Dnevni list Pobjeda 23.10.2021.

IZA KULISA: Na Odboru za bezbjednost saopšteno da je ministarka odbrane učestvovala u pokušaju premijera da razriješi direktora Uprave policije, isplivali novi detalji

Injac zvala Jokića, Rakonjca i Gorovića kod Krivokapića da bi smijenili Brđanina

D. MALIDŽAN

Subota, 23. oktobar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20091 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

SDT podiglo optužnicu protiv državljanina Crne Gore zbog zločina nad bošnjačkim stanovništvom 1992. godine

Peković optužen za dvostruko ubistvo i silovanje jedne osobe STR. 10. i 11.

D.MIJATOVIĆ

Bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost nakon saslušanja u Specijalnom državnom tužilaštvu pušten da se brani sa slobode

Olivera Injac

Raško Konjević

Mislim da se radi o veoma značajnom ministarstvu i čak o osobi koja ima svoju apsolutnu snagu u Vladi, jer, ne ovlašćuje predsjednik Vlade Oliveru Injac uzalud da traži novog direktora policije i da ona saslušava raznorazne kandidate i nudi tu poziciju svakom načelniku većeg centra bezbjednosti - kazao je Raško Konjević na Odboru za bezbjednost STR. 2.

Saslušani osumnjičeni za pljačku prilikom koje je ubijen Nikšićanin Ljubiša Mrdak

Peruničić detaljno o prisluškivanju STR. 10.

Istraga zbog zločina u Petnjici

Najstariji crnogorski živi medij sjutra slavi 77. rođendan, uručene godišnje nagrade

Ubio suprugu, ranio kćerku, pa presudio sebi

Kneževiću pritvor, Albijanić pušten da se brani sa slobode

M.BABOVIĆ

Ahmet Škrijelj (50) je preksinoć u porodičnoj kući ubio suprugu E. Š. (36), ranio kćerku (15), nakon čega je izvršio samoubistvo

STR. 11.

Pobjeda je ugaoni kamen crnogorskog novinarstva Godišnje nagrade Pobjede: Sonja Veličković, šefica računovodstva, Slaven Galić, radnik u štampariji, Kaćuša Krsmanović, novinarka i reporterka i Predrag Savić, radnik u štampariji

STR. 7.

Viši sud ukinuo odluku o pritvoru u slučaju „Vektre“

STR. 11.

Brkovići i Popović pušteni na slobodu

STR. 11.

Politika

Subota, 23. oktobar 2021.

IZA KULISA: Na Odboru za bezbjednost saopšteno da je ministarka odbrane učestvovala u pokušaju premijera da razriješi direktora Uprave policije, isplivali novi detalji

Injac zvala Jokića, Rakonjca i Gorovića kod Krivokapića kako bi smijenili Brđanina

Povodom dešavanja u bezbjednosnom sektoru, održana sjedn

U ponedjeljak sasluša Vukšića, Radonjića, Ka M.BABOVIĆ

2

Mislim da se radi o veoma značajnom ministarstvu i čak o osobi koja ima svoju apsolutnu snagu u Vladi, jer, ne ovlašćuje predsjednik Vlade Oliveru Injac uzalud da traži novog direktora policije i da ona saslušava raznorazne kandidate i nudi tu poziciju svakom načelniku većeg centra bezbjednosti - kazao je Raško Konjević na Odboru za bezbjednost

Olivera Injac

Raško Konjević

PODGORICA - Ministarka odbrane Olivera Injac je nakon događaja na Cetinju 4. i 5. septembra pozvala vršioce dužnosti dva pomoćnika direktora Uprave policije Miloša Rakonjca i Dragana Gorovića i šefa podgoričke policije Gorana Jokića da dođu na sastanak kod premijera kako bi se razgovaralo o smjeni direktora Uprave policije Zorana Brđanina, saznaje Pobjeda.

vokapića kako bi im ovaj ponudio da preuzmu Upravu policije. Trojica visokih policijskih zvaničnika su došli na sastanak u kabinet premijera i saopštili da ne žele da preuzmu tu funkciju. Sastanku je pored Injac i Krivokapića prisustvovao i direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić, rekao je izvor Pobjede iz samog vrha Vlade.

Krivokapić je nakon dešavanja na Cetinju već tri puta pokušavao da smijeni Brđanina i dva puta ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića, ali je njihovu smjenu spriječio predsjednik GP Ura Dritan Abazo-

- Injac je u ime premijera pozvala šefa podgoričke policije Gorana Jokića i Miloša Rakonjca i Dragana Gorovića na zajednički sastanak kod Kri-

vić po cijenu rušenja Vlade.

I Vukšić i Injac su glasali na Vijeću za nacionalnu bezbjednost za smjenu Brđanina, ali Krivokapić nije imao potrebnu većinu čime je potvrđeno rasulo i veliko nepovjerenje koje vlada u bezbjednosnom sektoru.

Da je ministraka Olivera Injac učestvovala u pokušaju da se smijeni Brđanin saopštio je i član Odbora za bezbjednost Raško Konjević na jučerašnjoj sjednici Odbora.

- Mislim da se radi o veoma značajnom ministarstvu i čak o osobi koja ima svoju apsolutnu snagu u Vladi. Ne ovlašćuje predsjednik Vlade Oliveru Injac uzalud da traži novog direktora policije i da ona saslušava raznorazne kandidate i nudi tu poziciju svakom načelniku većeg centra bezbjednosti - kazao je Konjević.

Zbog važnosti cijelog slučaja Injac, poslanik Konjević je tražio da se njeno saslušanje organizuje pred Odborom za bezbjednost i antikorupciju, te da svi podaci koji budu dostavljeni na zajedničkoj sjednici dva odbora, budu javni.

N. ZEČEVIĆ

Potpredsjednik i najozbiljniji kandidat za predsjednika Socijaldemokrata najavio temeljne reforme na partijskom kongresu PODGORICA - Socijaldemokrate Crne Gore, na kongresu planiranom za 31. januar, temeljno će reformisati partiju i dodatno modernizovati njen rad, a postoji nepodijeljena spremnost kod svih donosilaca odluka da sprovedemo značajne promjene u programskom i statutarnom dijelu, kazao je za Portal RTCG Damir Šehović, potredsjednik SD-a.

Kako je rekao, novi program koji će usvojiti još jasnije će partiju ,,profilisati kao savremenu ljevičarsku, ali ne i populističku partiju, koja prepoznaje nove potrebe građana, i društva u cjelini“.

- Značajan fokus ćemo imati na socijalnim uslugama, te ljudskim, političkim i svim drugim pravima. U ovakvom osjetljivom političkom momentu cijenimo posebno važnom emancipatorsku ulogu koju u vremenu poljuljanog sistema vrijednosti kao trenutno druga najjača opoziciona partija moramo imati, što nas i obavezuje da još glasniji budemo u zaštiti svih ustavom zagarantovanih prava koja nerijetko bivaju ugrožena - kazao je Šehović.

On je najavio da će usvojiti novu, promijenjenim političkim okolnostima prilagođenu or-

Šehović: SD će imati četiri potpredsjednika, slijedi reforma partije

Sa sjednice Odbora za bezbjednost i odbranu

PODGORICA – Pred Odborom za bezbjednost i odbranu u ponedjeljak će povodom dešavanja u bezbjednosnom sektor, biti održano kontrolno saslušanje vicepremijera Dritana Abazovića, direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića, šefa specijalnog policijskog odjeljenja Dragana Radonjića, specijalnog tužioca Milivoja Katnića i vršioca dužnosti vrhovnog državnog tužioca Dražena Burića.

Odluku o kontrolnom saslušanju, članovi Odbora za bezbjednost i odbranu donijeli su jednoglasno na jučerašnjoj sjednici tog parlamentarnog radnog tijela a inicijator je bio predsjedavajući Odborom Milan Knežević.

Obrazlažući inicijativu, Knežević je kazao da je bezbjednosna situacija u Crnoj Gori toliko kulminirala da posljedice mogu biti nesagledive.

- Nadležnost ovog Odbora je da učini sve da sačuva integritet institucija i države – kazao je Knežević.

Ocijenio je da je simptomatično to što nije bilo elemenata za hapšenje kada je otkriveno da su prisluškivani lideri opozicije i bivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilofije, a da je bivši direktor ANB-a Dejan Peruničić uhapšen odmah nakon saznanja o, kako

je rekao, navodnom prisluškivanju glavnog specijalnog tužica.

- Kad se navodno utvrdilo da se prisluškuje Katnić, kreće hapšenje, teatar i ugrožena je nezavisnost Crne Gore. Ovdje je problem što je svako svakog prisluškivao i kriminalni klanovi i ANB za potrebe svojih nalogodavaca. Ne postoji neko ko nije prisluškivan u Crnoj Gori – rekao je Knežević.

Istakao je da je prisluškivanje Katnića trajalo godinama unazad i da mu je Katnić jednom prilikom i rekao da sumnja da ga prisluškuju.

Dodao je da je bivši šef ANB-a Dejan Peruničić naloge mogao da prima samo od Mila Đukanovića i Duška Markovića.

Pozvao je Specijalno tužilaštvo da Peruničiću da status svjedoka saradnika jer je, kako je naveo, kredibilniji od Saše Sinđelića i Jadranka Jonskog.

Poslanik Ure Miloš Konatar kazao je da je izglasavanje novog tužilačkog savjeta i reforma tužilaštva - neophodnost.

Odgovarajući na to, poslanik Demokrata Vladimir Martinović, kazao je da je uvjeren da se situacija u Tužilačkom savjetu neće riješiti izborom savjeta.

Uri, kako je rekao, nije trebao Tužilački savjet da izvrše smjenu u bezbjednosnom sektoru i nije im smetao Demokratski front kada su sa njima pisali tužilačke zakone, a smeta im da DF uđe u Vladu.

Poslanik Demokratske partije socijalista Predrag Bošković, ocijenio je da se zbog onog što se događa u bezbjednosnom sektoru ne može staviti etiketa bivšoj vlasti.

- To je posljedica neznavenosti i loših namjera ove Vlade. Licitiranje je li neko radio legalno ili ne, nije zadatak Odbora i poslanika, nego institucija si-

Knežević: Katnić upeca ribu, poljubi je i pusti da pliva Predsjedavajući Odborom za bezbjednost i odbranu Milan Knežević ocijenio je kako je odluka da se bivši direktor ANB-a Dejan Peruničić pusti da se brani sa slobode potvrda da je SDT kao Sportsko ribolovačko društvo.

- Milivoje Katnić upeca ribu, poljubi je u glavu i pusti je nazad u vodu da pliva. Ako kad ode u penziju, a trebalo je da ode odmah da je donesen zakon o tužilaštvu, treba mu poklonit garnituru štapova za pecanje – rekao je Knežević.

Generalni sekretar Alijanse o izjavi Gabrijela Eskobara, specijalnog izaslanika SAD za Balkan

Stoltenberg: NATO ima stroge protokole za dijeljenje informacija

Damir Šehović

ganizacionu strukturu, kojom će povećati broj ljudi koji učestvuju u procesu donošenja odluka, te samim tim doprinijeti dodatnoj unutarpartijskoj demokratizaciji.

- Ali ćemo zato insistirati na personalnoj i svakoj drugoj odgovornosti onih koji pomenute odluke donose. To će ne samo pospješiti kadrovsku fluktuaciju, nego će i afirmisati princip da napredovanje zavisi od učinaka i konkretnog svakod-

nevnog doprinosa, a ne od tzv. stečenih prava. Povećanje broja potpredsjednika sa dva na četiri, uvođenje nekoliko novih organa, te dodatno statutarno afirmisanje pozicije mladih i žena, samo su neke od strutarnih promjena koje nas očekuju - smatra Šehović.

Tvrdi da mu je čast što je od svih do sada održanih opštinskih odbora praktično jednoglasno predložen za kandidata za novog predsjednika SD. R.P.

PODGORICA - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kazao je da NATO ima stroge protokole kojima obezbjeđuje čuvanje povjerljivih informacija.

Na pitanje da prokomentariše stav Gabrijela Eskobara, specijalnog izaslanika SAD za Balkan, koji je na 2BS Forumu u Budvi kazao da postoji realan strah u NATO-u kada je u pitanju dijeljenje informacija sa novom crnogorskom Vladom,

Stoltenberg je rekao da cijeni doprinose Crne Gore, ali da NATO svoje informacije čuva na pouzdan način.

- Crna Gora nije tako davno postala članica Alijanse. Ona je visoko cijenjeni saveznik i cijenimo doprinose koje Crna Gora pruža kada je u pitanju naša kolektivna bezbjednosti, a pozdavljam i prisustvo ministarke odbrane na današnjem sastanku ministara odbrane – rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije nakon sastanka mini-

stara odbrane u Briselu.

Kaže i da NATO ima stroge mehanizme za čuvanje podataka, ali detaljnije o njima ne može da govori.

- NATO ima stroge protokole kada je u pitanju dijeljenje podataka. Ne mogu detaljno da o njima govorim, ali u NATO-u dijelimo informacije na siguran i pouzdan način – istakao je Stoltenberg.

Saveznici su, kako je rekao Stoltenberg, potpisali sporazum o formiranju NATO investicionog fonda.

- Ovaj multinacionalni fond će pomoći NATO-u da zadrži svoju tehnološku prednost tako što će omogućiti ulaganje u vrijednosti od milijardu eura – rekao je Stoltenberg.

R.P.

Politika

Subota, 23. oktobar 2021.

nica Odbora za bezbjednost i odbranu

INTERVJU: Selmo Cikotić, ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine

Nedosljednost Evrope je opasna za Zapadni Balkan

anje Abazovića, atnića i Burića Konjević: Spajić razriješio Damjanovića jer nije mogao da ga kontroliše Lider SDP-a Raško Konjević smatra da je vršilac dužnosti direktora Uprave prihoda i carina Aleksandar Damjanović razriješen jer ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić nije mogao da ga politički kontroliše.

- Razriješen je gospodin Damjanović za koga, evo i ja iz opozicije, kažem da je u proteklih šest mjeseci koliko je bio na čelu Uprave prihoda i carina imao rezultate za poštovanje.

Spajić nije mogao da kontroliše Damjanovića, jer on ima politički autoritet i lični integritet – rekao je Konjević tokom sjednice Odbora.

stema – kazao je Boškovići.

Lider Socijaldemokrata Ivan Brajović ocijenio je da je situacija u bezbjednosnim službama katastrofalna, i da je aktuelna Vlada nezakonito izabrala direktore ANB-a i Uprave policije.

Govoreći o tužilačkom savjetu, kazao je, da Izvještaj Evropske komisije jasno ukazuje na to da izmjene tužilačkih zakona omogućavaju politizaciju.

A da su direktori ANB-a i UP izabrani nezakonito saglasan je i predsjednik Socijaldemokratske partije Raško Konjević.

- Netačno je da Vukšić nije vezan za neku političku strukturu, jer je bio nosilac jedne liste – kazao je Konjević.

Reagujući na to, poslanik Demokrata Dragan Krapović kazao je da Konjević nije kritikovao to što je bivši direktor ANB-a čak dva puta hapšen zbog prisluškivanja novinara, političara i tužilaca.

Dodao je da nakon smjene vlasti u Crnoj Gori visokorangirani operativci ANB-a „završavaju mrtvi“, te upozorio kako tužilaštvo mora da da odgovore u vezi sa tim.

Poslanik DPS-a Danijel Živković kazao je da problemi u bezbjednosnom sektoru nisu od ranije, te da su oni nastali kada su „akteri na političkoj sceni počeli da se utrkuju ko će više da kontroliše bezbjednosni sektor“.

- Danas je mnogo tih koji žele i pretenduju da upravljaju tim sektorom. Premijer Krivokapić se svako malo pojavljuje u ulozi čovjeka koji želi da smijeni ministra unutrašnjih poslova i direktora UP. Pa se zali-

jeće da to uradi, pa ne smije. Pa ovdje dio parlamentarne većine pokušava da uskrati povjerenje Krivokapiću, pa ni to ne smiju. I onda se pitamo zašto nam je bezbjednosna situacija takva. Zapitajte se je li takva zato što nemamo političku stabilnost. Jer da imamo političku stabilnost do ovakvih situacija sigurno ne bi dolazilo – kazao je Živković. Članovi Odbora za bezbjednost i odbranu razmatrali su na jučerašnjoj sjednici i inicijativu Konjevića o kontrolnom saslušanju ministarke odbrane Olivere Injac, zbog eventualnih zloupotreba prilikom konkursa za odlazak kadeta na vojne akademije u inostranstvo.

A odluka o kontrolnom saslušanju ministarke biće donijeta u ponedjeljak nako što članovi tog parlamentarnog radnog tijela održe konsultacije sa članovima Odbora za antikorupciju.

Govoreći o svojoj inicijativi, Konjević je kazao kako je neophodno da Odbor hitno utvrdi činjenično stanje i provjeri da li je rang lista nadležne komisije Ministarstva odbrane mijenjana na način da je izvršena diskriminacija kandidata koji je ostvario najbolje rezultate.

- Ministarka odbrane je, prema tvrdnjama više medija i objavljene dokumentacije, svjesno ignorišući odluke nadležnih komisija Ministarstva i izigravajući zakonske procedure, diskriminatorski odlučivala o odlasku kadeta na školovanje za pilote na Vojnoj akademiji u Grčkoj – rekao je Đ.ĆORIĆ Konjević.

U Novoj srpskoj demokratiji vjeruju da će do dogovora unutar parlamentarne većine doći

Neki koriste pregovore o rekonstrukciji Vlade da bi odložili popis PODGORICA - Određeni krugovi pokušavaju da iskoriste pregovore unutar parlamentarne većine kako bi pitanje popisa gurnuli pod tepih, vješto se krijući iza komentara koji dolaze sa određenih međunarodnih adresa i domaćih nevladinih organizacija, ocijenili su u Novoj srpskoj demokratiji.

- Svi smo upoznati sa činjenicom da je javna rasprava o Nacrtu zakona o popisu stanovništva završena i da su zahtjevi o izostavljanju pitanja o etničkoj pripadnosti, vjeroispovjesti i maternjem jeziku, odnosno odlaganju popisa u nedogled – odbijeni. Nova srpska demokratija vjeruje da će do dogovora unutar parlamentarne većine doći i da će nova izvršna vlast prepoznati važnost tradicionalnog popisa, te napokon dati mogućnost političkim predstavnicima pobjedničkih koalicija da diskutuju i usvoje zakon, kako bi svi zajedno krenuli u ispunjavanje te državne obaveze, na dobrobit svih građana Crne Gore, navodi se u saopštenju.

R.P.

3

Selmo Cikotić

PODGORICA - U nedosljednosti evropskih institucija i međunarodnih organizacija leži opasnost po naš region, a ukoliko Evropa ne bude poradila na evropeizaciji Balkana, problemi iz ovog regiona mogu se prenijeti i na samu Evropsku uniju, ocijenio je u intervjuu za Pobjedu ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Selmo Cikotić.

– Dobitna kombinacija za Evropu i globalnu zajednicu naprednih i civilizovanih zemalja je da intenziviraju svoj angažman na našem prostoru, kako bi se države ovog regiona što prije i što snažnije integrisale u arhitekturu progresivnih i miroljubivih zemalja. Ostavljanje prostora za realizaciju nekih starih pokušaja je nešto što može biti opasnost za region – smatra Cikotić.

Napominje i da „karike prisutne u ovom dijelu svijeta predstavljaju lanac snažnih uticaja na daleko širi kontekst nego što to sama fizička dimenzija ovog regiona sugeriše“.

POBJEDA: Na nedavnom samitu na Brdu kod Kranja potvrđena je evropska perspektiva Zapadnog Balkana i još jednom poručeno da Evropska unija taj region vidi kao svoj integrativni dio. Koliko su lideri EU zaista iskreni kada šalju te poruke, ako znamo da Sjeverna Makedonija i Albanija uporno ne dobijaju datum početka pregovora, a da sa druge strane države koje su daleko odmakle u pregovorima, poput Crne Gore, već duži period ne uspijevaju da otvore preostala pregovaračka poglavlja?

CIKOTIĆ: Mislim da smo mi već u velikoj mjeri naučili da analiziramo ono što međunarodni akteri ovdje rade, a ne šta nam govore. Ponovljene poruke koje nisu praćene adekvatnim postupcima gube težinu, značaj i uticaj na region i daju prostor određenim ideologijama i politikama za koje smo mislili da su stvar prošlosti da pokušaju na drugi način i drugim metodama da ostvare neke ciljeve koje nisu uspjele ratovima.

Vrijeme je da Evropa spozna neku vrstu kašnjenja, pada intenziteta i kvaliteta svog angažmana i da pojača, popravi i uveća svoje prisustvo na ovom prostoru zbog vlastitog interesa, a ne samo zbog državica na Zapadnom Balkanu Mislim da u nedosljednosti evropskih institucija i međunarodnih organizacija u značajnoj mjeri leži i opasnost po naš region. Dobitna kombinacija za Evropu i globalnu zajednicu naprednih i civilizovanih zemalja je da intenziviraju svoj angažman na našem prostoru, kako bi se države ovog regiona što prije i što snažnije integrisale u arhitekturu progresivnih i miroljubivih zemalja. Ostavljanje prostora za realizaciju nekih starih pokušaja je nešto što može biti opasnost za region.

Mislim da je naša perspektiva u konstruktivnoj i dobroj saradnji od koje će svi imati koristi, a ne u nekim sukobima i ratovima u kojima ćemo svi gubiti, jer je onda samo pitanje ko gubi manje, a ko više.

POBJEDA: A jesmo li sada bliži tim sukobima i ratovima nego što smo to bili prije nekih deset godina?

CIKOTIĆ: Opšta percepcija je da smo danas bliži nego što smo bili prije desetak godina, ali sa druge strane vjerujem da je još uvijek na političkoj pozornici našeg regiona prisutno toliko ljudi koji imaju živa sjećanja na ono što se dešavalo prije 25 i 30 godina i da mogu dominantno da utiču na rješavanje otvorenih pitanja. Ne trebamo zatvarati oči pred problemima. Puno je neriješenih pitanja na svim stranama, ali je daleko bolje ta pitanja rješavati civilizovanim, ljudskim, diplomatskim i političkim metodama, a ne silom.

POBJEDA: Da se vratimo na Brdo kod Kranja. Iako je Slovenija insistirala na tome, Zapadni Balkan ipak nije dobio vremenski okvir za punopravno članstvo. Kako vidite taj izostanak?

CIKOTIĆ: Ukoliko Evropa ne bude poradila na evropeizaciji Balkana, problemi iz ovog regiona mogu se prenijeti i na samu Evropsku uniju. Zapadni Blakan se često potcjenjivao, a ne treba gubiti iz vida da on vezuje oksident i orijent, odnosno zapad i istok, Evropu i Aziju. Vezuje Mediteran i srce Evrope, jadranski i crnomorski basen, različite kulture, religije i te karike prisutne

Saradnja CG i BiH je paradigma dobrosusjedskih odnosa POBJEDA: U Crnoj Gori je u avgustu prošle godine došlo do smjene vlasti nakon 30 godina. Kakva je saradnja BiH sa novom Vladom u Podgorici i koliko se to razlikuje u odnosu na saradnju sa prethodnom?

CIKOTIĆ: Vjerujem da je svaka promjena korisna. Dobri odnosi između BiH i Crne Gore nisu ni na koji način dovedeni u pitanje. Lično sam imao više kontakata sa novim ministrom unutrašnjih poslova Sergejom Sekulovićem i mogu reći da imam jako pozitivan utisak o saradnji sa ministrom unutrašnjih poslova, ali i sa potpredsjednikom Vlade Dritanom Abazovićem. Postoji interes, mogućnost i već uspostavljena dobra praksa saradnje i sa novom crnogorskom Vladom.

Međutim, ono što sama promjena vlasti reflektuje na Crnu Goru je pitanje Crne Gore, njenih insitucija i njenih građana. Imamo različita mišljenja o tome kakav je i koliki je efekat te smjene vlasti. Mislim da je to pitanje za Crnu Goru, a interes BiH je da sa svim vladama i svim državama u regionu ima dobru saradnju. BiH sa Crnom Gorom ima nivo saradnje koji je paradigma dobrosusjedskih odnosa u širem regionu.

u ovom dijelu svijeta predstavljaju lanac snažnih uticaja na daleko širi kontekst nego što to sama fizička dimenzija ovog regiona sugeriše. Evropa često interveniše na našem prostoru u mjeri u kojoj je to njima potrebno i na način koji definiše njihova ovlašćenja, pritom često zanemaruju da su odgovornost i obaveze prisutne u jednakoj mjeri kao mogućnost i ovlašćenja. Ukoliko se do kraja ne izbalansiraju ta ovlašćenja, onda se to sa daleko većom cijenom i kao bumerang vraća Evropi kad god nije do kraja i korektno odigrala svoju ulogu u ovom djelu svijeta. To se istorijski ponavlja i smatram da je vrijeme da Evropa spozna neku vrstu kašnjenja, pada intenziteta i kvaliteta svog angažmana i da pojača, popravi i uveća svoje prisustvo na ovom prostoru zbog vlastitog interesa, a ne samo zbog državica na Zapadnom Balkanu.

POBJEDA: Čini se da Evropa, u toj zaokupiranosti sobom, nije ni svjesna da gubi bitku protiv suprotstavljenih geopolitičkih igrača...

CIKOTIĆ: Mi smo do prije tri decenije živjeli u evrocentričnom svijetu. Evropa je sad već postala periferija svjetskih odnosa, a da bi se vratila na svjetku pozornicu ona mora pokazati kapacitet da rješava probleme. Mi smo i geografski i istorijski i suštinski dio Evrope i važna smo, a po meni i primarna obaveza Evrope u vanjsko-političkom i bezbjednosnom smislu kako bi ona i na unutrašnjem planu mogla da doživi nov stepen razvoja i da gradi jaču ulogu u globalnim razmjenama.

POBJEDA: Pojavio se nedavno neformalni dokument koji predviđa odvajanje Republike Srpske i pripajanje određenih djelova BiH Hrvatskoj. Često čujemo da je BiH, sa najkompleksnijim političkim sistemom, nefunkcionalna država. Kakvu perspektivu BiH ima ukoliko Dejtonski sporazum, bez obzira na njegov istorijski značaj, nastavi da se primjenjuje a da ga neki ne poštuju?

CIKOTIĆ: Taj dokument je jedna vrsta neozbiljnog eksperimenta međunarodne zajednice ko god da stoji iza njega, a znamo da niko nije smio javno da stane. Aktuelna struktura vlasti u BiH jeste nefunkcionalna i ne može garantovati održiv i brz napredak koji je BiH potreban i za koji je BiH sposobna uz sve probleme koje ima. Sa prisustvom visokog predstavnika i sa nefunkcionalnom vladom ona drži jedan trend ekonomskih, integracijskih i svih drugih tokova regiona i u znatno manjoj mjeri koristi svoje potencijale nego što bi to mogla u slučaju da ima funkcionalnu vlast. Mislim da je u interesu svih građana i svih naroda koji žive u BiH da dogovore jedan funkcionalniji model. Ipak, ne bih to prejudicirao. To je jedno osjetljivo političko pitanje i o tome se mora postići sporazum i unutar BiH i u regionu, jer neka najosjetljivija pitanja u BiH se prvo trebaju riješiti u Beogradu i Zagrebu, pa tek onda dogovoriti u Sarajevu?! To je, nažalost, naša realnost. Đurđica ĆORIĆ

Ekonomija

Subota, 23. oktobar 2021.

Održana konferencija CBCG o uticaju fintech-a na budućnost bankarskih i finansijskih usluga

Sa konferencije

Pandemija ubrzala digitalizaciju crnogorskih banaka PODGORICA - Banke koje posluju u Crnoj Gori trenutno ulažu u prosjeku pet odsto investicija u fintech, saopštio je juče guverner Centralne banke (CBCG) Radoje Žugić, ocjenjujući da je budućnost u digitalizaciji koja će olakšati građanima i privredi da im finansijske usluge budu brže i stalno dostupne.

On je kazao da je pandemija korona virusa ubrzala digitalizaciju, te da su klijenti diktirali potrebu prelaska sa fizičkog kontakta na digitalno, bezgotovinsko i beskontaktno poslovanje.

- Digitalizacija uveliko utiče na promjenu modela poslovanja banaka, koje su više nego ikad okrenute ka boljem razumijevanju potreba klijenata, koji, sa druge strane, sve više traže efikasnost i lakoću dostupnosti servisa banaka - rekao je Žugić, na konferenciji CBCG pod nazivom ,,Uticaj fintech-a na budućnost bankarskih i finansijskih usluga“.

Investicije banaka u digitalne usluge najviše se odnose na tehnologije koje obezbjeđuju automatizaciju internih procesa, E-wallet, ChatBot-ove, QR kodove i biometriju, dok je, kako je naveo Žugić, investiranje vještačku inteligenciju i blockchain i dalje ograničeno.

- Digitalne servise banaka u prosjeku koristi svega deset do 20 odsto klijenata, što je pokazatelj da postoji značajan prostor za dalji rast tog segmenta, iskazan ne samo u povećanju broja korisnika koji će osjetiti benefite novih tehnologija, već i broja servisa u ponudi. Taj podatak ukazuje i na važnost i potrebu finansijske edukacije klijenata i uopšte građana Crne Gore - smatra Žugić.

Prema njegovim riječima, namjera CBCG je da, u saradnji sa ostalim institucijama i uz donaciju Evropskog fonda za jugostočnu Evropu, kreira nacionalnu strategiju za razvoj FinTech-a.

Stalna predstavnica UNDPa u Crnoj Gori Daniela Gasparikova kazala je da se digitalna transformacija u Crnoj Gori dešava, ali da je nejednako raspoređena.

- Prvi preduslov da se krene sa digitalizacijom je da se obezbijedi pristup internetu i digtalnim uslugama. Druga oblast koja je stavljena na ispit tokom kovida jeste ljudski kapital i vještine - rekla je Gasparikova.

Ona je ocijenila da se mora razmišljati o tome kako da se pokrenu mala i srednja preduzeća, ne samo velika, kako bi bili u stanju da iskoriste bolje digitalnu transformaB.D. ciju.

Zahtjev Saveza građana CIVIS

Spajić da saopšti zašto je smijenjen Damjanović PODGORICA - Savez građana CIVIS zahtijeva od ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića da hitno saopšti argumente na osnovu kojih je Vlada ekspresno smijenila vršioca dužnosti direktora Uprave prihoda i carina, Aleksandra Damjanovića i na tu poziciju imenovala Milenu Petričević.

- Ukoliko izostanu objašnjenja ili ona buda neargumentovana, Spajić neka ne računa na podršku CIVIS-a u Skupštini za bilo koji zakonski prijedlog iz resora kojim rukovodi - navodi se u saopštenju CIVIS-a.

Oni smatraju da je potrebno da Spajić, kao član ekspertske Vlade, obrazloži svoj prijedlog i detaljno obavijesti javnost o tome da li su razlozi smjene Damjanovića nedovoljna stručnost ili izostanak rezultata rada u instituciji kojom je rukovodio nekoliko mjeseci.

- Potrebno je i da Spajić obrazloži imenovanje Petričević, odnosno predoči javnosti njena stručna i ekspertska dostignuća u dosadašnjoj radnoj karijeri - zaljučuje se u saopštenju.

R.E.

Podrška za bivše radnike metalskog i rudarskog sektora trebalo bi da se odnos

Advokat savjetuje „dakićevce“ da traže otpremnine Do kraja oktobra javna rasprava o nacrtu zakona za isplatu otpremnina penzionerima iz metalskog i rudarskog sektora; iz MER-a nijesu komentarisali da li se radi o diskriminaciji ,,dakićevaca“, dok je Spajićev resor poručio da su za njih osnovali drugu radnu grupu PODGORICA – Nacrt zakona koji treba da omogući isplatu otpremnina od 12 hiljada eura za penzionisane radnike metalske i rudarske industrije, trebalo bi da se odnosi i na bivše radnike „Radoja Dakića“, koji su takođe dio metalskog sektora, smatra advokat Brano Ćupić, koji u stečaju zastupa dio „dakićevaca“.

Ukoliko ovaj zakon bude usvojen na način predviđen nacrtom koje je Ministarstvo

ekonomskog razvoja nedavno stavilo na javnu raspravu, Ćupić savjetuje bivšim radnicima „Radoja Dakića“, koji ispunjavaju uslove, da u roku od 60 dana od stupanja zakona na snagu predaju Ministarstvu potrebnu dokumentaciju.

-Predloženi tekst zakona po svojoj sadržini je dosta ograničavajući i suštinski se svodi na mogućnost ostvarenja prava na finansijsku podršku samo za bivše zaposlene ko-

Nacrt zakona Ako nacrt ovog zakon dobije zeleno svjetlo Skupštine, po 12 hiljada eura dobiće bivši radnici koji su nakon stečaja prijevremeno otišli u penziju, nijesu zasnovali radni odnos kod drugog poslodavca ili nijesu dobili otpremnine. Imaće dva mjeseca da MER-u podnesu zahtjev sa aktom o prestanku radnog odnosa, te dokazima o eventualnim isplatama otpremnina ili novca od Fonda rada, kao i sa izjavom da se odriču prava da novac za otpremnine potražuju u sudskom ili drugom postupku. MER će o ovim zahtjevima odlučivati u roku od mjesec. Javna rasprava o ovom zakonu trajaće do kraja oktobra.

ji su radi prestanka radnog odnosa, po osnovu uvedenog stečaja, ostvarili pravo na prijevremenu penziju. Po sada važećim odredbama Zakona o PIO, uslovi su navršene 63 godine života i najmanje 15 godina radnog staža, s tim što je iznos te penzije umanjen za 0,35 odsto za svaki mjesec ranijeg odlaska u periodu do ispunjavanja uslova za odlazak u penziju po sili zakona. Iz ovog prava isključeni su i bivši zaposleni kojima je država obezbijedila otpremninu po osnovu socijalnih programa.

Ova dva ograničavajuća faktora svode eventualnu primjenu zakona na mali broj potencijalnih korisnika, o čemu je nadležno ministarstvo najvjerovatnije sačinilo elaborat finansijskih efekata– navodi Ćupić.

Ocjenjuje da će, ukoliko bude usvojen, zakon za sobom povući da i zaposleni iz drugih sektora koji ispunjavaju iste uslove, legitimno zahtijevaju istu podršku u skladu sa

Spajić se u Vašingtonu sastao sa izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom

Pozdravljeni rezultati u konsolidaciji finansija PODGORICA - Crna Gora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ima partnera i saveznika, saopštio je izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i čestitao na rezultatima postignutim u konsolidaciji javnih finansija.

Sa Eskobarom se u Vašingtonu sastao ministar finansija Milojko Spajić, koji boravi u prvoj radnoj posjeti SAD. - Sagovornici su razgovarali o osnaživanju strateškog partnerstva između dvije zemlje, kao i o unapređenju bilateralne saradnje i ekonomskih veza - saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Spajić je Eskobaru predstavio program reformi ,,Evropa sad“ i planove za razvoj u oblasti FinTech-a i digitalizacije.

- Crna Gora ima izvanredan potencijal i mogućnosti za ubrzani razvoj, naročito sada kada je konsolidovala javne finansije i kada imamo ekonomski rast od 13 odsto. Uvjeren sam da ćemo odličnom saradnjom sa SAD i zalaganjem specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, Eskobara, mo-

Gabrijel Eskobar i Milojko Spajić



SAD mogle da ulažu u više sektora u Crnoj Gori, naročito u infrastrukturu, energetiku i visoku tehnologiju

ći dodatno da osnažimo našu ekonomiju i omogućimo građanima da dostignu nivo životnog standarda koji postoji

na Zapadu, u EU i SAD - rekao je Spajić.

On je u intervjuu za Glas Amerike naveo da bi SAD mogle da ulažu u više sektora u Crnoj Gori, naročito u infrastrukturu, energetiku i visoku tehnologiju i dodao da su američke investicije jako realne. On je rekao u intervjuu za Glas Amerike da će to biti u fokusu njegove prve zvanične posjete Americi i razgovara sa američkim investitorima i kompanijama, među kojima je i investiciona banka Goldman Sachs.

R.E.

I.BOŽOVIČ

4

Sa jednog od protesta bivših radnika „Radoja Da

ustavnim načelom jednakosti svih građana.

Kada je krajem jula ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović najavio formiranje radne grupe za izradu ovog zakona naveo je da će njime biti data osnova za izmirenje obaveza prema bivšim radnicima KAP-a, Prerade, Kovačnice, Rudnika boksita, Metalca i Fabrike elektroda Plužine, dok o radnicima „Radoja Dakića“ nije bilo govora.

Iz MER-a nam nijesu odgovorili na pitanje da li je riječ o nejednakom tretmanu, imajući u vidu da radnici „Dakića“

PODGORICA - Svi klijenti Crnogorske komercijalne banke (CKB) biće oslobođeni plaćanja bankarske provizije prilikom isplate dječjeg dodatka. Takođe, CKB neće naplaćivati ni proviziju za prenos sredstava za isplatu dječjeg dodatka drugim bankama u zemlji.

Donesena odluka je dogovorena kroz članstvo CKB-a u Unicefovom Poslovnom savjetu za prava djeteta i predstavlja nastavak dugogodišnje prakse najveće banke u zemlji da doprinosi poboljšanju položaja djece i mladih u crnogorskom društvu.

- Liderski status koji CKB godinama uživa na tržištu ne proističe samo iz ostvarenih poslovnih rezultata, već i iz potrebe da kontinuirano doprinosimo napretku društva. Članstvo u Poslovnom savjetu Unicefa za prava djeteta vidim kao priliku da sa partnerima sa kojima dijelimo iste vrijednosti omogućimo lakše sticanje uslova za srećnije odrastanje naše djece poručila je izvršna direktorica Sektora za korporativno upravljanje CKB-a Branislava Maja Vukčević.

Ona je dodala da su u CKB-u vođeni ovim plemenitim ciljem, odlučili da isplate dječjeg dodatka budu oslobođene troškova bankarske provizije.

Ekonomija

Subota, 23. oktobar 2021.

si i na bivše zaposlene u „Radoju Dakiću“

Propala licitacija

Na posljednji poziv stečajnog upravnika Mladena Markovića nije stigla nijedna ponuda za kupovinu imovine „Dakića“ koju je ponudio za 3,95 miliona eura. Zemljište od 13,2 hiljade kvadrata nudio je po početnoj cijeni od 3,73 miliona, dok je dvije parcele od 533 odnosno 237 kvadrata nudio za 151 hiljadu odnosno 70 hiljada eura. Parcela od 8,6 hiljada kvadrata vrijedna 2,45 miliona eura sačekaće novog vlasnika, dok se ne završi sudski spor oko jednog dijela. Ovo je bila druga licitacija, nakon što je u julu ponuđeno ukupno 16,65 miliona eura, kada su vlasnici parcela u podgoričkom Siti kvartu postale kompanije KIPS gradnja u vlasništvu Nikole Drekalovića, Savana biznismena Veselina Mijača i Admiral Holding u vlasništvu Žarka i Željka Mitrovića.

može govoriti o nejednakom tretmanu „dakićevaca“ nijesmo dobili ni iz resora Milojka Spajića, već je Pobjedi rečeno da je Ministarstvo finansija realizovalo zaključak Vlade iz februara i formiralo radnu grupu koja će procijeniti fiskalni efekat njihovih potraživanja.

-Ova Vlada je odmah pokazala odgovoran odnos i prema bivšim radnicima „Radoja Dakića“ i nastoji riješiti još jedan dugogodišnji naslijeđeni problem, što je veliki pomak u odnosu na prethodnu praksu.

Radna grupa sprovodi redovne aktivnosti u okviru svojih nadležnosti o ovom značajnom pitanju, a o konačnom ishodu ćete biti obaviješteni kada bude završen cjelokupan posao – rečeno je Pobjedi iz MF. U toj radnoj grupi će, pored predstavnika ovog, biti i predstavnici Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava i Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore.

Ministar ekonomije Jakov Milatović je polovinom oktobra procijenio da bi trebalo da isplate „oko deset miliona za oko deset hiljada“ penzionera iz metalske i rudarske industrije. Decenijama isplatu duga traži 1.735 bivših radnika M.Lk. „Radoja Dakića“.

akića“

već 15 godina ne uspijevaju da naplate svoja potraživanja po pravosnažnim presudama, uprkos odluci suda u Strazburu. Rečeno nam je da će ovim zakonom biti ostvarena pravda za više od 700 porodica koje je godinama izigravala prethodna vlast.

-MER će nastojati da i dalje, u mjeri mogućeg, ispravlja dugogodišnje zatečene nepravde prema radnicima i njihovim porodicama zbog nepoštovanja prava radnika iz rada i radnog odnosa – rečeno je Pobjedi iz ovog ministarstva.

Odgovor na pitanje da li se

5

Kontrola finansija i poslovanja Demokratske partije za 2020. godinu PODGORICA – Na pravilnost poslovanja Demokratske partije, čiji je predsjednik Fatmir Đeka, Državna revizorska institucija (DRI) dala je negativno mišljenje, dok je na finansijski izvještaj od prošle godine, uz skretanje pažnje, dala pozitivno.

