Dnevni list Pobjeda 25.12.2021.

Subota, 25. decembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20154 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

U parlamentu vođena zanimljiva rasprava između šefa poslaničkog kluba DPS-a i lidera SNP-a

ŽIVKOVIĆ: Jeste li najavili „doviđenja“ Krivokapiću?

JOKOVIĆ: Jesam, polako.

Ispoštovaću riječ! nnnnnn

Predsjednik Socijalističke narodne partije Vladimir Joković poručio je juče u Skupštini da će održati riječ koju je dao kada je premijeru Zdravku Krivokapiću najavio „doviđenja“.

Prethodno mu je, raspravljajući o tome da li je Krivokapić uzeo glasove Demokratskom frontu na lokalnim izborima u Mojkovcu, poslanik DPS-a Danijel Živković kazao da je on jedan od lidera političke strukture u vlasti koja najviše kritikuje aktuelnu vladu, sa čime se Joković usaglasio. Živković ga je potom pitao je li najavio da će glasati za smjenu ministarke Bratić, a Joković mu je potvrdno odgovorio. Zatim ga je poslanik DPS-a pitao je li najavio „doviđenja Krivokapiću“, a lider SNP-a je još jednom potvrdno odgovorio.

-Držim da ćete ispoštovati Vašu riječ i da ćete reći doviđenja Zdravku Krivokapiću, poručio je Živković lideru SNP-a.

- Da li ću ja ispoštovati riječ ili neću? Kažem – ispoštovaću riječ – rekao je Joković.

- Čestitam Vam na ovoj izjavi. Imaćemo priliku da se uvjerimo je li to tako, vrijeme je ispred nas - poručio je Živković.

STR. 3.

Parlamentarna većina očekuje da će ugledni advokat pristati da zamijeni kolegu Bulatovića i omogućiti da se popuni Tužilački savjet STR. 7.

Sve nade u Đukanovića

,,EKSPERTSKE NABAVKE“: Ministarstvo kapitalnih investicija se umiješalo u tender CGES-a za sječu šume na trasi dalekovoda

Dok sumnjaju u korupciju, snižavaju kriterijume za posao vrijedan 300 hiljada STR. 6.

OBRAZ CRNOGORSKOG DRUŠTVA: Uz ćutanje vlasti nastavlja se rat grafitima u Pljevljima

Predsjednik PZP-a i jedan od lidera Demokratskog fronta kaže da su izbori jedino rješenje za krizu

Medojević: Budžet je veleizdajnički, ali neću da rušim jedinstvo DF-a i većinu

Optuženi za pripadništvo kriminalnoj organizaciji Krsta Vujića iznijeli odbrane STR. 10. i 11.

Ibrahimović i Komar negirali vezu sa likvidacijom Šćepana Roganovića

STR. 7.

STR. 2.

Ratko Mladić opstaje na fasadi

2

Politika

Subota, 25. decembar 2021.

Predsjednik Pokreta za promjene i jedan od lidera Demokratskog fronta kaže da su izbori jedino rješenje za krizu PODGORICA - Predsjednik Pokreta za promjene i jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević kazao je u razgovoru za Pobjedu da je predloženi budžet školski primjer antidržavnog i veleizdajničkog odnosa ministara i Vlade, koji umjesto državničkog, reformskog i odgovornog pristupa, u temelje javnih finansija postavljaju tempiranu bombu socijalne demagogije i populizma.

Medojević je dodao da je, kada je u pitanju odnos prema budžetu, ostao u manjini ali da neće da ruši jedinstvo DF-a i parlamentarnu većinu. Lider PzP-a smatra da su izbori jedino rješenje.

- Krivokapić i Spajić su politički amateri koji ne znaju da će sa ovim neodrživim povećanjem minimalne zarade otvoriti „Pandorinu kutiju“ i poplavu zahtjeva za povećanjem zarada u javnom sektoru jer će svi svoje zarade sada upoređivati sa minimalnom - rekao je Medojević za Pobjedu. Čeka nas, kako navodi, talas populizma i zahtjeva za povećanjem zarada u školstvu, zdravstvu, policiji, državnoj upravi…

- I to će poslije biti teško vratiti u ravnotežu i sprovesti neophodne mjere štednje radi ozdravljenja javnih finansija.

Mickej je možda naivno povjerovao da će biti slavljen, ali će brzo biti suočen sa masovnim nezadovoljstvom, štrajkovima i nekontrolisanim zahtjevima za povećanjem zarada, penzija, socijalnih nadoknada što će ovaj budžet pretvoriti u budžet plata i socijalnih davanja. Programske aktivnosti i kapitalni budžet će biti žrtve nekontrolisanih pritisaka za isplate zarada, tvrdi lider PzP-a.

Prema njegovim riječima, budžet će biti „kasica prasica“ bez ikakvih razvojnih mehanizama ili politika koje će sanirati dugogodišnju pogubnu politiku DPS-a.

- Ovo će biti ulazak u spiralu uvećanja javne potrošnje i

Medojević: Budžet je antidržavni i veleizdajnički, ali neću da rušim jedinstvo DF-a i parlamentarnu većinu Formiranje bilo kakvih ad hok vlada je samo pokušaj gašenja vatre benzinom, gubljenje vremena, resursa i samo može dovesti do eskalacije i političkih, bezbjednosnih, ekonomskih, socijalnih tenzija. Kada uđete u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna. Ova vlada, koja je formirana suprotno izbornoj volji građana, je pogrešan voz. Nema popravke, rekao je Medojević Nebojša Medojević stalnih pritisaka na rashodnu stranu budžeta. Niko neće steći slavu preko ovoga programa „Evropa sad“. Teška destrukcija javnih finansija i političkog sistema države. Izbori su jedini spas. Što prije, to bolje - naveo je on.

Kao neko ko se tranizicijom i reformama bavi profesionalno i naučno, kako je dodao, ima veći stepen odgovornosti od drugih

kolega iz vladajuće većine.

- Moja patriotska obaveza je da upozorim sve kuda vode ovakvi populistički projekti i igranje sa javnim finansijama države.

Ostao sam u manjini u okviru vlasti i ja ne želim da ugrožavam jedinstvo DF i parlamentarnu većinu. Ali, brzo ćemo vidjeti ko je bio u pravu. Neću biti zadovoljan ako se opet pokaže da sam bio u pravu - naveo je on.

Na pitanje što je rješenje, Medojević je odgovorio da je čvrsto ubjeđen da samo izbori mogu prekinuti ovu agoniju i neprekidni lanac polovičnih i opasnih odluka koje imaju pogrešnu motivaciju i uvode zemlju u haos.

- Formiranje bilo kakvih ad hok vlada samo je pokušaj gašenja vatre benzinom, gubljenje vremena, resursa i samo može dovesti do eskalacije i političkih,

Skupština za prošlomjesečne plate poslanika izdvojila 123.292 eura PODGORICA – Za potrebe novembarskih zarada poslanika iz budžeta Skupštine Crne Gore izdvojeno je 123.292 eura, od čega mjesečna primanja šestorice parlamentaraca prevazilaze sume od po dvije hiljade eura.

Najveću novembarsku platu, 2.234 eura, primio je poslanik Pokreta za promjene Branko Radulović.

Radulovićev kolega iz Demokratskog fronta Strahinja Bulajić, koji ujedno obavlja i funkciju potpredsjednika Skupštine, u novembru je prihodovao 2.165 eura.

Slijede lider Socijaldemokrata Ivan Brajović sa 2.071, poslanica Pokreta za promjene Branka Bošnjak sa 2.053, lider Demosa Miodrag Lekić sa 2.034 i poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović sa 2.031 euro.

Za euro manje od dvije hiljade u novembru je prihodovao prvi čovjek Skupštine i lider Demokrata Aleksa Bečić.

Radulović u novembru primio najvišu, a Janović najnižu platu Nešto manju zaradu u iznosu od 1.980 eura primio je poslanik Demokratske partije socijalista Branimir Gvozdenović.

Među onima čije novembarske zarade prevazilaze 1.900 eura nalaze se i poslanici Socijalističke narodne partije Dragan Ivanović, koji je za prošli mjesec prihodovao 1.936 eura, DPS-a Branko Čavor sa 1.933 i Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović sa 1.909 eura.

Poslanik DPS-a Miodrag Vu-

ković prihodovao je u novembru 1.893, a njegova partijska koleginica Jovanka Laličić 1.879 eura.

Poslanička plata lidera Socijaldemokratske partije Raška Konjevića za protekli mjesec iznosila je 1.871 euro.

Slijede poslanici DF-a Predrag Bulatović sa 1.865 i Simonida Kordić sa 1.858, kao i DPS-a Mevludin Nuhodžić sa 1.825 i Ure Miloš Konatar sa 1.821 euro.

Za naknade po prestanku funkcije isplaćeno 5.734 eura U ime prava na naknadu zarade po prestanku funkcije iz budžeta Skupštine isplaćeno je još 5.734 eura.

Na osnovu toga bivšim poslanicima Ljiljani Đurašković isplaćeno je 1.811, Džavidu Šaboviću 1.798, Nebojši Medojeviću 1.703, a Marini Jočić 423 eura.

Bivši premijer i poslanik DPS-a Duško Marković u novembru je prihodovao 1.811 eura, dok je euro manje od njega zaradio poslanik Demokrata Boris Bogdanović.

Među parlamentarcima čija je novembarska zarada premašila 1.700 eura nalaze se poslanici DPS-a Petar Ivanović sa 1.784, Danijel Živković sa 1.766, kao i Luiđ Škrelja i Vesna Pavićević sa po 1.757 eura. Njihove kolege iz SD-a Damir Šehović i Demokrata Dragan Krapović prihodovali su po 1.736, a poslanik DF-a Milan Knežević 1.716 eura. Po 1.703 eura u novembru su prihodovali i poslanici DPSa Predrag Sekulić i Liberalne partije Andrija Popović.

Jednake mjesečne sume od po 1.649 eura u novembru su primili poslanici DPS-a Predrag Bošković i Miomir M.

„Spajić trebalo da bude uhapšen zbog plaćanja provizije od 5,5 miliona eura“ Medojević je, komentarišući činjenicu da je javno objavio detalje o proviziji 5,5 miliona eura za zaduživanje, kazao da je zbog tog djela ministar Spajić morao biti uhapšen.

- Ministar Mickej je platio pet miliona eura svojim poslovnim partnerima za posao koji je sklopljen direktnom pogodbom, bez tendera i konkurencije. Po Ustavu Skupština odlučuje o zaduženjima. Za ovo zaduženje, odluku nije donijela ni Vlada ni Skupština. Ministar je direktno pregovarao sa investicionim bankama i advokatskom kancelarijom i prihvatio njihove cijene i uslove. On je dio pregovora sa bankama vodio kao privatno lice, bez ovlašćenja. Lažno se predstavljao kao ministar i sklapao aranžmane kojima je nametnuo ogromne finansijske obaveze. Vlada nije odlučivala o kamati na obveznice, o provizijama za banke, nadoknadi za advokatsu kancelariju. Sve je to Mickej neposredno ugovarao. Zašto nije objavljen javni tender za izbor savjetnika i advokata? Pravno formalno, Spajić je prodao obveznice države, koje u trenutku prodaje nijesu ni postojale, jer nadležno državno tijelo nije dobijelo odluku o odobrenju te emisije - naveo je on.

Medojević je ocijenio da je čitav postupak „školski primjer korupcije i zloupotrebe vlasti“.

- Što je najgore i Krivokapić i Spajić su javno priznali djelo.

Ali nema reakcije tužilaštva. Samo zbog plaćanja provizije od preko 5,5 miliona eura sa kamatom Spajić je trebalo da bude uhapšen zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom položaja oštetio budžet države. Istraga bi lako pokazala koliko je provizije dobio Mickej lično - rekao je Medojević.

bezbjednosnih, ekonomskih, socijalnih tenzija. Kada uđete u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna. Ova vlada, koja je for-

mirana suprotno izbornoj volji građana, je pogrešan voz. Nema popravke - zaključio je Medojević.

N. ZEČEVIĆ

Mugoša, kao i SNP-a Danijela Đurović, dok je za euro manje od njih, odnosno 1.648 eura, prihodovao njihov kolega iz Demokrata Momo Koprivica.

Novembarska zarada poslanika DF-a Dejana Đurovića iznosila je 1.662, Miluna Zogovića 1.655, Radoša Zečevića 1.641, a Nataše Jevrić 1.635 eura.

Poslanice DPS-a Suzana Pribilović i Daliborka Pejović prihodovale su po 1.621 euro, dok su po 1.608 eura dobili lider i poslanik SNP-a Vladimir Joković, kao i poslanice PZP-a i Ure Jovanka Bogavac i Suada Zoronjić.

Lider Force Genci Nimanbegu primio je 1.604 eura, a slijede poslanici Albanske koalicije „Jednoglasno“ Fatmir Đeka sa 1.581, kao i poslanici DPSa Abaz Dizdarević sa 1.567 i Jevto Eraković sa 1.557 eura.

Po 1.547 eura primili su poslanici SD-a Boris Mugoša i DPSa Marta Šćepanović, po 1.537 poslanici Demokrata Tamara Vujović i DPS-a Bogdan Fatić, dok su po 1.527 eura primili poslanici DPS-a Ivan Mitrović i Dragica Sekulić.

Novembarske plate poslanika DPS-a Aleksandre Vuković i Andrije Nikolića iznosile su po 1.486 eura, dok je njihovoj koleginici iz BS-a Kenani Strujić-Harbić pripalo 1.476 eura.

Po 1.466 eura prihodovali su poslanici DPS-a Nikola Rakočević i PZP-a Vladan Raičević, dok su po 1.452 eura dobile njihove kolege iz DF-a Jelena i Milo Božović, Demokrata Danilo Šaranović, SNP-a Milosava Paunović i PZP-a Nikola Bajčetić.

Poslanici DF-a Dragan Bojović, Demokrata Zdenka Popović, SNP-a Dragan Vukić, Prave Crne Gore Marko Milačić i BS-a Amer Smailović primili su po 1.445, a DF-a Jovan Jole Vučurović, DPS-a Miloš Nikolić i Demokrata Vladimir Martinović po 1.438 eura.

Plate poslanika DF-a Maje Vukićević i Demokrata Albina Ćemana iznosile su po 1.425 eura.

Najnižu novemarsku platu, u iznosu od 1.432 eura, primio je poslanik DPS-a Nikola Janović. Đurđica ĆORIĆ

Politika

Subota, 25. decembar 2021.

U parlamentu vođena zanimljiva rasprava između šefa poslaničkog kluba DPS-a i lidera SNP-a

3

Politički analitičar ocijenio za Pobjedu da će rasplet aktuelne krize biti takav da snaži političku klasu, a slabi moć građanina

Đukanović Živković: Jeste li najavili Perić: koristi političke „doviđenja“ Krivokapiću? poklone koje mu daje aktuelna vlast Joković: Jesam, polako.

Ispoštovaću riječ!

PODGORICA – Izjavom da se od inicijative o glasanju nepovjerenja Vladi odustalo, jer su neke od partija koje su dio tog političkog dogovora tražile dodatno vrijeme, predsjednik Demokratske partije socijalista i države Milo Đukanović direktno unosi nemir u vladajuće strukture i ostavlja dilemu što se zapravo dešavalo prilikom povlačenja prijedloga za smjenu izvršne vlasti – ocijenio je za Pobjedu politički analitičar Srđan Perić.

PODGORICA – Predsjednik Socijalističke narodne partije Vladimir Joković, tokom jučerašnje skupštinske rasprave, poručio je da će održati riječ koju je dao kada je premijeru Zdravku Krivokapiću najavio „doviđenja“.

Prethodno mu je, raspravljajući o tome da li je Krivokapić uzeo glasove Demokratskom frontu na lokalnim izborima u Mojkovcu, poslanik Demokratske partije socijalista Danijel Živković kazao da je on jedan od lidera političke strukture u vlasti koja najviše kritikuje aktuelnu vladu, sa čime se Joković i usaglasio.

Zatim je uslijedio zanimljiv dijalog: - Jeste li najavili da ćete glasati za smjenu ministarke Bratić pitao je Živković.

- Jesam - odgovorio je Joković.

- Jeste li najavili „doviđenja Krivokapiću“ - upitao je po-

Danijel Živković

slanik DPS-a.

- Jesam - kazao je lider SNP-a.

- I? – upitao je Živković - Polako - odgovorio je Joković.

To je izazvalo smijeh poslanika u skupštinskoj sali.

- Dobro, korektno, vrlo korektno. Gospodine Joković, držim do toga da ste Vi ozbiljan čovjek i po Vašim diskusijama i odnosu prema životu i u politici. Držim

Vladimir Joković

da ćete ispoštovati Vašu riječ i da ćete reći doviđenja Zdravku Krivokapiću, poručio je poslanik DPS-a lideru SNP-a.

- Da li ću ja ispoštovati ili neću riječ? Kažem – ispoštovaću riječ. Postoje ljudi koji u politici drže riječ i nemojte ih prozivati. A vidite Vi i svi ostali koliko ste puta mijenjali i promijenili i koliko ste ideologija i prijatelja

arhivirali. Nemojte provjeravati odlučnost SNP-a, a posebno ne mene. Neprobojni zid. Ko se s ovim zidom sudari neće proći dalje. Ili ovog zida neće biti, ili će biti onako kako smo rekli – istakao je predsjednik SNP-a.

- Čestitam Vam na ovoj izjavi.

Imaćemo priliku da se uvjerimo je li to tako, vrijeme je ispred nas - poručio je Živković. Z. D.

Portparol Demokratske partije socijalista istakao da nemaju namjeru da naprave niti jednu promjenu samo zato što se to očekuje ili preporučuje

Nikolić: Ura ne može dobiti našu podršku dok ne raščistimo gdje su bili posljednjih godinu i po PODGORICA – Građanski pokret Ura od nas ne bi nikako mogao dobiti podršku, makar dok ne raščistimo gdje su bili posljednjih godinu i po – istakao je portparol Demokratske partije socijalista Miloš Nikolić komentarišući poruke funkcionera stranke Dritana Abazovića u kojima oni iskazuju želje kakav DPS bi im odgovarao.

Kazao je da je riječ o maloj parlamentarnoj strukturi koja bi pretenciozno željela da psotavlja uslove, dok istovremeno stidljivo najavljuje da će tražiti podršku DPS-a.

Upitao je zašto je Ura služila velikosrpskom nacionalizmu čak i kad se „nasrtalo na crno-

gorski identitet usvajanjem otimačke verzije važećeg Zakona o slobodi vjeroispovijesti“, te kad je realizovan „sramotni desant na Cetinje, uz trovanje i ponižavanje građana prijestonice“.

Naglasio je da nemaju namjeru da naprave niti jednu promjenu samo zato što to od njih očekuje ili im preporučuje Ura. - Vodimo se samo jednim motivom - da sa bilo kim sa crnogorske parlamentarne scene smijenimo izdajničku vladu koja služi SPC kao glavnom oružju velikosrpskog nacionalizma za ponovno prisajedinjenje Crne Gore, u ovoj fazi pod okrilje „srpskog sveta“ – istakao je Nikolić.

R. P.

Miloš Nikolić

Konstitutivna sjednica mojkovačkog parlamenta zakazana za 5. januar

Dogovoreno da Delić iz DF-a bude novi predsjednik Opštine

PODGORICA - Pregovori o formiranju vlasti u Mojkovcu idu dobrim tokom, kazala je Tatjana Simić iz Demokratske Crne Gore za Antenu M. Simić navodi da je za sada dogovoreno da nosilac liste „Za budućnost Mojkovca“ Vesko Delić bude novi predsjednik Opštine.

- Nosilac liste Demokratskog

fronta je definitivno novi predsjednik Opštine, a sve ostalo još nijesmo detaljno dogovorili, ima nekih preklapanja ali ide to sve jednim finim tokom.

Određeni pregovarači su odsutni ove sedmice, tako da računamo da ćemo već sljedeće sedmice imati tačne pozicije.

Sve ide usklađenom dinamikom i zadovoljni smo - kazala je Simić.

Sjednica lokalne skupštine je, dodaje, zakazana za 5. januar.

Lokalni izbori u Mojkovcu su održani 5. decembra. Koalicija DPS-SD-LP osvojila je 14 mandata, koalicija „Za budućnost Mojkovca“ osam mandata, Demokrate četiri, Ura je osvojila dva mandata kao i grupa građana „Ne damo Mojkovac“. Ujedinjena Crna Gora osvojila je mandat.

R. P.

Ocijenio je da Đukanović koristi političke poklone koje mu, kako je rekao, svjesno ili ne, svojim nesnalaženjem daje aktuelna vlast.

- Iako njegova partija gubi podršku na lokalnim izborima, iako ima izrazito nizak potencijal za proširenje koalicionog potencijala, parlamentarna većina mu ostavlja prostor za retoričke manevre koje on vješto koristi – istakao je Perić.

Jedan od njih je, pojasnio je Perić, upravo izjava da je inicijativa za smjenu Vlade povučena, jer su stranke koje su dio tog političkog dogovora tražile dodatno vrijeme.

- Opet, koliko ima istine u rečenom - vrijeme će pokazati relativno brzo. Kakav će biti rasplet političke situacije? U jedno možemo biti prilično sigurni – on će biti takav da snaži političku klasu, a slabi moć građanina.

Postaje sve manje važno kako građanin glasa, a sve relevantnije kako političari kombinuju – kategoričan je Perić.

Podsjetio je i da su u međuvremenu stranke dijela vlasti, Građanski pokret Ura i Socijalistička narodna partija, potpisale memorandum o saradnji sa opozicionom Bošnjačkom strankom, Forcom, Albanskom alternativom i Demokratskom partijom, te istakao da je taj dokument naišao na oštu reakciju značajnog dijela parlamentarne većine.

- Tako su na primjer optužbe koje su se u posljednje vrijeme čule na relaciji Ura – Demo-

Srđan Perić

krate eskalirale do nivoa da postaje sve teže da oni imaju harmoničnu saradnju u skorom roku – kazao je naš sagovornik.

Perić smatra i da sami memorandum ne sadrži ništa problematično.

- U svom sadržaju taj dokument zaista nema spornih tačaka, poziva na pomirenje i pun je opštih mjesta koje bi trebalo da u suštini izražavaju spremnost za neki oblik saradnje – kazao je on i dodao da tek treba da se vidi kako će izgledati taj oblik saradnje.

Aktuelna politička scena u Crnoj Gori, ocijenio je, predstavlja neku vrstu zaključane demokratije u kojoj su odluke sve dalje od građana.

- Imamo stanje u kojem onaj ko izuzetno oštro kritikuje Vladu neće glasati za njenu smjenu, u kojem se svi konstituenti vlasti čvrsto obavezuju da neće u koaliciju sa DPS-om, a isti DPS pokušava da predstavi da se zapravo ništa nepovoljno ne dešava po njega, iako ima značajnih indikatora koji govore suprotno – pojasnio je Perić.

Takvo stanje, dodao je, može trajati, ali ne i beskonačno dugo, jer ono, kako je rekao, može pokrenuti političke procese u kojima se mogu profilisati i drugačije postavke.

- To sada izgleda prilično daleko, ali stanje rastakanja političke scene i atrofiranje institucija ne može trajati bez kraja. Onaj ko procijeni da mu takav status quo nanosi najviše štete, najranije će ići u tom pravcu – zaključio je Perić. Ž. ZVICER

Centar za demokratsku tranziciju poručio da Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu ne može stići da završi predviđene obaveze do 31. decembra

Pozvali poslanike da produže rok PODGORICA – Centar za demokratsku tranziciju pozvao je poslanike i poslanice u Skupštini Crne Gore da produže rok za rad Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu.

Oni su to učinili jer, kako su naveli na Tviteru, poslanici ne mogu do 31. decembra, koji je krajnji rok, stići da završe predviđene obaveze.

Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu formiran je 29. decembra prošle godine kako

bi sproveo reformu i izmjenu izbornog zakonodavstva i dogradio opšte ambijentalne uslove za sprovođenje izbora.

Prvobitno je definisano da Odbor do 30. juna pripremi i podnese Skupštini na usvajanje prijedloge zakona i drugih akata, da bi, kasnije, taj rok produžen do 31. decembra. Od sredine juna kada je zbog bojkota onemogućen rad ovog skupštinskog tijela do gotovo polovine novembra Odbor se nije sastajao pa ne čudi što poslanici neće biti u mogućnosti da izvrše predviđene obaveze.

R. P.

4

Ekonomija

Subota, 25. decembar 2021.

Na 16. oglas za prodaju imovine Radoja Dakića stigle dvije ponude vrijedne 3,88 miliona

Parlament završio raspravu o budžetu za narednu godinu i za

DF protiv poveća Lidl nudi četiri miliona za parcelu u Siti kvartu

Parcela Radoja Dakića u Siti kvartu

PODGORICA – Na oglas za prodaju imovine Radoja Dakića, osim ponude nikšićke kompanije Roaming Montenegro koja je za 533 kvadrata ponudila 151 hiljadu eura, stigla je i ponuda kompanije MMS Properti Solutions koja je za 13,2 hiljade kvadrata ponudila 3,73 miliona eura, saznaje Pobjeda.

Prema podacima iz CRPS osnivač ove kompanije, osnovane u martu ove godine, je WEInternational Zweite GmbH, koja je i osnivač Lidla u BiH, dok su ovlašćena lica Tomislav Šapina i Dragan Čigoja, odgovorna lica u srbijanskom

Lidlu. Maloprodajni lanac Lidl dio je Švarc grupe sa sjedištem u Nekarsulmu u Njemačkoj, a u Srbiji je prisutan od 2018. godine, dok u BiH još nijesu otvorene maloprodaje, iako je kompanija, prema podacima iz njihovog registra, osnovana krajem aprila.

Osim ove imovine Dakića, preostale su još gradske saobraćajnice, za koje je ranije navedeno da ih jedino može kupiti Glavni grad, kao i parcela od 8,6 hiljada kvadrata vrijedna 2,45 miliona eura, koju je Marković odlučio da ne prodaje dok se ne okonča sudski postupak oko jednog dijela zemljišta.

Oglasom je bilo predviđeno da

će upravnik, ukoliko se za jedan dio imovine prijavi samo jedan kupac, prihvatiti njegovu ponudu, dok je licitacija trebalo da bude sprovedena u slučaju više ponuda. Marković bi, kako je najavio, odluku trebalo da donese tokom iduće nedjelje.

Prva licitacija, koja je do sada izazvala najveće interesovanje kupaca, organizovana je u julu kada su vlasnici parcela u podgoričkom Siti kvartu postale kompanije KIPS gradnja u vlasništvu Nikole Drekalovića, Savana biznismena Veselina Mijača i Admiral Holding u vlasništvu Žarka i Željka Mitrovića za ukupno 16,65 miliona eura.

M. Lk.

Rezultati Uprave prihoda i carina u 2021. godini

Naplatili 1,86 milijardi eura PODGORICA - Uprava prihoda i carina (UPC) naplatila je ove godine 1,86 milijardi eura bruto prihoda, što je 10,74 odsto više u odnosu na prošlu godinu, ali i 2,11 odsto manje u odnosu na 2019. godinu, saopštili su predstavnici Uprave na jučerašnjoj pres konferenciji. Ovogodišnji poreski prihodi su iznosili 1,09 milijardi eura, a carinski 776,5 miliona eura.

Načelnik odsjeka u Sektoru za operativu u oblasti naplate prihoda u UPC Nikola Perišić kazao je da su prihodi od 21. oktobra do 21. Decembra bili 192,6 miliona eura, a carinski 142,2 miliona, navodeći rezultate ostvarene za vrijeme novog menadžmenta.

V. d. direktorice UPC Milena Petričević ocijenila je da su za dva mjeseca postigli dobre rezultate i poručila da će se truditi da djelovanje usmjere u dobrobit svih preduzeća i u korist građana i države.

- Cilj nam je da promijenimo diskurs ove uprave - da nije regulator na tržištu, već institucija orijentisana ka građanima i svim njenim korisnicima - saopštila je Petričević

Vlada je ostala bez podrške za jednu od najvećih stavki na prihodnoj strani, te treba da razmisli o povlačenju budžeta, predložio je Raško Konjević PODGORICA – Rasprava o budžetu za narednu godinu, vrijednom 2,46 milijardi eura, i setu zakona koji ga prate, završena je juče u parlamentu, dok se glasanje očekuje naredne sedmice.

Ministar finansija Milojko Spajić, koji je dan ranije saopštio da pristaje na brisanje članova koji predviđaju mogućnost zaduženja 1,4 milijardi eura, te da zbog toga povlači sve amandmane Vlade i odbija druge, juče nije diskutovao sa poslanicima, koji su ga zbog toga nazvali ikebanom. Spajić nije iskoristio ni pravo na završnu riječ.

- Još se nije desilo da neko iz Vlade pretvori parlamentarnu većinu u taster poslanike.

Svaka vam čast, ministre. Oni vam protiv svoje volje glasaju budžet, a vi ih ovako iskulirate, to je za desetku - prokomentarisao je Raško Konjević (SDP).

Kontrola Petričević je kazala da će UPC u reformi ,,Evropa sad“ učestvovati svim kapacitetima, kako bi doprinijela ostvarenju rasta budžetskih prihoda, obezbijedila povećanje poreske discipline,

i poručila građanima da ne dozvole nikom da im ne uplati doprinose i naplati uslugu, a ne izda račun. Ona smatra da treba svi da rade na ambijentu u kojem će legalno poslovanje predstavljati najprivlačniji a i

sprovela konkurentnu međunarodno priznatu reformu poreske administracije i ostvarila bolji procenat primjene elektronske fiskalizacije.

Istakla je da je UPC za dva mjeseca obavila 1,7 hiljada kontrola.

najisplativiji vid poslovanja.

Predstavnici Uprave su saopštili da je ukupna vrijednost zaplijenjenih cigareta u ovoj godini 748 hiljada eura, dok je zaplijenjeno 3.397 kilograma droge.

S. P.

To Montenegro raspisao javni poziv

Hoće da iznajme ,,erbas“ ili ,,boing“ PODGORICA - To Montenegro je raspisao javni poziv za iznajmljivanje aviona sa 144 sjedišta za ljetnu sezonu, izjavio je direktor te kompanije Predrag Todorović TV Vijestima.

On je kazao da očekuju da to bude ,,erbas A-320“, ili ,,boing 737“ i da planiraju da ga zakupe tri do osam godina, s mogućnošću produžetka ugovora.

R.E.

vanskih proizvoda i njima je bitno da imaju predvidljivu prosječnu ponderisanu cijenu – naveo je Krvavac.

Branko Radulović (PzP) poručio je Spajiću da će reformska vlada napraviti sjajan budžet, te da će ga, ako treba, rebalansirati tri puta.

Slaven Radunović (DF) najavio je da neće podržati da se od 1. januara povećaju akcize na alkohol, cigarete, negazirane sokove sa zaslađivačem i slat-

kiše, od čega je Vlada planirala 23 miliona eura prihoda.

- To će dovesti do ogromnog skoka cijena i inflacije. Kada su u pitanju cigarete promet selimo sa zvaničnih prodajnih mjesta na koljena nezaposlenih gospođa iza trafika, velikih i malih pijaca – analizirao je Radunović.

Konjević je na to konstatovao da je Vlada ostala bez podrške za najveću stavku na prihodnoj strani, te da treba da razmisli o povlačenju budžeta.

Državni sekretar Branko Krvavac pojasnio je da se planirano povećanje akciza ne može porediti sa onim iz 2017, kad je planirano povećanje sa 22 eura na 40 eura na hiljadu komada, a sad je predložena korekcija specifične akcize sa 37 eura na 47 eura na hiljadu komada.

-Imali smo sastanak sa predstavnicima uvoznicima du-

Savjetnik vicepremijera sa radnicima Rudnika boksita

Vlada konzorcijumu Eni i Novatek odobrila produženje istraživanja ugljovodonika

Šoć obećao sastanak sa Abazovićem

Splasnuo optimizam o nafti u podmorju

AKCIZE UPITNE

Sa presa u Upravi prihoda i carina

Sa rasprave na plenumu

PODGORICA - Institucije sistema treba što prije da reaguju kako bi problem radnika Rudnika boksita bio prepoznat na pravi način, a njihova prava ostvarena u punom kapacitetu - saopštio je savjetnik potpredsjednika Vlade za pravna pitanja Ivo Šoć.

On je, nakon sastanka sa predstavnicima radnika Rudnika boksita, kazao da bi time pravda bila zadovoljena.

Predstavnici radnika Vitomir Krulanović i Božidar Đilas govorili su o problemima zaposlenih i dugovanjima koja im nijesu isplaćena. Na sastanku je dogovoreno da se u skorijem periodu organizuje sastanak predstavnika radnika sa potpredsjednikom Vlade Dritanom Abazovićem, kako bi se razmotrile sve mogućnosti da im se pomogne.

S. P.

PODGORICA - Vlada je koncesionarima konzorcijumu kompanija Eni i Novatek odobrila produženje istraživanja nafte i gasa za šest mjeseci.

Konzorcijum je 25. marta počeo prvo istražno bušenje u podmorju kod Ulcinja, a zahtjev su poslali 13. septembra.

Vlada je u četvrtak usvojila Informaciju o tom zahtjevu, u kojoj se navodi da su poteškoće operativne i geološke prirode na koje se naišlo u toku procesa bušenja, a koje su izvan razumne i predvidljive kontrole koncesionara, uzrokovale operativna kašnjenja od četiri mjeseca.

Navedeno je da koncesionar nije izvršio obaveze iz radnog programa zbog tehničkih problema, kao i da mu je potrebno dodatno vrijeme za dopunska istraživanja.

Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić je juče saopštio da je u posljednje vrijeme splasnuo optimizam

GRČKA I DUŽNIČKO ROPSTVO

Ivan Mitrović (DPS) ocijenio je da je budžet zaobišao 250.000 stanovnika - penzionere, nezaposlene i građane koji ostvaruju materijalna primanja, dok je njegov partijski kolega Danijel Živković kazao da će odgovornost za predložene mjere snositi oni koji ih izglasaju.

- Od 81 poslanika ni 14 nije reklo da je budžet održiv i dobar – istakao je Živković i optužio DF za političku neodgovornost.

Mladen Bojanić

po pitanju pronalaska nafte u crnogorskom podmorju.

Dodao je da će sačekati konačan izvještaj koji bi trebalo da bude poznat za nekoliko dana.

On je TVCG rekao da je u prvim mjesecima rada na bušotini bilo optimizma u konzorcijumu Eni i Novatek, ali da se u kasnijoj fazi nije tako pokazalo.

- Došli su do kraja te bušotine i pokupili uzorke, koji su sad u Milanu. Čekamo saopštenje da li ima nafte, u kojoj količini, da li je isplativa eksploatacija ili se odustaje od bušotine - rekao je Bojanić.

S. P.

Ekonomija

Subota, 25. decembar 2021.

akonima koji su dio programa „Evropa sad“

anja akciza Eraković traži 400 miliona za Fond zdravstva Govoreći o ukidanju doprinosa za socijalno osiguranje Jevto Eraković (DPS) kazao je da država nije berza, a ljudi nijesu akcije.

- Zdravstvo će se uvesti u eksperiment koji može da vodi u totalnu katastrofu. Malo zemalja ima model koji predlaže naša vlada. FZO će ostati bez 180 miliona eura. Nedostajuća sredstva se jedino mogu ubrati od građana, kojima će pući po leđima – rekao je Eraković, koji smatra da budžet FZO treba da bude 400 miliona da bi zdravstveni sistem bio funkcionalan.

Državni sekretar Janko Odović odgovorio je da građani ne treba da se plaše jer neće biti nikakve promjene u sistemu zdravstvene zaštite.

- Sve što radimo, radimo zato što ste vi još gori. Ne želimo da dovedemo u rizik mogućnost da dođete da vladate. Ove ljude mi kontrolišemo. Možemo da ih zbacimo kad god hoćemo – odgovorio je Radunović.

Predraga Boškovića (DPS) zabrinjava što je prijedlog budžeta put kojim je Grčka pošla prije 12 godina, a koji će Crnu Goru povesti u dužničko ropstvo, a tu je analogiju koristila i Aleksandra Vuković (DPS).

Vladimir Joković (SNP) najavio je podršku projektu ,,Evropa sad“, ali je zamjerio što pri izradi budžeta nije konsultovana parlamentarna većiina.

- Sada amandmana ima toliko da je budžet Pentagona mislim da bi falilo para – rekao je Joković.

Dešavanja oko budžeta Borisu Mugoši (SD) liče na pozorišnu predstavu.

NAFTA

Marta Šćepanović (DPS) pitala je jesu li Spajić i premijer pronašli naftu pa su uvjereni u

ostvarivost predloženih mjera.

Draginja Vuksanović-Stanković (SDP) je pozvala na oduzimanje pasoša Spajiću i Milatoviću kako ne bi pobjegli iz države kada građani shvate da su prevareni.

Milo Božović (DF) kritikovao je Spajićev neozbiljan odnos prema parlamentarnoj većini, ističući da to što ministar ne vezuje budući život za Crnu Goru ne daje povjerenje u ono što predlaže.

Za Zdenku Popović (Demokrate) nevjerovatno je što opozicija traži da Vlada povuče prijedlog budžeta.

- Čuli smo da smo mi iz parlamentarne većine dobro plaćeni glumci. Ja zaista kažem da je to zastiđe parlamentarizma.

Kad tako misle, pitam ih da li su oni dobri izvođači tajkunskih poslova. Usvojiće se ovaj prijedlog zakona o budžetu jer dosta je bilo – poručila je Popović.

Damir Šehović (SD) uporedio je Spajića sa kockarom, koji se poigrava sudbinom ljudi. B. D.

Godinu nakon gašenja radnici Montenegro erlajnza ne odustaju od borbe

Traže 12,9 miliona eura Optužuju Vladu da im je podmetala klipove svaki put kad su osposobili neku od djelatnosti kompanije u stečaju. Najavili su krivične prijave, ali još ne preciziraju protiv koga PODGORICA – Godinu nakon prizemljenja flote Montenegro erlajnza (MA) mi, bezvrijedni radnici, kako nas je podsmješljivo nazvao ministar finansija Milojko Spajić, okupili smo se da podsjetimo javnost da je MA i dalje živ, nije odumro, kako je tvrdio naš dobri premijer Zdravko Krivokapić i da je uspio da sačuva sve svoje resurse i imovinu – kazao je Miljan Perović, angažovan u ovoj avio-kompaniji u stečaju na jučerašnjem obilježavanju godišnjice od prizemljenja.

Podsjetio je na izjave ministara Spajića i Mladena Bojanića (kapitalne investicije) da su im ruke vezane, da je imovina „raščerupana“ i na navode premijera da MA nije prestao da funkcioniše odlukom njegove vlade već da je „odumro zahvaljući nebrizi“ prethodne.

- Sve resurse koje je MA imao nekada, ima i sada – istakao je Perović i naglasio da su tokom protekle godine trpjeli pritiske i opstrukcije, posebno od Bojanića, Spajića, ministra ekonomskog razvoja Jakova Milatovića, njihovog bivšeg kolege, a sada državnog sekretara Zorana Radunovića, kao i zaštitnice imovinsko-pravnih interesa CG Bojane Ćirović. Podsjetio je i na „skrnavljenje loga, zatvaranja poslovnice, na avion ,,foker“, koji leži u hangaru, dok To Montenegro održava svoje vazduhoplove po bijelom svijetu“ i iznajmljuje hrvatski ,,foker“.

- Podnijećemo krivične prijave zbog organizovanih kriminalnih radnji u cilju „čerupanja“ imovine MA – najavio je Perović, ali nije htio da precizira

Radnici KAP-a ostali bez obećanog odgovora Vlade

Uskoro će odlučiti o daljim koracima PODGORICA – Iako su se radnici KAP-a, nakon šestočasovnog okupljanja ispred zgrade Vlade u četvrtak, razišli pošto je iz Vlade obećano da će im se obratiti zvaničnim saopštenjem, u informaciji koja je preksinoć oko 11 časova upućena medijima nije bilo odgovora na njihovo pitanje da li je Crnoj Gori potrebna industrija aluminijuma.

