Dnevni list Pobjeda 17.07.2021. by Pobjeda

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta netransparentno o imenovanju v. d. direktora/ica škola

Dok crnogorski premijer čeka potpisivanje ugovora sa Srpskom crkvom, iz Beograda stižu poruke da se Patrijaršija neće baviti njegovim dokumentom

Sa direktorima niko ne razgovara, sindikatu nejasno Porfirije neće potpisati čemu misterija temeljni ugovor sa Krivokapićem

STR. 2. i 3.

STR. 7. Komentarišući da direktori/ice nijesu izabrani do 12. jula, v. d. direktorice Sindikata prosvjete Slavka Bošković kaže da očigledno u toj situaciji moraju ispoštovati otprilike ,,ono što im političke stranke traže trenutno, te da je svima jasno da je najznačajnija aktivnost kako se odrediti po toj takozvanoj dubini“

Nikšićanin kojeg su napali policajci iz Bara reagovao na saopštenje UP

Stijović: Zahtjevi stočara nerealni

Ekološki aktivisti i prirodnjaci revoltirani najavom revizije statusa Solane kao Parka prirode STR. 7.

I.MANDIĆ

Ministar poljoprivrede tvrdi da je taj resor maksimalno izašao u susret poljoprivrednicima STR. 4. i 5.

Raste broj žrtava katastrofalnih poplava u Njemačkoj

STR. 9.

Nastradalo 120 ljudi, više od hiljadu nestalo

Đurović: Spreman sam da se podvrgnem poligrafu

STR. 11.

Lika: Sraman potez koji degradira Solanu i Ulcinj Portugalske vlasti odobrile ekstradiciju dvojice crnogorskih državljana Crnoj Gori

Igor i Vladimir Božović biće izručeni naredne sedmice STR. 10. i 11.

Politika

Subota, 17. jul 2021.

Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović na konferenciji GLOBSEC-a u Bratislavi

Dok crnogorski premijer čeka potpisivanje ugovora sa S iz Beograda stižu poruke da se Patrijaršija neće baviti nje

Porfirije neće p temeljni ugovo Zdravkom Kriv Đukanović poručio da Crna Gora ima ozbiljan kapacitet proevropskih politika

Crkva opasno oruđe u rukama retrogradnog nacionalizma PODGORICA – U posljednjih 10 mjeseci vidjeli smo da Crna Gora ima ozbiljan kapacitet proevropskih politika kako u opoziciji, tako i u parlamentarnoj većini. To garantuje da ćemo nastaviti dinamično da se krećemo u pravcu cilja priključenja Evropskoj uniji - ocijenio je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović u Bratislavi na konferenciji „Zapadni Balkan: Ključni dio slagalice evropske bezbjednosti“ u organizaciji GLOBSEC-a. Podsjetio je i da su se u našoj zemlji strukture moći prošle godine u avgustu promijenile. – Logično je da se ljudi umore od jedne strukture na vlasti toliko dugo – rekao je on.

EU INTEGRACIJE

Nakon 10 mjeseci, kako je kazao, čini mu se da vladajuća koalicija pokazuje sklonost da usvoji evropske vrijednosti koje će garantovati da se Crna Gora dinamično kreće na putu evropskih integracija. – Ali mi se čini i da se najveći dio vladajuće koalicije, odnosno dvije trećine te strukture na vlasti, drži srpskog nacionalizma i važni su im ruski geopolitički interesi na Zapadnom Balkanu – ocijenio je predsjednik Crne Gore. Đukanović je ponovo upozorio na evidentan zamor u procesu proširenja EU, što, kazao je, otvara vrata miješanju politika koje stvaraju ozbiljne posljedice na Zapadnom Balkanu.

REGION

Govoreći o odnosima u regionu, naglasio je da je važno analizirati odnos Srbije i prema Crnoj Gori i prema ostalim zemljama. Srbija, podsjetio je, nikad nije prihvatila nezavisnost Crne Gore i pomirila se s tim, te gleda našu državu kao dio „srpskog sveta“. – Kad se vidi odnos Srbije u regionu, ta uloga je potencijalno

Garancija evropskog puta Crne Gore Ministar za vanjske i evropske poslove Republike Slovačke Ivan Korčok ocijenio je juče da je jasno da se predsjednik Crne Gore Milo Đukanović bori za Crnu Goru i da predstavlja garanciju usmjerenja Crne Gore ka Evropskoj uniji. Đukanović je, drugog dana zvanične posjete Slovačkoj, bio gost na svečanom ručku koji je u njegovu čast priredio Korčok. On je tokom razgovora sa Đukanovićem poručio da ohrabruje crnogorsku „Vladu da i dalje radi na reformama i održava evropski kurs“. – U EU je zaista bitno što radi Crna Gora, što radi Vlada – ne smiju postojati nikakve sumnje šta se dešava u oblastima transparentnosti i vladavine prava, jer su ovo osnovne stvari bez kojih ne možemo krenuti naprijed – poručio je Korčok. Kako je saopšteno iz Đukanovićevog kabineta, tokom razgovora, u kojem je učestvovao i izvjestilac EP za Crnu Goru Vladimir Bilčik, najviše pažnje posvećeno je unutrašnjopolitičkim i regionalnim prilikama u kontekstu daljeg evropskog puta.

destruktivna, zato što se Srbija vratila politikama iz ranih devedesetih. Srbija je tu da sačuva interes Srba gdje god žive u regionu. To je ista greška koju je Slobodan Milošević napravio devedesetih, znamo što se desilo u Bosni i Hercegovini – podsjetio je Đukanović. Predsjednik Srbije Aleksan-

dar Vučić, dodao je, zaštitu interesa srpskog naroda u Crnoj Gori pokušava da predstavi kao legitiman cilj. – A ne može miješanje u unutrašnje stvari jedne države biti legitiman cilj – istakao je Đukanović, uz napomenu da se Srbija oslanja na podršku Moskve.

CRKVA

Predsjednik je rekao da je otvaranje pitanja izmjena Zakona o slobodi vjeroispovijesti učinjeno u pogrešnom periodu, uoči parlamentarnih izbora, te da je Srpska pravoslavna crkva uložila sve resurse da manipuliše tim pitanjem u crnogorskoj javnosti i upotrijebi ga kao alat za ostvarenje velikosrpskih interesa i dovođenje na vlast aktuelnih političkih struktura. – Bez obzira na izborni rezultat, ovaj fenomen zaslužuje ozbiljnu pažnju. Imamo veoma ozbiljan deformitet, a to je da je Srpska pravoslavna crkva postala politički akter u Crnoj Gori. Postali su nosioci veoma retrogradne ideologije. Nažalost, vidim tu nešto veoma slično klerikalnom nacionalizmu, pa čak i klerikalnom fašizmu. Imam veoma svježe sjećanje na devedesete, kada je Srpska crkva stigla prije vojske. Išli su istom putanjom prvo crkva, pa vojska i, na kraju, odgovorni su za genocid u Srebrenici. Crkva je opasno oruđe u rukama retrogradnog nacionalizma i treba da usmjerimo političku odgovornost i pažnju na njih ako želimo da otklonimo destruktivne sile, opasne za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu – ocijenio je Đukanović. Srpska crkva je, dodao je, istovremeno, blisko povezana sa Ruskom pravoslavnom crkvom. – Znamo u kojoj mjeri ta crkva radi u ruskom nacionalnom interesu. Sve to su djelići velike slagalice koja urušava evropski sistem vrijednosti i društva - zaključio je Đukanović. J. B.

Predsjednik Vlade putuje u Tokio

Zbog otvaranja Olimpijskih igara Krivokapić pomjerio premijerski sat

PODGORICA - Premijer Zdravko Krivokapić putovaće za Japan, na otvaranje Olimpijskih igara, pa je zbog toga pomjeren premijerski sat. Krivokapić je trebalo da odgovara na poslanička pitanja 23. jula na premijerskom satu, ali s obzirom na to da će u tom periodu biti u Tokiju, predložio je da sjednica bude pomjerena za 29. jul, što je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić prihvatio. R.P.

PODGORICA - Sapunica oko potpisivanja temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kojim bi Vlada Zdravka Krivokapića crnogorske svetinje predala u posjed i upravljanje crkvi druge države, se nastavlja. Nova verzija ugovora koja je, kako je rekao premijer, „u potpunosti usaglašena sa Ustavom i zakonom“ i koju je prije desetak dana uputio patrijarhu SPC Porfiriju, za Beogradsku patrijaršiju – neprihvatljiva je. – Za Srpsku pravoslavnu crkvu je svaka verzija, osim one koja je ranije usaglašena, temeljnog ugovora neprihvatljiva i oni se neće oglašavati povodom pokušaja premijera Zdravka Krivokapića da na mala vrata progura nešto što sa crkvom nije usaglašeno – piše prosrpski portal Borba.

VLADA

SPC se, kako je potvrđeno ovom portalu, neće zvanično oglašavati povodom Krivokapićeve verzije temeljnog ugovora jer bi to, kako su saopštili, bilo krajnje neozbiljno. Za SPC, kako kažu, postoji samo jedan temeljni ugovor koji je usaglašen sa Vladom Crne Gore prije nekoliko mjeseci. – Nikakve druge dokumente koji se naknadno pojavljuju crkva niti će uzimati u razmatranje, niti će se njima baviti. Za SPC postoji samo jedan jedini temeljni ugovor, a to je onaj koji je usaglašen i koji je premijer Zdravko Krivokapić, nakon velikog skandala koji je napravio u Patrijaršiji, odbio da potpiše. Nakon svega što se izdešavalo, ne našim krivicom, temeljni ugovor više nije tema kojom ćemo se baviti - potvrđeno je ovom portalu u Patrijaršiji SPC. Krivokapić je 12. jula, u interPODGORICA – Crna Gora dokazuje da u 21. vijeku ima izgrađen demokratski kapacitet, da je sposobna za mirnu tranziciju vlasti, da baštini vrijednosti demokratije i da živi građanski koncept – kazao je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić na šestom plenarnom zasijedanju Međunarodnog parlamenta za toleranciju i mir, čiji je ovogodišnji domaćin crnogorska Skupština. Istakao je da je Crna Gora u regionu prepoznata kao bastion suživota, međuvjerskog i međuetničkog sklada. – U današnjem vremenu brojnih i rastućih izazova i prijetnji, u doba kada smo svjedoci postojanja i rasta diskriminacije, ekstremizma, rasizma, nasilja, terorizma i

Krivokapić tokom tajne posjete sjedištu SPC u Beogradu 27. maja 2021.

SPC se, neće zvanično oglašavati povodom Krivokapićeve verzije temeljnog ugovora jer bi to, kako su saopštili, bilo krajnje neozbiljno. Za SPC, kako kažu, postoji samo jedan temeljni ugovor koji je usaglašen sa Vladom Crne Gore prije nekoliko mjeseci vjuu Javnom servisu, saopštio da je Vlada prijedlog temeljnog ugovora sa SPC usaglasila sa Ustavom i zakonom i da je o sadržini tog dokumenta upoznala patrijarha Porfirija od koga očekuje da se izjasni. Kazao je da Vlada do sada nije dobila odgovor SPC, te da se potpisivanje dokumenta očekuje narednih mjeseci. – Želimo da zaštitimo i državu i crkvu… Ne želimo da bilo koji član (ugovora) bude problematičan, jer bi neko mogao da se žali Ustavnom sudu. Poslali smo naš prijedlog usaglašenog ugovora i čekamo reakciju

druge strane. Mediji spekulišu da znaju kakav je stav patrijarha, a još nijesam dobio takvu informaciju – rekao je Krivokapić. Ni sa ovom, ali ni sa ranijim verzijama temeljnog ugovora sa SPC javnost u Crnoj Gori nije upoznata. Sve oko ovog dokumenta, kojim se žele trajno otuđiti crnogorske svetinje i predati drugoj državi i njenoj crkvi, radi se tajno.

TAJNA MISIJA

Tako je Krivokapić od javnosti pokušao da sakrije iznenadnu, noćnu posjetu Beogradskoj

Crna Gora domaćin Međunarodnog parlam

Bečić: Prepoznati s međuvjerskog i mu

Juče na zasijedanju Međunarodnog parlamenta za toleranciju i mir

mržnje, opšta je potreba da se širi kultura tolerancije i mira – poručio je Bečić.

U tom kontekstu, naveo je da je uvjeren da će parlamentarci koji su uključeni u rad Međun-

Politika

Subota, 17. jul 2021.

Srpskom crkvom, egovim dokumentom

potpisati vor sa vokapićem

patrijaršiji 27. maja, gdje se sastao sa čelnim ljudima SPC. Iz ove crkve tada su saopštili da je jedini cilj ove posjete bilo potpisivanje temeljnog ugovora. Međutim, ugovor nije potpisan, jer je Krivokapić imao neke zamjerke na, kako su tvrdili iz SPC, obostrano potpuno usaglašen tekst dokumenta. Kasnije smo od vicepremijera Dritana Abazovića saznali da niko u Vladi nije bio upoznat sa sadržinom tog teksta, niti ga je Vlada razmatrala. Demokratski front, najjača politička grupacija koju je u okviru izborne liste „Za budućnost Crne Gore“ predvodio Krivokapić, odmah je saopštio da on više nema njihovu podršku niti podršku glasača koji su njima dali glas. Tek 10. juna Krivokapić je javnost obavijestio da nije potpisao temeljni ugovor jer postoje sporna najmanje dva člana. Jedan se, kako je rekao, odnosio na vjerske praznike koji su bili u direktnom sukobu sa Za-

konom o vjerskim praznicima u Crnoj Gori. SPC je uvela tri nova praznika Sveti Sava, Sveti Petar Cetinjski i Sveti Vasilije Ostroški. Drugi sporni je član 7, odnosno, kako je tada rekao, dio koji se tiče neusklađenosti imovinskih pitanja koji je predviđao dodatno preispitivanje elemenata koji još nijesu katastarski upisani. Krivokapić je tada tvrdio i da je dobio informacije nekoliko dana prije odlaska u Beograd da će biti proglašen izdajnikom crkve. Kazao je i da je čuo da se spremalo njegovo hapšenje po nalogu specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića zbog veleizdaje ukoliko potpiše temeljni ugovor. Katnić ga je odmah demantovao ističući da nema informacija da je neko pripremao plan za hapšenje Krivokapića. - Niti znam šta je premijer radio u Patrijaršiji, niti sam informisan da je planirao da izvrši krivično djelo veleizdaje, niti sam planirao da ga hapsim - kazao je Katnić, napominjući da mu je Krivokapić nanio neprocjenljivu štetu kao čovjeku i profesionalcu kada ga je optužio da je pripremao njegovo hapšenje. Pobjeda je pisala da Krivokapić te večeri nije potpisao temeljni ugovor sa SPC, jer su ga dva predstavnika ambasada uticajnih zapadnih zemalja i Dritan Abazović upozorili da bi to bila velika politička greška, zato što bi taj čin, osim potencijalnog pada Vlade, značio i destabilizaciju prilika u državi. Na koncu, patrijarh SPC Porfirije uzvratio je Krivokapiću „udarac“ i ignorisao premijerovu verziju temeljnog ugovora. Ipak, crnogorski premijer će i dalje strpljivo čekati na poziv iz Beograda - „ako ga se sete, sete“. Z. DARMANOVIĆ

menta za toleranciju i mir

smo kao bastion ultietničkog sklada arodnog parlamenta za toleranciju i mir, ali i svi drugi, zajedno doprinijeti izgradnji društva miroljubivog suživota i tolerancije. Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović kazao je da je Crna Gora njegovala i nastavlja da njeguje multikulturalizam i toleranciju, nastojeći da takav pozitivan impuls prenese na cio region. Predsjednik Interparlamentarne unije Duarte Pačeko poručio je da je moguće da branimo ono u što vjerujemo putem poštovanja i tolerancije.

Predsjednik parlamenta Gvatemale Alan Estuardo Rodrigez istakao je da nije lako promovisati mir i toleranciju u vremenima kada se pandemija korona virusa koristi kao političko oružje i izgovor da se sije mržnja, stvara polarizacija, preuzme moć i iskoristi situacija za sopstvenu dobit. Poslanica u parlamentu Kolumbije i predsjednica Međunarodnog parlamenta za toleranciju i mir Margarita Restrepo istakla je da je kooperacija između nacija baza da se napravi svijet u miru i prevaziđu sve razlike demokratskim putem. Ž. Z.

PODGORICA - Prijedlog za razrješenje predsjednika Opštine Nikšić Marka Kovačevića naći će se na dnevnom redu sjednice lokalnog parlamenta koja je zakazana za četvrtak, 29. jul. Prijedlog je potpisalo 16 odbornika opozicije, a predstavnik podnosioca prijedloga je odbornik DPS-a Boris Muratović. Prijedlog za Kovačevićevo razrješenje podnijet je zbog toga što predsjednik nikšićke opštine nije poštovao Ustav Crne Gore i Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, koja je usvojena u Skupštini. U obrazloženju prijedloga navodi se, između ostalog, da se „samo nekoliko dana nakon izbora na funkciju predsjednika opštine Marko Kovačević građanima Nikšića i Crne Gore, ali i javnosti regiona predstavio kao neko ko ne drži ni do Ustava, ni do zakona i funkciju predsjednika opštine podredio je stranačkim interesima partije, a u javnim nastupima se ne ponaša dostojno funkciji koju obavlja“. Nakon usvajanja u Skupštini Crne Gore Rezolucije o genocidu u Srebrenici, Kovačević je u javnom obraćanju jednoj televiziji relativizovao i otvoreno jasno negirao genocid, a o poslanicima koji su glasali za usvajanje Rezolucije govorio je kao o izdajnicima. – Na ovaj način je javno iskazao nepoštovanje Ustava Crne Gore i tek usvojene Rezolucije kojom je Skupština Crne Gore pozvala sve nadležne institucije na primjenu pozitivnih propisa kada su pitanju radnje i djela javnog negiranja postojanja ili umanjenja genocida u Srebrenici - navedeno je u prijedlogu za Kovačevićevo razrješenje. Da nije dostojan funkcije koju obavlja, predsjednik Opštine Nikšić Marko Kovačević je, kako se ističe, pokazao i u

Zakazana sjednica nikšićkog parlamenta povodom prijedloga 16 odbornika opozicije

O razrješenju Marka Kovačevića 29. jula Kordić: Za negiranje genocida svako treba da snosi odgovornost

Marko Kovačević

javnom reagovanju povodom bezumnog čina skrnavljenja spomenika narodnom heroju Ljubu Čupiću na trgu u Nikšiću kada je izjavio: - Ovakav čin je loš zato što se dogodio u samom centru grada i na javnom mjestu prije svega, a tek onda što je kao pokriće onome ko je ovo uradio poslužio jedan od spomenika u centru… Uostalom niko ne može biti odgovoran za to što je neko odlučio da, u očigledno pijanom stanju, svoje fiziološke potrebe ovako uprazni,

osim onoga ko je to uradio“. Na ovaj način, kako se navodi, Marko Kovačević trivijalizuje i nipodaštava učešće u NOB-u 11.000 boraca nikšićkog sreza koji su svoj život ostavili širom nekadašnje Jugoslavije. – Ovom izjavom Kovačević negira i zasluge u borbi protiv fašizma 501. nosioca partizanske spomenice i 48 narodnih heroja koje je dao Nikšić, a među njima i Čedomira Ljuba Čupića - ističe se u prijedlogu 16 opozicionih odbornika nikšićkog parlamenta. R. P.

Tokom sjednice Odbora za evropske integracije glavna pregovaračica sa EU Zorka Kordić saglasila se sa stavom potpredsjednika Demokratske partije socijalista Jevta Erakovića da predsjednik Opštine Nikšić Marko Kovačević treba da snosi profesionalnu odgovornost zbog negiranja genocida. Eraković je na sjednici ustvrdio da i nakon usvajanja Rezolucije o genocide u Srebrenici u Skupštini Crne Gore postoji od pojedinih zvaničnika, konkretno od gradonačelnika Nikšića, negiranje genocida pa je zatražio da Kordić da iskaže svoj stav. Kordić je kazala a je usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici naišlo na dobar odjek u pregovaračkom procesu. -Mislim da je to ta jedinstvena poruka našeg društva prema EU, koja je neupitna. Sve drugo što se dešava na lokalnom nivou i planu je domen odgovornosti, lične ili profesionalne, zaključila je Kordić.

Potpredsjednik Socijaldemokratske partije prozvao direktora ANB-a

Zeković: Vukšić da prekine rat sa Skupštinom

Abazović i Rama juče u Tirani

Potpredsjednik Vlade u posjeti Albaniji

Abazović: Odnosi dvije države ojačani partnerstvom u NATO PODGORICA – Odnosi Crne Gore i Albanije se zasnivaju na principima prijateljstva i saradnje, a ojačani su i partnerstvom u Alijansi i zajedničkim ciljevima u evropskoj perspektivi – saopštio je potpredsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović nakon susreta sa premijerom Republike Albanije Edijem Ramom, na čiji poziv boravi u Tirani. – Naša dužnost je da idemo korakom naprijed, jer naše zemlje imaju ogroman turistički potencijal. Ne mijenjajmo granice, učinimo ih nevidljivim – kazao je potpredsjednik crnogorske Vlade. Abazović i Rama su se složili da bi zajednički projekat iz-

gradnje mosta na Bojani, između Štoja i Velipoje, umnogome doprinio mobilnosti ljudi i privlačenju stranih investitora na tom području, a razmatrali su i mogućnost valorizacije Skadarskog jezera i skorijeg svečanog otvaranja graničnog prelaza Zatrijebač, koji će povezati Podgoricu sa plavsko-gusinjskim krajem i dodatno učiniti pristupnim krajnji sjever Albanije. Potpredsjednika Vlade, koji je juče bio u posjeti Albaniji, primio je i predsjednik te zemlje Ilir Meta. Na sastanku je konstatovano da dvije države karakteriše dobrosusjedska politika okrenuta evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.Ž.Z.

PODGORICA - Potpredsjednik Socijaldemokratske partije Bojan Zeković kazao je da direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić nastavlja rat sa Skupštinom tvrdeći da ne radi svoj posao i nazivajući je neodgovornom. – U odgovoru na tužbu, on poslanike koji ukazuju na nezakonitost njegovog imenovanja „i njihove kolege poslanike“ optužuje za „neodgovornost“ zato što nijesu dali pozitivno mišljenje na prijedlog o njegovom imenovanju u roku koji je on očekivao – rekao je Zeković. Umjesto da, kako kaže, odgovara Skupštini za svoj rad u skladu sa demokratskim standardima i Zakonom o parlamentarnom nadzoru u oblasti bezbjednosti i odbrane, direktor ANB-a kritikuje poslanike i Skupštinu. Zanimljivo je, ističe Zeković, i da Vlada Crne Gore ne želi da brani Dejana Vukšića, odnosno zakonitost njegovog imenovanja, već je to prinuđen da čini sam Vukšić kao zainteresovano lice preko advokata iz svoje advokatske kancelarije. – Vukšić spori pravni interes,

da ukazuju na nezakonitost imenovanja direktora ANB-a poslanicima kojima je onemogućeno da se izjasne o prijedlogu, što je eksplicitno predviđeno Zakonom o Agenciji za nacionalnu bezbjednost – naglasio je Zeković. Podsjeća i da su upravo funkcioneri partije predsjednika Skupštine Crne Gore bili podnosioci tužbe za poništavanje rješenja o imenovanju nekadašnjeg direktora Uprave policije, pa im nije osporavano pravo da ukazuju na nezakonitost, već je tužba usvojena. – Ponašanje Vukšića, koga od postavljenja na čelo ANB-a prate tvrdnje provladinih medija da je bio advokat jednog od najvećih narko-klanova, afere o odavanju tajnih podataka - a niti jedan uspjeh, šteti povjerenju u bezbjednosne službe i ukupnom ugledu Crne Gore. Očekujemo da će premijer Krivokapić upozoriti Vukšića da ne može Skupštinu nazivati neodgovornom, provjeriti navode provladinih medija o njegovoj povezanosti sa narko-klanovima i u zakonitom postupku imenovati novog direktora ANB-a – R.P. poručio je Zeković.

Ekonomija

Subota, 17. jul 2021.

U Ministarstvu finansija kažu da je Vlada za konsultantske usluge u junu potrošila 871.900 eura, 40 odsto manje od plana

Pri izradi nacrta budžeta za ovu godinu smanjili smo troškove za konsultantske usluge gdje god je to bilo moguće, tvrde u Ministarstvu PODGORICA - Vlada je Zakonom o budžetu za ovu godinu planirala da na konsultantske usluge potroši 30,7 miliona eura, a radi se većinom o uslugama ugovorenim prije početka mandata aktuelne vlasti, saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva finansija. U tom resoru tvrde da su pri izradi nacrta budžeta za ovu godinu smanjili troškove za konsultantske usluge gdje god je to bilo moguće, s obzirom na ugovoreno u prethodnom periodu i obaveze u skladu sa ugovorenom dinamikom plaćanja. - Prema Zakonu o budžetu za 2021. godinu, planirano je ukupno 30,7 miliona eura za konsultantske usluge. Primjera radi, u 2020. godini plan je bio 51,8 miliona eura, a u 2019. 44 miliona precizirali su u Ministarstvu. Oni su demantovali navode pojedinih medija da je Vlada samo u junu za konsultante potrošila 2,23 miliona eura. To je, kako objašnjavaju, bio plan, ali je utrošeno 40 odsto planiranih sredstava.

m.babović

Planirali da na konsultante za godinu potroše 30,7 miliona, većina ugovora naslijeđena

Vlada

-Ne radi se o potrošnji od 2,23 miliona eura. Rješenjem o privremenom finansiranju za jun ove godine, u okviru sredstava Vlade i ministarstava, planirano je 2,23 miliona eura za stavku konsultantske usluge, gdje se podrazumijevaju i projekti i studije. Međutim, plaćanje u junu je bilo znatno manje od plana i iznosilo je 871.900 eura, odnosno na nivou od oko 40 odsto - istakli su u Ministarstvu. Od 2,23 miliona eura, planirano je bilo da samo Ministarstvo finansija na konsultante u junu utroši 1,2 miliona. Realizovano je 312.200 eura, od čega je iz budžeta plaćeno 45.148 eura, a ostatak iz donacija. - Od tih 267.000 eura iz donacije, 160.000 se usmjerava na regionalni stambeni program za najranjivije kategorije stanovništva, a 106.000 eura za realizaciju projekata iz IPA sredstava – naveli su u Ministarstvu. Kada je riječ o plaćanju iz budžeta, 20.000 eura dato je konsultantima za sufinansiranje projekata iz IPA sredstava.

Ostatak je isplaćen za ugovor o pružanju konsultantskih usluga za elektronsku fiskalizaciju, za korisnički servis Blumberga u okviru kojeg prate podatke za finansijska tržišta, međunarodnoj advokatskoj firmi Norton Rose Fulbright za pravno savjetovanje, te za usluge organizacije medijskih strategija i savjetovanje u implementaciji komunikacione strategije i saradnji sa međunarodnim institucijama, partnerima i investitorima. Ugovor za elektronsku fiskalizaciju je iz 2019, sa Blumbergom iz 2015, a o pravnom savjetovanju iz avgusta 2020. Usluge organizacije medijskih strategija i nastupa ugovorene su u ovoj godini. U Ministarstvu nijesu odgovorili na pitanje Pobjede ko su konkretno konsultanti koje angažuje Vlada i na osnovu kojeg konkursa su izabrani, već su nas za precizne podatke o ugovorima o konsultantskim uslugama uputili na institucije koje su te ugovore naslijedile i B. D. eventualno sklopile.

Podaci Monstata o cijenama proizvoda i usluga lične potrošnje

Inflacija u junu 0,2 odsto PODGORICA - Cijene proizvoda i usluga lične potrošnje, mjerene indeksom potrošačkih cijena (CPI), u junu su u odnosu na maj bile u prosjeku više 0,2 odsto, pokazuju podaci Monstata. Potrošačke cijene u junu su u

odnosu na isti mjesec prošle godine u prosjeku bile više 2,4 odsto. - Najveći uticaj na mjesečnu stopu inflacije imali su rast cijena usluga smještaja, goriva i maziva za motorna vozila, mesa, mlijeka, sira i jaja, usluga ishrane u ugostiteljstvu,

šećera, džema, meda, čokolade i slatkiša, farmaceutskih proizvoda i hljeba i žitarica navodi se u saopštenju. Potrošačke cijene u periodu od januara do juna, u poređenju sa istim periodom prošle godine, u prosjeku su više 1,2 odsto. R. E.

Ministarstvo kapitalnih investicija obavijestilo tužilaštvo o mogućim zloupotrebama u deset slučajeva

Još čekaju zvanične informacije PODGORICA – Iako je Ministarstvo kapitalnih investicija (MKI) tokom prvih dana rada osnovalo posebno odjeljenje za borbu protiv korupcije, koje je do sada Specijalnom državnom tužilaštvu (SDT) i Skupštini predalo deset informacija o mogućim zloupotrebama u državnim preduzećima, još nijesu dobili nijednu zvaničnu informaciju o pokretanju bilo kakve istrage ili saslušanja. - Ubijeđeni smo da je dostavljeni materijal više nego dovoljan da SDT i Skupština preduzmu dalje radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima. Ministarstvo kapitalnih investicija i Odjeljenje za borbu protiv korupcije će nastaviti sa prikupljanjem i analizom dokumentacije kako bi pomogli otkrivanju počinjenih zloupotreba i još jednom apeluje na državne institucije da u domenu svojih nadležnosti razmotre naše inicijative, kako bi i u praksi doprinijeli ostvarivanju vladavine prava za koje se svi deklarativno zalažu - saopštili su iz MKI.

Navode da je beskompromisna borba protiv korupcije jedan od njihovih prioriteta, posebno u državnim preduzećima iz sektora energetike, rudarstva, saobraćaja i saobraćajne infrastrukture. Ovo ministarstvo je ukazalo na moguće postojanje krivičnih djela u Crnogorskoj i Barskoj plovidbi u vezi kupovine brodova i pozajmica Vlade za otplatu kredita i u Montekargu zbog nedostatka sertifikata o bezbjednosti i spornog zapošljavanja i otpremnina. Sporan je, kako smatraju, i ugovor o kupovini električne energije sa Toščelikom na štetu EPCG, kao i javna nabavka EPCG ekološke rekonstrukcije prvog bloka Termoelektrane Pljevlja. Tužilaštvo su obavijestili o mogućem krivičnom djelu prilikom ugovaranja, mjerenja i utovara rude boksita u vagone Montekarga, prevoza robe i to u aranžmanima sa kompanijama Uniprom, Uniprom metali i Metal investments Limited iz Hong Konga. Ukazali su i na moguće zloupotrebe i u Željezničkoj infrastrukturi. r. E.

Ministar poljoprivrede tvrdi da je taj resor maksimalno PODGORICA - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uradilo je sve da stočarima maksimalno izađe u susret, saopštio je juče resorni ministar Aleksandar Stijović i ponovio da su njihovi zahtjevi nerealni. On je kazao da je Ministarstvo uradilo sve da stočarima maksimalno izađe u susret i da to i dalje radi. - Nijesmo rekli da će pomoć završiti sa dva centa, već da ćemo ih u junu i julu podržati sa dva centa, a da ćemo u narednom periodu ponovo analizirati situaciju kada je riječ o kretanju stočne hrane. Tada ćemo procijeniti na koji način možemo da im pomognemo - kazao je Stijović na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen Agrobudžet.

PonuDa

Stočarima je ponuđeno da im se isplati po dva centa za svaki litar prerađenog i otkupljenog mlijeka za jun i jul, dok su oni tražili pet centi. Nakon toga stočari su najavili radikalizaciju protesta. Stijović je dodao da svako ima pravo da protestuje i da on nema ništa protiv toga, ali da je na protestima, od registrovanih 5,3 hiljade stočara, prisutno 50 ili 60 ljudi. - Ja sam tu temu završio do kraja jula, kada ćemo ponovo razmotriti situaciju. Dali smo im toliko koliko smo mogli i koliko je bilo na raspolaganju. Ta tema je stavljena ad akta. Mi sada imamo druge, tekuće probleme, koji se tiču lubenice, paradajza i mladog krompira. Problem stočara je problem koji smo pomogli u mjeri koliko je to bilo moguće - saopštio je Stijović. On je ponovio da je sa stočari-

Stijović: Z stočara n

Tu temu sam završio do kraja jula kada ćemo ponovo razmotriti situaciju. Dali smo im toliko koliko smo mogli i koliko je bilo na raspolaganju. Ta tema je stavljena ad akta, poručio je ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović

ma održao čitav niz sastanka i da su njhovi zahtjevi nerealni, jer, kako je objasnio, treba poznavati kako funkcioniše sistem. - Budžet je ograničen sredstvima i sve mjere su već isplanirane. Njihov zahtjev od pet centi predstavlja trošak od 3,1 milion eura na godišnjem nivou - objasnio je Stijović. On je podršku koju stočati dobijaju predstavio na primjeru jednog velikog stočara koji ima 50 krava.

i.mandić

Sa konferencije za novinare

- On u prosjeku proizvodi 20 litara mlijeka po kravi, što je hiljadu litara dnevno. Za 30 dana to je 30 hiljada litara mlijeka. Na tih 30 hiljada litara, po 11 centi, on dobije 3,3 hiljada eura. Sa ova dva dodatna centa ostvaruje još 600 eura, što je 3,9 hiljada eura. Opština mu dodaje još dva do tri centa, tu je još 600 do 900 eura. Za taj novac on može da kupi stočnu hranu - tvrdi Stijović.

Kriza

On je naveo da kriza nije pogodila samo stočare, već i

Podaci Nacionalne turističke organizacije

U Crnoj Gori boravi 110.000 gostiju PODGORICA - U Crnoj Gori boravi 110.000 gostiju, najviše u Budvi i Ulcinju - saopštila je za Mediabiro direktorica Nacionalne turističke organizacije Ana Tripković-Marković. Prosječan stepen popunjenosti turističkih kapaciteta u Crnoj Gori je, kako je precizirala, na 80 odsto popunjenosti u odnosu na 2019. godinu. - Radi se uglavnom o stranim gostima, a najviše ih je u Budvi - 37.000, u Ulcinju oko 23.000 i u Herceg Novom oko 21.000 gostiju - istakla je

Tripković-Marković. Od 110.000 gostiju, 30.000 gostiju smješteno je, kako je rekla, u hotelima, dok su ostali smješteni u različitim drugim vidovima smještaja. - Tri primorske opštine - Tivat, Budva i Herceg Novi imaju popunjenost iznad prosjeka, odnosno iznad 80 odsto - navela je Tripković-Marković. Ohrabrujuće je, prema njenim riječima, što Žabljak i Kolašin takođe bilježe veću popunjenost u odnosu na prosjek. - Žabljak čak sa 94 odsto popunjenosti u odnosu na 2019. i Kolašin 88 odsto

DPS: Turistička sezona ispod očekivanja Svi realni pokazatelji i parametri ukazuju da je turistička sezona daleko ispod očekivanja i najavljivanja iz Vlade, kazali su iz Demokratske partije socijalisa. Član Izvršnog odbora DPS Boris Muratović rekao je da tome u prilog idu i nedavni netačni podaci koje je iznio ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović, a tiču se broja turista koji u ovom trenutku borave u Crnoj Gori. - Očigledno da je takvom paušalnom izjavom Milatović želio zamaskirati stvarnu sliku turističke sezone u našoj državi naveo je Muratović.

Ana Tripković-Marković

popunjenosti u odnosu na 2019. godinu. NTO svakog petka mjeri popunjenost. To su okvirni, preliminarni podaci koji nam daju sliku o tome kako se kreću turistički trendovi u našoj zemlji. Ovoga petka imamo veoma zadovoljavajući prosječan stepen popunjenosti - istakla je Tripković-Marković. Drugi ohabrujući faktor je, kako kaže, što polako raste stepen popunjenosti u privatnom smještaju. - Kad je u pitanju struktura gostiju, oni uglavnom dolaze iz regiona. To su na prvom mjestu gosti iz Srbije, Bosne i Hercegovine, ali i iz drugih zemalja regiona. To su gosti koji mogu da dođu avionom, ali se opredjeljuju za dolazak i drugim prevoznim sredstvima - navela je Tripković-Marković. r. E.

Zahtjevi nerealni Agrobudžet namijenjen očuvanju proizvodnje

druge sektore o kojima Ministarstvo mora da vodimo računa. - Stočari su obuhvaćeni čitavim nizom mjera u Agrobudžetu i dobijaju premije koje su u svakom smislu povećane. Vi nemate nijedan drugi sektor koji je toliko stimulisan kao stočarski - kazao je Stijović. On je najavio da će Ministarstvo naći neki način da pomogne u mjeri mogućeg farmama ,,Miljanić“ i Agromont, koje su pretrpjele štetu od požara.

Stijović je ocijenio da je ovogodišnji Agrobudžet, vrijedan 44,8 miliona eura, namijenjen očuvanju i jačanju poljoprivredne proizvodnje, sa ciljem da sa ublaže posljedice globalne korona krize i obezbijede nove mogućnosti u razvoju te privredne grane. - Agrobudžet je prilika da podržimo i osnažimo naše poljoprivredne proizvođače i kroz niz novih mjera pomognemo domaćinima da stvore dodatnu vrijednost u poljoprivredi - kazao je Stijović. On je rekao da je podrška Ministarstva apsolutno neselektivna i da taj vladin resor želi da podrži sve poljoprivredne proizvođače kroz mjere koje su kreirane. - Ovogodišnji Agrobudžet rezultat je prepoznavanja potreba poljoprivrednih proizvođača, ogromnog broja sastanaka koje smo održali sa njima i razgovora i sugestija dobijenih od proizvođača - rekao je Stijović.

S. P.

Završen konkurs za izbor predsjednika PKCG

Prijavljeno pet kandidata PODGORICA – Na konkurs za izbor predsjednika Privredne komore, koji je upravni odbor raspisao prije mjesec, stiglo je pet prijava. Kandidati su do juče mogli dostavljati svoje prijave, a mogli su ih predlagati i članice Komore koje ispunjavaju statutarne obaveze, odbori udruženja i drugi oblici organizovanja u Komori uz saglasnost kandidata. - U skladu sa odlukom o izboru predsjednika Privredne komore, komisija za mandatna pitanja će najkasnije do 20. jula analizirati blagovremenost i ispravnost pristiglih prijava, a zatim Upravnom odboru dostaviti informaciju o kandida-

tima za izbor predsjednika Komore, sa kojom će javnost biti upoznata nakon toga. Spisak kandidata koji su ispunili propisane uslove Upravni odbor dostavlja Skupštini Komore najkasnije do 22. jula – saopšteno je iz PKCG. Podsjećaju da kandidati moraju imati najmanje deset godina na rukovodećim poslovima u privredi i dostaviti program rada Komore za period od četiri godine. - Izbor novog predsjednika odvija se u zakonskoj proceduri i uvjereni smo da će rezultirati najboljim rješenjem za prvog čovjeka institucije koja već 93 godine objedinjava cjelokupnu crnogorsku privredu – zaključili su iz Komore. R. E.

Kandidat za predsjednika PKCG Budimir Raičković Izvršni odbor Asocijacije menadžera jednoglasno je podržao kandidaturu prvog čovjeka asocijacije Budimira Raičkovića za predsjednika Privredne komore. - IO AMM smatra da bi Raičković kao nezavisna i nestranačka ličnost, sa svojim referencama, kompetitivnošću, jakim utemeljenjem, prepoznatljivošću i ugledom koji uživa u crnogorskoj poslovnoj zajednici i privredi bio kvalitetno rješenje u ovom značajnom i izazovnom trenutku za dalji rad PKCG i crnogorsku privredu – saopštili su iz ove asocijacije.

Pregovori Vlade i Advokatske komore u vezi sa primjenom Zakona o fiskalizaciji PODGORICA– Iduće nedjelje biće dva mjeseca otkad su advokati obustavili pružanje pravne pomoći zbog nemogućnosti da sa Vladom nađu zajednički jezik u vezi sa primjenom Zakona o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga. U međuvremenu su na vanrednoj skupštini Advokatske komore odbili da potpišu sporazum koji im je ponudilo Ministarstvo finansija, a ubrzo nakon te odluke započeli su nove pregovore, ali u izmijenjenom sastavu. Tako se u ovu problematiku uključio i ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović kao koordinator Ministarstva pravde, čiji je donedavni ministar Vladimir Leposavić stao na stranu advokata navodeći da fiskalizacija advokata nije sporna, ali jeste način predviđen ovim zakonom. Iako je bilo najava da će do juče biti formalizovan dogovor postignut na sastanku predstavnika Komore i Vlade početkom ove nedjelje, sve su prilike da će to ipak sačekati iduću. Razlog za to je, kako je za Pobjedu kazao državni sekretar Ministarstva pravde i učesnik pregovora Boris Marić, što je više organa uključeno u ovu problematiku, te se o dodatnim zahtjevima advokata moraju izjasniti ministarstva finansija, pravde i unutrašnjih poslova, kao i Uprava prihoda i carina (UPIC). Na sastanku na kojem su, pored Sekulovića i Marića, prisustvovali i direktor UPIC Aleksandar Damjanović, savjetnik premijera Ivo Šoć i Janko Odović i Bojana Bajić iz Ministarstva finansija predloženo je formiranje paritetne radne grupe koja će analizirati sve elemente zakona, uključujući njegov naziv, sadržinu i druga pravna rješenja kako bi bila uvažena specifičnost advokatske djelatnosti. Ovo je precizirano i nacrtom protokola koji je Ministarstvo pravde uputilo Komori nakon

Čeka se da protokol bude usaglašen Dobili smo prijedlog advokata i radimo na odgovoru, jer je potrebno zauzeti jedinstveno mišljenje imajući u vidu da je više organa uključeno. Nadam se da ćemo im odgovor poslati najkasnije do ponedjeljka, saopštio je Pobjedi državni sekretar Ministarstva pravde Boris Marić m.babović

o izašao u susret poljoprivrednicima

Ekonomija

Subota, 17. jul 2021.

Boris Marić

sastanka, a u kom se navodi i da će radnu grupu činiti predstavnici obje strane koje će analizirati zakon do kraja godine. Marić je potvrdio da su iz Komore predložili određene korekcije za koje smatraju da bi trebalo da budu uvrštene u novi protokol. -Dobili smo prijedlog advokata i radimo na odgovoru, jer je potrebno zauzeti jedinstveno mišljenje imajući u vidu da je više organa uključeno. Nadam se da ćemo im odgovor poslati najkasnije do ponedjeljka. Mi smo raspoloženi da se kroz radnu grupu dubinski

analizira zakon, bez dodatnih konotacija ili bilo čega drugog čime bi se prejudicirala analiza i buduća rješenja. Nijedna vlada na svijetu, pa ni crnogorska, ne može reći da neće primjenjivati neki zakon ili dio zakona. Naravno da će se svaki zakon primjenjivati dok ne bude izmijenjen – kazao je Marić za Pobjedu. Ukoliko advokati prihvate ovaj protokol, radna grupa bi, kako je kazao Marić, trebalo da bude formirana u roku od sedam dana. Protiv prvobitnog sporazuma, kojim je takođe bilo predviđeno

formiranje radne grupe koja bi pripremila tekst izmjena zakona do kraja septembra, glasalo je 420 od 731 advokata. Prema riječima predsjednika Komore Zdravka Begovića, taj sporazum advokatima nije bio dovoljna garancija, jer su smatrali da su pojedine odredbe karakteristične za njihovu profesiju morale biti navedene, kako bi u potpunosti bili sigurni da će se kao takve naći u zakonu. Njime je takođe bilo predviđeno da do usvajanja izmjena zakona, advokati faktički budu izuzeti iz primjene. Za Upravni odbor Komore prijedlog Ministarstva finansija bio je značajan iskorak u odnosu na njihov početni stav, jer je njime bila uvažena specifičnost advokature kao nezavisne profesije i priznata činjenica da zakon, kao takav, nije primjenjiv na njih. Nakon što novi protokol bude formalizovan, advokati bi o njemu trebalo da se izjasne na još jednoj vanrednoj skupštini. Tada bi trebalo da bude poznato i da li će biti suspendovana odluka o obustavi pružanja pravne pomoći koja je na snazi od 24. M. Lk. maja.

