Dnevni list Pobjeda 21, 22 i 23.05.2022.

21, 22. i 23. maj 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20295 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

21. maj, Dan nezavisnosti Crne Gore

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

S. VASILJEVIĆ

U PRAZNIČNOM BROJU ČITAJTE EKSKLUZIVNO: Oleksej Reznikov, ministar odbrane Ukrajine

Sudbina Evrope se odlučuje u Ukrajini STR. 4. i 5.

INTERVJU: Predsjednik Vlade Crne Gore dr Dritan Abazović

Belvederski put u Evropu CBCG: Trgovina kriptovalutama ima špekulativna obilježja STR. 15.

Očekivana odluka evropskog ogranka Svjetske košarkaške federacije o isključenju Rusije iz svih takmičenja

Crna Gora na Eurobasketu!

STR. 30. i 31.

STR. 6. i 7.

Crteži na stijeni u Lipcima, stari bar tri hiljade godina, prepušteni zaboravu i zlonamjernim posjetiocima S. VASILJEVIĆ

U toku priprema zakona

Apsolutno podržavam skupštinsku istragu o Belvederu

Pećinska umjetnost ogledalo naših zatucanosti

STR. 26. i 27.

BELVEDER NAŠE GENERACIJE: Cetinjanka, građanska aktivistkinja Hajdana Huter za Pobjedu priča o događajima u prijestonici 4. i 5. septembra prošle godine

„Sve su sile mrtve i ništave za onoga koji pravo misli“ STR. 12.

RAZGOVOR S POVODOM: Branko Lukovac, diplomata, koordinator Pokreta za nezavisnu, evropsku Crnu Goru koji je pripremao referendum o državno-pravnom statusu 2006.

Objedinjavanje suverenista je najbolji put ubrzanja razvoja STR. 8. i 9.

NAREDNI BROJ IZLAZI 24. MAJA

2

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

Predsjednik Vlade Dritan Abazović organizovao svečani prijem u Vili ,,Gorica“ povodom Dana nezavisnosti

PODGORICA – Crna Gora mora izaći iz balkanskih vjetrometina i nastaviti da nepokolebljivo korača evropskim putem, kako bi život svakog njenog građanina bio bolji i kvalitetniji, poručio je premijer Dritan Abazović povodom svečanog prijema koji je u susret Danu nezavisnosti priredio sinoć u Vili ,,Gorica“.

- Crna Gora je prije 16 godina ponovo postala nezavisna država. Proces obnove njene nezavisnosti nije bio nimalo lak. Naša intencija je da ovaj praznik slave svi građani, bez obzira kom se bogu mole i kojoj naciji pripadaju. Nema većeg protivnika prosperitetu od podjela u društvu i tome moramo

stati na kraj. Želim da se Crne Gore sjetimo češće i da ljubav prema njoj iskazujemo svakodnevno plaćajući porez, čuvajući okolinu i njeno bogatstvo – rekao je Abazović.

Predsjednik Vlade je naglasio da svi moramo da se zapitamo da li smo uradili dovoljno na snaženju države i njenih institucija.

Poručio je da naša radost neće biti potpuna ukoliko 21. ne budemo slavili svi zajedno.

- Nemamo luksuz da još jednu generaciju izgubimo u balkanskim vjetrometinama. Prihvatimo i naučimo da poštujemo jedni druge i onda neće biti spoticanja na našem putu. Zato umjesto vratolomija prošlosti izaberimo evropski put – zaklju-

čio je premijer.

Među zvanicama u Vili ,,Gorica“ bili su predsjednici države Milo Đukanović i Skupštine Danijela Đurović, ministri u Vladi, predstavnici diplomatskog kora, zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, te predstavnici nevladinih organizacija i zvanice iz javnog i kulturnog života Crne Gore.

Svečanom prijemu prisustvovali su i mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo i reis Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić. Na prijemu kod Abazovića bili su predstavnici Pokreta za promjene, ali se nijesu pojavili predstavnici prosrpskih partija Demokrata, Nove srpske demokratije, Prave i Ujedinjene Crne Gore. Đ. Ć.

D.MALIDŽAN

Premijer poručio da umjesto vratolomija prošlosti izaberemo evropski put

Održana sjednica Administrativnog odbora

Bez prijedloga za mjesto zamjenika

PODGORICA – Zamjenik predsjednice Administrativnog odbora, poslanice

Demokratske partije socijalista Suzane Pribilović nije izabran na jučerašnjoj sjed-

PODGORICA – Predsjednik Demokratske narodne partije Milan Knežević kazao je da će podržati inicijativu Demokratske partije socijalista da Gradska opština Golubovci postane samostalna, ukoliko joj pripadne i devet katastarskih parcela koje uključuju industrijsku zonu oko Kombinata aluminijuma, Aerodrom Podgorica, dio Plantaža, Skadarskog jezera.

Na konferenciji za medije Knežević je naveo da neće dozvoliti da samostalna opština nosi naziv Golubovci, već da će zahtijevati da to bude Zeta.

Rekao je i da se neće kandidovati za gradonačelnika Podgorice ukoliko Zeta dobije status samostalne opštine sa teritorijama koje predlaže DNP i ukoliko se nakon 23. oktobra usvoje izmjene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Crne Gore.

nici tog radnog tijela, jer nije bilo prijedloga za popunjavanje te pozicije.

Odbor je juče jednoglasno usvojio rješenja o zaradama predsjednice Skupštine Crne Gore i pojedinih poslanika, kao i o prestanku tog prava za poslanike koji su podnijeli ostavke nakon preuzimanja funkcija u novoj Vladi.

Donešena su rješenja o prestanku prava na zaradu za predsjednika i članove 42. Vlade – bivšeg premijera Zdravka Krivokapića, potpredsjednika Dritana Abazovića, kao i bivših ministarki Tamare Srzentić, Olivere Injac, Vesne Bratić, Jelene Borovinić-

Detalj sa proslave Dana nezavisnosti

Bojović i ministara Ratka Mitrovića, Sergeja Sekulovića, Đorđa Radulovića, Jakova Milatovića, Mladena Bojanića, Aleksandra Stijovića i Milojka Spajića.

Pravo za naknadu po prestanku funkcije dostavili su Milatović, Bojanić, Injac, Mitrović i Borovinić-Bojović i o njima će se odbor naknadno izjasniti. Sa druge strane, usvojili su rješenje u pravu na naknadu po prestanku funkcije za bivše savjetnice Miloša Giljena, Petra Draškovića, Mirsada Nurkovića i Mirsada Azemovića.

Jednoglasno su donijeta rješenja o zaradama predsjednika i članova nove Vlade Crne Gore, kao i rješenja o statusnim pitanjima za pojedine savjetnike potpredsjednika Skupštine Crne Gore.

Odbor je uputio poziv klubovima poslanika parlamenta da dostave prijedloge kandidata za članstvo u stalnim radnim tijelima Skupštine Crne Gore zaključno do 10. juna.

R. P.

Lider DNP kazao da će podržati inicijativu DPS-a da Zeta postane samostalna opština ako joj pripadne i devet katastarskih parcela

Knežević: DPS pokušava da smanji razliku u glasovima Smatra da bi za njega, ukoliko se kandiduje za gradonačelnika Podgorice, glasao značajan broj dosadašnjih glasača DPS. - Nijesam najavio kandidaturu za gradonačelnika Podgorice, a već su DPS i njeni koalicioni partneri krenuli u akciju da mi onemoguće da uopšte razmišljam o toj činjenici, jer znaju da bi mene značajan broj dosadašnjih glasača DPS-a glasalo – istakao je Knežević.

Smatra da je DPS pokrenuo ovu inicijativu jer su u toj stranci svjesni izbornog fijaska

koji bi doživjeli na izborima u Zeti i Podgorici.

- U pitanju je klasična politička računica DPS-a jer su svjesni fijaska u Zeti i Podgorici i na taj način pokušavaju da smanje razliku glasova od otprilike 4.000 – kazao je Knežević.

Upitan zbog čega nijesu inicirali ovo pitanje dok su bili na vlasti, Knežević je kazao da u Vladi Zdravka Krivokapića i unutar parlamentarne većine nije postojala saglasnost.

R. P.

Poslanik DPS-a Bogdan Fatić komentarisao postupak bivših ministara nakon prestanka funkcija

Milatović, Injac i Borovinić-Bojović na štetu građana inkasiraće još 60.000 eura PODGORICA - Bivši ministri najgore vlade u istoriji Crne Gore, Jakov Milatović, Olivera Injac i Jelena Borovinić-Bojović, podnošenjem zahtjeva za ostvarivanje prava na naknadu po prestanku funkcije, pokazali su da nemaju drugog načina da zarade platu osim iz državnog budžeta, ocijenio je poslanik DPS-a Bogdan Fatić.

- Upravo na osnovu njihovog najnovijeg postupka, osim što im se očigledno dopao život na račun građana Crne Gore, možemo u punom kapacitetu da vidimo pravu „stručnost“ bivših ministara, koji pored navodne „ekspertize“, nijesu u stanju da pronađu drugo radno mjesto. Istini za volju, rijetko koji poslodavac bi bio dovoljno hrabar da zaposli ovakve kadrove, uzimajući u obzir njihove rezultate iz perioda ministrovanja - rekao saopštio je Fatić.

On je naveo da je korisno istaći da po Zakonu o zaradama zaposlenih u javnom sektoru postoje četiri osnova po koji-

ma pravo ne bi moglo važiti da su nekadašnji ministri zasnovali novi radni odnos, izabrani, imenovani ili postavljeni na drugu funkciju na osnovu koje ostvaruju prihod, ostvarili pravo na penziju ili to sami zatražili.

- Tako će Jakov Milatović i u narednom periodu, na račun građana Crne Gore, mjesečno primati oko 1.586 eura, odnosno za godinu dana inkasirati nešto više od 19.000 eura. Sa druge strane, a po istom osnovu, Jelena Borovinić-Bojović će mjesečno primati 1.762 eura, odnosno za godinu će ostvariti zaradu od preko 21.000 eura, dok će Olivera Injac za svoj godišnji nerad mjesečno dobijati oko 1.635 eura ili 19.620 eura u narednih godinu dana – rekao je Fatić.

Kumulativni odnos od 60.000 eura, kako navodi on, ipak je manji trošak za cjelokupnu državu od materijalne štete koju bi „ministarski trio nanio našoj državi, da su ostali i dalje na svojim funkcijama“.

R. P.

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

Čestitka predsjednika Mila Đukanovića

Kormilo upravljanja državom imamo u svojim rukama PODGORICA – Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da je 21. maj kruna velikog nasljeđa slavne crnogorske istorije, koju ostavljamo u amanet pokoljenjima.

- S ponosom svjedočimo da je danas u Crnoj Gori sve više građana koji uviđaju značaj naše pobjede na referendumu 2006. godine. Razvoj situacije u Crnoj Gori, kao i regionalni i međunarodni kontekst potvrđuju koliko je bila vizionarska odluka o obnovi države. I koliko je važno, posebno u ovako turbulentnim vremenima, što kormilo upravljanja državom imamo u svojim rukama – rekao je Đukanović čestitajući svim građanima praznik – Dan nezavisnosti.

On je ocijenio da Crna Gora, koja je već uvažena članica NATO, nepokolebljivo stoji na evropskom putu.

- Nijesmo dozvolili da s tog kursa skrene ni tokom minulog perioda dok je njome upravljala nekompetentna i

nacionalno neodgovorna vlada. Usvajanje evropskog sistema vrijednosti, odgovornost prema NATO i članstvo u EU kao krajnji cilj ostaju prioriteti državne politike – kazao je Đukanović.

Predsjednik je istakao da je Crna Gora, kroz razvoj događaja na političkoj sceni tokom posljednje dvije godine, pokazala da je i funkcionalna demokratija.

- Svoje političke probleme rješavamo demokratskim putem na izborima i u parlamentu, a ne vaninstitucionalno, uključujući i tako važne odluke kao što je smjena Vlade, i izbor nove, manjinske, koja danas slavi Dan nezavisnosti. Svim građanima Crne Gore čestitam ovaj veliki praznik, u nadi da su uprkos brojnim izazovima pred nama bolji dani, za šta se zajedno moramo postarati, svako na svom nivou odgovornosti. Nek je vječna Crna Gora – poručio je predsjednik Milo Đukanović u čestitki.

R. P.

Ministarstvo vanjskih poslova verbalnom notom informisalo RACVIAC o statusu bivše ministarke odbrane

Povukli kandidaturu Olivere Injac

PODGORICA – Ministarstvo vanjskih poslova povuklo je kandidaturu bivše ministarke odbrane Olivere Injac za poziciju direktorke Centra za bezbjednosnu saradnju (RACVIAC), potvrđeno je Pobjedi iz tog resora.

- Crna Gora je povukla kandidaturu Olivere Injac za poziciju direktorke Centra za bezbjednosnu saradnju (RACVIAC) o čemu je Ministarstvo vanjskih poslova informisalo RACVIAC putem verbalne note koju je uputilo 13. maja ove godine – kazali su nam iz MVP. Injac je za direktorku Regionalnog centra za saradnju u oblasti bezbjednosti RACVIAC predložila Vlada Zdravka Krivokapića u martu ove godine.

Iako je u tom trenutku bio predložen mandatar za sastav manjinske vlade, iz Krivokapićevog kabineta tada su kazali da kandidatura Injac nema nikakve veze sa njenim mandatom na čelu Ministarstva odbrane, već da je ona zasnovana na ličnim i profesionalnim kvalitetima bivše ministarke. Ž. Z.

Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom

Crna Gora ima konstruktivnu ulogu u Alijansi i regionu PODGORICA - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i predsjednik Crne Gore Milo Đukanović saglasili su se tokom telefonskog razgovora da je važno da NATO podrži i pojača saradnju sa zemljama koje nijesu članice, Gruzijom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom.

Kako je saopšteno iz Kabineta predsjednika države, uz zahvalnost za prihvaćenu inicijativu za razgovor, generalni sekretar Stoltenberg je iskazao visoke ocjene za liderstvo i nastojanje da učini sve da Crnu Goru zadrži na euroatlantskom kursu.

Dobrim vijestima ocijenio je poruku crnogorskog predsjednika o formiranju nove vlade u Crnoj Gori i odlučnosti u ispunjavanju svih obaveza iz euroatlantske agende, potencirajući konstruktivnu ulogu Crne Gore u Alijansi i regionu, kao i doprinos NATO operacijama, posebno vojnika koji su u Letoniji. Zahvalio je i za usvojene odluke o investicionom planu za odbranu do 2024, cijeneći to izuzetno važnim, posebno u svjetlu agresije na Ukrajinu, i podsjetio da je zadatak NATO da podrži Ukrajinu istovremeno igrajući konstruktivnu ulogu - navodi se u saopštenju iz Đukanovićevog kabineta.

Stoltenberg je nakon razgovora sa crnogorskim predsjednikom objavio na Tviteru da „NATO saveznici podržavaju Kijev i stoje zajedno kako bi zaštitili naše

Ministarstvo vanjskih poslova reagovalo zbog prisvajanja crnogorske istorije na sajtu Ambasade Srbije u SAD

Ne služi Srbiji na čast da se ,,kiti tuđim perjem“ PODGORICA – Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore osudilo je ideološko pamfletističko tumačenje i krađu crnogorske istorije koja se nalazi na internet adresama Ambasade Srbije i pozvalo nadležne organe ove zemlje da ukloni netačne informacije koje se odnose na Crnu Goru.

- Srbija ima bogatu istoriju i uz svo razumijevanje za prekide koje su imali i drugi narodi, ne služi joj na čast da se kiti istorijom Crne Gore – „tuđim perjem“ – poručili su iz MVP. Ocijenili su da su netačne i ideološke interpretacije istorije druge države odraz nezrelosti i nedobronamjernosti kada su u pitanju dobrosu-

3

sjedski odnosi, kao i da se navodi na sajtovima ne mogu smatrati običnim propustom.

- Već svjesnom namjerom onih koji kroz svoje političko djelovanje i dalje baštine principe velikosrpske ideologije. Vjerujemo da nije potrebno mnogo podsjećanja na pogubnost ove ideologije koja je nanijela mnoga zla svim državama regiona, uključujući i samu Republiku Srbiju – naglasili su.

Pozvali su politički vrh Srbije da prihvate prošlost i sadašnjost, a da ih tumače kako to odgovara pojedinim ideološkim i pseudonaučnim obrascima partija na vlasti.

- Takođe, budućnosti radi, pozivamo

Stoltenberg je nakon razgovora sa crnogorskim predsjednikom objavio na Tviteru da „NATO saveznici podržavaju Kijev i stoje zajedno kako bi zaštitili naše narode i vrijednosti“

Milo Đukanović i Jens Stoltenberg

narode i vrijednosti“.

Stoltenberg i Đukanović takođe su razgovarali o aplikaciji Finske i Švedske za članstvo u Alijansi.

– Naša vrata ostaju otvorena – kazao je Stoltenberg.

Iz Kabineta predsjednika Crne Gore kazali su da je povodom podnošenja aplikacije za članstvo Finske i Švedske iskazano obostrano zadovoljstvo. Predsjednik naše države je ponovio našu podršku i izrazio nadu da će Crna Gora

ih da konačno prihvate utemeljenu istorijsku činjenicu o viševjekovnoj nezavisnosti crnogorske države koja se kao samostalni pravni entitet razvijala uporedo sa svim ostalim evropskim državama – istakli su.

Poručili su da Crna Gora iskreno želi da razvija dobrosusjedske odnose sa Srbijom, ali u okvirima principa savremenog i svijeta EU, a ne kroz iskrivljenu ideologiju „srpskog sveta“.

- Sveukupni odnosi Crne Gore i Republike Srbije moraju se zasnivati na obaveznom međusobnom poštovanju, ne samo granica i nemiješanja u unutrašnje stvari, već i na dužnom poštovanju istorijski utemeljenih činjenica – zaključili su.

Podsjetimo, na zvaničnom sajtu Ambasade Srbije u SAD-u, u odjeljku „Istorija Srbije“ naši susjedi prisvojili su Duklju i Zetu navodeći da se radi o jednoj od sedam posebnih plemenskih oblasti koju su naselili Srbi u ranom sedmom vijeku nove ere. Ž. Z.

biti među prvim zemljama koje će ratifikovati sporazum o pridruživanju. Đukanović se zahvalio za pohvale na račun Crne Gore i njenog doprinosa kao članice Alijanse. Potvrdio je novu atmosferu u Crnoj Gori, čemu svjedoče i konsenzualne odluke na nedavno održanom Savjetu za odbranu i bezbjednost, koje se tiču ispunjavanja obaveza iz članstva u odnosu na ukrajinsku krizu, uz opravdano očekivanje da ćemo po-

kazati punu odgovornost prema Savezu kojem pripadamo u svim aspektima.

Iz predsjednikovog kabineta navode da su se Đukanović i Stoltenberg saglasili da je veoma važno da NATO podrži i pojača saradnju sa zemljama koje nijesu članice, Gruzijom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom, i da je jednako tako važno u aktuelnim uslovima podržati i potvrditi politiku otvorenih vrata NATO. R.P.

Na jučerašnjoj sjednici Vlada Crne Gore donijela više kadrovskih rješenja

Janko Laković v.d. direktora Obavještajno-bezbjednosnog direktorata Ministarstva odbrane PODGORICA – Vlada Crne Gore na jučerašnjoj sjednici kojom je predsjedavao premijer Dritan Abazović donijela je više kadrovskih rješenja. Za savjetnika potpredsjednika Vlade za politički sistem i unutrašnju politiku Raška Konjevića imenovan je Bojan Bugarin, za v.d. sekretara Ministarstva odbrane Dragutin Kalezić, dok je za v.d. sekretarku Ministarstva odbrane izabrana Jadranka Vojinović.

Maša Stevović imenovana je za državnu sekretarku u Ministarstvu prosvjete, Mersudin Gredić zasekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a Enesa Hasanagić-Katana za vršiteljku dužnosti sekretarke

Ministarstva javne uprave.

Arben Jakupi određen je za vršioca dužnosti pomoćnika direktora Uprave za saradnju sa dijasporom – iseljenicima – rukovodioca Sektora za elektronske evidencije, informisanje i istraživanje.

Vlada je donijela i rješenje o prestanku mandata generalnog direktora Obavještajno- bezbjednosnog direktorata u Ministarstvu odbrane potpukovnika Todora Goranovića i za vršioca dužnosti generalnog direktora postavila Janka Lakovića.

Takođe, donijeto je rješenje o prestanku vršenja dužnosti v.d. direktora Uprave za sport i mlade Marka Begovića i umjesto njega imenovan Savo Rašović. Ž. Z.

4

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

EKSKLUZIVNO: Ukrajinski ministar odbrane o herojskoj borbi protiv ruske agresije, odbrani slob » Piše: Oleksej REZNIKOV Nažalost, pišem ovaj tekst u vremenu kada se moja zemlja odupire potpunoj agresiji Ruske Federacije. Za sve one koji se ne boje suočavanja sa istinom, sve je jasno: ili ste na strani Ukrajine ili na strani tiranije i zla. Ovdje, veličina ili vojna moć države ne igraju toliko važnu ulogu. Ono što je stvarno važno je hrabrost za donošenje pravih odluka kako bi bili na pravoj strani istorije.

Veoma cijenimo što je Crna Gora podržala uvođenje sankcija Rusiji i pružila utočište našim ljudima koji su bježali od rata. Imamo veliko poštovanje prema nastojanju vaše nacije da odbrani svoj suverenitet i izbor da bude dio NATO-a i Evropske unije.

To je veoma važno jer čini situaciju na Zapadnom Balkanu – a time i u cijeloj Evropi – stabilnijom i sigurnijom.

Vaše iskustvo je uzor drugima. Znam da je budućnost svih balkanskih zemalja u EU i NATO-u. Važno je da i druge zemlje kandidati slijede reformske stope koje je napravila Crna Gora.

UNIŠTAVANJE SVJETSKOG PORETKA

Naše zemlje su različite, ali istovremeno postoje paralele koje želim naglasiti. Ruska oružana agresija na Ukrajinu počela je prije više od osam godina nezakonitom okupacijom Krima. Svijet tada na taj napad nije pravilno odgovorio. Takođe, nije bilo odgovarajuće reakcije ni na ubistva po Evropi, sajber napade, pa čak ni na pokušaj puča koji ste vi uspjeli neutralizovati 2016. godine.

Crnogorci su se uspjeli od-

Sudbina Evrope odlučuje u Ukraj Rusija nas je napala jer su Ukrajinci htjeli slobodan život, u blagostanju i što su htjeli da sami odlučuju o svojoj budućnosti. Stoga se ovaj rat ne može lokalizovati. Ovo nije rat protiv države Ukrajine, već protiv vrijednosti i načina života. Cilj Rusije je da uništi slobodu i diskredituje EU i NATO. Ako Ukrajina ne izdrži ovu bitku, Moskva će ići dalje i potkopavaće Evropu gdje god joj to pođe za rukom. Posebno uticajem na Balkanu, što je već vidljivo u pokušajima destabilizacije Bosne i Hercegovine braniti od pokušaja puča, nijesu bili zastrašeni i nijesu izrazili ,,duboku zabrinutost“. Djelovali su odlučno.

Nažalost, ne rade to svi tako u Evropi. Kremlj je to prepoznao kao slabost i pozivnicu na punu vojnu intervenciju na Ukrajinu, koja je započela 24. februara 2022. godine.

Ta agresija je, zapravo, uništila svjetski poredak koji je nastao kao rezultat posljedica Drugog svjetskog rata.

Ujedinjene nacije i OEBS su pokazali potpuni neuspjeh.

Nijesu ispunili svoju misiju – nijesu spriječili najveći rat na kontinentu u posljednjih 80 godina. Nemam pojma kako Savjet bezbjednosti UN može nastaviti djelovanje kada ze-

Čestitka za Dan nezavisnosti i zahvalnost Crnoj Gori za solidarnost sa Ukrajinom Prije svega, želio bih da čestitam narodu Crne Gore Dan nezavisnosti. Takođe, želim da vam se zahvalim na solidarnosti sa Ukrajinom.

Lično, apostrofirao bih da moju porodicu i mene za Crnu Goru vežu lijepe uspomene na putovanje i komunikaciju sa vašim ljudima – lijepom i ponosnom nacijom. Impresivni

le informacije o zastrašujućim zločinima ruskih vojnika u gradu Buča kod Kijeva. Takvi BOL I BIJES zločini su počinjeni svugdje U Marijupolju su ruski vojnici gdje je ušla ruska vojska. Samo pogubili nekoliko puta više ci- u regionu Kijeva smo već provila nego što je stradalo u Sre- našli tijela gotovo 1.300 civila brenici. Svijetom su se proširi- koji su bili oteti, silovani, mučeni i potom ubijeni. To srca Ukrajinaca ispunjava bolom i Danas se, nekad poštovana pravoslavna crkva orjentisana na Moskvu, nalazi pred izborom: ostati lojalna onima koj služe Kremlju i bijesom.

Mogli ste vidjeti da se Ukraizgubiti stado ili biti uz ukrajinski narod i nastaviti ispunjavanje svoje jina sa ovim ratom suočila misije u jedinstvu sa braćom i sestrama u vjeri. Kako se možete moliti bez odgovarajuće podrške slobodnog svijeta, zapravo – za nekoga ko blagosilja ubistvo vaše djece i uništava vašu državu? Oni koji su bili smo sami. S jedne strane, politički podržavali Rusiju, takođe su lišeni budućnosti mnogima je asocijacija bila na



SPRŽENA ZEMLJA: Marijupolj poslije ruskog ,,oslobađanja“

mlja koja je započela genocid ima pravo veta u njemu.

Bokokotorski zaliv, koji spaja bogatu istoriju sa fantastičnom prirodom, zauvijek će biti urezan u moja sjećanja.

U mirnodopskim vremenima, volio bih da ponovo posjetim to jedinstveno mjesto i da doživim tu harmoniju i samo pojedem nešto ukusno u nekom od lokalnih restorana.

iskustvo Avganistana. Jednostavno, nijesu vjerovali da će Ukrajina preživjeti. S druge strane, postalo je jasno koliko je Evropa zavisna od Rusije.

Rusija nije napala Ukrajinu jer smo joj mi prijetili ili zato što je Moskvi prijetio NATO. Dokaz za potonje je iznenađujuće trom odgovor Kremlja na težnju Švedske i Finske da se pridruže Alijansi.

Rusija nas je napala jer su Ukrajinci htjeli slobodan život, u blagostanju i što su htjeli da sami odlučuju o svojoj budućnosti. Stoga se ovaj rat



ne može lokalizovati. Ovo nije rat protiv države Ukrajine, već protiv vrijednosti i načina života.

Cilj Rusije je da uništi slobodu i diskredituje EU i NATO. Ako Ukrajina ne izdrži ovu bitku, Moskva će ići dalje i potkopavaće Evropu gdje god joj to pođe za rukom. Posebno uticajem na Balkanu, što je već vidljivo u pokušajima destabilizacije Bosne i Hercegovine.

Svijetu je neophodan novi mehanizam kako bi mogao odgovoriti na ovakve krize.

Takav mehanizam štitio bi interese svih zemalja, bez obzira na njihovu veličinu. Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski formulisao je ideju i predložio naziv za takav format - ,,U24“. Reakcije bi u ovom mehanizmu dolazile u roku od 24 sata, ne bi se mjesecima čekala odobrenja.

BITKA ZA VRIJEDNOSTI

Kremlj ne smije biti samo zaustavljen, on mora biti poražen, jer neće oklijevati da započne novi rat na Balkanu kako bi nametnuo svoju volju Evropi.

Ukrajinci, na osnovu sopstvenog iskustva, mogu reći svima koji su još uvijek orjentisani na Rusiju – u opasnosti ste. Kremlj će vas izdati, u svakom slučaju. Iskoristiće vas, a potom i z d a t i . Da n a s Moskva sa lica zemlje briše

U Marijupolju su ruski vojnici pogubili nekoliko puta više civila nego što je stradalo u Srebrenici.

Svijetom su se proširile informacije o zastrašujućim zločinima ruskih vojnika u gradu Buča kod Kijeva. Takvi zločini su počinjeni svugdje gdje je ušla ruska vojska.

Samo u regionu Kijeva smo već pronašli tijela gotovo 1.300 civila koji su bili oteti, silovani, mučeni i potom ubijeni. To srca Ukrajinaca ispunjava bolom i bijesom.

Mogli ste vidjeti da se Ukrajina sa ovim ratom suočila bez odgovarajuće podrške slobodnog svijeta, zapravo – bili smo sami. S jedne strane, mnogima je asocijacija bila na iskustvo Avganistana. Jednostavno, nijesu vjerovali da će Ukrajina preživjeti. S druge strane, postalo je jasno koliko je Evropa zavisna od Rusije

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

5

bode i prava na život, ratnim zločinima ruske vojske i budućnosti međunarodnog poretka

e se ajini naše gradove u kojima su ljudi govorili ruski i simpatisali Rusiju. Gradove koje je Rusija navodno željela zaštititi.

Danas se nekad poštovana pravoslavna crkva, orjentisana na Moskvu, nalazi pred izborom: ostati lojalna



Naše zemlje su različite, ali istovremeno postoje paralele koje želim naglasiti. Ruska oružana agresija na Ukrajinu počela je prije više od osam godina nezakonitom okupacijom Krima. Svijet tada na taj napad nije pravilno odgovorio; nije bilo odgovarajuće reakcije ni na ubistva po Evropi, sajber napade, pa čak ni na pokušaj puča koji je Crna Gora uspjela neutralizovati 2016. godine. Crnogorci su se uspjeli odbraniti od pokušaja puča, nijesu bili zastrašeni i nijesu izrazili ,,duboku zabrinutost“.

Djelovali su odlučno. Nažalost, ne rade to svi tako u Evropi. Kremlj je to prepoznao kao slabost i pozivnicu na punu vojnu intervenciju na Ukrajinu, koja je započela 24. februara 2022. godine VRIJEME ZLA: Dobrovoljci odnose tijela ubijenih civila u Buči, 3. april

onima koji služe Kremlju i izgubiti stado ili biti uz ukrajinski narod i nastaviti ispunjavanje svoje misije u jedinstvu sa braćom i sestrama u vjeri.

Kako se možete moliti za nekoga ko blagosilja ubistvo vaše djece i uništava vašu državu? Oni koji su politički podržavali Rusiju, takođe su lišeni budućnosti.

Ukrajina sada brani cijelu Evropu.

Naši branitelji dokazali su da ruska armija, koja se smatra drugom po snazi u svijetu, može biti poražena. Odbranili s m o g l av n i g r a d K i j e v, odbili smo neprijatelje na sjeveru zemlje, nijesmo dozvolili da zauzmu drugi grad po veličini u Ukrajini – Harkiv. Ni-

ko osim nas nije vjerovao da je to moguće.

Rusija je doživjela ogromne gubitke i rat već strateški izgubila. Naši ratnici već su uništili više od 28.000 ruskih vojnika, više od 200 aviona, više od 1.250 tenkova i oko 3.000 oklopnih vozila. Potopili smo najveći brod ruske flote – krstaricu „Moskva“.

Ovo je umnogome umanjilo, ali ne i potpuno neutralisalo, opasnost po Evropu. Ipak, Rusija još uvijek ima prednost u ljudstvu i opremi.

POTREBA ZA PODRŠKOM

U Ukrajini ima mnogo hrabrih ljudi koji su spremni za odbranu svoju zemlje. Ali, potrebno nam je oružje i podrška kako bi ratom razorenu ekonomiju držali pod kontrolom. Takođe, neophodno je dodatno pooštriti sankcije kako Kremlj ne bi imao resurse za oporavak i nastavak agresije.

VJERA U NAŠU SNAGU

Komuniciram sa svojim kolegama, ministrima odbrane, iz drugih zemalja o oružanoj podršci Ukrajini. Moj argument je jednostavan: jačanje Ukrajine znači jača-

nje istočne granice Evrope, jačanje istočnog krila NATOa i osiguravanje interoperabilnosti naših odbrambenih snaga.

U jesen 2021. i zimu 2022. godine dobili smo obavještajne podatke i pripremili se za odbijanje ruskog napada. Međutim, mnogi nijesu vjerovali da će do napada doći jer im je izgledao kao samoubistvo Kremlja. To je de facto sada i postalo.

Ni ja nijesam vjerovao da će ruski lideri bombardovati i raketirati ukrajinske gradove, ubijati djecu i žene. Ipak, Rusi su dugo sanjali da budu dočekani sa cvijećem - nadali su se da će aneksirati Ukrajinu. Ali su loše procijenili raspoloženje našeg naroda, kao što su zapadni analitičari pogrešno procijenili sposobnost naše armije za odbranu.

Nasuprot tome, lavovski dio Ukrajinaca vjerovao je u svoju armiju i svoje građane.

Sada je ta vjera još jača. Kako bi neprijatelja izbacili sa naše teritorije potrebno nam je samo adekvatno naoružanje, prvenstveno MLRS, teška artiljerija, protivbrodske rakete, tenkovi, protivvazdušno i protivraketno oružje itd. Tre-





Za sve one koji se ne boje suočavanja sa istinom, sve je jasno: ili ste na strani Ukrajine ili na strani tiranije i zla. Ovdje, veličina ili vojna moć države ne igraju toliko važnu ulogu. Ono što je stvarno važno je hrabrost za donošenje pravih odluka kako bi bili na pravoj strani istorije

nutno pregovaramo i nadamo se da će naši partneri imati mudrosti da nam ga daju. Uostalom, to je najbolja investicija u evropsku sigurnost.

JEDINA OPCIJA JE - POBJEDA

Ukoliko se rat bude odugovlačio, posljedice će biti razarajuće za sve. Blokada ukrajinskih luka od strane ruske flote i miniranje Crnog mora

Ruska agresija je, zapravo, uništila svjetski poredak koji je nastao kao rezultat posljedica Drugog svjetskog rata. Ujedinjene nacije i OEBS su pokazali potpuni neuspjeh. Nijesu ispunili svoju misiju – nijesu spriječili najveći rat na kontinentu u posljednjih 80 godina. Nemam pojma kako Savjet bezbjednosti UN može nastaviti djelovanje, kada zemlja koja je započela genocid ima pravo veta u njemu

mogu izazvati globalnu krizu hrane. Rezultat te krize bio bi destabilizacija zemalja Afrike, Bliskog istoka, koja bi prouzrokovala novi talas migracija. Ovo sve bi posebno teško pogodilo južnu Evropu.

Stoga, zajednički interes civilizovanog svijeta i Ukrajine kao njegovog dijela je brz poraz ruskih okupatora. Oslobađanje naših ljudi i zemlje, početak obnove svega što je uništeno. Treba razumjeti da ukrajinski narod neće prihvatiti nikakvu odluku koja će predstavljati kapitulaciju ili izdaju. Već je plaćena previsoka cijena.

Drugo, nova bezbjednosna arhitektura Evrope mora biti izgrađena odmah. Na primjer, NATO će odobriti Strateški koncept do 2030. godine.

Unutar njenih međunarodno priznatih granica mora postojati mjesto za Ukrajinu, inače će ova strategija od početka biti slaba.

Ubijeđeni smo da su u vremenima ovakve krize bilateralni odnosi sa prijateljima i pravim saveznicima najefikasniji. Zbog toga smo zainteresovani za razvoj saradnje kako bi na Balkanu i u Istočnoj Evropi vladao mir i da ljudi budu sigurni u budućnost. Želim vašoj zemlji da poželim mir i slogu. Biće mi drago poželjeti dobrodošlicu svojim crnogorskim kolegama u slobodan i siguran Kijev.

(Priredili: D. ĐURANOVIĆ / D.MIHAILOVIĆ)

Put od uglednog pravnika, aktiviste do nepokolebljivog borca za Ukrajinu

Oleksej Reznikov

Pedeset šestogodišnji Oleksej Jurijovič Reznikov (ukrajinski: Oleksij Ûríovič Rezníkov) rođen je u Lvovu, dok je Ukrajina bila dio Sovjetskog saveza.

Prije nego što je počeo da se bavi politikom, bio je advokat međunarodne reputacije. Još kao student završne godine pravnog fakulteta, postao je suosnivač brokerske kuće Galicia Securities. Kasnije se u potpunosti posvetio advokaturi: osnovao je advokatsku kancelariju Pravis, potom je kancelarija proširena (Reznikov, Vlasenko i partneri), da bi se kasnije spojila sa advokatskom kompanijom Magister i partneri u jedinstvenu, veliku advokatsku kancelariju – Magisters. Ta je kancelarija dobila evropsku nagradu Chambers Europe.

Zanimljivo, 2004. godine Reznikov je branio tadašnjeg predsjedničkog kandidata Viktora Juščenka pred Vrhovnim sudom Ukrajine. Godinu kasnije, nakon ,,Narandžaste revolucije“, Juščenko će postati predsjednik Ukrajine.

U politiku Reznikov ulazi 2014. godine kada je na izbo-

rima u Kijevu izabran u sastav parlamenta. Reznikov je potom bio predsjednik Komisije Kijeva za restituciju prava, da bi sredinom godine bio izabran za zamjenika Gradskog vijeća Kijeva.

Bio je šef ukrajinske delegacije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Savjeta Evrope, a onda se intenzivno bavio borbom protiv korupcije kao član nevladine organizacije ,,Uradimo to zajedno“.

Marta 2020. godine Oleksej Reznikov je imenovan za potpredsjednika Vlade, ministra za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Ukrajine. Postao je, u međuvremenu, blizak saradnik predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Sredinom 2021. godine podnio je ostavku na mjesto zamjenika premijera, a novembra iste godine ukrajinski parlament, Vrhovna Rada, ga je razriješila dužnosti ministra za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija i imenovala za ministra odbrane.

Kada se završi rat, kada Ukrajina pobijedi, kaže za Pobjedu Reznikov, doći će u Crnu Goru, da ponovo posjeti Bokokotorski zaliv i ,,uživa u prirodnom skladu“ koji mu se urezao u pamćenje.

D. Đ.

6

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

INTERVJU: Predsjednik Vlade Crne Gore dr Dritan Abazović

Apsolutno podržavam parlamentarnu istragu o Belvederu

PODGORICA – Predsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović ocijenio je u intervjuu za praznični broj Pobjede da apsolutno podržava inicijativu o sprovođenju parlamentarne istrage o dešavanjima na Belvederu. Abazović je dodao da treba staviti tačku na to pitanje.

– Mi kao Vlada smo to uzeli kao obavezu da promovišemo transparentnost i prvi sam koji to podržava.

Na sve zahtjeve za kontrolno saslušanje odazvao sam se, i ubuduće ću.

Isto važi i za parlamentarnu istragu po bilo kojem pitanju, naravno i po pitanju dešavanja 4. i 5. septembra – rekao je Abazović.

Govoreći o inicijativi ,,Otvoreni Blakan“, koju je u izjavama za medije podržao, Abazović je kazao da Crna Gora neće žuriti u bilo koju regionalnu inicijativu.

– Svaka regionalna inicijativa je napravljena za šest država. Nije ni za tri, ni za dvije, ni za pet i po. ,,Otvoreni Balkan“ može biti funkcionalan samo ako svih šest država regiona bude unutra – rekao je Abazović pojašnjavajući da je prihvatio poziv sjevernomakedonskog premijera da se u svojstvu gosta pojavi na samitu te inicijative u Ohridu.

POBJEDA: Vlada čiji ste premijer je u svom fokusu najavila deblokadu procesa evropskih integracija kroz, između ostalog, i dogovor o imenovanjima u sudstvu i pravosuđu. Da li vjerujete da će konačno biti dosegnuta potrebna parlamentarna većina i da će uskoro biti kompletiran Sudski savjet, izabran VDT, ali i sastav Ustavnog suda?

ABAZOVIĆ: Optimista sam po tom pitanju, ali sve zavisi od poslanika u crnogorskom parlamentu. Mislim da je Crna Gora, malo geopolitičkim kretanjima, malo i zbog situacije u kojoj se nalazi Evropa, ali i svojim zaslugama, došla u poziciju da vrlo lako može da ide ka završnim mjerilima za otvaranje ključnih poglavlja.

Ali, da bismo ispunili naš cilj, da se to desi tokom češkog predsjedavanja od 1. jula moramo donijeti te tri glavne odluke. One se odnose na izbor vrhovnog državnog tužioca u punom mandatu, na izbor Sudskog savjeta i na popunjavanje mjesta u Ustavnom sudu. Vjerujem da ogro-



mna većina poslanika zna da su ova pitanja presudna za naš evropski put i iskazuju dobru volju da se ova pitanja na najboji način privedu kraju. Vjerujem da mi treba da pokažemo ono što od nas EU očekuje - da idemo ka širem društvenom konsenzusu.

Da u ovom trenutku nije bitno ko je vlast, a ko opozicija, nego da ove tri odluke donesemo uz što širi konsenzus.

POBJEDA: Za te odluke je potrebna većina od 49 poslanika u parlamentu. Da li ostaje žal zašto nijeste postigli dogovor sa Socijaldemokratama jer bi sada imali čistu situaciju?

ABAZOVIĆ: Moja želja je bila da imamo inkluzivan pristup i zadovoljan sam brojem poslanika koji podržava Vladu. Da li ostaje žal što SD nije dio priče -svakako da ostaje. Lično, kada bih mogao da biram, volio bih da taj broj bude veći od 49.

To ne znači da mi ne treba da sarađujemo u narednom periodu. Socijaldemokrate su partija koja baštini evropske vrijednosti i koja razumije važnost procesa evropskih integracija za Crnu Goru i vjerujem da će oni kada dođe vrijeme dati doprinos za ova pitanja.

Logično da imamo kritike i opoziciono nastrojene političare. Mislim da nastupa vrijeme pomirenja i da ne idemo u dodatne tenzije. Ne treba zbog nekih kratkoročnih ciljeva da gubimo komunikaciju i povjerenje jedni u druge.

POBJEDA: Fokus Vlade je i na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije o čemu je bilo pohvala u posljednjem non pejperu EK na račun Uprave policije.

Kako ocjenjujete akcije Specijalnog državnog tužilaštva u slučajevima Vesne Medenice, ali i u slučaju navodnih veza dva policajca sa kavačkim klanom?

ABAZOVIĆ: Zadovoljni smo detaljima iz non pejpera koji je objavljen u medijima. Kao Vlada nijesmo dobili završnu verziju, ali koja će, vjerujem, biti kompatibilna sa onim što je već napisano. Nakon toga ćemo dati svoje zvanične ocjene.

Crna Gora je počela da isporučuje rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i to je ono što se od nje očekuje. A to je vladavina prava i njen najznačajniji dio – borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ta dva slučaja jesu uzburkala javnost, ali tu je i još slučaj predsjednika Privrednog suda. Mislim da je jako važno da sistem tako funkcioniše i da nema nedodirljivih. To je naš ideal. To nije ,,lov na vještice“, niti ga treba tretirati na taj način.

Zapravo, svi oni protiv kojih postoji dovoljan broj dokaza moraju biti procesuirani u kontekstu stvaranja veće distribucije pravde u Crnoj Gori. To je proces koji je bolan za svako društvo i mnoge države su prošle kroz slične faze.

Građani Crne Gore su željni pravde i mi tu pravdu treba da isporučimo. Pružam punu podršku institucijama sistema, novom glavnom specijalnom državnom tužiocu, njegovim saradnicima i, naravno, ukupnom državnom tužilaštvu. Takođe, oni trebaju da bržim i pravednim odlukama omoguće i Vladi da obavijesti EK da su stvari krenule u pravom smjeru. Mislim da je ovaj non pejper vrlo pozitivan i najpozitivniji od kada postoji ovakva forma izvještavanja. Ali, to ne znači da još nema posla. Jer treba donijeti odluke koje bi naredni izvještaj o napretku učinili još uspješnijim, a to su ove tri odluke u sudstvu i tužilaštvu.

POBJEDA: Ipak, uporno ćutanje Specijalnog tužilaštva, dok političari uporno objašnjavaju akcije SDT, stvara utisak da se sve odigrava po nalogu politike. Da li smatrate da je neophodan, upravo da bi se spriječile medijske spekulacije, drugačiji javni nastup?

Ovdje je uvijek postojala tendencija da neka snažnija ili veća država koja ima veću populaciju ima neki uticaj na ostale, bilo politički ili ekonomski. To nije karakteristika samo ovog trenutka na Balkanu već i istorijska crta koja postoji još ranije, ali je ne bih povezivao sa ovom inicijativom zato što je meni suluda ideja da bi zvanična Albanija i Sjeverna Makedonija podržavale projekat ,,srpskog sveta“, kaže Abazović

ABAZOVIĆ: Pročitao sam i tu primjedbu. Međutim, kabinet premijera nije adresa za to. Svaka institucija - i Državno i Specijalno tužilaštvo - moraju biti nezavisni u svom radu i da biraju način na koji će da funkcioniše njihova pi-ar služba. Da li postoje razlozi zašto dijele manje informacija nego što bi trebalo ili što se očekuje, to zaista nije pitanje za mene. Ono što je moj apel prema svim institucijama jeste da ostavimo što manje prostora za kalkulacije i da, kada se traže pojašnjenja, da to i treba uraditi...

SDT je, isto kao i policija, specifičan vid posla, ali u svakom slučaju volio bih da svi imamo jasniju sliku šta se dešava u svim segmentima društva.

U svakom slučaju, vjerujem da SDT za sada radi jako dobar posao i imaju podršku, ali i ovaj segment komunikacije sa javnošću ima prostora da se poveća.

POBJEDA: Podržali ste regionalnu inicijativu ,,Otvoreni Balkan“

Za ,,Otvoreni Balkan“ je bitno i to zajedničko tržište pa, uostalom, tako je i nastala EU. Ako velike kompanije počnu da ulažu ili otvaraju radna mjesta u Crnoj Gori, sigurno njihova motivacija neće biti tržište od 600 hiljada stanovnika...

Premijer Abazović sa urednikom političke redakcije

iza koje stoje Srbija i Albanija.

Koji je konkretni interes Crne Gore da pristupi toj inicijativi, imajući u vidu Berlinski proces koji okuplja sve države regiona?

ABAZOVIĆ: Možda ja u svojim izjavama nijesam bio dovoljno precizan. Crnu Goru ne interesuje niti jedna inicijativa koja bi mogla da se smatra zamjenom za naše punopravno članstvo u EU. Naš interes je vrlo jasan, nedvosmislen i precizan, a to je da što prije budemo članica EU. Isto želimo i svim državama regiona. Međutim, svaka inicijativa koja nam može pomoći u ubrzanju tog procesa treba da bude prihvatljiva.

POBJEDA: Što je tu interes Crne Gore?

ABAZOVIĆ: Naš interes je samo jedan i on se odnosi na sve inicijative: države EU imaju percepciju da države Zapadnog Balkana nemaju kapacitet da se međusobno dogovaraju nego da imaju neprijateljski od-

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

7

d.mijatović

 Crna Gora je počela da isporučuje rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i to je ono što se od nje očekuje. A to je vladavina prava i njen najznačajniji dio – borba protiv organizovanog kriminala i korupcije...

Mislim da je jako važno da sistem tako funkcioniše i da nema nedodirljivih. To je naš ideal. To nije ,,lov na vještice“, niti ga treba tretirati na taj način



Moja želja je bila da imamo inkluzivan pristup i zadovoljan sam brojem poslanika koji podržavaju Vladu. Da li ostaje žal što SD nije dio priče - svakako da ostaje.

Lično, kada bih mogao da biram, volio bih da taj broj bude veći od 49 nos jedna prema drugoj. Iz toga su proizišle i brojne inicijative, između ostalog i Berlinski proces. Da bi se saradnja između država pa samim tim i povjerenje poboljšalo. I Berlinski proces je nešto u čemu učestvuje svih šest država, a ovog puta imamo inicijativu koja ne dolazi sa strane, recimo, kancelarke ili kancelara već je, rekao bih, interna inicijativa koja dolazi iz regiona. Mislim da ona ne treba da se automatski sačeka na nož, zašto? Zato što mi prije ili kasnije treba da komuniciramo jedni sa drugima. To je to. Interes Crne Gore i drugih država jeste da se iz ovog regiona ne šalju samo ružne poruke, poruke neprijateljstva, tenzija, nepriznavanja, problema sa granicama i neke druge prirode...

Nego da promijenimo igru na drugi način, da kao i sve države svijeta možemo da sjednemo i da se dogovaramo... Ne mora o krucijalnim pitanjima, ali može da se počne od manjih stvari. Za ,,Otvoreni Balkan“ je bitno i to zajedničko tržište pa, uostalom, tako je i nastala EU. Ako velike kompanije počnu da ulažu ili otvaraju radna mjesta u Crnoj Gori, sigurno njihova motivacija neće biti tržište od 600 hiljada stanovnika...

Za turizam su jako bitne i te labavije granice, potreban je slobodan protok ljudi, robe i kapitala. To je, po meni, ,,Balkan Open“ i najmanje je bitno iz koje države je proizišao.

Inicijativa je do sada podržana od tri zemlje. Mi smo rekli da nećemo ići niti žuriti u bilo koju inicijativu...

Treba potpisati temeljni ugovor sa SPC da ta crkva ne bi bila i dalje država u državi POBJEDA: Pitanje potpisivanja temeljnog ugovora i dalje oštro dijeli javno mnjenje u Crnoj Gori. Da li je postignut napredak u usaglašavanju tog dokumenta i hoćete li javnosti ponuditi na uvid tekst ugovora prije potpisivanja?

ABAZOVIĆ: Svaki potpisani dokument od strane Vlade prolazi Vladin sekretarijat za zakonodavstvo i mora biti u skladu sa Ustavom i zakonom. Na kraju krajeva da bi bili sigurni u to - postoji institucija koja se zove Ustavni sud. Ne bih dramatizovao pitanje oko temeljnog ugovora. Kao što smo ga potpisali i sa drugim vjerskim zajednicama, treba da to završimo i sa SPC u skladu sa zakonom i Ustavom. I to je to. Ne bih to dalje problematizovao. Ako to druga strana želi, Vlada ostaje otvorena.

POBJEDA: Znači, Beogradska patrijaršija ovim ugovorom neće biti posebno tretirana i neće biti država u državi?

ABAZOVIĆ: Do sada je bila. I mi sada da ne bi bila država u državi treba da imamo temeljni ugovor. Nijesam shvatio iz razgovora, naročito sa patrijarhom, da oni imaju tendenciju da budu država u državi.

POBJEDA: Da li se garancije o zakonitosti odnose i na kulturnu baštinu, da li postoji opasnost da naša kulturna baština bude vlasništvo druge države?

Svaka inicijativa je napravljena za šest država. Nije ni za tri, ni za dvije, ni za pet i po. ,,Otvoreni Balkan“ može biti funkcionalan samo ako svih šest država regiona bude unutra.

POBJEDA: Sjevernomakedonski premijer rekao je da Vas očekuje na narednom samitu te inicijative u Ohridu. Da li ste prihvatili taj poziv?

ABAZOVIĆ: Nekoliko puta sam se čuo sa njim. Imamo jako dobre, prijateljske odnose i dobili smo pozivnicu da Crna Gora kao gost bude u Ohridu na tom samitu. Među gostima će biti i komesar za proširenje



ABAZOVIĆ: Ne postoji. Kulturna baština Crne Gore je kulturna baština naše države. Isto tako ne možemo da kažemo da ono što je imovina crkve bude imovina opštine ili države. Sve vjerske zajednice trebaju da imaju isti status u skladu sa zakonom.

POBJEDA: Sjedište Srpske pravoslavne crkve je u Beogradu, a dvije od četiri eparhije prelaze granice teritorije Crne Gore. Da li ćete, upravo zbog toga, ugovor predati na ratifikaciju u Skupštini?

ABAZOVIĆ: Nemam nikakav problem sa tim, ali zaista mislim da ovakvim tretiranjem temeljnog ugovora od SPC pravimo državu u državi. Ako za sve ostale vjerske zajednice ne treba ratifikacija, a za SPC treba, onda mi pokazujemo da možda i ne vjerujemo u pravni sistem.

Tretman treba da bude bez bilo kakve dramatizacije i isti prema svim vjerskim zajednicama. Tu stavljam tačku.

POBJEDA: Da li Vlada planira i da ravnopravno tretira i ostale vjerske zajednice kao što je, recimo, CPC? ABAZOVIĆ: Apsolutno će Vlada ravnopravno tretirati i CPC. Sve vjerske zajednice moraju da imaju jednak tretman pred zakonom. Pravo koje tražite za sebe, dajte i za druge. CPC će imati isti tretman kao i ostale vjerske zajednice. To je pošteno i fer.

Oliver Varhelji, a vjerovatno i neko iz američke administracije. Mislim da treba da budemo na svakom mjestu na kojem možemo da povećamo i vidljivost Crne Gore. Osim toga, možemo biti i most između država koje nemaju saradnju na nekom nivou. Crna Gora navija da se u prijatnoj atmosferi i tolerantnom dijalogu rješavaju otvorena pitanja.

POBJEDA: Problem kod te inicijative jeste ključni inicijator - Srbija koja se, po pravilu, miješa u lokalne i parlamentarne izbore, čiji zvaničnici daju neprimjerene izjave koje se tiču prava Srba u Crnoj Gori i popisa. Da li razumi-

Interes Crne Gore i drugih država jeste da se iz ovog regiona ne šalju samo ružne poruke, poruke neprijateljstva, tenzija, nepriznavanja, problema sa granicama i neke druge prirode... Nego da promijenimo igru na drugi način, da kao i sve države svijeta možemo da sjednemo i da se dogovaramo...

jete strahove da je ,,Otvoren Balkan“ zapravo pandan za ,,srpski svet“, velikosrpski projekat koji postoji i koji je realna opasnost?

ABAZOVIĆ: Te strahove razumijem, ali ne vezujem za tu inicijativu.

Zašto razumijem te strahove? Zato što su ti strahovi istorijski utemeljeni.

Ovdje je uvijek postojala tendencija da neka snažnija ili veća država koja ima veću populaciju ima neki uticaj na ostale, bilo politički ili ekonomski. To nije karakteristika samo ovog trenutka na Balkanu, već i istorijska crta koja postoji još ranije, ali je ne bih povezivao sa ovom inicijativom zato što je meni suluda ideja da bi zvanična Albanija i Sjeverna Makedonija podržavale projekat ,,srpskog sveta“.

O tome sam razgovarao i sa američkom administracijom i hipotetička situacija ako bi Crna Gora bila dio ,,Otvorenog Balkana“, onda bi i tri NATO države bile u toj inicijativi.

To bi onda bilo čak i motivirajuće za

prozapadne snage, a ne demotivirajuće.

POBJEDA: Javnost očekuje punu istinu o Belvederu, ali ni do danas nije dostupan precizan izvještaj o postupanju državnih organa, da li ćemo konačno saznati liniju komandovanja?

ABAZOVIĆ: Nemam ništa protiv da taj izvještaj bude javan. Nijesmo još održali sjednicu novog saziva Vijeća za nacionalnu bezbjednost, ali očekujem da se to desi uskoro.

Ipak, građani neće dobiti one odgovore koje očekuju, iz razloga što toga o čemu govorite u tom izvještaju nema. Dokument je tajan, ali i ako se otvori za javnost - tog dijela u njemu nema.

POBJEDA: Da li biste onda podržali parlamentarnu istragu o tom pitanju?

ABAZOVIĆ: Da. Apsolutno podržavam. To se odnosi na povećanje bilo kojeg vida transparentnosti ili monitoringa onoga što je bilo u bezbjednosnom sektoru. Mi kao Vlada smo to uzeli kao obavezu da promovišemo i prvi sam koji to podržava. Na sve zahtjeve za kontrolno saslušanje sam se odazvao i ubuduće ću. Isto važi i za parlamentarnu istragu po bilo kojem pitanju, ali i po pitanju dešavanja 4. i 5. septembra. Ipak, ono što želim da kažem jeste da bi bilo dobro da stavimo tačku na to pitanje. Istina o tome je negdje na sredini. To je jedan ružan događaj, kompletan taj događaj nije nešto što kao društvo možemo da se ponosimo...

POBJEDA: Mislite na sva dešavanja oko ustoličenja i način na koji se to desilo ili...

ABAZOVIĆ: Mislim na sva dešavanja. Na sve. To je generalno bila jedna loša poruka. To nije poruka tolerancije, poruka suživota, poruka multikulturalnosti. Već poruka otpora i sa jedne i sa druge strane.

Da se time nameće ili testira snaga i jednih i drugih. Ali najvažnija stvar jeste, a na nju sam ponosan, da sve što se desilo 4. i 5. septembra, uz posljedice i gorak ukus koji je ostao, da se sačuvao mir i da nije bilo ljudskih žrtava. To je najbitnija i najvažnija stvar.

POBJEDA: Kako tumačite činjenicu da Unutrašnja kontrola nije utvrdila identitet policajaca koji su prekoračili nadležnosti, pa ni činjenicu da je suzavac bačan sa brda iznad Manastira...

ABAZOVIĆ: Ni tog dijela nema u Izvještaju. Unutrašnja kontrola neka odradi sve radnje, zaista ne vidim da bi to izazvalo restrikcije prema bilo kome. Još ranije tvrdim da se suzavac bacio kada je bivši direktor policije htio da nasilno prođe kroz kordon policije. To je bila inicijalna kapisla za bacanje suzavca. Nenad ZEČEVIĆ

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

POVODI: Predsjedništvo Dukljanske akademije povodom 21. maja

Ilustracija: I.BOŽOVIĆ

Krajnji je trenutak da narod Crne Gore prepozna manipulacije, podvale, laži i iluzije

Hoćemo li se i dalje praviti da ne vidimo da se na Crnu Goru vrši specijalni tip agresije? Manipulativno nam je uvedena laž kao kategorija života. Crna Gora se drži u zarobljeništvu lažima? Laž se koristi kao moćno oružje u propagandnoj borbi protiv Crne Gore? Ne lagano, već brzo klizimo u religijske laži srednjeg vijeka. Laž se neumorno i uporno plasira kao istina. Laže se stvaralački, maštovito, inventivno, a sve sa ciljem da laž postane istina. Laž tako postaje suština života i način nesvjesnog djelovanja mnogih ljudi. U ovim konstatacijama mogu zainteresovani prepoznati Ćosica, Pantića, Veselinova, Dimitrija Najdanovića, Justina Popovića, Nikolaja Velimirovića, Onore de Balzaka. Laž je postala metod djelovanja ,,naopakog antidržavnog patriotizma“. Stvarni patriotizam je trenutno u potpunoj defanzivi. Velika je, lažima izazvana, zbrka između patriotizma, poštenja, meke okupacije, slobode, prava, politike i para. Ovo je maksimum, nema se kuđ dalje!

MEKI RAT I TVRDE POSLJEDICE

Protiv Crne Gore tajne strane službe koriste i strane i domaće ,,aktiviste“ kao alat.

Pomoću njih vode ,,meki rat“ sa veoma tvrdim - katastrofalnim posljedicama.

Prvi ešalon odbrane Crne Gore od ,,meke agresije-okupacije“, mora biti izlazak iz stanja hipnoze, u koje je narod doveden nezapamćenim lažima gebelsovskog tipa.

Kad država ne može, ostalo je da građani, po svaku cijenu, eliminišu laž iz javnog, pravnog i političkog života. A to je u stvari vrlo jednostavno. Dovoljno je da se zna i s t i n a ! Tada će se narod lako odbraniti od laži. Zato ovom prilikom ilustrujemo neke karakteristične i najopasnije laži, da bi narod saznao istinu.

Ako se ne zna istina, onda se prihvata propaganda i velika laž. Laž je zapravo nekako počela time da tamjan i zvona liječe koronu. I pored ovakve vidljive i naručene laži, narod je ušetao u litije. Poznati efekat popovskog bajanja djelovao je na dio naroda da pomisle da je to stvarno tako.

