Dnevni list Pobjeda 24.07.2021. by Pobjeda

ŠPIJUNSKE I POLITIČKE IGRE: Lažni američki diplomata opet u fokusu javnosti nakon priznanja v. d. direktora UP

I Brđanin u mreži kontakata Stevana Simijanovića

PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE: Medijska prepucavanja Demokratskog fronta sa Vladom i Demokratama, kao i napadi na premijera, ne utiču na raspodjelu fotelja po dubini

DF dobio 264 mjesta, SNP 88, PzP 85, Demokrate i Ura podijelili 145 funkcija

STR. 4.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama obavezuje Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta

Bratić mora objaviti sva rješenja

Krivokapić

Bečić

Abazović

Mandić

» Iako je ranije tvrdio da će sve funkcije u državnom aparatu biti

STR. 8. i 9.

podijeljene po konkursu i stručnosti, premijer Zdravko Krivokapić je tokom posjete Andrijevici prošle sedmice potvrdio da se po dubini sprovodi isključivo partijsko zapošljavanje, navodeći da su vladajuće stranke dobile ono što su željele

STR. 2. i 3.

D. MALIDŽAN

Gnusan zločin u Sutomoru, policija traži nasilnika

Za poziciju u Tužilačkom savjetu koja pripada nevladinom sektoru stigle dvije kandidature

Muk te tuži, Muk ti sudi STR. 7.

Podgoričanin osumnjičen da je pretukao, pa silovao šesnaestogodišnjakinju

STR. 10.

U Tokiju otvorene 32. Ljetnje olimpijske igre

Snaga sporta će pobijediti » Crnogorsku sportsku delegaciju na defileu predvodili su kapitenka ,,lavica“ Jovanka Radičević i kapiten ,,ajkula“ Draško Brguljan koji su nosili zastavu. Japanski car Naruhito juče je svečano otvorio Olimpijske igre, a predsjednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah poručio da bez solidarnosti nema mira STR. 16, 17. i 18.

STR. 3.

STR. 9.

Politika

Subota, 24. jul 2021.

Odbor za bezbjednost usvojio Prijedlog mišljenja da se aktuelni v. d. Uprave policije imenuje za direktora te organizacije

Brđanin dobio podršku svih osim DPS-a Prijedlog mišljenja da se Brđanin imenuje za direktora Uprave policije Odbor je usvojio sa devet glasova za i tri uzdržana, dok niko nije bio protiv. Prethodno su članovi tog parlamentarnog radnog tijela iz DF-a, Demokrata, Ure, SNP-a, SDP-a, SD-a i Bošnjačke stranke obećali podršku Brđaninu, dok su iz DPS-a najavili da će po tom pitanju biti uzdržani. Stav DF-a predstavlja iznenađenje jer su ranije najavili da neće podržati niti jedan prijedlog Vlade Zdravka Krivokapića PODGORICA – Vršilac dužnosti direktora Uprave policije Zoran Brđanin dobio je zeleno svijetlo Odbora za bezbjednost i odbranu da na funkciji prvog čovjeka crnogorske policije iz v. d. stanja pređe u redovno. Prijedlog mišljenja da se Brđanin imenuje za direktora Uprave policije Odbor je usvojio sa devet glasova za, tri uzdržana, dok niko nije bio protiv. Prethodno su članovi tog parlamentarnog radnog tijela iz DF-a, Demokrata, Ure, SNP-a, SDP-a, SD-a i Bošnjačke stranke obećali podršku Brđaninu, dok su iz DPS-a najavili da će po tom pitanju biti uzdržani. Ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović je tokom sjednice Odbora, koja je trajala duže od pet sati, poručio kako je više nego zadovoljan radom Brđanina i kako u potpunosti podržava prijedlog da u punom mandatu bude na čelu UP. - Riječ je o školovanom čovjeku i profesionalcu čiji rezultati govore za sebe i nekom ko je u jednom trenutku bio na granici života i smrti. Izražavam divljenje kako je nakon toga energično pristupio obavljanju zadataka - rekao je Sekulović. Brđanin je, sa druge strane, naglasio kako bi mu šira podrška Odbora značila, jer bi na taj način poslali poruku da su ujedinjeni po pitanju bezbjednosti. Istakao je i da je bezbjednosna situacija u Crnoj Gori zadovoljavajuća, ali i izazovna. Dodao je i da su prioriteti u radu policije unapređenje javne bezbjednosti, borba protiv organizovanog kriminala, suzbijanje finansijskog kriminala, kao i nedozvoljenog posjedovanja oružja, trgovine ljudima i drogama i krijumčarenje oružja. - Poseban fokus biće na otkrivanju dokumentovanih koruptivnih krivičnih djela koja za posljedicu imaju negativan uticaj na razvoj i prosperitet Crne Gore - rekao je Brđanin. Istakao je i kako je, zahvaljući najavljenim reformama i profesionalnim kontaktima i ugledu koji uživaju on i njegovi najbliži saradnici, povećan nivo međunarodne saradnje. Brđanin je poručio i kako timovi UP intenzivno rade na

Podržana inicijativa za saslušanje Krivokapića, Vukšića, Katnića i Brđanina Odbor za bezbjednost i odbranu podržao je na jučerašnjoj sjednici inicijativu o saslušanju premijera Zdravka Krivokapića, direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića, specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića i v. d. direktora Uprave policije Zorana Brđanina. Njihovo saslušanje zakazano je za 30. jul. Tu inicijativu pokrenuo je poslanik SDP-a Raško Konjević nakon što je premijer kazao kako mu se spremalo hapšenje u slučaju da je potpisao temeljni ugovor sa SPC.

Protesti DF-a u septembru Ukoliko premijer Zdravko Krivokapić nastavi sa isključivom politikom, ignorišući činjenicu da je 27 poslanika za izbor nove Vlade i novog premijera, Demokratski front će u septembru organizovati proteste, najavio je predsjedavajući Odborom i jedan od lidera tog političkog saveza Milan Knežević. - Vjerovatno u septembru organizjemo proteste protiv ovakvog poimanja demokratije i doživljaja svega onoga što je na spoljnom i unutrašnjem planu realizovano, to jest, nije realizovano - kazao je Knežević. On je tokom sjednice Odbora, Brđanina pitao kako će Uprava policije postupati u odnosu na te proteste, na šta mu je ovaj odgovorio da će reakcije policije biti zakonita ukoliko sama okupljanja budu mirna i u skladu sa zakonom. - Ukoliko dođe do narušavanja javnog reda policija će djelovati shodno tome i imati potreban senzibilitet - rekao je Brđanin.

DF dobio 264 pozic Demokrate i Ura po PODGORICA – Demokratski front, kojeg čine Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, dobio je sporazumom vladajuće većine ukupno 264 funkcije u javnim preduzećima, Socijalistička narodna partija 88, a Pokret za promjene 85, pokazuju podaci koje objavljuje Pobjeda. Članice nekadašnje pobjedničke koalicije ,,Zajedno za budućnost Crne Gore“ prema dogovoru iz početka januara, a koji se realizuje u potpunosti, su dobili ukupno dvije trećine funkcija, dok je ostatak od jedne trećine, odnosno 145 funkcija su u odnosu ,,dva prema jedan” podijelili Demokrate i Ura.

Sjednica Odbora za bezbjednost

rasvjetljavanju teških krivičnih dijela uključujući i ubistvo Duška Jovanovića. Najavio je i da će novom sistematizacijm biti formirani posebni timovi koji će se baviti takozvanim „hladnim slučajevima“. - To su slučajevi koji ne zastarijevaju u krivično procesnom smislu – objasnio je on. Odgovarajući na pitanje poslanika SDP-a Raška Konjevića, Brđanin je priznao da je i on imao susret sa lažnim diplomatom Stevanom Simijanovićem, ističući i kako tu nema bilo kakve mistifikacije i kako takvi susreti nisu zabranjeni u ovoj zemlji. On je na sjednici Odbora kazao i kako premijeru Zdravku Krivokapiću nije dao informaciju o hapšenju koje mu se navodno spremalo ukoliko potpiše temeljni ugovor sa SPC. Rekao je i kako bi, u slučaju da je Tužilaštvo izadalo nalog za premijerovo lišavanje slobode, UP postupila u skladu sa tim nalogom. Brđanin je na sjednici Odbora poručio i kako niko iz državnog vrha nije umiješan u šverc cigareta preko Luke Bar.

PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE: Medijska prepucavanja kao i napadi na premijera, ne utiču na raspodjelu fotelja

Kada je riječ o navodima vicepremijera Dritana Abazovića da su u Bosni i Hercegovini zaplijenjene cigarete ukradene iz Luke Bar, Brđanin je kazao kako postoji sumnja da je riječ o tim cigaretama, ali i kako to tek treba da bude utvrđeno. Kazao je i kako značajan dio navoda o postavljanju kamera u Luci Bar, nije tačan. - Tačno je da je prijavljena krađa i to je jedino što je tačno od navoda koje ste iznijeli. Način na koji se ona dogodila, da li je fiktivna ili nije, o tome ćete svakako biti informisani - rekao je Brđanin. On je poslanike zamolio i da pitanja namijenjena državnim zvaničnicima postavljaju njima jer on, kako je rekao, nije njihov advokat. Kazao je i kako su njegovi prvi saradnici stali uz njega kada je bilo teško sastaviti tim i poručio kako on „sa njima neće trgovati“. Naveo je i kako ne podliježe pritiscima, te kako oni koji bi željeli da ga politički pritiskaju imaju mogućnost da pokrenu pitanje njegove smijene. Ministar Sekulović je, odgovarajući na pitanje predsjedavajućeg Odborom Milana Kneževića, potvrdio da je sa predsjednikom Vlade, tokom njegove nedavne posjete Velikoj Britaniji i sastanka sa britanskim kolegom Borisom Džonsonom, bio i direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić. Sekulović je objasnio da je povod njegovog odlaska tamo upravo šverc cigareta. - Tačno je. Velika Britanija je zainteresovana za tranzit šverca cigareta, jer jedan dio tih cigareta završava i na njihovom tržištu – rekao je Sekulović. Đ.Ć.

PODJELA PLIJENA

Prema dokumentu koje objavljuje Pobjeda, DF je dobio ukupno 44 predsjednika Upravnih odbora, SNP 13, a Pokret za promjene 12. Kada su u pitanju izršni direktori u državnim i javnim preduzećima DF je dobio čak 53 izvršna direktora, SNP 17, a Pokret za promjene čak 21. Kada se podvuče crta ispada da su stranke koje traže ostavku premijera dobile čak 437 funkcija u javnim preduzećima u kojima većinski paket akcija ima država. Iako je ranije tvrdio da će sve funkcije u državnom aparatu

Iako je ranije tvrdio da će sve funkcije u državnom aparatu biti podijeljene po konkursu i stručnosti, premijer Zdravko Krivokapić je tokom posjete Andrijevici prošle sedmice potvrdio da se po dubini sprovodi isključivo partijsko zapošljavanje, navodeći da su vladajuće partije dobile ono što su željele biti podijeljenje po konkursu i stručnosti premijer Zdravko Krivokapić je tokom posjete Andrijevici prošle sedmice potvrdio da se po dubini sprovodi isključivo partijsko zapošljavanje, navodeći da su vladajuće partije dobile ono što su željelje. - Moram da kažem i prvi put to iskazujem kao svoj stav, sve dubinske funkcije dobili su kako su željeli. Jedino što u ovom trenutku nijesu zadovoljni što nijesu vidljivi u Vladi, što nemaju neka potpredsjednička mjesta i neka ministarstva kazao je premijer tokom radne posjete Andrijevici.

DOGOVOR

Pobjeda je 13. januara ove godne objavila dokument po kojem se vidi da su stranke vladajuće koalicije postigle dogovor o ras-

podjeli funkcija ,,po dubini“ po kojem je strankama iz nekadašnje koalicije ,,Za budućnost Crne Gore“ pripalo dvije trećine rukovodećih mjesta, dok su ostatak na prioritetnoj osnovi shodno osvojenim mandatima podijelile koalicije Mir je naša nacija i Crno na bijelo. Prema sporazumu u koji je Pobjeda tada objavila, PzP je daleko najbolje prošao jer mu je kao partiji koja je samostalno učestvovala u raspodjeli a u okviru kvote koalicije ZBCG pripao najveći broj funkcija proporcionalno snazi partije. Osim direktorskog mjesta u Kliničkom centru koje već pokriva Ljiljana Radulović, Pokretu za promjene je pripalo i mjesto zamjenika izvršnog direktora Aerodroma Crne Gore, izvršnog direktora Uprave za

Podjela funkcija i u školama Pobjeda je došla u posjed dokumenta koji pokazuje dio raspodjele u osnovnim i srednjim školama, kao i u obrazovnim centrima. Ostatak bi trebalo da bude podijeljen kada ministarka Vesna Bratić završi sa svim čistkama direktora u prosvjeti. Tako su DF-u pripala direktorska mjesta u osnovnim školama Branko Božović, Boško Radulović, Marko Miljanov, Savo Pejanović, Milan Vukotić, Vladimir Nazor, Vojin Popović, Niko Maraš, Šćepan Đukić, zatim Gimnaziji Slobodan Škerović i Srednjoj muzičkoj školi Vasa Pavić. PzP-u pripadaju direktori Umjetničke

škole osnovnog i srednjeg muzičkog obrazovbaanja za talente ,,Andre Navara“, osnovne škole 21. maj i Milorad Musa Burzan. Socijalističkoj narodnoj partiji pripadaju direktorska mjesta u školama 18. oktobar, Đoko Prelević, Dragiša Ivanović i Srednjoj školi Ivan Uskoković. Koaliciji Mir je naša nacija su pripala direktorska mjesta u Domu učenika i studenata, Resursnom centru za djecu i mlade Podgorica, osnovnim školama Oktoih, Zarija Vujošević, Vladika Danilo, Vlado Milić kao i u Srednjoj građevinskoj školi.

Zahtjev za odbijanjem Prijedloga rezolucije o genocidu u Pivi i Velici

BANA: Demokrate podvaljuju k plavsko-gusinjskom narodu za zlo PODGORICA – Bošnjačkoamerička nacionalna asocijacija (BANA) ocijenila je Prijedlog rezolucije o genocidu u Pivi i Velici kao podvalu plavsko-gusinjskom narodu i istakla da taj postupak predstavlja korišćenje nevinih žrtava zarad namicanja političkih poena. Oni zahtijevaju da se odbije Prijedlog rezolucije koji su Skupštini 17. jula predali predstavnici Kluba poslanika Demokratske Crne Gore. Kako su saopštili iz BANA na reagovanje su se odlučili tek nakon podnošenja Prijedlo-

U Pivi su predlagači naveli lažne informacije koje se ne poklapaju sa istorijskim činjenicama - kažu u BANI ga, čije su inicijatore nazvali „megafonima skribanata Vidovdanske deklaracije“. Vidovdansku deklaraciju o osudi zločina genocida nad srpskim narodom Velike i Polimlja od strane muslimansko-šiptarskih saradnika fašističke Njemačke i Italije tokom Drugog svjetskog rata donijele su organizacije Srpsko istorijsko-kulturno društvo „Nikola Vasojević“ – Berane, Udruženje dobrovoljaca ratova do 1918, njihovih poto-

maka i poštovalaca Berane i Udruženje srpskih književnika u otadžbini i rasejanju za Crnu Goru – Andrijevica. Iz ovih organizacija, kazali su iz BANA, godinama im se upućuje govor mržnje, a deklaracijom su konačno obznanili nacionalistički i šovinistički pamflet mržnje prema Plavu i Gusinju. - U Pivi su predlagači naveli lažne informacije koje se ne poklapaju sa istorijskim činjenicama. Potomci Pivljana

Politika

Subota, 24. jul 2021.

a Demokratskog fronta sa Vladom i Demokratama, a po dubini

cije, SNP 88, PzP 85, odijelili 145 funkcija

Dokument o podjeli funkcija po dubini

nekretnine, izvršnog direktora Fonda PIO, izvršnog direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema, izvršnog direktora Crnogorskog operatora tržišta električne energije, kao i izvršnog direktora Agencije za zaštitu životne sredine. Iz Medojevićeve partije je po sporazumu i izvršni direktor Agencije za investicije Crne Gore, izvršni direktor Zavoda sa seizmologiju i hidrometeorologiju, izvršni direktor Direkcije za zaštitu tajnih podata-

ka kao i predsjednici upravnih odbora Montefarma i Agencije za elektronsku komunikaciju i poštansku djelatnost. Demokratskom frontu, kojeg u raspodjeli predstavljaju Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, bi trebalo da pripadnu pozicije izvršnog direktora Budvanske rivijere, Plantaža, Uprave za imovinu, Željezničkog prevoza, Uprave za šumu, Nacionalnih parkova, kao i mjesta predsjednika odbora direktora EPCG i CEDIS.

DF-u pripada i funkcija predsjednika borda direktora u Nacionalnim parkovima, koju već pokriva Marina Jočić, Regionalnog vodovoda, Ulcinjske rivijere, Prokona, Održavanja željezničkih voznih sredstava, Agencije za zaštitu ličnih podataka. Koaliciji ,,Mir je naša nacija“ je pripala pozicija izvršnog direktora Elektroprivrede (EPCG), Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS), Pošte, Luke Bar, Skijališta Crne Gore, Uprave za saobraćaj i Uprave javnih radova, Zavoda za zapošljavanje, Regionalnog vodovoda, Instituta ,,Simo Milošević“, Arhiva, Civilnog vazduhoplovstva, Radio-difuznog centra i Zavoda za dječiju i socijalnu zaštitu. Toj koaliciji su pripale funkcije predsjednika odbora direktora Rudnika uglja Pljevlja, Željezničkog prevoza, Budvanske rivijere, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, Monteputa, Montenegrobonusa i Instituta za crnu metalurgiju. Socijalističkoj narodnoj partiji su pripale funkcije izvršnog direktora Fonda za zdravstveno osiguranje, Uprave za sport i mlade, Castelo Montenegro a.d. Pljevlja, Agencije za civilno vazduhoplovstvo i UIKS-a. Jokovićevoj partiji po sporazumu pripada i funkcija predsjednika borda direktora Plantaža, Pošte Crne Gore i Regulatorne agencije za energetiku. Uri je pripala funkcija izvršnog direktora Uprave za dijasporu, Uprave pomorske sigurnosti, Centra za ekotoksikološka istraživanja i predsjednici borda direktora Morskog dobra i Instituta za ljekove. Kako se može primijetiti iz šeme raspodjele funkcija, kada partije iz Demokratskog fronta zauzmu mjesto direktora javnog preduzeća ili agencije, obavezno je da pozicije predsjednika upravnog odbora ili borda direktora pripadne Demokratama ili Uri. I očito je da je ideja vodilja raspodjele bila da se zadovolje partijski apetiti. Nenad ZEČEVIČ

Kongres SNP-a 31. jula

krivicu ločin u Velici političkim diletantima vjerovatno će poručiti da ne manipulišu njihovim žrtvama. Za ratni zločin u Velici isključivo je odgovorna zločinačka jedinica SS divizija „Princ Eugen“ – poručili su. Ubistva nedužnih civila u Velici, saopštili su, predstavljaju osvetu divizije „Princ Eugen“ koja se dogodila zbog masakra članova njihove izvidnice koji je počinio Radisav Pešić Pešo. Pozvali su parlamentarce i klubove poslanika da se služe istinitim činjenicama i osudili svako paušalno poimanje i podvaljivanje krivice plavsko-gusinjskom narodu. Ž.Z.

Joković jedini kandidat za predsjednika PODGORICA - Kongres Socijalističke narodne partije biće održan 31. jula, a jedini kandidat za predsjednika je aktuelni lider stranke Vladimir Joković, odlučeno je na jučerašnjoj sjednici Glavnog odbora SNP-a. U skladu sa donešenim epidemiološkim mjerama koje zabranjuju održavanje velikih skupova u zatvorenom prostoru, Kongres će se održati na Stadionu malih sportova u Podgorici. R.P.

Premijer Vlade Crne Gore u Tokiju

Krivokapić se sastao sa japanskim carem Naruhitom PODGORICA – Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić sastao se sa japanskim carem Naruhitom uoči ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Tokiju. - Uoči zvanične ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Tokiju ugostio nas je car Naruhito. Zahvalio sam se japanskom caru na gostoprimstvu i čestitao na organizaciji Olimpijskih igara – napisao je premijer na Tviteru. Ž.Z.

Burna rasprava poslanika DPS-a i potpredsjednika Vlade u Skupštini Crne Gore

Dragutin Papović

Dritan Abazović

Papović: Ura je trojanski konj „srpskog sveta“ Abazović: Za „srpski svet“ odgovoran je DPS PODGORICA - Bez Ure ne bi bilo moguće da u obrazovanju, kulturi, zdravstvu, diplomatiji, vojnom i bezbjednosnom sektoru glavne funkcije po širini i dubini dobiju ljudi koji su otvoreni neprijatelji crnogorske državnosti, nezavnisnosti i nacionalnosti. Ura je tvorac kataklizmičkog apsurda u kome Crnom Gorom rukovode njeni najveći neprijatelji - kazao je na jučerašnjoj sjednici crnogorskog parlamenta poslanik Demokratske partije socijalista Dragutin Papović postavljajući poslaničko pitanje potpredsjedniku Vlade, Dritanu Abazoviću. On je pitao Abazovića da prokomentariše ideologiju „srpskog sveta“ o kojoj je govorio ministar unutrašnjih poslova Srbije i glavni trbuhozborac Aleksandra Vučića, Aleksandar Vulin da je zadatak ove generacije političara stvaranje „sprskog sveta“ da objedini Srbe gdje god oni budu živjeli. Potom je, podsjetio je Papović, Vulin objasnio da „sprski svet“ vidi kao jedan politički i državni prostor, i da je preduslov za to kreiranje jedinstva u političkom smislu te da su ovu ideju podržali član predsjedništva BiH Milan Dodik, a iz Crne Gore jedan od lidera DF-a Andrija Mandić. Papović smatra da je „srpski svet“ kao trojanskog konja u Crnoj Gori angažovao Uru. - Od 30. avgusta 2020. godina Ura je presudni gejm čejndžer i osvježivač „srpskog sveta“ u Crnoj Gori. Za formiranje kleročetničke Vlade Zdravka Krivokapića, glavnu odgovornost ima Ura. Za predaju crnogorske sakralne imovine SPC glavnu odgovornost ima Ura. Za antidržavnu politiku prema dijaspori, za narušavanje međuvjerskog i međunacionalnog sklada glavnu odgovornost ima Ura. Bez Ure ne bi bilo moguće da u Crnoj Gori ministri budu Vladimir Leposavić i Vesna Bratić - kazao je Papović. Zahvaljujući Uri, rekao je Papović, boric „srpskog sveta“, sa najodgovornijih mijesta u državnoj upravi, danas razaraju crnogorsku državu, razaraju crnogorsko višenacionalno, viševjersko društvo, razaraju antifašističke vrijednosti, razaraju sadašnjost i budućnost ove države. Potpredsjednik Vlade, Dritan Abazović je poručio Papoviću da ga poznaje kao istoričara iz nekog drugog vremena kada se bavio filantropijom. Kazao je da DPS stalno priča o „sprskom svetu“ a u isto vrijeme

Injac: Nije planirano povećanje broja crnogorskih vojnika u misiji KFOR Ministarka odbrane Olivera Injac odgovarajući na pitanje poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) Predraga Boškovića, kazala je da za ovu godinu nije planirano povećanje broja crnogorskih vojnika u misiji KFOR na Kosovu. Boškovića je zanimalo zbog čega se ne realizuje slanje vojnika s obzirom na to da je sa partnerima urađen plan angažovanja u sastavu hrvatske čete. Injac je istakla da je odlukom Skupštine navedeno da Crna Gora u misiji KFOR učestvuje sa po dva pripadnika i da se Crna Gora nijednim drugim dokumentom nije obavezala za povećanje broja učesnika. - Ne postoji plan angažovanja u sastavu hrvatske čete na koji se pozivate, niti su aktuelni planovi za ovu godinu sa hrvatskim saveznicima o povećanju angažovanja u misiji KFOR - kazala je Injac. Vojska Crne Gore, kako je dodala, u pomenutoj misiji ima štabnog oficira na dužnosti zamjenika načelnika za inžinjeriju u Odjeljenju za inžinjeriju i planove u Komandi misije u Prištini, a planirano je da u 2022. godini bude popunjeno i drugo mjesto. Bošković je pitao i što se događa sa poligonom na Sinjajevini i da li se uopšte traži rješenje za Vojsku, a ministarka nije odgovorila da li je ukinuta odluka Vlade koja se odnosi na poligon.

je sama odgovorna za njegovo stvaranje. - Vi pričate o „sprskom svetu“, ako ga je neko stvarao onda ste to vi. Ne vi lično nego vaša partija. Vi ste bili aktivni učesnik ratova devedestih. Vi ste prvobitnu akumulaciju stvorili iz ratnog profiterstva. Krali ste televizore, krave, napadali ljude po regiji i sada došli da pričate o tome. Kada ste došli na vlast bilo je 90 odsto Crnogoraca. „Srpski svet“ meni spočitavate? Ja sam za evrospki svijet i evropsku Crnu Goru. Možda vam smeta što se ja nacionalno ne izjašnjavam kao vi, pa imate potrebu da me napadate ali ja sam samo za evropsku, održivu, naprednu i progresivnu Crnu Goru. Ljudi koje vi pominjete koju upućuju strelice prema Crnoj Gori to su vaši partneri - kazao je Abazović. Kazao je da je DPS pričao „da će nestati Crna Gora, da će izaći iz NATO-a, da će se odreći evropskog puta, da će poništiti priznanje nekih država iz regiona, ali da se ništa od toga nije desilo. Zatim je potpredsjednik Vlade zadužen za bezbjednosni sistem zaprijetio poslaniku DPS-a. - Petar Ivanović treba da bude uhapšen. I ja to govorim kao Dritan Abazović, potpredsjednik Vlade i kao građanin. I treba da bude uhapšen čim mu se skine imunitet - kazao je Abazović. Proceduralno je reagovao poslanik DPS-a Nikola Živković. - Nije korektno pričati o nekome ko nije tu i obraćati se na taj način jer, složićemo se svi, da ti prijeki

sudovi ne postoje niđe i da se ne može suditi ljudima poštujući prezumpciju nevinosti. Vi kao potpredsjednik sugerišete državnim organima što bi trebali da rade - kazao je Živković. Papović je kazao da je on govorio o živoj ideologiji, ideologiji vlasti iz susjedne države koja u Abazovićevim koalicionim partnerima ima njene izvođače. - Andrija Mandić je rekao da aktivno rade na izvršavanju ove ideologije. Njegova koalicija čini bar dvije trećine skupštinske većine i Vlade. Vi kao potpredsjednik Vlade i još doktor političkih nauka kažete da to nije važno za Crnu Goru, za naše društvo i naše građane. Ili ste neznaveni ili neodgovorni, a ja mislim da je oboje. Pogledajte što radi ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta u vašoj Vladi. Kada kaže sa te pozicije da su Crnogorci dio etničkog inžinjeringa, pa dobije protest, pa iz Ure kažu da su to crnogorski fašisti kazao je Papović dodajući da nije bilo DPS-a, Crna Gora ne bi otvorila sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom. - Totalitarni režimi i režimi o kojima vi govorite, apsolutno kriminogeni i korumpirani ne pristupaju EU niti NATO-u. Za divno čudo za 30 godina kako ste svi vi preživjeli u tom totalitarizmu sa bogatim karijerama. Ili to nije bio totalitarizam ili ste vi učestvovali u njemu - zaključio je Papović. Abazović je poručio da svi u Crnoj Gori treba da budu spokojni zbog izjava Mandića i Vulina. Z. DARMANOVIĆ

Politika

Subota, 24. jul 2021.

ŠPIJUNSKE I POLITIČKE IGRE: Lažni američki diplomata opet u fokusu javnosti nakon priznanja v. d. direktora Uprave policije PODGORICA – Vršilac dužnosti direktora Uprave policije Zoran Brđanin priznao je juče na sjednici Odbora za bezbjednost i odbranu da se sreo sa lažnim američkim diplomatom Stevanom Simijanovićem, ključnim igračem političko-špijunske afere u koju su upleteni brojni zvaničnici nove crnogorske vlasti, ljudi iz bezbjednosnog sektora kao i neki prvaci političkih stranaka. U odgovoru na pitanje poslanika Raška Konjevića, predsjednika SDP-a, Brđanin je pokušao da umanji značaj susreta sa Simijanovićem. -Tu nije bilo ničeg spektakularnog i bilo kakve mistifikacije. Svi mi imamo susrete. Sve dok ne predstavljaju nešto što bi moglo da ima konotaciju pripremnih radnji za kažnjiva djela – kazao je prvi čovjek Uprave policije, koji je naglasio da je Simijanović uspostavio kontakt sa njim posredno, preko osobe koju poznaje i Konjević, ali nije otkrio identitet osobe koja mu je omogućila susret sa špijunom Simijanovićem. Na prvi pogled, objašnjenje djeluje logično. Bezbjednosno oprezan i inteligentan policajac - što Brđanin jeste - ne bi tokom jednog sastanka dopustio stranom sagovorniku aluzije na organizaciju nekih vanzakonskih aktivnosti. Teško je, ipak, pretpostaviti da su njih dvojica pričali o finalu Super bola u SAD ili draftu u NBA… Susret sa Brđaninom bio je dio Simijanovićeve akcije. Informacije kojima Pobjeda raspolaže ukazuju da je Brđanin bio dio brižljivo planirane mreže kontakata koje je, za kratko vrijeme razvio američko-crnogorski državljanin, glumeći diplomatu SAD sa sjedištem u Beču.

I Brđanin u mreži kontakata Stevana Simijanovića Prema saznanjima našeg lista, susret Brđanina i Simijanovića odigrao se sredinom januara ove godine u Podgorici, u hotelu „Ambasador“ đe je lažni američki diplomata odsjedao nekoliko puta, a najmanje u dva navrata smještaj je platila, sa stranačkog računa - Ura Dritana Abazovića! Kasnije je bilo planirano da se sretnu sa Dritanom Abazovićem i Miodragom Dakom Davidovićem u jednom objektu u Podgorici, nedaleko od hotela „Hilton“ na obali Ribnice gne iz Crne Gore? Zašto, iako je od hapšenja i bijega Simijanovića proteklo više od pet mjeseci, Osnovno tužilaštvo u Nikšiću ili Osnovno tužilaštvo u Podgorici nije do danas otvorilo predmet po prijavi policije?

ZATAŠKAVANJE

SIMIJANOVIĆEVA MREŽA

Prema saznanjima našeg lista, susret Brđanina i Simijanovića odigrao se u sredinom januara ove godine u Podgorici, u hotelu „Ambasador“ đe je lažni američki diplomata odsjedao nekoliko puta, a najmanje u dva navrata smještaj je platila, sa stranačkog računa - Ura Dritana Abazovića! U to vrijeme Brđanin je bio načelnik Odjeljenja za analitiku i unapređenje rada Uprave policije. Zašto je Simijanović toliko insistirao da se vide i o nečemu dogovaraju? Kao što izaziva podozrenje - zbog čega su Abazović i ostala vrhuška Ure toliko željeli da ukonektuju Simijanovića u crnogorski bezbjednosni sektor? Odgovor na ta pitanja krije se u vrlo razrađenim političkim igrama pred lokalne izbore u Nikšiću i pregovorima koji su se tada intezivno odvijali između predsjednika Ure Dritana Abazovića i čelnika Narodnog pokreta Miodraga Dake Davidovića.

IGRE MANIPULACIJE

Upravo je Stevan Simijanović osoba koja je spojila Abazovića i Davidovića. Naime, preko veza u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (Simanović je ipođakon, rukopoložio ga je episkop novogračanički SPC u SAD Longin), lažni američki diplomata se uvukao u izborni štab novoosnovanog Narodnog pokreta Dake Davidovića.

Marija Šavrilov i Stevan Simijanović

Obećavajući razne stvari, pozivajući se na američke veze i poznanstva sa nekim ljudima iz bezbjednosnih krugova, Simijanović je vrlo brzo postao konekcija Davidoviću sa Abazovićem. Predstavljajući se kao „čovjek CIA, koju kontroliše Donald Tramp“, Simijanović je, osim političkih veza, pokušao da Davidoviću obezbijedi ulazak u razne vrste poslova koje nova vlast može da obezbijedi. Jedan od tih je i kontrola takozvanog reeksporta cigareta iz Luke Bar. Izvori Pobjede tvrde da je to i bio jedan od glavnih razloga što je Simijanović tražio od Ure da ga povežu sa Brđaninom, jer je tadašnji načelnik Odjeljenja za analitiku bio glavni kandidat Ure, Demokrata, ali i nekih zapadnih ambasada, da zasjedne u fotelju prvog čovjeka Uprave policije. Nakon susreta u hotelu „Ambasador“ trebalo je, prema saznanjima našeg lista, da uslijedi novi susret, u proširenom sastavu - sastanak Abazovića, Davidovića i Brđanina u Dakinom objektu u Podgorici, nedaleko od hotela ,,Hilton“, na obali Ribnice. Do sastanka nikada nije došlo i sada se samo može nagađati da

li bi bilo nekog zakulisnog dogovora: Simijanović je uhapšen 9. februara nakon što je obavio razgovor sa Miodragom Dakom Davidovićem u sjedištu kompanije ,,Neksan“ u Nikšiću.

KO JE ŠTITIO LAŽNOG DIPLOMATU

Tom prilikom crnogorska policija kod njega je našla gomilu isprava, pravih i lažnih. Među ispravnim dokumentima je bila i nova lična crnogorska karta, izdata od CB Podgorica, od 27. januara ove godine, koju je – ispostaviće se kasnije - Simijanović dobio samo dva dana od predaje dokumenata! Nikad nije istraženo ko je od uticajnih ljudi u policiji i bezbjednosnoj službi posredovao da Simijanović ekspresno dobije lična dokumenta. Koji dan kasnije, otkrilo se da je diplomatski pasoš SAD – falsifikat. Ambasada SAD u Podgorici je zvanično obavijestila Centar bezbjednosti Nikšić, a policija tužiteljku Osnovnog tužilaštva u

Nikšiću, da je riječ o lažnom diplomatskom pasošu, uz napomenu da Simijanović nikada nije bio zaposlen u Stejt Departmentu. To je potvrđeno Pobjedi sa nadležnog mjesta. Ambasada SAD u Podgorici saopštila je za naš list da Stevan Simijanović nikada nije radio za Stejt department i da su e-mal adresa na visit karti i diplomatski pasoš koje je koristio - lažni. Ako već nije bio diplomata, izvjesno je da Stevan Simijanović u Crnoj Gori imao neku drugu,

Zoran Brđanin

manje javnu misiju, onu opasniju - špijunsku. To pokazuje i način na koji je otišao iz Crne Gore.

ŠPIJUN KOJI JE VOLIO I DRITANA I DAKU

Preciznije rečeno: kako su ga crnogorski moćnici puštili da napušti zemlju! Četiri dana od kako je priveden u Nikšiću pod sumnjom da je koristio falsifikovani diplomatki pasoš SAD, Stevan Simijanović je volšebno, 12. januara, prešao na teritoriju Srbije, u ,,audiju“ novosadskih tablica preko graničnog prelaza Dobrakovo izašao iz Crne Gore, nešto poslije 20 sati. Upravo u vrijeme kada je potpredsjednik Vlade i koordinator svih službi bezbjednosti Dritan Abazović pokušavao da na Javnom servisu objasni vlastite konekcije sa Simijanovićem!? Možda je tek slučajnost, ali otvara pitanja. Kako je čovjek optužen za falsifikovanje službene isprave, za što je Krivičnim zakonom predviđena kazna zatvora do tri godine, uspio da pobje-

Očito je: iza kulisa javnih obećanja o transparentnosti rada sprovodi se opsežna akcija zataškavanja. Problem je, međutim, što brojni podaci ostaju zapisani. Kao i uloge ključnih aktera u ovoj političko-špijunskoj igri. Iako je u početku odbijao da objelodani vezu sa Simijanovićem i prijetio Pobjedi zbog „objavljenih manipulacija“, potpredsjednik Vlade i koordinator svih službi bezbjednosti Dritan Abazović je na kraju morao da prizna, ne samo da je imao mnogo kontakata sa lažnim diplomatom, već da mu je Simijanović preporučio, a Abazović bez informisanja Ministarstva odbrane pregovarao - o nabavci oružja i municije sa američkom firmom ,,American Balistics Company“. Pobjeda je već pisala da je Simijanović, pod pokroviteljstvom Ure koja mu je plaćala smještaj, boravio u više navrata u hotelu„Ambasador“ a da mu je posebna pratnja bila Marija Šavrilov, članica srpske ekstremne nacionalističke grupe ,,Zavetnici“ povezane i sa srpskom BIA i sa obavještajnim strukturama u Rusiji. Istovremeno, bio je politički vrlo jasan: podrška srpskim partijama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i stvaranju „srpskog sveta“. Veze sa Abazovićem i povezivanje sa Davidovićem pokazuju kako je Simijanoviuć uspijevao da djeluje na više frontova. I, što je najvažnije, da šuruje sa nekim akterima na političkoj sceni. Zato, kada vršilac dužnosti Uprave policije, onako nadmeno, kaže da „ne treba mistifikovati“ susrete lažnog diplomate sa crnogorskim političarima i policajcima, trebalo bi ga upitati da malo podrobnije objasni ili demistikuje vlastitu ulogu u ovoj špijunsko-političkoj priči. Prije svega: da li je bio samo sporedan lik ili dio ekipe koju je mjesecima postrajavao Stevan Simijanović. Draško ĐURANOVIĆ

d.malidžan

Blok trgovina dionicama Novog duvanskog na Montenegroberzi

Novi duvanski

Arapi kupili akcije Glavnog grada za dva miliona eura PODGORICA – Glavni grad Podgorica prodao je juče 8,68 odsto udjela u Novom duvanskom kombinatu (NDK) arapskoj kompaniji Grand International FZE za 2,02 miliona eura, potvrđeno je Pobjedi. Akcije su prodate u blok trgovini na Montenegroberzi, po cijeni od jednog eura po akciji. Grand International je većinski vlasnik NDK, koji je prije ove transakcije imao 88 odsto vlasništva. Prodaju akcija u NDK iz Glavnog grada su najavili u aprilu ove godine, a odluku su obrazložili lošim poslovanjem tog preduzeća u prošloj godini. Novac od prodaje će, kako je tada saopšteno, iskoristiti za razvojne projekte. Prodaja akcija dolazi dan nakon što je potpredsjednik Vlade Dritan Abazović saopštio da su inspektori počeli kontrolu NDK, po nalogu direktora Uprave prihoda i carina Aleksandra Damjanovića. Ugovor o dokapitalizaciji NDKP-a su u februaru 2016. potpisali predstavnici Vlade i Glavnog grada sa kompanijom BMJ Industries iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. BMJ Industries je u međuvremenu svoja prava prenio na Grand International FZE. Vlada ima 1,16 odsto udjela u NDK-u. B.D.

Raspodjela dobiti akcionarima Jugopetrola

U ponedjeljak isplata dividende PODGORICA - Akcionarima Jugopetrola počeće u ponedjeljak isplata dividende u neto iznosu 36,4 centa po akciji. Iz kompanije su saopštili da ukupan bruto iznos dividende koja se isplaćuje akcionarima iznosi 1,86 miliona eura. Bruto dividenda po akciji iznosi 40 centi. Odluka o isplati dividende donijeta je na redovnoj godišnjoj Skupštini akcionara kompanije 16. juna. Isplata će biti realizovana preko mreže filijala Erste banke. Obaveza akcionara građa-

na je da banci prilože važeći identifikacioni dokument, dok su preduzeća dioničari u obavezi da nalog za isplatu dostave banci na memorandumu društva i u formi koja je dostupna na sajtu banke, u mreži njenih filijala i na zahtjev putem mejlova info@erstebank.me i dividenda@erstebank.me. Pravo na dividendu imaju akcionari koji su upisani u spisak akcionara Jugopetrola kod Centralnog klirinškog depozitarnog društva na dan donošenja odluke o isplati dividende. R.E.

Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki bez predsjednika

Živkoviću istekao mandat

PODGORICA – U Službenom listu je objavljeno rješenje Vlade kojim prestaje mandat predsjedniku Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Zoranu Živkoviću. U obrazloženju se navodi da je Živkoviću još krajem aprila istekao petogodišnji mandat, zbog čega je ministar finansija i socijalnog stanja predložio Vladi da to utvrdi. Zakonom o javnim nabavkama predviđeno je da predsjednika i članove komisije, na prijedlog Ministarstva, imenuje Vlada, na osnovu javnog konkursa. - Imajući u vidu da je rješenjem Vlade od 28. aprila 2016. godine Zoran Živković imenovan za predsjednika Državne komisije za kontrolu postupaka javnih nabavki i da je saglasno članu 216 Zakona o javnim nabavkama, nastavio sa radom na toj funkciji predsjednika do isteka mandata, a pri činjenici da mu je istekao petogodišnji mandat, Komisija za kadrovska i administrativna pitanja je podnijela prijedlog Vladi da Živkoviću prestane mandat zbog isteka vremena na koje je imenovan – navodi se u rješenju. M.Lk.

Ekonomija

Subota, 24. jul 2021.