Kolegijum DRI Nikole N. Kovačevića i Zorana Jelića utvrdio je da je finansijski izvještaj prezentovan na fer i objektivan način, ali skrenuo pažnju da bi DP trebalo da evidentira isplate iz blagajne u momentu plaćanja, a ne nastanka troška. S druge strane, kao i kod većine drugih kontrolisanih partija, utvrđena je nedosljednja primjena zakona o finansiranju političkih subjekata, o radu i obligacionim odnosima, te pravilnika koji se odnosi na obračun poreza na zarade i uredbe o naknadi troškova zaposlenih u javnom sektoru. Zbog utvrđenih nepravilnosti i izraženog negativnog mišljenja, ovaj će izvještaj biti dostavljen skupštinskom odboru za politički sistem, pravosuđe i upravu.

Od četiri preporuke date na izvještaj za 2018. godinu, dvije su realizovane u potpunosti, a dvije djelimično.

Revizori su još jednom podsjetili Ministarstvo finansija na obavezu da podzakonskim aktima utvrdi formu posebnog izvještaja o trošenju sredstava ženske organizacije političkih partija, imajući u vidu da je u dosadašnjim revizijama utvrđeno da ni u jednom finansijskom izvještaju partija nema posebnog izvještaja.

NEZAKONITE ISPLATE

Lani je DP-u iz budžeta za finansiranje redovnog rada Foruma žena uplaćeno 5,9 hiljada eura, od čega je ostalo nepotrošeno sedamdesetak eura. Zakon propisuje da se ovaj novac može trošiti samo u skladu sa Statutom ženske organizacije, koji revizorima nije prezentovan.

Revizori su im ukazali na

Podigli 26 hiljada eura gotovine Revizori su preporučili Demokratskoj partiji da smanji gotovinske isplate iz blagajne i troškove plaća preko računa, jer su utvrdili da je gotovinski isplaćeno preko 26 hiljada eura, što čini 33,5 odsto njihovih ukupnih troškova

Fatmir Đeka

obavezu plaćanja troškova izborne kampanje u skladu sa zakonom i podsjetili da sve troškove moraju iskazati u izvještaju koji dostavljaju Agenciji za sprečavanje korupcije.

Revizijom je utvrđeno da je, protivno zakonu, sa redovnog računa za troškove kampanje isplaćeno 10,4 hiljade eura, od čega 4,8 hiljada za marketing, 3,8 hiljada za štampu bilborda i 1,6 hiljada za reprezentaciju, a da je iz blagajne za redovno poslovanje isplaćeno 1,6 hiljada eura opunomoćenim predstavnicima partije. U izvještaju koji se dostavlja ASK nije na-

veden trošak reprezentacija koji se odnosio na ugostiteljske usluge.

BEZ REDOVNIH ISPLATA ZARADA

Demokratska partija tokom prošle godine nije redovno izmirivala zarade ni poreze i doprinose niti je u roku Upravi prihoda dostavljala IOPPD obrasce za obračun i plaćanje poreza. Ugovori o zakupu poslovnih prostora koje su zaključivali sa fizičkim licima, nijesu ovjerili nadležni organi, što je suprotno Zakonu o obligacionim odnosima. Sko-

ro 19 hiljada eura potrošeno je na upotrebu sopstvenog vozila u službene svrhe, za šta ova partija nije prezentovala evidenciju o pređenoj kilometraži.

- Uvidom u putne naloge utvrđeno je da je obračun dnevnica usklađen sa uredbom o naknadi troškova zaposlenih u javnom sektoru, ali za putne naloge koji se odnose na redovni rad partije, nijesu sačinjavani izvještaji sa službenog puta, a uz putne naloge nijesu prezentirani fiskalni računi za gorivo – navodi se u izvještaju revizora.

Revizori su preporučili DP-u da smanji gotovinske isplate iz blagajne i troškove plaća preko računa, jer su utvrdili da je gotovinski isplaćeno preko 26 hiljada eura, što čini 33,5 odsto njihovih ukupnih troškova. DP je prošle godine iz državnog budžeta za redovan rad i izbornu kampanju dobila 88 hiljada eura, iz lokalnih samouprava 13,4 hiljade eura, dok prihoda iz privatnih izbora nije bilo.

Najviše novca potrošeno je na službena putovanja i naknade 25,8 hiljada, na reklame 22,1 hiljadu, na ugovore o djelu 15,7 hiljada, a na reprezentaciju 14,8 hiljada eura. Ukupni rashodi iznosili su 105,8 hiljada eura. I ova partija ima rok od mjesec da revizore obavijesti o aktivnostima koje namjerava da preduzme kako bi ispunila preporuke, o čijoj realizaciji će ih izvijestiti za M.Lk. pola godine.

Direktori EPCG i Eko-fonda potpisali Sporazum o realizaciji projekta Solari 3000+ i 500+

Ulaznica za ugradnju solarnih panela Predstavnici CKB-a, UNICEF-a i Vlade

Povoljnosti za klijente CKB-a

Isplata dječjeg dodatka bez naplate provizije - Vjerujem da je ova odluka tek početak aktivnosti koje ćemo realizovati sa Unicefom i nadležnim institucijama, dodatno potvrđujući opredjeljenje da su djeca i mladi jedan od temelja našeg društveno odgovornog poslovanja i djelovanja – kazala je Vukčević. Šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Huan Santander pozvao je ostale banke da slijede primjer CKB-a.

- Zahvaljujemo CKB-u na pionirskoj ulozi u UNICEF-ovom

Poslovnom savjetu za prava djeteta i davanju prve donacije direktno za dobrobit sve djece u Crnoj Gori. CKB će pokriti sve troškove bankarskih transakcija u vezi s isplatama dječjeg dodatka za sve svoje klijente koji imaju djecu do šest godina. Ovim putem pozivamo i druge banke u Crnoj Gori da slijede primjer CKB-a i da ne naplaćuju troškove bankarskih transakcija na isplate dječjeg dodatka – rekao je Santander.

R. E.

PODGORICA - Izvršni direktori Elektropivrede (EPCG) i Fonda za zaštitu životne sredine (Eko-fond) Nikola Rovčanin i Draško Boljević, potpisali su Sporazum o zajedničkom finansiranju i realizaciji projekta Solari 3000+ i 500+. Iz EPCG je saopšteno da je ugovorom definisano da će strane potpisnice zajednički finansirati realizaciju projekta tako što će EPCG obezbijediti 80 odsto, a Ekofond 20 odsto ukupnih sredstava potrebnih za realizaciju projekta, prenosi PR Centar.

Rovčanin je rekao da vjeruje da je ovo projekat koji će biti samo ulaznica za masovnu ugradnju solarnih panela u godinama koje slijede.

- Dovesti građane u situaciju da pod veoma povoljnim uslovima dobiju besplatnu električnu energiju i postanu proizvođači za svoje domove, zaista je ponos svake energetske kompanije. Eko-fond, kao naš partner na ovom projektu, omogućiće građanima subvenciju od 20 odsto, a EPCG dugoročnu otplatu. Dakle, sve je obezbijeđeno i prilagođeno budžetu naših građana - objasnio je Rovčanin.

Predsjednik Projektnog odbora Solari 3000+ i 500+ i predsjednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović, saopštio je da će javni poziv za građane, fizička i pravna lica, vlasnike privrednih

Sa potpisivanja sporazuma

pogona biti objavljen 1. novembra, a da će otvaranje ponuda na tenderu za opremu uslijediti za desetak dana.

- Ovo je projekat u kojem su svi pobjednici i u kojem svi dobijaju, a najviše građani koji će dobiti modernu tehnologiju sa periodom otplate do osam godina i mjesečnom ratom koja neće biti veća od njihovog dosadašnjeg prosječnog računa, a nakon toga koristiće električnu

energiju besplatno - kazao je Đukanović.

EPCG je do sada raspisala međunarodni poziv za finansiranje projekata i ubrzo će se znati rezultati. Takođe, raspisan je tender za nabavku opreme, osnovano preduzeće Solar gradnja za potrebe realizacije projekta, a početkom novembra očekuje se raspisivanje javnog poziva za građane u kojem će biti definisani uslovi i način prijave za učešće u projektu. S.P.

6

Društvo

Subota, 23. oktobar 2021.

Komemoracija povodom smrti admirala Branka Mamule

d.malidžan

Odlazak velikana

Sa komemoracije

PODGORICA - Zatvorena je životna knjiga admirala Branka Mamule - ostalo je sjećanje, zahvalnost i vječno poštovanje, poručeno je sa komemoracije povodom smrti nekadašnjeg načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, saveznog sekretara za Narodnu odbranu i admirala flote.

Admiral Mamula preminuo je prije tri dana u Tivtu u 101. godini, gdje je i sahranjen. Rođen u Hrvatskoj, na Kordunu, nakon raspada bivše države, Crnu Goru je smatrao svojim drugim zavičajem.

- Drago nam je što je punih 20 godina Branko Mamula bio

stanovnik Crne Gore, još draže što smo njegovo članstvo u našem SUBNOR-u doživjeli kako i jeste / kao priznanje da smo organizacija koja na pravi način baštini i nastavlja tekovine i vrijednosti NOB-a i socijalističke revolucije - kazao je, između ostalog, na komemoraciji u Narodnoj biblioteci ,,Radosav Ljumović“ u Podgorici predsjednik SUBNOR-a Zuvdija Hodžić.

On je istako da je, simbolično rečeno, Mamula u Crnoj Gori našao Jugoslaviju.

- U SUBNOR-u Crne Gore našao je potvrdu da će rasplamsale avnojevske buktinje svijetliti dok je nas i Crne Gore.

I na to smo ponosni. Branko Mamula je to znao. I bio srećan što smo to što jesmo i gdje jesmo - članovi Subnora CG kazao je Hodžić.

Naveo je da je petokraka na



Mamula je u Crnoj Gori našao Jugoslaviju. U SUBNOR-u Crne Gore našao je potvrdu da će rasplamsale avnojevske buktinje svijetliti dok je nas i Crne Gore. I na to smo ponosni. Branko Mamula je to znao. I bio srećan što smo to što jesmo i gdje jesmo članovi Subnora CG - kazao je Hodžić

najljepši i suštinski način osmislila i obasjala život, lik i djelo druga Branka Mamule.

- Od najmlađih dana kada ju je crvenom bojom nacrtao na zidu rodne kuće i dana kada ju je kao skojevac zakačio na lijevoj strani grudi i dana kada ju je ponosno nosio na partizanskoj kapi do petokrake na rukavu političkog komesara brigade do petokrake na šapki admirala JRM... podsjetio je Hodžić.

Prema riječima Ivana Novosela iz Udruženja boraca u Tivtu, ljudi poput Mamule ne umiru.

- Ostaju da žive u svojim djelima i našim sjećanjima. Obaveza našeg udruženja je da baštinmo i njegujemo slobadarske ideje i antifašizam, ono za šta se admiral do zadnjeg dana borio – kazao je Novosel.

On je naglasio da je odlazak velikana veliki gubitak prije svega za porodicu, ali jednako veliki za Udruženje boraca, državu i region.

Admiral Mamula bio je nosilac Partizanske spomenice '41 i brojnih jugoslovenskih, crnogorskih i stranih odlikovanja.

Autor je nekoliko zapaženih knjiga sa vojno-političkom i strategijskom polemikom odnosno o Narodnooslobodilačkoj borbi i raspadu Jugoslavije, kao i autobiografskog djela „Admiral s Korduna“.

Admiral Branko Mamula, koji je posljednje dvije decenije živio u Crnoj Gori, sahranjen je u krugu najuže porodice na groblju Brdište u Tivtu. I. P.

Preminule još tri osobe od posljedica korone, registrovano 475 slučajeva

Oktobar odnio 129 života PODGORICA - U posljednja 24 sata u Crnoj Gori je od posljedica korona virusa preminulo troje ljudi, dok je broj novih slučajeva 475.

Prijavljen je oporavak kod 833 pacijenta.

U oktobru je u Crnoj Gori preminulo 129 osoba od posljedica korone. Svi preminuli koji su bili mlađi od 40 godina, kojih je 17, nijesu bili vakcinisani.

Preko 80 odsto preminulih u crnogorskim bolnicama nije vakcinisano.

Laboratorije Instituta za javno zdravlje Crne Gore (IJZCG), druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije novog korona virusa su dostavile rezultate 3.148 uzoraka na novi korona virus. Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za 20. oktobar 2021. godine je 14,71 odsto.

nutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 4.677.

Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 139.963.

U Crnoj Gori je vakcinisano 38,2 procenta ukupnog stanovništva, a punoljetnih vakcinisanih je 51,9 procenata.

VelIka donacIJa nJeMačke

Prema statističkim podacima worldmeters.info, Crna Gora je prva u svijetu po broju zaraženih u odnosu na broj stanovnika, dok je peta po broju

umrlih od posljedica korona virusa.

Ministarstvo zdravlja Njemačke doniraće Ministarstvu zdravlja Crne Gore 1.536 jedinica monoklonalnog antitijela (mAb) Casirivimab i monoklonalnog antitijela (mAb) Imdevimaba koje se sastoji od 1.536 bočica Casirivimaba i 1.536 bočica Imdevimaba za kombinovanu primjenu vrijednih 3.172.454 eura. Ovi ljekovi se koriste u početnoj fazi borbe protiv kovida-19.

To je, iz Berlina, najavila ministarka zdravlja dr Jelena Borovinić-Bojović, koja predvodi crnogorsku delegaciju tokom zvanične posjete prestižnom

PresJek

IJZCG su prijavljena tri smrtna ishoda povezana sa SARSCoV-2 infekcijom iz opština Podgorica (1), Nikšić (1) i Pljevlja (1). Među preminulima najmlađi je imao 66, a najstariji 79 godina starosti.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 2.057.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj tre-

Vakcinisano je 51,9 procenata punoljetnih građana

Institutu Robert Koh i Univerzitetskoj bolnici Charité.

- Crna Gora je neizmjerno zahvalna Njemačkoj na kompletnoj dosadašnjoj pomoći, prvenstveno u sferi borbe protiv pandemije korona virusa sa naglaskom na predstojeću donaciju monoklonalnih antitijela koja se primjenjuju u početnoj fazi borbe protiv kovid infekcije. Vrijednost ove donacije je 3.172.454 eura, međutim, ona prevazilazi svaku cijenu, imajući na umu da ćemo, uz pomoć ovih ljekova, nastojati da suzbijemo bolest na njenom samom početku – kazala je Borovinić- Bojović.

J.M.

Reagovanje saradnika u nastavi Filološkog fakulteta na stavove Tatjane Jovović

Filološki fakultet u Nikšiću

Samovoljne odluke bez uvažavanja Vijeća PODGORICA - Dekanki Filološkog fakulteta Tanji Jovović, odgovorile su reagovanjem saradnice u nastavi na toj univerzitetskoj jedinici dr Sanja Ćetković, dr Branka Živković, dr Milena Burić, dr Danijela Ljepavić, dr Milena Mrdak-Mićović, dr Dijana Mirković, dr Jovana Đurčević i mr Ana Mijović.

- Povod našeg reagovanja je diskriminatoran odnos dekanice Filološkog fakulteta prema saradnicima u nastavi, kao i neistine i insinuacije na njihov račun izrečene u tekstu koji je uputila Redakciji „Pobjede“. Saradnike, prije svega, ne zanimaju dekanske „igre prijestola“. Problem je u tome da dekanica Jovović kontinuirano omalovažava gotovo sve kategorije zaposlenih, što je pokazala i time da odluke Vijeća (dakle svojih kolega) smatra ništavnim i neracionalnim.

Povodom njene priče o „dva sporna“ saradnika koja su tražila tumačenje konkretnog člana Zakona o visokom obrazovanju, želimo da kažemo da su „dvije sporne strane“ zapravo dvije zaposlene osobe u statusu saradnika sa doktoratom koje su, u ime svih saradnika u nastavi i na njihovu molbu, potpisale zahtjev da se Ministarstvo koje je za to nadležno, jasno odredi povodom člana pomenutog Zakona, čijim se proizvoljnim tumačenjem diskriminiše ova kategorija zaposlenih. Radi se, dakle, o članu Zakona koji omogućava da ljudi poput dekanice Jovović otpuste one koji su ispunili sve obaveze da budu birani u zvanje docenta i time produže ugovor o radu sa Univerzitetom. Upravo ovi ljudi imaju reference koje su, u pojedinim slučajevima, dovoljne za izbor čak i u zvanje vanrednog profesora.

U Zakonu nigdje ne postoji klauzula kojom se sprečava ponovni angažman saradnika sa doktoratom nakon isteka ugovora od pet godina. Dekanica se, pod izgovorom zalaganja za akademsku izvrsnost, oglušuje o zakonske i podzakonske propise, omalovažava odluke Vijeća i kolega koji su bili angažovani u radu komisija za izbor saradnika. Ona očigledno ne shvata da akademska izvrsnost, između ostalog, podrazumijeva i odgovornost i zakonito djelovanje.

Kada je ovo posljednje u pitanju, dekanica Jovović treba posebno da se zabrine zbog svoje odluke da ne predloži nastavak radnog angažmana ni za saradnike koji su doktorirali u predviđenom zakon-



Dekanica se, pod izgovorom zalaganja za akademsku izvrsnost, oglušuje o zakonske i podzakonske propise, omalovažava odluke Vijeća i kolega koji su bili angažovani u radu komisija za izbor saradnika. Ona očigledno ne shvata da akademska izvrsnost, između ostalog, podrazumijeva i odgovornost i zakonito djelovanje

skom roku, ali sa zakašnjenjem u odnosu na rok prijave na konkurs, što je po njenom mišljenju bilo presudno da donese odluku o prekidu radnog odnosa. Takođe, ne poštuje ni član 145 Statuta UCG prema kome saradnici magistri sa statusom mirovanja na doktorskim akademskim studijama imaju pravo na produžetak ugovora.

Zanimljivo je da dekanica u svom obraćanju medijima tvrdi da doktori nauka nijesu egzotika nego standard na UCGu, a zatim taj standard održava tako što otpušta doktore nauka i prima studente master studija koji će izgleda da drže nastavu i sebi i kolegama. Takođe, njen podrugljiv stav prema empatiji koje su njene kolege pokazale na sjednici Vijeća fakulteta, govori o tome koliko je dekanica Jovović nesvjesna da njen posao nije isključivo dopunjavanje fakultetske kase, već održanje kvaliteta nastave koji se reflektuje i kroz brigu o nastavnom kadru koji upravo takav kvalitet treba i da pruži.

Očito je da treba podsjetiti dekanicu Jovović da dekan fakulteta treba da bude dobar domaćin, a jedan takav domaćin ne može biti neko ko ignoriše potrebe ostalih članova zajednice. U njenom slučaju, na to je dodatno obavezuje Statut Univerziteta koji izričito kaže da je obaveza dekana da sprovodi odluke Vijeća fakulteta.

Treba istaći da ovo nije prvi put da dekanica Jovović samovoljno donosi odluke i prekraja mišljenje Vijeća Filološkog fakulteta i time nastavlja sa sprovođenjem svoje diktature, na štetu samog Filološkog fakulteta i ukupne akademske zajednice – piše u saopštenju dostavljenom Pobjedi. J.M.

Društvo

Subota, 23. oktobar 2021.

7

Najstariji crnogorski živi medij sjutra slavi 77. rođendan, uručene godišnje nagrade

Pobjeda je ugaoni kamen crnogorskog novinarstva Kroz 77 godina Pobjeda ima niz perioda ponosa na svoj rad, ali i onih drugih – mračnih… I to je Pobjeda. I to je naš dio istorije i naše nasljeđe PODGORICA – Dnevni list Pobjeda sjutra slavi 77. godina od kada je u Nikšiću 24. oktobra 1944. godine štampan njen prvi broj kao dio Narodnooslobodilačkog fronta Crne Gore i danas je najstariji živi crnogorski medij na tržištu.

Pobjedine godišnje nagrade za rad u štampariji dobili su Slaven Galić i Predrag Savić, u računovodstvu i finansijama Sonja Veličković, dok je godišnju nagradu u redakciji dobila novinarka Kaćuša Krsmanović, što je prema riječima glavnog i odgovornog urednika Draška Đuranovića bila vrlo laka odluka.

- Ona je u dužem periodu jedna od osoba i novinarki koje umiju da iznesu temu, iskažu svoj stav i da istrajno tragaju za odgovorima – što je i suština novinarskog poziva – kazao je Đuranović.

On je istakao da nije lako opstajati u ovom vremenu i da je Pobjedin portal

uspio da se pozicionira kao pouzdan i brz izvor informacija što se naročito pokazalo 4. i 5. septembra, prilikom izvještavanja o dešavanjima na Cetinju, kada su i redakcija Pobjede i portal zajednički djelovali i ostvarili najveću čitanost.

- Izgradili smo poziciju da budemo kredibilan medij - ali problem sa kredibilitetom je to što se teško stiče, a lako gubi. Greške se dešavaju, ali ih je važno ispraviti. Grešaka mora biti, ali je važno da nijesu napravljene s namjerom i da ne pokušavamo da spinujemo ili da stvari predstavljamo onakvima kakve nijesu – kazao je Đuranović.

On je poručio da će menadžment, ali i zaposelni, učiniti sve da Pobjeda ne pređe u ruke ljudi ili kompanija koji ne bi podržavali trenutnu uređivačku koncepciju.

- Prije svega imamo ljudski kredibilitet, pa možemo nekim ljudima da ka-

Stečeni ugled je važno dokazivati svakog dana

Dobitnici nagrada Pobjede

žemo „ne“ ukoliko bude takvih ponuda. Da bi održali tu vrstu potencijala, neophodno je da budemo još bolji.

Naš stečeni ugled je važno dokazivati

svakog dana – rekao je Đuranović.

Ništa nam, kako je rekao, pouzdanije ne može obezbijediti opstanak mimo našeg predanog rada i borbe za idea-

le, a ako se ovaj posao radi bez ikakvih ideala, onda bolje da ga ne radimo.

- Moraju postojati društvene vrijednosti za koje se Pobjeda zalaže – bez tih vrijednosti mi smo mrtva kompanija. Za te društvene vrijednosti se moramo boriti, i u današnjem i sjutrašnjem vremenu kao i zbog onih koji će sjutra doći u Pobjedu, u njoj raditi i biti ponosni. Kroz 77 godina Pobjeda ima niz perioda ponosa na svoj rad, ali i onih drugih – mračnih. I to je Pobjeda. I to je naš dio istorije i naše nasljeđe – poručio je glavni i odgovorni urednik.

Na kraju, Đuranović je poručio da Pobjeda može zaista biti ugaoni kamen crnogorskog novinarstva - ma kakvo ono danas bilo, ma koliko ono bilo na dnu.

- Mi iz dana u dan moramo održavati i promovisati te vrijednosti - jer se bez toga ni ne treba baviti novinarstvom – zaključio je Đuranović.

R.D.

Sjednica skupštinskog odbora pokazala kolaps politike u oblasti socijalnog staranja, ministar tražio da dođe na saslušanje sljedeće godine

Pavićević prekida komunikaciju sa Spajićem PODGORICA – Malo što je u posljednje vrijeme pokazalo koliko zapravo ne funkcioniše sistem socijalnog staranja i koliki je konstrukcioni promašaj bila ideja da se taj resor spaja sa resorom finansija, kao jučerašnja sjednica Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje na kojem je trebalo da se održi saslušanje ministra Milojka Spajića.

NAREDNE GODINE...

Ministar se, naime, nije pojavio sjednici Odbora na kojoj je trebao da bude saslušan na temu aktuelnog stanja u oblasti socijalne politike jer je na službenom putu u SAD, ali ono što je posebno iznerviralo članove Odbora je činjenica što je saslušanje koje je bilo planirano za septembar na njegov zahtjev odgođeno i zakazano za jučerašnji termin.

Dodatnu frustraciju članova Odbora, ali i gostiju iz nevladinog sektora, izazvao je dopis ministra Spajića u kojem im je saopštio da će „do kraja godine imati veliki broj neodložnih obaveza u zemlji i inostranstvu, od kojih se posebno izdvajaju pripreme Zakona o budžetu...“, pa ih je potom „najljubaznije zamolio“ da se zakaže naredni termin kontrolnog saslušanja za kraj ove, ili početak naredne godine.

Predsjednik Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje Srđan Pavićević je objasnio kolegama da na Spajićev dopis nije namjerno odgovarao, iako je upućen 14. oktobra, ne bi li mu „diplomatski“ stavio do znanja

Sa sjednice Odbora

da on, kao predsjednik Odbora, ostaje na stanovištu da saslušanje treba da se održi u zakazanom terminu.

On je takođe podsjetio da je prema Poslovniku Skupštine propisano da su pozvani predstavnici državnih organa dužni da se odazovu na kontrolno saslušanje i istakao da je riječ „dužni“ eufemizam za riječ „obavezni“.

MINISTARSTVA IGNORIŠU POTREBE DJECE

Izvršni direktor Saveza udruženja roditelja djece sa teškoćama u razvoju „Naša incijativa“ Milisav Korać rekao je, prije nego su predstavnici NVO sektora napustili sjednicu, da je situacija u kojoj se nalaze djeca i mladi sa smetanjama u razvoju, ali i odrasli sa invaliditetom, veoma teška a prouzrokovana je kašnjenjem raspodjele sredstava za organizacije civilnog društva u ovoj godini.

- Već tri mjeseca niko nije

mrdnuo prstom u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja i u Ministarstvu prosvjete, u smislu raspisivanja konkursa. To za posljedicu ima da nekoliko stotina djece, koji nemaju druge servise usluga logopeda, defektologa i fizioterapeuta, sjede danas u četiri zida. Niko u ovoj državi nema pravo da se na takav način odnosi ignorantski i da dodatno unazađuje položaj ove djece. Nažalost, nije ovo jedini resor koji se ovako prema njima odnosi. Mi smo četiri puta njima pisali i tražili sastanke, ali smo potpuno ignorisani – kazao je Korać.

On je rekao da su pisali i ministarki prosvjete, nauke kulture i sporta, jer i u tom resoru postoji budžetska linija za lica sa invaliditetom, kao i Zavodu za zapošljavanje koji je trebao da raspiše konkurs.

- Prethodne godine je konkurs ZZZ-a za podsticaj zapošljavanja lica sa invaliditetom bio tri

miliona eura. Ove godine je taj budžet smanjen na 1.5 milion eura, a na današnji dan konkurs nije još ni raspisan. Dosta su nam zagorčani životi, nama roditeljima djece sa smetnjama u razvoju, i bez svega ovoga što rade – kazao je Korać i molio poslanike da učine nešto da im pomognu.

OGOLJAVANJE SISTEMA

Predsjednik Odbora dr Pavićević kazao je da odnos prema ovoj problematici govori o količini emancipovanosti, civilizovanosti i humanosti društva, te da sva deklarativna priča pada na ovako bizarnim i banalnim ispitima.

- Lično ću da pošaljem urgenciju predsjedniku Skupštine Aleksi Bečiću u kojoj ću tražiti da na nivou prvaka Skupštine i Vlade ugovore termin saslušanja Spajića, jer ja lično neću više da komuniciram sa kabinetom tog ministra. Termin će za novi

sastanak morati da dogovoraju gospoda Bečić i Krivokapić – poručio je Pavićević.

Možda, kazao je on, Spajić ne shvata da je socijalna politika jedna od legitimacija savremenog društva.

- Razumijem da su fiskalna politika i ekonomija, i sve ono čime je gospodin Spajić opterećen, u domenu njegovih prioriteta, ali ovaj dio priče je priča koja daje ton, oblik i miris jednom društvu – poručio je predsjednik Odbora.

Poslanica Socijaldemokratske partije Draginja VuksanovićStanković kazala je da je ponašanje ministra Spajića krajnji bezobrazluk.

- To što on poručuje da ne može doći na saslušanje prije naredne godine je jedno sramno, bezobrazno i neodgovorno ponašanje. Sve je blokirano, sve je u zastoju. Gospodina Spajića očigledno nećemo gledati ovdje, jer ne može doći prije kraja godine. A kako od sljedeće godine više neće biti ministar, ostaje nam samo da ga ljubazno pozdravimo – poručila je Vuksanović-Stanković.

TEŠKE KRITIKE ZA SPAJIĆA

Poslanica Socijalističke narodne partije Milosava Paunović poručila je da ponašanje Spajića, ali i nekih drugih ministara danas, ali i ranije, nikako ne doprinose transparentnosti rada Vlade, kao i da zahvaljujući tome ni Skupština ne može obavljati svoju kontrolnu funkciju.

Poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša kazao je da je dopis

ministra Spajića „brutalni“ dokaz funkcionisanja sistema.

- Od početka godine nismo imali ministra Spajića na saslušanju u ovom odboru. Bilo je grešaka u prošlosti, ali neko je obećao da će te greške da popravi. Ne samo što ih nije popravio, već je produkovao još više problema. Odgovore danas nijesu mogli da dobiju oni koji vape mjesecima da dobiju informaciju. Pa makar i da im se kaže da nema, a ne da se mjesecima drže u neizvjesnosti – kazao je Mugoša.

Poslanica Demokratske Crne Gore Zdenka Popović pridružila se kritikama kolega zbog odsustva ministra Spajića.

- Zbog čega nema makar i jednog predstavnika ministarstva danas ovdje, da nam u oči kaže zbog čega ovakav ignorantski odnos prema najugroženijoj kategoriji stanovnika, prema ljudima koji su u stanju socijalne potrebe – zapitala se ona.

Popović je istakla da je i u startu bila skeptična kada se formiralo ministarstvo koje je objedinilo finansije i socijalno staranje, naglašavajući da to ne može zajedno funkcionisati na valjan način.

Poslanik Demokratske partije socijalista Jevto Eraković rekao je da je neko, kojim slučajem, posmatrao sjednicu sa strane, a da ne poznaje političke prilike u Crnoj Gori, ne bi mogao da zaključi ko su predstavnici opozicije, a ko vladajuće većine.

- To najbolje oslikava, nažalost, katastrofalnu situaciju u kojoj se država nalazi. Država je u totalnom kolapsu. Nijesmo izgleda samo crna epidemiološka tačka Evrope, već i socijalna – zaključio je Eraković.

D.MIHAILOVIĆ

8

Društvo

Subota, 23. oktobar 2021.

Savjet RTCG važne odluke donosio na elektronskim sjednicama, pojedine odluke neetičke PODGORICA – Članovi Savjeta Javnog servisa na prijedlog generalnog direktora te medijske kuće Borisa Raonića su za 270 eura povećali honorar predsjedniku Veselinu Drljeviću, ali to nijesu saopštili javnosti, iako se sredstva za tako nešto obezbjeđuju iz državnog budžeta, a i obavezani su Statutom.

Drljevićeva nakndada je povećana za oko 30 odsto i sada iznosi 1.180 eura, što je Drljević i potvrdio Pobjedi.

NeetičNost

Dnevni red sjednice Savjeta predlaže predsjednik a utvrđuje se na samoj sjednici. Ovu etički problematičnu situaciju, kada Raonić, čiji rad Drljević ocjenjuje, predlaže povećanje plate svom „kontroloru“ a ostali članovi Savjeta to prihvataju, komentarisao je za Pobjedu bivši član Savjeta RTCG Goran Đurović.

On je istakao da je to trebalo da inicira neko od članova Savjeta, a ne Raonić koji je za svoj rad odgovoran upravo Savjetu RTCG. Ovakva odluka prihvaćena je na elektronskoj sjednici 25. avgusta, u čiji je zapisnik Pobjeda imala uvid. Informaciju nam je potvrdio i prvi čovjek Javnog servisa Boris Raonić. Ni on, ni Drljević u izjavama za Pobjedu nijesu vidjeli ništa sporno, već su kategorični da je to po Zakonu o Javnom servisu.

obrazložeNje

- Apsolutno smatram da je sve urađeno po Zakonu i da predsjednik Savjeta RTCG svaki cent od tog iznosa zaslužuje, a da smatram drugačije, ne bih to ni stavio kao tačku dnevnog reda niti bih to davao na glasanje - istakao je Drljević za Pobjedu.

Rekao je da ništa nije tražio, ali da je Raonić to predložio a članovi Savjeta, njih sedam, to podržali. Jedan je bio uzdržan.

Drljević je precizirao da je njegova naknada uvećana za 270 eura pa sad prima 1.180 eura za posao koji obavlja u ovoj medijskoj kući.

Generalni dorektor Raonić je za Pobjedu svoju odluku obra-

Raonić inicirao povećanje plate Drljeviću koji bi trebalo da ga kontroliše Statut RTCG propisuje da se naknada za predsjednika Savjeta Javnog servisa utvrđuje posebnom odlukom Savjeta, a Drljevićevo povećanje honorara inicirao je generalni direktor Javnog servisa Boris Raonić, što je u najmanju ruku neobično, kada se uzme u obzir da to tijelo kontroliše njegov rad

Veselin Drljević

Sa sjednice Savjeta na kojoj je izabran Raonić

zložio time da Drljević ima znatno više posla od ostalih te da je sve urađeno po zakonu.

- Predsjednik Savjeta ima veliki obim posla, jer je svakog dana na poslu, obavlja posao koji su ranije radile stručne službe, a uz to u ovo vrijeme je povećana aktivnost Savjeta zbog prilogađavanja i usvajanja brojnih pravilnika. Imajući sve ovo u vidu, a imajući zakonsku mogućnost davanja prijedloga, smatrao sam da je bitno Savjetu ukazati na ove činjenice - naveo je Raonić.

Nekadašnji član Savjeta Javnog servisa Goran Đurović rekao je da se prethodni generalni direktori RTCG ranije nijesu bavili pitanjima povećanja zarade za bilo kog člana Savjeta.

- U ranijim sazivima Savjeta honorar predsjedniku Savjeta, zbog većeg obima zaduženja u odnosu na skoro sve ostale članove, je povećavan na prijedlog članova/ca Savjeta jer se generalni direktor nije bavio radom Savjeta - naveo je Đurović. Đurović navodi da Zakon o RTCG ne definiše precizno pitanje naknade za predsjednika Savjeta, te da se to iskoristilo u ovom slučaju.

aKti

- Nije najjasnije to pitanje precizirano u samom Zakonu o RTCG koji propisuje da član Savjeta ima pravo na prosječnu bruto zaradu u Javnom servisu ali ne pominje naknadu za predsjednika. Ta nedorečenost se koristila za to uvećanje

– istakao je Đurović.

Ovaj dokument u članu 43 definiše da član tog tijela „ima pravo na mjesečnu naknadu u bruto iznosu u visini prosječne bruto zarade zaposlenih u RTCG u mjesecu koji prethodi isplati naknade, kao i na naknadu troškova u vezi sa vršenjem dužnosti člana Savjeta, u skladu sa Statutom RTCG“.

Međutim Statut propisuje da članovi Savjeta imaju pravo na mjesečnu naknadu utvrđenu Zakonom, a da se „naknada za predsjednika Savjeta utvrđuje posebnom odlukom Savjeta.“ U prethodnom sazivu plata članova Savjeta varirala je od 530 do 650 eura, a predsjednik je za svoj angažman dobijao od 700 do 810 eura.

Na istoj elektronskoj sjednici

Boris Raonić

se odlučivalo o veoma važnim pitanjima za rad RTCG, koja zahtijevaju pregled obimne dokumentacije i raspravu.

VažNa pitaNja Na eleKtroNsKoj sjedNici

Tako su članovi Savjeta putem mejla odlučivali, ne samo o povećanju Drljevićeve naknade, već su razmjenom elektronske pošte napravili izmjene u Statutu, Etičkom kodeksu Javnog servisa, donijeli su pravilnik o poslovnoj tajni ali i pravilnik o izmjenama i dopunama tabele sistematizacije radnih mjesta.

Na pitanje zašto o ovako važnim dokumentima nijesu obavijestili javnost, jer su ranije isticali da će biti transparentni u svom radu, a ovo je bila prilika da pokažu da je to zaista tako, Drlje-

vić je naveo da je sjednica bila davno i da su, „koliko se on sjeća poslali obavještenje za javnost nakon te elektronske sjednice“.

- Mislim da smo slali saopštenja, ali ne mogu da tvrdim u ovom momentu. Ipak, Savjet može da napravi svaku izmjenu koja je u skladu sa Zakonom a izmjene i dopune koje smo tog dana donijeli jesu u skladu sa pravnim propisima vezanim za poslovanje Javnog servisa - naveo je Drljević.

Međutim, mediji očigledno nijesu dobili to saopštenje, jer informaciju o ovome nijesmo pronašli u medijima, a prema Poslovniku o radu Savjeta, to tijelo ima obavezu da javnost obavijesti o ishodu elektronske sjednice tog dana kad se ona i završi.

K. j.

Unija poslodavaca i Sindikat turizma i ugostiteljstva zaključili Granski kolektivni ugovor

Dva slobodna dana obavezna, ukoliko se radi moraju biti plaćena PODGORICA – Unija poslodavaca i Sindikat turizma i ugostiteljstva zaključili su Granski kolektivni ugovor (GKU) za turizam i ugostiteljstvo, kojim se, između ostalog, utvrđuju elementi osnovne zarade i uređuje obim prava i obaveze iz rada.

Granski kolektivni ugovor su potpisali predsjednici UPCG-a i Sindikata turizma i ugostiteljstva Predrag Mitrović i Radomir Milić.

Milić je kazao da su ovaj ugovor uskladili sa Zakonom o radu, što znači da su prilagodili i preraspodjelu radnog vremena koja je specifična za turizam.

- Napravili smo definicije koje nam je Zakon o radu dozvolio odnosno broj radnih sati koje bi zaposleni po osnovu preraspodjele ostvario u toku kalendarske godine i po tom osnovu

dobio naknadu što do sada nije bio slučaj. Da pojasnimo zaposleni ima pravo na dva slobodna radna dana u toku nedjelje, a ukoliko nema, ti dani mu moraju biti plaćeni – istakao je Milić.

On je kazao da su definisana i nova zanimanja u dijelu koji se odnose na zimske turističke centre, kao i na nove subjekte kao što je Porto Montenegro, Portonovi…

- Stavili smo 40-ak zanimanja koja nijesu bila u dosadašnjem ugovoru, uz napomenu da su tu ušla radna mjesta zaposlenih u kazinu koji do sada nijesu bili uoopšte normativno vezani za takvu djelatnost, a samim tim im ni zarada nije mogla biti adekvatno plaćena – rekao je on Pobjedi.

Milić je objasnio da su nastojali da najniža cijena rada ne može biti ispod koeficijenta

Sa potpisivanja ugovora

1,30 - to su radna mjesta higijeničarke, radnika u Zelenilu, i smatra da je to veliki korak naprijed - Do sada je to bilo u nivou minimalne cijene rada od 250 eura, a sada će biti najmanje 30 odsto više – rekao je on.

Primanja kao što su jubilarne nagrade, zimnice, pomoć za bolest za člana porodice su zadržane i uvećane.

- I najvažnije, zaposleni koji je u radnom odnosu 30 godina u turizmu ne može biti proglašen tehnološkim viškom –

rekao je Milić Pobjedi.

Kada je riječ o otpremninama, definisane su kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

I kolektivni ugovori kod poslodavca moraju se usaglasati sa ovim granskim kolektivnim.

Prema GKU najvažnije novine se odnose na bolja rješenja po zaposlene kada je u pitanju prekovremeni rad i preraspodjelu radnog vremena, isplaćivanje otpremnine, ugovore na neodređeno, te preciznije normiranje prava zaposlenog na naknadu troškova prevoza na posao i s posla.

GKU je zaključen na neodređeno vrijeme i stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom listu.

Iz UPCG je saopšteno da su potpisnici ocijenili da GKU, čije se odredbe odnose na zaposlene i poslodavce u turizmu i ugostiteljstvu, preds-

tavlja dobar osnov za dalju razradu i nadogradnju kroz pojedinačne kolektivne ugovore kod poslodavaca i ugovore o radu zaposlenih.

- Nomenklatura poslova je unaprijeđena u smislu proširenja obuhvata radnih mjesta u toj grani djelatnosti za utvrđivanje osnovne zarade i njenih koeficijenata koji služe za obračun. Pored toga, svaka od ugovornih strana i u toku primjene GKU zadržava pravo da predloži dodatne izmjene i dopune, što će se zasigurno desiti ukoliko dođe do potpisivanja novog Opšteg kolektivnog ugovora, radi dodatne sinhronizacije propisa - navodi se u saopštenju.

Na sastanku je objašnjeno da su učesnici u postupku usaglašavanja GKU naročito potencirali da usaglašena rješenja dodatno potvrđuju dobre relacije između poslodavaca i zaposlenih, kao i da u okolnostima izazvanim koronakrizom nije bilo cjelishodno insistirati na pojedinim rješenjima koja bi, izvan onog što je naloženo Zakonom o radu, moglo sadržajno obogatiti N.K. važeći granski ugovor.

Svijet

Subota, 23. oktobar 2021.

9

Održan dvodnevni samit evropskih lidera u Briselu Jučerašnji samit u Briselu je zanimljiv i po tome što je oproštajni za čak tri evropska lidera - za češkog premijera Andreja Babiša, predsjednika švedske vlade Stefana Levena i njemačku kancelarku Angelu Merkel, koja odlazi nakon 16 godina na čelu Njemačke i ukupno 107 samita evropskih lidera na kojima je učestvovala BRISEL - Na dvodnevnom samitu lidera Evropske unije u Briselu glavna tema je energetska kriza izazvana rekordnim cijenama struje i gasa. Ipak, u prvi plan je izbio i spor Brisela i Varšave oko odluke poljskog suda da ne prizna prvenstvo evropskog prava nad domaćim zakonima.

Spor Brisela i Varšave oko ne-

U prvom planu ,,neposlušna“ Poljska i odlazak tri lidera uslove u odnosu na to kada i gdje mora da se usklađuje sa Briselom, a gdje ne.