Koliko god je glupavo, to je bio začetak litija, kasnije dopunjen drugim motivima.

Kad narod shvati da je prevaren, nadati se da neće više litijati. Tom korpusu laži pri-

pada i laž da predsjednik Vlade može pomjerati brda mislima. Takva laž i nije neko iznenađenje, kad dolazi od predsjednika Vlade koji reče da država Crna Gora ne bi postojala da se on pita. Tako ispada da je naša velika sreća što se on, eto, ne pita oće li Crna Gora postojati ili neće.

Veliki početak prevara je završen veljom laži primamljivo nazvanom ,,Evropa sad“.

To je bila ciljana sabotaža Crne Gore, zasnovana na raspodjeli sredstava bez pokrića. Nadamo se da je dovoljna poruka na ovu temu, da je već vidljivo uništen Fond zdravstva. O ostalim uništenjima znaće se kada dođu na red.

Veoma opasne laži, u obliku aluzija, plasirala je ponovo, a nedavno Crkva Srbije.

Crkva Srbije pravi aluziju da nas uplaši javnom najavom da je Crna Gora ,,Mala Ukrajina“. Kada znamo što se danas događa u Ukrajini, ova jeziva prijetnja Crkve Srbije ne može nikoga ostaviti ravnodušnim. I poslije ove svojevrsne objave rata Crnoj Gori od Crkve Srbije, nikako da se sjeti čak ni novi tužilac, da je ovo precizna najava krvoprolića.

Opšte je pravilo postalo da onaj ko je kriv optužuje onoga ko je ispravan. Iako je ,,slavni“ srpski portal In4s slavan po lažnom popobrazovanju stanovništava, ispada kriva je Antena M, jer saopštava istinu. Mediji su odavno postali suštinska arena borbe istine i laži. Istinu saopštavaju domicilni demokratski mediji, a laži od stranih službi ubačeni ili plaćeni rodoljubi - meki okupatori, o kojima najbolje govori činjenica da su zaboravili čak i svoje porijeklo. Jer, dozvolite, bezočna je laž da Crnogorci nijesu Crnogorci.

ČIJI SU NAŠI MANASTIRI?

E sad, čiji su manastiri, crkve i groblja u Crnoj Gori? Po istini su nesporno crnogorski. Ali su po lažavini vlasništvo Crkve Srbije, a time indirektno i države Srbije.

Sramno je Manastir Ostrog lažno prepisan sa Crne Gore (Danilovgrada) na Crkvu Srbije, a da se još ne zna ko je to uradio i za koliko para. Još sramnije je Manastir cetinjski (Cetinja) neki Đurišić lažno prepisao na Crkvu Srbije. Za Cetinjski manastir se bar zna ko je to uradio, iako se još ne zna za koliko i oće li odgovarati pred tužiocem. Ali, izgleda tužilaštvo tu vrstu kriminala i ne primjećuje, a taj crkveni

kriminal je nešto mnogo veće od šverca cigara ili nezakonitog rada sudija.

Vrhunac licemjerja su ipak lažne litije, održane pod lažnim sloganom ,,ne damo svetinje“. Lažne zato što su litijaši lagali da su crnogorske svetinje njine, a ne crnogorske? Vrlo je lako, ko hoće, da shvati ovu tešku i prljavu manipulaciju litijaša, da brani naše svetinje pod sloganom da su njihove i tako ih otmu Crnoj Gori. Ovaj sramni iluzionistički metod otimanja crnogorskih svetinja od strane Crkve Srbije, u organizaciji stranih tajnih službi, ostaće fenomen za proučavanje u svijetu. Tajne službe i Crkva Srbije su ovo osmislile i organizovale, a Sotona i ovi ,,naši“ operacionalizovali, čak i preko katastra. No, nehotice, napravile su tajne strane službe veliku taktičku grešku, koja će uticati da se demaskira ova užasna laž i obmana.

Zapravo, to da su crnogorski manastiri, crnogorske crkve i crnogorska groblja vlasništvo Crkve Srbije, a time i države Srbije, je toliko pretjerana laž, da je sada postigla suprotan efekat, zbog kojeg je crnogorski narod počeo da se trijezni od primitivnih popovskih prevara.

Neviđena je drskost i poganluk što naši i strani nesrećnici hoće pretvoriti crnogorsku državu u srpsku, a Crnogorce u Srbe. Svako dijete zna ,,da se Crna Gora zvala Crna Gora, nije Srbija, da su se Crnogorci zvali Crnogorci, a nijesu Srbi, crnogorska vojska se zvala crnogorska a nije srpska“. Po svojoj državi naravno, kao i danas. To što u njoj postoji više entiteta ne mijenja suštinu za normalne ljude.

Vrhunac iluzija je kada se kriminal nižeg reda nameće da se ne vidi kriminal višeg reda. Tako se pokušava sakriti kriminal prvog reda - državni udar organizovan od stranih službi uz pomoć – vjerovali ili ne – i od nekih stanovnika Crne Gore. Slučaj je dobio epilog sudskom presudom.

Osuđeni kažu da je suđenje namješteno.

Narod očekuje od tužilaštva da utvrdi što je tu namješteno, što je istina, a što laž. Ali zato nema više priče o državnom udaru na Belveder, jer je to sve bilo javno i viđeno. Državni udar preko Belvedera su izvršile strane tajne službe, koristeći kao alat djelove vlasti (Krivokapić), djelove policije (Knežević), djelove vojske (Injac), Crkvu Srbije (Joanikije) i kriminalne organizacije uz pomoć domaćih nesrećnika. To je sve viđeno, pa je nejasno što tu ima da se dokazuje, jer je već dokazano samo po sebi. Ali, okupatori hoće silu na sramotu da, kroz iluziju i laž, dokažu da je tobož kriv crnogorski narod koji se branio od okupacije. Kakva je propaganda i ponašanje tužilaštva nije čudo da je narod zbunjen iako je sve viđeno i sve svima jasno. Osim, izgleda, tužilaštvu koje progoni – vjerovali ili ne – narod, a ne stvarne krivce.

Molimo crnogorski narod da shvati što je istina i realnost i odbrani se od iluzija i laži. Ukoliko ne izađemo iz stanja hipnoze proizvedene lažnom propagandom, kao specijalnim metodom ,,mekog rata“, Crnoj Gori prijeti opasnost ravna ukrajinskoj, i to bez opaljenog metka.

Na kraju da se zna da još nijesu otkriveni zlikovci koji su 3 puta do sada fizički napadali poslovne prostorije DANU. DANU će se truditi, i pored toga, da ostane vječna zublja ove pomračine.

RAZGOVOR S POVODOM: Branko L evropsku Crnu Goru koji je priprem PODGORICA - Uvjeren sam da je objedinjavanje, odnosno visok nivo saradnje svih naprednih, suverenističkih snaga, bez bilo kakve sujete, najbolji put očuvanja i ubrzanja razvoja Crne Gore, njene integracije u evropske strukture, te otklanjanja brojnih slabosti unutrašnjeg društvenog, ekonomskog, kulturnog razvoja – ocijenio je u razgovoru za Pobjedu dugogodišnji karijerni diplomata Branko Lukovac, koji je bio koordinator Pokreta za nezavisnu, evropsku Crnu Goru. Pokret je konstituisan u januaru 2005. sa ciljem da pripremi i organizuje referendum o državno-pravnom statusu, a završio je rad 17. juna 2006. godine.

Povod za razgovor sa gospodinom Lukovcem je 16 godina od referenduma održanog 21. maja 2006. godine na kojem je za obnovu crnogorske nezavisnosti glasalo 55,5 odsto (230.711 građana), a protiv je bilo 44,5 odsto (184.954).

Tada je Crna Gora, nakon 88 godina, povratila nezavisnost i međunarodni subjektivitet koji su poništeni 1918. godine odlukama nelegitimne Podgoričke skupštine.

OSNIVANJE POKRETA

Naš sagovornik bio je na čelu Pokreta za nezavisnu, evropsku Crnu Goru koji je počeo da djeluje početkom 2004. godine, a prva sjednica Inicijativne grupe, uz učešće i lidera suverenističkih partija, niza organizacija i institucija, istaknutih ličnosti, naučnih i kulturnih radnika i medija održana je 15. septembra 2004. godine. Podsjeća da je, prema dogovorima sa sastanaka Inicijativne grupe, formiran Savjet Pokreta, kao reprezentativno tijelo sastavljeno od predstavnika svih političkih i društvenih činilaca, opredijeljenih za nezavisnost Crne Gore. Konstitutivna sjednica Savjeta, koji je imao 132 člana, održana je 28. januara 2005. godine.

– Odlučili smo se da osnujemo Pokret još početkom 2004. godine, u okolnostima kada vlast nije prihvatila naše prijedloge da organizujemo referendum o nezavisnosti

Obje suve je na ubrza 2000, potom 2001. i 2002. godine, jer za to nije imala očekivanu spoljnu podršku.

Na kraju je Evropska unija, koja je bila protiv nezavisnosti Crne Gore, a za očuvanje SRJ, prihvatila da se Crnoj Gori (načelno i Srbiji), zbog odustajanja od referenduma 2002. Ustavnom poveljom Državne zajednice SCG, omogući da, poslije tri godine, može organizovati referendum o nezavisnosti.

Po ocjenama tadašnje vlasti građani su sve više prihvatali r j e š e n j e s a D r ž av n o m zajednicom SCG, te je padao entuzijazam za nezavisnost.

S druge strane, suverenističke snage su bile ogorčene na vlast što je, pod spoljnim pritiskom, odustala od referenduma o nezavisnosti – rekao je Lukovac.

Kazao je da su stoga ocijenili da je ostala posljednja prilika da, tri godine nakon formiranja Državne zajednice Srbije i Crne Gore, organizuju referendum o nezavisnosti i da u jednom pokretu, frontu ili savezu, okupe sve snage - i one što su činile vlast, a posebno one koje nijesu bile u vlasti, niti uz vlast, a bile su za nezavisnu Crnu Goru. Ističe da je inicijativno tijelo bilo izraz i snaga takvog najšireg okupljanja za Crnu Goru.

M.BABOVIĆ

8

REFERENDUM DOBIJEN, POKRET ZAVRŠIO RAD: Sjednica 17. juna 2006.

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

9

Lukovac, diplomata, koordinator Pokreta za nezavisnu, mao referendum o državno-pravnom statusu 2006. godine

edinjavanje erenista ajbolji put anja razvoja - U kratkom roku uspjeli smo da formiramo savjete i koordinaciona tijela na nivou Crne Gore (u svim opštinama i mnogim mjesnim zajednicama, kroz koje je bilo angažovano više hiljada aktivista i građana), a ogranci Pokreta stvoreni su i veoma angažovano djelovali u tridesetak zemalja Evrope, obje Amerike i Australije. Bez takve organizacije i izuzetnog angažovanja, ne bismo uspjeli da iskoristimo tu posljednju priliku, pogotovo kada su nam, ne slučajno već smišljeno, neuobičajenim presedanom, podigli ljestvicu na 55 odsto izašlih glasača za nezavisnost da bi Crna Gora bila međunarodno priznata.

Nijesu nas pokolebale ni sve glasnije kritike pojedinaca iz rukovodstva vodećih partija da im uzimamo nešto što je njihovo, a sve zarad osvajanja vlasti ili dijela kolača u nezavisnoj Crnoj Gori – kazao je naš sagovornik.

Zbog toga su, rekao je, ostali pri opredjeljenju da će raspustiti Pokret nakon dobijenog referenduma.

- Pitanje je da li je to bila najbolja odluka – kazao je Lukovac.

Naglasio je da je ponosan što je bio dio te jedinstvene akcije kojom su uspješno objedi-

- Na unutrašnjem političkom i društvenom planu, osim što je očuvala multikulturalni, multietnički i multivjerski karakter, nijesu ispunjeni zadaci iz referendumskog dokumenta ,,Kakvu Crnu Goru hoćemo“ - o razvoju demokratske, pravno uređene, građanske države, suzbijanju raširene korupcije, kriminala, nepotizma, niti u premošćavanju velikih podjela, bilo da su one zasnovane na nacionalnim, vjerskim ili političkim, socijalnim, geografskim i sličnim razlikama - zaključio je Lukovac

Branko Lukovac

Lukovac je naglasio da je ponosan što je bio dio jedinstvene akcije kojom su uspješno objedinjene i mobilisane sve snage za Crnu Goru u zemlji i u inostranstvu, bez koje sigurno ne bi uspjeli obnoviti nezavisnost Crne Gore. Kaže da su ostali pri opredjeljenju da će raspustiti Pokret nakon dobijenog referenduma, ali sada se pita da li je to bila najbolja odluka

Brojni promašaji prethodne vlade na spoljno-političkom i diplomatskom planu Komentarišući podatak da Crna Gora sada ima samo 11 ambasadora u punom mandatu, a više od godinu nijesmo diplomatski zastupljeni na najvažnijim adresama (Vašington, Brisel...) Lukovac je ocijenio da je prethodna, tzv. ekspertska vlada, u želji da što brže izvrši smjenu šefova diplomatskih misija - pored mnogih - napravila brojne promašaje na spoljno-političkom i diplomatskom planu, području gdje je ranija vlast ostvarila najbolje rezultate.

- Pri tome je ispoljila visok nivo nepozna-

njene i mobilisane sve snage za Crnu Goru u zemlji i u inostranstvu, bez koje, sasvim sigurno, ne bi uspjeli obnoviti nezavisnost Crne Gore.

USPJESI I PROMAŠAJI

Odgovarajući na pitanje đe je danas Crna Gora u odnosu na poziciju na kojoj je bila uoči referenduma, Branko Lukovac podsjeća da je tek

Odlučili smo da osnujemo Pokret još početkom 2004. godine, u okolnostima kada vlast nije prihvatila naše prijedloge da organizujemo referendum o nezavisnosti 2000, potom 2001. i 2002. godine, jer za to nije imala očekivanu spoljnu podršku. Na kraju je Evropska unija, koja je bila protiv nezavisnosti Crne Gore, a za očuvanje SRJ, prihvatila da se Crnoj Gori (načelno i Srbiji), zbog odustajanja od referenduma 2002.

Ustavnom poveljom Državne zajednice SCG, omogući da poslije tri godine može organizovati referendum o nezavisnosti.

Pokret je završio rad 17. juna 2006. godine.

vanja međunarodnih normi i prakse, kao i potpunog zanemarivanja vitalnih spoljnopolitičkih i ukupnih interesa Crne Gore.

Ignorisala je potrebu pažljive selekcije kandidata za šefove misija, poštovanja ustanovljene procedure odabira i imenovanja, te njihove temeljite pripreme za te zadatke, bilo da je riječ o karijernim diplomatama ili istaknutim naučnim, privrednim, kulturnim radnicima. Sadašnja i buduće vlasti moraju što prije otkloniti učinjene propuste i umanjiti štetu po interese i ugled Crne Gore – kazao je Branko Lukovac.

14 godina nakon tragičnog raspada SFRJ i nezavisnog statusa država nastalih iz ranije zajedničke države Crna Gora obnovila nezavisnost i, kao suverena država, postala članica Ujedinjenih nacija i drugih regionalnih i međunarodnih organizacija, priznata od svih država.

- Ubrzo je otpočet proces pregovora o članstvu u EU, otvorena su sva pregovaračka poglavlja i danas Crna Gora ima status države koja je najbliža članstvu u Evropskoj uniji. Prije pet godina postala je članica NATO. Ovim spoljno-političkim opredjeljenjima i uspjesima dodajemo da je, vrlo brzo nakon ostvarenja suverenosti, znatno unaprijedila odnose sa svim susjedima i postala veoma aktivan i cijenjen činilac regionalne saradnje. Takođe, afirmisala se kao atraktivan partner za privlačenje inostranog kapitala.

Bilo je, nažalost, i mnogo i teških promašaja. Ubrzanom i uglavnom neuspješnom privatizacijom izgubljen je veći dio ranije veoma razvijenih kapaciteta, posebno prerađivačke industrije, pa na eko-

nomskom planu, zbog nepovoljne privredne strukture, nijesu ostvareni očekivani rezultati i država je postala uvozno veoma zavisna.

- Na unutrašnjo-političkom i društvenom planu, osim što je očuvala multikulturalni, multietnički i multivjerski karakter, nijesu ispunjeni zadaci iz referendumskog dokumenta ,,Kakvu Crnu Goru hoćemo“ - o razvoju demokratske, pravno uređene, građanske države, suzbijanju raširene korupcije, kriminala, nepotizma, niti u premošćavanju velikih podjela, bilo da su one zasnovane na nacionalnim, vjerskim ili političkim, socijalnim, geografskim i sličnim razlikama - zaključio je Lukovac.

Odgovarajući na pitanje što se dogodilo sa biračkim tijelom da deceniju i po nakon izglasane nezavisnosti izvršnu vlast preuzme ,,apostolska“ Vlada, naš sagovornik ocjenjuje da su na to uticala dva faktora.

– Prvi je unutrašnji: zasićenost dobrog dijela biračkog tijela snagama koje su do tada 30 godina činile vlast, a koju su pratile brojne sla-

Državu ne smiju voditi oni koji su protiv nje • Samostalnost nije sama sebi cilj, već preduslov uspješnijeg razvoja Crne Gore i njenog ravnopravnog statusa u Evropi. Akcija za ostvarenje tog cilja teži okupljanju i angažmanu svih građana koji svojoj državi žele dobro, ali to ne treba shvatiti kao akciju kojom ćemo produbljivati naše diobe, već kao tolerantan dijalog koji vodi ublažavanju tenzija i prevazilaženju podjela jer ne prihvatamo da postoje ozbiljne snage koje su protiv Crne Gore“. (28. januar 2005) • Opstanak Crne Gore u sadašnjem okviru, odnosno u državnoj zajednici, poništio bi je kao državu i zaustavio njenu nacionalnu, socijalnu i ukupnu emancipaciju.

Posljednji je trenutak da Crna Gora odluči o budućem državnom statusu. Izbor obnove pune državnosti nije samo naše istorijsko pravo i pitanje ravnopravnog mjesta u međunarodnoj zajednici već se povezuje sa perspektivom Crne Gore i uslovima i mogućnostima njenog budućeg razvoja. (30. januar 2006) • Državu ne smiju voditi oni koji su protiv nje, već oni koje je vole, koji su joj posvećeni i koji imaju znanje, sposobnost i volju da rade za njenu dobrobit. Vlast je ispunjenjem obećanja da će pružiti mogućnost građanima da na demokratski način odluče o svojoj državi pokazala da zaslužuje povjerenje. Čak je i Solana, koji je sve što je mogao činio da spriječi put Crne Gore ka nezavisnosti, morao prihvatiti slobodno izraženu volju građana Crne Gore. Nadamo se da će EU naći načina da Crnoj Gori nadoknadi bar dijelom ono što joj je, zbog pogrešne politike njenih čelnika, oduzela u dosadašnjem periodu. (1. jun 2006) • U kalendaru velikih događaja i datuma istorije Crne Gore, 21. maj svijetliće kao jedan od najvećih. Na slobodnom, fer i po mnogo čemu uzornom plebiscitu rekordnog broja birača pred očima svijeta, u miru i u prazničnoj atmosferi ubjedljiva većina naših građana donijela je istorijsku odluku da obnovi svoju državu i nezavisnost. Pobijedila je Crna Gora, a blagodet će u vremenu koje je pred nama osjetiti svi naši ljudi koje god narodnosti, kulture ili uvjerenja bili. (17. jun 2006) (Izvodi iz obraćanja Branka Lukovca dok je bio koordinator Pokreta za nezavisnu, evropsku Crnu Goru)

bosti, te potreba da se učine neophodne promjene. Drugi je inostrani faktor: angažovanje Srbije - vlasti, političkih činilaca, medija - uz puni angažman Srpske pravoslavne crkve - u ime interesa Srba i

Srbije da se okupe i angažuju sve snage da bi dobile izbore i time učinile odlučujući korak ka utapanju Crne Gore u tzv. srpski svet – rekao je Branko Lukovac.

R. USKOKOVIĆ-IVANOVIĆ

10

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

POGLED SA STRANE

» Piše: dr Dragan VESELINOV Osim narodne volje Crnogoraca, nema većeg jemca nezavisnosti Crnoj Gori od tri savezničke sile iz Drugog svjetskog rata: SAD, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Posle njih ide savremena Nemačka, a potom i ceo NATO. Nacionalistička Srbija i Rusija su joj glavni protivnici, možda i jedini u svetu. Razlog za to znamo – hoće na „svoje“ more.

Nezavisnost iscrpno ne čuva nijedna ideologija niti ijedna međunarodna deklaracija i ustanova. Mač ratnog pobednika je najbolje čuva. Nezavisnost malih država čuvaju velike sile, njihov raspored moći među narodima.

Deklaracije o jednakim pravima svih naroda i odgovarajuće ustanove su često samo dekor i odlično zvuče, počev od januarskog Vilsonovog prava na samoopredjeljenje iz 1918. godine, Lige naroda iz 1919. godine, OUN iz San Franciska i njene osnivačke povelje iz 1945. godine, pariske Opšte povelje o ljudskim pravima iz 1948. godine i Helsinške povelje iz 1975. godine.

Nepromenljive granice u svetu zagovara Povelja OUN iz 1945. godine, dok Helsinška povelja iz 1975. godine to zagovara za Evropu, a obema se suprotstavlja Povelja OUN iz 1948. godine koja zagovara pravo naroda na samoopredeljenje. Ko onda tumači potpisane reči i ko uistinu ima pravo na državu?

POBJEDNICI SU TUMAČI

U OUN su 193 države koje su raspodelile sve kontinente, mora i nebo sveta. U njima je najmanje pet hiljada naroda koji nemaju samostalnu državu.

U poslednjih 100 godina u Evropi su najveći uticaj na raspored teritorija imala dva svetska rata. Engleska i Francuska su 1918. godine rasparčale Austro-Ugarsku bez prava Austrijanaca, Nemaca i Mađara da se samoopredeljenjem izjasne sa kim žele da žive. Vilson se u to nije mešao i povukao se u komfor američkog izolacionizma iz koga će Ameriku da probudi Japan u Perl Harburu.

Kada je Karl Rener, vođa austrijske SDP i kancelar samoproglašene Demokratske Republike Austrija-Nemačka zatražio 1918. godine od saveznika da priznaju ujedinjenje

Austrije i Nemačke na temelju „vilsonovskog“ referenduma u austrijskom nemačkom govornom području, bio je glatko odbijen i nije mu dozvoljeno ni da uđe u Versaj.

Da, pravo na samoopredeljenje se ne odnosi na poraženog i članom 89. Sen-Žermenskog mirovnog sporazuma iz 1919. godine Austriji (i Mađarskoj) su oduzete brojne teritorije a pravo određivanja granica je izričito dato samo velikim silama pobednicama i pridruženim saveznicima. Engleska i Francuska nisu htele veliku Germaniju, a htele su Jugoslaviju i istočno-evropske zemlje, dok će Francuska pustiti Srbijance da nasiljem i zločinima unište Kraljevinu Crnu Goru stvarajući veću državu od Austrije. Hm, danas se zbog toga Francuska kaje?

Rener je 1938. godine osvetnički pozdravio Anšlus i dolazak Hitlera u Austriju, ali je užasnut počinjenom greškom, ponovo u svojstvu austrijskog kancelara, zatražio 1945. godine od Saveznika da se razvrgne Anšlus i proglasi nezavisna Austrija kao neutralna država, što bi saveznici učinili i bez njega. Zanimljivo, protiv Anšlusa je u Austriji žestoko ustala partija hrišćanskih socijalista sledivši stav Vatikana da je Hitlerova politika protiv „Božijeg zakona“ iz enciklike Pija XI Mit brennender Sorge (Sa velikom zebnjom) iz 1937. godine, jedine napisane na nemačkom jeziku .

OSVETA VAŠINGTONA I LONDONA

A Nemcima su Saveznici zamislili groznu osvetu posle Drugog svetskog rata. Prvi njen deo je bio plan Ruzveltovog ministra finansija Henrija Morgentaua da se od Nemačke napravi agrarna zemlja, a drugi da se Nemci nasilnom deportacijom isteraju iz evropskih država na samo jednu nemačku teritoriju gde će biti pod kontrolom - pobednika.

Morgentau je bio američki Jevrejin, bio je glavni tvorac Huverovog i Ruzveltovog New Deala, a 1944. godine je ubedio Ruzvelta i Čerčila na sastanku u Kanadi da se u Nemačkoj zaliju rudnici, uništi teška industrija Rura i Sara a laka industrija svede na proizvodnju egzistencijalnog komfora iz 1932. godine i da se od Nemačke sačini agrarna i pastirska sirovinska država kako se Berlin više nikada ne bi podigao. Staljin se odmah sa tim složio.

Plan je procureo u javnost.

Gebels ga je obnarodovao i

ARHIVA POBJEDE

Dan nezavisnosti

Završna konvencija suverenističkog bloka u Podgorici, 18. maja 2006. godine

Nepromjenljive granice u svijetu zagovara Povelja OUN iz 1945. godine, dok Helsinška povelja iz 1975. godine to zagovara za Evropu, a objema se suprotstavlja Povelja OUN iz 1948. godine koja zagovara pravo naroda na samoopredjeljenje. Ko onda tumači potpisane riječi i ko uistinu ima pravo na državu? kazao da „Nemačka neće biti njiva krompira“ i time podigao odbrambeni moral vojsci.

Ipak, plan je primenjen a u američkoj okupacionoj zoni ga je forsirao Dvajt Ajzenhauer.

Predviđeno je smanjivanje industrije čelika na 25 odsto od predratne, uništenje brodogradnje, avionske industrije, smanjivanje automobilske industrije na 10 odsto od predratne i drugo. Kada je Truman čuo 1947. godine da se u Nemačkoj diže avet nacizma, poslao je bivšeg predsednika Huvera u inspekciju.

Ovaj se vratio i rekao da će u Nemačkoj umreti oko 25 miliona ljudi od gladi „ako ih mi ne ubijemo“ ili ne iselimo van Nemačke i da su mogući nacional-revanšistički ustanci...

Plan je opozvan, mada je u delovima opstajavao sve do 1950. godine. Potom je 1948. godine zamenjen Maršalovim planom sa ofanzivnom industrijalizacijom Nemačke. Saveznici su se složili - ako će Nemci živeti na 1500 kalorija dnevno, Moskva će im postati bliža nego Amerika.

Članstvo Crne Gore u NATO je jedini učinkovit internacionalni vojnopolitički savez koji je može odbraniti od srbijanske iredente u brdima i na moru, njenog centra u beogradskom parlamentu i neprijateljskoj opoziciji, črnorizaca i jagnjadi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zabrinutih akademika u SANU, komercijalnih beogradskih pesnika smrti, bataljona novinarskih kurira Velike Srbije i trubačke raje sa šajkačom na glavi

IZGON NEMACA

Drugi deo plana pobednika, opet pod Morgentauovim uticajem na Trumana, bio je sporazum iz Potsdama jula 1945. godine da se iz Poljske i Čehoslovačke, uglavnom zbog korekcije granica ovih zemalja sa Nemačkom proteraju Nemci u zapadne okupacione zone, a deo i u sovjetsku zonu.

Izgon je poprimio varvarske oblike i proširio se uz ćutnju Saveznika i na Mađarsku, Rumuniju i Jugoslaviju, iako one nisu bile zahvaćene sporazumom iz Potsdama.

Iz Jugoslavije, uglavnom iz Vojvodine i Slavonije je izgonjeno ili i satrveno u logorima oko 80 hiljada Nemaca, ali su stotine hiljada njih napustile našu bivšu zemlju još 1944. godine povlačeći se zajedno sa Vermahtom da ne bi sačekali Crvenu armiju i Titove partizane.

Govori se da je nasilna deportacija pogodila čak do 13 miliona Nemaca u Evropi. Ona je dodatno pogoršala ionako bedan život u savezničkim okupacionim zonama u Nemačkoj. Ali, paradoksalno, prisilila je Saveznike na Maršalov plan.

Saveznici nisu nikome sudili zbog zločina prisilne deportacije stanovništva koja se smatra zločinom protiv humanosti. Sami sebi pobednici neće da sude. A, ko će pobednicima da sudi? Pravno, niko.

Ostaje samo etika budućih generacija. To se i dogodilo na Kosmetu.

CRNA GORA I NATO

Članstvo Crne Gore u NATO je jedini učinkovit internacionalni vojno-politički savez koji je može odbraniti od srbijanske iredente u brdima i na moru, njenog centra u beogradskom parlamentu i neprijateljskoj opoziciji, črnorizaca i jagnjadi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zabrinutih akademika u SANU, komercijalnih beogradskih pesnika smrti, bataljona novinarskih kurira Velike Srbije i trubačke raje sa šajkačom na glavi.

Nisu u Srbiji svi takvi, ali Crna Gora i nije u NATO zbog njih, već onih nabrojanih prethodno.

Srbija nije nikada shvatila jugoslovensku federaciju kao želju ujedinjenih naroda da imaju svoje poreze, svoj udeo u carinama, svoju civilnu odbranu i policiju, svoje robne rezerve, svoju prosvetnu politiku i interpretaciju istorije i vojni rok na svojoj teritoriji.

Uhvati li Beograd Crnu Goru, Podgorica će sve ovo izgubiti kao što su čak mnogo manje od toga izgubile Vojvodina i Kosmet 1989. godine pučem Terazija protiv interesa Novog Sada i Prištine, neustavnim amandmanima na Ustav SFRJ iz 1974. godine.

Smrt federalne Srbije pokazuje šta bi čekalo Crnu Goru. A sada

je u Srbiji još gore nego u vreme započetog jugoslovenskog rata iz 1991. godine jer je iz nje otišlo mnoštvo proevropske inteligencije a prazan prostor je popunjen razočaranom i revanšističkom imigracijom iz Like, Banije, Korduna, Slavonije, Bosne i Kosmeta. Umesto da je Srbija otišla na još jaču federalnu strukturu i da njome odgovara na zahteve pokrajina, ona se odvažila na još jači centralizam i diktaturu.

Zato su Srbi izgubili ratove u Hrvatskoj jer nisu pristali na federalnu Hrvatsku sa dve autonomne srpske pokrajine planom Z4 – a imali su ih na tacni, i zato je Beograd izgubio Kosmet jer nije razumeo da će velike sile pre pristati na odvajanje Kosmeta od Srbije primenom Povelje OUN iz 1948. godine nego primenom Helsinške povelje o nepromenljivim granicama iz 1975. godine po ceni nove deportacije, deportacije celog albanskog naroda.

Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka i čak Rusija nisu htele da sa Albancima ponove milionsku potsdamsku deportaciju Nemaca posle 1945. godine. I, često se prebacuje velikim silama da se rukovode dvostrukim standardima. Varamo se, rukovode se stostrukim standardima, njihova volja je standard.

FEDERALIZAM U CRNOJ GORI

Ako se nastavi sukob srbijanske iredente u Crnoj Gori sa etničkom crnogorskom odbranom nezavisne Crne Gore, on može lako da sklizne u nasilje.

On je sada manje izgledan nego što se to činilo pre godinu dana, ne samo zbog pada ruskog i beogradskog uticaja zbog katastrofe Moskve u Ukrajini, već i zbog sloma iredentističke vla-

Politika

21, 22. i 23. maj 2022.

11

STAV

Crna Gora će biti paradoks Makronove politike

Saveznici nisu nikome sudili zbog zločina prisilne deportacije stanovništva koja se smatra zločinom protiv humanosti. Sami sebi pobednici neće da sude.

A, ko će pobednicima da sudi? Pravno, niko. de Zdravka Krivokapića. Čak i ako je sadašnji trenutak samo zatišje, možda nije nemoguće da se razmišlja o federalizaciji Crne Gore. Jer, sve uspešne države u Evropi i sve velike sile su federalne.

Neočekivan doprinos tome je ovih dana dala Srpska pravoslavna crkva.

O, RADUJMO SE CRNOGORCI I SRBI!

Mi želimo da čestitamo što su patrijarh Porfirije i Sabor SPC 15. maja 2022. godine priznali poraz na bar dva polja: prvi - prihvatili su da postoji nezavisna, kažu autonomna makedonska pravoslavna crkva pod nazivom „Ohridska arhiepiskopija“ u okviru SPC; i drugi - da je Sremsko-karlovačka mitropolija bila sedište jednog od tri „srpska“ patrijarhata.

Sremska i jeste to bila, ali su druge dve, Žička i Pećka, više-manje sporne, uz brojna lažuckanja. Jer, između ostalog, njihovi osnivači nisu bili etnički Srbi u smislu XIX veka, a sremske jesu. Osim toga, Žička arhiepiskopija Sv. Save 1219. godine nije imala titulu patrijarhata, dok je Pećka patrijaršija od 1346. bila nekoliko decenija vaseljenski nepriznata zbog Dušanove samovolje, jer se proglasio i za grčkog cara.

Sremsko-karlovačka mitropolija je priznata za autokefalni srpski patrijarhat od vaseljenskog patrijarha na osnovu „Knjige katedri“ iz 1855. godine ( ali pre ove godine) i decembarskim Patentom cara Franca Jozefa II iz 1848. godine kojim je Ličanin Josif Ilija Rajačić potvrđen za patrijarha, dok je vaseljenski patrijarh Dionizije V godine 1887. u svojoj epistoli pozdravio Sremsko-karlovačku mitropoliju kao autokefalnu crkvu.

I dalje, Habzburzi su preuzeli (i odustajali) titulu „srpski vojvoda“ kojom je 1848. godine odlukom crkveno-narodnog sabora u Karlovcima bio obdaren carski general-major, i drugi Ličanin, Stevan Šupljikac, komandant armije Srpskog Vojvodstva. Spomenik mu je u Pančevu i slava mu!

Svejedno, dobro je što je patrijarh Porfirije dao novi zamah politici Beogradske patrijaršije. I mlađi je - hm, što možda obećava drugačiju melodiju crkvenih zvona od dosadašnje.

Patrijarh koji je rok-ljubitelj je u SPC svakako čudo, pogotovo kada od Konstrakte primi lavor na poklon, da ne pere samo ruke? Zato nećemo više o majskom proglasu 2022. godine Porfirija iz Sremskih Karlovaca iako su kaluđeri u njemu izneli dovoljno zanimljivih neistina da se o njihovom falsifikovanju istorije može napisati još mnoštvo stranica. Drugi put o tome.

» Piše: Momčilo RADULOVIĆ

Odavno je politika značajnih lidera iz najvećih zemalja Evropske unije prestala da bude vizionarska, hrabra, avangardna i zaista liderska po svojoj suštini. Ta savremena politika evropskih političara ne uspostavlja trendove, već ih, nažalost, samo prati.

Ta politika ne kreira, nego stagnira. A ovako duga stagnacija, po definiciji, vodi u nazadovanje.

Nažalost, primjer svega što je francuski predsjednik Makron uradio u svom prethodnom, a što nastavlja i u svom drugom mandatu je upravo to: nedostatak vizije, nedostatak političke hrabrosti, povinovanje i praćenje populističkih trendova, uz sve očiglednije merkantilističke, čisto profitno orijentisane politike prema ruskom uticaju na Balkanu, ali i na širem planu.

NEDOSTATAK VIZIJE

Zbog toga se Makron u svojem definisanju politike prema procesu učlanjenja zemalja Zapadnog Balkana ne vodi nikakvom vizijom, ni evropskim vrijednostima, već, sa jedne strane, unutrašnjim političkim interesom, odnosno udovoljavanjem onom dijelu francuskog glasačkog tijela koje je orijentisano konzervativno, izolacionistički i desničarski, a sa druge strane, maksimalizovanjem jednostranih francuskih finansijskih interesa prema zemljama regiona, uz tendenciju da zemlje regiona koristi u ostvarivanju većih globalnih interesa, a najprije na različitim nivoima odnosa sa Rusijom.

Uzimajući prethodno iskustvo sa Makronom, ali i sve nepoznanice ove jednačine, čini se da je njeno rješenje ipak u generalnom, često prikrivenom stavu njegove politike da proširenja ne treba uopšte biti za vrijeme trajanja njegovog mandata, a vjerovatno ni kasnije. Međutim, za ovakvu politiku, Makronu će trebati neki argument, jer ipak nije moguće dokazati da su sve zemlje Zapadnog Balkana podjednako loše neuspješne i da ne zaslužuju članstvo Kada je Makron došao na vlast, od njega smo s pravom očekivali da donese novu energiju, viziju i brzinu procesima unutrašnje reforme Evropske unije, ali i procesu proširenja, koje je do tada, ali i danas ostala najuspješnija vanjska, ali ako hoćete i unutrašnja politika zemalja Evropske unije.

Svojom politikom proširenja, Evropska unije je izvozila stabilnost, a za sebe obezbjeđivala dodatni ekonomski prosperitet i postojanost unutrašnjih političkih procesa i institucionalnu snagu.

Međutim, Makron je suprotno takvim očekivanjima donio odluku o potpunom usporavanju procesa proširenja, što je učinio kroz plasiranje dvije teze: prve, da se Evropska unija prvo mora u potpunosti konsolidovati iznutra, da bi bila sposobna da primi nove članice i druge, da je postojeća metodologija pregovaranja neadekvatna i nefunkcionalna i da joj treba potpuna i temeljna reforma.

Nažalost, ni jedna, ni druga teza nijesu bile tačne.

Prvo, svako proširenje Evropske unije je vršeno paralelno sa procesom njenih unutrašnjih reformi i jedan proces je nadograđivao i unapređivao drugi. Kako se Evropa širila, tako je rasla i njena funkcionalnost, efikasnost, uticaj i ekonomski prosperitet.

Drugo, prethodni sistem pregovaranja je bio veoma operativan i već prilično uigran i trebala su mu samo manja tehnička i politička unapređenja, da bi izvanredno funkcionisao. Sve te manje izmje-

Već godinama sve više indicija, ali i jasnih smjernica ukazuje na to da će Crna Gora biti sljedeća članica EU jer se naša zemlja u potpunosti uklapa u profil koji je potreban Makronu, ali i cijelom nizu drugih lidera iz zemalja članica EU, koji nijesu tako eksponirani kao Makron, ali koji sa ne manje pasije zaziru od daljih proširenja Emanuel Makron

ne su se mogle uraditi usput, korigovanjem pregovaračkih struktura i njihovih metoda rada, a najprije metodologije izvještavanja i razmjene podataka o napredovanju unutrašnjih reformi u procesu pregovaranja.

IZGUBLJENE TRI DUGE GODINE

Dakle, apsolutno nije bilo potrebno potpuno zaustaviti procese pristupanja za sve zemlje Zapadnog Balkana, da bi se definisala navodno nova metodologija.

Zbog ovakve Makronove zamjene teza izgubljene su tri duge godine u definisanju, usvajanju i promovisanju nove pregovaračke metodologije, koja, u suštini, nije donijela ništa novo i nema ama baš nijedan benefit u odnosu na prethodni sistem pregovaranja. Štoviše, donesen je cijeli niz rješenja koje su samo omogućile da procesi pristupanja budu još više otežani, usporeni ili prekinuti kada to bude odgovaralo bilo kojem akteru, iz bilo kojeg razloga. Primjer Sjeverne Makedonije i Bugarske je trenutno aktuelan i veoma bolno svjedoči o iskrivljenim i duplim standardima evropske politike prema zemljama Zapadnog Balkana.

Slikovito, neko je htio da usred dobre trke promijeni konja, sa namjerom da uspori i one koji su bili najbrži, ali i sve druge učesnike u toj trci.

JEDNAČINA SA VIŠE NEPOZNATIH

U ovom kontekstu treba gledati i najnoviji Makronov pri-

jedlog o kreiranju neke nove, nedefinisane i nejasne strukture koja bi navodno okupljala zemlje koje nijesu članice, ali dijele vrijednosti EU. Ova nova Makronova jednačina ima više nepoznatih, počev od toga kako bi trebalo da izgleda ta nova struktura i koje zemlje treba da okuplja, pa do toga kako bi funkcionisala i kakve bi odnose imala sa članicama EU, ali, što je i najvažnije, do kada bi trajala i kakva bi bila perspektiva njenih članica u vezi sa članstvom EU? Uzimajući prethodno iskustvo sa Makronom, ali i sve nepoznanice ove jednačine, čini se da je njeno rješenje ipak u generalnom, često prikrivenom stavu njegove politike, da proširenja ne treba uopšte biti za vrijeme trajanja njegovog mandata, a vjerovatno ni kasnije.

Međutim, za ovakvu politiku, Makronu će ipak trebati neki argument, jer ipak nije moguće dokazati da su sve zemlje Zapadnog Balkana podjednako loše neuspješne i da ne zaslužuju članstvo.

I tu dolazimo do paradoksa Makronove politike protivljenja proširenju.

Naime, da bi dokazao sve loše primjere koji dolaze sa Balkana, Makron mora imati makar jedan dobar, a da bi spriječio sva ostala, Makron će morati podržati makar jedno proširenje na zemlje Zapadnog Balkana.

I upravo zato će Crna Gora biti paradoks Makronove politike.

Njemu, naime, treba dokaz da se on javno ne zalaže za

obustavu procesa proširenja, već da ga navodno podržava, ali taj dokaz ne smije previše da ga košta na unutrašnjem planu.

Taj dokaz treba da bude zemlja koja nije previše velika, koja nema značajnih problema, kod koje se reforme relativno uspješno sprovode i koja u potpunosti prati unutrašnje i vanjske politike Evropske unije.

I kada sklopite sve ove osobine, i kada izuzmete trenutnu situaciju, bilo da se radi o prošlom periodu ili o budućem razvoju odnosa između zemalja EU i Zapadnog Balkana, dobijete portret Crne Gore.

Zato, već godinama sve više indicija, ali i jasnih smjernica ukazuje na to da će Crna Gora biti sljedeća članica EU, jer se naša zemlja u potpunosti uklapa u profil koji je potreban Makronu, ali i cijelom nizu drugih lidera iz zemalja članica EU, koji nijesu tako eksponirani kao Makron, ali koji sa ne manje pasije zaziru od daljih proširenja.

PUNO TOGA U NAŠIM RUKAMA

Konsekventno, najzad trebamo da shvatimo da je puno toga u našim rukama i da imamo šansu da idemo naprijed, značajno brže od svih naših konkurenata.

Istina je da smo izgubili puno vremena i da su strukture, institucije i ljudski potencijal koji se bavi procesom značajno razoreni i nedostatni.

Međutim, moramo veoma brzo da napravimo minimum društvenog konsenzusa o intenziviranju svih procesa reformi vezanih za proces EU integracije.

Sve političke, ali i šire društvene snage, moraju shvatiti da sada imamo priliku koja se neće skoro i na ovakav način ponovo ukazati.

To je prilika da kreiramo novi unutrašnji i spoljašnji ambijent u kojem će naša reformska dostignuća u oblasti pravosuđa, tužilaštva, izbornog zakonodavtsva i borbe protiv organizovanig kriminala i korupcije kreirati novi set argumenata koje ni Makron, ni drugi EU lideri, neće moći da dovedu u pitanje.

Naravno, uz pretpostavku da je u tim evropskim strukturama ostala makar mrva vizije i mudrog strateškog poimanja budućnosti Evropske unije i njene uloge u svijetu.

(Autor je predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori)

12

Priča iz nepokorenog grada

21, 22. i 23. maj 2022.

BELVEDER NAŠE GENERACIJE: Cetinjanka, građanska aktivistkinja Hajdana Huter za Pobjedu priča o događajima u prijestonici 4. i 5. septembra prošle godine

„Sve su sile mrtve i ništave za onoga koji pravo misli“ S.vaSiljević

PODGORICA – Pokoriti Cetinje po svaku cijenu bio je zadatak skovan u sjedištu Crkve Srbije, a naša je dužnost i obaveza bila sačuvati dostojanstvo prijestonice i Crne Gore i ne dozvoliti da oni i njihova procesija ušetaju u grad u maniru oslobodilaca, kad znamo da to nijesu, jer se njihove asimilatorske namjere jasno očituju. I uspjeli smo – kaže Cetinjanka, građanska aktivistkinja Hajdana Huter s kojom smo razgovarali o događajima u ovom gradu 4. i 5. septembra prošle godine.

Ističe da je grad odbranjen zbog odlučnosti građana i građanki, okupljenih na Cetinju, da istraju.

opomena i simbol

ideali

- Uspjeli smo zbog jedinstva koje smo pokazali, kao i uvijek kad je teško. Zbog toga što smo disali kao jedno i zbog toga što smo svi bili spremni da tu i ostanemo – dodaje ona.

Kako bi je lakše razumjeli oni drugi, citiraće, kaže, jednog srpskog pisca: „A ko behu oni divi koji su te napred zvali, koji su te ojačali, koji su ti krila dali? To bejahu ideali“.

- E, zato nijesu uspjeli oni, jer nas su vodili ideali, slobodna, multikonfesionalna, antifašistička, građanska i evropska Crna Gora.

Ona za koju se borimo. Tek smo počeli – poručuje Huter.

Pošli smo i do Belvedera, gdje su ona i nekoliko desetina žena 4. i 5. septembra bile prva odbrana grada od nauma srpskih popova da sa svečanom procesijom iz Podgorice ušetaju u Cetinje i cetinjskim ulicama dođu do Cetinjskog manastira. Nijesu ni pokušali.

- Nevjerovatan je osjećaj proći danas preko Belvedera, preko onog nagorjelog asfalta gdje je bila barikada od guma. Preplavi me ponos što smo tu bili svi, ujedinjeni, zajedno – građanke i građani Crne Gore i pokazali nepokolebljivu ljubav prema svojoj državi. Vjerujem da je upravo Cetinje, odnosno Belveder bio prekretnica koja je slomila prethodnu kleronacionalističku vladu – kaže naša sagovornica.

I baš dok razgovaramo, cestom preko Belvedera, ka Cetinju naišao je konvoj vojnih vozila – dugačka kolona.

- Evo, nije ovo slučajno da baš sada prolaze. U trenutku dok

cesuirana. Ko je bio „dželat“, a ko žrtva, naglašava ona, ne samo što nedvosmisleno pokazuju snimci događaja od 5. septembra, to je pokazao i audio zapis koji se pojavio, a na kojem jedan od komandanata napada na građanke i građane na Cetinju – policajac Petar Knežević govori o vezama koje je imao sa kriminalcima iz više crnogorskih gradova, a okupljene u prijestonici naziva – bagrom.

- Jednog dana se mora saznati puna istina, a ja se nadam da će to biti vrlo brzo i da će svima biti jasno da smo mi išli čistog srca da zaštitimo svoje, a ne da bi napadali ili ugrožavali drugoga – dodaje Huter.

Nevjerovatan je osjećaj proći danas preko Belvedera, preko onog nagorjelog asfalta gdje je bila barikada od guma. Preplavi me ponos što smo tu bili svi - ujedinjeni, zajedno – građanke i građani Crne Gore i pokazali nepokolebljivu ljubav prema svojoj državi i vjerujem da je upravo Cetinje, odnosno Belveder bio prekretnica koja je slomila prethodnu kleronacionalističku vladu – kaže Hajdana Huter pričamo priču o belvederskoj odbrani časti Cetinja i Crne Gore – uz osmijeh konstatuje naša sagovornica.

nedostojan

Velikodostojnike Crkve Srbije – patrijarha srpskog Porfirija Perića i sada mitropolita Joanikija Mićovića na Cetinje su 5. septembra ujutro transportovali upravo uz podršku Vojske Crne Gore. Pošto cestom nijesu mogli, naloženo je da ispred Cetinjskog manastira budu dovedeni vojnim helikopterom.

Mićović je ispred Manastira dočekan uz povike – dostojan, iako je nedostojno stigao u prijestonicu – u pratnji specijalnih policijskih snaga, sakriven iza pancir ćebeta… Oni koji su se na Cetinju okupili da Crkva Srbije tog jutra čuje i njihov glas i poruku – nedostojan nijesu se mogli čuti. Umjesto njihovih glasova

Najupečatljivije sjećanje Žena koja je sa stricom od 80 godina, svojom tetkom, čitavu noć između 4. i 5. septembra provela na barikadi na Belvederu za Hajdanu Huter je najupečatljivija slika koju je odatle „ponijela“.

- Sjeđela je tik uz mene i rekla sam joj u nekom trenutku da vodi tetku, da idu, jer ako dođe do nečega biće problema, što će da radi ta starica. Nije htjela da čuje i rekla mi je: „Mene odavde niko pomjerit’ neće, ja sam tu u ime svoga sina koji je mrtav i nije mogao da dođe“. Ostala sam bez riječi – prisjeća se Huter.

odjekivale su detonacije od ispaljenih šok i fleš bombi i suzavca, jer Crkva Srbije nije htjela da ih čuje, a crnogorska vlada joj je servilno izašla u susret.

– A okupili smo se da nas čuju da je nedostojan i taj čin njegovog ustoličenja nije smio biti obavljen, jer ga ovaj grad nije htio.

Našli su svoj način da nas ne čuju – kaže Huter.

Dok su 5. septembra ujutro prijestonicom odjekivale detonacije, Hajdana Huter je bila na Belvederu i sa zebnjom, kao i svi ostali, čekala „glasove“ o tome što se dešava u gradu. Što su Crkva Srbije i tadašnje vlasti spremile za okupljene na Belvederu, niko nije znao.

- Ni danas ne umijem jasno objasniti taj osjećaj. Nije to bio strah, strah je bio danima prije 4. i 5. septembra. Kada smo došle na Belveder, nekako smo bile spremne na sve što može da se desi.

Dosta ljudi je došlo sa đecom, a ja sam moje poslala na sigurno, van Cetinja. Od te sam se misli na momenat postidjela. Ipak, računala sam ako se nama nešto desi makar neka đeca ostanu živa. Na Belvederu su mi bili i suprug, i sestra i zet, i svekrva... Ona je bila tu, da nas „ima na oku“. I sigurno je bilo lakše nama čija su đeca bila na sigurnom – priča Huter.

Nevjerovatno je, prisjeća se naša sagovornica, koliko je te noći

na Belvederu bilo majki, sestara, šćeri, čak i baba koje su došle da budu uz svoje sinove i šćeri, očeve, braću, unuke…

- Sjutradan, kad je sve završeno, pošli smo kod muževih rođaka na Očiniće. Njegova rođaka, starija žena, nije prestajala da plače. Stalno se vraćala na rečenicu: „Sve što imam mi je bilo tamo, dva sina, četiri unuka i dvije snahe, a ja nijesam mogla da dođem“ i krenu suze. Gledajući je i slušajući shvatila sam da je u stvari, možda, te noći i jutra, bilo najlakše biti tamo. Da je mnogo teže bilo poslati nekoga svoga, ostati kući i čekati nemoćno što će se dogoditi – priča Huter.

pravo lice

Iz sadašnje perspektive, kako kaže, sve što se dogodilo na Cetinju, i bez obzira na teško razočaranje tog 5. septembra što je Mićović ustoličen u Cetinjskom manastiru, pokazalo se da je svijet vidio njihovo pravo lice – i Crkve Srbije i tadašnje vlasti.

- I sada me prođe jeza kada se sjetim one jezive tišine i suza na našim licima dok smo išli sa Belvedera toga jutra. Osjećali smo se poraženo. Bili smo povrijeđeni, razočarani, šokirani. Ali kada smo i mi viđeli slike dvojice crkvenih velikodostojnika koji u našu svetinju ulaze u pratnji specijalaca naoružanih „do zu-

ba“ bilo je sve jasnije da su oni sami pokazali svoje lice i razotkrili se - da su, suštinski, militantna organizacija, da sarađuju sa kriminalnim strukturama, da se ne libe da posegnu za oružjem radi ispunjenja ciljeva, da im, na kraju, nije ni neprijatno u društvu naoružanih ljudi – naglašava Huter. Čini joj se, kaže, „da to niko nije mogao tako udesiti kao naš vladika – da bude po njegovom, da im poruči: ‘Sve su sile mrtve i ništave za onoga koji pravo misli’ i na kraju to se i desilo“.

Prethodna vlast, međutim, „cetinjske događaje“ pokušala je domaćoj i međunarodnoj javnosti, bezuspješno, da predstavi kao pokušaj terorističkog akta okupljenih građanki i građana, kao pokušaj državnog puča.

- Te izjave tadašnjeg premijera i potpredsjednika Vlade bile su prijetnja sa pozicija moći, iako je i njima bilo jasno da je to pravdanje za prekomjernu silu koju su upotrijebili nad golorukim građankama i građanima. Morali su da pravdaju tu gomilu suzavca, gumenih metaka i drugih hemijskih sredstava koje su ispalili na nas i naš grad. To im je jedini način da operu sebe od odgovornosti – kategorična je Huter.

Vjeruje da iako je ovaj predmet još „otvoren“ u Specijalnom tužilaštvu, optužnica neće biti pro-

Naša sagovornica je kćer jednog od najvećih crnogorskih pjesnika Mladena Lompara i kaže da nikada nije vjerovala da će krenuti stazama svojih roditelja, koji su bili beskompromisni borci za Crnu Goru.

- Odrasla sam uz očevu i majčinu borbu za našu crkvu, našu zemlju, kulturu i nekako sam bila umorna od toga i bila sigurna da njihovim putem nikada neću.

Međutim, ne kaže se zaludu „zarečenog hljeba se čovjek najviše najede“. Litije Crkve Srbije su me „probudile“ i shvatila sam da im se izmičemo, da im popuštamo, mi dajemo prst, a oni ‘oće ruku, da smo sve više ugroženi… I tek tada sam shvatila da baš zbog toga što moji roditelji više nijesu ovdje ja moram da nastavim tu borbu, makar onoliko koliko je do mene, da se bar svrstam na stranu pravde – priča Huter.

Razočarana je što vlast na Cetinju, nakon izbora koji su se dogodili poslije događaja 5. septembra, nijesu formirale procrnogorske političke snage.

- Za mene je to bio neki novi 30. avgust 2020. ili 5. septembar 2021. Imali smo savršenu priliku da odavde pošaljemo poruku da ćemo se zajedno boriti za više, zajedničke ciljeve i naravno osuditi sve ono što nije dobro kod bilo koje političke partije, ali su prevladali neki lični, sitnopartijski interesi. Razbijena je ona sinergija i duh Belvedera što nam je svima ulivalo nadu – ističe sagovornica Pobjede.

Kako se god u budućnosti budu odvijali događaji na političkoj sceni Crne Gore, Hajdana Huter je uvjerena da će Belveder ostati kao opomena za sve i simbol, kao i belvederske demonstracije 1936. godine, crnogorskog otpora i nepokolebljive volje da se odbrani crnogorska država i njena sloboda.

- On je ona Njegoševa voćka čudnovata o koju je slomila zube klerofašistička vlada sljedbenika mračne hegemonističke ideologije – zaključuje sagovornica Pobjede.

Kaćuša KrsmanoviĆ

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

13

14

Ekonomija

21, 22. i 23. maj 2022.

INTERVJU: Predsjednik Odbora Regulatorne agencije za energetiku (RAE) Branislav Prelević

CEDIS nije u gubitku zbog cijena već zbog poslovnih odluka

PODGORICA – Negativan finansijski rezultat koji je na kraju prošle godine iskazao Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) nije rezultat cijena struje za pokrivanje gubitaka koje je odredila Regulatorna agencija za energetiku (RAE), već poslovnih odluka tog preduzeća, kazao je u intervjuu Pobjedi predsjednik Odbora RAE Branislav Prelević.

On je naveo da je javnost proteklih mjeseci zatrpana raznim izjavama koje zamagljuju stvarnu pozadinu, te da se uglavnom pokušava nametnuti teza da je RAE odredila cijene struje za pokrivanje gubitaka i da je CEDIS zbog toga bio u minusu.

- Cijena struje po kojoj operatori nabavljaju energiju za pokrivanje gubitaka u sistemu zavisi od poslovnih odluka subjekata koji učestvuju u postupku nabavke.

Sa jedne strane, zavisi od odluka CGES-a i CEDIS-a o modalitetu nabavke, a sa druge strane od zainteresovanih ponuđača i odluke o cijeni po kojoj su spremni da ponude energiju. CGES i CEDIS su energiju dominantno nabavljali od EPCG, po cijenama koje su bile rezultat transparentnog postupka koji garantuje Crnogorska berza električne energije. Troškovi koje su CGES i CEDIS snosili po osnovu nabavke energije za pokrivanje gubitaka i koje su iskazali u svojim bilansima uspjeha, bili su rezultat cijena koje su se slobodno formirale u navedenim postup-

Hoće li poskupiti struja zavisi od EPCG, s tim što treba imati na umu da do kraja godine važi ograničenje od rasta cijena maksimalno šest odsto. Što se tiče polovice stavki na računu koje određuje RAI, Prelević je najavio da se njihova visina neće mijenjati cima - pojasnio je Prelević, dodajući da je RAE našla način da zaštiti potrošače od odluka menadžmenta CEDIS-a i CGES-a koje ne idu u korist kupcima.

POBJEDA: Može li se očekivati poskupljenje struje?

PRELEVIĆ: Da bismo čitaocima približili ovu problematiku, vrijedi krenuti od stavki na računu za struju. Oko 50 odsto računa za struju odnosi se na cijenu aktivne energije, o kojoj odlučuje snabdjevač (EPCG), a ostatak na stavke koje utvrđuje RAE - angažovanje mrežnog kapaciteta, gubitke u mreži, fiksni dio mrežnog kapaciteta i naknadu operatoru tržišta, kao i naknadu za podsticanje OIE koju utvrđuje Vlada. Što se tiče stavke koja se odnosi na aktivnu energiju, cijena do kraja godine zavisi od poslovne odluke snabdjevača, pri čemu treba imati u vidu da postoji zakonsko ograničenje povećanja cijene za kategoriju domaćinstava od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo ograničenje, prema zakonu iz 2016, važi do kraja ove godine. Što se tiče ostalih stavki na računu, čije utvrđivanje spada u nadležnosti RAE, ističem da se do kraja ove

EPCG ne smije biti sredstvo partijskih potkusurivanja Prelević ocjenjuje da se domaći kreatori energetske politike poistovjećuju sa političarima, te da im je važnije da se populističkim mjerama kratkoročno dopadnu potrošačima/glasačima, nego da donose nepopularne, ali strateški ispravne odluke namijenjene i budućim generacijama.

- EPCG ne smije biti sredstvo partijskih potkusurivanja već stabilni garant razvoja države. Sa EPCG koja je oslonac socijalne politike, dobićemo investiciono nesposobnu kompaniju, finansijski iscrpljenu i za koju godinu spremnu za neku jeftinu privatizaciju. Zvuči pesimistički, ali kad ovo postane ocigledno i široj javnosti, biće kasno - poručio je Prelević.

godine cijene neće mijenjati.

POBJEDA: Kako će cijena struje biti definisana novom trogodišnjom metodologijom za utvrđivanje prihoda CEDIS-u i CGES-u?

PRELEVIĆ: Postupci utvrđivanja cijena za period od 2023. do 2025. godine još nijesu započeti pred RAE, već je u toku postupak izrade akata kojima će se urediti regulatorni okvir za naredni period. Sprovedena je javna rasprava i obrađuju se pristigli komentari. Cilj predloženog regulatornog okvira je da obezbijedi održivost poslovanja operatora sistema i stabilnost cijena korišćenja sistema, u izazovnom vremenu koje karakterišu nagli skokovi cijena na veleprodajnom tržištu električne energije i rast inflacije, usljed energetske krize u evropskim zemljama. Izmjene regulatornog okvira su usmjerene i na njegovo unapređenje u pogledu poboljšanja kvaliteta usluga koje operatori sistema pružaju korisnicima.

Kada je riječ o cijenama struje na veleprodajnom tržištu, vrlo je teško dati bilo kakvu prognozu, budući da su kretanja cijena od 2020. godine bila uslovljena vanrednim događajima, počevši od drastičnog pada cijena usljed pada tražnje za električnom energijom tokom trajanja mjera za suzbijanje korona virusa, a kasnije rasta cijena pri oživljavanju ekonomskih aktivnosti, pa sve do naglih skokova usljed energetske krize u Evropi i, konačno, rata u Ukrajini.