Konsultativno saslušanje ministra poljoprivrede na skupštinskom odboru

Stijović tvrdi da su stočari dobili više nego što su tražili Na Stijovićevu konstataciju da je veliko interesovanje poljoprivrednika za prezentaciju budžeta koji organizuju kroz opštine, poslanik SDP-a Raško Konjević je pročitao mejl zaposlenog u Ministarstvu koji je ukazao da je prezentaciji prisustvovalo samo pet proizvođača. Očekujemo da kad vas nešto pitamo, da nam barem kažete istinu, poručio je Konjević PODGORICA – Stočarima je bilo potrebno 3,3 centa po litru mlijeka da bi se anuliralo povećanje cijene hrane i apsolutno smo im izašli u susret i dali mnogo više nego što su tražili, saopštio je juče ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović na konsultativnom saslušanju pred skupštinskim Odborom za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje. On je naveo da problema sa isplatom subvencija na proizvedeno mlijeko nema, jer svaki litar koji se da mljekarama i sirarama od početka godine isplaćuju. Odgovarajući na pitanja članova Odbora koji su kao problem ukazali i na cijenu goriva, Stijović je kazao da su cijene na svjetskom tržištu porasle sa 40 na 70 dolara po barelu na šta ne mogu uticati. Zato, kako je naveo, aktivno pristupaju rješavanju problema akciza na gorivo, za šta je prvo potrebno uraditi nove pravilnike, jer su stari iz 2014. godine neupotrebljivi. - Prvi put poslije 2008. godine subvencije su uvećane i to poslije 2020, koja je bila krizna, mi ove godine uspijevamo da povećamo subvencije i pokažemo da je 44,8 miliona više od 60 miliona zato što radimo, ne lažemo, ne prikazujemo podatke drugačije – kazao je HERCEG NOVI – Bivši radnici „Vektra Boke“ okupili su se ispred nekadašnjeg hotela „Igalo“ koji je skoro 15 godina u vlasništvu kompanije „Vektra Montenegro“ ali i van funkcije i devastiran. Oni su uz podršku građana, pojedinih odbornika, kolega iz Nikšića još jednom upozorili na lošu privatizaciju Hotelsko turističkog preduzeća „Boka“ koju je kupila kompanija Dragana Brkovića i, kako kažu, umjesto obećanih investicija rasprodala imovinu a od tri hotela ostao je da radi samo hotel „Plaža“. Predsjednik NVO ,,Bivši radnici Vektra Boke“ Đorđe Rajak je podsjetio da je prodata ogromna imovina nekadašnje „Boke“ da se brojni poslovni prostori izdaju u zakup a da se godinama na račun firme u reorganizaciji nije slio nijedan cent od zakupa poslovnih prostora i prodaje imovine. Istakao je da radnici godinama ne mogu da ostvare prava iz radnog odnosa, da im duguju doprinose, poreze, te da Brković ne poštuje odluku ustavnog suda po kojoj radnička potraživanja

Sa saslušanja

Stijović komentarišući primjedbu poslanika DPS Predraga Sekulića da je budžet ove godine niži. Stijović je naveo da je u prošlogodišnjem budžetu lažno prikazan veći iznos, jer su sredstva iz evropskih fondova, oko 27 miliona eura, prikazana u budžetu za 2020. iako su se odnosila na period od pet godina. Nije, kako je naveo, želio da komentariše ko su ljudi koji su protestovali ali je ukazao da su na internet stranici Ministarstva postavljeni spiskovi sa imenima svih koji su tokom prethodnih godina dobijali subvencije. - Slobodno pogledajte ko su ti ljudi i koliko su dobijali i biće vam sve jasno – poručio je Stijović članovima Odbora i dodao da ni on ni njegov tim neće

podleći nikakvim pritiscima. Kazao je da se glas proizvođača čuo u agrobudžetu, jer su u njega unijeli sve primjedbe koje su čuli na terenu i jer su u razgovoru sa njima tražili način da riješe njihove probleme. - Na neke stvari ne možemo uticati kao što je cijena goriva, ali isto pokušavamo nešto za šta je bilo prilike da se do sad uradi, ali nije. Problema je toliko ostalo iz prethodnog sistema koje pokušavamo da rješimo i rješavamo i to ne jedan po jedan, nego mnogo njih istovremeno. Mislim da to radimo odlično – naveo je Stijović. Na pitanje poslanice DPS-a Jovanke Laličić po kojim kriterijumima je degradirao desetak načelnika koje je rasporedio na radna mjesta koja im ne pripadaju po njihovoj

Pred Skupštinu s ovcama Poslanik DPS-a Predrag Sekulić je ocijenio da je najveći problem to što Ministarstvo nije zainteresovano za rješavanje problema. Ukazao je da bi stočari zbog nagomilanih problema mogli odustati od svog posla. - Ne može moja strina Mare koja ima 30 ovaca u Bandićima da ih ostavi nekome i da dođe pred Skupštinu. Ona može da dođe zajedno sa ovcama – poručio je Sekulić i dodao da se proizvođači osjećaju kao da ih je Vlada napustila.

stručnoj spremi, Stijović je kazao da ne smatra da su oni degradirani, već da su šansu dobili oni za koje smatraju da znaju bolje. Dodao je i da je veći broj novoimenovanih pripadnika nacionalne manjine u odnosu na ranije. Stijović je ukazao i da nijesu stočari u problemu zbog povećanja cijene koncentrata, navodeći da je ovaj efekat na sekto re svinjogojstva i živinarstva drastično veći. Na Stijovićevu konstataciju da je veliko interesovanje poljoprivrednika za prezentaciju budžeta koji oraganizuju kroz opštine, poslanik SDP Raško Konjević je pročitao mejl zaposlenog u Ministarstvu koji je ukazao da je prezentaciji prisustvovalo samo pet proizvođača. - Ako mislite da gradimo povjerenje, to se tako ne radi ministre. Očekujemo da kad vas nešto pitamo, da nam barem kažete istinu. Želim da vam vjerujem, ali nisam siguran da li mogu – kazao je Konjević. Konsultativno saslušanje Stijovića organizovano je na zahtjev potpredsjednika odbora Gencija Nimanbegua. I on i predstavnici DPS-s kritikovali su predsjednika Odbora Dragana Krapovića jer nije udovoljio zahtjevima stočara da i oni prisustvuju saslušanju. M.Lk.

Novi protest bivših radnika Vektra Boke u Herceg Novom

Pozivaju tužilaštvo da preispita gdje je novac od prodaje i zakupa

Sa protesta bivših radnika Vektra Boke

spadaju u prvi isplatni red. - Zato tražimo od nadležnih da preispitaju gdje je novac od zakupa lokala, parkinga i ostalih objekata Vektra Boke i pozivamo tužilaštvo da preispita svaki ugovor. Zašto niko ne reaguje da vidi gdje su pare od 350 gostiju koji su u hotelu Plaža. Preko kojih računa se radi, i gdje odlazi novac – pitao je Rajak.

Okupljenim radnicima obratila se i Olivera Doklestić koja je istakla da je tu da kao građanka pruži podršku radnicima u njihovoj borbi za ostvarivanje prava. - Herceg Novi je grad u kome turizam postoji 120 godina. Bio je nekada među deset najrazvijenijih gradova bivše Jugoslavije ali je urušavanje hotelske privrede počelo ne-

stankom hotela Boka pa su je „Vektra Boka“ i njen vlasnik Dragan Brković „dokusurili“ – rekla je Doklestić. Predsjednik Komisije za kontrolu i praćenje postupka privatizacije Maksim Vučinić podsjetio je na zaključke donijete na sjednici prije tri mjeseca ističući da je samo jedan djelimično ispunjen. – Zahtjevamo ovdje od nadležnih institucija, od tužilaštva da spasi sebi obraz da uradi nešto dok je još u mandatu. Za radnike HTP Boke takođe tražimo od svih nadležnih institucija da ispoštuju zaključke 6. sjednice Komisije i da pomognu vama u konačnom ostvarivanju vaših prava. Ukoliko se to ne desi ja vam ovdje obećavam da ćemo ići u bilo koju radikalizaciju koju smatrate djelotvornom – poručio je Vučinić. Ž.K.

Ekonomija

Subota, 24. jul 2021.

Juče obilježen Dan Aerodroma Crne Gore i predstavljen novi izvršni direktor

Kruzing putovanja u okruženju se redovno odvijaju

Jandreoski najavio modernizaciju i transparentnost u radu PODGORICA - Novi izvršni direktor Aerodroma Crne Gore Goran Jandreoski najavio je modernizaciju preduzeća, optimizaciju troškova, transparentnost prihoda i rashoda kao i jednak pristup prema svim radnicima koji žele da predano obavljaju svoj posao. Jandreoski je to kazao na koktelu priređenom povodom Dana Aerodroma Crne Gore, na kome se prvi put predstavio javnosti, odnosno poslovnim partnerima, predstavnicima Vlade i privrede.

KONKURS

Zahvaljujući se Odboru direktora ACG i Ministarstvu za kapitalne investicije na izboru, posebno jer je riječ o prvom međunarodnom konkursu za izvršnog direktora državnog preduzeća, Jandreoski je dodao i da je uloga koju aerodromi imaju u crnogorskoj ekonomiji bio jedan od razloga zašto je konkurisao na tu funkciju. - Atraktivnost i izazov biti na čelu Aerodroma jeste i u tome što je u međunarodnim vazduhoplovnim i turističkim krugovima Crna Gora ocjenjivana kao najbrže rastuća avio-destinacija ovog dijela Evrope - kazao je novi izvršni direktor ACG, naglašavajući da je pred kompanijom izazovan period oporavka nakon korona krize. - Upravo zato, jedan od mojih osnovnih ciljeva biće optimizacija troškova ove kompanije. Zajedno sa svojim timom, želim da uspostavim precizan i transparentan sistem troškova i rashoda, ali ne na uštrb kvaliteta usluge. Uz domaćinski odnos prema kapitalu koji imamo, kao i racionalizacijom prihoda koje ćemo ubirati od avio-kompanija i ostalih partnera, želim da učvrstimo temelje ovog preduzeća koji su trenutno poljuljani kazao je on. - Dozvolite mi da od vas zatražim ono što ću vam i ponuditi: vrijedan i transparentan rad, pošten i jednak odnos prema svima, cijenjen isključivo po marljivosti i sposobnostima koje se pokažu u poslu. U mom sistemu ljudskih i profesionalnih vrijednosti - lojalnost ka firmi, profesiji, pa na kraju i državi mjeri se davanjem iskrenog doprinosa i radeći ono što najbolje znamo - rekao je Jandreoski. Među prioritetima, Jandreoski je istakao da je neophodno tehničko unapređenje na aerodromima i u Podgorici i u Tivtu, kao i sertifikacija obje vazdušne luke.

Neophodno je tehničko unapređenje na aerodromima i u Podgorici i u Tivtu, kao i sertifikacija obje vazdušne luke, poručio je Jandreoski Jandreoski na funkciju izvršnog direktora dolazi nakon doskorašnjeg v.d. Ognjena Jovovića, koji je prisutnima kazao da je na tu poziciju stupio u vrlo nezahvalnom trenutku, sa naslijeđenim problemima i nakon krize u avio-industriji uzrokovanoj kovidom. - Ipak, uspjeli smo da stabilizujemo firmu uz pomoć zaposlenih i menadžmenta te uspostavimo solidne temelji za dalji rad. Polako se vraćaju stari partneri, a Aerodromi CG su uspjeli da obezbijede i nova partnerstva – sa kazahstanskom Air Astanom - švajcarskom Chair airlines i Luxair-om - kazao je Jovović. On je dodao da su prihodi Aerodroma oko 50 odsto u odnosu na prihode u 2019, koja je bila rekordna po svim parametrima, ali da smatra da ova sezona ipak obećava. Kao posebnu stavku svog višemjesečnog rada Jovović je istakao sprovođenje prvog međunarodnog konkursa, za koji se, kako je kazao, izuzetno zalagao vjerujući da profesionalnci moraju biti na izvršnim pozicijama. Zadovoljstvo zbog transparentnog međunarodnog konkursa posebno je istakao i predsjenik Odbora direktora Aerodroma CG Nebojša Đoković, a izbor profesionalca u svojoj oblasti ocijenio je kao ,,najbrži put do dobrih rezultata“. - Zato smo prvi put u istoriji ove firme, pa i regiona, na mjesto izvršnog direktora postavili čovjeka koji je svoje kompetencije dokazao bogatom karijerom iz oblasti vazduhoplovstva. Smatramo da je

Mihailo Vukić

Crnogorci ne mogu na kruzere do kraja avgusta ovo veliki iskorak ne samo za Aerodrome CG već i za cijelu državu i administraciju. Nadam se da ćemo utrijeti put kojim treba da idu sva preduzeća u privatnom vlasništvu, gdje najstručniji rukovode izvršnim pozicijama - rekao je Đoković.

INVESTICIJE

On je najavio brojne investicione projekte nakon korona krize, kada se situacija stabilizuje, ističući da je prvi kvartal ali i prethodna godina dovela do toga da Aerdoromi CG imaju duplo veće rashode od prihoda. - Unutrašnje slabosti su pokazale da se kompanija mora mijenjati i suočavati sa brojnim izazovima – od kadrovskih, tehničkih, organizacionih do finansijskih. Naš cilj je da zadržimo stare i privučemo nove partnere, da naši terminali ponovo budu puni tokom cijele godine, kao i unapređenje infrastrukture na oba aerodroma - kazao je Đoković. Aerodromi Crne Gore obilježavaju ovaj datum od 2013. godine kada je donešena odluka o osnivanju jednočlanog akcionarskog društva za uslužne djelatnosti u vazdušnom saobraćaju Aerodromi CG. Aerodromi CG su postali vlasništvo Vlade Crne Gore 2003. godine, nakon višegodišnjih pregovora o preuzimanju sa srpskom kompanijom JAT. Nakon što je država Crna Gora preuzela aerodrome, počeo je njihov ubrzani planski i dinamičan razvoj, kao i međunarodna proN.K. mocija.

Spajić se obratio na japanskom jeziku uoči sastanka sa premijerom te zemlje

Crnoj Gori važne investicije iz Japana

Milojko Spajić

PODGORICA – Crnoj Gori je važna podrška Japana na putu podsticanja ekonomskog prosperiteta, posebno

u privlačenju investicija iz te zemlje, kazao je ministar finansija Milojko Spajić. On boravi u službenoj posjeti Tokiju, kao član delegacije premijera Zdravka Krivokapića, a dan uoči sastanka sa predsjednikom Vlade Japana Jošihide Sugom obratio se video porukom tamošnjoj javnosti, na japanskom jeziku. - Potencijal Crne Gore, kao i Zapadnog Balkana u cjelini, može se unaprijediti poboljšanjem ekonomske saradnje Crne Gore i Japana. Već smo preduzeli konkretne korake u tom pravcu, poput rješavanja problema i ponovnog pokretanja proizvodnje fabrike metala

Daido u Kotoru, u posjeti koju sam nedavno imao sa japanskim ambasadorom Takahikom Kacumatom - rekao je Spajić, koji je studije ekonometrike završio na Osaka Univerzitetu kao stipendista japanske Vlade, te gradio karijeru i u Tokiju. Iz resornog Ministarstva su podsjetili da je prilikom nedavnog sastanka u Kotoru, Kacumata rekao da je srećan što vidi da postoji dugoročna saradnja Japana i Crne Gore. Delegacija crnogorske Vlade je na Olimpijskim igarama koje se održavaju u Tokiju, u znak podrške crnogorskim sportistima. R.E.

PODGORICA - Kruzing putovanja se polako vraćaju, naši građani se uveliko interesuju i bez obzira što ispunjavamo uslove za povratak na zelenu listu epidemiološki bezbjednih zemalja, nije im dozvoljen ukrcaj, bez bez obzira da li su vakcinisani ili imaju negativan PCR test. – Naši građani se i te kako interesuje za putovanja kruzerima, ali Crnogorce ne puštaju da se ukrcaju na brodove bez obzira jesu li vakcinisani, imaju li negativan PCR ili ne. Naše kolege iz Hrvatske i Slovenije već putuju i prodaju aranžmane, mi smo dobili zabranu do 31. avgusta da nijedan naš državljanin ne može da putuje. U ovoj postkovid eri veliki broj osiguravajućih kuća ne prihvata naše polise sa našim putnicima – kazao je Pobjedi direktor turističke agencije ,,Allegra Montenegro“ Mihailo Vukić. Vukić kaže da je veliki hendikep za Bar što nema kruzing turista jer svi putnici, kada se vrate iz Crne Gore, moraju u karantin, što je odluka pojedinih država. - Ove godine smo ih očekivali i do 35.000, međutim za Bar je sve otkazano do kraja avgusta. Trenutno je na snazi odluka EU da je za putnike sa broda koji dolazi iz Crne Gore obavezan karantin. U stalnoj sam komunikaciji oko liste zemalja koje su bezbjedne za kruzere, ali trenutno je pre-

poruka da se Crna Gora skine sa tih lista - naglašava Vukić dodajući da su kruzeri počeli da plove i da se u drugim državama EU sve normalno odvija. – U Baru je kruzingom 2019. godine došlo oko 27.000 turista i mi smo imali prognoze da ih ove godine bude i do 40.000 tako da su posljedice velike za suvernice i za Stari Bar – kazao je Vukić naglašavajući da njegova kompanija radi mnogo bolje nego prošle godine. Prema njegovim riječima, velika je stvar što su ugovorili sa nekoliko kompanija da kruzeri dolaze u Bar na raspremu, odnosno pripremu za plovljenje nakon korone što osim benefita za njegovu kompaniju daje i za druge subjekte opštine. On je kazao da na kruzerima sada postoje sobe za izolaciju i laboratorije za izradu PCR, brzih, antigen testova. – Svi imaju velike protokole na 300 do 400 strana. Svaki detalj se zna prilikom ulaska na brod, prijave, ponašanja u restoranu, kabinama – kazao je Vukić. Cijela posada mora da bude vakcinisana, a zavisno od kompanije od putnika se traži ili to ili PCR test. Vukić kaže da su ove godine cijene kruzinga niže. – Kompanija Kosta, na primjer, daje 40 odsto popusta, a MSC dozvoljava da druga osoba u kabini putuje gratis, što je bukvalno 50 odsto popusta – navodi VuN. K. kić.

Skupština akcionara Luke Kotor

Izabran Odbor direktora PODGORICA - Na jučerašnjoj Skupštini akcionara Luke Kotor za članove Odbora direktora izabrani su predstavnici Opštine Kotor Ljiljana Popović-Moškov, Mario Rebronja i Desanka Ilić, predstavnik Fonda PIO Jovo Pajović i predstavnik ma-

njinskih akcionara Radomir Rudanović, saopšteno je iz kotorske kompanije. Skupština akcionara usvojila je odluku o usvajanju finansijskih iskaza, konsolidovanih finansijskih iskaza i izvještaja o poslovanju Luke Kotor sa izvještajem o radu Odbora direktora za prošlu godinu. Usvojena je i odluka o visini naknade članovima Odbora direktora. Reviziju poslovanja Luke Kotor u ovoj godini vršiće revizorska kuća MV Konsalt iz Podgorice. R.E.

Društvo

Subota, 24. jul 2021.

Za poziciju u Tužilačkom savjetu koja pripada nevladinom sektoru stigle dvije kandidature

Muk te tuži, Muk ti sudi Stevo Muk

Snežana Kaluđerović

Kandidatura Steva Muka otvara pitanje konflikta interesa s obzirom na to da je on član Vladinog tijela, ali, predlagači, očito smatraju da zakonska odredba koja tretira sukob interesa u njegovom slučaju ne može da se tumači na taj način PODGORICA – Predsjednik Upravnog odbora Instituta alternativa i član Vladinog Nacionalnog savjeta za borbu protiv korupcije na visokom nivou Stevo Muk i viša pravna savjetnica u Centru za građansko obrazovanje Snežana Kaluđerović jedini su, prema informacijama Pobjede, predali kandidature za članstvo u Tužilačkom savjetu, na poziciji uglednog pravnika koje predlaže nevladin sektor. Prema izmijenjenom Zakonu o državnom tužilaštvu u Savjetu će biti pet uglednih pravnika, a jedno mjesto predviđeno je za kandidata civilnog društva. Pobjedi je u skupštinskom Odboru za politički sistem, pravosuđe i upravu rečeno da su stigle dvije prijave, ali da više detalja ne mogu da saopšte dok dokumentacija ne bude proslijeđena članovima Odbora.

Sukob intereSa

Kandidatura Steva Muka otvara pitanje konflikta interesa s obzirom na to da je on član jednog Vladinog tijela, a u izmijenjenom Zakonu o državnom tužilaštvu navodi se da „za člana Tužilačkog savjeta ne može biti izabrano lice koje je: 1) bračni ili vanbračni supružnik ili srodnik poslanika, člana Vlade i Predsjednika Crne Gore ili lica kojeg bira, imenuje ili postavija Skupština, Predsjednik Crne Gore ili Vlada, u pravoj li-

niji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva ili srodnik po tazbini do prvog stepena“... - Ako se Zakon tumači ad literam on nije u konfliktu interesa, međutim, duh Zakona je takav da se mora tumačiti da je njegova vrsta angažovanja u zoni konflikta interesa i da se mora pribjeći klauzuli o nepodobnosti – objašnjava za Pobjedu nezvaničan sagovornik, ugledni pravnik i poznavalac Zakona o državnom tužilaštvu. Jasno je, kaže više pravnika s kojima smo razgovarali, da nove vlasti „idu đonom i zakone, pa i one koje su izmijenili i upodobili svojim potrebama, tumače kako im odgovara“. - Zar nije karikiranje Zakona činjenica da Muk ne bi mogao da bude izabran za člana Tužilačkog savjeta da mu je, na primjer, supruga članica Vladinog Nacionalnog savjeta za borbu protiv korupcije na visokom nivou, ali on kao dio tog tima može – ističu naši sagovornici. Steva Muka za člana Vladinog Nacionalnog savjeta za borbu protiv korupcije na visokom nivou izabrao je potpredsjednik

Vlade zadužen za sektor bezbjednosti Dritan Abazović koji tužilaštvo u kontinuitetu optužuje da je ključni „kamen spoticanja“ Crne Gore na putu EU integracije. Svoj savjet oformio je kako bi, preko ljudi kojima vjeruje, procesuirao „velike slučajeve“, a u više navrata je ponovio da to nije moguće sa aktuelnim sastavom tužilačke organizacije. Tako će Stevo Muk, ako njemu pripadne stolica uglednog pravnika NVO sektora, postati i tužilac i sudija državnim tužiocima Crne Gore. Iz pozicije člana Abazovićevog savjeta donosiće zaključke o nepodobnim tužiocima, a onda će im sa pozicije člana Tužilačkog savjeta suditi: „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. - Ukoliko imate pokvaren automobil, a želite stići do određenog mjesta, imate dva izbora – da popravite automobil ili da kupite novi. Ista situacija je i sa našim Tužilaštvom – jedan je od komentara Mukovog šefa u Vladi na račun tužilaca. Vlada će, ako kandidatura Muka prođe, tako imati dva predstavnika u Tužilačkom savjetu



Podrška organizacija bliskih Uri Stevo Muk je, pošto se kandidovao za Tužilački savjet, u izjavi dostavljenoj medijima, istakao da je „državno tužilaštvo ključ za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, da je ono zarobljeno i kao takvo najodgovornije za zarobljavanje države“. Njegovu kandidaturu podržale su Akcija za ljudska prava, Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, Centar za građanske slobode (CEGAS), Politikon mreža, Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore, ADAMAS i Institut alternativa. Muk je zajedno sa izvršnom direktoricom MANS-a Vanjom Ćalović-Marković

angažovan u Vladinom Nacionalnom savjetu za borbu protiv korupcije na visokom nivou, a izabrao ih je potpredsjednik Vlade i lider Ure Dritan Abazović. Uz Muka je stala i NVO Politikon mreža, čija je doskorašnja izvršna direktorica Jovana Marović od nedavno potpredsjednica Abazovićeve Ure. Još neke od NVO koje su stale uz Muka imaju bliske veze sa Urom. Muk je glasno zagovarao promjene u Tužilaštvu, posebmo smjenu glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića koji je i ključna meta novih vlasti u Crnoj Gori.

Boris Marić će predstavljati Ministarstvo pravde Državni sekretar u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava Boris Marić, kako je Pobjedi kazalo više izvora iz ovog resora, biće njihov predstavnik u Tužilačkom savjetu. Marić dolazi iz civilnog sektora, a u više navrata kritikovao je rad tužilaca. Prema nezvaničnim saznanjima, Marić je, pored zastupnice Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu Valentine Pavličić, jedan od koautora izmjena Zakona o državnom tužilaštvu.

– njega sa pozicije uglednog pravnika i jednog iz Ministarstva pravde. Uz to, čovjek nove vlasti biće i vršilac dužnosti vrhovnog državnog tužioca, koji je, takođe, član Tužilačkog savjeta, a izabraće ga članovi ovog tijela na prvoj sjednici koju budu imali.

PravoSudni iSPit

I nije sa stanovišta konflikta interesa sporna samo kandidatura Muka, već i ostalih prijavljenih kandidata za mjesta uglednih pravnika, jer su se prijavili „listom“ advokati, 15 od 16 prijavljenih. Jedina kandidatkinja koja nije iz advokature povukla je prijavu. Tužioci i advokati suprotstavljene su strane u postupcima i sada će advokati „suditi“ o karijerama tužilaca, s obzirom na to da Tužilački savjet, pored ostalog, bira i razrješava tužioce, odlučuje o njihovom napredovanju... Druga kandidatkinja NVO sektora za Tužilački savjet je Snežana Kaluđerović, a nezvanični sagovornici Pobjede, tvrde da je i ona sporna, jer ne znaju na osnovu kojih referenci je kvalifikovana kao ugledna pravnica. - Nije i ne može biti referenca rad na projektima u NVO sektoru, iza uglednog pravnika mora da stoji više stručnih preporuka i karijera pravnika – smatraju naši sagovornici. Poručuju da je neophodno pokrenuti pitanje određivanja smjernica, kad Zakonom nije definisano, ko je ugledni pravnik, odnosno koji su to kriterijumi koje kandidat treba da zadovolji. - Imaćemo politički Tužilački savjet, direktno konektovan na ovu Vladu – zaključuje jedan od naših sagovornika. Značajno pitanje za kredibilitet članova Tužilačkog savjeta, kategorični su naši sagovornici, je i da li su kandidati položili pravosudni ispit. - Rad tužilaca ocjenjivaće neko ko ni ne zna kako se piše optužnica, a kamoli da je umiju napisati. To tako ne bi trebalo da bude. Kako će da unaprijede tužilačku organizaciju ako ne razumiju elementarne stvari – ističu oni. Novi Tužilački savjet biće ubrzo konstituisan s obzirom na to da je poslanik Demokratskog fronta Predrag Bulatović najavio da će predstavnici tog političkog saveza, iako bojkotuju rad parlamenta, doći na glasanje za članove ovog tijela. k. krSManoviĆ

Vidovdanske obaveze ili opravdani put

Dr Lidija Kljajić reagovala na privatni put direktora FZO Dragoslava Šćekića za koji je, tvrdi ona, uzeo dnevnice i otišao službenim automobilom

Neka objasni poslovni sastanak na Gazimestanu PODGORICA - Na pisanje medija da je direktor Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) Dragoslav Dado Šćekić službenim automobilom išao na Gazimestan na obilježavanje Vidovdana i da je za to putovanje uzeo i dnevnice, reagovala je dr dr Lidija Kljajić, poslanica DPS-a u Skupštini Crne Gore. Šćekić juče nije odgovarao na pozive Pobjede, niti na poruke u kojima mu je objašnjeno zbog čega smo ga zvali. Nakon pisanja medija i fotografija sa Gazimestana koje su objavljene na društvenim mržama, na kojima se vidi bivši predsjednik Opštine Berane, a danas direktor FZO sa vozačem, dr Kljajić je tražila da Šćekić odgovori je li zloupotrijebio položaj i da li državnu imovinu tretira kao privatno vlasništvo. Dr Kljajić je od Šćekića zahtijevala da se izjasni da li su tačni medijski navodi da je grubo zloupotrijebio službeni položaj i da je državnim automobilom, o trošku poreskih obveznika i uz dodatak dnevnica, bio na Gazimestanu.

- Tražimo od Šćekića da nam objasni kakav je sastanak imao tog dana na Gazimestanu, koji se odnosi na aktivnosti Fonda – rekla je dr Kljajić. Ona je kazala da je, ako se utvrdi da je trošio državni novac, za svoje privatne političke izlete, to gruba zloupotreba službenog položaja. Dr Kljajić je kazala da je ovakav postupak „dokaz najgoreg licemjerja bivših opozicionara, koji su dolaskom na funkcije shvatili da mogu da prisvajaju državnu imovinu, voze državne automobile, zapošljavaju na najviše državne funkcije svoje ukućane“. - Premijer Krivokapić i ministarka Borovinić-Bojović treba da se izjasne o ovom slučaju, da se ne bi desilo da dođemo u situaciju kao sa njegovim najbližim saradnikom Kandićem gdje su se i premijer i ministar policije, pojavljivali u ulozi zaštitnika onih koji grubo krše zakon, bahato se ponašaju, zloupotrebljavaju Vladina vozila, pijani voze i ugrožavaju sve građane Crne Gore – zaključila je r.d. dr Kljajić.

Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija i njen suprug se vakcinisali

Srzentić: Naprijed možemo samo ako se udružimo

PODGORICA - Ministarka javne uprave, digitanog društva i medija Tamara Srzentić saopštila je da su se ona i njen suprug Eduardo Paljiere vakcinisali protiv korone i pozvala građane da daju doprinos procesu imunizacije. - Samo ako se udružimo i shvatimo da je zdravlje preduslov za

sve ostalo možemo naprijed – navela je Srzentić na Tviteru. Ona je istakla da je vakcinacija neophodna za normalan život. - Vakcinišite se da bismo mogli da radimo normalne stvari, da se družimo, radimo, da naša đeca idu u školu, da nam dolaze turisti iz cijelog svijeta – poručila je Srzentić.

Društvo

Subota, 24. jul 2021.

Privremena zabrana rada noćnih klubova i diskoteka

Od 2. avgusta unutar lokala samo sa potvrdom Neće se prihvatati brzi antigenski testovi ili testovi na antitijela, a za provjeru potvrda o vakcinaciji i preležanom kovidu, kao i PCR testova, biće odgovorno osoblje ugostiteljskih objekata PODGORICA - Do 2. avgusta će u Crnoj Gori biti privremeno zabranjen rad diskoteka i noćnih klubova na otvorenom i zatvorenom prostoru, a od tog datuma će se u unutrašnje prostore ugostiteljskih objekata moći isključivo uz potvrde o potpunoj vakcinaciji, vakcinaciji prvom dozom, negativnim PCR testom ili potvrdom o preboljenom kovidu u posljednjih 180 dana. Direktor Instituta za javno zdravlje (IJZ) Igor Galić saopštio je juče na konferenciji za medije povodom predstavljanja novih epidemioloških mjera da se do 2. avgusta zabranjuju i žurke i muzički festivali, kao i bilo kakvo masovno okupljanje u zatvorenom prostoru. On je kazao da očekuju da će od 2. avgusta dozvoliti rad diskoteka i noćnih klubova na otvorenom i zatvorenom, ali će i u njih moći samo potpuno vakcinisani, vakcinisani prvom dozom, sa negativnim PCR testom ili potvrdom o preboljenom kovidu u posljednjih 180 dana. Galić je istakao da se ni u jednom jedinom od ovih slučajeva ne prihvataju brzi antigenski testovi ili testovi na antitijela, a za provjeru će biti odgovorno osoblje ugostiteljskih objekata. - Na inspekcijskim službama je da provjeravaju da li te osobe rade svoj posao i da li su u ugostiteljskom objektu ispunjene sve odredbe u vezi sa važećim mjerama – pojasnio je Galić. Muzika će, kako je rekao, biti dozvoljena u baštama lokala i hotela do ponoći, kao i do sada. - Ukoliko se nastavi izvođenje unutar objekata i probijanje termina, preći ćemo na totalnu obustavu emitovanja muzike rekao je Galić. Upitan o starosnoj strukturi novozaraženih posljednjih dana, Galić je odgovorio da su u posljednje vrijeme dominantno obolijevali mladi i nevakcinisani - do 29 godina. - Ne treba zaboraviti da je dosta

Sa presa u Institutu za javno zdravlje

Novih 64 slučaja korone Institut za javno zdravlje saopštio je da su u četvrtak registrovana 64 nova slučaja korona virusa - 49 među građanima Crne Gore i 15 među turistima koji borave na teritoriji Crne Gore. Analizirana su 2.273 uzorka, a udio novoopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih je iznosio 2,77 odsto. Nije prijavljen nijedan smrtni slučaj, a u Crnoj Gori je trenutno 528 aktivnih slučajeva virusa. U Budvi je evidentirano 20 novih slučajeva, od čega sedam među turistima, pa je u tom gradu ukupno aktivno 156. U Podgorici 12, od kojih jedan je turista.

njih asimptomatskih i da mogu da infekciju prenesu starijima koji ispoljavaju teže oblike bolesti - rekao je direktor IJZ. Pojasnio je da i vakcinisani mogu u određenom obimu da obole, ali se vakcinacijom sprečavaju teži oblici bolesti i smrt. Kazao je da će sekvenciranje i slanje uzoraka na novi delta soj biti završeno u toku naredne nedjelje i poslato na analizu, a da će tokom avgusta crnogorski kadar iz IJZ biti obučen za sekvenciranje uzoraka. Direktor Uprave za inspekcijske poslove Ilir Harasani kazao je da mjere nisu povoljne za ugostitelje ali da su vođeni politikom da je zdravlje najbitnije. - Moramo sačuvati sezonu koja je počela i čiji je špic u toku. Avgust je najbitniji i njega moramo sačuvati. Kontrole će se vršiti po novim mjerama. Kontrolisaće se svaka diskoteka i primjena mjera koje su na snazi. Da li se muzika pušta do

Obustava rada noćnih klubova nepromišljena odluka NVO „Ugostitelji Crne Gore“ saopštila je da donošenje mjera u cilju suzbijanja širenja korona virusa, koje uključuje ograničavanje rada ugostiteljskih objekata, u ovom trenutku može imati dalekosežne posljedice po ekonomski oporavak i dovodi u pitanje opstanak mnogih ugostiteljskih objekata. Donošenje mjera koje predviđaju privremenu zabranu rada diskoteka, disko klubova/ barova i noćnih klubova/barova, na otvorenom i u zatvorenom prostoru u vrhuncu sezone je nepromišljena odluka koja diskriminiše pojedine ugostitelje, tvrde u toj nevladinoj organizaciji. - Ova odluka dovodi u pitanje egzistenciju zaposlenih u ovom sektoru, ali i njihovih porodica. Nažalost, Vlada Crne Gore ne pokazuje empatiju prema ovim grupama ljudi, od kojih se mnogi nalaze na rubu egzistencije, i nepromišljeno najavljuje obustavu rada – navodi se u saopštenju. Iz te organizacije navode da razumiju neiz-

24 časa, ali i mjere distance i nošenja maske radnika u ugostiteljstvu - rekao je Harasani. On je kazao da je najteža situacija trenutno u Budvi. - Tamo će biti sedam dodatnih inspektora koji će vrštiti pojačani nadzor. Imamo i konstruktivan dogovor sa ugostiteljima. To se iskazalo i prethodne dvije noći gdje su stvarno poštovali mjere koje su bile na snazi - dodao je on. Harasani je rekao da se svakom turisti koji je obolio izdaje rješenje o samoizolaciji ali i da svaki od njih ima opciju da ostane u Crnoj Gori ili da se vrati kući. Odgovarajući na pitanja novinara o najavljenom protestu budvanskih ugostitelja, Galić je kazao da ne zna što je razlog svega toga, jer su mjere usmjerene na okupljanja mlađe populacije u zatvorenom prostoru, a da ugostitelji u velikom obimu mogu da obavljaju svoju djelatnost. D.M.

vjesnost epidemiološke situacije i zabrinost u pogledu pogoršanja trenutne situacije, koja je dijelom prouzrokovana i zbog nepoštovanja mjera unutar pojedinih ugostiteljskih objekata. - Međutim, napominjemo da je veliki priliv turista onemogućio i ugostitelje da nesmetano kontrolišu poštovanje mjera. Još jednom, skrećemo pažnju da ovakve odluke stavljaju u diskriminatorski položaj određene ugostitelje, te da Vlada mora prekinuti sa takvim ponašanjem. Shodno velikom broju upita i žalbi koje smo dobili po pitanju najavljneih mjera, možemo zaključiti da će mnogi ugostitelji bojkovati trenutne mjere, a u slučaju da se one produže, da će doći i do masovnih protesta - kazali su iz NVO ,,Ugostitelji Crne Gore“. Sinoć je oko 18 sati održan protest vlasnika i zaposlenih u diskotekama i noćnim klubovima u Budvi koji su na 20-ak minuta blokirali ulaz u tu primorsku opštinu kod kružnog toka što je stvorilo velike kolone na prilazima gradu. I Udruženje ugostitelja Budve pozvalo je vlasti da odustanu od privremene zabrane rada noćnih klubova i diskoteka, solidarišući se na taj način sa svojim kolegama koji su najavili da će proteste organizovati i narednih dana ukoliko se mjere ne promijene. N.K.-D.M

Zakon o slobodnom pristupu informacijama obavezuje PODGORICA – Zbog interesa javnosti, a i zakonske obaveze shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama (SPI), neophodno je da sve odluke o razrješenjima i imenovanjima u obrazovnim institucijama budu proaktivno objavljene na sajtu Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, kazao je Pobjedi član Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama (AZLP) Muhamed Đokaj. Prema Zakonu o SPI u dijelu koji se bavi proaktivnom pristupu informacijama propisana je obaveza organa vlasti, odnosno državnog organa, da na svojoj internet stranici objavi, između ostalog, rješenja i druge pojedinačne akte koji su od značaja za prava, obaveze i interese trećih lica, te da ih mora objaviti u roku od 15 dana od dana njihovog sačinjavanja, odnosno usvajanja. Ministarstvo kojim rukovodi Vesna Bratić poštom ovih dana distribuira na stotine rješenja o razrješenjima i imenovanjima vršioca dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola širom Crne Gore. Rješenja su datirana na 12. jul kada je isticao rok predviđen nedavno usvojenim izmjenama Zakona o opštem obrazovanju, što znači da rok za njihovo objavljivanje, shodno Zakonu o SPI, ističe u ponedjeljak 26. jula. Zbog toga je član Savjeta AZLP, čija je jedna od nadležnosti i transparentnost rada državnih organa, Muhamed Đokaj, juče podnio direktoru te institucije, Ivanu Medojeviću, inicijativu za pokretanje inspekcijskog nadzora resora Vesne Bratić. Đokaj u incijativi predlaže da Agencija sprovede inspekcijski nadzor, u okviru svojih zakonskih nadležnosti, a u dijelu proaktivnog objavljivanja podataka na svojim internet stranicama na osnovu članova 11 i

Vesna Bratić

Zakonom je propisana obaveza državnog organa da na svojoj internet stranici objavi rješenja koji su od značaja za prava, obaveze i interese trećih lica, te da ih mora objaviti u roku od 15 dana od dana njihovog sačinjavanja 12 Zakona o SPI, kao i obaveze da učini dostupnim javnosti sve odluke iz okvira svog resora, odnosno svih odluka o imenovanjima i razrješenjima direktora osnovnih i srednjih škola u Crnoj Gori, kao i drugih vaspitnih ustanova, a u cilju jačanja principa transparentnosti u radu Ministarstva kao obveznika primjene Zakona o slobodnom pristupu informacijama. - Interes je javnosti da zna o kakvim se odlukama radi, jer je riječ o stotinama rješenja, a prema Zakonu o SPI Ministarstvo je dužno da ih objavi. U okviru nadležnosti AZLP je i kontrola proaktivnog pristupa informacijama. Zainteresovana javnost mora da zna i da ima pristup odlukama koje Ministarstvo donosi u okviru svojih nadležnosti - kazao je Đokaj za

Unaprijed smišljena revanšistička odluka Razriješena direktorica OŠ ,,Njegoš“ sa Cetinja, Vesna Knežević, u reagovanju navodi da je svoj posao obavljala profesionalno, časno i pošteno i da odbacuje ocjene iznijete u Rješenju da nije izvršavala svoje radne zadatke. - I u mom slučaju je navedeno da sam smijenjena jer nije konstituisan Školski odbor. Svima je, vjerujem, sada više nego jasno da je to samo

Bratić objav rješ

izgovor za smjenu, jer Odbor nije mogao biti konstituisan zato što Ministarstvo nije predložilo svoja dva kandidata – navodi Knežević. Prema njenim riječima, Ministarstvo nije odgovaralo ne samo u slučaju imenovanja članova Školskog odbora, već ni na brojne dopise koji im je slala. - Da je riječ u unaprijed smišljenoj revanšističkoj odluci Ministarstva, govori i činje-

Pobjedu. Kako naglašava, u interesu javnosti je da sve odluke budu proaktivno objavljene, a i zakonska je obaveza Ministarstva da tako postupi. - U okviru svojih nadležnosti, kao član Savjeta Agencije, pokrećem incijativu da bi se ispratio postupak objavljivanja svih odluka iz resora ministrarke Bratić – kazao je Đokaj.

(RAZ)RJEŠENJA

Od samog početka ovaj proces, koji opozicija naziva „sječom direktora“, prate kontroverze i sporne odluke, od kojih je imenovanje za v. d. direktorice škole Jugoslavija u Baru učiteljice Rade Višnjić izazvalo najviše pozornosti i oštrih reakcija. Višnjić je poznata široj javnosti kao prosvjetna radnica koja je nica da nijesu uzeli u obzir mišljenje Nastavničkog vijeća, iako su ga tražili. Javnosti radi, dobila sam jednoglasnu podršku svih kolega. Kako Ministarstvo uručuje Rješanja o razrješenju pokazuje i to da su naziv škole pogrešno napisali, pa se pitam da li je moguće da ministarka prosvjete ne zna kako se zove najstarija osnovna škola u Crnoj Gori. Da li je i moja smjena zakonita i da li je Rješenje u kome stoji pogrešan naziv škole zakonito, odgovor će, vjerujem, dati sud – zaključuje Knežević u reagovanju.

Odbor za prosvjetu usvojio odluku da narednog petka kontrolno sasluš

Milačić ne vidi problem da d PODGORICA - Odbor za prosvjetu, nauku, kulturu i sport donio je odluku da u petak održi kontrolno saslušanje ministarke prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesne Bratić zbog spornih imenovanja vršilaca dužnosti direktora/ ica škola. To je usvojeno na inicijativu čelnika ovog Odbora Damira Šehovića (SD) koja je dobila sedam glasova - opozicije i Božene Jelušić (URA), a ostatak vladajuće koalicije, njih šestoro, bili su protiv. Šehović je kazao da kao bivši

ministar tog resora može da ocijeni da su gotovo svi direktori/ice vaspitnih ustanova, njih više od 250, razriješeni mimo zakona, jer im je Bratić na teret stavila to što nijesu formirali školski odbor, ali da u suštini to nijesu mogli da urade iz razloga što Ministarstvo nije dostavilo prijedloge svojih predstavnika. Istakao je i da je u prosvjeti izvršen obračun sa nepodobnima. Nije se, negodovao je on, analizirao njihov dosadašnji rad, a dovedeni su oni sa nakaradnim, necivilizacijskim stavovima koji otvoreno podržavaju nazadne ideologije, osuđene ratne zlo-

čince, zloupotrebljavaju djecu po vjerskoj osnovi, predlažu da se ulice zovu po ratnim zločincima... Poslanik Marko Milačić (Prava Crna Gora) kazao je da je bivša vlast pretvorila škole u partijske ekspoziture, gdje su se prikupljali glasovi, te smatra da je Bratić sada ,,očigledno žrtva“. - Što je problem sa tim četnik? Je li ovo demokratsko društvo, kakve podjele imate u Americi. Znate li je li problem da neko bude i zastupnik te idelogije, piše li gdje u kriterijumu da ne smije da bude četnik direktor. Podnesite zahtjev, pa da vidi-

Društvo

Subota, 24. jul 2021.

e Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta

ć mora viti sva šenja Nezadovoljstvo i na Primorju Ministarka prosvjete Vesna Bratić počela je da smjenjuje direktore škola i u Kotoru. Proteklih dana smijenjeni su direktor kotorske Gimnazije Božo Perović i direktorica kotorske Muzičke škole „Vida Matjan“ Jelena Ljoljić. U rješenju o razrješenju nadležno ministarstvo preimenovalo je tu školu u „Vido Matjan“. Ministarka Bratić smijenila je i direktore osnovnih škola na Radanovićima i Prčanju, kao i direktora Srednje pomorske škole u Kotoru Veljka Boticu. Na red je došao i direktor JU Osnovna škola „Narodni heroj Savo Ilić“ Nebojša Kuč

zloupotrebljavala djecu u političke svrhe, zbog čega je i otpuštena sa posla prošle godine, ali i kao osoba koja je na svom Fejsbuk profilu veličala osuđenog ratnog zločnica Ratka Mladića, negirala genocid i širila teorije zavjere o korona virusu. To, međutim, nije bio razlog zbog kojeg je Ministarstvo preinačilo svoju odluku o njenom imenovanju nakon pritiska javnosti, već navodni „opsceni sadržaji koji su dospjeli u javnost“.