Plantaže na svjetskom vinskom takmičenju u Londonu

Osvojili sedam medalja na Dekanteru PODGORICA - Vina kompanije Plantaže, njih sedam, nagrađena su medaljama na najvećem i najuticajnijem svjetskom vinskom takmičenju Decanter World Wine Award 2021. u Londonu. - Samo jedan poen dijelio je ,,premijer 2013“ od zlata, pa je ovo vino, sa osvojenih 94 poena, nagrađeno srebrnom medaljom - navodi se u saopštenju. Srebrom se okitio i ,,stari podrum vranac 2013“, dok su bronzom nagrađeni ,,stari podrum cuve 2013“, ,,vranac reserve 2015“, ,,vranac barrique 2016“, ,,epoha 2016“ i

,,vranac pro corde 2018“. - Osvajanjem novih, prestižnih priznanja, crnogorski ,,vranac“ kompanije Plantaže učvrstio je svoju poziciju u

društvu najboljih vina svijeta, potvrdio specifičnost, autentičnost i unikatnost ovog teroara, kao i titulu najvažnijeg ambasadora Crne Gore u

svijetu vrhunskih vina - dodaje se u saopštenju. Na ovogodišnjem ocjenjivanju, usljed situacije sa pandemijom izazvanom pojavom korona virusa, vina je ocjenjivalo 170 sudija iz Velike Britanije. Oni su ocijenili više od 18 hiljada uzoraka iz cijelog svijeta, što je najveći broj degustiranih vina na dosadašnjim takmičenjima. - Uprkos otežanoj organizaciji, Decanter WWA ove godine je, obarajući sopstveni rekord sa brojem uzoraka, zadržao status najvećeg svjetskog vinskog takmičenja -zaključuje se u saopštenju. R. E.

Ministarstvo finansija objavilo javni poziv za trgovce da izdaju vaučere građanima PODGORICA - Ministarstvo finansija i socijalnog staranja objavilo je juče javni poziv za obezbjeđivanje vaučera građanima za trgovinu prehrambenih proizvoda - socijalnih bonova. Na poziv se mogu prijaviti preduzeća i preduzetnici koji su u CRPS-u registrovani za obavljanje djelatnosti trgovine

Socijalni bonovi od 30 do 100 eura prehrambenim proizvodima. - Socijalni bon je namijenjen građanima u stanju socijalne potrebe, koji će u marketu koji bude izabran na javnom pozivu moći da kupe robu u vrijednosti od 30, 50 i 100 eura - naveli su iz Ministarstva. Uslov za prijavu na javni poziv

je dokaz o uredno izmirenim obavezama u pogledu poreza i doprinosa, a preduzeća i preduzetnici, pored toga, treba da daju izjavu u pisanoj formi da će sami obavljati štampu i distribuciju vaučera. Rok za podnošenje prijava je 24. jul.

Ministarstvo će, kako je najavljeno, najkasnije tri dana od završetka javnog poziva na internet stranici objaviti listu onih koji su ispunili uslove. Ugovori sa preduzećima i preduzetnicima biće potpisani u roku od osam dana od objavljivanja liste. R. E.

Društvo

Subota, 17. jul 2021.

Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava tvrdi da su osobama istog pola garantovana sva prava

Ne žele da licitiraju koliko još akata treba da prilagode

PODGORICA – Osobama istog pola koje sklope životno partnerstvo garantovana su sva prava predviđena Zakonom o životnom partnerstvu osoba istog pola, a usaglašavanjem ostalih zakona sa tim aktom biće olakšana njegova primjena rečeno je Pobjedi iz Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava. Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola počeo je da se primjenjuje prekjuče, do kada je bio rok da državni organi sa tim aktom usklade ostale zakone i podzakonska akta, što nijesu učinili – ostalo im je još 26, kako je rečeno iz NVO Kvir Montenegro. Nijesu još spremni ni matičari pred kojima bi osobe istog pola mogle da razmijene burme, odnosno nijesu izrađeni registri... Upitani koliko zakona treba da se uskladi, iz Ministarstva kažu da ,,u ovom trenutku ne bi željeli da licitiraju tačnim brojem zakona i podzakonskih akata koje treba uskladiti sa Zakonom o životnom partnerstvu osoba istog pola, poučeni pravnom maksimom da život uvijek ide ispred prava“. - Shodno tome, bićemo fokusirani na promjene svih potrebnih zakona kako bismo obezbijedili olakšanu primjenu predmetnog zakona vodeći pri tome računa da mogućim izmjenama zakona i podzakonskih akata ne upadnemo u takozvanu prenormiranost, u dogovoru sa partnerskim nevladinim organizacijama koji se bave zaštitom prava i sloboda LGBTI zajednice a sa kojima imamo dugogodišnju kva-

Odgovarajući na pitanje zašto na vrijeme nijesu usklađeni Zakoni, kažu da treba imati u vidu da je u prethodnih šest mjeseci došlo do značajne institucionalne reorganizacije javne uprave. Takođe treba uvažiti i složenost političke situacije koja je trenutno aktuelna – naveli su iz Ministarstva

Iz resornog ministarstva kažu da su prava garantovana

litetnu saradnju – navode oni. Izmjene u zakonima se, kako dodaju, kreću od uvođenja novih pravnih instituta kao što su matični registar životnog partnerstva lica istog pola (u Zakonu o matičnim registrima) do dodavanja životnih partnera u situacijama koje tretiraju zakoni koje treba uskladiti. Odgovarajući na pitanje zašto na vrijeme nijesu usklađeni Zakoni, kažu da treba imati u vidu da je u prethodnih šest mjeseci došlo do značajne in-

stitucionalne reorganizacije javne uprave u Crnoj Gori, što je rezultiralo sveobuhvatnim promjenama u strukturi, organizaciji i nadležnostima pojedinačnih ministarstava koja pripremaju normativna akta. - Situacija je bila dodatno usložena izuzetno nepovoljnom epidemiološkom situacijom u Crnoj Gori, koja je dodatno uslovila usporavanje sprovođenja reformskih aktivnosti, uključujući i aktivnosti na usklađivanju nacionalnog za-

konodavstva sa Zakonom o životnom partnerstvu lica istog pola. Takođe treba uvažiti i složenost političke situacije koja je trenutno aktuelna – naveli su iz Ministarstva. NVO Kvir Montenegro kritikuje državne organe zbog neažurnosti, poručujući da će zbog toga da ispašta ova populacija – neće u praksi moći da ostvari određena prava. - Ako govorimo o ostvarivanju prava bez tih izmjena, to u praksi znači svakodnevne

probleme koje će LGBT osobe da imaju zbog nestandardizovanog tumačenja zakona, što će tim ljudima da otežava život. U najčešćem broju slučajeva, ukoliko to nije uređeno onako kako treba, ako povezani zakoni nijesu izmijenjeni, to znači da se takve stvari uglavnom, nažalost, rješavaju pred sudom. To je razlog zbog kojeg su i dopune povezanih zakona i bile predviđene tokom samog usvajanja ovog zakona. Hrvatska je imala slučaj koji je, čak, završio pred Evropskim sudom za ljudska prava – rekao je Danijel Kalezić iz ove NVO. A predsjednica Upravnog odbora LGBT Forum Progres Bojana Jokić smatra da iako ovaj Zakon suštinski nije lex specialis, način na koji se njime uvodi jedna potpuno nova pravna kategorija i uređuje do sada nepostojeća pravna oblast – životno partnerstvo – ga čini posebnim propisom. - A znamo da u slučaju sukoba posebnog i opšteg propisa, posebni propis ima prvenstvo primjene u odnosu na opšti, jer je njegovo polje primjene uže postavljeno – saopštila je ona, dodajući da će svaka povreda prava imati i svoj epilog pred nadležnim pravosudnim organima i u tom smislu kazala je da su na raspolaganju svim istopolnim partnerima. Ovim Zakonom omogućeno je da ova zajednica ima aposlutno ista prava kao i heteroseksualni parovi, sem prava na usvajanje djece. Od prekjuče ova zajednica može da se prijavljuje za sklapanje ovih parN.Đ. tnerstava.

IJZ dobio preporuke kako bi se pripremio za delta soj

Vakcina će nas spremiti za jesen

PODGORICA - Institut za javno zdravlje je dobio preporuke i popis ključnih aktivnosti kako bi se pripremio za delta soj, zbog njegove povećane transmisije u državama širom Evrope - rekao je direktor te institucije dr Igor Galić. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti će procijeniti kada će od Crne Gore tražiti uzorke za analizu na taj soj virusa. Galić je kazao da je epidemiološka situacija u Crnoj Gori i dalje je stabilna po evropskim parametrima. On je kazao da bi se mogao očekivati bagi rast broja zaraženih jer je crnogorsku granicu u posljednja dva mjeseca prešlo više stotina hiljada ljudi. Dr Galić je kazao da je 33,4 odsto punoljetnog stanovništva vakcinisano jednom dozom, a da je revakcinisano 30,3 odsto odraslih građana. - Pravi efekat imunizacije će se pokazati na jesen, a mi kao stručna tijela pripremamo sve protokole za buduća scenarija za koja smatramo da su moguća, ali bi željeli da se ne dese poručio je Galić. Direktorica Kliničkog centra KCCG Ljiljana Radulović saopštila je da je Savjet odlučio da će svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne i dječije zaštite koji nijesu vakcinisani ili koji nijesu preležali koronu, nakon povratka sa godišnjih odmora, ma gdje da su ih proveli (u zemlji ili inostranstvu), raditi PCR test prije povratka na posao. Ona je kazala da je u Crnoj Gori imunizovano oko 70 odsto ljekara. Ona je apelovala na mlade, posebno one od 19 do 39 godina, koji su u Crnoj Gori najčešće obolijevali od korone „da prestanu da misle da su nesavladivi i da slijede primjer ljekara i da se vakcinišu“.

Istraživanje Sindikata doktora medicine pokazalo da su ljekari za vrijeme pandemije izgarali na poslu, a za to nijesu bili adekvatno nagrađeni

OpterećeNOst

- To znači da su naši ljekari bili opterećeni odnosno u profesionalnom stresu i u „burnautu“ i prije samog kovida. Kovid je kod nekih pogoršao ili čak bio okidač burnaut sindroma - rekla je ona. Profesionalni stres, prema njenim riječima, najviši je u starosnoj strukturi od 45 do 49 i od 55 do 59 godina. - Ljekari te starosne dobi su suvereni u svom radu, daju najveći profesionalni

Više od 95 odsto ljekara iz kovid zone pod profesionalnim stresom s.v.

PODGORICA – Više od 91 odsto doktora koji su bili angažovani u kovid zoni imaju burnout sindrom (sindrom izgaranja na poslu), dok se kod ostalih registruje u oko 70 odsto slučajeva, pokazalo je istraživanje Sindikata doktora medicine. Takođe, ljekari koji su bili angažovani u crvenoj kovid zoni smatraju da nisu za svoj rad adekvatno plaćeni, te da je disbalans između truda i nagrade ogroman. Istraživanje o sindromu izgaranja na poslu, stanju mentalne, emocionalne i fizičke ispcrpljenosti koje je prouzrokovano dugotrajnim i intenzivnim stresom tokom pandemije korona virusa, rađeno je na uzorku od 516 ljekara, što je gotovo trećina zaposlenih ljekara u državnom zdravstvenom sistemu. Njih 35 odsto je iz Kliničkog centra, 26 odsto iz opštih bolnica, iz domova zdravlja 21 odsto, Zavoda za hitnu medicinsku pomoć 15 i Specijalne bolnice tri odsto uzorka. Predsjednica Sindikata doktora medicine dr Milena Popović-Samardžić je kazala da je 95,5 odsto doktora koji su radili u kovid zoni u profesionalnom stresu, ali i 83,6 procenata onih koji nisu tamo radili.

Istraživanje rađeno na uzorku od 516 ljekara, što je gotovo trećina ukupnog broja

doprinos kako u radu sa pacijentima tako i u edukaciji mlađih kolega. Međutim, njihov rad nije vrednovan i registruje se izražen disbalans između uloženog truda i dobijene nagrade – navela je Popović – Samardžić, naglasivši da su najveći nivo profesionalnog stresa prijavili ljekari primarne zdravstvene zaštite, njih čak 85 odsto. Ona je istakla da ljekari angažovani u kovid zoni za uloženi napor nijesu dobili zasluženu nagradu. - Anketirani ljekari na poslu u prosjeku provedu 60 sati sedmično, odnosno

12 sati dnevno, a 67 odsto ljekara ne radi dopunski i privatno. Ljekari koji rade dopunski prijavljuju značajno veći napor kom su izloženi nego oni koji ne rade, dok je nagrada za uloženi trud značajno manja - pojasnila je PopovićSamardžić. Istraživanje je, prema njenim riječima, pokazalo da je rad u smjenama najsnažniji faktor koji doprinosi profesionalnom stresu i sindromu izgaranja. - Smjenski rad povećava vjerovatnoću da ljekar bude u burnoutu 15,7 puta. Ljekari koji rade u smjenama prijav-

Za platu do 2.000 eura rade nedjeljno po 96 sati Govoreći o visini zarada dr Popović–Samardžič je istakla da najveći procenat ljekara prijavljuje platu između 850 i 1.500 eura. - Polovina ljekara koji su primili zaradu od 1.000 do 1.500 eura u prosjeku su radili od 48 do 80 sati nedjeljno i imali su od tri do sedam dežurstava mjesečno. Polovina ljekara koji su primili zaradu 1.500 i 2.000 eura radili su nedeljno do 96 sati i imali su do devet dežurstava mjesečno navela je Popović-Samardžić. Ona je poručila da neće odustajati od povećanja zarada, a u borbi za bolji status ljekara sada se priključila i Ljekarska komora.

ljuju i značajno veći napor, značajno veću prekomjernu posvećenost poslu i imaju značajno veći disbalans nagrade i napora - rekla je Popović-Samardžić.

Odliv kadra

Predsjednica Ljekarske komore Crne Gore dr Žanka Cerović objasnila je da je ljekar koji ima devet dežurstava u mjesecu, sljedećeg dana nesposoban za bilo kakvu aktivnost. - To je izgubljenih 18 dana u životu to-

Nedavno su Skupštini uputili novi prijedlog o izmjenama i dopunama zarada u javnom sektoru, prema kojem bi plata ljekaru subspecijalisti bila nešto niža u odnosu na zaradu sudija viših sudova, specijalisti u rangu predsjednika disciplinske komisije, a doktoru medicine u rangu pomoćnika direktora Agencije za zaštitu ličnih podataka. To znači da bi ljekar subspecijalista imao koeficijent od 19,02, specijalista 17,29, a doktor medicine 13,83. Sindikat doktora medicine je još, imajući u vidu aktuelnu ekonomsku situaciju, saglasan da se koeficijenti počnu primjenjivati u fazama.

ga doktora mjesečno, a to je zaista puno. Ovi rezultati koje smo čuli su više nego zabrinjavajući i ovo moraju da poslušaju svi. Problem mora da se rješeva na više nivoa. Problem mora da rješava Vlada Crne Gore. Ljekari svakodnevno i dalje traže potvrde o odlasku za rad u inostranstvo. Iz risanske bolnice su prije par dana potvrdu tražila tri doktora za rad u Srbiju. Sve je ovo jedan alarm za Vladu Crne Gore, za Skupštinu da se ovo stanje mora poporaviti - rekla je Cerović. sl. r.

Društvo

Subota, 17. jul 2021.

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta netransparentno o imenovanju v. d. direktora/ica škola

Sa direktorima niko ne razgovara, sindikatu nejasno čemu misterija

Komentarišući cjelokupan proces, kako je trebalo da se do 12. jula izaberu direktori/ice, što nije urađeno, Bošković kaže da očigledno u toj nekakvoj situaciji moraju ispoštovati otprilike ,,ono što im političke stranke traže trenutno, te da je svima jasno da je najznačajnija aktivnost kako se odrediti po toj takozvanoj dubini“ D. maliDžan

PODGORICA – Direktori i direktorice škola još nijesu dobili rješenja o imenovanju vršilaca dužnosti koja je pripremilo Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, a v. d. direktorice Sindikata prosvjete Slavka Bošković kaže za Pobjedu da joj nije jasno čemu misterija u tom procesu. Niko ne razgovara sa direktorima i direktoricama o tome, niko ne zna kako će da se odvija ova procedura. Pojedini kažu samo kratko da očekuju rješenja sljedeće sedmice… Ministarstvo kojim rukovodi Vesna Bratić danima ne odgovara na pitanja Pobjede koja se tiču izbora direktora po izmijenjenom Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju. Taj resor nije ispoštovao rok da do 12. jula izabere čelnike ustanova, pa su onda riješili da imenuju v. d. Zatražili su od nastavničkih vijeća da im predlože v. d. na što je sindikat reagovao i poručio da to nije u skladu sa propisima, jer oni samo predlažu direktora/ ice. Koliko njih je na kraju imenovano, na koji način će da se odvija ta procedura, zašto nije ispoštovan rok da do 12. jula izaberu direktore/ice, koliko njih će ostati bez posla, pitanja su na koja nam iz Ministarstva ne odgovaraju. Juče smo ih iznova uputili, ali nema povratne informacije. Iz Ministarstva su, međutim, početkom ove sedmice odgovorili

Učesnik skupova četničkog pokreta u Domu za učenike

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta

Danu - da su rješenja o v. d. direktora donijeta. Nama nijesu. Bošković je kazala da nema uvid u zvanična rješenja koja se pominju, te da je neuobičajeno da se čekaju na jedan neobičan način.

- Kažu da će doći poštom – navodi ona. Podsjeća da je druga polovina jula, vrijeme godišnjih odmora… - Da li će se napraviti šteta? Neko

mora praviti plan za sljedeću godinu. Kako će se to odvijati, vidjećemo. Nespretno su se snašli u ovoj situaciji – rekla je ona. Komentarišući cjelokupan proces, kako je trebalo da se do 12.

jula izaberu direktori/ice, što nije urađeno, Bošković kaže da očigledno u toj nekakvoj situaciji moraju ispoštovati otprilike ,,ono što im političke stranke traže trenutno, te da je svima ja-

PODGORICA – Profesor istorije Goran Kiković kandidat je za v. d. direktora Doma za učenike u Beranama, prenosi portal beraneonline.me. Iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta nijesmo dobili komentar o ovom slučaju. Kiković je, kako pišu portali, profesor istorije, a u prethodnom sazivu lokalnog parlamenta obavljao je funkciju predsjednika SO Berane. Bio je, dodaju oni, i učesnik skupova četničkog pokreta, kao i jedan od predlagača da ulica u Beranama nosi ime po ratnom zločincu Ratku Mladiću. Ističu i da je jedan od inicijatora da se u Zaostru podigne spomenik Pavlu Đurišiću.

sno da je najznačnija aktivnost kako se odrediti po toj takozvanoj dubini“. - Tako da očigledno nisu imali niti jasan sporazum, niti jasan dogovor i rezultat svega toga je ovo čekanje – rekla je ona. Kada je na prijedlog grupe poslanika ovaj zakon usvojen u Skupštini, poslanici se nijesu saglasili da će se tim aktom obezbijediti depolitizacija obrazovnog sistema. Predstavnici vladajuće većine su uvjereni da će se to desiti, jer je aktom predviđeno da se obavi smjena direktora i njihovih pomoćnika, ali u to nijesu ubijedili opozicionare, koji smatraju da je razrješenje oko 1.000 ljudi čisti revanšizam. N.Đ.

Ekološki aktivisti i prirodnjaci revoltirani najavom revizije statusa Solane kao Parka prirode s.vasiljević

Lika: Sraman potez koji degradira Solanu i Ulcinj Iz MSJA podsjećaju da je sam proces otvaranja poglavlja 27 o zaštiti životne sredine bio uslovljen zaštitom Solane, te da bez adekvatnih rješenja za njeno upravljanje i aktivnu zaštitu, nema ni zatvaranja tog poglavlja, a samim tim ni ulasaka u Evropsku uniju PODGORICA – Predsjednik Skupštine Opštine Ulcinj Hadži Sulejmani, prema saznanjima ulcinjske nevladine organizacije Dr. Martin Schneider-Jacoby (MSJA), pokrenuo je inicijativu za izmjenu Studije zaštite područja Ulcinjske solane, odnosno akta o proglašenju tog područja Parkom prirode. Kako je Pobjedi kazala ekološka aktivistkinja iz Ulcinja, i osnivačica MSJA, Zenepa Lika, Sulejmani je incijativu uputio prema Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma. Ona je ocijenila da

je u pitanju sramni poduhvat, neznanje i ponašanje koji degradiraju Opštinu Ulcinj. Ulcinjska solana je stanište polovine evropskih ptica – oko 250 vrsta – i u ljeto 2019. godine, odlukom Skupštine opštine Ulcinj, proglašena je zaštićenim područjem – Parkom prirode, a Vlada Crne Gore ju je tada kandidovala za Ramsarsku listu – močvarno područje od međunarodnog značaja za ishranu, gniježdenje i prezimljavanje ptica i područje izuzetnog biodiverziteta. Solana je postala prepoznatljiva u posljednjih nekoliko go-

dina po flamingu, ali i kudravom pelikanu, jedinstvenoj i prepoznatljivoj vrsti koja redovno posjećuje područje Solane, a u jesen se može uočiti u jatima i do 100 jedinki. Ornitolog Darko Saveljić, koji se godinama zalagao za očuvanje Solane, kazao je da je za njega informacija o reviziji šokantna, te da je očigledno da se ide „niz dlaku“ lovačkom lobiju koji je izuzetno jak u Ulcinju i broji oko 450 lovaca. Iz MSJA podsjećaju da je sam proces otvaranja poglavlja 27 o zaštiti životne sredine bio uslovljen zaštitom Solane, te

Sam proces otvaranja poglavlja 27 o zaštiti životne sredine bio je uslovljen zaštitom Solane

da bez adekvatnih rješenja za njeno upravljanje i aktivnu zaštitu, nema ni zatvaranja tog poglavlja, a samim ti ni ulasaka u Evropsku uniju. - Dok Studija zaštite ukazuje da je lov zbog uznemiravanja neprihvatljiv na cjelokupnoj teritoriji Ulcinjske solane, jer ona predstavlja posljednje utočište na migratornom putu za veliki broj zaštićenih i ugroženih vrsta ptica, predsjednik

Skupštine želi da izmijeni odluku o proglašenju Parkom prirode Ulcinjske solane zarad šake glasova i lobističkog pritiska – navode iz ove NVO. EU je finansirala Studiju zaštite područja Ulcinjske solane sa 300.000 eura, a kako navode ekološki aktivisti u prethodne dvije godine je u pumpe i drugu opremu uloženo još stotine hiljada eura. Nedavno, u aprilu, na područ-

ju Ulcinjske solane boravila je i ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa koja je tom prilikom istakla da Solana nije samo nacionalni, već i evropski dragulj, te da EU podržava Crnu Goru u pronalaženju održivog rješenja, od kojeg će koristi imati i lokalno stanovništvo i ptice i naglasila potrebu da se nađe održiv način upravljanja tom regijom. D. M.

Društvo

Subota, 17. jul 2021.

Nikola Marković bivši zamjenik glavnog i odgovornog urednika Dana, predao kandidaturu za direktora Javnog servisa

M.BABOVIĆ

Prvi korak - odgovornost i optimalan broj zaposlenih

Radio-televizija Crne Gore

Rad Javnog servisa mora biti transparentan, zasnovan na jasnim i javnim kriterijumima i procedurama za donošenje odluka - smatra Nikola Marković

PODGORICA – Bivši zamjenik glavnog i odgovornog urednika Dana Nikola Marković predao je juče kandidaturu za generalnog direktora Javnog servisa. Marković je Pobjedi kazao da je programom razvoja i rada RTCG za mandatni period 2021-2025. godine planirao unapređenje profesionalnih standarda, posebno istinitosti, izbalansiranosti i pravovremenosti, ali i povećati kvalitet, opseg i količinu programa iz sopstvene produkcije u svim oblastima. - Na prvom mjestu treba utvrditi optimalan broj za-

poslenih, sprovesti socijalni i program prekvalifikacije zaposlenih, ali i unaprijediti znanja zaposlenih o profesionalnim standardima i Etičkom kodeksu – rekao je on. Istakao je da treba povećati integritet i odgovornost zaposlenih i uspostaviti transparentan sistem nagrađivanja i napredovanja na osnovu zasluga.

Nikola Marković

Neophodno je povećati povjerenje građana u rad Javnog servisa, kao i gledanost televizije, slušanost radija i čitanost portala – rekao je Marković. Istakao je da u centar pažnje treba staviti životne probleme građana, ali i povećati interaktivnost sa gledaocima i slušaocima.

DRUGI PROGRAM

Ključna novina u okviru Drugog programa prema njegovom mišljenju je uvođenje humanitarnog karaktera u postojeće emisije, koji bi afirmisao mlade talente iz svih oblasti društva, a predviđen je i prenos takmičenja iz raznih sportova mlađih kategorija. Marković je rekao da je neophodno uvođenje novih multimedijalnih programskih sadržaja i uspostavljanje virtuelnog studija, kao i novih komercijalnih usluga, ali i digitalizovati arhivsku građu u posjedu RTCG i for-

mirati biblioteku audio i video zapisa.

RADNA MJESTA

Marković je kazao da optimizacija radnih mjesta predstavlja jedan od glavnih izazova u radu RTCG, zbog vrlo nepovoljne starosne i obrazovne strukture zaposlenih. - Na primjer, prema zvaničnim podacima Javni servis ima 728 zaposlenih od kojih je 43 odsto starije od 50 godina, a 44 odsto je sa srednjim i nižim obrazovanjem. Zbog toga je, sa jedne strane, potrebno utvrditi optimalan broj radnih mjesta, a sa druge napraviti realan plan kako da se sa postojećom kadrovskom strukturom poboljša kvalitet programa, i obezbijedi pravovremena obuka mlađih kadrova - istakao je Marković.

POD VELOM TAJNI

Prema njegovim riječima, dosadašnji rad, a posebno pojedini finansijski aranžmani RTCG bili su „obavijeni velom tajne, a nijesu postojali jasni kriterijumi za donošenje odluka i procedure rada u koje je integrisana digitalizacija“. - Rad Javnog servisa mora biti transparentan, zasnovan na jasnim i javnim kriterijumima i procedurama za donošenje odluka. Zbog toga ćemo organizovati donatorsku konferenciju za RTCG kako bi obezbijedili međunarodne eksperte koji će pomoći u definisanju jasnih procedura rada i kriterijuma za donošenje odluka - naveo je Marković. Nikola Marković je bio i urednik nedeljnika ,,Revija D“, dopisnik nedjeljnika ,,Svedok“, urednik i novinar studentske emisije ,,Semestar“, glavni i odgovorni urednik studentskog lista ,,Index“, a uređivao je i omladinski program 083 ,,Radio Nikšić“. Bio je i predsjednik Komisije Vlade Crne Gore za istraživanje napada na novinare i imovinu medija, na čijem je čelu trenutno Mihailo Jovović. K. JANKOVIĆ

DPS inicirao izmjene nedavno usvojenog Zakona o unutrašnjim poslovima

Traže depolitizaciju izbora i razrješenja direktora policije

Iz te partije podsjećaju da je Supština Crne Gore 17. juna donijela Zakon o unutrašnjim poslovima, koji je stupio na snagu 3. jula 2021. godine. - Predlog ovog zakona predat je u skupštinsku proceduru

dana 25. marta 2021. godine. U postupku donošenja zakona, poslanici vladajuće većine podnijeli su amandmane kojima su izmijenili članove 15 i 16, odnosno uslove za izbor i razrješenje direktora policije. Predložene su amandmanske I.MANDIĆ

PODGORICA - Poslanici Demokratske partije socijalista Danijel Živković, Predrag Bošković i Nikola Rakočević predali su u skupštinsku proceduru Prijedlog zakona o izmjenama Zakona o unutrašnjim poslovima kojim se, kako je navedeno, predviđa depolitizacija izbora i razrješenja direktora policije i eliminisanje direktnog uticaja zakonodavne vlasti na izbor i razrješenje direktora policije koji važeći zakon omogućava.

Centar bezbjednosti

izmjene na način da je izbor za direktora policije neophodno usvojeno pozitivno mišljenje Skupštine Crne Gore. Takođe, u odnosu na razrješenje direktora izvršena je izmjena u odnosu na predlog zakona, na način da, ukoliko ne prihvati

AEM promoviše medijsku pismenost u saradnji sa UNESCO, UNICEF i UNDP

izvještaj o rezultatima policije u borbi protiv organizovanog kriminala, Odbor za bezbjednost će zatražiti razrješenje direktora policije, a da je u tom slučaju Vlada dužna da u roku od 30 dana razriješi dužnosti direktora policije – podsjećaju iz DPS. Sa tako izmijenjenim članovima zakona koji se odnose na izbor i razrješenje direktora policije, prema ocjeni DPS-a omogućeno je da zakonodavna vlast ima direktan politički uticaj na izbor i razrješenje direktora policije, umjesto prvobitno predviđenog rješenja koji je ocijenjen kao korak dalje u depolitizaciji ove ključne funkcije u bezbjednosnom sistemu. - Podnijeti predlog Zakona ima za cilj depolitizaciju izbora i razrješenja direktora policije i istovremeno sa ovako datim rješenjima ispunjavaju se najviši standardi u procesu evropskih integracija – ocijenjeno je iz kluba poslanika DPS. R.D.

Ključni preduslov za sprečavanje širenja govora mržnje U sklopu projekta organizovana je radionica za nastavnike osnovnih i srednjih škola, koju je pohađalo 52 učesnika, kao i onlajn radionica za studente novinarstva. U saradnji sa Udruženjem Roditelji realizovana je Priprema tutorijala za roditelje – roditeljske kontrole jer je prepoznata potreba da i oni zbog djece moraju da uče o korištenju interneta kontinuirano PODGORICA – Medijska i informaciona pismenost doprinose sprečavanju govora mržnje, pomirenju i socijalnoj koheziji, te promociji rodnih prava i jednakosti, pa je Agencija za elektronske medije (AEM) imala nekoliko projekata koji su stvorili preduslove da se proces intenzivira i proširi, uz uključivanje različitih organizacija i subjekata, rečeno je Pobjedi iz te ustanove. Organizovana je radionica za nastavnike osnovnih i srednjih škola, koju je pohađalo 52 učesnika, kao i onlajn radionica za studente novinarstva. - Ciljna grupa bili su prvenstveno studenti nižeg nivoa studija, studenti prve godine, koji su u manjoj mjeri bili u prilici da stiču znanja iz oblasti medijske i informacijske pismenosti u odnosu na starije kolege. Radionicu je pohađalo 20 studentkinja i pet studenata – kazali su iz AEM. U saradnji sa Udruženjem Roditelji realizovana je Priprema tutorijala za roditelje



U cilju podizanja nivoa medijske i informacione pismenosti među studentima, predavačima i novinarima, Fakultet političkih nauka je, u saradnji sa Agencijom za elektronske medije, nastavio realizaciju projekata „Medijska i informaciona pismenost u jugoistočnoj Evropi u funkciji razvoja kritičkog mišljenja i zagovaranja mladih“

– roditeljske kontrole jer je prepoznata potreba da roditelji moraju da uče o korištenju interneta kontinuirano, kao i da jedino tako mogu i djecu ispravno naučiti bezbjednim i korisnim načinima upotrebe. Na taj način su roditelji imali priliku da razgovaraju sa stručnjacima iz oblasti bezbjednog korištenja interneta i dobiju informacije o tome kako da oni kao roditelji pristupe djeci i prenesu važne vještine koje se tiču sigurnog surfovanja. AEM je za djecu osnovnoškolskog uzrasta organizovao jednodnevnu onlajn radionicu za bezbjedno korišćenje interneta. - Radionica je bila namijenjena djeci od 10 do 15 godina iz svih crnogorskih opština, a održana je putem aplikacije Teams. Jedan segment je bio namijenjen djeci uzrasta od 10 do 11 godina, a drugi djeci od 12 do 15 godina - naveli su iz AEM-a. Učili su o sigurnosti na internetu, razlikama i sličnostima između elektronskog nasilja i nasilja među vršnjacima, kao i kako da reaguju u takvim situacijama i kome da se obrate. Ukupno je učestvovalo 154 djece od čega najviše iz Podgorice - 75, a namjanje sa Cetinja – dvoje. U cilju podizanja nivoa medijske i informacione pismenosti među studentima, predavačima i novinarima, Fakultet političkih nauka je, u saradnji sa Agencijom za elektronske medije, nastavio realizaciju projekata „Medijska i informaciona pismenost u jugoistočnoj Evropi u funkciji razvoja kritičkog mišljenja i zagovaranja mladih“. Projekat je dio zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost: Unapređenje dijaloga i društvene kohezije unutar i između Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije“, koji sprovode UNESCO, UNICEF i UNDP. K. J.

Svijet

Subota, 17. jul 2021.

MOSKVA - Ruski putnički avion, koji je juče nestao sa radara, pronađen je nakon prinudnog slijetanja u blizini sibirskog grada Tomska, saopštilo je rusko Ministartsvo za vanredne situacije navodeći da su svi putnici koji su se nalazili u avionu preživjeli. Riječ je o putničkom avionu ruske proizvodnje ,,Antonov An-28“ u kojem se, kako je javio Rojters, nalazilo između 13 i 17 putnika i tri člana posade. Avionom upravlja mala avio-kompanija „Sila“ koja obavlja letove između gradova u Sibiru, rekao je regionalni guverner Sergej Žvačkin. Ministarstvo za vanredne situacije prethodno je saopštilo da je avion imao teško slijetanje u Tomskoj oblasti i da su na lokaciji na kojoj je sletio pronađeni preživjeli. - Lokacija teškog prizemljenja aviona

U razmjeni vatre avganistanskih snaga sa talibanima

Sadiku, dobitnik Pulicerove nagrade

Ubijen fotoreporter Rojtersa Daniš Sidiku KABUL – Fotoreporter agencije Rojters u Avganistanu Daniš Sidiku poginuo je juče u razmjeni vatre avganistanskih snaga sa talibanima u blizini pakistanske granice. Daniš Sidiku je, inače, nagrađivan Pulicerovom nagradom. Bio je u pograničnom gradu Spin Boldak, na zadatku sa avganistanskim snagama bezbjednosti, kada je pogođen u unakrsnoj vatri, rekao je avganistanski komandant novinskoj agenciji. Sidiku je fotografijama dokumentovao priču o pritisku na avganistanske jedinice komandosa, objavljenu prije nekoliko dana. On je javio redakciji Rojters da je pogođen tokom borbi u ključnom pograničnom gradu Spin Boldak, ali da mu je pružena pomoć i da su se talibani povukli. Komandant avganistanskih komandosa rekao je da je Sidiku razgovarao sa stanovništvom kada je pogođen u novom napadu talibana.

Sa radara u Rusiji nestao putnički avion

„Antonov An-28“ pronađen nakon prinudnog slijetanja u blizini Tomska otkrivena je u 14:36 sati po lokalnom vremenu. Primijećeni su preživjeli u blizini aviona - saopštila je pres služba Ministarstva. Sibirska regionalna jedinica za potragu i spašavanje je, takođe, potvrdila da su spasioci pronašli nestali avion. - Avion, koji se prethodno vodio kao nestao, pronađen je. Spasilački avion izvještava o živim ljudima. Kakvo je njihovo zdravstveno stanje trenutno nije poznato - saopštila je ta jedinica. Prethodno su ruske novinske agen-

cije prenijele da je avion, u kojem je bilo do 17 ljudi, među kojima i četvoro djece, nestao sa radara dok je letio iznad sibirske Tomske oblasti. Saopšteno je i da je posada aviona imala tri člana. Prije manje od dvije nedjelje u Rusiji se srušio ,,Antonov An-26“ kada je udario u liticu na poluostrvu Kamčatka na krajnjem istoku Rusije usljed slabe vidljivosti. Tada je poginulo svih 28 putnika i članova posade koji su se nalazili u avionu.

Raste broj žrtava katastrofalnih poplava u Njemačkoj

Nastradalo 120 ljudi, više od hiljadu nestalo

BERLIN – U poplavama i bujičnim tokovima, izazvanim obilnim padavinama koje su u srijedu pogodile Njemačku, nastradalo je najmanje 120 ljudi, dok se njih više od hiljadu vodi kao nestalo, javljaju njemački mediji. Njemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je duboko saosjećanje sa žrtvama katastrofe čiji će se obim vidjeti tek narednih dana. - Zatečena sam katastrofom sa kojom se suočavaju ljudi u poplavljenim područjima. Moje misli su sa porodicama stradalih i nestalih - poručila je njemačka kancelarka. U pokrajini Sjeverna Rajna - Vestfalija poginule su najmanje 43 osobe, a u pokrajini Rajna - Palatinat njih oko 60. Parlament države Sjeverne Rajne - Vestfalije održaće hitnu sjednicu, a njemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer najavio je da će federalna vlada pomoći ugroženim regionima što je prije moguće. Portparol policije u Koblencu saopštio je da se strahuje da će broj žrtava biti još veći. Nepoznata je sudbina više od hiljadu ljudi u oblasti Arvajler, južno od Kelna. Zvaničnici ipak vjeruju da veliki broj ljudi i dalje nije u mogućnosti da se javi zbog oštećenih mreža mobilne telefonije. Regionalni ministar unutrašnjih poslova Roger Levenc saopštio je da još nekoliko desetina ljudi nedostaje. - Kada toliko dugo nijeste čuli te ljude, morate se bojati naj-

Parlament države Sjeverne Rajne - Vestfalije održaće hitnu sjednicu, a njemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer najavio je da će federalna vlada pomoći ugroženim regionima što je prije moguće

Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović uputio je juče kralju Filipu od Belgije telegram saučešća povodom povodom tragičnih posljedica oluje koja je u srijedu pogodila tu zemlju i odnijela živote više od desetoro ljudi. – U ime građana Crne Gore i u svoje ime, upućujem Vam izraze najdubljeg saučešća. U ovim teškim danima za Vaš narod, Crna Gora se solidariše sa saveznicima i prijateljima kao što je Belgija. Molim Vas da najiskrenija saosjećanja prenesete porodicama tragično nastradalih, uz najbolje želje za brzi oporavak povrijeđenih i saniranje posljedica ove prirodne katastrofe – naveo je Đukanović u telegramu.

Obim materijalne štete još nepoznat

goreg – rekao je on. Samo u gradu Bad NojenarArvajleru u četvrtak je izvedeno više od hiljadu spasilačkih misija, a neke su i dalje u toku. Stotine vojnika su na ulicama zajedno sa spasiocima, a poplavljena područja nadlijeću i helikopteri.

Đukanović uputio telegram saučešća belgijskom kralju

Više od hiljadu zaposlenih u hitnim službama pomagalo je okrugu iz čitave države Rajna - Palatinat i susjednih država Sjeverne Rajne - Vestfalije i Baden Virtemberga. Za sada je nepoznat obim materijalne štete izazvane poplavama. Poplave su, osim Njemačke,

pogodile i Holandiju, Luksemburg i Belgiju, gdje je nastradalo najmanje 14 osoba. U Belgiji se srušilo 10 kuća u naletu rijeke Vesdre koja je poplavila grad i primorala ljude da se evakuišu. U Holandiji, južnoj provinciji Limburg, rijeke su poplavile

kuće, a nekoliko domova za stare je evakuisano. U vremenskim nepogodama koje su se u Njemačkoj dogodile 2002. godine poginula je 21 osoba, dok ih je u regionu centralne Evrope bilo više od stotinu.

Osumnjičeni za ubistvo predsjednika Haitija učestvovali u američkim vojnim obukama

SAD šalju vojsku da čuva ambasadu

PORT O PRENS - Neki od osumnjičenih kolumbijskih plaćenika, koji su sada u zatvoru zbog sumnje da su ubili predsjednika Haitija Žovanela Moiza, učestvovali su u američkim vojnim obukama i treninzima, rekao je za Glas Amerike portparol Pentagona. - Istraga o tome traje. Nećemo u ovom momentu davati više detalja - rekao je za Vašington post pukovnik Ken Hofman. Prema navodima Pentagona,

Sekretarijat za odbranu organizuje obuke za hiljade vojnika iz Južne Amerike, Centralne Amerike i Kariba svake godine. Šef policije Haitija Leon Šarl kazao je da je uhapšeno 18 Kolumbijaca u vezi sa ubistvom predsjednika. Predsjednik SAD Džo Bajden je rekao da ne želi vojno da se miješa u situaciju na Haitiju, ali da će SAD poslati vojnike kako bi čuvali ambasadu. Zvaničnici sa Haitija zatražili su da američki vojnici dođu u zemlju, a isti

zahtjev upućen je i UN-u. Žovanel Moiz ubijen je u svojoj kući 7. jula, a njegova supruga Martin je ranjena i oporavlja se u bolnici u Majamiju. Huan Gonzales, član Savjeta za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće, koji je obišao Port o Prens nakon likvidacije, za Glas Amerike je otkrio kako SAD pomažu u istrazi. - Za sada su na terenu osmorica agenata FBI. Tu su i predstavnici Sekretarijta za unutrašnju bezbjednost, koji pomažu da se

otkrije oružje, pronađu mobilni telefoni i sve što je potrebno da se potpuno razotkrije ko je odgovoran za ubistvo – rekao je on. Haićanska policija za sada je uhapsila dvojicu Amerikanaca porijeklom sa Haitija, a Gonzales kaže da su SAD spremne da im sude ukoliko su krivi. Dodaje da u istrazi sarađuje i policija sa Floride, odakle su dvojica Amerikanaca. Najveći broj uhapšenih su Kolumbijci, a ministarka spoljnih poslova te zemlje Marta Lusija

Ramirez je rekla da kolumbijska vlada radi na tome da identifikuje počinioce ubistva. Šef obezbjeđenja predsjedničke palate Dimitri Herard uhapšen je i ostaće u pritvoru dok ga ne ispitaju u istrazi, rekao je šef policije. Dodao je da se trenutno ispituje 23 osumnjičenih - dvojica Amerikanaca, trojica Haićana i 18 Kolumbijaca. Trojica osumnjičenih su ubijeni. Haiti sada pokušava da izađe iz

političke krize i imenuje novog predsjednika, o čemu će se odlučivati u subotu. - SAD podržavaju inkluzivnu i stabilnu vladu Haitija - rekla je za Glas Amerike Lora Lokman iz Stejt departmenta. Gonzales kaže da je na Haitiju, a ne na Vašingtonu da riješi probleme. - Institucije na Haitiju su prilično urušene, protekle godine Moiz je vladao dekretom, a u ovom momentu se vidi i koliko je nejasna uloga zakonodavne vlasti i to je problem - zaključuje on. Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Hronika

Saobraćajna nezgoda na putu ka Golubovcima

U sudaru kamiona i kombija povrijeđena jedna osoba PODGORICA - Jedna osoba povrijeđena je u saobraćajnoj nezgodi koja se juče u 10.30 sati dogodila na putu Podgorica – Golubovci, u blizini Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), saopšteno je portalu Pobjeda iz OKC-a. Do nezgode je došlo kada su se iz još neutvrđenih razloga sudarili kamion i kombi.Povrijeđena osoba je prevezena u Urgentni blok Kliničkog centra, a iz OKC-a nijesu imali podatak o težini povreda. C. H.

