Dnevni list Pobjeda 26.02.2022.

Subota, 26. februar 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20214 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

INVAZIJA RUSIJE NA UKRAJINU: Lideri Putin i Zelenski istakli spremnost za pregovore, ali sa različitih pozicija

Ruske trupe stigle nadomak Kijeva Vojska Ruske Federacije zauzela je aerodrom „Gostomel“ u predgrađu Kijeva i blokirala grad Černigov. Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je i da na teritoriji Obolona, oko devet kilometara sjeverno od centra Kijeva, djeluje neprijateljska diverzantsko-izviđačka grupa STR. 8, 9. i 10.

ZAŠTO ĆUTI DEJAN VUKŠIĆ: Agenti Rusije intenzivno organizuju susrete i prave pritisak na proruske i prosrpske političare u Crnoj Gori

Bulajić se sastao sa ruskim obavještajcima u kafiću u Danilovgradu

Iako je Vukšić imao sve informacije o aktivnostima dvojice ruskih obavještajaca, direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost te podatke nije dijelio sa odlazećim potpredsjednikom Vlade i koordinatorom službi bezbjednosti Dritanom Abazovićem, ali je ovaj, prema informacijama Pobjede, ipak došao do informacija STR. 2. i 3.

Mandatar sredinom naredne sedmice

Predsjednik Crne Gore učestvovao na virtuelnom samitu šefova država i vlada NATO-a oko situacije u Ukrajini

Đukanović: Ovo je kriza evropske bezbjednosti i Alijansa to dobro zna

Dvojica crnogorskih košarkaša pokušavaju da napuste Ukrajinu preko Poljske INSAGRAM

Đukanović počeo konsultacije o mandataru, DF i Demokrate odbili da se sretnu sa šefom države

STR. 18. i 19.

STR. 9.

STR. 3.

Popović: Usput je bilo ružnih scena, plašili smo se da nam se nešto ne desi

Čitanjem iskaza dva svjedoka nastavljeno suđenje Marjanu Vujačiću i Radu Popoviću

Korona Svjedoci: Policija odnijela više nije govorila života nego Veselinu Kaleziću od koga je ugrožen zarazne bolesti za 40 godina STR. 11.

STR. 6.

S. VASILJEVIĆ

U Rektoratu održana tribina „Pandemija kovid-19: mitovi, činjenice i posljedice“

2

Politika

Subota, 26. februar 2022.

OPSTRUKCIJA: Predsjedavajući Skupštine Strahinja Bulajić tvrdi da se ,,nijesu stekli politički uslovi za održavanje sjednice“, političari upozoravaju na kršenje Ustava

Neće da zakaže prvu sjednicu parlamenta Evidentno je da je ovaj iskusni i, među kolegama, cijenjeni poslanik pokleknuo pod pritiskom svojih partijskih šefova, i tako pristao da bude puki izvršilac naredbe onih koji svoje političko djelovanje zasnivaju na služenju interesima drugih država, a rade sve na štetu sopstvene i svega crnogorskog – naveli su iz DPS-a

PODGORICA – Potpredsjednik Skupštine Strahinja Bulajić saopštio je juče da neće zakazati sjednicu parlamenta na kojoj bi trebalo da se raspravlja o novom predsjedniku zakonodavnog doma.

Time je potvrdio ono što je Andrija Mandić lider Nove srpske demokratije kojoj Bulajić pripada najavio tokom blokada koje su održali u četvrtak. Govoreći tokom organizovane blokade Mandić, koji i nije poslanik u Skupštini Crne Gore, poručio je da će Bulajić iskoristiti sve što mu stoji na raspolaganju kako bi parlamentarna većina konstituisala vladu.

-Imamo našeg čovjeka na mjestu predsjednika Skupštine i tu ćemo mogućnost iskoristiti u našoj borbi – poručio je Mandić.

NEMA POLITIČKIH USLOVA

U jučerašnjem obraćanju Bulajić je istakao da ne može da se složi i ne prihvata naknadno mijenjanje narodne volje i, kako je rekao, očigledan politički inženjering.

Smatra da se za održavanje sjednice nijesu stekli politički uslovi, te da zahtjev za njeno zakazivanje, koji bi označavao prekrajanje izborne volje, ne može doći.

Pozvao je lidere partija koje su uspostavile vlast nakon parlamentarnih izbora da pokažu odgovornost za rješavanje krize.

-Ukoliko dođe do takvog dogovora, odmah ću zakazati sjednicu Skupštine na kojoj će biti izabran predsjednik Skupštine i 43. Vlada Crne Gore. U slučaju da dogovor parlamentarne većine izostane, spreman sam da zakažem sjednicu Skupštine koja će biti rezultat demokratskog dogovora o datumu održavanja vanrednih parlamentarnih izbora i izboru tehničke Vlade koja bi pripremila takve izbore – poručio je Bulajić.

REAKCIJE

Klub poslanika DPS-a ocijenio je da je Bulajić, odbijajući da zakaže sjednicu redovnog zasijedanja parlamenta, prekršio Poslovnik o radu Skupštine i Ustav Crne Gore.

-Evidentno je da je ovaj iskusni i među kolegama, cijenjeni poslanik pokleknuo pod pritiskom svojih partijskih šefova, i tako pristao da bude puki izvršilac naredbe onih koji svoje političko djelovanje zasnivaju na služenju interesima drugih

država, a rade sve na štetu sopstvene države i svega crnogorskog – naveli su iz DPS-a.

Reagovala je i poslanica Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović-Stanković koja je poručila da bilo čiji politički interes ne može biti razlog blokiranja institucija i kršenja Ustava.

-Ne može Poslovnik biti jači od Ustava i demokratskih procedura. Ne želim da vjerujem da gospodin Bulajić može ući u zonu teške zloupotrebe službenog položaja – kazala je Vuksanović-Stanković.

Portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević ocijenio je da odluka Bulajića predstavlja nastavak destruktivnog ponašanja političkog saveza kojem pripada i njegovih predstavnika.

Istakao je i da će Bulajić, kao predsjedavajući Skupštine ponijeti teret svog djelovanja.

-Kao što smo i ranije govorili, nijedan pokušaj prijetnje i blokade neće zaustaviti proces izbora novog predsjednika Skupštine i nove vlade koja će, za razliku od prethodne, legitimitet crpiti iz podrške većine poslanika – poručio je Zirojević.

Izvršni direktor GP Ura Zoran Mikić kazao je za portal RTCG da bi pokušaj blokiranja parlamenta imao elemente ustavnog puča.

- Po Ustavu Crne Gore redovno zasijedanje Skupštine počinje prvog radnog dana u martu.

Ukoliko bi se ušlo u pokušaje blokada rada parlamenta onda bi to imalo elemente ustavnog puča. Siguran sam da kolega Bulajić neće sebi dozvoliti da uđe u grubo kršenje Ustava Crne Gore – naglasio je Mikić.

Rekao je i da 49 poslanika traži zasijedanje zbog čega Bulajiću ne ostaje prostora da tumači da li postoji većina.

- Jasno je da je Ustav iznad zakona, ali i iznad Poslovnika Skupštine tako da postoje ustavni mehanizmi koji omogućavaju da se izbjegne blokada institucija – zaključio je Mikić.

Podsjetimo, četrdeset opozicionih poslanika i četvoro kolega iz koalicije „Crno na bijelo“ u četvrtak su predali inicijativu za sazivanje redovne sjednice parlamenta 3. marta. Na njoj bi trebalo da se izabere novi predsjednik Skupštine, a, prema prijedlogu, druga tačka dnevnog reda bio bi Zakon o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi koji je predsjednik Milo Đukanović vratio na ponovno odlučivanje. Ž.Z.

ZAŠTO ĆUTI DEJAN VUKŠIĆ: Agenti Rusije intenzivno organizuju susrete i prave pritisak na proruske i prosrpske političare u Crnoj Gori PODGORICA – Predsjedavajući Skupštine Crne Gore Strahinja Bulajić, jedan od funkcionera proruskog i prosrpskog Demokratskog fronta sastao se 20. februara sa ruskim obavještajcima Spoljne obavještajne službe (SVR) Viktorom Antipinim i Aleksandrom Perišovim u danilovgradskom restoranu „Central lounge bar“, što je operativno dokumentovano i proslijeđeno vrhu ANB – kazali su Pobjedi izvori iz Agencije za nacionalnu bezbjednost koji, bez obzira na stav aktuelnog menadžmenta, i dalje nastoje da zaštite interese države Crne Gore.

Operativci ANB su imali informaciju o susretu, pa su u cilju dodatnog dokumentovanja kontakta, ,,skinuli“ video-zapise sa nadzornih kamera iz centra Danilovgrada.

Pokazalo se da je agent SVRa Antipin na sastanak došao vozilom marke ,,hjundai“ registarskih oznaka 10A45 u pratnji Perišova, koji je, kažu, imao zaduženje tzv. ,,kontrapratnje“.

Sastanak je vodio Antipin, a Bulajić je u Danilovgrad, kako navode naši izvori, stigao službenim vozilom „škoda“ CG tablica.

- Operativci Agencije za nacionalnu bezbjednost već duže vrijeme imaju informacije o Antipinu i Parišovu, o njihovim kontaktima, kretanjima, sastancima, o čemu je podrobno upoznat direktor službe Dejan Vukšić – ističu sagovornici Pobjede.

Prema riječima naših izvora, ruski obavještajci su pod nadzorom već nekoliko godina, zbog sumnje da su neprijateljski nastrojeni prema državi i predstavljaju prijetnju po crnogorsku evroatlantsku orijentaciju, pa je tako u fokus interesovanja došao i potpredsjednik parlamenta Bulajić kojeg su Rusi kontaktirali.

- Operativna saznanja crnogorskih bezbjednosnih službi ukazuju na to da je kontakt Bulajiću trebalo da posluži za razmjenu stavova o političkoj situaciji. Ruskim obavještajcima je razgovor poslužio, ne samo da iskažu stav Moskve, već i da prenesu političke sugestije i instrukcije povodom političkih dešavanja u Crnoj Gori – tvrde izvori Pobjede.

Iako je Vukšić imao sve informacije o aktivnostima dvojice

Strahinja Bulajić sa ruskim obav u kafiću u Danil Iako je Vukšić imao sve informacije o aktivnostima dvojice ruskih obavještajaca, direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost te podatke nije dijelio sa odlazećim potpredsjednikom Vlade i koordinatorom službi bezbjednosti Dritanom Abazovićem, ali je ovaj, prema informacijama Pobjede, ipak došao do informacija

Strahinja Bulajić

ruskih obavještajaca, on te podatke nije dijelio sa odlazećim potpredsjednikom Vlade i koordinatorom službi bezbjednosti Dritanom Abazovićem, ali je ovaj, ipak, došao do informacija.

S obzirom na to da je ruski dvojac duže vrijeme pod posebnom opservacijom, Agencija ima mnoštvo dokaza o djelovanju ovih operativaca.

OTKAZIVANJE PODRŠKE

Nakon što je Građanski pokret Ura, čiji je lider Abazović,

Ruska špijunska ofanziva na Zapadnom Balkanu Ruski agenti godinama „pokrivaju“ Zapadni Balkan, a u fokusu su im Crna Gora i Bosna i Hercegovina, dok im je Srbija tradicionalno odan partner.

Operativci ruskih službi pod kontrolom drže entitet BiH Republiku Srpsku i maksimalno pomažu separatističku politiku Milorada Dodika.

Mrežu u Crnoj Gori su odavno instalirali, ali su je rapidno razvili nakon izbora 2020. godine kada su vlast u našoj zemlji preuzele proruske i

prosrpske partije.

Informacije iz više bezbjednosnih službi i stranih ambasada ukazuju da bi Moskvi, u jeku agresije na Ukrajinu i teške osude međunarodne zajednice, značajno bilo da dođe do destabilizacije prilika na ionako turbulentnom Zapadnom Balkanu.

U tom smislu BiH i Crne Gora su idealne mete za političko usijanje u regionu, ali i djelovanje ruskih službi preko proruskih i prosrpskih političkih

Dejan Vukšić

otkazao podršku proruskoj i prosrpskoj parlamentarnoj većini formiranoj poslije izbora u avgustu 2020. godine upravo njihovim glasovima, Crna Gora je u dubokoj političkoj krizi.

Ura je predvodila listu „Crno na bijelo“ čiji lideri su 17. januara saopštili da Vlada više nema njihovu podršku i za izlazak iz krize predložili formiranje manjinske vlade za koju su tražili podršku DF-a i Demokratske partije socijalista, ali uz uslov da kadrovi te dvije političke organizacije ne snaga koje u tim zemljama, uz podršku Srbije, imaju snažno uporište.

Upravo to je, kako tvrde neki izvori, razlog iznenadne posjete sekretara Savjeta za nacionalnu bezbjednost Rusije Nikolaja Patruševa Beogradu. On bi, kako su javili srpski mediji, 28. februara trebalo da se sastane sa srpskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem.

Patrušev je jedan od najmoćnijih ljudi Kremlja.

Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Rusije koje su uvele zapadne zemlje zbog agresije na Ukrajinu.

participiraju u toj vladi.

DF je kategorično odbio ponudu, a Vlada Zdravka Krivokapića oborena je, na inicijativu koalicije „Crno na bijelo“ 4. februara, glasovima DPS-a i ostatka opozicije.

Tri dana kasnije, funkcije je razriješen i predsjednik parlamenta lider Demokrata Aleksa Bečić, a predsjedavanje Skupštinom preuzeo je potpredsjendik Strahinja Bulajić.

Iako je početno tvrdio da neće opstruirati rad parlamenta, juče je saopštio da neće zakazati sjednicu Skupštine za 3. mart kako su tražili predstavnici opozicije i koalicije „Crno na bijelo“.

Kako je kazao, traži da se ranija parlamentarna većina dogovori, a u slučaju da dogovor izostane, spreman je da zakaže sjednicu koja će biti „rezultat demokratskog dogovora o datumu održavanja vanrednih parlamentarnih izbora“ i izboru tehničke Vlade koja bi pripremila te izbore.

Da Bulajić neće zakazati sjednicu Skupštine na kojoj bi se birao novi šef parlamenta 23. februra poručio je jedan od lidera DF-a Andrija Mandić.

Isto je ponovio u četvrtak na Zlatici tokom devedesetominutne blokade saobraćajnica koje je organizovao Demo-

Politika

Subota, 26. februar 2022.

3

Predsjednik počeo konsultacije o mandataru, DF i Demokrate odbili da se sretnu sa šefom države

ć sastao se vještajcima lovgradu Logo ruske SVR

kratski front.

Na konferenciji za novinare, Mandić je kazao da su imali sastanak sa Bulajićem i da će on poštovati sve što odluči DF. Lideri te političke grupacije Andrija Mandić i Milan Knežević prvostepeno su osuđeni za učešće u pokušaju terorizma na dan izbora u Crnoj Gori u oktobru 2016. Pokušaj nasilnog svrgavanja sa vlasti Demokratske partije socijalista i njenog lidera, predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića, kako je utvrđeno dokaznom građom sprovedenom tokom suđenja, organizovale su ruske tajne službe.

Nakon što su na izborima u avgustu 2020. godine prosrpske i proruske političke snage, zahvaljujući podršci Građanskog pokreta Ura, stvorile parlamentarnu većinu i formirali novu vlast u zemlji, ruski plan počeo je da se sprovodi u djelo.

Agencija za nacionalnu bezbjednost, o čemu je Pobjeda u više navrata pisala, za svega nekoliko mjeseci gotovo da je predata u ruke srpskim i ruskim obavještajcima. Direktor Agencije Dejan Vukšić, nekadašnji advokat, kadar je DF-a i Crkve Srbije i sve podatke, kako smo objavili, servilno dijeli sa srpskom BIA-om i ruskim obavještajcima kojima je omogućio da nesmetano razvijaju svoju mrežu u Crnoj Gori.

SASTANAK SA MALOFEJEVIM

Demokratski front je od formiranja bio anti-NATO orijentisan i vlastitu politiku su izgrađivali na programu bliskih odnosa i interesnog povezivanja sa Srbijom i Rusijom. Bili su česti i rado viđeni gosti i u Beogradu i u Moskvi.

Pobjeda je 2017. pisala kako je potpredsjednik Nove srpske demokratije Strahinja Bulajić prisustvovao 10. i 11. septembra 2014. međunarodnom skupu u Moskvi, posvećenom „tradicionalnim porodičnim vrijednostima“, čiji je domaćin bio ruski milijarder Kon-

stantin Malofejev, što je pokazalo istraživanje britanskog istraživačkog centra Belinket (Bellingcat) i ruskog magazina The Insider.

Pobjeda je tada kontaktirala Bulajića, a on je rekao „da se sjeća skupa“, ali da „Malofejev nije bio domaćin i da ga nikad u životu nije vidio“.

Malofejev je tajkun blizak predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu, za kojeg je, kako smo objavili, šira javnost u Crnoj Gori prvi put čula u aprilu 2015. godine kada je finansirao i organizovao donošenje ,,blagodetnog ognja“ ispred Cetinjskog manastira.

U dijelu istraživanja, čiji je autor Hristo Grozev, a koji se odnosi na veze ruskog tajkuna Malofejeva sa Crnom Gorom, ističe se da je Bulajić nekoliko mjeseci nakon skupa u Moskvi postao član Predsjedništva Demokratskog fronta.

U istraživanju britanskog istraživačkog centra tada su istakli i činjenicu kako su lideri DF-a Andrija Mandić i Milan Knežević gostovali su 2016. godine u udarnom terminu na Malofejevoj TV Carigrad, te da je Mandić u intervjuu iz februara 2016. godine za TV Carigrad predvidio stalne ulične proteste i nasilne sukobe ukoliko ne bude organizovan referendum o NATO-u.

Mandić je, kako se ističe u istraživanju, rekao i da mu je predsjednik državne Dume Rusije Sergej Nariškin na sastanku obećao da proruske političke snage u Crnoj Gori „mogu da računaju na rusku podršku“.

Malofejev, koji se zalaže za ponovno uspostavljanje ruske imperije, kako smo tada pisali, htio je da kupi jednu televiziju u Crnoj Gori, vjerovatno, kako bi proširili ruski uticaj i propagirali politiku Moskve.

No, ruski tajkun je samo jedan u nizu igrača Vladimnira Putina koji je svoje biznise i političke interese vezao za Zapadni Balkan, prenstveno za Srbiju i Crnu Goru. Uz pomoć brojnih biznismena, Rusija je stvorila mrežu političkog, ali i medijskog uticaja u ovom regionu i nema sumnje da će te poluge koristiti u svakoj prilici.

Naravno, posebno u sadašnjoj Crnoj Gori koja prolazi veliku političku krizu, sa Vladom u tehničkom mandatu, bez predsjednika Skupštine i uz planski razoreni bezbjednosni sektor...

D. ĐURANOVIĆ/ K. KRSMANOVIĆ

Milo Đukanović i Damir Šehović

PODGORICA- Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović počeo je juče konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija povodom predlaganja mandatara za sastav nove vlade, saopšteno je iz Službe za informisanje predsjednika.

Navodi se da je Đukanović u skladu sa Ustavom, kojim je propisano da predsjednik Crne Gore predlaže Skupštini mandatara za sastav vlade, otpočeo konsultacije sa predstavnicima političkih partija zastupljenih u parlamentu.

- Pozivu na konsultacije nijesu se odazvali predstavnici Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore, kaže se u saopštenju.

Pozivu se se odazvali predsjednici SD-a i SDP-a – Damir Šehović i Raško Konjević.

Predsjednik SD-a Damir Šehović rekao je da će njegova stranka biti partner svim snagama kojima je evropska Crna Gora prioritet.

- Razmijenili smo mišljenja o manjinskoj vladi i saglasili se da bi bilo dobro da Crna Gora sa stranputice krene evropskim putem. Računam da će narednih dana biti završene konsultacije i da će nakon toga biti poznato ko će biti mandatar, rekao je Šehović nakon konsultacija.

On je potvrdio da su prošle nedjelje imali razgovor sa predstavnicima Građanskog pokreta Ura.

Raško Konjević i Milo Đukanović

Mandatar sredinom naredne sedmice Prema nezvaničnim informacijama Pobjede, na sastanku Đukanovića sa Šehovićem i Konjevićem zaključeno je da bi mandatar trebalo da bude poznat sredinom naredne sedmice a da je do tada neophodno postići politički dogovor i napraviti kadrovske konture i koncepciju nove vlade. ,,Predsjednik Ure Dritan Abazović intenzivno radi na tome i do tada će biti poznato da li je SNP dio priče“, rekao je izvor Pobjede.

- Ako principi koje su iznosili budu bili prihvatljivi za ostale, SD će biti spreman da podrži formiranje te vlade i da bude njen dio. Na predsjedniku je da procijeni ko bi mogao biti mandatar. Nijesam predlagao nikoga, s obzirom na to da je to ustavna nadležnost predsjednika države, rekao je Šehović.

Prema nezvaničnim informacijama Pobjede, na sastanku Đukanovića sa Šehovićem i Konjevićem zaključeno je da bi mandatar trebalo da bude poznat naredne sedmice a da je do tada neophodno postići politički dogovor i napraviti kadrovske konture i koncepciju nove vlade.

-Predsjednik Ure Dritan Abazović intenzivno radi na tome i do tada će biti poznato da li je SNP dio priče. Rok ističe 6.marta, rekao je izvor Pobjede.

Demokratski front i Demokarte

su u posebnim pismima Đukanoviću saopštili da se neće odazvati pozivu premijera.

Iz DF-a su saopštili da neće prisustvovati konsultacijama o formiranju nove vlade, jer se još nijesu stekli ustavni i politički uslovi za njihovo održavanje.

Lideri DF-a Andrija Mandić, Nebojša Medojević i Milan Кnežević su u pismu naveli da konsultacijama, na koje ih je pozvao Đukanović, neće prisustvovati iz više razloga.

-Pošto se privode kraju aktivnosti i dogovori dijela aktuelne parlamentarne većine sa Vama, koji imaju za cilj prekrajanje izborne volje građana, cijenimo da bi takav politički inženjering, u ovim složenim političkim okolnostima, dodatno destabilizovao stanje u zemlji, kaže se u pismu.

Navodi se da je uobičajena de-

Konjević: Izbori ako ne bude većine za mandatara

- Razgovarali smo o tome da li postoje uslovi da formiramo proevropsku vladu koja bi mogla da obezbijedi stabilnost, revitalizuju institucije i da se nosi sa ukupnom bezbjednosnom krizom – rekao je Konjević nakon sastanka sa Đukanovićem.

On je rekao da su iskazali zabrinutost da ne bi bilo dobro da uđu u još jedan eksperiment.

Dosta im je, kako je rekao, vlade Zdravka Krivokapića koja je pala jer nije imala program. Mora se znati, dodao je, koji bi bili ciljevi vlade, što bi trebalo da radi, a što ne. Smatra i da oni koji vode proces ne umiju da ga dovedu do kraja.

- Spremni smo da uđemo u nešto što ima jasne prioritete – kazao je i dodao da je svjestan da se u 12 mjeseci ne može učiniti čudo.

Razmijenili su mišljenja i da li Crna Gora treba da

ima nove prioritete u bezbjednosnom smislu i smatraju, kako kaže, da treba.

- Ali se na te izazove ne može odgovoriti na način kako rade SNP i Demokrate koji se boje da upotrijebe riječ Rusija i agresija.

Na pitanje da li bi, ukoliko bi ušli u manjinsku vladu, SDP dobio određen broj resora, Konjević je kazao da je bitnije odrediti programski cilj.

Govoreći o odbijanju v. d. predsjednika Skupštine Strahinje Bulajića da zakaže sjednicu, Konjević je rekao da ako neko misli da je iznad Ustava i zakona, onda Ustav i Poslovnik daju mogućnost da se to razriješi.

- Desiće se izbori ako u roku od 30 dana ne bude većine koja bi mogla da podrži nekog mandatara – istakao je Konjević.

mokratska i evropska praksa da se duboke političke krize rješavaju na izborima, uz prethodni dogovor parlamentarnih stranaka.

-Zato ne želimo da, našim razgovorom sa Vama, dajemo bilo kakvu vrstu legitimnosti takvim procesima, kojima se grubo krši izborna volja građana, poručili s u M a n d i ć , Me d o j e v i ć i Кnežević.

Demokratska Crne Gora nije dobila zvaničan poziv za konsultacije oko mandatara kod predsjednika države, kako je to do sada bila praksa, saopštili su iz te partije dodajući da neće učestvovati u, kako su naveli, fingiranim razgovorima. Demokrate su saopštile da su telefonskim pozivom u četvrtak obaviješteni da se konsultacije održavaju.

-Kakvi god pozivi bili, ne idemo na fingirane razgovore forme radi i ne prekrajamo izbornu volju građana, poručili su iz te partije. Prema njihovim riječima, mandat se, kao u oktobru 2020. godine, saglasno demokratskim principima, može dati samo onome ko donese potpise pobjedničke većine na izborima.

-Ako toga ne bude, mandat se vraća građanima da daju sud i odluče kako dalje. Ne mogu izborni gubitnici, bez izbora, varanjem preuzimati vlast. To je gaženje demokratije i volje naroda, zaključuje se u saopštenju Demokrata. Konsultacije se nastavljaju naredne sedmice.

N. Z – Ž. Z.

Reagovanje Ministarstva vanjskih i evropskih poslova Hrvatske

Protestna nota Zagreba zbog odluke Opštine Tivat PODGORICA - Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske uputilo je u petak protestnu notu Crnoj Gori zbog zahtjeva Opštine Tivat da se isele institucije hrvatske zajednice iz Doma kulture „Josip Marković“ u Donjoj Lastvi.

Podsjetimo, Opština Tivat neće produžavati ugovor o besplatnom korišćenju objekta Doma kulture u Donjoj Lastvi koji lokalna uprava ima sa NVO Hrvatska krovna udruga Dux Croatorum iz Tivta, pa nakon što on istekne 15. aprila, ta NVO i svi ostali aktuelni korisnici prostora u tom objektu, moraju da ga napuste.

- Odluka, kojom bi institucije hrvatske ma-

njine u Crnoj Gori bile prisiljene da se isele iz prostora koji dugotrajno koriste za svoje djelovanje, imaće dalekosežne negativne posljedice za sveukupni položaj hrvatske manjine u Crnoj Gori, poručilo je hrvatsko ministarstvo vanjskih poslova.

Ocijenili su da se time Hrvatima Crne Gore šalje veoma negativna poruka zbog koje su, kako su naveli, s pravom razočarani i krajnje uznemireni, „posebno jer navedena zgrada za njih ima snažnu simboličku važnost s obzirom da su ju prije sto godina izgradili upravo Hrvati za svoje kulturne potrebe“.

Hrvatsko ministarstvo ističe da problem s Domom kulture nije riješen u skladu s obe-

ćanjima predsjednika vlade Crne Gore, ministara i drugih zvanilnika te drži „neprihvatljivim drži ovakvu zloupotrebu političkog pritiska na cjelokupnu manjinsku zajednicu Hrvata u Tivtu i Boki, a za ostvarivanje partikularnih političkih ciljeva u lokalnim institucijama“.

- Posljedice ovakve lokalne, no za cjelokupnu nacionalnu zajednicu Hrvata Crne Gore štetne odluke, mogle bi imati svoj neželjeni odraz na ukupne odnose kako u bilateralnom, tako i multilateralnom okviru međunarodnih organizacija koje se bave manjinskom tematikon, stoji u saopštenju Ministarstva vanjskih i evropskih poslova Hrvatske.

R.P.

4

Ekonomija

Subota, 26. februar 2022.

Fond za zaštitu depozita na kraju prošle godine raspolagao sa 117,8 miliona eura

Pravo na garantovane depozite ima 600.000 štediša

PODGORICA - Fond za zaštitu depozita (FZD) raspolagao je sa 117,8 miliona eura na kraju prošle godine, dok je pravo na isplatu garantovanih depozita imalo 600.000 deponenata, kazao je Pobjedi direktor FZD-a Vojin Vlahović.

On nije saopštio podatke o novcu kojim FZD sada raspolaže, a nije se konkretno izjasnio ni o ulozi koju ta institucija ima u kontekstu posljednjih dešavanja u CKB, čiji su zaposleni navodno ,,skinuli“ 14 miliona eura sa računa 200 klijenata.

- Osnovna djelatnost FZD-a je ostvarivanje zaštite depozita u kreditnim institucijama i obaveza da pri nastanku zaštićenog slučaja (stečaj kreditne institucije) isplati deponentima garantovane depozite, do iznosa utvrđenog zakonom, a to je 50.000 eura po deponentu po banci - rekao je Vlahović, koji je na dužnosti direktora FZD-a od oktobra proške godine.

On je istakao da su sve kreditne institucije u crnogors-

Iz Pošte CG tvrde da posluju profitabilno i nemaju p

Novu sistematiz stručnjak za info Vojin Vlahović

U prethodnom periodu i danas, FZD je u svakom trenutku spreman da odgovori svojim obavezama, tvrdi Vlahović kom bankarskom sistemu članice FZD-a, te da redovno plaćaju godišnju premiju.

- Premija se od 1. januara prošle godine obračunava po metodologiji na bazi rizika pojedine kreditne institucije - naveo je Vlahović.

Garantovani depozit se, kako je ukazao, obračunava pojedinačno, na način što se ukupna sredstva deponenta po svim depozitima na dan otvaranja stečaja, uključujući i kamatu, umanjuju za iznos dospjelih obaveza prema kreditnoj instituciji nad kojom je stečaj uveden.

- FZD je dužan da stavi na raspolaganje deponentima iznos garantovanog depozita do 50.000 eura najkasnije u roku od deset radnih dana, od dana nastanka zaštićenog slučaja - dodao je Vlahović.

Na pitanje je li FZD spreman za sve nepredviđene okolnosti na tržištu, poput

eventualnog stečaja neke od banaka ili bilo kakvog ugrožavanja interesa deponenata, Vlahović je odgovorio da su u julu 2020. potpisali ugovor sa EBRD prema kojem bi im bilo dostupno 50 miliona eura.

- To znači samo u slučaju nedostatka sredstava za isplatu garantovanih depozita kod nastanka zaštičenog slučaja u nekoj od kreditnih institucija - pojasnio je Vlahović.

Govoreći o planovima za naredni period, Vlahović je kazao da su ciljevi FZD-a isti u svakoj godini.

- To je brza i efikasna isplata garantovanih depozita u slučaju pokretanja stečaja u bilo kojoj banci u Crnoj Gori. U prethodnom periodu i danas, FZD je u svakom trenutku spreman da odgovori svojim obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom - zaključio je Vlahović. B. D.

Ponovo odloženo ročište oko uvođenja stečaja u kompaniju Meljine kompleks

Čeka se dokumentacija za finansijski izvještaj PODGORICA – Jučerašnje ročište po prijedlogu Opštine Herceg Novi da se u kompaniji Meljine kompleks otvori stečaj je odloženo, jer još nije prikupljena dokumentacija na osnovu koje bi privremeni stečajni upravnik Miloš Popović trebalo da pripremi finansijski izvještaj.

Iz Opštine traže da sud uputi zahtjev Specijalnom državnom tužilaštvu da im omogući kopiranje dijela dokumentacije koji je u njihovom posjedu, a sudija Dragan Vučević je kazao da su nešto od dokumentacije pribavili iz prethodnih postupaka, imajući u vidu da je više puta do sada bilo pokušaja da se i u ovu kompaniju biznismena Duška Kneževića uvede stečaj.

Ova kompanija ranije je upravljala bolnicom Meljine, sada u stečaju, koja je hercegnovskoj opštini ostala dužna preko 720 hiljada eura za porez na nepokretnosti od 2014. do 2020. godine. Ovo je peti put da se inicira stečaj u

Meljine kompleksu, koji je do sada uveden i poništen tri puta po zahtjevu direktorice Olivere Elez-Mihajlović zbog 19 hiljade eura duga za plate i doprinose. Četvrti put je odbijen njen zahtjev, jer su taj dug izmirili osnivači Atlas kapa i Atlas investa, uz obrazloženje da obavezu može ispuniti treće lice koje ima pravni interes uz saglasnost dužnika, u kom slučaju povjerilac mora prihvatiti isplatu.

Zastupnici Meljine kompleksa tvrde da raniji stečajni upravnik Saša Zejak nikada nije vratio poslovnu dokumentaciju,

čime im je onemogućio dalje poslovanje i uskratio im saznanje o dugu prema Opštini.

Optužili su sve učesnike u ranijim stečajnim postupcima, osim Apelacionog suda, za kršenje prava Atlas kapa i zloupotrebu procesnih prava radi odugovlačenja postupka dodajući da je Zejak insistirao na stečaju zanemarujući interes očuvanja imovine, te da nije preduzeo ništa da se prije više od dvije godine izbjegne stečaj u bolnici Meljine zbog 242 hiljade eura duga za struju.

Zbog toga su, kako su naveli, podnijeli krivične prijave protiv Zejaka, Elez- Mihajlović, kao i predsjednika Privrednog suda Blaža Jovanića, koji je tri puta uvodio stečaj u Meljine kompleks.

M. Lk.

Bolnica Meljine

Za izradu sistematizacije bila je angažovana Sanja Laban, vlasnica firme Visol, registrovane za informacione tehnologije.

Izvor Pobjede tvrdi da je tender od 1,9 miliona eura za centralni informacioni sistem namješten za tu firmu, što iz Pošte negiraju PODGORICA - Prekomjernog zapošljavanja u Pošti u mandatu nove uprave nije bilo, a zaposleni su samo kadrovi koji ispunjavaju zakonske uslove i koji mogu da značajno doprinesu razvoju kompanije, rekli su Pobjedi iz Pošte CG.

ZAPOŠLJAVANJE

Prema podacima Pobjede, nova uprava je zaposlila 120

Pošta Crne Gore

radnika, što je probilo platni fond kompanije. Iz Pošte tvrde da posluje profitabilno i da nemaju problema sa isplatom zarada.

- Ta informacija nije tačna. Na dan 1. jun 2021. godine bilo je 1.010 zaposlenih na neodređeno i preko agencije, a 1. februara ove godine 1.052 – kazali su iz Pošte.

Izvršni direktor Pošte CG je Dragan Tufegdžić (Demo-

Na računu zatekli pet miliona Iz Pošte CG su potvrdili informaciju Pobjede da je na računu kompanije bilo pet miliona eura kada je preuzelo novo rukovodstvo.

- U ovom trenutku na računu kompanije je veći iznos, ali napominjemo da se nova uprava, odmah po dolasku, susrela sa odlukom Vlade da joj isplati 842 hiljade eura dobiti, što se nije radilo u man-

datu stare uprave – rekli su iz Pošte i dodali da su morali da pokriju 600 hiljada eura, koliko je opljačkano, a suđenja su u toku.

Naveli su da će tačne podatke o rezultatima poslovanja za prošlu godinu moći da daju krajem marta kada će biti gotovi izvještaji o poslovanju za prošlu godinu.

- Ali već znamo da je neto

kratska CG), a ranije Božidar Vuksanović (DPS).

- Nova uprava je u Pošti zatekla loše stanje i okoštao sistem koji nije mogao da odgovori savremenim izazovima i u kojem doprinos svakog radnog mjesta nije bio usklađen sa potrebama i potencijalima kompanije. Shodno tome, izrađena je sistematizacija koja bi trebalo da omogući da svaki zaposleni doprinese boprofit za prvih devet mjeseci prošle godine gotovo duplo veći u prethodnom periodu, a uz sve to su i investicije u prošloj godini bile nekoliko puta veće nego 2020 – saopšteno je iz kompanije.

Prema objavljenim podacima Pošta je na kraju trećeg kvartala prošle godine bila u plusu od 318,96 hiljada eura, dok je u istom periodu u kriznoj 2020. godine imala dobit od 156,98 hiljada eura.

CBCG se oglasila povodom najava o uvođenju sankcija zbog rata u Ukrajini PODGORICA - Eventualno isključenje Rusije iz globalnog sistema plaćanja SWIFT ne bi imalo značajnog uticaja na stabilnost bankarskog sistema u Crnoj Gori, saopšteno je juče iz Centralne banke (CBCG).

Oni su ukazali da još nije donešena odluka o isključivanju Rusije iz sistema SWIFT, niti je u ovom trenutku u potpunosti definisan obim i struktura ekonomskih sankcija.

- SWIFT sistem predstavlja vodeću komunikacionu platformu koju koriste banke i druge instutucije za brzo i

Isključenje Rusije iz SWIFT-a ne bi uticalo na stabilnost banaka u Crnoj Gori sigurno izvršavanje međunarodnih plaćanja. SWIFT mreža, koju danas koristi 11.000 banaka, finansijskih institucija i korporacija u više od 200 zemalja svijeta, pod kontrolom je centralnih banaka G-10 grupe i Evropske centralne banke -

naveli su iz CBCG. Isključenje Rusije iz SWIFTa tražile su baltičke zemlje, ali odluka nije donijeta jer se evropski kreditori plaše da bi im to otežalo naplatu više milijardi eura duga of ruskih banaka.

B. D.

Ekonomija

Subota, 26. februar 2022.

problem sa isplatom zarada

zaciju radio ormatiku neekonomičnog i neadekvatnog korišćenja sredstava nije bilo i da su sve radili transparentno, odgovorno i u skladu sa zakonom.

TENDER

ljem poslovanju – rekli su iz Pošte CG. Naveli su da je prosječna kompanijska plata 513, 47 eura i da je redovna.

Potvrdili su informacije Pobjede da je Sanja Laban, vlasnica barske firme Visol, registrovane za konsultrantske djelatnosti u oblasti informacione tehnologije, bila angažovana kao ekpert u izradi sistematizacije kompanije, ali su odbacili navode da će pobijediti na tenderu za izradu centralnog informacionog sistema.

- Firma Visol, čiji je vlasnik Sanja Laban, jeste bila angažovana u izradi sistematizacije kao ekspert i kao neko sa potrebnim referencama iz te oblasti – kazali su iz kompanije i dodali da se zakonitost nekog procesa ne bazira na bilo čijem mišljenju, već postoje jasno formulisane zakonske norme koje je neophodno slijediti pri izradi svakog projekta. Ističu da

Izvor Pobjede, sa druge strane, tvrdi da ima neplanskog korišćenja sredstava što dokazuje i javna nabavka raspisana u vrijeme tehničkog mandata Vlade od 1,9 miliona eura sa PDV-om za nabavku informacionog sistema za upravljanje radnim vremenom sa kontrolom pristupa. Pošta bi, prema izvoru Pobjede, za ovaj sistem trebalo da se zaduži.

Iz Pošte CG navode da je ta nabavka planirana krajem prošle godine, a da je tender raspisan 2. februara, pa se ta dinamika ne može dovesti u vezu sa političkim dešavanjima u državi.

Poslovanje zasnivamo na potrebama tržišta i kompanije, a ne na političkim prilikama – poručuju iz kompanije i ističu da je to neophodno, jer im Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost od 2010. godine odbija izvještaje o neto trošku univerzalnog servisa, jer koriste više različitih informacionih sistema. Zato su odlučili uspostaviti centralni sistem i naplatiti ta sredstva, navodeći da se radi o milionima.

Izvor Pobjede navodi da se već zna da će ugovor biti potpisan sa Sanjom Laban. Iz Pošte CG poručuju da će se to znati tek kad se u tenderskoj proceduri izabere najbolji ponuđač.

- Cjelokupna procedura je sprovedena javno i transparentno, pa su informacije o namještanju zasnovane na malicioznim namjerama pojedinaca, a nikako na činjeničnom stanju – ističu iz kompanije i naglašavaju da su vodili računa o tome da trošak bude u srazmjeru sa koristi koju će ostvariti tim tenderom.

S. P.

Učešće na Expo 2020 Dubai

Naš paviljon kandidat za nagradu PODGORICA - Paviljon Crne Gore na Expo 2020 Dubai jedan je od 40 kandidata za People’s Choice Award, saopšteno je iz Ministarstva ekonomskog razvoja.

Onlajn glasanje putem linka www.ExhibitorOnline. com/VoteExpo će trajati do 15. marta, a pobjednici će biti prolašeni tokom EXHIBI-

TORInsight webinara koji će se održati 16. marta.

Expo 2020 Dubai je, od 1. oktobra prošle godine, posjetilo 15 miliona ljudi.

- Ovaj značajan globalni događaj za našu zemlju predstavlja priliku da osnažimo diplomatske i ekonomske odnose sa zemljom domaćinom, ali i ostalim učesnicama - navodi se u saopštenju. S. P.

5

Najveći dio uvoznika, distributera i trgovačkih lanaca, zbog situacije u Ukrajini, prihvatio sugestiju Vlade PODGORICA - Najveći dio uvoznika, distributera i trgovačkih lanaca napraviće, zbog rata u Ukrajini, dodatne rezerve hrane za tri mjeseca, saopštili su Pobjedi predstavnici ministarstava ekonomskog razvoja, poljoprivrede i kapitalnih investicija.

- Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su obavili niz razgovora sa najvećim brojem firmi koje dobavljaju hranu sa preporukom dopunjavanja dodatnih rezervi za tri mjeseca, na šta je najveći dio uvoznika, distributera i trgovačkih lanaca pokazao razumijevanje i prihvatio sugestiju – kazali su našoj redakciji predstavnici Vlade.

Dodali su da je Vlada obezbijedila uredno snabdijevanje goriva za najmanje dva mjeseca.

Iz Franca marketa su Pobjedi kazali da ne očekuju nikakve probleme zbog sukoba u Ukrajini.

- Naše prodavnice su u ovom trenutku dovoljno snabdijevene i imamo dovoljno zaliha. Moguće je da će doći do poskupljenje ulja – kazali su iz Franca marketa. Iz drugih većih trgovačkih lanaca nijesu odgovorili na pitanja Pobjede.

Iz Vlade podsjećaju da je u četvrtak na prijedlog Ministarstva ekonomskog razvoja usvojena informacija o potrebi formiranja robnih rezervi i da su predložena tri modela

Novembarski podaci CBCG

Štednja 4,2, krediti 3,5 milijardi PODGORICA - Banke su do kraja novembra prošle godine odobrile kredite od ukupno 3,48 milijardi eura, što je rast od jedan odsto na mjesečnom nivou.

Prema podacima Centralne banke (CBCG), do kraja novembra je u odnosu na isti period 2020. godine odobreno 7,1 odsto više kredita.

Odnos između kredita i depozita na kraju novembra je bio manji u odnosu na oktobar, a niži je i u odnosu na isti period 2020. godine i iznosio je 0,83.

Banke su po osnovu kredita najviše potraživale od nefinansijskog sektora i stanovništva, 74 odsto.

Ukupni depoziti u novembru su u odnosu na oktobar porasli tri odsto na 4,18 milijardi eura. Oročeni depoziti činili su 22,4 odsto ukupnih, a oni po viđenju 74,5 odsto.

