako izdvaja i brojem i strašću i pripadanjem 18 godina u „Pljevaljskim novinama“. Sa ponosom se sjeća vremena kada je kao glavni i odgovorni urednik bio na njihovom čelu.

– „Pljevaljske novine“ su najstarije lokalno glasilo u Crnoj Gori koje neprekidno izlazi preko šest decenija. One su postale i ostale važan dokument vremena. Međutim, moglo bi se više učiniti na obogaćivanju žanrovske strukture i grafičkom oblikovanju.

Kada to kažem, mislim da kreativna rješenja treba da zamijene stil davno prevaziđenih klišea. Bojim se da i u ovom slučaju finansije remete ravnotežu. Iskustvo, nažalost, saopštava da ko žrtvuje etička pravila, estetsku

dimenziju i samostalnost, lakše prevazilazi finansijske teškoće – priča Milorad.

UTICAJ

Piše poeziju, aforizme, monografije.

Pitali smo ga je li svojim napisanim riječima uspio da mijenja svijet oko sebe?

– Ne mogu reći da su moji prilozi ili knjige radikalno uticali na promjenu stanja, ali je bilo više primjera da su neki uticali na javno mnjenje. Čini mi se da najviše pamte aforizme, od kojih je neke i „Pobjeda“ objavljivala. Neki su proglašavani aforizmima nedjelje u „Večernjim novostima“ – priča Milorad.

I počinje prisjećanje aforističke kreativnosti... „Da nije ramova, neke slike ne bi bile primijećene“, „Olakšali smo položaj radničkoj klasi. Oslobodili smo je teške industrije“, „Prazan čovjek je pun sebe“…

Smišljam u kojim se ulicama mogu podići novi drvoredi kako bi drveća ipak bilo više – otkriva Olgica.

NAGRADA

Opštinsku nagradu Olgica Otašević doživljava kao izuzetno priznanje za dugogodišnji rad. To je i potvrda da su građani Pljevalja prepoznali i podržali značaj ovog posla i struke. Ponosna je što je sve više uređenih dvorišta i na seoskom i u prigradskom i u gradskom području, a vjeruje da će Pljevlja sve više biti uređeniji i ,,ekološkiji“ grad sa novim rekreativnim i zelenim površinama i da će njena misija imati sve više nastavljača.

Poezija, aforizmi, monografije Dio brojeva učinaka Milorada Joknića. Pet knjiga poezije: ,,Kamen svjetlosti“, ,,Iskušavanje čojstva“, ,,Sunce u čaši“, ,,Dodir dušom“ i zbirka ,,Ruže decembra“ koju je priredio. Četiri knjige aforizama: ,,Sa dna istine“, ,,Domišljaji“, ,,Indeksi prepoznavanja“, ,,Voćka čudnovata“. Osam monografija: ,,U ogledalu vremena“, ,,Iskre pljevaljske gimnazije“, ,,Panorama pljevaljske privrede u socijalističkom periodu“, ,,Stanovništvo u pljevaljskom kraju“, ,,Bibliografija radova“, ,,Riječ na riječ“, ,,Pljevaljska sela“.

Smatra da je najljepše zapise o Pljevljima ostavio Buško Pušonjić. Bile su to, kaže, umjetničke reportaže, saopštene lirskim stilom. Slične zapise su ostavili i Danilo Eraković i Božidar Milošević.

Naravno, Milorad ne staje. Na njegovom radnom stolu su završeni „materijali“ koji su spremni za štampu. ,,Pljevaljski kraj u zapisima stranih putopisaca“ i „Korijeni i kontinuitet novinarstva u nekadašnjem Sandžaku“...

Uvijek Pljevlja i samo Pljevlja.

I Miloradova napisana riječ, koja je i zanat i ljubav kada je ovaj grad u pitanju.

Subota, 20. novembar 2021.

7

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Igor Ševčenko, karikaturista

,,Pljevlja volim, zato ih bojim, bojama svojim“ Crteži iz bojanke

Bojanka posvećena simbolima Pljevalja, sadrži 25 mojih ilustracija, crteža najzanimljivijih lokacija u našem gradu. Kroz radionicu ,,Uvertira i vodič u svijet karikature“ prošlo je 43 mladih ispod 18 godina ,,Pljevlja volim, zato ih bojim, bojama svojim“ naziv je bojanke koju lokalna uprava poklanja svojim građanima povodom Dana opštine. Riječ je o ideji Turističke organizacije koju je u djelo sproveo karikaturista Igor Ševčenko.

– Pandemiju korona virusa sam iskoristio da radim i neke druge stvari, ne samo karikaturu, tako je došlo do saradnje sa Turističkom organizacijom i meni jednog dragog iskustva, crtao sam ilustracije za prvu bojanku o Pljevljima. ,,Pljevlja volim, zato ih bojim, bojama svojim“ sadrži 25 mojih ilustracija, crteža najzanimljivijih lokacija u našem gradu. Prvenstveno je namijenjena djeci, da na zanimljiv način upoznaju i zavole naša Pljevlja, grad sa prelijepom prirodom i velikim turističkim, a i svakim drugim potencijalom… Kad nekog volimo, u ovom slučaju naš grad, onda se trudimo i da mu na sve načine ugodimo, i samim tim, radićemo na tome da bude još ljepši i bolji za život– kaže Ševčenko.

On ističe kako je bojanka prevashodno namijenjena najmlađim sugrađanima, ali je preporučuje i starijima, posebno u vrijeme pandemije kao antistres terapiju - da se opuste uz bojanku, upoznavajući najzanimljivije djelove Pljevalja.

RADIONICA

Karikature Igora Ševčenka

Igor Ševčenko je ove godine tri mjeseca vodio radionicu ,,Uvertira i vodič u svijet karikature“.

Polaznici škole karikature

Tehnologije udaljavaju karikaturu od njene suštine Ševčenko ističe da je karikatura kao umjetnički medijum, angažovana umjetnost, ona karikatura koju on voli ali da je, nažalost, prostora za objaviti takve radove sve manje.

-Da bi ona imala smisao, valjalo bi objaviti je u nekom mediju koji ima tu snagu da je donese i prezentuje širokom krugu čitalaca, namjerno kažem čitalaca jer dobra karikatura je priča koju treba pročitati. Dobra karikatura, pažljivog

posmatrača, poput dobrog filma, vodi iz jednog kadra u drugi, a krajnji doživljaj je jedna vrsta buđenja i prosvjetljenja – kaže Ševčenko.

Dodaje da karikatura u savremenom društvu, sa napretkom tehnologije, prelazi u drugačije forme, sada je sve više zastupljena u obliku reklame, tipografije i sl. što je udaljava od njene suštine - dobronamjerna opomena društvu, sistemu.

- Prva radionica takvog tipa koju djevojčica, prijavio i prošao kroz sam imao zadovoljstvo da vodim, radionicu i najbolje, nagrađene u organizaciji JU Centar za kultu- karikature su upravo radovi djeru Pljevlja, okupila je iznenađuju- vojčica. To je posebno zanimljivo će veliki broj polaznika, 43 mladih jer Pljevlja do sada nijesu imala karikaturistkinju, karikatura je ispod 18 godina je prošlo kroz radionicu. Kao nekako u našem gradu bila završetak imali smo ,,muški posao“. Sada, nakon i izložbu najboljih radionice ,,Uvertira i radova nastalih tovodič u svijet karikom rada u radiokature“, slobodno nici, izložba je bila mogu da kažem u programu ,,Dani da Pljevlja, što ilustracija, crteža humora i satire mi je posebno najzanimljivijih lokacija drago, imaju, Vuko Bezarević“, zastupljeno je u bojanki a dodijeljene su i ne jednu, već ,,Pljevlja volim, zato ih bojim, nagrade najboljim više njih, izuzetbojama svojim“ polaznicima. Pono talentovanih sebno bih istakao da karikaturistkinja se veliki broj polaznica, kaže Ševčenko.

25

- Karikatura kao angažovana umjetnost, čini mi se, polako gubi svoju suštinsku vrijednost. Festivalska karikatura nije ona prava.

To je kao, recimo, muzički festival, gdje u prvi plan izlaze pop pjesme, lako pamtljivi i pjevljivi šlageri, ali na tom festivalu nećete čuti, recimo, ,,Azru“ i Džonija Štulića, e pa, po mom ukusu je Štulić, a šlageri nijesu – sa žaljenjem konstatuje Ševčenko.

PLANOVI Na pitanje kakvi su mu planovi odgovara da razmišlja o izložbi, ali da će do nje doći onda kad on bude zadovoljan svojim radovima.

