Dnevni list Pobjeda 28.05.2022.

Subota, 28. maj 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20300 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

Predsjednik Vlade u prvom premijerskom satu poručio da podržava parlamentarnu istragu o dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra 2021.

Abazović: Policijom nijesu komandovali ljudi van sistema Na pitanje Damira Šehovića (SD) da li je, 4. i 5. septembra, u prostorijama gdje su se donosile odluke bilo lica kojima tamo nije bilo mjesto, Abazović je odgovorio potvrdno.

- Jeste, ali to, po meni, nije protivzakonito – rekao je Abazović, ponavljajući da podržava formiranje anketnog odbora uz napomenu da ,,ako objektivno sagledate činjenice, vi ćete se razočarati“

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

RAZGOVOR: Daliborka Uljarević, izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje

STR. 5.

I.MANDIĆ

NE! RATU U UKRAJINI

Vlada da dokaže autonomiju djelovanja u odnosu na SPC NEPRIHVATLJIVO NEPOSTUPANJE NIKŠIĆKE POLICIJE: Nikšićanin nasrnuo na jednu od građanki koja je inspektoru protiv njega podnosila prijavu

Pred policajcima Škuletić se unosio u lice Nikšićanki, oni nijesu uopšte reagovali

STR. 2. i 3.

STR. 10.

STR. 8. i 9.

Autori desetog nastavka holivudskog filma „Paklene ulice“ ipak neće snimati u našoj zemlji STR. 14. i 15.

Umjesto u Crnu Goru, milioni odoše u Portugal

STR. 9.

Pacijentu s visokim pritiskom pregled sredinom septembra!

VIŠI SUD: Izrečena presuda bivšem gradonačelniku Podgorice za zloupotrebu u slučaju prodaje gradskog zemljišta Carinama STR. 11.

Miomir Mugoša oslobođen optužbi

M.BABOVIĆ

Građani ispaštaju zbog dugotrajnih tendera za kupovinu ljekova

U nikšićkoj Opštoj bolnici nema konca za šivenje i mrežica za bruh

Sin bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice saslušan kod sudije za istragu STR. 11.

Milošu Medenici određen pritvor

M.BABOVIĆ

Montefarmu duguju 66 miliona eura, predlažu izmjene Zakona o javnim nabavkama i direktnu kupovinu od proizvođača

2

Politika

Subota, 28. maj 2022.

Predsjednik Vlade u svom prvom premijerskom satu poručio da podržava parlamentarnu istragu o d

BELVEDER I PETAR KNEŽEVIĆ

Damir Šehović (SD) pitao je Abazovića kakav je trenutni status komandanta protivterorističke jedinice Petra Kneževića u Upravi policije i šta namjerava da preduzme nakon „njegovog priznanja da je tokom policijske akcije na Cetinju 4. i 5. septembra bio u neposrednoj komunikaciji sa pojedinim kriminalnim grupama“.

– Da li ste pitali tog čovjeka sa kojim kriminalcima je bio u dosluhu, ako nijeste, šta čekate? Šta uopšte čovjek koji za Crnogorce kaže da su bagra radi u Upravi policije, da li je ta tvrdnja za Vas problematična? Da li ste i dalje ponosni na akciju na Cetinju, jeste li ponosni na šok bombe i suzavac, na neprimjerenu upotrebu gumenih metaka za koje je vaša policija kazala da ih nije bilo, uprkos činjenici što je nekoliko desetina ljudi zatražilo medicinsku pomoć zbog ranjavanja? Da li je „profi“ i to što je bez razloga angažovana privatna firma da havariše nekoliko desetina automobila? Da li je ,,profi“ to što je javnost dezinformisana o ,,molotovljevom koktelu“? Jeste li ponosni i na neprimjeren i drzak način da se kriminalizuje Belveder? Da li ćete podržati inicijativu da otvorimo parlamentarnu istragu kako bismo utvrdili sve činjenice dešavanja na Cetinju – pitao je Šehović.

Poručio je Abazoviću da mu ni Cetinje ni Crna Gora neće oprostiti ono što je radio i pozvao ga da se javno izvini.

Abazović je odgovorio da je Petar Knežević pomoćnik komandira Antiterorističke jedinice, te da je unutrašnja kontrola pokrenula procedure.

– Nijedan pripadnik UP neće se štititi ni po jednom osnovu – rekao je Abazović, ali i dodao da ne bi unaprijed optuživao jer je cilj nadležnih da obave istragu, da utvrde da li nešto što je saopšteno odgovara sadržaju prepiske, u ovom slučaju audio zapisa.

-Unaprijed nikoga ne bih optuživao – rekao je Abazović.

Premijer je rekao da intervencija policije na Cetinju nije počela zbog ,,molotovljevog koktela“ već, kako je istakao, „zbog snimka o napadu bivšeg direktora Uprave policije na službeno lice“. Rekao je da se veoma loše osjećao jer

Abazović: Niko ne treb da sakrije, policijom ni komandovali ljudi van Veoma smo blizu da dobijemo završna mjerila i da počnemo da zatvaramo poglavlja. Još jedan apel da do 31. jula pošaljemo poruku da možemo da idemo prema završnim mjerilima – kazao je Dritan Abazović, dodajući i da je izuzetno zadovoljan rezultatima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Poručio je da nijesu cilj samo promjene u Tužilaštvu, nego i u sudskoj vlasti, jer, kako je rekao, ništa neće značiti istrage ako ne budu efektuirale presudama d.malidžan

PODGORICA – Predsjednik Vlade Dritan Abazović juče je, u svom prvom premijerskom satu u Skupštini, poručio da podržava parlamentarnu istragu o dešavanjima 4. i 5. septembra na Cetinju jer, kako je kazao, „nema osjećaj da bilo ko treba nešto da sakrije“. Poručio je da policijom tada „nijesu komandovali ni kriminalci, ni političari, ni ljudi van države, ni van sistema, već direktor policije Zoran Brđanin i njegovi pomoćnici“. Potvrdio je da je u prostorijama gdje su se donosile odluke bilo onih kojima tamo nije bilo mjesto, ali, kako je kazao, to nije protivzakonito.



Nijedan pripadnik UP neće se štititi ni po jednom osnovu – rekao je Abazović, ali i dodao da ne bi unaprijed optuživao jer je cilj nadležnih da obave istragu, da utvrde da li nešto što je saopšteno odgovara sadržaju prepiske, u ovom slučaju audio zapisa.

Unaprijed nikoga ne bih optuživao – rekao je Abazović

Sa jučerašnjeg premijerskog sata

smo, kako je dodao, pokazali visoki stepen netolerancije.

– I pored velikog bezbjednosnog rizika, nijedne žrtve nije bilo. Crna Gora se ne bi pomirila ni narednih 50 ili sto godina da je pala krv – poručio je Abazović, dodajući da se radilo o „vjerskom obredu“.

Kazao je da je bilo pojedinaca „vrlo neodgovornih koji su imali druge namjere“.

-Htjeli su to da iskoriste kao mogućnost da se Crna Gora politički zapali. Ja sam odbranio Crnu Goru, i to već nekoliko puta, sa vrlo malo političke snage i na to sam jako ponosan - rekao je Abazović, dodajući da se već izvinio građanima zbog dešavanja na Cetinju.

Istakao je da podržava parlamentarnu istragu, da nema osjećaj da bilo ko treba nešto da sakrije.

-Tvrdim odgovorno da policijom nijesu komandovali ni kriminalci, ni strukture van policije, ni političari, ni ljudi van države, ni van sistema, već direktor policije Zoran

Brđanin i njegovi pomoćnici.

Sve ostalo što neko priča po kafanama, javno i tajno, morao bi da potkrijepi dokazima – kazao je Abazović.

Na pitanje Šehovića da li je u prostorijama gdje su se donosile odluke bilo lica kojima tamo nije bilo mjesto, Abazović je odgovorio potvrdno.

- Jeste, ali to, po meni, nije

protivzakonito – rekao je Abazović, ponavljajući da podržava formiranje anketnog odbora uz napomenu da, ,,ako objektivno sagledate činjenice, vi ćete se razočarati“.

REFORME U PRAVOSUĐU

Draginja Vuksanović-Stanković (SDP-LP) pitala je Aba-

zovića šta će preduzeti da se pokrene ozbiljan dijalog radi obezbjeđivanja kvalifikovane većine za izbor čelnika pravosuđa. Ona je poručila da protiv države ne rade samo oni koji kradu, nego i oni koji rade protiv zastave, grba i himne države.

- I onoga dana, politička laž Zdravka Krivokapića da je

Šteta od šverca cigareta mjeri se milijardama - Kompletna šteta od šverca cigareta se mjeri milijardama za proteklih 20 i nešto godina.

Za posljednji slučaj, roba koja je zaplijenjena procjenjuje se da bi na tržištu vrijedjela i do 120 miliona eura – kazao je Dritan Abazović, odgovarajući na pitanje Srđana Pavićevića (Crno na bijelo).

Pavićević je premijera pitao da li je u vezi sa švercom cigareta u barskoj luci spreman da ide do kraja, da li će morati tražiti i inostranu partnersku pomoć i da li ima procjenu ukupne materijalne štete nanijete Crnoj Gori. Abazović je odgovorio da „ako postoji jedan segment u kojem je prethodna vlada napravila iskorak, to je borba protiv šverca cigareta“.

Kada je u pitanju posljednji slučaj zapljene,

rekao je da postoje dvije opcije - da se sva roba uništi ili da se pronađe zakonodavna infrastruktura kako bi ona bila prodata na inostranom tržištu.

- Smatram to boljom opcijom. Od tog izvoza bi država mogla prihodovati par desetina miliona eura – rekao je Abazović, dodajući da je naplata akciza od 1. januara do 16. maja 95,2 miliona od početka godine, što je 27 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Abazović je kazao da je ostvaren značajan rast od prihoda na akcize od 87 odsto, odnosno 13 miliona eura više u odnosu na prošlu godinu. Prema njegovim riječima, Crna Gora više nije crna tačka kad je riječ o švercu cigareta.

bačen ,,molotovljev koktel“ je razlog da se pokrene parlamentarna istraga koju će podržati i SDP. Nekome je bio interes da se toga dana napravi krvoproliće na Cetinju – kazala je VuksanovićStanković.

Smatra da ne smije biti kompromisa i tolerantnosti protiv onih koji se izjašnjavaju kao Srbi i rade protiv svoje države po nalogu druge države, kao što moraju biti procesuirani svi oni koji su krali državu.

Napomenula je da nije čula od premijera da će se „hitno procesuirati Vesna Bratić, Olivera Injac i kompletni komandni kadar Vojske Crne Gore, kao i svi koji su u policiji radili po nalogu Crkve Srbije“.

- Rekli ste da je ono bio vjerski obred, ono je bilo zastiđe. Gospodin Joanikije nije mitropolit crnogorski jer ne priznaje crnogorsku državu, ni naciju. Kad Joanikije kaže - priznajem crnogorsku državu, naciju, grb, himnu, ja ću prva poći da mu čestitam unutar Cetinjskog manastira – poručila je VuksanovićStanković.

Abazović je odgovorio da je saglasan da treba procesuirati sve koji su nanijeli štetu Crnoj Gori, a kako kaže, suprotno zakonu je i nepoštovanje simbola. Rekao je i da je moguće obezbijediti dvotre-

Politika

Subota, 28. maj 2022.

3

dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra prošle godine

ba ništa ijesu n sistema ćinsku većinu u parlamentu, „ako svi budemo svjesni trenutka u kojem se nalazimo“.

-Vjerujem da ćemo uspjeti do 31. jula da se profesionalni ljudi izaberu – dodao je premijer.

Govoreći o najavama potpisivanja ugovora države sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Vuksanović-Stanković je istakla da je važno da se crnogorska jasvnost upozna sa tekstom ugovora prije nego se potpiše.

– Obaveza i Vas i Vlade je da temeljni ugovor dobijemo na sto prije nego se potpiše. Ja ću kao pravnik dati puni doprinos da se napravi ugovor kojim su zadovoljni vjernici SPC, ne Crkva Srbije, nego SPC, i CPC – kazala je Draginja Vuksanović-Stanković.

Abazović je saopštio da će temeljni ugovor biti javan.

PUT KA EU

Danijel Živković (DPS) pitao je šta Vlada planira da uradi u cilju nastavka puta države ka EU, na kome je, kako je naveo, zaustavljena izborom Vlade Zdravka Krivokapića. Živković je rekao da je Krivokapićeva Vlada zaustavila proces integracija, a o tome, kako je kazao, govori i Izvještaj o napretku, gdje je Crna Gora dobila najlošiju ocjenu od kada se vode pregovori sa EU. Abazović je odgovorio da je prioritet ne samo 43. Vlade nego i svake naredne, da Crnu Goru „što prije smjestimo u EU“.

-U kontekstu nove bezbjednosne arhitekture u svijetu, Crnoj Gori su se otvorile nove perspektive. Moramo da pokažemo da je Crna Gora zemlja dogovora. Moj apel je da zajedno iskoristimo ovaj trenutak – kazao je Abazović, dodajući da nam niko neće pokloniti članstvo.

Istakao je da kao potpredsjednik prethodne vlade prihvata odgovornost, kao i sada kad je premijer.

- Ne želimo da vodimo revanšističku politiku, to je odlika nekih drugih vlada. Želimo da se građani mire, ali to ne znači da ćemo praviti kompromise sa suštinskim principima, a oni su da se institucije ojačaju, da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije – kazao je Abazović.

Prema njegovim riječima, veoma smo blizu da dobijemo završna mjerila i da počnemo da zatvaramo poglavlja.

Živković je rekao da DPS daje punu podršku deblokiranju procesa.

- Oni koji misle da DPS treba zabraniti – snila baba što joj milo bilo. DPS će postojati u punom kapacitetu, građani ne treba da brinu – kazao je Živković.

Slično poslaničko pitanje Abazović je dobio i od Sulja Mustafića (BS) – što će Vlada uraditi na intenziviranju procesa evropskih integracija.

- Novom metodologijom ne možemo da zatvaramo poglavlja dok se ne zatvore mjerila iz poglavlja 23 i 24. Još jedan apel da do 31. jula pošaljemo poruku da možemo da idemo prema završnim mjerilima – rekao je Abazović.

Kazao je da je za 29 dana, koliko je u kabinetu, imao 42 susreta.

Mustafić je rekao da je prethodna vlada primjer kako ne treba raditi, te da je obesmišljeno sve što je ranije urađeno.

ORGANIZOVANI KRIMINAL

Andrija Mandić (DF) pitao je zašto se zastalo u borbi protiv organizovanog kriminala, koja je počela hapšenjima u pravosuđu, i zašto se ne nastavi, kako je rekao, „stavljanjem iza rešetaka ključnih nosilaca mafiokratske vlasti, koje teško optužuju nalazi Europola“.

- Da li se specijalni državni tužilac uplašio, da li u policiji ne postoji dovoljno snaga da se obračuna sa ovim ljudima – pitao je Mandić.

Abazović je odgovorio da je prioritet Vlade borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

- Izuzetno sam zadovoljan onim što se postiglo i u prethodnih mjesec i godinu. Mislim da se proces otvorio, da li može bolje, vjerovatno, ali stvari nijesu više iste kao što su bile – rekao je Abazović, ističući da ne dijeli stav Mandića da odgovorni za ubistvo Duška Jovanovića i ostale zločine gledaju zasijedanje Skupštine nasmijani, već mi-



Abazovićev kriptovani telefon i veze sa Parezanovićem iz BIA Poslanik Demokrata Momo Koprivica pitao je Abazovića da li je i kada koristio kriptovani telefon, da li ga je prijavio službama bezbjednosti, od koga i na koji način ga je nabavio. Pitao je premijera da li je i na koji način ostvario komunikaciju sa visokopozicioniranim predstavnikom BIA Markom Parezanovićem. Koprivica je poručio da povišen ton i podignuti prst Abazovića njemu ništa ne znače.

- Ovako ste vikali kada ste optuživali za kriminal i korupciju one koji su vas podržali. Molim vas da upristojite rječnik, ovo nije sabor u Guči. Ovakav nivo može da pokaže jedino kandidatkinja za poslanicu SPS-a Zorica Brunclik, iako Vaš stilski nastup više liči na Kemiša - kazao je Koprivica i ponovo upitao premijera ko mu je nudio 21 milion.

Abazović je kazao da je imao kriptovani telefon.

- Rekao sam to za medije i obavijestio svoje kolege u policiji.

Imao sam ga veoma kratko jer sam ga dobio od jednog kolege i nije mi se svidio način na koji može da se upotrebljava – kazao je Abazović, dodajući da je imao obavezu, kao čovjek koji je bio na čelu sektora bezbjednosti, da onemogući da se njegova komunikacija presretne upravo između onih koje je Koprivica pominjao.

- Kriptovani telefon nije protivzakonit, niti je Skaj aplikacija – rekao je Abazović.

– Što se tiče komunikacije sa BIA Srbije – dodao je Abazović – imao sam komunikaciju sa brojnim ljudima i očekujem da to nastavi novi menadžment, ministar unutrašnjih poslova i direktor ANB, i što se konkretne osobe tiče. Ja bih vas pitao jeste li se vi sretali sa nekim ljudima koje optužujete u političkom životu Crne Gore ili Srbije i gdje i zašto nijeste javno, nego na drugi način – pitao je Abazović.

Koprivica je burno reagovao, negirajući da se sreo sa onima koje je optuživao.

- Treba da vas je sramota onoga što ste rekli, to vam u oči kažem, stidite se sopstvenih laži. Nikad nigdje, ni sa jednim licem koje sam optužio u političkom životu, bilo Crne Gore, bilo Srbije, nijesam se sretao – rekao je Koprivica, nazivajući Abazovića „kriptopremijerom“. Pozvao ga je da podnese ostavku.

- Da li ću podnijeti ostavku, to ću odlučiti sam, ali nikad zbog besmislenih stvari - odgovorio je Abazović.

sli da su vrlo uznemireni.

Rekao je da ohrabruje SDT i da im je Vlada na raspolaganju u domenu ustavnih nadležnosti. Objasnio je da je Europol informativna organizacija koja prikuplja materijal iz svih zemalja i spremna je da ga ustupi, ali kad zemlje pokažu inicijativu i kada objasni zašto se protiv nekih osoba otvorila istraga i da za to ima osnova.

Kazao je da se moraju nastaviti reforme, ne samo u tužilaštvu, nego i u sudskoj vlasti – rekao je Abazović.

Prokomentarisao je i oslobađajuću presudu bivšem gradonačelniku Podgorice Miomiru Mugoši.

- Glavni grad je izgubio 6,7 miliona eura, a Crna Gora šalje poruku da niko nije odgovoran. Svaka čast svima i sudiji – kazao je.

POLEMIKA

Sjednicu je obilježilo gotovo više od dva sata burne rasprave između premijera i Moma Koprivice (Demokrate), koji je pitao Abazovića ostaje li pri svojim ranijim izjavama o DPS-u.

- Ostajem pri svim svojim

Na pitanje Šehovića da li je u prostorijama gdje su se donosile odluke bilo lica kojima tamo nije bilo mjesto, Abazović je odgovorio potvrdno.

- Jeste, ali to, po meni, nije protivzakonito – rekao je Abazović, ponavljajući da podržava formiranje anketnog odbora uz napomenu da, ,,ako objektivno sagledate činjenice, vi ćete se razočarati“

političkim izjavama. Meni Ura nije na prvom mjestu, nego Crna Gora, a vama je samo vaša partija na prvom mjestu. Žao mi je što ste otišli udesno.

Pozivam vas da se vratite više evropskom putu, a da desničarenje ostavite nekima drugima – kazao je Abazović, naglašavajući da je, upravo zbog Demokrata, izgubljeno sedam mjeseci za izbor Tužilačkog savjeta, ali i poremetila složena istraga vezana za ubistvo Duška Jovanovića.

Branka Radulovića (PZP) interesovalo je na koji način Vlada planira da realizuje borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. On je saopštio da je prije 10-15 dana pokušan atentat na njega, kao prije pet godina.

Abazović je, između ostalog, kazao da je pripremljen Prijedlog izmjena i dopuna Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću, kao i da je počeo proces izmjene Zakona o sprečavanju korupcije. Dragana Ivanovića (SNP) zanimalo je ko je naredio i zašto rušenje OŠ „Vladimir Nazor“ u Podgorici i zašto nije na vrijeme počela gradnja nove.

Abazović je rekao da je novi ministar uložio ogromne napore da se sve prepreke koje se tiču izgradnje nove škole što prije prevaziđu.

Sjednica je počela minutom ćutanja povodom 18 godina od ubistva glavnog urednika Dana Duška Jovanovića.

I. KOPRIVICA

KOMENTAR

» Piše: Milorad PUSTAHIJA

I’m feeling good Zato se, dragi Andrej, ne radujem našoj pobjedi nastaloj na dekadentnosti, nesposobnosti i faktičkom porazu svetosavaca. Ne vjerujem svetosavskim Danajcima ni kada pobjede na dar donose. Želim pobjedu na osnovu naše borbenosti, naše emancipovanosti i duhovnosti Ovo je naslov čuvene pjesme Nine Simone, a preveden na crnogorski glasi: ,,Bože, Bože, je l’ iđe ikome na svijet ka’ mene“. Zbog nacionalne inkluzivnosti moram to prevest i na imperijalni srpski pa da ceo svet razume. To bi bilo nešto kao: ,,Tesno mi ga nane skroji al’ mi lepo stoji“.

Otkud odjednom toliko zadovoljstva kod mene, skeptičnog i kritici sklonog. Pročitao sam Nikolaidisovu kolumnu u kojoj on tvrdi da je pobjeda svetosavaca u stvari njihov poraz jer su pod pritiskom Zapada morali prihvatiti naša opredjeljenja i vrijednosti. Ispada da smo mi pobijedili.

Iako rado čitam Andreja i držim do njegovih stavova, ne volim pobjedu dok je ne ostvarimo svojim snagama i svojom pameću, a ne njihovim akrobacijama. Dok god vlast predvode njihovi pioni i dok god je njihova crkva iznad Ustava i zakona mi smo na putu da nestanemo, kao što smo već nestajali u njihovom bratskom zagrljaju. Nije u pitanju moj patetični patriotizam već realna odbojnost prema njihovom doživljaju patriotizma.

Jakob Burkhart kaže: „Patriotizam je često samo oholost prema drugim narodima i već stoga je izvan staza istine, i često je samo vrsta bolesne pristrasnosti, koja se sastoji samo u nanošenju bola drugima“. To ide dotle da u nedostatku istorijskih istina njihova laž vodi ka ukidanju našega prava na postojanje jer smo mi u stvari -oni. Tolerisanje ovih stvari nije demokratska dosljednost nego kukavičluk koji održava permanentnu krizu države i identiteta do konačnog nestanka.

Zašto se ovo događa?

Zato što kako rečeni Burkhart kaže: „U svakoj krizi uporedo s njom pliva izvjesan broj sposobnih, odlučnih i proračunatih ljudi, koji sa krizom prave poslove i žele profitirati. Ova vrsta Čvrstodržaca, Grabiplijena i Prigrabila po svaku cijenu pliva na površini, jer je ne ometa nikakva viša težnja. Poneki bude uhvaćen i propada, ali ta vrsta je vječna. Predvodnici viših težnji se lako mogu prebrojati i njih proždiru krize. Prostakluk je na Zemlji besmrtan...“ Pa još objašnjava: ,,Kad oslabi, smanji se i konačno nestane unutrašnja produktivna začetna snaga u životu pojedinaca i naroda, opadaju onda i suše se i najzad se gase: stvaralačka snaga jezika, religiozna snaga vjerovanja, politička životna energija, poetska snaga u životu umjetnosti i najduhovniji proizvod narodnog života, živa nauka. Sve dok se cio organizam, sveden samo na zadovoljavanje materijalnih potreba i bez duše, ne raspadne“.

Zato se, dragi Andrej, ne radujem našoj pobjedi nastaloj na dekadentnosti, nesposobnosti i faktičkom porazu svetosavaca. Ne vjerujem svetosavskim Danajcima ni kada pobjede na dar donose. Želim pobjedu na osnovu naše borbenosti, naše emancipovanosti i duhovnosti. Ako išta od toga kod nas postoji. Ali i pored ovih turobnih razmišljanja i dalje se osjećam dobro. Našao sam naciju kojoj bih želio pripadati u slučaju nestanka naše. Želio bih biti Jevrejin, ukoliko bi me primili. Taj narod umije misliti i opstati i u najtežim situacijama.

Fasciniralo me kako trojica Jevreja, Čomski, Kisindžer i Zaretsky razmišljaju o situaciji nastaloj povodom rata u Ukrajini. U opštem ludilu apokaliptičkih, propagandističkih i tupavih polt-rialitimudrovanja, ova tri Amerikanca iznose svoje stavove bazirane na istini, iskustvu, erudiciji, razumu i iskrenoj dobronamjernosti.

Evo šta kaže Zaretsky: „Nema sumnje da je Amerika doprinela miru u svijetu, posebno svojim učešćem u pobjedi nad njemačkim i italijanskim fašizmom i japanskim militarizmom, kao i ispunjavanjem praznine koja je u Evropi nastala poslije Drugog svjetskog rata. Istovremeno, ta istorija je u centar globalne politike unijela fundamentalni problem: nesrazmjernu ulogu Amerike. To stvara i strukturalne probleme. Sjedinjene Države, koje nemaju sopstvene bezbjednosne probleme, redovno pokreću ratove u inostranstvu, u Vijetnamu, Iraku ili Avganistanu, podstiču tuđu militarizaciju, kao u istočnoj Evropi i Ukrajini, ne plaćajući pritom nikakvu cijenu i ne učeći na svojim greškama. Rezultat je narastajuća oholost američke politike. Neposredne implikacije vide se u sukobu u Ukrajini, gdje američko rukovodstvo ima interes da se rat nastavi. Kao što je Aristotel tvrdio, nijedan događaj ne možemo razumjeti samo u njegovom neposrednom kontekstu, već moramo ispitati i njegove dugoročne uzroke, u smislu razvoja koji je doveo do događaja, kao i u smislu „konačne svrhe“ kome taj događaj služi“.

Osim citiranog navodi i da je američka svemoć infantilizovala evropske vlade nakon Drugog svjetskog rata.

Ne smijem ni pomisliti šta bi ovaj iskreni Ješa rekao za vlade na Zapadnom Balkanu. No, i pored svega ja sam za čuvene euroatlantske vrijednosti. Zašto? Zato što Zaretsky u Njujorku smije nešto ovako napisati, a da ne bude ni trovan ni zatvoren kao Navaljni.

4

Politika

Subota, 28. maj 2022.

Predsjednik Crne Gore završio dvodnevnu posjetu Jermeniji

Đukanović: Članstvo u EU realno ostvarljiv cilj

Milo Đukanović i Vahan Hačaturjan

PODGORICA – Crna Gora se intenzivno ekonomski i demokratski razvija i vrlo odlučno ide ka svom cilju, a to je usvajanje evropskog sistema vrijednosti i obezbjeđivanje pozicije članice EU. Vjerujem da je to realno ostvarljiv cilj u doglednoj budućnosti i vjerujem da je to cilj koji će, ne samo našu zemlju, nego region Zapadnog Balkana učiniti stabilnijim i prosperitetnijim, saopštio je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović nakon sastanka sa predsjednikom Jermenije Vahanom Hačaturjanom. Đukanović je boravio u dvodnevnoj zvaničnoj posjeti Jermeniji, a juče se, osim sa Hačaturjanom, sastao i sa predsjednikom parlamenta Alenom Simonijanom.

Hačaturjan ga je dočekao uz najviše vojne i državne počasti ispred predsjedničke

palate, a nakon te ceremonije imali su tetea-tete razgovor, koji su nastavili na susretu delegacija Crne Gore i Jermenije.

U obraćanju javnosti Đukanović je kazao da je ovo prva posjeta predsjedniku Jermenije od obnove nezavisnosti, kao i da je iskoristio da razgovara o tome kako mogu unaprijediti saradnju dvije države.

- Realno najizdašniji resurs za unapređenje saradnje je ekonomija. Drago mi je da smo imali prilike da tokom ova dva dana budemo stalno u društvu i ministra ekonomije vaše zemlje – naveo je Đukanović.

Poručio je da Crna Gora poštuje napore koje on i državno rukovodstvo Jermenije ulažu na očuvanju i obezbjeđenju dugoročno održivog mira.

– Crna Gora je država koja ima tradicionalne odnose sa Jermenijom, ali i država koja

Vuković se sastao sa gradonačelnikom Jerevana I gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković boravio je u Jerevanu kao dio državne delegacije. Osim što je prisustvovao sastancima sa najvišim zvaničnicima ove države, Vuković se sreo i sa gradonačelnikom Jerevana Hračiom Sargsjanom (Hracya Sargsyan).

Vuković je podsjetio da je Jerevan grad pobratim Podgorice, što je iskorišćeno kao platforma za intenzivnu komunikaciju, saradnju i razmjenu u mnogim oblastima.

- Mnogi Podgoričani i dan-danas pamte dolaske jermenske đece u današnju Podgoricu i odlaske mališana iz Titograda u Jerevan, tako da sam sa kolegom razgovarao o mogućnosti da se ta praksa obnovi i da se u duhu tog višedecenijskog prijateljstva obnovi saradnja, da se obogati na kulturnom planu i u drugim oblastima jer postoji ogroman potencijal za to – naveo je Vuković.

Gradonačelnik Podgorice posjetio je i Centar za razvoj kreativnih industrija u Jerevanu, TUMO centar.

upravo osjećajući bliskost sa Južnim Kavkazom je u međuvremenu razvijala odnose i sa drugim državama: i sa Azerbejdžanom i sa Gruzijom. I ono što želimo sebi, želimo i vama. Nažalost, imali smo dosta burnu prošlost i svjedočimo tome kako su nesporazumi i nestabilnosti u našim regionima usporavali naš razvoj – rekao je Đukanović.

Hačaturjan je kazao da je sa Đukanovićem razgovarao o održivim rješenjima za mir u regionu, kao i da su naglasili značaj repatrijacije zatvorenika uključujući očuvanje jermenskog kulturnog nasljeđa koje je sada pod kontrolom azerbejdžanskih vlasti.

Hačaturjan je Đukanoviću uručio i simboličan poklon – fotografiju sa učeničke razmjene u Jerevanu iz 1975. godine na kojoj je i on.

Na sastanku sa predsjednikom parlamenta Alenom Simonijanom, Đukanović je kazao da je cilj njegove posjete da se podstaknu projekti od zajedničkog interesa, prioritetno u ekonomiji i investicijama, nauci, tehnologiji, ali i u oblasti obrazovanja, zdravstva i kulture.

Simonijan je istakao da je važno uspostaviti intenzivniju turističku razmjenu sa našom zemljom imajući u vidu potencijale Crne Gore i rastuću zainteresovanost građana Jermenije.

Na kraju posjete Đukanović je, na poziv Bokserskog saveza Crne Gore, prisustvovao prvenstvu za seniore koje se održava u Jerevanu, gdje je, kako je saopšteno, bodrio crnogorskog boksera Edina Alkovića. Ž. Z.

Prekinut konsultativni sastanak šefova odborničkih klubova ulcinjskog parlamenta

SD reagovao na najavu premijera da će prisustvovati samitu „Otvoreni Balkan“ u Ohridu

PODGORICA - Jučerašnji konsultativni sastanak na kojem je trebalo da se postigne dogovor oko nastavka konstitutivne sjednice na kojoj će biti imenovani predsjednik SO Ulcinj i Opštine Ulcinj - prekinut je. Predsjedavajuća lokalnog parlamenta Jasmina Hasa, najstarija odbornica u SO Ulcinj, dopisom je informisala odbornike vladajuće većine da će redovan sastanak konstitutivne sjednice biti održan 31. maja.

U dopisu navela je da jučerašnjim konsultacijama nijesu prisustvovali predstavnici koalicije „Za novi početak“ i De-

PODGORICA – Premijer Dritan Abazović poniznim prihvatanjem poziva da prisustvuje junskom samitu inicijative „Otvoreni Balkan“ pokazuje da je spreman da državu ne uvede, već ugura, u ovu regionalnu inicijativu, koja je samo ljepši naziv za projekat „srpskog sveta“, poručili su iz Socijaldemokrata.

Ocijenili su da Abazović to čini kako bi se dodvorio onima ko-

I dalje bez dogovora Abazović spreman oko nastavka sjednice da ugura državu u inicijativu koja je ljepši naziv za „srpski svet“ mokratske snage - Forca.

Odbornik koalicije „Za novi početak“ Ardian Mavrić rekao je novinarima da su konsultacije nastavak opstrukcije, te da namjerno odugovlače sa procedurom izbora novog predsjednika lokalnog parlamenta dodajući da u tome neće uspjeti jer će u narednim danima u skladu sa zakonom, statutom i drugim propisima izabrati novu lokalnu vlast.

Odbornik Force Ilir Čapuni potvrdio je novinarima informaciju da su juče u prostorijama Opštinske službe bili inspektori upravne inspekcije, ali da nema saznanja šta su preduzeli. R. P.

Ministar vanjskih poslova ugostio šefa hrvatske diplomatije na Cetinju

jima, kako su naveli, bespogovorno služi.

– S obzirom na to da sa SNP-om ima značajnu većinu u Vladi, onda kada Ura i SNP podrže šta god im na pamet padne, neka oni koji su dio njegove Vlade ili je podržavaju - nastave da pišu saopštenja – dodali su iz SD-a.

Naveli su da građani ne bi trebalo Abazoviću da objašnjavaju mane „Otvorenog Balkana“, već da bi on njima trebalo da pojasni prednosti.

R. P.

Gordan Grlić Radman i Ranko Krivokapić

Hrvatska zagovara što skorije članstvo Crne Gore u EU PODGORICA – Hrvatska snažno zagovara ubrzanje procesa pregovora, jer je strateški interes Crne Gore da postane prva naredna članica Evropske unije, ocijenjeno je na sastanku šefova diplomatije dvije zemlje Ranka Krivokapića i Gordana Grlića Radmana.

Krivokapić je juče na Cetinju ugostio Grlića Radmana što je, kako su saopštili iz Ministarstva vanjskih poslova, prva dolazna posjeta prijestonici na ministarskom nivou od preuzimanja funkcije.

Ministri su u razgovoru istakli da je potrebno iskoristiti aktuelni trenutak, jer su vrata Unije otvorenija nego ikada, kao i da je na Crnoj Gori da završi ključne obaveze iz oblasti vladavine prava, kako bi do kraja mandata ove vlade završila pregovore sa EU. Iz MVP su kazali i da je Hrvatska spremna da na međunarodnim adresama zastupa što skorije članstvo Crne Gore u EU. - Ministar Krivokapić je podsjetio na važnost podrške Hrvatske i prilikom stupanja naše države u NATO, ocjenjujući da je upravo ta linija sačuvala stabilnost Crne Gore. Istakao je da je kroz bodrenja i razumijevanja, djelovanje Hrvatske uvijek imalo snažan efekat na našu državu – saopštili su iz MVP. Govoreći o istorijskim greškama koje su se dogodile u Dubrovniku, Morinju, ministar Krivokapić je ocijenio da prosvjećivanje i sazrijevanje naroda ide korak po korak, te da, ne zaboravljajući ono što se dogodilo, gradimo novo povjerenje.

Tokom posjete Cetinju, ministri vanjskih poslova Krivokapić i Grlić Radman odali su počast herojima Božićnog ustanka polaganjem vijenca na spomenik u Bajicama, a obišli su i Dvorac kralja Nikole.

R. P.

Reakcije na imenovanje bivšeg predsjednika Crnogorske i poslanika u Skupštini Srbije za Jokovićevog savjetnika

Pavićević se bavi obavještajnopolitičkim radom, u ime Vučića kontroliše crnogorsku Vladu PODGORICA - Imenovanje bivšeg predsjednika Crnogorske i poslanika u Skupštini Srbije Vladimira Pavićevića za savjetnika potpredsjednika Vlade za ekonomski sistem Vladimira Jokovića izazvalo je oštre reakcije.

Pavićević se, kako tvrde bivši i aktuelni ministar odbrane, prenosi portal Gradski.me, bavi obavještajnim radom, a Socijaldemokrate kažu da je njegovo imenovanje u funkciji kontrole Abazovićeve Vlade od strane predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vlada, imenovanjem Pavićevića za savjetnika potpredsjednika Jokovića, nije mogla naći „boljeg izvršioca za satiranje crnogorskih interesa“, pored Jokovića i premijera Dritana Abazovića, napisao je

portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević na Tviteru.

Potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević saopštio je da nije glasao za imenovanje Pavićevića i da će razloge pojasniti na prvoj sjednici Vijeća za nacionalnu bezbjednost.

I Konjević i bivši ministar odbrane Predrag Bošković saglasni su da se Pavićević bavi obavještajnim radom, što su saopštili u emisiji „Hej Sloveni“ Gradske televizije, u februaru ove godine.

- Njega treba slušati i čitati, zato što kroz njega progovara neko drugi. To je za nekoga ko se bavi obavještajno-političkim radom. Samo da ne pročitate pogrešno pa da dobijete pogrešno usmjerenje - kazao je tada Konjević, prenosi portal gradski.me.

R. P.

Politika

Subota, 28. maj 2022.

5

RAZGOVOR: Daliborka Uljarević, izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje

Vlada da dokaže autonomiju djelovanja u odnosu na SPC PODGORICA – Vlada koja ima ambiciju da se profiliše kao građanska, proreformska i proevropska obavezna je da pokaže i dokaže autonomiju svog djelovanja u odnosu na Srpsku pravoslavnu crkvu, posebno imajući u vidu devastirajuće efekte klerikalizacije društva koji je nahranila prethodna vlada, ali i značajan dio ranije parlamentarne većine, ocijenila je za Pobjedu izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević.

Ne znam čemu žurba da se potpiše temeljni ugovor, jer složićemo se da u Crnoj Gori ima mnogo drugih, urgentnijih i za kvalitet života građana i građanki važnijih stvari da se riješe. Osim što to nije prioritet za Crnu Goru, ne mislim da je to faktički prioritet ni za SPC, jer se ona u Crnoj Gori, i to pod vlašću DPS-a i Đukanovića, dobro „snalazila“ i bez temeljnog ugovora i mnogih zakonskih okvira – kazala je Uljarević

Većina za deblokadu pravosuđa biće šira od one koja podržava Vladu Uljarević je komentarisala i ciljeve u radu koje je postavio premijer Dritan Abazović, a koji predviđaju imenovanje ključnih ljudi u pravosuđu, izbornu reformu, ali koji ne zavise od izvršne, već zakonodavne vlasti.

– Određeni djelovi ekspozea su, najblaže rečeno, višak, odnosno iz njih se čita nerazumijevanje ingerencija sudske i zakonodavne vlasti. Mi smo i ranije, u vrijeme vlasti DPS-a i koalicionih partnera, imali to neprimjereno miješanje u rad drugih grana vlasti, što je konstatovano i u relevantnim međunarodnim izvještajima, tako da nije dobro što se ovim pokazuju naznake nove vlade da ide tim pogrešnim putem – kazala je.

Ipak, vjeruje da će većina potrebna za deblokadu pravosudnog sistema biti šira od one koja podržava aktuelnu Vladu.

-Pod uslovom da se ne ide u partijsko kadriranje, već da se taj proces otvori i učini kompetitivnim – istakla je Uljarević.

Sagovornica Pobjede je podsjetila da je na klerikalizaciju crnogorske politike i politizaciju crkve dosljedno ukazivao i izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula.

PRIORITETI

- I to zacijelo nije doprinijelo boljem imidžu Crne Gore u EU. Vrijeme je da se jasno razdvoje sfere djelovanja izvršne vlasti i crkve, a vlada koja to ne može da uradi ne zaslužuje da vrši vlast – istakla je Uljarević.

Komentarišući pitanje potpisivanja temeljnog ugovora kojim je Socijalistička narodna partija uslovljavala formiranje nove vlasti, Uljarević je kazala da se ova stranka prilikom pregovora pozicionirala kao da ima trećinu biračkog tijela.

- To je legitiman pristup svakog partijskog subjekta. No, ostalo je nepoznato zašto je premijer prihvatio takvu poziciju i trećinu Vlade dao SNPu, uz brojna prateća obećanja, uključujući i ono oko temeljnog ugovora – navela je ona.

Kaže i da ne zna čemu žurba da se ovaj dokument potpiše kada u Crnoj Gori ima mnogo drugih, urgentnijih i za kvalitet života građana i građanki važnijih stvari da se riješe.

– Osim što to nije prioritet za

Daliborka Uljarević

Crnu Goru, ne mislim da je to faktički prioritet ni za SPC, jer se ona u Crnoj Gori, i to pod vlašću DPS-a i Đukanovića, dobro „snalazila“ i bez temeljnog ugovora i mnogih zakonskih okvira – ocijenila je Uljarević.

Smatra da to otvara i pitanje koalicionih sporazuma koje crnogorska javnost nikada nije imala prilike da vidi, tako da sada, kako kaže, možemo samo spekulisati što je zaista sve dio tog paketa.

- Između ostalog, SNP se zalagao, a i kroz neke izjave se čitalo da je dobio uvjeravanja da se temeljni ugovor sa SPC potpiše u onoj posljednjoj verziji koju smo imali prilike da vidimo u nekim medijima, a čiju autentičnost nije negirala ni Vlada Zdravka Krivokapića, ni SPC – rekla je sagovornica Pobjede.

Naglasila je da nije sporno da se, pod uslovom da je u skladu sa Ustavom i zakonom, temeljni ugovor potpiše sa SPC, ali, kako je istakla, verzija koju smo imali priliku da vidimo nije bila takva.

- I ona bi morala pretrpjeti promjene kako bi se zakonski upodobila, a treba dobro provjeriti i uvodni dio, jer je tu u javnosti bilo argumentovanih kritika.

To bi značilo i da sprski patrijarh Porfirije koriguje svoj stav da će „temeljni ugovor, kada ga dvije strane zaključe, po pravnoj snazi biti iznad lokalnih zakona“ – poručila je Uljarević.

JASNA POLITIKA

Upitana da li će ova vlada moći da ograniči i raskrsti sa ruskim uticajem u Crnoj Gori, sagovornica Pobjede je ocijenila da, bez obzira na heteroge-

nost partijskih subjekata koji je čine, oko nekih pitanja ne bi smjelo biti različitih ili izdvojenih stavova.

- Poput, na primjer, pozicije prema agresiji Putinovog režima na Ukrajinu. Jasna i konsenzualna politička linija oko ključnih pitanja, vrijednosti i principa predstavlja preduslov da ova vlada bude doživljena ozbiljno, kako u zemlji tako i od strane međunarodnih partnera – kazala je Uljarević.

Smatra da oni koji budu pokušavali da traže manevarski prostor u tom okviru mogu napraviti veliku dugoročnu štetu sopstvenoj političkoj održivosti.

- Naravno, i mnogo važnije, loše bi bilo i za ovu vladu i za državu Crnu Goru da se ponove greške Vlade Zdravka Krivokapića koja nije imala efek-

tivnu snagu, a možda ni volju, da napravi potrebnu distancu prema režimu u Kremlju, a posebno prema vezanim krugovima ovog režima. Upravo takav pristup je direktno podrivao i evroatlantsku poziciju Crne Gore – istakla je.

To je, dodala je, prekretnica za SNP koja učešće u vlasti može iskoristiti da se potpuno okrene zapadnom sistemu.

- I to bi bila mudra odluka.

Sjedanje na više stolica i zastupanje interesa država čija se rukovodstva ne postavljaju suštinski prijateljski prema Crnoj Gori, po mom sudu, bilo bi pogubno po SNP, ali i po ovu vladu – ocijenila je.

Ipak, kazala je da su neki ohrabrujući pomaci napravljeni, a pojasnila je da tu, prije svega, misli na izjavu predsjednice Skupštine Crne Gore i visoke funkcionerke SNP-a Danijele

Đurović da ta partija članstvo u NATO više ne dovodi u pitanje, što podrazumijeva i poštovanje obaveza koje iz tog članstva slijede, a koje često nijesu u interesu Putina.

- Uostalom, ukoliko SNP ne napravi taj suštinski zaokret potvrdiće tezu da je poslužio za jednokratnu upotrebu nekih interesnih grupacija. Dosta je danas pogledati u DF ili neke manje partije sličnog ideološkog i političkog okvira, čiji su lideri često u Beograd išli na „konsultacije“, i vidjeti kako srbijanski predsjednik Vučić pravi od njih otklon kad god mu to odgovara u nekim širim interesnim konstelacijama, pa ih opet uvlači u prljave akcije, pa pere, pa se distancira, i tako u krug… Da ne govorimo o interesima većih i moćnijih od Vučića… - zaključila je Uljarević. Ž. ZVICER

Carević ugostio Vulina u Budvi

Glasnogovornik i izvođač radova projekta „srpski svet“ u gumenom čamcu PODGORICA - Predsjednik Opštine Budva Marko Carević ugostio je juče ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina i zajednički su prisustvovali, kako je saopšteno iz Opštine Budva, obuci pripadnika ronilačke jedinice žandarmerije Srbije u Bečićima.

Na fotografijama koje kruže mrežama vidi se Vulin u čamcu

u prisustvu pripadnika srpske žandarmerije i nasmijanog domaćina Marka Bata Carevića, predsjednika Opštine Budva.

Carević je, inače, jedan od revnosnijih izvođača radova Vučićevog projekta „srpski svet“, kojeg je Vulin javno lansirao.

Nije poznato da li su o dolasku Vulina u Crnu Goru obaviješteni premijer Dritan Abazović i nadležna crnogorska ministarstva.

O tome da će srpski ministar posjetiti Crnu Goru u srpskim zvaničnim kanalima, na sajtu Vulinovog ministarstva, niti u najavama događaja srpskih novinskih agencija - nije bilo riječi.

Jučerašnji nenajavljeni dolazak srpskog ministra policije Aleksandra Vulina u Crnu Goru ironično je za srpski list Danas komentarisao Miodrag

Vlahović, diplomata i predsjednik crnogorskog Helsinškog odbora za ljudska prava.

– Jedino što je tu relevantno jeste da li je gost u crnom platio boravišnu taksu – kazao je Vlahović.

Izvršni koordinator Građanske inicijative „21. maj“ Ljubo Filipović smatra da je Vulina odavno trebalo proglasiti za nepoželjnog u Crnoj Gori i zabraniti

Vulin i Carević

mu ulazak u našu državu.

– Zbog izjava o tome da će razgoniti Crnogorce konjima i slično. Znam da zvuči radikalno, ali gledajući situaciju u Ukrajini, mislim da bi Crna Gora trebala da djeluje proaktivno i da svu imovinu srpske

države, uključujući i hotel ,,Beograd“ u vlasništvu MUP-a Srbije, ispred koga su ova dvojica paradirala u čamcu – blokira.

Sa nasilnicima poput Vulina i Putina samo se tako razgovara – rekao je Filipović za Danas.

Z. D.

6

Ekonomija

Subota, 28. maj 2022.

Odluka Savjeta EKIP-a

Pokrenut proces za dodjelu frekvencija za 5G PODGORICA - Savjet Agencije za elektronske komunikacije (EKIP) je usvojio nacrt dokumentacije za aukciju radio-frekvencija iz opsega 700 MHz, 3,6 GHz i 26 GHz, koji omogućavaju

implementaciju 5G mobilnih mreža. EKIP se, kako je saopšteno, opredijelio da dodjelu ovih radio-frekvencija sprovede u jednom postupku metodom multiband aukcije spektra. Tako

je definisana dokumentacija za javno nadmetanje čiji nacrt će biti predmet javnih konsultacija.

