Dnevni list Pobjeda 27.11.2021.

Subota, 27. novembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20126 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Produbljeni sukobi na relaciji premijer - najjači konstituent parlamentarne većine

Krivokapić umjesto kadrova DF-a postavlja svoje ljude u državnu upravu i javna preduzeća STR. 3.

I pored činjenice da je po Sporazumu funkcija direktora Monteputa pripala DF-u, na nju je postavljen Milan Ljiljanić koji je blizak Krivokapiću. Ta funkcija je trebalo da pripadne kadru DNP-a - Zoranu Lakušiću. Takođe, na čelu Uprave za šume je postavljen Srđan Pejović umjesto kadra DF-a - tvrde izvori iz Fronta DVOSTRUKI ARŠINI: Odlaže se uvođenje kovid potvrda za javnu upravu, iz Vlade kažu da su oprezni zbog Ustava i ljudskih prava

Ministarstvo pravde traži pravni osnov za odluku, nijesu imali dilemu za ugostitelje

OBMANA: Ministar Sekulović rekao u Skupštini da u Cetinjskom manastiru tokom ustoličenja mitropolita SPC Joanikija nije bilo naoružanih

Ako ih nije bilo u Manastiru, đe su se krili naoružani ,,branitelji Crkve Srbije“?

Ko zna što je htio ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović? Da li mu je izlećelo u žaru skupštinske borbe ili je pokušao da dnevnim spinovanjem ,,arhivira“ priču o dešavanjima Cetinju 4. i 5. septembra? Kako god, ministar je – obmanuo javnost.

Jer, kada Sekulović usred parlamenta ustvrdi da u Cetinjskom manastiru nije bilo naoružanih lica, ali da je na Cetinju bilo naoružanih, bezbjednosno interesantnih lica ,,na obje strane“, onda je dužan pojašnjenje – đe su se to krili naoružani ,,branitelji“ ustoličenja mitropolita Crkve Srbije?

Ko je bio 4. i 5. septembra na Cetinju, lako je mogao da zapazi: na ulicama i trgovima prijestonice, ispred kafića i lokala, vijorile su se crvene crnogorske zastave, naravno i zelene, ,,komitske“; šetali su se ljudi, od đece do starih, okićeni isključivo crnogorskim obilježjima. To je tako na Cetinju odvajkada kada su crnogorski skupovi, tako će na Cetinju biti i ubuduće.

E, sad, da li je 4. i 5. septembra, među građanima koji su pružali otpor klerikalizaciji društva i ponižavanju Crne Gore, bilo naoružanih, je li bilo oružja na Belvederu, Adžića krivini – taj podatak morala je crnogorska policija da utvrdi. Nikad se nijesu oglasili. Nije čak ni zabilježeno makar jedno privođenje nekog ,,naoružanog komite“.

Pošto se nije pomaljao tih dana ni blizu Belvedera, kamoli Cetinja, ministar unutrašnjih poslova je informaciju o naoružanim ljudima mogao dobiti iz Uprave policije ili od Agencije za nacionalnu bezbjednost.

Događaji na Cetinju 4. i 5. septembra su od velikog značaja za crnogorsko društvo i niko nema prava da uskraćuje informacije od javnog značaja. Ni ministar Sekulović, ni potpredsjednik Vlade Abazović koji je na Cetinju ,,vidio fašiste“, nemaju pravo da sakrivaju podatke od važnosti za bezbjednost.

Vitalni crnogorski interes je da se sazna istina i da se otkriju imena ljudi iz kriminalnog miljea koji su bili naoružani.

Zato je obmanjivanje opasno i vlast će javnosti morati da pruži pruži odgovor sa početka ove priče: ako zaista lažu fotografije i naše oči, ako nije bilo naoružanih ljudi bilo u Manastiru - đe su se, zaboga, ti junaci krili na Cetinju?

Draško ĐURANOVIĆ

Poslanik DPS-a Dragutin Papović ukazao na paradoksalno uvjerenje koje je donio bivši ministar pravde Vladimir Leposavić STR. 7.

STR. 8. i 9.

Vicepremijer se ne zalaže za pravne norme već za javnu odmazdu neistomišljenika

Vlasnici Novog duvanskog pisali premijeru Krivokapiću

Kombinat prekida proizvodnju!

Pejović: Abazović da objasni godine od kada je Savićević dobio novi zašto štiti Pola mandat, izborna trka i dalje u sjenci polemika funkcionere Nova vlast pritiska FSCG koji brutalno krše zakon STR. 10. i 11.

STR. 18.

STR. 5.

Ispada da je SPC u Crnoj Gori starija nego u Srbiji!

D.MIJATOVIĆ

M.BABOVIĆ

IZA KULISA

2

Politika

Subota, 27. novembar 2021.

MINISTARSKI SAT: Na pitanja poslanika odgovarali ministar unutrašnjih poslova, ministarka odbrane i vi PODGORICA – Ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović saopštio je juče u Skupštini da u Cetinjskom manastiru 4. i 5. septembra, tokom ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića, nijesu boravile naoružane osobe, ali da ih je bilo u samom gradu „sa obje strane“.

Odgovarajući na poslaničko pitanje Andrije Nikolića iz Demokratske partije socijalista, kojeg je zanimalo da li je policija postupila po nalogu Osnovnog državnog tužilašta na Cetinju koje im je naložilo da provjere da li su u Manastiru bili naoružani ljudi, istakao je da policija nema saznanja da su bezbjednosno interesantna lica boravila u Cetinjskom manastiru tokom ustoličenja i dodao da je cjelokupna situacija bila visokorizična.

Policija nema saznanja su u Cetinjskom mana boravile naoružane oso

Ministar unutrašnjih poslova kazao da je tokom ustoličenja mitropolita SPC na Cetinju bilo naoružanih ljudi, te da je situacija bila visokorizična.

Poslanik DPS-a Andrija Nikolić podsjetio da je premijer pokušao da preuzme nadležnosti policije i poručio da ostaje ozbiljna sumnja da su u noći između 4. i 5. septembra na Cetinju bili službenici bezbjednosti neke druge države

„VELIKA MUKA“

- Imali smo sreće i znanja i umijeća da iz te situacije izađemo. Spremala nam se velika muka. Mi smo dobili drugu šansu, na nama je umijemo li da je iskoristimo ili ćemo da se vratimo u muku, pa da ovaj put to izvedemo do kraja – kazao je ministar.

Nikolić ga je podsjetio da je premijer Zdravko Krivokapić pokušao obavezujućim uputstvom da preuzme nadležnost Uprave policije i kazao da postoje snimci i fotografije koje ukazuju da su u Manastiru bile osobe kojima tu nije mjesto.

- Ostaje ozbiljna sjenka sumnje da su u Manastiru boravili i neki drugi službenici bezbjednosti neke druge države. Da li je bilo bezbjednosno interesantnih lica ili ne, teško je utvrditi, ali nijesam siguran da ste dobili vjerodostojne podatke od ANB – istakao je poslanik DPS-a.

Njega je zanimalo i da li je MUP dostavio operativne informacije Ministarstvu vanjskih poslova na osnovu kojih je taj Vladin resor formulisao instrukcije diplomatsko-konzularnim predstavnicima Crne Gore o tome kako da informišu

Ulaz u Cetinjski manastir 5. septembra

međunarodnu zajednicu o događajima na Cetinju.

Sekulović je odgovorio da nijesu dostavljali nikakve informacije Ministarstvu

vanjskih poslova, a Nikolić je zaključio da ta činjenica opravdava interpelaciju za razrješenje ministra Đorđa Radulovića koji je načinio neformalni dokument u kome je naveo dosta krivotvorenih informacija.

Poslanica Draginja Vuksanović-Stanković (SDP) tražila je od ministra da objasni po kojem osnovu je od 4. decembra prošle do 8. novembra ove godine izbrisano 8.438 osoba iz biračkog spiska, na što je Sekulović odgovorio da u tom postupku ništa nije skriveno, jer se u 95 odsto slučajeva radi o preminulim osobama.

Odgovarajući na pitanje Moma Koprivice (Demokrate) da li je donijet akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova, kazao da im je to prioritet i da očekuje da će biti gotov u narednih deset dana.

PRIMJER GRAĐANIMA

Sergej Sekulović

Na pitanja poslanika juče je odgovarao i potpredsjednik

Vlade Dritan Abazović, koji je poslanici Draginji Vuksanović-Stanković, koju je interesovalo da li Vlada preduzima mjere da spriječi porast govora mržnje, incidenata na nacionalnoj osnovi i govoto svakodnevnih prijetnji novinarima, predstavnicima NVO sektora i političkih partija, odgovorio da se moraju afirmisati vrijednosti pomirenja.

Istakao je da posebno zabrinjava govor mržnje koji je usmjeren na ranjive društvene grupe.

Podsjetio je i da je zbog relativizacije i negiranja genocida u Srebrenici smijenjen jedan od ministara u Vladi i poručio da je zajednička odgovornost svih političkih subjekata da kroz odgovorne izjave daju primjer građanima.

Poslanica Vuksanović-Stanković ocijenila je Abazovićev odgovor na njeno pitanje kao potrebu potpredsjednika Vlade da relativizuje važno pitanje i upitala je kako se neko može izabrati za ministra, a da mu se prethodno ne

ispita biografija.

- Kako je neko za ministarku prosvjete, nauke, kulture i sporta mogao da postavi osobu koja negira crnogorsku državu i naciju. To može samo ludak da uradi – kategorična je ona.

U polemci sa VuksanovićStanković, potpredsjednik Vlade je optužio da je svuda pričala da su oni izdajnici, ističući da on ne misli „da su ljudi izdajnici ako misle drugačije“.

Konstatovao je i kako antifašizam u 2021. ima drugačije vrijednosti?!

- Ne možemo mi pod velom borbe za antifašizam, da promovišemo drugi fašizam. Niti nacionalizam jedne strane, a da govorimo mi smo za antifašističke vrijednosti – rekao je Abazović.

Poslanik Luiđ Škrelja (DPS) pitao je Abazovića da li i dalje smatra jednim od najznačajnijih uspjeha privođenje čelnika lokalne vlasti opštine Ulcinj zbog nezakonitog zapošljavaja, a vicepremijer je odgovorio da nije, već da

Đurašković: Pu nećemo nikad Potpredsjednik SDP Nikola Đurašković, kao i cetinjske Socijaldemokrate, poručili su juče ministru unutrašnjih poslova Sergeju Sekuloviću da vrijeđa Cetinje i Cetinjane tvrdnjama da su građani 5. septembra bili naoružani, a da u Manastiru nije bilo naoružanih osoba.

- Čudno je da ovakvu tvrdnju saopštava ministar policije ako se ima u vidu da je u informacijama ANB-a jasno rečeno da su u Cetinjskom manastiru boravila bezbjednosno interesantna lica koja je policija puštila i koja nije kontrolisala. Ministar je, uzgred budi rečeno, imao uvid u spisak bezbjednosno interesantnih lica koja su boravila u Manastiru – istakao je Đurašković.

Optužio je Sekulovića da nastavlja hajku koju odla-

je jedna od prvih. Škrelja je optužio Abazovića i da postavlja ljude na pozicijama u Ulcinju, a da pritom ne sprovodi konkurse.

Na pitanje Andrije Popovića iz Liberalne partije što će učiniti u slučaju vraćanja imovine SPC na Valdanosu, vicepremijer je kazao da je imovina prvo vraćena građanima, a potom i SPC koja je imala najurednije papire.

Abazović je, na pitanje poslanika Ure Miloša Konatara, govorio i o posjeti SAD-u, tokom koje je, kako je rekao, glavna tema bila borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Prokomentarisao je i prijetnje vlasnika Uniprom KAP-a Veselina Pejovića direktoru Agencije za zaštitu životne sredine Milanu Gazdiću, ističući da je policija reagovala, a Pejoviću je poručio da ukoliko želi nekoga, može njega da vrijeđa.

- Uzeo je raznim mahinacijama zemljište vrijedno 30 miliona eura za 24 miliona. Naš naredni zadatak je da vidimo da li je taj slučaj sličan kao slučaj Solane i da vratimo to u državno vlasništvo – kazao je Abazović.

Politika

Subota, 27. novembar 2021.

icepremijer

a da astiru sobe?!

ucanj u Cetinje d zaboraviti zeća Vlada vodi prema Cetinju od prvog dana svog crkvenog nastanka.

- Odlazi cirkus i brzo ćemo ga zaboraviti, ali suzavac, šok bombe i pucanj u Cetinje nećemo nikad - poručio je Đurašković.

Iz Socijaldemokrata pozvali su Sekulovića da prestane da vrijeđa ljude čije je živote doveo u opasnost.

- Manite se Cetinja i prestanite da vrijeđate časne ljude kojima su, usljed reakcije pripadnika policije kojima ste Vi naredili da djeluju, odnosno neko drugi Vama, životi bili ugroženi - poručuju oni.

Naglasili su da na Cetinju nijesu bili ljudi koji su teroristi i nasilnici, već građani koji nijesu spremni da, zarad malo vlasti, Crnu Goru od građanske naprave teokratskom državom.

AFERA „KADETI“

Na pitanja poslanika odgovarala je i ministarka odbrane Olivera Injac koja je ustvrdila da nije ona inicirala razrješenje predsjednice i članica Komisije za žalbe u slučaju afere „kadeti“.

Suzana Pribilović (DPS) zatražila je od Injac da objasni da li je inicirala to razrješenje kako bi prikrila nezakonito postupanje u predmetu „kadeti“ ili je to učinila kako bi onemogućila službenike i kandidate za zapošljavanje u ostvarivanju prava protiv odluka izvršne vlasti.

Injac je odgovorila da ona nije tražila razrješenje, već da je na jednoj od sjednica Vlade informisala o nezakonitostima u postupanju što joj je, kako je kazala, bila obaveza.

Istakla je i da su razmotrili žalbu Marka Mitrovića i ocijenili da je nedozvoljena, jer je utvrđeno da nema status kadeta i time nema pravo izjavljivanja žalbe na odluku.

Pribilović je podsjetila da se u rješenju Vlade navodi da je na dopis i inicijativu ministarke Injac pokrenuta priča o razrješenju predsjednice i članova Komisije za žalbe.

Rasprava Bošnjak i Boškovića oko mitropolita Joanikija Tokom sjednice potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak i poslanik DPS-a Predrag Bošković raspravljali su oko Srpske pravoslavne crkve i mitropolita Joanikija.

Rasprava je počela kada je Bošković SPC nazvao „Crkvom Srbije“, a mitropolita te crkve Joanikija „popom“. Bošnjak je reagovala ističući da ne može tako da govori iz poštovanja prema građanima Crne Gore, koji su, kako kaže, većinom vjernici.

On je pitao je li nešto netačno rekao, a Bošnjak je odgovorila da jeste.

- Izviniću se odmah kad mi kažete šta sam netačno i uvredljivo rekao - pitao je Bošković.

Bošnjak je rekala da Joanikije nije pop, već monah.

Bošković se izvinio što je rekao da je Jaonikije pop i nastavio.

- Da nije bilo prethodnog menadžmenta, Vi ne biste mogli monaha Crkve Srbije dostaviti, isporučiti na onaj način na koji je isporučen na Cetinje. Je li to sad korektno - pitao je Bošković.

Potpredsjednica Bošnjak je kazala da nije korektno i kazala da će mu oduzeti riječ.

- Dostaviti, isporučiti - to su riječi koje ponižavaju.

Prvo ste van teme i nema potrebe za ovim. I baš sam iznenađena Vašim istupom jer ste uvijek bili prilično pristojnim u svojim izlaganjima - kazala je Bošnjak.

Upitala je ministarku i zašto ne kaže da je Upravna inspekcija došla u Ministarstvo zato što kandidatu Mitroviću, na više zahtjeva, nije dozvolila da izvrši uvid u dokumentaciju.

Predrag Bošković (DPS) pitao je ministarku da li je uputila prijedlog za postavljanje potpukovnika Todora Goranovića na mjesto direktora Direktorata za obavještajno bezbjednosne poslove, na što je odgovorila da se odluka o njegovom postavljanju nalazi u kabinetu predsjednika države Mila Đukanovića.

Istakla je da je prijedlog o imenovanju poslat članovima Savjeta za odbranu i bezbjednost 10. novembra.

Bošković je konstatovao da je Injac pogazila Ustav više puta, navodeći i da je postavila novog v.d. komandanta Vazduhoplovstva, a da prethodnog nije razriješila. Zanimalo ga je i da li se može očekivati nabavka još dva ,,bell 505“ helikoptera, na što mu je Injac odgovorila da će ta odluka biti donešena u narednom periodu, sa planom da se od budžetske 2023. godine počnu planirati sredstva. Ž. ZVICER

3

IZA KULISA: Produbljeni sukobi na relaciji premijer - najjači konstituent parlamentarne većine, predsjednika Vlade ne obavezuje sporazum tri vladajuće koalicije

Krivokapić umjesto kadrova DF-a postavlja svoje ljude u državnu upravu i javna preduzeća PODGORICA - Premijer Zdravko Krivokapić stopirao je u državnim preduzećima i javnoj upravi namještenja kadrova Demokratskog fronta i na te funkcije počeo da odlukama Vlade postavlja ljude bliske njegovim ministrima ali i svojoj porodici, saznaje Pobjeda.

Izvori Pobjede bliski vrhu DFa tvrde da je riječ o kršenju Sporazuma iz januara mjeseca po kome su tri koalicije parlamentarne većine podijelile sve funkcije po dubini.

- Riječ je o Monteputu, Upravi za šume, Barskoj i Kotorskoj plovidbi, Monstatu, Agenciji za ljekove a sumnjamo da će to biti slučaj i sa Nacionalnim parkovima i Elektroprivredom - saopštio je izvor Pobjede iz samog vrha DF-a podsjećajući i da je mjesto direktora Uprave carina nakon smjene Aleksandra Damjanovića po raspodjeli trebalo da pripadne DF-u a ne ,,drugarici ministra Milojka Spajića“.

Kako tvrdi izvor, razlog zbog kojih premijer krši Sporazum tri koalicije je revanšističke prirode, zbog činjenice da DF svojom platformom više ne vidi Krivokapića na čelu Vlade.

- I pored činjenice da je po Sporazumu funkcija direktora Monteputa pripala Demokratskom frontu na tu funkciju je postavljen Milan Ljiljanić koji je blizak Krivokapiću. Ta funkcija je trebalo da pripadne kadru Demokratske narodne partije Zoranu Lakušiću. Takođe na čelu Uprave za šume je postavljen Srđan Pejović, umjesto kadra DF-a. Sično je i sa novim čelnim čovjekom Monstata, Miroslavom Pejovićem za kojeg imamo podatke da je blizak staroj Vladi, a sada ministru finansija - tvrde izvori iz Fronta.

U DF-u strahuju da se priprema i smjena i direktorice Nacionalnih parkova Jelene

I pored činjenice da je po Sporazumu funkcija direktora Monteputa pripala DF-u, na nju je postavljen Milan Ljiljanić koji je blizak Krivokapiću.

Ta funkcija je trebalo da pripadne kadru DNP-a, Zoranu Lakušiću. Takođe na čelo Uprave za šume je postavljen Srđan Pejović umjesto kadra DF-a. Slično je i sa novim čelnim čovjekom Monstata Miroslavom Pejovićem za kojeg imamo podatke da je blizak staroj Vladi, a sada ministru finansija tvrde izvori iz Fronta Kljajević, kao i njihovih kadrova u EPCG uključujući i smjenu predsjednika Borda Milutina Đukanovića.

- Značajan broj mjesta u Upravnim odborima Agencija nije pripao DF-u već osobama bliskim Spajiću, Krivokapiću i njegovoj porodici - tvrde izvori iz DF-a.

Navode i da nema sumnje da se takvim potezima pravi infrastruktura za buduću Demohrišansku stranku koja bi sa pozicije vlasti krenula u predizbornu kampanju.

Iz Demokratskog fronta saopštili su da ,,ovakvo ponašanje odlazećeg premijera najbolje govori o tome kome je stalo do funkcija, i ko je, uzurpirajući poziciju premijera, kroz klasičnu zloupotrebu službenog položaja nastavio privatizovanje institucija“.

Takođe su dodali da za nekog ko se poziva na boga dvadeset četiri sata u toku dana, Zdravko Krivokapić i njegova djeca, zajedno s Milojkom Spajićem, ponašaju se prilično re-

U DF-u strahuju da se priprema i smjena i direktorice Nacionalnih parkova Jelene Kljajević, kao i njihovih kadrova u EPCG uključujući i smjenu predsjednika Borda Milutina Đukanovića volucionarno i otimački da bi im pozavidjeli i kožnomantilaši iz 1946. godine.

Kako je Pobjeda ranije objavila u julu ove godine DF, kojeg čine Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, dobio je Sporazumom vladajuće većine ukupno 264 funkcije u javnim preduzećima, Socijalistička narodna partija 88, a Pokret za promjene 85. Članice nekadašnje pobjed-

Zdravko Krivokapić

ničke koalicije ,,Zajedno za budućnost Crne Gore“ prema dogovoru iz početka januara, a koji se realizuje u potpunosti, su dobili ukupno dvije trećine funkcija, dok je ostatak od jedne trećine, odnosno 145 funkcija su u odnosu ,,dva prema jedan“ podijelili Demokrate i Ura. P re m a d o k u m e n t u ko j i objavljuje Pobjeda, DF je dobio ukupno 44 predsjednika Upravnih odbora, SNP 13, a Pokret za promjene 12.

Kada su u pitanju izršni direktori u državnim i javnim preduzećima DF je dobio čak 53 izvršna direktora, SNP 17, a Pokret za promjene čak 21.

Iako je ranije tvrdio da će sve funkcije u državnom aparatu biti podijeljenje po konkursu i stručnosti premijer Zdravko Krivokapić je i tokom premijerskog sata potvrdio da se po dubini sprovodi isključivo partijsko zapošljavanje, navodeći da su vladajuće partije dobile ono što su željelje.

N. ZEČEVIĆ

Balkanski integracioni forum u organizaciji Evropskog pokreta i fondacije Friedrich-Ebert-Stiftung počeo u Podgorici

Đukanović, Komšić, Džaferović i Lajčak o EU i Zapadnom Balkanu PODGORICA - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović učestvovaće na Balkanskom integracionom forumu „Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan – kako pronaći put iz

zastoja“, koji se održava u Podgorici. Đukanović će, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, govoriti na panelu „Moć perspektive: Zašto je članstvo u EU i dalje važno na Zapad-

nom Balkanu“.

Na ovom panelu učestvuju i predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Željko Komšić, član Predsjedništva BiH Šefik Džaferović i specijalni pred-

stavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja u regionu Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak.

- Đukanović će imati radni ručak sa Lajčakom, a prirediće radnu večeru za Komšića i Džaferovića, navodi se u saopštenju.

Balkanski integracioni forum organizuju Evropski pokret u Crnoj Gori i fondacija Friedrich-Ebert-Stiftung. R. P.

4

Politika

Subota, 27. novembar 2021.

Portparol DPS-a, generalni sekretar SDP-a i funkcioner SD-a saglasni da bi prihvatanjem platforme DF-a državni prioriteti postali Srbija i Rusija

Iz SDP-a portalu Pobjeda nezvanično potvrđeno

Nikolić: Poziv za promjenu spoljnopolitičkog kursa PODGORICA – Platforma Demokratskog fronta koju je ovaj politički savez uputio koalicionim partnerima kao posljednji pokušaj da riješe aktuelnu krizu vlasti jasan je pokazatelj njihove ideološke orijentacije i jasan poziv za promjenu spoljnopolitičkog kursa države, smatraju sagovornici Pobjede, generalni sekretar Socijaldemokratske partije Ivan Vujović, portparol Demokratske partije socijalista Miloš Nikolić i funkcioner Socijaldemokrata Miloš Čelanović.

nikoga ko bi mogao biti toliko naivan ili neznaven – istakao je Vujović i dodao da pitanje da li je DF strateški partner predstavlja pitanje fundamentalnog vrijednosnog opredjeljenja, a ne obične politike.

– Zato vjerujem da je vrijeme za neke važne iskorake i da svi zajedno, radi budućnosti građanskog društva i evropske Crne Gore, spoznamo i sopstvene greške kojih uvijek ima u politici i, što je najvažnije, zauzmemo pravi i ispravan kurs – poručio je on.

Nikolić je ocijenio da ponuđena platforma potvrđuje ono što međunarodna i domaća javnost zna – „da je DF antievropska snaga koja želi u potpunosti da promijeni dosadašnji pravac razvoja Crne Gore“.

– Vidjeli ste da se u platformi ni na jednom mjestu ne pominju evropske integracije što bi značilo da bi njeno prihvatanje vodilo ka tome da bi umjesto Evropske unije i NATO-a prioriteti bili Srbija i Rusija – istakao je Nikolić.

Zbog toga, naveo je, prijedlog DF-a predstavlja jasan poziv za promjenu spoljnopolitičkog kursa, zbog čega je on neprihvatljiv za bilo koga ko želi dobro Crnoj Gori.

– Vjerujemo da platforma neće dobiti podršku 41 poslanika u crnogorskom parlamentu – kazao je Nikolić.

Da bi usvajanje platforme DFa urušilo evroatlanski put Crne Gore i ugrozilo partnerske odnose sa EU i Sjedinjenim Američkim Državama smatra i funkcioner SD-a Miloš Čelanović.

-Nedavno je jasno rečeno ko ne može biti partner SAD! Pa valjda nema niko iluziju da ulaskom DF-a u Vladu (vjerovatno sa većinskim brojem resornih ministara, jer su se odrekli premijerskog mjesta), Crna Gora ne bi promjenila svoj spojnopolitički kurs i urušila odnose sa nama najznačajnijim zapadnim partnerima – istakao je Čelanović.

Ponuda DF-a, kazao je, neće omogućiti izlazak iz političke i institucionalne krize, već njeno produbljivanje, a ocijenio je i da se radi o pokušaju zadržavanja biračkog tijela pred pad Vlade ili eventualne vanredne izbore.

-Platforma DF-a predstavlja politički manevar kojim ovaj politički subjekat pokušava zadržati pozicije koje je zauzeo „po dubini” i ojačati ih ministarskim mjestima. Ova platforma je guranje pod tepih najznačajnijih problema Crne Gore. U njoj nema pomena o EU integracijama i obavezama koje Crna Gora ima kao punopravna članica NATO alijanse – istakao je Čelanović. Ž. ZVICER

,,NAŠMINKANI SRPSKI SVET“

Vujović smatra da je ovaj prijedlog DF-a najbolji dokaz da se uvijek može gore, kao i da se radi o nevješto našminkanoj projekciji „srpskog sveta“ koja bi trebalo da se realizuje u više faza.

– Vlada nastala 4. decembra je bila zamišljena kao prva faza, ali je DF-u i beogradsko-crkvenim anticrnogorskim planerima očigledno ponestalo strpljenja. Jedino na taj način

UGROŽAVANJE PUTA

Miloš Nikolić

Omeragić: Skretanje sa evro-atlanske orijentacije ne može biti državna politika Portparol Bošnjačke stranke Adel Omeragić, komentarišući činjenicu da u platformi DF-a nema riječi o evropskim integracijama, ocijenio je da su one neizostavan dio političkog djelovanja BS i istakao da skretanje sa evropskog kursa ne može biti državna politika Crne Gore.

– Snažno se zalažemo za bržu integraciju Crne Gore i čitavog regiona u EU, jer je to najbolji izbor i najkraći put do stabilnog, ekonomski naprednijeg i demokratskog društva, zasnovanog na vladavini prava – rekao je Omeragić.

se može tumačiti ponuda DFa o tzv. prekompoziciji unutar aktuelne parlamentarne većine – istakao je Vujović.

Primijetio je i da su ključne stavke dokumenta popis i ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a da Evropske unije i obaveza koje Crna Gora ima na evropskom putu nema.

– Ako se DF-u može mnogo toga zamjeriti na politici i ideologiji, teško da im se može zamjeriti bilo šta na iskrenom zalaganju i politici da od Crne

Gore naprave rusku guberniju ili Republiku Srpsku na moru – rekao je on.

Vjerovatnoća da bi Vlada kojom dominira DF bila EU i NATO nastrojena, naglasio je Vujović, jednaka je onoj da će Rusija ući u NATO pakt.

Kazao je i da je to više puta saopšteno od strane međunarodnih partnera.

– Ako nekome nije bilo jasno prije godinu ili dvije gdje vodi političko savezništvo sa DFom, vjerujem da danas nema

Član Glavnog odbora DPS-a kazao je da se Crna Gora nalazi u nikada većoj političkoj krizi

Gegaj: Bilo bi dobro da se Ura približi građanskom bloku

PODGORICA - Član Glavnog odbora DPS-a Nikola Gegaj kazao je da se Crna Gora nalazi u nikada većoj političkoj krizi i nikad većoj polarizaciji društva u cjelini. Za sve ovo okrivio je trenutne političke snage koje vrše vlast u Crnoj Gori. Istakao je da sva relevantna istraživanja pokazuju da nikada u svojoj istoriji nije bio ovako nizak nivo povjerenja u Vladu Crne Gore kao što je danas.

Gegaj je u razgovoru za TV Euronews Albania, na jednoj od najgledanijih emisija, Balkan talks, na pitanje novinara zašto

Nikola Gegaj

se Đukanović nije povukao sa mjesta predsjednika stranke nakon poraza na prošlim izborima, odgovorio da je DPS

pojedinačno kao stranka pobjednik izbora i da je dobila 37 odsto mjesta u parlamentu, a druga stranka je dobila samo 10 odsto mjesta.

- Đukanović je izrazio želju da njegovo mjesto preuzme neko iz plejade mladih političara DPSa, ali je dominiralo raspoloženje, ne samo među biračkim tijelom DPS-a, nego i kod ukupne javnosti u Crnoj Gori da je i dalje potreba da na čelu partije i države bude čovjek sa harizmom, ugledom i vizijom, koji nas može uvesti u EU - rekao je Gegaj.

Na pitanje novinara da li očekuje približavanje Đukanovića

i Abazovića, on je rekao da bi bilo dobro da politička grupacija Ura, koju predvodi Dritan Abazović, čija je stranka građanske profilacije, pristupi građansko demokratskom bloku.

Govoreći o nacionalnim albanskim strankama i njihovoj trenutnoj ulozi na političkoj sceni Crne Gore rekao da su stranke manjina uvijek bile faktor stabilnosti i da nikada nijesu naudile Crnoj Gori, kao i da su 2006. godine, sa ostalim građanima Crne Gore, doprinijeli da naša država postane nezavisna.

R.P.

Raško Konjević

Zahtjev za smjenu Vlade od ponedjeljka u skupštinskoj proceduri PODGORICA - Zahtjev za smjenu Vlade Crne Gore, koji je nedavno najavio predsjednik Socijaldemokratske partije (SDP) Raško Konjević, a podržale stranke manje brojnih naroda, biće u ponedjeljak dostavljen Skupštini, potvrđeno je Portalu Pobjeda nezvanično iz SDP-a.

Upitan kada će podnijeti zahtjev za izglasavanja nepovjerenja Vladi, Konjević je sinoć gostujući na TVCG kazao da to nije urađeno ove sedmice jer bi trebalo odraditi konsultacije u opoziicji.

- Očekujemo da ćemo već naredne sedmice to uraditi i predložiti parlamentu. Mislimo da svi konstituenti iz većine treba da podrže tu inicijativu jer niko ne podržava Vladu - naveo je Konjević.

Prema Poslovniku Skupštine, sjednica po ovom zahtjevu može biti zakazana u vremenu ne kraćem od 15 dana od podnošenja zahtjeva, što znači da bi predsjednik parlamenta Aleksa Bečić mogao da zakaže raspravu o povjerenju Vladi ne prije sredine decembra. R.P.

Potpredsjednik Vlade i lider Građanskog pokreta Ura o prijedlogu predsjednika Albanske alternative

Abazović: Ne podržavam koncept manjinske vlade PODGORICA - Potpredsjednik Vlade i lider Građanskog pokreta Ura Dritan Abazović kazao je da ne podržava koncept manjinske vlade.

On je novinarima u parlamentu rekao da čeka da se „razbistre neke stvari“ o kojima je razgovarao na važnim adresama, ali nije želio da precizira o kojim se stvarima radi.

- Ja lično nijesam za to, ,,Crno na bijelo” nije za to. Mi želimo da imamo veću političku stabilnost da bismo sprovodili reforme, da donosimo zakone, mijenjamo tužilaštvo, sudstvo, biramo sudije Ustavnog suda - naveo je Abazović, bez objašnjenja kako će, kada postoji kriza unutar sadašnje parlamentarne većine, obezbijediti poslaničkih glasova za reforme u pravosuđu.

R.P.

Pola godine nakon lokalnih izbora u Herceg Novom konačno postignut dogovor koalicionih partnera

Novska lista ušla u vlast HERCEG NOVI - Pola godine nakon lokalnih izbora u Herceg Novom, koaliciji na vlasti u kojoj su „Ni lijevo, ni desno – pravac Novi“, „Za budućnost Herceg Novog i Boke“, „Crno na bijelo, može Bokeški“ i „Prava Crna Gora, sloboda u našim rukama“ - pridružila se i Novska lista.

Predsjednik te stranke Savo Marić je podsjetio da je Novska lista osvojivši sedam mandata na izborima 9. maja napravila jedan istorijski rezultat.

- Naravno, ostali činioci vlasti u

Herceg Novom su mogli napraviti vlast i bez Novske liste, i to bi, na kraju krajeva bilo i demokratski jer imaju tu potrebnu većinu, ali smo naknadnim razgovorima ipak našli zajednički jezik. Vjerovatno su i kolege iz drugih stranaka shvatile da dio vlasti u Herceg Novom treba da bude i Novska lista, tako da smo mi sada činilac vlasti u Herceg Novom - rekao je Marić.

Ističe da je bitno da je dogovor postignut i da će vjerovatno uskoro biti formalno regulisan potpisivanjem sporazuma. Ž.K.

Ekonomija

Subota, 27. novembar 2021.

Air Montenegro sklopio novi ugovor o održavanju aviona sa Portugalia erlajnzom

,,Bravo“ poslat na servis u Portugal PODGORICA - Avion Air Montenegra, registarskih oznaka 40-AOB, poznat pod kodnim imenom „bravo“, poslat je na servis u Portugal, gdje će biti servisiran u skladu sa propisanim šestogodišnjim održavanjem, saznaje Pobjeda.

Servis rade mehaničari Portugalia erlajnza, regionalne avio-kompanije koja je u vlasništvu državnog prevoznika TAP Air Portugal. To je prvi put da Portugalia erlajnz radi servis aviona neke strane kompanije.

Da će održavanje jednog od dva ,,embraera 195“ koja imaju u floti raditi u Portugalu potvrdili su i u Air Montenegru. Oni, međutim, nijesu odgovorili na pitanje Pobjede koliko će ih to koštati.

- Avion 4O-AOB jeste u Portugalu na šestogodišnjim strukturalnim radovima održavanja, tj. strukturalnom servisu koji obavlja fir-

Na pitanje zašto servis ne rade u Bratislavi, gdje su ranije održavali avione, u Air Montenegru su kazali da kompanija ATB nije imala raspoložive kapacitete „Bravo“ u hangaru Vektre avijejšn u stečaju

ma Portugalia erlajnz. Kao i za sve prethodne procese, i za ovaj je sproveden adekvatan postupak nabavke po kojem je od više pristiglih ponuda odabran najpovoljniji ponuđač - kazali su u Air Montenegru.

BRATISLAVA

- Avion 4O-AOB jeste u Portugalu na šestogodišnjim strukturalnim radovima održavanja, tj. strukturalnom servisu koji obavlja firma Portugalia erlajnz

„Embraer 195“, kodnog naziva ,,bravo“, u Portugalu je već desetak dana, a u državnoj avio-kompaniji očekuju da će se vratiti u redovan saobraćaj sredinom decembra.

Servis koji će mu biti odrađen obavlja se svakih šest godina i dio je baznog održavanja vazduhoplova, za šta Air Montenegro nema dozvolu.

Na pitanje zbog čega su se odlučili da servis ,,brava“ obave u Portugalu, a ne u Bratislavi gdje su ranije održavali avio-

ne, iz Air Montenegra su kazali da je slovačka kompanija bila zauzeta.

- Kompanija Austrian Technik Bratislava u trenutku upita nije imala raspoložive kapacitete - naveli su u Air Montenegru.

Prije puta u Portugal ,,bravo“ je morao da dobije dozvolu za let od proizvođača, brazilske kompanije Embraer, i crnogorske Agencije za civilno vazduhoplovstvo, jer mu je 1. novembra isteklo rješenje za odlaganje radova nakon čega više nije mogao da leti.

On je prethodno bio prizemljen zbog kvara na iznajmljenom motoru.

ZAMJENA

Dok se ,,bravo“ ne vrati sa servisa floti Air Montenegra se pridružio iznajmljeni ,,fo-

Sud u Vašingtonu presudio u korist Crne Gore u arbitražnom sporu pokrenutom zbog ,,švajcaraca“

Odbačene tužbe Addiko banke protiv države PODGORICA - Arbitražni sud, konstituisan u skladu sa pravilima Međunarodnog centra za rješavanje investicionih sporova (ICSID), odbacio je sve tužbene zahtjeve koje je Addiko banka podnijela protiv Vlade zbog konverzije kredita u švajcarskim francima, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Addiko banka pokrenula je arbitražu protiv države u novembru 2017. godine pred sudom u Vašingtonu, tvrdeći da je usvajanje Zakona o konverzihi kredita u švajcarskim francima i njegovih izmjena i dopuna povreda međunarodno-pravnih obaveza Crne Gore po osnovu Bilateralnog investicionog sporazuma između Austrije i bivše Republike Jugoslavije.

- Arbitražni sud ICSID utvrdio je da Zakon o konverziji predstavlja opravdan i srazmjeran odgovor države Cr-

ne Gore, koja je kao cilj javne politike imala ublažavanje finansijskih teškoća, kojima su bili izloženi korisnici kredita u švajcarskim francima - naveli su iz Ministarstva.

Banci je naloženo da u roku od 30 dana Crnoj Gori nadoknadi 70 odsto troškova kojima je država bila izložena kako bi se branila u arbitražnom postupku.

- Crna Gora je Zakon o konverziji iz 2015. godine usvojila zbog ozbiljnih finansijskih teškoća sa kojima su se suočili građani usljed iznenadnog i finansijski nedostupnog porasta iznosa, koje je trebalo otplatiti po osnovu kredita u švajcarskim francima, nakon naglog skoka švajcarskog franka u odnosu na euro 2015. godine - rekli su iz Ministarstva.

Oni u ovoj fazi postupka ne mogu da saopštavaju više detalja, budući da je spor sve do formalnog okončanja označen stepenom tajnosti interno.

R.E.

ker 100“ hrvatske kompanije Trade Air. Crnogorski avioprevoznik trenutno saobraća ka Beogradu, Istanbulu i Ljubljani, a avion Trade Aira angažuje za potrebe dodatnih letova i čartera.

Isti tip aviona koji je Air Montenegro iznajmio od Hrvata ima Montenegro erlajnz (MA) u stečaju, čiji je ,,foker 100“, registarskih oznaka 4O-AOM, parkiran u hangaru na podgoričkom aerodromu. On trenutno nije plovidben, ali je uz određena ulaganja, mogao biti osposobljen za saobraćaj.

Njega je stečajna uprava u maju nudila Air Montenegru u dugoročan zakup, ali su iz državne avio-kompanije tada tvrdili da im fokeri zbog starosti ne trebaju u floti.

B.D.

5

Vlasnici Novog duvanskog pisali premijeru Krivokapiću

Kombinat prekida proizvodnju!

PODGORICA - Kompanija Grand lnternational FZ-LLC, vlasnik kompanije Novi duvanski kombinat Podgorica, odlučila je da prekine proizvodnju duvanskih proizvoda.

U pismu premijeru Krivokapiću, koje je potpisao menadžer Grand International FZ-LLC Ahmad Ibrahim Hamdan, navodi se da se obraćaju da bi još jednom upoznali Vladu i građane Crne Gore da su u posljednjih pet godina investirali više od 25.000.000 eura za otvaranje fabrike za proizvodnju duvana sa najsavremenijom opremom, zaposlili više od 60 radnika kojima se redovno izmiruju zarade sa svim porezima i doprinosima.

- Dali smo prioritet domaćim kompanijama da posluju sa Novim duvanskim kombinatom, pružili podršku uzgajivačima duvana davajući im besplatno sjeme, našu stručnu pomoć, kao i vršili otkup cjelokupne proizvedene količine duvana. Ujedno smo i nekoliko puta povećavali otkupnu cijenu duvana, a sve u cilju poboljšanja poslovanja domaćih kompanija u Crnoj Gori i želje da što više zaživi proizvodnja duvana na teritoriji Crne Gore - navode iz Grand Internationala.

Ističu, između ostalog, da uprkos uloženim naporima nijesu bili zadovoljni saradnjom sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima, o čemu su u više navrata informisali resorno ministarstvo Crne Gore, ističući mogući prekid ovog vida saradnje.

Razlozi su, kako dodaju, višestruki, među kojima izdvajaju loš kvalitet proizvedenog sirovog duvana u listu.

- lzrazili smo želju da proširimo kapacitet otvaranjem pogona za primarnu proizvodnju duvana u vrijednosti investicije od 12.000.000 eura, čime bismo dodatno zaposlili još najmanje 40 radnika. Grand lnternational FZ-LLC je investirao i izgradnju objekta gdje se nalaze prostorije za rad carinskih organa koji 24 časa prate rad u Slobodnoj zoni, sa svom potrebnom opremom, video-nadzorom i kancelarijskom opremom. Poslovanje u Slobodnoj zoni, čiji je vlasnik i operater NDK, se obavlja u skladu sa Zakonom o zaštiti imovine i lica, tako da je kako unutrašnji, tako i spoljašnji prostor Slobodne zone pokriven kamerama tj. videonadzorom i sistemom tehničke zaštite koja podrazumijeva dvadesetčetvoročasovnu kontrolu pristupa zoni - kazali su iz kompanije.

Dodaju da je Novi duvanski kombinat više puta bio predmet kontrole carinskih organa i Poreske uprave, nakon čega nijesu utvrđene bilo kakve nepravilnosti, niti date primjedbe.