– Osjećam da se polako mijenja moj likovni izraz. Počeo sam da radim nešto što više nije karikatura već radovi koji u osnovi imaju satiričnu ilustraciju, nadograđenu apstrakcijom, nadrealizmom, pa i stripom, fantastikom.

U nekom narednom periodu, kad budem spreman za to i kad budem prvo ja zadovoljan svojim radovima i crtežima, volio bih napraviti izložbu u Pljevljima, a i u drugim gradovima, širom Crne Gore. Vidjećemo – kaže Ševčenko.

8

C

entar za kulturu je mlada institucija. Osnovan je u januaru ove godine ali je, kaže direktor Nebojša Rubežić, učinkom za kratko vrijeme pokazao da je gradu na Breznici takva ustanova bila neophodna.

Primarne djelatnosti ustanove su scenska umjetnost: koncerti, pozorišne predstave, filmske projekcije.

– To su prioritetne umjetnosti kojima se Centar za kulturu bavi. Naravno, i književnost, likovna umjetnost, ali pošto u gradu postoje javne ustanove Galerija, Biblioteka i Zavičajni muzej mi djelujemo kad je scenografski zahtjevno propratiti neki događaj u saradnji sa njima ili samostalno odradimo taj dio posla. Prioritet je dramska, muzička i filmska umjetnost, što je i falilo gradu – kaže Rubežić.

S obzirom na to da nijesu imali sopstvenih budžetskih sredstava, ove godine uglavnom su realizovali programe koje su planirali Opština i Sekretarijat za društvene djelatnosti.

– Realizovali smo programe u saradnji i sa našim partnerima jer smo uspjeli da potpišemo memorandume o saradnji.

Bez tih institucija ne bismo mogli imati neki svoj program tako da smo većinom servisirali ove ostale institucije, koje imaju budžetska sredstva za to i mi smo većinom bili suorganizatori. Najviše aktivnosti smo imali za potrebe manifestacije ,,Slobodarski jul u gradu na Breznici“ gdje smo sa našom opremom, tehnikom i ljudima pomagali realizaciju tih programa. Samostalno smo organizovali Trinaestojulski program na Trgu ,,Đorđija Peruničića“. Kao plod saradnje sa Centrom za razvoj i očuvanje kulture manjina organizovali smo promociju ,,Leksikona slikara manjinskih naroda“, kao i muzičko – scenski program ,,Naša Pljevlja – dom za sve“ u Milet bašti, koji je bio jako zanimljiv. To je priča o životu u Pljevljima, protkana muzičkim numerama i pričama o našoj tradiciji multikulturalizma i suživota i na taj smo program jako ponosni. Zatim, film ,,Toma“ koji smo obezbijedili našim sugrađanima relativno brzo nakon premijere – navodi Rubežić.

DVIJE PREDSTAVE

Pljevljaci su imali priliku da uživaju i u predstavi ,,Mirovna misija“.

– Iako je u 2020. godini završena, predstava nije realizovana pred gledaocima, išla je onlajn zbog ograničenja izazvanih epidemijom. Osnivanjem Centra smo imali privilegiju i čast da nas sačeka gotova predstava, dok drugim centrima duže vremena treba

Saradnja Centar za kulturu Pljevlja potpisao je memorandum o saradnji sa Centrom za razvoj i očuvanje kulture manjina, Crnogorskom kinotekom, kao i sa Gradskim pozorištem Podgorica. Očekuju saradnju i sa Muzičkim centrom kako bi obuhvatili i pokrili sve ciljne djelatnosti.

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.

Nebojša Rubežić, direktor Centra za kulturu

Nova doza kulture u gradu na Breznici Primarne djelatnosti su nam koncerti, pozorišne predstave, filmske projekcije. Publici smo predstavili dvije predstave ,,Mirovnu misiju“, koja je bila spremna, ali nije izvođena zbog epidemije i ,,Prosidba i medvjed“ na kojoj smo vrijedno radili više od 40 dana Program za decembar biće sadržajan, prikazaćemo i film ,,Južni vjetar“ drugi dio, a pred Novu godinu organizovaćemo koncert klasične muzike. Tu su i reprizna izvođenja predstave ,,Prosidba i medvjed“… da dođu do takvog projekta.

Mi smo je imali gotovu, tako da nam je i ta predstava bila jedan od značajnijih događaja – istakao je Rubežić.

Osim ,,Mirovne misije“, predstave rađene po tekstu novijeg datuma na sceni Centra za kulturu, a u produkciji Opštine Pljevlja, Sekretarijata za društvene djelatnosti i Centra našao se i klasik Čehova, predstava u dva čina ,,Prosidba i medvjed“.

– Na toj predstavi smo radili naporno i vrijedno više od

U planu osnivanje hora – U Pljevljima djeluju dva kulturno-umjetnička društva, ,,Volođa“ i ,,Pljevlja“ tako da nećemo osnivati svoj KUD. Probaćemo u sljedećoj godini da napravimo hor koji će činiti naši sugrađani od najmlađih do najstarijih, koji bi nastupao pred sugrađanima, ali i učestvovao na festivalima, takmičenjima i slično – kazao je Nebojša Rubežić.

40 dana, jako smo zadovoljni urađenim, a publika je predstavu mogla da vidi u sklopu ,,Novembarskih svečanosti“– kaže Rubežić.

NOVEMBARSKE SVEČANOSTI

Kada je o manifestaciji ,,Novembarske svečanosti“ riječ,

on kaže kako je zadovoljan jer su dobile novi zamah.

– Ne naručujemo, ne kupujemo predstave, već pravimo svoje. Nadamo se da će i ubuduće biti tako, da ćemo mi proizvoditi nešto što će naši građani premijerno moći u sklopu ,,Novembarskih svečanosti“ da vide, jer

smatram da to zaslužuju.

Inače, zadovoljni smo kako protiču s obzirom na stanje pandemije i da se moraju poštovati epidemiološke mjere.

Zadovoljni smo i posjetom i reakcijom publike i energijom koju razmijene u Centru publika i akteri i nadamo se da će i do kraja svečanosti biti u istom duhu. Ove godine program je šarolik, raznovrstan, kvalitetan – istakao je Rubežić.

Kulturni život u gradu i Centru za kulturu nastavlja se i nakon novembra.

– U decembru imamo planirane nove predstave, nove muzičke događaje, prikazaćemo i film ,,Južni vjetar“ drugi dio, a pred Novu godinu organizovaćemo koncert klasične muzike. Tu su i reprizna izvođenja predstave ,,Prosidba i medvjed“…

Dakle, imaćemo sadržajan decembar – poručuje Rubežić.

On je uvjeren da građani prepoznaju volju i energiju koje ulažu 13 zaposlenih, koliko ih ima u Centru.

– Za deset mjeseci koliko postojimo, primijetio sam da građani pozitivno reaguju na ovo što radimo, što mi je jako drago. Tako nama zaposlenima daju energiju da se još više potrudimo i damo sebe da bi naši sugrađani od najmlađih do najstarijih imali priliku da vide sve trendove iz kulture, sve što je aktuelno i moderno, da kažem, u realnom trenutku – ističe Rubežić te dodaje da dobre utiske nose i umjetnici i izvođači koji gostuju na sceni Centra.

Večeras koncert Tijane Bogićević U okviru programa ,,Pljevaljske novembarske svečanosti“ i proslave Dana opštine, u subotu, 20. novembra, u Centru za kulturu nastupiće pop-soul pjevačica Tijana Bogićević.

Karte za koncert mogu se kupiti u Centru za

kulturu do održavanja koncerta, u 20 časova.

Tijana Bogićević poznata je po hitovima sa albuma ,,Čudo“: ,,Bezuslovno“, ,,Ti imaš pravo“, ,,Hajde onda ništa“…

Prihod od prodaje ulaznica biće doniran u humanitarne svrhe.

Scena iz predstave ,,Prosidba i medvjed“

J

edno od centralnih kulturnih dešavanja u okviru programa novembarskih kulturnih svečanosti koje se organizuju povodom obilježavanja Dana oslobođenja Pljevalja jeste otvaranje stalne postavke ,,Putevima Homo sapiensa“ u Zavičajnom muzeju.

Kustoskinja, istoričarka Dejana Drobnjak kaže da je izložba pripremana oko godinu i po.

– Izloženi materijal prikupljan je tokom višedecenijskog rada Muzeja koji naredne godine obilježava sedam decenija postojanja.

Od kraja 60-ih godina, Muzej je u saradnji sa arheološkim zavodima Srbije i Crne Gore, u više navrata, sprovodio istraživanja i iskopavanja na širem području Pljevalja. Pronađeni arheološki materijal je obrađivan i brižljivo čuvan u depou, pošto zbog ranijeg skromnog muzejskog prostora nije mogao biti valjano prezentovan. Tek završetkom rekonstrukcije Doma kulture, Muzej je dobio značajno proširenje, tako da sada raspolaže sa multifunkcionalnim, lijepo opremljenim prostorom za povremene postavke i drugim prostorom koji je u cjelosti izmijenjen, adaptiran je i prilagođen potrebama savremene arheološke postavke – kaže Drobnjak.