Preostalih 3,2 odsto odnosilo se na sredstva na escrow računu.

U strukturi oročenih depozita najveće učešće imali su oni ročnosti od tri mjeseca do jedne godine, 45 odsto, dok su oni od jedne do tri godine činili 33,8 odsto.

Ukupni depoziti stanovništva na kraju novembra su iznosili 1,37 milijardi eura, što je 1,1 odsto više nego u oktobru.

U ročnoj strukturi depozita stanovništva, oročeni su činili 33,17 odsto, a oni po viđenju 66,79 odsto.

S. P.

Obezbijediće dodatne rezerve hrane za tri mjeseca Vlada je obezbijedila uredno snabdijevanje gorivom za najmanje dva mjeseca. Iz Franca marketa saopšteno je da imaju dovoljno zaliha namirnica

Milatović: Fokus je zaštita standarda građana

formiranja robnih rezevi. Prvo rješenje je formiranje robnih rezervi u inostranstvu, a glavna prednost je što ne bi morali formirati direkciju, ni zapošljavati ljude, ali bi problem bio pravovremeno dopremanje robe. Drugo rješenje podrazumijeva skla-

dištenje robnih rezervi u zemlji, a treće bi bilo kombinovano i to tako što bi skladišta bila van države, a postupak bi se vodio iz Crne Gore. Dodali su i da je potrebno napraviti studiju opravdanosti formiranja zaliha prije izbora varijante.

S. P.

Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović saopštio je da će se negativni efekti napada Rusije na Ukrajinu osjetiti širom Evrope, a male i ranjive ekonomije, kao što je crnogorska, mogu biti dodatno pogođene.

- Zato je fokus Vlade na zaštiti standarda građana - napisao je Milatović na Tviteru nakon sastanka sa ambasadorkom SAD Džudi Rajzing Rajnke.

On je kazao da će se, pored razarajućih posljedica za Ukrajinu, negativni efekti napada Rusije na tu suverenu zemlju osjetiti širom Evrope.

Forum o izazovima i dilemama Zakona o privrednim društvima PODGORICA – Zakon o privrednim društvima, koji je u primjeni od 2020. godine, neophodno je izmijeniti, ocijenjeno je na forumu Privredne komore i Udruženja pravnika.

Predsjednica PKCG dr Nina Drakić je kazala da je privrednicima potreban zakon koji će im olakšati, a ne zakomplikovati poslovanje, te da su u saradnji sa Savjetom za konkurentnost i UPCG identifikovali izazove u njegovoj primjeni koje će dostaviti Ministarstvu ekonomskog razvoja.

Generalni utisak profesora beogradskog Pravnog fakulteta dr Vuka Radovića je da je aktuelni zakon bolji od prethodnog, ali da je samo dobar temelj za budući razvoj. Radović je iznenađen propisivanjem prava na otpremninu za direktore i članove odbora direktora.

- Možete imati zlatne padobrane, ako iz nekog neopravdanog razloga budete razriješeni, pa da ispregovarate, ali tome nije mjesto u kompanijskom pravu - ocijenio je Radović.

ZAMJERKE

Njegove zamjerke se odnose na neujednačenu i nepreciznu terminologiju, nedovoljnu normiranost preduzetnika, koji su najbrojnija forma, kao i svođenje dividende na jednu normu i nekoliko pomoćnih.

Problem vidi i što se na neke djelove poslovanja DOO primjenjuje zakon o akcionarskim društvima, ali i u defini-

Otpremninama nije mjesto u zakonu ciji društva od javnog interesa koje podrazumijeva javna AD ili DOO koja emituju hartije od vrijednosti na regulisanom tržištu.

- Kada kažete društvo od javnog interesa, pomislite na državna preduzeća koja obavljaju djelatnosti od opšteg interesa, ali se zapravo misli na društvo pod kontrolom Komisije za hartije od vrijednosti – naveo je Radović, a direktorica Montenegroberze Milena Vučinić je ukazala da zbog ovog člana imaju probleme, te da su imali odliv osiguravajućih kuća kako bi izbjegle obavezu formiranja višečlanih odbora i smanjili troškove, iako bi po svim kriterijumima trebalo da budu dio regulisanog tržišta.

- Da li su banke i osiguravajuće kuće društva od javnog interesa, imajući u vidu da upravljaju imovinom tolikog broja kompanija i pojedinaca, ne znamo, jer svako tumači na svoj način - ukazala je Vučinić.

CRPS

Propušteno je definisanje prestanka postojanja dijela stranih kompanija, sa čim u CRPS-u imaju problem jer ih brišu mimo zakonske procedure na osnovu odluke matične kuće. Tu se, kako su naveli predstavnici CRPS-a, postavlja pitanje pravne sigurnosti,

ako je za brisanje potrebna samo odluka. Navode da im je iz Privrednog suda rečeno da se ovo pitanje ne može regulisati stečajem, jer te firme nemaju pravni subjektivitet već zavise od matičnih. Radović, pak, smatra da se glavni postupak može voditi u matičnoj, a u drugoj zemlji sporedni.

- Međunarodna pravila dozvoljavaju da se stečaj otvori i nad filijalom, iako nema svojstvo pravnog lica – kazao je Radović.

Iz CRPS-a ocjenjuju da se dosta toga podrazumijeva, što ne bi smjelo, navodeći da je bitno da se njihova odgovornost precizno definiše, dok je Radović mišljenja da bi to pitanje trebalo da se isključi iz ovog, definiše posebnim zakonom i predvidi odvojena institucija, kao što je to Agencija za privredne registre u Srbiji. Saglasan sa ovim stavom, predsjednik UPCG prof. dr Branislav Radulović je ukazao da samo pet članova u zakonu definiše registraciju te da je neprihvatljivo da ovaj organ funkcioniše po sistemu analogije, uz mišljenja nenadležnih.

- Vi zaista pokušavate da analogijom rješavate pravne praznine, ali neki će smatrati da je to vješto, dok će za neke to biti na granici krivičnog djela.

Opasan je to teren za CPRS ocijenio je Radulović. M. Lk.

6

Društvo

Subota, 26. februar 2022.

U Rektoratu održana tribina „Pandemija kovid-19: mitovi, činjenice i posljedice“ PODGORICA – U Crnoj Gori je od korona virusa umrlo više osoba nego u posljednje četiri decenije od svih zaraznih bolesti zajedno, saopštio je juče specijalista epidemiologije u Institutu za javno zdravlje CG prof. dr sci. med.

Dragan Laušević.

Na tribini „Pandemija kovid-19: mitovi, činjenice i posljedice“, koju je organizovao Univerzitet Crne Gore on je rekao da se naša zemlja na početku pandemije dobro snašla, ali da danas situacija nikako nije ohrabrujuća.

Podaci

- U prvom talasu smo imali 30 puta manji mortalitet od Švedske, a danas imamo tri puta veći. Bojimo se uz to da će, kada se sve ovo završi, buknuti neke druge epidemije, kao što su male boginje – upozorava Laušević.

Navodi da su dezinformacije dovele do toga da ljudi ne vjeruju u vakcine. Zbog toga smo, kaže Laušević, platili visoku cijenu.

- Pričalo se da vakcine izazivaju dodatne bolesti, da su jako opasne... Došli smo do toga da smo na petom mjestu u EU po smrtnosti - navodi Laušević.

Laušević je rekao i da omikron soj u Crnoj Gori nije bezazlen jer naše stanovništvo nije u dovoljnoj mjeri vakcinisano protiv korona virusa, a ova vrsta soja blaža je u Evropi gdje je visoka i stopa vakcinacije.

- Omikron soj je veoma transmisivan, ali virulentnost nije tako jaka kao kod, na primjer, delta soja. Ako ste mladi i imate puno antitijela onda infekcija omikon sojem može da bude blaga, pa ča i kad nemate jak imunitet. Ali od ovog soja se umire i toga se treba čuvati i ne opuštati se previše. Uvijek morate misliti i na starije stanovništvo – upozorava Laušević.

Vakcine

On je kazao da, kada su vakcine u pitanju, građane više interesuje bezbjednost nego djelotvornost.

- Sve podatke o vakcinama objavljujemo transparentno, Agencija za ljekove i medicinska sredstva ima posebno

Korona odnijela više života nego zarazne bolesti za 40 godina Ljudi još ne shvataju da su jednostavne metode – mjere i vakcinacija zapravo jedini način da se umanji šansa da virus mutira čime omogućavate čovječanstvu da stekne kolektivni imunitet. U Crnoj Gori ovu šansu smo propustili zbog zabluda, rekla je imunološkinja u KCCG dr med. Tamara Jovićević

Dezinformacije su glavni krivac za nisku stopu vakcinacije

odjeljenje koje prati neželjene reakcije, a ljekari imaju obavezu da prijave svaku reakciju na vakcinu. Bolje je primiti vakcinu i ne bih to preporučivao da stvarno ne mislim tako. Ona štiti od teških formi bolesti ali stoprocentnu zaštitu niko nema, nažalost - kaže Laušević.

Govoreći o momentima kada se korona virus pojavio u Crnoj Gori, Laušević kaže da smo se dobro borili i da su mediji radili posao kako treba. Navodi da su stručnjaci iz IJZCG

tek od tima SZO dobili prave informacije u februaru 2020. godine.

- Zaledio sam se kada sam shvatio da je đavo odnio šalu i koliko će ovaj virus biti poguban za čitav svijet. I evo, još se borimo - kazao je Laušević.

Otežavali su, kako navodi, situaciju oni koji su govorili da korona virus ne postoji, te da su ljekari plaćeni da unose paniku.

- Toga nema u nekim zemljama kao što je Kina. Oni su primjer kako se pandemija guši

bez presedana. Evo i dan-danas oni to savršeno kontrolišu ali to je država koja može da se zatvori jer oni to sebi mogu da priušte. Kakva im je privreda, ne možemo se porediti. Ipak, mogu reći da se Crna Gora jako razlikovala od država Zapadne Evrope jer smo dobro improvizovali neke stvari i za 42 dana od pojave pandemije, stavili smo je pod kontrolu, što isto nije zanemarljivo - ponosno je kazao Laušević.

Infektološkinja i klinička far-

makološkinja u Kliničkom centru Crne Gore (KCCG) dr med.

Brankica Dupanović nadovezala se na priču o dezinformacijama o korona virusu koje su, kako ističe, poljuljale povjerenje u ljekare.

ProPuštena Prilika

- Građani ne vjeruju doktorima, već pribjegavaju „google doktoru“ pa smo tako za vrijeme cijele pandemije, koja je još u toku, imali veliki problem i pritisak od strane pacijenata,

naročito vezano za terapiju.

Uzimali su ljekove na svoju ruku i sami sebi prepisivali ivermektin i slične ljekove što je apsurdno - istakla je Dupanović.

Saglasila se imunološkinja u KCCG dr med. Tamara Jovićević koja je istakla da su dezinformacije najviše napravile problema u sprovođenju vakcinacije protiv korona virusa.

- Dezinformacije su bile glasnije od informacija i situacija kakvu imamo danas pokazuje koliki je to problem. Javnost jeste informisana o benefitima vakcinacije ali ima još mnogo zabluda oko toga šta vakcina može da proizvede. Ljudi još ne shvataju da su jednostavne metode – mjere i vakcinacija zapravo jedini način da se umanji šansa da virus mutira čime omogućavate čovječanstvu da stekne kolektivni imunitet. U Crnoj Gori ovu šansu smo propustili zbog zabluda - razočarana je Jovićević.

Kaže da je korona virus jako mutogen i da je to najveći problem sa kojim se stručnjaci suočavaju.

- Kada je ispred vas virus koji slabo mutira onda je lakša borba, a ovdje imamo ekstrem.

Vakcinaciju smo sprovodili usred jake pandemije i onda ne možete očekivati da budete u prednosti u odnosu na virus koji buja. Ipak, to ne znači da treba sve da pustite i da se ne borite...

Naprotiv - ističe Jovićević.

Djelimična vakcinacija, pojašnjava, dovela je do toga da je virus mutirao i povećao transmisivnost.

- Evo što je napravio delta soj koji je mutirao. Sada se borimo sa teškim infekcijama - ističe Jovićević.

Specijalistkinja psihijatrije u KCCG dr med. Tea Dakić kazala je da je korona virus ostavio posljedice na sve ljude, a naročito na zdravstvene radnike koji su na izmaku snage.

- Niko od nas nije upisao medicini da gleda kako ljudi umiru.

Naprotiv. Znate li što za psihu znači raditi po čitav dan, neki su ljudi dežurali po 11 puta mjesečno. Kolege posustaju pod pritiskom, jer dajete sve da spasite živote, a ljudi vam umiru i nemoćni ste - ističe Dakić.

Kaže da sve to utiče i na skok stope depresije i anksioznosti, što je u ovakvom stanju, u kakvom se nalazi svijet, potpuno očekivano. k. J.

Vakcinu MMR primilo samo 12 odsto djece rođene u 2020. godini

Pad stope imunizacije vodi do novih epidemija

PODGORICA – Sva djeca rođena 2020. godine do 2. februara trebalo je da prime prvu vakcinu protiv morbila, zaušaka i rubele, ali ju je primilo samo 12 odsto od njih 7.086 – saopštili su juče SZO, UNICEF i Institut za javno zdravlje.

Pad stope imunizacije djece protiv zaraznih bolesti može da vodi samo do novih epidemija, istaknuto je u saopštenju.

Niska stopa imunizacije zabilježena je i kod djece rođene 2019. godine među kojima je samo 34 odsto njih primilo prvu dozu vakcine protiv morbila, zaušaka i rubele.

- To znači da je većina najmlađe djece u Crnoj Gori u ozbiljnoj opasnosti

od hospitalizacije ili čak i smrti u slučaju da dođe do izbijanja epidemije malih boginja – upozoravaju oni.

Ove institucije su apelovale na roditelje da provjere jesu li njihova djeca primila MMR i druge va kcine prema kalendaru rutinske imunizacije djece i da ih hitno vakcinišu ako do sada nijesu.

- Vakcinacija protiv malih boginja spriječila je preko 23 miliona smrtnih slučajeva širom svijeta od 2000. do 2018. godine - poručio je šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Huan Santander.

Uz podršku UNICEF-a i EU, Institut za javno zdravlje vodi nacionalnu kampanju za hitno povećanje stope

imunizacije protiv malih boginja u Crnoj Gori.

- Ovom prilikom apelujemo na roditelje da sve dileme koje imaju u vezi sa MMR vakcinom rješavaju s izabranim pedijatrima, a Institut za javno zdravlje stoji na raspolaganju za sve dileme u vezi s ovom vakcinom - rekao je dr Igor Galić, direktor Instituta za javno zdravlje Crne Gore.

Prema SZO, mnoge zemlje i dalje prijavljuju ozbiljne poteškoće u sprovođenju rutinskih imunizacionih aktivnosti zbog pandemije kovida-19, čime se otvara put budućim epidemijama i dovode u opasnost rezultati decenija napretka ostvarenih u zaštiti zdravlja djece i novorođenčadi.

Prema istraživanju Ipsosa iz novembra prošle godine, čak 78 odsto građana Crne Gore nedvosmisleno smatra da djecu treba vakcinisati i zaštiti od malih boginja, zaušaka i rubele.

SZO, UNICEF i IJZ podsjećaju da su vakcine jedno od najvećih dostignuća javnog zdravlja. Od kraja 18. vijeka do danas vakcine su spriječile izbijanje brojnih zaraznih bolesti i spasile su milione života. Velike boginje, koje su ubile 300 miliona ljudi samo

tokom 20. vijeka, uspješno su iskorijenjene 1979. godine zahvaljujući uvođenju bezbjedne i efikasne vakcine. Polio – dječja paraliza, opasna bolest koja je ubila milione i paralizovala ili učinila invalidima desetine miliona ljudi – sada je, zahvaljujući vakcinama, opasna endemska bolest ograničena samo na dvije zemlje – Pakistan i Avganistan, i na dobrom je putu da bude konačno iskorijenjena s lica Zemlje.

J.M.

Društvo

Subota, 26. februar 2022.

Odluke Tužilačkog savjeta o razrješenju Milivoja Katnića i još devet tužilaca još nema u akon o državnom tužilaštvu zahtijeva Službenom listu iako to Zakon PODGORICA – Tužilački savjet objavio je juče na svom vebsajtu, osam dana nakon sjednice na kojoj je razriješio glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića i još devet tužilaca i tužiteljki, odluke koje je usvojio 17. februara.

One još uvijek nijesu objavljene u Službenom listu, iako je tako predviđeno Zakonom o državnom tužilaštvu. Prema Zakonu, funkcija rukovodioca tužilaštva, odnosno državnog tužioca, prestaje na dan donošenja odluke Tužilačkog savjeta, ali odluku o prestanku funkcije TS je dužan dostaviti državnom tužiocu čija je funkcija prestala, Državnom tužilaštvu u kojem je to lice vršilo funkciju i objaviti je u Službenom listu Crne Gore.

Sa druge strane, dan nakon sjednice Savjeta, 18. februara, u Službenom listu objavljen je oglas za izbor GST-a sa rokom od 15 dana za slanje prijava, a na osnovu odluke TS-a koja je usvojena većinom glasova i pored upozorenja predsjednice Savjeta v. d. VDT-a Maje Jovanović da objavljivanje oglasa prije usvajanje plana slobodnih tužilačkih mjesta,

Razrješenja nakon osam dana samo na sajtu nije u skladu sa zakonom.

Ovaj potez Katnić je ranije ocijenio kao nezakonit, a prolongiranje dostavljanja odluke o razrješenju njemu lično, ali i SDT-u, te neobjavljivanje u Službenom listu, kao opstrukciju u cilju obesmišljavanja njegove eventualne tužbe Upravnom sudu za poništenje odluke Tužilačkog savjeta.

Prema njegovim riječima, umjesto dostavljanja pisme-

no izrađene odluke na koju bi mogao izjaviti žalbu i ostvariti osnovna ljudska prava zagarantovana i Evropskom konvencijom, Sekretarijat TS-a putem imejla obavijestio je SDT da je na sjednici od 17. februara utvrđen prestanak funkcije Katniću.

Tužilački savjet je na sjednici 17. februara razriješio dužnosti glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića iako dva

Milivoje Katnić

7

upravna spora, koje je pokrenuo Katnić, nijesu okončana.

Takvu odluku kritikovala je Akcija za ljudska prava (HRA) konstatujući da je TS donio odluku o bivšem glavnom specijalnom tužiocu zasnovanu na rješenju koje se u upravnom postupku osporava.

- Smatramo da je Tužilački savjet trebalo da prekine postupak dok se na potpun način ne utvrdi činjenično stanje – istakli su iz HRA. Advokat Veselin Radulović je u izjavi za Pobjedu ocijenio da se stiče utisak da je odluka Tužilačkog savjeta imala ,,jasan politički cilj i namjeru da se ukloni Milivoje Katnić sa pozicije glavnog specijalnog tužioca“.

- Ako bilo ko smatra da je Katnić nezakonito radio, to mu ne daje opravdanje da nezakonito postupa kada je u pitanju njegov prestanak funkcije.

Možda on i nije trebalo da bude više na funkciji, ali je ključna stvar da se to odradi na zakonit način – poručio je Radulović u razgovoru za Pobjedu.

U pravnoj pouci odluke, koju potpisuje predsjednica TS-a v. d. VDT-a Maja Jovanović piše da se protiv odluke može pokrenuti upravni spor, podnošenjem tužbe Upravnom sudu Crne Gore, u roku od 20 dana od njenog prijema. D. M.

Vlada forsira projekat luke Virpazar, ne obazirući se na to što će se realizovati u zaštićenom području

Glavni problem rokovi, a ne zaštita životne sredine PODGORICA - I u izmijenjenoj informaciji koju je Vlada nedavno usvojila, a koja se tiče realizacije projekta luke Virpazar, Ministarstvo kapitalnih investicija se zadužuje da „pronađe model za prevazilaženje svih zahtjeva koji osporavaju dalji tok implementacije projekta“ pri čemu se u blažoj formi od Ministarstva ekologije očekuje isto, a to je da dopusti realizaciju projekta bez obzira na potencijalnu štetu. To što se projekat realizuje u zaštićenom području bez Prostornog plana posebne namjene ne dovode u pitanje.

Azra Vuković

Međutim, kako ističe sagovornica Pobjede, direktorica NVO Grin hom Azra Vuković, oni se ne osvrću na problem zaštite životne sredine, nego samo da prilagode projekat pravilima.

REALIZACIJA POD ZNAKOM PITANJA

- Iz informacije koju je nedavno usvojila Vlada, a vezano za realizaciju projekta izgradnje luke Virpazar mogao se još

Skica iz tenderske dokumentacije

jednom vidjeti odnos prema životnoj sredini u kojem se očekuje da se pravila prilagode projektu umjesto prilago-

đavanja projekata pravilima.

U informaciji se navodi i da nedostatak podataka „onemogućava realizaciju projekta u

predviđenom roku“ i da se „mora pronaći model za prevazilaženje ove stavke kao i za postavljanje rokova za izdavanje građevinske dozvole“, što je odnos koji se mora mijenjati ako želimo da očuvamo resurse koje imamo - objašnjava Vuković.

U ovom slučaju, kako dalje navodi, ,,fokus problema se stavlja na rokove i projekat, a ne na potencijalnu štetu koja može biti napravljena po ovo zaštićeno područje“.

Naglašava da je Ministarstvo kapitalnih investicija, s obzirom da je realizacija projekta

započela u 2019. godini, moralo da zna da je projekat planiran u zaštićenom području koje je u kategoriji nacionalnog parka, da nije usvojen Prostorni plan posebne namjene za NP Skadarsko jezero, te da zone zaštite nijesu usaglašene.

- Sa tim u vezi, zbog važnosti projekta na čiju se realizaciju obavezalo, Ministarstvo je moralo pokrenuti pravovremenu komunikaciju sa drugim resorima iz koje bi moguće i idejno rješenje i glavni projekat za ovaj posao izgledali drugačije - kaže Vuković.

Zone zaštite se shodno zakonu, kako ona objašnjava, definišu po proceduri i ne može se očekivati niti zahtijevati od Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, odnosno Direktorata za zaštitu prirode da se izjasni po pitanju zona zaštite dijela nacionalnog parka Skadarskog jezera koje je predviđeno za izgradnju luke Virpazar, a za koji nije usvojen Prostorni plan posebne namjene.

- U cijelom procesu sporno je potpuno zanemarivanje činjenice da se radi o zaštićenom području i da je potrebno obratiti posebnu pažnju na sve uticaje ovog projekta. Osim luke, ovdje su planirani prateći objekti koji se sastoje od turističkih objekata za posjetioce, kao i tehničkih objekata namijenjenih zaposlenima

Kršenje obaveza prema partnerima u projektu povlači plaćanje penala Implementacija projekta Almonit MTC, koji se realizuje u okviru INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Italija – Albanija – Crna Gora, započeta je u maju 2019. godine i predviđeno je da traje do decembra 2022. godine, dok je planirani rok za izgradnju luke osam mjeseci.

To, prema ocjeni Ministarstva kapitalnih investicija, ukazuje na hitnost u rješavanju nastalih spornih pitanja.

Naglasili su da izvođenjem projekta prekogranične saradnje partneri ne djeluju samostalno, već imaju zajednički projektni cilj, pa neispunjavanje obave-

za od strane bilo kog partnera, povlači određene posljedice. Kako je navedeno, svako prolongiranje dovodi u pitanje pravovremenu realizaciju ovog projekta, što se može višestruko negativno odraziti.

- Osim što bi Vlada imala obavezu da vrati sva dosad utrošena sredstva, našla bi

se i u situaciji u kojoj mora nadoknaditi gubitke svim projektnim partnerima koji bi realizaciju daljih aktivnosti finansirali iz sopstvenih sredstava. U krajnjem, ovakva situacija bi dovela do gubljenja kredibiliteta prilikom apliciranja za nove projekte – precizirano je ranije.

u luci. Jasno je da je projekat finansiran od strane donatorskih sredstava, ali to ne znači da donator insistira na realizaciji projekta koji nije dobio odgovarajuća odobrenja, nego upravo suprotno - objasnila je naša sagovornica. Činjenica je, kaže ona, da Skadarsko jezero vapi za uspostavljanjem reda, pravila i uređenja.

- Međutim, problem je kada se projekti rade bez adekvatne pripreme i bez sagledavanja šire slike o potrebama ovog društva, zajednice i na kraju uticaja na sami lokalitet. Ovo su sada posljedice nedostatka pravovremene komunikacije i razmjene podataka između ministarstava koja su nadležna za različite oblasti - kazala je Vuković.

NEDOSTAJE KOMUNIKACIJA

Očito je, po njenim riječima, da je u procesu pripreme i realizacije ovog projekta nedostajala komunikacija između resora koji su nadležni za pitanja od značaja za ovu oblast.

Podsjećamo da je izgradnja luke Virpazar trebala da počne polovinom godine i za tu investiciju Vlada je odobrila 2,4 miliona eura, međutim prema navodima Agencije za zaštitu životne sredine koja treba da potpiše elaborat za ovaj projekat je doveden u pitanje. Naime, pošto je prostor gdje treba da se gradi luka pod Ramsar i Bernskom konvencijom, Agencija je naložila monitoring od godinu dana koji treba da pokaže da li će luka ugroziti životnu sredinu u ovom zaštićenom području jer u protivnom možemo imati problema sa Evropskom komisijom, parlamentom i međunarodnim konvencijama.

N. K.

8

U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 26. februar 2022.

NASTAVLJENA INVAZIJA RUSIJE NA UKRAJINU: Lideri Putin i Zelenski istakli spremnost za p

Detonacije sve snažnije, ruske trupe stigle nadomak Kijeva Ruske trupe nastavile su da napreduju ka unutrašnjosti Ukrajine, zauzele aerodrom „Gostomel“ u predgrađu Kijeva i blokirale grad Černigov. Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je i da na teritoriji Obolona, oko devet kilometara sjeverno od centra Kijeva, djeluje neprijateljska diverzantsko-izviđačka grupa KIJEV/MOSKVA – Nakon što su ruske trupe u četvrtak u zoru sa kopna, mora i iz vazduha otpočele vojni napad na teritoriju Ukrajine i stigle do Kijeva, predsjednici dvije zemlje izrazili su spremnost za održavanje pregovora o neutralnom satusu Ukrajine, ali sa različitih pozicija. Dok Volodimir Zelenski zahtijeva zaustavljanje ruskih ratnih operacija i garanciju bezbjednosti, njegov ruski kolega Vladimir Putin nastavlja da insistira na demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine.

- Želim ponovo da apelujem na predsjednika Ruske Federacije.

Sjednimo i za pregovaračkim stolom zaustavimo smrt ljudi kazao je Zelenski.

PREGOVORI

On se obratio i evropskim liderima optuživši ih da ne preduzimaju dovoljne korake kako bi usporili rusku invaziju.

- Kao u Drugom svjetskom ratu, rekli ste nikad više. Ali gledamo isto, a vi ne radite dovoljno da odgovorite - rekao je Zelenski u video-obraćanju.

Naveo je i kako nije prekasno da se „ruski agresor“ zaustavi, ukoliko evropski lideri djeluju brzo.

Pozvao je građane širom EU da protestuju i tako natjeraju svoje

vlade na odlučniju akciju. Ukrajinskim trupama je poručio da zadrže stav.

- Vi ste sve što imamo – rekao je Zelenski.

Savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihail Podoljak objasnio je da je Ukrajina spremna da razgovara o neutralnom statusu uz uslov da joj Moskva garantuje bezbjednost.

- Ukrajina je uvijek ostavljala i ostavlja prostor za pregovore, pa i sada, kada je Rusija krenula u masovnu invaziju - rekao je Podoljak.

Spremnost Moskve da pošalje svoju delegaciju u glavni grad Bjelorusije Minsk na pregovore sa Ukrajinom, juče je potvrdio i portparol Kremlja Dmitri Peskov.

- Kao odgovor na prijedlog Volodimira Zelenskog, Vladimir Putin je spreman da pošalje delegaciju na nivou predstavnika ministarstava odbrane i spoljnih poslova kao i predsjedničke administracije u Minsk na pregovore sa ukrajinskom delegacijom - rekao je Peskov i dodao kako je upoznat sa činjenicom da je Zelenski izrazio spremnost da razgovara o neutralnosti Ukrajine.

Peskov je rekao da će Kremlj analizirati ponudu Zelenskog, ali i da očekivanja Moskve od Kijeva

Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić kaže da je ruska invazija na Ukrajinu dugo pripremana

Putinov glavni cilj je svrgavanje Zelenskog i uspostavljanje kooperativne Vlade PODGORICA - Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić ocijenio je u izjavi za Pobjedu da je glavni cilj invazije Rusije na Ukrajinu svrgavanje aktuelnog rukovodstva te države predvođenog predsjednikom Volodimirom Zelenskim i uspostavljanje kooperativne Vlade u Kijevu sa kojom bi se opravdala akcija.

-Invazija Putina na Ukrajinu je dugo i temeljno pripremana, gdje se vodilo računa i o najsitnijim detaljima, uključujući i pravce napada iz Bjelorusije, sa Krima i iz same Rusije, rekao je Radić za Pobjedu.

On je dodao da je dugoročni cilj Vladimira Putina da se na svaki način spriječi da Ukrajina ikada postane članica NATO. Upitan da prokomentariše očiglednu vojnu premoć Rusije na kopnu i u vazduhu tokom dva dana rata, Radić je kazao da ta činjenica nije iznenađenje, imajući u vidu ulaganja u vojsku i brojnost, naoružanje i obuče-

ostaju nepromijenjena. Rusija je ranije, kao uslov za prekid vatre, postavila dva zahtjeva, a to su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Iz Kremlja je nešto kasnije juče saopšteno kako je Kijev, umjesto Minska, predložio da se pregovori održe u Varšavi u Poljskoj, što je prema riječima Peskova „dovelo do pauze u kontaktima“, koju „ukrajinski nacionalisti koriste za raspoređivanje raketnih siste-

nost vojnika obje armije.

- Ruska vojna premoć u vazduhu i na kopnu je toliko očigledna da niko nije iznenađen brzinom osvajanja velike teritorije uključujući i ulazak u Kijev.

Razloge vojne premoći treba tražiti u činjenici da je Rusija nakon 2008. godine i rata sa Gruzijom modernizovala armiju i uložila ogroman novac u vojsku u sve rodove, razvijajući između ostalog i nove avione sa visokom tehnologijom i velikim oprerativnim sposobnostima.

Za razliku od Rusije, Ukrajini je ostalo starije naoružanje iz vremena Sovjetskog Saveza, uključujući i teritorijalni princip protivvazdušne odbrane koji je Rusija lako pročitala i razbila preciznim bombardovanjem, otvarajući prostor za lako napredovanje na kopnu – rekao je Radić.

Prema njegovim riječima, Rusiji je posao olakšan i zbog obavještajnih podataka i ranijih zajedničkih državnih veza jer su

ma u stambenim područjima u velikim gradovima“.

Peskov, međutim, nije pružio nikave dokaze koji bi potkrijepili tu tvrdnju.

Stejt dipartment je ponudu o pregovorima predsjednika Putina ocijenio manevrom, rekavši da nije riječ o pravoj diplomatiji, prenosi CNN. - Da bi se diplomatski razgovori mogli održati, ruska vojna akcija u Ukrajini mora prestati i ruske

bili dio Sovjetskog Saveza, kao i zbog obavještajno-bezbjednosne premoći.

- Pravci napada sa tri strane ukazuju da se želi slom ukrajinske države i kroz psihološkopropagandi rat koji bi izazvao masovna dezerterstva i predaju ukrajinskih vojnika – rekao je Radić.

Kad je u pitanju dalji tok rata, Radić ne očekuje da, u slučaju rata za glavni grad Kijev, Ukrajinci brzo pokleknu.

- Očekujem teške i žestoke borbe za Kijev – kaže Radić.

Vojni analitičar je dodao da postoji paradoks u tvrdnji da Rusija neće ići na okupaciju Ukrajine, ali da joj je cilj njena demilitarizacija.

- Jedini način da se to desi i da se slomi ukrajinska vojska je da se uđe na njenu teritoriju, što se dešava. Mi vidimo da Rusija primjenjuje i NATO

snage moraju se povući, rekao je portparol Stejt dipartmenta Ned Prajs.

POZIV NA PUČ

Koliko u Moskvi ima stvarne želje za pregovorima sa Kijevom, pokazao je i nastup predsjednika Rusije - Putin je pozvao ukrajinsku vojsku da „preuzme vlast u svoje ruke“, navodeći kako će to „olakšati postizanje sporazuma“.

- Još jednom apelujem na vojna

koncept dejstava sa distance po dubini Ukrajine i po ključnoj vojnoj infrastrukturi, prije svega ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane – zaključio je on.

N. ZEČEVIĆ

lica oružanih snaga Ukrajine da neonacistima ne dozvole da djecu, žene i starce koriste kao ljudski štit - rekao je Putin, a prenijela agencija Tas. Putin je pethodno o situaciji u Ukrajini telefonom razgovarao sa kineskim kolegom Si Đinpingom i tom prilikom kazao kako su Sjedinjene Države i NATO dugo ignorisali opravdanu zabrinutost Rusije za bezbjednost.

- Više puta su odustajali od svojih

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio zvanični stav te države

Podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne uvode sankcije Rusiji (Od dopisnice Pobjede iz Beograda) BEOGRAD – Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, ali podržava teritorijalni integritet Ukrajine, naveo je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u sinoćnjem obraćanju novinarima. On je istakao da je ta teška odluka donijeta donijeta u najboljem interesu Srbije, a obje države su prijatelji Srbije.

Vučić je otkrio i da sankcije Rusiji nijesu uvedene jer on nije tako mislio, ali da je bilo i onih koji su mislili drugačije i istakao: „Prilikom razmatranja potrebe da se donesu sankcije protiv bilo koje države, Srbija će se rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih i ekonomskih interesa“.

Navodeći da je „strateško opredjeljenje Srbije evropski put i da

neće hrliti u neprijateljstva zato što to od nje neko traži“, Vučić je podsjetio da je Rusija 1999. godine zaštitila Srbiju i da je Rusija garant Rezolucije 1244 SB UN, ali i da Ukrajina stalno podržava teritorijalni integritet Srbije.

- Saradnja sa NATO je dobra, oni štite naše sakralne objekte na Kosovu i sa njima nijesmo imali nikakve probleme – ocijenio je Vučić.

On je pročitao i zaključak u 15 tačaka koje je donio Savjet za nacionalnu bezbjednost: u njima Srbija izražava žaljenje zbog dešavanja na istoku Evrope i podsjeća da su joj bratski narodi i Rusi i Ukrajinci, ali i da se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i da je pogrešno kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje.

Prema tim zaključcima, biće sankcionisani svi građani koji odu u Ukrajinu da ratuju i prekidaju se i vježbe sa stranim partnerima. Konferenciji za medije prethodio je Vučićev odlazak kod patrijarha SPC Porfirija, koji je predsjednik Srbije okarakterisao kao prijateljski, rekavši da je patrijarha upoznao sa problemima sa kojima se suočava Srbija.

V. CVEJIĆ

U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 26. februar 2022.

pregovore, ali sa različitih pozicija

SDP uputio prijedlog rezolucije povodom ruske agresije Socijaldemokratska partija uputila je juče svim poslaničkim klubovima u Skupštini Crne Gore prijedlog rezolucije povodom vojne agresije Rusije na Ukrajinu, nakon čega će taj dokument biti predat u skupštinsku proceduru.

- SDP pokreće ovu inicijativu sa namjerom da Skupština Crne Gore, kao najviše zakonodavno i predstavničko tijelo, osudi akt agresije na jednu suverenu i međunarodno priznatu državu i pozove na mirno i diplomatsko rješavanje postojećeg konflikta - navodi se u saopštenju SDP-a.

Iz te partije, kako su naveli, od svih političkih subjekata, koji su iskreno privrženi univerzalnim međunarodnim principima i koji slijede politiku EU i obaveze Crne Gore kao članice NATO-a, očekuju da podrže prijedlog rezolucije.

Telemah omogućio besplatne pozive ka Ukrajini Kompanija Telemah saopštila je da je, shodno razvoju događaja u Ukrajini, korisnicima te mreže od juče pa do 10. marta omogućila besplatne pozive ka svim fiksnim i mobilnim mrežama u Ukrajini.

- Saosjećamo sa svima koji su pogođeni ratom – navedeno je u saopštenju kompanije. U saopštenju se dodaje i da pozive ka Ukrajini neće tarifirati ni ostali telekomunikacioni operatori koju posluju u okviru Junajted grupe.

obaveza i nastavili da se šire vojno na istok, dolazeći na ivicu ruske crvene linije - rekao je Putin Siju, a prenijela agencija Rojters.

Ruske trupe su u međuvremenu nastavile da napreduju ka unutrašnjosti Ukrajine, zauzele aerodrom „Gostomel“ u predgrađu Kijeva i blokirale grad Černigov.

Portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov saopštio je kako je u operaciji zauzimanja aerodroma nadomak Kijeva učestvovalo više od 200 vojnih helikoptera i ubijeno više od 200 „nacionalista iz ukrajinskih specijalnih jedinica“.

Iz Generalštaba ukrajinske vojske saopšteno je da ruske trupe iz više pravaca napreduju ka Kijevu, dok ukrajinske snage pokušavaju da prezumu kontrolu nad Mariupoljom na jugu i Harkovom na sjeveroistokom zemlje.

Iz Generalštaba ističu kako Moskva, i pored toga što kontroliše aerodrom „Gostomel“, za pripremu svjih snaga za napad na Kijev koristi i bjeloruski aerodrom „Gomelj“.

BITKA ZA KIJEV

I gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je da je ukrajinski glavni grad „ušao u fazu odbrane“ nakon što su ruske trupe, kako je rekao, donijele zvuk rata.

- Kijev je u defanzivi. Pucnji i eksplozije odjekuju u pojedinim djelovima grada u koji su saboteri već ušli - naveo je Kličko.

Vlasti u Kijevu pozvale su, u međuvremenu, stanovnike sjevernog predgrađa Obolon da, zbog neprijateljskih aktivnosti, ne izlaze na ulice.

- Zbog približavanja neprijateljskih snaga, mole se stanovnici oblasti Obolon da ne izlaze iz kuća - navedeno je u upozorenju gradske uprave, koje je prenijela agencija Rojters.

Ministarstvo odbrane Ukrajine ranije je na Tviteru saopštilo da na teritoriji Obolona, oko devet kilometara sjeverno od centra Kijeva, djeluje neprijateljska diverzantsko-izviđačka grupa.

Građane su pozvali da naprave Molotovljeve koktele i tako pokušaju da neutrališu okupatore.

Nakon što su ruske snage u četvrtak zauzele područje oko nekadašnje nuklerane elektrane

Rusija izbačena iz Savjeta Evrope Rusija je juče, zbog vojnog napada na Ukrajinu, suspendovana iz Savjeta Evrope, saopštio je ministar inistranih poslova Italije Luiđi Di Majo.

- Komitet ministara Savjeta Evrope, kojim Italija predsjedava, donio je odluku da isključi Rusku Federaciju iz njenog članstva. Italija to smatra neophodnom mjerom u svjetlu neprihvatanja vojne agresije Rusije na Ukrajinu, koja predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava – navedeno je u saopštenju italijanskog šefa diplomatije.

Savjet Evrope formiran je nakon Drugog svjetskog rata sa ciljem zaštite ljudskih prava i vladavine prava širom evropskog kontinenta.

Černobil, ukrajinski Državni nuklearni inspektorat zabilježio je juče povišen nivo radijacije u toj oblasti.

Iako nivo radijacije nije preciziran, iz ukrajinskog inspektorata objašnjavaju da je povišena radijacija posljedica radioaktivne prašine koju podižu kretanja teške vojne opreme.

Sa druge strane, iz ruskog ministarstva odbrane tvrde da je nivo radijacije normalan i da ruske trupe gravitiraju duž nuklearne elektrane kako bi je „zaštitile“.

KRVOPROLIĆE

U granatiranjima i vazdušnim udarim ruskih snaga na Ukrajinu do sada je, prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava, nastradalo najmanje 25 civila, dok ih je više od 100 povrijeđeno.

Od početka ruske agresije, na desetine hiljada Ukrajinaca, uglavnom žena i djece, izbjeglo je u Poljsku, Rumuniju, Mađarsku i Slovačku.

Rumunski premijer Nikolaje

9

Predsjednik Crne Gore učestvovao na virtuelnom samitu šefova država i vlada NATO-a

Đukanović: Ovo je kriza evropske bezbjednosti i Alijansa to dobro zna PODGORICA – Vojna intervencija Rusije na Ukrajinu predstavlja znak za uzbunu i obavezu da se odbrane evropske vrijednosti i ne dozvoli ugrožavanje sloboda, međunarodnog prava i nezavisnosti drugih država, jer to bi vodilo porazu i slomu svega što je mukotrpno i uspješno građeno u Evropi i na evroatlantskom prostoru tokom prethodnih decenija, ocijenio je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović.

On je sinoć u video-poruci, nakon učešća na vanrednom virtuelnom samitu šefova država i vlada NATO članica, saopštio da i Alijansa „jako dobro shvata da ovo nije kriza Ukrajine, već evropske bezbjednosti“.

- Ovo je pokušaj da se sruši sistem vrijednosti Evrope i evroatlantske zajednice, da se poništi nešto što je bilo temelj superiornosti koji su i NATO i EU gradili u svijetu u periodu poslije Drugog svjetskog rata – rekao je Đukanović.

AKT AGRESIJE

Predsjednik je kazao i da je Alijansa odlučna da zaštiti prostor svake svoje članice shodno članu 5. Vašingtonskog ugovora.

- Neposredan povod videosastanka je akt agresije koji je Rusija preduzela protiv susjedne države, direktno ugrožavajući njenu nezavisnost i njen teritorijalni integritet i suverenitet, direktno urušavajući međunarodno pravo.

Taj akt nasilja je utoliko teži i teže razumljiv kada se zna da ga je počinila zemlja koja je jedna od stalnih pet članica Savjeta bezbjednosti. Sve to je dovelo do velike mobilizacije unutar NATO-a i demonstracije nikada čvršćeg jedinstvenog NATO saveza, što se poČiuka saopštio je kako je u tu zemlju, preko šest graničnih prelaza, ušlo ukupno 19.000 Ukrajinaca. Dodao je i kako je još 8.000 njih prošlo kroz Rumuniju na putu za Bugarsku i Mađarsku.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je raspoređivanje djelova snaga Alijanse za brzo reagovanje na savezničkoj teritoriji, koje čine kopnene, vazduhopolovne, pomorske i snage za specijalne operacije. Istakao je i da će NATO nastaviti da šalje oružje Ukrajini.