-Takođe, bili smo i predmet kontrole međunarodne organizacije koja se bavi borbom protiv krijumčarenja cigareta - OLAF, koja je dala pozitivno mišljenje na naše poslovanje. Nažalost, Grand International FZ-LLC i mendžment Novog duvanskog kombinata nije naišao na razumijevanje i podršku od strane Vlade Crne Gore. Obraćajući se u više navrata zvaničnim dopisima i propratnom dokumentacijom, a u vezi naših budućih investicija, zainteresovanosti za otkup vlasničkog udjela države u Novom duvanskom kombinatu, unapređenje i razvoj proizvodnje duvana, rješavanja pitanja otpada, kao i nekih pitanja vezano za funkcionisanje Slobodne zone u skladu sa međunarodnim standardima, nijesmo dobili nijednu povratnu informaciju, kao ni odgovor na bilo koje zvanično obraćanje, saopšteno je iz Grand International-a.

U pismu se zaključuje da, poslije ove konačne odluke Grand International i dalje ostaje otvoren za razgovor sa predstavnicima Vlade Crne Gore za buduće aktivnosti unutar Crne Gore. R.E.

Nova kolektivna tužba protiv Crnogorske komercijalne banke PODGORICA – Nakon pravosnažne i izvršne presude podgoričkog Osnovnog suda kojom je Crnogorskoj komercijalnoj banci (CKB) zabranjeno da ubuduće naplaćuje maksimalnu naknadu za prijevremenu otplatu kredita bez prethodno utvrđenih opravdanih troškova, Centar za zaštitu potrošača (CEZAP) novom kolektivnom tužbom protiv ove banke traži zabranu ugovaranja naknada za obradu koje sada naplaćuju 1 do 1,7 odsto vrijednosti kredita.

Ne spore pravo banke na naknadu, ali smatraju da to moraju biti realni troškovi i tvrde da klijent ne zna strukturu tog troška koji je obavezan da izmiri prilikom podizanja kredita.

Pravnik u CEZAP-u Željko Tomović je naveo da CKB određivanjem procentualne, umjesto naknade u fiksnom iznosu, koristi nepoštenu ugovornu odredbu čime narušava kolektivne interese potrošača. Prije podnošenja tužbe, kako je naveo, banci je upućeno upozorenje da prekine sa takvom praksom uz ponudu da ovo pitanje riješe sporazumno, ali je nijesu prihvatili.

CEZAP traži realne troškove obrade kredita Iako smatra da je riječ o tužbi protiv svih banaka i drugih finansijskih institucija, advokat CEZAP-a dr Miloš Vukčević odluku da ponovo tuže CKB obrazlaže time da je dominantna na tržištu, pokriva najveći broj potrošača i samim tim najviše krši njihova prava.

- Kao što je to bio slučaj i sa prvom presudom, očekujemo da i nakon ove, sve banke usklade svoje postupanje sa Zakonom o zaštiti potrošača. Drago mi je što je Centralna banka najavila nadzor po presudi koja se odnosi na prijevremenu otplatu kredita, kako CKB tako i ostalih banaka – naveo je Vukčević.

Tvrde da CKB krši zakon ugovarajući takvu odredbu, narušava načela transparentnosti, savjesnosti i poštenja i stvara neravnotežu u pravima između potrošača i finansijskih institucija.

- Smatramo da se ta naknada ne može određivati u procentualnom iznosu zbog čega tražimo da se banci to

zabrani. Ako potrošač podiže veći iznos kredita moraće da plati i veću naknadu u odnosu na onog ko uzima manji kredit, a u pitanju je isti posao.

Tužbom ne tvrdimo da banka nema prava da naplati troškove, ali samo ako su stvarni i opravdani – kazao je Vukčević pozivajući se direktive EU i praksu Suda pravde EU u Luksemburgu protiv španske banke u vezi nepoštenih ugovornih odredbi.

Upitan da li klijenti koji su plaćali naknade za prijevremenu otplatu kredita imaju pravo na na obeštećenje, Vukčević je objasnio da se presuda odnosi na buduće radnje banaka, ali ukazao da korisnici kredita mogu pokrenuti individualne parnice.

- Zakon predviđa da se presuda po kolektivnoj tužbi može koristiti u individualnoj parnici, ali se ne može unaprijed govoriti kakav će stav sudovi zauzeti po tom pitanju – naveo je Vukčević.

M.Lk.

6

Ekonomija

Subota, 27. novembar 2021.

Ministar ekonomije Jakov Milatović razgovarao sa „metalcima“ u Nikšiću Željezarci će nastaviti da primaju 90 odsto zarade, a radnicima Metalca koji već dvije godine ne primaju zarade, pokušaćemo, u saradnji sa Opštinom, obezbijediti jednokratnu pomoć do dolaska novih vlasnika obje fabrike - najavio je Milatović NIKŠIĆ – Tosjali grupa je u fazi prodaje nikšićke željezare i od moje posjete Turskoj dobili smo još zainteresovanih kupaca, kazao je ministar ekonomije Jakov Milatović juče u Nikšiću.

Naveo je da su u stalnoj komunikaciji s Tosjali grupom, a dok ne stigne novi vlasnik svi zaposleni će dobijati, kao i do sada, 90 odsto mjesečne zarade.

Milatović je kazao da je sa gradonačelnikom Nikšića Markom Kovačevićem razgovarao i sa radnicima Metalca, ali da je „njihova priča prilično zamršena“.

- Imovina Metalca se vodi na firmu iz Češke, a radnici su zaRatko Raičević, pravnik iz Metalca, kaže da su dobili obećanje za jednokratnu finansijsku pomoć za početak, te da im je saopšteno da će vrlo brzo predstavnici Ministarstva ekonomskog razvoja razgovarati sa sadašnjim vlasnikom i potencijalnim inve-

Željezara i Metalac u fazi prodaje

Posjeta željezari

posleni u drugoj, koju je u međuvremenu kupila kompanija iz Slovačke. Ipak, čini mi se,

nakon razgovora sa vlasnikom Metalca, da su svi shvatili koliko je bitno što prije pokrenuti

Radnici čekaju nove investitore stitorima, kako bi se što prije pokrenula proizvodnja.

- Radnici Metalca već dvije godine ne primaju plate, a tu je 120 porodica. U saznanju smo da je novi vlasnik iz Bratislave, ali mi ćemo insistirati

da ostanemo u metaloprerađivačkoj priči - kazao je Raičević. Čelnik sindikata Tosčelika Željko Rabrenović istakao je da nemaju nikakvu novu informaciju.

- Raduje nas što je ministar

proizvodnju – naveo je Milatović i naglasio da i za ovu fabriku postoje zainteresovani investioptimista da će pregovori sa vlasnikom fabrike biti uspješno okončani. Svi smo razgovarali s direktorom Željezare, ali on je zadužen samo za poslove, dok pregovore o prodaji vode čelnici Tosjali grupe iz Turske – kazao je Rabrenović.

tori, te da su dobili garancije da bi se to moglo desiti brzo.

- Nijesam čovjek koji daje obećanja, a ne može ih ispuniti, pa sam rekao da ću razmotriti kako i u kojoj mjeri, u saradnji s lokalnom upravom, možemo jednokratno finansijski pomoći radnike Metalca, jer su dvije godine bez plata - kazao je Milatović, koji smatra da Institut crne metalurgije ima dugoročnu i održivu budućnost, jer imaju planove za dodatna tržišta.

Ocijenio je da je pivara Trebjesa jedna od rijetkih uspješno privatizovanih firmi u Crnoj Gori i najavio da će sagledati sve mogućnosti, kako bi što prije krenuo oporavak svih kolektiva u gradu, jer žele otvoriti nova radna mjesta.

- Planiramo pokretanje kreditno-garantnog i fonda za inovacije kako bi obezbijedili dodatna sredstva za pospješivanje zapošljavanja. Biće to mjere koje će sprovoditi Ministarstvo ekonomskog razvoja, nezavisno od ZZZCG. Imaćemo programe za mlade, za inovativne ideje... - rekao je Milatović, dodajući da je Kapitalnim budžetom za narednu godinu Nikšiću planirano 7,1 milion eura za zapadnu tribinu stadiona, rekonstrukciju Dvorca kralja Nikole, nastavak gradnje Bulevara 13. jul, rekonstrukciju dijela Opšte bolnice, nabavku magnetne rezonance...

Na pitanje novinara da li očekuje da poslanici usvoje budžet za narednu godinu odovorio je potvrdno, jer je program „Evropa sad“ pravi izbor, pa da ne može shvatiti ko ne bi podržao povećanje minimalca i smanjenje rada na crno.

- Uz dodatna razmatranja i objašnjenja, možda i po neki amandman, siguran sam da će poslanici u končnom uvidjeti da je ovo dobar budžet, kojim se građanin i korektan poslodavac stavljaju u centar, a svima nam se na lokalnom i državnom nivou vraća optimizam – zaključio je Milatović.

Ra.P.

Izvinjenje ekonomske rubrike Pobjede

Zarada Radoševića 3.080 eura PODGORICA - Pobjeda je u petak, u tekstu „Direktori najvećih gubitaša primaju četiri ministarske plate“, nenamjerno navela pogrešan podatak o iznosu zarade predsjednika Odbora direktora kompanije CEDIS Rajka Radoševića. Tim povodom ekonomska rubrika Pobjede se izvinjava CEDIS-u, gospodinu Radoševiću i čitaocima.

- S obzirom na to da smo vam 20. avgusta poslali ispravku vezano za iznos zarade g-dina Radoševića, koju ste vi objavili 21. avgusta, što vam dostavljamo u prilogu, očekivali smo da više ne može doći do ovakve materijane greške – kazali su iz CEDIS-a u reagovanju.

Iz CEDIS-a su naveli da zarada predsjednika Radoševića iznosi tri i po prosječne zarade u tom preduzeću ostvarene u mjesecu koji prethodi mjesecu za koji se vrši obračun. Kako je prosječna zarada u CEDISu 880 eura, prema podacima koje je ove sedmice objavilo Ministarstvo kapitalnih investicija, Radoševićeva plata je 3.080 eura.

Podsjećamo da je informaciju da Radošević prima platu od 3.584 eura, ranije Pobjedi greškom dostavila upravo kompanija CEDIS. R.E.

Zajednička sjednica Odbora za turizam i Grupacije za ugostiteljstvo PODGORICA – Analize pokazuju da se može očekivati rast konkurentnosti i prihoda ako se paralelno sa elektronskom fiskalizacijom za sve usluge u ugostiteljstvu stopa PDV-a snizi na sedam odsto – zaključak je sjednice Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva i Grupacije ugostitelja pri Privrednoj komori Crne Gore.

Ocijenjeno je da bi to doprinijelo snažnom oporavku, unapređenju poslovanja i konkurentnosti crnogorskog turizma, kao i povećanju investicija, rastu zapošljavanja i smanjenju sive ekonomije u ovom sektoru. Privredna komora će zatražiti sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija

Ugostitelji traže PDV od sedam odsto radi najavljenog povećanja PDV-a u ugostiteljstvu, a inicijativu će, kako su najavili, uputiti i skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet. Članovi Odbora za turizam su ujedinjeni u stavu da je neophodno da Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje, u susret novogodišnjim praznicima, uz konsultaciju turističke privrede, daju prijedlog mjera kako bi se djelatnici na vrijeme mogli pripremiti. Zbog toga će Privredna komora iduće nedjelje inicirati i sastanke sa predstavnicima Instituta i ministarstava ekonomskog razvoja i zdravlja, imajući u vidu da se nijesu odazvali njihovom

Rezultati za devet mjeseci Jovović je ocijenio da je ljetnja sezona bila uspješna navodeći da je u kolektivnom smještaju za prvih devet mjeseci ostvareno 1,53 miliona dolazaka više, što je 320 posto više u odnosu na isti period prošle godine. Promet u kolektivom i individualnom smještaju ima ostvarenje od 65 odsto dolazaka i 68 odsto noćenja u odnosu na isti period 2019. godine. Od ukupnog broja noćenja, kako navodi, 29 odsto odnosno 2,67 miliona je ostvareno u kolektivnom, a 6,41 milion odnosno 71 odsto u individualnom smještaju.

U kolektivnom smještaju ostvareno je 2.671.794 noćenja što je rast od 215 posto u odnosu na prošlu i pad od 36 u odnosu na 2019. godinu.

Sa sjednice odbora PKCG

pozivu na sjednicu.

- Zdravstvene, epidemiološke mjere koje se donose ne smiju biti selektivne, moraju biti jasno definisane, razumljive, sa unaprijed određenim vremenskim rokom zbog prilagođavanja, te ih mora pratiti adekvatna ekonomska podrška privredi zbog neizvjesnosti i ograničenja u poslovanju – zaključeno je na sjednici uz apel nadležnima da prije donošenja mjera konsultuju poslovnu zajednicu.

Podsjećaju da je stopa PDV-a za pripremanje i služenje hrane i pića,

osim kafe, alkohola i gaziranih pića, bila snižena na sedam odsto do kraja avgusta radi podrške ugostiteljima tokom pandemije, te da se od tada primjenjuje samo na objekte koji pružaju usluge keteringa.

Predsjednik Grupacije ugostitelja Igor Vujošević je naveo da se pokazalo da smanjena stopa PDV-a nije negativno uticala na prihode, već je povećanjem obima došlo i do povećanja.

Jovica Petričević iz Ministarstva finansija je ukazao da je vraćanje PDV-a na 21 odsto posljedica do-

brih rezultata ovog sektora.

- Kriza je tu, ali biznis postiže dobre rezultate. Jedan od razloga vraćanja stope PDV-a je i stabilnost budžeta – kazao je Petričević i dodao da krajnji potrošači nijesu imali nikakvu korist od snižavanja stope na sedam odsto, jer cijene u ugostiteljskim objektima nijesu bile smanjene.

Da situacija u turističkoj privredi i nije toliko dobra, smatra Tomo Knežević iz Lipske pećine koji je naveo da je turizam samo na putu oporavka te da će biti potrebna još jedna ovakva godina. Vraćanje PDV-a na 21 odsto ocjenjuje kao završni udarac turizmu. Nemanja Nikolić iz kompanije UTIP Crna Gora smatra da donosioci odluka ne razumiju probleme turističkog sektora, navodeći da su sve sirovine poskupile trostruko.

- Nije vrijeme za novi udar na turističku privredu, a ovakav sa trostrukim podizanjem stope PDV-a nas gura u zonu propadanja – smatra Nikolić.

Predsjednik odbora Ranko Jovović je naveo da je prihod od turizma u prva tri kvartala ove godine 699,7 miliona eura što je rast od 474 posto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno 69 odsto 2019. godine.

M.Lk.

Društvo

Subota, 27. novembar 2021.

7

Poslanik DPS-a Dragutin Papović ukazao na paradoksalno uvjerenje koje je donio bivši ministar Leposavić PODGORICA – Crnogorsko Ministarstvo pravde i ljudskih i manjinskih prava izdalo je uvjerenje da su Mitropolija crnogorska - primorska i Eparhija budimljansko–nikšićka Srpske pravoslavne crkve, osnovane 1220. godine, a u važećem Zakonu o pravnom položaju crkava i vjerskih zajednica Republike Srbije piše da SPC ima kontinuitet pravnog subjektiviteta u Srbiji od 1836. godine. Čudno je kako to da je SPC u Crnoj Gori starija od SPC u Srbiji.

To je rekao poslanik Dragutin Papović (DPS) u Skupštini, pitajući predstavnike resornog ministarstva da li će reagovati, uskladiti činjenično stanje, i pokrenuti postupak poništavanja tog rješenja, imajući u vidu da je po Zakonu o upravnom postupku predviđeno da može da se poništi ili ukine rješenje u roku od tri godine ako je donešeno na osnovu neistinitih navoda.

Ispada da je u Crnoj Gori SPC starija nego u Srbiji

Kako može SPC biti vlasnik Cetinjskog manastira koji je osnovan i sagrađen mnogo prije nego što je formirana MCP? Eparhija budimljansko-nikšićka kaže da je u njenom vlasništvu Crkva Svetog Arhangela Mihaila u Andrijevici, a knjaz Nikola dominatno finansirao njenu izgradnju 1887. godine

SPORNI PODACI

Kazao je da izdato uvjerenje može da proizvede velike posljedice. U prijavi je, precizirao je Papović, dostavljen spisak manastira i hramova za koje SPC tvrdi da su u njihovom vlasništvu. Kako može MCP, koja je osnovana 1931. godine, pitao je poslanik, biti vlasnik Cetinjskog manastira koji je osnovan, sagrađen mnogo prije nego što je formirana MCP. Ili, kako je dodao, Eparhija budimljansko- nikšićka kaže da je u njenom vlasništvu Crkva Svetog Arhangela Mihaila u Andrijevici, a knjaz Nikola dominatno finansirao njenu izgradnju 1887. godine.

- Mi samo pitamo kako, ne ulazimo u suđenje, ali nije logično. To je zadatak države da ispita to – rekao je on.

Ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, koji je koordinator Ministarstva pravde i ljudskih i manjinskih prava, kazao je da Papović dosta toga

Dragutin Papović

Sergej Sekulović

tačno kaže.

- Ali nekako kao da zadnjih par decenija MCP i eparhija nijesu funkcionisale sa državom.

Nas je interesovalo da li imaju pravni subjektivitet, da li su učestvovale u pravnom prometu, ovlašćeno lice u skladu sa zakonom, i to je uvjerenje o tome. Oni su na osnovu toga postali dio pravnog poretka.

Istorijske činjenice – istoričarama, svojinsko pravna pitanja – sudovima – odgovorio je Sekulović.

Papović mu je, međutim, kazao da su ove eparhije posljednjih par decenija funkcionisale kao neevidentirane vjerske zajednice i da na to imaju pravo i po međunarodnim standardima, što niko nije osporavao.

- Ali jedno je kada pravni subjektivitet stičete na osnovu zakona kojim je uređeno pita-

nje pravnog položaja crkava i vjerskih zajednica, a druga je oblast kada ga stičete na osnovu drugih zakona – rekao je Papović.

Prema njegovim riječima, MCP je u prijavi navela i spisak 15 akata, ali se ni u jednom ne nalazi dokaz da su ikada stekli status pravnog lica na osnovu zakona kojim je uređivano pitanje vjerskih zajednica i crkava, već je stekla pravni status na osnovu drugih zakona.

- A država im priznaje da su osnovane u Crnoj Gori 1220. godine. Jasno je o kakvoj besmislici se radi – kaže Papović.

CRKVENO VIĐENJE

Papović je objasnio da je sagledao dokumentaciju na osnovu koje je Ministarstvo donijelo ovakvo uvjerenje, navodeći da je SPC dala istorijat onako

Mitrofan Ban sam govorio da je na čelu crnogorske crkve, a sad se to osporava Papović je podsjetio na podatak da u Ustavu, čl. 40, za Knjaževinu Crnu Goru iz 1905, piše da je crnogorska crkva autokefalna, ona ne zavisi ni od koje strane crkve. Ne pominje se, objašnjava Papović, nijedna od ovih eparhija, ni sama SPC. Kada je kralj Nikola Mitrofanu Banu, mitropolitu, čestitao

1910. godine povodom 25 godine arhijerske službe, on mu je odgovorio: „40 godina je već prošlo otkako mi je velika sreća udio pala da stupim na službu crnogorske crkve“.

- I pored toga što Mitrofan Ban iz Grblja, poglavar crkve, sam kaže da je na čelu crnogorske crkve i sada, 2021. godine Mini-

starstvo pravde, mirno gleda netačne istorijske podatke SPC– rekao je Papović, ponavljajući da ti podaci mogu imati velike posljedice ne samo po pravni položaj, već i po ono što je najširi državni interes - pitanje kulturno istorijske imovine, religijskog nasljeđa Crne Gore...

Cetinjski manastir

kako ga ona vidi u Crnoj Gori. Napisali su da su sa formiranjem arhiepiskopije Žičke 1219. na prostoru Crne Gore osnovane Zetska episkopija i Budmiljanska i da su bile u sastavu Žičke arhiepiskopije, odnosno Pećke patrijaršije do 1463, kada je ona ukinuta. Međutim, kaže Papović, ta crkva i eparhije su ukinute, kao što je navedeno. Obnovljena je Pećka 1557, a 1766. ukinuta. Njeno obnavljanje i ukidanje izveo je turski sultan. Papović je kazao da ove eparhije nijesu u ovome periodu bile, niti su imale iste nazive kao današnje eparhije SPC u Crnoj Gori.

- Navodi se da je 1766. ukinuta Pećka patrijaršija i da su nakon toga nastale nekolike autokefalne pravoslavne crkve i kaže se : ,,One su vršile svoju evanđelsku misiju u stalnom iščekivanju i pripremi obnove jedinstva Pećke patrijaršije“.

I ovo državni organ, crnogorsko Ministarstvo, uzima kao relevantan podatak, da prizna kontinuitet koji ne odgovara faktičkom stanju – rekao je on.

Dodaje da je dalje navedeno da

je novim Ustavom SPC, koja je stvorena 1920. dobila priznanje 1922, stvorena Mitropolija crnogorsko - primorska 1931, a Eparhija budimljansko-nikšićka 2001.

- U dokumentaciji koja je dostavljena ministarstvu piše kada su osnovane u Crnoj Gori.

Znam zašto je Leposavić to uradio svjesno na štetu države, izdajući uvjerenje protivno zakonu, postupku, istorijskim činjenicama. Paradoksalna situacija - država Crna Gora priznaje SPC da je starija u Crnoj Gori, nego što je to Srbija priznala SPC u Srbiji – rekao je Papović.

LEPOSAVIĆEVA ARBITRAŽA

Državni sekretar Ministarstva pravde i ljudskih i manjinskih prava Boris Marić rekao je da moraju da primjenjuju crnogorske zakone. Naveo je da su oni evidencioni organ, da utvrđuju da je uredno podnijet zahtjev, lice koje je podnijelo zahtjev da je crnogorski državljanin i da je ta vjerska zajednica ostvarila neki prav-

ni subjektivitet pred organima države Crne Gore. Rekao je i da im je bitno da nema diskriminatorskih odnosa među vjerskim zajednicama, da prema svima imaju isti pristup, te da treba da ,,gledaju naprijed i da doprinesu većoj inkluzivnosti“. Papoviću je zahvalio na iznošenju istorijskih činjenica, ali je dodao da u korpusu dijela ostvarivanja ljudskih prava i sloboda „moraju insistirati na ovim principima“.

- Rekli ste da Ministarstvo nije ovlašćeno da u postupku upisa ispituje vjerske, istorijske, kanonske i druge činjenice, ali se Leposavić time bavio. Ušao je u arbitražu oko istorijskih činjenica i prihvatio ,,zdravo za gotovo“ ono što su mu napisali iz SPC u ovoj prijavi – odgovorio mu je Papović.

Istakao je da nijedna vjerska zajednica ne treba da nameće Ministarstvu istorijske fakte ili falsifikate, kao što je u ovom slučaju.

- Ministar Leposavić nije bio ministar, tu je bio neko ko je služio za ostvarivanje interesa SPC – rekao je Papović. N. Đ.

Partija penzionera, invalida i restitucije i nekoliko udruženja kritikovali stavove prvog čovjeka Udruženja penzionera CG

Tvrde da su Vešovićevi stavovi proizvoljni PODGORICA - Netačne su i proizvoljne tvrdnje predsjednika Udruženja penzionera Crne Gore Branka Vešovića da Vlada, Ministarstvo finansija i socijalnog staranja kao i Fond PIO, ne vode brigu o penzionerima i licima u stanju socijalne potrebe.

To se navodi u reagovanju Partije penzionera, invalida

i restitucije, koja je članica koalicije „Mir je naša nacija“.

To neslaganje sa Vešovićevim dizanjem glasa što u Vladinom programu „Evropa sad“ koji podrazumijeva povećanje plata nema pomena o pratećoj korekciji penzija, podržali su i Udruženje penzionera za zaštitu interesa penzionera i invalida Crne Gore ,,Pravda“,

Koordinacioni odbor mjesnih udruženja penzionera za kontrolu rada Udruženja penzionera Podgorice.

U saopštenju se ističe da se Vešovićevo „sadašnje ponašanje, izjave i kritički komentari nikad nijesu čuli za vrijeme prethodne vlasti“.

- Zaboravlja da je Vlada CG, u martu ove godine, pomogla

najugroženijim penzionerima ispod 222 eura, po 50 eura, što iznosi 2,4 miliona eura, što je više nego što su prethodne vlade dale pomoći za osam godina. Najavljuje se od ove Vlade i povećanje najniže penzije od 200 eura, što nije zanemarljivo, već san – navodi se, između ostalog, u reagovanju.

Podsjećamo da je Vešović u

Pobjedinom tekstu reagovao na program ,,Evropa sad“ zbog toga što nije pomenuto povećanje penzije. On je takođe napomenuo da su uputili prijedlog za usklađivanje penzija sa prosječnom platom u odnosu 1:65 odsto i uputio apel da penzije moraju biti veće. Vešović je poručio da ih sadašnja vlada stavlja na dnu ljestvice

prioriteta iako Crna Gora ima blizu 120.000 penzionera.

Vešović je naveo da odgovorni organi ne vode računa o penzionerima, da su ove kategorije stanovnika zaboravljene, stanje na sjeveru Crne Gore teško, a smatra da je neprimjeren način usklađivanja penzija, kao i da predstavnici Saveza nijesu uključeni u socijalni savjet. N. K.

8

Društvo

Subota, 27. novembar 2021.

Lani Crna Gora potrošila 45 odsto više ljekova protiv mikroba u odnosu na prosjek zemalja EU PODGORICA - Zabrinjavajući je porast stečene rezistencije bakterije na antibiotike i to postaje globalni zdravstveni problem koji predstavlja prijetnju čovječanstvu - kazala je sekretarka Ministarstva zdravlja Anka Vukićević koja je upozorila da je ovaj problem posebno osjetljiv u vanrednim uslovima pandemije koju prolazimo i tokom koje se bilježi porast potrošnje ovih medikamenata.

Ona je na Konferenciji o

Antibiotici su posljednja linija odbrane moderne medicine

antimikrobnoj rezistenciji navela da posljednji podaci sa kojima raspolaže Institut za ljekove pokazuju da je u 2020. godini potrošnja antibiotika u Crnoj Gori porasla za 2,5 odsto u odnosu na 2019. godinu.

- Podaci iz prethodnih godi-

na o potrošnji antibiotika su ukazivali da je Crna Gora bila na samom vrhu po potrošnji kada se uporedi sa zemljama EU. Potrošnja ovih ljekova bila je veća za 30 odsto do 2020. u odnosu na prosječnu potrošnju antibiotika u zemljama

EU. Međutim, značajno je napomenuti, da je u 2020. potrošnja antibiotika u CG bila veća za 45 odsto u odnosu na prosječnu potrošnju antibiotika u zemljama EU - kazala je ona.

Napomenula je da su pacijenti

sa infekcijama izazvanim bakterijama rezistentnim na antibiotike svakodnevna pojava u bolnicama širom Evrope, pa i kod nas.

- Prekomjerna upotreba nedvosmisleno dovodi do pojave bakterija otpornih na antibi-

otike. Zato je neophodno da u rješavanju problema treba da uzmu učešća svi i stručna i laička javnost - rekla je Vukićević.

Direktor IJZ Igor Galić ističe da stručnjaci smatraju da je rezistencija na antimikrobne

UNICEF preporučio osnivanje centra za hraniteljstvo i dodatno razvijanje servisa podrške

DVOSTRUKI ARŠINI: Odlaže se uvođenje kovid potvrda za javnu upravu, iz Vlade kaž

Santander: Svako dijete treba da odrasta u porodici

Ministarka Borovinić-Bojović, odgovarajući na novinarsko pitanje kako to da se sada konsultuju sa Ministarstvom pravde, a da to nije rađeno kada se uvodila obaveza posjedovanja kovid potvrda zaposlenima u ugostiteljskom sektoru, kazala da su se i prethodno konsultovali sa tim resorom, o čemu javnost nikada nije bila obaviještena, i potvrdila da su, za razliku od uvođenja potvrda u javnu upravu, tada dobili od njih pozitivno mišljenje

PODGORICA - UNICEF je pozvao Vladu Crne Gore da osnuje centar za hraniteljstvo, koji bi bio zadužen za obuku hranitelja, praćenje kvaliteta i promociju hraniteljstva u zemlji. Uporedo, napominje se da je potrebno dalje razvijati servis porodični saradnik putem kojeg bi socijalni radnici redovno posjećivali porodice u krizi i pomogli im da se stabilizuju čime bi se spriječilo izmještanje djece iz svojih porodica. Šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Huan Santander kazao je tokom posjete Dječjem domu u Bijeloj da je saznao da je u Crnoj Gori 90 djece bez roditeljskog staranja, a među njima ima i djece sa smetnjama u razvoju.

- Sva ova djeca treba da budu u porodicama. Da bi se to desilo, Crna Gora treba da uspostavi centar za hraniteljstvo, koji će biti zadužen za obuku svih hranitelja, ali i za promociju i praćenje kvaliteta hraniteljskih usluga u Crnoj Gori – istakao je, kako je saopšteno, Santander tokom posjete Dječjem domu u Bijeloj.

On je naveo da je posebna podrška potrebna hraniteljskim porodicama koje bi se brinule o djeci sa smetnjama u razvoju.

Pored toga, UNICEF poziva na povećanje finansijske podrške za hraniteljstvo kako bi oni koji žele da postanu hranitelji mogli djetetu da obezbijede pristojan životni standard.

Prema procjenama UNICEF-a, samo stotinu od skoro pola miliona punoljetnih građana Crne Gore potrebno je obučiti za hraniteljstvo kako bi Crna Gora obezbijedila svakom djetetu da odrasta u porodici. Ujedno, to je, kako se navodi, i najisplativije rješenje za reformu sistema dječje zaštite, pošto je, prema istraživanju sprovedenom u

zemljama EU, smještanje djece u instituciju u prosjeku tri puta skuplje od hraniteljstva.

Stručnjaci u Dječjem domu u Bijeloj podržavaju apel UNICEF-a za hitno osnivanje centra za hraniteljstvo u Crnoj Gori.

- Razvoj usluge centar za porodični smještaj, odnosno hraniteljstvo rezultiraće manjim brojem djece koja se smještaju u ovu instituciju, što je, naravno, svima nama cilj - kazala je rukovoditeljka Službe za opšte i pravne poslove u Dječjem domu „Mladost“ u Bijeloj Marela Savić.

Predstavnica Ministarstva finansija i socijalnog staranja istakla je da taj resor prepoznaje vrijednost servisa porodični saradnik i potrebu da se on dalje razvija.

- Potrebno je da tu uslugu u narednom periodu standardizujemo i razvijamo, kao i da, u tom smislu, usluge hraniteljstva, kao što su ne samo srodničko, već i nesrodničko hraniteljstvo, zatim urgentno i specijalizovano, u narednom periodu razvijamo više nego što je to do sada bio slučaj - kazala je v. d. direktorke Direktorata za socijalnu i dječju zaštitu Marija Stajović.

Prema nacionalnom reprezentativnom istraživanju koje je sproveo Ipsos u decembru prošle godine, 77 odsto građana Crne Gore navelo je da je za dijete bez roditeljskog staranja najbolje da bude smješteno u hraniteljsku porodicu, a ne u instituciju. Tri četvrtine građana navelo je da svako dijete, bez obzira na lične karakteristike, može biti smješteno u hraniteljsku porodicu ili usvojeno.

Ovi podaci, koje je prezentovao UNICEF, ukazuju na to da većina građana Crne Gore podržava veća ulaganja države u servise poput centra za hraniteljstvo i porodičnog saradnika, koji bi omogućili da svako dijete u Crnoj Gori odrasta u porodici.

R. D.

Ministarstvo pravde tr dilemu nijesu imali za PODGORICA – Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava dalo je preliminarno negativno mišljenje o uvođenju kovid potvrda za javnu upravu zbog, kako je rekao državni sekretar Boris Marić, Ustava i obaveze poštovanja ljudskih prava i sloboda iako je, prema potvrdi ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović, njihovo mišljenje bilo pozitivno prilikom uvođenja potvrda za zaposlene u ugostiteljskim objektima.

Marić je na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje, nakon što je saopšteno da se uvođenje nacionalne digitalne kovid potvrde u javnoj upravi odlaže do definitivnog izjašnjenja Ministarstva pravde o pravnom osnovu ovakve eventualne odluke, kazao da im je u tom resoru „poštovanje Ustava primarni zadatak, cilj i obaveza“.

- U tom kontekstu smo oprezni sa uvođenjem kovid potvrda u javnoj upravi, iako mnogi indikatori govore o tome da po-

UVEDENE NOVE MJERE: Sa presa Instituta za javno zdravlje

stoji potreba. Zato apelujem na sve koji rade u javnoj upravi da se vakcinišu. Preventivni dio je strašno važan, ali moramo razmišljati i o mogućnosti uvođenja nekih obaveza koje bi usmjeravale na postizanje cilja, a to je da se izborimo sa pošašću epidemije koja je prisutna u mjeri koja je zabrinjavajuća - naveo je Marić.

Imali su, kako je istakao, čitav set sastanaka u pogledu me-

đuresorne saradnje od kada je mogućnost uvođenja kovid potvrda u javnoj upravi najavljena prije nekoliko nedjelja, kazao je on odgovarajući na novinarsko pitanje.

- Nijesmo mogli da damo pozitivno mišljenje za uvođenje kovid potvrda u javnoj upravi. U konsultacijama je dogovoreno da procijenimo rizike, da Ustav i obaveze koje imamo, u odnosu na očuvanje ljudskih prava slo-

boda, budu ispoštovane i damo doprinos da se izborimo sa epidemijom - kazao je Marić nakon čega je napustio konferenciju za novinare zbog obaveza u Skupštini Crne Gore.

Kasnije je ministarka Borovinić-Bojović, odgovarajući na novinarsko pitanje kako to da se sada rade konsultacije sa Ministarstvom pravde, a da to nije rađeno kada se uvodila obaveza posjedovanja kovid potvrda

Epidemiološke mjere koje će biti na snazi od 1. do 15. decembra 1. Uvođenje Nacionalne digitalne kovid potvrde u javnoj upravi odlaže se do definitivnog izjašnjenja Ministarstva pravde o pravnom osnovu ovakve eventualne odluke.

2. Nacionalne digitalne kovid potvrde biće validne šest mjeseci nakon druge doze odnosno od obolijevanja, zbog čega se građani ohrabruju da dobiju svoju treću dozu vakcine.

3. Osim za ulazak u Crnu Goru,

za boravak u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata, za prisustvo svim kulturološkim i sportskim događajima – kako na otvorenom i zatvorenom prostoru, Nacionalna digitalna kovid potvrda je uslov za ulazak i u: • Dječije igraonice (jedna osoba na osam metara kvadratnih) • Vjerske objekte • Teretane • Bioskope

• Pozorišta • Koncertne hale Zabrana proslava novogodišnjih koncerata, podsjećamo, donešena je ranije.

4. Za dane dočeka Nove godine, 31. decembra i 1. januara, kao i tokom božićnih praznika 24. i 25. decembra kao i tokom 6. i 7. januara, ne važi vremensko ograničenje rada ugostiteljskih objekata do ponoći. Uz posjedovanje Nacionalne digitalne kovid potvrde u ugosti-

teljskim objektima, dozvoljava se i da za stolom budu više od četiri osobe, pod uslovom da su obezbijeđena četiri metra kvadratna na ukupnoj površini po osobi.

Dozvoljen je rad muzičkih izvođača i u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata i spolja.

Za nastupe u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata, svi prisutni – i izvođači i zaposleni i gosti moraju imati Nacionalnu digitalnu kovid potvrdu.

Društvo

Subota, 27. novembar 2021.

9

podaci instituta za JaVno zdRaVLJE: Nova 264 slučaja korone među 2.190 testiranih

ljekove jednaka prijetnja čovječanstvu koliko klimatske promjene.

- Ako ostanemo bez antibiotika, ostaćemo bez moderne medicine, jer hirurgija, onkologija, transplatacija i razne druge grane medicine bez antibiotika su nezamislive - rekao je Galić.

Apelovao je ne samo na stručnjake već udružene napore kojima doprinos mora dati i široka populacija kako bi se razvila svijest o važnosti racionalne upotrebe ovih ljekova i njihove efikasnosti.

Šest osoba preminulo od kovida PODGORICA - Šest smrtnih ishoda povezanih sa kovidom-19 prijavljeno je u četvrtak Institutu za javno zdravlje, od kojih četiri u Podgorici i po jedan u Nikšiću i Budvi.

Kako je saopšteno iz IJZ-a među preminulima najmlađi je imao 53, a najstariji 77 godina. Ukupan broj preminulih povezanih sa kovidom-19 od početka pandemije je 2.281.

Prema podacima IJZ-a, re-

žu da su oprezni zbog Ustava i ljudskih prava

traži osnov, a ugostitelje 

Prema zvaničnoj statistici IJZ-a, treću dozu vakcine je do juče primilo oko 41,5 hiljada stanovnika, što znači da će u srijedu bez validnih kovid potvrda potencijalno ostati desetine hiljada ljudi, jer je malo vjerovatno da će tokom naredna četiri dana biti administrirano oko 50 hiljada trećih doza antikovid vakcina zaposlenima u ugostiteljskom sektoru, kazala da su se i prethodno konsultovali tim resorom, o čemu javnost nikada nije bila obaviještena, i potvrdila da su, za razliku od uvođenja potvrda u javnu upravu, tada dobili od njih pozitivno mišljenje.

- Nakon dodatnih konsultacija, javnost će biti obaviještena o konačnoj odluci. Tačno se zna što je u nadležnosti kojeg resora. Mi smo kao stručna medicinska podrška zaduženi da predložimo mjere, a o načinu implementacije mjera ne odlučuje isključivo Ministarstvo zdravlja. Određene procedure koje se odnose na pravne administrativne postupke, ne nalaze se u resoru Ministarstva zdravlja, već su u nadležnosti Ministarstva pravde – kazala je ona.

Povodom konačne odluke o eventualnom uvođenju obaveznog posjedovanja kovid potvrda za zaposlene u javnoj upravi će, kako je najavila, iduće sedmice u Ministarstvu pravde biti organizovan sastanak na koji će biti pozvani ombudsman Siniša Bjeković, kao i zastupnica Crne Gore pri Evropskom sudu za ljudska prava Valentina Pavličić.

kaPaCITETI

Borovinić-Bojović je rekla i da su od Ministarstva javne uprave zatražili da sprovedu anoni-

mnu anketu da bi u dogledno vrijeme znali tačan obuhvat imunizovanih u javnoj upravi, kako bi targetirali one koji i dalje razmišljaju o vakcinaciji jer je plan da se organizuje ciljana imunizacija zainteresovanih.

- Javna uprava mora da bude primjer. Od ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu zdravlja koji su u procesu rada, do sada je imunizovano oko 85 odsto što je pohvalan rezultat - ocijenila je ona.

Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje će, kako je najavila Borovinić-Bojović, provjeriti kapacitete testiranja na korona virus u privatnim i državnim laboratorijama, jer se razmatra mogućnost da se testiranje, osim za simptomatske slučajeve, počne naplaćivati i u državnim ustanovama.

VaLIDNosT PoTVRDa

- Nacionalne kovid potvrde će biti validne šest mjeseci od druge doze vakcine, te se pozivaju građani da prime treću dozu vakcine - poručila je BorovinićBojović.

Direktor IJZ-a Igor Galić nije mogao da odgovori na novinarsko pitanje koliki je obuhvat građana koji su primili treću dozu, u odnosu na broj onih koji su prispjeli za takozvanu buster vakcinu, a kojima će samim tim i kovid potvrde biti nevalidne.

- Sobzirom na to da je masovna vakcinacija započetka početkom maja, sad je pravi momenat da se građani vakcinišu trećom dozom. Svakako ćemo raditi dodatne analize. Jedan izvještaj IJZ-a, odnosno odjeljenja za imunoprofilaksu je već spreman i on će uskoro biti prezentovan građanima i pokazaće, vjerovatno, i odgovor na to vaše pitanje – odgovorio je Galić.

Prema dostupnim statističkim podacima, na dan 1. jun, dakle prije šest mjeseci, bilo je potpuno imunizovano 14,3 odsto ukupnog stanovništva što bi, prema preliminarnim podacima Monstata o broju stanovnika u Crnoj Gori, bilo oko 90 hiljada ljudi.

Imunizacija Direktor IJZ Igor Galić je kazao da je najveći procenat vakcinisanih osoba u Crnoj Gori primio Sinofarm vakcinu, odnosno njih 63 odsto.

- Što se tiče obuhvata imunizacije, opštine sa najvećim obuhvatom imunizacije u Crnoj Gori su: Kotor, Cetinje i Podgorica, dok je najmanji u opštinama Gusinje i Petnjica gdje, nažalost, bilježimo jednocifren procenat vakcinacije - naveo je Galić.

Institut za javno zdravlje, istakao je, ponovo apeluje na sve građane da više ne oklijevaju već da se odazovu otvorenom pozivu za imunizaciju.

S obzirom na to da je zima i sezona respiratornih infekcija, pored kovid-19 infekcije, očekuje nas, prema njegovim riječima, i sezona gripa.

- Zato molim sve građane, posebno starije osobe i osobe sa hroničnim oboljenjima, zdravstvene radnike i radnike u kolektivnom smještaju, trudnice i djecu kao posebne kategorije da se vakcinišu protiv sezonskog gripa. Vakcina ima dovoljno za sve – poručio je Galić.

Sa druge strane, prema zvaničnoj statistici IJZ-a, treću dozu vakcine je do juče primilo oko 41,5 hiljada stanovnika, što znači da će u srijedu bez validnih kovid potvrda potencijalno ostati desetine hiljada ljudi, jer je malo vjerovatno da će tokom naredna četiri dana biti administrirano oko 50 hiljada trećih doza antikovid vakcina.

Direktor IJZ-a kazao je da se od ukupnog broja adekvatno vakcinisanih građana koji, prema njegovim riječima, iznosi 240.109 zarazilo 15.395 građana, ili oko sedam procenata.

Galić je kazao i da je broj zaraženih korona virusom u Crnoj Gori u posljednje dvije sedmice za oko 22 odsto manji u odnosu na prethodni 14-dnevni period, ali i da je broj hospitalizovanih za oko 11 procenata veći.

- Trenutno najveće stope četrnaestodnevne kumulativne incidencije su u opštinama Tivat, Andrijevica, Cetinje, Nikšić i Podgorica. Broj hospitalizovanih osoba u posljednje dvije sedmice je za oko 11 procenata veći nego što je to bio slučaj dvije sedmice ranije - naveo je Galić i dodao da je trenutno broj hospitalizovanih osoba u kovid odjeljenjima crnogorskih bolnica 305.