PROMOCIJA

Značajan broj eksponata biće prvi put izložen i predstavljen javnosti.

– To se prije svega odnosi na eksponate koji svjedoče o najstarijim tragovima života na ovom prostoru, a izloženi su kao polazna tačka postavke. Pronađeni su na lokalitetu pećine Trlica, u neposrednoj blizini grada. Potvrđuju prisustvo živog svijeta, prije svega krupnijih i sitnijih životinja, sisara, koje nijesu tipične za ova staništa u današnjem vremenu. Predstavljaju pokazatelj prošlosti, period pleistocena, od prije 1,4 -1,1 milion godina, kada je na ovom prostoru vladala povoljna klima, pogodna za život nekih vrsta mamuta, nosoroga, bivola, hijena i dr. životinja koje se danas ovdje ne mogu sresti – navodi Drobnjak.

U nastavku postavke predstavljen je period paleolita ili starijeg kamenog doba od kada potiču najraniji nalazi razvoja ljudske vrste.

– Prvi nalazi prisustva čovjeka na prostoru pljevaljskog kraja datiraju od prije 50.000 godina, a pronađeni su u pećinama kanjonskog gornjeg toka rijeke Ćehotine, prvenstveno u Pećini pod Gospića vrhom u kojoj je evidentiran najstariji trag prisustva čovjeka neandertalskog tipa, a potom i mlađi tragovi u Mališinoj pećini i Medenoj stijeni. Tadašnji pračovjek - neandertalac bavio se sakupljanjem plodova i lovom.

U sljedećem dijelu izložbe predstavljen je razvojni period neolita, ili mlađeg kamenog doba, čiji nalazi u blizini Pljevalja datiraju od prije oko 6.000 godina, a otkriveni su na lokalitetu Doganje.

U tom razdoblju čovjek u potpunosti mijenja način života, privrednu osnovu i društvenu organizaciju. Pripitomljava životinje i bavi se stočarstvom, kultiviše biljke i ovladao je proizvodnjom

Subota, 20. novembar 2021.

9

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Dejana Drobnjak, Zavičajni muzej

„Putevima Homo sapiensa“ je priča o istoriji Pljevalja Ovo je trenutno najsavremenija muzejska postavka u Crnoj Gori. Posjetioci će obilaskom eksponata proputovati kroz vremensku distancu od 50.000 godina, a jedan puteljak će ih vratiti i 1,4 miliona godina unazad. Prvi put biće izloženi eksponati koji svjedoče o najstarijim tragovima života na ovom prostoru, a pronađeni su na lokalitetu pećine Trlica igli, kopči), tako i primjeraka ubojitog oružja (noževa, kopalja, bodeža).

MUNICIPIJUM

brašna, na šta ukazuje pronađeni manji kameni žrvanj. Počinje se baviti i nekim zanatskim poslovima, glača kamen, obrađuje keramiku, od koje pravi posude za domaćinstvo i odlaganje hrane. Sve je to uslovilo manju zavisnost od prirode, te se počinju osnivati stalna naselja i veće zajednice – priča Drobnjak.

Period metalnog doba na ovom prostoru obuhvata razdoblje od

IV vijeka prije nove ere do I vijeka naše ere. Prikazano je kroz nalaze iz tumula, sa lokaliteta Gotovuša, Borovica, Mataruge, Otilovići i Doganje. Na osnovu njih, dolazi se do saznanja da je ovo period krupnih ekonomskih, društvenih i kulturnih promjena. Ovladalo se tehnikom topljenja rude i dobijanja metala koji se koristi za izradu kako manjih predmeta (nakita,

Izložbu je pripremalo samo nas šestoro. Prvobitne ideje vremenom su se širile i unapređivale, bez angažovanja stručnih dizajnera i arhitekti osmislili smo izgled prostora i njegovo uređenje. Svakako, sve to ne bi se moglo postići bez velike pomoći našeg osnivača, Opštine i predsjednika Igora Golubovića

Posljednje razdoblje predstavljeno na postavci je antički period, koji obuhvata interval od od I do IV vijeka naše ere, tj. od dolaska rimskih legija na ove prostore.

– Bogat grobni materijal, od oko 1.200 nalaza, iz dvije nekropole na arheološkom lokalitetu Municipijum S, potvrđuju saznanja da je na ovom prostoru bilo razvijeno veće naselje municipalnog tipa, koje je imalo određen stepen samouprave, a ulazilo je u sastav rimske provincije Dalmacije. Prema pronađenim predmetima zaključuje se da je tamošnje stanovništvo bilo dostiglo zavidan civilizacijski nivo. O tome svjedoče skupocjeni grobni nalazi, nakit od zlata, srebra, bronze, novčići, te predmeti od stakla, od kojih je svakako najznačajnija veličanstvena diatreta, koja je proglašena najvećim pokretnim kulturnim blagom Crne Gore. To je skupocjeni zvonoliki stakleni pehar, koji je ukazivao na raskoš i luksuz visokih slojeva društva, a pripadao je privilegovanom članu rimske zajednice u Municipijumu S. Pretpostavlja se da potiče iz neke od prestižnih kelnskih radionica. Izrađena je posebnom tehnikom preciznog

brušenja, a po mrežici i natpisu koji su na njoj odrađeni u formi izdignutoj od osnove, ubraja se u malobrojne, najskupocjenije u svijetu – priča Dejana Drobnjak.

TEHNOLOGIJE

Pored arheološkog materijala, koji je izložen u pojedinačno osvijetljenim staklenim vitrinama, postavka je upotpunjena propratnim tekstovima i ilustracijama sa segmentima života iz različitih razvojnih perioda.

Nove tehnologije iskorištene su da posjetioci što više uživaju u izložbi, ali i da nauče o arheološkoj istoriji svoga grada.

– Postavljeni su na velikim svijetlećim banerima (izradio ih je naš mladi talentovani sugrađanin, akademski slikar Aleksandar Ostojić). Sa njima je na jedan atraktivan način približena cjelokupna priča izložbene postavke, naročito našim najmlađim posjetiocima. Tu su monitori na kojima će se emitovati kraći filmovi o arheološkim radovima na pomenutim lokalitetima. Na tablet-uređajima instalirani su prevodi tekstualnih objašnjenja, na više svjetskih jezika. Postavljeni su i kuar-kodovi sa audiosnimcima za očitavanje putem telefona koje Muzej ima u ponudi za obilazak izložbe a urađen je hologramski prikaz diatrete,

koja će biti izložena kada se postignu adekvatni tehnički uslovi zaštite – kaže Drobnjak.

Ona naglašava da je priprema takve izložbe zahtijevala velike napore i zalaganja svih zaposlenih.

– Bilo nas je samo šestoro. Prvobitne ideje o izložbi vremenom su se širile i unapređivale, tako da smo bez angažovanja stručnih dizajnera i arhitekti sami osmislili izgled prostora i

Zaostavština porodice Pejatović Dobra je saradnja Muzeja i sa drugim organizacijama i ustanovama. U pripremi je otvaranje izložbe posvećene Tanasiju Pejatoviću, osnivaču pljevaljske gimnazije, koja upravo 18. novembra obilježava 120 godina postojanja.

– Na izložbi će biti prikazana zaostavština Tanasija i porodice Pejatović, koja se čuva u Muzeju. Moći će da se vide lični predmeti, instrumenti, umjetnički radovi, rukopisna dokumenta i izdavačka djela ovog izuzetnog kulturnoprosvjetnog radnika, koji je bio prvi direktor pljevaljske gimnazije, koja danas nosi njegovo ime. Na izložbi su predstavljeni i radovi učenika gimnazije, brojna priznanja dobijena za uspješan pedagoški rad ustanove, kao i druga dokumenta iz gimnazijskog arhiva.

Izložba je veoma interesantna i zavređuje pažnju. Očekujemo da će naši posjetioci biti zadovoljni predstavljenim sadržajem – kaže Drobnjak.

njegovo uređenje. Mogu reći da je arheološka postavka ,,Putevima Homo sapiensa“ trenutno najsavremenija muzejska postavka u Crnoj Gori. Svakako sve to ne bi se moglo postići bez velike pomoći našeg osnivača, Opštine i predsjednika Igora Golubovića, koji nam je pružio svesrdnu podršku i obezbijedio neophodna finansijska sredstva – naglašava Drobnjak.

10

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.