- Sada raspoređujemo NATO snage za reagovanje prvi put u kontekstu kolektivne odbrane rekao je Stoltenberg i dodao kako Rusija pokušava da obori vladu u Kijevu.

AGRESIJA

- Vidimo retoriku i poruke, koji snažno sugerišu da je cilj da se ukloni demokratski izabrana vlada u Kijevu - naglasio je Stol-

Milo Đukanović

tvrdilo i na današnjem samitu - kazao je Đukanović u videoobraćanju.

Predsjednik je istakao i da će se NATO snažno založiti da se pomogne Ukrajini da ta zemlja odbrani svoju slobodu i živote svojih ljudi, te da ponovo uspostavi svoj suverenitet i obezbijedi normalan život.

- NATO je vrlo odlučan da primijeni nikada rigoroznije sankcije međunarodne zajednice prema jednoj zemlji, koje će podrazumijevati potpun prekid platnog prometa, potpunu obustavu nekih od najkrupnijih infrastrukturnih objekata, kao što je nedavno izgrađeni gasovod koji je povezivao Rusiju sa Zapadnom Evropom. Sankcije će žestoko pogoditi privredne subjekte Rusije, ekonomiju Rusije i nažalost stanovništvo Rusije, koje će morati da ispašta zbog svega što će se preduzeti protiv te zemlje kao odgovor na tenberg.

On je ranije pozvao Rusiju da odustane od vojnih akcija u Ukrajini i optužio je da je jedina odgovorna za hladnokrvnu agresiju na tu zemlju. Istakao je i da NATO u potpunosti podržava Ukrajinu, njen suverenitet i pravo da sama bira svoj put.

- Rusija je raznijela mir u Evropi.

Uprkos diplomatskim naporima Moskva jedina ima odgovornost za hladnokrvnu agresiju. Pozivamo Rusiju da odmah prestane sa vojnim akcijama - kazao je Stoltenberg na jučerašnjem virtuelnom samitu Alijanse, u kome je učestvovao i crnogorski predsjednik Milo Đukanović.

U zajedničkom saopštenju koje je, nakon samita, uputilo 30 lidera članica NATO-a, saopšteno je da je Alijansa poslala još vojnika u Istočnu Evropu.

- Učinićemo sva neophodna raspoređivanja kako bismo obezbijedili snažno i kredibilno odvra-

nasilje koje je ta zemlja neodgovorno primijenila prema Ukrajini - istakao je Đukanović.

SOLIDARNOST

Dodao je i da je na samitu, u ime Crne Gore, iskazao solidarnost sa svim zemljama članicama NATO-a i Evropske unije i pokazao potpunu solidarnost sa Ukrajinom, njenim narodom i rukovodstvom.

Iskazao je i spremnost da se naša zemlja pridruži naporima Zapada da pomognu Ukrajini da se, kako je rekao, odupre bezumnom nasilju i aktu agresije.

- Pomoć koja ide prema Ukrajini je već vrlo intenzivna i ona će se svakako nastaviti narednih dana u nadi da će zaista pomoći napore koje država Ukrajina i njeni građani čine u odbrani svoga dostojanstva - naglasio je Đukanović.

Naveo je i kako očekuje da će, ćanje i odbranu širom Alijanse, sada i u budućnosti. Naše mjere su bile i ostaju preventivne, proporcionalne i neeskalirajuće. Dugo planirani napad na Ukrajinu, nezavisnu, mirnu i demokratsku zemlju je brutalan, neopravdan i ničim izazvan – navedeno je u zajedničkom saopštenju lidera NATO-a.

ZAKON DŽUNGLE

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žosep Borelj pozvao je Peking da iskoristi svoj uticaj i od Moskve zatraži da poštuje suverenitet Ukrajine. Borelj je ocijenio i da, ukoliko Generalna skupština UN, ne osudi invaziju Rusije na Ukrajinu na snagu stupa „zakon džungle“.

Borelj je saopštio i kako je EU, zbog invazije na Ukrajinu, odlučila je da ruskog predsjednika Vladimira Putina i šefa diplomatije Sergeja Lavrova stavi na spi-

nakon potvrđene mobilnosti u okviru NATO saveza i riješenosti da se istraje u borbi za te vrijednosti, ipak doći do razumnijeg odnosa zvanične Moskve, da će Rusija shvatiti da ne može nastaviti sa takvim ponašanjem, te da će prihvatiti ponudu iz Kijeva da se uspostavi dijalog.

- Da se pokuša, na jedini mogući način, kroz politički dijalog, diplomatijom uz pomoć relevantnih međunarodnih faktora da se dođe do rješenja za probleme koji su izazvali ovaj nesporazum i, nažalost, napravili krupan problem evropskoj bezbjednosti. Nadam se da će i današnje poruke sa samita biti dovoljno motivišuće za Rusiju da prihvati ponuđenu šansu i da se, uprkos šteti koja je nastala, vratimo jednom mogućem rješavanju problema ovoga tipa - zaključio je predsjednik Đukanović. Đ. Ć. sak sankcionisanih pojedinaca.

- Želim da napomenem da su Asad iz Sirije, Lukašenko iz Bjelorusije i sada Putin iz Rusije jedini svjetski lideri kojima je EU uvela sankcije - zaključio je Borelj na konferenciji za novinare nakon sastanka ministara inostranih poslova EU. Ruska vojna invazija na Ukrajinu počela je u noći između srijede i četvrtka, a napadu je prethodio poziv lidera samoproglašenih narodnih republika - Donjecka i Luganska na istoku Ukrajine upućen ruskom predsjedniku da im pomogne u odbrani od „agresije ukrajinskih snaga“.

Putin je potom izdao naredbu o sprovođenju specijalne vojne operacija, koja je pred zoru počela sa Crnog i Azovskog mora, poluostrva Krim, kao i sa teritorija Rusije, Bjelorusije i međunarodno nepriznatih Donjecke i Luganske narodne republike. Đurđica ĆORIĆ

U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 26. februar 2022.

EKONOMSKI UGAO: Posljedice sankcija koje uvode EU i SAD Rusiji zbog invazije na Ukrajinu

Glavni udar na banke i državne obveznice PODGORICA - SAD i Britanija najavile su ograničenja koja bi, u kombinaciji s prethodnim sankcijama, zapravo izbacila većinu ruskih banaka iz obje zemlje. Nove mjere, kako navodi Rojters, obuhvataju Sberbank i VTB, dva najveća ruska zajmodavca. Na popisu su Otkritie, Sovcombank i Novikombank. Američke banke moraju prekinuti sve veze koje omogućavaju prenos novca sa Sberbankom, najvećim ruskim zajmodavcem, u roku od 30 dana. Sankcije SAD su usmjerene i na dvije bjeloruske banke Belinvestbank i Bank Dabrabyt.

Najavili su da će sankcije od četvrtka poremetiti milijarde dolara vrijedne dnevne devizne transakcije koje sprovode ruske banke. Ukupno je riječ o 46 milijardi dolara vrijednim forex transakcijama, od kojih je 80 odsto u dolarima.

Sankcije ciljaju na 80 odsto bankarske imovine u Rusiji.

RECESIJA

Iz Sberbanke su Rojtersu kazali da su spremni na bilo kakav razvoj događaja, a iz VTB da su se pripremili za najteži scenario.

Iz ostalih banaka se nijesu oglašavali.

Institut za međunarodne finansije, najveća međunarodna bankarska grupa, ocijenila je da će američke sankcije imati značajan uticaj na rusku ekonomiju i građane i da bi mogle izazvati recesiju.

Velike ruske banke su duboko integrisane u globalni finansijski sistem, što znači da bi se sankcije mogle osjetiti daleko izvan njenih granica. Podaci Banke za međunarodna poravnanja pokazuju da evropski zajmodavci drže 120 milijardi dolara izloženosti stranih banaka Rusiji. Prema podacima Ruske centralne banke, ukupna inostrana imovina i obaveze ruskog bankarstva iznose 200,6 milijardi dolara, odnosno 134,5 milijardi udjela u američkim dolarima.

Mnoge su banke smanjile svoju izloženost Rusiji od 2014. godine, ali nekoliko je ostalo

Ruski paket mjera Moskva će odgovoriti na sankcije koje su uvele SAD i njihovi saveznici, izjavila je juče šefica ruskog Senata Valentina Matvijenko i najavila da su spremili recipročne sankcije.

- Ruski odgovor neće samo odražavati ograničenja koja su nametnuli Vašington i njegovi saveznici, već će pogoditi zapadne zemlje tamo gdje boli – rekla jer Matvijenko i naglasila da su svjesni slabih tačaka Zapada, te dodala da su mjere osmišljene tako da ne naškode Rusiji.

Pritisak na ruske banke

Abramovič se vratio kući Nakon što je protjeran iz Velike Britanije ruski oligarh i vlasnik fudbalskog kluba Čelzi Roman Abramovič se vratio u Rusiju.

Njemu je, u sklopu sankcija Rusiji, zabranjen boravak i ulazak u Veliku Britaniju. On je juče poslijepodne svojim privatnim avionom poletio iz Monaka za Moskvu.

Abramovič je prethodnih godina bio na sudu zbog toga što je Britanija odbijala da mu produži vizu. No, prije godinu je objavljeno da je to riješeno i da Abramovič može da se vrati u London, ali je ruska invazija na Ukrajinu sve promijenila.

uključeno. Posebno teško su pogođene austrijska Rajfajzen i francuska Sosijete ženeral, čije su dionice u četvrtak pale 23, odnosno 12 odsto. Italijanske i francuske banke imaju nepodmirena potraživanja od Rusije od 25 milijardi dolara, austrijske 17,5 milijardi i američke 14,7 milijardi dolara.

Britanska vlada je najavila zamrzavanje imovine svih velikih ruskih banaka, uključujući državnu VTB i onemogućavanje emitovanje državnih i obveznica ruskih preduzeća. Ruske banke biće odsječene od tržišta funti i klirinških plaćanja. Najavljeno je i zamrzavanje imovine i zabrana putovanja članovima ruske političke i finansijske elite, uključujući i one koji već duže žive u Londonu. To se, za sada, odnosi na stotinjak pojedinaca, firmi i podružnica.

ili 34,4 milijarde dolara ukupnih neotplaćenih ruskih državnih obveznica (OFZ). Ne očekuje se da će nove američke sankcije pokrenuti prisilnu prodaju tih obveznica.

Amerikancima je već zabranjeno direktno ulaganje u ruski državni dug, a od 1, marta biće zabranjeno i da ga kupuju na sekundarnom tržištu. Sankcije SAD uvedene 2015. učinile su ruski dug neatraktivnim ulagačima, a u aprilu 2021. Bajden je zabranio američkim investitorima kupovinu novih ruskih obveznica zbog optužbi za rusko miješanje u izbore. Ta prethodna ograničenja su smanjila vanjski dug Rusije za 33 odsto od početka 2014. godine, sa 733 milijarde dolara na 489 milijardi dolara u trećem tromjesečju 2021. godine.

DRŽAVNE OBVEZNICE

EU će zamrznuti imovinu predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu i šefu diplomatije Sergeju Lavrovu, ali im neće zabraniti putovanja. SAD, EU i Britanija već su nametnule zamrzavanje imovine, zabranu putovanja i druga ograničenja za pojedine građane Rusije. Britanija je najavila sankcije za više od 100 pojedinaca i firmi, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja Jeleni Georgievoj, predsjednici uprave Novikombanka; Pyotru Fradkovu, predsjedniku Promsvyazbanke; Denisu Bortnikovu, zamjeniku predsjednika VTB-a; Kirilu Šamalovu, bivšem zetu predsjednika Vladimira Putina i Yuryju Slyusaru iz United Aircrafta.

Britanija je objavila da će zabraniti prodaju ruskog državnog duga u Londonu. Rusija je izdala 4,1 milijardu funti državnog duga u Londonu od početka 2020.

Paket mjera će, kako je saopšteno iz EU, ,,ciljati na sposobnost ruske države i vlade da pristupe kapitalu i financijskim tržištima i uslugama EU, kako bi se ograničilo finansiranje eskalacijskih i agresivnih politika“. To znači i da će zabraniti ulagačima iz EU trgovanje ruskim državnim obveznicama.

Najnoviji podaci pokazuju da Rusija ima 40 milijardi dolara u obveznicama u dolarima i eurima, a više od polovine drže strani ulagači. U međuvremenu, strani ulagači držali su 18 odsto

ZAMRZAVANJE IMOVINE

Britanija će uvesti zakon za ograničavanje depozita koje ruski državljani mogu držati na računima u britanskim bankama na 50.000 funti. Računa se da su ruski oligarsi već prvog dana sankcija izgubili 38 milijardi dolara.

ENERGETIKA I SJEVERNI TOK

U SAD i EU su na snazi sankcije za ruski energetski i obrambeni sektor, a državni Gazprom, njezin naftni ogranak Gazpromnjeft i proizvođači nafte Lukoil, Rosneft i Surgutneftegaz suočavaju se s raznim vrstama ograničenja izvoza/uvoza i dugova.

Sankcije bi se mogle produbiti, a jedna od opcija bila bi sprečavanje namirivanja u dolarima.

Sjeverni tok 2, nedavno završeni plinovod od Rusije do Njemačke, koji je čekao regulatorno odobrenje EU i njemačkih vlasti, stavljen je na led. Sankcijama se pridružila i SAD.

Novinar slovenačkog Dela Novica Mihajlović o uticaju rata u Ukrajini na Balkan

Radikalni desničari u regionu dobili krila PODGORICA - Radikalni desničari u regionu dobili su krila invazijom Rusije na Ukrajinu, a utisak je da to što se tamo dešava priželjkuju i ovdje, ocijenio je u razgovoru za Pobjedu novinar slovenačkog Dela Novica Mihajlović, koji piše o odbrambeno-bezbjednosnim pitanjima i događanjima na Balkanu.

Na molbu da komentariše stav slovenačkog ministra odbrane Mateja Tonina, iznešen u razgovoru za CNN prije nekoliko dana, da se BiH entitet Republika Srpska i njen lider Milorad Dodik mogu iskoristiti kao ruski proksi za destabilizaciju regiona, Mihajlović kaže da na osnovu njegovog dobrog poznavanja prilika u Bosni i Hercegovini procjenjuje da je ta bojazan realna.

- Bojim se, ne samo zbog toga što je to rekao naš ministar, već i zbog toga jer dosta dobro poznajem situaciju u BiH, da je to realna bojazan. Ako pratite reakcije iz RS-a, možete vidjeti da su oni dobili vjetar u leđa napadom Rusije na Ukrajinu. Čini mi se da se lako identifikuju sa Rusima u Donbasu.

Svakako da su radikalni desni-

Novica Mihajlović

čari u regionu dobili krila, pa je moj utisak da to što se dešava u Ukrajini priželjkuju da se desi i ovdje – kazao je Mihajlović.

On je ocijenio da je nekoordinisana Evropska unija dala jasan signal da se može raditi nekažnjeno što god se poželi.

- Prije nego se Evropa odluči što će da uradi i kako će sankcionisati neke poteze prema bilo kome, ti možeš već osvojiti tuđu državu. Zašto onda ne bi mogao neko u Banjaluci mirno postaviti spomenik Ratku Mladiću, iako je na snazi taj Inckov zakon, i onda reći: „Ajde dođite, kaznite me“. Čini se da je njima taj novokreirani haos upisan na kožu – zaključio je on.

D. MIHAILOVIĆ

Ispred ukrajinske ambasade u Podgorici održan skup podrške i solidarnosti sa narodom te zemlje

Smrt fašizmu, sloboda Ukrajini

M.BABOVIĆ

10

IT TEHNOLOGIJA

EU je najavila mjere koje će Rusiji učiniti nedostupne komponente IT tehnologije. Američko ministarstvo trgovine je u četvrtak saopštilo da sprovodi izvozne kontrole kako bi Rusiji ograničili pristup poluvodičima, računarima, telekomunikacijama, informacijskoj sigurnosnoj opremi, laserima i senzorima potrebnim za vojsku.

Slične mjere primjenjivane su tokom Hladnog rata, kada su sankcije držale Sovjetski Savez tehnološki zaostalim i ograničavale ekonomski rast.

SWIFT

Jedna od najstrožih potencijalnih mjera bila bi odvajanje ruskog finansijskog sistema iz međunarodnog platnog Sistema SWIFT, koji koristi 11.000 finansijskih institucija u 200 zemalja. To je zahtjev Ukrajine oko kojeg su se sukobili čelnici EU. Britanski premijer Boris Džonson zagovara isključenje Rusije, ali njemački kancelar Olaf Šolc smatra da ta mjera ne treba biti dio drugog paketa sankcija EU. Bajden je u četvrtak rekao da Vašington za sada ne uvodi tu zabranu.

Priredila: Jadranka RABRENOVIĆ

CRNA GORA NIKADA NEĆE BITI NA STRANI AGRESORA: Podrška u Podgorici

PODGORICA - Nekoliko stotina građana, različitih političkih opredjeljenja, vjerskih uvjerenja i nacionalnosti, sinoć je ispred Ambasade Ukrajine u Podgorici organizovalo okupljanje u znak podrške nezavisnosti i slobodi Ukrajine.

Otpravnica poslova Ambasade Ukrajine Natalija Fijalka istakla je da se Ukrajinci bore ne samo za svoju domovinu, već za cijeli svjetski poredak.

- Okupili smo se u znak podrške prema Ukrajincima koji ratuju sa žestokim agresorom koji je vjerolomno napao na našu državu - rekla je Fijalka.

Dodala je da je narod u Crnoj Gori svim srcem uz Ukrajinu.

- Mi smo zajedno sa vama i uz vašu podršku spremni da odlučno nastavimo tu borbu do kraja, jer mi nemamo drugu domovinu. Ukrajina je naša jedina domovina i mi ćemo se boriti do kraja dok ne pobijedimo. Slava Ukrajini – poručila je Natalija Fijalka.

Predstavnik građana Miloš

Đuričković kazao je da Crna Gora nikada neće biti na strani agresora.

- Mi, crnogorski građani, jasno poručujemo da stojimo uz ukrajinski narod, ali i da ne zaboravimo ruski narod koji se ovih dana, uprkos rizicima po sopstvenu bezbjednost, suprostavlja sumanutom režimu u Kremlju. Mi, crnogorski građani, jasno poručujemo: Smrt fašizmu, sloboda Ukrajini – zaključio je on.

Građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković osudio je ponašanje agresorske i autoritarne Rusije.

-Čvrsto podupiremo teritorijalni integritet, jedinstvo i suverenitet Ukrajine, podržavamo glas razuma i mirovne inicijative i u samoj Rusiji.

Ovdje smo zato što smo protiv rata, zato što ne želimo ponovno stradanje žena i đece, zato što ne želimo ponovnu patnju i ratne zločine, ubijanja i silovanja – rekao je Zeković.

B. PRELEVIĆ

Hronika

Subota, 26. februar 2022.

11

Inspektori utvrdili da su psihoaktivne supstance dospjele u Javnu ustanovu

Korisnici Centra „Ljubović“ koristili drogu PODGORICA - Nova direktorica JU Centar „Ljubović“ Nina Delević obavijestila je Upravu policije o saznanjima da je unutar ustanove utvrđeno da je više osoba koristilo narkotike.

U saradnji sa inspektorima iz Uprave policije identifikovani su korisnici koji su koristili psihoaktivne supstance, kao i kako je droga dospjela u ovu ustanovu.

-Imajući u vidu da je JU centar „Ljubović“ ustanova otvorenog tipa, a da je

konzumacija psihoaktivnih supstanci u prethodnom periodu prolazila nekažnjavano, samim prijavljivanjem dali smo jasnu poruku da to više ne smije biti praksa ove ustanove – navodi Nina Delević u saopštenju dostavljenom medijima.

Ona je pozvala sve nadležne, u prvom redu tužilaštvo, da reaguju na podnešene prijave i da pokreneu postupke protiv onih koji drogu čine dostupnom korisnicima te ustanove.

-Imajući u vidu kompleksnost problema,

Čitanjem iskaza dva svjedoka nastavljeno suđenje Marjanu Vujačiću i Radu Popoviću

Svjedoci: Policija nije govorila Kaleziću od koga je ugrožen PODGORICA – Pokojni Veselin Kalezić je, nekoliko sati prije nego što su u njega ispaljeni smrtonosni hici, povjerio prijatelju Predragu Krcunoviću da mu je iz policije saopšteno da mu je ugrožena bezbjednost, ali nije rekao od koga.

Ovo se navodi se u iskazu Krcunovića koji je juče pročitan na suđenju Marjanu Vujačiću i Radu Popoviću za ubistvo Kalezića i Mila Ilića. proces vodi sutkinja Vesna Pean.

Optužnicom Specijalnog državnog tužilaštva Marjan vujačić je označen kao direktni izvršilac ubistava Ilića i Kalezića. Tužilaštvo Rada popovića tereti da je bio zadužen za nabavku vozila, te da je navodno pratio kretanje Ilića prije ubistva.

Krcunović je pred tužiocem kazao da je Kalezića upoznao u zatvoru i da se na dan ubistva našao sa njim u Danilovgradu.

-Rekao mi je da ga je policija upozorila da mu je bezbjednost ugrožena i da je bezbjedonosno interesantna osoba.

Međutim, nije mi rekao od koga mu je urgožena bezbjednost – naveo je Krcunović u istrazi. poslije 40 minuta druženja, Krcunović se rastao od Kalezića i krenuo da se vraća u Nikšić.

-preko aplikacije jednog medija saznao sam da je Kalezić

cijenimo neophodnim da se u budućem periodu intenzivira saradnja između institucija na državnom i lokalnom nivou, kako bi se ovakve i slične situacije sistemski rješavale. prije svega cijenimo da bi od značaja za rješavanje ovoga problema bila neophodna intenzivnija saradnja sa Upravom policije, pravosudnim organima, ustanovama iz sistema zdravstvene zaštite i JU Kakaricka gora, te da ćemo takav vid saradnje inicirati – zaključila je Delević.

C. H.

Krivična prijava protiv Nikšićanina zbog nedozvoljenog držanja oružja

Zaplijenjeni puška, pištolj, eksploziv, štapini, detonatorske kapisle...

NIKŠIĆ - Službenici Uprave policije su u Nikšiću, preduzimajući aktivnosti iz svoje nadležnosti, pretresom na jednoj lokaciji pronašli i oduzeli oružje, municiju i eksploziv.

Nikšićka policija je, postupajući po naredbi nadležnog sudije za istragu, pretresla prostorije koje koristi S. P. (57) iz Nikšića i pronašla pušku „M48“, signalni pištolj, četiri pakovanja eksploziva, dva svežnja detonatorskog štapina, detonatorsku kapislu i 37 komada municije.

O događaju je obaviješten državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću koji će se nakon vještačenja izjasniti o pravnoj kvalifikaciji događaja.

C. H.

Oduzeto oružje, eksploziv i municija

Tužilac donio rješenje o zadržavanju

Bjelopoljac u stanu držao heroin

Skrinšot Snimka Sa nadzorne kamere: Marjan Vujačić

ubijen. Otišao sam kući kod Kalezića nakon toga, rekli su mi da je prije ubistva, a nakon što se vidio sa mnom, svratio do kuće... To mi je lakše da znam, lakše ovo da podnesem – ustvrdio je Krcunović, ističući da nema veze sa ubistvom Kalezića, te da je spreman da se njegove tvrdnje provjere i na poligrafu.

On je dodao da ne poznaje pokojnog Mila Ilića.

Na jučerašnjem suđenju pročitan je i iskaz Mladena Kilibarde, čija je tetka bila supruga pokojnog Kalezića.

On je naveo da mu je bilo po-

znato da je Kaleziću bila ugrožena bezbjednost.

Te večeri kada je ubijen, Kilibarda je kazao da je krenuo u grad da popije piće sa društvom.

-Tada sam čuo šta se desilo, otišao sam na mjesto događaja i prepoznao veska kako leži bez znakova života. Nije bio pokriven. Otišao sam kući. Tetka me pitala šta je bilo jer je vidjela po izrazu mog lica da nešto nije u redu. Rekao sam da je vesko ubijen. Ona je zakukala i pala u nesvijest – ispričao je Kilibarda u istrazi. veselin Kalezić je ubijen je 19.

Odbrana: Tužiteljka opstruira postupak dok nevin čovjek leži u pritvoru Odbrana Rada Popovića juče je optužila specijalnu tužiteljku Natašu Bošković da opstruira postupak jer nije spremila završne riječi.

-Tužiteljka je imala više nego dovoljno vremena da spremi završne riječi. Iz dosadašnjeg postupanja tužioca i više je nego jasno da opstruira postupak i zloupotrebljava pravo. S obzirom na to da se radi o pritvorskom predmetu i da je postupak po njegovoj tužbi, upravo je tužilac bio obavezan da se postu-

pak efikasno sprovede – istakao je advokat Marko Radović.

Advokat Miloš Vuksanović je od suda zatražio da se ovaj sudski proces što prije okonča, jer vjeruje da okrivljeni Popović nevin leži u zatvoru.

Predložio je da se ukine pritvor Popoviću, jer su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Nakon što se tužiteljka Bošković protivila prijedlogu ukidanja pritvora, sud je donio rješenje kojim je odbio prijedlog odbrane.

novembra 2018. u podgoričkom naselju Stari aerodrom, ispred kafića „Level“. pola godine kasnije, 30. aprila 2019. ubijen je Milo Ilić nakon što je u blizini Autobuske stanice u podgorici izašao iz kladionice i krenuo ka svom automobilu.

Tužilaštvo je vujačića označilo za organizatora kriminalne grupe koju je oformio u prvoj polovini 2017. godine u podgorici radi djelovanja u crnoj Gori, ali i Srbiji. pored zločina počinjenih u crnoj Gori, vujačić se u Srbiji tereti da je 27. septembra 2017. ubio Jugoslava Cvetanovića, dok postoje indicije da je u Amsterdamu likvidirao još jednog vranjanca – Gorana Tasića.

Ubijeni cvetanović bio je brat Saše Cvetanovića Pitbula koji je u aprilu prošle godine osuđen na 35 godina zatvora jer je, kako je utvrdio sud, 2013. godine u centru Beograda ubio Nikolu Bojovića, brata poznatog kriminalca Luke Bojovića.

Za ubistvo ga je angažovao pokojni Slobodan Šaranović i isplatio mu 30.000 eura.

Sljedeće suđenje zakazano je za 2. mart B. R.

BIJELO POLJE - E. M. (39) iz Bijelog Polja uhapšen je kada je lokalna policija pretresom stana koji koristi pronašla heroin.

Kako je saopšteno iz policije, kod njega je pronađeno više manjih pvc pakovanja sa uku-

pno oko 16 grama heroina, vaga za precizno mjerenje, kao i određena količina novca koji, kako se sumnja, potiče od preprodaje narkotika.

Za E. M. je postupajući tužilac donio rješenje o zadržavanju do 72 sata.

C. H.

Okončano suđenje Arifu Čeljaju iz Gusinja

Četiri godine zatvora zbog pokušaja ubistva maloljetnika BIJELO POLJE - Vijeće sudije Dragana Mrdaka u Višem sudu u Bijelom Polju izreklo je jedinstvenu osudu od četiri godine zatvora Gusinjaninu Arifu Čeljaju (57), zbog pokušaja ubistva sugrađanina R. Đ. (17) i nedozvoljenog držanja oružja.

Savjetnica za odnose sa javnošću višeg suda u Bijelom polju Aida Destanović saopštila je za pobjedu da je nakon izrečene presude prema okrivljenom ukinut pritvor u kojem se nalazio od od 2. aprila 2021. godine. prema navodima optužnice

okrivljeni je 31. marta prošle godine u večernjim satima, u mjestu vusanje – opština Gusinje, pokušao da ubije tada sedamnaestogodišnjeg R. Đ. Navodi se da je iz pištolja nepoznate marke i broja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio više metaka u pravcu oštećenog i sa tri projektila pogodio vozilo. Jedan projektil prošao je kroz otvoreni prozor na prednjim lijevim vratima i pored glave oštećenog, drugi je udario u lijeva zadnja vrata, dok je treći projektil završio u lijevi zadnji blatobran.

B. Č.

12

Crnom Gorom

Subota, 26. februar 2022.

HERCEG NOVI: Završeno betoniranje puta od Porobića do Kosića

Mojdež i Mokrine 17 kilometara bliži moru OPŠTINA

Iako su susjedna sela, komunikacija između Mojdeža i Mokrine je bila otežana jer nije bilo kvalitetnog kolskog puta. Svi smo zadovoljni. Za one koji žive na tom području put će biti razlog više da ostanu, da obnove stara ognjišta – kažu zadovoljni mještani

ZALEĐE BLIŽE GRADU: Uređen put Porobići–Kosići

ŠAVNIK: Opština podržava stočare

Za liječenje stoke 20.000 eura ŠAVNIK - Služba za poljoprivredu i ruralni razvoj raspisala je javni poziv za sufinansiranje troškova liječenja stočnog fonda. Za tu namjenu u budžetu je predviđeno 20.000 eura, a podrška se obezbjeđuje u iznosu do 50 odsto vrijednosti računa.

-Korisnici podrške su gazdinstva, koja uzgajaju domaće životinje koje su obilježene ušnom markicom i registrovane u bazi podataka lokalne veterinarske ambulante. Takođe, moraju biti upisana u registar Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Moraju posjedovati račun o troškovima liječenja životinja koji je izdala veterinarska ambulanta – navedeno je u pozivu.

Zahtjev se podnosi Službi za poljoprivredu i ruralni razvoj.

C.G.

Urediće i stari put do Porobića Stevan Katić kazao je da je u puteve sela Ratiševine i Mojdež u posljednjih pet godina uloženo više od milion eura.

- Od Ratiševine do Mojdeža se radio put vrijedan oko 550.000 eura, put kroz Tijesni klanac u vrijednosti oko 150.000 eura, put Mojdež–Mokrine u vrijednosti preko 220.000 eura, lokalni putevi kroz Mojdež više od 150.000 eura, i to sve govori o domaćinskom odnosu Opštine prema ovim predjelima i aktivnostima mjesnih zajednica – kazao je Katić.

On je najavio da su u ovoj godini plani-

ljujemo Opštini i predsjedniku Opštine Stevanu Katiću, što je ovaj dio postao dio priče da naše zaleđe bude bliže moru i kao takvo bude prepoznato. Svi smo zadovoljni. Za one koji sada žive u Mokrinama i zaseocima biće razlog više da ostanu tu, otvaraju im se mnoge mogućnosti i da se obnove stara ognjišta – smatra Lazarević.

Zadovoljan je i predsjednik Mjesne zajednice Mojdež Petar Porobić.

– Sada idemo povezanim putem, što je značajno za sve nas, naravno i građane koji idu iz Sutorine, jer je taj dio puta as-

rani radovi na starom putu koji je nekada išao do Porobića i puta od Mokrina do Kosića kao i dodatna proširenja i kompletno asfaltiranje od Kruševica do Vrbanja. Uprava javnih radova je za tu namjenu izdvojila više od pola miliona eura, a u planu lokalne uprave je i uređenje puta do Ubala i Žlijeba.

- Trudimo se maksimalno da uvežemo sva sela alternativnim putevima, što je iznimno bitno za dugoročan razvoj i obnavljanje života na selu, kao i za cjelokupan napredak Herceg Novog – poručio je Katić.

faltiran. A u ovoj drugoj fazi, od Porobića do Kosića iznosi oko dva kilometra – kazao je on.

Novi put umnogome će olakšati život u selima Mojdež, Porobići, Kosići i Mokrine, saglasan je mještanin Petar Kosić.

– Sada je skraćeno putovanje između Herceg Novog i zaseoka. Veliko je olakšanje za mještane. Povezuje, takođe, drugu državu sa našom, znači skraćen je i put ka Trebinju. Sve što se radi na poboljšanju infrastrukture, odgovara našem narodu, kazao je on.

C. G.

DRAGOCJENA POMOĆ: Aktivista na terenu

TIVAT – Obavljajući svoju humanu misiju, opštinska organizacija Crvenog krsta je tokom prošle godine na različite načine pomogla građanima Tivta 2.540 puta.

Volonterka Nevena Božović kaže da je na evidenciji organizacije između 120 i 150 porodica.

- Kada je u pitanju distribucija humanitarne pomoći, u 2021. godini podijelili smo 50 bebi paketa, 1.400 paketa hrane i higijene, a imali smo i pet posebnih distribucija odjeće. Sa gerontodomaćicama je obavljeno 897 nabavki, a pružena je psihosocijalna podrška za oko 2.000 lica - saopštila je Božović.

Volonteri od građana sakupljaju donacije, sortiraju ih i ponovo dijele, posebno bebi opremu, kolica, igračke i pokućstvo.

Pomoć pružili 2.540 puta Prema podacima Centra za socijalni rad, Crveni krst je u prošloj godini, iz oblasti socijane zaštite, tj. korisnika materijalnog obezbjeđenja porodice imao 45 korisnika.

Crveni krst je realizovao programe sa migrantima, kao i za Rome i Egipćane, za koje je organizovao i posebne distribucije.

- Nije svaka društvena kategorija u istom stanju socijalne potrebe. Crveni krst u svojoj humanitarnoj misiji mapira ugrožene, mapira kategorije u stanju socijalne potrebe te djeluje ka njima- kazala je Božović.

S. K.

Donacija Ambasade Grčke u Crnoj Gori

Namirnice za ,,Žene Bara“

BAR – Ambasada Republike Grčke u Crnoj Gori uručila je NVO „Žene Bara“ donaciju koju je sponzorisao Energean Montenegro Ltd, podružnica grčke kompanije Energean, koja je započela aktivnosti u Grčkoj, a u Crnoj Gori je prisutna u oblasti

istraživanja i proizvodnje ugljovodonika.

Iz Ambasade Grčke saopšteno je da su donaciju, koja obuhvata prehrambene proizvode namijenjene narodnoj kuhinji, uručili ambasador Grčke u Crnoj Gori Panajotis Partsos i generalni direktor kompanije Energean Montenegro Ltd Petar Đurović.

- Ova donacija je dio aktivnosti ambasade Grčke i njenog izraza solidarnosti prema prijateljskom crnogorskom narodu – navedeno je u saopštenju. C. G.

BAR: NVO INFO Sport CG – Bar počela novi ciklus akcija BAR – Dvorište vrtića u Sutomoru od juče je u novom ruhu, zahvaljujući akciji koju je organizovala NVO INFO Sport CG – Bar u okviru velikog projekta uređenja parkova ,,Maslinjaci djece Bara i Crne Gore“ za 2022. godinu.

Predsjednik NVO Miodrag Banović kaže da je dvorište bilo veoma zapušteno.

- Divlje rastinje prema ulazu povređuje djecu, polomljene su četiri klackalice, dio dvorišta ispunjen je pijeskom… Ograda sa spoljašnje strane zatrpana je građevinskim materijalom, puno je smeća, postoji realan strah od gmizavaca, a obrušena ograda prijeti da povrijedi djecu. O svemu smo u dva navrata informisali Opštinu i Komunalnu policiju ali kako nijesu reagovali potražili smo pomoć prijatelja i zasukali rukave – saopštio je Banović.

U okviru radova orezali su masline, oleandere, kao i divlje rastinje koje je bujalo između zida zgrade i trotoara.

- Sanitarna inspekcija i Agencija za

Uredili dvorište vrtića u Sutomoru INFO SPORT CG – BAR

HERCEG NOVI – Mještani Mojdeža i Mokrina odahnuli su, betoniran je put Porobići–Kosići pa je komunikacija između ta dva sela, odnosno mora i zaleđa kraća 17 kilometara, a Sutorina spojena na put Meljine-Petijevići.

Put je probijen 1979. godine za potrebe vojske.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić nakon obilaska terena kazao je, piše RTHN, da je uređen put nedostajao tom kraju.

– Izgradnjom puta otvaraju se mogućnosti razvijanja etno i seoskog turizma, za šta se borimo i zalažemo – istakao je Katić.

On je zahvalio Upravi javnih radova Crne Gore, koja je prepoznala značaj tog puta i finansirala radove na dijelu od Porobića do Kosića u vrijednosti od oko 165.000 eura, dok je prošle godine uložila nešto oko 60.000 eura.

Zoran Lazarević je zahvalio u ime mještana na otvaranju puta Mokrine–Mojdež.

– Trasa novog puta iz pravca Lazarevića, Kosića i donjih Lepetića vodi prema zaseoku Porobići u Mojdežu. Oduvijek su postojale neraskidive veze između Mokrinjana i Mojdežana. Iako susjedna sela, komunikacija je bila otežana jer nije bilo kvalitetnog kolskog puta. Na više mjesta se Mokrine i Mojdež spajaju, a sada su zaista povezani na sjajan način. Zahva-

TIVAT: Aktivnosti Crvenog krsta u 2021. godini

MASLINE ĆE ZASADITI U MARTU: Sa akcije u Sutomoru

zaštitu životne sredine Crne Gore dale su stručno mišljenje da su materijali od kojih smo uradili poligon bezbjedni za dječju igru – kaže Banović.

Tokom marta na tom prostoru će za-

saditi 15 sadnica maslina.

Od 2000. godine u dvorištima institucija koje rade sa djecom i za djecu NVO INFO Sport CG – Bar formiralo je 47 parkova sa 1.235 sadnica. Za ovu

godinu predviđena je sadnja i uređenje još 17 parkova sa 602 sadnice maslina, od kojih na području Bara osam novih parkova sa 332 sadnice maslina.

C. G.

Crnom Gorom

Subota, 26. februar 2022.

Uplovio prvi turistički brod, u Luci Kotor kažu da će broj dolazaka zavisiti od epidemijske situacije

BAR: Izabran čelnik gradskog radija

zbog strogih protokola koje kompanije propisuju.

- Međutim, prije nekoliko dana dobili smo informaciju da je Svjetska zdravstvena organizacija u Americi napravila program po kojem će biti omogućeno skidanje maski na brodovima za one koji su vakcinisani. Za sada je oko 14 kompanija potpisalo da ulazi u taj program, tako da će ovo sigurno povećati broj putnika na kruzerima – kaže Danilović.

U Luci Kotor je i dalje na snazi protokol i propisane mjere iz maja prošle godine, koji podrazumijeva da se u prostoru luke nose maske, obavlja dezinfekcija ruku, mjerenje temperature, a 24 sata prije dolaska kruzera luka dobija informaciju o putnicima. U slučaju da u luci boravi više kruzera, organizovano je da se putnici ne susreću i da se ne pravi gužva.

Iv. K.

ZBOG EPIDEMIOLOŠKIH MJERA SMANJEN BROJ PUTNIKA: Kruzer „Bolette“

SZO je u Americi napravila program po kojem će biti omogućeno skidanje maski na brodovima za one koji su vakcinisani. Za sada je oko 14 kompanija potpisalo da ulazi u taj program – kaže Danilović

Školskoj biblioteci poklonili 150 naslova Klarić uručio direktoru škole Almiru Pljakiću, sekretaru Samiru Zejniloviću i bibliotekaru Adnanu Pačarizu.

Klarić je istakao da je riječ

o nastavku donacija knjiga Skupštine Crne Gore bibliotekama na sjeveru države budući da je u oktobru 2021. godine određeni broj naslova poklonjen i Narodnoj biblioteci koja funkcioniše u sklopu Centra za kulturu, sport i medije Opštine Šavnik.

C. G.

KOTOR – Zatvoreni bazen ,,Zoran Džimi Gopčević“ u Škaljarima građanima će biti dostupan od prvog marta – najavila je za Radio Kotor direktorka Direkcije za uređenje i izgradnju Snežana Jovanić.

Termini koje će moći da koriste za plivanje su svakog radnog dana, sem nedjelje, od 7.30 do 9.30 i od ponedjeljka do petka od 17.30 do 18.30. Cijena ulaznice je dva eura.

Bazen je nakon pauze od četiri i po godine otvoren 26. novembra 2021. godine od kada u njemu svakodnevno treniraju vaterpolo i plivački klubovi iz Kotora, a odigrano je i nekoliko utakmica. C. G.

ULAZNICA DVA EURA: Bazen u Škaljarima

CETINJE: Okončan projekat vrijedan 350.000 eura

Završena ulica kroz Univerzitetski kompleks PRIJESTONICA

Programom podizanja spomen-obilježja predloženo je da ulica dobije naziv po studentu prava Žarku Marinoviću, mladiću iz Očinića koji je postao simbol stremljenja studenata Beogradskog univerziteta u borbi protiv fašizma

BOLJA REGULACIJA SAOBRAĆAJA U CENTRU GRADA: Uređena ulica

slogan će da živi dok je Radio Bara) da slušaoci kažu „e, bilo je na Radio Baru, znači da je sto posto istina“, ili na sajtu Bar Info, svejedno. A velika mi je želja da poslije majskih izbora, svi akteri te političke utakmice u Baru, čestitaju novinarima Radio Bara i Bar Infa na dobro obavljenom poslu, da smo bili nepristrasni, profesionalni i da niko ne može da „upre prstom“ i kaže „e, Radio Bar je bio naklonjen ovoj ili onoj političkoj partiji“, to nam je prevashodni cilj – naglasio je Vujović. C. G.

Od 1. marta bazen otvoren i za građane

Maja Danilović

i srodnih oblasti. Riječ je o donaciji Skupštine Crne Gore.

Donaciju je generalni sekretar Skupštine Aleksandar

Milan Vujović

KOTOR: Dobra vijest iz Direkcije za izgradnju

PETNJICA: Donacija Skupštine Crne Gore

PETNJICA – Biblioteka Osnovne škole ,,Mahmut Adrović“ bogatija je za 150 knjiga iz oblasti prava, politike, ekonomije, umjetnosti

BAR – Glavni i odgovorni urednik Radio Bara od juče je Milan Vujović, dugogodišnji novinar te medijske kuće, književnik i publicista.

Vujović u Radio Baru duže od tri decenije uređuje i vodi centralnu informativnu emisiju ,,Barska hronika“ i ,,Promenadu četvrtkom“. Bio je urednik Radija i ,,Barskih novina“, te četvrt vijeka dopisnik beogradske ,,Politike“ i brojnih drugih medija. Poznat je i kao književnik, publicista, za novinarski rad dobio je priznanje Aktiva novinara Bara, nagradu „Božidar Boško Milošević“ 1997. i Udruženja novinara Crne Gore 2000. godine. Opština mu je 2019. godine dodijelila nagradu ,,24. novembar“.

Vujović je istakao da Radio Bar i sajt Bar Info neće ništa mijenjati u programskoj politici, ali da ima dvije želje – malu i veliku.

- Mala mi je želja da makar malo poboljšamo, osvježimo program Radio Bara i sadržaj Bar Infa, kako bi opet bio u modi slogan (ne onaj „Radio Bar – Vaš Radio“, taj slogan je živ i taj

RADIOKOTOR

Iz Luke Kotor za mart najavljuju dolazak deset kruzera, a tokom cijele kruzing sezone planirano je 250 dolazaka kruzera sa 128.000 putnika.