Poslije objave snimka iz autobusa policija podnijela prekršajnu prijavu protiv vozača

Kažnjen sa 90 eura zbog korišćenja telefona u vožnji PLAV - P. Z. (28) iz Plava prekršajno je kažnjen novčanom kaznom od 90 eura jer je koristio mobilni telefon dok je upravljao autobusom, saopšteno je iz Uprave policije. P. Z. se našao pod lupom policije nakon što je na društvenim mrežama objavljen snimak gdje se vidi da dok upravlja autobusom jedne kompanije iz Plava koristi mobilni telefon. - Pripadnici policije su, nakon objavljenog snimka na društvenim mrežama, a na kojem je bio vozač autobusa u vlasništvu jedne kompanije iz Plava, preduzeli aktivnosti iz svoje nadležnosti i sankcionisali P. Z. (28) iz Plava. Izdat je prekršajni nalog za plaćanje novčane kazne u iznosu od 90 eura zbog prekršaja iz člana 321 Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima - saopšteno je iz Uprave policije. C. H.

Subota, 17. jul 2021.

Portugalske vlasti odobrile ekstradiciju dvojice crnogorskih državljana C

Igor i Vladimir Bož izručeni naredne s PODGORICA – Visokorangirani pripadnik kavačkog klana Igor Božović (56) i njegov sin Vladimir (30), koji su uhapšeni u Portugalu, biće izručeni crnogorskim vlastima krajem sljedeće nedjelje, saznaje Pobjeda. Otac i sin uhapšeni su 13. aprila u jednoj vili u portugalskom gradu Redondo. Portugalska policija je Božovićima stavila lisice na ruke poslije višenedjeljne akcije, a po potjernicama koje su za njima raspisale crnogorske vlasti. Prilikom pretresa Božovića i objekata koje su koristili prilikom boravka u Portugaliji pronađena su falsifikovana lična dokumenta Bugarske i Hrvatske sa drugim identitetima, a koja su koristili bjegunci. Takođe je pronađen i jedan pištolj. Crnogorske vlasti su za njima raspisale potjernice radi njihovog obezbjeđenja u krivičnom postupku koji se vodi protiv njih za nekoliko krivičnih djela. Za Igorom Božovićem polici-

Sa privođenja Igora Božovića

ja je tragala od avgusta 2017. godine, a njegov sin Vladimir se u bjekstvu nalazi od 12. septembra 2016. godine kada je izbjegao hapšenje. Osim njega, hapšenje su izbjegli Siniša Vlahović, Aleksandar Đurišić, Igor Đurišić zvani Major i Davor Prelević.

Lisice na ruke tada nijesu stavljene nijednom od navodnih vođa kavačkog kriminalnog klana - Slobodanu Kašćelanu i Milošu Radonjiću, koji su kasnije uhapšeni u Češkoj i Hrvatskoj. Protiv Igora i Vladimira Božovića i još 13 osoba se pred podgoričkim Višim sudom

vodi postupak zbog stvaranja kriminalne organizacije odgovorne za vršenje raznih krivičnih djela. Igor Božović se tereti da je u maju 2010. godine sa Slobodanom Kašćelanom stvorio kriminalnu organizaciju, i upravo su oni, prema tvrdnjama Specijalnog tužilaštva, bili

Hronika

Subota, 17. jul 2021.

Nikšićanin kojeg su napali policajci iz Bara reagovao na saopštenje UP

Crnoj Gori

žović biće sedmice inicijatori poslova - zelenašenja, podmetanja bombi, davanja mita, iznuda. U akciji hapšenja pripadnika ove grupe, koju su Specijalno tužilaštvo i policija izveli u septembru 2016. godine, Igor Božović se nalazio u zatvoru. Spuške bedeme napustio je 4. avgusta naredne godine, a Specijalno državno tužilaštvo tek 12 dana kasnije tražilo je od Višeg suda da Božoviću odrede pritvor. Međutim, u međuvremenu Igor Božović se dao u bjekstvo u kome se nalazio sve do hapšenja sredinom aprila u Portugalu. Stariji Božović se tereti da je planirao izvršenje krivičnih djela, davao uputstva i naredbe članovima kriminalne organizacije za izvršenja krivičnih djela, obezbjeđivao sredstva ali i vršio krivična djela. Dok je stariji Božović organizovao ,,poslove“ ove kriminalne grupe, njegov sin Vladimir je bio zadužen za zastrašivanje žrtava. Vladimir Božović se konkretno tereti da je kao član te

kriminalne grupe prihvatio da primjenjuje nasilje i zastrašuje druga lica ,,kroz vršenje krivičnih djela iznude, da nabavlja, drži i skladišti oružje, eksplozivna sredstva, pancire za potrebe članova kriminalne organizacije, te da održava vezu sa određenim članovima kriminalne organizacije, radi prenošenja uputstava koje mu daje organizator“. Mlađem Božoviću se na teret stavlja da je u maju 2016. godine pokušao da iznudi 50.000 eura od sugrađanina Krsta Bujkovića. Kako nije uspio u svom naumu, mlađi Božović je u julu iste godine digao u vazduh automobil tog sugrađanina. Pored Igora i Vladimira Božovića, Kašćelana, na optužnici su i Zlatko Samardžić, Ilija Dedović, Nikola i Igor Andrić, Goran Ljubatović, Tripo Moškov, Đerđ Camaj, Aleksandra Bogićević, Stefan Brnović, Aleksandar Đurišić, Vladimir Božović, Siniša Vlahović, Igor Đurišić, Davor Prelević i B. R. Miloš Radonjić.

Đurović: Spreman sam da se podvrgnem poligrafu PODGORICA – Nikšićanin Jovan Đurović kojeg su, kako tvrdi u krivičnoj prijavi, pretukli barski policajci spreman je da se podvrgne poligrafskom ispitivanju kako bi opovrgao tvrdnje Uprave policije (UP) da je policajcu Republike Srbije iz Lazarevca M. R. (22) ukrao službenu legitimaciju, lična dokumenta i 20 eura. – Nikakve istine nema u saopštenju UP. Novac nijesam uzeo, a značku sam bacio. Kako ja mogu da uzmem nešto što sam bacio. Oni su našli značku, to je odmah vraćeno na recepciji – rekao je Đurović. On je za Pobjedu kazao da je spreman da ide na poligraf čak i ako ga odbiju službenici policije. – Ti policajci, koliko ja imam informaciju, su već odbili poligraf jer, kako su kazali, oni to mogu jer nije mjerodavno. Ja ga odbiti neću, ja idem, išli oni ili ne – kategoričan je Đurović. Đurović je u ponedjeljak prijavio da su ga službenici barske

Jovan Đurović

policije brutalno pretukli Odjeljenju za unutrašnju kontrolu policije. Kako je Anteni M saopšteno iz MUP-a, on je povodom tog događaja dao izjavu a Unutrašnja kontrola formirala predmet. - Odjeljenje za unutrašnju kontrolu policije je formiralo predmet i biće preduzete mjere i radnje iz nadležnosti Unutrašnje kontrole policije, u cilju utvrđi-

vanja svih činjenica i okolnosti u vezi sa navodima o nezakonitom postupanju policijskih službenika u predmetnom slučaju - naveli su u odgovorima na pitanja Antene M. Podsjećamo, Đurović je Osnovnom državnom tužilaštvu u Baru podnio krivičnu prijavu protiv više policijskih službenika iz CB Bar zbog, kako tvrdi, zlostavljanja i prebijanja.

On je Pobjedi kazao da su ga pet pripadnika barske policije, potpomognuti kolegama iz Bijelog Polja, tukli ,,drvenom palicom, pendrekom i šakama po glavi“, a prethodno mu stavili ,,šljem i pancir“ kako mu ne bi ostali tragovi. Zbog batina koje je dobio, tvrdi da je u jednom trenutku bio u nesvijesti, a da je povod za brutalnosti koje je doživio bila majica sa crnogorskim grbom i patriotskim motivima koju je imao na sebi. Iz Uprave policije ranije su saopštili da su službenici Centra bezbjednosti Bar postupali profesionalno i u skladu sa zakonom, te da nije bilo upotrebe sile prema Đuroviću. Naveli su da su postupali po prijavi policajca M. R. koji je kazao da ga je, dok se nalazio u Sutomoru, fizički napala njemu nepoznata osoba, oborila ga na pod, Đurović, kojeg je neposredno pred ovaj događaj upoznao na tom mjestu, iz njegovog džepa ukrao službenu legitimaciju, lična dokumenta i Ž. Z. 20 eura.

Pretresi na Cetinju

Od dvije osobe oduzet heroin CETINJE - Dvije osobe na Cetinju privedene su juče ujutro zbog posjedovanja

AFERA „KOVERTA“: Zakazana provjera optužnice za pranje novca u saizvršilaštvu

droge, saznaje Cetinjski list. Službenici Uprave policije

u ranim jutarnjim časovima izvršili su pretres kuće na Cetinju i tom prilikom,

kako nezvanično saznaje ovaj portal, pronađeno je oko 16 grama heroina i vaga za precizno mjerenje. Više informacija biće poznato u toku dana. C. H.

Protiv Mojkovčanina podnijeta krivična prijava zbog porodičnog nasilja

Treća kontrola dokaza Osumnjičenom određena protiv Stijepovića 23. jula mjera obaveznog javljanja

PODGORICA – Kontrola optužnice protiv bivšeg gradonačelnika Podgorice Slavoljuba Stijepovića za optužbe za pranje novca u saizvršilaštvu, u slučaju javnosti poznatom pod imenom ,,koverta“, zakazana je za 23. jul u podgoričkom Višem sudu. Predmet je dodijeljen vanpretresnom vijeću kojim predsjedava sutkinja Ana Vuković. Vanraspravno vijeće sudije Radomira Ivanovića je do sada dva puta obustavljalo krivični postupak protiv Stijepovića, dok je potvrdilo optužnicu protiv Duška Kneževića i zaposlenika u Atlas banci zbog stvaranja kriminalne organizacije i pranja novca. Optužnica je, osim protiv Kneževića, potvrđena i protiv Branislava Todorovića, Živka Šljivančanina, Tamare Krdžić, Gorana Grujovića i Tomice Kneževića, zbog istog krivičnog djela i pranja novca u saizvršilaštvu. Obrazlažući obustavu postupka protiv Stijepovića, Viši sud je tada naveo da SDT nije pribavilo, prikupilo niti ponudilo sudu nijedan valjani dokaz koji bi bio na stepenu osnovane sumnje da je okrivljeni Stijepović počinio krivično djelo pranje novca u saizvršilaštvu. Sa druge strane, sudije Apelacionog suda nijesu bile istog mišljenja, zbog čega su dva puta i ukidale prvostepenu odluku Višeg suda. - Zaključak prvostepenog suda

BIJELO POLJE – Mojkovačka policija podnijela je krivičnu prijavu protiv osumnjičenog D. P. iz tog grada zbog osnovane sumnje da je počinio krivično djelo nasilje u porodici ili u porodičnoj zajednici. Kako se navodi u krivičnoj prijavi, osumnjičeni je 15. jula

ove godine, oko 13.40 sati, u porodičnoj kući, u mjestu Ambarine, opština Mojkovac, suprugu – oštećenu N. P. nakon kraće svađe i prepirke više puta izudarao zatvorenim šakama u predjelu glave i nanio joj lake tjelesne povrede. Državni tužilac Osnovnog dr-

žavnog tužilaštva u Bijelom Polju je nakon saslušanja osumnjičenog, Osnovnom sudu u Bijelom Polju podnio prijedlog za izricanje mjere nadzora - zabrana pristupa ili sastajanja sa određenim licima - oštećenom i obaveza povremenog javljanja određenom državnom organu. B. Č.

Sud za prekršaje u Budvi donio presude protiv dvije osobe Knežević i Stijepović

da tužilaštvo nije ponudilo dovoljno dokaza da je okrivljeni Stijepović već osnovano sumnjiv je neprihvatljiv jer se ocjena izvedenih dokaza utvrđuje u kontradiktornom postupku na glavnom pretresu - pojašnjavaju sudije Apelacionog suda. One podsjećaju da se u sudskoj praksi i pravnim standardima u uporednim zakonodavstvima, posebno u zemljama anglosaksonske pravne tradicije, ocjena dokaza ponuđenih od strane tužioca prilikom kontrole optužnice vrši na taj način što se procjenjuje da li bi ponuđeni dokazi uzeti u najjačoj snazi doveli do osuđujuće presude. Ukoliko je odgovor potvrdan, kako se navodi, optužnica može biti potvrđena. Drugim riječima, ovo znači da se dokazi ponuđeni od strane tužioca u postupku kontrole optužnice cijene shodno blažem standardu od onog koji je potreban prilikom presuđenja na glavnom

pretresu. Stijepović se optužnicom SDT-a tereti da je u oktobru 2016. godine, po prethodno postignutom dogovoru, od Duška Kneževića preuzeo 110.000 američkih dolara od kojih je najmanje 62.070 pribavljeno kriminalnim djelatnostima, sa namjerom da ih ubaci u legalne tokove - radi korišćenja tog novca za parlamentarne izbore. Stijepović je tražio od Kneževića da dolare zamijeni u eure što je ovaj i učinio preko Vlatka Rašovića koji u ovom predmetu ima status svjedoka saradnika. Konvertovani novac je predat predstavniku DPS i podijeljen uz potvrde aktivistima te partije, a što, prema ocjeni SDT-a, ukazuje da je Stijepović znao da se radi o novcu stečenom kriminalnom djelatnošću, te da treba prikriti njegovo porijeklo i izbjeći svako njegovo evidentiranje, posebno njegovo evidentiranje kroz prihode DPS-a koji su podB. R. ložni kontroli.

Zbog odbijanja alkotestiranja i vožnje u pijanom stanju kažnjeni po 600 eura BAR - Sutkinja Suda za prekršaje u Budvi - odjeljenja u Baru Dubravka Mažić izrekla je novčanu kaznu od 600 eura V. M. (67), raseljenom licu sa prostora bivše SFRJ zbog odbijanja alkotestiranja. Ista kazna je, u odvojenom postupku, izrečena i okrivljenom K. M. (37), državljaninu Srbije, zbog vožnje u alkoholisanom stanju sa visokom konc e n t ra c i j o m a l ko h o l a u organizmu. - Odluke nijesu pravosnažne i na njih je Uprava policije izjavila žalbu zbog vrste i visine prekršajne sankcije - saopšteno je iz budvanskog Suda za prekršaje. Osim navedenih odluka, sudi-

ja Mažić je juče donijela odluke u još devet predmeta zaprimljenih u hitnom postupku. - Sa takozvanim ,,špicom“ turističke sezone broj hitnih po-

stupaka raste iz dana u dan, a najveći porast predmeta je upravo u odjeljenju u Baru, kao i u sjedištu suda u Budvi navedeno je u saopštenju. C. H.

Crnom Gorom

Subota, 17. jul 2021.

ŠAVNIK: Skupština podržala prijedlog Opštine o podršci agraru

Iz budžeta grada za poljoprivredu 100.000 Opština je rasteretila poljoprivrednike obaveze plaćanja poreza na nepokretnosti za ovu godinu. Kako je u ljetnjem periodu od velikog značaja i snabdijevanje seoskih domaćinstava vodom, donijela je odluku i o subvencionisanju dijela troškova za poljoprivrednike kojima treba dostaviti vodu

POLJOPRIVREDA VAŽNA RAZVOJNA GRANA: Šavnik

ŠAVNIK – Odbornici su na jučerašnjoj sjednici prihvatili set mjera koje je predložila Opština za podršku poljoprivredi. Za tu namjenu je predviđeno ukupno 100.000 eura. - Stručne službe Opštine detaljnom analizom stanja pozicionirale su prijedlog na način da poljoprivredna gazdinstva rasterete postojećih obaveza usljed poskupljenja stočne hrane i nepovoljnih vremenskih uslova. Takođe je jedan dio sredstava opredijeljen za razvoj i unapređenje gazdinstava. Od-

luka je sveobuhvatna i neće izostati pomoć ni jednom segmentu poljoprivredne proizvodnje – objasnili su iz Opštine. Opština je, u želji da afirmiše i pospješi položaj poljoprivrednog proizvođača, pored direktnih mjera u poljoprivredna gazdinstva rasteretila poljoprivrednike i od obaveze plaćanja poreza na nepokretnosti za 2021. godinu. Kako je između ostalog u ljetnjem periodu od velikog značaja i snabdijevanje seoskih domaćinstava vodom Opština je donijela odluku o

subvencionisanju dijela troškova za poljoprivrednike kojima treba dostaviti vodu. Iz lokalne uprave objašnjavaju da su istrajni u namjeri da poljoprivrednici Opštinu prepoznaju kao partnera u razvoju svojih domaćinstava. - Odluke koje su danas usvojene u značajnoj mjeri će otkloniti izostale podsticajne mjere koje je do sad resorno ministarstvo opredjeljivalo. U sklopu mjere za razvoj i investiranje uključena je podrška u vidu premija, stimulisanje mladih poljoprivrednika na

Ukinut Agro biznis centar Opština Šavnik je realizujući mjere Vlade i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nedavno ukinula Agro biznis centar, čija je funkcija bila približavanje poljoprivrednog proizvođača naprednim projektima fondova Evropske unije kao i opsežnije analize stanja u kome se nalaze poljoprivredni proizvođači na teritoriji opštine Šavnik. - Nažalost pored toga što smo ostali bez agrarnog budžeta na nivou države, takođe smo bili prinuđeni i da zaustavimo projekat koji je obezbjeđivao veću upućenost i razumijevanje potreba poljoprivrednih gazdinstava. Takođe je resorno Ministarstvo poljoprivrede opet sprovodeći svoje mjere za podsticaj razvoja privrede u opštini Šavnik danas posjetilo Opštinu Šavnik kako bi oduzeli vozila koja su pripadala već prethodnim mjerama ukinutog Agro biznis centra – kazali su iz lokalne uprave.

proširenje proizvodnje kao i obezbjeđivanje neophodnih mašina za efikasnije vođenje domaćinstva – objasnili su iz lokalne uprave. C.G.

KOTOR: Nakon duže pauze počinje kruzing sezona

,,Viking Venus“ uploviće danas

KOTOR - Nakon 16 mjeseci pauze zbog pandemije korona virusa u Kotor će danas u osam časova uploviti prvi veći kruzer ,,Viking Venus“, kompanije Viking Ocean Cruises. Iz klase je malih kruzing brodova, izgrađen 2021. godine i plovi pod norveškom

zastavom. Ima 47842 GT, dug je 228,2 m i kapaciteta 930 putnika o kojima brine 465 članova posade. To mu je prvo putovanje, a u Kotor će uploviti sa 172 putnika. Zamjenica direktora Luke Kotor Tena Božović, kazala je za Pobjedu da su počastvovani što će upravo Luka

Kotor biti jedna od luka koje će ,,Viking Venus“ posjetiti na prvom putovanju. - Nakon pauze zbog pandemije korona virusa, ovo je prvi dolazak većeg kruzera. Kotor će do kraja 2021. godine ostati redovna destinacija na njegovom putovanju, očekujemo da će realizovati ukupno

osam dolazaka, a nadamo se da će se tokom budućih dolazaka i broj putnika povećavati - kazala je Božović. U Kotor je 16. juna uplovio ,,La belle de L’Adriatic“, iz kategorije malih kruzera, koji plovi pod belgijskom zastavom, dužine 110 metara sa 157 putnika. Iv.K.

Đukanović i Krivokapić čestitali Dan Opštine Andrijevica

Iskoristiti prirodne i privredne resurse PODGORICA/ANDRIJEVICA – Predsjednici države i Vlade, Milo Đukanović i Zdravko Krivokapić, čestitali su rukovodstvu i građanima Andrijevice Dan Opštine koji obilježavaju 17. jula. Đukanović u ćestitki navodi da su privrženost antifašističkim vrijednostima i crnogorskoj slobodarskoj tradiciji jedna su od važnih odrednica andrijevačkog kraja. - Zajedništvo, solidarnost i posvećenost najvišim evropskim vrijednostima, najbolji put za dalji napredak i razvoj, naročito u uslovima teških posljedica pandemije kovid-19. Vjerujem da će lokalne vlasti, podržani politikom Vlade, stvarati uslove za dalji razvoj i unapređenje kvaliteta života svih građana Andrijevice – piše pored ostalog u čestitki Đukanovića. Premijer Krivokapić navodi da je kontinuirana podrška razvoju Opštine ali i cjelokupnog Sjevernog regiona bila i ostaće prioritet ove Vlade. -Udruženim snagama, sada odlučnije, više nego ikada, moramo raditi na implementaciji kapitalnih infrastrukturnih projekata, projekata u sektoru energetike, poljoprivrede i šumarstva koji će valorizovati sve prirodne i privredne potencijale ovoga kraja i sanirati ekonomske i zdravstvene posljedice pandemije kovid-19. Na ovom putu očuvanja i valorizacije zdravog ekonomskog tkiva za dobrobit svih građana Andrijevice, baš kao i do sada, možete računati na bezrezervnu podršku Vlade - navodi se u čestitki predsjednika Vlade. Dan Opštine čestitao je predsjednik Socijaldemokrata, Ivan Brajović. C.G.

TIVAT: Akcija inspekcije na Seljanovu i Kalardovu

NEMA GRADNJE BEZ DOZVOLE: Put nakon intervencije

Uklonili ,,divlju“ ogradu i rampu TIVAT – Ograda koju je državljanin Rusije postavio na dijelu javne ponte na plaži Ponta na Seljanovu, uklonjena je zahvaljujući reakciji Sekretarijata za inspekcijski i komunalni nadzor - saop-

štili su iz lokalne uprave. Građane podsjećaju da bez pribavljenih dozvola i odobrenja ne mogu postavljati objekte na javnim površinama i time ograničavati kretanje drugih. Tokom vršenja komunalnog nadzora, jednom licu izrečena je kazna u iznosu od 250 eura zbog ometanja komunalnog policajca u vršenju komunalnog nadzora. Po nalogu komunalnog inspektora, na dijelu nekategorisanog puta u blizini Kalardova uklonjena je rampa koju je pravni subjekt postavio bez odobrenja nadležnog organa. S.K.

Imunizacija na Cetinju

Revakcinisana trećina punoljetnih građana CETINJE - U prijestonici je od početka masovne imunizacije dato gotovo 9.500 vakcina, od čega je drugu dozu primila trećina punoljetnog stanovništva - saopšteno je nakon sjednice Operativnog štaba Prijestonice Cetinje za borbu protiv zarazne bolesti kovid-19. U prvih 15 dana jula na Cetinju je registrovano osam inficiranih korona virusom, dok se sedam osoba oporavilo. U Kovid ambulanti Doma zdravlja od 1. do 15. jula obavljen je 231 pregled. Testirano je 216 osoba od kojih je njih devet bilo pozitivno na korona virus. Hospitalizovana je jedna osoba. - U prostorijama bivše stražar-

nice nastavljena je imunizacija. Dato je skoro 9.500 doza vakcine od čega je obje doze primilo više od 4.500 građana ili 33 odsto punoljetnog stanovništva. Skoro 5.000 vakcina dato je u prvoj dozi – navedeno je u saopštenju. Sve službe Opšte bolnice „Danilo I“ funkcionišu uredno. U posljednjih 15 dana testirano je ukupno 145 uzoraka na korona virus od kojih je jedan bio pozitivan. Službenici Odjeljenja bezbjednosti kontrolisali su poštovanje mjera Ministarstva zdravlja u cilju suzbijanja širenja korona virusa. Tržišna inspekcija obavila je 23 inspekcijska pregleda, a Inspekcija rada devet. C.G.

BILJEŠKA IZ KOLAŠINA

Veso i Željko poranili zbog Ljuba KOLAŠIN - Velimir Veso Bakić je bio ranoranilac dok nije otišao u penziju. Ranio je da kao stručnjak sa sertifikatom, uključi sistem grijanja u kolašinskom Domu zdravlja...

Velimir Bakić

Željko Šćepanović

Željko Šćepanović Žiža, ponekad zna da porani da organizuje buđenje ukućana. Inače, život je organizovao tako da mu višak druženja sa jastukom, nije ometao aktivnosti koje su kasnije slijedile... Ipak, u poneđeljak 12. jula su obojica poranili u namjeri da kupe Pobjedu i

majicu sa likom Ljuba Čupića. Pošto je nijesu našli na prvoj trafici nastavili su obilazak ne samo trafika već i marketa, svuda gdje se Pobjeda prodaje. Upornost se isplatila – Veso se komotno uklopio u veličinu XL, dok je Željko kao bivši košarkaš sa skoro „dva metra visine“ našao sebe u veličini XXL... Narednog dana, prazničnog 13. jula su prošetali sa „Ljubom na grudima“. Ponosno i odvažno nosili su na grudima lik čiji osmijeh znači slobodu, hrabrost, otpor fašizmu... Dr. DRAŠKOVIĆ

Crnom Gorom

Subota, 17. jul 2021.

ŠAVNIK: Opština za najvažnije razvojne projekte čeka pozitivan signal države

Prilaz kanjonu Nevidio važan za razvoj turizma Planirana je izgradnja upravne zgrade za Park prirode „KomarnicaDragišnica“, ali i svlačionice, suvenirnice, da se uredi parking prostor. Nije do nas, mi čekamo sastanak i da raspišemo tender – kaže predsjednik Opštine Jugoslav Jakić

ŠAVNIK – Budžetom grada za uređenje platoa ispred kanjona Nevidio predviđeno je 90.000 eura. No, bez podrške države taj se projekat, veoma značajan za turizam, ne može realizovati – kaže predsjednik Opštine Jugoslav Jakić. On strahuje da kako sada stvari stoje po tom osnovu ove godine neće biti aktivnosti. - Očekujemo sastanak s predstavnicima Uprave javnih radova, a država je po tom ugovoru trebala da finansira oko 260.000 eura. Već smo bili potpisali ugovor o finansiranju, ali pitanje je šta će s tim biti. To je nama suštinski bitan projekat za razvoj turizma. Tamo treba da se izgradi upravna zgrada

Vodovod u Bijeloj biće završen Jugoslav Jakić očekuje da se ove godine završi vodovod u Bijeloj, projekat vrijedan 60.000 eura. Postoji, kaže, mogućnost da se građani protive realizaciji ali on poručuje da će biti istrajni. - Očekujemo da će mještani osporavati radove, kao što se već dešavalo, ali zakonske procedure se moraju poštovati. Mještani ne žele da se gradi vodovod, jer jedan broj njih već ima vodu, ali se mreža radi za opšte dobro, za sve stanovnike Bijele – kaže Jakić. Agrobudžet države je konačno usvojen. Jakić podsjeća da su lani zahvaljujući tom budžetu asfaltirali oko osam kilometara seoskih puteva i vodovod u Bijeloj vrijedan 100.000 eura. - Državnim budžetom nije predviđeno da se ove godine asfaltira u Šavniku, ali mi smo predviđeli našim budžetom ulaganje od oko 120.000 eura - navodi Jakić.

oMILJEN MEĐU tUrIStIMA: Kanjon Nevidio

za Park prirode „KomarnicaDragišnica“, ali i svlačionice, suvenirnice, da se uredi parking prostor. Nije do nas, mi čekamo taj sastanak i da raspišemo tender - kaže Jakić. Da su očekivanja lokalne uprave od projekta realna potvrđuje podatak Turističke organizacije da posljednji osvojeni kanjoj u Evropi u sezoni posjeti čak 2.500 turista. Govoreći o ostalim projektima čelnik najmanje crnogorske opštine podsjeća da u kontinuitetu rade proboje i nasipanje lokalnih puteva, te da je u te svrhe opredijeljeno ove godine 60.000 eura. - Planom investicija planirano da se radi i put ka Donjoj Bukovici. Već je put od Crvene

Jugoslav Jakić

ploče do Donje Bukovice rekonstruisan u dvije faze, a povezuje više sela, pa očekujemo da ćemo ove godine završiti kompletan posao – kaže Jakić. Puteve su čistili od snijega do skoro iako je ljeto davno počelo. - Nažalost, ti putevi su prilič-

no oštećeni, ali potrudili smo se da organizujemo sastanke s predstavnicima drugih opština i dogovorimo korišćenje mehanizacije tzv. mašinskog prstena. Godinama već ne koristimo te mašine, ali nadam se da će ove godine biti drugačija

priča - pojašnjava Jakić. Šavničani namjeravaju da ove godine izdvoje oko 200.000 eura za nabavku mašina koje bi im pomogle u održavanju puteva, što je veoma značajno ako se zna da u poddurmitorskom kraju ,,zima“ traje gotovo pola godine... Ra.P.

HErcEg NoVI: Predstavnici IRF-a posjetili Opštinu

U fokusu mikro, mala i srednja preduzeća HERCEG NOVI - Poboljšanja ekonomske slike grada kroz pomoć za mikro, mala i srednja preduzeća, ali i finansiranje projekata uz pomoć IRF-a i evropskih fondova bili su tema razgovora direktorice Investiciono-razvojnog fonda Irene Radović, predsjednika Odbora direktora IRF-a Velizara Kaluđerovića, te predsjednika Opštine Stevana Kati-

Kotor: Donacija Rotari kluba

Kupili klima uređaj Bolnici KOTOR - Članovi Rotari kluba Kotor sproveli su akciju nabavke klima uređaja za kojim je postojala potreba u Opštoj bolnici u Kotoru, na odjeljenju za hemodijalizu. Uređaj koji je bio u kvaru je zamijenjen novim. - Nadamo se da smo ovom akcijom poboljšali uslove boravka pacijenata i zaposlenih na ovom odjeljenju, posebno za vrijeme izuzetno visokih ljetnih temperatura, te da će dobro služiti i u zimskom periodu - saopštavaju iz Rotari kluba Kotor. Iv.K.

ća i lokalnog parlamenta Ivana Otovića. Radović je kazala da je tokom prethodnih godina realizovano preko 62,5 miliona eura za projekte, sa dominantnim akcentom na turizam i ugostiteljstvo, a samo tokom posljednjih godinu 16,5 miliona eura za projekte na teritoriji opštine Herceg Novi. - Uvažavajući prioritete Opštine koji

se odnose na infrastrukturu, održivi razvoj i „zeleno“ finansiranje, a to su projekti koji u cijelosti korespondiraju sa onim što je strateški okvir i što su smjernice djelovanja IRF-a, očekujemo da će u skorom periodu biti konkretizovani sastanci sa investitorima. Poseban fokus je promovisanje energetske efikasnosti i svih onih komponenti koje čine „zelenu“ ekonomiju,

odnosno „zeleno“ finansiranje - kazala je Radović nakon sastanka. Ona je pohvalila Opštinu Herceg Novi kao instituciju koja je napravila iskorak i koja prednjači kada je u pitanju korišćenje evropskih fondova. Hercegnovska lokalna samouprava ima Strategiju razvoja do 2027. godine, sa 104 predviđena projekta, „što je priličan raritet u Crnoj Gori“. Ž.K.

CEDIS

Sjutra radovi u Petnjici PODGORICA - Crnogorski elektrodistributivni sistem radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom sjutra će sprovoditi u Petnjici. U toj Opštini bez struje od 7:30 do 17 sati biće Petnjica, Godočelje, Lagatori, Đuđ, Murovac, Javorovo, Radmanci, Lješnica, Tucanje, Orahovo, Vrševo, Bor, Savin Bor, Ponor, Dobrodole, Vrsaljke, Dašča Rijeka i Kruščica. U slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti odgođeni. C.G.

Dani Zaštitnika

Ombudsman u Šavniku i Plužinama PODGORICA - Zaštitnik ljudskih prava i sloboda Siniša Bjeković boraviće početkom naredne sedmice sa saradnicima u Šavniku i Plužinama, gdje će razgovarati sa građanima koji smatraju da su im povrijeđena ljudska prava i slobode i primati njihove pritužbe. Iz institucije Zaštitnika saopštili su da će Bjeković, u okviru održavanja Dana Zaštitnika, Šavnik posjetiti u ponedjeljak, dok će u Plužinama boraviti u utorak. Kako su naveli, cilj posjete je da se na sastancima sa rukovodstvom opština razmijene informacije o stanju ljudskih prava i sloboda, problemima i pritužbama građana. Zaštitnik će, kako su kazali, u okviru posjete obići pojedine ustanove i službe i razgovarati sa lokalnim stanovništvom. - Pozivamo građane koji smatraju da su im ljudska prava i slobode povrijeđeni postupanjem državnih organa, organa lokalne samouprave, javnih službi ili drugih nosilaca javnih ovlašćenja da nam se obrate u prostorijama lokalnog Centra za kulturu od 11 do 13 sati - navodi se u saopštenju. Iz institucije Zaštitnika rekli su da je potrebno da zainteresovani građani pripreme kopiju dokumentacije koju posjeduju u vezi sa pritužbom. Dani Zaštitnika, kako su podsjetili iz te institucije, organizuju se u javnom interesu u cilju podizanja svijesti građana o njihovim pravima i slobodama, informisanja o načinima zaštite i obraćanja C.G. instituciji Zaštitnika.

BIJELo PoLJE: Invalidi rada nezadovoljni, zahtijevaju podršku države

Traže niže račune za struju, pomoć prilikom liječenja…

BIJELO POLJE – Invalidi rada nepravedno su zapostavljeni. Penzioneri koji su to pravo stekli putem redovne, starosne ili prijevremene penzije imaju razne povlastice, dok nama ništa ne pripada – poručeno je sa sjednice Saveza invalida rada Crne Gore. Zato traže veće penzije, subvencije za komunalne usluge, bolje zdravstveno osiguranje… Zahtjeve će, najavili su nakon skupa u kojem su učestvovali predstavnici Bijelog Polja, Podgorice, Nikšića, Šavnika i Plužina, uputiti nadležnim dr-

žavnim organima. Predsjednik Saveza invalida rada Crne Gore Lazar Knežević objašnjava kako je penzionerima omogućeno da rade četiri sata dnevno, i na taj način stiču dodatna finansijska sredstva, dok onima koji su izgubili radnu sposobnost zdravstveno stanje to ne dozvoljava, a država ih je zaboravila. - Samim tim smo u još nepovoljnijem položaju. Tražimo da imamo subvencije prilikom plaćanja električne energije i drugih komunalija, da imamo povlastice prilikom liječenja, kako ne bismo čekali mjese-

cima na zdravstvene usluge, a zahtijevamo i da nam se povećavaju penzije, jer su one minimalne - saopštio je Knežević za Pobjedu. Najavio je, da će zahtjeve sa sjednice uputiti predsjedniku Vlade, Fondu PIO, Ministarstvu finansija, kao i svim opštinskim organizacijama penzionera. - Do sada smo ćutali ali, nećemo odustati dok ne ostvarimo prava koja tražimo - poručio je Knežević. Sekretar Udruženja invalida Crne Gore Marko Hajduković najavio je nastavak borbe

BorIĆE SE ZA VEĆE PENZIJE: Marko Hajduković i Lazar Knežević

za bolji položaj u društvu. - U svakoj državi socijalne pravde invalidi rada su na prvom mjestu. Mi smo, nažalost, na posljednjem. Nadamo se da će Vlada prihvatiti naše zahtjeve,

kako ne bismo bili prinuđeni da preduzimamo restriktivnije mjere, kao što su štrajkovi i protesti. Zaista smo najugroženija kategorija građana - kazao je Hajduković. B.Č.

Kultura

Subota, 17. jul 2021.

Završen konkurs za nagradu ,,Risto Ratković“

Iz regiona prispjele 62 knjige poezije PODGORICA - Na ovogodišnji konkurs za nagradu „Risto Ratković“ prispjele su 62 knjige poezije autora iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Pored konkursa za nagradu „Risto Ratković“ završen je i konkurs Ratkovićevih večeri poezije za pjesnike do 27 godina, na koji je prispjelo 15 rukopisa potpisanih šifrom. Rezultati konkursa biće poznati do 1. septembra, a nagrada će biti dodijeljena, tradicionalno, 3. septembra u Kući Rista Ratkovića, u okviru 51.

Ratkovićevih večeri poezije. Spisak kandidata za ovu nagradu zainteresovani mogu pronaći na sajtu Ratkovićevih večeri poezije www.ratkoviceve.bijelopolje.co.me. - Ove godine je stigao rekordan broj knjiga autora iz regiona, pa će žiri imati težak zadatak da izabere najbolju. A to i ne čudi, jer je nagrada „Risto Ratković“ najznačajnija pjesnička nagrada u regionu, koja dobitniku garantuje značajno mjesto u prostoru južnoslovenskog pjesništva - kazao je sekretar žirija za dodjelu nagrade „Risto Ratković“ Edin Smailović. A. Đ.

„Stari Kotor u Bijelom Polju“ u Kući Rista Ratkovića PODGORICA - Multimedijalno veče pod nazivom „Stari Kotor u Bijelom Polju“ biće održano večeras u 20 sati u Kući Rista Ratkovića, u okviru manifestacije „Svi smo mi Crna Gora - bogatstvo različitosti“. Kazivanjem o bokeškim predanjima, Dobrotskoj čipki, botunadama, učešćem klapa, bokeškim folklornim igrama i drugim programskim segmentima, bjelopoljskoj publici biće dočaran duh drevnog Kotora i bogata tradicija Boke Kotorske. Učesnici programa su klapa ,,Marisi“, Mila Moškov, Folklorni ansambl ,,Nikola Đurković“ i Dolores Fabian. Moderator programa će biti Miomir Maroš. Programom u Bijelom Polju nastavlja se manifestacija ,,Svi smo Crna Gora - bogatstvo različitosti“ koju je prošle godine pokrenuo Centar za očuvanje i razvoj kulture manjina Crne Gore. Događaj organizuju CEKUM i JU „Ratkovićeve večeri poezije“, uz podršku Turističkih organizacija Kotora i Bijelog Polja. A. Đ.

Ljetnja arheološka škola za djecu počinje u Budvi

Direktan kontakt sa istraživanjima PODGORICA - Međunarodna ljetnja arheološka škola za djecu - „Arheolab“ biće održana od 20. jula do 20. avgusta u gradskom parku Budve, preko puta hotela „Majestic“. Edukativni projekat „Arheolab“ će se održavati svakog dana, osim subote i nedjelje, u periodu od 10 do 13 sati. Školu će voditi Asja Zec, diplomirani arheolog iz Padove (Italija). Škola će tradicionalno biti održana u organizaciji JU Muzeji i galerije Budve, već osmu godinu zaredom. Održavanje škole će biti u skladu sa svim propisanim mjerama za sprečavanje širenja virusa korona. Na ovoj školi polaznici će imati priliku da na jednostavan i interesantan način direktno dođu u kontakt sa arheološkim istraživanjima. Učestvovaće u simulaciji arheološkog iskopavanja, tačnije u drvenom boksu ispunjenom slojevima ze-

mlje pronalaziće predmete koji odgovaraju određenim vremenskim periodima, a sve to da bi stekli znanje i uvid u formiranje istorijskih naslaga kroz vrijeme koje arheolozi potom dešifruju. Jednostavno rečeno, cilj je da djeca steknu svijest da se ispod površine zemlje nalazi čitav jedan svijet koji samo čeka da bude otkriven, te da se arheološki nalazi ne pronalaze samo na arheološkim iskopavanjima u dalekim egzotičnim zemljama, već da se mogu pronaći i ispod puta kojim koračamo svaki dan. Škola je namijenjena djeci od 5 do 13 godina. Biće organizovane posjete Muzeju grada Budve svakog ponedjeljka, a tokom radionice je planirana i posjeta arheološkom lokalitetu u Risnu. Partneri na realizaciji Međunarodne ljetnje arheološke škole „Arheolab“ je JU Morsko dobro i Komunalno preduA. Đ. zeće Budva.

Koncertom džez ansambla na ljetnjoj pozornici otvoren festival „Barski lj BAR - Multimedijalni festival, 34. Barski ljetopis počeo je izvanrednim koncertom „All Stars Jazz Ensemble Montenegro“, kojeg čine renomirani crnogorski umjetnici, uz nekoliko gostiju iz Srbije, premijerno okupljeni za tu priliku. Specijalni gost bio je svjetski poznati pijanista i kompozitor Janko Nilović, porijeklom iz Bara.

Nilović podijeli sa domaćim dž

Tokom tronedjeljnog trajanja festivala, prilagođenog zdravstvenoj situaciji, publika će biti u prilici da uživa u ostvarenjima pretežno crnogorskih umjetnika, nastalih u posljednje dvije godine. Ovogodišnji „Barski ljetopis“ obilježiće, poput i koncerta na otvaranju, više premijera i stvaralaštvo istaknutih crnogorskih autora.

RAZLIČITE ENERGIJE

Selektor muzičkog programa Vladimir Maraš istakao je da Crna Gora ima dovoljan broj istaknutih džez umjetnika koji su rasuti i nikada nijesu nastupali zajedno. - Pokušao sam da okupim reprezentativnu grupu umjetnika, uz goste iz Srbije, koji su se prvi put našli zajedno na sceni, i to jeste ekskluzivitet, koji je, nadam se, oduševio publiku kazao je Maraš. Ocijenio je da je ovogodišnji Ljetopis jedna vrsta koincidiranja zajedničkih energija, počev od uprave festivala, njihove dobre volje i želje da ova godina bude drugačija, jer su i okolnosti življenja upravo takve - nove i različite u odnosu na redovne. - Dakle, nema viška novca, ali ima viška energije i ljubavi prema dobroj muzici. Ovo je i pokušaj da džez, koji nikada nije bio popularniji u Crnoj Gori, samo nije dovoljno vid-

Koncert „All Stars Jazz Ensemble Montenegro“ na ljetnjoj pozornici

ljiv jer su posljednjih decenija mediji promovisali jeftinu zabavu, zaživi još više i da dobije značajno mjesto na mapi interesovanja široke publike - kazao je Maraš, koji je u vezi sa ovim segmentom „Ljetopisa“ obećao „simbiozu umjetničke muzike - džez, klasične, filmske, simfonijske, ali i izvođenje operskih arija“. - Jedno veče biće posvećeno prvoj dami crnogorske izvorne pjesme, Kseniji Cicvarić – najavio je Maraš. Posebnu draž koncertu i do-

datni muzički ugođaj priredio je Janko Nilović, svjetski poznati kompozitor džez, soul, pop, fank muzike, ali i pijanista, porijeklom iz barskog sela Livari. Ekskluzivitet je dala i činjenica da je po prvi put nastupao u Crnoj Gori i Baru. Kada je prije nekoliko godina posjetio Livare, rodno mjesto svog oca, to je za Nilovića bio posebno emotivan događaj, zbog čega je veoma rado došao u Bar i na „Barski ljetopis“. Sa 16 godina počeo je da svira džez sa poznatim starijim

umjetnicima, a sa pet godina je često slušao svog oca dok svira gusle. Sve to je odredilo njegov umjetnički put. U razgovoru za Radio Bar i Bar info kazao je da veoma voli muziku, svaku dobru i kvalitetnu. - Ne mora to da bude džez i klasika, jer i u tim žanrovima ima loših ostvarenja i loših muzičara - istakao je Nilović, čija je jedna kompozicija nagrađena i prestižnom Gremi nagradom. Komponovao je za film, pozo-

Riječ više o koncertu na otvaranju Međunarodnog festivala KotorArt Don Brankovi dani muzi

Muzika sa ,,Planete Boke“ » Piše: Boris MARKOVIĆ KOTOR - Svečanošću ispred Katedrale Sv. Tripuna, u srijedu 14. jula, obilježen je početak jubilarnog, dvadesetog izdanja KotorArta. Muzički događaj je nazvan „Planeta Boka“, prema sintagmi koju je don Branko Sbutega koristio u opisu podneblja sa mnoštvom raznorodnih identiteta koji grade jedinstven, hibridni duh Boke. Dio tog identitetskog i kulturnog kružoka jesu i brojni kompozitori koji se porijeklom, rođenjem ili djelovanjem mogu povezati sa planetom Bokom.