Vidan Vuković, direktor DOO Vodovod

Modernizacijom sistema do kvalitetnije vode za piće i manjih gubitaka na mreži Jedan od najvažnijih projekata koji realizujemo jeste rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje pitke vode Pliješ i izgradnja postrojenja pitke vode Breznica i Bogiševac.

Imamo izuzetno dobru saradnju sa Opštinom koja prepoznaje značaj komunalnih preduzeća

V

odovod sprovodi nekoliko projekata čija je vrijednost oko dva miliona eura, a zajednički cilj je unapređenje vodovodne i kanalizacione mreže. Direktor Vidan Vuković kaže da je, epidemija uticala na poslovanje ali da su uz podršku Opštine sa kojom imaju izuzetnu saradnju i koja razumije značaj komunalnih djelatnosti, uspjeli da prevaziđu probleme.

– Povremeno nam je falila radna snaga, a pomjerani su i rokovi u realizaciji planiranih projekata zbog otežane nabavke opreme i materijala. Ali, što je najvažnije, Vodovod je uspio da održi uredno snabdijevanje potrošača – kaže Vuković.

On dodaje da će planiranom modernizacijom vodovodnog sistema značajno biti smanjeni gubici na mreži, poboljšaće se kvalitet vode za piće, a samim tim stvoriti uslovi za uredno snabdijevanje.

AKTUELNI PROJEKTI Jedan od najvažnijih projekata koji Vodovod realizuje jeste rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje pitke vode Pliješ i izgradnja postrojenja pitke vode Breznice i Bogiševac.

-Veoma je bitno i što će se primjenom ultrafiltracije, koja je najsavremenija metoda, trajno riješiti problem mutnoće vode – ističe Vuković.

U okviru ove faze projekta je rekonstruisano postrojenje Pliješ u vrijednosti oko 700.000 eura.

-Potrebno je izdvojiti sredstva u skladu sa projektom, preko kapitalnog budžeta Vlade i evropskih donatorskih sredstava kao i privrednih subjekata (TE i Rudnik uglja Pljevlja), kako bi se izgradila fabrika za preradu jezerske vode i zaokružila tehnološka cjelina. Opština je u koordinaciji sa Vladom sprovela aktivnosti na izgradnji postrojenja pitke vode Breznica u iznosu od 1.680.902 eura kroz saradnju Crne Gore i Slovenije. Slovenija donira 50% vrijednosti

rješenje bilo upajanje ulica iz pravca centralnog gradskog područja u rijeku. Da bi se to postiglo, potrebno je izgraditi atmosfersku kanalizaciju prioritetno u dijelu Ulice Vuka Kneževića (220 m), Sutjeska II dio (100 m), kao i Glasinačka (127 m). Za izgradnju atmosferske kanalizacije u Ulici mojkovačkoj (130 m) postoji urađena projektna dokumentacija. Saobraćajnica Ivana Milutinovića (360 m) je određena kao prioritetna za nastavak rekonstrukcije vodovodne mreže nakon rekonstrukcije hidroinfrastrukture Uroša Ružičića. Saobraćajnica u Ulice Save Kovačevića je određena kao prioritetna za rekonstrukciju vodovodne mreže malog profila u naselju koje se urbanistički sve više širi, a takođe je potrebno izgraditi atmosfersku kanalizaciju i izvršiti spajanje iste sa Ul. Peđe Leovca i Hamdije Šahimpašića – kaže Vuković.

projekta, dok će se preostalih 50% realizovati kroz kapitalni budžet Crne Gore. Investitor za izgradnju novog postrojenja Bogiševac je Opština (Direkcija za izgradnju i investicije) a ukupna vrijednost projekta iznosi 535.000 – kaže Vuković te dodaje da je taj projekat jedan od najvažnijih koji će biti realizovan u 2021/22. godini. Radovi su u toku.

PLANOVI ZA 2022.

Kada je o planovima za 2022. godinu riječ, Vuković navodi projekat sanacije dovodnog cjevovoda – Odžak – Pliješ i vodoizvorišta Jugoštica.

– U toku 2021. godine započeto je uvođenje automatskog upravljanja SCADA sistema.

U II fazi predviđena je ugradnja nove opreme za doziranje koagulacije i flokulacije, kao i ugradnja ormara automatike doziranja hemikalija. Međutim, radovi nijesu realizovani zbog kašnjenja izvođača „Hipering“ iz Podgorice na montaži potrebne opreme za doziranje hemikalija u PPV Pliješ. Što se tiče vodoizvorišta Jugoštica, DOO Vodovod je uradio elaborat o smanjenju gubitaka na mreži, a potrebno je izmještanje mjerača protoka kako bi se zadovoljili tehnički uslovi za povezivanje u sistem automatskog upravljanja – kaže Vuković.

Drugi projekat planiran za narednu godinu je rekonstrukcija vodovodne distributivne mreže u pet gradskih zona.

– Kao nastavak radova na rekonstrukciji hidroinfrastrukture grada planiramo rekonstrukciju gradskih saobraćajnica. Završeni su radovi u centralnoj zoni, a da bi se zaokružila cjelina preostalo je obuhvatiti ulice Velimira Jakića (370 metara), Banijska (105 m), Blaža Jovanovića (230 m).

U 2022. godini počeće sanacija dovodnog cjevovoda – Odžak – Pliješ i vodoizvorišta Jugoštica, te rekonstrukcija vodovodne distributivne mreže u pet gradskih zona U drugoj zoni u naselju Moćevac zbog dotrajalosti mreže i čestih oscilacija pritisaka sve češće su pojave kvarova na slabim tačkama dotrajalih cjevovoda u ulicama: Salka Aljkovića i Vlatka Samardžića.

U trećoj zoni je Vodovod niske zone vodosnabdijevanja sa izvorišta Breznica i niske zone PPV Pliješ, koji snabdijeva veliki broj potrošača a proteže se kroz ulice Uroša Ružičića, Ivana Milutinovića i Oslobođenja. U toku 2020/21. godine izvršena je rekonstrukcija hidroinfrastrukture u Ulici Uroša Ružičića i Boračkoj.

– To je dalo benefite, smanjeni su gubici i uravnotežen pritisak. Potrebno je nastaviti radove na rekonstrukciji kako bi se zaokružila cjelina u ulicama Ivana Milutinovića (360 m) i D. Obradovića 300 (metara).

U zoni IV kao prioritetno je određen dio (230 m) Ulice RVI (od raskrsnice od auto-škole

Vodovod uspješno realizuje naplatu koja dostiže 90% od ukupnih spornih potraživanja što predstavlja najbolji rezultat i na nivou Crne Gore

do raskrsnice razdvajanja gornjeg i donjeg puta).

U petoj zoni u naselju Guke prioritetna je saobraćajnica S. Kovačevića u kojoj se bilježi ekspanzija urbanističkog širenja, tj. izgradnja novih objekata (vrtić, škola) a koji se napajaju sa tog cjevovoda.

ATMOSFERSKA KANALIZACIJA Kada je u pitanju atmosferska kanalizacija, kao prioritetne saobraćajnice izdvojene su O. Bajrovića, Skopljanska, Vuka Kneževića, Sutjeska II dio, Glasinačka - kaže Vidan Vuković.

– U zoni grada II (desna strana) kada se sagleda postojeće stanje izgrađenosti atmosferske kanalizacione mreže u gra-

du i projektna dokumentacija najpraktičnije i najkorisnije rješenje je izgradnja krakova kanalizacione mreže koji bi bili upojeni u rijeku Breznicu i to kroz ulice: Sutjeska (I dio – radovi u toku), Omera Bajrovića i Skopljanska. Pošto postoji izrađena projektna dokumentacija ,,Glavni projekat – atmosferske kanalizacije sliva ulica Lovćenske i Njegoševe“, koja uključuje i Ulicu Uroša Ružičića koja bi bila prioritetna jer je završena i rekonstrukcija vodovodne mreže. Bilo bi izuzetno kvalitetno rješenje stvoriti uslove za upajanje cijelog sliva atmosferskih voda iz naselja Moćevac u rijeku Breznicu do realizacije projekta – kaže Vuković.

Na lijevoj strani predviđena je izgradnja atmosferske kanalizacije koja bi bila rješenje za odvođenje voda iz Moćevca u rijeku Breznicu.

– Sličnu situaciju imamo sa druge strane Breznice gdje bi

Urađeno između dva praznika Između dva praznika grada Vodovod je zahvaljujući podršci Opštine realizovao nekoliko projekata kroz koje je unaprijeđena vodovodna i kanalizaciona mreža.

