Dnevni list Pobjeda 29.01.2022.

Subota, 29. januar 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20186 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Agencija za nacionalnu bezbjednost pokrenula je hitan prijem novih službenika, u više gradova u Crnoj Gori, a za danas i sjutra planirani su razgovori sa kandidatima, iako ni za jednog od njih nijesu urađene bezbjednosne provjere, što je ključni uslov za prijem u službu!

Izvori Pobjede iz Agencije upozoravaju da se radi o završnom, organizovanom udaru odlazeće Vlade na tajnu službu i pribojavaju se da ovaj potez direktora Dejana Vukšića i premijera Zdravka Krivokapića može imati dalekosežne posljedice po sigurnost podataka, samim tim i države.

Među službenicima za koje je završen posao, kako kažu naši izvori, je i sestra istaknutog člana DF-a, inače visokog funkcionera u nikšićkoj opštini. I ostali kandidati su, kažu, osobe bliske Krivokapiću i njegovim ljudima, odnosno odlazećoj političkoj strukturi.

- Neki od njih već pričaju da su zaposleni. Vjerovatno je to već ugovoreno i njima obećano. Svi oni posao će dobiti bez bezbjednosnih provjera. Procedura je da se uradi prvo ta provjera, pa medicinski pregled, između ostalog, testovi na narkotike koji su eliminatorni uslov, psihološki i testovi opšteg znanja - engleski, računari, odnosno informatičko znanje, pa tek na kraju, sa onima koji prođu, obavlja se razgovor da bi se i među njima izabrali najbolji. Vukšić je sve ovo preskočio i odmah se ide na razgovor i prijem – objašnjavaju naši sagovornici.

STR. 2. i 3.

Predstavnici parlamentarne opozicije sa diplomatama država članica EU, SAD i Velike Britanije

STR. 3.

D. MALIDŽAN

Pokrenut hitan prijem novih službenika, jedini uslov odanost odlazećoj Vladi

stoji iza zabrane dijela građana potpredsjedniku IZA KULISA Što Demokrata da govori na protestu ispred Skupštine

Koprivica želi da preuzme proteste od ,,Miholjskog zbora“ i pravoslavnih bratstava Nezvanična saznanja Pobjede govore da se Demokratska Crna Gora protivi radikalizaciji protesta, koju zastupa dio Organizacionog odbora koja uključuje moguće nasilje, blokadu puteva, kao i upad u parlament na čijem je čelu predsjednik Demokrata Aleksa Bečić Tender CEDIS-a za kupovinu i ugradnju mjerača električne energije

S.VASILJEVIĆ

ZAVRŠNICA ZAPOŠLJAVANJA U ANB: Direktor „tajne službe“ krši sve procedure, posao će dobiti osobe koje nijesu prošle bezbjednosne provjere

Ministri finansija i socijalnog staranja i ekonomije najavili su da će, ukoliko Vladi bude izglasano nepovjerenje, formirati stranku

STR. 6. i 7.

M.BABOVIĆ

Više diplomatskih izvora Pobjede kazalo je da su ambasadori sa velikim zanimanjem čuli informacije o političkim aktivnostima Krivokapićevih ministara i organizaciji protesta koji ugrožavaju institucije države, ali i o zakulisnim dešavanjima u Agenciji za nacionalnu bezbjednost STR. 2.

pametna brojila izabrali najskuplju STR. 5.

POBJEDA SAZNAJE: Za zaštitu i očuvanje kulturnih dobara za 2021. godinu država će izdvojiti 340.550 eura

Najveći dobitnici Mitropolija i Eparhija

STR. 14. i 15.

EPARHIJA.ME

CDM.ME

Institucionalno Milatović želi da ime rješavanje političkih Od četiri partije bude ,,Evropa sad“ razlika je neophodno ponude za

Predmeti protiv četvorice italijanskih državljana za zloupotrebu položaja dostavljeni pravosuđu te države

Italija ponovo razmatra mogućnost da sudi bivšim čelnicima A2A STR. 11.

2

Politika

Subota, 29. januar 2022.

Predstavnici parlamentarne opozicije sa diplomatama država članica EU, SAD i Velike Britanije

ZAVRŠNICA ZAPOŠLJAVANJA U ANB: Direktor „tajne s procedure, posao će dobiti osobe koje nijesu prošle bez

CDM

Institucionalno Pokrenut hitan rješavanje političkih razlika je neophodno prijem novih

Više diplomatskih izvora Pobjede kazalo je da su ambasadori sa velikim zanimanjem čuli informacije o političkim aktivnostima Krivokapićevih ministara i organizaciji protesta koji ugrožavaju institucije države, ali i o zakulisnim dešavanjima u ANB PODGORICA – Institucionalno rješavanje političkih razlika neophodno je kao jedini demokratski put koji garantuje društvenu i političku stabilnost, što je preduslov za napredak na putu evropskih integracija i ispunjavanja zahtjevne reformske agende, ocijenili su predstavnici crnogorske opozicije juče na sastanku sa rezidentnim diplomatskim predstavnicima država članica EU, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske, na temu aktuelne političke situacije.

Predstavnici parlamentarne opozicije predočili su diplomatskim predstavnicima svoje viđenje aktuelne političke situacije, u svjetlu najnovijih dešavanja i podnesenih parlamentarnih inicijativa, sa posebnim akcentom na prijedlog da se izglasa nepovjerenje 42. Vladi Crne Gore, saopšteno je nakon sastanka iz SDP-a.

Posebno su istakli da je u tekućem procesu neophodno do kraja poštovati demokratsku proceduru koju propisuje pravni sistem Crne Gore, u prvom redu Ustav, kao najviši pravni akt kao i Poslovnik Skupštine Crne Gore.

- Politički sporovi i razrješenje

političke krize moraju biti predmet diskusije u institucijama države, kroz demokratsku proceduru i uz uvažavanje najviših demokratskih standarda, navodi se u saopštenju.

Uvažavajući pravo i slobodu na demokratski protest, predstavnici parlamentarne opozicije su naglasili da očekuju da će svi akteri na političkoj sceni do kraja razumjeti potrebu da su institucije, prije svega Skupština Crne Gore, a ne ulica, mjesto rješavanja političkih sporova.

Izrazili su zabrinutost zbog ponašanja određenih političkih subjekata koji svojim djelovanjem ohrabruju vaninstitucionalno djelovanje, kao i neprihvatljivu nacionalističku i antievropsku retoriku, kojoj su građani Crne Gore, kao i međunarodna javnost, mogli da svjedoče u prethodnim danima.

- Opozicija je sve vrijeme od konstituisanja aktuelne vlade djelovala konstruktivno i institucionalno, težeći političkom i parlamentarnom dijalogu, kao načinu rješavanja brojnih demokratskih i reformskih izazova, do kojega nažalost nije došlo zbog izostanka političke volje kod aktuelne parlamentarne većine, u prvom redu kod rukovodstva Skupštine Crne Gore - naveli su predstavnici parla-

mentarne opozicije.

Predstavnici rezidentnih ambasada istakli su da je od ključnog značaja da se svi procesi dešavaju u državnim institucijama i u parlamentu. I da je ključ države - stabilnost, a da podržavaju sve one koji žele da kroz dijalog i dogovor rješavaju sve probleme.

Više diplomatskih izvora Pobjede kazalo je da su ambasadori sa velikim zanimanjem čuli informacije o političkim aktivnostima Krivokapićevih ministara i organizaciji protesta koji ugrožavaju institucije države, ali i o zakulisnim dešavanjima u Agenciji za nacionalnu bezbjednost Na sastanku su u ime parlamentarne opozicije bili prisutni Danijel Živković, Raško Konjević, Fatmir Đeka, Ivan Brajović, Suljo Mustafić, i Genci Nimanbegu.

U ime diplomatskog kora sastanku su prisustvovali Oana Kristina Popa, šefica Delegacije EU u Crnoj Gori, Džudi Rajzing Rajnke, ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država, Karen Medoks, ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske, Robert Veber, ambasador SR Njemačke, Karl Miler, ambasador Austrije, Viorel-Matei Ardeleanu, ambasador Rumunije, Boris Gandel, ambasador Slovačke Republike, Gregor Presker, ambasador Slovenije, Meglena Plugčieva, ambasadorka Bugarske, Kristian Timonije, ambasador Francuske, Ioannis Kechagiaras, zamjenik ambasadora Grčke, Skot Pariš, šef političko-ekonomske sekcije Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Monika Dmochowska, otpravnica poslova Ambasade Poljske, Tomislav Pavković, privremeni otpravnik poslova Ambasade Republike Hrvatske, Damiano Rampini, zamjenik ambasadora Italije, Mira Vuity, zamjenica ambasadora Mađarske, Petra Ali Doláková, zamjenica ambasadorke Republike Češke.

R.P.

službenika, jedini uslov odanost odlazećoj Vladi

PODGORICA – Agencija za nacionalnu bezbjednost pokrenula je hitan prijem novih službenika, u više gradova u Crnoj Gori, a za danas i sjutra planirani su razgovori sa kandidatima, iako ni za jednog od njih nijesu urađene bezbjednosne provjere, što je ključni uslov za prijem u službu!

Izvori Pobjede iz Agencije upozoravaju da se radi o završnom, organizovanom udaru odlazeće Vlade na tajnu službu i pribojavaju se da ovaj potez direktora Dejana Vukšića i premijera Zdravka Krivokapića može imati dalekosežne posljedice po sigurnost podataka, samim tim i države.

KRIVOKAPIĆEVI I DF KADROVI

Među službenicima za koje je završen posao, kako kažu naši izvori, je i sestra istaknutog člana Demokratskog fronta, inače visokog funkcionera u nikšićkoj opštini. I ostali kandidati su, kažu, osobe bliske Krivokapiću i njegovim ljudima, odnosno odlazećoj političkoj strukturi.

- Neki od njih već pričaju da su zaposleni. Vjerovatno je to već ugovoreno i njima obećano. Svi oni posao će dobiti bez

jalog i da se sva otvorena pitanja rješavaju u institucijama kroz ustavne, zakonske i poslovničke procedure – kazao je Konjević. Žele, dodao je, da Crna Gora svaki politički izazov riješi tako što će zadržati i ojačati stabilnost.

- Iskazali smo kao treći stav da očekujemo da će, sad bih već rekao, stara parlamentarna većina uraditi ono što je uradio DPS 30. avgusta. Ukoliko izgubi većinu u parlamentu, a izgubili su je, prepusti vlast onome ko bude imao većinu, jer su to demokratski standardi – zaključio je. Ž. Z.

katastrofu za Agenciju – upozoravaju izvori Pobjede.

Primiti u službu ljude bez provjera, testova i pregleda, kategorični su naši sagovornici, ne samo da je bezbjednosni i svaki drugi rizik, nego i u suprotnosti sa svim međunarodnim i NATO standardima.

Bezbjednosna provjera, objašnjavaju sagovornici Pobjede, podrazumijeva, pored ostalog, provjeru podataka da li kandidat/kinja ima kontakte sa stranim obavještajnim službama, terorističkim, ekstremističkim, kriminalnim i ostalim strukturama koje djeluju protivno Ustavu i zakonima zemlje.

- Ta lica dolaze u kontakt sa državnim i drugim tajnama i njima se ne može dopuštiti da bez provjere raspolažu sa tim podacima i nezamislivo je da neka služba zaposli ljude bez bezbjednosnih provjera – naglašavaju oni.

ZAHTJEVI LAKOVIĆA

Portal CdM objavio je juče da su premijer Zdravko Krivokapić i njegov savjetnik za bezbjednost Vojo Laković

Održana sjednica Odbora Dem

Konjević: Izbori su najčistije rješenje ove vlade – naveo je Konjević.

Poručio je da će glasati za smjenu predsjednika Skupštine Alekse Bečića, ali i rekao da kada je riječ o inicijativi za smjenu Abazovića „neće učestvovati u kvarenju igre“ između njega i premijera Zdravka Krivokapića.

Na sastanku opozicije sa partnerima iz Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, naveo je, složno su uputili dvije poruke.

- To je da mi Crnu Goru u narednim sedmicama želimo da vidimo kroz institucionalni di-

bezbjednosnih provjera. Procedura je da se uradi prvo ta provjera, pa pregled medicinski, između ostalog testovi na narkotike koji su eliminatorni uslov, psihološki i testovi opšteg znanja, engleski, računari, odnosno informatičko znanje, pa tek na kraju, sa onima koji prođu, obavlja se razgovor da bi se i među njima izabrali najbolji. Vukšić je sve ovo preskočio i odmah se ide na razgovor i prijem – objašnjavaju naši sagovornici.

Prema njihovim riječima, razgovor sa kandidatima, u centrali u Podgorici, obavlja komisija, sastavljena od načelnika sektora.

- Međutim, i to su „spuštili“ na niži nivo. Rade direktno na terenu i po gradovima obavljaju razgovore obični operativci sa terena, jer je sve hitna procedura i za vikend se sve mora odraditi?! To što čine, znači

Među službenicima za koje je završen posao, kako kažu naši izvori, je i sestra istaknutog člana Demokratskog fronta, inače visokog funkcionera u nikšićkoj opštini

Predsjednik SDP-a kazao da vicepremijer nije razgovarao sa opozicijom

PODGORICA – Socijaldemokratska partija preferira izbore kao najčistije rješenje političke krize, istakao je predsjednik te stranke Raško Konjević.

On je kazao da, koliko zna, vicepremijer Dritan Abazović nije razgovarao sa opozicijom oko formiranja manjinske vlade.