Predstavnici više zemalja članica su dosta oštro govorili o postupku poljskog suda i istakli da taj problem ulazi u srž funkcionisanja Unije i njenog pravnog poretka.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki smatra da nije problem u vladavini prava u Poljskoj, već u tome što Evropska komisija i Evropski sud pravde prisvajaju neka ovlašćenja koja zapravo nijesu u njihovoj nadležnosti.

BEZ OTVORENE KONFRONTACIJE

Samit evropskih lidera u Briselu

zavisnosti pravosuđa i vladavine prava u Poljskoj nije od juče, ali je nedavna odluka poljskog suda da odbije prvenstvo evropskog prava u odnosu na domaće zakone shvaćena kao potencijalno prvi korak Poljske ka izlasku iz Evropske

unije ili makar evropskog pravnog poretka.

VARŠAVA NAMEĆE PRAVA

Ipak, u međuvremenu se u Briselu pojavilo i drugo tumačenje - da Poljska nema ambicije da napusti Uniju već da, 17 godina

Nesrećan slučaj na snimanju filma ,,Rust“ u Novom Meksiku

nakon ulaska u Evropsku uniju, želi na neki način da redefiniše svoje članstvo i nametne svoja pravila.

Djeluje da bi Poljska, ravnopravno da sjedi za stolom sa drugim zemljama članicama, a da kod kuće postavi pravila i

Iako postoje brojne finansijske i druge sankcije koje su na raspolaganju Briselu, ići će se srednjim putem koji zagovara i njemačka kancelarka Angela Merkel, a to znači bez otvorene konfrontacije, uz traženje kompromisa.

Ipak, Evropska komisija je već zaustavila isplatu oko 36 milijardi eura iz fondova za oporavak od posljedica pandemije

korona virusa.

Jučerašnji samit u Briselu je zanimljiv i po tome što je oproštajni za čak tri evropska lidera - za češkog premijera Andreja Babiša, predsjednika švedske vlade Stefana Levena i njemačku kancelarku Angelu Merkel, koja odlazi nakon 16 godina na čelu Njemačke i ukupno 107 samita evropskih lidera na kojima je učestvovala.

Bilo je riječi i o proširenju na Zapadni Balkan i tada je Sjeverna Makedonija, koja se drugačije zvala, dobila status kandidata, ali ni 16 godina kasnije nije počela pregovore o članstvu.

Prisjećaju se svi da je na početku svog mandata u novembru 2005. godine Angela Merkel rekla da će, kada je u pitanju proširenje Evropske unije, zastupati politiku malih koraka.

Mnogi su saglasni da je Merkelova u burnom periodu sačuvala stabilnost Evrope i bezbjedno je provela kroz sve krize, ali da su mali koraci politike proširenja na Zapadni Balkan ostali suviše mali koraci.

Peking poručio američkom predsjedniku Džozefu Bajdenu

Ne testirajte nas, Tajvan je dio Kine Alek Boldvin iz scenskog pištolja usmrtio direktoricu fotografije i ranio reditelja PEKING - Vlasti Kine kritikovale su u petak i odgovorile na izjavu američkog predsjednika Džozefa Bajdena, koji je poručio da bi Sjedinjene Američke Države po potrebi branile Tajvan u slučaju njegovog konflikta s Kinom.

SANTA FE – Holivudski glumac Alek Boldvin nesrećnim slučajem usmrtio je direktorku fotografije i ranio reditelja, kada je u četvrtak ispalio hitac iz scenskog pištolja na snimanju filma u Novom Meksiku, saopštile su lokalne vlasti.

Boldvin, koji je saslušan i pušten, upucao je i ubio Halinu Hačins, direktorku fotografije filma „Rust“, i ranio Džoela Souzu, reditelja filma, na ranču Bonansa Krik, popularnoj filmskoj lokaciji južno od grada Santa Fe, navodi se u saopštenju kancelarije šerifa Santa Fea, a prenosi agencija Rojters.

Hačinsova je helikopterom prevezena u bolnicu Univerziteta u Novom Meksiku, gdje je proglašena mrtvom, dok je Souza kolima hitne pomoći odvezen u regionalni medicinski centar „Christus St. Vincent“ gde je podvrgnut liječenju zbog zadobijenih povreda.

Težina njegovih povreda nije mogla odmah biti utvrđena. Šerifova kancelarija je saopštila da nije podignuta optužnica i d a i st ra ž u j u p u c n j av u i intervjuišu svjedoke.

- Istraga ostaje otvorena i aktivna - navodi se u saopštenju šerifove kancelarije, a prenosi Tanjug.

Sajt „Deadline“ je, pozivajući s e n a i z vo r i z š e r i f ove kancelarije, prenio da su Boldvina ispitivali istražitelji, nakon čega je pušten.

Magazin „People“ je prenio da

Alek Boldvin

je Boldvinov portparol rekao da je došlo do „nesreće“ usljed kvara kod rekvizitnog pištolja sa ćorcima.

Boldvin je koproducent filma „Rust“, vesterna smještenog u Kanzas iz 1880-ih, i igra istoimenog lika koji je đed 13-godišnjeg dječaka osuđenog za slučajno ubistvo.

Ranije u četvrtak, Boldvin je na Instagramu objavio svoju sliku sa sijedom bradom i obučen u odjeću kauboja. Na slici izgleda kao da ima lažnu mrlju od krvi na košulji i jakni.

Poznat po svojim imitacijama bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa u jednoj komičnoj emisiji En-Bi-Si-ja, Boldvin ima dugu karijeru na filmu i televiziji, ali i probleme u ponašanju.

Boldvin je optužen 2018. godine nakon tuče oko parking mjesta u Njujorku. Tada se izjasnio krivim za uznemiravanje drugog stepena i pristao je da učestvuje u programu za upravljanje bijesom.

Sa mjesta nesreće

Hačins (42), koja je iz Ukrajine i odrasla u sovjetskoj vojnoj bazi u Arktičkom krugu, nekada je radila kao istraživački novinar u Evropi, navodi se na njenom sajtu.

Diplomirala je na Američkom filmskom institutu 2015. godine i izabrana je za jednu od zvijezda u usponu američke kinematografije 2019. godine.

Podsjetimo, ovo nije jedini slučaj ubistva iz nehata tokom snimanja filma. Brendon Li, sin kung-fu legende Brusa Lija, poginuo je u 28. godini, 31. marta 1993. godine, dok je snimao film ,,Vrana“. On je stradao od bojevog metka iz pištolja ,,S&W“ kalibra 44, kada je drugi glumac opalio iz scenskog oružja koje je trebalo da bude napunjeno ćorcima.

- Naša srca su sa porodicama Haline Hačins i Džoela Souze i svih koji su učestvovali u ovom incidentu tokom snimanja filma „Rust“. Niko ne bi trebalo da strada od pištolja na setu napisala je sestra Brendona Lija.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin je u Pekingu komentarisao Bajdenove izjave sa CNNovog foruma održanog u četvrtak, prenosi Anadolija.

- Tajvan je neodvojivi dio Kine. Neprihvatljiva je strana intervencija kada je u pitanju Tajvan - poručio je Venbin.

Takođe je kazao da Kina odlučno brani svoje interese i da neće odstupati od njih.

- Neka niko ne pokušava da testira odlučnost i kapacitete Kine u odbrani njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta - poručio je Vang.

Pozvao je SAD da poštuje princip cjelovitosti Kine i da ne daje pogrešne signale separatističkim krugovima u Tajvanu.

Poruka predsjednika Rusije Vladimira Putina

Hvala Evropi na sankcijama MOSKVA - Vladimir Putin zahvalio je Evropi na sankcijama koje je uvela Rusiji, ističući pozitivne efekte na rusku privredu koja je pokazala vitalnost i uspjela da obezbijedi proizvode koje je do tada uvozila.

Ruski predsjednik tvrdi da u gasovodu „Sjeverni tok 2“ ima sasvim dovoljno gasa da odmah poteče ka Evropi, ali se čeka odobrenje energetskih regulatora iz Njemačke. Na Međunarodnom debatnom klubu u Sočiju bilo je riječi i o drugim pitanjima od velikog značaja za Rusiju i njene odnose sa inostranstvom.

Putin je za aktuelnu energetsku krizu i rekordno visoke cijene goriva okrivio energetsku politiku Evropske unije.

Po njegovim riječima, Rusija je spremna da počne sa isporuka-

ma gasa Evropi preko „Sjevernog toka 2“, čim od Njemačke dobije zeleno svjetlo.

- Evropljani misle da je njihovo tržište najprestižnije. Ali nije. Da li razumijete? Nije, jer su takva ,,premijum“ tržišta u Latinskoj Americi i Aziji. Kao što sam rekao, 18,5 milijardi kubnih metara gasa pom-

Vladimir Putin

nožite sa dva, oduzmite devet miliona kubnih metara koje Amerikanci i bliskoistočni partneri nijesu isporučili Evropi i uračunajte gubitak od 22,5 milijarde kubnih metara zbog smanjene proizvodnje.

To znači da bi se evropsko tržište moglo suočiti sa gubitkom od 70 milijardi kubnih metara gasa, što je mnogo navodi predsjednik Rusije Vladimir Putin.

On je dodao da je prvo strahovao, ali je shvatio da je ukupan efekat kaznenih mjera za Rusiju – veoma dobar. Posebno u sektoru poljoprivrede koja je u velikoj mjeri prestala da se oslanja na uvoz, pa je izvoz ruske hrane na svjetsko tržište već premašio 25 milijardi dolara.

Priredila: Bojana PRELEVIĆ

10

Hronika

Subota, 23. oktobar 2021.

Bivši direktor ANB-a nakon saslušanja u Specijalnom državnom tužilaštvu pušten da se brani sa slobode

Privođenje Dejana Peruničića

Peruničić detaljno o prisluškivanju Prema saznanjima Pobjede, Peruničić je ispričao tužiocu sve detalje. Kazao je ko je slušao glavnog specijalnog tužioca, kada je postavljen aparat za prisluškivanje i ko je sve u ANB-u bio u posjedu tih tajno snimljenih razgovora PODGORICA - Bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) Dejan Peruničić juče je pušten na slobodu nakon što je u Specijalnom državnom tužilaštvu saslušan zbog sumnje da je u vrijeme njegovog mandata prisluškivao glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića.

-Prilikom iznošenja odbrane osumnjičeni se izjasnio na sve navode iz krivične prijave i odgovarao na pitanja specijalnog tužioca, pa je nakon saslušanja ocijenjeno da nema zakonskih osnova za zadržavanje navedenog lica – precizirali su iz SDT-a.

Prema saznanjima Pobjede, Peruničić je ispričao tužiocu sve detalje. Kazao je ko je slušao glavnog specijalnog tužioca, kada je postavljen aparat za prisluškivanje i ko je sve bio u posjedu tih tajno snimljenih razgovor.

Peruničić je uhapšen u četvrtak ujutro po nalogu specijalnog tužilaštva zbog krivičnog djela zloupotreba službenog položaja.

Nekoliko sati kasnije na konferenciji za novinare specijalni državni tužilac Miroslav Turković je pojasnio da su u izviđaju povodom pronalaska prislušnog uređaja u kabinetu glavnog specijalnog tužioca prikupili informacije i činjenice na osnovu kojih su bivšem direktoru ANB-a Dejanu Peruničiću stavljene lisice na ruke.

Tužilac Turković je naveo da su u izviđaju utvrdili spojni put koji vodi od prislušnog uređaja do mjesta za prijem signala – mjesta gdje se vršila eksploata-

cija signala dobijena putem operativno-tehničkog sredstva. Iz SDT-a su precizirali da je u kabinetu glavnog specijalnog tužioca pronađen jedan a ne više uređaja kako je to navedeno u medijima.

-U istrazi utvrđujemo gdje je završavao materijal koji je sniman tim prislušnim uređajem i kome je prosljeđivan. Postoji osnovana sumnja da je to rađeno od strane ANB-a i da su oni koristili te materijale, ali ne znamo ko je još bio konzument tog materijla. SDT vodi istragu u ovom pravcu – kazali su iz SDT-a.

Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić kazao je da SDT utvrđuje da li sa pronalaskom prislušnog uređaja ima veze smrt bivšeg funkcionera ANB Luke Bulatovića. On je tada rekao da se bivšem šefu ANB-a neće predlagati pritvor ako ne bude uslova i potrebe za tim.

Zatim je pojasnio da kada osumnjičeni saopšti sve činjenice i okolnosti koje se odnose na sumnje protiv njega i ako prizna izvršenje krivičnog djela, onda nema razloga da se zadržava u pritvoru zbog uticaja na svjedoke.

Bivšem direktoru Agencije za nacionalnu bezbjednost i bivšem agentu tajne pratnje Srđi Pavićeviću već se sudi zbog nezakonitog snimanja i praćenja više osoba.

Odlukom sutkinje podgoričkog Višeg suda Dragice Vuković, a uvažavajući prijedlog branilaca optuženih, Peruničiću i Pavićeviću se sudi iza zatvorenih vrata.

B.R.

U okviru slučaja ,,Pandora papiri“

Blažo Đukanović saslušan u SDT-u PODGORICA - Sin predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića – Blažo, saslušan je juče ujutro u Specijalnom državnom tužilaštvu u svojstvu građanina, potvrđeno je Pobjedi nezvanično.

On je odgovarao na pitanja tužilaca povodom slučaja „Pandora papiri“ i podataka koje je objavila nevladina organizacija MANS. Specijalno državno tužilaštvo formiralo je predmet povodom tvrdnji Mreže za afirmaciju nevladinog sektora da su aktuelni predsjednik države Milo Đukanović i njegov sin Blažo 2012. godine sklopili ugovore o upravljanju njihovom imovinom, te na ofšor destinacijama tajno osnovali trastove i kompanije u tu svrhu.

- Povodom saopštenja MANS-a koji je učestvovao u globalnoj istrazi ,,Pandora papiri“, ističemo da je Specijalno državno tužilaštvo odmah po saznanju za predmetni događaj formiralo predmet i preduzeće sve mjere i radnje iz svoje nadležnosti radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa istim i o rezulatima preduzetih radnji blagovremeno obavijestiti javnost – saopšteno je iz SDT-a 4. oktobra.

Iz kabineta Đukanovića saopšteno je da je u pitanju najnovija predstava za javnost NVO MANS i samo je još jedan u nizu pokušaja diskreditacije predsjednika Crne Gore i članova njegove porodice, na čemu MANS uzaludno radi godinama.

C.H.

SDT podiglo optužnicu protiv državljanina Crne Gore zbog zločina nad boš

Peković optužen za d ubistvo i silovanje jed PODGORICA – Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Slobodana Pekovića (51), rođenog Ćurčić, iz Plužina, nastanjenog u Danilovgradu zbog sumnji da je kao vojnik Vojske Republike Srpske počinio ratni zločin u Bosni i Hercegovini 1992. godine, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

Savjetnica za odnose sa javnošću Višeg suda u Podgorici Aida Muzurović je kazala da je optužnica protiv S. P. dostavljena sudu na kontrolu zakonitosti dokaza koja će biti zakazana u zakonskom roku.

Prema navodima optužnice, Peković je se tereti da je kao vojnik Vojske Republike Srpske ubio dvije osobe i silovao jednu ženu bošnjačke nacionalnosti.

ZLOČINI

Peković je 8. juna 1992. godine u vojnom napadu na selo Hum, koje pripada Opštini Foča, ubio Muja i Eminu Šabanović.

Nakon što je Emina Šabanović kazala da nema oružja u kući, Peković je nekoliko puta udario po glavi drvenom drškom od lopate, a zatim uhvatio za kosu i odvukao do kuće Muja Šabanovića gdje ih je oboje ubio pucajući na njih iz automatskog oružja.

Njihova tijela su izgorjela u požaru kuće Muja Šabanovića koju je zapalio Peković.

On se tereti i da je početkom septembra 1992. godine silovao ženu koja je dobila status zašti-

Sa privođenja Pekovića

ćenog svjedoka.

Peković je, prema navodima optužnice, zajedno sa još nekoliko uniformisanih lica iz sportske dvorane ,,Partizan“ u Foči, u navodnoj namjeri da ih spasi, izveo zaštićenog svjedoka – oštećenu sa maloljetnom ćerkom i još dvije osobe i njihovo petoro djece i odveo u stan koji se nalazio u blizini tadašnje SJB u Foči, u kojem se nalazila grupa vojnika.

U jednom momentu je žrtvu na silu uveo u sobu u kojoj se već nalazio muškarac i naredio joj da se skine.

Uz prijetnju pištoljem, Peković i drugi muškarac su silovali zaštićenu svjedokinju nakon čega su je izveli iz te sobe.

Peković je u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine negirao optužbe

na njegov račun i naveo da nije silovao niti prisustvovao takvom događaju.

Nakon što je Tužilaštvo BiH ustupilo predmet protiv Pekovića crnogorskim pravosudnim organima, Pekovića je na okolnosti dešavanja 1992. godine u Foči saslušala i specijalna tužiteljka Lidija Vukčević.

On nije sporio da je bio Vojnik Republike Srpske ali je naveo da nije bio u jedinici koja je u kritičnom periodu bila u selu Hum, već u jedinici koja je dejstvovala na početnom položaju prema Kosmaju – daleko u odnosu na Hum. On je ustvrdio da nije htio da učestvuje u tom ,,čišćenju“ i da je na dan kada je optužen za dvostruko ubistvo u selu Hum on bio u Plužinama, gdje se po-

Odgođeno suđenje optuženima za ubistvo pripadnika zagoričke grupe

Marković i Milačić spremni da priznaju ubistvo Saše Klikovca PODGORICA – Miloš Marković i Ivan Milačić predložili su Specijalnom tužilaštvu da sporazumno priznaju učešće u likvidaciji Saše Klikovca koji je ubijen u julu prošle godine u Zeti, zbog čega je početak suđenja u ovom predmetu, na molbu advokata ovih optuženih, juče u podgoričkom Višem sudu odložen za 23. decembar.

Proces vodi sudija Zoran Radović.

Pored Markovića i Milačića na optužnici su i Marko Šuković i Predrag Vukadinović zbog članstva u kriminalnoj organizaciji, dok je Jovan Milković optužen za nedozvoljeno držanje oružja.

Advokat Velibor Marković je sudu predočio da je 28. septembra podnio prijedlog za zaključenje sporazuma o priznanju krivice za optuženog Markovića.

- Tužilac me pozvao ali do pregovora o postizanju sporazuma još nije došlo jer sam bio zauzet iz ličnih razloga izjavio je advokat Marković, dodajući da su to razlozi zbog kojih traži odlaganje suđenja.

Advokat Igor Ivanović je rekao da je 18. oktobra podnio prijedlog za zaključenje sporazuma o priznanju krivice za okrivljenog Milačića.

Marković je uhapšen 27. jula prošle godine u kućici na Adi Bojani u Ulcinju na osnovu operativnih saznanja inspektora. Prema ranijem pisanju Pobjede, tada je zatečen sa pištoljem i metkom u cijevi.

Kod njega je nađena i torbica sa većom količinom novca.

Prema optužnici SDT-a ovu kriminalnu organizaciju formirao je pokojni Alan Kožar po čijem nalogu je Marković 18. jula prošle godine, ukradenim ,,golfom 3 “ kojim je upravljao Šuković, došao ispred restorana ,,Kod Crnogorca“ i sa zadnjeg sjedišta ,,na podmukao način i u prethodno obećanu nagradu u iznosu od 20.000 eura pucao na Klikovca“.

Na Klikovca je pucano dok se nalazio za volanom svog automobila ,,citroen C3“.

Istražitelji su utvrdili da je Milačić bio zadužen za praćenje žrtve i nabavku opreme, maski i oružja, koje je nakon zločina zakopao zajedno sa Šukovićem u za-

seoku Poljice.

Tada su iskopani karabin sa optičkim nišanom i četiri metka, automatska puška M-70, sa dva okvira, pištolj marke ,,para“ i veća količina municije.

Zadatak Vukadinovića je bio da pruža logističku podršku izvršiocima krivičnog djela, obezbjeđuje novac za rentiranje ,,štek stanova“.

Klikovac se u policijskim evidencijama vodio kao bezbjednosno interesantno lice i osoba bliska kavačkom kriminalnom klanu.

Istraga u istom predmetu vodi se i protiv Milkovića kod koga je policija 24. jula prošle godine, pretresom objekta koje koristi pronašla tri puške, dvije bombe i više komada municije različitog kalibra.

Pregledom kuća i terena zaseoka Poljice u mjestu Radovče, gdje su ubice nakon likvidacije ostavile automobil i oružje iz kojeg je Klikovac ubijen, policija je kod Milkovića pronašla oružje.

To je razlog zbog kojeg se našao na optužnici sa optuženima za likvidaciju Klikovca.

B. R.

tukao sa Ć. G. a nakon toga nekoliko sati proveo u policiji gdje je povodom tuče davao izjavu.

NEGIRANJE

On je kazao da ne može da prihvati da se tereti za ubistvo jedne bake i jednog dede jer je upravo on spašavao ljude iz BiH dovodeći ih u Crnu Goru.

Peković je negirao silovanje žene i naveo da je Jasko Gazdić silovao tu ženu zbog čega izdržava zatvorsku kaznu u Foči.

Peković je kazao da je iz sportske dvorane „Partizan“ u Foči, u kojoj su bili zatvoreni žene i djeca, pokušao da izvede sestru njegove snahe koja je bila udata za Crnogorca.

-Uspio sam da je nađem i rekao sam da ću je izvesti iz dvorane.

Dvoje uhapšeno u Podgorici zbog nedozvoljenog držanja oružja

Pronađena i automatska puška PODGORICA - Službenici Uprave policije u Podgorici lišili su slobode dvije osobe zbog sumnje da su izvršile krivična djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

- Podgorička policija je lišila slobode D. M. (41) kod kojeg je pronađena automatska puška. Lišenju slobode ovog lica prethodila su operativna saznanja policije da ovo lice planira prodaju automatske puške za čije držanje nije moguće posjedovati dozvolu. On je u trenutku planiranom za prodaju automatske puške, tzv. dobošar, pobjegao kada je ugledao policiju i ostavio pušku u vozilu. Uhapšen je i sproveden nadležnom tužiocu – navodi se u saopštenju.

Pripadnici policije su juče uhapsili D. S. (44) kod kojeg je prilikom pretresa pronađeno oružje u ilegalnom posjedu.

- Policijski službenici su, postupajući po naredbi sudije za istragu, izvršili pretres stana i drugih prostorija koje koristi osumnjičeni i pronašli i oduzeli pištolj marke „luger“ – dodaje se u saopštenju.

C.H.

Hronika

Subota, 23. oktobar 2021.

šnjačkim stanovništvom 1992. godine

Istraga zbog zločina u Petnjici

dvostruko dne osobe Pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva Slobodanu Pekoviću (rođenom Ćurčić) juče je određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da je počinio ratne zločine nad bošnjačkim civilima tokom 1992. godine u Foči, potvrdila je za Pobjedu advokatica Andrijana Razić.

Odluku o pritvoru je donijela sutkinja za istrage Višeg suda u Podgorici Suzana Mugoša.

Advokatica Razić je kazala da je Pekoviću određen pritvor zbog opasnosti od bjeksta i težine krivičnog djela za koje se tereti.

Ona je bila sa maloljetnim djetetom, a sa njom je pošla i njena rodbina, oko 15 žena i oko 20oro djece. Spriječeni smo da izađemo iz sale kada nas je opkolila garda dobrovoljačke jedinice iz Srbije, među kojima su bili Jasko Gazdić i Uroš Radović – ispričao je Peković pred specijalnom tužiteljkom Vukčević.

Gazdić, Radović i još nekoliko vojnika su, kako tvrdi optuženi, odveli ženu i djecu u nepoznatom pravcu.

DOKAZI

Peković je istakao da misli da mu je optužbe za silovanje namjestio Gazdić jer se njih dvojica nijesu trpjeli.

Međutim, u optužnici se navodi da je odbrana Pekovića neosnovana i sračunata na izbjegavanje krivice jer je u suprotnosti sa predloženim personalnim i materijalnim dokazima.

Peković je uhapšen u ponedjeljak nakon višemjesečne razmjene podataka između tužilaštava Crne Gore i Bosne i

Hercegovine.

Tokom istrage koja je vođena u Bosni i Hercegovini prikupljeni su dokazi koji ukazuju na sumnju da je Peković kao pripadnik Vojske Republike Srpske počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Foči.

Kada je u pitanju procesuiranje izvršilaca krivičnih djela ratnih zločina, do sada je crnogorsko pravosuđe procesuiralo sedam slučajeva.

Tužiteljka Vukčević je prije nekoliko mjeseci na okruglom stolu „Šest godina primjene Strategije za istraživanje ratnih zločina u Crnoj Gori“ kazala da je u svih sedam slučajeva došlo do podizanja optužnica i da je došlo do sudskog epiloga u svakom od tih predmeta.

Ona je istakla da u prethodnom periodu nije postojala dovoljna politička i javna volja da se svi slučajevi ratnih zločina procesuiraju i navela da pored rada Specijalnog tužilaštva treba postojati i podrška od strane svih drugih nadležnih organa.

B.R.

Viši sud ukinuo odluku o pritvoru u slučaju „Vektre“

Brkovići i Popović pušteni na slobodu PODGORICA – Biznismen Dragan Brković i njegovi sinovi Boris i Bojan, kao i izvršni direktor kompanije ,,Vektra“ Milić Popović su juče ujutro, u 11 sati, pušteni iz Istražnog zatvora da se brane sa slobode, nakon što je Viši sud ukinuo odluku o njihovom pritvoru. To je za Pobjedu potvrdio jedan od branilaca Dragoljub Đukanović.

Brkovići i Popović se terete za zloupotrebu ovlašćenja u privredi i pranje novca. Oni su, kako se sumnja, pričinili višemilionsku štetu toj kompaniji i sebi pribavili nezakonitu imovinu.

HTP „Boku“ je 2007. godine privatizovala „Vektra Montenegro“, koja je u vlasništvu Dragana Brkovića. „Vektri Montenegro“ je tada prodatao 59 odsto državnih akcija u HTP „Boka“ za 22,2 miliona eura, uz najavu investiranja od najmanje 50 miliona.

Bivši radnici „Vektra Boke“ su podnijeli krivične prijave protiv kompletnog menadžmenta, a od Vrhovnog državnog tužilaštva i specijalnog tužioca Milivoja Katnića su tražili da ispitaju privatizaciju bivšeg HTP „Boka“ i sudbinu 60 mili-

11

ona eura položene garancije u privatizaciju tog preduzeća.

Brković je u aprilu ove godine na sjednici Komisije za kontrolu privatizacije rekao da radnicima duguje još oko pola miliona eura i da garantuje da će taj novac dobiti, dok druge dugove on ne priznaje. Tvrdio je da ga je Vlada prevarila 2007. kada je kupovao HTP „Boku“, jer su bili sakriveni podaci o gubicima, radnim sporovima, dugovima i restituciji. Brković je najavio tužbu protiv države za obeštećenje veće od 50 miliona eura ukoliko mu se ne omogući investiranje. On i Popović kazali su da tokom tenderske procedure nije bilo podataka koje su naknadno otkrili. Kako su tvrdili, radi se o prikrivenom gubitku od 26 miliona eura, radnim sporovima vrijednim 3,5 miliona eura, 27 miliona eura neusaglašenog kapitala, problemima restitucije nad imovinom vrijednom 15 miliona eura i poreskom dugu od 557 hiljada eura.

Dragan Brković je u Specijalnom državnom tužilaštvu saslušavan i početkom ove godine zbog sumnje da je nezakonito trošio novac koji je njegova firma dobila od kredita iz Abu Dabi fonda, što je on negirao. A.R.

Ubio suprugu, ranio kćerku, pa presudio sebi PETNJICA - Ahmet Škrijelj (50) iz Petnjice, preksinoć oko 23 časa, u porodičnoj kući ubio je suprugu E. Š, teško povrijedio petnaestogodišnju kćerku, pa presudio sebi.

Iz Uprave policije su saopštili da se A. Š. sumnjiči da je tupim predmetom nanio povrede E. Š. od kojih je preminula.

-On je ranio i ćerku A. Š. (15) koja je zadobila teške tjelesne povrede. A. Š. (50) se nakon toga udaljio i izvršio samoubistvo. Njegovo tijelo policija je pronašla oko 00.30 sati – navedeno je u saopštenju.

O događaju je obaviješten državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Bijelom Polju.

Radiju „Petnjica“ rečeno je da je djevojčica,,trenutno stabilnih vitalnih funkcija“.

-Radi se o teškim povredama, ali je stabilnih vitalnih funkcija – saopštio je direktor bolnice dr Milorad Magdelinić Radiju Petnjica.

Uviđaj je obavila viša državna tužiteljka Tanja Nišavić, po čijim nalozima su tijela upućena na obdukciju.

Kako nam je nezvanično saopšteno, Škrijelj je ranije prijavljivan i osuđivan za nasilje u porodici.

Ubistvo se dogodilo naoči-

Porodična kuća Škrijelja

gled petoro djece, od kojih je jedno, petnaestogodišnja djevojčica, povrijeđeno.

Izvori iz istrage su nam nezvanično kazali da je od djevo-

jčice uzeta izjava o zločinu.

Osim nje, Škrijelji imaju još četvoro maloljetne djece, za koje se razmatra ko će se starati o njima.

A.R.

Saslušani osumnjičeni za pljačku prilikom koje je ubijen Nikšićanin Ljubiša Mrdak

Kneževiću pritvor, Albijanić pušten da se brani sa slobode PODGORICA - Nikšićaninu Mitru Kneževiću određen je pritvor do 30 dana zbog sumnji da je učestvovao u organizaciji pljačke Pošte u Nikšiću prije tri dana, u kojoj je ubijen radnik obezbjeđena Ljubiša Mrdak. To je Pobjedi potvrdio njegov branilac, advokat Ivan Šljukić.

Odluku o pritvoru je donijela sutkinja za istrage Višeg suda u Podgorici Suzana Mugoša. Šljukić je kazao da je Kneževiću pritvor određen zbog opasnosti od bjeksta, uticaja na svjedoke, opasnosti ponavljanja krivičnog djela i težine krivičnog djela za koje se sumnjiči.

Knežević je, kako je kazao njegov branilac, iznio odbranu pred tužiteljkom Majom Jovanović u kojoj nije sporio da je on ukrao automobil kojim je izvršeno krivično djelo, ističući da nije učestvovao u pljački i da

Mitar Knežević

Stojan Albijanić

se tog dana nalazio van Nikšića.

Do pljačke u Nikšiću došlo je u srijedu oko devet sati, kada su naoružani napadači presreli vozilo koje prevozi novac i tom prilikom ranili jednog čuvara, dok su ostale radnike poprskali biber sprejom. Radnik obezbjeđenja Ljubiša Mrdak (50) je nakon toga preminuo.

Pljačkaši su terencem BiH ta-

blica pobjegli u nepoznatom pravcu sa plijenom od 380.000 eura, koji je bio namijenjen za isplatu penzija.

Drugi učesnik pljačke u Nikšiću Stojan Albijanić, koji je uhapšen u Bileći, pušten je na slobodu, potvrđeno je za ATV u trebinjskom tužilaštvu.

On je, kako je saopšteno tom mediju, pušten na slobodu jer

crnogorsko tužilaštvo nije tražilo pritvor.

Prema sumnjama istražitelja, Knežević je pružao logistiku razbojnicima, a Albijanić je ukrao automobil koji je korišćen u krivičnom djelu, a potom zapaljen u naselju Grebice u Nikšiću.

Knežević je dva puta hapšen u Bosni i Hercegovini zbog pljačke poslovnice Prve banke i benzinske pumpe.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova entiteta Republika Srpska saopšteno je da se Stojan Albijanić može dovesti u vezu i sa krađom automobila u Derventi, koja je počinjena u noći između 7. i 8. septembra ove godine, prenosi portal Srpska info.

U Derventi je tada ukraden džip „nisan kaškai“, koji su osumnjičeni koristili prilikom pljačke u Nikšiću, a koji je nešto kasnije pronađen zapaljen u Grebicama kod Nikšića. B.R.

MUP utvrdio da je azerbejdžanskom milijarderu neophodna zaštita naše države od progona ruskih vlasti po osnovu političkog mišljenja

Telman Ismailov dobio politički azil u Crnoj Gori PODGORICA – Azerbejdžanski milijarder Telman Ismailov dobio je politički azil u Crnoj Gori, nakon čega je juče pušten iz ekstradicionog pritvora u kojem se našao po međunarodnoj potjernici koju je za njim raspisala Ruska federacija, kazao je za Pobjedu advokat Miloš Vuksanović.

Državljanin Ruske Federacije i Izreala Telman Ismailov je uhapšen 1. oktobra po međunarodnoj potjernici koju su za njim raspisale ruske vlasti zbog organizacije ubistva dvojice preduzetnika.

Prije hapšenja, on je podnio zahtjev za politički azil koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova uvažilo i 22. oktobra donijelo rješenje kojim se Ismailovu utvrđuje pravo na boravak u

Telman Ismailov

Crnoj Gori i zaštita od progona Ruske Federacije.

-Ismailovu je data međunarodna zaštita zbog postojanja progona u zemlji koja ga potražuje po osnovu političkog mišljenja – kazali su iz MUP-a Na osnovu ovog rješenja, sudija za istragu Višeg suda Vladi-

mir Novović je uvažio zahtjev advokata Miloša Vuksanovića i juče ukinuo ekstradicioni pritvor Ismailovu koji je odmah napustio UIKS. -Kako se pravo azila sastoji u nesmetanom boravku lica kome je to pravo priznato na teritoriji Crne Gore, bez mogućnosti pritjerivanja ili izdavanja stranoj državi, odobreni azil je apsolutna smetnja za ekstradiciju – navodi se u Rješenju sudije za istragu Višeg suda u Podgorici.

Vuksanović je za Pobjedu kazao da je u posljednjih mjesec nadležnim organima Crne Gore dostavljeno više hiljada stranica dokumentacije koja potvrđuje tvrdnje azerbejdžanskog milijardera da se našao na meti ruskih vlasti zbog različitih političkih stavova.

Naši državni organi su na osnovu izjave Ismailova, koja je po-

tvrđena obimnom dokumentacijom, utvrdili da mu je neophodna zaštita Crne Gore.

Advokat Vuksanović je i nakon što je Ismailovu određen ekstradicioni pritvor tvrdio da je ovo školski primjer političkog i ekonomskog progona Ruske federacije.Ismailov i njegov brat Vagif nalaze se na međunarodnoj potjernici, a u Rusiji su optuženi za ubistvo i ilegalnu trgovinu oružjem.

Prema istražiteljima Ruske Federacije, Ismailov je sa braćom Rafikom i Vagifom osmislio plan ubistva, po kom je 15. maja 2016. godine Mekhman Kerimov pucao i likvidirao dva preduzetnika u Moskvi – Vladim i r a S av k i n a i J u r i j a Bryleva. Kerimov je osuđen na 13 godina zatvora, a Telmanu, ukoliko bude izručen i osuđen, prijeti doživotna robija. B.R.

12

Crnom Gorom

Subota, 23. oktobar 2021.

Šefica Delegacije EU Oana Kristina Popa posjetila Herceg Novi

Uspješna saradnja na projektima vrijednim više od 17 miliona eura

HERCEG NOVI - Šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori ambasadorka Oana Kristina Popa boravila je juče u prvoj zvaničnoj posjeti opštini Herceg Novi, tokom koje je sa predstavnicima gradske uprave i korisnicima projekata razgovarala o aktuelnoj podršci EU i budućim potrebama razvoja lokalne zajednice.

Lokalna samouprava, institucije i organizacije u Herceg Novom sprovode 16 prekograničnih projekata koje finansira Evropska unija, vrijednih više od 17 miliona eura.

- Putem ovih projekata, EU pomaže u stvaranju novih prilika u turizmu, podržava domaću privredu, razvoj lučke infrastrukture, zaštitu prirodne i kulturne baštine, promociju energetske efikasnosti i izgradnju otpornosti na prirodne nepogode - naglasila je Popa.

Prilikom posjete Plivačkom i vaterpolo klubu „Jadran“, ambasadorka je ocijenila da Herceg Novi ima puno razloga da bude ponosan na ovaj sportski klub, koji nije samo dom izuzetnih sportista, već i veoma uspješan korisnik više projekata koje finansira Evropska unija i koji su dali doprinos regionalnoj kulturnoj razmjeni i zaštiti životne sredine.

Ambasadorka Popa posjetila je i Kuću Iva Andrića, koja je renovirana uz podršku EU, u sklopu prekograničnog projekta vrijednog više od milion eura.

U Herceg Novom, Evropska unija podržava nastojanja lokalnih organizacija da se izbore sa problemom nasilja u porodici, da afirmišu prava žena i rodnu ravnopravnost, kao i da unaprijede servise dostupne djeci sa posebnim potrebama.

- Ovi projekti daju stvaran doprinos lokalnoj zajednici, dono-

Uručivanje donacije u DZ Plav

Medicinska oprema za podršku Beranama, Gusinju i Plavu

Oana Kristina Popa i Stevan Katić

Zbrinjavanje izbjeglica U cilju pronalaženja trajnog i održivog rješenja za smještaj 36 najugroženijih izbjegličkih porodica koje borave u kolektivnim ili privremenim smještajima u Herceg Novom, Evropska unija je obezbijedila više od milion eura za kupovinu stanova, od čega je do sada kupljeno 25, čiji su se stanari već uselili, dok je kupovina preostalih 11 u toku.

- Zadovoljstvo nam je da sarađujemo sa lokalnom zajednicom u pružanju podrške onima kojima je naša podrška najpotrebnija. Herceg Novi je jedna od najotvorenijih zajednica u Crnoj Gori za prihvat raseljenih lica iz regiona. Ljudi iz ovog grada su jasno pokazali da imaju veliko srce i spremnost da u teškim vremenima pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija - saopštila je ambasadorka Popa.

seći konkretne koristi u pogledu kvaliteta života lokalnog stanovništva, a naročito onih kojih koji su posebno ugroženi.

Nastavićemo da podržavamo napore građana Herceg Novog da u ovom predivnom primorskom gradu izgrade bolju i prosperitetniju budućnost - zaključila je šefica Delegacije EU. Ž. K.

Dragocjena podrška EU

Predsjednik Opštine Stevan Katić posjetu ambasadorke EU ocijenio je kvalitetnom i sadržajnom. On je rekao da je visoka gošća upoznata sa svim resursima kojima Herceg Novi raspolaže kada je riječ o turizmu, kulturi, sportu…

- Posebno je bitno regionalno povezivanje, što je i prednost Herceg Novog kada je u pitanju saradnja i sa Trebinjem i Dubrovnikom. Upravo zbog svog položaja Herceg Novi je u Crnoj Gori lider u implementaciji svih projekata, uz podršku EU. Ambasdorka je izrazila želju i volju da pomogne Herceg Novi i dogovorili smo se da naše službe dostave projekte, koje želimo da implementiramo, pogotovo, kada su u pitanju kulturno nasljeđe i obnova brojnih spomenika kulture. Konkretno razgovarali smo o revitalizaciji tvrđave Španjola uz njihovu pomoć i vjerujemo da ćemo i taj projekat uspješno „izgurati“ kao i ostale projekte, koji su do sada rađeni u saradnji sa EU - kazao je Katić.

Potpisan Sporazum o saradnji JU ,,Centar za kulturu Pljevlja“ i JU ,,Crnogorska kinoteka“

Bogati filmski fond biće dostupan i građanima Pljevalja PLJEVLJA - U prostorijama pljevaljskog Doma kulture potpisan je Sporazum o saradnji Centra za kulturu Pljevlja i Crnogorske kinoteke.

Sporazum su potpisali direktor Centra za kulturu Nebojša Rubežić i Andro Martinović, direktor Crnogorske kinoteke, ustanove koja već dvadeset godina prikuplja i čuva crnogorske filmove, filmove crnogorskih autora, te filmove proizvedene u Crnoj Gori, a kolekcionar je dijela svjetskog filmskog naslijeđa.

- Organizacijom filmskih projekcija djela, koja su vlasništvo Crnogorske kinoteke, ostvariće se potpuna funkcija i na-

Donacija Karitasa Crne Gore za tri ustanove

Potpisivanje Sporazuma o saradnji

mjena Centra za kulturu Pljevlja, a sugrađanima će biti dostupan kvalitetniji i sadržaj-

niji društveni život - naglasio je direktor Centra za kulturu Nebojša Rubežić.

Direktor Crnogorske kinoteke istakao je značaj očuvanja i razvoja filmske umjetnosti u Crnoj Gori kroz institucionalnu saradnju.

- Zadovoljstvo mi je da filmovi iz našeg bogatog fonda imaju prisutnost u svakoj sredini u kojoj imamo uslove da se prikazuje film, a posebno me raduje što smo uspostavili dobre temelje buduće saradnje sa Centrom za kulturu iz Pljevalja, organizacijom koja tehnički i prostorno odgovara uslovima savremene promocije kulture - kazao je Martinović.

Sporazumom je definisano da će ove dvije organizacije zajedničkim djelovanjem promovisati bogati opus crnogorske i svjetske kinematografske baštine i kroz organizovanje zajedničkih predavanja i tribina koje za cilj imaju afirmaciju filmske umjetnosti u Pljevljima.

Direktori javnih ustanova sastali su se i sa predsjednikom Opštine Pljevlja, koji je izrazio zadovoljstvo međusobnom saradnjom dvije srodne organizacije.