IZVINJENJE

Ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić potpisala je i rješenje kojim je smijenila sa dužnosti direktoricu JU Obrazovni centar Plužine Gordanu Radović, ženu koja je preminula prije četiri mjeseca. Ministarstvo je juče uputilo izvinjenje porodici i prijateljima pokojne direktorice Radović, ali se ni tu nije pro-

koji je smijenjen juče. Ljoljić je najavila da će svoja prava ostvarivati zakonskim putem i da neće dozvoliti da njeno ime i častan rad neko blati i podmeće joj neistine. I Kuč je kazao da će zatražiti pravnu zaštitu i da bez ikakve sumnje vjeruje da će naše pravosuđe presuditi u skladu sa zakonom. Nažalost, kazao je Kuč, đaci već ispaštaju zbog potpunog nerada i nezainteresovanosti Ministarstva i same ministarke. Nezadovoljno je i nastavničko vijeće muzičke škole ,,Petar II Petrović Njegoš“ iz Bara koje je reagovalo povodom ignorisanja njihovog

slavilo. Pravdajući propust preobimnim poslom izrade 448 rješenja napisali su da im je zbog neprijatnosti „naročito žao ukoliko imamo u vidu da smo o Gordani čuli samo najljepše, ne samo u kontekstu profesionalnog rada i angažmana, već i o njoj kao dobroj i plemenitoj osobi“. Ovo izvinjenje je na Tviteru komentarisao portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević zapitavši se ako su čuli samo najljepše u profesionalnom smislu, kako onda stoji obrazloženje da je Radović smijenjena jer vrši povredu radne obaveze. - Bolje da se nijeste ni oglašavali, jer samo dodatno uznemiravate ovu porodicu, plus što samo dokazujete da smjenjujete isključivo po političkoj osnovi – napisao je Zirojević Međutim, tu nije kraj gafovima ministarke Bratić i njenog tima. Tako je, naprimjer, direktor škole u Nikšićkoj Župi Miloš Mrvaljević razriješen sa mje-

ša ministarku Vesnu Bratić

direktor bude četnik mo šta će o tome da vam kažu zapadni partneri – rekao je Milačić. Današnja vlast podržava četničku ideologiju i otuda skandalozno pitanje šta je problem da čenik bude na čelu škole, reagovao je poslanik Dragutin Papović (DPS). - To je isto da u njemačkom parlamentu čujete da poslanik pita šta je problem da nacista bude na čelu vaspitnoobrazovne ustanove. Naša je obaveza da štitimo antifašizam. Ako dozvolimo takav kriterijum za pet godina slijedi ono što je bilo u Bosni devedestih. Ako je četnič-

ka ideologija prihvatljiva, ako se takav kadar postavlja, vi pripremate mladu generaciju za sukobe – rekao je on, konstatujući da su očito u sistemu obrzaovanja napravljeni propusti kada je neko sa ovakvim stavovima završio čak fakultet. Dodao je da je četništvo stvar prihvatanja i prizivanja varvarstva, ideologije na osnovu koje su zbog etničke ili neke druge različitosti počininjeni stravični zločini. Papović je istakao i da Bratić radi samo ono što je njeno političko i ideološko uvjerenje i da je to dovoljan razlog da se podnese

Ime novog generalnog direktora biće poznato do 5. avgusta Ne osjećam da imam bilo kakav konflikt interesa u odnosu na bilo kog kandidata, rekla je Amina Murić tokom rasprave o mišljenju koje je ASK donijela u slučaju Borisa Raonića, jednog od kandidata za generalnog direktora

Muhamed Đokaj

prijedloga za izbor v. d. direktora te obrazovne ustanove. - U dopisu koje je Ministarstvo poslalo školi, ostavljena je mogućnost da kolektiv predloži svog kandidata za v. d. direktora. Na prijedlog Nastavničkog vijeća, jednoglasno je prihvaćena profesorica flaute Tamara Stijepović. S obzirom na to da ste odbili naš prijedlog da pomenuta koleginica bude i novi v. d. direktorice škole, mi pitamo za razloge zašto ste nam nametnuli vašeg kandidata za tu poziciju. Po kojim kriterijumima i parametrima iz redova našeg koletiva nema kadra da stane na čelo škole? – pitaju se u Nastavničkom vijeću. Iv.K. – V. K. V.

sta direktora OŠ ,Ja,goš Kontić“ - u kojoj nikad nije ni radio. Direktor Srednje stručne škole iz Pljevalja Miljan Mitrović rješenjem je izabran istovremeno i za - direktora SMŠ ,,Ivan Goran Kovačić“ u Herceg Novom. Ministarstvo rukovodioce ustanova razrješava sa tih funkcija, jer – nijesu ispoštovali zakon i imenovali školski odbor. Profesorica pravne grupe predmeta Stanka Vukčević kazala je ranije Pobjedi da direktorima/icama koje su željeli da smijene nijesu mogli da pronađu ništa da su nezakonito uradili, pa su im na teret stavili da ostaju bez funkcije zato što nijesu imenovali školski odbor. Sporno je, kako je ocijenila, što taj posao prosto nijesu mogli do kraja da završe zato što taj resor nije imenovao svoje predstavnike u tom tijelu. Pojedini direktori najavili su da će pravdu potražiti na sudu. D. MIHAILOVIĆ

ostavka ili inicira smjena u roku od 48 sati. - Ura ima veću odgovornost što radi Bratić od same Vesne Bratić – rekao je Papović. Poslanica Ure Božena Jelušić kazala je da ,,Ura mora popraviti ono što je uradio DPS“. Rekla je da je primarna odgovornost Bratić što ne unapređuje sistem. Istakla je i da je smjena direktora pokazala opravdanost njenog ranijeg amandmana, koji nije usvojen, a kojim je tražila da direktore biraju školski odbori, a ne Ministarstvo. - Obećalo se da će sve biti kako treba. Vidimo kakvi su rezultati – rekla je ona, dodajući da će ponoviti amandman na jesen. A poslanica Jovanka Laličić (DPS) kazala je ,,da Bratićka ima obraza, sama bi podnijela ostavku“. N.Đ.

PODGORICA – Savjet Javnog servisa u ponedjeljak će razmatrati dokumentaciju kandidata za generalnog direktora, nakon toga će obaviti sa njima intervjue, a najkasnije do petka 5. avgusta javnosti će biti poznato ime novog čelnog čovjeka Javnog servisa. Kako smo nezvanično saznali, na adresu te medijske kuće, poštom je dostavljena još jedna kandidatura i to Srđana Čovića, zaposlenog u RTCG. On je ranije obavljao funkciju zamjenika nekadašnje generalne direktorice Javnog servisa Andrijane Kadije.

TRANSPARENTNO

Savjet je odlučio da naredna sjednica bude za dva dana kako bi razgovarali o modelu razlaza sa sadašnjim čelnikom te kuće – Božidarom Šundićem, razmatrali pojedine tačke u Statutu RTCG i donijeli odluku da li će, prvi put omogućiti javnosti da putem parlamentarnog kanala prati intervjue sa kandidatima - Borisom Raonićem, Nikolom Markovićem, Branislavom Nikezićem, Milutinom Stijepovićem i Srđanom Čovićem. Prenos intervjua uživo predložio je predsjednik Savjeta Veselin Drljević jer, kao smatra sve treba biti transparentno. Za njegovu zamjenicu, Marijanu Camović-Veličković, ovakav potez je nepotreban. - Jesam za transparentnost ali razmišljam da li treba to da radimo jer kandidate izlažemo

Sa sjednice Savjeta RTCG

Kandidaturu dostavio i Srđan Čović dodatnom stresu i možda neprijatnosti koju nijesu očekivali. Ne znam da li će to otežati i nama i njima, a u svakom slučaju ako ovo odlučimo da uradimo moramo kandidatima javiti na vrijeme - istakla je ona. Bilo je riječi i o Komisiji koja će pratiti izbor generalnog direktora, a juče je jednoglasno odlučeno da je, umjesto tri člana Savjeta čine svih devet i dva pravnika iz Javnog servisa. Ovo je predložio Filip Lazović, a ostali prihvatili. - Postupak izbora direktora je veoma propraćen i interesantan javnosti, što je pozitivno, ali pitanja na koja ćemo nailaziti i dileme koje ćemo imati pri izboru mogu biti prilično velike, pa smatram da ne mogu samo tri člana o tome da vijećaju. Dobro bi bilo da se svi time bavimo - predložio je Lazović. Amina Murić smatrala je to dobrom idejom i navela da će se tako i ubrzati proces pregleda dokumentacije.

SUKOB INTERESA

Savjet je razmotrio mišljenje koje je Agencija za sprečavanje korupcije uradila u slučaju Borisa Raonića, za koga je prethodno Media centar objavio da je u sukobu interesa, jer je poslovno povezan sa četiri člana Savjeta, Aminom Murić, Bojanom Baćom, Milicom Špajak

Dali nalog Šundiću da isplati radnike koji su dobili sudski spor Savjet je juče dao nalog generalnom direktoru Božidaru Šundiću da donese prijedlog odluke za isplatu 960 bivših i sadašnjih radnika koji su od 2011. do 2019. zakinuti za startni dio zarade. Šundić je rekao da može ovo da riješi tako što će isplatiti radnike u šest mjesečnih rata. - Sve ostalo je diskriminacija zaposlenih, spisak se zna, cifre se znaju, i potrudiću se da sa julskom platom isplatim prvu ratu jer imamo taj novac - naveo je Šundić. Podržao ga je Filip Lazović koji je rekao da odugovlačenje sa isplatama nije dobro ni za koga. - Vidjeli smo da je trećina duga već kamata, dakle posljedica nepostupanja pa ne vidim zbog čega bi nastavili da nepostupamo i uvećavamo kamatu - istakao je on. Drugačiji stav imala je Marijana Camović-Veličković, kojoj se svidio prijedlog jednog od Sindikata. - Logičnije mi je da se isplate zaposleni koji su u sporu već četiri godine kako bi se izbjegli sudski troškovi i tu treba pozvati i druge da se prijave i naći preostale i dogovoriti isplatu. U ovom momentu dok traje odluka za izbor generalnog ne treba da donosimo ovakvu odluku i to treba da raspravimo s budućim menadžmentom - smatra Camović-Veličković. Ona je glasala protiv toga da Šundić isplati radnike u rate, jer je bila kategorična da treba da sačekaju sa odlukom. Savjet je raspravljao i o 139 bivših i sadašnjih radnika RTCG-a, čiji su računi u blokadi zbog troškova suđenja za izgubljeni spor protiv Javnog servisa. Tužili su tu kuću zbog dugogodišnjeg izdvajanja za emisionu tehniku koja je kasnije pripojena Pošti, a jedan dio je privatizovao Telekom. Savjet je donio odluku da sačeka izvještaj Komisije koja će uskoro sa advokatima u sporu i javnim izvršiteljem pokušati da nađe najbolje rješenje za zaposlene i da im rate uveća sa 36 na 60.

i Marijanom Camović-Veličković. Agencija je međutim, nedavno utvrdila da Raonić nema nikakvu prepreku da se prijavi za ovu funkciju, a u tom mišljenju je navedeno da im se članovi Javnog servisa, kao javni funkcioneri mogu obratiti kako bi provjerili da li su oni u konfliktu interesa u odnosu na nekog od kandidata za generalnog direktora. Juče je otvorena polemika o ovom pitanju, jer svi tvrde da nijesu u konfliktu interesa sa kandidatima za generalnog direktora, ali su u dilemi da li da se obrate Agenciji ili ne. Murić međutim kaže da je sasvim dovoljno ono što je ASK zaključila u slučaju Raonića jer, kako je navela, ako on nije u konfliktu interesa sa njima onda nijesu ni oni sa njim. - Tu su razmatrana imena mene i još tri člana Savjeta i utvrđeno je da nijesmo u konfliktu interesa, pa ne vidim zašto bismo se obraćali ponovo AKS kad već postoji odluka po tom pitanju. Ne osjećam da imam bilo kakav konflikt interesa u odnosu na bilo kog kandidata kategorična je Murić. Camović-Veličković je kazala da njoj nije nikakav problem da traži dodatno mišljenje. - Ovo je iscrpljujuće ali ako moramo proći kroz to nije problem. Samo mislim da ovo nije pokrenuto zbog opšteg dobra, a ne znam u čijem je intersu bilo da se pokreće ovo pitanje, i ja znam da nijesam u konfliktu interesa ali mogu se obratiti Agenciji – istakla je ona. Špajak je navela da nema ništa protiv da traži mišljenje Agencije da ne bi dolazili u nezgodnu situaciju. Bojan Baća nije juče prisustvovao sjednici pa nije imao priliku da se izjasni o ovom pitanju. Drljević je istakao da odgovorno tvrdi da nije u konfliktu interesa, niti je ikad poslovao sa kandidatima. - Media centar doduše neće biti jedina NVO koja se dosjetila da je neko od nas u konfliktu interesa i koja će da traži rupu u postupku. Oni koji su ovako čvrstog ubjeđenja po pitanju konflikta interesa kao i ja, ne treba da strepe, a oni članovi koji sumnjaju, treba da pitaju ASK da li su ili nijesu u bilo kakvom konfliktu interesa - smatra Drljević. O ovom pitanju nije donešen zaključak jer nije obavezno da se bilo ko od članova Savjeta obrati Agenciji već im je ostavljeno kao izbor da to učine ukoliko oni ili bilo ko drugi sumnja da može postojati konflikt interesa u odnosu na kandidate za K. J. generalnog direktora.

Hronika

Subota, 24. jul 2021.

Gnusan zločin u Sutomoru, policija traži nasilnika

Podgoričanin osumnjičen da je pretukao, pa silovao djevojčicu PODGORICA - Policija traga za Podgoričaninom D. P. (20) koji je, kako se sumnja, u četvrtak u Sutomoru pretukao, pa silovao šesnaestogodišnju djevojčicu – saznaje Pobjeda. Kako nam je nezvanično saopšteno,

muškarac, čiji je identitet poznat policiji, do zaključenja našeg lista nije uhapšen i za njim se intenzivno traga. Djevojčica je poznavala nasilnika i inspektorima je saopštila njegovo ime. Nakon ovog gnusnog zločina,

djevojčica je smještena u bolnicu radi ukazivanja ljekarske pomoći. U potragu za osumnjičenim uključilo se više centara bezbjednosti, ali potraga za sada nije dala rezultate. A.R.

Grupa građana protestovala ispred Centra bezbjednosti

Traže da se utvrdi ko je zlostavljao Đurovića BAR - Grupa građana održala je protest ispred Centra bezbjednosti u Baru pod nazivom „Dosta je zlostavljanja, policijska značka nije vrijedna mučenja“, zbog prebijanja građanina Jovana Đurovića od strane policijskih službenika barske policije 9. jula ove godine. U organizaciji feminističke grupe „Bogougodnice“, Građanske inicijative „21. maj“, nevladine organizacije „Forum slobodnih građana Luča“ i Liberalne partije Crne Gore, građani su iskazali negodovanje zbog ovog događaja. Organizatori su zatražili da se obustavi praksa ćutanja o zlostavljanju u policiji i da se hitno sprovedu radnje prepoznavanja policajaca koji su zlostavljali Jovana Đurovića i njihovo poligrafsko testiranje uz prisustvo advokata i predstavnika Odjeljenja za unutrašnje kontrole MUP-a Crne Gore i Savjeta za građansku kontrolu rada policije. Feministička grupa „Bogougodnice“, Građanska inicijativa „21. maj“, NVO „Forum slobodnih građana Luča“ i Liberalna partija Crne Gore su skrenuli pažnju ministru unutrašnjih poslova Sergeju Sekuloviću, Savjetu Evrope i Evropskom komitetu za sprečavanje mučenja i nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) da se u službenim prostorijama crnogorske policije i dalje nalaze nedozvoljeni predmeti koji se koriste za zlostavljanje i mučenje građana. Traže hitnu i objektivnu istragu, provjeru navoda o neprofesionalnom postupanju barskih policajaca koji su, kako su rekli okupljeni, Jovana Đurovića ša-

Okupljeni građani ispred Centra bezbjednosti Bar

marali, vrijeđali, omalovažavali, tukli, mučili kako bi iznudili informacije koje su im bile od značaja. U ime organizatora građanska aktivistkinja Maja Miličković. je istakla da značka policijskog službenika iz Srbije, koji je u privatnom svojstvu kao turista boravio u Baru, za crnogorsku policiju nije trebalo da predstavlja nikakav bitan podatak, ali ni povod za solidarnost bilo koje vrste sa njim, a posebno nije trebalo da zbog značke zlostavljaju bilo koga. - Nijesu trebali da se solidarišu sa turistom samo zato što je policajac iz Srbije, kao što ne treba da se solidarišu ni sa građaninom Đurovićem samo zato što je državljanin Crne Gore. Crnogorski policajci su trebali da se savjesno, profesionalno i ravnopravno ponašaju prema svima primjenjujući zakon i ništa dru-

go. Umjesto zakona oni su tog dana primjenjivali negativne emocije i mržnju prema jednom mladiću koji im nije učinio ništa lose, niti je povrijedio njihovo dostojanstvo i integritet – kazala je Miličković. Ona je dodala da je Đurović u službene prostorije policije bio pristojno odjeven. - Garderoba je stvar ličnog izbora, stila i odluke a prisustvo grba Crne Gore na njegovoj ljetnjoj majici nije trebala barske policajce da isprovocira jer taj isti grb i oni imaju na svojim uniformama – istakla je ona. Miličković je pitala zar je policijska značka turiste iz Srbije bila vrijedna zlostavljanja? - Značka je na kraju pronađena na plaži, nije je niko otuđio, ostavljena je na recepciji hotela i odmah je pozvana policija da dođu službenici da je preuzmu

– navela je Miličković. Ona je naveda da Đurović, kada je skrenuo pažnju na nedolično ponašanje, nije znao da se radi o policajcu iz Srbije. -Policajac iz Srbije ili bilo koje druge zemlje, nije imao pravo da se uopšte legitimiše u Crnoj Gori sa službenom značkom. Zato zahtijevamo od direktora UP da o toj činjenici obavijesti Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i ministra Vulina kako bi turista koji je u Crnoj Gori značkom srpske policije opravdavao svoje uriniranje na nedozvoljenom mjestu bio disciplinski gonjen – zaključila je Miličković. Na građanskom stajanju govorio je i Jovan Đurović, žrtva policijskog prebijanja. - Policajci su se prema meni ponašali neprofesionalno i to je bilo, kako kažu, jedan kroz jedan prekoračenje ovlašćenja. Šta im je trebao pancir? Koristili su ga da me preko njega biju kako bi umanjili modrice. Nemam razlog da ne govorim istinu. Tražim evo i ovđe da na poligrafsko ispitivanje idemo i ja i policijski službenici. Ja se dobrovoljno prijavljujem. A na poligrafu policajci moraju ići jer im to nalaže zakon! Znači, tražim da se u prisustvu mog advokata obavi zakonska obaveza da policijski službenici budu podvrgnuti poligrafu. Ne želim da to urade bez prisustva mog advokata ili nadzora javnosti. Apelujem na direktora policije da se založi za integritet i poštenu policiju! Policija ne treba nikog da bije zbog njegove nacionalnosti! Ne opravdavajte torturu, ne prikrivajte torturu, zaustavite torturu – poručio je Đurović. C.H.

Odgođena provjera optužnice za pranje novca u saizvršilaštvu u aferi „Koverta“

Treća kontrola dokaza protiv Stijepovića 13. septembra

PODGORICA – Razmatranje optužnice protiv bivšeg gradonačelnika Podgorice Slavoljuba Stijepovića, optuženog za pranje novca u saizvršilaštvu, odgođeno je juče u Višem sudu u Podgorici za 13. septembar, zbog štrajka advokata. U sudu se juče pojavio samo Stijepović.

Ovo je treći put da Viši sud treba da razmatra optužnicu Specijalnog državnog tužilaštva u predmetu „Koverta“. Vanra-

spravno vijeće sudije Radomira Ivanovića je do sada dva puta obustavljalo krivični postupak protiv Stijepovića, dok je potvrdilo optužnicu protiv Duška Kneževića i zaposlenika u Atlas banci zbog stvaranja kriminalne organizacije i pranja novca. Optužnica je, osim protiv Kneževića, potvrđena i protiv Branislava Todorovića, Živka Š l j i va n č a n i n a , Ta m a re Krdžić, Gorana Grujovića i Tomice Kneževića, zbog istog krivičnog djela i pranja novca u

saizvršilaštvu. Viši sud je naveo da SDT nije prikupilo niti ponudilo sudu nijedan valjani dokaz koji bi bio na stepenu osnovane sumnje da je okrivljeni Stijepović počinio krivično djelo pranje novca u saizvršilaštvu. Sa druge strane, sudije Apelacionog suda nijesu bile istog mišljenja, zbog čega su dva puta i ukidale prvostepenu odluku Višeg suda. Stijepović se optužnicom SDTa tereti da je u oktobru 2016. godine, po prethodno posti-

gnutom dogovoru, od Duška Kneževića preuzeo 110.000 američkih dolara, od kojih je najmanje 62.070 pribavljeno kriminalnim djelatnostima, sa namjerom da ih ubaci u legalne tokove – radi korišćenja tog novca za parlamentarne izbore. Stijepović je tražio od Kneževića da dolare zamijeni u eure, što je ovaj i učinio preko Vlatka Rašovića koji u ovom predmetu ima status svjedoka saradnika. Konvertovani novac je predat predstavniku DPS-a i podijeljen uz potvrde aktivistima te partije, a što, prema ocjeni SDT-a, ukazuje da je Stijepović znao da se radi o novcu stečenom kriminalnom djelatnošću. A.R.

Uništeno vozilo u eksploziji u Spužu

U eksploziji u Spužu uništeno vozilo

Vlasnici optužuju policiju da ništa ne radi PODGORICA - Ispred porodične kuće P. V. u Spužu nepoznata osoba je prije pet noći aktivirala plastični eksploziv, u trenutku dok su se u kući nalazila njegova djeca i supruga. - Devetnaestog jula ujutru u 3.46 sati ispred kuće je bačen plastični eksploziv, kako su nam rekli vještaci. U kući su mi bila djeca. Mene i supruga je probudila eksplozija. Vjerovatno i pola Bjelopavlića. Pozvali smo policiju koja je odmah došla. Uradili su uviđaj – kazala je CdM-u N. V. Ona i njen suprug su revoltirani time što policija, prema njihovim tvrdnjama, ništa ne radi da rasvijetli slučaj. - Prekjuče smo pozvali policiju da vide ima li što novo u vezi sa slučajem. Javio nam se ins-

pektor Željko Gardašević. Totalno je bio nezainteresovan, kao da se posprdavao sa nama. Na naše pitanje „Ima li šta novo“, odgovorio je „Nema, što“. Moj muž je rekao da imamo saznanja da je taj neko preplivao Zetu, da bi on na to rekao „A je li on plivao“. Baš se sprdaju sa nama. Kazao nam je – želite li da budete po novinama – priča N. V. za CDM. Na pitanje CdM-a sumnjaju li na nekoga, N. V. kaže da ne znaju, jer nikome ništa ne duguju. - Bačen je eksploziv koji nije nimalo bezazlen i koga nema svako. Rekli su nam da se to uglavnom radi kad je neko dužan neke velike pare, a mi nismo nikome dužni. Djeca su mi bila u opasnosti. Policija ništa ne radi povodom toga – A. R. objavio je CDM.

Granična policija spriječila krijumčarenje droge iz Albanije u Crnu Goru

Zaplijenjeno više od 53 kilograma skanka

PODGORICA - Službenici granične policije su prekjuče, realizacijom višednevnih aktivnosti spriječili krijumčarenje skanka i uhapsili G. Lj. (47) iz Republike Albanije.

Kako su saopštili iz Uprave policije, akcija je realizovana u ranim jutarnjim časovina, u reonu mjesta Traboin. Kod osumnjičenog je pronađeno oko 53,1 kilogram opojne droge skank u 58 pakovanja. -Opojna droga je krijumčarena iz Republike Albanije u našu državu – saopšteno je iz

Zaplijenjeni skank

policije. Dodaju da je o događaju obaviješten državni tužilac i službenici Sektora za borbu protiv kriminala, kao i da su osumnjičeni i droga predati službenicima Centra bezbjednosti Podgorica na dalje postupanje. C.H.

U policijskom kampu na Zlatici povrijeđen policajac

Ranjen tokom čišćenja oružja PODGORICA – Službenik policije ranjen je u policijskom kampu Zlatica kada ga je pogodio rikošetirani metak, koji je ispaljen usljed čišćenja oružja. - Juče je u kampu na Zlatici, tokom procesa čišćenja oružja došlo do ranjavanja jednog

službenika policije. Naime, prilikom kontrolnog okidanja projektil je završio u betonskoj podlozi a rikošet zrna je podgodio jednog službenika koji je zadobio povredu u predjelu stopala. Njemu je ukazanja ljekarska pomoć -saopšteno je nezvanično Pobjedi iz Uprave policije. A. R.

Svijet

Subota, 24. jul 2021.

Visoki predstavnik u BiH iskoristio bonska ovlašćenja i naložio dopune Krivičnog zakona

Incko zabranio negiranja genocida u Srebrenici SARAJEVO – Visoki međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko nametnuo je dopune Krivičnog zakonika Bosne i Hercegovine kojim bi se zabranilo i kažnjavalo negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Incku mandat ističe 1. avgusta, a nametnutom dopunom Krivičnog zakona BiH on je iskoristio takozvana bonska ovlašćenja. - Zakon koji slijedi i koji čini sastavni dio ove Odluke stupa na snagu, kako je predviđeno u članu 2. tog Zakona, na privremenoj osnovi sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmjena i dopuna i bez dodatnih uslova – saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Saopšteno je i da ova Odluka stupa na snagu odmah i da se odmah objavljuje u Službenom listu Bosne i Hercegovine, kao i na zvaničnoj internet-stranici Kancelarije visokog predstavnika.

Poricanje genocida suprotno je vrijednostima Evropske unije

KAZNA

Prema Inckovoj odluci kazna za negiranje genocida kreće se od tri mjeseca do pet godina zatvora. - Kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina kazniće se onaj ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom – navodi se u Odluci. Za zvaničnike je, sa druge strane, predviđena kazna od najmanje tri godine zatvora. Ista kazna predviđena je i za funkcionere koji na različite načine odaju počast ratnim zločincima. - Ko dodijeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsjetnik ili bilo kakvu privilegiju i slično osobi osuđenoj pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekat kao što je ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mjesto i slično, ili registruje naziv prema osobi osuđenoj pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin, ili

Za zvaničnike je predviđena kazna od najmanje tri godine zatvora. Ista kazna predviđena je i za funkcionere koji na različite načine odaju počast ratnim zločincima

Memorijalni centar u Srebrenici

Valentin Incko

Kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina kazniće se onaj ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom – navodi se u Odluci koja odmah stupa na snagu

na bilo koji način veliča osobu osuđenu pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine – navodi se u Odluci.

POMIRENJE

U otvorenom pismu Incko je juče objasnio svoju odluku o nametanju dopune u Krivičnom zakonu BiH, kojom se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina. - Kao prvo, naglasio bih da pomirenja ne može biti bez priznanja zločina i bez odgovornosti. Govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam, odnosno, otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina onemogućavaju društvima da se suoče sa svojom kolektivnom prošlošću i predstavljaju ponovljeno ponižavanje žrtava i njihovih najmilijih, a pritom produžuju nepravdu i ugrožavaju mirne društvene odnose – naveo je Incko u pismu.

Brnabić: Loša politička odluka Premijerka Srbije Ana Brnabić ocijenila je kako je potez Valentina Incka, da nametne dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, loša politička odluka. - Tom odlukom Incko će izložiti sve ljude u Republici Srpskoj

i njene zvaničnike još većem pritisku. Odluku je donio sada, jer odlazi, a i zato što je želio da ostavi to kao svoj spomenik, legat bez obzira na to što će odluku donijeti BiH. Mislim da je odluka nepromišljena i neodgovorna posebno zato što predviđa i kaznu zatvora posebno za

Visoki predstavnik je naveo da su negiranje genocida i negiranje drugih ratnih zločina posebno opasni u zemlji poput BiH, koja je u svojoj nedavnoj prošlosti doživjela stravične kampanje etničkog čišćenja i masovnih zločina počinjenih tokom brutalnog i krvavog sukoba. - Dvadeset i pet godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH je i dalje rascjepkano društvo koje se još uvijek bori sa nasljeđem prošlosti. Govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam, odnosno, otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina česta su pojava u političkom diskursu uprkos presudama međunarodnih pravosudnih institucija – naveo je, između ostalog, Incko. Od 2009. godine, kada je došao na čelo Kancelarije visokog predstavnika (OHR), do 2014. godine Valentin Incko je donio ukupno 76 odluka koristeći bonska ovlašćenja. Ona omogućavaju OHR-u da sa dužnosti smijeni zvaničnike koji predstavnike institucija – rekla je Brnabić u intervjuu agenciji Tanjug. Premijerka Srbije je navela i kako će Inckova odluka napraviti veliki probelem. - Nadam se da nijesam u pravu, ali mislim da je neodgovorno da donosite tako važne zakone, a da prethodno niste razgovarali sa konstitutivnim narodima – navela je Brnabić.

Evropska unija je primila k znanju donošenje zakona u BiH protiv poricanja genocida, koji je nametnuo visoki predstavnik Valentin Incko, uz konstataciju da „revizionizam i poricanje genocida protivriječe najosnovnijim evropskim vrijednostima“. - Pomirenje je jedan od ključnih prioriteta prema mišljenju EK koje BiH mora da ispuni kako bi napredovala na svom putu ka EU. U tom pogledu EU je od početka bila jasna u svojim očekivanjima, što je nedavno rečeno i u zajedničkoj izjavi šefa diplomatije EU Žosepa Borelja i komesara za proširenje Olivera Varheljija povodom 26. godišnjice obilježavanja genocida u Srebrenici – navodi se u izjavi portparola EU. U izjavi se dodaje i da EU očekuje od lidera u BiH da djeluju suvereno i da preduzmu konkretne korake u cilju promocije okruženja pogodnog za pomirenje i prevazilaženje nasljeđa rata. U Briselu ponavljaju svoju nedvosmislenu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH, dok se politički lideri pozivaju na uzdržanje od upotrebe zapaljive retorike, podjela i koraka koji bi mogli da podriju evropsku perspektivu zemlje.

Republika Srpska odbacuje Zakon Republika Srpska odbacuje Zakon o zabrani negiranja genocida u BiH, poručio je juče srpski član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, ističući i kako je Inckova odluka neutemeljena. Dodik je kazao kako Republika Srpska treba da krene u proces disolucije jer „u BiH

krše Dejtonski mirovni sporazum ili zakone u BiH, te da im izrekne određene zabrane. Tu mogućnost donio je Savjet za implementaciju mira (PIC) u BiH na sastanku u Bonu, u decembru 1997. godine.

POVJERENJE

Nakon odluke Visokog predstavnika o zabrani negiranja genocida i ratnih zločina, oglasila se američka ambasada u Bosni i Hercegovini ističući kako su negiranje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca neprihvatljivi i kako podrivaju uzajamno povjerenje neophodno za napredak BiH na putu ka EU. - Čin odlazećeg visokog predstavnika pokazuje koliku važnost on pridaje ovom pitanju koje je bitno za stabilnost BiH i naglašava kontinuirani imperativ da svi u BiH treba da daju svoj doprinos pomirenju. Zakon o dopuni Krivičnog zakona BiH početna je tačka za konkretniji

nema dijaloga“. - Genocid se nije desio u Srebrenici. Srbi ne smiju da prihvate ovu odluku. Ovo je zakucan ekser u mrtvački kovčeg BiH. Nakon ovoga Bosna i Hercegovina ne može da funkcioniše – rekao je Dodić. On je najavio i da će iduće sedmice sazvati sjednicu Skupštine RS o tom pitanju.

razgovor i korake koje treba da preduzmu lokalni akteri u vezi sa praktičnim sprovođenjem – navedeno je u saopštenju ambasade. Oni dodaju i kako genocid u Srebrenici nije tema za raspravu, nego istorijska činjenica. - Jednako tako je važno naglasiti da ovi strašni zločini nijesu odraz niti osuda jednog naroda. Glorifikacija ratnih zločinaca od bilo koje strane ili neuvažavanje patnji bilo koje zajednice u BiH degradira sjećanje na žrtve i podriva pomirenje. Vrijeme je za istinsko okretanje ka budućnosti koja će biti zasnovana na miru i međusobnom povjerenju – ističe se u saopštenju. Iz američke ambasade zaključuju i kako podržavaju sve u BiH čiji su napori usmjereni ka jačanju temelja mira i prosperitetnije budućnosti, kao i mandat visokog predstavnika u praćenju sprovođenja civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma. Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Crnom Gorom

Subota, 24. jul 2021.

Nikšić: Asocijacija speleoloških društava traži reakciju države

Uvesti red u istraživanja našeg podzemnog blaga NIKŠIĆ – Vrijedno speleološko bogatstvo koje ima Crna Gora ne vrednuje se na način koji ono zaslužuje. Nije pretjerano reći i da služi samo za kvantitativno uvećanje podataka kada se govori o našoj zemlji kao o turističkoj destinaciji – ocjenjuju u Asocijaciji speleoloških društava Crne Gore. Izvršni direktor ASD Veselin Mijušković tu tvrdnju ilustruje činjenicom da postoji jedinstveni katastar speleo-objekata, ali da se, i zvanično, barata opisnim ocjenama: ima ih dosta, mnogo, ili oko, a najpribližniji istini je podatak ,,oko 20.000“. - Registrovanih pećina i jama je 2.500 – navodi Mijušković.

ISTRAŽIVANJA

O površnom odnosu nadležnih institucija, državnih i lokalnih, prema tom javnom dobru svjedoči, kaže on, i podatak da većina istraživačkih poduhvata crnogorskih speleo-objekata pripada strancima, kao i to da su, Lipska pećina i jedan dio Đalovića pećine, turistički valorizovane i otvorene za posjetioce, bez ikakve nadoknade za razvoj speleologije. - Neupućeni bi rekli da naša zemlja nema stručnjake za tu oblast, a malo upućeniji, a kamoli oni sa zvanjem speleologa, odgovor bi potražili na drugim adresama: u nedostatku volje, znanja, ili nemaru nadležnih. Na to upućuje logika po kojoj strane države finansiraju istraživanja izuzetno bogatog podzemnog svijeta, a najmanje balkanske države, dok su domaće ekspedicije prepuštene entuzijazmu ili projektima koje finansira Evropska unija - navodi Mijušković. On tvrdi da se dešava, i to je sve češće, da rezultati istraživanja do kojih dolaze strani istraživa-

PODRŠKA ZA ODRŽiVe iDeje: Obilazak Solila

tiVAt: Posjeta šefice Delegacije EU

Za zelene projekte više od dva miliona

nAŠe BLAGO PROUČAVAjU StRAnCi: Pećina Mareza

Lipska pećina i jedan dio Đalovića pećine, turistički su valorizovane i otvorene za posjetioce, bez ikakve nadoknade za razvoj speleologije. Rezultati istraživanja do kojih dolaze strani istraživači ne dostavljaju se državnom katastru. Posljedice takvog odnosa mogu biti pogubne – kaže Veselin Mijušković či ne bivaju dostavljeni nacionalnom katastru iako su na to obavezni. – Sa druge strane istraživanja koja finansira Evropska unija, kroz programe prekogranične saradnje, odvijaju se bez saglasnosti Agencije za zaštitu životne sredine, a neka i bez znanja Crne Gore. Posljedice takvog odnosa prema speleo-objektima mogu biti pogubne – kaže Mijušković. Po njegovim riječima interesovanje stranih istraživača za speleo-objekte u Crnoj Gori jeste privilegija, ali samo ukoliko postoje jasno definisana pravila o njihovim pravima i obaveza-

Čami u fioci projekat osnivanja speleo-centra u Nikšiću Izvršni direktor ASD Veselin Mijušković kaže da Društvo veliku pažnju poklanja edukaciji novih kadrova pa je pokrenulo i speleološku školu u saradnji sa Filozofskim fakultetom i studijskim programom za geografiju. - Do sada je obuku prošlo više od 300 polaznika. Znači, postoji na domaćem terenu istraživački potencijal, stručnost, znanje, interesovanje, a da li i raspoloženje države i lokalnih uprava da podrže

TIVAT – Evropska unija je donirala preko 2.000.000 eura za projekte u Tivtu, koji su uglavnom usmjereni na zaštitu životne sredine, održivi razvoj i turizam. Od lokalnih vlasti sam saznala više o tome kako ovi projekti donose boljitak za lokalno stanovništvo – saopštila je šefica Delegacije EU u Crnoj Gori, ambasadorka Oana Kristina Popa.

taj potencijal i interesovanje, pitanja su vrlo važna – ističe Mijušković. Kao negativan primjer koji potvrđuje da su vlasti nezainteresovane navodi ideju o osnivanju speleo-centra u Nikšiću. - Osmišljen je projekat osnivanja. Prikupljena je dokumentacija, ispoštovane sve važeće procedure, i projekat je, prije godinu, dostavljen nadležnom opštinskom sekretarijatu. Od

ma. Takođe, tvrdi, Crna Gora ima znanja i iskustva za istraživačke speleo-poduhvate. - Speleološko društvo Crne Gore osnovano je 1963. u Sarajevu, na preporuku Saveza speleologa Jugoslavije, a Asocijacija speleoloških društava, čije sjedište je u Nikšiću, u čijem sastavu je devet društava, nastavlja tradiciju Speleološkog društva i pod tim nazivom radi od 2006. godine. Cilj nam je koordiniranje aktivnosti speleoloških društava u Crnoj Gori, zajedničko učešće u društvenim zajednicama, kao i istraživanja u zemlji i inostranstvu. Za petnaestak godina postojanja Asocijacija je bila ortada se ništa nije desilo. Umjesto prihvatanja ili odbijanja Opština Nikšić odgovorila je ćutanjem. Grad, sjedište Asocijacije, nije zainteresovan za projekat koji bi uveliko unaprijedio tu oblast, a to je za priličnu brigu – razočarano konstatuje Mijušković. Sagovornik Pobjede podsjeća da je Speleološko društvo Nikšić, koje baštini tradiciju Speleološkog društva Crne Gore, od 1983. ključni pokretač ili veoma značajan činilac u velikom broju istraživačkih projekata koji su tretirali problematiku krša Crne Gore.

Ona je juče posjetila opštinu Tivat, gdje se sastala sa predstavnicima lokalne samouprave i korisnicima EU projekata

u tom gradu. Kako je u fokusu posjete bila ekološka održivost Tivta i Crne Gore, Popa je ocijenila da će daljim ulaganjem u zelena rješenja, uz podršku EU i civilnog društva, Tivat biti u stanju da privuče više turista i postane primjer zelene i održive opštine, ne samo u Crnoj Gori, već u regionu i šire. Zajedno sa predsjednikom Opštine Tivat Željkom Komnenovićem, ambasadorka je obišla Tivatska solila, gdje će se, zahvaljujući evropskim sredstvima, izgraditi novi centar za posjetioce. C. G.

Veselin Mijušković

ganizator ili suorganizator na stotine akcija i projekata iz oblasti speleologije - istraživačkih, edukativnih, turističkih, spasilačkih od kojih su, na desetine, međunarodnog karaktera. Naravno, o svakoj od ovih aktivnosti postoji uredna dokumentacija - tvrdi Mijušković.

ENTUZIJAZAM

Napominje da su 1987. godine, osnivači Društva, a danas njegova okosnica, od Komisije za speleologiju PSH dobili diplomu ,,Speleolog“. Da li su državne i lokalne institucije inertne ili nijeme kada je riječ o speleologiji, zbog nemara, neznanja, ili nemanja sluha za to prirodno bogatstvo, svejedno je, ali speleolozi tvrde da trpe. - Posljedice bez obzira na razloge, velike su. Takvim odnosom nanosi se ogromna šteta državi kao i brojnim speleolozima entuzijastima koji nemaju priliku da provjere znanja stečena uglavnom na studijskom programu za geografiju ili da ta znanja primijene u svojoj zemlji. Stoga pozivamo nadležne državne i lokalne institucije kao i inspekcijske službe da se posvete toj oblasti kao javnom interesu, jer za to ih plaćaju građani Crne Gore - zaključuje izvršni direktor Asocijacije speleoloških društava Crne Gore Veselin Mijušković. R. PEROŠEVIĆ

RADOVi Će tRAjAti DVA MjeSeCA: Ulica Vojvode Mine

KOLAŠin: Opština uređuje Ulicu Vojvode Mine

Građane i turiste mole za strpljenje KOLAŠIN - Juče je zvanično počela rekonstrukcija Ulice Vojvode Mine u centru grada kao i dijela Trga borca. Radi se o saobraćajnici koja je „srce grada“ i spaja Ulicu IV proleterske sa Trgom borca, Spomen-domom, te ulicama Buda Tomovića, Mirka Vešovića i dalje sa hotelom ,,Bjanka“. Kako je istakla sekretarka za planiranje prostora, komunalne poslove i saobraćaj Ljiljana Rakočević rekonstrukcijom će riješiti višegodišnji problem fekalne kanalizacije u centru grada. Ukupna vrijednost projekta je oko 300.000 eura a kompletna sredstva obezbijeđena su iz budžeta Opštine. Izvođač radova je preduzeće Indel inžinjering iz Podgorice dok je nadzor povjeren Arhinginženjeringu iz Bijelog Polja. - U naredna dva mjeseca, koliko će trajati radovi, biće izmijenjen režim saobraćaja. Izvinjavamo se gostima i građanima Kolašina što će se radovi odvijati u toku turističke sezone. Molimo za razumijevanje jer je u pitanju investicija od opšteg interesa. Zbog klimatskih uslova i nemogućnosti gradnje u zimskom i kišnom periodu, te složene procedure izrade tehničke i tenderske dokumentacije, radovi su se mogli orgnizovati jedino u ovom periodu - kazala je Rakočević. Dr. D.

Cetinje: Gimnazija popunila sva mjesta u julskom roku, traže dozvolu za dodatni upis

Treće odjeljenje za prekobrojne i normu nastavnika CETINJE – Gimnazija na Cetinju raspisala je u julu konkurs za upis 56 učenika u školsku 2021/2022. godinu. Dokumenta je predalo 68 đaka od kojih, kaže direktorica te škole Danijela Bokan, 61 ispunjava uslov.

Danijela Bokan

- Odzivom smo vrlo zadovoljni budući da je osnovnu školu završilo okvirno 145 učenika. Od Ministarstva je traženo odobrenje za upis trećeg odjeljenja uzevši u obzir veliko inte-

resovanje učenika, ali i potrebe nastavnog kadra. Nadamo se da će nam izaći u susret budući da je potrebno obezbijediti norme časova za stalno zaposlene nastavnike od kojih zavisi egzistencija njihovih porodica, a situacija u našem gradu je vrlo složena i teška jer se očekuje da će broj učenika koji će konkurisati za upis u srednje škole naredne godine iznositi 100 – kaže Bokan. Ona napominje da je 2020/2021. osnovnu školu u prijestonici završilo

oko 130, a ove 143 đaka. Kada je o kapacitetima riječ Gimnazija, inače najstarija obrazovna ustanova u Crnoj Gori, osnovana 1880. godine raspolaže, kaže Bokan, svim potrebnim prostornim i kadrovskim kapacitetima za realizovanje nastave. - Pored toga rad u manjim odjeljenjima je potvrđeno efektivniji i daje bolje rezultate, a moramo imati i epidemiološku situaciju na umu i organizovanje nastave u takvim uslovima, te se u cetinjskoj gimnaziji oče-

kuje odobrenje za raspisivanje konkursa za treće odjeljenje u drugom upisnom roku – kaže Bokan. Sagovornica Pobjede dodaje da ,,od Ministarstva prosvjeta, nauke, kulture i sporta nije dobila rješenje o razrješenju te da njen status nije definisan“. Konkursom za upis učenika u prvi razred srednjih škola oglašeno je u junskom roku ukupno 8.491 upisno mjesto od kojih je za gimnazije 2.324. D. Š.

Crnom Gorom

Subota, 24. jul 2021.