- Rješenje ove krize treba da bude razmotreno kroz najčistiji model, a to su izbori. Ukoliko bude postojala politička volja da se formira neka vlada, koja bi imala tranzicioni period, ali to treba da se dešava nakon pada

Primiti u službu ljude bez provjera, testova i pregleda, kategorični su naši sagovornici – ne samo da je bezbjednosni i svaki drugi rizik – nego je i u suprotnosti sa svim međunarodnim i NATO standardima

Đukanović: U napad veliko

Milo Đukanović

PODGORICA – Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović ocijenio je da Demokratska partija socijalista na čijem je čelu može biti ponosna na doprinos koji je dala u prethodnih 18 mjeseci na polju demokratskog razvoja društva, a istakao je i da su uspjeli da odbiju napad velikosrpskog nacionalizma.

Predsjednik je, na sjednici Odbora DPS-a glavnog grada,

Politika

Subota, 29. januar 2022.

službe“ krši sve zbjednosne provjere

3

IZA KULISA: Što stoji iza zabrane dijela građana potpredsjedniku Demokrata da govori na protestu ispred Skupštine

Slovo zakona Zakonom o Agenciji za nacionalnu bezbjednost precizirano je, u članu 27a, da „radni odnos u Agenciji može zasnovati lice koje, pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa u državnom organu“, ispunjava i uslov „da ne postoji bezbjednosni rizik za zasnivanje radnog odnosa u Agenciji“.

- Postojanje bezbjednosnog rizika utvrđuje se

zatražili i od Agencije za nacionalnu bezbjednost akte o sistematizaciji i Kadrovski plan.

- I ne bi bilo ništa čudno u tome, jer Krivokapić i Laković imaju pravo na pristup takvim podacima, kao i još jedan broj vladinih službenika u čijem je domenu sektor bezbjednosti, da zahtjev za ovim podacima ne dolazi u periodu kad je Vlada premijera Krivokapića suštinski u tehničkom mandatu – piše CdM. Navode da u Kadrovskom planu pišu imena osoba koja rade na tajnim zadacima, te da bi otkrivanje njihovih imena ugrozilo nacionalnu bezbjednost države.

Za sada se ne zna što Krivokapić želi sa imenima agenata ANB-a samo nekoliko dana pred smjenu.

SISTEMATIZACIJA

Pobjeda je prije desetak dana objavila da je Vukšić krenuo u hitnu izradu akta o sistema-

bezbjednosnom provjerom. Bezbjednosnu provjeru iz stava 2 ovog člana vrši Agencija, uz prethodnu saglasnost kandidata za zasnivanje radnog odnosa. O postojanju bezbjednosnih rizika Agencija nije dužna da obavještava kandidate – jasan je Zakon i kategoričan da osoba koja zasniva radni odnos mora da ispuni ovaj uslov.

tizaciji radnih mjesta koji je trebalo da bude ulaznica za njegove i kadrove premijera Zdravka Krivokapića u tajnu policiju, odnosno za upošljavanje budućih operativaca koji će nastaviti saradnju sa srpskim i ruskim kolegama i raditi na programu „srpskog sveta“.

Već tada su bile angažovane tri žene, a jedna od njih je, kako su kazali naši izvori iz Agencije, „supruga jednoga od načelnika, preletača“, dok su dvije raspoređene u KOZ (Kontraobavještajna zaštita).

Naši izvori su tada rekli da Krivokapić i Vukšić „panično žure da u Agenciji uposle što više svojih ljudi, nakon što je koalicije ‘Crno na bijelo’ zvanično saopštila da traži podršku parlametarne većine za manjinsku vladu“, kako bi se stavila tačka na višemjesečnu političku krizu.

Ranije smo objavili i da je obavljeno testiranje osamdesetak osoba, da su testirani u grupa-

Zdravko Krivokapić i Dejan Vukšić upošljavaju svoje ljude u ANB

ma od po četrdesetak, i svi su dobili „zeleno svjetlo“ za posao u Agenciji.

- Krivokapić je naložio Vukšiću da po ubrzanoj proceduri zaposli njihove kadrove u ANB – rekao je Pobjedi izvor iz Agencije.

Objavili smo i da je Vukšić počeo pripreme izmjene Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost, ali, jasno je da taj posao neće završiti. Plan je bio da izmjenama ovog zakona i revidiranim aktom o sistematizaciji radnih mjesta, oslobodi prostor za prijem u službu novih agenata, a nepodobne pošalje u penziju ili ostavi bez posla pošto bi im ukinuo radna mjesta. Na ovaj način, kako smo pisali, Agenciju bi „oslobodio“ od agenata koji su odbili da služe interesima nove crnogorske vlasti čiji je prioritet uvođenje Crne Gore u projekat „srpski svet“ i saradnja sa Rusijom.

Vukšić je lojalan premijeru Zdravku Krivokapiću, koji je kao i on, kadar Crkve Srbije koja je ključni promoter projekta „srpski svet“, ali i interesa Rusije na Zapadnom Balkanu.

On je bio na čelu liste ,,Za budućnost Kotora“, koju je predvodio DF (blizak Beogradu i Moskvi), a izabran je za prvog čovjeka ANB-a iako je bio predsjednik Skupštine Kotora, što je ignorisanje imperativnih normi Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost.

K. KRSMANOVIĆ/ D. ĐURANOVIĆ

mokratske partije socijalista glavnog grada

Uspjeli smo da odbijemo osrpskog nacionalizma koja je održana u četvrtak, kazao da su na adekvatan način, kao opoziciona stranka, vodili računa o državnim interesima.

Poručio je da je potrebno dovršiti proces reformi DPS-a kako bi se uspješno suočili sa izazovima koji čekaju tu partiju u narednom periodu.

- Upravo će od uspješnosti posla koji je potrebno obaviti, zavisiti i brzina kojom će se DPS vraćati u poziciju druš-

tveno-političke relevantnosti u kakvoj smo bili do 30. avgusta 2020. godine – istakao je Đukanović.

Politika DPS-a, dodao je, je politika kontinuiranih reformi.

- Moramo pokazati kako smo razumjeli poruku birača sa izbora kako bismo nastavili da širimo i učvršćujemo povjerenje sa građanima, a to se radi jedino direktnim i neposrednim kontaktom sa birači-

ma – naveo je predsjednik.

Kazao je i da je zadovoljan rezultatima koji su ostvareni na nivou glavnog grada u prethodne četiri godine koji su, kako je rekao, najbolja legitimacija za predstojeći izborni ciklus u Podgorici.

Predsjednik Odbora Časlav Vešović predstavio je aktuelne partijske aktivnosti u Odboru DPS-a glavnog grada i najavio predstojeće koje se odnose na reevidenciju članstva i snaženje instrastrukture na lokalnom nivou.

Sjednici je prisustvovao i koordinator ispred Izvršnog odbora Rajko Kovačević. Ž. Z.

Nezvanična saznanja Pobjede govore i da se Demokratska Crna Gora protivi radikalizaciji protesta, koju zastupa dio Organizacionog odbora, koja uključuje moguće nasilje, blokadu puteva, kao i upad u parlament na čijem je čelu predsjednik Demokrata Aleksa Bečić PODGORICA - Organizacioni odbor takozvanih ,,narodnih protesta“ predvođen ,,Miholjskim zborom“ i pravoslavnim bratstvima sukobio se sa čelnicima Demokrata oko organizacije protesta koji se protive formiranju manjinske vlade, saznaje Pobjeda.

Sukob je kulminirao u četvrtak na protestima kada Organizacioni odbor i dio građana nijesu dozvolili potpredsjedniku Demokrata Momu Koprivici da govori na protestu ispred Skupštine.

- Koprivica pokušava da politizuje protest i sebe predstavi kao lidera što je nedopustivo i što je naišlo na otpor dijela okupljenih kao i Organizacionog odbora, re-

DEMOKRATE

Koprivica želi da preuzme proteste od ,,Miholjskog zbora“ i pravoslavnih bratstava

Momo Koprivica i Vladimir Martinović

kao je izvor Pobjede.

Dio građana, nezadovoljan što organizatori skupa političarima nijesu dozvolili da im se obrate ispred zgrade Skupštine, predvođeni funkcionerima Demokrata uputili su se u novu protestnu šetnju Ulicom slobode i Bulevarom Ivana Crnojevića nazad do Hrama Hristovog vasksenja.

Građanima se ispred Hrama obratio poslanik Demokrata Momo Koprivica pozvavši ih da „zajedno krenu u odbranu Crne Gore po mjeri svih njenih građana“.

Da raskol postoji svjedoči i zvanično saopštenje Organizacionog odbora protesta dan kasnije u kome su pozvali političare partija da ne politizuju proteste.

- Zahvaljujemo se na snažnoj podršci koju pružate u

Pop Backović govorio na protestu u Tivtu, tražili da im poslanici vrate mandat Osnivač ,,Miholjskog zbora“ pop Mijajlo Backović, sekretar Metodija Ostojića, episkopa budimljansko-nikšićkoga Crkve Srbije je govorio u četvrtak na protestu u Tivtu, koji je organizovan, kako se navodi, „protiv namjere rušenja aktuelne vlade i formiranja manjinske vlade“.

Backović je bivši regrut - pripadnik 63. Padobranske brigade Vojske, učesnik rata i osoba bliska Dejanu Vukšiću, direktoru Agencije za nacionalnu bezbjednost.

- Mi smo ovđe došli da kažemo da ne želimo da se narodna volja iskazana mukom, krvlju i stradanjem naroda i Crkve, u parlamentu prekraja birokratskom odlukom par ljudi koji nijesu ili imaju vrlo malo učešća u svemu ovome što se postiglo - rekao je Backović.

Na skupu u tom gradu je poručeno da u petak 4. februara ispred zgrade Skupštine Crne Gore ,,moramo složno i odlučno zatražiti da nam poslanici vrate mandat, jer su se pokazali kao nedostojni narodni reprezenti“.

zaštiti od prekrajanja i krađe naše izborne volje na protestima, koji traju duže od 10 dana. Više puta smo naglasili da ovi protesti nijesu partijski, i zamolili u ime naroda sve političke činioce parlamentarne većine, kao i poslanike i ministre, javno da nam se priključe u svojstvu građana kako bi odbranili, ne funkcije ili fotelje, nego izbornu volju svih nas zajedno, navodi se u proglasu.

Međutim, kako navode, sve više je pritisaka od strane pojedinih partija da protest politizuju, prisvoje i na taj način, prigrabe još neki politički poen.

Napetom društvenom momentu, u kojem se trenutno nalazimo, je doprinijela upravo želja za boljim rejtingom. Podsjetićemo da ovo nijesu izborne konvencije, nego građanski protesti. Ko želi politikantski da profitira na ovom protestu, mi ga samo molimo da organizuje protest onako kako se radi: da se prijavi i da kaže ko stoji iza njega, navodi se u proglasu Organizacionog odbora.

Nezvanična saznanja Pobjede govore i da se Demokratska Crna Gora protivi radikalizaciji protesta koju zastupa dio Organizacionog odbora koja uključuje moguće nasilje, blokadu puteva kao i upad u parlament na čijem je čelu predsjednik Demokrata Aleksa Bečić.

Pobjeda je ranije objavila da organizacija ,,Miholjski zbor“, koja zastupa interese Crkve Srbije, pravoslavna bratstva i djelovi Agencije za nacionalnu bezbjednost, stoje iza organizacije protesta.

N. ZEČEVIĆ

4

Politika

Subota, 29. januar 2022.

Još se ne zna kad će biti raspisani tenderi za projekte koji su u gradu pod Trebjesom planirani od dvomilionske pomoći iz Beograda

Vučić donirao da bi njegovi biznismeni asfaltirali po Nikšiću NIKŠIĆ – Donacija vrijedna dva miliona eura koju je gradu, kako je potvrdio predsjednik Opštine Marko Kovačević posljednjih dana prošle godine, uplatio predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, odnosno grad Beograd, još se ne zna gdje će i na koji način biti utrošena.

Prije sedam dana Pobjeda je zatražila od lokalne uprave pojašnjenje da li su i kad planirani tenderi za izvođače radova na pomenutim projektima, ali do danas ga nijesmo dobili kao ni odgovor ko bi nam iz Opštine Nikšić mogao biti sagovornik na tu temu.

Interesovanje kako će se i kad trošiti novac iz donacije dodatno su „podgrijale“ najave pojedinih srpskih medija i novinara da bi dva miliona eura mogla da se vrate na račune privatnih firmi bznismena bliskih upravo Aleksandru Vučiću, a koje bi bile angažovane na gradilištima u Nikšiću.

TRANSAKCIJE ZA VUČIĆEVE LJUDE

Srpski novinar Predrag Popović kazao je da je ova transakcija, koja nije prošla skupštinske procedure, samo paravan i da će donirani novac kroz rekonstrukcije u Nikšiću, ponovo završiti na računima privatnih firmi u vlasništvu biznismena bliskih predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Popović je rekao kako vjeruje da je taj novac rezervisan za firmu ,,Inkop“ Zvonka Veselinovića, kosovskog biznismena sa crne liste SAD-a.

Srpski mediji bliski opoziciji pisali su kako firma ,,Inkop“ Zvonka Veselinovića, koja

Srpski mediji bliski opoziciji pisali su da firma ,,Inkop“ Zvonka Veselinovića, koja treba da radi u Nikšiću, sarađuje sa građevinskom firmom Vladimira Mandića – bivšeg reprezentativca u rukometu, sina Momčila Mandića. I Zvonko Veselinović i njegova firma ,,Inkop“, od 8. decembra prošle godine, nalaze se na crnoj listi SAD-a, zbog više spornih kriminalnih i korupcionaških afera

Zbog „srpskog sveta“ u Nikšiću, Beograd nelikvidan

Aleksandar Vučić i Marko Kovačević

treba da radi uNikšiću, sarađuje sa građevinskom firmom Vladimira Mandića – bivšeg reprezentativca u rukometu, sina Momčila Mandića. I Zvonko Veselinović i njegova firma ,,Inkop“ od 8. decembra prošle godine nalaze se na crnoj listi SAD-a, zbog više spornih kriminalnih i korupcionaških afera. Veselinović sarađuje sa Andrejem Vučićem, bratom predsjednika Srbije i Nikolom Petrovićem, dvostrukim Vučićevim kumom.