A. S.

PODGORICA - Mreža Karitasa u Crnoj Gori donirala je juče vrijednu medicinsku opremu Opštoj bolnici u Beranama, Zdravstvenoj stanici u Gusinju, kao i Domu zdravlja Plav. Ukupna vrijednost donirane opreme Opštoj bolnici Berane je 12.206 eura, ZC u Gusinju i Domu zdravlja u Plavu 4.566 eura.

Donirana oprema sastojala se od EKG aparata, infuzionih pumpi, laringoskopa, pulsnih oksimetara, kao i beskontaktnih termometara, kako bi se pacijentima omogućilo bolje i kvalitetnije liječenje u ovim ustanovama.

- Karitasova mreža u Crnoj Gori, koju čine Karitas Crne Gore, Karitas Barske nadbiskupije i Karitas Kotorske biskupije, u okviru svojih humanitarnih aktivnosti realizuju projekat „Unapređenje javnog zdravlja i smanjenje rizika od pandemije kovid-19 kroz nabavku medicinske opreme za zdravstvene ustanove u Crnoj Gori“. Projekat ima za cilj da pruži podršku zdravstvenom sistemu u Crnoj Gori u borbi protiv kovida-19 kroz donaciju medicinske opreme zdravstvenim centrima u Crnoj Gori. Vrijednost projekta je oko 60.000 eur, a donatori su njemačke kari-

tativne organizacije Renovabis i BEGECA - objasnio je direktor Karitasa Crne Gore Marko Đelović.

S obzirom na to da je pandemija kovida-19 uticala na zdravstveni sistem u smislu opterećenja kapaciteta i manjka opreme, Karitasov tim je sproveo istraživanje o potrebnoj medicinskoj opremi u kovid centrima u Crnoj Gori, na osnovu kojeg je projektom i nabvljena gore pomenuta medicinska oprema.

- Karitas je poznat kao donator. Sjećam se još iz perioda prije nekih desetak godina da su donirana sredstva za opremanje našeg porodilišta. Te donacije su zahvalne i veoma značajne za sjev e r n i d i o C r n e G o r e, pogotovo za domove zdravlja. Ova sadašnja donacija nam mnogo znači, jer u doba pandemije u velikoj mjeri koristimo beskontakne termometre, pulsne oksimetre, kao i EKG aparate zbog komplikacija i praćenja promjena na srcu. Donacija je za nas od velikog značaja ne samo materijalno, već i u ekonomskom i stručnom smislu, ali i u nekom moralnom pogledu, jer je čitav zdravstveni sistem jako opterećen zbog velikog broja pregleda - istakla je direktorica Doma zdravlja u Plavu Biljana Vukanić.

C. G.

KOTOR: Obnovljena dva objekta Doma zdravlja

Sanirani krovovi u Dobroti i Risnu Dom zdravlja Kotor, u okviru kontinuiranih aktivnosti na modernizaciji zdravstvenih objekata, završio je kompletnu sanaciju krovne kontrukcije na glavnom objektu ustanove u Dobroti, kao i na zgradi zdravstvene stanice u Risnu.

Radovi na krovovima oba objekta, površine 120, odnosno 125 kvadrata, obuhvatili su

skidanje postojeće i izradu nove hidroizolacije ravnog krovišta, sa svim potrebnim elmentima, zatim opravku metalnih opšivaka, slivnika i oluka na kosom krovu i zamjenu oštećenih crijepova.

Ukupna vrijednost radova bila je gotovo 15.000 eura, koje je iz sopstvenih sredstava obezbijedio Dom zdravlja Kotor.

C. G.

Kultura

Subota, 23. oktobar 2021.

Gradsko pozorište počelo probe za novu predstavu

13

Predstava „Policajci“ premijerno u ponedjeljak na sceni CNP-a

Strah od slobode u zarobljenom društvu

Reditelj Dejan Projkovski na probi sa glumcima

,,Ukroćena goropad“ stiže u decembru PODGORICA - Gradsko pozorište počelo je sa probama za predstavu ,,Ukroćena goropad“, po tekstu Vilijama Šekspira, u adaptaciji i režiji Dejana Projkovskog. „Ukroćena goropad“ je druga Šekspirova komedija iz gradskog života. Po tome i po nekim drugim elementima, kao što su zavjere mladih da bi se prevarili stari, vidi se da ovo djelo potiče iz razdoblja u kome se osjeća uticaj rimske komedije. Taj uticaj dolazi posrednim putem, preko italijanske renesansne komedije.

Glumačku ekipu čine: Lazar Dragojević, Božidar Zuber, Omar Bajramspahić, Pavle Popović, Milica Majkić, Vanja Jovićević, Goran Slavić, Stefan Vuković, Miloš Pejović, Dejan Đonović, Lara Dragović, Sanja Popović, Vukan Pejović, Nemanja Todorović i Pavle Bogojević.

Scenografiju za predstavu će raditi Valentin Svetozarev, muziku Goran Trajkoski, kostime Katarina Vukčević, dramaturgiju Dragana Tripković, a scenski pokret i koreografiju Olga Pango.

Premijera predstave planirana je za 27. decembar.

S. V.

Selekciona komisija Ministarstva donijela odluku

Film „Poslije zime“ kandidat za Oskara

Prvo Mrožekovo dramsko djelo „Policajci“ je priča o posljednjem političkom osuđeniku u jednoj totalitarnoj državi, kojom vladaju Infant i njegov stric Regent, a koji odlučuje da dobrovoljno „revidira“ svoj stav i da se stavi na raspolaganje vlastima.

- Država ostaje bez neprijatelja, postaje suvišno postojanje policije, pa oni sami moraju da glume neprijatelje države kako bi očuvali svoju službu. Pisan u vrijeme realnog socijalizma u Poljskoj, zapanjujuće je da komad nije izgubio na aktuelnosti, što govori o dubokom promišljanju o ljudskoj prirodi, o prirodi vlasti i podaničkom mentalitetu kojeg totalitarna vlast strahom utjeruje u ljude – navodi se u opisu komada.

AKTUELAN TEKST

Povodom premijere, juče je u CNP-u održana i konferencija za novinare, kojoj zbog ranije preuzetih obaveza nije prisustvovao direktor Marko Baćović, pa je PR teatra Zorana Kralj pročitala izvode iz obrazloženja o repertoarskom planu koji je usvojen za ovu godinu, a u kome su ključne odrednice i razlozi za izbor ovog komada.

- Ova drama, iako napisana 1958. godine u Poljskoj, i dalje je

M.BABOVIĆ

PODGORICA – Predstava „Policajci“, koju je na scenu, po motivima djela Slavomira Mrožeka, postavio mladi reditelj Aleksandar Jovanović, biće premijerno izvedena u ponedjeljak, 25. oktobra u 20 sati, na sceni „Studio“.

Sa konferencije za novinare juče u CNP-u

veoma aktuelna uz sve promijenjene društvene okolnosti.

Veoma živo, precizno i vješto progovara o strahu, podaništu, totalitarnim društvima – u stvari o prirodi svake vlasti.

Groteska, iako se Mrožek opirao ovom određenju smatrajući da slika realnost koja na kraju izgleda groteskno, u sebi ima i zametke drame apsurda, a igra se širom svijeta sve ove godine.

A, po procjeni Savjeta i direktora pozorišta, zaslužuje još jedno igranje u Crnogorskom narodnom pozorištu – kazala je Kralj i podsjetila da je ovaj komad prvi put postaveljen 1962. godine u CNP-u, u režiji Petra Perišića.

U dogovorima uoči početka saradnje sa direktorom Baćovićem, kako je Jovanović rekao, „policajce“ je istakao kao prvi izbor, imajući u vidu mogućnosti ansambla sa kojim bi radio, društveno-politički kontekst i duh vremena u kom živimo u

ovom trenutku.

- U pitanju je mala, intimna, kamerna predstava sa važnom i gorućom temom. Za mene je to svakako strah od slobode, u jednom zatvorenom i zarobljenom društvu. Strah od slobode koji parališe, koji kvari ljudsko lice i daje mu goroteskne crte.

Kada je u pitanju tekst, on je na našim scenama igran već neko vrijeme – ne samo u Crnoj Gori, već i u regionu. A, i kada je izvođen, najčešće je tumačen kao bulevarska komedija, karikaturalnog tipa, gdje se bježalo od toga šta zaista piše u tom tekstu i na koji način to komunicira sa nama danas. Pokušao sam da, čitajući tekst koji je žanrovski politička tragikomedija sa elementima groteske, učinim priču dovoljno jasnom i razumljivom – rekao je on.

blikom i ima dug pozorišni život.

- Nadam se da će ova predstava u cjelini, sa svim svojim elementima, uspjeti da, u jednostavnosti, čistoti, svedenosti i netribinskoj direktnosti političkih ideja i dilema koje otvara, dopre do publike, te iskomunicira na svom tragičnom i komičnom planu – kazao je Jovanović.

Glumačku postavu predstave čine Srđan Grahovac, Dejan Ivanić, Radmila Božović, Aleksandar Gavranić i Davor Dragojević.

Grahovac je, poslije dvije godine, ponovo u pozorištu. Drago mu je da je reditelj odabrao ovaj tekst u kome za glumce, kako je istakao, ima prostora za ludačku, životinjsku energiju koju nose.

Pres konferenciji prisustvovali su i ostali članovi ansambla, a predstava će reprizno biti izvedena i 26. i 27. oktobra.

S. V.

DUG ŽIVOT

Jovanović je izrazio želju da predstava iskomunicira sa pu-

U knjižari „Karver“ predstavljen novi ciklus projekta ,,Poetika zemlje – Moja Crna Gora“ PODGORICA - Dugometražni igrani film „Poslije zime“, prema scenariju i u režiji Ivana Bakrača, producentske kuće „Artikulacija film“ d.o.o, crnogorski je kandidat za 94. nagradu Američke akademije filmske umjetnosti i nauke Oskar, u kategoriji najbolji međunarodni film u 2021. godini.

Odluku je jednoglasno donijela Selekciona komisija Ministarstva prosvjete, nauke, kul-

ture i sporta u sastavu: predsjednik Ivan Marinović, reditelj i članovi reditelj Gojko Berkuljan, reditelj Goran Bjelanović, producent Edin Jašarović, glumica Žana Gardašević, dramaturg Radisav Jevrić i producent Ilija Subotić.

Javni poziv Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta bio je otvoren od 24. septembra do 11. oktobra, dok je film „Poslije zime“ bio jedini prijavljeni kandidat.

R. K.

Bolest glumca omela planove Zetskog doma

Odložena premijera predstave „Tobelija“ PODGORICA – Premijera i repriza predstave „Tobelija“, prema tekstu Ljubomira Đurkovića, u režiji Mirjane Medojević, planirane za 24, 26. i 27. oktobar, odložene su zbog bolesti.

Kako su saopštili iz Zetskog doma, o novim terminima izvođenja javnost će blagovremeno biti obaviještena. Glumački ansambl predstave čine: Jadranka Mamić, Jelica Vukčević, Jelena Laban, Goran Vujović i Pavle Prelević.

S. V.

Omaž Mišu Koraću BERANE – Omaž književniku, glumcu i reditelju Mišu Koraću (1950 – 2021) biće priređen večeras u 18 sati u salonu „Ivangrad“ hotela „Berane“. O djelu ovog kulturnog radnika, koji je nedavno preminuo u Beranama, govoriće Milivoje Miško Babović, Gorica Ćulafić, Adem Ado Softić, Draško Došljak i Amer Ramusović.

R. K.

U škole treba uvrstiti više crnogorskog pjesništva

PODGORICA - Prvi program iz novog ciklusa projekta ,,Poetika zemlje – Moja Crna Gora“, posvećen književnom stvaralaštvu Mladena Lompara, održan je u knjižari ,,Karver“. Govorili su direktorica Nacionalne biblioteke Crne Gore ,,Đurđe Crnojević“ Dragica Lompar, profesorica jezika i književnosti Andrijana Deletić-Milačić i glumica Varja Đukić. ,,Poetika zemlje – Moja Crna Gora“ (www.poetikazemlje. me) naslov je projekta koji je knjižara ,,Karver“ realizovala unazad četiri godine u saradnji sa Ministarstvom kulture i Ministarstvom prosvjete. Novi ciklus projekta, koji se upravo realizuje u saradnji sa NBCG, pokrenut je iz potrebe da misija promocije vrhunskih autora crnogorske književnosti bude dostupna.

ZNAČAJ

Deletić-Milačić smatra da djeci u školama treba ponuditi mnogo više o crnogorskim književnicima od onog što se trenutno nalazi u planu i programu.

I. MANDIĆ

Kadar iz filma „Poslije zime“

Predstavljanje „Poetike zemlje“ u knjižari „Karver“

- Nigdje ni u jednom drugom razredu, osim u prvom razredu srednje škole, nemamo poeziju Mladena Lompara, ali imamo ono što nam plan i program dozvoljava, a to je onih deset posto otvorenog programa koji svi mi možemo da kreiramo na svoj način. Ako sagledamo u odnosu na broj časova to i nije baš tako mali procenat.

To je negdje od deset do 15 časova koje možemo iskoristiti i posvetiti autorima poput Lompara koji nijesu zastupljeni planom i programom, a zavređuju pažnju srednjoškolaca – istakla je Deletić-Milačić.

Prema njenim riječima, Lompar je i te kako drugačiji u odnosu na

sve druge pjesnike sa kojima su se srednjoškolci susrijetali.

- Jedan antički pjesnik je izjavio da je ,,poezija slikarstvo riječi“. Ako uzmemo Lompara, onda je definitivno svaka njegova pjesma slika. Ne postoji bolji primjer za obradu postmodernizma od Lompara. On je jedan od najizrazitijih predstavnika crnogorske postmodernističke lirike – kazala je Deletić-Milačić.

OSVJEŽENJE

Đukić je istakla da će ovaj program biti jedno veliko osvježenje.

- Na sajtu www.poetikazemlje. me ima oko 140 audio zapisa i

veliki broj intervjua sa književnicima. Tu se nalaze naši pisci i pjesnici. Ovaj projekat radimo zajedno da bi on mogao da bude primijenjen u nastavi u srednjim školama. Uloga Mladena Lompara u društvu je apsolutno autentična i superiorna.

Ovaj projekat nastavljamo i nadam se da ćemo biti redovni svake nedjelje – slijedi Mihailo Lalić, Mirko Kovač, Risto Ratković, Sreten Asanović, Miodrag Vuković, Ćamil Sijarić – najavila je Đukić.

Lompar je kazala da NBCG ima fond od oko dva miliona jedinica bibliotečke građe.

- Taj fond je podijeljen u različite kolekcije kako bi bile lakše pretražive i dostupne. Svakoj biblioteci u savremenom dobu izazov je način kako tu obimnu građu iznijeti na svjetlo dana i učiniti je dostupnom, ne samo naučnicima, istraživačima i studentima, nego i najširoj javnosti. Digitalizacijom se postiže da se sve ono što je najvrednije u jednoj zemlji u biblioteci predstavi putem digitalnih tehnologija i učni dostupnim u svakom domu – kazala je Lompar.

A. Đ.

14

Hronika Podgorice

Subota, 23. oktobar 2021.

Nije zaludu ona Dvadeset sedmi Podgorički dani meda otvoreni na Trgu nezavisnosti, izreka: ,,Košnica je organizatori garantuju kvalitet i pozivaju građane da ih posjete najbolja apoteka“.

Ovi proizvodi su posebno značajni sada u vrijeme pandemije, jer imuni sistem je kao vojska kod jedne države.

Onu, koja ima jaku vojsku, ne smije niko da napadne.

SARADNJA Navodeći da je cilj ove manifeTako i vas, ako stacije popularizacija pčelarimate jak imuni stva u Crnoj Gori, promovisanje meda i pčelinjih proizvoda, sistem korona kao i povezivanje pčelara sa potrošačima, predsjednik vam neće moći pčelara Podgorice ništa – poručila je Udruženja Mirko Šćepanović iskazao je zbog podrške iskusna pčelarka zadovoljstvo predstavnika državnih i gradMica Čabarkapa skih instutucija – državnog

da će i u narednom periodu nastaviti da podržavaju pčelare

Provjereni pčelinji proizvodi još dva dana u centru

Udruženje pčelara Podgorice, zajedno sa Savezom pčelarskih organizacija i uz pomoć nadležnih gradskih i državnih institucija, otvorilo je juče 27. Podgoričke dane meda, koji će ljubitelji kvalitetnih pčelinjih proizvoda moći da posjete i danas i sjutra.

Organizatori manifestacije i izlagači ističu da se na štandovima mogu naći samo najkvalitetniji proizvodi od meda sa naših područja. Preporučuju ih posebno u ovim danima pandemije i pozivaju građane da ih posjete na glavnom gradskom trgu.

sekretara u Ministarstvu poljoprivrede Nebojše Veličkovića, sekretara za preduzetništvo Glavnog grada Kemala Grbovića, kao i predsjednika Udruženja pčelara Crne Gore Radula Miljanića, zahvaljujući kome udruženja pčelara čine jednu složnu porodicu.

- Ova manifestacija nije samo događaj našeg udruženja, ona pripada svim udruženjima u Crnoj Gori i šire, pripada svim pčelarima – kazao je Šćepanović, uz napomenu da je prisutno četrdesetak izlagača, kako pčelara tako i proizvođača pčelarske opreme kao i autora stručne literature iz ove oblasti.

Naglašava da je ovo dobra pri-

HRANA I LIJEK: Juče na Trgu nezavisnosti

lika građanima da kupe kvalitetan med.

- Garantujem im da ova tri dana imaju priliku da kupe pravi med. Ovdje su sve priznati pčelari, koji imaju odličan med, kao i ostale proizvode od

meda i na bazi pčelinjih proizvoda – poručio je Šćepanović.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Nebojša Veličković, koji je otvorio manifestaciju, podsjeća da je ova go-

dina bila teška za pčelare.

- Ova godina je bila teška za sve pčelarske organizacije. Mi, iz Ministarstva poljoprivrede, imali smo razumijevanja za ovu situaciju, te smo kreirali brojne mjere kojima smo podržali sektor pčelarstva – kazao je Veličković.

Ističući da su izdvojili značajna sredstva za podršku pčelarima, među kojima i za nabavku pčelinjih pogača za koje je rok za prijavu do 5. decembra, poručuje zainteresovanima, ali i onima koji imaju kreativne ideje, da su vrata Ministarstva poljoprivrede za njih otvorena.

Ističući da godinama imaju dobru saradnju sa Udruženjem pčelara Podgorice, sekretar Sekretarijata za preduzetništvo Glavnog grada Kemal Grbović poručuje

Miljanić: Pčelari da registruju gazdinstva i ostvare pravo na pomoć od Ministarstva poljoprivrede Predsjednik Saveza udruženja pčelara Crne Gore Radule Miljanić naglašava da dvadeset sedam godina druženja sa pčelarima i korisnicima pčelinjih proizvoda na manifestaciji Podgorički dani meda potvrđuje tradiciju ovog događaja.

- Ona je prepoznata i uvažena ne samo kod nas, već i izvan granica Crne Gore.

Upravo zajedničkim radom i ulaganjem nosioca pčelarske misli razvijena je i stvarana ova manifestacija. Pčelarstvo se voli,

pčelarstvom se bave ljubitelji prirode, a svi zajedno gradimo jedinstvo koje nas povezuje i čini jednu veliku pčelarsku porodicu – poručio je Miljanić.

Veoma je važno, ističe on, da jačaju i razvijamo saradnju na nivou institucija, stavljajući akcenat na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravu za bezbjednost hrane, veterinu fitosanitarne poslove, kao i lokalne uprave. Zahvaljujući se na podršci Mini-

starstvu poljoprivrede koje je obezbijedilo sredstva za regresiranje hrane za pčele što je, ističe on, jasan znak podrške i razumijevanja problematike sa kojom se susrijeću, apelovao je na članove pčelarskih udruženja, ali i na one koji to nijesu, da registruju svoja gazdinstva, kako bi ostvarili pravo na podršku od Ministarstva poljoprivrede, sa koji pokreću i nove mjere podrške za narednu godinu.

D.MIJATOVIĆ

TRADICIJA

Jedna od brojnih izlagača meda i pčelinjih proizvoda na glavnom gradskom trgu je Mica Čabarkapa, koja sa suprugom Milošem pčelari u netaknutoj prirodi na prostoru Sokolca, iznad Tomaševa. Već 30 godina sakupljaju i ljekobilje sa ovog područja između kanjona Tare i Vraneške doline.

- Cijena meda se mijenja svakih desetak godina. Od prošle godine ga prodajemo po 12 eura, do tada je bio 10 eura. Ova godina je bila prosječna, sa tendencijom nabolje. Med je ove godine vrhunskog kvaliteta – kazala je šezdeset šestogodišnja Mica sa četrdeset trogodišnjim pčelarskim iskustvom.

Iz ponude izdvaja med sa sjemenom koprive i polenom, koji je izvanredan za podizanje imuniteta i poboljšanje krvne slike.

- Nije zaludu ona izreka: ,,Košnica je najbolja apoteka“. Ovi proizvodi su posebno značajni sada u vrijeme pandemije, jer imuni sistem je kao vojska kod jedne države. Onu, koja ima jaku vojsku, ne smije niko da napadne. Tako i vas, ako imate jak imuni sistem korona vam neće moći ništa – poručila je Čabarkapa.

I izlagač Milorad Globarević iz Draževine u Lješanskoj nahiji, koji pčelari i u Gornjim Breznima u Pivi, zadovoljan je ovom godinom. Cijena meda posljednjih nekoliko godina, navodi on, je 12 eura. Većina građana, kaže on, traži med iz svoga kraja.

- Svako voli med sa svog podneblja, Podgoričani iz okoline Podgorice ili Stare Crne Gore, više vole pelinov med, Nikšićani vole med iz Pive – kazao je Globarević, koji je med u saću prodavao 15 eura, a pola litra medne rakije 10 eura.

Nemanja Radulović kupio je kod Globarevića med u saću.

- Kvalitet opravdava cijenu, ali i slast ovog proizvoda – kazao je Radulović.

Podgoričke dane mede upotpunila je i pjesma Branke Zečević iz KUD-a ,,Crna Gora“, pa su mnogobrojni posjetioci bili u prilici da uživaju u degustaciji mednih proizvoda, uz zvuke tradicionalne muzike.

I. MITROVIĆ

Promovisan film ,,Antička Duklja“ u zgradi Skupštine Glavnog grada

Uvjerena sam da će film privući pažnju turista, ali i probuditi svijest domaće javnosti o kakvom se bogatstvu radi, te šta se sve može dobiti adekvatnom valorizacijom i uređenjem tog prostora – kazala je direktorica Turističke organizacije Podgorice Irena Rogošić

Promo film ,,Antička Duklja“ je značajan zbog promovisanja Duklje, ali i načina na koji je film snimljen, jer je spletom različitih umjetnosti promovisan jedan veoma značajan istorijski i kulturni lokalitet Antička Duklja - kazala je stručna konsultantkinja i partner u projektu Anastazija Miranović, na jučerašnjoj konferenciji za medije povodom premijernog prikazivanja promotivnog filma ,,Antička Duklja“ u zgradi Skupštine Glavnog grada.

Miranović je istakla da je Antička Duklja najznačajniji lokalitet u Crnoj Gori.

- To je grad, osnovan u prvoj polovini prvog vijeka nove ere,

D. MALIDŽAN

Spletom različitih umjetnosti promovišu najznačajniji kulturno-istorijski lokalitet

Sa promocije filma ,,Antička Duklja“

grad koji je u antičkom korpusu živio skoro šest vjekova. Veoma je bitan za istoriju Crne Gore, jer po tom gradu kasnije ćemo dobiti i naziv države Duklje. Bio je episkopsko sjedište. Duklja nije nastala na

temelju nekog ranijeg grada, već su Rimljani imali strateški položaj, formirali su, na jednom zaravljenom platou, četiri kilometra nedaleko od Podgorice, svoj grad. Grad se vrlo brzo razvijao i od jednog ka-

stela brzo dospio do Municipijuma, grada sa suverenitetom – kazala je Miranović.

Govoreći o kulturno-istorijskom značaju lokaliteta Duklja i o samom projektu, direktorica Turističke organizacije Podgorice Irena Rogošić istakla je da se o Duklji toliko govori, ali da se stiče utisak da se nedovoljno zna o lokalitetu i životu iz te epohe.

- Uvjerena sam da će film privući pažnju turista, ali i probuditi svijest domaće javnosti o kakvom se bogatstvu radi, te šta se sve može dobiti adekvatnom valorizacijom i uređenjem tog prostora – kazala je Rogošić.

Direktorica baletske škole ,,Princeza Ksenija“ Vanja Pantović kazala je da su

umjetničkim sredstvima dotakli Duklju.

- Bilo bi drago da se ovim filmom podstakne puna briga o tom lokalitetu, tako bi moja misija bila zaokružena – istakla je Pantović.

Specijalan gost na presu bio je glavni protagonista filma Konstantin Kostjukov, direktor baleta beogradskog Narodnog pozorišta. On je kazao da je Duklja ogromno bogatstvo Crne Gore.

- Crna Gora je biser Jadrana, treba da vratimo ljubav Duklji i damo joj ponovo život. Ekipa koja je radila na filmu je savršena, dopunjavali smo jedni druge – kazao je Kostjukov.

Film će biti dostupan na Jutjubu, kao i na društvenim mrežama.

Nj. BOŠKOVIĆ

Feljton

Subota, 23. oktobar 2021.

HRONIKA JEDNOG ISTRAŽIVANJA U BLIZINI OBLUNA

15

7.5.

Crkva na Miran-glavici iz prednemanjićkog perioda » Piše: Slobodan ČUKIĆ

Tokom istraživanja Miranglavice 2014. godine nijesam premjerio ostatke crkve, niti načinio skicu, i ako su za to postojali višestruki razlozi. U literaturi nema nikakvog opisa tog crkvišta. Nema ničega na čemu bi se mogla zasnovati analiza arhitekture, starosti i uloge koju je ta crkva imala. Ne sporim mogućnost da je neki arheolog ili istraživač načinio skicu u proteklim decenijama.

Ali, ukoliko takvo što i postoji, završilo je među papirima u nekoj ladici i odavno palo u zaborav.

Osim Miran-glavice, tragao sam prije sedam godina i za crkvištem na obližnjoj Crkovnoj glavici. Andrija Jovićević je 1926. godine zabilježio da se blizu sela Vukovaca „nalazi Crkovna glavica sa crkvenim razvalinama“ („Zeta i Lješkopolje“, 33). Obišao sam tada uzduž i poprijeko to uzvišenje, ali nijesam uspio da nađem „razvaline“ crkve. Doduše, ispod jedne istaknute stijene naišao sam na ostatke koji asociraju na suvomeđno crkvište.

Na desetak metara odatle, podno stijene, našao sam i zgodno uvučeno mjesto na kojem je takođe mogla biti crkva. Bilo je tu i nekakvih ostataka, ali se zbog guste vegetacije ništa pouzdano nije moglo zaključiti.

TERENSKI IZVJEŠTAJ II

30. mart 2020. godine. Stižem do Miran-glavice da bih dovršio posao. Uspinjem se sa lokalnog puta stazicom između stijena. Trava je niska, sve je još uvijek čisto i prohodno. Upamtio sam da se crkvište nalazi nedaleko od usamljenog drveta u južnom podnožju brežuljka. Stižem na to mjesto i tražim temelje crkve, ali ih ne nalazim. Krećem lagano unaokolo, korak po korak, gledam pažljivo... Ništa. Obilazim okolni teren. Penjem se uz kameniti brežuljak, pa se spuštam nazad do usamljenog drveta. Iznova pažljivo osmatram. Ni traga od temelja! Okrećem sumnjičavo pogled ka obližnjoj međi na kojoj ima i kamenja koje odgovara veličini kamenih blokova od kakvih se grade crkve. Može li biti da ih je neko izvadio kamenje iz zemlje i iskoristio za



Najzanimljivija situacija je na sjevernoj strani crkve, đe se uz sami zid vide temelji dograđenog zdanja, širokog oko 5 m i dugog preko 8 m. Zidovi te građevine su bili široki oko 60 cm – znatno širi od zidova crkve.

Građena je nemarnije od crkve, što ukazuje da je podignuta naknadno.

Podijeljena je na dvije prostorije, od kojih je jedna, po svoj prilici, bila krstionica

Miran-glavica, ostaci crkve

Ostaci crkve na Miran-glavici

na jednom mjestu jasno nazire produžetak koji stoji tačno u liniji sa sjevernim zidom. To ukazuje da je hram bio duži od 12 metara.

Prečnik apside iznosi oko 4,5 m, dok je podužni poluprečnik 2 metra. Luk apside je na počecima širok 40 cm, a na sredini čak 1,1 metar. Na tom proširenju je građen od četiri reda kamenja. Prva dva unutrašnja Crkva na Miran-glavici nalazila se na malenoj travnatoj ravnini, usred reda su izvedena u obliku prakrša. Plato je prethodno bio raščišćen za potrebe gradnje bogomolje. vilnog luka. Na njih su kasnije Građevina je porušena do samih temelja. Riječ je zapravo o „tlocrtu“ dograđena još dva nepravilna reda pri čemu je znatno narukoji se jedva nazire u travi. U neposrednoj okolini nema kamenja sa šena pravilnost luka. Vidno je crkve. Raznešeno je davno. Možda je, malo po malo, završilo u okolveliko odstupanje prema junim međama? Nema ni grobnih ploča. Samo temelji prekriveni travom goistoku. Moguće je da je ovo ojačavanje preduzeto zbog vice, do panoramske tačke sa pravo o „tlocrtu“ koji se jedva tanki, što ukazuje da je krovna obrušavanja apside? koje se gleda na ušće Cijevne nazire u travi. U neposrednoj konstrukcija bila od drveta.

Najzanimljivija situacija je na u Moraču i ravnu Zetu u poza- okolini nema kamenja sa cr- Temelji zidova su vidljivi u du- sjevernoj strani crkve, đe se uz dini. Konačno, na žbunovitom kve. Raznešeno je davno, ko žini od 8 metara, sa obije stra- sami zid vide temelji dograđemjestu pronalazim temelje. zna kada. Možda je, malo po ne, mjereno iz pravca oltara. nog zdanja, širokog oko 5 m i Kakvo olakšanje! Pogrešno malo, završilo u okolnim me- Zdanje je bilo široko oko 7,5 dugog preko 8 m. Zidovi te sam upamtio. Crkvište nije na đama? Nema ni grobnih ploča. metara, uključujući i širinu građevine su bili široki oko 60 desetak metara od usamlje- Ničega. Samo temelji prekri- zidova. Ovakav odnos dužine cm – znatno širi od zidova crnog drveta, već na tridesetak. veni travom i žbunjem. i širine upućuje na oblik kva- kve. Građena je nemarnije od Iznova nazivam Bana. Tu je, Crkva je bila građena od grubo drata, što nije vjerovatno. Biće crkve, što ukazuje da je podisve je kako treba. Sad ću da je pritesanog kamenja, bolje reći da je crkva bila mnogo duža i gnuta naknadno. Podijeljena je premjerim i da načinim skicu. od lomljenog kamena utoplje- pravougaonog oblika, ali je to na dvije prostorije, od kojih je Pita imam li metar? Nemam, nog u malter. Oltarski dio bio teško utvrditi zbog trave ko- jedna, po svoj prilici, bila krstiali imam pouzdane „metar- je na istoku. Bočni zidovi su ja prekriva cijeli zapadni dio. onica, što je više nego značajan ske korake“, koje sam makar široki 40 cm. Bili su relativno Ipak, na zapadnom frontu se detalj. Ako se uz to podsjetimo dvadesetak puta provjerio na da je 2014. godine u ostacima zidarskom metru. Vremenom crkve na Đutezi iznad Dinoše se stekne nepogrješivi osjećaj. otkrivena krstionica na sjeJoš ako se razdaljina premjevernoj strani crkve, jasno je da ri više puta, greška se svodi na razumijevanje dalje prošlosti minimum.

Zetske ravnice zahtijeva teCrkva se nalazila na malenoj meljnu reinterpretaciju. travnatoj ravnini, okruženoj Uz južni zid crkve, uz sami jukamenom stancem. Plato je goistočni ugao, nalazi se četvrprethodno bio iskrčen i raščitasti temelj, dimenzija jednog šćen za potrebe gradnje bogometra kvadratnog. Pri južnom molje. Građevina je porušena zidu se, malo dalje, nalazi još do samih temelja. Riječ je zajedan sličan temelj - otprilike na sedmom metru iz pravca oltara. To bi, po mišljenju Branislava Borozana, mogao biti temelj kontrafora, ali i nečega drugog. Ukoliko je riječ o temeljima kotrafora, to znači da mogao postojati i treći takav temelj u jugozapadnom uglu crkve koji je prekriven travom.

Budući da je rastojanje između dva vidna temelja oko 7 metara, moguće je da se i taj treći, pretpostavljeni temelj, nalazi na istoj razdaljini – što bi značilo da je crkva bila dugačka oko 15 metara. Ukoliko je bilo tako, moguće je i da se dograđena prostorija na sjevernoj strani protezala cijelom dužiPlan crkvišta na Miran glavici - autor Slobodan Čukić nom crkve.

(Nastavlja se)

Osim Miran-glavice, tragao sam 2014. i za crkvištem na obližnjoj Crkovnoj glavici jer je Andrija Jovićević zabilježio da se blizu sela Vukovaca „nalazi Crkovna glavica sa crkvenim razvalinama“. Obišao sam tada uzduž i poprijeko to uzvišenje, ali nijesam uspio da nađem „razvaline“ crkve. Doduše, ispod jedne istaknute stijene naišao sam na ostatke koji asociraju na suvomeđno crkvište među? Ali, viđelo bi se mjesto sa kojeg su povađeni!? Još jednom detaljno obilazim potez u radijusu dvadesetak metara.

Nakon dvadesetak minuta bezuspješne potrage na granici sam da dignem ruke od svega.

Nazivam Branislava Borozana i saopštavam mu da nema ostataka crkve i da strahujem da ih je neko namjerno uklonio. Bane uzvraća da to ne bi niko učinio zbog sujevjerja.

Da, ali ne treba isključiti mogućnost da ima i pojedinaca koji su u svom vjerskom fanatizmu spremni da unište sve što ne pripada „njihovoj“ tradiciji. A crkva na Miran-glavici je upravo takva - „tuđa“! Nije vezana ni za „cara Dušana“, ni za „kraljicu Jelenu“. Potiče iz ranijeg doba do kojeg narodno pamćenje ne dopire. Kažem Banu da ću još jednom sve pregledati. Okončavam razgovor.

U iskušenju sam da prekinem potragu. Preispitujem se. Je li moguće da sam zaboravio mjesto na kojem je bilo crkvište? Konačno mi pada na pamet rečenica Andrije Jovićevića da se crkva nalazila na najljepšoj tački sa koje je pucao pogled na svu Zetu. Odlazim do istočne strane Miran-gla-

Miran glavica



16

Arena

Fudbal

Subota, 23. oktobar 2021.

Budućnost sa najvećim ambicijama doček

Ulog drugo Budućnost je od početka sezone bila iza Iskre, ali to može da promijeni u direktnom sudaru pod Goricom.

Rudar protiv Dečića želi da zaustavi niz od dva poraza

Živković: Pobjeda je prva opcija kada igramo kod kuće Rudar je bio u seriji od četiri pobjede, a pred današnju utakmicu sa Dečićem vezao je dva poraza. Želja Pljevljaka je da pod Golubinjom otvore novi niz pozitivnih rezultata.

- Spremni smo, zdravi smo, a vidjećemo što će donijeti utakmica. Imamo dobru atmosferu, sve je u ekipi i klubu kako treba, a na nama je da energiju prenesemo na teren - kaže Dušan Živković, koji nastavlja: - Biće teško. Dečić je nezgodan, tvrd rival, sa nekoliko individualaca koji mogu da riješe meč u svakom trenutku. Analizirali smo ih, ali gledaćemo sebe. Vjerujem da epilog u dobroj mjeri i od nas zavisi. Zavisi kako će se duel otvoriti, u kom smjeru će se odvijati, pa možda na kraju budemo zadovoljni i bodom.

Ipak, igramo kući, a kada je tako - pobjeda je prva opcija. Mnogo bi nam značila - ističe ofanzivac prvoligaša sa sjevera.

Rudar igra u nekoliko sistema nekada sa tri pozadi, nekada sa četiri u odbrani, na strani obično na kontre ili polukontre koje otvara iz bloka.

Od čete Zorana Govedarice u ulozi domaćina očekuje se da bude ofanzivna.

- Domaćini smo i idemo na tri boda. Igraćemo napadački, sa ciljem da prvi postignemo gol.

Pokazali smo da jako dobro možemo da izgledamo na terenu.

Imali smo lijepu seriju pobjedu, a svjesni smo da bi se novim triju-

Rudar

Dečić

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion pod Golubinjom.

Kapacitet: 3.000. Sudija: M. Cerović.

Pomoćnici: N. Radulović i V. Radenović. Početak: 14 časova Agović

Golubović

Kartal

Jočić

Peličić

Zečević

Bojović

Čavor

Živković

Zakaria Vujanović Camaj Vuljaj

Pešukić

Đeljaj

Božanović

Božović Živković

Drešaj Nikolić

Tući

Popović

Trener Zoran Govedarica

Trener Miljan Radović

mfom izjednačili sa Dečićem na tabeli - kazao je Živković. Što bi moglo da presudi?

- Možda individualni kvalitet, jedna greška, disciplina… Mnogo je faktora koji mogu da odluče, to se nikada ne zna, ali vjerujem da će neki od ključnih segmenata biti na našoj strani odgovorio je jedan od najboljih igrača Rudara.

UHVATITI PRAVI RITAM

Dečić je pobjedom protiv Jezera konačno izašao iz crne serije.

Druga liga, 12. kolo

Igalo u ,,žiži“

PODGORICA – Četiri od pet utakmica 12. kola Druge lige biće odigrane danas, a najveću pažnju privlači duel koji se igra u Igalu, gdje će se odigrati primorski derbi Igalo – Arsenal.

Tivćani su na bod zaostatka za liderom, ekipom Jedinstva, pa će na teškom gostovanju nastojati da brejkom ponovo preuzmu prvo mjesto.

Ali na vrhu su Jedinstvo i Bokelj, koji će takođe igrati važne mečeve. Jedinstvo u derbiju sjevera dočekuje Berane i apsolutni je favorit, s obzirom na to da su Beranci u negativnom nizu, posebno nakon neočekivanih poraza u posljednja dva kola. Bokelj sa

Raspored i tabela DANAS IGALO: Igalo – Arsenal KOTOR: Bokelj – Kom B. POLJE: Jedinstvo – Berane RADANOVIĆI: Grbalj – Cetinje NEĐELJA PODGORICA: OFK Mladost DG – OFK Titograd Sve utakmice počinju u 14.30 časova 1. Jedinstvo 11 2. Bokelj 11 3. Arsenal 11 4. Mladost DG 11 5. Berane 11 6. Igalo 11 7. Cetinje 11 8. Kom 11 9. Grbalj 11 10. OFK Titograd 11

7 7 6 5 5 4 4 4 1 1

3 2 5 3 1 2 1 1 3 1

1 2 0 3 5 5 6 6 7 9

13:3 15:4 12:4 14:13 14:14 16:11 9:13 13:17 9:21 4:19

24 23 23 18 16 14 13 13 6 4

druge strane dočekuje Kom, a Kotorani se nadaju da će Jedinstvo kiksati i da mogu već nakon ovog kola ponovo biti lideri.

Važan meč igraju Grbalj i

Tuzani su nakon šest utakmica bez pobjede uspjeli da trijumfuju protiv Plavljana i nagovijeste bolja izdanja. Trijumf prošlog vikenda doprinio je da poraste samopouzdanje kod fudbalera Dečića, koji danas žele brejk protiv Rudara, kako bi dokazali da su na putu opet uđu u pravi ritam.

- Čeka nas težak meč, bez obzira što je Rudar nakon dobre serije rezultata vezao dva poraza.

Radi se o odličnoj ekipi, posebno na domaćem terenu, a dva vezana poraza motivisaće ih baš da izađu iz te negativne serije. Međutim, mi smo nakon jednog lošeg niza i utakmica u kojima smo prokockali nekoliko bodova konačno slavili protiv Jezera i želimo da nastavimo u tom ritmu - objasnio je Stefan Popović, golman Dečića.

Miljan Radović u meču protiv Jezera upisao je prvu pobjedu u ulozi trenera Tuzana, a veliki rad pod vođstvom novog stratega, sada bi već trebalo da donosi plodove, zbog čega se u taboru ovog tima nadaju pozitivnom ishodu pod Golubinjom.

- Polako prihvatamo zamisli i ideje novog stručnog štaba, što se moglo vidjeti i u utakmici protiv Jezera. Ukoliko to budemo radili i na utakmici protiv Rudara uz maksimalnu koncentraciju svih 90 minuta mislim da možemo do povoljnog rezultata - naglasio je Popović.

D. K - R. P.

Promjena na klupi Titograda OFK Titograd u dosadašnjem dijelu sezone osvojio je samo četiri boda, što je dovelo i do prvih promjena. Dosadašnji trener Ivan Jević napustio je kormilo, a povjerenje je ukazano Slobodanu Šćepanoviću i Dušku Globareviću. Oba stručnjaka i ranije su bila na klupi ,,romantičara”, a sada će u tandem pokušati da naprave reakciju, kako bi nekadašnji šampion pobjegao sa začelja...