Njihov predstavnik Srđan Radulović, nakon okupljanja, nije isključio mogućnost da nastave sa protestima ukoliko ne budu zadovoljni odgovorom Vlade, a o daljim koracima će

odlučiti u narednih nekoliko dana.

U saopštenju Vlade ponovljeni su zaključci od prethodne nedjelje da bi EPCG i Uniprom trebalo da nađu najbolje rješenje za smanjenje proizvodnje radi održavanje tehnološkog procesa i definisanja cijena struje do juna iduće godine.

Ukazali su da bi vlasnik Veselin Pejović trebalo da obezbijedi plaćeno odsustvo radnicima koji ne budu uključeni u proces proizvodnje.

- Vlada poziva nadležne institucije da preispitaju privatizaciju KAP-a i konvertovanje

5

državne imovine. Sva odgovornost u vezi sa opisanom situacijom je na vlasnicima Uniproma – zaključuju u saopštenju, bez riječi o radnicima koji su ih uzaludno čekali satima.

Njih 150 ispred i četvoro radnika u holu Vlade, čekalo je na, kako su naveli, obećani sastanak sa nekim iz Vlade, iako su insistirali da ih primi ili premijer Zdravko Krivokapić ili resorni ministri. Nakon šest sati stajanja u holu zgrade Vlade, premijerov savjetnik za medije Nikola Zečević ih je obavijestio da ih ipak niko ne može primiti.

M. Lk.

Sa presa radnika MA

protiv koga. Naveo je samo da će biti i protiv nekih od bivših zaposlenih.

Prema riječima Nele Marković radnici za plate, otpremnine, poreze i doprinose potražuju 12,9 miliona eura, od kojih je u budžet bilo vraćeno 6,6 miliona eura od poreza.

- U momentu otvaranja stečaja u MA je bilo zaposleno 373 ljudi, od kojih je oko 80 prešlo u To Montenegro – precizirala je Marković i podsjetila da je MA u stečaju dobio licencu za zemaljsko opsluživanje na aerodromima u Podgorici i Tivtu za avione tipa ,,embrajer“ i ,,foker“, čime je, kako je navela, potvrđeno da imaju sektor i dozvolu za te poslove.

- Umjesto da dobijemo podršku države, zaštitnica imovinskopravnih interesa kao povjerilac, daje instrukcije Aerodromima da se iselimo iz našeg hangara, odnosno da ga oslobodimo od stvari i lica, čime uništava

Video zapis o šikaniranju Angažovani su emitovali video kojim su podsjetili na dešavanja u protekloj godini. Januar su, kako su prikazali, proveli u oporavku od šoka u nadi da će od 21. januara ponovo poletjeti, nakon izbora novih članova borda. Najavljena Skupština akcionara, na kojoj je trebalo da budu izabrani, nikada nije održana. Pravi šok uslijedio je 28. aprila, kada je uveden stečaj, ali su radnici, u cilju podizanja vrijednosti stečajne imovine, ponovo uspostavili dio djelatnosti, otvorili poslovnicu, obnovili odobrenje za održavanje aviona, pokrenuli službu špedicije. Planirali su da vrate ketering sa jednom od svjetskih firmi, ali je Ministarstvo odbrane tražilo da se isele iz objekta. Ministarstvo ekonomskog razvoja im je zbog nekoliko desetina eura, ukinulo licencu za turističku agenciju, pozivajući se na pravilnik o jemstvu koji ne postoji.

stečajnu masu iz koje i država, kao povjerilac, može da se naplati. Napad na naš žig, na naše poslovnice i predstavništva, pokušaj nasilnog otimanja hangara i uništena služba keteringa, zapravo je sve što smo dobili od ove države – kazala je Marković.

Predsjednik granskog sindikata saobraćaja Nikola Tatar pozvao je Vladu da pristupi pregovorima, nudeći da i oni u njima učestvuju, u nadi da će shvatiti potencijal radnika koji bi mogli biti angažovani u novoosnovanoj kompaniji.

M. Lk.

Kompanija „13. jul“ dobila podršku od kreditnih povjerilaca PODGORICA - Plantaže su, na jučerašnjem sastanku, koji je okupio sve kreditne povjerioce i predstavnike Uprave prihoda i resornog ministarstva, dobile načelnu saglasnost za dalje aktivnosti po pitanju restrukturiranja obaveza i obezbjeđivanja nesmetanog funkcionisanja.

- Predstavnici Plantaža predočili su povjeriocima ključne performanse rada i poslovnog plana za naredne tri godine čiji

Banke do aprila neće blokirati račun Plantaža rezultati će doprinijeti smanjenju nagomilanih obaveza – kaže se u saopštenju.

Navedeno je da je načelno usaglašeno da do kraja prvog kvartala naredne godine banke neće blokirati račune Plantaža ni pokušati prinudnu naplatu, a da za tri mjeseca kompanija sa svim

bankama usaglasi plan reprograma kreditnih obaveza.

- Predstavnici svih povjerilaca iskazali su spremnost i namjeru da podrže inicijativu Plantaža i istakli da je važno očuvati jedan od najznačajnijih crnogorskih brendova – kaže se u saopštenju.

S. P.

Uspjeh Državne revizorske institucije

Postala članica EUROSAI radne grupe za reviziju životne sredine PODGORICA - Državna revizorska institucija Crne Gore, kao punopravna članica Evropske organizacije vrhovnih revizorskih institucija (EUROSAI) od 2008. godine, postala je i članica EUROSAI Radne grupe za reviziju životne sredine (EUROSAI WGEA) – saopšteno je iz ove institucije.

Podsjetili su da su sproveli reviziju uspjeha zaštite šuma od požara, kao i mora od iznenadnog zagađenja, koju su radili sa kolegama iz Albanije, BiH, Hrvatske, Italije i Slovenije.

Senator dr Branislav Radulović imenovan je za

predstavnika DRI u EUROSAI WGEA, dok će njegova zamjenica biti rukovoditeljka Odjeljenja za razvoj revizije uspjeha, državna revizorka mr Jadranka Delibašić.

- Cilj članstva DRI u EUROSAI Radnu grupu za reviziju zaštite životne sredine jeste podsticanje i podrška profesionalnoj saradnji i razmjena znanja i iskustava u oblasti revizije životne sredine – zaključuju iz DRI dodajući da su od 2016. godine članica EUROSAI radne grupe za reviziju opština, a od 2018. i EUROSAI Radne grupe za informacione tehnologije.

R. E.

6

Ekonomija

Subota, 25. decembar 2021.

„EKSPERTSKE NABAVKE“: Ministarstvo kapitalnih investicija se umiješalo u tender CGES-a za sječu šume na trasi dalekovoda

Dok sumnjaju u korupciju, snižavaju kriterijume za posao vrijedan 300 hiljada eura PODGORICA – U ponedjeljak bi trebalo da budu otvorene ponude na trećem tenderu CGES-a, vrijednom 300 hiljada eura, za sječu stabala sa trase dalekovoda. Prethodna dva tendera za istu stvar su poništena na zahtjev tenderske komisije i Ministarstva kapitalnih investicija (MKI).

U sva tri slučaja, postoje sumnje o namještanju tendera.

Prvi tender, od 28. maja ove godine, poništio je tadašnji direktor CGES-a Dragan Kujović, na prijedlog tenderske komisije.

Drugi, od 13. avgusta ove godine, poništio je v. d. direktora Ivan Asanović po direktivi MKI, zbog sumnji u moguće zloupotrebe. U obje odluke o poništenjima kao razlog se navodi - ,,potreba za bitnom izmjenom dokumentacije”.

CGES nije stigao na crnu listu Nekoliko dana nakon što je MKI uputilo CGES-u zahtjev da se tender poništi javnost su obavijestili da je Odjeljenje za borbu protiv korupcije tužilaštvu predalo 12 informacija o postojanju mogućih krivičnih djela u državnim kompanijama. Prijave su se odnosile na Montekargo, Željezničku infrastrukturu, EPCG, Barsku i Crnogorsku plovidbu.

Tada nije bilo govora o spornom tenderu u CGES-u za koji sumnjaju da postoje zloupotrebe niti se pominje u nedavno objavljenom dokumentu MKI pod nazivom ,,365 dana - 365 izazova“ u kom je navedeno više problematičnih tendera u državnim kompanijama.

jekta bude fakultetski obrazovan sa najmanje jednom referencom u istom poslu vrijednosti minimum 30 hiljada eura. Ovaj uslov ulazio je i u bodovanje ponuda, imajući u vidu da je cijena nosila 90, a iskustvo i reference vođe projekta deset poena. CEDIS-ov tender završen je u novembru, a rok za odabir ponuđača je 10. januar iduće godine.

„SUMNJIVI TENDERI“

MKI je poništenje tendera od 13. avgusta tražilo u dva navrata.

Prvi put 7. septembra u dopisu državnog sekretara Marka Perunovića traži se od borda CGES-a da poništi ovaj, kao i tender CEDIS-a vrijedan 41,7 hiljada eura, oba za sječu rastinja na trasi dalekovoda distributivne, odnosno prenosne mreže.

Perunović traži da se ove dvije nabavke objedine i da se smijeni šef javnih nabavki i članovi tenderske komisije CGES-a.

U drugom dopisu sa naznakom ,,ispravka“, Perunović traži poništenje samo CGES-ovog tendera, uz zahtjev za smjenu šefa i, sada, članova svih tenderskih komisija.

U tom novom dopisu ne pominje se, bez ikakvog obrazloženja, tender CEDIS-a čije je poništenje prethodno traženo.

Ivan Asanović je tender poništio nakon četiri dana, istog dana kad je, odlukom borda CGES-a kojim predsjedava Aleksandar Mijušković, izabran za v. d. direktora.

UGOVORI

CGES godišnje raspisuje tender radi održavanja trase dalekovoda.

Prema podacima sa sajta Direk-

NE TREBA NI ISO

Tenderski dokumenti

Smanjili reference za iskustvo, ukinuli fakultet za vođu projekta i zahtjev za ISO standard torata za javne nabavke, ovaj posao je od 2013. do 2017. godine obavljala kompanija iz Danilovgrada Eurozox na osnovu četvorogodišnjeg okvirnog sporazuma po cijeni od 61,6 hiljada eura godišnje. Godinu kasnije ugovor je potpisan sa podgoričkim Alfa projektom za 62,4 hiljade eura.

Ta je firma 2019. odustala od okvirnog sporazuma, koji je trebalo da traje do ove godine, a tender nije raspisivan do prošle godine. Tada je ponovo izabran Eurozox, ali je i cijena povećana sedam puta na 435,3 hiljade eura sa PDV-om.

SNIŽAVANJE KRITERIJUMA

Ono što čudi u ovim tenderima jeste snižavanje kriterijuma za

učešće, koji bi, imajući u vidu prirodu posla, trebalo da garantuju bezbjednost, iskustvo, stručnost i kadrovsku osposobljenost ponuđača.

Nakon što je prvobitno poništen tender od 28. maja zbog, kako je navedeno, potrebe za bitnom izmjenom dokumentacije, u novom pozivu od 13. avgusta izbačen je samo uslov da minimalni dvogodišnji prihodi ponuđača moraju biti u vrijednosti tendera, odnosno 300 hiljada eura.

Izmjene uslova su uslijedile 4. septembra, nekoliko dana prije nego je MKI prvi put tražilo poništenje, pa tenderom više nije bio predviđen ni vođa projekta, za kog je prethodno traženo fakultetsko obrazovanje, uz položen ispit za poslove

Premijer potpisuje memorandum sa američkom kompanijom PODGORICA – Američki Behtel, sa kojim će premijer Zdravko Krivokapić naredne sedmice potpisati memorandum o razumijevanju, prati glas u regionu da izbjegava tendere, ugovara poslove neposrednom pogodbom i zida cijene.

Ministar finansija Milojko Spajić najavio je na će jedan od prvih projekata sa Behtelom biti jadransko - jonski auto-put. On je početak realizacije tog putnog pravca najavio za kraj naredne

Behtel gradi jadranskojonsku cestu?! godine i najavio da će koštati milijardu.

Ovo je iznenadilo crnogorsku javnost, tim prije što izgradnja dijela jadransko-jonske ceste kroz

zaštite na radu. Istim izmjenama od ponuđača se više nije tražila referenca da je posjekao površinu od najmanje 100 hiljada kvadrata, a kao novi uslov traženo je da se za svako lice u poslu dostavi uvjerenje o osposobljenosti za bezbjedan rad.

Prema saznanjima Pobjede, ove izmjene uslijedile su nakon stava pojedinih članova komisije da su uslovi diskriminatorni, iako su se prvobitno svi saglasili sa objavom teksta nabavke.

Postavlja se pitanje: da li je neko uticao na promjenu mišljenja pojedinih članova komisije, koja po zakonu mora biti nezavisna ?

Zanimljivo je primjetiti da je u tenderu CEDIS-a, čije je poništenje traženo prvim dopisom MKI, predviđeno da vođa pro-

Nakon što se MKI, zbog sumnji u zloupotrebu, umiješalo u pitanje ovog tendera, CGES je raspisao novi 8. novembra, kojim je uklonjen, do tada u oba poništena tendera, traženi uslov da ponuđači moraju posjedovati sertifikat za standard ISO 45001:2018, koji se odnosi na zaštitu zdravlja i bezbjednosti na radu u trasama dalekovoda.

Vraćen je zahtjev za vođom projekta, ali sada sa novim ,,kriterijumom“ - da to bude osoba bez fakulteta, bez inicijalno traženih prihoda i bez reference na posječenih 100 hiljada kvadrata?!

Novi uslov je da se sječe u skladu sa pravilnikom o šumskom redu uz potvrdu da je firma to radila najmanje jednom. Od vođe projekta traži se samo stručni ispit iz zaštite na radu, za svakog radnika uvjerenje da je prošao kurs zaštite na radu, dok se za mehanizaciju traži potvrda da zadovoljava propisane mjera zaštite na radu. Po-

BiH još nije precizirana. Osim toga, nemamo geodetske podloge za tu dionicu, nemamo ni idejni, a pogotovu ne glavni projekat, za čiju izradu treba najmanje godinu.

Pojedini srpski mediji (Vreme) su sredinom 2019. pisali da je u nizu država angažovanje Behtela (po pravilu bez transparentnog postupka) praćeno kritikama javnosti zbog velikih troškova gradnje, dodatnih radova koji uvećavaju cijenu i potencijalne korupcije. Tada je saopšteno da se u ugovorima sa Behtelom često nalaze i klauzule koje omogućavaju ,,fleksibilno“ utvrđivanje cijena, pa se tako za radove u regionu događa-

nuđena cijena će se vrednovati sa 90 od mogućih 100 poena.

BEZ ODGOVORA

Iz MKI Pobjedi nijesu odgovorili na osnovu čega su sumnjali u zloupotrebu na prethodnim tenderima, niti da li su smijenjeni šef javnih nabavki i članovi tenderske komisije.

- U ovom trenutku, svako objavljivanje informacija od strane Ministarstva kapitalnih investicija, koje obavlja nadzor nad CGES-om, moglo bi da predstavlja nezakonit i neprimjeren uticaj na rad tenderske komisije CGES-a i eventualno bi moglo kompromitovati tenderski postupak – naveli su u odgovoru iz MKI, dodajući da ovaj tender još nije završen.

Zbog toga još ne znamo da li su podnijeli krivičnu prijavu ili inicijativu tužilaštvu. Ni od CGES-a nijesmo dobili odgovore da li su pokrenuli disciplinske postupke i smijenili ljude prema nalogu MKI. Nijesu nam odgovorili ni zašto su ovoliko snizili kriterijume za posao od ovolike vrijednosti i mogućeg rizika, kako po radnike, tako i po mrežu.

Prema našim saznanjima, ni od šefa ni od članova komisije nije traženo izjašnjenje povodom sumnji MKI na zloupotrebu.

Sudeći prema dokumentaciji, tri člana komisije iz poništenog tendera od 13. avgusta ostala su i u aktuelnoj, kojoj su dodata još dva člana, od kojih je jedan bio u komisiji prvog poništenog tendera.

Maja LEKOVIĆ

lo da konačna cijena bude 40-60 odsto veća od ugovorene.

U regionalnim okvirima, Behtel je izgradio Dalmatinu i auto-put Drač – Priština. Oba projekta pratile su optužbe da su radovi preplaćeni pošto su dodijeljeni Behtelu neposrednom pogodbom.

Prema ranijem pisanju medija Behtel je mega korporacija blisko povezana sa republikanskim administracijama u SAD. U Behtelu su radili nekadašnji direktor CIA Vilijam Kejsi, američki državni sekretar Džordž Šulc (bio je u Behtelu i prije i poslije mandata), kao i čitav niz drugih zvaničnika američke vlade.

R. E.

Društvo

Subota, 25. decembar 2021.

PLJEVLJA: Uz ćutanje vlasti nastavlja se rat grafitima

7

Parlamentarna većina očekuje da će ugledni podgorički advokat pristati da zamijeni kolegu Nikolu Bulatovića i omogućiti da se popuni Tužilački savjet

Sve nade u Đukanovića

Umjesto ,,presuđeni ratni zločinac“ osvanuo krst sa četiri ocila

Ratko Mladić opstaje na fasadi Dok se gradske vlasti odriču obaveze saniranja grafita koji veličaju haškog ratnog zločinca i tu obavezu „prepuštaju“ građanima, fasada zgrade u Pljevljima pretvara se u ogledalo obraza crnogorskog društva i u poprište konflikta građanskog stava, ali i uzvratnih repliciranja PLJEVLJA – Na obraz lokalne, ali i državnih vlasti, Ratko Mladić je ponovo „svoj na svome“ u Pljevljima: nakon što je, prije nekoliko dana, građanin uz grafit posvećen haškom osuđeniku dopisao ,,presuđeni ratni zločinac“ to je juče prefarbano i dopunjeno krstom sa četiri ocila.

Dok se gradske vlasti odriču obaveze saniranja grafita koji veličaju haškog ratnog zločinca, i tu obavezu ,,prepuštaju“ građanima, fasada zgrade u Pljevljima ogledalo je aktuelnog crnogorskog društva i pretvara se u prostor konflikta građanskog stava i uzvratnih repliciranja sljedbenika Mladićevog lika i djela.

Grafit posvećen osuđenom ratnom zločincu osvanuo je na zgradi u Pljevljima 16. decembra kada je reagovala Bošnjačka stranka i zatražila njegovo uklanjanje. Kako gradske vlasti nijesu uradile ništa, revoltirani građanin je uz grafit dopisao ,,presuđeni ratni zločinac“ i dao mu novo, činjenično značenje.

Kako je objavio Portal Pobjede, sudeći prema najnovijem ishodu (ukoliko se rat grafitima ne nastavi) ime bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske odolijeva.

Podsjetimo, povodom grafita koji uznemiravaju javnost u Pljevljima, ali i u Crnoj Gori, predsjednik NVO „Husein Paša – Pljevlja“ Denijal Geljić je napisao otvoreno pismo Igoru Goluboviću, predsjedniku Opštine Pljevlja, u kome traži od nadležnih da uklone grafit Ratku Mladiću, koji već duže vremena stoji ispisan na fasadi zgrade.

Geljić je kazao da se Crna Gora zakonom obavezala da neće dozvoliti negiranja genocida, kao i da će poštovati odluke međunarodnih sudova o ratnim zločinima.

- Nepojmljivo je da se u Pljevljima veličaju osuđenici za genocid ispisivanjem njihovih imena na fasadama zgrada, trafikama itd.

Takođe je neshvatljivo da niti jedna od firmi koja je zadužena za čistoću grada ne reaguje na prljanje obraza države – napisao je Geljić.

On je pozvao Golubovića da, kao odgovaran čovjek, založi lični i funkcijski autoritet, koji je neosporan, i riješi ovo „škakljivo“ pitanje.

- Ako se nastavi sa ignorisanjem od strane institucija, može se pretvoriti u nadmetanje u ispisivanju raznih „heroja“ različitih nacija, što može eskalirati u neželjene posljedice, koje, sigurni smo, ne želite da se dešavaju u gradu na čijem ste Vi čelu! Kao što su razne fasade ukrašene pljevaljskim lastama o trošku Opštine, isto tako bi bilo dobro da se i skinu prljavštine sa tih fasada kao što su imena osuđenih ratnih zločinaca, koji nikako ne smiju biti primjer moralnih načela naše djece! Preko tih imena može se i prekrečiti samo jednom bojom, ne morate plaćati lastu, ali se isto tako nadamo da neće biti ni orao – napisao je Geljić u otvorenom pismu.

On je istakao da je neophodno shvatiti senzibilnost ovakvih poruka.

- Ne smije se dozvoliti da se provociraju Pljevljaci bilo koje nacije, jer ipak, Vi ste predsjednik svih nas. Ko će da radi u najboljem interesu Pljevljaka ako ne Vi!? – zapitao se Geljić.

Grafiti, koji veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, osvitali su prethodnih mjesec na fasadama širom Crne Gore, a nijedan autor nije otkriven. U Beranama je prošle godine podnešen prijedlog da se jedna ulica u tom gradu zove po tom zločincu, u Mojkovcu je nedavno slavljena pobjeda na lokalnim izborima klicanjem jedne grupe građana „Ratko Mladić, jedan je od nas“. U istoj opštini je nedavno organizovan humanitarni turnir u malom fudbalu sa timom koji se prijavio pod nazivom „General Ratko“...

Poučeni nedavnim mojkovačkim fudbalskim, pa još humanitarnim, turnirom, moglo bi se reći da je pljevaljski general Ratko, nakon prethodna dva kola „poveo“ sa 2:1. Uz nezvanično dopuštenje Opštine i glasno ćutanje državnih vlasti koje tolerišu opasnu igru.

I. PERIĆ

Izbor članova Tužilačkog savjeta blokirale su ljetos Demokrate, kategorično odbijajući da u ovo tijelo uđe Bulatović, za koga su lobirali iz Demokratskog fronta. Demokrate su svoj stav pravdale tvrdnjama da žele depolitizovan Savjet, iako je svaki član ovog tijela izabran političkom voljom parlamentarne većine, a i Đukanovića su zvali političari da u ovom tijelu zamijeni Bulatovića PODGORICA – Poznati podgorički advokat, bivši sudija Borivoje Đukanović, zamoljen je od predstavnika parlamentarne većine da zamijeni kolegu advokata Nikolu Bulatovića i umjesto njega popuni Tužilački savjet kako bi se rad ovog tijela konačno odblokirao, ali, prema saznanjima Pobjede, on se još nije izjasnio i to će učiniti u narednih nekoliko dana.

Izvor blizak Đukanoviću kazao je našim novinama da ne zna zašto on „još vaga“, ali da će vrlo brzo odgovoriti političarima da li prihvata njihovu ponudu.

BLOKADA

Izbor članova Tužilačkog savjeta blokirale su ljetos Demokrate, kategorično odbijajući da u ovo tijelo uđe Bulatović, za koga su lobirali iz Demokratskog fronta. Demokrate su svoj stav pravdale tvrdnjama da žele depolitizovan Savjet, iako je svaki član ovog tijela izabran političkom voljom parlamentarne većine, a i Đukanovića su zvali političari da u ovom tijelu zamijeni Bulatovića.

Prije nekoliko dana poslanik Demokrata i predsjednik Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu Momo Koprivica najavio je prije nekoliko dana da će na tekućoj sjednici Skupštine biti kompletiran Tužilački savjet, ali nije precizirao što su dogovorili sa DF-om, s obzirom na to da se najmanja članica parlamentarne većine – Ura – nije miješala.

Povodom Tužilačkog savjeta oglasio se i lider Demokrata, predsjednik Skupštine Aleksa Bečić koji je rekao da je uvjeren da će do kraja decembra biti kompletirano ovo tijelo.

Na konkurs za članove Savjeta iz reda uglednih pravnika, za koje ima četiri mjesta, jer peto pripada uglednom pravniku kojeg delegira NVO sektor, prijavilo se 16 kandidata, od kojih čak 15 advokata.

Parlamentarna većina još ljetos se saglasila da će podržati advokate Sinišu Gazivodu, Miloša Vuksanovića i Filipa Jovovića,, dok su Demokrate odbile da stanu iza kandidature advokata Bulatovića, zbog njegovih veza sa DF-om, odnosno zato što je on bio branilac jednog od lidera ovog političkog saveza Andrije Mandića.

Tužilački savjet, nakon konstituisanja, će konstatovati prestanak dužnosti Draženu Buriću koji je vršilac dužnosti vrhovnog državnog tužioca, a kako kažu izvori Pobjede, parlamentarna većina još pregovara sa poželjnim kandidatima i za tu poziciju.

Izmijenjenim Zakonom o državnom tužilaštvu precizirano je da Tužilački savjet ima 11 članova, od kojih je pet iz tužilačke organizacije, a vrhovni držvani tužilac po funkciji je i predsjednik tog tijela. Od preostalih šest mjesta – pet popunjavaju ugledni pravnici, a jedno je namijenjeno predstavniku Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava.

USAGLAŠAVANJE

Parlamentarna većina ljetos se usaglasila da ugledni pravnik kojeg predlaže NVO sektor u Tužilačkom savjetu bude kandidat kojeg je protežirala Ura – Stevo Muk, ali ni on još formalno nije izabran. Ura ima još jednog svog čovjeka u Savjetu – državnog sekretara Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava Borisa Marića.

Konferencija državnih tužilaca za člano-

Borivoje Đukanović

ve ovog tijela ljetos je izabrala Đurđinu Ninu Ivanović, Sanju Jovićević, Tatjanu Begović i Nikolu Samardžića, dok je vrhovni tužilac po funkciji član i predsjednik ovog tijela.

Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić početkom avgusta proglasio je krnji, šestočlani Tužilački savjet.

Venecijanska komisija imala je brojne primjedbe na izmjene tužilačkog zakona, kojima je nova crnogorska vlast tužilaštvo upodobila svojim interesima, ali oni nijesu uvažili nijednu preporuku ovog stručnog tijela Savjeta Evrope.

K. K.

Potpisani ugovori sa korisnicima sredstava iz Fonda za podsticanje medijskog pluralizma

Za štampane i onlajn medije 309.633 eura PODGORICA - Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija potpisalo je ugovore sa korisnicima sredstava iz Fonda za podsticanje medijskog pluralizma i raznovrsnosti medija, koja su namijenjena štampanim medijima i internetskim publikacijama.

Iz tog vladinog resora saopšteno je da je na javni konkurs dostavljeno 39 aplikacija, od toga tri dnevna štampana medija, jedan nedjeljnik, tri korisnika samoregulacije i 32 internetske publikacije.

- Nezavisna komisija, koju čine tri člana Ministarstva i dva

eksterna člana birana putem javnog poziva, shodno Pravilniku o raspodjeli sredstava iz Fonda za podsticanje medijskog pluralizma i raznovrsnosti medija i kriterijumima bodovanja, donijela je prijedlog o raspodjeli sredstava iz tog podfonda – kaže se u saopštenju.

Navodi se da je na prijedlog nezavisne komisije, ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija Tamara Srzentić donijela odluku o raspodjeli sredstava iz Fonda za podsticanje medijskog pluralizma i raznovrsnosti medija namijenjenih štampanim me-

Na konkurs dostavljeno 39 aplikacija

dijima i internetskim publikacijama u ovoj godini.

- Ministarstvo u ovoj godini finansira ukupno 36 projekata, koje će realizovati štampani mediji i internetske publi-

kacije u ukupnom iznosu od 309.633 eura, čime je okončan postupak raspodjele sredstava iz ovog podfonda u tekućoj godini - zaključuje se u saopštenju.

R. D.

Društvo

Subota, 25. decembar 2021.

IJZ evidentirao 420 novih slučajeva infekcije

Preminula jedna osoba od kovida PODGORICA - Jedna osoba je preminula od kovida-19 a registrovano je 420 novih slučajeva infekcije među 2.428 testiranih, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje.

Kako se navodi, umro je pacijent iz Podgorice star 66 godina, čime je ukupan broj preminulih tokom pandemije dostigao 2.386 osoba.

Novootkriveni slučajevi su iz Podgorice 197, Kotora 34, Bara 25, sa Cetinja i iz Herceg Novog po 21, Budve i Tivta po 20, Nikšića 19, Berana i Bijelog Polja po 16, Danilovgrada 13. U Pljevljima je

zabilježeno osam novih slučajeva infekcije, Šavniku i Ulcinju po tri, Andrijevici, Kolašinu, Mojkovcu i Tuzima po jedan.

Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za četvrtak je iznosio 17,29 odsto. Navodi se da je do 15 sati prijavljen oporavak kod 204 pacijenta.

Uzimajući u obzir novootkrivene slučajeve i broj oporavljenih, u Crnoj Gori su aktivna 2.249 slučajeva kovida-19.

Od početka epidemije u Crnoj Gori ukupno su registrovana 162.364 slučaja infekcije korona virusom. r. d.

Društvo crnogorskih novinara nagrađuje najbolje

Konkurs za novinare do 20. januara PODGORICA - Društvo crnogorskih novinara raspisalo je konkurs za dodjelu novinarskih nagrada povodom 23. januara, kada se obilježava Dan novinara Crne Gore. Konkurs traje do 20. januara.

Kako su saopštili iz Upravnog odbora Društva crnogorskih novinara, konkurs je raspisan za dodjelu nagrade za životno djelo ,,Crnogorac“, nagrade za najboljeg mladog novinara, nagrade ,,Radovan Jablan“ za reportažu – reportera i priznanja za doprinos razvoju crnogorskog novinarstva.

Prijedlozi sa obrazloženjem mogu se slati na imejl: draganmitov@yahoo.com. Nagrade će biti uručene 23. januara na Cetinju. r. d.

Održana svečana sjednica DANU povodom uručivanja priznanja člano moraju prevazići podjele u zemlji

Burić: Niko nema pravo d ovako neprihvatljivo stan Treba donijeti obavezujuću odluku o civilizovanom i kulturnom ponašanju.

Odluka bi trebalo da automatski proizvodi sankcije za građane i prestanak političke ili državne funkcije za svako ponašanje, koje ne odgovara demokratskom i kulturnom obrascu. U temelju takve odluke se podrazumijeva striktno poštovanje države, simbola, nacija i vjera istakao je prof. dr Mihailo Burić

PODGORICA – Dukljanska akademija nauka i umjetnosti, kao izvorna crnogorska institucija nauke i kulture, u ovom složenom socijalnom, političkom, ekonomskom i bezbjednosnom trenutku, sa svoje svečane sjednice, šalje apel za mir i slogu u Crnoj Gori, poručio je juče profesor Mihailo Burić, član DANU. Juče je održana novogodišnja sjednica DANU, na kojoj su uručene povelje za 25 novih članova.

Burić je sa sjednice poručio Crnogorcima svih nacija da se ujedine.

- U teškim vremenima, kakvo je današnje, potrebne su hrabre, mudre i širokogrude akcije. Ujedinjeni sigurno možemo prebroditi sve teškoće. Ovako suprotstavljeni ne možemo obezbijediti mir i razvoj. Niko nema pravo da narodu, u ime naroda, proizvodi ovako neprihvatljivo stanje u društvu - poručio je on.

Burić je ukazao na to da DANU

d.mijatović

8

Apel zA mir i slogu u Crnoj gori: Sa svečanosti u DANU

očekuje bolju komunikaciju među političarima, jer je to neizostavan preduslov za dalji napredak države. Zato i podržavaju apele političkih partija

Povelja i novinaru Pobjede Slobodanu Čukiću Sekretar DANU akademik Nebojša Vučinić juče je uručio povelje novim članovima DANU, među kojima je bio i novinar Pobjede Slobodan Čukić.

Povelju su dobili i redovni članovi Blagota Eraković, Novak Kilibarda, Branka Bogavac, Miodrag Mijo Adžić, Čedomir Bogićević, Rajko Cerović, Ismet Hadžić, Novak Adžić i Branislav Radonjić, kao i vanredni

članovi Goran Barović, Miodrag Miško Vuković, Miodrag Bole Bošković, Miodrag Gomilanović, Ljubomir Mudreša, Miraš Martinović, Miodrag D. Bajković, Zorica Mrvaljević, Darko Vuksanović, Slobodan Marunović i Aleksandar Radoman.

Povelja za dopisne članove otišla je u ruke Slobodana B. Medojevića, Janea Kodžabašija, Jelene Lužine i Faruka Dizdarevića.

za slogu i mir - kao uslov stabilnog života i razvoja.

KaKo do promjena

On smatra da metode za postizanje takvog cilja nijesu komplikovane, te da je samo potrebno hrabro ih primijeniti.

- Pozivamo na poboljšanje „naše aktuelne demokratije“, kojoj očigledno moramo pomoći, da bi ona pomogla nama. Neophodno je hitno i demokratski onemogućiti pojave - vođenja sudskih procesa preko medija, ko će sa kim a ko neće, ogovaranja, svađa, mržnje, uvreda, neodgovornih optužbi, podmetanja, neistina i fizič-

Direktor Zavoda za zapošljavanje ukazao na problem koji opterećuje rad te institucije

Folić: Na Birou je mnogo onih koji i ne traže

PODGORICA - Pandemija korona virusa prekinula je pozitivne trendove na tržištu rada Crne Gore koji su trajali od decembra 2017. godine, pa se od marta prošle do maja ove godine bilježi povećanje registrovane nezaposlenosti, saopšteno je na godišnjoj konferenciji Zavoda za zapošljavanje Crne Gore.

Vršilac dužnosti direktora Zavoda Goran Folić saopštio je da je ovogodišnja uspješna turistička sezona dovela do stabilizacije i smanjenja nezaposlenosti od kraja maja do septembra, od kada, zbog sezonskog karaktera privrede, dolazi do blagog rasta nezaposlenosti.

- Prema posljednjim podacima Zavoda, kojim rukovodim gotovo osam mjeseci, na evidenciji je 55.924 registrovana nezaposlena. Taj broj, na isti dan prošle godine, iznosio je 47.136, što ukazuje da je za godinu 8.788 više nezaposlenih, ili 18,6 odsto.

Stopa registrovane nezaposlenosti trenutno iznosi 24,1 odsto

Pokrenuće platformu za onlajn prijavljivanje U skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada biće unaprijeđeni procesi rada u dijelu posredovanja pri zapošljavanju, što je i jedna od osnovnih uloga institucije, najavio je v. d. direktora Zavoda za zapošljavanje Goran Folić.

Kazao je da su na osnovu preporuka eksperata MOR-a, stvoreni preduslovi za implementaciju nove tehnologije rada sa korisnicima usluga Zavoda, kao i pokretanje platforme za onlajn prijavljivanje.

- Taj novi digitalni alat, ističe, fizičkim licima omogućiće prijavljivanje u evidenciju nezaposlenih lica – posredstvom interneta odnosno bez dolaska u Biro rada. Sa druge strane, pravnim licima omogućiće prijavu slobodnog radnog mjesta kod poslodavaca ali i podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na subvencije, prilikom zapošljavanja OSI – kazao je Folić.

što je rast od 3,8 procentnih poena, u odnosu na uporedni period lani - saopštio je Folić.

evidencija

On je kazao da je na evidenciji Zavoda alarmantno veliki broj onih koji aktivno ne traže posao, već se su se na Biro prijavljivali i dalje se prijavljuju zbog ostvarivanja određenih prava.

- Riječ je o osobama koje zaista

jesu nezaposlene i ispunjavaju uslove za prijavu i pomoć, ali u stvari i ne traže zaposlenje jer ili rade na crno ili ih neko drugi izdržava. Primjećeno je, i nije tajna, da se broj prijavljivanja na evidenciju upravo povećavao kad god bi se najavila neka vanredna jednokratna pomoć za nezaposlene, kao što je to i bio slučaj u ranija dva navrata!

Posljednih mjeseci zabilježen

Sa jučerašnje konferencije

je rast evidentiranih lica ženskog pola zbog najava da će se „majkama sa troje i više djece“ vratiti naknade. Ovih dana je to slučaj zbog prijedloga da svi nezaposleni u Crnoj Gori dobiju mjesečnu naknadu od 100 eura - rekao je Folić.

Precizirao je da je od početka pandemije mjesečni prosjek prijavljenih na Birou bio oko 3.850 osoba, a dnevni čak 175.

Zaposlenje

On je saopštio da se posredstvom Zavoda, od početka go-

dine, zaposlilo 17.530 lica sa evidencije. Tržište radne snage, po njegovim riječima, funkcioniše kao i svako drugo tržište – poslodavac želi da dobije što kvalitetniju radnu snagu, a radnici da se zaposle na radno mjesto koje će im pružiti što bolju zaradu i što bolje uslove rada.

- U Zavodu smo svjesni da i pored velikog broja nezaposlenih ne možemo odgovoriti svim zahtjevima poslodavaca, posebno kada traže kadrove sa specifičnim znanjima i vještinama.

Ipak, i tokom ove godine, kroz

mjere aktivne politike zapošljavanja, Zavod je pokušao prevazići ovaj problem i obezbijediti adekvatan kadar – kazao je on.

Naveo je da je Zavod, radi lakšeg pronalaska posla, stvorio uslove za realizaciju više programa, usmjerenih na povećanje zapošljivosti.

- Javnost je o svim programima bila blagovremeno informisana. Podsjetiću da je sa evidencije nezaposlenih 4.113 lica angažovano kroz programe: „Aktivacija žena“, „Direktno otvaranje radnih mjesta – jav-

Društvo

Subota, 25. decembar 2021.

ovima, apelovano da se pod hitno

da proizvodi nje u društvu rješenje svih spornih pitanja društva i spasiti državu i društvo od teškog puta kojim se sada kreće.

- U to ime želimo srećnu novu 2022. godinu svim građanima Crne Gore i da nam u narednoj godini ne lome vrata i prozore i pišu 4S preko časnog naziva Dukljanske akademije. Svak je rođen da je po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka – poručio je Burić.

GRAĐANSKI SVJETIONIK

kih nasrtaja. To su užasni i nedozvoljeni maniri. Zato treba donijeti obavezujuću odluku o civilizovanom i kulturnom ponašanju. Odluka bi trebalo da automatski proizvodi sankcije za građane i prestanak političke ili državne funkcije za svako ponašanje, koje ne odgovara demokratskom i kulturnom obrascu. U temelju takve odluke se podrazumijeva striktno poštovanje države, simbola, nacija i vjera - istakao je Burić.

Prema njegovim riječima, ovakav demokratsko-kulturni obrazac ponašanja stvoriće uslove za sve vrste razgovora i dogovora, kao preduslova za

e posao ni rad“, „Osposobljavanje za samostalan rad“, „Osposobljavanje za rad kod poslodavca“, „Program stručnog osposobljavanja lica sa stečenim visokim obrazovanjem“ kao i dobro poznati „Program grantova za samozapošljavanje“ na koji smo možda i najviše ponosni - saopštio je Folić.

TRŽIŠTE

On je kazao da će, prateći potrebe nezaposlenih, kao i tržišta rada, gdje bude potrebno kreirati nove programe, sa fokusom na zapošljavanje mladih, koji daju rezultate.

- Biće potrebno i kreiranje podsticajnih mjera namijenjenih poslodavcima, posebno u djelatnostima na koje je negativan uticaj imala pandemija. Radi jačanja zapošljavanja i razvoja lokalnih zajednica biće neophodan razvoj lokalnih partnerstava - kazao je Folić.

Najavio je da se želi kreirati ambijent u kojem će se na Biro rada javljati građani koji zaista traže posao i koriste servis Zavoda za brži i lakši ulazak na tržište ra-

Na sjednici je govorio i glumac Crnogorskog narodnog pozorišta Slobodan Marunović koji je istakao da je DANU svjetionik građanske Crne Gore.

- Počastvovan sam što ste prepoznali moj umjetnički, kreativni i patriotski angažman koji sam velikim dijelom svog života i stvaralaštva posvetio Crnoj Gori, afirmišući njene duhovne, etičke i estetske vrijednosti kroz pozorišnu umjetnost i prezentovao ih širom svijeta - naveo je Marunović. Želi, kako kaže, da nastavi da daje svoj doprinos u očuvanju građanske, evropske i dostojanstvene kuće Crne Gore.