Ime Vladimira Mandića je dobro poznato crnogorskoj javnosti jer je on bio jedan od ključnih Vučićevih ljudi u kampanji za Nikšić, pomažući finansijski i logistički listu DF-

a koju je predvodio aktuelni predsjednik Opštine Marko Kovačević. Mandić je i od strane nikšićke policije uoči lokalnih izbora privođen zbog sumnje na kupovinu glasova, zbog velikih količina novca kojim je raspolagao.

PROJEKTI

Čelnik Nikšića tada je saopštio da će novac biti iskorišćen na važne infrastrukturne projekte, na uređivanje pojedinih kvartova, rekonstrukciju Široke u naselju Dragova Luka i Ulice Živka Nikolića u centru grada, te adaptaciju fiskulturne sale u Župi...

– Za neke od ovih građevinskih poduhvata već imamo urađe-

ne projekte, za neke se oni već rade, ali najvažnije je da je taj novac već operativan, da je na našem računu i da ćemo te poslove završavati tokom 2022. godine – kazao je Marko Kovačević tri dana prije novogodišnjih praznika, zahvalivši se Vučiću i gradonačelniku Beograda na donaciji.

Oni podsjećaju da je riječ o firmama i biznismenima koji se nalaze na „crnoj listi“ SAD-a zbog više kriminalnih i korupcionaških afera, a sve je vezano za gradnju jednog od najvećih i najskupljih putnih koridora u Srbiji.

SUMNJE

I u aktuelnoj nikšićkoj opoziciji sumnjaju da bi nešto

OTKRIVAJU SE KARTE: Ministar vanjskih poslova reagovao na tvrdnje premijera da je on najlošiji izbor i da je radio na formiranju manjinske vlade

Radulović: Odbio sam neke naloge koji bi imali nesagledive posljedice

PODGORICA – Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović objelodanio je niz situacija u kojima je odbio naloge premijera Zdravka Krivokapića, jer je smatrao da bi oni imali nesagledive posljedice po Crnu Goru.

Reagovanje šefa diplomatije uslijedilo je nakon što je Krivokapić „usred puta“ otkazao njegovu posjetu Sjevernoj Makedoniji i ustvrdio da je Radulović njegov najlošiji izbor, te da je radio na formiranju manjinske vlade, kada je trebalo da radi u interesu aktuelne.

Baš kao i resorno ministarstvo, Radulović je ponovio da je platforma o njegovoj posjeti Sjevernoj Makedoniji na portalu

Vlade bila postavljena nekoliko dana unaprijed i da je prošla dvije njene komisije.

Istakao je i da ne odgovara istini da Krivokapić nije znao za službeno putovanje u SAD na koje je išao sa potpredsjednikom Vlade Dritanom Abazovićem, jer su o njemu i premijer, njegov kabinet i komisije upoznati šest dana ranije.

Smatra da to govori o lošim namjerama koje su prouzrokovane odbijanjem ministra da izvrši pojedine naloge premijera za koje je smatrao da bi imali loše posljedice po Crnu Goru.

Među njima, pojasnio je, izdvaja se zahtjev Krivokapića da uputi protestne note i demarš EU i UN, zbog toga što nije bio pozvan za samite Zapadni Bal-

kan/EU i za Generalnu skupštinu UN. - Svjestan da su savjeti „ključnih ministara“, koji su se zalagali za ovakav diplomatski salto mortale, preglasni da bi bili razumski objašnjeni – jednostavno sam odbio – naveo je Radulović.

Osim tog, premijer i „ključni ministri“, kako je kazao predlagali su i da se zatvore ambasade u regionu i susjednim državama, a postojala su i neslaganja oko kadrovskih rješenja.

- Poput revanšističkih prijedloga da se iz crnogorskih ambasada sasijeku svi, od tehničkih sekretara do ambasadora, bez obzira da li postoji nečiji „grijeh” ili ne – dovelo je do toga da ministar u Vladi, makar kod ovog „ključnog dijela” – posta-

ne persona non grata – istakao je Radulović.

Među zahtjevima koje je odbio ministar je naveo i situaciju kada se od njega tražilo da u jednoj od ambasada za ambasadora postavi stažista bez iskustva, zatim da za specijalnog izaslanika u Rusiji postavi osobu koja je tek završila fakultet.

Takvi postupci, ocijenio je Radulović, govore o opasnosti koju su Krivokapić i „ključni ministri“ predstavljali za Crnu Goru na međunarodnom planu.

Radulović je komentarisao i optužbe premijera da je od septembra radio na formiranju manjinske vlade i istakao da se on nikada nije sreo sa bilo kojim predstavnikom neke političke partije. Ž. Z.

Dodatne sumnje na donaciju Nikšiću podgrijale su i zvanične informacije da je Vučić transferisao je dva miliona eura vlasti Demokratskog fronta u Nikšiću preko računa Grada Beograda, koji se, prema zvaničnim podacima, nalazi u teškoj finansijskoj krizi i ugrožena mu je likvidnost.

Pobjeda je ranije objavila da su mediji bliski opoziciji u Srbiji objelodanili da su, pozivajući se na rješenja Vlade Srbije, da je Beograd u toku 2021. godine iz republičke tekuće budžetske rezerve dobio više od 2,8 milijardi dinara (23,9 miliona eura) i to svaki put sa obrazloženjem

moglo da se „iza brda valja“ kada je riječ o ovoj donaciji.

Upravo odbornici DPS-a su i na posljednjem skupštinskom zasijedanju, kada je usvajan budžet za ovu godinu, tražili pojašnjenja za stavke koje se odnose na donacije, a nekolika dana kasnije objelodanjeno je da Nikšić dobija donaciju vrijednu dva miliona eura od susjeda.

Kako nezvanično saznajemo iz lokalne uprave, još nije ni plan nabavki urađen, a jasno je da se

da se novac prenosi u budžet grada iz razloga koje nije bilo moguće predvidjeti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti.

– Likvidnost glavnog grada Srbije je, prema zvaničnim podacima, posljednji put bila ugrožena 16. decembra, kada je Vlada donijela dva rješenja kojima je Beogradu prenijela ukupno 490 miliona dinara za potrebe izmirivanja obaveza – piše portal Nova.rs.

To faktički znači da su bile dovedene u pitanje i plate zaposlenih u Opštini Beograd zbog sprovođenja projekta ,,srpski svet“.

sva zakonska procedura mora ispoštovati bez obzira da li se troši novac donatora ili iz sopstvenih prihoda.

Dakle, da li će Nikšićanima „iskijati na nos“ dvomilionski poklon iz Beograda ili ne, tek će se saznati. Ko zna, možda već ovih dana budu raspisani tenderi za sve te projekte i posao dobiju upravo firme iz Nikšića koje imaju višedecenjsko iskustvo u asfaltiranju i betoniranju, a koje bile su angažovane i do sada.

Ra.P.-N.Z.

GUŽVA U BEOGRADU: Patrijaršija Crkve Srbije saopštila da je prethodna dva dana razgovarala sa čak osam političara iz Crne Gore

Porfirije: Temeljni ugovor biće potpisan čim se normalizuju političke prilike u Crnoj Gori PODGORICA- Beogradska patrijaršija saopštila je da je patrijarh SPC Porfirije prethodna dva dana, na njihov zahtjev, razgovarao sa potpredsjednikom Vlade Dritanom Abazovićem, ministarkom prosvjete, kulture, nauke i sporta Vesnom Bratić, predsjednikom Socijalističke narodne partije Vladimirom Jokovićem, liderima Demokratskog fronta Nebojšom Medojevićem, Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem, kao i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Stijovićem i bivšim ministrom pravde Vladimirom Leposavićem.

-Prvojerararh Srpske pravoslavne crkve je sa punim uvažavanjem i poštovanjem saslušao njihovo viđenje situacije i prilika u Crnoj Gori. Dodaje se da su se sagovornici Porfirija ,,posebno interesovali za potpisivanje temeljnog ugovora između Srpske Pravoslavne Crkve i Crne Gore“.

-Patrijarh je obradovan činjenicom da svi njegovi sagovornici razumiju da je pitanje ravnopravnosti crkava i vjerskih zajednica civilizacijskog i demokratskog karaktera, a siguran je da će temeljni ugovor biti potpisan čim se normalizuju političke prilike u Crnoj Gori – navodi se u saopštenju. R.P.

5

U fokusu

Subota, 29. januar 2022.

Ministri finansija i socijalnog staranja i ekonomije najavili su da će, ukoliko Vladi bude izglasano nepovjerenje, formirati stranku PODGORICA – Ministri finansija i socijalnog staranja i ekonomije Milojko Spajić i Jakov Milatović najavili su da će, ukoliko Vladi bude izglasano nepovjerenje, najvjerovatnije formirati partiju. Oni su kazali da naziv stranke ne bi trebalo da ima religiozne konotacije, pa su ocijenili da bi umjesto Demohrišćanska trebala da se zove ,,Evropa sad“.

- Ukoliko ne budemo sjedjeli više u Vladi razmislićemo o političkom angažmanu. To je realna opcija zbog očekivanja građana – kazao je Spajić na radnom doručku sa novinarima koji su organizovali on, Milatović i ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović.

On je, odgovarajući na pitanje novinara o formiranju partije, kazao da bi stranka trebalo da se bavi isključivo ekonomijom i odbacio ideju o nazivu Demohrišćanska.

- Protiv toga sam da ima religiozni naziv – kazao je Spajić.

Milatović je kazao da oni nijesu razmišljali o osnivanju partije, ali da će se pretpostavke promijeniti ukoliko se Vladi izglasa nepovjerenje.

- Slažem se sa ministrom Spajićem da naziv ne bi trebalo da ima religioznu konotaciju. Možda bi najbolje bilo da se zove ,,Evropa sad“ - naveo je on.

VIRTUELNI STRAH

Milatović i Spajić su istakli da niko od njih do sada nije razmišljao o osnivanju stranke i da nije postojao razlog za rušenje ove i formiranje manjinske vlade osim, kako su kazali, virtuelnog straha od pravljenja partije, te da su političari, dok su se oni bavili temama unapređenja životnog standarda, rezultate Vlade prikazivali kao svoje.

- Političari su takvi licemjeri. Oni su morali očekivati da isporučimo rezultate, a onda su nam zadali finalni udarac.

Oni, jednostavno, ne razmišljaju racionalno - ocijenio je Spajić.

Na pitanje hoće li 4. februara, kada će poslanici raspravljati o povjerenju Vladi, biti u parlamentu ili ispred, Milatović je odgovorio da pretpostavlja da će na početku sjednice biti u Skupštini.

- Kako će se završiti - vidjećemo - kazao je on.

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović je, odgovarajući na pitanje da li i ona vidi sebe u toj novoj partiji, kazala da se ne bi izjašnjavala

Milatović želi da ime partije bude ,,Evropa sad“ Ukoliko ne budemo sjedjeli više u Vladi razmislićemo o političkom angažmanu. To je realna opcija zbog očekivanja građana – kazao je Spajić na radnom doručku sa novinarima. Kazao je da bi stranka trebalo da se bavi isključivo ekonomijom i odbacio ideju o nazivu Demohrišćanska

U državnoj upravi juče počela isplata plata po programu ,,Evropa sad“ Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je istakao da je vrlo zabrinut ko bi, ako dođe do formiranja manjinske vlade, mogao preuzeti realizaciju programa ,,Evropa sad“.

- Vrlo sam zabrinut ko će da preuzme taj program i na koji način će da se odnosi prema tom programu i da li će imati dobru namjeru prema tom programu. Jer vi imate ljude koji su popljuvali taj program na najgori mogući način i sumnjam u dobru namjeru tih ljudi – kazao je Spajić.

On je naveo je da su juče zaposlenima u državnoj upravi isplaćene plate po novom obračunu na osnovu programa ,,Evropa sad“.

Sa radnog doručka

Zirojević: Ima li ko, osim Odovića, da vjeruje u ovo što je rekao - Ima li ko, osim Odovića, da vjeruje u ovo što je rekao - upitao je portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević povodom izjave državnog sekretara u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja Janka Odovića da se „premijerova ćerka slučajno javila na poziv Duška Kneževića“.

- Zamislite predsjednika Vlade jedne države koji telefon ostavlja svuda po kući, da se na njega javljaju svi članovi porodice, kolektivno.

Zamislite ćerku premijera koja vidi da ga zove

o bilo kakvom političkom angažmanu i naglasila da je ona prije svega ljekar, te da nikada nije pripadala nijednoj političkoj partiji.

- Nijesmo mi ovdje bili zbog fotelja. Ne doživljavam promjene na taj način. Smatram da bi bilo najbolje da se parlamentarna većina dogovori i da nastavimo put prema Evropi - ocijenila je ona.

SPAJIĆ NIJE SLUŠAO VESNU BRATIĆ

Spajić je komentarisao govor ministarke Vesne Bratić na protestu u Podgorici, rekavši da je njega vrlo teško smjestiti

Duško Knežević i pomisli: „Što se ne bih ja javila ovome finome čovjeku“ - napisao je Zirojević na Tviteru.

Sreća je samo, kako je napisao, da se telefona nijesu dokopali najmlađi članovi Krivokapićeve familije, jer bi mogli greškom okrenuti, recimo, Borisa Džonsona, pa da pukne još jedna međunarodna bruka za ovu nesrećnu zemlju.

- Ima li ko, osim Odovića, da vjeruje u ovo što je rekao - saopštio je Zirojević.

u bilo kakav nacionalistički ili radikalni kontekst.