D. MIHaILoVIĆ

gistrovano je 264 slučaja infekcije koronom među 2.190 testiranih, a udio novopozitivnih je 12,05 odsto.

Do 15 sati prijavljen je oporavak kod 502 pacijenta.

U Podgorici su zabilježena 94 nova slučaja infekcije, Nikšiću 32, Budvi 21, Herceg Novom 19, Bijelom Polju 18, Danilovgradu i Tivtu17, Kotoru 10, Baru sedam, Pljevljima šest, Beranama i Cetinju po pet, Ulcinju četiri, Kolašinu dva, Plu-

žinama dva, Adrijevici, Mojkovcu Petnjici, Plavu i Tuzima po jedan.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 2. 945.

Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije korona virusom u Crnoj Gori je 156. 268.

R.D.

Na Odboru za zdravstvo, rad i socijalno staranje o zaradama za medicinski kadar

Uvjeravaju ljekare da će im plata biti veća za 30 - 40 odsto PODGORICA - Odbor za zdravstvo, rad i socijalno staranje načelno je podržao prijedlog Ministarstva finansija i socijalnog staranja da ljekari budu uvršteni u Zakon o zaradama u javnom sektoru i da im se se povećaju koeficijenti složenosti radnih mjesta, čime bi se omogućilo povećanje plata u tom sektoru za 30 - 40 odsto. Članovi Odbora nijesu glasali o prijedlogu, već će to uraditi na narednoj sjednici. Dio učesnika rasprave je izrazio rezervu u izvodljivost proračuna, dok su predstavnici esnafa apelovali da se nešto pod hitno mora uraditi kako bi se spriječio dalji odliv zdravstvenih stručnjaka.

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović pohvalila je prijedlog da se u prvom kvartalu naredne godine zdravstveni sistem uvrsti u pomenuti Zakon, i rekla da to mora da se desi.

- Statusno je važno da se riješi ovo pitanje jer ljekari treba da imaju ugled i to društvo mora da im prizna. Mora da se spriječi odlazak ljekara. Pitala sam predstavnike Ministarstva finansija koliki bi bili koeficijenti i oni su me uvjerili da će ostvariti zahtjeve koje smo postavili. Tako će, na primjer, supspecijalista imati koeficijent 16, isto kao i sudija – rekla je ona.

RaskoRak

Za poslanika SD-a Borisa Mugošu nije sporno da se plate ljekarima povećaju, jer je oduvijek podržavao taj prijedlog, ali je rekao da ne vidi kako će se to desiti kad budžet za narednu godinu pokazuje drugačiju situaciju.

- Cifre ne prate ono što kolege iz Ministarstva finansija pričaju. Pretpostavka da ćemo sa budžetom od 333 miliona u sljedećoj godini imati održiv i stabilan sistem je loša, jer nećemo. Budžet za zdravlje sa ovom cifrom ne garantuje održivost i stabilnost jer ne smije da ide ispod 400 miliona - kategoričan je Mugoša.

Sistemski je problem, rekao je Mugoša, što je Vlada dala

O predlogu će se izjasniti na narednoj sjednici

jasno mišljenje da koeficijenti za ljekare ne mogu da budu zagarantovani Zakonom o zaradama u javnom sektoru jer se „diskriminišu nauka, kultura i socijalna zaštita“.

I za poslanicu (PzP) Branku Bošnjak veliki je problem što je Vlada dala ovakvo mišljenje, ali je ocijenila da je iskorak Ministarstva finansija ipak pošten.

Saglasila se sa Mugošom i u dijelu koji se odnosi na budžet.

- Nećemo glasati za budžet ako 400 miliona ne bude izdvojeno za zdravstvo, tako da to treba da znate. Tu će biti predviđen novac za povećanje plata – istakla je Bošnjak.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja Branko Krvavac rekao je da je tačno da sadašnji Zakon nije adekvatan, ali da će se dopunama riješiti pitanje plata za ljekare koje bi porasle od 30 do 40 odsto.

- To bi bio najveći rast do sada.

Zakon će se izmijeniti sljedeće godine i mi ćemo se potruditi da se ne ugrozi socijalni dijalog i razgovaraćemo o tome. Na bruto zaradama će biti uštede tako da ćemo imati davanja za ljekare i dobićemo to povećanje od 30 do 40 odsto. Smanjenje poreskog opterećenja rada će dovesti do proširenja obuhvata poreske baze i da to nije fiskalno održivo ne bismo to predlagali tako da ne treba da imate bojazni oko toga - uvjeravao ih je Krvavac.

koLaPs

Poslanik Ujedinjene Crne Gore Vladimir Dobričanin rekao je da će se desiti kolaps

u zdravstvenom sistemu onda kada budemo imali mjesečno deset do 15 zahtjeva ljekara koji žele da idu u inostranstvo da rade.

- Što se dešava sa bolnicom u Meljinama? Imaju nekoliko doktora koji dolaze sa raznih strana da rade. Tako će da bude i u drugim zdravstvenim ustanovama ako se pod hitno nešto ne uradi - upozorio je on.

Predsjednica Ljekarske komore Žanka Cerović kazala je da je situacija već alarmantna te da ta ustanova mjesečno izdaje tri do pet potvrda za odlazak ljekara u inostranstvo.

- Ne objašnjavajte nam više kako je loša ekonomska situacija jer nas to ne zanima. Interesuje nas suština, a vi morate da zadržite ljekare, a to će se desiti samo povećanjem plata.

Mi se slažemo sa prijedlogom Ministarstva finansija da se naše plate uvrste u Zakon o zaradama u javnom sektoru jer nas ranije taj Zakon nije uzimao u obzir, iako smo ispunili sve uslove za to. Mi smo robovi kolektivnog pregovaranja i ništa se ne pitamo, ni za plate ni za stambeno pitanje. Zakon o zaradama će biti naša sigurnost - rekla je Cerović.

Salasila se predsjednica Sindikata doktora medicine Milena Popović-Samardžić koja je rekla da nikako država ne može da propadne time što će se povećati plate ljekarima, te da ovako trpimo veće gubitke.

- Kada vam ode jedan specijalista vi gubite oko 150.000 eura.

Da li se to isplati? Naravno da ne. Skupo plaćamo konsultante sa strane i u velikom smo gubitku – zaključila je ona. k. J.

10

Hronika

Subota, 27. novembar 2021.

Viši sud ukinuo pritvor trojici optuženih za pripremanje više likvidacija

Podignuta optužnica protiv Jevta Kilibarde zbog izazivanja

PODGORICA - Ranku Raduloviću i pripadnicima njegove grupe, Stefanu Peroviću i Nikoli Mandiću, juče je odlukom Višeg suda ukinut pritvor, jer su protekle tri godine a nije okončan postupak koji se vodi protiv njih zbog sumnje da su kao organizatori i članovi šesnaestočlane kriminalne organizacije planirali više likvidacija, saopšteno je Pobjedi iz Višeg suda.

Međutim, i pored odluke o ukidanju pritvora, Ranko Radulović nije napustio UIKS u Spužu, već je sproveden u Kazneno-popravni dom na izdržavanje kazne za nedozvoljeno držanje oružja.

Osim Radulovića, na čelu tri kriminalne grupe bili su Erogen Brajović i Igor Vukotić.

Oni su, kako se sumnja, planirali više likvidacija, a na spisku za odstrijel bile su i osobe iz suprotstavljenog kavačkog klana, ali i osobe iz bezbjednosnog sektora.

Na spisku optuženih, osim Radulovića, Brajovića i Vukotića, Mandića i Perovića su Radoš Petrušić, Stefan Radulović (22), Luka Radulović (24), Ratko Martinović (38), Darko Vicković (38), te državljani Bosne i Hercegovine Nenad

PODGORICA – Više tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Nikšićanina Jevta Kilibarde (24) jer je prije osam mjeseci na magistralnom putu Danilovgrad – Podgorica, u mjestu Bandići, za volanom specijalnog teretnog vozila „mercedes vivaro“ izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradao Bojan Velimirović, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

-Optužnica Višeg državnog tužilaštva protiv K. J. zbog krivičnog djela teško djelo protiv bezbjednosti javnog saobraćaja dostavljena je Višem sudu na kontrolu – saopšteno je iz Višeg suda.

Prema navodima optužnice, Kilibarda je, 27. marta oko 5 časova, ne pridržavajući se propisa iz Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima Crne Gore ugrozio saobraćaj i doveo u opasnost život Velimirovića, koji je od posljedica povreda preminuo deset dana kasnije.

Kilibarda se u noćnim uslovima vožnje, na dionici gdje je važilo ograničenje brzine postavljenim saobraćajnim znakom do 40 kilometara, kretao brzinom od 80 kilometara na čas.

Osim toga, optuženi kretanje

Ranko Radulović i pored odluke o ukidanju pritvora ostaje u spuškom zatvoru

Viši sud

Lubura (52), Radoje Preradović (54) i Miladin Dedović.

Optužnim aktom obuhvaćen je i Zlatko Matanović iz Skadra. Naredbom je obuhvaćen i Kotoranin Nikola Mršić, kojem se na teret stavlja da je bio dio kriminalne grupe.

Istražitelji su na osnovu svjedočenja svjedoka saradnika Jadranka Jonskog razotkrili djelovanje grupe a, prema navodima tužilaštva, rasvijetlili su i ubistvo bivšeg fudbalera Gorana Lenca. Jonski je do detalja ispričao što su sve bili planovi ove kriminalne organizacije i koje su im bile uloge.

Radulović je, prema navodima

tužiteljke Stojanke Radović, planirao likvidacije glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, njegovog sina i braće Vilotijević, dok su mete Kotoranina Igora Vukotića, prema optužnom aktu, bili visoko pozicionirani službenici bezbjednosnog sektora – Zoran Lazović, Duško Golubović, Duško Koprivica, njegov sin i osobe iz kavačkog klana.

Brajović se sumnjiči za pripremanje ubistva Vjekoslava Lambulića. U optužnici je razotkriveno kako su nikšićki i škaljarski klan razmjenjivali informacije o osobama koje treba ukloniti.

B.R.

Vještak: Da je sp kočio, ne bi došl

Više tužilaštvo

svog vozila nije prilagodio ni osobinama ni stanju puta na kojem su se izvodili radovi i koji je bio obilježen vidno postavljenim saobraćajnim znacima

Odgođeno suđenje optuženima za kriminalno udruživanje i prevaru

Vicepremijer se ne zalaže z

Spremni da priznaju da su pokušali da „skinu“ oko 200.000 eura sa računa Bemaksa i Agro Monta PODGORICA – Mošo Paović, Miloš Knežević i Marko Ristić započeli su pregovore sa Specijalnim tužilaštvom o zaključenju sporazuma kojim bi priznali da su uz pomoć falsifikovane dokumentacije pokušali, sa bankovnih računa kompanija Bemaks i Agro Mont, da prisvoje 199.291 euro, dok su sa računa preduzeća Neregelija uspjeli da skinu 11.869.59 eura.

Iz tog razloga sudija Zoran Radović juče je u podgoričkom Višem sudu početak suđenja ovim optuženima i Enesu Fetahoviću odgodio za 24. januar naredne godine.

Sudija Radović juče je prije otvaranja glavnog pretresa saopštio da ga je specijalna tužiteljka Lidija Vukčević telefonom obavijestila da je u toku proces pregovaranja za zaključenje sporazuma o priznanju krivice sa okrivljenim Kneževićem, što je potvrdio i njegov branilac, advokat Dragan Smolović.

Branilac okrivljenog Paovića, advokat Miloš Vuksanović, sudu je kazao da je započet i proces pregovaranja sa specijalnim državnim tužiocem kada je u pitanju njegov branjenik. On je dodao da je i advokat Dragan Mitrić, branilac okrivljenog Ristića, inicirao postupak pregovaranja.

Prema navodima optužnice, Ristić je 21. decembra prošle godine u Budvi, po nalogu Paovića, predao Fetahoviću falsifikovano punomoćje kojim ga izvršni direktor kompanije Bemaks ovlašćuje da u svoje ime i za račun ovog preduzeća prenosi novčana sredstva.

Fetahović je istog dana otišao u budvansku filijalu NLB-a i uz lažne naloge za prenos naložio šalterskoj službenici da sa računa Bemaksa na njegovo ime prebaci 11.333 eura, na račun Telenora 889,90 eura, kompaniji Sekjuriti Monetenegro 945 eura i Crnogorskom telekomu 1.123 eura.

Dva dana kasnije u Podgorici, Ristić je ponovo po nalogu Fetahoviću predao falsifikovano punomoćje na njegovo ime i ugovor o djelu sa kompanijom Neregelija.

Po istom scenariju, Fetahović je otišao u podgoričku filijalu NLB-a i sa računa Neregelije na svoj račun i navedenih kompanija prebacio 11.869,59 eura.

Fetahović je izašao iz banke ali su mu ubrzo stavljene lisice na ruke.

Pošto je Fetahović završio iza rešetaka, Paović je naložio Ristiću da Kneževiću preda falsifikovanu dokumentaciju kojom se on imenuje za izvršnog direktora nikšićke kompanije Agro Mont. Kneževiću je predato i pet naloga kojim bi se sa

računa Agro Monta na njegov bankarski račun transferisalo ukupno 185.000 eura.

-Knežević je po uputstvima dobijenim od Paovića pošao u Centralni registar privrednih subjekata i predao lažnu dokumentaciju na osnovu kojih bi se on evidentirao kao izvršni direktor Agro Monta sa svim ovlašćenjima, na osnovu kojih bi mogao raspolagati novčanim sredstvima na računima ove kompanije – navodi se u optužnici.

Međutim, do izmjena nije došlo jer su Kneževića u tom naumu spriječili policijski službenici.

Paović se tereti za prevaru putem podstrekavanja, Fetahović za produženo krivično djelo prevara, Knežević za prevaru u pokušaju a Ristić za prevaru putem pomaganja.

Specijalno tužilaštvo tereti Paovića da je pripadnik 23-člane grupe Radovana Mujovića i Vasilija Rafailovića, koja je planirala ubistva više osoba, kao i i prebijanja, paljenja vozila i bacanje eksploziva na kuće osoba koje su im bile meta.

Paović se tereti da je početkom juna prošle godine sa nekoliko pritvorenika učestvovao u napadu na Ranka Radulovića.

On se tereti i da je učestvovao u organizaciji i likvidaciji Bogdana Milića sredinom juna 2019. godine na Cetinju. B.R.

upozorenja.

-Kilibarda nije prilagodio brzinu niti na izlasku na raskrsnicu sa putevima koji vode prema Bandićima i Spužu, ni vidljivo-

Pejović: Ab funkcione U udesu na magistralnom putu između Kolašina i Mojkovca teško povrijeđen fudbaler Jezera

Đurđević u komi

PODGORICA - Fudbaler Jezera Mirza Đurđević teško je povrijeđen u saobraćajnoj nesreći koja se prekjuče dogodila na magistralnom putu između Kolašina i Mojkovca. Đurđević ima povredu glave i nalazi se u komi, piše Antena M. Trener Jezera Mladen Lambulić je potvrdio da se radi o ozbiljnim povredama.

-Nalazi se na intenzivnoj njezi u Kliničkom centru Crne Gore i ono što znamo je da su povrede ozbiljne – kazao je kratko Lambulić.

Iz OKC-a Uprave policije su potvrdili da je do udesa došlo u mjestu Sjerogošte, a učestvovala su četiri vozila. Đurđević, koji je upravljao vozilom, je jedini povrijeđeni. C. H.

Obijena četiri automobila ispred glavne prijavnice Uprave za izvršenje krivičnih sankcija

Lopov odnio novac, kreditnu karticu i telefon

PODGORICA – Četiri automobila obijena su prekjuče oko 10 časova na parkingu ispred glavne prijavnice Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kako je Pobjedi nezvanično saopšteno iz policije, u pitanju su automobili službenika zatvora. Takođe, ukradeni su novčanik, telefon i kreditna kartica.

Policija je obavila uviđaj i izuzela snimke sa okolnih nadzornih kamera, koje su zabilježile počinioca koji je imao kapuljaču prilikom krađe.

C. H.

PODGORICA - Izvršni direktor Uniproma Veselin Pejović pozvao je potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića da uradi, kako je rekao, jedino što je etički i da objasni građanima, međunarodnoj javnosti i diplomatiji zašto štiti funkcionere koji brutalno krše zakon na štetu njegove kompanije i građana Crne Gore.

Abazović je juče u parlamentu poručio Pejoviću da ga pozove, kako je kazao, ako nekoga ko radi po zakonu želi da vrijeđa.

On je kazao da ga je o prijetnjama Pejovića obavijestio direktor Agencije za zaštitu životne sredine Milan Gazdić.

- S obzirom na to da je potpredsjednik Abazović izjavio da njega pozovem, presudio bez presude i time pokazao koliko se kao političar ne zalaže za pravne norme već za javnu odmazdu neistomišljenika, upravo ga pozivam da uradi jedino što je etički i da objasni građanima, međunarodnoj javnosti i diplomatiji zašto štiti funkcionere koji brutalno krše zakon na štetu naše kompanije i svih građana Crne Gore – naveo je Pejović u reagovanju.

Iz Uniproma su pojasnili da je izvršni direktor ove firme pozvao Agenciju za zaštitu životne sredine da traži objašnjenje o nezakonitom uzimanju 700.000 euura, nakon čega je poziv uzvratio direktor Milan Gazdić, koji je saslušao primjedbe i saopštio da na

Hronika/Svijet

Subota, 27. novembar 2021.

a saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo Bojan Velimirović

porije vozio i lo do sudara

Kilibarda: Nijesam vidio nikakav znak Optuženi Jevto Kilibarda je u istrazi kazao da mu se na 15 metara prije ulaska u raskrsnicu pojavilo vozilo ispred njega i da nije imao vremena za bilo kakav manevar kako bi ga izbjegao.

-Sve se dešavalo u sekundi. Žao mi je što je momak preminuo – kazao je Kilibarda navodeći da mu je ovaj događaj promijenio život.

On je ispričao da je tog jutra u 3.30 časova otišao u firmu da preuzme vozilo kojim je išao u Podgoricu radi otkupa mlijeka, kao i da se tom rutom svakodnevno kretao prethodnih pola godine, odnosno od kada je počeo da radi taj posao.

On je tvrdio da na putu nije vidio saobraćajni znak koji ukazuje na ograničenje brzine, niti upozorenja za radove na putu.

sti i preglednosti puta, budući da je bila noć a kolovoz neosvijetljen, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju

pod datim okolnostima može da predvidi a da ne ugrozi bezbjednost saobraćaja – navodi se u optužnici.

Kilibarda je u raskrnicu ušao brzinom dvostruko većom od dozvoljene kada je naletio na ,,golf“ kojim je upravljao pokojni Velimirović, brzinom od 15 kilometara na sat.

Od siline udara, golf za čijim volanom se nalazio pokojni Velimirović se rotirao po putu, slomljene su mu kosti lobanje i preminuo je 5. aprila.

Prema nalazu saobraćajnog vještaka proizilazi da je saobraćajna nesreća prvenstveno nastupila kao posljedica znatno uvećane brzine kretanja vozila „mercedes vivaro“.

-Da je vozač specijalnog teretnog vozila „mercedes“ vozio u granicama dozvoljene brzine i pravovremeno reagovao na kočioni system, imao je mogućnost da zaustavi svoje vozilo, odnosno sudar sa golfom bi bio izbjegnut – navodi se u optužnici.

B.R.

za pravne norme već za javnu odmazdu neistomišljenika

bazović da objasni zašto štiti ere koji brutalno krše zakon

Veselin Pejović

rješenja Agencije ima pravo žalbe u roku do 15 dana od prijema.

- Ovdje nije poenta u zakonitom i legalnom postupanju, već je očigledna namjera da se na nedozvoljen način i nezakonito prigrabe sredstva u iznosu visočijem od 700.000 eura, a onda da Uniprom d. o. o. Nikšić vodi upravni postupak za povraćaj novca koji bi trajao godinama – tvrdi se u saopštenju.

Iz Uniproma navode da je tačno da su Gazdiću tada upućene kvalifikacije uvredljivog sadržaja, kao nemoralnom javnom funkcioneru koji radi nezakonito, sa

direktnim umišljajem i namjerom da pričini štetu Unipromu.

Tvrde da je Gazdić pred Sudom za prekršaje izjavio da se nije osjetio ugroženim, a da on nije pravnik po struci pa se ne osjeća ni odgovornim.

Iz Uniproma navode da je jasno da su ekološki otpad, povodom kojeg je došlo do incidenta sa Vladinom Agencijom za zaštitu životne sredine, ostavili Rusi, tačnije CEAC (ruska kompanija), jer je Uniprom preuzeo KAP u stečaju tek 2015. godine.

- U nemogućnosti da naknadu naplati od CEAC-a a ni od KAP AD u stečaju, nakon pet godina ona mijenja dispozitiv rješenja dana 22. 11. 2021. godine. U dispozitivu mijenja subjekta koji je obavezan na plaćanje naknade, tako što sada tu obavezu ustanovljava na privredno društvo – Uniprom d. o. o. Nikšić za iznos od 348.000 eura, a zatim i rješenja za sljedeće godine, stvarajući obavezu za Uniprom u iznosu visočijem od 700.000 eura – naveo je Pejović.

Prema njegovim riječima, bez ispitnog postupka, bez utvrđivanja svojstva stranke, bez mogućnosti da ona pruži pravni otpor, ta odluka se dostavlja Upravi prihoda i carina radi prinudne naplate.

U Unipromu kažu da nije prvi put da se nanosi namjerna i tendenciozna šteta toj kompaniji, te da su to organizovano i sa jasnim ciljem, potvrdili i nadležni mini-

star, „koji je svjestan nezakonitog postupanja Agencije za zaštitu životne sredine, kao i sam predsjednik Vlade, koji očigledno nije imao ni želju ni potrebu da se informiše“.

- Brzina njegove reakcije samo je dokaz i potvrda da je na čelu te kriminalne družine koja želi uništiti sve u Crnoj Gori što ne može da kontroliše i u čijem prihodu ne može da participira, niti lično niti institucionalno, a koji je poznat kao osoba vrlo upitnih etičkih principa, čestog stanja izmijenjene svijesti prepoznatog u psihologiji, a koji je zagazio duboko u kriminalne aktivnosti kako prije svega tvrde njegove kolege – naglašeno je u saopštenju.

Poručuju da, kako su rekli u kompaniji, ova kriminalna družina neće uspjeti u svom naumu.

- Ako bude neistina u ovom saopštenju, javno se obavezujemo da ćemo uputiti izvinjenje, kao što i rade časni ljudi, za razliku od njih. Pozivamo ih da formiraju mješovitu komisiju koja će provjeriti ove navode, a da se otklone od ovakvih postupaka prema kompaniji Uniprom, koja nije podobna za njihov naum da uzimaju – otimaju pravnim nasiljem i pribavljaju ono što im ne pripada i tuđe je, zbog čega će svima biti podnijeta krivična prijava kao kriminalnoj organizovanoj družini – zaključeno je u saopštenju.

C. H.

11

Maskirani napadač otvorio vatru iz kalašnjikova kod Dečana

Ubijena dva učenika i vozač autobusa DEČANI - Tri osobe su nastradale, a najmanje dvije povrijeđene u pucnjavi na autobus sa učenicima, sinoć u selu Glođane kod Dečana, prenose mediji u Prištini.

Pozivajući se na izvore sa lica mesta, mediji prenose da je

nepoznata osoba pucala na autobus i ubila vozača i dva učenika. Navodno je riječ o maskiranom napadaču koji je pucao iz kalašnjikova.

Besnik Ibraj, šef hitne pomoći u Peći, potvrdio je ubistvo tri osobe, kao posljedicu pucnjave

u pravcu autobusa u Glođanu u Dečanima, javlja Koha.

Motiv napada nije saopšten.

Policijski izvori su rekli da je osumnjičeni pobjegao seoskim poljem nakon pucnjave.

Autobus je saobraćao od Dečana do Glođana.

KRIZA U LAMANŠU: Francuska revoltirana pismom britanskog premijera Borisa Džonsona

Žerald Darmanin otkazao susret sa Priti Patel LONDON/PARIZ – Nakon što je britanski premijer Boris Džonson pozvao Francusku da primi migrante koji su prešli Lamanš, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin otkazao je ranije dogovoreni susret sa britanskom koleginicom Priti Patel.

Tenzije i politička kriza između dvije zemlje eskalirale su nakon smrti 27 osoba koje su pokušale da pređu Lamanš. Žerald Darmanin u nedelju je, u okviru Evropskog sastanka o migrantskim pitanjimam trebao da se sastane sa britanskom ministarkom unutrašnjih poslova, ali je u međuvremenu otkazao taj sastanak.

Poručio je da je Francuska razočarana pismom britanskog premijera u kome je Džonson predsjedniku Francuske Ema-

nuelu Makronu predstavio pet smjernica za izbjegavanje nove tragedije u Lamanšu.

- Pismo britanskog premijera smatramo neprihvatljivim i u suprotnosti sa našim partnerskim odnosima – saopštio je Darmanin.

U pismu koje je uputio Makronu, Džonson je predložio pojačane zajedničke britansko-francuske patrole, nadzor iz vazduha, upotrebu radara i drugih tehnoloških sredstava, ali i bilateralni sporazum sa Evropskom unijom o vraćanju migranata koji sa teritorije Francuske uđu u Veliku Britaniju. Nakon objavljivanja tog pisma uslijedile su burne reakcije francuske javnosti i političkog establišmenta.

Britanski sekretar za saobraćaj Grant Šaps branio je pismo

premijera Džonsona ocijenivši kako „prijatelji i susjedi moraju da rade zajedno“.

- Nijedna nacija ne može sama da se pozabavi ovim. Nadam se da će Francuzi preispitati svoju odluku. To je u našim i njihovim interesima. To je svakako u interesu ljudi koji se krijumčare u Ujedinjeno Kraljevstvo – naglasio je Šaps.

Francuski ribari su u međuvremenu zaprijetili da će blokirati tunel pod Lamanšom u znak protesta zbog spora oko prava na ribolov, koji je pokrenut nakon što je Velika Britanija napustila Evropsku uniju.

Dauning strit je saopštio kako je „razočaran“ prijetnjom i pozvao francuske vlasti da osiguraju da se zakoni ne krše tokom demonstracija u tunelu i u luci Kale.

Prvi slučaj novog soja korona virusa u Evropi otkriven u Belgiji

Holandija i Velika Britanija zabranile letove iz Južnoafričke Republike BRISEL - U Belgiji je potvrđen prvi slučaj novog soja korona virusa otkrivenog u Južnoj Africi, što ujedno predstavlja i prvi potvrđeni slučaj novog virusa u Evropi, saopštile su belgijske zdravstvene vlasti.

Potencijalno veoma zarazna nova varijanta korona virusa, sa višestrukim mutacijama detektovana je kod putnice koja se vratila iz Egipta, prenosi Le Soar.

Navodi se da je u pitanju mlada odrasla žena koja je razvila simptome 11 dana nakon putovanja u Egipat preko Turske.

Zdravstvene vlasti navode da ona nije imala veze sa Južnom Afrikom, niti sa bilo kojom drugom državom na jugu afričkog kontinenta, ali da je imala visoko virusno opterećenje u vrijeme postavljanja dijagnoze.

Mlada žena je razvila simptome slične gripu, ali ozbiljnije.

Vodeći belgijski virolog Mark van Ranst, saopštio je da se

analiziraju dva uzorka korona virusa kako bi se ustanovilo da li je varijanta otkrivena u Južnoj Africi. Holandija i Velika Britanija juče od podneva uvele su zabranu letova iz Južnoafričke Republike i drugih zemalja na jugu Afrike, zbog straha od novog soja kovida-19.

Svjetska zdravstvena organizacija upozorila je zemlje da ne reaguju brzopleto uvodeći ograničenja putovanja zbog novog soja korona virusa, označenog kao B.1.1.529, i poručila da treba da preduzmu „naučni pristup zasnovan na procjeni rizika“.

- SZO preporučuje da zemlje nastave da primjenjuju naučni pristup zasnovan na procjeni rizika, kada sprovode mjere putovanja – naveo je portparol SZO Kristijan Lindmajer na brifingu UN u Ženevi.

Dodao je da će biti potrebno nekoliko nedjelja kako bi se utvrdilo kolika je mogućnost prenošenja novog soja i koliko su

vakcine i terapija efikasni. Istakao je i da je do sada prijavljeno 100 sekvenci novog soja, prenosi Rojters. Lindmajer je apelovao na ljude da nose zaštitne maske kad god je to moguće, da izbjegavaju velika okupljanja, provjetravaju prostorije i vode računa o higijeni ruku.

Direktor Centra za reagovanje na epidemiju i za inovacije u Južnoafričkoj Republici Tulio de Oliveira prenio je ranije predstavnicima SZO svoju zabrinutost u vezi sa kovid varijantom B.1.1.529, za koju se strahuje da je najgora varijanta kovida identifikovana do sada.

Prema posljednjim podacima, u Južnoafričkoj Republici je kod ukupno 77 ljudi dijagnostikovana ova varijanta kovida-19.

Dijagnostikovana je i kod četiri osobe u Bocvani i jedne u Hong Kongu, a riječ je osobama koje su došle iz Južne Afrike. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 27. novembar 2021.

HERCEG NOVI: Skupština usvojila nekoliko odluka važnih za razvoj grada

PLJEVLJA: Opština najavila veću podršku stočarima

Vuković: Za projekat u Žvinjama potrebna je saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Takođe, taj projekat će narušiti pogled na Žvinje, Njivice i rt Kobila.

Velaš: Mi samo određujemo lokaciju, ne bavimo se projektom, ne izdajemo UT uslove. Opština ima više od 50 odsto teritorije gdje ne postoji važeći plan HERCEG NOVI – Petu redovnu sjednicu SO Herceg Novi obilježila je rasprava o prijedlozima odluka o utvrđivanju lokacija za rekonstrukciju ili izgradnju lokalnih objekata od opšteg interesa: šetališta u Igalu, na potezu od tržnog centra ,,Galeb“ do Titove vile i sportskih objekata u Žvinjama.

Boris Vuković (DPS) je rekao da dio šetališta od Titove vile do ,,Galeba“ narušava ugled grada i da je njegova rekonstrukcija odavno trebala biti prioritet. Međutim, po njemu, vlast povlači pogrešne poteze.

- Odlukom koja je pred nama se ne predviđa postavljanje kanalizacije, već rješavanje atmosferskih voda, javne rasvjete, što znači popločaće šetalište, a onda će ga ponovo rušiti sa postavljanjem kanalizacione infrastrukture - rekao je Vuković.

KOTOR I UNESKO

Njegov partijski kolega Borivoje Vuković pita da li je Opština pribavila neophodne saglasnosti za takav projekat u Žvinjama.

- Opština je u bafer zoni, odnosno zaštićenoj okolini prirodnog, kulturnog istorijskog po-

AMBICIOZNI PLANOVI LOKALNE UPRAVE: Sa sjednice SO

dručja Kotora, kontaktna zona pod Uneskom. Ko se nalazi u bafer zoni dužan je da se obrati Upravi za zaštitu kulturnih dobara, kako bi dobili konzervatorske uslove - rekao je Vuković te dodao da će taj projekat narušiti pogled na Žvinje, Njivice, rt Kobila.

Sekretar za prostorno planiranje i izgradnju Vladislav Velaš je pojasnio da Zakon o planiranju prostora i izgradnji članom 223 definiše i daje lokalnoj samoupravi mogućnost

Završen projekat za kolektor Predsjednik Opštine Stevan Katić pojasnio je da ne postoji jedinstven planski dokument za Igalo već tri različita po kojima bi se posao radio iz tri faze.

- Zato smo odlučili da predložimo da ide kao jedinstven projekat koji treba da se radi kao dopuna onome što je već završeno. U Igalu postoji kolektor koji je izgrađen 70-ih godina i tada je posljednji put rađena rekonstrukcija šetali-

šta. Čekali smo 50 godina da se ta priča pokrene. Projekat je ušao u kapitalni budžet države, završen je projekat za kolektor, postoji građevinska dozvola. Sve što se sada radi, radi se za narednih 30, 40 godina - rekao je Katić.

On se osvrnuo i na diskusiju o gradnji sportskih objekata u Žvinjama.

– Opština najviše imovine ima na tom području, više od milion kvadrata, to je

da primjenjuje Odluku o građenju, postavljanju i uklanjanju objekata lokalnog karaktera od opšteg interesa.

- Mi danas samo određujemo lokaciju, ne bavimo se uopštenim projektom, ne izdajemo UT uslove. Ako imamo plan, DUP, mi se ne bavimo objektima od opšteg interesa; nama je plan definisao infrastrukturu, puteve, kanalizaciju, gradnju, spratnost i slično. Nažalost, Opština ima više od 50 odsto teritorije gdje ne postoji varesurs koji se može razvijati.

Ovo je samo pretpostavka da vidimo da li će da bude interesovanja za eko-sportsko selo i da li taj koncept može da prođe. U posljednjih nekoliko godina smo pribavili više imovine nego što smo je imali i pokušavamo da to valorizujemo i animiramo državu da to radi i sa objektima koji su u njenom vlasništvu. Težimo da Herceg Novi bude mjesto za pripremu sportskih ekipa u zimskom periodu i sve što radimo ide u tom pravcu - rekao je on.

žeći plan. Zakon o planiranju i izgradnji nam je dao mogućnost da primijenimo Odluku o građenju, odnosno ovu odluku o objektima od opšteg interesa - kazao je Velaš.

ILUSTRACIJA

U Igalu gradiće šetalište, u Žvinjama sportske objekte

Spriječiti smanjenje proizvodnje

Premije za otkup mlijeka veće dva centa PLJEVLJA – Na narednoj sjednici Skupštine opštine odbornici će razmatrati prijedlog da se stočarima povećaju premije za otkupljeno mlijeko sa 0,03 eura po litru, koliko iznosi sada, na 0,05 eura.

Ukoliko odluku usvoje počeće da se primjenjuje od 1. januara.

Kako su iz lokalne uprave obrazložili, premije su značajna mjera za podsticaj razvoju ukupne poljoprivredne proizvodnje, a posebno stočarstvu i mljekarstvu.

- Dosadašnja praksa primjene ovakve vrste podrške na području opštine Pljevlja pokazala se stimulativnom, jer se od početka njene primjene količina otkupljenog mlijeka povećala.

Imajući u vidu povećanje cije-

CETINJE: Novi prostor za igru i druženje najmlađih

MORSKO DOBRO

Vesna Samardžić (SNP) je kazala da optimizam lokalnoj upravi daje najava projekata koji će biti realizovani sa Morskim dobrom.

- Za šetalište od ,,Galeba“ do Titove vile, Morsko dobro predlaže da se projekat radi do ušća rijeke Sutorine. Sljedeće sedmice će doći do dogovora između Morskog dobra i Agencije za izgradnju i razvoj, koja je uradila pripremnu dokumentaciju. Dogovorili smo i da do maja završimo glavni projekat za rekonstrukciju šetališta od Meljina do hotela ,,Plaža“, radove bi počeli krajem septembra, a investicija je oko 500.000 eura. Biće opredijeljeno i 300.000 eura za rekonstrukciju javne rasvjete od Kumbora do Kamenara - kazala je Samardžić.

Na sjednici su usvojeni svi prijedlozi odluka koji su bili definisani dnevnim redom. Ž. K.

Otvorena još dva igrališta BROJNI SADRŽAJI: Igralište na Cetinju

CETINJE - Djeci Cetinja na raspolaganju su još dva igrališta, koja su izgrađena iza zgrade Željezare i u naselju „4. jul“ - saopšteno je iz Prijestonice.

Igralište u naselju „4. jul“ opremljeno je ljuljaškama, vrteškama, klackalicom i toboganom, kao i mobilijarom za rekreaciju odraslih.

Postavljen je i sto za stoni tenis i sto sa šahovskom tablom. Prostor je hortikulturno uređen i ima nove klupe i korpe za otpatke.

Novo igralište iza zgrade Željezare opremljeno je vrteškom, ljuljaškama, klackalicama i konjićem, a postavljeni su i stolovi za stoni tenis i za šah. Postavljene su nove klupe i korpe za otpatke, a kompletan prostor je i hortikulturno uređen. Uskoro bi trebalo da bude završena i rekonstrukcija rasvjete i postavljanje video-nadzora.

Ukupna vrijednost radova na oba igrališta iznosi oko 30.000 eura. C. G.

Primjer iz Kolašina: Opština pomogne, mještani urade...

Sanirali most između Blatine i Lipovske Bistrice

SLOGA MOST GRADI: Radovi na mostu na Plašnici

KOLAŠIN - Svi mostovi su veliki i značajni jer spajaju. Bez obzira na njihove dimenzije i grandioznosti, svaki most približava čovjeka i korak njegov. Zbog toga su važni i životu potrebni...

Tako su razmišljali u mjesnim zajednicama Blatina i Lipovska Bistrica, kada su se obratili za pomoć lokalnoj upravi da

na osnovnih imputa kao što su cijena stočne hrane, goriva, repromaterijala i dr. a kako bi se preventivno djelovalo protiv smanjenja proizvodnje, nametnula se potreba da se iznos premije na otkupljeno mlijeko od 0,03 eura uveća na 0,05 eura po litru isporučenog mlijeka – navodi se u obrazloženju prijedloga odluke.

Agrobudžetom opštine iz godine u godinu najviše sredstava opredjeljuje se za stočarstvo, a najveći procenat upravo za premije za mlijeko. Po tom osnovu je 2020. godine izdvojeno 68.000 eura, a u ovoj 75.000 eura. Sredstva za povećanje premija za mlijeko sa 0,03 na 0,05 eura obezbijediće se iz budžeta Opštine.

A. S.



Most svakodnevno koristi više stotina građana, povezuje pet naselja u kojima je dosta bi sanirali most preko rijeke MZ Lipovska Bistrica Vladica nim proizvođačima, povećava vrijednih poljoprivredPlašnice koji spaja ta dva sela i Medenica, ističu da su odmah kvalitet života. Ono što je ori- nih proizvođača... dvije mjesne zajednice. Obrazloženje je bilo argumentovano životnim potrebama – svakodnevno ga koristi više stotina građana, povezuje pet naselja u kojima je dosta vrijednih poljoprivrednih proizvođača...

Predsjednica MZ Blatina Radmila Šuković i predsjednik

naišli na razumijevanje i podršku Milosava Bulatovića, predsjednika Opštine...

- Opština je obezbijedila sredstva za nabavku materijala i dobili smo uvjeravanje da će uvijek biti podržane inicijative kojima se pomaže ljudima, olakšava posao poljoprivred-

ginalno u ovoj našoj akciji jeste da su kompletan građevinski posao izveli mještani dva sela. Most je dobio novi izgled i ono što je najvažnije postao je sigurniji i funkcinalniji za saobraćanje ali i otporniji na rast vodostaja Plašnice. Mi ćemo nastaviti slične projekte kojima će

mještani radom realizovati pomoć koju očekujemo za lokalne uprave. Uvijek ima prostora da se akcijama poboljša kvalitet infrastrukture a time i kvalitet života u našim mjesnim zajednicama - kazali su Radmila Šuković i Vladica Medenica. Dr. D.

Kultura

Subota, 27. novembar 2021.

13

Sedamnaesti Međunarodni festival glumca nastavljen predstavom „M.I.R.A.“ u izvođenju beogradskog Bitef teatra

ra.P.

Riječ je o predstavi koja je premijerno izvedena prije tri godine, kada je Bitef teatar obilježavao tridesetogodišnjicu od osnivanja, ali koja nije mnogo izvođena zbog pandemije koja je nedugo potom nastupila.

Međutim, nije se primijetilo da je sjajna ekipa nakon duge pauze imala tek jedno izvođenje (i to nedavno) prije nego se pojavila na daskama koje život znače u gradu podno Trebjese.

Analiza slabosti i vrlina pozorišne umjetnosti Miloš Zvicer

NIKŠIĆ – Komad „M.I.R.A.“ beogradskog Bitef teatra, čijim izvođenjem je preksinoć nastavljen takmičarski dio programa 17. Međunarodnog festivala glumca, zamislio je sve ljubitelje pozorišta u Nikšiću.

KOMAD KOJI „KLJUČA“

Okrugli sto nakon izvođenja predstave

SVE REČENO

Scena iz predstave „M.I.R.A.

vali narodne mase.

U komadu koji „ključa“ u čistoj glumi, ali i mjuziklu, plesu, pjesmi, žestokoj ritmici, igraju Mirjana Karanović i znatno mlađe glumice: Maja Lukić, Anđela Jovanović, Mina Obradović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić. Na sceni su bili i muzičari, kostimi i priče se smjenjuju, a sve je

sjajno uklopio reditelj Andraš Urban.

Nakon predstave „M.I.R.A.“ organizovan je okrugli sto.

Reditelj Goran Bulajić, kao moderator, konstatovao je da se ovakva priča i ne može baš nazvati angažovanim teatrom kako to obično rade kritičari, jer to je neprecizno.

- Jednostavno, sve dobre pred-

U Podgorici zatvorena izložba „Tako je talasao Novi talas“

Rokenrol kao način života

PODGORICA – Izložba fotografija „Tako je talasao Novi talas“, zatvorena je preksinoć u izložbenom prostoru KIC-a „Budo Tomović“. Riječ je o fotografijama iz privatnih arhiva bendova koji su obilježili vrijeme kada je rokenrol bio način življenja u Jugoslaviji.

B. Bajić

Posjetioci su mogli da vide jedinstvene dokumentarne i umjetničke fotografije bendova koji su mijenjali istoriju pop i rok kulture, kao i fotografije sa nastupa, albuma, kaseta i magnetofonskih traka.

Na zatvaranju ove postavke govorili su direktorica KICa „Budo Tomović“ Snežana Burzan-vuksanović, voditeljka Radija Beograd 202 Ružica vrhovac i kantautor Momčilo Zeković.

Detalj sa zatvaranja izložbe

Vrhovac je kazala da su u maju ove godine napravili izložbu artefakata i video materijala i fotografija koje su pratile Novi talas.

- Nijesmo bili vezani samo za „Paket aranžman“, album koji je objavljen prije 40 godina.

On se smatra najvažnijim momentom Novog talasa – kazala je Vrhovac.

Pojasnila je da je bio kulturološki fenomen koji je okupio ljude oko iste ideje.

- To je način života. Bilo nam je potrebno dosta vremena da dođemo do autora fotografija. Srećom je većina i dalje sa nama. Primjera radi, postoji jedna jedina fotografija „Haustora“ – rekla je Vrhovac.