- Kao i očuvanju njene nezavisnosti, crrnogorskog, danas ugroženog, identiteta, istorije, crkve i jezika, ali i kulture i duhovnosti, a najprije slobode - poručio je Marunović.

Svečanosti je prisustvovao mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve, vladika Mihailo.

K. JANKOVIĆ

Za 2022.

Zavodu 46,1 milion Prema Folićevim riječima, prijedlogom budžeta za 2022.

Zavodu je opredijeljeno 46,1 milion eura, za ostvarivanje prava nezaposlenih, realizaciju mjera, aktivnosti i pokrivanje troškova funkcionisanja službe.

- Za pasivne mjere, odnosno za isplatu novčane nadoknade za nezaposlena lica, predviđeno je 27,5 miliona eura, za mjere aktivne politike zapošljavanja (obrazovanje i osposobljavanje odraslih, javne radove, podsticaje za preduzetništvo i podsticaje za zapošljavanje) 2,7 miliona eura, a za Fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom projektovano je 11,5 miliona eura (od čega 10 miliona za finansiranje subvencija poslodavcima koji zaposle OSI) - kazao je on.

da, a ne samo da bi boravkom u evidenciji ostvarili neko pravo, a da ne žele da rade.

On je zaključio da bi neusvajanje budžeta ozbiljno ugrozilo funkcionisanje Zavoda. N. K.

9

Božićna poruka nadbiskupa barskog monsinjora Roka Đonlešaja i biskupa kotorskog Ivana Štironje BAR – Nabiskup barski, monsinjor Rok Đonlešaj, uputio je poruku vjernicima povodom katoličkog Božića, i pozvao na mir, toleranciju i dijalog.

Vjernicima je praznik koji se obilježava po gregorijanskom kalendaru čestitao i biskup kotorski monsinjor Ivan Štironja.

Monsinjor Đonlešaj je naglasio da Spasitelj daje smisao našem teškom životu i našim žrtvama, koji će pokazati da „se po predanju i po križu stiže do pravog, punog i vječnog života“.

On je pozvao vjernike da ih tokom praznika ispuni Božji mir i radost.

-Bog je izvor svakog dobra, on je mir i čista radost, u njemu i po njemu običan život i stvari postaju izvor mira i radosti.

Zato, neka nas ovih dana ispune Božji mir i radost, primimo dijete Isusa u naša srca i tada će radost ove svete noći ostati kod nas. Shvatićemo što to znači kada Bog kaže: „Gle, sve stvaram novo i darujem vam novo od srce“. Srećan Božić! – navodi se u čestitici Đonlešaja.

Poziv vjernicima da ih ispuni Božji mir i radost

Nabiskup barski, monsinjor Rok Đonlešaj

Biskup Ivan Štironja je naveo da je za nama još jedna građanska godina koju smo, kao i 2020, proveli u brizi zbog pandemije koja ne prolazi.

-Misli nam lete osobito k onima koje je zahvatila ta teška bolest ili neke druge bolesti, k onima koji su ostali bez svojih najdražih, kao i k liječničkom i bolnič-

Biskup kotorski monsinjor Ivan Štironja

kom osoblju, kojima odajemo posebno priznanje za borbu i napore. U našim su mislima i molitvama i siromašni, nemoćni, poodmakli u godinama i svi oni koji su potrebni naše brige, pomoći i razumijevanja.

On je pozvao da se po hrišćanskom služenju proslavi Bog u visini a na zemlji „neka se na-

stani Božji mir u srcu svakoga čovjeka dobre volje“.

-Svima vama do kojih dospije ova poruka neka bude sretan, čestit i blagoslovljen Božić, a na Mladom ljetu svega obilja, osobito obiteljskoga mira, zdrava rada i vedra zajedništva! – naveo je, između ostalog, Štironja.

R.D.

Za projekte nevladinih organizacija u 2021. od opredijeljenih 3.7 miliona eura izvjesno da će do kraja godine biti raspoređeno samo 250 hiljada

Nazadovale sve oblasti saradnje Vlade i NVO

Programska direktorka CRNVO Lidija Knežević kazala je da su zbog neodgovornog odnosa Vlade i resornih ministarstava nevladine organizacije onemogućene da u ovoj godini realizuju projekte i javne politike

PODGORICA – Tokom ove godine evidentno je nazadovanje u svim oblastima saradnje Vlade i nevladinog sektora, što je naročito vidljivo u oblasti finansiranja projekata nevladinih organizacija, saopšteno je juče na konferenciji za medije grupe NVO. Programska direktorka Centra za razvoj nevladinih organizacija Lidija Knežević kazala je da zbog velikog kašnjenja u primjeni Zakona o NVO i neodgvornog odnosa Vlade i resornih ministarstava, prije svega finansija i socijalnog staranja, prosvjete, nauke, kulture i sporta, ekonomskog razvoja, pravde i ljudskih i manjisnkih prava, nevladine organizacije su onemogućene da u ovoj godini realizuju projekte i javne politike.

Prema njenim riječima, kako je zbog takve politike rad velikog broja NVO ugrožen, posebno onih koje pružaju dragocjene servise ranjivim grupama, krajnje posljedice snose građani, kao i najugroženije kategorije stanovništva kao što su osobe sa invaliditetom (OSI), žene i djeca, mladi, pripadnici RAE populacije, stara lica i mnogi drugi koji su u ovoj godini ostali uskraćeni za brojne usluge i servise koje NVO pružaju u okviru svojih projekata i programa.

- Nijedan konkurs za raspodjelu sredstava za projekte NVO nije objavljen u zakonom pro-

Rad velikog broja NVO ugrožen

pisanom roku, odnosno do 1. marta ove godine, već su nadležna ministarstva konkurse raspisali tokom oktobra i novembra – kazala je Knežević dodajući da je do sad raspisano samo pola predviđenih konkursa.

Ona je ukazala na informaciju koju je Vlada usvojila 16. decembra, da je u ovoj godini za finansiranje projekata i programa NVO opredijeljen iznos od oko 3.7 miliona eura, ali da je jedino izvjesno da će iznos od 250 hiljada eura biti zaista i raspoređen do kraja godine, da postoji samo mogućnost da bude raspodijeljeno oko 2.24 miliona, a da je realno očekivanje da iznos od 1.25 miliona eura ne može biti isplaćen do kraja 2021. godine.

Izvršni direktor Saveza udruženja roditelja djece i omladine sa teškoćama u razvoju ,,Naša inicijativa“ Milisav

Mimo Korać ukazao je da su ministarstva kasnim raspisivanjem konkursa sama obesmislila sopstvene javne pozive.

- Posljednjih dana su intenzivirane aktivnosti na procjenjivanju projekata. Davali su se kratki rokovi od svega nekoliko dana za ocjenjivanje, što je svakako moglo dovesti do nižeg kvaliteta odluka o raspodjeli sredstava – kazao je Korać.

Prema njegovim riječima, prethodnih godina su u pojedinim ministarstvima tvrdili da se kasni sa odlukama o raspodjeli jer su procjenjivačima trebali duži rokovi, obično od mjesec i duže, a sada se, u trci sa rokovima da se sve završi do kraja godine, procjene rade za četiri-pet dana.

On je ukazao i da je nekim odlukama o raspodjeli sredstava za oblast zaštite lica sa invaliditetom, koje su donijete prethodnih dana, veliki broj rele-

vantnih NVO iz te oblasti ostao uskraćen za sredstva za realizaciju projekata od interesa za tu populaciju.

- Rad i ocjenjivanje pojedinih procjenjivača i dodjeljivanje sredstava nekim organizacijama izaziva sumnju u postojanje korupcije. Ovo posebno u slučajevima gdje pojedine komisije pošto-poto žele da i nakon donijete odluke, sačuvaju u tajnosti identitet procjenjivača.

Izvršna direktorka Inicijativa mladih s invaliditetom Boke Miroslava Mima Ivanović kazala je da su kroz analizu odluka tri ministarstva tokom 2020. godine o raspodjeli sredstava u oblasti zaštite lica sa invaliditetom, koja su raspodijelila iznos od gotovo 1 milion eura, došli do podatka da je oko trećine, 34.4 odsto ukupnog iznosa, raspodijeljene NVOima koje nisu organizacije osoba sa invaliditeom, dok je sa druge strane odbijeno finansiranje projekata 56 organizacija OSI, uključujući i roditeljske organizacije.

Prema podacima koje je saopštila Ivanović, taj trend je nastavljen i ove godine pa je Ministarstvo kapitalnih investicija od oko 80 hiljada eura za projekte rasporedilo 34 odsto NVO-ima koje nijesu organizacije OSI. Ona je kao dobar primjer navela podatak da je, sa druge strane, Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma sav raspodijeljeni iznos od 80 hiljada eura dodijelilo organizacijama OSI. Izvršni direktor Crnogorske fondacije za HIV i virusne hepatitise nazvao je odluku komisije Ministarstva zdravlja o raspodjeli „skandaloznom i diskrimantorskom“ i ocijenio da je riječ o bacanju, odnosno poklanjanju državnog novca organizacijama bez iskustva i znanja u toj oblasti, koje se pojavljuju samo na konkursima za dodjelu sredstava iz budžeta.

D. M.

10

Hronika

Udes na putu Ribarevine – Berane

Subota, 25. decembar 2021.

Optuženi za pripadništvo kriminalnoj organizaciji Krsta Vujića iznijeli od

Ibrahimović i Komar negirali vezu Selimoviću i Božoviću sa ubistvom po 20 godina zatvora Šćepana Roganovića Poginula jedna osoba

BERANE– U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila preksinoć u 22.27 časova, na putu Ribarevine – Berane, poginuo je B. V. (28), potvrđeno je portalu Pobjeda iz OKC-a Uprave policije. Udes se dogodio u mjestu Kljunača.

Iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije saopšteno je da se u Crnoj Gori, u posljednja 24 sata, dogodilo 16 saobraćajnih nezgoda i da je poginula jedna osoba, teže povrijeđena jedna, a lakše tri osobe.

Policija je izdala 214 naloga za uplatu novčanih kazni i podnijela 43 prekršajne prijave.

C.H.

Presuda za ubistvo Dragice Selimović u Bijelom Polju

BIJELO POLJE - Damir Selimović (23) i Danko Božović (24), koji se ranije zvao Miloš Selimović, iz bjelopoljskog naselja Rakonje, osuđeni su na po 20 godina zatvora zbog ubistva iz koristoljublja Dragice Selimović (55).

Presudu je juče izrekao sudija Višeg suda u Bijelom Polju Dragan Mrdak.

Bjelopoljac Jašar Selimović (29) osuđen je na jedinstvenu kaznu od pet mjeseci zatvora zbog neprijavljivanja počinilaca krivičnog djela i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih naprava.

Prema optužnici Višeg državnog tužilaštva, Damir Selimović i Danko Božović su 26. oktobra prošle godine usmrtili Dragicu Selimović i ukrali 5.000 eura.

B. Č.

Sa privođenja jednog od optuženih

Kotorska policija uhapsila tridesetogodišnjaka zbog nasilja u porodici

Terete ga da je prijetio supruzi i polomio joj lakat KOTOR - N. M. (30) je uhapšen zbog sumnje da je 22. decembra vrijeđao, prijetio i polomio lakat nevjenčanoj supruzi.

- Naime, sumnja se da je N. M. (30) verbalno i fizički napao svoju nevjenčanu suprugu, u kući u kojoj žive, upućujući joj uvredljive i prijeteće riječi, te joj je nanio tešku tjelesnu povredu u vidu preloma desnog lakta – navode iz Uprave policije.

Osumnjičeni N. M. se tereti za nasilje u porodici ili porodičnoj zajednici. On je priveden tužiocu koji mu je odredio zadržavanje do 72 sata, a nakon toga sudija za istragu donio rješenje kojim mu je određen pritvor.

C. H.

Saslušani osumnjičeni za ubistvo ispred zgrade Osnovnog suda u Rožajama

Ramović i akteri tuče sprovedeni u Istražni BIJELO POLJE - Sudija za istragu Višeg suda u Bijelom Polju, Vukomir Bošković donio je rješenje kojim je određen pritvor do 30 dana Rožajcu Edmiru Ramoviću (19) zbog ubistva sugrađanina Semira Murića (29), 21. decembra ispred zgrade Osnovnog suda u Rožajama.

Ramović se tereti i za nedozvoljeno držanje oružja.

U rješenju za određivanje pritvora piše da postoji opasnost od bjekstva, ometanja postupka uticajem na svjedoke, ponavljanja krivičnog djela i težine djela.

Pritvor je određen i Sabru Ramoviću zbog osnovane sumnje da je počinio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja te Salku i Ernadu Ramoviću zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično djelo učestvovanje u tuči. Za okrivljenim Elsanom Ramovićem, koji se nalazi u bjekstvu, raspisana je lokalna potjernica i određen pritvor koji će se računati od momenta kada bude uhapšen.

Motiv ubistva je dugogodišnja netrepeljivost zbog imovine.

U pucnjavi je ranjen policajac na dužnosti Refik Dedeić, kojem život nije u opasnosti.

B. Č.

PODGORICA – Dino Ibrahimović i Miloš Komar juče su u podgoričkom Višem sudu negirali da su pripadnici kriminalne organizacije koja je odgovorna za likvidaciju Šćepana Roganovića, 13. februara prošle godine, u Herceg Novom.

Komar je ustvrdio da bi pobjegao i izbjegao hapšenje da ima veze sa kriminalom, dok je Ibrahimović kazao da nije mogao dovesti automobil egzekutoru u Danilovgrad, s obzirom na to da je slab vozač i da nije nikad podigao vozačku dozvolu iako je položio vozački.

Pored Ibrahimovića i Komara, na optužnici Specijalnog tužilaštva su i Mili Bajramović, Krsto Vujić i Igor Glavaš i njima se sudi u odsustvu.

Miloš Đuričković dobio je u ovom predmetu status svjedoka saradnika kada je nakon hapšenja priznao da je pomogao izvršiocu ubistva.

Ibrahimović i Komar su juče pred krivičnim vijećem Višeg suda ustvrdili da ne poznaju i nikada u životu nijesu sreli ostale optužene. Pojasnili su da su se njih dvojica upoznali u Istražnom zatvoru gdje su bili zbog optužbi u ovom predmetu.

Ibrahimović je zatražio da mu se objasni kako se optužba protiv njega može temeljiti samo na osnovu toga što je njegov DNK pronađen na mjenjaču i ručnoj kočnici ,,renoa megan“ koji je korišten u egzekuciji Roganovića.

-Ako se teretim da sam vozio taj automobil, kako moj DNK nije pronađen na volanu i ručki od vrata. Osim toga, nigdje nema mog imena u kriptama koje ste zaplijenili i otvorili– kazao je

Mjesto ubistva Šćepana Roganovića

Sud zabranio tužiocu da ispituje Ibrahimovića o vezama sa Markom Jovanovićem Krivično vijeće sudije Dragoja Jovića juče je zabranilo optuženom Dinu Ibrahimoviću da odgovori na pitanje tužioca Saše Čađenovića da li je zajedno sa Markom Jovanovićem obezbjeđivao Alana Kožara.

Zabrana je uslijedila nakon što je advokat Damir Lekić predočio sudu da je Jovanović u drugom predmetu optužen za dvostruko ubistvo u centru Podgorice i da nema veze sa

Ibrahimović.

Ovaj optuženi je kazao da je položio vozački ispit ali da nije podigao vozačku dozvolu, te pojasnio da je slab vozač zbog čega nije vozio ,,citroen“ koji je imao prije tri godine.

On je naveo da u sklopu njegove porodične kuće postoji automehaničarska radionica gdje pomaže ocu i bratu, i pomenuo mogućnost da je sporno vozilo kod njih bilo na popravci.

-Nijesam majstor, ali pomažem bratu i ocu prilikom popravki automobila. Dajem im alat, držim sijalice i slično. Ne sjećam se da je ovo auto bilo u našoj radionici ali to se može provjeriti preko evidencije popravljanih vozila koju vodi moj brat – kazao je Ibrahimović.

Odgovarajući na pitanje specijalnog tužioca Saše Čađenovića, Ibrahimović je kazao da je u vrijeme ubistva Roganovića bio u Njemačkoj kod majke.

-Otišao sam kod nje nešto malo poslije Nove godine, mislim da je to bio 10. januar 2020. godine i ostao tamo do aprila. Po povratku u Crnu Goru bio sam 14 dana u karantinu, u hotelu ,,Verde“, a

krivičnim djelom za koje se sudi Ibrahimoviću.

-Poštujem to što tužilac istražuje, ali ovo ne smije da radi kroz ovaj postupak. Ovo podsjeća na pokušaj tužioca da proširi istragu na Ibrahimovića, postavljajući mu danas pitanja vezana za drugo krivično djelo. Znamo koje su procedure za proširenje istrage i molio bih da ih se tužilac pridržava – kazao je advokat Lekić.

potom još 14 dana u samoizolaciji. Posljednjeg dana samoizolacije sam uhapšen – ispričao je Ibrahimović.

Odgovarajući na pitanja branioca, advokata Damira Lekića, optuženi je naveo da je od septembra 2019. godine do odlaska u Njemačku kod majke bio u Baru, u bolnici zbog zdravstvenih problema a nakon toga i 15 dana u Istražnom zatvoru gdje je priveden jer sudu pred kojim se vodio postupak protiv njega nije dostavio obrazloženje nedolaska.

-Možda sam bio i kod majke, ali se ne mogu sjetiti. To bi se moglo provjeriti kroz evidenciju graničnih prelazaka – kazao je optuženi.

On je naveo da majku posjećuje četiri ili više puta godišnje.

Na pitanje tužioca, ovaj optuženi je kazao da od septembra 2019. godine do izvršenja krivičnog djela, pored rada u radionici nije prihodovao novac od nekih drugih poslova.

Pojasnio je da se izdržavao i od novca koji mu majka šalje poštom.

-Za novac koji mi je majka slala postoje potvrde – kazao je Ibrahimović.

U nastavku suđenja i optuženi Komar je negirao optužbe Specijalnog tužilaštva ističući da mu nije jasno kako je i zašto svjedok saradnik Miloš Đuričković, kojeg nikad nije vidio u životu, upro prstom u njega.

-Nijesam ga nikad vidio, niti znam kako izgleda. Ne znam zašto je upro prstom u mene govoreći da sam ilegalno prevozio Vujića i da sam imao kriptovani telefon.

Jedini telefon koji sam koristio je klasični mobilni telefon i on je zaplijenjen prilikom mog hapšenja – kazao je Komar.

On je zamolio sud da ga suoči sa svjedokom saradnikom kako bi se razjasnilo zašto je izrekao sve te laži o njemu.

-Da se bavim kriminalom imao bih nešto od imovine. Ja nemam ni svoj automobil – kazao je optuženi.

Komar je naveo da je iz ugledne porodice, da živi sa majkom, ocem i bratom te da se svi zajedno bave poljoprivredom, kao i da pomaže u restoranu u vlasništvu porodice.

On je zatražio da se automobil ,,golf 2“ kojim je navodno ilegalno prevozio Vujića izvještači.

Odgođena kontrola optužnice protiv Slobodana Kašćelana i njegove grupe za ubistvo Nikole Stanišića PODGORICA - Kontrola optužnice protiv visokopozicioniranog člana kavačkog klana Slobodana Kašćelana (58) i njegove trinaestočlane kriminalne organizacije, odgovorne za teško ubistvo Nikole Stanišića na podmukao i svirep način, juče je u podgoričkom Višem sudu odgođena na neodređeno vrijeme nakon zahtjeva odbrane da se iz vanraspravnog vijeća izuzme sudija Boris Savić.

Savićevo izuzeće je traženo jer je učestvovao u donošenju drugostepene odluke o određivanju pri-

Odbrana tražila izuzeće sudije Borisa Savića jer je odlučio da pritvori optužene tvora optuženim u ovom predmetu nakon što ih je prethodno sudija za istragu Miroslav Bašović pustio da se brane sa slobode.

Pored Kašćelana, na optužnici se

našao i visokopozicionirani pripadnik kavačkog klana, Kotoranin Radoje Zvicer (49) sa sugrađanima Draganom Kneževićem (40) i Milošem Radonjićem. Na listi

su i Srđan Jurišević (48) iz Tivta, zatim Radoje Živković (35), Vladimir Vučković (45) i Zdravko Perunović (45) iz Nikšića, Milan Vujotić (39), Aleksandar Dragićević (35), Zoran Kažić (45) i Milan Knežević (43) iz Podgorice, Darko Prelević (30) iz Pljevalja, kao i Krsto Maroš.

Kašćelan je u istrazi pred tužiocem kazao da nije stvorio nikakvu kriminalnu organizaciju, a posebno ne sa okrivljenima koje je SDT označilo kao saizvršioce.

Sa druge strane, specijalni tužilac Saša Čađenović je na 55 strana

Hronika/Svijet

Subota, 25. decembar 2021.

dbrane

Apelacioni sud u Beogradu odlučio da se pritvor optuženom Pljevljaku zamijeni blažom mjerom

Darko Šarić izašao iz pritvora

-To je automobil koji je parkiran ispred kuće i uvijek otvoren sa ključem u volanu jer ga osim moje porodice koriste rodbina i komšije za prevoz alata, hrane za stoku, pasa… Radi se o automobilu koji je nepouzdan i koji se zimi, kad je hladnije, ne može upaliti – pojasnio je Komar.

On je kazao da ne zna zašto je proveo 16 mjeseci u pritvoru.

-Prvi put sam u SDT-u čuo za ovaj događaj, kada mi je advokat pojasnio za šta sam osumnjičen. Da sam imao veze sa kriminalom, od pretresa moje kuće u maju do hapšenja u junu, imao sam šansu da pobjegnem ali nijesam.

Da sam imao veze sa ovim djelom, pobjegao bih – kazao je Komar i zatražio od suda da ga kazni najstrožom kaznom ukoliko se utvrdi da je kriv.

Bajramović je označen kao direktni počinilac ubistva dok se Vujić tereti da je organizator ove kriminalne grupe.

Roganović je ubijen na stepeništu kod Kanli kule 13. februara 2020. godine.

Vujić, prema evidenciji bezbjednosnih službi, slovi za člana škaljarskog klana koji blisko sarađuje sa barskom kriminalnom grupom koju je predvodio pokojni Alan Kožar. Šćepan Roganović je bio stariji sin Nika Roganovića, koji je ubijen krajem jula 2017. u naselju Nemila, i brat Duška Roganovića koji je teško povrijeđen u aprilu iste godine, kada je ispod njegovog automobila postavljena eksplozivna naprava. Duška Roganovića crnogorske službe označile su kao člana kavačke grupe. Istražitelji sumnjaju da je Niko Roganović ubijen jer je istraživao ko je pokušao da ubije njegovog sina Duška. U decembru 2018. godine u Beču je ubijen Šćepanov brat od strica Vladimir Roganović. Ubijeni Šćepan Roganović nije bio bezbjednosno interesantna osoba i ubijen je iz bezobzirne osvete, kazali su ranije iz policije.

B. R. optužnog akta predstavio dokaze koji potvrđuju da je ova grupa pratila kretanje i navike Stanišića pet dana prije nego je otet, a potom i ubijen u noći između 2. i 3. avgusta prošle godine.

Kažić i Dragićević su 27. jula prošle godine elektronskim optičkim uređajima – kamerama i dvogledima koje im je obezbijedio Radoje Zvicer započeli osmatranje kuće pokojnog Stanišića i njegovo kretanje, na osnovu kojih informacija su odredili kada i gdje je najpovoljniji trenutak da presretnu i otmu žrtvu.

Milan Knežević je 1. avgusta oko 16 sati javio Kažiću a ovaj ostalim

Darko Šarić

BEOGRAD – Pljevljak Darko Šarić, kojem se sudi za šverc 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu, pušten je sinoć iz pritvora i oko 18 sati stigao je na Dedinje u kuću supruge Lane Popović, piše Kurir. Šarić je prevezen u marici, koja je direktno ušla u garažu kuće gde će biti u u kućnom pritvoru i nositi nanogicu.

Prema pisanju ovog portala, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pritvor Darku Šariću i odredio mu kućni pritvor uz elektronski nadzor, kao i još trojici optuženih iz njegove grupe, nakon čega se on uputio ka vili na Dedinju kod supruge Lane Popović. Šarić je uhapšen u martu 2014. godine i od tada je bio u pritvoru.

Za njim je bila raspisana međunarodna potjernica u januaru 2010. godine, a tri mjeseca kasnije Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je optužnicu protiv njega i njegove grupe.

Suđenje je počelo 2012. godine, a Šariću se sudilo u odsustvu, jer se nalazio u bjekstvu. Nakon što je u zatvorskom pritvoru proveo skoro osam godina, Apelacioni sud je donio odluku da mu bude određena blaža mjera, tj. kućni pritvor s nanogicom. Šariću bi uskoro trebalo da bude izrečena presuda za šverc kokaina nakon ponovljenog drugostepenog postupka, a istovremeno pred Apelacionim sudom je i drugi predmet u kom je prvooptuženi, a koji se odnosi na pranje novca.

Vrhovni kasacioni sud Srbije ukinuo je pravosnažnu presudu kojom su Darko Šarić i njegova grupa osuđeni za šverc skoro šest tona kokaina. Sud je, kako stoji u odluci, vratio Apelacionom sudu u Beogradu da ponovo odlučuje o predmetu u kojem je Šarić bio osuđen na 15 godina zatvora.

C.H.

Sutkinja za istrage Višeg suda donijela odluku po prijedlogu Specijalnog tužilaštva

Optuženima za dvostruko ubistvo na Veruši određen pritvor PODGORICA – Berancima Mirčeti Mihailoviću (41), Vasiliju Đukiću (26), Draganu Biletiću (36) i Podgoričaninu Nenadu Milačiću (36) određen je pritvor do 30 dana zbog sumnje da su dio kriminalne organizacije odgovorne za ubistvo Nemanje Prelevića i Danila Pekovića, 18. oktobra prošle godine na Veruši, potvrdio je za Pobjedu advokat Stefan Jovanović.

Odluku o pritvoru donijela je sutkinja za istragu Višeg suda u Podgorici Suzana Mugoša zbog opasnosti od bjekstva.

Kao direktni izvršilac ubistva Prelevića i Pekovića označen je Marko Zekić (30) koji je u bjekstvu. Policija traga i za Užičaninom Draganom Tarićem (29) zbog sumnje da je dio ove kriminalne grupe i Podgoričaninom Branislavom Ivanovićem (38).

Među osumnjičenima za učestvovanje u ovom krivičnom djelu ranije su uhapšeni Beranac Miomir Đukić (32) i Baranin Goran Milašinović (42).

Motiv ubistva je raniji sukob Zekića i jednog od ubijenih.

Jedan od njih, kako tvrde Pobjedini izvori, pretukao je Zekića u Siti kvartu.

Svim osumnjičenima na teret se stavlja krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije, dok se Zekiću, Mihailoviću i Miomiru Đukiću stavlja na teret i krivično djelo teško ubistvo.

Ključni dokazi istražitelja su komunikacije preko kriptovanih telefona sa aplikacije Skaj.

Prelević i Peković su ubijeni u vikendici na Veruši iz vatrenog oružja u mjestu Ljevorečke Tuzi na Veruši. Tijela je pronašao komšija nakon što su ga porodice Prelević i Peković zamolile da provjeri jesu li u kući.

B.R.

pripadnicima grupe da je Stanišić motorom krenuo od kuće putnim pravcem Kotor – Trojica –Vrmac.

Na putu prema tvrđavi Vrmac, Stanišića su iz zasjede presreli Vukčević, Jurišević i Radonjić. Udarili su ga metalnom šipkom po glavi i oborili na zemlju, vezali konopom a onda ubacili u „BMW“ i po unaprijed napravljenom planu krenuli prema Njegušima. Tokom vožnje do odredišta, Kašćelanova ekipa je mučila Stanišića kako bi im dao šifru svog kriptovanog telefona i odao planove rivalske grupacije škaljaraca.

U jednom momentu došlo je do preokreta i promjene plana. Po

uputstvu Kašćelana, grupa je Stanišića vratila u mjesto Mirac, gdje je ubrzo stigao Kašćelan u pratnji Perunovića. Pojačana ekipa nastavila je sa mučenjem Stanišića.

Kako se navodi u optužnici, sa Stanišića su skinuli svu odjeću a potom ga tukli i od njega tražili da im otkrije za koga radi, gdje su štekovi i oružje škaljaraca.

Stanišić je bio blizak škaljarskom klanu i, kako se sumnja, likvidiran je jer je učestvovao u ubistvu člana suprotstavljenog kavačkog kriminalnog klana.

Zbog ovog zločina su 20. aprila uhapšeni Kašćelan i još pet osoba.

B.R.

11

Ledeni talas prijeti da okuje pacifički sjeverozapad Sjedinjenih Država

U Oregonu proglašeno vanredno stanje PORTLAND – U američkoj saveznoj državi Oregon juče je proglašeno vanredno stanje zbog niskih temperatura praćenih sniježnim padavinama i ledom koje će tokom vikenda, prema najavama meteorologa, pogoditi pacifički sjeverozapad SAD. Vanredno satnje proglašeno je i u Portlandu, najvećem gradu države Oregon, dok su gradske vlasti Sijetla otvorili dva večernja skloništa za građane pogođene teškim vremenskim uslovima.

Skloništa u izložbenoj sali centra Sijetl i u Kompas hauzin alajansu biće, kako su najavili čelnici Sijetla, otvarana u 19 sati svakog dana.

Meteorolog Nacionalne meteorološke službe u Sijetlu Rid Volkot rekao je na zajedničkoj konferenciji za medije sa gradonačelnicom Dženi Darkan kako niske temperature predstavljaju glavnu brigu u regionu u kome će najviše dnevne temperature iduće nedjelje jedva stizati do nule, dok bi noću mogle da padnu i niže od jednocifrenih brojeva na termometru.

- Ovo je rijedak događaj. Prošle su godine otkako smo mi u meteorološkoj službi u Sijetlu vidjeli ovakve podatke o prognozama – rekao je Volkot.

Sniježne padavine su, kako su najavili meteorolozi, tokom vikenda moguće i u regionima Sijetla i Portlanda.

- Veoma niske temperature će uticati na ugroženu populaciju kao što su beskućnici, kućni ljubimci i oni koji nemaju adekvatan pristup grijanju – saopštila je Nacionalna meteorološka služba.

Gradonačelnica Darkan je apelovala na građane da, koliko je moguće, provjeravaju komšije i kućne ljubimce.

Guvernerka Oregona Kejt Braun je u međuvremenu proglasila vanredno stanje koje će ostati na snazi do 3. januara.

Braun je rekla i kako bi očekivani snijeg i trajne temperature ispod nule mogle da dovedu do kritičnih kvarova u transportu i poremećaja u snabdijevanju električnom energijom, kao i u komunikacionim strukturama.

Njenom odlukom ovlašćena je Kancelarija za upravljanje vanrednim situacijama Oregona da aktivira državne resurse i koristi osoblje, opremu i objekte iz drugih državnih agencija za reagovanje na van-

redne vremenske prilike.

Ranije u četvrtak, gradonačelnik Portlanda Ted Viler i predsjednica okruga Maltnoma Debora Kafuri takođe su proglasili vanredno stanje koje će se nastaviti tokom očekivanih višednevnih hladnoća.

- Ovo će nam dati maksimalnu mogućnost da planiramo, ugovaramo i tražimo dodatne resurse za ono što bi moglo da uslijedi – rekla je Kafuri na konferenciji za novinare.

Pet skloništa za pogođene teškim vremenskim uslovima takođe će biti otvoreni u Portlandu i okolini okruga Multnomah od subote, rekli su zvaničnici.

- Naša država je iskusila brojne vanredne situacije vezane za klimu ove godine, a s obzirom na to da dolazi još jedna, pozivam sve Oregonce da sada naprave plan sa svojom porodicom i budu spremni – rekla je guvernerka Braun u saopštenju za javnost.

Požar zahvatio trajekt u Bangladešu

Nastradalo najmanje 38 osoba DAKA - Najmanje 38 osoba je poginulo kada je, u noći između četvrtka i petka, izbio požar na jednom trajektu na jugu Bangladeša, saopštili su lokalni zvaničnici.

Vatra je izbila tri sata nakon ponoći po lokalnom vremenu, u blizini grada Džalakati, na brodu koji je isplovio iz glavnog grada Dake i išao južno ka gradu Barguna udaljenom 250 kilometara.

Zvaničnici su upozorili kako bi broj žrtava mogao biti i veći, budući da se neki putnici i dalje vode kao nestali.

Za sada je u bolnicu primljeno više od 50 ljudi koji su se nalazili na trajektu.

Uzrok požara još je nepoznat, a zapadni mediji prenose kako incidenti na trajektima u Bangladešu nijesu rijetka pojava zbog prenatrpanosti broda i labavih zakona u državi koja ima oko 130 rijeka.

Trajekti su glavni vid transporta, posebno u južnim i sjevernim djelovima zemlje.

U aprilu je 25 osoba poginulo nakon što se trajekt sudario sa drugim plovilom koje se prevrnulo kod Dake.

Trajekt nakon požara

Džulijan Asanž

Džulijan Asanž se žalio na odluku o izručenju SAD LONDON – Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž podnio je žalbu Vrhovnom sudu Velike Britanije na odluku nižeg suda da može biti izručen SAD. Američke vlasti optužuju Asanža po 18 tačaka zbog toga što je Vikiliks objavio veliki broj povjerljivih američkih vojnih zapisa i diplomatskih depeša što je, kako navode, dovelo u opasnost živote ljudi. Odluka o žalbi se ne očekuje prije druge polovine januara, piše RSE. Asanž je bio na čelu Vikiliksa kada su na toj platformi objelodanjene tajne vlada širom svijeta sa posebnim naglaskom na SAD. On poriče da je počinio bilo kakvo krivično djelo. Od 2019. godine je u londonskom Belmarš zatvoru. Uhapšen je nakon izbacivanja iz ekvadorske ambasade u Londonu zbog kršenja uslova kaucije. U ambasadu je ušao 2012. godine da bi izbjegao izručenje u Švedsku gdje se suočavao sa optužbama za seksualne napade, što je on poricao. Optužbe protiv njega u Švedskoj su u međuvremenu odbačene.Proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londonu koja mu je, takođe, dodijelila i ekvadorsko državljanstvo.

Nakon što je u aprilu 2019. godine, ekvadorski predsjednik Lenin Moreno objavio da je Ekvador donio „suverenu odluku da povuče azil“ britanska policija je uhapsila Asanža.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Crnom Gorom

Subota, 25. decembar 2021.

Kompanija Platinum Distribution dobila saglasnost Vlade da investira u Pljevlja

U plantažu jabuka u Vrulji uložiće tri miliona eura

BIJELO POLJE: Apel predsjednika Opštine FACEBOOK

12

Investitor planira da podigne 24 hektara jabuka sorti ,,gala“ i ,,crveni delišes“ i zaposli 11 radnika. Vlada je ocijenila da je investitor renomirani privrednik, koji je na domaćem tržištu prepoznat po portfoliju kojeg čine luksuzni turistički i komercijalni objekti te da će razviti samoodrživ i profitabilan projekat PODGORICA/ PLJEVLJA – Kompanija Platinum Distribution iz Tivta podići će u Pljevljima, u mjestu Vrulja, plantažu jabuka u koju će uložiti više od tri miliona eura i zaposliti 11 radnika.

Biznis plan prihvatila je Vlada na sjednici u četvrtak.

U obrazloženju odluke navodi se da je investitor renomirani privrednik, koji je na domaćem tržištu prepoznat po portfoliju kojeg čine luksuzni turistički i komercijalni objekti: Butiko i Adriatica u Herceg Novom, Nikki Beach Montenegro (La Perla) hotel u Tivtu i Steak House Gallardo u Porto Montenegru, te da će razviti samoodrživ i profitabilan projekat.

INVESTICIJA

Investiranjem u poljoprivredu, Platinum Distribution želi da zaokruži proces proizvodnje i sprovede u djelo zamisao da kompletan proizvod usluge bude autentičan i iz Crne Gore.

-Na više od 270.000 m² zemljišta u Vrulji, namjerava da zasadi voćne kulture za čijim proizvodima su turisti iskazali tokom godine najveće interesovanje – jabuke, kruške, maline i borovnice. Plodovi sa plantaže bi se konzumirali, kako u svježem stanju, tako i u vidu prerađevina – sokova, džemova, i sl. Osluškujući zahtjeve tržišta, a pri tome konsultujući preporuke stručnjaka, investitor je odlučio da u prvoj fazi zasadi 24 ha pod jabukama. Radi se o veoma značajnom projektu, koji bi obimom proizvodnje zasigurno bio jedan od vodećih u domenu poljoprivrede.

Inicijalne projekcije investitora su da podigne zasade jabuke na površini od 24 ha (240.000 m²), po 12 hektara sorti ,,gala“ i

NA POTEZU DRUšTVENA ZAJEDNICA: Od kuće ostali zidovi

Smolović: Pomognimo svi da Furtule dobiju dom

IDEALNI USLOVI ZA POLJOPRIVREDU: Vrulja

Jedina ponuda na Listi razvojnih projekata Vlada je 22. novembra 2018. godine, donijela Odluku o kriterijumima, načinu i postupku izbora lica koje može steći crnogorsko državljanstvo prijemom radi realizacije posebnog programa ulaganja od posebnog značaja za privredni i ekonomski interes Crne Gore.

-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je 1. septembra 2021. godine obrazovalo Komisiju za ocjenu razvojnih projekata podnijetih po javnom pozivu od 8. oktobra 2019. za dostavljanje prijedloga radi sačinjavanja liste razvojnih projekata u oblasti poljoprivrede i drvoprerade na osnovu kojih se može steći crnogorsko državljanstvo. Na javni poziv podnijet je jedan uredan prijedlog i to Platinum Distribution Tivat, sa biznis planom ,,Izgradnja plantaže voća u Vrulji, Crna Gora“ – piše u obrazloženju informacije koju je usvojila Vlada.

,,crveni delišes“ – piše u izvještaju.

ZAPOŠLJAVANJE

Investicija, navode, spada u red „grinfid“, jer se radi o potpuno drugačijem pristupu poljoprivredi – gusta sadnja, koncept koji je razvijen u posljednjih nekoliko godina i daje odlične rezultate.

-Projektom će biti stalno zapo-

šljeno 11 radnika, dok će tokom sezone biti angažovano dodatno osoblje (četiri do deset sezonaca). Dosadašnje iskustvo investitora osnovano ukazuje da će i u ovoj ideji kvalitet menadžmenta biti na nivou da efikasno organizuje posao na način da se ostvaruju pozitivni finansijski rezultati. U trenutku pisanja biznis projekta, otkupna cijena jabuka ja bila na nivou od 0,55 eu-



Portfolio kompanije Platinum Distribution iz Tivta čine: Butiko i Adriatica u Herceg Novom, Nikki Beach Montenegro (La Perla) hotel u Tivtu i Steak House Gallardo u Porto Montenegru

ra (vrijednost bez PDV-a). Kako se cijena u toku godine kreće od 0,4 do 0,7 eura, za potrebe analize uzeta je pesimistička varijantu od 0,5 eura po kilogramu. Ukupni prihodi u godini punog roda iznose 720.000 eura, te umnogome prevazilaze troškove i predstavljaju za investitora prihvatljiv rizik. Povrat kompletne investicije očekuje tokom pete godine – navodi se u biznis planu kompanije Platinum Distribution.

D. Š.

BIJELO POLJE – Predsjednik Opštine Petar Smolović pozvao je privrednike i humaniste da pomognu šestočlanoj porodici Furtula koja je nakon požara prije nekoliko večeri ostala bez doma.

Smolović je juče obišao porodicu koja živi u Banjem selu – Čeoče.

- Opština će pomoći u skladu sa mogućnostima i uplatiti porodici Furtula 2.000 eura, kao i pomoć u hrani, odjeći i higijeni.