- Mi nemamo u glavi tu barijeru podjela na razne etničke grupe. Ja sam sa 17 godina otišao iz Crne Gore, nijesam pričao svoj jezik. Posljednja djevojka mi je bila Francuskinja, prije toga Indonežanka, muslimanka. Ne mogu zamisliti kontekst u kojem bi mogao da se povežem sa nacionalističkim stavovima – kazao je Spajić.

On je kazao da se ograđuje od bilo kakvih radikalnih izjava i da svako treba da preuzme odgovornost za svoje izjave.

- Apsolutno se ograđujem od

svake izjave koja nije primjerena. Nijesam slušao šta je izgovarala (Bratić) jer je na čudan način izgovarala – kazao je on.

ĆERKA SE SLUČAJNO JAVILA KNEŽEVIĆU

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Odović je, na pitanje novinara Pobjede da li je tačno da je ćerka premijera Krivokapića angažovana da pregovara sa biznismenom Duškom Kneževićem u vezi sa arbitražom oko bolnice ,,Meljine“, kazao da je on pokušavao da kontaktira sve živo u Vladi.

- Knežević je protiv Crne Gore pokrenuo arbitražni postupak koji državu može koštati 700 miliona eura, i naravno da će isti taj čovjek i njegovi saradnici nastojati da učine sve da ocrne ovu vladu i da dobije taj spor. Tako da se plasiranjem informacije da je ćerka premijera Krivokapića ovlašćena da pregovara o bolnici ,,Meljine“, Crnoj Gori veoma smanjuju izgledi da pobijedi u ovom sporu. Takve dezinformacije su isključivo usmjerene na to da Knežević dobije tu arbitražu – kazao je Odović.

Prema njegovim riječima, Knežević je pokušavao da stupi u kontakt i sa njim, kako je kazao, milion puta preko Linkedina, te i da je svakog ministra pokušavao da kontaktira, što je potvrdio i Spajić.

- Mi mu, po savjetu advokata koji zastupaju Crnu Goru pred arbitražnim sudom, nijesmo odgovarali. On je toliko bio uporan i zvao na telefon.

Tako je zvao i premijera. Premijer se, naravno, ne javlja

Ura optužila Spajića i Milatovića za zloupotrebu državnih resursa Iz Građanskog pokreta Ura ocijenili su da je, poslije nagovještaja da bi se nova stranka mogla zvati ,,Evropa sad“, jasno da se radi o zloupotrebi državnih resursa u produženom trajanju za formiranje partije.

- Cijela Vlada je izlijepljena brendiranim materijalom ,,Evropa sad“, a pokriće za to predstavlja program ekonomskih reformi koji je Ura jedina od starta podržavala. Iz ovoga proi-

zilazi da je ovo sve smišljeno ranije.

Namjera je bila da se sa promocijom partije, koja će se de facto formirati, krene sa nivoa državne vlasti, od novca svih građana, zloupotrebljavajući resurse i pozornicu Vlade – saopšteno je iz GP Ura. Kako se navodi u reagovanju, od novca svih građana posljednjih pola godine priprema se teren za osnivanje političke partije, što je legitimno,

ali je zato klasična zloupotreba novca svih građana, kroz instituciju Vlade Crne Gore, reklamirati naziv partije koju žele osnovati.

Oni su upitali da li će odlazeći premijer Zdravko Krivokapić, Spajić i Milatović saopštiti građanima koliko je do sada novca poreskih obveznika potrošeno na reklamiranju imena njihove buduće političke partije.

- Valjalo bi i da objasne je li program

njihove buduće partije ,,Evropa sad“ nazadna i retrogradna retorika koja se čuje na protestima posljednjih dana a na kojima zajedno sa Aleksom Bečićem i Borisom Bogdanovićem grčevito brane fotelje na koje su došli zahvaljujući Uri. Zato što su konceptom Ure došli na najviše državne funkcije zauzvrat su htjeli da Uru eliminišu iz vlasti - zaključuje se u saopštenju.

Prema njegovim riječima Fond za zdravstvo nije toliko efikasan kao kolege iz Ministarstva finansija, pa će zaposleni iz zdravstvenog sistema po novom obračunu biti isplaćeni do sedmog ili osmog februara, dok bi i zaposleni u prosvjeti trebalo naredne sedmice da dobiju uvećane zarade.

- Takođe svjedočimo da je velika većina privatnika bez problema prešla na novi sistem. Imali smo puno pitanja i imamo odgovore na sve izazove i na sva pitanja u vezi programa ,,Evropa sad“, kojih će sigurno biti ne samo ovog mjeseca nego i naredna dvatri mjeseca – rekao je Spajić.

S. P.



Jednom od milion puta kada je Knežević zvao premijera, javila se njegova ćerka da vidi ko je, jer je nepoznat broj bio, i tu se desio taj razgovor. Ali ona nije pregovarala o bilo čemu, niti je ovlašćena da pregovara, a ni prema njenim riječima nije pregovarala o tome – kazao je Odović svima tek tako. Jednom od milion puta kada je zvao premijera, javila se njegova ćerka da vidi ko je, jer je nepoznat broj bio, i tu se desio taj razgovor. Ali ona nije pregovarala o bilo čemu, niti je ovlašćena da pregovara, a ni prema njenim riječima nije pregovarala o tome – kazao je Odović.

On je rekao kako bi volio da se zaustave špekulacije o tome, prenebregavajući činjenicu da su upravo iz Vlade otvorili prostor za špekulisanje, jer već deset dana Kabinet premijera ćuti i ne reaguje na izjavu Kneževića koji je kazao da je pregovore oko arbitraže vodio sa ćerkom premijera Krivokapića - Jelenom.

D. MIHAILOVIĆ

6

Ekonomija

Subota, 29. januar 2022.

Univerzitet Crne Gore propustio rok da obavijesti DRI o realizovanim preporukama

Božović ignoriše državnu reviziju Senator dr Branislav Radulović je rektoru prof. dr Vladimiru Božoviću uputio urgenciju tražeći da, osim izvještaja, dostavi i podatke o isplaćenim zaradama i planu unutrašnje revizije sa izvještajima o pojedinačnim revizijama iz prošle godine, kada je na čelu UCG bio prof. dr Danilo Nikolić rektora, ukinuta evidencija priliva sa računa fakulteta. Ova praksa uvedena je krajem 2012. godine, kada je naloženo da se svi prihodi fakulteta po automatizmu prenose na žiro račun univerziteta.

FINANSIJE

Vladimir Božović

Branislav Radulović

PODGORICA – Prošao je rok od šest mjeseci u kom je Univerzitet Crne Gore (UCG) trebalo da obavijesti Državnu revizorsku instituciju (DRI) da li je realizovao preporuke upućene prošlog ljeta, zbog uslovnog mišljenja i na finansijski izvještaj i na pravilnost poslovanja.

Senator dr Branislav Radulović, koji je rukovodio revizijom, potvrdio je Pobjedi da UCG u datom roku nije dostavio izvještaj i dodao da je rektoru prof. dr Vladimiru Božoviću uputio urgenciju tražeći da, osim izvještaja, dostavi i podatke o isplaćenim zaradama i planu unutrašnje revizije sa izvještajima o pojedinačnim revizijama iz prošle godine. Ljetošnji izvještaj DRI odnosi se na 2020. godinu kada je rektor bio prof. dr Danilo Nikolić.

nim pozicijama, zbog čega im je data preporuka da novčane tokove usklade sa pravilnikom.

Imaju obavezu i da obezbijede evidenciju osnovnih sredstava, budući da nijesu bili registrovani podaci o zemljištu i vrijednosti investicije izgradnje zgrade koja je u toku. Ukazano je i na obavezu zaključenja ugovora o radu, a ne o djelu za sistematizovana radna mjesta, a DRI je naložio da se unutrašnjim revizorima obezbijedi pristup informacijama kako bi mogli kontrolisati plate. U ranijem izjašnjenje UCG navedeno je da su ove dvije preporuke već ispravili.

Revizori su ukazali i da će Rektorat morati da obezbijedi evidenciju sopstvenih prihoda fakulteta, kako bi se omogućila njihova identifikacija osnova.

Utvrđeno je da je 2020. godine na taj način od univerzitetskih jedinica prihodovano 7,5 miliona eura, od čega im je vraćeno četiri miliona. Tada su iz UCG objasnili da je Upravni odbor donio novi pravilnik kojim je u aprilu prošle godine, na zahtjev

PREPORUKE

Revizori su utvrdili da je Rektorat 2,15 miliona eura od projekata i 105 hiljada eura od povraćaja školarina magistrandima prikazao na pogreš-

Tokom 2020. godine Rektorat je prihodovao 27,2 miliona, od čega najveći dio, 20,7 miliona eura iz budžeta. Preuzimanjem od univerzitetskih jedinica prihodovano je 3,5 miliona eura, a od međunarodnih projekata 1,9 miliona. Rektorat je imao prihode i od prodaje stanova, nacionalnih projekata, zakupa, stanarina, donacija i kurseva.

Rashodi od 26,1 milion odnosili su se na transfere institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru kojima je isplaćeno 14,5 miliona. Za zarade zaposlenih u Rektoratu, kojih je na početku godine bilo 57, a na kraju 63, izdvojeno je skoro osam miliona eura. Za kancelarijsku i kompjutersku opremu i investiciono održavanje potrošeno je 1,1 milion, dok je 807 hiljada eura opredijeljeno za honorare, naknade za odbore, članarine, javne izvršitelje, komunalije, takse i poreze. Još nešto više od milion eura plaćeno je za materijal, od čega su rashodi za energiju i lož ulje premašili 860 hiljada eura. Za službena putovanja, smještaj, poklone, telefone, advokatske i bankarske usluge i reprezentaciju utrošeno je 457,6 hiljada eura. Stanje na računima na kraju 2020. godine bilo je 10,8 miliona eura, što je 1,1 milion eura više u odnosu na godinu prije.

M. Lk

Tender CEDIS-a za kupovinu i ugradnju mjerača ele PODGORICA - Na prijedlog Komisije za sprovođenje javne nabavke izvršni direktor Crnogorskog elektrodistributivnog sistema Vladimir Čađenović odlučio je da prvorangirana kompanija na tenderu za pametna brojila bude beogradska kompanija Meter&Control u vlasništvu biznismena i energetskog mogula Vojina Lazarevića, porijeklom iz Kotora.

On je godinama važio za jednog od najvećih balkanskih trgovaca električnom energijom. Prema saznanjima Pobjede za pobjednika tendera je izabrana najskuplja od četiri ponude. Ovo nije definitivna odluka jer ponuđači mogu izjaviti žalbu protiv ove odluke.

Od četiri pon za pametna izabrali najsk

TENDER

CEDIS je podijelio ovu javnu nabavku na dva dijela - za kupovinu opreme i za njenu ugradnju. Komisija je za najpovoljniju ponudu za ugradnju brojila proglasila onu konzorcijuma Mezon Regiocom koji je ponudio da 32 hiljade brojila ugradi za 3,5 miliona eura.

Na tenderu za nabavku opreme konkurisala su četiri ponuđača, od kojih je izabrana Lazarevićeva ponuda, jer su preostale tri ponude proglašene neispravnim. Dakle, neispravnim su proglašene ponude konzorcijuma Infinity ITSS and Energy iz Podgorice sa Prointer ITSS iz Banjaluke, konzorcijuma Mezon - Enerdat i Elektrotima iz Budve.

Meter&Control je ponudio isporuku 32 hiljade brojila i druge naručene opreme za 4,74 miliona eura, dok vrijednost ostalih ponuda nije navedena jer su proglašene neispravnim. Procijenjena vrijednost ovog posla u tenderskoj dokumentaciji je bila pet miliona eura.

Prema nezvaničnim saznanjima Pobjede ponuda konzorcijuma Mezon – Enerdat je bila jeftinija 1,9 miliona

Prvorangirana je beogradska kompanija Meter&Control Vojina Lazarevića, koja je ponudila da nabavi 32 hiljade brojila i druge opreme za 4,74 miliona eura. Neispravnim su proglašene ponude konzorcijuma Mezon Enderat, Elektrotima i konzorcijuma Infinity ITSS and Energy koje su bile jeftinije za 1,9 miliona, milion i pola miliona eura eura od prvorangirane. Ponuda budvanskog Elektro Teama je bila povoljnija za

Reagovanje Vlade

Tvrde da Kandić Opstanak bolnice i zaštita radnika nije imenovan za zamjenika Ćirović Predsjednik Parlamentarne komisije za kontrolu privatizacije u Herceg Novom

Sa sastanka u Herceg Novom

HERCEG NOVI – Opstanak bolnice ,,Meljine“ i zaštita prava radnika kroz ugovor o djelu, jer je većina osigurana na minimalac, su osnovni problemi te medicinske ustanove, konstatovao je juče Maksim Vučinić, predsjednik Parlamentarne komisije za kontrolu privatizacije.

On se juče sastao sa rukovod-

stvom bolnice i Opštine Herceg Novi, kao i sa predstavnicima bivših radnika „Vektra Boke“.

Direktorka bolnice Olivera Elez je istakla da su rješavanja oba ova problema neophodna da bi bolnica stabilno radila i zadržala kadar, te naglasila da su velika očekivanja od sastanka 1. februara u Ministarstvu zdravlja.

Predsjednik SO Herceg Novi Ivan Otović je kazao da bolnica neće biti zatvorena 31. januara, kao što je ranije najavljivano, ali i naglasio da to nije rješenje problema.

Bivši radnici HTP „Boka“ su izrazili bojazan da će to privatizovano preduzeće ostati bez stečajne mase, a oni bez mogućnosti da naplate svoja potraživanja. Ponovili su apel nadležnim da hitno reaguju kako bi spriječili dalje zloupotrebe i spasili imovinu „Vektra Boke“. Đorđe Rajak je ponovio da smatra da predsjednik Privrednog suda Blažo Jovanić namjerno odugovlači sa odlukom o izuzeću stečajnog sudije, kako bi menadžmentu dao vremena da rasprodaje ostatak imovine. Ž. K.