DanilovgraD: Na Lazinama obilježeno 77 godina od strijeljanja 52 mlada skojevca DANILOVGRAD - Polaganjem vijenaca i cvijeća na spomenik strijeljanim skojevcima na Lazinama kod Danilovgrada juče je obilježeno 77 godina od smrti 52 mladića i djevojke koji su u osvit slobode Drugog svjetskog rata dali živote za ljepšu budućnost svoje domovine. Taj čin obavili su predsjednik opštinskog UBNORA-a i antifašista Božidar Budo Brajović, predsjednik SUBNOR-a Crne Gore Zuvdija Hodžić, komandant kasarne ,,Milovan Šaranović“, potpukovnik Žarko Vojinović, dr Đorđe Suhih u ime porodica strijeljanih, predsjednica Opštine Zorica Kovačević te rodbina hrabrih rodoljuba i predstavnici omladinskog savjeta.

hrabrost za nauk

Kovačević je podsjetila da su u ranu zoru, strijeljani trinaestojulski ustanici, na treću godinu ustanka, njih 52. - Na tu crnogorsku mladost, nasrnuše, jake četničke snage, samo zato, što su bili opijeni slobodom, i u nju kao u sunce zagledani. Oni su prolili svoju krv, i dali svoje živote, da mi danas, ne bi prolivali našu i da bi bili slobodni – podsjetila je Kovačević nakon intoniranja državne himne i minuta ćutanja u slavu skojevaca. Kovačević je kazala da je u Kosovom Lugu zločinačkom rukom pokošena mladost tog slobodarskog kraja, čija hrabrost ostaje za sva vremena kao nauk sadašnjim i generacijama koje dolaze, kako se brani čast i dostojanstvo svog naroda. - Ovo je prilika da se prisjetimo dana bola i ponosa ovoga kraja, ali i na poruke koje su do sada izricane na ovom istorijskom mjestu. Među njima su svakako one koje je saopštio Milo Đukanović, tadašnji predsjednik Vlade te istorijske 2006. godine, kada je žrtvama sa Lazina prvi put odato poštovanje u nezavisnoj i međunarodno priznatoj

Pali da bi živjeli vječno

SjeĆanje na Heroje: Juče na Lazinama

Epopeja o slobodi i antifašizmu za sva vremena Kovačević: U Kosovom Lugu zločinačkom rukom pokošena je mladost tog slobodarskog kraja, čija hrabrost ostaje kao nauk sadašnjim i generacijama koje dolaze, kako se brani čast i dostojanstvo svog naroda. Brajović: To je kultura sjećanja na prave antifašiste i stradalnike, izgrađena i očuvana u Crnoj Gori, napor da se razgrće otpad revizionističke istoriografije koji se po njima posipa Crnoj Gori. Zato se i danas treba podsjetiti da je Đukanović tada, između ostalog, poručio da su Lazine jedan od simbola antifašističke Crne Gore, nepokorene zemlje koja je uvijek kroz istoriju bila na strani progresa i u društvu naprednih i samosvjesnih naroda. Lazine su dirljivo svjedočanstvo crnogorske

Cetinje: Gradonačelnik razgovarao sa privrednicima

Zajednički cilj otvaranje novih radnih mjesta CETINJE - Uprkos teškoj finansijskoj situaciji, krizi izazvanoj koronom, razvoj prijestonice nije zaustavljen. U različite infrastrukturne projekte, koji treba da poboljšaju kvalitet života građana ali i olakšaju poslovanje privrednika i privuku nove investicije, u mandatu ove lokalne vlasti samo po osnovu Zakona o Prijestonici uloženo je više od 15 miliona eura. Uključujući i investicije sa državnog nivoa, govorimo o cifri od oko 50 miliona eura, a u toku su projekti vrijedni oko 30 miliona eura – kazao je gradonačelnik Prijestonice Aleksandar Kašćelan na sastanku sa cetinjskim privrednicima. Osvrnuvši se na krizu izazvanu pandemijom korona virusa, koja je pogodila i privrednike ali i lokalnu samoupravu, Kašćelan je kazao da je Prijestonica prošle i ove godine donijela tri paketa pomoći cetinjskim privrednicima, ukupne vrijednosti 800.000 eura, od čega je realizovano 500.000 eura, dok je ostatak na čekanju zbog ćutanja Agencije za zaštitu konkurencije. Konstatovao je da je porastao broj nezaposlenih te kako želi zajedno sa privrednicima da radi na prevazilaženju ovog problema. Gradonačelnik je rekao da su se, usljed uvećanja imovine Prijestonice kroz kupovinu lokacije na kojoj je nekada bila Lokanda i gornji kompleks Oboda, stvorili uslovi za nove investicije. C. G.

postojanosti i pripadnosti civilizacijskim dostignućima na kojima počiva moderna Evropa, a kojima stremi Crna Gora. Lazine su i tragično upozorenje o veličini žrtve odbrane crnogorske državnosti kroz vjekove, ali i brojna druga svetilišta crnogorske slobode obavezuju da kao slobodni ljudi u slobodnoj zemlji gradimo

društvo utemeljeno na onim vrijednostima koje objedinjuju napredno čovječanstvo – kazala je Kovačević. Spomenik na Lazinama je djelo vajara Draga Đurovića, podignut na velikon narodnom zboru 1950. godine. Na njemu piše: ,,Nema pobjede bez žrtava, niti slobode bez smrti“. - Silueta bronzane đevojke,

U Kosovom Lugu prije 77 godina strijeljani su: branko r. brajović, Đorđije V. brujić, ružica P. Vučinić, senka Đ. Vujašković, senka P. Vujošević, svetozar M. Grgurović, Milorad M. Grgurović, roksanda D. Dragović, Marta M. Dragović, borislav Golub L. Đuković, Darinka J. zeković, Milena J. zeković, Jovanka G. Ivanović, Drago n. Jelušić, roksanda n. Jovanović, Jagoš t. Jovanović, Miladin Ž. Jovović, branko I. Jovović, Jagoda G. kalezić, Danica M. kalezić, ruža n. kalezić, radisav Lj. kaluđerović, svetozar M. koljenšić, Đorđije Puco M. kovačević, Ilija M. kovačević, radoje M. krivokapić, Petar M. Marković, Milovan M. Mišković, Vlado b. Pajović, Danilo b. Pavićević, Jelena s. Pavličić, bosa k. Pavličić, Jagoš L. Pejović, Milosav L. Popović, branislav Ž.Prelević, Milorad Puco r. Prelević, Milka M. radović, Irena M. radović, Dragutin Đ. radulović, Milutin P. radulović, Ljubomir P. raduloviċ, niko P. raspopović, Milivoje r. simonović, Velimir Đ. stojić, Miruna kokica I. suhih (Grgurović), Milka V. Ćipović, Draga M. ulić, zorka M. Šaranović, Jovanka r. Šaranović, roksanda r. Šaranović i Jagoš Martinović.

divne i snažne, visoke i vitke, uspravne, ka suncu uzvinute, s podignutom rukom, dočarava trenutak, kad đevojka borac, pokošena plotunom kliče slobodi. Ovaj spomenik i dalje priča kako se brani sloboda, kako su za nju umirali bjelopavlićki skojevci i skojevke i govori da se nikada ne smije zaboraviti da je na njihovim humkama nicala Crna Gora. Neka im je vječna slava i hvala - rekla je Kovačević.

susrEtI MLaDostI

Ćerka uglednog Kosovolužanina Beba Brajovića i bratanična Vlajka Brajovića čije ime nosi osnovna škola na Lazinama, istoričarka umjetnosti, Saša Brajović je kazala da je borba palih za slobodu temelj antifašističkog otpora. - To je kultura sjećanja na prave antifašiste i stradalnike, izgrađena i očuvana u Crnoj Gori. To je napor da se razgrće otpad revizionističke istoriografije koji se po njima posipa. To je duboko poštovanje nepojamnog stradanja koje su naši preci podnijeli zbog slobode svoje zemlje, socijalne pravde, nacionalnog određenja, napretka u svemu, emancipacije žena. To je obaveza da se

reaguje uvijek kada su ugrožena prava onih koji se nazivaju marginalnim grupama zbog svog opredjeljenja, uključujući i emocionalno - rekla je Brajović. Ona je podsjetila da je Opština Danilovgrad 1969. godine donijela odluku da se Lazine na dan strijeljanja proglase mjestom tradicionalnog susreta mladosti Crne Gore. - Od tada, program ne samo da je čuvao uspomenu na rodoljube već je bio izuzetan kulturni događaj. Njega su stvarali najistaknutiji umjetnici i intelektualci Crne Gore i Jugoslavije - istakla je Brajović. Za mještanina Gorana Zekovića čije su tetke blizankinje Darinka i Milena gledale smrti u oči tog julskog jutra, Lazine će uvijek predstavljati epopeju jedne mladosti i prkos tadašnjoj i današnjoj pošasti. - Mi moramo istrajati u borbi protiv novih oblika fašizma do konačne pobjede kako bi donekle vratili dug našim precima koji su nam ostavili u amanet da sloboda nema cijenu - rekao je Zeković. U kulturno-umjetničkom program nastupili su članovi KIC pop hora sa nekoliko interpretacija partizanskih pjesama. b. kaDIĆ

Bijelo Polje: Diskusija o ulozi lokalnih uprava u procesu pristupanja BIJELO POLJE - Lokalne i regionalne vlasti predstavljaju važan dio Evropske unije i važan su faktor implementacije ključnih politika i suočavanja sa izazovima - od klimatskih promjena, prevazilaženja ekonomskih i socijalnih razlika, do prijema migracija – kazao je predsjednik Opštine Petar Smolović. On je govoreći na panelu ,,Značaj pristupanja Crne Gore EU za građane“, organizovanom u okviru projekta „Evropski dan u tvom gradu“, kazao da je Lisabonski ugovor, otvorio novo poglavlje u istoriji razvoja EU i reafirmisao lokalne samouprave u kreiranju EU politika. -Nakon usvajanja tog ugovora, lokalne i regionalne vlasti su postale ključni faktor u ostvarivanju ekonomske i socijalne kohezije kao jednog od glavnih ciljeva EU – istakao je Smolović. Podvukao je kako je Opština do sada uradila dosta kada je u pitanju organizacija i funkcionisanje svojih organa i službi, posebno kroz dobijanje BFC sertifikata, povećanje transparentnosti i otvorenosti prema građanima. Podsjetio je da su od 2008. godine dobili sredstva za realizaciju četiri važna infrastrukturna projekta, ukupne vrijednosti

Raditi na privlačenju sredstava iz fondova EU

„evroPSKi Dan U tvoM graDU“: Juče u Bijelom Polju

oko osam miliona eura: bespovratna sredstva za izgradnju gradske garaže, pomoć za izgradnju kanalizacione mreže, za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i za rekonstrukciju pogranične željezničke stanice. On je poručio da je zadatak svih, kako u lokalnoj samoupravi, tako i u civilnom sektoru, da rade na povlačenju bespovratnih

sredstva iz fondova EU, kako bi građani u što većoj mjeri osjetili benefite od procesa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. Glavna pregovaračica Crne Gore sa Evropskom unijom Zorka Kordić kazala je da u procesu pristupanja Vlada formalno vodi pregovore, ali svi moraju da učestvuju. - Proaktivne opštine, kakva je bjelopoljska, sa idejama, ti-

movima i vizijama, mogu da na najbolji način doprinesu procesu evropskih integracija - istakla je Kordić. Posebno se osvrnula na potpisavanje memoranduma o saradnji između Kancelarije za evropske integracije i NVO Multimedijal, ističući da ova bjelopoljska nevladina organizacija treba da posluži kao primjer. b. Č.

Kultura

Subota, 24. jul 2021.

Veče posvećeno poznatoj interpretatorki izvornih pjesama održano na

Niko nikad nije pjevao kao Ksenija Cicvarić Festival tamburaških orkestara 30. i 31. jula

Osam ansambala u Bijelom Polju PODGORICA - Gradski trg u Bijelom Polju biće pozornica za osamnaesti Internacionalni festival tamburaških orkestara koji će biti održan 30. i 31. jula. U okviru dvije festivalske večeri nastupiće osam renomiranih tamburaških orkestara iz pet država. Predstaviće se ansambli iz Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Srbije, Sjeverene Makedonije i Crne Gore. Gosti ovogodišnjeg festivala su operska diva Zorica Belić i mladi crnogorski muzičar Isak Šabanović. U okviru festivalskog progra-

ma nastupiće Kulturno umjetničko društvo „Tekstilac“ iz Bijelog Polja, a u saradnji sa Turističkom organizacijom Bijelo Polje biće organizovana promocija domaćih proizvođača bjelopoljskog kraja na kojoj će biti predstavljene domaće radinosti, narodne rukotvorine, ručno rađeni unikatni predmeti, suveniri i domaća hrana, navodi se u saopštenju organizatora. Pokrovitelj Festivala je Opština Bijelo Polje, izvršni producent JU Centar za kulturu „Vojislav Bulatović Strunjo“ Bijelo D. E. Polje.

„Beton bluz“ i „Ježeva kućica“ u Budvi BUDVA – Predstavljanje romana „Beton bluz“ Slavice Perović biće priređeno večeras u 21 sat na Trgu pjesnika, u okviru književnog programa festivala Grad teatar. Moderator večeri biće pisac i književni kritičar Nikola Nikolić, koji je o romanu „Beton bluz“ zapisao da autorka čitaoce hrabro suočava s realnošću koju prećutno prihvatamo kao kolateralnu štetu novog doba. Slavica Perović (Kotor) lingvistkinja je i književnica. Autorski, urednički i prevodilački potpisuje brojne knjige među kojima su „Engleski i srpskohrvatski jezik: Indirektna pitanja u kontrastu“ (1996), „Kako ukrotiti tekst“ (1999), „Jezik u akciji“ (2009), „Mi o jeziku, jezik o nama“ (2012), „Analiza diskursa, teorije i metode“ (2014), „Pojmovna metafora kulturno srodnih pojmova“ (2017). Članica je Odbora za jezik CANU. Redovna je profesorka

Nije slučajno što je za sam početak večeri odabrana ova numera, jer je „Mlada Jelka ljubi Janka“ bila Ksenijina omiljena pjesma.

IZVAN GRANICA

Selektor muzičkog programa ovogodišnjeg „Barskog ljetopisa“ Vladimir Maraš istakao je da je u pitanju nekonvencionalan koncert s obzirom na to da se prepliće i sa književnim programom. - Smatrali smo da tema prevazilazi ta žanrovska ograničenja koja svaki festival ima. Bila mi je čast i obaveza da ove godine uradimo mali dio onoga što kao društvo dugujemo jednoj od najpoznatijih ikona crnogorske muzike koja već četvrt vijeka nije sa nama – istakao je Maraš. Odlučio je, kako je rekao, da ovo veče bude promocija jedne divne knjige „Ksenija Cicvarić – život i pjesme“ autora Milorada Mića Miranovića. - Ova knjiga je jedini obiman materijal gdje na jednom mjestu imamo podatke o njenom

Muzičko-poetsko veče na sceni u Starom Baru

životu i radu – otkrio je Maraš. Miranović je knjigu o Kseniji pisao posljednjih desetak godina. - Ksenijina pjesma je nešto što, na sreću, nije poznavalo granice. Kao tadašnji član orkestra Purka Aleksića imao sam priliku da je često pratim na turnejama. Upoznajući je iz njenih priča i pjesama dolazio sam sve više do saznanja da se radi o izvanrednoj umjetnici i jedan sam od rijetkih koji ima fotografiju sa njom iz tih vremena sa posvetom – rekao je Miranović. On je dodao da je Ksenija bila čudesna žena „po životu i pjesmama“.

- Krajem 60-tih godina, zbog specifične porodične situacije, odlazi za Beograd i tamo je živjela skoro 40 godina. Međutim, bez obzira na to, nikad nije promijenila svoj akcenat i način govora koji je naučila od svoje majke u Podgorici. Kad bi srela nekoga od nas, znala je da kaže: „Dome moj kako si?“. To je bila njena uzrečica, a kad bi predstavljala nekome ko su ljudi koji se druže sa njom, govorila je „ovo su mi rod rođen“ – prisjetio se Miranović. Objavljivanje ove knjige pomogao je Fond za razvoj Kuča jer je Ksenija, kako ističe Miranović, „odiva iz Kuča“. Ova knjiga je i

priča o Podgorici kroz priču o Kseniji Cicvarić, a ilustrovana je nesvakidašnjim fotografijama, ali i grafikama Zuvdije Hodžića. Profesor Senad Gačević istakao je da je Ksenija najznačajniji stub kad je u pitanju etno zaostavština i uopšte tradicionalna kultura Crne Gore. - Uz Kseniju i još nekoliko imena počiva muzička tradicija. Ona je pjevala kao niko nikad. Imala je savršenu intonaciju, boju. Bila je jedinstvena. Izvodila je uglavnom gradske pjesme iz Podgorice, ali i drugih gradova Crne Gore koje na poseban način zaokružuju tradi-

Izložba pod nazivom „Tajni zaplet“ otvorena u Kući Rista Stijovića

Slavica Perović

Univerziteta Union u Beogradu. Njen prvi roman „Life Lift“ ušao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu 2012. „Beton bluz“ je njen drugi roman. Živi u Podgorici i radi u Novom Sadu. Iste večeri na „Gradu teatru“, u 20 sati, na sceni između crkava, kao dio „off programa“ festivala Grad teatar biće izvedena predstava budvanske škole glume „Ježeva kućica“, po tekstu Branka Ćopića, a u režiji Jovane Todorović i asistenta Monje Vuksanović. U predstavi igraju učenici 4. i 5. razreda budvanskih osnovnih škola. R. K.

Nedžad Ibrahimović večeras u Petrovcu

PODGORICA - Gost druge Književne komune na platou ispred Spomen-doma Crvena komuna u Petrovcu, večeras u 21 sat, biće književnik Nedžad Ibrahimović, poznati bosanskohercegovački književnik, književni i filmski kritičar i scenarista. Ibrahimović je autor mnogih studija i kritika objavljenih u važnim časopisima, višestruko nagrađivan u oblasti kinematografije, trenutno zaposlen kao redovni profesor na Odsjeku za b/h/s/c jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Tuzli. Predsjednik je P.E.N. Centra BiH. Romani „Inkapsulirana tijela“ i „Kuća Teodore K“ kao i knjige poezije „Mala povijest

BAR - Muzičko-poetsko veče posvećeno Kseniji Cicvarić održano je na sceni u Starom Baru, u okviru „Barskog ljetopisa“. Počelo je muzikom, onako kako su to i očekivali ljubitelji „podgoričkog slavuja“ – Ksenije, a harmonikaš Ivan Peković izveo je instrumentalnu verziju kompozicije „Mlada Jelka ljubi Janka“.

smrti i pisanja“ i najnovija „Obiteljske i druge strašne pjesme“ preporučuju ga kao jednog od najvažnijih savremenih pisaca regiona. Sa Ibrahimovićem će razgovarati Đorđe Gregović. D. E.

Egzistencijalna iskušenja PODGORICA – Izložba vajarki Ivane Radovanović i Magdalene Pavlović, naslovljena „Tajni zaplet“, otvorena je u četvrtak veče u dvorištu Kuće legata Rista Stijovića u Staroj varoši. Otvarajući izložbu mr Maša Vlaović pročitala je zapis iz kataloga izložbe, koji je napisao profesor na Fakultetu likovnih umjetnosti u Beogradu Nikola Šuica. Dugo strujanje iskustva kroz ideje napretka i modernosti, prema njegovim riječima, učinilo je da djela dvije vajarke redefinišu egzistencijalna iskušenja i da vlastitom snagom dokažu da sa ranijim umjetničkim pristupima nema sukoba generacije. - Skala njihove izražajnosti se obnavlja i nestaje unutar novih, graničnih antropoloških okolnosti već treće decenije 21. vijeka. Refleksivne predstave izdižu se poput prizora iz sna i otkrivanja. Na vrijednosnoj estetskoj osnovi one se posredno nadovezuju na etape Stijovićeve skulpture. Ivana Radovanović premijerno donosi strukturu nalik na mermerni, ali zapravo sećeri obelisk od preko osam metara kao naravoučenije za kontradiktornosti naših ličnih i civilizacijskih pobjeda. Magdalena Pavlović svoje metalne ekspresivne tangente odvodi ka drukčijem gravitacionom polju, naslonjene težinom kao kovano gvožđe, ali mesing

Sa otvaranja izložbe u Podgorici

što isijava pozlatom dopremljenog čuda iz geološki zarobljenog vremena – zapisao je Šuica. Direktor Muzeja i galerija Podgorice Vučić Ćetković kazao je da ovom zanimljivom i autentičnom postavkom započeta nova muzejska inicijativa kojom umjetnici dobijaju mogućnost da svoje ideje i djela predstave u okviru eksterijera galerije posvećene opusu Rista Stijovića. - Ovom inicijativom kreiramo forum za nova umjetnička promišljanja, postupke i prožimanja

koja nastaju u susretu savremenog likovnog izraza sa likovnom baštinom. Ujedno, ova inicijativa predstavlja i doprinos valorizaciji Stijovićevog djela i podizanju svijesti o značenju, značaju i raznolikosti njegovog umjetničkog stvaralaštva. Savremene sklupture Radovanović i Pavlović na jedinstven način aktiviraju umjetničke potencijale i bude imaginaciju. Nove ideje i koncepti, osoben pristup skulpturskoj materijalizaciji i tehnologiji, jedinstven model umjetničke

intervencije u ambijentu, neki su od elemenata koji ove autorske radove čine zanimljivim, ali i značajnim sa aspekta razvoja inovativnih umjetničkih strategija na crnogorskoj kulturnoj sceni – kazao je Ćetković. Ivana Radovanović, obraćajući se prisutnima, zahvalila se prije svega Magdaleni Pavlović, ali i svima koji su na posredan i neposredan način pomogli da dođe do realizacije izložbe, ali i mogućnosti da ona bude predstavljena S. V. u Podgorici.

Kultura

Subota, 24. jul 2021.

Enes Halilović o najnovijem djelu „Ljudi bez grobova“, pisanju, kritici, nauci i umjetnosti

Uzeli joj crnogorsku nošnju da bi je poklonili Nini Hruščov Publika je imala priliku da čuje i neke zanimljive detalje iz karijere Ksenije Cicvarić. Bila je učesnica mnogih audicija, pjevala u horovima Radio Titograda i Beograda, a na kojoj god se audiciji pojavila, ista bi se prekinula onog trenutka kad Ksenija zapjeva. - Negdje 1957. godine organizovan je prvi Radijski festival jugoslovenskih radio stanica na Cetinju. Ksenija je učestvovala na tom festivalu i pobijedila sa pjesmom „Sjever ružu niz polje nijaše“. Pričala je kako su je na rukama iznijeli koliko su bili oduševljeni njenim pjevanjem. Kao nagradu za pobjedu na tom festivalu dobila je crnogorsku narodnu nošnju. Neposredno poslije toga dolazi Nikita Hruščov, generalni sekretar SSSR-a sa ženom Ninom. Tada od Ksenije uzimaju tu nošnju da bi je poklonili Nini, iako je to jedina nagrada koju je Ksenija za života dobila. Pričala je kako je gledala kako krate tu nošnju jer je Nina bila puno niža od nje. U svom stanu u Beogradu imala je sliku Crnogorke u nošnji, a upravo ta nošnja je podsjećala na onu koju su joj dali, pa uzeli - ispričao je Miranović.

Bila mi je čast i obaveza da ove godine uradimo mali dio onoga što kao društvo dugujemo jednoj od najpoznatijih ikona crnogorske muzike koja već četvrt vijeka nije sa nama – istakao je Vladimir Maraš

TRAJNI SNIMCI

Ksenija je uradila 63 trajna snimka za Radio Beograd i ta arhiva je nakon njene smrti objavljena na trostrukom albumu „Zapisano u vremenu“. - Ksenija je jedini značajni pjevač u bivšoj Jugoslaviji koji je snimio isključivo izvorne pjesme. Svi su u nekom momentu odlučili da zarađuju novac snimajući hitove, ali ne i ona – naglasio je Gačević.

Anđela Vukčević, uz pratnju Pekovića, izvela je numere: „Stara varoš“, „Je li kome kano srcu mome“, „Aj puče puška“, „Oj vesela veselice“, „Sitna knjiga na žalosti“, „Djevojka je momku prsten povraćala“, „Kad se Ibro iz Stambola vrati“. Sinoć je program „Barskog ljetopisa“ nastavljen promocijom knjige „Priče sa zapadne strane“ autora Sava Markoča, u okviru programa bARS, dok će večeras u sklopu književnog programa biti predstavljen roman „Spaljivanje Džošua drveta“ Vladimira Vujovića, od 21 sat ispred Dvorca kralja Nikole. V. K. V.

Mladi muzičari sviraju na kotorskim ulicama

„Luke umjetnosti“ i „Muzika Boke“ dio KotorArta

Neodvojiv je zločin od posljedica koje vuče BUDVA - Enes Halilović, pripovjedač, pjesnik i dramski pisac, prvi put bio je gost Trga pjesnika u okviru književnog programa 35. festivala Grad teatar. Dobitnik je niza književnih priznanja, pored ostalih i nagrade „Meša Selimović“ za zbirku pjesama „Zidovi“, nagrade „Branko Miljković“ za „Pesme iz bolesti i zdravlja“ i nagrade „Stevan Sremac“ za roman „Ako dugo gledaš u ponor“. Prošle godine objavljen je njegov najnoviji roman naslovljen „Ljudi bez grobova“, koji je dobio nagrade „Vital“ i „Grigorije Božović“. Tokom održavanja 35. festivala Grad teatar, književnik, publicista i novinar istakao je važnost spoja nauke i umjetnosti poredeći ih sa istokom i zapadom i neraskidivom vezom ove dvije oblasti. „Sva znanja su jedno znanje“, rekao je ovaj višestruko nagrađivani umjetnik, čije su priče, pjesme i drame prevedene na čak 25 svjetskih jezika. POBJEDA: Pišete poeziju, prozu, napisali ste tri romana, dvije drame i dobitnik ste mnogih nagrada. Da li pisac mora da se opredijeli za jedan žanr? Kakve izazove piscu postavlja svaki od njih? HALILOVIĆ: Sve je to jedan te isti žanr. Književnost jeste ili nije. Pisac je pisac ili nije. Razlike svakako postoje, ali to su manje razlike nego kad vjetar duva sa juga ili sa sjevera... to je isti vjetar, isti vazduh, ista lica hladi. POBJEDA: Prema Vašem romanu „Ako gledaš dugo u ponor“ je nastala i predstava koja je dobila pet nagrada na Sterijinom pozorju, između ostalih i za najbolju predstavu. Pritom je to bilo prvo gostovanje predstave iz Novog Pazara na tom čuvenom festivalu. Kakvo je to iskustvo bilo za Vas? HALILOVIĆ: Sasvim normalno, prirodno. Nešto što je uslijedilo voljom sudbine. Reditelj i glumci su dramatizovali moj tekst, a ja sam pet puta gledao

Grnčarija koja treba da oživi GRAD TEATAR

festivalu „Barski ljetopis“

cijski mentalitet. To je i crnogorska pjesma, ali i gradska šlagerska pjesma, obojena istočnim elementom – objasnio je Gačević.

Enes Halilović na Trgu pjesnika u Budvi

tu predstavu i baš su najbolje odigrali te večeri, 20. juna u Novom Sadu. Nagrada je uslijedila i nisam se iznenadio. POBJEDA: Koliko je za Vas važno mišljenje publike, a koliko kritike? HALILOVIĆ: Važno je i mišljenje kritike i mišljenje publike, ali i nevažno je i jedno i drugo, jer ponekad ni kritika ni publika nisu u pravu. Važno je šta pisac misli o svom djelu, a i on sam je nekad zalutao iz realnosti. Ipak, vrijeme sve postavi na svoje mjesto. POBJEDA: Djela su Vam prevedena na 25 jezika. Kakve su reakcije iz drugih zemalja? HALILOVIĆ: Nisu na sve te jezike prevedene cijele moje knjige, ali na neke jezike jesu prevedene moje knjige, ili više njih. Na primjer, na latinski je prevedeno nekoliko pjesama, a na makedonski četiri knjige, sada nadam se i peta. Reakcije su različite, jer mnogo ovisi o tome ko je izdavač knjige i ko je urednik. Od toga dosta zavisi recepcija u stranim zemljama. Dao sam knjigama sve što sam mogao i neka žive svoj ži-

vot. Nadam se da će me nadživjeti. POBJEDA: Radili ste kao novinar, osnivač ste novinske agencije, časopisa… Koliko Vam je bavljenje novinarstvom pomoglo u pisanju? HALILOVIĆ: Veoma mi je pomoglo. Novinar stalno savladava jezik i tekst. Saopštiti nešto – važno je i novinar je uvijek u treningu, samo ne treba da ga skroz obori stvarnost. I danas radim kao novinar. POBJEDA: U podnaslovu romana „Ljudi bez grobova“ naveden je matematički problem – Goldbahova hipoteza. Zbog čega baš Goldbahova hipoteza? HALILOVIĆ: To je znamenje mog romana. Ne želim da tumačim svoju umjetnost, ali ta hipoteza je potrebna mojoj priči koju čitaoci, nadam se, neće nikad zaboraviti. POBJEDA: Kažete da ne želite da tumačite svoju umjetnost. Zašto? HALILOVIĆ: Tako upadam u zamku. U zamku sopstva i ja nikad ne mogu reći sve što sam

POBJEDA: Pišete li sad i o čemu? HALILOVIĆ: Sređujem knjigu poezije. Volio bih da naredne godine objavim knjigu stihova. Imam dogovor sa izdavačem u Novom Sadu. Izbirljiv sam kad je poezija u pitanju. Ne može od svakog slova da nastane poezija. POBJEDA: Gdje ste? Šta ste? Odakle dolazite? Gdje idete? HALILOVIĆ: Odgovoriću stihovima iz moje knjige „Bangladeš“: „Ko sam? Šta sam? Odakle sam?/ Grnčarija koja treba da oživi. / To sam. Ja sam. Od zemlje sam.

htio jednim romanom, sve njegove sjenke i šifre i skrivena značenja. A šta god da kažem za medije, premalo je... bolje da ćutim. Treba samo dati osnovne informacije. POBJEDA: Da li su nauka i umjetnost spojive? HALILOVIĆ: Da. Još poslije moje pjesničke knjige „Zidovi“ izjavio sam da su nauka i umjetnost kao istok i zapad... kreneš na istok i pojaviš se na zapadu. Zapravo, sva znanja su jedno znanje. POBJEDA: Priča romana „Ljudi bez grobova“ zasnovana je na istinitim događajima, u romanu se pojavljuju i stvarne ličnosti. Da li je to razlog zbog kog Vam je trebalo skoro 30 godina da završite ovaj roman ili postoji neki drugi razlog? HALILOVIĆ: Tako se odmotalo... 28 godina rada. Dvadeset šest godina sam skupljao građu, a posljednje dvije godine intenzivno pisao. POBJEDA: Da li je bitniji zločin ili posljedice zločina? HALILOVIĆ: Neodvojiv je zločin od posljedica koje vuče. Samo se zamisao zločina može na neki način odvojiti, ako se ne realizuje. Ubistva u mom romanu su nešto što je poreknulo slijed događaja. Sudbina teče, a umjetnost je tu da se bolje upoznamo sa sudbinom. R. B.

Folklorni ansambl KIC-a na Festivalu folklora u Albaniji

Predstaviće narodne igre i raskoš nošnji Muzika odjekuje trgovima i zalivom PODGORICA - Godinama unazad Međunarodni festival KotorArt organizuje serijale koncerata pod nazivom „Luke umjetnosti“, kako bi oplemenili i oživjeli trgove, pjace i pjacete Kotora. Prošle godine, zbog nestabilne situacije sa pandemijom, ovaj serijal je premješten na balkone kotorskih palata, u domove vjerne publike, ali je ideja ostala ista – da Kotor živi kao grad umjetnosti i da živi muziku. Tragajući za novim oblicima komunikacije, festival je osmislio i koncept pod nazivom „Muzika Boke“ koji, zbog izuzetne i posebne energije, ostavlja snažan utisak na stanovnike Kotora. Muzika odjekuje trgovima, ali i zalivom. U ranim jutarnjim časovima, tokom sviranja iz barke, muzičarima more koristi kao jedinstveni

prenosilac zvuka, a brda koja okružuju zaliv kao neobične akustične „kutije“. Ideja Festivala da stanovnike Boke budi zvucima kola Bokeljske mornarice vezuje se za stihove kola koji ističu ideje narodnog preporoda šezdesetih godina 19. vijeka, kada su se jasno naglašavale širina, nacionalna i vjerska tolerancija i osjećaj bratstva, vrijednosti koje su se u Boki oduvijek njegovale. Ove godine, repertoar muzičara sa barki je nešto proširen, a u pitanju su sve bokeljske melodije. Juče je prva barka plovila zalivom i budila stanovnike Boke dok je sljedeća barka zakazana za ponedjeljak, 26. jul. - Ove godine, „Luke umjetnosti“ i „Muzika Boke“ nastavljaju svoj život, uz podršku Crnogorske komercijalne banke – saopšteno je iz PR službe KotorArta. R. K.

PODGORICA - Folklorni ansambl KIC-a „Budo Tomović“ učestvovaće na „Internacionalnom festivalu folklora“ koji će biti održan od 22. do 25. jula u Tirani, u organizaciji Federacije međunarodnih festivala plesa FIDAF.

Jedinstvenu ljepotu crnogorske narodne igre i raskoš nošnji predstaviće prvi reprezentativni ansambl KIC-a, koji će na festivalu izvesti: igre iz Crne Gore, Vrsutu, Boku, Pastiricu, ali i narodne igre i iz Gusinja i Rožaja. Takođe, svoje koncerte obogatiće nastupom mlade vokalne umjetnice Anđele Ulićević. Ona će se festivalskoj publici predstaviti interpretacijama naših izvornih pjesama. Najstariji podgorički folklorni ansambl KIC-a, koji obilježava 75 godina postojanja, predstavlja našu državu na ovoj prestižnoj smotri folklora, a osim Crne Gore učestvuju i ansambli iz Meksika, Kameruna, Bugarske, Poljske, Sjeverne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Albanije, zemlje domaćina. Ove godine je festival uključen u svjetski kalendar festivala FIDAF WORLD, a cilj je da ovaj zna-

Folklorni ansambl KIC-a

čajni međunarodno-umjetnički festivalski projekat predstavi najbolje od tradicija i kulture zemalja učesnica. KIC-ov folklorni ansambl ovog proljeća bio je učesnik festivala kultura svijeta „Cultural Heritage Days“ u Šardži (UAE), a nedavno je učestvovao i na centralnoj

svečanosti povodom Dana državnosti – 13. jula u Virpazaru, izvodeći koreografiju Mirsada Ademovića, dugogodišnjeg člana i saradnika u okviru folklornog ansambla, za koju je muziku potpisao Aleksandar Saša Magovčević, saradnik KICR. K. a.

Arena

Subota, 24. jul 2021.

Juče u Tokiju svečano otvorene 32. Lj

Snaga sporta će DNEVNIK IZ TOKIJA Skok sreće i ponosa, selfi za porodicu, mladost za primjer svojoj generaciji

Došli, viđeli, sad juriš na san Šta pokazuje slika na kojoj Itana Grbić skače od sreće na Olimpijskom stadionu tokom ceremonije svečanog otvaranja Igara? Ili selfi gdje Marina Rajčić, majka bebe Tadije, sa drugaricama obrće svoj treći olimpijski krug. Ili slika - ponosa Leke Ivovića, barjaktara Draška Brguljana... I tako redom, slika do slike mladosti Miroslava, Dušana, Anastasije... Stigli su do zvijezda - momci, đevojke, majke i očevi iz Crne Gore. Prošetali se oblacima i sišli. Od sjutra krenuće u osvajanje novih zvijezda. Zamijeniće svečana odijela, promijeniće ,,glavu“ i sentimentalnost pod noge baciti. Dres i kapica sa crnogorskim grbom zovu. Zato, juriš na snove...

Za Arenu iz Tokija: Ana Marković

Japanski car Naruhito juče je svečano otvorio Olimpijske igre, a predsjednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah poručio da bez solidarnosti nema mira. Na ukupno četvrtom učešću crnogorsku sportsku delegaciju na defileu predvodili su kapitenka ,,lavica“ Jovanka Radičević i kapiten ,,ajkula“ Draško Brguljan koji su nosili zastavu. - Danas je trenutak nade. Da, veoma je drugačije od onoga što smo svi zamislili. Ali dozvolite nam da slavimo ovaj trenutak, jer konačno smo svi ovdje zajedno. Ovo je ujediniteljska moć sporta, poruka solidarnosti, mira i otpornosti. Ovo nam svima

daje nadu za budući zajednički put. Želim da iskažem zahvalnost japanskom narodu. Organizacioni komitet i japanske vlasti uradili su izvanredan posao i želim da zahvalim na tome - poručio je Bah. Na Olimpijskom stadionu je minutom ćutanja odata pošta

žrtvama kovida i izraelskim sportistima ubijenim 1972. godine na OI u Minhenu. Nakon uvodnog dijela programa počeo je defile, a kako tradicija nalaže, prvi su izašli takmičari iz Grčke, a posljednji domaćini Igara. - Igre se konačno danas održavaju. Nada nas je držala

Subota, 24. jul 2021.

Arena

jetnje olimpijske igre

e pobijediti Osaka upalila plamen Olimpijski plamen na stadionu u prijestonici Japana, očekivano, upalila je teniserka Naomi Osaka, četvorostruka Gren slem šampionka i bivša prva igračica svijeta. Potom je uslijedio velelepan vatromet koji je praktično označio kraj skoro četvorosatne ceremonije. Olimpijska baklja prvi put je upaljena uz pomoć vodonika. Time je poslata poruka o potrebi zaštite životne sredine i korišćenju čistih izvora energije. Prethodno je navedeno da je cilj organizatora da karbonska emisija tokom Igara bude minimalna. Vodonik na visokim temperaturama i u kontaktu sa vazduhom ne emituje ugljendioksid.

KRIVOKAPIĆ: Nadam se da ćemo se radovati medaljama Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić prisustvovao je otvaranju OI u Tokiju. - Imao sam čast da prisustvujem otvaranju Olimpijskih igara u Tokiju. Pozdravljam napore organizatora koji su uspjeli da organizuju OI u doba pandemije korona virusa. Našim sportistima želim puno sreće i nadam se da ćemo se radovati medaljama, iako je sam plasman na OI ogroman uspjeh za Crnu Goru - poručio je Krivokapić na Tviteru. da budemo povezani. Želim da izrazim poštovanje svim radnicima koji su doprinijeli da prevaziđemo poteškoće. Hvala i narodu Japana jer je prihvatio Igre i guverneru Tokija, Vladi Japana i Međunarodnom olimpijskom komitetu - kazala je Seiko Hašimoto, predsjednica

Organizacionog komiteta Igara. Na velikom Olimpijskom stadionu otvaranje Igara je proteklo bez prisustva publike, a sportiste su pozdravili mnogobrojni zvaničnici i mediji kojih je bilo i najviše. Skoro prazne tribine su rezultat kovid pandemije zbog čega

je i sama procedura defilea bila ubrzana. Svečanom činu otvaranja Igara prisustvovao je premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić i predsjednik Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušan Simonović. Olimpijske igre za naše sportiste počinju sjutra. Rukome-

tašice će na premijeri igrati sa Angolom, a vaterpolisti protiv Australije. I Milivoj Dukić će jedriti kroz kvalifikacije (pet dana), a Jelenu Pantović čeka težak zadatak u disciplini vazdušni pištolj. Na Olimpijskim igrama učestvovaće malo više od 11 hiljada sportista iz 205 država.

Arena

Tokio 2020.

Subota, 24. jul 2021.

Majda Mehmedović vidi spremnu ekipu za prvi meč sa Angolom (neđelja, 07.15 h)

Debitant Dušan Matković poručio

Nema zime uz ovakav tim i zajedništvo Dušan Matković je jedan od deset debitanata na olimpijskom vaterpolo turniru. Jedan od dvojice (sa Miroslavom Perkovićem) momaka koji je iz Primorca stigao na OI. - Trenutno mi sve ovo djeluje nestvarno. Sa još devet debitanata u društvu smo 11 hiljada najboljih sportista svijeta. To je poseban osjećaj, ali sjutra nas očekuje prva utakmica sa Australijom, možda i najvažnija u grupi i pokušavamo što je više moguće da ostanemo mirni kazao je Matković. Prošli su duge pripreme pred put na OI - u martu su uspješno, bez poraza, završili kvalifikacije, u Tbilisiju (kao u Roterdamu) impresivno osvojili Svjetsku ligu. - Ekipa je na odličnom nivou. Energija je super, kao i do sada. Nekako se potajno nadam i siguran sam da neće biti nikakvih problema. Prvi meč je najvažniji na OI, pobjeda bi igrače Vladimira Gojkovića približila prvom cilju - četvrtfinalu. Na putu je nezgodna Australija. - Sačekaće nas fizički spremna i brza ekpa, sa iskusnim igračima. Nijesmo sa njima dugo igrali, a oni nijesu ni igrali međunarodne mečeve da bi mogli dobro da ih analiziramo. Sa pobjedom bi nam bilo sve lakše, ali i ako izgubimo ništa strašno. Možemo u nastavku takmičenja da ostvarimo prolazak. Mnogo je razloga za optimizam pred start turnira. Kliknuli su reprezentativci kada je bilo najvažnije. I žele da sačuvaju sve dobre stvari od EP u Budimpešti, završno sa zlatnom medaljom u Svjetskoj ligi. - Mislim da smo stvorili dobru

Milina u društvu Ivovića i Brguljana Matković je punog srca pričao o Brguljanu i Ivoviću. - Odlični ljudi i veliki sportisti. Milina je sa njima trenirati i igrati. Prava su potpora i leđa. Bez njih bilo bi teško u ovom momentu.

Čučković: Imamo i mi svoje kvalitete - Znamo zašto smo došli i znamo da će nas na startu, po običaju, sačekati najvažniji i najteži duel. Prije svega dobra ekipa, ali i mi imamo svoje kvalitete i iskusniji smo na nekim pozicijama. Vjerujem da smo bolje igrali važnije mečeve. Ali, eto, idemo korak po korak i nadam se kvalitetnom izdanju kazao je Uroš Čučković, jedan od iskusnijih u nacionalnom timu.

energiju, koja je ključ uspjeha. I to je put kojim treba da idemo. Uz timski duh i zajedništvo nema zime - poručio je reprezentativac.