Rekonstruisana je vodovodna mreža u Zlatiborskoj, Ulici Vuka Karadžića, Boračkoj, te rekonstruisana vodovodna mreža i izgrađena atmosferska kanalizacija u Ulici Sutjeska (I dio).

Izgrađena je fekalna kanalizacija za naselje Dolovi II, te završena prva faza uvođenja SCADA sistema.

KANALIZACIONA MREŽA (FEKALNA) Kada je riječ o izgradnji fekalne kanalizacije, prioritet je naselje Dolovi III, a prema projektnom zadatku; Komini, Radosavac, naselje Korman kafana kao i priključak za mljekaru. Izgradnja fekalne kanalizacije doprinijela bi kvalitetnijem odvođenju otpadnih voda a takođe i zaštiti životne sredine.

Nakon realizacije izgradnje fekalne kanalizacije Dolovi II planira se i izgradnja kanalizacione mreže u Dolovima III (okolina Hrama), gdje već 5-6 godina nije bilo nikakvih aktivnosti, a naselje je u ekspanziji.

– Realizacijom projekta postići će se bolje funkcionisanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naime, potrebno je uraditi projekte i u skladu sa njima izgraditi nedostajuću fekalnu mrežu kako bi se stvorili uslovi za povećanje kvaliteta i kvantiteta influenta potrebnog za funkcionisanje PPOV u Židovićima – priča Vuković.

Važne aktivnosti Vodovod preduzima i u oblasti nabavke mehanizacije, opreme i alata.

Vuković kaže da u tome veliku podršku imaju od lokalne uprave.

Vuković na kraju dodaje da je zadovoljan naplatom.

– Vodovod uspješno realizuje naplatu za utrošenu vodu koja dostiže 90% od ukupnih spornih potraživanja što predstavlja najbolji rezultat i na nivou Crne Gore – kaže direktor pljevaljskog Vodovoda.

Subota, 20. novembar 2021.

Saša Ječmenica, direktor DOO Čistoća

Postigli smo cilj, napravili smo jako preduzeće, finansijski konsolidovano i tehnički opremljeno. Od 2018. godine poslujemo pozitivno, tako će biti i ubuduće. Sa novom opremom preduzeće je osposobljeno da obavlja na visokom nivou sve vrste komunalnih usluga čime se stvaraju uslovi da Pljevlja budu grad koji je na sjeveru najbliži standardu komunalnih usluga gradova Evropske unije

P

roteklih 12 mjeseci Čistoća DOO je sprovodila finalnu fazu realizacije tri osnovna cilja: kadrovska rekonstrukcija, finansijska stabilizacija i obnova mehanizacije. Ostvarili smo ih preduzeće je finansijski stabilno, nabavili smo savremenu mehanizaciju i poreski dug je smanjen.

Stvoreni su uslovi da se kada je pružanje naših usluga u pitanju Pljevlja približe evropskim gradovima – kaže direktor tog preduzeća Saša Ječmenica.

Kada je o finansijskoj stabilnosti riječ, on podsjeća da su se 2017. godine, po preuzimanju rukovođenja preduzećem, suočili sa tužbama radnika u iznosu od 500.000 eura zbog grešaka u obračunu zarada prethodnog rukovodstva.

– Izašli smo iz te krize i isplatili razlike u zaradama i pristupili finansijskom saniranju posljedica takvih nepromišljenih odluka prethodnog menadžmenta. Zahvaljujući tome od 2018. godine bilježimo pozitivno poslovanje, a garantujem da će ova firma pozitivno poslovati i u narednom periodu. Tehnički smo osposobljeni, a ono što nas očekuje jeste smanjenje manipulativnih troškova i, naravno, ono što je naša zakonska obaveza jeste da ćemo do 2025. izjednačiti cijene usluga za građane i privredu, s tim što moramo voditi računa da ne ugrozimo socijalni položaj građana – istakao je Ječmenica.

Preduzeće je u ovu godinu ušlo sa poreskim dugom od blizu 1,5 miliona eura, koji je značajno smanjen za kratko vrijeme.

– U ovu godinu ušli smo sa poreskim dugom od 1,47 miliona eura i taj dug je trenutno manji od 900.000. Očekujemo da ćemo tokom 2022. godine potpuno izmiriti poreske obaveze i doći praktično na nulu. Postigli smo cilj, napravili smo jako preduzeće, finansijski konsolidovano i tehnički opremljeno – navodi Ječmenica zadovoljno.

Direktor Čistoće ističe da problem tog preduzeća i čitave

Kvalitet usluga približili evropskim standardima

javne uprave jeste indolentan stav pojedinih radnika prema radnim obavezama.

– Radnici bolje poznaju svoja prava nego obaveze i jako je teško funkcionisati kada znate da od 20 do 30 procenata radnika nije zainteresovano da doprinese oporavku kome teži lokalna samouprava i menadžment društva. Ovom

preduzeću su uvijek potrebni kvalitetni ljudi i koristim priliku da se našim sugrađanima obratim da ukoliko smatraju da imaju kvalitet kojim mogu da doprinesu što boljem radu ovog preduzeća da nas slobodno kontaktiraju – poručio je direktor Ječmenica.

USLUGE

Komunalna djelatnost je, kaže on, živa oblast i zahtijeva prilagođavanje trenutnim potrebama i zahtjevima i građana i osnivača.

– Preduzeće je trenutno najviše angažovano na unapređenju javne rasvjete. Pljevlja su danas znatno osvjetljeniji grad nego što je to bio slučaj prethodnih godina, neke ulice koje su bile u potpunom mraku sada ,,sijaju“… U brojkama ugradili smo i 200 sijalica u zadnje dvije godine pa su mnoga naselja Moćevac, Borovica, Komini, Guke, dobile ulice sa potpuno novom rasvjetom – kaže Ječmenica.

U ovu godinu ušli smo sa poreskim dugom od 1,47 miliona eura i taj dug trenutno je manji od 900.000. Očekujemo da ćemo tokom 2022. godine potpuno izmiriti poreske obaveze Grad je nedavno dobio prve polupodzemne kontejnere, postavljeni su u naselju Kupusište. Osim što su funkcionalniji od klasičnih, ljepše izgledaju.

– Pljevlja će i sa tog aspekta postati moderan evropski grad.

Riječ je o modernim finskim kontejnerima, očekujemo auto-smećar za njihovo pražnjenje što će biti završna faza našeg investicionog plana.

Preduzeće je osposobljeno da obavlja na visokom novu sve vrste komunalnih usluga čime se stvaraju uslovi da Pljevlja budu grad koji je na sjeveru najbliži standardu komunalnih usluga gradova EU – naglašava Ječmenica.

Ove godine izgrađena su tri dječja igrališta u tri gradska

naselja, Ječmenica očekuje da će se taj projekat nastaviti i 2022. godine i da će najmlađi sugrađani dobiti još prostora za igru i druženje.

ZIMA

U ovom preduzeću spremno dočekuju zimu.

– U prethodne dvije i po godine nabavili smo opremu za zimsku službu, jer smo praktično bili u situaciji da izgubimo taj posao. Sada sa prvim sniježnim padavinama Pljevljaci mogu da očekuju da će od 4 do 6 snjegočistača čistiti oko 120 gradskih ulica. Ti snjegočistači su opremljeni najmodernijom opremom za mokro i suvo posipanje tako da osim soli koristimo i kalcijum hlorid, odnosno mokro posipanje. Što se

Povećanjem plata razdvojili rad od nerada Uspješno poslovanje preduzeća rezultiralo je odlukom Odbora direktora o povećanju zarada zaposlenima.

– Odbor direktora procijenio je da Čistoća kao odgovorni poslodavac mora povećati zarade zaposlenih. Inflacija je uzela maha i ljudi koji su angažovani na najtežim poslovima održavanja higijene grada moraju imati dobar materijalni položaj. Na nivou firme povećan je 10% mjesečni fond zarada, što znači da povećanja za najteže poslove dostižu i 15%. Postoje radna Postavljanje polupodzemnih kontejnera

11

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

mjesta kod kojih nije došlo do povećanja, a postoje i radna mjesta gdje je procenat povećanja i veći od 15%. Na taj način ćemo da ispoštujemo kolege koji rade, to je mišljenje i oba sindikata u preduzeću zajedno sa menadžmentom i osnivačem da oni koji se zaista zalažu budu adekvatno plaćeni, a da oni koji izbjegavaju radne obaveze i koji se na nekorektan način odnose prije svega prema svojim kolegama budu postavljeni na svoje mjesto – pojašnjava Saša Ječmenica.

ostalih poslova tiče, obnovili smo traktore u Zelenilu, ekipu za održavanje ulične rasvjete, odvoz kabastog otpada sa novim auto- košem, obnovili smo mehanizaciju koja je zadužena za održavanje gradskih ulica u ljetnjem periodu i isporuku vode na seosko područje – kaže Ječmenica.