POBJEDA: Što je utvrđeno nadzorom poslovanja CEDISa i kako komentarišete namjeru EPCG da pokrije njihov prošlogodišnji gubitak?

PRELEVIĆ: Utvrđeno je da je CEDIS u 2021. godini ostvario gubitak od skoro deset miliona

eura i da su najznačajnija odstupanja u ostvarenim troškovima u odnosu na utvrđene nastala kod troškova koji se odnose na nabavku struje za pokrivanje gubitaka, amortizaciju i zarade.

Budući da su troškovi nabavke struje za pokrivanje gubitaka koje je CEDIS ostvario u 2021. godini bili rezultat transparentnog postupka i cijene po kojoj je EPCG prodala energiju, svako naknadno umanjivanje te cijene dovodi u pitanje ispunjenost zahtjeva za transparentnošću propisanog Zakonom o energetici.

Narušavanje transparentnosti ugrožava razvoj tržišta u Crnoj Gori u kome je EPCG i dalje dominantan učesnik.

Dodatno, obaveza primjena zakona uključujući i zakone kojima se uređuju poreske obaveze i obaveze pravnih lica u pogledu donošenja finansijskih izvještaja, koji daju istinit i pošten prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica, je neupitna.

POBJEDA: Kakav je Vaš stav o prijedlogu EPCG da prodaju deset odsto akcija? Ko bi bio dobar strateški partner za EPCG? PRELEVIĆ: Prema javno dostupnim informacijama, deset odsto akcija EPCG ne nose nikakva posebna vlasnička prava.

U tom smislu, vezivati njihovu eventualnu prodaju za neko strateško partnerstvo, djeluje prilično sporno. Jednostavno, teško je zamislivo da će neki ozbiljan investitor kupiti akcije čiji broj mu ne garantuje čak ni mjesto u sedmočlanom odboru direktora, a kamoli uticaj na način upravljanja kompanijom.

Naravno, to ne znači da u narednom periodu država ne treba da razmišlja i o strateškim partnerstvima u okviru EPCG, kao sredstvu ubrzanog razvoja. Tu

imamo sjajnih primjera - poput prisustva Terne u CGES-u. No, tu su važna dva preduslova javan i kompetitivan postupak odabira partnera i njegov kredibilitet. Strateški partner mora biti mnogo kvalitetnija energetska kompanija od EPCG, ako želimo da to partnerstvo donese pozitivan pomak.

POBJEDA: Kako komentarišete to što CGES još nije završio izgradnju dalekovoda Lastva-Čevo-Pljevlja, zbog spornih imovinsko-pravnih odnosa?

PRELEVIĆ: Da bi se infrastrukturna investicija realizovala nije dovoljno samo razviti adekvatan regulatorni okvir. Ona iziskuje, u svim fazama pripreme i sprovođenja projekta, intenzivnu saradnju i promptno djelovanje aktera iz različitih resora, ali i konstantno unapređenje komunikacije sa zainteresovanom javnošću i kreiranje kompromisnih rješenja za opšte društveno dobro.

POBJEDA: Kakva je perspektiva tržišta energenata u svijetlu ratnih sukoba u Ukrajini?

PRELEVIĆ: Energija je odavno postala toliko važan faktor razvoja da se većina konflikata u 20. i 21. vijeku dovodi u vezu sa tapijom nad energetskim resursima, naftom i prirodnim gasom. U slučaju Ukrajine ne radi se konkretno o nalazištima nafte i gasa već o potpunoj kontroli gasovoda kojima se Evropa snabdijeva energentom koji će obilježiti makar narednih 30 do 50 godina. Putin je svjestan da će značaj nafte i gasa u narednim decenijama znatno slabiti i želi da učvrstiti poziciju među vodećim energetskim silama. Želi da maksimizira prihode od nafte i gasa koji čine skoro polovinu prihoda budžeta Rusije. Istovremeno, Evropa koja

Troškovi zarada u CEDIS-u uvećani za tri miliona Koliko povećanje broja zaposlenih opterećuje poslovanje CEDIS-a?

- Regulatorni okvir motiviše CEDIS da poboljša efikasnost poslovanja, tj. da smanji troškove zarada.

Ostvareni troškovi zarada u 2021. godini su za oko tri miliona eura veći od utvrđenih i navedeno odstupanje nije predmet vršenja korekcija, što znači da se neće pokriti kroz cijene po kojima kupci plaćaju korišćenje sistema, već je isključivo gubitak CEDIS-a.

je energetski izuzetno ranjiva, većinu uvoza energenata obezbjeđuje iz Rusije. Mislim da je Putin ocijenio da bi Evropa kao njihov glavni kupac mogla u energetskoj tranziciji da se iščupa iz tog smrtonosnog zagrljaja i odlučio da taj zagrljaj učini što čvršćim. Vjerovatno da je ovog puta pretjerao sa zagrljajem i da će efekat biti suprotan.

Tržište električne energije u Evropi je veoma nestabilno u protekle dvije godine. Da li je ta nestabilnost izazvana nekim jednokratnim nepredviđenim događajima? Ili će sadašnje cijene na tržištima električne energije usljed tranzicionih promjena postati nova realnost?

Prethodno je istaknuto da je dekarbonizacija globalni cilj.

Kako bi se realizovala do 2050. godine, neophodno je sprovesti niz mjera i sa njima početi sada. Zvuči pretenciozno, ali čovječanstvo se nalazi u situaciji kada iščekuje dolazak novih tehnologija kojima će dolaziti do dovoljnih količina energije, a za takvu tranziciju su potrebne decenije.

B. D.

Ekonomija

21, 22. i 23. maj 2022.

15

U toku priprema zakona za regulisanje kripto-valuta koji ima za cilj da se državi obezbijedi instrument za pregled i kontrolu tržišta

CBCG: Trgovina kripto-valutama ima špekulativna obilježja PODGORICA – Kada se u Crnoj Gori priča o kriptovalutama i blokčejn tehnologiji dominantna asocijacija je brza i laka zarada, što je razmišljanje na nivou prosječnog sportskog kladioničara pred vikend bogat fudbalskim dešavanjima.

Sagovornici Pobjede ukazuju da je mogućnost primjene blokčejn tehnologije mnogo šira: od industrije, preko trgovine do zdravstva i da predstavlja veliku razvojnu šansu, ali i upozoravaju da je neophodno u što skorijem roku pravno regulisati ovu oblast.

Kripto-valute nemaju karakteristike novca, a nedavne ogromne fluktuacije na tržištima kriptovaluta, koje su u posljednjih šest mjeseci izgubile dvije trećine svoje vrijednosti, idu u prilog stavu da u dogledno vrijeme ne možemo očekivati da bankama na domaćem tržištu bude dozvoljeno da vrše razmjenu kriptovaluta za eure ili da u svojim bilansima drže kriptovalute, kažu u CBCG

Najviše bankomata za kriptovalute u SAD U svijetu postoji 27.976 bankomata za kriptovalute, a u SAD je 24.186, ili 86,5 odsto svih postojećih kriptomata. Što se tiče regiona, najviše ih je u Sloveniji – 21, u Hrvatskoj 11, u BiH šest, u Srbiji pet, na Kosovu tri. Španija je prva u Evropi sa 151 kriptomatom, što je samo pola procenta svih kriptomata na svijetu. Slijedi Aiustrija sa 131, Švajcarska sa 127, te Velika Britanija sa 107 kriptomata na kojim je moguća konverzija kriptovaluta.

El Salvador je prva zemlja koja je uvela bitcoin kao sredstvo plaćanja, ali ima samo četiri kriptomata.

Blokčejn

Iz Direktorata za blokčejn i kripto-valute Ministarstva finansija, Pobjedi je saopšteno da je u toku priprema zakona kojim bi se regulisala ova oblast, te da je cilj zakona, između ostalog, da se državi obezbijedi instrument za pregled i kontrolu tržišta i uspostave pravila za njegovo funkcionisanje, u cilju eliminisanja aktera sa crnog tržišta.

- Nacrt zakona sada analiziraju eksperti iz ove oblasti, a nakon toga slijedi potrebna zakonita procedura do utvrđivanja njegovog prijedloga.

U fazi utvrđivanja prijedloga, zakon će biti dostavljen našim evropskim partnerima na razmatranje, kako ne bi bio suprotan postojećoj regulativi EU – navode iz Direktorata.

U Centralnoj banci (CBCG), podsjećajući da u Crnoj Gori još ne postoji nacionalni zakonski okvir koji uređuje pitanje digitalne imovine, ukazuju da ta činjenica stvara rizike u oblasti zaštite potrošača, a zloupotreba može dovesti do tržišne manipulacije i finansijskog kriminala.

- Za sada, zakonski, nema prepreka da bilo koji pojedinac kupuje ili prodaje kripto-sredstva, ali takođe znači i da je rizik koji time preuzima na sebe srazmjerno visok. Regulacija i nadzor su jedini način na koji se može obezbijediti potrebno povjerenje: zaštita krajnjih korisnika, jačanje finansijske stabilnosti i stvaranje ade-

kvatnih uslova za razvoj novih digitalnih bankarskih servisa i platnih instrumenata – navode iz CBCG. Sa stanovišta CBCG, kao institucije koja je, kako kažu, jedan od nosilaca ovog procesa, bitna su tri aspekta regulative digitalne imovine: očuvanje finansijske stabilnosti, zaštita korisnika i poštovanje standarda u domenu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Zakon

- Stav CBCG je da prijedlog zakona o blokčejn tehnologiji i kripto-imovini Ministarstva finanansija i socijalnog staranja Vlade u prethodnom mandatu treba da prati EU regulativu, posebno Uredbu Evropskog parlamenta i Vijeća o tržištima kripto-imovine, odnosno EU Markets in Crypto-Assets Act (MICA).

Takođe, CBCG insistira i na transpoziciji 6AMLD Direktive koja uređuje ovo pitanje sa stanovišta pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe, MMF, BIS, Savjet Evrope

Crno tržište U nekim zemljama regije postoje mjenjačnice/ bankomati na kojima korisnici mogu razmijeniti kripto-valute za novac. U Crnoj Gori, sa druge strane, prema saznanjima Pobjede, jedina mogućnost za razmjenu je na crnom tržištu koje je identično svima nama poznatim „dilerima deviza“, samo što djeluje konspirativnije.

Iz CBCG kažu da prema posljednjim raspoloživim informacijama, u Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji i Albaniji još nema „kriptomata“.

- Kao što smo već naglasili, sa stanovišta CBCG kao institucije koja je jedan od nosilaca ovog procesa, bitna su tri aspekta regulative digitalne imovine: očuvanje finansijske stabilnosti, zaštita korisnika, i poštovanje standarda u

i Svjetska banka su logičan izbor institucija čije su savjeti i sugestije od velikog značaja u kreiranju zakonskog okvira baziranog na rješenju najboljih uporednih praksi, kojim bi osigurali da razumijemo sve načine na koje možemo iskoristiti mogućnosti kripto-imovine i otkloniti nove rizike koje one donose. U tom pravcu, na postojeći prijedlog zakona Ministarstva finansija, MMF i Savjet Evrope su već dali svoje komentare i CBCG će insistirati na njihovom usvajanju – saopštili su iz krovne finansijske institucije.

U Crnoj Gori, podjsećaju iz CBCG, jedino sredstvo plaćanja je euro, a kripto-valute, uprkos svom imenu, zapravo nijesu valute već imaju karakteristiku finansijskog instrumenta.

- U pitanju su vrste digitalnih zapisa, odnosno digitalne imovine, koji se mogu digitalno razmjenjivati, prenositi, prodavati i slično, ali njihova upotreba nije regulisana, niti za njihovu vrijednost garantuje Centralna banka. Stoga, nagla-

domenu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Budući da je članstvo u EU naš nacionalni strateški cilj, smatramo da crnogorska regulativa u ovoj oblasti mora biti usaglašena sa regulativom EU – kažu u CBCG. Iz Direktorata za blokčejn i kripto-valute su kazali da bi donošenjem adekvatne zakonske regulative, država imala kontrolu nad ovim tržištem.

- Takođe, kroz sistem licenciranja i registrovanja, imala bi bolji pregled nad pružaocima usluga povezanih sa kripto-imovinom i sprovodila bi adekvatan nadzor nad korisnicima datih usluga. To se prije svega odnosi na poštovanje standarda protiv pranja novca i finansiranja terorizma – zaključuju u Direktoratu.

šavamo da ulaganje u kriptoimovinu ima obilježja špekulativnog ulaganja, imajući u vidu činjenice da kripto-imovina nema pokriće, odnosno podršku ili garanciju Centralne banke ili bilo kog drugog tijela, uloženi iznos nije osiguran, odnosno nije u sistemu zaštite potrošača, sistem osiguranja depozita ga ne prepoznaje i ne postoji nadležna institucija kojoj se možete obratiti, ni posebna pravna zaštita usljed gubitaka uzrokovanih transakcijama, ulaganjem u kripto-imovinu ili hakerskim napadom – kažu u CBCG.

PoRIjeklo

Satoši Nakamoto, ili bolje rečeno, programeri koji koriste taj pseudonim, kreirali su izvorni kod onoga što su mislili da može biti decentralizovana digitalna gotovina, objašnjavaju iz Direkcije za komunikacije CBCG-a.

Njihov manifest iz 2008. godine pokazuje veliku fascinaciju tehnologijom, posebno kriptografijom, ali ne nužno i dubinsko razumijevanje pitanja plaćanja i novca. Više od deceniju kasnije, na globalnom nivou imamo kripto-ekosistem,

od kripto-rudara do posrednika, koji traže mogućnost zarade uz prateći narativ o stalno rastućim cijenama kripto-aktive koji podstiče špekulativnu stranu ovog fenomena.

- Mehanizmi koji se koriste za validaciju transakcija kripto-imovine imaju značajan uticaj na životnu sredinu, jer zahtijevaju mnogo energije i rezultiraju visokom emisijom CO2. Prema većini procjena, potrošnja energije Bitkoina jednaka je potrošnji energije čitavih malih zemalja – navode u CBCG. Prema njihovim riječima, transakcije kripto-imovine ostavljaju trag koji se može pratiti, a većina njihovih vlasnika oslanja se na posrednike pri transakcijama.

- Razvoj tehnologije u oblasti bankarstva i finansija generiše veliko interesovanje različitih subjekata. Već sada je izvjesno da će tehnologija donijeti fundamentalne promjene u načinu funkcionisanja platnih servisa, kako za finansijski sistem, tako i za društvo u cjelini. Blokčejn tehnologija, primjera radi, ima svoju mnogo širu primjenu u različitim oblastima industrije, trgovine, zdravstva. U tom smislu, ovaj trend ne bi trebalo ignorisati, jer ako ne budemo radili na uspostavljanju uslova da osiguramo finansijsku stabilnost i zaštitu korisnika, postoji realan rizik da tehnološke inovacije pokažu i svoju negativnu

stranu – kategorični su u Centralnoj banci.

MjenjačnIce

Građani Crne Gore, iako mogu kupovati kripto-valute na različitim platformama, njima kupovati usluge ili robu na nekim onlajn prodavnicama, ne mogu ih razmijeniti u Crnoj Gori za „pravi“ novac u bankama.

Na pitanje Pobjede kada, i ako uopšte, takva vrsta usluge može da se očekuje u domaćem bankarskom sektoru, odnosno da li zakon koji je u pripremi tretira ovu problematiku, ili će to morati da se rješava drugim pravnim aktima, iz Direktorata za blokčejn i kripto-valute kažu da je razmjena kriptovaluta za FIAT (nacionalne valute) jedna od osnovnih usluga za koju bi pružaoci usluga bili u mogućnosti da se registruju i da dobiju adekvatnu licencu za rad.

- Pod tim subjektima se prvenstveno podrazumijevaju kripto-mjenjačnice koje, pored navedene usluge, mogu obavljati i konverziju jedne kriptovalute u drugu, kao i razmjenu FIAT-a u kripto, pri čemu je jako važno suzbiti opasnosti od pranja novca i finansiranja terorizma. U okviru rada na nacrtu, predviđena je saradnja sa predstavnicima banaka i Centralne banke – navode iz Direktorata.

U Centralnoj banci su malo skeptičniji, naglašavajući da je jedino oficijelno sredstvo plaćanja u Crnoj Gori euro, podsjećaju da kriptovalute nemaju karakteristiku novca i da je primarni cilj CBCG očuvanje finansijske stabilnosti sistema.

- Sve navedeno, kao i nedavne ogromne fluktuacije na tržištima kripto-valuta koje su u zadnjih šest mjeseci izgubile dvije trećine svoje vrijednosti, ide u prilog stavu da u dogledno vrijeme ne možemo očekivati da bankama na domaćem tržištu bude dozvoljeno da vrše razmjenu kripto-valuta za eure, ili da u svojim bilansima drže kripto-valute – kažu u CBCG. D. MIHaIloVIĆ

16

Ekonomija

21, 22. i 23. maj 2022.

Izvršenje budžeta za prvi kvartal m.babović

Turistički poslenici zadovoljni najavama za sezonu, ali apeluju da m

Ministarstvo finansija

Deficit smanjen na 22 miliona eura PODGORICA – Deficit budžeta za prvi kvartal ove godine smanjen je na 22 miliona eura, ili sa jedan na 0,4 odsto procijenjenog BDP-a, dok je u martu ostvaren suficit od 31,9 miliona, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

– Deficit je 115,1 milion ili 83,9 odsto manji od planiranog, dok je u odnosu na isti period prošle godine manji 81,2 miliona eura ili 78,7 odsto.

– Istovremeno, u martu je ostvaren suficit budžeta od 0,6 odsto BDP-a, što je prvi put slučaj da je u ovom mjesecu uopšte zabilježen pozitivan budžetski rezultat. Ostvareni rezultat je bolji za 47,8 miliona, dok je u odnosu na deficit ostvaren u martu prošle godine bolji za 42,2 miliona eura – rekli su iz Ministarstva.

Prihodi budžeta u prvom kvartalu bili su 416,6 miliona, a rashodi 438,6 miliona eura.

Prihodi su 7,9 odsto procijenjenog BDP-a i veći su 68,1 milion ili 19,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U odnosu na planirane su veći 50,5 miliona eura ili 13,8 odsto, a u odnosu na 2019. godinu 45,2 miliona, ili 12,2 odsto.

– Povećanje raspoloživog dohotka građana kroz sprovođenje programa ,,Evropa sad“ dovelo do rasta potrošnje, što

je uticalo i na uvećanje budžetskih prihoda, kojem je doprinijela i veća poreska disciplina – rekli su iz Ministarstva.

Naplaćeno 32,4 miliona eura ili 23,3 odsto PDV-a više od plana, odnosno 46,8 miliona ili 37,6 odsto više u odnosu na uporedni period, dok su prihodi od akciza veći 14,4 miliona ili 33,9 odsto. Naplata poreza na dobit preduzeća veća je u odnosu na plan 9,5 miliona ili 30 odsto, a u odnosu na prethodnu godinu 10,4 miliona ili 33,6 odsto.

– Naplata doprinosa PIO je niža od planiranih 1,8 miliona ili dva odsto, ali se već od februara bilježi bolja naplata za šest odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine, a u martu 7,5 odsto. Ovaj je prihod u martu veći od plana 3,4 odsto – naveli su iz Ministarstva i dodali da je u martu prihodovano 184,1 milion, što je 19,4 odsto više u odnosu na isti mjesec prošle godine i 22,9 odsto više od plana.

Rashodi su u odnosu na plan niži 64,6 miliona ili 12,8 odsto, a 13,1 milion ili 2,9 odsto u odnosu na uporedni period. Niže izvršenje dominantno se odnosi na plaćanja po osnovu prava iz oblasti PIO (koje se realizuje u skladu sa brojem izvršilaca), transfera institucijama, pojedinicima, nevladinog i javnog sektora, kao i tekuće budžetske rezerve.

R. E.

Iz CGO poručuju

Sankcije Rusiji otvo turistima iz Zapadn Treba razvijati turizam usmjeren ka visoko platežnim gostima, zbog naših ograničenih kapaciteta - poručuje Jovović Ovu zemlju treba podstaći na neki novi razvoj. Da ne zaustavljamo projekte, nego da razvijemo ovu zemlju kako treba. Lako je zaustaviti nešto, ali je teško sagraditi – kaže Bulatović PODGORICA - Predsezona je počela ove godine već u martu. Sagovornici Pobjede kažu da su se plašili da će sezona biti loša zbog rata u Ukrajini, ali kako smo ,,odreagovali“ sankcijama prema Rusiji, tako su turisti sa Zapada počeli da bukiraju kod nas i počeli da otkazuju Srbiji. Iako je najavljeno više avio-letova nego prošle godine, misle da ih treba biti još više prema većem broju zemalja.

Nataša Spirić-Smiljanić, vlasnica hotela ,, MonteBay Perla“ i turističke agencije ,,Luminalis“ govori koliko je politička pozicija bitna za naš turizam.

IntEREsovanjE

- Već u januaru počelo je veliko interesovanje sa francuskog tržišta, ali je nastupilo zatišje kad je počeo rat u Ukrajini i to je trajalo mjesec.

Nakon toga počeli su bukinzi iz cijele Evrope za sve sektore, a prednjači individualni.

Nadamo se da ćemo ostvariti nekih 60 do 70 odsto prihoda iz 2019. godine koja nam je reper - poručuje Spirić-Smiljanić.

Po njenim riječima, počinjemo da vraćamo dobar glas koji smo imali prije korone.

- Politička pozicija je bitna.

Uticalo je to što smo se opredijelili i nijesmo prorusko trži-

Ranko Jovović

Luka Bulatović

Nataša Spirić Smiljanić

šte. Imali smo u Srbiji kongres grupe koje su odmah otkazane, dok se to nije desilo u Crnoj Gori - kazala je Spirić- Smiljanić i dodala da već od aprila organizuju turističke grupe.

Kako je predsezona počela ranije nego prošle godine, smatra da će i sezona duže trajati.

- Počeli smo od marta, tako da do kraja oktobra imamo grupe – rekla je Spirić-Smiljanić i istakla da većina hotelijera nije dizala cijene, za razliku od Hrvatske.

- Ostali smo korektni. Nijesmo bili ,,bezobrazni“ i nijesmo povećali cijene klijentima da bi zadržali prodaju - kaže Spirić-Smiljanić i naglašava da moramo pojačati avio saobraćaj i čistoću destinacije.

Predsjednik Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva Privredne komore Ranko Jovović predsezonu ocjenjuje

značajno boljom od prethodne.

- U Crnoj Gori boravi više gostiju nego prošle godine, a predsezona je i počela u martu, a lani tek u junu. Ipak, nije realno očekivati da ostvarimo rezultate koje smo imali u rekordnoj 2019. godini, s obzirom da još uvijek nemamo goste sa svih tržišta kao prije pandemije. Situaciju dodatno otežava situacija sa ratom u Ukrajni - kaže Jovović koji je mišljenja takođe da je dobra dobra avio povezanost jedan od ključnih faktora uspješne turističke sezone.

Smatra i da treba razvijati turizam usmjeren ka visoko platežnim gostima, zbog naših ograničenih kapaciteta.

- Budući da naša infrastruktura i turistički kapaciteti još ne mogu odgovoriti svim očekivanjima zahtjevnih gostiju,

potrebno je u kratkom roku naći balans između masovnog i ekskluzivnog turizma. Kao i raditi na podizanju stepena usluge, razvoju infrastrukture i promociji destinacije kako bi se u srednjem i dugom roku dominantno pozicionirali kao visoko kvalitetna destinacija ocjenjuje Jovović.

Kao probleme navodi nedostatak stručne radne snage u Crnoj Gori, komplikovane i duge procedure angažovanja stranaca, sivu ekonomija i nelojalnu konkurenciju. Gosti se, navodi, žale na infrastrukturu, nepripremljene plaže i buku.

Kao jednu od novina koju smatra da treba da uvedemo je naplata usluge, koja bi se iskazivala na fiskalnom računu.

- Uvođenje ,,servise charge“ je način da se povećaju primanja u turizmu i ugostiteljstvu i podstakne zapošljavanje, a ne da bi se nametala obaveza da svi iskazuju i obračunavaju ovu naknadu, već bi imali izbor. Takođe, internim aktima bi se uredio načim raspodjele ove naknade među zaposlenima - smatra Jovović dodajući da je ovo samo jedan od načina da se ublaži sve veći problem nedostatka stručne radne snage. Međutim, dugoročnog rje-

Što prije ukinuti program Za auto-put se već interesuju filmadžije ekonomskog državljanstva Za novi auto-put, prema informacijama koje u pitanju izletnički turizam kao i poslovni.

PODGORICA - Neophodno da Vlada, koja se deklariše kao reformska i proevropska, učini sve da program ekonomskog državljanstva bude ukinut prije kraja ove godine, saopštili su iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), reagujući na izjavu premijera Dritana Abazovića da taj program njegov kabinet neće produžavati nakon 31. decembra ove godine.

CGO podsjeća da EU u svojim dokumentima, ali i kroz izjave zvaničnika, kontinuirano upozorava na negativne efekte ovog programa i očekuje da bude hitno obustavljen.

R. E.

imaju turistički poslenici, već se interesuju neke američke kompanije radi snimanja filmova.

Otvaranje auto-puta, kako kaže Luka Bulatović, očekuju u julu i on će dodatno ispromovisati špic sezone i napraviti nove pakete kada je

- To će uvezati more i planinu i tim putem će Crna Gora još više biti atraktivna. Samo možemo da očekujemo neke dobre dane, jer boljom infrastrukturom čuvamo i prirodu - kazao je Bulatović.

Socijaldemokrate pozvale Vladu da počne da se bavi životnim, umjesto nebeskim temama PODGORICA – Jedini održiv način da se smanji cijena hljeba, a da ne bude pogođena pekarska industrija je da se ukine porez na hljeb – saopštio je lider Socijaldemokrata (SD) Damir Šehović na jučerašnjoj pres konferenciji, podsjećajući da su prošlog petka predali Skupštini izmjene Zakona o PDV. Pozvao je Vladu da usvoji podzakonska akta, kako bi se mogao primijeniti zakon za privremeno ograničenje cijena pojedinih namirnica.

Traže da se ukine PDV na hljeb i prepolove akcize na gorivo – Taman kada smo se ponadali da će Vlada maksimalno iskoristiti zakonsku mogućnost i smanjiti akcize na gorivo do 50 odsto, ona ih je bez obrazloženja snizila za 40 odsto. Prošli su protokolarni susreti, medeni mjesec za ovu Vladu je završen. Očekujem da konačno počnu da

rade i umjesto što se bave nebeskim temama – poručio je Šehović.

Potpredsjednik SD Boris Mugoša saopštio je da su u skupštinsku proceduru predali i izmjene zakona koje će omogućitzi ukidanje akciza na plastičnu ambalažu za domaće proizvođače hrane i pića, koji

su neravnopravnom položaju u odnosu na uvoznike, jer bi morali povećati cijene za deset odsto.

– Spremni da, u dogovoru sa ostalim poslaničkim klubovima, modifikujemo ovaj prijedlog u cilju postizanja konsenzusa – rekao je Mugoša.

M.Lk.

Ekonomija

21, 22. i 23. maj 2022.

mnogo toga treba još uraditi

orile vrata ne Evrope Hitno ,,ispeglati“ nesuglasice sa investitorima Luka Bulatović apeluje na razumne ljude u Vladi da sačuvaju investitore po kojima je Crna Gora bila prepoznata i da ih ne zapostavljamo kao zadnje dvije godine.

- Treba da se odmah okrenemo investitorima koji su ovdje donijeli kapital i napravili od Crne Gore prepoznatljivu turističku destinaciju i pokušamo da ,,ispeglamo“ napravljene nesuglasice i nađemo zajednički jezik. Treba da prevaziđemo sve ono što se dešavalo zadnje dvije godine i da nam njihove kompanije budu veće i zadovoljnije - da planiraju neke nove projekte u Crnoj Gori. Jedino tako možemo vratiti imidž koji je Crna Gora imala - poručio je Bulatović.

šenja nema dok se sistemski i strateški svi zajedno ne pozabavimo ovim problemom.

- Da bi se razvili kao visoko kvalitetna turitička destinacija, moramo imati i visoko kvalitetan kadar, pa je potrebno raditi na motivisanju mladih da se školuju ili prekvalifikuju za turistička zanimanja. Već duže tražimo uvođenje kategorije ,,stalni sezonski radnik“ koji bi kada nema potrebe za sezonskim radnicima primali umanjenu zaradu, ali uz subvenciju države - poručio je Jovović dodajući da se ovaj sistem pokazao kao dobar u Hrvatskoj.

BITNA INFRASTRUKTURA

Vlasnik kompanije ,,Explorer“ Luka Bulatović apeluje da razvijamo infrastrukturu i bolje štitimo okolinu.

- Ovu zemlju treba podstaći na neki novi razvoj. Da ne zaustavljamo projekte, nego da razvijemo ovu zemlju kako treba. Lako je zaustaviti nešto, ali je teško sagraditi – poručio je Bulatović i naglasio da je bitan ravnomjeran regionalni razvoj.

- Polako se vraćaju stara tržišta. Istočna Evropa će ove godine ostati po strani. Treba uložiti napore da ojačamo novu avio-kompaniju, kako bi imali više letova i slotova.

Nova vlada ima mnogo šta da radi. Razgovor sa novim ministrom bio je obećavajući. Konačno imamo sa kim da razgo-

varamo - kazao je Bulatović i dodao da sada možemo dovesti nove partnere, napravimo zajednički sastanak i uvesti novu energiju da osjete da su dobrodošli i da će njihovi zahtjevi biti ispoštovani.

Grupe koje ove godine imaju boraviće nekoliko dana na moru nekoliko na planini.

- Svi prepoznaju Taru kao dobar turistički proizvod. Prošle godine smo otvorili ekološki hotel Tara i lagano ćemo ga popuniti - kaže Bulatović i ističe da većini rijeka i jezera fali infrastruktura i da nacionalni parkovi treba da rade na ponudi, a ne samo da zarađuju na ulaznicima.

-Imamo dva objekta na Crnom i Biogradskom jezeru koji su postali prepoznatljivi po gastronomskoj ponudi koja mora da se njeguje i u ostatku Crne Gore - kazao je Bulatović i kazao da imaju 90 odsto gostiju kao i lani, te još nešto Slovenaca i Poljaka i sve više Izrealaca...

- Zapadna Evropa je puno brže odreagovala nego lani - kazao je Bulatović i poručio da treba raditi na saobraćajnoj infrastrukturi, kako bi ,,otvorili“ Sloveniju, Hrvatsku i privukli ljude iz Mađarske, Rumunije Grčke…. Ističe da nacionalni parkovi treba više da se otvaraju prema turističkoj privredi, a da ugovori moraju biti duži, jer u turizmu nema brzog povrata investicije. Uz to apeluje da treba ravnomjerno razvijati sve regione. N. KOVAČEVIĆ

17

Sjednica Vlade

Tehnički rebalans po hitnom postupku

PODGORICA – Vlada je juče utvrdila prijedlog tehničkog rebalansa budžeta koji će dostaviti Skupštini po hitnom postupku.

Prijedlogom zakona se, kako je saopšteno iz Vlade, primici od 2,49 milijardi eura raspoređuju tako što se u tekući budžet izdvaja milijarda, u rezerve 67,4 miliona, u budžet državnih fondova 834,9 miliona, u kapitalni 242,4 miliona, te 328,9 miliona eura za transakcije finansiranja izdataka. To znači da su, u odnosu na postojeći budžet, izdaci povećani za 161,1 hiljadu eura.

Odnosno budžet državnih fondova veći je za 150 hiljada eura, dok su transakcije finansiranja izdataka niše za 250,7 hiljhada eura, a rezerve i kapitalni budžet su nepromijenjeni.

Tehnički rebalans podrazumijeva prilagođavanje potrošnje novoj organizaciji državne uprave, jer je broj ministarstava sa 12 vraćen na 18. Potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević predložio je da se najavljeni suštinski rebalans uradi do kraja jula, jer bi to dalo mogućnost ministrima da u trećem i četvrtom kvartalu realizuju obaveze.

Usvojena je informacija o na-

Sa jučerašnje sjednice Vlade

doknadi sredstava opštinama zbog smanjenja prihoda po osnovu poreza i prireza na zarade i Egalizacionog fonda iz tekuće budžetske rezerve.

Vlada je za državnog sekretara u MF imenovala Miloša Medenicu, za v.d. sekretarke ovog ministarstva Anu Raičević, a za savjetnicu potpredsjednika Vlade za regionalni razvoj Irmu Selmanović. Data je saglasnost da se za glavnog inspektora rada postavi Srđan Simović, a za glavnu urbanističko-građevinsku inspektorku Mirjana Đurišić. Vlada je predložila Skupštini akcionara

MF vraća dug Vlada je utvrdila informaciju o ADMAS projektu, odnosno kreditu Abu Dabi fonda od 50 miliona eura datog za razvoj poljoprivrede. Državna sekretarka MF Mila Kasalica kazala je da će taj resor pažljivo preuzeti obavezu upravljanja ovim dugom.

-Obaveze iznose 25 miliona dolara, a dospjeli anuitet je 2,8 miliona dolara. Važno je sistemski i odgovorno pristupiti isplaćivanju dospjele obaveze, kako ne bismo morali da vraćamo kompletan iznos - kazala je Kasalica.

Luke Bar da za članove odbora izabere Darka Pekića, Marka Nišavića, Vladimira Dragovića i Nedžiba Ibrišimovića, a za

predstavnika državnog kapitala odredila Snežanu Đurković za punomoćnika na redovnoj Skupštini.

R. E.

Ispituju dokumentaciju o putu Meljine-Petijevići Vlada odlučila da na doradu vrati informaciju o sporazumnom raskidu bot aranžmana za put Meljine-Petijevići, koju je kabinet Zdravka Krivokapića usvojio na svojoj posljednjoj sjednici I odlučio da četiri miliona eura isplati koncesionaru iz budžetske rezerve.

Mila Kasalica je objasnila da je to odluče-

no kako bi se informacija dopunila dokumentima iz 2019. I 2022. godine.

-Ne osporavamo obaveze I svi su turisti dobrodošli, ali da se moraju pretresti papiri, što se nije desilo – upozorila je ona.

Koncesionar “Univerzal Monte” je trebalo da bude isplaćen 31.. januara ove godine, kako je ugovoreno. To se, međutim, nije

desilo da je podnio tužbu Privrednom sudu. Bot sporazum sa Univerzal Montom sklopila je Opština Herceg Novi, a na njihov zahtjev, pravdan činjenicom da će više tuirista doći iz BiH tim putem ako ne budu morali plaćati 3,5 eura putarine, Krivokapićev kabinet je pristao da isplati koncesionara maja prošle godine.

DRI kontrolisala realizaciju preporuka Demokratske partije Fatmira Đeke

Pali na devet od deset preporuka PODGORICA – Demokratska partija, čiji je predsjednik Fatmir Đeka, realizovala je samo jednu od deset preporuka iz revizije godišnjeg konsolidovanog finansijskog izvještaja za 2020. godinu – navodi se u izvještaju Državne revizorske institucije (DRI) Kolegijum DRI-ja kojim je rukovodio senator Nikola N. Kovačević sa senatorom Zoranom Jelićem se na osnovu izjašnjenja DP-a za većinu preporuka

ili nije mogao uvjeriti u status ili je ocijenio da su djelimično realizovane ili u fazi realizacije, dok dvije nijesu uopšte. Zato će sprovesti dodatnu kontrolu, a izvještaj dostaviti skupštinskom Odboru za politički sistem, pravosuđe i upravu. U reviziji prošle godine, DP je dobio negativno i mišljenje sa skretanjem pažnje.

Jedinu preporuku koju je DP realizovala odnosi se na zakonsku obavezu da do 31. marta poreskim organima dostavi završni račun. Dokaza o isplati

zarada i zaključivanja ugovora o zakupu poslovnog prostora na propisan način nema, pa su revizori ocijenili da ove dvije preporuke nijesu realizovane.

Nijesu se mogli uvjeriti da li DP, po preporuci, pravilno evidentira isplate iz blagajne, plaća troškove izborne kampanje sa posebnog računa, dostavlja IOPPD obrasce u roku i adekvatno evidentira ulazne i izlazne akte.

Revizori su utvrdili da je preporuka o smanjenju gotovine djelimično realizovana, a u fazi

realizacije je sređivanje putnih naloga i finansiranje redovnog rada ženske organizacije.

DP je 2020. godine iz državnog budžeta dobila 88 hiljada eura, iz opština 13,4 hiljade eura, dok prihoda iz privatnih izbora nije bilo. Najviše novca potrošeno je na službena putovanja i naknade 25,8 hiljada, na reklame 22,1 hiljadu, na ugovore o djelu 15,7 hiljada, a na reprezentaciju 14,8 hiljada eura. Ukupni rashodi iznosili su 105,8 hiljada eura.

M. Lk.

Uručene nagrade prvim dobitnicama konkursa ,,Zajedno ka vrhu“

Po hiljadu eura za ilustraciju i crtež Sa presa

PODGORICA - Po hiljadu eura nagrade prvim dobitnicama na konkursu „Zajedno ka vrhu“ Sofiji Rašo i Marini Vraneš uručila je juče izvršna direktorica M:tela Tatjana Mandić.

Dobitnica nagrade koju je izabrao žiri kompanije Mtel je Sofija Rašo iz Herceg Novog.

Završila je grafički dizajn u Srednjoj likovnoj školi „Petar Lubarda“ na Cetinju i planira da upiše slikarstvo na Fakultetu likovne umjetnosti.

Marina Vraneš iz Pljevalja je autorka crteža koji je dobila najveći broj glasova putem platforme zajednokavrhu. me.

- Majka sam dvije djevojčice, pa moj crtež simbolično predstavlja dijete koje drži majku za ruku – rekla je Vraneš.

M-tel će do 15. novembra svakog mjeseca uručiti dvije nagrade po hiljadu eura, a konkurs je otvoren za sve mlade koji se bave bilo kojom umjetnošću.

R. E.

18

Društvo

21, 22. i 23. maj 2022.

Potvrđeno iz Višeg državnog tužilaštva

U toku izviđaj u predmetu zbog prikrivanja pedofilije u SPC

PODGORICA - U predmetu Višeg državnog tužilaštva u Podgorici formiranom povodom prijave NVO Montenegro Internacional protiv Mitropolije crnogorsko primorske i mitropolita Joanikija, zbog „prikrivanja pedofilije“, izviđaj je u toku, potvrđeno je Pobjedi iz tog tužilaštva.

Kako je saopštila portparolka Lepa Medenica, tokom izviđaja se preduzimaju sve neophodne mjere i radnje, prikupljena su obavještenja od mitropolita, a takođe, od nadležnih pravosudnih organa Republike Srbije zatraženo je saslušanje svjedoka B.J., koji je autor knjige „Ispovest kako smo ubili boga“.

– S obzirom da je navedena knjiga bila povod za podnošenje prijave, koji odgovor po zamolnici još nije dostavljen ovom tužilaštvu, a nakon dostavljanja istog, ovo tužilaštvo će, nakon prikupljenih dokaza i ocjene istih, preduzeti i druge neophodne mjere i radnje za

koje se ukaže potreba, te donijeti odluku u predmetu – kazala je Medenica Pobjedi.

Jedan od advokata Mitropolije crnogorsko-primorske Sava Kostić Pobjedi je kazao da povodom ovih navoda može istaći da nema neki posebni komentar jer, kako je rekao, nema potrebe za tim, „pošto ovakvi navodi to ne zaslužuju“.

jasni motivi

- Zbog toga što ste me pitali, ali i radi cjelokupne javnosti, mogu da kažem da je tužilaštvo nadležni organ za sprovođenje izviđaja i u ovom, i u bilo kom drugom, slučaju zbog čega se pitanja trebaju postaviti tom organu. Iole pismenom čovjeku su jasni motivi i namjere povodom ovakvih natpisa, kao i neodoljiva želja da se izazove reakcija Mitropolije



Gori Amfilohije Radović i tadašnji episkop budimljanskonikšićki Joanikije Mićović godinama prikrivali episkope pedofile i sveštenike te crkve, koji su uništili život desetinama dječaka i djevojčica koji su, listom, spas od ličnih, porodičnih tragedija potražili u crkvi, a umjesto toga postali žrtve brutalnih zločina.

danas

Kako je saopštila portparolka Lepa Medenica, tokom izviđaja se preduzimaju sve neophodne mjere i radnje, prikupljena su obavještenja od mitropolita SPC Joanikija Mićovića, a takođe, od nadležnih pravosudnih organa Republike Srbije zatraženo je saslušanje svjedoka B.J, koji je autor knjige „Ispovest kako smo ubili boga“

ćutnja

Bojan Jovanović i Aleksandar Olenik

i mitropolita o nečemu sa čim oni nemaju veze. I kao čovjek i kao advokat želim reći: ,,Oprosti im Bože, ne znaju šta čine“ – poručio je Kostić u izjavi za Pobjedu.

Bivši đakon Srpske pravoslavne crkve Bojan Jovanović, autor knjige „Ispovijest kako smo ubili Boga“ o pedofiliji unutar crkve, biće saslušan početkom jula u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u svojstvu svjedoka u, kako piše u pozivu, postupku koji se vodi

protiv Mitropolije crnogorsko-primorske i episkopa Joanikija zbog učešća u prikrivanju krivičnog djela obljuba sa djetetom iz člana 206. Krivičnog zakonika Crne Gore.

Jovanović će, po zamolnici Višeg državnog tužilaštva u Podgorici, biti saslušan u okviru izviđaja koji je tužilaštvo, kako je za Pobjedu objasnio njegov advokat Aleksandar Olenik, pokrenulo na osnovu saznanja iz knjige koju je objavio i dostavljanja dodatnih dokaza

Iole pismenom čovjeku su jasni motivi i namjere povodom ovakvih natpisa, kao i neodoljiva želja da se izazove reakcija Mitropolije i mitropolita o nečemu sa čim oni nemaju veze. I kao čovjek i kao advokat želim reći: ,,Oprosti im Bože, ne znaju šta čine“ – poručio je Kostić u izjavi za Pobjedu

crnogorskom tužilaštvu.

– Nije tajna da je u okviru SPC u Srbiji posljednjih godina otkriveno više slučajeva pedofilije, da su žrtve djeca i oni koji su predati na čuvanje crkvi u okviru manastira, škola i ostalih njihovih institucija.

Takođe, nije tajna ni da je država Srbija, na ovaj ili onaj način, zaštitila sve pedofile u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da je samo jedan došao do suda, ali je i u tom predmetu slučaj ,,natjeran“ u zastaru. Riječ je o čuvenom Kačavendi – kazao je juče Olenik.

Jovanović je prošle godine, nakon izdavanja knjige „Ispovijest kako smo ubili Boga“ u razgovoru za Pobjedu kazao da su pokojni poglavar SPC u Crnoj

U razgovoru za Pobjedu on je tvrdio da je pokojni Radović decenijama znao za slučajeve pedofilije, ali je ćutao.

– Znao je za podvođenje djece još dok je bio banatski vladika. Znao je ko su ti sveštenici.

Znao je i Joanikije kojeg ne smatram vladikom. Njega je crkva od 2011. do 2014. zadužila da rukovodi istragom o pedofiliji u Cetinjskom i Manastiru Dajbabe. Tada smo sarađivali. On je rukom napisao zapisnik i jedan primjerak dao meni. Imam ga, ali ga neću davati medijima. Prema mojim saznanjima, ostali zapisnici su uništeni. Učestvovao je sa episkopima u zataškavanju tih slučajeva – kazao je tada bivši đakon.

I sam Jovanović bio je na meti pedofila u crkvi. Pokušao je da ga seksualno zlostavlja nekadašnji episkop Zvorničko-tuzlanske eparhije (BiH) Vasilije (Kačavenda) koji je ukazom SPC 2012. penzionisan. Nikada nije odgovarao za teške optužbe da je bio pedofil, da je moguće stajao i iza ubistva jednog mladića, da je organizovao orgije sa dječacima...

D. miHaiLović

Reakcija UCG-a i Arhitektonskog fakulteta na mišljenje ombudsmana o spornoj prepisci gdje se Konik naziva ,,glibavim“ i ,,šugavim“

Utvrdiće odgovornost studenata PODGORICA – Univerzitet Crne Gore i Arhitektonski fakultet pokrenuće postupke da utvrde da li je određena grupa studenata na jednoj Vajber grupi pogrdno komentarisala pripadnike romske i egipćanske populacije. U spornoj prepisci se Konik naziva ,,glibavim“ i ,,šugavim“ mjestom.

Ombudsman je zatražio od UCG da istraže ovaj slučaj. O njemu je nedavno zamjenica zaštitnika ljudskih i manjinskih prava Nerma Dobardžić izradila mišljenje, a po pritužbi Romskog savjeta. Prepiska studenata na Vajber grupi objavljena je u vidu skrinšota na društvenoj mreži Instagram. Navedeno je da je riječ o komentarima studenata Arhitektonskog fakulteta u Podgorici. Problem je što su neki od njih na nedopustiv način reagovali kada su dobili Konik kao lokaciju za izgradnju hotela za semestralni rad. Osporavali su to prigradsko naselje izjavama: „nije no konik glibavi“, „je li moguće hotel na konik da radimo“, „levo pumpa, iza crkva, desno cigani“, „a što jes, lokacija je šugava“, „reci da je lokacija na konik ako nisu znali“, „ne

treba preko argument“. U okviru iste Vajber grupe postavljeno je pitanje o promjeni lokacije, za koju je glasalo 18 članova grupe, ili 90 odsto, dok su dva člana bila protiv.

-Ukoliko nadležni organi utvrde da su studenti Univerziteta Crne Gore svojim postupanjem prekršili pozitivno-pravne propise, s ovlašćenjima iz Etičkog kodeksa ili drugog propisa koji legitimiše Univerzitet Crne Gore za pokretanje bilo kog postupka, biće pokrenuti odgovarajući postupci – rekli su Pobjedi sa UCG-a.

Iz dekanata Arhitektonskog fakulteta kažu da su za mišljenje ombudsmana o ovom predmetu saznali iz teksta koji je objavljen u Pobjedi. Rekli su da Arhitektonski fakultet ne podržava bilo kakvu diskriminaciju, uznemiravanje, neodgovornost, bilo da dolazi iz ponašanja i djelovanja nastavnog osoblja ili studenata.

- Shodno tome, Fakultet će preduzeti mjere u skladu sa ingerencijama, radi utvrđivanja činjenica u ovom slučaju – poručili su oni.

Sa UCG-a podsjećaju da Etički kodeks Univerziteta Crne Gore zabranjuje svaki vid diskriminacije, a dužnost

studenata, u realizaciji svojih obaveza, između ostalog je da ,,vode računa o tome da im je prvenstveni cilj akademska izvrsnost, da se ponašaju civilizovano, s poštovanjem i bez predrasuda“.

- Bez obzira na ishod ovog postupka, Univerzitet ima ključnu ulogu i odgovornost da stvara uspješne i društveno odgovorne akademske građane, te će u skladu sa tim intenzivirati aktivnosti na podizanju svijesti o važnosti poštovanja ljudskih prava – rekli su oni.

Dodaju da Univerzitet Crne Gore kao odgovoran društveni subjekt i kroz realizaciju osnovne djelatnosti-visokog obrazovanja, promoviše humanističke principe i ljudska prava i aktivno djeluje na suzbijanju svih oblika diskriminacije i govora mržnje.

Zamjenica ombudsmana Dobardžić navela je da naročito zabrinjava sumnja da je neprimjeren i uvredljiv govor prema romskoj i egipćanskoj zajednici zabilježen u diskursu studenata/kinja Arhitektonskog fakulteta od kojih se očekuje da razvijaju vrijednosti koje prihvataju različitosti i odbacuju svaki vid stigme i diskriminacije kao neprihvatljiv.

-Studenti/kinje su budući akademski

građani čiji stavovi imaju uticaj na generacije različite životne dobi i interesovanja, što se reflektuje u okviru visokoškolske ustanove u kojoj pohađaju obrazovni program i što će se dalje, po zaposlenju, reflektovati u radnom okruženju – navela je Dobardžić.

Kako je ocijenjeno, iako u spornoj Vajber komunikaciji nema elemenata direktnog poziva na nasilje prema romskoj i egipćanskoj zajednici, koja živi u naselju Konik, obojena je uvredljivim i ponižavajućim komentarima kojima se ismijava i etiketira ova zajednica.

- Ovakvim izjavama i stigmatizujućim komentarima se opravdava i podstiče distanca i izolovanost prema romskoj i egipćanskoj zajednici, što dalje dovodi do diskriminacije i produbljivanja etničke distance. U tom kontekstu, zaštitnik podsjeća i na relevantna sociološka istraživanja saglasno kojima je najveći stepen ukupnog etničkog distanciranja u Crnoj Gori upravo prema Romima – istakla je Dobardžić u mišljenju.

Pošto je sporna skrinšot prepiska putem društvene mreže dospjela do šire javnosti, ombudsman je konstatovao da je ona nespojiva sa vrijednostima demokratije i ljudskih prava. n.Đ.

Skrinšot sporne konverzacije

Društvo

21, 22. i 23. maj 2022.

Zaključci i krivična prijava

Podsjetimo, Vlada Crne Gore je, 13. septembra, bez održavanja sjednice, uz saglasnost

Zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore o pravnom statusu vjerskog objekta u prijestonici u kontekstu zaključaka bivše vlade

ima veze sa ograničenjima koja se tiču njegovog pravnog statusa, Ćirović ističe da to jasno definiše Zakon o zaštiti kulturnih dobara.

- Njime je jasno propisano da proglašenje za kulturno dobro ne znači izuzimanje iz vlasništva dotadašnjeg vlasnika, već obavezuje imaoca da se sa njim ponaša u skladu sa propisima koji regulišu ovu materiju, s tim što je dužan da dobro redovno održava i sprovodi mjere zaštite istog uz prethodnu saglasnost za to ovlašćenog organa – precizirala je Ćirović.

Povodom ukazivanja na nelogičnost da titular korišćenja Manastira bude pravno lice kojeg, zapravo, nema u evidenciji – „Manastir Sveti Petar“, Ćirović smatra da načelno govoreći, u katastru mogu egzistirati oni pravni subjekti koji su registrovani u odgovarajućim registrima, te kao takvi imaju svoju identifikaciju“.

Ćirović: Manastir nije prepisan na državu, u toku je upravni postupak

Stav prijeStonice

Na pitanje da li smatra da bi bilo sporno ako bi država, nakon što je naložila ponovni prepis vlasništva nad Cetinjskim manastirom – potom vlasništvo predala, odnosno prenijela na Mitropoliju, zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore je kazala da bi, naravno, to bilo sporno „ako se, u takvom jednom postupku, ne bi postupalo isključivo u skladu sa zakonskim propisima“ D.MIJATOVIĆ

PODGORICA - Zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore Bojana Ćirović navela je da zaključkom prethodne vlade, od 13. septembra prošle godine, nije prepisano pravo svojine nad Cetinjskim manastirom sa Prijestonice na državu, već je njime naloženo poništavanje rješenja te uprave iz 2012. godine, kojim je, kako je kazala, „nezakonito brisana država iz dvije katastarske opštine na teritoriji prijestonice kao titular“.

– Zaključcima je, dakle, traženo vraćanje stanja koje je postojalo prije donošenja rješenja iz 2012. godine. Tačnije, vraćanje stanja tog katastra iz 2005. godine, a što podrazumijeva poništaj nezakonitog rješenja iz 2012. godine kojim se briše država kao titular u svim posjedovnim listovima i LN u KO Cetinje I i KO Rijeka Crnojevića – navela je Ćirović.

Prema njenim riječima, stanovište zaštitnika u ovoj materiji, kao i svim ostalim, je zaštita interesa države u skladu sa mandatom, odnosno ovlašćenjima zaštitnika.

- U konkretnom slučaju koji je vezan za Manastir na Cetinju, kao što znate, u toku su postupci pred Upravom za katastar i državnu imovinu pokrenuti po zahtjevu Mitropolije, kao i postupak pokrenut po zaključku Vlade Crne Gore iz septembra prošle godine. Podsjetiću da je zaključak donesen upravo na osnovu Informacije zaštitnika imovinsko-pravnih interesa, iz čega prostiče da jesmo uključeni u ove postupke – navela je Ćirović.

Na pitanje da pojasni da li zaštitnik imovinsko-pravnih interesa u bilo kom dijelu ima prigovor na rješenje Uprave za katastar i državnu imovinu kojim je, kako je to u javnosti saopštio direktor te institucje Koča Đurišić, sredinom oktobra prošle godine naveo da je Manastir upisan kao svojina Mitropolije crnogorsko-primorske, Ćirović ističe da rješenje Uprave za katastar i državnu imovinu „nije u vezi sa navedenim zaključkom“.

- Zaključkom je samo ispravljena greška te uprave prilikom provođenja rješenja iz 1996. godine. Na takvo rješenje zaštitnik nije izjavljivao žalbu jer je to suštinski tehnička ispravka greške samog katastra, za koju zakon daje mogućnost u svakom momentu, dakle, nema roka – kazala je Ćirović.

Bojana Ćirović

većine članova, tada usvojila zaključak kojim je naložila Upravi za katastar i državnu imovinu da upiše državu kao nosioca prava svojine nad Cetinjskim manastirom, umjesto Prijestonice na osnovu katastarskog stanja iz 2005. godine.

Zaključcima je od Uprave traženo da bez odlaganja izvrši zabilježbu zabrane otuđenja i opterećenja u G listu Lista nepokretnosti broj 915 KO Cetinje I, i to na svim katastarskim parcelama do okončanja upravnog postupka promjene upisa u katastarskom operatu.

Zaključke je v.d. direktoru Uprave za katastar Koči Đurišiću proslijedila generalna sekretarka Vlade Žana Prašče-

Cetinjski manastir

vić-Milačić. Upravo je mjesec nakon ove sporne odluke Vlade uslijedilo i rješenje Uprave za katastar i državnu imovinu kojom je, kako je objavio Đurišić tada, navedeno da je Manastir upisan kao svojina Mitropolije crnogorsko-primorske.

Kako je Pobjeda ranije objavila, u zaključcima od 13. septembra Vlada se pozvala na član 10 Uredbe o Vladi Crne Gore na osnovu kojeg može, na prijedlog predsjednika,

Trenutni status dok traje postupak Iz uprave Prijestonice podsjetili su da je s obzirom na postupke u toku na snazi i jedini validan upis koji nije sporan.

Navedeno je da su nosioci stvarnih prava na Cetinjskom manastiru i objektima koji sa njim čine cjelinu, kao i na zemljištu na kojem je Manastir izgrađen upisani u javnim knjigama-katastru nepokretnosti broj 915 KO Cetinje I na sljedeći način: - Prijestonica Cetinje je na kat. parcelama u navedenom listu upisana kao vlasnik zemljišta (nosilac prava svojine) površine 158.400 m2 u obimu prava 1/1, dok je u odnosu na istu parcelu, imalac užeg stvarnog prava-prava korišćenja upisan Manastir Sv. Petar u obimu prava 1/1, uz

napomenu da ne postoji, u bilo kojoj evidenciji, nikakvog traga o tome da Manastir Sv. Petar ima status pravnog lica – navode iz cetinjske uprave.

Dodatno se pojašnjava da je na objektima izgrađenim na kat. parceli broj 4072 upisano pravo korišćenja na Manastir Sv. Petar u obimu prava 1/1.

- Na ostalim objektima koji se nalaze na kat. parcelama 4073, 4082/1, 4097, 4110 i 4119 upisano je pravo svojine na Manastir Sv. Petar – naveli su iz Prijestonice.

Na pitanje na koji način bi pitanje svojine nad Cetinjskim manastirom trebalo da bude definisano, ističu da za Prijestonicu nema mjesta dilemi i da je on svojina Cetinja.

u hitnim i drugim naročito opravdanim slučajevima, bez održavanja sjednice odlučiti o pojedinim pitanjima, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova.

Međutim, član 10 Uredbe o Vladi Crne Gore ima i drugi stav koji glasi: „Odluka iz stava 1 ovog člana verifikuje se na prvoj narednoj sjednici Vlade“. Ovaj zaključak bilo je, u skladu sa Uredbom, neophodno verifikovati na 39. sjednici Vlade, a to nije učinjeno na osnovu objavljenih dokumenata sa sjednice Krivokapićevog kabineta iz sredine septembra.

Ova činjenica bila je povod da iz Prijestonice Cetinje specijalnom državnom tužiocu podnesu krivičnu prijavu protiv bivšeg premijera Zdravka Krivokapića, kao i generalne sekretarke Žane PraščevićMilačić i tadašnjeg v.d. direktora Uprave za katastar i državnu imovinu Koče Đurišića.

Prijestonica ih tereti da su zloupotrijebili službeni položaj iz člana 416 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika CG kojim se sankcioniše činjenje kojim

se drugome pribavi protivpravna imovinska korist, odnosno drugome nanese šteta ili povrijede prava.

Sporno beZ ZakonSkog oSnova

Na pitanje da li smatra da bi bilo sporno ako bi država vlasništvo koje je prepisala na sebe – predala, odnosno prenijela na Mitropoliju, Ćirović je kazala da bi, naravno, to bilo sporno „ako se, u takvom jednom postupku, ne bi postupalo isključivo u skladu sa zakonskim propisima“.

-To je načelo koje se podrazumijeva kako ovdje, tako i u svakom drugom slučaju. Međutim, kako je već navedeno, država nije prepisala vlasništvo na sebe, u toku je upravni postupak, a da bi predala ili prenijela vlasništvo na nekog drugog nosioca za to mora postojati zakonski osnov koji se ogleda u izvršnoj odluci državnog organa, ispravi o pravnom poslu, zakonu, pravosnažnoj odluci suda – navodi Ćirović.

Upitana da li i na koji način pozicija Cetinjskog manastira sa stanovišta kulturnog dobra

19

Pitanje svojine nad Cetinjskim manastirom neupitno je i on isključivo mora biti vlasništvo Cetinja, rečeno je ranije Pobjedi iz nove gradske uprave Prijestonice koja je, kako navode, preduzela sve pravne radnje kako bi ispravila „nezakoniti upis vlasništva koji je izvršila Uprava za katastar i državnu imovinu na osnovu zaključaka Vlade Crne Gore od 13. septembra 2021. godine“.

Kako je Pobjedi prije nekoliko dana potvrdio portparol prijestonice Ivan Banović, kada su u pitanju procedure za promjenu pravnog statusa Cetinjskog manastira vode se dva upravna spora kod Upravnog suda radi poništaja dva rješenja Ministarstva finansija i socijalnog staranja koje je, kao drugostepeni organ, potvrdilo sporne prvostepene odluke iz februara i oktobra prošle godine.

On pojašnjava da je u jednom od tih postupaka pred Upravnim sudom Prijestonica tražila da se ukine rješenje broj 07-2-1262/1-2021 od 9. 2. 2021. godine.

Rješenjem koje spori Prijestonica Ministarstvo finansija potvrdilo je rješenje prvostepenog organa koji je, po zahtjevu Pravoslavne mitropolije crnogorsko-primorske, ispravio unos podataka iz rješenja br.

UP I 05-91 od 11. 4. 1996. godine u kompjutersku bazu podataka, u katastru nepokretnosti, u „V“ listu L:n. br. 915.