Vjerujem da će se uključiti šira društvena zajednica i da će pomoći da se porodična patnja i teškoće prevaziđu izgradnjom novog stanbenog objekta – kazao je Smolović.

Porodica Furtula, sa četvoro maloljetne djece, nakon požara smještena je kod najbližih rođaka.

B. Č.

PLJEVLJA: Opština odobrila retroaktivne premije

Mljekarima po još dva centa za litar PLJEVLJA - Opština je odobrila da se mljekarima retroaktivno isplate dodatne premije u iznosu od po dva centa po litru isporučenog mlijeka za septembar, oktobar i novembar 2021. godine – saopštili su iz Kabineta predsjednika Opštine Igora Golubovića.

Premije za mlijeko biće uplaćene na osnovu spiskova i evidencije koji su ustanovljeni prilikom isplate redovnih premija za mlijeko i odnose se na 139 kooperanta.

Ukupan iznos od oko 10.000 eura, mljekarima biće nadomješten u dva dijela i to u decembru ove i u januaru 2022. godine.

Skupština opštine usvojila je

nedavno odluku o povećanju premija za otkup mlijeka – sa tri na pet centi za litar isporučen mljekarama.

- Ovo uvećanje za 66 odsto je dodatna stimulativna mjera kojom lokalna uprava pravi iskorak u cilju preventivnog djelovanja protiv smanjenja proizvodnje mlijeka, prepoznajući potrebe za dodatnim stimulisanjem ne malog broja registrovanih poljoprivrednih proizvođača – navodi se u saopštenju.

Dodaju kako su dodatni razlog za donošenje odluke, koja će se primjenjivati od januara, povećanje cijena stočne hrane, goriva, repromaterijala i drugih troškova koji opterećuju naše proizvođače.

A. S.

KOLAšIN: Skupština dala saglasnost, u opštinskoj kasi naredne godine biće 5.247.000 eura KOLAŠIN - Opštinski budžet za narednu godinu iznosiće 5.247.000 eura i za 12 odsto ili 570.000 eura veći je od ovogodišnjeg. Usvojen je većinom glasova (16). Tokom rasprave vlast je kazala kako je budžet razvojni a opozicija da je potrošački.

Dragan Bulatović, sekretar za finansije, ekonomski razvoj i imovinu, predstavljajući prijedlog budžeta podsjetio da je da je za posljednje tri godine povećan 120 posto.

-Značajno je povećana podrška društvenom i privrednom aktivizmu, socijalna davanja, podrška Crvenom krstu. Tekući rashodi čine 3,7 miliona ili 71 odsto dok je kapitalni budžet sa skoro milion i po veći od ovogodišnjeg za 23 odsto. Za plate je planirana petina budžeta ili

Vlast tvrdi da je budžet razvojni, opozicija da je skrojen za izbore

1,14 miliona eura – naveo je Bulatović. Pojasnio je da se nova zapošljavanja dešavaju prema sistematizaciji i da se novim kadrovima stvara stručno kvalitetnija lokalna uprava.

Milica Šćepanović ( DPS) konstatuje da iz godine u godinu lokalna vlast povećava budžet i da je to potvrda dobre politike.

-Servisiraju se tekuće obaveze, otplaćuje naslijeđeni dug, sufi-

nansiraju potrebe građana i svih korisnika budžeta koje planiran realno i potvrđuje stabilnost lokalnih finansija – navela ona.

Bojan Zeković (SDP) ne vidi koju su korist imali građani

Za kapitalne investicije četvrtina kase Sredstva kapitalnog budžeta za 2022.godinu iznose milion i 497.000 eura. Ova stavka je značajno uvećana i predstavlja više od četvrtine ukupnog budžeta, odnosno 28,53 odsto. Na taj način će se finansirati izrada planske i projektne dokumentacije sa revizijom, održavanje

objekata lokalne infrastrukture, održavanje opštinskih puteva, poboljšanje vodosnabdijevanja, izgradnju seoskih vodovoda,gradskih saobraćajnica. Takođe će se raditi na rješavanju problema parkiranja kao i unapređenju sportske infrastrukture.

zbog toga što je budžet povećan od 2018. za tri miliona jer su, kaže, od tada troškovi života porasli 70 odsto.

Bivša predsjednica Opštine, Željka Vuksanović kritikovala je odnos prema seoskoj putnoj infrastrukturi, ističući da je bolje izgraditi kompletan put na nekom području nego intervenisati parcijalno. Zorana Bakić (Demokrate) smatra da budžet nije onakav kakvim ga vlast predstavlja.

-Ovakvim budžetom planiraju se nova zapošljavanja u svrhu predstojećih lokalnih izbora, a

Sa jučerašnje sjednice

nema pravih razvojnih projekata – kritikovao je on.

Odbornici su u nastavku sjednice usvojili Odluku o naknadama za korišćenje opštinskih puteva i dali su saglasnost na Plan i program rada DOO Komunalno. Dnevnice za prisustvo sjednici svi odbornici su usmjeril za kupovinu novogodišnjih paketa djeci na seoskom području.

Dr.DRAŠKOVIĆ

Crnom Gorom

Subota, 25. decembar 2021.

HERCEG NOVI: Podijeljena mišljenja o izgradnji ribarske marine

Mještani neće luku u centru Zelenike

HERCEG NOVI – Mještani Zelenike protive se izgradnji ribarske luke u tom naselju, dok je ribarima ta lokacija prihvatljiva – čulo se tokom jučerašnje javne rasprave o tom projektu koja je izazvala veliko interesovanje.

Izgradnja luke predviđena je Strateškim planom razvoja opštine do 2027. godine i najava je velikog investicionog ciklusa u Zelenici.

Vujnović: Zašto luka nije predviđena na Zmijicama a ne u centru Zelenike. Zeleničani na ovaj način ostaju bez teritorije, bez plaža.

Kise: Zelenika je najbolje rješenje. Problem je što nije definitivno, jer ćemo i na ovu luku čekati minimum pet godina.

ELABORAT

Menadžer Opštine Dušan Vukić kazao je da je lokalna uprava, iako nije postojala zakonska obaveza, organizovala raspravu kako bi čuli mišljenja i stavove građana Herceg Novog i Zelenike.

- Sljedeći korak koji resorno Ministarstvo preduzima jeste izrada elaborata o socio-ekonomskom i ekološkom uticaju na životnu sredinu na lokaciji u Zelenici.

Svjetska banka, koja finansira projekat, ima stroge uslove u izradama tih elaborata koji će pokazati opravdanost izabrane lokacije i igradnju luke – informisao je on.

Vukić je istakao da bez ribarske luke nema ribarstva, ni podsticajnih kredita za nabavku ribarskih brodova i opreme, a flota ne može pokriti ni 10% dozvoljene kvote za izlov.

Ribarska luka u Zelenici predviđa preko 20 komunalnih vezova za vlasnike barki iz Zelenike, a njenom izgradnjom priobalni dio dobiće šetališnu stazu.

– Svaki korak, od pristajanja broda, do istovara ribe, transporta, skladištenja i prodaje biće striktno propisan, jer Svjetska banka neće finansirati projekat koji nije ispoštovao sve ekološke standarde – kazao je on.

Primjer Ulcinja Predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktorica Direktorata za ribarstvo Katarina Burzanović, kazala je da su ribari bili zabrinuti i kada je pokrenut projekat

13

ULCINJ: Ekološka akcija ozelenjavanja

Posađeno 1.200 sadnica ULCINJ – Duž Bulevara Teuta i u Štoju (put prema Adi-Rogac) zasađeno je juče 1.200 sadnica. Riječ je o ekološkoj akciji koju su organizovali Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Opštinom i NVO Dr Martin Schneider-Jacoby Association- MSJA uz podršku kompanije Coca-Cola HBC Crna Gora u okviru kampanje ,,Za ljepšu i zdraviju Crnu Goru“.

Posađeno su autohtone vrste: crnike, rogača i oleandra, te alohtonih (nezavičajnih) biljaka krupnolisna magnolija i fotinija.

Kroz akciju ,,Za ljepšu i zdraviju Crnu Goru“ uz podršku velikog broja donatora i prijatelja, do sada je zasađeno preko 5.500 sadnica širom zemlje.

U akciji sađenja učestvovali su i zaposleni Agencije za zaštitu životne sredine, lokalno komunalno preduzeće, Coca-Cola volonteri, kao i studenti odsjeka za životnu sredinu – Metalurško-tehnološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore i učenici gimnazije iz Ulcinja.

C.G.

BAR: UPS nabavila savremeni dron

Biće uspješniji u noćnim potragama

NEMA RIBARSTVA BEZ LUKE: Sa javne rasprave u Herceg Novom

Predrag Vujnović iz MZ Zelenika pitao je zašto ribarska luka nije predviđena na Zmijicama a ne u centru Zelenike.

– Zeleničani na ovaj način ostaju bez teritorije, bez plaža, mi nijesmo protiv, ali šta da kažemo djeci, nećete se kupati u Zelenici, morate ići u Meljine ili Kumbor – kazao je on.

Zeleničani su pokrenuli peticiju kojom traže da se izmjesti lokacija za ribarsku luku, a Boris Seferović je istakao da će mještani znati da odgovore ukoliko to ne urade kao što su to uradili i kada su silose htjeli da postave u njihovom mjestu. ribarske luke u Ulcinju.

– Situacija je sada potpuno drugačija.

Uspjeli smo da razuvjerimo ribare i lokalnu zajednicu. Na kraju smo došli do rješenja, što je preporuka i Svjetske banke, da to bude multifunkcionalna luka, gdje će mjesto, osim ribara, imati i lokalna zajednica – kazala je ona.

Školama u Baru i Ulcinju donacija Britanskog centra

Dobili opremu za programiranje BAR/ULCINJ – Osnovne škole u Baru i Ulcinju dobile su opremu za programiranje kroz projekat „Nastavnik za 21. vijek“ koji sprovodi i finansira Britanski centar zajedno sa Ministarstvom prosvjete, nauke, kulture i sporta.

Dodjeli opreme u OŠ „Maršal Tito“ u Ulcinju je prisustvovala ambasadorka Velike Britanije u Crnoj Gori Karen Medoks.

Kompletan nastavni kadar iz 14 osnovnih škola iz te dvije opštine je završio obuku u nastavi kritičkog mišljenja, rješavanja problema i kodiranja mikrobitom.

Tokom dodjele opreme učenici su predstavili i nekoliko inovativnih projekata kao što su „Zvonobit“, „Grijanje u školi“, „Regulacija dozvole plivanja na plaži“ i „Pametni parking“, koji pomažu da se određene radnje automatizuju kroz sistem pametnog uvezivanja uređaja kojima upravlja mikrobit.

Ambasadorka Karen Medoks je izjavila da je britanska vlada izuzetno ponosna što podržava ovaj projekat.

C. G.

LAZURE

Predsjednik Udruženja profesionalnih ribara na moru, Marko Kise je kazao da je luka u Zelenici najbolje rješenje, jer je bi se time izgled Zelenike poboljšao. Problem je, kako dodaje, što nemaju definitivno rješenje, jer će i na ovu luku čekati minimum pet godina.

– Imamo Lazure gdje nam država nije obezbijedila vezove. To smo dali Specijalnom državnom tužiocu, advokatu za nadoknadu štete, pokušavamo riješiti probleme – ističe on.

U programskom zadatku za objekat ribarske luke je planirano 20 vezova za plovila dužine do 30 metara i 30 polovila čija je dužina do 10 metara. Takođe, predviđeno je da unutar luke postoje komercijalni vezovi.

Crna Gora je jedina mediteranska zemlja koja nema ribarsku luku, ali na putu ka članstvu u Evropsku uniju, neophodno je zatvoriti poglavlje broj 12 koje se odnosi na bezbjednost hrane i 13 koje se odnosi na ribarstvo. Ž. K.

BAR – Uprava pomorske sigurnosti i upravljanja lukama je nabavila jedan od najsavremenijih dronova u svojoj klasi. Kompanija DOO Tenego Group iz Podgorice isporučila je termovizijski dron ,,DJI MATRICE 300 RTK“, koji je inspirisan najnovijim i najmodernijim sistemima iz vazduhoplovstva. Dron može da leti 55 minuta i ima visoke performanse i pouzdanost.

Pomoćnik diretora UPSUL-a za sigurnost na moru Žarko Lukšić kaže da je prvenstvena namjena drona traganje i spašavanje ljudskih života na moru, monitoring praćenja sprečavanja zagađenja mora sa plovnih objekata, nadzor nelegalnog izlova ribe, kon-

PLJEVLJA: Podrška projektima civilnog sektora iz budžeta grada PLJEVLJA - Predsjednik Opštine Igor Golubović je potpisao sa predstavnicima osam nevladinih organizacija ugovore o finansiranju projekata za 2021. godinu. Za tu namjenu u budžetu je namijenjeno 20.000 eura.

Golubović je kazao da je pojačano učešće civilnog sektora i građanskih aktivista u javnom i društvenom životu grada za lokalnu upravu veoma važno.

On je napomenuo da Opština opredjeljuje značajnu podršku razvoju preduzetništva i ženskog preduzetništva, te da su sredstva Opštine za te namjene za narednu godinu uvećana sa 18.000 na 30.000 eura.

Finansijsku podršku za 2021. godinu dobile su nevladine organizacije: Legalis za projekat „Mladost znanje za bolje preduzetničko stanje“ (3.200 eura), Informativni centar Pljevlja za projekat „Informiši se – Zaposli mlade OSI“ (1.469) a NVO Sport

Opština finansira projekte osam NVO

ZNAČAJNA PODRŠKA OPŠTINE: Sa potpisivanja ugovora

za sve za projekat „Zdravlje na prvom mjestu“ (3.200). Opština će podržati i NVO Da zaživi selo za projekat „Vratimo miris jorgovana“ (3.200), Korak ispred za „Informiši mlade o zdravom stilu života (3.056), potom NVO Vjeternik za „Briga o starim licima u rudarskom naselju Šula“ ( 3.121), „Ekološko društvo

Breznica“ će uz podršku grada realizovati ideju za „Podizanje ekološke svijesti građana kroz primjenu alternativnog prevoznog sredstva „Vozim bicikl za čistija Pljevlja“ (3.176) i NVO Sport spaja za projekat „Otvorene zabavne škole fudbala za zdravo društvo“ (489 eura).

A. S.

trola zaštićenih područja, kao i kontrola i detekcija kretanja plovnih objekata koji ne poštuju brzinu kretanja u Bokokotorskom zalivu i rijeci Bojani.

Moćan termovizijski sensor koji posjeduje dron je, kako navodi Lukšić, značajno unapeđenje prilikom traganja i spašavanja ljudskih života i plovnih objekata tokom noći, što će doprinijeti povećanom stepenu sigurnosti pomorske plovidbe.

Obuka se sprovodi uz stručan nadzor isporučioca, a veliku zahvalnost UPSUL izražava Saši Dragojeviću, iz Službe zaštite i spašavanja Podgorica.

UPSUL je nabavkom termovizijskog drona značajno obnovila tehničke kapacitete, koji stoje na raspolaganju svim državnim organima.

V. K. V.

Kotor

Obuka za 25 nezaposlenih žena KOTOR - Opština će od januara do marta 2022. godine realizovati projekat „Osnaživanje nezaposlenih žena za preduzetništvo“ u okviru kojeg će organizovati obuku za 25 nezaposlenih žena.

Projekat finansira Fond za dobro upravljanje vlade Velike Britanije – u okviru aktivnosti „Podrška razvoju ženskog preduzetništva“, a vrijedan je 44.018 eura.

- U okviru priprema 23. novembra 2021. godine održan je trening za LPZ Kotor za jačanje kapaciteta lokalnog partnerstva za pripremu prijedloga u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada. Od 13. do 17. decembra organizovana je obuka za trenere koji će spovesti ,,Get Ahead“ obuku za kandidatkinje koje će biti odabrane putem javnog konkursa – saopšteno je iz lokalne uprave.

Planirano je da se nakon obuke dodatno podrži razvoj ženskog preduzetništva u opštini Kotor.

C. G.

14

Kultura

Subota, 25. decembar 2021.

Održana komemoracija slikaru Nikoli Gvozdenoviću Gvozdu PODGORICA - Komemoracija slikaru Nikoli Gvozdenoviću Gvozdu održana je juče u Umjetničkom paviljonu.

Govorili su predsjednik Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore Igor Rakčević, dekan Fakulteta likovnih umjetnosti na Cetinju Marko Marković, slikar Naod Zorić i istoričarka umjetnosti Petrica Duletić.

Rakčević je podsjetio da je Gvozdenović jedan od najznačajnijih likovnih stvaralaca koje je Crna Gora izrodila.

- Njemu svojstvenim likovnim jezikom stvorio je djela koja su dio brojnih muzejskih i privatnih zbirki. Njegova su djela autohtono svjedočanstvo života ove otmene zemlje i njenih ljudi. Bez ovog čovjeka bi sadašnja likovna scena u Crnoj Gori bila nezamisliva – istakao je Rakčević.

Marković je kazao da je Gvozenović bio jedan od najcjenjenijih i najistaknutijih ljudi u crnogorskom umjetničkom društvu.

- Bio je jedan od osnivača crnogorske umjetničke pedagogije koji je svoj život posvetio razvoju crnogorske umjetnosti i uspostavljanju sistema visokog obrazovanja na polju umjetnosti. Njegovo životno djelo leži u njegovom stvaralaštvu, ali i u znanju i edukaciji svih onih stvaralaca koji su se kao

Trajno obilježio kulturnu scenu

Sa komemoracije Nikoli Gvozdenoviću Gvozdu

njegovi studenti i formirali kao umjetnici i koji će nastaviti da kroz svoje stvaranje oživljavaju sjećanje na njega – kazao je Marković.

Zorić je rekao da je Gvozdenović bio jedan od najvećih prosvjetnih radnika i likovnih stvaralaca u Crnoj Gori.

- Gvozdenović je mnoge od nas zadužio. Zato smatram da je crnogorsko društvo ubuduće na velikom ispitu – treba se, koliko je to moguće, odužiti Nikoli Gvozdenoviću – rekao je Zorić.

Duletić je kazala da je Gvozdenović vlastitim upečatljivim

PR centaR

U Muzičkom centru formiran Baletski studio

izrazom ostavio neizbrisiv trag u crnogorskom likovnom i kulturnom životu.

- Njegovim odlaskom ostaće velika praznina u crnogorskoj kulturi, koju je svojim djelovanjem oblikovao i trajno obilježio, ali i neizmjeran ponos što nam je u kulturološko, umjetničko i duhovno nasljeđe ostavio svoj opus od najvećeg umjetničkog značenja – rekla je Duletić.

Podsjetila je da su slike Nikole Gvozdenovića duboko ukorijenjene u zavičaj sa simbolikom i motivima koji prizivaju vječnost.

A. Đ.

Takmičenje recitatora na crnogorskom jeziku u Vojvodini

Predstava „Bladi Mun“ premijerno u utorak u Crnogorsk

Priča o višeslojn svakog ljudskog Smatram da su uslovi pandemije, naročito u prvom periodu, drastično izvrnuli ljude naopako. Desila se i pandemija mentalnih oboljenja, ali i mnoge divne stvari. To je moj utisak i to sam htjela da kažem ovim komadom – rekla je rediteljka Ana Đorđević PODGORICA – Predstava „Bladi Mun“, nova produkcija Crnogorskog narodnog pozorišta, nastala po tekstu i u režiji Ane Đorđević, biće premijerno izvedena u utorak, 28. decembra u 20 sati, na velikoj sceni nacionalnog teatra.

U pitanju je četvrta produkcija

Sa konferencije za novinare u CNP-u

CNP-a u ovoj sezoni, kojom će biti zaokružena ova godina.

NOVA ADAPTACIJA

Iako je rađeno više adaptacija ovog teksta, kako je na jučerašnoj konferenciji za medije kazao direktor CNP-a Marko Baćović, ova verzija nosi nešto

dublje, priča je o tome koliko i čime sijamo, te na koji način nešto u nama producira život nekih drugih duša oko nas.

- Crna kutija, u našoj verziji „Bladi Mun“, je priča inspirisana filmom „Savršeni stranci“. Taj film je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao film sa

Crnogorskom premijerom filma „Nebesa“ u Baru otvorena digitalizovan

Ponovo radi bioskop

Sa audicije za prijem u Baletski studio

Premijera na Dan plesa PODGORICA - Najavljivani baletski studio, koji broji osam članica, formiran je u okviru Muzičkog centra Crne Gore (MCCG), a prva predstava planirana je za 29. april, saopšteno je nakon audicije koja je održana povodom prijema članova za taj studio, prenosi PR centar.

Audicija je, prema riječima Aleksandra Ilića, profesora, baletskog igrača, koreografa i direktora Kulturnog centra Beograda, imala dva dijela. U prvom je održan klasični baletski čas gdje su članovi komisije imali priliku da vide predispozicije kandidata, ocijene njihovu sceničnost, muzikalnost i pamćenje vježbi, dok je u drugom dijelu ocijenjivan slobodniji izraz u okviru savremene igre.

- Kada se započinje jedan novi baletski ili plesni ansambl, uvijek tu odstupamo od jedinstvenog sistema ocjenjivanja. Potrebno je pronaći ujednačenost, što je važno za jedan ansambl, i da vidimo kako one funkcionišu zajedno, da vidimo energiju koja se stvara između djevojaka koje su na audiciji – izjavio je Ilić.

Ocijenio je da u ovom trenutku postoji osnova da se započne građenje plesne predstave.

Poslovna direktorica MCCG, mr Isidora Damjanović rekla je da će prva predstava biti izvedena na Dan plesa 29. aprila, te da će se raditi pet puta sedmično sa koreografkinjom i stručnom konsultantkinjom Viktorijom Strugar.

- Ovo je za nas nešto potpuno novo. Budući da smo veoma ozbiljno osmislili rad baletskog studija, nadam se da ćemo imati pozitivne rezultate i pozitivan prijem kod publike i da je ovaj baletski studio samo začetak jednog velikog ansambla koji treba da ima Crna Gora, naša kultura i naš grad - istakla je Damjanović i naglasila da je MCCG obezbijedio kompletnu infrastrukturu i uslove za rad ovog studija.

Nastavnica baleta u Umjetničkoj školi za muziku i balet „Vasa Pavić“ Viktorija Strugar rekla je da je jako srećna i ponosna što se formira baletski studio pod okriljem MCCG. - Toliko godina smo čekali da se ovakva stvar desi– istakla je Strugar.

Pored Ilića, Damjanović i Jelene Jovanović-Nikolić, članovi komisije za izbor baletskog studija su bili i profesorica i pedagog klasičnog baleta Iva Bojović-Petković i profesorica u Umjetničkoj školi za muziku i balet „Vasa Pavić“ mr Manja Pavićević.

D. E.

Najbolji će putovati na Cetinje PODGORICA – Šesta Pokrajinska smotra recitatora na crnogorskom jeziku ovih dana održava se u više osnovnih i srednjih škola u Vojvodini.

Finalno takmičenje recitatora biće održano 11. marta naredne godine u Crnogorskom kultrurnom centru u Lovćencu. Na prošlogodišnjoj smotri učestvovalo je 15 vojvođanskih škola.

Tradicionalno, kako je saopšteno, na kraju smotre svi učesnici dobijaju zahvalnicu i knjigu iz crnogorske književnosti na poklon, a nagrada za pobjednike u tri kategorije i njihove nastavnike je edukativno putovanje na Cetinje, koje će biti realizovano u prvoj sedmici u julu 2022. godine.

Organizator šeste Pokrajinske smotre recitatora na crnogorskom jeziku je Crnogorsko kulturno prosvjetno društvo „Princeza Ksenija“ iz Lovćenca uz podršku Uprave za dijasporu i iseljenike Crne Gore.

B. B.

Brojna publika u obnovljenoj sali Doma kulture

BAR - Nakon uspješno realizovanog projekta digitalizacije prikazivačkih sala, Barani i gosti od preksinoć su ponovo u prilici da u toploj, digitalizovanoj bioskopskoj sali i udobnim sjedištima, uživaju u najnovijim filmskim ostvarenjima.

Projekat je realizovan zahvaljujući saradnji Ministarstva

prosvjete, nauke, kulture i sporta, Filmskog centra Crne Gore, Opštine Bar i Kulturnog centra Bar. Tim povodom organizovano je svečano otvaranje „revitalizovanog“ bioskopa, kao i crnogorska premijera filma „Nebesa“ za koji scenario i režiju potpisuje reditelj Srđan Dragojević.

Direktorica Filmskog centra

Aleksandra Božović kazala je da je projekat digitalizacije prikazivačkih sala nastavak jedne od posebno značajnih aktivnosti – saradnje resornog ministarstva, Filmskog centra i crnogorskih opština.

- Na ovaj način se dugoročno doprinosi razvoju crnogorske kinematografije i njenom jačanju – kazala je Božović.

Kultura

Subota, 25. decembar 2021.

kom narodnom pozorištu

nosti g bića

najviše rimejkova, čak 18. Ana je uzela samo osnovne odnose među likovima, a to samo po sebi postaje samostalan žanr u kome svaka ekipa može da učita svoju igru i promišljanje o svijetu i životu. Ova ekipa, kojoj je dodat jedan lik, tako donosi nešto svoje. U pitanju

Stevović: Krajnje je vrijeme da osvježimo naše snage Posebnost ovog projekta je, prema riječima Kristine Stevović, što nema mnogo glumaca iz ansambla CNP-a u samoj podjeli.

- Premda mislim da je naročito ženski dio ansambla željan svog prostora koji mu zasluženo pripada, ovo je istovremeno pokazalo činjenicu da je krajnje vrijeme da osvježimo naše snage i voljela bih kada bi pošao i javni apel istancama koje se time bave. Da ih podsjetimo da naše najmlađe kolege koje su zaposlene u CNP-u već odavno prestaju da imaju mogućnost da igraju onaj dio uloga koji pripada ovim mladim snagama – i po godinama, habitusu i senzibilitetu.

Voljela bih na kratko i svjetlo na mlade ljude koji kada nema kastinga, naročito u okolnosima korone, nemaju mogućnosti da dobiju posao. Oni su, bar mene, oplemenili i razbili ustaljenost i ubrizgali nužnu nov krvu – kazala je Obradović.

je priča o višeslojnosti svakog ljudskog bića, o tome šta mi jedni drugima želimo da pokažemo, šta krijemo, a na osovu toga postoji životna drama u našim odnosima, kao i odlična prilika da se igramo na tu temu.

Zato je ovaj predložak odličan za glumce – rekao je Baćović.

Budući da je i ranije dramatizovala ovaj tekst, kako je kazala rediteljka Đorđević, promjena koju je napravila u odnosu na „Crnu kutiju“ koja se igra u tri pozorišta, odnosi se na na protok vremena od kada je film nastao, a okrenuta je baš ovom podneblju.

- Ovo je prvi put da režiram ovaj komad, a prethodno sam tekst pisala za druge reditelje. Sada sam stavila akcenat na stvari koje su meni zanimljive. Uzela sam u obzir lokaciju i sredinu gdje radim, ali i sve ono što se događalo između 2017. kada je „Crna kutija“ napisana i današenjeg momenta. Praktično smo ušli u novu epohu. U samom filmu, pa tako i u ranijim predstavama, ispostavlja se

na sala u Domu kulture Direktor Kulturnog centra Bar Erol Marunović, koji je i zvanično proglasio bioskop otvorenim, kazao je da je uvjeren da će Barani uživati u najnovijim filmskim ostvarenjima, domaće i inostrane produkcije, a da će Dom kulture ponovo postati mjesto susreta i prijateljskih druženja, sadašnjim i budućim generacijama.

- Zahvaljujući projektu digitalizacije bioskopa, obezbijedili smo najsavremeniju tehniku za prikazivanje filmova i renovirali bioskopsku salu. Tu se nećemo zaustaviti, jer je Opština Bar već opredijelila sredstva za dodatno uređenje velike sale Doma kulture – najavio je Marunović.

Na rekonstrukciju Doma kulture čeka se još od 1986. godine, pa zato i predsjednik Opštine Bar Dušan Raičević smatra da je „ovo veliki trenutak za kulturu Bara“.

- Na zadovoljstvo manje-više svih Barana, bioskop ponovo radi – kazao je Raičević.

Precizirao je da je kroz zajedničku saradnju i donaciju Ministarstva kulture i Filmskog centra nabavljena oprema u vrijednosti od preko 100 hiljada eura (koliko je izdvojeno za digitalne kino-projektore, platno i kompletnu opremu), dok je Opština Bar izdvojila 40 hiljada eura za nabavku novih stolica.

Nakon svečanog otvaranja bioskopa, publika je imala priliku da pogleda crnogorsku premijeru filma „Nebesa“ scenariste i reditelja Srđana Dragojevića. To je mračna komedija ispričana kroz tri priče jedne porodice. Ova provokativna filmska priča bavi se izazovima hrišćanstva u post-socijalističkom društvu.

- Koga zanima ova tema, mislim da će u filmu uživati. Postoji mogućnost da vas tema hrišćanstva, hrišćanskih vrijednosti, malo intrigira u životu ali, ja pravim filmove u onoj mjeri i na način na koji se osjećam trenutno. Pa kad uđete u neke godine onda počne i to da vas zanima – otkrio je Dragojević.

Onima koji namjeravaju da pogledaju film poručio je da „ako traže čistu zabavu ili komediju, možda ovo nije film za njih“.

-Ali ako ih zanima nešto provokativnije, nešto što izaziva dileme, razmišljanje, mislim da je film dobar – dodao je.

Po završetku projekcije na scenu su izašli Dragojević, koproducent u Crnoj Gori Predrag Karlo Kalezić, producentkinja Biljana Prvanović i glumac Momčilo Momo Mićović, koje je barska publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. „Nebesa“ su koprodukcija svih šest zemalja bivše Jugoslavije.

V. K. V.

da se ništa nije dogodilo. To je najupadljivija dramaturško-rediteljska izmjena – u komadu „Bladi Mun“ sve se zaista desi.

Smatram da su uslovi pandemije, naročito u prvom periodu, drastično izvrnuli ljude naopako. Desila se i pandemija mentalnih oboljenja, ali i mnoge divne stvari. To je moj utisak i to sam htjela da kažem ovim komadom – rekla je Đorđević.

PODJELA

Glumačku postavu čine Sanja Vujisić, Nikola Perišić, Kristina Obradović, Aleksandar Gavranić, Filip Đuretić, Maša Božović, Stevan Vuković i Branka Otašević.

Konferenciji za medije prisustvovala je i Branka Otašević, kao i dramaturg Stefan Bošković koji je kazao da je dramatizacija popularnih filmova klizav teren, ali da je tokom ovog procesa mnogo naučio.

Predstava će reprizno biti izvedena 29. i 30. decembra na sceni CNP-a.

S. V.

Počinje Smotra kratke video forme u Podgorici

Omaž Šomiju u Dodestu PODGORICA - Smotra kratke video forme biće otvorena večeras u 20 sati, u sali Dodest, projekcijom filma posvećenog nedavno preminulom Draganu Roganoviću Šomiju.

Potom će u 20.30 sati publika biti u prilici da pogleda niz ostvarenja iz domaće selekcije, dok će u 22 sata početi projekcije filmova iz inostrane selekcije. Kratki aktivistički filmovi na repertoaru su sjutra veče, u 20 sati, takođe u sali Dodest, u 21 sat biće emitovana videografija regiona, a festival će biti zatvoren projekcijama ostvarenja iz regionalne selekcije, od 22 sata. Organizator Smotre kratke video forme je NVO „Zabjelo Republika“, a festival su podržali Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta i Sekretarijat za kulturu i sport Glavnog grada.

R. K.

15

16

Hronika Podgorice

Subota, 25. decembar 2021.

Komisija za vrednovanje ponuda donijela odluku o izboru korisnika biznis zona, najavljene investicije vrijedne više od 170 miliona eura

Prihvaćene ponude Trast konstrakšna i Kipsa Komisija za vrednovanje ponuda za izbor korisnika biznis zona donijela je odluku o utvrđivanju rang liste po javnom pozivu za izbor korisnika i dodjeljivanje parcela za izgradnju objekata u biznis zonama.

Komisija je ocijenila da su formalno ispravne i finansijski prihvatljive ponude koje su dostavili Trast konSekretarijat za kulturu i sport objavio je ,,Vodič kroz sport“ u kojem je prikazano sve što je Glavni grad u prethodnom periodu uradio i sve što u kontinuitetu radi, kada je u pitanju razvoj sporta u Podgorici. U publikaciji su predstavljeni sportski klubovi pod okriljem Glavnog grada, svi objekti kojima rukovodi privredno društvo Sportski objekti, kao i ulaganja u sportsku infrastrukturu, zahvaljujući kojima je Podgorica dobila brojne savremene sportske sadržaje.

- U godini na izmaku, uprkos izazovima realizovane su važne sportske manifestacije i međunarodni događaji na koje smo ponosni, a prisjetili smo se svih uspješnih sportista Podgorice, koji su našli posebno

strakšn (Trust Construction) i Kips.

Trast konstrakšn ponudio je izgradnju komercijalnog, kongresnog i hotelskog centra, kao i centra za pružanje zdravstvenih usluga sa pratećim sadržajima. Vrijednost planirane investicije iznosi 117.249.062,73 eura sa dodatnih 15 miliona za infrastrukturno opremanje biznis zone. Ova ponuda podrazumijeva 1.425 novozaposlenih.

Kips je predvidio izgradnju tržnog

centra, a vrijednost investicije je 34.034.817 eura sa otvaranjem 70 novih radnih mjesta. Za infrastrukturno opremanje biznis zone Kips je planirao dodatnih 4.186.100 eura.

Glavni administrator i predsjednik Komisije za vrednovanje ponuda za izbor korisnika biznis zona Vuksan Vuksanović ocijenio je da je ovo izuzetan doprinos razvoju ekonomije u Podgorici i pospješivanju

ekonomskih aktivnosti, te da je za očekivati da će već iduće godine započeti realizacija ovih investicija.

- Glavni grad je u prethodnom periodu preduzeo čitav niz koraka koji se odnose na valorizaciju zemljišta koje je u vlasništvu Glavnog grada, a kao rezultat ovog rada imamo Odluku o utvrđivanju rang liste i dva privredna subjekta koji će realizovati različite privredne aktivnosti

Publikacija Sekretarijata za kulturu i sport

Vodič kroz sport

mjesto u ovoj publikaciji. Kako je kraj godine uvijek prilika da se sumiraju rezultati, Sekretarijat za kulturu i sport je pripremio i desetominutni film u kojem je prikazana sportska 2021. godina – saopšteno je iz Sekretarijata za kulturu i sport.

Vodič se može pronaći na pazaru (kućica Turističke organizacije Podgorice), u prostorijama Sekretarijata za kulturu i sport i gradskog preduzeća Sportski objekti, a film je dostupan na linku https://www. youtube.com/watch?v=-aOgH. P. StQ1Cd8.

U planu natkrivanje većeg plivališta u sklopu SC ,,Morača“

I olimpijski bazen će biti dostupan cijele godine Podgorica će uskoro dobiti još jedan natkriveni bazen.

Riječ je o postojećem olimpijskom bazenu u okviru Sportskog centra ,,Morača“, koji je do sada građanima bio na raspolaganju isključivo ljeti. Prijedlog odluke o određivanju lokacije, sa elementima urbanističko-tehničkih uslova za izgradnju

tog objekta već je u skupštinskoj proceduri.

Izvršni direktor gradskog preduzeća Sportski objekti Vojislav Marković kazao je za Pobjedu da će, ukoliko u gradskom parlamentu bude usvojen ovaj prijedlog, sadašnji otvoreni olimpijski bazen biti adaptiran po uzoru na onaj

koji je skoro urađen u Herceg Novom, na Škveru.

- Balon bi bio postavljan zimi, tačnije, montirali bismo ga krajem septembra, a sklonili krajem maja, tako bi građani ljeti koristili bazen kao do sada.

Radićemo po uzoru na natkriveni bazen u Herceg Novom.

To je takozvani dupli balon, u koji se upumpava topli vazduh,

odnosno balon-krov čini dupla membrana u čijem središtu je topli vazduh koji obezbjeđuje održavanje strukture i istovremeno predstavlja izolaciju – kazao je Marković. lnvestitor projekta je gradsko preduzeće Sportski objekti.

Marković je podsjetio da je programom rada tog privrednog društva za narednu godinu za postavljanje balona predviđeno 150.000 eura, napominjući da ta suma neće biti dovoljna za završetak radova, odnosno da će za natkrivanje olimpijskog bazena biti potrebno više novca.

Nj. ŽIVANOVIĆ

na teritoriji Podgorice – istakao je Vuksanović, dodajući da jedan broj dostavljenih prijava na javni poziv nije bio formalno ispravan i iz tog razloga ih komisija nije ni ocjenjivala.

Novi javni poziv za izbor korisnika biznis zona biće raspisan u prvom kvartalu 2022. godine, što će stvoriti nove uslove za jačanje investicionih aktivnosti i dalje ekonomsko osnaživanje Podgorice.

N. S.

Tradicionalna prednovogodišnja akcija JU Dječji savez

Podijelili više od 450 poklon paketića U susret novogodišnjim praznicima Javna ustanova za brigu o djeci Dječji savez je u okviru manifestacije ,,Dječji savez misli na vas“ i ove godine podijelila više od 450 poklon paketića.

Poklone su dobili mališani koji borave u JU Resursni centar za obrazovanje i osposobljavanje ,,1. jun“, JU Resursni centar za djecu i mlade ,,Podgorica“, Institutu za bolesti djece – Dječjoj bolnici, Organizaciji slijepih za Podgoricu, Dnevnom centru za djecu i omladinu sa smetnjama i teškoćama u razvoju, kao i NVO Udruženje roditelja djece sa teškoćama u razvoju – Podgorica.

- Dječji savez i Glavni grad posebnu pažnju uvijek poklanjaju ugroženim i osjetljivim grupama mališana, tako da ta pomoć ni ove godine nije izostala. Nažalost, zbog epidemije korona virusa, nijesmo bili u mogućnosti da za naše mališane organizujemo tradicionalni kulturno-zabavni program sa Djeda Mrazom, pa su u skladu sa epidemiološkim mjerama, mališanima paketići uručeni u institucijama u kojima trenutno borave – saopšteno je iz Dječjeg saveza, uz nadu da će iduće godine ponovo biti prilike da se uživa u zajedničkom druženju.

H. P.

Spojili lijepo i korisno

Predstavnice NLB banke posjetile OŠ ,,Radojica Perović“

Predale darove i djeci govorile o značaju štednje

Predstavnice NLB banke juče su posjetile OŠ „Radojica Perović“ i u okviru akcije „Sve mogu od malih nogu“ učenicima drugog razreda održali predavanje na temu novca i bankarstva. Povod za ovu posjetu bila je i nedavna donacija NLB banke školi, u vidu laptop računara i kabineta za knjige.

Model iz Herceg Novog po kojem će biti natkriven olimpijski bazen

Tokom edukativnog časa, koji su održale direktorice dvije podgoričke filijale banke Jelena Vučinić i Milena Mučalica, djeca su imala priliku da saznaju više o istoriji novca i razvoju bankarstva kroz vrijeme, ali i o aktuelnim uslugama banaka. Poseban akcenat stavljen je na razumijevanje pojma štednje i usvajanje zdravih finansijskih navika od malih nogu, a mališani su dobili i prigodne poklone i kasice za svoju ličnu štednju.

NLB je najavila da će i tokom 2022. godine nastaviti akciju „Sve mogu od malih nogu“ među djecom predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta. Promovišući zdrav odnos prema štednji, podsjetili su i na staru izreku: „Daj čovjeku ribu, nahranićeš ga jedan dan.

Nauči ga da peca, nahranićeš ga za cijeli život“.

H. P.

Arena

Subota, 25. decembar 2021.

Proglašenje najboljih

Fudbalski savez Crne Gore proglasio najbolje i najuspješnije u 2021.

Stefan Savić, najbolji fudbaler

U tradicionalnom izboru Fudbalskog saveza Crne Gore, peti put u karijeri za igrača godine proglašen je Stefan Savić.