Da gledamo sebe i odbranom dođemo do prve pobjede Posljednji bliski susret Crnogorki sa Angolkama u Riju na Olimpijskim igrama bio je za zaborav. Takve utakmice, bez energije, najbolje se i ne sjećati. Složne su djevojke Radičević, Mehmedović, Ramusović, Klikovac, Rajčić, Jauković i selektorka Popović, koje su pognute glave izašle sa terena. U neđelju žele kontrastvari i ljepšu sliku. Vjeruju u trijumf i lijep početak olimpijskog turnira. - Iz iskustva znamo da sa njima nema opuštanja. Nepredvidljive su. Kad god smo pomislile da ne mogu ili kad god bi nam pao fokus, izmislile bi neki dobar šut ili potez. Na terenu su kao gazele - brze i skočne, zato će biti teško, ali vjerujem da ćemo ih poremetiti dobrom odbranom. Uz sve ovo, treba da ostanemo dosljedne našoj igri, fokusirane na sebe, jer ako uđemo u drugi ritam trčanja, neće biti dobro - kazala je Majda Mehmedović. Ako se gleda papir, ,,lavice“ ne bi smjele da imaju veće probleme na putu do startne pobjede u grupi A. Djevojke selektorke Popović imaju i veće iskustvo i kvalitet, a upravo su u posljednjem kontrolnom meču od prije dva dana sa Francuskom (poraz 32:31) pokazale napadačku snagu. - Poslije svih priprema i turnira u Mađarskij dobro je što smo imali onakvu utakmicu. Prije svega dobro je jer smo došli na vrijeme i adaptirali se. Uslovi su teški, vrućina je velika, vlaga baš smeta, a nije prijatno stalno pod klimom. Dvocifren broj tehničkih

Jedriličar Milivoj Dukić za dva dana startuje

POPOVIĆ: Angolke da kažnjavamo iz tranzicije Bojana Popović se ne plaši, ali cijeni dominaciju Angole u Africi i način na koji su dolazile do pobjeda na svjetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. - Atipična reprezentacija, sa agilnim djevojkama, motorički teške za čuvanje. Na sve to, većina naših igračica nije imala priliku da igra sa njima. Zato je važno da shvate sa kim igraju. Možda djeluju tromo, ali to su odlične igračice, koje samo odbranom i lakim golovima možemo da poremetimo. Ako im poljuljamo samopouzdanje možemo da očekujemo dobre stvari. Slabije se vraćaju u odbranu, pa ih iz kontrolisane tranzicije možemo kažnjavati - kazala je selektorka. grešaka u porazu za gol protiv jednog od glavnih favorita Igara, Majdi nije za brigu. - Tehničke greške su normalne za ovakvu utakmicu i to protiv rivala koji igra najbolju odbranu na svijetu. Treba gledati i drugu stranu, uspjele smo da iz minusa od pet golova dođemo do ,,plus 2“. To govori o odnosu, psihološkoj snazi - glavu gubile nijesmo

kada je Francuska vodila i bila na izuzetnom nivou. U kontrolnom meču nije normalno da se baš sve otkriva, a selektorka je pokušala promjenama da proba neke stvari. Moj utisak je pozitivan - dale smo puno golova, napravile puno tehničkih grešaka, ali je sve to normalno za ovaj period. Imamo još malo da se prilagodimo, iskreno, mislila sam

Jelena Pantović, prva Crnogorka iz streljaštva na OI

Počela Zbog udaljenosti i procedure preskočio ceremoniju otvaranja kasno, Milivoj Dukić je u završnoj fazi priprema. U neđelju kreće prvi takmičarski jedriličarski dan. - Juče smo odradili posljednji duži trening, stvari izgledaju dobro, a borba će biti žestoka. Jedino što fali je malo više vremena da se adaptiramo na vlagu i vrućinu. Dukić je svjestan da obavezama treba odgovoriti jakom energijom. Ima i dovoljno iskustva iz Rija i Londona. - Fokus je izuzetno važan, jer kvalifikaciona takmičenja tra-

ju pet dana. Uvijek je dobro da se krene kako treba i zbog psihološkog momenta i zbog sve-

ga ostalog. Treba od samog početka uspostaviti dobar ritam i nadam se dobrom rezultatu. Preskočio je jučerašnju ceremoniju otvaranja Igara. - Bio sam na otvaranju Igara u Londonu i Riju, tako da imam i to iskustvo. U ovom slučaju, s obzirom na to da takmičenje počinje 25. jula i da me danas čeka kontrolni trening, cijela procedura oko otvaranja i udaljenost, uzela bi nam dosta vremena. Odlučili smo se za varijantu da ostanemo svježiji i odmorniji.

završila na Igrama Jelena Pantović je prva Crnogorka iz streljačkog sporta na Olimpijskim igrama. - Posebno mi je drago što sam prva žena iz našeg sporta koja nastupa na OI. Prezadovoljna sam i nadam se da ću ispuniti očekivanja. Glavni zadatak je da se maksimalno posvetim svakom metku i u svakom momentu dam sve od sebe, pa ćemo da vidimo.

Danas će odraditi prvi, službeni trening. - Od dolaska imala sam jedan, skraćeni trening, danas me čeka službeni prije takmičenja. U disciplini vazdušni pištolj konkurencija je žestoka. Posljednjih godina, u razgovoru do Japana, saznali smo od Jelena da se uglavnom medalje i visoki plasmani vrte oko nekoliko vrhunskih takmičarki. U

Majda na beka, uopšte nije loše Majda je i u dresu Budućnosti, po potrebi, igrala sve tri bekovske pozicije. I protiv Francuske selektorka je rotirala sa krila i uopšte nije bilo loše. Naprotiv! da će, posebno kod mene, prilagođavanje ići brže. Majda sa ekipom zna zbog čega je došla na OI: - Spremale smo se pet godina! Očekujem veliku borbu od prve utakmice. Ne sumnjam da će navijači gledati borbenu i karakternu reprezentaciju poručila je naša reprezentativka, koja će sjutra upisati treći nastup na OI.

mnogim zemljama ovaj sport je popularan. Zato se i puno ulaže, a zanimljivo da je naša predstavnica prije pet, šest godina ušla u ove vode. - Ne treniram baš dugo, a ljubav je bila slučajna. Otišla sam rekreativno, a nakon što sam osvojila zlato na državnom takmičenju, postala sam aktivnija i posvećenija sportu. Od prvog dana znala je cilj. - Uvijek sam mislila na OI. Od prvog dana... Mlada takmičarka je svjesna da streljaštvo u našoj zemlji ni blizu nije popularno kao u mnogim zemljama svijeta, ali: - Imamo dobre strijelce i veliki broj takmičara i takmičenja i svi se borimo da dođemo do reprezentacije. Zadovoljna sam što se tiče brojnosti i kvaliteta streljaštva u Crnoj Gori.

Subota, 24. jul 2021.

Arena

Fudbal

Budućnost se obrukala protiv Toršavna (4:0) u prvom meču 2. kola kvalifikacija za Ligu konferencija

Poraz i poniženje

Aktuelna generacija ,,plavih“, ista ona koja se ponosila prvom duplom krunom, rekordima, pobjedama iz cuga i superiornošću na domaćoj sceni, opasno se poigrala sa ugledom najvećeg crnogorskog kluba. Teško je opisati ono što se desilo prije dvije noći na Farskim Ostrvima, gdje su Podgoričani izgubili 4:0 od Toršavna u prvoj utakmici 2. kola kvalifikacija za Ligu konferencija, uz igru koja je stavljena na stub srama. Ne pamti se takvo poniženje, takav debakl, nemoć i blamaža u skoro stogodišnjoj istoriji Budućnosti. Prolazili su ,,plavi“ kroz krize, doživljavali ozbiljne udarce - od ispadanja iz nekadašnje zajedničke lige, preko velikog broja sezona bez trofeja, bolnih poraza, eliminacija, štrajkova, do sprečavanja nastupa u Evropi zbog administrativnih problema. Ali nikada nijesu nokautirani kao na ,,Gundadalur“ stadionu. Svako danas igra fudbal, a ponajmanje je Crna Gora ta koja treba da se iščuđava ili mršti na neki negativan eplilog naših klubova na kontinentalnom ringu. Da je tako svjedoči činjenica da je crnogorska liga 50. na Uefinoj rang listi, da samo pet zemalja u Evropi imaju slabije vrednovano prvenstvo, a da su nas čak po kvalitetu pretekla i jedna Farska Ostrva. Kako, međutim, objasniti da se ovakvo urušavanje Budućnosti nije dogodilo protiv Mančester sitija, Juventusa, Reala, Bajern Minhena ili recimo PSŽ-a. Nije se dogodilo ni protiv rivala koji dolazi iz neke od Top 20 liga Evrope. Da jeste - možda bi Podgoričani i pretrpjeli neku kritiku, shodno domaćem mentalitetu, koji se često kosi sa realnošću, ali generalno malo bi im ko iskreno zamjerio za

neuspjeh protiv velikana. Problem je što je klasično razbijanje stiglo od Toršavna, čiji igrači pored fudbala rade na palubama brodova, u fabrikama ribe, sportskim halama i ostalim poslovima. Popularni ,,bijeli tigrovi“ sa sjevera kontinenta izgubili su prije dvadesetak dana od tima iz Andore u pretkolu kvalifikacija za Ligu šampiona, donedavno su bili ,,topovska hrana“, ali ,,plavima“ su spakovali četiri komada, uz još nekoliko propuštenih zicera. Ništa nije slučajno i nenajavljeno. Najdominatniji domaći klub primio je 11 golova u tri evropske utakmice, budući da je prethodno poražen

Legenda na klupi ,,zbornaje“

Karpin selektor Rusije Legenda ruskog fudbala Valerij Karpin novi je selektor ,,zbornaje“. Karpin će Rusiju voditi do kraja godine, s opcijom produženja ugovora. Stanislav Ćerćesov završio je misiju na klupi Rusije poslije

lošeg nastupa na Evropskom prvenstvu i eliminacije u grupnoj rundi. Karpin će uporedo raditi u Rostovu i nacionalnom timu. - Zahvalan sam Savezu na povjerenju. Za trenera je ovo najveća čast i najbolja ocjena njegovog rada, ono što igraču znači poziv u nacionalni tim. Pred reprezentacijom je zadatak da se plasira na Mundijal u Kataru i daću sve do sebe da ga ispunim - kazao je 52-godišnji stručnjak. Debitovaće 1. septembra u derbiju sa Hrvatskom u kvalifikacijama za SP. R.A.

od Helsinkija 7:1 u dvomeču najranije faze kvalifikacija za Ligu šampiona. Vidjelo se da nešto ne valja. Džaba titule i kupovi u svojoj državi kada Evropa pokaže đe je kome mjesto. A sada je ogolila sve slabosti Budućnosti, otkrivši da je unutra mnogo toga trulo. ,,Plavima“ se ne zamjera samo poraz, već i način na koji su se predstavili. Način na koji su reprezentovali klub i zemlju. Igra je bila za svaku osudu. Bezvoljno, beskrvno, bez žara i duela, sporo, bezidejno, nespremno, amaterski su djelovali momci Mladena Milinkovića, koji je nakon meča na Farskim Ostrvima kratko

izustio za klupski sajt. - I poraz i poniženje - rekao je Milinković, a potom dodao: - Sigurno u dosadašnjoj mojoj i igračkoj i trenerskoj karijeri nijesam pretrpio ovakav udarac. Nemamo neke riječi da se opravdamo. Jednostavno, Toršavn je bio bolji, više je želio, više se borio i na kraju je zasluženo pobijedio. Možemo samo da im čestitamo poručio je pedeset trogodišnji Lozničanin. Najljepše, a sada i najteže trenutke u trenerskoj karijeri doživio je Milinković vodeći Budućnost. Poslije pobjeda, lijepih brojki, rekorda i trofeja - potpisniku ovih redova javljao se na svaki telefonski poziv, odgov-

NIKŠIĆ - Ko u čuda vjeruje, čuda mu se i događaju - ali to je samo izreka. Očigledno, Nikšićani su vjerovali u čudo, ali se ono nije u potpunosti desilo, barem po prognozama, po kladioničarskim kvotama...

Sutjeska ima aktivan rezultat pred revanš sa Makabijem u Tel Avivu

Sutjeska je nadigrala Makabi u prvom meču drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencija (0:0). Realni bi rekli da je šteta što makar jedna od ,,one“ dvije lopte nije završila iza leđa golmana Pereca, naročito jer je izarealski velikan od 55. minuta imao igrača manje. Nervoza je „tresla“ goste u nastavku, očigledno su očekivali laganiji meč, ali su naišli na „tvrd orah“. Milija Savović je posložio koliko mu se u ovom momentu dalo. Nikola Janjić je, uobičajeno, bio neuhvatljiv, Augusto nije propuštao duge lopte s kojima su, očigledno, Izraelci htjeli da se pohvale, a Drinčić i Bubanja su imali priču za sebe, dok su Grivić i Stijepović „iznosili“ svaku loptu. U drugom poluvremenu, ili preciznije rečeno desetak minuta prije kraja, nastala je pometnja u kaznenom prostoru Nikšićana i kad nije u tom momentu Makabi poentirao bilo je jasno da u gol Nikšićana lopta može jedino „zalutati“. Autsajder je pokazao zube. Su-

orao je na svaku poruku. Dan poslije utakmice - tajac. Muk. Možda je tako najlakše. Dok se strasti malo ne smire, uskratićemo javnost analize debakla. Milinković nije pokazao veličinu i u bolnom porazu čiji je bio sudionik. Nije osjetio potrebu da ogorčenim navijačima i crnogorskoj javnosti dan poslije objasni razloge onakvog posrtanja. Telefon je zvonio, poruka je otišla, ali odgovora nije bilo. Isto važi i za kapitena Petra Grbića, prvog među jednakima. Još od ranije predsjednik Veselin Mijač nije dostupan za priču. Ekspedicija Podgoričana juče

se vratila sa Farskih Ostrva i ostala bez riječi. Ispričali su se na terenu, a već u utorak čeka ih revanš protiv Toršavna pod Goricom. U preokret malo ko vjeruje. Pitanje je i kakav će doček imati pred svojim fanovima. Budućnost je bacila mrlju na pokušaj zamaha i napretka, na dobre stvari iz prošle godine kada je preskočila Astanu i bila blizu da prođe Sarajevo. Za povratak vedrijeg raspoloženja biće potreban neki novi bljesak. A do tada - čekamo odgovore za nezapamćeni debakl. Budućnost je lokomotiva crnogorskog fudbala. A eto kakav nam je fudbal… Davor KAŽIĆ

Autsajder pokazao zube M. BABOVIĆ

PODGORICA - Za Budućnost – palac dolje!

tjesku čeka revanš u Tel Avivu narednog četvrtka, rezultat je aktivan. - Znali smo sa kim igramo. Makabi je najtrofejniji klub Izraela, znamo da je za revanš već prodato mnogo ulaznica, znali smo i da smo autsajderi, ali...

Imali smo volju i pokazali je. Igrali smo strpljivo, željeli gol više, rekao bih i da smo ga zaslužili. Ne plašimo se Makabija ni u revanšu. Imamo svoju igru, otvorena je kao i njihova i svaka čast onome ko prođe. Istina, važno je da vjerujemo u

sebe, da želimo najbolji rezultat, Sutjeska je klub koji ne smije da se obruka... Sad je već i Makabiju jasno da nijesmo ekipa za potcjenjivanje, a bićemo još opasniji za nekoliko dana - kazao je kapiten Sutjeske Ra. P. Vladan Giljen.

Arena

20 Fudbal

Subota, 24. jul 2021.

Dečić prvi put apsolutni favorit protiv Zete

U novi pohod na Evropu PODGORICA - Iza Dečića je istorijska sezona u Prvoj crnogorskoj ligi i premijerni izlazak u Evropu u klupskoj istoriji. Avantura u kvalifikacijama za Ligu konferencija trajala je kratko jer je kosovska Drita bila bolja u dvomeču prvog kola, ali ne bi trebalo da je takav epilog uzdrmao sastav Edisa Mulalića. Pred Tuzanima je komšijski okršaj na startu domaćeg prvenstva, u kojem su ambicije veće nego u ovo doba prošle godine. - Svima su porasli apetiti i sigurno da želimo opet da izborimo Evropu, ali vidjećemo kako će se stvari odvijati. Siguran sam da možemo da ponovimo prošlu sezonu, dobili smo nekoliko kvalitetnih pojačanja i možemo da konkurišemo za vrh tabele - izjavio je Kristijan Vuljaj,

,,Savana“ otkupila televizijska prava Druga sjednica Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Crne Gore za mandatni period 2021-2025. godine održana je juče u Podgorici. - Odlukom Izvršnog odbora televizijska prava za emitovanje utakmica Telekom 1. CFL i Kupa Crne Gore u naredne tri sezone (2021/22, 2022/23. i 2023/24) otkupila je kompanija „Savana“ sa sjedištem iz Podgorice, čija je ponuda bila najpovoljnija i kojeg je ,,eksplozija“ u dresu Dečića prošle sezone dovela do dresa reprezentacije Crne Gore. Prvi put otkad se igra crnogorska liga, Dečić ima ulogu

koja će Fudbalskom savezu za ova prava po sezoni isplaćivati ugovorom definisana finansijska sredstva. Utakmice Telekom 1. CFL i Kupa prenosiće se na kanalima Radio Televizije Crne Gore a prva utakmica nove sezone biće duel Iskra - Jezero koji se igra u Danilovgradu. Izvršni odbor usvojio je i prijedlog distribucije finansijskih sredstava stečenih od prodaje TV prava za apsolutnog favorita protiv Zete. Iz komšiluka im u goste stiže tim koji se okupio prije samo osam dana, ima mnogo problema i ubjedljivo je najmlađi u ligi.

Telekom 1. CFL, pa će svi klubovi imati zagarantovani dio kao i dio koji će dobijati na osnovu plasmana ostvarenog tokom sezone. Takođe, odlučeno je da od ove sezone učesnici finala Kupa budu finansijski nagrađeni saopšteno je iz FSCG. - Naravno da želimo da krenemo pobjedom, to bi nam bilo vrlo važno i spremni smo da to uradimo. Zeta je veliki klub u našem fudbalu, ali očigledno ima mnogo problema. Ipak,

Raspored VEČERAS DANILOVGRAD: Iskra - Jezero (20.30 h) TUZI: Dečić - Zeta (20.30 h) PETROVAC: Petrovac - Mornar (20.30 h) NEĐELJA NIKŠIĆ: Sutjeska - Podgorica (19 h) ODGOĐENO Rudar - Budućnost

ima kvalitetne igrače i ne mogu baš da tvrdim da su najveći kandidati za ispadanje. U svakom slučaju, ne obaziremo se mnogo na to, najvažnije je da upišemo tri boda i sigurno ih

nećemo potcijeniti - dodao je Vuljaj.

NIKAD TEŽI POČETAK Zeta proživljava najteže dana od obnove crnogorske nezavisnosti, možda najteže od osnivanja kluba. Tužno je sve izgledalo prvog dana priprema ,,vukova“, od pogleda na teren i tribine, do sumorne situacije u igračkom kadru. Nikad tako kasno Zeta nije počela sa radom, niti su je ikada između dvije sezone napustili gotovo svi igrači koji su iznijeli

PRIMORSKI DERBI NA STARTU: ,,Nebo-plavi“ do Iskra

Jezero

(4-4-2)

(4-3-3)

Stadion: Braća Velašević. Kapacitet: 2.000. Sudija: M. Bošković. Pomoćnici: M. Đukić i D. Vujović. Početak: 20.30 sati. Kordić

Radunović

Obradović

Bakrač

Pavlović

Šahman

Jamamoto

Vuković Đurđević

Šaletić Tučević

Milić Hot

Lambulić

Vlaisavljević Adžović

Bošković Vuković

Račić Radenović

Jovićević

Početak novog Petrovca

Asanović

Bogdan Milić, napadač Iskre

Trener Srđan Nikić

Trener Mladen Lambulić

Izabranici Srđana Nikića u prvom kolu nove sezone Telekom 1. CFL dočekuju Jezero

Iskra želi pobjedničku premijeru Sticajem okolnosti Iskra je odigrala posljednji susret u minulom šampionatu sa Jezerom, a žrijeb je htio da ponovo odmjere snage i na startu nove takmičarske sezone. U prethodna četiri meča Plavljani su bili težak zalogaj za domaćina koji će večeras (20.30 h) na stadionu ,,Braće Velašević“ pokušati da popravi međusobni skor i upiše prve prvenstvene bodove. Trener ,,crveno-bijelih“ Srđan Nikić smatra da je njegov tim favorit, ali je i svjestan da to ne znači ništa ako se uloga ne opravda na terenu. - Ako se na osnovu dobro realizovanih priprema može nagovijestiti uspjeh na premijeri onda smo na pravom putu da pozitivno otvorimo novu takmičarsku sezonu u prvenstvu. Međutim, to je mač sa dvije oštrice i zato ne smijemo olako shvatiti ovaj okršaj koji ima određenu težinu u smislu da će eventualna pobjeda stimulisati sve strukture kluba da istrajemo u borbi za visok plasman. Jedno je sigurno - naša strategija zasnivaće se na ofanzivnoj igri, uz neophodnu dozu opreza da ne dozvolimo protivniku da se razmahne i zaprijeti brzim kontrama -

rekao je Nikić, koji će moći da računa na sve potencijalne kandidate za najbolju jedanaestoricu. Takođe, treba podsjetiti da je Iskra u prelaznom roku osvježila redove, ali isto tako i da je ekipu napustilo nekoliko igrača. - Sastav tima je poprilično izmijenjen, ali vjerujem u pozitivnom smjeru jer su igrači koji su iznijeli teret prošlog šampionata i pristigle novajlije, pokazali zavidno zalaganje na treninzima i spremni su da izvrše postavljene zadatke. Zdrava konkurencija je aktuelna i svi imaju želju da se dokažu i pruže maksimum - poručio je Nikić.

BOD DOBAR, TRI ŽELJA

Sa novim trenerom i poprilično izmijenjenom ekipom, Jezero će pokušati da ostvari pozitivan epilog na premijeri novog šampionata. Mladen Lambulić je tokom ljeta preuzeo klupu Plavljana, ali je tek prije petnaestak dana kompletirao roster sa kojim će krenuti u borbu za opstanak. Možda Plavljanima nedostaje koji zajednički trening, ali vjeruju da u Danilovgradu mogu da iznenađenja. - Nijesam trener koji sprema ekipu za pe-

to-šesto kolo, već za sami početak. Plan je da od prve utakmice osvajamo bodove. Koliko ćemo biti uspješni - pokazaće teren. Uradili smo sve što je do nas. Momci su trenirali maksimalno odgovorno, nemam zamjerki. Valjalo bi da smo duže bili zajedno, ali u tome ne tražim alibi. Ulazimo u meč sa ciljem da ostvarimo pozitivan rezultat - to je bod ili još bolje pobjeda. Vjerujem da smo spremni - rekao je Lambulić. Šef stručnog štaba Jezera ne može da računa na sve fudbalere. - Đurković i Mendi su povukli kartone od prošle sezone. To je hendikep, ali imamo na svakoj poziciji po dva igrača. Sastav koji izađe u ovom trenutku je najbolji - dodao je Lambulić. Kakav duel očekujete? - Prepuštamo domaćinu ulogu favorita, ali to će morati da opravda na terenu. Iskra ima kvalitet, dobro se pojačala, ali kao i svaki tim - ima mane. Uočili smo ih i probaćemo to da iskoristimo. Naravno, imamo ih mi, svjesni smo što treba da popravimo, ali neke svoje nedostatke pokušaćemo da sakrijemo. Očekujem dobru, otvorenu utakmicu, a nadam se da ćemo na kraju mi biti zadovoljniji - zaključio je Lambulić. B. K. - D. K.

Petrovac je prošle sezone u finišu prepustio Titogradu posljednje mjesto u eliti i poslao ga u niži rang, potom preživio penal rulet u baražu s Arsenalom, da bi tokom ljeta okrenuo list i napravio remont ekipe. ,,Nebo-plavi“ su glavni dio priprema odradili na Zlatiboru, sa kojeg su stizale pozitivne vijesti. Da li je tim Nenada Vukčevića spreman za start 16. izdanja Telekom 1. CFL? - Mislim da jeste - odgovorio nam je Vukčević. - Sve što smo planirali na pripremama odrađeno je na najbolji način. Odigrali smo sedam utakmica, neki igrači su kasnili sa priključenjem ekipi i možda nijesu 100 odsto uigrani, ali ne brinem zbog toga jer prvenstvo je dugo. Sliku su malo pokvarili i problemi Aleksandra Vujačića sa žuljevima i upalom lista, on nije 100 odsto spreman za

premijeru. Pod Malim brdom vjeruju da su napravili tim koji se neće boriti za opstanak osim Vujačića stigli su Petar Vukčević, Sergej Joksimović (Titograd), Balša Boričić, Marko Miličković, Marko Živanović, Dejan Perović... dok je ekipu napustilo više od 10 igrača, među kojima Valentin Rudović, Luka Merdović, Balša Rogošić, Endrju Marveđo... - Napravili smo tim da se ne borimo za opstanak, ali ni drugi nijesu sjedjeli skrštenih ruku. Podigli smo kvalitet u odnosu na prošlu sezonu, s tim što će sve to biti uzalud ukoliko ne bude odgovornosti i discipline u igri. Mislim, ipak, da će sve biti sklopljeno i da će ovo biti neki drugi Petrovac u odnosu na prošlu sezonu - dodao je Vukčević. Mornar? - Zasluženo i dominantno je ušao u Prvu ligu, dobro su organizovan i finansijski sta-

Arena

Subota, 24. jul 2021.

Sportski miks

Dečić

Zeta

(4-2-3-1)

Stadion u Tuzima. Kapacitet: 1.700. Sudija: M. Ćupić. Pomoćnici: M. Paunović i D. Dević. Početak: 20.30 sati Popović Ad. Rudović Ljuljđuraj

Tući

Drešaj

Nikolić

Marković

Đoljaj

Kojašević

Vuljaj Camaj Šiden Tačibana

Kukuličić

Đukić Pupović

Krstović Đinović

Tuzović Đurović

Ceklić

Boljević

Kristijan Vuljaj, najbolji igrač Dečića

teret prethodne, niti se desilo da ne odigra nijedan kontrolni meč. Dragoljub Đuretić vratio se na mjesto trenera u ,,minut do 12“, preuzeo komandu nad ,,vrtićem“, koji je prilična nepoznanica čak i stručnom štabu, koliko god iskusni stručnjak volio da radi sa mladim igračima. Uostalom, ništa osim povezanosti sa klubom nije ga privuklo da u ovom trenutku dođe na ,,Trešnjicu“. Jedan od lidera ekipe trebalo bi da bude Amel Tuzović, sa 26 godina najiskusniji u timu.

Trener Edis Mulalić

Trener Dragoljub Đuretić

- Kasno smo počeli pripreme, dosta igrača nas je napustilo tako da nijesmo u situaciji da nekome prijetimo. Trebaće nam vremena da dostignemo određeni nivo fizičke spreme kako bismo na neki način mogli parirati protivnicima kazao je Tuzović. - O Dečiću ne treba trošiti riječi. To je ekipa koja je prošle godine izborila Evropu i koja je zadržala gotovo sve igrače na okupu, a dodatno se i pojačala. Pružićemo maksimum i vidjeti za koliko je to u ovom trenutku dovoljno. Ne. K.

očekuju Mornar

Mornar

(4-2-3-1)

Stadion: Pod Malim brdom. Kapacitet: 1.600. Sudija: N. Dabanović. Pomoćnici: V. Todorović i J. Tatar. Početak: 20.30 sati Đurović Mikijelj

Bumbar

Marković

Boričić

Savović

Vukčević

Zvrko

Divanović

Rolović Ćetković

Radović

Poček Sekulović

Kaluđerović Seratlić

Kajević Perišić

Pajović Baltić

Trener Nenad Vukčević

NEMA TAJNI MEĐU KOMŠIJAMA Mornar se kotira kao ekipa koja bi mogla da bude prijatno iznenađenje u prvoligaškom društvu. Povratnik u Telekom 1. CFL, formirao je tim koji planira bodove na svakom terenu, a u kakvoj formi ulazi u prvenstvo - pokazaće primorski derbi pod Malim brdom na premijeri nove sezone. - Kao trener više volim kada u prvom kolu gostujemo. Kada igraš kući, osjećaš jači pritisak, imaš veću obavezu da pobijediš, a ovako na strani smo donekle pošteđeni psihološkog uticaja. Rasterećeniji smo i vjerujem u prednosti u odnosu na domaćina. Biće teško, ali potrudićemo se da pozitivno

PODGORICA – Američki plejmejker Trej Luis je u ,,naprednoj fazi pregovora“ sa Mornarom, objavio je danas Sportando. Istu vijest je prije nekoliko dana objavio još jedan specijalizovani košarkaški portal Totalbasket.gr. Luis je prošlu sezonu proveo u Makabi Rišonu, u kojem je u prvenstvu Izraela, za 26 i po minuta po meču, prosječno bilježio 14,3 poena, dva skoka i 1,9 asistencija. Nakon što 2016. godine nije izabran na NBA draftu, a poslije ljetnje lige u dresu Klivlenda, 28-godišnji bek se ,,otisnuo“ u Evropu. Prvo je igrao godinu i po u Njemačkoj, sezonu u Bajrotu (14,6 poena, tri skoka, dvije asistencije po meču), i polusezonu u Ulmu (11,6 p, 1,8 sk, 2,1 as). U februaru 2018. godine je otišao u francuski Burg i odigrao najbolji period u Evropi, jer je prosječno po meču u domaćem prvenstvu bilježio

Talentovana hrvatska rukometašica potpisala dvogodišnji ugovor

17,2 poena, 3,2 skoka i 3,9 asistencija. U ljeto 2018. godine je igrao ljetnju ligu za Jutu, sa kojom je potom potpisao i ugovor, ali nije zaigrao u NBA, jer su ,,džezeri“ raskinuli ugovor, pa je Luis zaigrao u razvojnoj ligi za Solt Lejk Siti stars. Godinu nakon toga se vratio u Evropu, ponovo u Francusku, jer je pretprošlu sezonu proveo igrajući za Gravelin, sa prosjekom od 14 poena, 3,8 skokova i 2,7 asistencija po

meču. Mornar je ozvaničio dolazak četvorice novih igrača za narednu sezonu, centra Gligorija Rakočevića, beka Korija Dejvisa, te krilnih centara Strahinje Mićovića i Milije Mikovića. Barani su u završnoj fazi pregovora je sa Vladimirom Mihailovićem, a čeka se zeleno svjetlo Cibone za dolazak supertalentovanog hrvatskoj pleja Lovra Gnjidića, sa kojim je Mornar postigao dogovor o dolasku u Bar… S. J.

Juniorsko prvenstvo Balkana za odbojkaše

Pobjeda protiv Makedonije, s Albanijom za medalju 1 3

PRIŠTINA – Dvorana sportova. Rezultat po setovima: 18:25, 25:15, 25:27, 20:25. SJEVERNA MAKEDONIJA: Đambazov (libero), Stojanov 3, Savovski 11, Kostiki 17, Puzdarliski, Boškov 13, Lepidovski 9, Šulajkovski, Arsov 9, Baftijari, Mladenovski, Miraščiev.

CRNA GORA: Dubak 2, M. Joksimović, Mašković, Rovčanin, Cimbaljević, Peruničić 18, Kosović 16, Ćinćur 7, Jovović 16, A. Joksimović (libero), Miljanić, Lečić 5. Muška crnogorska juniorska odbojkaška reprezentacija upisala je drugu pobjedu na Balkanskom prvenstvu u Prištini – izabranici Srđana Popovića su savladali Sjevernu Makedoniju sa 3:1, u četvrtom kolu šampionata, i ostali u trci

za medalju. U redovima naše reprezentacije Nemanja Peruničić je osvojio 18 poena, dok su po 16 upisali Miloš Kosović i Đorđe Jovović. Prije Sjeverne Makedonije, Crna Gora je savladala i Kosovo (3:0), dok je poražena od Turske i Bugarske (sa po 3:1). Crna Gora danas, od 15 sati, u posljednjem kolu igra protiv Albanije i u slučaju trijumfa osvojila bi bronzu. S. J.

Bruna Zrnić novo krilo Budućnosti Ženski rukometni klub Budućnost angažovao je treće pojačanje za narednu sezonu - nova članica dvostrukog šampiona Evrope je juniorska reprezentativka Hrvatske Bruna Zrnić, koja je potpisala dvogodišnji ugovor. - Igračica rođena 1. aprila 2003. godine u Zagrebu, igra na poziciji desnog krila, a u Budućnost dolazi iz Podravke. Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za igračice do 19 godina u Sloveniji, na kojem je Hrvatska zauzela sedmo mjesto, bila je u idealnoj postavi šampionata, što je potvrda velikog potencijala koji posjeduje - saopšteno je iz ŽRK Budućnost. Prethodno su ugovor sa ,,plavima“ potpisale Ivana Mitrović i Ilda Kepić, koje igraju na poziciji lijevog beka, dok su lijevo krilo Ivona Pavićević, golmanka Armel Atingre i pivot Nikolina Vukčević potpisale nove ugovore, a sa pozajmice se iz mađarskog Dunafera vratila se golmanka Anastasija Babović. Budućnost će predstojeće sezone igrati u A grupi Lige šampiona sa francuskim Brestom, mađarskim FTC-om, rumunskim ĆSM Bukureštom, njemačkom Borusijom iz Dortmunda, ruskim Rostovom, danskim Esbjergom i hrvatskom Podravkom. R. A.

Tačibana

Vujačić

bilan klub, sa velikim brojem igrača na raspolaganju. Sigurno će primorski derbi biti jako zanimljiv. Svako ima svoje adute i vidjećemo ko će biti bolji - naglasio je Vukčević.

Mornar želi Treja Luisa

S. Makedonija Crna Gora

Petrovac

ŽRK BUDUĆNOST

Portal Sportando tvrdi da su dvije strane u ,,naprednoj fazi pregovora“

Trener Slavoljub Bubanja

otvorimo šampionat - rekao je Slavoljub Bubanja. Između Petrovčana i Barana nema tajni. Teritorijalno su najbliži rivali, komšije, a u isto vrijeme su bili i na pripremama na Zlatiboru. - Poznajemo se jako dobro. Pratili smo ih na Zlatiboru, isto kao i oni nas. Znamo ko će igrati, koliko mogu, koje su im vrline i mane. Svjesni smo da i oni imaju sve informacije o nama. Očekujem dobru i otvorenu utakmicu, a vjerujem da ćemo mi biti uspješniji. Lijepo bi bilo da osvojimo tri boda, ali u krajnjem ni remi nije loš - ističe Bubanja. Strateg Mornara ne može da računa na najboljih 11. - Van stroja je Bakić, dok je Đorđević uspješno operisan. Pred njim je duža pauza. Njegova odsustvo u napadu je veliki hendikep, ali reagovali smo i u špicu doveli Rolovića. Sa tim je za nas prelazni rok završen - zaključio je Bubanja. Ne. K. - D. K.

PODGORICA - Uslovi koje je predsjednik Ivan Krstajić sa Upravnim odborom stvarao, kao i zajednički duh koji se osjećao kod svih, bili su preduslov za ostvarivanje istorijskih rezultata crnogorskih karatista, piše u saopštenju seniorskih karate reprezentativaca u borbama. Navodi se da je timski duh i stvaranje kulta reprezentacije direktna zasluga selektora koji vode muški i ženski seniorski tim i predsjednika Krstajića. Seniorski reprezentativci su u otvorenom pismu Karate savezu, klubovima, predsjedniku i delegatima Skupštine i crnogorskoj sportskoj javnosti, pružili punu podršku Krstajiću za novi mandat na čelu te asocijacije, uz ubjeđenje da će nastaviti ostvarivanje ciljeva i stvaranje uslova za mlade sportiste. Oni su poručili da ne žele i da nijesu za kadrovske promjene u Karate savezu, navodeći da smatraju da tim koji pobjeđuje ne treba mijenjati! - Iznenađeni događajima na prethodnoj Skupštini, na kojoj su se dešavali čudni i neprimjereni postupci pojedinih delegata, koji ne priliče i ne koriste jednom uspješnom savezu kao što je KSCG, kao i o priči pojedinaca o navodnoj podijeljenosti u našem savezu saznali smo iz medija - piše u saopštenju seniorskih karate reprezentativaca. Oni su poručili da u njihovom timu vlada jedinstvo i zajed-

Saopštenje karate reprezentativaca u borbama

Podrška Krstajiću, nijesmo za promjene u Savezu

nički duh i da kao nikada do sada dišu svi kao jedan, sa ciljem da nastave da ostvaruju vrhunske rezultate od značaja za državu Crnu Goru. - Rezultati u prethodnim godinama, a posebno u posljednje tri, gdje smo osvojili bezbroj medalja sa evropskih i svjetskih šampionata, kao i ovogodišnja istorijska titula vicešampiona Evrope i bronzana medalja Jelene Maksimović dovoljno govori o zajedništvu svih nas na ostvarivanju vrhunskih sportskih rezultata piše u saopštenju. Navode da, upoznati sa situacijom koja je po njihovom mišljenju nametnuta ne za dobro

karatea, osjećaju moralnu dužnost da reaguju i smatraju da je njihovo misljenje važno, po mnogima i najvažnije. - Mi smo sportisti koji najveći dio svog vremena posvećujemo karate sportu žrtvujući i svoje zdravlje za napredak karatea i predstavljanje naše Crne Gore na najbolji način. Ne želimo i nijesmo za kadrovske promjene u našem savezu, jer smatramo da tim koji pobjeđuje ne treba mijenjati! Smatramo da svi karate pregaoci zajedno treba da se bore, da se naši rezultati valorizuju na pravi način - piše u saopštenju. Seniorski karate reprezentativci poručili su da je najveća

čast i obaveza za svakog karatistu da se bori pod zastavom svoje države. - Kada naši rezultati čine ponosnim naše građane i sportsku javnost, mi imamo motiv više da na najbolji način reprezentujemo Crnu Goru - stoji u saopštenju seniorskih reprezentativaca. Saopštenje su potpisali Ognjen Otašević, Nenad Dulović, Mario Hodžić, Nikola Malović, Predrag Smolović, Bojan Bošković, Balša Miličković i Andrija Fatić, Ana Drašković, Jelena Maksimović, Ksenija Rajović, Marina Raković, Dragana Konjević i Milena Jovanović.

Hronika Podgorice

Najviše rasprave na jučerašnjoj sjednici Skupštine opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci bilo je povodom raspodjele sredstava u okviru izvještaja o završnom računu budžeta Opštine za 2020. godinu. Iz vladajuće koalicije ocjena je bila da je izvještaj o završnom računu transparentan i temeljan, dok su iz opozicije bili stava da je riječ o dokumentu koji je lažni, frizirani izvještaj o utrošku finansijskih sredstava. Za Predraga Anđušića (DPS) procenat realizacije budžeta za 2020. godinu od preko 93 procenta govori da je ispunjeno praktično sve što je i planirano. - U teškoj godini koja je bila za nama, naša lokalna zajednica se i te kako dobro snašla i našla način da iskoristi budžet u pomenutom iznosu. Snašla se kako da uštedi na svim mogućim stavkama, a da u dijelu kapitalnog budžeta bude izdašna kako je i planirano. Nije se kasnilo ni sa jednim kapitalnim projektom, posvećena je pažnja uređenju dječjih igrališta – kazao je Anđušić. Luka Krstović (Demokratska Crna Gora) ocijenio je da je završni račun zapravo frizirani izvještaj. - Završni račun je lažni, frizirani izvještaj. Nijedna kategorija ne poklapa se sa onim

Subota, 24. jul 2021.

Zasijedala Skupština opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci

Oprečna mišljenja o budžetu za 2020. godinu podacima u dokumentima koja ste vi predali, a tiču se najprije dokumenata koja se vežu za jednostavne i nabavke male vrijednosti. Nije mi jasno otkud vam tolika hrabrost, predsjednice Opštine, da ovakav dokument iznesete pred odbornike s obzirom na to da ste svjesni da mi raspolažemo dokumentacijom koja može da opovrgne sve ovo što vi ovdje navodite – kazao je Krstović. On je skrenuo pažnju da je prije šest godina na operativne izdatke išlo 400.000 eura, dok je taj iznos u 2020. godini višestruko uvećan, iako je Opština identično funkcionisala kao ranije. Za Krstovića je sporno i to što se u finansije Glavnog grada sliva novac koji je namijenjen Zeti, a nije utrošen. - Gradonačelnik Vuković je izjavio da je realizacija budžeta Glavnog grada za prošlu godinu bila 102 posto

Sjednica Skupštine opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci

što znači da je apsolutno sav novac potrošen. S obzirom na to da novac koji je trebao da se nalazi na našim računima

Romi i Egipćani imaće stručnu podršku pri socijalnoj inkluziji i zapošljavanju

Korak ka zatvaranju prstena oko Korita Sanacija dijela puta od Orahova do Korita u dužini od 2,5 kilometara još je jedan važan projekat u tom dijelu Podgorice i nastavak aktivnosti tokom kojih je na području Kuča u posljednjih nekoliko godina obnovljen veliki broj seoskih saobraćajnica, kazao je juče gradonačelnik Ivan Vuković prilikom obilaska radova na putnom pravcu Orahovo Građen - Kučka korita.

Počela obuka za medijatore

Tematska oblast ove obuke je socijalno staranje i zapošljavanje, a 30 polaznika će u narednih mjesec i po sticati znanje koje će imati priliku da primijene u praksi, pomažući građanima romske i egipćanske populacije u 11 opština Crne Gore. Osim organizovanja obuke za oblast socijalnog staranja i zapošljavanja, krajem sedmice biće organizo-

vana i obuka za 19 polaznika, na temu zdravstva. - Po završetku obuke polaznici će polagati ispit i dobiti sertifikate o stečenom stručnom znanju. Najbolji će potom posredstvom Help-a dobiti zapošljenje u trajanju od godinu, te će na terenu biti u prilici da pružaju pomoć pripadnicima RE populacije u ostvarivanju osnovnih prava i svakodnevnih usluga u oblasti zdravstva, zapošljavanja i socijalnog staranja – pojasnili su iz Glavnog grada. Kako je pojašnjeno u svakoj od 11 opština uključenih u ovaj projekat, u saradnji sa Ministarstvom pravde i ljudskih i manjinskih prava, biće zaposleno minimum po tri medijatora. Help, kao organizacija koja od početka rada u Crnoj Gori, neprekidno pomaže razvoj i socijalizaciju romko-egipćanske populacije i njihovo aktivno uklju-

ma, utrošio novac namijenjen Zeti. Ne znam ko je za to odgovoran, ali ću iznijeti zbirne podatke za prethodnih deset

Završena rekonstrukcija prve faze puta Orahovo - Kučka korita

Obuka budućih medijatora

U okviru projekta ,,Socijalno uključivanje Roma i Egipćana uz posredovanje saradnika za inkluziju“, u koji je u saradnji sa vodećim partnerom agencijom HELP, Romskim savjetom i opštinama Ulcinj i Berane, uključen i Glavni grad, u Gimnaziji ,,Slobodan Škerović“, počela je obuka za medijatore u socijalnoj inkluziji pripadnika romske i egipćanske populacije.

nije sav potrošen, sasvim je dokazivo da je Glavni grad, kao i svih prethodnih godina, a sada i sa vidljivim dokazi-

godina – kazao je Krstović. U završnom obraćanju, predsjednica Opštine Tanja Stajović pozvala je da sve stavke iz izvještaja budu provjerene. - S obzirom na to da se ovdje iznose neke teške stvari, da je friziran izvještaj, sve što mislite da je frizirano i da je potrošeno mimo onoga što je ovdje rečeno - dođite sa inspekcijom da provjerite kako je utrošeno i što je utrošeno – kazala je Stajović. Na sjednici je većinom glas ova u s vo j e n p r i j e d l o g strateškog plana razvoja Opštine za period od 2021. do 2025. godinu, informacija o raspodjeli sredstava za sport za 2020. godinu, prijedlog odluke o izmjenama i dopunama Odluke o finansiranju sporta i sportskih priredbi, prijedlog Odluke o zaradama lokalnih službenika i namještenika, kao i saglasnost na Statut JU KIC ,,Zeta“. I. Kr.

čivanje u društvo i praktično ostvarivanje osnovnih socijalnih i ekonomskih prava, kako se dodaje, već nekoliko godina intenzivno razvija i institut medijatora, koji se pokazao veoma efikasnim. - Cilj je da se ovaj model trajno primjeni u svim opštinama u kojima živi romsko-egipćanska populacija, budući da je u brojnim izvještajima utvrđeno da se pripadnici ovih populacija suočavaju sa ograničenim pristupom u gotovo svim sferama, kao što su osnovna prava, zdravlje, obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i životni standard – navedeno je u saopštenju. Ukupna vrijednost ovog projekta, koji će trajati 18 mjeseci, je 500.382 eura, a sredstva su obezbijeđena iz granta IPA II programa EU i Crne Gore za zapošljavanje, obrazovanje i socijalne politike.