- Javne konsultacije se sprovode po fazama. Zainteresovani mogu svoje komentare EKIP-u dostaviti do 8. 7. 2022. godine. EKIP će do kraja jula razmotriti prispjele komentare i dati odgovore i stavove, a sve će biti objavljeno na internet stranici EKIP-a. Usvajanje dokumentacije za javno nadmetanje se očekuje tokom septembra – navode iz EKIPa dodajući da je sva dokumentacija dostupna na njihovoj internet stranici.

R. E.

U Budvi se održava simpozijum Elektroprivrede NET 2022.

PODGORICA - U energetskoj tranziciji nema gotovih odgovora, a rješenja koja se moraju tražiti zahtijevaju veliku stručnost, znanje, sposobnost i predviđanje, kao i prilagođavanje novim okolnostima, ocijenio je predsjednik Saveza energetičara Nikola Rajaković na otvaranju simpozijuma Elektroprivrede (EPCG) NET 2022. u Budvi.

Izvršni direktor EPCG Nikola Rovčanin saopštio je da je iza te kompanije teška, ali veoma uspješna poslovna godina u kojoj je ostvaren najbolji poslovni rezultat u istoriji i pokrenut rekordan investicioni ciklus.

Naveo je da su pred EPCG tri osnovna zadatka – obezbjeđivanje stabilnosti energetskog sektora u vremenu globalne energetske krize, povećanje udjela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji, obezbjeđivanje stabilnosti cijena električne energije prema građanima i privredi uz kontinuirane i stabilne isporuke električne energije.

Predsjednik EPCG Milutin Đukanović je otvarajući skup rekao da im je želja da simpozijum bude kamenčić u mozaiku ideja u novoj energetskoj tranziciji. Potpredsjednik Vlade i ministar kapitalnih investicija

Obezbijediti stabilnost energetskog sektora i cijena struje

Sa simpozijuma u Budvi

Ervin Ibrahimović rekao je da je neophodno definisati puteve održivog razvoja koji će voditi ka budućnosti u kojoj će stanovništvo planete imati bolji standard, uz očuvanje eko sistema i prirodnih resursa.

- To znači da vlade svih država treba da definišu i implementiraju nove i održive politike, strategije i planove koji se odnose na proizvodnju,

Osvojili 60 nagrada

Crnogorski štand na sajmu

Komšije tonu za TE prodaju euro više nego PODGORICA – Iako je berzanska cijena uglja, kao i ostalih energenata, zbog rata u Ukrajini skočila na neslućene visine od 403 dolara za metričku tonu, menadžment Rudnika uglja Pljevlja saopštio je da je napravio sjajan posao, jer je Elektroprivredi Srbije prodao 300 hiljada tona uglja po 28,8 eura. I naglasio da je to 5,4 eura više nego što naplaćuju svojoj sestrinskoj termoelektrani.

KVALITET

Zapažen uspjeh crnogorskih privrednika na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu

PODGORICA - Na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu 15 crnogorskih kompanija osvojilo je 60 nagrada, saopšteno je iz Privredne komore.

Pehar za vrhunski kvalitet suhomesnatnih proizvoda, titulu šampiona kvaliteta za pečenicu te više medalja za ostale proizvode dobio je cetinjski Marteks. Povelju je dobila Mianja

Iz Rudnika uglja Pljevlja nijesu komentarisali cijenu p ugalj EPS-u, niti da li imaju dovoljno uglja za našu ter

sa Cetinja za vrhunski kvalitet suhomesnatnih proizvoda, a njihov crnogorski pršut je najbolji. Više medalja dobili su i za ostale proizvode, dok je rezana pančeta osvojila zlato kao i Montstejtova suva i goveđa pršuta. Šampion kvaliteta za juneće meso angus je Kapital d.o.o. Časlav Vukčević, dok je u grupi mliječnih proizvoda tu titulu dobila farma Miljanić iz

prenos, distribuciju i korišćenje električne energije, a koji će biti usklađeni sa planovima zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promjena - saopštio je Ibrahimović.

Potpredsjednik Vlade za ekonomski sistem Vladimir Joković je ocijenio da je interes države snažno usmjerenje Crne Gore ka korišćenju svih obnovljivih izvora.

S. P. Nikšića, kao i velike zlatne medalje za kozji i kravlji sir. Veliku zlatnu medalju za sir iz ulja dobila je sirara Vulaš sa Čeva, kao i zlatnu i srebrnu za čevski i čevski dimljeni sir. Borislav Čabarkapa iz Podgorice dobio je veliku zlatnu medalju za propolis kapi, a Gvozden Kankaraš iz Tivta za primorski med. Među nagrađenim su vinarije Miranović, Dabović, Delić, Ljutica, Radusinović i Rakčević, kao i vina Biotehničkog instituta. Nagrađene su i rakije Moračke riznice, Vujice Vukovića, Trnovače i Milivoja Radunovića, dok je Slavko Fuštić dobio zlato za viski burbon, a Dejan Zejak priznanje za najbolji naučnoistraživački rad u agrobiznisu.

Na Forumu privrednika Crne Gore i Vojvodine održanom u Privrednoj komori Vojvodine ocijenjeno je da je veoma važno što su se privrednici povezali u direktnim razgovorima. Predsjednik Vojvođanske komore Boško Vučurević je kazao da su tokom prošle godine Srbija i Crna Gora ostvarile ukupnu spoljnotrgovinsku razmjenu od 900 miliona eura što je za skoro 20 odsto više u odnosu na godinu prije.

R. E.

Tačno je da je ugalj koji se prodaje termoelektranama sitni, a toplotna moć se kreće od osam do 12 hiljada kJ/kilogramu, pa se ne može mjeriti sa berzanskom cijenom uglja koji se prodaje u komadima, kockama ili je veličine oraha. Svaki od ovih vrsta i zavisno od toplotne snage ima drugačiju cijenu.

Usporedbe radi, Elektroprivreda BiH je u januaru ugovorila kupovinu 100.000 tona uglja za svoje termoelektrane od privatnog Rudnika mrkog uglja Kamengrad iz Sanskog Mosta po cijeni od 9,9 miliona konvertibilnih maraka bez PDV-a, što znači da je ugalj kupila po cijeni od 50 eura po toni. Dakle, isti sitni ugalj, iste toplotne moći kao onaj što je prodat EPS-u, u BiH su i prije izbijanja ukrajinske krize plaćali 21,2 više nego što ga plaća

Potpisivanje ugovora sa EPS-om

Elektroprivreda BiH je još u januaru ugovorila kupovinu 100.000 tona uglja za svoje termoelektrane po cijeni od 50 eura po toni EPS pljevaljskom rudniku.

Usporedbe radi, berzanska cijena uglja u januaru ove godine bila je 153 eura niža nego prije tri dana kad su iz menadžmenta Rudnika uglja saopštili kako su napravili sjajan posao.

Glavno je pitanje, međutim, da li je Rudnik pripremio dovoljne količine uglja za nesmetani rad pljevaljske termoelektra-

Ministar Goran Đurović o regionalnoj inicijativi

Nećemo podržati „Otvoreni Balkan“ ako bude prepreka za EU

Goran Đurović i Tatjana Matić

PODGORICA - Ukoliko bi ,,Otvoreni Balkan“ značio stopiranje evropskog puta, Crna Gora ne bi bila dio toga, kazao je ministar ekonomije i turizma Goran Đurović u

intervjuu TV Tanjug i dodao da su dobre sve inicijative koje znače smanjenje biznis barijera. Đurović se juče sreo sa ministarkom trgovine, turizma i telekomunikacija

ne u narednom periodu, odnosno da li se može desiti da se zbog prodaje uglja na drugim tržištima može dovesti u pitanje njen nesmetani rad.

KOLIČINA

Iz Rudnika uglja nijesu bili spremni da Pobjedi pojasne detalje tog posla.

Tako nam nijesu odgovorili Srbije Tatjanom Matić.

Kazao je da Vlada želi da obezbijedi građanima sigurnost u snabdijevanju osnovnim životnim namirnicama i izrazio uvjerenje da će u narednom periodu crnogorski uvoznici i trgovački lanci znati na koje količine osnovnih životnih namirnica mogu da računaju. Podsjetio je da će premijer Dritan Abazović prisustvovati Samitu u Ohridu što će, kako je naveo, biti velika šansa da se lično uvjeri u benefite ,,Otvorenog Balkana“ i procijeni da li Crna Gora treba da bude dio tog projekta ili ne.

Prema riječima Matić, Crna Gora je prioritetno emitivno turističko tržište, a turisti iz Crne Gore su tokom prva tri mjeseca ove godine bili na šestom mjestu prema broju dolazaka u Srbiju. Ministri su izrazili uvjerenje da će se, uz zajednički rad u okviru novoformirane radne grupe za promociju u oblasti turizma Republike Srbije i Crne Gore, postići značajni rezultati u obje države.

R. E.

Ekonomija

Subota, 28. maj 2022.

po kojoj prodaju rmoelektranu

uglja u 21 o mi

Usvojen zahtjev Opštine Herceg Novi zbog poreskog duga od preko 720 hiljada

Glavno je pitanje da li je RUP pripremio dovoljne količine uglja za nesmetani rad pljevaljske TE i prodaju komšijama čeno 1.360.000 tona. To bi značilo da su za dvije godine proizvodnje drugim kupcima isporučili ukupno 314 hiljada tona uglja.

Iz Ministarstva su podsjetili da je aneksom koncesionog ugovora od 12. jula 2012. godine Rudnik obavezan vršiti eksploataciju 1,5 miliona tona uglja godišnje sa koeficijentom otkrivke 3,87, uz iskorišćenje uglja iz ležišta od 90 odsto.

- Koncesionar ima kapaciteta da ostvari duplo veću proizvodnju od ugovorene, međutim potražnja na tržištu energenata ga je limitirala na znatno manju količinu i orijentisala na proizvodnju prvenstveno za potrebe Termoelektrane – kazali su iz MKI.

CIJENA

na pitanja u vezi postignute cijene, kao ni da li će odluka o prodaji 300 hiljada tona EPS-u uticati na rad pljevaljske termoelektrane.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija nijesu znali da li je Rudnik obezbijedio dovoljnu količinu uglja za našu termoelektranu, prije nego što je ugovorio dnevnu isporuku od 500 tona, kako je javila srbijanska štampa.

Kazali su nam da je sa kopova u Pljevljima iskopano 1.657.000 tona uglja 2020. godine, od čega 1.531 000 za termoelektranu. Prošle godine iskopano je ukupno 1.548.000 tona uglja, a termoelektrani je isporu-

7

Tačno je da je prethodnim koncesionim ugovorom Rudniku bilo dozvoljeno da od 2012. do 2024. godine iskopa tri miliona tona uglja godišnje, jer je planirana izgradnja drugog bloka. Kako se od drugog bloka odustalo, potpisan je aneks ugovora kojim se Rudniku dozvoljava godišnja eksploatacija 1.500.000 tona, radi očuvanja prirodnog resursa koji nije obnovljiv.

Srbija doživljava energetsku krizu jer se više oslonila na zelenu energiju i nije pripremila dovoljno uglja za svoje termoelektrane iz kojih dobija 70 odsto potrebne energije. Nije da mislimo da im treba odgovoriti na isti način kao kad su oni nama zaustavili izvoz brašna, a u isto vrijeme omogućili njegov nesmetan izvoz u Sjevernu Makedoniju, na primjer. Ali mi to brašno iz Srbije plaćamo po berzanskim cijenama, pa je red da tako prodajemo i svoj ugalj.

S.P. – J.R.

Susret generalnog sekretara PKCG sa ambasadorom Japana

Crna Gora dobila poziv za EXPO u Osaki 2025.

PODGORICA – Ambasador Japana Tahiko Kacumata je prilikom susreta sa generalnim sekretarom Privredne komore (PCKG) Mitrom Bajčetom pozvao Crnu Goru da učestvuje na EXPO u Osaki 2025. godine i kazao da Ambasada stoji na raspolaganju za organizovanje zajedničkih aktivnosti sa PKCG. – Želim da se posvetimo razvoju biznis veza sa Crnom Gorom i zato smo tu sa JICA i predstavnicima kompanija kako bismo intenzivirali razgovore sa predstavnicima poslovne zajednice i države – rekao je Kacumata dodajući da Crna Gora ima velike potencijale posebno u turizmu i proizvodnji hrane.

Bajčeta je iskazao nadu da će ovaj susret uticati na pokretanje japanskih investicija, navodeći da japanska kompanija Daido metal iz Kotora snažno doprinosi radu komore kroz Odbor udruženja metalurgije i metaloprerađivačke industrije. Ipak, ukazao je da je robna razmjena između dvije države na niskom nivou te da je 2020. godine iznosila 17,4 miliona eura.

R. E.

PODGORICA – Sudija Privrednog suda Dragan Vučević usvojio je zahtjev Opštine Herceg Novi i zbog duga za porez na nepokretnosti od 720 hiljada eura otvorio stečaj u kompaniji Duška Kneževića Meljine kompleks. Za stečajnog upravnika imenovao je Lada Šekularca, prvi sastanak povjerilaca zakazao za 12. jul, a ročište za ispitivanje potraživanja za 20. jul.

Ova kompanija ranije je upravljala bolnicom Meljine u koju je stečaj uveden u septembru 2019. godine zbog duga za struju od 242,3 hiljade eura. Meljine kompleks porez opštini nije plaćao od 2014. do 2020. godine, a ovo je peti postupak koji se vodio oko uvođenja stečaja.

Prethodno je tri puta otvoren, pa poništen po zahtjevu direktorice Olivere Elez-Mihajlović zbog 19 hiljada eura duga za platu i doprinose, dok je njen četvrti zahtjev za stečaj odbijen, jer su u međuvremenu druge dvije Kneževićeve kompanije izmirile taj dug.

Iz Meljine kompleksa su ukazivali da je zahtjev opštine bespredmetan, jer je Viši sud u Podgorici krajem marta blokirao imovinu, zbog čega ne postoji mogućnost da se povjeri-

Uveden stečaj u Meljine kompleks

Meljine kompleks

oci namire. Od sudije Vučevića tražili su izuzeće privremenog stečajnog upravnika Miloša Popovića tvrdeći da se ponašao kao zastupnik Opštine, iako je njegova dužnost da zaštiti imovinu dužnika, ali im je taj zahtjev odbijen. Tvrdili su i da je propustio da od suda traži da se prethodnom stečajnom upravniku Saši Zejaku naloži da dostavi dokumentaciju za period poslije 2019. godine, navodeći da njegov izvještaj

sadrži samo podatke iz javnih registara. Naveli su da Popović nije utvrdio druga dugovanja, osim ova prema opštini, te da je njihova imovina višestruko vrednija od tog potraživanja.

Iz opštine su kazali da su pokušali da naplate dug kroz izvršni postupak, ali da Centralna banka nije mogla da sprovede naloge za blokadu jer je ova kompanija ugasila račune, što ukazuje na trajnu nesposobnost plaćanja.

Nastavljen postupak po tužbi Dekara protiv države zbog mHE Trepačka

Tvrde da su prevareni PODGORICA – Sutkinja Privrednog suda Dijana Raičković usvojila je zahtjev kompanije Dekar koja tuži državu zbog neizgrađene mHE na Trepačkoj rijeci, pa će na idućem ročištu saslušati partnera na ovom projektu Igora Mašovića, kao i prethodnog koncesionara Aca Vukovića.

Oni bi, kako su naveli punomoćnici Dekara, trebalo da se izjasne o adekvatnosti tehničkog rješenja, koje država spori, a Mašović i o okolnostima prilikom potpisivanja sporazumnog raskida ugovora o koncesiji, čije poništenje ova kompanija traži.

Zastupnica države protivila se ovim prijedlozima ocjenjujući da se time odugovlači postupak, posebno jer vlasnik Dekara Momčilo Miranović, prilikom potpisivanja spornog raskida, nije imao nikakvih primjedbi. Iz Dekara tvrde da je Vukoviću poznato tehničko

rješenje koje se nije mijenjalo tokom prenosa koncesije i koje je država prihvatila, dodajući da su bivši premijerov savjetnik za energetiku i državni sekretar Ljubo Knežević i Nikola Vujović posvjedočili da nije bilo nikakvog stručnog tima koji je ocjenjivao ispravnost tehničkog rješenja niti je u vezi toga sačinjen izvještaj.

Miranović je tokom svjedočenja optužio bivšu ministarku ekonomije Dragicu Sekulić da je obilazeći mještane koji su protestovali zbog izgradnje mHE, prekoračila svoja ovlašćenja dodajući da je njena uloga bila da štiti ugovor, a ne da praktično podstiče mještane na dalje proteste. Optužbe je iznio i na račun bivšeg premijera Duška Markovića tvrdeći da im je javnim istupima i slanjem poruke mještanima da će se koncesije raskinuti, ako se dovoljno dugo budu bunili, nanio štetu. Miranović

Protest protiv gradnje mHE u Barama Kraljskim

tvrdi da mu je Vujović nudio da potpiše sporazumni raskid za Trepačku, kao uslov da dobije koncesiju za izgradnju mHE Crnja navodeći da je takve instrukcije dobio od tadašnje ministarke Sekulić. Kao problem su navodili prevođenje voda iz ove u Lim zbog neusklađenosti sa ekološkim ciljevima, do čega, kako navodi Miranović, nije ni moglo doći, jer se Trepačka uliva u Lim. Upitan da li je zbog ucjena, prijetnji i prevara koje je naveo obavijestio nadležne organe, Miranović je odgovorio negativno dodajući da se takva mogućnost eventualno otvara nakon ovog postupka.

Dekar, zajedno sa kompanijama Hidroenerdži i Dekar Hidro traži poništenje sporazuma, jer su, kako tvrde, dovedeni u zabludu da je sporno tehničko rješenje, ali se kasnije ispostavilo da je pravi razlog bio protest mještana i izbjegavanje naknade štete.

M. Lk.

U izvještaju Popovića stoji da je Meljine kompleks ukinuo dva računa 2018. godine u Atlas i Invest banci, koje su pošle u stečaj, a krajem prošle godine i u CKB-u. U avgustu 2018. godine račun je bio u blokadi dvije godine na 350 hiljada eura, a sve nepokretnosti su pod hipotekama, privremenim mjerama i zabilježbama postupaka, notarskih zapisa i poreskih potraživanja. Prema podacima Uprave prihoda i carina, Meljine kompleks je posljednji IOPPD obrazac podnijela za oktobar 2019, dok od 2018. godine nije predavala završne račune.

Sudija Vučević je utvrdio da su se stekli zakonski uslovi te da je Opština Herceg Novi kao stečajni povjerilac sa dijelom neobezbijeđenih potraživanja ovlašćena da traži stečaj. Kako Meljine kompleks ima pravo žalbe, za očekivati je da će se o ovom pitanju izjašnjavati i Apelacioni sud.

M.Lk.

Ministar finansija se sastao sa šefom EBRD-a u Crnoj Gori

Nastavak gradnje auto-puta apsolutni prioritet PODGORICA-Nastavak gradnje auto-puta apsolutni je infrastrukturni prioritet za Crnu Goru, ocijenio je ministar finansija Aleksandar Damjanović na sastanku sa šefom Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Crnoj Gori, Remonom Zakarijem.

Damjanović je, kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, naveo da će biti ubrzane sve resorne aktivnosti u cilju nastavka gradnje auto-puta, nakon otvaranja prve dionice Bar - Boljare.

Izgradnja prve dionice autoputa Bar-Boljare, od Smokovca do Mateševa je trebala da bude završena prije tri godine. Izgradnja je počela 2015. i prvobitni rok za završetak radova je bio 11. maj 2019. godine, kada je prošlo četiri godine od početka gradnje.

Na sastanku su razmijenjena mišljenja o projektima koji se realizuju u saradnji sa EBRD-om, kao i o planiranim, sa posebnim akcentom na prioritete.

-Među njima su kreditni aranžman sa Željezničkim prevozom, Regionalnim vodovodom i uspostavljanje Kreditno-garantnog fonda kaže se u saopštenju.

S.P.

8

Društvo

Subota, 28. maj 2022.

Građani prijestonice i juče održali šetnju podrške za Ukrajinu

,,Otvoreni Balkan je za Crnu Goru nova Ukrajina“ PODGORICA – Više od tri mjeseca traje ruska agresija na Ukrajinu, a od početka rata građanke i građani Cetinja svakodnevno izlaze u šetnju podrške tom herojskom narodu u borbi za slobodu.

Okupljeni građani su i juče, 94. dana od početka rata šetali u povorci, jedan za drugim noseći zastave Ukrajine, a glavne poruke s transparenata bile su: ,,Otvoreni Balkan je za Crnu Goru nova Ukrajina“, ,,Abazović: nijesam čuo nijedan valjan argument da je zemlja okrugla“ i ,,Dritane, ne śedi na ušima“.

Pred zgradom bivšeg Ruskog poslanstva na Cetinju otpjevana je himna Ukrajine koju su

Jučerašnje poruke sa Cetinja

okupljeni građani pozdravili aplauzom.

Sve do prekida rata skupovi podrške biće organizovani

svaki dan u 17.30 ispred Dvorca kralja Nikole na Cetinju.

– Slava Ukrajini! Herojima slava – poručili su okupljeni. R.D.

Na skupu o demografskim izazovima i populacionoj politici poručeno da se hitno reaguje i spriječi odlazak mladih

Dvije trećine države pusto Pad od 2018.

Dosadašnje strategije ne daju efekat

PODGORICA – Da bi mladi ostali u Crnoj Gori jasno je da treba da im se omogući kvalitetan život u mjestu gdje žive.

Nijesu zadovoljni dosadašnjim politikama koje se time bave i zapanjujuće veliki broj njih želi da ode. Na današnji dan je skoro dvije trećine države pusto. Ako za 30 godina iz zemlje ode broj stanovnika veličine Bijelog Polja, treba da budemo zadovoljni, saglasili su se juče panelisti koji su govorili o demografskim izazovima i populacionoj politici, na tematskoj raspravi koju je organizovalo Udruženje Roditelji.

Na skupu su osporeni efekti određenih dosadašnjih strategija, jer podaci govore da se u mnogim segmentima ništa nije uradilo. Zamjenica ombudsmana Snežana Mijušković rekla je da su nam skoro dvije trećine države puste. Kazala je da su obišli skoro sve seoske škole, njih preko 60, i da vjeruje da danas trećina aposlutno ne postoji.

Imamo 600.000 stanovnika, kazala je profesorica sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću dr Dragica Mijanović, ali je rekla da nije sigurna da nas ima toliko. Zna za nezvanične podatke, iz 2019. godine, koji kažu da se godišnje iz Crne Gore iseljavalo 3.000 ljudi.

Objasnila je da su posredni gubici mnogo veći – djeca, unučad, oni koji bi se rodili ovdje da su ovi ostali. To su za našu populaciju velike brojke, poručila je profesorica Mijanović.

Problematizovala je što nam odlazi reprodukciono stanovniš-

tvo. Kazala je da, recimo, svaka žena koja je bila u sali na ovom skupu, rodi po petoro djece, a tek će se za 20 godina vidjeti efekti, kada njihova djeca budu u reprodukcionoj dobi.

– Odmah se mora reagovati da bi se spriječio odliv stanovništva – rekla je ona.

Snežana Remiković iz Monstata je kazala da je ona optimista, da uvijek može nešto da se uradi. Rekla je da su neiscrpan izvor podataka i da su spremni da sarađuju sa mnogim institucijama, a da zahtjeve korisnika rješavaju na dnevnom nivou.

Profesorica Mijanović je istakla da je trebalo, makar, 90-ih godina da se reaguje. Tada je sjever imao negativan prirodan priraštaj. Podsjetila je da su ranije počela da se napuštaju sela, gdje se rađalo najviše djece, ljudi su odlazili u gradove. Šavnik, Žabljak, Plužine su imali negativan prirodni priraštaj, a kasnije su im se pridružile i ostale opštine. Iznijela je podatak da danas samo Rožaje ima pozitivan prirodni priraštaj, da je alarmantna situacija u Pljevljima, gdje se stanovništvo prepolovilo.

Moderatorka panela izvršna direktorica Udruženja Roditelji Kristina Mihailović pitala je profesoricu da li je neko sa njom kontaktirao od predstavnika Vlade, u smislu saradnje, da zajedno pristupe rješavanju problema.

Mijanović je odgovorila da nije i da su je jedino pozivali mediji.

– Niko nikada nije sa mnom kontaktirao iz Vlade – rekla je ona.

Ocijenila je da su prostorni planovi

Snežana Remiković iz Monstata kazala je da je do 2018. godine u Crnoj Gori stanovništvo uglavnom raslo. Prirodni priraštaj je bio pozitivan. To se nakon migracija počelo mijenjati, više je stanovnika odlazilo, nego što je dolazilo. Od 2018. godine bilježe pad broja stanovnika.

Istakla je i da je korona uticala da na povećanje broja umrlih.

Remiković je objasnila da uticaj prirodnog priraštaja objašnjavaju kroz stope.

Stopa ukazuje za koliko se desila promjena stanovništva u odnosu na 1.000 ljudi. Tako se 1961. godine na svakih hiljadu stanovnika povećavao broj za 20, 1971. godine je bio 13. U 2021. godini desio se negativni prirodni priraštaj od minus tri na hiljadu.

fino urađeni, posebno 80-ih godina, ali da je realizacija druga priča – ništa se nije demografski uradilo.

Kada je usvojen onaj iz 2007. godine u planu je bilo da se radi na oživljavanju sjevera, a profesorica je rekla da podatak prema kome 30 odsto stanovnika živi u Podgorici, pored ostalog, sve pokazuje.

– U Nikšiću je 7.000–8.000 manje ljudi nego 2003. To nikoga ne zanima – kazala je profesorica Mijanović.

Na skupu se govorilo i o tome da se roditelji, uglavnom kada ih pitaju šta treba da se uradi kako bi se poboljšao natalitet u državi, pozivaju na naknade, finansijku podršku. Ukazano je i na važnost da se uvedu olakšice za mlade, da lakše rješavaju stambena pitanja, da se zaposle, ali i da se uredi infrastruktura, u smislu da djeca imaju dovoljno mjesta u školama, da vrtići ne budu prebukirani i da svi imaju podjednaka prava – kako na sjeveru, tako i u centralnom dijelu i jugu države– što danas nije slučaj.

Udruženje Roditelji sačiniće izvještaj o ovoj temi, a potom će ga dostaviti Vladi.

N. Đ.

Montefarmu duguju 66 miliona eura, predlažu izmjene o javnim nabavkama i direktnu kupovinu od proizvođ PODGORICA - Ukupna dugovanja prema Montefarmu iznose 66.071.827,51 euro, saopšteno je Pobjedi iz te javne apotekarske ustanove. Čestu nestašicu ljekova i medicinskih sredstava zbog koje građani ispaštaju objasnili su sporim i dugotrajnim tenderskim procedurama i naglasili da se Zakon o javnim nabavkama mora mijenjati kako ne bi bilo čekanja na određeni, često u tom trenutku neophodan lijek. Kao jedan od problema je istaknut i taj što Montefarm ne može da nabavlja ljekove direktno od proizvođača, kao što to mogu privatne veledrogerije.

Od ukupnog dugovanja, Fond za zdravstveno osiguranje duguje Montefarmu 19.621.265,16 eura. Prema evidenciji od 30. aprila, osim navedenog duga FZO, postoji i dug Ministarstva finansija na osnovu Odluke Vlade Crne Gore br.04-5486/2 od 12.

11. 2021. g. o proširenju Plana javnih nabavki u iznosu od 43.160.051,04 eura koje su utrošene za nabavku ljekova do marta 2022. Ostali kupci Montefarmu duguju 3.290.511,31 euro.

Ova javna apotekarska ustanova prema svojim dobavljačima ima dug od 33.370.047,34 eura.

- Na osnovu prikazanih podataka pozitivna razlika je 32.701.780,17 eura u korist Montefarma – kazali su Pobjedi iz te ustanove.

Tekuća poTRaživaNja

Objasnili su da tekuća potraživanja redovno izmiruju u skladu sa dinamikom priliva budžetom opredijeljenih sredstava.

- Apoteke koje posluju u našem sastavu i JZU se redovno snabdijevaju, isporuke su kontinuirane, tenderske procedure na vrijeme završene, te ne postoje nestašice niti obustava dopreme ljekova i medicinskih sredstava prema bilo kojoj javnoj zdravstvenoj ustanovi ili apoteci Montefarma – odgovorili su iz Montefarma na pitanje Pobjede da li građani trpe posljedice dugovanja koje različite institucije imaju prema njima.

Istaknuto je da su nestašice

Građani ispa dugotrajnih za kupovin

posljedica kašnjenja isporuka količine koje su ugovorene tenderima, a da su najčešće nastale zbog nepredviđenih situacija u proizvodnji lijeka.

Iz Montefarma su kazali da na to ne mogu da utiču i da nestašice ,,u prosjeku ne traju duže od nekoliko dana“.

Zbog dugotrajnog procesa tendera, te normi Zakona o javnim nabavkama, proces nabavke ljekova ovoj ustanovi je usporen i zbog toga često pacijenti, građani i drugi korisnici moraju da čekaju nabavku ljekova i medicinskih sredstava.

Kako je riječ o proizvodima koji često zahtijevaju hitnost, zbog procedure nabavki građani često trpe i nemaju mogućnost liječenja.

Iz Montefarma ističu da su proizvodi koje oni nabavljaju specifični i da u velikom broju

slučajeva pacijenti, građani i korisnici ne mogu da čekaju na njihovu nabavku, a moraju zbog papirološke procedure.

Sam tender, prema važećem zakonu mora da traje najmanje mjesec dana, a poslije toga idu rokovi za žalbe itd...

- Navedena ograničenja naročito su došla do izražaja tokom pandemije kovid-19 i naš stav je da bi bilo neophodno izvršiti izmjene i skratiti procedure, što iziskuje angažovanje institucija na višim instancama – kazali su iz Montefarma.

Zbog zakonskih odredbi ta javna apotekarska ustanova odavno ne može da posluje direktno sa proizvođačima i ne nabavlja ljekove na recept direktno od njih.

Zbog toga Montefarm kao državna firma ne može da bude konkurentna sa privatnim veledrogerijama koje imaju mo-

Članovi GO Sindikata Uprave policije juče na protestu dobili uvjeravanj PODGORICA – Članovi Glavnog odbora Sindikata Uprave policije tokom protesta koji su organizovali juče ispred zgrade MUP-a dobili su uvjeravanje od ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića da će biti ispunjeni njihovi zahtjevi koji se odnose na poboljšanje statusa i korekciju plata, ali da će dinamika rješavanja problema tek biti utvrđena.

Protestovali su ispred MUPa zbog toga što nijesu dobili konkretan odgovor na zahtjeve koje su uputili početkom mjeseca, a koji su se odnosili na

Adžić: U budžetu vraćanje umanjenja aprilske plate, potpisivanje kolektivnog ugovora, kao i povećanje plata koje su na istom nivou od 2016. godine. Naveli su da je jučerašnji protest bio samo upozorenje i naredni zakazali za petak ispred Vlade. Članovi odbora su na protestu razmatrali i opciju štrajka, međutim do toga još neće doći.

Ministar je juče nakon protesta primio delegaciju iz Sindikata uprave policije i kazao da će u ponedjeljak skupiti svu

dokumentaciju u vezi njihovih problema.

MN: Spremni za rješenje Ministar Adžić je u obraćanju sindikalcima kazao da će problemi biti riješeni, pohvalio je iskazivanje njihovog stava i naveo da bi dobro bilo da su i ranije ovako bili aktivni, jer bi položaj radnika bio bolji.

- Kao što sam i prvog dana mandata kazao, tako i danas iskazujem spremnost da zajednički uložimo napor da dođemo do rješenja, a mi smo

Društvo

Subota, 28. maj 2022.

9

U nikšićkoj Opštoj bolnici nema konca za šivenje i mrežica za bruh

e Zakona đača

paštaju zbog h tendera nu ljekova Nabavka JJ sondi kasni zbog problema u proizvodnji Pobjeda je prošle sedmice pisala da u Kliničkom centru već nekoliko mjeseci nemaju JJ sonde kojima se sprečavaju ili liječe zastoji u izlučivanju mokraće iz bubrega i štite njegove funkcije.

Iz Montefarma su kazali da su na vrijeme završili tendersku proceduru nabavke JJ sondi, međutim proizvođač je kasnio sa isporukom usljed određenih tehničkih problema u proizvodnom lancu.

- Sonde očekujemo najkasnije početkom naredne sedmice i biće isporučene KCCG odmah nakon prijema isporuke – kazali su Pobjedi iz Montefarma.

Prošle sedmice se Pobjedi javila pacijentkinja koja ima problem sa kamenom u bubregu i kojoj je prije četiri mjeseca plasirana sonda zbog čega, kako kaže, ima komplikacije jer nema mogućnost da je zamijeni.

Pacijentu s visokim pritiskom pregled zakazan za sredinu septembra NIKŠIĆ – U nikšićkoj Opštoj bolnici nema odgovarajućeg konca, kao ni mrežica koje se koriste u operacijama kile, a koriste se zalihama koje je obezbijedilo još prethodno rukovodstvo, kazali su Pobjedi sagovornici iz nikšićkog zdravstvenog sistema. Istakli su i da pojedini pacijenti nabavljaju za sebe dio obaveznih rekvizita za operacioni blok.

– Navodno, neki tenderi su propali, neki su tek raspisani, čekaju se firme koje su uvoznici, a konac ili mrežica za naredni mjesec ili dva koštaju koliko plata novozaposlenog PR menadžera ili nekog drugog nemedicinskog radnika – kazao je sagovornik Pobjede.

Kod specijaliste se u nikšićkoj bolnici takođe dugo čeka. Nikšićanin Vojin Joković je juče bio kod izabranog ljekara zbog povećanog krvnog pritiska, koji je, kako kaže, bio 200/130 i dobio je uput kod specijaliste.

Pregled mu je zakazan za polovinu septembra, Do kardiologa je tek teško doći, jer je jedan.

Slična priča opterećuje i ostale

Marko Mitrović

grane medicine u Nikšiću.

Da stanje nije sjajno, potvrđuje i posljednji slučaj šestogodišnje djevojčice, koja je, kako su njeni roditelji preksinoć kazali Pobjedi, tri sata čekala na ušivanje rane.

Marina i Dragan Pido Damjanović su Pobjedi preksinoć kazali da njihova djevojčica ima desetak unutrašnjih konaca i još nekoliko vanjskih, da se dobro osjeća, a puštena je na kućno liječenje.

Direktor Opšte bolnice u Nikšiću Marko Mitrović juče je

kazao da je neprijatno iznenađen izvještavanjem našeg lista, te da djevojčica, koja je primljena prije dva dana, nije imala krvarenje.

– Sve se dešavalo u našoj Hitnoj službi. Nije tačno da je dijete čekalo tri sata, a pogotovo ne da je bilo ugroženo.

Nijesmo dužni da imamo tzv. površinsku anesteziju. Uostalom, sve funkcioniše isto, od osnivanja ove ustanove. Povreda koju je zadobila djevojčica svuda se sanira u okvirima hitne službe i primarne medi-

cine, a u ovom slučaju primio je ljekar specijalista. Za objavljivanje neistina moraće neko odgovarati - kazao je direktor Opšte bolnice Nikšić dr Marko Mitrović Pobjedi su se preksinoć obratili roditelji povrijeđene djevojčice Marina i Dragan Pido Damjanović ogorčeni što su skoro tri sata u Hitnoj pomoći nikšićke bolnice čekali da njihovom djetetu bude sanirana rana u ustima, nakon što je povrijeđeno u dvorištu porodične kuće.

– Rekli su mi da kupimo anestetik, a kada sam ih pitala što ćemo sa koncem, jer toga nema u apotekama, nijesu imali odgovor, osim da čekamo da nađu?! Možete li da zamislite da se to događa u 21. vijeku, u jednoj evropskoj zemlji – kazala je Marina Damjanović i istakla da su u bolnici nakon par sati našli i anestetik.

Bračni par je preksinoć istakao i da „do neba“ zahvaljuju doktoru Mitru Šaranoviću koji je bio krajnje korektan i profesionalan, ali nemoćan da njihovom djetetu pruži adekvatnu pomoć, kao i instrumentarki Beli Kotlici.

Ra. P.

Reagovanje Opšte bolnice Nikšić gućnost da posluju direktno sa dobavljačima. Montefarm ne može da utiče na tržište i svaka nabavka je usporena zbog dugotrajnih procedura.

Iz te ustanove je Pobjedi rečeno da su spremni da sugerišu rješenja i aktivno učestvuju u eventualnim izmjenama Zakona o javnim nabavkama u dijelu koji se tiče ljekova i medicinskih sredstava. Na taj način, smatraju u Montefarmu, ubrzala bi se nabavka ljekova i spriječile nestašice, kada bi se omogućilo direktno poslovanje sa velikim farmaceutskim kompanijama.

Benefiti

Sagovornici Pobjede upućeni u ovu problematiku su objasnili da bi se izmjenom Zakona o javnim nabavkama i omogućavanjem da Montefarm posluje direktno sa proizvođačima korigovale, odnosno smanjile i cijene ljekova u Crnoj Gori te da bi građani manje zavisili od privatnika koji formiraju cijene.

Milena Popović-Samardžić, predsjednica Sindikata doktora medicine, je Pobjedi nedavno kazala da se stvaranjem mreže državnih i privatnih zdravstvenih ustanova može povećati dostupnost zdravstvene zaštite i njena pravovremenost.

- Ako se ne uspostavlja na jasnim kriterijumima, dovodi do diskriminacije. Ukoliko nijesu uspostavljeni kontrolni mehanizmi u takvim partnerskim odnosima, otvaraju se vrata potencijalnim zloupotrebama - istakla je PopovićSamardžić za Pobjedu.

Prema njenom mišljenju, očekivana analiza bi trebala da da odgovor na pitanje da li je povećani odliv novca privatnim zdravstvenim ustanovama bio i opravdan.

Iz Sindikata doktora medicine takođe apeluju i na analizu potrošnje ljekova zbog sve većeg izdvajanja novca za tu svrhu, kako prema Montefarmu tako i prema privatnim apotekama.

J. M.

Nije se čekalo koliko je navedeno u izjavi roditelja PODGORICA - Povodom teksta ,,Šestogodišnjakinja tri sata čekala pomoć jer u Hitnoj nemaju konce i anestetik“, koji je objavljen u Pobjedi, reagovala je Opšta bolnica Nikšić.

- Juče je u Opštoj bolnici Nikšić primljena djevojčica dobi šest godina sa povredom usne koja je uzrokovana padom. Djevojčicu je primio dr Šaranović, koji je dana 26.

5. 2022. godine bio dežurni, i zbrinuo je po pravilima zbrinjavanja povreda. Kada je riječ o čekanju, nije se čekalo koliko je navedeno u izjavi roditelja, iako je u tom trenutku dežurni ljekar imao preglede pacijenata iz dva saobraćajna udesa i dva pacijenta sa ujedom zmije, u gotovo istom intervalu.

Medicinski tehničar D. D. se izjasnio o slučaju i rekao da je u hodniku sreo uznemirene roditelje pacijentkinje M. D. koji

je ministra da će se njihovi zahtjevi rješavati

u ima novca za policajce raspoloženi da uvijek izađemo u susret - kazao je ministar Adžić.

On je dodao da su već pokrenuli dijalog sa Ministarstvom finansija Aleksandra Damjanovića i, kako je istakao, došli su do četiri modela rješenja.

- U budžetu ima novca da se nadoknade sredstva koja su obračunom izgubljena. Imamo namjeru da riješimo problem i da se dotaknemo mnogih drugih pitanja. Dobro je da smo počeli da ih rješavamo.

Kojom dinamikom će ići, ja to ne znam i neozbiljno bi bilo da iko sada izađe i kaže za koliko će dana problem biti riješen poručio je Adžić.

MN: Priča traje, plate iste Predsjednik Sindikata Uprave policije Mladen Šuškavčević pozdravio je uložene napore i kazao da oni brane prava kolega.

- Ovo pitanje se mora riješiti pod hitno. Nažalost i ovaj majski obračun zarade će biti umanjen i biće veliki revolt među

službenicima policije. Očekujemo i od premijera reakciju, jer ovo dugo traje. Raniji ministri su bili svi za dogovore i mi od toga nijesmo imali ništa.

Policiji je 2016. posljednji put povećana plata i ovo nas je natjeralo da krenemo sa aktivnostima - kazao je on.

Zaposlenima u Upravi policije smanjena je aprilska plata između 30 i 94 eura u zavisnosti od radnog mjesta, bez informisanja službenika niti sindikata.

Za smanjenje plata su saznali

su uputili više negativnih komentara prema doktoru Šaranoviću i upravi bolnice.

Ispred tehničara, izjasnila se i dežurna sestra Urgentnog hirurškog bloka da je primila i pripremala djevojčicu za obradu rane, dok je dežurni ljekar zbrinjavao pacijente iz udesa.

Opšta bolnica se ograđuje od izjava roditelja koji tvrde da nije bilo konca, anestetika, vate i gaze, jer istih imamo u svakom trenutku, kao i da je djevojčica krvarila, jer po izjavi dežurnog ljekara radilo se o veoma oskudnom krvarenju iz lakše povrede usta.

Doktor Mitar Šaranović je savjesno i odgovorno pregledao pacijentkinju, pružio joj potrebni tretman, ističući da je pacijentkinja odlično sarađivala uzimajući u obzir godine i uznemirenost koja se vidi kod djece u tim situacijama, a koje kod M. D. nije bilo.

kada su dobili poruku o isplati plate i nakon traganja dobili informacije da je to naloženo od strane Ministarstva ekonomskog razvoja od kojih su dobili i mejl. Iz Sindikata Uprave policije su kazali da se ni njima niko nije obraćao tim povodom.

Sindikat Uprave policije već dvije godine traži povećanje plata, ali je to ostalo mrtvo slovo na papiru, jer nikada nijesu dobili povratnu informaciju.

Jedini su u sistemu državne uprave kojima nije povećana plata od 2016. godine ne računajući obračun ,,Evropa sad“.

Pokušavali su na razne načine da to isprave, ali nijesu uspjeli da izdejstvuju povećanja kao što je bio slučaj sa zahtjevima

„Na kraju ističem“, navodi se u izjavi dr Šaranovića, „ono najbitnije, da je djevojčica sa osmijehom na licu napustila ambulantu, što najbolje potvrđuje da je posao obavljen uspješno“.

Mi iz OB Nikšić ističemo da se povrede ovakvog tipa rješavaju na primarnom nivou u ambulantama službe hitne pomoći.

Naravno da bolnica posjeduje infiltrativnu anesteziju u svakom momentu i kod svake povrede, a površinska anestezija u vidu spreja se daje kod lakših povreda, a bolnica nije u obavezi da nju posjeduje.

Zbog više puta pisanja portala Pobjeda, CdM i Analitika, širenja neistina, i ugrožavanja ugleda Opšte bolnice Nikšić i direktora ustanove, preduzećemo sve pravne mjere protiv pomenutih medija koji objavljuju neprovjerene i netačne informacije - piše u reagovanju koje potpisuje PR služba Opšte bolnice Nikšić. R. D.

Sa jučerašnjeg protesta sindikata zdravstva i prosvjete.

Uporedo, kako su naveli iz Sindikata Uprave policije, više od

deset godina ne mogu da se izbore ni za kolektivni ugovor. n. K.

10

Društvo

Subota, 28. maj 2022.

NEPRIHVATLJIVO NEPOSTUPANJE NIKŠIĆKE POLICIJE: Nikšićanin nasrnuo na jednu od građanki koja je inspektoru protiv njega podnosila prijavu PODGORICA – Grupa građanki i građana iz Nikšića, njih sedmoro, 24. maja Centru bezbjednosti pojedinačno su podnijeli prijave protiv sugrađanina Ognjena Škuletića, koji se baš dok su oni, jedno po jedno, davali izjave inspektoru, pojavio u zgradi policije i nasrnuo na jednu građanku – tako što joj se unio u lice, vrijeđao je i mjaukao, ali nekoliko policajaca koji su se tu zatekli nijesu reagovali na njegovo ponašanje?!

Njih sedmoro prijavu je podnijelo zbog „crtanja meta“ i zbog toga što ih je Škuletić u svojim objavama na društvenoj mreži Fejsbuk doveo u vezu sa nekim profilima.

Aktivista za ljudska prava Aleksandar Saša Zeković, kako je juče potvrdio Pobjedi, zatražio je od ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina da nalože provjeru postupanja policijskih službenika prema građanima 24. maja u službenim prostorijama Centra bezbjednosti Nikšić.

Zeković je u dopisu podsjetio da je sedmoro Nikšićana i Nikšićanki odlučilo da podnese prijavu protiv Škuletića koji je tog dana na društvenoj mreži Fejsbuk objavio da „pošto policija mjesecima ne želi da pronađe ko stoji iza ‘Anagastum’ stranice na društvenoj mreži Tviter krenuće Srbi iz Nikšića“.

– Reći ću vam neka od imena koja su bliska svemu ovome – napisao je dalje on, nabrajajući potom sedam osoba, među kojima Jelenu Marković, Vasilija Baletića i Natašu Šljivić, navodeći kako svi oni „uzimaju platu za ovo što rade“.

Dalje je napisao i kako su „uključeni i pojedini ljudi iz policije i Elektroprivrede Crne Gore“ i objavu završio pita-

Pred policajcima Škuletić se unosio u lice Nikšićanki, oni nijesu uopšte reagovali od nje uzme izjavu, prišao joj je Škuletić, ali „prisutni policijski službenici nijesu reagovali, niti su spriječili bliski kontakt između njih“.

– Škuletić je nasrnuo na ovu osobu, unosio joj se u lice i obraćao mjaukanjem – istakao je Zeković.

Ukazao je i da je događaj „definitivno pokriven kvalitetnim video nadzorom“.

Upozorio je Adžića i Brđanina da je „postupak Škuletića uplašio ovu osobu koja je htjela da odmah napušti prostorije CB Nikšić, ali su je poznanici ubijedili da završi bar ono zbog čega su svi ostali došli - da prijavi objave na društvenoj mreži“.

njem: „Zato, braćo Srbi, šta da radimo?“ Ubrzo potom napisao je novu objavu u kojoj je pomenuo još šest osoba uz konstataciju da one i još dvoje ljudi sa pseudonimima Čevljanka i Anagastum, „uzimaju podatke o zapošljenima u EPCG“. I objavljuju i taj post završavajući pitanjem: „I šta ćemo sad“?

Zeković je u obraćanju Adžiću i Brđaninu ukazao na činjenicu da je veliki broj „građana podržao i komentarisao ovu objavu, čak i na krajnje primitivan i drzak način, ali i uz otvorene najave nasilja prema navedenim osobama“.

ISTI MANIR

- Objava i brojni komentari su uznemirili građane koji se u njima pominju zbog čega su neposredno pristupili u službene prostorije CB Nikšić i pojedinačno podnosili prijave protiv primarno građanina Škuletića, koji se ranije predstavljao aktivistom Prave Crne Gore i različitih svetosavskih udruženja – istakao je Zeković.

Podsjetio je da je „upravo u tom svojstvu registrovan, video zapisom, kako ometa skup feminističke grupe ‘Bogougodnice’ ispred Sabornog hrama Srpske pravoslavne crkve u Podgorici, juna 2021. godine, ali ga policija nikada zbog toga

PROPUSTI SLUŽBENIKA

Salve komentara Škuletićevih pratilaca

nije procesuirala“.

U zgradi nikšićke policije, kako je precizirao Zeković, dok

je jedna od Nikšićanki koje je Škuletić pomenuo u svojim objavama čekala da inspektor

- U konkretnom slučaju je došlo do brojnih profesionalnih propusta postupajućih policijskih službenika, zbog čega je neophodno uključenje i službenika Odjeljenja za unutrašnju kontrolu policije Ministarstva unutrašnjih poslova – konstatovao je Zeković.