Pi-ar Luke Kotor Maja Danilović kazala je za Pobjedu da je prošle godine bilo 65 dolazaka, uz podsjećanje da je kotorska luka zbog pandemije korona virusa bila zatvorena za saobraćaj 16. marta 2020. godine.

- U maju prošle godine pušten je saobraćaj a prvi kruzer je došao u junu i imali smo 65 dolazaka. Ove godine, nakon analize tržišta, po planu očekuje se do 250 dolazaka i oko 128.000 putnika. Za sada nije moguće precizirati do kada će trajati kruzing sezona jer su rezervacije još u režimu epidemioloških mjera, tako da kruzer može otkazati dolazak bukvalno 24 sata prije najavljenog dolaska i zbog toga ne možemo sa sigurnošću reći koji dolazak će biti realizovan a koji neće – kazala je Danilović.

U martu se očekuje deset dolazaka, a u susret ljetu taj broj dolazaka će se povećavati.

Danilović kaže da je broj putnika na kruzerima smanjen

Za sada nije moguće precizirati do kada će trajati kruzing sezona jer su rezervacije još u režimu epidemioloških mjera. Prošle godine saobraćaj je pušten u maju, a prvi kruzer je došao u junu i imali smo 65 dolazaka – kazala je pi-ar Luke Kotor Maja Danilović

Milan Vujović glavni i odgovorni urednik BARINFO

Tokom sezone 250 kruzera dovešće 128.000 putnika KOTOR – U kotorsku luku juče je uplovio prvi kruzer u ovoj godini, „Bolette“ norveške kompanije „Fred Olsen“ sa 625 putnika, većinom Britanaca. Kruzer je dužine 265 metara i u Kotoru je boravio do 18 sati.

13

CETINJE – Završena je treća, posljednja faza izgradnje i rekonstrukcije ulice kroz Univerzitetski kompleks, vrijedna 106.029 eura.

Time je kompletiran projekat izgradnje nove saobraćajnice u centru grada.

Prostire se od Ulice Peka Pavlovića na sjeverozapadu, duž Univerzitetskog kompleksa na južnoj strani, do Ulice

Novice Cerovića na jugoistoku. Projekat je finansiran Programom razvoja Prijestonice, ukupne vrijednosti oko 350.000 eura.

Ulica pripada Urbanističkom projektu „Stari Obod“, dužine oko 210 metara i ukupne širine deset metara, u okviru koje su kolovozne trake širine šest metara i dvostrani trotoari po dva metra. Radovi su obuhvatali i

kompletno opremanje saobraćajnice atmosferskom i fekalnom kanalizacijom, te elektro, vodovodnom i instalacijom javne rasvjete.

Izgradnjom te ulice poboljšana je saobraćajna infrastruktura i regulacija toka saobraćaja u centru grada. Ugovor je potpisan sa cetinjskom kompanijom „Bombeton“.

Gradonačelnik Prijestonice Aleksandar Kašćelan uputiće Skupštini Prijestonice Program podizanja spomen-obilježja za 2022. godinu kroz koji će predložiti da ta ulica dobije naziv po studentu prava Žarku Marinoviću, mladiću iz Očinića koji je postao simbol stremljenja studenata Beogradskog univerziteta u borbi protiv fašizma. U znak sjećanja na herojsku borbu 25-godišnjeg Marinovića, datum njegovog stradanja studenti su proglasili svojim danom i obilježavaju ga 4. aprila svake godine. C. G.

14

Kultura

Subota, 26. februar 2022.

EstEr HazE

Karadaglić nastupa u njujorškoj Gradskoj kući

Miloš Karadaglić

Resital za stogodišnjicu Segovijinog nastupa

PODGORICA - Slavni crnogorski gitarista Miloš Karadaglić nastupiće 20. marta u Njujorku, u čuvenoj Gradskoj kući (Town Hall), povodom stogodišnjice Segovijinog nastupa u ovom koncertnom prostoru i u čast svih fantastičnih koncerata održanih na tom mjestu.

U tom velegradu Andres Segovija, otac klasične gitare i uzor mnogim mladim muzičarima, pokazao je senzibilitet koji je Karadagliću blizak. Njemu u čast, odsviraće resital koji uključuje Sorove varijacije posvećene Mocartu, Bahovu „Šansonu“, Albenizov odlomak iz „Španske svite“, „Preludije“ Vila Lobosa i kompoziciju „Lagrima“, jedno od najpoznatijih djela Franciska Tarege.

U posljednja dva mjeseca Karadaglić se vratio svom nekadašnjem koncertnom tempu. Odsvirao je Talbotov (sa posljednjeg albuma „The Moon and the Forest“) koncert u Atlanti, zatim je nastupao u Detroitu sa njihovim čuvenim simfonijskim orkestrom. U Dubaiju se pridružio crnogorskoj delegaciji koja predstavlja našu zemlju na Expo, a tokom marta će, između ostalog, svirati resitale u nekoliko američkih gradova (Las Vegas, Finiks i drugi) i nekoliko u Velikoj Britaniji.

D. E.

„Ukradena košulja“ u podgoričkoj Biblioteci PODGORICA – Predstavljanje knjige „Ukradena košulja“, autora Gasana Kanafanija, biće održano u ponedjeljak, 28. februara, u 19 sati u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“. U znak sjećanja Kanafanija, palestinskog aktivistu i pisca (1936 – 1972), promociju organizuje Ambasada države Palestine.

Knjiga „Ukradena košulja“ je zbirka sačinjena od osam kratkih priča objavljenih kasnih 50-ih, u kojima Kanafani izražava važnost vrijednosti, morala i principa koje treba čuvati.

Kanafani je bio predvodnik ,,književnosti otpora“. Njegova djela, uključujući ,,Ljudi na suncu“, ,,Svijet koji nije

Svaki umjetnik treba da sačuva dijete u sebi

PODGORICA - Izložba slika umjetnika Branka Mrdaka otvorena je u četvrtak veče u galeriji podgoričkog hotela ,,CUE“. Postavku čini nešto više od 20 radova iz dva ciklusa. Prvi ciklus – ,,Ishodište“ rađen je akrilikom na platnu, dok drugi – ,,Ka savršenom“ čine radovi manjeg formata rađeni kombinovanom tehnikom na papiru i komadima platna.

Mrdak je za Pobjedu kazao da ,,Ishodište“ označava ishod igre na bijelom platnu gdje uz pomoć likovnih elemenata (linije, boje, oblika, površina, mrlja…) pokušava da prenese energiju, dok bi ciklus ,,Ka savršenom“ imao za cilj da pronađe savršeni sklad između likovnih elemenata.

- U oba ciklusa je prisutna apstraktna forma, oblik koji nije izmišljen, već je istrgnut iz prirode i samo prilagođen. Taj oblik može biti kamen, kora drveta, mahovina, sve ono što je tu u prirodi, oko nas – kazao je Mrdak.

Mrdak je rođen u Titogradu 1977. godine. Završio je Fakultet likovnih umjetnosti na Cetinju. Član je ULUCG od 2001. godine. Postdiplomske studije na Fakultetu primijenjenih umjetnosti u Beogradu završio je 2005. godine. Imao je preko deset samostalnih izložbi i učestvovao na većem broju kolektivnih.

BOJA GOVORI

Gasan Kanafani

naš“ i ,,Povratak u Haifu“ su igrala važnu ulogu u buđenju palestinske i arapske svijesti.

O knjizi će govoriti prevodilac Afan Latić, književnik i publicista Edin Smailović i ambasador Rabii Alhantouli. R. K.

Objavljena knjiga „Putevima suživota“

Primjeri međuetničkog i međuvjerskog sklada

PODGORICA – Publicista Zoran Poleksić objavio je knjigu „Putevima suživota“, u kojoj su predstavljeni primjeri međuetničkog i međuvjerskog sklada na pojedinim područjima Crne Gore.

Publikacijom „Putevima suživota“, kako je autor zapisao, obuhvaćena su područja sva tri regiona Crne Gore, po kojima je putovao tokom posljednje trećine 2021. godine i napravio zapise o referentnim, ostvarenim ličnostima iz javnog života.

- Značaj publikacije je ne samo u autentičnim iskazima i interpretacijama sa porodičnog, istorijskog, kulturnog, antropološkog, socio-kulturološkog aspekta, već u čitavom spektru društvenih institucija, raznih ustanova kulture, medijskih servisa sportskih organizacija,

Branko Mrdak za Pobjedu povodom izložbe koja je otvorena u Podgorici

prestižnih manifestacija knjige, umjetnosti, mode... unutar kojeg sam pokušao ustanoviti status i stepen međuetničnog i međukonfesionalnog sklada u pojedinim, uglavnom urbanim, crnogorskim sredinama – zapisao je Poleksić.

S. V.

Na Mrdakovim radovima je boja u prvom planu i upravo ona kod posmatrača izaziva emociju. Umjetnik se koncentriše na oblik i boju.

- Uvijek je na mojim radovima

Trudim se da uvijek nađem nešto ,,novo“ što bi me isprovociralo da likovno odreagujem. Kad kažem novo, mislim na meni novo, nešto što dosad nijesam istraživao ili gdje se ne osjećam prijatno. Da li je to neki format u pitanju ili boja papira ili sasvim nešto treće – rekao je Mrdak

Jedan od radova iz ciklusa „Ishodište“, koji je izložen na podgoričkoj izložbi

prisutna i govori boja. Ona prenosi moje unutrašnje stanje.

Taj odnos između boja i njen ,,zvuk“ je ono što me intrigira.

Bilo da se radi o komplementarnim parovima ili drugim, uvijek se trudim da one jedna uz drugu imaju drugačiji prizvuk, ton. Na primjer, jedno od nepisanih pravila u likovnoj umjetnosti je da tople boje koje nose u sebi veću količinu svjetlosti budu u prvom planu, dok se hladne, koje u sebi imaju mnogo manje svjetlosti, stavljaju u zadnji plan. U nekim radovima pokušavam upravo to da izokrenem – da te tople boje iz pozadine ne ,,trče“ u prvi plan, već da ostanu pozadi.

Sve je to moguće poigravajući se sa ostalim ,,zakonitostima“

likovne umjetnosti – kazao je Mrdak.

Likovna kritika je Mrdaka okarakterisala kao umjetnikaistraživača. On ističe da je u suštini cio život jednog umjetnika istraživanje.

- Trudim se da uvijek nađem nešto ,,novo“ što bi me isprovociralo da likovno odreagujem. Kad kažem novo, mislim na meni novo, nešto što do sad nisam istraživao ili gdje se ne osjećam prijatno. Da li je to neki format u pitanju ili boja papira ili sasvim nešto treće.

Upravo to nepoznato što je ispred mene motiv više je da ga savladam – istakao je Mrdak.

Predmet njegovog interesovanja je svojevrsna ,,igra“ likovnih elemenata: linija, po-

vršina, kompozicija boja, a sve to je upakovano u apstraktne forme.

- Svaki umjetnik treba da sačuva u sebi jednu ,,dozu“ djeteta.

Ovo kažem jer nam upravo to dijete u nama omogućava da se igramo, istražujemo. U umjetnosti postoje zakonitosti, ali ne i granice. Ono što u svojim radovima istražujem je upravo ovo što ste pomenuli, igra likovnih elemenata. Upravo je ovaj drugi ciklus ,,Ka savršenom“ negdje najizraženiji na tom putu – rekao je Mrdak.

Prije nekoliko godina Mrdak je u razgovoru za Pobjedu kazao da je položaj likovnog stvaraoca u Crnoj Gori na nezavidnom nivou, te da je put ka afirmaciji veoma težak, a uslovi u kojima

Vlada usvojila informaciju o učešću Crne Gore na Bijenalu umjetnosti

Za izložbu u Veneciji 60.000, za zakup prostora 28.500 eura

PODGORICA – Učešće Crne Gore na ovogodišnjem Bijenalu umjetnosti u Veneciji koštaće oko 60.000 eura, a taj novac biće obezbijeđen iz budžeta Centra savremene umjetnosti. Vlada je na sjednici u četvrtak usvojila i informaciju o obnovi zakupa izložbenog prostora za sljedeće dvije godine, u venecijanskoj Palati Malipiero, što će državu na godišnjem nivou koštati 28.500 eura.

- Zaključivanjem predmetnog ugovora steći će se uslovi za nesmetanu organizaciju i realizaciju predstavljanja Crne Gore na Venecijanskom bijenalu umjetnosti (2022. godine) i arhitekture (2023. godine) – navodi se u zaključku Vlade.

Navedeni troškovi, zajedno sa onima koji se odnose na uplatu naknada za električnu energiju, vodu i komunalne usluge, planirani su prijedlogom budžeta Mi-

nistarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta za 2022. godinu.

Međunarodno Bijenale umjetnosti u Veneciji biće održano od 23. aprila do 27. novembra ove godine, a kurator za 2022. je Cecilija Alemani.

Centralna tema je „Mlijeko (od) snova“. Producent crnogorskog predstavljanja je Centar savremene umjetnosti Crne Gore, a kustoskinja našeg paviljona je Natalija Vujošević. Crnu Goru će predstavljati umjetnici Dante Buu, Darko Vučković, Ivan Šuković, Lidija Delić i Jelena Tomašević. Oni će se svoje radove predstaviti na izložbi „Umijeće držanja za ruke“, a čine je četiri projekta: „Oh, neopisivo me podsjećaš na čovjeka kojeg sam nekad obožavao“ (Dante Buu), „Meke forme“ (Darko Vučković), „Svaki raj nije izgubljen“ (Lidija Delić i Ivan Šuković) i „Guilty Knowledge“ (Jelena Tomašević).

R. K.

Palata Malipiero, u kojoj će biti otvorena izložba

Kultura

Subota, 26. februar 2022.

i

15

Pisac Nikola Nikolić bio je gost „Podgoričkih priča“ u KIC-u „Budo Tomović“

Danas su se izlagački centri prilično promijenili pa tako umjetnici često izlažu u neformalnim galerijskim prostorima, poput hotela i kafića. Takvi prostori, prema riječima Mrdaka, u okolnostima pandemije dobro su došli.

- Upravo zbog ove pandemije koja traje već dvije godine, izgubili smo osjećaj za kulturu, ne zato što smo htjeli već su nam takve prilike nametnute. Ovi prostori mogu da pomognu da se publici učini dostupnom umjetnost, što je jedan od koraka ka tome da se publika postepeno vrati u galerije i kulturne ustanove. Naravno, ovo je sve zahvaljujući razumijevanju entuzijasta koji rade u ustanovama koje nijesu primarno namijenjene kulturi, njihovom sluhu za kulturu i želji da podrže umjetnike. Klasični galerijski prostori su najadekvatniji za izlaganje i predstavljanje umjetnika. Ali, usljed ovih mjera su prinuđene na neku vrstu nametnute ,,osame“ – smatra Mrdak.

Čitaoci imaju pravo da učitaju svoja značenja

Bitna je autentičnost M. BABOVIĆ

Zbog pandemije smo izgubili osjećaj za kulturu

prave. Kroz kulturu se najbolje može predstaviti svoja zemlja.

A složićete se – Crna Gora ima respektabilnu tradiciju što se tiče likovne kulture – Lubarda, Milunović, Stijović, Đurić… – istakao je Mrdak.

ODNOS DRŽAVE

Branko Mrdak

se stvara ispod nivoa prihvatljivog. Ni danas se, kaže Mrdak, po tom pitanju ništa nije promijenilo.

- Ako smijem reći još je teže, ali ovog puta je razlog pandemija.

Sad imamo situaciju da su izlagačke mogućnosti uvijek vezane za mjere koje su propisane.

Ali, sami umjetnici i galerije su uz pomoć društvenih mreža na neki način ublažili efekat pandemije, pa sad imamo veliki broj onlajn izložbi. To naravno ima i svoje mane, ipak je doživljaj jednog umjetničkog djela potpun u trenutku kad stanete ispred njega. Nadam se da će se u periodu koji dolazi neke stvari makar vratiti na onaj nivo od prije pandemije, pa tek onda možemo da radimo na tome da se ti uslovi i po-

Imenovan žiri za nagradu „Komune“ PODGORICA - Publicista i kulturni stvaralac Salko Luboder predsjedavaće žirijem za godišnju nagradu časopisa „Komuna“, dok će članovi žirija biti dr Goran Sekulović i mr Željko Rutović – odlučeno je na jučerašnjoj sjednici osnivača časopisa.

Godišnja nagrada „Komune“ dodjeljuje se za doprinos očuvanju identiteta i afirmacije kulturno-istorijske baštine Crne Gore, a konkurs za prijavu mogućih laureata otvoren je do 1. marta. Nagrada se dodjeljuje od 2015. godine, a dosadašnji laureati bili su Željko Milović, Senad Gačević, Željko Sošić, Nenad Stevović, Slobodan Čukić i prof. dr Radovan Radonjić.

Termin održavanja svečanosti povodom dodjele nagrade za 2021. godinu biće naknadno saopšten, nakon što žiri donese odluku o nagrađenima.

S. V.

Kada je riječ o crnogorskoj likovnoj sceni, Mrdak kaže da je dobro što ima umjetnika koji stvaraju, bore se i ostaju svoji bez obzira na trenutno stanje.

- Kao loše bih naglasio odnos države prema umjetnicima koji bi se morao unaprijediti jer, nažalost, nije bio na zavidnom nivou ni prije pandemije – smatra umjetnik.

Mrdak radi kao profesor u Srednjoj likovnoj školi „Petar Lubarda“ na Cetinju.

- Pošto sam i sam bio učenik te škole, lakše mi je da uvidim na šta treba da se usredsrijedim.

Ono što je negdje kod svih nas u školi karakteristično je težnja da se učenicima ukaže na fakat da je talenat samo ono što ih usmjerava kod nas, a sve ostalo je veliki rad. Kroz taj veliki rad je mnogo lakše usmjeriti učenika, prenijeti znanje i razvijati kreativnost. Moram reći da u školi imamo učenike iz cijele Crne Gore i da smo kao država bogati tim talentom – rekao je Mrdak.

A. Đ.

„Kozocid“ u KIC-u PODGORICA – Predstava „Kozocid“ Gradskog pozorišta, autorski projekat Vide Ognjenović, biće izvedena sjutra i prekosjutra veče u 20 sati, u KIC-u „Budo Tomović“.

Glumačku postavu čine: Milivoje Mišo Obradović, Igor Đorđević, Mladen Nelević/ Dušan Kovačević, Dejan Đonović, Dubravka Drakić, Simo Trebješanin/Davor Dragojević, Pavle Ilić, Goran Slavić, Danilo Čelebić, Stevan Radusinović, Ivana Mrvaljević, Miloš Pejović, Branka Femić-Šćekić, Jelena Simić, Katarina Krek, Omar Bajramspahić, Željko Caja Radunović, Maja Šarenac, Dragan Račić i Pavle Popović.

Karte su dostupne na mobilnoj aplikaciji Gradskog pozorišta, kao i na biletarnici KIC-a ,,Budo Tomović“ – radnim danima od 9 do 20 sati, a vikendom od 10 do 13 i od 17 do 20 sati.

S. V.

Nikolić i Kovačević u sali Dodest

PODGORICA - Tribina „Podgoričke priče“, koju jednom mjesečno organizuje KIC „Budo Tomović“, ugostila je crnogorskog književnika Nikolu Nikolića.

Odrastanje na periferiji, u naselju Tološi, među knjigama kojima su njegovi roditelji, profesori književnosti, okupirali zidove, činili su samo dio buđenja jednog pisca. Ono ostalo Nikolić pripisuje radoznalosti i želji da sam pronađe svoje omiljene autore.

Iako je bilo najavljeno da će Nikolić govoriti o modernoj Podgorici, u fokusu je bilo njegovo stvaralaštvo, od infantilnih početaka koji su bili fokusirani na proizvod i korice same po sebi, do zrelijih promišljanja o pisanju koja su dovela do dvije (od četiri koje je samostalno obja-

vio) uspješne knjige.

Jedan je roman „Sirene za uzbunu“ o kojem se u posljednje dvije godine zasluženo govorilo i pisalo i koji kao temu ima bombardovanje iz 1999. godine.

Na zapažanje moderatora Vanje Kovačevića da ljudi koji su rođeni krajem 90-ih nijesu osjetili traume tih najgorih postjugoslovenskih godina, a da je on napisao cijeli roman o tome, Nikolić je objasnio da su ti događaji u njemu ostali do danas.

- Iako sam sazreo intelektualno i emocionalno, smatrao sam da bih mogao možda sa zakašnjenjem da se opet uhvatim za te događaje kao odrasla osoba.

Zato je taj roman koncipiran tako da kada je narator dječak ili tinejdžer, on bude u nekoj najsirovijoj varijanti, a da poslije odrasli narator na neki način to tumači. To je neka dualnost. I

danas me kopkaju mnogi od tih događaja i pitam se je li moguće da sam nekad bio tako smiren – rekao je Nikolić.

Ona misterioznija knjiga na koju je ponosan je zbirka priča „Atakama“ koja barata, kako je Nikolić sam rekao, teškim situacijama i epizodama koje su u suprotnosti sa njegovom prirodom.

- Smatram da je u književnosti bitno to što omogućava da na neki način iznevjeri horizont očekivanja. Ne mora, u ogromnom broju slučajeva i nije, ono što je zapisano biti nešto što se tebi desilo. Zagovornik sam teze da čovjek treba da eksperimentiše, da se stavi u poziciju nekih stradalnika, iako sam nikad nijesam stradao na taj način – rekao je Nikolić.

Istakao je da vjeruje u najaktivniju ulogu čitaoca.

U okviru priče o angažovanosti u književnosti, gdje je istakao svoju potrebu za višeznačnim, Nikola Nikolić je suptilno najavio i svoje novo književno djelo.

- Trenutno pišem neke priče koje imaju težu tematiku, bave se teškim situacijama u kojima se zateknu obični ljudi, u diktaturama, u nekim ratnim strahotama i onda sam se često pitao dok sam ih pisao da li treba malo očitije neku poruku da ostavim, ali sam shvatio da ako ja što autentičnije napišem to na umjetnički način, smatram da je to samo po sebi odgovorno i da ne bih nešto dalje tu da sugerišem pošto vjerujem u čitaoca. Nadam se da ako sam ja to na tehnički način to dobro predstavio, znaće čitalac da prepozna – rekao je Nikolić.

- Vidio sam u par navrata kako autori predgovora pokvare ugođaj, govori ti šta će u romanu da se desi, kao da želi da ti kaže: „Već znam više od tebe“.

Hoće da ti pokvari tu magiju. Volim onu teoriju po kojoj postoji onoliko verzija jednog književnog djela koliko to djelo ima čitalaca i svaki čitalac ima pravo da učita svoja značenja – rekao je Nikolić.

Posljednji Nikolićev naslov je knjiga „Dnevnik 2020“, koautorski književno-dokumentarni projekat rađen u saradnji sa još pet značajnih pisaca regiona: Rumenom Bužarovskom, Lanom Bastašić, Dejanom Lučićem, Dijanom Matković i Luizom Buharovom.

D. ERJAVŠEK

Perović i Pićurić među 12 kompozitora u okviru projekta #synergy

Otvoriti važna pitanja i pokrenuti kreativnost PODGORICA - Dvanaest novih kompozitora, među kojima su Nina Perović i Milivoje Pićurić iz Crne Gore, pridružilo se Međunarodnom projektu kulturne saradnje „#synergy: Jačanje kapaciteta industrije klasične muzike na Zapadnom Balkanu“, koji vodi Međunarodni festival KotorArt u partnerstvu sa značajnim festivalima umjetnosti u regionu.

Kompozitore je odabrao žiri koji su činili ugledni stručnjaci za umjetničku muziku iz regiona: Branka Popović, Iva Lovrec-Štefanović, Ratimir Martinović, Vasil S. Tole, Lejla Pula i Darko Brlek. Osim Perović i Pićurić, na spisku odabranih su i kompozitori iz regiona: Helena Skljarov, Tomislav Oliver, Matija Krečič, Timotej Kosovinc, Jetmir Zaganjori, Kris Soćipoti, Mira Milosavljević, Predrag Radisavljević, Krešnik Alič-

kaj i Ardian Halimi.

Kroz ovaj projekat, KotorArt nastavlja sa kontinuiranom podrškom i promocijom mladih muzičara, kao i direktnim doprinosom muzičkoj baštini, navodi se u saopštenju KotorArt-a. Svaki kompozitor ima zadatak da napiše novu kompoziciju inspirisanu lokalnom i evropskom kulturnom baštinom, a dvanaest novih kompozicija biće izvedene tokom velikog finala projekta 2023. godine, u okviru festivalske turneje, koja će kompozitore, nove kompozicije, kao i perspektivne mlade muzičare iz regiona predstaviti širom Zapadnog Balkana.

Tokom dvonedjeljnih rezidencijalnih boravaka u Kotoru, Dubrovniku, Beogradu, Ljubljani, Prištini i Tirani, odabrani kompozitori imaće priliku da steknu uvid u kulturne scene različitih zemalja, promovišu svoj rad u lokalnim zajednica-

ma, kao i da započnu rad na novim djelima.

Nina Perović je izjavila da je raduje što je dio ovog projekta.

- Ovo je rijetka prilika da se kolege iz regiona povežu i drago mi je da produbljujemo regionalnu saradnju. Sigurna sam da će susreti sa muzičarima, kao i dvonedjeljna rezidencija u Dubrovniku, pokrenuti mnoga važna pitanja i podstaknuti kreativni proces – izjavila je Perović.

Pićurić od projekta ima velika očekivanja.

- Provesti dvije nedjelje na rezidenciji u Beogradu će biti vrlo inspirativno da započnem rad na novoj muzici i zadovoljstvo mi je što će se to djelo izvoditi i čuti na više mjesta. Treba da premostimo granice i napravimo čvršće veze u regionu – izjavio je Pićurić.

Program je podržan od strane Evropske unije kroz program Kreativna Evropa.

D. E.

Nina Perović

Milivoje Pićurić

16

Hronika Podgorice

Počela javna rasprava o nacrtu DUP-a ,,Momišići A - izmjene i dopune“

Prijedloge i sugestije slati do 18. marta

Subota, 26. februar 2022.

NVU „Djeca Crne Gore“ u saradnji sa Opštinom Tuzi pokreće kampanju ,,Preskočimo prepreke“

Pomažu osobama s invaliditetom Bilbord kampanje u Tuzima

Iz Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj saopšteno je da je počela javna rasprava o nacrtu DUP ,,Momišići A - izmjene i dopune“. Javna rasprava, koju organizuje Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, traje od 23. februara do 18. marta, dok će javna prezentacija tog planskog dokumenta biti održana 11. marta od 12 do 14 sati u sali Skupštine Glavnog grada na drugom spratu.

Sekretarijat je pozvao građane da sugestijama, prijedlozima i primjedbama uzmu učešće u javnoj raspravi i na taj način doprinesu unapređenju planskih rješenja. Prijedlozi, sugestije i komentari mogu se dostavljati putem imejla javna.rasprava@mepg.gov.me ili direktno na arhivu Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma (Četvrte proleterske 19), zaključno sa 18. martom.

Nacrt plana objavljen je na sajtu Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma (https://www.gov.me/clanak/javnarasprava-o-nacrtu-izmjena-i-dopuna-detaljnog-urbanistickogplana-momisici-a-u-glavnom-gradu-podgorica).

H. P.

Opština Tuzi nastavlja uređenje saobraćajnica

NVU „Djeca Crne Gore“ u saradnji sa Opštinom Tuzi pokrenulo je kampanju ,,Preskočimo prepreke“ u sklopu projekta ,,Saradnjom do boljeg položaja OSI u Tuzima“.

Riječ je o projektu ove NVU iz Tuzi koji podržava Centar za građansko obrazovanje (CGO) u okviru programa OCD u Crnoj Gori ,,Od osnovnih usluga do oblikovanja politika M’BASE“, koji se finansira iz sredstava

Evropske unije.

- Kampanja se realizuje sa ciljem povećanja informisanosti osoba sa invaliditetom i građana Tuzi o pravima osoba sa invaliditetom, kao i djece i mladih sa smetnjama u razvoju u različitim poljima i oblastima kao što je obrazovanje, socijalna zaštita, zapošljavanje i sl., na osnovu Lokalnog akcionog plana za zaštitu lica sa invaliditetom od diskriminacije i promociju

jednakosti u Tuzima za period 2021–2023. godine – saopšteno je iz NVU „Djeca Crne Gore“.

U okviru ovog projekta, realizovane su aktivnosti koje su i dovele do izrade kampanje kao što je obuka za predstavnike monitoring grupe za praćenje realizacije LAP-a, obuke za nastavno osoblje za bolju primjenu i praćenje ciljeva inkluzivnog obrazovanja, radionice podrške za roditelje djece sa smet-

njama u razvoju i radionice za djecu sa smetnjama i teškoćama u razvoju i mnogobrojne druge aktivnosti.

- U okviru ove kampanje izrađen je promotivni materijal, bilbordi, brošure, vizuali za društvene mreže, video-prilozi o primjerima dobre prakse zapošljavanja OSI i gostovanja na televizijama – navodi se u saopštenju. Kampanja traje od 25. februara do 10. aprila.

I. M.

Opština Golubovci raspisala javni poziv na osnovu sporazuma o finansiranju sa UNDP-om

Gradiće dnevni centar Milion eura za za starije osobe rekonstrukciju puta ka Vuksanlekićima Opština u sastavu Glavnog grada – Golubovci raspisala je javni poziv za izbor najpovoljnije ponude za izvođenje radova na izgradnji objekta za potrebe budućeg dnevnog centra za starije osobe. Tender je otvoren do 21. marta.

- U skladu sa sporazumom o finansiranju, koji je u decembru 2021. godine Opština u okviru Glavnog grada – Golu-

bovci potpisala sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), raspisan je javni poziv za izbor najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju objekta dnevnog boravka za starija lica u Golubovcima. Izgradnja objekta koštaće 400.000 eura.

Dnevni boravak biće izgrađen na bruto površini od 290 kvadrata. Moći će da primi oko 30 korisnika – saopšteno je iz lokalne uprave.

Nj. Ž.

Zgrada Opštine u sastavu Glavnog grada – Golubovci

Danas nastavak akcije ,,Za zdrava pluća našeg grada“

Sportski objekti dobili zlatni sertifikat za poslovnu izvrsnost

Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj za danas je najavio nastavak akcije ,,Za zdrava pluća našeg grada“ čiji je cilj osnaživanje zajedničkog djelovanja Glavnog grada i lokalne zajednice kroz oplemenjivanje zajedničkog životnog ambijenta.

Akcija sadnje, koja će početi u 11 sati u organizaciji Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj i učešće ekipa gradskog preduzeća Zelenilo i građana Gornje Gorice, biće realizovana na brdu Gorica u Lješkopolju i na odabranoj lokaciji na području Gornje Gorice.

H. P.

višegodišnji uspješni rad

Sadiće na lješkopoljskoj Gorici Priznanje za Dionica puta ka Vuksanlekićima koja će biti rekonstruisana

Opština Tuzi objavila je tender za izbor najpovoljnije ponude za izvođenje radova na rekonstrukciji saobraćajnice duge 800 metara, od Doma zdravlja u Tuzima do početka plantaža prema Vuksanlekićima.

Za te radove, Opština Tuzi opredijelila je 968.500 eura, a postupak javne nabavke trajaće do 28. marta ove godine. Iz Sekretarijata za urbanizam Tuzi kazali su za Pobjedu da je u pitanju rekonstrukcija saobraćajnice duge 800 metara, od Doma zdravlja u Tuzima do plantaža prema Vuk-

sanlekićima, odnosno prema GP Božaj. U okviru izgradnje nove saobraćajnice biće urađena komplet prateća infrastruktura – fekalna i atmosferska kanalizacija, trotoari, zeleni pojas, rasvjeta, jaka i slaba struja… Rok izvođenja radova je najviše 120 kalendarskih dana od dana uvođenja izvođača u posao.

Isplata je planirana u tri rate – u 2022. godini iznos do 322.833 eura, u 2023. iznos do 322.833 i u 2024. iznos do 322.833 eura, sve u skladu sa planiranim finansijskim sredstvima Opštine Tuzi.

I. M.

Gradsko društvo ,,Sportski objekti“ dobilo je zlatni sertifikat za poslovnu izvrsnost, koji predstavlja potvrdu dugogodišnjeg kvaliteta poslovanja i sistemskog rada, a čije nosioce svrstava u sam vrh domaće privrede.

Sportski objekti osnovani su odlukom Skupštine Glavnog grada 11. jula 2013. godine. Upravljaju kompleksom sportskih objekata u Podgorici koji čine Sportski centar ,,Morača“ sa gradskim bazenima, Gradski stadion, Stadion malih sportova, Stadion u Tuzima i Streljački centar ,,Ljubović“.

Nj. Ž.

Hronika Podgorice

Subota, 26. februar 2022.

17

U vaspitnoj jedinici ,,Zvončić“ u Maslinama i dalje muku muče tokom kišnih dana

PLAVLJENJE

- Problem plavljenja površina na prilazu vaspitnoj jedinici ,,Zvončić“ datira od ranije. Naime, već niz godina tokom perioda obilnijih padavina vodi se borba sa poplavljenom površinom preko koje je otežan, čak bi se moglo reći i onemogućen, normalan pristup vaspitnoj jedinici i prijem djece – ističu iz vrtića.

Podsjećaju da su sproveli postupak drenaže, te na taj način zaštitili prostorije od poplave.

- Iz želje i obaveze da zaštitimo zdravlje mališana koji pohađaju VJ „Zvončić“, poučeni iskustvima iz prethodnih godina, JPU „Đina Vrbica“ je prije četiri godine sprovela postupak drenaže, koji štiti vrtić od poplava sa tri strane i još uvijek savršeno funkcioniše – pojašnjavaju iz vrtića.

Međutim, prostor koji je ujed-

Još se čeka rješenje za normalan prilaz vrtiću U JPU ,,Đina Vrbica“ spremni su da se odazovu na eventualnu akciju i poziv da se u sinhronizovanom radu sa nadležnim instancama saniraju uzroci i prevenira ponovno plavljenje javnih površina izvan dvorišta objekta. Iz Glavnog grada navode da je kroz komunikaciju sa menadžmentom vrtića ponuđena pomoć gradskih službi i preduzeća no i parking i prilaz vrtiću, nijesu mogli zaštiti od poplava jer, tvrde, parcela nije u vlasništvu te predškolske ustanove.

- Parcela o kojoj je riječ (KP 1397/2) je u vlasništvu Glavnog grada, tako da JPU „Đina Vrbica“ nema nadležnost za uređivanje saobraćajnica u cilju sanacije problema plav-

ljenja dvorišta, kao ni uređivanja parking prostora koji nije u njenom vlasništvu – ističu iz Vrtića.

Jedino što su mogli, objašnjavaju, jeste drenažni postupak.

DRENAŽA

- Pomenuto je predodredilo realizaciju jedine opcije koja

D. maliDžan

Vaspitna jedinica ,,Zvončić“ (Javna predškolska ustanova ,,Đina Vrbica“) već niz godina u toku kišnih perioda ima problem sa plavljenjem površina na prilazu objektu. Zbog toga najviše ispaštaju roditelji i djeca koji se tokom kišnih dana snalaze kako znaju i umiju da dođu do vrtića suvih nogu. Iz uprave JPU ,,Đina Vrbica“ tvrde da su im ,,ruke vezane“ jer ta parcela pripada Glavnom gradu.

Prilaz vrtiću ,,Zvončić“ u Maslinama prije nekoliko dana

se nalazi u djelokrugu naših mogućnosti, odnosno drenažni postupak. Sprovedeno je

Glavni grad: Ponuđena pomoć gradskih službi Iz Glavnog grada smatraju da bi redovno održavanje sistema drenažnih kanala i upojnih bunara riješilo problem poplava prilaza vaspitnoj jedinici „Zvončić“ i nude pomoć gradskih službi.

- Veliki broj objekata vaspitanja i obrazovanja, ali i zdravstvene zaštite i socijalnog staranja u Podgorici nalazi se na površinama koje su u vlasništvu Glavnog grada, jer su skupštinskim odlukama one dodijeljene resornim ministarstvima za potrebe njihove izgradnje, dok su korisnici obavezni održavati kako objekat, tako i

okolinu koja je dio urbanističkih parcela – odgovorili su iz Glavnog grada na pitanje Pobjede.

Prethodni menadžment JPU ,,Đina Vrbica“, naglašavaju, bio je svjestan ove činjenice, pa je angažovao izvođača koji je izgradnjom drenažnih kanala i upojnih bunara riješio problem prilaza VJ „Zvončić“.

- Međutim, neophodno je i redovno održavanje ovog sistema, kako bi se spremno dočekale veće padavine, što, napominjemo, nije zahtjevan i kompliko-

van posao i podrazumijeva čišćenje drenažnih kanala, uklanjanjem nakupljenog biljnog i drugog materijala – poručili su iz Glavnog grada.

Naglašavaju da je Glavni grad kroz komunikaciju sa menadžmentom vrtića ponudio pomoć gradskih službi i preduzeća.

- Trudimo se da imamo, prije svega, odgovoran odnos prema ustanovama koje rade za opšte dobro, bez obzira na to što oblast njihovog djelovanja nije u našoj nadležnosti – zaključili su iz Glavnog grada.

urodilo plodom, nakon čega je sistem redovno održavan i savršeno funkcioniše, čemu svjedoči činjenica da su prostorije pomenutog objekta potpuno uslovne i bezbjedne za boravak djece, čak i tokom perioda obilnih padavina – navode iz vrtića.

Iz ,,Đine Vrbice“ poručuju da su otvoreni za bilo koju akciju u cilju rješavanja dugogodišnjeg problema.

- JPU ,,Đina Vrbica“ će se, svakako, u skladu sa svojim mogućnostima, odazvati na eventualnu akciju i poziv da se u sinhronizovanom radu sa nadležnim instancama saniraju uzroci i prevenira ponovno plavljenje javnih površina



Najviše ispaštaju roditelji i djeca koji se tokom kišnih dana snalaze kako znaju i umiju da dođu do vrtića suvih nogu

izvan dvorišta objekta, koje su u vlasništvu Glavnog grada i koje onemogućavaju roditeljima dovođenje djece do kapije vaspitne jedinice – poručili su iz vrtića.

Nj. ŽIVANOVIĆ

Izgradnja urbane bašte u Tološkoj šumi teče planiranom dinamikom Novi sadržaji u parkovima na Pobrežju i Starom aerodromu

Privode kraju pripremne radove Pripremni radovi za izgradnju urbane bašte u Tološkoj šumi, povodom čega su Glavni grad i NVO Paradigma krajem prošle godine potpisali sporazum o saradnji, trebalo bi da budu završeni do 14. marta. Cilj projekta je formiranje prve urbane bašte, na prostoru od preko 10.000 kvadratnih metara.

Glavni gradski arhitekta Filip Aleksić kazao je na Gradskoj TV da su sve gradske službe i preduzeća uključeni u realizaciju ovog projekta i najavio da će građani danas od 10 sati moći da učestvuju u akciji sadnje na tom prostoru.

- U toku su radovi, probijaju se staze koje će biti nasute rizlom, biće i tamponirane…

Jako bitna stvar za ovu djelatnost jeste sprovođenje vode i bušenje bunara koji će takođe biti gotov, a cijeli kompleks će biti osvijetljen u narednih nekoliko dana – kazao je Aleksić.

Bašta će biti otvorena za sve građane koji žele da se bave organskom poljoprivredom i kao i uzgojem organske hrane.

- Ovo je za nas novost – kako

Radovi u Tološkoj šumi

da unaprijedimo grad i gradske prostore, i napravimo društveno korisna mjesta koja će doprinijeti razvoju samog društva. Najbitnije je učenje o organskoj proizvodnji hrane i kulturi koja može da unaprijedi naša sela. Ljudi koji budu učestvovali ovdje u sadnji i sadili svoje povrće i voće, možda nekad odluče da se vrate na selo i da upotrijebe ova znanja koja ćemo im mi pokazati – kazao je arhitekta Boris Radunović, koji je uključen u reali-

zaciju projekta.

Pozitivni efekti projekta „Urbana bašta“ nijesu vezani samo za proizvodnju zdrave hrane, koja će biti distribuirana našim sugrađanima kojima je najpotrebnije, već i za izgradnju osjećaja zajednice, podizanja nivoa svijesti o značaju zaštite životne sredine, i ukupno gledano potencijala koji nam priroda pruža.

Riječ je o još jednom od projekata koji se realizuju u okviru inicijative Mikro020.

H. P.

Centralni park na Pobrežju i novi park na Starom aerodromu u Zmaj Jovinoj ulici obogaćeni su novim sportskim sadržajem – stolovima za stoni tenis.

- Imajući u vidu da sugrađani u kontinuitetu iskazuju interesovanje za ovim i sličnim sadržajima, što Glavni grad prepoznaje kao aktivno učešće u različitim segmentima unapređenja kvaliteta života u Podgorici, odgovorili smo njihovim zahtjevima – saopšteno je iz Agencije za stanovanje.

Stolovi za stoni tenis, podsjećaju iz Agencije, nedavno su postavljeni u Matagužima, a u planu je još nekoliko lokacija.

- Uskoro ćemo postaviti stolove u naselju Zagorič u okviru novog parka koji će se graditi u Ulici Ludviga Kube, kao i još jedan u Dahni. U toku je i razmatranje adekvatne lokacije u Moskovskoj ulici – najavili su iz Agencije.

Agencija za stanovanje tokom prošle godine postavila je stolove za stoni tenis i stolove za šah na otvorenom na više od 20 lokacija, koji su u lijepim danima postali jedan od omiljenih načina za rekreaciju za sve generacije.

Nj. Ž.

Postavljeni stolovi za stoni tenis

Novi stolovi za stoni tenis na Pobrežju

… i na Starom aerodromu

18

Arena

Sportski miks

Subota. 26. februar 2022.

Dvojica crnogorskih košarkaša

Sport na

Popović: U ružnih sce se da nam

TV

Fudbal - Hrvatska liga 18.00: Hajduk - Rijeka

Fudbal - Serija A 18.00: Empoli - Juventus Fudbal - Primera 21.00: A. Madrid - Selta

Fudbal - Primera 18.30: R Valjekano - R. Madrid

Fudbal - Liga 1 21.00: PSŽ - St Etjen

Fudbal - Premijer 13.30: Lids - Totenhem

Fudbal - Premijer 16.00: M. junajted - Votford 18.30: Everton - M. siti

Fudbal - Bundesliga 15.30: Borusija M - Volfsburg

Prva liga za odbojkaše

Mediteran za prvu pobjedu PODGORICA – Prvu pobjedu u ovogodišnjem prvenstvu, odbojkaši Mediterana tražiće u subotu protiv Jedinstva, u Sportskom centru „Rea“ u Budvi.