Ona je istakla da je prije 40 godina bio ležeran i lijep period muzičkog talasa.

- Voljela bih da nas ovaj jubilej

vrati u tu ležernost, jer bi sve bilo mnogo ljepše – ocijenila je Vrhovac.

Novi talas je, kako je kazala, nastao malo ranije iz panka.

- Vanserijski je značajan i vanvremenska je stvar – zaključila je Vrhovac.

Većina fotografija je ustupljena iz lične arhive Goranke Matić, Brajana Rašića, Miroslava Cvetkovića Cvela, Zdenka Kolara, Jurice Pađena i drugih.

Izložba u KIC-u „Budo Tomović“ je realizovana u saradnji sa Radiom Beograd 202, izdavačkom kućom „Jugoton“ i manifestacijom ,,Beogradski mesec fotografije“.

Nakon zatvaranja izložbe u sali Dodest održana je promocija knjige vinka Barića „Hrvatski punk i novi val 1976 – 1987“.

B. B.

stave su angažovne predstave.

Urban je jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima, a to je potvrdio i ovim komadom, motivisan i inspirisan djelom i životom Mire Trailović. Ovaj komad se duboko tiče pozorišta, svih nas koji živimo od ovog posla, ali i publike, društva uopšte – rekao je, između ostalog, Bulajić.

Mirjana Karanović je izjavila da joj nije do priče, da je rekla što je imala na sceni, ali je napomenula i da je raspoložena za diskusiju s publikom. I diskutovalo se o tome da nas iskustva uče da nam ništa ne znače, da često svi gubimo sjećanje, da nam se ciklično ponavljaju iste greške, kao pojedincima, kao društvu, kao Balkancima.

Karanović je priznala da je fascinirana kako je Trailović uspijevala od svake vlasti isku-

čiti neke pare za pozorište, za umjetnost. Njena mlađa koleginica Anđela Jovanović je konstatovala da, najviše zbog korona virusa i svega što prati ovu pošast, ova predstava postaje sve aktuelnija, da ne gubi na snazi poručivanja.

Program 17. Međunarodnog festivala glumca nastavljen je sinoć izvođenjem „Antigone“ Narodnog pozorišta iz Prištine i Narodnog pozorišta iz Timočke krajine „Zoran Radmilović“.

Ra.PeROševIć

Rekonstrukcija kulturnog dobra i objekta za pripadnike islamske vjeroispovijesti u Bijelom Polju

Gradsku džamiju sačuvati od propadanja BIJELO POLJE - U okviru rekonstrukcije gradske džamije u Bijelom Polju, u toku je obnova minareta. Visok 20ak metara, biće obnovljen u autentičnom stilu koji priliči objektu za pripadnike islamske vjeroispovijesti u Bijelom Polju.

Minaret se obnavlja sredstvima prikupljenim od donatora.

Inače, gradska džamija smještena je u gradskom jezgru, a zbog svoje jedinstvenosti i kulturno-istorijskog značaja nalazi se pod zaštitom države.

Iz Medžlisa islamske zajednice Bijelo Polje saopšteno je da je tokom rekonstrukcije napravljen trijem na ulazu u džamiju, ojačana krovna konstrukcija i postavljena ćeremida kao krovni pokrivač. Na taj način je objekat sačuvan od daljeg propadanja. Rekonstrukcijom je vraćen autentični izgled fasade džamije i minareta, što je podrazumijevalo uklanjanje maltera kako bi fasadu objekta krasio kamen. Urađena je kamena ograda i kapija. Autentično je uređen enterijer, te dvorište u kojem je postavljen i šadrvan.

Gradska džamija u Bijelom Polju ima svoj zanimljiv istorijat.

Zidine džamije, nakon povlačenja turske vojske, iz sela Jabučino prenesene su u Bijelo Polje 1741. godine, kako bi se

B. Č.

Nakon ove predstave svako se zapitao isto: čemu nas vode politika, zavist, pakost, da li ijedna vlast misli o kulturi, treba li nam uopšte pozorište, ima li kraja prepotentnosti, osornosti, ljudskom zlu i glupostima, trpimo li nasilje, paše li nam strah i da li uživamo u njemu.

Boli li nas to što nas okružuje, osjećamo li uopšte bol? Prilično neuobičajen pozorišni koncept, vrlo hrabar, istovremeno i ljekovit, razdrmao je Nikšićane u pravom smislu te riječi, ali i sve glumce koji su gledali ovaj komad, jer bi trebali da se zapitaju da li treba da se uopšte bave tim poslom ako im ne ide, ako nijesu tu samo da bi primali platu i na tuđ račun zamaja-

Radovi na obnovi gradske džamije

spriječilo da građevina propadne usljed neodržavanja. Po predanju, okolni mještani su je za dva dana uspjeli prenijeti na sadašnju lokaciju u Gornjoj mahali, kamen po kamen, u koloni dugoj deset kilometara. Kroz istoriju je vršeno nekoliko rekonstrukcija kako bi se zaštitila od propadanja, ali

je tim radovima džamija izgubila autentični izgled. Krajem 2019. godine, Medžlis Islamske zajednice Bijelo Polje je pokrenuo akciju fazne rekonstrukcije džamije, kako bi zaštitili objekat od daljeg propadanja i vratili mu izvorni izgled. Rekonstrukcija se privodi kraju.

B. Č.

Hronika Podgorice

Glavni grad objavio javni poziv za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta

Ponude primaju do 10. decembra U cilju podsticanja razvoja privredne djelatnosti na teritoriji Podgorice, imajući u vidu posebno teške uslove pod kojima su ove godine poslovali poljoprivrednici, Glavni grad je objavio javni poziv za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta na period od 10 godina, uz mogućnost produženja.

- Pravo učešća po ovom pozivu imaju sva fizička i pravna lica sa teritorije glavnog grada, koja će se baviti isključivo poljoprivrednom djelatnošću. Prilikom odlučivanja, prednost će biti data kvalitetu investicionog programa, sistemu i održivosti proizvodnje sa akcentom na ekološki, odnosno organski aspekt, kao i visina investicije i ponuđena cijena – navedeno je iz Glavnog grada, uz podsjećanje da je u ovoj godini izdvojeno 145.000 eura za podsticaj poljoprivrede.

Ponude se predaju Direkciji za imovinu Glavnog grada (Jovana Tomaševića 2A) zaključno sa 10. decembrom do 15 sati.

Tenderska dokumentacija (grafički prikaz predmetnih lokacija i skica lica mjesta) za navedene parcele može se preuzeti svakog radnog dana u prostorijama Sekretarijata za podršku biznis zajednici (Vuka Karadžića 41) od devet do 14 sati.

Informacije se mogu dobiti i pozivom na brojeve telefona 020/625190, 020/625-628 i 020/665-041, kao i putem imejlova maja.kostic@podgorica.me i edina.serhatlic@podgorica.me.

I. M.

U Gimnaziji obilježeno 170 godina od smrti Petra II Petrovića Njegoša

Učesnici programa posvećenog Njegošu

Veče u znaku besmrtnih stihova Povodom 170 godina od smrti Petra II Petrovića Njegoša, u Gimnaziji ,,Slobodan Škerović“ održan je prigodan program „Njegoševa iskra besamrtna (čitanje Njegoša)“ koji su osmislili profesori književnosti Maja Sekulović i Radoman Čečović.

Prvi dio programa obilježilo je predavanje prof. dr Sonje Tomović-Šundić, koja je govorila o filozofskim stavovima vladike Danila i igumana Stefana, susretu kultura s osvrtom na Draška u Mlecima, o Njegoševom poimanju žene u „Gorskom vijencu“, ali i u pjesmi „Noć skuplja vijeka“. Predavanje je zaključeno njenim stihovima posvećenim Njegošu, koje je čitala nekadašnja učenica Gimnazije Sofija Kirsanov.

U drugom dijelu programa izvedeni su stihovi iz pjesme

„Noć skuplja vijeka“ na crnogorskom, ali i na šest svjetskih jezika, koje su sa svojim mentorima pripremili učenici opšte i filološke gimnazije. Na ruskom je recitovao Nikolaj Kaluđerović (mentorka Maja Ivanović), na francuskom Nađa Lalović (mentorka Žana Bojanić), na njemačkom Vjera Bulatović (mentorka Iva Pesocki), na engleskom Đina Šišević (mentorka Tanja Bojić), na španskom Ena Begović (mentorka Tijana Kostić) i na italijanskom Natalija Zečević (mentorka Sanja Bogojević). Finale programa obilježio je učenik Petar Vlahović, stihovima iz „Luče mikrokozme“ i „Gorskog vijenca“. Veče je otvorila v. d. direktorice Biljana Vučurović. Plakate i afiše pripremile su učenice Dunja Đuranović (III-i) i Maša Ilić (III-f ).

H. P.

Subota, 27. novembar 2021.

Balkanski integracioni forum okupio gradonačelnike iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Albanije

Vuković: Veliki je izazov voditi grad kada Vlada nije na našoj strani Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković rekao je da je pokušao da uspostavi komunikaciju sa predstavnicima izvršne vlasti da bi realizovali brojne projekte, ali bezuspješno.

-Veliki je izazov voditi grad kada Vlada nije na našoj strani – poručio je Vuković sinoć na Balkanskom integracionom forumu ,,Proširenje EU na Zapadni Balkan – kako pronaći put iz zastoja“, održanom u hotelu ,,Cue“ u glavnom gradu Crne Gore.

Komentarišući projekte u Podgorici, gradonačelnik Vuković kazao je da je nabavka autobusa primjer loše saradnje Glavnog grada i Vlade.

-Kada želim da dobijem kredit ili kupim, recimo, autobuse, moram da se obratim prvo Vladi. Tu je problem, jer saradnje nema, a već 10 mjeseci čekam odgovor za sastanak. To komplikuje život u Podgorici, jer su autobusi prijeko potrebni, a da ne pominjem infrastrukturu – poručio je Vuković.

On smatra da se, što se tiče integracija, sve više udaljavamo od evropskog kursa.

Na ovom forumu su učestvovali i gradonačelnici Sarajeva, Tirane i Rijeke. Oni su zajednički poručili da bi trebalo više raditi na komunikaciji između gradova, jačati saradnju, učiti jedni od drugih.

M. BABOVIĆ

14

Ivan Vuković na Balkanskom integracionom forumu

Gradonačelnik Tirane Erion Veliaj kazao je da od EU uglavnom dobijaju seminare i predavanja, kao i zaposlene koji ,,koštaju skoro kao pola vrtića“.

-Nakon zemljotresa, skoro sve smo rekonstruisali od pristiglih donacija. EU je dala novac, ali on još nije iskorišćen, još nijesu počeli ništa da rade, jer ima dosta birokratije.

Gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić kazala je da je strateški cilj BiH pristupanje u EU. -Sarajevo je jedinstven primjer da je mir moguć. Jako je važno

sirani EU novcem – kazao je Filipović.

Poručio je da su ,,gradonačelnici važni dugmići“, te da kolege iz Zapadnog Balkana treba da sarađuju više.

-Imamo dug spisak zajedničkih tema na lokalnom nivou, kao što su EU projekti, vrtići, vodosnabdijevanje. Drugi gradovi mogu učiti na našim greškama i uspjesima, i tako biti bolji i brži.

Forum su organizovali Evropski pokret u Crnoj Gori i Fondacija Friedrich-Ebert -Stiftung.

Nj. ŽIVANOVIĆ

Đaci SSŠ ,,Ivan Uskoković“ zasadili masline u dvorištu škole U godini jubileja, 30 godina od proglašenja Crne Gore za ekološku državu, u cilju podizanja ekološke svijesti učenika, kao i uljepšavanja školskog okruženja, članovi Ekološko-planinarske sekcije SSŠ ,,Ivan Uskoković“ u dvorištu škole zasadili su pet sadnica masline.

- Odabir masline nije slučajan.

Maslina je simbol mira, života, napretka, vječnosti, zdravlja, ljepote, učenosti i mudrosti, što njegujemo kod naših učenika. Maslina je posebno, čarobno drvo koje će nadahnjivati, podsticati i okupljati i buduće generacije naših učenika - kazala je direktorica SSŠ ,,Ivan Uskoković“ Sonja Keković-Dabetić.

Sadnice je obezbijedio predsjednik barske NVO Info-sport CG i koordinator realizacije projekta ,,Parkovi - Mladi maslinjaci dje-

Simbol mira i mudrosti

Učesnici ekološke akcije u SSŠ ,,Ivan Uskoković“

ce Crne Gore“ Miodrag Banović. Članovi Ekološko-planinarske sekcije poručili su da treba svi da

Foto-detalj

Kišovito, do 13 stepeni Polomljeni stubići Danas će u Podgorici biti pretežno oblačno i nestabilno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Vjetar povremeno umjeren do jak, južnih smjerova. Jutarnja temperatura vazduha oko 11 stepeni, H. P. najviša dnevna 13.

da imamo dijalog, da bi nas drugi bolje razumjeli. Cilj Sarajeva, kao i građana BiH je pristupanje u EU. Rezultati ovog sastanka proširiće temelje saradnje između gradova – ocijenila je Karić.

Gradonačelnik Rijeke Marko Filipović istakao je da grad najviše radi na tome da budu što otvoreniji za sve ljude koji žele da žive u Rijeci.

-Loše je imati ograde na granicama, jer kada putujemo u Evropu, ograde nijesu nešto što želimo vidjeti. Imamo prednost što smo u EU, skoro svi projekti su finan-

na biciklističkoj stazi Nekoliko plastičnih stubića, koji razdvajaju stazu za bicikliste od ostatka kolovoza u Ulici Ivana Milutinovića (kod SC ,,Morača“), već danima su polomljeni ili stoje nakrivljeni. Nečija neopreznost u vožnji ili prosto bahatost i divljačko ponašanje napravili su neplaI. M. nirani posao, ali i trošak gradskom preduzeću Putevi.

čuvaju masline za buduće generacije. Sadnja maslina bila je povod da školu posjeti direktorica Direktorata za srednje obrazo-

vanje Marija Lalatović, koja se upoznala sa potencijalima, ali i poteškoćama sa kojima škola živi.

Nj. Ž.

Hronika Podgorice

Subota, 27. novembar 2021.

I. MANDIĆ

Komunalne usluge nabavile novih 750 dekorativnih 2D i 3D kugli

Novogodišnji ukrasi na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog

Praznici sve bliži, ambijent svečaniji Gradsko preduzeće Komunalne usluge ove godine je nabavilo 750 novih različitih prozračnih dekorativnih 2D i 3D kugli. Ove godine za nabavku novogodišnjih ukrasa izdvojeno je 140.000 eura.

Nove ukrase ekipe Komunalnih usluga postavljaju na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog, od raskrsnice sa Ulicom Marka Miljanova do raskrsnice sa Bulevarom Džordža Vašingtona.

UKRASI

Kao i prethodnih godina, uveliko se dekorišu gradski trgovi, ulice i bulevari, s akcentom na Trg nezavisnosti na kojem se ponovo održava praznični pazar.

- Na Trgu nezavisnosti postavljena je novogodišnja jelka i

rasvjeta, a 3D figure, na radost naših najmlađih sugrađana, ispred zgrade Glavnog grada i između zgrade Skupštine Glavnog grada i Biblioteke ističu iz Komunalnih usluga, uz najavu da će novogodišnji ukrasi tek zablistati u Hercegovačkoj, Njegoševoj, Ulici slobode, Vučedolskoj, Novaka Miloševa, Miljana Vukova...

SARADNJA

Iz Komunalnih usluga najavljuju da će demontaža novogodišnjih ukrasa početi 15. januara, a dinamika uklanjanja biće usklađena sa obimom redovnih poslova na održavanju objekata javne rasvjete i svjetlosne signalizacije.

Naglašavaju i da im društvenoodgovorne kompanije nijesu

dostavljale bilo kakve ponude u vezi eventualnih donacija za ukrašavanje glavnog grada.

- S obzirom na to da su ove godine izdvojena novčana sredstva za nabavku novih dekorativnih ukrasa, smatrali smo da nije bilo potrebno upućivati poziv takve vrste. Međutim, u nekoliko navrata pozivali smo privredne subjekte da, ukoliko su zainteresovani, uz našu pomoć okite javne površine ispred svojih objekata i na taj način damo doprinos ljepšem izgledu grada za predstojeće praznike. Komunalne usluge će za to pružati svu neophodnu tehničku podršku u vidu radne snage, opreme i mehanizacije – poručili su iz ovog gradskog preduzeća.

Nj. ŽIVANOVIĆ

U Ulici 4. jula na Pobrežju formirano još jedno dječje igralište Uz nedavnu rekonstrukciju Ulice 4. jula, uređen je prostor između solitera i zgrade Zetagradnje i izgrađeno je dječje igralište, čime su najmlađi iz tog kraja dobili još jedan kutak za sebe.

Nova multifunkcionalna površina pokrivena je podlogom od tartana, sa ugrađenim kulama sa toboganom, ljuljaškom sa gnijezdom, njihalicom, vrteškom i dvostrukom klackalicom. Prostor je opremljen sa osam parkovskih klupa i tri korpe za otpatke. Zelena površina je dodatno oplemenjena sa sa 20 odraslih sadnica drveća i 50 sadnica žive grade. Na slobodnim površinama posijana je trava, a kompletne zelene površine pokrivene su sistemom za navodnjavanje.

Postavljen je i sto za stoni tenis, kao i nova LED rasvjeta.

- Imamo još jedan lijepi povod za posjetu ovom dijelu grada, a to je novo dječje igralište, sadržaj koji je ovdje nedostajao, a mi smo u saradnji sa mjesnom zajednicom odgovorili na zahtjeve naših sugrađana. Na prostoru od 850 kvadrata dobili smo novo multifunkcionalno, savremeno dječje igralište i uređenu

Prostor za igru i druženje najmlađih

Novo igralište u Ulici 4. jula

zelenu površinu. Vrijednost ovog projekta je preko 33.000 eura - kazao je gradonačelnik Ivan Vuković prilikom obilaska novog igrališta.

On je podsjetio da je riječ o 34. dječjem igralištu izgrađenom u prethodne tri godine, kao i da je u toku izgradnja igrališta na Malom brdu i u Donjoj Gorici.

- Do kraja godine nadam se da ćemo se približiti broju od 40 dječjih igrališta i na taj način nastaviti da gradimo jedan humaniji ambijent, posebno za naše najmlađe sugrađane - poručio je Vuković, zahvaljujući gradskim privrednim društvima na doprinosu prilikom realizacije ovog projekta.

H. P.

15

16

Arena

Sportski miks

Prvi turnir Premijer Regionalne vaterpolo lige

Crnogorski košarkaši poraženi u gostima od Franc

Remi i poraz Kotorana Primorac Mornar

Crvena zvezda Primorac

Košarkaši Crne Gore su punih 35 minuta bili blizu senzacije u Pou protiv olimpijskog vicešampiona, ali su na kraju poraženi od Francuske 73:67, u prvom kolu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo.

12 12

SPLIT - Bazen ,,Poljud“. Sudije: Stanojević i Stefanović.

Igrač više: Primorac 8-3, Mornar 10-5. Peterci: Mornar 2 (2).

Rezultat po četvrtinama: 3:6, 4:2, 4:2, 1:2.

PRIMORAC: Isljamović (sedam odbrana), Kralj, Drašković 1, Paunović, Gopčević, Mačić 2, Vukasović, Šekarić 1, Janović, Stanojević 3, Baštrica 1, Matković 2, Vukšić 2, Vučković.

MORNAR: Kordić (13 odbrana), R. Akrap 4, Hrvatić 1, Vrdoljak 5, Šolje 1, Jakovčević, Buzdovačić, D. Akrap 1, Bušelić, Bozan, Uvodić, Omrčen, Dužević.

Primorcu je ponovo sreća okrenula leđa, Kotorani su odigrali neriješeno sa Mornarom (12:12), nakon podjele bodova na premijeri sa Radničkim na prvom turniru Regionalne lige.

I ponovo su primili gol na manje od minut do kraja! Đorđije Stanojević je Kotoranima donio prednost (12:11) na 3.12 prije kraja utakmice, a Splićanima bod Roko Akrap.

Loše su ušli igrači Ranka Perovića u meč, gubili su 6:3 nakon prve četvrtine, ali su u nastavku, u narednih 16 minuta, postigli osam, a primili četiri gola. Posljednju dionicu hrvatska ekipa dobila je 2:1.

14 8

SPLIT - Bazen ,,Poljud“. Sudije: Prančić i Periš. Igrač više: C. zvezda 12-9, Primorac 9-4.

Rezultat po četvrtinama: 3:1, 3:1, 2:2, 6:4.

CRVENA ZVEZDA: Mišović (12 odbrana), Ivanović, Tankosić 1, Đurđić, Gajić, Trtović, Milojević 1, Pješivac 3, Basara 2, Rađen, Vukićević 2, Gardašević, Radović 2, Smiljević 2.

PRIMORAC: Kralj (12 odbrana), Isljamović, Drašković, Paunović, Gopčević 1, Mačić 1, Vukasović, Šekarić, Janović 1, Stanojević 1, Baštrica 3, Matković 1, Vukšić, Krivokapić.

Primorac je nakon remija sa Mornarom (dan ranije odigrao neriješeno sa Radničkim) večeras bio slabiji od Crvene zvezde (14:8). Kotorani su nakon dvije četvrtine bili u minusu od četiri gola. Nakon odmora zaigrali su malo bolje, ali nedovoljno da ugroze učesnika Evrolige.

Jadran Jug

13 15

BEOGRAD – SC ,,11. april“. Sudije: Raković i Milović. Igrač više: Jadran 15-6, Jug 8-3. Rezultat po četvrtinama: 4:4, 3:2, 2:6, 4:3.

JADRAN: Đurović (dvije odbrane), I. Radović, Vujičić, Vučurović 3, Obradović 1, Vujović 3, D. Radović, Murišić, Gardašević, Muskat 1, V. Radović 1, Čaraj 2, Petković 2, Stevović.

JUG: Popadić (sedm odbana), Vukojević (dvije odbrane), Bobić, Kolak, Burđelez, Joković 5, Papanastasiu 3, Tomasović 2, Argiropulos, Kržić 1, Kakaris 2, Benić, Žuvela 2, Pavlić.

Jadran je odlično do odmora

igrao protiv Juga, vodio 7:6, a onda su igrači šampiona Crne Gore posustali i dozvolili evroligašu da treću dionicu riješi u svoju korist - 6:2. Novljani su u posljednjih osam minuta bili bolji za gol, ali nedovoljno da slave protiv Juga. Igrači iz Herceg Novog u Beogradu su do sada upisali pobjedu nad Budvom, a izgubili su od Novog Beograda i od Juga.

Budva Novi Beograd

Subota, 27. novembar 2021.

1 14

BEOGRAD - SC ,,11. april“.

Sudije: Savinović i Blašković.

Rezultat po četvrtinama: 0:3, 0:3, 1:4, 0:4.

BUDVA: Mandić (sedm odbrana), Kolesko (dvije odbrane), Ćetković, Žardan 1, Kovačević, Radonjić, Mijatović, Vukićević, N. Dragović, Latinović, Jablan, D. Dragović, Kosić, Korać.

NOVI BEOGRAD: Pedro Sera (sedam odbrana), Rašović 2, Mandić 1, Martinović 1, Vučinić, Gogov 2, Jakšić, Perković 1, Vlahopulos 2, Drašović 1, Rašović 2, Šušiašvili 2.

Do prvog gola protiv Novog Beograda vaterpolisti Budve stigli su u finišu treće četvrtine. Protiv favorita za trofej nijesu mogli puno da pokažu, što je i pokazao konačan rezultat.

A. M.

Izabranici Boška Radovića imaju za čime da žale, jer su tri četvrtine meča vodili, imali i dvocifrenu prednost, ali su pali u posljednjih pet minuta, kada su postigli samo jedan koš iz igre, i to kada je meč već bio odlučen (trojka Mihailovića za konačan rezultat). Osim što su slabije šutirali za dva poena (57-36 odsto) i imali manje skokova od domaćina (37-31), čime su anulirali bolji šut za tri poena (17-10, Francuska 18-6), čini se da je meč odlučio veliki broj promašaja sa linije bacanja naše selekcije (20-9)…

U svakom slučaju, Crna Gora je napravila dobru uvertiru za bitniji meč u poneđeljak, kada u Podgorici gostuje Portugal, koji je u prvom kolu kod kuće poražen od Mađarske sa 81:75…

DVA LICA

Naša selekcija je odigrala odličnu prvu četvrtinu, pogotovo u defanzivi, gdje je domaćinu dozvolila da upiše svega pet poena u prvih šest minuta meča, i da samo jednom povede (3:2). I šuterski su „crveni“ bili raspoloženi i u napadu, sa oba pogođena šuta za tri poena (Dino Radončić i Vladimir Mihailović), uz 60 odsto šuta za dva poena (10-6), dok su „trikolori“ za dva šutirali tek 42 odsto, a pogodili su samo jednu trojku iz četiri pokušaja.

Uz bolji skok (9-7), Crna Gora je serijom 8:0, u kojoj je Radončić pogodio trojku, a Džastin Kobs vezao pet poena (ukupno osam u ovoj dionici), povela 12:5 sredinom dionice. Trojkom Mihailovića je dva minuta kasnije bilo “plus osam” (17:9), a maksimalnih devet razlike za goste (22:13) donio je Nemanja Radović, 15 sekundi prije kraja četvrtine.

Situacija se potpuno okrenula u drugoj četvrtini, iako je Crna Gora i dalje bila skoro perfektna

Finiš pokv šansu za iznenađen Mihailović: Imamo za čim da žalimo Vladimir Mihailović je kazao da Crna Gora, ,,definitivno ima za čim da žali jer je odigrala odličnu utakmicu“.

- Šteta je što smo u nekoliko minuta prosuli sve što smo gradili tokom cijelog meča. Protiv jedne tako ozbiljne ekipe, par praznih minuta obično ovako rezultira. Nadam se da ćemo iz ove utakmice da izvučemo ono dobro, da se, koliko je moguće, odmorimo od teškog puta i nadam se da ćemo graditi igru na osnovu ove dobre utakmice, i da uz odličnu partiju zabilježimo pobjedu protiv Portugala kući – rekao je Mihailović.

iza perimetra (6-5), ali je pokvarila šut za dva poena (47 odsto), i prepustila domaćinu prednost u skoku (16-14), posebno ofanzivnom (5-2).

Naša selekcija je održavala prednost tokom skoro čitave ove četvrtine, u posljednja dva minuta je ušla uz vođstvo od 37:32, ali je Francuska do poluvremena uspjela da izjednači na 38:38, pošto Radović nije pogodio šut za tri poena u posljednjoj akciji.

Mihailović je blistao u prvom

poluvremenu sa 13 poena, bez promašaja (2-2 za dva, 3-3 za tri), dvocifren je bio i Kobs (10), ali je u drugoj četvrtini ubacio samo dva poena…

PAD U IGRI

Dvoipominutni košgeterski post sa obje strane na startu treće četvrtine „razbio“ je Ajzea Kordinije (40:38), za tek drugo vođstvo Francuske na meču. Crna Gora je, međutim, zaigrala u odbrani ponovo na nivou prve

BALKANSKO PRVENSTVO U KARATEU: Crnogorskim karatistima šest medalja

Šampionka Balkana postala je mlađa seniorka Milena Jovanović, srebrna je bila kadetkinja Jovana Damjanović, dok su bronzane medalje osvojili kadeti BalšaVojinović i Nenad Đuričić, junior Lazar Potpara i mlađi senior Matija Bojić.

Jovanović je do zlata u kategoriji preko 68 kilograma došla pobjedom u finalu protiv Minje Varsaković iz Srbije, sudijskim izjašnjavanjem 4:1.

Zvanična evropska šampionka u konkurenciji mlađih seniorki na putu do finala eliminisala je Nejlu Brkan iz Bosne i Hercegovine 6:0, TeodoruMilošević iz Srbije 3:0 i u polufinalnom meču Fatmu Ujgur iz Turske 4:2.

- Mnogo mi znači medalja sa Balkanskog prvenstva, da krunišem izuzetno uspješnu godi-

Zlato za Milenu Jovanović FOTO: MINA

Karate reprezentacija Crne Gore prvi takmičarski dan Balkanskog prvenstva za kadete, juniore i mlađe seniore završila je sa šest medalja – po jednom zlatnom i srebrnom i četiri bronzane.

nu. Konkurencija je bila izuzetno jaka, imala sam tri odlična meča do finala. U finalnoj borbi protivnica mi je bila kvalitetna takmičarka iz Srbije. Hvala treneru Žarku Rakoviću i mojoj porodici na podršci. Uspjeh na Balkanskom prvenstvu u Rijeci je samo uvod za pripreme i još jedan dobar nastup na Evropskom prvenstvu, februara naredne godine - kazala je Jovanović agenciji MINA.

Jovana Damjanović je u finalnom meču kategorije do 54 kilograma poražena sudijskim izjašnjavanjem od Grkinje Lamprini Ksenu 3:2.

Damjanović je do finala došla pobjedama protiv Hrvatice Magdalene Vajde 3:1, Paole Dragović iz Srbije 3:0, Nine Pozderac iz BIH 4:0 i Hrvatice Korine Klarić sudijskim izjašnjavanjem 4:1 (0:0).

Vojinović je osvojio odličje u

kategoriji do 52 kilograma, a u meču za treće mjesto pobijedio je Grka Jorgosa Papadopulosa. Đuričić je u meču za treće mjesto i pobjedničko postolje u kategoriji do 63 kilograma slavio protiv Stefana Milunovića iz Srbije 3:0.

Potpara je u odlučujućem meču za bronzanu medalju u kategoriji preko 76 kilograma pobijedio Aleksandra Novickog iz Bosne i Hercegovine 2:1.

Bojić je u kategoriji do 60 kilograma u meču za bronzano odličje pobijedio Nou Rumenjaka iz Bosne i Hercegovine 7:3.

U katama najbolji rezultat ostvarila je mlađa seniorka Mila Mraković, koja je osvojila sedmo mjesto.

Danas će na tatami kadeti, juniorke i mlađi seniori u katama, a u borbama kadeti (do 70 i preko 70), juniorke (do 59 i preko 59), juniori (do 55 i do 61), mlađe seniorke (do 50, 55 i 61) i mlađi seniori (do 84 i preko 84). R. A.

Crnogorski profesionalni bokser boriće se 10. decembra protiv Ajsaka Čembrlena

Prašović napada IBF titulu PODGORICA - Crnogorski profesionalni bokser Dilan Prašović boriće se 10. decembra u Londonu protiv Ajsaka Čembrlena za upražnjenu internacionalnu titulu u kruzer kategoriji, u verziji IBF. Čembrlen u dosadašnjoj profesionalnoj karijeri, kao i Prašović, ima samo jedan poraz, i to 2018. godine od Lorensa Okolia.

Okoli je 25. septembra pobjedio Prašovića u meču za Svjetsku titulu u kruzer kategoriji.

Meč je planiran da traje 12 rundi, a najavljeno je da pobjednik iz toga okršaja, ima izgledne šanse da u nastavku karijere napadne svjetski tron.

Borba je projektovana kao glavni meč večeri, dok će se u uvodnoj borbi, boriti do sada neporaženi Aron Melem iz Irske.

R. P.

Arena

Subota, 27. novembar 2021.

cuske, na startu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo

vario

Dvorana sportova „Po“ Gledalaca: 5.500 Sudije: Horozov, Baki i Baldini.

Mbaj Žaite Lang Šasang Noa Albisi Tarpej Kardinije Žulijen Lakomb Konate Laberi

nje

73

67

10 (13:22, 25:16, 11:18, 24:11) 12 za 1 45% (20-9) - 58% (12-7) 5 57% (42-24) za 2 36% (39-14) za 3 59% (17-10) - 33% (18-6) - 37 (10+27) Skokovi 31 (10+21) Blokade 3 2 16 Asistencije 17 11 5 Ukradene lopte 6 9 Izgubljene lopte 10 11 3 Faulovi 22 21 18

Kobs 16 Mihailović 23 Pavlićević Slavković Radončić 11 Vrbica Radović 6 Spasojević 5 Barović Nikolić 6 Popović Žugić -

Radović: Sa favoritima nam stalno fale dva-tri minuta Selektor Boško Radović je čestitao Francuskoj na pobjedi.

- U ovakvim utakmicama sa velikim reprezentacijama, sa favoritima, nam stalno, fale dva-tri minuta. Ali, mislim da smo, pored svega toga, igrali veoma dobru utakmicu 35 minuta. A onda smo odbrambeno dozvolili najboljem šuteru da ubaci dvije trojke, da utrči neki ,,bekdor“ i tu primimo 7-8 poena, potpuno neiskusno, a takva nije bila petorka na terenu. Odigrali smo dobru utakmicu, a duža klupa i duži roster Francuske su bili ključni. Bodu oči 11 promašenih bacanja, a da bi se pobijedila Francuska na njenom terenu, moraju da se eliminišu sve greške i da se u dobrim procentima ubace bacanja – rekao je Radović.

četvrtine, čak bolje i jače. Serijom 9:0 (trojka Mihailovića, koš i dodatno Radončića, te trojka Kobsa), za dva minuta, naša reprezentacija je prvi put došla do dvocifrene prednosti (56:46) i primorala selektora domaćih Vensana Kolea da zatraži minut odmora. Nakon tajm-auta, Francuska je do kraja kvartala jedina upisala poene, ali ne više od tri, pa je Crna Gora posljednju četvrtinu dočekala sa sedam poena prednosti (56:49),

zahvaljujući odličnom šutu za tri poena (11-8), raspoloženom Mihailoviću (20 poena) i Kobsu (16), dok je Francuska bolje šutirala za dva poena (52-42 odsto), i bolje skakala (25-22).

Slično drugoj, Crna Gora je počela i posljednju četvrtinu, sa problemima u napadu, što je Francuska iskoristila da smanju na 56:54. Mini seriju domaćih prekinuo je trojkom Radović (59:54), nakon skoro tri minuta igre u ovoj dionici. Uzvratio je Nikola Lang sa tri trojke (između kojih je Radončić pogodio oba bacanja, a Nikolić zakucavanjem završio akciju), pa je Francuska prvo polovinom posljednjeg kvartala izjednačila na 63:63, da bi Lang onda i donio vođstvo domaćima (65:63).

Zbog dva neuspjela napada „crvenih“, selektor Radović je uzeo tajm-aut, nakon čega je

Nikolić promašio oba bacanja, Radović jedno od dva, pa je Crna Gora nastavila lošu seriju penala na meču. Francuska je to iskoristila, i sa dva uzastopna koša Kordinijea stigla do velikih šest poena prednosti (70:64), nešto manje od dva minuta prije kraja.

Radović je pokušao novim tajmautom da popravi situaciju, ali bez uspjeha, jer je Luj Laberi stavio tačku na meč, košem za 72:64, minut i po prije kraja…

Mihailović je bio najbolji igrač meča sa indeksom 25, a upisao je 23 poena (7-4 za dva, 7-5 za tri), po četiri skoka i ukradene lopte, te jednu asistenciju. Kobs je dodao 16 poena i sedam asistencija, a dvocifren je bio i Radončić (11).

U domaćem timu Laberi je upisao 18 poena, Kordinije 16, a Lang 12, od čega 11 u posljednjoj četvrtini.

S. JONČIĆ

Sportski miks

Poraz ,,lavica“ u prvom kontrolnom meču za SP

Švedska prejaka, novi duel u neđelju Švedska Crna Gora

38 (19) 24 (12)

TROLHTEN - Gradska dvorana. Gledalaca: 2.000. Sudije: Dupli i Pobedrina (Ukrajina).

Isključenja: Švedska 8, Crna Gora 16 minuta. Sedmreci: Švedska 6-3, Crna Gora 5-3. ŠVEDSKA: Lervi 1, Melegard, Stromberg 3, Blom 4, Roberts 6, Petren 4, Dano 5, lagerkvist 1, Lindvist 2, Hagman 2, Hanosn 4, Holmebrg, Karlosn 3, De Jong, Gulberg 3.

CRNA GORA: Rajčić ( jedna odbrana), Babović (četiri odbrane), Nenezić (četiri odbrane + sedmerac), Radičevuć 5, Pletikosić 4, Mugoša 1, Ujkić, Ašanin, Malović, Ćorović, Premović, Brnović 5, Ramusović 4, Pavićević 1, Grbić 3, Vukčević 1.

Rukometašice Crne Gore poražene su u prvom od dva kontrolna meča protiv Švedske u sklopu priprema za Svjetsko prvenstvo u Španiji. Domaće su slavile 38:24 (19:12) Duel u u Trolhetanu odigran je u punoj dvorani, pred oko dvije hiljade gledalaca, a domaćin je vodio od početka. ,,Lavice“ su samo u 13. minutu golom Tatjane Brnović uspjele da izjednače na 7:7. Finiš prvog poluvremena pripao je Švedskoj koja je na velikom odmoru imala velikih sedam golova viška, da bi prvi put do dvocifrene razlike došla u 37. minutu (24:14). Do kraja meča jedina dilema bila je konačna razlika.

Jovanka Radičević i Tatjana

Brnović: Pretrčale su nas ,,Lavice” su u prvom, od dva kontrolna meča pred put u Španiju na SP, primile čak 38 golova od Švedske, što je bio ključan razlog ubjedljivog poraza.

- Ne mogu reći da je odbrana bila loša, koliko smo se slabo vraćale. Šveđanske su nas mnogo kontrirale i bukvalno nas pretrčale. Ali, negdje je sve ovo bilo i normalno, jer smo tek počeli, ovo je mlada reprezentacija. Sačekao nas je ozbiljan rival. Ovo je bila dobra prilika da se bolje upoznamo i odlično iskustvo za ono što slijedi od 3. decembra – kazala je Tatjana Brnović.

Crnogorske rukometašice će sa Švedskom u neđelju odigrati novi duel.

- Očekujem bolje izdanje. Analiziraćemo sve, vidjećemo gdje smo mogle bolje i nadam se da ćemo se popraviti - poručila je Brnović.

Brnović bile su najefikasnije sa po pet golova, dok su Ema Ramusović i Matea Pletikosić postigle četiri.

Itana Grbić je tri puta zatresla protivničku mrežu, a u strijelce su se još upisale Ivona Pavićević, Nikola Vukčević i Dijana Mugoša.

M. BABOVIĆ

PODGORICA – Odbojkaši Budućnost voleja opravdali su ulogu favorita protiv Galeba – izabranici Balše Radulovića su slavili u „Morači“ sa 3:1 (23:25, 25:14, 25:18, 25:20), u premijernoj utakmici 7. kola Prve muške lige.

Budućnost je, tako, ostala neporažena u pet utakmica koje je odigrala ove sezone, dok su Barani upisali treći poraz u, takođe, pet mečeva.

Kapiten Podgoričana Đorđe Jovović je bio najbolji sa 20 poena, Benjamin Hadžisalihović je dodao 16, a Bojan Radović 10.

U ekipi Galeba ubjedljivo najbolji je bio reprezentativac Miloš Kosović sa 25 poena, Milutin Milić je upisao 11.

Danas se u Bijelom Polju sastaju Jedinstvo i šampion Budva (18), a u neđelju igraju Mediteran i Mornar (19). U ovom kolu slobodna je Sutjeska.

S. J.

Priliku su dobile sve tri golmanke, Anastasija Babović je imala četiri odbrane, Ljubica Nenezić takođe, četiri, uključujući i sedmerac, a Marina Rajčić jednu uspješnu intervenciju.

Novi duel istih rivala zakazan je za neđelju u Skevdeu.

A. M.

Slabo izdanje naših juniorki na premijeri kvalifikacionog turnira

Daleko je SP Poljska Crna Gora

Prva liga za odbojkaše (7. kolo)

Budućnost slavila protiv Galeba

17

Crnogorski snouborder čeka nastup na Evropskom i Svjetskom kupu

Šibalić na klasifikaciji u Holandiji

PODGORICA - Crnogorski para snouborder Andrej Šibalić pristupiće danas obaveznoj klasifikaciji u holandskom Landgrafu.

Ukoliko Šibalić uspješno prođe klasifikacione preglede, 29. i 30. novembra će nastupiti na Evropskom i Svjetskom kupu u disciplini ,,banked slalom“.

To bi bio prvi zvanični nastup nekog crnogorskog sportiste sa invaliditetom u zimskim sportovima na takmičenjima iz programa Međunarodnog paraolimpijskog komiteta.

Eventualni nastup na ovom takmičenju bi otvorio mogućnost i prvog nastupa crnogorskih sportista na Zimskim paraolimpijskim igrama koje će se od 4. do 13. marta naredne godine održati u Pekingu saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta Crne Gore.

U pratnji Andreja Šibalića u Landgraf je otputovao generalni sekretar POKCG Miloš Ranitović. R. A.

31 (17) 19 (8)

PODGORICA - Dvorana ,,Verde“. Gledalaca: 100. Sudije: Ilieva i Karbeska (Makedonija).

POLJSKA: Hipka, Kopanska 3, Pankovska 1, Gresista, Jurenčik 8, Jasinska 5, Hofman, Glebocka, Suliga, Svirzevska 2, Koziol 4, Papke, Pedzvatr, Dvorničuk, Nieviadomska 5.

CRNA GORA: J. Kadović, Anđušić 1, A. Marsenić 2, G. Marsenić 4, Ražnatović 2, N. Kadović 3, Milošević 1, Vukčević 2, Lutovac, Škerović, Krivokapić 3, Gugač 1, M. Marsenić, Novović, Popović, Bulatović.

Crnogorske juniorke porazom od Poljske udaljile su se od plasmana na SP. Izabranice trenera Ivana Terzića u prvom meču kvalifikacionog turnira od starta su bile u kontraritmu i vidljivo je bilo do odmora da teško mogu protiv odličnog rivala. Poljska je djelovala uigranije, snažnije i sa pravim idejama u napadu. Terzić je dosta kombinovao, tražio pravu igru, ali sve je bilo kratkog daha. Približile su se naše rukometašice u uvodnim minutima drugog poluvremena na minus od pet golova (19:14) i stale.

Novi i posljednji meč naš tim čeka u neđelju sa Italijom, koja će danas od 18 sati igrati sa Poljskom.

Najbolja ekipa sa ovog turnira čekiraće vizu za SP koje se naredne godine igra u Sloveniji.

A. M.

Arena

Fudbal

Skoro pola godine od kada je Dejan Savićević dobio novi predsjednički mandat, izborna trka u Kući fudbala i dalje u sjenci polemika

Subota, 27. novembar 2021.