On je Adžiću i Brđaninu ukazao da „naročito provjere da li je policijski inspektor koji je uzimao izjavu sačinio službenu zabilješku o onome što je vidio i što je čuo u odnosu na napad građanina Škuletića na građanku u holu CB Nikšić, ko su bili policijski službenici

u holu i što su oni konkretno preduzeli povodom incidenta, te da li je izuzet snimak video nadzora i da li je o svim okolnostima događaja upoznat nadležni državni tužilac“?

Istakao je da treba da utvrde „ko je bio dežurni starješina i kako je dozvolio da uopšte dođe do neposrednog kontakta između oštećene, tj. oštećenih i lica koje oni prijavljuju“?

- Smatram da je postojala odgovornost i obaveza postupajućih policijskih službenika da sačine službenu zabilješku o svim okolnostima događaja i da se o tome upozna državni tužilac bez obzira na stav oštećenih, a koji će cijeniti okolnosti i donijeti odluku – naglasio je Zeković.

Kategoričan je da „policijski službenici nijesu smjeli dozvoliti bilo kakvo neprimjereno ponašanje ili pritisak prijavljenog Škuletića prema oštećenima, niti njihov neposredni kontakt, a propust je ako takvo ponašanje nije procesuirano i oštećeni podučeni šta treba da preduzmu“.

O incidentu u holu CB Nikšić Zeković je upoznao Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću.

Pritužbu zbog neprofesionalnog postupanja dijela policajaca podnio je i Savjetu za građansku kontrolu rada policije.

K. K.

Udruženje asistenata u nastavi saopštilo da direktori škola i inspekcija različito tumače zakon

Neko dobije ugovor za stalno, neko ne PODGORICA – I dalje se u školama selektivno tumači zakon koji omogućava asistentima da dobiju ugovore na neodređeno. Ne samo da direktori različito sagledavaju akt, neko dobije takvu vrstu zaposlenja, neko ne, nego to čini i radna inspekcija.

To su Pobjedi kazali iz Udruženja asistenata u nastavi.

Iz Uprave za inspekcijske poslove čekamo odgovore na ovu temu.

Da bi asistent dobio ugovor na neodređeno, treba da radi 36 mjeseci u istoj ustanovi.

Međutim, Udruženje asistenata navodi da ni to nije uslov ukoliko je zaposlen na slobodnom, sistematizovanom mjestu, a ustanova ima potrebu za asistentom. Kažu da je većina tražila transformaciju ugovora preko radne inspekcije.

Negoduju što su se suočili sa činjenicom da ,,radna inspekcija različito tumači ugovor čiji je prekid duži od 70 dana“.

Apeluju na Ministarstvo i uprave vaspitno-obrazovnih ustanova da zaštite asistente u nastavi ugovorima na neodređeno, a da onima koji još nijesu stekli uslov ne prekidaju zarade za jul i avgust Sporni prekid se tiče perioda pandemije korona virusa, kada je nastava počela 1. oktobra 2020. godine, umjesto 1. septembra.

-U svakom gradu je različito postupanje. Negdje se naloži transformacija i pored tog prekida, a negdje ne – rekli su oni.

Asistenti kažu da su došli u situaciju da se bore sami, da sami objašnjavaju izmjenu zakona direktorima ustanova koji, većinom, nijesu upućeni i čekaju dopis o izmjeni zakona od Ministarstva. Kažu da taj resor ne reaguje. Čekamo odgovore od Ministarstva kojim od nedavno rukovodi ministar Miomir Vojinović.

- Asistenti koji ne ostvaruju pravo na rješenje na neodređeno, po najavama Ministarstva, će ostati bez zarada u julu i avgustu iako su sredstva za to izdvojena i predviđena budže-

tom u decembru 2021. godine – rekli su oni.

Apeluju na Ministarstvo i uprave vaspitno-obrazovnih ustanova da zaštite asistente u nastavi ugovorima na neodređeno, a da onima koji još nijesu stekli uslov, ne prekidaju zarade za jul i avgust.

- Jer novac namijenjen za to ne može poći u druge svrhe – naveli su oni.

Dodaju da iznova strahuju za svoje angažovanje u septembru ukoliko ne dobiju rješenja u ovoj nastavnoj godini.

- Jer je izdavanje licenci za rad neograničeno i odvija se preko Auto škole ,,Viktorija“ i traje 11 dana, pa se može desiti da asistent sa dugogodišnjim iskustvom bude zamijenjen novim, s obzirom na toliki broj proizvedenih licenci – istakli su oni.

Udruženje asistenata apelovalo je ranije na Ministarstvo

Iznova strahuju za svoje angažovanje u septembru ukoliko ne dobiju rješenja u ovoj nastavnoj godini

prosvjete, nauke, kulture i sporta da obavijesti direktore da asistenti u nastavi, u skladu sa izmijenjenim zakonom, mogu da dobiju ugovore na neodređeno vrijeme. Govorili su tada da su direktori neobavi-

ješteni o mogućnosti transformacije ugovora iz određenog na neodređeno.

Skupština je 29. decembra usvojila izmjene i dopune Zakona o vaspitanju i obrazovanju djece sa posebnim

obrazovnim potrebama. Prema tom aktu, škola zaključuje ugovor o radu sa asistentom u nastavi na neodređeno vrijeme.

Ombudsman je nedavno utvrdio da je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta povrijedilo prava asistenata u nastavi i saradnika u socijalnoj inkluziji Roma i Egipćana prošle godine kada im nije produžen radni odnos za jul i avgust. Taj resor je tada produžio ugovore svim nastavnicima koji imaju ugovor na određeno, do 30. juna, kao što su imali asistenti i medijatori.

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta prošle godine nije prihvatilo zahtjev asistenata, koji u školama pružaju podršku učenicima sa smetnjama u razvoju, da dobiju ugovore o radu na neodređeno vrijeme.

N.Đ.

Hronika

Subota, 28. maj 2022.

Požar u Kolašinu sa tragičnim posljedicama

11

VIŠI SUD: Izrečena presuda bivšem gradonačelniku Podgorice za zloupotrebu u slučaju prodaje gradskog zemljišta Carinama

Miomir Mugoša oslobođen optužbi

Kuća u kojoj je stradala starica

Izgorjela starica KOLAŠIN - Danica Bulatović (90) izgorjela je u požaru koji je tokom noći zahvatio porodičnu kuću u Trebaljevu u kojoj je živjela. Kako nezvanično saznajemo, vatra je zahvatila sobu u kojoj je ona boravila. U požaru u kući je i izgorjela samo ta prosDr. D. torija.

Ronioci regionalnog ronilačkog centra Bijela okončali potragu za nestalom osobom

Izvučeno tijelo ribara RISAN - Ronioci regionalnog ronilačkog centra Bijela pronašli su i izvukli tijelo nestalog ribara nakon višednevne opsežne potrage. Na području podvodnog akvatorijuma risanskog zaliva ronioci su danas uspjeli da pronađu i izvuku tijelo nestalog ribara, potvrdio je Pobjedi Danilo Mijajlović iz Regionalnog ronilačkog centra Bijela.

On je kazao da su, uprkos mutnoj vodi i slaboj vidljivosti, pronašli tijelo na 22 metra dubine, nakon čega je predato nadležC. H. nim službama na dalje postupanje.

Državljanin Belgije stradao na Komovima PODGORICA - Državljanin Belgije stradao je juče oko 13 časova tokom planinarenja na Komovima, potvrđeno je Pobjedi iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije.

Nezvanično nam je rečeno da je državljanin Belgije stradao priC.H. likom obrušavanja kamena.

Bivši načelnik CB Podgorica reagovao na tvrdnje Milana Kneževića iznešene u emisiji ,,Načisto“

Pavićević: Nijesam ovlašćen da ukidam mjere PODGORICA – Bivši načelnik Centra bezbjednosti Podgorica Milovan Pavićević demantovao je navode predsjednika Demokratske narodne partije Crne Gore i jednog od lidera Demokratskog fronta Milana Kneževića iznijetih u sinoćnoj emsiji „Načisto“ TV Vijesti da je odgovoran za ukidanje mjere zabrane ulaska srpskim državljanima Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću.

- Obavještavam javnost da sa iznijetim navodima apsolutno nemam nikakve veze. Evidentno je da se radi o gruboj neistini, izmišljenoj konstrukciji, tendencioznoj i skrivenoj podmetačini – kazao je Pavićević.

On je pojasnio da kao načelnik podgoričke policije nije bio u mogućnosti, a ni ovlašćen da u ime Centra bezbjednosti donosi takve odluke takve i da sa lokalnog nivoa bilo kojem licu ukida mjeru zabrane ulaska u Crnu Goru.

- Takvu nadležnost nije imala nijedna operativna jedinica u sastavu Centra bezbjednosti sa kojim sam rukovodio, a takođe ni tada, a ni sada takvo ovlašćenje nema nijedan centar ili odjeljenje bezbjednosti, kao

PODGORICA – Miomir Mugoša oslobođen je optužbi Specijalnog tužilaštva da je kao gradonačelnik Glavnog grada Podgorica, korišćenjem službenog položaja, gradsku kasu oštetio za 6.723.194,85 eura prilikom prodaje opštinskog zemljišta firmi Carine ispod tržišne cijene za 165 eura po metru kvadratnom.

Presudu je juče izrekla sutkinja Višeg suda u Podgorici Vesna Pean.

- Nema dokaza da je u ovom slučaju Miomir Mugoša postupao sa umišljajem da pričini štetu Glavnom gradu u korist kompanije Carine a što je jedan od neophodnih uslova za krivično djelo zloupotreba službenog položaja za šta ga je teretilo Specijalno tužilaštvo – kazala je sutkinja Pean.

Ona je u kratkom obrazloženju presude kazala da je sud tokom dokaznog postupka utvrdio da je donošenju odluke o prenosu prava svojine kompaniji Carine nad spornom parcelom prethodila procedura, te da je postupak išao od Direkcije za imovinu, preko nadležnih sekretarijata, a potom

je tek dolazio do službe gradonačelnika.

- Svi službenici koji su učestvovali u donošenju ove odluke su prilikom svjedočenja pred sudom tvrdili da su postupali u skladu sa zakonom kao i da Mugoša nikada nije uticao na njih da donesu odluku koja je suprotna njihovom mišljenju. Zaposlenici Glavnog grada su ukazali da su povodom ovog slučaja imali konsultacije sa predstavnicima Direkcije za imovinu ali da niko nije uticao na njih kakvu odluku da donesu – pojasnila je sutkinja Pean.

Među svjedocima je, kako se navodi u presudi, bilo i službenika koji su smatrali da u konkretnom slučaju nije trebalo javno oglašavati prodaju sporne parcele gradskog zemljišta, kako to tvrdi SDT, jer se radilo o procesu dokompletiranja parcele u posjedu kompanije Carine.

- Carine su trebale da iskompletiraju parcelu čiji se jedan dio nalazi u njihovom vlasništvu dok je drugi dio parcele bio u vlasništvu Glavnog grada. Kompletiranje su mogle da izvrše samo Carine ili Glavni grad odnosno samo jedan od vlasnika dvije susjedne parcele. Kako Glavni grad na spornoj

Jovanović: SDT će se žaliti na odluku Višeg suda Vršiteljka dužnosti vrhovnog državnog tužioca Maja Jovanović saopštila je sinoć da preduzima određene provjere, te da će se Specijalno državno tužilaštvo žaliti na odluku Višeg suda u predmetu ,,Carine“.

- Uvažavajući zainteresovanost javnosti za odluku Višeg suda u Podgorici, u predmetu protiv bivšeg gradonačelnika Podgorice, optuženog M. M. i postupanje Specijalnog državnog tužilaštva u ovom predmetu, obavještavam vas da, kao vršiteljka dužnosti vrhovnog državnog tužioca i u skladu sa svojim nadležnostima, već preduzimam određene provjere u brojnim predmetima, što će biti slučaj i u predmetu u kom je danas donijeta prvostepena odluka - kazala je Jovanović.

Ona je kazala da će javnost blagovremeno biti obaviještena o tome da li je u predmetima koji su na provjeri eventualno napravljena greška ili nije.

- Zbog interesa javnosti napominjem da sam iz Specijalnog državnog tužilaštva, nakon izricanja presude Višeg suda, informisana da će na donijetu odluku izjaviti žalbu kad im bude dostavljen pismeni otpravak presude - kazala je ona.

Jovanović je podsjetila i da je Državno tužilaštvo samostalan organ i da je Zakonom o državnom tužilaštvu propisano da niko ne smije da utiče na Državno tužilaštvo u vršenju njegovih poslova.

Mugoša sa braniocima

parceli nije planirao izgradnju saobraćajnice ili nekog objekta od važnosti to kompletiranje je prepušteno Carinama - pojasnila je sutkinja Pean.

Dodala je da je od važnosti prilikom odlučivanja za sud jedna od ključnih činjenica bila to što je komisija koja se bavila procjenom cijene zemljišta bila iz drugog državnog organa i nema veze sa Glavnim gradom.

Mugoša je 21. aprila u završnim riječima pred podgoričkim Višem sudom kazao da mu sud može izreći jedino oslobađajuću presudu jer u sudskom postupku tužilaštvo nije dokazalo da je prekršio zakon i nanio štetu Glavnom gradu.

On je ustvrdio da bi ovaj predmet bio okončan još u fazi izviđaja da je tužilaštvo bar jednom saslušalo u svojstvu građana njegove saradnike koji nažalost danas nijesu među živima.

Istog mišljenja bili su i njegovi advokati Mitar Mugoša i Predrag Đolević ističući da sud ne treba Mugošu da oslobodi usljed nedostatka dokaza već zbog činjenice u da u predmetu nema elemenata bića krivičnog djela i

kako više niko, ko radi u skladu sa zakonom, ne bi se našao na optuženičkoj klupi.

Mugoša je kazao da je tužilaštvo i nakon što su odbačene tri krivične prijave u ovom slučaju, kršeći zakonom propisane procedure, aktiviralo slučaj agažujući vještaka arhitektonske struke Vukašina Đuričkovića i na kraju podiglo optužnicu.

Odbrana Miomira Mugoše je od suda zatražili da posebno razmotri činjenicu da je vještak Đuričković imao različite aršine kada je u pitanju procjena cijene zemljišta prodatog kompaniji Carine i zemljišta na susjednoj parceli koji je vraćan vlasnicima kroz proces restitucije.

- Koliko je ovaj vještak znaven u procjenama ukazujemo da je u predmetu protiv Miomira Mugoše metar kvadratni gradskog zemljišta prodatog kompaniji Carine cijenio prvo 1.100 eura pa zatim 857 odnosno 357 eura po metru kvadratnom dok je metar kvadratni na susjednoj parceli u postupku restitucije cjenio 56 eura po metru kvadratnom – kazao je advokat Mitar Mugoša.

B. R.

Milovan Pavićević

organizaciona jedinica policije lokalnog nivoa – naveo je Pavićević i naglasio da je riječ „o jednostavno provjerljivim procedurama“.

Dodao je da je u vezi navoda predsjednika skupštinskog Odbora za bezbjednost i odbranu Milana Kneževića u medijima reaguje s ciljem istinitog i činjeničnog informisanja javnosti, sprečavanja potencijalnog crtanja meta, kao i zaštite ličnog, porodičnog i profesionalnog integriteta.

Knežević se nakon toga oglasio, ali u podužem saopštenju nijednom rečenicom nije se osvrnuo na činjenice koje je Pavićević saopštio.

A. R.

Sin bivše predsjednice Vrhovnog suda saslušan kod sudije za istragu

Milošu Medenici određen pritvor PODGORICA - Milošu Medenici juče je u podgoričkom Višem sudu određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da je organizovao kriminalnu organizaciju radi šverca droge i cigareta i nezakonitog uticaja na sudske ishode u pojedinim predmetima radi novčane koristi, potvrdio je za Pobjedu advokat Stefan Jovanović.

Odluku o određivanju pritvora donijela je sutkinja za istragu

Višeg suda Suzana Mugoša.

Kako je advokat Jovanović pojasnio, Medenici je pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva i mogućeg uticaja na svjedoke i saučesnike.

Miloš Medenica uhapšen je u srijedu u 10.35 časova na podgoričkom aerodromu pošto je doputovao iz Beograda gdje se, kako je kazao njegov advokat Jovanović, liječio od bolesti zavisnosti. Pred specijalnom tužiteljkom Natašom Bošković on je negirao sumn-

je tužilaštva.

Za Medenicom je krajem aprila raspisana lokalna potraga, a potom i nacionalna potjernica pošto je bio nedostupan crnogorskim istražnim organima radi saslušanja na okolnosti stvaranja kriminalne organizacije, čiji je pripadnik, prema stavu SDT-a, postala i njegova majka Vesna Medenica, bivša predsjednica Vrhovnog suda.

Vesna Medenica je 17. aprila u kasnim večernjim satima spriječena da sa podgoričkog

aerodroma otputuje za Beograd. Istog dana uhapšeni su policajac Milorad Medenica, službenica Uprave carina i prihoda Ivana Kovačević, bivši fudbaler Luka Bakoč i Vasilije Petrović, sin vlasnika kompanije „Cijevna komerc“.

Osim njih, na listi osumnjičenih za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji Miloša Medenice su i Marko Vučinić, Nikola Raičević, Marko Popović, Bojan Popović, Darko Lalović, Petar Milutinović i Radomir Raičević, kao i firma ,,Kopad kompani“ iz Nikšića.

B. R.

12

Crnom Gorom

Subota, 28. maj 2022.

Ministarka ekonomije i urbanizma Ana Novaković–Đurović o crnoj ekološkoj tački u Mojkovcu

Uskoro tender za sanaciju deponije na obali Tare MOJKOVAC - Stekli su se uslovi za raspisivanje tendera, obezbijeđena su finansijska sredstva i vjerujem da ćemo u narednom periodu uspjeti konačno da riješimo ovo ogromno ekološko pitanje i opterećenje i za opštinu Mojkovac, ali i za čitavu Crnu Goru poručila je ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ana Novaković-Đurović tokom posjete toj opštini.

Ministarka je rekla da će lokalna uprava imati ministarstva za rješavanje tog pro-

SANACIJA CRNIH EKOLOŠKIH TAČAKA PRIORITET: Novaković-Đurović u Mojkovcu



blema kao i za mnoga druga otvorena pitanja u Mojkovcu.

Predsjednik Opštine Mojkovac Vesko Delić saopštio je da ga raduje što se finalizuje projekat sanacije deponije i zahvalio ministarki Novaković-Đurović na predusretljivosti.

- To je jedan od gorućih problema sa kojim smo se suočili kada smo došli ovdje na vlast. Sanacijom deponije riješićemo crnu ekološku tačku Mojkovca. U vrlo bliskom periodu na mjestu današnje deponije biće napravljen park, gdje će turisti, ali i domaći gosti, moći da se odmore i uživaju pored

Prema podacima iz državnog plana za upravljanje otpadom u Crnoj Gori ima oko 400 neuređenih odlagališta.

U Mojkovcu postoje tri sa 37 kubnih metara miješanog komunalnog otpada

KOLAŠIN: Građani apeluju da se obezbijedi zgrada nekadašnjeg suda

,,suze Evrope“ – kazao je Delić.

Pred gradske deponije, NovakovićĐurović je obišla transfer stanicu, koja predstavlja pripremnu infrastrukturu za upravljanje otpadom.

Takođe, održan je i sastanak sa predstavnicima Opštine, tokom kojeg je razgovarano o projektu adaptacije i unapređenja rada postojećeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnje kanalizacione mreže, koji treba da finansira WBIF. Vrijednost projekta je blizu tri miliona eura.

Prema podacima iz državnog plana za upravljanje otpadom u Crnoj Gori ima oko 400 neuređenih odlagališta. U Mojkovcu postoje tri i na njima je odloženo 37 kubnih metara miješanog komunalnog otpada.

C. G.

DANILOvgRAD: Poznati korisnici granta za nezaposlenost

firmi dobile Ruševina – opasnost i Sedam 105.000 eura ružna slika centra grada Sedam firmi dobiće 105.000 eura.

Po 7.500 eura dobile su - Tring

CETINJE: Rekonstrukcija seoskih puteva

LOKACIJA

Tokom investicionog buma, objekat starog suda je kupljen zbog atraktivne lokacije. In-

ZAvRŠNA FAZA RADOvA: Posao povjeren AG Infoplan

NEKADA UKRAS gRADA, A SADA RUŠEvINA: Zgrada bivšeg suda

KOLAŠIN - Još zvanično niko od prolaznika nije povrijeđen, nijesu zvanično ni oštećeni automobili koji prolaze ovuda ali je pitanje dana kada će i sa kojim posljedicama objekat starog suda ugroziti ljude i prostor oko sebe. Posljednjih dana je nastavljeno urušavanje ovoga objekta koje traje decenijama. Rizici su postali veći, poručuju komšije starog suda ali i građani koji tuda češće prolaze.

Duže od jednog vijeka, po nekim podacima čak 115 godina, zgrada starog suda se nalazi u „srcu“ Kolašina. Tačno gdje se Ulica Boška Rašovića, „siječe“ sa ulicom prema Crkvi Sv. Dimitrija, prekoputa gornjeg trga odnosno Trga Vukmana Krušćića i stotinjak metara ispod Gradske pijace.

Nekada ukras grada a sada prijeteća ruševina ima takvu poziciju da je teško biti „daleko od nje“ ako imate neki posao u ovom dijelu centra „male varoši“.

d. o. o. Podgorica, RAN d. o. o.

Danilovgrad i Hifa Oil d. o. o.

Podgorica. Firma Digital Brain d. o. o. Podgorica dobila je 15.000 eura, dok su Bojanara d. o. o. Danilovgrad, Attaco d. o. o.

Danilovgrad i DDI trade d. o. o.

Danilovgrad dobile po 22.500 eura.

I. I.

PRIJESTONICA

Tokom investicionog buma, objekat starog suda je kupljen zbog atraktivne lokacije. Investitor je objekat stavio kao hipoteku banci za kreditno zaduženje. Pošto kredit nije vraćen, poslovna banka je aktivirala hipoteku i postala vlasnik objekta

DANILOVGRAD - Opština Danilovgrad objavila je odluku o dodjeli sredstava po javnom konkursu za granta za smanjenje nezaposlenosti.

vestitor je objekat stavio kao hipoteku banci za kreditno zaduženje. Pošto kredit nije vraćen, poslovna banka je aktivirala hipoteku i postala vlasnik objekta. Kolašinska administracija ne može ništa da uradi bez da šalje apele nadležnim adresama u Podgorici i da komunalna policija trakom odvoji i malo odalji objekat od trotoara i ulice. Da čovjekov korak bude dalji od kamena, cigle ili nekog drugog prijetećeg materijala sa starog suda.

Zatraženo je da se uradi vještačenje i utvrdi stabilnost zgrade.

Institut za razvoj i istraživanje iz oblasti zaštite na radu je prije

šest godina ocijenio da objekat zbog građevinskog stanja u kojem se nalazi predstavlja opasnost za prolaznike, vozila kao i za susjedne objekte. Takođe je konstatovano da je rekonstrukcija neisplativa i građevinski nemoguća tako da je rušenje jedino rješenje.

INICIJATIVE

Prije četiri godine urbanističkograđevinska inspekcija tadašnjeg Ministarstva turizma i održivog razvoja je obišla objekat i najavljeno je da će sa državnog nivoa tražiti rješenje za objekat starog suda koji je sve više rizična ruševina u centru grada.

Tokom proteklih godina, pored opštinske administracije, inicijative za rješavanje problema tog objekat su slali i odbornici opštinskog parlamenta, Turistička organizacija, reagovali su i brojni gosti Kolašina koji su se čudili neprimjerenom i rizičnom objektu u centru grada.

- Krajnje je vrijeme da se konačno uradi nešto konkretno.

Više se ne radi estetici zbog čega je takva ruševina u centru grada već o opasnosti za čovjeka, automobile, okolne objekte.

Nema više uslova za odugovlačenje kroz tretman starog suda kao kulturnog dobra. Ne može se štititi kulturno dobro koje prijeti čovjeku. Ovu originalnu zgradu je trebalo davno zaštiti kada je za to bilo građevinskih uslova. Sada je opasnost za svakoga ko se nađe u njenoj blizini. Očekujemo od Ministarstva, nadležnih inspekcija kao i preduzeća koje je zaduženo za rušenje ruiniranih objekata da reaguju, prije nego što se dogodi neka nesreća i ljudi zadobiju povrede - poručili su građani koji rade i žive u blizini objekta.

Dr. DRAŠKOVIĆ

Završetak radova krajem juna

CETINJE - Sekretarijat za stambeno komunalne poslove i saobraćaj Cetinja počeo je sa sanacijom lokalnih i nekategorizovanih puteva u mjesnim zajednicama Drušići, Rvaši, Meterizi, Dobrska Župa i Štitari. Radove izvodi AG Infoplan iz Nikšića, a ukupna vrijed-

nost ove faze radova iznosi 242.948 eura.

Kako je saopšteno iz kabineta gradonačelnika, sanacija lokalnih i nekategorisanih puteva u mjesnim zajednicama u Katunskoj nahiji je završena, radovi su koštali 524.960 eura.

T. C.

PLJEvLJA: Opština raspisala tender

Za ulice i trotoare pola miliona eura PLJEVLJA - Opština Pljevlja raspisala je tender za asfaltiranje kolovoznih i pješačkih površina na gradskim saobraćajnicama za šta je ove godine izdvojeno 500.000 eura – dvostruko više nego 2021. godine.

U saopštenju objavljenom na sajtu Opštine, potpunim ili djelimičnim presvlačenjem i sanacijom biće obuhvaćeno oko 100 saobraćajnica, odnosno oko 26.000 m² saobraćajnih površina na gradskom području.

Tender je otvoren do 6. juna.

I. I.

Crnom Gorom

Subota, 28. maj 2022.

13

Crnogorski maslinari na takmičenju u Njujorku osvojili zlatnu i dvije srebrne medalje za kvalitet

Ulje ,,Davidović“ među najboljim na svijetu

Jako sam ponosan što je moje ulje dobilo ovu prestižnu nagradu, a laska i činjenica da je u pitanju prva zlatna medalja za ulje iz Crne Gore. To priznanje je velika obaveza da održim ovaj nivo kvaliteta, jer je jedna stvar popeti se na vrh, a mnogo teža na njemu opstajati – kazao je Budvanin Stevo Davidović PODGORICA - Na najvećem svjetskom takmičenju u kvalitetu maslinovog ulja u Njujorku (NYIOOC World Olive Oil Competition) crnogorski maslinari osvojili su zlatnu i dvije srebrne medalje. Maslinar i uljar iz Budve Stevo Davidović je za kvalitet svog ulja dobio zlatnu medalju, a ulja „Barsko zlato“ Barske uljare i porodice Veselina Vulićevića iz Bara, srebrne.

Stevo Davidović ponosan je na priznanje koje je donio gradu i državi.

PODSTICAJ

- Jako sam ponosan što je moje ulje dobilo ovu pre-

stižnu nagradu, a laska i činjenica da je u pitanju prva zlatna medalja iz Crne Gore na prestižnom globalnom takmičenju kao što je NYIOOC, na čijem sertifikatu piše da je ulje ,,Davidović“ proglašeno za jedno od najboljih na svijetu u 2022. godini.

Ovo priznanje je velika obaveza da u budućem radu održim ovaj nivo kvaliteta, jer je jedna stvar popeti se na vrh, a mnogo teža na njemu opstajati – kazao je Davidović Pobjedi.

Dodaje kako mu sada osim redovnih radova u maslinjaku, predstoji ,,ozbiljan rad na dizajnu i tržišnom pozicioniranju svog proizvoda na nivo koji očito zaslužuje“.

Maslinjaci Davidovića se nalaze Buljarici, Kaludercu. Ima oko 750 stabala, različitih sorti i starosti - oko 150 starih stabala autohtonih sorti žutica i crnjaka i oko 600 mladih stabala sorti Levantinka, Coratina, Leccino, Koroneiki i Picual posađenih od 2015. Godišnje proizvede par stotina litara ulje, ali s obzirom na to da je dio stabala još mlad, računa na veći rod i veću proizvodnju u narednim godinama. Razvija dva brenda, jedan je ,,Davi-

dović“, za koji je osvojio zlatnu medalju u Njujorku, a drugi je ,,Paštrovsko“, ulje od autohtonih paštrovskih sorti maslina.

Davidoviću nagrada iz Njujorka jeste najveće ali nije jedina.

Tokom 2021. godine osvojio je zlatnu medalju na prestižnoj manifestaciji ,,Noćnjak“ u Splitu i bronzanu na manifestaciji ,,Dani mladog maslinovog ulja u Dalmaciji“ u Vodicama. Ove godine u aprilu pripala mu je srebrna medalja na manifestaciji ,,Dani masline“ u Zadru.

TAKMIČENJE

O takmičenju u Njujorku je maslinare informisao predsjednik Društva maslinara Bar Ćazim Alković. Koja će ulja Crnu Goru predstavljati u Njujorku odlučio je prvi crnogorski Panel za senzorsku ocjenu kvaliteta djevičanskih maslinovih ulja na „internom takmičenju“.

- Osvojene medalje i priznanja za kvalitet su na ponos kako maslinarima – proizvođačima, tako i cijeloj crnogorskoj javnosti. Jedna zlatna i dvije srebrne medalje su veliki uspjeh za malu Crnu Goru i ovo je istorijski trenutak jer smo se na ovaj način svrstali u red naprednih zemalja koje vode bri-



Na NYIOOC World Olive Oil Competition maslinar iz Budve Stevo Davidović je za kvalitet svog ulja dobio zlatnu medalju, a ulja „Barsko zlato“ Barske uljare i porodice Veselina Vulićevića iz Bara srebrne gu o kvalitetu maslinovog ulja.

Pored maslinarskog uspjeha, nagrade su i velika turistička promocija Crne Gore - kaže Alković te zadovoljno ističe kako su se u velikom procentu poklopile ocjene koje su ulja dobila u Njujorku sa ocjenama crnogorskog panela.

NYIOOC World Olive Oil Competition je najveće i najprestižnije takmičenje i njegova godišnja lista nagrađenih je vodič za najbolja maslinova ulja svijeta i njihove proizvođače.

D. Š.

,,Vulićević“ od eksperata dobio srebro Svjetski eksperti ulju ,,Vulićević“ dodijelili su srebrnu medalju. Veselin Vulićević kaže da je uzorak poslao u Njujork bez takmičarskih ambicija.

- Bez ikakvih ambicija za neko takmičenje a posebno ne za neke velike nagrade kao što je ova. Želio sam samo da potrvrdim kvalitet svoga ulja. Rezultat je stvarno fantastičan i meni čini veliko zadovoljstvo a mislim da je još značajnija promocija barske žutice kao sorte i ostalih maslinovih ulja sa ovog područja – kaže ponosno Vulićević.

Sagovornik Pobjede maslinarstvom se

bavi dvije decenije, a maslinjak se nalazi u Mandarićima.

- Kažu da interesovanje za maslinarstvo počinje kad broj godina pređe broj cipela.

Tako i kod mene. Ljubav se razvila kasnije kad sam shvatio koliko je maslina zahvalna i lijepa a ulje ljekovito a prije svega zdrava hrana. Kod mene maslinarstvo nije porodična tradicija što može biti nedostatak a ujedno i prednost jer nijesam zarobljen mnogim predrasudama. Ipak slažem se da je spoj iskustva i nauke najbolja kombinacija. Jednim mukotrpnim radom

iskrčio sam tj. oslobodio oko stotinjak stabala koja su bila u stanju za totalnu revitalizaciju čak iz korijena. Parcijalno sam revitalizovao stara stabla i sadio nova intrducirana. Uz permanentnu edukaciju preko literature, interneta, foruma i kurseva raznih oblika od kojih izdvajam TIKA u organizaciji Ambasade Turske i Islamske zajednice rezultati su se brzo pokazali.

Moram da spomenem da su punu podršku pružili Društvo maslinara Bar na čelu sa Ćazimom Alkovićem i Opština Bar – kaže Vulićević.

Uprava za šume Crne Gore donijela cjenovnik za nedrvne proizvode

Kilogram sjemena mrazovca deset eura PLJEVLJA - Uprava za šume utvrdila je novi cjenovnik za otkup ljekovitog bilja, šumskih plodova i gljiva u sirovom stanju.

Mrazovac

Na spisku je 114 biljaka, šumskih plodova i gljiva a otkupna cijena zavisi od toga da li se otkupljuje kompletna biljka, cvijet ili korijen. Kako je objavljeno na sajtu tog preduzeća cijene važe i za zalihe iz prethodne godine.

Najskuplji proizvod je sjeme mrazovca, čija cijena iznosi 10 eura po kilogramu i

vrganja (gljiva) osam. Korijen bijelog sljeza, cvijet ljubičice, cvijet dan i noć otkupljujuje se po četiri eura za kilogram, cvijet nevena tri i po eura, a sjeme koprive, islandski lišaj i cvijet različka po tri.

Za kilogram cvijeta buvača može se dobiti 2,5 eura, ploda brusnice i divlje trešnje i cvijeta bijelog sljeza dva eura, koliko i za korijen valerijane, lista lovora, sominu, zatim plod lijeske i cvijeta i lista kiprovine kao i prosenjaka i korijen srčenjaka. Kilogram cvijeta trnjine i lavande plaća se 2,20 eura. Za šumske jagode se može dobiti

1,80 a za borovnice 1,50.

Korisnicima sa kojima Uprava za šume, uz saglasnost Vlade, potpiše ugovore o korišćenju nedrvnih šumskih prozvoda obračunavaće se naknada u iznosu od pet odsto tržišne cijene otkupljenih proizvoda.

- Cijene su izražene u sirovom stanju.

Obračun će se raditi primjenom koeficijenta pretvaranja suvog u sirovo stanje. Na primjer, kilogram suvog vrganja je jednak 10 kilograma sirovog ili kilogram suve žalfije kao tri i po kilograma sirove – piše u cjenovniku Uprave za šume.

M. N.

14

Kultura

Subota, 28. maj 2022.

Objavljena nova knjiga beranskog hroničara Adema Softića

Autori desetog nastavka holivudskog filma „Paklene ulice“ ipak neće snim

Umjesto u Crnu Gor milioni odoše u Por

Blisko prijateljstvo između grada i autora PODGORICA - Adem Ado Softić, fotograf i hroničar Berana, objavio je novu knjigu pod nazivom „Čudesni suncokret u bašti pješadijskog puka – i druge priče iz starih Berana“ kojom nastavlja svoju foto-literarnu posvetu rodnom gradu započetu naslovom „U sjenci Feminog oraha“.

Knjiga sadrži 63 stara a nova zapisa o varoši, porodicama i ljudima iz grada koji ove godine obilježava 160 godina postojanja.

- Nove priče Ada Softića potvrđuju da to nijesu tragovi po pijesku nego u kamen urezano sjećanje na jedno vrijeme, ljude, grad i događaje.

Svaka je priča knjiga za sebe. Svaka je dobila novi život u književnom porodilištu ovog polimskog hroničara, koji potvrđuje da zapisano traje. Prošlost je neprolazna, njeni ljudi žive, događaji traju samo onda kada ona uđe u knjigu. Softić ovim beranskim pričama prijateljima daje krila da lete, korijene da se vrate i razloge da ostanu – zapisao je u svom pogovoru ovoj knjizi dr Draško Došljak. „Čudesni suncokret u bašti pješadijskog puka – i druge priče iz starih Berana“ je, prema mišljenju prof. dr Saše Popovića, svjedočanstvo o bliskom prijateljstvu grada i autora.

- Ado je „melanhroničar“ Berana! Čas je Zuko Džumhur, čas Evlija Čelebija, čas Ivo Andrić. Bez njegovih priča, mi ne bismo znali šta imamo i šta smo imali. Zahvaljujući Adu, i oni koji nikada nijesu voljeli svoj grad, lako će zavoljeti naš. Jer, gradovi su centri gravitacije ljudskih sudbina, njihov zajednički sadržalac i zadržalac. Geometrija naših koraka određena je geometrijom naših ulica. Kao što koraci odzvanjaju ulicama, tako i Adove priče odzvanjaju u nama kao zvona Đurđevih stupova, a neočekivani proboji na krajevima njegovih priča grunu emocijom kao što je nekada u Beranama gruvao Karlov top na kraju ramazanskog dana, da označi kraj posta – zapisao je Popović.

Prva promocija ove knjige održana je ove nedjelje u Biblioteci Grada Beograda, u Čitaonici fonda umetnosti, a u narednom periodu biće predstavljena i u Beranama i drugim gradovima Crne Gore.

D. E.

Holivudski glumac Rej Liota preminuo u 68. godini

PODGORICA – Poznati holivudski glumac Rej Liota, koga publika najviše pamti po kultnoj ulozi u filmu „Dobri momci“, preminuo je u 68. godini u Dominikanskoj Republici, gdje je snimao ostvarenje „Opasne vode“.

U filmu Martina Skorsezea, u kome je dijelio kadar sa Robertom de Nirom i Džoom Pešijem 1990. godine napravio je glumački proboj, a nakon toga ostvario brojne uloge od kojih najpoznatije u filmovima „Bračna priča“, „Mafijaški sveci Njuarka“, „Polje snova“, „Zemlja policajaca“, „Bijeli prah“…

Kada su ga mediji pitali da li je njegovo nasljeđe definisano ulogom u filmu „Dobri momci“, Liota je u svom stilu rekao: – Ako imate jedan film koji ljudi pamte, to je sjajno. Ako imate dva, to je fantastično – rekao je on.

A, sudeći po reakcijama fanova, ali i slavnih ličnosti na njegovu

PODGORICA – Iako je postojala velika šansa da se deseti nastavak filmske franšize „Paklene ulice“ (The Fast and the Furious) ovog proljeća jednim dijelom snima u Crnoj Gori, do toga neće doći, budući da su se pred samu finalizaciju dogovora inostrani producenti odlučili za Portugal.

Na odluku produkcije da u posljednjem trenutku odustane od Crne Gore, kako Pobjeda nezvanično saznaje, najviše je uticala kriza u ovom dijelu Evrope, odnosno sukob između Rusije i Ukrajine. Međutim, jedan dio crnogorskih filmskih radnika, dobro upućenih u pregovore, za Pobjedu je nezvanično potvrdio da je do odustajanja inostrane

ekipe došlo i usljed nespremnosti prethodne Vlade da producentima pruži određene garancije, kao i usljed malog produkcionog kapaciteta i filmske infrastrukture na našoj teritoriji. Štaviše, kada se Pobjeda ranije interesovala za ovaj projekat, vrlo odgovorni ljudi u kinematografskom sistemu Crne Gore tvrdili su da „ako ne dobijemo ovaj projekat, bolje da nas nema“. Kad je sve propalo, bitno su ublažili i izmijenili svoj stav, odgovornost prebacili na spoljne faktore, uzgred iskazujući nespremnost da zvanično o tome govore za Pobjedu.

VOLJA

Informaciju da su inostrani producenti odustali zbog krize u

Evropi, tj. rata u Ukrajini, Pobjedi je potvrdio izvor blizak crnogorskim producentima koji su pregovarali sa produkcijom „Paklenih ulica“.

– Zbog cjelokupne situacije sa Ukrajinom i sa dešavanjima u ovom dijelu Evrope, projekat se neće snimati u Crnoj Gori. Nije ničija krivica iz Crne Gore. Oni su se povukli zbog buktećeg sukoba, jer oni Istočnu Evropu i dalje gledaju kao nesiguran teren – kazao je naš izvor.

Budući da su postojale spekulacije da su na odluku produkcije uticale i određene garancije koje je bilo neophodno dobiti od prethodne Vlade, naš izvor je to demantovao.

– Oni nijesu tražili nikakve ga-

rancije od nas. Njihovi zahtjevi nijesu svakodnevni i obični, naročito kada se porede sa manjim projektima koji su se do sada snimali kod nas, ali je postojala volja i zalaganje da se krene u realizaciju. Tražili su zatvaranje jednog dijela Crne Gore tokom ljeta, ali smo bili na dobrom putu da i to ostvarimo. Pred finalizaciju svega oni su se povukli. U pitanju je ogromna ekipa, od oko 700 ljudi, te je bilo potrebno i zatvoriti neke glavne puteve u sred ljeta zbog snimanja. Ipak, postojala je volja i potvrda da će to uspjeti da se realizuje – rekao je naš izvor.

Pojedini filmski radnici, dobro upućeni u pregovore, saopštili su Pobjedi da je na izbor Portugala presudno uticao i veći povraćaj

U okviru serijala „Žene u kulturi“ održano predavanje o kulturnoj baštini

Trebalo bi da zaštitimo pjevanje Rej Liota

iznenadnu smrt, čini se da je Liota imao mnogo više od dvije poznate uloge. Robert de Niro, u izjavi za američke medije, kazao je da je Liota ostavio dubok trag i da neće biti zaboravljen.

– Veoma sam tužan zbog saznanja da je Rej preminuo. Previše je mlad da bi nas napustio. Neka počiva u miru – kazao je De Niro.

Reditelj Dejvid Čejs, sa kojim je Liota sarađivao u filmu „Mafijaški sveci Njuarka“, takođe žali zbog gubitka izuzetnog talenta i, kako je rekao, divne osobe.

– Ovo je ogroman, neočekivani šok. Obožavao sam Rejevo djelo otkako sam ga vidio u filmu „Nešto divlje“. Bilo mi je tako drago što je radio „Mafijaške svece Njuarka“. Snažno sam vjerovao da on može da odigra tu dvostruku ulogu. Stvorio je dva izrazito odvojena lika i svaki nastup je bio fenomenalan. Rej je takođe bio veoma topla i duhovita osoba. Zaista vrhunski glumac – izjavio je Čejs.

S. V.

Svaka druga normalna država bi puteve koji su prolazili kroz Crnu Goru valorizovala, postavila turističku rutu, a ja sam najviše o njima čula u BBC-jevim emisijama – rekla je Todorović PODGORICA – Svjedoci smo da smo u našoj državi došli do raznih problema socijalnih, društvenih, političkih zbog nepoznavanja sopstvenog identiteta i sopstvene kulture – rekla je dr Tijana Todorović na predavanju pod nazivom „Kulturna baština“ koje je održano u okviru serijala „Žene u kulturi“ u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“.

Prema njenim riječima, kulturna baština i kulturno nasljeđe su ključni za razumijevanje savremene Crne Gore i neke buduće Crne Gore, ali da je odnos i institucija i građana prema svemu što imamo vrlo nemaran.

To se posebno vidi u odnosu prema ostacima starih rimskih puteva kroz našu zemlju.

– Svaka druga normalna država bi puteve koji su prolazili

kroz Crnu Goru valorizovala, postavila turističku rutu, a ja sam najviše o njima čula u BBC-jevim emisijama – rekla je Todorović.

Prema njenim riječima, najveći do sada nađeni antički grad nalazi se u Pljevljima i još uvijek nemamo njegovo cijelo ime, a prošlo je 30 ili 40 godina od prvih arheoloških iskopavanja. Država nije uspjela da se dogovori sa vlasnicima privatnog zemljišta da se to nasljeđe istraži i, kako je rekla Todorović, to je samo jedan primjer odnosa koji imamo prema sopstvenoj prošlosti.

Veliki pečat na crnogorsku kulturnu baštinu ostavila je i slovenska kultura.

– Najstariji tragovi slovenske kulture nađeni su u Ulcinju.

Nažalost, to više ne možemo da vidimo u ulcinjskom mu

M. babović

Topao čovjek, izuzetnog talenta

Jednu od glavnih uloga i u ovom nastavku igraće Vin Dizel

Tijana Todorović na predavanju o kulturnoj baštini Crne Gore

zeju. Cijeli jedan dio te bogate ulcinjske istorije je u podrumima i depoima, a poslije zemljotresa u Zavičajn om muzeju u Ulcinju je neka periodika izmijenjena i ispravljana – rekla je Todorović.

Osim što je prikazala neke od reprezentativnih spomenika kulture, dotakla se i nematerijalne kulturne baštine koju je teže dokazivati i podložnija je prisvajanjima. U tom smislu, Srbija je gusle registrovala kao

svoj nacionalni instrument.

– Gusle pripadaju i Gruziji i Grčkoj i Crnoj Gori, ponajmanje Srbiji, ali ono što bi trebalo mi da registrujemo, to su pjesme uz gusle koje su tipične za prenošenje crnogorske istorije i crnogorske tradicije – istakla je Todorović.

Posebnu pažnju posvetila je narodnoj nošnji, budući da je najbliža njenoj profesiji. Upravo se vratila iz Grčke gdje je održan radni sastanak sa Gr-

Kultura

Subota, 28. maj 2022.

ru, rtugal novca utrošenog za proizvodnju kinematografskog djela, koji kod nas iznosi 25 odsto. Međutim, naš izvor je i to demantovao.

– Njima novac nije toliko važan.

To je najskuplji film koji će se ove godine na svijetu raditi. Povraćaj novca od država je mali dio budžeta, gotovo tristoti dio, koji nije presudan faktor. Oni su obje opcije sve vrijeme imali u opticaju, te je u krajnjem ispalo ovako. U principu, preporuka Stejt dipartmenta je da se ovaj dio svijeta izbjegava, kako za biznis, tako i za ove stvari – rekao je izvor Pobjede, blizak crnogorskoj produkciji.

AUTO-PUT

Podsjetimo, informacija da će nastavak „Palkenih ulica“ da se snima u Crnoj Gori pojavila se sredinom marta u pojedinim crnogorskim medijima. Prema pisanjima i tadašnjim saznanjima, američkoj ekipi bila je posebno zanimljiva dionica auto-puta Bar – Boljare, cjelokupno prirodno okruženje, most Moračica i kanjon Morače, kao i dio primorskog regiona.

Pobjeda je tim povodom poslala pitanja i Filmskom centru, koji informaciju o potencijalnom snimanju „Paklenih ulica“ nije potvrdio, ali ni demantovao.

– Filmski centar je svakodnevno u komunikaciji sa velikim brojem inostranih produkcija u vezi sa pogodnostima za snimanje kinematografskih djela u Crnoj Gori, koje između ostalog uključuju i mogućnost povraćaja dijela sredstava utrošenih za proizvodnju

e uz gusle cima, Bosancima, Albancima i Srbima u vezi sa narodnom nošnjom.

– Na kraju je ispalo da, iako smo najmanja zemlja, imamo nekih posebnosti i nekih stvari koje oni nijesu uspjeli, nažalost, da sačuvaju – rekla je Todorović i kao primjer izdvojila crnogorsku kapu koja je i najstariji element naše narodne nošnje i element koji se najmanje mijenjao.

Kao izrazito distinktivni detalj pomenula je pojas koji je u našoj kulturi jedan od simbola plodnosti, dok je u drugim kulturama češće tu simboliku nosila kapa. Upravo u ovoj oblasti čuvanja kulturnog nasljeđa žene su dale svoj najveći doprinos.

Kako je odnos prema materijalnoj kulturnoj baštini, budući da mu se malo pažnje posvećuje i u obrazovnom sistemu, vrlo nemaran, nizom primjera kako je devastirano naše nasljeđe, od Rumije, Ostroga, Beške, nikšićkih stećaka, Todorović je zaključila svoje predavanje.

D. ERJAVŠEK

Da su došli, bila bi to ogromna stvar U filmskom svijetu, situacija u kojoj se većinski producent odluči za jednu od više razmatranih destinacija, naročito kada je u pitanju ovako gabaritan projekat, nije rjetkost. Samim tim, kako je kazao naš izvor, ovo ne baca sjenku na promociju Crne Gore kao filmske destinacije, naprotiv.

- Da je uspjelo da se realizuje, to bi bila ogromna stvar.

Jer, bio bi to pokazatelj da u Crnoj Gori može da se uradi i snimi sve. Bio bi to veliki benefit na raznim nivoima, naročito u marketingu, u filmskom svijetu. Međutim, i ovo što smo do sada radili, pripreme i izviđanja su imale ogroman efekat.

Za Crnu Goru se čulo po svijetu, u kinematografskim krugovima – rekao je on.

kinematografskog djela, tzv. cash rebate, uz iznosu od 25 odsto.