To je prvostepeni organ uradio na način što je naložio da se umjesto upisanog prava „korišćenje“ upiše pravo svojina Manastir Sv. Petar na objektima evidentiranim na kat. parcelama br. 4073, 4097, 4082/1, 4110 i 4119 u 915K.O Cetinje I. Banović navodi da je Prijestonica tužbom tražila i pobijanje rješenja 07-1086/1-2021. od 28. 10. 2021. godine kojim se potvrđuje rješenje prvostepenog organa – Uprave za katastar i državnu imovinu – kojim se, po osnovu zaključaka Vlade, unosi zabilježba „Zabrana otuđenja i opterećenja na osnovu zaključka Vlade CG br. 04-4317/22 od 13. 9. 2021. godine do okončanja postupka promjene upisa u katastarskom operatu u „G“ listu nepokretnosti br. 915 K.O Cetinje I, koje se odnosi na Cetinjski manastir. i. periĆ

20 Društvo

21, 22. i 23. maj 2022.

Nacionalna konferencija posvećena realizaciji strategije koja se tiče unapređenja prava LGBTI osoba

PODGORICA – Pojedine aktivnosti koje se tiču unapređenja prava LGBTI osoba nijesu realizovane jer resorno ministarstvo – nije imalo ministra pola godine. Uz to, nadležna direkcija nije imali ni direktora kako bi se ubrzao taj proces, a problem je i što se dešava kroz praksu da pojedinci nijesu upoznati sa pravima ovih osoba, pa se sve dodatno otežava.

O tome se govorilo, između ostalog, juče na konferenciji Kvir Montenegra koja je bila posvećena analizi strategije koja se tiče ove populacije. Tačnije, riječ je o strategiji za unapređenje kvaliteta života LGBTI osoba u Crnoj Gori za period od 2019.do 2023. godine. Diskutovalo se na skupu je li to spisak želja ili ima mjerljivih rezultata.

Mirjana Vlahović Andrijašević iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava govorila je o tome da taj resor nije imao ministra pola godine. Nijesu imali ni direktora direktorata. Uspjeli su, kako je rekla, da okončaju 59 odsto predviđenih aktivnosti.

Govorila je o tome kako je počeo da se primjenjuje Zakon o životnom partnerstvu koji je donešen 2020.godine. Imali su spisak 20-ak zakona koje je trebalo uskladiti sa tim aktom, međutim, dodatno su se suočili sa poteškoćom što Skupština nije

kvir montenegro

Usporili s pravima, nijesu imali ni ministra ni direktora

Žmurilo se pred problemima LGBTI osoba u Crnog Gori

radila pola godine. Kazala je da je to usporilo proces, da zakoni koji su bili u završnoj fazi nisu mogli da se donesu. Podsjetila je i da se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pripojilo pri kraju 2020.godine Ministarstvu pravde, te da je trebalo vremena da se sinhronizuju. Sada imaju problem što se ti resori ponovo razdvajaju.

- Žmurilo se pred problemima implementacije strategije – re-

kao je Danijel Kalezić iz Kvir Montenegra.

Kazao je da su prije formiranja ove Vlade skrenuli pažnju na to da se mora voditi računa na koji način se sastavlja resorno ministarstvo, da ljudski resursi u većoj mjeri budu adekvatniji. Ispričao je kako se do sada dešavalo da po dolasku nove Vlade, dođu i novi ljudi koji nemaju dovoljno znanja i iskustva. Onda, požalio se on, ponovo počinju ispočetka.

Kazao je da se u ovom slučaju gubi institucionalna memorija.

Ministarka evropskih poslova Jovana Marović rekla je da su sistemu potrebne osobe koje se godinama bave određenim temama. Kazala je da su potrebne da budu u strukturi bez obzira na političke promjene.

Vlahović Andrijašević iz Ministarstva za ljudska i manjinskih prava navela je da za aktivnosti za ljudska prava dobijaju skro-

Na diskusiji o ulozi medija u rodnoj ravnopravnosti poručeno da muškarci dominiraju naslovnicama

Pišu zakon o rodnom identitetu, nema hormonske terapije Ministarstvo za ljudska i manjinska prava formiralo je radnu grupu za izradu nacrta zakona kojim će se prepoznati rod na osnovu samoopredjeljenja. Time će se, kako je rečeno, omogućiti promjena oznake pola i matičnog broja u ličnim dokumentima bez obaveze da se završe medicinski postupci promjene pola, naročito medicinskih intervencija. Izrada zakona i njegovo usvajanje predviđeno je strategijom za 2023. godinu.

Nikola Ilić iz NVO Spektra kazao je da očekuju od institucija da podrže radnu grupu. Rekao je da žene u Crnoj Gori, uključujući i trans žene, nemaju dostupnu hormonsku terapiju neophodnu za dostojanstven život i zdravlje.

- Ovo je problem koji smo nebrojano puta naglasili u borbi za naša ljudska prava. Od 2018. godine bezuspješno pokušavamo da riješimo problem nestašice hormonske terapije, ali uprkos brojnim apelima za rješavanje ovog problema suočeni smo sa kontinuiranim ćutanje crnogorskih institucija, a naročito Ministarstva zdravlja koje snosi najveću odgovornost za to što je zdravlje žena ugroženo – rekao je on.

man iznos, da se snalaze na različite načine, da su tu međunarodne organizacije I EU koja shvata njihove potrebe.

-Budžet Crne Gore nije ljudskopravaški nastrojen. Vlada treba da shvati prioritet zaštite ljudskih prava – rekla je ona.

Kalezić je istakao da brojne aktivnosti realizuju upravo nevla-

dine organizacije kroz različite fondove donatora. Pitao je šta će da bude ako se desi da tih donatorskih sredstava nema. Poručio je da se mora naći neko održivo rješenje.

Ministarka Marović rekla je da ako nema sredstava za ljudska prava – to je vrlo loša poruka.

N.Đ.

Penzioneri nezadovoljni zbog neispunjenog obećanja

O ženama se rjeđe piše, osim Vešović: Povećali penzije 8,15 odsto, a kad je riječ o senzacionalizmu inflacija već 11 odsto

PODGORICA – O ženama se malo izvještava u medijima i u tom pravcu se skoro ništa ne mijenja godinama, one nijesu predstavljene u javnosti onoliko koliko zaslužuju, poručeno je na panel diskusiji ,,Mediji i uloga medija u rodnoj ravnopravnosti i ženskom preduzetništvu“.

Izvršna direktorica Crnogorskog ženskog lobija Aida Petrović primijetila je da se u posljednje vrijeme pažnja poklanja ženama u politici, ali da često u javnost ne dospijevaju one žene koje su uspješne i koje to zaslužuju.

- O njima se govori onda kada su u pitanju senzacije. Postoje novinari koji bi više radili teme o ženama i njihovim uspjesima, ali je uređivačka politika često takva da im se to ne dozvoljava.

Ipak, ne možemo očekivati da nam se uvijek daje prostor, već moramo i same da se izborimo sa važnim temama i sa onim što radimo - istakla je Petrović.

Novinarka u Pobjedi Bojana Despotović ocijenila je da su muškarci i dalje dominantni kad je u pitanju njihova zastupljenost u pričama koje se plasiraju u javnosti.

Sa jučerašnje panel diskusije

– Ima ih više i na pozicijama odlučivanja i donosioci su odluka više nego što su to žene.

Mi smo kao novinari često primorani da u tom smislu onda i kontaktiramo sa muškarcima i da njih zovemo. O preduzetnicama se govori da im treba pomoći, ali ne konkretno šta doprinose društvu. To znači da je manje afirmativnih naslova koji su posvećeni ženama - kazala je Despotović.

I ona je primijetila da prednost imaju političke teme. Ipak, kako ističe, na naslovnicama Pobjede uvijek se mogu naći priče o ljudima koji rade nešto novo i kvalitetno.

– Put do medija nije nemoguć, samo je potrebno da znate jednu osobu iz medija, ostvarite kontakt, budete uporni da ispratite neki događaj i da se na taj način nametnete da vas ljudi prepoznaju i da čuju za vas – kazala je Despotović.

Urednica RTB Branka Čvorović rekla je da ako imate dobar projekat nema tog novinara koji će vas zaobići.

- U periodu smo kad nam je politika sve. To više nijesu mediji kakvi su bili kad sam ja počela da radim, kad je bilo važno kad se pokrene neki bitan projekat.

Mi smo u eri kad žene moraju biti vitke, sređene i voditi ra-

čuna kako izgledaju. Nekad se dešava da gostujem u medijima i da komentarišu da sam lijepo izgledala, a ne da sam nešto pametno rekla - navela je Čvorović.

Savjetnica u kancelariji za rodnu ravnopravnost u Bijelom Polju Almasa Rizvanović kazala je da je zanimljivo da kada žena pogriješi, onda je to medijima prezanimljivo i o tome svi pišu.

- Tako da se one teže odlučuju za javne nastupe i treba raditi na jačanju samopouzdanja.

Morate vjerovati u sebe i raditi posao najbolje što možete, a uspjeh će doći i pisaće se o vama - kazala je Rizvanović.

Despotović je kazala da su u Pobjedi žene zastupljene i da zauzimaju važne pozicije. Novinarstvo je, kako je istakla, dominantno ženska profesija.

- U Pobjedi odakle dolazim radi 77 žena, 60 je muškaraca. Moram istaći da je na poziciji zamjenice glavnog urednika žena, imamo zamjenicu direktora, šeficu marketinga, računovodstva, štamparije. Urednice su u redakciji portala, društva, ekonomije, regiona, crne hronike i vikend izdanja - precizirala je Despotović.

K. J.

PODGORICA - Na nedavnoj korespodentskoj sjednici Upravnog odbora Fonda PIO na kojoj je ozvaničena odluka o povećanju penzija od 8,15 odsto predsjednik Saveza udruženja penzionera Crne Gore Branko Vešović bio je protiv. Glasao je protiv povećanja od 8,15 jer im je bilo obećano 10 odsto.

- Ta korespodentska sjednica nije mogla ništa da promijeni, ali sam glasao protiv povećanja od 8,15 odsto i tražio da bude onako kako su najavljivali ministri. Odjednom je ispalo da tako treba po zakonu i da je Monstat dao podatke. Neka je, ali je dosta više primjenjivanja zakona samo na penzionere kazao je Vešović Pobjedi.

Objasnili su mu da je Monstat odredio da toliko povećaju penzije po modifikovanom obračunu.

- Po meni to nije u redu jer je ovo vanredno povećanje penzija. Inflacija je već 11 odsto, tako da praktično nijesmo ništa dobili. Trebalo je to da bude vanredno povećanje od 10 odsto kako je bilo obećano - poru-

Branko Vešović

čuje Vešović.

Penzije za maj biće uvećane 8,15 odsto. Najnoviji procenat povišice penzionerskih primanja ozvaničio je Upravni odbor Fonda PIO. Ranije je saopšteno da će penzije biti usklađivane sa inflacijom svaka četiri mjeseca. Prosječna penzija u Crnoj Gori za februar iznosila je oko 300 eura.

Ragovali su i penzioneri sa sjevera koji su kazali da najavom Fonda PIO da će majske penzije uvećati za 8,15 odsto očigledno neko pokušava da potcijeni i namjerno ugrozi njihove živote.

N. K.

Hronika

21, 22. i 23. maj 2022.

21

Reakcija na izvode presretnutih razgovora sa Skaj aplikacije koje je objavila Pobjeda PODGORICA - Milorad Mišo Bešović, čije se ime pominje u transkriptima presretnutih razgovora Gorana Rakočevića i Filipa Kneževića koje je Pobjeda juče objavila, javio se redakciji Pobjede tvrdeći da nikada nije upoznao Rakočevića i da nije bio član ni Demokratskog fronta ni Ure. -Nije mi jasno otkud moje ime u tekstu Pobjede. Odgovorno

BEŠOVIĆ: Ne poznajem ni Rakočevića ni Kneževića, nikad sa njima nijesam komunicirao tvrdim da ne poznajem Gorana Rakočevića ni Filipa Kneževića i da nikada nijesam komunicirao sa bilo kim od njih dvojice. Nijesam bio ni predsjednik biračkog odbora na Starom aerodromu, nijesam član ni Ure ni Demokratskog fronta, niti

Iz Višeg tužilaštva tvrde da je odbacivanje krivične prijave protiv 10 policajaca preuranjeno

Naložena ponovna istraga mučenja Jovana Grujičića PODGORICA – Više tužilaštvo naložilo je da se ponovo otvori istraga protiv policajaca koji se sumnjiče da su mučili Jovana Grujičića u zgradi Centra bezbjednosti Podgorica gdje je doveden 26. maja 2020. godine iz Specijalne bolnice u Kotoru, potvrdio je za Pobjedu advokat Damir Lekić.

U odluci koju potpisuje viši državni tužilac Željko Tomković se navodi da je povodom pritužbe advokata Damira Lekića kojom se zahtijeva preispitivanje rješenja Osnovnog državnog tužilaštva od 8. marta ove godine ocijenjeno je da je tužilac Tomković naložio Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici da u potpunosti utvrdi činjenice ovog slučaja, a da potom donese pravičnu i zakonitu odluku.

Na listi osumnjičenih za mučenje Grujičića bili su Miloš Vučinić, načelnik Odjeljenja kriminalističke policije u CB Podgorica i Srđan Korać, rukovodilac Stanice kriminalističke policije za suzbijanje krvnih delikata i nasilja u porodici, kao i inspektori Vukašin Leković, Dalibor Ljekočević, Bojan Vujačić, Nemanja Vujošević, Radoman Vujičić, Miodrag Jovović, Ivan Peruničić i Ljubisav Striković.

Naloženo je i da se ponovo utvrdi činjenično stanje protiv policajaca Danila Krgovića, Matije Kasalice i Aleksandre Knežević koji su prema krivičnoj prijavi porodice Grujičić nezkonito upali u njihov stan u Podgorici prije nego je Jovan Grujičić nezakonito i mimo procedura izveden iz Specijalne bolnice u Kotoru.

Akcija za ljudska prava pozdravlja ovakvu odluku Višeg tužilaštva u Podgorici i apeluje na ODT da što prije postupi po instrukcijama, imajući u vidu da su skoro dvije godine protekle od zlostavljanja Jovana

Grujičića, a da nije donijeta ni naredba o sprovođenju istrage, iako je nalazima vještaka i domaćih i inostranih nesumnjivo utvrđeno da je on bio žrtva policijske torture.

HRA podsjeća da je osnovna državna tužiteljka u Podgorici Maja Knežević 8. marta 2022. donijela rješenje kojim je odbacila krivičnu prijavu uprskos njihovom priznanju da su oni aktivno učestvovali u navedenom saslušanju, ali pošto niko nije priznao krivično djelo, a oštećeni nije mogao da prepozna nijednog od njih, zaključila da „očigledno prijavljena lica to nijesu učinila“.

Tužiteljka Knežević je odbacila krivičnu prijavu protiv policajaca iako je sudija Nenad Vujanović oslobađajući okrivljenog Grujičića ocijenio da mu je iskaz iznuđen, dok su medicinski vještaci utvrdili da su žrtve mučene udarcima i elektrošokerima. Strani vještaci, koje je HRA angažovala uz pomoć UN fonda za žrtve torture, u detaljnim izvještajima su kod Boljevića i Grujičića, osim tragova fizičke torture, utvrdili i postojanje postraumatskog stresnog sindroma.

Iz HRA podsjećaju da su u istrazi „bombaških napada“ zlostavljane tri osobe, što je moralo biti rađeno planski i vrlo vjerovatno od strane istih policijskih službenika, koji su imali iste pretpostavljene.

- Malo je vjerovatno da za takvu praksu, koja je izvjesno postojala, starješine u CB Podgorica nijesu znale – navodi se u saopštenju HRA. Iz ove NVO ističu da je Evropska komisija u non–pejper dokumentu objavljenom ovog mjeseca u pogledu mučenja i zlostavljanja navela da Crna Gora mora da reaguje na produžene i nedjelotvorne istrage, blage sankcije koje ne služe prevenciji kao i na nekažnjivost izvršilaca zlostavljanja.

B. R.

U Baru uhapšena jedna osoba

Ruskog državljanina tražili zbog prevare PODGORICA - Sprovodeći aktivnosti ciljanog traganja za međunarodno traženim licima, policija je juče u Baru uhapsila V. M. (58) državljanina Ruske Federacije. Za njim je bila raspisana međunarodna potjernica NCB INTERPOL-a Moskva radi krivičnog djela prevara, koju je počinio kao član kriminalne grupe.

On je juče priveden sudiji za istragu Višeg suda u Podgorici koji mu je odredio ekstradicioni pritvor.

C. H.

sam o Rakočeviću ili Kneževiću razgovarao sa Andrijom Mandićem ili Dritanom Abazovićem. Moj sin, Filip Bešović, već dvije godine se nalazi u Istražnom zatvoru i protiv njega nije podignuta optužnica. To je jedina istina i zaista

ne mogu da razumijem zašto se moje ime pominje – kazao je Bešović za Pobjedu.

U tekstu Pobjede objavljen je dio tanskripata razgovora Rakočevića i Kneževića obavljenih posredstvom Skaj aplikacije. Njih dvojicu Specijalno

državno tužilaštvo, od decembra 2021. godine, tereti da su dio kriminalne grupe koja je planirala i izvršila krivično djelo napada na novinarku Oliveru Lakić, 8. maja 2018. godine.

U tekstu Pobjede je precizno istaknuto da prenosimo djelove

iz transkripta razgovora koje je svojevremeno Europol dostavio Specijalnom tužilaštvu, uz napomenu da naš list, niti hoće niti želi da se miješa u rad istražnih organa, niti da ulazi u ocjenu mogućih krivičnih djela ili procjenu motiva za aktivnosti ljudi koji se pominju u razgovorima.

Preneseni dio teksta iz transkripta koje je dostavio Europol vjerodostojno je prenešen.

D. Đ./A. R.

Podignuta optužnica protiv Zapad banke, njena dva službenika i još jedne osobe zbog zloupotrebe službenog položaja na štetu kompanije „Svitland Global F.Z.E.“ iz Dubaija

Falsifikovanom izjavom zatvorili kredit firme ,,Ofimmo“ od 1.500.000

PODGORICA – Specijalno državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv odgovornih lica u Zapad banci Oleksandra Kupermana i Dmijtroa Likhote koji su uz pomoć Maksima Slutskog zloupotrebom službenog položaja i povjerenja, kompaniji „Svitland Global F.Z.E.“ nanijeli štetu od 1.502.524,92 eura u korist firme „Ofimmo GMBH“.

Na optužnici Specijalnog tužilaštva je i Zapad banka sa sjedištem u Podgorici.

Prema navodima optužnice, Kuperman i Dmijtroa su kao izvršni direktor za poslove prodaje u inostranstvu i izvršni direktor za poslove podrške poslovanja uz pomoć Slutskog koji je falsifikovao potpis Svitlane Jemilijanove, direktorke firme „Svitland Global F.Z.E.“, iz depozita ove kompanije prije vremena otplatili i zatvorili kredit kompanije „Ofimmo GMBH“ u iznosu od 1.500.000 eura.

Kredit kompanije „Ofimmo GMBH“ je pokriven iako glavni dužnik nije kasnio sa ratama.

-Za navedeni prenos novčanih sredstava sa računa jemca „Svitland Global F.Z.E.“ nije postojao pravni osnov, niti je pribavljena saglasnost predstavnika oštećenog pravnog lica „Svitland Global F.Z.E.“ Svitlane Jemelijanove kojom bi odobrila prijevremeno zatvaranje kredita pravnom licu „Ofimmo GMBH“ iz depozita „Svitland Global F.Z.E.“ – navodi se u optužnici.

Kredit je zatvoren na osnovu falsifikovane kopije izjave sa navodnim potpisom Svitlane Jemelijanove koja je Kupermanu u Zirat banci dostavljena 31. marta 2017.godine od okrivljenog Slutski Maksima.

Slutski je kopiju izjave sa falsifikovanim potpisom poslao elektronskim putem sa adrese firme „Aviavveb“, u vlasništvu njegove supruge.

-Falsifikovanom izjavom Jemelijanova je u ime „Svitland Global F.Z.E.“ izjavila da Zapad banka može, 31. marta 2017. godine, oročena novčana sredstva njene kompanije u iznosu od 1.500.000 eura, kao i obračunatu

kamatu u iznosu od 2.524,92 eura, prenijeti na zatvaranje kredita kompanije „Ofimmo GMBH“ sa sjedištem u Frankfurtu – navodi se u optužnici.

Falsifikovanu izjavu Jemilijanove Kuperman je istog dana proslijedio resoru za zatvaranje kredita sa inostranim klijentima na čijem čelu se nalazio Dmijtroa koji je naložio službenici Maji Prelević da kredit firme „Ofimmo“ zatvori novcem iz depozita ,,Svitland Global“.

Optužnica je podignuta nakon istrage Specijalnog tužilaštva koja je pokrenuta po krivičnoj prijavi Svitlane Jemelijanove protiv više N. N. lica u Zapad banci a koja obuhvata i njenog poslovnog partnera Maksima Slutskog i dvije njemačke firme njegovog ortaka Vladislava Seeva Izrailita.

Tužilaštvo je, prema tadašnjim informacijama Pobjede, pokrenulo izviđaj u ovom slučaju i saslušalo više osoba iz Zapad banke u svojstvu građana.

Cijela priča ima elemente trilera tipičnog za tranzicione zemlje, a u središtu je izvlačenje para iz banaka.

Tu je šemu 2014. godine otkrio zamjenik vrhovnog državnog tužioca u Ukrajini Anatoli Matijos, a gotovo je identična „Karbon šemi“ po kojoj je odbjegli biznismen Duško Knežević, prema sumnjama Specijalnog tužilaštva, od 2008. do 2010. iz IBM banke izvukao dva miliona eura.

Ovu ukrajinsku priču zaokružuje i činjenica da su vlasnici Zapad banke takođe Ukrajinci – Vadim Morohovski, Vladimir Kostelman, Oleksandra Kupermana, koji u Ukrajini imaju banku Istok i lanac supermarketa „Silpo“, jedan od najvećih tamošnjih lanaca.

Suština tog posla u kojem je učestvovao Maksim Slutski bila je da firma X pozajmi pare od banke ili kompanije Y. Potom proda svoj dug kompaniji A, ova ga proda kompaniji B i tako od

firme do firme, preko poreskih rajeva završi u britanskoj kompaniji vlasništvo vlasnika firme X kojem ne pada na pamet da vrati kredit, niti da plati porez državi.

U našem slučaju, Slutski, koji posluje u Njemačkoj i Austriji a sa porodicom živi u Beču, sprijateljio se za zemljakinjom Svitlanom Jemelijanovom. I on i ona su iselili iz Ukrajine 2014. godine i razgranali poslove po Evropi.

Slutski se družio sa vrlo uticajnim ljudima, što je uticalo na Jemilijanovu da mu vjeruje. U oktobru 2015. godine Slutski, znajući da se Svitlana u Ukrajini bavi hotelijerstvom, nudi joj da učestvuje u njegovom zajedničkom projektu za lanac hotela Fairhotels u Frankfurtu na Majni sa njegovim prijateljem iz djetinjstva Izrailitom. U to vrijeme Slutski je poziva u goste u Frankfurt i zajedno joj sa Izrailitom pokazuje nekoliko objekata, koje su joj predstavili kao projekat „Aviavveb“.

Slutski joj je predstavio poslovnu prognozu koju je Izrailit izradio za razvoj „Aviaveba“ i ona se saglasila da kupi udio u toj kompaniji. “Aviavveb“ projekt je uključivao grupu različitih kompanija, među njima i „Offimo“ i „Immotex“, navodi se u prijavi.

Taj projekat uključuje tri hotela i dvije stambene zgrade u Frankfurtu.

Jedan od uslova Slutskog za pristupanju projektu, prema tvrdnjama Jemelijanove, bio je da njena kompanija „Svitland Global F.Z.E.“ iz Dubaija da garanciju Zapad banci za navedene kredite. Jemelijanova je 2015. godine otvorila račun u Zapad banci i do juna 2018. godine nije dolazila u Podgoricu. Ona je u aprilu 2018. godine u neformalnom razgovoru u Beču saznala da su oba kredita naplaćena njenim depozitom.

U junu 2018. godine došla je u Podgoricu i u banci se interesovala za svoj depozit. Banka joj je uručila dio dokumentacije u kojoj se nalazila falsifikovana izjava. Insistirala je od banke da joj saopšte ko im je predao dokument, ali su to odbili, navodi se u prijavi.

B. R.

22

Crnom Gorom

21, 22. i 23. maj 2022.

Manifestacije povodom Dana nezavisnosti u više gradova

Perper večeras na Cetinju, Letu štuke u Danilovgradu Letu štuke

Perper

PODGORICA – Povodom Dana nezavisnosti na trgovima u nekoliko opština biće održani koncerti, nastupiće domaći i izvođači iz regiona.

BAR - Na gradskom trgu, sa početkom u 20 sati nastupiće Dino Merlin i Senidah.

BIJELO POLJE - ,,Trka slobode“ pod motom ,, Istrči i pokreni se“ krenuće sa Trga slobode u 11 sati.

KOTOR - Na Trgu od oružja od 21 sat nastupa ,,Van Gogh“, predgrupa će biti lokalni bend „Nitro“.

PLJEVLJA - Na Trgu 13. jul u 21 čas počinje koncert Alena Islamovića, kao predgrupe koncerta nastupiće lokalni bendovi.

TIVAT - Glazbeno prosvjetno društvo Tivat počeće nastup u 11 sati, od Centra za kulturu Tivat do šetališta Pine.

Herceg Novi biće u avgustu domaćin novog muzičkog festivala

HERECEG NOVI - Grad skalina, sunca, mora, mimoze, pjesnika, stripa, filma... biće 19, 20. i 21. avgusta domaćin novog festivala - ,,Hype“. U Parku Igalo nastupiće regionalne zvijezde Dr Nele Karajlić, Hladno pivo, Brkovi, Bajaga i instruktori, Who See, TBF grupa, Džiboni, Urban & 4 i Silente.

POBJEDA

,,Hype“ će okupiti zvijezde regiona

D. MIJATOVIĆ

Herceg Novi je poznat po festivalu „Sunčane skale“ koji se održavao na Kanli kuli od 1994. do 2016. godine. Organizator Damir Kokeza ističe za Pobjedu kako ne pretenduju da ,,Hype“ zauzme mjesto te manifestacije koja je iznjedrila mnoge zvijezde, već da će donijeti dodatu vrijednost Herceg Novom.

- Herceg Novi je grad festivala i to treba da ostane i da još više razvija tu svoju stranu. Događaj koji smo kreirali je konceptualno u potpunosti drugačiji od svega što Herceg Novi ima u ponudi i na to smo najviše ponosni. Sa sigurnošću bih mogao da tvrdim da Herceg Novi nikada do sada nije imao ovako veliki događaj i da će ,,Hype“ vrlo brzo postati manifestacija koja će izaći iz regionalnih okvira i postati naširoko poznat u ovom dijelu Evrope.

Pored toga, gajimo dobru i kvalitetnu saradnju sa organizatorima drugih manifestacija i festivala u Herceg Novom jer smatramo da samo zajedničkim snagama činimo najbolju stvar za naš grad i njegovu promociju. I sami smo odrasli na Filmskom festivalu, Prazniku mimoze, HAPS-u i drugim tradicionalnim manifestacijama

CETINJE - Centralni događaj počinje u 20 sati na Dvorskom trgu, nastupiće popularni crnogorski muzički sastav ,,Perper“, dok će im predgrupa biti mladi cetinjski bend ,,Prizma“.

Program za djecu počinje u podne.

DANILOVGRAD - Koncert sarajevske grupe ,,Letu štuke“ počinje u 20 sati, predgrupa je spuški bend ,,Parampaščad“.

Who See

u našem gradu – kazao je Kokeza.

PODRŠKA PARTNERA

Od ideje da se organizuje festival do realizacije proteklo je nekoliko godina.

- Još 2019. godine smo radili

Džiboni

analizu tržišta iz koje smo zaključili da Herceg Novom i Boki Kotorskoj nedostaje jedan ovakav događaj. Gotovo svi gradovi u Crnoj Gori i okruženju imaju muzički festival, dok je Herceg Novi, koji je inače poznat kao grad festivala, na-

kon ukidanja Sunčanih skala ostao bez manifestacije tog tipa. Ideja je potekla od par ljudi, rođenih Novljana, koji su poželjeli da ovakav muzički spektakl organizuju u svome gradu.

U vrijeme kada smo počinjali, to je djelovalo kao nemoguća

Veliko interesovanje za karte Karte za sve tri večeri su u onlajn prodaji.

Damir Kokeza kaže da su vjerovali u dobru reakciju publike ali da je interesovanje premašilo njihova očekivanja.

- Ulaznice kupuju ne samo iz regiona, već iz cijele Evrope, imaćemo posjetioce iz više od 15 država Evrope. To nas posebno raduje, jer

potvrđuje da smo na pravom putu i da je festival kvalitetan. Osim onlajn, ulaznice se mogu kupiti i u okviru Gigstix prodajne mreže u svim većim gradovima u regionu. Konkretno u Crnoj Gori, sa 23 pokrivena grada. Još je u ponudi promotivna cijena sa 20 odsto popusta, koja traje do isteka zaliha, kojih je sada malo – kaže Kokeza.

misija, ali predanim radom i Na spisku učesnika su najveće dobrim planiranjem smo došli zvijezde regiona. Sagovornik do toga da je to stvarnost i da Pobjede kaže kako ih nije bilo ćemo u avgustu ove godine u teško ,,ubijediti“ da učestvuju.

Herceg Novom dočekati neke od najvećih regionalnih mu- TEHNIČKI USLOVI zičkih zvijezda – kaže Kokeza. SVJETSKI On dodaje kako to ne bi bili u - Partner u organizaciji ,,Hymogućnosti, da nijesu imali pe“ festivala je tim koji osam razumijevanje i podršku Tu- godina organizuju ,,OK Fest“ rističke organizacije i Opštine na Tjentištu. Dobra iskustva sa Herceg Novi, koji su im par- tog festivala su svim učesnicitneri na projektu. ma na najbolji način preporu- Jedini zajednički uslov koji čili ,,Hype“. Svi izvođači se rasmo imali jeste da radimo na duju nastupu na pjeni od mora, najbolji i najkvalitetniji mo- sa pogledom na Bokokotorski gući način. Vjerujem da smo u zaliv. Dodatno, ono što je izvotome uspjeli i da će posjetioci đačima najbitnije - tehnički biti prijatno iznenađeni kvali- uslovi - će na ,,Hype“ festivalu tetom događaja i iskustva koje biti na najvišem svjetskom niće ponijeti – rekao je Kokeza. vou. Bina, rasvjeta, ozvučenje Po njegovim riječima organi- i specijalni efekti koje ćemo zacija festivala je zahtjevan imati u Herceg Novom ovog posao. ljeta nijesu viđeni na našim - Ako tome dodamo prethodne prostorima – objašnjava on te dvije godine pod pandemijom, dodaje kako je to garancija da onda je zadatak još teži. Prvo- će Herceg Novi ovog avgusta bitno je prvo izdanje ,,Hype“ biti centar dobre zabave. festivala trebalo biti održaPosjetiocima poručuje da ih no 2020. godine, ali nas Herceg Novi čeka raširenih je korona virus osujeruku i da im obećava, osim tio u toj namjeri. Kako sunčanih dana i toplog su se tek sada stvorili mora, dobru zabavu. Pored uslovi za normalno ornastupa najvećih regionalganizovanje, reklo bi se nih muzičkih zvijezda, da smo na planiranje i posjetioce očekuje i pripremu potrošili mnogo iznenađedvije i po godine. nja u vidu dnevIz ove perspektinih žurki i ve ne žalimo, jer drugih kulturće ovo izdanje no-umjetničbiti još bolje kih sadržaja nego ono koji će se orkoje je plaganizovati duž nirano – kačitave rivijere. že zadovoljMarija Damir Kokeza no Kokeza.

RADOVIĆ

Hronika Podgorice

21, 22. i 23. maj 2022.

Na glavnom gradskom trgu velikim koncertom proslavljen Dan nezavisnosti

23

Radno vrijeme dežurnih ustanova i službi za Dan nezavisnosti DOMOVI ZDRAVLJA

Na Trgu nezavisnosti sinoć je u organizaciji Glavnog grada održan koncert i proslava povodom 21. maja, Dana nezavisnosti Crne Gore.

- I večeras smo, kao onoga 18. maja kada smo se okupili na ovom trgu u nikad većem broju da svijetu pošaljemo poruku da želimo da budemo slobodni i svoji na svome, i večeras smo tu ujedinjeni u ljubavi za našu Crnu Goru. Za Crnu Goru multietničku, antifašističku, građansku, evropsku... Crnu Goru koja jednako pripada Crnogorcima, Srbima, Muslimanima, Bošnjacima, Albancima, Hrvatima, Romima... Za Crnu Goru koja pripada onima koji su glasali ZA njenu nezavisnost ili protiv njene nezavisnosti. Nažalost i danas ima onih koji takvu Crnu Goru ne žele, koji ne vjeruju u potencijal našeg društva i misle da nam treba staratelj, onih koji između balkanske prošlosti i evropske budućnosti za nas biraju ovo prvo. Sada, kad su se i najveći skeptici među nama uvjerili da se za nepune dvije godine može poništiti ono što je stvarano čitav milenijum, nikada više ne smijemo dozvoliti da sudbina naše države zavisi od ljudi koje vode takve ideje. Nikada više ne smijemo dozvoliti da strahujemo od toga da ćemo se probuditi u zemlji koju nećemo moći da prepoznamo. Ova generacija je imala istorijsku privilegiju da obnovi nezavisnost naše domovine. Jednako tako, imamo moralnu obavezu da je sačuvamo zbog onih koji su bili prije nas, a još više zbog onih koji dolaze i doći će poslije nas. Neka nam je srećan Dan nezavisnosti i neka nam je vječna naša majka, jedina domovina Crna Gora – kazao je gradonačelnik Ivan Vuković pozdravljajući skup na Trgu nezavisnosti.

Na koncertu koji je briljantno vodio Momčilo Zeković Zeko, u sjajnoj atmosferi i praćeni horom od nekoliko hiljada ljudi, nastupili su Branka Šćepanović, Slobo Kovačević, Šukrija Serhatlić, Slaven Knezović, Darko Martinović, Danijel Alibabić, Bojan Delić, Neon, D-mol, Dejan Škuletić, Milan Sjekloća, Andrea Demirović i Bojan Jovović, Jadranka Barjaktarović i specijalni gost Nenad Knežević Knez. H. P.

D.MALID\AN

Uvijek ujedinjeni u ljubavi za Crnu Goru

POŠTA CG

21, 22. i 23. maja - ne radi

BANKE

PIJACE I TRGOVINE

Zelene pijace: od 6 do 15 sati Mješovite pijace: 8 do 15 sati Kamionska pijaca: uobičajno radno vrijeme 24 sata Stočna pijaca: poneđeljkom od šest do 13 sati Pijaca mješovite robe: petak - neđelja od 6 do 14 sati TC Voli 21, 22. i 23. maja - ne radi TC Siti mol 21, 22. i 23. maja - ne radi TC Delta 21, 22. i 23. maja - ne radi TC Mol of Montenegro 21, 22. i 23. maja - ne radi

AUTOBUSKA STANICA

Uobičajeno radno vrijeme i red vožnje

ŽELJEZNIČKA STANICA

Ubičajeno radno vrijeme i red vožnje

PARKING SERVIS

Sjajna atmosfera na Trgu nezavisnosti

Požar u rasadniku kompanije ,,Ekoplant“

Uništen magacin Dijaspora uvijek može i vrijedna oprema

računati na podršku Glavnog grada Izražavajući zahvalnost Udruženju za sve što rade u cilju očuvanja crnogorske kulture i što su ostali posvećeni i nijesu zaboravili svoje korijene i Crnu Goru, Vuković je istakao da crnogorska dijaspora uvijek može računati na podršku

APOTEKE

- Montefarm, Ulica slobode – od 7 do 22 sata

Univerzal kapital banka 21, 22. i 23. maja - ne radi NLB banka 21, 22. i 23. maja - ne radi Prva banka 21, 22. i 23. maja - ne radi Hipotekarna banka 21, 22. i 23. maja - ne radi

Gradonačelnik Vuković ugostio delegaciju Udruženja Crnogoraca Opštine Kula

Gradonačelnik Ivan Vuković ugostio je delegaciju Udruženja Crnogoraca Opštine Kula, koja je u Crnoj Gori povodom proslave 21. maja, Dana nezavisnosti.

- Izabrani doktor za odrasle (Blok pet, Nova varoš i Konik) - od 7 do 21 sat; - Tuzi i Zeta - od 7 do 14 sati; - Izabrani doktori za djecu - Nova varoš, 24 sata dnevno; - Centar za laboratorijsku dijagnostiku u Bloku pet, u kovid centrima Donja Gorica i Tološi - od 7 do 21 sat; - Jedinica za patronažu radiće po ustaljenom rasporedu nalozi će se primati u zdravstvenim objektima Blok pet i Konik - od 7 do 19 sati.

- Terapija u stanu pacijenata po nalogu izabranog doktora - svakog dana od 7 do 19.

- Zdravstvene usluge na punktu za imunizaciju u Sportsko univerzitetsko-kulturnom centru - od 8 do 20 sati.

Glavnog grada, te da uvijek ima mjesta i za produbljivanje saradnje.

Razgovarano je i o aktuelnoj društvenoj situaciji u dvije zemlje, kao i o položaju crnogorske zajednice u Kuli i izazovima sa kojima se suočavaju, a razmotrene su i mogućnosti saradnje u oblastima kulture i mladih, na tragu potrebe kontinuiranog očuvanja i afirmacije crnogorskog nacionalnog i kulturnog identiteta.

H. P.

Besplatno parkiranje Besplatan parking u zoniranim dijelovima grada i parkiralištima 21, 22. i 23. maja, osim: - U Ulici Miljana Vukova (iza TC ,,Ražnatović“) - U Ulici Vaka Đurovića (kod Fonda PIO)

CEDIS

Cjelodnevna dežurstva Nijesu predviđena planska isključenja električne energije.

Eventualne prekide napajanja ili kvar na distributivnoj mreži za vrijeme praznika građani mogu prijaviti na brojeve telefona: - Podgorica: 020/622-773, 067/240-018 - Golubovci: 020/873-327 - Tuzi: 020/875-415

AGENCIJA ZA STANOVANJE

Dežurne službe pružaće usluge od 8 do 16 sati Kontakt telefoni: 020/623-493, 622-115 i 067/266-663

VODOVOD

Na jednom od rasadnika kompanije ,,Ekoplant“ u Tološima, juče ujutro oko šest sati izbio je požar u kojem su uništeni magacin, plastenik i oprema vrijedna više desetina hiljada eura.

Vatra je uništila i jedan plastenik od 80 kvadrata koji je služio kao ostava, a sa njim i veoma vrijedne mašine. Policija je obavila uviđaj.

H. P.

- Dežurne službe pružaće usluge 24 časa Kontakt telefon 020/440-388

ČISTOĆA

- Ekipe će redovno čistiti javne površine i prazniti kontejnere u gradskim i prigradskim naseljima.

Reciklažna dvorišta (u Ulici Ive Vizina na Zabjelu i na Bulevaru Mihaila Lalića) radiće od 7 do 21 sat.

H. P.

24

Feljton

21, 22. i 23. maj 2022.

1.

5.

KAKO SU PISALE PRVE CRNOGORSKE NOVINE (TREĆI DIO)

Juče dođe na Cetinje princ burbonski, sin Duke od Parme » Odabrao i priredio: Slobodan ČUKIĆ

„Crnogorac”, br. 7. izdanje od 19. februara 1872. godine Sa Crnojevića Rijeke, 14. febr. — I toliko smo blizu Cetinja, opet nas je naš svijetli gospodar, knjaz Nikola iznenadio u prošli četvrtak svojijem dolaskom, jer nikome nije bilo poznato da će toga dana doći. Njegova Svijetlost knjaz došao je u četvrtak po podne sa svojom pratnjom, i odsjeo je u svome običnom stanju.

Glavari i ovdašnje stanovništvo odmah se skupilo da ga pozdravi. Sjutra dan zorom krenuo je gospodar sa svojom pratnjom, koja se ovdje uvećala, na lađama u selo Dodoše, gdje je, kao što čujemo, činjen lov na vukove. Odatle je NJ. Svijetlost otišla na Vir, gdje je do sjutra dan provela, a taj dan vratila se opet na Rijeku.

Ovdje ga je toliko mnoštvo naroda dočekalo, jer je bio baš pazarni dan, da se preko prostrane rive naše nije moglo proći. U ovakvijem prilikama može se najbolje poznati narav Crnogorca i njegova ljubav prema svome knjazu, koja je doista rijetka. Da je u onome času najveće breme bacio sa leđa svojijeh, on će odmah udariti u pjesmu i igranje. Tako je upravo i sada bilo. Pred kućom u koju gospodar odsjeda kad god dođe na Rijeku, odpoče junačka crnogorska igra sa gromoglasnijem pjevanjem, koje je često prekidano sa opštim klicanjem: „Živio knjaz!”

Malo poslijs za tijem a tako isto i po objedu izišao je svijetli Knjaz u Pazar i prošao ga je više puta. Poznato je, koliko naš svijetli gospodar nastoji oko unapređenja svoje zemlje. Pa tako i sada ovom prilikom moglo se viditi kako je na više mjesta zastajavao i sa pravom očinskom brigom zapitkivao sad onoga sad ovoga seljaka: je li i koliko je danas pazario? Po koju cijenu? Koliko proizvodi za godinu ove ili one ribe? Kako njegovo selo stoji s tijem? i t.d.

Koje podalje za gospodarom i njegovom pratnjom išao, kao što sam se ja desio, mogao je čuti, gdje ljudi radosno šapuću: „Bog mu dao sreće i zdravlja, kako on i za sirotinju razbira.“ Sretan je narod, koji ima vladaoca, koji i u njegovu sredinu dolazi, da sam vidi stanje njegovo, kao što je isto tako jadan prijesto onijeh vladalaca, koji svoje vladalačko

Po objedu izišao je svijetli Knjaz u Pazar i prošao ga je više puta. I ovom prilikom moglo se vidjeti kako je na više mjesta zastajavao i sa pravom očinskom brigom zapitkivao sad onoga sad ovoga seljaka: je li i koliko je danas pazario? po koju cijenu? Koliko proizvodi za godinu ove ili one ribe?

Rijeka Crnojevića

dostojanstvo traže, u tome što se ograđuje od naroda toliko, da glas naroda ne može ni doprijeti do njih, a kamo li da oni samo traže, da ga čuju!

Istoga dana, u subotu, po podne oko dvije ure, vratila se Njegova Svijetlost na Cetinje.

Drugijeh osobitijeh novosti nema ovđe. O polgodišnjem ispitu u našoj osnovnoj školi pisao sam vam ovijeh dana, a mislim da ste to primili.

Mogu vam napošljedku još i to javiti, da od dužeg vremena plovi po našoj Rijeci parabrod. On svake nedjelje dolazi skadarskijem jezerom iz Skadra ovamo i odavde opet natrag u Skadar. Parabrod je turski, ali ga je zakupio naš poznati rodoljub Srbin, trgovac u Skadru, g. Gligo Perović, koji za Crnu Goru liferuje so, te je s njime dovozi, ali prima i putnike. Isti parabrod pristaje baš kod mosta pred varoš, a i cijelom rijekom ide svom brzinom. Kako je dakle naša Rijeka od prirode dobra za plovidbu, niti bi joj bar za njeko vrijeme trebalo regulisanje, koliko bi nam vrijedilo, da imamo ma samo jedan parabrod ove veličine. No mi se nadamo, da će i to biti, kad se, ako Bog da, napravi željno

Nastavljamo sa objavljivanjem članaka iz prvog crnogorskog lista „Crnogorac“, koji je pokrenut 1871. i izlazio sedmično do kraja 1872. godine. Koristili smo digitalizovana izdanja „Crnogorca“ sa sajta Digitalna biblioteka Crne Gore, a za dozvolu zahvaljujemo Nacionalnoj biblioteci „Đurđe Crnojević“. Ovdje smo obuhvatili brojeve od 1. do 23. iz 1872. godine



Mogu vam napošljedku još i to javiti, da od dužeg vremena plovi po našoj Rijeci parabrod. On svake nedjelje dolazi skadarskijem jezerom iz Skadra ovamo i odavde opet natrag u Skadar. Isti parabrod pristaje baš kod mosta pred varoš, a i cijelom rijekom ide svom brzinom isčekivani put odavde u Kotor, — pa bilo da se toga prihvati kakvo društvo, ili da se naše praviteljstvo za to postara. „Crnogorac”, br. 8. izdanje od 26. februara 1872. godine Dopisi.

Cetinje, 25. februara. — Juče po podne došao je na Cetinje princ burbonski, sin Roberta I, duke od Parme, koji je g.

1859 izgnan iz Italije. Njega su dopratili njegov pobočnik markiz Malaspino i troica višijeh oficira austrijskijeh iz Kotora. On putuje u najstrožem inkognito, pa tako je i na Cetinje došao. Još istoga dana bio je primljen od Nj. Svjetlo-

sti kneza Nikole I. Danas oko 10 ura vratio se princ sa cijelom pratnjom opet u Kotor.

Različnosti.

(Društvo gospođa) za žensku privredu u Beču otvorilo je prije 3 godine svoju trgovačku i industrijsku školu, uz koju je dodalo priugotovni tečaj, u kojem se u 10 nedjeljnih časova predaje: zemljopis i istorija, aritmetika i geometrnja, fizika i hemija, narodna ekonomija i kaligrafija, a u pravoj školi uče se osim trgovačkih predmeta još i francuski i ingleški jezik, industrijsko crtanje, i tu ima tečaj za telegrafkinje, tečaj za

švalje na mašini i za krojenje haljina. a u školi švaljskoj daje se pouka i u švu rtkom. Škola ova tako dobro radi, i taka je navala u nju, da nikad mjesta dovoljno nije, nego se svake godine sve traži veće i veće.

(Na sve strane otvaraju se) danas radničke škole za ženske, s namjerom: da bi se naučile znanjima i vještinama što su potrebne, te da mogu same preduzimati i voditi radnje trgovačke i zanatlijske, ili da se mogu u ovima korisno upotrebiti. U tim školama predaje se trgovačka korespondencija, prosto i dvostruko knjigovodstvo, trgovački račun, istorija trgovine i zanata, fizika i hemija, nauka o poznavanju jespapa, tehnologija, geometrija, krasnopis, crtanje, ručne radnje ženske, mjerenje, krojenje i šav haljina, šav košulja rukom i na mašini, pravljenje različitih stvari nužnih za ukras, vezovi višega reda i drugo. „Crnogorac”, br. 9. izdanje od 4. marta 1872. godine Novosti.

— Zloglasni Osman Šerif paša, bivši valija u Sarajevu biće dopraćen u Sarajevo na istragu, jer se našlo, da je za vrijeme svoje vlade u Bosni i Hercegovini ukrao iz državne blagajne 17 miliona groša. To je samo za što se zna, a koliko je što, niko osim sirotinje raje nezna.

Osman Šerif-paša, posljednji vezir Bosanskog pašaluka (1861– 1867) i prvi valija Bosanskog vilajeta (1867– 1869)

Skadarski trgovac Gligo Perović

„Crnogorac”, br. 10. izdanje od 11. marta 1872. godine Dopisi.

Skadar, 2. marta – (…) Nadam

se, da ću skorim imati važnijih novosti odavde, da vi javim. Da ne bi preuhitrio sada vam pouzdano mogu samo toliko kazati, da u Miriditima opet nješto mutno stoji. Ništa nije novo jer se u Turskoj to često događa, pa opet ću vi javiti, neka se vidi, kakav je javni poredak u turskijem gradovima. Ovijeh dana pođe gospođa francuskoga konsula, Krajevskoga u šetnju. S njom js išao i njen kavaz. Blizu ućumeta na širokom putu sretu je tri nizama i jedan od njih dirne gospođu. Kavaz udari nizama njekoliko puta s tojagom po glavi, i okrvavi ga.

Konsul javi paši za to, i paša je naredio da se nađe nizam. Do sada ga još nijesu našli, premda ga je lako naći jer mu je glava razbijena. Među tijem se govori, da će ga paša strogo kazniti, ako ga iznađe. (…)

Cetinje, 10. marta.

— Njegova Svijetlost, knez Nikola I. otputovao je u prošli ponedeljnik u Brda. U običnoj pratnji njegovoj su i njeki od g. g. senatora. Danas ili sjutra očekuje se Nj Sv. na Cetinje.

— Od duže vremena imali smo lijepe i tople dane kao u sred proljeća. No juče i prekjuče udari jaka vjetrina, a za tijem snijeg, koji se samo na okolnijem planinama održao, a na cetinjskom polju nije se ni časa zadržao. Studeni nema.

Novosti.

— Ovijeh dana dobili smo jednu brošuru na talijanskom jeziku pod imenom „Vitez Dembinski”. Dembinski je austro-ugarski konsul u Livnu. Mi smo imali više dopisa u našem listu o nevaljalstvu istoga konsula. Ali sve to nije ništa prema onome što se iznosi u toj brošuri. A izvješteni smo da je svaka riječ u njoj istinita. I po tome je Dembinski gori od najgorega Turčina. I ne samo za jadnu raju koju ima zaštićavati, nego i za same podanike austro-ugarske, koje je dužan zastupati.

Mi ćemo možda još u idućem broju donijeti njeke izvode iz te brošure, neka se zna kakvijeh ima među zastupnicima hrišćanskijeh sila, a nadamo se da ni sama vlada austrougarska neće više biti gluva kod tolikijeh glasova protiv toga tiranina. (…)

— Mnoge strane novine govore o crnogorsko-turskoj razmirici svašta. Tako neki već znaju, da je porta krenula vojsku na Crnu Goru, a crnogorska vojska da je već na granici. Druge opet govore da je razmirica prijateljski svršena.

Ni jedne ni druge nepogađaju i ako bi mi voleli, da prvi imaju pravo. Razmirica još nije svršena i stoji gore nego u početku.

(Nastavlja se)

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

25

26

Kultura

21, 22. i 23. maj 2022.

Crteži na stijeni u Lipcima, stari makar tri hiljade godina, prepušteni zaboravu i zlonamjernim posjetio PODGORICA – Stizao je naš autohtoni balkanski čovjek da se potpiše ili ispiše neki grafit na raznim fasadama zgrada, ulicama, spomenicima, arheološkim nalazištima, tvrđavama... ali ko bi rekao da je kadar da se uzvere uz strmu stijenu da bi nekim oštrim predmetom na kamenoj površini urezivao svoje inicijale ili kojekakve simbole?! I to ne na blio kakvoj stijeni, već na okapini Lipci, na kojoj se nalaze crteži stari makar tri hiljade godina.

U to se uvjerila ekipa Pobjede koja je prošle nedjelje posjetila ovo kulturno dobro, koje je, bar samo na papiru, pod zaštitom države još od 1961. godine. Naizgled nepristupačna staza do okapine, duboka jama, kao i strmina, nijesu nikakva prijetnja ili opomena posjetiocima koji bez ikakvog nadzora mogu da uživaju ili da se iživljavaju nad ostacima ovih jedinstvenih pećinskih tragova na području Jadrana i Balkana.

Kompoziciju lova u gornjem dijelu crteža čini predstava četiri jelena i košute u pokretu s lijeva na desno. U drugom nizu nalazi se predstava svastike, konjanika i ponovo jelena. U donjem dijelu stijene, lijevo, dominiraju linearni geometrijski oblici koji su protumačeni kao prikazi svastika i broda u plovu. Prema novijoj interpretaciji poljskog istraživača Pjotra Dičeka, svastike reflektuju izgled Bokokotorskog zaliva. Upravo u ovom dijelu najvidljivije su devastacije, tačnije tragovi novih ureza koje su preko praistorijskih crteža ostavili nepoznati posjetioci.

PROPADANJE

Do okapine se dolazi magistralnim putem od Kotora ka Herceg Novom, potom stotinjak metara lokalnim putem kroz Lipce, gdje vas još čeka 200-300 metara krševitom stazom do podnožja nekadašnje pećine. Iako je u ranijim elaboratima o ovom kulturnom dobru konstatovano da je staza nepristupačna, zarasla i devastirana, ekipa Pobjede relativno lako je došla do ovog lokaliteta. Da će biti lako nije vjerovao naš stručni vodič i sagovornik, konzervator-savjetnik Boris Kustudić, načelnik kotorskog Područnog odjeljenja Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, pa je za ovu priliku ponio mačetu. No, nije bilo potrebe ni da zamahne kroz očekivano div-

Pećinska umjetnost o naših zatucanosti i pr PETRIČEVIĆ: Biću slobodan da kažem da Lipci nijesu istraživani u skladu sa principima moderne arheološke prakse i da su daleko od pojma istraženog lokaliteta KUSTUDIĆ: Istraživanju i zaštiti okapine u Lipcima mora se prići multidisciplinarno. Treba da budu uključeni petrografi, seizmolozi, istoričari umjetnosti, arhitekte-konzervatori, arheolozi lje rastinje, ali jeste da se zajedno sa nama načudi koliko je ovo kulturno dobro, od velikog značaja za našu istoriju i baštinu, prepušteno propadanju i zaboravu. Za to su, prema riječima Kustudića, uvijek odgovorni – lokalna samouprava (kao vlasnik/držalac kulturnog dobra) i država.

- Istraživanju i zaštiti okapine u Lipcima mora se prići multidisciplinarno. Treba da budu uključeni petrografi (stručnjaci za stijene), seizmolozi, istoričari umjetnosti, arhitekte-konzervatori, arheolozi. Prije svega, mora se ispitati stabilnost stijene na kojoj se nalazi oslikani sloj – kazao je Kustudić.

Ovakvo multidisciplinarno istraživanje, po svemu sudeći, moralo bi da krene od nule, jer je podataka jako malo. Vrlo oskudna dokumentacija o Lipcima pokazuje da je crteže, sa naučnog stanovišta, prvi otkrio profesor Univerziteta u Skoplju Vaso Tomanović, u avgustu 1955. godine. Vaso je bio brat poznatog crnogorskog vajara i tadašnjeg upravnika Škole za primijenjenu umjetnost u Herceg Novom, Luke Tomanovića.

O otkriću je 15. avgusta 1955. obavijestio Srpsku akademiju nauka i umjetnosti u Beogradu, ističući da je za okapinu čuo „proučavajući toponomastiku zaseljca Lipci i raspitujući se o nazivima pojedinih mjesta u tom predjelu.“ Braća Vukasovići obavijestili su ga da se na jednoj litici, nedaleko od njihove kuće, nalaze „neka slova i slike“.

- Otišao sam sa jednim od njih da to vidim, pa vas o tome što sam vidio izvještavam. Na litici viso-

Stijena u Lipcima na kojoj se nalaze praistorijske predstave lova na jelene

koj oko 40 metara, na visini od pet-šest metara, nalaze se crteži – zapisao je u izvještaju Tomanović.

Opisujući prizor lova na jelene i nekoliko simbola svastike, Tomanović navodi da se „ispod ovih slika nalazi jama duboka 4-5 metara, obrasla šikarom, na vrhu ograđena suhomeđom“.

- Pregledavši ove crteže, pomi-

slio sam da ovo mora biti neki predistorijski spomenik. Pošto su crteži kroz tako dugo vrijeme dobro sačuvani, pomislio sam da je tu bila pećina koja je mjesto na kojemu se nalaze crteži jače skrivala, pa se nadiranjem potoka, koji za vrijeme kiša jako nabuja pored ove litice, srušila – zapisao je Tomanović.

Podsjetio je i na legendu koju je čuo od mještana, da se u jami ispod litice nalazi skriveno blago „carice Teute“.

- Kažu da su tu dolazili da traže zlato koje je sakrila Teuta kada je bježala iz Risna – zapisao je Tomanović.

UGLAČANA MJESTA

Poslije nekoliko dana, Tomanović je kod okapine ponovo došao

sa bratom i sinom. Oni su, kako je zapisao, pokušavali da se približe crtežima i našli su po litici prolaz kojim se može do njih uzverati.

- Moj brat je opazio da su mjesta na litici gdje se može stanuti nogom ili gdje se može uhvatiti rukom jako izglačana (na jednom mjestu vidi se otisak stopala) što znači da se tu, tim prelazom, dugo vremena prelazilo. Svakako ova uglačana mjesta dokazuju i starinu ovih crteža – zapisao je Tomanović, a da uglačana mjesta i dalje postoje uvjerila se i ekipa Pobjede prošle nedjelje.

Tomanović se zapitao da li se ovim prelazom išlo samo zato da bi se u vezi sa kakvim obredom došlo do ovih crteža, ili je taj put vodio do nekog skrivenog mjesta gdje se moglo stanovati bez opa-

snosti od neprijatelja i vremenskih nepogoda.

- Svakako i ovi tragovi nogu i ruku nijesu bili mnogo izloženi atmosferskim nepogodama jer bi se inače pod njihovim uticajem ova glatkoća kamena vremenom izgubila – zapisao je Tomanović i konstatovao da najvjerovatnije do mjesta gdje su crteži teško dopire kiša.

On je bio svjestan važnosti ovog otkrića, te je u pismu Srpskoj akademiji nauka istakao i da je potrebno, pored očuvanja samih crteža, sačuvati i njihovu okolinu.

- Međutim, pri moru se nalaze skladišta nafte, a i u brdu nedaleko od ovih crteža nalaze se neki tuneli, govori se i o daljem proširivanju radova, pa mislim da bi

Urađena digitalna replika stijene Područno odjeljenje Centra za konzervaciju i arheologiju u Kotoru je svojim kapacitetima izvršilo lasersko i fotogrametrijsko skeniranje stijene kao i neinvazivnu spektralnu analizu predstava (crteža).

Na ovaj način, kako je rekao arheolog Miloš Petričević, omogućili su izradu digitalne Konzervator-savjetnik Boris Kustudić pored urušene drvene ograde i informativne table, ispod stijene u Lipcima

replike stijene sa realnim prikazima predstava u prostoru.

- Prevashodno, ovaj model smo koristili za analizu i detekciju novih predstava.

Koristim ovu priliku da upoznam širu javnost da smo na ovaj način detektovali dio nove predstave. Naš digitalni model stijene takođe se

može koristiti u slučajevima neophodne rekonstrukcije i sanacije ukoliko dođe do neželjenih oštećenja ili uništenja oslikanih površina. Vrlo rado ćemo odgovoriti svim zainteresovanim stranama koje su odlučne da trajno riješe ovaj problem – rekao je Petričević.

Kultura

21, 22. i 23. maj 2022.

27

ocima koji ih neometano devastiraju

ogledalo romašaja Odvajali oslikani sloj Arheolog Miloš Petričević ističe da su Lipci lokalitet koji budi najveću kontroverzu u smislu datovanja u našoj arheologiji. Bilo je interpretacija koje su Lipce vezivale za osmi vijek prije nove ere (gvozdeno doba), dok se, recimo, u elaboratu o revalorizaciji okapine navodi se da se ovaj lokalitet datuje između 1200. do 800. godine p. n. e (bronzano doba).

Sve ovo je, kako je rekao Petričević, doprinijelo neshvatljivim potezima koji su pokrenuli ideju invazivne metode uzorkovanja predstava. Jednostavnije rečeno, do sada su oslikane površine uzorkovane destruktivnim metodama, tj. mehaničkim odvajanjem djelova oslikanih predstava, sa ciljem da se otkrije period u kojem su nastale.

- Naravno, ovaj pristup nije dao relevatne dokaze da je apsolutno datovanje bilo uspješno. Novi pomaci u neinvazivnim metodama datovanja piktograma obećavaju da ćemo ubrzo biti u mogućnosti da odredimo okvirnu starost ovih predstava. Dakle, vrijeme je na našoj strani ali samo i jedino ukoliko sačuvamo ovaj važan lokalitet – rekao je Petričević.