PODGORICA - Iz Vlade je saopšteno da Nikola Kandića nije imenovan za zamjenika zaštitnice imovinsko-pravnih interesa Bojane Ćirović.

- Usljed natpisa u pojedinim medijima, da je Vlada imenovala Nikolu Kandića za zamjenika zaštitnice imovinsko-pravnih interesa Bojane Ćirović, ističemo da se radi o netačnoj informaciji. Vlada nije imenovala gospodina Kandića za spomenutu funkciju – kazali su iz Vladine Službe za odnose s javnošću.

R. E.

Ni Spajićeva saglasnost nije što je nekad bila Mediji su objavili dokumente u kojima zaštitnica Bojana Ćirović traži da se Nikola Kandić, pomoćnik generalne sekretarke vlade Žane Praščević-Milačić, imenuje za njenog zamjenika, kao i saglasnost ministra finansija Milojka Spajića na tu kadrovsku rokadu. Iz Vlade nijesu objasnili zašto ta saglasnost nije prošla!

oko million, a konzorcijuma Infinity ITSS and Energy iz Podgorice sa Prointer ITSS

Ekonomija

Subota, 29. januar 2022.

MKI prezentovao podatke o istraživanju podmorja

ektrične energije

nude brojila kuplju

iz Banjaluke za oko pola miliona eura.

SUMNJE

O sumnjama da se kroz ovaj tender u dijelu opreme favorizuje Lazarevićeva firma, Pobjeda je pisala i kad je tender objavljen, iako je CEDIS tada pokušao da demantuje naše pisanje. Prema saznanjima naše redakcije na ovom tenderu je dio tehničke specifikacije prilagođen brojilima Lazarevićeve firme.

Tender je objavljen 18. oktobra prošle godine, šest mjeseci nakon što je nova uprava poništila prethodni tender.

7

Prethodni tender je bio objavljen 16. februara prošle godine, za nabavku 6.100 brojila sa cjelovitim softverom procijenjene vrijednosti 1,1 milion eura. On je poništen nekoliko dana prije datuma predviđenog za otvaranje ponuda uz obrazloženje u odluci da je naručilac ocijenio da je potrebna bitna promjena tenderske specifikacije.

Tender je poništen iako je CEDIS tada, kako saznajemo, raspolagao sa ograničenim brojem brojila za priključenje novih potrošača.

Pobjeda je tada navela da razlog, zbog čega se ovoliko dugo čekalo da se objavi novi tender i pored činjenice da je u međuvremenu CEDIS, da bi se priključivali pojedini novi objekti, morao da koristi stara neovjerena brojila, leži u činjenici da nije bilo lako prilagoditi dio tehničke specifikacije brojilima firme Vojina Lazarevića kako bi bila favorizovana. Zbog ovog je smijenjen i direktor Sektora za mjerenje Ivan Stešević, koji nije htio da potpiše takvu specifikaciju. Steševića je na tu funkciju imenovalo u aprilu prošle godine novo rukovodstvo CEDIS-a.

Pobjeda je ranije pisala da je sumnja u favorizaciju Lazarevićeve firme još veća kada se na sve ovo doda da je autor specifikacije inženjer elektrotehnike Milan Lukić iz Elektrodistribucije iz Bijeljine koji se duži niz godina bavi mjerenjima, a koji je po saznanjima Pobjede bivši kolega i kum jednog od rukovodilaca firme Meter&Control.

Izvršni direktor CEDIS-a od 10. aprila prošle godine je Vladimir Čađenović, koji je bio funkcioner Demokrata.

Predsjednik Odbora direktora CEDIS-a od 1. aprila je Rajko Radošević.

CEDIS se 30. juna 2016. godine izdvojio iz Elektroprivrede, od kada posluje kao samostalni pravni subjekat sa licencom za obavljanje poslova operatora distributivnog sistema.

J. R.

Nafte nema, nadaju se gasu

PODGORICA - Proizvodnja ugljovodonika na ležištu koje buši konzorcijum kompanija Eni i Novatek u crnogorskom podmorju neće biti moguća, jer je bušotina, prema informacijama koncesionara, suva - saopštio je državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija (MKI) Marko Perunović.

Iako izvještaj iz Milana još nije stigao, sve su prilike da nafte nema, a prema ugovoru bi u drugoj fazi trebalo da se pravi gasna bušotina od 1,5 hiljada metara, ali u MKI još nemaju informaciju da li će se ona raditi

BUŠOTINA

Koncesionari su, kako je naveo Perunović, došli do kraja bušotine, a uzorke su poslali u Milano, ali taj izvještaj još nije gotov.

- Imali smo prezentaciju na kojoj nam je njihov menadžment definitivno rekao da su poroznost i propusnost osnovne karakteristike ležišta, da su jako nepovoljne i da nijesu onakve kakve su oni, a i mi očekivali – kazao je Perunović na jučerašnjem Danu otvorenih vrata za novinare.

Eni i Novatek će raditi razvoj tog ležišta i gledati put migracije ugljovodonika, a ti podaci će, kako je objasnio Perunović, biti iskorišćeni kako bi se utvrdilo da li ga ima na nekom drugom lokalitetu. Koncesionar je završio cementacioni dio bušotine i započeo sa demobilizacijom postrojenja, a u obavezi je, kako je naveo Perunović, da za pola godine dostavi konačne rezultate.

- Kakvi će oni biti, ajde da ne budem previše pesimističan, ali mislim da što se tiče same bušotine na kojoj je rađeno, neće biti dobri u smislu potencijalne proizvodnje. Konzorcijum Eni i Novatek sada treba da dostavi plan rada koji je ispunio na toj bušotini. Nakon revizije da li je sve urađeno po planu i programu, biće mu vraćena bankarska garancija od 73 miliona eura,

Dan otvorenih vrata u Ministarsvu kapitalnih investicija

koja se nalazi u sefu Ministarstva ekonomskog razvoja - kazao je Perunović.

Prema ugovoru bi, nakon završetka prve faze, za drugu fazu, u kojoj bi trebalo da buše gasne bušotine od 1,5 hiljada metara, trebalo da dostave garanciju na 12 miliona eura, ali u MKI još nemaju informaciju da li će se ta bušotina raditi.

ENERGEAN

Perunović je kazao da bi do 15. marta kompanija Energean, koja je dobila da radi drugo istraživanje podmorja, trebalo da ih obavijesti da li su našli partnera za ulazak u istražno bušenje dodajući da su oni optimisti da će se u njihovim blokovima 26 i 30 naći značajna količina gasa.

Upitan kada će doći do stabilizacije cijena na naftnim tržištima, a time i goriva u Crnoj Gori, Perunović je ukazao da MKI nema mehanizam snižavanja cijena potrošačima i ocijenio da će još neko vrijeme cijene biti na istom, ako ne i višem nivou.

Ministar Mladen Bojanić je

Nema sreće ako brže raste zapošljavanje od prihoda Još nemaju podatke o poslovnim rezultatima EPCG-a, CEDIS-a i Rudnika uglja za prošlu godinu kao ni informaciju o novim zapošljavanjima.

- Mi u okviru Ministarstva imamo posebno Odjeljenje

za unapređenje korporativnog upravljanja i ono vodi evidenciju o tome. Što se tiče rezultata ove tri kompanije, ne mogu dati puni odgovor. Godina je prošla, prave se konačni finansijski izvještaji i to ide ka Odjelje-

Erste banka konstituisala Nadzorni odbor

Čekaju da Spajić odobri 550 eura za radnike MA Nacionalna avio-kompanija Air Montenegro je, prema njegovim riječima, od države dobila samo 30 miliona eura osnivačkog kapitala.

- Ne znam odakle se ta informacija stalno ponavlja da je dobio još neke pare. Uplaćeno je svih 30 miliona, ali preko toga nije ništa uplaćeno - tvrdi Bojanić.

Dodao je da ne postoji mogućnost da Montenegro erlajnz u stečaju dobije novac.

- Sve i da hoćemo da damo kompaniji u stečaju novac, sada kada imamo drugu, mislim da to ne dolazi u obzir - naveo je Bojanić.

Rečeno je da su od početka tražili način da pomognu bivšim zaposlenima, za šta su pripremili i nacrt zakona, ali da zbog toga što stečaj nije sproveden u potpunosti, nije moguće zakonski urediti pomoć. Naveo je da od Ministarstva finansija, na čijem je čelu Milojko Spajić, čekaju odgovor na inicijativu da se onima koji sedam mjeseci nijesu dobili platu isplati po 550 eura.

kazao da je priča oko koncesije za aerodrome i dalje na čekanju i dodao da je prije nekoliko dana trebalo da se sastane sa predstavnicima poslaničkih klubova, ali da je taj sastanak zbog nju. Onog časa kad Odjeljenje dobije potpune izvještaje mi ćemo ih saopštiti - kazao je Bojanić.

Nije, kako je naveo, srećan kad vidi da kompanije zapošljavaju, a prihodi ne rastu tom dinamikom.

- Bilo je prigovora od njih da nijesu tačni naši podaci. Oni su tačni, jer su dobijeni od njih - kazao je Bojanić.

Kampanja Investiciono-razvojnog fonda „Ona pokreće biznis“

Schoefboeck predsjednik, Podršku Krešimir Barić zamjenik pružila i PODGORICA - Nadzorni odbor Erste banke, koji je formiran u skladu sa novim Zakonom o kreditnim institucijama, je na jučerašnjoj konstitutivnoj sjedinici za predsjednika izabrao Christopha Schoefboecka, a za zamjenika Krešimira Barića.

- Shodno odlukama jedinog akcionara Erste banke AD Podgorica, Erste&Steiermärkische Bank d. d, tri od pet dosadašnjih članova borda Schoefboeck, Barić i

Sophie Pieringer izabrani su za članove Nadzornog odbora, a za nezavisne članove Željko Uljarević i Biljana Šćekić – saopšteno je iz ove banke.

U skladu sa Zakonom o kreditnim institucijama, koji uvodi sistem dvolinijskog korporativnog upravljanja, od 1. januara 2022. u Erste banci je počeo mandat novoformiranom Upravnom odboru, čiji je predsjednik Aleksa Lukić, a članovi Darko Keković i Damir Ivaštinović.

R.E.

političke situacije odložen.

- Nažalost, to sve dugo traje i sada smo i dalje u nekoj međufazi.

Još nemamo konačnu odluku idemo li u nastavak, odnosno u drugu fazu, ili sve ispočetka.

Međutim, Vlada može da donese odluku i bez Skupštine, ali smo smatrali da je puno bolje ako postignemo neki konsenzus o tom važnom pitanju i sa parlamentarnom većinom - kazao je Bojanić.

Iz MKI očekuju da bi auto-put mogao biti pušten u saobraćaj u maju dodajući da je izrada idejnih projekata za naredne dvije dionice u toku. Ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja bi, kako je najavljeno, trebalo da startuje početkom aprila.

M. Lk.

ambasadorka UK Karen Medoks

PODGORICA – Rodna ravnopravnost i stvaranje uslova koji će ženama omogućiti da ostvare svoj ekonomski potencijal jednako kao muškarci pružaju ogroman podsticaj BDP-u jedne zemlje – kazala je ambasadorka UK Karen Medoks, koja se pridružila kampanji IRF-a „Ona pokreće biznis“.

Ona je ohrabrila žene da krenu naprijed, da ciljaju visoko i izazovu društvene stereotipe, kako bi se njihov glas čuo i kako bi svoje ideje pretvorile u stvarnost i ostvarile uticaj na društvo. Medoks je ukazala da su i u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u Crnoj Gori, ukorijenjene društvene norme o ulozi žena. Ipak, navodi da se jačanjem institucija, koje će ih podržati u biznisu, ženama može pomoći da te norme izazovu.

U okviru kampanje „Ona pokreće biznis“, raspisan je i javni poziv za dodjelu finansijskih nagrada za najbolje investicione projekte za žene u biznisu.

R. E.

8

Društvo

OSVRT

Subota, 29. januar 2022.

Temeljni ugovor u suprotnosti sa važećom medijskom regulativom, al

Dvije priče sa Farmaka

Slobodarski narod se ne može zastrašiti

Piše: Slobodan Bato MIRJAČIĆ Antifašisti Podgorice, Nikšića i Danilovgrada svakog 27. decembra okupe se na Farmacima da odaju poštu pedeset trojici rodoljuba i partizana koji su tu strijeljani 1943. godine. Svako od njih ima svoju tužnu priču. Zajedničko im je što su bili Crnogorci, što oni i članovi njihovih porodica nijesu voljeli okupatore i njihove saradnike i što su ih četnici uhvatili i servilno predali neprijatelju, a oni ih utamničili u Jusovaču, a odatle odveli na Farmake za strijeljanje.

Među njima imaju i dvije interesantne priče.

Prva priča Učitelj Milosav Milatović i njegova supruga Đurđa imali su devetoro đece, pet sinova i četiri šćeri. U čvrstoj zajednici vaspitavali su ih na principima slobodarske etike, pravdoljubivosti i uzajamne solidarnosti. Sa cijelom porodicom svrstali su se u NOP 1941. godine. Uzaludni su bili napori domaćih sluga okupatora da ih otrgnu od Narodnooslobodilačke borbe i da skrše njihovu moralnu snagu.

Zato su često bili zatvarani i zlostavljani.

Našli su se i 27. decembra 1943. godine u zloglasnoj Jusovači, kad su Njemci i domaći izrodi izveli Milosava u grupu za strijeljanje. Đuka, ova hrabra nikšićka heroina, jurnula je iz ženskog stroja ka grupi osuđenika, uzela pod ruku svog supruga i viknula je: „Ovako smo stajali na vjenčanju, ovako ćemo i umrijeti“.