Sve dok producent ne podnese zvaničan zahtjev za povraćaj sredstava Centru, nijesmo u mogućnosti da javno komentarišemo status projekta zbog obaveze čuvanja poslovne tajne. Kada se za to steknu zakonski uslovi, biće nam veliko zadovoljstvo da sa Vama, ali i sa cjelokupnom crnogorskom javnošću, podijelimo više informacija o realizaciji inostranih snimanja u Crnoj Gori – saopšteno je Pobjedi ranije iz Filmskog centra.

Pobjeda je ovim povodom zatražila komentar i od producenta Veliše Popovića, čija je producentska kuća Cut-Up trebalo da bude produkcijski servis filmskoj franšizi u Crnoj Gori, ali je on, kako je kazao, ugovorom spriječen da govori o ovoj temi. S. VIŠNJIĆ

Monografija „Marina Abramović – Od reza do šava“ predstavljena u Podgorici

Kritički i hrabar pogled na opus umjetnice performansa PODGORICA – Knjiga „Marina Abramović – Od reza do šava“, autorke Svetlane Racanović, predstavljena je u Galeriji „Risto Stijović“. Racanović se pozabavila cjelokupnim opusom svjetske umjetnice performansa, kritički i analitički sagledavajući mnoštvo značenja i uticaja njenog rada.

Istoričarka umjetnosti Maja Stanković ocijenila je da je Racanović sagledala opus Marine Abramović na jedan kritički, studiozan, zanimljiv i hrabar način.

– Svetlana u ovoj knjizi koristi jednu vrlo izazovnu i vrlo kompleksnu interpretativnu aparaturu. Ona analizira gotovo svaki rad u opusu Marine Abramović i to tako što uvodi niz različitih linija tumačenja koje nas uvode u mrežu značenja i otrkivaju nam reference, asocijacije od kojih nam većina nije bila poznata. Svetlana se sve vrijeme kreće između istorije umjetnosti, kritike, teorije, filozofije, od Kanta preko Fukoa, do feminističke kritike i na neki način pominje, govori, prolazi gotovo svu relevantnu literaturu o istoriji performansa i naravno o radovima Marine Abramović. Mi

M. babović

mati u našoj zemlji

15

Sa promocije monografije u Podgorici

smo kao čitaoci u kontaktu sa gustim teorijskim tkanjem, ali se krećemo kroz taj tekst vrlo lagodno, jer on nije hermetičan i zatvoren, već razigran, živopisan – rekla je Stanković.

Istoričar umjetnosti Ješa Denegri putem video-poruke istakao je da je u ovoj monografiji Svetlana Racanović „dovršila okvire na koji način umjet-

Abramović: Mladi mogu da vide moj rad u cjelini U kratkoj video-poruci, Marina Abramović je zahvalila Svetlani Racanović na studioznoj monografiji.

– Ova knjiga predstavlja 50 godina mog rada. To je jedina knjiga na našem području, na našem jeziku koja je objavljena o meni. Želim da ova knjiga služi mladoj generaciji umjetnika i istoričara, da vide moj rad u potpunoj cjelini. Svetlana Racanović je napravila odličnu knjigu i ja joj duboko zahvaljujem, od srca – rekla je Abramović.

nička praksa Abramović može da se analizira i protumači“.

– Čitaocu ove knjige najveće zadovoljstvo pričiniće način Svetlaninog tumačenja, njenog pisanja, koji je izuzetno i temeljon stručan, literarno bogat, zanimljiv opservacijama, pojmovima, terminima. To u ovako jednom složenom opusu daje jednu posebnu težinu i punoću. Zadovoljstvo je i u načinu kako je cjelokupni opus Abramović sagledan i tumačen i najzad kako je tekst o tom zahtjevnom, ozbiljnom, teškom problemu istorije umjetnosti, protumačen i predstavljen čitaocima – rekao je Denegri.

Filozof Jovan Čekić primijetio je da se kod Racanović „pojavila jedna spremnost da se sa svakim problemom suoči potpuno otvoreno i da zaista vidi u kojoj mjeri je taj odnos između neizraženog a namjeravanog i

nenamjeravanog, a izraženog prisutan u radu Abramović“.

– Ona je to vrlo konsekventno sprovela i hrabro. Biti hrabar podrazumijeva jednu vrlu nezahvalnu ulogu, ali to je jedini način da budete ozbiljno kritični, a to znači da se postavite kao stranac u sopstvenoj kulturi. Samo kao stranac možete sagledati čitavo polje, samo kao stranac možete izreći neke stvari, a da one nikoga ne uvrijede, nikoga ne pokude, nego da ga ponukaju prije svega da razmišlja o vlastitom vremenu – rekao je Čekić.

Pred kraj večeri, Svetlana Racanović govorila je o brojnim motivima koji su je inspirisali da se bavi umjetničkom praksom Marine Abramović, sa akcentom na njene ključne periode u stvaralaštvu. Moderator razgovora bio je pozorišni producent Janko Ljumović.

J. N.

„Start and Art“ Tajna nuklearnog projekta u Vinči na trgu u Nikšiću Počelo snimanje crnogorske manjinske koprodukcije „Lančana reakcija“

NIKŠIĆ – Završni program projekta „Start and Art“, autorke prof. Ane Miljkovac, biće održan danas od 9 do 12 sati, na gradskom trgu u Nikšiću. Namijenjen je djeci koja se u tom periodu nađu u šetnji trgom, a organizovane su i grupe djece iz osnovne škole i vrtića.

Djeca će imati priliku da se u likovnoj igri sretnu sa svim likovnim tehnikama koje se u školi ne rade, ili se rade rijetko, a koje su pogodne za uzrast od tri do dvanaest godina. Program organizuje Filozofski fakultet u Nikšiću u saradnji sa Sportskim centrom i Opštinom Nikšić koja je i pokrovitelj projekta. Nosioci aktivnosti su studenti sa Filozofskog fakulteta, budući vaspitači i učitelji, skupa sa mladim umjetnicima Nikšića.

Pored Ane Miljkovac, saradnica na ovom projektu je mr Vladana Mirković.

R. K.

PODGORICA – Poslije nekoliko godina priprema i rada na scenariju, u Beogradu je počelo snimanje crnogorske manjinske koprodukcije „Lančana reakcija“, reditelja, glumca i producenta Dragana Bjelogrlića.

Planirano je da snimanje traje do kraja ove godine na autentičnim lokacijama u Srbiji, Sloveniji i Francuskoj.

Film je produkcija srpske kompanije Cobra Film i United Media (Luksemburg). Projekat je ranije podržao Filmski centar Crne Gore, na konkursu sa sufinansiranjem u kategoriji manjinskih koprodukcija, a tad je nosio radni naziv „Čuvari formule“.

Film „Lančana reakcija“ je koprodukcija Srbije, Luksemburga, Slovenije, Sjeverne Makedonije i Crne Gore, a koproducenti su Ton Film (Srbija), Perfo Production (Slovenija), Skopje Film Studio (Sjeverna Makedonija) i Bitter Frames Production (Crna Gora).

Riječ je o uzbudljivoj filmskoj priči, o istinitom događaju u Institutu u Vinči 15. oktobra 1958, tragičnom incidentu, kada je tim

Sa snimanja filma u Beogradu

najvećih umova tadašnje zemlje tokom eksperimenta u nuklearnom reaktoru bio izložen smrtonosnoj dozi radijacije. To je bio pokušaj naših naučnika da naprave atomsku bombu, u tajnoj operaciji koju je naložio Josip Broz.

Tajnim nuklearnim projektom, po onome što se danas zna, rukovodili su Aleksandar Leka Ranković, šef Titove tajne službe i Jovo Kapičić, nekadašnji

general Udbe. Ova velika ljudska drama ostala je misterija koja traje više od pola vijeka, a elitni jugoslovenski atomisti Radojko Maksić, Roksanda Dangubić, Draško Grujić, Stjepko Hajduković i mladi genije Života Vranić postali su prvi pacijenti u istoriji svjetske medicine kojima je presađena koštana srž. Zahvaljujući francuskom ljekaru i profesoru Žoržu Mateu, koji ih je pozvao u čuvenu kliniku „Kiri“

u Parizu, jugoslovenski naučnici osuđeni na smrt spaseni su novom metodom liječenja.

Scenario filma „Lančana reakcija“, koji Bjelogrlić potpisuje zajedno sa Vukom Ršumovićem, nastao je po motivima knjige „Slučaj Vinča“ profesora Gorana Milašinovića koji je ovom događaju posvetio i knjigu „Rascepi“.

Proslavljeni francuski glumci Aleksis Manenti, Žeremi Laert i Olivije Bartelemi igraju neke od glavnih uloga, dok će regionalnu filmsku postavu predvoditi Radivoje Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Jovan Jovanović, Alisa Radaković. U filmu igra i crnogorski glumac Ognjen Mićović, koji tumači lik Živote.

Takođe, Dragana Baćović je angažovana kao scenograf u fazi priprema, dok je Đorđe Vojvodić pomoćnik reditelja.

Producent filma je Dragan Bjelogrlić, a koproducenti su: Aleš Pavlin, Andrej Štritof, Toni Salikovski, dok su ispred crnogorske manjinske koprodukcije Bitter Frames Production koproducenti Đorđe Vojvodić i Branislav Milatović.

R. K.

Hronika Podgorice

Danas i śutra zanimljiva manifestacija na Rimskom trgu

Vikend posvećen zdravlju Glavni grad i Institut za sport i sportsku medicinu Crne Gore danas i śutra na Rimskom trgu organizuju Sajam zdravlja. Iz Glavnog grada je najavljeno da će se na sajmu predstaviti brojne zdravstvene ustanove, kao i nevladine organizacije koje djeluju u ovoj oblasti.

– Tom prilikom, naši sugrađani će imati mogućnost da razgovaraju sa ljekarima, farmaceutima, psiholozima i drugim stručnjacima, te da dobiju različite usluge - mjerenje krvnog pritiska, glikemije i drugih parametara, ali i da uživaju u pratećem programu. Radno

vrijeme sajma je od 11 do 21 sat – navedeno je iz Glavnog grada.

Na sajmu će svoju ponudu i aktivnosti predstaviti poliklinike Moj lab, Filipović, DaVinci i International Medical Centar, Benu apoteke, Kuća zdravlja, Javna ustanova za smještaj, rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci ,,Podgorica“, R&B Medical (Srbija), Linea4Med (Srbija), Mobes Monte, Crveni krst Crne Gore, Zavod za transfuziju Crne Gore, studenti medicine, farmacije i stomatologije, BFit projekat, Udruženje pacijenata sa reumatskim oboljenjima, Udruženje pacijenata sa Koronovom bolešću, Udruženje sportske medicine Crne Gore, NVO Juventas, NVO I ja imam pravo da budem mama, HerbaLife, Dijabetes.me i Umax IVF (Turska).

H. P.

Promjenljivo, do 33 stepena Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, u popodnevnim satima mala mogućnost za kišu i grmljavinu. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera.

Jutarnja temperatura vazduha oko 19 stepeni, najviša dnevna do 33.

H. P.

Subota, 28. maj 2022.

Glavni grad u saradnji sa Centrom za demokratsku tranziciju podstiče aktivno uključivanje u proces kreiranja javnih politika Na 32. zasijedanju Skupštine Glavnog grada usvojena je informacija o potrebi unapređenja kvaliteta u kreiranju javnih politika kroz formiranje skupštine građana, kao inovativnog modela građanske participacije u radu gradske uprave. Riječ je o modelu koji Glavni grad pokreće u saradnji sa Centrom za demokratsku tranziciju (CDT), u cilju što većeg uključivanja i aktivnog učešća građana u proces kreiranja javnih politika.

POLEMIKE

Ovaj savremeni način učešća građanki i građana u donošenju odluka, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou, predstavio je direktor CDT-a Dragan Koprivica.

- Svi znamo da je u posljednje vrijeme zastupljen fenomen koji se zove kriza reprezentativne demokratije da se često preskače veza između izabranih predstavnika građanki i građana i da se sav taj process odigrava na drugi način i da se na tu pojavu ili fenomen odgovara na način da se kreiraju novi i zanimljivi forumi, koji omogućavaju bolje veze, kontakte i učešće građanki i građana sa izvršnim vlastima – kazao je Koprivica.

Zajedno sa Glavnim gradom, dodaje on, biće kreiran forum koji će odabrati grupu građanki i građana po reprezentativnom uzorku.

- Dakle, po svim onim parametrima, pola, obrazovanja, političke i bilo koje druge pripadnosti, koji su jednaki po onome što čini stanovništvo glavnog grada, da se odabere grupa ljudi koji će između sebe diskutovati o važnim temama koje se tiču

Skupština građana učestvovaće u radu gradske uprave Ideja je da se formira grupa ljudi, koja će tokom trajanja čitavog narednog mandata imati svoje sastanke, donositi odluke, a onda Skupštini predlagati prioritetne M. BABOVIĆ

16

Dragan Koprivica

života u gradu, a onda će diskutovati i sa odbornicima u Skupštini Glavnog grada. Ideja je da se formira grupa ljudi, koja će tokom trajanja čitavog narednog mandata imati svoje sastanke, donositi odluke, a onda Skupštini predlagati prioritetne – objasnio je direktor CDT-a.

PRIJEDLOZI

Priprema skupštine građanki i građana Podgorice radi se uz

uz podršku Fondacija Fridrih Ebert Štiftung i Evropske unije.

- Sve pripremne aktivnosti za formiranje ove skupštine radiće se do izbora, jer želimo da izbjegnemo politizaciju ove ideje u toku izborne kampanje. Kad se ta skupština izabere, naša molba je da oni budu pozivani u gradski parlament makar jednom godišnje, da se nađe prostora

da se sa njima porazgovara otvoreno i da se čuju njihovi zahtjevi i prijedlozi. Ovo rade mnogi evropski gradovi, mnoge demokratske države, poput Francuske, Njemačke…

Uslov koalicionog sporazuma nove vlade u Njemačkoj, koja je skoro počela da radi, je da Skupština građana bude faktor u tom koalicionom sporazumu i da se uvažava ono što skupština građana odluči – istakao je Koprivica, uz napomenu da za ovo CDT-u nijesu potrebna nikakva finansijska sredstva.

U Crnoj Gori, prva skupšina građana organizovana je na centralnom nivou u novembru 2021. godine, kada je grupa od 50 građana, izabranih po strogim metodološkim principima, raspravljala i kreirala preporuke na temu korupcije u javnom sektoru, sa posebnim osvrtom na zdravstveni sistem. Preporuke su predstavljene poslanicima u crnogorskom parlamentu na javnoj sjednici kojoj su prisustvovali poslanici Evropskog parlamenta.

I. MITROVIĆ

Hronika Podgorice

Subota, 28. maj 2022.

Održano crnogorsko finale međunarodnog takmičenja Žogarije

U finalnom izdanju zanimljivog nadmetanja našle su se osnovne škole ,,Dušan Korać“ iz Bijelog Polja, ,,Meksiko“ iz Bara, ,,Kekec“ iz Sutomora, ,,Vuk Karadžić“, ,,Maksim Gorki“ i ,,Božidar Vuković Podgoričanin“ iz Podgorice, kao i djeca iz Udruženja Slovenaca ,,Vida Matjan“ Ekipa Osnovne škole ,, Božidar Vuković Podgoričanin “ iz Podgorice pobjednik je ovogodišnjeg završnog takmičenja Žogarija, koje je održano juče poslijepodne na Trgu Svetog Petra Cetinjskog.

perfinalu u oktobru u Ljubljani, na kojem će biti i pobjednici iz Italije, Austrije, Mađarske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Sjeverne Makedonije.

ČISTA IGRA

– Glavni grad Podgorica posebnu pažnju poklanja razvoju dječjeg sporta, pa smo podržali i ovu manifestaciju, koja se već šest godina održava u našem gradu. Svi ste vi pobjednici, bez obzira na to ko će osvojiti prvo mjesto – poručio je samostalni savjetnik za sport u Sekretarijatu za kulturu i sport Rajko Ćupić pozdravljajući učesnike.

Pozitivna atmosfera na finalu Žogarije

Ambasador Slovenije Gregor Presker iskazao je zadovoljstvo što je u prilici da prati ovo zanimljivo dječje takmičenje.

– Ova godina je godina mladih.

Zato smo iz Ambasade podržali ovaj projekat, zajedno sa Media sportom Slovenije, da

vam omogućimo da se družite i zabavite u fer-plej igrama i sportu. Sport je veoma važan za vas djecu, a pogotovu za nas odrasle. Odrastajući ćete to shvatiti i sjetiti se ovih događaja koje ovih dana živite u Podgorici – poručio je Presker,

M. BABOVIĆ

Međutim, glavni cilj ove sportsko-rekreativne manifestacije, koja se održava već 16 godina, jeste da djeca preko sporta i propratnih rekreativno-zabavnih aktivnosti sklapaju nova poznanstva i prijateljstva, što je na najbolji način promovisano juče u sjenci spomenika Svetom Petru Cetinjskom.

Osim u sportskom dijelu (fudbal, poligoni brzine i spretnosti) učesnici su se nadmetali u izvođenju neke od vještina plesa i muzike. Manifestaciju su uljepšale djevojčice iz plesne grupe ,,Bjuti“, kao i mališani iz JPU ,,Đina Vrbica“.

U finalnom izdanju zanimljivog nadmetanja našle su se još i osnovne škole ,,Dušan Korać“ iz Bijelog Polja, ,,Meksiko“ iz Bara, ,,Kekec“ iz Sutomora, ,,Vuk Karadžić“ i ,,Maksim Gorki“ iz Podgorice, kao i djeca iz Udruženja Slovenaca ,,Vida Matjan“. Pobjednik ovog takmičenja učestvovaće kao predstavnik Crne Gore na su-

M. BABOVIĆ

Kad je druženje bitnije od pobjede

zahvaljujući Glavnom gradu i opštinama Bar i Bijelo Polje na organizaciji.

DRUŽENJE

Učenik OŠ ,,Dušan Korać“, devetogodišnji Bjelopoljac Dušan Veličković, koji trenira

Sa crnogorskim osnovcima na Trgu Svetog Petra Cetinjskog takmičila su se i djeca članova Društva Slovenaca ,,Vida Matjan“.

Predstavnik ekipe ,,Vida Matjan“ Igor Arčon kazao je da njihova ekipa nosi ime po slavnoj slovenačkoj kompozitorki, koja je stvarala u Crnoj Gori.

– Naši mališani su iz raznih gradova – Budve, Bara, Nikšića i Podgorice. Ovo nam je prvo učešće na manifestaciji. Bitno nam je da se lijepo družimo i dobro zabavimo – kazao je Arčon, uz napomenu da su rodi-

Sadržaji i svrha Žogarije su razvijanje i podsticanje strpljivosti kroz fer-plej u igrama sa loptom, nastupe navijačkih ekipa, druženje i zabavu sa pjevačkim i plesnim takmičenjima, te stvaranje kreativnih radionica.

Na takmičenjima u nekoliko disciplina učestvuju dječaci i djevojčice uzrasta od sedam do 11 godina.

Ovu manifestaciju je 2010. godine UEFA proglasila za najbolju ovoga tipa u Evropi.

fudbal, kazao je da će dati sve od sebe da pobijedi njegova ekipa.

– Druženje je ovdje odlično, prelijepo se zabavljamo – kazao je Dušan.

Učenica OŠ ,,Meksiko“, desetogodišnja Baranka Mina Lukolić takmičila se u disciplini gdje je spretnost najvažnija.

– Treniram atletiku već četiri godine u klubu ,,Sanja Bar“, brza sam i spretna. Veoma mi se sviđa ovdje, zanimljivo je, svaka čast na organizaciji. Potrudiću se da pobijedimo i odemo u Sloveniju na dalje takmičenje – kazala je Mina.

U lijepom druženju uživao je i jedanaestogodišnji Vuk Tatar, učenik OŠ ,,Vuk Karadžić“.

– Treniram fudbal u ,,Zlatnoj lopti“. Mi Zabjelčani smo najjači, nadam se da ćemo osvojiti ovo takmičenje – naglasio je Vuk. I. MITROVIĆ

Ekipa Udruženja Slovenaca ,,Vida Matjan“

telji djece članovi Udruženja Slovenaca iz Crne Gore. Član ove ekipe, devetogodišnji Viktor Erjavšek iz Nikšića kaže da mu se sviđa što su došli da se druže na Žogariji.

– Volim da igram fudbal i treniram u ,,Polet starsu“. Danas sam igrao sa drugarima iz Društva Slovenaca. Žao mi je što nismo pobijedili. Volio bih da odem u Sloveniju nekad – kazao je Viktor, uz napomenu da mu je i tata rođen u Crnoj Gori, a da su se doselili u Nikšić prije njegovog rođenja.

Ples je smijeh i dobro raspoloženje

Dobra muzika i energija pokrenuli su mnoge da i sami učestvuju u programu i nauče neke od prvih plesnih koraka.

Tako će, nadaju se iz Turističke organizacije, biti i danas ispred Dvorca Petrovića na Kruševcu, gdje će od 19 sati nastupiti plesna škola ,,Dream“, kao i sjutra na Trgu Argentina (19

Razvijanje i podsticanje strpljivosti

Društvo Slovenaca uljepšalo takmičenje

Nastupom Plesne škole ,,Sonrisa“ na Rimskom trgu počela trodnevna manifestacija ,,Svi plešemo“

sati), gdje će moći da se zabave zajedno sa članovima plesne škole ,,Buena vista“.

pridruže i uživaju u plesu – poručila je Rogošić.

KULTURA

Pi-ar menadžerka plesnog kluba ,,Sonrisa“ i instruktorka latino i klasičnih plesova Sanja Stupar ističe da se oni zajedno sa ostalim plesnim klubovima i Plesnim savezom Crne Gore trude da popularizuju ples kao redovnu društvenu djelatnost.

– Plesanje je sastavni dio svakog veselja, zabave. Trebalo bi sugrađani svih generacija, posebno mlađi da imaju bar neke osnove plesnog bontona, odnosno da znaju osnovne plesne korake, da mogu u prigodnim prilikama da pozovu djevojku na ples, da to bude sastavni dio

Direktorica TO Podgorice Irena Rogošić kazala je da je ovo jedan od brojnih događaja koji organizuju u cilju dodatne promocije turističkih potencijala našeg grada i upotpunjavanja bogatog kulturno-zabavnog programa.

– Nastojimo da dodatno promovišemo i afirmišemo ovu vrstu društvene aktivnosti, koja je namijenjena svim uzrastima. I naredne dvije večeri biće zastupljeni moderni plesovi, latino, ztinba, tango… Pozivamo sve sugrađane da nam se

kulture grada, jer ples je civilizacijska tekovina – kazala je Stupar.

Kako ističe, za djecu je ples

VESELJE

M. BABOVIĆ

U okviru manifestacije ,,Svi plešemo“, koju Glavni grad i Turistička organizacija Podgorice ovog vikenda organizuju na tri lokacije u gradu, brojni građani svih generacija uživali su sinoć na Rimskom trgu u nastupima plesne škole ,,Sonrisa“.

17

Dobro raspoloženje na Rimskom trgu

mnogo više od zabave i razonode.

– To je i učenje koordinacije pokreta, pravilnog stave, drža-

nja, opšteg stanja organizma koji se razvija na pravi način.

Za omladinu je to zabava, oni najviše traže latino, karipske plesove, salsu… Organizujemo plesne večeri na raznim atraktivnim lokacijama, kursve za srednjevječne sugrađane, ali i za starije kako bi usporili starenje, jer ,,Sonrisa“ je osmijeh.

Osmijeh je ples, dođite da plešemo – poručila je Stupar.

Dobra muzika i energija na Rimskom trgu privukli su Marka Pejovića i Bojanu Raičević, koji su šetnjom namjerili ka centru grada.

– Ovdje je sigurno bolje nego tamo gdje smo krenuli. Ne znamo da plešemo, ali se trudimo da uhvatimo korak sa ovom djecom. Malo ćemo plesati, pa ćemo ostati na piću u nekom od ovih kafića. U svakom slučaju, ispade prelijepo veče – kazao je Marko. I. MITROVIĆ

18

Svijet

Subota, 28. maj 2022.

DEVEDESET TREĆI DAN RUSKE INVAZIJE NA UKRAJINU: Sjedinjene Američke Države odbile Putinov prijedlog za ukidanje sankcija u zamjenu za žitarice

U granatiranju Harkova stradalo devet civila

KIJEV/MOSKVA - Devedeset trećeg dana ruske invazije na Ukrajinu, najmanje devet osoba je ubijeno u granatiranju Harkova, drugog najvećeg grada u Ukrajini, a 19 ih je ranjeno, izjavio je predsjednik Volodimir Zelenski.

- Sve civili. Dijete od pet mjeseci i otac su ubijeni. Majka je u teškom stanju. Među ranjenima je i devetogodišnja djevojčica - rekao je ukrajinski predsjednik. Žestoke borbe vode se i u Sjeverodonjecku gdje je, prema riječima gradonačelnika, najmanje 1.500 ljudi ubijeno.

Oleksandar Strjuk je kazao da je između 12.000 i 13.000 ljudi ostalo u gradu, gdje je 60 odsto stambenih zgrada uništeno. Sjeverodonjeck je jedini dio regije Luganjsk u Donbasu pod kontrolom ukrajinskih vlasti, a ruske snage su pokušale da ga odsijeku od ostatka teritorije koju kontrolišu ukrajinske snage.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izrazio je negodovanje zbog podjela unutar Evropske unije kada je riječ o novim sankcijama protiv Rusije te se upitao zašto je nekim

Harkov na meti ruske agresije

zemljama dopušteno da blokiraju plan.

- Koliko će još sedmica EU pokušavati da dogovori šesti paket - upitao se on u obraćanju, ističući da Rusija dnevno za snabdijevanje energentima od 27-članog bloka prima milijardu eura.

Unija raspravlja o šestom krugu mjera protiv Rusije, uključujući embargo na uvoz ruske nafte, prenosi Rojters.

Za takav potez potreban je

konsenzus svih zemalja članica, ali Mađarska se za sada protivi toj ideji, s obrazloženjem da bi njena ekonomija pretrpjela prevelike štete.

- Naravno da sam zahvalan onim prijateljima koji zagovaraju nove sankcije. Ali odakle moć ljudima koji blokiraju ovaj šesti paket? Zašto im je dopušteno da imaju toliku moć upitao se Zelenski.

U izjavama ukrajinskog predsjednika drugi dan zaredom

prisutna je zaoštrena retorika kada je u pitanju pristup svijeta ratu u Ukrajini.

- Pritisak na Rusiju doslovno je pitanje spašavanja života. A svaki dan odugovlačenja, slabosti, raznih sporova ili prijedloga da se ,,pacifira“ agresor samo znači da će više Ukrajinaca biti ubijeno - rekao je Zelenski.

On je u daljem obraćanju istakao da se Ukrajina ne raduje razgovorima s ruskim pred-

Predsjednik Stranke demokratske akcije najavio da SDA neće pristati na izmjene izbornog zakona

sjednikom Vladimirom Putinom, ali da će morati da se suoče s realnošću jer je vrlo vjerovatno da će to biti potrebno kako bi se rat okončao.

- Postoje stvari o kojima treba da razgovaramo sa ruskim liderom. Ne kažem da ja ili neko od mojih ljudi želi da razgovara s njim, ali moramo da se suočimo s realnošću u kojoj živimo - rekao je Zelenski.

Naveo je da je ono što od sastanka očekuju – povratak redovnom životu, kao i da povrate suverenost na cijeloj teritoriji Ukrajine, rekao je Zelenski ističući da mu se ne čini da je Rusija spremna za ozbiljne mirovne odgovore.

Sjedinjene Američke Države odbile su poziv ruskog predsjednika Vladimira Putina na ukidanje ekonomskih sankcija u zamjenu za deblokadu crnomorskih luka preko kojih bi se izvezle žitarice.

Putin je italijanskom premijeru Mariju Draghiju u telefonskom razgovoru rekao da će Rusija pustiti brodove koji prevoze žitarice i gnojivo kako bi ublažila nadolazeću prehrambenu krizu širom svijeta, ali samo ,,pod uslovom da se ukinu politički motivisana ograničenja koja je nametnuo

Rusija protjeruje pet hrvatskih diplomata Rusko ministarstvo vanjskih poslova objavilo je u petak da će iz zemlje biti protjerano pet diplomata iz hrvatske ambasade u Moskvi, kao odgovor na protjerivanje ruskih diplomata iz Zagreba.

Hrvatska je 11. aprila objavila da je protjerala 18 ruskih diplomata i šest članova administrativno-tehničkog osoblja iz Ambasade u Zagrebu.

Ruska Federacija dan kasnije izrazila je snažan protest hrvatskim vlastima i zaprijetila mjerama odmazde.

Zapad“ - objavio je Kremlj.

Ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da će nastavak izvoza iz Ukrajine biti dozvoljen samo ako se ukinu sankcije protiv Rusije.

Međutim, portparolka Bijele kuće Karine Žan-Pjer rekla je da je za neisporuku tona ukrajinskog žita zaslužna ruska pomorska blokada, a ne sankcije.

Trenutno nema razgovora o ukidanju sankcija, tvrdi Žan Pjer.

- Nema razgovora. Za ovo je kriva Rusija - rekla je.

Rusija bi „pod hitno trebala zaustaviti rat sa Ukrajinom“ koji je uticao na globalnu sigurnost hrane, dodala je Žan Pjer.

- Rusija aktivno blokira izvoz hrane iz ukrajinskih luka zbog čega se povećava glad u svijetu.

Ovo je njihovo dijelo.

Iz Svjetske zdravstvene organizacije poručili da se pravim mjerama širenje bolesti može lako obuzdati

Izetbegović: Opasnost od Opšta populacija ne velikosrpskog projekta treba da brine zbog na Balkanu nije prošla majmunskih boginja Bakir Izetbegović

SARAJEVO - Predsjednik Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Bakir Izetbegović je izjavio da SDA neće pristati na izmjene izbornog zakona koje bi ,,učvrstile diskriminaciju“ građana BiH i ,,dvotrećinsku vladavinu etnocentričnih srpskih i hrvatskih

stranaka“ nad Bošnjacima.

Izetbegović je na sjednici Glavnog odbora SDA, povodom 32 godine od osnivanja te stranke, ocijenio da je pravi cilj pregovora o izmjenama izbornog zakona BiH bilo stvaranje „institucionalnog trećeg entiteta“, koje želi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH i stranke u Hrvatskom narodnom saboru, ali to nije uspjelo, prenosi Hina.

- Blokade, polublokade, non-pejperi, uvrede, prijetnje cijepanjem BiH, stvaranjem trećeg entiteta su pritisci kojima smo svi bili izloženi - rekao je Izetbegović.

On je ocijenio da opasnost od „velikosrp-

skog projekta na Balkanu“ nije prošla i da je za suprostavljanje nužna saradnja Bošnjaka i Hrvata koja, međutim, ne postoji, jer je Hrvatska demokratska zajednica BiH odlučila da sarađuje s Banjalukom i Beogradom.

Izetbegović je rekao da je ideja ,,velike Srbije“ nastavila da živi kroz projekat ,,srpskog sveta“ koji je konstruisan u Beogradu kao pandan ,,ruskom svetu“.

On je naveo da član Predsjedništva BiH Milorad Dodik sprovodi pokušaj razbijanja BiH i da je to ,,sastavni dio tog scenarija“, i dodao da je na to logičan odgovor saradnja s hrvatskim faktorom u BiH i s Hrvatskom.

Prvi put od uvođenja sankcija za putovanje zbog pandemije korona virusa TOKIO - Premijer Japana Fumijo Kišida saopštio je juče da će Japan od juna otvoriti granice za turiste, prvi put od uvođenja restrikcija za putovanja zbog pandemije novog korona virusa.

Japan će od 10. juna dopustiti ulazak turista sa paket aranžmanima. Oni koji dolaze iz zona sa niskom stopom zaraze korona virusom i primili su tri doze vakcine biće izuzeti od testiranja i karantina nakon

Japan od juna otvara granice za turiste ulaska u zemlju.

Nakon kritika da su stroge granične kontrole Japana ksenofobične, zemlja je ranije ove godine počela da ublažava restrikcije i trenutno dopušta ulazak 10.000 osoba dnevno.

To uključuje japanske državlja-

ne, strane studente i neke osobe koje dolaze poslom. Japan ove sedmice prima male eksperimentalne ture iz Australije, Singapura, Tajlanda i SAD. One će trajati do 31. maja, a u njima učestvuju samo 50 osoba sa specijalnim vizama. Japan će

od 1. juna povećati broj ulazaka u zemlju na 20.000 dnevno, saopštio je zvaničnik zadužen za protivepidemijske mjere Makoto Šimoaraiso. On je rekao da će veličina grupa sa paket aranžmanima i drugi detalji biti određeni nakon procjene rezultata eksperimentalnih tura.

Broj dolazaka turista u Japan 2020. pao je za gotovo 90 odsto.

Prethodne godine u Japan je došao rekordni 31 milion stranih turista.

BRISEL - Potrebno je da prioritet bude obuzdavanje zaraze majmunskim boginjama u zemljama u kojima bolest nije endemska, što može biti postignuto brzim djelovanjem, rekla je zvaničnica Svjetske zdravstvene organizacije Silvi Brajand.

Zvaničnica SZO Silvi Brajand rekla je da postoji opasnost od širenja majmunskih boginja u određenim zajednicama, ali da ne postoji razlog da se opšta populacija brine zbog bolesti, pošto se prenosi sporo, izvijestio je Rojters.

- Smatramo da ako se sada uvedu prave mjere, možemo to lako obuzdati - rekla je Silvi Brajand na tehničkom brifingu sa državama članicama SZO. Poručila je da se pravim i pravovremenim mjerama širenje zaraze može lako obuzdati.

Brajandova je objasnila da nema potrebe za masovnom

vakcinacijom, kao i da ne postoji preporuka za upotrebu vakcina protiv velikih boginja za majmunske boginje.

Ipak, napomenula je da bi mogla da se obavi vakcinacija koja bi ciljala određene grupe.

Evropska unija se, međutim, odlučila za kupovinu vakcina i antivirusnih pilula za borbu protiv majmunskih boginja, virusa koji je endemski u Africi i obično rijedak na drugim mjestima, izjavio je koordinator za vakcine Švedske Ričard Bergstrom.

Kako je saopšteno, EU će kupiti vakcine Imvanek kompanije Bavarian nordik i antivirusne pilule Tekovirimat kompanije Siga tehnolodžiz.

Majmunske boginje do sada su registrovane u više od 20 zemalja u kojima ta bolest nije endemska, a iz SZO je ranije rečeno da se očekuje da će biti otkriveno još slučajeva zbog čega su apelovali na sve zemlje da povećaju nadzor.

Priredila: Bojana PRELEVIĆ

Arena

Košarka

19 ABA LIGA

Subota. 28. maj 2022.

Košarkaši Budućnost Volija bolji od Podgorice i u drugom meču polufinala plej-ofa Prve A lige

,,Plavi“ zakazali novo finale sa Mornarom PODGORICA – „Bemax arena“. Gledalaca: 200. Sudije: Vojinović, Lučić, Vujičić. Rezultat po četvrtinama: 19:15, 20:21, 12:19, 10:18.

PODGORICA: Bulajić, Kljajević 4 (2-2), Mišković 6, Kovačević 14, Radunović, Kaluđerović 7, Sejfić 5 (2-1), Korać 5 (6-5), Langović 2 (2-2), Vukčević, Hadžibegović 16 (4-3), Bulatović.

BUDUĆNOST VOLI: Kobs 7 (5-4), Šehović 3, Micov 7 (2-1), Barović 6 (4-4), Tarolis 2 (2-2), Z. Nikolić 16 (4-4), Jagodić-Kuridža 8 (4-2), Drobnjak 2, Popović 17 (8-7), Peri 5 (2-2).

I ta formalnost je završena, Budućnost je sa očekivanih 2:0 u finalu plej-ofa Prve A lige, gdje će za titulu igrati sa Mornarom, koji je posao sa SC Derbijem završio prije tri sedmice. Finalna serija plej-ofa, do tri pobjede, u kojoj Budućnost brani titulu, počinje u poneđeljak u ,,Morači“, od 18 sati, i igraće se sa naizmjeničnim domaćinstvima.

Za razliku od prvog meča (80:58), ,,plavi“ su drugi meč sa Podgoricom, u ,,Bemax areni“ teže riješili u svoju korist, sa 73:61, jer je Podgorica odigrala sa više energije i borbenosti, ali i izabranici Aleksandra Džikića nijesu bili na željenom nivou, posebno u napadu, kako bi sa manje mučenja završili posao sa gradskim rivalom.

Trener ,,plavih“ nije mogao da računa na Edina Atića (povrijedio se na prvom meču, vjerovatno je završio sezonu) i Danila Nikolića (povreda prsta), dok je prekobrojan od stranaca pono-

minuta igre u drugoj četvrtini stigla do izjednačenja (19:19).

Tada je uslijedio najbolji period Podgorice, koja je serijom 9:0 ,,pobjegla“ na 28:19, a onda je Alen Hadžibegović ubacio koš za dvocifrenu prednost (34:24) u korist domaćina, sredinom četvrtine.

Budućnost se tada trgla, zaigrala je angažovanije i čvršće u odbrani, pa je do kraja poluvremena primila samo pet poena i smanjila zaostatak na tri poena (39:36).

M. BABOVIĆ

Podgorica 61 Budućnost Voli 73

PREOKRET U NASTAVKU

Sa sinoćnjeg drugog meča u Bemaks areni

vo bio Di Džej Sili, dok je zaigrao Vladimir Micov…

JAKA ODBRANA PODGORICE

Podgorica je odigrala odlično prvo poluvrijeme, posebno defanzivno, jer je Budućnost ostavila na svega 36 poena (39:36). Oba tima su loše šutirala za tri poena (Podgorica 12-2, Budućnost 10-2), ali je Podgorica bila preciznija iz reketa u prvih 20 minuta (64,7 – 42,9 odsto), uz samo dva skoka manje od polufinaliste ABA lige (18-20).

Poenima Zorana Nikolića (2) i Petra Popovića, Bu-

dućnost je na startu meča povela 6:1 i činilo se da će od početka krenuti u željenom ritmu. Međutim, Podgorica je na svom terenu bila riješena da bude ,,čvrst orah“, pa su izabranici Nebojše Bogavca serijom 7:0 poveli 8:7 i vođstvo više nijesu ispuštali do odmora. U prvoj četvrtini su vodili osam razlike, na dva minuta i 14 sekudi prije kraja, kada je Nikola Mišković pogodio za 17:9. Budućnost je do kraja kvartala prepolovila zaostatak (19:15), a koševima Micova i pogođenim slobodnim bacanjima Donatasa Tarolisa je nakon nešto više od

Ni nastavak meča nije donio bolji šut za tri poena (Podgorica nije pogodila nijednu trojku iz 11 pokušaja, a Budućnost samo jednu iz 13 šuteva), pa je bilo jasno da će se pobjednik odlučivati u reketu. Budućnost je dobro otvorila drugo poluvrijeme, serijom 10:0 (šest poena Popovića i četiri Micova) za preokret i vođstvo od 46:39. Nije se, međutim, predavala Podgorica, uspijevala je da drži priključak i ne dozvoli Budućnosti da do kraja kvartala povede sa više od četiri poena koliko je bilo pred posljednju četvrtinu (55:51).

Domaćin je bio u igri do 62:59, ali je od pogođenih bacanja Nikolića sve krenulo naopako za Podgoricu, koja pri rezultatu 64:59 nije uspjela da pogodi nijednu od četiri trojke.

Budućnost je to kaznila i sa još pet poena otišla na nedostižnih 69:59…

Najefikasniji u ekipi Budućnosti bio je Popović sa 17 poena, četiri ukradene lopte i tri skoka, Nikolić je dodao 16 poena i sedam skokova.

U Podgorici su se istakli Hadžibegović sa 16 poena i osam skokova, te Marko Kovačević sa 14 poena. S. J.

,,Ratnici“ izbacili Dalas sa ukupnih 4:1 u plej-of seriji finala Zapadne konferencije

Tompson odveo Golden Stejt u NBA finale Ponovo na nivou jednog od najboljih šutera moderne košarke Klej Tompson je sa 32 poena predvodio Golden Stejt Voriorse do pobjede 120:110 nad Dalas Meveriksima – za mjesto u finalu NBA lige. ,,Ratnici“ su sa ukupnih 4:1 u pobjedama riješili pitanje šampiona Zapadne konferencije. Tompson, koji je više od dvije godine bio van terena zbog oporavka od teških povreda, u odlučujućem meču ubacio je čak osam trojki, a 19 poena u prvom poluvremenu.

Sve što je Dalas u petom meču finala Zapada, u gostima uspio, je da serijom 15:2 krajem treće dionice smanji već visok deficit na 94:84. Ipak, neizvjesnost je izostala, jer svi starteri Golden Stejta pružili su bitan doprinos. Svako od njih imao je dvocifren košgeterski učinak.

Na posljednjem meču sezone za Dalas,

mlada zvijezda Luka Dončić ponovo je igrao liderski: ubacio je 28 poena (15 u trećoj dionici), uz devet skokova i šest asistencija. Nije bilo dovoljno da se zaprijeti favoritu.

Golden Stejt će igrati šesto finale u posljednjih osam godina, a Tompson, Kari i Grin, ključne zvijezde tima, boriće se za četvrtu titulu u karijerama.

Mlado krilo Vigins u ovoj pobjedi upisao je 18, slavni bek Kari 15, a centar Luni

deset poena uz čak 18 skokova. Po ocjeni američke košarkaške javnosti, upravo je njegov doprinos pod obručem bio i ključni, uz Tompsonove trojke, za ovu pobjedu. Sa klupe, bek Pul je pored 15 poeima imao po šest skokova i asistencija.

Pobjednički tim imao je 17 skokova više (51:34), a od 45 ubačenih šuteva iz igre, čak 34 stigla su nakon asistencija – jasno je, da je ovo slavlje zasluženo dominantno timskom igrom. Takođe, u impresivnom izdanju, ,,ratnici“ su bili ubitačni sa linije penala, bez promašaja (16-16).

Kada je Dalas u pitanju, jedina prava podrška Dončiću bio je bek Dinvidi sa 26 poena. Ekipa je, plasmanom u finale Zapadne konferencije, svakako prevazišla očekivanja ove sezone.

Golden Stejt će u NBA finalu igrati protiv boljeg iz serije Boston – Majami, u kojoj ,,Kelti“ vode 3:2.

S. S.

Finale plej-ofa Admiralbet ABA lige

Zvezda povela trku Crvena zvezda Partizan

90 76

BEOGRAD – Dvorana: „Aleksandar Nikolić“. Gledalaca: 6.886. Sudije: Pukl (Slovenija), Obrknežević (Srbija), Radojković (Hrvatska). Rezultat po četvrtina: 19:23, 23:16, 24:19, 24:18.

CRVENA ZVEZDA: Lazarević, Volters 11, Davidovac 11, Mitrović 14 (2-2), Lazić, Kalinić 3 (2-1), Dobrić 14, Holins 7, Ivanović 18 (6-5), Marković 2 (22), Vajt 4, Kuzmić 7 (4-1).

PARTIZAN: Panter 15 (5-5), Vukčević, Ledej 11 (2-1), Zagorac, Avramović 10 (2-2), Koprivica 7 (1-1), Smailagić 4 (2-2), Mur 12 (4-4), Glas, Lesor 9 (65), Trifunović, Madar 8 (3-3).

Na krilima crnogorskog reprezentativca Nikole Ivanovića, Crvena zvezda je odbranila ,,domaći“ teren i povela 1:0 protiv Partizana na startu finalne serije plej-ofa ABA lige.

Partizan je vodio je do polovine druge četvrtine (33:28), a onda je Zvezda preokrenula na 39:35.

Presudna je bila serija 11:0 u finišu druge i početkom treće četvrtine, kada je Zvezda povela 50:39. Partizan je priprijetio sedam minuta prije kraja, kada je trojkama Mura smanjio na 70:64. Ivanović je tada sa dvije trojke odbio nalet ,,crno-bijelih“, a meč je završio sa 18 poena i pet asistencija.

Druga utakmica u seriji do tri pobjede je u neđelju a domaćin je, takođe, Crvena zvezda. S. J.

Podgorički klub i zvanično najavio odlazak jedne od najboljih košarkašica

Đorđević odlazi iz Budućnost Bemaxa PODGORICA - Ženski košarkaški klub Budućnost Bemax i zvanično je potvrdio da nakon tri sezone redove ,,plavih“ napušta Mina Đorđević.

Jedna od najboljih igračica podgoričkog kluba bila je uzdanica ,,plavih“ protekle tri sezone, a nakon isteka ugovora, reprezentativka Srbije potpisala je ugovor sa Fenerbahčeom, aktuelnim vicešampionom Evrope.

Mina je juče odradila posljednji trening sa ,,vučicama“, što je i bio povod za malu svečanost, na kojoj se Đorđević pozdravila sa dosadašnjim saigračicama i članovima stručnog štaba. U ime kluba posebnu plaketu zahvalnosti za sve postignuto u timu Budućnost Bemaxa Mini je uručio Zoran Vujičić, prvi čovjek crnogorskog šampiona.

- Mislim da se pokazalo da je naše interesovanje bilo s razlogom i da smo u pravom momentu uspjeli da te angažujemo. Drago mi je što si opravdala naša očekivanja, što si se odlično uklopila u ovaj tim, tako da si tokom prethodne tri godine za sve nas bila domaća igračica, a ne strankinja. Bilo je izuzetnih trenutaka, velikih uspjeha i hvala ti za doprinos koji si dala da Budućnost bude u samom vrhu. Takođe, zadovoljstvo je što si u našem klubu nastavila

veliki razvoj i što iz našeg kluba odlaziš u evroligaški tim, jedan od najboljih u Evropi - istakao je na svečanosti Zoran Vujičić.

Poklone za svoju dosadašnju saigračicu imale su i košarkašice, a Mina Đorđević istakla je veliku zahvalnost.

- Hvala svima što su od prvog dana bili izuzetno korektni prema meni i na činjenici da se ovdje osjećam kao kod kuće. Sezona je davno završena, ali ja se u Podgorici osjećam prelijepo i hvala svima što su mi omogućili da to bude tako. Posebnu zahvalnost dugujem stručnom štabu na čelu sa Vladanom Radovićem. Znaju dobro kako sam bila lijena u nekim momentima kada sam došla, ali veliki rad sigurno je dao uspjeh. Budućnost ostaje u srcu i sigurno je da ću sve utakmice redovno pratiti na internetu, a mojim saigračicama puno sreće na prvenstvu Evrope do 20 godina.

Znam koliko ste napredovale i vjerujem da možete napraviti nešto veliko - istakla je Đorđević.

R. P.

Arena

20 Liga šampiona

Subota. 28. maj 2022.

PODGORICA - Koliko će se samo istorije, fudbalske aristokratije, klase i strasti naći večeras od 21 sat pod svjetlima Pariza kada Liverpul i Real Madrid počnu najbitniji meč u evropskom fudbalu - finale Lige šampiona... ,,Kraljevski klub“ je apsolutni rekorder elitnog takmičenja, osvajao ga je čak 13 puta, daleko iza njega je prvi pratilac Milan sa sedam. Toliko bi od večeras mogao da ima i Liverpul, koji je po broju ,,ušatih“ pehara u klupskim vitrinama izjednačen s Bajernom iz Minhena.

Upravo je Real Madrid krivac što ,,redsi“ već nijesu na koti sedam - ,,merengesi“ su 2018. u Kijevu savladali Liverpul (3:1) u finalu koje se pamti po danu za zaborav golmana Lorisa Karijusa.

- Što god da radite, morate da steknete iskustvo. Kad dobijete novi posao, to vam neće biti najbolji dan u životu.

Neke stvari su se dogodile u tom finalu, ali to je prošlost.