Zamjenik kapitena ,,hrabrih sokola“ pružao je zapažene partije u dresu sa nacionalnim grbom, a ljetos je sa Atletiko Madridom osvojio titulu u Španiji.

Iskusni defanzivac bio je ubjedljivo ispred Stevana Jovetića (35) i Igora Vujačića (24).

- Velika mi je čast što sam peti put najbolji igrač Crne Gore.

U godini u kojoj sam osvojio Kup Španije, došla je i ova nagrada, koja je kruna veoma uspješne sezone koja je iza mene. Takođe, ova nagrada ima posebno mjesto u mom srcu jer dolazi od fudbalskih radnika iz moje zemlje. Nastojaću da svojim igrama doprinesem da jednog dana zaigramo na nekom od velikih svjetskih takmičenja. Svim građanima Crne Gore želim srećne božićne i novogodišnje praznike – rekao je Savić, koji je od žirija (prvoligaški treneri i kapiteni) dobio 96 glasova.

Godinu na domaćoj sceni obilježili su trener Milija Savović i vezista Draško Božović. Četrdeset dvogodišnji strateg je do laskavog priznanja stigao kao šef stručnog štaba lidera prvoligaškog karavana – Sutjeske, dok je do ljetos bio na klupi Jezera.

Savović je od kolega dobio 31 bod. Drugi je bio strateg Dečića – Miljan Radović (26), a treće mjesto pripalo je kor-

milaru Budućnosti, Aleksandru Nedoviću (14).

- Želim da se zahvalim svim kolegama koji su glasali za mene. S obzirom na to da sam ove godine radio u dva kluba, u Jezeru i Sutjesci, želio bih da se zahvalim ljudima iz tih klubova sa kojima sam sarađivao, ljudima iz stručnih štabova i pomoćnicima. Posebna zahvalnost igračima oba kluba, jer bez njih ova nagrada ne bi mogla biti u mojim rukama – poručio je Savović, koji je prvi put dobio ovakvu nagradu.

Drugi put zaredom, Božović je proglašen za najboljeg fudbalera lige.

Iskusni igrač sredine terena prošle godine je osvojio duplu krunu sa ekipom Budućnosti, a od ove sezone je član Dečića sa kojim je na polusezoni drugi u Telekom 1. CFL. Trideset trogodišnji Podgoričanin sakupio je 64 boda.

Drugo i treće mjesto pripalo je dvojici ,,plavih“ – Igoru Ivanoviću (39) i Milošu Raičkoviću (21).

- Moram da kažem da mi je veliko zadovoljstvo što sam i drugu godinu zaredom izabran za najboljeg igrača lige.

Zahvalan sam trenerima i kapitenima koji su glasali za mene, a posebna zahvalnost saigračima iz Budućnosti i Dečića, trenerima Mladenu Milinkoviću i Miljanu Radoviću, kao i njihovim pomoćnicima. U ovoj godini bilo je mnogo dobrih, ali i nekih loših momenata, a sigurno da ću pamtiti one lijepe, kao što su osvajanje duple krune i povratak u reprezentaciju.

Porodica je mi je bila najveća podrška, tako da njima ide i najveća zahvalnost. Na kraju, svima bih poželio srećne novogodišnje i božićne praznike – kazao je Božović, koji je trijumfovao glasovima ka-

FSCG

Savić peti put fudbaler godine PODGORICA – Treneri i kapiteni klubova Telekom 1. CFL, Komisija za ženski i omladinski fudbal odabrali su najbolje i najuspješnije pojedince u 2021. godini.

Milija Savović, najbolji trener

Ivanović, Božović i Raičković, fudbaleri lige

pitena i trenera Telekom 1.

CFL. FSCG je u svom izboru uveo jednu novinu – nagradu za najbolju domaću fudbalerku.

Golgeterka bjeloruskog Minska i našeg nacionalnog tima Armisa Kuč proglašena je za najbolju igračicu Crne Gore u 2021. godini i prva je fudbalerka kojoj je pripalo ovo priznanje.

Na prijedlog selektora ženskih selekcija Mirka Marića u konkurenciji za igračicu godine našle su se još Slađana Bulatović i Darija Đukić.

Glasanjem članova Komisije

za ženski fudbal, Kuč je dobila 23 boda, šest više od drugoplasirane Bulatović.

- Iskoristila bih priliku da se zahvalim Fudbalskom savezu Crne Gore na ovom priznanju. Igrati za reprezentaciju Crne Gore je velika čast i odgovornost, ostvarenje sna koji i dalje traje. Zahvalila bih se porodici, stručnom štabu i saigračicama iz reprezentacija, bez kojih ovo ne bi bilo moguće. Svim građanima Crne Gore želim mnogo sreće, zdravlja i uspjeha u novoj godini – poručila je Armisa.

Najperspektivniji igrači u

17

Armisa Kuč, najbolja fudbalerka

Janjić, Đukanović i Mijović, najperspektivniji igrači

2021. godini su, prema izboru Komisije za omladinski fudbal FSCG, vezista Sutjeske Nikola Janjić (2002. godište), napadač Budućnosti Lazar Mijović (2003. godište) i ofanzivni vezista podgoričkih „plavo-bijelih“ Viktor Đukanović (2004. godište).

Nagrada namijenjena najboljem igraču Futsala, drugu godinu zaredom, pripala je Aleksandru Obradoviću koji sa velikim uspjehom brani boje KMF Titograd i reprezentacije Crne Gore.

- Zahvalnost saigračima i trenerima. Nagradu posvećujem

porodici. Ovo je kruna svega što sam postigao na klupskom i reprezentativnom planu – rekao je Obradović.

Osim Stefana Savića, petostrukog dobitnika nagrade, trofej namijenjen najboljem igraču Crne Gore tokom prethodnih godina osvajali su Mirko Vučinić (sedam), Stevan Jovetić (dva), Marko Baša ( jedan) i Stefan Mugoša ( jedan).

Zbog poštovanja kovid protokola, Kuća fudbala nije organizovala gala ceremoniju povodom dodjele nagrada.

D. KAŽIĆ

18

Arena

Sportski miks

Prvijenac crnogorskog trenera u novoj fudbalskoj sezoni u Kataru

AL AHLY SC

Pobjeda Jovovićevog Ahlija nakon šest remija

Dugo je Nebojša Jovović čekao prvu pobjedu u novoj fudbalskoj sezoni u Kataru, trebalo je da prođe 10 kola, ali da je birao – teško da je mogao da zamisli bolji način da upiše premijernu trojku, poslije šest remija.

Al Ahli je u 97. minutu srušio Sajliju, a jedini gol postigao je nigerijski napadač Patrik

Frajdej (1:0). ,,Zeleno-bijeli“ su se odbranili od posljednjeg napada protivnika, pukla je kontra, a tamnoputi napadač bio je brži od golmana koji je trčao ka lopti van svog kaznenog prostora. Frajder je bio priseban i iskosa sa desne strane, sa tridesetak metara, pogodio praznu mrežu.

Uslijedio je veliko slavlje igrača Ahlija na terenu, a ništa manje ni na klupi među članovima stručnog štaba koji su Jovovića podigli na rukama.

Sama utakmica bila je priča za sebe.

Sajliji su poništena dva gola u prvom poluvremenu nakon VAR signala, a početkom nastavka imala je penal koji je odbranio golmana domaćina Husejin.

Nije to bilo sve – u 91. minutu dosuđen je novi jedanaesterac protiv Ahlija, ali je sudija preinačio odluku nakon što je detaljno odgledao video snimak.

Sajlija je pokušala na napravi pritisak u nadoknadi, ali je zaboravila koliko je Jovovićev tim opasan iz kontra napada.

Otvorio se koridor ka golu gostiju, nabijenu loptu u prostor prihvatio je Frajdej i pogodio za ekstazu svih članova i navijača Ahlija.

Veliki trenutak za crnogorskog trenera koji je prošle sezone bio na pragu plasmana u Azijsku Ligu šampiona, a ove godine njegova ekipa je zbog brojnih kadrovskih problema sporije ušla u prvenstvo.

Falilo je i sreće – da se sačuva prednost od 2:0 i nekoliko puta od 1:0, ali juče se sve vratilo.

Ahli se digao na tebeli, na diobu šestog mjesta sa devet bodova, s tim što kolo nije kompletirano.

D. K.

Menadžer Junajteda planira da pojača tri pozicije

Rangnikova lista želja sa pet imena

Ralf Rangnik, menadžer Mančester junajteda, ima jasan plan da do naredne sezone pojača tri pozicije u timu. Za njih trenutno kon-

kuriše pet imena.

Tako je gigant Premijer lige jasan u namjeri da dovede napadača svjetske klase na ljeto, a apsolutni prioritet je mlada

norveška zvijezda Erling Haland iz Borusije Dortmund.

Njemac Rangnik je u odličnim odnosima sa Halandovim ocem i to je važan zalog za realizaciju transfera.

Za poziciju zadnjeg veznog konkurišu Deklan Rajs (Vest Hem) i Džud Belingem (Borusija Dortmund), engleski reprezentativci koji u svojim ligama važe za neke od najpouzanijih igrača veznog reda.

Konačno, problem nedostatka desnog beka koji bi imao važnu ulogu u napadačkom manevru klub će pokušati da riješi već u januaru. Kandidati su Kieran Tripije (Atletiko Madrid) i Tajler Adams (RB Lajpcig).

Rangnik je zadovoljan kvalitetom brojnih mladih igrača u timu i smatra da je to izuzetna osnova za razvoj šampionskog tima u godinama koje slijede.

R. A.

Francuz konačno utanačio novi ugovor

Dembele ipak ostaje u Barseloni Usman Dembele (24) naredne sedmice potpisaće novi ugovor sa Barselonom, objavio je katalonski list Sport.

Brzonogo francusko krilo ostaje u klubu, iako se sedmicama spekulisalo da neće uspjeti da se dogovori sa upravom Barse oko ostanka u Primeri.

Kako je objavio Sport, novi trener Barselone Ćavi Ernandes je izuzetno

zadovoljan igračkim kvalitetima Dembelea, kao i zalaganjem na treninzima. U klubu se nadaju da su česti problemi igrača sa povredama prošlost.

Dembele je prihvatio smanjenje plate, a klub, sa druge strane, odlučio da odustane od klauzule po kojoj će plata prvotimca biti vezana za broj odigranih mečeva u sezoni. Kako se navodi, nova saradnja je dogovorena na pet godina. R. A.

Subota, 25. decembar 2021.

Košarkaši SC Derbija dočekuju Mornar u crnogorsk

Borba za lijep za Večeras u ,,Morači“ (17h) SC Derbi - Mornar

Kenan Kamenjaš, SC Derbi

PODGORICA – Nakon duela Budućnost Volija i Mornara, te Budućnost Volija i SC Derbija, vrijeme je za treći i posljednji crnogorski derbi u ABA ligi u prvom dijelu regularnog toka regionalnog takmičenja – SC Derbi u „Morači“ dočekuje Mornar (17 časova), u posljednjem meču za oba tima u kalendarskoj 2021. godini.

Pred ovaj duel, SC Derbi ima skor 5-7, odnosno pobjedu više od Mornara (4-8)…

„STUDENTIMA“ GODI DOMAĆI TEREN

SC Derbi je četiri od od pet pobjeda ostvario kod kuće, gdje je jedino do sada izgubio od Crvene zvezde.

- Očekuje nas tvrda i nimalo laka utakmica protiv Mornara. Iako su na početku sezone bili u rezultatskoj krizi, do ovog trenutka su uspjeli podići svoju formu i puno su ozbiljniji. Ipak, naš fokus je na nama, da što bolje uđemo u meč sa dobrim trčanjem i energijom.

Uprkos porazu u prošlom kolu pokazali smo da smo ekipa sa karakterom i da možemo odigrati kvalitetan meč protiv svakog protivnika. Godi nam da igramo kod kuće i uz pravi pristup i dobru atmosferu imamo se čemu nadati – rekao je Kenan Kamenjaš.

„Studenti“ su u posljednjih pet kola upisali samo jednu pobjedu, protiv Igokee, ali u izuzetno teškom rasporedu, sve sa ekipama iz vrha tabele (FMP, Crvena zvezda, Budućnost, Igokea, Cedevita Olimpija).

- Igramo protiv tima koji igra iz kola u kolo sve bolje, tako da sigurno dolaze motivisani i sa

dosta sampouzdanja. Teška je nedjelja iza nas, imamo određenih problema sa povredama, ali u subotu treba to da se zaboravi i da maksimalno budemo skoncentrisani na utakmicu.

Moramo da energetski budemo na nivou posljednjih utakmica i da se borimo do kraja kako bi dostigli naš cilj – rekao

Đanluiđi Bufon komentarisao situ

Juventus zbo Ronalda izgu

Brazilac dogovorio povratak u Primeru i transfer u Real Sosijedad

Rafinja odlazi iz Pari Sen Žermena Rafinja Alkantara (28), nekada veliki talenat Barselone, napustiće u januaru Pari Sen Žermen i preći u Real Sosijedad, objavili su španski mediji.

Brzonogo krilo nije uspjelo da se, od prošle godine, afirmiše u najjačem klubu francuske Lige 1. Ove sezone je nastupio u svega pet mečeva francuskog šampionata.

Prioritet Brazilca koji je imao

priliku da dva puta nastupi za nacionalni tim ,,karioka“ je povratak u špansku Primeru. U dresu Real Sosijedada boriće se za mjesto koje vodi u Ligu šampiona naredne sezone.

Iza Rafinje su godine na pozajmicama u Selti i Interu. PSŽ ga je od Barselone otkupio prošle godine za 15 miliona eura. Već drugog januara očekuje se da Brazilac debituje za baskijski klub, na gostovanju Alavesu.

R. A.

Đanluiđi Bufon (43) je kao ključni razlog neuspjeha Juventusa u posljednjih sezonu i po označio Kristijana Ronalda.

Legendarni golman, koji sada brani za Parmu u Seriji A, neočekivano je prozvao slavnog Portugalca Ronalda, bivšeg saigrača u torinskoj ,,staroj dami“.

– Juventus je imao šansu da osvoji Ligu šampiona prve sezone kada je Ronaldo došao. Tada sam bio u Parizu i nijesam mogao da shvatim šta se dešavalo. Vratio sam se, dvije sezone proveo u timu sa Kristijanom i lijepo

Arena

Sportski miks

19 I. MANDIĆ

Subota, 25. decembar 2021.

kom okršaju 13. kola Admiralbet ABA lige

avršetak godine Parovi 13. kola

Vladimir Mihailović, Mornar

SUBOTA 17.00 - SCDerbi - Mornar NEĐELJA 12.00 - FMP - Crvena zvezda 17.00 - Krka - Igokea 19.00 - Zadar - Split PONEĐELJAK 18.00 - Borac - Budućnost Voli 21.00 - Partizan - Mega URORAK 19.00 - Cibona - Cedevita - Olimpija

DAO PET GOLOVA ZAREDOM: Vasilije Kaluđerović

je trener SC Derbija Andrej Žakelj.

BARANI VJERUJU U POBJEDU

Za razliku od SC Derbija, Mornar Barsko zlato je upisao četiri pobjede u posljednjih šest mečeva i podigao nivo forme u odnosu na početak sezone, i šest

poraza u prvih šest kola.

- Rezultati koji se ove sezone postižu u ABA ligi ukazuju na to da nijedna ekipa ne smije da se potcijeni. Ekipa SC Derbija je startovala odlično. To je tim koji ima pozamašno igračko iskustvo.

Ključni igrači su tri vrlo kvalitetna američka košarkaša. Uz Pavlićevića i neke mlađe igra-

če, naš rival sigurno ima kvalitet koji je i dokazao dosadašnjim rezultatima. Mi smo nakon meča sa Partizanom imali dovoljno vremena da se spremimo kvalitetno za ovaj duel. Nadamo se da ćemo utakmicu dočekati sa daleko boljim zdravstvenim biltenom u odnosu na prethodne utakmice, što je za nas jako bitno. Već pet-šest kola mi igramo na daleko većem i boljem nivou nego na početku sezone i sa pravim sportskim optimizmom vjerujem u našu pobjedu – rekao je trener Barana Mihailo Pavićević, koji bi protiv SC Derbija trebao da računa i na oporavljenog američkog pleja Treja Luisa.

Na prethodnih pet gostovanja, Mornar je samo jednom slavio, protiv Zadra. U „Morači“ će pokušati da se dokopa drugog tijumfa na strani…

- Meč sa Derbijem je veoma važan za nas. Oni su pokazali u dosadašnjem toku sezone, naročito na domaćem terenu, da igraju dosta dobru košarku. Jasno je da nas ne očekuje lak meč, ali nadam se da ćemo biti maksimalno spremni i očekujem pobjedu – rekao je Vladimir Mihailović, bek Barana.

S. J.

uaciju u klubu u kom se proslavio

og Kristijana ubio DNK smo se slagali. Ali mislim da je Juventus tada izgubio timski DNK. Do finala Lige šampiona 2017. smo došli jer smo bili preiskusna ekipa. Iznad svega smo bili cjelina i imali smo jaku konkurenciju u timu još od grupne faze. Sa Ronaldom smo to izgubili – poručio je Bufon.

Slavni Italijan, koji će u januaru proslaviti 44. rođendan, istakao je da ne planira da na ljeto završi karijeru. Nagovijestio je da bi njegov naredni klub mogao biti sa druge strane Atlantika.

R. A.

,,Kraljevski klub“ digao ruke od belgijske zvijezde

Real šalje Azara u Lil? Eden Azar (30) igra posljednje mjesece, možda i sedmice u Real Madridu, objavila je madridska Marka. ,,Kraljevski klub“, lider španske Primere, više ne računa na slavnog belgijskog ofanzivca kao na standardnog startera. Jedan od najplaćenijih igrača u klubu dugoročno se muči sa povredama i lošom formom. Ove sezone je nastupio na 14 mečeva u svim takmičenjima – i još nije postigao gol. Uprava Reala, po pisanju Marke, Azara želi da

pošalje u Lil, klub francuske Lige 1 u kom se Eden afirmisao.

Na taj način ,,merengesi“ žele da obezbijede transfer mladog napadača Džonatana Dejvida (21) iz Lila. Kanađanin je u odličnoj formi, na 19 mečeva Lige 1 ove sezone je postigao već 12 golova. Ima izuzetne fizičke i tehničke karakteristike, a u Realu bi mogao biti važan igrač u rotaciji.

U drugoj polovini decembra Azar pokazuje znake bolje forme, ali teško da će mu to obezbijediti ostanak u klubu.

R. A.

RUKOMETAŠI CRNE GORE PONOVO BOLJI OD KUVAJTA: Roganović izostao, Čepić se povrijedio

,,Lavovi“ ubjedljivi na ,,debiju“ Mrvaljevića Crna Gora Kuvajt

28 (15) 17 (10)

PODGORICA - Dvorana ,,Verde“. Gledalaca: 100. Sudije: B. Kaluđerović i I. Vujačić (Crna Gora). Sedmerci: Crna Gora 3 (2), Kuvajt 6 (1). Isključenja: Crna Gora 8, Kuvajt 10 minuta.

CRNA GORA: Braunović ( jedna odbrana), Matović (osam odbrana i tri sedmerca), Vukićević 2, Abramović 3, Radović 4, Čejović, Grbović 2, Čepić 3, Lazović 1, L. Vujović, Ševaljević 7 (2), Anđelić, Kaluđerović 5, Simić, Vujačić 1, S. Vujović.

KUVAJT: Bojabis, Ali, Salman, Mišal 2, Ebrahem 2, A. H. Favaz 1, Atija, Dajf 1, Aziz 3, A. M. Favaz 5, Saker, Navaf, Salmen, Kames 2, Haider 1.

Crnogorski rukometaši upisali su drugu pobjedu na pripremama za Evropsko prvenstvo. ,,Lavovi“ su drugi put u tri dana bili bolji od Kuvajta - u srijedu je bilo 29:27, sinoć 28:17.

Na klupi naše reprezentacije nije bilo selektora Zorana Roganovića, koji je morao da otputuje u Švedsku jer sa Guifom sjutra igra meč domaće lige, pa je ,,crvene“ sa klupe vodio direktor reprezentacije i član stručnog štaba Draško Mrvaljević.

Crna Gora je u napadu počela s bekovskom postavom Ševaljević – Čepić – Vujačić, na krilima su bili Abramović i Radović, a na crti Grbović.

Djelovali su ,,lavovi“ sasvim dobro, od početka bili u vođstvu, koje je u 17. minutu prvi put

iznosilo pet razlike – Vuk Lazović pogodio je za 9:4.

Velike zasluge za to što je Crna Gora bez većih problema održavala sigurnu prednost pripadaju Nikoli Matoviću, koji je u prvom poluvremenu imao sedam odbrana, dvije iz sedmerca.

Poslije drugog odbranjenog penala Radojica Čepić je pogodio za 12:7, a na gol Kuvajta odgovorio je Vasko Ševaljević.

Osim što je branio gotovo sve što je mogao, Matović je uspijevao da doprinese u napadu – sjajno je odigrao u kontri za Nemanju Grbovića, koji je povisio na 15:9.

- Kuvajt nam je bio nepoznanica, ali smo ih bolje upoznali u srijedu, znali smo što rade u napadu i kako se kreću u odbrani.

Moja partija na golu proistekla je iz jake odbrane, sve je funkcionisalo kako treba, a mali broj primljenih golova govori o svemu – prokomentarisao je Matović.

Kuvajćani su do odmora smanjili na 15:10, a ,,lavovima“ je u nastavku trebalo skoro pet minuta da pogode gol gostiju.

Post je prekinuo Luka Vukićević (16:11), da bi golovima Radojice Čepića i Jovana Abramovića naša selekcija prvi put stigla do ,,plus 7“ (18:11), na koliko je nekoliko minuta kasnije povisio i Mirko Radović (19:12).

- Od početka smo pokazali da smo bolja ekipa, iako nam nedostaju igrači koji su povrijeđeni i oni koji nastupaju u Bundesligi. Sve ide kako treba, iz meča u meč podižemo formu, a svaka provjera je bitna. Vjerujem da ćemo slaviti i u neđelju protiv

Kosova i napraviti još jednu dobru uvertiru pred Evropsko prvenstvo – kazao je Vukićević.

Sredinom drugog poluvremena strah se uvukao u crnogorsku selekciju – Radojica Čepić je zastao u kontri, uhvatio se za skočni zglob desne noge i uz pomoć saigrača, sa bolnom grimasom, napustio teren.

Supertalentovani srednji bek Celja u ozbiljnim je planovima selektora Roganovića za Evropsko prvenstvo i njegovo odsustvo bio bi veliki hendikep.

U posljednjem kvartalu meča istakao se Vasilije Kaluđerović, koji je sa pet uzastopnih pogodaka lansirao Crnu Goru na 26:17...

- Čestitam igračima jer su odigrali pravu takmičarsku utakmicu, disciplinovano i maksimalno koncentrisano svih 60 minuta, što je za pohvalu budući da se radi o prijateljskoj utakmici i ovoj fazi priprema. Bilo je nekoliko debitanata, momaka od 18-19 godina i čestitam im jer su odradili odličan posao protiv disciplinovane i na neki način ,,dosadne“ selekcije Kuvajta.

U odbrani su bili strpljivi i odgovorili na svaku akciju rivala.

Nadamo se da će do povratka Zorana Roganovića povrede biti sanirane i da ćemo 2. januara biti kompletni. Miloš Božović ima rupturu primicača, Radojica Čepić je ,,izvrnuo“ zglob, Nebojša Simović ima problema sa stopalom i neće trenirati do kraja godine, kao ni Filip Vujović – kazao je Draško Mrvaljević poslije selektorskog ,,debija“.

Ne. K.

Spisak vaterpolista za pripreme u Zagrebu

,,Ajkule“ igraju s Hrvatskom Vaterpolisti Crne Gore od 27. do 29. decembra sparingovaće sa Hrvatskom u Zagrebu, sa kojom će 28. odigrati i prijateljsku utakmicu.

Na taj način kreću pripreme za obaveze u 2022. godini, a između ostalog naše „ajkule“ učestvovaće u Svjetskoj ligi (prvi meč zakazan je za 18. januar sa Mađarskom u gostima), na Svjetskom prvenstvu u Fukuoki (13–29. maj), na Evropskom prvenstvu u Splitu (27. 08 – 10. 09.), a najvjerovatnije i na Mediteranskim igrama.

Selektor Vladimir Gojković odabrao je 18 igrača za pripreme u Zagrebu.

Na spisku su Slaven Kandić, Petar Tešanović, Uroš Vučurović, Vlado Popadić, Marko Petković, Aljoša Mačić, Dimitrije Obradović, Vasilije Radović, Marko Mršić, Savo Ćetković, Vladan Spaić, Dušan Matković, Dušan Banićević, Danilo Radović, Martin Gardašević, Đorđije Stanojević, Luka Murišić i Vuk Drašković.

Pored selektora Gojkovića, u stručnom štabu su pomoćni treneri MiodragMatković, Miodrag Mirović, Milan Ćirović, doktor Vladimir Dedović i fizioterapeut Ivan Borović.

A. M.

Arena

20 Sportski miks

Subota, 25. decembar 2021.

Otvoreno pismo Srđana Mrvaljevića v. d. direktoru Uprave za sport i mlade Marku Begoviću

Spasite crnogorski sport od svog ega i dajte ostavku Nekadašnji crnogorski džudista Srđan Mrvaljević, osvajač svjetskog srebra, obratio se direktoru Uprave za sport i mlade Marku Begoviću poručivši mu da nanosi štetu sportu u Crnoj Gori i da bi trebalo da podnese ostavku kako bi crnogorski sport spasio od svog ega kojim ga konstantno urušava.

- Kao zaslužni sportista Crne Gore koji je čitav svoj život posvetio kvalitetnoj promociji džudo sporta u Crnoj Gori, a svojim skromnim sportskim rezultatima dao svoj doprinos kvalitetnoj promociji Crne Gore u Evropi i svijetu, želio bih da Vas zamolim da prestanete sa radnjama i izjavama koje nanose štetu sportu u Crnoj Gori.

Vaša izjava, u kojoj tvrdite da Vam je predsjednik Svjetske džudo federacije predložio da rukovodstvo džudo saveza Crne Gore treba da biraju ,,bivši i sadašnji crni pojasevi“ je potpuna neistina i zloupotreba Internacionalne džudo federacije i njenog predsjednika, gospodina Vizera. Šta je sledeće čime ćete nas iznenaditi? Možda da Vam je predsjednik Fife, uz kafu na aerodromu, sugerisao da rukovodstvo Fudbalskog saveza umjesto klubova trebaju da biraju bivši i sadašnji golmani ili samo desni bekovi?! – naveo je Mrvaljević.

On je u otvorenom pismu naveo da je džudo prestižan olimpijski borilački sport, a ne ,,neka mitska vještina nindža ratnika sa Dalekog istoka, a da je Crna Gora moderna, građanska i sekularna država sa jasnim zakonskim procedurama, a ne plemenska zajednica, kakvom je Vi (Begović) želite predstaviti“.

- Crni pojas u džudou predstavlja majstorsko zvanje iz poznavanja džudo sporta, ono traje čitav život i ne postoje ,,bivši“ i ,,sadašnji“ nosioci crnih pojaseva. Takođe, crni pojas u džudou nigdje u svijetu ne donosi pravo glasa na skupštinama, pa bi bilo zanimljivo šta o ovoj Vašoj ,,ekspertskoj“ ideji imaju da kažu međunarodne institucije i MOK. Neprihvatljivo je da Vi kao čovjek koji je zadužen za kreiranje pravnog ambijenta i sprovođenje zakonskih procedura iz oblasti sporta u Crnoj Gori izjavljujete ovakve nebuloze i pokušavate da ih nametnete kao moguća zakonska rješenja – poručio je Mrvaljević.

Sada je, naveo je Mrvaljević u pismu Begoviću, potpuno jasno ,,da su hajke koje ovih dana sprovodite na sportske saveze, kao i rješenja kojima brišete pojedine, zasnovane isključivo na Vašem ličnom interesu, neznanju i amaterskom tumačenju prava i sudskih presuda, a ne na re-

alnom i činjeničnom stanju kao i poštovanju zakona“.

- Često se u javnosti predstavljate

,,ADCC Montenegro Nationals“ u brazilskom džiu džicuu

FOTO: BJJK Mata Leao

Mata Leao osvojio 50 medalja

U sali Škole za srednje i više stručno obrazovanje „Sergije Stanić“ održan je turnir u brazilskom džiu džicuu ,,ADCC Montenegro Nationals“ za sve uzraste.

U ukupnom plasmanu, pehar za prvo mjesto dominantno je pripao klubu brazilskog džiu džicua ,,Mata Leao“ iz Podgorice sa 182 poena, odnosno 50 medalja.

Drugoplasirani je bio karate i MMA klub ,,Omladinac“ sa 23 poena, odnosno sedam medalja, dok je bronzani pehar pripao SD ,,Pit Bull Jiju jitsu Montenegro“, takođe iz Podgorice, sa 19 poena odnosno sedam medalja.

Takmičarima kluba Mata Leao, koji vode braća Marko i Mladen Jokmanović, pripalo je 25 zlatnih, 16 srebrnih i devet bronza-

nih medalja.

Zlatne medalje za Mata Leao na „ADCC MNE Nationalsu“ osvojili su Ilija Golubović, Uroš Ivanović, Vuk Trajkovski, Janko Dedić, Slaven Minić (seniori početnici), Srđan Bošković, Dragan Arsović (veterani), Nikola Mitrović – dva zlata, Nemanja Aleksić – dva zlata, Nikola Radosavljević, Darko Brkanović – dva zlata u težinskoj i apsolutnoj kategoriji, Zoran Čelebić (napredni seniori), Mladen Jokmanović (seniori profesional), kao i Stefan Jovanović, Teodor Komatina, Boris Ilin – dva zlata, Marko Maraš, Balša Dondić, Aleksa Šaban, Elena Jovanović – dva zlata, Teodora Kadović, Miloš Popović i Vuk Džudović u dječ-

jem i juniorskom uzrastu.

- Veoma smo zadovoljni nastupom, pokazali smo zašto nas smatraju jednim od najboljih klubova u regionu. Nastup na domaćem terenu ima posebnu draž i momci i djevojke dali su sve od sebe. Ostaje žal što usljed epidemijskih mjera nije bilo dozvoljeno prisustvo publike jer je bilo mnogo atraktivnih borbi svjetskog nivoa, ali snimke je moguće pogledati na Jutjub kanalu kluba. Svjedoci smo stasavanja jedne od najperspektivnijih generacija u našem dosadašnjem radu od 16 godina i nadamo se da će ova ekipa ostati jedinstvena i složna kako bismo mogli da zajedno ostvarimo što bolje rezultate u budućnosti – rekao je Mladen Jokmanović.

Ne. K.

kao međunarodni ,,ekspert“ iz oblasti sporta koji će spasiti crnogorski sport i podnijeti bezbroj krivičnih

prijava kada se promijeni tužilaštvo. Želite li to da potcijenite naše tužilaštvo i insinuirate da naši tužioci ne rade po zakonu?! V. d. direktore Begoviću, za kratko vrijeme ste uspjeli da napravite potpuni haos u oblasti sporta, izbrišete međunarodno priznati Judo savez, javno napadnete Atletski savez koji ima najbolju sportistkinju Crne Gore, negativno kritikujete Crnogorski olimpijski komitet, smanjite budžet sporta za iduću godinu i Vašim izjavama pokažete nekulturu, neznanje i nepoštovanje svega što je rađeno prije Vašeg dolaska, a čiji su rezultati egzaktni i nijesu za potcjenjivanje.

Ukoliko zaista želite da ,,spasite“ crnogorski sport, morate ga prije svega spasiti od Vašeg ega, pa shodno tome podnesite danas ostavku i na taj način dajte svoj doprinos, jer će svaki nastavak Vašeg djelovanja dovesti do potpunog urušavanja sporta u Crnoj Gori i degradacije države u međunarodnim sportskim institucijama.

Prepustite Vaše mjesto nekome ko će raditi profesionalno, u skladu sa zakonom i ko će racionalnim postupcima bez mržnje i ostrašćenosti doprinijeti da se unaprijedi zakonski okvir i riješe zakonska ograničenja, kako bi se sport u Crnoj Gori unaprijedio i nastavio svoju trofejnu tradiciju – poručio je Srđan Mrvaljević.

NBA: Novi poraz Denvera, Dalas nemoćan protiv Milvokija Finiks Sansi i dalje su ekipa sa najboljim učinkom u NBA ligi, nakon lake pobjede nad Oklahoma Siti Tanderima 113:101.

Tim iz Arizone je treću četvrtinu riješio 37:21 i zacrtao put u trijumfu, u kom je blistao bekšuter Devin Buker. Upisao je 30 poena uz po sedam skokova i asistencija za 35 minuta na parketu i potvrdio lidersku ulogu. Centar Ejton je pored 19 poena imao 12 skokova.

Finiks sada ima skor 26-5 na vrhu, poraz manje uz odigrani meč manje od Golden Stejta.

Oklahomu Siti predvodio je bek Gidlžus-Aleksander sa 29 poena uz sedam asistencija i pet skokova, ali u realnosti mladi tim nije bio ozbiljna prijetnja za aktuelnog vicešampiona.

Golden Stejt zadržao je korak za liderom, pobjedom nad odličnim Memfisom 113:104. ,,Ratnici“ (skor 26-6) računali su na vanserijsko izdanje beka Stefona Karija: upisao je 46 poena uz po četiri skoka i asistencije za 37 minuta na parketu, uz šut za tri poena 14-8.

Bek Pejton dodao je 22 poena u trijumfu ekipe koja nije računala na važne prvotimce poput Viginsa i Pula. Za Memfis, povratnik Morent postigao je 21 a krilo Džekson 20 poena, u ekipi koja ima odličan skor 19-14 u uvodnom dijelu sezone.

Denver je opet razočarao, po-

Finiks i Golden Stejt ruše redom

razom na svom terenu 115:107 od Šarlota. Za oslabljeni tim, slavni centar Nikola Jokić je imao učinak od 29 poena, 21 skoka i pet asistencija. Niko od saigrača nije upisao više od 12 poena, u ekipi koja sada ima skor 15-16 na diobi sedmog mjesta Zapada. Šarlot (17-17) je deveti na Istoku, a u ovom meču ,,stršljenovi“ su računali na raspoloženog rezervistu Ubrea, koji je postigao 23 poena. Rozir je dodao 17, Bridžis i Bol po 16 poena.

Šampion Milvoki u gostima je, bez prve zvijezde Adetokumba (kovid-19 protokol) ostvario važan trijumf nad oslabljenim Dalasom 102:95 i stigao do skora 21-13 na trećoj poziciji Istočne konferencije.

Krilo Midlton je postigao 26, bek Holidej 24 a sve bolji slavni centar Kazens 22 poena u trijumfu ,,jelena“. Dalas je igrao bez Luke Dončića (korona virus), a u ovom meču bek Branson upisao je 19 poena za poraženi teksaški tim, koji ima učinak 15-16.

S. S.

Feljton

Subota, 25. decembar 2021.

CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U XVII VIJEKU POMEĐU TURAKA I MLETAKA

21

1.

Crnogorska crkva bila je u uniji od 1640. do vladike Danila Piše: Stevo VUČINIĆ

Prilog, Crnogorska pravoslavna crkva u XVII vijeku pomeđu Turaka i Mletaka, bavi se unijom Crnogorske pravoslavne crkve s Rimskom, potpisanom 8. oktobra 1640. godine u Mainama kod Budve, onovremenim odnosom Crnogoraca i crnogorskih plemena prema Veneciji i Rimu i unijatskim pokretom i Unijom unutar Srpske crkve. Napisali smo ga zbog naučno-kulturoloških razloga i povijesne istine. Njime odužujemo i dug koji ośećamo prema sugrađanima katolicima, ne samo Crnogorcima prema s kojima smo istovjetni po rodu, nego i prema Hrvatima i Albancima, koji od devedesetih godina prošloga vijeka trpe zbog znaka u kojem su rođeni.

Oni vape za istinom o sebi i crkvi u kojoj su bili u prošlosti i u kojoj su u savremenosti, čije je poslanje predmet zlonamjerne interpretacije.

Trpi i nasljeđe kraljevine Duklje, koje su u predanju očuvali Lužani iz Pipera, Bjelopavlića, Pješivaca, Paštrovića, Bubići iz Martinića u Bjelopavlićima i nekoliko bratstava iz drugih plemena. A autentično unutar sebe Crnogorci katoličke vjere iz Boke i iz podrumijskih sela i Bara s okolinom, vezani su za najstariju crnogorsku nacionalnu instituciju Dukljansko-barsku arcibiskupiju.

Svi dokazi koji potvrđuju tu istinu organizovano i planski se devastiraju i reinterpretiraju: ruše se katolički oltari u dvooltarskim crkvama, grade se objekti na temeljima dukljanskih crkava, briše se pamćenje etničkim Crnogorcima o dukljanskome nasljeđu (damnatio memoriae) i odriče im se pravo na njega.

Tumači se kao tuđa baština i instrumentalizuje u funkciji njihovoga preoblikovanja kao naroda, posljedično, i etničkoga karaktera same države.

Svojevremeno, 1991. godine, vladika cetinjske filijale crkve Srbije, Amfilohije, takvu politiku prema dukljanskoj kulturnoj i duhovnoj baštini, sažeo je u jednoj kratkoj rečenici: „(Srpska crkva u Crnoj Gori) treba se vezivati za staro korijenje (dukljansko) kao što treba piti staro vino”. Ona je literarni koncentrat dubokoga smisla crkvene politike vezivanja za staro korijenje, i cilja sila koje su ga delegirale da upravo takvom politikom etničke Crnogorce, u konačnome, u etničkom smislu preoblikuje.



Unija s Rimskom crkvom je dio crnogorske povijesti i kao takva mora da bude javno očitovana i svima poznata. Potpisana je i crkveno svjedočena u jednom dužem periodu, da bi samim koncem XVII vijeka, vođena političkim razlozima, Crnogorska pravoslavna crkva odstupila od Unije i crkveni kurs usmjerila ka Moskvi

Manastir Podmaine



Donosimo dio iz knjige u pripremi Steva Vučinića, radnoga naslova „Rasprave o nekim pitanjima iz crnogorske prošlosti”. Autor preispituje istorijske činioce koji su doveli do unije Crnogorske pravoslavne crkve s Rimskom crkvom 1640. godine, kao i činioce koji su doveli do promjene kursa oko 1700. godine

Inače, po popisu iz 2011. godine, od ukupno 278.865 Crnogoraca, 5667 rođeno je u katoličkome znaku. Hrvata katolika ima 5527 od ukupno 6021 i Albanaca katolika 7954 od ukupno 30.439 Albanaca (MONSTAT, izvještaj popisa 2011. godine).

Uniju su prihvatili i pismeno je očitovali i manastiri Morača, Mileševa, Tvrdoš, Đurđevi Stupovi kod Berana, Sveti Vasilije Ostroški, srpski patrijarh Pajsije i drugi.

U skoro svim dosadašnjim naučnim prilozima ona je personalizovana u liku onovremenoga poglavara Crnogorske pravoslavne crkve, vladike Mardarija, i napadnuta ad hominem (prokleti vladika Mardarije), kriminalizovana i dobila je mračno i izrugujuće značenje.

Ostali potpisnici su sklonjeni iz vidokruga naučne javnosti i na marginama naučnih priloga tumačeni kao nevoljni i manipulisani saučesnici. No, Unija je dio crnogorske povijesti i kao takva mora da bude javno očitovana i svima poznata. Potpisana je i crkveno svjedočena u jednom dužem povijesnom periodu, da bi samim koncem XVII vijeka, vođena političkim razlozima Crnogorska pravoslavna crkva odstupila od Unije i crkveni kurs usmjerila ka Moskvi.