D. MALIDŽAN

18

Sa izborne supštine Fudbalskog saveza Crne Gore

Nova vlast pritiska FSCG - Inspekcijskim nadzorom grubo je povrijeđena autonomija i nezavisnost FSCG koja mu je data Statutom, donijetim na osnovu Zakona o sportu i relevantnih međunarodnih propisa i pravila iz oblasti fudbalskog sporta. Na ovaj način se, direktno i nedvosmisleno, ostvaruje uticaj na izborni proces od strane državnog organa, što je, podsjećamo, zabranjeno statutima Fife i Uefe, odnosno što može dovesti do posljedica koje uključuju i zabranu učešća crnogorskih klubova i reprezentativnih selekcija u međunarodnim takmičenjima PODGORICA - Izbori u Fudbalskom savezu Crne Gore održani su 30. juna kada je Dejan Savićević jednoglasno dobio novi četvorogodišnji mandat za predsjednika.

Proces je protekao u skladu sa Statutom, uz prisustvo visokih zvaničnika Fife i Uefe, koji su verifikovali volju delegata da na čelo Saveza ostane jedno od najvećih sportskih imena Crne Gore.

Savićević je tada dobio čestitke od čelnih ljudi Svjetske i Evropske fudbalske asocijacije - Đanija Infantina odnosno Aleksandra Čeferina.

Pet mjeseci kasnije, Uprava za inspekcijske poslove ne miri se sa rezultatom Izborne skupštine u podgoričkom hotelu ,,Ramada“.

Uprava za inspekcijske poslove je prije nekoliko dana naložila FSCG da ponovi izbore u Sjevernoj regiji zbog uočenih nepravilnosti, a što je ljetos bio razlog pokušaja istog organa da zabrani redovni izbor za prvog čovjeka FSCG. U saopštenju Uprave za inspekcijske poslove piše da je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta Crne Gore 15. novembra donijelo rješenje kojim je odbilo žalbu Fudbalskog saveza, te da je naloženo održavanje nove Izborne skupštine Udruženja klubova FSCG - Sjever.

- Obavještavamo javnost da je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta Crne Gore, 15. novembra 2021. godine, donijelo rješenje kojim je žalba Fudbalskog saveza Crne Gore, izjavljena od strane FSCG protiv rješenja Uprave za inspekcijske poslove - Odsjeka za inspekciju za sport od 24. avgusta 2021. godine, odbijena kao neosnovana navodi se u saopštenju Uprave za inspekcijske poslove.

- Naime, imajući u vidu gore navedeno, rješenje Uprave za inspekcijske poslove - Odsjek za inspekciju za sport, kojim je Fudbalskom savezu Crne Gore, naloženo održavanje nove Izborne skupšti-



Suludo bi bilo da Crna Gora u 21. vijeku ponavlja greške fudbalskih organizacija iz okruženja, Evrope i svijeta, trpi sankcije Fife i Uefe zbog aspiracija i želja pojedinih predsjednika političkih partija ili njihovih članova

ne Udruženja klubova FSCG - Sjever, postalo izvršno, što nadalje znači da će se upravno izvršenje rješenja sprovesti po službenoj dužnosti, na način što će se pristupiti izvršenju istog shodno članu 59 stav 1 Zakona o inspekcijskom nadzoru. Preciznije, ovaj organ će u daljem postupku izvršiti inspekcijski nadzor u Fudbalskom savezu Crne Gore, shodno Zakonu o inspekcijskom nadzoru, Zakonu o sportu i Zakonu o upravnom postupku, te preduzeti dalje mjere i radnje iz svoje nadležnosti, kako bi se do kraja ispoštovale odredbe propisane pozitivnim propisima - zaključeno je u saopštenju.

Fudbalski savez ima pravo žalbe Upravnom sudu na ovu odluku Uprave za inspekcijske poslove.

- Crnogorska javnost informisana je od strane Uprave za inspekcijske poslove o rješenju Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta o odbijanju žalbe Fudbalskog saveza Crne Gore na prvostepeno rješenje Inspekcije za sport i kojim se nalaže ponovno održavanje Skupštine Udruženja klubova FSCG - Sjever.

Pomenuto rješenje temelji se na pogrešnom zaključku da je izbor predstavnika bio nezakonit, što je u suprotnosti sa zvaničnim zapisnikom sa sjednice Udruženja tre-

nera FSCG - Sjever. Fudbalski savez će istinu, odnosno potvrdu navoda i stavova iz prethodnih redova, tražiti u daljem procesu pred Upravnim sudom Crne Gore.

Dodatno, iznenađuje nas način na koji je Uprava za inspekcijske poslove informisala javnost o rješenju na koje Fudbalski savez Crne Gore ima pravo ulaganja daljih pravnih sredstava. Ujedno, podsjećamo isti organ da nije bio ažuran u informisanju javnosti o ukidanju sopstvenih rješenja u ovom istom slučaju - stoji u saopštenju FSCG. Neslaganje UIP i FSCG datira od ljetos, tačnije od trenutka kada je krenula predigra izborne trke koju je dobio Savićević.

Skupštini, na kojoj se glasalo za predsjednika Saveza, prethodili su izbori po regijama koji su izazvali mnogo polemika, a koje se i sada vode. Sa raznih strana se moglo čuti da su te procese pratile kontroverze, političke ucjene i pritisci, a Uprava za inspekcijske poslove ustanovila je, kako je navela, nepravilnosti u Udruženju klubova FSCG - Sjever.

To je navodno bio osnovni razlog da se tada donese akt kojim se privremeno zabranjuju predsjednički izbori u FSCG. Za Kuću fudbala je taj dokument bio neutemeljen i neustavan, između ostalog, i zbog načina na koji je plasiran - nije ga bilo na zvaničnom sajtu Uprave za inspekcijske poslove (sajt nije postojao), nije dostavljen FSCG, niti je ispoštovano zakonsko pravo na žalbu od osam dana.

Izborna skupština je održana, Savićević je pobijedio voljom svih 27 delegata, dok se njegov protivkandidat Jovan Kaluđerović, nekadašnji fudbalski sudija, nije pojavio na izborima - poručivši da je proces nezakonit.

Od tada UIP, kao državni organ, ne prestaje da se miješa u rad i kontrolu FSCG, a to je po statutima Fife i Uefe strogo zabranjeno.

- Izvršenim inspekcijskim

Kaluđerović:Biću predsjednik Saveza Cetinjanin Jovan Kaluđerović, koji je u junu bio protivkandidat Dejana Savićevića za predsjednika FSCG, obratio se javnosti nakon što je Uprava za inspekcijske poslove prije nekoliko dana naložila održavanje nove sjednice Izborne skupštine Udruženja klubova FSCG - Sjever.

Kaluđerović je, između ostalog, poručio da će ubrzo biti izabran za predsjednika FSCG, te da je ,,inspekcija utvrdila samo mali dio nepravilnosti u radu Saveza“.

On je ljetos ušao u trku za prvog čovjeka FSCG, ali se nije pojavio na Skupštini, poručivši da ne želi da učestvuje u nezakonitim izborima, te da neće da krši propise nakon što je Uprava za inspekcijske poslove donijela odluku o privremenoj zabrani održavanja Izborne skupštine.

Izbori su održani, a Savićević je jednoglasno dobio novi četvorogodišnji mandat.

- Nakon što sam iz medija saznao da su nadležni organi utvrdili da je izborni proces za predsjednika FSCG bio nezakonit i da treba da se održe novi izbori, imam potrebu da se obratim javnosti. Bio sam strpljiv i nijesam se javno oglašavao povodom nastavka nezakonitog poslovanja FSCG, nakon nezakonite Izborne skupštine. Istina je da nije lako ostati uzdržan kada znate i vidite da se nezakonito izabrano rukovodstvo FSCG ponaša kao da je sve u redu - piše u saopštenju Kaluđerovića.

- Ne smeta im da donose odluke, iako odgovorna lica nijesu upisana u Registar sportskih organizacija. Vidjećemo da li je to za krivičnu odgovornost. Inspekcija sporta je utvrdila samo mali dio nepravilnosti izbornog procesa, onaj koji se odnosi na izbor tri delegata Udruženja klubova Sjever. Podsjećam da su tri osobe koje su glasale, istovremeno bile članovi Skupštine i Izvršnog odbora FSCG, što je suprotno Zakonu o sportu i Statutu FSCG. Predstavnik Udruženja sudija i instruktora Veljko Bošković je učestvovao u radu sjednice sa odlukom o imenovanju na kojoj je falsifikovan potpis (u toku je utvrđivanje krivične odgovornosti i istraga koju sprovode nadležni organi). Gotovo svi koji su radili nezakonito dobili su nagradu, nešto što im ne pripada. Tako je, na primjer, Veljko Bošković postao član Sudijske komisije iako ne ispunjava uslove. Kako je tretiran od strane rukovodstva FSCG ranije nije za ovaj tekst - stoji u saopštenju.

Kaluđerović navodi primjere nezakonitosti u

nadzorom grubo je povrijeđena autonomija i nezavisnost Fudbalskog saveza Crne Gore koja mu je data Statutom, donijetim na osnovu Zakona o sportu i relevantnih međunarodnih propisa i pravila iz oblasti fudbalskog sporta. Na ovaj način se, direktno i nedvosmisleno, ostvaruje uticaj na izborni proces od strane državnog organa, što je, podsjećamo, zabranjeno statutima Fife i Uefe, odnosno što može dovesti do posljedica koje uključuju i zabranu učešća

radu FSCG. - Bezbroj nezakonitosti karakteriše izborni proces i generalno rad FSCG. Evo još par primjera. U verifikacionoj komisiji Udruženja klubova JUG član je bio čovjek koji nije živ!

Agencija za sprečavanje korupcije je utvrdila da je Mihailo Đurović nezakonito bio član Izvršnog odbora FSCG, jer je istovremeno bio odbornik u budvanskom parlamentu.

Za navedene nezakonite radnje i druge koje će biti procesuirane posjedujem dokaze, dokumenta. Prvi čovjek FSCG je isturen, odgovorno lice, uvijek kada treba braniti neodbranjivo. Tako ga štite i čuvaju najbliži saradnici. Tako su ga uvijek pazili. Zaslužni sportski radnici koji su zadužili crnogorski fudbal i dalje se muče da poboljšaju stanje u omladinskom fudbalu, sudijskoj organizaciji.

Oni se muče, a fudbal jedva živ - navodi se u saopštenju.

Sebe vidi kao budućeg predsjednika FSCG. - Došlo je vrijeme da rasteretimo zaslužne i nezamjenljive i pošaljemo ih na odmor.

Ubrzo ću biti izabran za predsjednika FSCG i vratiti dostojanstvo fudbalskim radnicima.

Mediokriteti će biti zamijenjeni fudbalskim radnicima prepoznatim po ljudskim i stručnim karakteristikama. Timskim i odgovornim radom ćemo brzo pokazati da se radi bolje i da je pred našim fudbalom svijetla budućnost - kaže Kaluđerović na kraju saopštenja.

crnogorskih klubova i reprezentativnih selekcija u međunarodnim takmičenjima - saopšteno je ranije iz FSCG. Skoro pola godine od kada je Savićević dobio novi predsjednički mandat, izborna trka u FSCG i dalje je u sjenci polemika - i čini se žestokih pritisaka politike.

Fudbalski savez je postao meta nove vlasti iz koje pojedine partije, njihovi lideri, pa i kontroverzni bisnismeni žele da prisvoje i pod svoju kontrolu stave našu najorga-

nizovaniju i najnezavisniju sportsku asocijaciju.

Suludo bi bilo da Crna Gora u 21. vijeku ponavlja greške fudbalskih organizacija iz okruženja, Evrope i svijeta, trpi sankcije Fife i Uefe zbog aspiracija i želja pojedinih predsjednika političkih partija ili njihovih članova.

Savićević neće odustati od pobjede, a nova vlast od snažnog pritiska na FSCG. ,,Igra“ se nastavlja...

J.TERZIĆ D. KAŽIĆ

Subota, 27. novembar 2021.

Arena

Fudbal

19 FOTO: CGTN

KVALIFIKACIJE ZA SVJETSKO PRVENSTVO: Naše fudbalerke slavile na Malti

FOTO: FSCG

Traje bajka ,,crvenih“

Malta Crna Gora

0 2

TAKALI - Stadion ,,Sentenari“.

Sutkinja: K. Usova (Ukrajina).

Strijelci: Kuč u 30, Božić u 82. minutu. Žuti karton: Stanović (Crna Gora).

MALTA: J. Šuereb, Skiberas (od 46. Said), Faruđa, Lipman, Š. Zamit, Sultana, Kuskjeri, Teuma, Š. Zamit (od 46. Buđeja), Borg (od 85.

E. Šuereb), Faruđa (od 88.

Dimeš).

CRNA GORA: Krstović, Popović, Šaranović, Božić, Stanović, Đukić, Bulatović (od 77. Đurđevac), Karličić, Kuč, Dešić (od 73. Radunović), Tošković (od 90.+3 Maraš).

Crnogorska bajka se nastavlja - naša ženska fudbalska reprezentacija savladala je Maltu (2:0) u petom kolu E grupe kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo.

To je treći trijumf izabranica Mirka Marića, koje imaju i dva poraza. Do ovog ciklusa ,,crvene“ su izgubile sve kvalifikacione mečeve.

Crna Gora je na Malti povela u 30. minutu kada je Armisa Kuč iskoristila loš povratni pas domaće fudbalerke i poklon loptu pretvorila u pogodak.

Malta nije napravila mnogo problema našoj reprezentaciji, a pobjeda je potvrđena u

Grupa E 1. Danska 5 2. Rusija 5 3. Crna Gora 5 4. Malta 5 5. BiH 5 6. Azerbejdžan 5

5 5 3 1 0 0

0 0 0 1 1 0

0 0 2 3 4 5

31:1 15 18:0 15 8:12 9 4:15 4 4:20 1 1:18 0

82. minutu - Jelena Karličić izvela je slobodan udarac sa desne strane i u srcu šesnaesterca pronašla Helenu Božić koja je glavom zakucala loptu u mrežu.

- Iako smo u utakmicu ušli dosta rezervisano, prvi smo došli do pogotka. Taj vodeći gol nam je dao sigurnost i dobili smo na polju samopouzdanja. U drugom dijelu smo vrlo dobro stajali defanzivno. Bilo nam je jasno da će druga šansa doći ako defanzivu odradimo kako treba. To se i desilo, pa smo nakon prekida dali drugi gol za, na kraju, zasluženu pobjedu - kazao je poslije utakmice selektor Marić. ,,Crvene“ na trećem mjestu u grupi imaju devet bodova, šest manje od Danske i Rusije, a pet više od Malte. BiH je osvojila jedan, dok je Azerbejdžan bez bodova.

Crna Gora će u narednom kolu, 30. novembra, gostovati Azerbejdžanu. Četvrta pobjeda je na vidiku.

Ne. K.

Crnogorski fudbaler nakon kraće pauze ponovo u Mariboru

Uskoković: Vratio sam se da osvojim titulu

PODGORICA - Povratak Luke Uskokovića u Maribor.

Tamo gdje je kao klinac stigao 2014. godine iz Budućnosti, imaće priliku da dovrši fudbalsku priču koja je nakratko prekinuta.

Crnogorski defanzivac je ljetos napustio ,,Ljudski vrt“ očekujući ponudu kluba iz druge zemlje. Bio je na korak od prelaska u Poljsku, u kontaktu sa Steauom iz Bukurešta, u opticaju je bilo još nekoliko zemalja - ali na kraju ništa.

Ostao je bez jesenjeg angažmana.

Dok se pripremao za zimski prelazni rok, dvadeset petogodišnji Podgoričanin dobio je poziv kojem se obradovao.

Javio se Maribor sa željom da obnovi saradnju sa korpulentnim štoperom. Nekadašnji član naših mlađih selekcija nije razmišljao. Otputovao je za Sloveniju i trenira sa novim-starim saigračima.

- Maribor je moja druga kuća. Došao sam davno, ovdje stasavao fudbalski. Navikao sam se na grad i klub. Srećan sam što ponovo imam priliku da budem dio ovog kolektiva - kaže Uskoković, koji nastavlja: - Ljetos sam bio na prekretnici. Istekao mi je ugovor sa Mariborom, a od menadžera su stizala obećanja da ću dobiti ozbiljnu ponudu iz drugih država. Čekao sam, pregovarao sa par klubova, ali nijesmo se dogovorili. Izgubio sam jesenju polusezonu. Trenirao sam u Podgorici, čekao januar. Ipak, nedavno se pojavila mogućnost da se vratim u Maribor. Nijesam se dvoumio. Spakovao sam stvari i otputovao za Sloveniju. Sada treniram sa ekipom, a na proljeće ću konkurisati za mjesto u timu - ističe Uskoković.

Najbolji period na ,,Ljudskom vrtu“ imao je prošle sezone kada se izborio za mjesto startera.

Odigrao je 15 utakmica u prvenstvu, bio na pragu titule...

- Ostaje žal što nijesmo bili šampioni. Trebao nam je bod na svom terenu, a mi smo izgubili titulu u posljednjem kolu nakon poraza od Mure.

Goran Perišić objavio spisak

Turska testira kadete

Nadam se da ćemo to ispraviti ove sezone. Maribor je trenutno na diobi prvog mjesta sa Koprom. Moj cilj je da igram i pomognem timu.

Dajem sve od sebe na treninzima, ali zbog administracije nemam pravo nastupa do kraja jeseni.

Slijedi pauza u prvenstvu, pa zimske pripreme koje ću, vjerujem, iskoristiti da se nametnem stručnom štabu. Vratio sam se sa željom da podignem trofej namijenjen prvaku - ističe Uskoković.

Cetinjanin Ilija Martinović je iz Maribora stigao do reprezentacije.

Luka ne krije da je to i njegov san: - Svi igrači maštaju o tome da zaigraju za svoju državu. Za mene bi to bilo ispunjenje fudbalskog sna. Potrudiću se da se u drugoj polusezoni vratim u formu, a u budućnosti i da skrenem pažnju selektora - zaključio je Uskoković. D. K.

PODGORICA - Selektor mlađe kadetske reprezentacije Crne Gore Goran Perišić objavio je spisak od 21 igrača koji konkurišu za nastup u prijateljskom dvomeču sa Turskom naredne sedmice.

Na Perišićevom spisku su golmani: Stefan Nenezić (Bud u ć n o s t ) , Iv a n B o ž i n o vić (Grbalj); odbrana: Bojan Damjanović (Sutjeska), Danilo Pejović (Kom), Bodin Tomašević, Lazar Maraš (Budućnost), Uroš Piperović, Miloš Vračar (Podgorica), Tomislav Turović (OFK Titograd), Lazar Šekularac (Jezero); Andrej Camaj, Marko Perović, Stefan Đukanović, Vasilije Adžić, Danilo Vukanić (Budućnost), Andrija Skrobanović, Nemanja Radević (OFK Titograd), Andrija Bulatović (Kom), Filip Perović (Iskra); napad: Marko Tadić (OFK Titograd), Marko Šćepanović (Iskra).

Utakmice sa Turskom igraju se 30. novembra i 2. decembra na Trening kampu FSCG, obje sa početkom u 13 časova.

Okupljanje je zakazano za 29. novembar u 10 časova.

R.P.

HOĆE LI MU SP U KATARU BITI POSLJEDNJE U KARIJERI: Kristijano Ronaldo nakon meča sa Srbijom u baražu

PLEJ-OF ZA SVJETSKO PRVENSTVO: Italija u grupi sa Portugalom

Jedan velikan neće ići u Katar

PODGORICA - Jedan od posljednja dva šampiona Evrope sigurno neće igrati na Svjetskom prvenstvu u Kataru naredne godine - Italija i Portugal žrijebani su u istu grupu plej-ofa.

,,Azuri“ će se u polufinalu grupe 3 kod kuće sastati sa Sjevernom Makedonijom, dok će Portugalci dočekati Turke.

Termin polufinala je 25. mart 2022. Pobjednici polufinala sastaće se u finalu četiri dana kasnije, a domaćin će biti bolji iz duela Portugal - Turska.

- Suvišno je govoriti o Italiji.

Moramo se prije svega fokusirati na to da pobijedimo Tursku, to je najvažnija utakmica. Tek onda ćemo razmišljati o finalu. Žrijeb je takav kakav jeste, ne vrijedi opterećivati se. Potpuno sam siguran da ćemo igrati na Svjetskom prvenstvu u Kataru - kazao je Fernando Santoš, čija je selekcija u kvalifikacijama završila iza Srbije od koje je izgubila kod kuće u posljednjem kolu.

Italija je kvalifikacije okončala gledajući u leđa Švajcarskoj, četiri mjeseca nakon što je stigla do evropske krune. ,,Azuri“ su propustili prethodni Mundijal, ne žele da se scenario ponovi četiri godine kasnije.

- Žrijeb je mogao da bude bolji, istina je. Naravno, mi i Portugal moramo pobijediti Sjevernu Makedoniju i Tursku. Samouvjereni smo i pozitivni. Sjajno smo odradili kvalifikacije, ali to je sada iza nas. Moraćemo da odigramo sjajnu utakmicu da bismo došli do finala - naveo je selektor ,,azura“ Roberto Manćini.

Makedonci traže prvi plasman na Mundijal, ali u konkurenciji Italije, Portugala i Turske, koja je baraž ovjerila pobjedom nad Crnom Gorom u Podgorici, odlazak u Katar bio bi prvorazredna senzacija.

- Italija je aktuelni prvak Evrope. Imaju drugačiji stil fudbala, što čini stvari teškim za sve njihove protivnike. Sada smo mi u toj koži i moraćemo da budemo spremni za izazov - izjavio je selektor Sjeverne Makedonije Blagoja Milevski.

U grupi 1 polufinalni parovi su Škotska - Ukrajina i Vels - Austrija.

Domaćini finala biće Velšani ili Austrijanci.

U grupi 2 sastaće se Rusija - Poljska i Švedska - Češka.

Rusija - Poljska jedino je polufinale koji će se igrati 24. marta, dan ranije od ostalih, a pobjednik tog meča biće domaćin u finalu.

Ne. K.

Poznat epilog šampionata Argentine

River Plejt prvak nakon sedam godina

River Plejt osigurao je šampionsku titulu u Argentini, slavni klub iz Buenos Airesa na nacionalnom tronu je nakon sedam godina.

Tim slavnog trenera Marsela Galjarda je savladao Rasing 4:0 u noći između četvrtka i petka i dočekao titulu. Ovo je bio očekivan epilog, jer je šampionski naslov osiguran četiri kola prije kraja, za što je u ovom kolu ,,milionerima“ bio dovoljan samo remi.

Dvostruki strijelac, pred više od

70 hiljada navijača na ,,Monumentalu“, bio je Romero. Gol je postigao i Hulijan Alvares, sve dominantniji napadač koji je prvi na listi strijelaca lige sa 17 pogodaka. Titula je stigla na godišnjicu smrti argentinske fudbalske ikone Dijega Maradone, kojem su igrači oba tima odali poštu. Pamtiće se ovacije za Maradonu Riverovih navijača – iako je veliki Dijego bio tokom karijere igrač najvećeg rivala, Boke juniors.

R. A.

20 Feljton

Subota, 27. novembar 2021.

PODSJETNIK: Kako je Crna Gora prije jednog stoljeća oteta od crnogorskog naroda

U tamnicama su nalazili i đecu od 12 do 15 godina

18.

Član Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve Lisjen Kramer je 1925. obišao zatvore u Podgorici i na Cetinju te pored ostalog naveo da je nedopustivo da se djeca nalaze zatvorena po više mjeseci sa odraslima, da su zatvorenici lišeni postelje i da leže na asfaltu Sestra i brat, Podgorica, 1920. godina

Piše: Slobodan ČUKIĆ

Situacija u Crnoj Gori se godinama nije poboljšavala. Vladala je opšta glad i oskudica, sa tragičnim posljedicama do kojih je to dovodilo. Proto Mihailo Borozan o tome kaže: „Kad se ima u vidu da su se ove političke i ekonomske nesreće dogodile neposredno iza one užasne gladi pod austrijskom okupacijom, može se lako shvatiti što je sve ova generacija preživljela, naime po strani politika, nego ekonomska bijeda i nakon hapsa i pljačke za sve vrijeme do 1925. godine, do kada je vladala užasna oskudica svake vrste sa svim drugim nedaćama.

Sreda je bilo porodica kojima ništa od stoke nije ostalo, ni kokoške. Ekonomsko stanje u međuratnoj Jugoslaviji se nije ni najmanje poboljšalo od onog predratnog u Crnoj Gori. Ništa se nije gradilo, ni putevi, ni gradovi, niti ma kakvi opšti objekti gdje bi čovjek zaradio za najmanju nuždu“ („Memoari“, Cetinje, 2018, str. 36).

Ljekar Ilija Đ. Bošković, koji je u poslijeratnim godinama u Danilovgradu osnovao besplatnu ambulantu za narod, pisao je da se „više od 90 odsto Crnogoraca danas smatraju srećnim, kad mogu doći do najprostije kukuruzne hrane, u kojoj ni stoka ne osku-

Beogradski list „Vreme“ u broju od 10. februara 1924. piše: „Srbijanski dinastičari dobijaju od režima pohvale i nagrade za paljenje kuća, vađenje očiju živim ljudima, bacanje dece na bajunetima kroz prozore, lomljenje ruku ženama i deci kartečima iz topa, zato što nisu verni Kralju“

dijeva u mnogim državama.

A najgore od svakoga prolazi naš jadni seljak, koji svakim danom sve više i više propada (…) Pretjerano velika smrtnost djece u Crnoj Gori plod je opisanih užasnih ekonomskih, socijalnih i zdravstvenih problema“ (A. Nikolić, Predgovor knjizi „Tragedija Crne Gore i njen problem“, Beograd, 1927).

List „Radni narod“ od 1. februara 1928. u članku s naslovom „Umiranje od gladi u Zeti“ piše: „Ovih dana dogodio se u Donjoj Zeti strašan, nevjerovatan, ali istinit slučaj. Vaso Maraš, seljak iz donjozetske opštine, nema ničeg osim nešto zemlje koja mu nije ništa rodila. Porodica mu je ostala bez hljeba, nije ga imao zašto kupovati, pa se obraćao na svaku stranu za pomoć, ali uzalud. Njegova žena Ike Maraš od 37 godina i njegov sinčić Dimitrije od devet mjeseci umrli su ovih dana od gladi. Ta sudbina čeka i ostalu porodicu. Tako će proći i naš drug Petar Maraš, brat Vasov, jedan čestiti i pošten borac Saveza radnika i seljaka“.

Uz stradanje od gladi ide i pitanje: koliko je Crnogoraca satrunulo u kazamatima tih godina? Pri tome ne mislimo samo na okupacione zatvore u Crnoj Gori (Cetinje, Nikšić, Podgorica, Bar, Virpazar, Dodoši, Rijeka Crnojevića, Kola-

General Frederik Burnam

U Nikšiću je 1924. zatečeno 40 uhapšenika koji su bili u bijednom stanju, dvojica su bila okovana gvožđem, skoro goli i zdravstveno ruinirani. U Podgorici je u političkom zatvoru zatečeno pet pritvorenika čije je stanje bilo slično stanju nikšićkih uhapšenika, dok ih je u Jusovači bilo 200. Na Cetinju je zatečeno oko 100 uhapšenika šin) koji su tokom 1919. i 1920. bili dupke puni muškaraca i žena, staraca, starica, trudnica i đece, već i na tamnice širom Kraljevine SHS, u kojima su crnogorski nevoljnici godinama držani u neljudskim uslovima?

Većinu od njih snašla je najokrutnija sudbina. Mnogi su skončali u mukama a da se o tome ne zna ništa. Podaci o tim mučenicima su vrlo oskudni. Kanadski general Frederik Burnam, bivši šef misije za pomoć Crnoj Gori, kome je dobro bila poznata situacija, pokrenuo je 1923. godine inicijativu o preispitivanju stanja u zatvorima u Crnoj Gori.

Na osnovu tog i drugih zahtjeva koje su upućivali prijatelji Crne Gore, u avgustu 1924. jedna režimska komisija (mitropolit Gavrilo Dožić, dr Niko Martinović) obišla je „zatvore u Nikšiću, Podgorici i Cetinju, dok je iz Pljevalja, Berana i Andrijevice dobijen izvještaj o pregledu koji su izvršili predsjednici mjesnih odbora Crvenog krsta. U Kolašinu je taj posao obavio sveštenik Jagoš Simonović a u Baru okružni školski nadzornik A. Jovanović“ („Crna Gora u egzilu“, Tom I, 392-393).

Stara Crnogorka u ritama, Podgorica 1920. godine

Iz njihovih se izvještaja može naslutiti katastrofalno stanje koje je vladalo u tamnicama.

Tako je u Nikšiću 1924. zatečeno 40 uhapšenika koji su bili iznureni i u bijednom stanju, dvojica su bila okovana gvožđem, skoro goli i zdravstveno ruinirani. U Podgorici je u političkom zatvoru zatečeno pet pritvorenika čije je stanje bilo slično stanju nikšićkih uhapšenika, dok je u Jusovači (centralnom kaznenom zatvoru) bilo 200 osuđenika. Na Cetinju je zatečeno oko 100 uhapšenika, među kojima su bili i ustanici i njihove vođe. U Beranama, Andrijevici i Kolašinu je evidentirano oko 60 zatvorenika, dok za Bar i Danilovgrad nijesu navedeni podaci („Crna Gora u egzilu“, Tom I, 393).

Na primjedbe da je zatvor u Podgorici prenatrpan, vlast je odgovorila „da se zatvorenici prebacuju u druge zatvore, u kojima ima više prostora, kao što je to urađeno prije

izvjesnog vremena kada je iz Podgoričkog zatvora prešlo oko 150 osuđenika u Zenički zavod, što će se činiti i ubuduće“.

Cetinjski zatvorenici su pokušali da pobjegnu 21. oktobra 1924. „kopajući rupe u zidu“. U policijskom izvještaju o tome stoji da se u sudskom pritvoru na Cetinju nalazi „42 oglašena odmetnika koji su se u toku ove godine predali, a delom pohvatani od strane žandarmerije. Sem toga u istom pritvoru nalaze se 22 jataka, 10 osuđenika zločinaca i 18 zločinaca koji čekaju presudu, ukupno 92 lica“ („Crna Gora u egzilu“, Tom I, 394). Član Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve Lisjen Kramer je 1925. obišao zatvore u Podgorici i na Cetinju te pored ostalog naveo da je „nedopustivo da se djeca uzrasta 12-15 godina nalaze zatvorena po više mjeseci sa odraslima, da izvjesni zatvori poput onog na Cetinju nema-

ju poda, da su zatvorenici lišeni postelje i da leže na asfaltu“ („Crna Gora u egzilu“, Tom I, 394).

U Kolašinu je 1925-1926. suđeno pedesetorici „odmetnika“ zbog ustanka u Rovcima 1920. godine („Crna Gora u egzilu“, Tom I, 395).

O stradanju Crnogoraca pisao je beogradski list „Vreme“ u broju od 10. februara 1924.

Pod naslovom „Crnogorce ubijaju što nisu verni kralju“ navodi se sljedeće: „Čim su srbijanske trupe ušle u Crnu Goru, komandant pukovnik Simić stavio je jedan deo građana Podgorice van zakona.

Prvi je posao režima bio da uništi ceo pravni poredak i slobodnu Crnu Goru. Srbijanski dinastičari dobijaju od režima pohvale i nagrade za paljenje kuća, vađenje očiju živim ljudima, bacanje dece na bajunetima kroz prozore, lomljenje ruku ženama i deci kartečima iz topa, zato što nisu verni Kralju i t.d (...) Divlji napadi na prošlost i tradicije Crne Gore, rušenje spomenika, pljačkanje istorijskih dokumenata i t.d. ostaće samo kao dokaz moralne veličine i državničke sposobnosti režima, koji će pred srpskim narodom i istorijom nositi odgovornost...“ O patnjama zatočenih crnogorskih patriota pisao je i podgorički list „Radni narod“. U broju 14 od 15. januara 1928. objavljen je nepotpisani članak pod naslovom „Zenica je grobnica crnogorskih odmetnika“. „Kad narod u Crnoj Gori hoće nekoga da prokune teško, reče mu: „Kosti ti u Zenici okapale ... Kad je došla okupacija Crne Gore tamo su poslane hiljade vojnika, staraca, djece da robuju. To roblje moreno je tamo pasjom smrću: golo, boso, gladno, premlaćivano, zlostavljano na sve načine i davano na prisilne radove po teškim zimskim vremenima praznog stomaka i golijeh lakata i koljena. Tamo u Zenici danas robuju crnogorski odmetnici. Vlada se za njih postarala ,,ne lijepo već prelijepo“ da ni jedan otuda glave ne iznese…”

(Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja

Subota, 27. novembar 2021.

I.br. 1061/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Otp Debt Collection“ DOO Podgorica, sa sjedištem na adresi ul. Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Zorice Vađon iz Berana, ul. 29. Novembra bb, radi novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, dana 25.11.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se treće ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog dužnika Zorice Vađon, koje su upisane, kao svojina izvršnog dužnika, sa obimom prava1/1, u LN br. 1845 KO Berane, na kat. parceli br. 1587, broj zgrade 1, po načinu korištenja stambeni prostor PD17, spratnosti P površine 32m2, kat. parcela broj 1587, broj zgrade 1, po načinu korištenja stambeni prostor PD34, spratnosti P5, površine 60m2. Treće javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.12.2021. godine u 14:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića ul. M.Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti izvršnog dužnika, navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju Javnog izvršitelja isada Jašarovića I.br. 1061/2016 od 26.07.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 40.260,33€ na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 26.07.2016. godine, pa do konačne isplate; troškova izvršnog postupka, kao i nagrade za sprovedeno izvršenje.

Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaklčjučkom Javnog izvršitelja Isada Jašrovića I.br. 1061/2016 od 23.02.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i ukupno iznosi 50.500,00€. Na navedenim nepokretnostima upisana je hipoteka u korist povjerioca CKB AD Podgorica (“Otp Debt Collection“ DOO Podgorica) i zabilježba izvršnosti potraživanja-obavještenja o početku namirenja povjerioca CKB AD Podgorica (“Otp Debt Collection“ DOO Podgorica). Na trećem javnom nadmetanjza prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca shodno čl. 173 st. 4 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br.520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 5.050,00€. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji nepokretnosti objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 27.11.2021. godine.

U Beranama 25.11.2021. godine.

Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor I.br.1063/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ , sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Otp Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv hipotekarnog dužnika Momčila Bojovića, iz Berana, ul.

Jasikovacbb, radi prinudne naplate novčanog potraživanjaizvršnog povjerioca, dana 22.10.2021. godine, donio je u smislu čl. 169177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017) ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se dvadeseto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Momčila Bojovića, koje su upisane u LN. br. 1961 KO Berane, na kat.parceli br. 771/27, br. zgrade 1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine u osnovi 68m2, sa pripadajućim posebnim djelovima objekta i to: stambeni prostor PD1, spratnosti P, površine 68m2 i stambeni prostor PD 2, spratnosti P1, površine 68m2. Dvadeseto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.12.2021.godine u 09:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova. Nepokretnosti navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1063/2016 od 13.09.2016. godine, koje je ispravljeno rješenjem I.br.1063/2016 od 27.01.2017. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 39.644,12€, na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 26.07.2016. godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1063/2016 od 10.05.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 59.415,00 €. Na navedenim nepokretnostima postoje tereti, tj. hipoteka u korist povjerioca “OTP DEBT Collection” DOO Podgorica, po ugovoru o hipoteci Ov.br.1166/08 od 06.03.2008. godine (Notarski zapis UZZ. br.438/11 od 20.12.2012. godine). Na dvadesetom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti, shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun Javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (5.941,50€). Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl.

180 ZIO-a. Zaključak objaviti u dnevnom listu “Pobjeda” dana 27.11.2021. godine.

U Beranama 25.11.2021. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor I.br.1470/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, PIB: 02795043, protiv izvršnog dužnika Duško Vešović, iz Berana, ul. Dušana Vujoševića bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.11.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se sedamaesto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog-hipotekarnog dužnika Duška Vešovića, upisanih u LN. br. 1532 KO Berane, na kat. parceli br.1658/1, po načinu korišćenja poslovne zgrade u vanprivredi, spratnosti P, površine 70m2, sa obimom prava 1/1. Sedamnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.12.2021. godine u 10:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. Mojsija Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1470/2016 od 24.10.2016.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 21.166,83€ na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 12.09.2016.godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje.Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1470/16 od 10.07.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 17.000,00 €. Na navedenoj nepokretnosti upisana je hipoteka u korist prijemnika „Otp Debt Collection“ DOO Podgorica, UZZ br.

282/15 od 01.09.2015. godine. Na sedamnaestom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (1.700,00€).

Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO. Zaključak će biti objavljen u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 27.11.2021. godine.

U Beranama 25.11.2021. godine.

Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

I.br. 2029/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv hipotekarnog dužnika Cimbaljević Vladimira, ul. Svetog Save br 31, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.11.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se dvadeset treće ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti, hipotekarnog dužnika Vladimira Cimbaljevića, koja je upisana u LN br. 1826 KO Berane, na kat. parceli br. 1344/1, stambeni prostor PD 33, zgrada broj 2, spratnosti P3, površine 37m2, kao svojina, sa obimom prava 1/1. Dvadeset treće javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti, održaće se dana 22.12.2021. godine u 11:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti hipotekarnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.2029/2016 od 12.01.2017.godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu 21,299.27€, na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 28.12.2016. godine pa do konačne isplate i troškova izvršnog postupka. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.2029/2016 od 15.05.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 20.000,00 €. Na dvadeset trećem javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 2.000,00 €. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 27.11.2021. godine.

U Beranama 25.11.2021. godine Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

21

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ BERANE I.br.600/2016 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, Zgrada Bemax, III SPrat, Podgorica, PIB: 02795043, protiv izvršnog dužnika JOVICE ZEČEVIĆA, ul. 29.Novembar, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 48,949.32€), dana 25.11.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se šesnaesto ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Jovice Zečevića, upisanih u LN br. 619 KO Berane, sa obimom prava 1/1 i to: kat parcela br. 1572/1, zgrada br. 1, plan skica 9/3, po načinu korišćenja zemljište ispod porodične stambene zgrade površine 124 m2, kat parcela br.

1572 br. zgrade 2, plan skica 9/3 po načinu korišćenja zemljište ispod garaže površine 38 m2; kat pracela br. 1572 plan skica 9/3, po načinu korišćenja zemljište ispod garaže površine 267 m2, na kat parceli br. 1572 br. zgrade 1 po načinu korišćenja porodična stambena zgrada spratnosti P1, površine 124 m2, kat parcela br. 1572 br. zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor PD1 površine 78 m2, kat parceli 1572 br. zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor PD2 spratnosti P1, površine 78 m2; kat. pracela br. 1572, br zgrade 2 po načinu korišćenja garaža, površine 38 m2, kat parcela br. 1572 br. zgrade 2, po načinu korišćenja garaža PD spratnosti P površine 31 m2. Šesnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.12.2021. godine u 13.00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti izvršnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.600/2016 od 25.07.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja 48.949,32€ na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 14.04.2016. godine, pa do konačne isplate kao i troškova izvršnog postupka koliko budu iznosili do okončanja postupka. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.600/2016 od 07.04.2017. godine, shodno čl.

168 ZIO-a, i iznosi 65.000,00 €. Na nepokretnosti je upisana hipoteka u korist povjerioca OTP DEBT COLLECTION DOO Podgorica notarski zapis UZZ.br.411/2011 od 10.12.2011. godine. Na šesnaestom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti, shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (6.500,00€). Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 27.11.2021. godine.

U Beranama 25.11.2021. godine Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor I.br.764/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Otp Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv hipotekarnog dužnika Olge Jelić iz Berana, ul.

Tufa Softića br. 3, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 41,676.28€), dana 25.11.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017) ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se dvadeset treće ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Olge Jelić, upisanih u LN 516 KO Berane, kat. parcela br.2139, br. zgrade1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine 46m2 i nepokretnosti upisane u LN br. 624 KO Berane, kat.parcela br.2138/1, br. zgrade 1, stambeni prostor PD2, spratnosti P, površine 26m2 i nestambeni prostor PD3, spratnosti 1P, površine 9m2. Dvadeset treće javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.12.2021. godine u 12:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, UL. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.764/2016 od 29.09.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 41,676.28€ na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 16.05.2016. godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.764/2016 od 22.02.2017. godine, shodno čl.168 ZIO-a i ukupno iznosi 27.000,00€. (Nepokretnosti iz LN 516 KO Berane iznos 13.500,00 €, nepokretnosti iz LN br. 624 KO Berane 13.500,00 €). Na nepokretnostima u LN br. 516 i LN br. 624, upisana je hipoteka u korist “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, UZZ br. 282/115 od 01.09.2015. godine, saglasnost UZZ. br. 462/15 od 25.11.2015. godine, prenosioca potraživanja CKB AD Podgorica. Na dvadeset trećem javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 2.700,00 €. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena, vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne ne položi cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak objaviti u dnevnom listu “Pobjeda” dana 27.11.2021. godine.

U Beranama 25.11.2021. godine Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Javni izvršitelj Dušan Nišavić

22

Oglasi i obavještenja

Poslovni broj: I.br. 391/2019 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica- osnovana 1901. godine, Bul. Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Mitrović Marte iz Nikšića, selo Jugovići- Župa, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 8.330,10 eura, dana 25.11.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju I.br. 391/2019 od 02.04.2019.god, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- Ugovora o hipoteci ovjerenog kod Osnovnog suda u Nikšiću pod brojem Ov.br. 12012/10 od 18.10.2010. godine i Rješenja uprave za nekretnine PJ Nikšić broj 954-103UPI-4826/2018 od 20.12.2018. godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se osma prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koje nepokretnosti su upisane u Posjedovnom listu broj 233 KO Jugovići PJ Nikšić, i to: blok 0, broj 1372, RB 0, plan 000, skica 000, potes Pohori, po kulturi njiva, klasa 3, površine 805 m2, blok 0, broj 1373, RB 0, plan 000, skica 000, potes Ponori, po kulturi šuma, klasa 5, površine 539 m2, blok 0, broj 1510, RB 0, plan 000, skica 000, potes Dolina, po kulturi šuma, klasa 5, površine 15660 m2, blok 0, broj 1710, RB 0, plan 000, skica 000, potes Trgovišta, po kulturi livada, klasa 7, površine 721 m2 i blok 0, broj 1713, podbroj 1, RB 0, plan 000, skica 000, potes Trgovišta, po kulturi njiva, klasa 7, površine 481 m2- u obimu prava sopstvenika-posjednika izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za osmu prodaju navedenih nepokretnosti održaće se dana 22.12.2021.godine u 11.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb, u Nikšiću.

Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja.

Nepokretnosti se mogu razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od ukupno 28.936,30 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 391/2019 od 21.09.2020.godine.

IV Na osmoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca (član 173 stav 4 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 53023046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 2.893,63 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić na nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave 12012/10, zabilježba obavještenja o početku namirenja broj 2383.

Dana 25.11.2021. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Subota, 27. novembar 2021.

I.br. 931/2017 Javni izvršitelj Vidak Latković, postupajući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA-OSNOVANA 1901.GODINE, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 141, Podgorica, koga zastupa adv. ĐUKANOVIĆ R. DRAGOLJUB, MOSKOVSKA 169, Podgorica, protiv izvršnog dužnika DRAGOVIĆ ZVEZDAN, PIPERSKA 370 A, Podgorica, u skladu sa 169 - 192. Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, donio je

ZAKLJUČAK I ODREĐUJE SE ročište za ponovljenu treću prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti, koje su upisane u A listu nepokretnosti broj 126 KO Ćurilac, kat. parcela broj 207, potes Blatina, šuma 3. klase, površine 304 m2 kat. parcela broj 221, potes Blatina, pašnjak 3. klase, površine 601 m2 kat. parcela 345, broj zgrade 1, potes donji Ćurilac, porodična stambena zgrada, površine 65m2, kat. parcela 345, dvorište, površine 500 m2, kat. parcela 345, voćnjak 2 klase, površine 6m2, kat. parcela 346, broj zgrade 1, pomoćna zgrada, površine 20 m2, kat. parcela 346, voćnjak 2. klase, površine 1454 m2, V listu nepokretnosti broj 126 KO Ćurilac kat. parcela broj 345, broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, prizemna zgrada, površine 65 m2 kat. parcela broj 346, broj zgrade 1, pomoćna zgrada, prizemna zgrada, površine 20 m2,sve prednje navedeno u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava od po ½.

II Treće ponovljeno javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 24.12.2021. godine u 13:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja, ulica Bajova 127, Cetinje.

Predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom Rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja posl. oznake I.br. 931/2017. od 18.07.2017. godine, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 21.413,12 € koje se ima uvećati za zakonsku zateznu kamatu,te troškove postupka.

III Nepokretnost navedena u st. I ima evidentirane terete kao u listu nepokretnosti.

IV Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je Rješenjem ovoga javnog izvršitelja od 11.10.2017. godine, u smislu čl. 168. ZIO na iznos od 26.834,58 € V Na trećem javnom nadmetanju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. pVI Ponuđači su dužni da najkasnije prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun javnog izvšitelja 520-13573-96 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 2.683,46 €, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Zainteresovanim kupcima javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prija održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VII Najbolji ponuđač-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun javnog izvršitelja za izvršenje br. 520-13572-02 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u roku od 15 dana od dana zaključenja javnog nadmetanje.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti u dnevnim novinama.

X Zaključak o nepokretnosti dostaviti strankama.

XI Svi zainteresovani kupci-ponuđači mogu se obratiti na tel. 041/241-315 email: vidak. latkovic@t-com.me Cetinje, 26.11.2021.

JAVNI IZVRŠITELJ Vidak Latković Pouka o pravnom lijeku: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor shodno čl.8. ZIO.

CRNA GORA OPŠTINA HERCEG-NOVI Direkcija za imovinu i zastupanje Broj:02-7-426-31/21 Herceg-Novi, 27.11.2021.godine Na osnovu čl.40 Zakona o državnoj imovini („Sl.list CG“br.21/09 i 40/11), čl.5, 29, 30 i 31 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Sl.list CG“ br.44/10), Odluke o davanju u zakup dva poslovna prostora putem prikupljanja ponuda br.01-1-018-2135/21 od 25.11.2021 .godine, Direkcija za imovinu i zastupanje Opštine Herceg-Novi objavljuje sledeći,

JAVNI POZIV

za davanje u zakup dva poslovna prostora putem prikupljanja ponuda 1.Opština Herceg Novi objavljuje prvi javni poziv za davanje u zakup dva poslovna prostora u Igalu na period od godinu dana sa mogućnošću produženja, na sledećim lokacijama: IGALO: 1.Poslovni prostor u Igalu u zgradi mjesne zajednice 2, ul.Norveška br.27 na kat.parc.545/1 K.O.Topla, površine cca 14,5m2, označen kao PP1 2.Poslovni prostor u Igalu u zgradi mjesne zajednice 2, ul.Norveška br.27 na kat.parc.545/1 K.O.Topla, površine cca 14,5m2, označen kao PP2 2. Predmetni poslovni prostori se daju u zakup za potrebe obavljanja zanatske, trgovinske i drugih sličnih djelatnosti Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u predmetne poslovne prostore svakog radnog dana 3.Ugovorom o zakupu će se posebno definisati obaveza zakupca da objekat održava u ispravnom stanju, te da zakupninu plati odmah po zaključenju ugovora o zakupu za tekući mjesec na žiro račun Mjesne zajednice Igalo 4.Početna cijena zakupa utvrđena je na osnovu izvještaja o procjeni tržišne vrijednosti zakupa poslovnih prostora u Igalu od 15.11.2021. godine 5. Ugovori o zakupu će biti zaključeni za namjenu i period u skladu sa članom 1. ovog poziva.

6. Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva fizička i pravna lica, koja dostave blagovremenu i kompletnu dokumentaciju i dokaz o uplaćenom depozitu u iznosu od 50,00 eura na žiro račun Glavnog trezora Opštine Herceg-Novi, broj: 510-208-95, uz napomenu da se uplata vrši na ime „depozita za učešće na tenderu“.

7. Uz ponudu, zainteresovana lica su dužna dostaviti: -lične podatke (za fizička lica ime i prezime, adresa stanovanja, JMBG odnosno broj lične karte ili pasoša, a za pravna lica naziv i sjedište, Izvod iz Centralnog registra privrednih subjekata za domaća, odnosno dokaz o registraciji nadležnog organa matične države stranog ponuđača za strana lica), -ovjerenu punomoć ukoliko ponuđač ne učestvuje lično u postupku nadmetanja, -dokaz u uplaćenom depozitu iz prethodnog člana, -potvrdu izdatu od strane Sekretarijata za finansije i lokalne javne prihoda Opštine Herceg Novi da nema dugovanja prema Opštini Herceg Novi.

- U ponudi i na koverti je potrebno navesti za koji prostor se ponuda podnosi, sa rednim brojem lokacije.Ukoliko jedno lice želi da dostavi ponude za više lokacija, za svaku se dostavlja posebna ponuda U prijavi je potrebno navesti iznose ponuđene cijene Ukoliko lice nakon registracije učesnika odustane od ponude, nema pravo na povraćaj depozita.

8. Rok za podnošenje ponuda je 01.12.2021.godine .

Javni poziv će biti objavljen u dnevnom listu „Pobjeda“, na internet stranici Opštine Herceg-Novi i na oglasnoj tabli Opštine Herceg Novi .

Prijave se dostavljaju u zatvorenim kovertama na adresu: OPŠTINA HERCEG-NOVI, DIREKCIJA ZA IMOVINU I ZASTUPANJE (sa naznakom „PRIJAVA ZA PRIKUPLJANJE PONUDA ZA DVA POSLOVNA PROSTORA U IGALU POD REDNIM BROJEM – NE OTVARAJ), zaključno sa 01.12.2021.godine, do 14,00 časova dok traje prijem pismena u Gradjanskom birou Opštine Herceg-Novi.

9.Javno nadmetanje - aukcija će se održati dana 02.12..2021 .godine sa početkom u 10 časova u velikoj sali Opštine Herceg-Novi u prisustvu prijavljenih i registrovanih učesnika za nadmetanje .

Otvaranje ponuda će voditi Komisija imenovana od strane Predsjednika Opštine Herceg Novi.

Registracija učesnika će se obaviti 02.12.2021.godine u velikoj sali Opštine Herceg Novi sa početkom u 9:45 časova .

10. Neblagovremene i nepotpune ponude smatraju se nevažećim.

11.Početna cijena zakupa je definisana ovim javnim pozivom, ukoliko više lica ponudi istu ponudu biće prihvaćena ona koja je prva dostavljena.

12.Učesnik koji ponudi najviši iznos zakupnine, proglašava se za najpovoljnijeg zakupca, a njegova ponuda biće prihvaćena ponudom za zakup.Sve ostale troškove plaća prvorangirani ponuđač.Uplaćeni depozit se uračunava u iznos zakupnine.

Postupak tendera se smatra uspješnim i ako je dostavljena jedna važeća ponuda.

Prvorangirani je dužan u roku od 5 dana od proglašenja za prvorangiranog da zaključi ugovor o zakupu, u suprotnom smatraće se da je odustao od ponude, te nema pravo na povraćaj depozita. U tom slučaju, na zaključenje ugovora će biti pozvano drugorangirano lice. Ako dva prvorangirana ponuđača ne prihvate potpisivanje ugovora, Komisija će tender proglasiti neuspjelim.

13. Učesnicima koji ne budu proglašeni za prvorangirane ponuđače, depozit će biti vraćen nakon zaključenja ugovora sa prvorangiranim ponuđačem, uplatom na njihove žiro račune.

14. Opština Herceg-Novi će sa najpovoljnijim zakupcem zaključiti ugovor o zakupu poštujući uslove ovog poziva, po cijeni iz prvorangirane ponude, dok će sredstva uplaćenog depozita biti uračunata u cijenu zakupa, a sva druga prava i obaveze biće precizirani samim ugovorom.

15. Bliža obavještenja po osnovu ovog javnog poziva se mogu dobiti na telefon: 031-321-052 lokal 257 ili neposredno u kancelarijama Direkcije za imovinu i zastupanje u zgradi Opštine Herceg-Novi, u vrijeme prijema stranaka.

DIREKCIJA ZA IMOVINU I ZASTUPANJE

Subota, 27. novembar 2021.

Oglasi i obavještenja

23

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 27. novembar 2021.

Umro je moj drug

MILOVAN Mihailov MIĆUNOVIĆ Šezdeset šest godina druženja, iskrenog i nesebičnog, ostavilo je neizbrisiv trag u mom životu.

Uspomene na provedeno vrijeme sa Tobom čuvaću od zaborava.

Hvala Ti na svemu i počivaj u zasluženom miru, Druže moj.

MIŠKO JELIĆ sa porodicom

1562

Sa neizmjernim bolom i tugom u srcu primili smo vijest o smrti dragog

MIKIJA Počivaj u miru, dragi druže. Neko poseban kao ti se ne zaboravlja.

Sa ljubavlju i poštovanjem uvijek će te se sjećati OBREN sa porodicom 1553

Potrešena iznenadnom smrću majke moje kume

MIKICE PAVLIĆEVIĆ Neka Vaša plemenita duša počiva u vječnom miru.

Porodici saučešće.

LJILJANA VUČINIĆ

1561 Opraštamo se od

LJUBA TUJKOVIĆA Veliko zadovoljstvo je bilo provoditi vrijeme sa tobom i tvojom porodicom.Pamtićemo te po izuzetnim osobinama.

Mnogo nas je potresla vijest o tvojoj smrti.

1555 “Prva banka Crne Gore – osnovane 1901.g.” AD Podgorica, kao hipotekarni povjerilac, a radi naplate potraživanja po osnovu Ugovora o potrošačkom kreditu br. 04-400-8703338.4 od 21.02.2020. godine, kao potraživanja obezbijeđenog hipotekom po osnovu Založne izjave date pred notarom Ljubišom Markovićem UZZ 201/20 od 28.02.2020. godine, shodno odredbama člana 45. Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, vrši

DOSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Burić Željku, sa posljednjim poznatim prebivalištem na adresi ul. Bistrička br. 8, Nikšić, kao hipotekarnom dužniku po osnovu Založne izjave UZZ br. 201/20 od 28.02.2020. godine, Obavještenja o početku namirenja potraživanja iz vrijednosti nepokretnosti upisanih u LN br. 107 KO Rubeža, kat. parcela br.

1251, dvorište površine 502 m2, kat. parcela br. 1251, redni br. 1, kuća i zgrada br. 1, površine 89 m2 Poziva se Burić Željko, kao hipotekarni dužnik po osnovu Založne izjave UZZ br. 201/20 od 28.02.2020. godine, da se u roku od 3 dana po predmetnoj objavi obrati “Prvoj banci Crne Gore – osnovana 1901. godine” AD Podgorica, Bul. Sv. Petra Cetinjskog br. 141 Podgorica, kako bi mu se uručilo naprijed pomenuto Obavještenje o početku namirenja, a imajući u vidu da mu se isto nije moglo uručiti na adresi poznatoj hipotekarnom povjeriocu.

Upozorava se označeni hipotekarni dužnik, da, ukoliko se u ostavljenom roku ne obrati “Prvoj banci Crne Gore – osnovana 1901. godine” AD Podgorica, smatraće se da je Obavještenje o početku namirenja potraživanja iz vrijednosti gore navedenih hipotekovanih nepokretnosti uredno dostavljeno hipotekarnom dužniku, istekom roka od 8 dana od dana objavljivanja u ,,Službenom listu CG’’, kojem objavljivanju će prethoditi objavljivanje u jednom dnevnom štampanom mediju.

Ovo objavljivanje izvršiće se u jednom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore i ,,Službenom listu CG’’ i predmetno Obavještenje o početku namirenja potraživanja iz vrijednosti gore navedenih hipotekovanih nepokretnosti, smatraće se da je uredno dostavljeno hipotekarnom dužniku istekom roka od 8 dana od dana objavljivanja u ,,Službenom listu CG’’, kojem objavljivanju će prethoditi objavljianje u jednom dnevnom štampanom mediju.

MIJO, DRAGANA i IVAN MARTINOVIĆ

Oglasi i obavještenja

Subota, 27. novembar 2021. Посљедњи поздрав нашем

Posljednji pozdrav našem dugogodišnjem kolegi, poštovanom

МИЛОВАНУ МИЋУНОВИЋУ

25

Posljednji pozdrav dragom bratu i ujaku

KOSTI ČAKIĆU

VESELINU VESKU LALOVIĆU

Драги наш, недостајаће сва љубав, пажња и сигурност коју си нам пружио. Поносни смо што смо те имали. Почивај у миру и нека ти је покој души.

KOLEGINICE i KOLEGE IZ POBJEDE Твоји: супруга ЦИЦА, син СИНИША и ћерка ВЕРИЦА са породицама 1556

Vijest o tvojoj bolesti i iznenadnoj smrti došla nam je kao grom iz vedra neba.

Tvojim odlaskom sa ovog svijeta ostali smo bez još jednog uvijek dobrog, skromnog, duhovitog i velikog čovjeka.

Počivaj u vječnom miru kod svojih roditelja. Čuvaćemo Te u sjećanjima.

1544

Посљедњи поздрав вољеном оцу, тасту и зету

Sestra MARTA, MILOVAN, MAKSIM i MILENA sa porodicama Посљедњи поздрав драгом тати и супругу 1511

МИЛОВАНУ МИЋУНОВИЋУ ЉУБО ТУЈКОВИЋ Вољени мој татице, неутјешна сам од бола... Твоју љубав, брижност и доброту никада нећемо заборавити.

Дана 26. новембра 2021. године након краће болести преминуо је наш драги

Твоје племенито срце, доброту и радост коју си нам пружао и дао никада нећемо заборавити.

Твоја ћерка ВЕРИЦА, зет ВАСО, унуци ЂОРЂЕ и ПАВЛЕ

Твоји: БОШКО, ДУШАН и МИРЈАНА

ЉУБО Душанов ТУЈКОВИЋ

1538

1557 Посљедњи поздрав вољеном оцу, свекру и ђеду

Посљедњи поздрав драгом

Сходно епидемиолошким мјерама, сахрана се обавила дана 26. новембра, на мјесном гробљу цркве Св. Варваре у Сутвари.

Ожалошћени: супруга МИРЈАНА, синови БОШКО и ДУШАН, сестре ОЛГА и СТАНИЦА и остала многобројна родбина

МИЛОВАНУ МИЋУНОВИЋУ ЉУБО ТУЈКОВИЋ Драги наш, почивај у миру. Чуваћемо успомене на твој драги лик, до поновног сусрета у вјечности...

Твоју доброту и племенитост никада нећемо заборавити. Породица КНЕЖЕВИЋ, ДАНИЛО и ТАЊА са дјецом 1539

1537 Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Твој син СИНИША, снаха БРАНКА и унука МАРТА Посљедњи поздрав вољеном брату, стрицу и ђеверу 1559 Посљедњи поздрав вољеном брату и ујаку

MILOVANU MIĆUNOVIĆU

МИЛОВАНУ МИЋУНОВИЋУ

МИЛОВАНУ МИЋУНОВИЋУ

Нека твоја племенита душа почива у миру. Чуваћемо успомену на тебе.

Нека твоја племенита душа почива у миру. Чуваћемо те од заборава.

Брат РАШО, братанићи ДРАГО и МИЛОШ и снаха НАТАША

1560 Твоја сестра БОСА, сестрић ВЛАДО, сестричне РАНКА и СЛАВИЦА 1558

S tugom i poštovanjem se opraštamo od našeg dragog komšije, uz iskreno saučešće porodici Mićunović.

e-mail: oglasno@pobjeda.me

KATICA, ANA i SNEŽANA VUKČEVIĆ

1554

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 27. novembar 2021.

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da je dana 26. novembra 2021. u 61. godini, preminula naša draga

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da dana 26. novembra 2021. godine u 63. godini, preminuo naš dragi

Tužnim srcem javljamo da je dana 26. novembra 2021. posle duže bolesti preminuo u 72. godini života naš dragi

PETAR MUŠURA

MILOVAN Mihailov MIĆUNOVIĆ

Zbog epidemiološke situacije sahrana je obavljena u krugu porodice, 26. novembra u 14 časova, na Starom gradskom groblju u Budvi.

Shodno epidemiološkim mjerama pokojnik neće biti izložen u kapeli.

Sahrana će se obaviti na gradskom groblju Zagorič, dana 27. novembra u 14 časova.

Ožalošćeni: supruga BILJANA, ćerka VALENTINA, brat IVAN, sestra JADRANKA, snaha JASMINA, bratanići, bratanične, braća od strica DEJAN i BOJAN sa porodicama, sestre od strica MAGDICA i MAJA sa porodicama i ostala rodbina

Ožalošćeni: supruga CVIJETA – CICA, sin SINIŠA, ćerka VERICA, sestra BOSA, brat RADIVOJE – RAŠO, snahe BRANKA i NATAŠA, unučad MARTA, ĐORĐE i PAVLE, bratanići, sestrići, sestrične i ostala rodbina

VINKA DŽANANOVIĆ rođena Miletić

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti u krugu porodice, dana 27. novembra u 13 časova, na Novom gradskom groblju u Budvi.

Ožalošćeni: suprug ENVER, sin DINO, ćerka MELINA, sestre TONKA i KATICA, unučad i ostala rodbina 1498

1543

Posljednji pozdrav našem dragom stricu

1518 Posljednji pozdrav našoj dragoj

VINKI

SIMO Markov MARSENIĆ

VINKI

1942–2021.

Hvala ti na ljubavi i pažnji koju si nam nesebično pružala.

Vječno ćemo te čuvati od zaborava i počivaj u miru, naša voljena.

Danas kad ideš na vječni počinak, iako daleko u Puli, mi smo uz tebe i čuvaćemo te od zaborava.

Počivaj u miru.

Uvijek ćemo se rado sjećati i poštovati tvoje iskreno prijateljstvo.

Počivaj u miru.

JOVO, LJILJA i JASMINA 1550 Posljednji pozdrav dragoj

MELINA, BALŠA, JOVO, DANILO i UROŠ

Ožalošćeni: snaha ANA, bratanići ZORAN, SRĐAN i SAŠA sa porodicama

1542

1548

Umrla je

VINKI

Našoj dragoj i nikad prežaljenoj babi Pamtićemo te po dobru.

SAŠA i OLJA sa djecom 1551 S tugom se opraštamo od brata i strica

STANKA TANJA TOŠKOVIĆ

Sahranjena je u krugu porodice 26. novembra 2021. godine u 13 časova.

VINKI

Tvoja privrženost, pažnja i dobrota uvijek će ostati u našim sjećanjima, a ti, draga baba, počivaj u miru i na svemu ti hvala.

RADOVANA VUJANOVIĆA Trajno ćeš ostati u našim mislima i lijepim uspomenama.

OŽALOŠĆENA PORODICA

Tvoji unici JOVO, DANILO, UROŠ

LJUBO, NENO, LJILJA i OLJA 1529

1516

1549

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 27. novembar 2021.

27

Tužnim srcem javljamo da je naša draga

LJUBICA – LOLA Radova ŠOBER rođena Radulović

posle duže bolesti preminula u 80. godini.

Shodno epidemiološkim mjerama pokojnica će biti izložena u gradskoj kapeli u Nikšiću dana 27. novembra od 11 do 13 časova, kada će se obaviti sahrana na starom gradskom groblju.

Ožalošćeni: suprug RADE – RATKO, sin MIRKO – MIŠO, ćerka MIRA, brat ILIJA, sestre MILKA i MILEVA, đever DRAGO, snahe TANJA, ANKA i BRANISLAVA, unuci OGNJEN, VLADAN, MILOŠ i LAZAR, unuka ANJA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, sinovac i ostala rodbina

1497 Dana 24. novembra 2021. u 75. godini preminula je naša draga

Naš dragi

Dana 25. novembra 2021. poslije duge i teške bolesti preminula je naša draga

VERICA Draganova MATANOVIĆ

BOJANA Dragoljubova OTAŠEVIĆ

rođena Sjekloća

rođena Đurković

MILIVOJE VUKMANOVIĆ

Shodno epidemiološkoj situaciji sahrana će se obaviti 26. novembra u 10 časova na mjesnom groblju kod Nikolj crkve.

Ožalošćeni: sinovi DALIBOR i SRĐAN, kćerke MAJA i DANIJELA, majka DARINKA, brat SVETISLAV, sestra SNEŽANA, kao i mnogobrojna rodbina MATANOVIĆ i SJEKLOĆA

Sahrana je obavljena u krugu uže porodice 26. novembra u 14 časova na gradskom groblju Zagorič.

Znao je da je čovjekova sudbina u isto vrijeme i dar i breme.

1496 Posljednji pozdrav dragom kumu

Ožalošćeni: sinovi DARKO i IVAN, kćerka TAMARA, brat ŽIVKO, snahe ANA, MARIJA, RADOJKA, OLGA i MARIJA, unučad LUKA, ALEKSA, SOFIA, NIKOLA i ANDREA kao i ostala rodbina OTAŠEVIĆ i ĐURKOVIĆ

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me

Od zaborava će ga čuvati porodica poč. ujaka IVANA VUKIĆEVIĆA

LAZARU - LAZU SOKNIĆU VERA i SLAVKO sa porodicom 1530

1509

1552

28

Oglasi i obavještenja

Tužnim srcem javljamo da je dana 25. novembra 2021. u 86. godini života preminula naša draga

Subota, 27. novembar 2021.

POMENI

Preminula je

СЈЕЋАЊЕ

MILEVA MIŠA Božova MILIČKOVIĆ ДАНИЦА Филипова МИХАЉЕВИЋ

rođena Bošković

MILEVA Milova MILIČKOVIĆ

рођ. Кентера

rođ. Bošković

Zbog epidemiološke situacije sahrana je obavljena dana 26. novembra u krugu uže porodice.

Kuća žalosti: Vijenci Danila Kiša br. 1.

Ponosni smo na tebe jer si bila dobra majka svojoj porodici i brižna ćerka roditeljima koje si čuvala do njihovih smrti. Sestra i tetka kakva se poželeti može. Neka tvoja dobra duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati u našim srcima i mislima.

Двадесет пет година нијеси са нама. Недостајеш сваког дана. Волимо те.

МИЛО, ВЛАТКА и САЊА

Ožalošćeni: sin NEBOJŠA, kćerke NATAŠA i NEVENKA, sestre RADMILA i BETA, snahe TANJA, LANA i NEVENKA, unučad LANA, BALŠA, SRĐA i LENA, đeverična NADA, đeveričići DRAGAN i VANJA, bratanić i bratanične, sestrići, sestrična i ostala mnogobrojna porodica MILIČKOVIĆ i BOŠKOVIĆ

Tuguju za tobom sestra BETA i sestrić ŽELJKO

1536 U neđelju 28. novembra 2021. se navršava četrdeset dana od smrti naše

1521 Našoj voljenoj babi

1519

VASILJKE Lukine ADŽIĆ

Dragoj zaovi i tetki

rođ. Đurović

MILEVI Zahvalni smo ti za svu ljubav i pažnju koju si nam neizmjerno pružala. Zauvijek u našim srcima.

Tvoj životni put je bio težak i trnovit. Ti si hrabro i dostojanstveno kroz njega koračala.

Nedostaje nam tvoja ljubav i pažnja koju si nam pružala.

Nosimo te u našim srcima. Čuvaćemo te od zaborava.

Porodica će izaći da posjeti tvoju vječnu kuću.

Tvoja unučad: LANA, BALŠA, SRĐA i LENA

MILEVI MIŠI MILIČKOVIĆ

TVOJA PORODICA

1520

1500

Posljednji pozdrav dragoj jetrvi i strini

Draga baba

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te u najljepšim uspomenama čuvati od zaborava.

JOVANKA PAVLIĆEVIĆ

VASE

Od porodice pokojnog RADOVANA PAVLIĆEVIĆA DESE sa đecom

Uvijek si bila tu sa nama da nam pružiš ljubav i savjet.

Hvala ti na svu pažnju i nježnost koju si nam pružala, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Počivaj u miru.

TANJA, MARKO, MARIJA i IVANA sa porodicama

1514

Посљедњи поздрав нашој драгој колегиници и великом пријатељу

1501

Tvoja unučad, LUKA, TANJA i ANA

Godina dana je od smrti naše drage majke i babe

1522 Posljednji pozdrav dragoj

ЈОВАНКИ – МИКИЦИ ПАВЛИЋЕВИЋ Задржаћемо те у трајном сјећању. Породицама Павлићевић и Јововић најискреније саучешће.

MILKE Dušanove KANBAN rođene Vukmanović

ПЕРО, ЛЕЛА и ЛОЛА 1510

MILEVI MIŠI MILIČKOVIĆ

Draga majko, počivaj u miru pored supruga i sina, a mi ćemo vas čuvati od zaborava.

Posljednji pozdrav dragoj

Posljednji pozdrav dragoj ujni

Unuk SRĐA i šćer LJILJANA 1499

S neizmjernim bolom i tugom se opraštamo od tebe.

Tvoj odlazak je veliki bol za nas, a tebi nek je vječni mir i spokoj.

MIKICI Tvoja sestra RADMILA, sestrić DRAGIŠA BULATOVIĆ sa porodicom

Počivaj u miru.

MIKICI PAVLIĆEVIĆ Hvala ti za sve.

MIRA MARTINOVIĆ sa porodicom

NINO JOVOVIĆ sa porodicom

1541

1505

1528

Oglasi i obavještenja

Subota, 27. novembar 2021.

Devet godina brate

Pola godine od smrti moga brata

29

IN MEMORIAM 28. 11. 2019 – 28. 11. 2021.

IVANE Vrijeme ne liječi rane, one bole sve jače i jače.

Na svakom našem koraku nam nedostaješ.

U svakoj našoj misli živiš i živjećeš dok god smo živi mi.

Počivaj u miru sa našom malom Svetlanom. Čuvaju vas od zaborava brat PEĐA i sestra IVANA sa porodicom

MILINKA PERIŠIĆA Ostavio si trag koji se ne briše, sjećanja koja ne blijede.

Imao si sve osobine koje čovjeka čine velikim, dobrotu, poštenje i veliko srce.

Sa ponosom te pominjemo i od zaborava čuvamo.

MILOŠ Ž. BALTIĆ

1526 Tvoja sestra MARA KOSTIĆ sa porodicom

Devet godina 1515

Четрдесет је дана од одласка нашег вољеног оца и свекра

IVANU VUKOVIĆU

Naša ljubav i bol su neprolazni i beskonačni.

Nedostaješ nam.

Počivaj u miru.

Postoje tragovi koji se ne brišu, bol koja ne prolazi i ljubav koja vječno traje.

1527

Tvoja PORODICA

Четрдесет дана је прошло од смрти мога деде

РАДОЈИЦЕ ВУЈАЧИЋА Ту си, са нама, у нашим срцима и мислима. Недостаје твоја ријеч, осмијех и појава. Поносни што си био наш и што смо твоји.

PORODICA

Воле те, ЈАДРАН и БИЉАНА 1507

РАДОЈИЦЕ ВУЈАЧИЋА

Четрдесет је тужних дана од како нас је напустио

1540 Увијек у мојој молитви, срцу и сјећањима.

Povodom godišnjice smrti našeg dragog i voljenog kuma Твоја унука НИНА МИРОТИЋ са породицом

РАДОЈИЦА ВУЈАЧИЋ

1508 Dana 1. decembra 2021. navršava se godinu dana od smrti našeg dragog

Исусе, пробуди га када се трње земље преобрази у цвјетове вјечности. Живиш, деда... НЕМАЊА и АДРИЈАНА са дјецом

LUKE MAKSIMOVIĆA

1506

MOMIRA ĐUKANOVIĆA

Dvanaest je godina od kada nije sa nama

Dragi kume, izgubili smo tebe, ali ne i kumstvo; ono traje više od 62 godine i ono se neće ugasiti.

Nedostaješ nam, jer si 50 i više godina, zajedno sa kumom Ljiljanom, čekao susret na granici, raširenih ruku, sa flašom crnogorskog „Prvijenca“ i suzama u očima.

Dana 28. novembra uža familija će posjetiti njegovu vječnu kuću.

OŽALOŠĆENA PORODICA 1525

RADA ŠUNDIĆ Ostavila si veliku prazninu koju ni vrijeme ne liječi.

Nedostaješ za sve trenutke koje nosi život i koje smo trebali zajedno da dijelimo.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

1535

NIKOLA sa porodicom

Zahvalni: kumovi RADOVAN i NATALIJA PEROVIĆ TORONTO, KANADA

Godina dana je od smrti

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

LJUBO Bogdanov VUČKOVIĆ S bolom u duši i sa tugom u srcu, malo je riječi, a previše tuge za tobom.

Ako je tvoj život stao, ljubav i sjećanje na tebe trajaće vječno.

Počivaj u miru sa braćom i roditeljima.

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

Tvoja sestra od strica BRANKA PEROVIĆ s porodicom 1523

e-mail: oglasno@t-com.me

1111

1517 Godinu je dana od smrti našeg kuma

LUKE MAKSIMOVIĆA Izuzetnom čovjeku, kumu i prijatelju sa posebnim poštovanjem

LUKE MAKSIMOVIĆA

BOJAN KALEZIĆ sa porodicom

Tvoja plemenita duša i vedri lik živjeće vječno u našim srcima.

1534

1533

MILOŠ i JASNA MIJANOVIĆ sa porodicom

30

Oglasi i obavještenja

Dana 28. novembra navršava se 40 dana od iznenadne smrti našeg supruga, oca i đeda

Subota, 27. novembar 2021. Četrdeset dana je od smrti mog supruga

12. 2011 – 1. 12. 2021.

VESKA

MIODRAG – DRAGAN KEKOVIĆ

Mnogo mi nedostaješ.

Počivaj u miru.

VESELINA – VESKA Mićovog VUJAČIĆA

1504

Supruga VESNA

Navršava se godinu dana od kada nas je prerano i iznenada napustio naš

Nema riječi sa kojima možemo opisati koliko nam nedostaješ.

Tvoja smrt nas je ostavila zatečene. Nijesmo stigli ni da se pozdravimo.

Bio si stub i veliki oslonac naše srećne porodice oko kojeg smo se svi okupljali.

U kući je velika praznina. Fizički nijesi prisutan ali u našim srcima jesi i nikada te nećemo zaboraviti.

Hvala svima koji nam lično, putem telegrama, telefonskim putem ili na drugi način uputiše izraze saučešća.

Porodica će u nedjelju u 10 časova posjetiti njegovu vječnu kuću.

Tvoji: MILICA, MARKO, JELENA i MILENA sa porodicama

1493

MILORAD – MILO STANIŠIĆ iz Peći 1953 – 2020.

Voljeni naš, ne prođe ni dan da te ne spomenemo i da nijesi u našim mislima. Teško je prihvatiti da nas više nikada nećeš obradovati tvojim iznenadnim dolaskom i da te nikada više nećemo zagrliti.

Tvoji osmijeh i dobrota vječno će živjeti u našim srcima.

Supruga VESNA, kćeri JOVANA, JELENA i JASNA

Kao vječnost i kao tren 10 godina. Malo, da se sjećanja izređaju, u našim srcima zauvijek.

Tvoji najmiliji: supruga LJILJANA, otac DANILO, braća ZORAN i MIROSLAV, sestra ZORICA, bratanći i bratanične SAVA, STEFAN, SRĐAN, SLAĐANA, DANIJELA i STEFANA, snaje DUŠANKA, ALEKSANDRA, SANJA i ANDRIJANA, zetovi NEBOJŠA, NENAD i NEMANJA, unučad MINA, PETAR, TARA i JULIJA

MIODRAG DRAGAN M. KEKOVIĆ

KOSA M. KEKOVIĆ 1925 – 1968.

MILORAD MIŠO KEKOVIĆ

1947 – 2011.

1924 – 2019.

Nijedan dan bez pomisli na vas. Umiru samo oni koji su zaboravljeni, a vi to nećete nikad biti dok su živi oni koji vas vole.

1495

1503

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naša draga RADA i NANA sa porodicama

1494

LJILJA Milisavova BARANIN

Dvadeset godina od smrti našeg

rođena Zarubica

VESELIN VESKO VUJAČIĆ

Draga Ljiljo, teško je prihvatiti istinu da si nas napustila, svaki dan nam je sve teže, otišla si tako brzo ne želeći da nam dozvoliš da te bar malo njegujemo. Nadam se da si zajedno sa našim najbližim, da su te roditelji i sestra sačekali, da te je brat Rajko izliječio. Hvala ti za svu ljubav koju si nam podarila.

BOGDANA – KAĆA KARADŽIĆA 27. 11. 2001 – 27. 11. 2021.

Tvoj lik i dobrotu nose u srcu i čuvaju od zaborava.

Tata, teških četrdeset dana bez tebe. Za nas vjerovatno i najtežih do sad. Ne zvoni nam telefon više u devet ujutro.

Nedostaješ nam, teško je, praznina je velika u srcu i u duši, ali jake smo. I bićemo jake, baš onako kako si nas ti naučio da idemo kroz život. Obećavamo. Počivaj u miru i čuvaj nas odozgo.

Tvoji: supruga STANOJKA, kćerke SLAVICA, SLAVOJKA, MILANKA i OLIVERA

Vole te MILORAD, GINA, MIODRAG, MILANKA, ANA i MARKO 1487

Navršava se 20 godina od smrti našeg

1489 Navršava se 20 godina od smrti

BOGDANA – KAĆA KARADŽIĆA Tvoje: JOVANA, JELENA i JASNA

BOGDANA – KAĆA KARADŽIĆA

Tvoje veliko srce i plemenita duša zaslužuju vječno sjećanje.

27. 11. 2001 – 27. 11. 2021.

Tvoji BULAJIĆI: SLAVICA, PAJO, JELENA, NIKOLA, MILICA, NEA i LUKA

Najdražem, najplemenitijem ocu, đedu i prađedu Kaću-Kapetanu.

1502

Ponosni: ćerka OLJA, unučad JELENA, NIKOLA, DANILO, SLAVICA, BOJAN, FILIP, DIMITRIJE i ALEKSA, praunučad MARLYN, NEA, STEFAN, KALINA, LUKA, SOFIJA, NIKŠA i TEODORA 1486

1488

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 27. novembar 2021.

Dvadeset godina je od smrti

Dvije godine i deset mjeseci je od smrti

Dana 28. novembra 2021. navršava se pola godine od smrti našeg voljenog i nikada prežaljenog sina, supruga, oca, brata i ujaka

31

Brate moj,

DIĆKO

CVETKA V. POPOVIĆA

BOSILJKE V. POPOVIĆ

Devetnaest godina i šest mjeseci je od smrti

Dvadeset devet godina i četiri mjeseci je od smrti

DRAGE V. POPOVIĆ

MILANA – ŠUĆA V. POPOVIĆA

DANILA Vaskovog VUKOTIĆA

Dragi naš Danilo, pola godine je prošlo a nije umanjilo bol i tugu za tobom. Sine naš, volimo te, pominjemo te, razgovaramo u mislima sa tobom i tako će biti dok smo živi. Otišao si iznenada bez ijedne poruke i želje što nas više boli. Teško je živjeti bez tebe, vidjeti te svuda a nigdje te ne naći. U svakoj našoj priči živiš a u duši boliš.

Kako objasniti malom Bogdanu da mu taje više nema, koji nas stalno pita kada ćeš mu doći.

Počivaj u miru.

U subotu, 27. novembra u 10 časova, posjetićemo tvoju vječnu kuću u krugu uže porodice, zbog zdravstvenih mjera.

Najljepše lekcije o životu naučili smo od vas. Uvijek ste bili sigurna luka puna ljubavi. Zato sa ponosom čuvamo uspomene.

Nije rastanak taj koji boli…

Boli posljednji zagrljaj… Bole riječi koje ću pamtiti zauvijek, bole i one neizgovorene… Bole uspomene koje me tapšu po leđima i stvarna slika današnjice… na kojoj nema tebe…

Boli kraj…

Vječno neutješan tvoj brat MIKI 1547 Mom jedinom bratu

OŽALOŠĆENA PORODICA

DANILU VUKOTIĆU

Tuguju za vama: NEVENKA, SRĐAN, SNEŽANA i SANJA POPOVIĆ 1512

1524

Pola godine od kada nisi sa nama

Voljeni striko,

Kažu da vrijeme liječi sve rane a moja svakim danom sve više krvari.

Kad mi se učini da će me ta bol ugušiti, ja zatvorim oči i eto tebe nasmijanog, da me zagrliš, da me utješiš.

Suze, te izdajice, ne daju mi da sakrijem kada na tebe pomislim, a onda počne tvoj zvonki smijeh da mi odzvanja u glavi i kao u inat krenem i ja da se smijem i bude mi još gore.

Pomiješaju se radost što sam te imala i tuga što te više nema. Živjećeš u našim srcima i mislima kroz najljepše uspomene.

DANILO Tvoja sestra DANKA sa porodicom

Pola godine je prošlo otkad nisi sa nama, ali tvoja plemenita duša živi kroz naša sjećanja na tebe…

Nedostaješ…

TATA

VIKTORIJA, NIKOLA i PETAR

1531

1546 Navršava se godinu dana od smrti supruge i majke

Voljeni Danilo, voljeni tata.

Tu si i kada nisi tu...

Istina i ovaj put bez tebe je surova i teška.

Sjećanje na tebe daje snagu i vjeru da ćemo se sresti opet nekada.

Tata, sve što ti nismo rekli, isplakali smo.

Voljeni moj Danilo, praznina u meni pola godine, praznina u meni zauvijek. Volimo te i čuvamo od zaborava.

Voljeni,

DIĆKO MILANKA ŠUNJEVIĆ

Sa tugom i ponosom čuvamo te od zaborava!

Tvoji voljeni: supruga DRAGANA, sinovi MILAN, BALŠA i BOGDAN

Strina STANKA sa porodicom 1545

Svaki dan je sve teži i teži, nedostaješ puno...

Tri godine od smrti našeg voljenog Tvoji: PERO, MILENA i MLADEN

1513 Navršava se tužna godina dana od kada si nas napustio

1490 Navršilo se godinu dana od smrti majke, tašte i babe

SLOBA DRLJEVIĆA

DRAGOMIR OSTOJIĆ

Nedostaješ, a mi živimo kako si nas i naučio.

MILANKA ŠUNJEVIĆ Majko, nedostaješ svakog dana sve više, i dalje ne prihvatam da te nema, puno mi fališ.

1491

Neka te u tišini vječnog mira prati naša sjena jača od zaborava.

Poštujući epidemiološke mjere pomen će se održati u subotu, 27. novembra 2021. u krugu porodice.

MILENA, BORKO, TANJA, PAVLE, ANASTASIJA i KONSTANTIN

Tvoja BUDA sa porodicom

1492 Ožalošćena PORODICA

e-mail: oglasno@t-com.me

1532

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

32

Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Subota, 27. novembar 2021.

Ivm.br.1595/2015 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorska komercijalna banka AD, Moskovska bb, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Bubanja Zorana, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 30.971,10€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 26.11.2021 godine, vrši

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Bubanja Zorana, sa zadnje poznatom adresom Lazi bb, Budva.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Ivm.br.

1595/2015 od 15.09.2016. godine, rješenja o dopuni od 27.08.2021. godine i rješenja o troškovima od 25.11.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika)

OGLAS ZA UPRAŽNJENO RADNO MJESTO Kompanija DAIDO METAL KOTOR AD raspijuje oglas za poziciju Operater u proizvodnji Broj izvršilaca: 5 Naziv zanimanja: SSS Tehničkog smjera Radno iskustvo: Poželjno ali nije neophodno Trajanje ugovora:Na određeno vrijeme, počev od januara 2022. godine Radno vrijeme: Puno radno vrijeme, u tri smjene Ishrana i prevoz: Obezbjeđeni Rok za prijavu: Do 03.12.2021.

Detaljan CV se može dostaviti putem email-a, lično na adresu kompanije ili poštom.

Adresa: Industrijska zona bb, 85330 Kotor Email: hr@daidokotor.com Izvršni direktor Yasunobu Nagi

JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

MALI OGLASI NEKRETNINE CENTAR nekoliko koraka od ulice Slobode, poslovni prostor 410m2 sa 4 privatna parkinga.

Moderan, savremen, extra klase. Ima prednosti koje niko nema. Prodajem.

Tel. 069/756-194 1 CENTAR nova Hercegovačka desetak metara od Ulice slobode jedinstvena poslovna zgrada 725m2 (na vrhu penthaus 155m2 ) sa prostranim parkingom. Mnogo veoma bitnih prednosti. Izuzetna po svima parametrima. PRODAJEM. Tel. 069/867-791 2 CRNOGORSKOM NARODU NA ZNANJE: Svetoj Crnogorskoj crkvi poklanjam kuću i imanje, na jezero Slano.