Nekoliko trenutaka poslije toga plotuni na Farmacima pokosili su ih zajedno, sa gru-

pom boraca i rodoljuba.

Sin Milorad Miko poginuo je u borbi protiv Njemaca na padinama Bitovnje, a sin Miljo je u Nikšiću, zajedno sa Gigom Cerovićem, likvidirao zloglasnog krvoloka, predratnog policajca i vjernog slugu okupatora Košaka, na veliko zadovoljstvo slobodarskih Nikšićana.

Sin Veljko, istaknuti revolucionar, rukovodilac i političar, proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije. Prije rata Veljko je odbio stipendiju Milana Stojadinovića riječima: „Ne želim da preko te stipendije postanem podanik režima protiv koga se borim“, svjestan da njegovi roditelji ne mogu pomoći školovanje četiri brata i četiri sestre.

Druga priča Radule Radulović iz Tunjeva je svoju porodicu šćeri Maru, Radušu i sina Sima učio da su domovina i sloboda svetinje koje se moraju čuvati kao zenica oka. Cijela porodica je vjekovima krvarila po svim ratištima Crne Gore. Šćer Mara je pripadala naprednom omladinskom pokretu kao član SKOJ-a od 1942. godine.

Simo je član SKOJ-a od 1941. godine i član Pješivačkog partizanskog bataljona u sastavu Donjopješivačke čete zajedno sa sestrom Radušom i ocem Radulom. Formiranjem V proleterske brigade postaje njen član i ističe se hrabrošću i drugarstvom, a član KPJ je od 1942. godine.

Poslije krvave bitke na Sutjesci vraća se ranjen u Tunjevo gdje ga Mara vida i pazi u pećini iznad kuće. Četnici su ih otkrili, uhvatili i predali neprijateljima u Jusovači. I ako nije bila prozvana za strijeljanje Mara je uhvatila prozvanog brata Sima za ruku, zagrlila ga i stala pred cijevi mrskih neprijatelja. Skupa su imali svega 38 godina.

Plotuni na Farmacima su odlijegali Podgoricom, a pjesma iz zloglasne Jusovače još se čula a pjevala se i uoči strijeljanja.

Pjevali su poniženi i uvrijeđeni zatočenici patriotske i parti-

zanske pjesme.

Sestra Raduša i otac Radule dočekali su slobodu koju su skupo platili sa partizanskim spomenicama 1941–1945. na grudima.

Stanovnici Tunjeva sopstvenim sredstvima podigli su Dom i dali mu naziv „Simo i Mara“ u znak sjećanja na ovo dvoje mladih koji su priložili svoje živote na oltar slobode.

Primjeri porodica Milatović i Radulović, odnosno Đuke i Mare su za pjesmu stvoreni.

Put heroina Ovo su ljudske drame po ugledu na antičke tragedije, čak i jače i spadaju u najsvjetlije primjere čojstva i junaštva. Čestite i požrtvovane crnogorske heroine koje dobrovoljno idu u smrt, žena sa mužem, sestra sa bratom.

Prkosile su dželatima, kao Joka Baletić na strijeljanju ispod Trebjese 1942. godine kao i mnoge druge i drugi na Farmacima, Cetinju, Baru, Kapinom Polju i mnogim gubilištima. Mrski zlotvori mislili su da zastraše slobodarski crnogorski narod, da slome partizanski pokret od dalje borbe.

Međutim, ne samo da nijesu zastrašili slobodarski narod, nego se poslije ovako stravičnih odmazda partizanski put do slobode sve više razbuktavao i doveo do konačnog oslobođenja Jugoslavije.

Sve ove Crnogorke: Đuka, Mara, Joka, Vukica, Dara, Draginja, Aleksandra… i brojne druge, svijetli su primjeri kako se časno, hrabro i dostojanstveno koračalo i korača kroz život, uprkos svim teškoćama i izazovima i zato ih Crnogorci cijene i poštuju.

Cijene i poštuju i zato nas posebno pogađaju pokušaji njihovog blaćenja iako dolaze sa nedostojnih adresa. Adresa koje niko ne poštuje i ne cijeni. Adresa koje se pamte po nečojstvu i nesojstvu.

Odlučni smo da tome stanemo na put i da se ni po koju cijenu ne ponovi.

Autor je predsjednik UBNOR-a i antifašista Nikšić

Akcija „Stop krivolovu“ u saradnji s policijom i građanima osujetila pokušaj nelegalnog izlova ribe na moru

Zaplijenjen eksploziv, „dinamitaši“ umakli

PODGORICA - Policija je u reonu Žukovice, uvali koja se nalazi u zoni od Bigove prema Platamunima, 25. januara pronašla je improvizovanu eksplozivnu napravu namijenjenu ubijanju ribe. Zapljena je uslijedila nakon što je akciji „Stop krivolovu“ prijavljena sumnja da se na morskoj obali nalaze dinamitaši.

Kako je saopšteno iz organizacije „Stop krivolovu“, prijava je

odmah proslijeđena policiji, a u vrlo kratkom roku na teren su izašli službenici Stanice granične policije II Tivat i sproveli opsežnu i detaljnu pretragu terena.

Iako su dinamitaši uspjeli da umaknu, ostavili su tragove, odnosno eksploziv, koji su policajci pronašli sakriven u jednoj stijeni.

- Pronađena eksplozivna naprava je od strane službenika OB Kotor preuzeta i dalje

procesuirana, a svi željno očekujemo rezultate forenzičke obrade i nadamo se identifikacije lica koja su sa njom imala dodir - naveli su iz akcije „Stop krivolovu“ koja se proteklih pet godina zajedno sa građanima, sportskim ribolovcima i roniocima bori da stane na kraj dinamitašima i drugim oblicima nelegalnog izlova ribe.

Oni su apelovali na građane da nastave da daju podršku, kako bi zajedno sa institucijama promijenili ružnu sliku koja vlada u 21. vijeku – a to je bacanje eksploziva u more, puštanje struje po rijekama i jezerima.

I. P.

Crkva Srbije zahtijeva p Crkva očigledno previđa, ili ne razumije, da su mediji u Crnoj Gori nezavisni od politike i da ne može država, ili bilo koja vlada, da garantuje kako će i na koji način oni izvještavati o njenim aktivnostima, kaže izvršni sekretar Medijskog savjeta za samoregulaciju Ranko Vujović PODGORICA - Dio teksta iz nacrta temeljnog ugovora sa Crkvom Srbije, koji su objavile podgoričke Vijesti a koji se odnosi na medije, svjedoči o dominantnom položaju koji je ta organizacija ostvarila u Crnoj Gori u prethodne dvije godine, ali i o dogmatskom i anahronom karakteru SPC, ocijenio je izvršni sekretar Medijskog savjeta za samoregulaciju Ranko Vujović.

- Svjedoci smo da je ta crkva uspjela da dobije veliki prostor na javnom servisu u prethodnom periodu povodom

različitih događaja. Osim povlaštenog položaja koji se traži u nekim drugim sferama javnog života, u temeljnom ugovoru se zahtijeva i poseban odnos medija prema njoj – kazao je Vujović Pobjedi.

U članu 14 temeljnog ugovora, između ostalog, piše da „Crkva ima pristup sredstvima javnog informisanja koja su dužna da vjerodostojno, objektivno i bez diskriminacije obavještavaju javnost o stavovima i djelatnostima Crkve“.

- Ovako formulisan zahtjev govori o temeljnom nerazumjevanju medija i njihove

uloge u savremenom crnogorskom društvu. Crkva očigledno previđa, ili ne razumije, da su mediji u Crnoj Gori nezavisni od politike i da ne može država, ili bilo koja vlada, da garantuje kako će i na koji način oni izvještavati o crkvi i njenim aktivnostima – navodi Vujović.

On ističe i da je navedeno u suprotnosti za važećom zakonskom regulativom u Crnoj Gori, ali i ostalim relevantnim međunarodnim dokumentima.

- Ovakav odnos prema medijima, koji je saopšten kroz

Uprkos zabrani neki crnogorski operatori prikazuju em

Moraće da objas oglušili o naredb Operatori u Crnoj Gori koji su prikazali emisiju čije je emitovanje zabranjeno na period od pola godine moraće da se, u pisanoj formi, u roku od sedam dana izjasne zašto ne poštuju naredbu Savjeta Agencije za elektronske medije PODGORICA – Pojedini crnogorski operatori oglušili su se o naredbe Savjeta Agencije za elektronske medije tako što su uprkos zabrani regulatora nekoliko puta prikazali emisiju „Posle ručka“ emitera Hepi TV iz Srbije.

Sredinom mjeseca Savjet AEM donio je odluku da narednih šest mjeseci zamrači programske sadržaje „Dobro jutro Srbijo“, „Vikend jutro“, „Ćirilica“ i „Posle ručka“, koji se emituju u okviru televizijskog programa TV Hepi, jer se u tim emisijama u proteklih godinu više puta podsticalo na mržnju, netrpeljivost i diskriminaciju prema pripadnicima crnogorske nacionalnosti.

Rješenja je dobilo sedam operatora i to: Orion Telekom, M-tel, mSAT, Total TV, Telemah,Telekom – Extra TV, TV za sve.

Međutim, neki od njih ne postupaju po rješenju. Čitaoci Pobjede javljaju da se ove naredbe ne pridržava Telekom – Extra TV koji je juče prikazi-

vao spornu emisiju.

Tim povodom kontaktirali smo AEM, odakle su kazali da su 23. januara konstatovali da je prikazivana emisija „Posle ručka“ i to u terminu od 15.44 do 17.27 sati.

VIŠE PROPUSTA

Nijesu naveli kod kojih operatora su primijetili propust, ali su rekli da je u pitanju više njih.

-Zbog toga je AEM pokrenula postupak za utvrđivanje da li je došlo do kršenja mjere privremenog ograničavanja reemitovanja programskih sadržaja u okviru tv programa TV Hepi koju je AEM izrekao. Operatori su dužni da se izjasne u pisanoj formi, u roku od sedam dana od dana dostavljanja zahtjeva za izjašnjenje, kao i da bez odlaganja otklone uočena odstupanja – rečeno je juče Pobjedi iz AEM. I juče je uočen isti propust, pa je sporna emisija prikazivana u terminu od oko 14.30 do 15.00 časova.

-Zbog toga će im biti poslat zahtjev za izjašnjenje – rečeno je iz AEM-a.

Odluka crnogorskog regulatora da zamrači sporne kanale uslijedila je nakon pritiska javnosti zbog niza besprizornih uvreda koje je nekoliko dana uoči Nove godine, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj iznosio na račun građana i građanki Cetinja. Nije se zaustavio, već je nastavio sa mizoginim kvalifikacijama upućenim poslanici Socijaldemokratske partije Draginji Vuksanović-Stanković.

– Mjera iz tačke 1 ovog rješenja se izriče zbog kršenja člana 7 stav 1 Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, ko-

Društvo

Subota, 29. januar 2022.

li i drugim relevantnim međunarodnim dokumentima

poseban odnos medija

9

NEZNANJE I GREŠKE: Portal RTCG objavio da je Ukrajina napala „Lugansku narodnu republiku“, Savjet osudio greške



Patrijaršija SPC

jednu jedinu rečenicu u ovom ugovoru, upućuje na to da država može da ugrozi nezavisnu poziciju medija kada je izvještavanje o crkvi u pitanju. To je u suprotnosti i sa stvarnom pozicijom medija u Crnoj Gori, ali i sa svim relevantnim međunarodnim dokumentima – kaže Vujović. Šef Medijskog savjeta za samoregulaciju ističe da je ne-

zavisnost medija jedan od temelja na kojima današnja civilizacija počiva i da nije samo u pitanju floskula o evropskim vrijednostima i nekim međunarodnim konvencijama.

- Neuvažavanje nezavisne pozicije medija svjedoči o nekim retrogradnim, dogmatskim shvatanjima za koja smo mislili da su daleko za nama i da neće nikada ponovo isplivati

U članu 14 temeljnog ugovora, između ostalog, piše da „Crkva ima pristup sredstvima javnog informisanja koja su dužna da vjerodostojno, objektivno i bez diskriminacije obavještavaju javnost o stavovima i djelatnostima Crkve“.

na površinu u ovakvom obliku.

Smatram da ovakve odrednice moraju biti uklonjene iz teksta ugovora ako država želi da zadrži bar konture jedne demokratske zajednice koja cijeni i uvažava nezavisan položaj medija – zaključio je Vujović.

D.M.

misiju „Posle ručka“

sne zašto su se bu Savjeta AEM

Gledaoci evidentirali da se sporna emisija ipak emituje

jim je propisano da programski sadržaji, u pogledu njihovog prikazivanja i sadržaja, moraju poštovati dostojanstvo ljudskog bića i osnovna prava drugih, kao i da posebno ne smiju neprikladno isticati nasilje ili podsticati rasnu netrpeljivost – navodi se u rješenju Savjeta AEM koji je donio odlukiu o zamračenju spornih emisija.

ZABRANE

Članom 48 stav 2 Zakona o elektronskim medijima propisano da se „AVM uslugom ne smije podsticati mržnja ili

diskriminacija po osnovu rase, etničke pripadnosti, boje kože, pola, jezika, vjere, političkog ili drugog uvjerenja, nacionalnog i li s o c i j a l n o g po r i je k la , imovnog stanja, članstva u sindikatu, obrazovanja, društvenog položaja, bračnog ili porodičnog statusa, starosne dobi, zdravstvenog stanja, invaliditeta, genetskog nasljeđa, rodnog identiteta ili polne orijentacije“.

AEM je ostavio još sedam dana operatorima da se pismeno izjasne zbog čega ne poštuju naredbu o zamračivanju spornih sadžaja u kojima se vrije-

đaju pripadnici crnogorske nacije i država Crna Gora.