Mediteran je poražen u svih devet prvenstvenih utakmica, dok je ekipa iz Bijelog Polja ostvarila tri pobjede i doživjela šest poraza.

U drugoj utakmici, takođe u subotu, Mornar u „Topolici“ u Baru dočekuje Budućnost volej. Barani imaju pet pobjeda i četiri poraza, što im je dovoljno za sredinu tabele, dok Budućnost ima samo jedan neuspjeh u devet susreta i važi za velikog favorita u tom meču.

Utakmica Sutjeska – Budva je odložena zbog renoviranja dvorane u Nikšiću.

Termin odigravanja biće naknadno određen.

Parovi 12. kola – danas: Mediteran – Jedinstvo (15), Mornar – Budućnost volej (20). Odloženo: Sutjeska – Budva. Slobodan je Galeb Liko Soho Group.

S. J.

Uefa oduzela Rusiji finale Lige šampiona, trka Formule 1 neće se voziti u Sočiju, raskidaju se ugovori s ruskim sponzorima...

Sankcije zbog agresije PODGORICA - Evropska fudbalska asocijacija odlučila je da Rusiji oduzme organizaciju finala Lige šampiona ove godine.

U zvaničnom saopštenju navodi se da će meč za trofej u evropskoj klupskoj eliti 28. maja biti odigran u Parizu, na stadionu ,,Sen Deni“ – umjesto u Sankt Peterburgu, kako je ranije bilo planirano.

- Uefa želi da izrazi zahvalnost predsjedniku Francuske Emanuelu Makronu za njegovu ličnu podršku i posvećenost da se najprestižnija utakmica evropskog klupskog fudbala preseli u Francusku u vrijeme krize bez premca.

Uefa će u potpunosti podržati napore više zainteresovanih strana da obezbijedi spasavanje fudbalera i njihovih porodica u Ukrajini koji se suočavaju sa teškom ljudskom patnjom, uništenjem i raseljavanjem – stoji u saopštenju Uefe.

Izvršni komitet Uefe je u pripravnosti, a ruski i ukrajinski klubovi i reprezentacije koje se takmiče u Uefa takmičenjima biće do daljnjeg obavezne da svoje domaće utakmice igraju na neutralnom terenu.

Oglasio se i Međunarodni

olimpijski komitet (MOK), koji je pozvao međunarodne asocijacije da premjeste ili odgode takmičenja zakazana u Rusiji i Bjelorusiji.

Izvršni odbor MOK pozvao je i da se ne ističu zastave i ne svira himna tih država na takmičenjima.

- Izvršni odbor MOK-a potvrdio je snažnu osudu kršenja olimpijskog primirja od strane ruske i Vlade Bjelorusije koja je podržala napad. Konsenzusom svih 193 države članice UN-a, Olimpijsko primirje počelo je sedam dana prije početka ZOI u Pekingu, 4. februara i završava sedam dana nakon zatvaranja Paraolimpijskih igara u Pekingu.

Zato MOK poziva sve međunarodne sportske federacije da odgode ili premjeste svoje sportske događaje koji su na rasporedu u Rusiji ili Bjelorusiji. Mora se osuditi kršenje olimpijskog primirja od strane vlada Rusije i Bjelorusije i posvetiti apsolutnoj sigurnosti sportista - obavijestio je MOK. Šahovska olimpijada ove godine neće održati u Rusiji, poručila je krovna svjetska organizacija FIDE. - Vijeće FIDE odlučilo je da se 44. Šahovska olimpijada, uključujući turnir za igrače

s invaliditetom, kao i FIDE kongres, neće održati u Rusiji. Potrudićemo se da pronađemo drugog organizatora Olimpijade i da na vrijeme pružimo informacije o mjestu i datumu održavanja FIDE kongresa 2022 - poručili su iz FIDE. I Svjetska asocijacija zimskih sportova - FIS otkazala je sva takmičenja u Rusiji u kalendaru od 25. februara do 27. marta.

Rusiju će zaobići i ,,najbrži cirkus“ - trka Formule 1 ove godine neće se voziti u Sočiju.

Košarkaška Evroliga otkazala je naredne mečeve CSKA, UNIKS-a i Zenita, u Rusiji i Ukrajini neće se igrati ni rukometni međunarodni mečevi...

Rusija će utakmice baraža za fudbalski Mundijal u Kataru 2022. igrati na neutralnom terenu. ,,Zbornaja“ je trebalo da ugosti Poljsku.

Mnogi evropski klubovi raskinuli su ugovore sa sponzorima iz Rusije.

Klubovi iz zemalja koje su u ruskom okruženju najavili su da će istupiti iz regionalnih hokejaških i košarkaških takmičenja.

Potvrđeno je da se neće odigrati ni teniski turniri u Moskvi.

R. A.

Crnogorski odbojkaš napustio češku Duklu

Pavićević karijeru nastavio u Austriji PODGORICA – Nakon pet mjeseci u češkoj Dukli, Milutin Pavićević je promijenio sredinu – crnogorski odbojkaški reprezentativac će do kraja sezone igrati u austrijskom Amštetenu, trenutno posljednjeplasiranom timu od pet ekipa u plej-ofu za prvaka.

- Ovdje sam desetak dana i jako sam se dobro uklopio. Saigrači su me prihvatili na najbolji mogući način – kazao je Pavićević za portal Odbojka.me.

Pavićević je već debitovao za novi klub, u dvomeču sa Zadrugom, u dva uzastopna dana, imao je odličan učinak. Milutin je na prvoj utakmici osvojio 14, a na drugoj 26 poena i bio najefikasniji za Amšteten, ali je

njegov tim poražen u obje utakmice (3:0 i 3:2).

- Zadovoljan sam sa svim do sada.

Odigrao sam dvije utakmice od kad sam stigao i mogu reći da mi prija sredina. Čeka nas još dosta jakih utakmica do kraja i nadam se uspješnom završetku ove sezone – zaključio je bivši igrač Budve i Budućnosti. S. J.

PODGORICA – Nakon napada Rusije na Ukrajinu i proglašenja ratnog stanja u toj zemlji, brojni stranci i inostrani sportisti pokušavaju na sve načine da napuste zemlju.

Među njima su i dvojica crnogorskih košarkaša – Miloš Latković i Miloš Popović, članovi Krivbasa iz Krivog Roga. grada koji je udaljen 500 kilometara od granice s Rusijom. Klub iz Krivog Roga je nasljednik Krivbasbasketa, sa kojim je Zvezdan Mitrović 2009. bio šampion Ukrajine. Taj klub se ugasio 2017. godine, ali je novi brzo stigao do elitnog društva.

Popović i Latković su se juče uputili ka granici sa Poljskom, preko koje žele da se vrate u Crnu Goru…

- Nijesam u mogućnosti sad da pričam jer sam trenutno na granici, odnosno 25 kilometara od granice sa Poljskom. Vjerovatno ćemo morati da pješačimo – bilo je prvo što je za Pobjedu kazao Miloš Popović, 24-godišnji krilni centar iz Podgorice, koji je ljetos potpisao za tim koji se vratio u Superligu Ukrajine.

Dvojica crnogorskih košarkaša su odlučili da napuste Ukrajinu tek kada se dogodio napad Rusije.

- Čim se desio napad, ljudi iz kluba su nas pokupili i krenuli smo za Poljsku. Nije bilo nimalo prijatno, jer je bilo dosta ružnih scena usput i bukvalno smo se plašili da se nešto nama ne desi.

Ali sada je sve dobro i nadam se da ćemo što prije izaći iz zemlje – dodao je povremeni crnogorski reprezentativac, koji je prije dolaska u Krivbas tri sezone proveo u Lovćenu i u ABA 2 ligi

Igraće u polufinalu ATP turnira u Akapulku

Nadal zakazao okršaj sa Medvedevom Rafael Nadal i Danjil Medvedev će u subotu odigrati reprizu finala Australijan opena – u polufinalu ATP turnira u Akapulku.

Duel iz snova zakazan je na meksičkom turniru, samo mjesec nakon njihovog fantastičnog meča u pet setova u borbi za trofej u Melburnu.

Nadal, šampion Australijan opena, pobijedio je Amerikanca Tomija Pola 6:0, 7:6 u četvrtfinalu. U prvom setu rivalu je prepustio samo deset poena.

- Bio je to jedan od mojih najboljih setova, ako ne i

najbolji nakon dugo vremena. Potom sam na početku drugog seta vezao nekoliko grešaka, na taj način Pola ,,razigrao“, igrao je sve bolje. Čeka nas nova velika borba u subotu, jedva čekam da igram protiv Medvedeva, koji nastupa sa mnogo samopouzdanja – rekao je Nadal.

Moskovljanin Medvedev, koji će od poneđeljka preuzeti prvo mjesto na planetarnoj ATP listi, savladao je Japanca Nišioku 6:2, 6:3 u četvrtfinalu. Protiv 103. igrača na planeti riješio je posao za 71 minut, imao je 12 asova i napravio čak šest brejkova.

R. A.

na 57 utakmica prosječno bilježio 16 poena.

Cetinjanin Miloš Latković, bivši igrač Lovćena, Mornara, internacionalac u Švedskoj i Ukrajini, krajem prošle sedmice je za RTV Cetinje izjavio da, iako se već bilo ,,zakuvalo“ na granici sa Rusijom, ne razmišlja o povratku u Crnu Goru.

- Situacija u Ukrajini je prilično mirna i stabilna, bez neke velike razlike u odnosu na prije neko-

Dabl-dabl Vučevića u trijum

Čikago sač

Čikago Bulsi ,,preživjeli“ su nalet Atlanta Hoksa u finišu i trijumfom 112:108 na svom terenu sačuvali vrh Istočne konferencije NBA lige, sa učinkom 39-21.

Krilo Demar Derozan ponovo je imao sjajno napadačko veče (37 poena, šest skokova), a naš Nikola Vučević je imao

ko

Arena

Subota. 26. februar 2022.

Sportski miks

19

a pokušavaju da napuste Ukrajinu preko Poljske

Usput je bilo ena, plašili smo se nešto ne desi OSCG traži Ukrajincima da pomognu Strugaru

Košarkaši Crne Gore zadovoljni pobjedom u Debrecinu protiv Mađarske, sjutra u Podgorici novi meč sa istim rivalom

Započeti posao sad treba uspješno završiti

liko mjeseci, kada se uopšte i nije govorilo o mogućoj invaziji Rusije. Mediji su doprinijeli da zavlada strah kod određenog broja ljudi, posebno stranaca koji su masovno napustili državu. Liga normalno funkcioniše, bez odloženih utakmica, uz jedinu razliku što je 50-60 odsto igrača sa strane napustilo klubove, uz mogućnost da se vrate ukoliko situacija bude povoljnija. Moj saigrač Miloš Popović

i ja smo odlučili da ostanemo.

Naravno, uz savjete i razgovore sa Ambasadom donosićemo dalje odluke. Za sada je sve kako treba, nadamo se da se liga neće prekidati i da će ovo biti jedna uspješna sezona – rekao je prošle sedmice Latković.

Situacija u Ukrajini se, međutim, promijenila pa su Latković i Popović, kao i mnogi drugi, bili primorani da napuste zemlju.

S. JONČIĆ

mfu, pobjede Finiksa, Denvera i Golden Stejta

čuvao vrh Istoka

bitnu rolu pod obručem (12 poena, deset skokova, tri asistencije, po dvije ukradene lopte i blokade).

Bek Levin dodao je 20 poena u trijumfu ekipe koja sada ima pobjedu više od Majamija, uz odigrani meč više.

Za Atlantu je na vrhunskom nivou

odigrao bek Bogdan Bogdanović – nije bio starter a u poraženoj ekipi bio je najefikasniji sa 27 poena, pet skokova i tri asistencije. Atlanta (28-31) je deseta na Istoku, a u ovom meču je propustila šansu – samo 70 sekundi prije kraja vodila je 108:105.

NBA lider Finiks može i bez povrijeđenog plejmejkera Krisa Pola – u gostima je lako pobijedio Oklahomu Siti 124:104. Tim iz Arizone je pokazao da bek-šuter i prvi strijelac tima Devin Buker može na vrhunskom nivou preuzeti ulogu organizatora igre. Buker je pored 25 poena imao 12 asistencija, čak šest ukradenih lopti i pet skokova.

Krilo Bridžis upisao je 21 poen, kao i bek Džonson, za ekipu koja ima fantastičan učinak 49-10 (83 procenta trijumfa u ovoj sezoni).

Predsjednik Odbojkaškog saveza Crne Gore Cvetko Pajković poslao je predsjedniku Odbojkaškog saveza Ukrajine Mihajlu Meljniku pismo urgencije da se pomogne našem odbojkaškom reprezentativcu Rajku Strugaru oko njegovog povratka iz Ukrajine, zbog nastale situacije u toj zemlji, saopšteno je iz te sportske asocijacije.

Prvi tehničar naše reprezentacije prije nešto više od tri mjeseca je došao u klub Rešetilivka, iz istoimenog mjesta u Poltavskoj oblasti i trenutno se i dalje nalazi u Ukrajini, koja je u ratnom stanju sa Rusijom.

- Pajković je u obraćanju Meljniku uputio riječi podrške da se situacija u Ukrajini što prije normalizuje - saopšteno je iz OSCG.

Denver (34-25) je pobjedom u gostima Sakramentu 128:110 prišao na samo pobjedu od petog mjesta na Zapadu, koje drži Dalas.

U rutinskoj partiji, MVP centar Nikola Jokić je za manje od 35 minuta na parketu imao skor od 25 poena, 12 skokova i devet asistencija. Bek Barton je bio šuterski inspirisan sa 31 poenom i pet skokova. Za Sakramento, centar Sabonis je pored 33 poena imao 14 skokova i pet asistencija za 37 minuta na parketu.

Sa čak 37 poena razlike (132:95) Golden Stejt je u gostima pobijedio Portland. Interesantno, ,,ratnici“ su u ovom trijumfu imali deset poena deficita u finišu prve četvrtine. Čuvaju drugo mjesto na Zapadu, sa skorom 43-17. U sjajnoj napadačkoj predstavi Golden Stejta, Stefon Kari je pored 18 poena imao 14 asistencija i pet skokova za 27 i po minuta na parketu. Tompson je dodao 18, Kuminga 17, Pul 15 a Vigins, Pejton, Luni i Porter po deset poena u sjajnom timskom izdanju.

S. S.

PODGORICA – Crnogorski košarkaši uspješno su odradili prvu polovinu posla u dvomeču sa Mađarskom.

Pobjeda u Debrecinu (83:67), druga u grupi E u tri meča, širom je otvorila vrata drugog kruga kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo…

- Oni su igrali na svom terenu i znali smo mi da će pogoditi šuteve koje su pogodili. Međutim, bili smo fokusirani na naše stvari, koje su se na kraju isplatile. Stvarno smo presrećni, još uvijek nas drži euforija zbog mnogo važne pobjede – ističe centar „crvenih“ Bojan Dubljević, koji je „koketirao“ sa tripl-dabl učinkom, jer je meč završio sa 19 poena, osam skokova i sedam asistencija.

Crna Gora je meč u Debrecinu dobila, prije svega, odličnom igrom u odbrani, posebno u prvom poluvremenu, u kojem je domaćinu dozvolila svega 28 poena. Takva odbrana je bila rezultat maksimalne motivacije i borbenosti ekipe, ali i taktičke pripreme meča.

- Pitanje je koliko se utakmica može pripremiti za dva dana.

Ali, ono što su nam naši treneri pokazali na videu, ukazavši na stvari koje oni dobro rade, pokušali smo da ih limitiramo, da ih utjeramo na neku lošu stranu i da im ne dozvolimo da uđu u samopouzdanje i pogađaju te šuteve. U drugom poluvremenu su više pogađali, ali to je košarka, ne može se dobiti utakmica sa nula primljenih poena – dodaje Dubljević.

Crna Gora je u skoro svim elementima nadigrala Mađarsku u gostima. Imala je naša selekcija bolji šut za dva i tri poena, pri čemu je od 11 trojki u pet ubacila u posljednjoj četvrtini. „Crveni“ su imali više asisten-



Dubljević: Srećan sam što vidim da ekipa ima samopouzdanja Protiv Mađarske u Debrecinu se najbolje vidjelo koliko Dubljević znači za ovu ekipu. On, međutim, ne želi da potencira individualni učinak, već ističe da je „stvarno srećan što može da vidi da ekipa ima samopouzdanja“.

- To je najvažnije. Kad sam došao, rekao sam da ću da pružim maksimum, ne znajući koji je to maksimum u ovom trenutku.

Ali, nijesam, sigurno, došao da se štedim, već da odigram najbolje što mogu, da pomognem ekipi. I u najavi meča sam rekao da ovdje niko ne juri individualnu statistiku, već pobjede, jer su one najvažnije. Tu sam da pomognem maksimalno koliko mogu, bilo na klupi, bilo na terenu – zaključio je Dubljević.

Slobodan ulaz u „Bemax arenu“ U Debrecinu je Mađarsku bodrilo oko 5.000 navijača. Podrška sa tribina biće potrebna i Crnoj Gori u neđeljnoj utakmici sa Mađarskom u „Bemax areni“.

Kako je saopšteno iz Košarkaškog saveza Crne Gore, ulaz na sjevernu tribinu će biti slobodan. „Napominjemo da je broj mjesta ograničen kapacitetom tribine, vrata dvorane za gledaoce će biti otvorena od 16 sati“, saopšteno je iz KSCG.

cija (22-18) i ukradenih lopti (8-5), te manje izgubljenih (917). Uz izjednačen skok (3030), Crna Gora je jedino slabije izvodila slobodna bacanja u odnosu na Mađarsku (9-8),

Ne smije biti opuštanja u revanšu, moramo biti spremni, i mentalno i fizički, na njihovu moguću reakciju, kako bismo izborili još jednu bitnu pobjedu – istakao je Vladimir Mihailović.

ali šest od deset promašenih penala nije uticalo na konačan rezultat.

- Od početka meča nije djelovalo da ćemo izboriti tako laganu i za nas važnu pobjedu. Malo smo se mučili u napadu u prvom poluvremenu, ali smo od početka držali dobro odbranu. U nastavku je i napad proradio, došli smo do željene razlike i lagano priveli meč kraju. Ne smije biti opuštanja u revanšu, moramo biti spremni, i mentalno i fizički spremni, na njihovu moguću reakciju, kako bismo izborili još jednu bitnu pobjedu – istakao je Vladimir Mihailović sa 27 poena najefikasniji u trijumfu u Debrecinu.

I Dubljević upozorava da ne smije da dođe do opuštanja pred novi duel sa Mađarskom, u neđelju u podgoričkoj „Bemax areni“ (18 časova). Uostalom, u igri su četiri boda za drugi krug kvalifikacija, koji mogu biti veoma važni u trci za drugi uzastopni plasman na Mundobasket.

- Siguran sam da će oni promijeniti neke stvari, ali nećemo previše razmišljati o tome. Nastavićemo da guramo naš sistem i nema straha ako budemo nastavili da se borimo kao u prvom meču – zaključio je Dubljević.

S. J.

Arena

20 Sportski miks Budućnost posustala u ,,potjeri“ za liderom nakon šokantnog poraza od Iskre u Danilovgradu

MHCONF.ORG

U Danilovgradu je viđen nesvakidašnji meč za domaće prilike - otvorena igra, pet pogodaka, mnogo šansi, dobrih poteza, rezultatskih tumbacija i na kraju bolan epilog za ,,plave“ koji su u 93. minutu izgubili sa 3:2.

Podgoričani su na poluvremenu imali dva gola minusa, a u nastavku su tako pritisli domaćina da je preokret visio u vazduhu.

Momci Aleksandra Nedovića imali su zicer za vođstvo, a potom im se desilo ono što su najmanje zaslužili.

Zaspala je odbrana gostiju, a to je kaznio nekadašnji đak ,,plavih“ Balša Sekulić koji je drugim pogotkom na meču bacio u trans sve kojima je crveno-bijela boja na srcu.

- Svaki poraz teško pada, a pogotovo ovakav - u debeloj sudijskoj nadoknadi. Odigrali smo dobro, bili bolji, ali ni to nije garant uspjeha. To je fudbal. U pretprošlom kolu slavili smo u posljednjem minutu, a sada smo izgubili na takav način. Moramo da dignemo glavu i krenemo naprijed - rekao je kapiten Vasilije Terzić.

Budućnost je samo u drugom poluvremenu priredila desetak prilika. Aktuelni šampion zasuo je protivničkog golmana odakle je stizao - iz daljine, iz blizine, sa krila, sa zemlje, iz vazduha.

Preživjela je Iskra mnoge situacije, a onda je stvar u svoje ruke uzeo vezista ,,plavih“.

Terzić je ušao sa klupe i postigao evrogol sa više od 25 metara - lopta je ušla u mrežu ispod

Terzić: Moramo da dignemo glavu

NIKŠIĆ – Dug je šampionat, a tek je prošlo 21. kolo. No, kraj Bistrice, nakon dvije prve proljećne utakmice, i te kako imaju razloga za zadovoljstvo.

zaostaju 12 bodova za liderom.

- Velika je razlika, ali ne i nedostižna. Mi smo Budućnost i borićemo se dok postoji teoretska šansa da odbranimo titulu. Probaćemo da ostvarimo što više pobjeda, a vjerujem da će i Sutjeska imati kikseva. Ostala su i dva derbija u kojima možemo da smanjimo zaostatak za šest bodova - smatra Terzić.

Naredno kolo Telekom 1. CFL na programu je u utorak. Ivanović i društvo dočekuju Podgoricu.

- Svako protiv nas ima veliki motiv. Tako će biti i sa Podgoricom koja se bori za opstanak. Nema lakih utakmica i moraćemo da pružimo maksimum u cilju trijumfa. Znamo čiji dres nosimo i uradićemo sve da obradujemo navijače koji nam daju ogromnu poršku - zaključio je Terzić.D. K.

Sutjeska je ubjedljivo slavila protiv Jezera, postigla tri pogotka, a imala makar još toliko idealnih prilika za gol. Na vrhu tabele ima 12 poena prednosti u odnosu na Budućnost i Iskru, 14 više od Dečića koji ih je, do skoro, vjerno pratio. Ipak, u taboru ,,plavo-bijelih“ nema opuštanja.

Posljednji put Nikšićani su izgubili 1. decembra i to od Petrovca (3:0). Svi su u nikšićkom taboru bili svjesni da nastavak šampionata nosi mnogo nepoznanica, svjesni su bili i da im kao prvi proljećnji gost dolazi Jezero, koje je Dečiću četiri puta treslo mrežu u posljednjem meču, ali igralo se otvoreno od početka.

Već u prvom susretu kraj Bistrice od početka jasno je bilo zbog čega im je toliko bilo stalo da ostane Vladimir Jovović i zbog čega su vratili libijskog reprezentativca Zakariju Alharaiša.

Poveli su Nikšićani u šestom minutu, onda propustili nekoliko šansi, pa dozvolili rivalu da izjednači, ali u nastavku su gostima priredili potpunu ofanzivu. I imao je Milija Savović na klupi još aduta. Kad u prvi tim ,,uskoče“ oporavljeni Bubanja i Grivić, pa još im se pridruži novajlija Knežević, za očekivati je da Sutjeska lagano krene ka finiširanju priče - osvajanju titule.

mjesta gdje se spajaju prečka i stativa, tamo gdje nije mogla da dopre ruka golmana Kordića.

- Povrijedio sam se krajem jeseni i nijesam mogao da pomognem timu. Gledao sam utakmice sa tribina i vratio se tokom pauze. Kada su ekipe bile na odmoru, ja sam trenirao.

Odradio sam pripreme i povrijedio članak sedam dana pred početak proljećne polusezone.

Nijesam spreman za cijelu utakmicu. Ušao sam sa klupe protiv Iskre i dao gol. Znači mi mnogo nakon svega što sam prošao, ali osjećaj nije potpun kada smo izgubili - ističe nekadašnji mladi reprezentativac.

Budućnost je ušla u nastavak prvenstva sa ciljem da stigne vodeću Sutjesku.

To će, ipak, biti sve komplikovanija misija za ,,plave“ koji sada

Istini na volju, išli su im naruku i rezultati posljednjeg kola, mada bi oni oprezniji rekli da ništa nije završeno dok se ne odigra makar još jedan derbi.

Zakarija Alkaraiš, popularni Ziko, čini se, bio je posebno zadovoljan nakon posljednjeg meča.

- Najprije da kažem da sam zadovoljan što sam se vratio u

Jadran i dalje maksimalan Jadran Primorac

Mediteransko prvenstvo za rukometaše

Dva poraza od Španije, sa Hrvatskom za bronzu

Španija je bila bolja 34:20 (11:7, 10:5, 13:8), nakon što je slavila i ranije juče u okviru posljednjeg kola grupne faze, gdje je zauzela prvo mjesto.

Mirko Latković je bio najefikasniji u našem timu sa osam golova, dok je Andrej Dobrković postigao sedam.

DarkoĐurković je dva puta zatresao protivničku mrežu, dok su se u strijelce još upi-

Otvara se

Nikšić. Vjerujem da sam sad zreliji i iskusniji. To što sam postigao dva pogotka i što sam asistirao kod trećeg najmanje je bitno. Ovo je pravi tim, svi smo doprinijeli uspjehu protiv Jezera, ekipe se tek razigravaju i vjerujem da ćemo imati mnogo većih izazova do kraja šampionata - prokomentarisao je ukratko Ziko.

PRVA LIGA ZA VATERPOLISTE (6. KOLO): Primorac ispustio tri gola prednosti

NAJEFIKASNIJI U NAŠOJ REPREZENTACIJI: Mirko Latković

Kadetska rukometna reprezentacija Crne Gore eliminisana je u polufinalu Mediteranskog prvenstva koje se održava u Ankari.

U Sutjesci ne kriju zadovoljstvo nakon drugog veza

sali Edin Beharović, Radoš Premović i Božo Vujović.

Dejan Čolović je imao šest odbrana.

Tim koji vode Nedim Selmanović i Draško Mrvaljević u grupi je ostvario pet pobjeda (Kuvajt, Rumunija, Grčka, Italija i Turska) i doživio tri poraza (Egipat, Hrvatska i Španija).

Danas je na programu meč za treće mjesto u kojem će protivnik biti Hrvatska, koja je u polufinalu poražena od Egipta (21:19).

Crnu Goru u avgustu očekuje Evropsko prvenstvo u Podgorici.

Ne. K.

VUK ILIĆ

PODGORICA - Utakmica Iskre i Budućnosti lijepa je reklama crnogorskog fudbala.

Subota. 26. februar 2022.

11 8

HERCEG NOVI - Bazen ,,Jadran“. Sudije: B. Obradović i V. Mišković. Igrač više: Jadran 10-4, Primorac 10-4. Peterci: Jadran 1 (1), Primorac 1 (1). Rezultat po četvrtinama: 1:2, 2:2, 4:3, 4:1.

JADRAN: Đurović (13 odbrana), Stevović, Vučurović 1, Obradović, Vujović 1, D. Radović 3 (1), Murišić 1, Gardašević, Muskat, V. Radović 1, Čeraj 1, Petković 3, I. Radović, Sladović.

PRIMORAC: Kralj (osam odbrana), Drašković 3, Paunović 3, Gopčević, Mačić, Vukasović, Šekarić, Mršić, Stanojević, Krivokapić, Mat-

Sa sinoćnjeg meča u Herceg Novom

ković 1 (1), Vujošević 1, Isljamović, Vukšić.

Vaterpolisti Jadrana zadržali su maksimalan učinak i poslije šestog kola Prve crnogorske lige.

Novljani su slavili u bokeškom derbiju nakon što je Primorac u drugoj četvrtini imao tri gola

prednosti (4:1). Čeraj i Vučurović su do poluvremena smanjili na 4:3, što je bila najava potpunog povratka Jadrana u meč. Tim Petra Radanovića nije obeshrabrilo ni to što je Primorac početkom treće dionice poveo 5:3 jer je

uslijedio furiozan period igre Jadrana u kojem gosti nijesu mogli da povežu redove ni u odbrani, ni u napadu.

Novljani su tri minuta i 49 sekunde uoči posljednje četvrtine pogotkom odličnog Danila Radovića stigli do prvog vođstva (6:5), Primorac je do kraja trećeg perioda dva puta izjednačavao, ali u posljednjih osam minuta nije imao šanse.

Jadran je poveo 9:7, Primorac smanjio i imao napad za izjednačenje - nije ga iskoristio, što je rival iskoristio da golovima Danila i Vasilija Radovića ovjeri trijumf.

Primorac ima četiri pobjede u prvenstvu, Jadran dvije više i teško može da mu izmakne prvo mjesto pred plej-of.

Večeras od 19 sati sastaju se Budvanska rivijera i Kataro.

K. Ne.

Prvenstvo Crne Gore u šahu za seniore (7. kolo)

Pečurica i Šuković najbliži tituli

PODGORICA - Za najveće iznenađenje u sedmom kolu seniorskog šampionata postarao se FIDE majstor iz Bara Miloš Pečurica koji je iskoristio prednost početnog poteza protiv vodećeg Nikole Đukića i zahvaljujući ovoj pobjedi dijeli prvo mjesto sa Andrejom Šukovićem koji je kao „crni“ slavio protiv Danila Nenezića.

Oni su sakupili po 5,5 i njihov međusobni okršaj u današnjem

osmom kolu može da odluči prvaka. Istina, čak sedam igrača im ,,dišu za vratom“ sa pola poena manje. To su majstorski kandidat Dragoljub Abramović, koji je takođe imao svoj dan s obzirom na to da je pobijedio intermajstora Bogdana Podlesnika te Blažo Kalezić, Dragiša Blagojević, Nebojša Nikčević, Luka Drašković i Aleksandar Tomić. Situacija na vrhu tabele tako se iskomplikovala pa se oče-

kuju još veća uzbuđenja u preostala dva kola turnira.

Rezultati sedmog kola: Pečurica - Đukić 1:0, Blagojević - Drašković remi, Nikčević - Tomić remi, Nenezić - Šuković 0:1, Kalezić - Draganić 1:0, Abramović - Podlesnik 1:0, Mušović - Nikač remi, Kisi - M. Pobor remi, Kovačević - Alivodić 1:0, Mandić - Krstonijević remi, Anđelić - Đurović remi, Koljević - Šćekić remi, Miletić

- Jeknić 1:0, Pekić - Đoković 0:1, Lješković - Vujačić remi, Feratović - Čađenović 0:1, Perišić - D. Pobor 0:1, M. Po-

Arena

Subota. 26. februar 2022.

e put ka tituli 

Mečevi 22. kola Telekom 1. CFL koji su bili na programu u neđelju, odloženi su za utorak.

Sastaće se: Rudar-Sutjeska, Budućnost-Podgorica, Iskra-Dečić, Zeta-Mornar i Jezero- Petrovac

no analizirali, postigli dogovor i ispoštovali ga, prilično. Greška nas je dovela do izjednačenja, ponovo nam se mreža zatresla nakon prekida, a to ne bi trebalo sebi da dozvolimo. Ako bismo gledali ostale rezultate, moglo bi se konstatovati da nam se sve ,,nacrtalo“ za put ka tituli, ali dugo je do nje. Bubanja se uskoro očekuje, novajlija Knežević,

čak i Grivić, bi uskoro trebalo da budu u pravoj formi, a to onda znači da imamo odličan sastav, da moramo biti brži, efikasniji, željni pobjeda… Biće zgusnut raspored, imaćemo i prvenstvenu pauzu, igraćemo Kup utakmice, a jasno je da imamo ambicije i u najmasovnijem takmičenju - kaže prvotimac Sutjeske Novica Eraković, napominjući da su, nakon meča s Plavljanima, imali slobodan dan, ali da već od danas misle samo o Rudaru, da na tom gostovanju očekuju tešku borbu, a onda bitku s direktnim rivalom – Iskrom, koja je prije dva dana slavila protiv Budućnosti.

Realno gledano, ukoliko bi Sutjeska nastavila pobjednički niz makar još četiri kola, zaključno s derbijem, jasno bi bilo da se titula šampiona vraća u grad pod Trebjesom.

Ra. P.

Veliki trijumf, ali nema euforije DANILOVGRAD - Konačno su i navijači Iskre dočekali utakmicu u kojoj su njihovi miljenici slavili u vremenskoj nadoknadi, s obzirom na to da su u više navrata gubili dragocjene bodove upravo kada su se spremali za odlazak u svlačionicu.

Ovoga puta za radost popularnih „serdara“ pobrinuo se stasiti centarfor Balša Sekulić koji je protiv aktuelnog šampiona prvi gol postigao nekoliko trenutaka prije odlaska na odmor, a drugi prije posljednjeg zvižduka sudije Radovanovića. Tako je podgorički fudbalski akademac s obale Zete potvrdio golgetersku klasu u ovom veoma uzbudljivom i rezultatski neizvjesnom meču, a samo neđelju ranije najavio je pobjedu protiv Rudara u Pljevljima.

Balša je preksinoć na stadionu „Braće Velašević“ pozdravljen ovacijama mnogobrojne publike koja ga je nagradila za učinak u protivničkim šesnaestercima.

- Kao što sam i najavio, susret je obilovao s dosta golova, lijepih akcija, individualnih poteza i svim onim što na tribine privlače ljubitelje fudbala. Odlično smo otvorili utakmicu i nakon početnog ispitivanja snaga, u finišu prvog poluvremena stekli dvostruku prednost koja po nepisanom pravilu nije uvijek dovoljna za konačan trijumf.

Nažalost, to nam se i desilo u nastavku jer smo dozvolili gostima da se razmahnu i zaprijete, posebno kada je njihov tre-

Mornar bio na pragu poraza, a zatim mogao do preokreta protiv Podgorice

Kasno buđenje Barana PODGORICA - Fudbaleri Mornara osvojili su samo bod protiv Podgorice (2:2), čime su nastavili izuzetno lošu seriju na ,,Topolici“, jer već osam utakmica zaredom nijesu slavili kao domaćini.

Bod protiv Lješkopoljaca loš je učinak za Mornar, ali ako se zna da su Barani gubili do samog finiša 2:0, onda je jasno da je bod ipak zlatan, jer je tim sa ,,Topolice“ istovremeno spriječio Podgoricu da priđe na samo tri boda, što bi donijelo neočekivane probleme za ovaj tim.

- Nijesmo dobro otvorili utakmicu. Podgorica je uz dosta sreće stigla do prednosti, imala i vođstvo od 2:0, ali se nijesmo

pović - Lakušić 1:0, Mosurović - Perazić remi, Janjušević - Doderović remi, Šoć - N. Popović 0:1 i Savović - Mitrić remi.

21

Balša Sekulić srušio Budućnost i lansirao Iskru na diobu drugog mjesta

anog trijumfa

Prije dva dana je odličnu partiju pružio je i Novica Eraković, donoseći novu prednost u 51. minutu.

- Odigrali smo dobar meč, stvorili mnogo dobrih prilika, ali iskoristili svega tri. To je bilo dovoljno za ubjedljivu pobjedu, ali ponovo smo pravili greške koje nas koštaju. Nakon utakmice sa Zetom mnogo smo međusob-

Sportski miks

predavali. Vjerovali smo do kraja i čak mogli do preokreta - kazao je Boško Guzina, napadač Mornara.

A upravo Boško Guzina donio Tabela poslije sedmog kola: Pečurica i Šuković po 5,5, Đukić, Nikčević, Tomić, Blagojević, Drašković, Kalezić, Abramović, po 5, Kovačević i Nikač po 4,5, Podlesnik, Kisić, Mandić, M.Pobor, Krstonijević, Miletić, Draganić, Mušović, Nenezić po 4 ...

Važniji parovi osmog kola: Šuković - Pečurica, Đukić - Abramović, Nikčević - Blagojević, Drašković - Kalezić, Tomić - Nikač, Kisić - Kovačević, M. Pobor - Mušović, Krstonijević - Podlesnik, Draganić - Nenezić, Đoković - Miletić, Đurović - Mandić ….

B. KADIĆ

je preokret, jer je njegovim ulaskom, kao i Igora Počeka, Mornar dobio neku novu snagu. Guzina i Poček dominirali su na terenu, Podgorica bila bez

rješenja, pa je vrlo brzo situacija na terenu potpuno okrenuta…

Prvo je nakon akcije Guzine Mornar smanio na 1:2, a zatim je sjajni Nikšićanin pogodio za 2:2.

- Ušli smo sa dosta želje i energije u nastavku. Podgorica je vjerovatno mislila da smo se predali. Ali napravili smo pritisak, taj gol Ćetkovića potpuno nas je podigao i krenuli smo u totalnu ofanzivu. Žao mi je što u finišu nijesmo došli do totalnog preokreta - ističe Guzina.

Mornar je tako nakon nesrećnog poraza od Budućnosti stigao do boda, a sada se sprema za gostovanje Zeti.

- Zeta jeste ,,fenjeraš“, ali je pokazala da ima tim koji nije za potcjenjivanje. Spremamo se za neugodno gostovanje i nadam se da možemo do povoljnog ishoda - jasan je Guzina. R. P.

ner Nedović osvježio redove s Terzićem i Đuričkovićem. I upravo su oni uspjeli da poravnaju rezultat - govori Sekulić za Pobjedu.

- Nakon egala nijesmo klonuli duhom nego smo ginuli za svaku loptu i naš ogromni trud je urodio plodom u zadnjim momentima meča.

Ističe da ne bi bilo nezasluženo da je i Budućnost osvojila čitav plijen tim prije jer su ,,plavobijeli“ imali nekoliko izglednih prilika da rezultat potpuno preokrenu u svoju korist.

- Kordić je bio na visini zadatka i uspio da odbrani nekoliko zicera, što nam je dalo vjetar u leđa da istrajemo do kraja susreta i još nas više motiviše za naredne okršaje. Ovo je za nas veliki trijumf, ali nema euforije jer nas očekuju velika iskušenja u nastavku prvenstva. Naredna prepreka je Dečić koji nam dolazi „ranjen“ iz duela sa Rudarom i nastojaćemo da nastavimo u pobjedničkom ritmu. Ali takođe moramo biti

maksimalno oprezni jer Tuzani i kada nijesu u punoj formi, a pogotovu sada kada imaju Fatosa Bećiraja, mogu da ,,bace na pleća“ bilo kog protivnika dodao je Sekulić, koji neće biti u sastavu zbog žutih kartona.

Prema njegovim riječima, atmosfera u klubu je na zavidnom nivou i sve strukture u kolektivu - od ekonomata do stručnog štaba - su na istom zadatku, da se Iskra domogne mjesta koje garantuje izlazak na međunarodnu scenu.

- Imamo dva puta do Evrope, doduše trnovita, ali savladiva.

Za sada na oba čvrsto koračamo naprijed i idemo ka cilju koji nije nedostižan ako nastavimo istim tempom. To podrazumijeva još veća zalaganja na treninzima i još bolja izdanja na utakmicama. Pokazalo se da su pripreme u Medulinu i Ulcinju bile pravi potez uprave i samo treba da nadograđujemo stečenu fizičku i psihičku spremu jer će izazova biti napretek - dodao je naš sagovornik. B. KADIĆ

,,Nebo-plavi“ traže novog trenera

Petrovac se rastao s Jankovićem

PODGORICA – Samo bod u prva dva proljećna kola osvojio je Petrovac – za upravu ,,nebo-plavih“ bio je to signal da nešto mora da se mijenja.

Klub sa Crnogorskog primorja rastao se sa trenerom Vladimirom Jankovićem i u potrazi je za novim šefom stručnog štaba.

Petrovac je prije dva dana na domaćem terenu poražen od Zete (4:2), dok je na startu polusezone remizirao u gostima sa Podgoricom (2:2). ,,Nebo-plavi“ su tokom jeseni igrali otvoren fudbal, zanimljiv za gledanje, a ambicije kluba su da se domogne evropske scene.

Zaostatak za Budućnošću i Iskrom iznosi četiri boda, četvrtoplasirani Dečić ima dva više.

Petrovac u utorak gostuje Jezeru.

Ne. K.

Kadetska reprezentacija 2. marta igraće kontrolnu utakmicu

Perišić izabrao adute za meč sa Srbijom PODGORICA – Selektor kadetske reprezentacije Crne Gore Goran Perišić objavio je spisak igrača koji konkurišu za nastup u prijateljskom meču sa Srbijom.

Perišić se odlučio za 19 igrača – golmani: Stefan Nenezić (Budućnost), Ognjen Milović (OFK Titograd); odbrana: Bodin Tomašević, Lazar Maraš (Budućnost), Bojan Damjanović (Sutjeska), Miloš Vračar (Podgorica), Tomislav Turović (OFK Titograd), Lazar Šeku-

larac (Jezero); vezni red: Stefan Đukanović, Danilo Vukanić, Vasilije Adžić, Marko Perović, Andrej Camaj (Budućnost), Andrija Bulatović (Kom), Nemanja Radević, Andrija Skrobanović (OFK Titograd), Filip Perović (Iskra); napad: Marko Tadić (OFK Titograd), Marko Šćepanović (Iskra).

Duel naše kadetske reprezentacije, koju čine polaznici Škole fudbala FSCG, i odgovarajuće selekcije Srbije, igra se 2. marta na Trening kampu FK Budućnost, sa početkom u 13 časova.

R. P.

22

Feljton

Subota, 26. februar 2022.

7.

KAKO SU PISALE PRVE CRNOGORSKE NOVINE (DRUGI DIO) » Odabrao i priredio: Slobodan ČUKIĆ

„CRNOGORAC“, BR. 30.

IZDANJE OD 14.

AVGUSTA 1871. GODINE

Iz Spuža, 9. avgusta. — Kajmakam Spuški, kako je dobio zapovijed o primanju pušaka carskijeh i o upisivanju u nizam, odmah je pozvao Selima Hadžića, da mu reče, da on Spužane privoli, te da se pokore carskoj zapovijedi i da oružje prime.

Selim-aga činio je dogovor sa Spužanima četiri puta i najzad ih privoli i tako su Spužani primili oružje i carskoj se zapovjedi pokorili. Kad je došlo da se i Podgoričani upišu u nizam, oni su se izgovarali da oni čuvaju sve lazove na Moraču i da su u izmet, pa zbog toga da oni neće carsko oružje. Ali kada juče dođe glas u Podgoricu da je kod Skadra bilo boja i da je poginulo 600 Arbanasa (nije, nego nešto preko 400, U.) pa da će doći vojska i na Podgoricu, skupe se svi glavari na čardak Jusa Mučina na dogovor i tu utvrde da prime carske puške, ali nizamske aljine nikako da neprime, pa ma i do krvi došlo.

Zbog Skadarskoga ustanka i boja zabit je podgorički naredio, da nijedan Crnogorac ne smije sa oružjem u Podgoricu ući, nego da ga svaki ostavlja kod Ribnice u jednu hrišćansku kuću.