RAZLIČITE TENDENCIJE

Pod vođstvom dirigenta Miroslava Homena, Crnogorski omladinski orkestar izveo je tri djela kojima je akcentovano stvaralaštvo kompozitora vezanih za područje Kotora, odnosno Boke i Crne Gore. Riječ je o kompozicijama „Končertino za gudače“ hrvatskog autora Ivana Brkanovića, potom njegovog sina Željka Brkanovića – „Con variazione“ i, naposljetku, savremenog crnogorskog autora Aleksandra Perunovića – „Ja sam mrtav sad, vi ste bili prije“, za

Koncert na otvaranju Don Brankovih dana muzike

violončelo i gudače. Ivan Brkanović, rođen u Škaljarima pokraj Kotora, obilježio je jugoslovensku i hrvatsku muziku 20. vijeka nizom dijela, a prve kompozicije napisao je za potrebe kotorskog društva Sastanak. Iz njegovog mladalačkog opusa je i „Prvi gudački kvartet“ (1934) koji je potom preradio u „Končertino za gudački orkestar“ (1974), izveden na otvaranju jubilarnog dvadesetog KotorArta. Izrasla na vrijednostima drugog vre-

mena i estetike postmodernizma, kompozicija „Con variozione“ Željka Brkanovića iz 2000. godine spada u kasni autorov opus. S tim u vezi, kotorska publika je imala priliku da dobije zvučni uvid u različite stilske tendencije hrvatske muzičke istorije, ali i moguće sličnosti u pristupu komponovanju dvojice Brkanovića, oca i sina. Posljednje djelo koje je izvedeno na svečanom otvaranju Don Brankovih dana muzike

– „Ja sam mrtav sad, vi ste bili prije“ komponovao je Aleksandar Perunović 2016. godine, povodom obilježavanja deset godina od smrti don Branka Sbutege. Docent na Muzičkoj akademiji na Cetinju, Perunović se u svom opusu promišljeno koristi širokom paletom kompozitorskih tehnika, uvijek ostavljajući dovoljno prostora za prepoznavanje (lične) kompozitorske poetike. Solističku dionicu u ovom koncertantnom djelu

Kultura

Subota, 17. jul 2021.

jetopis“

Prva konferencija „Nova normalnost – globalni osvrt“ održana u Kotoru

Kultura kao utočište io emocije u doba pandemije

žezerima Aktuelna produkcija

Uprkos ograničenim finansijskim sredstvima i otežavajućim okolnostima zbog zdravstvene i društvene situacije, organizatori „Ljetopisa“ su zadovoljni što će publici, uz premijerni koncert džez ansambla, ponuditi atraktivne i ekskluzivne programe i u drugim segmentima. - Filmski program, za razliku od prethodnih godina, seli se na glavni gradski trg, a restaurisana verzija filma „Dan četrnaesti“(sinoć prikazana na Kanskom festivalu) barska publika će ekskluzivno moći da pogleda na „Ljetopisu“ već za 15 dana. To nam je posebno drago, jer smo uspjeli da održimo nivo i pratimo aktuelnu produkciju. Željeli smo da pokažemo i što su to naše kolege, umjetnici iz Crne Gore, radili u posljednje dvije godine, i što je čekalo na premijeru naglasila je producentkinja Milena Charan.

rište, reklame, a nedavno je završio mjuzikl za Brodvej i soul impresije posvećene svim afro-američkim muzičarima. Želi da komponuje, odnosno muzički obradi i Njegoševe stihove, koji su, kaže, za njega posebno inspirativni. - U stvaranju sam perfekcionista, poput reditelja Nikole Vukčevića sa kojim sam nedavno sarađivao na muzičkom projektu za potrebe nove aviokompanije „To Montenegro“. Ukoliko nešto nije u redu, spremni smo da ponovimo i po 25 puta, kako bi ono što radimo doveli do savršenstva. To je nešto što me održava i vodi dalje - objašnjava Nilović, koji muzici i stvaralaštvu duguje životnu vitalnost i u 80-oj godini.

ike izveo je, kako na premijeri onomad tako i sada, ruski violončelista Dmitrij Prokofjev. Upravo je njegova uloga bila krucijalna za pokretanje orkestarskog zvuka, s obzirom na strukturu djela čiji je inicijalni idiom sadržan u solističkom partu. Poetski veoma izraženu dionicu Prokofjev je nadgradio vrhunskim interpretativnim umijećem i, posljedično, podstakao intenzivnu komunikaciju sa orkestrom.

ISKUSTVO

Repertoar koji je KotorArt postavio kao izazov, sa savremenom muzikom, produbio je izvođačko iskustvo koje je Crnogorski orkestar mladih kroz slične stilske zadatke ranije ostvario svirajući savremena djela domaćih i stranih kompozitora. Razumljivo, u tumačenju kompozicija Brkanovića, oca i sina, te Perunovića, ključnu ulogu je odigrao Robert Homen, iskusni i dugogodišnji dirigent Hrvatskog narodnog kazališta. Muzički događaj je, s tim u vezi, bio posvećen Robertovom ocu, preminulom maestru Miroslavu Homenu, koji je svojevremeno takođe dirigovao na Festivalu. Uprkos direktnim posljedicama pandemije na ekonomski, socijalni, kulturološki i umjetnički razvoj, KotorArt je uspio da organizuje jubilarno izdanje festivala, čiji je zvučni svijet ovom savremenom muzikom iz planete Boke tek odškrinut.

IMIDŽ GRADA

„Barski ljetopis“ otvorio je predsjednik Opštine Dušan Raičević, koji je istakao da je on postao neodvojivi dio imidža grada Bara, dio njegove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. - Gotovo da je nezamislivo ljeto u Baru bez „Barskog ljetopisa“, ne samo za nas koji živimo ovdje, već i goste koji svake godine dolaze i one koji se godinama ponovo vraćaju u Bar. Pečat ovog festivala prožima se kroz generacije i generacije, sve do današnjeg dana – rekao je Raičević. Do 6. avgusta publika će na scenama u Baru vidjeti 24 raznovrsna pozorišna, filmska, likovna, književna i muzička V. K. V. programa.

„Nadži Naman“ za Koprivicu i Đurića PODGORICA - Književnici iz Crne Gore Novica Đurić i Dragan Koprivica dobitnici su međunarodnog priznanja za književnost „Nadži Naman“ za 2021. godinu, koje se u Libanu već po devetnaesti put dodjeljuje afirmisanim književnim stvaraocima sa svih kontinenata. Ove godine na ovom internacionalnom konkursu je učestvovalo 3.217 kandidata iz osamdeset zemalja, koji pišu na šezdeset jezika i dijalekata, a u različitim kategorijama je proglašeno ukupno 75 novih laureata. U kategoriji „Zaslužne nagrade“ odabrana su tri laureata, iz Maroka, Palestine i sa Krita (Grčka), dodijeljene su i nagrade za kreativnost, a u visokoj kategoriji „Počasne nagrade (za ukupan stvaralački rad)“, pored Đurića i Koprivice, laureati su i iz Irske, Argentine, Italije, sa Filipina, iz Španije, Francuske, Indije, Poljske, Rumunije, Portugala, Ukrajine, Kanade, Makedonije i SAD-a. Ovo ugledno književno priznanje međunarodnog karaktera nosi ime po Nadži Namanu, uglednom libanskom humanisti, piscu i promoteru R. K. kulture.

Učesnici konferencije u Crkvi Sv. Duha

PODGORICA – Nije sve bilo toliko loše u posljednjih 17 pandemijskih mjeseci na polju kulture i svako je iz iskustva koje nas je ujedinilo svojom suštinom, bar u onoj bespomoćnosti pred nečim većim od nas, nešto naučio. To su dva zaključka koja su se izdvojila na prvoj iz serijala konferencija pod nazivom „Pjaca od filozofa - Nova normalnost“ koje organizuje festival KotorArt Don Brankovi dani muzike. Konferencija je preksinoć u Crkvi Sv. Duha ugostila je predstavnike ambasada Austrije, Bosne i Hercegovine, Francuske, Hrvatske, Kine, Njemačke, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije, Ukrajine, Velike Britanije i Delegacije Evropske Unije u Crnoj Gori. Tema konferencije je bila „Globalni osvrt“ i unutar svojih obraćanja gosti su predočili situaciju koju je izrežirala pandemijska godina, i tek nekoliko mogućih rješenja koja bi svaka od država mogla da donese u cilju očuvanja kulturne scene.

BROJNE INICIJATIVE

Da sve nije bilo toliko loše u periodu koji je za nama je prije svega bila okosnica izlaganja Branimira Jukića, ambasadora Bosne i Hercegovine. - Ako imamo na umu da su ljudi bili dosta vremena doma, da nisu mogli da putuju, izlaze u šopinge, prolaze kroz sva ta površna iskustva, ako smijem tako reći,

oni su se prisjećali boljih vremena, dobili su priliku da vide šta je najvažnije u životu, i bar u ovoj regiji imamo novi način čitanja ne samo knjiga već i umjetničkih radova, kao i posjete prirodnim predjelima i kulturnim tačkama u sopstvenim zemljama. S druge strane je solidarnost - rekao je Jukić. U tom posljednjem nije potencirao samo odnose među ljudima, već i saradnje među umjetnicima. Prema njegovom mišljenju, svako je društvo bilo na pauzi, duboko udahnulo i razmislilo šta im je važno. Jukića je u ovoj tvrdnji podržao i Vladislav Maslenikov, ambasador Rusije koji je naglasio da su samo najpoznatiji muzeji u Rusiji izgubili 70 odsto svojih posjetilaca, a isto je i sa koncertnim prostorima - Tokom ovih teških vremena postojale su brojne inicijative da se održi kulturna svijest i da se procesi ne zaustavljaju, i brojni ljudi su se usudili da se upuste u istraživanje novih mogućnosti na digitalnim platformama. Zato se bilježe brojne virtuelne posjete stranicama koje projektuju sadržaje iz kulture, uključujući i brojne virtuelne posjete muzejima. Zarade, naravno, nije bilo – rekao je Maslenikov. Ambasadorka Sjedinjenih Država u Crnoj Gori Džudi Rajnke smatra da smo svi shvatili šta su prioriteti. - Obični ljudi poput mene su shvatili važnost kulture i umjetničkih izražaja za naše mentalno zdravlje – rekla je Rajnke, misle-

ći prije svega na stimulaciju koju kultura pruža. U ime UNESCO-a se obratio Siniša Šešum, šef kancelarije Antenna iz Sarajeva, koji je podsjetio da je pažnja u minulom periodu bila usmjerena na medicinsku zaštitu, te da je za to vrijeme kulturni život bio stavljen u stranu. - Kultura je za mnoge od nas bila utočište u toku izolacije i brige. Zato moramo iskoristiti ovu priliku da odamo svoje poštovanje i zahvalnost svim onim organizacijama i individuama koje su radile naporno tokom naznačenog perioda i ubrzavali njegov oporavak. UNESCO u ovom smislu nudi pomoć na razne načine, kroz propagiranje, svojim znanjem, političkim savjetima i unapređivanjem međunarodne kooperacije – rekao je on. Ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva Karen Medoks se nada da će neke promjene biti samo privremene, dok s druge strane pandemija još nije gotova. Istakla je da na polju inovativnih tehnologija nije sve stalo, te da je recimo gejming industrija u Velikoj Britaniji doživjela procvat u svakom smislu. - Inovacije su uvijek bile ključ preživljavanja na duže staze u svim sektorima – rekla je Medoks.

FONDOVI

Većina govornika je pomenula posebne fondove za pomoć koje su države namijenile kulturnim poslenicima, no ne i kriterijume

Novo normalno je staro normalno Iako je većina govornika na prvoj konferenciji iz serijala „Nova normalnost“ koju organizuje festival KotorArt Don Brankovi dani muzike bila optimistična po pitanju onoga što smo naučili i dobili iz pandemije, Kristijan Timonije, ambasador Francuske, nije dijelio mišljenje svojih kolega. Pokušao je da objasni da nije saglasan sa onima koji tvrde da je ponešto i dobro proizišlo iz ove pandemije, kroz stari vic o čovjeku koji se čekićem udara po glavi samo zato što mu je dobro kad prestane. Robert Veber, ambasador Njemačke, takođe ne vidi mnogo dobrog u načinu života na koji smo počeli da se navikavamo. - Novo normalno je staro normalno. Stanje svijesti čovječanstva se nije promijenilo – izjavio je Veber, podržavajući francuskog kolegu.

koji su bili u igri za dobijanje te i takve pomoći. Oana Kristina Popa, šefica Delegacije EU u Crnoj Gori, dala je uvid u to šta je Evropska unija učinila na planu pomoći našoj državi u toku pandemijskog perioda, posebno na planu kulture, umjetnosti i inovacija, zaključno sa vakcinama koje su obezbijedili za građane Crne Gore. Posebno se zadržala na donaciji od 1,3 miliona eura koji je EU donirala za pomoć restauracije Starog zatvora u Kotoru koji će postati novi kreativni hab za umjetnike. - Kultura je vitalni dio kulturnog identiteta koji dijelimo i Kotor je mikrokosmos koji to dokazuje – rekla je Popa. Prvu konferenciju pod nazivom „Nova normalnost: globalni osvrt“ otvorio je predsjednik opštine Kotor Vladimir Jokić. Svoje viđenje Kotora, pandemijske godine i načina na koji je uticala na naše živote dali su Đin Lju, ambasador Kine, Veselko Grubišić, ambasador Hrvatske, Gregor Presker, ambasador Slovenije i Ute Frisner, zamjenica šefa diplomatske misije i konzulka Austrije. Moderatorka je bila Milica Nikolić, generalna sekretarka UNESCO Crna Gora. D. ERJAVŠEK

Nekoliko programa za publiku u južnoj crnogorskoj opštini TIVAT - Tivćani i gosti grada mogu ovog vikedna birati u čemu će uživati, jer su im bogatu ponudu kulturnih dešavanja pripremili Centar za kulturu, Muzej i galerija te Zbirka pomorskog nasljeđa. Večeras će biti održana promocija knjige Vesne Dedić, odigraće se plesna predstava „Jedan“ i otvoriti izložba „Mediterranean dream“, a za sjutra je planirana promocila knjige „Tesla: Duhovni lik“ i igranje koreodrame „U amanet“. Promocija knjige Vesne Dedić „Izgubila sam sebe“ biće održana večeras u ljetnjoj bašti Porto Montenegra sa početkom u 21:30 sati. Moderator večeri biće Ivan Golušin, a na gitari će svirati Marko Prenić. U isto vrijeme u atrijumu ljetnokovca Buća-Luković biće izvedena plesna predstava „Je-

Bogata ponuda kulture u Tivtu

Scena iz predstave „U amanet“

dan“, koja je rađena u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije, a izvodi se u sklopu Festivala plesnog teatra „Tivat 2021“. Izložba slika kineskog umjetnika Zhang Runshija pod nazivom

„Mediterranean dream“ otvara se večeras u 21 sat u Zbirci pomorskog nasljedja u Porto Montenegru. Umjetnik je kolekciju ovih slika napravio za vrijeme boravka u Crnoj Gori, inspirisan crnogorskim pejzažima, a publi-

ka će moći da uživa u njegovim djelima do 15. avgusta. Promocija knjige „Tesla: Duhovni lik“ prezvitera Olivera Subotića u organizaciji JU Muzej i galerija Tivat, biće održana sjutra veče u 20 sati, na terasi prvog sprata galerije. Govoriće predsjednik Opštine Tivat Željko Komnenović, advokat Predrag Savić i autor knjige prezviter Oliver Subotić. Knjiga je objavljena u saradnji sa Muzejom ,,Nikole Tesle“ iz Beograda, a cjelokupan prihod od prodaje namijenjen je u dobrotvorne svrhe. Isto veče, u 21:30 sati, u velikoj sali Radničkog doma „Gracija Petković“, igraće se koreodrama „U amanet“ Tamare VujoševićMandić. Na sceni će biti glumica Julija Milačić-Petrović Njegoš i balerina Ana Babac. S. K.

Hronika Podgorice

Subota, 17. jul 2021.

Sljedeće sedmice počinju manifestacije Fitnes dani Podgorice i Školski sportski raspust

Korpe za odlaganje psećeg izmeta postavljene na još četiri lokacije

Promocija sporta i zdravih stilova života

Prošlogodišnje izdanje Fitnes dana na Trgu nezavisnosti

Petu godinu zaredom ljeto u Podgorici proteći će uz organizaciju manifestacije Školski sportski raspust, posvećene predškolcima i osnovcima, dok će u utorak početi i Fitnes dani Podgorice. Iz Sekretarijata za kulturu i sport poručuju da se vrelo ljeto u Podgorici lakše podnosi uz sportske aktivnosti, pa je za 19. jul zakazano otvaranje dvije manifestacije koje su prethodnih godina naišle na odličan prijem kod građana. - Ovo je peti put da organizujemo Školski sportski raspust. Sigurni smo da ćemo kao i prethodnih godina okupiti djecu, uključiti ih u sportske aktivnosti i na taj način im po-

moći da razvijaju ljubav prema sportu, zdravim stilovima života i aktivnom provođenju slobodnog vremena - saopšteno je iz Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada. Kako pojašnjavaju iz ovog

resora, svi zainteresovani osnovci mogu da se jave na utvrđenih sedam lokacija u navedenim terminima i danima, uz napomenu da je ,,Smart gym“ predviđen samo za djecu predškolskog uzrasta.

Iz Sekretarijata pojašnjavaju i da će manifestacija Fitnes dani Podgorice, koja se organizuje drugi put, ove godine početi 20. jula u izmijenjenom obliku u odnosu na prošlu godinu, a u saradnji sa Star Fitness centrom. - Prošle godine promovisali smo naše parkove i trgove, a ove godine treniramo na Stadionu malih sportova u utorak 20. i 27. jula (19:30 - 20:30 sati) i na otvorenom bazenu SC Morača u četvrtak 22. i 29. jula (20:30 - 21:30) - saopšteno je iz Sekretarijata. U saopštenju se ističe da su svi ponuđeni sadržaji besplatni, a sportske aktivnosti se sprovode uz koordinaciju profesora fizičkog vaspitanja i licenciranih trenera. Oni su zaduženi da organizuju i osmisle aktivnosti i prilagode ih uzrastu, brojnom stanju grupe, kao i željama učesnika. Sve informacije biće istaknute na društvenim mrežama Sekretarijata za kulturu i sport, a dodatno se mogu dobiti i putem telefona 020/225-168 i I.Kr. 020/225-144.

Lokacije na kojima će biti organizovana manifestacija Školski sportski raspust Lokacije: Kapital plaza - Smart Gym (samo za predškolski uzrast) –ponedjeljak i srijeda od 16 do 18 sati; Gorica (Avanturistički park) – ponedjeljak, srijeda i petak od 9 do 11; SC ,,Morača“, otvoreni tereni za mali fudbal - utorak, srijeda i subota od 19:30 do 21; Zlatica (balon sala Cross, kod trim staze) - srijeda i petak od 8 do 10 i od

19 do 21; Stari aerodrom (balon sala kod OŠ „Pavle Rovinski“) - ponedjeljak i srijeda od 9 do 11 i od 18 do 20; preko Morače (balon sala kod OŠ „Štampar Makarije“) - utorak i četvrtak od 8 do 10 i od 18 do 20; Masline (balon sala Dadex za tenis kod OŠ ,,Vladimir Nazor“) - poneđeljak i četvrtak od osam do 10 i od 16 do 18 sati.

Jedna od postavljenih sanitarnih korpi

Doprinos higijeni Gradsko preduzeće Čistoća postavilo je juče 11 novih korpi za odlaganje psećeg izmeta. Korpe su postavljene na sljedećim lokacijama: na Ljuboviću tri, u parku na Pobrežju tri, u parku Ivana Milutinovića (prekoputa zgrade Skupštine Crne Gore) dvije i na prostoru od Podgoričkog parka do mosta Blaža Jovanovića tri. Iz Čistoće su podsjetili da su u prethodnom periodu korpe postavljene na 10 lokacija, i to sedam uz šetališnu zonu na Gorici, a tri u sklopu Univerzitetskog parka na Kruševcu. - Postavljanjem korpi vlasnicima je omogućeno da tokom šetnje kućnih ljubimaca na pravilan način odlažu ovu vrstu otpada, pa koristimo priliku da apelujemo da namjenskim korišćenjem korpi doprinesu higijeni u gradu – saopšteno je iz Čistoće. I.Kr.

Poklon TO Podgorica Institutu za bolesti djece KCCG

Donijeli dašak vedrine za bolesne vršnjake Direktorica Turističke organizacije Podgorice Irena Rogošić uručila je juče v. d. direktora Instituta za bolesti djece Kliničkog centra Crne Gore dr Veliboru Majiću sliku koju su izradili podgorički mališani u okviru manifestacije ,,Slikamo Podgoricu“. Rogošić je kazala da se nada kako će slika makar na trenutak razveseliti mališane koji se liječe u Institutu, zaželjela im brz oporavak i dobro zdravlje, kao i da uzmu učešća na nekoj sličnoj mani-

Dr Velibor Majić i Irena Rogošić

Obustava Aktivnosti gradskog preduzeća Komunalne usluge saobraćaja Nova rasvjeta u Ulici Oktobarske revolucije Iz Sekretarijata za saobraćaj saopšteno je da će od 17. jula do 17. avgusta sljedeće saobraćajnice biti zatvorene za saobraćaj svih motornih vozila: krak Ulice Iva Andrića (slijepa ulica preko puta OŠ ,,Branko Božović“); dio Ulice CASNO, od raskrsnice sa Ulicom Franca Rozmana do kraja te ulice; Ulica Alfreda Tenisona, od raskrsnice sa Ulicom Devete crnogorske brigade do kraja te ulice. H. P.

U nastavku modernizacije javne rasvjete, ekipe gradskog preduzeća Komunalne usluge u prethodnih nekoliko dana završile su rekonstrukciju javne rasvjete u Ulici Oktobarske revolucije. - Izvršeno je postavljanje 10 novih stubova i 10 novih savremenih LED svjetiljki. Takođe, postavljeno je 10 pje-

šačkih svjetiljki i na taj način je osvijetljena i pješačka staza ove saobraćajnice. Vrijednost investicije iznosila je oko 36.000 eura - saopšteno je iz Komunalnih usluga, uz napomenu da će nastaviti modernizaciju javne rasvjete sa ciljem sigurnijeg odvijanja saobraćaja, ali i uštede u potrošnji električne energije koja prelazi 60 odsto. H. P.

Ulica Oktobarske revolucije

festaciji u narednom periodu. Turistička organizacija Podgorice nedavno je organizovala manifestaciju „Slikamo Podgoricu“ tokom koje su posjetioci uživali u izložbi slika studenata Fakulteta likovnih umjetnosti u predivnom ambijentu Podgoričkog parka. Najveću pažnju prisutnih, posebno mališana, privukla je mogućnost slikanja na velikom platnu gdje su sa ushićenjem prenosili svoje emocije i vesela raspoloženja, što je rezultiralo vedrom slikom. H. P.

Promjenljivo, do 33 stepena Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno sa sunčanim intervalima i uglavnom suvo. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko 21 stepen, najviša dnevna oko 33. H. P.

Feljton

Subota, 17. jul 2021.

NEKOLIKO PITANJA MINISTARSTVU VANJSKIH POSLOVA

Ministarstvo je odbilo da dostavi relevantne podatke vanredni član DANU

Pored činjenice da o rezultatima ovih istraživanja i istorijskih veza između crnogorskog i rumunskog naroda, Ministarstvo vanjskih poslova veoma malo zna (“Učeći saznaješ kako malo znaš”) to Ministarstvo je odbilo da nam dostavi relevantne javne podatke, redovno primajući plate iz budžeta svih poreskih obveznika, pa i ovih naučnika i istraživača, nanoseći direktnu štetu afirmaciji Crne Core na međunarodnom planu. Poštovani građani Crne Gore, poreski obveznici, iz vaših sredstava u budžetu Crne Gore za ova višedecenijska istraživanja nije utrošen ni jedan jedini cent, već o novčaniku i brašnjeniku naučnika, ali vi ste platili konavoske krave (strijeljane tovare i ćetalj nijesu uračunati, vidi J. Brković) etničko čišćenje Bošnjaka iz pljevaljske Bukovice i nacionalne penzije za etničke čistače i medijske ratne huškače. O našem naučno-istraživačkom radu na promociji mira, slobode, ravnopravnosti, tolerancije, dobrosusjedskih odnosa u okviru ujedinjenih naroda i država Evropske unije čulo se u naučnoj, stručnoj, diplomatskoj i laičkoj javnosti širom Evrope, a o negiranju relativizaciji zločina genocida u Srebrenici od strane članova Vlade koju čini i to Ministarstvo, raspravljalo se na sjednici Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku dana 8. juna 2021. godine. Takođe se čulo: “Nož žica, Srebrenica”, “Selite se Turci”, šetanje četničkog barjaka kroz Pljevlja kakva koincidencija u produženom trajanju. Crnogorska diplomatija kroz zvoju noviju i savremenu istoriju dala je briljantne diplomate koji su se borili i izborili za afirmaciju i međunarodno priznanje Crne Gore (vojvoda Stanko Radonjić, vojvoda Gavro Vuković - koliko crnogorskih dosadašnjih i “redizajniranih” diplomata je pročitalo i proučilo njegove Memoare koja tadašnja pitanja ni tada, ni danas nijesu ra-



Što se tiče odanosti i lojalnosti diplomatskih predstavnika državi koja ih akredituje u druge države, diplomatama, pravnicima, stručnoj i laičkoj javnosti preporučujemo stav Sjedinjenih Američkih Država: ,,Niko ko je ustao protiv SAD, ne može biti imenovan od strane Predsjednika SAD ili predsjednika bilo koje od država u diplomatsku, vojnu i javnu službu“

Našu studiju ,,CRNOGORSKO-RUMUNSKE ISTORIJSKE VEZE“ uskoro ćemo objaviti uz, na vidnom mjestu, napisanu činjenicu da je Ministarstvo vanjskih poslova odbilo da da aktuelne podatke, a ministra pitamo od koga će tražiti ključeve Vlaške crkve kada u posjetu Crnoj Gori dođu rumunske diplomate MUZEJZENA.ME

» Piše: Dr sc. CVETKO PAVLOVIĆ,

Crkva na Ćipuru



Pitamo Ministarstvo vanjskih poslova kako će evropskim partnerima u procesu integracija objasniti činjenicu da Crnogorci u svojoj državi ne mogu ući u crkve koje su njihovi preci gradili i vršiti Božju službu po kanonima svoje Crkve? Da li je to diskriminacija svojih građana i državljana?

zriješena. Stana TomaševićArnesen, Marko Orlandić (pričao mi je da ga je prilikom vožnje kroz centar Beograda, Mihail Gorbačov, predsjednik SSSR-a pitao: ”Kako to da Vaše kolektivno Predsjedništvo ima mandat Predsjednik od jedne godine?” Orlandić je odgovorio: “A kakvo je to Vaše doživotno, Predsjedniče?”) Nebojša Kaluđerović, Miodrag Vlahović, Milan Roćen, dr Antun Sbutega, Gordan Stojović, Ferhat Dinoša i značajan broj drugih. Što se tiče odanosti i lojalnosti diplomatskih predstavnika državi koja ih akredituje u druge države, diplomatama, pravnicima, stručnoj i laičkoj javnosti preporučujemo stav Sjedinjenih Američkih Država: “Niko ko je ustao protiv SAD, ne može biti imenovan od strane Predsjednika SAD ili predsjednika bilo koje od država u diplomatsku, vojnu i javnu službu” (Pitanje lojalnosti državi). Koliko je posrnuće vladavine prava i izbornog sistema u Crnoj Gori pokazuje podatak saopšten u sredstvima javnog informisanja, da u Skupšti-

ni partijskih poslanika sjede upisani u birački spisak Crne Core i biračke spiskove drugih država pa i spiskova državljana, pa se postavlja pitanje kojoj su državi lojalni i čije interese zastupaju u Vladi formiranoj od crkve koja ne priznaje crnogorsku naciju, pravo Crnogoraca na svoju tradicionalu autokefalnu Crnogorsku pravoslavnu crkvu, crnogorski jezik, Vladi formiranoj uz asistenciju lica sa najmanje tri državljanstva i ličnih isprava i ministrima sa najmanje dva državljanstva, Kakva je u Crnoj Gori vladavina prava i zaštita ljudskih prava i sloboda pokazuje podatak da se samo Crnogorcima osporava istorijsko pravo na slobodu vjeroispovijesti svojoj tradicionalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (Nikoljdanski Ustav Crne Gore, 1905 član 40) a to pravo sasvim zasluženo imaju Jermeni, Ukrajinci, Rusi, Bugari, Srbi, Rumuni, Grci i drugi. Pitamo Ministarstvo vanjskih poslova kako će evropskim partnerima u procesu integracija objasniti činjenicu da Crnogorci u svojoj državi ne

mogu ući u crkve koje su njihovi preci gradili i vršiti Božju službu po kanonima svoje Crkve? Da li je to diskriminacija svojih građana i državljana? Pitamo Ministarstvo, od koga će, ukoliko neko od stranih delegacija prilikom posjete Crnoj Gori želi posjetiti grob crnogorskog suverena, kraljice Milene i njihovih kćeri, tražiti ključeve? Da li je takva praksa moguća u demokratskim i slobodnim državama? Ovo naročito iz razloga što je kralj Nikola Petrović Njegoš na Berlinskom kongresu Crnoj Gori obezbijedio međunarodno priznanje, a unuk kojega je podigao na Cetinju, svom đedu zabranio povratak u domovinu, ukinuo staru istorijsku državu i ime crnogorsko i sve uz asistenciju Cincarina Nikole Paskua, poreklom iz MoskopoIja, grada na planini Tomori u Albaniji. Pitamo ministra vanjskih poslova u Vladi apostola njihove crkve (prvi apostol se obraća narodu - naravno svom) kako će evropskim i ostalim demokratskim partnerima objasniti položaj pravoslavnih Crnogoraca, Albanaca, Bošnjaka, Mu-

Marko Orlandić

Vojvoda Gavro Vuković

Vojvoda Stanko Radonjić

Stana Tomašević Arnesen

slimana, Hrvata i drugih kojima se putem ”eksperata” želi vladati, a ne na demokratski, građanski, proevropski način participirati u vlasti? Niti će ovi na to ikada pristati, niti to može i smije legalizovati demokratski, slobodni i civilizovani svijet. Pitamo Ministra da li je prvi apostol svoje crkve i Vlade na čijem je čelu, u susretu sa nadbiskupom Dukljansko-barske nadbiskupije đobio spisak o bespravnom prepisu, upisu i otimanju katoličkih crkava ove i Kotorske biskupije i da li ga je predao nadležnim organima? Dok se sva ova pitanja ne razriješe, o pristupanju Evropskoj uniji u doglednoj budućnosti, po našem mišljenju, ne može biti govora. Kako diplomatija nije samo turizam odabranih diplomata, članova njihovih porodica, šofera i telefonistkinja, ovo naše davno obraćanje pored naučnog i informativnog ima i edukativni karakter, pa predlažemo da se u Crnoj Gori održe veliki međunarodni naučni skupovi o dr Đorđu Stefaneliju i uz učešće svih država i univerziteta na kojima se školovao, usavršavao i radio, o kapetanu Franu Veroni i njegovoj djeci uz učešće istraživača trgovačke mornarice, književnih i likovnih kritičara iz država u kojima su radili, školovali se, stvarali, o štamparu Makariju uz učešće crnogorskih, rumunskih i drugih naučnika i istraživača, o Vlasima i vlaškim toponimima u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji, Albaniji, Grčkoj i Bugarskoj. Ovo naročito iz razloga što na ovim prostorima “niko ne može dokazati etnogenetsku

čistotu” pa to negira ideologiju etnički čistih naroda i jednonacionalnih država. Takođe predlažemo da Ministarstvo turizma kojeg nemamo odmah otvori avionsku liniju između Tivta ili Podgorice i Temišvara, Bukurešta ili drugih rumunskih aerodroma u cilju razvoja turizma, naučne, kulturne i svake druge saradnje. Podsjećamo mîinistra i apostolsku Vladu, povodom “redizajniranja” diplomatije, da čuveni “dizajner” Suljčo tenećedžija iz Starog Bara, kodi je dizajnirao musluke, maštrape, sahane, tepsije, kušane, đugume, puvalice i druge kućne predmete, nikada ne bi pristao da dizajnira teneću tešku šest tona, koja je pod sumnjivim okolnostima klero-militarnim đesantom stigla na prethrišćanski tumul na vrhu planine Rumije. O dizajnu žuke na Žukotrlici, a ima je od Taraboša, dizajnu klačina i klaka na Goranici i Šarafetovih samara, stelja i patarica, drugom ćemo prilikom. Jedan poznati barski intelektualac i dugogodišnji predsjednik Opštinskog suda često je upotrebljavao poslovicu: “Žali Bože tri oke sapuma…” Našu studiju ”CRNOGORSKO -RUMUNSKE ISTO RIJSKE VEZE” uskoro ćemo objaviti uz, na vidnom mjestu, napisanu činjenicu da je Ministarstvo vanjskih poslova odbilo da da aktuelne podatke, a Ministra pitamo od koga će tražiti ključeve Vlaške crkve kada u posjetu Crnoj Gori dođu rumunski diplomate, političari, naučnici, istraživači, turisti, daleki potomci onih koji su je sagradili 1450. godine. ”Ime je znak!” Bar, 4.7.2021 .godine (Kraj)

Arena

Sportski miks

Subota, 17. jul 2021.

Veći dio crnogorskog olimpijskog tima stigao juče u Japan

Umorni i uzbuđeni Rukometašice, vaterpolisti i jedriličar Milivoj Dukić stigli su juče u Japan. Poslije dugog puta, crnogorski olimpijski tim i zvanično će na azijskom tlu finiširati pripreme za Olimpijske igre. Na najvećem sportskom spektaklu naš tim brojaće 33 člana. Rukometašice su juče ušle u Olimpijsko selo, dok su vaterpolisti pripreme nastavili van Tokija, gdje će sparingovati sa reprezentacijom Srbije. - Stigle smo! Umorne smo od puta i predugog čekanja zbog procedure ulaska u Selo. Imamo dosta vremena da se oporavimo i naviknemo na vremensku razliku. Prvi utisci su fenomenalni, Olimpijsko selo je prelijepo - kazala je Andrea Klikovac. Svečano otvaranje Igara je

23. jula i trajaće do 8. avgusta. Prvi meč na Igrama naše rukometašice će odigrati 25. jula protiv reprezentacije Angole. Rivali u grupi su još Holandija, Norveška, Japan i Južna Koreja, a plasman u četvrtfinale izboriće četiri prvoplasirane selekcije. ,,Ajkule“ će na premijeri 25. jula za protivnika imati Austtraliju, a u grupi će odmjeriti snage i sa Španijom, Hrvatskom, Kazahstanom i Srbijom. Crnu Goru će na OI predstavljati i atletičari Marija Vuković i Danijel Furtula, plivači Anđela Antunović i Boško Radulović, džudistkinja Jovana Peković, te Jelena Pantović u streljaštvu. Teniserka Danka Kovinić zbog povrede je otkazala A. M. nastup.

Jelena Despotović spremna već sjutra da zaigra za nacionalni tim na OI

,,Panceri“ bez najboljeg igrača na Olimpijskim igrama

Emocije pod kontrolom, prvi meč najvažniji

PODGORICA - Jelena Despotović jedva je dočekala da se čekira i poleti za Tokio. I dočekala je trenutak o kojem je maštala. Sjajna rukometašica i od ove sezone nova članica Đera prisjetila se 2012. godine, dočeka ,,lavica“ na glavnom podgoričkom trgu i emocija koje se i danas rado sjeća. - Kad god mi neko pomene Olimpijske igre sjetim se 2012. Mislim da sam tri ili četiri sata ranije prilikom dočeka bila prva u prvom redu. Sjećam se da mi je neka od njih dobacila dres... Bila sam najveći mogući fan u državi avgusta 2012. Možete sada zamisliti koliko se radujem početku Igara. Jedva čekam da sve krene – ispričala je Despotović. ,,Lavice“ čeka izazov okolnosti koje nikome, zbog strogih kriterijuma, ne idu od ruke, kao i jaki rivali na terenu. - Rukomet je rukomet – profesionalni sportisti, manje-više, se isto spremaju za svakog rivala. Zbog ukupne situacije ne možemo da kažemo tačno kako će biti, naročiti mi koje nijesmo bile na Igrama. Mogu da zamišljam. Izvjesno je samo da Olimpijske igre nijesu obično takmičenje. Zato jedva čekam da sve krene, nekako ima osjećaj da malo duže pripeme traju, ali sve je to trebalo da prođemo. Vjerujte, sjutra bih krenula da igram. Nestrpljiva sam. Plan rada je do kraja sproveden. - Imamo još vremena, sada ćemo dogovarati najsitnije detalje i spremaćemo se od protivnika do protivnika. Imaćemo vremena da gledamo materijal, ali, prije svega, da se fokusiramo na sebe. Nije isto kada si u olimpijskom selu ili kod kuće. I bolje što smo u Japan stigli ranije. Jelena kaže da je hladna glava na OI veoma važan faktor. Spektakl i očekivanja se pobjeđuju mirnom strategijom. - Bez obzira što su Olimpijske igre, posebne pripreme su iste za svakog rivala. Izvjesno je da nas čekaju različiti stilovi rukometa, sa mnogim eki-

Njemci bez Šrudera u Tokiju Novi problem za američki ,,tim snova“

Bez Kevina Lava u Japan

pama se toliko često na terenu nijesmo srijećale, ali polako. Fokusiraćemo se i vjerujem od prve utakmice raditi najbolje stvari na terenu. Bojana Popović je izabrala najbolih 15, sa puno debitanata u ekipi kreće u olimpijski turnir. Možda ekopa nema snagu ekipe koja je u Londonu osvojila olimpijsku medalju, ali... - Skoro svaka od nas može da igra na sve strane. Ja na desnom beku, Majda Mehmedović, takođe, može da stane na beka, svašta možemo da kombinujemo. Milena Raičević neće biti sa nama, možda nemamo toliki broj bekova, moraćemo to da nadomjestimo. Ali, generalno, Crna Gora nije nikad imala toliki broj igrača kao na primjer Norveška, ali nikad to nije odlučivalo pobjednika. Fokusiraćemo se na sebe i vidjećemo. O ciljevima kaže. - Teško je sada reći kako će izgledati sve to u grupi, ali prvi cilj je plasman u četvrtfinale. Vidjećemo dokle smo stigle kada završimo grupu. A.M.

Kevin Lav (32), slavni centar Klivlenda u NBA ligi, neće nastupiti za Sjedinjene Američke Države na Olimpijskim igrama u Tokiju. Američki mediji su prenijeli da je razlog za otkazivanje nastupa veterana povreda lista noge, koju Lav mjesecima vuče. - Razočaran sam što neću moći da putujem u Tokio sa nacionalnim timom, potrebno je da budete na vrhuncu igre da biste se takmičili na olimpijskom nivou, a to sa mnom nije slučaj – kazao je Lav. Američki ,,tim snova“ ostaje apsolutni favorit za osvajanje olimpijskog zlata. Lav je u sezoni za nama bilježio 12,2 poena i 7,4 skokova po meču. R. A.

Denis Šruder (28) neće igrati za Njemačku na Olimpijskim igrama u Tokiju, saopšteno je iz te reprezentacije. Slavni NBA plejmejker, zvijezda Los Anđeles Lejkersa, mogao je nastupiti na najvećoj planetarnoj smotri sporta isključivo da je Njemački košarkaški savez (DBB) platio Lejkersima visoku premiju osiguranja za njega. - Naravno da sam izuzetno razočaran što ne mogu da istrčim sa saigračima i takmičim se na značajnom turniru – poručio je Šruder. Njemački košarkaš bi trebalo da ovog ljeta potpiše višegodišnji ugovor vrijedan više od 100 miliona dolara, a interesovanje su pokazali Čikago i Njujork. R. A.

Pripreme za Paraolimpijske igre u Tokiju

Tadić pliva u Zagrebu

Paraolimpijac Ilija Tadić će, u okviru priprema za nastup na Paraolimpijskim

igrama u Tokiju, ovog vikenda nastupiti na 12. međunarodnom plivačkom mitingu u Zagrebu, saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta. Navodi se da će Tadić danas plivati disciplinu 50 metara slobodnim stilom, u kategoriji S9.

U toj disciplini takmičiće se i na Igrama u Tokiju. Disciplinu 100 metara slobodno plivaće u nedjeljnom dijelu programa. Organizatori mitinga su Hrvatski paraolimpijski odbor, Hrvatski paraplivački savez i plivački klub Natator iz Zagreba. R. A.

Arena

Subota, 17. jul 2021.

Sportski miks

Podgorički košarkaški klub objelodanio peto pojačanje za narednu sezonu

Micov nakon 12 godina ponovo u Budućnosti

PODGORICA – Vladimir Micov je peto novo ime Budućnost Volija za narednu sezonu, ali ono koje je najbolje poznato podgoričkoj publici – Micov se nakon 12 godina vraća u klub čiji je dres nosio četiri sezone (od 2005. do 2009), nakon čega je karijeru nastavio po Evropi.