Osim činjenice da toj agencij fali autoriteta i da se njene odluke ne poštuju, takođe je i činjenica da joj je dugo vremena trebalo da donese odluku o zamračenju spornih sadržaja.

Primitivne Šešeljeve uvrede na račun Crne Gore, i dan kasnije mizogino i seksističko prema Draginji VuksanovićStanković, čekale su nedjelju dana da AEM donese odluku o polugodišnjem zamračenju.

Oni su to i učinili uz napomenu da javnost prestane sa pritiscima na njih. Nakon emisije „Ćirilica“ na Hepi TV, u septembru 2021. godine uoči protesta na Cetinju protiv hirotonije Joanikija – nijesu zamračili program. Tada se u emisiji Milomira Marića raspravljalo o tome „Da li će pasti krv u Crnoj Gori“, a u ostalim emisijama se širio govor mržnje i uzburkavala javnost u osjetljivom političkom trenutku.

DRUGA ADRESA

Posljednji nastupi Vojislava Šešelja na TV Pink u kome je optužio predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da sprema atentat na predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, još uvijek nijesu izazvale nikakvu reakciju crnogorskog regulatora.

Stručna javnost je pozvala AEM u nekoliko navrata da mora da zauzima oštriji stav.

K. JANKOVIĆ

Ambasada Ukrajine: Zgroženi smo objavom PODGORICA – Informacija portala Radio Televizije Crne Gore (RTCG) da su „Ukrajinci napali ‘Lugansku narodnu republiku’“, te da je „borac Narodne milicije ‘Luganske narodne republike’ poginuo juče tokom artiljerijskog napada, prvom poslije desetodnevnog prekida vatre“, nakon što je sa „položaja 30. brigade Oružanih snaga Ukrajine otvorena vatra“, „zgrozila“ je ambasadu Ukrajine u Crnoj Gori, a Savjet RTCG se izvinio čitaocima i osudio grešku jer je radnik portala preuzeo bez provjere.

Ipak, greška novinara nije samo u preuzimanju sa spornih portala, već i u nepoznavanju materije i akutelne situacije, jer je luganski region u Ukrajini koji je samoproglasio republiku i nije međunarodno priznat.

PREUZIMANJE...

Informaciju, koju je portal Javnog servisa juče ujutro prenio, prenijeli su i mediji u regionu dežurni za širenje dezinformacija Kremlja – Informer, Alo, Novosti...

Na prvobitnoj objavi portala RTCG se vidi da je vijest preuzeta sa Bete.

Nakon reakcija Ambasade i javnosti, vijest je izmijenjena i postavljen je naslov „Stradao vojnik tokom artiljerijskog napada“.

Veselin Drljević, predsjednik Savjeta Radio Televizije Crne Gore je Pobjedi kazao da najenergičnije osuđuju greške koje se emituju na programima Javnog servisa, naročito kada one mogu proizvesti, ne samo posljedice po rejting kuće, već izazvati neprijatnosti društvenoj zajednici Crne Gore.

Informacija, koju je novinar portala preuzeo bez provjere, legitimiše otcjepljenje proruske samoproglašene „Luganske narodne republike“, koja je međunarodno priznata kao suvereni dio Ukrajine.

Ambasada Ukrajine je reagovala saopštenjem da su „zgroženi publikacijom RTCG“.

- U trenutku najviše prijetnje Rusije za napad na Ukrajinu

Tekst koji se odnosi na krizu u Ukrajini preuzeo je radnik našeg portala, i bez dodatne provjere objavio, to nije praksa koju članovi Savjeta RTCG baštine i sve će uraditi da u budućnosti sličnih grešaka bude što manje, poručio je za Pobjedu predsjednik Savjeta Veselin Drljević zgroženi smo publikacijom RTCG kojom se legitimiše separatističko grupiranje. Pozivamo RTCG da ukloni publikaciju i da ubuduće spriječi širenje informacija, neusklađenih sa zvaničnim stavom Crne Gore – piše u reagovanju Ambasade.

Urednik Portala RTCG Marko Vešović na pitanje Pobjede da prokomentariše propust koji su napravili, uputio nas je na odgovor koji su putem Tvitera dali Ambasadi Ukrajine. Grešku nije želio da komenatriše ni generealni direktor Javnog servisa Boris Raonić.

- Poštovani, sporna objava je ispravljena. Izvinjavamo se zbog propusta, koji je nastao prenošenjem agencijske vijesti. Budite slobodni da nam i ubuduće sugerišete i reagujete na eventualne propuste – poručili su iz portala RTCG, odgovarajući na reakciju Ambasade.

Drljević nije krio razočarenje u ovakve, neprovjerene i objave koje mogu da doprinesu nemirima. Poručio je građanima da se izvinjava zbog greške koja se desila.

REAKCIJE

On je kazao da je tekst sa portala B92 preuzeo radnik portala, i bez dodatne provjere objavio.

- Nije to praksa koju članovi Savjeta RTCG baštine i sve će uraditi da u budućnosti sličnih grešaka bude što manje. Članovi Savjeta i ja, kao njegov predsjednik, najiskrenije se izvinjavamo crnogorskoj javnosti, ali i svima kojima je ova vijest nanijela neprijatnosti – poručio je Drljević u izjavi za naš list.

Nakon što je objavljena sporna informacija na portalu Javnog servisa, oglasili su se

i iz Digitalnog forenzičkog centra (DFC) i pozvali RTCG da ukloni navode kojim se legitimiše otcjepljenje proruske samoproglašene,,Luganska narodna republika“, koja je međunarodno priznata kao suvereni dio Ukrajine.

- Napominjemo da su ovakva pisanja u suprotnosti sa zvaničnim stavom Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore – poručili su oni.

KONTEKST

Iz DFC-a pojašnjavaju da su nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2014. godine, proruski separatisti u regionima Donjeck i Lugansk, zajedno poznati kao „Donbas“, odbacili ukrajinsku vladu 2014. godine i samoproglasili nezavisne „narodne republike“, koje do sada nijesu međunarodno priznate.

-Rusija negira svoju ulogu u tom konfliktu, ali je separatiste podržavala na brojne načine, uključujući tajnu vojnu podršku, finansijsku pomoć, dostavljala im je vakcina protiv kovida 19, a do sada je stanovnicima tih regiona izdala više od 600.000 ruskih pasoša.

Priznanje Donjecka i Luganska moglo bi Moskvi da posluži kao izgovor za preduzimanje vojne intervencije zarad podrške svojim saveznicima, na isti način na koji je pozicionirala svoje vojnike u otcjepljenim regionima u Gruziji, stoga ova pisanja RTCG imaju dodatnu težinu – navodi DFC u objavi na Fejsbuku.

Povo d o m s p o r n e v i j e st i RTCG-a oglasio se juče i diplomata Miodrag Vlahović.

- Logično, dragi prijatelji. Kod nas je „pucano na policiju“, na istom Javnom servisu – napisao je Vlahović u objavi na Tviteru.

K. J.

10

Društvo

PODGORICA – Od posljedica kovida-19 pet osoba je preminulo u četvrtak u Crnoj Gori dok je registrovano 896 novih slučajeva infekcije korona virusom, među 2.774 testirana, potvrđeno je iz Instituta za javno zdravlje.

Kako se navodi, među preminulima dva su pacijenta iz Podgorice i po jedan iz Bara,

Subota, 29. januar 2022.

Prema podacima IJZ-a, među 2.774 testirana od korone zabilježeno 896 pozitivnih

Pet osoba preminulo od kovida Berana i Budve. Najmlađi je imao 67, a najstariji 84 godine.

Od početka pandemije preminulo je ukupno 2.546 građana od posljedica povezanih sa kovidom -19.

Iz IJZ-a navode da je do 15 sati prijavljen oporavak kod 1.182

pacijenta.

Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za četvrtak je 32,3 odsto.

Prema podacima IJZ-a, u Podgorici su evidentirana 202 nova slučaja infekcije, u Nikšiću 109, Baru 99, Ulcinju 94,

Herceg Novom i Pljevljima po 59, Bijelom Polju 50, Budvi 40, Danilovgradu 32, Tivtu 31, Kotoru 28, na Cetinju 25, uTuzima 20. U Beranama, Rožajama i Mojkovcu registrovano je po deset, Plavu pet, u Šavniku i na Žabljaku po četiri, Andrijevici

Na tribini u Rektoratu UCG kritikovani profesori zato što nemaju stav o dešavanjima u državi

Bez etike i morala korist samo na kratke staze PODGORICA – Loše je što se posljednjih godina o dešavanjima u državi nije čuo glas većine profesora Univerziteta Crne Gore i akademika Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Plašeći se na koji način će im se rukovodstvene strukture osvetiti zbog iznešenog stava nijesu ukazivali na anomalije. Tako je urušena ova visokoškolska ustanova, a vrijednosti u društvu su degradirane.

To je, između ostalog, saopšteno juče na tribini koja se održala u Rektoratu Univerziteta Crne Gore, a gdje se polemisalo o Univerzitetu između nauke, etike i politike.

Moralna obaveza profesora, smatra potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak, bila je da dignu glas. Rekla je da je iritantno što su klimali glavom po službenoj dužnosti. Kaže da su je tapšali po ramenu kada bi izjavila nešto, ne shvatajući zašto, pak, oni nemaju hrabrosti da isto učine. Uporedila je Univerzitet sa policijskom ispostavom, da je u toj mjeri bilo neslobode. Posljedice urušavanja sistema, prema njenim riječima, su dugoročne i trebaće vremena da se koriguju.

Prof. dr Tatjana Bečanović rekla je da mnogo skupo košta kritičko mišljenje, navodeći da je i ona u tom smislu bila žrtva sistema.

- Univerzitet je bio zatvoren.

Bavili su se terorom, krađom.

Pljačkali su UCG. Imate Univerzitet koji je teško deformisan – rekla je ona, upoređujući to sa plemenskim modelom, totalitarnim gdje jedan čovjek

Univerzitet mora biti kreator akademskog dUha: Sa tribine u Rektoratu UCG

upravlja čitavim sistemom i da je bolno osvajanje slobode u tom društvu.

Profesorica dr. Sonja Tomović-Šundić tokom diskusije sa studentima poručila je, između ostalog, da ljudi koji se ponašaju nemoralno imaju u nekom smislu društvenu korist, ali na kratke staze.

PROSTOR ZA ZlOuPOTRebe

- To svjedoči prof. Bečanović.

Gdje su njeni oponenti? Sokrat je dokazao da je etičko ponašanje koje izgleda bezinteresno, protivno interesu, ustvari najveći čovjekov interes. Na tim vrijednostima treba da vaspitavamo generacije – kazala je ona, dodajući da na svim fakultetima treba da se uvede predmet etike.

Profesorica je upozorila da

obrazovanje koje nema vrijednosne koncepte može da bude zloupotrijebljivo.

Profesor dr Marko Dokić istakao je, između ostalog, da jedan broj intelektualca ne želi da se prlja uključujući se u politička dešavanja, jer slabo šta možete da promijenite.

Dodao je da postoji odgovornost da se, naravno, iznese, mišljenje.

Pojedine studente je tokom diskusije, pored ostalog, interesovalo da im profesori kažu kako mogu da budu ohrabreni da se usprotive bilo čemu kada su svjedoci da se prema profesorima odmah sprovede revanšizam, odnosno bivaju na neki način sankcionisani.

- Vama ne može niko ništa. Vi ste zaštićeni. Možete da radite šta hoćete. Hoćete li da diplomirate za četiri ili šest godina,

Univerziteti više ne njeguju pojedinca Prof. dr Filip Ivanović kazao je da danas više nemamo etike na univerzitetima ili je imamo malo, u smislu moralnosti, je li nešto dobro ili loše što se radi. Kazao je da se etika svela na tehničke stvari – sprečavanje plagijata i to je to.

- Nama je bitno da studenti ne prepisuju, a koje su vrijednosti koje radovi promovišu, kako doprinose društvu, promovišu li vrijednosti i saznanja koja su dobra ili loša, to više nikoga ne interesuje – rekao je on.

Kazao je i da je super imati pametni telefon, projektore razne, ljudima produžavati vijek, čak, i presađivanje srca od svinje, ali da to nije ono što nas čini ljudima, pojedincima, društvom.

Istakao je i da univerziteti više, kako neki kažu, ne njeguju pojedinca, građanina, nego nekoga

ko je spreman da riješi problem i da se zaposli šaljući svoj CV… - Zato danas imamo raznorazne i treninge, radionice, koučinge koji ne daju obrazovanje.

Univerzitet više ne daje vještine, sposobnosti i znanje nego to rade razne paraobrazovne institucije koje su našle svoju nišu u neophodnosti svakog čovjeka da razmišlja o tržištu rada, a ne o obrazovanju. To je jedan od znakova opadanja značaja vrijednosti i uticaja Univerziteta – rekao je on.

Istakao je da svako ko se bavi nekim poslom, nebitno da li je trgovac ili neko drugi, mora da ima određena znanja opšte prirode koja će od tih ljudi da čine dobrog, uzornog i dobro informisanog građanina.

sa prosjekom devet ili osam, šta vas briga na kraju krajeva, ako će to da bude ta kazna – rekao im je prof. dr Filip Ivanović.

NemA PROTeSTA STuDeNATA

Negodovao je što je u posljednjih deset godina u Crnoj Gori bilo nula ili jedan studentski protest. Ispričao je da je studirao u Bolonji i da su protesti studenata tamo tradicija.

Danima, dok im se ne ispune zahtjevi, blokiraju fakultete, ne daju da se održava nastava, spavaju u amfitaetrima. Sve to rade bez ikakvog nasilja.