I same Podgoričane prinudio je Jusa Mučin da svi bez oružja idu po varoši, da bi s tijem pokornost varošana pokazali.

Ovđe je zabit jako uplašen i svi glavari, bojeći se surguna i da nedopanu apsa, čine dogovore, kako će mirnijem putem sve izpuniti što car zapovjeda.

Ovo mi je sve pričao jedan Spužanin, ali ja ne mogu vjerovati, da je zbilja toliki strah ovladao, jer koliko ja čujem i vidim, pogibija kod Skadra više je ogorčenje i razjarenost izazvala nego strah i ako nizam produži tako surovo postupati, lako može biti okršaja i na druge strane.

Po svemu kako danas amo stvari stoje, držim, da ću vam skorim moći pisati o ozbiljnijem događajima.

Na kraju da vam javim još za jednu stvar. Jedan Turčin, trgovac, koji je bio trgovine radi na Cetinju donese jednome Hrišćaninu njekoliko brojeva vašega “Crnogorca” u Podgoricu. Trgovac izvadi novine, da ih da Hrišćaninu a Suljo … ugrabi smotak novina raspečati ih i poviče: „vidite li Turci, šta vlasi podgorički rade, primaju fojeta

Spuž, crtež

Ovđe su zabit i glavari jako uplašeni bojeći se surguna

Zbog Skadarskoga ustanka i boja zabit je podgorički naredio, da nijedan Crnogorac ne smije sa oružjem u Podgoricu ući, nego da ga svaki ostavlja kod Ribnice u jednu hrišćansku kuću. I same Podgoričane prinudio je Jusa Mučin da svi bez oružja idu po varoši Knjaževa, da mute zemlju.“ I zbog toga povedoše hrišćanina da ga bace u aps, no mu jadnom pritekoše njeki Turci u pomoć i odbraniše ga pred zabitom. Nesretni Suljo viđe na žalost i sramotu svoju, da nijesu ni Turci svi kao on.

Cetinje, 14. avgusta. — 11. o. m. došao je na Cetinje g. Jonin, ruski konsul u Dubrovniku, da zvanično javi Njegovoj Svijetlosti knezu Nikoln I., da je Njegovo Veličanstvo car ruski izvolio odrediti zastupnika pri krštenju našljednika Nj. Sv. kneza.

Nj. V. cara ruskoga zastupa će grof Ilarion Nikolajević Tolstoj, polkovnik i Fligel-ađutant, a carevu ćer veliku kneginju Mariju Aleksandroviu NJ. preuzvišenost gospodična Nadežda Petrovna Pacević. Grof Tolstoj prispjeće na Cetinje 7. Septembra, a krštenje će biti 8. Septembra na mali Gospođin dan.

Politički pregled. (…) Proces protiv uhvaćenijeh komunaca pariškijeh započet je. On je vrlo zanimljiv. Od državne vlasti podignuta je strašna tužba protiv svakoga pojedinoga, ali skoro za sve ista: da su rušili i palili, pljačkali i ubijali đe su i koga su god mogli. Na ispitu međutijem izlazi stvar mnogo blažija. Pokazuje se, da sva zla, koja su za vrijeme komune počinjena, nijesu izvršena po nalogu komunaca ni od njih samijeh. Najviše se vikalo, da je komuna poharala i rasula

Aleksandar S. Jonin

Jedan Turčin, trgovac, koji je bio trgovine radi na Cetinju donese jednome Hrišćaninu njekoliko brojeva vašega „Crnogorca“ u Podgoricu. I zbog toga povedoše hrišćanina da Podgorica sredinom 19. stoljeća, crtež ga bace u aps, no mu jadmilione iz državnijeh i privatni- nego na protiv da su sa svijem Pazar otvoren nepovjerenje i nom pritekoše njeki Turjeh kasa. Sada je na ispitu polo- zadovoljni svojijem položajem. ogorčenje prema nizamu toli- ci u pomoć i odbraniše žio komunin ministar finansije, Kakva će im presuda biti još se ko je, da se već iz toga samoga ga pred zabitom Žurde, tačan račun o svijema rashodima. Jeste veliki rashod, ali je sve otišlo na vojsku i druge potrebe komunine. Za samoga „mladoga darovitoga” ministra posvjedočilo se, da je danas poslije komune siromašniji nego što je bio prije. Koga neće zadiviti ovo: Žena Žurdeova, dok je njezin muž bio ministar i raspolagao milionima, prala je kao i svaka siromašica na Seni robu svoju i svoga muža!

Optuženici se svi drže čvrsto, straha ne pokazuju ni malo,

Proces protiv uhvaćenijeh komunaca pariškijeh započet je. Sada je na ispitu položio komunin ministar finansije, Žurde, tačan račun o svijema rashodima. Žurde je danas poslije komune siromašniji nego što je bio prije.

Koga neće zadiviti ovo: Žena Žurdeova, dok je njezin muž bio ministar i raspolagao milionima, prala je kao i svaka siromašica na Seni robu svoju i svoga muža!

ne zna. Najpoglavniji ingleški listovi, kao “Tajms” i “Delinjus” opominju vladu Francusku, da u interesu zemaljskom ne bude stroga.

„CRNOGORAC“, BR. 32.

IZDANJE OD 28.

AVGUSTA 1871. GODINE

Skadar, 17. avgusta. — Biće vam za cijelo čudno što sam za ovoliko ćutao poslije onako krupnijeh vijesti kao što je ona o boju na Vraku, ali to je zbog toga, što sam se držao vaše želje, te vam nijesam htjeo dostavljati sokačke glasove, nego sam čekao da se o svemu izvjestim dobro. Pri svemu tome ja vam ni danas ne mogu ništa važno javiti, jer sukoba, poslije onoga, nije više nikakvoga bilo. Što se tiče stanja današnjega u Skadru i u Arbaniji i odnošaja između Arbanasa i carevoga nizama, o tome vam mogu ukratko ovo javiti. U Skadru i ako je

Skadar

nemiri pri najmanjem povodu mogu lako ponoviti, a ako bi se ustanak u Arbaniji pokazao, Skadrani bi onoga časa pritekli u pomoć sa svijema ogromnijem srestvima, s kojijema oni razpolažu. Njeki misle, i to bi se moglo vjerovati, da se baš iz Skadra radi među Malisorima, da sada pošto se već krv prolila, ne odustaju od boja, nego naprotiv, da ga nastave svom snagom. Da li se tome ima pripisati ili sopstvenom uzbuđenju Malisora, ne znam, tek tolika je istina, da se danas iskupljaju svi glavari arbanaški na sastanak u Hote. Šta će na tome sastanku riješiti, neznam, ali ću već danas doznati i odmah ću vam javiti. Riješe li da se biju, onda ćete do koji dan čuti zamašni stvari. Glavari će se odma razići svojijem plemenima i u isti čas biće sva Arbanija na nogama.

Kako će se cijela stvar tada razviti to je teško predskazati. ali

da će zadati dosta muke porti, to stoji, jer niđe u Arbaniji, osim Skadra, nema nizama. Ima u pojedinijem mjestima njekoliko žandara, ali i to su domaći Arbanasi. Osim toga u Arbaniji ima takvijeh vrleti, u kojima se samo Arbanas i divokoza umje naći, a nizam nagne li unutra, propašće bez traga. Do koji dan dakle znaće te izvjesno na čemu je stvar. U pošljednjem dopisu kazao sam, da je i jedan Skadranin poginuo, sin Murti Išaka. Sada vam mogu kazati da je samo ranjen i da je mogao još pobjeći prije nego što se nizam vratio, kada je ostale ranjenike poklao. On je još momče mlado, vrlo ugledno i od dobre kuće.

Ostalo sve što sam vam pisao istina je. Jedni samo govore da je Malisora manje poginulo a nizama više no biće opet od prilike onako, kako sam vam ja javio.

(Nastavlja se)

Subota, 26. februar 2022.

Marketing

23

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

Ivm. broj 226/18-72 Danilovgrad, 25.02.2022. godine Javni izvršitelj Mato Jovićević, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” ad, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 19.445,71 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice AA 0167537 od 17.01.2007. godine, donio je

Z A K LJ U Č A K O P R O D A J I ODREĐUJE SE deseta prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti u svojini izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, upisanih u LN broj 558, KO Glavica, Danilovgrad, na katastarskoj parceli 2062/2: livada 4. klase, površine 346 m ²; dvorište, površine 500 m²; broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, površine 45 m²; broj zgrade 2, porodična stambena zgrada, površine 45 m²; sa pripadajućim objektima: broj zgrade 1, stambeni prostor, PD 1, površine 45 m²; broj zgrade 1, stambeni prostor, PD 2, površine 45 m²; broj zgrade 2, stambeni prostor, PD 1, površine 45 m²; broj zgrade 2, stambeni prostor, PD 2, površine 45 m².

Vrijednost nepokretnosti, a koja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke, iznosi 77.500,00 €.

Na desetom ročištu za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca.

Ponuđači su dužni da, prije početka nadmetanja, polože jemstvo u depozit Javnog izvršitelja, broj računa 540-795254 koji se vodi kod „Erste banka“ a.d. Podgorica, u iznosu od 7.750,00 €, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene.

Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim II i III ponuđaču. Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor, neposredno prije zaključenja istog. Nepokretnosti koje su predmet prodaje mogu se razgledati u prethodnom dogovoru sa Javnim izvršiteljem.

Najbolji ponuđač – kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnosti, položi u depozit Javnog izvršitelja, u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom će Javni izvršitelj proglasiti da je ponuda nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u roku, Javni izvršitelj će odrediti ponovnu prodaju. Iz položenog jemstva ponuđača namiriće se troškovi i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

Deseto ročište za prodaju predmetnih nepokretnosti održaće se dana 18.03.2022. godine, u 13.00 časova, u službenim prostorijama Javnog izvršitelja Mata Jovićevića, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JZU Dom zdravlja „Budva“ na osnovu člana 104 Zakona o zdravstvenoj zaštiti (Sl. list CG br. 3/16,39/16,2/17,44/18,24/19,82/20), i Saglasnosti Ministarstva zdravlja o raspisivanju javnog konkursa za dodjelu specijalizacija br. 6112/21-1325/219 od 18.10.2021. godine, raspisuje K O N K U R S ZA DODJELU SPECIJALIZACIJA -P E D I J A T R I J A - 1 specijalizacija -R A D I O L O G I J A - 1 - specijalizacija •Uz zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vrijeme Na konkurs se mogu prijaviti zdravstveni radnici koji ispunjavaju sljedeće uslove : -završen medicinski fakultet -položen stručni ispit -da su bili u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi najmanje 1 godinu.

Kandidati su dužni uz prijavu za konkurs dostaviti : 1.Kopiju diplome ili nostrifikovanu diplomu ako je stečena na stranom fakultetu u skladu sa Zakonom o priznavanju inostranih obrazovnih isprava i izjednačavanju kvalifikacija (Sl.list CG br. 57/11,42/16), 2.Uvjerenje o položenom stručnom ispitu a ako je stečeno u stranoj drzavi treba biti nostrifikovano u skladu sa Zakonom o priznavanju inostranih obrazovnih isprava i izjednačavanju kvalifikacija (Sl.list CG br. 57/11,42/16), 3.Dokaz o uspjehu na studijama izražen prosječnom ocjenom, 4.Dokaz o uspjehu iz predmeta iz oblasti za koju se dodjeljuje specijalizacija , 5.Dokaz o dužini studiranja, 6.Dokaz o poznavanju stranog jezika ( engleski, njemački, ruski, francuski , italijanski ), o čemu se dostavlja uvjerenje nadležne visokoškolske ustanove, 7.Potvrdu da je bio u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi najmanje 1 godinu, 8.Uvjerenje o crnogorskom državljanstvu ili kopija biometrijske lične karte( za učesnike konkursa koji imaju crnogorsko državljanstvo) a za strance u skladu sa članom 86 i 88 Zakona o strancima (Sl.list CG br. 12/18) - dozvola za stalni boravak 11. Uvjerenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti.

Sve kopije moraju biti ovjerene.

Prijave se podnose u roku od 15 dana od dana objavljivanja konkursa. Odluku o odobravanju specijalizacije donosi direktor JZU Dom zdravlja „Budva“, na osnovu rang liste Komisije, u skladu sa članom 12 Pravilnika o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija prema zdravstvenoj ustanovi (Sl.list CG br. 22/16), u roku od 7 dana od dana prijema rang liste kandidata.

Prijavu sa potrebnom dokumentacijom slati na adresu : JZU DOM ZDRAVLJA „BUDVA“, ul. Popa Jola Zeca bb 85310 BUDVA

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

25

“Na osnovu člana 12 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je ’’New village’’ d.o.o. iz Budve, podnijelo Zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje ’’Smještajnih objekata i proizvodnje - W CAMPUS’’, planiran na katastarskim parcelama br. 869, 870, 858 (veći dio), 872/1, 873/1, 874/2, 889/1, 890 KO Glavati, u zahvatu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor (’’Sl. List CG’’br. 98/20) u Kotoru.

U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za zaštitu prirodne i kulturne baštine, radnim danima od 08 do 11 časova i na sajtu Opštine Kotor, www.kotor.me.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Opština Kotor, Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine i na e-mail adresi: bastina@kotor.me je 04.03.2022. godine.

IVM - 61/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika OLIVERA PERAK, TIVAT nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik OLIVERA PERAK TIVAT rođen 10.02.1981. godine i suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje u izvršnom postupku ĐURANOVIĆ M. ZDRAVKO, ĐURANOVIĆ SANELA, ĐURANOVIĆ MONIKA, ĐURANOVIĆ M. LJUBOMIR, ĐURANOVIĆ ELIZABETA, ĐURANOVIĆ P. SREĆKO, ĐURANOVIĆ P. SLAVIO, ĐURANOVIĆ MARTA, ĐURANOVIĆ MARIO, ĐURANOVIĆ ANĐELKO, ĐURANOVIĆ AGICA, ĐURANOVIĆ KRISTIJAN, ĐURANOVIĆ GRACIJA. BRACANOVIĆ J. ĐORĐINA i PETROVIĆ P. LIDIJA u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za IV prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o V prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 23.03.2022. godine u 09:45 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja, sve posl. oznake IVM 61/2021 od 23.02.2022 , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici , ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 25/02/2022 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi ZAKLJUČAK

Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XIII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XIV prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 23.03.2022. u 11.00 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 23.02.2022. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 25/02/2022 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Na osnovu članova135-143, čl. 149, a u vezi sa članom 329 Zakona o privrednim društvima ( sl. list RCG broj: 65/20 od 03.07.2020), člana 44 Statuta AD »Autoremont Osmanagić» Podgorica i Odluke Odbora direktora od 25.02.2022. god. saziva se

VANREDNA SKUPŠTINA AKCIONARA AD” AUTOREMONT OSMANAGIĆ” PODGORICA Za dan 31.03.2022.god. sa početkom u 11 časova , uz napomenu da će se evidencija prisustva akcionara i potpisivanje registracione liste vršiti u vremenu od 9 do 11 časova u sjedištu Podružnice, Plana bb-Danilovgrad.

Sa sljedećim DNEVNIM REDOM Otvaranje Skupštine i izbor radnih tijela. a) predsjedavajućeg Skupštine b) zapisničara c) ovjerivača zapisnika 1. Usvajanje informacije o jedinstvenom spisku akcionara dostavljenom od strane CDA. 2.Donošenje odluke o razrješenju člana odbora direktora i izbor jednog člana odbora direktora.

Skupština se može održati ukoliko joj prisustvuju akcionari koji posjeduju više od 1/2 ukupnog broja akcija sa pravom glasa, lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.

Identitet akcionara se utvrđuje na osnovu lične isprave .Ovlašćeni punomoćnik na Skupštini prilaže ovjereno punomoćje i svoju ličnu kartu.

Akcionari mogu izvršit uvid u materijal i prijedloge odluka koje će se razmatrati na skupštini akcionara u prostorijama Društva na lokaciji Plana b.b. Opština Danilovgrad svakog radnog dana od 10 do 15 časova, dvadeset dana prije održavanja Skupštine, i na veb stranici društva www.arosmanagic.me Kontakt osoba:Izvršni direktor tel.+382 20 642 079 Predsjednik Odbora direktora Alema Kaluđerović , dipl. ecc. S.r.

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta ZETATRANS a.d. iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/22-105 od 25.02.2022. godine, kojim je odlučeno da za izgradnju skladišta na Ćemovskom polju u okviru postojećeg carinskog terminala „Zetatrans“, na dijelu UP3 koju čini dio katastarske parcele broj 7938/4 KO Podgorica III, u zahvatu DUP-a „Servisno skladišna zona sa ranžirnom stanicom“, opština Podgorica, nije potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h, od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Ivm. broj 226/18 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” ad, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, ul. Slobode broj 60, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 19.445,71 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice AA 0167537 od 17.01.2007. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 25.02.2022. godine, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Nikaljević Suzani vrši se dostavljanje zapisnika Ivm. broj 226/1869 i zaključka Ivm. br. 226/18-72.

Izvršni dužnik Nikaljević Suzana može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja navedenih akata.

Upozorava se izvršni dužnik Nikaljević Suzana da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice d.o.o., iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/22-110 od 25.02.2022. godine, kojim je odlučeno da je za uređenje šetališta uz rijeku Ribnicu (sa obije strane) od sastavka Morače i Ribnice do objekta Banja u zahvatu PUP-a – Cjelina 1, od Novog mosta do Mosta žrtava 5. maja 1944. godine, na životnu sredinu, koje je planirano na katastarskim parcelama broj 229, 230/1, 230/2, 231, 232/1, 232/2, na dijelu katastarske parcele 338/2 (ulica V Proleterske), na dijelu katastarske parcele 5874 (rijeka Ribnica) KO Podgorica III i katastarskoj parceli 4113 KO Podgorica II, u Podgorici, potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h.

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“

020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me

26

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 26. februar 2022.

AD ,,MEHANIZACIJA I PROGRAMAT“ Nikšić Na osnovu člana 135 Zakona o privrednim društvima ( Sl. list CG br.65/20) i odluke Odbora direktora o sazivanju redovne Skupštine akcionara AD,, Mehanizacija i programat,, Nikšić , broj 2-435 od 24.02 2022 godine Odbor direktora objavljuje OBAVJEŠTENJE O sazivanju redovne Skupštine akcionara AD,, Mehanizacija i programat,, Nikšić Odbor direktora zakazuje redovnu Skupštinu akcionara AD,, Mehanizacija i programat,, Nikšić za 30.03 (srijeda) 2022 godine sa početkom u 10 časova u upravnoj zgradi AD koja se nalazi u ulici Voja Deretića b.b. u Nikšiću –sala za sastanke, sa sledećim predlogom D N E V NOG R E DA 1. Informacija o spisku akcionara AD iz CKDD 2. Razmatranje i izglasavanje odluke o usvajanju finansijskog izvještaja za 2021 godinu 3. Razmatranje i izglasavanje odluke o usvajanju izvještaja revizora za 2021 godinu 4. Izglasavanje odluke o raspodjeli dobiti 5. Izglasavanje i donošenje odluke o izboru revizora za 2022 godinu 6. Izglasavanje odluke o imenovanju revizorskog odbora za 2022 godinu Materijali za redovnu Skupštinu akcionara AD,, Mehanizacija i programat,, Nikšić sa predlozima odluka Odbora direktora i obrasci punomoćja biće dostupni svim akcionarima 20 dana prije održavanja redovne Skupštine akcionara. Nalaziće se u sjedištu AD u ul. Voja Deretića b.b. u Nikšiću svakog radnog dana u periodu od 7 do 15 časova.Obavještenje o sazivanju skupštine i obrasci punomoćja i glasačkih listića dostupni su i na internet stranici www.mip. co.me Kvorum za redovnu Skupštinu akcionara čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja 708 005 akcija sa pravom glasa, a koji prisustvuju ili su glasali preko punomoćnika ili putem glasačkih listića.

Akcionari koji svoje pravo ostvaruju putem glasačkih listića dužni su ih dostaviti na adresu sjedišta AD najkasnije na dan održavanja redovne Skupštine do 8 časova.

Odluke se donose većinom glasova prisutnih, zastupanih i akcionara koji svoje pravo ostvaruju putem glasačkih listića.

Identifikacija akcionara i potpisivanje u spisku akcionara za redovnu Skupštinu vrši se 30.03 2022 godine u periodu od 9 do 10 časova.

Za sve dodatne informacije obratiti se na telefon 040-212-052 i mail:pravna@mip. co.me ZA ODBOR DIREKTORA Dr Dušan Đurović maš.ing.

MALI OGLASI OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 1 POTREBNI radnici na duži vremenski period. Restorani u Siti Kvartu, Centru i Budvi.

Pozicije: 1) kasa, 2) kuhinja 3) giros majstori Tel: BUDVA 067/658-098 CENTAR 067/060-051 CITY KVART 068/378-391 2 ZANATSKE USLUGE STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo.

Tel.069/926-382, 020/629-558 3

Zapošljavamo erotske maserice i eskort djevojke u Beču. Odlična zarada!

+38671399347,

bdiamon.ep@gmail.com, https://breitenleer-eroticstudio.com/arbeit/

Subota, 26. februar 2022.

Oglasi i obavještenja

27

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

Dragi naš

Дана 25. фебруара 2022. преминула је у 79. години живота наша драга

ĐUKA Dani samo prolaze i ne liječe prazninu koju si ostavio.

Sve teže je prihvatiti da više nijesi sa nama, pa je sjećanje na tvoj osmijeh, radost i ljubav ono što ćemo čuvati.

РИСТА-МИЛА Драгова МИШОВИЋ

KRSTO, MIRA, JACA, MILICA, DRAŽEN i PETAR

рођена Елез 1774 Покојница ће бити изложена у капели у Драговољићима, дана 26. фебруара од 10 до 15 часова, када ће се обавити сахрана на мјесном гробљу у Драговољићима.

Умро је дана 25. фебруара у 96. години

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА: синови МИЛОРАД и ЖАРКО, братаничне САЊА и НАТАША, тетка РАЈКА, ђевери ИЛИЈА и МИТАР, заове АНКА, ЗОРКА и АНЂА, јетрва ВЕНКА, браћа и сестре од стричева и ујака и остала родбина МИШОВИЋ и ЕЛЕЗ

МИЛАДИН Радивојев БОЖОВИЋ

Саучешће примамо 26. фебруара од 12 до 14 часова, на градском гробљу Чепурци. Сахрана ће се обавити у 14:30 на градском гробљу Загорич. Кућа жалости: Улица Меше Селимовића бр.10, Подгорица

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга СТАНКА, синови ПРЕДРАГ и МИОДРАГ, снаха ТАТЈАНА, унучад ЈОВАНА и ФИЛИП

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

Opraštamo se od našeg dragog kolege

Дана 24. фебруара 2022. у 73. години живота, преминуо је наш драги

Umrla je naša voljena

LJILJANA Heinz SCHREGER

ЖАРКО Лаков СТОЈАНОВИЋ

VESKA SEKULOVIĆA

29

rođena Crvenica 1942 – 2022. Због епидемиолошке ситуације и по жељи покојника, сахрана је обављена дана 25. фебруара на мјесном гробљу Причеље – Пипери.

Sahrana je obavljena u krugu porodice dana 25. februara 2022. godine u 11 časova na gradskom groblju Čepurci.

KOLEKTIV UPRAVE PRIHODA I CARINA Ожалошћена породица: син МИОДРАГ, ћерке МАЈА и МАРИНА, сестра МИЛИЈАНА, брат СЛАВКО, братственици, родбина и пријатељи СТОЈАНОВИЋИ, ЂУРЂЕВИЋИ, РАДИЧЕВИЋИ, ЉУМОВИЋИ и ДЕДИЋИ

1751

Ožalošćeni: sin DRAGAN – NICK, unuka LARA, brat MIODRAG, sestra MIRJANA, bratanići, bratanične i ostala rodbina

1711

Posljednji pozdrav našoj dragoj i poštovanoj jetrvi i strini

1706 Dana 25. februara 2022. u 81. godini preminuo je naš dragi

Posljednji pozdrav voljenoj ujni

KOSI ŽIVKOVIĆ DRAGOSLAVI ŽUNI KRGOVIĆ

SLOBODAN Jovanov DURKOVIĆ

Ostavila si puno uspomena zbog kojih ćeš ostati u sjećanju svih nas.

od ZORICE sa porodicom 1768

Jetrva DIVNA i đeveričić ZORAN sa porodicom

Saučešće primamo u gradskoj kapeli Čepurci dana 26. februara od 9 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana.

Kuća žalosti: Vardarska br. 18 – Konik.

Sa tugom se opraštamo od našeg dragog kuma

1769

Godina dana je otkad nije sa nama

Ožalošćeni: supruga MILIJANA, sinovi MILIVOJE, RAJKO, KRISTIJAN i IGOR, braća ĐORĐIJE i VELJKO, sestra MARGITA, snahe MILOJKA, VESNA, DUŠANKA, MILICA, DANIJELA, DRAGANA i TAMARA, sestrić DEJAN ĐUKANOVIĆ, bratanići, bratanične, unučad i ostala mnogobrojna rodbina DURKOVIĆ i MATOVIĆ

UROŠA BAJKOVIĆA Krasio te uvijek pozitivan i vedar duh, po čemu ćemo te trajno pamtiti.

ILIJA, NATAŠA, BALŠA i IVA ĐUROVIĆ

1766

1707

Dragi

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

VJERA BRACOVIĆ ĐUKA S ponosom čuvamo uspomenu na tebe.

Ostaješ vječno u našim srcima.

Vrijeme ne može nadvisiti i potamniti Tvoju dobrotu, toplinu i ljudske vrijednosti koje si posjedovao.

IVA, SARA, DOBRILA i ZORAN 1772

UROŠU BAJKOVIĆU Hvala za iskreno i uzajamno poštovanje i druženje.

Tvoju dobrotu čuvaćemo od zaborava.

1741

MEŠA i SEKA BOŽOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav

TVOJA PORODICA

UROŠU 1773

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

DEJAN i ZORICA VUKOVIĆ sa porodicom 1740

UROŠU BAJKOVIĆU Od porodice pokojnog ĐURA BAJKOVIĆA

1739

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

Dana 21. februara 2022. godine u Moskvi je preminuo

MILISAV – MIŠKO Todorov ZEČEVIĆ

Saučešće primamo u kapeli na gradskom groblju Čepurci, dana 26. februara od 10 do 12 sati, kada polazimo za Lijevu Rijeku, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

Kuća žalosti: Kralja Nikole 1/2, 69.

Ožalošćeni: supruga IRINA, kćerka ANJA, sinovi DRAGAN i TODOR, snaha ELIZABETA, unuk ARSO, sestre BEBA i RADA i ostala rodbina

1710

POMENI

Godina dana je prošla od kada te nema, brate moj

Draga moja

IN MEMORIAM

NJANJA

MIŠKO VUKMIR – MIĆO RAKOČEVIĆ

Nedostaješ. Svaki dan. Svaku nedjelju. Svaki mjesec. Godinu.

Nedostajaćeš mi dok sam živa.

Mićo, dragi, Pamtićemo te po tvom domaćinskom gostoprimstvu prema nama, tvojoj vedrini i duhovitosti.

Porodica pok. JANKA PEKOVIĆA: MIRA, VANJA i SANJA sa porodicama 1738

Prođe 40 dana od kako si nas prerano napustila i u bolu sve ostavila. Čuvaću te u srcu dok god budem živa. Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

Sestra SLAVICA GRGUREVIĆ sa porodicom

Sestra STANKA sa porodicom

1705

1721

Četrdeset dana je prošlo od kada si nas zauvijek napuštila

Četrdeset dana od smrti moje sestre i tetke

26. 2. 2018 – 26. 2. 2022.

NEVENKA Đokova BUŠKOVIĆ

NEVENKA BUŠKOVIĆ VELJKO ZARUBICA S ljubavlju koja ne prolazi zauvijek u našim srcima.

Tvoji ĆANA, RADE i MILICA 1771

Svakog dana prisjećamo se lijepih trenutaka provedenih sa tobom.

Nema dana da te unučad ne traže, da ne pitaju gdje si zašto im ne dolaziš.

Tvoj odlazak nanio je veliku bol svima nama, a tvojoj mezimici Sofii preveliku.

Zauvijek ćemo te čuvati od zaborava.

Volimo te, najmilija.

Tvoji FILIP, IVANA, SOFIA, JAKOV i ELENA POPIVODA

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

1770

e-mail: oglasno@t-com.me

Ne postoji vrijeme koje nosi zaborav.

Svakog dana si u našim mislima, sjećanjima a vječno u našim srcima.

Sestra VESNA sa porodicom 1722

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022. Навршило се четрдесет дана жалости и туге од одласка нашег јединог брата

S bolom u duši opraštamo se od brata i ujaka

Надамо се да си нашао мир и спокој код својих часних родитеља, браће и родбине. Захваљујемо се свима на изразима саучешћа.

Dragi naš Mašane, tužan je ovaj 24. februar kada se od tebe rastajemo. Počivaj na tvoje Cetinje kod svojih najbližih.

Navršavaju se dvije godine od smrti

Javio si mi se u najtežim tvojim danima i rekao si mi da si malo bolji.

Hvala ti na svemu, neka te anđeli čuvaju i prate.

Tvoji: RADMILA, MILAN i GORAN

rođ. Sekulić

1715 Sa bolom i tugom opraštamo se od brata i ujaka

Osećanje tuge i praznine ne prestaje.

Počivaj u miru.

Tvoj otac VESELIN, brat ŽELJKO, snaha IVANA, bratanične ŽELJKA i BOJANA i bratanić MIHAILO

MANA Vukovog ŠPADIJERA Nosićemo te u srcima sjećajući se tvoga miloga lika, tvoje dobrote prema nama koju si nam vječno darivao. Hvala ti na svemu, dragi brate i ujače.

1765

Tvoji: LOLE, ŽELJKO, IGOR, RAJKA i ANA

Našem dragom i uvaženom prijatelju

SLAĐANE LAZAREVIĆ

VIDE ŠPADIJER

BULATOVIĆ MILOŠ Vrijeme prolazi a sjećanja na tebe ne blijede.

Zauvijek tvoji: MILICA, NIKICA, ALEKSA i ZORAN

MANU ŠPADIJERU

ROVČANIN VITOMIRA

Tvoja DARA

Porodica će posjetiti njenu vječnu kuću, u subotu, 26. februara 2022. godine.

Voljena naša, hvala ti za najveću i najljepšu sreću i ljubav koju smo sa tobom imali. Iako smo svjesni da je istina bolna i drugačija, želimo da i dalje živimo život sa tobom čuvajući te na svakom mjestu gdje si pripadala sve ove naše godine.

Navršava se 40 dana od smrti naše drage

Trećeg marta se navršava godina dana od smrti

1764

rođena Sekulić

1724

1713

Dragi Vito, dobri čovječe, počivaj u miru a moja patnja za tobom neće nikada prestati, moj dobri prijatelju.

SLAĐANA LAZAREVIĆ

Tuguju za tobom: sestra BOSE, sestrične BRANKA BEGOVIĆ sa porodicom, BISERKA – BIBA, LIDIJA i porodica pokojnog sestrića VLADIMIRA KUSOVCA

Сестре: ЗОРКА, СЕНКА и БОРКА са породицама

1732

Četrdeset je tužnih dana od kada nas je napustila naša voljena

MANOJLA ŠPADIJERA

МИЛОРАДА Митровог ЈОВИЋЕВИЋА

1716

1750 Četrdeset je dana od smrti moje sestre

U subotu, 26. februara 2022. godine, navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog

SLAĐANE LAZAREVIĆ rođene Sekulić

BRANU SIMONOVIĆU

Sa ljubavlju, poštovanjem i zahvalnošću čuvaćemo uspomenu na tebe, tvoju plemenitost i dobrotu.

Porodica GRBOVIĆ

RANKA Perovog IVANOVIĆA Vrijeme prolazi, a tvoj iznenadni odlazak nanio nam je svima bol i tugu.

Bio si nam oslonac i podrška u životu, a sada za utjehu nam ostaje samo lijepo sjećanje i tvoj lik koji ostaje vječno u našim srcima. Čuvaćemo te od zaborava.

Hvala ti, počivaj u miru.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol, a ljubav prema tebi i lijepe uspomene ostaju vječno.

Sestra TANJA ŠALETIĆ sa porodicom 1761

Tvoji: supruga VOJISLAVKA, kćerke DIJANA i VIOLETA, zet IVAN i unučad MARIJA i VASILIJE 1727

1731

e-mail: oglasno@pobjeda.me

31

RANKO Perov IVANOVIĆ Četrdeset dana prođe, a ja još ne vjerujem da te nema.

Počivaj u miru, Rale, druže moj.

1726

NENAD – NEŠO KNEŽEVIĆ

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

Dana 27. februara navršava se godina dana otkad nije sa nama naš voljeni

Četrdeset je tužnih dana od tragične smrti

LUKE Draganovog KOVAČEVIĆA

SAŠA Gojkov LEKIĆ dipl. ing. elektrotehnike

Lukić sine, majkino mezimče, majkina najmlađa srećo i majkina tugo. Svaki dan se pitam zašto? Je li ovako moralo? Uželjela sam ti se, sine. Uzalud te čekam da dođeš iz škole. Svaku noć osluškujem Đukinu sirenu, to je majki bio znak da dolaziš sa džuda. Zašto nam se nijesi požalio, a znao si koliku podršku imaš od oca, majke, brata i sestre.

Prevario nas je tvoj osmijeh i tvoje šale iza kojih si krio, sine, svoju muku. Tako si to vješto radio do posljednjeg momenta. Ostala je majka bez najljepšeg osmijeha i svog hrabrog dječaka, tata bez svog mezimca koji ga je zezao svaki put kada bi došao sa posla. Faliće tati ono tvoje „đe si bolan“, Ognjena i Andreu si ostavio bez toplog bratskog zagrljaja i šala kakvim si samo ti znao da im uljepšaš svaki minut koji bi proveli zajedno. Četrdeset dana je, a brat i sestra ti se nijesu nasmijali.

Anđele naš, počivaj u miru. A mi ćemo dok nam srca budu kucala biti ponosni na tvojih petnaest godina i što smo te takvog imali.

U subotu, 26. februara, u 10 časova, posjetićemo Lukinu vječnu kuću, okititi je cvijećem i zaliti suzama.

Toga dana u 10 sati porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Dragi Śale, vrijeme prolazi, ali ne umanjuje prazninu koju si ostavio tvojim preranim odlaskom. Ponosni smo na tvoje časno življenje i zahvalni za svu pažnju i ljubav koju si poklanjao svima nama.

Počivaj u miru, naš dobri Śale.

Tvoji NAJMILIJI Ponosni i neutješni RODITELJI, BRAT i SESTRA

1742

1744

Godina dana od kada nije sa nama

LUJO

SAŠA Gojkov LEKIĆ Premalo je riječi da ti kažemo koliko nam nedostaješ.

Zauvijek u našim srcima.

Strina BISA, sestra SNEŠKA, braća VESKO i GORAN sa porodicama

Dragi naš

Dragi naš

Otišao si prerano, a nama si ostavio tugu i bol. Sada si na nekom drugom mjestu, iako je tvoje mjesto bilo uz nas.

Da si samo dozvolio još jednom da te zagrlimo i da te nikad ne pustimo.

Uvijek ćemo te voljeti i čuvati od zaborava u našim slomljenim srcima, jer si ti naš mali anđeo, naš Lujo. Neka te anđeli čuvaju.

Tvoji: tetka STANKA, tetak MILAN, sestra SARA i brat SAŠA

1760

1747

Мом брату

Godina dana je od smrti naše mnogo voljene

LUKIĆ

Trebao si da znaš da možeš sve da nam kažeš i da podijeliš probleme sa nama. Svakim danom nam sve više nedostaješ. Tvoj osmijeh, zagrljaj i bratsku ljubav ništa ne može zamijeniti.

Počivaj u miru, srećo naša, a naša srca više nijesu na zemlji nego na nebu sa tobom jer ćeš za nas uvijek biti živ.

Tvoji BRAT i SESTRA

1745

ИЛИЈА Крстов БЕЋИР Tуго моја, тебе жали сестра твоја, жалит ћу те довијека, рано моја без лијека. Ти си понос рода мога јер си поштен, брате, био, кроз живот си пропатио то нијеси заслужио. Почивај у миру код наших добрих родитеља, нека вас анђели чувају.

JOVANKE – ROKA Đurove BATRIĆEVIĆ Vrijeme prolazi, a tvoj odlazak nanio je svima nama koji smo te mnogo voljeli svakodnevno osjećanje velikog bola i tuge za tobom.

Ostaje nam da čuvamo uspomene na tebe i tvoj lik koji si unijela u naše živote.

Neka tvoja duša počiva u miru sa našim roditeljima

OŽALOŠĆENA PORODICA

Твоја сестра МИЛИЦА 1749

Dragi

LUJO Četrdeset je dana prošlo, a bol i tuga ne prolaze.

Počivaj u miru.

Tvoja baba CVIJETA

1723

1746

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

Dragi naš

Dragom unuku

Pola godine je od smrti mog voljenog oca

LUKI

LUKA

Dobro i plemenito dijete. Nema riječi utjehe, ne postoji ništa da umanji bol zbog tvoje prerano ugašene mladosti. Neka te u tišini Vječnog mira prati naša ljubav.

A tvoj lik, tvoj osmIjeh i tvoj glas će vječno živjeti u nama.

Počivaj u miru, naš Lujo.

Neka te anđeli čuvaju.

Zašto, Lukiću moj? Zašto nas prerano ostavi? Zašto nam u trenu sruši sve nade i snove? Zašto? Zašto? Hiljadu pitanja zašto, ali bez ijednog odgovora.

Ponosni na tvoja iskrena drugarstva, na tvoje uspjehe u školi i pohvale nastavnika, na uspjehe u sportu. Kitio si i sebe i nas medaljama, peharima, plaketama, ponosu naš. Kao takvog zaključaćemo te u svojim srcima. Ti ćeš nam davati snagu da idemo dalje. Ne smijemo klonuti zbog tebe, zbog našeg ostatka. Ne smijemo se ni ljutiti na tebe. Ti si tako odlučio.

Lukić moj, hvala ti za sve, dječače naš.

BRANA Dušanovog VUKČEVIĆA

Tata, nedostaješ mi svakim danom sve više. Tvojim odlaskom izgubila sam najveći oslonac i podršku u mom životu. Hvala ti za svu ljubav koju si mi nesebično pružao.

Ponosno nastavljam tamo gdje si ti stao.

Volim te.

Tvoja NATAŠA

Ujak PERO, ujna DUŠKA i brat MIRKO Baba KOVA

1735 Dana 26. februara 2022. navršava se 40 dana od smrti našeg

1728

1729

Voljeni naš

Četrdeset je bolnih i tužnih dana od kada nas napušti naš dragi

KOSTA Lukinog STOJANOVIĆA

LUKA

LUKA KOVAČEVIĆ Zauvijek u srcu.

Preteški i pretužni su ovi dani otkada nijesi sa nama, kao i ovo opraštanje od tebe. Mnogo nas boli, Lujo dragi. Ali na momente ovu bol i tugu nadjača ponos što smo te takvog imali, i to što si bio i ostaćeš zauvijek naš Lukić. Ne postoje riječi kojima bi mogli opisati sve ono koliko i šta si nam značio.

Mnogo te volimo i voljećemo dok smo živi.

Neka te anđeli čuvaju.

Prerano si sklopio tvoje lijepe oči i usnio vječiti san.

Bole nas tvoji zagrljaji koji su bili poslednji.

Bole nas uspomene koje nas tjeraju da gledamo unazad.

Boli rastanak, boli kraj.

Počivaj u miru, anđele naš, najljepša ružo tek procvjetala.

PORODICA

1734

Vole te RATKO, RATKA i BOJANA ĐUKANOVIĆ

Ujak BANJO i ujna JELENA

Prošla je godina dana od kako sa nama više nije naš voljeni

1767

1730 Pet godina je od smrti naše drage babe

SJEĆANJE 3. 3. 2020 – 3. 3. 2022.

ZORAN POČEK

OLGE – MARE Radove VARAJIĆ MITAR – GARO ĐUROVIĆ

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem što smo te imali. Čuvamo uspomene na tebe, tvoj lik, dobrotu i ljubav koju si nam darivala.

Znala si koliko te volimo, ali nikada nećeš znati koliko nam, bako, nedostaješ.

Tvoji BRANKO i BOJANA

Zoki, nikada te nećemo zaboraviti.

Počivaj u miru.

Hvala Ti na svemu.

1758

DEJAN, IRENA, JASNA i BALŠA Ožalošćena porodica ĐUROVIĆ

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456

1714

33

1733

34

Oglasi i obavještenja

Dana 26. februara navršavaju se 3 godine od smrti moje drage majke

Subota, 26. februar 2022.

Navršavaju se tri tužne godine od odlaska na vječni počinak našeg voljenog, cijenjenog i plemenitog oca, supruga, djeda i tasta

Godina dana je od smrti našeg oca

VERE Brankove RAIČEVIĆ Draga majko, Sve teže je živjeti s mišlju da te više nema, da ne čujem tvoj glas i osjetim toplinu tvog dodira.

Hvala za sve lijepo i sve ono najvrednije čemu si me naučila, što danas s ljubavlju prenosim na Enu. Žalim što nijesi sa nama da je uzmeš za ruku kad odzvoni kraj časa i podijeliš radost prvih petica.

Počivaj u miru.

Tvoja kćerka RAJNA ZEČEVIĆ sa porodicom

1759

JANKO Đokov PEKOVIĆ profesor matematike u penziji

Jale naš premili, Tri godine se navršavaju od tvog odlaska na vječni počinak... a trenutka nema da nijesi sa nama. Sve podsjeća na Tebe. I dalje nevjerica, nada, čekanje da ćeš se pojaviti na vratima našeg doma, da nas toplinom svog pogleda ogriješ.

Patnja, tuga, praznina, smjenjuju se ljubavlju, ponosom i sjećanjem na sve što si bio i što si nam pružao i ostavio.

Jale, dragi, u našim dušama i srcu si duboko i snažno urezan. Živiš i živjećeš zauvijek u nama. Tvoj putokaz čojstva, pravednosti, poštenja, predanosti, odanosti, nježnosti, nesebične ljubavi i dostojanstvenog života, nosimo i čuvamo kao dragocjenu porodičnu vrijednost, uz trajno pamćenje i poštovanje, za uzor tvojim nasljednicima.

Fališ... Jale, ljudino naša. Volimo te i voljećemo Te dok smo živi.

MIODRAGA MIŠKA BOJANIĆA

Dragi naš tata, mnogo bole dani bez tebe!