Morate da naučite da pobjeđujete. Ja sam morao da naučim na teži način, izgubio sam mnogo finala u životu izjavio je menadžer ,,redsa“ Jirgen Klop.

Možda bi prije četiri godine u Kijevu sve bilo drugačije da se Mohamed Salah nije povrijedio već u prvom poluvremenu.

- Drugačiji je osjećaj za Moa Salaha. Sve nas motivišu različite stvari. To je sasvim u redu i nemam problem s tim.

Finale iz 2018. nije jedina motivacija za Salaha, ali normalno je da želi da ispravi stvari. Imamo toliko razloga da damo sve od sebe, ali to nije jedini razlog - naglasio je Klop.

ANĆELOTI ZA REKORD

Liverpul će naspram sebe imati specijalistu za Ligu šampiona, a Jirgen Klop potencijalnog rekordera ukoliko Real Madrid večeras slavi, Karlo Anćeloti postaće prvi trener sa četiri trofeja elitnog takmičenja.

S Milanom je slavio 2003. i 2007, te 2014. u prvom mandatu na klupi Reala.

Večerašnje finale biće mu peto u trenerskoj karijeri.

- Razmišljao sam o tome.

Prošlo je mnogo godina od prvog finala. Fudbal se promijenio, a ja sam se prilagodio tim promjenama. Od prvog finala 2003. do danas mnogo toga je drugačije, dosta pozitivnih stvari se dogodilo u fudbalu. Fudbal je šou koji je uvijek interesantan, a ja mu se prilagođavam jer osjećam strast prema ovom sportu - kazao je Anćeloti.

- Kakav je osjećaj osvojiti Ligu šampiona? Kao da ste pobijedili u najvažnijem ta-



UEFA

Liverpul i Real Madrid večeras (21 h) na stadionu ,,Francuska“ igraju finale Lige šampiona

Strast i istorija pod svjetlima Pariza kmičenju, svjesni ste da ste dobro obavili posao. Drugačije je i osvojiti kao trener nego kao igrač. Osjećaji i emocije su različiti. Jači su kada pobjeđujete kao trener.

Kao igrač, dio ste grupe koja osvaja trofej, ali kao trener imate više odgovornosti. ,,Kraljevski klub“ imao je spektakularan put do večerašnjeg finala u Sen Deniju.

Anćelotijev tim bio je otpisan u revanšu i protiv PSŽ-a u osmini finala, i protiv Čelzija u četvrtfinalu, te u okršaju s Mančester sitijem u polufinalu.

Svaki put se dizao poput Feniksa iz pepela, pokazao koliko je moćan u Ligi šampiona i koliko znači Ligi šampiona.

Je li iščezla supermoć ,,merengesa“ ili je za kraj sezone sačuvana još jedna magija

Marselo, kapiten Real Madrida: Znamo što znači igrati finale LŠ i igrati za ovaj klub. Živci pomalo ,,rade“ noć prije utakmice, ali svi smo u dobrom raspoloženju za ovaj meč od trenutka kad smo izborili finale

8

17. 

puta sastali su se Liverpul i Real Madrid u Uefinim takmičenjima. ,,Merengesi“ imaju četiri pobjede, jednu više od ,,redsa“

finale KEŠ/LŠ igraće Real Madrid, šest više od bilo kog drugog kluba. Pobijedio je u posljednjih sedam finala

Luke Modrića, Karima Benzeme, Tonija Krosa i drugova?

- U mojoj karijeri u Ligi šampiona susreo sam se mnogo puta s Liverpulom. Prvi put 1984. u finalu u Rimu. Nijesam igrao jer sam bio povrijeđen. Zatim, 2005. i 2007, kad sam bio trener Milana, i naravno - rivalstvo je bilo naglašeno tokom perioda kada sam radio u Evertonu.

Sada ćemo se ponovo suočiti. Imaju sjajnu ekipu, teško je suprotstaviti im se. Igraju na izuzetno visokom nivou, fizički su sjajni, ali užitak je igrati protiv njih u finalu izjavio je Anćeloti.

- U Istanbulu 2005. je bila

najbolja ekipa koju sam ikad trenirao a da je stigla do finala. Nažalost, u fudbalu postoji ta nepredvidljivost koju ne možete kontrolisati.

Teško je objasniti - podsjetio je Karleto na prokockanih 3:0 za ,,rosonere“ na poluvremenu.

- Teško je objasniti i kako smo sada u polufinalu postigli dva gola protiv Sitija u finišu. Te stvari se događaju i to morate prihvatiti.

Takođe, ne morate previše razmišljati o tome. Fudbal uvijek nudi šansu za iskupljenje, a to se Milanu dogodilo dvije godine kasnije, 2007. u Atini kad smo pobijedili Liverpul.

Endi Robertson, bek Liverpula: Što se tiče mentalne potrošnje, ovo je najveća utakmica u svjetskom fudbalu. U poneđeljak smo se loše osjećali jer smo završili drugi u Premijer ligi, ali već od utorka smo dobili novi elan i spremni smo za ovaj veliki meč

DOBRA ILI ODLIČNA SEZONA

Liverpul ima odličnu sezonu.

Osvojio je Liga kup i FA kup, ali bi nakon izgubljene šampionske trke u Premijer ligi u foto-finišu, poraz u finalu Lige šampiona pokvario utisak.

Klop nema kadrovskih problema - na jučerašnjoj konferenciji za medije saopštio je da su Fabinjo i Tijago Alkantara normalno trenirali s ekipom.

- Da sam napravio taktičko iznenađenje za igrače, pomislili bi možda da sam nervozan. Ako radite prave stvari sve vrijeme, morate to raditi i u finalu. Moramo da budemo na najvišem nivou. Bilo bi super ako u tome uspijemo - kazao je harizmatični Njemac, koji s Liverpulom ima trofej

LŠ iz 2019.

- Mnogo bi nam značilo da pobijedimo. Ko prati fudbal zna da je ono što su moji igrači do sada napravili izuzetno. Na kraju se, naravno, sve mjeri prema boji medalje.

Nemamo problem s tim. Veoma sam ponosan na ono što smo do sada napravili.

Iskustvo Reala ili pakleni ritam Liverpula? Što može da presudi?

- Ne znam ko je favorit. S moje tačke gledišta, mogu da kažem da je Real Madrid, zbog iskustva, ali želim da budemo na istom nivou. Ukoliko igramo najbolje što možemo, onda smo vrlo težak rival. Moja jedina briga u ovom momentu je da uradimo upravo to odgovorio je Jirgen Klop.

N. KOSTIĆ

Arena

Subota. 28. maj 2022.

Fudbal

Budućnost u neđelju veče pod Goricom (20:30 h) igra finale Kupa protiv Dečića

Trofej spašava sezonu

PODGORICA - Sezona Budućnosti staje u jedan meč, najljepši u domaćem klupskom fudbalu - ,,plavi“ će se protiv Dečića boriti za trofej Kupa.

Repriza prošlogodišnjeg finala u kojem su Podgoričani stigli do trofeja nakon pobjede od 3:1.

Simpatizeri Budućnosti priželjkuju sličan scenario, a tome se nadaju i prošlogodišnji strijelci Lazar Mijović i Igor Ivanović koji će i u neđelju veče (20:30 h) biti aduti ekipe Aleksandra Nedovića.

- Bilo bi lijepo i daćemo sve od sebe da opet postignemo gol, ali važnije od svega je da ponovo osvojimo trofej. Bitno je da slavimo, a ko god postigne pogodak – radovaćemo se kao da smo ga mi postigli - poruka je pomenutog dvojca u razgovoru za klupski sajt uoči duela koji organizuje Fudbalski savez Crne Gore.

Podgoričani će biti akteri trećeg uzastopnog finala (2020. godine završnica Kupa nije igrana zbog korona virusa) i pokušaće da osvoje četvrti pehar masovnijeg takmičenja od obnove nezavisnosti.

- Od Budućnosti svi očekuju trofeje, nijesmo uspjeli da odbranimo titulu, ali se nadam

NAKON ISPUNJENOG CILJA: Jezero će u sljedećoj sezoni Telekom 1. CFL predvoditi novi trener

Lambulićevo zbogom PODGORICA - Mladen Lambulić je napustio kormilo Jezera dva dana po završetku sezone u Telekom 1.

CFL.



Utakmicu finala Kupa organizuje FSCG koji je odlučio da ulaz za utakmicu Budućnosti i Dečića bude besplatan da ćemo uspjeti da odbranimo Kup. Odigrali smo dosta dobrih utakmica u finišu sezone, podigli formu, imamo dosta kvalitetnih igrača koji mogu da riješe utakmicu u našu korist vjerujem da je to naša prednost - poručio je trideset jednogodišnji Ivanović.

Optimista je i, puno mlađi, devetnaestogodišnji Mijović.

- Pred svima nama je najljepša utakmica u sezoni. Godina za nas nije bila na nivou koji smo očekivali, ali u finalu možemo da popravimo utisak. Poštujemo Dečić, znamo da protivnik ima dobru ekipu sa odličnim pojedincima, ali baš kao i Igor vjerujem u naš kvalitet - kazao je mladi reprezentativac.

Interesovanje za finale nacionalnog Kupa je veliko, pogotovo nakon informacije da je ulaz na stadion - besplatan.

21

Budućnost će imati lijepu podršku sa tribina – kako sa sjevera gdje su smješteni najvatreniji navijači - ,,varvari“, tako i sa zapada i istoka.

- Čini mi se da vlada euforija kao nikada do sada pred finale Kupa, a naši navijači će nam sigurno mnogo značiti u neđelju. Bili su uz nas kada nam nije išlo, zahvalni smo im na tome i siguran sam da podrška neće izostati ni u finalu - jasan je Ivanović.

I ,,plavi broj 14“ vjeruje da će huk ultrasa nositi ekipu...

- Navijači su nam uvijek bili veliki vjetar u leđa, a ,,varvari“ su bili uz nas kad je bilo najteže. Nadam se dobroj utakmici, atmosferi i našem zajedničkom slavlju na kraju. Pored toga što je finale Kupa ,,najljepša utakmica“ za nas je u neku ruku i najbitnija, tako da motiva si-

gurno neće nedostajati - rekao je Mijović.

Ivanoviću motiv nikada nije predstavljao problem, nebitno da li se radi o ,,malim“ ili ,,velikim“ utakmicama.

Psihologija i sada nosi bitnu ulogu, budući da ,,desetka plavih“ ima priliku da postane rekorder sa pet osvojenih trofeja u Kupu Crne Gore – trenutno ih ima četiri koliko i Draško Božović iz rivalskog Dečića, te ,,penzionisani“ Miroje Jovanović.

- Vjerujem da ćemo svi da odigramo najbolje moguće kako bismo se dokopali trofeja. Inspiracija je prisutna pred svaku utakmicu, a eto to je jedan dodatni motiv da odigram što bolje kako bih bio igrač sa pet trofeja. Nadam se da ćemo svi zajedno da uspijemo u tome zaključio je Ivanović.

D. K.

Četrdeset devetogodišnji trener izborio je opstanak sa Plavljanima, a potom saopštio rukovodstvu kluba da mijenja sredinu.

- Istekao mi je ugovor i odlučio sam da odem iz Jezera. Imali smo uspješnu saradnju, dobru atmosferu, posložene stvari unutar kluba, a na to su se nadovezali rezultati i igra. Ispunili smo cilj i vrijeme je da se rastanemo. Hvala navijačima na podršci i svima na saradnji.

Jezeru želim uspjeh u narednoj sezoni - rekao je Lambulić.

Plavljani su okončali jesen u zoni baraža, sa 18 bodova, pet manje od luke spasa. Malo ko je vjerovao da mogu da se izvuku bez doigravanja.

Ipak, tokom zime su stigla pojačanja, ekipa je odradila dobre pripreme i tokom proljeća osvojila 30 bodova.

Bilo je pobjedničkih serija, zapaženih partija, uz činjenicu da je drugi dio šampionata obilježio momak iz Jezera argentinski napadač Rodrigo Faust koji je na 16 utakmica postigao 12 golova.

Ostaće zapisano da je prvoligaš sa sjevera tri puta u prvenstvu savladao Budućnost. Samim tim i u velikoj mjeri uticao da ,,plavi“ ne odbrane krunu.

- To što smo tri puta u ligi pobijedili Budućnost je za respekt, za istoriju, nešto sjajno... Riječ je o najboljem klubu u državi, najboljoj ekipi, a mi smo protiv njih uzeli devet bodova. I to je znak da smo uradili nešto da valja, da smo imali kvalitet, igrali dobar fudbal - ističe Lambulić, koji nastavlja: - Prvi dio sezone je bio - tako i tako. Nijesmo izgledali loše,

ali falilo je bodova. Kada nemaš rezultat - sve pada u vodu.

Zimus smo odradili odlične pripreme na Crnogorskom primorju. Rad na jugu mi je ulio dodadno samopouzdanje. Iskreno sam vjerovao da možemo da se izdignemo iz opasne zone. Sve se poklopilo.

Došli su rezultati i osvojili smo skoro duplo više bodova. Na kraju smo završili šesti, sa 48 poena. Nosili smo se na pravi način sa svim zahtjevima koje nosi naša liga. Igrači su prepoznali ono što smo vježbali i pričali. Fudbalerima pripadaju najveće zasluge, a svi mi smo njihov servis. Naravno, cijelo vrijeme smo imali podršku uprave koja je angažovala prava pojačanja između dvije polusezone. Odlazim zadovoljan - naglasao je Lambulić.

Sada je vrijeme za novu sredinu. Koga ćete predvoditi u sljedećoj takmičarskoj godini?

- Nema još ništa zvanično. Da odmorim koji dan, pa ćemo vidjeti. Radiću ukoliko se poklope ambicije. U suprotnom, nije problem ni da malo pauziram - zaključio je Lambulić. D. K.

SPFCG proglasio najbolje na svečanoj ceremoniji u podgoričkom hotelu ,,Cue“

Napadač Iskre Balša Sekulić najbolji je fudbaler Telekom 1. CFL u izboru Sindikata profesionalnih fudbalera Crne Gore.

Selektor Slobodan Drašković objavio spisak

Mlađi omladinci igraju sa Rumunijom PODGORICA - Selektor mlađe omladinske reprezentacije Crne Gore Slobodan Drašković objavio je spisak igrača za predstojeće prijateljske utakmice sa Rumunijom.

Drašković je pozvao 22 igrača - golmani: Petar Bobičić (Podgorica), Božidar Matejić (Petrovac); odbrana: Matije Badnjar (Podgorica), Romario Camaj, Aleksa Mugoša (Budućnost), Jovan Kecojević (Voždovac, Srbija), Luka Smolović (OFK Titograd), Đorđe Ercegović, Aleksa Vujović (Grbalj), Luka Bubanja (Crvena zvezda, Srbija); vezni red: Vukas Dragović (Petrovac), Marko Jukić (Berane), Matija Delić, Dražen Mudreša, Balša Mrvaljević, Marko Vračar, Nikola Radusinović (Podgorica), Stefan Radojević (Sutjeska), Nemanja Pavićević (Kom), Slavenko Matanović (Zeta); napad: Nenad Krivokapić (Budućnost), Balša Radević (Grbalj).

Utakmice sa Rumunijom igraju se 31. maja i 2. juna u Baru, obje sa početkom u 17:30 časova. Okupljanje ,,sokola“ zakazano je za 30. maj R. P. u 10 časova na Trening kampu FSCG.

Korpulentni golgeter, koji je u nedavno završenoj sezoni sa 13 golova pomogao Danilovgrađanima da izbore Evropu, trijumfovao je sa 43 glasa. Drugo mjesto pripalo je vezisti Dečića - Drašku Božoviću, prošlogodišnjem pobjedniku koji je sada imao 26 glasova. Treću poziciju zauzela je nova nada crnogorskog fudbala - Viktor Đukanović iz Budućnosti, koji je sakupio 21 glas.

Svečana ceremonija organizovana je u podgoričkom hotelu ,,Cue“, gdje su laureatima uručena priznanja.

SPFCG je u tradicionalnoj anketi proglasio i ,,Naj tim prvoligaškoj karavana“. Najbolje u sezoni 2021/2022. birali su fudbaleri koji nastupaju u domaćim klubovima.

U akciji glasanja učestvovao je 191 igrač iz Telekom 1. CFL, tako da nijesu mogli da nominuju sebe, niti bilo koga od saigrača.

Idealna postava birala se u formaciji ,,43-3“, a mjesto među stativama zauzeo je

M. BABOVIĆ

Sekulić najbolji igrač lige

Selektor Radulović uručuje priznanje Sekuliću

golman Iskre - Marko Kordić.

Odbrambenu liniju sačinjavaju po dva igrača Budućnosti i Sutjeske - Momčilo Raspopović i Igor Ćuković odnosno Miloš Drinčić i Marko Vučić.

Vezni red su popunili Draško Božović (Dečić), Miloš Raičković (Budućnost) i

Novica Eraković (Sutjeska).

Još dva momka iz Budućnosti pokrili su krilne pozicije - Ivanović i Đukanović, dok je mjesto centralnog špica dodijeljeno Sekuliću koji je sezonu završio na diobi drugog mjesta kada se gleda lista strijelaca.

D. K.

22

Arena

Sportski miks

Subota. 28. maj 2022.

Crnogorski jedriličari zapaženi prvog dana finala Svjetskog prvenstva

Dukić i Marković popravili plasman Alković i Liješević bez polufinala PODGORICA - Crnogorski bokseri Petar Liješević i Edin Alković nijesu uspjeli da se plasiraju u polufinale i obezbijede bronzane medalje na seniorskom prvenstvu Evrope u Jerevanu.

Liješević je juče u četvrtfinalnom meču kategorije do 86 kilograma, odlukom sudija na poene, poražen od Poljaka Tomaša Nižvijeckog 5:0.

Bokser Budve prije tri dana u osmini finala eliminisao je Moldavca AndrejaZaplitnija 5:0.

Alković je u meču za polufinale i bronzanu medalju u kategoriji do 60 kilograma poražen od Španca Hosea Brotonsa Kuilesa 5:0.

Bokser Podgorice prije tri dana u osmini finala, prekidom u trećoj rundi, pobijedio je Litvanca Edgarsa Skurdelisa.

Sudija u ringu je zbog povrede arkade litvanskog borca prekinuo borbu.

Borbu Alkovića sa tribina dvorane u Jerevanu posmatrao je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović.

R. A.

Dukić, koji je tri puta učestvovao na Olimpijskim igrama, poslije prve finalne regate u kojoj je bio 19. probio se na 24. mjesto. Uslijedila je nešto slabija druga regata (31), pa je trenutno na 29. mjestu.

Plasman u finalnu grupu izborio je sa 32. mjesta u kvalifikacijama. Mladi Ilija Marković ostvario je napredak tokom prvog finalnog dana, pa je trenutno je na 52. mjestu u generalnom plasmanu. Poslije prvog dana kvalifikacija bio je na 78. mjestu, drugog na koti 70, a mjesto u finalu je obezbijedio sa 59. mjesta.

Fudbalska legenda i član uprave Milana Paolo Maldini poručio je da nije opcija da napadač Rafael Leao (22) napusti klub.

Mladi Portugalac Leao je po mnogima bio ključni igrač na putu do osvajanja titule Serije A, u završnim mjesecima borbe za tron. Za njega se interesuje Real Madrid...

- Leao je nedodirljiv. On je i dalje nebrušeni dijamant koji doživljava ogroman napredak iz se-

zone u sezonu. Uzeli smo ga sa klupe Lila, platili 24 miliona eura i odmah mu postavili otkupnu klauzulu na 150 miliona, jer smo Boban, Masara i ja vjerovali da Leao ima šampionski gen. On je morao da prati put koji još nije gotov. Ekstremno je inteligentan. Bilo mu je potrebno malo pomoći pa sam često pričao sa njim. Jasno je da bi stvari mogle da se promijene ako u budućnosti Milan ne bude na Leaovom nivou, ili Leao ne bude na Milanovom. Ali u ovom trenutku i on i klub doživljavaju eksponencijalni rast – poručio je Maldini u intervjuu za milansku Gazetu delo Sport.

Leao je na 34 meča u Seriji A ove sezone 11 puta bio strijelac. Član ,,rosonera“ već je tri sezone.

R. A.

Baraž za Drugu ligu, 3. kolo

Nikšić pobjedom proslavio uspjeh Nikšić Otrant Olimpik

3 1

NIKŠIĆ – Pomoćni teren Sutjeske. Gledalaca: 300. Sudija: Miloš Laličić. Strijelci: Ćipranić u 14, Mirković u 44, N. Kosović u 82. (Nikšić), Vukmarković u 54. minutu (Otrant Olimpik). Žuti kartoni:Petrušić (Nikšić), Đurašković (Otrant Olimpik).

NIKŠIĆ: Mićanović, Đuka-

nović (od 55. Vujović), Videkanić, Ćipranić (od 82. Mitrović), Petrušić, S. Kosović, Cimbaljević, Mirković(od 55. Pejanović), Šofranac (od 55. N. Kosović), Bajić, Todorović.

OTRANT OLIMPIK: Berjašević, Dušaj, Đurašković (od 51. Ibrahimi), Lolović, Vukić, Rili, Ljamović, Kurti(od 51.

Barjaktarović), Čaušić (od 75. Gluščević), Divanović (od 49. Vukmarković), Matunović (od 49. Marstijepović).

Fudbaleri Nikšića pobjedom su proslavili plasman u Drugu ligu. U meču bez rezultatskog značaja, jer su oba tima osigurala prolaz, Nikšić je imao inicijativu, a bolju partiju krunisao trijumfom.

R. P.

sku poziciju drži Žan Baptist Bernaz iz Francuske, drugi je Džonatan Vadnai

iz Mađarske, a treći Tomas Sanders sa Novog Zelanda.

R. P.

Seniorsko prvenstvo Evrope u karateu

Prodaja Portugalca nije opcija ovog ljeta

Maldini: Leao je nedodirljiv

Do kraja Svjetskog prvenstva, ostala su još dva dana i četiri regate. Trenutno, lider-

Eliminisane ekipe u borbama PODGORICA - Ekipe u borbama karate reprezentacije Crne Gore nijesu uspjele da se domognu borbi za medalju na seniorskom Evropskom prvenstvu u Gaziantepu. Ženska ekipa u borbama, u sastavu Anja Jović, Vasilisa Bujić, Milena Jovanović i Jovana Stojanović, u osmini finala poražena je od Austrije 1:0.

Crnogorske karatistkinje na startu ekipnog takmičenja, eliminisale su Ukrajinu. Bez pobjednika meč su završile Vasilisa Bujić i Anja Jović, dok je Milena Jovanović doživjela poraz. Muški tim u borbama, u sastavu Matija Bojić, Ognjen Otašević, Balša Miličković, Nikola Malović, Nemanja Jovović, Nemanja Mikulić i Lazar Kukuličić, poražen je od Belgije 3:2. Pobjede za crnogorsku selekciju upisali su

Gojković šesti na EP PODGORICA - Crnogorski parabiciklista Danilo Gojković kao šestoplasirani završio je trku na hronometar na Evropskom prvenstvu u austrijskom Aperu.

Gojković je nastupio u kategoriji C1, a vozio je trku dugu 12,4 kilometra.

Gojković će danas nastupiti u drumskoj trci, na kružnoj stazi, dugoj 59,2 kilometara.

Biciklisti će voziti sedam krugova po 8,4 kilometra.

To je prvo izdanje prvenstva Evrope u parabiciklizmu, a organizator je Evropska biciklistička unija.

R. A.

Malović i Mikulić.

Crnogorski takmičari u borbama, nakon poraza u ekipnom dijelu, završili su nastup na šampionatu.

Za bronzane medalje u neđelju boriće se muški i ženski kata timovi.

Protivnik muškog tima, koji

nastupa u sastavu Vladimir Mijač, Arijan Kočan i Kenan Nikočević, biće Italija, dok će se ženski tim - Maša Đukanović, Mila Mraković, Džena Canović i Biserka Radulović za plasman na pobjedničko postolje boriti sa Turskom.

R. P.

Prvenstvo Crne Gore u odbojci

Parabiciklizam

POKCG

Evropsko prvenstvo u boksu u Jerevanu

PODGORICA - Crnogorski jedriličari Milivoj Dukić i Ilija Marković popravili su plasman nakon prvog finalnog dana Svjetskog prvenstva u Meksiku, u olimpijskoj klasi ILCA7.

Za vikend finalni turniri za pionire i juniore PODGORICA - Za vikend će u Podgorici, u sali Medicinske škole, biti odigrani finalni turniri prvenstva Crne Gore u konkurenciji pionira i juniora. Za trofeje će se boriti po četiri najbolje ekipe iz kvalifikacionih turnira.

U pionirskoj konkurenciji će u subotu, u polufinalu, igrati Budućnost volej i Mediteran (10 sati), odnosno Jedinstvo i Galeb Liko Soho Group (11.30). Meč za treće mjesto je u 13 sati, finale sat i po kasnije. Titulu brani Galeb.

Neđelja je rezervisana za juniore, a u polufinalu se sastaju Galeb Liko Soho Group - Budućnost volej (10.00), odnosno Jedinstvo i Mediteran (11.30).

Finale je u 14.30 sati, dok se meč za treće mjesto igra 90 minuta ranije. Titulu u juniorskoj konkurenciji brani Budućnost volej.

S. J.

Feljton

Subota, 28. maj 2022.

23

1.

10.

KAKO SU PISALE PRVE CRNOGORSKE NOVINE (TREĆI DIO)

Njemačke novine: Predstoji njemačko-italijanski savez » Odabrao i priredio: Slobodan ČUKIĆ

„CrnogoraC”, br. 20.

Izdanje od 20. maja 1872. godIne

Dopisi.

— 19. maja. — Javili smo još prošle godine, da je po riješenju naše vlade ustanovljena na Cetinju vojnička banda. Prošlo je dosta vremena dok su sve nužne pripreme učinjene i redovno učenje počelo je tek od skora.

I u toliko nam je milije, što možemo javiti, da je za ovo kratko vrijeme ova muzikalna škola jako napredovala pod vještom upravom vrijednoga kapelnika g. Šulca. Sudeći po dosadašnjem uspjehu i po trudu učiteljevom i po postojanoj volji i bistrini učeće se momčadi, možemo se slobodno nadati, da ćemo brzo čuti prvi javni pokušaj naše bande.

Različnosti.

(Zrakom će se goniti kola.) Njeki dr Teodor Kanisius iz Aurore u državi Ilinois piše, da su u Čikago nješto znamenito izumili. Željeznička kola koja idu po cestama, neće odsad već vući konji, nego će ih goniti stisnuti zrak.

Gradsko vijeće i tramvajska društva u Čikagu odlučila su po svem gradu pograditi kola po tom novom sustavu. Tramvajsko društvo gradi već u zapadnom dijelu grada jednu prugu, na kojoj će kola goniti komprimirani zrak. Po drugim prugama vozi se još po staru, jer izumitelj nije dosegao pograditi dosta strojeva. Troška će biti na stroj samo šestina koliko sad na konje. Ta kola mogu se ustaviti sve jedno kao i kad su pod njima konji.

(Potres u Kaliforniji.) Bilo je učenih ljudi, koji stalno tvrdiše, da vulkaničke sile sad već nepreobražuju u veliko obličja zemlji, da smo već iz te dobe umakli. Al gle što se u Kaliforniji sgađa. Onđe je od potresa pukla zemlja na 35 engleskih milja duljine, a pukotina je mjestimice i preko 40 stopa široka.

U Tibet Rauhu propalo je četrdeset rali zemlje sedam stopa pod log okolnih zemalja. Jezero Big — Avens diglo se je za četiri stope. Za trešnje uzavrila je i prelila se rijeka Avens preko obala ali tako, da je množina i većih riba ostala na kopnu, kad je voda odsegla. U Lone Pine propade komad zemlje na tri milje duljine za sedam osam stopa. Na cijeloj toj duljini sad je, kao zid, gdje prije bijaše čista ravnica. Tlo je ispucato na nebrojnim mjestima. Rijeke Kern i Avens za trajanja potresa promjenile bi češće svoj tok, tako da se na mnogom mjestu moglo kopnom preko korita, jer je voda natrag potekla.

Ilarion Roganović, mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve

Vojnička banda na Cetinju

Grahovcu. Slava im!

— 20. maja. — Juče je prispjeo na Cetinje g. Jonin, c. ruski konsuo u Dubrovniku. G. Jonin bio je njeka četiri mjeseca na odpustu u Petrogradu i prošle nedjelje vratio se opet u Dubrovnik.

— 25. maja. — G. Milan Kostić, rektor bogoslovije i privremeni nadzornik škola crnogorskijeh dao je ostavku na svome zvanju. G. Kostić radio je sa osobitom voljom i trudom kako u bogoslovskom zavodu, tako i oko sviju osnovnijeh škola vašijeh za pune tri godine i zbog toga nam je doista žao, što polazi tako vrijedan radnik.

Pošto se svrši školska godina, on se vraća opet u Vojvodovinu odakle je i rodom.

Različnosti.

(Grad na akcije.) Iz Petrograda pišu njemačkim novinama, da su ondje osnovali čudnovat posao; sagraditi će naime na finskoj međi čitav pomorski grad — na akcije. I drugdje se udružuju za svake poslove; Amerika je i u udruživanju nadkrilila Evropu, da joj se u i tom Evropejci čude, al u takav

„CrnogoraC”, br. 21.

Izdanje od 27. maja 1872. godIne

Dopisi.

Cetinje. 25. maja. — I ove godine proslavljen je uobičajenijem svečanijem načinom Spasov-dan, — dan uspomene slavne grahovske pobjede. U veče u oči Spasovadana bila je sva varoš osvjetljena, a danas je bilo u crkvi bogosluženje. Preosvešteni mitropolit g. Ilarion sa mnogobrojnim sveštenstvom služio je službu božju, kojoj je prisustvovala i Nj. Sv. Nikola sa svojom svitom. Po službi držan je parastos junacima koji su poginuli na

Manastir Ostrog krajem 19. stoljeća

Aleksandar Semjonovič Jonin

U Čikago su nješto znamenito izumili. Željeznička kola koja idu po cestama, neće odsad već vući konji, nego će ih goniti stisnuti zrak. Gradsko vijeće i tramvajska društva u Čikagu odlučila su po svem gradu pograditi kola po tom novom sustavu. Tramvajsko društvo gradi već u zapadnom dijelu grada jednu prugu, na kojoj će kola goniti komprimirani zrak podhvat jošte se ni tamo neudruži niko. Nebi čovjek ni vjerovao, da se već nijesu posla latili. Zemljišta su već pokupovana, od finske željeznice povučen je trak k mjestu, đe se kopa … se već dovaža i odvaža, što je potrebno. Gradu će se nadjenuti ime Petrovsk. S one strane grada uz obale će pograditi vile za veliki i bogati svijet iz Petrograda.

(Strašna poplava u Českoj.) U nedjelju 14. o. m. u jutro, provalio se kod Praga oblak, te počinio strašnu nesreću: poplava je opustošila preko stotinu četvornih milja najplodnijega zemljišta, uništila sve usjeve, porušila mnoge kuće, potopila silno blago i stotine ljudi. Kolika je nesreća, nemože se jošte ni procieniti; jer su želje-

Knjaz Nikola otišao je u Manastir Ostrog, gdje je svake godine na Trojičin dan velika narodna svetkovina. Ne samo iz Crne Gore, nego i iz Boke, Zete, Hercegovine i Bosne skuplja se tu narod u ovaj manastir, gdje su mošti Sv. Vasilija. Sa knjazom otišao je odavde i g. Božo Petrović, predsjednik Senata i većina senatora

znice provaljene, brzojavi porušeni, sva komunikacija spriječena.

„CrnogoraC”, br. 22.

Izdanje od 3. jUna 1872. godIne

Dopisi.

Cetinje, 2. maja. — Nj. Sv. knez Nikola I. otišao je u prošli četvrtak u manastir Ostrog, gdje je svake godine na Trojičin dan velika narodna svetkovina.

Ne samo iz Crne Gore, nego i iz Boke, Zete, Hercegovine i Bosne skuplja se tu narod u ovaj manastir, gdje su mošti sv. Vasilija. Sa Nj. Sv. knezom otišao je odavde i g. Božo Petrović, predsjednik senata, većina senatora, mnoga druga gospoda i obična sveta. Takođe je otišao i g. Jonin, ruski konsuo, koji se ovijeh dana bavio na Cetinje. U isto vrijeme otputovao je i preosvešteni mitropolit g. Ilarion, sa ovdašnjim sveštenstvom. Kao što čujemo Nj. Sv. knez Nikola I. probavi će više dana na ovome putu i tom prilikom pregleda će vojsku u njekolika okružja.

Novosti.

— Novoga skadarskog pašu primili su Arbanasi s nepovjerenjem, osobito od kako je iskao od njih, da mu od svakoga barjaka dadu po deset momaka, koje bi on stavio u nizam, žandare, i t. d. To bi dakle bio opet nov korak, da se Arbanasi uzmu u nizame, a lani su se s toga poklali. Paša je pozvao više glavara u Skadar i na objed k sebi, no oni se vratiše svi kući i nejaviše mu ništa. (…)

— Prestolonašljednik italijanski bavi se u Berlinu gdje je veoma otlično dočekan i njemačke novine trude se ušljed toga da uvjere svijet, da presto-

ji njemačko-italijanski savez.

— U Carigradu je opet pokrenuto pitanje o nasljedstvu prijestola. Govori se da veliki vezir Mahmud i ministar spoljnih poslova Sever rade da primoraju sultana da preinači zakon o nasljedstvu. Najbolje bi bilo, da ostave taj posao Hrišćanima u Turskoj, da ga oni svrše svojim oslobođenjem.

— „Obzor“ javlja o njekoj brošuri, koju je u Biogradu izdao g. Orešković u kojoj hoće da dokaže da Srbija ne može riješiti pitanje oslobođenju turskijeh Slavena, i da su svi austr.

Slaveni nesposobni da steku slobodu i samoupravu, te preporučuje, da se Slaveni bace u naručje Rusije. „Vanderer” i federalistički listovi ustaju protiv te brošure.

Različnosti. (Žene i godine.) Zna se, da žene, a u opšte ženske, rado kriju godine. Gotovo nema ni jedne jedine, osobito među tako zvanim gospođama, koja će u tom pogledu istinu da reče. Evo o tome jošt jedan primjer. Kad je posljednji popis stanovnika i imanja bio u Ugarskoj donese činovnik jednoj gospođi varoškinji tabak, u koji se sve upisivalo, i zapita je: - Milostiva gospođo, koje ste se godine rodili? Ja? meni je sad dvadeset godina. - A koliko je ovome mladome gospodinu ovdje? - Njemu je sad petnajest godina. Činovnik ubjeleži sve po redu, i ako se jedva jedvice mogao da uzdrži od smijeha, jer mu je bilo vrlo dobro poznato, da je onaj mladi čovjek rođeni sin iste gospođe. Moralo joj je biti dakle 5 godina, kad ga je rodila. (nastavlja se)

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Na osnovu člana 136 Zakona o privrednim društvima (“Službeni list CG”, br. 065/20 od 03.07.2020), člana 28 Statuta TARA Aerospace AD sa sjedištem u Mojkovcu, i Odluke Odbora direktora o sazivanju redovne sjednice skupštine akcionara od 23.05.2022.godine, dajemo slijedeće OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU REDOVNE SJEDNICE SKUPŠTINE AKCIONARA TARA AEROSPACE AD koja će se održati dana 29-06-2022 u hotelu METROPOL (Beograd) (Bulevar kralja Aleksandra 69, Beograd 11000,Republika Srbija) sa početkom u 10:00 sati Za redovnu godišnju sjednicu predložen je slijedeći: DNEVNI

RED

1.Otvaranje Skupštine i izbor radnih tijela (Predsjedavajućeg, Verifikacione komisije, Zapisničara, Ovjerivača zapisnika) 2.Usvajanje zapisnika sa vanredne sjednice Skupštine akcionara TARA Aerospace AD, održane 22.06.2021.

3.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o poslovanju za 2021.

4.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o izvršenoj reviziji finansijskih iskaza za 2021.

5.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o radu Odbora direktora za 2021.

6.Donošenje Odluke o izboru revizora za reviziju finansijskih iskaza za 2022.

Pravo neposrednog učestvovanja i odlučivanja na sjednici Skupštine imaju svi akcionari, nezavisno od broja i klase akcija koje posjeduju.

Za donošenje odluke po svim pitanjima koja su na dnevnom redu dovoljna je većina glasova prisutnih ili zastupanih akcionara.

Svaka akcija daje jedan glas na Skupštini.

Akcionar ima pravo da opunomoći drugo lice da glasa na Skupštini kao njegov punomoćnik ili da obavlja druge pravne radnje. Punomoćje mora biti ovjereno u skladu sa zakonom (kod suda, notara ili opštinskog organa uprave nadležnog za poslove ovjere). Punomoćnik je dužan jedan primjerak punomoćja dostaviti licu odgovornom za evidenciju punomoćja neposredno prije održavanja skupštine.

Akcionari mogu sklopiti sporazum o glasanju, sa ciljem da se unaprijed odredi kako da glasaju po osnovu svojih akcija na sjednici Skupštine. Sporazum obavezuje samo akcionare koji su ga potpisali. U slučaju potpisivanja Sporazuma, akcionari-potpisnici prisustvuju Skupštini da bi glasali kako je dogovoreno ili imenuju zajedničkog punomoćnika, sa ovjerenim punomoćjem.

Uvid u materijal za Skupštinu akcionara može se izvršiti svakog radnog dana, prema raspoloživim terminima, u sjedištu društva (Vojislava Šćepanovića bb, Mojkovac), počev od 06.06.2022.godine. Akcionar koji želi izvršiti uvid u materijal mora dostaviti pisani dokaz o vlasništvu nad akcijama. Više informacija na www.tara-aerospace.com Prisustvo akcionara ili njihovih punomoćnika na sjednici Skupštine dokazuje se potpisivanjem liste prisutnih. Identifikacija i evidentiranje akcionara i punomoćnika počinje u 9.00 časova, na osnovu ličnih isprava, odnosno ovjerenih punomoćja.

PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA Heinrich Thomet, s.r.

D.O.O.”VODOVOD I KANALIZACIJA”ULCINJ SH.P.K.”UJESJELLES DHE KANALIZIMI”ULQIN Br.,Nr.894 Ulcinj,Ulqin 27.05.2022 godine,viti.

Na osnovu člana 39 i 40 Zakona o državnoj imovini (“Sl.list CG br.21/09,40/11),člana 29,30,31,32 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini (“Sl.list CG br.44/10),Zaključka Vlade CG broj 07-1619 od 08.06.2017 godine,akta Predsjednika Opštine Ulcinj broj 01-1316/7 od 16.05.2022 godine,odluke odbora direktora o davanju pod zakup broj:869 od 24.05.2022 godine,D.o.o.”Vodovod i kanalizacija”Ulcinj objavljuje:

JAVNI POZIV za davanje u zakup javnim nadmetanjem I.Predmet javnog nadmetanja su: 1.Sanitarni čvor na maloj plaži ispod starog grada (jednog djela,ljeve polovine objekta gledajući sa male plaže u površini od 39 m2 ).

2.Sanitarni čvor na maloj plaži ispod starog grada (jednog djela,desne polovine objekta gledajući sa male plaže u površini od 39 m2 ) .

Na katastarskoj parceli broj 3595,List nepokretnosti broj 607 KO Ulcinj.

Početni iznos zakupnine za objekat pod tačkom 1. je 22.500,00 € bez PDV-a, za 3 godine.

Početni iznos zakupnine za objekat pod tačkom 2. je 22.500,00 € bez PDV-a, za 3 godine.

II.Navedeni objekti (sanitarni čvorovi) koji su predmet javnog nadmetanja daju se u zakupu u viđenom stanju,za period 2022,2023 i 2024 godine.

Sva prava i obaveze iz zakupnog odnosa utvrdit će se ugovorom o zakupu.

III.Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva pravna i fizička lica.

Učesnici javnog nadmetanja su dužni da uz prijavu dostave lične podatke za fizičko lice (ime i prezime, adresu stanovanja, matični broj odnosno broj lične karte ili pasoša), a za pravna lica naziv i sjedište, potvrda o registraciji iz Centralnog registra privrednih subjekata Poreske uprave za domaća, odnosno dokaz o registraciji nadležnog organa matične države stranog ponuđača za strana lica.

IV.Učesnici javnog nadmetanja su dužni da prije početka javnog nadmetanja uplate depozit od 30 % početnog iznosa za objekat za koji se dostavlja prijava (za objekat pod tačkom 1. ili za objekat pod tačkom 2.) na žiro račun D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj broj:510-66073-89 kod CKB-Banke sa naznakom „učešće na javnom nadmetanju“ i dokaz o uplaćenom depozitu podnesu sa prijavom.

V.Prijave po javnom pozivu se dostavljaju najkasnije do dana 09.06.2022 godine do 09:00 časova u arhivi D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj – ul.Majka Terese bb.,sa obaveznom naznakom „Prijava po javnom pozivu za davanje u zakup javnim nadmetanjem“, kao i naznakom objekta (sanitarni čvor) za koji se dostavlja prijava.

Nepotpune i neblagovremen prijave se neće razmatrati.

Učesniku javnog nadmetanja koji ne uspije u postupku, vratiće se uplaćeni depozit u roku od 3 dana nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja.

VI.Zakup će dobiti učesnik javnog nadmetanja koji ponudi najveći iznos zakupnine za objekat koji je predmet javnog nadmetanja.

Prije zaključenja ugovora o zakupu,najpovolniji ponuđač dužan je da uplati odnosno prva polovina uplate se izmiruje danom potpisivanja Ugovora o zakupu,a druga polovina uplate najkasnije do 31.08.2022 godine,a uplaćeni depozit uračunaće se u ukupan iznos zakupnine.

VII.Javno nadmetanje za objekte (sanitarne čvorove) koji su predmet ovog javnog poziva odnosno za objekat (sanitarni čvor) pod tačkom 1.održaće se dana 09.06.2022 godine sa početkom u 10:00 časova, a za objekat (sanitarni čvor) pod tačkom 2.održaće se istog dana tj. 09.06.2022 godine sa početkom u 11:30 časova,u prostorijama D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj.

VIII.Sva bliža obavještenja i informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se dobiti u kancelariji Izvršnog direktora D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj.

Kontakt osoba: Nadilj Ljuković Tel:069-172-182 Izvršni direktor Arjan Ljamović,dipl.ecc.

Na osnovu člana 135. i 136. Zakona o privrednim društvima (“Sl. list CG” br. 65/20 i 146/21), člana 90. Statuta Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić i Odluke odbora direktora br.64/2022 od 26.05.2022.godine,Odbor direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić saziva:

XXI REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA INSTITUTA ZA CRNU METALURGIJU AD NIKŠIĆ Skupština akcionara će se održati dana 30.06.2022.godine u poslovnim prostorijama Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić, Ul.Vuka Karadžića b.b. Nikšić, sa početkom u 10:00 časova Za Skupštinu se predlaže sledeći : DNEVNI RED 1.Donošenje odluke o usvajanju Godišnjih finansijskih iskaza i Izvještaja menadžmenta o poslovanju Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić za 2021.godinu; 2.Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja o reviziji finansijskih izvještaja Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić za 2021. godinu; 3.Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja o radu odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 4.Donošenje odluke o izmjeni Statuta Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić ; 5.Donošenje odluke o utvrđivanju prečišćenog teksta Statuta Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 6.Donošenje odluke o razrješenju članova odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić zbog isteka mandata; 7.Donošenje odluke o izboru članova odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 8.Donošenje odluke o utvrđivanju visine naknada članovima i predsjedniku odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 9.Donošenje odluke o razrješenju članova Revizorskog odbora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 10.Donošenje odluke o imenovanju članova Revizorskog odbora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 11.Donošenje odluke o imenovanju Revizora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić za 2022.godinu Kvorum Skupštine čine akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Ukupan broj akcija Društva je 639.708 običnih akcija sa pravom glasa. Svaka akcija daje pravo na jedan glas.

Odluke iz predloženog dnevnog reda donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili akcionara koji su glasali putem glasačkih listića. Prilikom glasanja o izboru članova odbora direktora svaka akcija sa pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora koji je utvrđen Statutom Društva, odnosno 5 glasova (kumulativno glasanje).

Društvo će pribaviti spisak akcionara iz CKDD AD Podgorica najranije dva radna dana prije održavanja Skupštine. Samo oni akcionari koji su na spisku akcionara iz CKDD AD Podgorica na dan pribavljanja spiska akcionara mogu učestvovati na Skupštini i ostvarivati prava akcionara.

Pravo učešća u radu Skupštine uključujući i pravo glasa, akcionari mogu da ostvare neposredno –lično ili preko punomoćnika. Obrazac punomoćja je objavljen na internet stranici Društva: www.icm.co.me Akcionari pravo glasa mogu da ostvare i bez prisustva sjednici Skupštine, putem glasačkih listića dostavljenih poštom ili elektronskom poštom najkasnije do početka sjednice Skupštine.

Obrazac glasačkog listića za glasanje akcionara u odsustvu, objavljen je na internet stranici Društva: www.icm.co.me Materijali sa predlozima odluka koji će se razmatrati na Skupštini akcionara biće dostupni na uvid akcionarima Društva, u prostorijama sjedišta Društva, Ul. Vuka Karadžića b.b. Nikšić, 20 dana prije održavanja sjednice Skupštine akcionara, svakog radnog dana od 07 do 15 časova.

Prijavljivanje učešća na Skupštini akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika vrši se najkasnije 48 sati prije početka održavanja Skupštine.Prijavljivanje se vrši na telefon 040/245-481.

Indentifikacija i evidentiranje akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika će početi u 9:00 časova na dan održavanja Skupštine, i to akcionara putem lične isprave, a punomoćnika na osnovu u skladu sa zakonom ovjerenih punomoćja i lične isprave.

Obavještenje o sazivanju Skupštine objavljeno je na internet stranici Društva: www.icm.co.me PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA INSTITUTA ZA CRNU METALURGIJU AD NIKŠIĆ Vasilije Savović, dipl.ek s.r.

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Na osnovu člana 135 i 136 Zakona o privrednim društvima (“Sl.list CG” br.065/20), čl.28, čl.29, čl.31 i čl.40 Statuta AD „Agrotransport“ Podgorica od 28.07.2021.g., i Odluke od 19.05.2022.g. Odbora direktora o sazivanju redovne sjednice Skupštine akcionara AD „Agrotransport“ Podgorica, Odbor direktora na sjednici održanoj dana 24.05.2022.g., donio je sljedeće

Na osnovu čl. 135. i 136. Zakona o privrednim društvima Crne Gore (“Sl. list CG” 65/2020) i čl. 10. st. 3. i čl. 11. st. 1. tač. 8. Statuta „Novi Prvoborac“ AD, Herceg Novi, Odbor direktora “Novi Prvoborac” AD, Herceg Novi SAZIVA XIX REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA „NOVI PRVOBORAC“ AD, Herceg Novi za 30.06.2022. godine u 10.00 časova sa

O B A V J E Š T E NJ E O SAZIVANJU REDOVNE SKUPŠTINE AKCIONARA “AGROTRANSPORT” AKCIONARSKO DRUŠTVO PODGORICA za dan 29.06.2022.godine, s početkom u 14:00 časova, u prostorijama upravne zgrade PLC 2“Morača” AD Podgorica, Ulica 8. marta 55, sa sljedećim DNEVNIM REDOM 1.Donošenje Odluke o izboru radnih tijela Skupštine akcionara; 2.Donošenje odluke o imenovanju revizora; 3.Donošenje Odluke o razrješenju članova Odbora direktora Društva; 4.Donošenje Odluke o izboru članova Odbora direktora Društva.

Društvo je kod CRPS u Podgorici registrovano kao akcionarsko društvo pod reg.br.4-0006912, m.b.02026341.