Košarkaši Budućnost Volija saznali kompletan raspored i satnice mečeva u grupi B Evrokupa

„Plavi“ kreću od Ulma, završavaju sa Bursom Budućnost Voli će sve mečeve u „Morači“ igrati od 19 časova PODGORICA – Objavljen je kompletan raspored sa satnicama predstojećeg Evrokupa, koji će se u narednoj sezoni igrati po novom formatu, sa najdužom ligaškom fazom u istoriji takmičenja. Košarkaši Budućnost Volija sezonu u Evrokupu, u grupi B, otvaraju 20. oktobra gostovanjem njemačkom Ulmu, za koji je nedavno potpisao bivši igrač „plavih“ Fedor Žugić. Sedam dana kasnije u Podgoricu stiže Valensija našeg Bojana Dubljevića, a već 3. novembra „Morača“ će biti poprište duela sa Virtusom. Izabranici Aleksandra Džikića će posljednji meč u grupi igrati 5. aprila iduće godine, u gostima protiv turske Burse. Budućnost Voli će sve mečeve u „Morači“ igrati od 19 časova. Iako se radi o najdužoj ligaškoj fazi u istoriji, neće se igrati po dva meča u istoj sedmici. Nakon pet uzastopnih sedmica igranja, slijedi troneđeljna pa-

uza, a onda se igraju još tri kola. Preostalih 10 kola biće odigrano u 2022. godini, počev od 12. januara, sa jednomjesečnom pauzom između 13. i 14. kola, nakon čega više neće biti pauze do kraja ligaškog dijela, Ligaški dio, koji će igrati 20 timova podijeljenih u dvije grupe po 10, završava 6. aprila. Nakon toga, od osmine finala do polufinala, igraće se po jedan meč eliminacija, i to na terenu ekipe sa boljim skorom u ligaškom dijelu. Mečevi osmine finala igraju se 19. aprila, četvrtfinala su na programu 27. aprila, a polufinala 3. maja. Kako se saopšteno, datum i lokacija finala biće naknadno određeni... Raspored i satnice mečeva Budućnosti: 1. kolo (20. oktobar): Ulm – Budućnost Voli (20.30); 2. kolo (27. oktobar): Budućnost Voli – Valensija (19.00); 3. kolo (3. novembar): Budućnost Voli – Virtus (19.00); 4. kolo (10. novembar): Venecija - Budućnost

Finalista Rolan Garosa izgubio od Krajinovića

Tajson Fjuri: Nokautiraću Vajldera u oktobru nović, šesti nosilac turnira u Hamburgu, je realizovao pet, a rivalu je dozvolio dva brejka. Ukupan odnos poena bio je 83:70 za pobjednika. Cicipas je imao prednost 11:1 u asovima, ali svega 64 procenta ubačenog prvog servisa. Atinjanina očekuje nastup na Olimpijskim igrama u Tokiju. R. A.

Prvi trening uoči Velike nagrade Britanije

Ferstapen sjajan u Silverstonu Lider šampionata Formule 1 Maks Ferstapen bio je najbrži na prvom treningu uoči Velike nagrade Britanije. Pred skoro 90 hiljada navijača, mladi Holanđanin iz Red Bula, je stvario najbolje vrijeme kruga 1:27,035 minuta. Mladi Britanac Lando Noris

S. J.

Britanac govorio prvi put nakon odlaganja borbe

Poraz Cicipasa u Hamburgu Četvrti teniser svijeta Stefanos Cicipas izgubio je od Filipa Krajinovića 3:6, 6:1, 6:3 u četvrtfinalu ATP turnira u njemačkom Hamburgu. Ovo je prvi poraz Grka u tri duela protiv Krajinovića, tenisera iz Srbije. Finalista Rolan Garosa je nakon razočaravajućeg nastupa na Vimbldonu još jednom razočarao, očigledno je da će mu biti potrebno vrijeme da ponovo dostigne vrhunsku formu. Od čak osam brejk-šansi Kraji-

Voli (20.00); 5. kolo (17. novembar): Budućnost Voli – Cedevita Olimpija (19.00); 6. kolo (8. decembar): Promiteas - Budućnost Voli (18.30); 7. kolo (15. decembar): Budućnost Voli – Gran Kanarija (19.00); 8. kolo (22. decembar): Burg – Budućnost (20.00); 9. kolo (12. januar): Budućnost Voli – Bursa (19.00); 10. kolo (19. januar): Budućnost Voli – Ulm (19.00); 11. kolo (25. januar): Valensija – Budućnost Voli (20.30); 12. kolo (2. februar): Virtus – Budućnost Voli (20.30); 13. kolo (9. februar): Budućnost Voli – Venecija (19.00); 14. kolo (9. mart): Cedevita Olimpija – Budućnost Voli (20.00); 15. kolo (16. mart): Budućnost Voli – Promiteas (19.00); 16. kolo (23. mart): Budućnost Voli – Gran Kanarija (19.00); 17. kolo (30. mart): Budućnost – Burg (19.00); 18. kolo (5. april): Bursa – Budućnost Voli (19.00).

iz Meklarena je kasnio 0,779 sekunde za Hamiltonom. Dodatni hiljaditi dio sekunde kasnio je šampion svijeta Luis Hamilton. Iza zvijezde Mercedesa uslijedili su Lekler i Botas. Kvalifikacije će biti vožene u subotu od 19 časova, u novom formatu sprint trke. R. A.

Kontroverzni šampion teške kategorije u boksu Tajson Fjuri oglasio se prvi put nakon odlaganja borbe za WBC titulu protiv velikog rivala Diontija Vajldera. Britanac Fjuri, neporažena zvijezda profesionalnog boksa, je u njihovom drugom duelu u februaru prošle godine pobijedio Amerikanca Vajldera. Njihov prvi duel završen je neriješeno. Borba je trebala da se održi 24. jula, ali je odložena za 9. oktobar nakon što je Fjuri zaražen korona virusom. - Nijesam želio bilo što više nego da razbijem Vajldera 24. jula. Ali će morati da sačeka batine. Nema veze, vratiću se bolji nego ikada i nokautiraću ga 9. oktobra – poručio je Fjuri. Njihov duel održaće se u Las Vegasu. R. A.

Iz Budućnost Volija je objavljeno da je krilni košarkaš potpisao ugovor na godinu. „Dobrodošao nazad u plavo bijelu porodicu Vladimire!“, saopšteno je iz podgoričkog kluba. Sa 36 godina, Micov je košarkaš sa bogatim evropskim iskustvom, a vratio se u klub u kojem se afirmisao kao jedno od najboljih krila Evrope. U Podgoricu stiže nakon četiri sezone u dresu milanske Olimpije, u čijem dresu je prošle sezone igrao na fajnl-foru Evrolige (treći put u karijeri, nakon dva nastupa – sa CSKA 2013. i 2014. godine), kada je italijanski tim izgubio polufinale od Barselone (84:82, košem Higinsa u posljednjoj sekundi), a onda je u meču za treće mjesto savladao CSKA iz Moskve (83:73). Micov je u oba meča postigao po 14 poena, uz odlične procente šuta iz igre. U prošloj sezoni Evrolige je prosječno po meču bilježio 6,1 poen, 1,6 skokova i jednu asistenciju. To mu je najslabiji poenterski učinak u dresu milanskog kluba, u kojem je od 2018. do 2020. godine u Evroligi imao prosjek od 10,9, 13,9 i 12,1 poen po meču. Ovog ljeta se pominjalo da je i na meti Partizana, ali je na kraju stigao u klub za koji je, uz Olimpiju, najduže igrao u karijeri. U „Morači“ je posljednji put igrao 12. oktobra 2018. godine, na otvaranju evroligaške sezone Budućnosti, kada je tadašnji Armani slavio 82:71, uz 15 poena Micova (5-3 za dva, 6-3 za tri), tri skoka i dvije asistencije. U pobjedi domaćina u Milanu (111:94), Micov je bio još efikasniji, sa 20 poena, pet asistencija i dva skoka. Prije meča u „Morači“, predsjednik Budućnost Volija Dragan Bokan je Micovu uručio dres Budućnosti sa brojem pet, u znak zahvalnosti za partije u dresu „plavih“. Obojica tada, vjerovatno, nijesu računala da će im se putevi ponovo ukrstiti... Micov je rođen u Beogradu 16. aprila 1985. godine i ponikao je u ekipi nekadašnjeg Beopetrola, koji je u to vrijeme bio među najboljim srpskim klubovima. Tu je proveo jednu sezonu da bi 2002. stigao u Crvenu zvezdu sa svega 17 godina, ali nije odigrao nijedan zvaničan meč, pa je karijeru nastavio u ekipama OKK Beograda i Lavova. Po sezonu je ostao u oba tima, a zatim je otišao u Budućnost gdje je godinama bio ponajbolji igrač ekipe. Sa „plavima“ je uzeo dvije nacionalne titule i tri Kupa. To-

Bez karijere u A reprezentaciji Kao član reprezentacije SR Jugoslavije do 16 godina, Micov je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2001. Sa reprezentacijom SCG do 20 godina, osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 2005. Ipak, i pored dobrih partija u svojim klubovima, nije dobijao priliku kod različitih selektora seniorskog tima Srbije. Njegova karijera u najjačem nacionalnom timu „orlova“ trajala je veoma kratko. Poziv mu je poslao Aleksandar Đorđević tokom priprema za Svjetsko prvenstvo u košarci 2014. godine u Španiji. Šest dana prije početka prvenstva, na prijateljskoj utakmici sa Novim Zelandom, došao je u sukob sa selektorom, nakon čega je odstranjen iz nacionalnog tima. Đorđević je tada izjavio da je Micov završio reprezentativnu karijeru i više nikad nije dobio poziv. Micov je kazao da poštuje odluku selektora i da ne želi da ulazi u dalju polemiku… - Sigurno da mi je žao kad se sjetim jer sam cijelo ljeto proveo u reprezentaciji i onda se to desilo tri dana pred prvenstvo. Prošlo je mnogo godina, pa ne bih ni išao u detalje. Mogu da kažem da ništa ne bih mijenjao da mi je ova današnja pamet. Isto bih postupio, jer znam da nisam zaslužio to što sam dobio – kazao je Micov u februaru ove godine, i dodao: - Kad je selektor postao Igor Kokoškov, razmijenili smo nekoliko poruka, ali tada su bili „prozori“ pa je bilo neizvodljivo da se pojave igrači iz Evrolige. Olimpijske igre su odložene, a ja sam sve stariji. Kad sam propustio da budem deo reprezentacije u najljepšim i najboljim godinama, kada sam mogao nešto da dam, mislim da bi sada bilo nezahvalno da se pojavljujem – rekao Micov.

kom 2007. godine je bio pozajmljen tri mjeseca Partizanu sa kojim je osvojio prvenstvo Srbije. U martu 2009. godine uslijedio je odlazak u inostranstvo, u Grčku, gdje je do kraja sezone igrao za Panionios. U septembru iste godine je otišao u Kahu Laboral (sadašnja Baskonija), ali se u Vitoriji nije dugo zadržao i otišao je nakon tri mjeseca te potpisao ugovor sa Kantuom. Nakon dvije dobre sezone u Italiji uslijedio je poziv koji se ne odbija. Naime, poziv je stigao iz moskovskog CSKA, pa je sa njima potpisao jednogodišnji ugovor i već u prvoj sezoni osvojio rusko prvenstvo, te regionalnu VTB ligu. Nakon dobre sezone produžio je ugovor na još jednu sezonu, u kojoj je CSKA ponovo osvo-

jio VTB ligu. U julu 2014. prešao je u turski Galatasaraj, gdje se zadržao tri sezone i 2016. godine osvojio Evrokup (biran u idealni tim tog takmičenja), da bi posljednje četiri godine igrao za Olimpiju. Prije Micova u Budućnost su stigli Edin Atić, Marko Jagodić Kuridža i Džejkob Vajli, a vratio se Igor Drobnjak, nakon sezone u Studentskom centru. Aleksandar Džikić je na klupi naslijedio Dejana Milojevića. Klub su napustili Nikola Ivanović, Luka Mitrović (Crvena zvezda), Amedeo dela Vale (Breša), Fedor Žugić (Ulm) i Melvin Edžim (Cedevita Olimpija), a ugovor je istekao i Viliju Ridu. S. J.

20 Sportski miks

Arena

Subota, 17. jul 2021.

Dečić eliminacijom od kosovske D

Crnogorska juniorska odbojkaška reprezentacija privodi kraju pripreme za Balkansko prvenstvo u Prištini

Peruničić: Idemo na medalju

PODGORICA – Muška juniorska odbojkaška reprezentacija Crne Gore odradila je više od polovine planiranih priprema za Balkansko prvenstvo koje se održava u Prištini, od 20. do 24. Jula.

Izabranici Srđana Popovića se od 11. jula pripremaju u sklopu hotelskog kompleksa „VOCO“, gdje će boraviti do 19. jula, kada putuju za Prištinu. Pored Crne Gore i domaćeg Kosova, na Balkanskom prvenstvu učestvovaće i Albanija, Bugarska, Sjeverna Makedonija, Rumunija i Turska. Crna Gora će prvi meč igrati 20. jula od 18 časova protiv Turske, BIJELO POLJE - Predsjednik Opštine Bijelo Polje Petar Smolović upriličio je prijem za juniorskog vicešampiona Evrope Mirka Šarčevića, člana Bokserskog kluba „Bijelo Polje“.

vić, Nemanja Peruničić, Vladimir Popović (Budućnost volej), Miloš Kosović (Dubočica, Srbija), Filip Mašković (Top volej), srednji blokeri Matija Ćinćur, Petar Lečić (Budućnost volej), te libero Andrija Joksimović (Budućnost volej). U stručnom štabu selektora Popovića su pomoćnici Miloš Marković i Miljan Bošković. - Pripreme su dobre, imamo dobre uslove, sve je ok. Spremni smo da na Balkanskom prvenstvu poraženo šta znamo, idemo na neku od medalja – rekao je primač servisa Nemanja Peruničić, uz Miloša Kosovića igrač sa iskustvom igranja i u seniorskoj selekciji. S. J.

Drita je zaslužila prolaz, bila je bolja i zrelija, s tim što ni Dečić nije bio bez šansi. Na Kosovu je imao prednost od 1:0, a u revanšu mogao da povede u finišu kada je Anđelo Rudović promašio priliku da odvede meč u produžetke. - To su sitnice koje odlučuju. Imali smo priliku da povedemo, a onda primili gol iz prekida koji nije trebalo da se desi. Momci, ipak, nemaju čega da se stide, unazad nekoliko godina Dečić se borio da ne ispadne u treću ligu, a sad smo izašli u Evropu. Ekipa će rasti, ponavljam – nemaju čega da se stide – rekao je trener Edis Mulalić. - Odigrali smo dobru utakmicu, pogotovo u drugom poluvremenu kad smo vidjeli da možemo i znamo. Ostaje žal jer su ekipe izjednačenog kva-

liteta. Presudila je činjenica da Drita četiri od posljednjih pet sezona nastupa u evropskim takmičenjima, dok je mojim momcima ovo prvi

izlazak na međunarodnu scenu. Sigurno će nam ovo pomoći. Tuzani su bili previše povučeni u prvom poluvremenu re-

Predsjednik Opštine Bijkelo Polje ugostio vicešampiona evrope u boksu

Šarčević na najbolji način predstavljao grad i državu svega šta je uradio, moram da mu poručim da smo svi mi ponosni na njega i rezultat koji je ostvario. Opština će nagraditi njegov uspjeh i rezultete, ali ćemo nastaviti i u narednom periodu da pomažemo sve perspektivne sportiste iz n a š e g g ra d a – ka z a o j e Smolović, ističući da je član

QARABAGH.COM

Čestitavši Mirku uspjeh na prvenstvu Evrope za juniore, Smolović je poželio mladom sportisti još osvojenih medalja i kazao da će Opština nastaviti da pruža podršku mladim i perspektivnim sportistima. - M i r k o j e n a n e d av n o održanom prvenstvu na najbolji mogući način promovisao svoj grad i državu, a nakon

a slijede utakmice sa Kosovom (21. jul, 15.30h), Bugarskom (22. jul, 18h), Sjevernom Makedonijom (23. jul, 18h) i Albanijom (24. jul, 18h). - Idemo na Balkansko prvenstvo sa namjerom da odigramo najbolje što možemo. Vidjećemo za koliko će to da bude dobro – rekao je selektor Srđan Popović. Na pripremama juniorske selekcije nalaze se tehničari Danilo Dubak, Marko Joksimović (Budućnost volej), primači servisa/ korektori Vukašin Cimbaljević (Galeb), Miro Miljanić (Mediteran), Peko Zec (Mediteran), Milan Rovčanin (Jedinstvo), Đorđe Jovo-

PODGORICA - Prvo evropsko iskustvo Dečića trajalo je osam dana. Tuzani su eliminisani u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija poslije dvostrukog poraza od Drite – u Prištini je bilo 2:1, prije dvije noći u Podgorici 1:0.

D. MALIDŽAN

Nemamo čega

Bokserskog kluba „Bijelo Polje“ pokazao veliki potencijal u posljednje vrijeme, ne samo učinjenim u Gruziji već i osvajanjem zlatne medalje na međunarodnim turnirima „Montenegro Cup“ i „Kup nacija“. Vicešampion Evrope Mirko Šarčević zahvalio se svima koji

su mu pružali podršku tokom prvenstva. - Najteži je bio prvi meč protiv domaćina iz Gruzije, ali sam se izborio. Zadovoljan sam postignutim uspjehom, jer je ovo za mene jedno veliko i lijepo iskustvo. Veliku zahvalnost dugujem trenerima, posebno Mugoši Kovačeviću, koji je

prenio svoje znanje i naučio me pravom boksu. Ja ću nastaviti da vrijedno treniram i

radim, sa željom da i u narednom periodu ostvarujem dobre rezultate – kazao je talen-

Zeta počela pripreme osam dana pred start sezone, Dragoljub Đuretić u teškoj m

GOLUBOVCI - Zeta je napokon počela pripreme, samo osam dana pred start sezone.

Crnogorski reprezentativac ima novi klub

Vešović ide u Azerbejdžan

Marko Vešović ima novi klub – crnogorski reprezentativac seli se u azerbejdžanski Karabag. Dvadeset devetogodišnji univerzalac u Karabag stiže iz Legije, za koju je igrao od 2018, a nedavno mu je istekao ugovor. Iza Vešovića je duga pauza zbog povrede ligamenata koljena. Karabag je osmostruki prvak države, a 2017. je nastupao u Ligi šampiona. Vešović je u karijeri igrao i za Budućnost, Crvenu zvezdu, Torino i Rijeku. Ne. K.

Situacija na ,,Trešnjici“ je loša, počev od terena koji je u vrlo lošem stanju, do igračkog kadra, gdje fali gotovo cijeli tim iz prošle sezone. ,,Vukovi“ su u posljednji čas dobili i novog-starog trenera. Nezahvalnog posla prihvatio se Dragoljub Đuretić, koji je prije dvije godine smijenjen u trenutku kad je Zeta bila druga na tabeli. - Obično dolazim kada je najteže, kad treba da se formira ekipa. Sa kratkim prekidima, u Zeti sam više od 40 godina i mislim da nikad nije bila u težoj situaciji od ove. Nikad se nije desilo da pripreme počnemo nedjelju dana pred početak prvenstva, čak i kada se igralo u nekim nižim rangovima, da ne pričamo o prvoj ligi - rekao je Đuretić uoči prvog treninga. - Ne bježim od rada sa malim igračima, ali period priprema je toliko kratak da ih ne mogu upo-

D. MALIDŽAN

Nikad nije bilo teže nego

Sa jučerašnjeg starta priprema fudbalera Zete na Trešnjici

znati za to vrijeme, a kamoli napraviti tehničko-taktički pomak, da ne pominjemo fizičku spremu. Mjesec dana ćemo da bolujemo, ali pokušaćemo da do prve pauze uzmemo koji bod. Onda ćemo raditi 10 dana da podignemo fizički nivo pripreme igrača i potom da se borimo ravnoprav-

no sa ostalim ekipama, bez obzira što imamo samo Amela Tuzovića iznad 21 godine. Tu je Zvonko Ceklić od 21, a sve ostalo su momci od 16, 17, 18 godina. Ti igrači imaju kvalitet, ali ih treba fizički i taktički pripremiti. Sa ,,Trešnjice“ su otišli svi nosioci igre - golman Aković, Simo-

vić, Sopo, Milić, kapiten Milojko, Kalezić, Orlandić... - Od prošle sezone, osim Ceklića i Tuzovića, tu su Srđan Krstović, rezervni golman Petar Radulović i dva brata Lambulić, Mijat i Matija. Razmišlja li se o pojačanjima? - Stav kluba je da se ne angažuje

Arena

Subota, 17. jul 2021.

Sportski miks

Drite završio evropsku avanturu

a da se stidimo

vanša, svaki pokušaj kreacije igrači Drite ,,sjekli“ su u korijenu. U nastavku je Dečić izgledao opasnije, ali ne toliko da bi izbacio kvalitetnijeg od sebe.

- Htjeli smo da kontrolišemo utakmicu, ali previše smo to željeli u prvom poluvremenu. Kao da smo sa dozom straha ušli u utakmicu. Mnogo bolje

 tovani bokser iz Bijelog Polja. Prijemu kod predsjednika Opštine prisustvovali su pred-

misiji

o sada

nijedan igrač. Mislim da su nam potrebni jedan ili dva iskusna igrača, koji bi usmjerili ove mlade, ali ne smijemo ništa raditi dok uprava ne dâ zeleno svjetlo - objasnio je Đuretić. Prosjek godina igračkog kadra, te ukupna situacija u klubu, navode na zaključak da bi opstanak u eliti bio premija za prvog crnogorskog šampiona. - Uvijek sam bio optimista, ali sad bih potpisao baraž s ovom mladom ekipom. Naš cilj je da afirmišemo dva do tri mlada igrača, koji bi transferom donijeli klubu finansijska sredstva. Mislim da imamo tu dva, tri igrača koja možemo afirmisati i koji će biti spremni za prodaju, i tako bi Zeta nastavila normalno da funkcioniše - kazao je Đuretić, koji očekuje da njegov ,,vrtić“ pokaže maksimalnu ozbiljnost u radu uprkos tmurnim vremenima na ,,Trešnjici“. - Na početku su karijere, ako sada nijesu motivisani ne znam kada će biti. Samo mi je žao što nijesam imao makar 25 dana da ih spremim, da tako nadoknade neiskustvo. Ne. K.

smo zaigrali nakon odmora, ali su opet presudile te sitnice i neiskustvo. Rekao sam odmah momcima u svlačionici da podignu glave, nemamo za čim da žalimo. Prošla je iskusnija ekipa, a ne bolja. Za nas je ovo veliko iskustvo – dodao je Mulalić. Bosanskohercegovački stručnjak u revanšu nije mogao da računa na Džonatana Drešaja i Matiju Božanovića. - Nedostajali su obojica. Matija je fudbaler koji intenzivno trči, svih 90 minuta. Momak treći put od finala kupa protiv Budućnosti lomi nos. To su stvarno nevjerovatni pehovi, sada razmišljamo kako da ga osposobimo za početak domaćeg takmičenja. Moraćemo da pravimo neke maske za njega. Iza Drešaja je takođe odlična sezona. Međutim, momci koji su ih zamijenili odlično su odradili posao – naveo je Mulalić. Dečić se okreće domaćem prvenstvu, koje startuje 24. jula. Mogu li Tuzani da ponove prošlu sezonu? - To je ono od čega jedemo hleb. Nama je to prioritet. Učinićemo sve da se što bolje pripremimo – zaključio je Edis Ne. K. Mulalić.

Opština će nastaviti da i u narednom periodu pomaže sve perspektivne sportiste - poručio je Petar Smolović

stavnici Centra za sport i rekreaciju i direktor te ustanove Marko Maslovarić, koji je istakao da njegova srebrna medalja sija zlatnim sjajem uz vjeru da će ovakvih dočeka biti i u narednom periodu. Sportski direktor Bokserskog kluba „Bijelo Polje“ Ismet Stanić, zahvalio je predsjedniku Smoloviću i Centru za sport i rekreaciju na velikoj podršci. - Naši treneri Slavko Mrdak i Mugoša Kovačević su ovih

d a n a n a p r i p re m a m a n a Žabljaku, tako da nijesu mogli prisustvovati prijemu. Mirko je bio jedini bokser koji je učestvovao na prvenstvu sa svega 15 mečeva i ostvario je izuzetan rezultat u veoma jakoj konkurenciji. On je za nas šampion – kazao je Stanić. Opština Bijelo Polje je preko Centra za sport i rekreaciju obezbijedila premiju za uspjeh koji je ostvario mladi bokser Mirko Šarčević. B. ČOKOVIĆ

Nikšićani prebrodili priču s Gagrom i naredne sedmice dočekuju Makabi

Giljen: Naredne sedmice bićemo još spremniji NIKŠIĆ – Prošli su Nikšićani u drugu rundu evropskog takmičenja i već znaju da će naredne sedmice ugostiti Makabi. Igrali su bolje nego što se očekivalo, držali sve konce u svojim rukama, ali pri kraju meča i strijepljeli, jer domaćin je mogao do preokreta, a to bi anuliralo prednost Nikšićana ostvarenu u prvom meču. Strateg Milija Savović je zadovoljan po povratku iz Gruzije. Posebno ga, čini se, raduje, to što je njegov tim igrao zrelije, što su bili spremniji. -Velika je sedmica treninga i to smo znali. Bolje smo igrali nego u Podgorici, bili smo svježiji, a i nekoliko stepeni temperature nam je svemu tome doprnijelo. Uz to, protivnika smo već bolje poznavali, znali sve njegove mane i vrline. Imali smo u početku meča šansu i žao mi je što je nijesmo iskoristili. Ako bi neko realan analizirao meč mogao bi zaključiti da smo zaslu-

žili dva gola prednosti, ali u fudbalu nije tako, pa smo morali da strijepimo u finišu meča. Izjednačenje u ovakvim mečevima nikome ne prija, ali važno je da smo i nakon što smo primili gol ostali na pravom putu, da smo znali da sačuvamo rezultat, kaže nakon meča u Tbilisiju Milija Savović. O novom rivalu šef stručnog štaba Sutjeske ne zna mnogo. Kaže da su do sada bili preokupirani revanš utakmicom sa Gagrom, a da tek prikupljaju informacije o predstavniku Izraela. -Sigurno je jedino da se radi o respektabilnom protivniku. To što igramo prvi meč pred svojom publikom i ne znači mnogo. Najvžnije je da imamo dobar zdravstveni bilten. Božo Marković se razbolio uoči meča s Gagrom i to nam je prilično poremetilo koncepciju, ali biće u kombinaciji za sljedeću utakmicu i to nas raduje. Janjić je potvrdio da je u dobroj formi, pa je sad

preostalo jedino da preostalih nekoliko dana radimo najbolje što možemo i nadamo se novom uspjehu. Svjesni smo da predstavljamo Sutjesku, Nikšić i Crnu Goru, a svaka naredna runda za nas je novi izazov, riječi su Milije Savovića. Tel Aviv čeka Sutjesku, a zbog tog ne skriva zadovoljstvo ni kapiten Nikšićana Vlado Giljen. -Mislim da smo od Gagre bili bolji, a pogotovo kad se uzmu u obzir oba meča. Morali smo igrati opreznije, ali u revanšu smo znali šta nam je činjeti, jer rivala smo bolje poznavali. Zaslužili smo lagodniji prolaz, ali… Trenutak nepažnje mogao nas je mnogo koštati, ali bili smo pribrani u odsudnim trenucima. Narednih dana ćemo, sigurno, dodatno podići formu. Protiv Izraelaca ćemo biti još bolji i nadam se da će nam to biti dovoljno za prolaz u narednu rundu takmičenja, kaže za Arenu kapiten Sutjeske Vlado Giljen. Ra.P.

sve – naglašava Vukčević. Podgorica se okreće domaćim izazovima. Naredne subote startuje Telekom 1. CFL, a ekipa iz Lješkopolja gostuje Sutjesci. Ta utakmica biće pomjerana za drugi termin jer Nikšićani 22. jula igraju sa Makabijem iz Tel Aviva u drugoj rundi kvalifikacija za Ligu konferencija. - Ostali smo bez nekoliko prvotimaca koji su bili jako važni za

tim. U međuvremenu su stigla pojačanja, kao i trener Dejan Roganović. Slažemo kockice i bićemo spremni za prvenstvo. Imamo dobru ekipu i potrudićemo se da ponovimo rezultat od prošle sezone kada smo bili četvrti. Nadam se da možemo da budemo i bolji, a imamo i Kup kao još jedan put do Evrope. Vjerujem da će ovo biti dobra takmičarska godina za nas – zaključio je Vukčević. D. K.

GOL PREDNOSTI NIJE BIO DOVOLJAN PRED REVANŠ U ALBANIJI: Podgorica ispala od Lačija u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija PODGORICA - Premijerni nastup na evropskoj sceni fudbaleri Podgorice završili su u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija. Nepremostiva prepreka bio je albanski Lači, koji je u dvomeču pokazao da je bolji tim. Sastav iz Lješkopolja uspio je da ostvari pobjedu na ino sceni kada je na svom terenu slavio sa 1:0. Ipak, nije to bila dovoljna zaliha za revanš – razigrani i rastrčani ,,crno-bijeli“ su na Elbasan areni anulirali zaostatak tokom 90. minuta, dok su prolaz u narednu rundu ostvarili u produžecima. Lači je u ,,ekstra tajmu“ dao još dva gola i trijumfovao sa ukupnih 3:1. - Za jedan mladi klub i ekipu koja je prvi put igrala Evropu – vjerujem da smo se prikazali u pozitivnom svijetlu. Ovo je za nas bilo lijepo iskustvo. Svima nam je drago zbog pobjede koju smo upisali na debiju, s tim da ostaje žal što nijesmo mogli više od toga – rekao je Petar Vukčević, desni bek crnogorskog prvoligaša. Od prvog minuta revanša, Lači je krenuo ofanzivno, vrativši protivnika dublje na svoju polovinu.

Slijedi nova borba za Evropu Domaćin je priredio pravu reviju šuteva i šansi, ali nije imao rješenje za golmana Nikolu Ivezića koji je blistavu noć ukrasio bravurama između stativa. Mladi reprezentativac Crne Gore doslovno je spasio Podgoricu u više navrata, čak i kada je izgledalo da je gol u njegovoj mreži neminovnost. Osamnaestogodišnji čuvar mreže, međutim, nije mogao ništa u 60. minutu kada je Deliju pogodio za 1:0. Ivezić je odveo meč u produžetke, ali tamo nije bilo spasa – Luškja u 93. i Prengaj u 114. minutu ostavili su Lači u Evropi. - Pokazalo se da je Lači jedna ekipa kada igra u gostima, a sasvim druga kada nastupa u ulozi domaćina. Protivnik je bio bolji, imali su igru, stvarali šanse, a nas je spašavao golman Ivezić koji je branio odlično. Vidjelo se da je Lači iskusnija ekipa, da se jako dobro poznaju i imaju kvalitet. Nama je u pojedinim

trenucima falilo snage, a uz to nijesmo imali ni dovoljno raspoloženih igrača. Oni su zasluženo pobijedili, a za nas je ovo bila lijepa avantura. Sada smo igrali Evropu, a nadamo se da će tako biti i narednog ljeta – ističe mladi reprezentativac. Lači je prošao u 2. kolo, ali pitanje je kako bi se revanš odvijao da je Podgorica povela. Nakon kontre gostiju Admir Adrović je imao zicer, obično pogađa iz takvih situacija, ali ovoga puta nije dobio duel jedan na jedan sa golmanom. - Pričali smo o toj šansi. Šteta… To je bilo u ranoj fazi utakmice, da smo poveli – vjerujem da bi sve bilo drugačije. Imali bismo dva gola prednosti, a to bi sigurno i psihološki negativno djelovalo na igrače Lačija. Nijesmo realizovali tu priliku. Adrović je želio najbolje, ali nije imao ni sreće u završnici. Treba da budemo realni – i oni su imali izglednih prilika koje nijesu pretvorili u gol. To je fudbal. Trenutak može da promijeni

Oglasi i obavještenja

Uprava javnih radova Bulevar Arsenija Boljevića 2a, 81000 Podgorica, Crna Gora Kao Naručilac objavljuje

JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA U NACIONALNOM OTVORENOM POSTUPKU ZA IZBOR IZVOĐAČA RADOVA NA IZGRADNJI 31 INDIVIDUALNOG STAMBENOG OBJEKTA U OPŠTINAMA: PARTIJA 1: NIKŠIĆ, BERANE, DANILOVGRAD, PLJEVLJA PARTIJA 2: HERCEG NOVI, TIVAT, PODGORICA, PLAV, GUSINJE, PETNJICA, BERANE, BAR, ULCINJ RHP MNE 8 – RADOVI Predmet nabavke je izbor izvođača radova na izgradnji 31-og individulnog stambenog objekta u opštinama: - Partija 1: Nikšić, Berane, Danilovgrad, Pljevlja - Partija 2: Herceg Novi, Tivat, Podgorica, Plav, Gusinje, Petnjica, Berane, Bar, Ulcinj. Procenjena vrijednost nabavke iznosi 1.012.299,16 eura bez PDV-a, odnosno za svaku partiju pojedinačno: - Partija 1: 429.794,13 eura bez PDV-a. - Partija 2: 582.505,03 eura bez PDV-a. Ugovor o nabavci biće zaključen u skladu sa uslovima ugovora koji su određeni u tenderskom dosijeu i svim ostalim dokumetima koji će činiti ugovor o nabavci radova. Kriterijum za izbor najpovoljnije ponude je najniže ponuđena cijena. Zainteresovana lica mogu dobiti tenderski dosije na slijedećoj adresi: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora, svakog radnog dana od dana objavljivanja javnog poziva u vremenu od 11:30 do 15 časova uz podnošenje ovlašćenja za preuzimanje tenderskog dosijea i dokaz o uplati 50 eura na dan uplate, bespovratno. Uplata se vrši na žiro račun broj 832-1029-20, kod Podgoričke banke (uz napomenu za preuzimanje tenderskog dosijea po Javnom pozivu (RHP MNE 8 - RADOVI). Ponuda se dostavlja na slijedeću adresu: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora. Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 09.09.2021. godine godine do 13:30 časova. Ponude koje stignu poslije roka navedenog u predhodnom stavu smatraće se neblagovremenim. Neblagovremene ponude se neće otvarati i po okončanju postupka otvaranja biće vraćene ponuđaču, sa naznakom da je ponuda podnijeta neblagovremeno. Javno otvaranje ponuda obaviće se 09.09.2021. godine u 14:00 časova. Komunikacija u postupku nabavke vrši se isključivo pisanim putem Kontakt adresa: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora, Faks: +382 20 230 228, E-pošta: ujr@ujr.gov.me. Sve eventualne izmjene i dopune tenderskog dosijea biće objavljene na portalu Direktorata za politiku javnih nabavki www.ujn.gov.me i web site Uprava javnih radova www.ujr.gov.me.

Poslovni broj: I.br. 2353/2017 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica- osnovana 1901.godine, Bul. Svetog Petra Cetinjskog br.141, Podgorica, koju zastupa advokat Đukanović Dragoljub iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Milović Veselinke iz Nikšića, ul. Nikole Tesle br.115, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 20.000,00 eura, dana 16.07.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju poslovne oznake I.br.2353/2017 od 18.10.2017.godine koje je donijeto na osnovu izvršne isprave Ugovora o hipoteci ovjerenog pred Osnovnim sudom u Nikšiću pod brojem Ov.br. 15229/08 dana 05.11.2008. godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se petnaesta prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koja nepokretnost je upisana u LN broj 811 KO Nikšić PJ Nikšić, i to: katastarska parcela broj 879, podbroj 2, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 14, površine 32m2, u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1. II Ročište za petnaestu prodaju navedene nepokretnosti održaće se dana 13.08.2021.godine u 12.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnost se može razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem. III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od 19.520,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 2353/2017 od 24.05.2019.godine. IV Na petnaestoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca (član 173 st.5 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče. V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 1.952,00 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene. VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave Ov.br.15229/08 od 05.11.2008.god za iznos duga 20.000,00 eura, podatak o upisu zabilježbe postupka obavještenja o početku namirenja potraživanja –obavještenje br.822 od 06.07.2009.godine, podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca Prve banke CG na osnovu isprave Ov.br.15229/08, sve na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka. Dana 16.07.2021. godine. JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Subota, 17. jul 2021.

Uprava javnih radova Bulevar Arsenija Boljevića 2a, 81000 Podgorica, Crna Gora Kao Naručilac objavljuje JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA U NACIONALNOM OTVORENOM POSTUPKU ZA IZBOR STALNOG STRUČNOG NADZORA NA IZGRADNJI 18 INDIVIDUALNIH STAMBENIH OBJEKATA U OPŠTINAMA HERCEG NOVI, TIVAT, PODGORICA, PLAV, PETNJICA, BERANE, BAR I ULCINJ JN broj: MNE 8, II faza - usluge

Predmet nabavke je izbor stručnog nadzora nad izgradnjom individualnih stambenih objekata u opštinama: Herceg Novi, Tivat, Podgorica, Plav, Petnjica, Berane, Bar i Ulcinj, za 18 ranjivih porodica. Procenjena vrijednost nabavke iznosi 21.400,00 € eura bez PDV-a. Ugovor o nabavci biće zaključen u skladu sa uslovima ugovora koji su određeni u tenderskom dosijeu i svim ostalim dokumetima koji će činiti ugovor o nabavci radova. Kriterijum za izbor najpovoljnije ponude je najniže ponuđena cijena. Zainteresovana lica mogu dobiti tenderski dosije na slijedećoj adresi: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora, svakog radnog dana od dana objavljivanja javnog poziva u vremenu od 11:30 do 15 časova uz podnošenje ovlašćenja za preuzimanje tenderskog dosijea i dokaz o uplati 50 eura na dan uplate, bespovratno. Uplata se vrši na žiro račun broj 832-1029-20, kod Podgoričke banke (uz napomenu za preuzimanje tenderskog dosijea po Javnom pozivu (MNE 8, II faza - usluge). Ponuda se dostavlja na slijedeću adresu: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora. Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 10.09.2021. godine godine do 13:30 časova. Ponude koje stignu poslije roka navedenog u predhodnom stavu smatraće se neblagovremenim. Neblagovremene ponude se neće otvarati i po okončanju postupka otvaranja biće vraćene ponuđaču, sa naznakom da je ponuda podnijeta neblagovremeno. Javno otvaranje ponuda obaviće se 10.09.2021. godine u 14:00 časova. Komunikacija u postupku nabavke vrši se isključivo pisanim putem Kontakt adresa: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/ City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora, Faks: +382 20 230 228, E-pošta: ujr@ujr.gov.me. Sve eventualne izmjene i dopune tenderskog dosijea biće objavljene na portalu Direktorata za politiku javnih nabavki www.ujn.gov.me i web site Uprava javnih radova www.ujr.gov.me.

Poslovni broj: I.br. 325/2018 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore osnovana 1901.godine a.d. Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, ulica Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika DOO ,,EURO-PIPE,, iz Šavnika, Šavnik bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 113.335,53 eura, dana 16.07.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju I.br. 325/2018 od 07.03.2018.godine, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- Založne izjave sačinjene pred notarom Marković Ljubišom iz Nikšića poslovne oznake UZZ.br.647/2014 od 25.11.2014. godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se dvadeset treća prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koje nepokretnosti su upisane u LN broj 3265 KO Nikšić PJ Nikšić, i to: katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 1, površine 147 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 2, površine 44 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 3, površine 138 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 4, površine 22 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 6, površine 20 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 7, površine 155 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 9, površine 162 m2, sve u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1. II Ročište za dvadeset treću prodaju navedenih nepokretnosti održaće se dana 13.08.2021.godine u 13.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnosti se mogu razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem. III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od ukupno 328.660,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 328/18 od 12.11.2018.godine, i to iznos od: 44.100,00 eura za PD1, 8.800,00 eura za PD2, 82.800,00 eura za PD3, 4.600,00 eura za PD4, 12.960,00 eura za PD6, 62.000,00 eura za PD7 i 113.400,00 eura za PD9. IV Na dvadeset trećoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca (član 173 stav 4 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče. V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-2304636 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od: 4.410,00 eura za PD 1, 880,00 eura za PD 2, 8.280,00 eura za PD 3, 460,00 eura za PD 4, 1.296,00 eura za PD 6, 6.200,00 eura za PD 7, 11.340,00 eura za PD 9. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene. VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.350/14 od 15.10.2014.god za iznos duga 177.048,86 eura, podatak o upisu zabilježbe obavještenja o početku namirenja potraživanja i zabrana raspolaganja nepokretnostima –obavještenje br.24-01/2415 od 05.06.2017.godine, podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.350/14, te podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.647/14 od 25.11.2014.god za iznos duga 144.400,65 eura i podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.647/14, sve na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka. Za objekat PD 9 postoji napomena da nema upotrebnu dozvolu. Dana 16.07.2021. godine. JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

Na osnovu člana 135 i člana 142 stav 2 i stav 3 Zakona o privrednim društvima (“Sl.list CG” br.065/20), čl.28, čl.29, čl.31 i čl.54 Statuta AD „Agrotransport“ Podgorica od 12.01.2021.g., Odbor direktora AD “Agrotransport” Podgorica (registrovano u CRPS u Podgorici pod brojem 4-0006912, mat.br.02026341), na sjednici održanoj dana 12.07.2021. godine, donio je sljedeću

O B A V J E Š T E NJ E O SAZIVANJU PONOVLJENE SKUPŠTINE AKCIONARA “AGROTRANSPORT” AKCIONARSKO DRUŠTVO PODGORICA za dan 28.07.2021.godine, s početkom u 12:00 časova, u prostorijama upravne zgrade PLC “Morača” AD Podgorica, Ulica 8. marta 55, sa sljedećim DNEVNIM REDOM 1.Donošenje Odluke o izboru radnih tijela Skupštine akcionara; 2.Donošenje Odluke o usvajanju Izmjena i dopuna Statuta Društva; 3.Donošenje odluke o imenovanju revizora; 4.Donošenje Odluke o razrješenju članova Odbora direktora Društva; 5.Donošenje Odluke o izboru članova Odbora direktora Društva. Društvo je kod CRPS u Podgorici registrovano kao akcionarsko društvo pod reg.br.40006912/005, m.b.02026341. Kvorum na ponovljenoj SkupštinI akcionara čine akcionari koji posjeduju 33% od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Odluke po svim tačkama dnevnog reda donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara, ili putem glasačkih listića. Materijali sa predlozima odluka za predstojeću Skupštinu akcionara biće dostupni akcionarima društva najmanje 10 dana prije održavanja Skupštine, na adresi Bulevar Ivana Crnojevića 99/2, Podgorica, u terminu od 13-15h, svakog radnog dana. Samo akcionari koji se nalaze na spisku akcionara na dan pribavljanja spiska akcionara od CKDD, koje je Društvo dužno da pribavi dva radna dana prije održavanja sjednice Skupštine, mogu prisustvovati na Skupštini i ostvariti prava akcionara. Identifikacija akcionara vrši se na dan održavanja Skupštine akcionara, u periodu od 10:00 do 12:00 časova na osnovu ličnih isprava, a punomoćnika na osnovu punomoćja ovjerenog u skladu sa zakonom i lične isprave. Obavještenje o sazivanju ponovljene Skupštine akcionara biće objavljeno 2 (dva) puta u štampanom mediju koji se izdaje u Crnoj Gori, najmanje 10 (deset) dana prije dana održavanja Skupštine, a sve dodatne informacije mogu se dobiti pozivom na broj telefona 020/610-115. Obrazac punomoćja i glasačkog listića mogu se preuzeti u papirnoj formi u prostorijama društva Bulevar Ivana Crnojevića 99/2, Podgorica, u terminu od 13-15h, svakog radnog dana, najkraće 10 dana prije održavanja Skupštine. AD “Agrotransport” Podgorica Predsjednik Odbora direktora Blagota Radović

Mali oglasi nekretnine PRODAJEM ili mijenjam za Podgoricu, studio - apartman iznad hotela Splendid – Bečići. Tel: 069 885 - 416 1

razno OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. Povoljno.Vukčević. Tel. 069/991-999 , 067/000-008 2

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

Posljednji pozdrav dragom bratu

Posljednji pozdrav našem voljenom

Dana 16. jula 2021. godine, upokojila se u Gospodu, u 68. godini Života

MIROSLAVKA – MILA Slobodanova PAVIĆEVIĆ rođena Jovanović s Vidrovana Sahrana je obavljena 16. jula u 13 časova u krugu uže porodice, na Čepurcima. Kuća žalosti: Piperi, ul. Stijena Piperska br.36, Podgorica.