S poštovanjem, MILOŠ Blaža Matova KOVAČEVIĆ 3

RAZNO

KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 4 POTREBNA žena za čuvanje starije osobe.

Tel. 063/244-029 5

27. новембар 2021. | година II | број 91

АНТИРАЗУМ

ISSN 2704-5226

С

ан разума рађа монструме пише на најпознатијем бакропису Франциска Гоје из циклуса ,,Los Caprichos“. У тој су славној графици шпанског умјетника обједињени кошмарна визија коју аутор доживљава у агресивном налету слијепих мишева и сова, и стварност момента у којем видимо умјетника како над радним столом, савијених руку око погнуте главе, трпи оно што дубоко проживљава. Ако сан разума ствара чудовишта каква је онда збиљска стварност разума, каква је истинитост рација? Не усложњава ли се овакав проблем Декартовом тврдњом када сањамо да у том несвјесном стању такође и мислимо. Значи, у картезијанском кључу гледано, мисао је та која одређује карактер стварног, сањаног или реалног на начин свјесног, односно рација. Када рацио чији је главни покретач управо рационализирана мисао произведе нешто што је негативни аспект човјековог бића, бића које мисли, онда се у том процесу зна створити опозит који се манифестира као антиразум. Оно што чини посебност оваквог феномена јест логичко, принципијелно и дјелотворно функционирање тог формираног антиразума чије погубно дјеловање биљежи подједнако стара и нова историја. Један од најеклатантнијих примјера оваквог функционирања у којему се из разума оплођивао антиразум било је систематско истребљивање јеврејског народа којег је спроводила фашистичка идеологија њемачког Трећег рајха. Несхватљиво или непојмљиво с аспекта хуманости, тај се антиразумски концепт базирао за његове креаторе на ,,разумским“ поставкама помно простудираним у свим појединостима и образложеним, те технички беспрекорно реализираним. За разлику од споменуте реченице на Гојиној чувеној графици, која се односи на умјетникову имагинацију, у ратом захваћеној Европи, стварни разум је стварао властитог деструктивног монструма који је на најбруталнији начин остваривао фашистички сан. У том контексту је проблематично третирати зло само као баналност како га квалифицира Хана Арент. Зло се не може створити само по себи. Оно, зло, је било прије посљедица или продукт онога што је иницирао савршени рационални механизам идеолошке провенијенције - антиразумна идеја ликвидирања једне расе. Гледано на садашње, актуелно стање, није ли у савременим догађањима антиразумски било изазвати избјегличку кризу толиких

МАНИПУЛАТИВНЕ МОЋИ РАЦИЈА

ТРИЈУМФ ЗЛА wikimedia.org

ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ

САН РАЗУМА РАЂА МОНСТРУМЕ Франциско Гоја, око 1799.

размјера и разумски неразумно доводити људе у понижавајућу и безизлазну ситуацију? Политика ће увијек наћи своја оправдања за учињено, али неће никад признати негативне посљедице тог учињеног. Парадоксално казано, захваљујући разуму антиразум је на дјелу. Парадокс или оксиморон, свеједно, али стварност потврђује усклађеност антиномије разум - антиразум.

ИЗВОР ЧУДА Оно што нас овдје, овом приликом, више занима јест онај такозвани позитивни аспект антиразума који плодоносно дјелује у домену умјетничког стваралаштва. Зато ћемо обратити пажњу на други дио текста такође написаног на споменутом Гојином графичком листу: ,,Фантазија напуштена од разума производи немогућа чудовишта, спојена с разумом она је мајка умјетности и извор њених чуда“. Управо је тај спој фантазије и разума оно што умјетничко

стваралаштво, уопштено казано, чини тако посебним. Бенигна антиразумност у контексту ликовног стваралаштва знала је имати принципијелне сукобе у домену концепта слике као естетско симболичке творевине. Заговаратељи и апологете класичних постулата промовираних у ренесанси као што су величање хармоније, брига за пропорцију, истицање љепоте и јасноћа приказа, дакле рационалне контроле оног што се представља на слици, антиразумским су сматрали маниризам који се јавио као реакција на овај ренесансни концепт умјетности. Та нова маниристичка умјетност, која ,,више вреднује психичке доживљаје и емоције но усклађеност с осјетилним запажањем“ како истиче Дворжак, имат ће огроман утицај на даљни развој схватања ликовности, односно насликаног садржаја. Маниризам ће афирмирати чудесно, необично лијепо, оно такозвано ,,mereviglia“, његоват ће смисао за ексцесно, настрано, за нервозу маште, бизарну

еротичност, халуцинацију, опскурност, меланхолију, изобличеност... смрт. Све што се може свести под синтагму ,,имагиназионе фантастица“, бит ће против уравнотежености и мјере, најављујући ону, данас толико актуелну раздвојеност човјека и свијета који га окружује. Феномен се антиразумског у умјетности, (изузмемо ли романтизам такође као антикласични смјер), без сумње највише очитовао у надреализму, авангардном правцу чији су учинци и данас видљиви у разним сферама креативног изражавања. Чувена Лотреамонова реченица из ,,Малдорорових пјевања“, ,,Лијеп као случајан сусрет кишобрана и шиваће машине на операционом столу“ у свом привидном антиразуму била је надахнуће и мисаони подстицај за надреалистичке сликаре и писце и не само за њих. Издвојене из уобичајеног, конвенционалног контекста, ствари су у новим ситуацијама стварале нове односе и нова значења. Логика ирационалног је функционирала на креативан начин. Стварао се нови поредак са новим законитостима. Онај који је себе сматрао краљем надреализма, који се поистовјећивао с тим правцем, који се дивио ,,Малдороровим пјевањима“ био је Салвадор Дали. Чувена изјава каталонског генија ,,разлика између мене и лудака је та што ја знам да нисам луд“ управо потврђује манипулативну моћ рација. Умјетникова пословична оштроумност до те је мјере била у функцији креативног процеса његових антиразумских композиција да их је чинила посве природним и увјерљивим у функционирању новоствореног ирационалног свијета. Салвадор Дали помно смишља и рационално разрађује своју надреалистичку умјетничку стратегију. Аутор меких сатова идеално уравнотежује у свом стваралачком процесу емоцију и разум, инстинкт и интелект. Зато је привид његовог ,,лудила“ толико виталан и моћан, јер се заснива на умјетниковој виспрености и способности брзе калкулације.

РАЗНА ЛУДИЛА Свијет надреалистичке, сомнабулне поетике захтијева строгост у стваралачком поступку на што је посебно упозоравао Арагон. Дакле, антиразумски сиже подвргнут је разумској дисциплини. Кад је Салвадор Дали посјетио Сигмунда Фројда желећи да му дешифрује надреалистичке компо-

зиције, бечки је доктор одговорио сликару да га више занима његова подсвијест од његове умјетности. Такође, овом приликом треба рећи да се у модерној или савременој умјетничкој пракси антиразумско није у већој или мањој мјери само фингирало. Било је истински душевно поремећених умјетника који су требали медицинску помоћ и који су извјесно вријеме проводили у душевним болницама. Споменимо само Ван Гога и драматичара, пјесника и режисера Антонина Артоа. У дјелима се ових умјетника од којих су нека, можда она најзначајнија, настала као посљедица психичког растројства, односно помућене свијести, зрцали ,,израз нашег модерног сензибилитета“. Занимљиво је видјети како само антирацио Салвадора Далија дјелује трезвено у односу на трагичног Винсента ван Гога. Док се аутор ,,Житног поља с гавранима“ немоћно предаје свом демону антиразума, самосвјесни шпански геније свој антиразум, своје ,,лудило“, држи опрезно на контролираној дистанци. Неке су од надреалистичких манифестација изражавале својеврсни култ антиразума који се очитовао и код Андре Бретона, духовног оца овог покрета. У ,,Другом манифесту надреализма“ Бретон ће радикализират своја схватања у најмању руку провоцирајући разум: ,,Мора се догодити све како би идеја породице, идеја домовине и она религије биле уништене“. Апологију насиља ће изрећи нагласивши како се манифестирање најслободнијег надреалистичког чина очитује на начин да се узме пиштољ, изађе на улицу и потом насумце пуца у гомилу. Овакви екстреми у домену умјетничког израза и интелектуалних провокативних ексхибиција управо показују у којој мјери антиразум може бити заводљив, који, изведен из темељног рација, зна бити креативно самопродуктиван. На тај се начин имагинарни круг савршеног међудјеловања разума и антиразума затвара. У ствари, тај је имагинарни круг увијек постојао. Само се у разним епохама сразмјерно повећавао или сужавао. Потенцијална снага стваралачке енергије која се неријетко као у споменутом примјеру надреализма третира као антиразум, потврђује човјека и на овај умјетнички начин, као подијељено биће, као свјесног креатора своје несвјесне природе. То је биће које себе потврђује или поништава, уздиже или срозава, побјеђује или поражава... У многим профилима лица својих супротности, у дијалектичком јединству своје замршене природе човјек остаје јединствена афирмација онога што му је дато и што га одваја од осталих нижих створења које је по вољи свог библијског Креатора подредио себи. Дат му је разум. И по свему судећи антиразум. 

2

27. новембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

УСУДИ СЕ ДА МИСЛИШ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

К

ао и емоционално оштећени људи, емоционално/колективно фрустрирана друштва, најчешће, све дубље и све добровољније тону у минска поља ирационалности. Изван теорије, понекад је необјашњиво због чега се читаве скупине релативно свјесних грађана приклањају ирационалним и популистичким режимским рукописима. У одговору на питање „Шта је просвјећеност?“, далеке 1783. године, Имануел Кант формулисао је једну од најпрецизнијих дефиниција просвијећености. Просвијећеност је назвао човјековим изласком из малољетности за коју је сам крив, а малољетност неспособношћу служења властитим разумом, без вођства, чији узрок није помањкање разума, већ одсуство храбрости и спремности да се њиме служи. Лијеност и кукавичлук су, писао је Кант, узроци „због којих тако пуно људи, чак и након што их је природа још давно ослободила туђег вођства (...)

ипак радо остаје малољетно током целог живота и због којих је другима тако лако да им се наметну за старатеље“. И обрнуто, за просвијећеност се не захтијева ништа више и ништа мање од слободе, и то оне коју Кант види најмање штетном од свих слобода – слободу јавне употребе ума у сваком погледу. Двије стотине педесет година касније, на почетку двадесет и првог вијека, сасвим бизарно изгледају друштва која се одричу слободе јавне употребе ума и приклањају се „добровољном“ прихватању креираних полуистина, постајући дио некритичке јавности, истомишљеничке масе, парадоксално дезоријентисане (јер оријентисане искључиво према центру моћи) политичке заједнице лишене и политичког и етичког кодекса. Овакву нездраву, истомишљеничку, од стране центра моћи инструирану и деструирану, друштвену заједницу могуће је дефинисати и као „искварену заједницу“, као заједницу у којој су људи препуштени произвољној вољи владара. Како налази Вукашин Павловић, политичка заједница која нема политички етос јесте ис-

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОДУПРИЈЕТИ СЕ УТИСКУ ДА ЦРНА ГОРА И СРБИЈА 2021. СВЕ ДУБЉЕ ТОНУ У ПОПУЛИЗАМ И ИРАЦИОНАЛНОСТ И ПОЧИЊУ ДА ЛИЧЕ НА ХИБРИДНЕ ПАРАФРАЗЕ ТЕОКРАТСКИХ ДРЖАВА. У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ, НАИМЕ, 2021. ИРАЦИОНАЛНО ЈЕ ПОСТАЛО НОВО НОРМАЛНО. И КАО ПРЕМА НЕКОМ ИЗНОВА УСПОСТАВЉЕНОМ, САБЛАСНОМ ЗАКОНУ СПОЈЕНИХ СУДОВА, ТО ИРАЦИОНАЛНО СЕ ИЗ СРБИЈЕ ПРЕЛИВА У ЦРНУ ГОРУ

кварена заједница, заједница у којој су грађани препуштени на милост и немилост центрима моћи. Као таква, она је нездрава и болесна заједница, а њена моћ је деструктивна, јер иако себе храни, истовремено прождире друштвено ткиво око себе, али самим тим и себе. Овако неограничена и разарајућа природа политичке моћи најексплицитније је испољена у временима тираније и деспотијама. На примјеру интеракције масе и моћи, Павловић упућује на двије димензије моћи: инструменталну и деструктивну – ако се инструментални карактер моћи исказује као преобликовање, а деструктивни карактер моћи као уништавање, онда се поставља питање који је облик или вид моћи важнији за човека као појединца али и за друштво као целину. У тради-

цији деспотских друштава обје димензије су се често манифестовале као фазе успостављања моћи, подједнако дјелотворне. Да би се успоставило право на одлучивање о животу или смрти као право владара да објављује и води рат или заводи ванредно стање неопходна је идеолошка припрема, преобликовање ирационалним као процесом конвертовања критичке јавности у истомишљеничку масу.

но се из Србије прелива у Црну Гору. Ирационално, које потире свијест о томе како би заиста требало да изгледа грађанско и плурално друштво, које обесмишљава наду у остварење људских права, које докида могућност отворених култура, које подрива темеље вриједносних система, које као обичај установљава презир према мишљењу и критичкој свијести. Међутим, управо су мишљење и критичка јавност једини дјелотворни инструменти против оваквих режима. Онда када тога постанемо сасвим свјесни, биће нам лакше да изађемо из периода малољетности и колективне неодговорности. И биће нам, а никада није касно, јаснији просвјетитељски императив – усуди се да мислиш!

Sapere aude! 

Немогуће је одупријети се утиску да Црна Гора и Србија 2021. све дубље тону у популизам и ирационалност и почињу да личе на хибридне парафразе теократских држава. У Србији и Црној Гори, наиме, 2021. ирационално је постало ново нормално. И као према неком изнова успостављеном, сабласном закону спојених судова, то ирационал-

НА ПУТУ КА ЕУ

П

остоји прича која каже да је сликар Каравађо с власницом стана у Риму у којем је живио имао жестоких проблема, много грке због штете коју је начинио на зиду. Разумијемо донекле и власницу стана. Није била баш наклоњена његовој идеји да направи рупу на зиду, кроз коју би допирала свјетлост, како јој је објашњавао, неопходна за сликарску технику коју је користио.

Chiaroscuro, контраст свјетлости и сјенке. Овом техником послужио се и при сликању „Нарциса“, уља на платну које смо имали прилику да видимо 2010. у Подгорици. Слика заправо приказује како човјек сам себи постаје - зла кôб. Након што је украо срца многих нимфи, млади ловац Нарцис заљубљује се у свој одраз у води. Одраз ће убрзо нестати, а Нарцис остати без љепоте коју је коначно пронашао. Очај користи ситуацију, ступа на сцену и одводи га до предворја смрти. Цијела историја човјечанства је један непрегледни chiaroscuro, а свако тијело саздано од супротности, с клицом своје негације. Баш као и Нарцис, који то није знао... а можда и јесте, подсвјесно, али је самозаљубљеност била слађег укуса. Сигурно није најадекватнија, али овдје нам, за приказ слојевитости наше личности, контраста свјетлости и сјенке коју носимо, може послужити и дефиниција сексепила из уста Софије Лорен: „Il sex appeal è composto per il 50% da ciò che uno ha, per l’altro 50% da ciò che gli altri pensano uno abbia“. Ријечју, 50% смо оно што посједујемо, а 50% оно што други мисле да имамо, оно како нас други виде. А како су Црну Гору видјели други? Како изгледа ових других 50% црногорског друштвено-историјског сексепила? Ево пар примјера који нам могу помоћи у саморефлексији. У извјештају Стефана Ј. Пучкова, који је 1759. из Русије дошао у Црну Гору с владиком Василијем, стоји: „Народ је диваљ.

ПОМИРБЕНА ДВОРАНА

Црногорци никаквог права и закона немају међу собом. Власт би се с муком успоставила.“ Нећемо погријешити ако кажемо да је ово један од најнеповољнијих друштвено-политичких приказа о Црној Гори у њеној историји. У октобру 1781. у Црној Гори је боравила аустријска мисија на чијем челу је био пуковник Паулић, о којој су годину касније аустријском цару поднијета три извјештаја. Паулић је у извјештајима изнио гледиште да „Аустрија не би могла да организује своју управу у Црној Гори и узме је под своју заштиту, али у случају рата Аустрије с Турском, двор би могао рачунати на помоћ Црногораца и сусједног хришћанског становништва“. Виала де Сомијер у „Историјском и политичком путовању у Црну Гору“ пише: ,,Тешкоће с којима се у ову земљу стиже, равнодушност народа према свему ономе што се њега лично не тиче и крајње неповјерење према свему што му је страно, још дуго времена ће ометати стварање политичких и трговачких веза, преко којих искључиво могу да се успоставе трајни односи међу људима из различитих крајева.“ Није било куће у Црној Гори да није знала за „Павла Руса“ (Ровински). У „Карактеристикама из ратног живота Црне Горе“, он пише: „Читав поредак Црне Горе је чисто војни и њени градићи у којима можете да видите груписанија насеља имају карактер више војних логора него средишта мирног грађанског живота... То је сасвим културан и историјски народ који у садашње вријеме због прилика усмјерава све своје способности искључиво на борбу са спољашњим непријатељем, да поврати своје власништво које му је некада отето насилно, и да обезбиједи своје границе. Вратите му то његово власништво и обезбиједите

му мир, и он ће се у мирном животу, без сумње, показати тако способан и енергичан, какав се данас показује изузетно у рату.“ Европска комисија нам је недавно, с довољне дистанце која обезбјеђује објективност, у Извјештају о Црној Гори презентовала наш најновији одраз у огледалу, с контурама које значе – неспремност за дијалог: „Извјештајни период су обиљежиле тензије и неповјерење међу политичким актерима... Трвење између извршне и законодавне власти успорило је реформске напоре... Недостатак конструктивног ангажмана свих парламентарних актера спријечио је смислен политички дијалог, додатно поларизујући политички амбијент... Јасно је да је потребно активно и конструктивно учешће свих страна како би се повећала парламентарна одговорност, надзор над извршном влашћу, демократски надзор, побољшао квалитет законодавства, те за кључна именовања.“ Другим ријечима, колико смо спремни да кроз разговор дола-

зимо до консензуса и рјешења од општег друштвено-политичког значаја, толико брзо ћемо напредовати на плану демократског развоја и приближавања чланству у ЕУ. Све зависи првенствено од нас. Чињеница да је велика већина грађана наклоњена чланству, као и да европску интеграцију Црне Горе програмски подржавају све парламентарне странке, сугерише да би требало да постоји „консензус на нивоу заједница“, како би то дефинисао Ђовани Сартори, тј. „сагласност о суштинским вриједностима“ у нашем друштву, која би, са своје стране, требало да олакша укупно функционисање црногорске демократије. Да ли је, заправо, тако? Колико би тек била неповољна околност да не постоји већинска наклоњеност идеји чланства Црне Горе у ЕУ? Како и којим темпом бисмо тада напредовали и развијали се као друштво, с дивергентним друштвеним струјањима и још оштријом поларизацијом? Европска унија као идеја нас повезује, она нам је везив-

НЕНАД МАНДИЋ

МИЛОШ РАДОЊИЋ

Каравађов „Нарцис“ у Центру савремене умјетности у Подгорици, 2. јун 2010.

но ткиво... а да ли је њен modus vivendi код нас видљив и на дјелу? Уколико желимо да истински сазријевамо као демократија, потребно је да, и поред очигледних разлика, учинимо више од декларативне опредијељености ка дијалогу, покажемо већи ниво међусобног разумијевања и спремности да се дође до општеприхватљивог рјешења. Дисонантне тонове и политичка заоштравања (читај: контраст свјетлости и сјенке, chiaroscuro који је користио Каравађо) морамо ублажити до сивих тонова, до прелазних нијанси, до договора. На тај начин ћемо остварити принцип concordia discors, хармонију разлика, на тај начин ћемо се приближити „консенсуалном моделу демократије“ Аренда Лајпхарта, у којем влада начело „да сви на које одлука има неки утицај треба да имају прилику да учествују у њеном доношењу, било непосредно било преко изабраних представника“. Разум нам треба, разум управо наших изабраних представника. Ријечима дон Бранка Сбутеге из „Куросавиног немира свијета“: „На гласовитом перашком шкољу Госпе од Шкрпјела, преко пута цркве, налази се мала камена зграда скромних и љупких барокних линија. Унутрашњост је јединствен простор о чијој специфичној намјени свједоче камени пижули дуж зидова. Стољећима су се ту, на посвећеном камену Госпина светишта, сусретала завађена браћа, закрвљене обитељи, православци и католици, без разлике, да обаве „умир крви“. Стога и данас ту дворану зовемо Помирбена.“ Ако Скупштина ускоро не постане Помирбена дворана, слиједи нам судбина Нарциса с почетка приче. Заљубљеног у себе. Изгубљеног у себи. Без Помирбене дворане, и посљедњи титрај идеала Европске уније ишчилиће на хоризонту. 

3

27. новембар 2021.

ИЗА ПЛАШТА ЕВРОПЕЈСТВА ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

Д

вадесет и први вијек. Откад се вријеме мјери Христовим мартиријем. И прије тога још пар тисућица година. Старе и древне цивилизације. До наше их је пропало тринаест. Зашто се онда бринемо да и ми не нестанемо? Човјек је једино биће разума. И једино биће свемира које има хисторију. Јесу ли у каквој вези те двије чињенице? Може ли вас фрапирати идеја да смо неразумнији сада него икада у повијести тзв. западне културе и цивилизације? Наши најцрњи снови постали су грозоморна стварност. Младићи који жртвују свој живот као терористи самоубојице не могу се оправдати ниједном логиком и ниједном вјером. Мржња коју изазива фанатизам ислама исход је непоимања повијесних околности. На свјетској је сцени политички тероризам више од пола вијека. Производили су га најприје на Блиском истоку и америчком континенту. Потом и у Европи. Италија краја седамдесетих преплављена је валом властитог тероризма, црвених и црних бригадиста. Добро памтим своје четири миланске године на Државном универзитету с почетка осамдесетих. Факултет је у средишту града у ренесансној Ca’ Grande коју су саградили Висконтији, владари Милана. Близу је Piazza Fontana гдје су од црвених бригада страдали службеници једне банке. Споменик и свјеже убрано цвијеће упућује на обљетницу. Пред израелским и америчким посланством до зуба наоружани војници. Излози пуни луксуза. Тишина која плави у несразмјеру је са живошћу младости која испуња диван унутарњи врт Ca’ Grande. Каснија моја Француска у истој предавачкој мисији на Universite Stendhal у Греноблу престрашена је након 11. рујна 2001. Строге мјере и контроле уласка на аеродрому збуњују старије путнике. Једна времешна госпођа зеза се и каже како ће ускоро постати стриптизета, док чекамо у репу за контролу путника и пртљаге. Касније велики парк универзитетског Campusa са својим раскошним дрвећем са свих меридијана барем привремено пружа утјеху. И овдје се ипак осјећају напетости. За вријеме наставе једног понедјељка улази подворник и избезумљено каже да хитно напустимо зграду због узбуне. Моји студенти старије групе гледају ме у невјерици. Силазим задња лабиринтом ходника. Вани је још дан иако је касно поподне. Мале мостове и клупе запосједају студенти. Ја окупљам своје и настављам с вјежбама за испит. Моја шефица Бретонка Изабел гледа ме у чуду. Смијешим се и кажем: Научила сам то за вријеме рата. Да не губимо драгоцјено вријеме наставе. Неколико мањих млазњака засијеца небо. Кажем себи, у земљи смо разума, не могу овдје завладати дивљи балкански типови. Још је остало то крајњестољетно у покрајинској алпској, заалпској, савојској и исерској Француској: кад немају чиме, фрапирају декором организације. Уточиште као и увијек налазим у фантазији, литерарној.

ПУТЕВИМА Запутим се неким стварним колико и имагинарним крајоликом, оним толико пута пријеђеним источно јадранским путевима, или онима медитеранских обала. Нећу вас даље дражити, још сте млади да бисте могли наслутити или појмити нијансе сицилских земаља или театара, али већ до-

ДЕКАДЕНЦИЈА

Лидија Вукчевић

ЕУРОПА ЗДАЈ, МИ НАЗАЈ! САДА СУ НА ДЈЕЛУ У СВОЈ ЕВРОПИ ФАНАТИЦИ И НАЦИОНАЛИСТИ. ПОКУШАВАЈУ ОЖИВЈЕТИ НЕКИ НОВИ СРЕДЊИ ВИЈЕК. ПРОИЗВОЉНО СУ СПУСТИЛИ РАЗИНУ ВРИЈЕДНОСТИ ДО НУЛЕ. ОПАКИ СУ И ЗЛИ, БРАТОУБИЦЕ И МРЗИТЕЉИ СВЕГ ЉУДСКОГ. ЊИХОВИ ГЛАСНОГОВОРНИЦИ НАПИПАЛИ СУ ЖИЛУ КУЦАВИЦУ БЕЗУМЉА. КИДИШУ НА ТУЂЕ, ОСВАЈАЈУ ПОЛИТИКОМ И ЕКОНОМИЈОМ

вољно стари да наслутите ниску грмљавину над Атиком, којој су градови полуострвљени као санстефански град-споменик. Средњовјековље солунских богомоља, иначица касније виђених, охридски старославенски манастири са Св. Николом као првим или задњим ускличником на граници с албанским сурим орловима. И с које год стране да кренете идући обалом јадранском, сусрет с турским империјем, незаобилазним колико и немогућим. Колико и свемогућим, чујем како ме исправљају моји читатељи. Лутам само колико ми треба да бих наслутила кратки и романтични, наполеонски сан о Илирику. Од Порте до Млетака, ни више ни мање. Или, ако хоћете другачије, од Трста до Тома, до Констанце, у нешто широј његовој слици. Ми смо база, основица темељи бијесне распамећене перверзне и антиразумске самоуништавајуће европске матице. Овај југ, онај вјечни југ путника и размеђа, цивилизација и царстава. На који насједају студенти славистике или балканистике, ти сутрашњи ждерачи сарми, алве и митоманских идеја, или барем тзв. информаци-

ја. Никад довољно поимани, непојмљиви и самима себи, закучасти као лабиринти, измијешани као боје на платнима наших сликара, ми ћемо надалеко чувени по опакости, викнути бацајући камен, бомбе или псовке онима на другој обали да су барбари, мислећи о себи да смо врт, башта, баштина. Ми његујемо немогуће, кротимо несавладиво: ријеке које теку према сјеверу, гадарије од ратова у којима се обешчашћује људскост а хвали злочинство, свињарије од мира у којима су поражени добитници а побједници снисходљиви лупежи, а сви протагонисти трагичнији него иједан антички лик, ми прерађујемо информације и смеће нуклеарно, еколошку брижност, стрепимо над правима искорачених не бисмо ли били ближе бљутавој европској бујици фрапирања, ми, сакупљачи перја и лажи, разносачи фресака и икона, фантазија и филозофије, наде, вампира и вукодлака, ми немогући кентаури опет ћемо сутра клекнути пред неким дебелим пушачем цигарилоса или носачем авиона, не бисмо ли још једном штитећи се од себе самих заштитили велику и западну нову европску кухињу.

Ја вас дабоме нећу сад фрапирати нашим кухињама: боље су него иједна западније од Брегане или Савице. Ни пристајањима уз киркинске обале, ни панславенским боговима или питањима о поријеклу Хазара, Хрвата или Цинцара. Боли ме желудац од претпоставки и теорема. Ту ће велику знанствењачку знатижељу црпсти неки будући ждерачи мекдоналдсовски брзи у свладавању питања богумилства, патаренства, аргонаутског поријекла, илирског или келтског момента у овим тако сродним и тако проклетим језицима.

НОВИ БИЈЕГ Посао је хисторије да се понавља. У актуалној црногорској политици искрснуо је један тридесет година стар слоган: Европа сад. Конципирали су га Словенци. Еуропа здај био је уствари њихов програм бијега с Балкана. Изашли су релативно тихо. Без губитака у људству. Формирали малу алпску државу чисту од странаца. Оно Босанаца које имају посве су пословенчили. Исходиште је Европе у антици. Грчка је матица на пар сати јахања од јужнославенских простора. Како су то могли заборавити европски пионири сатирања? И да се не заборави, Европа сад, не значи ништа. То је чисти нонсенс. Је ли икад било другачије? Југославија је била par excellence европска земља. Лидер у регији, првак у вањској политици трећег свијета. Није патила од комплекса еуропејства. На размеђи Истока и Запада плијенила је пажњу не само њена урбана и географска осебуј-

ност љепоте већ и начин на који је комуницирала своје културе, националне и наднационалну, економске политике, своју унутарњу архитектуру. Актуално враћање на превладане програме - Еуропа здај и Маршалов план - и њихова реинсталација за будућност непотребни су. Европа није калуп у који треба угурати Балкан, већ ризница у коју треба унијети материјалне и људске вредноте ових простора. Треба ли подсјећати да су управо оне цивилизацијско језгро Европе? ЕУ посленици вјештачки намећу своју интегративну политику. Каква је разлика између њих и наших експерата који их преписују? Сада су на дјелу у свој Европи фанатици и националисти. Покушавају оживјети неки нови Средњи вијек. Произвољно су спустили разину вриједности до нуле. Опаки су и зли, братоубојице и мрзитељи свег људског. Њихови гласноговорници напипали су жилу куцавицу безумља. Кидишу на туђе, освајају политиком и економијом које се закривају иза плашта еуропејства. Разум, краљ умности, изостаје међутим из политике Европске уније. Ватрогасним мјерама у виду кредита ЕУ нас спашава од нас самих. Посленици Уније застају, и као онај руски астронаут који пјешачи пут светостефанског чуда и новинарима казују: Ако постоји рај на земљи, онда је овдје. Спруд до отока је накнадно наплављен. Навечер, ако острво гледаш испод палме с тераце Љубишине виле, оно бруји и блиста као велики филигрански брош, освијетљен позлатом ноћи. Или као неки прекооцеански брод који се укотвио близу жала. Ми јужни наизглед се не импресионирамо ничим. Само кад живимо острвљени, на неким отоцима ни на небу ни на земљи, понекад се између редака или двију фраза отме која бодља на жици коју носимо из својих земаља - логора. Јучер смо их звали домовинама. Од данас тек добро нафраканом, обостраном угланцаном границом. 

27. новембар 2021.

КРОЗ ТМИНУ

НЕУГАШЕНЕ СВИЈЕЋЕ

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

РЕЛИГИЈА УЧИ ДА ЗЛО НИКАДА НЕ МОЖЕ ДО КРАЈА ПОРАЗИТИ ДОБРО, А НАУКА КАЖЕ ДА ПО ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОЋЕ НЕ МОЖЕТЕ УГАСИТИ БАШ СВАКИ ГЛАС РАЗУМА

ЈОВАНА МУГОША

4

Н

аука се не уважава, људи губе разум, чује се како вапе мислиоци широм свијета. И одиста, људи се, нажалост, све мање интересују за науку. Парадоксално, али приступ информацијама које су наши преци могли само да сањају, умјесто да нас направи витезовима науке, углавном је од људи направило поборнике теорија завјере. Додуше, ја бих рекао да је Црна Гора ту у предности. А у чему лошем то није? Код нас наука скоро и да не постоји, па смо логично и укинули министарство науке. А у предности смо и јер се Црна Гора већ деценијама упорно и све више растаје са разумом. У складу са тим, и Црна Гора и скоро цијели свијет се налазе у стању опадања повјерења у разум. Наравно, то се тешко може поредити од државе до државе, али је назадак видљив. Нажалост, ово није први пут да се дешава нешто слично. Још од оснивања првих цивилизација човјек је рушилачким походима покушавао да их докрајчи. Дошла би однекуда варварска племена и срушила оно што је цивилизација до тада изградила. Али, неким неписаним правилом, увијек би остало нешто од тих уништених и покорених. Нешто што би освајаче временом учинило новом и јачом цивилизацијом. И тако у круг до данашњих дана. Довољно је само сјетити се Хипатије и њене судбине или тре-

нутка када Хименес де Циснерос пали књиге заплијењене у Гранади. Има нечега у човјеку што га цијелим својим постојањем спречава да искористи све своје капацитете. Човјекова је погрешна тежња да сви морају бити исти у свему, а не само пред законом, помогла многим прогонима. Ово је и произвело и поредак који

се заснивао на догми. Свако размишљање ван догме се строго кажњавало па и ако сте „њихов“ брзо би вас прогласили отпадником. Случај Ђордана Бруна је сигурно најбољи примјер како се догматски поредак боји и најмањег свјетла. Сваки прозор који остане незамандаљен је ризик за поредак који има унапријед утврђене истине.

То је један тужан свијет који се може бранити једино ако се ослоните на оно најгоре у људској врсти: завист, мржњу, похлепу. Али сваки пут је знање, то истинско свјетло људске врсте, сваки пут нашло начин да преживи и обасја човјечанства. Али, некада се на тај бљесак морало чекати и по неколико стотина година. Данашњи свијет је направио огро-

ман напредак за кратко вријеме. Али, парадоксално али тачно, и догматске снаге су јаче него икада. Али оно што издваја актуелни историјски тренутак од свих осталих је то што је свијет постао глобално село. Све до сада, ако би мрак пао на Западу, свјетлост би се појавила на Истоку и обратно. Данас, и поред свеопштег напретка живимо у великом страху да ће десне, популистичке, ригидноконзервативне и у бити антиразумске снаге побиједити на глобалном нивоу. Сјетимо се само покрета Кјуанон у Америци и улоге истог у немирима пред инаугурацију предсједника Бајдена. Страх од другога, страх од непознатог, на крају страх од прогреса је, нажалост, као што историја доказује, иманентан човјеку. Када су у питању ови страхови у Црној Гори, они су овдје трансгенерацијски, осјећамо их у костима од рођења. Један од најбољих приказа ових страхова у нашој земљи је онај у драми „Виљушка се држи у лијеву руку“ коју је написао Миодраг Караџић а режирао Горан Булајић, гдје главни женски лик каже свом мужу, којег пак игра маестрално Миодраг Кривокапић: „Ово је вријеме за промјене чо’еку мој“, а он резигнирано одговара: „А куд од мене да крену“. Просто, овдје је промјена било које врсте углавном долазила под присилом, посебно она на боље, док смо ону рђаву углавном драге воље присвајали. Срећом, ломаче ни за људе ни за књиге не раде, иако сам сигуран да добровољаца не би фалило.

ТУ СМО…

НА ТАКВИМА СВИЈЕТ ОСТАЈЕ МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

З

вали су га Чечо... Али нијесу смјели на глас јер је био најјачи у разреду. Крупан, неотесан, готово склепан. Нијесам знао да се тако, чечо, зове и нека врста лука. Касније сам схватио разлог и посљедице. Увијек се чуо по луку. Баздио је. Тај се мирис урастао у њега. Заједно смо некад учили у истој школи и разреду. Био је старији. Падао је у првом, што се мало коме може десити, али су га извукли. Падао је у другом, па опет на извлачење стигао у трећи. Ту смо се нашли. Онда су га смјестили у исту клупу са мном. То је била срамотна погибија од апе. Почео сам заударати на Чеча. Чинило ми се да ће му из устајалог ођела избити једнога дана струк лука. Поред свега тога гурали су га са свих страна напријед. Неко му је у фамилији био заслужан и партијски утицајан. Додуше у даљем роду али свеједно на таква се презимена не удара. Дозвољавали су у школи да му други пишу, да преписује, да му шапћу само да не изостаје с часова... дако му нешто пријене од знања. И ја сам га помагао колико сам знао и готово на глас му дошаптавао, али никад нијесам опоменут. Тада по зако-

КАД ЈЕ ВИДИО ЗЛУ ПРИЛИКУ И ВЕЛИКУ МУКУ ОД УЧЕЊА У СТАРИЈИМ РАЗРЕДИМА ОСНОВНЕ... УЧИО ЈЕ ЈОШ ДОНЕКЛЕ И БАТАЛИО. ТУ СМО СЕ РАСТАЛИ. ТАДА СУ, ЗА ЗАМУЗЕНЕ, БИЛЕ ПОПУЛАРНЕ НЕКЕ ПОПОДНЕВНЕ ШКОЛЕ. ЗА ЈЕДНО ПОПОДНЕ ЗАВРШИШ ЧЕТИРИ РАЗРЕДА, ЗА ДРУГО ЧЕТИРИ, ЗА ТРЕЋЕ ЈОШ ТОЛИКО И ЕТО ТЕ - СВРШЕНИ СРЕДЊОШКОЛАЦ

ну није смјело бити неписмених па су их описмењавали силом на срамоту а основна школа је била обавезна. Опоравио је слова некако и с јадом, али читање никако. Кад је видио злу прилику и велику муку од учења у старијим разредима основне... учио је још донекле и баталио. Ту смо се растали. Тада су, за замузене, биле популарне неке поподневне школе. За једно поподне завршиш четири разреда, за друго четири, за треће још толико и ето те - свршени средњошколац. Умало ме није претека. Ја сам учио до краја и наставио на студијама. Хтио сам да будем новинар. Чинило ми се да то могу. Волио сам новинарство али се испоставило да га волим више него оно мене. Кад сам стекао диплому нијесам могао ниђе и никуђ с мјеста. Завршио сам на бироу. Покушавао сам у неким аматерским телевизијама које су тада, 90-их, ницале ка печурке. Сви који су их покретали мислили су да је за ТВ потребна само камера и идемо у програм... а новинар може бити ко било. Било је тако и баш је могао бит ко било. Родна равноправност је позитивно

дискриминисана. Женска чељад имају предност а важно је било и шта се добије прекрштањем ногу у скраћеним ‚аљинама пред уредником. Ја ништа од тога нијесам имао осим да, оне, прекрштених ногу читају оно што ја пишем. Тако сам добио посао, рад на црно. Ништа црно на бијело... да радиш за њих без њихове икакве обавезе за тебе, без било какве сигурности и осигурања. Онда сам писао анонимно, помагао на снимању, писању и монтажи да би други читали, којима није било стало ни до чега, осим да се сликају. Та анонимност ми је чувала макар ону минималну бенефицију коју је нудио биро рада, јер ако те ,,провале“ да си било ђе у послу, с тобом више никаква посла немају на бироу. Тако сам једнога дана на дистанци угледао Чеча. Чинио ми се, поиздаље, успјешним. Пристојног изгледа, примјерено обучен. Имао је превозно средство, за мене недостижно. Возио је совјетски Запорожац, ЗАЗ 968, made in Украјина, из доба социјалистичке империје СССР-а. Ту макину је пратила реклама ,,кад га купиш обавезан је и пиштољ,

ако се поквари можеш да се убијеш“. Чечо је очигледно преживио рекламу. Нијесам се усудио да приђем школском другу, осим да ме онако силан потцијени за моје упорно и неуспјешно учење... Тако смо се овога пута разминули на невиђено. То је било вријеме када су нас шибале међународне санкције због унутрашњег рата у којима је Чечо био паравојник, са заслугама за рат. Тада никоме није успијевало ништа, осим способнима за свашта. Кад се то свашта одомаћило, као начин живота и кад је та ратно-поратна деценија пасала, загазли смо у 21. вијек са рецидивима 20. Опет сам га интра. Сад већ лицем у лице. Нијесмо се могли разминути. Стао ми је на пут. Препријечио је тротоар неким гломазним црним џипом попут бојног возила. Излазећи ме пресрео: ,,Ђе си стари школски друже?“ Обрадовао ми се онако с висине високог прага новог превозног средства. ,,Из ових стопа идемо на каву!“ ,,Идемо“, прихватих... и помислих, макар ћемо виђети докле је ко стигао. Био је тешко неписмен кад смо заједно учи-

ли а ја кад сам изучио што сам наумио, тешко писмен за било какав стални рад, озбиљно запошљење и сигурнији живот. Позвао ме ,,да попричамо!“ Ушли смо у прилично луксузан локал, засјели у обилате фотеље и поручили оно на што ме позвао. Узео сам еспресо и био спреман да попричамо. Он такође. Понудио ми је и још нешто ако желим? Одбио сам све осим разговора; ђе смо и што смо послије неколике деценије заборава. Био сам кратак у исповијести, јер ми је радна биографија оскудна. Казао сам му како радим близу двије деценије анонимно, без права на стаж. Рекао је да прати све ТВ редом, али да ће он направити најбољу, и радио и ТВ и портал; све уједно. ,,Накупио сам, рече, довољно особља оба пола за све програме. Женских имам напретек, школски друже! А кад се већ разумијеш у тај посао, можда би могао код мене и да радиш и да се удомиш.“ Упитао сам га шта он ради кад креће у толики посао одједном? ,,Радим разне послове да бих има све што волим а треба ми.“ ,,А шта бих ја, у том смислу радио, што би ти волио?“ ,,Волим описе природе, биљака и животиња, планина и ријека... то ми треба, дивљина. А нарочито опис планинских предјела и заосталих крајева... и нешто слично томе.“ Кажем, да је камера претекла

5

27. новембар 2021.

НЕПРИСТАЈАЊЕ НА МАНИФЕСТАЦИЈУ ФАШИЗМА

Иако је горе поменута драма сатиричног карактера, ако се мало упустимо у анализу приказаних психолошких профила, не може се побјећи од чињенице да је лик којег је одлично утјелотворио Кривокапић, заправо доминантан тип мушкарца у Црној Гори и данас. А то значи, да од неког ослањања на разум и науку унапријед нема ништа. Е то вам је данас Црна Гора. Зато је овдје свака власт и систем са догматским ставовима и идеологијом добродошао. И будимо искрени, оно добро у Црној Гори је плод надљудских напора појединаца који су ослушкивали свијет и били лудо храбри и лудо заљубљени у овај комад камена и мора. Али, Црна Гора данас је нажалост у помрчини. Ако и гори неко свјетло наде, да се не лажемо, не распламсава се, већ догоријева. Тешко је очекивати од овако уназађеног и осиромашемог друштва да само унутар себе нађе снагу за преокрет на боље. Зато нам остаје нада да ће неки други, моћнији, окренути у неком позитивном правцу. И да на сву срећу ми нећемо одлучивати о властитој судбини. Јадно, али боље и то него ништа. Што би рекао Момчило крајем осамдесетих: „Чекамо јутро да се раздани да неко дође и донесе свећу... И за крај, има нешто у чему су и религија и наука сагласне по овом питању, свака из свог угла. Религија нас учи да зло никада не може до краја поразити добро, а наука каже да по теорији вјероватноће не можете угасити баш сваки глас разума. Дакле, нека свијећа разума је сигурно остала. Надајмо се да ће нам брзо освијетлити ову тмину. 