On dodaje da se u preduzeću trude da budu što bliže korisnicima kako bi imali povratnu informaciju i podigli kvalitet svojih usluga.

– Kada je o higijeni riječ, imamo pozitivne reakcije i ne samo građana već i posjetilaca Pljevalja. Najveći broj naših građana je zadovoljan uslugom. Mi smo jedno od rijetkih komunalnih preduzeća koje je sprovodilo anketu o svom radu kod građana i dobili smo dobre ocjene. Mislim da ćemo u narednom periodu još više intenzivirati saradnju sa građanima i usmjeravati naš rad.

U prethodnom periodu imali smo malo problema sa lokalnim preduzetnicima od kojih smo prinuđeni da sudskim putem naplaćujemo potraživanja. Treba da shvate da Čistoća radi i za njih i za njihove komšije i za zaposlene u preduzeću i da ostvaruje jedan bitan opšti interes – jasan je Ječmenica.

Sa druge strane, ističe da su građani Pljevalja savjesni kad je u pitanju plaćanje usluga.

PROJEKTI

Kroz projekat prekogranične saradnje ,,Zajednički napori za 5 % manje otpada“ preduzeće je dobilo dio komunalne opreme, a zahvaljujući projektu Ministarstva održivog razvoja i turizma dobilo je 80 kontejnera zapremine 1,1 kubik, 5 kontejnera od pet kubika i presu za baliranje kartona.

- Uspjeli smo da kroz ta dva projekta ostvarimo priliv od oko 40.000 eura tako da će to mnogo značiti da zajedno sa polupodzemnim kontejnerima Pljevlja dobiju potpuno novu opremu za prikupljanje otpada. Mislim da će Pljevljaci u narednom periodu biti još više zadovoljni preduzećem i da će im ono služiti, da tako kažem, i da se pohvale pred svojim gostima. U prilog tome ćemo nakon Dana opštine napraviti prezentaciju preduzeća, promociju firme, na Trgu 13. jul, jer se imamo čime pohvaliti – najavio je Ječmenica.

12

I

nženjerske discipline u srednjoškolskom obrazovanju zanemarene su, to je ozbiljan problem sa kojim se susrijeće društvo u cjelini konstatuje Miloš Jelovac iz nevladinog udruženja Korak sa naukom (KSAN).

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Miloš Jelovac, saradnik u nastavi na Elektrotehničkom fakultetu UCG

Nauka nas oslobađa neznanja

Pogledajmo, kaže on, broj inženjera na veoma odgovornim funkcijama u Crnoj Gori, a onda razmislimo koliko mladih svake godine upiše tehničke fakultete, a da niko ili skoro niko od njih nije imao neko konkretno iskustvo prije donošenja odluke o izboru studija, koja je prekretnica u njihovom životu.

ODGOVOR

- To je veoma zabrinjavajuće.

Upravo kao naš odgovor i djelimično rješenje tog problema rodila se ideja o održavanju ,,Inženjerske škole nauke“ koja pruža kako teorijska tako i praktična znanja polaznicima.

Srednjoškolci imaju priliku da se suoče sa onim što bi možda mogao biti njihov životni poziv, da slušaju predavanja univerzitetskih profesora, ali i studenata, da rade praktične radionice i laboratorije i na kraju u okviru obilazaka vide neka veća postrojenja, a sve nedoumice i pitanja postave iskusnim inženjerima koji su tu zaposleni – kaže Jelovac. ,,Inžinjerska škola nauke“ je prvi put održana na ljeto 2019. godine. Vode je članovi udruženja - studenti osnovnih i master studija koji su imali želju da pruže mogućnost srednjoškolcima da osjete inženjerske nauke prije početka studija.

Cilj im je integracija mladih u nauku, a na pitanje da li ga ostvaruju Jelovac kaže kako je uvjeren da iz godine u godinu premaše očekivanja i zacrtane ciljeve. Napominje da je škola zaživjela zahvaljujući entuzijazmu i energiji svih članova KSAN-a i ,,velikom broju prijatelja i institucija koje su prepoznale ideju, dale neizmjeran doprinos i omogućili da se sprovede i zaživi, a sve na čelu sa Opštinom Pljevlja koja je imala ključnu ulogu i dala najveći doprinos“.

DRUŠTVO

Na pitanje kakav je danas odnos društva prema nauci kaže kako je nezahvalno odgovoriti jer je nauka veoma važna i bez naučnih dostignuća koja se dešavaju svaki dan ne bi bilo napretka ni u jednoj sferi života.

- Nauci se stoga poklanja dosta pažnje, međutim vjerujem da u tome nikada ne možemo pretjerati i zato se ne trebamo kao društvo štedjeti kada je nauka u pitanju. Nauka je put svih nas, složili se ili ne, nauka je kao fenjer u mraku, oslobađa nas neznanja i rješava mitove, zato i zaslužuje punu pažnju kaže Jelovac.

On smatra kako ,,nema potrebe

Subota, 20. novembar 2021.

Zabrinjavajuće je da većina studenata koji upišu tehničke fakultete nije imala konkretno iskustvo prije donošenja odluke o izboru studija, koja je prekretnica u njihovom životu. ,,Inženjerska škola nauke“ nudi rješenje za taj problem

Opština podržala ideju NVO KSAN

da motivišemo mlade da se bave naukom jer su i više nego dovoljno motivisani“.

– Mladi samo žele kvalitetan i konkretan sadržaj u kome će se prepoznati i osjetiti rezultati uloženog rada i izdvojenog vremena. Ubijeđen sam da je potrebno uložiti više energije u organizaciju i ideju događaja i naučnih sadržaja nego li u motivaciju mladih, oni su tu da prepoznaju kvalitet i pokažu interesovanje, što se pokazalo kao tačno – kaže Jelovac.

je završio 2020. godine sa prosječnom ocjenom 9.24.

Trenutno je angažovan kao

saradnik u nastavi na tom fakultetu na modulu „Elektroenergetski sistemi“. To što

MLADI

Rođeni Pljevljak studije na Elektrotehničkom fakultetu

Da mladi odlaze sa sjevera je normalno i očekivano budući da uslovi života nalažu takvu tendenciju. Potrebno je ulagati i obratiti pažnju na sve segmente društva kako bi kvalitet života bio približno jednak drugim gradovima Crne Gore i tada će se balans opet uspostaviti

Učesnici ovogodišnje ,,Inžinjerske škole nauke“

mladi odlaze sa sjevera, pa i iz Pljevalja, smatra da je ,,potpuno normalno i očekivano

budući da uslovi života nalažu takvu tendenciju“ te da problem zahtijeva sistemsko rješavanje.

– Nemoguće je navesti jednu promjenu koja bi zaustavila migracije, to je kompleksan problem i treba ga sistemski rješavati. Potrebno je ulagati i obratiti pažnju na sve segmente kako bi kvalitet života bio približno jednak drugim gradovima Crne Gore i tada će se balans opet uspostaviti – smatra Jelovac.

Kada je o njemu riječ, kaže da svoju karijeru nije vezao ni za jedan grad.

– Živimo u vremenu globalizacije i velikih tranzicija kada nas posao i rad, napredak i razvoj tjeraju da budemo u konstantnom pokretu. Međutim, ne bih povjerovao da neko ne bi volio da živi, radi i doprinosi svom rodnom mjestu pa tako i ja nemam problem da vidim sebe u Pljevljima. Ako bih imao priliku da dam svoj doprinos, budem od koristi i stvorim bolje uslove za život, rad, napredak i usavršavanje u svom gradu, ne bih oklijevao, to je sigurno – poručuje Miloš Jelovac.

Subota, 20. novembar 2021.

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

13

Blažo Popović, domaćinstvo „Popović“ u Hoćevini

Seoski turizam treba podržati makar koliko sezonu na Primorju Kada bi se istinski ulagalo u seoski turizam, za desetak godina niko ne bi birao more, već selo, kao poželjnu turističku destinaciju. Gosti su sada uglavnom iz Crne Gore ili okruženja, vremenom će se za naše domaćinstvo čuti i izvan granica Crne Gore

U

selu Hoćevina, 15 kilometara udaljenom od Pljevalja, nalazi se domaćinstvo ,,Petrović“. Vlasnik Blažo Popović kaže da se seoskim turizmom zvanično bavi od 2019. godine, ali je ideja o tom pozivu u njemu postojala odavno.

– Ljubav prema prirodi, za koju sam oduvijek bio vezan, navela me je da razmišljam kako spojiti lijepo i korisno. Kada su se stekli uslovi, odnosno kada sam bio u mogućnosti da imam dovoljno slobodnog vremena, mogao sam davnašnju ideju pretočiti u realnost.