- Vjerujemo da se, kada ova sabraćajnica bude rekonstruisana u potpunosti, otvara potpuno nova perspektiva turističkog razvoja ovog dijela grada. Investicija je vrijedna preko 200.000 eura i do kraja mandata ove gradske uprave biće saniran i ostatak puta, čime će biti završen kapitalni projekat na planu saobraćajne infrastrukture u Kučima - ka-

zao je Vuković, izražavajući posebnu zahvalnost predsjedniku Crne Gore Milu Đukanoviću na podršci prilikom realizacije ovog projekta. Gradonačelnik je najavio da će u dogledno vrijeme početi i rekonstrukcija puta koji vodi prema Koritima iz pravca Tuzi. - Vjerujem da u narednih godinu dana možemo zatvoriti prsten oko Korita, što će biti izvanredna turistička atrakcija i nemam dilemu da će umnogome doprinijeti razvoju našeg grada - kazao je Vuković. Uz zadovoljstvo što se ovaj projekat privodi kraju, Vuković je podsjetio na doprinos koji je razvoju Kuča dao nedavno preminuli Radomir Prelević, koji je bio predsjednik Fonda za razvoj Kuča ,,Marko Miljanov“. Direktor privrednog društva

I.Kr. Juče na rekonstruisanoj dionici Orahovo – Kučka korita

Putevi Radenko Bulatović izrazio je zadovoljstvo zbog završetka radova na prvoj fazi asfaltiranja ovog putnog pravca, navodeći da su radovi obuhvatali uklanjanje oštećenog asfaltnog kolovoza, pripremu podloge za asfaltiranje, izradu izravnavajućeg sloja i iscrtavanje horizontalne signalizacije. Mještanin Vladimir Đurović kazao je da su mještani Kuča zadovoljni završenim radovima, te da očekuju da će u narednom periodu biti rekonstruisan kompletan panoramski prsten. - Prva faza radova završena je u rekordnom roku, a kvalitet izvedenih radova je na najvećem nivou. Lokalna uprava je postavila novi standard i nadam se da ćemo u narednom periodu jednako uspješno završiti i ostatak radova prema Kučkim koritima - kazao je H. P. Đurović.

Feljton

Subota, 24. jul 2021.

PRIČE O SPOMENICIMA, GROBNICAMA I POKOJNICIMA

Legenda o mjestu na kojem počiva knez Stefan Vojislav Božidar Vuković je u testamentu iz 1533. pomenuo nekoliko ženskih osoba, a među njima i „siromašne djevojke u Zeti“ i jednu „Magdalenu, koju je rodila jedna ropkinja“ za čiju je udaju ostavio sumu od 110 dukata. Božidar Šekularac pominje da je Vuković „imao u Crnoj Gori vanbračne kćeri“, kao i da je „Lazar Brajanović bio muž vanbračne ćerke Božidara Vukovića Podgoričanina”

» Piše: Slobodan ČUKIĆ

„Dignuvši drugu ploču, nađemo opet grob, ali vaskoliko zasut zemljom, mulinom, savršeno suhom. Ovdje u dubljini od jednog metra našla se tigla, pod kojom je ležala savršeno cijela lubanja, žuta, čista, samo u čeljustima ni jednog zuba (i u prvom grobu našli su se vrlo dobro sačuvani zubi). Dalje istraživanje pokazalo je, da tu leži cijeli kostur, i sudeći po maloj glavi i tančini drugijeh kostiju, po svoj prilici ženski, čemu odgovara i slika na ploči. Na osnovu ovijeh istraživanja mi izvodimo ovaj zaključak: prigrađena prostorija kraj crkve nije ništa drugo, nego nečija ukopnica, jer u protivnom slučaju kraj pravoslavnijeh crkava nema toga, i u njoj sahranjeno je bilo jedno tijelo, koje nije bilo cijelo, a samo skupljene u gomilu kosti i smještene u skrinju. I ovo moraju biti kosti Božidara Vukovića, i ako se u citiranom dokumentu kaže, da je prenešeno bilo tijelo i sahranjeno u crkvi. Prizidana građevina (pri crkvi na Starčevoj gorici, S.Č.) ima oblik crkve sa malijem absidom sprijeda, i njeno zidanje i povećalo je trošak oko ukopa, o kome se govori u pomenutom dokumentu, naročito ako je bila iznutra mnogo ukrašena. U samoj crkvi, koja je sada takođe očišćena, nije se našao nikakav grob, nego svuda od opeka pod. Tijelom su nazvani uopšte ostaci pokojnikovi, kao što se to i danas često reče. Što se tiče drugog groba, da to neće biti žena Božidarova, koja je, prenijevši tu ostatke svog muža, ostala u tome manastiru, gdje je i svršila svoje dane, te ukopana odmah do njegova groba?“ Tako je zapisao Pavle Rovinski 1893. godine, pretpostavljajući da bi na Starčevoj gorici mogla počivati Vukovićeva supruga. Iz opisa se vidi da je Vukovićeva lobanja imala dobro sačuvane zube. Ženska lobanja (ukoliko je riječ o ženi) je bila savršeno cijela, žuta i čista, bez ijednog zuba. To bi mogla biti lobanja

S.ČUKIĆ

GROB BOŽIDARA VUKOVIĆA NA STARČEVOJ GORICI (NASTAVAK)

Crkva Sv. Đorđa u Komarnu na čijem je mjestu, po crmničkom predanju, prvobitno bila crkva Sv. Andrije

Vukovićeve supruge, ali i neke druge ženske osobe koja je bila krvno povezana sa slavnim štamparom. A njih je bilo više. Božidar Vuković u svom prvom testamentu pisanom 1533. godine, pominje kćerke Luciju i Jelenu i suprugu Apoloniju. Nije pomenuo treću kćer Marinu koja je tada vjerovatno već bila udata i dobila svoj dio imovine. Osim svoje dvije kćeri i supruge, Vuković je 1533. pomenuo još nekoliko ženskih osoba, a među njima i „siromašne djevojke u Zeti“ i jednu „Magdalenu, koju je rodila jedna ropkinja“ za čiju je udaju ostavio ogromnu sumu od 110 dukata. Božidar Šekularac pominje da je Vuković „imao u Crnoj Gori vanbračne kćeri“, kao i da je „Lazar Brajanović bio muž vanbračne ćerke Božidara Vukovića Podgoričanina, o čemu svjedoči dokument od 30. jula 1543“ („Božidar Vuković Podgoričanin u svom vremenu“, Časopis Matica, br. 77, proljeće 2019, str. 156, 160). Gojko Čelebić piše da Božidar Vuković „u testamentu nije zaboravio ni svoje vanbračne kćeri, siromašne djevojke u Zeti (...) Kćerku Magdalenu povjerio je na odgoj u Kotoru, kaže Miloš Milošević, Vicku i Marinu Bolici“ („Božidar Vuković Pod-

Rade Turov svjedoči da je Milo R. Vujović na Cetinju 1850-tih godina, na jednom śedniku kod knjaza Danila, izračunao koliko ima sati u godini: „Milo Radov ispriča pred Knjazom puno i široko koliko u godini ima ura. Onda učinješe račun perom na karti i nađoše razliku 6 ura“. Poenta je u tome da je Milo R. Vujović bio nepismen

goričanin: Istinski renesansni duh“, Portal Vijesti, 15. jun 2014).

GROBNICA U CRKVI SVETOG ANDRIJE U DUPILU

Priča o grobnici u crkvi Svetog Andrije u selu Dupilu, zasniva se na poznatoj crmničkoj legendi, odnosno, crmničkoj narodnoj priči koja je u 19. stoljeću zapisana po kazivanju jednog crmničkog glavara. U pitanju je kapetan Milo R. Vujović iz Komarna, o kome je Rade Turov Plamenac u svojim memoarima ostavio svjedočanstvo kao o veoma bistrom i pametnom čovjeku. Rade Turov svjedoči da je Milo R. Vujović na Cetinju 1850-tih godina, na jednom śedniku kod knjaza Danila, pred knjazom i crnogorskim glavarima, izračunao koliko ima sati u godini: „Milo Radov ispriča pred Knjazom puno i široko koliko u godini ima ura. Onda učinješe račun perom na karti i nađoše razliku 6 ura“ (R.T. Plamenac, Memoari,

1997, 60). Poenta je u tome da je Milo R. Vujović bio nepismen, poput mnogih drugih crnogorskih prvaka onoga doba. Dakle, sve što je znao i kazivao, držao je u svojoj glavi, a računice koje je izvodio bile su plod njegove urođene bistrine i umne okretnosti. Upravo ta činjenica uvećava značaj crmničke legende koju je po njegovom kazivanju zabilježio pop Savo Vukosavović 1909. godine. Milo R. Vujović je tada bio u dubokoj starosti. Pop Savo je nakon zapisivanja poslao dokument Radu Turovom Plamencu, koji se kasnije nalazio među njegovim memoarima u Istorijskom institutu Crne Gore (R.T. Plamenac, Memoari, CID, Podgorica, 1997, str. 671). Sama crmnička legenda je kuriozitetna zbog toga što govori o događaju iz vrlo udaljenog doba. U njoj se govori o „županu Stevanu Voislavu“ i njegovoj pobjedi nad Grcima 1042. godine. Na ovom mjestu nećemo raspravljati o tome, kako je i da li je

bilo moguće da se ta pripovijest održi sve do 19. vijeka u Crmnici. Kako je poznato, u istoriografskoj literaturi preovlađuje mišljenje da se slavna bitka iz 1042. godine odigrala na prostorima iznad Bara, đe se danas u Tuđemilima nalazi spomenik, kao i da se znamenita Prapratna nalazila na toj strani. U crmničkoj legendi bitka iz 1042. vezana je za Tunje, udolinu između Trnova, Propratnice i Komarna, a na tom se mjestu smiješta i Prapratna. Sama legenda sadrži mnoštvo zagonetnih detalja. Jedan od najzanimljivih je pomen „drvenog gradića” koji je „župan Voislav” sagradio na mjestu Tunje nedaleko od sela Trnova, „nekadašnje Prapratne“ – na 500 metara od izvora zvanog Vrelo. Tu je boravio sa svojom četom „od trista dobrovoljaca“. Pripovijest kaže da je Vojislav „ogradio sebe grad u Papratno, kojeme se i sad razvaline nalaze na jedno zaštitno prirodno mjesto, kad ga napadne Grčka carevina da se od nje tu brani. To je odbrambeni položaj ratni sprema onome vremenu strateginski izbiran za defanzivu ... To se mjesto, daklen, zvalo Papratno, a koliko je zahvaćalo onda Papratno ne zna se. Ono se danas zove Tunje, a više ovoga jedno seoce zove se Papratnica. To je oboje u

S.ČUKIĆ



Prema Crmničkoj legendi, na mjestu đe je sadašnja crkva Sv. Đorđije u Komarnu, pri jednom velikom dubu nalazila se mala kapelica posvećena sv. Andriji. Kaže se da su se u toj kapelici ispred ikonostasa nalazile dvije grobne ploče – veća i manja - i da je tu bio ukopan Stefan Vojislav „i možda koje mu dijete“

Crkva na Starčevoj gorici prije obnove

Porodična grobnica Mila Radova Vujovića kod crkve u Komarnu

Prikaz bitke iz 1042. godine u Hronici Jovana Skilice

pleme Dupilo u Crmnicu.“ Prema legendi, grčka vojska je u potjeri za Vojislavom, prošla kroz kanjon Oraoštice, preko Dupila i Popratnice i stigla do Tunja, đe se ulogorila. Knez Stefan Vojislav se prethodno, bez borbe, povukao na prostor obližnjeg Trnova. Tu je razradio plan za iznenadni noćni napad na Grke. Sve je proteklo kako je zamišljeno, a vizantijska vojska je strahovito potučena. Sad dolazimo do dijela legende u kome se govori o mjestu na kojem je sahranjen „župan Stevan Voislav“, odnosno dukljanski knez Stefan Vojislav. To nas i dovodi do priče o crkvi sv. Andrije. U legendi koja je zapisana po kazivanju Mila R. Vujovića kaže se da je „župan Voislav“ u blizini lokacije na kojoj je podigao „drveni gradić“ ogradio i svoju crkvu. Podigao ju je „u mjestu koje se sad zove Komarno, hram Svetog apostola Andrije prvozvanog“. Milo R. Vujović pojašnjava da se nekada, na mjestu đe je sadašnja crkva komarska Sv. Đorđije, pri jednom velikom dubu nalazila mala kapelica posvećena sv. Andriji. Navodi da su se u toj kapelici ispred ikonostasa nalazile dvije grobne ploče – veća i manja - i da je tu bio ukopan Vojislav „i možda koje mu dijete, počem je tu živio oko trideset godina“. Dalje pripovijeda da su te kamene ploče podignute kada je građena nova crkva. Bile su tanke i proste bez ikakvih natpisa i prsle su čim su ih počeli prevrtati. Kaže i da Komarljani žale zašto nijesu grobove tada pretresli da se znade da li ima u grobovima kakvog znaka. Zaključuje da bi bilo dobro da se u crkvi sv. Đorđa u Komarnu prekopaju ti grobovi da se vidi ima li kakvoga znaka u njima – što ne bi predstavljalo problem, jer „crkva nije salidžata (popločana) niti pokrašena sa ikonostasom“. Ovo nikada nije (Nastavlja se) učinjeno.

Oglasi i obavještenja

Subota, 24. jul 2021.

“Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta ‘’Krolbay’’ d.o.o. Podgorica, donijeto Rješenje UP/I 0501-322/21-282-5 od 23.07.2021. godine o utvrđivanju potrebe izrade Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu za projekat rekonstrukcije sa dogradnjom i nadogradnjom postojećeg hotela sa depadansima ‘’BLUE KOTOR BAY’’, kategorije 5*, planiran na dijelu urbanističke parcele T, koju čine katastarske parcele br. 654, 655, 656/1, 653/6, 657 i 658 KO Stoliv I, u zahvatu GUR-a (Planska jedinica Stoliv I), PUP-a Opštine Kotor. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu predmetnog objekta utvrđeno je da će se izradom Elaborata procjene uticaja obezbijediti nedostajući neophodni podaci, detaljno utvrditi stanje kvaliteta segmenata životne sredine, predvidjeti negativni uticaji projekta na životnu sredinu, utvrditi odgovarajuće mjere zaštite životne sredine i definisati program praćenja uticaja na životnu sredinu u toku funkcionisanja projekta kao i u slučaju havarije. Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Glavnom administratoru u roku od 15 dana od dana prijema obavještenja o izdavanju rješenja, a preko ovog organa.” Sekretarka Bojana Petković, dipl.inž.arh

Oglasi i obavještenja

Subota, 24. jul 2021.

Dana 22. jula 2021. godine umrla je Tužnim srcem obavještavamo rodbinu, prijatelje, kumove i komšije da je poslije kraće bolesti preminuo naš dragi

Sa tugom u duši javljamo da je prestalo da kuca veliko ljudsko srce našeg dragog

RADOSLAVA – RADA Đorđijeva VRATNICA rođena Radeljić

ANDRIJE Sava VUKČEVIĆ Sahrana će se obaviti u krugu porodice 24. jula 2021. godine u 13 časova na groblju Nikolj Crkva – Golubovci.

O Ž A L O Š Ć E N I : supruga DESANKA, sin SRETEN, kćerka LANA, brat ŠPIRO, sestre DESA i GAGA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i mnogobrojna porodica VUKČEVIĆ

u 83. godini života. Sahrana je po želji pokojnice obavljena u krugu porodice, dana 23. jula u 13 časova, na mjesnom groblju Tološi. Kuća žalosti: Ul. kapetana Đura Draškovića br. 158 – Tološi. Ožalošćeni: sin DARKO, ćerke SNEŽANA i DEJANA, brat MILAN, sestre NEDA, MILKA, IVANKA, DRAGICA i DINKA, jetrve STANISLAVA i JULKA, snaha SENKA, unuka ANA, zet ALEKO, đeveričići, đeverične, bratanić, bratanična, zaovičići, zaovične i ostala rodbina VRATNICA i RADELJIĆ

dr JOVAN Nikolin STRIKOVIĆ prof. med. nauka – neuropsihijatar u Beogradu, dana 21. jula 2021. u 84. godini. Posmrtni ostaci dragog nam pokojnika stižu u Nikšić 24. jula gdje će biti izloženi u kapeli u Straševini, od 11 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na tamošnjem groblju. Po želji najuže porodice, mole se lelekači i tužbalice uz zahvalnost i dužno poštovanje da se uzdrže tih tradicionalnih običaja. Ožalošćeni: supruga DUŠICA, sinovi NIKOLA i MILOŠ, ćerke ANA i JELENA, sestre BOSA, ĆANA i MILEVA, unučad ISIDORA i LAZAR, sestrići, sestrične i ostala mnnogobrojna rodbina

1083

1105

Обавјештавамо родбину, кумове и пријатеље да је дана 23. јула 2021. у 96. години, преминула наша драга

Posljednji pozdrav dragom bratu, ujaku i đedu

Dragi nas

prim. dr JOVANU STRIKOVIĆU neuropsihijatru

АНКА Николина ЈОВАНОВИЋ рођена Милутиновић

TATA Riječi nedostaju ...od beskrajnog ponosa do neizmjerne boli u srcu i duši. Neizmjerno zahvalni za svu ljubav i dobrotu kojom si nas obasipao. Ponosni na tvoj zivot i sve ono što si nas naučio.

Због епидемиолошке ситуације, сахрана ће се обавити у кругу породице, дана 24. јула у 10 часова, на гробљу код цркве Св. Неђеља у Тудоровићима.

Teško je opisati tvoju plemenitost i dobrotu. Toplina tvoga srca, dobrota tvoje duše i nesebična bratska istinska ljubav koju si nam poklanjao, uvijek će nas podsjećati na sve što smo izgubili tvojim odlaskom. Tvoja ljubav je bila naša snaga, a tvoje IME naš kruti oslonac i pomoć. Pamtićemo dio naših priča i sjećanja na tople riječi, savjete i zagrljaje. Otišao si i ostavio ogromnu prazninu u našim srcima. Tvoju iskrenost, plemenitost i dobrotu nikad nećemo zaboraviti. Tvoji: sestra BOSA i sestrić DUŠKO IVANOVIĆ sa porodicom 1118

Tvoji SRETEN i LANA

Vječno sa nama i u nama

Posljednji pozdrav dragom zetu i tetku

Ожалошћени: синови ВЛАДИМИР и ВОЈО, сестре СЛАВКА и ИВАНИЦА, унуке АНДРИЈАНА и ВАЛЕНТИНА са фамилијама, снахе ЛИДИЈА и НАДА, братанићи, братанична, сестрићи и остала родбина

1082

Počivaj u miru.

ČEDOMIR Svetozara BULATOVIĆ

ANDRIJI VUKČEVIĆU SLOBO LAKOVIĆ sa porodicom

19. 8. 1991 – 26. 7. 2018. Обавјештавамо родбину, кумове, комшије, пријатеље и познанике да се дана 23. јула 2021. у 74. години упокојила у Господу наша драга и вољена

Posljednji pozdrav dragom zetu i tetku

Ja sam duše tvoje pomračene zraka sjajna ognja besmrtnoga, Mnom se sjećaš što si izgubio!

РАДОЈКА пок. Милана Љуба ГРБИЋ Počivaj u miru

рођ. Секулић

ANDRIJI VUKČEVIĆU MILANKA i JELENA PEROVIĆ

Сахрана ће се обавити дана 24. јула на гробљу код цркве Св. Стефана на Сушћепану у 17 часова. Саучешће примамо у капели поменуте цркве истог дана од 15 часова до момента сахране.

Otac SVETOZAR, majka DANIJELA, brat MARKO BULATOVIĆ

Ожалошћени: син ИЛИЈА, кћерке ДИЈАНА и ЈЕЛИЦА, браћа ИЛИЈА, МИЛИЈА и ЈАНКО, сестра МАРИЦА, јетрва АНТОНИЈА, снахе: САЊА, СТАМЕНА и ГОРДАНА, унучад: АНДРЕЈ, ВЛАДИМИР, НИКОЛА, ИВАН и МИЉАНА, братанићи, братаничне, сестрићи, сестричне, ђеверичићи и остала многобројна родбина

1117

1092

Babuška naša

ZORAN - SULJO IVANOVIĆ

Našoj dragoj majki, babi i tašti

VIDE

VIDI

Uvijek ćemo te se rado sjećati i sa velikim poštovanjem živjećeš u našim srcima.

S ljubavlju ćemo čuvati uspomenu na tebe, a ti počivaj u miru.

Neka tvoja duša pronađe mir, a mi ćemo čuvati uspomenu na tvoju dobrotu, plemenitost i brižnost.

SAŠA, LUKA, VESKO, DUŠAN

Tvoji: VALENTINA, IVAN, LUKA i BOŽENA

Tvoji: OLGA, BRANKO, KATARINA i BOGDAN

1119

1116

1115

Oglasi i obavještenja

Dana 23. jula 2021. umrla je u 83. godini

Subota, 24. jul 2021.

POMENI

Dana 22. jula 2021. preminuo je u 74. godini života naš dragi suprug, otac i đed

Navršavaju se dvije tužne godine od kada se naš sinovac i brat preselio u vječnost. Ponosni smo na njega jer je bio pravičan, pošten, čvrst, neustrašiv i vrhunski poznavalac istorije

VIDOSAVA Milanova MILJENOVIĆ

JOVAN Vladimirov ALEKSIĆ

rođena Stevović

Sahrana će se obaviti istog dana u 15 časova na novom groblju na Cetinju. Kuća žalosti: Bore Stankovića br. 13, Cetinje.

Ožalošćena porodica: šćer OLGA, sin ALEKSANDAR, snahe MILA i MILENA, unučad KATARINA, VALENTINA, PETAR, TINA, BOGDAN, FILIP, NIKOLA, MAŠA i IVA, đever RADE sa porodicom i ostala rodbina

Usljed pandemijske situacije, sahrana je obavljena u najužem krugu porodice 23. jula na Starom groblju na Cetinju.

Ožalošćena porodica: supruga MIRJANA, sin ALEKSANDAR, kćerke SANJA i TANJA, unuka LUCIJA, brat SLOBODAN-MURTA, snaha RAJKA, bratanići VLADIMIR i LUKA, tetka VASILJKA-NINA i ostala rodbina

PREDRAG – PEĐA VUKIĆ Istoričar

Nosimo te u svojim srcima jer si prema nama uvijek pokazivao bratsku ljubav i nježnost. Sa nama si uvijek bio nasmijan i tih. Za života ti je određeno Carstvo nebesko! Neka te čuvaju anđeli i počivaj u miru.

Stric DRAGO, sestre LJUBICA i MILENA

1056

1074

Prestalo je da kuca plemenito srce naše

Tati i đedu

Posljednji pozdrav ocu

1109

Četrdeset je dana da smo ostali bez naše voljene sestre

JOVANU

Dušo moja, bolu moj, nisam znala da će ovoliko da boli. Zauvijek ponosne što smo tvoje.

Ti si najzaslužniji za sve što sam postigao u životu. Živjeću sa sjećanjem na najljepše trenutke sa tobom koji su mi odredili prelijepo djetinjstvo.

VIDNE Počivaj u miru... volimo te. SAŠA, MILENA, FILIP, MAŠA i IVA

Ćerka SANJA i unuka LUCIJA

1079

1076

Draga Kuma

Posljednji pozdrav

VIDNA Hvala ti za svaku stimu u tvoj topli dom. Veliko hvala u ime svih nas koji smo te ispratili na vječni počinak i onih koji nijesu više među nama. BANJA KALUĐEROVIĆ

RADE TADIĆ

Sin ALEKSANDAR 1075

Tiho i tužno nižu se dani, stalno u mislima sa vama koje smo izgubili. Neka tvoja plemenita duša nađe mir u zagrljaju tvog sina Zorana, naše Jelene i brata Boža, jer su oni naš neprebol.

BAĆA, ANKA i JULKA sa porodicama

TATA VIDOSAVI Milanovoj MILJENOVIĆ Neka tvoja napaćena duša nađe vječni mir.

Najljepše moje...nježnosti moja, tople oči moje... Obećao si da ćeš izdržati i da me nećeš ostaviti... Sa tobom je otišao veliki dio mene. Ponosna što sam tvoja.

Tvoja unučad: PETAR, TINA, NIKOLA i snaha MILA

1086

1107

Posljednji pozdrav divnom komšiji i kumu

Posljednji pozdrav bratu

1106 Navršava se 40 tužnih dana od smrti našeg voljenog

Ćerka TANJA 1077

DUŠKA KARADŽIĆA

JOVU JOVANU ALEKSIĆU Porodice SJEKLOĆA i BJEGOVIĆ

Dragi moj brate, otišao si bez pozdrava. Nedostaju riječi kojima se može opisati bol, tuga i praznina koja će ostati poslije tebe. Tvoja dobrota i pažnja koju si nam pružao ostaće zauvijek u našim srcima. Počivaj u miru. Brat SLOBO-MURTA i snaha RAJKA sa porodicom

1081

1104

Posljednji pozdrav dragoj i iskrenoj prijateljici

Posljednji pozdrav

Nema tih riječi koje mogu opisati našu tugu i bol otkad nijesi sa nama. Ponosni što smo te imali, neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava. Svima iskrena zahvalnost na izrazima saučešća. U nedjelju, 25. jula, u 9 časova, posjetićemo njegovu vječnu kuću. Tvoja PORODICA 1070 Četrdeset dana spava naš

JOVU SENKI BATLJAN

DUŠKO KARADŽIĆ

BOŠKO VUKSANOVIĆ sa porodicom 1089 Posljednji pozdrav dragoj snahi, jetrvi i strini

Bolno srce tvojih najdražih osjeća tvoj mili osmijeh, toplinu i ljubav. Naša si najljepša zvijezda na nebu. Kad srce zna, nebo zna, ti zauvijek imaš nas, a nebo mi.

od porodice pokojnog SLOBA IVANOVIĆA Vole te tvoji: LJILJA, ALEKSA i SARA 1071

1103

VIDOSAVI OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. RADE sa porodicom 1087

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 24. jul 2021.

Tužno sjećanje na našu poštovanu i najvoljeniju majku

Godina dana je od smrti našeg dragog

BRANKA Petkovog RAIČEVIĆA

MECU Majko, otišla si prebrzo a praznina koju si nam ostavila je nenadoknadiva. Malo je vječnosti ostalo da ti pokažemo koliko smo ti zahvalni za sve što si za nas uradila, koliko nam nedostaješ i koliko je ljubavi prema tebi ostalo. Smrt ne postoji, jer ljudi umiru tek kada ih svi zaborave, a mi tebe nikad zaboraviti nećemo. Uvijek ćemo čuvati svaki detalj sjećanja na tebe, dok mi živimo i ti živiš sa nama i kroz nas. Sa ponosom te pominjemo i sjećamo se tvog dostojanstvenog života. S ljubavlju, ponosom i poštovanjem što smo te imali. Volimo te beskrajno!!!

Godina prođe, a Ti nam svakog dana sve više nedostaješ. Istina da te više nema je teška, praznina velika, a riječi malo da kažu koliku bol osjećamo. Tvojim odlaskom izgubili smo stožer porodičnog okupljanja. Mnogo je lijepih trenutaka da o tebi sa ponosom govorimo. Tvoja dobrota, poštenje, posvećenost porodici, Tvoje veliko srce u kome je bilo mjesta za sve nas učinili su te velikim čovjekom i po tome ćemo te vječno pamtiti. Počivaj u miru kod Tvojih najbližih. Porodica će u subotu, u 9 časova u najužem krugu posjetiti tvoju vječnu kuću.

BRANKA P. RAIČEVIĆA Vrijeme prolazi ali ne blijede sjećanja na Tvoj osmijeh, blagi lik, neizmjernu ljubav, roditeljsku brigu i toplinu. Ponosni smo što smo te takvog imali. Počivaj u miru a mi ćemo te vječno čuvati od zaborava. Tvoj VESKO sa porodicom 1095 Godina dana od smrti našeg dragog oca, svekra i đeda

Ožalošćena porodica RAIČEVIĆ

Zauvijek ožalošćeni tvoji ADI, AZRA i AIDA

1097 Godina dana je od smrti našeg

BRANKA RAIČEVIĆA

1110 Posljednji pozdrav našoj poštovanoj,

BRANKA RAIČEVIĆA Uvijek ćeš biti u našim sjećanjima. 1088

MELJA DELJANIN

Praznina koja je ostala poslije tebe jednako boli kao prvog dana. Vrijeme prolazi a sjećanje na tebe vječno ostaje. S ponosom i tugom čuvamo uspomenu na tvoj dragi lik, tvoju dobru i plemenitu dušu. Živjećeš u našim srcima i dušama sve dok živimo mi. Zaborav ne postoji jer si bio i ostaćeš dio nas.

Brat BORO sa porodicom

Tvoji: sin VLATKO, snaha TANJA i unuke TEA i IVA 1094

Posljednji pozdrav našoj voljenoj sestri,

Nikada te zaboraviti nećemo, naša najdraža. Zahvalni smo za sve što si uradila za nas. Zauvijek u našim srcima.

Godina je od smrti mog oca

Zet ISMET, sestra ERMINA, sestričići EDIN i EMIL 1114

MEVLJUDA MECA DELJANIN

Našoj dragoj tetki,

rođena Koljenović

BRANKA RAIČEVIĆA

Svaku suzu koja kane posvećujemo tebi, voljena naša. Vječno ćemo se sjećati tvoga osmijeha i vedrine koju si prenosila na sve nas i nikada te zaboraviti nećemo. Volimo te zauvijek.

Odavno fale riječi da opišu koliko nam nedostaješ. U svakom si našem danu, u svim radostima i tugama. Hvala ti što uvijek imamo čega da se sjećamo, tvog osmijeha, velike ljubavi i ogromne podrške, tvojih plavih očiju i tople ruke koje su nas uvijek milovale. Hvala ti na svemu, moj dobri roditelju.

MELJI

Tvoja braća MURAT, DŽEVAT i sestra ERMINA

Za nas si bila naša druga majka, volimo te zauvijek i nedostaješ nam. Tvoji EDIN i EMIL REDŽIĆ

Tvoja ćerka VESNA i zet MIODRAG sa porodicom

1111 1096 Četrdeset dana je od smrti naše voljene majke, svekrve i babe Godina dana je od smrti našeg đeda

1112 Tužno sjećanje na našu voljenu i poštovanu suprugu i majku

DRAGICE TOLJIĆ

BRANKA RAIČEVIĆA

Uvijek ćeš biti u našim srcima.

MEVLJUDA MELJA DELJANIN Od onolike ljubavi i sreće sa tobom ostalo je samo ovo bolno sjećanje. Ostaćeš voljena i nikada zaboravljena. Nedostaješ.

BATO, GOCA, RALE, BOGDAN i LUKA 1101 Četrdeset dana je od smrti naše voljene majke, svekrve i babe

DŽAVID, AZRA, ADI i AIDA 1113

Hvala ti na svakom trenutku našeg odrastanja koji si nam ispunio ljubavlju, toplinom, pažnjom i dobrotom. Ti si to znao i umio jer sve što je bilo časno i plemenito u jednoj ljudskoj duši bilo je u tvojoj. Počivaj u miru! Tvoji unuci MARKO i MILOŠ, snahe TAMARA i MILICA, praunuci BALŠA, ALEKSA, RELJA i MATEO CAUŠEVIĆ 1098 Četrdeset dana je od kada nije sa nama naša

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 1111

DRAGICE TOLJIĆ

SVETOZAR-MIKI MARTINOVIĆ Zauvijek ćeš biti u našim srcima. Ožalošćeni: ANGELINA, ILIJA i SANDRA sa porodicom

Vrijeme prolazi ali sjećanje na tebe neće nikad. Nedostaješ. SAŠA, GOCA, SANJA, NIKOLA i IVAN

BRANKA Čedomirova ĐURANOVIĆ

1102 Bila si pravi borac velikog srca i široke duše. S ponosom i tugom živjećeš uvijek u našim srcima i sjećanjima.

1108

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Tvoji NAJMILIJI 1080

Oglasi i obavještenja

Subota, 24. jul 2021.

Година дана је од смрти

ДАМИРА ХАЏИЋА

АЛАНА КОЖАРА

Са поштовањем вас помињемо. Са нама сте у мислима. Почивајте у миру.

Другови из ХЕРЦЕГ НОВОГ

1099

Navršava se 40 tužnih dana od kada nije sa nama naša draga

Četrdeset dana je od smrti naše drage majke, babe, svekrve i tašte

NIKOLA DELIBAŠIĆ

BRANKA Čedova ĐURANOVIĆ rođena Batrićević

RADMILE – RADE TADIĆ

Vrijeme koje će proći neće umanjiti tugu i bol za tobom. Tvoja sestra STANKA i sestrična BILJANA sa porodicom 1073 Navršava se 40 dana od smrti našeg dragog

Majko, bila si naš ponos, naša snaga i naš oslonac u životu. Tvoje srce je imalo ljubavi za svakoga, a pružala si je bezgranično. Pamtićemo te kao najbolju majku, brižnu svekrvu i taštu, najnježniju, najmilosniju i najvoljeniju baku. Ti si sada sa tvojim i našim Zokijem, sa tvojim Rašom, našim tatom. Tužno je reći, ali ti si sada najsrećnija jer si sa tvoje dvije najveće ljubavi. A nama je ostalo da žalimo za vama, a budemo ponosni jer smo vaši.

1091

PORODICA

Komšije MILINIĆ 1066

Kćerke SANJA i MANJA, snaha BILJANA, zet SLAVKO, unučad DIJANA, JELENA, MAŠA, VANJA, PEĐA, BALŠA, FILIP, ILIJA i BORIS

JOVANA V. MIJOVIĆA Ponosni smo što smo te imali. Počivaj u miru, ostaćeš voljen i nikad zaboravljen. Obavještavamo rodbinu i prijatelje da ćemo posjetiti njegovu vječnu kuću 25. jula 2021. godine u 10 časova.

Godina dana, Nikola… Godina suza, tišine i boli… Nadali smo se i Bogu molili…Ali ne… Ti si svoju majku čekao, posljednji udah izdahnuo i svome bratu požurio.

NIKOLA DELIBAŠIĆ Prođe tužna godina… Godina u kojoj je stala rijeka suza, hiljade pitanja, sjećanja… Zašto, Nikola?

1072 Četrdeset dana je od smrti naše voljene

Komšije VASILJEVIĆI 1067 Prođe vrijeme lutanja po zemlji tvoje plemenite duše, naša draga

24. 7. 2020 – 24. 7. 2021.

DANIJELE ROGANOVIĆ VLADIMIR – VLADO Rakov RAIČEVIĆ

Hvala ti što si bila dio naših života. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav i čuva od zaborava. Dana 25. jula 2021 god. u 10 h posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Dragi roditelju, već godinu dana nijesi sa nama. Tvoja požrtvovanost i dobrota ostaće zauvijek u našim srcima. Odmaraj svoju dušu uz našu majku.

Ožalošćeni: muž MIRKO, sin IVAN, ćerka MARIJA, snaha NINA, unučad LEA i VUKAN i ostala mnogobrojna porodica ROGANOVIĆ i STANOJEVIĆ

Tvoji: SREĆKO, JADRANKA, TANJA i NATAŠA sa porodicama 1078

1100

STANO A onda će tvoja duša poći u prostore u kojima vlada dobro, a tvoj lik će ostati u našim mislima da nas grije ko julska toplina. Tvoji: RADE, VESNA, ZORAN i IGOR 1063

Oglasi i obavještenja

Subota, 24. jul 2021.

Danas su dvije godine od kada je umro naš

Dana 24. jula 2021. navršava se godina dana od kako nije sa nama naš voljeni

ZORAN IVANOVIĆ

prof. PREDRAG – PEĐA M. VUKIĆ istoričar

Tvoji: SNEŠKA, PETAR i FILIP Uvijek ćemo se pitati da li se taj kobni dan tako tragično morao završiti!?

VUKO MILIKIĆ

Zoki, prođe i ovih najtežih godinu dana. Čekali smo te svake sekunde. Ali mi znamo da si ti tu sa nama i da smo još uvijek i zauvijek četverac.

Vrijeme prolazi ali ne i naša bol jer smo te izgubili. Stalno si u našim mislima i srcima. Beskrajno nam nedostaješ.

1064 TVOJI NAJMILIJI

Tuguju za tobom MIĆO, LOLA i KSENIJA

1090

SJEĆANJE

ZORAN IVANOVIĆ

1054

Dvije godine od odlaska voljenog

Zoki moj, jedini, prođe i ovih neutješnih godinu dana. Iako na ovom svijetu nisi prisutan fizički, u mom srcu ćeš uvijek biti jedan i jedini.

Voli te tvoja SNEŠKA

DRAGAN RADIVOJA TEPAVČEVIĆA Uvijek ćeš biti naša zvijezda vodilja, naš uzor i ponos. Živiš u našim srcima, mislima i sjećanjima. Čuvamo te vječnom ljubavlju.

1065

DARKO RAJKOVIĆ

Dana 26. jula 2021. g. navršava se godina dana od smrti moga sina Dana 24. jula 2021. je 15 godina. Sjećanje na vas uvijek boli.

Tvoji NAJMILIJI 1055 Godina dana od smrti našeg ujaka

Supruga i majka RADA, DRAŽEN, MARGARETA, LUCIA i MATEA

ZORANA Duškovog IVANOVIĆA Ostavio si najmilije, koji te nikada neće zaboraviti. Uvijek si u mislima sa nama i uvijek voljen. 1052

ZDRAVKA NIKČEVIĆA

Ostalo je puno lijepih uspomena da te po njima pamtimo, da o tebi sa ponosom pričamo i da te nikad ne zaboravimo. 1061

MITAR, RADA i TAMARA sa porodicama

Majka LOLA i MILOŠ

Dvije godine su od kada nije sa nama naš voljeni suprug i otac

1046

Godina dana je od smrti

NIKOLA J. POPOVIĆ ZDRAVKA NIKČEVIĆA ZORAN – SULJO IVANOVIĆ

Smrt ne može izbrisati sjećanje na tebe, tvoj nasmijani lik, veliko srce, iskrenost i dobrodušnost. Čuvaćemo te od zaborava. 1062

Sestra TANJA i zet DRAGAN

Tvoja plemenitost i dobrota zauvijek će ostati u nama. Porodica će danas obići njegovu vječnu kuću.

Godina je prošla, bol nije i nikad neće. Ponosni smo na svaku uspomenu sa tobom. Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Tvoji: supruga MIRA, sin JOVICA i ćerka LANA

Godina dana nijesi sa nama, naš Brat ZDENKO, snaha VERICA i bratanić NEMANJA

Dana 24. jula 2021. godine navršavaju se dvije godine od smrti mog voljenog brata

1047

ZDRAVKO Spasojev NIKČEVIĆ

1044

Voljenom suprugu i ocu

Vrijeme prolazi, a sjećanje na tebe će trajati dok smo živi. Tvoja dobra duša i plemenito srce zaslužili su poštovanje i vječno sjećanje. Počivaj u miru.

NIKOLE Jovanovog POPOVIĆA

Tvoje: sestra ZORICA, sestrične MILICA i ANA sa porodicama 1060

ZDRAVKU NIKČEVIĆU Godina je prošla od kada nijesi više sa nama. Śećanja i uspomene na tebe koje slušamo i dijelimo čine nas ponosnim i jačim da idemo kroz život onako kako si ti želio. Dobri Zdrale, vječno ćeš živjeti u našim srcima i srcima ljudi koji su te poznavali.

Dragi brate, Samo je vrijeme prošlo. Ljubav prema tebi, tuga i bol za tobom neće nikad. Počivaj u zagrljaju naših dragih roditelja, ali znaj da vi nijeste umrli sve dok ja živim. Tvoja sestra ZORKA sa porodicom 1045

Tvoji: NADA, JOVAN i PEKO 1068

e-mail: oglasno@t-com.me

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 24. jul 2021.

Godina dana kako nema

RADOŠA JANJIĆA

Zaspao si prije godinu, BRATE moj... Često te sanjam... srećni i bezbrižni kao nekada, igramo se nas ČETVORICA... Skačemo u Mujovoj prikolici... rastemo zajedno, maštamo, kuće jedan pored drugog pravimo... BUDIM SE, izađem na terasu, TVOJA kuća je tu... TEBE nema... svako drvo, svaki kamen sve na tebe podsjeća... Te noći tražio sam TE i našao USNULOG. Nikada više ništa više neće biti isto. Volim te, nesrećo moja.

DARKO i ŽANA

1069

Navršava se dvije godine od kada se preselio u vječnost

Četrdeset je dana od upokojenja naše drage i voljene

VELJKO MIJATOVIĆ Dani prolaze, a praznina ostaje, dragi Veljko. Uvijek u mom srcu i mislima.

TUŽNO SJEĆANJE Godina je od smrti našeg dragog sinovca

petnaesta godina od smrti našeg dragog unuka

pedeset treća godina od smrti našeg dragog

RADOŠA Milanovog

VIKTORA Darkovog

RADOŠA Savovog

DRAGICE TOLJIĆ Vrijeme koje prolazi ne donosi zaborav, već ljubav i sjećanje na tebe. Ostaćeš voljena i nikad zaboravljena. Tvoja kćerka DANIJELA sa porodicom

Supruga MARTA 1048

1093

Voljeni tata, prošle su dvije godine od kako nijesi sa nama. Koliko mi nedostaješ to samo ja znam.

Navršava se 40 dana od kada nije sa nama naš

JANJIĆ Vrijeme prolazi, a sjećanje na vas ostaje vječno. S ljubavlju i tugom, 1057

MILORAD JANJIĆ sa porodicom

Četrdeset je dana od smrti moje majke

Godina je od smrti našeg dragog

RADOMIR - RAŠO ČARAPIĆ VELJKO Milonjin MIJATOVIĆ Tvoja TANJA

Ne možemo prihvatiti da te više nema, a previše tuge da ti kažemo koliko nam nedostaješ. Porodica će u nedjelju, 25. jula 2021. godine, u 9 sati posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju Čepurci. 1051

1049

OŽALOŠĆENA PORODICA

RADOŠA Milanovog JANJIĆA

MIRJANE KASOM Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru. VJERA VUKIĆEVIĆ sa porodicom

Vrijeme prolazi, a sjećanje na tebe doživotno ostaje u nama

Moja muko, riječi nemam koja može da opiše ovu bol. Neka te anđeli čuvaju, kad ja nijesam uspio. Vole te, Brat MARKO i baba OLGA 1058

1059

Prva godina bez tebe, Anđele naš

DANILO

NIKOLA

VELJKO Milonjin MIJATOVIĆ Ostala je bol i praznina vječna, a lijepe uspomene i sjećanje žive u nama. Vrijeme prolazi a tuga nikad. Tvoj brat MIJO sa porodicom Baba MILEVA i stric SLAVKO 1050

1084

NIKOLA Tražimo smisao da obojimo ovaj bezbojni život, život bez tebe. 1085

Vole te SIMO, MAJA i MILICA

Oglasi i obavještenja

Subota, 24. jul 2021.

I.br.2078/2016 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja, Ul.Slobode br.10, u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „HoldCo East“ iz Podgorice, koga zastupa punomoćnik Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnih dužnika Bećirović Fahrudina iz Bijelog Polja i Bećirović Fahrije iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti izvršnih dužnika, u smislu čl.45 ZIO-a, dana 23.07.2021 godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima Bećirović Fahrudinu i Bećirović Fahriji, oboje sa poslednjom poznatom adresom Potkrajci bb, Bijelo Polje, vrši se dostavljanje pismena: zaključak I.br.2078/2016 od 22.07.2021 godine. Izvršni dužnici Bećirović Fahrudin i Bećirović Fahrija, mogu se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju, i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena. Upozoravaju se izvršni dužnici da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u ovom štampanom mediju. U Bijelom Polju 23.07.2021 godine

Javni izvršitelj Čogurić Dejan

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: I.br.2398/20 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “HoldCo East”d.o.o, Cetinjska ulica br. 11, Podgorica, koga zastupa Adv. Vanja Mugoša , Ul.Slobode br. 16, Podgorica, protiv izvršnih dužnika: Fahrudin Huremović i dr, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 59.211,48€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 23.07.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika izvršnih dužnika: Huremović Fahrudina, sa zadnje poznatom adresom ul. Voja Maslovarića bb, Berane i Huremović Kemala, sa zadnje poznatom adresom ul. Voja Maslovarića br. 22, Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje zaključka I.br. 2398/20 od 17.05.2021. godine, nalaza i mišljenja vještaka od 09.06.2021. godine, kao i rješenja o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti od 12.07.2021. godine, neposredno izvršnim dužnicima Huremović Fahrudinu i Huremović Kemalu. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnici Huremović Fahrudin i Huremović Kemal u roku od tri dana obrate ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

MALI OGLASI NEKRETNINE

ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura)

IZDAJEM garsonjeru novogradnja Stara Varoš namještena,u stanarinu 170e uračunata voda i internet. Klimatizovana, zaseban ulaz u kući. Tel.069/391-759 1

MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika)

IZDAJEM klimatizovan namješten stan u zgradi visočije prizemlje na Stari aerodrom u blizini fakulteta, Volija i Arome. Tel: 068/410-396 Mogu i agencije 2

JOVAN TERZIĆ (Arena)

RAZNO KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 3

DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. Povoljno.Vukčević. Tel. 069/991-999 , 067/000-008 4

Urednica

POTREBAN vozač Ckategorije sa radnim iskustvom.Potrebni radnici za slaganje robe u magacinu Tel.069/032-380 5

MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ

JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica

KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Marketing

Subota, 24. jul 2021.