Drugi čimbenici Unije s Balka-

Crnojevići su bili vlaška dinastija, porijeklom s prostora Podlovćenske Crne Gore, okosnice savremene Crne Gore, dominantno naseljene Vlasima. Izgradnjom Vlaške crkve od pleteri i pruća u Cetinjskome polju, 1450. godine, Ivan Borojević Vlah obilježio je njen hrišćanski identitet. Potvrđen je 34 godine kasnije izgradnjom Cetinjskoga manastira

na, koji su istovjetno postupili, vodili su se istim razlozima. Dok su velikodržavni razlozi motivisali stručnu javnost da ovu temu cijela dva vijeka drži van fokusa interesovanja. Ona je delikatna, jer između ostaloga dovodi u pitanje i pravoslavnu pravovjernost Srpske pravoslavne crkve, utemeljenu u biću i djelu Svetoga Save srpskoga i Simeona Nemanje, i njenu kontinuiranu borbu za pravoslavnu istinu, kako je tumače njeni savremeni bogoslovi. Pa će radi toga moguće biti predmet diskvalifikacije i napada od zlonamjernih i nekih pravoslavnih centara političke i crkvene moći, koji ni do sada nijesu propuštali da se u sličnim prilikama frontalno obruše na autore koji su se, držeći do istine, bavili ovom temom. Naglašavam to zbog zlonamjernih koji će objavljivanje ovoga priloga pokušati da tumače u javnosti kao zlu namjeru autora, da čin o kojemu svjedoče dokumenti o potpisanim Unijama, oživotvori u aktuelnome trenutku.

Primjeran odgovor im je: „Li-

cemjere, najprije izvadi brvno iz oka svog, pa ćeš onda viđeti izvaditi trun iz oka brata svog” (Mateja 7,5).

UVOD

Početak XVI vijeka u Evropi obilježio je slom Ugarskoga kraljevstva i pad Pešte u ruke Osmanlija 1526. godine. Tri godine kasnije, 27. septembra 1529. godine, na čelu 120.000 vojnika, ispred kapija Beča osvanuo je Sulejman Veličanstveni, i bezuspješno ga držao u opsadi. Povukao se 14. oktobra.

Beč je izdržao opsadu ali je Centralna Evropa i dalje bila ugrožena. Linija razdvajanja hrišćanskih država s Osmanlijama tekla je od Bara, zaobilazeći Budvu i Kotor koji su bili u mletačkoj vlasti, išla je na Herceg Novi koji je bio u turskim rukama, zaobilazeći Dubrovačku republiku i Mletačku Dalmaciju, nastavljala je vrhovima priobalnih Dinarskih planina do izviše Zadra, a onda je skretala ka Budimu i Pešti.

Na glavnome udaru Osmanlija

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju

našle su se zemlje Habsburške monarhije i Venecija kojoj su svi teritorijalni interesi na Mediteranu bili ugroženi. Kandijski rat (1645-1669) završio se njenim porazom i Krit je pao u sultanove ruke. Tek koncem XVII vijeka, Turci su naćerani na povlačenje. Dva rata: Drugi bečki (1683-1699) i Morejski (1685-1699), nepovoljno završeni po Turke, označili su početak kraja osmanske imperije u Evropi. Ratovi i neredovne prilike u XVII vijeku, uparene s pobunama i samovoljnim ponašanjem lokalnih turskih vlasti, inspirisale su pokrete južnoslovenskih naroda za oslobođenje.

Unutar tih pokreta ulogu su imale i dvije Crkve: Crnogorska i Srpska.

Crnogorska je utemeljena poveljom Ivana Crnojevića izdatom Cetinjskome manastiru 4. januara 1484. godine: „I ogradih hram u mjestu koje se zove Cetinje, u slavu i hvalu te gospođe i majke Božije, u ime njenoga Roždestva. I napravih pri njemu manastir za upokojenje monaha, i nazvah ga Mitropolijom zetskom, ako bude ugodno

Digitalna rekonstrukcija prvog Cetinjskog manastira na Ćipuru (rekonstruisao Branislav Borozan)

milostivoj Gospođi. I postavih tu mitropolita Zetskoga Visariona, koji je bio u to vrijeme, da vlada svim a poslije njega nasljednici”.

Crnojevići su bili vlaška dinastija, porijeklom s prostora Podlovćenske Crne Gore, okosnice savremene Crne Gore, dominantno naseljenoj Vlasima.

Izgradnjom Vlaške crkve od pleteri i pruća u Cetinjskome polju, 1450. godine, Ivan Borojević Vlah obilježio je njen hrišćanski identitet. Potvrđen je 34 godine kasnije izgradnjom Cetinjskoga manastira. Taj prostor, bezvodno kameno more u zaleđu Boke, nakon dolaska Turaka pribježište Vlaha koji su se bavili stočarstvom i hajdučijom, posut je seoskim crkvama.

Po prvi put u povijesti, osnivanjem Mitropolije zetske, Vlasi su izuzeti iz duhovnih kompetencija Srpske, Bugarske i Grčke crkve i našli se duhovno zagrljeni unutar sopstvene, buduće Crnogorske pravoslavne crkve.

Dva i po vijeka prije, 1219. godine, Srpsku crkvu je utemeljio Sveti Sava srpski. Uprkos pravoslavnim kanonima, na silu, proglasio se arihejerejem i njenim poglavarem. Podržane od naroda i glavara, u XVI vijeku, obije su polagale nadu u Rimokatoličku crkvu, i s njom stupale u pregovore i ugovorne obaveze, očekujući da se s podrškom Rima i Zapadnih sila oslobode osmanske vlasti.

Crnogorska crkva potpisala je Uniju 1640. godine, i bila u njoj do konca XVII vijeka - oko 60 godina. Dok se narod nadao u Serenisimu, i više puta od nje pismeno tražio i pod zakletvom prihvatao njeno pokroviteljstvo.

(Nastavlja se)

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021.

I. br. 1212/18.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnih povjerilaca Lončar Zorana iz Bara, Čeluga br.40/A, protiv izvršnog dužnika Lazović Mila iz Ulcinja, ul.26.Novembra bb , na osnovu izvršne isprave - pravosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Baru P.br. 467/17 od 28.12.2017.godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 24.12.2021. godine, donio je

Ivm. br. 1400/15.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca ATLAS BANKA AD PODGORICA u stečaju, Ul. Vaka Đurovića bb, Podgorica, matični broj 02348772, protiv izvršnog dužnika Vučićević Igor iz Bara, Popovići br. 17, na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice ser. br. AA 1506382, radi naplate novčanog potraživanja, dana 21.12.2021. godine, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se I prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika Lazović Mila iz Bara, u obimu prava susvojine izvršnog dužnika 1/4, upisane u LN broj 2180. KO Ulcinj, kao katastarska parcela br. 3028/1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, površine 158m2; pomoćna zgrada, broj zgrade 2, površine 16m2 i dvorište površine 101m2; nekategorisani putevi, površine 1m2, na kat. parceli broj 3034/7.

II Prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 17.01.2022. godine u 13,00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, u Bul. 24. Novembar – pored cvjećare “ Orhideja “.

III Nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja, I. br. 1212/18 od 28.09.2018. godine, radi naplate potraživanja izvršnog povjerioca.

IV Nepokretnosti navedene u stavu I ima tereta upisanih u LN broj 2180. KO Ulcinj, i to: Upis zabilježbe rješenja o izvršenju Javnog izvršitelja Veselina Šćepanovića I.br. 1212/18 od 28.09.2018. godine.

V Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I. br. 1212/18. od 22.11.2021. godine, u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 19.498,00 € shodno udjelu izvršnog dužnika Lazović Mila u obimu prava susvojine 1/4.

VI Na prvom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se ne može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.5. Zaključka. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl. 173. ZIO. VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 5407174-60. (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 1.949,80 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 540-7175-57. kod “ Erste banke ”AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje.

Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku, iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

U Baru, dana, 24.12.2021. godine Veselin Šćepanović s.r.

Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se II prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika Vučićević Igor iz Bara, u obimu prava susvojine izvršnog dužnika II reda 1/4, upisane u LN broj 208.

KO Novi Bar, označenim kao kao katastarska parcela br. 6031/5, broj zgrade 0., po načinu korišćenja – Livada 2. klase, Potes Popovići, površine 776m2.

II Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 21.01.2022. godine u 12,00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, u Bul. 24. Novembar – pored cvjećare “ Orhideja “.

III Nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o promjeni sredstva izvršenju Javnog izvršitelja, Ivm. br. 1400/15 od 28.09.2018. godine, radi naplate potraživanja izvršnog povjerioca.

IV Nepokretnosti navedene u stavu I ima tereta upisanih u u LN broj 208. KO Novi Bar, i to: Upis zabilježbe rješenja o izvršenju Javnog izvršitelja Veselina Šćepanovića I.br. 953/20 od 17.07.2020. godine.

V Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja Ivm. br. 1400/15. od 25.01.2021. godine, u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 15.719,963 €.

VI Na drugom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.5. Zaključka, ali ne ispod 50 % vrijednosti predmetnih nepokretnosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati treće javno nadmetanje pod uslovima iz čl. 173. ZIO. VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 5407174-60. (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 1.571,99 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 540-7175-57 kod “ Erste banke”AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje.

Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku, iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

U Baru, dana, 21.12.2021. godine

JAVNI IZVRŠITELJ Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

JAVNI IZVRŠITELJ Veselin Šćepanović s.r.

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021.

23

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Obavještavamo komšije, kumove, prijatelje i porodicu da je 23. decembra u 82. godini preminuo

MARKU ADŽIĆU Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u vječnom miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

MARKO pok. Miljana ADŽIĆ

GOJKO ĐUROVIĆ sa porodicom 1447 Posljednji pozdrav poštovanom prijatelju

MARKU ADŽIĆU Počivaj u miru.

1457

Sahrana će se obaviti 25. decembra u 14 časova na mjesnom groblju u Lijevoj Rijeci, uz pridržavanje mjera NKT-a.

Kuća žalosti: Pohorska br. 38, Podgorica.

Ožalošćeni: supruga SLAVKA, djeca DINKO, MARINA, JELENA, sestre STEVKA, DRAGICA, DANICA, SENKA i SLAVKA, bratanić DUŠKO, snahe VELIKA, MARIJANA, unučad MILUTIN, MILOŠ, JOVAN, MITAR, JAKOV, JANA, sestrići, sestrične i ostala rodbina ADŽIĆ i SINĐIĆ

1406

ĐORĐIJE ĐUROVIĆ sa porodicom i porodica pokojnog DANILA ĐUROVIĆ

Дана 23. децембра 2021. у 82. години живота након краће болести преминуо је наш вољени

МИЛОРАД Ђорђијев ПЕТРИЧЕВИЋ

Због епидемиолошке ситуације сахрана је обављена у кругу најуже породице, дана 24. децембра у 13 часова, на мјесном гробљу у Даниловграду.

Ожалошћени: синови ДРАГАН и МИРКО, кћерка ЈЕЛЕНА, брат ВОЈО, сестре РАДА и ВИДА, снахе АНА и ГАБРИЈЕЛА, унучад и остала многобројна родбина

1442

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021.

Дана 24. децембра 2021. у 68. години умро је наш драги

Dana 24. decembra 2021. preminuo je u 84. godini naš dragi

МОМЧИЛО – МОМО Срданов ЂУРОВИЋ Посмртни остаци биће изложени у капели у Страшевини, дана 25. децембра од 11 до 14 часова, када ће се обавити сахрана у породичној гробници на гробљу у Страшевини.

MIODRAG – ĐOKICA ĐONDOVIĆ sudija Vrhovnog suda Crne Gore u penziji

Sahrana će se obaviti 25. decembra na gradskom groblju Ravni u Pljevljima.

Кућа жалости: Страшевска бр. 25, Никшић. Ожалошћени: супруга ЗОРИЦА, син ВЛАДИМИР, ћерке ЛИДИЈА, СОЊА и ИВАНА, браћа ВУК, АНДРИЈА – АЦО, МИЛОРАД – МИГО, сестре МИЛУША, АНКА и РАДМИЛА, снахе РОСА, СПАСИЈА, ЛОЛА, СТАНКА, РАЈКА и ВЕСНА, унучад АНДРЕА, АЊА, ЛАЗАР, МИЛОШ, СОФИЈА, ВИКТОРИЈА, ПЕТАР И БОГДАН, браћа и сестра од стрица, синовци, синовице, сестрићи, сестричне и бројна родбина 1449 Dana 24. decembra 2021. umro je u 80. godini života naš

Ožalošćeni: supruga JELA, kćerka NATAŠA, sin SAŠA, unučad NINA i LUKA, snaha JELENA i zet ZORAN

MILO Filipov MARĐOKIĆ 1464 Umro je naš dugogodišnji igrač

Preminuo je moj brat

MILO Filipov MARĐOKIĆ

MALESIJA VOJVODA

Zbog epidemiološke situacije saučešće primamo u gradskoj kapeli 25. decembra od 12 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na groblju Sveti Vid.

Ožalošćeni: Sinovi DRAGAN i PREDRAG, ćerka DANIJELA – LELA, sestra ANA, snahe OLGA i MAJA, unučad FILIP, ANTONIA, ANĐELA, ALEN i DENIS kao i ostala rodbina

Dragi brate, hvala ti za svu ljubav i pažnju.

Bio si dio našeg života, neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

1453 Sestra ANA i zet STANKO RATKOVIĆ sa porodicom Navršava se šest mjeseci od smrti našeg dragog

1462 S tugom i poštovanjem, Posljednji pozdrav dragom

FK ZETA Golubovci

MILORAD Blažov POPOVIĆ

MILENKU ARAMBAŠIĆU 1463

Postoji nešto što nikada ne umire, to je ljubav i sjećanje na tebe.

1460

SLAVICA VLAHOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav

MILENKU ARAMBAŠIĆU

Ponosni smo što smo te imali, tužni što smo te izgubili, a ostat ćeš vječno u našim srcima.

U nedjelju, 26. decembra 2021. u 10 časova porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću na groblju Brdišta.

Ožalošćena porodica: supruga MOMIRA, sinovi NEBOJŠA i NENAD, kćer MIRJANA BAKOČ, snaha JADRANKA, zet VLADO BAKOČ, unučad i praunučad

S ponosom, poštovanjem i ljubavlju čuvaćemo te od zaborava.

1459

DANICA RALEVIĆ sa porodicom

1461

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021.

Posljednji pozdrav mom tati

25

Posljednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, svekru i dedi Дана 24. децембра 2021. преминуо је наш вољени

MILENKO ARAMBAŠIĆ

МИЛЕНКО АРАМБАШИЋ

MILENKO ARAMBAŠIĆ

После дуге и тешке болести али и борбе да што дуже буде са нама преминуо је у 71. години живота. Сходно епидемиолошким мјерама сахрана је обављена истог дана, у кругу породице на сеоском гробљу Кржања.

Tata, neka te čuvaju anđeli kao što si ti nas uvijek čuvao i bio nam svima oslonac.

Nedostaješ već i volim te zauvijek.

Ожалошћени: супруга РАДОМИРКА, кћерка ЉИЉАНА, синови ЂОРЂИЈЕ и ДЕЈАН, снахе БРАНКА и ИРЕНА, унучад АНДРЕЈ, АЛЕКСА и АЊА, сестрична БИЉАНА, сестрић МИЛОШ, братаничне СЛАВИЦА и ДАНА и остала многобројна родбина

Bio si nam svima ponos i uzor.

Hvala ti što si se izborio da što duže imamo čast da živimo i odrastamo u tvom prisustvu.

Zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tebe.

1430 Voljenom ocu, svekru i djedu

Tvoja kćerka LJILJANA

Supruga RADOMIRKA, kćerka LJILJANA, sinovi ĐORĐIJE i DEJAN, snahe BRANKA i IRENA, unučad ANDREJ, ALEKSA i ANJA

MILENKU ARAMBAŠIĆU

Tvoju ljubav, toplinu i pažnju koju si nam nesebično pružao nikada nećemo zaboraviti. Počivaj u miru, a mi ćemo čuvati sjećanje na tebe.

1431

1432

Posljednji pozdrav voljenom tati, svekru i dedi

Posljednji pozdrav mom voljenom

Sin ĐORĐIJE, snaha BRANKA i unuka ANJA

1451 Dana 24. decembra 2021. u 10.30 časova umro je u 83. godini

MILENKO ARAMBAŠIĆ

MILENKO ARAMBAŠIĆ

DRAGUTIN - DRAGO Bogdanov MATOVIĆ Sve što bismo rekli malo je.

Hvala na svemu. Čuvaćemo te od zaborava.

Nedostajaćeš svakog dana.

Zbog epidemiološke situacije sahrana je obavljena istog dana na Novom groblju u 15 časova u krugu familije.

Ožalošćeni: sin VESKO, ćerke LIDIJA, ZORICA i NATALIJA, unuci, unuke i ostala rodbina

Tvoji sin DEJAN, snaha IRENA, unuci ANDREJ i ALEKSA

Tvoja supruga RATKA 1429

1433

1434

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021. Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

Dana 22. decembra 2021. u 84. godini života u Beogradu, preminuo je naš dragi

MARKA ČUKOVIĆA Sve što je plemenito, ljudsko i lijepo imalo je tvoje srce.

Sa ponosom te pominjemo i od zaborava čuvamo.

Neka tvoja duša počiva u miru.

Tvoja supruga NATALIJA sa djecom

VLADO Tula BULATOVIĆ 1443

S ljubavlju i ponosom sjećamo se našeg voljenog

Shodno epidemiološkim mjerama, saučešće će se primati 28. decembra od 12 do 14 časova u gradskoj kapeli u Kolašinu, kada će se obaviti sahrana na gradskom groblju u Kolašinu.

DRAGOJLO N. TOMIĆ Ožalošćeni: sin DARKO, snaha TAMARA, unuk LUKA i ostala mnogobrojna rodbina

Rano si nas ostavio. Prošle su tri decenije i život je donosio izazove i radosti u kojima si nam posebno nedostajao. Unučad su te upoznala kroz slike i divne uspomene koje si nam pružio. Ostao si uvijek voljen i u našim srcima gdje te čuvamo od zaborava.

MILKA, PEĐA i SANJA sa porodicama

1456

POMENI

1452 Navršava se 40 dana od smrti našeg dragog supruga, oca i đeda

Navršava se godina dana od smrti mog voljenog strica

Навршава се тужна година дана од смрти нашег драгог супруга, оца, брата и ђеда

VESELINA R. ĐURANOVIĆA

RAŠKA RADONJIĆA Bio si oslonac ne samo meni, nego i cijeloj mojoj porodici.

Bio si naša zvijezda vodilja, naš stric, naš prijatelj, naš učitelj.

Kako vrijeme prolazi, nedostaješ sve više.

МАКСИМА Лазовог ДРАШКОВИЋА

Nedostaje nam tvoja ljubav i pažnja koju si nam nesebično pružao.

Sa bolom ćemo te se sjećati i sa ponosom pamtiti tvoj vedri lik.

Vječno ćemo te čuvati u našim srcima.

Počivaj u miru.

S poštovanjem i ljubavlju, Tvoj bratanić RAŠKO sa porodicom

1446

Због настале епидемиолошке ситуације, парастос ће се одржати у кругу породице, дана 26. децембра 2021. у 11 часова у Манастиру Градишта – Буљарица. Био си наша снага, понос, и подршка. Слиједићемо твој пут и чувати те од забрава. Нека твоја племенита душа почива у миру. Амин.

Tvoji: supruga BEBA i djeca BAĆKO, RADA i IVANA sa porodicama

1450

ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ

1458

VLADO VRBICA Brate, Posljednji pozdrav tebi sa željom da počivaš u miru. Ostaješ onamo gdje i pripadaš u našim mislima i srcima.

Tvoji: SAŠKO, ALEKSANDAR i FILIP 1414

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021.

Navršava se četrdeset dana tuge i nevjerice od kada nas je napustio naš

Voljenom suprugu

SJEĆANJE 25. 12. 2003 – 25. 12. 2021

27

26. 12. 2010 – 25. 12. 2021

BOBU Dani i godine prolaze, a tuga i bol vječno će ostati u mome srcu.

Koliko smo toga maštali a ti ode bez pozdrava, neka te anđeli čuvaju, a ja ću te čuvati u srcu.

DRAGAN IVANOVIĆ

JANKO Ponosni na tebe i tvoj životni put.

Umjesto pomena doniramo novac manastiru Duga.

BOSE

Voli te tvoja VESNA 1437

27. 1. 2017 – 25. 12. 2021

4. 8. 2019 – 25. 12. 2021 Navršavaju se dvije godine od smrti našeg voljenog supruga i oca

PORODICA

MIRJANA

ZORICA

SLOBODAN - BOBO VULIĆEVIĆ

1421 Godina je od kada nije sa nama naša draga supruga, majka, svekrva i baba

Prolaze dani, ali nijedan bez tuge i sjećanja na vas.

Sa ljubavlju ponosom i zahvalnošću zauvijek čuvam uspomenu na vas i vašu dobrotu, plemenitost, izuzetnu skromnost i toplinu koju ste mi pružali za života.

Dani i godine prolaze, a tuga i bol vječno će ostati.

Dana 26. decembra 2021. porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću.

TVOJI NAJMILIJI 1438 Voljenome ocu

Čuva vas od zaborava

MILKA Borova LUČIĆ Učimo da živimo bez tebe. Ponosni na ono šta si bila i spokojni u srcu jer znamo da tvoja dobra duša caruje u rajskim vrtovima.

U subotu, 25. decembra 2021. porodica će obaviti godišnji pomen na seoskom groblju na Goransku.

vaš ZORAN 1441

SLOBODANU - BOBU VULIĆEVIĆU

Danas se navršava pet godina od smrti naše majke i bake

Tvoja PORODICA

Naučio si nas mnogo čemu u životu, ali si nam ostavio najtežu lekciju da naučimo sami kako živjeti bez tebe.

Nismo te mogli sačuvati od smrti ali ćemo te čuvati od zaborava.

1416

BOŽO, RUŽICA, NADA 1439

Godina je od smrti moje majke

LJUDMILE – MILICE IVANOVIĆ

Dragi brate

Nedostaješ nam mnogo.

MILKE Borove LUČIĆ Tuguju za tobom NINA, TANJA, MINA i NAĐA Poslije tvog odlaska, ostala je velika praznina, strašna kao pjesma bez glasa, kao ptica bez krila, kao tvoji jaseni bez lišća. Ali ljubav živi u svima što si srcem takla.

BOBO Prođoše dvije godine od kada si nas napustio.

Bio si naš veliki oslonac. Tvoj lik lebdi pred našim očima, a ljubav prema tebi živjeće u našim srcima do posljednjeg dana našeg života.

Vječni pokoj tvojoj duši.

1419 Tvoj sin DEJAN 1415

Tvoja sestra RUŽICA sa porodicom i NADA 1440

Godina dana je od smrti

Navršava se pet tužnih godina od smrti naše majke

ĐAKNA MILKE LUČIĆ Prošla je tužna godina bez tebe, nedostaješ, živjećeš vječno u našim srcima IVAN i BRANKO 1417

Velika bol Neprolazna žal Nedostajanje za života Počivajte u miru

VIDOSAVE TMUŠIĆ Bila si naš putokaz kroz život, naša najveća podrška.

Tvoja ljudskost i dobrota ostaće zauvijek urezani u našim srcima.

BEBA – NANA Tvoji DEJAN i SLAĐANA

1426

1436

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021.

Danas je godinu dana od kada je otišla naša

Dana 1. januara 2022. navršava se godina dana od kada nas je napustio naš voljeni

Navršava se godina dana od smrti mog supruga

BORISLAV – BORO IVANČEVIĆ 1941 – 2021.

SONJA PEKANOVIĆ VESELINA R. ĐURANOVIĆA

Život prolazi ali ostavlja tragove.

Nedostaje mi Vesova ruka, njegova plemenitost, druželjubivost, tople riječi koje je znao da uputi meni, rodbini, prijateljima. Vesov optimizam, činio je život ljepšim onima koji su ga poznavali. On je uvijek poštovao one koju su imali riječ i koji su znali da brane istinu i pravdu.

Dragi Veso, mnogo nedostaješ ne samo meni nego i čitavoj porodici jer si uvijek bio prijatelj, pouzdan drug i brat.

Veso je bio naš oslonac, snaga i uzor.

Dragi Veso, počivaj u miru u tvojim Bandićima.

Porodica će posjetiti Vesov grob na Bijeloj Rudini u nedjelju 26. decembra u 10 časova.

Zauvijek u našem sjećanju.

Tvojim iznenadnim odlaskom u našim srcima ostala je bol i tuga. Teško je prihvatiti da si nas zauvijek napustio, ali znam da sada čuvaš majku, kao što si i mene za života.

Hvala za srećno i bezbrižno djetinjstvo i topli roditeljski dom.

Ponosan što sam imao tebe za oca, a u mom srcu vječno ćeš živjeti kroz najljepše uspomene na ljubav, dobrotu i plemenitost koju si nam nesebično pružao.

Voljećemo te zauvijek.

Vječna ti slava i hvala.

U nedjelju, 26. decembra 2021. uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću, a umjesto pomena biće uplaćena donacija u humanitarne svrhe.

Tvoj sin JOVAN – BELI sa porodicom

1445 Porodica PEKANOVIĆ

Godina je dana od kada nije sa nama naš dragi otac, đed, tast

Supruga SMILJA

DANILO – ŠOJO PEDOVIĆ 1407

1422

Danas se navršava 40 dana tišine, bola i tuge od kada nijesi sa nama najdraža Dragi

Nedostaješ.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava, po dobru pamtiti i sa ponosom pominjati.

Kćerka VUKICA, unuka VLADANA, zet SVETO TREBJEŠANIN 1455

BOSILJKA Božidarova ŠOFRANAC rođena Radulović

VESO

DANILO - ŠOJO PEDOVIĆ Ljubav i poštovanje jače je od smrti.

Hvala ti na svemu.

Postoje tragovi koji se ne brišu, sjećanja koja ne blijede, rane koje ne zarastaju i tuga koju vrijeme ne liječi.

S velikom ljubavlju i poštovanjem tvoja porodica će danas posjetiti tvoju vječnu kuću na porodičnom groblju u selu Bobija.

Dragi tata, bio si rijedak i veliki čovjek, sklop najsjajnijih ljudskih osobina. Toplina i ljepota tvoje duše i ljubavi ostaju zauvijek u nama, kao mjera neprolazne vrijednosti i kao naš putokaz.

Kćerka DUNJA, unuk FILIP i zet MIROSLAV

Zauvijek tvoji, suprug BOŽIDAR, ćerka SANJA, sin SAŠA – BATO

Tvoj brat PETAR - PECO sa porodicom

1425 Dana 25. decembra 2021. navršava se godina od smrti našeg sina i brata

1454

1423 IN MEMORIAM 25. 12. 2009 - 25. 12. 2021.

Navršava se godina, od odlaska dragog brata

RAJKO VUKOVIĆ Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav.

ĐORĐIJA Vladovog MARTINOVIĆA

RAJKO Gligov VRATNICA S poštovanjem,

1448

Supruga STANISLAVA, sinovi BORIS, SRĐAN, GORAN i VELIBOR sa porodicama

Čuvamo ga u sjećanjima, sa poštovanjem i tugom.

1435

JOVAN MARTINOVIĆ sa porodicom

Majka ANA, sestre RAJKA i OLJA 1418

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. decembar 2021.

Godina je dana od smrti našeg dragog

Tri godine je od prerane smrti naše voljene

29

Draga sestro

MILENE Ivanove LAKIĆ

BLAGOTE - BANJA MITRIĆA

DARINKA - ZECA TOMAŠEVIĆ Dragi naš Banjaga, bio si naš oslonac i uzor časnog života do posljednjeg dana.

Ostade velika praznina i bol za tobom.

Sa ponosom ćemo te spominjati i uvijek voljeti.

U subotu 25. decembra posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Vrijeme prolazi, a bol i tuga za tobom ne prestaje. Kao utjeha ostaje sve ono divno vrijeme provedeno s tobom i veliki ponos što smo te takvu imali. Počivaj u miru.

Vole te tvoji IVO, BOBO i STEFAN

TVOJA PORODICA

Četrdeset će dana kako novembar opet rani naša ranjena srca i uze nam tebe.

Ostavi nas bez ogromne ljubavi, blagosti i pažnje, dočeka i ispraćaja, topline i razumijevanja.

Počivaj u miru, vilo naša, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1427

1409 Godina je dana od kada nijesu sa nama naši otac

i

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog

Tuguju za tobom

tetka

GINA i BLAŽENKA

1424

BANJO MITRIĆ

Sjećanje na naše drage roditelje i brata

NADA NEDIĆ

rođ. Mitrić

PETRA – ŠANJA LJUMOVIĆA

Živjećete u našim srcima i mislima kroz najljepše uspomene.

Vaši: MARIJA, MARKO i MILOŠ 1410 Godina dana je od smrti našeg voljenog

Dani koji prolaze ne mogu ublažiti bol i tugu za sve nas koji smo te voljeli. Nedostaješ nam za sve što dolazi.

Ostaju sjećanja na tvoju dobrotu i požrtvovanost, a mi te ponosno čuvamo u srcima i mislima zauvijek.

Ovim putem se zahvaljujemo svima koji su nam pružili podršku i uputili izraze saučešća na bilo koji način.

U subotu, 25. decembra posjetićemo njegovu vječnu kuću.

BLAGOTE - BANJA MITRIĆA PORODICA

Tokom ove teške godine, bio si naša zvijezda vodilja.

Brižno ćemo čuvati sjećanje na tebe.

RADOMIR

JELENA

ŽARKO

25. 12. 2020.

1. 8.2021.

20. 7. 2014.

POPOVIĆ Čuvamo vas od zaborava.

Umjesto pomena dali smo novčani prilog Dječjem domu „Mladost“ u Bijeloj.

Tvoji: kćerka MARIJA, zet JANKO, unuk JAKOV 1411

RANKO i SNEŽANA sa porodicama

1420

Tužno sjećanje na

Navršava se godina dana od kada nas je napustila naša majka, svekrva i baba

1408 Dana 26. decembra 2021. navršava se tužna godina od smrti našeg dragog

BLAGOTU – BANJA MITRIĆA Moj Banja, godina prođe, ali nijedan dan bez sjećanja na tebe.

JELENA Jovanova DABANOVIĆ

Tvoj MIĆO

1412

rođ. Vujović

DANILA – ŠOJA PEDOVIĆA

Sjećanje na našeg dragog prijatelja

BANJA MITRIĆA

Godina dana prođe ali sjećanje na tebe živi u svima nama.

Hvala ti za bezuslovnu ljubav koju si nam nesebično pružala, a tvoja požrtvovanost i dobrota obavezuje nas da te dostojanstveno i sa ljubavlju nosimo u srcu.

Poštujući epidemiološke mjere uža porodica će obaviti godišnji pomen u subotu, 25. decembra u 11 časova, na groblju u mjestu Seoca.

S tugom i poštovanjem

Svaki dan bolno podsjeća koliko nam nedostaješ. Tvoj nježni pogled, blagi osmijeh, tvoje riječi, razumijevanja i utjehe, bezuslovna ljubav, čestitost, podrška, skromnost i dobrota. Nedostaješ u svim trenucima koje smo trebali da dijelimo sa tobom, na svim mjestima na kojima smo trebali da budemo zajedno. Svojim iznenadnim odlaskom ostavio si veliku prazninu u našem domu, bol u duši, ožiljke na srcima. Živjećeš vječno u našim srcima kroz najljepše uspomene koje si nam ostavio. Neka tvoja duša počiva u zasluženom miru.

PRIJATELJI KOPRIVICE

Ožalošćena porodica DABANOVIĆ

1428

TVOJA PORODICA OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

1444

1413

30

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 25. decembar 2021.

Poslovni broj: Iv. br. 1943/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Radio – difuzni centar” doo Podgorica, koga zastupa Izvršni direktor Slobodan Stanišić, Bul. Svetog Petra Cetinjskog 130/V, protiv izvršnog dužnika “Topolica” doo za radio difuziju, promet i usluge Bar, Bjeliši br. 7, na osnovu vjerodostojne isprave isprave – faktura br. 821; faktura br.

945; faktura br. 1058; faktura br. 1190; faktura br. 1356; faktura br. 1440; faktura br. 69; faktura br. 197; faktura br. 341; faktura br. 468; faktura br. 597; faktura br. 728; faktura br. 857; faktura br. 990, radi naplate novčanog potraživanja, dana 24.12.2021. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika “Topolica” doo za radio difuziju, promet i usluge Bar, Bjeliši br. 7, na osnovu vjerodostojne isprave – faktura br. 821; faktura br. 945; faktura br. 1058; faktura br.

1190; faktura br. 1356; faktura br. 1440; faktura br. 69; faktura br. 197; faktura br. 341; faktura br.

468; faktura br. 597; faktura br. 728; faktura br. 857; faktura br. 990. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 22.09.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 24.12.2021. godine.

IVM - 316/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE OSNOVANA 1901. GODINE A.D., PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika JOVO RAFAILOVIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik Jovo Rafailović, Budva, rođen 03.09.1968. godine kao i suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje Rafailović N. Jovo, Kočović Aleksandar, Dumić Deana, Stojković M. Dragan, Rafailović N. Željko, Kažanegra Branko, Kalađurđević Zoran u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za III prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o IV prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 14.01.2022. godine u 10:30 h u kancelariji javnog izvršitelja sve Posl oznake IVM - 316/2021 od 16.12.2021. godine , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 24/12/2021 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

Poslovni broj : Iv.br.2338/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, DOO “FENIX“ Pljevlja, adresa sjedišta ul. Omladinska br.2, PIB: 02189224 , koga zastupa Milun Drobnjak advokat iz Pljevalja , protiv izvršnog dužnika DOO “AKTUR” iz Podgorice, adresa sjedišta ul. Đoka Miraševića br.47, PIB:03213595, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 2.688,40 €, u smislu člana 45 ZIO-a dana 24.12.2021. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik DOO “AKTUR” iz Podgorice, adresa sjedište ul.Đoka Miraševića br.47, u roku od 3 dana obrate ovom javnom izvršitelju kako bi se istim uručio Rješenje o izvršenju Iv.br.2338/21 od 09.12.2021.godine sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 24.12.2021.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Poslovni broj : Ivm.br.2332/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, “Investiciono-razvojni fond Crne Gore” A.D. adresa sjedišta Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.126/I, PIB:02217937, protiv izvršnog dužnika “MITTRION” DOO, Podgorica, adresa sjedišta Golubovci, Cijevna bb, PIB: 03037282, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 1.563,37 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 24.12.2021. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik “MITTRION” DOO, adresa sjedište Golubovci, Cijevna bb , u roku od 3 dana obrate ovom javnom izvršitelju kako bi se istim uručio Rješenje o izvršenju Ivm.br.2332/21 od 07.12.2021.godine sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenje o ispravci Ivm.br.2332/21 od 13.12.2021.godine.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 24.12.2021.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

MALI OGLASI NEKRETNINE Izdajem jednosoban namješten stan ulica Moskovska, preko Morače. Podgorica.

TEl. 067 571 907 1

RAZNO MAJSTOR STRUČAN i EFIKASAN , savjesno obavlja sve vrste poslova oko krovova, dimnjaka i adaptacija stanova i kuća.

Tel: 069-926-382 2 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 3

Subota, 25. decembar 2021.

Marketing

31

32

Marketing

Subota, 25. decembar 2021.

25. децембар 2021. | година II | број 95

ИРАЦИОНАЛНОСТ НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ПРЕЧИЦОМ ДО 2202! РЕФРЕНДУМ ПО РЕФЕРЕНДУМ, И ОДЕ ЖИВОТ!

ЈОВАНА МУГОША

НАДА БУКИЛИЋ

ISSN 2704-5226

Б

ило је то, чини ми се, поодавно. Неки мајски дан, свјетлуцав, сунце попријеко наумило, улица и град мирисали баш онако како миришу у незанимљивим временима – на јоргован и борове. Досадно, нема што. Омањи град, скраћена улица, пошира башта и велика тераса – на тераси моје другарице и ја. Прелиставамо мамине часописе... У цијелом комшилуку поотварани прозори и врата, а са оне стране зидова, па чак и са самих тераса, тутње радио-апарати и тако сви знамо што је то што сви слушамо и што нам се свима „пушта“. И скроз смо равноправни и једнаки. Бити једнако информисан – прво правило илузије о друштвеном заједништву. Зато смо и ми – ђевојчице, што се каже, читајући оно што се тицало наших сопствених снова и недоумица, налазећи у илустрованим часописима баш онакве очи какве су нас интересовале (свирепо плаве, нпр.) и разматрајући да ли би чипкани оковратник актуелног поп-пјевача пристајао матурантима из наше гимназије – у једном моменту чуле непојмљиву вијест: „Умро је друг Тито“! С обзиром на то да ни тада нијесам била сентиментална на онај здрави, патриотски начин, ја сам вијест чула, примила к знању и схватила да одлази један особени, али ипак, стари човјек! Било ми је жао из потпуно шашавих разлога: због непоновљивог манира при припаљивању дебелих цигара, па то што му је бијели шешир стајао једнако савршено као и капа са петокраком, што је говорио личним језиком, а остали се убијали да га разумију, што је био господин пред којим дрхтуре сви селебрити, сељачићи и поштени продуценти по свијету… А највише баш због тог свијета – свијет је остао без њега. Јадни свијет. Па, ипак, поред све моје ирационалне слике о Титу, јасно сам разабрала да једно доба, једно посебно доба – одлази! Мислим да се тог дана завршило – и према радио-вијестима – моје дјетињство. Међутим, оно што сам из тог свјетлуцавог и мирисног дана посебно запамтила, била је реакција једне од мојих другарица: чувши да је умро Тито, одједном је почела неутјешно плакати, вриштала је и гледала у нас увеличаним, престрављеним очима, као да смо, у

најмању руку, ми криве за ту смрт. Панично је понављала једно исто: „Заратиће се, заратиће се!“ Упркос њеним сузама, у мени је то, наравно, изазвало смијех. Ја сам, искочивши из часописа са италијанским џемперима, из француских кошуља и оних са нашег корзоа, била неспособна да чипку повежем са страхом од рата! Ееееех... А онда је, рекох, почео живот, одрасло се, и више ме нити једна суза, било чија да је била, није зачудила. Још мање изненадила. Ред шећерних суза, ред крвничког смијеха, и прошле су деценије. Данас, кад више не памтим ни какво је било наше корзо, а камоли очи тамо неке, повремено сретнем ту другарицу. И она увијек понови како нас је „живот раздвојио“ и како су нам „судбине различите“, и ја увијек потврдно климнем главом и обећам да ћу – само нек прође још која деценија – отићи са њом на кафу, јер је данас то магловито обећање једини могући заједнички садржај. Морамо отићи на кафу... Гледа ме с висока због својих штикли, шминке… посебно због свог мужа тј. због те „судбине“ на коју се позива. И поново у мени изазива смијех, јер нијесам ја далеко одмакла од оних чипканих оковратника, а она, ето, стигла и до „судбине“, истом пречицом којом је од Титове смрти стигла до рата. Ипак, зашто је она знала, а ја нијесам, да ће доћи до рата?