čim prije trebalo poslati jednog stručnjaka da pregleda ove crteže – istakao je na kraju izvještaja Tomanović i dodao da uz pismo Akademiji prilaže i „jedno zrno smjese pomoću koje su naslikane figure na litici“.

Njegov glas, naravno, nije imao odjeka u narednih 60-70 godina, pa je neposredno iznad okapine prije petnaestak godina probijen put koji od Morinja, preko Grahova, vodi do Nikšića. Divlja i dozvoljena gradnja, miniranje terena, dodatno su ugrozili ovaj lokalitet, na šta nam je posebno ukazao i konzervator-savjetnik Boris Kustudić. Na ugroženost lokaliteta usljed „trasiranja nove kolske saobraćajnice Morinj – Grahovo“ ukazuje i elaborat o ovom kulturnom dobru iz 2004. godine. To će, kako se navodi, direktno uticati na opstanak lokaliteta. U elaboratu o revalorizaciji iz 2014. godine, navodi se da se stanje ovog kulturnog dobra može utvrditi tek nakon konzervatorskih ispitivanja koja se moraju hitno sprovesti.

Vaso Tomanović je, dakle, još prije 70 godina bio svjestan značaja očuvanja okapine Lipci i urgirao

je da se što prije započne proučavanje i zaštita ovog lokaliteta.

Danas, po svemu sudeći, ne da nijesmo svjesni značaja Lipaca nego nas decenijama uglavnom i nije zanimalo šta se sa okapinom i cijelim lokalitetom događa.

Pored regionalnih stručnjaka koji su o okapini pisali sredinom šezdesetih godina prošlog vijeka, iz Crne Gore posebno je za ovaj lokalitet bio zainteresovan istoričar umjetnosti i arheolog Pavle Mijović (1914 – 1996). On je u više navrata pisao o ovom lokalitetu, bavio se likovnom interpretacijom simbola i ukazivao na ogromni značaj koji crteži imaju za crnogorsku istoriju i baštinu, ali i za „svjetsku riznicu kulture“.

U današnje vrijeme, pored Borisa Kustudića, za ovu priču veoma je zainteresovan i arheolog Područnog odjeljenja Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore u Kotoru Miloš Petričević, koji je za Pobjedu kazao da je „stanje u kojem se nalazi lokalitet Lipci savršena refleksija stanja u kojem se nalazi crnogorska arheologija“.

- Biću slobodan da kažem da Lipci nijesu istraživani u skladu sa

Jedan od jelena oslikanih na stijeni

Cjelokupni izgled litice u Lipcima

Arheolog Miloš Petričević na jednom od arheoloških projekata

Zarđala informativna tabla koja posjetioce usmjerava ka okapini

principima moderne arheološke prakse i da su daleko od pojma istraženog lokaliteta – rekao je Petričević.

Kao najveću opasnost za Lipce on ističe nepoznanicu o statičkom stanju stijene na kojoj se nalaze predstave.

- Sa druge strane, jednaku opasnost po lokalitet predstavlja kontinuirana devastacija oslikanih površina od strane zlonamjernih i neiformisanih posjetioca. Prvenstveno, lokalitet mora biti što prije fizički zaštićen kako bi se onemogućio direktan prilaz stijeni – rekao je Petričević.

Ističe da Lipci predstavlaju jedinstveni primjer stijenske umjetnosti na cijeloj teritoriji Crne Gore.

- Nažalost, određeni lokaliteti su

nerezonski podvedeni pod pojam „crteža“ iako predstavljaju petroglifske prikaze (petroglifi – „slike“ nastale urezivanjem u kamenu površinu, nap. aut.).

Kompleksnost, kompozicija, mjesto i način izvedbe predstava na stijeni u Lipcima govore o izuzetnom dostignuću najvjerovatnije praistorijskih zajednica ovog područja. U regionalnim okvirima ovo je lokalitet koji se često uzima kao važna analogija i odrednica u tumačenju i razumijevanju duhovne kulture praistorijskih zajednica – kazao je Petričević.

On napominje da je Područno odjeljenje Centra za konzervaciju i arhelogiju 2018. godine uradilo elaborat o zaštiti, sanaciji i prezentaciji lokaliteta Lipci. U nacrtu elaborata, u koji je Pobjeda imala uvid, precizno je naveden redosljed najvažnijih radnji koje moraju prethoditi konzervaciji stijene i arheološkim istraživanjima šireg područja lokaliteta. U preciznom opisu troškova, navodi se da bi ovaj projekat ukupno trebalo da košta 14.672 eura. Aktivnosti bi trajale 28 radnih dana.

- Kada struka utvrdi da je stijena bezbjedna ili konsolidovana za konzervaciju onda možemo govoriti o modelima prezentacije ovog važnog lokaliteta. Moje lično mišljenje je da lokalitet mora biti prezentovan u strogo kontrolisanim uslovima kao prostor poluzatvorenog tipa – rekao je Petričević.

ISTRAŽENOST

Brazgotine koje su na crtežima ostavili zlonamjerni posjetioci

U elaboratu se potvrđuje da je stepen istraženosti arheološkog lokaliteta u Lipcima

Izglačane stijene koje dokazuju da se ispod crteža prolazilo vjekovima

nizak, te da je apsolutna pažnja pridavana jedino stilskoj interpretaciji samih crteža.

Sa druge strane, dokumenta pokazuju da je Centar za konzervaciju i arheologiju 2017. godine uradio sondažno istraživanje okapine Lipci, kojim je rukovodio Nikola Borovinić.

Preliminarni rezultati, kako se ističe u elaboratu, ne omogućavaju definisanje arheološkog konteksta zbog izuzetno male količine pokretnih nalaza.

- Jedina intervencija na kulturnom dobru predstavlja postavljanje drvene zaštitne ograde nakon sondažnih istraživanja 2017. godine, neposredno iznad profila istraživane sonde – navodi se u elaboratu.

Ograde više nema, tačnije sasušila se i urušila, zajedno sa informativnom tablom o okapini, u šta se uvjerila ekipa Pobjede prošle nedjelje. Štaviše, na terenu je jako malo putokaza do Lipaca i informacija o

ovom lokalitetu. Jedini čitljiv putokaz je na magistralnom putu između Risna i Herceg Novog. Drugi, metalni, prije šumske staze koja vodi ka okapini, zarđao je i potpuno nečitljiv. Doduše, strelica pokazuje kuda treba da nastavite put, ali ne i ka čemu vas vodi kamenita staza.

Lipci, nažalost, nijesu izuzetak. Ovakvih „putokaza“ i informativnih tabli, koji bi trebalo da nešto govore o našim kulturnim dobrima, mnogo je po čitavoj Crnoj Gori. Ili su uništeni, nestali, ili ih prosto nema.

- Ovo kulturno dobro ugroženo je sa svih strana, prije svega statički, štetnim uticajem atmosferalija, djelovanjem zlonamjernih posjetioca, vegatacijom, korijenjem koje buja direktno iz stijene, probijanjem puta Morinj – Grahovo...

Ako ga ne zaštitimo, neka nas nema – kazao je Boris Kustudić.

Jovan NIKITOVIĆ Foto: Stevo VASILJEVIĆ

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

I

II

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

III

IV

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

V

VI

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

VII

VIII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

IX

X

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XI

XII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XIII

XIV

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XV

XVI

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XVII

XVIII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XIX

XX

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XXI

XXII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XXIII

XXIV

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XXV

XXVI

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

XXVII

XXVIII Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

28

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

Kultura

21, 22. i 23. maj 2022.

(Ljubu Čupiću)

Vjekovi su se pretvarali u sekunde U daljini se začuo krik ranjene ptice Zbunjeni od Ljubovog ledenog pogleda S čuđenjem su gledali nasmijano lice Znao je da je sloboda blizu Da smrt njegova stvara život novi Pogledao je u sunce prije plotuna A ono nastavilo tiho da plovi Barut na mladost Ljubovu pade Poruku slobode je poslao svima Mislili su da su presudili njemu Al’ on je s osmijehom presudio njima Marinko PAVIćEVIć

PR centaR

Ministarka kulture Maša Vlaović najavila novu strategiju Ministarstva

U galeriji „Art“ otvorena izložba radova „Vento dell’Est“ Aleksandra Đuravčevića PODGORICA – Izložba djela Aleksandra Đuravčevića, pod nazivom „Vento dell’Est“, otvorena je u galeriji „Art“, u organizaciji JU „Muzeji i galerije Podgorice“. To je njegova treća samostalna izložba u Crnoj Gori. Đuravčević je Crnu Goru predstavljao na 56. Venecijanskom bijenalu umjetnosti 2015. godine, nizom radova koji su izazvali veliko interesovanje kritike.

Na izložbi u Podgorici, povodom predstojećeg praznika 21. maja – Dana nezavisnosti Crne Gore, Đuravčević je izložio dva nova rada, zajedno sa radovima koji su plod njegovih nedavnih istraživanja. Među njima su „Youth“, reflektivna površina sa prelivajućim hromatskim i luminističkim efektima, koja na svaki pogled obnavlja čar prolazne pojave duge, koja je vodilja idealnih vrijednosti u svim kulturama.

- Naziv izložbe „Vento dell’est“ odnosi se na vjetar rata, onaj isti vjetar koji u ovim žalosnim danima pustoši Ukrajinu, pridajući neočekivanu i dramatičnu relevantnost izložbi: djelovi artiljerijskog oruđa koje je već eksplodiralo, pronađeno na mjestima koja su bila poprište rata u Bosni, sastavljeni su u monumentalnu zvučnu instalaciju – navodi se u saopštenju Muzeja i galerija.

Kako piše kustoskinja Frančeska Komiso, „umjetnik preuzima bolno nasljeđe i ne ograničava se na to da ga smjesti u novi formalni poredak, već ga reaktivira, kako u doslovnom tako i u metaforičkom smislu, kroz mehanizam koji duva vazduh u prazne fišeke, proizvodeći zvuk“.

- Rezultat je zagonetna i

Bolno nasljeđe u novom poretku Đ. cmiljanić

VJEČNOST

29

Sa otvaranja izložbe djela Aleksandra Đuravčevića

uznemirujuća skulptura koja funkcioniše kao upozorenje, kao potvrda da moramo stalno biti na oprezu, poput alarma – zapisala je Komiso.

U središtu izložbenog prostora, „Motherless Road“ evocira odsutvo žene, majčinske figure, čime se referiše na arhaičnu i plemensku kulturu koja je još uvek bila primjetna u Crnoj Gori u godinama umjetnikove mladosti, a koja u kontekstu izložbe funkcioniše kao omaž.

Zvuk, koji uvodi izložbu videoradom postavljenim na ulazu u

Galeriju Art (Youth-Selinunte, 2002 – 2019), nastavlja se i vani, u posebnoj instalaciji „Wake up call“, postavljenoj na zgradi nedaleko od galerije. Đuravčević je rođen u Titogradu 1970. godine. Njegove studije na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju prekinute su izbijanjem rata i nastavljene u Firenci, u Italiji, gdje je živio i studirao umjetnost do prelaska u Njujork krajem 90-ih godina. U Sjedinjenim Američkim Državama, gdje je i danas živi i radi, završio je master studi-

je u oblasti lijepih umjetnosti, a ubrzo i počeo da predaje u najprestižnijim umjetničkim institutima, kao što su Prat institut i Hanter koledž. Njegovo umjetničko istraživanje, koje povezuju izvanredne vještine u crtanju sa izraženim teorijskim i konceptualnim promišljanjima, razvilo se u širokom spektru izraza, od skulpture, instalacije, do videa, objedinjeno oko centralnih tema kao što su sjećanje, identitet, krhkost života, mitovi, ljepota, moć, smrt.

R. K.

Poznati rezultati konkursa za sufinansiranje dugometražnih igranih filmova Ministarka Maša Vlaović govori na svečanosti u Tivtu

Muzejska djelatnost imaće posebnu pažnju PODGORICA - Današnje stanje u muzejskoj djelatnosti Crne Gore trebalo bi unaprijeđivati, jer ta oblast zahtijeva posebnu pažnju u novim strategijama Ministarstva kulture i medija, ali i nekih lokalnih samouprava u kojima se takođe obavlja muzejska djelatnost na nivou opštine – ocijenila je ministarka kulture i medija Maša Vlaović, a prenosi PR centar.

Ona je, povodom obilježavanja Međunarodnog dana muzeja – Evropska noć muzeja, koju je organizovala Javna ustanova Muzej i galerija Tivat, istakla da funkcija muzeja u savremenom društvu i dalje predstavlja dio šire strategije kojom se, između ostalog, u memoriju jedne zajednice sistematizuju i strukturiraju njena kulturna, duhovna i materijalna dostignuća. Komentarišući živu kulturnu scenu u Tivtu, Vlaović je ukazala da „institucionalna kulturna središta mnogih naših gradova danas egzistiraju kao statični i nefunkcionalni prostori, lišeni onog erosa koji se stvara interakcijom između kulturnog

Vlaović je ukazala da institucionalna kulturna središta mnogih naših gradova danas egzistiraju kao statični prostori sadržaja i onih kojima su ti sadržaji namijenjeni.“.

Ukazala je da će dobro osmišljena izložba „Ljetnjikovci na području opštine Tivat – Tragovi vremena“ ukazati kroz nostalgičnu vizuru na problem zapostavljenog graditeljskog nasljeđa, koje je bilo bitno obilježje ovog prostora.

- Još jednu njegovu specifičnost, ovog puta iz pisanog nasljeđa, donosi izložba iluminacija najstarijih liturgijskih knjiga katoličke crkve u Crnoj Gori. Ovaj razuđen, ali stručno sistematizovan uvid u nasljeđe i stvaralaštvo Tivta i Boke, dobar je povod da podrobnije razmislimo o značaju čuvanja i prezentovanja kulturnih sadržaja – kazala je Vlaović. R. K.

Za četiri projekta 700.000 eura PODGORICA - Filmski centar Crne Gore podržaće četiri projekta na osnovu javnog konkursa za sufinansiranje dugometražnih igranih filmova, sa ukupnim iznosom od 700.000 eura.

To je rezultat Odluke Savjeta, na prijedlog stručnih konsultanata, koje su činili reditelji Tamara Kotevska, Ivan Bakrač i Milan Todorović. Najviše novca, 230.000 eura, dobio je projekat „Požari“, u režiji Nikole Ljuce, producentske kompanije Code Blue Production, zatim „Hotel Boka“ (150.000 eura), u režiji Marije Perović, producentske kompanije Kino, dok je projekat „Kao topli septembar“, u režiji Vlastimira Sudara, producentske kompanije Montenegro Max Film, dobio 160.000 eura, a toliko i „Braća“, u režiji Bojana Stijovića, producentske kompanije Cut-Up.

DIVLJE VATRE

U projektu „Požari“, kako se navodi u obrazloženju, „divlje vatre koje neprestano gore na planinama, u kontrastu likova koji su potpuno zaglavljeni u sopstvenim mikro univerzumima, potpuno neupućeni u okolinu, veoma su dobra ana-

stične – ističe se u obrazloženju komisije.

DVA BRATA

logija vatri koja gori u njihovim dušama“.

- Ova moderna priča koja se danas lako povezuje sa bilo kojim mjestom u svijetu, ima veliki potencijal za međunarodni uspjeh i zapažen festivalski život. Autori veoma delikatno istražuju seksualni identitet likova, kroz originalnu priču i modernu tačku gledišta. Kompletan projekat je jako dobro spakovan, producentski dosije je precizan a eksplikacije i mudbord dobro podržavaju scenario. Dobro vođeni likovi i jasan rediteljski stil, kao i prethodni uspjeh reditelja, garantuju da će film biti izuzetno privlačan kako domaćoj, tako i međunarodnoj publici – navodi se u obrazloženju.

Projekat „Hotel Boka“, kako je istakla komisija, film je epohe sa zanimljivim, ženskim osvrtom na mane svih ideologija kroz istoriju, koji nam donosi humanu priču o pomirenju i o važnosti života iznad svih politika.

- Legende koje okružuju hotel „Boku“, te njegovo postavljanje u centar romantične drame smještene između dva svjetska rata, uz uvođenje značajnih istorijskih ličnosti sa ovih prostora, nose sa sobom izuzetno jaku priču koja će zasigurno biti interesantna široj publici.

Scenario je veoma dobro napisan, likovi su kvalitetno razvijeni, dok je, s produkcijske strane, projekat vrlo kompleksan te zahtijeva pažljiv i promišljen rad na daljoj realizaciji – ocijenila je komisija.

Za projekat „Kao topli septembar“ stručni konsultantni navode da je to „intimna i pitka priča, nepretenciozno napisana i postavljena, koja prati penzionisanog policajca, deminera podvodnih bombi, prinuđenog da se vrati svom poslu da bi podržao snove svoje ćerke, iako su ti snovi drugačiji od njegovih.

- Likovi su životni, dijalozi dobro napisani, a situacije reali-

Projekat „Braća“ je, prema mišljenju stručnih konsultanata, „veoma kvalitetan debitantski projekat, sa slojevitom pričom koja predstavlja snažan, vjekovima star arhetip o dva brata u sukobu.

- Film istražuje važne teme – napuštanje korijena i složenost porodičnih veza, i postavlja pitanje koja je cijena ljudskog dostojanstva. Ova lokalna priča smještena je u autentičan pejzaž koji obećava vizuelno bogatstvo, a ipak govori univerzalnim jezikom egzistencijalnih pitanja sa kojima bi se svi povezali. Uz veoma jasnu rediteljsku vizuru, dobru producentsku postavku, projekat ima potencijal da bude dubok, emotivan film – navodi se u obrazloženju komisije.

Na konkursu nijesu podržani projekti: „Strah“ Aleksandra Radunovića (Parangal Film), „Bila je tako lijepa“ Milorada Milinkovića (Natenane Production), „Bez rikverca“ Branislava Milatovića (Bitter Frames Production) i „Požuda“ Đorđija Mitrovića (Atomic).

D. E.

Arena

Košarka Batler i Smart na meču Majami - Boston

NBA: Seltiksi slavili u gostima i izjednačili u plej-of seriji finala Istoka

Bostonov žestok odgovor Majamiju Koliko je za igru Boston Seltiksa bitan Markus Smart, zvanično najbolji defanzivac NBA lige, pokazala je partija u pobjedi 127:102 u gostima Majami Hitu, za 1:1 u seriji finala Istočne konferencije.

Povratnik na teren nakon oporavka od povrede Smart je odigrao 40 minuta, više od svih u oba tima. Upisao je 24 poena uz 12 asistencija, devet skokova i tri ukradene lopte, i igrom u oba pravca bio ključni faktor trijumfa, za ,,brejk“ Seltiksa u plej-of seriji.

Od deficita 21:15 u 9. minutu Boston je pronašao ritam, već do kraja prve dionice prednost ,,Kelta“ bila je dvocifrena (35:24), a četiri minuta prije poluvremena iznosila je velikih 56:33. Nedostižno, čak i za ekipu sa najboljom odbranom u ligi Majami.

Sve glavne realizatorske opcije u igri Seltiksa bile su raspoložene. Prvi strijelac tima, krilo Tejtum, pored 27 poena imao je po pet asistencija i skokova.

Bek Braun upisao je 24, rezervista Vilijams 19, a takođe povratnik, centar Horford – deset poena.

Boston je ubacio čak 20 trojki

sa 50 procenata realizacije – pa je taj element igre, kao i prethodno u majstorici polufinala protiv Milvokija, bio ključan u borbi za trijumf.

Majami je u napadu razočarao, a na očekivanom nivou odigrao je samo prvi strijelac tima, bek-krilo Džimi Batler, sa 29 poena (odličan šut iz igre 18-11) uz šest skokova i tri asistencije.

Bekovi Vinsent i Oladipo postigli su po 14, odlični šuter Hiro sveden je na svega 11 poena, a centar Adebajo upisao je samo šest poena uz devet skokova i dvije asistencije, za skoro 29 minuta na parketu.

Jasno je da Majamiju u rotaciji mnogo fali slavni bek Lauri, koji se dugoročno oporavlja od komplikovane povrede zadnje lože. Problemi u organizaciji igre bili su očigledni – tako niko u timu nije imao preko tri asistencije. Batler i Oladipo imali su po tri izgubljene lopte...

Majami će šansu za novu prednost u ovoj plej-of seriji tražiti u gostima, već u noći između subote i neđelje, od 2.30 časa po našem vremenu. Potom će Boston biti domaćin u još jednom duelu, dva dana kasnije u istom terminu.

S. S.

21, 22. i 23. maj 2022.

Očekivana odluka evropskog ogranka Svjetske košarkaške federacije o isklj

Crna Gora na Eurobasketu!

M. BABOVIĆ

30

PODGORICA – Ono što je najavljivano još od sredine aprila, a postalo već izvjesno tokom ove sedmice, sada je i zvanično - muška košarkaška reprezentacija Crne Gore će igrati na septembarskom Evropskom

prvenstvu, objavila je FIBA. Naša reprezentacija na Eurobasket ide umjesto Rusije, koja je diskvalifikovana sa prvenstva zbog rata u Ukrajini.

Odluku je donio Bord FIBA Evrope na sjednici u Viljnusu, a Crna Gora je dobila šansu

da se nađe na Evropskom prvenstvu kao prva ,,ispod crte“.

Naši košarkaši su, naime, imali najbolje rezultate u kvalifikacijama od selekcija koje se nijesu plasirale na EP, jedini su imali tri pobjede, pa je ova odluka bila i logična i pravedna.

Crna Gora će na Evropskom prvenstvu igrati u grupi A, u gruzijskom Tbilisiju, a pored domaćina rivali će, od 1. do 7. septembra, biti i Španija, Turska, Belgija i Bugarska. U nokaut fazu, koja će se cijela igrati u Berlinu, prolaze četiri

Večeras u Beogradu od 19 sati igra se finale Evrolige između Efesa i Reala

Nastavak dominacije ili primopredaja krune PODGORICA – Da li će evropska kruna ostati u Turskoj, u istim rukama, ili će se, pak, vratiti u Španiju nakon četiri godine, znaće se nakon večerašnjeg finala Evrolige u Beogradu kada se, od 19 sati, za pehar bore Efes i Real. Tri sata ranije, u utješnom meču za treće mjesto igraće Barselona i Olimpijakos, ekipe koje su zauzele prve dvije pozicije u ligaškom dijelu, ali koje su u ,,Štark areni“ poražene u polufinalu od Reala, odnosno Efesa.

Real je posljednju titulu – ,,desimu“, osvojio upravo u Beogradu 2018. godine, pošto je u finalu bio bolji od turskog Fenerbahčea. Efes je prošle godine u Kelnu ,,osvetio“ tursku

košarku, savladavši u finalu Barselonu. Nakon novog beogradskog finala, Turska ili Španija će povesti u međusobnim finalima…

ATAMAN: POBIJEDIĆEMO

Trener Efesa Ergin Ataman rekao je da je za njegov tim velika stvar što je treću godinu zaredom u finalu.

Pokušaćemo da odbranimo titulu. Biće izazovno finale, polufinale je pokazalo koliko su male razlike između timova.

Mi želimo da pobijedimo i pobijedićemo - rekao je Ataman i podsjetio da je njegov tim imao problema na početku sezone.

- I tada sam govorio da smo šampionski tim, da ćemo biti pravi u pravom trenutku. I sa-

Šesto finale u nizu sa turskim timom

Realov 19. meč za titulu Real će igrati 19. finale Evrolige. Od prethodnih 18, dobio je 10, a osam izgubio. Posljednje finale 2018. godine je dobio (protiv Fenerbahčea), a posljednje finale je izgubio 2014. godine od Makabija.

da igramo finale sa Real Madridom – dodao je Ataman.

Ataman je istakao da je njegova filozofija da je svaka utakmica drugačija i da polufinale neće uticati na finale.

- Naš stil će biti isti. Pablo je rekao da će možda Ertel igrati...

Ako ne bude tako, igraće sa petoricom visokih. Igrali su zonu prošle sezone u Istanbulu, vidjećemo. Ovo je moja filozofija, pokušaćemo da igramo na isti način.

Efes je u polufinalu pobijedio

Olimpijakos 77:74 trojkom Vasilija Micića 0,2 sekunde prije kraja. Novinare je zanimalo zašto je baš odlučio da Micić rješava posljednji napad, a ne Šejn Larkin.

- Imam šampionske igrače koji vole da igraju u našem sistemu. Šejn nije bio u istom ritmu kao u prvom poluvremenu.

Na tajm-autu sam osjetio da je Micić spremniji... Nijesam mu rekao da šutira, rekao sam im da čitaju situacije i da urade ono što je najbolje. U plej-ofu

Ovo je šesto uzastopno i ukupno finale koje će igrati neka turska ekipa.

U prethodnih pet finala, turski timovi su slavili dva puta – 2017. godine je Fenerbahče pobijedio Olimpijakos, dok je prošle godine Efes slavio protiv Barselone. Fener je izgubio finala 2016. (od CSKA) i 2018. godine (od Reala), dok je Efes poražen u svom prvom finalu, 2019. godine, od CSKA.

protiv Milana, Larkin mi je rekao da on želi loptu i pogodio je. Oni znaju šta moraju da urade za pobjedu – istakao je Ataman.

LASO: VELIKA UTAKMICA

Real u Beogradu juri 11. titulu prvaka Evrope, a trener Reala Pablo Laso kaže da vjeruje da svojim igračima ne mora da objašnjava da je polufinale gotovo i da moraju da se fokusiraju samo na finale fajnal-fora Evrolige protiv Efesa.

- Velika utakmica je pred nama. Srećan sam što smo ovdje, mnogo rada je uloženo u ovo, radujemo se finalu – rekao je Laso.

Real je u polufinalu pobijedio Barselonu sa 86:83, boljom igrom u drugom poluvremenu.

- Nikada nijesam sumnjao u svoj tim. Imali smo probleme, kao i Efes, duga je sezona. Gubili smo, ali to je prošlost. Sada smo u sjajnoj poziciji, o ovome sam razmišljao od početka se-

zone. Svi timovi su imali probleme, i Ergin (Ataman) će reći isto. Imali smo problema, ali sada smo ovdje i tačka - istakao je Laso, i naveo da očekuje da finale biti potpuno drugačija urakmica od one u polufinalu.

- Čeka nas potpuno drugačiji rival. Moramo da razmišljamo

21, 22. i 23. maj 2022.

jučenju Rusije iz svih takmičenja

Arena

Košarka

31

Košarkaši Budućnost Volija u neđelju veče u Beogradu (21 čas) protiv Partizana igraju majstoricu polufinala plej-ofa ABA lige

Sad su spremni i za podvig PODGORICA – Ostao je još dan za ,,finu ruku“, ali, otprilike, sve je spremno za majstoricu u Beogradu. Uostalom, sa rivalom sa kojim su već igrali četiri meča u sezoni, nema nepoznanica, pa košarkašima Budućnost Volija predstoji, prije svega, mentalna i fizička priprema, ali, sigurno, i poneki novi taktički detalj, za neđeljnu odlučujuću utakmicu polufinala plej-ofa sa Partizanom.



Crnogorski košarkaši su imali najbolje rezultate u kvalifikacijama od selekcija koje se nijesu plasirale na EP, jedini su uknjižili tri pobjede, pa je ova odluka bila i logična i pravedna

najbolje selekcije.

Rusija, ali i Bjelorusija, isključene su iz svih takmičenja pod okriljem FIBA Evropa, a profitirali su i crnogorski kadeti, koji će, tako, umjesto na B prvenstvu Evrope igrati na A šampionatu Evrope, pod uslovom da KSCG potvrdi učešće.

Od svih najvećih sportskih organizacija u Evropi, FIBA je posljednja izbacila Rusiju iz svojih takmičenja. Uradio je to u srijedu Izvršni odbor FI-

BA, koji je odlučio da nijedno takmičenje neće biti održano u Rusiji i Bjelorusiji, dok će timovi iz ovih zemalja biti izbačeni iz svih FIBA takmičenja.

Takođe, muške reprezentacije Rusije u grupi H i Bjelorusije u grupi B su izbrisane iz kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo 2023. godine. Što se tiče košarkašica i Svjetskog prvenstva u Australiji, umjesto Rusije nastupiće Portoriko, koji je bio u istoj kvalifikacionoj grupi sa ,,zbornajom“. Zabranjeno je i učešće Rusima i Bjelorusima na turnirima u 3x3 basketu.

FIBA je, ujedno, pozvala sve svoje zonske (kontinentalne) ogranke da donesu istu odluku za takmičenja koja organizuju.

Bord FIBA Evrope je tako i postupio…

U glavnom gradu Litvanije je i delegacija Košarkaškog saveza Crne Gore u kojoj su predsjednik Nikola Peković, generalni sekretar Darko Ivanović i direktor reprezentacije Filip Patković.

S. J.

Budućnost je tu gdje je htjela da bude - sa jednim od favorita regionalnog takmičenja, da o finalisti odlučuje treći meč, bez obzira što se igra u Beogradu, gdje će dvorana biti ispunjena do posljednjeg mjesta. Sa nadom da se neće ponoviti blijedo izdanje iz prvog meča (poraz od 82:66), već iz drugog u ,,Morači“ (pobjeda od 72:71)…

VEĆI PRITISAK NA DOMAĆINU

Vladimir Micov je riješio prvi meč, trojkom iz ćoška, na 3,9 sekundi prije kraja meča i donio veliku radost ekipi, ali i navijačima na tribinama. Njegov dobar učinak sa distance bio bi od velikog značaja u majstorici.

- Iskreno, očekuje nas težak meč u ,,Pioniru“ i rasprodata dvorana, jer se igra odlučujući meč. Mislim da je na njima mnogo veći pritisak, jer su od početka projektovani da urade nešto u ovoj sezoni. Mislim da u tome treba da tražimo neku našu šansu, da probamo da iskoristimo tu neku nervozu – kaže Micov.

Budućnost je u drugom meču polufinala plej-ofa došla do prve sezonske pobjede protiv Partizana, nakon tri poraza u nizu.

- Pokazali smo da možemo da igramo sa njima, mislim da je recept prvo poluvrijeme iz ,,Morače“, da igramo mnogo agresivniju odbranu, a da u napadu mnogo više dodajemo i krećemo se. Nema tu previše filozofije, već smo odigrali dva meča sa njima u plej-ofu, još dva u regularnom dijelu, i nema nepoznanica, već samo neki sitni detalji. Biće važna veća želja, mi imamo naše šanse, probaćemo da iznenadimo, ali oni su favoriti – dodao je Micov.

ISKUSTVO NA STRANI ,,PLAVIH“

o drugačijoj odbrani, kako da se postavimo i o tome da nećemo imati Najdžela (Vilijamsa Gosa, zbog povrede, prim.a.).

Laso je naveo da je, u smislu motivacije, ovo najlakša utakmica, a novinari su ga potom upitali i kako će navesti igrače da više ne razmišljaju o Barse-

loni nego samo o Efesu.

- Ako moji igrači ne shvataju da je utakmica završena i da nas čeka finale, onda moram da kažem da su glupi - rekao je Laso.

On se potom okrenuo ka Geršonu Jabuseleu koji je sjedio pored njega i upitao ga: ,,Geršone, jesi li glup? Nijesi. Gotovo“. S. J.

Krilni centar ,,plavih“ Marko Jagodić-Kuridža ističe da svi u ekipi ,,znaju šta ih očekuje u trećem, odlučujućem meču“.

- Ne vjerujem da ni mi, ni oni možemo nešto previše da promijenimo u odnosu na prva dva meča. Treba da damo sve od sebe kako bi došli do pobjede i finala ABA lige. Sve ostalo je, na kraju, nebitno.

Da bi slavili protiv Partizana u ,,Pioniru“ potrebno je da od starta krenemo jako, da budemo fokusirani svih 40 minuta i da uspijemo da budemo u igri do pred kraj utakmice. Tako bi

Sa prve utakmice Partizan - Budućnost Voli u Beogradu

Panter: Moramo da pobijedimo Kevin Panter, prva zvijezda ,,crno-bijelih“, u ,,Morači“ je odigrao treći meč bez poena ove sezone (7-0 šut iz igre), nakon što je na nuli ostao i protiv FMP-a i Cibone. Pred odlučujući meč protiv Budućnosti bio je kratak i jasan.

- Moramo da pobijedimo. Za nas postoje samo riječi ,,must win“ – rekao je Panter.

Bek Uroš Trifunović je dodao da je za Partizan ovo utakmica koja je biti ili ne biti za finale.

- Moramo da uđemo u meč sa motivacijom koju smo imali na prvoj utakmici, da igramo

Džikić: Bez imalo straha, do posljednjeg daha!

Trener Budućnost Volija Aleksandar Džikić kaže da cijela sezona staje u ovih 40 minuta u nedjelju veče.

- Znamo šta nas očekuje, znamo šta treba da se uradi. Ispred naše dvorane stoji grafit ,,Bez imalo straha, do posljednjeg daha“. E tako bih volio da odigramo u nedjelju veče, da damo sve od sebe, pa kako bude – rekao je Džikić.

14-4 prebacili sav pritisak na domaćina u odlučujućim trenucima – ističe Jagodić-Kuridža, koji je u četiri ovosezonska meča protiv Partizana upisao ukupno 29 poena.

na znatno boljem nivou u odbrani i napadu u odnosu na drugu utakmicu u Podgorici.

Nadamo se punoj hali, da će navijači da nas poguraju ka pobjedi – rekao je Trifunović.

Centar Partizana Balša Koprivica je u ,,Morači“, u drugom meču, ubacio jedini šut koji je uputio ka košu Budućnosti, ali je promašio sva četiri slobodna bacanja.

- Vrlo bitna utakmica u kojoj moramo da pobijedimo. Imali smo nekoliko dana od druge utakmice da se pripremimo i smatram da ćemo biti spremni – rekao je Koprivica.

Dvije pobjede i četiri poraza u majstoricama Za Budućnost Voli će neđeljni meč u ,,Pioniru“ biti sedma majstorica u istoriji plej-ofa ABA lige, koja se igra od sezone 2014/15.

Bilans u prethodnih šest je dvije pobjede i četiri poraza.

Budućnost je dobila dvije majstorice protiv Cedevite u polufinalnoj seriji do dvije pobjede. Prvo u šampionskoj sezoni 2017/18, trijumfom u ,,Morači“ sa 72:57, a onda godinu kasnije u Zagrebu sa 78:73. U toj sezoni 2018/19, Budućnost je od Crvene zvezde izgubila majstoricu finala plej-ofa do tri pobjede, u onom famoznom meču, u praktično, neregularnim uslovima za igru u ,,Pioniru“, kada je Zvezda slavila 97:54.

Podgoričani su polufinalnu majstoricu izgubili u sezoni 2014/15, kod kuće od Cedevite sa 70:66, kao i u sezoni 2016/17. u trećem odlučujućem meču polufinalne serije protiv Crvene zvezde u Beogradu sa 82:59.

Najzad, Budućnost je prošle sezone poražena u majstorici finala plej-ofa, u Beogradu od Crvene zvezde sa 67:60…

vodi Partizan u pobjedama protiv Budućnost Volija u Beogradu. Podgoričani su posljednji put u gostima slavili 10. oktobra 2020. godine, nakon dva produžetka, sa 101:99

Partizan će, sigurno, imati veliku podršku sa tribina, ali to ne bi smjelo previše da poremeti iskusan sastav Budućnosti.

- Imamo dosta iskusnih igrača

koji su odigrali veliki broj plejof serija i završnica takmičenja i vjerujem da nam je iskustvo jača strana. Važno će biti kontrolisati skok na oba kraja terena, što smo uspjeli u duelu u „Morači“, kao i kontre koje smo sveli na minimum u tom meču. Znamo od kojih igrača nam prijeti najveća opasnost i sigurno ćemo probati da im uzmemo „loptu iz ruka“ dobrom defanzivom – zaključio je Marko Jagodić-Kuridža.

S. J.

32

Arena

Fudbal

21, 22. i 23. maj 2022.

PREMIJER (38. KOLO): Siti pred posljednje kolo ima bod više od ,,redsa“

Liverpul priželjkuje Džerardovo ,,iskupljenje“ PODGORICA - Među uspjesima Stivena Džerarda u Liverpulu, poput osvajanja Lige šampiona, Kupa UEFA, FA kupa i Liga kupa, postoji mučan trenutak kada je njegovo ,,čuveno“ klizanje na ,,Enfildu“, protiv Čelzija krajem aprila 2014, omogućilo da Demba Ba postigne gol i trasira put ka pobjedi ekipe Žozea Murinja od 2:0.

Bio je to presudan momenat da tim Brendana Rodžersa u finišu šampionske trke izgubi prvo mjesto, a Mančester siti profitira.

Je li došao trenutak iskupljenja za najveće razočaranje u karijeri legende kluba iz grada Bitlsa?

Ukoliko odgovor bude potvrdan, biće to jedno od većih razočaranja u istoriji upravo Mančester sitija i ujedno stvar romantike i nevjerovatnog obrta u korist Liverpula.

Pred neđeljno, posljednje kolo Premijer lige, stvari stoje ovako: Siti ima 90, Liverpul 89 bodova.

Rokada na vrhu moguća je ako ,,redsi“ kod kuće savladaju Vulverhempton, a ,,građani“ na ,,Etihadu“ ne pobijede Aston Vilu, na čijoj klupi sjedi Džerard.

Moguć je i ,,ludi“ scenario po kojem bi Siti i Liverpul igrali međusobni meč za šampiona potrebno je da Gvardiolin tim izgubi od Vile 6:0, a Klopov sa-

Raspored NEĐELJA 17.00 - Arsenal - Everton 17.00 - Brentford - Lids 17.00 - Brajton - Vest Hem 17.00 - Barnli - Njukasl 17.00 - Čelzi - Votford 17.00 - K. Palas - Man. junajted 17.00 - Lester - Sautempton 17.00 - Liverpul - Vulverhempton 17.00 - Man. siti - Aston Vila 17.00 - Norič - Totenhem

stav remizira s ,,vukovima“ 5:5.

Tada bi oba tima imala gol razliku 96:30.

I Aston Vila i Vulverhemtpon nemaju rezultatski imperativ u posljednjem kolu.

- Kad bih igrao utakmicu i bio u prilici da pomognem Borusiji iz Dortmunda ili Majncu (njegovim bivšim klubovima, prim. aut), to bi za mene značilo dodatnu motivaciju. Ali ja ne igram, ne igra ni Stivi. To je šteta, samo mnogo je veća što Stivi ne igra nego što ja ne igram. Svi smo mi ljudska bića. Stivi će to shvatiti 100 odsto ozbiljno i da ga ne zovem ili što već. Ne moram to da radim, vjerovatno, ostatak kluba je to već učinio, ali ja nijesam - rekao je menadžer Liverpula Jirgen Klop.

Džerard je odigrao 710 utakmica i postigao 186 golova za Liverpul tokom 17-godišnje karijere na ,,Enfildu“, osvojivši osam velikih trofeja.

Nije se domogao Premijer lige, a pomenuti kiks iz 2014. vjerovatno sebi nikada nije oprostio.

Očajanje Stivena Džerarda poslije kiksa koji je 2014. ostavio Liverpul bez titule

- Što se tiče Liverpula, potpuno razumijem i poštujem svu tu buku i pitanja koja mi se već neko vrijeme postavljaju - rekao je Džerard.

- U šampionskoj su trci, a tamo sam proveo mnogo vremena.

Razočaravajuće je kada ljudi govore o mom i integritetu Aston Vile ili bilo koga od mojih igrača.

Izaći ćemo na teren i uraditi sve

što možemo da osvojimo bodove za Aston Vilu. Ako to pomogne Liverpulu, fantastično. Ali moj prioritet je osvojiti bodove za Aston Vilu - podvukao je Džerard.

Liverpul je ove sezone osvojio Liga kup i FA kup, a 28. maja igraće i finale Lige šampiona protiv Real Madrida.

U Premijer ligi ne zavisi samo od

sebe, ali kako god se završi sezona - s dva, tri ili čak četiri trofeja, što nijednom engleskom klubu nikad nije uspjelo - 29. aprila održaće se pobjednička parada u Liverpulu.

- Ima toliko razloga za slavlje kazao je Klop.

- Ne znamo koliko će ih biti na kraju, ali već ih imamo dovoljno.

Nijesmo imali paradu prije dvije

godine kada smo bili prvaci, ali nije to razlog parade. Zaista sam srećan što možemo ispuniti ono što sam obećao kada sam rekao da ćemo, kad god je to moguće, imati pobjedničku povorku. Radi se o nama i onome što želimo proslaviti. Ne radi se o tome što drugi ljudi misle.

Dok navijači Liverpula sanjaju veleobrt u foto-finišu prvenstva, u Sitiju vjeruju da će oni biti koji će neđelju, 22. maj 2022. pamtiti kao dan šampionskog slavlja.

- Ne razmišljamo o posljedicama ako ne pobijedimo. Razmišljamo samo što moramo da učinimo da savladamo Aston Vilu. Hoće li igrati s Ingsom i Votkinsom ili samo s Votkinsom? Da li će igrati Dinj? To su neke od stvari na koje treba da mislimo. Da li smo uznemireni?

Ne, treba da uživamo u trenutku. Iz mog iskustva, to je najbolji način da se pristupi ovoj situaciji - kazao je menadžer Sitija Pep Gvardiola.

- Teško je kontrolisati emocije kada znaš za što igraš. Igrači su ljudi, ali to je fudbal, kad misliš da je gotovo nije gotovo. Moramo raditi tačno ono što smo radili u posljednjih mjesec.

Nepotrebno je pričati igračima o važnosti. Oni to znaju, osjećaju.

Posljednje kolo Premijer lige ne donosi samo odluku o šampionu. Za četvrto mjesto bore se Totenhem (68) i Arsenal (66), Mančester junajted (58) i Vest Hem (56) traže mjesto u Ligi Evrope, dok će Barnli (35) i Lids (35) odlučiti o tome koji je treći tim koji ispada.

Neizvjesno je i ko će biti najbolji strijelac (Salah 22, Son 21 pogodak), najbolji asistent (Salah 13, Aleksander-Arnold 12), kao i ko će biti ,,zlatna rukavica“ - Alison i Ederson imaju po 20 mečeva u kojima nijesu savladani.

Ne. K.

Serija A - Milanu dovoljan bod u posljednjem kolu protiv Sasuola, Inter sanja čudo PODGORICA - Serija A dostiže vrhunac doslovno na samom kraju - posljednje kolo rješava titulu, ekipe koje idu u Evropu, ali i putnike u niže rang italijanskog fudbala.

Sva pitanja neće biti odgonetnuta u istom terminu, čak ni istog dana, ali ono što je ključno biće poznato u neđelje veče, nešto prije 20 časova, kada će Milan i Inter odigrati završne utakmice u sezoni.

Upravo veliki gradski rivali odlučuju o naslovu prvaka. Na vrhu tabele su ,,rosoneri“ koji imaju dva boda više od ,,neroazura“ i dovoljan im je remi na gostovanju Sasuolu da prvi put od 2011. godine stignu do šampionskog trofeja. Čuveni ,,Piazza del Duomo“ biće prepun navijača koji spremaju feštu. Ostaje da se vidi kojim bojama će biti obojen trg ispred katedrale. ,,Crveno-crni“ su svakako bliži tronu od aktuelnog prvaka.

Meč u Sasuolu je ligaško finale za Milan.

- Zaista smo blizu - rekao je trener Stefano Pioli, koji nastavlja: - Moramo da nastavimo sa istim mentalitetom, istom pripremom, koncentracijom i smirenošću koju imaju moji igrači. Po mom mišljenju - to je njihova najbolja osobina. Došli smo do

Sprema se fešta na ,,Piazza del Duomo“

Milanu dovoljan bod za titulu

cilja, ali ostao je još jedan korak.

Ovo je šansa koju ne smijemo da propustimo - ističe strateg ,,crveno-crnih“.

Milan je u zamahu - nije poražen na posljednjih 16 prvenstvenih utakmica, a u seriji je od pet pobjeda.

Sasuolu meč ne znači ništa u rezultatskom smislu, ali je i te kako nezgodan rival ,,rosonerima“.

O tome svjedoči činjenica da

su ove sezone dva puta slavili na ,,San Siru“. Sada bi mogli da izazovu jedan od najupečatljivijih poremećaja u novijoj istoriji tako što će pobijediti Milan i pomoći Interu da odbrana titulu.

Ipak, ,,crveno-crni“ nijesu izgubili u Ređo Emiliji, na ,,Mapeji stadionu“, od 2016. godine.

- Neće se osvrtati na ono što je bilo. Znamo što treba da uradimo i sve smo tome podredili.

Iznenađujuća stvar kod mojih

fudbalera je nivo zrelosti i svijesti koje pokazuju. Trebalo bi da vidite ne samo koliko naporno rade, već i spokoj koji imaju dok to rade - ističe Pioli.

Milan ima jednu od najmlađih ekipa u Seriji A, ali i pomoć veterana, napadača - Žirua i Ibrahimovića.

Upravo je Ibra osvojio titulu sa Interom, a sada je na korak od trofeja u dresu najljućeg rivala.

- Vjerujem da ćemo savladati

Raspored - 38. kolo SUBOTA 17.15 - Đenova - Bolonja 20.45 - Atalanta - Empoli 20.45 - Fiorentina - Juventus 20.45 - Lacio - Verona NEĐELJA 12.30 Specija - Napoli 18.00 - Inter - Sampdorija 18.00 - Sasuolo - Milan 21.00 - Salernitana - Udineze 21.00 - Venecija - Kaljari

pritisak koji dolazi iz tabele i rezultata koji nijesmo očekivali na početku sezone. Moji momci su zaista jaki. Moramo da nastavimo ovako još samo jedan dan - naglašava Pioli.

Inter je u impresivnom nizu. ,,Plavo-crni“ su slavili devet puta na posljednjih 10 duela, uključujuči finale Kupa protiv Juventusa.

Sastav Simonea Inzagija već ima dva pehara u sezoni, jer je takođe bio bolji od ,,stare dame“ u Superkupu Italije.

Inter u neđelju mora da pobijedi Sampdoriju pred svojim navijačima i nada se čudu - porazu direktnog konkurenta za titulu.

- Spremamo se za posljednju utakmicu sa ciljem da je riješimo u svoju korist. Onda ćemo pogledati ostale rezultate. Nema sumnje da postoji dugotrajan osjećaj žaljenja za onim što smo propustili. Mogli smo mi da budemo prvi uoči završnog

kola, ali nema smisla zadržavati se na tome. Moramo da gledamo naprijed - rekao je defanzivac ,,neroazura“ Alesandro Bastoni.

Inter će se ponovo osloniti na ofanzivca Lautara Matineza, koji je oborio lični rekord po broju golova u ligi.

Argentinac je potpisao 21 pogodak u Seriji A. - Ispustili smo neke bodove u utakmicama koje smo zaslužili da dobijemo. Prije svega mislim na nesrećni poraz od Bolonje.

Da nije bilo toga, vrh tabele bi bio drugačiji. Nastavićemo da vjerujemo. Naš plan je pobjeda na kraju sezone - kazao je Martinez.

U Ligu šampiona će, pored Milana i Intera, još Napoli i Juventus.

Lacio je siguran u Ligi Evrope, a na toj poziciji je i Roma, kojoj prijete Fiorentina i Atalanta sa bodom zaostatka. ,,Viola“ će u najgorem igrati u kvalifikacijama za Ligu konferencija, s tim što mora da odbrani sedmu poziciju pod pritiskom čete Đan Pjera Gasperenija, koja je na istom saldu - po 59 bodova.

Venecija je ispala u Seriju B, a spas traže Đenova i Kaljari.

Ipak, sve zavisi od Salernitane, prvog tima iznad zone ispadanja, koja kod kuće protiv Udinezea igra za očuvanje statusa u eliti.

D. K.

21, 22. i 23. maj 2022.

Arena

Telekom 1. CFL

33

TELEKOM 1. CFL (35. KOLO): Zeta slavila protiv Rudara, Jezero izborilo opstanak

F. FILIPOVIĆ

Podgorica iz spornog penala do preokreta nad Iskrom Preokret Podgorice - vrijedan šanse da u posljednjem kolu izbori baraž za opstanak u Telekom 1. CFL. Tim iz Lješkopolja gubio je 2:0 od Iskre, izjednačio je do odmora, a do pobjede od 3:2 stigao u 94. minutu iz krajnje sumnjivog penala koji je dosudio glavni sudija Radoje Pajović iz Podgorice, a koji je realizovao Boljević.

Zeta je savladala Rudar (1:0), ali je ostala na začelju zbog slabijeg skora u međusobnim duelima sa Podgoricom koja ima isti broj bodova.

Tako će posljednja runda u utorak veče odlučiti ko se seli u niži rang domaćeg fudbala, a ko će u doigravanje.

Preko baraža će spas tražiti Pljevljaci, dok su prvoligaški status riješili fudbaleri Jezera nakon što su treći put u sezoni trijumfovali protiv Budućnosti (2:1).

Petrovac je odigrao neriješeno sa Sutjeskom (1:1), dok je Mornar savladao Dečić (2:1).

PREOKRET PODGORICE OD 0:2 DO 3:2

Podgorica je poslije velikog preokreta protiv Iskre zadržala šanse da preko baraža osigura opstanak u elitnom rangu domaćeg fudbala.

Tim iz Lješkopolja gubio je 2:0, ali je do odmora stigao do 2:2. U nastavku je domaćin napadao i promašivao, da bi u četvrtom minutu sudijske nadoknade ostvario trijumf nakon više nego sumnjivog penala - 3:2.

Matija Krivokapić je pao nakon duela sa Đurišićem, utisak je da nije bilo kontakta, ali tako nije mislio glavni arbitar Pajović koji je pokazao na bijelu tačku.

Odgovornost je preuzeo Boljević i smjestio loptu u ćošak Spasojevićeve mreže. Podgorica je ostala u zoni doigravanja, ispred Zete koja ima isti broj bodova, ali i slabiji međusobni skor.

Tako će posljednje kolo odlučivati ko će u niži rang, a ko u baraž.

Iskra je na ,,DG arenu“ doputovala rasterećena, bez rezultatskog imperativa, jer je ranije osigurala izlazak na međunarodnu scenu.

To je dalo mogućnost treneru Milivoju Novoviću da izvede ,,šarenu“ postavu i pruži šansu igračima sa manjom minutažom.

Danilovgrađanima nije ništa trebalo, ali upravo je jedan od rezervista opravdao povjerenje u startnoj postavi - Grbović je pobjegao odbrani i u drugom minutu, lijevom nogom sa desne strane, pogodio za vođstvo gostiju.

Hladan tuš za tim iz Lješkopolja koji je u ranoj fazi utakmice počeo da klizi ka nižem rangu takmičenja.

Pokušali su domaći da se što prije pridignu, uputili opasan udarac, ali umjesto izjednačenja - od 23. minuta bili su prinuđeni da jure dva gola minusa.

Novu lijepu akciju priredili su fudbaleri Iskre, a ovoga puta rutinski u završnici reagovao je Perović.

Petrovac

1

Sutjeska

1

1

0

Stadion pod Malim brdom.

Gledalaca: 400.

Golovi: 1:0 Bašić 27’, 1:1 Nikolić 82’ Sudija: Dalibor Vujisić (Podgorica) Žuti kartoni: Živanović (Petrovac), Zakaria (Sutjeska)

Gol Boljevića za pobjedu Podgorice

Od tog momenta kao da je počeo meč za ekipu iz Lješkopolja. Za samo dva minuta domaćin je stigao do egala.

Matija Krivokapić je probudio Podgoricu u 31, a nakon kornera Boljevića metu je glavom pogodio Đajić u 33.

Danilovgrađani su stali, a domaćin preuzeo inicijativu - i do poluvremena mogao da okrene.

Spriječio je to golman Spasojević koji je odbranio veliku šansu protivnika.

Nastavak je krenuo zicerom Matije Krivokapića koji je napravio lažnjak, izborio dobru poziciju, ali sa ivice peterca nije savladao Spasojevića. Đajić je u 63. minutu mogao drugi put da se upiše u listu strijelaca, ali je glavom prebacio mrežu.

Pritiskala je Podgorica, ali falilo je mirnoće u završnici.

Vrijeme je curilo, a domaćin tražio rješenje da po svaku cijenu pobijedi.

Spas je stigao iz krajnje sumnjivog penala doslovno u posljednjem pokušaju domaćina do osvoji tri boda.

MORNAR NASTAVIO NIZ

Mornar je upisao treću pobjedu zaredom na svom terenu i u meču bez rezultatskog značaja savladao Dečić (2:1). Barani su bolje otvorili meč, uspjeli da stignu već na startu drugog dijela do prednosti od 2:0, a tek nakon toga ,,probudili“ su se Tuzani koji su, nakon evrogola Vucaja u 69. minutu, u finišu mogli i do remija, ali je Mornar sačuvao prednost...

Tuzani su u 11. minutu imali veliku šansu preko Bećiraja, ali gosti nijesu uspjeli da stignu do gola.

Domaćin je preuzeo inicijativu, pokazao veliku želju da stigne do gola. I, nakon nekoliko polušansi, Mornar je do prednosti došao u 33. minutu. Grbić je prošao po lijevoj strani, ubacio loptu u peterac, Vujačić uspio da je zakači vrhom kopačke, ali je Dragojević uspio da odbije loptu. Ipak, na pravom mjestu našao se mladi Cvijović, koji je uspio loptu da sprovede u mrežu za slavlje Barana. Domaći su na startu nastavka napravili presing, Dečić je imao problem da iznese loptu. I totalni presing po cijelom terenu Mornaru se isplatio u 49. minutu. Sekulović je ukrao loptu Drešaju, Grbić prošao po lijevoj

strani, odložio je do Sekulovića, koji je sa ivice kaznenog prostora pogodio prečku, a ,,odbitak“ stigao do Vujačića, kojem nije bilo teško da loptu sprovede u praznu mrežu za 2:0. Čekao se odgovor Dečića. Vucaj je u 63. minutu priprijetio, ali je Vukčević bio na mjestu. I, onda u 69. minutu najljepši potez na utakmici. Bećiraj je vukao loptu po lijevoj strani, ostavio za Vuljaja, koji je odložio za Vucaja, koji je majstorski pogodio suprotni ugao sa 20 metara - 2:1.

ŠAMPIONU SAMO BOD

Sutjeska je sa podmlađenim sastavom nastupila pod Malim brdom, ali je osvojila bod.

Bolji posjed lopte imali su domaći od početka, a do vođstva su stigli u 27. minutu. Pogriješili su Nikšićani na sredini terena i uslijedila je kontra Petrovčana, da bi Ivanović sa desne strane odlično ubacio loptu na ivicu peterca odakle je bio nepogrešiv Bašić, a mlađani golman Dubljević nemoćan. Zaigrali su gosti nakon tog pogotka nešto agresivnije, ali najozbiljniju priliku imao je samo Jovović dva minuta prije kraja prvog poluvremena, kada njegov šut bez problema zaustavlja golman Radulović.

Osjetio se izostanak klasičnih napadača Markovića i Nikača, ali je Bubanja sa oko 25 metara, imao dobru šansu u 64. minutu, ali ta lopta prohujala je pored gola. Ivanović je imao priliku da udvostruči prednost svog sastava, ali su se na kraju, ipak, morali zadovoljiti samo ubacivanjem lopte iz ugla.

Gol izjednačenja postiže mlađani rezervista Danijel Nikolić.

Pogriješila je zadnja linija odbrane domaćih, Jovović je poslao ,,lukavu“ loptu ka brzonogom Nikoliću koji u maniru iskusnog strijelca „iz prve“ šutira i pogađa između golmana Radulovića i lijeve stative.

TRIJUMF I NEVJERICA

Zeta je uradila što je do nje, minimalno pobijedila Rudar na svom terenu, ali za to nije nagrađena pol-pozicijom pred završnu trku u borbi za izbjegavanje direktnog ispadanja u Drugu ligu. ,,Vukovi“ će morati da pobijede Iskru i dočekaju pobjedu ili remi Dečića s Podgoricom, ali iako postoji nada - nije velika.

Tabela 1. Sutjeska 35 22 9 4 63:26 75 2. Budućnost 35 19 7 9 72:45 64 3. Dečić 35 15 11 9 53:42 56 4. Iskra 35 15 6 14 48:43 51 5. Mornar 35 12 11 12 32:38 47 6. Jezero 35 13 6 16 39:45 45 7. Petrovac 35 10 13 12 47:54 43 8. Rudar 35 9 9 17 34:53 36 9. Zeta 35 7 10 18 34:52 31 10. Podgorica 35 7 10 18 36:60 31 U posljednjem kolu (24. maja) sastaju se: Budućnost - Petrovc, Sutjeska - Mornar, Dečić - Podgorica, Iskra - Zeta, Rudar Jezero.

LISTA STRIJELACA 14 - Bašić (Petrovac) 13 - Sekulić (Iskra) 12 - Raičković (Budućnost), Faust (Jezero) 11 - Ivanović (Budućnost), Vuljaj (Dečić), 10 - Miličković (Petrovac) 9 - Đukanović (Budućnost), Živković (Rudar)

Sastav Dragoljuba Đuretića bio je bolji od Rudara, imao veći posjed od starta, ali je stvorio samo pravu šansu u prvom poluvremenu - pojačanje iz Ukrajine, Artur Zahorulko, dobio je loptu s lijeve strane, ali je loš prijem uticao da rezultat ostane nepromijenjen.

Napadač koji je stigao iz druge ukrajinske lige iskupio se u 57. minutu, kada je postigao pogodak za vođstvo domaćina.

Zeta je u tom trenutku na provizornoj tabeli imala dva boda više od Podgorice i na horizontu situaciju u kojoj bi se sama pitala o mjestu u baražu.

Najbolju šansu Rudar je imao u 67. minutu, kada je iz dobre pozicije loše šutirao glavom. ,,Vukovi“ su imali dvije prilike da kazne goste iz Pljevalja i uvećaju vođstvo.

Kolosalnu šansu u 71. prokockao je Marko Burzanović. Poslije slobodnog udarca s lijeve strane lopta je došla do Srđana Krstovića, koji ju je glavom spustio do dvadeset četvorogodišnjeg ofanzivca, a ovaj sa nekoliko metara promašio cijeli gol.

Na 2:0 mogao je potom da povisi Zahorulko koji je izblokiran, pa u nastavku akcije Krstović čiji je šut odbranio Agović.

Sve je bilo spremno da se pobjeda proslavi burno, ali je onda stigla šokantna vijest iz Lješkopo-

Petrovac

Sutjeska

Radulović Vuković (od 63.Gazivoda) Živanović Boričić Bašić (od 64.Mugoša) Zvrko Vojvodić (od 64.Milić) Ivanović (od 90.Dragićević) Tačibana (od 90.Stešević) Marković Mikijelj

Dubljević Knežević (od 46.Pajović) Zakaria (od 63.Nikolić) Jovović Zoćević (od 83.Bojović) Drinčić Grivić B.Dubljević (od 71.Đurković) Vuković (od 71.Milić) Bubanja Stijepović

Mornar

Dečić

21 1

0

Stadion Topolica. Gledalaca: 300.

Sudija: Vladimir Bjelica (Nikšić).

Golovi: 1:0 Cvijović u 33, 2:0 Vujačić u 49, 2:1 Vucaj u 69. Žuti kartoni: Baošić, Stevanović, Seratlić (Mornar), Bećiraj (Dečić)

Mornar

Dečić

Vukčević Raičević (od 78. Poček) Vujačić Grbić (od 78. Škrijelj) Stevanović Kaluđerović (od 73. Bakić) Sekulović (od 78. Kacić) Cvijović Seratlić (od 78.

Martinović) Kajević

Dragojević Vucaj Jovanović Bećiraj (od 75. Pavićević) Marušić (od 75. Ljuljđuraj) Nikolić Božanović Tući Drešaj Vuljaj Đeljaj (od 75. Pešukić)

lja. Trijumf i nevjerica ,,vukova“ u isto vrijeme...