сваког описивача природе, она све каже без иједне ријечи. За то је кажем бољи добар сниматељ него списатељ, па додах, ,,да би можда требало више описивати људе јер они су узрок свему“. ,,Е то није по моме...! Не волим описивање људи... Све сам их прочита у рату и послије њега... ту се нема што додат.“ Локал је био прометан. И одлазећи и долазећи, сви су му се јављали, мени нико. Онда је наишао човјек са сином од десетак година и зауставио се над нашим столом. Климнуо ми је главом реда ради. Препознао сам банкара који понекад савјетодавно говори на ТВ о банкарским пословима и токовима новца. Експерт! Кад је банкар кренуо, мој школски друг је извадио сноп новчаница у апоенима од 50 еура. Чинило ми се кило пара. Једном педесетицом частио је банкаревог сина. Онда су отишли а Чечо је сноп вратио у унутрашњи џеп и наставио: ,,Бар пет по педесет, ћеш имати мјесечно ако дођеш… а сад морам за послом?“ Онда је дошао конобар да наплати. Опет је издро кило пара, да сви виде, и платио двије каве два еура. Тада ми је пао на памет мој отац и један једини његов коментар кад је сазнао ђе радим и колико зарађујем с онолико школе... ,,Е мој сине, залуду смо те у школу шиљали!“ Чечо је устао да се растанемо. Обукао је одложену јакну. Запахнуо ме мирис неког луксузног парфема... а ја сам још заударао, чини ми се, на Чеча из ђачких дана. М.Р.Ш. 

КОЛО СЕ ОДАВНО ЗАИГРАЛО

В

идим, драга господо, Вељановски, Грухоњићу и, надајмо се, да се истовремено обраћам не малом кругу ваших пријатеља и истомишљенка, да сте констернирани чињеницом да мурал Ратка Младића у Његошевој улици у Београду директно брани полиција. Не називате сличну појаву више популизмом, како смо јој се до сада умиљавали, него отвореном манифестацијом фашизма дубоко укоријењеног у обилно деградирано српско друштво.

Не помишљајте да вас ми из Црне Горе не разумијемо и не патимо заједно са вама, јер је највећи дио актуелне скупштинске већине у Црној Гори, недавно, такође фашистичком логиком, најчешће инспирисаном из Србије, гласао противу усвајања Резолуције о геноциду у Сребреници. То што је наш црногорски фашизам, као што то добро знате, произведен и обилно инспирисан из Србије, не лишава нас одговорности и високог степена гадлука којег према њему осјећамо. Чуди нас, не мало, нешто друго. Или, можда, не умијемо довољно запазити да је у вашем данашњем размишљању и резону садржана свјесна генеза поријекла данашњих догађања у Србији? Фашизам у Србији, драга господо, није од јуче. Он се у круговима далеко највећег дијела српске интелигенције, српских државних институција, академија, универзитета, Матице, државних и других медија, разноврсних интелектуалних удружења и котерија, деценијама некажњено узгаја, посебно кроз представу о српској националној величини за коју баш нема, или бар нема довољно покрића у реалности. Представа о надуваној српској важности и значају пречесто је резултирала отвореним злочинима према несрпским народима у српском сусједству, чак, као у ратовима деведесетих, према народима са којима су Срби деценијама живјели у истој држави и у несумњивој слози. Предалеки су коријени српског фашизма у којима је најбројнији дио српске интелигенције, мислећи да ефикасно ради противу других, свјесно и намјерно понижавао и деградирао сопствени народ, трудећи се да умјесто представе о његовој нормалној и здравој природи, каква она заиста и јесте, што ефикасније ствара од њега чудовиште које служи као страшило над читавим несрпским националним колективитетима. Да није српски фашизам ефикасно и сувише очигледно започео још 1918. године оним од српског двора инспирисаним злочинима у Црној Гори? Данас, драга господо, само држава Србија, за разлику од свих осталих, барем на Балкану, располаже са толиком количином антифашиста, изашлих из Другог свјетског рата, да јој нико није раван. Кад је своје четнике частила ореолом антифашизма, нимало се не стидећи својих партизанских жртава, Србија је суверено ступила на тло аутентичног фашизма са којег тешко да има повратка. Обратимо за тренутак пажњу на комунистичку југословенску скоро полувјековну реалност у којој је, за разлику од других југословенских народа, Србима увијек било сувише тијесно.

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ОТВОРЕНО ПРИЈАТЕЉСКО ПИСМО РАДУ ВЕЉАНОВСКОМ, ДИНКУ ГРУХОЊИЋУ И ДРУГИМ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИМА ИЗ СРБИЈЕ КОЈИ ПОКУШАВАЈУ ДА СЕ ПОЗОВУ НА РАЗУМ Све је, буквално све у току трајања социјалистичке Југославије, дакле од 1945. до јануара 1989. године, чињено да Срби обавезно испредњаче испред других југословенских народа, да се осјећају као „центар света“, да живе у увјерењу да су нас, дакле преостале југословенске народе, буквално само они ослободили од свих окупатора и свих невоља овога свијета. Да им, природно, не само припадају главни град са свим савезним институцијама у њему, страним амбасадама, привредним и културним представништвима, него и да баштине највеће вриједности југословенске антифашистичке борбе у Другом свјетском рату, почев од измишљеног Дана устанка којег, изузев у Црној Гори, нигдје у бившој краљевини није било, до очигледно недовољно оправданог уздизања само српских партизана изнад свих других. Посебно је у стварању митске епопеје о вјечно непобједивом и увијек од осталих народа патриотскијем српству, односно тобоже југословенском родољубљу, колико је највише било могуће, заобилажена улога црногорског народа, очигледним и безочним јуришем на његову историју, културну и другу баштину, језик, цркву, национални и други идентитет, па и, што је најбезочније, улогу Црногораца у антифашистичкој борби југословенских народа у Другом свјетском рату. Не заборавимо да су, примјера ради, формирањем до тада најбројније партизанске формације, дакле Прве пролетерске бригаде у Рудом, почетком 1942. године, у њен састав ушла два црногорска и два српска батаљона и ако би, с обзиром на величину територије и број становника, Србима припадало најмање још шеснаест сличних партизанских јединица. Не заборавимо, такође, неоспорну чињеницу да су све црногорске вриједности, почев од црногорског хиљадугодишњег државног, дакле слободарског и ослободилачког трајања, до свих облика црногорског идентитета: језика, цркве, традиције и културе силеџијски приписиване Србима и Србији, а Црногорци стално, силином српских институција, ћуткани и понижавани, проглашавани за Ђиласову и Коминтернину копилад. Посебно је презирана свака црногорска несебична и братска помоћ Србима у могућим српским невољама у даљој или ближој прошлости, уз познато буквално отимање свих познатих вриједности не једном доказаног Србима братског сусједа. Како су се, свуда и свагда, лако заборављале могуће црногорске историјске заслуге и услуге, најмање за заједничку ствар, типа својевременог црногорског ослобађања Метохије од Османског царства, да би по нешто каснијем доласку

српске војске на метохијско тло, Црногорцима речено с и к т е р, или ћемо вам узети и Ћипур, што је са несумњивом осветничком насладом и урађено. Хитро је заборављен ранији чврст уговор између држава Србије и Црне Горе по коме ће територије освојене од Османског царства у балканским ратовима припасти ономе ко их освоји. Можете мислити, драги наши српски пријатељи, са каквом чежњом је неријетко гладна Црна Гора гледала на турску Метохију на својим границама као своју могућу житницу и хранитељку, не мање од Скадарског басена за чије је узалудно ослобађање храбро изгинула читава једна црногорска генерација. Кад се дебело заиграо српски фашизам, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог вијека, у јеку такозване косовске кризе, из Србије и Београда су највише, као тобожњи кривци за косовску кризу, оптуживани потпуно недужни и безазлени црногорски социјалистички челници. Наравно, не због тога што су заиста криви, него много више и много значајније због тога што је, мимо воље српских националиста, Црна Гора тада још увијек постојала. Само се Црногорци, тада, за разлику од свих југословенских народа, јаду нијесу успијевали досјетити. Плашимо се да није далеко дан кад ће за све изгубљене српске ратове деведесетих, и за српски губитак Косова, опет бити оптужени највише Црногорци?

Далеко би нас одвело могуће разматрање српских грјехова према другим Србима сусједним народима, изузевши Црногораца, највише због српске империјалне надуваности којој су се често недужни несрби обавезно морали клањати. Није ова данашња Вучићева власт, која „поносно“ покушава да заштити Младића и његове злочиначке другове, друга и друкчија од оне, наводно Слободанове из деведесетих. Није друкчија него буквално иста. Нема на челу Слободана, чију су менталну неуравнотеженост српски националисти спремно и спретно били упрегли у своје циљеве, стављајући га испред себе као неког митског Немању и освајачку икону, и ако црногорска будала, опсједнута прије свега жељом за сопствену моћ, није била чак ни српски националиста. Присјетимо се његовог става везаног за Србе у Хрватској, кад је изјавио да га њихова судбина не интересује. „Набијте их на колац“ – рекао је, одигравајући посљедњи призор из генијалне Домановићеве приповијетке „Вођа“, потпуно равнодушан на поворке Срба које су из Хрватске на тракторима и таљигама стизале у Београд. Знамо драги пријатељи, којима је упућено ово отворено писмо, да Вам нијесмо открили оно што већ не знате, али смо само настојали да Вас подсјетимо на генезу развоја српског фашизма у односу на Црну Гору. Данас Црна Гора, дебело придављена фашисоидном чизмом Српске православне цркве, као буквалним креатором најновије скупштинске већине, односно Владе у Црној Гори, бива стално присиљавана да, као и Србија, брани Младићев мурал. Што то значи за укупну судбину до недавно ствараног и добрим дијелом створеног црногорског грађанског друштва не треба много објашњавати. Срдачан поздрав.

6

27. новембар 2021.

УЛТИМАТУМИ, ПАКЕТИ ИЛИ:

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

С

нага и намјера ригидне пропаганде (некада се то називало специјалним ратом) је да промијени (наметне) мишљење јавности у односу на реално перципирање ситуација – ближе и даље околине, прошлости и садашњости, нудећи ,,нову“ слику као ,,једину и исправну“. Скоро да звучи као дефиниција, што свакако није. Стање ,,специјалног рата“ - сада је то већ концепт ,,хибридног рата“, многи теоретичари ради бољег разумијевања пореде са сличним појмовима: конфликтом ниског интензитета (на нивоу политичких односа), ,,рата“ четврте генерације, асиметричног ,,рата“... ја бих то најприје назвао борбом разума и антиразума, ,,па ко претекне“. Технолошки развој у комбинацији са осталим факторима (намјерама), даје ,,добитну“ комбинацију за проширење - ширење: манипулација, дезинформација, пристрасног извјештавања, фалсификата, лажних вијести, вјерске и расне мржње... Разум је често немоћан пред жестином безобразлука и фашизацијом друштва. Друштвене

САТИРАЊЕ РАЗУМА

мреже су постале брлог злобе и мржње, мјесто отвореног линча. Џаба осуде у парламенту, оставке на функцији... јасна је намјера деконструкције, дезинтеграције, дестабилизације црногорског друштва. Ваљда треба да повјерујем да живим на ,,усташком Цетињу“, у ,,усташкој“ држави, и на крају да убиједим себе да сам ,,усташа“, јер сам Црногорац?! Постоји ли стварно неко ко не види да је ово покушај испирања мозга, покушај масовне лоботомије?! Разум, анти-разум!

ВЛАДА, ШКОРПИЈА И ЖАБА

Конституенти власти или владајућа већина никако да се сложе око подјеле власти, тј. подршке Владе, састава Владе, рушења Владе, каква ће бити, ˈоће ли је бити... договори, преговори, пакети, ултиматуми. Ова ,,симпатична“ ситуација ме подсјети на једну басну – причу о шкорпији и жаби:

ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ У КОМБИНАЦИЈИ СА ОСТАЛИМ ФАКТОРИМА (НАМЈЕРАМА) ДАЈЕ ,,ДОБИТНУ“ КОМБИНАЦИЈУ ЗА ПРОШИРЕЊЕ - ШИРЕЊЕ: МАНИПУЛАЦИЈА, ДЕЗИНФОРМАЦИЈА, ПРИСТРАСНОГ ИЗВЈЕШТАВАЊА, ФАЛСИФИКАТА, ЛАЖНИХ ВИЈЕСТИ, ВЈЕРСКЕ И РАСНЕ МРЖЊЕ... РАЗУМ ЈЕ ЧЕСТО НЕМОЋАН ПРЕД ЖЕСТИНОМ БЕЗОБРАЗЛУКА И ФАШИЗАЦИЈОМ ДРУШТВА

Шкорпија дошла до ријеке, наравно, не може је препливати. Угледа жабу и упита може ли је пренијети на другу страну. Жаба одби јер се плашила да ће је шкорпија убости.

-Не буди блесава, ако бих то урадила, убила бих и тебе и себе на сред ријеке, обје бисмо потонуле. Жаба закључи да то има смисла и пристаде. Шкорпија се намјести жаби на леђа, и кренуше према другој обали. Када се обала почела назирати, шкорпија убоде жабу. Док су тонуле, жаба упита шкорпију зашто је то урадила, кад не

зна да плива, па ће се и она удавити. Шкорпија одговори: - Што да радим таква ми је нарав, то је јаче од мене! У црногорској верзији басне, након што су се договорили, и дошли на другу обалу срећно, шкорпија је убола жабу и отишла даље за својим послом. Дакле, имамо могућа два исхода! Прилика за кладионичаре. Ко ће бити жаба, а ко шкорпија??? Изаберите крај сами! Фарса са наставља... да не рашчлањујем даље, по цијени да будем ,,несхваћени пјесник“.

У међувремену, са посјетом региону, специјалног изасланика Сједињених Америчких Држава за Западни Балкан Габријела Ескобара, мало су утихнули говори о ,,Српском свету“, до скоро зачињени гримасама, покретима препознатљивим из ратног лудила деведесетих. Једна воља, један народ и један вођа??? Поједини као да су изашли из њемачког времеплова 1939. године. На неком од портала прочитах да је Ескобар ,,пробледео“ када је причао о попису у Црној Гори, јер ,,јача српска свест“, због тога постоји бојазан од стране Америке да би - Срби по бројности могли угрозити ,,дукљане“, ,,монтенегрине“, ,,патриоте“, ,,комите“, једном ријечју - ,,црногорске усташе“… Доста сам сигуран да се специјални изасланик Америке струњен вратио кући због јачања ,,српске свести“, вјероватно није ни спавао пар ноћи. Знам, тек у ово сам сигуран, да постоје и они који су апсолут-

УТОПИЈА/ДИСТОПИЈА: САДАШЊОСТ?

Ова једноставна шала је комична управо зато што звучи као одраз бескрвне стварности. Батлеров живот, с друге стране, укључујући и његово пробитачно дјело, нетремице одише – макар за оно доба – сродним неразумностима. За Хомерову Одисеју коју је превео – у благонаклоној студији, Ауторка ,,Одисеје“ (1897) – полемисао је да ју је написала ,,млађана, својеглава и неудата“ грчка Сицилијанка. Један од аргумената гласи: да ли би мушкарац икада метнуо кормило на оба краја пловила? Писац Одисеје то ради два пута, а Адам Николсон и Алберто Мангел, аутори двије сјајне књиге о Хомеру, одобравају Батлерове рационализације; сходно томе, Роберт Грејвс, инспирисан Батлеровом тврдњом, публиковаће и приповијест о Наусикаји (Хомерова кћи). У постхумно објављеном наслову писаном десет година, The Way of All Flesh (1903), који није ни настојао да објави за живота, кроз неколико генерација породице Понтифекс и упошљавањем разних наративних метода, он беспоштедно критикује моралну лицемјерност Викторијанаца, а у аутобиографским дијеловима разоткрива породичну трауму доживљену од стране властитог оца, вјерског екстре-

ДОБА БЕСКРВНЕ СТВАРНОСТИ У ДВА РОМАНА НАЈМАЊЕ ВИКТОРИЈАНСКОГ ОД СВИХ ВИКТОРИЈАНСКИХ СПИСАТЕЉА, СЕМЈУЕЛА БАТЛЕРА, ЕДГИН И ПОНОВО У ЕДГИНУ (1872/1901), СТАНОВНИЦИ ЕДГИНА, ИЗОПШТЕНОГ ДИЈЕЛА НЕИМЕНОВАНОГ ОСТРВА, ЗА ТУ ДИХОТОМИЈУ РАБЕ САСВИМ ОДГОВАРАЈУЋИ ТРУИЗАМ: ,,НЕРАЗУМ ЈЕ ДИО РАЗУМА; ЊЕМУ СЕ СТОГА МОРА ДОПУСТИТИ ДА ПУНОПРАВНО УЧЕСТВУЈЕ У ПОСТАВЉАЊУ ОСНОВНИХ ПРЕТПОСТАВКИ“

ebay.com

А

ко је уопште и видљива, крта је црта између утопије и дистопије. Нечија благовијест другоме може значити задњу уру; шала лако може да прерасте у збиљу, а разум, мада само привидно, у антиразум. У два романа најмање викторијанског од свих викторијанских списатеља, Семјуела Батлера, Едгин и Поново у Едгину (1872/1901), становници Едгина (анаграм ријечи ,,нигде“), изопштеног дијела неименованог острва, за ту дихотомију рабе сасвим одговарајући труизам: ,,неразум је дио разума; њему се стога мора допустити да пуноправно учествује у постављању основних претпоставки“.

ПРИВАТНА АРХИВА

РАТКО РАДУНОВИЋ

мисте. (Предодређен да постане клерик, Батлер је емигрирао на Нови Зеланд гдје се успјешно бавио овчарством.) У Едгину је локални филозоф свом народу у аманет оставио учење – ,,Књигу о машинама“ – за коју тек данас сазнајемо да може постати више од припросте фантазије; а у погледу књижевних тропа ради се о чистој дистопијској анксиозности XX вијека: да ће машине еволуирати и развити свијест и да ће им њихова све већа ефикасност напосљетку омогућити да потлаче човјечанство. То је и разлог због чега су Едгињани на вријеме искоријенили машине. (У омажу овим идејама, у Хербертовој Дини [1965], побуна људи против свјесних машина прекрште-

на је као ,,батлеријански џихад“.) Наиме, клица о едгињанској цивилизацији лежи у два Батлерова дарвиновска есеја. Како га је Дарвин дословно одучио од вјере, а индустријализација му показала да се нова врста религије у виду научне утопије шири свијетом, он дарвинизам у цјелости никада није могао да узме здраво за готово. У Едгину, главни протагониста Хигс налази да је безмало све – као, уосталом, и име те утопије – изврнуто наопачке. Злочин се

вреднује као мелем за душу, док се болест строго кажњава (слично будућој еугеници). Посједовање генија је за осуду и у то име Колеџи Неразума – осмишљени по узорима на Кембриџ и Оксфорд – сваког перспективног мислиоца подучавају не само да у глави не задржи ниједну аутентичну мисао, већ и да, уз знање спекулативног језика ,,хипотетике“, што умније празнослови. ,,Човјек је дужан да мисли онако како мисле његови ближњи [...], а

нека му је небо у помоћи ако мисли да је добро оно за што његова околина држи да је рђаво.“ На крају Едгина, Хигс из земље бјежи балоном, но 20 година касније, када се врати, увиђа да се његов лик слави као божанство. Он негодује због тога и одлучује да Едгињанима објасни колико гријеше, међутим првосвештеници нове религије му стављају до знања да се не смије играти емоцијама вјерника. Бертранд Расел за овај примјер узима По-

7

27. новембар 2021.

МИГОВИ, ФАНТОМИ... И НОБЕЛ

,,Осуђен“ да чекам у реду за вакцину, такође ,,осуђен“ да слушам човјека испред мене, научих све о најновијем руском МИГ-у. Наравно руско оружје је у односу на.... ови остали су г.... а нарочито амерички Фантоми, који су... Благо, заиста благо изговорих да ме не интересује тема. Није се дао разлогу, прича се настављала о маневрима у Србији, која је, наглашава, купила оружје, наравно од Русије.... О његовом боравку у Русији и Бјелорусији... човјек све зна. Таман сам одустао од вакцине, сјетих се да га упитам, онако изненада, ко је добио Нобелову награду за књижевност 2015. године? Ђе је завршила у Русији или Бјелорусији? Гледао је около, неки су се смјешкали, неки добацивали.

– Чуш, Нобелова награда... ада у Русију ђе би друго... одговори већ зајапурен и задихан, као да је копао. 

ново у Едгину: ,,Обично се каже да је погрешно нападати религију, зато јер вјера од човјека чини узоритог појединца. Тако ми је макар речено; а ја до сада то нисам примијетио“. Дарко Сувин, у СФ антологији Од Лукијана до Луњика (1965), формулише да се Батлерове сензације превасходно темеље на парадоксима човјековог менталитета и понашања у капитализму, те да је сарказам примарно оружје писца у борби против Цркве и машинизације. Едгин је испрва издат анонимно, а будући да га је поигравање с вјерским и научним темама довело у ситуацију да Батлера данас неподесно пореде са Свифтом, тако се ономад, као и Свифт, у погледу жанра он пошто-пото морао приклонити сатири. У вези истоврсности са аутором Гуливера (1726), и Емил Сиоран – у Историји и утопији – примјећује да Свифт у толикој мјери ослобађа један жанр њему својствене наивности ,,да га тиме уједно и уништава“. У праву је; Гуливерова путовања, као и Прича о бурету, су, по свему судећи, жанрови за себе. У Британији из те ере бетон дословно метастазира, а градови се шире стихијски. Чак и Велс, деценијама послије, у антиимперијалистичком Рату свјетова, користећи се марсијанском руком, намјерно уништава најмање зелене дијелове Енглеске. Затим долази доба да се испили прво здраво мушко дијете индустријске револуције, Велики рат, па и тада антииндустријализација, без обзира на критичаре, остаје антиразумско гледиште. То јест, можда баш због Батлера данас имамо књиге као што је научно поткријепљена Against the Grain (2017) политиколога Џејмса Скота, која руши колико до јуче догматско вјеровање историчара да су људи почели да просперирају откако су се окружили градским зидинама и високоумном елитом. Напротив; изгледа да је далеко здравије могла просперирати и на потпуно друге начине, можда чак и налик безбрижним Едгињанима. 

ПРИВАТНА АРХИВА

но повјеровали или вјерују оваквим вијестима, да не употријебим какву грубљу ријеч. Разум, анти-разум!

ВАРВАРСКИ И НЕРАЗУМНИ ПОКУШАЈИ ЕТНОЦИДА НАД ЦРНОГОРСКИМ НАРОДОМ ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ

ЈУСОВАЧА ЗА РОДОЉУБЕ

ПОСЛИЈЕ ФАКТИЧКЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ ДРЖАВНЕ СУВЕРЕНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ, СРПСКЕ ОКУПАЦИОНЕ ВЛАСТИ СУ УХАПСИЛЕ, ЗАТВОРИЛЕ И УТАМНИЧИЛЕ МНОГОБРОЈНЕ ЗНАМЕНИТЕ И УГЛЕДНЕ ЦРНОГОРЦЕ, МЕЂУ КОЈИМА СУ ЗАТВОРИЛИ И БИВШЕ ПРЕДСЈЕДНИКЕ ВЛАДЕ И СКУПШТИНЕ, МИНИСТРЕ, ГЕНЕРАЛЕ И ДРУГЕ ОФИЦИРЕ ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ НОВАК

Н

акон што је Краљевина Србија 1918. године извршила окупацију и насилну анексију Краљевине Црне Горе, спровођена је, свјесно и плански, (упркос томе што је то било варварски, вандалски, бесправно, нељудски, анти-разумно, антицивилизацијски), на њеној територији, окрутним насиљем, великосрпска идеологија и политика, својеврсног, етноцида и културоцида над црногорским народом. Послије фактичке ликвидације државне суверености и независности Црне Горе 1918. године, српске окупационе власти су ухапсиле, затвориле и утамничиле многобројне знамените и угледне Црногорце, (то су, иначе, чиниле сукцесивно и континуирано, и годинама потом, и у затворима је било неколико хиљада угледних Црногораца), међу којима су затворили и бивше предсједнике Владе и Скупштине Црне Горе, бивше министре, генерале и друге официре црногорске војске, народне посланике, свештенике, чиновнике и бројне угледне народне прваке, одане Црној Гори, њеној државности и слободи и лојалне заклетви Црној Гори и њеном суверену краљу Николи I Петровићу-Његошу.

Међу утамниченим црногорским патриотама у српским затворима у Црној Гори, конкретно подгоричкој ,,Јусовачи“, били су и: војвода Божо Петровић-Његош (бивши предсједник Црногорског сената, Државног савјета и министар), те бивши Предсједник црногорског Државног савјета и Црногорске народне скупштине и министар Марко Ђукановић, потом црногорски министар Ристо Видаков Поповић-Јабучанин, дивизијар (генерал) Ђуро Петровић-Његош, сердар Јоко Јовићевић, командири Јоксим Богић Радовић, из Бјелопавлића, Јован Ников Пламенац из Црмнице, Шћепан Мијушковић из Пјешиваца, бригадир Петар Ломпар са Цетиња, Ђуро Шоћ са Љуботиња, капетан Лука Стаматовић и бројни други. Дакле, крајем 1918. и током 1919. године бројни црногорски министри, политичари, официри, чиновници, свештеници, војници и други ухапшени и утамничени у подгоричком затвору Јусовача. Службени орган Краљевине Црне Горе у егзилу ,,Глас Црногорца“, Неј код Париза, бр. 81 од 29. децембра 1919 / 5. јануара 1920. године, на страни 3 објављује ,,Списак Црногораца, које су србијанске власти у Црној Гори одмах у почетку затвориле у Јусовачи, подгоричкој тамници“. Ради се о списку од 153

црногорских цивилних и униформисаних личности, који су били политички затвореници зато што су били вјерни Црногорској Држави, Домовини, Застави и Круни. Ту чињеницу окупације црногорске државе и злочина против Црне Горе и њеног народа констатује и предсједник црногорске Владе у прогонству Јован Симонов Пламенац у писму, којег је 31. марта 1919. године, из Неја код Париза, упутио Предсједнику САД господину Вудроу Вилсону, у којему га обавјештава ,,о српским покољима и криминалу и политици инквизије против појединаца и заједнице“. (Виђети о томе: проф. др Драгољуб Живојиновић, академик САНУ, књига, ,,Црна Гора у борби за опстанак 1914-1922“, Београд, 1996, стр. 369).

ХАПШЕЊА И МУЧЕЊА Окупаторски режим од краја 1918. године је хапсио и злостављао бранитеље Црне Горе и њене слободе и државности. Међу ухапшенима и мученима био је, у томе времену, поред осталих, и архимандрит аутокефалне Црногорске цркве, зеленаш, устаник, суверениста, патриота Максим Павићевић, одан Црној Гори, због чега је и страдао од окупаторске власти и био мучен и затворен. Црногорски устаници и комити су јула 1919. године отишли у цркву у Жупи Никшићкој да од архимандрита Црногорске православне цркве Максима Павићевића затраже причест и благослов у погледу њихове борбе. Архимандрит Максим је, будући да је и сам био црногорски устаник, радо удовољио њиховој жељи. Српске власти и домаћи бјелашки ренегати у служби Београда су дознали за то и извршили су атак на цркву у којој је служио калуђер Максим Павићевић. На цркву у Жупи Никшићкој су пуцали из топа, а архимандрита Максима Павићевића су ухапсили, тукли га, мучили и на крају утамничили. У затвору је Максим Павићевић преживио праву тортуру. То констатује и београдски лист ,,Трибуна“, орган Радикалне странке Николе Пашића, у броју од 23. новембра 1920. године, ђе оптужује Српску демократску странку Љубомира Давидовића да је у Црној Гори увела крвави режим. Тај лист под егидом Николе Пашића, ипак, признаје почињене злочине на простору Црне Горе од стране српске војске. У томе чланку, уз остало, београдски лист ,,Трибуна“ вели и ово: ,,Ви сте они који су приморали архимандрита Павићевића да чисти ваше клозете“.

(О томе виђети књигу докумената ,,Улога Француске у насилној анексији Црне Горе“, издање Министарства спољних послова Црногорске Владе, Рим, 1921, друго/ преведено с француског/ издање, Бар, 2000, стр. 81/ приредио и поговор написао проф. др Шербо Растодер). Окупационе српске (србијанске) власти (под фирмом КСХС) су вршиле масовне репресије, мучења и тортуру, убијања и хапшења цивилног становништва, жена, ђеце и стараца. И тако су се у затвору тада нашле, насиљем освајача и окупатора, без кривице, у нехуманим условима стотине и стотине патриотских и поносних Црногорки, оданих свом роду и дому, које су страдале зато што су припадале Црној Гори, бориле се за њу, те су оне биле мајке, кћерке, сестре, супруге итд. црногорских патриота и устаничких бораца ЗА ПРАВО, ЧАСТ И СЛОБОДУ ЦРНЕ ГОРЕ, прије и изнад свега, оне, припадајуће и одане Црној Гори, а то су биле мартиријке, црногорске хероине и слободарке. Њих је, бастадурке Црногорке, сурово прогањао окупаторски великосрпски режим.

МАКСИМ ПАВИЋЕВИЋ Архимандрит Црногорске цркве и суверениста црногорски

шући им 1. децембра 1919. године ово: ,,По мом мишљењу, овај се крај-срез може умирити само репресивним мјерама и то према цјелокупном становништву“. (Др Димитрије Димо Вујовић, ,,Уједињење Црне Горе и Србије“, Титоград, 1962, стр. 499.)

ЦРНА РУКА Београдске власти србијанске под фирмом КСХС су за команданта свих оружаних трупа и снага намијењених за гушење, ливидацију устанка у Црној Гори поставиле 1919. пуковника Стојана М. Поповића. Рођен је он у Србији, у Варварину и био је официр у српској војсци. Није, дакле, био Црногорац ни у етничком, ни у националном, ни у географском, ни у територијалном смислу. Пуковник Стојан Поповић је био члан терористичке организације ,,Црна Рука“. Своју окрутност он је испољио у ,,мајском преврату“ 1903. године у Србији, када је био учесник у убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге. Поповић је специјалне задатке у оружаним обрачунима обављао и у Македонији и Албанији. У Црној Гори му је био повјерен задатак да свим расположивим средствима и на све начине сломи устанички, герилски, комитски покрет и учврсти српску окупациону, милитарну и политичку власт. Од својих претпостављених у хијерархији добио је за то потпуно одријешене руке. Он је тај задатак остваривао убијајући и мучећи људе, жене, ђецу и старце, рушећи и палећи куће и домове, пљачкајући имовину, хапсећи и злостављајући породице устаника и цивилног становништва. За сламање отпора у цетињском подручју и шире пуковник Стојан Поповић обратио се надлежним за овлашћења и инструкције, пи-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Командант Зетске дивизијске области КСХС генерал Милош М. Михаиловић је 22. децембра 1919. године одговорио Стојану М. Поповићу: ,,Према томе ја вам остављам слободу у раду и избору средстава да се овај циљ постигне“. (Др Димитрије Димо Вујовић, ц. д. стр. 499). Пуковник Стојан Поповић је починио масовне злочине и опресивне мјере над црногорским народом. Наиме, српски пуковник Стојан Поповић је у цетињским селима Боково, Косијери и Ђиновићи, предузимао сљедеће репресивне мјере: ,,1) од заласка сунца забрањен је излазак из куће; 2) наређено је хапшење свих породица из којих неко има у шуми, као и узимање у таоце 5-6 виђенијих људи; 3) нико не може примити ни килограма брашна или других намирница; 4) забрањен је полазак на Цетиње, на пазар или на други посао, без обзира да ли неко има пропусницу“. (Државни архив Црне Горе, Среско начелство Цетиње, пов. бр.

356, од 5. XИ 1919 и Др Димитрије Димо Вујовић, наведено дјело, стр. 499) У циљу извршења ове наредбе, на основу службеног извјештаја Среског начелства Цетиње од 5. XII 1919. године, ухапшено је из ова три села 10 породица са 28 чланова, од којих деветоро ђеце од 2 мјесеца до 4 године и 17 жена. Одведено је тада од стране окупаторског режима у таоце из цетињских села Бокова, Косијера и Ђиновића 38 људи-цивила. То је био режим терора, уведен са циљем да се уништи Црна Гора и њена државност и да се покуша покорити слободарски црногорски народ, али који је, тада и касније, храбро, одлучно и јасно показао, уз најтеже жртве, отпор том злу и великосрпским освајачима и негаторима Црне Горе. 

8

27. новембар 2021.

ИРСКИ ПИСАЦ, ДОБИТНИК НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ: СЕМЈУЕЛ БЕКЕТ

АПСУРД ЈЕ ОДГОВОР (Кад нам се Бог јави у лику других људи, треба бити мудар и препознати га. Бекет је препознао поруку.) Почео је да пише, озбиљно и интензивно. Препознао је позив и препустио му се. Не опирати се судбини, понекад је све. Почетак Бекетове књижевне каријере уобичајен је за већину литерата – његова прва поема добила је награду – десет фунти на књижевном конкурсу. Бекетове књиге лоше се продају, мучи га беспарица, Муза куша његово стрпљење. Али он се кладио на вечност, а не на тренутак и недаће је добро подносио. Што значи да никада није чак ни покушао да пререже вене. Настављао је даље. Када једне ноћи бива нападнут на улици, све трошкове болничког лечења плаћа Џојс. Једна жена тих година улази у његов живот. Да у њему остане. Бекетова храбра Сузан, која се заједно са њим придружила покрету отпора. Немци су у Паризу. И Бекет и Сузан су тамо. Неколико сати пре него што ће Гестапо ући у њихов стан, они су га напустили. Никада нећемо сазнати које књиге је Бекет покупио са свог ноћног стола пре но што је излетео из стана у коме је већ дисала смрт. Можда ни једну једину („Немачка лепа књижевност је тамо где сам ја“, рекао је тих година Ман у Америци.)

ОБЛИК ИДЕЈА као је: „Каква несрећа!“ На вест о томе да је Бекет добио Нобела, Јонеско је кратко прокоментарисао: „Ми смо то заслужили“.

ИРСКИ ГЕНИЈЕ Сурова, кишовита и депресивна Ирска, уме да у колевци одњише генија. Бекет је рођен у априлу, 1906. у Фоксроку, поред Даблина, у протестантској породици средње класе. „Моје детињство било је ослобођено догађаја“, волео је да говори. Али је свакако било бременито патњом. На фотографијама из тог доба видимо дечака одевеног у беле оксфордске блузе, раздељене косе, крупних, паметних очију. Али увек без осмеха. Као дете, волео је самоћу. Савршену самоћу постижемо једино у позоришту. Окружени смо другима, но, ипак смо препуштени шареној вртешци нашег унутарњег света. Бекет је похађао школе у Даблину (и једну од оних коју је Оскар Вајлд напустио), од раног детињства почео је да учи француски и – бавио се спортом. На Тринити колеџу, Бекет студира италијански и француски. И заљубљује се у – позориште. Много одлази у биоскопе, а омиљени репертоар су му – Бастер Китон и Чарли Чаплин. И заиста, Владимир и Естрагон могу се читати и као чаплиновски ликови, које су заувек самлела „модерна времена“. А онда, једног пролећа, у Бекету је експлодирала светлост – оти-

шао је у Париз, град у којем је дозвољено полудети од љубави, од уметности, од живота. Тридесете су године. Анаис Нин руку под руку са Хенријем Милером проводи немирне дане на Клишију, док њен муж обрачунава у банци профите, Ернест Хемингвеј у четири ујутру пијан луња градом са Скотом Фицџералдом, да би у осам потпуно трезан ушао у неки од кафеа да пише, а последњи новац даје за литре шампањца који има боју младих трешања. Бекет се поново заљубљује у град, а онда сусреће и Џемса Џојса.

Већ тада, Бекет често пише на француском, јер жели да пише језиком који му није матерњи, тј. језиком у коме нема изграђен стил, језиком којим ће се служити природно, лако, без напора, језиком из кога сазнање није ишчистило апсурд. „Пропаст човечанства почеће онда кад језик крене да умире“, говорили су стари мудраци. Метастазу благоглагољивости, наносе бесмисленог и патвореног у колоквијалном, политичком, научном говору, једновремено су препознали и Јонеско и Бекет. „Крај света биће најављен у одумирању речи“, шапнуо је једном Џојс Бекету. На пи-

тање шта је тема Годоа, Бекет је одговорио: „Постоји изванредна реченица код Августина. Волео бих да могу да се сетим како гласи на латинском. Још је лепша на латинском него на енглеском. Реченица гласи: Не очајавај, један од лопова био је спасен. Не ослањај се на провиђење, један од лопова био је проклет... Мене занима облик идеја, чак и када не верујем у њих... Ова реченица има изванредан облик. Њен облик је оно што је важно.“ Једна од Бекетових основних тема заправо је смрт Бога у човеку и ужас који је настао при том. У моменту кад изгубимо везу са неземаљским, земаљско нам се сручује на главу свом силином. И дроби нас. Тако је у „Крају партије“ покретан је и читав само Клов, док је Хам слеп и непокретан у колицима, а Нагу и Нели само још главе вире из ђубрета. (Волела бих да поново видим „Крај партије“ у режији неког ко ће ликовима закачити за главе мобилне телефоне. Који неће радити.) „Све смо даље, од свега“, говорио је Бекет. Нобелова награда није могла да затвори хијатус његовог очајања. Видео је и рекао где се заиста налази свет. Каква је то награда која би била одговарајућа за пророке? Бекетов „Дах“ последња је тачка његове супер-редукције. Начињен је само од звукова дисања које траје и онда – престане. То је дисање задиханог Бекета на степеништу у бекству од агената Гестапоа који само што нису ушли, то је плитко и благо дисање ноћу уснулих жена које је волео, то је дисање деце у нашим рукама (и то је једина порука од Бога коју тако директно добијамо), дисање љубавника под лишћем и иза прозора које ветар љубавно полива кишом. И последњи ропац умирућих, који снажно удишу последњи дах за најдуже путовање. Понекад мислим да смо сви ми само живи мртваци у доба сировог и суровог антиразума, који постоје само зато да би кроз време које ми, наизглед, трошимо, живели Владимир и Естрагон, Ханс Касторп и Клавдија, Настасја Филиповна и Ема Бовари и да је то једна од Бекетових есенцијалних порука. Они су вечност. Ми смо само пролазници. Владимир: „Дакле, хоћемо да пођемо?“ Естрагон: „Хајдемо“. Али одавно нема где да се оде. Улазница за друге светове, овде је смрт.  oggito.com

П

озориште је, за све нас рођене шездесетих, седамдесетих, пре свега била утеха, нежни ескапизам. Бекство од времена, које нас тако упорно и систематично меље и притиска, бекство од огледала, од самих себе, од сопствених маски, од сопствених безброј, а увек једнако замарајућих улога. Од општеважећег, владајућег разума гомиле, који никада није био наш. (Владимир: „Дакле, хоћемо да пођемо?“ Полећемо, Владимире). Владимир, Естрагон, Лики, Поцо, Дечко, донели су Семјуелу Бекету светску славу и Нобелову награду. „Чекајући Годоа“ засигурно је најбоља драма написана у двадесетом веку. Зато што се у њој говори управо о ономе о чему се говори у животима свакога од нас: ни о чему или о тривијалностима. Или о Богу. Или о самоћи. Или о мало светлости без које смо сигурни да ћемо умрети, а опет без ње преживљавамо. У „Чекајући Годоа“ Бекет је сабио на око стотинак страница хиљаде и хиљаде година људске историје, у којима су се људи наизглед волели, умирали, патили, радовали, а изнутра, заправо, једино борили са празнином. У нашем почетку, наш је крај. Свако од нас носи у себи већ са рођењем клицу своје смрти. Можемо се правити да то не знамо. Можемо да чекамо Годоа, усуд ће нас, једнако, стићи. (Естрагон: „Доста! Уморан сам.“ Сви смо уморни, Естрагоне, али се овде умор не рачуна. Или се не рачуна више. Онај ко се једном заустави, никад више не буде убачен у игру поново. Докле год се крећемо, дотле смо живи). На анти-живот, Бекет је одговорио достојно – антитеатром. После првог извођења драме „Чекајући Годоа“, у театру Бабијом, 1953. у Паризу, у позоришном свету више ништа није било исто. И неће бити више никада. Но, Бекет је писао и пре тога, књиге, есејистичке, прозне, па и једну драму, „Елеутерија“, која никада до сада није изведена ни објављена. Бекет је, такође, читавог живота писао и поезију и то на два језика, енглеском и француском, као што је, уосталом, писао и сва своја дела. Сви ови рукописи који су претходили „Годоу“ били су, истовремено, и припрема за писање те драме, ослушкивање језика, те паралелне стварности, трагање за тоналитетом и темпом у коме ће се кретати тај комад који је Бекет тражио. Јер, позоришни комади су, баш као и најбољи романи, врло често заправо само сјајне композиције за људски глас и за мало публике. Или за празну салу, коју је Бекет понекад тако прижељкивао. Овај писац није желео да својим животом пише аутобиографију. Његова највећа узбуђења налазила су се – изнутра. До нас су допирали опиљци његових љубавних прича и страсти, ноћи проведене у Паризу, у хотелској соби Пеги Гугенхајм, са њом у кревету и са два сандука шампањца на поду, његова путовања по свету, преписке са пријатељима, фотографије, разгледнице. На вест о томе да је добио Нобелову награду, ре-

ОВАЈ ПИСАЦ НИЈЕ ЖЕЛИО ДА СВОЈИМ ЖИВОТОМ ПИШЕ АУТОБИОГРАФИЈУ. ЊЕГОВА НАЈВЕЋА УЗБУЂЕЊА НАЛАЗИЛА СУ СЕ – ИЗНУТРА. ДО НАС СУ ДОПИРАЛИ ОПИЉЦИ ЊЕГОВИХ ЉУБАВНИХ ПРИЧА И СТРАСТИ, НОЋИ ПРОВЕДЕНЕ У ПАРИЗУ, У ХОТЕЛСКОЈ СОБИ ПЕГИ ГУГЕНХАЈМ, СА ЊОМ У КРЕВЕТУ И СА ДВА САНДУКА ШАМПАЊЦА НА ПОДУ, ЊЕГОВА ПУТОВАЊА ПО СВИЈЕТУ, ПРЕПИСКЕ СА ПРИЈАТЕЉИМА, ФОТОГРАФИЈЕ, РАЗГЛЕДНИЦЕ oggito.com

САЊА ДОМАЗЕТ