Nedostaješ nam. Vole te tvoji,

Četrdeset dana od kada nije sa mnom

MRVICA, DIDA i SAVO

Sa ljubavlju i sjetom,

tvoji: supruga MIRA, ćerke VANJA i SANJA, unučad MILA i MIŠO i zet CHRISTOPHER

MARKO BORILOVIĆ Brate, predugo je 40 dana bola i tuge od kada nijesi sa mnom. Ostala je nevjerica i praznina. Četrdeset dana ja učim da živim bez tebe ali ne umijem.

Bio si moj ponos, moj oslonac koga je krasila bistrina i iskrena duša.

Nemoj da ti moje suze remete mir, počivaj u zagrljaju naših roditelja.

1737

1762

Četrdeset je dana od smrti našeg voljenog

Najdraži naš deda

Tvoja neutješna sestra BRANKA

1720 Četrdeset dana

MIŠKO

MILOŠA BLAGOJEVIĆA

MARKO BORILOVIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Nedostaju nam tvoji zagrljaji i ljubav koju si nam nesebično pružao.

Otišao si prebrzo, bez pozdrava. Nema tih riječi koje mogu da opišu našu tugu, bol i prazninu.

Po dobroj i plemenitoj duši ćemo te pamtiti, sa ponosom pominjati i čuvati od zaborava.

Neka ti naše suze ne remete vječni mir.

Vole te tvoji, JOVAN, RELJA i NIKŠA

Tvoja PORODICA

Tvoja sestra BOSE sa porodicom 1719 Četrdeset je dana od smrti našeg voljenog

1763

1736 Četrdeset je dana od smrti dragog brata, đevera i strica

26. 2. 2012 – 26. 2. 2022.

MARKA Božidarovog BORILOVIĆA Tvojim odlaskom ostala je velika praznina za sve nas, ispunićemo je sjećanjem na tvoj plemeniti lik, veliko srce i čistu dušu.

Hvala ti za svu ljubav, uvijek ćeš biti u našim srcima.

MILOŠA Vladimirovog BLAGOJEVIĆA Tuga i bol za tobom ne prestaje.

Brat NIKOLA sa porodicom 1748

1725

Brat BOŽO, snaha BILJANA, sinovac MARKO i sinovica SLAĐANA

MILO Ćirov RAIČKOVIĆ Vrijeme koje je prošlo nema utjehu, ni zaborav već bol i želju za tobom.

Voljećemo te zauvijek.

1743

Tvoji: supruga OLIVERA i sinovi NEBOJŠA, SRĐAN i IGOR sa porodicama

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. februar 2022.

Danas je četiri godine od smrti našeg voljenog

Četrdeset dana je od smrti naše voljene majke

BALŠI BAKRAČU

ZORANA JOVANOVIĆA

MARTE DOMAZETOVIĆ

S ponosom čuvaćemo uspomenu na tebe.

Porodica pok. MILUTINA ŠEVALJEVIĆA S ljubavlju i poštovanjem sebično te čuvamo od zaborava.

35

Sve lijepo i plemenito krasilo je tvoje srce u kojem je bilo mjesta za sve.

Neka je mir i spokoj tvojoj duši, a mi ćemo te zauvijek čuvati u srcima.

1708 Tvoji sinovi BOŽO i MILUTIN DOMAZETOVIĆ SJEĆANJE na moje voljene roditelje

Tvoji NAJMILIJI

26. 2. 1987 – 26. 2. 2022.

1753

20. 11. 2003 – 26. 2. 2022. Četrdeset dana od smrti naše drage

1712 Dana 1. marta 2022. godine navršava se četrdeset dana od kada nas je napustio naš otac

MILUTINA Đorđijinog BOŽARIĆA

RADMILE BOŽARIĆ

MARTE DOMAZETOVIĆ

rođ. Lakić

Voljeni roditelji, vašim odlaskom, toplinu roditeljskog doma zauvijek su zamijenila najljepša sjećanja na vašu neizmjernu ljubav i dobrotu.

Bila si uzor i primjer kako se dostojanstveno i tiho živi do poslednjeg časa. Tvoje veliko srce, čistu dušu i častan život kojim si živjela, ćuvaćemo od zaborava vječno u našim srcima.

Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam pružala. Živjećeš u našim mislima i najljepšim sjećanjima koja si ostavila iza sebe.

Neka ti Bog podari vječni mir i spokoj.

BOŽO Golubov VUJOVIĆ

Kćerka GARA sa porodicom

Ćerka LJILJANA JOVANOVIĆ sa porodicom

1755 Četrdeset dana od smrti naše drage

Ponosni i zahvalni što smo te imali.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1709 Kćerke SLAVICA, MIRJANA, MARIJANA i GORDANA sa porodicama

Četrdeset dana od smrti voljene babe

MARTE DOMAZETOVIĆ

1717

MARTE DOMAZETOVIĆ

Dragi tata

Tvoja beskrajna ljubav, vesela narav i vedar duh krasili su naše živote.

Ostavila si neizbrisiv trag, uspomene koje ne blijede, dobrotu koja se ne zaboravlja. Ponosni što smo te imali i čuvaćemo te zauvijek u našim srcima.

Neka te anđeli čuvaju.

Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav, niti sjećanje u kojem tebe nema. Puno je lijepih uspomena da te vječno pamtimo, da o tebi sa ponosom pričamo i da te nikad ne zaboravimo. Živiš u našim mislima i sjećanjima.

Nek tvoje veliko srce i plemenita duša počiva u miru carstva nebeskog.

Kćerka RADA sa porodicom 1757 Četrdeset dana je od smrti moje voljene sestre

BOŽO Golubov VUJOVIĆ

Tvoje unuke: NAĐA, VANJA i TANJA 1756

Boli kao i onog dana kada si otišao.

Ponosna i hvala za vrijeme provedeno u borbi za tvoj oporavak.

Četrdeset dana od smrti babe

MARTE DOMAZETOVIĆ U svim životnim trenucima bila si za mene velika podrška i oslonac.

Neka te u tišini vječnog mira čuvaju anđeli u nebeskom carstvu, a ja ću te čuvati u mom srcu, moja dobra i zauvijek voljena sestro.

MARTE DOMAZETOVIĆ

Kćerka MIRJANA

Ostavila si neizbrisiv trag, uspomene koje ne blijede, dobrotu koja se ne zaboravlja. Zauvijek ćeš biti u našim srcima.

Tvoja sestra SLOBODANKA - BEKA DAKOVIĆ

Unuka JOVANA KNEŽEVIĆ sa porodicom 1718

1754

1752

36

Marketing

Subota, 26. februar 2022.

26. фебруар 2022. | година II | број 104

ISSN 2704-5226

Ј

ош неколико ријечи о томе колико је, и због чега све, важно коме ће у некој влади, која би гајила искрену мисију ка отвореном, плуралистичком и грађанском друштву, бити повјерен ресор културе. Наиме, управо су министарства културе оне специфичне радионице у којим се кује модел будуће и пројектоване друштвености. Наравно, очекивано је да ће будући мандатар владе, рецимо владе Црне Горе, поучен искуствима из претходног и приличног неславног једноипогодишњег периода, добро разумјети да ће управо ресор културе годинама формирати оно што се зове систем друштвених и културних вриједности и да ће, у складу са тим системом, пројектовати и оно што се у добро уређеним друштвима зове стратегија за културу. Управо ће укуси и вриједносни ставови будућег мандатара и министра или министарке за културу бити они који ће, умјесто анахроне пројекције националистичко-теократске државе, понудити ревитализујући концепт према којем би се Црна Гора вратила у своју грађанскост, на коју пуно право имају њене грађанке и грађани, једнако као и право на инсистирање да се она оствари. Дакле, било да се дефинише као складиште пробраног знања и мишљења сваког друштва, или се примарно означава интеракцијом на релацији нација – држава, култура би, у свом најширем одређењу, могла бити виђена онако како ју је видио Едвард Саид, као „нека врста позорнице на којој се различити политички и идеолошки циљеви узајамно подстичу“, удаљена од аполонијског идеала у оној мјери у којој је од идеала удаљено „бојно поље“ на којем се, често супротстављени циљеви различитих друштвених група, динамично манифестују и надмећу. И када нијесу механички одређени идеолошким и политичким контекстом, умјетници битно креирају историју својих друштава, сматра Саид. Они истовремено обликују и бивају обликовани историјским и друштвеним искуством. Заправо, „култура и њене естетске форме долазе из историјског искуства“, истовремено обликујући друштвену садашњост. На сценама различитих националних култура, у различитим временским исјечцима, али и напоредо, бивале су дјелотворне културне хегемоније и културни империјализми баш као и културе отпора. Напоредо су се, дакле, креирали и демистификовали културни конструкти у служби политика и идеологија или побуне против њих. Знање у култури је без јасне представе о њеној стваралачкој снази и разноликости њених елемената недостат-

НИЈЕ СВЕЈЕДНО

ОЧЕКИВАНО ЈЕ ДА ЋЕ БУДУЋИ МАНДАТАР ВЛАДЕ, РЕЦИМО ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ, ПОУЧЕН ИСКУСТВИМА ИЗ ПРЕТХОДНОГ И ПРИЛИЧНОГ НЕСЛАВНОГ ЈЕДНОИПОГОДИШЊЕГ ПЕРИОДА, ДОБРО РАЗУМЈЕТИ ДА ЋЕ УПРАВО РЕСОР КУЛТУРЕ ГОДИНАМА ФОРМИРАТИ ОНО ШТО СЕ ЗОВЕ СИСТЕМ ДРУШТВЕНИХ И КУЛТУРНИХ ВРИЈЕДНОСТИ И ДА ЋЕ, У СКЛАДУ СА ТИМ СИСТЕМОМ, ПРОЈЕКТОВАТИ И ОНО ШТО СЕ У ДОБРО УРЕЂЕНИМ ДРУШТВИМА ЗОВЕ СТРАТЕГИЈА ЗА КУЛТУРУ ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

но, и оно, уколико претендује на комплексност, мора укључивати знања о „критичким и често противречним енергијама“ културе, о њеним антитетичним особинама као и знања „о њеној везаности за овај свијет и саучесништву у империјалним походима и ослобођењу“. Координате се, када је ријеч о култури, задају свим расположивим средствима – од језика и обичаја до умјетности, медија и архитектуре. Међутим, чињеница која посебно погодује инструментализовању културе од стране владајуће доктрине је она на коју, у нешто другачијем контексту, указују Томас и Инксон, а која се односи на специфичну „невидљивост“ или скривеност културе: „Важан дио леденог бријега, у овом случају културе, нису видљиви физички симболи који се налазе изнад површине, него су то скривене вриједности које су им у основи, и претпоставке које они изражавају“. Управо су вриједности, дру-

штвене структуре и начини размишљања као „невидљиви“ дјелови културе и најважнији, али и најподеснији за идеолошко обликовање и преосмишљавање. Процеси идеолошког преосмишљавања нијесу подједнако дјелотворни и изводљиви у свакој култури – у зависности од тога да ли су „чврсте“ или „лабаве“, да ли су, дакле, једнообразне и сачињене од хомогене популације или супротно, да ли су индивидуалистичке или колективистичке, у њима ће се на различит начин формирати и култивисати основне културне вриједности које су можда најутицајнији фактор у имплантацији одређеног идеолошког или политичког модела. У том смислу, културне вриједности видимо као изузетно моћне покретаче или дестабилизаторе одређене политичке доктрине, у зависности од тога да ли се тако успоставља, конзервира, или мијења. Чињеница је, свакако, да промјена идеолошко-политичког кода почиње и

одржава се промјеном до тада важећих и прихваћених културних вриједности и ставова. Ову узајамност на релацији култура-друштвеност-држава, парадоксално, можда најправовременије препознају аутократски владари, попут актуелног предсједника Србије Александра Вучића, апологете идеје „Српског света“. У овај осјећај за правовременост увјерили смо се и 15. фебруара, у Србији, када је поводом дана њене државности предсједник дијелио одликовања, а међу одликованима се нашли и пјесници Рајко Петров Ного и Гојко Ђого. О предсједниковом укусу за културу, умјетност и њихове идеолошке премисе и консеквенце ових дана је најпрецизније писао Томислав Марковић. „Пјесници су“, пише Марковић, „свој дио посла обавили, па је ред да им политичко крило удруженог злочиначког подухвата ода признање и награди их за злочињење. Вучић није заборавио на поете који су развијали реторику

злочина и геноцида. Ђого и Ного нису добили златне медаље упркос свом идеолошком ангажману, већ управо због њега“. Зато ће бити необично важно коме ће у сљедећем изборном циклусу грађанке и грађани Црне Горе, као уосталом и грађанке и грађани Србије, поклонити своје повјерење, јер управо од тог повјерења зависи у каквој ће се држави пробудити оног чувеног „јутра послије“. Анахрони и разарајући друштвени системи, утемељени на аутократским, теократским или идеолошким узурпацијама својих владара, никада неће моћи да буду ни срећан ни спокојан оквир у којем грађани проводе своје егзистенције. Чињеница је и то да без адекватних и експертски одабраних културних стратегија ниједно разорено или траумирано друштво не може бити суштински, вриједносно, опорављено. И управо због тога – није свеједно. 

2

26. фебруар 2022.

Главни лик или највећи мештар свију хуља, творац рата и мира на Балкану Слободан Милошевић, дуго остаје изван опсега могуће негативне европске акције јер, забога, ко ће ударити на особу која представља кључ свих дешавања на Балкану, а да при том балканске прилике не учини још сложенијим и запетљанијим? Отворено јачање прочетничких и укупно фашисоидних тенденција из Србије готово да се сматрају редовном демократском реакцијом на остатке дојучерашњег релативно тврдог

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

У

клети Његош! Можда би га требало изопштити из лектире на одређено вријеме јер је неефикасан без обзира на суштину својих порука, те да се подмладак не учи запомагању. Стих који ћу цитирати је приписао Владици Данилу а и себи... И оставио га непатвореног потомцима једнако као што га је узео од предака: „А ја шта ћу али са киме ћу, мало руках малена и снага...“ И тако три вијека… или можда довијека? Осудио нас је на немоћ на коју смо поносни. Запомажући декламујемо управо те стихове или их ad litteram практикујемо, као декларацију немоћи. Како је то могуће вјековима упорно правити ’успјешно’ државу немоћи... Или како сам већ неђе нотирао, Црногорци пате за патњом. Народ који не прима ни поруке, ни препоруке, а од бољих увијек бира горе, мора патити! Ако му само неспособност иде од руке осуђен је на политички, па самим тим и на државни одстријел. Са задртом упорношћу се оперише ‘(из)борном вољом’ гласача од почетка мандата пропале владе, која је стога и пропала. Но и даље мисле да је то најбољи рецепт, макар за виртуелно одржање. Сви пали из владања јер користе као синтагму искључиве изборне праведности, којом треба подстаћи само своје гласаче на послушност или на протест. Том синтагмом, као опала власт, једнако манипулишу и еxперти и политички аналитичари и самоникли теоретичари без икаквог објашњења. Заправо, сви су

ЕВРОПСКА ТРУЛЕЖ МЕТАФОРА ИЛИ ПРОСТО СИНТАГМА ИЗ НАСЛОВА ЧУВЕНЕ ЗБИРКЕ ЕСЕЈА МИРКА КОВАЧА „ЕВРОПСКА ТРУЛЕЖ“, КЊИГЕ ОВЈЕНЧАНЕ У СРБИЈИ 1986. ГОДИНЕ НАГРАДОМ ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ, А ДОПУЊЕНЕ ИЗДАЊЕМ У ЗАГРЕБУ ПОД ИМЕНОМ „ЕВРОПСКА ТРУЛЕЖ И ДРУГИ ЕСЕЈИ“ 1994. ГОДИНЕ, КАО ДА ДОСЛОВНО ОДСЛИКАВА ПОНАШАЊЕ ЕВРОПЕ ИЛИ УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ, КАКО ХОЋЕТЕ, У ВЕЗИ СА ГОТОВО ЧЕТВОРОДЕЦЕНИЈСКИМ ПОЛИТИЧКИМ, СОЦИЈАЛНИМ И ДРУГИМ ЗЕМЉОТРЕСОМ КОЈИ СЕ ВАЉАО, А И ДАНАС ВАЉА ПРОСТОРОМ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

југословенског комунистичког резона карактеристичног за титоистичка времена. Да није ујединитељскоевропска улога у могућем данашњем разрјешавању још увијек немирног балканског тла, у односу на деведесете, ишта промијењена?

Све зависи, поручују Европљани својим наводним балканским пријатељима од вас самих, од темпа ваших освајања демократских реформи и стандарда и тако редом. Да ли се та иста хуманистичка Европа и једног тренутка умије запитати могу ли државице попут Босне

и Херцеговине, Црне Горе или Македоније, које грцају под нескривеним империјалним притиском из Србије, баш комфорно и самостално располагати властитом судбином? Не треба ни једног тренутка заборавити чињеницу да је досадашња влада Здравка Кривокапића, настала

несумњиво хиперактивном дјелатношћу нацишовинистичке цркве Србије, али не мање производом амбасадорске Квинте, дакле збирке субјеката који представљају квинтесенцију данашње Европе? Оставимо, бар за сада, одвратну европљанску хипокризију по којој су окупаторској цркви Србије, примјера ради, у Црној Гори угрожена вјерска права, уз више него јасну такође европску свијест да је Црква Србије најобичнија руска шпијунска филијала, па размотримо коначно у каквом положају је данас грчевита црногорска борба за грађанско друшво без кога нема не само европских интеграција него ни елементарног прогреса. Како је лако, и наравно брзо, Црна Гора, као дуго водећа међу кандидатима за ЕУ, изгубила директорат и ако је одавно отворила буквално сва потребна поглавља? Не помиње се случајно, и опет одавно, Србија са Црном Гором као водећа у ланцу за пријем у ЕУ, и ако се бар по броју до сада отворених поглавља, двије државе не могу поредити. Да није Црна Гора чланица НАТО алијансе, захваљујући својевременом енергичном личном ан-

ТУ СМО

(НЕ)ВОЉА НАРОД(Н)А (КАД СУ ЦВЈЕТАЛИ ПИПУНИ)

на свој начин корисници непримјереног незнања. Изборна воља је сваки глас било које странке, и једног јединог њеног посланика у парламенту. Кад мандатар преузме резултате гласања у своје руке то више није народна, већ његова воља. Воља (пре)минуле власти је био национализам и сада га одржавају по сваку цијену. Ту демократско запире познање и вук (мандатар) на овцу (гласача) своје право има ка тирјанин на слаба човјека! Али том тирјанству се не може стати на крај јер тобожња воља гласача се претвара у стварну вољу изборника владе. Према искуству овога пута, вољу њему одговарајућих партија је претворио у невољу народa. Воља народа није сиромаштво, поскупљење енергената а посљедично свих услуга и животних потреба. Тако испада, а то се штити, да је воља народа и национализам једнобразних боја. Ти једнобразни (просрпске партије) до безобразности сматрају све домицилне народе у ЦГ мањинама (међу њима и Црногорце) а себе сматрају већином. Примјерено је навести да у Црној Гори живе на десетине хиљада Срба, изравно поријеклом из Србије. Насељени су и власнички окућени највише уз обалу, али и у залеђу. Лојални су грађани Црне Горе, али их ниђе нема у домаћим српским странкама нити се жале на угроженост својих права. Не могу се

ни жалити кад им права не мањка. Да није тако, зашто би се насељавали тамо ђе им највише одговара. Са њима не комуницира Београд нити њихову лојалност Црној Гори ико награђује. Они нијесу ни националисти нити се тако оглашавају иако су de facto и de jure странци из Србије. Али лојалност се не цијени па се оно што јој је супротно награђује. Тако је домаћи Пипун одомаћен у Београду овјенчан признањем

за српски свет. Лојалан је Србији, а домицилан Црној Гори. Све наопако и контрадикторно, али функционише. Предсједник Србије Александар Вучић је за Дан државности уручио Орден српске заставе првог степена предсједнику Демократске народне партије (ДНП) Милану Кнежевићу. То су у ДФ примили као дан жалости што није још неколицини указана почаст јер су сви довољно заслужни за (из)

давање Црне Горе. АВ је истодобно одликовао и писца Гојка Ђога Златном медаљом за заслуге због издавања БиХ. Савјесни Срби су реаговали на почаст једном од најозлоглашенијих ратних хушкача у БиХ. Но ни то није до Ђога него до ђогата који му качи медаљу око врата. Награђивач квалификује признање Кнежевићу као још једну потврду традиционално добрих односа Црне Горе и Србије на равноправним осноСАША МАТИЋ

Т

рула Европа, европска трулеж – свеједно! Укупна и очекивана ефикасност потенцијално позитивног политичког и другог европског дјеловања на простору бивше Југославије, од самог почетка југословенске драме деведесетих, не само да је равна нули, него и толико увредљиво ретардирајућа да је срамота помињати. Било је одмах више него уочљиво да се у југословенским сукобљавањима деведесетих Европа држи готово исте вјероломне логике којом је жртвована мала Црна Гора 1918. године, а дебело била награђена територијална и друга халапљивост сјеверног црногорског сусједа. Српски злочини у Босни и Херцеговини не само да су готово четири године толерисани, него под видом наводног европског страховања од могућности стварања исламске државе на Балкану, забрањиван увоз оружја босанским бранитељима, уз (замислите?) толику великодушност уједињене европске господе, која је толерисала хуманитарну помоћ полумртвом босанском живљу.

БАЛКАНСКА ДРАМА И ПОСМАТРАЧИ СА УТИЦАЈЕМ

James Ferguson / ft.com

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Четрдесет друга влада Црне Горе

3

26. фебруар 2022.

КРАСНОПИС СТРАНСТВОВАЊА

Да се рушење квинслиншке владе Здравка Кривокапића ни у ком случају не може приписати европском утицају, чак напротив, већ прије свега сачуваним остацима црногорског грађанског друштва, готово да не треба образлагати. Сам покушај, да не говоримо могуће формирање мањинске владе одлучан је корак у правцу даљег спречавања напредовања шовинистичконациклерикалног наума затуцаног богомољца и манипулатора Здравка Кривокапића. Очајнички улични протести одавно идеолошки огољених Демократа превасходно су крик за изгубљеном тоталном српском управом над Црном Гором, коју је покушавала да оствари Кривокапићева влада, састављена само од Срба с коца и с конопца, него што је то тобожња тежња за поштовањем изборне воље грађана од прије нешто више од године. Па што и да се буквално испоштују резултати прошлогодишњих избора, питање је да ли у тако створеној скупштинској већини има људског материјала за ма какву неклерикалну, дакле цивилну владу? 

вама, на културном и политичком плану, уз уважавање угледа двију земаља у свјетлу заједничке прошлости и добрих перспектива обје државе на међународном плану (којих уопште нема)… Превелико срање кроз густо грање. Јер ово је награда за уназађене политичке односе, а што се тиче културе, вјероватно мисли на културу узгоја пипуна... што је Вучићу носећи ослонац у ЦГ... а кад се то потроши остаје само кора од пипуна. По Вучићевој похвали лудости испада да је дотични производ, државник првога реда. Праву дефиницију људи тог соја казује главни јунак у филму „Мирис жене“ (Ал Паћино). Као амерички ратни ветеран, видио је свакакве физичке ампутације код људи који су надомјештени протезама, али каже: „Људе ампутираног духа... нема протезе!“ Посмотрите лидере било које од партија, бивше власти, садашње или оне који мисле да ће бити будућа. Сви се служе истим медијима, идејама, људима и средствима због којих су губили и погубили себе и државу. Служе се истим modusom vivendi којим су се користили док су падали и због којих су пали. Стога им ћетају пипуни као некад „Кад су цветале тикве“ (у Србији). Без обзира на егзотичан цвијет на крају увијек роди тиква. Пипуни су из исте породице.

P.S. Али, ћерали или не ћерали Његоша, он и незван дође и у памет и у стварност. Кад би сад бануо у ови црногорски (владин) дом, неважно који су пали а који су од истих остали... потврдио би свој толико пута овјерени стих: „О кукавно српство угашено!“ М.Р.Ш. 

ТРАНСПАРЕНТНОСТ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

С

едамдесетих година XX стољећа ми смо у гимназији требали носили неке транспаренте. На примјер: Савка и Мика, наша дика. Или: Гдје је наш новац? Хрватски новац у хрватске лиснице, итд. до оних Совјетска Хрватска или Доље клерофашисти. Треба ли кажем, али довољно смо били паметни да смо се оглушили на подјеле и умјесто парола дигли прашину с мини-сукњама. И то је био прекршај па смо морали ићи на омладински састанак којим се обавезујемо на куте. Кецеље смо сашили сами, свака од нас своју креацију, с рубовима до бедара. Да бисмо изашле накрај с нагомиланим фрустрацијама, сублимацијама и компензацијама - све је то писао у америчким уџбеницима из психологије - играле бисмо кошарку, послије се туширале и памтиле гдје остављамо своје крпице. Нисмо се фриволно задиркивале нити зуриле једна другој у сполност. Биле смо заиста једноставне цуре које су осим на старије разреде мислиле и о томе како ће улити у главу толике формуле и формулације а да притом нађу времена да након недјељне и обавезне Музичке омладине, здиме до неке горњоградске изложбе гдје се мувају занимљиви млади људи. Читао се Матош, расправљало о слободном избору, слушао радио Луксембург, можда се скидали и јумфови, али нитко није причао о себи на дегутантан начин сувремених транспарентица. Оне носе улошке с крилцима, лете као лептирице, пуше травицу и озакоњују своја заручништва већ с првом пусом, да не кажем пољупцем. Играју се са својим руксацима-мајмунима, а кад им отворите папирић који вам долети на катедру, и останете без даха од његова садржаја јер је позив на групњак, ви не морате бити нови исповједник строгоће да би вам се дигао желудац од тих јединствених лажи којима сте и нехотице суучесник. Мислећи о тим временима, увијек сам код ријечи транспарентност замишљала како ће оне људолике лутке у загребачкој Нами на крају стољећа морати прекривати, замотавати, захаљити као античке јунакиње да им се не види ни комадић коже или меса. Јер ће бити прозирне као неки нови анатомски атласи. Са свим крвожиљем, лимфама, жлијездама и звијездама. И како ће затомити њихове аутоматске гласове, кад их будете дирнули, нехатно и крзмајући се. Оне ће цвиљети неке нове пјесме једноликим роботским тоновима. Неки нови Стивен Спилберг оживјет ће их транспарентном новчаницом на којој су цифре свих цифара. А хоћете ли ви тада купити транспарентни шушкавац непробојан на кишу и метке или само кишобран којим цури прозирна загребачка киша, само је ствар лабавог договора или дубине новчаника. Граматика странствовања - која настаје можда најприје часком рођења. Час и хип, оно мјесто и мат’, онај дом који то није. Подстанарства која се смјењују с боравцима негдје другдје, најчешће на Југу. Многи меланколични људи већ и у појави ненадане кише и сивих облака - тих образина неба што висе са западне стране - виде при-

МИ КОЈИ ЋЕМО ДОЋИ ДЕСЕТЉЕЋЕ НАКОН II СВЈЕТСКОГ РАТА И КОЈИ ЋЕМО МОРАТИ ЖИВЈЕТИ НОВУ БАЛКАНСКУ КАЛВАРИЈУ, УПЛОВИТ ЋЕМО У КАТРАНСКУ СТВАРНОСТ У НАЈБОЉИМ ГОДИНАМА. И НАС ЋЕ ТЕМЕЉИТО ОБИЉЕЖИТИ ЗВУКОВИ СИРЕНА И УЗБУНА, СЛИКЕ ЗГАРИШТА, ПОВОРКЕ ИЗБЈЕГЛИХ И ЖЕНЕ У КОРОТИ. НИКАД СЕ НЕЋЕМО РИЈЕШИТИ ОСЈЕЋАЈА КРИВЊЕ ДА СМО МОГЛИ НЕШТО УЧИНИТИ, А ДА ЗАПРАВО НИСМО УЧИНИЛИ НИШТА ПРИВАТНА АРХИВА

гажовању Мила Ђукановића, данашњи би међународни положај Црне Горе, при постојећој равнодушности ЕУ, био прилично упитан. Наравно да тјеши чињеница да је данашње јавно мњење у Црној Гори, у односу на вријеме некадашњег потенцијалног референдума о учлањењу Црне Горе у НАТО, неупоредиво зрелије. Само је висок проценат данашњих присталица НАТО и Европске уније у Црној Гори гаранција да се Црна Гора неће поново у будућности сурвати у воде српског нацифашизма као у случају квинслиншке владе Здравка Кривокапића.

АРТ ОТИСКА Лидија Вукчевић

лику за своје туђинство. Не могу се скрасити ни у један облик, ни у једну форму постојања. Облик који би значио грађански ред ствари или обзир према неком поретку, каталогу, репертоару. За њих туђинство нема алтернативе, чак и ако су били укотвљени у обитељ, каријеру, заједницу, цркву. О њима често мислим као о неоствареним умјетницима: нису се хтјели изложити страсти и пролазности дјела, муци обликовања, неизвјесности препознавања.

СТРАНЦИ ДАНАШЊИЦЕ Умјетник је удомљен једино у своме дјелу. За књижевника је то најчешће вријеме стварања: све послије је предавање дјела другима. Растанак и није тако болан како га предочују драмски писци. Наше је доба, доба свестраног странствовања. Испада да је сватко странац, био он прогнаник или не, напуштао свој град или се никад не мицао из њега. Стран је модерни човјек самоме себи, својим слутњама и ћутилностима, шутњама и надама, жудњама и страховима, предвиђањем и ношењем своје људске невоље. Умјетник и кад путује, путује некоме камо стога да би га освојио или посвојио. Остаје неколико цртица у путопису сјећања, као неколико зареза у споменару. И кад се враћа, он се не враћа у неко овдје с којим се у свакоме часу може поистовјетити, како су чинили наши дједови. И наши очеви изгубили су хабитус који наликује спонама. Ни

они нису имали ништа што би их чврсто везивало за збиљу као што су ријетки осјећаји заједништва или припадања. Опстајали су уз револуције и контрареволуције, унутарње и вањске непријатеље, диктатуре и страховладе, полицијске часове и испребијане, организиране другове. Све их је то упућивало на чињеницу да свијет није заједница једнаких него микрокозам егоистичних. Сватко тко не ради о лагодности властите стражњице није довољно прилагођен, није свој на своме, није довољно паметан ни мудар. Ми који ћемо доћи десетљеће након II свјетског рата и који ћемо морати живјети нову балканску калварију, упловит ћемо у катранску стварност у најбољим годинама. И нас ће темељито обиљежити звукови сирена и узбуна, слике згаришта, поворке избјеглих и жене у короти. Никад се нећемо ријешити осјећаја кривње да смо могли нешто учинити а да заправо нисмо учинили ништа, најмање својим писањем. И још се усуђујемо ламентирати над њезиним величанством домовином која се прометнула у злу маћеху. Нитко од наших идеја није ни бољи ни храбрији ни осидренији. Нити је мудрији. Испада да немамо ни тла под ногама, ни граница, ни неба. Посвуда око нас красописи странствовања. Контејнери. Отпаци. Животи као опушци, као отпухани димови духа. Један велики пјесник Југа, Тин Ујевић рекао би: посвуда исти типови. Додајем: на сваком ћошку исти двојници. Као да у ис-

тој диогенској фарси траже један другога. Иако је и писање само, протест, притајен и плах. Који долази с размеђа стољећа. Често се присјећам 80-их у Милану. Кад сам пред Дуомом видјела велике шаторе, платнене и бијеле. Гдје су се убрзо у некој од акција почеле јефтино, будзашто, продавати књиге, црвене и црне. Осјећала сам да започиње неко велико, ружно раздобље. Дошло је брзо и до расапа Југославије. Читаво се једно доба прометнуло у своју супротност. Почело се зарађивати на људским судбинама. Настају нове државе које непрекидно мијењају своје границе. И сада скоро четрдесет година након тога и даље се политичком сценом вијоре заставе. Као у оној експресији: Жути жутују, црвени путују. Ми који пазимо на спектар опрезни смо да не стигну зелени. Не мали зелени него и велики зелени. Јер онда ћемо морати клањати поваздан. Или пак требати одговарати о каквоћи воде или зрака. Лако екологија постане јучерашња, ‘68-ашка фарса. А феноменално прерасте у фундаментално. Нитко нас неће питати о боји и цијени нафте. А нарочито не и о њеном мирису. Ту ни црвени ни зелени ни жути ни црни ни плави ни бијели немају предрасуда. Као Веспазијанов син којему новац убран на порезу за водовод и тоалете није смрдио. Стога знајте, никога не подучавам овим текстом. Јер он је писан искуством тинте. Старинским красописом. Или другачије, красописом странствовања. 

4

26. фебруар 2022.

МАРТИН ИЗ ПОСРАЊА У ЕПИЗОДИ – ГРАДИРАЊЕ РАКИЈЕ

ЈОШ САМО ПО ЈЕДНУ ЉУТУ ЕДИН СМАИЛОВИЋ

Н

ШТО ИХ ЈЕ РАКИЈА ВИШЕ ГРИЈАЛА, ТО СУ РАЗГОВОРИ ПОСТАЈАЛИ ЖИВЉИ, ГЛАСНИЈИ, СРЧАНИЈИ. ОПЕТ СУ БИЛИ ПОТОМЦИ СВОЈИХ СЛАВНИХ ПРЕДАКА. НЕЋЕ ЊИХ ПОНИЖАВАТИ НИКАКВИ ШЕФОВИ, ПОЛИТИЧАРИ, МАСОНИ, ДРУИДИ, СУПРУГЕ, СВАСТИКЕ, ТАШТЕ… СВЕ ЋЕ ОНИ ТО СРЕДИТИ КОЛИКО ЈЕ СЈУТРА

екако сва Црна Гора оживи у сезони печења ракија. Најбоље је то сигурно описао Вито Николић својим пјесмама. Толико је добро да бих његове стихове ставио у промотивну кампању за продају казана за печење ракија. Углавном, сезона печења ракија доведе до појачане флуктуације становиштва на локалном нивоу. Ова флуктуација нема никакво усмјерење и кретање грађанства је у просторном смислу хаотично, иако га заправо одређују положај казана за ракију. Али, у Црној Гори печење ракије не подразумијева само ту активност. Она је, заправо, углавном само први дио активности које се одвијају око казана за ракију. А та активност свугдје почиње исто. Рођак, комшија, колега с посла, пролазник, или потпуни незнанац пијаница прилази казану и увијек каже исто: „Срећан рад, домаћине“. Пошто је сујевјерје и данас јаче од сваке религије или научног става, а оно у овом случају каже да након тога морате позвати човјека да проба ракију, у супротном про-

извод неће испасти како треба. И наравно, тај позив се не одбија. Човјек приђе казану, домаћин узме чашу и у њу наспе ракију. Ритуал је увијек исти. Гост потегне из чаше, стресе се цио од главе до пете. Оћути пар тренутака намргођена лица од алкохола а затим се зачује отегнуто: „Добраааааа!“ Истина, бољи познаваоци ракије би након тога дали пар савјета домаћину рекавши да ракија треба да остане мекша или да се мало појача. Али то су само пролазници. Они љубитељи добре капљице ће

Светлана СЛАПШАК

СНАГА ФЕМИНИЗМА

„Има напитак који лијечи корону, стотину неких састојака и матрака мораш да убациш. На крају се умијеша мало баљеге и кап коњске сперме. То је човјек који одавно лијечи рак, корона је за њега обична зајебанција. Али док то не стигне до нас здраво је потећи још по једну“. И сви као по команди сручише по једну љуту. Што их је ракија више гријала то су разговори постајали живљи, гласнији, срчанији. Опет су били потомци својих славних предака. Неће њих понижавати никакви шефови, политичари, масони, друиди, супруге, свастике, таште. Све ће они то средити колико је сјутра. Али прије тога да попију још само по једну љуту. **** Мартин се пробудио са бубњањем у глави. Имао је осјећај да му је глава већа од тијела. Довукао се некако до судопере, одврнуо чесму до краја, отпустио хладну воду и потурио главу. Након неколико тренутака, када је колико-толико дошао себи, узео је бокал са водом и попио га наискап. Поред њега је прошла супруга. Није му рекла ни ријеч. Кроз главу му се вртио филм од прошле ноћи.

ЦУРИЦЕ СКАЧУ

МИЗОГИНИЈА И ОСТАЛО ШТО СЕ ТАКО РАЗВИЛО У ПОСЉЕДЊИХ 30 ГОДИНА НИЈЕСУ САМО ПОСЉЕДИЦА ПАТРИЈАРХАТА, ВЕЋ ПОСЉЕДИЦА КРИВОГ, НАЦИОНАЛИСТИЧКОГ, ЗЛОЧИНАЧКОГ ПАТРИЈАРХАТА. ФЕМИНИЗАМ ТО НИКАКО НЕ СМИЈЕ ДА ЗАБОРАВИ, И ЗАТО ЗАХТЈЕВИ ЗА БОЉИМ ПРЕДСТАВЉАЊЕМ ЖЕНА, АКО НЕ САДРЖЕ ПАМЋЕЊЕ И ЗАХТЈЕВ ЗА ОДГОВОРНОШЋУ, ЗВУЧЕ МАЛЧИЦЕ ПРАЗЊИКАВО Ailura / Wikimedia Commons / pescanik.net

О

не потичу из села и заселака Словеније, из имућнијих и прогресивнијих породица, понегде су се прошверцовале уз брата који скаче; оне немају психичких проблема о којима пишу новине мушких скијашких скакача, немају проблема са тренирањем, не знамо кад су биле индиспониране и уопште, појма немамо о њима. И онда, одједном, пре две године, цурице искоче и досада све боље, више и брже скачу, све до потпуне премоћи на Олимпијским играма. Уз њих, и дечки су се почели трудити и боље скакати. Укратко, чудо ниоткуда – углавном зато што им се није поклањала пажња. Књижевна номинација по наслову романа Дубравке Угрешић Штефица Цвек у раљама живота одједном покаже серију младих књижевница из целог југословенског простора – опет чудо ниоткуда. Не намеравам да се ухватим у стару замку – какви год да су услови, шта год да нам радите, ми скачемо, ништа нас не може зауставити, ми смо чудо ниоткуда… Напротив, то је прилика да се покаже неправичност, неједнакост, милион препрека, све врсте плафона, од киклопског, преко челичног, до стакленог, да се упита зашто их није још више кад их је много, да се границе шутну а не разумно помере. Иза тога се кези још гора стара техника – изабрати неколико, да би се сакрила већина. „Најбоља песникиња“, „највећа спортисткиња/научница/итд“, да би се све остале покриле заборавом, нарочито оне незгодне и колективу мрске – националном, патријархалном, завидном. И исто тако не намеравам да узалудно призивам женску солидарност уз туговање за недостајућом женском потпором. Ах, жене су најгоре против жена и слично… Не, ништа од тога, иза свих тих жалби и саможалби увек је исто и знано. Недавно је Славенка Дракулић у загребачком Јутарњем листу

обићи још најмање неколико казана у току дана. Праву екипу чини најужи круг, они који ће сатима и сатима стојати око казана. Додавати дрва за потпалу, давати савјете домаћину колико чега да дода, како да мијеша, упућивати комплименте сисатој домаћици која додаје мезу... Али оно што карактерише ове кружооке око казана за ракију јесте мултидисциплинарност тема којим се баве: унутрашња политика, спољна политика, економија, култура, просвјета, здравство, посебно од појаве корона вируса, сексуални проблеми и наравно градирање ракије. „Ја да сам на Путиново мјесто, ја бих лијепо пројурио на тенак кроз Украјину све до Кијева. Заробио оног несрећника, турио заставу на границу и рек’ о довде је моје. Ко јебе остале, ја сам газда“ - говорио је здепасти човјек, нижег раста у олињалој кожној јакни. Жртва је никад довршене транзиције као и већина мушкараца његових година. Обично је миран и тих, изузев кад попије коју више. А то је једино када се нађе код казана за ракију или када се пред сеоском продавницом налије док сједи на гајбама. Други је, пак, присутни „јунак округлог стола“ базирао свој монолог на здравствену ситуацију.

Урша Богатај

пледирала за правичнију расподелу књижевних награда за ауторке и за њихово веће присуство у књижевном животу. Животне победе Славенке Дракулић од ње чине значајан узор за жене, њена оцена је несумњиво тачна. Она исто тако добро зна да ће већи број књижевних награда за жене углавном садржавати калкулације „највећих“ који одлучују. Управо зато треба се подсетити веома делимично написане историје југословен-

ског феминизма (види зборник Феминистичке критичке интервенције, Загреб, 2012), и промена које је покрет, академски, уметнички и активистички, имао од 70-их година прошлог века па надаље. Дискретно удаљен од југословенске дисиденције 80-их, феминизам се пред рат отворено одмакао од тенденција рушења Југославије (дубровачки светски конгрес 1990. и заједнички документ неколико стотина учесница против рас-

пада државе и могућног рата) и наставио својим путем, сваки код куће и преко свих граница, са свим осталима сваки пут кад се могло. Међу разлозима за backlash у положају жена после пада социјалистичког блока и рата у Југославији, мора бити и тај што онога који није пао у искушења, није уништавао, крао и убијао, треба угњетавати и утишавати, утолико више што тај није био само неми сведок. Мизогинија и остало што

Зна да је на крају трештен пијан завршио на њиховом брачном кревету. Сјећао се тренутка како јој свлачи хаљину и скида грудњак. Даље се није сјећао, али је могао да наслути крај. Као и много пута до сада, заспао је прије него ли је стигао да води љубав са њом. За то вријеме његова жена је ударала свим вратима у кући најјаче што је могла. Још једном је без ријечи прошла поред њега. Ставила је пред њега тањир и прибор за јело. Ускоро је стигао и доручак. Мартин се увијек након оваквих ноћи не би усуђивао да своју жену погледа у очи. Знао је да га те, као угаљ, црне очи сада гледају са пуно презира и да му без иједне ријечи говоре: „Мушка пиздо“. Ова сцена се одиграва у скоро сваком црногорском дому. Толико је жена које без иједне ријечи својим очима кажу: „мушка пиздо“. С правом. Јер дружина око казана за ракију можда смисли понекад и нешто паметно. Али квака је у томе што када се растријезне немају муда да било шта од тога реализују. Ако је за утјеху, бар смо добри у градирању ракије. Живјели!!! 