DALIBOR VUKOVIĆ

DALIBORU

Otišao si bez pozdrava, moj dragi brate. Nema riječi kojima se može opisati tuga i praznina koja osta iza tebe. U našim srcima će vječno živjeti tvoja dobrota. Počivaj u miru i nek te anđeli čuvaju.

Teško se pomiriti sa tim da više nijesi sa nama. Zla sudbina nam te uze. Sve ove godine sa tobom ostaće nam u najljepšem sjećanju na tvoju dobrotu, plemenitost i lijepe trenutke provedene zajedno.

811

Sestra MILICA, zet GORAN i sestrična ANĐELA

Posljednji pozdrav dragom

805

Tvoji: SAŠA, IRENA, MATIJA i LUKA SAVIĆ

Posljednji pozdrav našem dragom zetu

Ožalošćeni: suprug SLOBODAN, ćerke JELENA i TATJANA, brat DRAGAN, unučad KATJA, VIDAK, MAKSIM i VARJA, đever SAVA, zet MILUTIN, zaove MIRA i RATKA, snaha SVETLANA, tetka ZLATANA, bratanične ANĐELA i MARIJA i mnogobrojna porodica PAVIĆEVIĆ i JOVANOVIĆ 741

DAKI Posljednji pozdrav dragom sestriću

DALIBORU

Tuga se ne mjeri riječima ni vremenom koje prolazi već prazninom koja ostaje poslije tebe. IRENA i ZDRAVKO sa porodicom

DALIBORU DAKI VUKOVIĆU 813 Sine mili, fala ti za neizmjernu ljubav i pažnju koju si pružao tetki. Vječno ću te čuvat od zaborava.

Tvoja iznenadna smrt odvojila te od tvoje porodice i nas. Počivaj u miru anđele, a mi te čuvamo od zaborava. VESKO, LJILJA i PETAR MARTINOVIĆ 806 Posljednji pozdrav našem dragom

Posljednji pozdrav dragom

Tvoja tetka LJILJANA 821

DAKI

Posljednji pozdrav dragom sestriću i bratu

S tugom smo primili vijest o tvom preranom odlasku. Pamtićemo tvoj vedar duh.

DALIBORU DAKI VUKOVIĆU

DALIBORU DAKI VUKOVIĆU Vječno ćemo tugovati za tobom. Tvoji: ujak ŽELJKO, brat PERO i sestre MILICA i KRISTINA 822

Tvoji:

IVANA, VANJA, DRAŽEN i ELENA MARTINOVIĆ

Voljeni ne umiru dok žive oni koji ih vole. Počivaj u miru.

803

Tvoji: tetka SAJA-SLAVICA, tetak PUCO, braća VESKO i DEJAN, snaha MARINA i bratanična MIA 815

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav našem

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav ocu našeg kolege Gorana

DAKI S ponosom ćemo te čuvati u našim srcima. 804

VLADU VUJOVIĆU

DAKI

Od gazde i osoblja Restorana ,,KOLE“

VESKO STOJKOVIĆ sa porodicom

814 Umrla je naša draga baba i prababa

DALIBORU

Posljednji pozdrav voljenom kumu

od VELJKA CRVENICE sa porodicom

817

816

Voljenom

Voljenom bratu i ujaku

SONJA

DALIBORU DAKI VUKOVIĆU 807

Voljena naša... Hvala ti za tople zagrljaje i bezbrižno djetinjstvo.

PETAR MARKOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom

Tvoji: JELENA, DANILO, DUŠAN i JANKO 786

DEJAN, DRAŽEN i DANKA sa porodicama

DAKI

Hvala ti za sve nezaboravne trenutke provedene sa tobom. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav. Tvoji DRAGOJKA, VASKO, ZORAN, NAKA i MILENA

Postoji ljubav koju smrt ne prekida, i tuga koju vrijeme ne liječi. Tvoji: ZOTA, NIKOLA i NIKOLINA DRECUN

DALIBORU

818

819

812

KUD ,,NJEGOŠ“

Posljednji pozdrav

SONJA

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Hvala ti za iskreno prijateljstvo.

Posljednji pozdrav našem

DALIBORU DAKI VUKOVIĆU

Porodica pok. VOJA JANKOVIĆA 787

Tvoja plemenita duša ostaće vječno u našim srcima. Tetka MILEVA, tetak DRAGAN, braća MICA, RADOVAN i RATKO i sestra MILICA sa porodicama 820

DALIBOR VUKOVIĆ

DALIBORU

GOLUB i ILINKA ĆERANIĆ

MARKO i DUŠANKA sa porodicom

e-mail: oglasno@pobjeda.me 810

809

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

Posljednji pozdrav voljenom

Posljednji pozdrav voljenom brataniću

Posljednji pozdrav

DAKI

DALIBORU

Ne postoje riječi kojima bi iskazali bol i tugu koju osjećamo. 789

Tetka NADA i BRANISLAV LJESAR

Posljednji pozdrav mom voljenom

I ovog puta Bog uze ono najbolje i najiskrenije za sebe. Zašto??? Falićeš puno ,,Striki“ IGOR VUJOŠEVIĆ sa porodicom

Prerano si nas napustio, bez pozdrava. Teško je zamisliti da se više nikada nećemo vidjeti. Počivaj u miru, voljeni Daka. MIJO i LJILJA MILIĆ

801 Dragom

788 Posljednji pozdrav voljenom brataniću

DAKI

DALIBORU

Težak je ovaj rastanak. Hvala ti za svu pažnju i ljubav koju si mi nesebično davao. Baba MILOSAVA MILIĆ 790 Posljednji pozdrav našem voljenom

DALIBORU

Tvoju ljepotu, blagi osmijeh i najbolju dušu nikad nećemo zaboraviti. 799

DALIBORU

DANILO i ĆANA VUJOŠEVIĆ

Posljednji pozdrav dragom

Tvoj životni put je bio kratak, ali dovoljno dug da pokažeš najljepše vrline i oličenje momačkog karaktera. Kao takav ostaćeš upamćen po tvojoj vedrini i toplom osmijehu kojim si svakoga darivao. Volimo te.

DAKI VUKOVIĆU

Stric BATO MILIĆ sa porodicom Sa ponosom čuvaćemo u našim srcima, sjećanje na tebe, tvoju dobrotu, ljubav i plemenitost. Tetka NEVENKA HELAĆ sa porodicom

791

Krasile su te najljepše ljudske osobine, ljepota, dobrota, poštenje. Počivaj u miru.

Posljednji pozdrav našem voljenom

RAŠO i VIDE POPOVIĆ sa porodicom

792

795

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragom

BRKU Osoba koja ode sa lica zemlje nikad ne odlazi jer živi u našim srcima i sjećanjima. Za tebe nas veže dosta lijepih sjećanja i uspomena. Ponosni što si bio dio naših života.

DAKI Prijatelju i druže, prerano si potrčao na vratima raja A tamo te u zagrljaj primi tvoj drug a moj sin jedini. Počivajte u vječnome miru. Ljudi kao vi nikad ne umiru. DUŠKO SIMOVIĆ sa porodicom 798 Posljednji pozdrav dragom

BOŠKO, JOVANA, VLADAN, ILIJA i OGNJEN 793

DALIBORU Počivaj u miru a mi ćemo te čuvati od zaborava. 797

DOBRILA, MILUTIN, VASILIJE i MILOŠ DARIĆ Posljednji pozdrav nama dragom

Navršava se 40 tužnih dana od smrti našeg voljenog

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

DAKI Od ILIJE i ANITE PERIŠIĆ

DAKI

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Tvoja mladost, osmijeh i dobrota će uvijek biti u mom srcu i mom sjećanju. Počivaj u miru.

ŽELJKO, VUKICA, IVONA, ANJA i PETRA 808

800 Posljednji pozdrav

ZORE ŠARANOVIĆ

prim. dr LJUBIŠE M. ŽORIĆA

802

stomatologa

Пролази тужних шест месеци од када није са нама наш драги и вољени брат и ујак

проф. др СТЕВАН Ж. БАЉОШЕВИЋ

Vrijeme koje prolazi ne može ugasiti ljubav i ponos koju osjećamo što smo te imali. Svakim danom sve više nedostaješ. Sjećanje na tvoju beskrajnu ljubav, dobrotu i toplinu prate bol i tuga. S ljubavlju koju smrt ne prekida i tugom koju vrijeme ne liječi tvoja plemenita duša i veliko srce vječno će živjeti u nama. Ovim putem se zahvaljujemo svima na izrazima saučešća lično, putem telegrama, telefonom i porukama. U subotu, 17. jula 2021. godine, uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

DAKA MARKO i DRAGANA PEJOVIĆ

796 Posljednji pozdrav dragom

С љубављу и поносом чувамо успомене на њега.

Сестра ГОРАНА, сестричне ОЉА, МАЈА и МИРКА са породицама

TVOJA PORODICA DALIBORU Počivaj u miru.

772

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

783

VUJOVIĆ RAJKO i TANJA sa porodicom 794

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav dragoj ujni

Subota, 17. jul 2021.

Voljeni moj brate

SONJI Dušanovoj POPOVIĆ Tvoja plemenita duša će zauvijek ostati u našim srcima. Počivaj u miru. NIKOLA MILANOVIĆ sa porodicom 770

Dragom sinu

DAKA Prerano si zaklopio svoje oči koje su uvijek zračile vedrinom. Bio si naš pokretač i čvrst oslonac. Ostavio si nam beskrajnu tugu i ponos jer si bio naš. Zauvijek srca ranjenoga Tvoja sestra TAMARA

752

Dana 18. jula 2021. navršava se godina od smrti naše drage

DAKI Zašto nas ostavi tako rano da cijeli život tugujemo za tobom. Tvoja mladost, dobrota i tvoj topli osmijeh su nam jedino ostali da pamtimo i da tugujemo za tobom dok smo živi. Jedino svijetlo na kraju tunela su tvoja đeca koja nam daju snage da živimo i da se borimo za njih. Tvoji neutješni roditelji VLADO i TANJA

Dragi 777

DADO

BOSILJKE VUJOVIĆ

Kao mlad čovjek plijenio si pažnjom, iskrenošću i poštenjem. Samo se pitam zašto baš sad i zašto ovako? Počivaj u miru i laka ti crna zemlja.

rođene Stanković Godina prođe, ali bol i tuga ostaju. Čuvamo te od zaborava u srcu i ponosno nosimo uspomenu na tebe. 771

TVOJI NAJMILIJI

VESKO RUDOVIĆ

766

DALIBORE Srce moje, dušo moja, snago moja... Zašto? Ostavio si mi tri anđela mala. Čuvaće ih majka najbolje što može. Samo ne znam što da im kažem kad pitaju đe im je tata, kad će doći. Nijesmo planirali ovako da se rastanemo, dušo moja. Zašto ovako? Nikad te neću zaboraviti, vječno ćeš živjeti u mom srcu. Čuvaću te od zaborava, srce moje.

Posljednji pozdrav dragom

Ovih dana navršava se godina dana od smrti poštovane snahe, jetrve i strine

DALIBORU VUKOVIĆU 754

BOSE pok. Radovana VUJOVIĆ

Moj voljeni

od Danijelinih koleginica SUZE, ANE i MILICE

Tvoja voljena supruga MARIJA 778 Voljeni naš tata

S tugom se opraštamo od našeg

Tvoja plemenitost i dobrota se ne mogu zaboraviti. VUKAŠIN sa porodicom 773

DALIBORE DALIBORA

Četrdeset je tužnih dana, moja sestro

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju. ANA, RAJKA i OLJA 755

Ostavio si nas i otišao bez pozdrava. Nijesmo te ni poljubili, ni zagrlili. Zauvijek ćemo se sjećati tvoga veseloga lika i voljećemo te zauvijek.

779

Posljednji pozdrav voljenom

Tvoja voljena đeca: KSENIJA, DAVOR i DIJANA

Najvoljeniji moj i nikad prežaljeni brate

MIKO Prerano i tiho nas napušti i stavi neprebolnu ranu u našim srcima koja ne može zacijeliti i preboljeti dok smo živi. Vole te i tuguju za tobom Tvoji ĆIRO i DUŠA 775

DALIBORU VUKOVIĆU Neka tvoja dobra duša počiva u miru. 782

DAKA

MILOŠ i DRAŽEN NIKOLIĆ

Kako da nastavim život bez tebe? Šta da kažem djeci đe im je ujo, što nas je svaki dan okupljao da se igramo zajedno? Trebali smo da se veselimo zajedno – toliko si se radovao za svaku moju lijepu vijest, a ne ovako bez pozdrava da mi pođeš. Hvala ti za veliku ljubav, podršku i veliki oslonac što sam imala od tebe. Bio si mi i brat i sestra i sve na svijetu, a sada si moj anđeo čuvar.

Četrdeset dana je od smrti naše drage snahe, jetrve, strine i bake Pola godine je od smrti

Voli te tvoja jedina i neutješna sestra DANIJELA sa porodicom

MIKE

780

BAJA VUKOVIĆA

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. VESO NIKČEVIĆ sa porodicom

Voljeni naš brate, šura i ujo

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na vaš dragi lik.

776 JELENA i MILENA OBRADOVIĆ Devet godina je od kada nas je napuštio

DAKA

774

Duboko nas je pogodio i zabolio tvoj iznenadni odlazak. Sada kad smo trebali svi zajedno da se radujemo i veselimo, ti si nas ostavio da tugujemo. Mnogo boli to što znamo da nikad više nećemo biti zajedno, kao što si to volio. Počivaj u miru, Volimo Te.

Počivaj u miru voljeni

VOJO VULETIĆ VOJO VULETIĆ Trebaš nam da se zajedno zagrlimo i da znamo da će sve biti dobro. Tvoje NEĐELJKA i OLJA 784

Moj tajo... Tužni su dani bez tvoje ljubavi, pažnje i bezgranične podrške. Nedostaješ da zajedno slavimo prve rođendane, prve korake, prve zubiće... MILICA i FILIP KUSOVAC 785

Tvoji:

Tvoji: 758

TURO DEJAN, MILICA, GOCA, NENAD, JOCO, MIKI, VESNA, DRAGAN i LJUBO

Sestra DANIJELA, zet VASKO, sestrić BALŠA i sestrična NIKOLINA

781

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

Tužnim srcem javljamo da je dana 15. jula 2021. tragično u 34. godini preminuo naš dragi

Posljednji pozdrav

Poslednji pozdrav mom voljenom sinovcu

DALIBOR VUKOVIĆ DALIBOR-DAKA Vladov VUKOVIĆ Sahrana će se obaviti dana 17. jula u 15 časova na Novom groblju na Cetinju. Ožalošćeni: supruga MARIJA, sin DAVOR, ćerke KSENIJA i DIJANA, otac VLADO, majka TANJA, sestra DANIJELA sa porodicom, stric VELJKO, strina JOVANKA, braća od strica SAŠA i SRĐA sa porodicom, sestra od strica TAMARA sa porodicom, ujak ŽELJKO, tetke MILEVA, DRAGOJKA, LJILJANA i SLAVICA sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina VUKOVIĆ i STRUGAR

Tuga, bol, nevjerica. Pamtićemo te po tvojoj dobroti, poštenju, ljepoti. MARJAN MARTINOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav voljenom bratu

713

DALIBORU-DAKI Dragom komšiji

DAKI

DALIBORU-DAKI VUKOVIĆU

719

Brate moj, momčino moja, ne mogu da se pomirim sa tim da si otišao, da me nećeš dočekati. Mislio sam da za nas najbolje tek dolazi, ali ovo je surovo. Zauvijek si u mom srcu i mislima. Počivaj u miru. Tvoj brat SRĐAN 736

Sinovče, srećo moja, uzdanice, diko naša. Sve si nas kupio oko sebe. Ti si bio takav karakter. Neka mi te anđeli čuvaju. U nemogućnosti sam da te i ja ispratim i zagrlim zadnji put, oko moje. Ponosu naše porodice. Neka ti je laka crna zemlja.

Tvoj striko VELJKO

Počivaj u miru, neka te anđeli čuvaju. Dragom TANJA i SVETO PRLJA

764

718 Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav voljenom i neprežaljenom

Posljednji pozdrav našem članu

DAKI Vijest o tvom preranom i nepravednom odlasku duboko nas je potresla. Ostaje nam samo nada da je sve ovo jedan ružan san iz kojeg ćemo se ubrzo probuditi.

DAKI

DALIBORU VUKOVIĆU

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

LOVAČKO DRUŠTVO ,,CETINJE“

NENAD POPOVIĆ – MEŠTRA 715

733

Posljednji pozdrav od nama dragog i nezaboravljenog

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

DALIBORU-DAKI VUKOVIĆU

Od OLGE i ILINKE sa porodicom 738

Nijedna napisana riječ ne može da dočara dubinu bola i tuge uzrokovanu tvojim Preranim odlaskom. Tvoj mladi život naglo se ugasio i ostavio neizbrisiv, bolan trag u našim dušama. Putuj u miru sa anđelima, mi ćemo te čuvati od zaborava.

Posljednji pozdrav

Tvoji: Stric VELJKO, strina JOVANKA, braća SRĐAN sa porodicom, SAŠA, sestra TAMARA sa porodicom 735

DAKI DALIBORU DAKI VUKOVIĆU

DAKE od VANJE sa porodicom 768

Neka tvoj široki osmijeh, veliko srce i plemenita duša krase nebeske dvore. Počivaj u miru. SANJA sa porodicom 767

Voljeni naš

Dragi brate, ponosu moj Teško je povjerovati da smo zauvijek uskraćeni za tvoj mili lik i dobru dušu. Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Od SAŠE i BAĆKA sa porodicama 739

DAKI

Posljednji pozdrav dragom kumu

Pretužan sam što si me prerano i iznenada napuštio. Mislio sam da ćemo naše snove tek ostvarivati, ali nećemo, otišao si mi. Hvala ti za svu ljubav i podršku, brate moj. Čuvaću te od zaborava i čekati da mi zasija najljepša zvijezda na nebu, jer ću znati da si to ti, Naš anđeo čuvar.

DALIBOR VUKOVIĆ

DAKA

DALIBORU VUKOVIĆU

Smrt ne postoji, ljudi umiru kada ih svi zaborave. Ti si samo otišao u drugi dom, da se tvoja duša, misli i tijelo oporave. Ostao si anđeo čuvar naše sreće i naše tuge. Uvjek ćemo čuvati sjećanje na tebe. Naš voljeni Daka

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

I Bog sebi bira uvijek najbolje, pa si nas tako i ti prerano napustio, ali ostaješ da živiš u našim najljepšim uspomenama.

Porodica RADONJIĆ

ZORAN MARKOVIĆ sa porodicom

716

Tvoj brat SAŠA 765 Posljednji pozdrav dragom komšiji

727

Vole te tvoji BAJO i TAMARA sa porodicom Posljednji pozdrav dragom komšiji

753 Posljednji pozdrav voljenom

DAKI DALIBOR VUKOVIĆ

DALIBOR-DAKA VUKOVIĆ Duboko smo potrešeni tvojom smrću i tvojom ranom izgubljenom mladošću. Porodica pok. DRAGA LIPOVINE 737

DALIBORU Počivaj u miru, iskrena i dobra dušo.

Neka te anđeli čuvaju tamo gore, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Posljednji pozdrav!

DUŠKO i BILJANA TOMAŠEVIĆ sa porodicom 717

Porodica MARTINOVIĆ iz Novog Sada

NIKOLA JANKOVIĆ sa porodicom 726

750

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

Navršava se godina dana od kako nas je napustila naša draga

Posljednji pozdrav našem drugu Dana 16. jula 2021. u 83. godini života preminula je naša draga

RADMILA Milosavova ČARAPIĆ

KOVILJKA Radomanova NIKOVIĆ rođena Popović

MILU

Posmrtni ostaci biće izloženi u kapeli pod Trebjesom, dana 17. jula od 12 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na groblju pod Trebjesom. Cvijeće se ne prilaže. Ožalošćeni: sin DRAGAN, snaha ZORICA, unučad ALEKSANDRA i ALEKSANDAR, praunuk LEON, braća RATKO sa porodicom, BRANKO i RAJKO sa porodicom, sestre DANICA i NADA ADŽIĆ sa porodicom, ujak VUKAJLO KRALJAČIĆ sa porodicom i ostala rodbina NIKOVIĆ i POPOVIĆ

TVOJA PORODICA 749

740

GALJAN, SPASO, MIDA, TODOR, MUJDARA, MILAN V, RATKO, TANJA i NENA

Prošla je godina od kako nijesi sa nama, ali si uvijek u našim mislima i srcima. Nedostaješ... Nedostajes da podijelimo radost i tugu, da se pohvalimo uspjesima, da se pozoriš kao i uvijek, sa svojom unučadi. Nedostaje tvoj savjet, topli zagrljaj, topli osmijeh i tvoja utjeha. Neka te u tišini prati naša ljubav, a neka naše suze ne remete tvoj mir. U nedelju, 18. jula 2021. godine u 9 casova, posjetićemo njenu vječnu kuću.

Dana 16. jula 2021. umrla je 98. godini života naša draga

SLOBODANKA PEJOVIĆ rođ. Miranović 2019 – 2021.

769

SONJA Dušanova POPOVIĆ

Draga baba

rođena Mihaljević

Saučešće primamo u porodičnoj kući u Građanima, 16. i 17. jula, kada će se obaviti sahrana u 13 časova. Cvijeće se ne prilaže. Kuća žalosti: Bulevar Revolucije 16, Podgorica.

SONJA POPOVIĆ

Ćerka LIDIJA 757 Dvije godine je prošlo od smrti naše

Ožalošćeni: ćerke BISERKA, VJERA, RADMILA, MACA, bratanići MILO i ILIJA, đeveričić BOŽO, unučad SANJA, SONJA, JELENA, MIŠKO, BOŠKO, ĐORĐE, praunučad i ostala rodbina POPOVIĆ i MIHALJEVIĆ

Ostaćeš u našem sjećanju da te pamtimo vazda veselu i nasmijanu. Hvala ti za sve što si uradila za nas. Nikada te neće zaboraviti tvoja unučad

MIŠKO, BOŠKO, ĐORĐE, SANJA, SONJA i JELENA

Dvije tužne godine. Draga majko, nijesam zaboravila i nikad neću tvoju dobrotu i tvoje veliko srce. Ne pomažu ni vrijeme ni riječi. Nedostaješ...

748

SLOBODANKE PEJOVIĆ rođ. Miranović

722

Posljednji pozdrav dragoj majci, babi i prababi Vrijeme prolazi, ali ne i sjećanje. Počivaj u miru, volimo te i čuvamo od zaborava.

Opraštamo se od naše drage majke, babe i tašte

Snaha NATAŠA, unuci MATIJA i DARKO 756

SONJI POPOVIĆ SONJE POPOVIĆ Pamtićemo te kroz najljepše uspomene i žaliti za tobom.

Ćerka RADMILA, unuk BOŠKO, unuka SONJA, snaha MILICA i zet MILORAD-BEĆO

Počivaj u miru, nikada te nećemo zaboraviti.

Dana 17. jula navršavaju se dvije i godine od kada više nije sa nama

15 mjeseci od kada nije sa nama

Ćerka VJERA, unuk MIŠKO, unuka SANJA, snaha MILICA, praunučad ANKA, ANJA, LANA, KRSTO, čukununučad VUJICA i VIŠNJA 725

DESANKA MARKOVIĆ

POMENI

723

DRAGO MARKOVIĆ

Sa tugom nosimo sjećanja na vas, ponosni smo što smo dijelili život sa vama.

Umrla je naša voljena majka, baba i prababa

Sin RANKO, SNAHA SANJA i unuk ANDRIJA 742

LJILJANA POPOVIĆ-MARTINOVIĆ

SONJA POPOVIĆ U žalosti za njom

Dana 17. jula navršava se godina dana od smrti moje neprežaljene majke. Vječna ti hvala na bezrezervnoj ljubavi i podršci kojoj nema ravne. Živiš u mojim uspomenama, draga majko.

ćerka MACE, unuk ĐORĐE, snaha NATAŠA, praunuke KATARINA i KSENIJA 724

Ožalošćena kćerka NATAŠA 720

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

Dana 14. jula navršila se godina dana od kada nas je napustila naša draga majka, baka, svekrva i prijateljica

Voljenom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

TELEFON ZA INFORMACIJE VJERA JOVANOVIĆ

020-202-455, 020-202-456.

Godina je prošla, ali sećanja na njen vedar lik i dobru dušu ne blede. Čuvaćemo je zauvek u našim srcima.

e-mail: oglasno@pobjeda.me 746

Sin SLOBODAN, unuk VANJA, unuka IVA, snaha SENKA i prijatelji SAVO i BRENA VUKOJE

Dana 17. jula 2021. navršava se godina od smrti našeg dragog zeta

NENADU – NENU MARAŠU 17. 7. 1977 – 6. 6. 1996. VJERA JOVANOVIĆ JOSIFA KNEŽEVIĆA Tvoj plemeniti lik čuvaćemo zauvijek u našem sjećanju. VOJO ADŽIĆ sa porodicom 760

Prije dvadeset pet godina, preselio se u VJEČNOST naš PONOS i danas među ANĐELE slavi svoj ROĐENDAN. Suze, bol, tuga i želja za tobom je naša sudbina.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu i bol. S ljubavlju, koju smrt ne prekida, i tugom, koju vrijeme ne liječi, tvoja plemenita duša i veliko srce vječno će živjeti u nama. Uvijek ćeš biti naša zvijezda vodilja, naš uzor i ponos. Nedostaješ zauvijek ... Tvoj sin NIKOLA, unuk MILOŠ unuka IVANA i praunuke MIA i LEA 747

17. 7. 2016 – 17. 7. 2021.

Danas, 17. jula 2021. godine, se navršava šest mjeseci od smrti našeg voljenog

Tvoji: OTAC, MAJKA i SESTRA

NIKOLA Uroš JANKOVIĆ Hvala ti za svaki naš zajednički trenutak proveden sa tobom. Dok je nas čuvaćemo uspomenu na tebe. Tvoj sin STANKO, kćer ANĐELA i supruga NADA 762

PAVLA Perovog KRSTONIJEVIĆA 763

Navršava se pet godina od smrti našeg

Navršava se četrdeset dana otkad je preminuo naš voljeni

Dragi naš Paja, prošlo je pola godine od kada nisi sa nama. Svaki je dan neobičan bez tebe, prožet tihom patnjom i bolom. Imali smo posebnu ljubav, život pun smijeha i vesele dane. Hvala ti na svemu. Zauvijek ćeš biti dio nas i u našim srcima. Ovom prilikom se zahvaljujemo rodbini, prijateljima, kumovima i komšijama koji su sa nama u subotu, 10. jula, održali pomen dragom nam Paji posjetivši njegovu vječnu kuću.

Tvoji MILICA, BOJANA i TOMO

NIKOLE Vrijeme ne umanjuje bol za tobom. Ponosni smo na tvoj dostojanstven život. Tvoji majka RAJKA i BRANKO sa porodicom 721 Dana 17. jula 2021. navršava se godina dana od smrti našeg dragog

DANILO Stefanov JOVANOVIĆ 734 U nedjelju, 18. jula 2021. godine u 9 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću i položiti cvijeće.

Četrdeset je dana od smrti pašanoga i svojaka

Ožalošćeni: sinovi ZORAN i ALEKSANDAR, snaha LORA, sinovci STEVO i KRSTO, sestrići IVO i MILO, sestrične MIRA, SLAVICA, VJERA i NADA

JOSIFA Jovovog KNEŽEVIĆA Porodica će istog dana u 9 časova posjetiti vječnu kuću pokojnika na mjesnom groblju u Građanima i odati pomen. Ožalošćena porodica KNEŽEVIĆ

MARKA ĐURIŠIĆA

743 Navršava se četrdeset dana otkad je preminuo naš voljeni otac

dragi Marko, hvala ti za sve trenutke provedene za vrijeme našeg prijateljstva. Počivaj u miru! DRAGIŠA i DRAGICA LAKIĆEVIĆ sa porodicom

759

744 Godina dana je od smrti našeg dragog

Navršava se 40 tužnih dana otkad nije sa nama naš voljeni i nikad prežaljeni

DANILO Stefanov JOVANOVIĆ RAJKA Tomovog MARKOVIĆA RADOVAN Mihailov VRANIĆ

Ponosni što smo te imali, čuvamo uspomenu na tebe.

Nema tih riječi koje mogu opisati ovu našu neizmjernu tugu i bol otkad nisi sa nama. Sjećanje na tvoju dobrotu i plemenitost nosićemo zauvijek u našim srcima. Sa ljubavlju i ponosom čuvaćemo te od zaborava. Počivaj u miru, dragi Radovane, nek ti je vječna slava i hvala. ZAUVIJEK TVOJI: supruga MILANKA, sinovi DRAGAN i IVAN i ćerka DRAGANA ZLATIĆ sa porodicom 729

Tvoji ZORAN i ALEKSANDAR

745

Tvoja dobrota i plemenitost zaslužuju da te zauvijek čuvamo od zaborava. Počivaj u vječnom miru i u našim srcima. TVOJA PORODICA 761

OGLASNO ODJELJENJE“POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

Двије године су од смрти

Navršava se četrdeset dana od kada je preminula naša majka

TAJO Nedostaješ nam. Da nas zagrliš, da nas poljubiš, da nam se nasmiješ, da samo budeš pored nas. Nedostaješ nam previše.

РАДМИЛЕ Божове РАДЕНОВИЋ

Vole te tvoje ćerke DRAGANA i JOVANA

рођене Рајковић

714

JOVANKA ZARUBICA MILENA NIKČEVIĆ Ništa više nije isto, ali mi u našim srcima čuvamo lijepe uspomene i one srećne dane. Tvoji: SAŠA, ŽARKO, STANKO i KSENIJA 731

Bila si najbolja, učila nas kao roditelj, podržavala u svemu, radovala se svakom našem uspjehu. Čvrsto si bila uz nas. Mnogo nam fališ i nedostaješ za sve što dolazi. Porodica će 17. jula 2021.godine u 10 časova posjetiti njenu vječnu kuću.

Прође и друга година у тихој сјети и тузи. А ми још увијек нијесмо у потпуности свјесни величине губитка. Дивне успомене нас враћају у прошлост али их вријеме притиска. Ближи нам се и трећа слава без тебе. Драга Мајко, недостају твоја доброта, брига, племенитост, величина, топлина, умјешност кључне фигуре у центру породице. Много, много недостају. Поносни смо што смо те такву имали. Почивај у миру и нека ти је вјечна СЛАВА и ХВАЛА!

Твоји Синови РАДОЈЕ, МИХАИЛО-МИШО и МЛАДЕН и кћери МИЛА, МИЛОЈКА-НАНА и СУЗАНА са породицама

707

Sinovi: MILOŠ, MIODRAG i ILIJA, kćerka MILUNKA sa porodicama

17. 7. 1993 – 17. 7. 2021.

MILENA NIKČEVIĆ Ti si za nas sada najsjajnija zvijezda na nebu i naš anđeo čuvar. Volimo te bako i mnogo nam nedostaješ! KSENIJA i STANKO

MIODRAG MILI MANDIĆ

751

732

Dana 17. jula 2021. godine navršava se 40 dana od smrti naše voljene majke

Navršava se godina dana otkad je na vječni počinak otišao naš voljeni suprug, otac, brat i đed

Voljeni Mili, godine koje su prošle nijesu donijele zaborav i nikada neće, teško se mirimo sa istinom da nijesi sa nama! Bio si naš oslonac, zvijezda vodilja u koju smo gledali čitavog života i osjećali toplinu i dobrotu koja je zračila iz tebe svim tvojim bićem. Samo oni koji su te voljeli i koji te još uvijek vole znaju kako je živjeti bez tebe. Počivaj u miru, anđele. Tvoji: majka NENA, sestra OLJA i sestrić SAŠA 706

MILENE NIKČEVIĆ Ogromna bol i praznina, a sad nam više nego ikad treba tvoj savjet, topla riječ, utjeha… Govorila si nam: ,,Imate jedna drugu“ i te riječi nam ostavila u amanet da budemo još jače i hrabrije, kakva si ti uvijek bila! Jedina utjeha je to što znamo da si srećna, jer si sada u zagrljaju tvog i našeg Rakuna. Mnogo nam nedostaješ, majko. Tvoje kćerke: SAŠA, MILICA i JOVANA

NIKOLA GLENDŽA

Dana 17. jula 2021. navršava se šest mjeseci od smrti mog voljenog supruga

Prolazi vrijeme, ali ne ublažava našu bol i tugu za tobom. Svojim prisustvom činio si svijet ljepšim i boljim mjestom. Sad caruj carstvom nebeskim, a mi ćemo te zauvijek čuvati od zaborava! Danas će u 10 sati uža porodica posjetiti njegovu vječnu kuću na Očinićima. Tvoji najvoljeniji: supruga MARINA, sinovi JOVAN i ILIJA, sestra SLAVKA i ćerke DRAGANA i JOVANA sa porodicama

730

709

Deset godina od kada nisi sa nama

Prošla je godina dana od kada nijesi sa nama

BRANKA-BAJA Lazarevog VUKOVIĆA dragi Bajo, ovo je najteži period mog života od kako tebe nema, Samo ja znam kako je teško živjeti bez tebe. Bio si moja snaga, oslonac i sigurnost, bio si moje sve. Sada je ostala tuga, bol i suze. Tvoja DARA 705

NIKOLA

RADOMIR RAKO PEROVIĆ Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam nesebično davao. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

Dragi Nidžo, mnogo nam nedostaješ. Tvoju dobrotu i ljubav koju si nam pružao nikad nećemo zaboraviti. Tvoj brat LJUBO, snaha DESA, sinovac MILOŠ, snaha VESELINKA, unučad LAZAR i ANĐELA

Tvoja ĐECA i sestra DIDA 728

711 Danas se navršava godina dana od smrti drage majke i tašte

Navršava se godina dana od smrti

NIKOLA

LJILJANE MARTINOVIĆ Draga majko, vrijeme prolazi, ali bol ostaje.

Dragi striko, vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol za tobom.

JOSIFU KNEŽEVIĆU Dragi Josife, sve ovo vrijeme koje je prošlo nije umanjilo bol za tobom, nego je ostala velika praznina što nijesi sa nama. Vječno ćemo se sjećati tvoje dobrote i plemenitosti. Pitala bih te je li ti Bise dolazila da obiđe svoga oca kojega je mnogo voljela. Neka ti je laka zemlja i počivaj u miru i neka ti je hvala za svu pažnju koju si nam ukazivao. DANICA RADOVIĆ sa porodicom

MAJA sa porodicom

Kćerka MAJA i zet MILENKO 712

Godina dana od smrti voljenom zetu i prijatelju

710

708

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. jul 2021.

OPŠTINA DANILOVGRAD Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine

ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA PODGORICA Novaka Miloševa 36

Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), ovaj Sekretarijat

Rješavajući po Konkursu za pribavljanje rukopisa, koji je, shodno odredbama člana 6 Pravilnika o postupku pribavljanja, ocjenjivanja, odobravanja i pripreme udžbenika i nastavnih sredstava („Sl. list RCG“, br. 31/2004, 38/2005, 22/2007 i „Sl. list CG“, br. 84/2009 i 23/2012), raspisanom u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 19. decembra 2020. godine, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica objavljuje

REZULTATE KONKURSA Na Konkurs je pristigao sljedeći šifrovani rukopis: Priručnik za rad vaspitača s djecom do tri godine, za predškolske ustanove –Prvi koraci Recenzentska komisija, na sjednici održanoj 15. jula 2021. godine, prihvatila je rukopis pod šifrom Prvi koraci kao osnovu za izradu Priručnika za rad vaspitača s djecom do tri godine, za predškolske ustanove. Autori prihvaćenog rukopisa dužni su dokazati autorstvo identičnom kopijom rukopisa, identifikacionim dokumentima (lična karta, pasoš), potpisom šifre i potvrdama naučnih zvanja u roku 8 (osam) dana od objavljivanja rezultata Konkursa. Ukoliko se dešifrovanje rukopisa ne izvrši u predviđenom roku, gube se prava stečena na Konkursu.

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta „SEED CAPITAL PARTNERS“ DOO Podgorica, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu projekta „Objekat za proizvodnju vina – vinarija – faza 2“ koji se planira na katastarskim parcelama broj 1227, 1228/2, 1228/3, 1229/2, 1229/3, 1230/2, 1230/3, 1231 i 1232 KO Bandići, u zahvatu Prostorno – urbanističkog plana opštine Danilovgrad. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine, radnim danima od 11.00 do 13.00 časova. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi je 23. 7. 2021. godine, na adresu Opština Danilovgrad, Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine, Ul. Blaža Mrakovića bb, kao i na e-mail urbanizam.prostora@danilovgrad.me i broj telefona 020 812 040.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: UNIVERZITET CRNE GORE FILOLOŠKI FAKULTET

OBAVJEŠTENJE Mr Jovana Đurčević predala je doktorsku disertaciju pod nazivom ,,Formalna i semantičko-pragmatička analiza anglicizama u crnogorskom jeziku i njihovih modela u engleskom jeziku’’. Komisija za ocjenu doktorske disertacije u sastavu: 1.Dr Nataša Kostić, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore 2.Dr Sanja Šubarić, docent Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore 3.Dr Goran Tanacković Faletar, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Osijeku napisala je Izvještaj o ocjeni doktorske disertacije i dostavila ga Filološkom fakultetu. Doktorska disertacija mr Jovane Đurčević i Izvještaj Komisije o ocjeni doktorske disertacije stavljaju se na uvid javnosti 30 dana i nalaze se u Biblioteci Univerziteta Crne Gore i Biblioteci Filološkog fakulteta. Nikšić, 16. 7. 2021

ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv)

Iv.br.877/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 Januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU „LOVĆEN AUTO“ PODGORICA, ul.Novaka Miloševa br.6/II, Podgorica, PIB: 02830043, protiv izvršnog dužnika DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE, EXPORT - IMPORT „JANI COMPANY“ KOLAŠIN, Rogobore bb, Kolašin, radi naplate novčanog potraživanja, dana 16.07.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU „LOVĆEN AUTO“ PODGORICA, protiv izvršnog dužnika DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE, EXPORT - IMPORT „JANI COMPANY“ KOLAŠIN, na osnovu vjerodostojne isprave - RAČUNA Br.2019-164-579471 od 01.11.2019.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.877/2021 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku DRUŠTVU SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE, EXPORT - IMPORT „JANI COMPANY“ KOLAŠIN - Rješenja o izvršenju Iv.br.877/2021 od 26.05.2021.godine.S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE, EXPORT – IMPORT „JANI COMPANY“ KOLAŠIN, u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. U Bijelom Polju, Javni izvršitelj Dana 16.07.2021. godine. Ivan Sekulić

VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Marketing

subota, 17. jul 2021.

17. јул 2021. | година II | број 72

АНТИФАШИЗАМ НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ISSN 2704-5226

ио у нашем селу, а наше село повелико, старац којега су сви звали Ђед Рашо. И ђеца и одрасли, и његови вршњаци, па и они комат старији од њега. Ђед Рашо је био ситан старац, сув и кривоног – много је он корака направио да би му се ноге таквим учиниле и да би се на њему и посљедња ока меса осушила. У лицу потавнио, помодрио, али са округлим, живим и плавим очима. Те су очи због његове тихости и скрајнутости, највише гледале у сопствени нос и браду, каткад у сламнате обрве повише себе, у прса или рамена, баш као што бистра језера осматрају брегове, удолине, борове и узвишице око себе, и само оне знају што стварно виде. Ђеда Раша су пратиле разноразне анегдоте: у рано јутро комшија сврати код комшије, попије се кафа, наврне која чашица, и у тако лијепом, честитом комшијском окружењу, долазник домаћину исприча свјежу анегдоту, сви наспу још по једну, и, чини се – само што су душу окријепили, а глас о новом доживљају Ђеда Раша, стигао је до на крај села. Још прије ручка препричава се међу широким народним масама на све стране свијета. Није свијет тако велик, а приче лаки лептирови, још лакше прхну од једне баште до друге, од једног пута на други, па наставе... зато и јесу приче. Колико год се о њему причало, чинило се да Ђед Рашо за то ил’ не зна ил’ не хаје. Биће да је ово друго. То безазлено, безопасно и благородно чељаде, свакоме је давало за право да буде баш онакав какав жели или како му је радост свијета и љепота живота даровала, те се чинило да је и он сам само украс и тој радости и тој љепоти, и да зато нема баш ни једну једину примједбу на све приче о самоме себи. Ал’, имао је нешто што други нијесу: љубав и пажњу ђечице. Сва ђеца су много, много вољела старог, сивог Раша. И његов шарм шумског вилењака, који као да се малоприје испод повећег грма коприве расанио или, можда, са боровом смолом са врха стабла склизнуо до шумске стазе... чисто да се надише мириса пољског цвијећа, да чује звонке гласове ђечурлије... да предахне и ноге окваси у брзом планинском потоку. А на ногама...! И то је за причу! Тринаес’ пута крпљени опанци, у свим могућим бојама, и вјечите бијеле вунене чарапе, вазда чисте, и вазда са неком другом „шаром“. Панталоне никад нијесу успјеле да сакрију његова необично чворновата кољена, а горе – као да је усред Аљаске – на Рашу и по четири кошуље једна преко друге, на

КОПРИВЕ ШТО СВЕ МОРА ДА ПРЕЖИВИ ЦРНО ЧЕЉАДЕ, У САН СЕ НЕ СНИЛО!

раменима сако, а поврх цијеле слике стари качкет са значком-профилом неког човјека, у златној боји. Ни Ђед Рашо, ни ко други, више није могао разабрати чији је то профил, али му се много свиђало што су га „усликали усред ријечи“ и што му је десна рука благо подигнута – баш као да ђецу учи пјевању – па је зато мислио да је, попут њега, и тај човјек неђе главна тема доконих разговора. У међувремену, наше село је порасло, протегло се од морскога жала до на врх Чакора, опружило се са главом неђе сјеверно и задњицом јужније, са руком ка истоку, са другом ка западу... велико је наше село! Толико, да нико не зна ђе му срце куца! Али, тако је са свим великим стварима. Најстарија анегдота о Ђеду Рашу је из времена ратнога. Из оног са силом њемачком. Наиме, Ђед Рашо није био ни у једној војсци. Нико га, ни као младог, није уз-

имао за озбиљно, па га ваљда зато нико није ни звао у своје редове. А Ђед Рашо ниђе није ишао непозван. Са друге стране, он сам није био насигурно за ким би кренуо. Тек, једном, док је у гори над кућом сјекао лист, наиђе партизанска тројка. Али, лукавци, без икаквог обиљежја на главама. Окруже они јадног Раша и питају га ко је, што је и одакле је. Он све по истини каже. А онда га питају за кога је он? Црни Рашо гледа једнога, па другога, загледа се у трећега, полагано спусти косијер и дигне руке увис. Каже: „Удрите, браћо!“ „Зашто“, питају га збуњени партизани? Рашо одговара: „Како зашто? Дођоше једни и исто ме питаше – ја велим: Ја за наше! Који су ти наши, питају они, је ли партизани? Рекох: Јес’, биће они! Они дупа и дупа по мени! Пребише ме, нагрдише. Не потраја, дођоше исти они, само друкчије обучени. И исто ме питаше.