Osim prema prirodi, gajim i ljubav prema čovjeku, pa je druženje sa ljudima iz različitih krajeva i širenje prijateljstava bio drugi važan razlog

Gostima služe domaća jela i pića

za pokretanje ovog biznisa – priča Popović.

TURISTI

Drvene kućice se nalaze u podnožju planine Ljubišnje koja je zbog svoje izuzetne ljepote privlačna turistima.

– Gosti su sada uglavnom iz Crne Gore ili okruženja, ali to je zato što smo tek nedavno ušli u ovu priču. Vremenom će se za naše domaćinstvo čuti i izvan granica Crne Gore – uvjeren je Popović.

Sagovornik Pobjede smatra da se može živjeti od seoskog turizma, ali ,,pod uslovom da ste spremni na velika ulaganja kako bi se stvorili svi uslovi za kvalitetan doček gostiju“.

– Iskreno bih preporučio mladim ljudima da se upuste u ovu avanturu, da se rizika ne plaše,

Priroda kao poslodavac

jer on je sastavni dio svakog uspjeha. Onaj ko ozbiljno i predano pristupi ovom poslu i uloži u njega prije svega svoju ljubav, mora uspjeti – poručuje preduzimljivi Pljevljak.

Po njegovom mišljenju, posljednjih godina i opština i država uočavaju značaj seoskog turizma i potencijale Pljevalja što je rezultiralo podrškom.

– Kada bi se istinski ulagalo u seoski turizam, prema riječima jednog Njemca koji je prisustvovao onlajn sastanku preduzetnika iz ove oblasti, za desetak godina niko ne bi birao more, već selo, kao poželjnu turističku destinaciju.

Moram istaći da mi je Opština Pljevlja maksimalno izašla u susret u vidu nepovratnog kredita, zahvaljujući kome sam uspio da ovaj prostor obogatim i prilagodim potrebama turista. Nadam se da će i država shvatiti blagodati sjevera Crne Gore, posebno Pljevalja, i posvetiti pažnju seoskom turizmu makar u istoj mjeri u kojoj se posvećuje turističkoj sezoni na Primorju – kaže Popović uvjeren da u tome leži

ključ razvoja naše države i da će odgovorne osobe umjeti to da prepoznaju.

KANCELARIJA

Radni dan Blažo Popović počinje u šest ujutro, a obaveze koje ima, iako zahtjevne, ne bi mijenjao za kancelarijski posao.

- Radni dan u prirodi, ma kakve obaveze da su u pitanju, odiše slobodom i nesputanošću. Obično on počinje u šest sati uz kafu ili čaj, koji često podrazumijeva i opušten razgovor sa gostima. Dalje aktivnosti prilagođene su turistima i njihovim željama, nekada to znači šetnju prirodom, nekada jahanje konja, ponekad sakupljanje šumskih plodova, za zainteresovane goste organizujem i odlazak u lov... U skladu sa situacijom koju zahtijeva jedan radni dan, tu je i spremanje specijaliteta kuće – gulaša. Nema tog kancelarijskog posla koji bi u ovolikoj mjeri mogao da me ispuni.

Sloboda i bogatstvo različitih mogućnosti čine ovaj posao nezamjenljivim – kaže zadovoljno Popović.

Najveću pomoć i podršku dobijam od supruge Verice. Njena kreativnost i organizatorske sposobnosti u ovom poslu posebno dolaze do izražaja. Ona je izuzetno spretna i sposobna u kuhinji, ali kada je potrebno angažujemo i radnike sa strane

Ističe da najveću pomoć i podršku dobija od supruge Verice.

– Njena kreativnost i organizatorske sposobnosti u ovom poslu posebno dolaze do izražaja. Ona je izuzetno spretna i sposobna u kuhinji, ali kada je potrebno angažujemo i rad-

Idila pod Ljubinjom

nike sa strane – kaže Popović.

Svi koji žele da dušu i tijelo odmore u Hoćevini, sve informacije o domaćinstvu ,,Popović“ mogu dobiti na telefon 068 883 181, a do adrese je moguće doći i preko Google mape i bukinga.

14

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.

Milinko Lončarević, vlasnik farme ,,Stajište“ u Adrovićima

Crnogorska brda i planine bogomdani za kozarstvo

S

a dobrim genetskim potencijalima alpskih koza u brdovito-planinskom regionu Crne Gore kozarstvo je najekonomičnija stočarska proizvodnja. Zahvaljujući bogatim pašnjacima i livadskom sijenu, koji iznose i do 90 odsto ukupnih hranljivih potreba za ishranu koza i jaradi, može se postići dva puta veća ekonomičnost poslovanja u odnosu na govedarsku proizvodnju ili tri puta veća produktivnost u odnosu na ovčarstvo – tvrdi Milinko Lončarević, vlasnik farme ,,Stajište“.

Treba mu vjerovati jer ima i znanje i uskustvo - on je doktor poljoprivrednih nauka, a više decenija radio je u poljoprivrednom kombinatu PIK ,,Bečej“.

POČETAK

Uspješna priča o farmi ,,Stajište“ u istoimenom zaseoku počinje 2011. godine kada se Lončarević iz Bečeja vraća u zavičaj, u rodno selo Adrovići, gdje je oformio farmu koza.

- Osnovna maksima mi je ,,Znanje je najvažniji kapital“

Doktor poljoprivrednih nauka u rodni kraj vratio se 2011. godine.

Osim znanja i iskustva uložio je u farmu i 60.000 eura. Samo tokom dvije godine proizveo je 9.000 tona sira koji lako nalazi put do kupca. U međuvremenu okrenuo se ovčarstvu.

Danas drži 25 koza i 19 ovaca

pa primjenjujem ono što sam naučio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Počeo sam sa manjim brojem koza i proizvodnjom sira, a naredne godine nabavljam 50 grla ženske jaradi alpske rase. Od od 2013. do 2019. povećavam broj muznih grla, obim proizvodnje mlijeka i jaradi, a istovremeno i sira. U prethodnih osam godina sir sam isporučivao lokalnom tržištu na adresu kupca ili na farmi, dolaskom potrošača na mjesto proizvodnje. Najveće količine sira plasiram na Crnogorskom primorju, ranije je to bio Herceg Novi, a sada Bar. Tokom 2017. i 2018. godi-

ne sam plasirao oko 9.000 kilograma sira. Tih godina sam u partnerstvu sa firmom ,,Gora“ sa Žabljaka najviše sira isporučio na tržište Beograda.

Krajem avgusta 2019. godine sam rasprodao veći broj koza zato što ostajem bez poslovnog partnera M. Grbovića koji je iznenada preminuo – priča Lončarević.

Naredne godine, u jesen, zbog ogromnih zaliha sira bio je prinuđen da proda veći broj koza i jaradi, ali nekoliko mjeseci kasnije, u aprilu 2020. godine okreće se ovčarstvu – nabavlja 10 jagnjadi.

Farma ovaca u međuvremenu je narasla na 19 grla.

Tokom 2021. godine normalizuje se situacija na tržištu i potražnja za kozjim sirom je znatno veća od ponude sa farme Lončarevića koja sada ima 25 grla, pa vrijedni domaćin ima planove - za narednu godinu planira povećanje proizvodnje mlijeka i sira.

Na farmi je osim njega tokom 2017-2019. bio zaposlen pomoćni radnik i mljekarica, a od prošle godine svakodnevne poslove obavlja samostalno. Tokom ljeta kad ima više posla angažuju se njegov sin i brat.

KVALITET Milinko Lončarević podsjeća da su kozje mlijeko i sir pravi lijek, te da je mlijeko zbog sastava deset puta svarljivije od kravljeg. Bez lažne skromnosti kaže da je sir koji proizvede ,,Stajište“ vrhunskog kvaliteta, a da je za to zaslužno više činilaca.

- Nadmorska visina livada i pašnjaka je od 1.200 do 1.300 metara, a na zemljištu sa bijelim kamenom ima i veliko bogatstvo ljekovitog bilja koje koze u manjim-doziranim količinama koriste. Okruženje farme obiluje bogatstvom lišćara i četinara koje koze sa

Zdrava hrana garancija za dobro zdravlje Lončarević je tokom 90-ih godina prošlog vijeka u PIK ,,Bečeju“ bio tehnolog u proizvodnji kravljeg mlijeka, a zatim i direktor-menadžer govedarske proizvodnje. Ponosno ističe da je sa timom saradnika i svih zaposlenih ostvario rekordne rezultate u proizvodnji mlijeka. U isto vrijeme bio je maksimalno angažovan u naučno-istraživačkoj djelatnosti.