Cetinje, a tim iz Radanovića već je pod velikim imperativom. Posljednji meč igraju sjutra OFK Mladost i OFK R. P. Titograd.

Derbi 12. kola Telekom 1. CFL igra se danas od 17 časova, a ulog je drugo mjesto na tabeli. Čevrtom vezanom pobjedom ,,plavi“ bi preskočili Danilovgrađane i ispred sebe imali samo Sutjesku koja je odmakla na 11 bodova prednosti.

- Na krilima dobrih igara i tri vezane pobjede radimo u dobroj atmosferi, ali smo svjesni da nam dolazi kvalitetna ekipa koja nije slučajno na drugom mjestu, ispred nas na tabeli.

Međutim, igramo na svom terenu, želimo da potvrdimo da se nalazimo u dobroj formi i moramo da damo sve od sebe za novi trijumf - rekao je trener Aleksandar Nedović.

Strateg Podgoričana prethodno je sa klupe vodio Iskru.

Simptomatično - na debiju u ulozi kormilara Budućnosti doživio je poraz na stadionu ,,Braće Velašević“ (2:1).

Sada ima priliku za revanš, ali ne gleda tako na novi duel.

- Jednostavno nisam takav tip.

Ne zbog toga što sam radio u Iskri tri i po godine i što sam doživio sve te lijepe trenutke, nego jednostavno svaka utakmica je priča za sebe - kaže Nedović, koji nastavlja: - Taj meč u Danilovgradu i današnji pod Goricom nemaju ništa zajedničko. Jedan od razloga je broj igrača sa kojim smo nastupili na toj utakmici - i sa tim sastavom smo došli

Aleksandar Nedović traži pobjedu protiv svog bivšeg kluba

do prednosti, imali bod u džepu i izgubili u posljednjem minutu iz jedanaesterca. Drugi je što sam upoznao ekipu i već duži period radim sa njom i znam i protivničku ekipu, a treći je taj koji bih opet apostrofirao - nalazimo se u dobroj formi - naglašava šef struke crnogorskog šampiona.

Budućnost je prethodnog vikenda odigrala kvalitetno prvo poluvrijeme protiv Mornara, dok u nastavku nije bila na identičnom nivou.

- Nije to za neku veliku kritiku, jer da nam je neko ponudio prije utakmice 3:0 u Baru, prihvatili bismo objeručke

znajući kvalitet Mornara. Ali zahtijevam od momaka i učim ih da se igra do posljednjeg zvižduka sudije, jer se u svijetu fudbala takve oscilacije plaćaju. Jednostavno, mora krvavo da se radi tokom cijele utakmice - jasan je Nedović, koji je napravio paralelu sa evropskim fudbalom.

- Pratimo Ligu šampiona kao nešto najveće i najbolje u fudbalu, vidimo kako Bajern i Mančester siti to demonstriraju, s tim da je Bajern prototip na šta treba da se ugledamo. Naravno, Bajern je neki drugi nivo, ali možemo igračima da damo smjernice da vide

Podgorica – Mornar, duel timova koji su u rezultatskoj krizi PODGORICA - Podgorica je daleko od očekivane forme.

Nakon 11 kola u dnu je tabele sa svega pet bodova, uz činjenicu da je ostvarila samo jedan trijumf (brejk protiv Jezera), dok je prošle sezone u istom momentu imala 18 bodova i da je upisala prvi poraz tek u osmom kolu. Baš zbog toga danas želi reakciju u duelu sa Mornarom, koji je bio hit u prvih nekoliko kola, ali je na posljednja tri meča osvojio bod, dok je na posljednja četiri duela na ,,Topolici“ bez postignutog gola.

U Lješkopolju je situacija potpuno drugačija u odnosu na početak sezone – tim koji je imao priliku da prvi put igra na evropskoj sceni, nakon eliminacije na startu kvalifikacija za Ligu konferencija, sada je u novim problemima.

Promijenila su se tri trenera za kratko vrijeme, ali ništa od toga nije donijelo neku posebnu revoluciju. Podgorica je nakon brejka protiv Jezera 28. avgusta vezala pet utakmica, na kojima je od 15 osvojila samo jedan bod, a baš zbog toga je i u samom dnu tabele.

- Jasno je da smo upali u neki težak period. Prokockali smo nekoliko bodova, ušli u lošu seriju i neočekivano došli do pozicije da smo na dnu. Nije lako, jer treniramo dobro, radimo, trudimo se, ali sve to nijesu ispratili rezultati.

Međutim, nema predaje. Treba nam pobjeda da nas trgne i da na-

Traži se reakcija

Vezista Jovan Vujović vjeruje u trijumf Podgorice

pravimo neku prekretnicu, kako bi krenuli u pozitivniju seriju.

Baš zbog toga duel sa Mornarom ima posebnu težinu i razmišljamo samo o pobjedi – jasan je Jovan Vujović, vezista Podgorice.

Podgorica je zanimljivo prokocala prednost protiv Iskre 2:0, protiv Petrovca 1:0, pa umjesto mnogo boljeg učinka, Lješkopoljci su u opasnoj zoni, sa samo bodom više od posljednjeplasirane Zete.

Međutim, protiv Mornara Podgorica nema mnogo izbora...

- Nijesmo imali sreće na nekim mečevima. Igrali smo dobro, imali rezultat, ali onda dođe do pada koncentracije. Ostaje žal što smo propustili nekoliko bodova, koji bi nam mnogo značili. Ali moramo nastojati da se što prije uzdignemo i da napravimo reak-

ciju. Neće biti lako ni protiv Mornara, ali jednostavno nemamo mnogo izbora, moramo što prije da se vratimo na pravi kolosijek – objasnio je Vujović.

IZBJEĆI PORAZ

Mornar je bio hit šampionata, a onda je upao u krizu. I pored dobre igre Barani su prokockali nekoliko bodova, pa su sada u situaciji da moraju tražiti makar bod, kako ne bi dospjeli od idealne do teške situacije. Barani gostuju Podgorici, a iako su Lješkopoljci u samom dnu, gostima je jasno da ih čeka težak posao u ovom meču.

- Neće biti lako. Činjenica da je Podgorica u opasnoj zoni neće nas zavarati, jer znamo koliko je to kvalitetna ekipa. Radi se o ti-

Arena

Subota, 23. oktobar 2021.

17

Fudbal

kuje Iskru u derbiju 12. kola Telekom 1. CFL

o mjesto

Zeta

Budućnost

1. Sutjeska 2. Iskra 3. Budućnost 4. Petrovac 5. Dečić 6. Mornar 7. Rudar 8. Jezero 9. Podgorica 10. Zeta

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

9 6 5 5 4 5 4 3 1 0

2 2 3 3 5 2 2 1 2 4

Raspopović

Đ. Vukčević

Đuričković

Ražnatović

S. Krstović

Zvrko

Petrović

Divanović

Marković

Jamamoto

Šahman

Dijaš

Bakrač

Trener Dragoljub Đuretić

Dragoljub Đuretić, trener Zete Trener Srđan Nikić

LISTA STRIJELACA

ODGOVORITI AGRESIVNO

Osmanović Mikijelj

Joksimović Đurišić

Kordić

Trener Aleksandar Nedović

Vukčević

Ivanović

Tačibana Živanović

Milojko

Šaletić O. Obradović

Burzanović

Bašić

Vuković Tučević

Đinović

Goranović

Rogošić

I. Vukčević

Raičević

Mijović

Ivanović

Popović

Ceklić

Miranović

Adžić

Babić

Terzić

Podgoričani su kod kuće spojili pet pobjeda protiv Iskre.

kako jedan takav klub ni u jednom trenutku ne zavisi od trenutnog rezultata, već „radi“ utakmicu do kraja i ne mijenja stav tokom svih 90 minuta objasnio je Nedović, koji protiv Iskre ne može da računa na odavno povrijeđene Igora Ćukovića i Bogdana Milića, dok će Luka Mirković propustiti utakmicu zbog kartona. „Plavi“ i Danilovgrađani su do sada odigrali 24 međusobna duela (16 pobjeda Budućnosti, četiri remija i četiri poraza), a 10 puta su se sastali pod Goricom (devet trijumfa ,,plavih“, jedan poraz).

Karadžić

Dragojević

0 19:3 29 3 16:10 20 3 21:12 18 3 19:18 18 2 15:9 17 4 9:10 17 5 13:16 14 7 8:16 10 8 10:20 5 7 6:22 4

Jedan od najtežih ispita u polusezoni Iskru očekuje večeras pod Goricom. Ove činjenice svjesni su u taboru Danilovgrađana tako da su uprava i stručni štab sve raspoložive kapacitete podredili derbiju sa zahuktalim Podgoričama. To se prije svega odnosi na potencijalne prvotimce koji su nakon poraza od Jezera, prošlog vikenda vratili samopouzdanje protiv Rudara i uknjižili tri boda.

Ovoga puta to će biti malo teže, jer Budućnost ima ulogu favorita i nastojaće da se revanšira Danilovgrađanima za poraz (2:1) na stadionu ,,Braće Velašević“.

- Znamo kvalitet domaćina koji će prije ili kasnije biti na onoj poziciji koju zaslužuje. Zato je na nama da im se agresivno suprotstavimo i ukoliko je mogu-

(4-2-3-1)

Stadion pod Goricom.

Kapacitet: 4.000. Sudija: M. Savović. Pomoćnici: V. Todorović i S. Jovanović. Početak: 17 časova

(14 h) (14 h) (16 h) (16 h) (17 h)

(4-2-3-1)

Stadion: ,,Trešnjica“.

Kapacitet: 690. Sudija: R. Pajović.

Pomoćnici: M. Paunović i J. Došljak.

Početak: 16 sati

Iskra

(4-3-3)

Raspored i tabela PLJEVLJA: Rudar - Dečić BERANE: Jezero - Sutjeska GOLUBOVCI: Zeta - Petrovac PODGORICA: Podgorica - Mornar PODGORICA: Budućnost - Iskra

Petrovac

(4-3-3)

6 - Ivanović (Budućnost) 5 - Raičković (Budućnost) 4 - Pavlović (Iskra), Bašić, Miličković (Petrovac), Zakaria (Rudar), Janjić, Marković (Sutjeska)

će ostvarimo pozitivan rezultat. Nema dileme biće to težal posao, ali ja vjerujem u svoje igrače. Na nama je da otupimo oštricu njihovog ubojitog napada i uzvratimo istom mjerom. Već odavno smo shvatili da samo takva strategija donosi uspjeh i mi od nje nećemo odstupati uz sav respekt prema renomiranom protivniku - rekao je trener Srđan Nikić.

Iskra će biti bez Radunovića i Pavlićevića, dok su ostali spremni za meč protiv šampiona.

D.K. - B.K.

Trener Vladimir Janković

Desetkovana Zeta kao fenjeraš dočekuje Petrovac

Ima li magije među ,,vukovima“?

Jedanaest kola je prošlo, Zeta još nije upisala pobjedu.

Imajući u vidu probleme s kojima se suočava, nije baš realno očekivati da bi prva ovosezonska radost mogla da se dogodi danas u duelu sa Petrovcem.

Amel Tuzović nema pravo nastupa jer je u prošlom kolu dobio crveni karton, a lista povrijeđenih igrača je duga čine je Nemanja Đurović, Masato Šimokava, Igor Kukuličić i Šiden Nakazava.

Veliki udarac za ionako ,,tanak“ igrački kadar ,,vukova“ po kvantitetu i broju godina.

- Pružićemo maksimum, to je

jedino što mogu da garantujem, a vidjećemo za koliko će biti dovoljno. Teško je sastaviti tim, kamoli što drugo. Potrebno je da budete mađioničar malo u šali, više u zbilji govori trener Dragoljub Đuretić.

Takva je Zetina realnost. Ima četiri boda iz 11 kola, čak 14 manje od Petrovca. Neobična situacija.

- Petrovac je dobra ekipa, rezultati govore o tome. Imamo praktično samo dvojicu igrača iznad 21 godine, ali nećemo se predate - dodao je Đuretić.

OPREZ NEOPHODAN

Petrovac dobro stoji na tabeli i na ,,Trešnjici“ mu se pruža

dobra prilika da ostane na diobi trećeg mjesta, možda i da popravi plasman.

- Zeta nije dobro počela prvenstvo, ali sigurno nas čeka teška utakmica. Ne smije da nas zavara protivnikova pozicija na tabeli, neophodno je da od prvog minuta budemo maksimalno koncentrisani izjavio je Nikola Zvrko.

Petrovac i Zeta su u prvom dijelu sezone odigrali 2:2.

- I taj rezultat nam govori da ne smije biti opuštanja. Lijepo je biti pri vrhu tabele, pobijedili smo u prošlom kolu i uradićemo sve da zadržimo dobar ritam - istakao je Zvrko.

Ne. K.

Fudbaleri Jezera u Beranama dočekuju Sutjesku, vezista Nikola Đurković poručio

Podgorica

Mornar

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: ,,DG arena“. Kapacitet: 2.000.

Sudija: M. Bošković. Pomoćnici: M. Đukić i G. Šućur. Početak: 16 časova

Ivezić

Ukšanović

Čelebić

Đajić Boljević

Muharemović

Suzuki

Popović

Vujović

Sentoku

Krivokapić Guzina Škrijelj

Grbić Sekulović

Ćetković

Kaluđerović

Seratlić

Stevanović Perišić

Pajović Baltić

Trener Nenad Vukčević

Trener Slavoljub Bubanja

mu koji je pojačan zbog Evrope, ali jednostavno ne može da izađe iz negativnog niza. Sa druge strane, nama je takođe potrebna reakcija da izađemo iz krize. Negativna serija u utakmicama na svom terenu vjerujem da će nas dodatno mobilisati i motivisati da u ovom meču pokažemo pravo lice i da ostvarimo pozitivan rezultat. Siguran sam da ćemo dati sve od sebe da izbjegnemo novi poraz - kazao je Ermin Seratlić, lijevi bek Mornara.

R. P.

Nećemo se braniti, plan je da damo gol Jezero je pokazalo da može da iznenadi kandidata za titulu - dokaz je pobjeda protiv Budućnosti pod Goricom.

Nova utakmica za Plavljane je izazov toga ranga - u Berane stiže lider i jedini neporaženi tim lige Sutjeska.

Mogu li izabranici Mladena Lambulića da pomrse računicu ekipe koja je odbjegla na tabeli?

- Potrudićemo se da to uradimo - rekao je Nikola Đurković.

- Sutjeska je najviše pokazala do sada. Primila je svega tri gola, a to dovoljno govori koliko su čvrsti pozadi. Imaju devet bodova prednosti u odnosu na najbližeg pratioca, a to je ozbiljna razlika. Biće teško, ali pokušaćemo da iskoristimo neke od svojih prednosti. Nećemo se braniti, već nastojati da ugrozimo rivala. Pobjeda bi bila novo veliko iznenađenje u našoj režiji, a u krajnjem odgovara nam i remi. Sve je dobro osim poraza - poručio je dvadeset sedmogodišnji vezista.

Sutjesku vodi trener koji je ostavio trag u Jezeru.

Milija Savović je uveo Plavljane u elitu, a potom sačuvao prvoligaški status prije nego je preuzeo kormilo kraj Bistrice.

glašava Đurković.

Kakav je plan na terenu?

- Bićemo u problemu ako primimo gol. Sutjeska kada povede, zatvori prilaze svojoj mreži, a to radi jako kvalitetno. Teško ih je probiti. Bilo bi mnogo bolje da mi prvi damo gol. Ukoliko uspijemo, vjerujem da smo bliži pozitivnom epilogu. Svako ko dobije šansu mora da izvuče maksimu. Greške da svedemo na minimum, a prema naprijed da budemo koncentrisani kada napravimo šansu - kazao je Đurković.

ZA NASTAVAK SERIJE

- Ima nas dosta iz sadašnje ekipe koji jako dobro poznajemo trenera Savovića. Sa njim smo uspješno sarađivali, a za to vrijeme uvjerio sam se koliko je dobar u svom poslu. Sutjeska ima odličnu ekipu, a naš bivši šef ih je posložio kako treba. Re-

zultati Nikšićana nijesu nikakvo iznenađenje, jer sam znao da će Savović i tamo napraviti sjajan posao. Pred nama je mnogo zahtjevan protivnik, ali to nas dodatno motiviše. Bilo bi lijepo da nanesemo prvi poraz vodećem timu na tabeli - na-

Ako bi se sudilo gledajući raspored na tabeli, Sutjeska ima idealnu priliku da danas pripiše još tri boda, jer gostuju Jezeru, ali kraj Bistrice ne pominju optimizam, već žele maksimalno motivisani da uđu i u ovaj meč.

Prvotimac Nikola Stijepović kaže da Plavljani imaju kvalitet, da su mnoge iznenadili ove sezone, te da zbog toga moraju biti oprezni.

- Igraju agresivno, to su pokazali i u meču na našem terenu ove jeseni, ali mi gledamo svoju priču, želimo da nametnemo svoju igru, svoj ritam, a on je pobjednički, što i potvrđuje tabela.

Važno je da nastavimo seriju sjajnih rezultata što duže mognemo - kazao je kratko Nikola Stijepović.

I Milija Savović je optimista uoči meča koji se igra u Beranama.

- Svaki meč je idealna prilika za nastavak pobjedničkog niza. Ne

Jezero

Sutjeska

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Gradski stadion Berane.

Kapacitet: 3.000. Sudija: V. Vojinović. Pomoćnici: N. Živković i M. Bulatović. Početak: 14 časova Kastratović Radenović Jovićević

Dedić

Đurković

Lambulić

Đurđević

Vuković

Adžović Vlaisavljević

Mujeci Jovović Bubanja

Vuković

Nikač Eraković

Matanović

Vučić

Vlahović Drešković

Drinčić

Giljen

Trener Mladen Lambulić

Trener Milija Savović

gledamo gdje je protivnik na tabeli i to nas ne interesuje, pošto smo svjedoci da često iznenađuju i oni iz donjeg doma. Dakle, treba da budemo oprezni. Vodio sam Jezero, ali u međuvremenu sam rukovodio Sutjeskom kada smo igrali protiv te ekipe. Bilo je u prethodnom meču i malo trzavica, Grivić je teško povrijeđen, ali danas očekujem fer igru i da mi ostvarimo zacrtano. Matanović zbog kartona neće nastupiti, kao i Bojović, ali svi ostali prvotimci su u kombinaciji za startnu postavu - riječi su Savovića uoči gostovanja Plavljanima.

D. K - Ra. P.

18

Arena

Sportski miks

Subota, 23. oktobar 2021.

Košarkaši Mornara protiv holandskog

Mićović: Pobje važna zbog sam Omladinke upisale novu pobjedu u kvalifikacijama za EP

Korak bliže elitnoj rundi MOSTAR - Gradski stadion.

Sudija: Emili Dokset (Norveška). Strijelci: Simonović u 26, Petrović u 28, Ralević u 30, Bicić u 36. minutu. Žuti kartoni: Petković, Ralević (Crna Gora), Katikjan (Jermenija).

CRNA GORA: Miličić, Janjušević (od 46. Kaluđerović), Marković, Ralević, Vučinić, Sarić, Simonović (od 62.

Bjelanović), Miletić (od 46. Cimbaljević), Petrović (od 76. Draganić), Petković, Bicić (od 46. Radmanović).

JERMENIJA: Harutjunjan, Karapetjan, Sahakjan, Hamparijan (od 21. Nazarjan), Sargsjan, Darderijan, Sargsjan, Katikjan, Hambardzjuman (od 76. Avanesjan), Badaljan (od 76. Simonjan), Jegjan. Ženska omladinska reprezentacija Crne Gore upisala je i drugu pobjedu u preliminarnoj rundi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Naša selekcija savladala je Jermeniju sa 4:0 i to brzim

golovima sredinom prvog poluvremena. Bio je to žestok ritam Crne Gore, od 26. do 36. minuta postignuti su svi golovi.

Nakon dva meča u grupi 6, Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju po šest bodova.

Ove dvije selekcije utakmicom u poneđeljak 25. oktobra, odlučiće o tome ko će biti prvi u grupi i izboriti plasman u elitnu rundu kvalifikacija.

Nastup u narednom krugu obezbijediće i najbolja drugoplasirana reprezentacija iz neke od šest grupa.

- U meč smo ušli u grču, prvu šansu smo stvorili tek nakon desetak minuta. Ipak, kada smo se ,,oslobodili“ i postigli prvi gol, sve je bilo lakše. Nakon toga su golovi brzo padali.

Na poluvremenu smo odlučili da zamijenimo neke igračice koje imaju kartone, kao i neke koje su bile umorne, tako da je rezultat ostao isti, iako smo imali još šansi da ovaj trijumf bude ubjedljiviji. Na kraju, bitno je da smo upisali nova

tri boda. Sada slijedi duel sa Bosnom i Hercegovinom, koji će biti borba za osvajanje prvog mjesta u grupi - kazao je Ivan Tatar, koji sa klupe predvodi ekipu na turniru u Bosni i Hercegovini.

Crna Gora je do vođstva stigla nakon nešto više od 25 minuta igre. Andrea Janjušević je dobro prošla po desnoj strani, zatim uputila loptu Sari Simonović, koja je odličnom reakcijom zatresla mrežu Jermenije.

Samo dva minuta kasnije, Simonović je poslala dubinski pas, Jelena Petrović se driblingom oslobodila čuvarala, a onda efektno poentirala za 2:0. Ubrzo je stigao i treći pogodak, ovog puta Jelena Ralević je bila najspretnija poslije kornera koji je izvela Janjušević. Konačan rezultat, ispostaviće se, postavila je Nejla Bicić u 36. minutu. Uspješno je izbjegla ofsajd zamku i elegantno prebacila protivničkog golmana za 4:0.

R. P.

Goran Perišić objavio spisak igrača

Albanija testira pionire PODGORICA - Selektor pionirske reprezentacije Crne Gore Goran Perišić objavio je spisak igrača na koje računa za predstojeće prijateljske utakmice sa Albanijom u Podgorici.

Na Perišićevom spisku je 20 igrača - golmani: Tomaš Đurović (Adrija), Uroš Ilinčić (Kom); odbrana: Aleksa Globarević, Lazar Martinović, Stefan Durković (OFK Titograd), Vojislav Jokić, Zarija Mugoša (Budućnost), Maksim Đukić (OFK Berane); vezni red: Luka Baštrica (Grbalj), Vuk Vlahović (Dinamo Z, Hrvatska), Miloš Maraš (Breznica), Bećir Akšabanović, Aleksa Stijepović (OFK Titograd), Petar Jauković, Igor Jokanović (Sutjeska), Andrej Kostić (Mladost DG), Luka Kruščić (Kom); napad: Vasilije Ba-

bović (Kom), Vuk Vukmanović (Budućnost), Matija Nikčević (Sutjeska). Mečevi sa Albanijom zakazani su za 26. i 28. oktobar. Oba se igraju na Trening kampu FSCG, sa početkom u 14 časova.

R. P.

PODGORICA – Košarkaše Mornara je, konačno, ogrijalo sunce – Barani su u srijedu veče u ,,Topolici“ savladali holandski Lajden (87:74) i prekinuli niz od šest poraza u isto toliko mečeva (četiri u ABA ligi, dva na evropskoj sceni) na startu nove sezone.

- Svakako je lijep osjećaj nakon ove pobjede, poslije više poraza nego što smo mogli da očekujemo. Generalno, ova pobjeda nam znači, prije svega, zbog samopouzdanja. Mislim da će sada biti lakše igrati kada smo ponovo osjetili ukus pobjede.

Istina, pred nama je težak raspored što se tiče ABA lige, ali Bože moj… - kaže za Pobjedu Strahinja Mićović, krilni centar Barana, najefikasniji u pobjedi protiv Lajdena sa 20 poena, uz sedam skokova i dvije asistencije.

Najveći problem Mornara na startu sezone je bila igra u odbrani, ali i skok igra. Protiv Lajdena je odbrana bila znatno bolja, a i Barani su popravili i skok, pošto su od Lajdena imali ukupno pet skokova manje (3843), što je najmanji minus u uhvaćenim loptama od starta sezone.

PODGORICA - Omladinska futsal reprezentacija Crne Gore početkom novembra učestovaće na turniru preliminarne runde kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Naša selekcija danas počinje pripreme za taj turnir, a selektor Sveto Ljesar na raspolaganju će imati 15 igrača - golmani: Irhad Popović (KMF Ulcinj), Igor Knežević (KMF Pruška), Luka Knežević (KMF Onogošt); igrači: Arnes Lolović,

Kenan Tafić (Otrant), Lazar Kostić, Marko Labović, Nikola Mijušković, Srđan

Drašković, Srđan Petrušić, David Puletić (KMF Onogošt), Pavle Vukčević (KMF

ta. Protiv Lajdena smo primili manje poena nego na prethodnim utakmicama, ali nam se i protiv Holanđana desilo da povedemo 12-13 razlike, i da se onda desi pad od nekoliko minuta i da cijelu prednost prelako prokockamo.

PREGOVORI POČELI: Sedmična plata od čak 600 hiljada eura sedmično

Haland traži 35 miliona godišnje Erling Haland (21), velika zvijezda Borusije Dortmund i Bundeslige, preko agenta Mina Rajole poručio je svim zainteresovanim klubovima za njegov potpis, da za ugovor traži čak 35 miliona eura po sezoni.

Mladi norveški napadač bi tako zarađivao čak 600 hiljada eura sedmično – u rangu najplaćenijih igrača današnjice, poput Nejmara u Pari Sen Žermenu ili Kristijana Ronalda u Mančester junajtedu.

Kako je objavila televizija ESPN, pozivajući se na izvore iz više klubova, Rajola je već u pregovorima sa nekoliko klubova, kojima je saopštio svoje zahtjeve. Kako sada stvari stoje, najmanji problem za naredni Halandov klub biće obešteće-

Omladinska futsal reprezentacija počela pripreme

Kreće spremanje za novi ciklus

- Na nekoliko mečeva nam je odbrana bila slabija strana, primali smo dosta poena, više nego u pripremnom periodu. Ekipa je nova, većina igrača nije igrala zajedno i trebalo je vremena da se to sve uklopi, pa i u tome ima objašnjenja zbog slabih rezulta-

Titograd), Miloš Koprivica (KMF Dolcinium), Lazar Čogurić (KMF Gorštak), Željko Lješković (Sutjeska).

Pripreme će se obaviti u Tivtu i Nikšiću, a trajaće do 29. oktobra. Nakon toga će selektor Sveto Ljesar spisak skratiti za tri imena, a preostalih 12 igrača konkurisaće na nastup u kvalifikacijama.

Turnir se igra na Gibraltaru, 1. i 2. novembra. U prvom kolu Crna Gora igra se do maćinom, dan kasnije sastaje se sa Sjevernom Makedonijom. Prvoplasirana reprezentacija izboriće nastup u elitnoj rundi.

R. P.

nje od oko 75 miliona eura koje treba platiti Borusiji Dortmund. Po pisanju televizije ESPN, o Halandovim zahtijevima obaviješteni su Real Madrid, Mančester siti, Mančester

junajted i Čelzi.

Potpis za Real djeluje kao najrealnija opcija, naročito ako Kilijan Mbape ostane u Pari Sen Žermenu od narednog ljeta, što je sve izvjesniji scenario. R. A.

Vaterpolo i plivački savez za 2021. izdvojić

Stipendija za talente PODGORICA - Vaterpolo i plivački savez za stipendiranje najperspektivnijih vaterpolista, plivača i plivačica u 2021. godini izdvojiće 33,7 hiljada eura, a mjesečnu stipendiju dobilo je 11 vaterpolista, potencijalnih reprezentativaca, na period od devet mjeseci.

Na spisku su Danilo Radović (2001 - Jadran), Uroš Vučurović (2001 Jadran), Miroslav Perković (2001 - Primorac, Novi Beograd), Alen

Arena

Subota, 23. oktobar 2021.

eda nam je mopouzdanja Ima još dovoljno šansi da izborimo plej-of Pored Mornara, četiri poraza u prva četiri kola ABA lige imaju još samo Zadar i Splir. Mićović ističe da ništa nije izgubljeno, i da ima vremena da se nadoknadi propušteno.

- Iskreno, prošla su samo četiri kola, ostala su još 22. To šesto mjesto, koje vodi u plej-of je trenutno daleko samo dvije pobjede. Duga je sezona, ima još mnogo da se igra, sve ekipe će prolaziti kroz uspone i padove. Najbitnije je da pronađemo svoju igru, koja već napreduje od meča sa Bahčešehirom, preko FMP-a do Lajdena, i da je zadržimo i da što manje osciliramo, kako na samoj utakmici, tako i tokom cijele lige. Ima još, više nego dovoljno, šansi da izborimo plej-of – rekao je Mićović.

Mornar je probio led, ali mu predstoji paklen raspored u ABA ligi, mečevi protiv Crvene zvezde i Igokee kod kuće, te gostovanja Budućnosti i Cedevita Olimpiji. Prva naredna prepreka je derbi u neđelju protiv šampiona Zvezde, koja će biti

od 15 igrača, gdje svaki igrač, bukvalno, može da doprinese na terenu.

Mićović ističe da Zvezda ima ,,za sada odličnu sezonu u ABA ligi i Evroligi“.

- Igraju, stvarno, na zavidnom nivou, pokazali su da znaju da protivnika svedu na mali broj poena, da totalno poremete igru protivnika u napadu, a do sada su skoro svakog protivnika sveli na ispod 75/76 poena, što je nevjerovatno. Međutim, mi ćemo se spremati za njih kao i za svaki drugi tim, sigurno je da motivacije neće nedostajati – zaključio je Mićović.

S. J.

Njukasl nudi Fonseki više od sedam miliona eura po sezoni

Paulo Fonseka (48) dobio je ponudu Njukasl junajteda od šest miliona funti (7,11 miliona eura) po sezoni.

PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa ostvarile su drugu pobjedu u drugom kontrolnom meču za četiri dana - Podgoričanke su juče savladale albanski Fljamurtari 77:53. ,,Plave“ su dominirale u utakmici odigranoj u ,,Bemax areni“, koja nije donijela ni grama neizvjesnosti, jer su domaće meč otvorile serijom 18:3. Dobro šutersko izdanje uz agresivnu odbranu učinili su da Budućnost Bemax ekspresno napravi razliku, dok su gošće serijom trojki u finiši treće dionice uspjele da priđu na ,,minus 12“, ali ne i da naprave posebnu neizvjesnost.

Ono što je mnogo značajnije jeste da je trener domaćih Vladan Radović imao priliku da još jednom isproba određene varijante, ali ostaje briga što je još jednom morao da nastupi bez Savković i Drobnjak, koje su van trenažnog procesa, zbog prehlade, odnosno po-

vrede. Sve ostale igračice Radović je izrotirao, a još jednom se vidjelo da je u dobroj formi Lazarević, a nakon Vojvodine, protiv koje je postigla 32 poena i Živković je bila vrlo raspoložena, kao i Leković, koja je već u prvom dijelu bila dvocifrena.

Najefikasnija bila je Živković sa 18, Marković je dodala 12, poen manje imala je Bajrović,

dok je dvocifrena bila još Leković. U strijelce su se upisale još Radonjić osam, Đorđević sedam, Lazarević šest i Vučković pet.

Ovaj meč bio je još jedna dobra provjera za košarkašice Budućnost Bemaxa, koje se spremaju za derbi sa Orlovima, a meč 4. kola WABA lige na proR. P. gramu je 28. oktobra...

Saradnja sa FIBA bi mogla uzdrmati poziciju Evrolige

NBA želi svoje takmičenje u Evropi Najjača košarkaška liga svijeta NBA planira formiranje svog klupskog takmičenja u Evropi, po ekskluzivnoj informaciji najtiražnijeg španskog lista Marka.

Takmičenje bi trebalo da nosi naziv NBA Evropa, a navodno bi okupljalo klubove iz ključnih košarkaških centara kontinenta.

- NBA Evropa sanja da ujedini Madrid, Barselonu, Moskvu, Kaunas, Tel Avivi, Beograd, Atinu...

Sve – navodi novinar Marke.

Naravno, ovakvo takmičenje bi ugrozilo i uzdrmalo opstanak Evrolige, makar u formatu u kom danas funkcioniše. Takođe, spekuliše se da bi NBA imala podršku Svjetske košarkaške federacije (FIBA) za ovaj projekat.

Jasno je i da se Pariz i London priželjkuju kao nove atraktivne košarkaške destinacije. Marka ne navodi kada bi ovaj projekat mogao da krene u realizaciju.

R. A.

nom meču Njukasl junajteda.

U trenerskoj karijeri Fonseka je tri puta bio prvak Ukrajine (tri duple krune), a kao trener Brage u domovini je osvojio Kup PortugaR. A. la.

Kari brojao do 45 u Los Anđelesu Košarkaška perfekcija: Stefon Kari je, pored 45 poena, imao i deset skokova za 37 minuta na parketu, u pobjedi Golden Stejt Voriorsa u gostima Los Anđeles Klipersima 115:113.

Slavni bek je predvodio mladi tim iz San Franciska do važnog trijumfa, ,,ratnici“ na startu NBA sezone imaju skor 2-0. Odlična podrška bili su Vigins sa 17 poena, Grin sa deset poena uz sedam asistencija i šest skokova, Li sa 11 poena i Bjelica sa po šest poena i skokova. U cijeloj košarkaškoj predstavi, u kojoj je Golden Stejt u posljednja dva minuta stigao do preokreta, pitao se Kari – koji je šutirao izuzetno, 25-16 iz igre (trojke 13-8).

Sa druge strane, za Kliperse Pol Džordž je postigao 29 poena uz

11 skokova i šest asistencija.

Bledso je dodao 22 a centar Zubac 14 poena. Povrijeđeni Lenard nije nastupio, a meč je svakako donio spektakularnu borbu i opravdao epitet derbija.

Neočekivano ubjedljivo šampion Milvoki izgubio je u gostima Majamiju, 137:95. Domaći tim Hita vodio je od početka do kra-

ja, uz odličnu partiju Tajlera Hira sa klupe – 27 poena, šest skokova i pet asistencija. Batler je dodao 21, a centar Adebajo 20 poena uz 13 skokova.

Za neinspirisani Milvoki, Adetokumbo je zaustavljen na svega 15 poena uz deset skokova, bek Alen dodao je 14 poena. Holidej i Lopez nijesu igrali, a slav-

no krilo Midlton je ubacio svega deset poena.

Atlanta je odigrala izuzetno protiv Dalasa na svom terenu u Džordžiji, u pobjedi 113:87. U odličnoj timskoj partiji, bek Trej Jang je uz 19 poena imao 14 asistencija. Bogdanović je u trijumfu ubacio 11, Kolins 16 poena a rezervista Rediš 20 poena.

Za Dalas, Luka Dončić nije imao dominantno napadačko veče – sveden je na 18 poena (loš šut iz igre 17-6) uz 11 skokova i sedam asistencija. Branson je upisao 17, Hardevej 14 a Porcingis 11 poena za poraženu ekipu iz Teksasa.

U noći između četvrtka i petka odigrane su samo ove tri utakmice, dok su za početak vikenda na programu, između ostalih duela, derbiji Bruklin – FiladelS. S. fija i Lejkers – Finiks.

SBBet Prva lige za rukometaše (5. kolo)

će 33,7 hiljada eura Isljamović (2002 - Primorac), Đorđije Stanojević (2002 Primorac), Andrija Korać (2002 - Budva), Marko Mršić (2003 - Cattaro), Vasilije Radović (2003 - Jadran), Jovan Vujović (2003 - Jadran), Ilija Radović (2003 - Jadran) i Nikola Ivanović (2003 - Budva).

U kategoriji perspektivni sportista stipendiju na period od devet mjeseci dobio je Mlađan Janović iz Primorca.

Na period od devet mjeseci ( januar - oktobar), podijeljene su i stipendije plivačima.

Stipendiraće se: Boško Radu-

Dobar ritam ,,plavih“

NBA: Golden Stejt savladao Kliperse u gostima, ubjedljiv poraz šampiona Milvokija

Portugalac će najvjerovatnije preuzeti poziciju menadžera premijerligaša

Kako je objavio Dejli Telegraf, gotovo je izvjesno da će upravo Portugalac Fonseka biti novi menadžer kluba koji su preuzeli novi, prebogati investitori iz Saudijske Arabije. Tokom intervjua sa čelnicima kluba, upravo je Fonseka najviše impresionirao od svih kandidata.

Bivši trener Rome i Šahtjor Donjecka sada čeka definitivnu odluku čelnika kluba Jasira Al-Rumajana. Mogao bi biti predstavljen za vikend, na nared-

19

Košarkašice Budućnost Bemaxa lako slavile u još jednom prijateljskom meču

g Lajdena upisali prvi trijumf u sezoni

umornija zbog večerašnjeg meča u Evroligi, kod kuće sa Albom.

- Generalno, ne mogu da kažem da nema nikakve veze to što Zvezda igra Evroligu. Ali prošle nedjelje su imali duplo kolo Evrolige pa su u nedjelju pobijedili Cedevita Olimpiju, koja, takođe, ima odličan tim. Sigurno je da će se osjećati umor kod Zvezde kako bude odmicala sezone, pogotovo što su imali problema sa povredama i korona virusom. Imali su skraćenu rotaciju, neki igrači su imali veliku minutažu u određenom periodu. Međutim, oni imaju roster

Sportski miks

lović (1996 - Orka), Ado Gargović (1998 - Budva), Jovana Kuljača (2004 - Budva) i Anđela Antunović (2002 - Budva).

Paraolimpijcu Andriji Đuroviću iz PVK Budva isplaćene su stipendije za period od januara do decembra 2021. godine.

Predsjednik Vaterpolo i plivačkog saveza Đuro Marić kazao je da Crna Gora ima sjajne mlade igrače, koji u budućnosti mogu da budu jedni od najboljih na svijetu.

- Oni mogu donijeti veliki broj medalja Crnoj Gori, ali zato im

moramo, uz podršku države i sponzora, omogućiti najbolje uslove za rad - poručio je Marić.

Plivačica Kuljača zahvalila se na podršci, navodeći da im mnogo znači.

- Podrška od Saveza i te kako znači nama plivačima, da još vrednije i napornije radimo.

Evidentan je napredak i nadamo se da će se i u budućnosti nastaviti sa ovim aktivnostima i sličnim, kako bi na što bolji način prezentovali Crnu Goru na međunarodnim takmičenjima - kazala je Kuljača.

R. A.

Rudar u gostima pobijedio Mornar 7 PODGORICA - Poslije tri uzastopne pobjede na startu sezone u SBBet Prvoj ligi, rukometaši Mornara 7 pretrpjeli su drugi uzastopni poraz.

Nakon Lovćena, od ekipe Steva - Šiška Nikočevića bolji je bio Rudar - u Baru su gosti slavili 30:27.

Rudar nijednom nije gubio, imao je i sedam golova prednosti (15:8), ali je Mornar 12 minuta prije kraja izjednačio na 23:23.

Gosti su uzvratili serijom 3:0 i prelomili utakmicu.

Pljevaljski tim su do trijumfa, kojim se izjednačio s Mornarom 7 na tabeli, vodili Dragan Jelušić sa osam i Aleksa Knežević sa sedam pogodaka. Nekoliko važnih odbrana upisao je

Dejan Čolović.

Najefikasniji u domaćem timu bio je Jovan Marojević sa devet pogodaka.

Danas se sastaju Danilovgrad - Komovi (16 h), Budućnost Podgorica -Brskovo (17), Partizan 1949 - Lovćen (18), Berane 1949 - Sutjeska (18), dok će u utorak snage odmjeriti Budvanska rivijera Budva i Jedinstvo (18).

Ne. K.

20 Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

Subota, 23. oktobar 2021.

Oglasi i obavještenja

21

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

I.br.1307/2017 Javni izvršitelj u Bijelom Polju, Dejan Čogurić, u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca Rovčanin Vladimira, koga zastupa punomoćnik Krunić Dejan, advokat iz Bijelog Polja, protiv izvršnih dužnika Bradić Milovana iz Bijelog Polja, Merdović Stevana iz Bijelog Polja i Merdović Zorana iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti izvršnih dužnika, donio je u smislu čl.169-177 ZIO-a, dana 22.10.2021 godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI 1.Određuje se drugo ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnih dužnika Bradić Milovana i Merdović Stevana i to nepokretnosti izvršnog dužnika Bradić Milovana upisanih u Ln.br.1092 KO Spuž, koje se nalaze u svojini izvršnog dužnika sa obimom prava 1/1: kat.parcela br.373/17, potes Polje, po načinu korišćenja livada 4 klase, površine 576 m2 u novčanoj vrijednosti od 8.640,00 eura, nepokretnosti izvršnog dužnika Bradić Milovana upisanih u Ln.br.6 KO Pećarska, susvojinski idealni dio izvršnog dužnika Bradić Milovana sa obimom prava ¼: kat.parcela br.303, potes Lozna Luka, po načinu korišćenja njiva 4 klase, površine 2588 m2 u novčanoj vrijednosti od 9.705,00 eura, kat.parcela br.305, potes Lozna Luka, po načinu korišćenja livada 5 klase, površine 4985 m2 u novčanoj vrijednosti od 4.985,00 eura,kao i nepokretnosti izvršnog dužnika Merdović Stevana upisanih u Ln.br.190 KO Pećarska, susvojinski idealni dio izvršnog dužnika Merdović Stevana sa obimom prava 1/2: kat.parcela br.2064, potes Lozna Luka, po načinu korišćenja livada 4 klase, površine 2326 m2 u novčanoj vrijednosti od 4.652,00 eura, kat.parcela br.2065, potes Lozna Luka, po načinu korišćenja livada 4 klase, površine 401 m2 u novčanoj vrijednosti od 802,00 eura.