Kvorum za Skupštinu akcionara čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Odluke po svim tačkama dnevnog reda donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara, ili putem glasačkih listića, pod uslovom da Skupštini prisustvuju akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija.

Materijali sa predlozima odluka za predstojeću redovnu Skupštinu akcionara biće dostupni akcionarima društva najmanje 20 dana prije održavanja Skupštine, na adresi Bulevar Ivana Crnojevića 99/2, Podgorica, u terminu od 13-15h, svakog radnog dana.

25

Dnevnim redom: Otvaranje Skupštine i izbor radnih tjela: - Predsedavajućeg Skupštinom - Verifikacione Komisije - Zapisničara i ovjerivača zapisnika, i - Usvajanje jedinstvenog spiska prisutnih i zastupanih akcionara 1.Donošenje odluke o usvajanju Godišnjeg računa Društva za 2021. godinu; 2.Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja nezavisnog revizora o izvršenoj reviziji finansijskih iskaza Društva za 2021. godinu; 3.Donošenje odluke o imenovanju Revizora Društva za poslovnu 2022. godinu; 4.Donošenje odluke o usvajanje Izvještaja o poslovanju Društva u periodu između XVIII i XIX Skupštine akcionara; 5.Donošenje odluke o ukidanju Revizorskog odbora Društva; 6.Donošenje odluke o utvrđivanju iznosa naknade za rad Predsjedniku i članovima Odbora direktora Društva; 7.Donošenje odluke o razrješenju od dužnosti članova Odbora direktora i imenovanju novih članova Odbora direktora.

Skupština će se održati u sjedištu Društva u Herceg Novom, Meljine,ul. Zemunska br. 143. (u daljem tekstu - Sjedište Društva) ) 30.06.2022.godine u 10.00 časova. Telefon/faks 031/348355, elektronska adresa mail@noviprvoborac.com, internet stranica: www.noviprvoborac.com

Samo akcionari koji se nalaze na spisku akcionara na dan pribavljanja spiska akcionara od CKDD, koje je Društvo dužno da pribavi dva radna dana prije održavanja sjednice Skupštine, mogu prisustvovati na Skupštini i ostvariti prava akcionara.

Pravo učešća u radu Skupštine, uključujući i pravo glasa, akcionari mogu da ostvare neposredno - lično, preko punomoćnika ili putem popunjavanja glasačkih listića.

Lista učesnika na Skupštini akcionara će se popunjavati sa početkom od 1 (jedan) sat prije održavanja Skupštine akcionara, uz ličnu ispravu (fizička lica), a zastupani akcionari uz uredno ovjereno punomoćje (punomoćja za fizička lica moraju biti ovjerena u skladu sa Zakonom).

Identifikacija akcionara vrši se na dan održavanja Skupštine akcionara, u periodu od 12:00 do 14:00 časova na osnovu ličnih isprava, a punomoćnika na osnovu punomoćja ovjerenog u skladu sa zakonom i lične isprave.

Uredno popunjeni i potpisani glasački listić dostavlja se putem pošte na adresu sjedišta Društva, ili skenirani na email: mail@noviprvoborac.com.

Obavještenje o sazivanju vanredne Skupštine akcionara biće objavljeno 2 (dva) puta u štampanom mediju koji se izdaje u Crnoj Gori, najkasnije 30 (trideset) dana prije dana održavanja Skupštine, a sve dodatne informacije mogu se dobiti pozivom na broj telefona 020/610-115.

Uz glasački listić akcionar-fizičko lice mora dostaviti skenirani original lične isprave kojom dokazuje svoj identitet, a ovlašćeno lice/punomoćnik akcionara skenirani original punomoćja, uredno ovjerenog kod nadležnog organa, uz skeniran original lične isprave .

Obrazac punomoćja i glasačkog listića mogu se preuzeti u papirnoj formi u prostorijama društva Bulevar Ivana Crnojevića 99/2, Podgorica, u terminu od 13-15h, svakog radnog dana, 20 dana prije održavanja Skupštine.

Pisani materijal sa predlozima odluka koji će se razmatrati na Skupštine akcionara se može preuzeti 20 dana prije održavanja Skupštine, u sjedištu Društva, svakog radnog dana u vremenu od 10.00 do 14.00 časova.

AD “Agrotransport” Podgorica Odbor direktora

ODBOR DIREKTORA „NOVI PRVOBORAC“ AD, HERCEG NOVI

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, i-Wine d.o.o., iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/22-355 od 26.05.2022. godine, kojim je odlučeno da za izgradnju/dogradnju dvije tehničke prostorije i toaleta uz objekat za preradu grožđa i pejzažno uređenje, kao i nabavku i ugradnju opreme za preradu grožđa, te postavljanje fotonaponskih panela na krovnoj ravni postojećeg objekta za preradu grožđa, na životnu sredinu, koji je lociran na djelovima katastarskih parcela broj 1267/1, 1267/6, 1284/1 i 1283 KO Doljani u okviru važeće urbanističke zone S 23, zona „B“ u zahvatu LSL „Doljani“, u Podgorici, nije potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h, od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Na osnovu člana 26 stav 2 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. List CG“ broj 80/10, 40/16, 47/17), kao i člana 22 stav 1 tačka 27 Statuta JPU „Dragan Kovačević“ u Nikšiću, direktorica raspisuje KONKURS Za upis djece u školsku 2022/2023. godinu Upis, elektronskim putem, počinje od 01.06.2022. godine i trajaće do 15.06.2022. godine.

Roditelji djece koja se po prvi put upisuju ili su bila ispisana iz predškolske ustanove tokom školske 2021/2022 godine će elektronskim putem podnositi prijavu za upis na web adresu www.upisi.edu.me Prijem dokumenata vrši i Komisija za upis od 01. juna do 15. juna o.g. svakog radnog dana od 8:00 do 13:00 časova u vrtiću ‘’ RADOST ‘’.

U kraći program upisuju se djeca od 5 godina do polaska u školu koja nisu uključena u primarni program.

Kraći program će se izvoditi u popodnevnim časovima u vaspitnim jedinicama: „Kosovka djevojka“, „Osmijeh“ i „ Sunce“.

Djeca koja su tokom školske 2021/2022. godine pohađala programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, smatraće se upisanim od 01. septembra 2022. godine.

O potpisivanju ugovora o boravku i ishrani roditelji će biti blagovremeno obaviješteni.

Broj: 1140 Nikšić, 24.05.2022. godine

Direktorica Snežana Zogović

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Opraštamo se od jedne dobre i plemenite žene, naše prijateljice

Opraštamo se od naše drage

BRANKE Branove STANKOVIĆ rođene Piletić

Bila si prava gospođa, banica ženska. Ostaješ za primjer i ponos svog glasitog roda i doma.

Uvijek si me u svom domu srdačno raširenih ruka dočekala, sa čašom punom ljudskog razgovora, uvijek pune trpeze na tebe svojstven način.

S takvim osjećanjima se danas opraštam od tebe, takvu ću te vječno pamtiti.

Miran ti san, srećni roditelju.

MARINE Spasojević RADONJIĆ

Beskrajno tužni što je odjeljenska niska ostala bez sjajnog bisera.

DRAŽEN, MILIJANA i SANJA ĐUROVIĆ sa djecom 1078 Posljednji tužni pozdrav mojoj dragoj snahi i našoj dragoj ujni

NJENE DRUGARICE I DRUGOVI IZ ODJELJENJA IVa, ŠKOLSKE 1980/81 GODINE IZ GIMNAZIJE ,,SLOBODAN ŠKEROVIĆ“

1081

BRANKI Branovoj STANKOVIĆ

Posljednji pozdrav dragoj

Neizmjerno hvala za puno lijepih riječi, osmijeha i dobrodošlicu.

DUŠKI

Tvoji: VESNA MILIĆ, SANJA PROTIĆ i SAŠA MILIĆ

1079

U meni i sa mnom ostaće zauvijek tvoja divna energija i vedrina.

RADOVAN VUČINIĆ

1080 Posljednji pozdrav dragoj tetki

DESI Sve časno i plemenito krasilo je tvoju dušu.

Počivaj u miru, a mi sa ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo te od zaborava.

PETAR DULETIĆ i ZORICA GOGIĆ sa porodicama 1077

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Poslednji pozdrav dragoj tetki

Poslednji pozdrav dragoj

27

SJEĆANJE

DESI Branka IVANČEVIĆ

DESANKI Branka IVANČEVIĆ

rođenoj Duletić

rođenoj Duletić

VELIBOR IVANOVIĆ

Rijetki su oni koji ostave neizbrisiv trag, plemenitosti, brižnosti i ljubavi prema svima.

Bila si posebna, jedinstvena, bila si za ponos naše familije.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Mnogi ljudi prođu kroz naš život ali samo izabrani ostave neizbrisiv trag. Brižna, puna ljubavi, radosti i plemenitosti bila si nam oslonac i podrška.

S ljubavlju i poštovanjem čuvat ćemo uspomenu na tebe.

DRAGAN i JASNA DULETIĆ sa porodicom

Tvoje: šogorica ANTICA, nećakinja TEUTA i ASTRID s MASSIMOM

Prošlo je godinu dana od kada si se pridružio anđelima. Mi smo još uvijek u neverici da nisi sa nama. Dragi naš Veco, bićeš zauvijek tu, jer živiš u našim srcima i našim mislima.

1068

1073 Poslednji pozdrav dragoj sestri

Tvoji: ujak MIĆKO, ujna LJILJA, sestre TAMARA i NATAŠA sa porodicama

Poslednji pozdrav dragoj

1066

DESANKI Branka IVANČEVIĆ

DESI Branka IVANČEVIĆ

rođenoj Duletić

Deso, ne mogu se pomiriti sa istinom da smo te tako iznenadno izgubili. Tvoja sestrinska ljubav, briga i pažnja prema svojim najbližima zaslužuju duboko poštovanje i trajno sjećanje.

Počivaj u miru i neka ti je laka crna zemlja.

Navršava se 16. godina od kada nije sa nama naš

rođenoj Duletić

Uvijek ćemo pamtiti tvoju dobrotu i plemenitost.

Počivaj u miru.

Obitelj SIRNIK

Tvoj brat KRSTO DULETIĆ 1074

1069

Poslednji pozdrav dragoj tetki

Poslednji pozdrav dragoj

NIKOLA - ZEKO ILIĆ

S ponosom čuvam te od zaborava.

Tvoj sin ĐORĐE sa porodicom

DESANKI Branka IVANČEVIĆ

DESI Branka IVANČEVIĆ

rođenoj Duletić

S ljubavlju, tugom i poštovanjem kroz najljepša sjećanja čuvaćemo te u našim srcima.

Počivaj u miru.

rođenoj Duletić

Iznenadila i rastužila nas je vijest o tvom preranom odlasku.

Počivaj u miru.

1067 Posljednji pozdrav dragom stricu

JADRANKA i IVO ARMENKO sa porodicom

Obitelj KRALJIĆ i RINČIĆ

1075

1070

Poslednji pozdrav dragoj tetki

Poslednji pozdrav dragoj

VUKAŠINU MIROTIĆU DIJANA LUČIĆ sa porodicom 1055

DESI Branka IVANČEVIĆ

DESANKI Branka IVANČEVIĆ

rođenoj Duletić

rođenoj Duletić

Teško je prihvatiti surovu istinu da si nas zauvijek napustila. Tvoj vedar i nasmijan lik i smisao za humor ćemo vječno pamtiti i uvijek ga se tako rado sjećati. Iskrenost, dobrota i plemenitost koje su te krasile ostaće zauvijek u našim srcima.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

ZORAN i MARINA DULETIĆ sa porodicom

Draga moja Deso, osoba si koja nas je svojom ljubavi, podrškom, snagom okupljanja i brige za familiju naučila što znači biti ljudina i čestit čovjek.

Ukoliko ću u životu uspjeti realizirati tek upola ljudskih karakteristika koje si posjedovala, biti ću dobar čovjek.

Uvijek si bila prva za nesebično pomoći kome god treba i na tome ti hvala. Ostaješ u našim srcima zauvijek i uspomena na tebe živjeti će vječno.

Sa dubokim bolom opraštamo se od našeg dragog brata i đevera

VUKAŠINA MIROTIĆA Njegova plemenitost i dobrota ostat će trajno u našem sjećanju.

Tvoja TEUTA 1076

1072

Snaha MIKICA i brat ĐOKO 1071

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Dana 27. maja 2022. preminuo je u 80. godini života naš dragi

Sa velikom tugom se opraštamo od naše drage sestre od ujaka

MARINE RADONJIĆ

MARINA RADONJIĆ

VUKAŠIN Gavrila MIROTIĆ

Saučešće će se primati u kapeli u Doljanima dana 27. maja od 12 do 16 časova i dana 28. maja od 10 do 14 časova kada će se obaviti sahrana.

Draga sestro, naći ćeš mir kod svoje majke i sestre, i odmoriti od svih muka koje ti je zla bolest zadala.

Bila si divna osoba, čiju su ljubav osjećali ne samo porodica, već i oni koji su te kao prijatelja poznavali. Ostaješ duboko u našim srcima i sjećanjima koje si zauvijek zaslužila.

Hvala ti na svemu, bila si mi i sestra i drug, oslonac i podrška. Počivaj sa anđelima a tvoja mala sestra će uvijek da te voli i za ruku da te drži.

Sestra BEBA ĐURIŠIĆ, braća DRAGAN i MIŠKO i snaha MILIJANA STOJANOVIĆ sa porodicama 1060

Ožalošćeni: sinovi ALEKSANDAR i VESELIN, kćerke KATARINA i ALEKSANDRA, snaha ANDRIJANA, braća VOJISLAV, DRAGOLJUB i ĐORĐIJE, sestre MILEVA i JOVANKA, snahe BISERKA i ANA, unuci, unuke i ostala mnogobrojna porodica MIROTIĆ

Tvoji NINA i FRANK

Godina dana je od smrti našeg dragog

1051 Dana 26. maja 2022. u 82. godini preminuo je naš

1024 Posljednji pozdrav prijatelju

VECA Mili sine, gledamo, čekamo i nadamo se da ćeš nam doći kao što si obećao, ali tebe nema. Sunce naše, kako da kažemo srcu da ne tuguje, kako duši da ne boli, a kako zaustaviti suze da ne teku? Rana za tobom ne može zarasti nikako i nikada. Ponosni smo na tvoj životni put satkan od najdivnijih ljudskih vrijednosti. Dok mi postojimo postojaćeš i ti, oči naše.

Otac BUDO i majka JULKA

MIODRAG – MIŠO Đurov ROLOVIĆ

MIŠU ROLOVIĆU

1064 Pamtićemo tvoju dobrotu i plemenitost. Počivaj u miru.

BOGDAN MUČALICA sa porodicom

Po njegovoj želji sahranjen je u krugu porodice.

Prođe tužna godina od prerane smrti našeg dragog

1046 Voljeni đede, tata i prijatelju

Ožalošćeni: ćerka SVETLANA, sin SLOBODAN, sestra SENKA, snaha BILJANA, zet NIKOLA MUČALICA, unučad IVA, BOJAN i PETAR

MIKELI Sa tugom i ponosom opraštamo se od tebe. Hvala ti za nesebičnu ljubav, podršku, razumijevanje.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima i najljepšim uspomenama.

VECA Ponosu, nado, bratska uzdanice, delijo naša, kako da prihvatimo surovu realnost da si nas zauvijek napustio. Sudbina ti nije dala da život proživiš kako si zaslužio i da se radujemo sa tobom. Nažalost, istrgla te prerano od nas i ostavila nam doživotnu bol i tugu za tvojom nesrećnom sudbinom i nevinom dušom.

1049 Godina dana bez tebe, brate

Tvoj brat VLADO sa porodicom

Tvoji: unuk PETAR, ćerka SVETLANA i zet NIKOLA

1063

1047

Godina dana od smrti našeg voljenog

Voljeni,

VECO

MIŠO Zauvijek ostaju u srcu toplina, podrška i ljubav koju si nam pružao. Čuvaćemo sjećanje na tebe kroz najljepše uspomene koje si nesebično dijelio sa nama.

Dođeš mi u san, to je onaj san iz koga ne bih htio nikad da se probudim. U tom snu mogu da te zagrlim, da te poljubim, da ti kažem koliko te volim i koliko mi nedostaješ. Vrijeme prolazi, a praznina je ista, ista bol, ista tuga kao i onog prokletog dana kad si me zauvijek napustio i ne prođe ni jedan jedini dan, a da se ne sjetim nekog trenutka s tobom.

Mnogo mi nedostaješ… S tobom je otišao i jedan dio moga srca, ali opet ćemo se sresti i tad nas niko i ništa neće rastaviti.

VELIBORA Prođe godina od rastanka sa tobom, a nijedan dan bez sjećanja na tebe. Na tvoju dobrotu i na sve ono što si činio za svoju porodicu. Dok god kuca srce u nama, nema zaborava.

Tvoji: supruga SLAĐANA, sin BALŠA i ćerka ANA

Tvoji: sin SLOBODAN, snaha BILJANA, unučad IVA i BOJAN

1061 Voli te tvoj brat STEFAN sa porodicom

1048

e-mail: oglasno@t-com.me

1062

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Obavještavamo kumove, prijatelje, komšije i rođake da je

29

Dana 27. maja 2022. u 59. godini života preminula je naša draga

DANICA Rakova RADONJIĆ

MARINA Vasilija RADONJIĆ

rođena Krapović

rođena SPASOJEVIĆ

preminula dana 27. maja 2022. u 93. godini života.

Saučešće primamo na gradskom groblju Čepurci dana 28. maja od 12 do 14 časova kada će se obaviti sahrana.

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Budvi dana 27. maja od 15 do 18 časova i 28. maja od 11 do 15.30 časova.

Sahrana će se obaviti u 16 časova na mjesnom groblju u Markovićima.

OŽALOŠĆENI: kćerka MARIJA, sin RADOVAN, otac VASILIJE - MUJO, sestra NINA, sestrične ANJA i IVA i ostala porodica RADONJIĆ i SPASOJEVIĆ

Ožalošćeni: sin LJUBO, ćerke MARIJA i VUKICA, sestra LJUBICA, snahe DESE i ZORKA, bratanić, bratanična, sestrić, sestrična, unučad, praunučad i ostala rodbina

1038

1022

Težak je trenutak, a još teže naći riječi i opisati tvoju VELIČINU za posljednji pozdrav draga naša

Opraštamo se od dobre i plemenite

Umrla je

BRANKA

BRANKA Brankova STANKOVIĆ

Tvoj časni i čestiti život daju nam za pravo da te oslovimo ŽENA ČOVJEK po starim CRNOGORSKIM običajima, hvala ti što smo te imali TAKVU za PRIJATELJA.

BRANKE Branove STANKOVIĆ

Hvala ti za svaki susret i toplinu kojom si nas dočekivala.

rođena Piletić SLOBO i ĐINA STARČEVIĆ sa porodicom

Saučešće primamo u porodičnoj kući u Goričanima dana 27. i 28. maja do 14 časova, nakon čega će se obaviti sahrana na mjesnom groblju u Goričanima.

Ožalošćeni: suprug BRANKO, ćerka DAJANA, sinovi BOŽIDAR i BUDIMIR, brat CVETKO, snahe NATAŠA i ŽANA, zaova VESNA, jetrve DESA i RADA, unučad, praunučad i ostala porodica STANKOVIĆ i PILETIĆ

MIRO i TANJA RAIČEVIĆ

1054

1059

Dragoj babi

Voljenoj i nikad zaboravljenoj sestri

BRANKI STANKOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem, kroz najljepše uspomene čuvaćemo te od zaborava.

NIKOLA, JANKO, DANKA i MILAN 1056

BRANKI Otišla si zauvijek. Sa tobom ode naša zajednička mladost i decenije složnog života.

Bila si i ostala uvijek ista, divna, plemenita i skromna u svemu.

Poslije Tebe ostaje velika bol i sjećanje na sve srećne godine koje smo proveli zajedno.

Moja ljubav i sjećanje na Tebe ostaće vječni. Živjećeš sve dok ja živim.

Počivaj u vječnom miru, voljena moja sestro, i neka Ti moje suze ne remete taj mir.

Tvoj brat CVETKO-PUŚO sa porodicom iz Australije

1026

e-mail: oglasno@pobjeda.me 1065

30

Oglasi i obavještenja

Anđele naš, majko naša

Subota, 28. maj 2022.

Naša draga

Naša draga

teta MARINA

MINKA

Voljele smo te najviše i zauvijek ćemo te voljeti.

Bila si nam i ostaćeš sve, sva naša sreća, bezbrižno djetinjstvo, sva ljubav najveća na svijetu, sva radost, naš osmijeh, naš anđeo čuvar, uzor i ponos.

MARINA

Obilježila nam je živote radošću i pažnjom.

Bila je dobri duh naše porodice, posebna i nenametljiva.

S poštovanjem, tugom i zahvalnošću sačuvaćemo je u najljepšoj uspomeni.

Neka je spokoj i mir tvojoj napaćenoj duši, a mi ćemo ti se odužiti da budemo onakvi kako si željela da budemo, bar da ti vratimo djelić onoga za što si živjela.

Tvoje LORENA i KATERINA sa majkom i bakom

Volimo te, najveća ljubavi na svijetu, rano naša i neka te anđeli čuvaju.

Tvoji VUKČEVIĆI

1045

1058

Posljednji pozdrav voljenoj

Najbolja moja

Tvoji MARIJA i RAŠO

1042

MAKA

MARINI

Dobroto, čestitosti i ljudskovino

Ponosni smo što si bila naša porodica, naše dijete i sestra, što si nosila naše ime.

Neutješni u bolu, volimo te.

Bila je svjetlost u prolaznosti života i anđeo bezvremenog prijateljstva.

Kad riječi utihnu i duša boli ostaju prelijepa sjećanja na zajedničke godine kada mi je bila mirna luka i siguran oslonac.

Nikada više ništa nije isto.

MARINA

Hvala ti za sve.

Hvala za dva anđela koja si nam podarila i koja su nam najveći ponos. Hvala ti za svu ljubav i poštovanje.

Hvala ti što si mi oprostila.

Ispuniću ti posljednju želju i čuvaću ih.

Smrt je samo privremeni rastanak.

ZORAN

RADOVAN i ZORICA RADONJIĆ

1044

1057

MARINA RADONJIĆ

MARINA RADONJIĆ

Nikada nećemo zaboraviti koliko ljubavi i podrške si nam pružala u životu.

Najbolja moja tejo, hvala ti za pruženu podršku, ljubav i pažnju.

Hvala ti za svaki zajednički pređen korak i proslavljen uspjeh.

Falićeš nam svakoga dana.

Živjećeš sa mnom i u meni.

ANJA i STEVAN 1052

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 1043

Tvoja ZORICA VUKČEVIĆ

1053

Tvoja IVA

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Sa velikom tugom i neizmjernim bolom opraštam se od moje drage, cijenjene i poštovane supruge

31

Sa neizmjernim bolom i tugom obavještavamo rođake, kumove i prijatelje da je naša draga supruga, snaha, strina, sestra i tetka

Дана 27. маја 2022. у 64. години након дуже болести преминула је наша драга

DESANKE Brankove IVANČEVIĆ

DESANKA Brankova IVANČEVIĆ

rođene Duletić

rođena Duletić

koja je iznenada preminula u svojoj 81. godini života. Tvoj vedar lik, dobrota i sve najbolje što smo proživjeli zajedno punih 50 godina nikada se ne može zaboraviti.

Hvala ti za sve što si uradila za mene, za bratstvo Ivančević i rodbinu Duletić.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

iznenada preminula 26. maja 2022. u 81. godini života.

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Budvi dana 28. maja od 10 do 14 časova i 29. maja od 9 do 10 časova.

Sahrana će se obaviti na Brajićima 29. maja u 11 časova.

Voli te tvoj BRANKO

Ožalošćene porodice IVANČEVIĆ i DULETIĆ

РАДМИЛА Комнена КЉАЈИЋ рођена КОРАЋ

Саучешће примамо у градској капели Чепурци дана 28. маја од 10 до 15 часова када ће се обавити сахрана. Кућа жалости – Братоножићка 45.

ОЖАЛОШЋЕНИ: син АЛЕКСАНДАР, ћерке ДРАГАНА и МИЛЕНА, брат РАНКО, сестре НАТАЛИЈА, СЛОБОДАНКА и ДАНИЈЕЛА, снахе ДРАГИЦА и ВАЊА, унучад ДАРКО и ЈАНА, ђевери, јетрве, заове и остала многобројна родбина КЉАЈИЋ и КОРАЋ

1050 Sa puno tuge i bola opraštamo se od naše drage strine

DESANKE Brankove IVANČEVIĆ

1010

1009

rođene Duletić

Posljednji pozdrav dragoj strini

Hvala ti za sve što si uradila za nas i nikada te nećemo zaboraviti.

DRAGAN MIJUŠKOVIĆ Tvoji: MILAN, NIKOLA, JOVANA, VELJKO, DRAGAN, DRAGANA, BOGDAN, VESNA, LUKA, MAŠA i SPOMENKA

Gubitak brata mnogo boli. Tvoja dobrota, ljubav, nesebičnost i sve ono što krasi jednog čovjeka se ne mogu zaboraviti.

Počivaj u miru kod našeg brata i naših roditelja.

DESI

Tvoja sestra MILKA sa porodicom

1011

1012

Posljednji pozdrav dragoj strini

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

Posljednji pozdrav našoj dragoj školskoj drugarici

DESANKI IVANČEVIĆ STANICI ANĐELIĆ rođena Jauković

ŽELJKO IVANČEVIĆ sa porodicom

DRAGAN i JOVAN sa familijama

Počivaj u miru. Čuvaće te od zaborava Tvoje 4/1 GENERACIJA 76/77

1025 1013

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

1008

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Umro je

Posljednji tužni pozdrav ocu

Jedina naša,

BUDU BOJOVIĆU

ANĐA 1035

DANIJELA GOLOVIĆ

BUDIMIR Đurov BOJOVIĆ

Prvo majka... sad i ti.

Moja podrška, moja vječna bol.

u 69. godini života.

Sahrana je obavljenja 27. maja 2022. u 15 časova u porodičnoj grobnici na gradskom groblju Čepurci.

Ni danas te nema da nas zagrliš. Nije te bilo ni juče, a ni dan prije.

Nema te već tri godine. A mi nikako da se sa tim pomirimo i uporno širimo ruke koje ostaju prazne.

Nedostaješ nam, jedina, svakim danom sve više.

Težak je rastanak sa tobom, tata

BUDIMIR BOJOVIĆ

OŽALOŠĆENI: đeca ANA i ALEKSANDAR, unučad DIMITRIJE, PETAR i DANILO, sestra i braća KOMSA, RAJKO i GORAN sa porodicama, stric LJUBO, snaha MILENA i ostala mnogobrojna porodica BOJOVIĆ, SAVOVIĆ i KALEZIĆ

Tvoji: sestra NATAŠA, brat DANILO i majka VERA BOŠKOVIĆ

1027 Vječno žale.

ANA i ALEKSANDAR

Bolno sjećanje na naše voljene

1031 Posljednji pozdrav dragom bratu

1037 Posljednji tužni pozdrav ocu, đedu i svekru

ĐOKA

17. 11. 2007.

S poštovanjem,

DRAGANA 5. 2. 1963.

RADOVIĆ

BUDIMIRU BOJOVIĆU

BUDIMIRU BOJOVIĆU

RAJKA

28. 5. 1998.

Počivajte u miru a nama ostaje vječni bol i tuga za vama.

Uvijek ćemo se sjećati vaše dobrote i ljepote koju ste imali.

ALEKSANDAR, DANILO i MILENA 1036 Vaša PORODICA

Od KOMSE, RAJKA i GORANA

Mom voljenom đedu

1028 Prošlo je četrdeset dana od odlaska našeg voljenog

BUDU BOJOVIĆU Hvala za bezbrižno djetinjstvo i najljepše provedene trenutke sa tobom.

Tužan je danas tvoj DIMITRIJE – DILE 1033

1032

POMENI DRAGOLJUBA JOVANOVIĆA Deset godina je od smrti našeg dragog

Dragom stricu i đedu

Bio si naš čvrst oslonac i sigurna luka, satkana od ljubavi, hrabrosti i iskrenosti.

Ostaješ naš uzor!

Sa ponosom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tvoju dobrotu i velikodušnost i biti zahvalni na svemu što si učinio za nas.

MIJATA BATAKOVIĆA

BUDU BOJOVIĆU Đedo, bili smo najbolji drugovi.

Danas sam tužan, plačem...

Voli te tvoj PETAR 1034

DRAGOLJUBU – BATU JOVANOVIĆU

S tugom i ponosom čuvaćemo uspomenu na tebe.

od porodice pokojnog BUTA JOVANOVIĆA

Brat MILOŠ s porodicom 1029

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

1020

020-202-455, 020-202-456

TVOJI NAJMILIJI

1023

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog sina, supruga, oca, brata i ujaka

Godina je od smrti našeg dragog

33

Jedini moj

VECA Tuga se ne mjeri riječima, suzama, niti vremenom koje prolazi, već prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

DANILO Vaska VUKOTIĆ

DANILA Vaskovog VUKOTIĆA

Tvoji: BOSA, IGOR, IVONA i MIRKO sa porodicama

Kažu da vremenom srcu bude lakše, a nama je sve teže.

Prođe godina bez tvog osmijeha, najteža u našim životima.

Da bi ovu tugu izdržali živimo od sjećanja na srećne dane života provedenog sa tobom.

Bio si i ostaćeš naša snaga, naš ponos i najveća ljubav.

Neka te u tišini vječnog mira naše suze ne remete.

Dana 28. maja u 9 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću.

1021 Tužna je godina od smrti mog zeta

Godina prođe bez duše tvoje, premekane za tvrdo skrojeni svijet.

Suze naše nek ti nisu teške, drugo sem njih za tobom nemamo.

Vrijeme prolazi, ali žal ostaje kao i pitanje da li si mi rekao sve...

Tvoja sestra DANKA sa porodicom

VELIBORA IVANOVIĆA

OŽALOŠĆENA PORODICA

Nikada te neću zaboraviti.

1015

MILICA

1007

Najbolnija i najteža godina od smrti brata, ujaka i šure

1014

Godinu dana našem

Navršava se godinu dana od smrti voljenog brata

VECU

DANILA GIGE VUKOTIĆA

DANILA Kako su bolni ovi dani bez tebe. Ne postoji vrijeme koje može da te odvoji od nas.

Nedostaješ kao prvog dana, ali osjećamo da si tu, uz nas i kroz sreću i kroz tugu.

Tvoji: tetka LJILJA, ŽARKO, SLAĐANA, ANĐELA i ANASTASIJA

Brate moj, Dićko Navršava se godina dana od kada si utihnuo svoju bol, ne kazavši mi za nju, a meni si ostavio neizlječivu. Vrijeme prolazi, a mene si ostavio slomljenog, rastrojenog sa neprolaznom patnjom, kivnog na sudbinu.

Zajedno smo izgradili mnogo lijepa sjećanja, koja mi kroje trenutke misli, ne bi li mi srce osjetilo toplinu bar na tren.

Nedostaješ mi više nego što riječima to mogu iskazati i suzama isplakati.

U tišini vječnog mira neka te prati moja ljubav, jača od vremena i zaborava.

Hladno ti je, brate moj... i meni je bez tvog krila, kao da mi duša nikad ogrijana nije bila. Ova bol kao da me ojača, ispod kamena jecaji, glas plača.

Sakrila sam je duboko u duši, da pritiska i guši, da bude samo moja bol, jer smrt nije najveći gubitak u životu.

Najveći gubitak je ono što umire u nama dok još živimo.

MIKI VUKOTIĆ sa porodicom

1030

Tvoja sestra DANIJELA KALUĐEROVIĆ sa porodicom

1040

Našem dragom

Prošlo je godinu dana od smrti našeg dragog 1016 Godinu dana je od smrti našeg brata

DANILU VUKOTIĆU DANILA VUKOTIĆA Vrijeme ne umanjuje bol zbog tvog preranog odlaska.

Neka te u tišini vječnog mira čuva naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Tvoji FILIP i MILEVA

Premalo je riječi a previše tuge da ti kažemo koliko te volimo i koliko nam nedostaješ.

Sa ponosom ćemo čuvati sjećanja na tebe.

1017

1018

Tvoji: MITAR, MARIJA, VUK i NATAŠA

Navršava se godinu dana od smrti voljenog đeveričića

DANILA VUKOTIĆA

SJEĆANJE na roditelje, đeda i babu, svekra i svekrvu

Nosiću te vječno u srcu!

DANILA MILO

i

1996–2022.

LJUBICA

Uvijek ćeš biti u našim srcima i mislima, voljen i nikad zaboravljen.

2010–2022.

VUKČEVIĆ

Strina STANKA

Tvoj brat FILIP VUKOTIĆ

1041

I dalje ste nam uzor kako kroz život dalje. Hvala vam za sve. Ponosni smo na vas.

1019

PORODICA

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456 1039

34

Oglasi i obavještenja

GLAVNI GRAD-PODGORICA Raspisuje nacionalni, opšti i anonimni

KONKURS za izradu umjetničkog i arhitektonsko-urbanističkog rješenja spomenika Blažu Jovanoviću

Subota, 28. maj 2022.

GLAVNI GRAD-PODGORICA Raspisuje nacionalni, opšti i anonimni

KONKURS za izradu umjetničkog i arhitektonsko-urbanističkog rješenja spomenika knjazu Danilu I Petroviću-Njegošu

1.Raspisivač i naručilac Konkursa Raspisivač i naručilac Konkursa je Glavni grad Podgorica.

1.Raspisivač i naručilac Konkursa Raspisivač i naručilac Konkursa je Glavni grad Podgorica.

2.Predmet Konkursa Predmet Konkursa je idejno i umjetničko rješenja spomenika Blažu Jovanoviću i arhitektonsko-urbanističko rješenje prostora gdje će spomenik biti podignut.

Spomenička simbolika spomenika trebalo bi da koncepcijski i vizuelno jasno upućuje na čuvanje uspomena na istaknutu ličnost od posebnog značaja za državni i društveni razvoj Crne Gore, koji je bio organizator i istaknuta ličnost u NOB-u i istakao se u borbi protiv fašizma.

2.Predmet Konkursa Predmet Konkursa je umjetničko i idejno rješenje spomenika knjazu Danilu I Petroviću-Njegošu kao i arhitektonsko-urbanističko rješenje prostora gdje će spomenik biti podignut.

Likovni izraz spomenika bi trebalo da koncepcijski i vizuelno jasno upućuje na simboliku djela knjaza Danila I Petrovića-Njegoša, prvog svjetovnog vladara Crne Gore, te da svojim estetskim, oblikovnim i prostornim kvalitetima prenese poruku sjećanja i zahvalnosti.

3.Učesnici Konkursa 3.1. Ovaj konkurs: -prema učesnicima je nacionalni; -po vrsti je opšti; -prema zadatku je idejni; -po obliku je jednostepeni i -prema načinu i predaji rada je anonimni.

3.2. Na Konkursu mogu učestvovati sva kvalifikovana pravna i fizička lica.

3.3 Svaki od učesnika ima pravo učešća na Konkursu samo sa jednim radom.

3.Učesnici Konkursa 3.1. Ovaj konkurs: -prema učesnicima je nacionalni; -po vrsti je opšti; -prema zadatku je idejni; -po obliku je jednostepeni i -prema načinu i predaji rada je anonimni.

3.2. Na Konkursu mogu učestvovati sva kvalifikovana pravna i fizička lica.

3.3 Svaki od učesnika ima pravo učešća na Konkursu samo sa jednim radom.

4.Konkursni rokovi 4.1. Raspis Konkursa i rok prijave: Rok za predaju radova je 30 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu „Pobjeda“.

4.2.Konkursni radovi se predaju svakog radnog dana od 8,oo h do 15,oo h na arhivi Glavnog grada Podgorice, Ul.Njegoševa 13.

4.3. Radovi koji pristignu nakon utvrđenog roka predaje neće se uzimati u razmatranje.

4.Konkursni rokovi 4.1. Raspis Konkursa i rok prijave: Rok za predaju radova je 30 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu „Pobjeda“.

4.2.Konkursni radovi se predaju svakog radnog dana od 8,oo h do 15,oo h na arhivi Glavnog grada Podgorice, Ul.Njegoševa 13.

4.3. Radovi koji pristignu nakon utvrđenog roka predaje neće se uzimati u razmatranje.

5.Stručna komisija 5.1. Naručilac Konkursa imenovao je Stručnu komisiju u sljedećem sastavu: -Živko Andrijašević, istoričar, predsjednik; -Filip Aleksić, glavni gradski arhitekta, član; -Nela Gligorović, istoričarka umjetnosti, član; -Snežana Laban, ing.pejzažne arhitekture, član i - Tatijana Darmanović, dipl.pravnik, sekretar.

5.2. Stručna komisija donijeće odluku o rezultatima Konkursa u roku od 15 dana od dana isteka roka za predaju konkursnih radova.

5.Stručna komisija 5.1. Naručilac Konkursa imenovao je Stručnu komisiju u sljedećem sastavu: -Živko Andrijašević, istoričar, predsjednik; -Filip Aleksić, glavni gradski arhitekta, član; -Nela Gligorović, istoričarka umjetnosti, član; -Snežana Laban, ing.pejzažne arhitekture, član i - Tatijana Darmanović, dipl.pravnik, sekretar.

5.2. Stručna komisija donijeće odluku o rezultatima Konkursa u roku od 15 dana od dana isteka roka za predaju konkursnih radova.

6.Opšti kriterijumi Kriterijumi za izbor najboljeg arhitektonskog i umjetničkog idejnog rješenja su: •umjetnički kvalitet idejnog vajarskog rješenja spomenika od 0-25 bodova, •simbolička relevantnost, izražajnost i ubjedljivost rješenja spomenika u skladu sa značajem istorijske figure Blaža Jovanovića od 0-25 bodova; •inovativnost–na osnovu kojeg se procjenjuje kreativnost i inspirativnost konkursnog rješenja od 0-25 bodova; •autentičnost – na osnovu kojeg se utvrđuje da li je konkursno rješenje jedinstveno, bez sličnosti ili podsjećanja na druga rješenja od 0-25 bodova, i •usklađenost umjetničkog rješenja sa ukupnim prostorom na kome će spomenik biti postavljen i srazmjerna monumentalnost spomenika od 0-25 bodova.

•materijalna i tehnička izvodljivost predloženog rješenja i prilagođenost tog rješenja rokovima za finalnu izradu spomenika od 0-25 bodova.

6.Opšti kriterijumi Kriterijumi za izbor najboljeg arhitektonskog i umjetničkog idejnog rješenja su: •umjetnički kvalitet idejnog vajarskog rješenja spomenika od 0-25 bodova, •simbolička relevantnost, izražajnost i ubjedljivost rješenja spomenika u skladu sa značajem istorijske figure knjaza Danila I Petrovića-Njegoša od 0-25 bodova; •inovativnost–na osnovu kojeg se procjenjuje kreativnost i inspirativnost konkursnog rješenja od 0-25 bodova; •autentičnost – na osnovu kojeg se utvrđuje da li je konkursno rješenje jedinstveno, bez sličnosti ili podsjećanja na druga rješenja od 0-25 bodova, i •usklađenost umjetničkog rješenja sa ukupnim prostorom na kome će spomenik biti postavljen i srazmjerna monumentalnost spomenika od 0-25 bodova.

•materijalna i tehnička izvodljivost predloženog rješenja i prilagođenost tog rješenja rokovima za finalnu izradu spomenika od 0-25 bodova.

7.Posebni kriterijumi

7.Posebni kriterijumi

7.1. Na spomeniku će biti ispisan sljedeći tekst: “BLAŽO JOVANOVIĆ 1907-1976” 7.2.Spomenik će se izraditi u bronzi, dimenzija figure 201,5x96x104,5 cm, na mermernom postamentu, čiji je donji dio dimenzija 89x139x15cm, a gornji dio postamenta 65x115x75 cm 7.3 Spomenik će biti postavljen na prostoru zelene površine, između stare zgrade Vlade Crne Gore i Mosta Blaža Jovanovića na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog, katastarska parcela 399/1, KO Podgorica I.

7.1. Na spomeniku će biti ispisan sljedeći tekst: “KNJAZ DANILO I PETROVIĆ-NJEGOŠ 1826-1860” 7.2 Spomenik će se izraditi u kamenu, u vidu obeliska sa postamentom, visine 18,58m.

7.3.Spomenik će biti postavljen na izdignutoj površini – centralnom ostrvu kružne raskrsnice, između Bulevara Džordža Vašingtona, Bulevara revolucije i Ulice dr Ljubomira Rašovića i Cetinjskog puta, katastarska parcela 1668/1, KO Podgorica I.

8.Nagrade

8.Nagrade

Na predlog stručne komisije, raspisivač će dodijeliti tri nagrade i to u sljedećim iznosima: 1.nagrada-5000€.

2.nagrada-3000€.

3.nagrada-1500€.

Na predlog stručne komisije, raspisivač će dodijeliti tri nagrade i to u sljedećim iznosima: 1.nagrada-5000€.

2.nagrada-3000€.

3.nagrada-1500€.

8.2.Stručna komisija zadržava pravo pregovaranja o izvođenju sa svim nagrađenim radovima.

8.3.Autori nagrađenih radova dužni su da prihvate primjedbe i sugestije Stručne komisije i naručioca bez obzira na lično autorsko pravo.

8.4. Stručna komisija zadržava pravo da ne dodijeli sve ili neku od ponuđenih nagrada, ako ocijeni da ponuđeni radovi ne budu na zadovoljavajućem nivou.

8.2.Stručna komisija zadržava pravo pregovaranja o izvođenju sa svim nagrađenim radovima.

8.3.Autori nagrađenih radova dužni su da prihvate primjedbe i sugestije Stručne komisije i naručioca bez obzira na lično autorsko pravo.

8.4. Stručna komisija zadržava pravo da ne dodijeli sve ili neku od ponuđenih nagrada, ako ocijeni da ponuđeni radovi ne budu na zadovoljavajućem nivou.

9.Sadržaj konkursnog materijala

9.Sadržaj konkursnog materijala

9.1.Raspisivač konkursa stavlja učesnicima na raspolaganje urbanističko-tehničke uslove za podizanje spomenika i potrebnu dokumentaciju u vidu tekstualnih i grafičkih priloga. Konkursni materijali se mogu preuzeti sa web-sajta Glavnog grada Podgorice:www.podgorica.me.

9.1.Raspisivač konkursa stavlja učesnicima na raspolaganje urbanističko-tehničke uslove za podizanje spomenika i potrebnu dokumentaciju u vidu tekstualnih i grafičkih priloga. Konkursni materijali se mogu preuzeti sa web-sajta Glavnog grada Podgorice:www.podgorica.me.

10. Sadržaj konkursnog rada

10. Sadržaj konkursnog rada

10.1. Konkursni rad treba da sadrži: •studiju figure u razmjeri 1:10, s tim da je moguće dostaviti i detaljniji grafički prilog, ukoliko učesnici na konkursu smatraju da je to potrebno za bolju prezentaciju rada; •studiju glave u odnosu 1:1; •rješenje postamenta; •arhitektonsko-urbanističko rješenje prostora na kojem će spomenik biti postavljen i •idejno rješenje osvjetljenja spomenika, Uz konkursni rad, učesnici konkursa su obavezni dostaviti CD sa svim grafičkim prilozima u pdf formatu, kao i tekstualno obrazloženje u doc ili pdf formatu.

Konkursni rad mora biti u omotu, sa spiskom svih priloga, a svi prilozi konkursnog rada moraju biti označeni autorskom šifrom u gornjem, desnom uglu priloga.

10.2. Svi prilozi konkursnog rada moraju biti upakovani u neprozirni omot sa šifrom u uglu omota i naznakom „Konkurs – ne otvaraj“.

10.3. Uz konkursni rad autori su obavezni dostaviti i neprozirnu zatvorenu kovertu sa jasnom naznakom „Konkurs – ne otvaraj“ i to: •koverta sa naznakom „autor“ 11. Mjesto,vrijeme i način otvaranja ponuda 11.1.Otvaranje ponuda će se obaviti odmah po isteku roka za podnošenje ponuda.

11.2.Zatvorenu kovertu sa podacima o učesniku i dokazima o ispunjavanju uslova za učešće na konkursu otvara Stručna komisija nakon izvršene selekcije nagrađenih šifrovanih radova.

12.Završne odredbe Konkursni rad mora biti izvorno djelo učesnika i ne smije biti ranije objavljivan u cjelosti ili djelimično ili korišćen u druge svrhe.

Predajom konkursnog rada svaki učesnik prihvata propozicije ovog konkursa.

Konkursni rad se ne vraća i ostaje u arhivi Glavnog grada.

Rezultati Konkursa i obrazloženje odluke Stručnog žirija biće objavljeni na web-sajtu Glavnog grada: www. podgorica.me.

Sve potrebne informacije u vezi sa ovim Konkursom zainteresovani mogu zatražiti putem mejla: sekretarijat.kultura.sport@podgorica.me

10.1 Konkursni rad treba da sadrži: • skicu obeliska u razmjeri 1:100, s tim da je moguće dostaviti i detaljniji grafički prilog, ukoliko učesnici konkursa smatraju da je to potrebno za bolju prezentaciju rada; •rješenje postamenta; •arhitektonsko-urbanističko rješenje prostora na kojem će spomenik biti postavljen i •idejno rješenje osvjetljenja spomenika, Uz konkursni rad, učesnici konkursa su obavezni dostaviti CD sa svim grafičkim prilozima u pdf formatu, kao i tekstualno obrazloženje u doc ili pdf formatu.

Konkursni rad mora biti u omotu, sa spiskom svih priloga, a svi prilozi konkursnog rada moraju biti označeni autorskom šifrom u gornjem, desnom uglu priloga.

10.2. Svi prilozi konkursnog rada moraju biti upakovani u neprozirni omot sa šifrom u uglu omota i naznakom „Konkurs – ne otvaraj“.

10.3. Uz konkursni rad autori su obavezni dostaviti i neprozirnu zatvorenu kovertu sa jasnom naznakom „Konkurs – ne otvaraj“ i to: •koverta sa naznakom „autor“ 11. Mjesto,vrijeme i način otvaranja ponuda 11.1.Otvaranje ponuda će se obaviti odmah po isteku roka za podnošenje ponuda.

11.2.Zatvorenu kovertu sa podacima o učesniku i dokazima o ispunjavanju uslova za učešće na konkursu otvara Stručna komisija nakon izvršene selekcije nagrađenih šifrovanih radova.

12.Završne odredbe Konkursni rad mora biti izvorno djelo učesnika i ne smije biti ranije objavljivan u cjelosti ili djelimično ili korišćen u druge svrhe.

Predajom konkursnog rada svaki učesnik prihvata propozicije ovog konkursa.

Konkursni rad se ne vraća i ostaje u arhivi Glavnog grada.

Rezultati Konkursa i obrazloženje odluke Stručnog žirija biće objavljeni na web-sajtu Glavnog grada: www. podgorica.me.

Sve potrebne informacije u vezi sa ovim Konkursom zainteresovani mogu zatražiti putem mejla: sekretarijat.kultura.sport@podgorica.me.

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. maj 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRaŠKo ĐURaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MilENa golUBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDUloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RaDMila UsKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija)

Na osnovu čl. 135 i 136 Zakona o privrednim društvima (“Sl. list CG” br. 65/20 ), čl. 86. Statuta MMK Standard AD Nikšić, Odbor direktora MMK Standard AD Nikšić saziva:

REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA MMK STANDARD AD NIKŠIĆ Skupština akcionara će se održati dana 29.06.2022.godine (srijeda) u prostorijama uprave MMK Standard AD Nikšić, Ul.Njegoševa br.24 Nikšić, sa početkom u 10,00 h.