24. јул 2021. | година II | број 73

ИДЕОЛОГИЈА СЛИКА ОБСЦЕНОСТИ

ISSN 2704-5226

обичном животу, на нивоу дневности, великосрпска идеологија манифестује се често кроз мале ствари. Може то да буде неки крајње конвенционалан разговор. Сусретнете се на кафи, рецимо, са добрим познаником кога одавно нисте видели. По правилу, биће то озбиљан човек који је друштвено умрежен. Често домаћински оријентисан, са духовником и са банковним рачунима. Плаћа за кафу једним потезом кредитне картице са микрочипом и одговара на мобилни усред разговора са вама, али се извињава осмехом у очима што вас је прекинуо у пола речи. Али онда ће се нешто десити, прекинут разговор ће се наставити, али не као пре и не тамо где је стао. Довољна је често само једна реч, као рецимо „муслиман“ и окидач ће, одмах, негде подсвесно бити повучен. Црвено светло се пали у глувој соби, гледају вас очи вашег саговорника другачије. Тренутак паузе. Ишчекује се и чека следећа ваша реч или промена боје гласа па да се преломи и проломи, и да се из реалности текућег разговора пређе у нешто што није сасвим живо нити икуда тече, нешто што ту стоји заглављено а невидљиво, неко друго, моноистичко стање ствари, дух парализе и анксиозности, као зрно песка у оку или рупа на путу. Другим речима, једна трауматична негација текуће стварности овде кроз нулту тачку једне речи „муслиман“, манифестује се одједном као негатив позитива на филму и скривени подтекст текста. Остаје, потом, само да одете корак даље у правцу те новопечене територије психотичних могућности и бупнете па останете живи још нешто на тему муслимана и мислиманства. Кажите, рецимо, да геноцид нема смисла, и то да су и муслимани људи као и ми и одмах више нема људске топлине у интеракцији. Неки претећи облаци мраче поглед вашег саговорника чак и ако је небо изнад ваших глава чисто, а дан ведар. Следи питање: Не знам колико, у ствари, ти познајеш црногорску историју? Реч историја овде је кобна, али и симптоматична. Она је као хиљаду немих урлика одједном у ноћи и функционише као лозинка за једну до тада невиђену заумност. Она је, заправо, нека врста преносног зупца, али и нужни музички кључ за промену тона у интеракцији, за једну нову дисонантност у говору и нови тежи, дискурс. Из прве брзине конвенционалног, обичног разговора о здрављу и деци заснованог на симболичкој инфраструкутури дневног језика преко те две речи, „муслиман“ и „историја“, већ смо прешли у пету брзину појмовних необичности. А те две речи ту, онда, почињу да означавају не само

ЗЛАТНА ПРАШИНА ОД СРПСКИХ СУЗА wallpaperaccess.com

РАЈКО РАДОВИЋ

ПЕТПАРАЧКЕ ПРИЧЕ Квентин Тарантино, 1994.

ЈЕР ДОК МУСЛИМАНИ У СРЕБРЕНИЦИ ДАНАС ОПЛАКУЈУ СВОЈЕ НЕСТАЛЕ И УБИЈЕНЕ ИЗ РАТА ЧИЈИ СУ УЖАСИ ЈОШ У ЖИВОМ СЕЋАЊУ, СРБИ БИ ДА ПЛАЧУ НАД ГРОБОВИМА ДАВНО НЕСТАЛИХ ПРЕДАКА И НАД ЗЛОДЕЛИМА ИЗ ПРОШЛОСТИ КОЈА СУ СЕ ВЕЋ ПРЕСЕЛИЛА У КЊИГЕ И ЧИТАНКЕ. ОНИ БИ ДА ПРОТИВНО СВИМ ПРАВИЛИМА ГРАМАТИКЕ ОНО ШТО ЈЕ НЕКАДА БИЛО И ЈЕДНОМ СЕ ЗАВРШИЛО ПРЕИНАЧЕ У ОНО ШТО ЈОШ ТРАЈЕ И ШТО ЋЕ ВАЗДА БИТИ оно што би номинално требало, него се преображавају исто тако и у светлеће, пулсирајуће знаке - црне тачке поред једног непознатог ауто-пута који води у магле и измаглицу, у дубине неке чудне, психотичне корпореалности која се ту отвара наједном у ваздуху, између вас као растућа напетост и нелагода. Зато ваш одговор на постављено питање није ни битан. Ваш саговорник ће за тренутак искључити мобилни телефон, гледаће вас напрасно право у очи. Без околишења следи потпитање: Не знам да ли си, рецимо, чуо за оно што се десило у селу Велика, 1944? Да ли знаш да су муслимани клали Србе, клали их на велико у оргији насиља? Озлоглашена „Принц Еуген“ дивизија је водила акцију етничког чишћења тада. Замисли све те СС-овце како долазе из излазећег сунца са шмајсерима у рукама. И уз њихове сјајне чизме дресирани пси али и муслимани из „Скендербег“ јединице. Злочин је изведен 28. јула, а притом је богу на истину отишло најмање 500 српских душа. Овде, по жељи можете да убаците у своју главу неку фреску православног

мучеништва све са ореолом од трња и проливеном крвљу невиних жртава као вином јагњећег препорода и да себе додатно опалите неком од икона светосавских светаца по челу да вам накнадна памет уђе што боље тамо где треба. Јер оно што следи је једна готово филмски непријатна тишина. Она напетост у ваздуху између двоје људи који су остали напрасно без текста а коју најбоље, заправо, илуструје моменат сучељавања очима у нео-ноир ресторану Jack Rabbit Slims iz „Pulp Fiction“ (1995) Квентина Тарантина, када Миа коју игра Ума Турман позива готово обсценом непосредношћу погледа свога пратиоца за то вече, неког ситног гангстера Винсет Вегу кога тумачи Џон Траволта да непријатну паузу у међусобном дијалогу испуни својим гласом.

ОГОЉАВАЊЕ Али, мада се човек при помену историјске неправде над српским цивилима у Велици из 1944. осећа одједном баш као неки нови, балкански Винсет Вега, односно као ситни амерички лупеж без

порекла и са Мики Маус идентитексим префиксом ова тишина, између вас и вашег саговорника као да ради сама за себе и по себи, по неком аутоматизму ванвремености. Ничији глас јој, заправо, ту није ни потребан. Али баш зато без одлагања следи завршни вербализовани ударац у напетом вањезичном клинчу: „И зашто све друге мајке имају право да плачу над злочинима, само српске мајке немају то право?“ И ту се, коначно, идеологија великосрпског национализма огољава сама од себе у срачунатом стриптизу јаких емоција, али не као неки матрикс проблематичних назора и идеја, већ више као једна слика безочне обсцености. Оно што, заправо, ту видите између речи је врста чудног егзибиционисте по страдању и болу који неће да дахће и завија као сви остали манијаци слични њему по жбуњу, полицијским станицама, судницама и затворима, већ хоће да буде препознат и признат тамо где су гробови још свежи, а раке тек ископане. И ту филм пуца, а како-тако обичан разговор прераста у утакмицу повика. О каквом ту сада цр-

ном егзибиционизму причаш? Који је теби ђаво? Да ли си ти крштен? Све што нормалан човек жели након свега што се догодило 90-их је право да плаче као све друге жртве рата. Шта је ту запитно? У чему је ту проблем? Па на први, Винцент Вега поглед ваш саговорник је заиста у праву, а ви сте, дакако, дебело у криву. Али на други, више детективски а мање на-прву-лопту емоционалан поглед, на онај продорнији вид скривен сеновитим ободом Шерлок холмсовске капе проблем је, у ствари, у свему. Пре свега ту је језик као такав. Лакан примећује да сам језик као средство комуникације, као посредник у времену и као систем знакова, заправо, никада не лаже. И баш овде сам језик избацује напоље идеологију права на плакање по националном кључу на мала врата граматике. Јер док муслиманске мајке у Сребреници данас оплакују своје нестале и убијене синове, браћу и мужеве из рата чији су ужаси још у живом сећању, Срби би да плачу над гробовима давно несталих предака и над злоделима из прошлости која су се већ преселила у књиге и читанке. Они би да противно свим правилима граматике оно што је некада било и једном се завршило преиначе у оно што још траје и што ће вазда бити. Стварне и живе сузе су, заправо, могле да се лију и лију у љутим потоцима над невиним жртвама нациста у Велици те давне 1944. и можда још пар година потом у реалном времену. Али какве су то сузе, питам ја вас, које се још увек лију 80 година касније? Неке непресушне, наднаравне сузе или можда сузе по потреби, које се пуштају само онда када баш нужда натера, сузе по наруџбини као лелеци нарикача на гробљу, које раде по неком свом таксиметру смрти. Другим речима, иза идеологије великосрпског пројекта крије се овде једна посебна цинична идеолошка економија. Ту сузе нису тек сузе, него једна органска монета за историјско поткусуривање заосталих дугова, изговор за оно неизговорљиво, али и повод за улогу вечите жртве као коначне маске непоправљивог предатора. А историја исправљања криве Дрине минулих историјских неправди је овде, у ствари, златна прашина у сузним очима сасвим лудим од идеолошке златне грознице свих добити које потенцијално чекају смелог патриоту српског у потоцима од туђе крви. 

24. јул 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ачуђујуће препознатљиво и блиско звучи одломак из Хајнеове Повијести религије и филозофије у Њемачкој, писане 1834. године: ,,Забиљежите ово, ви поносни људи од акције. Ви нисте ништа друго до несвјесни лакеји интелектуалаца, који су, често у најскромнијој осами, детаљно испланирали сваки ваш поступак“. И заиста, током двадесетог вијека имали смо мноштво маркантних прилика да се увјеримо у моћ идеолошког говора културе. У њему се најчешће у форми фикције (умјетничка продукција) али и форми реинтерпретације стварности (медији, наука, институције) врши најкомплексније и, чини се, најсофистицираније (будући најимплицитније) позивање и потчињавање путем давања илузије слободе. У контексту могућег идеолошког утицаја и преобликовања јавног мњења Јирген Хабермас упућује на чињеницу да је напоредо са комерцијализацијом и проширењем мреже комуникације, као и са растућим степеном организације публицистичких установа настала „нова категорија утицаја“ – „медијска моћ“, која је, уколико се и када манипулативно употријеби, кадра да принципу публицитета одузме његов „наивни карактер“. И Фуко указује на идеолошкостратешке аспекте комуникације тезом да је у сваком друштву производња говора истовремено контролисана, селекционисана, распоређена и организована „преко извесног броја процедура које треба да од њега отклоне моћи и опасности, да господаре његовим алеаторним остварењем, да избегну његову тврду, страшну материјалност“.

ИДЕОЛОШКЕ МАПЕ КУЛТУРЕ

КЊИЖЕВНОСТ, УМЈЕТНОСТ, КУЛТУРА И ЕТИЧНОСТ, НАЖАЛОСТ, НИЈЕСУ УВИЈЕК У РЕЛАЦИЈИ ПРИРОДНЕ ПОДРАЗУМЉИВОСТИ. НЕКАДА СУ У БАНАЛНОЈ СЛУЖБИ ИДЕОЛОШКИХ КОНСТРУКАТА ЦЕНТАРА МОЋИ КОЈИМА СЛУЖЕ. НЕРИЈЕТКО СУ УПРАВО ПИСЦИ ОНИ КОЈИ ИСЦРТАВАЈУ МАПЕ ПО КОЈИМА КАСНИЈЕ ИДУ ТОПОВИ Производњу друштвеног говора Фуко доводи у корелацију са процедурама искључивања друштвено манифестованим као забрањено раздељено, од-

бачено и као супротстављеност истинитог и лажног. Најпре се „воља за истином“ (а потом и други системи искључивања) налази Фуко, ослања на инсти-

туционалну подршку: „Њу у исти мах појачава и води читава мрежа пракси, као што је педагогија, као што су систем књига, библиотека, еди-

ција, као некадашња научна друштва и данашње лабораторије али још експлицитније је гради и креира начин на који се „знање уводи у друштво, као начин на који се оно вреднује дијели и приписује“.

ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Уколико прихватимо тезу Клифорда Герца по којој обрасцима човјековог понашања управљају превасходно културни па тек потом генетски шаблони, у исти мах смо прихватили и претпоставку по којој су симболичке форме или симболички модели које индивидуа гради, заправо, кључни чиниоци њене егзистенције. У том смислу се идеолошки потенцијал културе, независно од свог вриједносног предзнака или квалификатива указује као недвосмислено обликотворан у социо-психолошком контексту. Тако, оно што би могло бити схваћено као посљедица - идеологизована култура, заправо је и исходиште и родно мјесто рекреиране или увијек изнова креиране идеологије. Симболичке форме, као низ „убједљивих слика“, су дакле оне које чине могућим ментално обухватање или чулну перцепцију идеолошких конструката: „Тамо гдје је предио емоционално или топографски непознат потребне су нам пјесме, односно карте путева“. Ако установљењу новог идеолошког културног обрасца претходи осјећање колективне несигурности, напетости и губитка оријентације као неспособности да се, усљед дефицита постојећих модела перципира друштвени контекст, онда је јасно да се новим идеолошким и културним конструктима елиминише постојећа „појмовна збрка“ и супституишу ослабљене сли-

О СВИЈЕТУ ПРОМИШЉАЊА

ИДЕОЛОГИЈЕ, ИДОЛАТРИЈЕ, ИДЕЈЕ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

вима овим ријечима коријен је грчки. Повезане су с idea и logos, па је идеологија, сходно томе, знаност о идејама. У грчкоме, eiden и eidos указују на лик, изглед, појавност, вањскост. Етимолошки, идеја се изводи из vid који је коријен једнак у латинском и у славенским језицима. За Платона су идеје једини и непромјењиви узори ствари, и вриједе као једини битак. Иако нигдје није дао дефиницију идеје, јер су видљиве духовно а не ћутилима, сматрао је да је све што јест сјена идеје. Аристотел, његов ученик, изједначава идеје с појмовима који означавају опћенитост. И прије њих, поетски филозоф Хераклит, и Сократ својом методом мајеутиком, у дијалозима и фрагментима, говоре о спознаји као сјећању на битак. Касније, кршћански мислиоци попут Аугустина, преузимају платонистички идеализам и сматрају како су идеје стваралачки узори у божјем мишљењу. Идеја је супротна пракси, људском дјеловању којим човјек као слободним, универзалним стваралачким чињењем обликује и мијења свој повијесни свијет али и себе самога. Идеологија је нешто новији појам и долази из француске кул-

туре концем XVIII стољећа кад је група филозофа тако назвала своју филозофију - идеологијом, а себе идеолозима. Нешто касније Наполеон појам раби термин пејоративно, па „идеологе“, своје критичаре, сматра политичким идеалистима. Маркс је аутор текстова Њемачка идеологија и Прилогу јеврејском питању. У њима пише о производњи свијести и религијским супротностима: „Најоштрији облик супротности између Јевреја и кршћанина јест религијска супротност. Како се рјешава нека супротност? Тако да се онемогући. Како се онемогућава нека религијска супротност? На тај начин да се укине религија. Чим Јевреј и кршћанин признају обострано своје религије само различитим ступњевима развитка људског духа… тада се више неће налазити у религијском него само још у критичком, научном људском односу. Наука је тада њихово јединство. А супротности у науци рјешавају се само науком.“ Хана Арендт у својој књизи о тоталитаризму напомиње како су идеологије познате по својем знанственом карактеру и представљају се као знанствена филозофија. Нешто даље каже како је идеологија дословце оно што јој казује име: логика једне идеје. Сматра да идеологије никад не занима чудо битка. Оне су повијесне, занима их постајање и нестајање, успон и пад култура.

Бисмо ли данас уопће могли говорити о успону културе? Не мислим само на духовну димензију овог појма него и на дословну, култивирати. Култивирана земља синоним је за обрађено земљиште засијано неком културом. Јесу ли се изопачиле и роботизирале и такве, пољопривредне културе? Колико је генетски промијењена храна која се производи? Није ли и то једна од замки генетског инжињеринга који се на готово свим облицима живота претворио у застрашујућу идеологију најновијих „знанствених“ истраживања. Или морамо слушати нову канонику господарстава, привреда, које се враћају на изворе, на јабуку с црвом сумње? Свједоци смо времена у којем изостаје идеологија. Не постоји ни једна која има развијен програм темељен на логици, знаности или вјери. Махом су на дјелу тобожње идеологије које понављају старе мантре, слогане о крви, тлу, вјери, раси, поријеклу, припадању, држави. Већина се представљају као покрети. У томе наликују једне другима: десне и лијеве, зелени и цивилни покрети, црвене и црне, либералне, радничке или демократске фронте. Догматизмом искушаним у еклезијастичким круговима потичу метафизички и есхатолошки фанатизам, стварајући парадокс сувремености: интелектуална критика ствар-

ности постала је изнимна ријеткост, а политичка пракса све више је права интелектуална саблазан. Иако је привидно на дјелу постиндустријско и информатичко вријеме не смије се занемарити чињеница да се и даље производе оружја, аутомобили, енергија, храна, љекови, одјећа, техника, електроника, информације, вируси. Новац се и даље штампа иако електронско плаћање и наводне криптовалуте слуте изостанак овог, како каже млади Маркс, универзалног предмета: „Тиме дакле што посједује својство да све купује, да присваја све предмете, новац је предмет у еминентном смислу. Универ-

КОНСТРУКЦИЈЕ

Лидија Вукчевић

залност његова својства је свемоћ његова бића... Изопачавање и замјењивање свих људских природних квалитета, братимљење немогућности - божанска снага - новца лежи у његовом бићу… он је оспољена моћ човјечанства.“ Идолатријским, фетишистичким односом према стварности у којој су претежни дио вањске стварности интернетске поруке, начин којим се колективно лудило незаустављиво шири иконографијом визуалних или вербалних облика, колективна логореја која не познаје границе ни приватност, могућност да се мрежно повежу читаве групе, заједнице или наизглед не-

24. јул 2021.

КАПИТАЛ НАЈГОРЕГ

ке дотадашњег социо-политичког поретка. Отуд је стил идеолошког говора културе нужно експресиван, тенденциозан и сугестиван, увијек у функцији агитације и мотивације. Дакле, уколико су идеолошки конструкти својеврсне интелектуалне мапе и оријентири, носиоци одређених „погледа на свијет“ који у једном тренутку неизбјежно постају и упутства за конкретно друштвено дјелање (са јасним циљем остварења новог, пројектованог „погледа на свијет“) онда би и питање вриједносних постулата на којима су овакви идеолошки конструкти засновани могло бити једно од примарних онтолошко-дистинктивних питања појма идеологије, али и њене практичне еманације. Тако би критеријум истинитости као афирмације цивилизацијски прихваћених и пожељних социјалних вриједности (етичко, плуралистичко, толерантно, отворено, солидарно, ненасилно, интеркултурално) били уједно и критеријуми који омогућавају вредновање и олакшавају аналитички приступ појединим идеолошким системима. Књижевност, умјетност, култура и етичност, нажалост, нијесу увијек у релацији природне подразумљивости. Некада су у баналној служби идеолошких конструката центара моћи којима служе. Неријетко су управо писци они који исцртавају мапе по којима касније иду топови. Могуће их је препознати по сужавању наших когнитивних универзума, увијек у име неког или нечијег ,,свијета“ чији су нечасни гласноговорници. Заправо, сва је наша снага одувијек била у препознавању рукописа идеолошких демијурга и њихових апологета. У непријањању и непристајању. 

видљива милитантна већина, у својој је основи застрашујућа замјена критичког мишљења новим тоталитаризмом медија и слути нови расап свих вриједности. Године које су појели вируси представљају застрашујућу реализацију апокалиптичких визија човјечанства. Бојим се да ни догматизам држава и цркава ни идеологија нових техно-економија не могу ослободити стварну позадину дубоко первертираног човјека сувремености. Колективни кич и духовна празнина њему су једини оквир а сјећање на мишљење и идеје само су заборав у који тоне све више и све дубље. Добро прокушаним методама изопачавања сувремена нас је квазиидеологија, антикултура и антицивилизација довела до руба индивидуалности. Не станемо ли накрај овим оспољеним моћима човјечанства постат ћемо робови новог постварења. Избјегавајмо притом свеопћу контејнеризацију којом се темељне вриједности човјека и људскости, начин њихова истинског бивствовања, заборављају, игнорирају или одбацују у ропотарницу идеја. Треба можда подсјетити, како је говорио В. Рајх, у предговору својој Масовној психологији фашизма, на то да оружје критике не може надомјестити критику оружја. Стога, не предајте се ви који се остварујете као индивидууми. Само остварени и озбиљени, суштински људи а не кривотворине, ви мијењате свијет. Чак и онда кад га интерпретирате. 

ПУЗАЈУЋИ ФАШИЗАМ РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ЗА НЕШТО ВИШЕ ОД ШЕСТ МЈЕСЕЦИ 1988. И САМИМ ПОЧЕТКОМ 1989. ГОДИНЕ, НАИВНА И НЕШОВИНИСТИЧКА ЦРНА ГОРА УСПЈЕЛА ЈЕ ДА ДО ГРЛА ОГРЕЗНЕ У ФАШИЗАМ, ДУБОКО НЕСВЈЕСНА ТАКВОГ СВОГ ПОЛОЖАЈА И ЗНАЧЕЊА

уних четрдесет и три године од коначног ослобођења Југославје у Другом свјетском рату, Црна Гора је, као и остале југословенске републике, живјела у миру, обнови земље, материјалном и духовном успону. То што је неоспорно трајала у једнопартијској диктатури, већ је од оне информбировске 1948. године било добрим дијелом све више амортизовано стваралачким и другим слободама које су, у осталом дијелу социјалистичке галаксије, биле једноставно незамисливе. Југославија је просто била идеал за све социјалистичке источне земље које су грцале у најцрњој стаљинистичкој диктатури.

Прокламована домаћа парола о братству и јединству нигдје није била тако високо поштована као у Црној Гори. Уз несумњиву обнову земље, постепени излазак из периода глади и сваке друге оскудице, Црна Гора је са посебном радошћу прихватала широке могућности школовања властите омладине, које су све мање зависиле од имовног статуса родитеља. Жеђ за школовањем и новим сазнањима широко је обухватила младе генерације у најмањој југословенској републици, тако да су постојећи универзитети у југословенским центрима, као Београду, Загребу, Сарајеву, Скопљу, дијелом и Љубљани, почели да се пуне и црногорским студентима. Нешто касније формиране прве универзитетске јединице у Црној Гори, без обзира на чињеницу да су дуго времена представљале филијале београдских универзитетских и других тамошњих идеолошких центара, ипак су значајно позитивно утицале на могућности све ширег школовања младе домаће популације. Усред, ипак мирног периода југословенског развоја, додуше у првим дужничким кризама, које су неминовно наступале осам година након Титове смрти, неспособности републичких руководстава да изврше потребне привредне и демократске реформе, у окамењеној једнопартијској структури, букнуло је косовско питање, као бомба која ће представљати иницијалну капислу каснијег скоро десетогодишњег грађанског рата. Београдска обилна негативна пропаганда, поводом Косова, све снажније у назначеном полугодишњем периоду, бива уперена против Црне Горе, то јест црногорског руководства, које се све више оптужује за пасивност и наводну небригу у вези са Косовом. То непрестано буквално ћера црногорске руководиоце да, код иступања у вези

са Косовом, буду знатно ригиднији, од својих београдских колега. Црногорски народ, тачније његова православна већина, све јасније заузима оштар негативан став према недужном црногорском руководству, као и могућим другим наводним подстрекачима косовске кризе, све чвршће вјерујући да су Срби „невине“ жртве свакодневне агресије косовских Албанаца.

ПОТПУНО ОСВАЈАЊЕ Фашизам, дакле, не сада пузећи, него све више агресивним наступом буквално осваја црногорску православну масу која, поред осталог, све нестрпљивије тражи понижавајући одлазак црногорског руководства са јавне политичке сцене. Традиционално васпитана да увијек треба да вјерује и помаже Србима, деценијама дрилована од бројних београдских таблоида и других моћних српских средстава пропаганде, а у ситуацији кад је практично тек започео излажење један једини црногорски дневни лист, кад Радио Титоград и Побједа муњевито прелазе на Слободанову страну, кад је титоградска телевизија колико-толико црногорски орјентисана и означена као сигурна будућа мета – црногорска већ обилно фашизирана православна маса спремна је да буквално растргне онога ко би се усудио да слично друштвено стање назове фашизмом. Но, без обзира на тадашње мишљење претежног дијела грађана у Црној Гори, фашизам је убрзано достигао буквално стадијум кључања, одлуком новог антибирократског руководства да се прво црногорском територијалном одбраном и бројним добровољцима крене на Дубровник. Убрзо је слиједило хапшење оних који су покушали да одбију одлазак на ратиште, прогон малобројних интелектуалаца који су покушавали позвати на разум. Несмањеном жестином фашизам је у Црној Гори бујао до 1997. године, кад је Мило Ђукановић, тачније од свих домаћих политичара једино он, правио прве кораке покушаја извлачења црногорског брода из чељусти великосрпске аждаје. Наишао је на огромни отпор и доброг дијела народа и својих партијских другова. Фашизам је једноставно у Црној Гори дотле био готово цементиран, тако да су главни Ђукановићеви противници, оличени у присталицама предсједника државе Момира Булатовића, дуго успијевали да моћно вуку назад. Све су партије, почев од Народне социјалистичке Момирове странке, и каснијег буљука српских стра-

нака, насталих из истог идеолошког корпуса, успијевале да конзервирају фашизам са почетка деведесетих. Без у почетку много изгледа на успјех у властитом подухвату ослобађања Црне Горе из Милошевићеве фашистичке империје, Ђукановић је наишао на ослободилачку енергију већ скоро уништеног Либералног савеза, противу кога се свом снагом борио у вријеме познате Ђукановић-Момировске идиле. Својевремена појава Либералног савеза усред Милошевићеве агресије и слијепог тапкања за њим тандема Мила и Момира, буквално је у младој популацији сијевнула као сунце слободе, заборављено у Црној Гори још од 13. јула 1941. године. Непревазиђена харизма, говорнички шарм и лична храброст вође Либералног савеза Славка Перовића, пробудили су дотле непознату ослободилачку енергију црногорске младости, која и данас, противећи се најновијој црногорској владајућој номенклатури, нимало склоној антифашизму, иступа искључиво либералним поздравом. Либерални савез је својевеменом појавом представљао поуздан знак да Црна Гора није умрла, или ако је можда и умрла, још није коначно покопана.

КРУПНИ КОРАЦИ Јесте да је готово усамљени Мило Ђукановић крајем деведесетих, добро користећи и политички капитал бившег Либералног савеза, ипак успјешно секао крајем деведесетих, и првих година новог вијека, борећи се истовремено и против већ уцрвљалог Милошевићевог фашизма и против европских бирократа који су му дуго оспоравали право на референдум о независности. Било му је наравно претешко, посебно против домаћег навикнутог робља и политичког шљама који је донедавно чинио и његову партију. Што се, коначно, десило са Либералним савезом, и због чега је Црна Гора дуго непотребно губила корак и тапкала у мјесту, иде не малим дијелом и на адресу већ револуционарног лика Мила Ђукановића – али је свакако то тема за другу прилику. Десио се и побједоносни референдум о независности и чланство Црне Горе у НАТО, упркос вољи цјелокупне дојучерашње опозиције и не малог дијела грађанства. Дошло је до видљивих достигнућа у материјалној равни, али земља, захваљујући недовољно способној грамзивој власти, ипак огрезла у криминал, корупцију, неукост и примитивизам, који је, коначно, имао за посљедицу довођење на чело црногорске државе

најгорих и најконзервативнијих. Не треба ни у једном тренутку заборавити чињеницу да је власт, успостављена на изборима 30. августа прошле године, еклатантни противник антифашизма, поникла на једној од највидљивијих фашисоидних манифестација од деведесетих наовамо, клерофашистичким литијама у којима нема мјеста за црногорске институције, почев од историјске Црногорске православне цркве, до других обиљежја црногорског националног идентитета. Додуше, не треба крити да је за садашњи степен клерикализације црногорског друштва добрим дијелом крива и дојучерашња ДПС власт, што из сопствене неукости, што због кашњења и непрепознавања опасности које долазе.

ЦРНОГОРСКИ ПАРАДОКСИ Долазимо, коначно, до најцрногорскијег парадокса: Упркос несумњивим успјесима бивше депеесовске власти и њених прогресивних сателита, посебно партија мањинских народа, упркос достојанствено управљеног унутрашњег политичког курса пут стварања истинске грађанске државе, а у спољно политичкој равни ка чланству у Европској унији и НАТО - из Црне Горе никад није ишчезао фашизам са почетка деведесетих. Чак, ни најмање. Још се Демократски фронт упорно држи својих позиција из задње деценије прошлог и почетка овог вијека. Још је Косово лажна држава, и ако косовске спортске екипе гостују и у Црној Гори са својом заставом и химном, још је Хрватска непријатељска држава на чије јубилеје не треба слати црногорске дипломатске представнике, још не треба усвајати Резолуцију о Сребреници, због фронтовске велике љубави за Србију, још треба одузимати Црној Гори њене манастире и цркве, гробља, земљиште, црногорска културна добра... Пузајући фашизам је још од деведесетих успио у Црној Гори да сачува готово сав свој капитал, од, рецимо, нетакнуте мржње према свим несрпским народима, до мање или више испољаване љубави према не само ратним злочинцима из деведесетих, него и истакнутим квислинзима из Другог свјетског рата. Данас се лако препознају припадници Демократског фронта, али и свих ситних српских партија, које уз њега иду, захтјевом да премијер Кривокапић што прије потпише такозвани темељни уговор, наводно државе Црне Горе са доказано фашисоидном Српском православном црквом? Без обзира на чињеницу да нико од поменутих политичких јуноша појма нема што у том темељном уговору пише. Хорски јединствен став противу Црногорске православне цркве, односно њене вјековне аутокефалности, иде дотле да се окупаторској цркви, допутованој на братским бајонетима 1918. године, приписује осмовјековно постојање на црногорском простору? Дакле, искрени поштоваоци покојног Амфилохија, какав је наш предсједник Скупштине господин Бечић, никад нијесу чули да су вјековима на челу државе Црне Горе били црногорски митрополити, или да је Црногорска аутокефална црква, никога не питајући, осим Бога, стварала и створила државу Црну Гору. 

октор ме позвао да видим друга Тита. Нијесам знао како ће то извести нити како се то може десити у граду Н. ђе је друг Тито једва двапут боравио, давно, и то на обдан. Једном, кад сам имао 12 година и ја сам га дочекао ка Титов пионир, иако нијесам имао црвену пионирску мараму. Мислим да је то била превелика инвестиција за пучанску ђецу које је било ка пљеве, па су пионирске мараме имали само имућнији и оданији. Оćећа сам се другопласирано јер су такви добијали и плаву титовку са црвеном петокраком… а то није изгледало лоше. Испод свега је блистала бијела кошуља, уштиркана, испеглана, утегнута, са разуђеним колијером до рамена. Имали су и бијеле патике, али се у маси нијесу виђеле. Бина са које ће говорити друг Тито, била је на десној страни његовог трга, испред књижаре Прогрес. Није се могло кракнут од гужве и притиска. Запазио сам тада први пут шта значи бити фоторепортер. Сви су се тискали у предњи ред у свечаним одијелима, украваћени на небеској жеравици. Потили су се и топили у зноју професије, гурали се и заскакали остале, да што боље ухвате друга Тита. Пођекад, у школи би питали боље ђаке; шта би ко од њих хтио да изучи, кад порасте?... Неки би одговарали да би јако вољели да изуче за друга Тита! Није ни чудо, у том имену је било и звање и занимање. Касније би код наставника, који је то питао, добијали високу оцјену, иако таквог предмета није било. Нико није хтио осим један, са надимком Мили, да изучи за краља... иако је школа била у краљевом дворцу. Рекао нам је једном, и одмах је био прошпијан од добрих ђака, да му је ђед официр, службовао на двору краља Николе. Рекао је то тада и никад више. Одмах су га прозвали Мили четник, иако нијесмо знали зашто. Стигло је то до у врх школе. Директор Филип је био строг и кратак... и висином и изразом! Ушао је у разред изненада у сивом одијелу на преклоп и у сред часа прекинуо наставу. Шапнуо је нешто наставници па је она прозвала Милог код табле а директор је наложио да понови

ДРУГ ТИТО У ДНЕВНОЈ СОБИ

оно за ђеда? Мили је поновио: ,,Ђед ми је био официр на двору!“ Онда сам ја усрао ствар и дигао два прста да се директору додворим шта ли? Директор је рекао ,,Изволи!“... А ја сам рекао прилично дрхтаво: ,,Друже директоре, мој ђед је зидао овај дворац и манастир, али ја то никад не бих рекао“. ,,Доста си рекао... и ти изађи!“ Изашао сам и стао приталаушен поред Милога. „Откуд ти знаш да ти је ђед градио ову зграду (није хтио да каже дворац)“, питао ме са вриском. Рекао сам да ми је баба жива и да може поćедочити како је дворац грађен ,,у житу“… па наставих да је сваки мајстор, као мој ђед, добијао двије оке а радник само једну. На то је опет вриснуо директор: „Овакве су породице непријатељи радничке класе!“ Онда се пропео на прсте (био је мало виши од нас) и серијски нам заждио по шамарчину дајући свима на знање ко смо. Тако ме жвајзнуо да сам се пишнуо у гаће. Више ми ништа није падало на памет осим да погледам да ли ми је пиш избио и кроз кратке панталоне. Избио је. Погледао сам Милога на исто мјесто. Није се омакла мала нужда унуку дворског официра. Директор ми је заврнуо уво... ,,То што ти баба преде није доказ и мрш у клупу.“ Миломе је урадио исто и рекао ,,ти ван и запамти, нема више краља... тај не ваља!“ (Касније је пребачен из наше школе, која носи име народног хероја, у неку на периферији која се звала само Основна). Послије сам ту жмиру од директора увијек заобилазио. Посљедњи пут сам га видио на степеницама са источне стране дворца. Поводом смрти Моша Пијаде, високог савезног функционера, држао је ђацима комеморативни говор. Цмиздрио је. Пропишао је на оба ока за Мошом, ка онда ја од његове шамарчине. Изгледало ми је тада, а и сада, да су за идеолошке функције неопходни плачкоњи. Тито је узео под своје, и сумњи-

@Broz1892 / twitter.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

24. јул 2021.

ве и непоуздане родитеље, чија су ђеца прерасла обуку Титових пионира. Свима таквима, који су нашли два ćедока дао је борачку пензију, тако да су они за паре, били само такви патриоти и најбољи васпитачи своје ђеце у духу поретка... У противном, остали би без пензије. Доктор је био од таквијег. Под наводном опсадом града Н. пријешли су му родитељи, из пекаре у пивару и задобили статус борца. Од ничесове друге борбе за слободу народа, нијесу обидовали. Син је специјализирао ортопедију вилице и нестао изван земље. Зарађивао је мимо друге. Имао је, бар се тако ’фалио, први ауто

са фрижидером, први глисер и први тв на даљинско управљање, Telefunken. Родитељи, као Титови борци, били су збринути а он није био забринут низашто осим да подржава режим. Стога ме доктор сада водио да видим друга Тита. Одвео ме кући. Очекивао је можда да ћу ја то одушевљење (кад га видим) објавити на тв, јер сам већ био тамо репортер. У дневном боравку боравила је само његова мајка. Била је у дубокој фотељи високог наслона. Сјеђела је усправљена попрсја, зачешљане косе са минивалом изнад чела попут титове фризуре. Пушила је на цигарин, тј. муштиклу попут Титове, држећи

је одоздо, позирајући ка Тито. Имала је и наочале, попут његових стакала овјенчаних само горњом позлаћеном лајсном. Син је, по прилици, мами додао и Титов дискретни биљег, десно, изнад горње усне. Године су јој додале и наборани подваљак испод браде. Прије него сам јој пришао доктор јој наложи „осмјехни се мама“... и она то уради. Уградио јој је нове зубе па јој је и осмијех био адекватан. Он ме одушевљено упита: „Е је ли Мићо, образа ти, мама пљунути друг Тито?“ Јес, образа ми, ако га иђе пљунуо, ође је... и пружих мами руку... „свака част!“ Би одушељен... и мама му! Кад су Титова времена постала passe, и мама је пасала а доктор је пљунуо на прошлост и постао пљунути поданик свесрпског света и тамо се преселио. Кад би се данас вратио у град Н. има би ђе доћ... Сви Дражини пионири и првоборци четничког покрета, дивно би га дочекали. P.S. Кад сам овај текст „Друг Тито у дневној соби“ меморисао у My document, рачунар га је запамтио поред наслова „Четнички партизани“. Не знам кад сам га писао, нити да ли сам га игђе објавио али ми се наметнуо као судбина. Ево га: Партизана нема. Били па прошли. Изумрли. Посљедњи су отишли ’91. у четнике. Тада су повукли и Титове пионире са собом. Кад су се Т. пионири вратили из четника докусурили су партизане и узели од њих земљу и градове. Онда су годинама ишли из партизана у четнике и обратно. Многи су мислили да ће им се од толико обртања замантат у главу, али ништа. Још нијесу, ни стали, ни одустали, ни пропали. Славе партизанске побједе јер четници немају... ни једну! Славе (своје) четничке поразе јер имају сваки. Први пут у Црној Гори владају поражени. За покој (душе) партизана у здравље четника. Славе и губитке и побједе, барабар и у исти мах, само да се слави. Немају ниједне своје славе, осим власти, коју не дају никоме. Највећи њихови противници, и у животу и у Скупштини, су исто четници из истих борбених редова, који се нијесу докопали власти заједно са својим истомишљеницима. Власт је узела под своје све битке, побједе, споменике и антифашисте; и све превела катастарски на себе... Народе ко те **бе!? Ој четнички партизани дошли су нам црни дани. М.Р.Ш. 

НА РУШЕВИНАМА

НЕУКОСТ И МИРИС МРЖЊЕ Б

аш тада (2003), када се на рушевинама ратног времена, споро и без правила почео градити нови систем вриједности, догодила ми се улога Каролине, у представи ,,Каролина Нојбер“, дипломски рад, тадашње класе Бора Стјепановића. Након аплауза у Зетском дому, отишли смо на Стеријино позорје, гдје смо у конкуренцији младих освојили прву награду. Још памтим Каролинине ријечи којима се страсно супротставља идеолошком противнику Хансвурсту који је, такође страствено, заговарао идеју да умјетност служи за згртање новца. Још ми у ушима одзвањају Каролинине ријечи:

ПРИВАТНА АРХИВА

ИВОНА ЧОВИЋ-ЈАЋИМОВИЋ

„Наш народ је прост, треба га образовати. Кад наш народ буде разликовао Каироса од Каријеса, кренуће стазама славе, али не ратне славе, не славе новца, већ славе унутрашње величине“. Омамљена глумом и почетком каријере, вјеровала сам да у процесу трагања за вриједностима ,,унутрашње величине“, позоришту припада ,,стаза славе“. Да позоришту припадају људи без мрље, политикантства, бахатости, уличних манира са епитетима ситних увлакача као поданицима овог времена! Вјеровала сам да позоришту припадају чисти, најбољи ђаци, који умијећем своје душе и реторике стављају умјетност на пијадестал свих љепота овог свијета.

КАРОЛИНА НОЈБЕР

Данас, двадесет година након дипломске представе моје класе, схватам да је Шобић давно написао све о нашим дана-

шњим челним ,,културњацима“ ...,,лажи, мути, прави име“! Које су то наше идеологије данас!? Немам простора у свом свеми-

ру ни да их одмаштам! Док на страницама портала и новина доминирају информације о томе шта се догодило под окриљем минуле ноћи. Оскрнављени споменици и гробови, паљени аутомобили, поруке вјерске и националне нетрпељивости. Вијести са мирисом мржње се таложе. Што више информација из мрака, то више навикавања на идеологију таме.

Надлежни повремено открију починиоце. Углавном се ради о младим људима. Њихови инспиратори имају имунитет. Када исти људи годинама понављају исте ријечи, они за своје конзументе постају идоли, идеолози. Они шаљу младе људе у тамне ноћи. Они до перфекције знају да су злочини продукт идеологија, а не појединца. Али, они и даље упорно навијају за Каролининог идеоло-

шког противника Харсвурста, који из грла бијела запомаже: ,,Народ је публика, а публика је новац“. Куд плови овај брод? Спирала мржње има свој правац! На јесен, наша ђеца крећу у школе! Можда бисмо као родитељи били спокојнији када би наша ђеца на првој страници Буквара угледала наслов ЧОЈСТВО. Нажалост, то се неће десити. Дужност нас родитеља је да ђеци поклонимо ,,унутрашњу величину“ ријечи ЧОЈСТВО, као брану од манипулација крвавим идеологијама. Да нам ђеца не самују. Да допре вапај моје генерације из ,,Каролине Нојбер“: ,,Боли мене дупе чији је отац убио чијег оца, па сад њихова дјеца не могу да се узму“! 

24. јул 2021.

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

деологија или постидеологија. Дилема или избор који не олакшава живот сада и овдје, и глобално и локално. Вријеме великих идеологија дефинитивно јесте иза нас, али ко гарантује да се неће појавити нове приче које одређују већини што се може рећи или мислити. Неки нови фашизам, стаљинизам. Мноштво могућности, упркос вјеровању да су то потрошене приче. Пуно парадокса, као и умјетничких визија или верзија никад довољно далеких од могућности. Суморних попут Маргарет Атвуд и њеног романа Слушкињина прича.