Те ја, јадан, одма’ рекох да сам за четнике. И они опет ногама у мене. Па сад, ви сами виђите који сте, браћо, и удрите слободно!“ Само је Ђед Рашо схватао политику у Црној Гори до у танчине. Имаш браће и тамо и онамо и овамо и онђе, али никад не знаш одакле ће да удари кундак о твоју главу. Схватао је да је костим све! Није политика рат са једним непријатељем, није пјесма за ђецу, не помаже ту ни учитељ, ни савјет, ни музиканти. Политика је гадна, превртљива ствар. Посебно ово сад – модерна времена! – кад је лако пресвући се. Ујутру отклечиш над гробном плочом паликућа, кољача, силеџија и крвника, пред ручак се пред црквом прекрстиш, онда ручаш тамо ђе се вијоре зелене заставе комитске; тек што си мало одморио и одспавао, мораш на неки демократски скуп – говорник си, јбга! Мораш да

изговориш понеку о злочинима и о томе колико ти је жао... И, коначно, таман толико да ти вечера пресједне, одвуку те на антифашистички инвент! Па, како да то издржи живи човјек, осим ако је потпуно лишен свијести о сопственом носу, бради, челу, раменима...? И костиму. И тако – раширило се село наше, помјера задњицу сад лијево, сад десно, рукама глади своје ширине и висине, главу не зна ни ђе је наслонило, али да спава – спава, брате. Уљуљкале га пјесме родољубиве. Да је жив, добри, сиви Ђед Рашо га не би препознао. Као што ономад није препознао ни судију који га је на поратном суђењу питао: „Да нијеси ти, црни Рашо, антифашиста?“ „Богами, ја... бојим се да сам таман то...“, одговорио је скрушени Рашо. Отресао је сламчицу са лијевог рамена, још једном поправио капу на својој глави и загледао се кроз прозор у даљину, у широки бријег и од сунца усијану, позлаћену ивицу његовог стијења. Мислио је о томе како је баш подно тог бријега брао коприве, кувао их и како су то биле најљепше вечере које је икада појео. Са ђецом-сирочадима, што их је три ратна прољећа чувао... 

ЈОВАНА МУГОША

НАДА БУКИЛИЋ

17. јул 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

НЕПОКОЛЕБЉИВОСТ, ТА ВАЖНА РИЈЕЧ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

изарно и цинично „прекомпоновање прошлости“, примењених идеологија и њихових последица током двадесетог века постало је омиљено средство у вокабуларима и политичким праксама демагога, политичких конвертита, тиранина и њихових следбеника. Најчешће, а то увек изазива снажан и препознатљив осећај непријатности и гађења, себе проглашавају просветитељима, демократама, ујединитељима, реформаторима и – антифашистима. Не мањи осећај нелагоде и резигнације изазивају и призори у којима они који баштине управо супротне вредности полажу венце и цвеће на спомен-обележја антифашиста и хероја приликом државних празника. Разоткривања ових мимикрија на релацији фашизам-антифашизам у неким државама и друштвима знају да потрају деценијама и, будући да никада није реч само о разрешавању терминолошких варијација и недоумица, те мимикрије често постају опасније од других намерно гајених забуна. Јер, управо у друштвима у којима се не зна ко је био ко и ко је некада био на правој страни историје постаје све могуће,

ТАЈНИ САСТОЈАК СВИХ СЛОБОДАРСКИХ АКЦИЈА, ТА ВАЖНА РИЈЕЧ КОЈА ЗНАЧЕЊЕМ И ОПРЕДМЕЋЕЊЕМ, САСВИМ ЈЕДНОСТАВНО И ИЗВАН ТЕОРИЈСКИХ СПЕКУЛАЦИЈА, ПОНИШТАВА СИМУЛАЦИЈЕ РАЗДВАЈАЈУЋИ ПРАВЕ ОД ОНИХ КОЈИ ТО НИЈЕСУ

па чак и да се злочинци именују херојима а хероји злочинцима. Великих забуна око појма и праксе антифашизма заправо не би требало да буде, јер је антифашизам, након што је од средине 1920-их терминолошки употребљен да би означио противнике италијанског фашизма, постао заједнички именитељ за све оне који су се супротстављали Силама Осовине у Другом светском рату и јер се, према најопштијим дефиницијама, неупитно сматра универзалном вредношћу „о чијој позитивној конотацији постоји најшири могући консензус“. Чињенице су и да је антифашистичка борба трајала више од двадесет година, да је „оставила дубоки траг у друштвима у којима је постојала“, али је исто тако и чињеница да је у оној мери у којој је искушење фашистичких идеологија трајно – трајан и импулс побуне и артикулисаних акција којима се стање неслободе, деградације људскости, узурпације људских права и надређеност монолит-

них колективитета поништавају. „У мојој земљи“, писао је Умберто Еко, „данас постоје људи који се питају да ли је Покрет отпора уопште имао реалног војног утицаја на ток и исход рата. За моју генерацију је ово питање ирелевантно: ми смо непосредно разумели морал и психолошки значај Отпора. За нас је предмет поноса било знати да ми, Европљани, нисмо пасивно чекали на ослобођење. А за младе Американце који су својом крвљу плаћали нашу слободу ипак је нешто значило знати да су тамо иза линија фронта били неки Европљани који су унапред отплаћивали свој дуг“. Управо због појмовне и појавне „збрке“ и тенденциозно погрешних тумачења и ревизија, Еко је скицирао листу елемената типичних за ур-фашизам или вечни фашизам. Будућим читаоцима скренуо је пажњу да ови елементи нису систем, да многи од њих могу бити међусобно контрадикторни и типични за разне врсте деспотизма и фанатизма, али да је само један од њих

довољан да „отвори простор фашизму који ће се око њега згрушати“. Уколико се определимо за метод који бисмо пригодно могли назвати обрнутом анализом, сналажење у препознавању аутентичног антифашизма би нам могло бити олакшано. Антифашизму је стран култ традиције. Управо је нацистички gnosis, подсећа Еко, храњен традиционалистичким, синкретистичким и окултним елементима. Антифашизму је страно и одбацивање модернизма. Па иако је „нацизам био поносан на своја индустријска достигнућа, његова похвала модернизму била је тек површина идеологије засноване на крви и тлу, а ур-фашизам је, према Еку, могуће дефинисати и као ирационализам. Антифашизам не може бити утемељен на ирационализму, јер му није страно мишљење. Еко подсећа и на чињеницу да су званични фашистички интелектуалци готово програмски били задужени да нападају модерну културу и либералну ин-

телигенцију као оне који су издали традиционалне вредности. За антифашисте неслагање у форми аналитичке критике и увиђања разлика није издаја, а антифашизам не признаје страх од разлике. Управо су расистичке шеме и предрасуде манифестоване у страху од других, које најчешће именује странцима, први знак фашистичких или предфашистичких покрета. Антифашисти се програмски боре против индивидуалних или социјалних фрустрација, против опсесија заверама и национализма. И обрнуто, у коренима ур-фашистичке психологије Еко препознаје управо опсесију завером, „по могућности међународном“ - присталице се морају осећати опкољенима, а најлакши и најефикаснији начин решавања самопрокламованог проблема завере је позив на ксенофобију. Антифашизам не препознаје осећај понижења због моћи непријатеља, као ни представу о животу као перманентном ратовању. Наиме, не постоје непријатељи који морају бити поражени последњом битком (некад и митолошком), након које наступа потпуна контрола над светом. Антифашизам програмски одбацује презир

ПОД СВЈЕТЛОШЋУ ИСТОРИЈСКЕ АНАЛОГИЈЕ

ЈЕ ЛИ АНТИФАШИЗАМ ПАО С НЕБА?

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

овом питању скривена је алузија на уводно поглавље Силонеове књиге о фашизму - која је преведена у Загребу још 1935. године - и која започиње наизглед реторичким питањем Је ли фашизам пао с неба? Приказује се повијест талијанског фашизма и прије Мусолинијева похода на Рим 1922. године у предвечерје оснутка првога fascia, почетком ожујка 1919. На изборима те године фашистички покрет добива само четири тисуће гласова. Убрзо, међутим, стјече наклоност и помоћ капиталиста јер се енергично супротставља љевичарским покретима, који су немирима и штрајковима запосједали творнице у вријеме након Првог свјетскога рата. У којем је Италија претпјела низ војних неуспјеха након своје неславне улоге у рату, рату у којем је промијенила ћурак и нашла се на крају као побједник. На страни савезника који су и стварно извојевали побједу. Концем листопада 1922. с фашистичког конгреса у Напуљу четрдесет тисућа фашиста подузима Поход на Рим. Предсједник владе Л. Факта проглашава опсадно стање, али ускоро одступа, па краљ Виктор Емануел III повјерава састав владе Б. Мусолинију. Већ 1925. године након убојства социјалистичког вође Матеотија када сва опозиција - и комунисти и социјалисти и десни либерали и католичка пучка странка - напуштају Парламент, Мусолини је диктатор, duce. До пада Италије у Другом свјетском рату, у

САДАШЊА ТЗВ. НОВА ВЛАСТ У ЦРНОЈ ГОРИ НИЧИМ СЕ НЕ ОПИРЕ КЛЕРИКАЛИЗМУ И НАЦИОНАЛИЗМУ. НАПРОТИВ, ОНА ИХ ПОТИЧЕ И ОДОБРАВА. ПРИЗОРИ ТЗВ. ЛИТИЈА, ПЈЕШАЧКИХ И АУТОМОБИЛСКИХ, КОЈИ СЕ СМЈЕЊУЈУ НА УЛИЦАМА, ТРГОВИМА, ПРОТЕСТИ И АНТИПРОТЕСТИ, ХИЉАДЕ ЦРКВЕНИХ И ДРЖАВНИХ ЗАСТАВА КОЈЕ СЕ ВИЈОРЕ, НЕМИРИМА КОЈЕ ГЕНЕРИРАЈУ ПОДСЈЕЋАЈУ НА НЕКА МРКА ВРЕМЕНА С ПОЧЕТКА 90-ИХ рујну 1943. године. Он је и идеолошки конципирао фашизам, компилирајући из француског филозофа Сорела али и њемачких мислилаца Хегела и Ничеа. Формирао је партијске одреде црне кошуље, тајну фашистичку полицију, фашистички одгој омладине и дјеце. 1936. године формиран је савез с Њемачком, касније и с Јапаном. Њемачку је тих година већ био застро националсоцијализам. Националсоцијалистичка странка основана је почетком 1919. године у Минхену. Њен лидер постаје А. Хитлер. Затрашујуће политичке „идеје“ Хитлер објављује у програму странке 1920. године учењем о надмоћи аријевске расе, антисемитизму, власти једне странке, гушењу индивидуалних слобода, неприкосновености хијерахије и заповиједања, неприкосновености вође, начелу националне експанзије, искључењу класне борбе. Тоталитаризам нацизма и хитлеризма извире из нејасних и мутних, скрпљених идеја преузетих из псеудофилозофских доктрина. Хитлер је аутор књиге Моја борба, објављене 1925. године, а Розенберг памфлета О митовима XX вијека која је компилат Чем-

брленова расистичког бревијара. Нацисти још 1923. године покушавају извршити државни удар, али фаворизирани као најчвршћа обрана од комунистичке опасности долазе на власт 1933. године, кад Хитлер постаје канцелар. Сагледамо ли ствари под свјетлом повијесне аналогије, није ли 1919. година била и година погибељи Розе Луксембург, првакиње лијевог револуционарног крила Спартакиста, касније Комунистичке партије Њемачке, ауторице есеја О социјалној реформи или револуцији, масовним штрајковима, кризи социјалдемокрације. Истог је дана звјерски убијен и Карл Либкнехт. Један од оснивача Комунистичке партије Њемачке и суоснивач групе Интернационала, заједно с Р. Луксембург и Ф. Мерингом. Либкнехт је био антимилитарист и антиимперијалист. Је ли страдао од другова из властитих редова, од социјалдемократа или од кајзерских часника? Није ли усред Првог свјетског рата букнула и Октобарска револуција 1917. године? Коју је водио В. И. Лењин? Која је прва међу социјалистичким револуцијама у Европи и свијету. Лењин је у својим Априлским тезама, по повратку из

иноземства 1917. године, показао како бољшевици требају добити власт у совјетима. Није ли истодобност рата и револуције створила јединствен спој диктатуре пролетеријата и домовинског обрамбеног рата? И није ли империјализам са свих страна ометао вођење нове власти? У Шпањолској се антифашизам, демократски покрет против фашизма за очување демокрације и мира, претворио у грађански рат који је трајао од 1936. до 1939. године, у којем је потврђена висока међународна солидарност антифашистичког покрета. Борци шпањолског грађанског рата, махом љевичари, социјалисти и комунисти били су организирани у бригадама. Многи су Југославени били судионици тога рата. Шпањолска се ипак дуги низ година није одупрла диктатору Франку, који је владао од 1939. до своје смрти, 1975. године. Живо се сјећам једне Шпањолке која је избјегла у Француску уочи грађанског рата 1936. године и која је становала у мојој близини у Греноблу почетку XXI стољећа. Била је борбена и revoluzionaria и у свом осмом десетљећу. Земља у којој сам рођена СФРЈ, настала је најприје из антифаши-

стичког отпора фашистичким и нацистичким окупаторима, прво у правној форми Народноослободилачких одбора 1942. године. Иако је створена на руинама краљевине Југославије која јој је претходила, на отпору квислинзима и домаћим издајницима, како се популарно говорило, на несретним подијељеним народима који су претрпјели братоубилачки рат с енормним бројем жртава, на згариштима и логорима, та се земља убрзо након рата, и унаточ разлазу 1948. године с великом братом, Совјетским савезом, држала као титовска Југославија читавих четрдесет и пет година. Нећу говорити о њеним предностима ни о њеним манама. Остављам то неком другом запису. Но кад је о антифашизму ријеч, ваља подсјетити да је 1920. године Други конгрес Комунистичке радничке партије Југославије одржан у Вуковару. Да је још почетком рујна 1894. Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније основана у Загребу, а Комунистичка партија Хрватске утемељена у љето 1937. године у Самобору, граду у којем живим, надомак Загреба, града у којем сам рођена. И да се хрватска љевица дичи националним празником 22. липња 1941, када је формиран први партизански одред у Европи, и који се слави у Републици Хрватској као државни празник. У Црној Гори Дан устанка, 13. јул слави се као Дан државности. Додјељује се и Тринаестојулска награда заслужним умјетницима. Примјећујем да се садашња тзв. нова власт у Црној Гори ничим не опире клерикализму и национализму. Напротив, она их по-

17. јул 2021.

ЗАПИСИ ИЗ СВИЈЕТА ЗРАЧЕЊА И ИСИЈАВАЊА

тиче и одобрава. Призори тзв. литија, пјешачких и аутомобилских, који се смјењују на улицама, трговима, протести и антипротести, хиљаде црквених и државних застава које се вијоре, немирима које генерирају подсјећају на нека мрка времена с почетка 90-их. Антифашизам декларативно диктира актуална европска политика, иако многе њене чланице имају експлицитну десницу на власти. Нећу коментирати чињенице, само их наводим као сувремене или повијесне факте. Чудим се с колико се лакоће, да не кажем неодговорности у сувременим медијима рабе ријечи фашист, клерофашист, расист и посебно, с колико се незнања брбља о антифашизму. Поставила бих на крају једноставно питање, оно исто које ми је поставио мој ментор средином деведесетих прошлога вијека. Што мислите Л., зашто поред толико графита не можете нигдје прочитати: Смрт фашизму, слобода народу! Оне ријечи које је комунист Стјепан Филиповић изговорио прије вјешања у Ваљеву концем свибња 1942. године. Треба ли рећи да су постале слоган у прогласима комуниста и социјалиста диљем Југославије? Или додати и то да су оба његова споменика оскрнављена више пута и у Ваљеву и у родном Опузену од стране непознатих, вјеројатно млађих људи. Декларираних неонациста и неофашиста. Било је то, и за мене и за професора Ф. Грчевића у неку руку реторичко питање. Знали смо обоје одговор. Бојим се да се ни данас у трећој декади трећег миленија не може наћи ниједан графит идентичног садржаја. Зашто? Јер се повијест нажалост понавља у својим све суровијим иначицама. Кажем тако да не бих рекла: имамо онакав антифашизам какав заслужујемо. 

ако се Дан државности Црне Горе поклапа са датумом антифашистичког устанка 1941. предлажем да за тај двојни јубилеј погледате филм Битка на Неретви (1969) Вељка Булајића. Врхунац перверзије, рећи ћете. Кога сада занима идеолошка пропаганда једне пропале државе на дан прославе обновљене црногорске државности окренуте будућности, модерности и Европској унији? И шта ће нам уопште тај празни и прескупи спектакл експлозија и парола? Кога је данас, у доба виртуализоване реалности, брига за све те штуке у ниском лету изнад макета мултиетничких босанских села, реке тенкова у сликовитом походу и сликане из ваздуха у змијоликим колонама и насупрот њих, као контратежа, сви ти изгладнели, одрпани и безнадежно десетковани партизани, који певају у пожару спаљених села ватреним погледима партизанске песме не би ли пркосили много надмоћнијем непријатељу? А још мање нам требају афективни кадрови Сергеја Бондарчука, совјетске супер звезде тога доба овенчане Оскаром за Рат и мир (1968), како по врлетима и наспрам оловно-сивог неба командује Титовим топовима као да су му незбринута деца. Али баш ту се крије и први од разлога да баш у време ове разорне пандемије, и чудне врсте ванреднога стања које пледира да то није, у време долазеће оскудице и пољуљаних моралних критеријума, парохијалне острашћености и парламентарне антипарламентарности, Дан црногорске државности увеличамо са Булајићевим епским подухватом, вероватно најскупљим филмом икада снимљеним у СФРЈ. Јер није овде само реч о гаргантуанском буџету који је једна, мала комунистичка земља на ивици или у првој сенци Гвоздене завесе успела да скупи за један филм. Није чак ни реч о чуду амбиције, о засењујућој грандоманији, али и очигледној грандиозности сваког аспекта Булајићеве продукције, од формата филма од 70 мм па све до хиљада и хиљада статиста које је дала ЈНА.

НАПРЕДНА МИСАО Реч је, пре свега, о томе да се иза фараонског буџета крила једна напредна представа о свету, његова визија и вера која је и данданас актуелна, баш зато што је постала тако нападно и брзоплето демоде. Кроз прославу антифашистичког отпора, кроз слике гериле у покрету и цивила који страдају због ње и са њом, али желе слободу по било коју цену, Булајићев филм нуди визију света која је заправо и данас разумљива сваком човеку на планети Земљи и без обзира на полну припадност, расу, старост или нацију. Жеља за слободом је оно што повезује овде Титове

ХОМЕРОМ ПРОТИВ ФАШИЗМА

У ВРЕМЕНУ КОЈЕ ДОЛАЗИ, ВИШЕ НЕГО ПАРТИЗАНСКА ВИЗИЈА БОЉЕГ СВИЈЕТА ТРЕБАЋЕ НАМ, ЗАПРАВО, ЕТИЧКО ВИЗИОНАРСВО ХОМЕРОВИХ ХЕРОЈА ПОЛУБОГОВА, ЊИХОВА ВЕЗА СА ИСКОНСКИМ, И НЕУМОЉИВИМ, СА СМЈЕЛОШЋУ ДА СЕ ИДЕ ДО ПОЕТСКОГ КРАЈА И ДА СЕ МАШТА БЕЗ ДАХА

БИТКА НА НЕРЕТВИ

није на неки начин претеча Ратова звезда (1977) Џорџа Лукаса? И није овде само реч о block buster концепту продукције која је као целулоидни забавни парк смишљена да самом својом величином обори гледаоца са ногу. Реч је и о нечем исконскијем. Када оголите причу о партизанском отпору фашистичком терору, зар не добијате тиме и архетипски сукоб добра и зла? На једној стани имате ратну машинерију мрака и удружене фаланге страве и ужаса - усташе, четнике, италијанске фашисте и хитлеровске нацисте, а на другој страни шаренолику братију бораца за слободу по било коју цену. Завојевачи су у Булајићевом филму у црном и крећу се другачије од партизана који су слабо увежбани за фронтални сукоб и јаких су индивидуалности. Нацистичке хорде својим покретом кроз босански крш тако стварају посебну геометрију ужаса коју Булајић подцртава широкоугаоним објективом и вечитом јукстапозицијим првог и других планова, и мизансценом која ствара тензију између простора и бића. Док улоге два комична, slapstick робота C3P0 и R2D2, који својим механичким различитостима и грешкама у превођењу људског понашања на ниво електронике, у Булајивећом филму својом појавом антиципирају Србин и Хрват, које тумаче Љубиша Самарџић и Борис Дворник. Призор браће по оружју је, иначе, изгледа свеприсутни leitmotif у партизанској иконографији, од стрипа Мирко и Славко све до култне ТВ серије Отписани.

КОНАЧНИ ХОРИЗОНТ БИТКА НА НЕРЕТВИ Са снимања филма (Вељко Булајић, 1969)

партизане са глобалним селом лимитираних слобода, као и са сваком угроженом групом људи која стреми еманципацији. Али, баш та жеља за самосвојношћу као чином превазилажења себе, за тим нечим у ваздуху и надохват руке што свима мањка и измиче, исто тако, не само да везује цивиле са ратницима, него и спаја оно исконско, вањезичко у погледу јунака са левичарском машином симболизације било где и било када. Другим речима, не само да Битка на Неретви има универзални карактер, она има и епску и античку дубину у себи, дубину колективне трауме недостајња људских права у бруталном свету интереса моћника, у антињегошевском свету где снага лежи у топузу и све базди на нехуманост. Али, исто тако, треба одмах приметити и то да је борбено-левичаска визура из које Булајићев филм приказује страдање и жртвовање гериле у босанским брдима посве лишена било какве ретроградне потребе за крвном осветом и за реваншизмом. Упркос свеприсутној смрти партизански колектив, жене и мушкарци у униформи или у потрази за њом, често гладни, без ципела и у грозници тифуimdb.com

према слабијем, манифестован у аристократском елитизму, као и култ хероизма који у смрт увек шаље друге. Антифашизам је активан у борби против селективног и квалитативног популизма и страно му је језичко осиромашење (манифестовано у новоговору с циљем ограничавања критичког мишљења). Према свему ономе што знамо и ономе што имамо у искуству, заговорници и градитељи затвореног друштва не могу бити антифашисти. Јер, можда није свако затворено друштво фашизам, али је сваки фашизам – затворено друштво. Антифашисти не могу бити ни они који се лукративно двоуме између вредносних парадигми дајући предност сумњивим коалицијама. Ханс Магнус Енцесбергер написао је узбудљиво дело о генералу Курту фон Хамерштајну који је, упркос високом положају у војсци, пружио непоколебљиви отпор нацистима уз поруку – страх није визија света. Био је жестоки противник Адолфа Хитлера и нацистичког режима, двојица његових синова су били учесници неуспешне Јулске завере, након чега су приморани да емигрирају из Немачке а његова супруга и двоје млађе деце депортовани су у концентрациони логор, из којег су ослобођени тек 1945. године. Антифашизму је, баш као у поднаслову Енцесбергерове књиге, по свему судећи, потребна непоколебљивост. Тај тајни састојак свих слободарских акција, та важна реч која значењем и опредмећењем, сасвим једноставно и изван теоријских спекулација, поништава симулације раздвајајући праве од оних који то нису. 

imdb.com

РАЈКО РАДОВИЋ

Са снимања филма (Вељко Булајић, 1969)

са заједнички не гледају назад, већ храбро стреме још непознатом, без много зазора или страха. Партизани нису ту само ратници чији је посао смрт, они су агенти једног новог поимања слободе засноване на солидарности, братству и саможрвовању. И баш зато није ни чудо да се у Сарајеву у време снимања Битке на Неретви скупља гламурозна светска елита жељна експерименталне модерности коју Титова Југославија нуди на сваком кораку. Софија Лорен, једна од највећих звезда тога времена, је ту, а ту је и Омар Шариф, интернационална звезда позната из филма Дејвида Лина Лоренс од Арабије (1962), не да би играли у Булајићевом филму, већ да би му присуствовали, да би му били сведоци и били део сцене и атмосфере.

ФИЛМ И ДОГАЂАЈ И Битка на Неретви тежи баш тој врсти спектакуларности која одузима дах, која није само филм већ и догађај. Отуда и глумачка подела која би данас била незамислива и као да је настала у сну неког полубога са друге планете. Осим већ поменутог Бондарчука који игра Мартина, ту је и холивудска звезда Јул Бринер прослављен као краљ Монгкут у бродвејској продукцији „The King and I“, који овде тумачи експерта за експлозив, генерала Владу Смирнова. Бринер ће се пар година после улоге у Булајићеом филму, исто тако, појавити и у дистопијском трилеру West world (1973), где ће чудна пластичност његовог лица послужити као маска смрти каубоја-робота, револвераша у црном, који убија насумице кога стигне, убијања ради. И баш тај нехотични дистопијски аспект који спонтано зрачи из Бринерове појаве и у Битки на Неретви данас може да допринесе читању партизанског ратног филма као скривене футуристичке, постмодерне метафоре. Јер, зар Битка на Неретви

Али баш овај клишетирани покушај хуманизације партизана путем безазлених грешака у корацима је врста лакановског sinthoma, односно коначни хоризонт сваког другог дозвољивог уживања у људским противуречностима на које је Булајић спреман. Тако да и поред тога што у филму Битка на Неретви он посеже за јаким, оперетским емоцијама, Булајићеви јунаци никада не досежу патос, нити емоционалну силину Ахиловог гнева у Хомеровој „Илијади“. И тај недостатак коначне људскости у вези са боговима судбине, људскости која себе доводи у питање сагоревајући у страсти свих својих људских недоречености, је оно што је терминална Ахилова пета не само Булајићеве визије, него и целе Титове Југолавије, чији се распад на неки начин већ назире у Битки на Неретви. Другим речима, поетска имагинација је оно што недостаје Булајићу, баш као што је политичка маштовитост недостајала СФРЈ. Александар Попе, песник и сатиричар, каже за Илијаду да се у њој све креће и све живи и све је стављено у акцију. Али баш то што има Илијада а што недостаје Булајићевом филму, парадоксално, може да нам данас послужи као путоказ за ново промишљање будућности Црне Горе као друштва и државе, визије и културе. Јер шта се дешава са слободом када се она једном освоји? Како слободу претворити у стално стање духа и духовност, у чињеницу на живом терену, и чињеницу која траје? У времену које долази, више него партизанска визија бољег света требаће нам, заправо, етичко визионарсво Хомерових хероја полубогова, њихова веза са исконским, и неумољивим, са смелошћу да се иде до поетског краја и да се машта без даха. Јер климатске промене, пандемија короне и политички екстремизам који иду заједно и руку под руку су нас већ вратили у свет елементарног зрачења и исијавања, у зону магле рата и примордијалних симплификација. 

17. јул 2021.

ФАШИЗАМ КАО ДОМАЋЕ ШТИВО

итава прва половина осамдесет осме у Србији и Црној Гори представљала је медијску артиљеријску припрему за рат који ће, одмах почетком сљедеће деценије, букнути крвавом жестином која је у свијести наших грађана дотле била просто незамислива. Посебно је љето, те осамдесет осме године, означило више него успјешну фашизацију маса у Србији, али неоспорно знатно снажнију, дубљу и дјелотворнију у Црној Гори. Управо се због Црне Горе све и чинило, како би Црна Гора била довољно припремљена за рат за велику Србију, што ће ускоро услиједити.

Нешто старији се добро сјећају чувених митинга, тобоже напаћених Срба (и замислите Црногораца) са Косова, који су прво оног врелог двадесетог августа осамдесете тријумфално допутовали у Титоград да нам на тадашњем ужареном Тргу Ивана Милутиновића, данас Тргу слободе, покажу до које мјере је тадашње црногорско партијско и државно руководство издало Косово, односно Србију, да нас остале, као братске црногорске грађане, љуто прекоре због тобожње пасивности и још увијек недовољне сремности да јурнемо с оружјем на Косово!? Трештало је на дан ослобођења Никшића 18. септембра, на Цетињу, у Колашину, Андријевици... Нигдје до тог доба, у оној легендарно отровној српској таблоидној и другој публицистици, која се већ понашала као ратни пропагандни штаб, није било могуће наићи на констатацију да Црногорци као народ и нација постоје. Но, на Косову, кад Београду затреба, (замислите) - пате два народа? Мислите ли да је тадашње црногорско руководство

НАШЕ ИСКУСТВО ДЕВЕДЕСЕТИХ НАЈВЕЋИ ДИО ЦРНОГОРСКИХ ГРАЂАНА СМАТРА ДА СМО ЗАВРШЕТКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА ДЕФИНИТИВНО ПРЕЖИВЈЕЛИ ФАШИЗАМ, АЛИ НАС ЈЕ КРАЈ ОСАМДЕСЕТИХ И ПОЧЕТАК ДЕВЕДЕСЕТИХ ПРОШЛОГ ВИЈЕКА УВЈЕРИО У СУРОВИ ПОВРАТАК ФАШИСТИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ И ПРАКСЕ НА ПРОСТОРУ, ПРИЈЕ СВЕГА, СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ СЛАВИЦА МИЛЕТИЋ / pescanik.net

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ово искористило, па окренуло на спрдњу: ако на Косову има Црногораца има их ваљда и у Црној Гори!? Не само да тадашње мизерно црногорско челништво није било у стању да, у циљу самоодбране, ишта сувисло проговори, него је буквално дрхтало од Србије, тачније српске штампе и електронских медија, који су за само један дан од угледног црногорског политичара, научника или ратног хероја могли да направе спрдњу. Тако су тадашњи црногорски челници и дочекали више него срамну капитулацију пред огољеним српским национализмом.

Боже, колико је највећи дио тадашњих Црногораца, тачније православних становника Црне Горе, био буквално срећан чињеницом да је неко ондашњим црногорским челницима могао сасути у лице онолико увреда и, наравно лажи, као што су то чинили српски таблоиди и већ ослобођени четници у Црној Гори? Ето, то је била више него успјешна фашизација становништва, послије које смо пјевајући „и пушке мећући“, весело кренули на Дубровник да убиједимо политички писмене Хрвате да им је боље да се угледају на политички неписмене Црногорце?!

Само прије годину или двије од описаних догађаја, нико не би могао наговорити Црногорце, који буквално никога нијесу мрзјели и са сваким у сусједству мирно живјели, да ће ускоро наоружани кренути да убијају југословенске народе? Било је то све друго него прокламовано братство и јединство које су Црногорци, више од других, искрено прихватали. Кад од тако мирољубивих грађана за кратко вријеме направиш фашистичка чудовишта, а да тога најчешће нијесу свјесни, онда је фашизам у свим својим наказним облицима буквално могућ. Чак, дијелом претворен у херојско патриотско рухо? Само је дубока пенетрацја фашизма у главе нашег домаћег живља могла произвести убједљив утисак да, од Дебелог Бријега према Херцег Новом, наступа тридесет хиљада усташа, Курда и других чудовишта који желе да тај наш град сравне са земљом? Тада је очајно мала група мислећих црногорских интелектуалаца, противника рата и тадашњег ДПС-а, била прогоњена, пребијана, проглашавана издајницима, или бјежала

ЗДРАВИ ТЕМЕЉ МОДЕРНОГ ДРУШТВА

ВУКОТА ВУКОТИЋ

о год је икад учио логику, а и они са мало здраве памети увијек ће рећи да никад није добро бити противан. Стајати на супротној страни, приклањати се негацији, подржавати антитезу у односу на тезу. Но, као што кажу, а не кажу без везе, свако правило има свој изузетак. Управо један такав изузетак је антифашизам. Од супротности, опозита и антитезе постао је елементарна вриједност модерног друштва, појам сам за себе и постулат на којем почива савремена цивилизација. Ипак, чини се да је антифашизам од самог почетка био вриједност за себе. Јер је од старта позивао на отпор, на заустављање, јер је био антипод најгорем злу у историји, нарочито модерној – фашизму. Због тога се одмах наметнуо као елементарна вриједност цивилизације и грађанског друштва. И нико га није морао позивати, дозивати, прокламовати у којекаквим памфлетима и објавама, једноставно био је ту. Од почетка, као глас разума, као чиста савјест, која нема потребе да долази, већ једноставно је има или нема. И антифашизам је никао свуд. И на комунистичком истоку и демократском западу, прошао је кроз све поре друштва, спојио све социјалне слојеве у јединствену масу отпора лудилу, мраку, безумљу. Зато се, на прву појаву фашизма, тамо у Италији, друге деценије XX вијека, природно јавио и антифашизам, као опозиција безнађу. Мада су многи покушали да га

ОТПОР БЕЗУМЉУ АНТИФАШИЗАМ ЈЕ ОД САМОГ ПОЧЕТКА БИО ВРИЈЕДНОСТ ЗА СЕБЕ. ЈЕР ЈЕ ОД СТАРТА ПОЗИВАО НА ОТПОР, НА ЗАУСТАВЉАЊЕ, ЈЕР ЈЕ БИО АНТИПОД НАЈГОРЕМ ЗЛУ У ИСТОРИЈИ, НАРОЧИТО МОДЕРНОЈ – ФАШИЗМУ. ЗБОГ ТОГА СЕ ОДМАХ НАМЕТНУО КАО ЕЛЕМЕНТАРНА ВРИЈЕДНОСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА

присвоје, или да га одрекну неким другима, то једноставно није могуће. Тада, у периоду између два свјетска рата, сви који су имало жељели да мисле својом главом били су антифашисти. Као што би Бата Стојковић рекао: „Узео бих пушку и борио бих се за свјетску правду!“ Јер антифашизам је баш то, борба против неправде, против неслободе, против ужаса, дискриминације, заосталости, терора. Стога је немогуће приписати га само једнима. Сви и свуда су се морали супротставити надолазећем злу фашизма и нацизма. И није, тада, било раздвајања на ове или оне. Сви су знали, природно осјећали, да се морају удружити како би се зауставило лудило и убијање сваке цивилизације. Зато су сви народи, без подјеле, притекли у помоћ социјалистичкој влади Шпаније, која се прва нашла на удару сила Осовине. Мада се највише приписује заслуга за то Коминтерни, СССР-у, ипак, грађански рат у Шпанији није био само сукоб двије антиподне идеологије. Интербригаде које су се бориле и крвариле, на фронтовима од Андалузије до Каталоније биле су састављене од представника скоро свих на-

рода, међу којима и Црногорци имају своје значајно мјесто. Чак су се и грађани Италије и Њемачке супротстављали својим земљацима, који су фашистичком чизмом дошли да поробе храбри народ Шпаније. И већ тада је било јасно да се злу фашизма мора супротставити свим снагама. Иако су то браниле бројне владе Европе, међу којима и Краљевине Југославије, није се могла зауставити општа тенденција здраворазумског отпора пред опасношћу која је све грозила. Због тога је формирана и коалиција великих сила, и званично названа антифашистичком, да се супротстави надолазећој сили Трећег рајха, царског Јапана и Италије. Као што су тада сви знали да морају стати заједно под барјак антифашистичке борбе, како би се одупрли и зауставили надолазеће лудило и мрак, тако и ми данас морамо признати, у име истине, свачију улогу у томе. Мада се све гласније провлаче гласови који покушавају да изједначе комунизам са фашизмом, то је заиста огромна неистина и ноторна глупост. Јер сила која је на олтар антифашистичке борбе ставила 27 милиона својих гра-

ђана, дефинитивно се не може стрпати у исти кош са супротном страном. Управо супротстављајући се терору, владавини страха, теоријама крви и тла и другим фантастичним квазинаучним теоријама, антифашизам је израстао у вриједност. Пружајући отпор свему антицивилизацијском, постао је истинска вриједност савремене цивилизације и камен темељац на којем почивају модерна друштва. Само, чини се да су то неки и заборавили. Или ни неће да знају, свеједно. Па умјесто да са веће историјске дистанце још трезвеније сагледавамо некадашњу ситуацију, да извлачимо поуке, како нам се никада више не би поновили ужаси Другог свјетског рата, почињемо да радимо супротно. Одједном, добијамо изједначавање Трећег рајха и СССР, Хитлера и Стаљина стављају у исти кош. Нецивилизација се проглашава једнаком са прогресом. Идеје мрака и стравичности постају исте са напретком. Зарад нечијих себичних интереса, јер се жели велика антифашистичка борба присвојити само за себе. Као да ништа нијесмо научили од прошлости, пуштамо да нам се на мала врата

из земље. Потписник ових редова, пребијан пред станом, мјесецима није смио изаћи на улицу, јер га је, као наводно познатог издајника, свака рђа могла пљунути или понижавати, а да хитро добије аплауз назочних. Варате се да је вријеме фашизма из деведесетих заиста прошло. Ни говора. Данас предсједник Владе Црне Горе клечи испод споменика квислинзима, под туђом заставом и химном, а његова омиљена Србија, уз коју пошто-пото хоће да уподоби Црну Гору, одавно слави четничке злочинце као ослободиоце и антифашисте. Како је одатле бескрајно лако доспјети до нивоа у којем се министрица образовања, културе, науке и (замислите) спорта, фали четништвом у којем већ код ступања на посао жели да реваншистички укине иначе финансијски нејаке црногорске институције културе, а тринаестојулске добитнике овог високог признања остави без хљеба. Све је бескрајно близу, тим прије што нова власт у спорту не може да поднесе ни црногорску заставу, која се вијори на спортским борилиштима, а башка химну? Тешко да је бивше окрвављено оружје, заиста, довољно дубоко склоњено? Ако нас приморавају да смо Србија, онда већ ваља вјежбати: „Спремте се, спремте“... Да ли се питате због чега нова власт с онолико мржње свакодневно помиње баш ДПС? Не мисли се ту на партију, већ је ријеч о Црногорцима, па јој то дође као кључни отклон од Црногораца и њиховог урођеног антифашизма! Бојим се да су најљући Црногорци, поготову данас, скоро обавезно, изван ДПС-а? 

поново уведе фашизам. Преведено на наше балканске узусе, који знају само да слиједе ствари бијелог свијета, као жаба која види коњ како се кује, то изгледа и страшно и гротескно. Наједном, добијамо да се много прича о фашизму, без икакве препреке или знања о том шта то у ствари значи. О томе нам се проповиједа у Скупштини, гдје самопроглашени декламатори, без трунке устручавања, изврћу појмове и залуђују грађане. Пропагира нам се насиље, обрачунавање са неистомишљеницима, строга контрола над знањем и правдом, као тековине цивилизације. Некако преко ноћи, доспјели смо до тога да се у земљи 13. јула, устанка и борбе, брани фашизам од „мрског нам“ антифашизма и његових тековина. Сад је боља и НДХ, и Хитлер и Секула, од „страшних“ титоиста и партизана. У камен затуцамо и кунемо, све што смо крвљу платили и мученички изградили, како бисмо нашу Црну Гору поставили у ред цивилизованих земаља Европе. Антифашизам постаде малтене псовка и најгора увреда, док величамо злочинце и братоубилачке идеологе уз три прста високо дигнута. На један волшебан начин добили смо уздизање вампира прошлости који нам се као бумеранг враћају данас, иако смо се још тада умјели обрачунати са њима. Но, на све ово одговор је и даље лак. Слиједимо пут антифашизма истрајно и упорно, поштујмо тековине наших предака и дајмо отпора сваком покушају убијања цивилизације. Једноставно речено, скупимо се и рецимо заједно једно велико антифашистичко „NO PASSARAN!“ 

17. јул 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

азликујем се од већине поносних припадника малих балканских народа из малих балканских државица, јер не сматрам да смо нешто посебно. Али као грађанка најмање балканске државе поносна сам на 13. јул, и на чињеницу да га још увијек славимо. Питање је додуше шта ће се десити у будућности, и да ли ћемо прихватити модни тренд сусједа, у којем негирајући историјске чиненице негирамо и Дан устанка из 1941. године. И једини истински масовни устанак против окупатора, и антифашистички покрет који је извојевао побједу. Некада давно у периоду од 1939. до 1945. године. Трендови се мијењају. А данас, и у таквом контексту демоде је бити антифашиста. Фашизам је у моди. Не зове се баш фашизам, има различита имена, истомислећи народ се осјећа никада слободнијим, док је овај други за сада или уплашен или згађен, али шта је ту... неко би рекао, у сленгу од прије 20 година - ћути и пливај. Али баш тако је и почео фашизам... ћутањем.

КАД НЕМА ПОКРЕТА ПРАЗНИЦИ СЕ ЗБОГ РАДНОГ ВРЕМЕНА И НЕРАДНИХ САТИ ТЕШКО УКИДАЈУ. А СИМБОЛИЧКИ СУ ВАЖНИ. И КОНКРЕТНО СУ ВАЖНИ. АЛИ ПОШТО НЕМА ПОКРЕТА ЗА МАСОВНИ УСТАНАК, ОБИЉЕЖИЋЕ СЕ ЗАТВАРАЊЕМ ПОШТИ И ЈАВНИХ УСТАНОВА. И КАДА ПРОРАДЕ КРЕНУЋЕ ПО СТАРОМ, СА ДЈЕЛИМИЧНИМ УКИДАЊЕМ СВЕГА ШТО НИЈЕ ДЕФИНИСАНО МОДИФИКАЦИЈОМ ФАШИЗМА - ДАН ЗА ДАНОМ

Ништа не прође само од себе. Чак ни корона, и ту смо се надам вакцинисали. Не разликујемо датуме ни у свакодневном животу, ако ништа не радимо. Морамо нешто радити. Ако чекамо, све је слично или исто, на први поглед, а онда наједном примијетимо да нам је живот прошао и да је у ствари много горе. Да нам у тим сличним данима, наизглед нормалним фали простора за дисање. Знате оно када се закочи удах, и издах. Томе учи јога, како да се савлада дисање. Претпостављам да фашисти презиру и јогу. То је тек једна ново-

тарија... иако је древна дисциплина, једна која нас учи како да се протегнемо, истегнемо, и да савладамо на примјер бол у кичми. Мада кичма не може да боли, ако је немате. Толико се савије, да временом заборавите да се исправите, навикнете се на бол, и нисте довољно високи да погледате ни друге, а ни себе у очи. И најчешће они које боле леђа, чекају да прође. Тако ми данас, без кичме, чекамо да прође фашизам. Његова модификација. Врло видљива по екстремним наступима, и изласцима на улице у којима се не

трпи друго и другачије. Фашизам увијек осваја власт на улици. И увијек се крије иза „традиције и конзервативизма“, упориште тражи у једнострано ишчитаној прошлости, којом обезбјеђује будућност - само за себе. У фашизму добро је само фашистима. И зато је некада давно, парадоксално и на свјетском нивоу, покренут антифашистички покрет. Посљедица њега био је 13. јул. Овај јул ће проћи у ћутњи, јер покрета нема. 13. јул је дан државности, занима ме како ће да буде обиљежен од стране оних који сматрају да је држава грешка. Да ли ће обући свечана одијела и хаљине, у Владином дому, и славити државу. Дан ће свакако бити нерадни. Празници се због радног времена и нерадних сати, тешко укидају. А симболички су важни. И конкретно су важни. Али пошто нема покрета за масовни устанак, обиљежиће се затварањем пошти и јавних установа. И када прораде кренуће по старом, са дјелимичним укидањем свега што

није дефинисано модификацијом фашизма - дан за даном. Ћути и пливај... важно је да смо живи. Шта се буниш, како је другима? Не можеш им ништа, то није твој ниво... Реченице на којима смо сви мање-више одгајани. Које су против покрета... као таквог. Зато се и тридесетогодишња власт, замијенила касно и то горима. Јер није све у парама, нешто је и у свјетоназорима. Било је онолико сиромашнх фашиста. Је немају шта да изгубе. А они су најгори. И док се говори о лоповлуку, и крађи с разлогом, полако али сигурно увлачи се фашизам. А нема партизана у шуми, нити декадентних инилектуалаца који праве кружоке и против фашизма су. Чини ми се да осим ружних ријечи, са обје стране, нема ни помака, ни покрета. Нити антифашизма. Неко ће, у контексту нашег духа и менталитета рећи – Па, шта ћемо? Тако је свуда... Одговорићу - Морамо. Важно је како је код нас. 