Za Skupštinu se predlaže sljedeći : DNEVNI RED 1.Upoznavanje sa informacijom o jedinstvenom spisku akcionara MMK Standard AD Nikšić dostavljenom od CKDD AD Podgorica; 2.Donošenje odluke o usvajanju godišnjih finansijskih iskaza i Izvještaja menadžmenta o poslovanju Društva za 2021.godinu; 3.Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja o reviziji finansijskih izvještaja Društva za 2021.godinu; 4.Donošenje odluke o razrješenju članova odbora direktora; 5.Donošenje odluke o izboru članova odbora direktora Društva; 6.Donošenje odluke o utvrđivanju visine naknada članovima odbora direktora; 7.Donošenje odluke o razrješenju članova Revizorskog odbora Društva; 8.Donošenje odluke o imenovanju članova Revizorskog odbora Društva ; 9.Donošenje odluke o imenovanju Revizora Društva za 2022.godinu Kvorum Skupštine čine akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Odluke iz predloženog dnevnog reda donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili akcionara koji su glasali putem glasačkih listića.

Prilikom glasanja o izboru članova odbora direktora svaka akcija sa pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora koji je utvrđen Statutom Društva, odnosno 5 glasova (kumulativno glasanje).

Društvo će pribaviti spisak akcionara iz CKDD AD Podgorica najranije dva radna dana prije održavanja Skupštine. Samo oni akcionari koji su na spisku akcionara iz CKDD AD Podgorica na dan pribavljanja spiska akcionara mogu učestvovati na Skupštini i ostvarivati prava akcionara.

Pravo učešća u radu Skupštine uključujući i pravo glasa, akcionari mogu da ostvare neposredno –lično ili preko punomoćnika. Akcionari pravo glasa mogu da ostvare i bez prisustva sjednici Skupštine, putem glasačkih listića.

Materijali sa predlozima odluka koji će se razmatrati na Skupštini akcionara biće dostupni na uvid akcionarima Društva, u prostorijama sjedišta Društva, Ul.Njegoševa br.24 Nikšić, 20 dana prije održavanja sjednice Skupštine akcionara, svakog radnog dana od 08 do 12 časova.

Prijavljivanje učešća na Skupštini akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika vrši se najkasnije 48 sati prije početka održavanja Skupštine.

Prijavljivanje se vrši na telefon 068/855-629. .Indentifikacija i evidentiranje akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika će početi u 9:00 časova na dan održavanja Skupštine, i to akcionara putem lične isprave, a punomoćnika na osnovu u skladu sa zakonom ovjerenih punomoćja i lične isprave.

PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA MMK STANDARD AD NIKŠIĆ Ranko Jovović

O B A V J E Š T E NJ E Na osnovu člana 135 i 136 Zakona o privrednim društvima (“Službeni list Crne Gore” br. 65/20 i 146/21), člana 8 i 10 tačka 10.9 Statuta “CRNAGORAPUT” A.D. -Podgorica (u daljem tekstu: Društvo) i Odluke Odbora direktora od 27.05.2022 godine, saziva se Redovna Skupština akcionara “CRNAGORAPUT” A.D. - Podgorica

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944)

Za dan 28.06.2022 godine, sa početkom u 10,00 časova, u sjedištu Društva u Podgorici, ul. Zetskih vladara 5.

PORTAL POBJEDE

Za Skupštinu je utvrđen sledeći

Urednica

Dnevni red

JoVaNa ĐURiŠiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica

1. Usvajanje Izvještaja o poslovanju Društva za 2021 godinu 2. Usvajanje finansijskih iskaza Društva sa Izvještajem revizora za 2021 godinu

4. Razrješenje članova Odbora direktora Društva 5. Izbor članova Odbora direktora Društva

TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno

Akcionari mogu izvršiti uvid u materijale i predloge odluka, koje će se razmatrati na Skupštini akcionara, najmanje 20 dana prije dana održavanja Skupštine i to svakog radnog dana u vremenu od 09 do 14 časova u sjedištu Društva u Podgorici, ul.Zetskih vladara br.5.

Obavještenje o sazivanju redovne Skupština akcionara biće objavljeno na internet stranici Društva www.crnagoraput.me.

Društvo će pribaviti spisak akcionara iz CKDD najranije dva radna dana prije održavanja Skupštine. Samo akcionari koji su na spisku akcionara iz CKDD na dan pribavljanja spiska akcionara mogu učestvovati na Skupštini i ostvarivati prava akcionara.

Kvorum za Skupštinu čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani preko punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Identifikacija akcionara dokazuje se ličnom ispravom pola sata prije početka sjednice. Ovlašćeni punomoćnik prilaže ovjereno punomoćje, svoju ličnu kartu i fotokopiju lične karte akcionara kojeg zastupa.

Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Mali oglasi

Na osnovu člana 135 stav 1 Zakona o privrednim društvima (Sl. CG br.65/20) i clana 47 stav 2 tačka 22 Statuta HTP“Albatros“AD Ulcinj.

SAZIVAM XXII – REDOVNU SKUPSTINU AKCIONARA HTP “ALBATROS AD ULCINJ I.Skupština akcionara ’’HTP Albatros AD Ulcinj’’ održat će se 30.06.2022 godine (Četvrtak) sa početkom u 12 ,00 casova, u prostorijama hotela „Albatros“ sa sjedištem u Ulcinju.

II.Za sjednicu predlažem sledeći: Dnevni red 1.Otvaranje Skupštine akcionara i izbora radnih tijela -Predsedavajućeg skupštine akcionara; -Verifikacione komisije; -Ovjerivača zapisnika; 2.Usvajanje zapisnika sa prethodne XXI redovne sjednice Skupštine akcionara.

3.Razmatranje i usvajanje finansijskih izkaza i Izvještaja o poslovanju društva za period od 01.01.2021 do 31.12.2021 god.

4.Razmatranje i usvajanje izvještaja Menadzmenta društva za 2021 god.

5.Razmatranje i usvajanje Izvještaja o Reviziji Finansijskih iskaza za period od 01.01.2021 do 31.12.2021 god.uradjene od strane nezavisne revizorske kuce “ “E u r o r e v“ D.O.O Podgorica.

6.Izbor nazavisnog revizora drustva za 2022 godinu.

7.Prijedlog odluke o prestanku mandata članova odbora direktora drustva.

8.Prijedlog odluke o izboru članova odbora direktora drustva.

Ovo obavještenje se moze naći na internet stranici Drustva www.albatros-hotels.com Skupština može odlučivati ukoliko prisustvuju akcionari koji posjeduju vise od 50% od ukupnog broja akcija,licno ili preko svog punomoćnika.

Pravo prisustvovanja imaju svi akcionari lično ili putem punomoćnika.

Potpis na punomoćje ovjerava se u skladu sa zakonom.

Identifikascija akcionara vrsi se ličnom ispravom kaja sadrzi JMB. Materjali za Skupštinu nalazi se u prostorijama drustva i dostupni su na uvid akcionarima svakog radnog dana od 10,00 do 14,00 časova.

Dodatne informacije akcionari mogu dobiti na tel:+382 30 403004 i 423-264 PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA Dusan Markovic s.r.

Iv.br.469/2022 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3.januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca „STRATUS“ D.O.O. PODGORICA, Nikšićki put b.b., Podgorica, PIB: 02076195, koga zastupaju punomoćnici Tijana Živković Petraković i Nikola Terzić, advokati iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika PREDUZEĆA ZA PROIZVODNJU I DISTRIBUCIJU VODE I HRANE „GORSKA“ D.O.O. KOLAŠIN, Smailagića Polje bb, Kolašin, radi naplate novčanog potraživanja, dana 27.05.2022.godine, shodno čl.45 ZIO-a J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca „STRATUS“ D.O.O. PODGORICA protiv izvršnog dužnika PREDUZEĆA ZA PROIZVODNJU I DISTRIBUCIJU VODE I HRANE „GORSKA“ D.O.O. KOLAŠIN, na osnovu vjerodostojnih isprava i to: Računa-Otpremnice br.65/2021 od 29.05.2021.godine, Računa-Otpremnice br.162/2021 od 25.06.2021.godine, Računa-Otpremnice br.348/2021 od 23.08.2021.godine i RačunaOtpremnice br.691/2021 od 14.12.2021.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.469/2022 javni izvršitelj Ivan Sekulić nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku PREDUZEĆU ZA PROIZVODNJU I DISTRIBUCIJU VODE I HRANE „GORSKA“ D.O.O. KOLAŠIN - Rješenje o izvršenju Iv.br.469/2022 od 29.03.2022.godine.

S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU I DISTRIBUCIJU VODE I HRANE „GORSKA“ D.O.O. KOLAŠIN u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

U Bijelom Polju, Javni izvršitelj Dana 27.05.2022. godine.

Ivan Sekulić

NEKRETNiNE Ultra Moderna poslovna zgrada 750 m² - Centar Hercegovačka 57 sa privatnim parkingom i garažom za 10 auta.

Prodajem.

Tel: 069/ 867 - 791 1 PRODAJEM vikendicu u Kučka korita 50m2 + ostava i 2000 kvadrata zemljišta. Cijena po dogovoru.

Tel.067/351-858 2

UslUgE STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo.

Tel.069/926-382, 020/629-558 3 KUPUJEM i prodajem umjetničke slike, može i razmjena.

Slika je kamata na zid. Kolekcionar Beli. Po mogućnosti uzimam slike Lainovića, Braunović, Stamatović itd.

Tel.069/051-526 4 ZEPPELIN caffe iz Podgorice potražuje konobar/ica i šanker/ica.

Tel. 069/824-320 5 BISTRO LOFT iz Podgorice potražuje konobar/ica, šanker/ica i pomoćni radnik/ca u kuhinji.

Tel. 069/810-909 6 ZEPPELIN BISTRO club iz Podgorice potražuje konobar/ica, šanker/ica i pomoćni radnik/ca u kuhinji.

Tel. 067/666-101 , 069/366-857 7 POTREBAN radnik na ranču K9 Horseriding + 200 u Donje Liješnje – Barutana za održavanje imanja i životinja.

Tel. 069/11-63-63 8

На основу члана 24 став 3 Закона о процјени утицаја на животну средину („Сл. лист ЦГ“, бр. 75/18) Секретаријат за комунално-стамбене послове, саобраћај и заштиту животне средине Општине Беране

3. Imenovanje revizora Društva za 2022 godinu

TaNJa PaViĆEViĆ

Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150

HTP “ALBATROS“ AD ULCINJ Broj: 86-1/22 Ulcinj,21.05.2022 god.

35

ODBOR DIREKTORA Dragan Ršumović Novembar Stojanović

ОБАВЈЕШТАВА заинтересовану јавност да је носиоцу пројекта доо „Никола“ Беране, донијето Рјешење број 16-322/2260/13, којим је дата сагласност на Иновирани елаборат процјене утицаја на животну средину пројекта „Привремени монтажни објекат – хангар у којем ће се обабвљати дјелатност производње пелета од дрвне биомасе и резање и обрада дрвета“, чија се реализација планира на локацији коју чине катастарске парцеле број 228/34, 228/35, 228/39, 228/40, 228/57, 228/60 и 228/70 КО Доња Ржаница, у захвату ПУП-а Беране, општина Беране. У спроведеном поступку процјене утицаја на животну средину утврђено је да је Иновирани елаборат урађен у складу са Законом о процјени утицаја на животну средину и да садржи дефинисане мјере за спречавање, смањење или отклањање штетних утицаја на животну средину. Рјешењем о давању сагласности утврђена је обавеза Носиоцу пројекта да пројекат реализује у свему према мјерама заштите животне средине утврђеним у Иновираном елаборату процјене утицаја .

36

Marketing

Subota, 28. maj 2022.

28. мај 2022. | година III | број 117

У ЗЕМЉИ ЧУДА

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

ISSN 2704-5226

П

остоје ријечи непреводиве. На примјер gender питање. И ја сам мислила да се преводи као пол, и то женски. Али термин је шири и уопштено је право жена на избор. Зову ме да учествујем у gender програмима. Досадно вам је? Терминологија је каткада напорна. Како је смјестити у сцену, кадар поред обнародованог питања абортуса. А и gender је свјетска тема. Два паралелна кадра. Сукобљена. Дају значење филму. А сви смо у неком филму, зове се бијесни филм. А бијес грађана, са акцентом на грађанке је - ко одлучује о мом тијелу. Једно од питања је да ли је свештеник адекватан, да не кажем црква. Дешавају се двије супротстављене слике љутитог друштва. А друштво није љутито јер се поставило питање, и друштво није угрожено, угрожене су жене. Како од жена у маленом друштву Црне Горе добити најбоље? Јер, митомански - жене су снага Црне Горе. Оне су гарант живота. Епрувета. Поп је уз помоћ и љекара рекао рађањем, а мене више збуњују љекари, од попа. Љекари који одласком у цркву не поштују дистанцу коју је прописала њихова кровна организација - Свјетска здравствена. И да ли је нека врста абортуса над животом, пораст броја мртвих након организованих масовних сахрана? Вјерујем да се Бог не бави организацијом сахрана, и да за исте није посебно заинтересован. Вратићу се праву на живот у провизорном тумачењу цркве, храма. Памтим да се божји син, цивилно име Исус, бунио против храмова, фарисеја и лицемјерства... додуше давно сам читала Библију. И ако је фетус живо биће, онда и он, посебно она, има право на вјечни живот, који је по логици ствари свакако бољи од оног који ће му пружити мајка која га из различитих околности и разлога није жељела. И за фетус тај рајски живот, уз присуство душе, иако мозак није сасвим развијен, почиње брже него за одрасле свештенике. И њему је тамо у рају прекрасно, јер ни за шта није крив, крива и вјероватно је краћим путем постао анђео. Онда би сви који на тај начин вјерују требали да се залажу за живот који након четири недјеље почиње у рају. Двије нијесу довољне за идентификацију трудноће. Или, ако је право на жи-

вот ексклузивно у власништву цркве када говоримо о абортусу, зашто се црква не држи права на живот када су у питању ратови. Мало ли их је испровоцирано и потпомогнуто у име цркве. Ајде да будем поштена у име различитих религијских догми. Није само хришћанска. Можда би свим родитељима данас изложеним разним ратовима, избезумљеним од могућности да им дјеца буду силована, а може да се силује и мушкарац, било лакше да та дјеца нијесу ни рођена. Да ли сам постала родитељ, мајка је ужи појам, родитељ је мислеће биће које има одговорност према квалитету живота дјетета, да би у неком склоништу било силовано. И да ли, када одем у рај, хипотетички заборављам патњу мог дјетета, јер ми је довољно да је имало право на живот. Зар није једнако важно какав је живот. Зашто право на живот уз помоћ великодостојника разних религија у сагласју, у прошлости често са многобројним злочинима, одређује и нежељена нација. Да ли би било боље и да ли би имали више рођених на земљи, да будем сасвим општа, да је Хитлерова мајка извршила абортус? Колико би јеврејске дјеце преживјело, а они су такође имали право на живот. И из тог великог свјетског рата, за разлику од низа мањих ратова, религиозни животољупци нијесу ништа научили. О квалитету живота пастве, било ког пола. Јер очајне су мајке, а и нормални очеви, чија дјеца ратују, чија дјеца су у склоништима под бомбама, било да је то Сарајево, или Кијев, или Сирија... а главни од религијских канона су увијек уз власт, јер богу божје, а цару царево. Ви остали ако сте од фетуса постали како то кажете људско биће, ваши животи када одрастете постају наше власништво. И зато је сасвим свеједно да ли вам је мајка силована, и да ли је отац тукао, добри сте попут талибана. Јер иако са њима ратујете, око права на абортус и мислећој способности жене - баш исто мислите. А ваше мишљење у сиромашној, необразованој пастви, погубно јесте. И гласно да питам, када сте младе, недовољно послушне жене и кћерке прихватали у манастире, да ли сте размишљали о њиховој способности да и даље доприносе, и како данас говорите - рађају нове животе. О спаљивању „вјештица“ да не говорим. Неко ће рећи - није из наше традиције. И зашто онда не говорите о избору жене, јер абортус је мучан за сваку жену, и зашто се

ЈОВАНА МУГОША

ИДУ ЛИ ФЕТУСИ У РАЈ?

ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ОК ДА СВИ СМРЗНЕМО ЈАЈНЕ ЋЕЛИЈЕ И ДА СЕ ОНДА ВАНТЈЕЛЕСНО ОПЛОДЕ И ДА ТО ФИНАНСИРА ВАША ИНСТИТУЦИЈА ПОД КОНТРОЛОМ ВАШИХ ДОКТОРА, ОДОХ У СЛУШКИЊИНУ ПРИЧУ. И ОНДА ПОСМАТРАТЕ ФЕТУСЕ, У ЕПРУВЕТАМА, ЈЕР ДА СЕ ОДРЖИ ПЛОД НИЈЕ НЕОПХОДНА МАТЕРИЦА ВИШЕ. ТО САСВИМ СИГУРНО ЗНАТЕ. А ДА СЕ РАЗВИЈЕ ЧОВЈЕК, ЉУДСКО БИЋЕ У НОРМАЛНУ ОСОБУ ПОТРЕБНА ЈЕ ЉУБАВ И ДОДИР, И ЗАГРЉАЈ, И ПРИЧА И ПАЖЊА. А, ДА СЕ ПОНОВИМ, ТО МОЖЕ ДА ПРУЖИ САМО НЕ-СИЛОВАН УМ не бавите вашим „талибанима“ и њиховим сперматозоидима, и вашим „талибанкама“ и њиховим бројем дјеце јер сам схватила да сте у хромозоме „површно“ верзирани. Да сам ја ви, ниједна жена која није удата и нема дјецу, а цивил је, не би имала приступ литијама, али ја нисам ви, и цијели свој живот истрајавам у идеји да вјерујем у људе. А да би се неко ољудио, прије свега мора да има родитеље који су се макар некад вољели, ако се не воле, који се поштују, и који ће своје разлике да потисну да би њихово дијете порасло у квалитетну и добру особу. А ако тога нијесу у најблажој форми свјесни, боље је да изаберу да родитељи не буду, а нешто не региструјем да се у „правима на живот“ тиме бавите. И лако је патријаху Кирилу да даје препоруке, вјероватно није био силован, а таква агресија укида сваку жељу за животом. Страхом и превазилажењем истог, казном се бави правосудни систем у некорумпираним државама, затим психотерапија, посљедицама и узроцима социологија, а религи-

озне институције се обнављају и зацјељују најбоље - када добијају власништво над територијом, и над обесмишљеним и неквалитетним животом послушних, и квалитетом живота одабраних са којима сте у мирном сагласју. Откада ваше институције, храмови, здања постоје, богатсво постоји. Материјално, не духовно. И то баш никакве везе нема са вјером у живот као таквом. Ни са оним што изворно пише у књигама, које ни не помињете. Ни оним које сте канонизовали и иза којих се кријете. Али добро је, ваши сљедбеници не читају, само понављају. И иду у ратове за вама. Војска је неопходна категорија. И мало је, када се војска активира - доброг живота, и права на живот. Не знам шта је женско питање, научила сам се кроз рад на термину - gender. Све то нема везе са одгајањем дјеце и квалитетом живота. Најмање са љубављу и духом. Не знам, док тако љута или бијесна размишљам, да ли вам је ОК да сви смрзнемо јајне ћелије и да се онда вантјелесно оплоде, и да

то финансира ваша институција под контролом ваших доктора, одох у слушкињину причу. И онда посматрате фетусе, у епруветама, јер да се одржи плод није неопходна материца више. То сасвим сигурно знате. А да се развије човјек, људско биће, у нормалну особу, потребна је љубав, и додир, и загрљај, и прича и пажња. А, да се поновим, то може да пружи само не-силован ум, било које нације, религије као цивилизацијског проседеа, и искуства. Ум који бира, ум који је развијен да изврши одлуку. Праву. Е то јесте право на живот. До којег никако да дођемо, ни 2000 година након што сте ви мање или више актуелни, а ни прије тога. Јер, по вама, живот је вјечни, тек када овај на земљи прође. А онда, фетуси, да ли јесу или нијесу у рају? Сигурно јесу јер су се о њих огријешили. И онда нас, који на рај не пледирамо, оставите на миру, да живимо наше животе на трагу друштава за које се лагано, и стрпљиво, и тегобно, и мучно и кроз жртве два и по посљедња вијека изборисмо некако. 

2

28. мај 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ behance.net

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Т

ешко је, заиста, објаснити због чега смо и у 21. вијеку заробљени - а одвећ често се чини да је то ропство и добровољно и жељено, отврдлим и неумољивим матрицама патријархата, једнако као и сновима о државама које умјесто демократског успостављају теократски модел. И док се овим питањима и покушају објашњења углавном враћају теоретичари и политичари, оно што зовемо реалношћу увјерава нас да су жртве оваквих ирационално-демагошко-репресивних и лицемјерних поредака све бројније. У миру и рату, у здрављу и болести, у љубави и мржњи, у пословима и свакодневицама, у варошицама и метрополама… Агонична прича Миреле Чавајде, којој су четири загребачке болнице одбиле да изврше прекид трудноће иако јој је потврђено да фетус има малигни тумор и да постоји само дилема да ли ће преживјети рођење и наставити да живи с тешким оштећењима или уопште неће преживјети, једнако као и нови случајеви „приговора савјести“ љекара који одбијају да изврше абортус, али и све интензивнија оглашавања црквених заједница о овој теми, поново доводе у питање секуларни и грађански карактер држава и друштава у овом дијелу Балкана. У Србији и Црној Гори црквени великодостојници већ одавно и све интензивније баве се државним уређењима: националним „усудима“, територијама, политичким причама о језицима и културама, људским правима, па и правима жена и њиховим репродуктивним здрављем. Након емисије на РТЦГ посвећене праву жена на прекид трудноће и увођењу теме „приговора савјести“ појединих љекара, сазнали смо да, према сопственим процјенама, Српска православна црква у Црној Гори

ТОТЕМ

Михалис Караманлис

ПРИГОВОР САВЈЕСТИ МИМО ПРАВНЕ КАТЕГОРИЈЕ „ПРИГОВОРА САВЈЕСТИ“ ПОСТОЈИ, ЗНАМО, И ОНА ДРУГА ИЛИ ПРВА САВЈЕСТ КОЈА НАМ ЈЕ КАО ЉУДСКИМ БИЋИМА ДАТА. ПОСТОЈИ И ОНАЈ ДИО ЉУДСКОСТИ КОЈИ ЋЕ УВИЈЕК БИТИ ПОТРЕСЕН ЛИЦЕМЈЕРЈЕМ, ХИЊЕНИМ И СЕЛЕКТИВНИМ МИЛОСРЂЕМ, СРЕБРОЉУБЉЕМ, КАО И ОЧИГЛЕДНО МАНИФЕСТОВАНОМ НЕЉУДСКОШЋУ - ЗЛОЧИНИМА, МАСОВНИМ УБИСТВИМА, ПРОГОНИМА, СИЛОВАЊИМА, ИНЦЕСТИМА, ПЕДОФИЛИЈОМ… ЗА ОВА ЗЛОДЈЕЛА, ЧАК И ПРОСЈЕЧНА, УОБИЧАЈЕНО СЕНЗИБИЛНА ЉУДСКА САВЈЕСТ НЕ МОЖЕ ДА ИМА ИЗГОВОР

има право да се изјашњава о свему што њеним челницима „падне на памет“, али и то да сматра легитимним да, будући да су вјерници истовремено и грађани, у законитим процедурама изражавају своју вољу и утичу на измјене по-

стојећих закона којима ће се заштитити „право на живот“. И након приче о слављењу живота-по-себи, вјерујем да су многи који су гледали емисију осјетили мучнину због експликације и индиректног одговора на питање

новинарке „Да ли је за цркву прекид трудноће гријех и онда када се она догоди као посљедица силовања или инцеста?“ Одговор је заправо био парафраза става руског патријарха Кирила да се у таквим околностима трудноћа не прекида, а дијете након рођење повјери цркви која ће даље бринути о њему. Није свеједно у ком контексту смо чули ово, у сваком смислу, узнемирујуће објашњење. Јер, чули смо га у тренутку док до нас пристижу вијести о масовним силовањима у Украјини и док се, заправо, још увијек не зна коначни број изгубљених и девастираних живота у посљедњем „свјетском рату“. Остали смо ускраћени за објашњење како то да живот по себи није увијек свијет и да су некада животи неких људи мање свети од живота других. Остали смо ускраћени и за одговор на питање како се, славећи живот, хушка на мржњу према другим конфесијама и нацијама, како уопште у онима који теже врлини и у њиховим визурама прошлости, садашњости и будућности, мржња по себи смије да постоји. Остаћемо, по свој прилици, ускраћени за одговор да ли је иједан рат у историји вођен из љубави. Синхроницитети понекад могу да буду болно знаковити. У јеку дијалога о женским правима и областима друштвеног на које црква институционално полаже право, до нас је стигла и вијест да је Виши суд у Београду осудио шездесетогодишњег рашчињеног свештеника из Калуђерице на три године затвора због кривичног дјела „обљубе злоупотребом положаја“. Вијест је кратка, али се између редова може прочитати превише тога да би читалац или читатељка, под претпоставком посједовања елементарне људске савјести, могла остати равнодушна: „Он се терети да је злоупотребом положаја обљубио малољетницу из своје парохије која

је са њим и затруднила, а потом прекинула трудноћу“. Мимо правне категорије „приговора савјести“ постоји, знамо, и она друга или прва савјест која нам је као људским бићима дата. Постоји и онај дио људскости који ће увијек бити потресен лицемјерјем, хињеним и селективним милосрђем, среброљубљем, као и очигледно манифестованом нељудскошћу - злочинима, масовним убиствима, прогонима, силовањима, инцестима, педофилијом… За ова злодјела, чак и просјечна, уобичајено сензибилна људска савјест не може да има изговор. Још мању могућност приговора/изговора требало би да имају они који су живот, како кажу, посветили духовној потрази и уздизању… Поред ових, очигледних, моралних апорија, остаје отворено питање све чешћег угрожавања секуларног карактера савремених друштава (дакле и црногорског). Другим ријечима, доводи се у питање основни принцип грађанства по којем су адресати закона истовремено и његови доносиоци, чиме се искључује било каква теолошка интервенција у друштвеном и политичком пољу. Грађанско друштво не зависи од било каквог „спољног“ или „вишег“ разлога, већ свој разлог има у себи самом. Принцип грађанства, како истиче Милан Подунавац, истовремено подразумијева, али и производи специфичну врсту реципроцитета и једнакости - „сви који уживају овај статус имају иста права и исте политичке дужности, исте слободе и иста ограничења, исте моћи и исте одговорности“. У добро уређеној држави и у правично успостављеном грађанском друштву и приговор савјести је једно од права које не смије бити злоупотријебљено. Баш као ни савјест по себи. Једноставно - мора важити увијек и свуда. 

ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ СУНОВРАТ

НАША СЛУШКИЊИНА ПРИЧА К

ада у 21. вијеку на Јавном сервису РТЦГ позовете свештено лице Цркве Србије да говори о томе: „Да ли жена има право или не на прекид нежељене трудноће“, онда смо засигурно доживјели цивилизацијски суноврат. Негдје заробљени у средњем вијеку, са Земљом као равном плочом и инквизицијом. Да, у име Бога су и спаљивали, односно убијали жене, наводне вјештице. Данас, не поштујући ни оне црквене каноне по којима би сви они дословно били анатемисани, дају себи за право да одузимају право на одлуку жени која је трудна. Њен живот није вриједан и вјероватно треба бити слушкиња за насилну репродукцију!? Зато, хајде да почнемо од те жене, која је очигледно доживјела нежељену трудноћу. Разлози за исто код сваке жене су индивидуални и могу бити од оних најмонструознијих, као силовање, до непланиране трудноће… Требамо разумјети да је ова жена већ доживјела одређени вид насиља, и умјесто да добије адекватну духовну по-

ИЗБОР ЖЕНЕ ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ, КАДА ИЛИ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ МАЈКА, ЈЕР ЈЕ САМО ОНА ВЛАСНИК СВОГ ТИЈЕЛА, А НЕ ЦРКВА НИТИ ДРЖАВА. ТАКО ДА САВЈЕТУЈЕМ ПОПУ ГОЈКУ ДА СЕ ОСТАВИ ДВОСТРУКИХ АРШИНА, ЈЕР СЕ ЗНА ДА СУ СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИЦИ ОСВЕШТАВАЛИ РАТНО ОРУЖЈЕ И ДА СУ СВЕТОСАВСКЕ РУКЕ ОДВЕЋ ПРЕКРВАВЕ НЕДУЖНИХ ЖРТАВА, ПО РАЗНИМ ОСНОВАМА ДОБРИЛО МАЛИЏАН

ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

дршку, светосавски свештеници је приморавају да роди дијете, и то коме - насилнику. Да ли ћете Ви, светосавски свештеници, сјутра корачати у њеним ципелама? Сјутра живјети њен пакао од живота, који проистиче из насиља који је претходно доживјела? Да ли она треба постати она лоша мајка која ће то дијете можда оставити у сиротиште, јер ће у њему препознавати увијек лик насилника? Мајка, која ће сјутра занемаривати и мрзјети то недужно дијете, или проживљавати пакао са социјалним службама, јер - да, баш такав биолошки отац, насилник, има законско право на то дијете. Ако пођемо од тога да црква треба да осуди и сваки сексуални однос прије брака, како онда сматрате да у овако тешким ситуацијама у којима се налазе те жене, имате, првенствено Ви грешни, право да се играте Бога и уништавате њен живот, макар двије сљедеће деценије. С друге стране, медицина је веома јасна по овом питању. Зна се прецизно шта је ембрион, јер је и законом дозвољено да се у медицинским лабораторијама врше експерименти над ембрионом и потом исти уништавају. Прекид нежељене трудноће, из било ког разлога, који једино треба бити

Протест испред РТЦГ

16. мај 2022.

релевантан за ту жену, је дозвољен до 10. недјеље. Данас се то најчешће врши медикаментима, а жена мора бити свјесна да има право на сопствени избор. Могуће је прекинути трудноћу и након тог термина. Тада се фор-

мира етичка комисија, која ће то дозволити усљед великих девијација у развоју фетуса, и то се назива фетицид. Светосавски свештеници су очигледно заборавили да није поента донијети на свијет још једно

дијете више, него бити у правом смислу ријечи родитељ. Дијете је једна велика одговорност, којем треба пружити бескрајну љубав и адекватне услове за развој. У супротном, сјутра имамо још једног: наркомана, алкохоличара, криминалца, лопова… Него, вјероватно требамо подржавати њиховог литијаша, предводника са Жабљака, који на веома узнемиравајућем снимку шутира дијете? Избор жене је да ли ће, када или никад неће постати мајка, јер је само она власник свог тијела, а не црква нити држава. Тако да савјетујем попу Гојку да се остави двоструких аршина, јер се зна да су светосавски свештеници освештавали ратно оружје, и да су светосавске руке одвећ прекрваве недужних жртава, по разним основама. Помолите се и Ви вашем цијењеном српском свецу попу Маци, јер макар он јасно показује ко је и шта је Црква Србије у Црној Гори. А ја… ја ћу се молити Богу, да нас заштити од вашег зла. Амин. 

3

28. мај 2022.

ТУ СМО…

Ј

едини градови у Црној Гори који имају разлог да се назову градом су Котор и Цетиње, рекао је својевремено, веома угледни (данас поприлично заборављен) високи државник Републике Црне Горе и народни херој Вељко Милатовић. Није шире и дубље објашњавао то своје схватање града, а није ни имао потребе... и данас је једнако у праву. Кад уђете у Котор кроз повијесна градска врата, дочекаће вас Piazza d’armi (Трг од оружја) на којој је тиха ријеч најјаче оружје, макар које вјере био и како се крстио. Св. Петар Цетињски је особито цијенио Котор, али и Которани њега узвратно. Виала де Сомиер, Наполеонов високи официр и путописац, овако описује Свеца са Цетиња на капији Котора: „Као да сам цар улази у Стари град Котор!“ Колико су год Бокељи гледали у море, откуд им је добро долазило (понекад и лоше), толико су упирали поглед у црногорске клисурине јер ако оне проточе непријатељима Црне Горе, ни море Бокеље спасити неће. У обрнутом смислу, ако Котор не отвори Пазар Црногорцима, конвертабилног контакта са Европом имати неће. А Владика Раде је у Котор одлазио по здравље! На том поштовању других и различитих граде се градови више него на грађевинама. То су Котор и Цетиње. У грађанском смислу, на Цетињу Св. Петра и данас је тако. Кад пријеђе Белведер, макар чији странац и извањац, нико га на Цетињу неће питати ко је и откуд је? Добро је дошао! Не желећи такво Цетиње, само се (извања) фукара православна, прије годину дана, уфуњала на Цетиње, на стражња врата. Белведер им није био могућ... јер, у фукаре очи од сплачине! А остали извањци су радо долазили и стимани по цетињски. Лорд Вилијам Гледстон (18091898), четвороструки премијер В. Британије, никада није био у пријестоници ЦГ, али је подржавао њену слободну државу мимо иједног европског државника. Црногорци су га особито цијенили,

НА ЦЕТИЊЕ... А ЂЕ ДРУГО

НА 21. МАЈ ЦЕТИЊЕ ЈЕ БИЛО КРЦАТО! ОД ПЛАВА И ГУСИЊА ДО УЛЦИЊА... ОД АНДРИЈЕВИЦЕ ДО ПЉЕВАЉА И Х. НОВОГА, БУДВЕ И БАРА. А ЗАПУШТЕНИ И ПРЕПУШТЕНИ НИКШИЋ ДОША’ У КОЛОНАМА. А КОТОР? КОТОР НА ЦЕТИЊЕ, КА ЦЕТИЊЕ У КОТОР. ЦРНА ГОРА ЈЕ ПРОГЛЕДАЛА НА ОБА... А НЕ НА ОНА ДВА ОКА, РАЗРОКА ОД РОЂЕЊА

ПРИВАТНА АРХИВА

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Цетиње 21. мај 2022.

па кад би неки Британац дошао на Цетиње питали би га: …Како је Гледстон?... И не заборави да га поздравиш! То и такво Цетиње нијесу кудили извањци, но домаћи незнанци свега што је Црна Гора била и јесте. На крају прошлог вијека објавио сам ову прибиљешку о Пријестолу ЦГ. „Цетиње данас личи на град кроз који је пасала нека велика стихија с водом, па кад се вода повукла, он је онако грдан оста’

у камењару пун руина, отпада и буњака. Данас се на Цетиње иде само по гласове. Цетиње их Црној Гори даје из све снаге, а кад држава треба узвратити глас, својој пријестоници, не одазива му се! Промукли су Цетињани навијајући за своју државу, а она из свега гласа говори да јој је ту најјачи и најупорнији коријен. Кад се сва гласања и надгласавања сврше, Цетиње опет остаје на самштини као да је неколико

свјетлосних година удаљено од сваког интереса. Европа га вјековима није брисала са својих мапа. Без обзира на све подјеле по Европи, Цетиње се одржало као центар и град једне државе. Што Европа није урадила вјековима, ми смо постигли за непун вијек, затирући Европу на Цетињу. Од њега су неспособни Црногорци покушавали да начине град фрижидера, па град ципела, па град картона (боже их са-

чувај, да лакше плане)... једва повремено град штампарства и штампарије. Тако је начињена још једна грешка „ОБОД“ и „ОБОДИН“ па су многи мислили да се књиге штампају заједно с фрижидерима и још грђе да је Ђурђе Црнојевић први произвео фрижидер на словенском југу. Послије је и Његош замирита сличну судбину. Од њега су неспособни, необавијештени и неуки туристички водичи направили произвођача сира (по Његушима) а не творитеља мудријех дјела (по Његошима). Све неспоразум један за другијем, од Обода до Ободина! Цетиње је давно створено па га не треба ни стварати нити претварати...!? Треба га само одржавати ка’ пријестоницу црногорске државе, историје, културе и град Петровића. Њега јесу оградили Црнојевићи, али на(д)градили су га Петровићи. Данас свака кућа Петровића прокишњава, па и она вјечна, Његошева, на Ловћену... На Цетињу свака кућа точи, а Цетињани немају воде. Они се не чују по Петровићима и по држави, но се чују по запуштености. Заударају. Кад сам кренуо да виђу Цетиње и сачиним овај опис, рекли су ми: Не примичи се, надалеко се чујемо! Без обзира на претходну иронију, Цетиње се вјековито и љековито чује у свијет. Без њега се за нас не би чуло. Кад се извања вјерска фукара довукла... Цетиње је заударало по њима... од улцињских Абазах* до српских кавазах! (абаз*, поред низа позитивних значења, у српском пријеводу значи и нестабилан; каваз*, почасни стражар страних изасланика). Али све ће се то звати ланик! На 21. МАЈ Цетиње је било крцато! Од Плава и Гусиња до Улциња... Од Андријевице до Пљеваља и Х. Новога, Будве и Бара. А запуштени и препуштени Никшић доша’ у колонама. А Котор? Котор на Цетиње, ка Цетиње у Котор. Црна Гора је прогледала на оба... а не на она два ока, разрока од рођења. Сви на Белведер и у његову част, а не у пропаст педофиличне вјере, која је абортирала прије Цетиња, без обзира што јој је надомак било најчувеније породилиште у Црној Гори. Фукаро! М.Р.Ш. 

ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД РЕФЕРЕНДУМСКОГ 21. МАЈА

ПОРАЗ АНТИЦИВИЛИЗАЦИЈСКИХ СНАГА ЕДИН СМАИЛОВИЋ

С

јећам се добро 21. маја 2006. године. Склони еуфорији колико и депресији, један дио Црне Горе се неоправдано радовао док је други дио неоправдано туговао. Прошло је 16 година од тада. Историчари кажу да је временска дистанца неопходна за исправне закључке. Ову колумну почињем са једним податком који само наизглед нема везе са овим датумом. Наиме, прије неки дан сам сазнао да београдске „Вечерње новости“ имају новог колумнисту. Одмах сам схватио да колумниста обећава. Реално, није се могло наћи звучније име. А и „дјела“ су звучна. Толико су „грандиозна“ да је цијели свијет чуо за њих. Никада не бисте погодили о коме је ријеч. Наиме, нови угледни колумниста „Вечерњих новости“ је „угледни“ ратни злочинац Радован Ка-

раџић. Између осталог, познат и због тога што је осуђен за најтежи злочин који човјечанство познаје - геноцид. За ових 16 година од стицања независности Црна Гора је прошла многа искушења. Дубоко вјерујем да је задатак оног ко се на овај начин оглашава у јавности да буде до краја искрен. Између осталог и зато што је спознавање чињеница једини начин да покушамо наћи излаз из постојеће ситуације. Чињенице које ћу вам сервирати у наставку текста су брутално искрене, тешке, али и освјешћујуће за добронамјерне и разумне. Нажалост, пропуштена је шанса да се направи заједница равноправних и слободних грађана. Држава је, нажалост, темељито похарана. Умјесто богатих грађана добили смо богате појединце. Правна држава је умјесто да потпуно профункционише дове-

дена на тај ниво да је правда постала сироче. Грађани немају повјерења у државни апарат и требаће пуно времена уз неопходне реформе да се то повјерење успостави. Здравствена заштита грађана је на жалосно на ниском нивоу. О повјерењу у домаће здравство најбоље говори то да се највиши државни функционери лијече ван земље. Болнице и домови здравља и поред веселих фасада на појединима изнутра изгледају као ратна зона. Положај радника и пензионера је такође страшно лош. Посебно су угрожени пензионери. Устав Црне Горе каже, између осталог, да је ово земља социјалне правде. А није, као што није ни било које друге правде. И то ме страшно боли и вријеђа као грађанина. Једнако болна тема је одлазак младих људи. Хиљаде њих разочараних стањем у Црној Гори отишли су у свијет. И ваљају тим земљама, али не и својој земљи. И то сматрам нај-

већим гријехом постреферендумске власти у Црној Гори. Да завршим, немамо са чим бити посебно поносни и задовољни. Заправо, 21. мај је спријечио тријумф мрака. Оно што је објективно тачно јесте да би алтернатива била пуно гора. Та алтернатива је нудила ревизију историје (еуфемизам којим се лаж проглашава за истину). И у којем су ратни злочинци из Другог свјетског рата и из ових ратова хероји, а не злочинци. А умјесто колумнисте који потписује ове редове, колумне би писао из затвора у Великој Британији Радован Караџић и подучавао младе хуманизму, толеранцији и правди. Захваљујући 21. мају 2006. године трпимо ненадокнадиву „штету“ што овај духовни гуру не може да продаје изливе памети по Црној Гори. Дакле, независна Црна Гора је остварила врло мало од оног што је требала и могла. Али је исто тако 21. маја 2006. године задат тежак ударац антицивилизациј-

ским снагама и у Црној Гори и у регији. Заправо, капитал 21. маја нам је и омогућио да иако нокаутирани преживимо ударе на ово друштво у посљедњих пар година. Преко атака на грађанско биће у Црној Гори ова држава би се преобразила до непрепознатљивости. А онда би природно дошао хашки колумниста. Е управо је 21. мај 2006. године заслужан за то што ово ни овај пут није успјело. И зато ће овај датум са протоком времена само добијати на значају и бити кључан за историју савремене, европске и грађанске Црне Горе. Која једног дана, сигуран сам, мора засијати у пуном капацитету. Све друго био би цивилизацијски ход унатраг. Вјерујем да и поред свих изазова то није могуће и да нам слиједи кретање напријед. Којим темпом, зависиће искључиво од нас самих. И то је оно што ме највише и храбри и плаши у исто вријеме. Живјела Црна Гора, земља равноправних грађанки и грађана!!! 

4

28. мај 2022.

СКАНДАЛ ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА КЊИГА

У

животу се увијек сусријећемо са неким протоколима. Обичне формалности често се изроде у хирове бирократије и покажу сву њену сложеност и злу ћуд. Ипак, овај текст уопште није о таквим протоколима. Наиме, наша јавност је већ упозната са чињеницом да су се на овогодишњем сајму књига појавили једни други „Протоколи“. И то они наводних мудраца од Сиона. Омиљено штиво наци пропаганде, из времена између два свјетска рата, скаредни и опскурни памфлет антисемитизма, нашао се на једном продајном штанду подгоричког сајма књига. Додуше, није му то први пут, био је он присутан и до сада, само, ето, ове године је коначно неко обратио пажњу. Можда је баш било потребно да дође Филип Давид, српски писац јеврејског поријекла, како би упозорио црногорску читалачку публику на кукавичје јаје које нам је подваљивано свих ових година. Да неко није знао што су то „Протоколи сионских мудраца“ од издавача, тешко је повјеровати, јер скоро да нема иоле озбиљније приче о страдању јеврејског народа или феномену антисемитизма а да се не помињу. Остаје још само могућност да су ту завршили на-

ПРОТОКОЛИ ЗЛA

ДА НЕКО НИЈЕ ЗНАО ШТО СУ ТО „ПРОТОКОЛИ СИОНСКИХ МУДРАЦА“ ОД ИЗДАВАЧА, ТЕШКО ЈЕ ПОВЈЕРОВАТИ, ЈЕР СКОРО ДА НЕМА ИОЛЕ ОЗБИЉНИЈЕ ПРИЧЕ О СТРАДАЊУ ЈЕВРЕЈСКОГ НАРОДА ИЛИ ФЕНОМЕНУ АНТИСЕМИТИЗМА А ДА СЕ НЕ ПОМИЊУ. ОСТАЈЕ ЈОШ САМО МОГУЋНОСТ ДА СУ ТУ ЗАВРШИЛИ НАМЈЕРНО И ЦИЉАНО, СА ЈАСНОМ СВРХОМ ДА БУДУ ПРОМОВИСАНИ БАШ У ПОДГОРИЦИ мјерно и циљано, са јасном сврхом да буду промовисани баш у Подгорици. Да покажу како и овдје постоји, кроз тмине свих сјенки десничарства, провучена нит антисемитизма, као контрабаланс свијетлом и дичном примјеру исказаног антифашизма. Може бити да је ово наказно чедо ОХРАНЕ, бивше руске царистичке обавјештајне службе, намјерно узето да нас подćети на вјековну везаност за Русију. Док се данас, на слободарском Цетињу, али и у Подгорици, Никшићу слави величанствени отпор Украјинаца руској агресији, као да им је био потребан тихи подćетник да наопака мисао московских пропагатора има коријена и у Црној Гори. Као да им није било довољно заиграти коло на par excellence културном догађају, ни буновна предавања др Несторовића, о теоријама завјера и ко зна још чему, морао се наћи ту и један примјерак најгоре антисемитске пропаганде.

МАРА БАБОВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Шеснаести међународни сајам књига и образовања

Иако је Црна Гора, откад зна за себе, била далеко од било каквог антисемитизма, што нас је лијепо увјерио историчар Бобан Батрићевић у свом дјелу о тој теми, некима или многима је то сметало. Вјероватно видјевши то као

12. мај 2022.

дио интеграције и пријемног испита за будући „српски свет“, било је потребно увести и Црној Гори показати, како нијесмо различити од суćеда. Да и код нас има, и то напретек, сљедбеника монструозне политике владике

Николаја Велимировића и Стевана Мољевића, која је величала вођу Трећег рајха и заговарала и оправдавала холокауст. Да и овђе ничу зли цвјетови који се надахњују потезима руске солдатеске и патњама украјинског народа и веселе и истичу на себе јадно слово Z. Ваљда оно исто слово Z под којим је, тобоже југословенска, краљевска влада из Лондона састављала спискове за клање за своје четничке фаланге крајем Другог свјетског рата. Исте оне спискове које је касније на суђењу штитио ратни злочинац Дража Михаиловић. Под тим, или неким другим словом Z, као својим симболом, кренула је зимус ратна машинерија Москве у агресију на слободну Украјину. И одмах су потрчали регионални обожаваоци лика и дјела В. В. Путина да нам објасне како је заправо Украјина напала Русију, а на жалост, једини који им је повјеровао је црногорски Јавни сервис. Претпостављам, за ту Црну Гору је и био намијењен примјерак Протокола сионских мудраца. Јер требало их је ободрити, након свенуле и прерано пропале енергије литија, која није дала резултата који су од ње очекивали београдски планери, након одласка апостола, скоро без учинка у црквено-народним стварима и посебно након величанствених догађаја на Белведеру, који их је до краја деморалисао.

СТАНДАРДИ И АРШИНИ

С

лика је као из јефтиног трилера. Или је то први кадар неког нискобуџетног хорор филма у којем, у недостатку боље сценографије, ноћ сама преузима улогу сценског радника? Снег веје. Киша пада. И у несносним, неонским светлима, дуж границе, појављују се у снежној олуји црна лица. Те измучене, егзотичне фаце замотане су у ћебад. У рукама су им торбе и кофери, а на главама капе, капуљаче и кесе, као да су ови тамнопути дошљаци на брзу руку покупили све оно што се дало покупити, са јасном свешћу да се тамо одакле су дошли никад више неће вратити. Али, изрази зебње и страха у њиховим очима откривају оно што ни један штит од невремена не може да сакрије. Више од природне непогоде ове „ничије људе“ плаши једна друга врста невремена која вреба изнутра оно легализовано, униформисано „невреме“ у људском облику. Скандал међународних размера, наиме, недавно је изазвала сцена на железничкој станици у Лвиву, у западној Украјини. Тада је група афричких студената враћена са граничног прелаза назад у рат и могућу смрт само због боје своје коже. Проблем расизма није, међутим, ни ексклузивно пољски ни само украјински. Студенти из Гвинеје, који су главом без обзира покушали да побегну из студентских домова Харкова, другог по величини града у Украјини, када је руска агресија тамо почела, вероватно би доживели сличну судбину и на граници између Мађарске и Србије. На прилазу Италији, или у Француској сачекао би их слични легализовани цунами непријатности. Поред пруга, на ауто-путу или аеродрому на нож би их дочекале исте плаве

ЕВРОВИЗИЈА СВЕТИХ ЉУДИ

ОНО ШТО ФАЛИ ЕВРОПИ И ЕВРОВИЗИЈИ ЈЕСТЕ ИСТО ОНО ШТО ФАЛИ УКРАЈИНСКОМ ЕВРОВИЗИЈСКОМ ПОБЈЕДНИКУ, ХИТУ „СТЕФАНИА“. А ТО ЈЕ ЦРНИ ЗВУК. ЈЕР ЋЕ ТО ВРЛО БУДУЋЕ ТАКМИЧЕЊЕ ЗА ПЈЕСМУ ЕВРОВИЗИЈЕ У УКРАЈИНИ СЉЕДЕЋЕ ГОДИНЕ „СВЕТИ ЉУДИ“ И ДАЉЕ ПРАТИТИ ИЗ СВОЈИХ СИВИХ ЗОНА, ИЗА БОДЉИКАВИХ ЖИЦА, ПИЈУЋИ ОЧИМА ЛАКЕ НОТЕ СА ЕКРАНА, А СВЕ НАЧУЉЕНИХ УШИЈУ, У СТРАХУ ОД КСЕНОФОБИЧНОГ ЕУРО-МРАКА КОЈИ БИ МОГАО СВАКОГ ЧАСА ДА ИХ ПОЈЕДЕ REUTERS / dailysabah.com

РАЈКО РАДОВИЋ

Наступ украјинске групе „Kalush Orchestra“ на Евровизији 2022.