SPAS JEZERA

Malo ko može da se pohvali onim što je uradilo Jezero - Plavljani su tri puta u sezoni savladali Budućnost. Posljednja pobjeda u D a n i l o vg r a d u , o s t v a r e n a preokretom (2:1), vrijedna je opstanka za četu Mladena Lambulića. ,,Plavi“ su izašli sa kombinovanim timom, a uspjeli su da povedu preko Miloševića u 22. minutu. Izjednačio je argentinski internacionalac Faust iz penala u 44.

U nastavku se igralo otvoreno, a bolje su se snašli igrači Jezera.

Veliku pobjedu Plavljanima donio je Adžović u 52. minutu.

Prvoligaš sa sjevera slavi što će i naredne sezone biti dio elite. Za Podgoričane bezbolan poraz, s obzirom na to da ne mogu ni bolje ni gore od druge pozicije.

Izabranici Aleksandra Nedovi-

Podgorica

Iskra

32 22

Stadion: DG arena. Gledalaca: 250.

Sudija: Radoje Pajović.

Golovi: 0:1 Grbović u 2, 0:2 Perović u 23, 1:2 M. Krivokapić u 31, 2:2 Đajić u 31, 3:2 Boljević (pen) u 94. Žuti kartoni: Đajić, Vuković, Božović, Bajović (Podgorica), Vukotić, Kumburović, Đurišić, Perović, B. Obradović. Milić (Iskra).

Crveni karton: Perović (Iskra) u 93.

Podgorica

Iskra

Ivezić Boljević Muharemović (od 79.

Mrvaljević) Đajić Vuković (od 79. Sentoku) Čelebić (od 36. Prelević) Božović Maraš Bajović (od 55. Terzi) M. Krivokapić Ukšanović

Spasojević Gajić (od 46. Jauković) Milić (od 70. Perišić) Perović Pavlićević (od 54.

Uskoković) Grbović (od 84.

Globarević) Vukotić B. Obradović Šaletić Kumburović Đurišić

Zeta

Rudar

1 0 00

Stadion: Trešnjica.

Gledalaca: 400 Sudija: Miloš Bešović (Podgorica) Gol: 1:0 Zahorulko u 57. Žuti kartoni: Đurović, Pupović (Zeta), Bojović, Živković, Krneta (Rudar)

Zeta

Rudar

Karadžić Đinović Đukanović Đurović Pupović Krstović Roganović Miranović (od 75. Popović) Maraš (od 75. Đoljaj) Tačibana (od 45.

Burzanović) Zahorulko (od 85. Globarević)

Agović Prenkočević M. Golubović A. Golubović Kasalica Peličić (od 72.

Krstonijević) Popović (od 72. S. Golubović) Bojović Gašević Živković (od 75. Ernec) Vujanović (od 64. Čepić)

Jezero

Budućnost

21 1

1

Stadion: ,,Braće Velašević” Gledalaca: 200.

Sudija: Aleksandar Šćekić (Berane).

Golovi: 0:1 Milošević u 22, 1:1 Faust u 44. (pen), 2:1 Adžović u 52. Žuti kartoni: Bošnjak, Mendi (Jezero), Pavlićić, Janković, Ražnatović (Budućnost).

Jezero

Budućnost

Asanović Bošnjak (od 87. Bošković) Faust (od 83.

Redžepagić) Marveđo Vuković Račić (od 73.

Radunović) Lambulić Adžović (od 83.

Radenović) Mendi Dedić Jovićević (od 87. Bošković)

Pavličić Milošević Janković (od 56.

Raspopović) Novović (od 2. Ražnatović) Petrović (od 56. Ivanović) Đuričković Adžić Dakić Perišić Ćetković (od 71. Đukanović) Terzić (od 56. Mirković)

ća čuvaju se za finale Kupa preko kojeg mogu da izvuku sezonu.

Rival će biti Dečić, 29. maja pod Goricom.

EKIPA ARENE

34

Arena

Sportski miks

Druga liga, 35. kolo

Vaterpolisti danas završavaju pripreme u Nikšiću, nastavl

Fešta u Bijelom Polju, Mladost na korak od baraža Jedinstvo Igalo

Berane Kom

2 2

BERANE - Gradski stadion.

Gledalaca: 100. Sudija: Ivan Šarac. Strijelci: Tmušić u 29. i Tmušić u 80. iz penala (Berane), Mujović u 22. i I. Vukčević u 74. minutu (Kom). Žuti kartoni: Santos, Vulević, Lončar, Nedić (Berane), Đukić, Radulović, M. Vukčević (Kom). Crveni kartoni: Tomović u 90+4. (Berane), Mujović u 90+3, Mirković u 90+3. minutu (Kom).

BERANE: Aković, Fujidžama (od 63. Tomović), Čikić, Mićunović (od 60. Nedić), Bujiša, Muković, Santos (od 70. Lončar), Marsenić, Vulević, Tmušić, Vukićević.

KOM: Radošević, Petrović, I. Vukčević, Mirković, Mujović, Đukić, Radulović, M. Vukčević, Stanišić (od 60.

Radovani), Dujović, Knežević (od 73. Pavićević).

Kom je jurio tri boda, kako bi stigao do baraža, ali je Berane, iako bez rezultatskog imperativa, uspjelo da u finišu stigne do boda i tako pomrsi računicu Zlatičanima.

Bokelj Mladost DG

PODGORICA - Sve ide svojim tokom. Selektor Vladimir Gojković polako uvodi u rad igrače iz domaćih klubova sa kojima će danas završiti drugu sedmicu priprema za Svjetsko prvenstvo u Mađarskoj.

Od ,,stranaca“ tu su članovi Sabadelja Dušan Banićević i Konstantin Averka, a ostali će se priključiti kada završe obaveze u domaćim ligama i nakon završnog turnira Lige šampiona (od 2. do 4. juna). Od ,,stranaca“ na F8 elitog klupskog takmičenja učestvovaće sa Marsejom Vladan Spaić, Uroš Čučković i Dejan Lazović (sa klupe ih predvodi Miloš Šćepanović prvi saradnik Gojkovića), a u četvrtfinalu igraće protiv još jednog našeg reprezentativca, člana Novog Beograda - Miroslava Perkovića. Od italijanskih klubova na F8 plasirala se Breša našeg golmana Petra Tešanovića, a titulu brani Pro Reko Aleksandra Ivovića.

Zbog opravdanih razloga selektor neće imati puno vremena za rad sa kompletnom ekipom, što ne utiče na trenutno raspoloženje iskusnijih i igra-

1 0

BIJELO POLJE - Gradski stadion. Gledalaca: 3.500. Sudija: Branko Odalović. Strijelac. Ivanović u 53. minutu. Žuti kartoni: Idrizović, Korać, Vlaović (Jedinstvo).

JEDINSTVO: Š. Kolić (od 61. Pešić), Idrizović (od 79.

Kriještorac), Hajrović (od 61. Vlaović), Dulović, Korać (od 79. Čujović), Dacić, Krulanović, Ivanović (od 61. Mušović), D. Kolić, Šćepanović, Cvijović.

IGALO: Kulinović, Dajević, Bigović, More, Kordoba, Mučalica, Kopitović, Perović (od 63. Vujičić), Grbić, Đurković, Petrović (od 63.

Kosać).

U sjajnoj atmosferi Jedinstvo je savladalo Igalo i na najbolji način proslavilo titulu Druge lige u posljednjem meču pred svojim navijačima. Pred početak meča selektor Crne Gore Miodrag Radulović šampionski pehar uručio je kapitenu Jedinstva Momčilu Duloviću za erupciju oduševljenja na tribinama. U 53. minutu, nakon sjajne akcije Koraća, te ubačeme lopte sa desne strane, Ivanović je pogodio mrežu Kulinovića, što je bio povod da se napravi velika bakljada na stadionu u Bijelom Polju...

1 1

KOTOR - Gradski stadion.

Gledalaca: 200. Sudija: Miloš

21, 22. i 23. maj 2022.

Atmosfera

Sa jučerašnjeg treninga ,,ajkula“ u Nikšiću

ča koje u septembru očekuje Evropsko prvenstvo (U19) u Podgorici.

- Atmosfera je dobra i počeli smo sa jakim radom do Svjetskog prvenstva. Neće nam

Karate reprezentacija Crne Gore od 25. do 29. maja na kontinentaln Selektor Radulović uručuje pehar kapitenu Jedinstva Duloviću

Tabela 1. Jedinstvo 35 23 9 3 62:14 78 2. Arsenal 35 20 10 5 55:29 70 3. OFK Mladost DG 35 16 11 8 48:35 59 4. Bokelj 35 15 13 7 41:21 58 5. Kom 35 17 7 11 51:41 58 6. Igalo 35 13 8 14 49:35 47 7. Berane 35 12 6 17 34:52 42 8. Grbalj 35 6 12 17 30:51 30 9. Cetinje 35 6 3 26 25:80 21 10. OFK Titograd 35 5 5 25 25:62 20 U posljednjem kolu (24. maja) sastaju se: Mladost DG - Berane, Kom - Cetinje, Arsenal - Grbalj, Titograd - Jedinstvo, Igalo - Bokelj.

Bošković. Strijelci: Popović u 67. iz penala (Bokelj), Banićević u 22. minutu (Mladost DG). Žuti kartoni: Aković, Obradović, Batuta (Bokelj), Nikić, Joković, Popović (Mladost DG).

BOKELJ: Aković, Obradović, Jeknić, Batuta (od 89.

V. Čavor), Braunović, Macanović, Popović, Sklender, Panič (od 46. P. Čavor), Kovinić, Alhasan (od 80. Škrelja).

MLADOST DG: Nikić, Banićević, Pejović, Mugoša, Joković (od 69. Krstović), Harada, Orahovac, D. Mugoša (od 61. Popović), Stanisavić, Škrijelj, Naoaki.

Bokelj je u derbiju remizirao protiv Mladosti, a Lješkopoljcima je i bod uz remi Koma dovoljan da stigne na korak od baraža.

Grbalj Titograd

0 3

RADANOVIĆI - Stadion u Radanovićima. Gledalaca: 50. Sudija: Mihailo Milošević. Strijelci: Bokan u 3, Marković u 42. i Dapčević u 84. minutu. Žuti karton: Mladenović (Grbalj).

GRBALJ: Bećić, Kalačević, Babić, Mladenović, Bralić (od 46. Pajović), Radović (od 64. Kadiri, od 84. Čađenović), Savković (od 46.

Tmušić), Radulović, Vilo-

tijević, Damjanović, Vučetić (od 46. Carević).

OFK TITOGRAD: Rosandić, Ajković (od 88. Tadić), Mugoša, Adrović (od 64. Dapčević), Marković, Bracanović, Božović, Vukčević (od 82. Popović), Bokan, Turusković (od 64.

Vujisić), Radević (od 82.

Ljumović).

U meču bez rezultatskog značaja Titograd je uspio da osvoji tri boda i to neočekivano lako. Bivši drugoligaš stigao je do ubjedljive pobjede u Radanovićima.

Cetinje Arsenal

1 3

PODGORICA - Stadion Titograda. Gledalaca: 50.

Sudija: Konstantin Dragović. Strijelci: Milačić u 27. iz penala (Cetinje), Manojlović u 32, Pepić u 68, Kordić u 80. minutu (Arsenal). Žuti kartoni: Bogićević (Cetinje), Radenović, Mirković, V. Mršulja (Arsenal).

CETINJE: Vuksanović, Bacan, Ajković (od 46. Jovanović), Vuković (od 81.

Kaluđerović), K. Dinoša, Milačić, Nikočević (od 16.

Mudreša), Bogićević, Piranić, Marković, Tomašević.

ARSENAL: Nikčević, Pepić (od 86. Bojanić), Kordić (od 86. Kuč), Radenović, Dragićević, Stijepović, Montenegro (od 60. Vujačić), Mirković, Manojlović, S. Mršulja (od 60.

Mališić), V. Mršulja (od 86.

Ličina).

Arsenal se sprema za baraž, a u finišu sezone želi da sa što boljom formom dočeka odlučujuće mečeve. Tivćani su imali lak posao protiv tima, koji je izgubio status drugoligaša...

Priredio: R. PEROVIĆ

Na EP u podmlađenom PODGORICA - Karate reprezentacija Crne Gore na 57.

Evropskom seniorskom prvenstvu nastupiće u podmlađenom i značajno promijenjenom sastavu, saopšteno je iz Karate saveza. Šampionat je na programu od 25. do 29. maja. Crnogorski karate predstavljaće 19 takmičara - 12 u borbama i sedam u katama.

Uoči puta, zbog zdravstvenih problema, otpao je Stefan Gojčević.

U odnosu na prošlogodišnji šampionat u Poreču neće nastupiti Nenad Dulović, Mario Hodžić, Predrag Smolović i Andrija Fatić u muškoj, odnosno Ana Drašković, Jelena Maksimović, Ksenija Rajović i Dragana Konjević u ženskoj konkurenciji.

Nastup je, zbog povrede, morala da otkaže i Marina Raković.

Direktor reprezentacije Miodrag Radunović kazao je da reprezentacija putuje u punom sastavu i da će u Gaziantepu nastupiti pojedinačno i ekipno, u katama i borbama.

- Bez obzira na to što smo nepravedno ostali bez sredstava iz

budžeta uspjeli smo da obezbijedimo novac i otputujemo na šampionat. Takva odluka Uprave za sport i mlade je nepravedna jer smo imali sjajan rezultat prošle godine. Nadamo se da će se ta nepravda ispraviti - kazao je Radunović na konferenciji za medije.

Selektor muške ekipe u borbama Almir Cecunjanin kazao je da je reprezentacija odradila dva ciklusa priprema i da je zadovoljan formom takmičara, ali i voljom i željom koju su pokazali na treninzima.

- Hendikep je izostanak kontrolnih mečeva, ali kroz rad u klubovima i na pripremama to smo pokušali da nadomjestimo. Od sedam takmičara koji će nastu-

Golbal

Nikšić debituje u Ligi šampiona PODGORICA - Golbal klub Nikšić debitovaće danas u Pragu u SEGL Ligi šampiona, najjačem klupskom takmičenju u tom paraolimpijskom sportu.

Crnogorski golbalisti ta-

kmičiće se u južnoj grupi sa ekipama Peruna iz Češke, francuskog Liona, Omera iz Bergama, Andvisa iz Portugala i Čemnicera iz Njemačke.

Nikšićki tim danas, prvog

piti u Gaziantepu njih pet ima manje od 20 godina. To pokazuje da imamo mladu ekipu, ali i da u budućnosti imamo na koga da računamo - rekao je Cecunjanin.

On je kazao da najviše očekuje od Nikole Malovića, navodeći da je najiskusniji i da godinama unazad donosi medalje sa velikih takmičenja.

- Nadam se da će tako biti i u Gaziantepu i da će svi takmičari dati sve od sebe. Žao mi je je što zbog povrede nijesam mogao da računam na Nenada Dulovića rekao je Cecunjanin.

Selektor ženske ekipe u borbama Žarko Raković kazao je da šampionat dočekuje sa novim timom, u kojem nema Marine Raković, Jelene Maksimović, Dra-

dana turnira, igraće protiv Liona, Omera i Andivisa, dok ih u neđelju čekaju dueli sa Perunom i Čermnicerom.

Drugi turnir biće odigran u Nikšiću od 21. do 23 jula.

Najuspješnije tri ekipe, nakon oba turnira, kvalifikovaće se na završni turnir.

Finale sezone okupiće po tri najbolje ekipe južne i sjeverne grupe, a direktan plasman obezbijedio je domaćin, Hanza iz Rostoka.

Finalni turnir na programu je od 27. do 29. oktobra. R. A.

Arena

Sportski miks

35 RKBUDUĆNOST

21, 22. i 23. maj 2022.

ljaju sa radom u Herceg Novom

WPOLO.ME

a koja obećava

biti lako, ali sa dobrim pripremama ništa nije nemoguće.

Probaćemo i u Mađarskoj da

napravimo rezultat - kazao je Marko Mršić, jedan od igrača koji će učestvovati na EP za mlađe generacije.

Motivacija mladićima iz crnogorskih klubova ne fali. Sve je podređeno i fizičkoj i taktičkoj pripremi. Detalji se ponavljaju, razrađuju važne stvari, a sve lakše pada zbog, kako je kazao Mršić, dobre atmosfere.

- Velika je motivacija. Čekaju nas dva velika takmičenja i krajem ljeta, kao šlag na tortu, EP u Podgorici. Imamo vrhunsku generaciju i probaćemo da osvojimo medalju - poručio je Mršić.

Naš tim krenuo je sa radom iz Herceg Novog, gdje će nastaviti treću sedmicu priprema i to nakon zadovoljavajućih treninga u Nikšiću.

- I dalje je ekipa podmlađena, nedostaju igrači iz inostranstva, a postepeno ćemo se pojačavati. Intenzitet treninga iz dana u dan je sve jači, što

ne predstavlja problem jer imamo veliki motiv za radom.

Samo to što smo trenirali sa Lekom i Draškom, je dodatni podstrek - kazao je Uroš Vučurović. ,,Ajkule“ će na startu šampionata u Budimpešti odmjeriti snage sa domaćinom, igraće još sa Brazilom i Gruzijom. Poznato je da će pobjednici grupa izboriti direktan plasman u četvrtfinale, a najbolji drugi i treći igraće osminu finala.

Grupa u kojoj su naši vaterpolisti ukrstiće se sa B grupom u kojoj su Grčka, Japan, Hrvatska i Njemačka.

- I dalje smo mlada ekipa koja se ne može oslanjati na individualan kvalitet. To može Mađarska jer ima vrhunske, individualne igrače. Biće nam teško, ali ne sumnjam u naš maksimum.

Vaterpolisti u Podgoricu dolaze 28. maja gdje će trenirati sa francuskim Marsejom. A. M.

nom šampionatu

gane Konjević i Ane Drašković.

- Tim je potpuno drugačiji, mnogo oslabljen, ali uradili smo sve da se što bolje predstavimo. Siguran sam da će djevojke dati sve od sebe - rekao je Raković.

On je istakao da je na pripremu sportista značajno uticalo nedobijanje sredstava iz budžeta.

- Nijesmo išli na takmičenje, nije bilo kampova. Uradili smo ono što je do nas, takmičari što je do njih. Trenirali smo i spremali se koliko smo mogli - rekao je Raković.

Prema riječima selektorke u katama za žene Tijane Popović, kate su teška i zahtjevna disciplina.

- Iznenađenja su rijetka. Mi smo neko ko voli da pomjera granice, tako da se nadam da će tako biti i ovog puta. Kata tim prvi put nastupa na tako jakom takmičenju.

Spremne smo, trenirale smo naporno - rekla je Popović.

U borbama pojedinačno kod muškaraca nastupiće MatijaBojić (do 60), Ognjen Otašević (do 67), Balša Miličković (do 75), Nikola Malović (do 84) i Nemanja Jovović (preko 84), dok će se samo ekipno takmičiti Nemanja Mikulić i Lazar Kukuličić.

POKCG

sastavu

U ženskoj konkurenciji, u borbama, pojedinačno za medalju boriće se Anja Jović (do 50), Anđela Ivanović (do 55), Vasilisa Bujić (do 68) i Milena Jovanović (preko 68), dok će Jovana Stojanović nastupiti samo u ekipnoj konkurenciji.

U katama pojedinačno takmičiće se Biserka Radulović i Vladimir Mijač, koji će biti i dio tima sa Arijanom Kočanom i Kenanom Nikočevićem.

U ženskoj konkurenciji kata tim nastupiće u sastavu Maša Đukanović, Mila Mraković i Džena Canović.

Takmičare će u Gaziantepu predvoditi selektori Almir Cecunjanin i Žarko Raković u borbama, odnosno Milena Milačić i Tijana Popović u katama. Čast crnogorskog karatea u Gaziantepu, osim takmičara, braniće i sudija Miodrag Radunović.

Na prošlogodišnjem EP u Poreču crnogorski karatisti osvojili su dvije medalje – muška ekipa u borbama srebrnu i Jelena Maksimović bronzanu.

Karatisti su na kontinentalnim šampiontima u seniorskoj konkurenciji, u kimonu sa crnogorskim grbom, do sada osvojili 11 medalja - dvije srebrne i devet bronzanih.

Odlazak za Gaziantep predviđen je za 23. maj.

R.A.

Kvalifikacije za odbojkaško Evropsko prvenstvo za mlađe seniore

Crna Gora na startu sa Austrijom PODGORICA – Večerašnjom utakmicom protiv Austrije (18 časova), mlađa seniorska muška odbojkaška reprezentacija Crne Gore u Tirani počinje kvalifikacioni turnir grupe F za Evropsko prvenstvo.

Pored Austrije, rival izabranika Balše Radulovića je i Albanija, sa kojom se Crna Gora sastaje u neđelju, takođe od 18 sati.

Radulović je odredio 12 igrača za kvalifikacije, to su tehničari Danilo Dubak (Budućnost volej), Rastko Milenković (Budva), korektori Đorđe Jovović (Budućnost volej), Miro Miljanić (Budva), primači servisa Nemanja Peruničić (ACH Ljubljana), Vukašin Cimbaljević (Vojvodina), Milan Rovčanin (Jedinstvo), Lazar Cimbaljević (Galeb Liko Soho Group), srednji blokeri Matija Ćinćur, Ognjen Perunović (Budućnost volej), Stefan Femić (Jedinstvo) i libero Miloš Kosović (Dubočica).

Osim selektora Radulovića, u stručnom štabu reprezentacije su njegovi pomoćnici Miloš Marković i Miljan Bošković, kao i tim menadžer Nikola Kažić.

Plasman na prvo EP za mlađe seniore izboriće sedam reprezentacija – šest pobjednika grupa i najbolja drugoplasirana selekcija.

Evropsko prvenstvo za mlađe seniore biće održano u poljskom Tarnovu, od 12. do 17. jula.

S. J.

Slavlje rukometaša Budućnosti

Polufinala Kupa Crne Gore za rukometaše

Lovćenova ,,osveta“ Budvanima, protiv Budućnosti brani trofej PODGORICA - Rukometaši Budvanske rivijere upisali su 21 pobjedu u isto toliko mečeva SBbet Prve lige, rutinski su slavili i u četvrtfinalu Kupa, i činilo se da će poslije trofeja u prvenstvu lako ,,preoteti“ Lovćenu i pehar u drugom po važnosti domaćem takmičenju.

Velikan sa Cetinja ipak nije dozvolio apsolutnu dominaciju ekipe s Primorja - sastav koji privremeno vodi Petar Vujanović u polufinalu Kupa Crne Gore slavio je 25:19 i zakazao finale s Budućnost Podgoricom, koja je bila bolja od Rudara (28:22).

Finale se igra danas od 18 sati u Univerzitetskoj dvorani u Podgorici.

Lovćen i Budvanska rivijera igrale su izjednačen meč 50 minuta, da bi cetinjski tim odigrao furioznu završnicu. ,,Crveni“ su vezali šest po-

godaka, sačuvali mrežu do kraja i donekle se revanširali Budvanima za dva glatka poraza u prvenstvu.

Najefikasniji u redovima branioca trofeja bio je Draško Kaluđerović s pet golova, Zarija Lutovac imao je 13 odbrana.

Pet je za Rivijeru dao Marko Simović.

Sezonu u kojoj su zaboravljeni od uprave, tokom koje su štrajkovali jer im se ne ipslaćuju mjesečne zarade od 100 eura, rukometaši Budućnost Podgorice završavaju istorijskim plasmanom u finale Kupa.

Dejan Lipovina s osam golova vodio je tim Nikole Jablana do pobjede nad Rudarom od 28:22.

Jedan manje je za Rudar dao Filip Racković.

Ne. K.

Budućnost i Nikšić danas (15h) u Univerzitetskoj dvorani igraju za pehar Kupa

Zna se ko je favorit

PODGORICA - Budućnost Bemax i Nikšić sastaće se danas od 15 sati u finalu Kupa Crne Gore.

Izabranice Bojane Popović u srijedu su odbranile šampionsku titulu, a protiv Nikšićanki igraće za duplu krunu i ukupno 16. trofej Kupa od obnove nezavisnosti.

Nikšićanke su bile u odličnom ritmu od početka godine, predvođene talentovanom pionirkom Ninom Ramusović finale su izborile pobjedama nad Rudarom i Trebjesom.

Nikšić je u domaćem prvenstvu osvojio peto mjesto.

Finale Kupa igraće se u Univerzitetskoj dvorani u Podgorici.

A. M.

Kvalifikacije za odbojkaško Evropsko prvenstvo za mlađe seniorke

Nakon trilera poraz od Portugala Portugal Crna Gora

3 2

PODGORICA – Dvorana: „Verde kompleks“.

Gledalaca: 100. Sudije: Mateizer (Rumunija), Gjoka (Albanija). Rezultat po setovima: 16:25, 25:17, 22:25, 26:24, 15:13.

PORTUGAL: Serveira, Mouta 1, Kavalkanti 12, Benidio, Lopez 14, Monteiro 15, Guedeš (libero), Klemente 25, Pardal 1, Kasama, Pereira 9, Koreha.

CRNA GORA: Tvrdišić 1, Labović (libero), Bojić 1, Dragović (libero), Rakočević 1, Madžgalj, Vukoslavčević 6, Petranović 22, Tuševljak 12, Vukčević 17, Uskoković 1, Šušić 7.

Nakon startne pobjede protiv Islanda (3:0), ženska mlađa seniorska odbojkaška reprezentacija Crne Gore upisala je i prvi poraz u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, ali koji je mogla da izbjegne. Izabranice Marka Radusinovića su nakon trilera izgubile od Portugala 3:2, u drugom kolu grupe E, u meču u kojem nijesu iskoristile meč loptu na 24:23 u četvrtom setu, pri

vođstvu od 2:1 u setovima. Nakon što je dobio četvrti set, Portugal je u petom vrlo brzo poveo 7:1 i 12:6, a Crna Gora je uspjela samo da priprijeti u finišu na 14:13, ne i da preokrene…

Naše mlađe seniorke večeras (20 sati) završavaju kvalifikacije protiv selekcije Turske.

Plasman na EP izboriće pobjednici četiri kvalifikacione grupe i tri najbolje drugoplasirane selekcije.

S. J.

36

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

37

SLOBODNA RADNA MJESTA PODGORICA TEL.: 020/406-800, 020/406-801

AGRO GROUP DOO Adresa: SIMONA IVANOVA 8

Tel.: 067-314-619/067-806-512 Email: agrogroup@agrogroup.me Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI, 5 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 7 dana 2. PRODAVAC/ČICA, 10 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 7 dana ART GLORIA DOO PODGORICA Adresa: MARKA RADOVIĆA 20

Tel.: 067-263-092 Email: artgloria@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. DOMAR/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana JU OSNOVNA ŠKOLA ,,OKTOIH“ Adresa: BUDA TOMOVIĆA BB

Tel.: 020-640-255 Email: oktoih90@t-com.me Raspisuje konkurs za: 1. PSIHOLOG/ŠKINJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Podgorica Uslovi: Psiholog, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -do povratka radnika sa bolovanja,a najduže do 31.08.2022.godine -crnogorsko državljanstvo -svi kandidati,osim posebnih ,moraju ispunjavatu i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi MONTECARGO AD PODGORICA TRG GOLOOTOČKIH ŽRTAVA 13 PODGORICA

Tel.: 020-441-789 Email: pravni@montecargo.me Oglašava potrebu za: 1. PRIPRAVNIK/CA, 3 izvršioca, pripravnik u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, bez radnog iskustva, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS-III Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -kandidati podnose:prijavu,kopiju lične karte,dokaz o nivou obrazovanja, uvjerenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak -sertifikat za saobraćajno-transportnog magacionera; -pripravnici se osposobljavaju za rad na poslovima saobraćajno-transportnog magacionera OKOV DOO PODGORICA Adresa: JOSIPA SLADEA 6 PODGORICA

Tel.: 069-187-767 Email: karijera@okov.me Oglašava potrebu za:

1. RUKOVODILAC/TELJKA MALOPRODAJNE MREŽE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -prijave sa biografijom slati na email:karijera@okov.me; -kandidati koji uđu u uži izbor biće pozvani na razgovor RADIO TELEVIZIJA PODGORICA DOO Adresa: 19.DECEMBAR 13

Tel.: 020-435-880/020-435-881 Email: office@gradski.me Oglašava potrebu za popunjavanjem sljedećeg radnog mjesta: VOĐA/TELJKA TEHNIKE Broj izvršilaca/teljki: 2 izvršioca; na neodređeno vrijeme Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: -crnogorsko državljanstvo; -navršenih 18 godina života; -zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova radnog mjesta; -propisani nivo kvalifikacije obrazovanja; -da nije osuđivan/a za krivično djelo koje ga/je čini nedostojnim za rad.

Posebni uslovi: -III ili IV1 nivo kvalifikacije obrazovanje; -najmanje tri godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima.

Dokumenta (original ili ovjerene kopije) koja podnosi kandidat/kinja su: -CV; -dokaz o završenom nivou kvalifikacije obrazovanja; -uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvalifikacije obrazovanja na istim ili sličnim poslovima; ovjerena fotokopija biometrijske lične karte (da ovjerena kopija nije starija od 6 mjeseci); -uvjerenje da nije osuđivan za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad; -uvjerenje o zdravstvenoj spososobnosti (ne starije od 6 mjeseci).

Provjeru radnih sposobnosti vrši poslodavac.

CV sa dokumentacijom kandidat/kinja podnosi u originalu ili ovjerenoj kopiji, u ZATVORENOJ koverti, u roku od 3 dana od dana objavljivanja javnog oglasa na adresu: D.O.O. “Radio televizija Podgorica”, ulica 19. decembar broj 13, Podgorica, sa naznakom za: oglas – radno mjesto na koje se kandidat/kinja prijavljuje.

RADIO TELEVIZIJA PODGORICA DOO Adresa: 19.DECEMBAR 13

Tel.: 020-435-880/020-435-881 Email: office@gradski.me Oglašava potrebu za popunjavanjem sljedećeg radnog mjesta: REALIZATOR/KA STUDIJSKIH EMISIJA Broj izvršilaca/teljki: 1 izvršilac; na neodređeno vrijeme Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: -crnogorsko državljanstvo; -navršenih 18 godina života; -zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova radnog mjesta; -propisani nivo kvalifikacije obrazovanja; -da nije osuđivan/a za krivično djelo koje ga/je čini nedostojnim za rad.

Posebni uslovi: -IV1 nivo kvalifikacije obrazovanja; -najmanje četiri godine radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima.

Dokumenta (original ili ovjerene ko-

ZAJEDNIČKI PODACI ZA SVE OGLASE/KONKURSE U UPRAVI OPŠTI USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U ORGANIMA DRŽAVNE I LOKALNE UPRAVE: Crnogorsko državljanstvo; Punoljetstvo; Zdravstvena sposobnost; Propisani nivo kvalifikacije obrazovanja; Ima položen stručni ispit za rad u državnim organima ( izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa); Neosuđivanost za krivično djelo koje kandidata čini nedostojnim za rad u državnom organu.

DOKAZI O ISPUNJENOSTI OPŠTIH USLOVA:

. Uvjerenje o državljanstvu Crne Gore; . Izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične

karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte); Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje

.

pije) koja podnosi kandidat/kinja su: -CV; -dokaz o završenom nivou kvalifikacije obrazovanja; -uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvalifikacije obrazovanja na istim ili sličnim poslovima; ovjerena fotokopija biometrijske lične karte (da ovjerena kopija nije starija od 6 mjeseci); -uvjerenje da nije osuđivan za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad; -uvjerenje o zdravstvenoj spososobnosti (ne starije od 6 mjeseci).

Provjeru radnih sposobnosti vrši poslodavac.

CV sa dokumentacijom kandidat/kinja podnosi u originalu ili ovjerenoj kopiji, u ZATVORENOJ koverti, u roku od 3 dana od dana objavljivanja javnog oglasa na adresu: D.O.O. “Radio televizija Podgorica”, ulica 19. decembar broj 13, Podgorica, sa naznakom za: oglas – radno mjesto na koje se kandidat/kinja prijavljuje.

RADIO TELEVIZIJA PODGORICA DOO Adresa: 19.DECEMBAR 13

Tel.: 020-435-880/020-435-881 Email: office@gradski.me Oglašava potrebu za popunjavanjem sljedećeg radnog mjesta: Snimatelj/ka-kamerman/ka Broj izvršilaca/teljki: 1 izvršilac; na neodređeno vrijeme Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: -crnogorsko državljanstvo; -navršenih 18 godina života; -zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova radnog mjesta; -propisani nivo kvalifikacije obrazovanja; -da nije osuđivan/a za krivično djelo koje ga/je čini nedostojnim za rad.

Posebni uslovi: -III ili IV1 nivo kvalifikacije obrazovanje; -najmanje tri godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima.

Dokumenta (original ili ovjerene kopije) koja podnosi kandidat/kinja su: -CV; -dokaz o završenom nivou kvalifikacije obrazovanja; -uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvalifikacije obrazovanja na istim ili sličnim poslovima; ovjerena fotokopija biometrijske lične karte (da ovjerena kopija nije starija od 6 mjeseci); -uvjerenje da nije osuđivan za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad;

poslova radnog mjesta; Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja); Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima; Uvjerenje o neosuđivanosti za krivično djelo, koje lice čini nedostojnim za rad udržavmom organu, pribavlja se po službenoj dužnosti.

Uz dokaze o ispunjenosti opštih uslova i uz dokaze o ispunjenosti posebnih uslova navedenih u svakom javnom oglasu, kandidat podnosi prijavu na oglas i CV. Takođe ima pravo da priloži dokaze o postignutim izuzetnim rezultatima, stručnom usavršavanju, naučnim zvanjima, objavljenim naučnim i stručnim radovima uz naznaku gdje i kada su objavljeni, koji se dodatno boduju.

Izbor kandidata vrši se nakon sprovedenog postupka provjere sposobnosti kandidata.

Prijava sa dokazima u originalu ili ovjerenoj kopiji dostavlja se, u zatvorenoj koverti, na kojoj se navodi: ime i prezime, adresa i kontakt telefon, naziv organa za čije potrebe se oglašava radno mjesto i naziv radnog mjesta za koje se podnosi prijava.

. . .

-uvjerenje o zdravstvenoj spososobnosti (ne starije od 6 mjeseci).

Provjeru radnih sposobnosti vrši poslodavac.

CV sa dokumentacijom kandidat/kinja podnosi u originalu ili ovjerenoj kopiji, u ZATVORENOJ koverti, u roku od 3 dana od dana objavljivanja javnog oglasa na adresu: D.O.O. “Radio televizija Podgorica”, ulica 19. decembar broj 13, Podgorica, sa naznakom za: oglas – radno mjesto na koje se kandidat/kinja prijavljuje.

SI ING DOO Adresa: NIKŠIĆKI PUT BB

Tel.: 020-227-766,020-227-746 Email: tehnika@siing.com Oglašava potrebu za: 1. MAŠINSKI/A INŽENJER/KA U MONTAŽI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani mašinski inženjer (VII/1 SSS), Kurs za AUTOCAD, Poznavanje engleskog jezika, Poznavanje rada na računaru, Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 8 dana SPORTSKI OBJEKTI DOO Adresa: 19.DECEMBAR BR.12

Tel.: 020-664-291 Email: office@pgsport.me Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU FUDBALSKOG TERENA, 1 izvršilac, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS društvenog smjera, SSS tehničkog smjera Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: -nepotpuna dokumentacija neće se razmatrati; -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi

BAR TEL.: 030/313-048

DOO LD LIDER Adresa: ZALJEVO BB

Tel.: 067/742-206 Oglašava potrebu za:

1. POMOĆNI/A KUVAR/ICA, 2 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Bar Uslovi: Pomoćni kuvar, SSS-III Rok za prijavljivanje: 10 dana HEMOSAN Adresa: STARA RASKRSNICA BB

Tel.: 067/314-218 Oglašava potrebu za: 1. HEMIJSKI/A TEHNOLOG/ŠKINJA – STRUČNI/E SARADNICI/E I TEHNIČARI/KE U TEHNOLOGIJI I HEMIJSKO INŽINJERSTVO, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Hemijski tehnolog - specijalista, Hemijski tehnolog proizvodnje Rok za prijavljivanje: 30 dana METALAC MARKET PODGORICA DOO Adresa: SIMONA IVANOVA BR. 1

Tel.: +38220662580 begin_of_the_skype_highlighting +38220662580 FREE end_of_the_skype_highlighting Email: metalac@metalacmarket.me Oglašava potrebu za: 1. TRGOVAC/KINJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Bar Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 10 dana

BERANE TEL.: 051/233-332

JZU OPŠTA BOLNICA BERANE Adresa: UL.SVETOSAVSKA BR 33, BERANE

Tel.: 051/230-630 Oglašava potrebu za: 1. KNJIGOVOĐA/TKINJA GLAVNE KNJIGE-ANALITIČAR/KA KUPACA I DOBAVLJAČA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 24 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Diplomirani ekonomista, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Svi kandidati osim posebnih moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod nazivom ,,opšti uslovi,,.

38

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

SLOBODNA RADNA MJESTA BUDVA TEL.: 033/402-556

DOO AQUATERRA SOLUTIONS BUDVA Adresa: TRG SUNCA BR 4

Tel.: 068/33-44-33 Email: manager@aquaparkbudva.com Oglašava potrebu za:

1. BARMEN/KA, 4 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. POMOĆNI/A KUVAR/ICA, 4 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana 3. KASIR/KA, 5 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana 4. ADMINISTRATOR/KA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana 5. HIGIJENIČAR/KA, 2 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana DOO STADION BUlevAR IBRAhImA DReševIćA BR 1 PODGORICA

Tel.: 020/622-569 Email: stadion-doo@t-com.me

Vrši se ispravka oglasa objavljenog dana 20/05/2022 godine u dnevnim novinama “Pobjeda” i na sajtu zzzcg. me za radno mjesto - merčendajzer/ ka.

Ispravka se odnosi na email.Umjesto navedenog emaila treba da stoji:stadion@stadiondoo.me Ostali dio oglasa ostaje nepromijenjen.

DOO VIP TAXI BUDVA Adresa: BSP -BUDvA

Tel.: 067/645-107 Email: viptaxi@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. VOZAČ/ICA, 10 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. OPERATER/KA, 3 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 30 dana DOO VODOVOD I KANALIZACIJA Adresa: TRG SUNCA 1

Tel.: 033/403-304 Email: vodovod@t-com.me Oglašava potrebu za:

1. RUKOVODILAC/TELJKA SLUŽBE ZA OČITAVANJE, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada Budva Uslovi: VSS , Poznavanje rada na računaru Rok za prijavljivanje: 7 dana Napomena: VII-240 CSPK menadžment/ekonomija Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod nazankom opšti uslovi.

GUSINJE TEL.: 051/257-643

DOO KOMUNALNE DJELATNOSTI GUSINJE Adresa: ČARšIJSKA BB

Tel.: 067/700-360

Oglašava potrebu za: 1. VODOINSTALATER/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Gusinje Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Opšti uslovi su: •Crnogorsko državljanstvo •Punoljetstvo •Zdravstvena sposobnost •Propisani nivo kvalifikacije obrazovanja •Neosuđivanost za krivično djelo koje kandidata čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti Uz prijavu na javni oglas (sa kratkom biografijom-CV) kandidat je dužan dostaviti original ili ovjerene fotokopije sljedeće dokumentacije: •Uvjerenje o državljanstvu •Izvod iz matične knjige rođenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte) •Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta •Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja - SSS (III ili IV nivo kvalifikacije obrazovanja) •Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci) •Uvjerenje o radnom iskustvu •Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima (radni odnos može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa) Navedenu dokumentaciju potrebno je dostavit u roku od 3 (tri) dana od dana objavljivanja Javnog oglasa u sredstvima javnog informisanja (Novine) .

Dokumentacija se predaje u zatvorenoj koverti na kojoj je potrebno napisati : Ime i prezime, adresu, kontakt telefon i naziv radnog mjesta za koji se konkuriše, na adresu: DOO ”Komunalne djelatnosti” Gusinje , ul. Grebajska br.6 sa naznakom: Javni oglas za Vodoinstalater/ka za potre-

be DOO Komunalne djelatnosti” Gusinje ili direktno na arhivi Društva.

2. FAKTURISTA/KINJA KOMUNALNIH USLUGA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Gusinje Uslovi: VSS Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Opšti uslovi su: •Crnogorsko državljanstvo •Punoljetstvo •Zdravstvena sposobnost •Propisani nivo kvalifikacije obrazovanja •Neosuđivanost za krivično djelo koje kandidata čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti Uz prijavu na javni oglas (sa kratkom biografijom-CV) kandidat je dužan dostaviti original ili ovjerene fotokopije sljedeće dokumentacije: •Uvjerenje o državljanstvu •Izvod iz matične knjige rođenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte) •Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta •Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja - VSS (VII/1 nivo kvalifikacije obrazovanja) •Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci) •Uvjerenje o radnom iskustvu •Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima (radni odnos može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa) Navedenu dokumentaciju potrebno je dostavit u roku od 3 (tri) dana od dana objavljivanja Javnog oglasa u sredstvima javnog informisanja (Novine) .

Dokumentacija se predaje u zatvorenoj koverti na kojoj je potrebno napisati : Ime i prezime, adresu, kontakt telefon i naziv radnog mjesta za koji se konkuriše, na adresu: DOO ”Komunalne djelatnosti” Gusinje , ul. Grebajska br.6 sa naznakom: Javni oglas za Fakturista/ kinja komunalnih usluga za potrebe DOO Komunalne djelatnosti” Gusinje ili direktno na arhivi Društva.

HERCEG NOVI TEL.: 031/323-711

OPŠTINA H.NOVI - SLUŽBA ZAŠTITE I SPAŠAVANJA Adresa: TRG mARšAlA TITA 2, heRCeG NOvI

Tel.: 031/321-052

Oglašava potrebu za: 1. VATROGASAC/KINJA - SPASILAC/TELJKA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: SSS-III, SŠS-IV, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: VATROGASAC/KINJA-SPASILAC/TELJKA, 2 izvršioca/teljke na određeno vrijeme do 6 mjeseci zbog povećane opasnosti od elementarnih

nepogoda u toku ljetnje sezone Uslovi su: - Srednja stručna sprema, III ili IV-1 nivo kvalifikacije obrazovanja, - najmanje 1 godina radnog iskustva, - položen stručni ispit za rad u državnim organima - drugi stručni ispit za oblast zaštite i spašavanja - psihofizička sposobnost za obavljanje poslova vatrogasca- spasioca.

Pored navedenih uslova kandidati treba da ispunjavaju i uslove utvrđene članom 34 stav 1 Zakona o državnim službenicima i namještenicima („Sl.list CG“ broj2/18, 34/19, 8/21)uz izuzetak utvrđen zakonom.

Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti kao i potvrdu odnosno uvjerenje o psihofizičkoj sposobnosti za obavljanje poslova vatrogasca spasioca,dostavljaju samo izabrani kandidati u roku od 8 dana od dana prijema odluke o izboru lokalnog službenika, koje ne može biti starije od 6 mjeseci.

Napomena:Ukoliko prvi put zasniva radni odnos u Službi zaštite i spašavanja, kandidat mora biti mlađi od 25 godina.Uslov se ne odnosi na one koji su već radili u Službama zaštite i spašavanja.

Potrebna dokumentacija: - Prijava na slobodno radno mjesto i CV, - Uvjerenje o državljanstvu (ne starije od 6 mjeseci), - Fotokopija lične karte, - Diploma ili uvjerenje o nivou kvalifikacije obrazovanja, - Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima, - Uvjerenje o radnom iskustvu u stepenu stručne spreme koja se traži - Uvjerenje o drugom stručnom ispitu za oblast zaštite i spašavanja - Uvjerenje o psihofizičkoj sposobnosti (dostavlja samo izabrani kandidat) Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa - Staka Kovač, koordinatorka za kadrove, tel: 031/321052, lokal 271; e- mail:staka.kovac@ hercegnovi.me 2. VATROGAS/KINJA-SPASILAC/ TELJKA-VOZAČ/ICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: SSS-III, SŠS-IV, Položen stručni ispit, Vozački ispit za “C” kategoriju Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: VATROGASAC/KINJA-SPASILAC/TELJKA - VOZAČ/ICA, 2 izvršioca/teljke na određeno vrijeme do 6 mjeseci zbog povećane opasnosti od elementarnih nepogoda u toku ljetnje sezone.

Uslovi su: - Srednja stručna sprema, III ili IV-1 nivo kvalifikacije obrazovanja, - najmanje1 godina radnog iskustva, - položen stručni ispit za rad u državnim organima - drugi stručni ispit za oblast zaštite i spašavanja - psihofizička sposobnost za obavljanje poslova vatrogasca- spasioca - položen vozački ispit za “C” kategoriju.

Pored navedenih uslova kandidati treba da ispunjavaju i uslove utvrđene članom 34 stav 1 Zakona o državnim službenicima i namještenicima („Sl.list CG“ broj2/18, 34/19, 8/21)uz izuzetak utvrđen zakonom.

Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti kao i potvrdu odnosno uvje-

renje o psihofizičkoj sposobnosti za obavljanje poslova vatrogasca spasioca,dostavljaju samo izabrani kandidati u roku od 8 dana od dana prijema odluke o izboru lokalnog službenika, koje ne može biti starije od 6 mjeseci.

Napomena:Ukoliko prvi put zasniva radni odnos u Službi zaštite i spašavanja, kandidat mora biti mlađi od 25 godina.Uslov se ne odnosi na one koji su već radili u Službama zaštite i spašavanja.

Potrebna dokumentacija: - Prijava na slobodno radno mjesto i CV, - Uvjerenje o državljanstvu (ne starije od 6 mjeseci), - Fotokopija lične karte, - Diploma ili uvjerenje o nivou kvalifikacije obrazovanja, - Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima, - Uvjerenje o radnom iskustvu u stepenu stručne spreme koja se traži - Uvjerenje o drugom stručnom ispitu za oblast zaštite i spašavanja - Uvjerenje o psihofizičkoj sposobnosti (dostavlja samo izabrani kandidat) - Vozačku dozvolu za “C” kategoriju (samo za radno mjesto vatrogasac/ kinja-spasilac/teljka-vozač/ica).

Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa - Staka Kovač, koordinatorka za kadrove, tel: 031/321052, lokal 271; e- mail:staka.kovac@ hercegnovi.me STADION DOO Adresa: BUlevAR IBRAhImA DReševIćA 1

Tel.: 020/622-569 Email: stadion-doo@t-com.me Vrši se ispravka oglasa objavljenog dana 20.05.2022. u dnevnim novinama Pobjeda i na sajtu zzzcg.me za radno mjesto- merčendajzer/ka.

Ispravka se odosi na e meil . Umjesto navedenog e meila treba da stoji: stadion@stadiondoo.me, ostali dio oglasa je nepromjenjen.

ŽABLJAK TEL.: 052/360-031

HM DURMITOR DOO ŽABLJAK Adresa: DURmITORSKIh RATNIKA 1

Tel.: 069/195-473 Email: hmdurmitor@hotmail.com Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A KUHINJSKI/A RADNIK/CA, 3 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Žabljak Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana 2. POMOĆNI/A KUVAR/ICA, 3 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Žabljak Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana 3. KUVAR/ICA, 3 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Žabljak Uslovi: SSS-III, SŠS-IV, Tehničar kulinarstva Rok za prijavljivanje: 15 dana 4. SOBAR/ICA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Žabljak Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Ivm. broj 1471/20-21 Danilovgrad, 20.05.2022. godine Javni izvršitelj Mato Jovićević, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Bošković Miroslava, Orja Luka, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 210.691,73 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice BB 2623981 od 28.11.2019. godine, donio je

Z A K LJ U Č A K O P R O D A J I ODREĐUJE SE treća prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, pokretnih stvari – mašina i uređaja za proizvodnju, u svojini izvršnog dužnika: mašina za usitnjavanje dehidriranog povrća i začinskih biljaka; mlin za fino mljevenje začinskih biljaka, većeg kapaciteta; mlin za fino mljevenje nepravilnih oblika dehidriranog povrća i začinskih biljaka, većeg kapaciteta; mješac za dugo i kontinualno miješanje uljnih masa za spravljanje začinskog koncentrata, propisanog broja obrtaja (reduktor); mješalica za miješanje suvih praškastih i granulastih materija, sa vođenjem mase u dva smjera većeg kapaciteta i srednjeg koeficijenta miješanja; mješalica za miješanje suvih praškastih i granulastih materija, sa vođenjem mase u tri smjera većeg kapaciteta i visokog koeficijenta miješanja i sa svjetlosnim i zvučnim tajmerom sa stepom u minutima i sekundima; teretni lift do 500 kg sa svim potrebnim osiguranjima kako elektronskim, tako i mehaničkim; zbirni koš cca 250 kg; mašina za doziranje sa četiri lijevka donjeg nivoa mjerenja 2 g, gornjeg neograničenog u kg; univerzalna varilica za zavarivanje polietilenske ambalaže, duplex i triplex folije velikog kapaciteta; 3 elektronske vage za kontrolu težine; 2 mobilne varilice za zavarivanje transportne ambalaže raznih debljina folija radne dužine varenja 70 cm; paletar ručni nosivosti 1.5 t; 3 bureta sa sistemima za filtriranje i doziranje uljnih masa, razdvajanje puderastih sastojaka od ulja kapaciteta 120 l.

Ukupna vrijednost navedenih pokretnih stvari - mašina i uređaja, iznosi 89.000,00 €.

Na trećem ročištu za prodaju, pokretne stvari se mogu prodati ispod procijenjene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca.

Ponuđači su dužni da, prije početka nadmetanja, polože jemstvo u depozit Javnog izvršitelja, broj računa 540-795254 koji se vodi kod „Erste banka“ a.d. Podgorica, u iznosu od 8.900,00 €, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti pokretnih stvari, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost pokretne stvari, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene.

Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja.

Najbolji ponuđač – kupac je dužan da cijenu plati i stvari preuzme odmah po zaključenju javnog nadmetanja, odnosno prodaje neposrednom pogodbom.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

Treće ročište za prodaju predmetnih pokretnih stvari održaće se dana 09.06.2022. godine, u 12.00 časova, u službenim prostorijama Javnog izvršitelja Mata Jovićevića, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Iv.br.994/2019 Javni izvršitelj Vidak Latković, postupajući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA-OSNOVANA 1901.GODINE, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 141, Podgorica, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika VELIMIRA IVANOVIĆA, adr. Gruda br. 32, Cetinje, JMBG: 2306961250020, u skladu sa čl. 169192 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, u ponovnom postupku, donio je ZAKLjUČAK - o prodaji usmenim javnim nadmetanjem I Određuje se druga prodaja usmenim javnim nadmetanjem na nepokretnostima izvršnog dužnika koje su upisane u listu nepokretnosti broj 1900 KO CETINJE I - PJ Cetinje , na kat.parceli broj 4040/2, broj zgrade 1, plan 22, skica 3, potes Donje selo, pomoćna zgrada, površine 34 m2.

II Druga javno nadmetanje za prodaju predmetne nepokretnosti održaće se dana 10.06.2022.godine u 12.00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja, ulica Bajova 127, Cetinje. Navedena nepokretnost izvršnog dužnika iz stava I Zaključka, predmet je prodaje po pravosnažnom Rješenju o izvršenju posl.br. Iv-994/2019 od 08.07.2019. godine. Nepokretnost se prodaje radi namirenja glavnog duga u iznosu od 2.996,00€, koji se ima uvećati za zakonsku zateznu kamatu, počev od 24.06.2019.godine, pa do konačne isplate, te troškova izvršnog postupka do dana donošenja ovog Zaključka u iznosu od 719,79€.

III Nepokretnost navedena u stavu I ima evidentirane terete upisane u LN-u br. 1900 K.O. Cetinje I, po predmetnom rješenju o izvršenju.

IV Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je pravosnažnim Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti od 17.02.2022. godine, u smislu čl. 168. ZIO i ista iznosi 19.720,00€.

V Na drugom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% utvrđene vrijednosti.

VI Zainteresovani ponuđači su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun javnog izvšitelja br. 520-13573-96 kod Hipotekarne banke AD Podgorica i to u iznosu od 1.972,00€, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.

VII Najbolji ponuđač-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio određenu predmetnu nepokretnost uplati na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-13572-02 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u roku od 15 dana od dana prodaje.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, na predlog i o trošku izvršnog povjerioca, u dnevnim novinama.

X Zaključak o nepokretnosti dostaviti strankama i založnim povjeriocima.

U Cetinju, dana 20.05.2022.godine

Pouka o pravnom lijeku: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor shodno čl.8. ZIO.

JAVNI IZVRŠITELJ Vidak Latković

39

CRNA GORA OPŠTINA HERCEG-NOVI Direkcija za imovinu i zastupanje Broj: 02-7-426-23/22 Herceg-Novi, 20.05.2022.godine Na osnovu čl.40 Zakona o državnoj imovini („Sl.list CG“br.21/09 i 40/11), čl.5, 29, 30 i 31 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Sl.list CG“ br.44/10), Odluke o davanju u zakup objekata i lokacija za postavljanje privremenih objekata sezonskog karaktera putem javnog nadmetanja br.:02-5-018-676/22 od 14.04.2022 .godine, Direkcija za imovinu i zastupanje Opštine Herceg-Novi objavljuje sledeći,

TREĆI JAVNI POZIV za davanje u zakup objekata i lokacija za postavljanje privremenih objekata sezonskog karaktera putem javnog nadmetanja 1.Opština Herceg Novi objavljuje treći javni poziv za davanje u zakup objekata i lokacija za postavljanje privremenih objekata za sezonu 2022.godine u periodu od 15.06.2022.– 15.09.2022.godine, na sledećim lokacijama i po sledećim cijenama zakupa: Igalo 1.Igalo, Dubrovačka ulica, kat.parc. 132 KO Topla, štand, Š7, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00eura 2. Igalo, Dubrovačka ulica, kat.parc. 132 KO Topla, štand, Š8, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00 eura 3. Igalo, Dubrovačka ulica,kat.parc.132 KO Topla, štand, Š9, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00 eura 4. Igalo, Dubrovačka ulica, kat.parc.132 KO Topla, štand, Š10, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00 eura 5. Igalo, Dubrovačka ulica, kat.parc.132 KO Topla, štand, Š11, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00 eura 6. Igalo, Dubrovačka ulica, kat.parc.132 KO Topla, štand, Š12, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00 eura 7. Igalo, Dubrovačka ulica, kat.parc.132 KO Topla,štand, Š13, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00 eura 8. Igalo, Dubrovačka ulica, kat.parc.132 KO Topla,štand, Š14, površina 4m2 – lokacija, mjesečna cijena zakupa iznosi 563,00 eura 9. Igalo, Omladinski park, kat.parc.650 KO Topla, prodajni pult za slike, PP.S1, površine 1m2- objekat, mjesečna cijena zakupa iznosi 328,00 eura Herceg Novi 10. Herceg Novi, Škver stepenište, kat.parc.639 KO Herceg Novi, prodajni pult, PP.5, površine 1m2- objekat, mjesečna cijena zakupa iznosi 194,00 eura 2. Predmetni objekti i lokacije se daju u zakup za potrebe postavljanja privremenih sezonskih objekata iz gore navedenih namjena Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u predmetne lokacije u kancelariji broj. 88 na trećem spratu – Sekretarijat za prostorno planiranje i izgradnju Opštine Herceg Novi, u vrijeme prijema stranaka.

3.Ugovorom o zakupu će se posebno definisati obaveza zakupca da lokaciju i objekat održava u ispravnom stanju, te da zakupninu plati odmah po zaključenju ugovora o zakupu, za lokacije koje se daju na period kraći od jedne godine 4.Početne cijene zakupa utvrđene su na osnovu izvještaja o procjeni tržišne vrijednosti kratkoročnog zakupa sezonskih privremenih objekata od 14.06.2019.godine, izvještaja o procjeni tržišne vrijednosti kratkoročnog zakupa lokacije za 3 sezonska privremena objekta od 09.03.2020.godine i izvještaja o procjeni tržišne vrijednosti kratkoročnog zakupa lokacije za sezonski privremeni objekat od 20.05.2021.godine i izvještaja o procjeni tržišne vrijednosti kratkoročnog zakupa lokacije za sezonski privremeni objekat od 30.06.2021.godine 5. Ugovori o zakupu će biti zaključeni za namjenu i period u skladu sa članom 1. ovog poziva.

6. Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva fizička i pravna lica, koja dostave blagovremenu i kompletnu dokumentaciju i dokaz o uplaćenom depozitu u iznosu od 100,00 eura na žiro račun Glavnog trezora Opštine Herceg-Novi, broj: 510-208-95, uz napomenu da se uplata vrši na ime „depozita za učešće na javnom nadmetanju“.

7. Uz ponudu, zainteresovana lica su dužna dostaviti: -lične podatke (za fizička lica ime i prezime, adresa stanovanja, JMBG odnosno broj lične karte ili pasoša, a za pravna lica naziv i sjedište, Izvod iz Centralnog registra privrednih subjekata za domaća, odnosno dokaz o registraciji nadležnog organa matične države stranog ponuđača za strana lica), -ovjerenu punomoć ukoliko ponuđač ne učestvuje lično u postupku nadmetanja, -dokaz u uplaćenom depozitu iz prethodnog člana, -potvrdu izdatu od strane Uprave lokalnih javnih prihoda Opštine Herceg Novi da nema dugovanja prema Opštini Herceg Novi.

- U ponudi i na koverti je potrebno navesti za koju lokaciju se ponuda podnosi, sa rednim brojem lokacije.Ukoliko jedno lice želi da dostavi ponude za više lokacija, za svaku se dostavlja posebna ponuda U prijavi nije potrebno navoditi iznose ponuđene cijene, jer se samom dostavom ponude smatra da se prihvata početna cijena, a od broja zainteresovanih učesnika zavisi i ishod aukcije.

Ukoliko lice nakon registracije učesnika odustane od ponude, nema pravo na povraćaj depozita.

8. Rok za podnošenje ponuda je 30.05.2022.godine .

Javni poziv će biti objavljen u dnevnom listu „Pobjeda“ i na internet stranici Opštine Herceg-Novi .

Ponude se dostavljaju u zatvorenim kovertama na adresu: OPŠTINA HERCEG-NOVI, DIREKCIJA ZA IMOVINU I ZASTUPANJE (sa naznakom „PRIJAVA ZA NADMETANJE ZA ZAKUP LOKACIJE POD REDNIM BROJEM – NE OTVARAJ), zaključno sa 30.05.2022.godine, do 14.00 časova dok traje prijem pismena u Gradjanskom birou Opštine Herceg-Novi.

9.Javno nadmetanje - aukcija će se održati dana 31.05.2022.godine sa početkom u 9.00 časova u velikoj sali Opštine Herceg-Novi u prisustvu prijavljenih i registrovanih učesnika za nadmetanje .

Nadmetanje će voditi Komisija imenovana od strane Predsjednika Opštine Herceg Novi.

Registracija učesnika će se obaviti 31.05.2022.godine u velikoj sali Opštine Herceg Novi sa početkom u 8:45 časova 10. Neblagovremene i nepotpune ponude smatraju se nevažećim.

11.Početna cijena zakupa je definisana ovim javnim pozivom, ukoliko više lica prihvati ponuđenu cijenu, ista se povećava za 10% od početne cijene koji iznos predstavlja aukcioni korak do dobijanja najpovoljnijeg ponuđača.

12.Učesnik koji ponudi najviši iznos zakupnine, proglašava se za najpovoljnijeg zakupca, a njegova ponuda biće prihvaćena ponudom za zakup.Sve ostale troškove plaća prvorangirani ponuđač.Uplaćeni depozit se uračunava u iznos zakupnine.

Postupak javnog nadmetanja se smatra uspješnim i ako je dostavljena jedna važeća ponuda.