2.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I.br.1307/2017 od 25.06.2021 godine na ukupan novčani iznos od 28.784,00 eura.

3. Na drugom ročištu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom javnom nadmetanju, javni izvršitelj će zakazati novo javno nadmetanje na kojem se nepokretnost može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca.

4.Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova.

5.Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti na žiro račun javnog izvršitelja broj 520-22007-14 koji se vodi kod “Hipotekarne banke” AD Podgorica, fil.Bijelo Polje. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

6.Najbolji ponudilac, odnosno kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit Javnog izvršitelja u roku od 8 (osam) dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač u određenom roku ne položi cijenu koju je ponudio, primijenit će se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu cijenu u roku, javni izvršitelj će u tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriti troškovi nove prodaje i naknaditi razliku između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

7.Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo iznos potraživanja potreban za namirenje potraživanja obezbijeđenih založnim pravom, potraživanja izvršnih povjerilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje i naknade za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase. Izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos cijene dužan je da položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

8.Pozivaju se Bradić Metodije, Bradić Miloš i Bradić Stanojka da u smislu čl.170 ZIO-a iskoriste zakonsko pravo preče kupovine 1/4 idealnog dijela nepokretnosti izvršnog dužnika Bradić Milovana iz Ln. br.6 KO Pećarska koje su bliže navedene stavom I ovog zaključka.

9.Poziva se Merdović Darko da u smislu čl.170 ZIO-a iskoristi zakonsko pravo preče kupovine 1/2 idealnog dijela nepokretnosti izvršnog dužnika Merdović Stevana iz Ln.br.190 KO Pećarska koje su bliže navedene stavom I ovog zaključka.

10.Ročište za prodaju nepokretnosti održaće se dana 19.11.2021 godine sa početkom u 11:00 h u kancelariji Javnog izvršitelja Dejana Čogurića, koja se nalazi u Bijelom Polju, Ulica Slobode br.10.

11.Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić

Subota, 23. oktobar 2021.

Oglasi i obavještenja

23

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

Отишла је моја мајка

Tužan i bolan pozdrav voljenoj majci, tašti i babi

Мајко

ДЕСАНКА – ДЕСА ИВЕЗИЋ ЉИЉАНА ИВАНОВИЋ Жељна сам Те остала! Нека Ти је лака црна земља. Надам се да си бар сада у загрљају са Сашом и Жиком. Волимо Те. Твоја кћерка АНИТА и унука СОФИА ЛОЛА ПАВЛОВИЋ

Мајко, цијелог живота си била ту за мене. Мој највећи ослонац и подршка, најбољи пријатељ. Ти си била она луча која нас је све спајала и држала. Хвала ти мајко за све! Док постојим, живјећеш и ти! Твој син ЗОРАН ИВЕЗИЋ

1384

Posljednji pozdrav dragom

BRANKI OBRENOVIĆ Ostala sam kao mala djevojčica rano bez oca, bila si mi i otac i majka, bila si i ostala moj ponos i nikad se neću pomiriti sa činjenicom da si otišla.

Ljepoto moja, borcu moj, ponosu roda mog, daj mi vjetar u leđa da preživim ovu bol. Biću jaka na tebe, jer si Ti to uvijek tražila od mene. Nedostajaće nam naša okupljanja u tvom toplom domu, ali ćemo nastaviti da baštinimo sve dobre običaje kojima si nas naučila.

Volim te, majko. Ćerka LJUPKA, zet VELJO, unučad NINA, ANJA i ALEKSA KASALICA

Tetka

RADENKU NIKČEVIĆU Počivaj u miru.

1375

LJILJANA IVANOVIĆ

MILORAD OGNJENOVIĆ

1377 Tužan pozdrav baki

Sa velikom tugom i bolom se opraštamo od našeg dragog

Ovo je samo fizičko odsustvo!

Duša Ti carovala pokraj Tvoje Lidije.

BRANKI OBRENOVIĆ

IRENA TATAR

VASILJKA – VASE ADŽIĆ RADENKA NIKČEVIĆA

Posljednji pozdrav voljenom ujaku

Sestra MILKA ORLANDIĆ sa porodicom 1386

Puno je lijepih uspomena da te pamtimo, da o tebi sa ponosom govorimo i da te ne zaboravimo.

DANICA pokojnog MIŠKA DRAGOJEVIĆA sa porodicom 1373

Babi, hvala Ti za neizmjernu ljubav, pažnju i brigu koju si nam pružala sve ove godine. Ostavila si neizbrisiv trag u našim životima.

Babi, sa tobom smo naučili prve riječi, napravili prve korake, naučili prva slova i imali srećno djetinjstvo i odrastanje.

Tvoji savjeti, dobrota i mudrost vodiće nas kroz život.

Uvijek ćemo u srcima čuvati sjećanja na Tebe, Tvoje dočeke, tople zagrljaje i sve srećne trenutke koje smo zajedno proveli.

Volimo Te i čuvaj nas.

Unučad NINA, ANJA i ALEKSA KASALICA 1378

Petnaest je godina od smrti

RADENKU NIKČEVIĆU Neka moje suze ne remete tvoj vječni mir. Čuvaćemo te od zaborava.

1376

Sestrična SLAĐANA NIKČEVIĆ sa porodicom

MARTE Nikoline RADUSINOVIĆ

Posljednji pozdrav dragom

Mila moja sestro, da samo možeš znati koliko mi fališ nikada me ne bi tako ostavila.

Počivaj u miru, a ja ću te vječno žaliti i tugovati za tobom.

RADENKU NIKČEVIĆU

BRANKA OBRENOVIĆ

rođene Bogojević

1381

Tvoja sestra NOVKA sa porodicom

Posljednji tužan pozdrav teta Branki.

BATO, JELENA i MATIJA KASALICA 1379

Počivaj u miru.

1374

VESO NIKČEVIĆ sa porodicom

Navršava se 40 dana od smrti mog voljenog brata od ujaka

Dragoj prijateljici

Posljednji pozdrav našoj dragoj

BRANKI OBRENOVIĆ

VASKA Pajovog RUDOVIĆA TINKI ARMUŠEVIĆ Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Ostaćeš voljena i nezaboravljena.

KOMŠIJE IZ ZGRADE 1372

Tvoju dobrotu, plemenitost i veliko srce u kome je bilo mjesta za sve nikada nećemo zaboraviti.

Teško je biti čovjek i jedan dan, a Ti si to bila čitavog života.

S poštovanjem, NATA i VLADAN KASALICA

DUJO sa porodicom 1380

1385

TUŽNO SJEĆANJE 23. 10. 2003 – 23. 10. 2021.

IN MEMORIAM 23. 10. 2003 – 23. 10. 2021.

ŽELJKO Markov BRNOVIĆ

ŽELJKO – DŽONI M. BRNOVIĆ

Neprebolu moj, živiš u nama.

SESTRA sa svojima

Bol i tuga za tobom nikad neće proći.

1383 MAJKA i BRAT

e-mail: oglasno@t-com.me

1382

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

Zauvijek nas je napustila

25

Draga i jedina sestro

Дана 22. октобра 2021. у 84. години живота преминуо је наш драги

LJILJANA IVANOVIĆ

LJILJANA IVANOVIĆ

ДЕСИМИР – ДРАГО Радосавов БУЛАТОВИЋ Shodno epidemiološkoj situaciji, sahrana je obavljena u užem krugu porodice 22. oktobra 2021. godine.

Bolan je rastanak sa tobom.

Počivaj u miru, u okrilju naših roditelja! Сходно епидемиолошкој ситуацији, сахрана ће се обавити 23. октобра у кругу породице, на сеоском гробљу Тимар.

Ožalošćena porodica IVANOVIĆ

Ожалошћени: синови БОГДАН и РАДОСАВ, кћерке МАГДАЛЕНА и ВЕРА, брат ГРУЈИЦА са породицом

Tvoj brat ZORAN – KOKI IVANOVIĆ

1343

1344

1347

Opraštamo se od

Opraštamo se od

Opraštamo se od

LJILJANE IVANOVIĆ

S tugom i poštovanjem,

LJILJANE IVANOVIĆ

Voljena tetka, počivaj u miru!

RAŠO i JELENA JOKSOVIĆ sa porodicom

1342

LJILJE IVANOVIĆ

S tugom i poštovanjem,

porodica PEROVIĆ

ANJA i MIRKO BOJOVIĆ sa porodicom

1346

1345 Dana 22. oktobra 2021. godine preminula je naša draga

Dana 22. oktobra 2021. preminuo je, u 81. godini života, naš voljeni

Dana 22. oktobra 2021. poslije kratke i teške bolesti ispustio je svoju plemenitu dušu naš voljeni

RADOMIRKA Dušanova ĆUKOVIĆ rođena Drobnjak

BOGDAN Jošov SIMOVIĆ

RADULE Milutinov BURIĆ 1953 – 2021.

Zbog epidemiološke situacije, sahrana će se obaviti 23. oktobra 2021. u 15 časova u krugu porodice, na mjesnom groblju u mjestu Trešnjevo – Cuce.

Zbog nastale pandemije sahrana našeg voljenog Radula obaviće se dana 23. oktobra u porodičnoj grobnici u Velju Zagredu u 14 časova.

Ožalošćena porodica: supruga VUKOSAVA, sinovi MILADIN i RADOVAN, ćerke RADMILA, SVETLANA i SNEŽANA, snaha JASNA, bratanići, bratanične, sestrić, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna porodica SIMOVIĆ

Ožalošćena: supruga MILICA, sinovi VESELIN i RADOSAV, ćerke NATAŠA i RADA, braća BRANKO i DIMITRIJE, sestra ROSA, snaha TANJA, bratanići, bratanične, braća i sestre od stričeva, unučad LAZAR, SARA, KRISTINA i MAGDALENA i ostala mnogobrojna rodbina

1365

1324

Zbog trenutne epidemiološke situacije sahrana je obavljena u krugu porodice 22. oktobra u 14 časova na gradskom groblju Zagorič.

Kuća žalosti: Vladike Danila – Malo brdo.

Ožalošćeni: suprug DUŠAN, ćerke SVETLANA, MAJA i TAMARA sa porodicama, brat MILUN, sestre MILENA i MILOMIRKA i ostala mnogobrojna rodbina ĆUKOVIĆ i DROBNJAK 1302

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

Preminula je u 84. godini života naša draga

Дана 22. октобра 2021. године умрла је наша драга

Dana 22. oktobra 2021. godine iznenada je preminuo u 63. godini

VASILJKA – VASE Lukina ADŽIĆ rođena Đurović

ВИДА М. ЛАЛИЋ

Сахрана ће се обавити 23. октобра у 13 часова на Новом градском гробљу у Будви, у кругу породице. Кућа жалости: 13. јул бр. 5/13, Будва.

Ожалошћени: синови НEБОЈША и ДРАГАН ХАЏИЋ, браћа МИЛОРАД и ЉУБО, сестра ЛЕНКА, унуци СТЕФАН, НИКОЛА и ВАСИЛИЈЕ, снахе ЛИДИЈА и ДРАГАНА

Po želji pokojnice, sahrana je obavljena u užem krugu porodice, dana 22. oktobra 2021. na mjesnom groblju Đinovići.

Ožalošćeni: sinovi VESELIN – VESKO i MIROSLAV, snahe, unučad, praunučad, bratanić, bratanične, sestrične, đeveričići, đeverične, zaovična i ostala mnogobrojna rodbina ADŽIĆ i ĐUROVIĆ

1326

RADENKO Miloradov NIKČEVIĆ Biće izložen u kapeli u Straševini, 23. oktobra 2021. od 11 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana na groblju u Straševini.

Ožalošćeni: supruga JASMINA, sin JOVAN, kćerke MARIJA, IVANA i ZORICA, brat RADIVOJE, sestre MILKA i SLOBODANKA, tetke BOSA, ĆANA i MILEVA, sestrići SLOBODAN, BRANO i DALIBOR, sestrične SLAĐANA i DALIBORKA, unučad LUKA, ANJA, PAVLE i ANDREJ i ostala rodbina NIKČEVIĆ i STRIKOVIĆ 1352

Baba

Posljednji pozdrav voljenom ujaku

Posljednji pozdrav voljenom bratu

1363

Draga majko

VASE Hvala ti za svu nježnost i ljubav koju si pružala prema meni i nastavila to činiti mojoj familiji.

Počivaj u miru kod mog đeda Luke, a ja ću vas čuvati u srcu od zaborava.

RADENKU NIKČEVIĆU

RADENKU NIKČEVIĆU

Voljeni ne umiru dok žive oni koji ih pamte.

Sestrična LELA TODOROVIĆ sa porodicom

Sestra SLOBA ĐUKANOVIĆ sa porodicom

LUKA, MARIJA, LEA i LEO ADŽIĆ

VIDA LALIĆ Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam nesebično pružila.

Mnogo ćeš nam nedostajati.

Zauvijek ćemo te čuvati u našim srcima.

1329

1367

Posljednji pozdrav dragoj strini i babi

Opraštam se od svoje drage tetke

1366

Tvoj DRAGAN sa porodicom 1364

VASILJKI ADŽIĆ

VASE ADŽIĆ

Počivaj u miru, plemenita dušo.

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da je 22. oktobra 2021. u 86. godini preminula naša draga

1328

Od VLADA i MIJA sa porodicama

Počivaj u miru, napaćena dušo.

Ožalošćena: sestrična SANJA sa porodicom

Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi, babi i prababi 1358 Draga baba

IVANA Krstova ZEC rođena Kapisoda Zbog epidemiološke situacije, saučešće se neće primati, a sahrana će se obaviti u krugu porodice, 23. oktobra u 10 časova na groblju u Donjim Poborima.

Ožalošćeni: sinovi MIJODRAG i BOŠKO, kćerka MILICA, brat MARKO, sestra GORDANA, snahe SONJA i VUKICA, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina

IVANI Krstovoj ZEC Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam pružala.

Zauvijek ćeš biti u našim srcima.

Sin BOŠKO, snaha VUKICA, unučad DRAGANA i MARKO, praunuka STAŠA 1312 Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi, babi i prababi

VASILJKA Ostaćeš vječno u našim srcima voljena i poštovana.

Hvala ti za nesebičnu ljubav i podršku koju si nam pružala.

Tvoji: ANA, VASO, HELENA i PAVLE

1359 Draga baba

1311 Posljednji pozdrav od naše sestre

IVANI Krstovoj ZEC Vječno smo ti zahvalni na roditeljskoj ljubavi i pažnji koju si nam pružala.

Ponosni smo na tvoju dobrotu, plemenitost i častan život.

Počivaj u miru.

MIRJANE PETROVIĆ rođene Stojanović Draga naša sestro, tužno je da nas napuštiš prva jer si najmlađa, a još tužnije da ti tako opaka bolest prerano oduzme život. Svojom dobrotom, blagorodnom dušom i blagim osmijehom sve si opčinila kako one najbliže tako i sve one koji su imali prilike da te upoznaju.

Ponosni smo na tebe, draga naša sestro, počivaj u miru i neka ti je vječna slava.

VASE Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam poklanjala.

1360

Sin MIJODRAG, snaha SONJA, unučad PREDRAG i MARIJANA, praunučad PETAR, DANILO, EMILIJA, LUKA i KSENIJA 1313

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Posljednji pozdrav dragoj sestri

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

Tvoji: brat SLOBODAN i sestra RADMILA sa porodicama 1314

IVANI ZEC

e-mail: oglasno@t-com.me

Tvoja unuka TANJA sa porodicom

rođ. Kapisoda Počivaj u miru.

Brat MARKO KAPISODA sa porodicom 1332

Posljednji pozdrav našoj voljenoj, dobroj i plemenitoj strini i babi

VASILJKI ADŽIĆ Počivaj u zasluženom miru.

e-mail: oglasno@t-com.me 1111

Od RADOVANA sa porodicom 1327

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

Dana 13. oktobra 2021. umro je u Osijeku u 81. godini naš dragi

Dana 21. oktobra 2021. godine, poslije kraće bolesti, napustila nas je naša najdraža

27

Posljednji pozdrav voljenom drugu

SRĐANU

prof. dr sc. MILORAD P. NIKČEVIĆ

JELENA i PAKSON

BRANKA pok. Dušana OBRENOVIĆ

Kremacija je obavljen u Osijeku dana 20. oktobra.

Urna će biti izložena u neđelju, 24. oktobra u 12 časova na groblju u rodnoj Stubici – Pješivci, nakon čega će se obaviti sahrana u 13 časova u krugu porodice i prijatelja.

rođena Rakočević 21. 10. 2021.

1320

POMENI Ožalošćeni: supruga BILJANA, sin NENAD, ćerka ANELA, unučad, porodice NIKČEVIĆ, VUJOVIĆ, VUKOTIĆ, PEROŠEVIĆ i BANJEVIĆ

Shodno epidemiološkoj situaciji, sahrana je obavljena juče, 22. oktobra 2021. u 13 časova na gradskom groblju Čepurci, u krugu uže porodice.

Kuća žalosti: Ul. Vasa Raičkovića br. 31, Podgorica.

Dana 23. oktobra 2021. navršava se 10 godina od smrti našeg

1322 Posljednji pozdrav dragom ujaku

Ožalošćeni: sin BOJAN, kćerke BORKA i LJUPKA, snahe MARIJANA i MARINA, unučad DUŠAN, MARTIN, ALEKSA, NINA i ANJA, IVA i MIA, praunučad VUK, MATTEO, MAŠA i ostala rodbina OBRENOVIĆ i RAKOČEVIĆ

DANILO Blažov ĐUKIĆ U subotu, 23. oktobra u 10 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Porodica ĐUKIĆ

MILORADU P. NIKČEVIĆU Sjećanje na tebe, tvoje veliko srce i ljubav koju si nam pružao sa nama će ostati dok trajemo.

S ponosom JOVAN, ŽELJKO i ANĐELKA PEROŠEVIĆ

1370

1354 23. 10. 2011 – 23. 10. 2021.

Počivaj u miru, najdraža naša

1323 Počivaj u miru, draga naša

DANILO ĐUKIĆ BRANKA OBRENOVIĆ

Deset godina tišine, bola i nedostajanja.

Ponosna što sam tvoja

BRANKA Tvoja plemenitost i dobrota koju si nam nesebično darivala ostaje doživotno u našim srcima. Volimo te kao što smo bili voljeni.

Naša tuga je beskrajna.

Tvoji: BOJAN, MARIJANA, DUŠAN, IVA i MIA 1357

Otišla si na neko bolje mjesto, ostavivši dubok trag u našim srcima, i neizbrisivo sjećanje na tvoj častan i ponosan život. Grijala si nas svojom ljubavlju i toplinom, onako kako si samo ti znala.

Neizmjerna je naša tuga.

Godina dana je od smrti moje majke

Tvoji: kćerke BORKA i LJUPKA, sin BOJAN, snahe MARIJANA i MARINA, unučad IVA, MIA, NINA, ANJA, MARTIN, DUŠAN i ALEKSA i praunučad MAŠA, VUK, MATTEO, zetovi VELJO i ŠUMI

DANICE Đurove SJEKLOĆE

1355

Posljednji pozdrav našem dragom kolegi

TANJA

1369

Draga majko, počivaj u miru pored tvoga sina Dragana i supruga Đura.

Hvala ti za sve što si uradila za nas.

Draga majko

Tvoja kćerka BEBA 1319 Godina dana je od smrti naše voljene

RADOMIRU – NAJU PEROVIĆU BRANKA

Iskreno žalimo što, umjesto u skoru zasluženu penziju, moramo da te ispratimo na vječni počinak DOO VODOVOD I KANALIZACIJA DANILOVGRAD

Hvala ti na nesebičnoj ljubavi, toplini i požrtvovanju.

Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

DANICE Đurove SJEKLOĆE

1341 Посљедњи поздрав

Tvoji: BORKA, ŠUMI, MARTIN, MARINA, VUK i MAŠA

Posljednji pozdrav dobrom čovjeku i kolegi

1356

Hvala ti za ljubav i toplinu koju si nam nesebično pružala.

1318

Sin BORO sa porodicom

Godina dana je od smrti naše drage

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Posljednji pozdrav dragoj

РАДУЛУ БУРИЋУ

NAJU

Од снахе ДРАГИЦЕ БУРИЋ са породицом

MILENKO PAVIĆEVIĆ sa porodicom

1333

BRANKI OBRENOVIĆ

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

Vrijeme prolazi, a tvoj svijetli lik ne blijedi u našim srcima.

1371

SAŠA ZEC sa porodicom

e-mail: oglasno@pobjeda.me

DANICE Đurove SJEKLOĆE

1331

Sin RADOVAN sa porodicom 1317

1111

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

Četrdeset je tužnih dana od kada nijesu sa nama naša sestra, zet, tetka i teča

MILANKA

Навршава се 40 дана од смрти нашег драгог

DRAGAN

23. 10. 2003 – 23. 10. 2021.

DŽONI

МИЛОВАНА – МИША Л. КОРАЋА

RADULOVIĆ Teško je shvatiti da vas više nema. Vrijeme prolazi, a bol i tuga ostaju. Počivajte u miru, a mi ćemo vas čuvati od zaborava.

У недјељу 24. октобра 2021. године у 9 сати посјетићемо његов гроб на градском гробљу у Беранама. Драги наш, тешко нам је да прихватимо да те више нема... С тугом и поносом вјечно ћемо те носити у срцу, захвални на љубави коју си нам пружао.

Neke tuge nikada ne prođu.

Ostaju samo ljubav, ponos i najljepše uspomene.

Tvoje NINA i MAJA

RAJKA, STANKA, SEKA, SENKA i SLAVKA sa svojim porodicama i porodica pok. DRAGANA Твоји: супруга БРАНКА, син АЛЕКСАНДАР - САША, кћерка АЛЕКСАНДРА – САШКА, зет СЛОБОДАН, снаха АЛЕКСАНДРА, унучад АЛЕКСА, ХЕЛЕНА и МАРИЈА

1349

1334

1305 Навршава се година дана од смрти нашег драгог Дана 24. октобра 2021. године навршава се 40 дана од смрти нашег драгог зета

ŽELJKO BRNOVIĆ – DŽONI Danas se navršava 18 godina od kada smo ostali bez našeg voljenog Džonija.

МИЛАНА Бранковог БОЖОВИЋА У недјељу, 24. октобра 2021. године, у 11 часова, посјетићемо његову вјечну кућу на сеоском гробљу Подострог – Будва.

МИША КОРАЋА

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

S ljubavlju MARINA, TAMARA i FEĐA 1335

1350 Jedanaest godina je od smrti našeg voljenog oca i svekra

Dragi

Твоју доброту и племенитост никада нећемо заборавити.

Tužno sjećanje na našeg voljenog

Породица ФИЛИПОВИЋ

MILANE

MILJO DRAŠKOVIĆ

ŽELJKO BRNOVIĆ – DŽONI

Počivaj u miru, iskreni prijatelju.

Vole te i čuvaju od zaborava Tvoji: VUČKO, LJIKA i ZORICA 1321

STEVO, LIDIJA i djeca

1306

Bolna praznina zbog tvog odlaska je prisutna u svakom danu.

1351

Tvoji: MIRA, DRAGAN, JOVANA i NIKOLA

Četrdeset dana je od smrti 1337 Pola godine je od smrti sestre

ŽELJKO BRNOVIĆ VASKA RUDOVIĆA Postoji nešto što nikada neće umrijeti, a to su ljubav i sjećanje na tebe.

Počivaj u miru pored voljene braće, a mi ćemo vas čuvati od zaborava.

1361

Porodica pokojnog SRETA

i

četrdeset je dana od smrti snahe

S ljubavlju i ponosom što si bio dio naše porodice.

MILENKO LAINOVIĆ 1336

Četrdeset dana je od smrti našeg

LJUBINKE

LOLE

Sjećanje i ljubav u srcu upotpunjuju prazninu koja je ostala vašim odlaskom SLAVKA TOMIĆ sa porodicom

TUŽNO SJEĆANJE 1353

Četrdeset dana od smrti snahe

VASKA

BRANISLAV TOMIĆ

Dragi Vale, smrt kao da ne postoji, ljudi umiru onda kada ih svi zaborave.

Nećeš biti makar ne od onih bliskih sa kojima si dijelio lijepe i one manje lijepe trenutke.

Počivaj pored tvojih najbližih u tišini vječnog mira.

1362

VESKO sa porodicom

23. 10. 2020 – 23. 10. 2021.

LOLA Jovanova ĐIKANOVIĆ

Kume ANĐELA i ANA 1368

e-mail: oglasno@t-com.me

Teško je prihvatiti istinu, da smo ostali bez tebe, bez tvojih toplih riječi i tvoje plemenite duše. Počivaj u miru a mi ćemo te pamtiti kroz najljepše uspomene i čuvati od zaborava. Đever MIŠKO ĐIKANOVIĆ 1340

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. oktobar 2021.

Dvije godine je od smrti mog brata

Tužno sjećanje na mog supruga

29

Dana 29. oktobra navršava se četrdeset tužnih dana od kada je preminuo naš dragi

SVETO BIGOVIĆ Ne postoji zaborav za one koje volimo. Postoji samo divno sjećanje i vječna tuga za onim što smo izgubili.

S ponosom čuvamo uspomenu na tebe.

1339

Brat BRANKO BIGOVIĆ sa porodicom

Dvije godine je od smrti našeg dragog strica

LJUBO Jašov BOŠKOVIĆ

SLAVKA MIJAJLOVIĆA

Dragi Slavko, deset godina bez tvoje ljubavi, topline, dobrote, plemenite duše, zaštite....

Teško mi je i danas pomisliti koliko mi fališ, živiš u svakoj mojoj misli i uspomeni.

Zauvijek u mom srcu.

Dragi Ljubo, Krasile su te sve osobine nesebičnosti, skromnosti i ljudskog poštenja, takav si bio i ostao do kraja svog života. Neka tvoja ljudska duša počiva u miru.

Povodom četrdesetodnevnog pomena našeg Ljuba, porodica pok. Jaša (Markova) Bošković prilaže 500 e Crkvi Sveti Nikola u Grahovu za održavanje groblja i crkvene kapele.

U nedjelju, 24. oktobra, u 10 časova porodica će posjetiti Ljubovu vječnu kuću.

Tvoja supruga VASA

SVETO BIGOVIĆ Bio si neraskidivi dio naših života. Pružio nam ljubav i pažnju.

Mnogo nam nedostaješ.

Sinovac RADIVOJE BIGOVIĆ sa porodicom i sinovica DANIJELA VOJVODIĆ sa porodicom 1338

Ožalošćena porodica BOŠKOVIĆ

1316

1303

Navršava se 40 bolnih dana od smrti naše voljene

Dana 23. oktobra 2021. godine navršava se četrdeset dana od smrti

i

sedam godina od smrti

TUŽNO SJEĆANJE

JAGODE MUGOŠE Akademik prof. dr MIOMIR DAŠIĆ

dr RADMILA DAŠIĆ

28. 10. 2020 – 28. 10. 2021.

25. 10. 2009 – 25. 10. 2021.

Vrijeme ne može izbrisati sjećanja i umanjiti osjećaj praznine i tuge.

Ostali smo bez velikog oslonca, ljubavi i podrške koje ste nam nesebično pružali.

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo vas u našim srcima.

U subotu, 23. oktobra 2021. u 11 časova, posjetićemo njihovu vječnu kuću u Rovcima kod Berana.

Vaši najmiliji: ŽARKO, TANJA i BILJANA, unučad MIRA, STEFAN, MARIJA, FILIP, NENAD i MIHAILO

Dani prolaze a nijedan bez sjećanja na tebe i tvog osmijeha. Činila si naše živote ljepšim. Da te vječno pamtimo i s ponosom govorimo o tebi. Ostaćeš zauvijek svijetla tačka u našim životima, vječna tuga i bol.

Dana 24. oktobra 2021. godine u 10 časova porodica će posjetiti vječnu kuću naše Jagode.

STANKE S. POPOVIĆ

SLOBODANA V. POPOVIĆA

rođene Vukčević

iz Vukovaca

Dragi roditelji, Tužni smo što ste nas napustili, a zahvalni i ponosni na vas i vaš životni put. Toga dana ćemo posjetiti vašu vječnu kuću u 10 časova.

Počivajte u miru!

Tvoji: majka SAVETA, sestre SANDRA i NADA sa porodicama, vjerenik NENAD

VAŠA PORODICA

1325 Godina od kada nije sa nama naša draga majka

1310

1315 Dana 24. oktobra je godina od kada se preselila u vječnost naša

DANICA MITROVIĆ

Puno je razloga i uspomena zbog kojih te vječno pamtimo.

Imala si sve ljudske vrline, plemenitost, odlučnost, požrtvovanje i ljubav prema porodici.

Počivaj u miru, a mi ćemo te, ljubavlju i ponosom, čuvati od zaborava.

Godina je dana i četrdeset pet od kada nisu sa nama naši voljeni roditelji

MILENIJA – NENA PEJOVIĆ Godina prođe, draga Neno, otkada nijesi sa nama, ali jednako boli kao prvog dana, bez tebe.

Tuga u duši, a bol u srcu, jednako stežu kao prvog dana, bez tebe.

Sigurni smo da je tvoja plemenita duša našla mir među anđelima, a mi ćemo te čuvati u srcu i nositi najljepše uspomene i sjećanje na tebe, dok postojimo.

SOFIJA Rajkova MAJIĆ

Sa beskrajnom ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo vas u našim srcima i mislima.

Počivajte u miru!

Vaši: ZORAN, NADA i LJILJANA

Tvoji ČEDO, JELENA i MAJA ZORAN i STEVAN sa porodicom

RAJKO Mitrov MAJIĆ

1307

1330 Дана 23. октобра 2021. навршава се годину дана од смрти наше драге

Godina je dana od kada je preminula

1348 TUŽNO SJEĆANJE 23. 10. 1990 – 23. 10. 2021.

SOFIJA Rajkova MAJIĆ

СОФИЈЕ - БУЛЕ МАЈИЋ

SVETO Đurov VUČETIĆ

Живиш и даље у нашим сјећањима и кроз људске вриједности којима си нас све учила и била нам примјер. Почивај у миру!

Sjećanje na tebe trajaće vječno.

1309

OŽALOŠĆENA PORODICA

Draga majko, Tvoje postojanje za mene je bilo moja snaga, tvoje ime moj ponos, a tvoja smrt velika tuga i bol u mom srcu.

Počivaj u miru a ja ću te čuvati od zaborava.

Сестра ЂУРЂИНА са породицом 1304

1308

e-mail: oglasno@t-com.me

Kćerka NADA LAKIĆ sa porodicom

30

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Subota, 23. oktobar 2021.

I.br.1603/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit doo Podgorica, ul. 8 marta br. 52, Podgorica, protiv iz Garović Boža i dr, iz Berana radi naplate novčanog potraživanja 3.023,60€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 22.10.2021 godine,

JAVN O

O B J A V LJ U J E

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Garović Boža, sa zadnje poznatom adresom ul. Miljana Vukova bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju I.br.1603/21 od 09.09.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 22.10.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Zamjenica izvršnog direktora:

ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

U Listu nepokretnosti (LN) br. 7885 KO Podgorica III, na nepokretnostima označenim kao: 1.Kat.parcela br. 2090/1560 objekat broj 1, stambeni prostor spratnosti PD 91, spratnosti PN, pov 76 m2 2.Kat.parcela br. 2090/1580 objekat broj 1, stambeni prostor, PD 101, spratnosti PN, pov 45 m2 Lokacija: Podgorica, Stari aerodrom, zgrada Sudskog savjeta.

Ovo je prva prodaja predmetnih nepokretnosti a početna cijena označenih nepokretnosti iznosi: 1.Za nepokretnost označenu pod tač. 1. 83.600.00 2.Za nepokretnost označenu pod tač. 2 49.500.00

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga:

Na osnovu čl. 336, 337, 341, 342, 344 i 345.

Zakona o svojinsko-pravnim odnosima „Čelebić“ DOO Podgorica, kao hipotekarni povjerilac, objavljuje: OBAVJEŠTENJE O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Nepokretnosti koje su predmet prodaje upisane su:

€ €

Vansudska prodaja predmetne nepokretnosti sprovešće se javnim nadmetanjem putem prikupljanja pisanih ponuda.

Označene nepokretnosi prodaju se pojedinačno, ukoliko neki učesnik želi da dostavi ponudu za obje nepokretnosti, mora u ponudi jasno naznačiti cijenu koju nudi za svaku pojedinačnu nepokretnost pri čemu ponuđene cijene ne smiju biti niže od početne cijene.

IVM - 316/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE OSNOVANA 1901.

GODINE A.D., PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika JOVO RAFAILOVIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

Otvaranje ponuda će se održati dana 08.11.2021. godine, u prostorijama Advokatske kancelarije Đuranović, Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br 104-14.

Prijave se dostavljaju Advokatakoj kancelariji Đuranović, Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br 104-14.najkasnije do 16.11.2021. godine do 14:00 časova. Prijave se dostavljaju u zatvorenoj koverti sa naznakama: „Ne otvarati prije javne prodaje“ i „Prijava za javno nadmetanje po oglasu ...“ (sa preciznom naznakom nepokretnosti na koju se ponuda odnosi – oznaka lista nepokretnosti, kat.parcele i ostalih podataka neophodnih za identifikaciju nepokretnost u skladu sa ovim Oglasom). Prijave koje prispiju nakon utvrđenog roka za podnošenje smatraju se neblagovremenim bez obzira na način dostavljanja. __________________________________________________________________________

ZAKLJUČAK Da se suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje Rafailović N. Jovo, Kočović Aleksandar, Dumić Deana, Stojković M. Dragan, Rafailović N. Željko, Kažanegra Branko, Kalađurđević Zoran u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 1014 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za I prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista odlaže i Zaključka o II prodaji nepokretnosti koje će se održati dana 18.11.2021. godine u 10:30 h u kancelariji javnog izvršitelja sve Posl oznake IVM - 316/2021 od 21.10.2021. godine , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 22/10/2021 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Pravo učestvovanja na javnom nadmetanju imaju sva strana i domaća pravna i fizička lica, u skladu sa pozitivnim propisima i međunarodnim sporazumima.

Prijava sadrži: oznaku nepokretnosti koja se kupuje; neopozivu i bezuslovnu ponudu sa preciznom cijenom koja se nudi; dokaz o uplaćenom depozitu u iznosu od 10 % od cijene iz oglasa.

Depozit se uplaćuje na žiro račun Čelebić doo, Podgorica br. 530-1849-92 kod NLB Banke, sa svrhom uplate „depozit za učešće u javnom nadmetanju“.

Pored navedenog: - prijava koju podnosi fizičko lice sadrži lične podatke: ime i prezime, adresu stanovanja i ovjerenu fotokopiju lične karte; - prijava koju podnesi pravno lice mora biti ovjerena pečatom i potpisom ovlašćenog lica i sadrži: naziv i sjedište, izvod iz CRPS-a i ovlašćenje za zastupanje.

Prijava koje ne sadrži bilo koji od označenih podataka i dokaza smatra se neurednom. Neblagovremene i neuredne prijave ne razmatraju se. Smatra se da su ispunjeni uslovi za javnu prodaju ako se do označenog roka za dostavljanje prijava dostavi makar jedna prijava u skladu sa ovim oglasom. Ročište vodi lice ovlašćeno za vansudsku prodaju. Na ročištu za javnu prodaju otvoriće se sve prispjele prijave, objaviti njihov sadržaj kao i sadržaj prateće dokumentacije. Podnosilac blagovremene i uredne prijave smatra se ponuđačem. Prisutni ponuđači, hipotekarni povjerilac kao i dužnici i hipotekarni dužnici imaju pravo da se izjasne o usklađenosti svih prijava sa oglasom. Lice ovlašćeno za vođenje postupka odlučuje o eventualnim prigovorima odmah a po potrebi može odlučiti da se ročište odloži na kratak rok radi donošenja odluke po prigovoru. Ponuđač koji ponudi najveću cijenu proglašava se kupcem, a njegova ponuda smatara se prihvaćenom za kupovinu predmetne nepokretnosti.

U slučaju da dva ili više ponuđača ponude istu cijenu, a to je i najviša cijena, lice ovlašćeno za vođenje postupka pozvaće te ponuđače da ponude veći iznos cijene od cijene koju su već ponudili. Lice ovlašćeno za vođenje postupka na licu mjesta utvrđuje redosled podnošenja ponuda ovih ponuđača. Ponuđač ne može ponuditi cijenu koja je već ponuđena od drugog ponuđača.

Nepokretnost će se dodijeliti ponuđaču koji je ponudio najveću cijenu. U slučaju da se ni na taj način ne može utvrditi čiju ponudu treba prihvatiti svi ponuđači su saglasni da odluku o prihvatanju ponude donosi lice koje vodi javnu prodaju po sopstvenoj procjeni. Kupac je dužan da sa ovlašćenim licem zaključi Ugovor o kupoprodaji, u roku od 15 dana od dana zaključenja javnog nadmetanja. Ukoliko kupac ne zaključi Ugovor o kupoprodaji u navedenom roku, ili ne isplati kupoprodajnu cijenu u navedenim rokovima, gubi pravo na povraćaj depozita, a ovlašćeno lice ima pravo da zaključi ugovor o kupoprodaji sa ponuđačem, koji je ponudio kupoprodajnu cijenu koja je, po visini, odmah iza najveće ponuđene cijene. Kupac snosi troškove sačinjavanja notarskog zapisa, takse za upis prava svojine i troškova poreza na promet nepokretnosti kao i troškove javne prodaje.

Uplaćeni depozit vraća se ostalim učesnicima u roku od 7 (sedam) dana od dana održavanja javnog nadmetanja a depozit izabranog ponuđača se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu.

Hipotekarni povjerilac u čije ime se sprovodi postupak vansudske prodaje nije u obavezi da potencijalnim podnosiocima prijave za javno nadmetanje omogući pregled nepokretnosti koja se prodaje niti da kupca uvede u posjed nepokretnosti koja se prodaje.

Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti kontaktiranjem ovlašćenog lica koje sprovodi prodaju - Vladana Đuranovića, advokata iz Podgorice, pozivanjem broja telefona 067-305-516.

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik

Advokat Vladan Đuranović

BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA“ d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

MALI OGLASI

RAZNO

NEKRETNINE

KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 3

CENTAR do ugla Hercegovačke i ulice Slobode, savremenA poslovna zgrada 730m2 (na vrhu penthaus 155 m2) sa 6+4 privatna parkinga. Mnogo bitnih prednosti. Prodajem. Objekat je vrhunske arhitekture.

Reprezentativan.

Tel.069/867-791 1 CENTAR Hercegovačka – poslovni prostor 410m2 sa 4 privatna parkinga.

Savremen, prostran sa visinama, veliki izlozi, više prilaza svim vozilima i pješacima, nekorišćen. Prodajem.

Tel. 069/756-194 2

OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 4 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456.

Subota, 23. oktobar 2021.

Marketing

31

32

Marketing

Subota, 23. oktobar 2021.