очи граничне полиције. И оно што је ту чудно није то што је расизам и даље свеприсутан на европском тлу, мада закон-

ски санкционисан различитим међународним уговорима, већ то како лако и отворено функционише на нивоу дневности.

На државним границама разних ЕУ држава и дан-данас за дискриминацију није потребна нека велика индоктринација,

идеолошка машина или политички апарат. Расизам продаје ту сам себе. За предрасуде је, заправо, довољан један отуђен поглед. Једна приземно ситна неверица, један грч презира у зеници ока посматрача и избеглица престаје да буде избеглица, а човек о час посла губи људска својства. Питања пљуште иза сигурносног стакла све док сумњиво лице са друге стране не буде сведено на обичну мрљу у систему. На крају послат у угао да чека судбину коју му „звезде“ пасошке контроле доделе он је сведен на уљеза и дођоша, на вишак, и на обично непознато страно тело. Другим речима, потенцијални азилант је само лош глумац који мање или више вешто, говорећи бастардизован енглески, глумата жртву. Оно што тај путник у једном правцу хоће је, заправо, хлеба преко погаче. А млади црнац, не један него црна река њих, хоће оно што ионако црнци немају тамо одакле су дошли, из пустиња и џунгли и гета. Један поглед је ту бесна граница, не аутоматизоване рампе и бодљикаве жице. Поглед је ту довољан да се између слова закона отворе сиве зоне како у људским срцима, тако у самом физичком простору. И у тим сивим зонама, на несигурном терену, на ширећој ничијој земљи једне сасвим нове психо географије одједном ће црна лица постати маске онога што Ђорђо Агамбен зове homo sacer или свети човек. Антички римски закон је, заправо, још од давнина знао за парадоксалне изузетке од законских правила и додељивао је тај статус „светог човека“ ономе лицу које не би смело да буде жртвовано по сили закона, али би могло да буде поједено од стране мрака у било ком тренутку. Лице, другим речима, без статуса и без папира је кроз ову рупу у закону бивало трансформисано у жртвено јагње биополитике. Голи живот је

О НАВИКАМА

Једнако као што их је охрабривао минули дан Св. Василија и националистичке параде по Никшићу, тако је и примјерак Протокола требао да им донесе надахнуће и обезбиједи теоријску основу за даље урушавање ове земље. Највећим симболом антисемитизма хтјели су да нам покажу како разградња Црне Горе није готова, ни њено усиљено уклапање у „српски свет“. Јер као што рече једном, такође на сајму књига, одлични српски историчар Миливој Бешлин, пумпањем деснице и десничарских снага увијек ћете доћи до антисемитизма, а онда, у недостатку припадника јеврејског народа, у исту сврху послужиће и неки други мањински народ. Управо овакве примјере смо имали пред крај Другог свјетског рата када су јединице четничког команданта Павла Ђуришића „чистиле“ долину Лима, али етнички. И тада антисемитском пропагандом задојени злочинци, предвођени каснијим „светитељем“ СПЦ попом Мацом, искаљивали свој бијес над недужним муслиманским становништвом. Стога је више него страшно гледати данас, док трају крвави ратни пирови над Украјином и руше се градови и села од Харкова до Маријупоља, а остају костурнице од Буче до Крима, да подćећају на учињена звјерства, како нам се изнова подваљују антисемитски

постао политичком категофијом. А кафкијански мрак унутар државног диспозитива је добио митске размере. И управо из те перспективе мрака закона и из угла светих људи, из транзитних зона Европске уније, на њеним прилазима, у њеним плићацима и иза зидова и бодљикавих жица, из ракурса збегова и избеглиштва, из лавирината кампова, наркотичких гнезда очаја и чекања, из предворја артифицијелне евро-нормалности требало је гледати овогодишње такмичење за песму Евровизије које је било одржано у прелепом Торину. Само из блата сав тај сјај, тај кич лајтшоу помпезног бацања пара на плејбек добија на свом правом значењу. Замислите, рецимо, видео анимацију сломљеног срца из промотивног спота за песму швајцарског такмичара Мариуса Бера „Boys do cry“ пројектовану на преплашена лица црних студената из Гвинеје на пољској гранци и добићете реално срце таме како пулсира у легализованом паклу. Замислите стихове песме српске кандидаткиње Констракте како одјекују кроз избеглички логор негде на Лезбосу. Дочарајте себи беоњаче попуцалих крвних капилара малолетног секс робља док стихови „In corpore sano“ о здравој коси Меган Маркл одјекују трафикинг контејнерима са лажним дном. Кроз пукотине у преградама и зидовима путници без папира, жене, деца и младићи назиру само једну другу Европу од оне прокламоване и наше, Европу двоструких стандарда и изневерених обећања. Евросонг зато пре свега треба схватити као ревију талената материјално обезбеђених и зато у себе сигурних људи. Само они који не брину одакле долази следећи оброк могу да се тако лако и необавезно смеју док певају. Некада је, међутим, rock’n’roll била музика на

памфлети. Под формом културе, штампане ријечи и духа, наново нам доносе пропаганду и зле вјеснике рата. Проповједници мира, слоге и љубави међу људима, у најширем смислу тога појма, наједном су постали пропагатори сукоба и братоубилаштва. Јер као што, тамо, Украјинци не треба да постоје, у главама Дугина и Мединског, тако и овђе Црногорци требају да подијеле њихову судбину, по замислима Раковића и Мићовића. Зато је потребно поново објавити Протоколе, не као хотимичну грешку издавача, ни гвоздени закон тржишта, већ као потребу нове генерације мрзитеља и подривача свега црногорског. Они су ту да буду симбол као што су некад били холокауста, сада пријетње свему ономе што је у Црној Гори израсло и постало антифашистичко, слободарско, народно и самосвојно. Да буде противтежа Белведеру и отпору црногорског народа покоравању. Јер док једна Црна Гора и њена пријестоница шета за подршку Украјини, неки с поносом пјевају по московским парадама о туђем роду. Због тога, једно тихо и ненаметљиво подметање опскурног штива Протокола сионских мудраца, ваља узети као симбол и злослутно предвиђање што нам се спрема како бисмо се уклопили у нечије „светове“. И зато пазите што читате! 

рубу глади. Била је то музика из гета, из прашине и из подрума и носила је зато собом звук једне младости са оне стране церења. Била је то музика друштвеног преврата. И та музика коју су виши слојеви доживљавали као претећу буку нудила је девојчицама и дечацима из радничких предграђа креативну лиценцу да путем електричних гитара, уз мало појачала поверују у себе до те мере да постану реални и траже оно немогуће. То немогуће мами и привлачи и данас избеглице, азиланте и гостујуће раднике својим идеалним значењем, обећањем благостања и поштовања људских права. Само што студенти из Гвинеје на украјинској граници са Пољском не схватају то да је тај идеал у међувремену као порука у боци себе трагично виртуализовао. Од њега је у стварности остало само нешто евросонгова за напев и много америчког наоружања за понети. Победничка песма са овогодишњег евровизијског такмичења је један такав политички коректни пример споја украјинског фолклора и белог репа. Али то је и врста ратног поклича који треба да охрабри украјинске бранитеље да користећи се америчким наоружањем прокрче пут организаторима следеће Евровизије да би овај глобални догађај био организован у ослобођеном, али и до темеља разрушеном Мариупољу. Оно што при томе фали Европи и Евровизији јесте исто оно што фали украјинском евровизијском побједнику, хиту „Стефаниа“. А то је црни звук. Јер ће то врло будуће такмичење за песму Евровизије у Украјини следеће године „свети људи“ и даље пратити из својих сивих зона, иза бодљикавих жица, пијући очима лаке ноте са екрана, а све начуљених ушију, у страху од ксенофобичног еуро-мрака који би могао сваког часа да их поједе. 

ЧАЈЕВИ, ОЧАЈЕВИ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

А

ко ме ишта чини сретном, то је конвенција британског свијета да пију поподневни чај, онај иза пет. Нисам у том погледу мјеродавна. Нисам никад пријешла Канал, нити познајем енглески. Али свеједно, не волим ону наизглед необавезну лакоћу, ону лежерност којом Енглези сав свијет обасипљу својим навикама, од Калеа до Калкуте. И расипање којим се траже чајеви: сљезов, па мента, па зелени, па црни, па бога питај, јантарски. Исисавање немогућег, што невјеројатнијег то бољег. И питам се, о чему брбљају сисате енглеске госпе уз шалицу поподневног чаја? Је ли то најфреквентнија тема над темама о њиховим величанствима или о интересима које на главницу лорда од Софтзберија падају годишње у двоцифреним знаменкама? Или се само перушају пернатије сусједе и прерађује њихов љубавни живот? Можда се и разговара о коњским тркама, премда ми се тај разговор чини резервиран за мушкарце? Под претпоставком да ове врсте има међу Енглезима. Замишљам те бљедолике госпе, онако прсате, с деколтеима до пупка, блиједе, порцуланске пути, као код медитеранских прозирних гуштера које ћете наћи од љета до љета у спаваоници ваше камене виле, и с косама које су у бакреноцрвеним коврџама, како се тресу над својим сугласницима њискајући их кроз ноздрве као да дају умјетно дисање или напумпавају спирометријски апарат. Оне зацијело, као код Бекета не једу друго него рибу и овчетину, сланину и јаја или језовиту кухану циклу од којих још више црвене њихове уши, вратови, јагодице, чела, нокти. И тако постају налик ољуштеним рајчицама. А кад се изложе тосканском сунцу за које читаву дугу зиму шпарају једући само чај и кекс у два од три оброка, кад дођу у Тоскану надувени од оточне магле као млијечни балони, они ће с једнаком побожношћу испијати Chianti или изјутра macchiato, као да никад нису ни окусили своју бљутаву, млијеком зачињену безмирисну топлу и свету водицу. Послије, јужније, врти им се у глави од медитеранској свјетла што кроз отворене куполе сукља или од ватри Помпеја које и сад пламте из пепелом загрљених љубавника. Или од ракова које им нуде у ресторану наврх Анакаприја, гдје црнокоса крчмарица љуља своје тамне дојке као двије савезничке бомбе. А кад домороци запјевају канцоне или заплешу тарантелу у Таормини, гдје је смјештај скупљи него код Светога Петра кајгана, дође им лијепо да се ту, на лицу мјеста самоубију. Овдје одакле пишем испија се кава од турских земана. Чај се пије само кад је нетко болестан. И то онај мирисни медитерански које су још моје прабабе звале горски. Недостаје још само придјевак у имену па да буде и црн. Али задњих година, младе даме, свуда једнаке шминкерице, наручују зелени чај у кафићима, умјесто јучерашњег espressa. Тиме потврђују пухање нових, англофилских вјетрова. А кад се једном врате с острва магле, прво што траже то су бабини ленцуни, који се на британском оточју никад не бијеле. И шољу јаке турске домаће кафе, којом пресијецају све неукусне окусе у устима којима су испирале досад у колеџима и у пабовима, цријева. Послије ни у прехлади

ШАЛИЦА

ПРИВАТНА АРХИВА

5

28. мај 2022.

Лидија Вукчевић-Вучуровић

ОВДЈЕ ОДАКЛЕ ПИШЕМ ИСПИЈА СЕ КАВА ОД ТУРСКИХ ЗЕМАНА. ЧАЈ СЕ ПИЈЕ САМО КАД ЈЕ НЕТКО БОЛЕСТАН. И ТО ОНАЈ МИРИСНИ МЕДИТЕРАНСКИ КОЈЕ СУ ЈОШ МОЈЕ ПРАБАБЕ ЗВАЛЕ ГОРСКИ. НЕДОСТАЈЕ ЈОШ САМО ОНАЈ ПРИДЈЕВАК У ИМЕНУ ПА ДА БУДЕ И ЦРН. АЛИ ЗАДЊИХ ГОДИНА, МЛАДЕ ДАМЕ, СВУДА ЈЕДНАКЕ ШМИНКЕРИЦЕ, НАРУЧУЈУ ЗЕЛЕНИ ЧАЈ У КАФИЋИМА, УМЈЕСТО ЈУЧЕРАШЊЕГ ESPRESSA не траже ништа друго него мало црног кавеног напитка. Који тријезни од фантазија и истински бистри замагљени дух. Баш као кад се замагле зрцала пред којима треба доказати да нисмо од трена, већ од тамне, опојне вјечности.

НАПИТАК И ПАЖЊА Чај би могао бити минимум пажње што је једни другима дугујемо. Који чај: зелени, црни, earl tey или онај с мирисом сухих бресака донесен из Италије, толико пута у зиме и прољећа осамдесетих? Ти гунђаш увијек неки свој предратни, а ја се питам иза којег рата: Па ваљда иза Grande Guerre. Ma va, зар је могуће да тако далеко памтиш? Не, само сам се шалила. То су ипак они из педесетих година с окусом сиромаштва. Од шипка, с прстима преплетеним од самоће и хладноће. Нашијенци како већ рекох, пију чајеве само кад су болесни. Онај од метвице, или планински, с нагласком на задњему и. И мјешавину чајева: од пелина и кадуље којом гргљаш кад те пече грло. Понекад смијешаш у једнаком омјеру камилицу и сљез, не би ли прочистила тен-пут-дух од отрови. Већ сам се толико пута очитовала о чајевима очајавајући, али као да сваки пут изнова, кад застудни, морам поднијети рачун порцуланској шалици. Што ћу у њу улити, што изабрати, што испити. И са чиме: шећером, сахарином, циметом, медом, млијеком или лимуном. Волим кад ми се чај сервира у кинеским шалицама, заслађен тек толико да не смета темељноме окусу. На ниском таулину у пространоме стану свијетлом од оличености. У пригушеном свјетлу касне зиме, с помислима на тибетанске или дурмиторске путеве, на Алпе или Килиманџаро, горја или Горењска брда. С примисли на купаста свијетла брда или олимпске црне ватре. Зашто црне? Не знам, тако је све близу, и тако удаљено. Ни очајеви нису више што су били. Измислили смо толико исприка да не бисмо

кафенисали. Једна од њих је и чај. Те, кава је масна, те с млијеком шкоди желуцу, те растројава, те држи нас буднима... Те потиче креативност, шири крвне жиле, добра је против дебљине, бистри дух, диже тлак, спушта жуч. Све је то истина. И више од тога. Без ње, као ни без цигарете, чоколаде, књиге, вина, папируса, писаљке, библиотеке, пута под ноге, писац није књижевник ни пјесникиња поетеса. Без каве не можеш замислити ни јутра ни поднева, ни сутонски пљусак. Излишни су без мириса, окуса, јачине, врсте, посуде у којој кухаш, из које пијеш и у коју посуду тијела улијеваш ту чаробну магичну формулу. Опстанка.

ГЛЕДАЊЕ, УЖИВАЊЕ Кажу магови лијечници да више од три espressa дневно није препоручљиво. О чају не кажу ништа, напротив, понекад сугерирају на литре... А кава ти, истини за вољу, узбурка пулс, изазове препирку, подигне плиму жеље и ишпорка твоје бијеле рукописе, зарази младеж, разбјесни стареж. Већ и шминкери шизе од њене каквоће, њених иначица: својим дивним мирисом навуче шпије. Не иде ти баш чај у ПОСТ СЦРИПТУМУ, али знаш да ПОСЛИЈЕ СВЕГА ишла би која капљица берберског вина. С пустињских тала. Али засад га не смијеш него гледати. Евентуално посути њиме, умјесто квасином, салату. Та врста резигнације над оним што је пред нама а не смијете га дотаћи, добро вам је позната. Пуни су је богаташки салони. Сјећаш се оног обиља нетакнутог воћа код Француза. Чини се, они имају само да би гледали. Јер је и гледање становито имање. Што се очајања тиче, оно је тренутак у огледу о једноставности. Која није ни тако света ни тако јединствена. Сватко од нас има неку своју чајну хисторију. Захваљујући чајевима КОЈЕТРЕБАЗНАТИСКУХАТИ, не треба ми повећало за очај. Као ни цједило за чај. Пропустиш кроз прсте или сузе, смијући се слатко на оно битно. Није тај смијех мијех ојађености, не. Напротив, топли мирисни липов чај или к. свуда те чека: и дома и вани. Додуше у туђини шалице су порцуланске, чај руски или цејлонски а вода алпска. Кад пустим ону Gibonnijevu топлу воду од музике док будем чекала да узаври вода, изаћи ће све бубице из књига и главе. Дотле ће и стићи славистичке крвопије на чајопиј и на наставу. Ја ћу се парит хладна и на њихово знатижељно Ca va? Одговорит’: Ка-Ва. Баш зато што о кави знају колико и ја о свахилију. Јер, виде у мојим прстима превише глазбе, а то није добро. Могла бих и скокнути по мало леда с Мон Блана па га, на капаљку дати тим бебама западњачким. Да охладе језике од моје балканске глазбе… 

6

28. мај 2022.

НОВЕ КЊИГЕ: „СЕЗОНА УРАГАНА“ ФЕРНАНДЕ МЕЛЧОР, У ИЗДАЊУ IMPRIMATURA

ЉЕПОТА УЗНЕМИРУЈУЋЕГ oslobodjenje.ba

Стево ГРАБОВАЦ

„СЕЗОНА УРАГАНА“ ЈЕ ДИВЉА, БАШ КАО И САМ УРАГАН, ЈЕДНА НЕОБУЗДАНА ПРИЧА, СА БЕЗБРОЈ ТОКОВА КАО И РИЈЕКА КАД ПОДИВЉА

Н

МАГИЈСКИ РЕАЛИЗАМ Од Хуана Рулфа, преко Маркеза до Болања, веже се једна чудесна нит јужноамеричког приповједачког тока, без обзира на то да ли припада ономе што се

Р

оза Луксембург (1871–1919) је била представница демократског социјализма у Европи. Свим снагама је настојала да спријечи избијање Првог светског рата (1914–1918.). Карл Либкнехт и Роза Луксембург су били најважнији представници интернационалистичке и антимилитаристичке тенденције у предратној Социјалдемократској партији Њемачке (СПД). Када је СПД одлучила да подржи њемачку ратну политику, Роза Луксембург и Карл Либкнехт су били искључени из партије. Подржала је Руску револуцију 1917. године, али је, као револуционарна демократкиња, задржала одређену дистанцу и оштро критиковала диктаторску политику бољшевика. Роза Луксембург је припадала дискриминисаној и често прогоњеној мањини. Била је Јеврејка и мада није била религиозна, није могла избјећи судбину многих жртава антисемитизма. Живјела је у периоду оптерећеном предрасудама према свему што је радила. Докторирала је у вријеме када је мали број жена могао стећи академско образовање. Била је једна од ријетких жена које су активно учествовале у политичком животу. Предрасуде према женама, а посебно према онима са истакнутом јавном улогом, биле су распрострањене у цијелом друштву, па и у љевичарским партијама. Иако је добила њемачко држављанство, њени политички противници су је увијек сматрали странкињом, Пољакињом и Јеврејком. Активизам Розе Луксембург је повезан с развојем међународног радничког покрета, као и са борбама између различитих тенденција у том покрету и његовим распадом. Послије искључења из СПД, учествовала је у оснивању

Фернанда Мелчор

популарно називало „магијски реализам“ или нечем сасвим другом, ма колико год били супротни, та љепота приповједачког језика, способност да се исприча прича – заједничка им је. Да ли је то због саме егзотике језика или егзотике живота – не знам. Постоје паметнији и стручнији људи од мене, па нека се тим баве. Фернанда Мелчор је оно што би се популарно рекло – нови глас у јужноамеричкој књижевности. Но, то звучи помало и понижавајуће; као да је одједном позвана да игра фудбал са титанима. По нашки речено – „она мала Фернан-

да“, оно кад вазда останеш „онај мали“, „она мала“. Не сматрам да је књижевност лактање и надметање у којем мораш бити бољи и доказивати се пред другима. Једини коме се мораш доказати – јест онај или она који те гледа из огледала. Због тог се, без имало претјеривања, може рећи да је Фернанда Мелчор написала озбиљан и велики роман. „Сезона урагана“ је дивља, баш као и сам ураган, једна необуздана прича, са безброј токова као и ријека кад подивља. Управо онако каква једна таква прича и треба да буде. Почиње динамично, тече динамично и исто тако завршава. Ауторка је

одабрала јако захтјеван наративни поступак; ради се о дугим поглављима без параграфа, веома често и предугим реченицама, али оне само одржавају интензитет саме приче, јер тешко би просјечан читалац данашњег доба могао да се фокусира на нешто овакво да не постоји та снага која не допушта да се књига остави. Способност оваквог комбиновања је свакако одраз зреле ауторке, мада је и то „зрела ауторка“ погрешан израз, боље би било рећи да њено име без икаквих проблема стоји са горе поменутим именима из исте приповједачке традиције и да га надограђује.

ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ РЕВОЛУЦИОНАРКИ XX ВИЈЕКА: РОЗА ЛУКСЕМБУРГ

ЈА САМ БИЛА, ЈА ЈЕСАМ, ЈА ЋУ БИТИ!

plezirmagazin.net

а почетку – Вјештица је мртва. Њен распаднут леш открила су дјеца која су се играла у близини. И ту све некако почиње и завршава. У муљу. У блату. Постоји нека задивљујућа привлачност у јужноамеричкој књижевности. Приповједачка магија или нешто сасвим треће. Можда и то што можемо осјетити блискост са тим људима. Иако су нам тропске болести и све друге тропске невоље непознате – слични смо. Та борба за голи опстанак и спремност да се закорачи у нижи свијет. Онај у којем не постоје јасне границе између закона и безакоња. Морала и неморала. Онај у којем човјек недвојбено постаје само животиња на двије ноге. То су крајеви заборављени и од Бога и од људи. И можда смо зато толико слични.

„Сезона урагана“ је бруталан и насилан роман. Није лак за читање не само због свог стила већ и због саме радње. Радња је смјештена у Ла Матосу, фиктивни мексички градић, у којем као у свим градићима, били фиктивни или не, постоје извјесна правила у неправилностима – што би се код нас рекло „свако сваког познаје“, а свако има неку тајну. На самом почетку романа – група дјеце открива леш који је припадао особи коју су сви знали под именом – Вјештица. У наредних седам поглавља плете се прича о различитим ликовима који су, на овај или онај начин, повезани са Вјештицом, али и њена мукотрпна и тужна историја која некако почиње са давном сезоном урагана. Појава једног остављеног и напуштеног створења означена је као „призор који је све престравио“ и ту је већ формиран однос према Вјештици, а то је карактеристика слична и људима с наших крајева: стицање јединственог утиска који се укоријени као готова ствар. Иако се људи мијењају или бар имају ту способност, слика коју појединац створи је недјељива. Иако је Вјештица све оно што заправо није. Као, уосталом, сваки човјек. Атмосфера књиге је, на неки начин – дистопијска, то је свијет у којем су брутални секс и брутално насиље свакодневица. Човјек се поводи за основним нагонима, сведен је на пуко преживљавање, осуђен на несрећу које, веома често, није ни свјестан. Или

„ВОЂСТВО ЈЕ ЗАКАЗАЛО. ПА ИПАК, ВОЂСТВО МОЖЕ И МОРА ПОНОВО БИТИ КРЕИРАНО ИЗ МАСА, И ОД МАСА. МАСЕ СУ ОДЛУЧУЈУЋИ ЕЛЕМЕНТ, ОНЕ СУ КАМЕН НА КОЈЕМ ЋЕ БИТИ ИЗГРАЂЕНА КОНАЧНА ПОБЈЕДА РЕВОЛУЦИЈЕ. МАСЕ СУ БИЛЕ НА ВИСИНИ; ОНЕ СЕ РАЗВИЛЕ ОВАЈ ‚ПОРАЗ’ У ЈЕДАН ОД ИСТОРИЈСКИХ ПОРАЗА КОЈИ СУ ПОНОС И СНАГА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ СОЦИЈАЛИЗМА. И ТО ЈЕ РАЗЛОГ ЗАШТО ЋЕ БУДУЋА ПОБЈЕДА ПРОЦВЈЕТАТИ ИЗ ОВОГ “ПОРАЗА”, ПОСЉЕДЊЕ СУ РИЈЕЧИ КОЈЕ ЈЕ ЗАПИСАЛА Спартакистичке лиге, марксистичке револуционарне групе од које је касније настала Комунистичка партија Немачке (КПД, 1919). Активно је учествовала у неуспјешној револуцији у Немачкој 1918– 1919. Устанак су угушили остаци монархистичке армије и десничарске протофашистичке паравојне формације, Фрајкорпс, које је послала Влада. У јануару 1919, Роза, Карл и хиљаде других били су ухапшени, мучени и брутално убијени. По њој је назван луксембургизам, посебна револуционарна теорија марксизма и комунизма. Роза Луксембург се одлучно борила против рата и диктатуре, уви-

јек инсистирајући на вези између политичке слободе и социјалне једнакости. Многи савремени политички покрети, из цијелог свијета, своју снагу црпе из њених промишљања и активизма. Централна особина њене мисли је била дијалектика спонтаности и организације, гдје се спонтаност може сматрати сродном коријенском (или чак анархистичком) приступу, а организација бирократскијем или партијски-институционалном приступу класној борби. По овој дијалектици, спонтаност и организација нису двије раздвојиве или чак различите ствари, већ само различити моменти истог процеса, тако

да један не може постојати без другог. Ова теоретска уочавања произлазе од основне и спонтане класне борбе; а кроз ова уочавања, класна борба се развија у виши ниво. „Радничке класе у свакој земљи уче да се боре у току својих самих борби... Социјална демократија је само напредна стража пролетаријата, мали дио укупних радничких маса; крв њихове крви, и месо њиховог меса. Социјална демократија тражи и изналази начине, и поједине пароле, радничке борбе само у току развоје ове борбе, и добија смјернице за напредовање кроз саму ову борбу.“ Спонтаношћу увијек посреду-

је организација, управо као што организацијом мора да посредује спонтаност. Ништа не би било погрешније него тврдити да се Роза Луксембург залагала за апстрактни спонтанизам. Она је развила дијалектику спонтаности и организације под утицајем таласа масовних штрајкова широм Европе, а поготово Руске револуције 1905. За разлику од социјал-демократске ортодоксности Друге интернационале, она није сматрала организацију производом научнотеоријског увида у историјске императиве, већ производом борби радничких класа. „Социјална демократија је просто отјеловљење класне борбе модер-

28. мај 2022.

БРИТАНСКА КЊИЖЕВНИЦА, ДОБИТНИЦА НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ: ДОРИС ЛЕСИНГ

ЖИВЈЕЛИ СУ ДУГО И СРЕЋНО

Но, све је то живот. И сви ти људи који провијавају кроз овај роман: наркоман Луисми, Брандо или Норма, сви они са својим судбинама и причама које би остале невидљиве као што и остају да не постоји књижевност. То ме подсјети (а тако пише и на корицама) да је повод за писање ове књиге био стварни злочин. Наравно, ауторка је дала машти на вољу, па онда слободно можемо рећи да је све остало измишљено и да је „свака сличност са стварним ликовима...“, а никад ми неће бити јасно због чега се то објашњава и пише кад је живот са цијелим тим муљем и блатом, са самоћом и тугом, са празнином и бесмислом – фантастичнији од књижевности. Треба рећи – незаслужено на крају – да је огроман посао урадила књижевница Михаела Шумић преводећи ову књигу, учинивши један овако захтјеван наративни ток домаћим, једноставним, приступачним, разумљивим и ближе срцу. Ово није весела књига. Није „ self help “ америчка „живјели су дуго и сретно“ бајка, нити реклама за пробиотик, у шта се знају претворити неке књиге. Горка је, али то је она горчина од које су саткана наша постојања. Ако је нисте осјетили, будите бар захвални кад прочитате ову књигу. Ако јесте, па онда... шта да вам даље причам...  oslobođenje.ba

ног пролетаријата, борбе која је руковођена свијешћу сопствених историјских посљедица. Масе су у реалности сопствене вође, дијалектички стварајући сопствени процес развоја. Што више социјална демократија расте, постаје јача, више ће просвјетљене масе радника преузети своје судбине, вођство над својим покретом, и одлучност правца у сопствене руке. И свеукупни покрет социјалне демократије је само свјесни напредак заштите покрета класе пролетаријата, што у речима Комунистичког манифеста представља сваки појединачни моменат борбе сталних интереса за ослобођење и парцијалних групних интереса радне снаге против интереса покрета као цјелине, тако да су унутар социјалне демократије њени лидери моћнији, утицајнији, и јасније и свјесније чине себе само гласом воље и стремљења просвијетљених маса, обичним агентима објективних закона класног покрета.“ Посљедње познате ријечи Розе Луксембург, написане у вече кад је убијена, су биле о њеној вјери у масе, и у неизбјежност револуције: „Вођство је заказало. Па ипак, вођство може и мора поново бити креирано из маса, и од маса. Масе су одлучујући елемент, оне су камен на којем ће бити изграђена коначна побједа револуције. Масе су биле на висини; оне се развиле овај ‚пораз’ у један од историјских пораза који су понос и снага интернационалног социјализма. И то је разлог зашто ће будућа побједа процвјетати из овог “пораза”. “Ред влада у Берлину”! ”Ви глупи лакеји! “Ваш “ред” је изграђен на пијеску. Сјутра ће се већ револуција “дићи уз буку” и објавити уз фанфаре, вашем терору: Ја сам била, ја јесам, ја ћу бити!“  6yka.com

САЊА ДОМАЗЕТ

И

ран почетком века. Врели дани у којима сунце као да не силази са трепавица. Птице које на јари понављају само један напев: „Нема кише“. Једна жена са огромним трбухом стоји на веранди. У једној руци држи ознојену чашу, на чијем се дну сија ледени чај. Или је то можда виски. Друга рука јој је замотана у белу мараму то поподне посекла се ножем. Увече, болови су почели. Наредног јутра рођена је девојчица, Дорис Лесинг. Одраста на фарми у Јужној Африци, најлепшем континенту на свету. „Читала сам Библију, под небом које је било пуно тмастих, љубичастих облака. Онда се промолио само један зрак сачињен од чисте, алуминијумске светлости. Као да ми се осмехнуло провиђење само“. Њена прва искуства су искуства беле девојчице у свету обојеног становништва. Ноћу, поред ватри, црне жене плешу. У њиховим косама је цвеће које трепери, њихова су уста готово флорална. Лесингова памти беле руке мушкараца на тамним, снажним вратовима црних жена, које су у ноћи дрхтале као антилопе. Њихова песма била је сомнабулна, чежњива и горка. Ујутру је све било заборављено. Али је Дорис Лесинг памтила. И ту тетураву, сјактаву, искричаву атмосферу када трава пева под црним и белим стопалима која плешу, када се сједињују светло и тама, касније је описала у свом првом роману, Трава пева. А звуке те црне крви афричке кише, која се тешко круни, а капи као разнизане оживеле перле ударају о окна, ту маглу и магму пренела је у своју прозу. Лесингова је од самог почетка била од оних људи „који живе усамљено, било из нужде, било по свом избору“. У младости, покушава да живи животом којим живе и сви други. Један, затим други брак. Два скока у бездан. Горко-слатки болови материнства. Из два брака носи горчину. И троје деце. Пише. Обузима је очајање. Схвата да кад год човека обузме очајање, нешто мора да учини, да пресече пут болу. („Гневне жене не пате од депресије“, каже једна стара блуз песма). И Лесингова доноси одлуку: напушта Јужну Африку и одлази у Лондон, да почне књижевну каријеру, тј. да отпочне свој прави живот. Скида са себе кошуљицу сигурности, да би дотакла макар сан о оном што се зове слобода. Други развод ће прегрмети уз много суза и мало алкохола. Гуши је патријархализам, тј. гомила одлука које мора доносити против свог пола, своје памети и своје воље. Гуши је и расизам, увек латентно присутан у свакој средини, а поготово на барокно лепом, али политички увек гротескном афричком тлу. Сопствена јој је кожа тесна, јер схвата да не постоји човек који до краја израста у оно што заправо јесте и да је вечита борба, коју свако од људи води, борба за наше право ја. И Лесингова улази у ринг са животом. Стаје на праву страну, тј. против струје. Смер њеног кретања - ка себи, ка истини, против бола. Правац - Лондон.

НОВИ ЖИВОТ У Лондону, Лесингова почиње нов живот, са свим радостима и боловима које свако ново собом носи. Пише. Покушава да помири две силе у себи, јаке као ин-

ПРОТИВ СТРУЈЕ

ГУШИ ЈЕ ПАТРИЈАРХАЛИЗАМ, ТЈ. ГОМИЛА ОДЛУКА КОЈЕ МОРА ДОНОСИТИ ПРОТИВ СВОГ ПОЛА, СВОЈЕ ПАМЕТИ И СВОЈЕ ВОЉЕ. ГУШИ ЈЕ И РАСИЗАМ, УВЕК ЛАТЕНТНО ПРИСУТАН У СВАКОЈ СРЕДИНИ, А ПОГОТОВО НА БАРОКНО ЛЕПОМ, АЛИ ПОЛИТИЧКИ УВЕК ГРОТЕСКНОМ АФРИЧКОМ ТЛУ. СОПСТВЕНА ЈОЈ ЈЕ КОЖА ТЕСНА, ЈЕР СХВАТА ДА НЕ ПОСТОЈИ ЧОВЕК КОЈИ ДО КРАЈА ИЗРАСТА У ОНО ШТО ЗАПРАВО ЈЕСТЕ И ДА ЈЕ ВЕЧИТА БОРБА, КОЈУ СВАКО ОД ЉУДИ ВОДИ, БОРБА ЗА НАШЕ ПРАВО ЈА дубока свест о разлици између мушкараца и жена и тежњи да се та разлика уважава, не злоупотребљава и поштује. Судбина модерне жене и модерног човека, по Лесинговој, је чување отворености према свету, људима и другим искуствима, јер је најјачи его заправо онај најпермеабилнији. У том смислу, литерарно-филозофски покушај Дорис Лесинг је донкихотовски, али неопходан. У основи њене литературе је преименовање ствари јер је, за њу, именовање кључни акт у поновном стварању света. „Јер у почетку беше реч“.

craigeaston.wordpress.com

је постане свјестан у неком тренутку очаја постојања у свијету без Бога и без праве утјехе.

7

ИЗАЗИВАЊЕ ДОГМИ

стинкт: материнство и писање. Оклева приликом објављивања. Увек исти страх од гомиле жедне да понизи и покуди. Но, онда одлучује да се усуди, јер схвата да читава животна игра једино тако има смисла. Нижу се романи Трава пева, прва из књиге серија о афричком искуству, у којој Лесингова укршта мач са темом односа белаца и црнаца и сексуалним конфликтом. Следе две збирке приповедака, а за Пет кратких прича, добија награду Сомерсет Мом. Но, највећа књижевна слава која Лесингову прати до данашњег дана односи се на њену легендарну књигу Златна бележница, која се појавила 1962. У њој, Дорис Лесинг експериментише са романескном формом, где се фрагментарност романа поклапа са калеидоскопским ликом јунакиње, која је, као и Лесингова, жена, значи биће у конфликту са собом, својим полом и светом. Златна бележница је била директан рефлектор у скривене кутке осетљиве психе женског, у којој су страхови, правила и забране, везали его у чвор. Златном бележницом Лесингова је почела да тај чвор развезује у сопственом животу. И Лесингова и главна јунакиња Златне бележнице посрћу, трагају, сумњају, а време у роману тече споро, баш као што се промене у животу споро одвијају. Дорис Лесинг је открила оно што сви слутимо: различито време тече у нама и око нас. Наш унутрашњи простор свемир је за себе. Од тог сазнања, од тог сна, из тог импулса, Лесингова је писала свој књиге.

После Златне бележнице, следе романи Упутство за силазак у пакао, Лето пре сутона, Како сам преживела. А затим, под псеудонимом Џејн Сомерс Дневник доброг суседа и Да стари могу. Театар својим горко-слатким супстратом привлачи Дорис Лесинг. Пише драме: „Свако у својој дивљини“ и „Игра с тигром“. Враћа се у Африку, (Лесингова је имала храбрости да поново зарони у ту болну лепоту Африке и налети на себе нову, за разлику од Карен Бликсен). Пише књигу есеја о том путу, Повратак кући. Њен књижевни рад доводи је два пута близу Нобелове награде. Добиће је тек када уђе у девету деценију живота. Њен рад је непретенциозан, самосвојан и потпуно аутентичан. А такве Нобел често заобилази. („Неке песме пишем, а знам да их никад нећу објавити, нити да ће их ико читати. То - кад ме открију“, писала је Цветајева). „Не пишем из жеље за славом, нити из жеље да побегнем од напетости свакодневице, презирем култ било чега и било кога, а понајвише култ уметника. Не занима ме та изолована, креативна фигура која је најчешће тема Кунстлерромана, неподношљив ми је тај монструозно нарцистичан и изолован парагон“, каже у уводу Златне бележнице Дорис Лесинг. Читав њен живот је, заправо, жеља да сломи форму романа и сопствену форму, љуштуру, коју око свакога од нас непогрешиво ствара одрастање у друштву таквом какво јесте. Феминизам Дорис Лесинг заправо је само њена

Живот Дорис Лесинг у својој основи има тежњу да се избегне стари, смртоносни образац: остајање у улози жртве. Не остати заглављен у ту вечиту мрежу, толико уобичајену у овом свету и толико свакодневну у животу жене, оно је што је надахњивало и увек наново инспирисало плодну и узбудљиву прозу Дорис Лесинг. „Човек окренут само ка себи, лагано одумире, а сви који су глуви и срасли за искуства других, а такав је живот у љуштури, заправо нису више људска бића“. У 86. години, Дорис Лесинг пише свој нов, значајан роман Волети наново, о жени која се заљубљује у шездесет петој години, односно о жени која изазива себе и све око себе. Сама Лесингова изазвала је поново на мегдан смртоносне догме друштва. Зато што је на својој кожи осетила њихову снагу и снагу њихове окрутности. Много пута. „Постоји само једна нада за људе, а то је љубав. Само што је свако од нас заборавио шта то беше“, речи су Дорис Лесинг. „Јер заљубити се увек значи подсећати се да си у изгнанству, и зато паћеник не жели да буде излечен, чак и док запомаже...“ Књиге Дорис Лесинг узбудљиве су и моћне, зато што су храбре и отворене, „живе, потентне и плодне“. И имају само једну поруку: свако ко се није супротставио манипулацији, насиљу и злу, заправо им се поклонио и подржао их је. „Нема невиних“, рекао је Достојевски. „Нема немоћних“, тврди Лесингова. Када је напунила осамдесет седам година добила је Нобелову награду за књижевност. Она је најстарија добитница овог признања у историји његове доделе. Шведски комитет објаснио је да јој је признање додељено за „моћан епски наратив, скептицизам, страст и визионарски дар посматрања подељене цивилизације“. Задржимо се, ипак, на речи страст. Ту се крију дубина, снага и сјај њених књига. Нобелов комитет доделио јој је ово највише признање 2007. године, са образложењем да је једна од највећих британских списатељица. Лесингова је одмахнула руком кад је чула за ову одлуку: „Читав живот мислим да је та награда деценијама већ препуњена тестостероном…“ 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

28. мај 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: БОГДАН БОГДАНОВИЋ

НАЈПРОДУКТИВНИЈИ ГРАДИТЕЉ МЕМОРИЈАЛНЕ АРХИТЕКТУРЕ Његовање сјећања

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

Јасеновац

1966.

Прво представљање архитеката у Култу је започето прије двије године едицијом од 25 архитеката. Аутор текстова, архитекта Слободан Бобо Митровић је представио њихове главне објекте на тлу Црне Горе, поред којих пролазимо сваког дана, а који нам оплемењују свакодневни живот и дио су нашег емотивног микро свијета. Овим текстом се завршава друга едиција којом је представљен рад још 15 аутора, на које би, закључно са раније представљеним, ваљало његовати сјећање.

комуниста и атеиста, али његове споменике као да је саградио онај који вјерује у Бога“.

СТВОРИО ЈЕ ОРИГИНАЛНЕ ПРОСТОРНЕ АМБИЈЕНТЕ, НАДРЕАЛНЕ ФОРМЕ СИМБОЛИЧКИХ ЗНАЧЕЊА, ЛИШЕНЕ ПАТЕТИКЕ, БЕЗ ИДЕОЛОШКИХ ЗНАМЕЊА КРСТА И ПЕТОКРАКЕ. ЗА ЖИВОТА СТЕКАО ЈЕ ВИСОКУ РЕПУТАЦИЈУ ВАН ГРАНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ. ЊЕГОВЕ УЗБУДЉИВЕ ФОРМЕ НОСЕ АРХАЈСКУ СНАГУ. КАКО ЈЕ САМ ГОВОРИО, ГРАДИО ЈЕ „КОНТЕМПЛАТИВНЕ АМБИЈЕНТЕ“ У СЛАВУ ЖИВОТА. ЗА СЕБЕ ЈЕ ГОВОРИО ДА ОН НИЈЕ ТИПИЧАН УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПРОФЕСОР. ВОЛИО ЈЕ ДА СЕ КАЖЕ ДА ЈЕ ПРОТОМАЈСТОР И АНТИЧКИ УЧИТЕЉ Добровића, гдје остаје напредујући до звања редовног професора (1973). Од раних дана се усмјерава меморијалној архитектури, урбанизму, историји града. На функцији декана (1970-71) покреће реформу наставе под слоганом „Нова школа“ увођењем интердисциплинарне научне сарадње. Усљед неприхватања реформе од колега професора напушта факултет. Оснива и води

неформалну школу архитектуре у селу Мали Поповић на Космају, код Београда (1976-90). Био је то нови приступ архитектонској пракси заснован на креативним истраживачким играма. Неслагање са актуелним системима вриједности је демонстрирао и у Српској академији наука и умјетности чији је дописни члан од 1971. да би иступио из САНУ 1981.

miruhbosne.com

Спомен комплекс слободи 1977. Јасиковац, Беране

@SpomenikDatabase / twitter.com

До ових, поједностављених истина, Богдановић је поред урођене духовне и градитељске склоности дошао дубоким филозофским трагањем, не заобилазећи ни једну значајну цивилизацију на планети током протеклих миленијума. У тим историјским дубинама, митова и религија, мистике, фантазије и филозофије, са научним разлагањем чињеница дошао је до теза „достојанством смрти - славимо живот“. Овакав став према меморијалу је био на линији новог југословенског антирелигијског друштва и нове антиисторијске културе, послије 1945. када је требало наћи смисао и оправдање највећем страдању и жртвама у рату и револуцији. Комунистичка идеологија нове Југославије је веома фаворизовала идеје Богдана Богдановића које су узбудљивим формама упућивале на идеале живота. Дипломирао је на Архитектонском одсјеку Техничког факултета БУ (1950), код проф. Николе

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Б

огдан Богдановић (1922–2010) је говорио: „Меморијал је врховно саопштење“. Он креативну тезу меморијала поставља у два сегмента. Саопштава информацију о смрти, жртвовању, идеји страдања, осјећањима и комплексним духовним стањима, јунака, жртве, а други сегмент је како ту тезу, то стање направити видним, приказати га? Само путем знакова и симбола који имају своју логику и језик. Смрт је апсолутни животни слијед, тј. и живот и смрт су дио циклуса материје. Ту свјесну чињеницу треба уградити у простор, у пејзаж, гдје вас увијек чекају праелементи: земља, ваздух, вода, ватра. У том сусрету настаје стваралачка, умјетничка транспозиција у којој не смијете заборавити метафизичку, ону нематеријалну компоненту. Ако сте све добро искоординирали, тј. „пронашли праву форму на правом мјесту“ постигли сте онај тражени метафорични – симболички исказ који сте поставили у меморијалној тези.

Богдан Богдановић

Позиција на функцији градоначелника Београда (1982-86) такође је изазвала многе контроверзе. Због антирежимског става, напушта свој Београд, сели у Беч (1993) гдје наставља да се бави теоријом градословља. Све те неке контроверзе, нијесу објашњене ни данас. Богдан Богдановић, архитекта, педагог, скулптор, графичар, есејиста, енциклопедиста, писац, филозоф урбанизма, најпродуктивнији градитељ меморијалне архитектуре у Југославији, друге половине XX вијека. Створио је оригиналне просторне амбијенте, надреалне форме симболичких значења, лишене патетике, без идеолошких знамења крста и петокраке. За живота стекао је високу репутацију ван граница Југославије. Његове узбудљиве форме носе архајску снагу. Како је сам говорио, градио је „контемплативне амбијенте“ у славу живота. За себе је говорио да он није типичан универзитетски професор. Волио је да се каже да је протомајстор и антички учитељ. О његовој меморијалној филозофији најбоље се изразио један италијански прелат када је на Венецијанском бијеналу видио један Богдановићев споменик: „Г-дин Богдановић је сигурно

У Црној Гори Богдановић је аутор Урбанистичког плана Цетиња (1956) за 17.700 становника и Спомен-комплекса слободи, на брду Јасиковац код Берана (197277). Подигнут на мјесту страдања беранских антифашиста 1941. године а у част борбе за ослобођења, током Балканских, I и II свјетског рата. И овдје примјењује матрицу организације простора по узору на старовјековна светилишта у којем форма купе (18 м), окружена је са четрдесет камених блокова са идејом „окамењене књиге“. У Беранама је примјењивао и ритуалне методе креирања, посјећујући локацију ноћу, кретао се пипањем и ослушкујући чудне тајанствене звуке. Тако је нама студентима имао обичај да закаже вјежбе на терену предвече прије заласка сунца са праћењем преображаја природе и постављао систем мрежа и осовина по којима ћемо трасирати просторне форме. Теорија града је његова стална преокупација. Реализовао је 21 пројекат широм Југославије: Споменик јеврејским жртвама у Београду (1952); Слободиште-Крушевац (1960); Спомен гробље у Мостару (1965); Споменкомплекс у Јасеновцу (1966); Меморијални парк Дудик у Вуковару (1981); Спомен-комплекс у Клису код Сплита (1988), и многе друге. Аутор је 18 књига од којих су многе штампане у више издања и на више језика. Написао је и неколико стотина библиографских наслова. Поред највећих домаћих награда добитник је Ордена легије части 1984. Пиранезијеве (1989) и Хердерове награде (1997); аустријског Крста части за науку и умјетност (2002); златне медаље града Беча (2003). Богдановићеви меморијални споменици колико год носили универзалне вриједности у активној меморији носе сјећање на ратно партизанско вријеме. У новонасталим друштвима дезинтеграцијом Југославије многи су своје националистичке страсти испољавали рушењем ових значајних цивилизацијских тековина, без обзира на њихову универзалну и архајску снагу. 