Prvorangirani je dužan u roku od 5 dana od proglašenja za prvorangiranog da zaključi ugovor o zakupu, u suprotnom smatraće se da je odustao od ponude, te nema pravo na povraćaj depozita. U tom slučaju, na zaključenje ugovora će biti pozvano drugorangirano lice. Ako dva prvorangirana ponuđača ne prihvate potpisivanje ugovora, Komisija će tender proglasiti neuspjelim.

13. Učesnicima koji ne budu proglašeni za prvorangirane ponuđače, depozit će biti vraćen nakon zaključenja ugovora sa prvorangiranim ponuđačem, uplatom na njihove žiro račune.

14. Opština Herceg-Novi će sa najpovoljnijim zakupcem zaključiti ugovor o zakupu poštujući uslove ovog poziva, po cijeni iz prvorangirane ponude, dok će sredstva uplaćenog depozita biti uračunata u cijenu zakupa, a sva druga prava i obaveze biće precizirani samim ugovorom.

15. Bliža obavještenja po osnovu ovog javnog poziva se mogu dobiti na telefon: 031-321-052 lokal 257 ili neposredno u kancelarijama Direkcije za imovinu i zastupanje Opštine Herceg-Novi u vrijeme prijema stranaka (7.30-11.00časova), ili putem e- maila:olga. stanisic@hercegnovi.me DIREKCIJA ZA IMOVINU I ZASTUPANJE Na osnovu člana 24 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18 ), Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeću ‘’New village’’ d.o.o.Budva, donijeto Rješenje broj UP/I 0501-322/21-667-9 od 19.05.2022. godine kojim je data saglasnost na Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje smještajnih objekata i proizvodnje-W CAMPUS, čija se realizacija predviđa na katastarskim parcelama br.

869, 870, 858 (veći dio), 872/1, 873/1, 874/2, 889/1, 890 KO Glavati, u zahvatu Prostorno-urbanističkog plana Opštine Kotor (‘’Sl. List CG’’, br. 95/20) u Kotoru. koji je za potrebe nosioca projekta uradilo preduzeće Institut za razvoj i istraživanja u oblasti zaštite na radu, zavod za ekologiju Podgorica.

U sprovedenom postupku procjene uticaja na životnu sredinu utvrđeno je da je na Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu projekat izgradnje smještajnih objekata i proizvodnje - W CAMPUS, čija se realizacija predviđa na katastarskim parcelama br. 869, 870, 858 (veći dio), 872/1, 873/1, 874/2, 889/1, 890 KO Glavati, u zahvatu Prostorno-urbanističkog plana Opštine Kotor (‘’Sl. List CG’’, br. 95/20) u Kotoru, urađen u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu i da sadrži definisane mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu.

Rješenjem o davanju saglasnosti utvrđena je obaveza nosiocu projekta da planirani projekat izgradnje poslovnog objekta, realizuje u svemu prema mjerama zaštite životne sredine utvrđenim u Elaboratu procjene uticaja, koje se odnose na: -Mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja u toku izgradnje, eksploatacije i u slučaju akcidenta i -Program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu (monitoring).

Protiv navedenog rješenja zainteresovana javnost može pokrenuti spor pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 30 dana od dana objavljivanja obavještenja u sredstvima informisanja. v.d.sekreatarka Bojana Petković, dipl. inž. arh.

40 Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Na osnovu člana 135 i 136 Zakona o privrednim društvima („Sl. list RCG“, br. 065/20) i člana 38 stav 1. i stav 2. Statuta Zatvorenog investicionog fonda „Trend“ AD Podgorica, i Odluke Odbora direktora Društva za upravljanje investicionim fondom „Butterfly finance“ AD Podgorica, o sazivanju redovne Skupštine akcionara Zatvorenog investicionog fonda ,,TREND“ AD Podgorica, objavljuje se sledeće: OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU REDOVNE SKUPŠTINE AKCIONARA ZATVORENOG INVESTICIONOG FONDA „TREND“ AD PODGORICA za dan 21.06.2022. godine, sa početkom u 13:00 časova, u prostorijama upravne zgrade PLC Morača AD Podgorica, ul 8. Marta bb, sa sledećim DNEVNIM REDOM Otvaranje Skupštine i izbor radnih tijela: -predsjedavajućeg Skupštine -verifikacione komisije -zapisničara -ovjerivača zapisnika 1.Donošenje Odluke o usvajanju Godišnjeg finansijskog izvještaja ZIF „Trend“ AD Podgorica za 2020. godinu sa Izvještajem nezavisnog revizora; 2.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o poslovanju ZIF-a „Trend“ AD. Podgorica za 2020. godinu; 3.Donošenje Odluke o usvajanju Ugovora o upravljanju Zatvorenim investicionim fondom ,,Trend” AD Podgorica.

4.Donošenje Odluke o imenovanju ovlašćenog revizora za reviziju finansijskih iskaza za 2022. godinu; 5.Donošenje Odluke o razrješenju članova Nadzornog odbora; 6.Donošenje Odluke o izboru članova Nadzornog odbora; 7.Donošenje Odluke o usvajanju Politike naknada; Kvorum za održavanje Skupštine akcionara čine akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni, ili su zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Odluke po svim tačkama dnevnog reda donose se većinom glasova vlasnika akcija koji su lično prisutni ili su zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića, pod uslovom da Skupštini prisustvuju akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija, dok se o tački 6. odluka donosi kumulativnim glasanjem.

Materijal za skupštinu akcionara biće na raspolaganju akcionarima Fonda, u zakonskom roku, u poslovnim prostorijama Društva, ulica ul. 8. marta 55 u Podgorici, svakog radnog dana u periodu od 09:00 do 14:00 časova, kao i na internet strani Fonda www.trendfund.me Samo oni akcionari koji su na spisku akcionara CDA na dana pribavljanja spiska akcionara (dva dana prije održavanja Skupštine) mogu učestvovati na Skupštini i ostvariti prava akcionara.

Identifikacija akcionara vrši se na dan održavanja Skupštine akcionara, u periodu od 11:30 do 12:30 časova na osnovu ličnih isprava , a punomoćnika na osnovu punomoćja ovjerenog u skladu sa zakonom i lične isprave.

Obavještenje o sazivanju Skupštine akcionara biće objavljeno 2 puta u štampanom mediju koji se izdaje u Crnoj Gori najkasnije 30 dana prije dana održavanja Skupštine, kao i na internet strani Fonda www.trendfund.me, a sve dodatne informacije u vezi sa Skupštinom se mogu dobiti na broj telefona 020/226-107 Obrazac punomoćja i glasačkog listića mogu se preuzeti u papirnoj formi u prostorijama Društva, na adresi: ul. 8. marta 55, u Podgorici.

Predsjednik Odbora direktora D.Z.U. „Butterfly finance“ AD Podgorica Slavka Petkov s.r.

Na osnovu člana 136 Zakona o privrednim društvima (“Sl. list CG”, br. 65/2020 i 146/2021) i člana 27 Statuta društva Poslovno logistički centar Morača AD Podgorica (u daljem tekstu: Društvo) objavljuje se:

MALI OGLASI NEKRETNINE

OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU REDOVNE SKUPŠTINE AKCIONARA PLC MORAČA AD PODGORICA

ULTRA Moderna poslovna zgrada 750 m2 - Centar Hercegovačka 57 sa privatnim parkingom i garažom za 10 auta.

Prodajem. Tel: 069/ 867 - 791 1

za dan 24.062022. godine, s početkom u 14:00 časova, u prostorijama upravne zgrade Društva, Ulica 8. marta 55, Podgorica, sa sljedećim DNEVNIM REDOM 1.Donošenje Odluke o izboru radnih tijela Skupštine akcionara; 2.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o poslovanju za 2021. godinu s Izvještajem o izvršenoj reviziji finansijskih izvještaja za 2021. godinu; 3.Donošenje Odluke o izboru revizora Društva za poslovnu 2022. godinu; 4.Donošenje Odluke o razrješenju članova Odbora direktora Društva; 5.Donošenje Odluke o izboru članova Odbora direktora Društva; 6.Donošenje Odluke o utvrđivanju visine naknada članovima i predsjedniku Odbora direktora; 7.Donošenje Odluke o raspodjeli dobiti za poslovnu 2021. godinu;

PRODAJEM gotove jednosobne stanove kod Krivog mosta od 41-45m2, cijena 1350-1500e m2 Tel.069/308-104, 069/308-105 2

USLUGE OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop !

Begović. Tel. 067/579-709, 069/269-550 3 STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo.

Tel.069/926-382, 020/629-558 4 KOSIM placeve, bašte, dvorišta i vinograde profesijonalnim motornim trimerom, dolazim po pozivu odmah. Povoljno.

Vukčević Tel.069/991-999, 067/000-008 5 KUPUJEM i prodajem umjetničke slike, može i razmjena.

Slika je kamata na zid.

Kvorum skupštine akcionara čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Na osnovu člana 26 stav 2 Zakona o predškolskom vaspianju i obrazovanju („Sl. List CG“ broj 80/10, 40/16, 47/17), kao i člana 22 stav 1 tačka 27 Statuta JPU „Đina Vrbica“ u Podgorici, direktorica raspisuje

KONKURS Za upis djece u školsku 2022/2023. godinu Upis, elektronskim putem, počinje 25.05.2022. godine i trajaće do 15.06.2022. godine.

Roditelji djce koja se po prvi put upisuju ili su bila ispisana iz predškolske ustanove tokom školske 2021/2022 godine će elektronskim putem podnositi prijavu za upis na web adresu www.upisi.edu.me Djeca koja su tokom školske 2021/2022. godine pohađala programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, smatraće se upisanim od 01. septembra 2022. godine.

O potpisivanju ugovora o boravku i ishrani roditelji će biti blagovremeno obaviješteni.

Broj: 4240 Podgorica, 17.05.2022. godine

Kolekcionar Beli.

Po mogućnosti uzimam slike Lainovića, Braunović, Stamatović itd.

Tel.069/051-526 6

Direktorica Bojana Razić

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Odluke po tačkama dnevnog reda donose se većinom glasova vlasnika akcija koji su lično prisutni ili su zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom, pod uslovom da Skupštini prisustvuju akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, dok se o donošenju odluke po tački 5 dnevnog reda odlučuje kumulativnim glasanjem, gdje svaka akcija s pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora, uz napomenu da je kapital Društva podijeljen na 2.143.282 običnih akcija na ime, koje sve daju pravo glasa na Skupštini.

Materijali za predstojeću Skupštinu akcionara biće dostupni akcionarima Društva počev od 03.06.2022. godine i to u sjedištu Društva, Ulica 8. marta br. 55, Podgorica, svakog radnog dana u vremenu od 10:00 do 15:00 časova i na websajtu www.plcmoraca.me.

Samo akcionari koji su na spisku akcionara na dan pribavljanja spiska akcionara od CKDD (dva radna dana prije održavanja Skupštine) mogu prisustvovati Skupštini i ostvariti prava akcionara.

Identifikacija akcionara vrši se na dan održavanja Skupštine akcionara, u periodu od 10:00 do 14:00 časova na osnovu ličnih isprava, a punomoćnika na osnovu punomoćja ovjerenog u skladu sa zakonom i lične isprave.

Obavještenje o sazivanju Skupštine akcionara biće objavljeno 2 puta u štampanom mediju koji se izdaje u Crnoj Gori najkasnije 30 dana prije dana održavanja Skupštine, kao i na internet strani Društva www.plcmoraca.me a sve dodatne informacije mogu se dobiti pozivom na broj telefona 020/662-319.

Obrazac punomoćja i glasačkog listića mogu se preuzeti u papirnoj formi u prostorijama Društva, u Ulici 8. marta br. 55 u Podgorici.

Sekretar Srđan Marković, s. r.

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

CRNA GORA JPU“ Irena Radović“ Broj: 807 Danilovgrad, 19.05.2022. godine Na osnovu člana 26 stav 2 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ( „Sl. list RCG“, br. 64/02, 49/07 i „Sl. list RCG“, br. 80/10, 47/17), kao i člana 22 stav 1 tačka 27 Statuta JPU „Irena Radović“ Danilovgrad, direktorica Ustanove raspisuje KONKURS Za upis djece za školsku 2022/23. godinu Upis elektronskim putem počinje 25.05.2022. godine i trajaće do 15.06.2022.godine.

Roditelji djece koja se po prvi put upisuju ili su bila ispisana iz predškolske ustanove tokom školske 2021/22. godine će elektronskim putem podnositi prijavu za upis na web adresu www.upisi.edu.me.

Portal će biti dostupan od 25 maja 2022. godine u bilo koje doba dana i noći. Procedura upisa je krajnje jednostavna, unošenjem matičnog broja djeteta, povlači se veliki broj podataka, tako da neće biti potrebe za izvodom iz matične knjige rođenih, kao ni potvrdom centara za socijalni rad.Djeca koja su prethodne 2021/22. godine pohađala programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja smatraće se upisanim od 01. septembra 2022. godine.Ukoliko neki roditelj ili staratelj nije u mogućnosti da dijete upiše elektronski, može to uraditi neposredno u Ustanovi.

Ugovori o boravku i ishrani djece će se sklapati nakon završetka konkursa, od 16.06. do 28.06.2022. godine u periodu od 7:00h-13:00h. direktorica mr Dragica Tvrdišić

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, INTOURS d.o.o. iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/22-378 od 18.05.2022. godine, kojim je odlučeno da za projekat izgradnja objekta u funkciji stočarstva – farma koza, na katastarskoj parceli 878 i djelovima parcela 821, 822, 823, 826, 827, 828, 829, 830, 831, 832, 844, 845, 846, 847, 848 i 849 KO Cvarin u Podgorici, nije potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h, od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Iv.br.599/2022 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca D.O.O. „Crnogorski elektrodistributivni sistem“ Podgorica, ul.Ivana Milutinovića br.12, protiv izvršnog dužnika Gorice Fuštić iz Mojkovca, Polja, radi naplate novčanog potraživanja, dana 20.05.2022. godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca D.O.O. „Crnogorski elektrodistributivni sistem“ Podgorica, protiv izvršnog dužnika Gorice Fuštić iz Mojkovca, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga za neovlašćeno preuzetu električnu energiju ( potrošački broj:192559285 ) za period od 01.04.2021.godine do 23.11.2021.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.599/2022 javni izvršitelj Ivan Sekulić nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku Gorici Fuštić iz Mojkovca - Rješenje o izvršenju Iv.br.599/2022 od 19.04.2022.godine.

S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik Gorica Fuštić, u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

U Bijelom Polju, Dana 20.05.2022.godine

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

41

JPU „Naša radost“ Herceg Novi Broj: 521 Herceg-Novi, 20.05.2022. godine Na osnovu člana 26 stav 2 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanje (“Službeni list Republike Crne Gore”, br. 064/02, 049/07, Službeni list Crne Gore”, br. 080/10, 040/11, 040/16, 047/17) člana 7 Pravilnika o bližem načinu, postupku i kriterijumima upisa djece u ustanovu koja realizuje predškolsko vaspitanje i obrazovanje (“Službeni list Crne Gore”, br. 021/12) kao i člana 22 Statuta JPU „Naša radost“ Herceg Novi, direktor Ustanove raspisuje: KONKURS za upis djece u JPU „Naša radost“ Herceg Novi za školsku 2022/23. godinu Upis djece u JPU “Naša radost“ Herceg-Novi za školsku 2022/23. godinu vrši se elektronski putem od 25. maja do 15. juna 2022. godine.

Roditelji djece koj se po prvi put upisuju u Ustanovu ili su bila ispisana tokom školske 2021/22. godine će podnositi prijavu za upis elektronskim putem, a web adresa je www. upisi.edu.me. Djeca koja su u 2021/22. godini pohađala programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja smatraće se upisanim od 01. septembra 2022. godine.

Roditelj ili staratelj koji nije u mogućnosti da dijete upiše elektronski može to uraditi neposredno u upravi Ustanove, na adresi Branka Ćopića 7, Herceg Novi, svakog radnog dana od 10:00 do 13:00 časova.

Ugovori o boravku i ishrani djece će se sklapati početkom nove školske godine.

Di rektor Tama ra Živanović, spec. predškolskog vaspitanja

42

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Posljednji pozdrav dragom bratu

RAJKANU

NENO,

Unosila si radost u naše živote. Srećni smo što smo te imali.

Sad počivaj u miru, draga naša.

Sestra NADA i zet JOVO sa porodicom

Sa velikim bolom u srcu se rastajemo od tebe. Čuvaćemo te zauvijek od zaborava.

MIĆO, RADA, BRANKO i MAJA

797

789

NEVENKA NENA BORIČIĆ Obavještavamo da je 20. maja 2022. godine u 69. godini umrla naša draga

Tetkice, Svaka je riječ škrta. Dok smo živi, nosićemo u sebi tvoj smijeh.

Počivaj u miru, naš najbolji druže.

JELENA, MARIJA i ĐORĐE

SENKA NIKOLIĆ

798

rođena ZEČEVIĆ

Saučešće primamo u gradskoj kapeli Čepurci 21. maja od 10 do 14 časova i 22. maja od 10 do 12 časova kada krećemo za Lijevu Rijeku gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

МАКИ

OŽ A L O Š Ć E N I : sin PEĐA, ćerka LIDIJA, braća UROŠ i MANOJLO, sestre DIVNA i NATALIJA, snahe, unučad i ostala rodbina NIKOLIĆ i ZEČEVIĆ

Много нам недостајеш. Фали нам твоја топла љубав, осмијех и љепота. Нећемо те заборавити. Твоје ТЕЈА, КЕТИ и МИЋКО 796 Posljednji pozdrav dragoj i plemenitoj

NADI Duška MARTINOVIĆ rođ. Bušković Hvala za svu ljubav i pažnju.

804

Snaha ANĐELIJA, bratanić ŽELJKO, bratanične TANJA i SANJA sa porodicama

43

44

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Dragom

Posljednji pozdrav Tužnim srcem javljamo da je 20. maja 2022. preminuo naš dragi u 38. godini

MLADENU

MLADEN Zoranov SINIŠTOVIĆ

MLADENU SINIŠTOVIĆU Saučešće primamo u kapeli „Malesija“ u Tuzima 21. maja od 18 do 22 časa i 22. maja od 10 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana u porodičnoj grobnici u Tuzima.

Sa tugom i bolom u srcu opraštamo se od našeg voljenog Miša.

Počivaj u miru!

Pamtiću te kao odgovornog i poštenog čovjeka.

Hvala ti na svemu...

Počivaj u miru.

Ožalošćeni: otac ZORAN, majka VESNA, sestra MARINA, baba KOSA, supruga MARINA, tetke MARIJA i DRITA, ujčevina PRELEVIĆI, kao i mnogobrojno bratstvo SINIŠTOVIĆ

DARKO MILAŠINOVIĆ

792

Tetka MARIJA, tetak LJUKA, braća od tetke MARJAN, ALEKSANDAR i ALBERT JUNČAJ i sestra od tetke MARJANA BAROVIĆ

Voljenoj babi

802

TUŽNO SJEĆANJE

NADEŽDA NADA MARTINOVIĆ rođena Bušković Sve što je lijepo u čovjeku imalo je tvoje plemenito srce u kojem je bilo mjesta za sve nas.

803

795

S tugom i nevjericom opraštamo se od našeg dragog

MILO, MILENA, MILANKA i MILICA

Našim dragim

BLAŽO Perov VUJOVIĆ

LJUBICA Blažova VUJOVIĆ

PAVLE Perov VUJOVIĆ

23. 5. 2021.

rođena Vukićević 12. 2. 2022.

20. 10. 1998.

Voljeni naši, vrijeme koje je prošlo otkako nijeste sa nama je kao tihi svjedok da sve ono što volimo, ono što nam je duboko u srcu, ni smrt ne može da izbriše. Nedostaje nam vaša iskrena ljubav koju je sudbina uskratila. Živjećete u našim sjećanjima sa zahvalnošću i poštovanjem za sve što ste učinili, žrtvujući se za nas i našu sreću.

Neka vas u tišini vječnog mira prati naša ljubav.

Vaši: RAJKO, LIDIJA, MIRJANA i SENKA sa porodicama

MLADENA

ANĐELKI

LJUBU

800

BRAJOVIĆU TUŽNO SJEĆANJE

Zauvijek ćeš ostati u našem sjećanju kao divan čovjek i kolega.

Nedostajete.....

KOLEKTIV LOB KLADIONICA

Vaš sin ŽELJKO, VERA, ANĐELA i ANJA

BLAŽO Perov VUJOVIĆ

LJUBICA Blažova VUJOVIĆ

PAVLE Perov VUJOVIĆ

23. 5. 2021.

rođena Vukićević 12. 2. 2022.

20. 10. 1998.

Godina, mjeseci i godine tuge i bola za našim voljenima.

Počivajte u miru sa anđelima a mi ćemo vas nositi u srcu i čuvati od zaborava.

Vaši: RADA, MARKO i MARINA VUJOVIĆ 799

794

801

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Posljednji pozdrav

45

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

Тужним срцем јављамо да је дана 19. маја 2022. послије краће болести у 87. години умро наш драги

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456. МИОМИР – МИЈО Батрића МАТИЈАШЕВИЋ

Posljednji pozdrav dragom

RADOSAV ALEKSIĆ

Саучешће примамо у капели под Требјесом дана 20. маја од 11 до 16 часова и дана 21. маја од 11 до 13 часова када се полази за Драговољиће гдје ће се обавити сахрана у 14 часова. Кућа жалости – Улица Алексе Бацковића бр. 33.

dipl. maš. inž.

ОЖАЛОШЋЕНИ: кћерке СНЕЖАНА, СВЕТЛАНА, СЛАВИЦА, ЛИДИЈА и ТАТЈАНА, снахе СТАНА, МАРТА и ИВАНКА, синовци РАНКО, МЛАДЕН и МИЛОРАД, синовице ЈУЛКА, ЉИЉАНА, КОВИЉКА, РАТКА и ЗОРИЦА, унучад, праунучад и остала родбина

ČEDU – BORU

Pamtićemo Te po najljepšim ljudskim osobinama, kao vrsnog profesionalca i kolegu.

Počivaj u miru.

758

Brat DRAGAN, bratanići IGOR i GORAN, snahe SENA, ANA i MARIJA 793

Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

Dana 20. maja 2022. u 76. godini života preminuo je naš

KOLEKTIV HE „PERUĆICA“ – EPCG AD NIKŠIĆ

NADI MARTINOVIĆ

ČEDOMIR – ČEDO Vasov KALEZIĆ

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Danilovgradu dana 21. maja od 10 do 14 časova.

Sahrana će se obaviti dana 21. maja u 15 časova na mjesnom groblju Mosori – Danilovgrad.

Od prijateljice RADMILE Božove MARTINOVIĆ

769

776

Našem voljenom

Posljednji pozdrav bratu

Ožalošćeni: šćer VUKICA, sin DARKO, brat MIODRAG – DRAGAN, snahe MARINA, DESANKA i SENA, bratanići, bratanična, sestrić i sestrične, unučad , praunučad i ostala rodbina KALEZIĆ

RAJKANU ALEKSIĆU

RADOSAVU – RAJKANU ALEKSIĆU

787

Počivaj u miru, dobri moj Rajkane.

Posljednji pozdrav dragom kumu

Ponosu naš, naše iznevjereno očekivanje i željo nestala pred naletom zle kobi. Ni tvoja dobrota, ni tvoja plemenitost da te sačuvaju kao što si ti u tvom srcu čuvao nas. Život može i da prođe, a ti u našim sjećanjima nikad, jer dok smo živi tvoje srce kucaće u nama. Za nezaborav...

ANA MILUTINOVIĆ sa porodicom

MILANU GARDAŠEVIĆU

IVAN, NADA i SINIŠA BJEKOVIĆ

741

764

Posljednji pozdrav našem divnom i dragom kumu

Posljednji pozdrav našem dragom kolegi i prijatelju

Porodica pok. ILIJE NENEZIĆA 784 Posljednji pozdrav

RAJKANU

RADOSAV – RAJKAN ALEKSIĆ

Privilegija je bila imati te za prijatelja i kuma.

Tvojim odlaskom ostajemo uskraćeni za mnoga divna druženja.

Vječno ćeš živjeti u našim srcima.

RAJKANU ALEKSIĆU

Kada nam ode nako drag, koga smo istinski cijenili, poštovali i voljeli, ostaju sjećanja i uspomene, koje ne daju da odeš iz naših srca.

Počivaj u miru, velika dušo.

Tvoj lik i plemenita duša živjet će vječno u nama.

771

BORO i TANJA sa djecom

DEJAN, LEPA, STEFAN i DUŠAN

e-mail: oglasno@pobjeda.me

788

ŠĆEPAN, RATKA i MILANKA ŠUNDIĆ

767

46

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Posljednji pozdrav uvaženom kolegi

dr SEFERU MEĐEDOVIĆU advokatu

S tugom i poštovanjem,

ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE

785 Posljednji pozdrav

Posljednje zbogom voljenoj sestri i tetki Benju

Majko

NADI Od ZORANA i VJERE VUKADINOVIĆ sa porodicom

rođena Bušković

765 Дана 19. маја 2022. у 88. години преминула је

NADA Duškova MARTINOVIĆ

NADEŽDA NADA Duškova MARTINOVIĆ

Teško mi pada rastanak sa tobom iako znam da će tvoja izmučena duša konačno naći mir. Hrabra i stamena, uvijek puna ljubavi i pažnje za sve, počivaj u miru.

Danas te ispraćamo na vječni počinak sa zahvalnošću na svu ljubav i pažnju koju si nesebično pružala nama i našoj đeci.

Počivaj u miru pored našeg tate a mi ćemo vas uvijek sa ponosom i sjetom čuvati od zaborava.

Sestra SENKA, sestrići BOBO i GORAN sa porodicama 755

Šćeri JOVANKA, VJERA i RADMILA sa porodicama

Posljednji pozdrav našoj voljenoj babi

Posljednji pozdrav našoj voljenoj majci, babi i svekrvi

NADI

РАДМИЛА - БЕЋА СТАНКОВИЋ 791

Због новонастале ситуације сахрана је обављена у кругу уже породице дана 20. маја у 14 часова на Биочу.

Uvijek ćeš živjeti u našim srcima, nikad nećemo zaboraviti tvoje toplo, veliko srce koje nas je grijalo kao sunce od rođenja.

Ništa neće biti isto bez tebe, sa tobom i odlazi naše bezbrižno djetinjstvo.

Zauvijek ćemo te voljeti.

ОЖАЛОШЋЕНЕ ПОРОДИЦЕ СТАНКОВИЋ, МИЛОШЕВИЋ и ГРАХОВАЦ

BORIS, LUCIJA i IVONA

NADI MARTINOVIĆ Zauvijek u našim srcima.

760

Tvoji RADE, JASMINA i HANJA 775

774

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

Tužni pozdrav našoj

47

SJEĆANJE na 23. 5. 2012 – 23. 5. 2022.

Дана 20. маја 2022, послије краће болести у 87. години живота, преминуо је наш драги и вољени

BOGDANA ĐAKONOVIĆA

NENI

ГОЛУБ пок. Гаврила БОЈАНИЋ Саучешће се прима у градској капели на Савини у Херцег Новом, 20. маја (петак) од 14 до 17 часова, и 21. маја (субота) од 9 до 11 часова када поворка креће за Драгаљ, гдје ће се у мјесној капели примати саучешће од 12 до 15 часова када ће се код цркве Покров Пресвете Богородице обавити сахрана.

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга АНЂА, брат ДАНИЛО, сестра од стрица РАДМИЛА, снахе БОСА и ТАЊА, братаничне СОЊА, СЛОБА, НЕНА и ДРАГАНА, сестрићи СЛОБОДАН и НЕЂЕЉКО, сестрична ЈАДРАНКА и остала многобројна родбина

Našim si roditeljima bila tetka a nama najbolji drug i savjetnik. Nosićemo u srcima tvoj vedar lik i široki osmijeh kojim si nas uvijek dočekivala.

Tvoja djeca: FILIP, DRAGANA, RADUN, JELENA, TAMARA, KSENIJA, IVAN i VLADO

Uspomene koje si ostavio za sobom su naša dragocjenost.

Decenija bez tebe.

S ljubavlju,

Njegovi: supruga RADMILA, sin ĐURO i ćerka VASILISA

745 Navršava se četrnaest godina od kada nije sa nama

780 Najtužniji pozdrav našoj voljenoj tetki

770

BIRKA Gojkova JANKOVIĆ

Umrla je naša draga sestra, tetka i svastika Čuvamo sjećanje na ljubav koju si nam pružila, sjećanje na tvoju neizmjernu blagost i toplinu.

Tvoja porodica: NADA, NIKOLA, GOJKO, OGNJEN i TEODORA

NENI 749

NEVENKA Ljubomira BORIČIĆ 1950–2022.

S ljubavlju i poštovanjem opraštamo se od tebe. U našim srcima ostaćeš poštovana i neizmjerno voljena.

Vrijeme neće izbrisati sjećanja na tvoju plemenitu dušu i tvoje veliko srce u kojem je bilo mjesta za svakog.

Naša Neno, nek tvoja napaćena duša počiva u miru.

Po izričitoj želji pokojnice sahrana je obavljena 20. maja 2022. godine u krugu najuže porodice na gradskom groblju Čepurci.

Ožalošćena porodica: sestre SLAVKA i NADA sa porodicama

Navršava se godina dana od kada nije sa nama naša Osoba kao ti se samo jednom rađa i mi smo imali sreću da ti, tako jedinstvena, budeš dio našeg odrastanja i života.

Počivaj u miru pored naše bakice a mi ćemo te nositi u srcu dok postojimo.

Tvoji: DEJO, BILJA i MAJA sa porodicama

ZORKA - MIRA Milisava BOJIĆ 781 Umrla je naša voljena

Zauvijek ćemo pamtiti toplinu tvog zagrljaja, podršku i nesebičnu ljubav koju si nam pružala.

U subotu 21. maja 2022. godine u 9 časova porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću.

Tvoji suprug MILISAV, sinovi IGOR i DRAŽEN sa porodicom

782 Posljednji pozdrav sestri od ujaka

752 Dana 22. maja navršava se 6 mjeseci od kada nijesi sa nama

NEVENKA Ljubomira BORIČIĆ

JOKI MARKOVIĆ Draga naša, živjećeš u našim sjećanjima.

UROŠ i DESANKA MARTINOVIĆ 786 Posljednji pozdrav našoj dragoj

Napusti nas naša Nena. Ostaje nam da te se s ljubavlju sjećamo i nosimo u srcima zauvijek.

Bila si posebna i pored svih nedaća sa kojima si se hrabro nosila.

Brzo si otišla majci u zagrljaj.

Počivaj u miru, kao što si živjela, i hvala na svemu.

SLAVKA i DEDA sa djecom, unučadima i praunučadima

JOKI MARKOVIĆ

ŽELJKO Stankov KOJIČIĆ Dani prolaze a mi još ne možemo da se pomirimo sa sudbinom da te nema među nama. Ostavio si veliku prazninu, a nedostatak tvoj će nam teško padati sve dok budemo živi.

Uvijek ćeš biti u našem srcu.

Volimo te, tvoji najmiliji – PORODICA

Od MILANA i MILICE MARKOVIĆ sa porodicom 790

783

756

48

Oglasi i obavještenja 21. 5. 1997 – 21. 5. 2022.

21, 22. i 23. maj 2022.

Tužno sjećanje

DIMITRIJE DIKA NIKOLIĆ ЖЕЉКО Шпира БОЈАНИЋ

Prošlo je pola godine od smrti našeg tate.

Дође опет тај мај што однесе твоју младост, ал не у заборав. Ми твоји најмилији нећемо те никад заборавити док постојимо. Мајка РАДМИЛА са породицом

ANDRIJANA VUJOVIĆ

MILJAN i MARIJA 744 Navršava se

751

23 godine

godina dana od kad nijesu sa nama

25 година туге и бола за братом

STANKO

ЖЕЉКОМ Шпира БОЈАНИЋ У срцу туга, на гробу тишина, а у дому нашем велика празнина. Не видим ти очи и не чујем глас ал осјећам да си ту између нас. Заувијек у мом срцу. Брат ЖАРКО и снаха ВАЊА

DANICA

Tvoji MAMA, TATA, TAKI, NADA, MARKO i ANA

VUKAŠINOVIĆ Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu za Vama.

Kćerka KOSA MILIĆ sa porodicom 746 Navršava se

750

Andrijana, ljubavi naša, Prođoše tri godine nezamislivog. Godine u kojima su ljubav i tuga neraskidivo vezane.

Vidimo te u svemu lijepom, a ipak bolno je koliko nam nedostaješ.

Prizivamo te u mislima, snovima... Uvijek si sa nama. Čuvamo te u srcu onako nasmijanu, lijepu i dobru. Tu si nam bezbijedna.

Neizmjerno te volimo.

753 11 je godina od smrti dragog oca

23 godine

godina dana od kad nijesu sa nama

Četvrt vijeka, dragi brate

BUDIMIRA PEJOVIĆA STANKO

ŽELJKO

DANICA VUKAŠINOVIĆ

Predugo te nema i previše nedostaješ. Zauvijek te čuvam u srcu.

Sestra ŽELJKA sa porodicom

Počivajte u miru, a mi ćemo vas čuvati od zaborava.

Sin VESKO sa porodicom

UROŠ sa porodicom 742

747 Dvadeset tri godine od smrti

743

Vrijeme neumoljivo prolazi a svakim danom nedostaješ sve više. Čuvamo te od zaborava.

godina dana od smrti

Godina dana je od smrti našeg voljenog

Dana 22. maja 2022. godine navršava se 40 tužnih dana od smrti našeg dragog

STANKA Lazovog VUKAŠINOVIĆA

DANICE Stankove VUKAŠINOVIĆ rođena Kumburović

sa puno ljubavi čuvamo Vas od zaborava.

IVA Perovoga BOKAN

VLADA RADOVIĆA Tvojim odlaskom ostala je velika praznina u našim srcima. Ostavio si nas ponosne na tvoj častan život, a tvoja ljubav i dobrota ostat će vječno utkana u našim srcima. Vječno ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoji: STANKA, JELENA, BLAŽO i BATO

Kćerka ANKA RADOMAN sa porodicom 777

761 Obavještavam da ćemo toga dana, u neđelju u 10 sati, posjetiti njegovu vječnu kuću, okititi cvijećem i zaliti suzama.

21. 5. 2010 – 21. 5. 2022.

22. 5. 2018 – 22. 5. 2022.

Ožalošćeni: sinovi MLADEN i MILOŠ, snahe MILICA i TIJANA, unučad, snaha DRAGICA, bratanići NENAD, RADOVAN i PERO sa porodicama

MIĆKO U svakom mom ćutanju se čuješ.

U svakoj mojoj priči živiš.

Tvoja JADRANKA 779

754

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

ZAGORKA MARIĆEVIĆ U svakom danu našem dahu ti si sa nama.

Godine prolaze a sa njima i naša spoznaja što si nam bila i značila sve je veća!

Tvoji: suprug RATKO, kćerke: SUZANA, TANJA, LIDIJA i MILENA 757

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2022.

49

Tužno sjećanje na naše voljene

Godina dana od smrti mog supruga 2009–2022.

2002–2022.

2003–2022.

RADOVAN – RAJO

STEFA

ŽELJKO

MILOŠEVIĆ

PAVLA BUČAJA Vrijeme prolazi, a sjećanja na Vas trajaće vječno.

MOMO, VERA, RADA i BEBA

Bio si moj uzor, temelj i oslonac u životu, pun razumijevanja i pažnje.

Ostavi me samu, ali bićemo ponovo zajedno na nekom ljepšem mjestu.

778 23. 5. 2014 – 23. 5. 2022.

Prošlo je 40. dana od smrti našeg

Tvoja LJUBINKA

MICI Otrgnuta od zaborava, živiš u našim srcima.

Brat RADIVOJE, snaha SANJA

748

BRANISLAVA M. VUJAČIĆA

766

Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog muža, oca, đeda i svekra

Četrdeset dana je od smrti moga voljenog brata

Dragi Brano, neka ti Bog podari vječni spokoj, a mi ćemo sa ponosom i poštovanjem čuvati sjećanje na tebe i tvoju plemenitost.

RATKA DRAGUTINOVIĆA

RATKA Vasilijevog DRAGUTINOVIĆA

Tvoje veliko srce i plemenita duša zaslužuju da te vječno čuvamo od zaborava.

Tvoja sestra SONJA sa porodicom

Porodica VUJAČIĆ

Teško je shvatiti da te više nema. Bio si oslonac, snaga i najveća podrška porodice. Neizmjerno hvala za ljubav, dobrotu, požrtvovanje...

Ostavio si nam putokaz svojim ljudskim vrijednostima. Živiš u našim srcima i mislima.

Počivaj u miru.

763

Godina je tužnih dana od smrti moje voljene majke

Tvoji: SLOBODANKA, VLADAN, VASKO, ANA, TANJA, KSENIJA, DUNJA, STAŠA i SAVO

MILEVE Nikoline BULATOVIĆ

773

rođene VUJOVIĆ

772

40 je dana od smrti naše

Navršava se godina dana od smrti našeg

Vrijeme prolazi, a ja još uvijek učim kako da živim bez tebe. Sa tvojim odlaskom ništa više nije kao prije. Svake noći kroz snove te tražim, bez tebe srce je prazno, nema više bezgranične majčinske ljubavi.

Tvoje veliko srce, plemenita duša, dobrota, pažnja, ljubav i tvoj časni život zaslužuju da te vječno pamtim i nikad ne zaboravim.

Počivaj u raju, anđele moj.

Tvoja neutješna ćerka BILJANA

LENKICE

759

Tamo gdje odlaziš je Carstvo Božije, blaženstvo i mir. Odsanjaj svoje snove tamo gdje si stala…

Teško je reći zbogom, ali stvarno je i bolno.

VUKOTE GARDOVIĆA

Tvoji: SENKA, ALEKSIJE, JOVANA, IVANA

Porodica GARDOVIĆ

762

768

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

50 Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

21, 22. i 23. maj 2022.

Na osnovu čl. 36. Zakona o privrednim društvima ( „Sl.list RCG“ br. 6/02 i 17/07), čl. 30. Statuta AD „RAČICA“ TIVAT, čl. 4-9 Poslovnika o radu Skupštine AD“RAČICA“ TIVAT i Odluke Odbora direktora od 17.05.2022. godine, saziva se XXII REDOVNA SKUPŠTINA AKCIONARA AD“RAČICE“ TIVAT Za 23.06.2022. godine, sa početkom u 08,00 časova u Tivtu, u poslovnim prostorijama Društva , Brdišta bb. sa slijedećim DNEVNIM

REDOM

1.Izbor radnih tijela Skupštine a) Izbor predsjedavajućeg b) Izbor zapisničara i ovjerivača zapisnika 2.Usvajanje zapisnika sa prethodne sjednice Skupštine održane 28.06.2021. godine 3.Usvajanje završnog računa za 2021.godinu a) razmatranje i usvajanje izvještaja o poslovanju AD „RAČICE“ TIVAT za 2021. godinu b) razmatranje izvještaja nezavisnog revizora 4.Donošenje odluke o izboru revizora za 2022.godinu 5.Razrješenje dosadašnjih članova Odbora direktora i izbor novih članova Odboradirektora.

Smatrat će se da za Skupštinu postoji kvorum ukoliko sjednici prisustvuju akcionari koji posjeduju najmanje 33% ukupnog broja akcija sa pravom glasa, lično ili putem ovlašćenog punomoćnika ili putem dostavljanja glasačkog listića. Identifikacija akcionara dokazuje se ličnom ispravom.

Ovlašćeni punomoćnik prilaže ovjereno punomoćje i svoju ličnu kartu.

Punomoćja i glasački listići mogu se dobiti u prostorijama AD“Račice“ Tivat.

ODBOR DIREKTORA

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Ivm.br.572/22 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Hipotekarna Banka ad Podgorica, Ul Josipa Broza Tita br.67, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Orović Radoice i dr, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 2.428,93€, shodno čl.

45 ZIO-a, dana 20.05.2022 godine,

Urednici

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Orović Radoice, sa zadnje poznatom adresom Dolac bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Ivm. br.572/22 od 27.04.2022. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 19.05.2022. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

J A V N O O B J A V LJ U J E

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Ivm.br.571/22 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Hipotekarna Banka ad Podgorica, Ul Josipa Broza Tita br.67, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Radoica Orović, Berane, radi naplate novčanog potraživanja 463,36€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 20.05.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Orović Radoice, sa zadnje poznatom adresom Dolac bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Ivm. br. 571/22 od 21.04.2022. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 16.05.2022. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150

Broj: 873 Bar, 19.05.2022.godine Na osnovu člana 24 i 26, stav 2 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju Sl.list RCG br.64/02, 49/07 i Sl.list CG broj 80/10, 40/16 i 47/17), te člana 38 Statuta, direktorka JPU „Vukosava Ivanović Mašanović“ Bar, raspisuje:

Konkurs

Za upis djece u školsku 2022/2023.godinu u jaslične i vrtićke grupe u okviru Javne predškolske ustanove “Vukosava Ivanović Mašanović” Bar I.Upis djece u jaslične i vrtićke grupe JPU „Vukosava Ivanović Mašanović“ Bar, za školsku 2022/2023.godinu vršiće se elektronskim putem, u periodu od 25.05.2022.godine do 15.06.2022. godine.

II. Roditelji djece koja se po prvi put upisuju u ustanovu ili su bila ispisana iz JPU „Vukosava Ivanović Mašanović“ Bar tokom školske 2021/2022.godine će elektronskim putem podnositi prijavu za upis na web adresi: www.upisi.edu.me. Ugovori o boravku i ishrani djece će se sklapati naknadno.

III.Za djecu koja u školskoj 2021/2022.godine pohađaju programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, obnova ugovora za školsku 2022/2023.godinu počinje 25.05.2022. godine i traje do 15.06.2022.godine, u periodu od 10,00 časova - 14,00 časova svakog radnog dana u prostorijama Uprave vrtića.

Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Direktorica Ivana Milenković

e-mail: oglasno@t-com.me

21, 22. i 23. maj 2022.

Marketing

51

52

Marketing

21, 22. i 23. maj 2022.

21. мај 2022. | година III | број 116

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ОДАНОСТ СЛОБОДИ – НАСТАВЉА СЕ НИЗ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ISSN 2704-5226

Н

ешто слободнија тумачења историје могла би нас довести до увида да модели освајачких похода, узурпација и тлачења путују кроз вријеме. Обрасци којима су отимачи слободе прибјегавали, суштински се не разликују ако, наравно, занемаримо читав сет идеолошких, класних и расних изговора. Готово истовјетно и одувијек важи и за освајане и побуњене. Њихове слободне воље, њихове индивидуалне и колективне храбрости исто се дешавају по својеврсном унутрашњем императиву којем су страни пристајање на неслободу и мисао о повлачењу. Јер, а историја је овдје већ сасвим недвосмислена, у стварима агресије или одбране нема онога што зовемо златном средином. Неопредијељеност није врлина. И не може се мало и по потреби бити на страни тлачитеља или на страни тлачених, у зависности од тога да ли су „наши“ или неки тамо, „други“… Дуги марш слободе кроз историју траје, а они који су у њему учествовали или учествују лако се међусобно препознају. У есеју Буђење мртвих, Тери Иглтон је написао да је њемачки филозоф Валтер Бењамин имао необичну идеју да је могуће промијенити прошлост, да је неком врстом активне и дјелатне перцепције могуће докинути њену непромјенљивост. „За већину нас“, каже Иглтон, „прошлост је непромјењива, док је будућност отворена. Бењамин је сматрао да својим дјеловањем у садашњости можемо промијенити прошлост. Наравно, не дословно промијенити, јер једно је извјесно: прошлости више нема“. Ако је ова Бењаминова теза тачна, наиме, да наша дјела у садашњости могу да мијењају и мијењају значење догођеног у прошлости, онда би значило да прошлост наставља живот кроз свој витални дио, кроз своје посљедице. Као једну од Бењаминових „најоштроумнијих изјава“ Иглтон је препознао управо тврдњу да оно што нагони људе на револт против неправде ни-

Цетиње

9. мај 2022.

У НОЋИ ИЗМЕЂУ 9. И 10. МАЈА, ДО МЕНЕ СУ СТИЗАЛЕ СЛИКЕ КОЈЕ СУ ДИЈЕЛИЛИ ПРИЈАТЕЉИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ НАКОН ШТО СУ, УЗ ВЕЛИКИ ПОРТРЕТ ХЕРОЈА ЉУБА ЧУПИЋА СА ОНИМ НЕЗАБОРАВНИМ, ПРКОСНИМ А ПРЕДСМРТНИМ ОСМИЈЕХОМ, ГРАЂАНСКИ И ДОСТОЈАНСТВЕНО ОБИЉЕЖИЛИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ФАШИЗМА И ДАН ЕВРОПЕ. ИМАЛА САМ ПОТРЕБУ ДА ИМ ЧЕСТИТАМ, ЈЕР СУ УПРАВО ТОГ ДАНА НАПРАВИЛИ ПОДВИГ, НЕГДЈЕ ИЗМЕЂУ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ, ПОДВИГ У КОЈЕМ СУ СЕ У ИСТОВРСНОМ ПОРЕТКУ ПРЕПОЗНАТЉИВОГ МАРША ЗА СЛОБОДУ НАШЛИ И СВИ БЕЛВЕДЕРСКИ ХЕРОЈИ ИЗ 1936. ЈЕДНАКО КАО И ОНИ ИЗ 40-ИХ ГОДИНА ДВАДЕСЕТОГ ВИЈЕКА, ЈЕДНАКО КАО И СВИ КОЈИ СУ СЕПТЕМБРА 2021. БРАНИЛИ СВОЈЕ ПРАВО ДА НЕ ЖИВЕ У ОТЕТОЈ ДРЖАВИ јесу снови о ослобођеним унуцима, већ сјећања на потлачене претке. Бењаминовој мисли о активној прошлости и садашњости која не престаје да буде обавезивана њоме Иглтон је придодао и своје тумачење циљаног сјећања или циљаног заборава према којем се између појединца и нације може повући паралела: „Нације понекад цвјетају негирајући злочине из којих су рођене. Контрола се постиже само онда када су инвазије, окупације, етничка чишћења или преврати безбједно потиснути у политичку подсвијест“. То циљано потискивање у поли-

тичку подсвијест, у конструисани заборав, увијек значи и шансу за преживљавање репресивних идеологија и њихових цикличних буђења. Према Бењамину, шанса фашизма јесте управо у томе што га противници дочекују са чуђењем, као немогућег из перспективе „напретка као историјске норме“. А то чуђење, јер је још увијек могуће у двадесетом вијеку, није филозофско и није почетак спознаје. Тезе О схватању историје Валтер Бењамин је завршио крајем априла и почетком маја 1940. за вријеме изгнанства у Паризу. Онима који су се бавили његовом био-

графијом познато је да је након изложбе у Минхену 1921. године купио слику Пола Клеа Angelus novus, да је њоме био опчињен и да је бјежећи од нациста, непосредно прије самоубиства, које је извршио септембра 1940. на француско-шпанској граници, слику оставио свом париском пријатељу, филозофу Жоржу Батају. Управо је ношен фасцинацијом Клеовим Angelusom novusom Бењамин написао један од својих најузбудљивијих одломака: „Очи су му разрогачне, уста отворена, а крила раширена. Тако би могао изгледати анђео историје. Лице је окренуо прошлости. Оно што

ми видимо као низ догађаја, он види као једну једину катастрофу што непрекидно гомила рушевине преко рушевина и баца му их пред ноге. Радо би се зауставио, будио мртве и састављао оно што је разбијено“. У ноћи између 9. и 10. маја, до мене су стизале слике који су дијелили пријатељи из Црне Горе након што су, уз велики портрет хероја Љуба Чупића са оним незаборавним, пркосним, а предсмртним осмијехом, грађански и достојанствено обиљежили Дан борбе против фашизма и Дан Европе. Имала сам потребу да им честитам, јер су управо тог дана направили подвиг, негдје између прошлости и будућности, подвиг у којем су се у истоврсном поретку препознатљивог марша за слободу нашли и сви белведерски хероји из 1936. једнако као и они из 40-их година двадесетог вијека, једнако као и сви који су септембра 2021. бранили своје право да не живе у отетој држави. Сљедећег дана записала сам: „Белведер, јуче. Браво, пријатељи. Било је то правично поравнање. Сузавац и гумени меци нису никада били ефикасно средство за покоравање. За изазивање љубави још мање...“. Након белведерске ноћи овог маја, то сусретање двије историјске равни којима је заједнички именитељ оданост слободи, црногорски историчар Срђа Павловић видио је онако како би догађаје овакве врсте видјели непристрасни историчари који немају парадоксални бијег од прошлости: „За сада се тај процес одвија у оквирима занимљиве идеолошке паралеле са демонстрацијама на Белведеру из 1936. године. Та паралела је донекле логична јер се ради о два снажна израза противљења активностима званичних власти, (...) мислим да се овакво уоквиравање савременог Белведера може превести у политички оперативну раван која обухвата цијелу Црну Гору“. Без обзира да ли су тумачења и виђења 9. маја 2022. на Цетињу сасвим лична, емотивна или теоријска и историјска, тамо се, те вечери, вољом непомирених и свјесних грађанки и грађана Црне Горе заправо наставио низ оданости слободи. Оној која путује кроз вријеме. 

2

21. мај 2022.

ПРИЈЕ СВРШЕНОГ ЧИНА

МОЖЕ СЕ И МОРА ДРУГАЧИЈЕ вама лиши Уставом земље загарантованих права; б) да успјешно заврши (превођењем људи у „српску“ вјеру и нацију) неометану кампању ширења међувјерске и међунационалне подјеле и мржње – тврдећи уз то да Црногорци немају ни нацију, ни културу, ни вјеру, ни језик, ни државу, усљед чега СПЦ у Црној Гори данас има више људи који вјерују њеној религији него систему секуларног образовања и васпитања своје државе; ц) да „ослобађајући“ етничке Црногорце „терета“ посједовања било чега својег, доведе ове у позицију да стрпљиво чекају ускрснуће некога од митрополита Петровића који ће их колективно преселити у Русију – што су ови часни бесмртници стално истицали као „једини спас“ за Црну Гору; д) да је, након јавног саопштења да у својим редовима има више активних униформисаних лица него Црна Гора војника, отворено кренула у освајање политичке власти – и освоји је с правом мандатара за персонални распоред својих кадрова на сва мјеста у органима државне управе; e) да је релативно кратко трајање власти „дванаест апостола“ које је она номиновала као Владу државе Црне Горе, инвестирала као улог у постизање циља да убудуће искључи сваки приступ „суверенистима“ државној власти у земљи, што јој је већ у првом покушају пошло за руком. И ту наступа оно за Црну Гору судбоносно „стани – пани“!

РАДОВАН РАДОЊИЋ

Д

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОТЕТОГ Потписати документ који Србија једино хоће, јер јој се тако може, значило би омогућити јој да даље - али сада легално и легитимно узурпира државу, терорише грађанство несрпске националности и по вољи експлоатише на силу и преваром отету народну и државне имовину Црне Горе, што је на корак приближава праву коришћена принципа causa belli, то јест праву да свој евентуални рат за очување простора отетог Црној Гори, прогласи по међународном праву - праведним поступком;

Непотписивањем таквог Темељног уговора Црна Гора остаје без ионако већ отете имовине од стране СПЦ, са половином својих грађана ван закона, изложена невиђеном културно-духовном терору и - без шансе да таква постане чланицом ЕУ. У том случају, дакле, како год се окрене, Црна Гора ће бити жртва нечасне легализације отетог. За оне којима то, наводно, није јасно, ево кратког подсјећања: а) Србија је преко својих људи учинила да имовина Српске православне цркве Краљевине Југославије не буде предмет сукцесије, те да је на 51. ванредном засиједању њеног Синода 26. маја 1996. године, мимо закона СРЈ, као и непорециве канонске обавезе према Одлуци Светог архијерејског синода Васељенске патријаршије бр. 2056 од 19. марта 1920. године, којом “признаје проглашено уједињење цркава Српске, Црногорске и Карловачке, као и двије далматинске епархије“, одлучила да: „Без обзира на распад версајске, односно СФР Југославије, јурисдикција Српске православне цркве и даље се простире на све православне на тој територији“. б) да Српска православна црква добро зна да никад легитимно није била у Црној Гори, будући да као таква није постојала у вријеме Зете под рашком влашћу - иначе Душана за цара (у Скопљу, 1346) не би крунисао бугарски патријарх Симеон – а и да јесте опет њен однос према цркви у Зети не би био другачији до испуњен поштовањем и недирањем у њен иметак и начин рада, будући да је све до Црнојевића, а не малим дијелом до средине XVII вијека била под јурисдикцијом Свете Столице, а да се не говори још и о томе да кад окупатор напусти неку земљу у њој не оставља ништа своје, осим евентуално људске и материјалне губитке);

ц) да је, како пише познати српски историчар Васа Чубриловић, у својој студији Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, све повластице које су турски султани давали цркви Србије „нису биле у стању да промене основну чињеницу да је њена паства била раја, а она, и поред повластица једна, једва трпљена црква“; д) да су православни вјерници у Србији тек 15. августа 1830. године добили право да службу божју врше јавно у својим црквеним објектима, ако су их имали.

НИЈЕ СВЕ ГОТОВО Није још све готово, иако је “пред вратима”. Постоји и трећа солуција. Састојала би се у томе да се руководства свих “суверенистичких” партија и покрета Црне Горе окупе и јединствено и одлучно пред Европу и свијет иступе: Прво. Да се Србији понуди да, ради међусобних добрих односа и пријатељске сарадње са Црном Гором у року од три мјесеца мирно повуче своју Цркву из Црне Горе, бући да у њој, како и сама добро зна, нема никаквих права и обавеза по било ком основу, а сада је незаконито присутна. Разумије се, то јој налажу и канони васељанских сабора, које такође добро зна. Друго. Уколико Србија из било ког резлога не би била вољна да прихвати и реализује своје обавезе у предложеном року, Црна Гора ће тражити одговарајућу међународну заштиту својег суверенитета и територијалног интегритета. Под међународном заштитом не подразумијева се никаква „подршка Европе политичарима у Црној Гори да се боре против тих утицаја“ (СПЦ на државу – Р. Р.), будући да се „о политици не одлучује у цркви, већ у институцијама“, већ однос Европе и свијета према држави која је жртва тоталне ДОБРИЛО МАЛИЏАН

вије поруке из Брисела у посљедња два дана, упућене Подгорици, дјеловале су крајње забрињавајуће. На жалост, не и отрежњујуће за оне којима су послате. Прво је госпођа Писонеро поручила - „Парламент у пракси да покаже посвећеност реформској агенди ЕУ“. А онда је стигла и крајње озбиљна опомена господина Пицуле, провјерено великог дипломате и пријатеља Црне Горе: „Влада да прекине стагнацију друштва и активра нове реформске процесе“. Једина видљива реакција Подгорице на те поруке био је по свему изненађујући и до бола непримјерени, односно скандалозно снисходљиви перформанс министра премијера пред малом групицом српских попова у њиховом манастиру на средини његове земље. А све с циљем да би им, након што су прихватили његову молбу да га приме, сав егзалтиран обећао да ће за његова мандата бити потписан темељни уговор Црне Горе са њиховом Црквом, чиме би Црна Гора у многом погледу била доведена пред свршен чин. Био би то не само губитак дијела њеног земљишног простора, са најзначајнијим споменицима материјалне културе, већ и њен нестанак као државе. Премијер је био неодољив: „Све је ово наше (у смислу српско и црногорско – Р. Р.) и заједнички ћемо га користити“. Проблем је, међутим, био у томе што у том веома важном часу, премијер није имао на уму да СПЦ (алијас Србија), не буде ли приморана вишом силом, неће прихватити темељни уговор који не садржи све што је до сада у Црној Гори уписала у свој побједнички „катастар“, а то је: а) да све сакралне објекте у Црној Гори препише у властиту својину, уз издашну помоћ домицилних органа безбједности забрани приступ етничким Црногорцима тим објектима и тиме их по искључиво националним осно-

СЛИЈЕПА РЕВНОСТ ПРЕМА ВЈЕРИ, КОЈУ ЈЕ НАМЕТНУЛО СВЕШТЕНСТВО, ЛАКОМО И ПРЕМА СРЕБРОЉУБЉУ НЕЗАСИТО, ПОД ВИДОМ БОГОЉУПСТВА И ПОСРЕДСТВОМ ЛИЦЕМЈЕРНЕ ПОБОЖНОСТИ, ДОВЕЛА ЈЕ ЦРНУ ГОРУ ДО СТАЊА У КОМЕ СУ ЉУДИ У ВЕЛИКОЈ МЈЕРИ ЛИШЕНИ СВАКОГ ПРАВА НА САМОСТАЛНО РАСУЂИВАЊЕ И МОГУЋНОСТИ ДА РАЗЛИКУЈУ ДОБРО ОД ЗЛА, ШТО ЈЕ САЖАЉЕЊА ДОСТОЈНО - КАТЕРИНА РАДОЊИЋ (1774)

Цетињски манастир

14. октобар 2021.

„цивилне окупације“ од стране парамилитарног агресора чији је циљ истовјетан руској формули за Украјину, али је стратегија његовог остварења утолико другачија што се темељи на увјерењу да се разарањем душе човјека, односно његовим моралним сакаћењем постижу већи и трајнији резултати него рушењима градова и комуналне инфраструктуре. При томе, Црној Гори је довољно да се позове на однос Српске православне цркве у Црној Гори према сљедећих пет чланова Устава Црне Горе: а) Црна Гора је независна и суверена држава, републиканског облика владавине (чл.1); б) Територија Црне Горе је јединствена и неотуђива (чл. 3); ц) Забрањено је изазивање или подстицање мржње или нетрпељивости по било ком основу (чл. 7); д) Забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација по сваком основу (чл. 8); е) Вјерске заједнице су одвојене од државе (чл. 14) и слично. Треће. Црна Гора није ничија приватна држава да би лично могао да је поклања кад хоће, коме хоће и саобразно својим тумачењима Устава Црне Горе. Јер, ако хоћемо право, а требало би, Дародавцу, уз сво поштовање, то што се зове тумачење устава – није јача страна. Да јесте, не би му се, ни у сну, могло десити: - да под борбом против организованог криминала форсира случајеве које свакако треба гонити, али који су тек пука статистичка грешка у односу на криминал који је у Црној Гори и са Црном Гором направила Српска православна црква, иначе извор и утока свеколиког црногорског криминала – а он, умјесто да је као такву кривично гони, хоће да с њом потписује Темељни уговор и заведе мир и правду у Црној Гори; - да фамозни хеликоптерски десант на Цетиње, у зору 5. септембра 2021. године оправдава као успјелу акцију иза које је било све мирно у Црној Гори, иако су иза њега стајала три тешка деликта: најприје, црногорских судионика у његовој реалицији, који спада у еклатантне примјере велеиздаје своје земље; затим, провокација окупљеног грађанства на Цетињу срачуната на изазивање “завршног обрачуна” са Црном Гором у случају да је проливена крв (часне рањене грађање ту не рачунамо); најзад, тешко огрјешење о канонско право од стране првих личности СПЦ у Србији и Црној Гори, будучи да је 3 канон VII Васељенског сабора неумољив: “Ако се који епископ послужи свјетовним властима, па преко њих задобије Цркву, нака буде свргнут и одлучен; и сви који с њим опште”; - сматрао би чином велеиздаје, а не нечим што га се не тиче то што су етнички Црногорци по нацоналном основу, већ 30 година, па и данас изопштени из Устава своје земље. Четврто. А, што се Црне Горе тиче, нема друге: мора се сачувати од СПЦ и од себе, јер је немјерљиво добро за Балкан и Европу имати сидриште створено да буде медитеранска жардињера лијепог и људског. 