23. октобар 2021. | година II | број 86

ТРАУМА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ISSN 2704-5226

Р

ијечи су, колико знам, истога коријена. Упућују на античко грчко поријекло. Драма, кад је била на сцени постављена као трагедија, њена фабула се одвијала у реалном времену од изласка до заласка сунца. Нама нововјековнима, намеће се и драма и трагедија, и траума и апокалипса, и катарза и прочишћење, као непрекидна драма тренутка, времена, вијека, миленија. Навикли на времена стреса, криза, тероризма, тоталитаризама свих предзнака и провенијенција, ми смо у неком смислу медији за експеримент трауме. У свим њеним облицима, у свим видовима. Од трауме рођења, одрастања, школовања, одласка из породице, запошљавања, формирања властите породице, селидби, исељавања, избјеглиштва, до судионика и свједока ратова, до свједока траума особних и колективних, личних и класних, националних и глобалних. Ми смо, понављам, врло погодни медији за провођење воље сувремених богова капитала и силе оружја: на наша леђа и на наше судбине сручују се масовна изгнанства и уз њих везана многа узнемирујућа збивања. Не можемо им одољети као што се не можемо нити борити против драме тренутка у којој настаје већина наших траума. Ми желимо спознати смисао трауме, њену бит, њену суштину, њену супстанцију. Ми желимо, жудећи за равнотежом и хармонијом, лишити се својих стресова, својих траума. Набављамо књиге у којима се описују поступци, методе, вјежбе, којима бисмо најприје избјегли, па онда и свладали стрес и његову посљедицу, трауму. Постоје читаве библиотеке селф-хелп приручника којима наводно, овладавамо стресом и спречавамо трауме. Ипак, кад узмемо озбиљно, није ли читав наш живот, само низање мањих или већих стресова, већих или мањих траума. Најприје драма рођења, рађања. Многи је једва преживе и не слутећи какав их живот и колико траума чека. Потом, драма одрастања у којој највећи број људи види само немилосрдну борбу с видљивим и невидљивим неманима: физичким и менталним растом, развијањем способности, болним процесом учења, диктатом школе која ријетко коме омили. Послије, послије долази доба младости и зрелости који носе свака свој пакао искуства. Брак, који многи жуде и остварују, постаје често заморна рутина и слаба утјеха прерано уморном човјеку. Неизвјесност посла, немогућност избора одговарајућег и жељеног радног мјеста, сла-

ДРАМА, ТРАУМА

СПАС (детаљ)

ПРИВАТНА АРХИВА

КОНСЕКВЕНЦЕ НЕМУШТЕ ПОЛИТИКЕ КОЈОЈ СЕ НЕ НАЗИРЕ КРАЈ

Николина Басара-Вучуровић

би радни увјети и неадекватна награда постају ланац фрустрација које се временом све више умножавају. И творе плодно тло за трауматска искуства с надређенима, који искаљују своју зловољу на својим службеницима. Немогућност да се човјек супротстави борбом, да се избори за жељене увјете, ствара дубоко незадовољство већ у раним средњим годинама, кад је наизглед завршена драма одрастања. Неријетко је брачна веза жртвована за каријеру, а каријера изнимно поста-

је прибјежиште за задовољство и сатисфакција за преживљене трауме. Напосљетку, трећина разведених бракова у земљама бивше Југославије рјечито говори о накупљеном незадовољству и тегобном изласку из брачне везе. Највећа су жртва и највише трауматизирана група дјеца из таквих веза, која се у подједнакој мјери реваншистички односе према оба родитеља, сваљујући на њих кривицу за своје трауме. Кад би се успоредио пораст младих који узимају дрогу с њиховим соци-

НАВИКЛИ НА ВРЕМЕНА СТРЕСА, КРИЗА, ТЕРОРИЗМА, ТОТАЛИТАРИЗАМА СВИХ ПРЕДЗНАКА И ПРОВЕНИЈЕНЦИЈА, МИ СМО У НЕКОМ СМИСЛУ МЕДИЈИ ЗА ЕКСПЕРИМЕНТ ТРАУМЕ. У СВИМ ЊЕНИМ ОБЛИЦИМА, У СВИМ ВИДОВИМА. ОД ТРАУМЕ РОЂЕЊА, ОДРАСТАЊА, ШКОЛОВАЊА, ОДЛАСКА ИЗ ПОРОДИЦЕ, ЗАПОШЉАВАЊА, ФОРМИРАЊА ВЛАСТИТЕ ПОРОДИЦЕ, СЕЛИДБИ, ИСЕЉАВАЊА, ИЗБЈЕГЛИШТВА, ДО СУДИОНИКА И СВЈЕДОКА РАТОВА, ДО СВЈЕДОКА ТРАУМА ОСОБНИХ И КОЛЕКТИВНИХ, ЛИЧНИХ И КЛАСНИХ, НАЦИОНАЛНИХ И ГЛОБАЛНИХ јалним статусом, двије трећине је из разведених или растављених бракова. Многи су дјеца алкохоличара, неки остају трајни овисници. Унаточ лијечењу и социјализацији, њихове су трауме дубоке, ожиљци невидљиви али трајни. На друштвеном плану ми смо жртве траума и бивамо поједени од институција, закона, админстрација или колега, као Медејина дјеца. Никако да схватимо, сабрани и мудри, како је игноранција увјет избјегавања стреса, а занемаривање феномена и појавности траума њихово надвладавање. Не придавати значај стварности, бар не онај који се од нас очекује, не играти очекивану игру политике, која нас ваби на свим континуима наше друштвености, одбацивање увријежених стереотипа који нас своде до медиокритетства, аспстрахирање од политичког театра, измицање дневностима које нас отуђују од нас самих и једне од других, то би требао бити наш мали дневни облик протеста. Ипак, не заваравајмо се, ми не можемо умаћи дневној политици и траумама које она производи. Узмите само наизглед безазлену чињеницу: колико држава на истом територију надживе њихови старији становници? Ујак моје мајке који је најдужи дио свог вијека провео у Загребу, рођен у књажевини Црној Гори, живио је у старој Југославији, потом у НДХ, затим четири године у логору њемачког рајха, у социјалистичкој Југославији и на крају у Републици Хрватској. Моја мајка, у краљевини Југославији у којој је рођена, потом у народној и социјалистичкој Југославији, те новој Хрватској, и са мном неколике године у Француској. Ја, која пишем ове ретке, уз В. Француску републику и Италију, у којима сам провела по четири године, највећи дио живота провела сам у СФРЈ, затим у Хрватској те сада у Црној Гори. Није ли то превише за један људски вијек? Колико смо само папира, докумената морали промијенити? Колико пута отићи у префектуру да бисмо продужили визе боравака, иако смо били домицилни?

Разговарати с колико антипатичних типова по канцеларијама, уредима, колико смо пута ушли и изашли из полицијских досјеа? Умножавањем искустава изгнанства ми смо увећали трауме наших бића, наше егзистенције, те невидљиве а стварне жигове на нашим душама. Ми истински и дубоко презиремо и актуалну политику и протагонисте такве власти, њене извршитеље, политичаре. Ми их се желимо ријешити не мислећи на њих и удаљујући их из наших сфера, из наше људске и обитељске интиме. Бадава, не успијева нам. Ми смо заточници својих заблуда. Ми смо жртве политичких траума. И сами постајемо драматични, трауматични, истински мученици времена. Ми наликујемо све више античким ликовима који трагиком својих избора путују у бесконачно. Ми смо слијепи код очију, глухи код ушију, луди упркос разуму, бијесни унаточ уму. Нитко нас неће ни исцијелити ни спасити од нас самих. Ми смо сирово месо повијести. Сувремена политика је мастионица клерикалног и интелектуалног кича. Не можемо јој одољети. Меље нас својим трауматским програмима. Својим дозлабога лошим експертизама. Својом немуштом политиком којој се не назире краја. Својим десничарским примитивизмом. Својим есенцијалним песимизмом који је покупила од Цркве. Својим нерјешавањем иједног животно битног питања наше сувремености. Ми с њом постајемо огрезли и неморални. Пристајући на њу ми јој се покоравамо и ми јој све више личимо. То јој је и био циљ: од суверених грађана направити некритичке послушнике. Медиокритете којима управља. Који су отупјели на драму, који су огуглали на трауму. Уз форсирани cyber свијет који нас све више утапа, ми постајемо све невидљивији, све анонимнији. Ова катастрофистичка визија није претјерана: она је само тегобна конзеквенција наших трајних траума. У којој ишчезава честита прошлост, изневјерена садашњост и пројектирана будућност. 

2

23. октобар 2021.

КУКУ МНЕ МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Б

ПРИЈЕКОР

срдну подршку Црне Горе, сламана је Црна Гора и велика Југославија, једино црногорско уточиште идентитета од 1918.“ Поменули смо своје најбоље године, проведене на том тргу... а дочекали најгоре. Позвао ме након Цетињских догађаја, да прекори самог себе, преда мном, као јединим ćедоком. Био је својевремено на челу Друштвено-политичког вијећа Скупштине СР Црне Горе... а потом и замјеник генералног секретара Владе у привременој савезној држави

СРЈ, у којој су се посљедње двије чланице разишле у самосталне државе. Цетиње га је инспирисало да ми ово исприча! ,,На свом Вијећу, на измаку ‚80-их сам предложио да се ‚Његошева награда’ у новчаном износу знатно увећа, јер не можемо, образложио сам, од имена највећег пјесника правити просјечну награду, каква је до тада била. Чинио се тај приједлог оправдан свима, па је прихваћен на Вијећу и једногласно усвојен, не знајући коме ће бити додијељена наредна. Нажалост, кад смо материјално увећали АРХИВА ПОБЈЕДЕ

или смо другови. Учили смо исту гимназију. Био је добар ђак, бољи од мене а тада су само бољи имали шансе. Касније ће постати перспективан политичар у неперспективној држави. Не знам како то бива, али то се збива у нас... све чешће. Нашли смо се на његов позив на главном тргу у Никшићу, познатом по много чему, а ми смо се подсјетили Митинга гладних на коме је 1989. године начета СФРЈ. Рекао ми је: ,,Нијесу митинговали гладни хљеба, већ српског национализма. Уз свесрпску помоћ Србије и све-

АБ револуција

вриједност високо уважене награде, она је унижена и поражена. Додијељена је Добрици Ћосићу, прије свега српском, екстремном националисти, па тек онда писцу. Био је 30. октобар 1990. Прије уручења награде нашли смо се са лауреатом у сали на првом спрату Владиног дома на Цетињу. (Присутни су били предćедник Скупштине СР ЦГ др Драган Радоњић, предćедник РИВ-Републичког извршног вијећа-(владе) др Радоје Контић, три предćедника Вијећа удруженог рада, др Раде Филиповић, Вијећа општина Радован Дамјановић и Друштвено политичког вијећа Веселин Вучуровић (ја). Ћосић је био у пратњи једног пријатеља из Београда, нама непознатог. Са нама нијесу били чланови жирија који су Ћосићу додијелили Његошеву награду.“ Осим ових детаља, које је изнио мој школски друг, остали су мени били познати. Академик ЦАНУ, Владо Стругар, из Улића код Цетиња је, много раније, завапио у ЦГ академији (био сам присутан) да ,,Црногорци преиспитају своје национално опредјељење“... па је два дана прије уручења награде послао Ћосићу писану Честитку! Драги Добрица, Са свег срца честитам Ти Његошеву награду. Твоја, броје, десета је по реду, а ја велим: прва је Твоја пошто никад веће близине између висова у политици и филозофији на којима су, именилац награде и јунак добитка. И ниједном пре, откако се ова награда додељује, да је личност добитника, делом и знањем, позванија да проговори данас о суду његошевског свемира, и о српском роду међу иним народима.

Ја верујем да ћеш својим скорашњим говором у Цетињу, предсказати пут Срба у будућност, између мноштва им непријатеља, а смером савремене просвећености у човечанству. Срећно Ти све било, Добрица Ћосићу! Владо Стругар, Херцег Нови, 8. септембар 1990. године ПОВОД за писмо је одлука жирија да је награда припала Добрици Ћосићу за триптих романа ,,Време зла“ (Грешник, Отпадник, Верник). У саопштењу жирија у ком су били Мило Краљ (предсједник), Хусеин Башић, Светозар Петровић, Георги Сталев, Никола Ковач, Петар Сарић, Слободан Калезић, Чедомир Мирковић и Радомир В. Ивановић, каже се да Ћосић ,,саопштава у снажном епском замаху и са изузетном сугестивношћу о људским судбинама и глобалним историјским процесима“. (Каква патетика на нивоу средњошколске писмености.) Писмо ће Стругара до смрти учврстити у Црногорској академији. Деценију и више касније, у једној демографској напомени уз биографију Влада Стругара пише ћирилицом: ,,Ово насеље (Улићи) је потпуно насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника“. Није ни чудо! Онда су београдска гласила пропјевала како су ,,Црногорци одушевљено дочекали Ћосића“, а потом закукала како су добитника Црногорци испратили с разочарањем! Рекао им је: ,,Само повратак Његошу може спасти народ Црне Горе од нове истраге, нових потурица“. Са Његошевих Његуша су Ћосића дигли у хеликоп-

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

КО ЈЕ УГАСИО СВИЈЕТЛО? М

ање је познато да је латинска сентенца Carpe diem – Искористи дан, коју у различитим приликама и контекстима све чешће користимо као неку врсту кратког упутства за живљење, први пут употребљена у Хорацијевој пјесми, али у оквиру шире фразе која је је заправо појашњава, а која гласи: „Искористи дан, са што мање вјере у будућност“. Хорације њоме имплицира егзистенцијални став да, уколико је будућност неизвјесна, а дугорочно планирање бесмислено, човјек треба да користи благодети прилике и ужитке тренутка. Мање је познато и да је популарна синтагма Panem et circenses - Хљеба и игара често коришћена управо онда када се описују механизми успјешне и дуготрајне владавине популистичких режима, дио поетског имагинаријума римског пјесника Јувенала, који ју је посветио грађанима Рима, онда када су због бесплатног хљеба и игара изгубили интерес за бављење политиком. Метод је до данас остао исти, наиме, његовом примјеном популистичке власти стичу подршку оних које зовемо народом, уз двоструки бенефит: задовољавајући тренутне и у основи неважне потребе грађана, власт постаје популарнија и истовремено помјера фокус јавности са свих виталних друштвених проблема. Сада већ алармантно често се у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Србији чују формулације које кажу да су актуелни режими популистичке провенијенције

довели до онога што бисмо најкраће и најпрецизније могли назвати колективном трауматизацијом њихових грађана. Будући да је чињеница да је Србија већ десет година заробљена специфичном и тврдокорном верзијом популистичке аутократије, за коју је било и логично очекивати да ће се, заједно са свим својим деструктивним механизмима, прелити и на сусједне државе пројектованог „српског света“, питања шта нам се то догађа, откуд опет у свој својој баналности и силини стари/ нови национализми и ко је (поново) угасио свијетло, постају неизбјежна. Јер више је него очигледно да се, скоро већ деценију окамењена легура национализма и популизма, попут инфекције, из Србије проширила на Црну Гору и Републику Српску. Онда када траума постане колективно стање наше личне трауме се, уколико их имамо - а готово је немогуће да немамо, мултипликују - кажу психолози. А друштва у којима је већина грађана изложена колективној трауматизацији подсјећају на прилично макабрична пуста поља у којима се тачка преокрета назире веома тешко и у којој је она могућа једино укидањем оног поретка који је овакво стање изазвао. Психолошкиња Лана Енгел истраживала је узрочно-посљедичну везу популизма и колективне трауматизације као посљедице: ,,Често се“, пише Енгел, ,,у јавним расправама покреће питање шта је примарни узрок

да једно друштво западне у популизам. Јасно је да ће популистичка власт радити све да „нахрани“ популистичке силнице у друштву, не би ли се одржала на власти“. Али, сасвим умјесно питање поставља ауторка, да ли је у овом случају народ аморфна и недужна маса коју власт може да обликује према сопственим жељама и потребама или ипак неку одговорност сноси и такозвани народ. Шта је, дакле, пресудније за успјех ове режимске

игре? Стање у народу или сила власти? Или је можда ријеч о узрочно-посљедичној циркуларности... Према Лани Енгел, иако у психодијагностици званично не постоји оно што називамо „колективном траумом“, будући да се психопатологија бави појединцима а не групама, ипак дјелује прилично логично и увјерљиво да уколико је једна заједница, било да је ријеч о малој (породица) или великој (друштво) „зајед-

но доживјела изузетно тешке и егзистенцијално угрожавајуће догађаје, па када су ти догађаји још и дуго трајали, да ће таква заједница (тј. већина чланова те заједнице) подлећи некој врсти хроничног трауматизовања и развити неку врсту симптома комплексне трауме“. Веза између трауме и популизма за Лану Енгел постаје очигледна онда када друштво које је годинама било подвргавано „сулудим околностима“ само поСТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

СВОЈ ЛИЧНИ МЕРХАМЕТ, КАДА СЕ ЊЕГОВА ДОМОВИНА НАШЛА У КРИЗИ, ИСПОЉИО ЈЕ ХАЈРИЗ БРЧВАК И ПОКАЗАО ДА ЈЕ ХУМАНОСТ ОНА ВРЛИНА КОЈА НИКАДА НЕ ТАМНИ И КОЈУ НИКАДА НЕ ТРЕБА ЗАБОРАВИТИ. ОСТАЛИ ДОГАЂАЈИ ИЗАЗВАЛИ СУ НОВУ БУРУ У ИОНАКО ДУБОКО ИЗДИЈЕЉЕНОЈ ЦРНОЈ ГОРИ

Протест на Цетињу поводом устоличења митрополита Јоаникија

5. септембар 2021.

3

23. октобар 2021.

теру. Није друкче мога, натраг, преко Црне Горе у Србију. Недуго потом са својих ријечи пријешао је на своја недјела. Кренули су из БГ на БиХ и разорили је до геноцида. Слободан Милошевић је развио све националистичке заставе против свих чинилаца Југославије, а ону антицрногорску је дао барјактару Ћосићу да је изнесе на Цетиње. Калемар из Велике Дренове је увелико заслужан за калем, извање националности, Црногорцима. Након што је 1997. године Матија Бећковић награђен, Његошева награда је обустављена. Корота је трајала пуних 12 година. Епилог: Мој школски друг је довршио причу! ,,Наш разговор с Ћосићем прије уручења награде био је његов монолог, у коме се (србо)умно осврнуо на Мојковачку битку, умањујући до затирања жртве Црногорске војске за успјешно повлачење, односно бјежанију, српске. Приликом примања ’Његоша’ у кристалној дворани, Ћосић је свечано објавио да се одријече новчаног дијела награде (који је на моју иницијативу петоструко увећан), у корист Одбора за враћање наводне Његошеве капеле на Ловћен коју је уствари подигао краљ Александар 1925. То ме је толико погодило да смо, Радован Дамјановић и ја, демонстративно напустили, и свечаност и Цетиње, и вратили се у Никшић. Ту трауму носићу до краја живота, поред осталог и због тога што сам на Његошу дипломирао матуру у тешкој никшићкој гимназији!… Нажалост, од тада сви падамо на њему!“ На те ријечи школски друг се загрцнуо, застао у говору, засузио у очима. Превише суза за те године! 

ЈОВАНА МУГОША

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

КУФЕР ЗА ЛОЛИТУ ПУСТИ... НЕ БИХ ЈА ТУ НИШТА ДИРАЛА...

НАДА БУКИЛИЋ чиње да искривљује сопствени јавни дискурс у очајничком покушају да сачува најпростију егзистенцију на дневној бази, јер „такво друштво (као и такав појединац) губи дугорочну перспективу свог живота. Живот значи преживјети дан за даном. Ту године не постоје. О њима се и не размишља“. И управо су се ту, у неразмрсивом клупку популистичких манира и колективне трауме, тврдокорно и самообнављајуће угнијездила она два принципа претворена у методе владања – „хљеба и игара“ и „искористи дан“. Као терапију комплексне трауме Енгелова препознаје најприје императив заустављања или престанка трауматизације, али и једну технику посебно дјелотворну код оних који су жртве хроничног трауматизовања, а зове се имагинарни рескриптинг – враћање у сјећању на мјесто трауме, ново проживљавање тадашњих емоција, имагинативно поправљање трауматичног догађаја и његово ново „исписивање“. Грађанима Црне Горе још увијек је свјеж у сјећању трауматични септембарски догађај на Цетињу, као и све оно што је услиједило потом, читава једна колекција страхова од којих су неки базични а односе се на угрожени мир, деструирана поља људских права, опасне игре идентитетских узурпација са посљедицом осјећања идентитетске угрожености, па би се управо техником имагинарног рескриптинга грађани Црне Горе морали вратити у родно мјесто и родоначелнике трауматизације, разграђивањем популистичких националистичко-освајачких митова који су за врло кратко вријеме населили све просторе њихове друштвене реалности. А они то заправо и чине, сваки пут када јавно и гласно настоје да дају одговор на питање – ко је угасио свијетло? 

У

лажем становит напор, што би рекли црногорски интелектуалци, да схватим и освијестим до краја сопствени живот у овој земљи и међу овим народом: откуд ја ође!? Јесу ли стварно ови од мојија??? Што је то што мене веже за ове прилике и неприлике у људском обличју, за ове чувене и нечувене хајдуке и јатаке из XВИИИ вијека... Коначно: што ће ово мени? А женско сам, туго, нејако... Помозите! Наравно, све снатрим и цијеним из кратковиде и себичне женске перспективе. Кад си мушкарац, вјерујем, све ти је јасно, јер се, просто, рађаш са том спознајом. Твоја је перспектива од самог старта и широка и далековида, сâма су небеса твоја, и ти одма’ знаш зашто си баш овдје рођен. Ја не знам. Дајте да разумијем. Ево пар смјерница о мени и мом животном путу. Искрено, не знам вам рећи прецизно када сам рађана – можда је то било прије двјеста, двјестапедесет година, а можда и недавно, такорећи малоприје... Зато не знам ни да ли су ме сахранили прије двјеста или ће ме бачит’ под земљу за неких двадесет. Сва моја рађања су страшно слична и сви моји животи испреплетени, и зато су и сва моја сјећања скупови разноразних тугованки, договора, компромиса, неталасања, трпљења и безгласја, или скупови вјештичарења, подилажења, самокажњавања и ласкања свакоме, а најчешће срамно непотребним и ништавним бићима... Све у свему: мој статус је статус другоразредне поставке, оне „за сваки случај“, ако се разболи неко од главних глумаца, или, ако којим случајем цркне, да „ускочим“ у помоћ, што ме је неријетко западало. Да су, бар, цркавали на вријеме. Знам само да ми се нијесу об-

радовали. Одмах су хтјели да са двије године имам шеснаест и да ме догодине удају... или су хтјели да имам тридесетпет и да се никад не удам, што је, иначе, баш лијепа жеља, не бих ли остала да их чувам и његујем. Родитељи! Родитељи у земљи чудесних бајки и чудовишних идеја о женској ђеци. И нема никакве разлике – нека вас не лажу – да је раније било другачије или да је данас боље. Није. Данас покушавају да ме уновче чим навршим четрнаест – умјесто да се још играм луткама и крпицама, они ме, исти ти родитељи, нуде естради, модним креаторима, фотографима и продуцентима, пумпају ми груди или ме приморавају на драстичне дијете, или ме, очински и матерински брижно, директно подводе угледним, виђеним и важним људима... И мени се већ са петнаест година живот гади. Трауматично. Ја бих да трчим босонога и да љетњу ноћ проведем плешући по мокром пијеску уз море; ја бих да се играм у снијегу или да са друговима одем на фудбалску утакмицу; хоћу нешто лудо као стотине разнобојних лампица што шљаште у ноћи, веселе попут мјузикла, и хоћу још хиљаду ситних, лијепих ствари... Али, ево, умјесто тога на мојим ногама су штикле, ево ми и вјештачких трепавица, и већ сам мала, слатка кокета, већ имам Лолитин рјечник и већ сада знам оно о чему раније, ни са деведесет година, нијесам имала појма! Нити сам икад у свој вијек, а бог ми свједок и сви свеци, тако ми оног посљедњег даха, икад чула да се и то може и ради! Ви можда јесте, ја не, наочара ми! Дакле: неко ми је украо дјетињство на начин који је посебно свиреп. Траума над траумом. Неко од мене прави кловна за свакодневне скечеве и игроказе од подрума до хотелских тераса, од остава у приземљу до базена на крововима... и неко од мене очекује да будем задовољна том улогом. Или, што би рекли

интелектуалци – са том улогом. Хоћу рећи: питам се са сопственим животом таман колико сам се питала прије двјеста година. Само ми је сада много теже... Знате, образована сам, економски независна, имам свој кров над главом... Имам представнице у парламенту... пензију ако рађам и Сигурну кућу, злу не требало. (Како је то лијепо!) И бесплатну правну помоћ. (Сјајно! У озбиљној држави су бесплатност и закони најважнији!) И подршку, братску и људску, уколико сам другачије сексуално опредијељена. (Збиља, људи, како да се опредијелим? Ово питам у случају да у неком од живота имам петнаестак година и да сам дубоко заљубљена у Симон де Бовоар, Брехта, Булгакова...? Зар није разумно да заборавим весели, знатижељни женски свијет и да се сјутра удам за једног виђенијег средњошколца, сада ситуираног и мужевног водоинсталатера, са сталном столицом у престижном кафеу нашег кварта, који добија на спортској прогнози грдне паре? Баш не знам...!? Ево сам у дубокој дилеми... а знам што би ми савјетовали кући, они горе поменути људи – родитељи. Зато питам вас!) Пошто ви ћутите и не видите да је мени пуна куферчина свега, одлучила сам да уложим становит напор и посматрам свијет око себе, као и прилике и неприлике у људском обличју из за мене нове, мушке перспективе. Да, такорећи – отворим шкуре! – и да у новом свјетлу погледам какав је дан кад си напољу. И види чуда: напољу све исто! Дан исти! Исто Сунце, исто небо, исте читуље по новинама, исти социо-патолошки аналитичари, исте вође политичких партија, исти распоред сједишта у театру, иста поставка на фотоизложбама... Вазда умиру исти људи. Увијек „прелијећу“ исти ауторитети. Вазда нешто обиљежавају исти академици. Увијек „лете“ најјачи писатељи... Удубим се ја у ту широку, мушку

перспективу – ко ће дочекат’ да ми дате савјет! – нагледам се свега и свачега, наслушам и прочитам много тога... А онда, ненадно, имам што видјети: у дну једне новинске странице запис из којег је без становитог напора схватљиво да је напољу, слободан ка’ ‚тица, предćедник жирија за додјелу Тринаестојулске награде!?! (Награда је додијељена, ал’ он још предćедник.) Знате ли ви која је то титула?!? Што рек’о ономад један мој друг: „Ееееј, ја сам био кандидат за члана комисије!“ Онда можете замислити важност предćедавајућег! И, ишчитам ја осврт предćедавајућег, без становитог напора га разаберем и сконтам сљедеће: Аааууууу, браћо мушкарци, јбвас, није вама лако!!! Напротив! Зато: заборавите, молим вас, сва моја питања, недоумице и дилеме, до посљедње! Ево – опредијелићу се, удаћу се сјутра за оног лика из престижног кафеа, нек се у срећи споје мој докторат и његове кладионичарске квоте, родићу му све саме синове, без обзира је л’ стерилан ил’ не (толико се могу потрудит’ за срећан брак); ево – савладаћу и родослов његове фамилије од свекра, па ај, ај, све до цара Лазара, само да останем и сљедећих двјеста, двјестапедесет година у кругу своје скучене и себичне женскости. Јер, терет који ви носите у својим куферчићима, страшан је. Имам само један савјет из кратковиде женске перспективе: држите се ви религије и политике! Посљедњих ми дахова свих мојих умирања, знам: само вам богови и политичке странке могу помоћи да и даље од жена стварате тупе слушкиње, опскурне суживоткиње и идиоткиње које слиједе сваки ваш корак и гаје самилост према вама. Ваше трауме су трагичне. Моје су дјечија пјесмица. Ли – ла – ла, ли – на – на – на ... Није моја невоља што сам овдје, још мање што сам са вама, но што о истом цио вијек приповиједамо. 

Р

.

4

23. октобар 2021.

В

лада одлично зна да чак и да пажљивије и одговорније поступа у вези са мјерама за спречавање ширења пандемије ковида-19 у Црној Гори, резултат њених напора не би ни за нијансу био бољи. Отуда њено хладнокрвно прихватање бројних умирања не само старијих, него и средовјечног становништва у Црној Гори коме би реално предстојало најмање још пола вијека будућег живота. Кад је ријеч о броју вакцинисаних или ревакцинисаних грађана, цифре се тако штимају да се има утисак напретка и ако пажљивијем оку не може да промакне повремени податак да број вакцинисаних, у размаку од, рецимо, три међусобно поређена дана опада или се, што је чешћи случај, врти у круг. Напретка нема. Број вакцинисаних се незнатно или у већини случајева уопште не повећава. Пажљивијем и добронамјернијем посматрачу црногорских политичких прилика, за посљедњих најмање годину и по, не може промаћи чињеница да је психологија ни мало занемарљивог дијела црногорског већинског православног становништва више него значајно промијењена у односу на стање које је поменутом периоду претходило. Да не говоримо о поређењу са деценијама социјалистичког трајања од 1945. до краја комунистичке ере јануара 1989. године. Покушајмо за-

ЈЕЛЕНА МАРТИНОВИЋ

Д

о наредне године у ово вријеме имаћемо колективни имунитет, 70 одсто дичних грађана Црне Горе ће бити вакцинисано и корона ће почети лагано да пакује кофере. Од наредног септембра, рече невакцинисани премијер на зоом састанку на маргинама самита УН, сав сретан као да је рекао наредне недјеље. А не године. До тада ћемо бројати мртве, пратити епидемиолошку криву, таман као кладионичар који је узео од мајке 5 еура и уплатио тикет. Ипак, овдје умјесто голова сваки дан бројимо животе, који су ево након годину и по постали само бројеви и објаве „Преминуло 8 пацијената“... па после пар дана „Преминуло 17 пацијената, што је црни рекорд у једном дану...“ „Од 139 хоспитализованих, 78 је на респираторима“... „Септембар однио 185 живота“... Није омиљени тим дао 185 голова у једној години, или не дај боже мјесецу... ове су квоте мало другачије. Али су очигледно постале само квоте, а не смрти у нашим главама. Јер нам је тако лакше. Лакше је из неколико разлога. Један је јер вријеме чини да смрти постају само неки број, јер је сурова статистика умјесто да оголи ситуацију и да нам покаже у каквом смо заиста проблему, пребацила то аналитичко ћебе преко наших глава. Други је јер народ не зна коме да вјерује. У и даље сиромашном и деценијама огољеном здравственом систему, популарно званим струка, сједе људи који ће и даље да правдају премијера да има висок број антитијела и да га не могу натјерати да се вакцинише и који ће рећи ОК, брутална туристичка сезона је вриједна покоје жртве. Црногорски, воли да вјерује вођама. Дакле, ако вођа није вакцинисан и остави простора за тумачење Устава да је вакцина

О КРАЈУ ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА-19 У ЦРНОЈ ГОРИ

ДАЛЕКО ЈЕ СУНЦЕ ВЛАДА КАО ЗМИЈА НОГЕ КРИЈЕ, ОСНОВНИ УЗРОК СВИХ ЊЕНИХ ДОСАДАШЊИХ, А НАЖАЛОСТ И БУДУЋИХ НЕУСПЈЕХА У СПРЕЧАВАЊУ ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА-19 У ЦРНОЈ ГОРИ

мислити да ли би вјерске литије, предвођене заставама друге државе и уз хистерично клицање „Не дамо вам светиње“ раније биле могуће? Да ли чак и као само литије? Да ли се икада, бар колико се данас живи становници Црне Горе могу сјетити, више у цркви причешћивало него данас, или у вријеме литија? Да ли је и један истакнути црногорски интелектуалац, познати ратник или политичар икад устврдио да је вјера, мислећи баш на религију, у стању да помјера брда, као што то тврди наш предсједник Владе? Чак ни кад је ријеч о поглавару ЦПЦ Митрофану Бану или Гаврилу Дожићу, поријеклом из Црне Горе као карађорђевићевском патријарху. О нормалним црногорским митрополитима Црногорске православне аутокефалне цркве Петру I или Његошу да не говоримо. Његошев стих „Нека буде што бити не може“ ни мало не претендује на религиозно значење. Дакле, значајан дио, наравно данашњих православних становника Црне Горе је од бивших атеиста, или релативно

мало заинтересованих, прије би се рекло релативно равнодушних особа у односу на религију, посебно цркву у ужем значењу ријечи, данас постао буквални вјерски фанатик. Убијеђени да их вјера штити до мјере да и она причесна кашичица представља надмоћ цркве над реалношћу – новокомпоновани вјерници одушевљено ступају у завјереничке кружоке, односно противнике вакцинисања, поносно пркосећи разуму и свакој врсти људске еманципације. Противљење вакцинацији се неријетко изједначава са схватањем српства у кич облику, примјера ради, Андрије Мандића или Милана Кнежевића. У завјереничким круговима се све више води рачуна о што патетичнијој заинаћености завјереничког чланства противу могућих остатака људског разума и логике, да не говоримо против медицинске струке у ужем значењу ријечи. Нова власт, која је прије годину дојездила на крилима и уз велику подршку Српске православне цркве, тобоже склона разуму и примјени одговарајућих васпитних и других мјера проти-

ву ширења пандемије, потајно тријумфује над порастом завјереника противу вакцинисања, славећи успјех своје много значајније мисије од тобоже прокламованог баналног здравља властитих поданика. Одбијајући да се вакцинише и повинује свакој врсти гласа разума црногорски православни новокомпоновани вјерник (да ли најчешће новокомпоновани Србин?), осим дизања у небо свега што се може везати за Српску православну цркву, постиже још један, ако тако можемо рећи за поменути слој становништва више него стратешки циљ: ликвидира, коначно, сваку помисао на историјско постојање Црногорске православне аутокефалне цркве, као неимара класичне црногорске државе, брише и посљедње остатке хиљадугодишњег црногорског историјског трајања на земљи, а да не говоримо да инкарнира у стварност бројне великосрпске химере типа осмовјековног светосавља, или осмовјековне само православне традиције на овом дијелу Балкана. У таквим условима прилично масовне заинаћености православног становништва у Црној Гори против основних постулата разума и општецивили-

зацијског развоја, уз цинични закулисни тријумф и прећутно одобравање сличног понашања од стране доброг дијела данашње извршне власти, шансе за побједу, односно окончање пандемије ковид-19 у Црној Гори сведене су буквално на минимум. Да о вапијућој здравственој угрожености црногорских мањина, односно мањинских неправославних вјерских заједница не трошимо ријечи.

Док год у данашњој православноцрногорској психологији и политичкој логици буде срамотно форсирано кич српство Андрије Мандића, Милана Кнежевића, Владимира Јоковића, Славена Радуновића и компаније, Шешеља или Додика, а не српство Ивана Стамболића, Ђинђића, Димитрија Туцовића, или аутора Филозофије паланке Радомира Константиновића, као и српских интелектуалаца који се грозе данашње српске политичке стварности – шансе за побједу не само над пандемијом ковид-19, него и над бројним ретроградним феноменима и појавама заиста су сведене на минимум. Ако се то зна, а тешко да је слично сазнање за сада довољно озбиљно допрло до јавности, шансе Црне Горе су за њен укупни, прије свега морални опстанак, реалне. 

ПОГЛЕД С ГОРИЦЕ

КВОТА СМРТИ

добровољна ствар, народу је лакше да потоне у глиб интернета и антиваксерских теорија или просто селективног анархизма, јер му се не свиђа неки доктор и његов став. Можда му је одвратан због фризуре или одијела, то не знамо, али тај анархиста иако није антиваксер се неће вакцинисати. Из голог ината. И када научник каже да су и они који су умрли били препуни антитијела, ето још једне забуне. Због чега да се вакцинишем онда? Па да би се стекао колективни имунитет, да вирус почне да пакује кофере... Колектив, другови и другарице, опште а не лично добро. Те давне 1972. године у Југославији је почела да се шири епидемија до тог момента искори-

јењених великих богиња. Букнула је на Косову, а за почетак се узима 14. март а њен крај је услиједио само два мјесеца касније 19. маја. Тада је у сиромашној Црној Гори забиљежен један случај, а за само осам дана је вакцинисано 92 одсто другова и другарица и поштених сељака. Друг Тито се није појављивао на телевизији већ је ствар препустио епидемиолозима и комитетима. Додуше, он није морао да се бори за гласове и био је ван сваке политичке трке, у пошасти која је напала земљу пред његов 80. рођендан. Додуше, медији су тада преносили оно што је Партија мислила да грађани треба да знају – гдје се треба вакцинисати и

portalanalitika.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

јесу ли стигле вакцине. Простора за тумачења колико су ефикасне није било, а још мање за добровољност или могуће кршење Уставом загарантованих права. Додуше и данас није другачија ситуација осим што се морају узети политички поени. Вакцинални пунктови у квартовима, редови за вакцинацију, а за данашње прилике неписмени и сељачки народ је тада вјеровао љекарима. Исто као и данас на Исланду, када на питање америчког новинара због чега су се вакцинисали - млади Исланђани сједећи у кафићу из пиво одговарају – па, рекао нам је љекар. Исланд није стара Југославија, али исто тако у овој години немају ниједан случај смртности од посљедица короне. И готово

сви су вакцинисани. Просто јер им је тако казао љекар. Оно што је тадашњој власти одузело у цијелој Југославији мјесец дана, у савременој Црној Гори, дигиталној, европској, натовској, демократској и писменој је незамисливо и послије годину и по. Нема ту много филозофије и простора за дубиозе које црногорским грађанима остављају руководиоци гостујући у емисијама, који питање о вакцини сматрају увредљивим, личним и одговарају да се „нису вакцинисали зато што се нису вакцинисали.“ Све док будемо размишљали да је вакцина неопходна да би пошли на пут у иностранство или у шопинг – нема среће. У црногорској стварности, корона је субјекат, има своју вјеру и нацију. Тај вирус короне, који се може бити задесио на причестној кашичици, има неку свијест и каже... а не... сад сам у светом обреду, дај да се неутралишем. Корона тако постаје вјерујућа код нас јер су, на примјер, Грци одлучили да користе кашичице за једнократну употребу. Неки вирус се може предомислити и рећи да је атеиста, католик, муслиман или будиста па фино не притисне дугме за неутрализацију него за репродукцију. А тога дугмета нема. То нам је лијепо на снимцима показао доктор са интензивне његе рендгенским снимцима на којима се види како чиста плућа постају паучина, личе на духове, бјеличаста магла које се надвија над ријеком Стикс. Пет дана од кашља и мисли „није ми ништа“ до вјечности. Можда нам није ваљала Југославија, друг Тито, антифашисти, комунисти и власт која није фермала живу силу и права грађана... али људи нису масовно умирали. И због тога се бојимо. Јер људи желе да вјерују вођама, као што дијете вјерује родитељима. 

5

23. октобар 2021.

КАКО ЧИТАТИ ИСПИСИВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

KARLA GUTIERREZ / behance.net

НАРАТИВ КАО НАСЉЕЂЕ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

А

ко би трагали за дефиницијом која најјасније објашњава потребу за културом сјећања, и сасвим блиско са њом говорили о трауми, избор припада њемачком социологу Хелмуту Дубиелу који истиче да Аушвиц, Гулаг и Пол Потова поља смрти, представљају симболе чијим евоцирањем људска бића широм свијета имају искуство о себи као људским бићима у јавној рефлексији и својој рањивости. Холокауст је био разлог да се највећи пораз цивилизације уведе у токове културе сјећања. Опасност од изумирања генерације преживјелих свједока била је повод да се траума вербализује и кодификује у језику заједнице. Култура сјећања тако постаје трансгенерацијски пренос наратива. Наратив постаје насљеђе за нове генерације, потребан заједници. Траума на тај начин није само предмет историјске науке, већ улази у поље развоја умјетничких, културних и активистичких пројеката. Умјетници и научници тако постају секундарни свједоци (Хартман), а њихов рад развија културу сјећања.

Сјећање на тај начин доприноси зближавању историје и сјећања или, како Асман истиче, историја и памћење не доживљавају се као ривали, већ као комплементарни модели исписивања прошлости. Индивидуална и колективна траума на тај начин повезује њене учеснике и свједоке са онима који свједоче и на тај начин постају косвједоци или свједоци друге генера-

ХОЛОКАУСТ ЈЕ БИО РАЗЛОГ ДА СЕ НАЈВЕЋИ ПОРАЗ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ УВЕДЕ У ТОКОВЕ КУЛТУРЕ СЈЕЋАЊА. ОПАСНОСТ ОД ИЗУМИРАЊА ГЕНЕРАЦИЈЕ ПРЕЖИВЈЕЛИХ СВЈЕДОКА БИЛА ЈЕ ПОВОД ДА СЕ ТРАУМА ВЕРБАЛИЗУЈЕ И КОДИФИКУЈЕ У ЈЕЗИКУ ЗАЈЕДНИЦЕ. КУЛТУРА СЈЕЋАЊА ТАКО ПОСТАЈЕ ТРАНСГЕНЕРАЦИЈСКИ ПРЕНОС ције, као гаранти временског и просторног преноса свједочанства (Михаљинац). Искуства ревизије историје, као и сложене мреже ривалских култура сјећања овој теми дају још већи значај. У коначном, она јесу политичка и друштвено надређена, али прије тога она су врло често психотерапеутска искуства или су предмет судских процеса. Траума као предмет умјетничког истраживања и стварања умјетничког дјела постаје један од битних елемената ангажоване умјетности или

како се прецизније назива тестимонијалне умјетности. Унутар једне или више заједница, неријетко уз велике препреке и отпоре, као примјер етичког ангажмана и приступа, или са другом страном медаље исте приче, уз идеолошко-пропагандну дјелатност државе која не признаје суочавање са прошлошћу. О томе смо свједочили на овогодишњем VII Интернационалном сајму књига у Подгорици, чији је посебан програмски сегмент био фокусиран на умјетност и по-

литику, а судећи по ауторима који су представили своја књижевна и теоријска дјела, издвојимо Златка Паковића и Игора Штикса, могао је носити и назив траума. Историју у цјелости можемо читати као историју трауме, са разликама да су нека друштва успјела да зауставе њену производњу. Балкан свједочи да оне нијесу као у остатку Европе окончане 1945. или 1989. године. Крвави распад Југославије довео је до новог круга траума. Балкан од XVIII до XX вијека у коначном јесте простор непрекинутог наци-

оналистичког континуума како га дефинише Марија Тодорова. Ништа обећавајуће ни за XI вијек немамо. Црна Гора на таквом Балкану има свој репертоар траума које су на различите начине улазиле у простор културе сјећања, и као у другим стварима са закашњењем. 1918, 1989. и сасвим оправдано читање 2020. као трауматичне упркос околности да представља недовршен процес. Многобројна питања изазивају различите културе сјећања. Представе из прошлости или друштвено памћење обично озакоњују постојећи друштвени поредак, а имплицитно је правило да заједничко учествовање у било ком друштвеном поретку подразумијева заједничко сјећање (Пол Конертон).

Поставља се питање различитих сјећања припадника једног друштва која производе различите претпоставке и искуства. Није ли то наша највећа траума, немогућност заједничког сјећања или неприхватања трауматичног искуства рецимо бијелог терора након 1918. године. Потиснута свједочанства, званична историја која се дуго није бавила таквим догађајима, одсуство умјетничке праксе или академских истраживања дуги низ деценија. Трансфер искуства трауме постаје предмет међукултурног повезивања и због тога се многи Европљани данас заједнички сјећају. А због сасвим нових неуралгија редефинишу нека своја мјеста сјећања, као споменике који су славили колонијалне јунаке. И то је оно што нама на Балкану недостаје, могућност заједничког сјећања, сјећање које је дијалошка, а не монолошка форма комуникације. О критичкој култури сјећања неки други пут. 