Требало ми је времена да схватим ту једноставну ствар: она је била дијете којему су родитељи, обиљежени неуспјехом својих родитеља, улили осјећај нетрпељивости према свему „побједничком“, научили је да је све на свијету и све у животу релативно, да је све у што ми вјерујемо, уствари обична лажа, варка која захтијева стрпљење, и да само „та и та глава“ још све држи под контролом. Ал’, зато, кад се та глава успава, доћи ће жељено вријеме, почеће освета, а то значи: заратиће се! Сви рационални људи су то знали. Неуспјех и пораз су уско повезани са рационалношћу. Страх од понављања пораза окупља људе, уједињује и најразличитије умове, анимира и оне који, иначе, ни добардан не би рекли једни другима, спаја знања и умијећа, понекад и имања, разнородних али поразом једнако обиљежених људи, и заједно их води на рационално оправдан пут. Велим: требало ми је времена, али, људи моји, кад сам ја то коначно разабрала и схватила, постала сам експерт каквог би свака крштена влада само пожељети могла! А наша је скроз крштена, колико видим, иако ме не зову. Сад, као експерту, довољно ми је само да ми човјек рече од чега га је страх, ја му одмах објасним ко га је и кад преварио, обмануо или, просто, надиграо, и он већ може

размишљати на који начин да се убудуће заштити, сачува и одбрани! Одмах! И што ми се више људи жали, што више њих долазе по савјет, то се ја више осјећам некако месијански и одабрано, и просто ме језа хвата од узвишености моје улоге у друштвеној заједници. Још у оваквој у којој нико не “пушта” са тераса и прозора да им радио тутњи на сав глас, и у којој нико не зна што ко слуша иза својих зидова! Па, ипак, замислимо да нашу владу неко просвијетли и да ме, рецимо премијер, позове да га савјетујем. Могу и да ćетујем и да саветујем на сасвим равноправним нивоима. Кад смо то замислили, замислимо потом угодан кабинет, сједимо премијер и ја, и једна префињена госпођа у штиклама, жена са “судбином”, улази и доноси кафу, јачу, турску, док нас двоје толкујемо што нам је чинити. Ја затим наручим и виљамовку, дуплу. Забринути премијер ганутљиво пита – замислимо то – да ли да уопште у народу сачувамо сјећање на најапсурднију и најирационалнију битку свих времена, код простих и неупућених познату као Мојковачка битка? Прво питам је ли њега страх заборављања те сулуде, суицидне жртве? Он поштено – замислимо – вели: “Не! Таман да ‘оће!” Ја експертски ćетујем: “Ништа! Заборављено!” Онда пита и

за мрчене побједнике из ’45 – мој стручни савјет: “Од ’90-их не знамо ко су!” Премијер од среће једва до даха долази. Превише је то узбуђења за његову благородност. Па, скупивши снагу, смјерно пита: “А што да се чини са капелицом Ацовом?” Саветујем: “Прво да се одреди датум за Дан Његоша, а онда, седницу по седницу, доћи ћемо и до капелице.“ И без икаквог потпитања, додајем: “Само, ради сигурности, треба саградити две капелице. Не зна човек кад шта може да дувне изнад Ловћена, па је боље да и Његошева ујчевина има где свратити!” Можете ли сад осјетити премијерово одушевљење!? Е, замислите даље: попила се кафа, исциједила виљамовка, и ја предано настављам своју мисију; кажем премијеру да имам и неколико бесплатних, али ванредно корисних савјета. Њему очи цакле. “Е?”, пита ме стручно човјек. Велим: “Ништа демократскије на свијет нема од референдума. Референдуме треба свако мало вјежбат’, посебно ако се мисли потрајати.” Он богобојажљиво гледа у мене увеличаним очима. Видим: нада му обузела срце. “Ако мени не вјерујете”, настављам, “ питајте Мила. Зато, ‘ајде да се организује референдум и провјери да ли се у Црној Гори говори ијекавски? Ако 55,1% изашлих потврди ту чињеницу, ми демократски признамо ијекавско нарјечје! На сљедећем референдуму, мјесец касније, утврдимо јесу ли нам становници мушкарци или жене и ко од њих броји најмање 55, 1%; потом провјеримо што мисле наши грађани: је ли Црна Гора приморска држава или не… итд. итд…” Замислите са мном радост његову и како ми сам наручује још једну виљамовку!?! Ееее! И онда ми неко ту нешто прича о рационалности и науци, о логици и истини, и о сличном тежињању!? Људи: то и не постоји! Постоје само страх и одговори на тај страх. Зато бих, искапивши виљамовку, дискретно додала: “Брате православни, ако мислиш стизат’ до 2202, мораћеш пречицом. Зато позатварај, исели или, брате, побиј све поражене. Не били изгубит’! Сачувај менторе, стручни су; заштити обогаћене, свему су вични, рационални… А остале… у Сунце загледане ајване, све треба низ оне двије воде у свијет отправит’! Па да на миру, на увиру воде у воду, прославимо оно што нас чека. Улцињ зове!” 

2 AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Т

ајанствени предмет хватач снова настао је у индијанским племенима као симбол њиховог међусобног јединства и, како наводе извори, као „општи симбол идентификације Индијанаца или првих нација-култура“. Индијанци из племена Оџибва израђивали су хватаче снова тако што су везивали танке жиле из корена врбе у мрежу око малог круга. Хватачи снова обично висе изнад кревета и, према предању, имају моћ да мијењају снове и спашавају сњеваче од ноћних мора. Лоши снови остају ухваћени, а лијепи се спуштају низ перје, на спаваче. Метафорички гледано, популистички режими које имамо у искуству, могли би заличити на сваковрсним ирационалијама премрежена пуста поља, на гигантске, травестиране, оштећене хватаче снова у којима се вртложе само они који наликују ноћним морама и у којима су сви они лијепи, лаки и прозрачни склизнули низ перје, умакли из мреже, али су отишли негдје далеко гдје их сањају неки сретнији грађани. Мање метафорично или сасвим изван метафоре, од популистичких режима може се очекивати свака врста подстицања маса на бијег од рационалног, на стања транса,

25. децембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ХВАТАЧИ СНОВА У МАТРИЦАМА ХВАТАЧА СНОВА, У ПОПУЛИСТИЧКИМ РЕЖИМИМА УНЕСРЕЋЕНИХ ДРЖАВА, ГРАЂАНИ ИПАК ИМАЈУ ИЗБОР – УЧЕСТВОВАТИ У СОМНАБУЛНОМ КОЛЕКТИВИСТИЧКОМ ТРАНСУ ИЛИ ИЗАЋИ ИЗ ЗОНЕ ЛОШИХ СНОВА, ИЗАЋИ ИЗ ИРАЦИОНАЛНОГ. И КАО У СВАКОЈ НОЋНОЈ МОРИ – ТАЈ ИЗБОР СЕ ЧЕСТО ЧИНИ ТЕЖИМ НЕГО ШТО ЗАИСТА ЈЕСТЕ

екстаза и хистерија заснованих на увијек функционалним опсесијама расом, нацијом, религијом и колективним идентитетима уопште. Јунг је својевремено писао да су свачији сусједи у загрљају неког неконтролисаног страха, а да је у лудницама добро позната чињеница да су пацијенти далеко опаснији онда када их обузме страх него када их покрећу бијес или мржња. У популистичким режимима, дакле, и масовне агресије и масовне мржње посљедице су вешто изазваног колективног страха од проглашеног непријатеља. Управо због тога, у режимима популистичке провенијенције, унутар друштвеног поља се индукује стање налик „масовном лудилу“. Према Вјерану Катунарићу, рат је свакако најдјелотворнији, али не и једини начин да

се читаво друштво доведе у граничну ситуацију масовног лудила. Да би се, пише Катунарић, „од једног сложеног друштва направило потпуног болесника, било би потребно пресадити главне манифестације индивидуалне психозе, како их описује симптоматолошки приступ у психијатрији, у све дјелове друштва. (...) Ти симптоми јесу: халуцинације, сумануте идеје, дезорганизиране мисли и негативни симптоми – апатија, депресија, неусредсређеност пажње, сиромаштво говора... А негативни симптоми, односно, колективни афективни поремећаји манифестују се као губитак било каквог саосјећања са групом или дијелом свијета који је проглашен или се проглашава непријатељским и са којим се, пројектовано, продубљује сукоб“. Катуна-

рић налази и да су у модерној ери управо фашистички покрети покушали да у режији једне странке и њених вођа, оркестрирају главне патолошке симптоме – од колективних халуцинација „које започињу окултним најавама нове епохе, преко прихватања суманутих идеја расног или етничког чишћења, до десензибилизације друштвене матице за посљедице које ће услиједити након превођења идеја у колективну акцију“. Омиљено средство свих популистичких владара је, отуд, упорно провоцирање и изазивање пренаглашене, инверзиране и фарсичне „осјећајности“, којом се колектив, парадоксално, анестезира и одржава у јединству. У популистичким творевинама ову пренаглашену псеудоосјећајност, Радомир Константиновић својевремено је препознао као игру преварених привида. Тако су бол и осјећајност зачети у популистичким државама, као „једини начин одбране живота“ и једини извор напајања енергијом, сасвим особена осјећајност и сасвим особени, „топли бол“ најчешће и, сасвим илустративно, очеличени симболом крви. Или прецизније, осјећања су незамислива без бола, а

бол је незамислив без крви. Јер: „тражења осјећања, у наглашеном болу, јесу тражења крви; то појединачност у свом инфантилизму, у својој несубјективности, привидности, страху од ње, тражи своју животну стварност, доказ о тој стварности, али и везу са бићем, која може бити само веза по крви“. Актуелни ирационални фантазам о „српском свету“, извјесно, постаје идеално средство у рукама популистичких манипулатора. Овај фантазам има све што је потребно за производњу посебне врсте масовног лудила: хипертрофирани сан о јединству, пренаглашену колективну „осјећајност“, увијек спремну на жигосање и стигматизацију, не само „издајника“ него и неопредијељених, злоупотребљене религијске догме које поништавају сваку аутентичну духовност и право на избор трансценденције, као и вјечно завјереништво „светим територијама“ и никад окончаним биткама. У матрицама хватача снова, у популистичким режимима унесрећених држава, грађани ипак имају избор – учествовати у сомнабулном колективистичком трансу или изаћи из зоне лоших снова, изаћи из ирационалног. И као у свакој ноћној мори – тај избор се често чини тежим него што заиста јесте. Довољно је, међутим, учинити само једно. Пробудити се. 

ТУ СМО...

О

вих дана је објављена вијест да у Црној Гори прираштај становништва алармантно опада. Аларм није изазвао никакав афекат, а камоли узбуну! У смислу истог проблема пронашао сам у биљешкама од прије неколико година ове крокије. Кроки 1. У држави која није власништво држављана већ државника све је могуће. У тој држави се годинама ради свашта а не производи ништа. У њој нема посла ни за једну радничку смјену, а камоли за три. У тој држави је радничка класа ендемска врста, али јој ни то не гарантује опстанак. У њој ће ускоро раднике узгајати у пластеницима да иг ђеца (ако иг буде) могу виђети. У тој држави су посљедњи пут, у три смјене, радили једино они који су се залагали да што прије разуре земљу коју су узели под своје. У њој је на путу обустава јединог погона који ради... Погона за производњу народа. У тој држави је на путу забрана једине (треће) смјене у којој се производе ђеца. У њој ће ђецу моћи да производе само државници и узорни државни намјештеници који ништа не траже од државе већ узимају од ње, колико им треба. У тој држави, све што је од ње остало, може се отрсити у једној смјени. У њој нико због тога није смијењен већ намијењен да је заведе у ЕУ. У тој држави, презадуженој, и народ је осуђен на фидуцију па бјежи из земље да не падне под хипотеку, ка некретнина. Та држава, ако се икада примакне ЕУ, на том тржишту, једино може да прода му*а за бубреге, јер јој ни зашто не требају кад нема репродукције. У тој ојађеној држави се прави аутопут на кредит а ђеца се праве по обичају, само у кућној радиности баз икакве помоћи. Тако ТА осиромашена држава даје шансу народу да ђецу изнесе на ЕУ пијацу (ка ручни рад) без ПДВ-а. То је једина идеја да се оживи мала привреда.

РУЖИЧАСТИ АЛАРМ ЗА ЂЕЦУ

Ој државо ј**о те ауто-пут: Уложи онда у презервативе јер ти ауто-пут није ни за ку*тон ако немаш ђеце. Кроки 2. Држава да зна шта ће са собом не би ишла код Амфилохија. Он лично нема потомака, али има грдне насљеднике који би да наслиједе државу. Црква је одвојена од државе а сви Амфилохијеви напори су да Црну Гору одвоји од живота, па коме ће онда држава? Цркви! Држава се уздржава да му науди, а он је од ње направио нудисту без прњице и без образа. Сад му власт, за освету, што је заброждио у политику, црта закон који ће суспендовати цркву из политике. То право је држава и досад имала, али га је давно прецртала у корист СПЦ а она је себи зацртала да Црне Горе нема. СПЦ је направила од ње црквену, тј. туђу имовину па се све епархије из ЦГ вежу за сусједе од Херцег-Босне до Србије. Према попису из априла 1991. ЦГ је имала Црногораца 380.484 или 61,84%, Муслимана 89.614 или 14,6 %, Срба 57.453 или 9,3%, Албанаца 40.415 или 6,6%, Хрвата 6.244 или 1%...итд. …Онда је ЦГ власт узела ствар у туђе руке и прецртавала Црногорце из дана у дан, из године у годину... И тако, двије и по деценије, уцртавајући оне које заступа Амфилохије, док му учинак није повећала за три и по пута, дајући му у мираз земље и градове, цркве и храмове, као да је Црна Гора уćеђелица коју нико неће. Важнија је била туђа националност од домаће радиности. Гасила је фабрике а градила цркве. Ако СПЦ није била баш влада у сјенци, била је

air95sports.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

власт у ладовини. Да је власт задржала пописну тековину из ‚91. за референдум јој не би требала никаква кампања а Муслимани и Албанци су јој били наклоњени без пропаганде. Који је ту капитал поарчен да се добије оно што је препуштено или, тачније речено, издато! У ствари власт, а

она је иста и онда и данас, је радила са Црногорцима исто што сада ради с ЦГ. Давала их је пошто-зашто ‚страним инвеститорима’, политичким и економским. Кријумчарила их је ка цигаре док их није испуш(т)ила. Сад хоће да прецрта ту своју прошлост и нацрта будућност макар и сиву. Власт је поко-

равала Црногорце а не ослобађала Црну Гору да би се одржала на власти. Опозиција је иста она која датира парарелно с влашћу, дан у дан, на истој стази и још ради на истим (рас)темељима државе, чим призива поглавара СПЦ да је савјетује. То и власт чини! У чему је онда разлика? Нема је! Власт је најгора опозиција Црној Гори, а формална опозиција јој је само прва пратиља. Пратиља креће у протест и то из цркве, одакле нико није преобратио живот у боље ćутра. За протесте је неопходан пролетерски, а не црквени дух. Бар кап оног чикашког радничког духа, који је макар колико уљудио капитализам. Ако протести пропадну, опозиција ће се вратити својим парламентарним клупама, платама и принадлежностима, а они који су протестовали у њихово име својој немаштини. Опозицију то ништа неће коштати. Она не живи нити се саживљава са онима, једва живим, које позива у помоћ. ЦГ нема раднике, само најамнике. Ваљда сте чули поруку да синдиката има у више примјерака и сви су примјер за себе. Још мало ће их бити ка опозиције на сваком ћошку. Сељака нема на видику. Они су у забити, иза хоризонта, и тако тешко живе да не могу доћи до града. О пролетерству ни говора нема. Сви су грађани по Уставу, а нагрђени по животу. А ви који сте се користили Амфилохијем и још га упражњавате, власт и опозиција барабар, прекрижите се за далеко неко покољење. Цртање свијетле будућности препуштите онима који се тек роде (ако их буде) или су једва приспјели за први разред. Можда тек они...? Можда? Јер генерације које су рођене са овом влашћу прекрижене су, а да нијесу постале ни пролетери. Пролетери Црне Горе, прекрижите се... На неодређено вријеме!

P. S. Ако сте се препознали у тој држави, останите ђе сте и прионите на кућну радиност. Биологија увијек побјеђује идеологију без обзира што је на снази ружичасти аларм ружног режима. М.Р.Ш. 

25. децембар 2021.

ТИРАНИЈА СЛОБОДЕ ИЛИ:

3

ПРИВАТНА АРХИВА

ДИКТАТ ИРАЦИОНАЛНОГ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

Т

ровање идејом слободе започиње и прије романтизма, с Просвијећеношћу. Разум, који кријепи грађанина више него срце, окреће га од Бога и враћа природи. У њој налази мјеру и узоре. Човјек, проматран и као биће природе, враћен у своје дјетињство, гледа предмете наивно и чисто. Започиње се играти. Изнова открива себе и спонтано постаје ирационалан. Његов се бијес у многим европским државама претвара у освијештеног револуционара који збацује прво племство, па у кругу једнога стољећа и грађанско, као хабитус нововјека човјека. Најприје на разуму, грађанско се човјечанство остварује неријетко и кроз ирационално. Класна мржња није само плод логике: посљедица је најприје несвјесног, расплинутог идентитета и јаства.

Човјек је рођен слободан, а посвуда је у оковима. Казује Русо који стоји на размеђи двију великих епоха повијести и књижевности, између дворске галанције и грађанске умјетности што слави јединственог појединца, најчешће у руху младог генија. Ми смо, рекла бих, рођени сапети, а посвуда као звијери плијен, намиришемо слободу. Волимо крв револуција. Понесени америчком паљбом свјетскога полицајца и законодавством које прописује оно што је за нас добро и што је опће добро, кажњавајући сваки пријеступ договореног слова о томе, ми срљамо у слободу. Најприје у младости, жудећи за ослобађањем својих нагона, ми допуштамо својим страстима да нас слијепе и рушилачке, ослобођене из кавеза конвенција, слободне од колективне среће, понесу над сву стварност феноменалног. И тада влада нама ирационално. Оно је доминантно у спознајама и одлукама. Путови до те слободе не морају нужно бити опијати, алкохол или дроге. Страсти за путовањима, откривање Индија, експерименти у знаности и умјетности, допуштају нам лажни осјећај да је слобода најприје или само прекорачивање граница, измицање прописаноме, узмак пред сваким конвенционалним. У наше вријеме сви би жељели слободу: иако је мало колонијалних народа, и кад изађу из туторства империјализма, најчешће бирају демокрације с лицем деспоције. Живимо у нашим тиранијама слободе. Које призивају анархизам, као највиши стадиј индивидуалне и колективне утопије на дјелу. Није нам посве јасно из њихових магловитих замисли, како би функционирало такво друштво. Би ли животиње имале већа права од људи, како су већ наумили њихови господари? Хоће ли нашим животима завладати звјерињак у којему се славе негативни хероји, убојице и егзекутори, у својству ослободитеља?

НОВИ ИДОЛИ Јесу ли слободни младци што закрабуљени ходају улицама пријетећи тоталном контролом над

ИЛУСТРАЦИЈА Лидија Вукчевић

САД ЈЕ ИЛИ НИКАД ЧАС, ПОНАВЉАМ С ФРАНЦУСКИМ ПЈЕСНИКОМ, ЗА СВЈЕТСКУ РЕВОЛУЦИЈУ. МИ НИСМО СПРЕМНИ, НО СЛОБОДА КОЈА ЧЕКА, ОНА ЈЕ СПРЕМНА. КАД БИСМО МОГЛИ ОТКАЗАТИ ИРАЦИОНАЛНОМЕ, ДА ИЗАЂЕ ИЗ СВОЈЕ УЛОГЕ СТАТИСТА. И ДА, НЕ МРЖЊОМ ВЕЋ РАЗУМОМ, ЗАВЛАДА СЛОБОДА, НЕЗАМЈЕЊИВА ХЕРОИНА ПОВИЈЕСНЕ СЦЕНЕ… електроником? Јесмо ли уопће слободни у тзв. информатичком свијету? Можемо ли даље подносити манипулирање којему смо изложени? Хоћемо ли се и даље правити луди не знајући за умјетно, виртуално изведену економску кризу? Јесу ли појавности информатике посљедица рационалног или ирационалног ума? Јесмо ли спремни надвладати особну срећу у име визије колективне симетрије? Је ли слобода нешто само по себи иманентно човјеку, нешто дано, што му Господин Горе сервира на пладњу жеља уз свако свитање или се за њу ваља изборити, како то препоручују селф-хелп приручници? Кога ми заправо желимо за идоле, увијек нове машкаре или једну исту иконографију муке којом кршћанство подвргава, подјармљује и сотонизира највећи дио човјечанства? Јесу ли вјерске догме израз слободе? Је ли право гласа њена потврда? Питамо ли се ми и о чему релевантном, и о чему битноме а тиче се наших живота? Зашто нас цјелокупно америчко јавно мнијење а потом и три четвртине остатка свијета салијећу својим програмима слободе и ослобођења? У авганистанским, иранским, ирачким, сиријским, либијским, либанонским, палестинским ратовима, којима нитко од слободних Европејаца не зна рећи Не? Зашто нам брбљају о слободи тих народа коју подржавају и бране бомбашким салијетањем из зрака или флотама носача авиона, кад сви добро знамо да је ријеч о неизмјерљивом

богатству тих земаља у црноме злату или плину? Је ли и то посљедица колективне ирационалности која је замјена за сљепило мржње изазване страхом од доминације тих простора или над тим просторима? Зашто желимо бити идоли у свијету који нема своје истинске идоле? И морамо ли бити сви лијепи, чисти, нашминкани, укусно одјевени? Је ли западњачка идеја слободе нешто што се само по себи подразумијева? Што нема алтернативе? Што није рационално утемељено, него на премисама искривљеног ума, који дух замјењује растом бурзе, а духовност сапуницама? Знамо ли како је друштво обиља приспјело на своје рубове бранећи егалитаризам? А у ствари штити своје властите империјалистичке вртове од навале барбара? Зашто смо изједначили слободу с правом, а право с праведношћу?

НА СВАКОМ ЋОШКУ Тиранија слободом и диктат ирационалнога вире на сваком ћошку, провирују из доњег рубља, бубре као квасац у тијесту… намећу се из права мањина, већина, обојених, етаблираних и маргинализираних. Лебде с говорница, и свих медија, бриде у Адамовим јабучицама младаца. Они просвједују. Не знају точно због чега, нису сигурни ни коме су уперене њихови транспаренти гдје су негација и глагол за њом спарени као да није нитко од њих писмен, немају програма ни партије, не разликују плаво од зеленога, лијево од

правога, десно од лијевога, но они иду, окупљају се, јер њима влада логика крда. Топло им је једнима међу другима, прдац заједничке паљбе омамљује, накратко рафалима пробуди старце међу проматрачима или дежурним хуманистима, митраљирају слинавим језиком улице, пола људи пола кентаури они су можда највећа опасност Новоме поретку. Јер су му протагонисти и жртве подједнако, а да то и не знају, ти манекени зловоље. Они хоће чисту еколошку државу. Ма брус, јасно је свима да им је то изговор. Јер они жарко желе скинути постојећу власт. Ирационалним гестама ирационални типови слуте ирационалну друштвену утопију. Говоре о праву на зрак и земљу, воду и природу. Нисам запазила да говоре о праву на градилиште, ратиште или згариште. Тим редом је социјализам исклизнуо у капитализам. Слобода биједе разума и разбора чека на све људе што око првога у мјесецу стоје у реповима завода за запошљавање. Астенични, налик нама негдашњима који узимамо од морске арије и који се крезуби смијуљимо након што смо прије оброка испили жлицу рибљег уља, сивотамни од крље, брига и ојађености, препуштени улици, ти кандидати клиника и одјела затвореног типа, двоструких подочњака, истањених гласова и душе изрешетане шпорким ријечима и рјешењима, танке као газа, с нервима финима као паукова мрежа, ти истински несретници и жртве ирационалности монструозног невремена које их

као нека чудовишна неман гута и меље, они неће стати у ред за петиције. Ни гласати, ни протестирати. За њима нитко не стоји осим властите сјене. Они немају камо побјећи јер су се њихови вратили из њемачких фабрика и потрошили мигрантске снове и мировине. Они, ти прави хероји, жртве и кривци без кривње, они се неће прогласити егзилантима или апатридима. Они добро знају да одсада до краја времена, припадају највећем људском братству. Братству биједе, немоћи, невоље, јада. Нитко им више не може подвалити ни у недјељним литанијама своје тираде о љепоти слободе или живота. Потрошених година, урушени усред своје моћи и у напону снаге, покошени као главни непријатељи кризе, проглашени за глобални козмички проблем број један, њихове су главе постављене на пладањ. Да би их покусала још једна простачка приповијест о неопходности, нужности, дужности отпуштања нових и нових хиљада радника. И бог који наводно виси у небу као равнатељ земаљског оркестра или параван за нови ораториј, није им никаква утјеха. Бог којег не тишти њихова мука, који је глух за њихов крик, слијеп за њихов пакао и није бог. Тек можда манекен нереда или комесар зла који се, самозван, ушуљао у људску повијест. Којој се не сагледава крај, која је изврнута посуда наде, којој је све људско изврнуто руглу. Сад је или никад час, понављам с француским пјесником, за свјетску револуцију. Ми нисмо спремни, но слобода која чека, она је спремна. Кад бисмо могли отказати ирационалноме, да изађе из своје улоге статиста. И да, не мржњом већ разумом, завлада слобода, незамјењива хероина повијесне сцене… 

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

Ј

ош је Фројд у својој психоанализи поткопао тезу о човјеку као потпуно рационалном бићу. Он је за то вријеме храбро устврдио да доста наших убјеђења и одлука долази из сфера ирационалног. А ирационално може бити пуно тога. Ирационална могу бити наша стања, а и одлуке. За разлику од ирационалних одлука, наша ирационална стања не морају нужно бити лоша. Напротив, мислим да нам је свима с времена на вријеме потребно да побјегнемо у сферу ирационалности, да повјерујемо да бар за тренутак оно чега смо свјесни није стварно. Недавно ми је једна списатељица рекла да човјек не живи док пише. Он је тада дефинитивно неко други. Често пута је исто и када чита. Просто, потребно нам је да одлутамо у неко друго вријеме. Да мало одморимо од себе. Постоје различита ирационална стања. Стања пијанства, надрогираности, лудила. Дефинитивно смо с оне стране рационалног када паднемо у било коју врсту транса. Та ирационална стања могу бити и лијепа. Вјерујем да не постоји човјек на овом свијету који се свјесно или несвјесно не лијечи од стања потпуне „будности“. Чарлс Буковски је рекао: „човјек има два избора у животу, или да се пропије или да остане тешка пропалица до краја живота“. Већина нас бира ово друго и зато се само повремено и донекле контролисано „анестезирамо“ од живота. Та привремена анестезирања се могу вршити разним методама. Мени једна од омиљених метода је „анестезирање“ музиком. Иако немам никакав таленат, имам широк дијапазон музике коју слушам: од изворне, народне, староградске, поп и рок музике, па до џеза и озбиљне музике. Музика је, дакле, један од мојих начина да одем са оне стране, да на тренутак одморим од себе.

25. децембар 2021.

С ОНУ СТРАНУ РАЦИОНАЛНОГ: АМИРА МЕДУЊАНИН

СПАСОНОСНИ ГЛАС МЕЛЕКА МУЗИКА И ЈЕСТЕ ТУ ДА НАС УТЈЕШИ, ДА НАС ЗАВАРА, ДА ДОК СЛУШАМО СТИХОВЕ И ТАКТОВЕ БАР НА ТРЕНУТАК БУДЕМО ИЗМЈЕШТЕНИ ИЗ СТВАРНОСТИ. ДА ИЗ НАС ИСКОЧЕ ЕМОЦИЈЕ, ДА СЕ ЗАПЛАЧЕМО, НАСМИЈЕМО, РАЗБИЈЕМО ЧАШЕ И ИСЈЕЧЕМО СЕ КАО БЕКИМ ФЕХМИУ У „СКУПЉАЧИМА ПЕРЈА“... ИВАНА БОЖОВИЋ

4

Концерт Амире Медуњанин и Бојана Зулфикарпашића КИЦ „Будо Томовић“, Подгорица, јануар 2018.

На прилично широкој листи омиљене музике и музичара налази се име Амире Медуњанин. Упорно је слушам већ најмање деценију и још ми није досадила. Одлично се сјећам прве нумере коју сам слушао у њеној интерпретацији. Била је то македонска пјесма „Прошета се Јовка Кумановка“ која говори о нестварној љепоти и немогућој љубави, која по логици када се

споје ово двоје, мора завршити несрећно. Мислим да сам оно „репеат“ на Јутјубу притиснуо тај дан безброј пута. Амира Медуњанин је у досадашњој каријери објавила албуме: „Роса“, „Зумра“, „Amulette“, „Silk&Stone“, „Дамар“, „Ascending“ и посљедњи „For him and her“. Широк је то дијапазон пјесама и широк географски обухват када је у питању њихов настанак: од Ма-

кедоније, преко Косова, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Словеније. Такође, Амира је обрадила и Бајагине, Штулићеве, Оливерове, а посебно Томине и Силванине пјесме. Али, далеко је то од обичне обраде. Амира је њима удахнула неки нови живот, дала им неки нови тон, да се скоро па може говорити о новој оригиналности ових пјесама. Али, ово није музичка критика Амириних пјесама, већ прича о њиховом утицају на човјека. Искрено, док слушам њене пјесме, сви ти предјели и сви ти људи и сва та прошлост дјелују магично и лијепо. Лијепо вам изгледа Македонија у „Ој ти момче Охриђанче“ или Међумурје у пјесми „Чула јесам да се драги жени“. Не можете а да не помислите како су то била романтична времена када чујете њену изведбу пјесме „Дворе гради“. Севдалинка је из Мостара и прича је о познатом мостарском бегу и касније градоначелнику Мујаги Комадини који гради нове дворе који му ето ништа не требају, изузев, да задиви жену у коју се заљубио. А и она је, наравно, из неког прошлог времена. Није спонзоруша па у пјесми лијепо Мују поручује да не хаје ни за његове дворе ни за његово благо. Ту верзију и визију љепше прошлости нам Амира посебно дочарава на посљедњем албуму „For him and her“ на којем је обрадила пјесме Томе Здравковића и Силване Арменулић. И Тома и Силвана су несрећни јунаци једног прохујалог и љепшег времена и једне државе према којој смо и данас, бар добар дио

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

Д

авно је речено: ,,Сачувај ме Боже лажних пророка и лажних пророчанстава“ - у нашем случају, разних аналитичара илити званичних дужносника који нам по природи ствари (посла), проричу – пројектују непосредну будућност. Нећу казати да су сви лажни или лицемјери, али.... Незгодан је то терен, јер се и обичан смртник почне бавити истим послом из различитих разлога. Није потребно ,,гледати“ у кристалну куглу или пасуљ (стари начин), да би се дошло до закључка како ће се све ово (тренутна ситуација) завршити, ако наставимо, или ако наставе започето. ,,Видимо свијетло на крају тунела“, а то свијетло је заправо теретни воз који нам јури у сусрет! У тунелу смо национал-популистичког, великосрпског дискурса незванично. Званично и само декларативно, додуше мало спорије (како кажу), путујемо аутопутем право у Европу!? ,,Европа сад“, апликација за обрачун (повишицу) нето плата, кружи виртуелним простором. ,,Унесите нето плату“, ,,израчунај“ и добили сте износ ваше увећане плате од фебруара 2022. године, чврсто обећано. Дај Боже да буде тако! Заиста бих волио да се оствари овај ,,план“, иако ми неки спочитавају да ,,гушим“ ирационалним песи-

„ЕВРОПА САД“

НИЈЕСАМ ОДОЛИО, ПОГЛЕДАХ И ЈА У ПАСУЉ (КРИСТАЛНУ КУГЛУ САМ СЛОМИО) – ВИЂЕХ ПРОДАТУ ЛУКУ БАР, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ... И ЈОШ ПОНЕШТО. ТО ЈЕ ДИО ВЕЛИКОГ ПЛАНА. СВИ СУ НА ДОБИТКУ! МИ (ЦРНА ГОРА), ЈЕР НЕ ЗНАМО ШТО ЋЕМО СА СВОЈИМ ДОБРИМА. ОНИ (СУĆЕДНА ДРЖАВА), ДА НАМ УЧИНИ БРАТСКУ УСЛУГУ, ИНАЧЕ ИМ СВЕ ТО НЕ ТРЕБА мизмом, јер – ,,све је тако лијепо речено и презентовано“. Баш, али баш добро, изгледа увећање прихода на дисплеју (екрану) телефона или компјутера. Некако човјеку лакне, само да сачека мало – то је колико ćутра. Одлагана обећања ближњим, у смислу куповине неких ствари, можда репрограмирање кредита... све је ту на дохвату руке (џепа) за пар мјесеци. Као жедном у пустињи...

Некако ми се чини да се све брже, и све више продубљује расцјеп – јаз, између величанствено најављиваних планова, прокламација и ,,тривијалне стварности“. Бојим се скаске - приче о магарцу, штапу и шаргарепи... није то од јуче, да будемо објективни. Било је тога и раније... Живимо свакодневну ирационалност која се успоставља као правило, а изузеци који се не мире са таквим стањем, они су обично ,,субверзивни елементи“ - увијек! Јавно и тајно, формално и фактичко – пожељан раскорак (зона) у реализацији малих и великих

ИВАНА БОЖОВИЋ

МАЛИ И ВЕЛИКИ СВ(ИЈ)ЕТОВИ

пројеката, малих и великих ,,светова“, у нашем случају реализацији ,,српског света“. Назвао бих све ово репетативним - аутодеструктивним синдромом, директно везаним за промјену државне и сваке друге парадигме.

,,ПАМЕТНИ И РАЦИОНАЛНИ ПРИЈЕДЛОГ“ Рационално-прагматични четнички војвода, иначе припадник парламентарне коалиционе већине, скоро неђе, ирационално

становништва, носталгични. Амира нам кроз обраду ових пјесама шаље слику витешке боемштине, безбрижних времена и на крају најважније, искрене љубави. Све то чини да се у нашој глави формира слика о Југославији као срећној и идиличној земљи, што је наравно, уз све предности те земље, нетачно. Али, наравно, не треба за ово кривити Амиру и њене пјесме. Музика и јесте ту да нас утјеши, да нас завара, да док слушамо стихове и тактове, бар на тренутак будемо измјештени из стварности. Да из нас искоче емоције, да се заплачемо, насмијемо, разбијемо чаше и исјечемо се као Беким Фехмиу у „Скупљачима перја“... Дакле, музика јесте један од начина за путовање у сфере ирационалног. Ту искрено нема ничег лошег ако успијевамо да се послије тога спустимо на земљу и вратимо у сурову реалност. А то је први знак рационалности и потврда о томе да смо опет преузели контролу над самим собом. На самом крају, велики Ћамил Сијарић је казао да је све на овом свијету варка и да је једина истина да је душа једна танка травка коју треба непрекидно заливати. Овај бијег с ону страну рационалног је и потреба да се душа напоји оним чега нема у реалном свијету. Јер, биће да Бог не станује у сфери рационалног, већ да тамо негдје у зони ирационалног га спознајемо и да нисмо свјесни тога. У том случају, глас Амире Медуњанин је глас мелека (анђела) који нас тјеши као да нам жели казати: „не тугујте, овај свијет је свакако пролазан, музика је та која је вјечна“. Изузев овог објашњења, немам друго и рационално за анђеоски глас те жене. Па бих овај текст и завршио стихом из пјесме коју је за њу написао познати умјетник Дамир Имамовић: „Пјеваћемо што нам срце зна...“ Јер срце је битније од мозга, иако је толико пута било ирационално. Али без њега, без ирационалног у нама, ко смо? 

изјави у Скупштини Црне Горе да је ,,Цетиње небитно село у некој забити“ и да би у том ,,небитном селу“ требало подићи споменик краљу Александру Карађорђевићу??? Истом оном који је окупирао, спалио и поништио државу Црну Гору, указом укинуо Црногорску православну цркву, истом оном који је свом ђеду краљу Николи забранио повратак у домовину, истом оном кога Црногорци ,,од милоште“ назваше Аца паликућа, истом оном кога Цетиње дочека 1925. године, затворених прозора на свим кућама у знак бојкота и презира. Идеологија којој припада наречени четнички војвода, вјероватно би Цетиње претворило у... преименовала улице, подигла споменике прошлим и садашњим идолима - осуђеним ратним злочинцима. Као одговор свима, садашњим и будућим ирационалним... написат ћу само, а више је него довољно: ЦЕТИЊЕ!!!

P.S. Нијесам одолио, погледах и ја у пасуљ (кристалну куглу сам сломио) – виђех продату Луку Бар, Електропривреду... и још понешто. То је дио Великог Плана. СВИ су на добитку! Ми (Црна Гора), јер не знамо што ћемо са својим добрима. Они (суćедна држава), да нам учини братску услугу, иначе им све то не треба. Рационално! Остављам могућност грешке, јер пасуљ бјеше нешто буђав. 

5

25. децембар 2021.

ОЧЕКИВАЊА ОД ОДЛАЗЕЋЕ ВЛАСТИ

НЕСУМЊИВИ ПРОГРЕС? ве овој влади одговара: и сигуран ход ка реализацији „српског света“ и све дубља клерикализација друштва, и сигурно одступање државе од пута ка Европској унији, и даље понижавање црногорског идентитета спајањем свих министарстава које, не дај боже, црногорски културни и други индивидуалитет могу изразити и стално угрожавање грађанског друштва у коме има све мање мјеста не само за мањине, него и за све друге народе изузев Срба.

Уосталом, на којим је то другим начелима и идеалима ова власт прије годину успјела да загосподари Црном Гором? Да случајно није на антифашизму, мултикултуралности, култури уљуђеног грађанског друштва, уважавању мањина и њихових права, јасној свијести да је Црној Гори управо у Европској унији, за разлику од осталих могућих путева, најчојскија будућност? Да ништа од побројаних начела и принципа није водило садашњу скупштинску већину приликом прошлогодишњих избора пребрзо смо се увјерили, што насилним устоличењем митрополита туђе цркве у Цетињском манастиру, упркос јасним грађанским протестима, али још више гласањем у Скупштини о Резолуцији о Сребреници, чији су међународно установљени геноцидни карактер били склони да потврде само премали дио већинских скупштинских заступника. Што даље од ове власти можемо очекивати, упркос њеним меморандумима о наводном помирењу и сложном напредовању у ништа? Како ће то саставити владу без грађански потврђене опозиције, по-

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ЗА ИРАЦИОНАЛНОСТ КОЈУ ЖИВИМО У ЦРНОЈ ГОРИ ПРОДУКЦИЈУ ПОТПИСУЈУ ОДРЕЂЕНИ ПОЛИТИЧАРИ КОЈИ НЕКАДА ДЈЕЛУЈУ ТАКО ДА СЕ МОЖЕМО ЗАПИТАТИ ДА ЛИ ЗАПРАВО ГЛЕДАМО ФИЛМ ИЛИ РИЈАЛИТИ. СА РАЗЛИКОМ ДА У СТВАРНОМ ЖИВОТУ НИШТА НИЈЕ БЕЗАЗЛЕНО, КАКО ТО МОЖЕ БИТИ СА НЕКИМ ФИЛМОМ

Ј

една чврста повезница балканских народа јесте њихова склоност ка ирационалном. У различитим облицима друштвеног живота, лепеза ирационалности добро се уклапа уз њихову гласност и неријетко зајапурене изразе лица политичке елите, и ништа мање њихових пратилаца. Галерија негативаца као пројекат који траје, ријетко прекинута нит. Индекс као отворени попис нових имена или увијек спреман

себно избјегавајући и придјев и именицу којом би био поменут већински народ, ипак још постојећи на овом тлу? Како коначно ућуткати велики дио православних грађана ове земље који се никад неће ни крстити ни вјенчавати у туђој, а данашњој скупштинској већини омиљеној цркви, уз све њене видљиво окупационе церемонијале и метанисања? Ко ће и кога натјерати да потпише темељни уговор о темељном ропству ове земље насљедницима братских носилаца окупационих бајонета из 1918. године? Како ће то, по истом „темељном“ Хрватска бити држава, а Црна Гора само једна од српских окупираних провинција? Посебно је запажено да садашња скупштинска већина, изражавајући врхунску „одвратност“ а de facto завист према свему што представља ДПС, покушава да омрзнуте националне Црногорце идентификује само са ДПС-ом и тиме их, наводно, завазда одстријели. Као да не баш мала скупина Црногораца, његујући отпор према корупционашком начину владавине ДПС-а, не само није припадала бившој владајућој партији, него се најчешће дистанцирала и од других партијских понуда на политичком тржишту. Ако је ДПС, по мјерилима садашње скупштинске већине, оличење свих зала овога свијета, због чега у свим анкетама заузима лавовски дио бирачког тијела, далеко надмашујући све остале партијске субјекте појединачно? И то управо у вријеме кад је ДПС далеко од власти, далеко од финансијских центара или утицаја и могућности да корумпира бирачко тијело?