се тако развило у последњих 30 година нису само последица патријархата, већ последица кривог, националистичког, злочиначког патријархата. Феминизам то никако не сме да заборави, и зато захтеви за бољим представљањем жена, ако не садрже памћење и захтев за одговорношћу, звуче малчице празњикаво. Није једноставно бити истовремено Југословенка, Балканка, Средњеевропејка, Европејка и грађанка света – али како то успева најмлађима, без непосредног сећања? Цурице скачу, свакако и зато што нису оптерећене, али то их не лишава обавезе да знају. Знају, дакле, јер иначе не би скакале. Међу савременим покретима у простору који нам је колико-толико близак нема ниједног који не би морао да објашњава, правда, негира или преувеличава своје порекло. Феминизам је вероватно једини који нема због чега да се извињава и нема ништа да крије. Није криво име, нису крива деловања. Жалити се на неједнакост нема много смисла, јер се нема коме жалити. А када се скакање суочи са препрекама, многе ће напросто одустати, што не би морале, када би се окренуле феминизму. То не значи ни пристајање на покрет, ни улазак у институције, то само значи размишљати и закључивати доследно, истовремено страсно и хладно. Снага феминизма може изгледати траљаво, и реално то углавном и јесте. Но свако „ја сам феминисткиња“, изговорено у себи, да и не говоримо о изговореном у јавности, значи добитак који је, у нашим околностима, немерљив: прво зато што покрива много опредељења, и друго, зато што је то још увек храбро. А и сама изјава је мање важна од геста, речи изговорене у правом тренутку. Или, укратко, скакања.  pescanik.net

5

26. фебруар 2022.

КАКО ЧИТАТИ РЕАЛНОСТ ОБОЖАВАЊА МЛАДОСТИ

Треће доба имало је своју пажњу у једном периоду скорије умјетничке продукције. Сјећате се француског филма Љубав (Amour) у режији аустријског редитеља Михаела Хенкеа (2012). Снажна и трагична прича о старости и љубави, или представе Скакавци у режији Дејана Мијача по драмском тексту Биљане Србљановић (2005), која пропитује однос према старима и старости, прича о старењу која је једина гора ствар од смрти. Примјери врхунских умјетничких дјела која могу да нас замисле у нашој оптерећености младошћу, нашој бахатости и површности. И док у црногорском контексту свједочимо искуство позицио-

САЊА ДОМАЗЕТ

О

ве године свет обележава тридесет година од смрти Марлен Дитрих. И даље смо опседнути њеним величанственим гласом у коме су се помирили нада и смрт, љубав и страст, време и простор, небеса са Хадом. Опкољени смо њеним гласом чији нам тамни вибрато тајно пуни слух као црно млеко. У том гласу осећа се ледена, бела кичма смрти која је близу, разочарање које ону која пева чува од лажљивог тобогана усхићења, а она неуморно и са барокном иронијом иза које стоји преплашено људско срце некога ко никада није престао да се нада, понавља развучено и опојно: „Falling in love again...“ Била је први андрогин кога смо волели. А анђели су андрогини. Није чудо што јој је славу донела улога у Плавом анђелу. Форма похрањена у филмској траци и њена у суштини срећно су се поклопили. А њена коса јесте била анђеоска, податна, памук. Као и њени образи и капци. Само је њена жуд-

ШТО БИ СА МУДРОШЋУ?

нирања младих које непрекинуто траје и даје резултате које видимо и осјећамо, старија популација у својој повучености и рањивости посебна је прича. Јерес старости, императив одласка у пензију. Међутим или на срећу, увијек постоје приче које ремете трендове, прича италијанског приступа, јединствена не само за ове наше просторе. Други мандат за предсједника Италије у његовој осамдесетој години. Серђо Матарела. Скандирање његовог имена чуло се и на овогодишњем Санрему. На чувеном фестивалу италијанске канцоне поред доминантно младих музичара слушали смо и Масима Раниерија (70) и Ђанија Морандија (77). Примјери који се тешко налазе у данашњој Европи. Старост која није делегитимисана, старост која има своје мјесто од предсједника државе, без обзира на све традиционалне заврзламе италијанске политике, па до музичке сцене, не само музичке. Љепота је појам који се у италијанској причи не граничи годином рођења. Напротив, то је култура у којој је могуће и Сизифа замислити срећним, како нас је и Албер Ками позвао да га таквим замислимо у свом есеју Мит о Сизифу. Дискриминаторски однос према старима није тема о којој се пуно говори, старост је посебно склоњена тема у стварном

ДУГ ЖИВОТНИ ПУТ ЗНА ДА ДОНЕСЕ ЖИВОТНИЈЕ ПРИЧЕ ОД МНОГИХ ДРУГИХ КОЈЕ НАМ СЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ КАО СПАСОНОСНЕ У БРЗИМ БРЗИНАМА СВИЈЕТА ПОЛИТИКЕ, ЕКОНОМИЈЕ И МЕДИЈА, У СВИЈЕТУ ОБОЖАВАЊА МЛАДОСТИ

та политике, економије и медија, у свијету обожавања младости.

premiere.fr

О

божавање младости, глобално је одавно наметнута парола посебно кроз културу fitnessa и wellnessa, са идејом вјечног остајања младим. Жудња за младошћу постала је и политичка реалност. Први печати у радној књижици на високим функцијама, локално, национално, интернационално. Стари су истјерани. Приступ им није баш дозвољен. Да није Бајден ту гдје јесте, призовимо Рузвелта како се у поодмаклим годинама бави кризом у Украјини, али зато Макрон сасвим добро сједи за столом са руским мајстором fitnessa и wellnessa. Није ли слика Путина добар примјер за то. Тешко је замислити Путина старог и изнемоглог. Вјечити Путин!

„ЉУБАВ“

Михаел Ханеке, 2012.

животу, изван контекста пандемије у којој су гласови за бригу о старима имали свој медицински исказ. Какав је њихов статус у друштву, или њихово слободно вријеме, у друштвима транзиције која траје знамо једино кроз повремена питања статуса пензионера. Статус је такав да се најбоље може сагледати кроз колорит њиховог дневног костима. Прилично сиви тонови, насупрот неких других, шарених и раздраганих костима које примијетимо када посматрамо ту-

ристичке групе које припадају трећем добу, а долазе из неких безбрижнијих друштава. Слику наших „стараца“ добро нам је показао и Живко Николић у својим филмовима. Свима њима је једно заједничко, дуг животни пут. Отуда можда и носталгија за причама и дјелима таквих људи, насупрот младима. Дуг животни пут зна да донесе животније приче од многих других које нам се представљају као спасоносне у брзим брзинама свије-

Ових дана је Сретен Перовић, театролог и позоришни критичар, напунио деведесет година. Вијест која би изван круга његових пријатеља и породице остала мимо пажње јавности да није било вијести о додјели ордена који му је уручио Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић. То јесте лијепа вијест, лијепа старост и лијепо подсјећање да су међу нама многи други који имају нешто рећи и урадити. Баш како то чини и сликар Војо Станић у својим поодмаклим деведесетим годинама, а сасвим је лијепа слика када га видите на кафи на новском Шкверу. Прича о старости је и прича о онима којих више нема, а до самог краја су били са нама. Лијепо је било гледати Драгицу Томас у представама ЦНП-а све до њеног одласка, у представама The Beauty Queen и Everyman Đilas. И да завршимо са политиком, са којом смо започели причу. Носталгично је сјећати се и политичке елите које више нема, Вељка Влаховића, Вељка Милатовића, Веселина Ђурановића… Још носталгичније када гледамо наше младе предсједнике, тако младе, а тако досадне! А законско ћерање у пензију, знамо из низа случајева није доводило до бољих кадрова, напротив! 

ФАТАЛНИ ПЛАВИ АНЂЕО: МАРЛЕН ДИТРИХ

AНДРОГИН КОГА СМО ВОЉЕЛИ

ња била људска. Као сомнамбул ишла је за својим сном. Знала је да је узалудно опирати се и да јој је суђено да постане мит. И да ће за то платити цену, као што се плаћа цена за сваки дар који Бог успе да заједно са нама протури на ову земљу. Рођена је као Марија Магдалена Дитрих, 1901, у имућној берлинској буржоаској породици. (Када је постала амерички држављанин, у пасошу је себи уписала годину 1904. „Себи сам за рођендан поклонила три године живота.“ Желела је да макар на тренутак надигра време). Марленина мајка била је из богате породице, а отац полицијски официр. Кад јој отац умире, Марлена има само шест година. Шта преостаје девојчици која се осећа Profimedia / 24sedam.rs

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

трајно остављеном? Да у себе поунутри оца и његов пол. Читавог свог живота једнако је заводила и мушкарце и жене. „Чим уђем у просторију знам ко ми може припадати, препознам онога ко је жедан љубави јаче него ваздуха.“ Па ипак, чини се да је Марлен Дитрих од самог почетка каријере једино занимало оно око које је стајало иза камере, око Бога, око вољеног мушкарца, око оца. У тренутку када светом театра и филма владају мушкарци, Марлен схвата да постоје само две силе које може удружити у том чисто мушком, сексистичком свету, да би стигла на врх. То су сексуалност и интелигенција. Тако је настао њен имиџ. Играће фаталне жене на филму и играће фаталну жену у сопственом животу. Тако ће чувати ону изнутра дубоко рањену себе. За Марлен Дитрих завођење постаје пре свега моћ, а тек касније игра. Двадесетих година прошлог века постаје ученица у школи Макса Рајнхарта. Прво игра у театру, а тек затим је зову на филм. Игра чак у седамнаест немих филмова. Али она чека час кад ће проговорити, гласом сачињеним од горко-слатке меласе сећања на жељу, тешким капцима, обореним до пола као код богиње из Ашантија. У тренутку кад одигра Лолу у Плавом анђелу код Јозефа фон Штерберга, Холивуд већ има једну андрогину звезду – Грету Гарбо, ледену плавушу која страсно грли своје партнере и носи ципеле број четрдесет један. Постоје две изразите сличности између Гарбо и Дитрих: обе су превариле Холи-

вуд и обе су одлучиле да се повуку у тренутку кад су сматрале да је дошло време за то. Волеле су себе више него славу, што потврђује њихов виталитет. (Обе су дочекале дубоку старост. Уосталом, Холивуд је место у коме је на цени младост, младо људско месо. Старице остављају на миру. Њихова је безукусност опасна. Зато што је искуствена.) Њено лице са камером је непрестано водило љубав. Пре свега лице, па тек онда тело. Нижу се улоге у филмовима Мароко, Шангај експрес, Жеља, Анђео... Дитрих ради са најпознатијим редитељима – Клером, Хичкоком, Лангом, Велсом... Па ипак, она се од почетка чувала да се не заљуби сувише у аплауз, потпуно свесна његове хероинске природе. Сцена је руски рулет. Некоме ће прснути срце, глумцима или гледаоцима. И Марлен је знала да срећа на сцени не траје вечно. Планирала је повлачење. У Другом светском рату, Марлен Дитрих не стаје на страну своје домовине, већ на страну сопствене памети. Немачка ће јој то тешко опростити. А Дитрихова на то неће споља обратити много пажње. Па, ипак, код куће, са предметима говори на немачком. После одлуке да се повуче са филма, Марлен Дитрих почиње да се бави музиком и пева на самосвојан, специфичан начин, свесна да је музика и трептај и узвитлани плес чула, али и бројање, логично одбројавање времена које проводимо на пропутовању између два боља света, на овој земљи. Дитрихова је знала чак и за стару кабалистичку истину да музика

има морал. Уосталом, у њеном певању то се и чује. На моменте немузикална људска маска је проговорила. То Дитрих пева. Пред крај живота, више се нигде није појављивала и са светом је комуницирала једино преко телефона. Умрла је маска, остало је спарушено, рањено лице. Одлучила је да га не показује. Хемингвеј је тврдио да би, чак и кад би од ње остао само глас, Марлен Дитрих могла да заведе било кога на свету. Но, пред крај, Дитрихова више није желела било кога да заводи. Почела је њена церемонија опроштајних разговора са самом собом. И преговори са оностраним. Последњих дана Марлен Дитрих покушавала је да поништи уобичајену холивудску трансакцију, размену душе за тело и славу. Видела је себе, у Берлину, код Макса Рајнхарта, у зимске дане како ногу пред ногу корача по берлинским улицама и како њене стопе рањавају први снег, затим у костиму Лола Лоле, са мушким цилиндром и са капцима расцветалим у осмеху заједно са уснама, а затим на концертима и у возовима и у празним хотелским собама у којима је нестајало струје за време рата, али филм њеног живота се неправилно и убрзано размотавао пред њом као пред дављеником и видела је себе како тоне у невидљивој планини свиле начињеној од чистог кисеоника, како убрзано хода обалом за љубавником који жели да је остави и онда, са оцем, у дворишту њене куће коју први пут сада види, како јој се отац осмехује и како ка њој полако пружа руке поливајући њено лице ситним, сјактавим бисерима. „Још, још...“ говорила је срећна у том лагуму-сну и онда схватила да то што пада по њој нису бисери него ситне, мале песнице земље, које ударају о нешто дрвено што се налази свуда око ње, да је то земља и да је сада, мртва, напокон код куће. 

6

26. фебруар 2022.

Т

муша или мрак испод градоносних олујних облака сакрива свјетлост сунца, свјетлост звијезда, било какву свјетлост... Опустошену и осиромашену земљу тешко да ће ико назвати цивилизованим друштвом. Вриједности које познајемо, топе се као снијег на цетињским улицама ових дана, прелазе у супротност, прелазе у морбидну изопаченост – свакодневно. Ипак, нијесу и неће нестати, свијетле унутар појединаца, унутар сјећања, на мјестима која ће увијек бити Свјетионик или ватрена комета која ће кад год затреба расцијепати мрак, и било који градоносни облак! Без обзира на све, без обзира на било кога!!! Не може се сумрак представљати као свјетлост, која може одмијенити сунце. Све се да објаснити!? Како не! У невиђелици (сумраку) многима се привиђају тријумфи, понижења и падови се славе као побједе. Интереси, генијални потези „за опште добро“, којекакви нагони исписују или покушавају исписати, опскурна и бизарна правила огрнута плаштом флоскула - „политика могућег“, „демократијом“, „компромисом“, „најмањим заједничким именитељом“... Тумарају и тумараће, све док не налете на зид лажи који су сами сазидали. Прије више од сто година, Роберт фон Мол назвао је политику „цвијетом свих наука о држави“, овај „цвијет“ у Црној Гори одавно вене и налази се у фази пропадања и труљења, ˈоће ли

Мирољуб ОРЛАНДИЋ Евгенија ГЈОШЕВСКА Сара СПАСИЋ

П

итањем досељавања Црногораца у С́еверну Македонију, у досадашњим периоду, није се бавила нити једна институција ни појединац. Дјелимично се овом проблематиком бавио проф. др Александар Апостоловски који је истраживао процес колонизације Македоније, тада Вардарске Бановине, иза Првог свјетског рата, не издвајајући посебно групе колониста по подручјима из којих су досељавани, тако да се релевантно не може утврдити број колониста из Црне Горе. Према нашим сазнањима, осим појединачних или малобројних група Црногораца до 1920. године није било или такве миграције нијесу до сада научно истраживане. Прва значајна миграција Црногораца према Македонији догодила се непосредно након стварања Краљевине СХС и колонизације јужних дјелова данашње Републике С́еверне Македоније. Масовнија насељавања догодила су се посебно на граници с Грчком и то око градова Гевгелије, Дојрана, Кавадараца, Ресена, Битоле и Охрида. Радећи на проналажењу и идентификацији потомака колониста до сада смо до краја истражили град Охрид у којем данас живи око 250 потомака црногорских досељеника с преко 30 презимена. Из овога периода, значајно је истаћи да смо дошли до података да је само у првоме периоду колонизације у „Вардарску Бановину“ упућено на рад 55 учитеља из Црне Горе, а да је више генерација црногорских муслимана завршило школовање у Медреси Краља Александра у Скопљу. Посебна тема за истраживање су

ПОНИЖЕЊА И ПАДОВИ

КАО ПОБЈЕДЕ Robert Peek / behance.net

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

се опоравити то ћемо тек виђети. Политика је борба за власт – то је опште мјесто, толико опште да ми припадне мука након свих ових... Ко добија што, када и како, и од кога...!? „Постали смо примјер који ће се изучавати у политичкој теорији и пракси“, ово је изрекло више политичара у нашем парламенту, различите политичке профилације. А, све се дешава нимало случајно,

ИНТЕРЕСИ, ГЕНИЈАЛНИ ПОТЕЗИ „ЗА ОПШТЕ ДОБРО“, КОЈЕКАКВИ НАГОНИ - ИСПИСУЈУ ИЛИ ПОКУШАВАЈУ ИСПИСАТИ, ОПСКУРНА И БИЗАРНА ПРАВИЛА ОГРНУТА ПЛАШТОМ ФЛОСКУЛА - „ПОЛИТИКА МОГУЋЕГ“, „ДЕМОКРАТИЈОМ“, „КОМПРОМИСОМ“, „НАЈМАЊИМ ЗАЈЕДНИЧКИМ ИМЕНИТЕЉОМ“... ТУМАРАЈУ И ТУМАРАЋЕ...

сценарио давно написан, само се глумци и костими мијењају. Више од годину дана Црна Гора се сатире и уништава, по свим могућим линијама, слојевима, правцима и дубинама. Постало је дегутантно набрајати срамотне примјере, који се нижу чак на дневном нивоу. Али, оно што је карактеристично је патолошко-хистерична нетрпељивост према свему што носи црногорски предзнак. Све се може пратити чак и live, преко националних фреквенција – извођења разних монодрама дужег и краћег трајања у парламету, разних циркуских тачака политичких трбухозбораца. Луткарско позориште на велико, и нескривено уручивање (добијање) разних медаља – споменица, позлаћених сабљи, за доприносе у потирању сопствене државе - ОТВОРЕНО. Посебна димензија је: „рекох па порекох“, унутар суверенистичког блока, то је тек игра без граница – коалиције „сва-

ко са сваким“, и то „принципијелно“. Ништа ново, већ виђено. Мала „новина“ је (ових дана) излив хиперсензитивних рефлексија – изјава лидера и лидерчића, на рачун црногорских интелектуалаца, који су се, замислите, „усудили“ нешто проговорити о овој „Содоми и Гомори“ што нас задеси, и то баш од оних који су их до скоро подржавали илити „сабораца“. Очигледно да свако од њих (мислим на лидере), има „чудовише испод кревета“, од којег стреца, боји се увече заспати. Нема тих изјава, нити кампање која ће „дехуманизовати“ људе који исказују критички став и мисле својом главом! Карте које су пале на сто, прекинуле су сваку смислену и коректну расправу. За крај текста, нови стихови (поезија) Момчила Зековића – Зека, уз дозволу аутора наравно. Свака ријеч погађа у центар, сваки стих је одговор СВИМА! Волио бих да сам је ја написао... ето!

MAKING OFF Узалуд идеје од сјаја! Испод огртача мржње не могу. Опростите - јаче је од мене. Идеалиста. Будала. Реците како год вам воља. Запалите ме на ломачу. И тада ћу држати ријеч! И нећу слати писамце по куриру. Ја сам курирска служба својих мисли. Са мном знаш на чему си. Не умијем да мрзим иако не славим са онима којима сам гадан, прећеран, екстреман, овакав и онакав, дпсовац, сдпеовац, либерал, социјалдемократа, комита, црногорски и слободан. Имам свој став! А моје срце бира са ким могу. Још више и са ким нећу! Зато…Узалуд идеје од сјаја! Узалуд добре намјере! Не шћасте ме оваквог јер ја не умијем. Не могу. Не желим. Крив сам због тога! Ко год донесе одлуку прихватам кривицу без двоумљења, ако сву мржњу сложите да изгори на ломачи. Вежите ме за стуб мрзни. Полијте и упалите. И не зовите ватрогасну, службу спаса, другове плаве… Ако своју мржњу запалите заједно са мном угријаћу вас. Кад-тад. Урадите making off i fuck off. 

ДОСЕЉАВАЊЕ ЦРНОГОРАЦА У МАКЕДОНИЈУ

ЉУДИ КОЈИ СУ ОСТАВИЛИ ТРАГА ПРВА ЗНАЧАЈНА МИГРАЦИЈА ЦРНОГОРАЦА ПРЕМА МАКЕДОНИЈИ ДОГОДИЛА СЕ НЕПОСРЕДНО НАКОН СТВАРАЊА КРАЉЕВИНЕ СХС И КОЛОНИЗАЦИЈЕ ЈУЖНИХ ДЈЕЛОВА ДАНАШЊЕ РЕПУБЛИКЕ С́ЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ. МАСОВНИЈА НАСЕЉАВАЊА ДОГОДИЛА СУ СЕ ПОСЕБНО НА ГРАНИЦИ С ГРЧКОМ И ТО ОКО ГРАДОВА ГЕВГЕЛИЈЕ, ДОЈРАНА, КАВАДАРАЦА, РЕСЕНА, БИТОЛЕ И ОХРИДА

студенти Филозофског факултета у Скопљу у којем се између два рата школовало више генерација студената из Црне Горе од којих је већина оставила силнога трага у борби црногорског и македонскога народа за слободу и независност као и за очување својега језика, културе и свега што значи етнички и национални идентитет и културну, језичку и сваку другу посебност. Сљедећи период досељавања Црногораца у Македонију догодио се непосредно након завршетка Другог свјетског рата, односно послије формирања нове југословенске државе. У периоду 1955–1956. године кренуо је талас исељавања муслимана из Југославије у Турску, па је дио црногорских муслимана кренуо преко Скопља ђе су се издавале исељеничке визе. Дио ових исељеника је успио да оде у Турску док је дио, због затварања границе, остао и трајно се населио у Македонији (Прилеп, Долнени, Лажани, Велес и Скопље).

Други масовнији вал исељавања догодио се непосредно након катастрофалног земљотреса у Скопљу, послије 1963. године, и то углавном досељеника са с́евера Црне Горе. Тада су формиране и посебне енклаве око Скопља (села Љубин и Доње и Горње Коњаре). Сада је дио тих досељеника прешао да живи у Скопље, а дио се трајно иселио у Западну Европу. У међувремену је било и службених досељавања и то углавном периодично војних лица, но и студената, професора и др. Може се слободно констатовати да се у Македонију досељавало периодично и то масовно и појединачно, а да су разлози углавном били социјалне и економске природе. За нас је изузетно значајно то да је процес асимилације учинио своје и да потомци наших досељеника не говоре црногорским језиком, не познају црногорску историју и врло су подложни промјени идентитета и утапању, посебно у двије

заједнице које су у Македонији признате – бошњачку и српску. Прва Скупштина Удружења Црногораца одржана је у Скопљу још 1929. године и осим штурих података из тадашњих новина немамо детаљније информације. Почетком 80-их година овога стољећа у Скопљу је формирано и регистровано Удружење Срба и Црногораца у Македонији. Дио наших досељеника је прихватио да буду чланови тога удружења иако у оснивачком акту Црногорци фигурирају само у наслову, а у цијеломе тексту документа о регистрацији се не спомињу. Онај дио нас, црногорских исељеника, који није прихватио да

буде дио таквога удружења састајао се више пута и коначно крајем 2005. године донио одлуку о формирању Удружења македонскоцрногорског пријатељства. Ово Удружење је у предреферендумском периоду одиграло врло важну улогу у окупљању оних исељеника који су имали право гласа на референдуму. Самоорганизовање је настављено и дио Црногораца донио је одлуку о формирању националне заједнице Црногораца у Македонији. Тако је, крајем 2006. године основана и регистрована Заједница Црногораца у Републици Македонији која се статутарно одредила као невладино, непартијско и непрофитно удружење грађана Републике Македоније који су поријеклом из Црне Горе. У складу са својим програмом, ЗЦГМ је прве три године посветила самоорганизовању и територијалном ширењу, кад су формирани клубови у Куманову, Гевгелији, Охриду, Велесу и Гостивару. Послије фазе територијалне организације услиједио је период бављења пројектима и то: „Демографско-миграцијске карактеристике грађана Македоније који су поријеклом из Црне Горе и идентификација црногорске мањине у Републици Македонији“. Овај пројекат дао је изузетне резултате, у првоме периоду, односно само за годину дана анкетирано је преко 4.000 грађана Скопља и око 250 Охрида који су попунили и потписали анкетне листове претходно припремљене на Институту за демографију при Природно-математичком факултету у Скопљу…  (Публикована је краћа верзија текста објављеног у Матици црногорској, бр. 88, зима 2021. године, www. maticacrnogorska.me)

26. фебруар 2022.

ИСТОРИЈСКИ ДОКАЗИ О ПОЧИЊЕНИМ ЗВЈЕРСТВИМА У ЦРНОЈ ГОРИ (1919-1925)

7

„БРАТСКА ПОЛИТИКА“ Ц

рногорски устаници, суверенисти и њихови команданти истицали су да се боре за права црногорског народа и за слободу и самосталност Црне Горе и за очување пријестола краља Николе и династије ПетровићЊегош, а против терора српских власти и разбојника под егидом олигархије регента Александра Карађорђевића и Николе Пашића, који се тада масовно спроводио у Црној Гори.

У том смислу, устаничке четовође Радојица М. Никчевић и Никола С. Николић су из италијанског града Бриндизија 19. јуна 1919. године послали, преко генералног црногорског конзулата у Риму и генералног конзула Велимира Рамадановића, писмо министру предсједнику црногорске краљевске Владе Јовану С. Пламенцу, у Паризу, у коме кажу сљедеће: „Господине Министре, Опуномоћени од стране усташа и народа Црногорског, тј. наших једномишљеника, који се боре за слободу и самосталност Црне Горе, и за Узвишеног Краља Господара, а опуномоћени од усташког одбора, са потврдом г. Живка М. Никчевића секретара Министарства унутрашњих дјела и Милисава Николића судије и народног посланика, допутовали смо у Бриндизи 18. 6. 1919. год. Господине Министре, 1.Под % спроводимо вам протест којега молимо да га изнесете на јавност пред Конференцијом мира и докажете Конференцији да нам је немогуће под оковима Александрових и Пашићевих разбојника ни дан живјети. О за Бога има ли правде, има ли Бога, има ли икога на земљи да нам поможе или ћемо довијек овако остати да у невољи умиремо и мука се мучимо. Ни дахије у вријеме Турске, ни Смаил ага Ченгић нијесу више јада дали сиротињи него што нам раде сада српске власти у Црној Гори.

2. Под % спороводимо вам наше пуномоћје потврђено од стране усташког одбора.

3. Спроводимо вам једно писмо од стране господина Живка Никчевића које иде лично за господина предсједника Ј. С. Пламенца, и г. министра војног Милутина Вучинића. Ми чекамо у Бриндизи. Зато чекамо од вас одговор, јер се ми морамо опет повратити у Црну Гору.“ (Државни архив Црне Горе/ДАЦГ/, ОСИО-нови период Подгорица, Збирка Јована С. Пламенца, документ број. 94).

НОТЕ И ПРОТЕСТИ „Глас Црногорца“, службени орган Црне Горе у егзилу, у броју 73 од 13. јула 1919. године објавио је ноту коју је премијер црногорске Владе у изганству Јован Симонов Пламенац упутио 5. јула 1919. године предсједнику Конференције Мира у Версају француском премијеру Жоржу Клемансоу. У тој ноти наводи се и случај злочина над Михаилом Р. Жижићем. О томе Пламенац пише: „О овоме злочину част ми је у преводу саопштити изјаву његове мајке

Ово се наводи чак и у писму којег је црногорски ренегат Андрија Радовић упутио из Париза у то вријеме предсједнику Министарског савјета Краљевства СХС. Ово наводи у писму Врховној команди из Београда 7. августа 1919. године по наредни министра иностраних дјела Краљевине СХС, за начелника шеф Политичког одјељења Б. М. Михаиловић. О убиству Михаила Р. Жижића од стране српских (србијанских) војника који су га тада и опљачкали пише на истовјетан начин и у књизи „Неколико страница из Крвавог албума Карађорђевића - Документа о злочинима Србијанаца у Црној Гори“, Рим, 1921, стр. 27. У том историјском извору наводи се да је горе наведене ријечи пуне мржње поводом убиства Михаила Р. Жижића његовој мајци Марији Р. Жижић упутио српски (србијански) пуковник Г. Ристић.

НАПАД НА ПОРОДИЦЕ Црногорски патриота, суверениста, устаник, комита, зеленаш, политички емигрант у Италији, подофицир црногорске војске, водник из Никшића Душан Николић дао је у егзилу у Италији 1920. године изјаву коју су као свједоци потврдили црногорски официри Јован Вуковић и Милош Турчиновић. Та изјава гласи овако: „У јануару 1919. године српске окупационе трупе, дошле су у Броћанац, у мојој родној кући и похватали и одвели у затвор фамилију, састојећи се из мајке ми, старе 50 година, двије сестре од 18 и 12 година, снаху стару 30 година, са шесторо ђеце старе 11, 9, 7, 5, 3 и 1/2 године и затворили их у Никшићку пивару, гдје су их мучили најгрознијим мукама 4 мјесеца, послије чега, по доласку американске мисије, ослободили су их кући.

„...ЈУНА МЈЕСЕЦА 1925. ГОДИНЕ КАДА ЈЕ ПОГИНУО СПАХИЈА ПАВИЋЕВИЋ У БЈЕЛОПАВЛИЋИМА, ДОШЛА ЈЕ КАЗНЕНА ВОЈНИЧКА ЕКСПЕДИЦИЈА И ЖАНДАРМЕРИЈА У ИСТО ПЛЕМЕ, САМО РАДИ ТОГА ШТО СУ ДВА СЕЉАКА ИЗ БЈЕЛОПАВЛИЋА ОДБЈЕГЛИ У ШУМУ ЗБОГ ТЕРОРА ВЛАСТИ. ТОМ ПРИЛИКОМ ВРШЕНА СУ НЕЧУВЕНА НАСИЉА И ТЕРОР НАД СЕЉАЦИМА И ЊИХОВИМ ФАМИЛИЈАМА, ТАКО ДА СЕ РАЧУНАЛО ДА ЈЕ У ТРИ ОПШТИНЕ ОКО 3000 СЕЉАЧКИХ ДОМОВА МАТЕРИЈАЛНО УПРОПАШЋЕНО“, ПИШЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, ГОЈКО САМАРЏИЋ ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

Г-ђе Марије Радована Жижића из села Милошевића, капетаније Ускочке, а која гласи: „Мој син Михаило Р. Жижић пошао је 3. марта ове године (1919) за Рисан трговином. На мјесту Гркавцу више Рисна срела га је патрола србијанска, која га је ухватила, отела му новац, а потом га убила. Опљачкали су и златни прстен са лешине мог сина, а његово тијело стрпали у сламу у сусједној касарни. Убиство је извршио војник српске армије Илија Чикановић. Српска је патрола мислила да их при томе злочину нико није видио. Међутим, то је видио један чобан, који је одмах пошао и пријавио властима. Власти нареде да се лешина одмах закопа. Војник који је убиство извршио као и његови саучесници нијесу узимати на одговорност већ им је дата одмах слобода да то могу и убудуће радити“. Ова несретна жена настави даље: „Кад сам дознала тужни глас што је било с мојим сином, пошла сам у Котор код српских власти, да им се жалим. У канцеларији су ме питали: „Је ли то Црногорац погинуо?“. Ја сам рекла: Јес, Црногорац, мој син! Тада су ме отјерали да идем кући говорећи: „Чудне штете што је убијен Црногорац. Није нам жао што је убијен тај један но што нема још на хиљаде убијених“, наводи Марија Жижић, а то потенцира црногорски премијер у прогонству Јован С. Пламенац у ноти Жоржу Клемансоу, предсједавајућем Конференције Мира у Версају.

Милисав Николић, официр и потпредсједник Црногорске скупштине

У мјесецу мају 1919. године поново су србијанске трупе дошле мојој кући, кућу запалили, а све имање покретно запалили или опљачкали, забранивши сваки рад на непокретној имовини. По извршеној паљевини фамилија ми, да избјегне од смрти, одбјегла је у шуму, гдје се и данас налази без иђе ичега просећи парче хљеба. Мој брат Никола Николић био је рањен од стране србијанских трупа, није хтио да им падне у руке већ је развидао бомбу и сам себе њоме убио. Србијанске власти нијесу дозволиле ни укопницу, већ је био укопан као каква животиња. Фамиља покојникова и моја налазе се у шуми у најбједнијем стању, без иђе ичега свога“, каже у тој изјави водник Душан Николић. (ДАЦГ, Цетиње, Фонд избјегличке Владе Црне Горе, МСП 19201922, ф. 107. Цитирано према: Проф. др Шербо Растодер, „Скривана страна историје“, друго издање, Подгорица-Бар, 2005, Том 3, стр. 1543).

Гојко Самарџић (рођен је 1897. године на Грахову, Књажевина Црна Гора), био је истакнути члан КПЈ, идејни, идеолошки утемељени и образовани комуниста, студент Техничког факултета, револуционар, заговорник међународног радничног покрета, али поред тога и еманципаторски, државотворно и национално самосвјесни, аутохтони Црногорац, који се политички и списатељски, пропагандно борио против великосрпске окупације и насилне анексије Црне Горе и злочиначког режима у КСХС, који је негирао, те политички, социо-економски и национално угњетавао и поробљавао Црну Гору и црногорски народ.

ПОРОБЉАВАЊЕ Наиме, Гојко Самарџић у тексту под насловом „Економско и политичко поробљавање Црне Горе“ пише, између осталог и ово:

„Ако бисмо пак зашли у појединости политичког угњетавања и терора у Црној Гори од стране србијанског империјализма, то би нас далеко одвело, јер у опште тамо радни народ нема никаквих политичких слобода ни човјечанских права. За карактеристику политичког угњетавања црногорског радника и сељака, навест ћу прије свега неколико примјера, који ће бити довољни да оцртају насилничку владавину београдских властодржаца у Црној Гори. Ноћу између 24. и 25. априла 1923. године жандармеријска патрола под вођством жандармеријског мајора Кецмановића и неког Колаковића бившег аустријског вахмајстора поклала је цијелу фамилију Петра Звицера сељака из Цуца и чељад и кућу запалила. Том приликом су заклали и изгорјели мајку Звицерову Анђу стару 60 година, жену му Загорку стару 23 године, сестру Плану ђевојку од 20 година и брата му Видака стара 14 година. Ноћу између 21. и 22. фебруара 1924. године убијени су у полицијском затвору у Никшићу црногорски мајор народне војске Шћепан Мијушковић и његов рођак Стеван Мијушковић земљорадник, (Стеван Мијушковић је био и перјаник у ранијој црногорској државној служби књаза/краља Николе.-Нап. Н.А) од стране жандарма а у присуству и по наређењу жандармеријског капетана Милана Калабића. Послије тог убиства у затвору, жандарми су мртвог мајора Шћепана везали и бацили га у једну јаму у оближњем брду званом Требјеса, а Стевана су изнијели на друм код Царева моста и мртвоме му подметнули полицијску легитимацију као да је био „њихов повјерљив човјек“! Стеван је нађен мртав 24. фебруара а Шћепан тек послије 70 дана његова убиства. Послије овога убиства, капетан Калабић је добио унапређење и одликовање! Јуна мјесеца 1925. године када је погинуо Спахија Павићевић у Бјелопавлићима (не зна се од кога), дошла је казнена војничка експедиција и жандармерија у исто племе, само ради тога што су два сељака из Бјелопавлића одбјегли у шуму због терора власти. Том приликом вршена су нечувена насиља и терор над сељацима и њиховим фамилијама, тако да се рачунало да је у три општине око 3000 сељачких домова материјално упропашћено. Мало гдје било је села, општине или племена у Црној Гори а да није долазила та фамозна казнена експедиција, ради чијег су терора и насиља дотични сељаци остајали без ичега свога и морали су већина да се расељавају и да траже себи спаса у другом крају. Ето од прилике овако спроводи се „братска политика“ од стране србијанског империјализма над црногорским радним народом града и села.“ („Борба“, Загреб, гласило КПЈ, број.

4 и 5 од 13. и 20. марта 1926. године и „Извори за историју радничког покрета и револуције у Црној Гори (1918-1945)“, Серија I, Књига 1 (1918-1929), обрадио и приредио др Јован Р. Бојовић, Титоград, 1971, стр. 467-471). 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

26. фебруар 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: АУГУСТО ЋЕЗАРЕ КОРАДИНИ

ГРАДИТЕЉ ОБЈЕКАТА ВАНВРЕМЕНСКЕ ЉЕПОТЕ ПОБЈЕДА – КУЛТ указује на значајна архитектонска дјела која красе дјелове наших градова, поред којих са задовољством пролазимо а често не знамо ауторе тих здања.

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

У

годинама интензивне градње пријестоног Цетиња страни архитекти доносе архитектуру европског рукописа у Црну Гору. Међу њима, истиче се грађевински инжињер и архитекта Аугусто Ћезаре Корадини (крај XIX – прва пол. XX вијека). Два дипломатска посланства и Владин дом у којем је проглашена Краљевина Црна Гора су његова дјела. То су објекти високих архитектонских и умјетничких вриједности са статусом заштићених културних добара.

Црна Гора није до сада успијевала да институционално спозна и валоризује и региструје градитељску историју коју баштини неколико вјекова. Десетине међународних конвенција је на то обавезују. Посебне су у случају архитектуре: Конвенција о заштити архитектонског насљеђа Европе из Гранаде 1985. године, а Савјет Европе је још 1991. донио Препоруке о заштити архитектонског насљеђа XX вијека.

Дошао је на Цетиње око 1896. и остао до почетка Балканских ратова 1912. године. Први пут га сријећемо у функцији надзора и уређења ентеријера Аустроугарског посланства (1896). Пројекат је радио Јосип Сладе, али је био напустио Цетиње. Конкордатом који су потписали књаз Никола и Св. Столица (1886) створени су услови за изградњу римокатоличке цркве на Цетињу. Корадини је урадио пројекат за Цркву Св. Антона Падованског и Жупнички дом (1898-1912). Иако су финансијски помогли књаз Никола I, папа Лав XIII, бискуп Штросмајер, италијанска краљица Јелена Савојска, није било довољно средстава, па је градња трајала до 1912. са доста промјена Корадинијевог пројекта. Одлуком руске владе пројекат Руског посланства на Цетињу (1900-1903) је повјерен Корадинију који с помоћником Бенедетијем прихвата и изградњу објекта. Уговором је прецизирано да градња мора бити, „по свијема правилима умјетности, а сходно нацртима, који ће претходно бити одобрени од г-дина министра Губастова“.

Цетиње

КОРАДИНИЈЕВЕ ПАЛАТЕ ПРЕКО ЈЕДНОГ ВИЈЕКА ПРОЛАЗЕ КРОЗ МНОГЕ ФАЗЕ ДРЖАВНОГ, ПОЛИТИЧКОГ И СОЦИЈАЛНОГ ПРЕУРЕЂЕЊА. УТКАНЕ У ЖИВОТ ГРАДА ТРАЈУ, ОТИМАЈУ СЕ ЗАБОРАВУ И УКАЗУЈУ УВЈЕК НОВИМ МЛАДИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА СВОЈЕ АРХИТЕКТОНСКЕ ИЗВАНВРЕМЕНСКЕ ЉЕПОТЕ на, обилује богатством штукатура и флоралних гипсаних профилација. Ренесансни вијенац на мансарди, пет окулуса, фантастичне крилате животиње међу флоралним мотивима са гирландама, са благо истуреним ренесансним корпусима потенцирају богатство архитектуре фасада са етернитом на крову. Микроурбанизам објекта, двије квадратне стражарнице, наглашавају аутономију посланства, са умјетнички рађеном оградом и раскошном капијом од ливеног гвожђа у стилизацији Арт декоа. Архитектура посланства симболизује моћ и богатство царске Русије. Стари Црногорци, задивљени љепотом посланства, говорили су: „Служила је и служи као храна за очи“. Било је у функцији до 1915. године.

кров, мансардни прозори – виђенице, са извученим димњацима завршно обликују монументалну палату. Ограђени парковски комплекс са тениским игралиштем подсјећа данас да се ту живјело високим стилом живота. Свечаном отварању посланства, 1910. присуствовао је италијански краљ Емануел III са супругом Јеленом. У функцији посланства служило је до 1915. године, а од 1964. године у њему се налази Народна библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“.

Италијанско посланство (190510) – Министарство иностраних послова Италије ангажује Корадинија за изградњу дипломатског посланства по пројекту браће барона Багати-Валсеки из Милана. Није познато у којој мјери је Корадини измијенио пројекат. Камен темељац постављен је 1905. године, али усљед недостатка финансија градња је настављена тек 1909. Посланство је у парковском комплексу, површине 2.231,5 м2. Сведене је архитектонике и наглашене симетрије. Смирена фасадна платна, салони у барокним ентеријерима одишу примјереном отменошћу. Класичан тријем са четири античка стуба, орнаменталном оградом на тераси изнад, наглашавају осјећање достојанства пред посланством италијанске државе. Високи четвороводни

Владин дом (1909-10) је зграда Црногорског парламента изграђена за само годину дана. Корадини је добио право извођења објекта уз допуну пројекта првог црногорског инжињера инг. Марка Ђукановића који је вршио надзор над градњом. Ово је прва јавна грађевина грађена армираним бетоном и највећи објекат у Црној Гори. Фронтална фасада са тријемом је у духу архитектуре барока са елементима неоренесансе, у габариту објекта квадратног блока са атријумом. Тријем, са горњом отвореном терасом за парадне поздраве, истакнути тимпанон у кров-

БИВШЕ ИТАЛИЈАНСКО ПОСЛАНСТВО

Цетиње

Корадини је урадио и пројекат Гимназије на Цетињу, проширење Ђевојачког института и љетњиковац за краља Николу I у Подгорици, који нијесу реализовани. Између осталог, ријешио је хидрографију Цетињског долца одвођењем површинских вода у Понор. Корадинијеве палате преко једног вијека пролазе кроз многе фазе државног, политичког и социјалног преуређења. Уткане у живот града трају, отимају се забораву и указују увијек новим младим генерацијама своје архитектонске изванвременске љепоте.  nb-cg.me

Више стилова на једној кући прави збрку, али вјешта рука Корадинија спајањем стилских цитата барока, неоренесансе, арт декоа, створила је раскошну архитектуру и данас задивљујућу. Како споља, тако и ентеријер свечане сале, холова, степеништа, сало-

ВЛАДИН ДОМ

ној конструкцији с мотивом сата и фигурама у симболици дана и ноћи по ренесансним узорима, гради јединствену сценографску архитектуру. Ово здање представљало је једну деценију симболом Краљевине Црне Горе. Био је то европски административни простор дугих ходника, кабинета и канцеларија из којег се управљало државом, у којем се и данас мијеша ехо прошлих времена, посебно у Сали Црнојевића која чува традицију проглашења Уставне Краљевине и Николе I за краља Црне Горе, 15. августа 1910. Она је и данас највећа и најсвечанија сала у Црној Гори у којој се, међу портретима династије Петровића, обављају церемоније инаугурације предсједника државе Црне Горе. Од 1977. у згради је смјештен Народни музеј Црне Горе.

БИВШЕ РУСКО ПОСЛАНСТВО Цетиње