КАКО СПРИЈЕЧИТИ РЕВИЗИОНИЗАМ

НАСЉЕЂЕ И ВРИЈЕДНОСТ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ема антифашизма представља изазов његове валоризације и афирмације у контексту продукције садржаја која је настала у прошлости. Антифашизам, још важније, представља тему за продукцију нових промишљања и дјела, истраживања и артефаката којом се данас бавимо, не само због тога што је она уткана у европски идентитет и европско насљеђе након Другог свјетског рата, већ и због тога што се савремени облици фашизма појављају у свим друштвима претендујући да антифашизам или пониште или још опасније да у оквиру њега спроведу политике ревизије историје. Антифашизам није само тема генерације која је остварила побједу у Другом свјетском рату, то је насљеђе наше и свих будућих генерација, јер представља једну од темељних вриједности човјечанства.

СТАЛНОМ ЕДУКАЦИЈОМ, НЕУПИТНИМ ВРИЈЕДНОСНИМ СТАТУСОМ АНТИФАШИСТИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ У НАУЧНОМ И ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ СИСТЕМУ ДРУШТВА, АКТИВНОСТИМА КОЈЕ ТУ ТРАДИЦИЈУ ИНТЕРПРЕТИРАЈУ У САВРЕМЕНОЈ УМЈЕТНОСТИ, СУЖАВАЈУ СЕ МОГУЋНОСТИ ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ АНТИФАШИЗМА КАО ПРЕДУСЛОВА ЗА СВАКИ ОБЛИК ДЕМОКРАТСКОГ И ЕМАНЦИПАТОРСКОГ УРЕЂЕЊА

тифашизма створила је ремек дјела која су интернационално валоризована. Многа од њих и данас траже нова читања и интерпретације. Споменици посвећени Другом свјетском рату дио су мозаика културног насљеђа, а ако их упоредимо са естетиком и политиком споменика насталих након распада Југославије на различитим адресама држава које су настале на простору бивше Југославије уочићемо не само велику разлику у модерности и љепоти тих „старих“ и „нових споменика“, већ и разлику укупног квалитета јавног простора у новонасталим државама. И док су тако „нови“ споменици углавном свједочили немодерност и национализацију проspomenikdatabase.org

У времену након краја Другог свјетског рата антифашизам је био неспоран означитељ дру-

штва и његова потреба за валоризацијом побједе над фашизмом. Та величанствена побједа добила је исказ кроз продукцију низа умјетничких дјела, међу којима су посебно важна она дјела која улазе у јавни простор, споменици посвећени Другом свјетском рату широм Европе. Међу њима су и споменици народно-ослободилачком рату на простору Југославије, споменобиљежја, споменици и споменички комплекси. Дјела архитеката и вајара која су визијом умјетничке интерпретације постала мјеста сјећања, обиљежја хероја и хероина Другог свјетског рата, мјеста свједочења универзалних начела културе отпора и борбе за слободу. Њихова модерност и савремена умјетничка пракса примијењена на политику споменика и политику сјећања створила је насљеђе споменика који свједоче живот друге Југославије, која јесте била важан дио антифашистичког свијета. Југословенски споменици су свједочанство једне земље која је управо таквим спомеником уписана у многе релевантне базе културних добара и све више су предмет интересовања иностране стручне јавности. Естетизација борбе и ан-

СПОМЕНИК САВИ КОВАЧЕВИЋУ НА ГРАХОВУ

Миодраг Живковић, Иван Вушчић – 1978.

шлости која се најекстремније могла видјети у Скопљу, граду који је преко ноћи постао галерија споменика на отвореном, пројекту антиквизације историје Скопље 2014, који је покренуо низ дебата и полемика у Сјеверној Македонији, „стари“ споменици су пропадали, постајали запуштени простори, мјеста којима нико више није управљао, а неки су били изложени рушилачким нападима. Попут споменика Стјепану Филиповићу, у његовом родном Опузену, градићу на Неретви, који је миниран два мјесеца након проглашења независности Хрватске. Срамота којом су се многи бавили у Хрватској, не одустајући од антифашистичког насљеђа. Стјепан Филиповић био је југословенски партизан чије су руке стиснутих песница и подигнуте ка небу остале овјековјечене фотографијом њемачког Вермахта у чину његовог погубљења 1942. године код Ваљева, града у коме је настао други споменик посвећен његовој борби и пркосу. Те руке уз његов поклич Смрт фашизму, слобода народу не могу бити избрисане из сјећања, упркос минирању споменика. О њему се прије пар година дискутовало и на једном издању Субверзив фестивала у Загребу. У Црној Гори свједочимо политику очувања споменика посвећеним Другом свјетском рату, њиховој обнови и пројектима валоризације која тражи и нове приступе у афирмацији насљеђа антифашистичке борбе. Листа таквог споменичког насљеђа је импресивна и кроз имена аутора који су реализовали спо-

менике. Споменимо само нека од имена, Миодрага Живковића (Спомен-парк Устанка и Револуције на Грахову), Богдана Богдановића (Споменик слободи на Јасиковцу), Светлану Кану Радевић (Споменик на Барутани – Споменик погинулим борцима Љешанима у борби за слободу), Марка Мушића (Спомен-дом Колашин).

Свједочили смо скорашњу немилу епизоду код споменика Љубу Чупићу у Никшићу, која је дубоко узнемирила јавност, као и низ других скрнављења мјеста историјског сјећања. Примјер минирања споменика Стјепану Филиповићу, који је такође снажна икона борбе против фашизма, опомиње докле може да иде историјски ревизионизам и политика која баштини насљеђе поражених у Другом свјетском рату. Све то говори колико је важно у савремености спроводити политику антифашизма за коју се никако не можемо ослонити само на политичке ауторитете. Политички ауторитети тој теми прилазе углавном манифестационо и свечарски. Њима недостаје не само критичко промишљање, већ и иновативна пракса обраде теме и програмирање садржаја који одговара савременим потребама друштва. Насупрот њима наведимо примјере пројеката и платформи релевантних за савремени дискурс о антифашизму, попут Фестивала алтернативе и љевице Фалиш у Шибенику, или студије словеначке етномузиколошкиње Ане Хофман Нови живот партизанских пјесама. Сталном едукацијом, неупитним вредносним статусом антифашистичке традиције у научном и институционалном систему друштва, активностима које ту традицију интерпретирају у савременој умјетности, сужавају се могућности дестабилизације антифашизма као предуслова за сваки облик демократског и еманципаторског уређења. Само на тај начин можемо рачунати на стабилност антифашизма у колективној свијести једног народа. 

17. јул 2021.

ао и сви велики оружани сукоби у историји, и Други свјетски рат дубоко се урезао у индивидуално и колективно памћење, стварајући менталне парадигме и националне митове. И у Црној Гори, тај сукоб оставио је трага на памћење стварајући веома различите приказе о колаборационизмима и отпорима. Историјско-политички догађаји од 1945. године до данас потом су допринијели јачању „испрекиданог памћења“. Наиме, политике памћења варирају у зависности од политичких путева које земља одабере. То важи свуда, не само у Црној Гори. Узмимо за примјер земљу која је напала Црну Гору априла 1941. године. Сјећања на ове догађаје у Италији су била (и још увијек јесу) међусобно веома различита, па ћу поменути само нека: сјећања повратника из фашистичких ратова, партизана из ослободилачког рата, фашиста Италијанске Социјалне Републике (1943–1945), жртава депортације, цивила који су претрпјели нацистичке и фашистичке масакре или насиље савезничких војника. Са ове тачке гледишта Црна Гора, дакле, не представља изузетак у Европи. У многим земљама Старог континента жива је расправа на тему отпора и сарадње током нацифашистичке окупације. Наравно, то су два супротна пола, али сучељавање између окупаторске и окупиране земље треба да остане, јер помаже утврђивању сржи питања. Тривијално је на ово подсјећати и извињавам се читаоцима, 13. јула 1941. године фашистичка Италија била је вјерни савезник нациста. Двије земље Осовине во-

ДАН ЗА ПОНОС

И ДАНАС, ЗАХВАЉУЈУЋИ 13. ЈУЛУ, НЕ МОЖЕМО ДА СУМЊАМО У АНТИФАШИСТИЧКЕ ОСНОВЕ МЛАДЕ ЦРНОГОРСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ. ВЕЛИЧИНА 13. ЈУЛА ЈЕ И У ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ НАЦИОНАЛНИХ ГРАНИЦА. ВАЖНОСТ 13. ЈУЛА ЈЕ ДВОСТРУКА: ТО ЈЕ ДАТУМ КОЈИ ПРИПАДА ЦРНОГОРЦИМА (КОЈИ ГА УНОСЕ У ПРОЦЕС ИЗГРАДЊЕ НАЦИЈЕ КАКО НАЈБОЉЕ УМИЈУ), АЛИ ЈЕ И ДИО ИСТОРИЈЕ ЕВРОПЕ КОЈА ЈЕ ОДБИЛА НАЦИФАШИЗАМ СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ФЕДЕРИКО ГОДИ

ИЗМЕЂУ ИСТОРИЈЕ И СЈЕЋАЊА: 13. ЈУЛ

OБИЉЕЖЈА КОЛЕКТИВНОГ ПАМЋЕЊА Цетиње, 21. мај 2021.

диле су освајачки рат, док су припадници покрета отпора у Црној Гори били међу онима који су се у Европи борили против новог поретка који је предсједник Њемачке Франк Валтер Штајнмајер недавно дефини-

сао као „најгори режим који је девастирао планету“. И данас, захваљујући 13. јулу, не можемо да сумњамо у антифашистичке основе младе црногорске демократије. Величина 13. јула је и у превазилажењу на-

ционалних граница. Важност 13. јула је двострука: то је датум који припада Црногорцима (који га уносе у процес изградње нације како најбоље умију), али је и дио историје Европе која је одбила нацифашизам.

Наравно, потребно је уравнотежено приступити анализи тог 13. јула, након толико година, а чини нам се да нам је то и дужност. Легитимно је и поставити нека питања, по могућности покренути истраживања лишена идеологије и реторике, поспјешујући дијалог међу историчарима који – иако са различитих тачака гледишта – озбиљно и посвећено раде у архивима. Ипак, постоји податак који устанак чини јединственим: када је велики дио Европе био покорен од стране нацифашизма, црногорски народ је био први који се побунио против војне окупације чији је главни циљ био одузимање сваког вида материјалног и људског ресурса у корист новог фашистичког поретка. Независна Црна Гора какву је замислио фашистички режим подразумијевала је осуду народа на гладовање и губитак сваког људског достојанства. „Соли за нашу стоку“ биле су ријечи упућене гувернеру Алесандру Пирцију Биролију августа 1941. године током његове посјете једном селу надомак Цетиња. Само мјесец дана прије тога италијански гувернер наредио је оштру репресију која се обрушила и на невине цивиле. Многи извори описују Пирција Биролија као изненађеног устанком у коме је учествовало око 30.000 људи, а не само неке побуњеничке групице. Поред формација под управом и организацијом Комунистичке партије Југославије, учешће народа било је изузетно велико. За десетак дана ослобођен је дио територије на којој је живјела половина становника Црне Горе. То је био први и најмасовнији народни устанак у Европи, као што је већ речено. Како би поново успоставила контролу над овом земљом Италија је морала да ангажује 105.000 војника, са густином окупације без премца у Европи под доминацијом сила Осовине. Као што је познато, у наредној

КАКО СУ КОМУНИСТИ ЗВАЛИ „ПОШТЕНЕ ФЕДЕРАЛИСТЕ“ ДА ИМ СЕ ПРИДРУЖЕ

ЗЕЛЕНИ ПАРТИЗАНИ У НОБ-У СЛАВКО БУРЗАНОВИЋ

еномен индивидуалних и колективних прелазака са једне на другу зараћену страну није риједак у историји. Није непознат ни црногорској. Војни и политички слом фашистичке Италије септембра 1943. наговијестио је приближавање краја рата и створио војне, политичке и материјалне услове за јачање НОБ-а у Црној Гори. Једна од посљедица била је прилажење партизанским снагама немалог броја зеленаша, односно припадника Ловћенске бригаде, квислиншке формације. У четничким редовима на зеленашко напуштање заједничког антикомунистичког фронта гледало се као на нимало случајан резултат двоструке па чак и троструке политичке игре. За њене актере федералисте, зеленаше, један четнички пропагандист исковао је упечатљив назив „зелени партизани“. Историјат односа комуниста и федералиста није идиличан. До средине 30-их година прошлог вијека, различито су гледали на карактер југословенске државе и начин њеног настанка. 1918, за федералисте трауматичне године, црногорски комунисти били су истакнути бјелаши ујединитељи. Промјена ставе Коминтерне према националном питању омогућила је да дође до сарадње два покрета чији најзначајнији резултат су трагичне Белведерске демонстрације 1936. Дија-

ПОЈАВА „ЗЕЛЕНИХ ПАРТИЗАНА“ НИЈЕ БИЛА РЕЗУЛТАТ НИКАКВЕ ЗАВЈЕРЕ ВЕЋ ОЧЕКИВАНО ПРИЛАЖЕЊЕ ПОБЈЕДНИКУ, КОЈИ ЈЕ ЈОШ У ТОКУ РАТА, ОДЛУКАМА ЗАВНО-А, АВНОЈ-А И ЦАСНО-А, ПРОКЛАМОВАО И ГРАДИО НОВУ ЈУГОСЛАВИЈУ КАО ФЕДЕРАЦИЈУ РАВНОПРАВНИХ РЕПУБЛИКА И РАВНОПРАВНИХ НАРОДА, ОСТВАРУЈУЋИ НАЈВАЖНИЈЕ ПРОГРАМСКЕ ЦИЉЕВЕ ЦРНОГОРСКИХ ФЕДЕРАЛИСТА

метрално супротне ставове комунисти и федералисти имају према покушају рестаурације црногорске државе као сателита у оквиру италијанске фашистичке империје. Федералисти углавном подржавају овај чин, неки са одушевљењем а неки са скепсом, док се комунисти на позив СССР-а одлучују на беспоштедну антифашистичку борбу, не питајући за цијену коју ће платити ни они ни Црна Гора. Током новембра 1941. устаничко вођство покушава да придобије генерала Крста Поповића јер оцјењује да због његовог утицаја прилив бораца из катунског краја није масован. Настоји се да се Поповић са Цетиња изведе на слободну територију и саслуша или да се у случају одбијања раскринка као сарадник окупатора. У ово вријеме саслушања политичких неистомишљеника у устаничким штабовима као епилог често је имало ликвидацију. Велика совјетска зимска контраофанзива којом су њемачке снаге одбачене од прилаза Москви дала је наду да се нацистичка ратна машина може зауставити. У Црној Гори очекивало се да ће Црвена армија брзо сломити њемачку моћ те да ће се створи-

ти услови да ослободилачки рат прерасте у обрачун са домаћим реакционарним снагама, односно да пређе у револуционарну, такозвану „другу фазу“. У децембру 1941. покрајински комитет КПЈ доноси одлуку о Поповићевој ликвидацији. Након тешког пораза у Бици за Пљевља, устанички редови се осипају а четнички покрет снажно наступа у Васојевићима, а затим и у другим крајевима Црне Горе. У марту 1942. пуковник Бајо Станишић напушта устаничке редове и почиње сарадњу са окупатором. Само неколико дана касније, уз подршку Италијана, оружану акцију против устаника предузима и Крсто Поповић. Његове јединице организоване су као Ловћенска бригада. Имала је око 1650 бораца. Опремљена је и опскрбљивана од стране италијанских окупационих власти ради пацификације устанком захваћене земље. Током 1942. и 1943. дјеловала је на простору Катунске, Ријечке, Љешанске и Црмничке нахије, на подручју Бара и Будве. Са изузетком градова и територија које окупатор није анектирао или прикључио Албанији, остали дјелови Црне Горе потчињени су на локалном

нивоу четничким снагама. Неспорна је чињеница да четници и зеленаши нијесу једнако допринијели крвавом заплитању црногорске драме 1941-1945. Ни социјалистичка историографија (Р. Пајовић, Ђ. Вујовић) није пропустила да истакне да је, у зони војне одговорности генерала Поповића, према припадницима партизанског покрета њиховим симпатизерима и породицама поступано је са више обзира. У садејству са Италијанима, два колаборационистичка покрета, четници и следбеници Поповића, успјели су да до љета 1942. потисну главнину партизанских снага из Црне Горе, али не и да успоставе однос међусобног повјерења. Четници се нијесу одрицали амбиције да се након комуниста, користећи своју бројчану надмоћ, обрачунају и са „сепаратистима“, како су квалификовали припаднике и присталице црногорске федералистичке странке. Италијанима, који су обесхрабривали овакву намјеру, у више наврата су денунцирали поједине Поповићеве сљедбенике а и покрет у цјелини као прикривене партизане и комунисте. У заплијењеној четничкој архиви, која се чува у Војноисторијском институту у Београду, о томе постоји више докумената чији се преписи налазе и у Државном архиву Црне Горе. Једно од озбиљнијих искушења у односима Поповићевих зеленаша са њиховим савезницима Италијанима и четницима десило се у фебруару 1943. уочи четничког похода у Босну у вријеме Битке на Неретви. Поповић

је категорички одбио да учествује у походу, третирајући га као братоубилачки. Ради хомогенизовања својих редова, зеленаши су организовали неколико скупова на којима се пјевало: „Ово коло што се креће у Босну га ићи неће“. Покушај четника Јакова Јововића да преко Загарача продру на Чево и тамо изврше мобилизацију заустављен је код Бешина Убла гдје је замало дошло до оружаног сукоба између савезника. У писму Бају Станишићу од 28. фебруара 1943. Блажо Ђукановић указује на проблеме са „зеленбаћима“ и жали што их прије похода нијесу оружано уништили. Поменути поход завршио се тешким поразом четника од ког се никада нијесу опоравили. Јединице Крста Поповића држале су положаје уз бок четничких снага према партизанима, не упуштајући се у озбиљније сукобе, дозвољавајући у неким случајевима партизанским рањеницима и ненаоружаним борцима да се склањају на њиховој територији. Четничке денунцијације на рачун зеленаша наставиле су се и након успостављања њемачке окупационе власти у Црној Гори септембра - октобра 1943. Против зеленаша четници воде необјављени рат. Њихове „црне тројке“ у градовима ликвидирају не само присталице НОП -а већ и истакнуте федералисте-зеленаше. Крсто Поповић и његови блиски сарадници Новица Радовић, Петар Пламенац, са Цетиња се склањају у Катунску нахију. Тим поводом Јаков Јововић пише 8. септембра 1944. фелдкоманданту

17. јул 2021.

Овај посљедњи вид ратног искуства – који је кулминирао сукобом између партизанског покрета и четничких снага – произвео је бројна „подијељена сјећања“, често врло непријатељска и непомирљива. Управо је због таквих диференцијација историографија сковала термин „испрекидано памћење“, који ефикасно исказује плуралитет и различитост сјећања кроз која Црногорци (као и други народи) на разне начине доживљавају терет сукоба. Није, дакле, остало само оштро супротстављање између та два сјећања, већ има и елемената диференцијације унутар самог антифашистичког сјећања. С тим у вези, какво мјесто заузима отпор цивила у цијелом овом процесу? Вриједи подсјетити и да се изостанак предаје стоке окупаторској сили убраја у облике отпора (много конкретнијег него што се то обично мисли). Над овим универзумом испрекиданих сјећања, појединаца и група, постоји, међутим, јавно сјећање на рат, које слави побједничка антифашистичка страна, засновано на основној нарацији с којом се слажу појединачне групе антифашистичког фронта, а која се наметнула као доминантна нарација. То јавно сјећање, упркос свему, било је способно да активира дубоке процесе идентификације у Црној Гори, такве да су му, макар дијелом, подарили обиљежја колективног памћења. То је интересантан и још увијек жив процес након 80 година од самих догађаја. ПРЕВОД СА ИТАЛИЈАНСКОГ НА ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК: ДР ОЛИВЕРА ПОПОВИЋ

Вилхелму Кајперу да су „цетињски зеленаши обични комунистички агенти префарбани у зелено да би се код Вас могли склонити“. Сличне садржине је и један недатирани и непотписани четнички извјештај настао крајем 1943. или почетком 1944, у ком се истиче да су дјеца и блиски рођаци зеленашких вођа Крста Поповића, Сава Челебића, Новице Радовића, истакнути комунистички руководиоци: Никола и Радован Поповић, Милован Челебић, Петар Радовић. За Петра Пламенца се наводи да на сличан начин има везе са Британцима. Алудира се на његовог сина Џона Пламенца, који борави у Лондону. Тврди се да је ликвидација четничких вођа Баја Станишића и Блажа Ђукановића и њихових сарадника у Острогу октобра 1943. била дјело Крста и Николе Поповића. Они су наводно (крајем септембра или почетком октобра) имали састанак у Цуцама на ком је испланирана ова акција а затим је Никола осам дана касније, као комунистички руководилац, наметнуо партизанском штабу. Аутор ових тврдњи није желио да увиди да појава „зелених партизана“ није била резултат никакве завјере већ очекивано прилажење побједнику, који је још у току рата, одлукама ЗАВНО-а, АВНОЈ-а и ЦАСНО-а, прокламовао и градио нову Југославију као федерацију равноправних република и равноправних народа, остварујући најважније програмске циљеве црногорских федералиста. То су својевремено препознали и комунисти, позивајући „поштене федералисте“ да се нађу у првим редовима ослободилачке борбе јер је она „прави наставак њихове борбе“. 

О АНТИДЕМОКРАТСКОМ НАЦИОНАЛИЗМУ

СТРАХ ОД РАЗЛИКЕ: ПОВОД ЗА МРЖЊУ AЛЕКСАНДАР РАДОМАН

званичноме саопштењу поводом конгреса ГП Уре дато је образложење зашто је тај догађај заказан баш за 4. јул – „као датум који се обиљежавао као Дан борца, у част доношења одлуке о подизању устанка широм окупиране Југославије на почетку Другог свјетског рата, с циљем да се укаже на антифашизам као јасну детерминанту савремене Црне Горе“. Тако је партија која је на власт довела отворене негаторе црногорскога антифашистичког насљеђа, а за премијера изабрала несретњика који поручује да не треба славити Дан побједе над фашизмом и клечи на споменику четника, чији је једини циљ био уништење југословенскога антифашистичког покрета у Другоме свјетском рату, прокламовала да јој је до антифашизма необично стало. Потврдила је још једном тако Ура да је, бар кад је њихова странка посриједи, премијер у праву што тврди да је у црногорској политици присутан „неморал и политичко лицемјерје“. Фашизам је у нас имао разна лица, од онога нескривенога током Другога свјетског рата, кад је дио Црногораца упрегнут да ратује за краља и отаџбину, али не против окупатора него против антифашиста и оних који нијесу задовољавали „расни“ критериј, преко онога током потоњих балканских ратова, кад су по БиХ и Хрватској, подстакнути тирадама вјерских великодостојника и народних трибуна, били употријебљени за прљаве циљеве „вјековног разграничења“ с непријатељем православља, па до данашње мржње коју емитују задојени Амфилохијевим проповиједима и покличима његових сљедбеника, што одијум према антифашизму засад исказују само скрнављењем споменика и понеким физичким обрачуном с онима који су „другачији“ и тиме неуклопиви у њихове наопаке, фашистоидне концепције свијета. Историјат свих верзија фашизма на овим је просторима био уско везан с великодржавним пројектима, а њих на Балкану редовно прате погроми, масовни злочи-

ИСТОРИЈАТ СВИХ ВЕРЗИЈА ФАШИЗМА НА ОВИМ ЈЕ ПРОСТОРИМА БИО УСКО ВЕЗАН С ВЕЛИКОДРЖАВНИМ ПРОЈЕКТИМА, А ЊИХ НА БАЛКАНУ РЕДОВНО ПРАТЕ ПОГРОМИ, МАСОВНИ ЗЛОЧИНИ НАД ОНИМА КОЈИ СЕ НЕ УКЛАПАЈУ У ПРОЈЕКТОВАНИ НАЦИОНАЛНИ И ДРЖАВНИ ОКВИР, ДОК СУ ПОВОДИ ЗА ЗЛОЧИНЕ ПО ПРАВИЛУ АРГУМЕНТОВАНИ УПРАВО РЕПЕРТОАРОМ ФАШИСТОИДНИХ КОНСТРУКЦИЈА

ни над онима који се не уклапају у пројектовани национални и државни оквир, док су поводи за злочине по правилу аргументовани управо репертоаром фашистоидних конструкција. Како у књизи Биједа малих источноевропских народа вели Иштван Бибо, на овим се просторима изродио „најстрашнији монструм модернога европског развоја: антидемократски национализам“. Па ако демократију у основи карактерише одсуство страха од разлика, у антидемократскоме национализму тај страх је заправо доминанта. У потоњих 100 година Црногорци су неколико пута учествовали у фашистоидним погромима над другим народима, уклапајући се тако у концепт о којем пише Бибо, у којем је „страх од разлика“ покретач ос́ећаја угрожености који потом, посљедично, води у крваве одмазде према носиоцима те „разлике“. „Страх од разлике“ и у чувеном есеју „Вјечни фашизам“ Умберта Ека означен је као један од препознатљивих елемената фашизма.

ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНИ Први од тих погрома, који бисмо данас могли сматрати претечом фашизма на овим просторима, збио се новембра 1924. године у Шаховићима, кад је извршен стравични злочин над локалним муслиманским становништвом. Убијено је по неким изворима преко 1000 цивила, док је преживјело становништво расељено. У фебруару 1943. године на територији с́еверне Црне Горе, источне Босне и југозападне Србије четници под командом Павла Ђуришића извршили су злочин над муслиманским становништвом који би се савременом правном терминологијом квалификовао као геноцид. Број жртава тога језивог крвавог пира прелази бројку од 9200, при чему, по Ђуришићеву извјештају, 8000 жртава чине жене, ђеца и старци. Само пола вијека касније геноцид је поновљен. Пројектант посљедњег великог злочина у Европи у 20. вијеку био је Слободан Милошевић, dnj.com

фази – која је покренута већ септембра-октобра 1941. године – за окупаторе је кључан био савез са четничким покретом, који је сарађивао са италијанским војним снагама и на остатку југословенске територије.

и по оцу и по мајци Црногорац. Његов саизвршилац у БиХ, одговоран за стотине хиљада мртвих опет је био етнички Црногорац, Радован Караџић. Непријатељ је у свим тим историјским ситуацијама био вјерско друго, а црногорско се друштво, како се чини, никад није заиста суочило с тим злочинима, о чему свједоче и савремени покушаји рехабилитације Павла Ђуришића или приједлог подржан од беранскога Савјета за именовање улица да се у томе граду једна улица назове именом Караџићева генерала Ратка Младића, директно одговорног за геноцид над Бошњацима у Сребреници, опсаду Сарајева, етничко чишћење Источне Босне и др. Иако подржан и од локалних Демократа које се и даље лажно представљају као грађанска странка, приједлог је одбацио предс́едник Општине, али не због геноцида, већ што не задовољава бирократски услов да је од смрти онога чије име улица треба понијети прошло 20 година! У другој, пак, црногорској општини, Никшићу, недавно је за предс́едника општине, и то гласовима наводно грађанских странака Уре и Демократа, изабран нескривени поклоник четничкога покрета, којем уринирање по споменику Љубу Чупићу није представљало проблем због самога чина, већ због комуналних разлога. Кад се сумирају резултати свих црногорских злочина у потоњих сто година, извјесно је да су посриједи стравични погроми чињени у име великодржавних планова. Ти су се великодржавни планови некад одазивали на Велика Србија, некад на Хомогена Србија, а некад на „Сви Срби у једној држави“. Црногорци су се тако показали као ревносни извршиоци туђих хегемонистичких амбиција. Да су, пак, ти планови утемељени на идеологији крви и тла нема никакве сумње, будући да је „санџачка операција“ црногорских четника била заснована на инструкцији Драже Михаиловића Павлу Ђуришићу и Ђорђу Лашићу од 20. 12. 1941. године којом је у тачки 4 прописано „чишћење државне територије од свих народних мањина и ненационалних елемената“, уз додатни нагласак да Пештер треба „очистити од муслиманског и албанског живља“. Пола вијека доцније, у БиХ је извршен геноцид, заснован такође на фашистоидним премисама, на основу ратне платформе 6 стратешких циљева „српског народа у Босни и Херцеговини“ коју је 12. маја 1992. године донијела тзв. Народна скупштина Српске Републике Босне и Херцеговине и која је предвиђела, између осталога, „државно разграничење“ Срба и осталих народа у БиХ, подјелу Сарајева на два дијела те етничко чишћење Подриња и Посавине.

ВЕЋ ВИЂЕНО Црна Гора данас неодољиво подс́ећа на БиХ с почетка деведесетих, кад је идеја о грађанској држави поражена уласком у власт

Караџићева СДС-а, чији је политички програм био утапање БиХ у Савез српских држава. Епилог је познат. За разлику од БиХ, ђе су власт почетком 90-их формирале три националне странке, у Црној Гори, пак, великодржавне странке добиле су прилику да учествују у власти с цијелих 90 одсто удјела, а то су им омогућили псеудограђанисти што су на фабрикованом наративу о два истовјетна национализма од којих Црној Гори пријети подједнака опасност, пружили руку ономе увозном, историјски потврђеном клерофашизму који је добио прилику да Црну Гору преобликује спрам туђих интереса. Почетком деведесетих за реализацију фашистоидних намјера у БиХ упрегнута је Југословенска народна армија потчињена Слободану Милошевићу и његовим политичким апетитима, док највећа опасност по Црну Гору данас као грађанско, секуларно и мултикултурно друштво долази од Београдске патријаршије, односно Цркве Србије као кључне полуге рускога и српскога утицаја у Црној Гори, како је то квалификовао и актуелни ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић прије неку годину конципирајући план за духовно и културно поробљавање Црне Горе. У протекле три деценије преданога теренскога рада Београдска је патријаршија преко својих експозитура у Црној Гори под маском „повратка традицији“ успоставила своју моћ и утицај, благодарећи у доброј мјери и бившој власти која је слиједећи ситне дневнополитичке добити занемарила дугорочне штетне посљедице пактирања с досљедним промотерима идеологије крви и тла. Базирајући своје учење на ноторно фашистоидним премисама – попут одбацивања модернизма, проповиједања ирационализма, страха од разлике, опсесије завјером, култом традиције „изабраног народа“ и сл. – Амфилохије Радовић и његови сљедбеници своју су моћ градили на платформи негирања народа, клерофашизму, сегрегацији, културрасизму, исламофобији, хомофобији и разградњи темеља грађанскога и мултикултурнога друштва. И формално преузимање политичке моћи, што су је стекли прије нешто мање од годину дана, пријети да трајно измијени лице савремене Црне Горе. Једна од првих вриједности која се нашла на удару био је управо антифашизам о којему је Радовић деценијама проповиједао као о страшној болести „брозомори“ и узрочнику „богоубиства“ и „братоубиства“, истовремено величајући припаднике фашистоиднога четничког покрета и ратне злочинце из потоњих ратова. Данас кад Црква Србије преко својега Синода чини све да затре успомену на Амфилохија и насљеђе које се везује за његов култ, укинувши титулу архиепископа и Епископски савјет у Црној Гори, за њим ће, након што изблиједе цераде и билборди с његовим ликом, остати само мржња коју је деценијама посвећено и нештедимице сијао. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

17. јул 2021.

АМЕРИЧКИ ПИСАЦ И ПУБЛИЦИСТА: ЕРНЕСТ ХЕМИНГВЕЈ

ругог јула, пре више од педесет година, у рано јутро, један човек узео је у руке омиљену пушку и очистио је. Напољу је слепо, житко сунце већ просипало свој врели смех. Човек је напунио пушку и затворио прозоре, а затим и врата. Желео је да пригуши шум. Чуо је неке кораке на степеништу и одлучио да пожури. Отворио је уста и подигао пушку. Није мислио ни о чему осим о томе да то мора да уради и да ће напокон урадити. Цев је ставио у уста и прстом притиснуо обарач. Није затворио очи. Прво су се појавили црвена светлост и бол, а онда - тишина и туп звук тела које пада на леђа, бескрајно успорено, као у неком дугом кадру немог филма. Човек се звао Ернест Хемингвеј.

ПАТРИОТИЗАМ НА ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ ЉУДИ СА КОЈИМА СЕ СУДАРАМО КОД ХЕМИНГВЕЈА ПОНЕКАД СУ БОШОВИ ПАТНИЦИ, ПОНЕКАД ЖЕНЕ ЊЕЖНЕ КАО КОД БОТИЧЕЛИЈА ИЛИ ТРАНСПАРЕНТНЕ И ПЛАХЕ КАО КОД ВЕЛАСКЕЗА, А ПЕЈЗАЖИ ВЕРМЕРОВСКИ, ОБЕСМРЋЕНИ И ЗАЛЕЂЕНИ. ПОНЕКАД, КОД ХЕМИНГВЕЈА НАС ЧЕКА И ЊЕГОВ АУТОПОРТРЕТ НАСЛИКАН У ПУНОМ ЗЛАТУ ЉУДСКЕ КРВИ, КАО ШТО ЈЕ ТО ЧИНИО И ВАН ГОГ

britannica.com

САЊА ДОМАЗЕТ

Последњих година живота, пријатељи су га звали „папа“. Његова трећа жена, Мери Велш Хемингвеј, одмах је дала за новине изјаву да је пушка случајно опалила. Али, одавно смо од Чехова научили да у четвртом чину пушка никад сама не опали. Онај ко је дуго нишанио у друге, на крају ће нишанити у себе. Јер је то, заправо, била права мета којој је читавог живота тежио. Хемингвеј је гледао убијања, сам учествовао у безброј сафарија, присуствовао сценама руског рулета, трепанацијама без хлороформа, био рањаван и учествовао у неколико ратова, борац против фашизма и диктатуре. Препознао је дах сопствене смрти за вратом. И желео је да и тог пута буде бржи. И био је.

За Хемингвеја, писање и љубав били су готово фебрилно стање, порок. „А када се једном писање претвори у главни порок, једино смрт га може омести“, његове су речи.

СВЕТО ТРОЈСТВО Хемингвеј је рођен у Северној Америци 1899. године у држави која носи индијанско име Илиноис, близу Великих Језера, у Оук Парку. Његов отац био је лекар, волео је спортове и лов. Био је препун енергије. И живот је завршио самоубиством. Његов крај висиће и над Хемингвејем као Дамоклов мач. Његова мати беше плаха и нежна жена, привучена магнетичким силама музике и религије. Од оца, Ернест је наследио снагу и љубав према лову и спортовима, као и склоност ка смрти. Од мајке све остало, значи склоност ка уметниковању. Мајка је желела да јој син буде музичар, али су Ернеста привлачиле пушке и удице за пецање. Осим оружја, у детињству га је привлачи-

Хемингвеј у Кенији

ла само још једна справа - писаћа машина. До краја живота, никада више неће путовати без три ствари: удице, пушке и писаће машине. Мутне, сјајне воде његовог детињства, разливене, тамне боје предела, ваздух што се згушњава око језера којима у сутон плива само један потпуно сребрн и самотан лист... Све ово наћи ће место у његовом делу. Доба Хемингвејеве младости доба је када је већ знао да га уобичајен живот и стандардна задовољства не испуњавају. Желео је да види суштину. А због тога се мора путовати. У тренутку кад Европу потреса рат, полази му за руком да стигне на италијански фронт. Но, кратко је на ратишту. Рањен је убрзо по доласку. Лежи у болници, заљубљује се у болничарку која га негује. Пише. Нема ни деветнаест година. О свом првом рањавању волео је да говори иронично: „Рањен сам док сам војницима делио чоколадице. Да ли још увек желите да ме одликујете?“ Но, рањавање ће га научити још нечему: овај живот је прекратак да би био протраћен, а Хемингвеј сматра да га вреди проживети једино потпуно и до краја. Залечених рана одлази у Париз, у коме се беда залива шампањцем, а туга купа у лудилу литературе, слика и алкохола. Жени се Хедли Ричардсон, извештава читаоце о грчко-турском рату, интервјуише Лојда Џорџа, Клемансоа и Мусолинија. После тог интервјуа, неколико дана седео је сам, ћутао и пио. У тренутку кад свет угледа роман „Сунце се поново рађа“, Хемингвеј стиче светску славу. („Кад Бог хоће да нас казни, испуни нам жеље“, каже стара афричка пословица.)

Овај роман доноси нам причу о изгубљеној генерацији (термин Гертруде Стајн), и то је синтагма која ће обележити и генерацију самог Хемингвеја, али и све генерације од тада. Смене ратова, беде, похлепе и страха нису могле да изроде срећна поколења. И то је, такође, била једна од омиљених тема овог писца.

ПУТ БЕЗ СРЕЋЕ Са романом „Сунце се поново рађа“ у његов живот ушли су успех и слава, али уз ова два постулата обично не иде и срећа. Хемингвеј се разводи, а затим венчава поново. Његов живот се убрзава. Са другом женом, Полином Фајфер, добија два сина, живи у Ки Весту на Флориди, објављује други роман „Збогом оружје“, неколико година касније и нову књигу приповедака, а затим и „Зелене брегове Африке“. Он наставља да путује, а на путовањима трага за новим лицима, новим мотивима и - за собом. Тамо где су ратови, где су Ерос и Танатос у чврстом за-

По одласку у Шпанију као ратни дописник групе америчких листова, претходно прикупивши новац за помоћ антифашистима, ни не сања да ће Шпанија постати његова доживотна страст и тема његових будућих романа. Две године по повратку из Шпаније објављује „За ким звона звоне“, а затим следе за њега године пуне немира. „Некада сам се хранио самоћом, али то може човек кад је млад. Сада сам усамљен као кловн“, говорио је. Читав свет је под маском и то је истина коју Хемингвеј не може а да не види. Ни меланхолију која се под том маском налази и која, полако али сигурно, осваја и његов живот. Жени се по трећи пут и, иако исцрпљен и уморан, наставља да пише. Баш као и Сезан, који је говорио да хоће да умре док слика, Хемингвеј је желео да до самога краја пише. Меланхолија, та „последња кап меда живота“, у њему је сазрела у горчину, у екстазу логоса, која је ништа друго до – „урлајуће муцање“. Или – „Старац и море“. Овај кратак роман или новела, једно је од кључних дела двадесетог века. Ту Хемингвеј наизглед лако („а од лаког ништа није теже“, рекао је Гете), доноси нам причу о лову, о лову на рибу или на циљ или на љубав или на успех или на страст. И истину о исходу, јер кад год извучемо мрежу, ма шта год у њој угледали, то неће бити оно што смо замишљали чекајући и жудећи. Ово је још једна од освета богова. Хемингвеј је први проговорио и о томе. Након објављивања књиге „Старац и море“, одлази у Африку, где се руши спортским авионом у џунгли Уганде. Новине широм света објављују некрологе са малчице малициозности. Али он је жив. Рањен, сутрадан креће другим авионом који се запалио при узлетању. Но, преживео је и то. У животу је морао да обави још две значајне ствари. Да прими Нобелову награду. И да се убије.

У ПАКЛУ Сматра се да је Нобел припао Хемингвеју за дело „Старац и море“, али овај аутор је запраbritannica.com

Упркос Пулицеровој и Нобеловој награди за књижевност, књижевни опус Ернеста Хемингвеја ретко када је бивао озбиљно прочитан. Мит о његовом бурном животу заклонио је његово дело. Или је то учинила мала обична људска завист према некоме ко је одлучио да и живот и литературу, па и сопствену смрт, удахне пуним плућима. Људи обично нису толико храбри. Или нису толико снажни. Но, снага и тежина иду са смрћу, а слабост и мекота са животом, сви ово знају и нико се тога не држи, писао је ономад Лао Це. Хемингвеј је одлучио да живи са истином, ма шта то значило и ма колико га то коштало. А истина боли и са њом није лако. Но, он је знао да је без истине још теже. Односно немогуће.

грљају, где се љубавници љубе увек као да је последњи пут јер то и може бити последњи пут, Хемингвеј је налазио мир. „У чиновничким оделима одувек сам препознавао лудачке кошуље и бежао сам што даље, од те хипокризије побегао бих и у смрт“, говорио је. И побегао је.

Хемингвеј са Кастром

Репортер и војник И Маркес и Хемингвеј, слагали би се у једном: економска сигурност и добро здравље помажу стваралаштву. Гладни, наиме, лоше чују музе. Такође, обојица су били антифашисти. Поред Првог светског рата, Хемингвеј је био активни учесник грчкотурског рата, Шпанског грађанског рата и Другог светског рата. Радио је као репортер, али и био војник. Но, оружје, заправо, никада није испуштао. Његове реченице од почетка су биле истините, бриљантне, кратке. Рафали. Био је бескомпромисан: „Кад се људи слажу са мном, увек имам осећај да сам негде погрешио“. И – „у фашизму човек умире попут пса, без икаквог разлога“. Увек бритак, увек на страни потлачених, нападнутих, слабијих, тврдио је: „Срећа код интелигентних људи је најређа ствар коју знам“.

во награђен, пре свега, због својих изузетних приповедака. Склиска раван романа Хемингвеју није лежала онако као приповести. Метафоре је Хемингвеј опрезно употребљавао, али зато што је тежио обесмрћењу речи. Он се својим делом супротставио књижевности која је сурогат језика, а која савршено одговара онима који неће или не смеју да живе пуним животом. Опаска да су женски ликови код Хемингвеја црно-бели такође је без основа. Хемингвеј и нема у делу ликове, већ живе људе и то је оно што буни, одсуство патвореног у његовој прози. Људи са којима се сударамо код Хемингвеја понекад су Бошови патници, понекад жене нежне као код Ботичелија или транспарентне и плахе као код Веласкеза, а пејзажи вермеровски, обесмрћени и залеђени. Понекад, код Хемингвеја нас чека и његов аутопортрет насликан у пуном злату људске крви, као што је то чинио и Ван Гог. Наравно, Хемингвеј је аутентичан, а таквих је последњих година свега неколико и у свету уметности и у животу. И свима би се могао дати Нобел. Брехт је желео да порази мртвачко позориште. А Хемингвеј је у рингу био са мртвачком књижевношћу. „Ја нисам побеђен, ја сам надигран“, рекао је Андрић. Стара је истина да се модерно човечанство, полазећи од хуманизма, преко фашизма, па национализма, упутило ка бестијаријуму. То је место које су и Достојевски и Хемингвеј називали паклом на земљи. То је место из кога је Хемингвеј пуцњем у уста желео да побегне. То је место у коме сви ми проводимо своје животе. 