3

21. мај 2022.

ТУ СМО…

ЕНКЛАВА НЕЗБРИНУТИХ ДУШАН ПЕТРИЧИЋ / nova.rs

ТРЕБА ДА НАС НЕЗБРИНУТИ ЗБРИНУ, ОНИ КОЈИ СУ СЕ УНЕРЕДИЛИ У СВАКУ ЈУЖНОСЛОВЕНСКУ ИНТЕГРАЦИЈУ И ЗАЈЕДНИШТВО. ТА (ПРО)ТЕЗА РУСИЈЕ, ДА БУДЕМО ПОД ПРАВОСЛАВНИМ НАДЗОРОМ, ДАТИРА ЈОШ ОД ПРВОГ ЗРНА ЖИТА КОЈЕ НАМ ЈЕ ОТУД СТИГЛО ЗА СПАС ЖИВОТА, ПРИЈЕ ТРИ ВИЈЕКА

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

И

грајући уочи рата (1989) своју монодрамску сатиру „Шок“ у Театру нација у Бечу имао сам неочекиван сусрет с једним тамошњим проф. др правних наука, стручњаком за словенско право. Изненадило ме да је професор дошао да гледа представу која га се ни по чему није дотицала и по свему чинила се искључиво југословенском локалном темом. Мислио сам да се само узгред тицала Аустрије, тек толико колико да препозна судбину једне сусједне земље. Након наступа, дошао је у гардеробу с газдом театра да се упознамо. Говорио је беспрекорно наш језик и изјавио ми је честитку што сам ту тему макар и на

позоришним даскама можда благовремено начео!? Одговорио сам му да код нас благовременост не важи. Онда је професор изненађење дуплирао. Најавио је да ће још једном доћи да понови гледање са својом супругом, првакињом чувеног бечког Бургтеатра. Тако је и било. Она ме је гледала а да није знала нити једне наше ријечи. Док сам ја изигравао нарави Југовића, он јој је

дискретно и упорно нешто дошаптавао и вјероватно је спашавао од досаде. Та одавно заборављена представа једног глумца третирала је ондашње (а и данашње) националистичке нарави, ондашњих народа Југославије, а професора је то интригирало. Након другог гледања позвао ме на вечеру са мојом и својом супругом. Остали смо дуже у разговору од конкретне вечере. Зачудио ме познавањем стања у Југославији и назирањем посљедица којима ће се тешко стати у крај. Иако смо нашироко разговарали о земљи којом су харали национализми свих боја и политичких узраста, а нарочито један из српске и YU пријестонице. Оно што је тангирало професора, а и мене, стало је у једну његову кратку реченицу: „Господине, Балкан је вулкан, то ми сви знамо!“ Својевремено сам, најмање једном, у својим написима цитирао изјаву тог угледног Аустријанца из Беча, доктора права. Цитирање других је најгора подршка стварности, којом се упорно користе неспособни да ријеше оно што не умију. У те спадам... не дајући никакав допринос стању у коме смо. У оној а ни у овој земљи једнако, опомене не значе ништа.

Но, ја сам непозван за било шта, и ништа не значим у том свијету владања, али ни позвани о томе појма немају. Такви стално буде тај Балкан-вулкан који пречесто еруптира, а да се ни претходна лава није охладила. То ми је рекао тада тај професор... Препознао је то још онда кад су Југославијом харали митинзи АБ револуције и Нове развојне филозофије која се није развила ни у шта што би се назвало макар каквим рјешењем а камоли филозофијом. Тридесет и више година је прошло, а професор је и даље у праву. Да би нас развијени свијет макар колико утјешио и приближио себи, назвао нас је Западним Балканом а ми све више западамо у источни вулкан и у властиту лаву која нас затрпава најзаосталијом религиозношћу... Православљем! У ту лаву која затрпава цивилни, цивилизовани па и секуларни живот, нова власт опет утрпава Црну Гору. Утрпава је у некакав недефинисани Open Balkan као у нужник у коме је толико националистичког измета да се од апе (српске) издржат не може. Треба да нас незбринути збрину, они који су се унередили у сваку јужнословенску интеграцију и заједништво. Та (про)теза Русије, да будемо под православним надзором, датира још од првог

зрна жита које нам је отуд стигло за спас живота, прије три вијека. Издржавали су нас као какву караулу на мртвој стражи, између Отоманске и западних империја, усамљене и распете као на голготи. Кад се након Граховца 1858. Црна Гора, побједом без савезника, дефинитивно разграничила са Османском империјом, Руси су провукли препоруку да би било упутно окупити се, на овим просторима, под крилом онда још незбринуте Србије којој су тада Руси и Турци креирали државна знамења од заставе до устава. (Нијесам препознао да су црногорски политичари а ни историчари тој руској препоруци након Граховца посветили дужну пажњу). Од исте Османске империје и њених западних савезника, царска Русија је у Кримском рату, двије године прије Граховца, поражена! Па иако смо побиједили њеног непријатеља на Граховцу, Русија није била одушевљена црногорским сувереним тријумфом, јер је, иако усамљена, на вјетровитом Балкану била узор другима и лидер слободе дугих пет вјекова. Зато су нас, због Граховца, славили у Европи а посебно аустроугарске провинције од Загреба до Земуна и Далмације, али Србија јок! Ћутала је ка заливена. Била је још турски протекторат. Сад би нови премијер 43. Владе Црне Горе да нас смјести у балкански нужник без икакве нужности. Он ништа не зна о свом том назадном насљеђу које овђе вјекује и спутава сваки напредак. Мали Абаз појма нема... а нико да му каже... Абаз не у баз’! Острога ти, не загађуј нас околином. М.Р.Ш. 

НА ЗАЧЕЉУ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Д

ок Европа слави дан свога уједињења, уједно и Дан побједе над фашизмом, дужност нам је указати на историјску чињеницу да је Други свјетски рат у Југославији трајао цијелу седмицу дуже. Тиме смо постали земља која је посљедња изгонила трупе Трећега рајха са своје територије и обрачунала се са њиховим квислиншким сљедбеницима. Историјске околности, развој ратних операција и стратешка помјерања трупа учињели су да се ратна дејства код нас продуже у односу на остатак европског континента. Овај изузетак можда би остао само фуснота и историјска занимљивост да нас не подсјећа на константно каскање Балкана у односу на остатак Европе и свијета. Као што је то дивно уочио Трајан Стојановић када је својој књизи „Балкански свјетови“ дао поднаслов „Прва и посљедња Европа“. До данас осјећамо посљедице тог, сад већ вишевјековног заостајања за напредним дијелом Старог континента. Колико у свему томе има наше кривице, а колико је то дио неких збивања и историјских догађаја тема је широка и превелика за простор једног чланка. Но, остаје да, ма колико били свјесни чињенице да смо у великом заостатку, још ништа не радимо, на нивоу друштва дато стање промијенимо. Иако нам власти и држа-

ЗАШТО СМО СЕ БОРИЛИ ДУЖЕ?

ва сваки дан обећавају успјех и наставак процеса интеграција и како они предано на томе раде, стварних помака реално нема. Заправо супротно, ćедоци смо да у назад годину и по, идемо у погрешном правцу и све више се удаљавамо од тога циља. Да је то тако свима је јасно и очигледно, но зашто је то тако, изгледа да је много сложеније питање. Зато се и намеће питање – зашто ми морамо да се боримо дуже од осталих? Чини се да кључ лежи у ономе или онима који себе виде уљуљканим на маргинама цивилизованог свијета. Који радије бирају мрак средновјековља и ропотарнице историје за своје пребивање од свјетлости модерног и уљудног европског грађанства. Да не би било забуне, и они су итекако свјесни своје заосталости и мрачњаштва, али баш због те своје слабости чине све да сваког око њих вежу за себе и повуку са собом на дно. Јер управо из те свјесности да нам је још увијек потребно направити неколико корака како бисмо досегли остале развијене

народе, чине све да нам их онемогуће и да нас саботирају у сваком смислу. Отуда прозивања на однарођеност, на кршење некаквих традиција које су сами смислили, покушаји да се додјелама државних награда опскурним пјесницима извучених из буџака тривијалности, као што је брат садашњег слијећућег митрополита, заустави и скрене напор за враћањем у цивилизацију. Отуда и свако кокетирање са сваком ретроградном идеологијом и историјски губитничким покретом, од национализма и фашизма до теорија завјера, а све у циљу како би нас омели на побједничком путу уписивања у равноправне и јединствене народе Европе. Зато на сваки начин и свакога дана смо ćедоци по једног покушаја да нам се објасни како ми нијесмо ми већ неко други. Да ми нијесмо своји и на своме, да немамо коријена, да смо продукт инжињеринга разних сила и историјских околности, да немамо властите историје и традиције. Зато се на свакој страни покушава

спровести дехуманизација и ништавност Црногораца, а награђују се они који томе више допринесу, од књижевних награда до министарских фотеља. У сврху показивања, како за нас није никаква Европа и да нам је „боље“ у неким измаштаним дистопијама од „српских и руских светова“, чини се све како би нам замаглили прошлост, прекројили је или поништили. Поступајући и водећи се оним Његошевим стиховима „пучина је стока једна грдна, добре душе док јој ребра пучу“, заиста се труде да изграде и нас уведу у своју мрачну дистопију „света“, јер знају да не смију доћи у додир са свијетлом цивилизације. Како некад клетвама, тако данас литијама и процесијама, желе постићи да се одрекнемо, заборавимо и одвојимо се од сваке наше традиције и свега што нас чини укоријењеним у овом простору. Са друге стране, траје одлучна битка да нам се наметну нови и измишљени обичаји, да нам се какофонија архитектонских стилова прода за све-

тиње, док лимене скаламерије по врховима наших планина замјењују стјецишта стварних култова. Упорно нам се покушава наметнути светосавље, идеологија настала уочи Другог свјетског рата, управо под надолазећим таласом нацизма, као new age религија, док нас убјеђују у некаквих 800 година старости. Зато им смета Цетиње, камени пријесто слободе, јер свака њихова испричана бајка само се разбије о његове белведерске стијене. Због свега овога, морамо се борити. Подићи свој глас у свакој прилици, одговорити на сваку злоупотребу прошлости и црногорске културе. Као Цетињани, који свакога дана шетају као подршкa Украјини, не зато што ће реално помоћи том ојађеном народу, већ зато што дижу свој глас против агресије, фашизма и империјалистичких аспирација, против којих смо били кроз цијелу нашу историју. Морамо се борити против угњетавања, прекрајања културе, наметања лажних традиција, како бисмо показалии да смо нација, једнака са свима око нас, која има право, част и слободу да стане раме уз раме са другим европским народима. За то право смо се борили и кад се нико други није борио, борили смо се дуже него што су се други борили и настављамо се борити, јер част и слобода су оно за што вриједи погинути. 

4

21. мај 2022.

ЕВРОПА, РЕГРЕСИЈА И НАМЈЕРЕ

ДАЉЕ РУКЕ ОД ЈАЈНИКА Ј

едан од мојих омиљених филмова са ликом Душка Дугоушка је онај из серијала са Марсовцем. Наиме, Марсовац би да уништи зелену планету јер му заклања поглед на Венеру. Ту на сцену ступа Душко Дугоушко. Чувена реченица из тог филма гласи: „Постоји претпоставка да на Земљи живе интелигентна бића што је наравно бесмислица“. Додуше, дешавања ових дана су ме увјерила да ова реченица итекако има смисла. Наиме, диљем Европе се дешавају регресивни процеси у којима се полако суспендују некад подразумијевана људска права. Нарочито је актуелно питање положаја жене у друштву. При томе се посебан акценат ставља на женске полне органе. И не би то било ништа необично да се положајем жене и женским полним органима не баве искључиво мушкарци. Од Црне Горе, Хрватске па до Пољске трају расправе о томе. При томе, на врху пирамиде су мушкарци који су се завјетовали пред Богом да никад у женски полни орган завирити неће јер је то неопростив гријех. Али наравно, то не значи да они о томе све не знају.

ЈОВАНА МУГОША

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

МРЖЊА ПРЕМА ЖЕНАМА ЈЕ МОТИВИСАНА ОПТУЖБАМА ДА СУ ЖЕНЕ ДОПРИНИЈЕЛЕ ЛИБЕРАЛИЗМУ, СЕКУЛАРИЗМУ, СЕКСУАЛНИМ СЛОБОДАМА. СТОГА СТВАРИ ТРЕБА ВРАТИТИ У МРАЧНИ СРЕДЊИ ВИЈЕК БАЛКАНА И ЕВРОПЕ. У ТАКВОМ ПОРЕТКУ СТВАРИ ЖЕНА ЈЕ МАШИНА ЗА РАЂАЊЕ. РОДИТИ ШТО ВИШЕ ДЈЕЦЕ, ТО ЈЕ ЈЕДИНА ВРИЈЕДНОСТ КОЈУ ЖЕНА МОЖЕ ИМАТИ

Погађате, ријеч оног Марсовца из цртаног филма добија пуни смисао. Заговорник сам идеје да у дру-

штву не смију да постоје табу теме. Такође, сматрам да о свакој теми требају равноправно да се питају и мушкарци и жене.

Наравно, не постоје само женска и само мушка питања. Кључни проблем је у томе што друштво данас покушава да одре-

ди позицију жена без икакве намјере да их консултују о томе. Европу данас опасно нагризају тоталитарне тенденције, а ми смо опште познато за све назадно први да се придружимо. Потреба за поробљавањем човјековог духа се, када је у питању женски род, проширио и на тијело. А све ово „лијепо“ подсјећа на доба робовласништва. А познато је, онај са чијем се животом и тијелом располаже нема право ни на дух, односно на судјеловање у јавном животу. Њему је одређена функција као столици, кревету, калдрми. Цивилизација се данас суочава опет са одбраном оних права која су се некада подразумијевала. Исфрустрирани и испрепадани мушкарци у страху од свијета слободе опет покушавају точак историје вратити назад. Мржња према женама је мотивисана оптужбама да су жене допринијеле либерализму, секуларизму, сексуалним слободама. Стога ствари треба вратити у мрачни средњи вијек Балкана и Европе. У таквом поретку ствари жена је машина за рађање. Родити што више дјеце, то је једина вриједност коју жена може имати. Жене су криве за опадање наталитета. Данас се моћни мушкарци састају од Црне Горе до срца Европе и расправљају како подићи наталитет. Једна моја пријатељица је поставила логично питање: „А како га

У ЗЕМЉИ ЧУДА

П

ромакао ми је 12. мај. Запамтила сам га по другом полуфиналу пјесме Евровизије, и по предавању које сам морала да спремим на тему – филм као механизам за родну равноправност. И моје непознавање презентација, које је убрзала студенткиња коју сам звала на индивидуални час око њене књиге снимања. Било је равноправно - студенту екстра час, студент мени екстра помоћ. И свима нам је измакао Дан Св. Василија. Хвала свима на ангажману протекле недјеље, и мојим грешкама у истој, које бијаху поправљиве, јер ко ради тај и гријеши, а дан одавно не траје више 24 сата, али се уз помоћ рокова дани не преливају, не сливају један у други, у мом случају као у данима у којима нисмо знали шта је ковид, и данима без вакцина, и у данима када сам била надахнуто филозофична и љута, и немоћна, неким данима везаним за савремену историју Црне Горе. Јер не питајте се шта ова држава може да учини за вас, него шта ви можете да учините за њу. И критиковаће вас, ако учините шта год, али тако ће и Дан Европе да има посебан смисао, јер вриједним људима, вријеме лакше пролази. И онда и осам сати спавања, поред 12 сати рада, има посебан смисао, да се осврнем на тековине првог маја осам, плус осам, плус осам. А око Дана Европе на рокове. Јер поента дана Европе је... како пропустисмо све рокове за пријем у ЕУ, јер пријем у ЕУ би нам ојачао професионализам и позитивни идентитет. А он је настао након Другог свјетског рата, покушајем стварања баланса. И нико се у препаметној Црној

БИЋЕ ТО ДОБРО ХАЈДЕ ДА СЕ БОРИМО КАКО ТО РАДЕ ГРАЂАНИ ЕВРОПЕ, НАДАМ СЕ ДА НАС ЈЕ И ДАЉЕ 49 ОДСТО ЗА... И КАО ТАКВИ НАЈБОЉЕ ЋЕМО ПОМОЋИ СУСЈЕДИМА, ИЛИ КОМШИЈАМА, КОЈИ НЕ ЗНАЈУ НИ ШТА ЋЕ СА СОБОМ, А ИЗ МЕНИ НЕПОЗНАТИХ РАЗЛОГА - САМО ИМ МИ ФАЛИМО... И НА ТАЈ НАЧИН, АКО РАДИМО НА СЕБИ, ПРОМАЋИ ЋЕ НАМ СВЕ ШТО НАС НЕРВИРА

Гори, идентитетски пољуљаној, око тога су и једни и други обједињени и уједињени да идентитет ништа не ваља, не упита око рокова и пропуштених шанси. Колико површно знам, а опет као Алиса у земљи чуда касним, киксали смо око реформе правосуђа, онда када смо били лидер. Мислим да јесмо били лидер, али нам је унутрашња политика (политика је у нас и заштита личних интереса било да смо литијаши или контралитијаши) забашурила сву мудрост спољње, али слушајући вијести из Црне Горе, имам утисак да гледам серију Ескобар или Лице са ожиљком. А поента је има тога свуда, и идентитети нијесу алиби за нефункционисање правосуђа.

Оно што је заједничко и литијашком и контралитијашком свјетоназару јесте - ма знам ја судију или судија је крив. А на томе се није радило, и оде тренутак, и одоше рокови, и Дан Европе славимо у љутњи. Неки у љутњи што смо и даље ван Европе, а неки љути што оћемо у исту. И ови који блокираше Никшић 12. маја су љути. Сви љути, а слабо се ради. Да цитирам Констракту - у болесном духу, небитно је тијело... Што не значи да се не бих радовала да је Владана прошла, али Констракта ми се баш допада, и слово З... у xдравом тијелу, и фамозни сто, постављен непаметно, јесте дизајнерска нога Баухаус дизајна, која се као дио стола мотала по фундусима дугог јавног сервиса. И желим да Украјина одбрани своју земљу, јако то желим, желим да јој се помогне, и добро је што је побиједила гласовима публике, емпатично је то, иако пјесма није најбоља. А свијет, па и умјетност, није здрав. А ми и даље пјевамо... гусламо, а колико знам пропустили смо и УНЕСКО апликацију да гусле буду национални инструмент као културна баштина, иако од гусала нијесам, каткада јесам од гуслања, када ми је тешко да сама осмислим шта да радим са собом и када сам препуштена сама себи... добро одабране реченице за превод пјесме у полуфиналу када ми измиче моја љутња због традиционалних литија. Хвала, обавезама. Боља сам кад нисам љута. Боља сам кад нисам уплашена. А мислим да је то исто са већином људи.

Љутња рађа агресију, уплашеност параноју. А да би се смањиле ове популарно натакнуте одреднице, попут оних о пластичним грудима, на које су једнако љуте феминисткиње, иако је по феминизму и величина груди ствар избора, хајде да радимо на реформи - за

почетак школства. За почетак породице, а ово морам да објасним - мислим на контекст мој је најбољи, и пошто је мој, све ћу да учиним за њега. Чешће син, понекад, рјеђе и кћерка. Реформи града. Подгорица личи на град, окренула се ријеци, или ријекама, отворени су занимљиви музеји и галерије. Будва не личи ни на шта. Не критикујем ја паметне зграде, него хаос од градње деведесетих, па тек онда 2000Antonio Ahel / ATAImages / objektiv.rs

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

Констракта

5

21. мај 2022.

НАШИ ФЕНОМЕНИ

их око аутобуске станице. Увјек сам Русе, чија ме доминација и у европски балансираној Црној Гори нервирала, питала како до станице... јер бих се изгубила а Руси су знали... Тој срамотној новокованици - урбанистички план, која постоји још од колонијалног Рима, а дио Римске империје смо били. Ајде да не крадемо античке остатке, ајде да не поклањамо оцјене и дипломе, због евалуације професора... Ајде да не калкулишемо са неписменошћу, бахатошћу и необразовањем. И хајде да се боримо како то раде грађани Европе, надам се да нас је и даље 49 посто за... и као такви најбоље ћемо помоћи сусједима, или комшијама, који не знају ни шта ће са собом, а из мени непознатих разлога - само им ми фалимо... И на тај начин, ако радимо на себи, промаћи ће нам све што нас нервира. Као што сам пропустила да су се одржале литије, а дио мојих студената ће снимити одличне кратке филмове. Ти филмови ће отићи на фестивале и попут Констрактине пјесме, завршићу... умјетност мора бити здрава. Јер, ненаметљиво реформише - и гура нас напријед. У крајњој линији, ријечи са миса или проповједи не памтимо, памтимо Сиктинску капелу.

12. мај памтим по полуфиналу пјесме Евровизије, мом братанићу, његовом ђускању... и студентима који хоће да чују. И како каже декан ФДУ... биће то добро. И буде добро, јер иако је декан, ради да уреди сопствено двориште. Факултет... до куће му нисам стизала, јер само о послу причамо. Најчешће није академски, али резултати јесу. Само тако истински славимо Европу, и грађанско друштво, ако почнемо од сопственог дворишта. 

БАРЈАЦИ И ЗАСТАВЕ XX И XXI СТОЉЕЋА ПРИВАТНА АРХИВА

мисле подићи без жена? Како мисле ђецу чињет’ без нас?“ Управо ова два питања откривају сву црнохуморну и истовремену ужасну стварност коју данас живимо. Да будем брутално искрен, и Црном Гором и Европом, посебно њеним источним земљама, дрмају пичкомрсци. Они који то мјесто презиру да одустају и од помисли да приђу том „обитавалишту ђавола“ и они који жену искључиво своде на полни орган. На крају, оголићу себе до краја у овој колумни и бити потпуно личан. Себе држим за искреног и часног пичкофила. При том, под овим подразумијевам искрену љубав и поштовање према женском свијету. Прихватањем жена као потпуно равноправним у сваком виду друштвеног живота. Већину мудрих ствари у животу чуо сам или су ме научиле жене и хвала Богу на њима. Зато и мислим да би о важним друштвеним питањима требало више консултовати жене. А када су женско тијело и здравље у питању, нас мушке искључити. Јер смо ван сваке сумње, колико смо неуспјешни у проналаску клиториса, бар сто пута мање успјешни у проналажењу пута до женске душе и срца.

P.S. Недавно је београдска умјетница Деа Џанковић организовала перформанс на којем је преко сто жена јавно вриштало против тренутног положаја жене. Надајмо се да ће врисак бити довољно снажан. Јер треба да вриштимо сви ми нормални. И не само по овом питању. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

С

вједоци смо збивања и времена која обиљежавају заставе. Барјаци се вијоре на свим странама. Мали и велики народи, становници малих или великих земаља које се називају државама, сви имају свој барјак. И на нашим просторима, преосталима од заједничких земаља, иза трију Југославија, свака од тих држава, државица или државичица дичи се својим старим и новим заставама. Многи су се простори и народи омеђили заставама, да се изразим парадоксално. Сашили су велике заставе и кравате повезујући немогуће. Заставе одређују и исказују симболичку, не и стварну вриједност њихову. Сјетит ћете се експресије босански грб; она најприје изазива подсмијех и зезанцију. Босна пак, живи у својим дистриктима, ентитетима и причом о суверенитету. Ј..ш земљу која Босне нема, чује се поново. Моји су француски студенти махом избјегли из ратом зараћене Босне, Сарајлије или Мостарци, говорили мјешавином својих говора и францускога; неком врстом макаронског језика. Неки су од њих у међувремену и сами постали учени хашки преводитељи. Сјећам се да су највише проблема имали с једноставношћу нашег фонетског правописа; редовито су писали негације с глаголом. Понављала бих: само се три глагола пишу заједно са својом негацијом; два помоћна, ненаглашени хтјети и бити и глагол имати. Кад бих покушала с примјерима из пјесника, застали би над Каштелановом или Диздаревом поезијом. Пјевале су о хармонији свјетлости и камена, модрим ријекама или заставама сна. И прије и послије смјене стољећа демонстрације олити улични просвједи истицали су те немогуће облике. На примјер: Недамо генерала… Пјесници и пјесникиње, наводни живи, ходајући споменици, рецитирали су и пјевали своје просвједе с тргова француске револуције (које, питала бих се нијемо из трамваја) или сиктали у камеру своје посвете домовини. Било је у томе жалобних тонова. Знамо да су занесењаци најгори говорници властитог пјесништва. На студију повијести се средином XX стољећа слушао колегиј Помоћне повијесне знаности: палеографија, дипломатика, хералдика, сфрагистика, нумизматика, ономастика и топономастика. Пуно сам пута слушала ту исту причу својих родитеља: како се нијесу сналазили са старолатинштином па неким везама дошли до свећеника на Каптолу. Превели су им замршене средњевјековне фрагменте, витичасте рукописе повеља и була, па вратили пријеводом на сувремени језик. Кад су моји питали: Колико смо дужни, скромно би узвратили: Ова кућа не зна за корист. Лијеп примјер преданости истраживања. И обостране користи. Служењу вишим начелима. Цркве или вјере, науке или знаности, студијском анонимном тихом раду који не признаје границе спознаје.

ПРОГРЕС УНАЗАД Иницијали у текстовима инкунабула, књигама насталима прије изума тискарства, били су прави

ИЛУСТРАЦИЈА Umberto Boconi

МНОГИ СУ СЕ ПРОСТОРИ И НАРОДИ ОМЕЂИЛИ ЗАСТАВАМА, ДА СЕ ИЗРАЗИМ ПАРАДОКСАЛНО. САШИЛИ СУ ВЕЛИКЕ ЗАСТАВЕ И КРАВАТЕ ПОВЕЗУЈУЋИ НЕМОГУЋЕ. ЗАСТАВЕ ОДРЕЂУЈУ И ИСКАЗУЈУ СИМБОЛИЧКУ, НЕ И СТВАРНУ ВРИЈЕДНОСТ ЊИХОВУ мајсторски цртежи. Посљедица преписивања вјерских књига, најчешће библијских. Умијеће преписивања руком није се задржало. Занимљиво је да су филолошки програми студија југославистикеријеч је ишчезла из употребе јер су се угасили ти студији, ваљда због повећане знатижеље за африканистику-садржавали и студиј Мирослављева еванђења на колегију Старославенски језик. Колико је добитника ове награде икад чуло за овај текст или прочитало иједан његов редак? Заставословље или стјегословље, знаност о заставама извучена је из складишта времена и уведена у простор специјалистичких знања знатно касније. Кад су се почели вијорити неки стари барјаци. Сјећам се да је читанка за IV разред гимназије почетком 70-их имала на овитку репродукцију слике новијег сликара. На њој су заставе у високој градској улици. Црвени стјегови у маси која се пење урбаним пејзажем. Је ли то могла бити и данашња Дуга, Радићева улица? Је ли то био неки од свјетских или домаћих аутора? Не сјећам се точно. Могуће да је био рани Јакац? Или млади Муртић? Сјећам се и Делакроаове слике Слобода предводи народ. Жена голих груди вијори заставом и предводи масу револуционара. Вулгарни сајам таштине неписмених књижевника и критичара, романописаца и романошкрабала, скрибомана, буквалиста и дословничара не подноси привилегију удубљеног читања, писања и тумачења. Одрасли на копипејстовању и блазирању, од новинарства су направили сметлиште, од књижевности вашар, од политике лакрдију, од идеје електронску сличицу или слику, од улагивања политици и публици занат. Ти неки нови клинци већ су сиједи, носе наочале Троцкога или наликују четницима дугачких брада и коса. Сједе у повјеренствима

за додјеле награда: међусобно се хране или опијају пардон, опајају братољубљем, ловорикама или тисућицама еурима. Вјечне клинке, заостале у минисукњама из ‚68. или прекривене веловима првомученица дижу револуције или утеге. Исписују графите, одолијевају невремену. Умотавају се у заставе или обећавају јавно самоспаљивање. Испуштају крикове или крв јавно. Перформанси су им изведбе другости. Плешу у истом колу, на свакој старој граници новом глазбом. Заставе, гломазни Крлежин роман-кроника са смјене 60-их и 70их година описује вријеме удаљено нашем стотину година. У првој књизи приповједач напомиње о часопису Барјаци XX сољећа. Као и имена ликова романа, и назив часописа је фикцијски. Подлога су збиљски догађаји треће декаде у Средњој Европи. Крлежа би сам рекао да није писао о стварној аристокрацији и буржоазији; „камо среће да смо их имали“ каже у говору осјечким гимназијалцима 1928. Подлога његових Застава је у властитим политичким и људским заносима и заблудама. Лирик у њему повијест и резигнацију омотава ликовним фантазијама, ретардацијама у приповиједању, уроњавањем у свијет чула; наликује тиме прустовским потрагама за изгубљеним временима.

НА ДАН ПОБЈЕДЕ Откад сам била на скупу хрватском сецесионизму, у Загребу 1971. са својом бокељском сестричном, до јучер, на Дан побједе, кад сам била на цетињском Белведеру, прошло је пола стољећа. У међувремену, у мом родном Загребу износиле су се на видјело многе заставе. Она државна на коју је накалемљена шаховница била је предмет многих страхова и критика. Сјећам се да је мој професор логике, умни филозоф Гајо Петровић, упитан

што мисли о том новом знаку државе и државности рекао како се на детаљу, на феномену, види битно. Реинсталација феноменологије хрватског нацизма. Послије су се вијориле не само шаховнице већ и тамне, црне заставе с мртвачким главама. Сваки је бранитељ постао легитиман, или чак херој, тиме што је убијао „непријатељске“ војнике или цивиле. Легије невиних људи, мобилизираних на једној или другој страни, постајали су логиком групе, страхом или присилом, војници у једном страшном рату који је трајао физички пет година, а никад није завршио у нашим главама. Сјећам се застава свих боја: црвених, црвено-бијелоплавих, зелених и црних. Симбола родова војске и знакова послушности, друге ријечи за оданост. Да иронија буде већа, тада је изашла и моја прва књига поезије код талијанског издавача. Испричао ми је да и у Сијени имају шаховницу као симбол града. Самоборску промоцију окрунио је један мој знанац: Как’ можеш писат пјесме кад гори Дубровник? Оћутала сам и ту примједбу и његову накнадну исприку. Те је јесени горио и Вуковар. Нисам отишла из Хрватске. Наставила сам предавати. С тридесет минута школског сата под узбунама и са седамсто ученика, многих прогнаника и избјеглица, наставника и ученика. У то је вријеме настало хрватско женско писмо у егзилу. Већ етаблиране наше књижевнице и интелектуалке с европских су катедри преузетно говориле о својем статусу жртве. Било је међу њима новинарки, истраживачица, ендемских примјерака празнословљења. Продавачица холандске, америчке, средњоевропске и енглеске магле, романа форсираних ријеком есејистике. Огледале су се и у нашим лијевим новинама: замјетни улози преданости многим заставама. Сада, кад су се друштва књижевника, академије, матице, раслојиле на канонске и алтернативне, на огњиштарце и спелеологе, на државне и парадржавне, ми се чудимо откуд толико паравојски, парадржава, паралелних власти? Откуд је толико цркава и њихових застава? Откуд толико нијанси у заставама хомосексуалаца? Откуд толике нове државности на Старом континенту? Откуд нови крижеви и старе свастике? Откуд толико црвенила на улицама? Чему тај, допустите, политички театар и с њим у вези, политички туризам? Како су допустили невјерни Црногорциневјерни као Томе - да се безбожни млади људи вежу за средњевјековне литије и њишу улицама диктирани вољом мртвог Амфилохија и живог Јоаникија? Гледам их јучер на цетињским трговима. Само клинци и скромни умировљеници. Клинци клањају Европи транспарентом на којем пише Смрт фашизму! Зашто нема остатка: Слобода народу!? Зашто се застава носи као смоквин лист републиканства или апсолутне монархије? Зашто на заставама умјесто лавова нема европских законом заштићених звијери? И је ли Бранко Миљковић узалуд написао: Хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој? И што је с онима који су слободу вољели више од живота? Гдје су њихове заставе? 

6

21. мај 2022.

АНТИЦИПАЦИЈЕ РАТКО РАДУНОВИЋ

И док су се поједине личности из америчке морнарице бринуле да ће роман Совјетима одати штошта тога о њиховим подморницама, адмирал Џејмс Д. Воткинс – командант војнопоморских оперативних дејстава – сматрао је да ће Кленсијева књига „ударити на самоувјереност“ совјетских адмирала, и да ће их навести да повјерују да је америчка морнарица далеко способнија него што јесте. Доцније је Воткинс признао да је Кленси погодио само двије трећине детаља, али је и доста претјерао у погледу америчке технологије. На овим просторима, иоле слична врста националистичке пропаганде није чак ни у повоју, већ и даље тавори или у музичком чистилишту или у гњевној колумнистици, у тој некој врсти журналистичке „Задруге“, од чега се, по свему судећи, састоји добар дио тзв. црногорске културе. За сваки стих типа „ова земља ми је дворац, умријећу ка Црногорац“ и „немам два имена, понос ми је од камена“, на другој страни добићете панегирик о томе да нас извјесни колумниста – „учвршћен у хришћанској вери и предању, и сигуран у победу Смисла над хаосом, свакоседмично [уједно] забрине (чињеницама) и обрадује (вером у коначну логосност свега што ће се збити)“. Авлијска свакодневица. Пак у регановској Америци, Кленсијевог предсједника у роману сви Совјети подсјећају на мафијашке босове, а њихове подморнице на ћелије рака, док савјет-

нику за националну безбједност и те како прија што је порцулански сервис у Бијелој кући обрубљен златом. Главни јунак, Рајан, је искрени родољуб зато јер се претходно обогатио на берзи, тако да Америка не мора бринути да ће се таква особа икада продати непријатељу.

КАД ЈЕ АМЕРИКА, 1898. ГОДИНЕ, ЗАВРИЈЕДИЛА ИМПЕРИЈАЛНИ СТАТУС, ОБЈАВЉЕНИ СУ НАСЛОВИ ЈУРИШ, АНГЛОСАКСОНЦИ! И ПОСЉЕДЊИ РАТ: ТРИЈУМФ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА. НАКОН СВЕОПШТЕГ ИСТРЕБЉЕЊА, ГДЈЕ СЕ УНИШТАВАЈУ ЧАК И КАТОЛИЦИ У ВОЈСЦИ ЗЛОГ РУСКОГ ЦАРА, ПОТОЊИ РОМАН СЕ ОКОНЧАВА ОСНИВАЊЕМ СЈЕДИЊЕНИХ СВЈЕТСКИХ ДРЖАВА И РЕЧЕНИЦОМ: „ДРЕВНИ САН СЕ НАПОКОН ОСТВАРИО И МИР ЈЕ ЗАНАВИЈЕК ДОШАО МЕЂУ ЉУДСКУ РАСУ“ ПРИВАТНА АРХИВА

А

мерички поморски институт је 1984. објавио Кленсијев политички трилер Лов на ‘Црвени октобар’, који је Реган непланирано препоручио америчкој јавности. Ситуација је била небулозна; то је било исто као да у Југославији „војно дело“ или „научна књига“ издају будући прозни свјетски бестселер.

„Човјек није богат зато што је поштен“, написао је Данијел Дефо, још један берзански мешетар и творац првог званичног енглеског (капиталистичког) романа, „него је поштен баш зато што је богат“. Због тога Џек Рајан не може бити парадигматичнији Американац. Данас на прагу, можда, и нуклеарног рата, и све шизофренијих идеолошких размирица, вриједи се подсјетити да оваква ратнохушкачка врста приступа историји није настала током Хладног рата, а из непрегледне фикције са сличном тематиком се неријетко сели и у медије, гдје је каткада немогуће разлучити илузију од стварности. Уосталом, у књизи Finks (2016) Џоела Витнија имамо све о историјату махинација западних обавјештајних служби да се, током Хладног рата, упрегну највећи свјетски писци, интелектуалци и медији, и да несвјесно, или инкогнито, раде за тајне државне органе САД. Иако се о националистичким стремљењима исказаним путем родољубиве прозе, без проблема може поћи и у далеку прошлост, политичка литература какву, примјера ради, срећемо код Кленсија, нарочито се разбуктала након Француско-пруског рата (1870-1). Тада је војно слабија Прусија сломила највећу европску силу, Француску, у чину коме није било преседана. Анектиравши дио француске територије, одмах је ујединила њемачке државе и преко ноћи по-

но јаку и бројну да се одупре њемачким варварима. Доркинг се за врло кратко вријеме продао у готово 100.000 примјерака и у толикој мјери успаничио Британце, да је пошто-пото морао да се огласи нови премијер Гледстоун и смири страсти. Роман је временом заборављен, али само зато јер је кренула серија сличних књига, сада на три европска језика најављујући све егоцентричније будуће свјетске ратове на свим континентима, а понајвише оне гдје Британија, Француска или Њемачка поробљавају црнце или се успјешно одупиру жутим или словенским најездама.

стала пријетња Европи, премда је тада само одговорила на провокације Наполеона III. Развитак ове врсте најпредвидљивијег од поџанрова шпијунског романа – „будућих ратова“ – у Европи је каталогизовао И. Ф. Кларк у неколико књига, а у Америци је то маестрално приредио Брус Френклин (1988/2008). С ништа мањом експертношћу него што ће Стивен Мур неуморно објелоданити алтернативну историју романа у два масивна тома (2010/13), оба ова професора минуциозно описују социолошке, политичке и индустријске факторе настајања те доминантне расистичке фикције о будућности,

гдје аутори нису само најављивали будуће одбрамбене и офанзивне ратове (нападачу, дапаче, приписујући животињски карактер), већ и идеалне индустријске државе које ће напосљетку изронити из инвазија на мање развијене земље само зато јер ће их поробити „напреднија“ нација. Послије пруске побједе, у Енглеској излази револуционарна и унеколико увјерљива Чеснијева Битка за Доркинг, наслов који ће зачети цунами истородне литературе. Како је Чесни био војни инжењер, своју причу покреће кроз сјећање о некада великој Британији што је, након пруског освајања Француске, напречац схватила да нема војску довољ-

На другој страни, у Америци, кренуће „едисонијаде“, романсе о америчким генијалним научницимакапиталистима-патриотама, који ће својим фантастичним оружјем спасити свијет тако што ће га прво разорити, а онда и поробити. У америчким „будућим ратовима“ готово да нема емпатије, већ се штиво чита као брошура неког неоконзервативног политичара, или слободног идеолога попут Кленсија, чије су политичке пустоловине заправо биле морални продужеци едисонијада. Колико су се озбиљно схватале ове ствари говори и податак да је објелодањена депеша Роналда Регана из 1986. године, када је Маргарет Тачер препоручио други Кленсијев роман Уздизање црвене плиме, о Трећем свјетском рату између Америке и СССР-а (без употребе

ЦРТИЦА СА „ИНТЕРКУЛТУРАЛНИХ ОБЗОРЈА“

И

нтеркултурална комуникација и интеркултурализам итекако утичу на медије, јер у времену глобализације и унапређења одређених унифицираних карактеристика доминантних култура отварају простор различитости и прихваћању других те посредством медија покушавају утицати на мишљења људи, разбијајући културне и језичке предрасуде, те стереотипе. Нажалост, поједини, условно речено нови медији, неки портали из земље и окружења немају често позитиван утицај на интеркултуралну комуникацију, јер је њихова улога амбивалентна. У процесу дигитализације примјећује се слабљење анализа културног идентитета, али и слабљење традиционалних вриједности и на међународном нивоу, што доводи до пасивности и незаинтересованости за успостављање комуникације с припадницима различитих културних образаца. Међутим, радује податак да се у посљедње вријеме јавио већи интерес за интеркултурализам од стране неких нових медија. Изазовним повратком културним коријенима, култури сјећа-

ОСВЈЕШЋЕЊЕ КУЛТУРОМ ња и старим традицијама, човјек спознаје да истина нема само једну страну и да пука толеранција није довољан подстицај интеркултуралности. Схватити другог и бити у интерактивном односу са њим није европска егзотика симпатичних живописних карневалских обичаја и лијепих пејзажа, нити балканска егзотика која се добро уклапа у устаљене западноевропске рецепцијске оквире. У данашњем интеркултуралном амбијенту гдје се узајамно преплићу, редефинишу, реартикулишу разне истине, балкански простор сам по себи умије да буде привлачан и занимљив, али у себи ипак садржи извјесну замку будући да се културни посленици и обични људи налазе и тешко сналазе у нимало једноставној позицији, гдје се укрштају културе са посебно наглашеним религијским, националним и политичким интересима. Сви су некако утопљени у свој народ, свој морал, своју историју и традицију, своје митове и језик. Штавише, у културолошком смислу, читав регион је још увијек заглављен у нама познатој патријархалној матрици.

Данашња епоха коју карактерише превласт технологије и поравнање разних култура, потискује на маргину некада неспорне културне тежње. Стваралаштво не трпи наметнуте истине и ограничења, ма одакле они долазили, култура мора да допринесе вишедимензионалности свијета, да помогне освјешћивању појединца клонулог под епохалним притиском. Култура од разлика прави богатство контрапункта, а сваки разговор који се води са разумијевањем чини корак у смјеру таквог освјешћења. Савладавање различитости укида, или барем ограничава, сужава и поништава простор. Нема више даљина ни граница. Арена је проширена док прича о новој цивилизацији и далекосежним технологијама тече. Бедеми интеркултуралности су попустили и оставили човјека незаштићеног пред интригантима и манипулантима, коју исписује језик омразе, неуљудности, нетолеранције... Технологија не препознаје ни етику ни естетику, јер се људи прилагођавају технологији више него што би требало.

Ece Abay / behance.net

AМЕР РАМУСОВИЋ

Упркос поштовању које интеркултуралност ужива, њена се важност сувише често подразумијева, умјесто да се објасни. Изгубили смо осјећа-

ње присности у свијету у коме доминира комерцијално и гламур. Наша обавеза је да сачувамо „на папиру и у стварном животу“ наше

7

21. мај 2022.

СРБИЈА: ИСТОРИЈА И ПОЛИТИКА

Кад је Америка, 1898. године, завриједила империјални статус, објављени су наслови Јуриш, Англосаксонци! и Посљедњи рат: тријумф енглеског језика. Након свеопштег истребљења, гдје се уништавају чак и католици у војсци злог руског цара, потоњи роман се окончава оснивањем Сједињених Свјетских Држава и реченицом: „Древни сан се напокон остварио и мир је занавијек дошао међу људску расу“. „Искусити тај период кроз његове антиципације будућих ратова“, пише Френклин, „којим доминирају империјалистичке илузије и фантазије о миру уз помоћ ратне технологије, значи наново проћи кроз формацију наше [америчке] сопствене идеологије и свијести“. Управо из овог почетног паралитерарног забавног тренда унутар свијета са све разуларенијим наоружањем, који се, као што сви знамо, напокон оваплотио 1914, почетком Великог рата (иначе одавно у припреми) – исте 1898. године излактао се узорити Рат свјетова, први роман Х. Џ. Велса о „будућим ратовима“. Велс је њиме послао поруку Британцима да се можда ипак вриједи манути бусања у прса и окренути се разуму, будући да је сва прилика да једном наиђе неко коме ће се тешко моћи одупријети, а што је довољно говорило о ондашњој британској стварности и њиховом политичком и расном идентитету. Велс је касније антиципирао ваздушне борбе (1908), те и авионе који на градове избацују мале атомске бомбе (1913). Његово предвиђање што се дефинитивно није обистинило, а ваљда је требало, била је, наравно, тенисоновска уједињена глобална цивилизација и суживот у потпуном миру. 

етнолошко богатство, јер на сваком кораку присутно је прожимање интеркултурализма у Црној Гори, без обзира којем народу припадамо и то су те вриједности и различитости са којима смо се поносили, иако је у посљедње вријеме дошло до њиховог нарушавања. Важност су преузели спектакл и реклама, а нестају праве информације и критички поглед на стварност, а да не говоримо о афирмацији интеркултурализма, јер таквом извјештавању, речено новинарски, нијесу одољели ни традиционални, ни нови медији, а све чешће се посеже за сензационализмом, нарушава се приватност, а свијет су преплавиле неистините информације што доводи до одијума према медијима, стављају се у први план друштвене мреже, па се тешко изборити да култура сјећања, интеркултурализам и мултикултурализам буду у првом плану. Познато је да ниједна цивилизација се не може развијати без ослонца на сопствени интеркултурализам, традицију и коријене, мултикултурализам... јер се нестајање и настајање увијек прожимају, додирују и наслањају. Кад би све пропало, а остао интеркултурализам у Црној Гори, то би било довољно да се реконструишу наши животи. 

Руске идеје и српске реплике

Мијат ЛАКИЋЕВИЋ

Да ли су сточићи у облику латиничног слова „Z“ којима је био опремљен студио државне телевизије током емисије посвећене Ани Ђурић Констракти, представници Србије на Песми Евровизије, (по) стављени намерно, у знак подршке Русији или случајно, вољом „уредника“ ентеријера“? Поводом тог, у суштини баналног питања, избила је права мала афера која је на (не)срећу брзо утихнула. И то је показатељ, можда најбенигнији, да је семинар о књизи Латинке Перовић „Руске идеје и српске реплике“ – иако је од њеног издања (University press, Сарајево) прошло више од две године – одржан у прави час. Јер, ако прихватимо „званичну верзију“ да је ексцес био случајност, бројне „репродукције“ поменутог слова – које руски војници исписују на својим тенковима у Украјини – на зидовима, оградама, одевним предметима, широм Србије, то свакако нису. На крају крајева, тј. пре свега, петиција против увођења санкција Русији, коју је потписало више стотина српских интелектуалаца, показује да читава та ствар има дубоке корене. Како је на скупу одржаном у Институту за филозофију и друштвену теорију 15. априла рекао Милан Суботић, подршка коју поводом рата у Украјини данас у Србији ужива Путин у великој мери је резултат „српског становишта“ које представља реплику идеје „руског света“. У међувремену, „српско становиште“ је аванзовало до „српског света“, а „руски свет“ до „руске цивилизације“, али се у суштини ових идеологија ништа није променило. Суштина руске цивилизације, наиме, јесте у идејама о „заосталости као предности“ и о „непонављању европског, тј. капиталистичког пута“ развоја. Дакле, из чињенице да је Русија (знатно) заостајала за (западном) Европом извлачио се закључак о њеној предности која се огледала у томе да ће (захваљујући том искуству) моћи да се избегну стварне или наводне негативне стране европског развојног пута, односно да ће моћи да се прескоче поједине фазе кроз које је Европа прошла. Сума сумарум, то значи да ће Русија, заснована на православљу и руској души, створити посебну, и хуманију од западне, цивилизацију. Зар се управо то не пропагира данас у Србији, само што главну ролу овде има светосавље, док је душа, наравно, српска.

КОПЕРНИКАНСКИ ОБРТ: Према речима Срђана Милошевића, „Латинки Перовић припада кључна заслуга што је откривен руски утицај на српске идеје“. Он је такође изразио чуђење због „игнорисања тог сазнања у новијој домаћој историографији“. „Мистерију“ је решила Дубравка Стојановић. Према речима професорке Филозофског факултета, „дело Латинке Перовић без претеривања представља прави коперникански преокрет у историографији и у тумачењу читаве новије историје Србије, бар од средине 19. века до данас“.

Подршка коју Поводом рата у украјини данас у србији ужива Путин, у великој мјери је резултат „срПског становишта“ које Представља реПлику идеје „руског света“ dereta.rs

нуклеарног арсенала), са образложењем да текст садржи – „изврсне увиде о Русији“.

Мапа идејних и културних трансфера У књизи „Руске идеје и српске реплике“ нашли су се текстови о Херцену, Лаврову, Бакуњину, Кропоткину, Лењину, а у делу о јакобинизму и бланкизму поменути су, поред осталих, и Нечајев, Ткачов, Чернишевски. Од српских личности о којима је Латинка Перовић писала ту су предговори за књиге о Пашићу, Мити Ценићу, Авраму Петровићу, Пери Тодоровићу. У широком временском распону од раних двадесетих година 19. века до краја 20. она је пред читатељкама и читаоцима оживела људске судбине и јасно указала на друштвене и политичке оквире у којима су они деловали, а које су својим активним ангажманом покушавали и само ретко истински успевали да измене. Књигу сам доживела као мапу идејних и културних трансфера у којој су стајне тачке управо наведени појединци. Тако је постављен основ за компаративну анализу развоја социјалистичке мисли у Русији и Србији. Централна тема је идејни и културни трансфер као метод којим је дописиван и мењан (не увек успешно) историјски контекст; некада, међутим, потпуно супротно – он је учвршћиван. (Олга Пинтар Манојловић)

Наиме, до истраживања Латинке Перовић у српској историографији се сматрало да Светозар Марковић припада европским токовима социјализма. У складу с тим, и „покрет који је настао из његових идеја, дакле покрет радикализма и Народне радикалне странке Николе Пашића, само наставља тај западноевропски пут и ствара оно што је у српској историографији имало посебан значај и што је названо златним добом српске историје које обухвата раздобље од 1903. до 1912. године“. „Ово тумачење“, додаје Стојановић, „посебну тежину је добило деведесетих година 20. века зато што је оно значило да се српско златно доба завршава с Првим светским ратом или, прецизније, са стварањем Југославије, која се од деведесетих година масовно назива највећом српском грешком.“ Одмотавање клупка се ту, наравно, није завршило. „Ако се тако тумачи новија српска историја“, наставља Дубравка Стојановић, „онда се и Слободан Милошевић и ратови деведесетих могу тумачити као исклизнуће из овог претходног европског правца, као неки изузетак, па се самим тим током деведесетих од многих историчара, па и политичара често могло чути да ћемо се ми, чим падне Слободан Милошевић, вратити на наше европске темеље, на наше златно доба и наставити са демократском, плуралном Србијом и без икаквих проблема отићи у тзв. светлу будућност. То је био темељ једног врло националистичког, врло антијугословенског тумачења прошлости Србије и потом Југославије“. Ову идилу разбила је Латинка Перовић. „Од својих првих радова, посвећених српским социјалистима, па и касније, својим

анализама Николе Пашића и радикала, те анализама њиховог контрапункта, либерала, посебно Милана Пироћанца и Стојана Новаковића, Латинка Перовић је почела систематично и из темеља да мења овакво виђење српске новије историје. Пре свега кроз анализу руских идеја и руских узора, Перовић указује на неке сасвим другачије корене идеологија које су доминирале новијом историјом Србије“, констатује Стојановић.

КОНТИНУИТЕТ Коперникански преокрет био је управо у томе што је Перовић „показала и доказала – па и овом књигом сасвим сигурно – да Светозар Марковић не припада или доминантно не припада европском социјалистичком покрету и идејама већ да је доминантно условљен руским народњаштвом, пре свега Петром Лавровом, и да је врло чврсто српску леву мисао утемељио у тај правац руских утицаја, трансферишући те руске идеје на српско, у много чему слично, друштвено тло. Основни концепт руског народњаштва, пренетог на српско тло, састојао се у стварању алтернативе грађанском друштву и либералним идејама – удруживање рада, заједничка својина, изједначавање државе и друштва и, пре свега, ослањање на традиционалне установе, општину и задругу, с првенственим циљем чувања словенства од, како се сматрало, непријатељског Запада“. То и такво тумачење Светозара Марковића био је први „коперникански обрт“ у српској историографији. Други се, као својеврсни наставак првог, односио на Николу Пашића. „Латинка Перовић је својим вишедеценијским проуча-

вањем Николе Пашића врло јасно показала да се он никада није одрекао тих народњачких основа, да он никада није постао европски политичар – како је представљан у већинском делу српске историографије – да је остао веран народњачком схватању и партије и државе. То значи партије као строго хијерархизоване, готово војно структуриране организације, док су државу звали „народна држава“, мада би, у складу с нашим данашњим речником, њој више одговарао термин партијска држава. Ако се узме у обзир да је Никола Пашић 48 година био посланик, а 45 година на челу најјаче Народне радикалне странке, те да је 25 пута био председник владе, онда се може видети колико је био снажан и дуготрајан утицај тих Пашићевих схватања, односно његових реплика руских идеја, народњаштва, на политику и друштво у Србији“, истиче Дубравка Стојановић. Прихватањем ове „друге верзије“ српске историје тада се и читав српски и југословенски комунистички покрет ставља у један далеко комплекснији и утемељенији историјски контекст, онда се читав период од 45. године наовамо такође треба разумети у односу према руским и совјетским идејама, па самим тим и Слободан Милошевић и ратови деведесетих стоје сасвим утемељени у оним опсесијама национализмом до којих је дошао већ сам Светозар Марковић на неки начин, али наравно пре свега Никола Пашић.“ У складу с тим, закључује Дубравка Стојановић, књига „Руске идеје и српске реплике“ осветљава и данашњу позицију Србије, њене дилеме, ако их уопште има, и слепи пут на којем се она данас налази.“  Нови магазин

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

21. мај 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ВЛАДИСЛАВ ВЛАДО ПЛАМЕНАЦ

ПРИВАТНА АРХИВА

АУТОР ВРИЈЕДНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ДЈЕЛА СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

С

ве медитеранске цивилизације у протеклих 2.500 година смјештале су се на рту који зовемо Стара Будва. Излазак из средњовјековних зидина Будве почео је тек у XX вијеку између два свјетска рата да би се интензивирао послије 1945. године. Изградња се одвијала на појединачним локацијама спонтано, без идеја о урбаном развоју. Владислав Владо Пламенац (19352021) је архитект за чије се име везују почеци планске изградње Нове Будве и Петровца.

ПРИВАТНА АРХИВА

У екипи УНДП-а (1968-71) „Јужни Јадран“ ради на изради плано-

ва за Будву и Улцињ, што је било драгоцјено искуство за све младе црногорске архитекте у друштву свјетских експерата. У ХТО „Монтенегротурист“ Будва (1971-92) Пламенац се посвећује хотелској технологији и архитектури када се на студиозним путовањима упознаје са свјетским искуствима. Хотел „Олива“ у Петровцу осваја I награду на конкурсу (1965) (коауторство са Миланом Поповићем). Корпус хотела поставља управно на линију обале, ослобађа визуре према мору, а са јаком хоризонталом терасе подухвата структуру несвакидашњег хотелског блока са „смакнутим“ собама. Овакво рјешење изазива пажњу југословенског хотелског градитељства. Био је то нови концепт који је заслужио престижну југословенску награду листа „Борба“ када је хотел „Олива“ номинован као републичка награда Црне Горе. Читави Владов професионални пут се одликује новим објектима, успјесима на конкурсима и наградама. Хотели су његов доминантан пројектантски посао. Он објекат конструише у простору. Не подлијеже неким утврђеним доктринама ни стиловима. Његова архитектонска граматика, структура, рукопис, излазе из његовог искуства који стваралачки развија на датој локацији. Увид у неизведене пројекте би указао на широки спектар креативних рјешења микролокација.

ЊЕГОВ ПРОФЕСИОНАЛНИ ПУТ СЕ ОДЛИКУЈЕ НОВИМ ОБЈЕКТИМА, УСПЈЕСИМА НА КОНКУРСИМА И НАГРАДАМА. ХОТЕЛИ СУ ЊЕГОВ ДОМИНАНТАН ПРОЈЕКТАНСКИ ПОСАО. ОН ОБЈЕКАТ КОНСТРУИШЕ У ПРОСТОРУ. НЕ ПОДЛИЈЕЖЕ НЕКИМ УТВРЂЕНИМ ДОКТРИНАМА НИ СТИЛОВИМА. ЊЕГОВА АРХИТЕКТОНСКА ГРАМАТИКА, СТРУКТУРА, РУКОПИС, ИЗЛАЗЕ ИЗ ЊЕГОВОГ ИСКУСТВА КОЈИ СТВАРАЛАЧКИ РАЗВИЈА НА ДАТОЈ ЛОКАЦИЈИ Одлука за реконструкцију предратног хотела „Авала“ је донијета прије земљотреса 1979. Занимљиво је знати да су и раније многи критиковали „Авалу“ да је „агресивна“ у односу на Стари град и на једном цртежу гдје се виде бедеми, „Авала“ и брдо Спас, повучена је линија да се „Авали“ скину два спрата да не буде височија од Старог града. На тој линији потписало се 5 професора универзитета из Београда и Загреба. Корпус новог хотела „Авала“ Пламенац извлачи из брда, ослобађајући визуре према мору. Сценографском конструкцијом на фасадама „Авале“ успоставља реминисценцију на дух Медитерана у контрасту рустикалног Старог града. Хотелом „Могрен“ намјерно се отклонио од архитекуре „Авале“ и направио постмодерну реминисценцију на дух бечке Сецесије. Благом асоцијацијом постигао је нови архитектонски доживљај а да не копира бивша времена. Каскадно компоновани трг са променадом до мора и фрагментом античке некрополе се амфитеатрално спушта према средњовјековним бедемима Будве, дајући ПРИВАТНА АРХИВА

Владислав Владо Пламенац

Хотел „Олива“

Хотел „Палас“

ПРИВАТНА АРХИВА

Дипломирао је на Архитектонском факултету Београдског универзитета (1959). Врло кратко радио у Београду и Бриселу, када је услиједио позив градоначелника Гојка Краповића да руководи урбанистичком службом у Будви (1959-61). Пламенац (са арх. Милом Греговићем) непогрјешивим урбаним инстинктом формира 1964. нову прилазну саобраћајницу, данас Медитеранску улицу, урбану окосницу дуж које ће се формирати нови дјелови града. Четири коцке-стамбене зграде, и данас оригиналне, су први друштвени станови у Будви. Требало је храбрости и визије у нетакнутој Бечићкој, 2 километра дугој плажи, 1965. године поставити први хотел „Београд“ у архитектури Модерне. Тај објекат и данас послије 57 година одише једним школованим рукописом мјере и амбијенталне цјелине.

Хотел „Авала“

јој смисао сцене у контрасту модерног великог комплекса „Авале“ и „Могрена“. Аутор је великог броја породичних кућа и вила. Традиционалне куће, на тлу Приморја и Црмнице, аналитичким поступком помјера у нове савремене склопове. То су складна рјешења Модерне на малим објектима, средине XX вијека. Из богатог искуства ствара вриједна архитектонска дјела, што резултира прилозима у часописима, струковним и државним наградама и чланством у многим асоцијацијама. Хотел „Палас“ у Петровцу је његов посљедњи објекат (1985) који поставља у правцу обале. Занимљиво је писмо аутору и управи хотела „Палас“, групе умјетника и архитеката из Дортмунда, са студијског путовања: „Ваша је концепција „Паласа“ у погледу комбинације грађевинског тијела објекта, распореда соба, диспозиције великих просторија од просторног погледа и уређења соба, модерних слика, једна је од најпријатнијих успомена на стил Модерне у ва-

шој земљи, на нашем путовању. Препоручит ћемо хотел за нашу стручну литературу“. Динамизам и непоколебљивост држали су Пламенца увијек на линији градитељских опредјељења и међу ријеткима је којима су микро урбанизам и архитектура били једини смисао и мотив бављења у животу. У тој особеној каријери дешавају му се неочекивани стресови. Рушење хотела „Оливе“, тоталног прекрајања „Авале“ (за коју је добио 13-јулску и Републичку Борбину награду) је тешко прихватљиво стање, када пред његовим лицем нестаје дјело којем је посветио сву своју емотивну, креативну и интелектуалну енергију. Пламенцу је просторна имагинација била својствена. Увијек је повлачио неке осовине у простору, упозоравао на топографију, преиспитивао макро структуре, а својим објектима стварао нове вриједносне амбијенте. Његова дјела прелазе у знамениту историографију градитељства Југославије и незаобилазна су у туристичким критичко- теоријским студијама хотелске архитектуре. 