ИВАНА БОЖОВИЋ

С

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

КОЛИКО ЋЕ, ПОРЕД ОСТАЛОГ, ТРЕБОВАТИ ИРАЦИОНАЛНОГ МАТЕРИЈАЛА ДА НОВА СКУПШТИНСКА ВЕЋИНА УОПШТЕ СКРПИ КАКВУ-ТАКВУ ВЛАДУ? КАКО ДА ТА ВЛАДА ДЈЕЛУЈЕ ПО НАВОДНИМ МЈЕРИЛИМА МОДЕРНЕ УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ, КАД БИ ЈОЈ ЗНАЧАЈАН ДИО БИРАЧКОГ ТИЈЕЛА И ДАНАС ПОБЈЕГАО ДА РАТУЈЕ ЗА ДУБРОВНИК, ДУБОКО УВЈЕРЕН ДА СУ ХРВАТИ КРИВИ ЈЕР НИЈЕСУ НИКАД УСПЈЕЛИ ДА ПОСТАНУ ДОВОЉНО СРБИ?

Поред свих наводних непоправљивих непочинстава које је у прошлости чинила данас у опозицији доминантна партија, собом је представљала Периклово доба развоја црногорског грађан-

ског друштва и њему одговарајуће свијести? И поред корупционашког начина владања, заробљених и заробљаваних институција, чак и елемената приватне државе, ни Црногорци ни други грађани др-

КАКО ЧИТАТИ ОЧИГЛЕДНО

ЂЕ ЈА ТО ЖИВИМ? подмладак који наставља игру. Зборник митова сочно зачињених током XIX, и крваво зачињених током XX вијека. Кључне ријечи или окидачи су различити. Косово или косовски мит, НДХ, империјална Бугарска, античка Македонија, набројимо само дио репертоара.

Сви они савршено покрећу познате манифестације јавног говора и дјеловања. Говор мржње, ратове, етничка чишћења, геноцид, национализам, насиље. Заједно представљају резултат политике ирационалности која је суштина балканске историје. Како процес траје и даље, нажалост, суштина и савремене историје. Довољно је само видјети говор тијела различитих сегмената елите од политичке до академске, слика без тона сасвим довољна за разумијевање њихових опасних намјера којима контаминирају друштво. Али како би они успијевали у својим наумима да не рачунају на квалитетан трансфер са гомилом, на мотивацију и активацију наших поступака. Гласних

поклича када све најгоре желимо другима. Масе увијек спремне да свим средствима одбране културу крви и тла.

Свједочити свему томе, производи најједноставије питање – ђе ја то живим? Откуд толика немоћ да се отргнемо од манифестација које не стоје баш најбоље са принципима логике. Ето, најопштије речено логике, да се не позивамо баш увијек на критеријуме ЕУ интеграција или на начин живота који живи савремени свијет. Да ли овдашњи религијски страх од клетви, рецимо, или очигледна ниска социјална интелигенција, или склоност изазивању моралне панике, или таленат за демагогију и вјештина креирања памфлета, баш као и примитивизам оговарања и денунцирања других заиста има могућност да понуди радикалну промјену. Да, примитивизам. Није ли то термин којим требамо назвати балканску ирационалност, да бира упркос разуму и духу времена? Или оксиморон.

Предраг Матвејевић о томе како се на Балкану корача у савремености истиче да смо свједоци разнородних ставова окренутих прошлости, традицији, једној врсти повијести која води премало рачуна о тековинама свога времена и додаје они – такви ставови – потхрањују митологизирање стварних догађаја и чињеница, отежавају истинску критику стварности. Такав контекст не дозвољава да живимо љепоту ирационалног тако важну за дјетињство и одрастање, или тек важну за умјетника и његово дјело. Али осим тог општег ирационалног, колико су нам само драмски писци нудили суочавање са ирационалним. Горан Стефановски, Биљана Србљановић, Љубомир Ђурковић. Биће то мотив и за нове писце, све док се добро не испричамо, скоро па терапеутски, о причама које нас се тичу, док не оголимо њихов садржај и сву биједу њихових јунака, ништа мање ни малих у односу на велике. Свима њима је заједничко то што директно граде однос између умјетности и политике, оне

жаве Црне Горе не смију ни једног тренутка заборавити чињеницу да без „омрзнутог“ ДПС-а не би било ни референдума о независности 21. маја 2006. године, па, дакле ни сувереног статуса наше домовине, па ни чланства Црне Горе у НАТО савезу који данас, поред осталог, представља несумњив одбијајући фактор вјечитим српским империјалним насртајима на Црну Гору.

Не запомаже узалуд данашња скупштинска већина против ДПС-а који, истина, само ослобођен значајног дијела досадашњих грјехова и недостатака, дакле очекивано реформисан и подмлађен, па дакле и политички освјешћенији, што му је увијек недостајало, лако може рећи довиђења клерофашисоидним чудовиштима који су данас засјели на грбачу црногорског бирачког тијела. То руководи лидера наводних Демократа господина Бечића да онако смијешно хистерише против ДПС-а. Мора, јер се у противном неумитно приближава вријеме кад ће га бирачи питати за што се, осим Српске цркве, господине Бечићу, уопште залажеш? Која је твоја идеологија, образа ти? Да ли је довољно да твоји наводни истомишљеници, као и ти лелечу за омиљеним Амфилохијем, и носе исте кравате? Колико ће, поред осталог, требовати ирационалног материјала да нова скупштинска већина уопште скрпи какву-такву владу? Како да та влада дјелује по наводним мјерилима модерне Уједињене Европе, кад би јој значајан дио бирачког тијела и данас побјегао да ратује за Дубровник, дубоко увјерен да су Хрвати криви јер нијесу никад успјели да постану довољно Срби? Како ће онај Вучуровић из ДФ-а прихватити чињеницу да Косово, свиђало му се то или не, није лажна држава? Како ћемо то наставити да живимо без бар мало лустрације? Да ли је трајна ирационалност, заиста, наша крајња судбина? 

политике која себи даје простор за ирационално. Мишко Шуваковић о томе говори сасвим јасно, говори и о могућностима избора. Однос уметности и политике се указује у историји уметности у кризним моментима – моментима слома – када се указује потреба суочења са граничним линијама облика живота у борби за производ, у борби за опстанак, у борби за моћ, односно, економску или идентитетску доминацију, те у борби за еманципацију, образованост и слободу. За ирационалност коју живимо у Црној Гори продукцију потписују одређени политичари који некада дјелују тако да се можемо запитати да ли заправо гледамо филм или ријалити. Са разликом да у стварном животу ништа није безазлено, како то може бити са неким филмом. Разорена реалност која је идеална за ирационално. Тренд који постаје мода. Ако не мода, онда помодни стил. Смијех и сузе. Таква политика, знамо ипак има своје ограничено трајање. Након њеног краха, јасније је свима што се заправо десило. До тада она и рачуна на потенцијал за ирационално, које попут помаме захвати цијеле народе. Па Ти мајчин сине буди против, или се води интелигенцијом, здравим разумом итд. 

6

25. децембар 2021.

РАТКО РАДУНОВИЋ

С

мрт је образовање и Све књиге су ‘Књига о Јову’, казао је Стенли Елкин, писац опсједнут смрћу. Дневничка литература посједује сличан темперамент или би требала да буде приказ топографије нечије узалудности, али и солипсистичког пута у суноврат.

ДНЕВНИЧКА ЛИТЕРАТУРА

ОГЛЕДАЛО ДУШЕ

Посљедњи упис Ћезара Павезеа, двије седмице прије него што се убио на врхунцу књижевне славе, августа 1950, гласи: ,,Све то ми се гади. Ни ријечи. Дјело је битно. Нећу више писати“. Тај дневник је сâм он насловио Умјешност живљења. Међутим, нијесу сви дневници мучни као Павезеов, мада имају тенденцију да буду тегобно интимни налик двјема Стајбековим свескама о мукотрпној творби два дјела, Источно од раја и Плодова гњева. Боље рећи, већина дневникâ је тек маргинално интересантна и махом су намијењени највоајеристичкијим читаоцима. Британски историчар Ричард Девнпорт-Хајнс, у рецензији Дневника Патрише Хајсмит не налази сврху у објављивању њених биљежница. ,,Жељни ентузијасти“, написао је, ,,с надом да ће ова књига да их заведе, а потом и наведе да умногоме боље упознају ауторку и стекну смисао о њеном литерарном опусу [Талентовани господин Рипли; Странци у возу; Керол], врло брзо ће постати малодушни. Ови списи нису само морбидно заокупљени самим собом, већ су и дозлабога монотони“. Имплицирано је, дакле, да вриједи објављивати једино ,,занимљиве“ дневнике. То у једну руку има смисла, сем што већина овакве небелетристике првобитно није ни писана с намјером да се нађе на не-

свјетског рата. Одатле је повучен због неспутаних антикомунистичких ставова и испољеној емпатији према нацистима. Тринаестог фебруара 1944, на крају одреднице за тај дан, Во изводи закључак: ,,Њемци сада представљају Европу у борби против остатка свијета“.

ИМПЛИЦИРАНО ЈЕ, ДАКЛЕ, ДА ВРИЈЕДИ ОБЈАВЉИВАТИ ЈЕДИНО ,,ЗАНИМЉИВЕ“ ДНЕВНИКЕ. ТО У ЈЕДНУ РУКУ ИМА СМИСЛА, СЕМ ШТО ВЕЋИНА ОВАКВЕ НЕБЕЛЕТРИСТИКЕ ПРВОБИТНО НИЈЕ НИ ПИСАНА С НАМЈЕРОМ ДА СЕ НАЂЕ НА НЕЧИЈОЈ ПОЛИЦИ И ПРИЈЕ СВЕГА СТИЛСКИ ЗНА ДА БУДЕ И ТЕ КАКО СУВОПАРНА: У ПИТАЊУ ЈЕ ЈЕДНОСМЈЕРНА И ГЕНЕРАЛНО ИРАЦИОНАЛНА НЕПРЕКИДНА КОНВЕРЗАЦИЈА АУТОРА СА САМИМ СОБОМ чијој полици и прије свега стилски зна да буде и те како сувопарна: у питању је једносмјерна и генерално ирационална непрекидна конверзација аутора са самим собом. У погледу безличности сличне литературе, рецензирајући кореспонденцију Ернеста Хемингвеја, језички пуританац Ентони Барџис разочарано је написао да су његова писма изнимно лоша. Као разлог за то навео је да ,,Хем“ не што се уопште не труди да добро

пише, већ жељу да што прије одговори на нечију поруку слиједи и згражавајуће лоша граматика. У Толстојевим биљежницама мало тога ћете наћи у вези политике Кримског рата, колико превасходно опсежне импресије о енглеским писцима – Текерију и Тролопу, између осталих – које је гутао за вријеме енглеске опсаде. Његошева биљежница обилује информацијама битним за аутора: о мјесечевим мијенама

за 1846. годину, ко је подигао Велики китајски зид и дужину венецијанског моста Ријалта, закључно са половичном поемом. Комплетне биљежнице Хенрија Џејмса крију незавршене приче, синопсисе за будуће романе, утиске о свакодневици и сатницу из џепних роковника. Задрти католик и класни расиста Ивлин Во водио је дневник од седме године живота, а сходно томе и док је био на југословенском фронту за вријеме Другог

Ово горе нипошто није била иронична опаска иако знамо да је исти човјек претходно написао неколико омиљених енглеских црнохуморних романа. Руку на срце, мало је дневникâ који буду проглашени за национално благо. Семјуел Пипс (Pepys, 1633-1703) је свој приљежно водио само 9 година – од 1660. до 1669. И ако заобиђете дијелове крцате смијешно искреним сладострашћем и рутинама ондашњег жи-

КРОЗ ВРИЈЕМЕ

Ж

ивимо у доба ирационалности. Просто смо допуштили да нам се лагано увуче у, што рече Бата Стојковић, „све поре нашега друштва“. Некако неосјетно, без буке или какве помпе, дошла је и постала дио наше свакодневице. Од тада рачунамо са њом као са неизоставним елементом, као да је ту била одувијек. Наравно, није увијек било тако. Заправо, добар дио укупне наше прошлости, покушавали смо да се клонимо сваке ирационалности. Хаотичност свијета у којем смо се затекли, стално нас је плашила и упорно смо се држали скута рационалности. Због тога смо тражили објашњење рација, тежили ка томе да спознамо појаве и природу око нас, да проникнемо у тајне онога што видимо. Цијело вријеме упорно бјежећи од ирационалности, као од прогонитеља. А онда нам се у кратко вријеме та иста ирационалност увукла, онда кад смо се најмање надали. Кад смо коначно зауздали разум, да буде подређен нама и нашим потребама, када смо се издигли изнад природе и покушали да је подјармимо, као да смо ударили у велики зид ирационалности. Одједном је била ту и ми више нијесмо могли да се изборимо са њом. Онда кад смо прогласили, славодобитно, вијек просвијећености, побједу над свијетом који нас окружује, себе

БЕЗ РАЗУМА

У НАШИМ КЊИЖАРАМА ДАНАС ДОМИНИРАЈУ ЈЕДИНИЦЕ КВАЗИНАУЧНЕ ЛИТЕРАТУРЕ, СА ЧИЈИХ НАС СТРАНИЦА АУТОРИ УБЈЕЂУЈУ ДА СМО ДИО НЕКИХ ДРУГИХ ИЗМИШЉЕНИХ И ДАВНО ЗАБОРАВЉЕНИХ СВЈЕТОВА, КОЈЕ СУ НАМ СКРИВАЛИ СВЈЕТСКИ МОЋНИЦИ

препотентно назвали сапиенс, сапиенс (паметни паметни, како се иначе назива наша врста) и мислили да преобликујемо природу према себи, сустигла нас је плима ирационалности. На врхунцу славе, као што то обично и бива, неђе током XIX вијека, прогутао нас је талас неразума, ти велики и мудри философи, научници, пјесници, почели су, како би то сликовито описао Владика Раде, „да ђетиње као бебе!“ Наједном смо открили релативност, као философску, а касније преко Ајнштајнових теорија и физичку категорију, погледи на свијет су се укрстили, помијешали, заплели. Добили смо различите национализме, идеологије, чије свако мишљење је једнако било у праву као и оно супротно. Сви смо се затворили у своје мале атаре, гдје је наше мишљење, без сваке провјере, било најбоље и једино истинито. Тако смо само пуштали ирационалност да загосподари. У томе нас је затекао и XX вијек у који смо ушли пуни наде и снова у бољитак свих, у прогрес и срећу која ће бити заједничка својина свих народа. А добили смо супротност. Велики предводници народа, учени

lidorico.net

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ОДВРАТНОСТ

Лидо Рико, 2016.

људи, испали су кратковиди људи, који из својих малих собичака кроз кључаоницу вире у свијет. Послије двије велике кланице народа, у два свјетска рата, када смо обесмисли-

ли људски живот и подјармили га остварењу ирационалних захтјева различитих идеологија и интереса, коначно смо се пробудили у свијету неразума. Лако је онда било

прогласити доба ирационалности, када су милиони жртава већ били однешени у Вјечна ловишта. Али тешко је било вратити се на стазе разума. Умјесто тога, само смо констатовали ирационалност, као неминовност која нас окружује и наставили да јој се прилагођавамо. Пуштили смо је у све области живота. Ни након толико жртава, ратова, врућих и хладних, сукоба, локалних и општих, ниједан мајушни атар национализма и шовинизма није уништен. Напротив, сви смо се још више трудили да га заштитимо и одбранимо. Ирационална логика нас је тјерала да се све дубље увлачимо у своје микросвјетове, гдје ће, као у оној пјесми, „бити све по мом“. Читав живот смо подредили и прилагодили сопственим перцепцијама и становиштима која не могу бити даља од стварности. Најбољи примјер зато је свакако историографија. Није само ова наша локална, дешавало се то и другима, озбиљнијим и већим народима, али ми то и данас живимо. У свакој забити обитава по један мали Трајчке, (њемачки историчар, поборник идеје о Великој Њемачкој), који би да својим теоријама преправља прошлост. На почетку XXI вијека, технологије су им омогућиле да се чују још гласније. Од запећка и маргине квазинаучног полумрака, управо користећи се полугама ирационалности, дошли су на јавну сцену. Различити Деретићи, Шарићи, Теше Тешанови-

25. децембар 2021.

О ЗУЛУМИМА НАД ЦРНОГОРСКИМ НАРОДОМ И РИТЕРСКОМ ОТПОРУ ЦРНОГОРСКИХ СУВЕРЕНИСТА (1918-1921)

вота, његови уписи представљају мање познату историју Британије и Лондона, као што је свакодневица током Велике куге из 1665. и Великог пожара из 1666.

,,10/06/93. Неки монаси – картузијанци? – спавали су у својим ковчезима очигледно се припремајући за смрт, и узгред су даноноћно размишљали о њој. Мени више годи елеменат изненађења! Живиш као до сада, и смрт наиђе или неочекивано или путем двонедјељне болести. На тај начин, смрт је попут живота, непредвидива.“ С друге стране, никада није касно започети дневник. Аугуст Шеноа је са својим кренуо 1880. године. ,,5. ожујка. Ове записе почињем, пошто сам јуче четрдесету годину превалио. Што сам прије доживио и видио, записах у другој књижици укратко. Жао ми је да нисам прије дан по дан биљежио згођаје, јер касније пишући оставља човјек којешта занимљива у перу што је умислио у памети. А зашто је то писао? упитат ће ткогођ кому ове биљешке по мојој смрти у руке дођу. Душа ме нука на то.“ 

ћи и други циркусанти, прекројили су прошлост ових простора према својим маштаријама. Као плимни талас, јашући на ирационалности и философији паланке, засули су нас својим полуистинама и комплетним лудоријама. На крају, а већ сам то помињао, дошли смо до тога да један заиста велики историчар као што је Радивој Радић не може да одржи предавање јер му се супротставља маса полуинтелигентних индивидуа који без срама бране своја измаштана уточишта. А овдје још горе. Дух ирационалности захватио нас је посредно, ваљда зато јер смо тако дуго провели у „заједничкој“ држави. Ипак, није ни нас заобишао, па сада, преко различитих „проксија“, да се модерно изразимо, чак и у Скупштини Црне Горе добијамо позиве за ревизију прошлости. Док је оно веће око, исте главе, наметало своје фантазмагоричне идеје о прошлости, овоме нашем мањем, макар смо се бранили од тога, не због неке вјере у рационалност, већ као од нечег наметнутог. Међутим, није се много успјело. У нашим књижарама данас доминирају јединице квазинаучне литературе, са чијих нас страница аутори убјеђују да смо дио неких других измишљених и давно заборављених свјетова, које су нам скривали свјетски моћници. Живимо у времену ирационалности. Сваки разум је поћеран и сузбијен, како би се одржавале фантазије наших малих атара. Ваљда је тако, боље... 

КРВАВО „ОСЛОБОЂЕЊЕ“ НОВАК

У

историографији, манифестованој, листом, у Србији, али и значајним дијелом и у Црној Гори, и шире, те публицистици, и, надасве, политичкој, партијској и другој пропаганди, идеологији, агитацији.., разним спиновањима, манипулацијама, измишљотинама итд. (из дјелокруга рада бројних агентура), истицано је у прошлости 20. вијека, а исто се апострофира, тенденциозно, и данас, поред осталог, рецимо, и та лаж да је „српска војска ослободила 1918. године Црну Гору“, те да су Црногорци били тада већински против Црне Горе и себе самих, и да се Црна Гора „добровољно и легитимно изјаснила за уједињење са Србијом 1918. године“. Не удруживање, уједињене на равноправној основи, но за присаједињење, припајање, што је брутална неистина. Независна Краљевина Црна Гора је, од краја 1918. године, била жртва окупације и насилне анексије, извршене од стране Краљевине Србије, те је она, преко ње, нелегално и нелегитимно, присаједињена и инкорпорирана новонасталој унитарно-централистичкој држави Краљевини СХС.

Од краја 1918. године, црногорски патриоти масовно су страдали широм Црне Горе у одбрани државног и националног достојанства, права и части своје нападнуте и окупиране државе и домовине. И они су показивали јасан, оружани и идеолошко-политички, отпор великосрпском завојевачу Црне Горе и тлачитељу црногорског народа. Један од вођа црногорског устанка за право, част и слободу Црне Горе 21. децембра 1918. године са простора Црмнице, капетан црногорске краљевске војске Мило Лазов Лековић из села Годиње доставио је, из Гаете (Италија) 27. маја 1920. године, предсједнику црногорске Владе у изгнанству Јовану С. Пламенцу списак Црногораца које су србијанске власти и ,,домаћи изроди“ опсадирали у кући Риста Перова Лековића у селу Годиње, у вријеме када је организован и подизан Божићни устанак црногорског народа 1918. године (крајем децембра по старом календару), односно јануара 1919. године по новом календару. У том документу црногорски официр, устаник, суверениста и зеленаш Мило Лазов Лековић из црмничког села Го-

ОД КРАЈА 1918. ГОДИНЕ, ЦРНОГОРСКИ ПАТРИОТИ МАСОВНО СУ СТРАДАЛИ ШИРОМ ЦРНЕ ГОРЕ У ОДБРАНИ ДРЖАВНОГ И НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА, ПРАВА И ЧАСТИ СВОЈЕ НАПАДНУТЕ И ОКУПИРАНЕ ДРЖАВЕ И ДОМОВИНЕ

диње пише ово: ,,Част ми је, а на основу ваше усмене наредбе поднијети Вам сљедећи списак официра, чиновника и нижих чинова, који су 20. XII 1918. године били са Вама опсадирани у кући Риста Перова Лековића у Годиње од стране Србијанаца и домаћих изрода; а који се налазе у Италији и то: 1) Командир Петар М. Лекић из Сеоца, 2) Командир Петар В. Лекић из Сеоца, 3) Капетан Мило Марков Лекић из Сеоца, 4) Капетан Мило Л. Лековић из Годиња, 5) Капетан Мило С. Лековић из Годиња, 6) п. поручник Мило П. Лековић из Годиња, 7) пис. кап. Лазо М. Лековић из Годиња, 8) п. поручник Нико П. Лековић из Годиња, 9) баштован Лука С. Лековић из Годиња, 10) гим. Петар М. Лековић из Годиња, 11) вод. Ђуро Ј. Лековић из Годиња, 12) вод. Ђуро Н. Лековић из Годиња, 13) десечар Андрија П. Лековић из Годиња, 14) десечар Петар С. Лековић из Годиња, 15) малољетни Велиша А. Лековић из Годиња, 16) Ком. Мило Петрановић из Бољевића, 17) Кап. Филип Живановић из Бољевића, 18) студ. Светозар Пламенац из Бољевића, 19) п. поручник Петар Вулековић из Бољевића, 20) п. поручник Стево Петрановић из Бољевића, 21) водн. Иво С. Вулековић из Бољевића, 22) поштар Марко Кусовац, 23) п. поруч. Раде Каписода, 24) п. пор. Перо Ивановић, 25) п. пор. Саво Шоћ, 26) дес. Васо Ивановић, 27) дес. Душан Јоветић“, наводи капетан Мило Л. Лековић.

ПРИВАТНА АРХИВА

Уредница дневникâ Патрише Хајсмит, Ана фон Планта пише да су њене биљежнице садржавале 8.000 страница у 38 свесака и записе на неколико језика, обухватајући раздобље 1941-95. и, као код Воа, очито се није размишљало о публикацији. Све је то стога требало прекуцати, превести и пробрати за књигу од 1000 страна. Може се замјерити што на првих 15 година отпада готово двије трећине издања – око 650 страница – док су најмање мјеста заузели записи из посљедњих 15 година, једва педесетак страница. Мизантроп попут Хајсмитове је с годинама постајала све чангризавија и повученија, међутим, уредница је одлучила да не крије ништа од њеног контроверзног карактера. Крајњи упис, као и код Павезеа, призива умирање:

7

(Архивски документ објављен је и наведен према: Др Шербо Растодер, ,,Скривана страна историје 1918-1929“, прво издање, Бар, 1997, Том III, Бар, 1997, стр. 1501-1502.

ЈУНАЦИ ДО КРАЈА Ради се о, овдје набројаним, истакнутим црногорским родољубима, устаницима, борцима за право, част и слободу Црне Горе, с тим што је међу њима тада било у наведеној кући опсадирано и једно тада малољетно лице - Велиша Лековић - син устаника Андрије Лековића. Десетар црногорске војске из Годиња (Црмница) Андрија Лековић дао је изјаву, чију су тачност као свједоци потврдили Зарија Ивовић и Милош Турчиновић, која гласи: ,,Србијанске власти опљачкали су ми у јулу 1919. год. све што сам имао код куће, као и сву имовину упропастили. Дијете ми од 8 (осам) година мучено је послије чега је помоћу пријатеља избјегло у Италију“. (Цитирано према: Др Шербо Растодер, ,,Скривана страна историје“, Том III, Бар, 1997, стр. 1534) Дакле, у борби, односно, еманципаторском покрету за Право, Част, Слободу и државни индивидуалитет Црне Горе од краја 1918. истакао се и велики број Црмничана, који су водили герилске, устаничке акције и који су били црногорски зеленаши, суверенисти, у политичком егзилу у Италији у саставу црногорске војске. Међу њима истакао се и Јован Јоле Машов Лекић из Сеоца (Црмница), истакнути патриота и устаник, герилац, комита-борац против окупације Црне Горе, најприје против Аустро-Угарске (1916-1918), те један од учесника и првака Божићног устанка 1919. године, који је пружио енергичан војно-политички и идејни отпор одлукама велеидајничке тзв. Подгоричке скупштине и поробљавању црногорског народа. Јован Јоле Лекић рођен је 1890. године у Сеоцима, а умро је 1972. године. Јован Јоле Лекић био је официр, потпоручник црногорске војске, црногорски родољуб, лојалан Уставу Црне Горе, њеној државној независности и краљу Николи I Пертровићу Његошу Његошу. Одупирао се Јован Лекић, војнички, идеолошки и политички, насилној анексији Црне Горе, спроведеној концем 1918. године. Био је, усљед објективних околности, принуђен да емигрира, као и многобројни црногорски паЦрногорски устаник, патриота и комита Јован - Јоле Машов Лекић из Црмнице

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

триоти тога доба. У црногорској војсци у егзилу, био је он, од 1919. до 1922. године, најприје у Гаети, потом у Формији (1920) и Виторији (као припадник Народне гарде Команде црногорских Трупа у Италији) и најзад у Падули, ђе је 1921. године у био у саставу IV батаљона црногорске војске којим је командовао командир Марко Вучераковић. Био је тада (1921) у официрском саставу првог одјељења четврте митраљеске чете црногорске војске у избјеглиштву. Елем, витешки, (ритерски) и досљедно се, у резистенцији, отпору агресорима и освајачима и окупаторима Црне Горе, еманирао храбро, јуначки и патриотски црногорски официр Јован Јоле Лекић, попут плејаде других стамених црногорских патриота, устаника, комита, политичких емиграната и суверениста. Зулуми и терор србијанског режима под егидом Карађорђевића и београдске владе КСХС су масовно вршени од почетка 1919. и дуги низ година потом. Окупационе србијанске (српске) власти су, између осталог, 14. јула 1919. године у Озринићима код Никшића опљачкале и запалиле кућу црногорског устаника, патриоте, суверенисте и комите попа Љубомира Љуба Николића. Тада су, приликом похаре никшићних предјела и села, исте трупе опљачкале и запалиле кућу и црногорског капетана Бошка Ћетковића и терорисали му фамилију. Исти злочин учињели су и над кућом и фамилијом народног посланика Вука Јанковог Кривокапића из Никшића, чији је дом тада изгорио у пламену. Начелство округа никшићког послало је Канцеларији повјереника Краљевске владе Краљевине СХС за Црну Гору депешу, у којој се наводи и сљедеће: ,,Жандармеријска патрола под командом п. поручника Улелца у Ћеранића Гори сукобила се са одметницима и у борби су убијени: Мирко и Андрија Ћетковић, а рањен и ухваћен Нешко Ћетковић. Остали шест одметника, међу којима има и рањених, побјегли су“. Ово јавља помоћник повјереника Владе Краљевства СХС за Црну Гору, Пов. бр. 1979, 22. октобра 1919. године Цетиње-Команданту Зетске дивизијске области генералу Милошу Михаиловићу – Цетиње. Дакле, српска жандармеријска патрола под командом тадашњег потпоручника Милојка Узелца (Србијанца) у Никшићком округу, у Ћеранића Гори, убила је октобра 1919. године црногорске герилце патриоте Мирка и Андрију Ћетковића из Озринића, а ранила и ухватила Нешка Ћетковића из Озринића. У једном другог историјском извору наводи се да је црногорски устаник, комита Нешко Ћетковић (Озринићи) такође убијен од стране српских оружаних формација. 

25. децембар 2021.

БИО ЈЕ – НЕКО ДРУГИ САЊА ДОМАЗЕТ

М

ирно, ведро бечко преподне, са мокрим крововима и дрвећем које је потпуно подлегло милини лаког ветра и сво је у некој љубавној сласти, дрхтавици, житкости, гране милују глатка, витка, суседна стабла. (О кад би знао човек како дрвеће воли, застидео би се.) Из малог трамваја што полази од Опере, силазим на четвртој станици и сада стојим, као под невидљивом, белом месечином, са ватром која све јаче махнита у грудима. Као искусни путник, увек питам – то је начин да сазнате одредиште, али да се повежете са људима, језиком топографије, подсвешћу места… Човек са шеширом застаје и каже: ,,А да, наравно, Бергасе 19, Фројдова кућа, само десетак корака напред… Има ли потребе да вас испратим?“ А онда, бесвесни кораци… усамљене зелене звезде жбунова сијају из суседних дворишта. Питам се преко чијих све корака прелазим, ко је све журио професору овом улицом: Марија Бонапарте, Лу Саломе, Адлер Ернест Џоунс, Јунг… И безброј клијената, који су долазили по ,,помоћ разговором“, са срцем у грлу, у огромној треми пред професором. ,,Никада моје срце није куцало тако лудо због неког љубавника као оних дана када сам се пењала уз Бергасе“, писала је Мариз Шоази, која је из Париза долазила код Фројда на консултације током 1924. године. Прелазила је хиљаду и пет стотину километара, да би чекала на ред у Бергасе, одлазила да легне на кауч и ту, затим, каткад ни реч не би изустила… И ево ме на месту где је ирационалност победила рационалност и где је неко из инстинкта, тог пасивног знања, изградио конструкцију потпуно нове науке – психоанализе. Унапред знам да је већина намештаја и Фројдових предмета пренета 1938, када је побегао од ирационалне силе нациста у Лондон, али идем у кућу, то свето место, ,,ту стварност имагинативног пада“, те собе где је Фројд са породицом живео од 1891. до 1938. и ,,током тих четрдесет седам година, на десетине и десетине пацијената, а касније ученика и следбеника продефиловало је да исповеди више тајни него што их је икада чула исповедаоница било ког римокатоличог свештеника“. Четврт века ће нежну, страствену, руску плавушу, Лу Саломе, везивети пријатељство са Фројдом. У дневнику, 9. фебруара 1913. године, бележи: ,,Код Фројда током дугих часова: вратила сам се са црвеним лалама и бледољубичастим јоргованима…“ Разговори са Фројдом беху не само садржајни, него када је наилазио на правог саговорника и изнимно дуги. Први разговор са Јунгом, пре но што се касније пријатељство развезало и завршило, трајао је – двадесет четири сата. (Логично је да нису могли дуго заједно – два генија за једним столом не седе дуго. Ирационалност је јача од памети.) Ова кућа, уточиште за ,,олује у души“ беше плод маште и труда швајцарског архитекте Хермана Штирлина. Дуго држим руку на огради од кованог гвожђа у југендстилу. Црна је, влажна, али није ледена. Узвраћа додир. Колико пута је овде спустила руку Марта Фројд, ње-

гова супруга, док се враћала у ову кућу, као зидану за вечност, која је тако дуго одбијала да буде ,,аријевизована“. Фројдов стан био је из две целине – лева – несвесно, припадала је пацијентима, десна – свесно – породици. Фројд, понешто, ипак, није пренео у Лондон. Чивилук који је сам креирао за капуте пацијената, остао је ту, исти. Још увек се може чути шапат, на француском и немачком једне заборављене мараме, готово провидне, са ирисима и кишобрана мушког, црног као гранитна светлост. Овде се сусрећем са Фројдом каквог нисам замишљала, овај дом открива све, бунца снове, страсти, одломке разговора…

rokselana.com

НЕУРОЛОГ И ПСИХИЈАТАР, УТЕМЕЉИВАЧ ПСИХОАНАЛИЗЕ: СИГМУНД ФРОЈД

ЊЕЖНИ ГОСПОДИН Иако сам о њему размишљала готово сваког дана свог живота, Фројд је био – неко други. Беше хиперсензибилан, дубоко освешћене аниме у себи (коју није признавао, то је Јунгово откриће), породичан човек који је обожавао шесторо деце, супругу и њену сестру, заједничке игре са породицом, веселе риболове и лутања по пољима око Беча. Наглас им је пред спавање читао Дикенса (о тај писац, вечна милост сваког одрастања) и на једној Дикенсовој књизи, која им је била омиљена, потписала су се сва деца. Фројд је био ,,способан да одражава и најчистије“, али и да уочава најстрашније ствари. Подједнако му беху блиски и они блиско разуму и они блиско инстиктима. Године 1914, док букти Колубарска битка, он пише Лу Саломе: ,,Ја не сумњам да ће човечанство преживети и овај рат… Свестан сам да је наука само привидно умрла и да ће се опоравити, али хуманост је дефинитивно мртва…“ Метерлинк је тврдио да када плаву птицу ставимо у кавез, она добија другу боју. И у овом стану постајемо хиперсензибилни, другачији, са неким искуством које нисам у стању да до краја именујем. Тумарам из собе у собу и наилазим и на ону најчувенију, као да је стан врста лавиринта, а ова соба Сфингино средиште. Јер то је одаја где је примао пацијенте. Нежан господин, веома интроспективно обдарен, тако су о њему обично говорили пацијенти. Када би пацијент прекорачио праг ове необичне просторије, пацијент би најпре откривао удобан кауч, ,,затрпан оријенталним ћилимима, простиркама и многобројним јастуцима, смештеним уза зид на којем виси персијски ћилим. На сточићу и на поду има још ћилима, у нијансама црвене,

БИЈАШЕ ХИПЕРСЕНЗИБИЛАН, ДУБОКО ОСВЈЕШЋЕНЕ АНИМЕ У СЕБИ (КОЈУ НИЈЕ ПРИЗНАВАО, ТО ЈЕ ЈУНГОВО ОТКРИЋЕ), ПОРОДИЧАН ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ОБОЖАВАО ШЕСТОРО ДЈЕЦЕ, СУПРУГУ И ЊЕНУ СЕСТРУ, ЗАЈЕДНИЧКЕ ИГРЕ СА ПОРОДИЦОМ, ВЕСЕЛЕ РИБОЛОВЕ И ЛУТАЊА ПО ПОЉИМА ОКО БЕЧА окер и боје дувана, које су давале топлину овом месту заштићеном од директног сунца“. Преко пута кауча налазило се огледало, које је, у брзини, заборављено при сељењу у Лондон (Ана Фројд, најмлађа кћер, је са капсулом цијанида у зубу ишла на преговоре са Гестапоом о могућности напуштања Беча). Ово огледало је чудесно. Уоквирено је металним арабескама сецесије и стајало је на прозору, наспрам пацијента. Он је могао да, говорећи Фројду, који је седео иза њега, у фотељи, истовремено види и свој лик у огледалу.

РАДНА СОБА Фројд је иза пацијената седео у фотељи, сасвим обичној, а изнад ње су биле две фреске из Помпеје, као и један египатски папирус. Са пиједестала, сасвим у углу, сањиво их је посматрала глава једног Римљанина. Ипак, главни елемент су заустављено време, ваздух резак, пагански, као са Олимпа и снови који препуњавају ову кућу обиљем фантазама. Но, најфасцинантније од свега је GETTY IMAGES / KEYSTONE

8

Фројд са ћерком Матилдом и неурологом и психоаналитичарем Ернестом Џонсом

Фројдова колекција античких фигура, чији је део пренет из Лондона. Ово јесте чудо - у њој нема ничег ,,материјалног, ничег људског, ничег лажног… Ту су Хорус, египатско божанство оштрог погледа, са главом копца, Неит – богиња ратница, бог Пан - господар паничног страха, божанства подземља Ануис и Озирис“ (о, ево одакле је грунула експлозија несвесног), Едип и сфинга, крилато божанство, велика кинеска камила из династје Танг… Фројдово време је доба када се антика могла још увек легално куповати и Фројду је ова колекција значила читаву библиотеку свега онога чему је био на трагу. Тако је Едипов комплекс изронио одавде, а теорију дечје сексуалности илуструје богиња Неит. Пацијентима је разјашњавао разлику између свесног и несвесног показујући им рушевине Помпеје. Начин на који функционише ментални склоп, повезивао је са археолошким метафорама. Тако ова соба подсећа на музеј или храм. Једна пацијенткиња је о томе писала: ,,Данас ми се чини, док лежим на чувеном психоаналитичком каучу Фројдовом, да могу да намиришем свежу нану, као да се некакав етар шири по мом болесном челу. Или да моји фантазми сада могу да ме воде, јер поседујем средиште, постојаност, циљ… Овде, у јазбини тог тајанственог лава, у пећини крцатој Аладиновим благом, усредсређена сам, преусмерена. Опорављена и спашена…“ Поред собе Ане Фројд, у зиду је пронађен и скривен телефонски кабл. Ту телефонску везу користила је Дороти Барлингем, пријатељица Ане Фројд и психоаналитичарка. Када је Гестапо ухапсио Ану Фројд, уз помоћ ове тајне телефонске линије, Дороти је позвала Америчку амбасаду и тако спасла Ану и читаву породицу Фројд. Није било потребно да Ана загризе ампулу са цијанидом у зубу.

Овде су и Фројдови путни ковчези, од масивног дрвета, са инцијалима С. Ф. Носио их је на путовања која је веома волео. У њих су могли да стану и књиге и рукописи, одећа и све остало за чим би Фројд на путу осетио потребу. Са првог и јединог путовања у Америку (са Јунгом), са брода је слао разгледнице, а кад је стигао у Њујорк, написао је само једну реч: ,,Чудо“, а затим, касније: ,,Дивна љубав…“ И збиља, ретко ко је боравио у Њујорку, а да није осетио сличну, дубоку нежност према овом прелепом и тако суровом граду. У Америци је био само једаред, али у стану се налазе разгледнице које је породици слао из других крајева Европе: у Италији је био преко двадесет пута, посетио је Тоскану, Умбрију, Венецију, Помпеју и стално се враћао у Рим. Писма на која наилазим у кући пуна су хедонизма и хумора. Фројд извештава како је посећивао антикваријате и сувенирнице, пробао нова јела и вина пуног, изазовног укуса. Лепо је знати да је неко ко је у животу тако предано и много радио, ипак имао и тренутке сјаја и будистичке ведрине. (Иначе се у његовој античкој колекцији налази и неколико бираних статуа Буде у више величина. Сваки позива на интроспекцију, смирење, опроштај и нирвану живота без убиствено великих амбиција, што живот претварају у Сизифову путању.) Мало касније, пошто је тренутно затворен кафе ,,Лантман“ у коме је Фројд волео да седи, пратимо несвесно и улазимо у чаролију француске пекаре, тик уз Фројдову кућу, где се уз прави бечки меланж служе прхка и фина француска пецива. Музика позива на скривена задовољства, на joie de vivre. Држим не крилу књиге о Фројду које сам пазарила и обузима ме потпуна срећа, она празнична. Прегледамо Фројдове фотографије. Има различитих. Па ипак, и када снимци нису савршени, у свакој постоји нешто херојско. Величанственост Фројдове животне снаге не постоји ,,ни код Хомера, ни у Ничеовој филозофији, он је неко ко живи и даље преко бесмртног смеха онога ко је умео да кризу претвори у катарзу и који је спознао златну осовину света“. 