Идеологија свакодневог живота или обичног човјека, дискурс који настаје спонтано, не нужно од стране политичке или интелектуалне елите. Можда је тако замишљена ситуација најближа покушају да се дефинише постидеологија или доба мноштва малих прича и заједница које разбијају велике приче. Простор минимума политичког, барем за неко вријеме. Док не постане идеологија или мантра. Еколози, хипици, панкери, нудисти. Сигурно да су њихови прапочеци имали вишак ероса, а мањак политичког. Ерос освајања слободе унутар владајућих идеологија, новца понајвише. Касније су и сами постали индустрија и политика, посебно то знају еколози и панкери. Мејнстрим идеологија. Идеологија и бјежање од епигона. Комика и сатира, без које нема приче о идеологијама и њеним идеолозима. Заво-

РЕДИКУЛИ ИДУ У РАТ

ме сјутра разбијеш нос. А сјутра, иако знаш све поводе и све разлоге и све начине потребне за извршење донешене одлуке, не усудиш се, јер у мноштву лица немаш појма кога треба ударити!? Тако нико не страда. Такође: вратиш се са брода, схватиш да ти у минулих пола године није недостајало ништа и нико са копна, и лијепо потражиш другу адресу, врата и жену, а савјест ти остане апсолутно спокојна! Или: удата си триста година, а сваког дана мислиш да си са новим фрајером... И тако – живот тече у радостима, недоумицама, изненађењима, бојазнима, смијеху и непријатностима, преплетен са свим будалаштинама које овај недостатак чини човјеку. Али, то је урођена мана и научиш се некако живјети са тим. Имају Далматинци красан израз за нас овакве са манама – кажу: редикули! Редикул је човјек који по свом изгледу или понашању, али и према осталим својим особинама, одудара од средине, од онога што се сматра нормалним. Често бива предметом поруге и извором среће и радости за све доконе малољетне пензионере, који другом послу нијесу дорасли до да трагају за редикулима и ваздан нам се смију и смију... Зато ми, редикули, да бисмо опстали, морамо своју ману претворити у предност. То тече у неколико фаза. Прва, базична фаза је свакодневни тренинг меморије. Меморишемо све детаље: боје кравата, дужину косе, облик браде, квалитет зуба, мимику, дикцију, акценте (нпр. дуго а – имаааамо), форму рамена, величину базена, дужину плажа, регистра-

art.com

и по чему не бих била занимљива да чак 2 одсто свеукупне популације на нашој планети нема исти проблем као моја маленкост: неспособност да се упамте људска лица! То значи да од 7 милијарди душа, нас барем 140 милиона данас немамо појма како изгледа онај кога смо срели и упознали јуче!?! Страшан проблем, вјерујте. Нпр. деси се човјеку – заљуби се, намртво што се каже, а већ сјутра не може препознати лице у које се заљубио!? Тражи, не тражи, нигдје лица! Још ако не познаје глас обожаване особе... мука, уууух! Зато ваља памтити остала тјелесна обиљежја: широка рамена, чисту косу, лијепе ноге... Или карактерне црте: парфемску ноту, боју чарапа, дужину ноктију... Уколико човјека стрефи обострана љубав – што се дешава – чим та љубав пукне, као балон ће се ширити и ширити, све док не пукне и нестане из меморије и љубљени лик! Мораш свакодневно и по цијели дан да гледаш ту особу, да ти не утекне ни ноћу из видокруга, да би био сигуран како се будиш уз исто лице уз које си заспао. Рецимо да је један од тих 2 одсто морнар: ожени се он док је на сувом, усели се у нову кућу ове недјеље, а већ сљедеће отплови у свијет. Врати се са воде за пола године и нема шансе да нађе рођену невјесту ако није прецизно упамтио адресу, дужину улице, број каменчића уз тротоар, боју капије, ширину дворишта и све у њему, висину стрехе, облик кваке на вратима и сличне детаље. Онда можете замислити што све нас 2 одсто на планети морамо да памтимо да бисмо се на истој снашли?! Има то, наравно, и своје добре стране. Нпр. одлучиш да неко-

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ТРИ ЖЕНСКЕ ФИГУРЕ Казимир Маљевич, 1930.

ције аутомобила, цијене бунди и осталих крпица, маркиране ташне, број авио-летова, изјаве, цијене шећера, број незапослених, називе кафана, адресе министарстава, дате и примљене голове, модне стилове, број чланова свих фамилија и њихових рођака, пријатеља, кумова... и још много, много тога, баш као што нормални људи памте бројеве новозаражених, преминулих, вакцинисаних и ревакцинисаних. Сљедећа фаза је осматрање. Осматрамо како свеукупно изгледају делегације које долазе да посјете наше институције и државу уопште; осматрамо какве делегације одавде шаљемо у посјете другим државама и нашима у расијању; у осматрању залазимо и много дубље: осматрамо нпр. и то како и какви се филмови снимају по свијету, а какви

код нас и ко их снима... На сличан начин осматрамо и театарска остварења, али и све остало из свијета умјетности, баш као што нормални људи осматрају развој задружне културе са тв екрана. Трећа фаза је упоређивање. Упоређујемо оно што осјећамо на својој кожи са оним што нам говоре са разних инстанци; упоређујемо утицај својих мисли на брда и долове, са утицајем других људи на исте; затим упоређујемо снагу вјетра и снагу сунчеве свјетлости у производњи електричне енергије, баш као што нормални људи упоређују величину свијеће са трајањем литургије. Четврта је фаза закључивање. Тешко пада, али се мора обавити. Активирамо меморију, протресемо осмотрено, просијемо упоређења, и ето садржаја за

закључивање. Да би закључак био комплетан, може се као вјежбовни примјер узети било која од истакнутијих функција што их заузимају наши људи – воља твоја хоћеш ли да закључујеш о новом предсједнику владе или о новом директору школе, можда о новом уреднику Дневника или о предсједнику кућног савјета у сопственој згради, свеједно је, јер је поступак исти. И добијеш, отприлике, овај резултат: ниједан није преминуо, сваки је и вакцинисан и ревакцинисан, култивисан преко тв и других екрана, и сви су били учесници литија. Зар је, онда, важно како изгледају? Пета и посљедња фаза је најслађа: смијех! Обузима, опсиједа, опколи, а сам човјек и не зна одакле му снага да се толико смије и смије... Ми, редикули, својом маном идентификујемо људе око себе. Ево, ја нпр. по одијелу препознам ко је министар, а ко само директор, по сандалама знам ко је посланица, а ко учитељица. Али, по акценту, ставу и поенти говора знам ко је премијер, а ко предсједник скупштине. И могу данас да их видим у дневнику на једној телевизији, а довече на другој, и оба пута ћу се изненадити како изгледа један, а како други. Скоро цијелог живота се ја тако изненађујем: исте функције, исте ријечи, исте форме, исти садржај... Иста идеологија и поента: Ми ратујемо за мир! Само су ми лица увијек нова и нова. Знам да ме прате. Не знам само ово: ако је нас 2 одсто, ко су ови редикули око мене? Зато се смијем, цркавам од смијеха... 

СТВАРНОСТ И ПОТРОШЕНЕ ПРИЧЕ

КИЧ НАШ СВАГДАШЊИ cdm.me

НАДА БУКИЛИЋ

СЛОВЕНСКА ПЛАЖА БИЛА ЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКА ВЕРЗИЈА ДАНАШЊЕГ ПОРТО НОВОГ ИЛИ ПОРТО МОНТЕНЕГРА, СВЈЕДОЧАНСТВО И ПАМЕТИ И КРЕАТИВНОСТИ. НАКОН СВЕГА ТОГА И СА ИСКУСТВОМ БУДВАНИЗАЦИЈЕ ОРГАЗМИ КАКО ЈЕ КРАЉИЧИНА ПЛАЖА КОНАЧНО СЛОБОДНА. КАКАВ ЈЕ ТО САМО КИЧ

дјеце или укупној транзицији која је итекако дотакла управо жене, док је патријархат славио побједу ,,демократије“ и пада социјализма. Или још грубље црвене аждаје, како црквени идеолози читају вријеме социјализма. Транзиција као бућкуриш или мјешавина жанрова, рестаурација капитализма у постсоцијалистичким друштвима, или ко се сјећа још Дафине и Језде. Било како било, филм Битка на Неретви такође подсјећа на успјех недостижан за нове идеологије. Толико о комунистима, који су изузетни идеолози, а свједоче најбоље како се долазило до тоталног обрта идеологије која је почивала на добрим начелима и племенитим идејама.

Краљичина плажа

26. јун 2021.

дљивост побједника, брисање успјеха, потреба писања нове историје. Попут женских права у социјализму, политичких

и економских, које данас ако их призовемо у сјећање дјелују недостижне, али не у овдашњој причи мајки са троје

Како на разним странама популизма и са популистима размишљати својом главом, бити изван идеологије, лијеве или десне, као и центра. Када се они међусобно приближавају и пожељно коригују, јер знају да је вријеме великих идеологија прошлост. Нажалост, стварност или став да велике идеологије нијесу прошлост на Балкану компликује пожељну

причу бриселске идеологије. За нас је то само далека будућност. Будућност без турбо-фолка уз који смо прославили и овај 13. јул или Гуче у Будви, са оградом и извињењем Гучи као аутентичном изразу једне друге традиције и поднебља. И ако се опет вратимо у социјализам, слике Светог Стефана са Софијом Лорен, или радничком класом у остатку Будванске ривијере дјелују данас не само носталгично него и нестварно, баш као и туристичко насеље Словенска плажа у контексту данашњег окружења који се зове будванизација. Словенска плажа била је социјалистичка верзија данашњег Порто Новог или Порто Монтенегра, свједочанство и памети и креативности. Након свега тога и са искуством будванизације оргазми како је Краљичина плажа коначно слободна. Какав је то само кич. А и он може бити идеологија, као што све у коначном јесте идеологија. Безброј идеологија, мноштво видљивих и невидљивих које нас конституишу. А тек манипулативних које поништавају добра искуства и праксе из прошлости, попут идеолога чија је омиљена ријеч брозомора. 

24. јул 2021.

НА ЗРНУ ГРАШКА

ДЕЛТА СОЈ НАЦИОНАЛИЗМА

ВУКОТА ВУКОТИЋ

НА ОПОЗИТНОЈ СТРАНИ ОД КОМУНИЗМА НАШЛА СЕ ИСТО ТАКО ЈЕДНА ИДЕОЛОГИЈА, САМО ШТО ЈЕ ВЈЕШТО БИЛА ПРЕКРИВЕНА ПЛАШТОМ РЕЛИГИЈЕ – СВЕТОСАВЉЕ. БАШ ПОСЉЕДЊИХ ГОДИНУ ДАНА, СВЈЕДОЦИ СМО ТЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ВЈЕРЕ У ПОЛИТИЧКУ СНАГУ СА ЈАСНИМ ИДЕОЛОШКИМ ОДРЕЂЕЊИМА

јева Бора Чорба „теоретски љубав лепо звучи, малчице је друкчије у пракси...“ Исто то се може рећи и за идеологије. На папиру и у главама идеолога све то изгледа савршено, просто се сами јављају идеалистични свјетови, срећних и задовољних људи које окупља иста идеја. Логички конструкти, а идеологије то јесу, ма колико били дивно замишљени, у пракси никада не нађу до краја примјену. Као да је реалност, у свој својој баналности, нешто што превазилази било какво размишљање, нешто што се не може докучити умом. Зато свака идеологија, ма како свеобухватна била, увијек мора да изостави неки аспект друштва, што доводи до тога да се изроди заједно са њом тај ултимативни немезис који ће је на крају срушити. Јер управо оно идеалистичко у идеологијама не дозвољава да се сагледају и њене мане, да се предвиде препреке и остави слуха за икакву, па

ла по милион људи док је корони требало годину и шест мјесеци да би усмртила тек 4 милиона. Да вам скратим рачуницу, тај вирус јесте опасан, али пет пута мање од тог другог вируса који је заувијек промијенио свијет и који никад нисмо побиједили. И док ће нам вакцина, можда баш ова ,,неиспитана и неефикасна“ сасвим сигурно помоћи да станемо на реп и делта соју короне, на реп делта соју национализма изгледа нећемо стати никад. И то, нажалост, није само проблем Балканa гдје се свако мало гледамо преко нишана, већ цијеле Европе у којој је мигрантска криза само поспјешила јачање десничарских националистичких фронтова. Неко рече да је вријеме да се забринемо, али то вријеме је ипак давно прошло. Требало би да дјеламо. Често људи повезују национализам са патриотизмом, а те двије одреднице баш немају никакве везе. - Што је лоше у томе што сам националиста? Па ваљда волим своју земљу, волим свој народ! И Француз је

националиста и Пољак је. Нажалост јесте. Националиста је националиста. Углавном је то особа која нарцистички и инфатилно посматра свијет, а према сопственом народу има потпуно некритички однос. То је оно кад мане претварате у врлине или просто речено: патриота се стиди, националиста се поноси. Да не буде забуне, националиста може бити и хулиган,

али и универзитетски професор или академик. Страшно је што ће овај први да избоде ножем неког на улици само зато што је геј, али је још страшније што je овај други подстакао то насиље причама како смо то зло увезли са Запада, како су они изопачени. Патриотизам се ипак и искључиво односи на простор и оно што је у том простору: при-

рода, инфраструктура, али прије свега људи, без обзира на националност, религију, боју коже... То може бити и земља у којој си се родио, твој завичај, град али и улица у којој живиш. Бити патриота не значи да волиш све што припада том простору, већ да видиш и шта у њему није добро, онда се трудиш да га учиниш бољим, а кад одеш негдје далеко све ти из њега недостаје, људи прије свега. На крају неваспитано је и некултурно бити националиста у држави која је мултиетничка. И не постоји добар национализам јер је национализам искључив, јер отвара врата шовинизму, подстиче мржњу и укида емпатију према другоме. Ове најновије катастрофалне поплаве биле су повод да се том трулом западу и Хагу очита буквица. За не повјеровати је да неко ликује због ужаса у ком се нашло на хиљаде људи, а преко стотину их изгубило живот, да пише у коментару на вијест ,,то су и заслужили“, или ,,овај горе све види“. Знате већ, Бог воли Србе. Међутим, небо нема миљенике. Свако мало нас опомене. Неће се ништа озбиљније промијенити све док попис становништва не буде служио правој сврси, која није да преброји црногорске, српске, бошњачке, албанске и друге тромбоците

ТЕОРИЈА И ПРАКСА

ПОКРЕТ ЗВАНИ ЛИТИЈЕ

и добронамјерну критику. Искључива вјера у своју апсолутну исправност је оно што свакој идеологији даје полет да истраје и разлог свима који би да је сруше. Но, идеологија има разних. Кроз цијелу историју, откад постоје записи о људским дјелима, друштво су пратиле идеологије. Међу владарима, велможама, свештеничким кастама, потлаченима и робовима, постојао је неки вид идеологије, тумачења стварности и вјере у неко боље и праведније сјутра. У освит доба, којег називамо модерним, идеологије почињу да се мултипликују и постају дио укупног политичког живота. Носиоци и утемељивачи идеологија постају мислиоци, философи, политичари, државници. Њихове идеје налазе примјену и присталице међу групама, странкама, партијама, класама, а било је покушаја да се идеологије припишу и цијелим народима. Додуше, нације су, како то лијепо Басара објасни скоро у једном свом тексту, исто тако конструкт као и идеологије, па ипак довољно сложене да не могу бити носиоци идеологије. Зато, колико носилаца, толико и идеологија, што наравно отвара простор за њихово сукобљавање. А ти сукоби, знамо, могу бити веома жестоки. Већ више од два вијека, живимо у свијету у коме доминирају идеологије и сукоби међу њима, јер свака идеологија додјељује себи ексклузивно право да је само она у праву, а да све остале нијесу и зато и не треба да постоје. Комплетно политичко поље формира се под утицајем идеологија, које

се према њему дијеле на лијеве или десне. Судари идеологија кроз историју нијесу ни нас заобишли, штавише, испали смо врло плодно тло за њихово ницање. На жалост, ниједна идеологија није поникла баш одавде, све оне су биле увезене, али нас то није спријечило да се око њих међусобно бијемо и ратујемо. Једина стварно наша идеологија, која је обиљежила можда и читаво наше постојање, је тешко ухватљива и често неизрецива, идеологија отпора. Она коју смо више осјећали у костима него је промишљали главама, јер је и сама често ирационална. Нарочито у посљедњих сто и нешто година, откад смо утопили своју државотворност у веће системе, постајемо подложни

дејству различитих идеологија. Мада, кад се код нас говори о идеологији скоро се увијек мисли на комунизам, у позитивном или негативном смислу. Друга велика идеологија XX вијека, фашизам, ограничен је, у нашој свијести, на дјеловање окупатора, што је опет заслуга комунизма. Ова љевичарска идеологија оставила је дубок траг у нашој прошлости и обликовала нас у скоро сваком смислу. Толико да скоро не памтимо вријеме од прије ере социјализма. Преобразба наша је била, током друге половине XX вијека, тако свеобухватна да нас је директно у период модерности увела и поставила на исти ниво са другим народима Европе. Тековине ове идеологије биле

су те, не само да се кроз процесе индустријализације, подизања животног стандарда, укупног описмењавања народа и другим, Црна Гора доведе у ранг са свим другим народима бивше државе, већ и да се Црногорцима обезбиједи и загарантује њихова државотворност и самосвојност. Управо кроз идеологију комунизма Црногорци су подигли свијест о својој нацији и самобитности своје културе, да још увијек одзвањају ријечи великог британског историчара Ерика Хобсбаума да су „Црногорци народ који је на губитак своје самосталности реаговао масовним преласком у комунизам“. Међутим, као и свака идеологија, комунизам је испољио и своје мане током времена. ПреProfimedia

исле људи ,,задње вријеме дошло“. Пошаст звана корона не одустаје, а слике стравичних поплава у Њемачкој, Белгији, Аустрији, Холандији, Словачкој... подсјећају на оне из Старог Завjета. Можда је заиста лакше повјеровати у то него прихватити чињеницу да смо пред силом какав је голим оком невидљив вирус или екстремне кише тако мали и немоћни. Теоретичари завјере који знају да је Земља равна плоча, знају и мјесто, дан и час када је овај вирус напустио лабораторију у којој је, наравно, вјештачки створен. Знају и с којим циљем: да смањи број људи на Земљи, нарочито старих који су почели да живе све дуже и празне пензионе фондове. То ми је све лијепо објаснио један таксиста, међутим брзо је возио па нисам до краја чула теорију о вакцинама које су, осим неиспитане, и неефикасне. Углавном, сматра он, ко прати кретање новца може лако да види ко зарађује у пројекту десетковања становништва. Други свјетски рат, за шест година колико је трајао, однио је око 80 милиона живота. У просјеку, планета је мјесечно губи-

vice.com

МИЛИЦА ПИЛЕТИЋ

ШТО ЈЕ ЛОШЕ У ТОМЕ ШТО САМ НАЦИОНАЛИСТА? ПА ВАЉДА ВОЛИМ СВОЈУ ЗЕМЉУ, ВОЛИМ СВОЈ НАРОД! И ФРАНЦУЗ ЈЕ НАЦИОНАЛИСТА И ПОЉАК ЈЕ. НАЖАЛОСТ ЈЕСТЕ. НАЦИОНАЛИСТА ЈЕ НАЦИОНАЛИСТА. УГЛАВНОМ НАРЦИСТИЧКИ И ИНФАТИЛНО ПОСМАТРА СВИЈЕТ, А ПРЕМА СОПСТВЕНОМ НАРОДУ ИМА ПОТПУНО НЕКРИТИЧКИ ОДНОС. ТО ЈЕ ОНО КАД МАНЕ ПРЕТВАРАТЕ У ВРЛИНЕ ИЛИ ПРОСТО РЕЧЕНО: ПАТРИОТА СЕ СТИДИ, НАЦИОНАЛИСТА СЕ ПОНОСИ

24. јул 2021.

ПОКУШАЈ БРИСАЊА ПАМЋЕЊА ЦРНОГОРАЦА И НАМЕТАЊЕ НОВЕ СЕМИОТИКЕ већ да утврди како људи живе, који језик говоре, да ли им је доступно образовање, вода за пиће, брзи интернет и тако редом. Нажалост, владама подаци из пописа служе искључиво за креирање политика од националног интереса на којима јашу деценијама. А шта се тачно крије иза флоскуле национални интерес то ником није баш јасно. Да ли државни интерес или интерес само једног народа? У Србији је попис одложен за октобар сљедеће године, а очигледно га неће бити ни у Црној Гори, мада га овдје у Србији ,,жељкују“ - јако их занима јесу ли се размножили Срби за посљедњих десет година. Јер ако јесу како не спријечише изглашавање Резолуције о Сребреници, како не изађоше из НАТО-а и зашто не повукоше признање Косова. Кад год да буде попис, политизација неће изостати. Мене занима искључиво колико у Црној Гори сада има Џедаја и Џедајки, односно колико се њених грађана гнуша пребројавања по националности. Прије десет година бјеше их мање од сто. Млади и образовани људи. Хоће ли их сада бити више или су можда иселили, видјећемо. Ја нисам песимиста кад је ријеч о Црној Гори. Чини ми се да се никад тако гласно није чула грађанска и демократска Црна Гора, онај њен бољи дио здравији и паметнији - једини који може да донесе промјену на боље. Ваља бити стрпљив. 

велика доза утопизма коју је носио у себи, о бољем свијету и новом човјеку дала је подстицај његовим противницима да га сломе. На опозитној страни од њега, нашла се исто тако једна идеологија, само што је вјешто била прекривена плаштом религије – светосавље. Баш посљедњих годину дана свједоци смо те трансформације вјере у политичку снагу са јасним идеолошким одређењима. Оно што нам се наметало још од посљедњих издисаја југословенске заједнице у њеном крњем облику, наједном је постало сасвим јасно и огољено у том покрету коме тепају литије. Одређене матрице, форме и калупи ове идеологије дошли су до изражаја. Тај, да опет употријебим Басару, ресентиман, прављен још за потребе романтизма, наново је избио на површину у 90-им и само је подгријаван до данас. Одједном, нашли смо се у ситуацији да свакодневно будемо ликови у некој пасији нижеразредног мученика из пера полуписмених, али богоугодних монаха каквог средњовјековног манастира. Чак је и фраза о „спаљеној земљи“, која је тако лијепо пала назови борцима за социјалну правду, заправо преписана из житија. Наиме, управо је Свети Сава пишући о свом оцу, касније Св. Симеону Мироточивом, описао да је Немања по доласку на власт у Рашкој и након убиства и протјеривања браће, затекао спаљену земљу. Ваљда управо због тог осамстогодишњег континуитета, ред је да и нама данас буде исто и да врли ослободиоци буду суочени са једнаким стањем. Како би и њихов успјех у успостављању и наметању идеологије био исти. Но, као што рекосмо... малчице је друкчије у пракси. 

СВЕТОСАВСКИ ЕКСПАНЗИОНИЗАМ СЛОБОДАН Л. ЈОВАНОВИЋ

liquid stat pro aliquo, или кад се нешто замјењује нечим другим је старо семиотичко правило. Семиотика је процес стварања појмова, када се даје одређено значење и мјесто у таксономији, односно у нашој спознаји, одређеним појмовима у складу са идеолошким побудама и другим намјерама. Кад се говори о стварању националних заједница семиотика се сматра једним од важнијих инструмената изградње националне свијести. Слично томе, она може бити и инструмент у асимилацији мањих од већих, или у неким другим стратегијама према другима и другачијем. Неријетко, управо они који агресивно својатају друге користе максиму да, ако желите да уништите неки народ, одузмите му памћење, примјењујући управо ту тактику да семиотиком мијењају другима таксономијску слику о себи. Више од стољеће и по, може се слободно рећи од Начертанија Илије Гарашанина, великосрбизованог програма Фрања Заха о окупљању Јужних Словена, српске научне, културне и друге елите и медији управо покушавају избрисати памћење Црногораца и наметнути нову семиотику комплетној црногорској историји и њеним личностима. Црна Гора се концептуализира као дио српске повијести уз наглашену подређеност Црне Горе Србији, намећући Црногорцима функцију хипонима према хиперониму Срби. О посвећености српских елита најбоље говори велики број фалсификата који су врло вјешто и са дугорочним и визионарским ос́ећајем чињени кроз XIX стољеће, додавањем у многим документима израза српски, егзарх пећког трона, огледало српско итд, који се данас користе као необориве чињенице. Очигледан примјер је Законик књаза Данила, штампан у Новом Саду 1855, ђе је у члану 92, који се бави имигрантима, М. Медаковић уметнуо ријечи до једине српске у реченици И ако у овој земљи нема никакве друге народности и никакве друге вјере до православно источне…Ни њему, ни многим другим Србима који су долазили и имали уплива у живот Црне Горе не може се нијекати умјешност у перципирању значаја које ће њихови фалсификати имати за будућу великодржавну политику која је вођена према Црној Гори. Познати српски научник Јован Цвијић у књизи Говори и чланци из 1921, каже: „...једна мисао и једна воља овладала је свим члановима српског народа, да му његова државна територија допре до морске обале и јадранских пристаништа“.

МИТ О НЕПОСТОЈЕЋЕМ Јаков Игњатовић пише прије више од сто година да Србин без свог верозаконског обреда и обичаја не држи се за Србина, поистовјећујући вјеру и нацију. Настојећи да очува идентитет свог народа, Српска црква је у периоду отоманске владавине подизала на највећи ступањ мит о српској средњовјековној држави и њеној властели. Велику улогу, уз културну елиту, у глорификацији славе немањићке државе и владара, несумњиво има црква, која те митове обилато користи у својој интерпретацији, дајући им метафизички смисао. Српски национални романтизам XIX стоље-

ДАНАС У ЦРНОЈ ГОРИ ИДЕОЛОГИЈА СВЕТОСАВЉА ПРЕДСТАВЉА ВОДЕЋУ ДРЖАВНУ ИДЕОЛОГИЈУ, ПОД ОКРИЉЕМ СВЕТОСАВЉА СЕ БИРА ВЛАСТ И ПУТЕМ ЊЕГА СЕ У ПОТПУНОСТИ МИЈЕЊА БИЋЕ ЦРНЕ ГОРЕ ДЈЕЛОВАЊЕМ ТЕ ИСТЕ ВЛАСТИ У СПРЕЗИ СА СПЦ. ШТО ДУЖЕ БУДУ У МОГУЋНОСТИ ДА МЕТАСТАЗИРАЈУ ЦРНУ ГОРУ, ТО ЈЕ ЊЕНА БУДУЋНОСТ СВЕ ДАЉА ОД СВОЈИХ АУТЕНТИЧНИХ КОРИЈЕНА И ВРИЈЕДНОСТИ

Николај Велимировић са њемачким војником

ћа био је инкубатор митолигизиране историје и величању српског етноса и посебности. Будући да је свакој религији усађен нагон да се шири, православље је постало потицај за експанзионистичку политику и ширење српског етницитета. Примјерице, када је, током француске окупације Боке Которске, Наполеон донио декрет 1808. којим је издвојена Бока из јурисдикције Црногорске митрополије и након што је актом аустроугарски цар Ф. Јозеф I 6. нов. 1870. основао Бококоторско-дубровачку епархију, а она, умјесто дотадашњег култа старог општехришћанског свеца, опата Сабе Освећеног, поријеклом из Кападокије, прогласила Саву Немањића за њенога „заштитника“, цркве добијају по Боки ново светачко име, Саба постаје Сава, и становници Боке, преко цркве, ширење, до тада непостојећег, етничког српства. Нема сумње да је СПЦ представљала базичну полугу за српски експанзионизам, посебно у XX стољећу. Она је ту своју улогу отворено артикулисала појавом светосавске идеологије половином XX стољећа, која је, као националнополитичка идеологија, настала спојем српског национализма и клерикализма. Светосавље је зачето половином 1930-их година у Краљевини Југославији, називу је кумовао Димитрије Најдановић, а најзначајнији идеолог био је епископ Николај Велимировић. Осим што је представљало национални програм, заснован на синтагми један народ, једна религија у једној држави која окупља све Србе, светосавље је пропагирало одбацивање свих страних обичаја и површних западних традиција, укључујући демократију, једнакост, индивидуализам, вјерску сношљивост и друге вриједности модернизма. Најдановић се идејно формирао у сјенци жичког владике Н. Велимировића, који је године 1934. захтијевао од њега да приступи покрету Збор Д. Љотића, чијим ће идејама остати вјеран деценијама. Циљ светосавља је, по њему, да будемо свети организам, народ свети. Најдановићево полазиште је да је српски национализам христоносни, преливен из јеванђеља љубави у мудрост наше десетерачке епике. Ритуално понавља да је наш национализам најстарији у Европи, да је могућ и насушан један светосавски национализам... охристовљени национализам као национализам вишег реда. Најдановић сам признаје схватање нације истовјетно са нацистичким и фашистичким: Нацистички и фашистички то-

талитаризам два ‘фирера’ Немачке и Италије новијих дана потврђују на класичан начин нашу поставку о нацији као етнобиолошком телу… У њему васкрсава древни феномен религијскога култа цезара.

ВЕЛИМИРОВИЋ И ХИТЛЕР Велимировић такође велича Хитлера јер је наводно реализовао замисао Лутерову о националној цркви, тврдећи да је тешком муком од протестантског дијела њемачког народа организовао националну цркву. Ипак се мора одати поштовање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у XX веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју, ријечи су Велимировића на предавању на Коларцу 1935, под насловом Национализам Светог Саве. И Велимировић тврди да је национализам Св. Саве јеванђељски и органски, да је наш национализам заиста најстарији у Европи. Светосавље се гради као тоталитарна идеологија по фашистичком моделу, што Велимировић сам не крије. Није наодмет поменути да Велимировић каже да је за свакога Србина одбојна и сама помисао да његовом црквом управља неко из туђе државе, да му свештеници буду странци. Србин, каже, страхује од лукавог непријатеља који се с осмехом увлачи у његову земљу, да му разори све националне светиње. У бес́еди у Сремским Карловцима поводом стварања структура уједињене СПЦ у краљевини СХС, патријарх српски Варнава каже да су Св. Сава и СПЦ једини чувар српске националне свести и заточник идеје о ослобођењу и уједињењу свих Срба у једну народну државу. М. Спалајковић 1943. пише у Духовним темељима светосавске Србије да се светосавље обликовало „неодољивом силом расног нагона“ који потврђује трајање и вечност „српског племена“ и установљује тако расну парадигму светосавља која изражава расне идеалне обрасце, који нацији, док год траје, треба да служе за углед. Идеологија светосавља изазвала је подјеле и међу Црногорцима и тако формирала унутрашње противнике црногорскога идентитета и државе. Организован је светосавски поход на свеукупну црногорску културно-историјску прошлост, посебно деведесетих година прошлог стољећа. Унифицирају се Тито и Ђилас у један

семантички ентитет, раскринкава се њихова сарадња у антисрпској дјелатности и разбијању српског народа на измишљене нације. Слично се дешавало и у Црној Гори, где се покушавало да докаже како Црногорци, као ,нација’, нису српског порекла, пише 2000. српски историчар Батаковић. У Новој историји српског народа исте године пише: На тим идеолошким основама могло се приступити стварању посебне црногорске нације од етнички хомогеног огранка српског народа, а потом и македонске нације.

РАСНА ИДЕОЛОГИЈА Негира се постојање црногорске нације, она се назива комунистичким копилетом, Црногорци накотом, читавој историји црногорског народа се семиотички мијења значење и даје српско, уводе се потпуно несвојствени Црној Гори обичаји и сакрална архитектура, уништава баштина како би се затрли сви трагови аутентичности, својатају значајне личности, негира постојање аутокефалне Црногорске цркве, упркос бројним документима који то недвосмислено утврђују... Вјерско се поистовјећује са етничким, клетвама и проклетствима се метафизиком дисциплинује паства, промјеном свега у Црној Гори промовише се теза о Црној Гори као регионалном ентитету у оквирима српског простора и Црногорцима као пандаму Шумадинцима. У томе свему је предњачио Амфилохије Радовић, митрополит СПЦ, духовни насљединик светосавља Најдановића и Велимировића, ученик Јустина Поповића и сљедбеник најрадикалније, најретроградније и најклерофашистичкије струје у оквирима СПЦ. На светосавској, фашисоидној, расној и клеронационалистичкој идеологији одгајају се нове генерације грађана Црне Горе. Преко интернета им се нуде обмане и кривотворење свега везаног за Црну Гору и Црногорце. Злоупотребљава се википедија на свим језицима да би се историја Црне Горе и цјелокупно њено стваралаштво и ствараоци приказали као дио српског корпуса. Измишљају се теорије и кодови који концептуализирају националне Црногорце искључиво као савезнике Хрвата, који су издали своје природно српство, повезују се или чак синонимизирају Црногорци и Хрвати, чиме се Црној Гори и националним Црногорцима дају негативне конотације, какве код Срба уживају Хрвати. Отуда и бесмислени епитети за Црногорце који их повезују са усташтвом из доба НДХ и будаласте теорије о црвеним Хрватима. Слично је и са поистовјећивањем Црногораца са Албанцима, Шиптарима, како их називају. Данас у Црној Гори идеологија светосавља представља водећу државну идеологију, под окриљем светосавља се бира власт и путем њега се у потпуности мијења биће Црне Горе дјеловањем те исте власти у спрези са СПЦ. Што дуже буду у могућности да метастазирају Црну Гору, то је њена будућност све даља од својих аутентичних коријена и вриједности, као и од европске, модерне цивилизације. 

24. јул 2021.

еловање Пастернака је равно деловању сна. Ми га не разумемо. Просто западнемо у њега. Потпаднемо под њега. Упаднемо у њега. Ако, пак, разумемо Пастернака, разумемо га мимо њега, мимо смисла (који постоји и за чије расветљавање треба војевати) - преко интонације, која је непроменљиво прецизна и јасна... Пастернак је неисцрпан. Свака ствар у његовој руци, заједно с његовом руком, из његове руке одлази у бескрај - и ми с њом - за њом. Пастернак је само invitation au voyage - самоостваривања и отварања света, само полазна тачка: оно одакле. Наше отискивање од обале. Тачно онолико места колико је потребно да се – отплови – овако је о Борису Пастернаку, једном од највећих руских песника двадесетог века, писала Марина Цветајева, песникиња са којом је Пастернак читавог живота био у блиским релацијама епистоларним, пријатељским, љубавним. Она беше „сва од ватре која гори, „ а он оду тамно здање стиха, хтео је лепоту њену да затвори...“ Године 1890. једног фебруарског дана, када је у Москви од ујутру вејало толико да су се од поднева у кућама већ палиле свеће, рођен је Борис Пастернак. Отац му је чувени сликар (портретисао је Толстоја, сликао сцене из Јасне Пољане). Пастернак и одраста крај зграде Ликовне академије, у којој предаје његов отац. Од њега је Пастернак наследио чуло за боје, кључ за језик боје сна. Мајка, изванредна пијанисткиња, даровала му је слух, осетљив, вибрантан, птичији. А семитска крв у њему давала му је ритам. „Нико у уметност не одлази зато да би се обогатио или усрећио“, рекао је Растко Петровић. Пастернак је у уметност отишао зато што је морао. Ко у колевци чује песму сирена, муза, суђаја, више не може кроз живот ићи без посртања. „Живот није што и поље прећи“, писаће много касније. Он расте, потпуно стопљен, сљубљен са светом који вибрира у музикама сфера: ,,Како сам те додиривао бронзом усана! Ето, додиривао као што трагедијом дирају сале неме. Трајао је и трајао пољубац. Био је као лето. Тек онда је наишла олуја и невреме“. На почетку уметничког развоја, млади Пастернак окреће се музици, препознаје у себи вир наслеђеног, већ развијеног слуха, а његова прва сећања су трија Чајковског која су га будила из сна. „Као хипнотички плес облака који лудује омамљен кулским сунцем, тако ми је Чајковски звучао у младости“.

УТИЦАЈИ ВЕЛИКАНА Кључна личност његових раних година и раних јада је - Скрјабин, кућни пријатељ, који подржава музичке амбиције дечака. На младог Пастернака утичу Блок, затим Бели, Хамсун, Пшибишевски. Али кад се 1906. са родитељима враћа из Берлина, у његов се живот трајно уселила херувимска, девинска, Рилкеова лирика. Пастернак у Москви завршава на брзину студије филозофије, (факултетска диплома је небитна под условом да је имаш), полаже државни испит и, по први пут у животу „пише стихове често и стално, као што се пише музика“. На процват његовог уметничког сензибилитета деловало је плодно уметничко окруже-

КРОЈЕЊЕ ПАХУЉИЦА

етска идеологија сметала идеологији чизме која је полудело владала око њега и ту, у затвору, изгубити њихово дете које је носила...

style.corriere.it

САЊА ДОМАЗЕТ

ВЕЛИКИ ПЈЕСНИК И ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ОДБИО НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: БОРИС ПАСТЕРНАК

Олга и Борис Пастернак

ПАСТЕРНАК ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ИЗ ПЛЕЈАДЕ ВЕЛИКИХ ПЕСНИКА СВОЈЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, КОЈЕ ЈЕ ИЗНЕДРИО СТАРИ, А УНИШТИО НОВИ РЕЖИМ. ЊЕГОВА НАЈВЕЋА ГРЕШКА ЈЕ ШТО НИЈЕ РОЂЕН У НЕКОЈ ЗЕМЉИ ГДЕ ПЕСНИЦИ РЕДОВНО ЈЕДУ И НЕ ЗАВРШАВАЈУ У ЗАТВОРИМА ЗБОГ ДВА СТИХА ИЛИ БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА. НО, МАСА МИСЛИ ДА ЈЕ ПАТЊА ЈЕДАН ОД УСЛОВА ДА БИ СЕ ДОБРО ПИСАЛО, ШТО ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА ОД КОЛОКВИЈАЛНИХ ОСВЕТА СВЕТИНЕ ПРЕМА СВОЈИМ ПРОРОЦИМА ње и космополитско васпитање, високо образовање, али и чај са слатким, слатки укус зове у устима, туберкулозни дах полуделог ветра у пролеће. И сусрети са другим ствараоцима. У њему је бујало еденско растиње. Око њега су прштали меци. Почињала је револуција. Пастернак 1917. среће и Цветајеву. До тада ју је виђао само на књижевним вечерима и читао, али њоме није био одушевљен. „Био сам заслепљен помодарством, симболизмом, футуризмом“. Али, истина је на другој страни. Он се опирао. Јер Цветајева није била песникиња него стихија и њу су могли само да не подносе или обожавају. Пастернак је имао урођени отпор и према једном и према другом осећању. Но, она искра коју је при том сусрету превидео Пастернак, букнула је 1923, када су се дописивала три велика песника: Цветајева, Рилке и Пастернак. Цветајева одмах са Пастернаком почиње од највишег (њени се односи ни са ким нису развијали, одмах од најбољег - све) и Пастернак одговара истом силином. Пастернак је дивна писма Цветајеве, која је у емиграцији, јер супруг јој беше – бели, брижљиво чувао и да би она била у сигурнијим рукама него што су његове (у хуманом совјетском друштву најјефтинији је био људски живот, поготово песнички), поверио их је на чување једној пријатељици која је радила у Скрјабиновом музеју. Немајући довољно поверења у солидност сефа, та жена, која је била ватрена обожаватељка Цветајеве, издвојила је њена писма и у малој их је торби носила сваке вечери с посла кући, у једно село близу Москве. Ујутру их је враћала у музеј. Мртва уморна, једне зимске вечери, на пола

Најбољи никоме не требају Пастернак. Презиме које би могао носити мушкарац у кога смо заљубљени читавог живота, или тајанствена жена, ведра, светлокоса, коју виђамо ретко, у косом сумраку метроа или прашњавој тишини театра, када у мраку бљесне делић њене сатенске коже... А Пастернак на руском заправо значи - пашканат. Кад нас мине први шок сазнања, да је уз име Борис (Цветајева му је тепала барсик - тигрић), стајало заправо име једне врсте поврћа, следи бљесак евиденције да ни ово није случајност. Јер је Пастернак песник који је, заправо, најдубље и најтананије певао о царству природе. Он и вековне, мирисаве, неоцвале липе, које натмурено и нежно гледају, кроз густу и слатку болест сопственог мириса, ветрови, кише, брезе, хриди, потоци, као да су имали исту црну, поетску крв. Између Пастернака и света природе постојала је крвна сродност. Јер спиља из које долази Пастернаков лирски геније заправо је руска степа, светлуцава, депресивна, бесконачна, баш као и сунчева светлост која ујутру баца „косу пругу шафранове боје од завесе према дивану“, али и мећава у фебруару која је све замела. У неком другом свету он би, са дубоким познавањем музике, поезије и филозофије, писао о ,,преображеном жару кућице абажура“, а цео свет би преименовао новољубавно, зато што се оној која је душа његове душе, тугом муте очи… Али у Русији каква беше за његова живота, није било места за највеће. ,,Најбољи никоме не требају, Сања“, рекао ми је једног леденог преподнева Милорад Павић.

пута од села, у шуми, приметила је да је торбу са писмима заборавила у вагону електричног воза. Писма више никад нису пронађена. Део најдрагоценије епистоларне прозе Цветајеве, коју бисмо могли дефинисати парафразираним стиховима једног другог великог песника: ,,Пољубац, језиком у парампарчад“, тако је трајно изгубљен.

ЖИВОТ СА СТРАХОМ Пастернак и Цветајева се виђају ретко. У Русији је живот страхотан, после 1917. нико више није сигуран. Он преводи, још увек једнако оболео од генијалности, јер од те племените бо-

лести нема лека: ,,Пио сам као птице. До губитка свести. Звезде теку грлом у једњак ко слап. Славују очи преврћу у грчу, сушећи ноћно небо кап по кап.“ Како је могао знати да је он тај славуј? Да ће Цветајеву последњи пут видети по њеном повратку у емиграцију, када му је, по предању, тражила само конопац да увеже кофере у којима беху две хаљине, чајник и стихови... Како је могао знати да се први брак у коме је имао сина развезивао и да је следећа љубав, Олга Ивинска, по узору на коју ће градити лик Ларисе Антипове у „Доктору Живагу“, бити затворена због његових стихова, мучена по затворима јер је Пастернакова по-

Али неким дивним чудом, он не престаје да пише. Још док је Цветајева била жива, у оној Москви њихове младости, рекао јој је да ће написати роман о љубави, са јунаком и јунакињом... Већ тада је сањао о „Живагу“. Касније, после њеног самоубиства 1941. у Јелабуги, он пише и поезију, али и прозу, аутобиографију и – роман. „Живаго“ ће први пут бити одштампан у иностранству. Пастернаку је 1958. додељена Нобелова награда за књижевност. Шведској академији послао је два телеграма. Први: ,,Неизмерно захвалан, дирнут, поносан, зачуђен, збуњен“. Четири дана касније, због идеологије која му је стајала за вратом, поново је послао телеграм друге садржине: ,,Узимајући у обзир значење ове награде у друштву којем припадам, морам је одбити. Молим вас да се не увредите због мог добровољног одбијања...“ Око овога је избио неизмерно велики скандал, који је само убрзао песникову смрт (умро је средином 1960). Совјетска штампа га је немилосрдно обасипала погрдама (наслове у новинама састављао је КГБ), иностранство га је проглашавало великомучеником кремаљског комунистичког терора, а Пастернак, ослабљен, болестан, сломљен, могао је донети само једну одлуку: одрекао се највишег званичног књижевног признања на свету. Био је престар за самоубиство, а није имао снаге да живот заврши у неком од совјетских казамата. А имао је поред себе вољену жену са којом је живео до краја живота (Олга Ивинска која је веома личила на Џули Кристи, глумицу која је у романтичном спектаклу Дејвида Лина, тумачила Ларису Фјодоровну Антипов, главну јунакињу романа „Доктор Живаго“).

ПОЕЗИЈА ЗА ВЈЕЧНОСТ Најбољи део „Доктора Живага“ је свакако поезија која се налази на крају романа, а врхунска Пастернакова остварења су аутобиографска проза „Заштитна повеља“ и величанствена поезија. Његов највећи подвиг је што је у тој и таквој Русији уопште живео до свог краја и није ушао у ред оних који су ушли у вагон самоубица, а који је, по Кишовим речима, руска литература напунила. Пастернак је последњи из плејаде великих песника своје генерације које је изнедрио стари, а уништио нови режим. Његова највећа грешка је што није рођен у некој земљи где песници редовно једу и не завршавају у затворима због два стиха или без икаквог разлога. Но, маса мисли да је патња један од услова да би се добро писало, што је још једна од колоквијалних освета светине према својим пророцима, који тумарају између два стиха, прогоњени и од себе и од гомиле и од Муза. Но, у Пастернаковим стиховима наћи ћемо залеђено време и у њему живу, пулсативну, варљиву, лепоту једног тренутка, који траје колико и опадање праха са лептирових крила, а зове се људски живот, у коме нам у сан долазе вољени, са уснама и капцима кројеним од ,,фине материје, од које се кроје пахуљице“. 