СУОЧАВАЊЕ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

П

рошлост за собом вуче трауме. Различити догађаји остављају на свом путу дубоке трагове, повлаче консеквенце, урезују ожиљке на њиховим учесницима. Понекад чине да се поносимо њима, било да су позитивни или негативни, да се осјећамо јачима, али знају и да нас тешко заболе. Оно што прошлост чини појединцима, историја ради друштвима, народима, групама, племенима, културама. Сам живот нас наћера да прођемо кроз времена кризе, нестабилности, патње, које онда на нама оставе дубоке трауме. Тако генетичари тврде да је људски род прошао, у најранијој својој прошлости, кроз такву катастрофу, да нас је остало свега стотињак на планети. Толику да и данас рачунају развој људске врсте од тог догађаја и тих замишљених „Адама и Еве“. Нећемо никада сазнати колику трауму су доживјели древни неандерталци и друге гране људског рода при сусрету са Хомо сапиенсом, јер смо се уредно постарали да их избришемо са лица планете Земље. Колику трауму у људима је изазвао крај леденог доба, кад све древне цивилизације свијета имају своју причу о потопу. Па куга или „црна смрт“ која је усмртила милионе становника Азије и Европе у XIV вијеку, због које смо повјеровали у ске-

ДА СЕ НЕ ПОНОВИ МИ ЋЕМО МОРАТИ ЖИВЈЕТИ СА НАШИМ ТРАУМАМА И ОЖИЉЦИМА, КОЈЕ ВУЧЕМО ИЗ ДАЉЕ И БЛИЖЕ ПРОШЛОСТИ. У ВРИЈЕМЕ КАДА СЕ СЈЕЋАМО И ОБИЉЕЖАВАМО НЕКЕ ОД НАЈГОРИХ МРЉА У ЦРНОГОРСКОЈ ИСТОРИЈИ, НАПАДА НА ДУБРОВНИК, НАЈВИШЕ ШТО МОЖЕМО ДА УРАДИМО ЈЕ ДА СЕ СУОЧИМО СА СВОЈИМ ТРАУМАМА

лета на коњу са косом у рукама, као персонификацију смрти. И све друге трагедије и остављене трауме, личне или колективне, које су увјериле народ да, под плаштом инквизиције, пошаљу на ломаче хиљаде жена одавде до Америке. Најгоре су трауме које људи проузрокују другим људима. Када страх, бол и невјерица надјачају и сломе и најстабилнији ум и учине га подложним сујевјерју и ирационалности. Тако је сломљен био и велики Август, први римски император, након пораза у Тојтенбершкој шуми, када је, по причању хроничара, ридао и ударао главом о зид, вичући „Варе, Варе, врати ми моје легије!“ колику трауму је поднијела једна од првих британских краљица, Будика, када је била приморана да гледа силовање својих кћерки, да би након тога подигла устанак против римског окупатора. Какву трауму је на све грађане Римског царства оставила пљачка Вјечитог града од стране Визигота, 410. године, када је приморала Светог Августина из Хи-

пона да напише као утјеху свим избјеглицама своје ремек-дјело Божију државу. Траума коју је произвео овај догађај је толика да се Августину обраћа и епископ античке Салоне, Хесијус, са својим ученим предвиђањима о крају свијета. И њега светитељ из Хипона мора да тјеши, али ипак му тражи резултате тих истраживања. Какву је трауму међу образованим свијетом проузроковала фанатична хришћанска гомила на челу са патријархом Теофилом, када је у свом вјерском заносу запалила легендарну библиотеку у Александрији 391. године, као пагански храм. Или затварање Академије у Атини по наређењу цара Јустинијана. Од ових траума се нијесмо опоравили ни до дан-данас. Као што се ови наши балкански простори још увијек боре са траумом коју је направио цар Теодосије Велики, када је 395. године подијелио Царство синовима Аркадију и Хонорију, а нас од средишњег дијела земље начинио удаљене пограничне провинције. Једна скоро неважна

административна одлука проузроковала је у наредним стољећима толико трауме, да још увијек обиљежава простор Балкана. Велике катаклизме и катастрофе остављају трауме на онима који их преживе, ма колико се они након тога подигли или постали снажнији. Такви догађаји увијек су прекретнице у историји, јер мијењају устаљене токове живота, везе и друштвене релације. Они стално узрокују трауме од којих се тешко опоравља и због којих усвајамо многа промијењена правила. За ово и не треба тражити примјера, већ је довољно осврнути се око себе и виђети колике је тренутна пандемија ковида-19 оставила по наше друштво и навике. Међутим, највеће посљедице и трауме оставља губитак слободе. Било на појединца или на цијело друштво, ништа не оставља тако снажан ударац и муку као недостатак слободе. Ваљда је зато исправна она јеврејска изрека „Имао, па немао!“ Свака подјармљеност гони човјека и људе на борбу, на рад, на труд, али оставља и велике трауме на

њему. Многи народи нијесу ни издржали притисак ропства и само су нестали са историјске сцене, попут Астека, Инка и других. Такође, бројни су подлегли искривљеним свјетоназорима или идеологијама које су их одвеле у негативном смјеру. Тако су Њемци на трауме од Тридесетогодишњег рата, који је однио 2/3 њемачког становништва, до Наполеонових освајања, реаговали на крају тако што су прихватили највећу пошаст у људској историји – нацизам. Трауме које је дивљачки нацистички режим проузроковао остаће запамћене до кад је свијета и вијека. Исто као што ће Јапанци осјећати трауме које је учинила њихова погрешна политика током Другог свјетског рата. Као што ће се у Шпанији увјек памтити ожиљци и трауме које им је донио Грађански рат 1936-1939. Једнако тако и ми ћемо морати живјети са нашим траумама и ожиљцима, које вучемо из даље и ближе прошлости. У вријеме када се сјећамо и обиљежавамо неких од најгорих мрља у црногорској историји, напада на Дубровник, највише што можемо да урадимо је да се суочимо са својим траумама. Како нам се грешке прошлости никада не би поновиле. 

6

23. октобар 2021.

ИМАЛИ ПА НЕМАЛИ: ПОСЉЕДИЦЕ

ПАТИМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ РАЈКО ПЕРОВИЋ

П

патњу како бих добио љубав. Жедан сам љубави, ево сада, у овом тренутку, да пољубим, са сузама, земљу коју сам оставио“. И могли би рећи да су сви на свој начин у праву. Некако нам се чини да се у времену када се пуно теже живјело, мање патило. Чак и у временима када је била немаштина, глад и ратови, било је мање патње. Народ је лоше стање прихватао као неминовност, нешто на што он није могао да утиче. Кад се није имало хране

гладовало се, чак и умирало од глади. Умирало се од болести од којих се данас лако излијечити. Кад се ратовало, ишло се у рат и гинуло. И све је то прихватано као неко стање које се није могло промијенити и на које се чак није могло ни утицати. Зато се гладовало, боловало и гинуло тијелом, а душа није патила јер није знала за боље и другачије. Кажу да је најтежа клетва: ,,Дабогда имао, па немао“. Изгледа да је она главни разлог за патњу. wallpaperaccess.com

атња је необично стање у које се запане непажњом, незнањем, нечинењем или стицајем околности на које нијесмо могли да утичемо. Сви је посматрају другачије, размишљају о њој на различите начине и сви за њу имају неко своје тумачење. Буда је мислио да нас патња прати цијели живот: ,,Рађање је патња, болест је патња, старост је патња … не добити оно што се жели је патња“. Стендалу је свако своју патњу стварао: ,,Мисли рађају патњу“. Достојевски је патио за домовином коју је оставио: ,,Прихватам

КОРОНА ЈЕ ОДНИЈЕЛА ВИШЕ ОД ДВИЈЕ ХИЉАДЕ ЖИВОТА. ЈЕДАН МАЛИ ЦРНОГОРСКИ ГРАД. СВАКИМ ДАНОМ УМИРУ СВЕ МЛАЂИ И МЛАЂИ. ПОЧЕЛИ СУ ДА УМИРУ ОНИ КОЈИ ПРАКТИЧНО НИЈЕСУ НИ ПОЧЕЛИ ДА ЖИВЕ. ТЕШКО НАМ ЈЕ ЈЕР НАМ СЕ ДЕШАВАЈУ СТВАРИ КОЈЕ МОРАМО ДА ТРПИМО, А НА КОЈЕ НЕ МОЖЕМО ДА УТИЧЕМО. ИЗ ДАНА У ДАН, СВЕ НАМ ЈЕ ЛОШИЈЕ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

О

давно је јасно да слика начина живота на Балкану коју замишља (пројектује, сугерише) Европа, па и свијет, и она коју живимо у великом је мимоилажењу и дисбалансу. Чак се може рећи да тренутно имамо врло мало додирних тачака са ,,осталим дијелом планете“. Неусаглашеност, некомпактибилност, неразумијевање... ријечи који се све чешће користе у јавном дискурсу - ,,Гордијев чвор“ у који смо заплетени. Европи (а и остатку свијета), је сигурно нејасно зашто се изнова и изнова, глорификују анахрони концепти који имају чак и одлике митских форми, нарочито послије ратова, страдања и траума 90-их година. Митска парадигма је референца којом се воде и творци и носиоци таквог промишљања, нема ту мјеста за чињенице, априори се прихватају ставови који у себи имају чак елементе магијског па и фантастичног - и Толкин би имао доста посла код нас, да је којим случајем жив. Митови су управо због тога и привлачни, али и опасни, зависи од начина на који су и према коме пласирани. Ми тренутно живимо у држави која је истраумирана, можемо рећи да живимо у Трауматологији, а не у Црној Гори. Све мање смо држава; имамо заставу - пречесто гори, имамо и химну – пола парламента не устаје на интонирање, имамо и Устав – гази се буквално и симболички, имамо Владу – не подржава је парламентарна већина (власт), имамо премијера који би требао да представља државно јединство – потенцира вјерско јединство. Може се рећи да ми његујемо старе трауме, нове

Може се жељети нешто што никада нијеси имао, али да би за нечим патио, мораш знати какав је осјећај да то имаш. Мораш га имати, па изгубити. Ђе нестаде онај стари живот са проблемима које смо рјешавали и препрекама преко којих смо теже или лакше прелазили. Сад не можемо ништа да промијенимо, а нећемо да свему окренемо леђа и само одемо. Када све крене лоше, када се разум не пита, када ништа не можеш да поправиш, онда су проблеми дошли у три фазе. Прво је неко направио хаос, онда је у народу завладало безнађе и послије тога је дошла патња. Најбоље то данас види Црна Гора. Од јануара пролазимо пут од хаоса до патње. Корона нам је то најбоље показала. Прошли смо све три фазе за непуних десет мјесеци. Тотално расуло у систему здравства. Вакцинисање планирано за крај јануара, почело је почетком маја. За то вријеме они који су одлучивали о нашем здрављу, учили су се набавци и куповини вакцина. Док смо чекали политичке вакцине да стигну из Београда, свакодневно смо бројали десетине мртвих и стотине заражених. Све то је пратило тотално несналажење и расуло у кризном штабу. Конфузне, нелогичне и нестручне мјере, више су штетиле него користиле. Они

који су доносили одлуке, први их нијесу поштовали. Они који су требали да буду примјер и подстакну народ да се вакцинише, невакцинисани су кршили мјере, уз објашњења која вријеђају здрави разум. Акцију вакцинисања је водио активаксерски полусвијет. Притиснуо нас је туристички талас короне у јулу и августу, тежи од оног политичког таласа у марту и априлу. Послије таквог дилетантизма, расула и хаоса, морало је доћ безнађе. Немоћни да било што промијенимо, гледамо и бројимо мртве. Корона је однијела више од двије хиљаде живота. Један мали црногорски град. Сваким даном умиру све млађи и млађи. Почели су да умиру они који практично нијесу ни почели да живе. Тешко нам је јер нам се дешавају ствари које морамо да трпимо, а на које не можемо да утичемо. Из дана у дан, све нам је лошије. Почиње наша патња, јер патња је стање духа, а не стање тијела. Патња је слична депресији. Патиш, кидаш се, мучиш се… а не осјећаш физичку бол. Патиш, значи да си тужан, растрзан и очајан, а да то споља готово нико и не примјећује. Патња у твојој души плаче, кука и запомаже, али то нико око тебе не чује. Када патиш, мучиш се сваке ноћи, покушавајући да нађеш начин да то промијениш, да све то прође и да буде готово. Док жалимо родбину и оне које не познајемо, стално се преиспитујемо јесмо ли чиме свему овом допринијели и да ли постоји неки начин да се изађе

ДА ЛИ ЖИВИМО У ТРАУМАТОЛОГИЈИ? ИЛИ:

КРОЗ ПРОШЛОСТ ДО ИЗЉЕЧЕЊА КАТАРЗИЧНО ДЈЕЈСТВО БИЛО ЈЕ ПРИСУТНО ПРИЛИКОМ СВАКОГ ИЗВОЂЕЊА ПРЕДСТАВЕ ,,ПРИНЦЕЗА КСЕНИЈА ОД ЦРНЕ ГОРЕ“, ПУБЛИКА ЈЕ ПРЕЦИЗНО ОСЈЕЋАЛА И ПРОЖИВЉАВАЛА СА ГЛУМЦИМА ОВАЈ СВОЈЕВРСНИ РИТУАЛ ПРОЧИШЋЕЊА. ТЕКСТ, РЕДИТЕЉСКИ ПОСТУПАК, ГЛУМА, СЦЕНОГРАФИЈА, МУЗИКА - СВЕ ЈЕ БИЛО ПОСТАВЉЕНО У КОМПАКТНУ ЦЈЕЛИНУ И ДИСАЛО ЈЕ ЈЕДНИМ ДАХОМ. ПОЗОРИШТЕ, КРАЉЕВСКО ПОЗОРИШТЕ ,,ЗЕТСКИ ДОМ“ НА ЦЕТИЊУ И ,,ПРИНЦЕЗА КСЕНИЈА ОД ЦРНЕ ГОРЕ“, КАКО ЈЕ ГОРДО ЗВУЧАЛО ТИХ ДАНА

заливамо сузама од шок бомби, дима сузавца и гумених метака – плаћајући додатних пола милиона еура (наших пара) полицајце за добро ,,одрађен“ посао. Сљедећом приликом ће због стимуланса сигурно бити прецизнија и обилнија употреба ,,васпитних средстава“. И тако... једна идилично – лирска, распјевана јесења идила у нашој Трауматологији. Заобилажење болних и неиспричаних тренутака постаје опште мјесто унутар којег настаје болест друштва. Дакле, за друштво би требало бити љековито, суочити се са траумама. Да бих направио мали ,,отклон“ од суморно-идилично-лирске стварности, подćетићу наше драге читаоце на једну позоришну (љековиту) представу која свакако има везе са темом. Ово из разлога јер је позориште медиј-простор који даје могућност да се колективни не-

мир или траума, испољи и презентира на најбољи могући начин, истовремено благотворно дјелујући на гледаоца у сваком смислу.

КРОЗ СЈЕНЕ ПРОШЛОСТИ ДО ИЗЉЕЧЕЊА Колико је само симболике било у поновном „уздизању“ Краљевског позоришта „Зетски дом“ 11. фебруара 1994. године, позоришта које је било заборављено, препуштено зубу времена, самом себи. Након скоро четири деценије тишине, сцена је оживјела „повратком црногорске краљевске породице Петровић из егзила“, макар кроз причу, премијером представе „Принцеза Ксеније од Црне Горе - Изгнаничка тугованка дома Петровића“, рађене по тексту и режији Радмиле Војводић. По Аристотелу, умјетност се на специфичан начин бави поједи-

начним, које се пробија до општег, кроз одређени поступак трансформације. Индивидуа и индивидуално постаје уједно и симбол општег. Битна ствар у свакој представи је склоп догађаја као и карактери (лица). ,,Принцеза Ксенија од Црне Горе“ је суочавање публике са страхом, неправдом, насиљем, траумом и болом карактера на сцени, пут кроз сјене прошлости до катарзе у најчистијем облику. Ријетке су представе које успијевају да ,,пребаце рампу“, невидљиву линију која раздваја глумачку игру од публике. „Принцеза Ксенија од Црне Горе“ била је много више од представе, и да би је разумјели потребно је сагледати друштвени контекст времена у којем је настала. Цетиње је тих година било свијетла тачка, свјетионик у мраку великосрпске националистичке хистерије, мјесто са којег је кренуо суверенистички и антиратни покрет, а представа је на свој начин, несумњиво, дала додатни замах и наду идеји о „новој“ Црној Гори. Од самог почетка, око себе је створила ореол магије, нестварног, субверзивног, јер је кроз причу принцезе Ксеније на један убједљив начин понуђен поглед на тешку историјску, националну и државну трауму. Истовремено је и испуњавала мисију ангажованог позоришта, које освјешћује, едукује, оплемењује, показују-

ћи да ријеч и истина требају да се чују ма колико тешко било. Радмила Војводић, најављујући премијеру у „Монитору“ од 21. јануара 1994. године, између осталог, говори и атмосфери на Цетињу: ,,…То је више него дирљиво. Пуно њих настоји да помогне, чак и млади људи са којима се дружимо овдје, случајни саговорници са улице или из кафане. Мислим да је дирљиво да ће Зетски дом први пут послије 40 година имати представу на сталном репертоару и што ће то бити баш ова представа о принцези Ксенији“. Катарзично дејство било је јако присутно приликом сваког извођења представе, публика је прецизно осјећала и проживљавала са глумцима овај својеврсни ритуал прочишћења. Текст, редитељски поступак (естетика и поетика), глума, сценографија, музика - све је било постављено у компактну цјелину и дисало је једним дахом. Позориште, Краљевско позориште ,,Зетски дом“ на Цетињу и ,,Принцеза Ксенија од Црне Горе“, како је гордо звучало тих дана. Приликом уласка на сцену Мише Јанкетића (краљ Никола), публика у сали је устајала, ово свакако није био акт позоришне наивности, већ својеврсна демонстрација подршке и бунта, активне емоционалне размјене, потврда рушења невидљиве баријере између глумца и публике. Порука која говори: одлично се разумијемо, исто осјећамо, исте нас ствари боле, истим стварима тежимо… Публика је пратила представу у нестварној тишини - слеђена. Толико ,,густа“, скоро да се могла опипати, прекидана је уздасима и јецајима, који су је додатно појачавали. Позориште је постајало уточиште, покрет отпора, мјесто

7

23. октобар 2021.

охрабрења, мјесто промишљања (ово без имало патетике), ,,глад за побуном против стварности“, а Цетиње и Краљевско позориште ,,Зетски дом“, мјесто својеврсног ходочашћа. Био сам дио групе младих људи, како је казала проф. Радмила Војводић - која је од почетка била уз екипу представе, онако, да им се ,,нађемо при руци“ у тим смутним временима. Били смо у фоајеима и холовима ,,Зетског дома“ током проба, испред самог позоришта, улици, кафани… Након проба читали текст, како би глумци ,,ухватили“ цетињски акцент и дијалекат. Исти они који су након премијере испред позоришта, дуго, дуго оћутали тек одгледану премијеру. А у срцу и души - олуја: велика туга, бијес, срећа, нада, све смијешано, а тако јасно и чисто! ,,Принцеза Ксенија од Црне Горе“ је гостовала на Стеријином позорју у Новом саду пред препуном салом и освојила двије награде. Квалитет се није могао оспорити. Изведена је и у Београду у Југословенском драмском позоришту, и поред пријетњи да ће бити прекинута. А требало је отићи тамо… у оно вријеме. Неспорна чињеница: годину дана након премијере Краљевско позориште ,,Зетски дом“ је и формално правно обновљено. Принцеза Ксенија је за живота била велики поклоник умјетности, подржавала је ,,Зетски дом“ увијек и без размишљања. Краљевско позориште ,,Зетски дом“ је на крају 20. вијека уз помоћ ,,Принцезе Ксеније од Црне Горе“ поново заблистало у пуном сјају. Кроз сјене прошлости до поновног обнављања.

P.S. Представу можете погледати (наћи) на интернету. Посебно препоручујем да одгледају…

М

ного је траума из прошлости о чијем појављивању и посљедицама би се могло надуго писати, али се ипак чини да су ратови деведесетих оставили посебног трага у главама и душама многих и да још увијек производе осјећања мржње, неповјерења и страха. Оно што је теоријски утемељено, јесте да када год се историјско сјећање преноси у сферу политичке културе отвори се и питање како оно дјелује на грађанско повјерење. Искуства су различита. Сјећање Бошњака/Муслимана на дешавања деведесетих јесте горко и са примјесама латентног страха. Чињеница је да су због ратног вихора који се около вио, захватајући повремено и рубне предјеле Црне Горе, Бошњаци/Муслимани понијели и те како тешке трауме из тог времена. Само и површно подсјећање на слијед неких догађаја из тог периода, свједочанство је тој констатацији. Хроника злочина која, сваки пут када се о њој поведе разговор, изнова отвара непријатне емоције, је започела октобра 1990. године у Бијелом Пољу када је од стране свог комшије, из ловачке пушке, убијен Смајо Дулурија, јер је одбио да пољуби слику Слободана Милошевића. Наставило се са једним пресријетањем сватова који су у околини Бијелог Поља, почетком јануара 1991. године, одлазећи по испрошену дјевојку, у једном од аутомобила, имали заставу СДА, за коју је наређено да се одмах уклони. Посљедњег дана септембра 1991. године у ондашњем Титограду подметнут је експлозив на сјевероисточној страни Стародогањске џамије од које су страдала сва стакла на џамији и оштећене куће у непосредној близини. Право је чудо да нико од пролазника и уопште становника из непосредне близине није страдао. Почетком новембра 1991. године у Пљевљима је, чекајући аутобус, погинула Џема Кријешторац, од хитаца једног припадника резервног војног састава док је у еуфоричном стању испаљивао рафале из аутоматске пушке. Убрзо након ових дешавања узбуркало се у пљеваљској Буковици преко које су крстариле паравојне формације упадајући на државну територију Црне Горе која није била у рату. Покушаји да се тамошње муслиманско

СЈЕЋАЊА БОШЊАКА/МУСЛИМАНА

СМРТ ДУШЕ

ХРОНИКА ЗЛОЧИНА КОЈА, СВАКИ ПУТ КАДА СЕ О ЊОЈ ПОВЕДЕ РАЗГОВОР, ИЗНОВА ОТВАРА НЕПРИЈАТНЕ ЕМОЦИЈЕ, ЗАПОЧЕЛА ЈЕ ОКТОБРА 1990. ГОДИНЕ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ КАДА ЈЕ ОД СТРАНЕ СВОГ КОМШИЈЕ, ИЗ ЛОВАЧКЕ ПУШКЕ, УБИЈЕН СМАЈО ДУЛУРИЈА, ЈЕР ЈЕ ОДБИО ДА ПОЉУБИ СЛИКУ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА. НАСТАВИЛО СЕ СА ЈЕДНИМ ПРЕСРИЈЕТАЊЕМ СВАТОВА У ОКОЛИНИ БИЈЕЛОГ ПОЉА, ПОЧЕТКОМ ЈАНУАРА 1991. ГОДИНЕ

становништво заштити нијесу били довољно енергични и ефикасни, а чим је то тако, посљедице је лако наслутити. Пљевља су тих мјесеци, а и током године, била полигон за сијање страха и невиђене мржње међу комшијама који су, до јуче, дијелили зло и добро и ону насушну кору хљеба. Сличне ситуације евидентиране су у Бијелом Пољу и Беранама, а спорадичних националистичких инцидената било је и у другим градовима. На томе се ипак није стало. Средином маја 1992. године започео је први талас депортације бошњачких избјеглица који су спас затражили у Црној Гори. Ничим криви, били су враћени на територију БиХ захваћену ратом, гдје су хирове болесних умова платили својим животима. Слиједила је потом отмица путника исламске вјере из воза у станици Штрпци, након које је услиједила колективна траума за све Бошњаке/Муслимане – геноцид у Сребреници. Све што је након тога преостало било је само да се установи ко ће и како ту трауму преживјети, односно да се за онога ко то не буде могао, припреми табут. Међу родбином страдалих било је и оних који су због преживљене трауме заувијек престали да говоре. А када је то тако, више питање није да ли је то оставило трауму или не, већ што сваки нормалан инсан пожели да се траума ослободи.

НЕТРПЕЉИВОСТ Све се то чинило према онима који су само другачијег имена и вјере. Али, гријех би пао и на нашу душу, ако у овој причи не би рекли и поменули и часне људе са православне стране који су и своје животе дали да би сачували своје комшије и иновјерну браћу. Чојска Црна Гора препознала је такве и одала им признање и захвалност. Не помињемо никога по имену, јер бисмо

током набрајања некога ненамјерно изоставили и тако ризиковали да не укажемо достојно поштовање за испољено чојство и јунаштво. Пресуде које је након свега изрекао Међународни суд биле су важне не толико да би се казнили починиоци, већ да би се признале жртве, што, узгредно речено, појединци још увијек не желе, али и да би се злочини индивидуализовали како се не би могло рећи: сви Срби су били злочинци. Исто тако, нису ни сви Хрвати уништавали споменике културе, нити спроводили етничко чишћење. Суд је успио реконструирати све шта се догађало, посебно у Сребреници, тако да се то не може негирати. Стварност коју живимо, скоро сви на еx-YU простору, је врло оптерећена ратом и ту тему не можемо избјећи, ма колико покушавали да од ње побјегнемо. Чини се извјесним да је искорак на том путу могућ само у прихватању да се одважимо да погледамо истини у очи, да говоримо, не само о злочинима који су погодили неку другу нацију, него и да се осуде злочини припадника властите нације. То, истина је, није једноставно, нарочито ако сте на било који начин били повезани са ратним околностима, или ако вас је рат тешко погодио. Кажемо то, прије свега, јер је простор који смо некада звали Југославија тако преплетен и међузависно повезан, да грађанин нити једне од наших нових држава не може бити равнодушан на збивања у сусједству које му је некада било сопствена држава. Оно што би људе могло да зближи у овој тешкој причи је, ако ништа друго, а оно сличност њихових послијератних судбина. Баш због тога је неразумљиво зашто се ми још увијек опиремо да признамо да смо колективно били изманипулисани националистичком реториком и причом о сусједу као непријатељу, да смо у ствари били топовско месо наСТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

из безнађа у којем смо се нашли. Патња је одраз немоћи. Са болом можемо да се боримо, али кад патимо, можемо само да чекамо да прође. Трпимо и размишљамо може ли нас све ово увући у повлачење, донијети нам страх или нас наћерати да се предамо. Може ли нам искуство кроз које пролазимо показати начин да предуприједимо разлоге за хаос и све оно што послије њега долази? Или ћемо онако наивни дозволити да нам се све изнова деси, а ми ћемо са стеченим искуством све то игнорисати, патити мање и на крају престати да примјећујемо безнађе око нас. И надати се да кад не будемо виђели проблеме, онда нећемо имати разлог да патимо. Колико дуго се може живјети са патњом? Трпиш, патиш и чекаш вријеме када ћеш све то промијенити на боље. Може ли нам трпљење показати излаз из проблема? Оћемо ли из патње изаћи слабији или јачи? Можемо ли због све ове муке које нам је патња донијела, постати лошији људи? Може ли се у нас увући нешто чега раније у нама није било? Можда нам вријеме патње које пролазимо усади мржњу и жељу за осветом према онима који су нас увукли у хаос. Или ће нас бол ојачати, очитати нам лекцију и дати нам мудрост да спријечимо да се све ово понови? Ваљда нам патња понуди праве одговоре на сва ова питања. Морамо из овога нешто научити и извући поуке. Морамо бити паметнији и ићи напријед. Једино ако будемо умнији, све ово кроз што пролазимо има неког смисла. Ако би било другачије, онда би и сва патња кроз коју смо прошли, била узалудна. 

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

Пљевља

ционалистичких политичара. И када све ово кажемо неизоставно је питање зашто је све ово битно? Битно је због младог нараштаја који од старијих добија различите информације о сликама рата и томе шта се у ствари десило. Самим тим од њиховог најужег окружења зависи коју ће слику прошлости усвојити. Ако је наратив који млади усвајају некритичан, једностран, и у духу такозване патриотске интерпретације историје – онда нам се не пише добро. Такав наратив не одговара истини и само је склон да продубљује кризу и разне трауме. Због тога је међу младима важно промовисати толеранцију, поштовање другога и другачијега, једном ријечју вриједности грађанског друштва. Националистичка реторика политичара и сада присутна, потпирује мржњу, сије раздор, сије страх посебно међу припадницима мањина. Важно је и због тога да исту грешку не поновимо још једном, јер не заборавимо кад национализам узме маха он читаво друштво прожима од дна до врха.

ИМА НАДЕ У оно што нам се дешава лакше је не повјеровати него повјеровати. Када промишљамо о алтернативи садашњем стању, намеће се питање има ли за нас наде у будућности? Можемо ли нешто још увијек промијенити или смо пропали скроз на скроз јер боље нијесмо ни заслужили. Да ли смо способни да редефинишемо своју представу о могућем и немогућем. Можемо ли трауме прошлости уклонити са кошуље садашњости? Како често чујемо да без прошлости нема будућности, онда је пожељно да радимо на развијању културе сјећања која никога неће угрозити, већ ће бити дио личне и колективне интиме без порука пријетњи и призивања зла. Тај задатак је тежак и сложен, али није и нерјешив. Пожељно је да као грађанско друштво не дозволимо својеврстан дискурзивни рат с намјером да побједник има монопол над интерпретацијом прошлости и усмјеравањем будућности наше државе. Будућност би, макар, требала да је заједничко власништво свих који живе у Црној Гори, ма како се они звали. Између траума прошлости и путева будућности требало би бирати путеве будућности и изнова трасирати етнички и вјерски баланс који нам је нужан уколико не желимо да нас на вјечитом бурету барута нова експлозија непотребних екстремизама потпуно збрише. Траума је, рецимо и то, на извјестан начин смрт душе, а душа умире онда када не зна како да настави даље. У данашњем свијету, мноштво је отворених врата, много је путева којима можемо да корачамо. Зато је суштинско питање за све нас да ли имамо право да некоме намећемо трауму и одлучујемо умјесто оних на којима свијет остаје? 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

23. октобар 2021.

ЈЕДАН ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ НАДРЕАЛИСТА СВИХ ВРЕМЕНА: РЕНЕ МАГРИТ

Т

врдио је да мисли, осећа и милује очима. Сматрао је да Бог мисли у сликама и да је најусамљеније биће на свету, чију самоћу је желео да прикаже сликајући. Говорио је да сликарство мора да буде вакцина луцидности забодена у стварност, да би на светлост изашла мистерија. Док је сликао актове, записао је да је чуо „како фаталности убрзано куца срце“. Две године пред његову велику ретроспективу у бечкој Албертини, 2009, из бивше куће Ренеа Магрита у Бриселу, где се налази омањи спомен-музеј, украдена је у септембарско јутро, слика „Олимпија“. Метафизички ловац на снове, који је мислио „да порок може бити у природи сваке ствари“, овде је живео од 1930. до 1954. „Олимпија“, портрет његове супруге Жоржет, налазио се у бившој Магритовој дневној соби. Лопови су очито знали тачно коју ће слику украсти. Јер ово је префињен акт, нага, замишљена жена лежи негде између времена, положена у вечност, са шкољком меко положеном на трбух. Иза ње је море са линијом пурпурне светлости која се гаси. Два лопова беху први посетиоци, уредно су купили карте. У следећем моменту, један од њих је уперио пушку у лице чувару, а други отрчао по слику. Слика коју су украли, вреди на тржишту уметничких дела неколико милиона еура. (Две године касније, вратиће је - дело је било сувише славно да би могло да буде продато на црном тржишту. Срећом, нису га оштетили.) Рене Магрит, чије надреалистичке слике сада вреде милионе еура, наравно да је током живота и гладовао. Попут источњака, волео је цвеће, дугу, сетну косу жена и девојке које јуре на бициклима, брзо, као што је брза њихова младост. Презирао је Запад, његове машине и запињање, труд као врхунско начело и схватао да савремени свет једино још, од врховних вредности, производи „галопирајућу меланхолију - последњи узлет Западне цивилизације“. Остао је мистерија. Сликар који је успео да изазове потпуни занос сликајући само једну птицу са облацима смештеним у њена крила или себе, окренутог леђима, загледаног у нешто чега на слици нема, али што, сви осећамо, јер шапућући бајалице, одређује наше животе. „Поезија настаје када осећање долази пре мишљења,“ писао је Т. С. Елиот. Управо се то догађа на сликама Ренеа Магрита (1898-1964) .

КЉУЧ ОДЛУКЕ Рене је рођен у градићу Лесинеу у Белгији. Отац беше трговац тканинама и цело детињство као да је било обмотано меком светлошћу која се пробијала кроз густо ткање шапутавог, утешног памука, вуне, свиле, склиске и сребрне магле вискозе и полиестера. ,,Волео сам да подигнем тканину

messynessychic.com

САЊА ДОМАЗЕТ

СЛИКАР КОЈИ ЈЕ УСПИО ДА ИЗАЗОВЕ ПОТПУНИ ЗАНОС СЛИКАЈУЋИ САМО ЈЕДНУ ПТИЦУ СА ОБЛАЦИМА СМЈЕШТЕНИМ У ЊЕНА КРИЛА ИЛИ СЕБЕ, ОКРЕНУТОГ ЛЕЂИМА, ЗАГЛЕДАНОГ У НЕШТО ЧЕГА НА СЛИЦИ НЕМА, АЛИ ШТО СВИ ОСЈЕЋАМО ЈЕР, ШАПУЋУЋИ БАЈАЛИЦЕ, ОДРЕЂУЈЕ НАШЕ ЖИВОТЕ. „ПОЕЗИЈА НАСТАЈЕ КАДА ОСЈЕЋАЊЕ ДОЛАЗИ ПРИЈЕ МИШЉЕЊА,“ ПИСАО ЈЕ Т. С. ЕЛИОТ. УПРАВО СЕ ТО ДОГАЂА НА СЛИКАМА РЕНЕА МАГРИТА

ЉУБАВНИЦИ II Рене Магрит, 1928.

према сунцу и да гледам печате пуног сјаја жуте боје како се појављују преда мном, као бело небо са мутним звездама обданице“. Његову мати, домаћицу, никада није спомијао. Али као да се у том ћутању налазио кључ његове одлуке да из реалности побегне у надреалност… Пошто реалност беше страхотна. Од најранијег детињства, Рене је знао да је последње што његов отац чини пред спавање провера да ли је закључао мајку. Он је у унутрашњем џепу сакоа увек носио мали, метални кључ, чији је горњи део подсећао на некакав стари породични амблем, два искривљена срца, леђима окренута једно према другом. Мајка беше дубоко захваћена депресијом и сањала је о самоубиству. Ренеа је волела оном љубављу чија дубина подсећа на вир, али ју је смрт непрекидно држала на нишану. Последње што би дечак чуо пред спавање било је закључавање. Није се бунила. Ћутала је, као кривац, подлегла неким никада изреченим тугама. Јер једне вечери, она је успела да украде од оца кључ. Више је никада неће видели живу. Неколико дана су трагали за њом. Онда су угледали како нешто бело и нејасно плута у љубичастим водама. Беше то њено тело. Рене се затекао на обали. Извукли су је полако, као да не желе да је у дубоком сну смрти узнемире. Није јој видео лице. Било је обмотано влажном, белом тканином спаваћице у којој се искрала. О овоме ће, као одрастао, увек одбијати да говори. Али његова чувена слика ,,Љубавници“, управо слика варијанту тог призора - жену и мушкарца дубоко загрљене,

који никада не могу да се пољубе, јер су им главе обмотане меким тканинама. Белим. То беху отац и мајка. Смрт беше на слици тканина која их је раздвајала. Све чиме се његова машта играла до тада, ,,новчићи сањарења, поезије тајних страсти“, сада је било разбијено ударом облака њене меланхолије која ће је одвести на дно реке. Многе од Магритових слика имаће све варијанте тихе, траума, свеприсутне меланхолије. Магрит беше сликар који никада није сликао смех. Такође, на многим сликама наћи ће се вода, угушена сенком ноћи, по којој плови водени брод, али ће већина бити о путовању ка небесима. Као дете, мора бити да је замишљао како је његова мајка брзо и једноставно склизнула кроз лазур небеске капије и како је капија лако и нечујно само лупила за њеном душом. Бела материја хаљине и тело остали су тек као знак њеног неприсуства на том, али присуства на неком другом месту. Сви се ови мотиви на Магритовим сликама понављају. Јер траума се увек понавља.

ЈЕДНОСТАВНО ЗНА После овог догађаја, породица више не може да остане у малом граду – јер самоубиство је знак слабости и предаје, ужасна срамота у провинцији… Рене се са оцем и браћом сели у град Шарлроа. Има свега шеснаест година, светлокос је и невесео. Упознаје Жоржет Бергер. Она је препуна живота, осмехује му се оним осмехом у коме он наслућује сунце среће, мир заспалих звезда и – будућност пуну играчака љубави. Између два загрљаја, милу-

јући њену косу и врат које ће, касније, толико пута сликати, он бунца о будућности. ,,Ми ћемо се венчати“, говори јој. Њено ,,да“, зазвучало му је као херувимски уздах. Има шеснаест година, али већ зна са ким ће провести живот. Пошто је од детињства непрекидно цртао, одлази на Академију лепих уметности, у Брисел, где се породица поново преселила. Тамо ће издржати читаве две године. ,,Одвлачи ме ово школовање од онога због чега сам факултет уписао – самог сликања.“ И он се, збиља, пошто напусти Академију, потпуно посвећује сликарству. Брак са Жоржет Бергер траје пуних 46 година, све до њене смрти. Наизглед, његов живот био је равна линија, лишена ексцеса. Изнутра, унутар њега, радила је уметничка машина која је све ужасе трауме претварала у неке од видова ,,варке и чаролије“. Тако су многа Магритова дела - изненађење. Његова слика изложена у Бриселу, 1930. године, била је покривена платном. Звала се ,,Силовање“, а на њој је приказано женско лице, које уместо очију, носа и усана има дојке, пупак и стидне длачице. Није ни чудо што су организатори изложбе ,,Минотаур“ преко слике навукли - завесицу. ,,Стидне длачице су такође поезија. Катрени“, говорио је. Опсесија су му били снови и сањарења о будућности и слободи, успављивао се тако што би замишљао сасвим младу девојку, чије тело мирише на борове иглице, која трчи улицом. И овде наилазимо на јединог узора кога је Магрит имао, а то је италијански сликара Ђорђо де Кирико, још један сликар метафизичке тиши-

не, који је ловио сенке самог времена и облике тела звукова, као и мало блудна сањарења улица и кровова на својим платнима. ,,Одбијам да будем затвореник сопствене обдарености“, истицао је Магрит. ,,Оставите ме да се играм, то јест да се радом лечим.“

И БИ ПРИХВАЋЕН Одмах после склопљеног брака почео је да ради у фабрици тапета, да би издржавао себе и супругу, са двадесет пет већ је продао прву слику, ,,радио је и рекламне плакате, поред осталих и за чувени ајер-коњак, адвокат“. Већ је тридесетих година излагао на групним изложбама у Њујорку, Лондону, Паризу… Круг надреалиста га прихвата, Андре Бретон веома цени његово сликарство. Буњуел је био одушевљен његовом сликом где је рожњача приказана као небо пуно вунастих, млечних облака. У Бриселу је, под немачком окупацијом, провео ратне године. Бретон га је због овога осуђивао. По завршетку рата и даље има проблема са новцем. Надреалисти га оптужују да је у то време фалсификовао слике Пикаса и Де Кирика, као и новчанице. Магрит, као изузетан цртач, без сумње је то лако могао да учини. Али - он није био занатлија, већ сањар стваралац. Читав стварни свет доживљавао је као фалсификат Божије замисли. И ове оптужбе остале су неутемељане. Крајем Другог светског рата опчињен је Реноаром и улази у период који сам зове ,,Осунчаним“. Боје на сликама подсећају на призме које видимо испод очних капака, пошто смо погледали у сунце. Али, убрзо се враћа сопственом стилу, а фигура мушкарца са округлим, црним шеширом, постаје његов заштитни знак. Завесе, речи, олујно небо, делови тела, лебдење, сенке, пламен, облаци, најчешћи су мотиви које је Магрит сликао у најразличитијим варијацијама. Преминуо је пре више од пет деценија у Бриселу, а широм света све су траженије његове слике, чије посматрање делује као корак у простор без тла, али и без пропадања. Његове слике изазивају осећај лебдења. Каткад, посетиоци дуго сањаре крај његових слика. Чини се да слике посматрају посетиоце једнако као што они проматрају њих. Магрит је једини сликар двадесетог века који је предмете тргнуо из сна и показао да лула заиста није лула, већ је то само реч, иза које се може крити хиљаду скривених својстава предмета. Његове слике су и чудесна огледала. Задубљен у пусту плажу и ретке облаке изнад далеке пучине, посматрач осећа да га дубоко из центра слике неко посматра и полако му скида маску са срца. Или то један уплакани дечак склања платно са мајчиног поплавелог лица, усана и капака набубрелих од воде, док Бог поред њега седи, ојађен и крши прсте. Слика је без тона. Само гибање мора наслућује да се низ дечаково лице нечујно сливају сузе. 