- U magistarskom radu, kao i odbrani doktorske disertacije ističem važnost održivog koncepta privređivanja u poljoprivrednoj proizvodnji. Takođe ukazujem da je zdravlje najveće bogatstvo, a da je samo prirodna, zdrava hrana garancija za dobro zdravlje svih živih bića – ističe Lončarević.

uživanjem koriste u ishrani. I uslovi na farmi su odgovarajući, tokom 10 godina je investirano više od 60.000 eura za smještaja koza i jaradi, zatim za izmuzište i kvalitetnu muznu opremu, kao i funkcionalnu mljekaru itd. Naravno, veliki doprinos kvalitetu proizvoda i visokoj produktivnosti poslovanja je zahvaljujući mom stručnom znanju i višegodišnjem praktičnom iskustvu u ishrani preživara, zatim ljubav prema životinjama itd. – navodi Lončarević.

Dodaje da je ekonomska politika u poljoprivredi Crne Gore tokom prethodnih de-

Oprobaće se i u turizmu

Farma na nadmorskoj visini od oko 1.300 metara

Uprkos problemima Milinko Lončarević ne odustaje. Naprotiv, ima nove planove.

– Okrećem se novom poslovnom izazovu, proširiću kapacitete tako što ću sa sinom i bratom pokrenuti seoski turizam. Za hranu ne brinem, u ekonomskom dvorištu farme na udaljenosti oko 35 metara od farme nalazi se bašta u kojoj organski uzgajam luk, salate, grašak, krompir, šargarepu, cveklu, bundevu i boraniju – kaže Lončarević.

cenija doprinijela velikim migracijama radne snage sa sela u gradove.

- To je prouzrokovalo enormnu zavisnost za uvozom hrane koja po kvalitetu i hranljivoj vrijednosti zaostaje u odnosu na zdravu i svježu hranu koju mogu da ponude naši domaćini, tj. poljoprivredni proizvođači. Zbog dominacije politike i nepotizma u poljoprivredi u odnosu na potrebu primjene znanja na farmama kao najvažnijeg kapitala ne ostvaruju se pozitivni proizvodno-finansijski rezultati u poslovanju većine gazdinstava – tvrdi Lončarević.

Po njegovom mišljenju, zbog neadekvatne ishrane i loših smještajnih uslova za muzna grla krava i koza na velikom broju farmi je slabiji i veoma promjenljiv kvalitet mlijeka.

- Sigurnija perspektiva proizvođača hrane u Crnoj Gori moguća je sa stimulativnom i dugoročnom ekonomskom politikom u procesima – poručuje dr Milinko Lončarević.

K

Alija Selmanović, kik bokser

ik boksom počeo sam da se bavim relativno kasno – sa 27 godina. Namjera mi je bila da čuvam zdravlje i budem u formi.

No, zahvaljujući predanom radu i podršci mog trenera Elsana Delića postao sam jedan od najboljih boraca u Crnoj Gori i regionu – kaže Pljevljak Alija Selmanović.

Rođen je 28. avgusta 1989. godine u Pljevljima. Sport je, kaže, uvijek bio dio njegovog života, ali mu je dugo trebalo da pronađe pravi.

- Kao svi mladi, tražio sam sebe u brojnim sportovima.

Oprobao sam se u fudbalu, košarci, rukometu, karateu i mnogim drugim. Boks mi se sviđao i gajio sam afinitete prema tom sportu, ali u mom gradu nije bilo kluba.

Situacija se promijenila 2016 – 2017. kad Edin Ćuturić sa Elsanom Delićem otvara kik boks klub Pljevlja, pa mi se konačno ispunila želja da se bavim sportom koji volim. S obzirom na to da sam imao 27 godina, nijesam očekivao nikakav uspjeh. Međutim, moj trener je prepoznao u meni talenat, predložio mi je da se borim što sam i prihvatio. Od tada sam u kik boksu profesionalno. Iako nijesmo očekivali uspjehe i ambicija nam je bila ,,samo da probamo“ teškim radom i zalaganjem počeli smo ostvarivati vrhunske rezultate – priča zadovoljno Selmanović.

15

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.

Šampion je onaj koji nikad ne odustaje

zabilježio je 28 uzme u obzir da je situapobjeda i secija svuda veoma teška. dam poraza.

Isto tako zahvalan - Osvojio sam sam mom treneru mnoge regioElsanu Deliću nalne kupove koji je uvijek - Sarajevo, bio tu za mepobjeda i sedam Beograd, ne – naglašava poraza u 35 mečeva Niš, CetinSelmanović. sadašnji je skor Alije je a trenutKad nije u Selmanovića, rođenog no najveći teretani ili 28. avgusta 1989. godine uspjeh mi je ne trči, Aliu Pljevljima Evropski kup u ja Selmanović Karlovcu – navodi zarađuje za život kao Selmanović. građevinac u firmi ,,VikDa je riječ o velikom uspje- tor gradnja“. I direktoru te hu, govori činjenica da je to firme zahvalan je jer ga uvitakmičenje za kik boks kao jek podržava.

Liga šampiona za fudbal. -Direktor firme Petar Dakić Prepoznala je to i Opština ga je maksimalno imao razuREZULTATI je proglasila najboljim spor- mijevanja za moja odsustva Prvak Balkana postao je 2018. tistom Pljevalja 2020. godine. zbog priprema i takmičenja godine sa reprezentacijom te me za osvojene medalje i novčano nagrađivao – Crne Gore, osvojio je Evrop- PODRŠKA ski kup u Karlovcu 2020, te 5. Kaže da je imao sreće jer ga naglašava Selmanović. mjesto na svjetskom prvenst- osim trenera podržava lokal- Po njegovim riječima, kik boks je veoma zahtjevan vu u Sarajevu 2019. Zatim na uprava i trener. ,,Trofej Beograda“, ,,Zlatni - Realno, moj uspjeh je vezan sport, pripreme su teže od kik boxer“ , ,,BiH Grand Prix“ za opštinu koja mi je maksi- borbi. i još mnogobrojne internacio- malno izlazila u susret prili- - Teško je raditi 10 ili 12 sati nalne turnire kao i Balkanski kom odlaska na takmičenja, i poslije toga ići na trčanje i kup ,,Balkan best fighters“. a i pri ostalim potrebama sparing… Mnogi me pitaju U brojkama, u 35 mečeva što je veoma važno ako se odakle mi energija, ja im odgovorim - volja i ljubav i motivacija da budem bolji pobjeČinjenica da je kik boks uvršten u olimpijske đuju sve – kaže Selmanović. sportove daje nadu da bih jednog dana mogao Dodaje kako kik boks jeste brutalan, ali se u njemu ,,vidi predstavljati svoju državu na Olimpijskim igrama ljepota čovjekovog truda i že-

28

Prvak Balkana postao je 2018. godine sa reprezentacijom Crne Gore, osvojio je Evropski kup u Karlovcu 2020, te 5. mjesto na svjetskom prvenstvu u Sarajevu 2019.

Zatim ,,Trofej Beograda“, ,,Zlatni kik boxer“, ,,BiH Grand Prix“ i još mnogobrojne internacionalne turnire kao i kup ,,Balkan best fighters“

lje da pobijedi samog sebe, na šta se inače i svodi ovaj sport“.

AMBICIJE

Od 1977. godine kada je u Berlinu registrovana svjetska asocijacija kik boks organizacija, taj sport je doživio veliku popularnost. U novembru 2018. godine je postao dio olimpijske porodice sportova, a 14. decembra 2020. godine je uključen i u program Evropskih igara koje se održavaju pod pokroviteljstvom Olimpijskog komiteta 2023. u Poljskoj.

-Činjenica da je kik boks uvršten u olimpijske sportove daje nadu da bih jednog dana mogao predstavljati svoju državu na Olimpijskim igrama – kaže Selmanović te dodaje kako je zadovoljan postignutim rezultatima.

- I da nijesam imao uspjeha, zahvalan sam ovom sportu što me je naučio disciplini i da bez zalaganja i truda nema uspjeha. I da šampion nije onaj koji pobjeđuje već onaj Direktor i glavni i odgovorni urednik: Draško Đuranović

Pripremili: Alma Sadović Dragica Šaković Dražen Drašković

Grafički dizajn: Vukman Ivanović Vesna Caušević

koji nikad ne odustaje – poručuje Selmanović.

Marljivi i disciplinovani Pljevljak donosiocima odluFotografije: Pobjeda Opština Privatna arhiva

ka poručuje ukoliko žele zadržati mlade u Pljevljima da je potrebno realno ulaganje i vjerovanje u njih.

Lektura: Ljiljana Kračković

16

DAN OPŠTINE PLJEVLJA

Subota, 20. novembar 2021.