Kazao je studentima i da obeshrabrujuće djeluje politička situacija, užasne su turbulencije, prebacivanje odgovornosti, da se slabo vidi da neko vodi računa u ovoj zemlji o njenim građanima, ali ih je savjetovao da se ne učlanjuju u partije. Rekao je da se bave politikom, jer je ona sve, tiče se i uređenja širine trotoara.

- Kad se kaže - nećemo politiku na UCG - hoćemo politiku, nećemo partije i politički, negativni, maligni uticaj. Znate li gdje se održavaju debate predsjedničkih kandidata u SAD, na univerzitetima. Dolaze da debatuju pred studentima i profesorima. Nadam se da će doći vrijeme da će se regularno organizovati to.

Nema veze što hoće da promovišu stavove, treba kritički da sagledate sve, pa da vidimo ko će na kraju bolje da prođe – kazao je prof. Ivanović. N.Đ.

i Plužinama po dva i u Petnjici jedan.

Trenutno je aktivno 7.083 slučaja infekcije.

Iz IJZ-a se navodi da ih je u Podgorici trenutno 1.921, Nikšiću 954, Baru 709, Ulcinju 507, Herceg Novom 394, Bijelom

Polju 388, Budvi 386, Pljevljima 348, Tivtu 224, Kotoru 220, Beranama 185, na Cetinju 180, u Danilovgradu 173.

U Rožajama je 149, Tuzima 86, Mojkovcu 79, Plavu 35, Kolašinu 32, Plužinama 31, Šavniku 24, na Žabljaku 21, u Andrijevici 18, Petnjici 15 i Gusinju četiri.

Od početka epidemije ukupno je u Crnoj Gori zabilježeno 217.752 slučaja infekcije korona virusom.

R.D.

Sindikat uprave i pravosuđa traži da Vlada stopira novi pravilnik o sistematizaciji u Upravi za sport i mlade

Upozoravaju da Begović planira otkaz za 40 odsto službenika PODGORICA - Sindikalna organizacija Uprave za sport tvrdi da v. d. direktora tog organa Marko Begović planira da ostavi bez posla 40 odsto službenika te uprave.

Sindikat uprave i pravosuđa, koji je upoznat sa tim, obratio se zvanično predsjedniku Vlade i ministarki javne uprave, digitalnog društva i medija u cilju hitnog stopiranja procesa donošenja novog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Uprave za sport i mlade. U protivnom najavili su tužbe i krivične prijave.

Kako ističu iz Sindikata uprave i pravosuđa stvarni, a pogotovo realni razlozi, za ukidanje radnih mjesta ne postoje, jer nije ukinut dio poslova organa niti je djelokrug nadležnosti preuzet od nekog drugog državnog organa.

- Dodatno, ne postoji ni važeći akt Vlade koji sadrži obavezu za smanjenjem radnih mjesta u Upravi za sport i mlade. Značajno je pomenuti da su sredstva za zarade u budžetu za 2022. godinu obezbijeđena za sve službenike – ističu iz Sindikata uprave i pravosuđa.

Posljednji Pravilnik o sistematizaciji Uprave za sport i mlade je, kako navode, donijet prije par mjeseci, pa zvuči nevjerovatno da se situacija u ovom trenutku dijametralno izmijenila.

Kontradiktorno je, kako kažu, i to što v. d. direktora Begović predlaže smanjenje broja radnih mjesta, a sa druge strane u kontinuitetu se povećava broj službenika u ovom organu koje za potrebe Uprave za sport i mlade ustupa Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta na čijem je čelu Vesna Bratić.

- Izgovori rukovodstva Uprave i Ministarstva da je riječ o reformskom procesu samo su fasada za otpuštanje određenog broja službenika, za čiju se realizaciju evidentno ne biraju načini i sredstva. Da situacija bude dramatičnija i nehumanija odgovorni iz pomenute uprave i resornog ministarstva planiraju otpuštanje čak i dvije trudnice, dvije buduće majke - navodi se u saopštenju.

Dodaju da ovaj slučaj nije izolovan i da nije prvi pokušaj v. d. direktora Begovića „da izvrši pritisak i određeni mobing prema zaposlenima ovog organa“.

- To se jasno može vidjeti u njegovim nezakonitim odlukama o upućivanju na rad službenika Uprave u Ministarstvo prosvje-

Marko Begović

te, nauke, kulture i sporta, ali je nakon obraćanja zaposlenih upravnoj inspekciji, odustao i predmetne odluke stavio van pravne snage – saopšteno je iz sindikalne organizacije.

Smatraju da su odgovorni funkcioneri iz Ministarstva i Uprave morali znati da eventualna optimizacija radnih mjesta mora proći proceduru mjerenja i cijenjenja količine i kvaliteta obrađenih referata radnih mjesta. Ističu da se moraju provjeriti godišnje ocjene o kvalitetu rada zaposlenih, a potenciraju kao jedan od uslova i provjeru zapošljavanja, odnosno da li je ispoštovana procedura raspisivanja javnog ili internog oglasa i način odnosno zakonitost dalje realizacije procedura.

Međutim, kako kažu iz Sindikata uprave i pravosuđa, ako se uzme u obzir provjera ispunjavanje uslova zapošljavanja i rada, v. d. direktora Marko Begović je lično za sebe otvorio Pandorinu kutiju, jer se onda, ističu, dovodi u pitanje ispunjavanje uslova njega samog za poziciju direktora organa.

- Ovu anomaliju je konstatovala i državna upravna inspekcija, a sa ovom situacijom tražiće se i odgovornost onih koji su ga delegirali i postavili na pomenutu funkciju, odnosno postavlja se pitanje odgovornosti još iz razloga zašto nije provjeren njegov radni angažman sa punim radnim vremenom na još dva radna mjesta - navode oni. Činjenično stanje, kako se dodaje, svodi se na pitanje zašto Begović još obavlja ovu funciju, a samim tim diskutabilna je, kako kažu, i zakonitost čitavog procesa izrade pravilnika sistematizacije radnih mjesta ovog organa.

-U saznanju smo da je, nakon ovog nalaza upravne inspekcije, pitanje njegove zakonitosti obavljanja funkcije dodatno pokrenuto kod inspekcije rada, Agencije za sprečavanje korupcije i ostalih nadležnih institucija.

N. K.

Hronika

Subota, 29. januar 2022.

Spisi predmeta protiv četvorice italijanskih državljana za zloupotrebu položaja dostavljeni pravosudnim organima njihove države

11

Saobraćajna nesreća u Radanovićima

Poginuo pješak

Italija ponovo razmatra mogućnost da sudi bivšim čelnicima A2A Jedan oteo i zlostavljao KOTOR – Pješak M. S. (65) iz Bosne i Hercegovine poginuo je u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila juče ujutro u Radanovićima u Kotoru – potvrđeno je Pobjedi iz Uprave policije.

Nesreća se dogodila, kako je precizirano, nešto prije 7 sati.

Policija je obavila uviđaj kako bi utvrdila pod kojim okolnostima je došlo do nesreće.

C. H.

Krivične prijave protiv dvije osobe

PODGORICA – Italijanske vlasti ponovo razmatraju zahtjev odbrane četvorice italijanskih državljana, koji su bili angažovani u kompanijama A2A i Elektroprivreda, da im se za optužbe crnogorskog tužilaštva za zloupotrebu službenog položaja u privrednom poslovanju sudi pred italijanskim pravosudnim organima, saznaje Pobjeda.

Na optužnici tužilaštva su bivši izvršni direktor Elektroprivrede (EPCG) Enriko Malerba, bivši finansijski direktori Flavio Bjanko i Masimo Sala, te nekadašnji izvršni direktor A2A Renato Ravaneli.

Italijanske vlasti su zamolbenim putem preko Ministarstva pravde Crne Gore zatražile da im se predmet vrati kako bi još jednom razmotrili prijedlog za preuzimanje krivičnog gonjenja nekadašnjih čelnika kompanija A2A i EPCG. Krajem oktobra prošle godine, Viši sud je spise ovog predmeta dostavio Ministarstvu pravde, koje ih je potom preko Ambasade Italije proslijedilo pravosudnim organima te države.

Italijanske vlasti su već jednom razmatrale prijedlog i donijele odluku da neće suditi sunarodnicima.

Predmet je tada vraćen Višem sudu u Podgorici, koji je zaka-

Enriko Malerba

zao početak suđenja za decembar prošle godine, koje ipak nije započelo zbog naprijed navedenih razloga.

Specijalno tužilaštvo je 16. januara 2018. godine podiglo optužnicu protiv bivših direktora Elektroprivrede Crne Gorem a mjesec prije okončanja istrage tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja kompanije A2A i tri crnogorska državljanina iz EPCG, koji su se takođe sumnjičili za zloupotrebu položaja.

Istraga je obustavljena protiv bivšeg koordinatora glavnog fi-

nansijskog direktora Slobodana Tanasijevića, rukovoditeljke Direkcije za finansije Venke Janjušević i rukovoditeljke Direkcije za računovodstvo i poreze Vojke Ćalasan, jer je utvrđeno da nijesu učestvovali u nezakonitim radnjama.

Okončanje istrage uslijedilo je nakon što je tužiteljki Stojanki Radović iz Italije dostavljena dokumentacija u okviru izviđaja protiv osoba koje su se teretile da su zloupotrijebile službeni položaj prilikom potpisivanja ugovora o konsultantskim uslu-

gama i oštetile Elektroprivredu Crne Gore za višemilionski iznos u korist italijanskih kompanija A2A, A2A Reti eletrika i BAIN Milano.

Istraga u ovom slučaju pokrenuta je na osnovu dokumentacije koju je u oktobru 2014. godine Vrhovnom državnom tužilaštvu dostavio skupštinski Odbor za ekonomiju, nakon kontrolnog saslušanja o konsultantskim ugovorima Elektroprivrede.

Prema toj dokumentaciji, ugovori o konsultantskim uslugama koje je EPCG potpisala sa A2A, A2A Reti eletrika i BAIN Milano sklopljeni su bez sprovođenja postupka javnih nabavki i obaveznih odluka odbora direktora.

Sporne ugovore potpisao je tadašnji izvršni direktor EPCG Enriko Malerba, a Flavio Bjanko je na mjesto finansijskog direktora došao 2010. godine.

Prethodno je na toj funkciji bio Masimo Sala. Prema informacijama iz istrage, Malerba i Sala nijesu pravovremeno obavijestili odbor direktora i akcionare EPCG o sklopljenom ugovoru.

Kad je odbor direktora EPCG za to saznao, crnogorska strana je zatražila obustavu plaćanja.

Italijanska kompanija A2A je u okviru poravnanja vratila 4,34 miliona eura za konsultantske usluge.

B.R.

ženu, drugi nosio pištolj

PODGORICA – Dvije osobe uhapšene su preksinoć kada je podgorička policija kontrolom taksi vozila u kojem su bili M. L. i D. Š. pronašla ilegalni pištolj i utvrdila da je jedan od njih oteo i zlostavljao građanku.

Kako je saopšteno iz Uprave policije, M. L. (19) se tereti za nedozvoljeno držanje pištolja, a godinu stariji D. Š. za krivično djelo zlostavljanje i krivično djelo protivpravno lišenje slobode.

Oni su uhapšeni nakon što je policija prethodne večeri, oko 20 časova, u naselju Zagorič kontrolisala taksi vozilo u ko-

jem su se oni nalazili.

- Kod M. L. je pronađen pištolj „walther PPQ“ kalibra 9 mm, bez fabričkog broja, u ilegalnom posjedu, sa okvirom i dva komada municije. Osim toga, policija je uhapsila i D. Š. zbog sumnje da je izvršio krivično djelo zlostavljanje i krivično djelo protivpravno lišenje slobode na štetu jedne građanke – navode iz Uprave policije.

Po nalogu tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici M. L. je uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

C. H.

Eksplodirala plinska boca u kući mještanke Žabljaka Crnojevića

Lakše povrijeđena žena, sprat kuće izgorio CETINJE - Mještanka Žabljaka Crnojevića Darinka Gazivoda zadobila je lakše povrede prilikom požara koji je izbio juče, oko 12 časova, u kući gdje živi, dok je srednji sprat tog objekta potpuno izgorio, kazao je načelnik Službe zaštite i spašavanja Peđa Moštrokol, javlja Cetinjski list.

-Zahvaljujući brzoj intervenciji i pomoći kolega iz Podgorice, nije izgorjela cijela kuća, tim prije jer smo u kući zatekli tri plinske boce, od kojih je jedna eksplodirala – kazao je Moštrokol. C. H.

Ministarstvo pravde od 2019. godine poslalo dvije molbe i jednu urgenciju

ODT na Cetinju uložilo je žalbu na presudu Osnovnog suda

Od Srbije traže hitno izručenje Marovića

Traže veću kaznu za policajca koji je pretukao Roganovića

PODGORICA – Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava juče je, kako navode iz ovog resora, ,,u duhu uspješne bileteralne saradnje uputilo urgenciju Ministarstvu pravde Srbije u vezi molbe za izručenje Svetozara Marovića“.

- Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava je zamolilo za informacije o fazi u kojoj se nalazi postupak Svetozara Marovića pred nadležnim organima u Srbiji i iskoristilo je ovu priliku da iskaže posebno poštovanje Ministarstvu pravde Srbije – saopšteno je iz ovog resora.

Sa druge strane, ukoliko srpske vlasti nastave, kao do sada, da ignorišu brojne zahtjeve crnogorskog ministarstva pravde za izručenjem Marovića, vrlo je izvjesno da će bivši funkcioner Demokratske partije socijalista za četiri godine i osam mjeseci u Crnu

Goru vratiti kao slobodan čovjek.

Iz kotorskog Osnovnog suda Pobjedi je ranije potvrđeno da 10. oktobra 2026. godine nastupa apsolutna zastara izvršenja zatvorske kazne od tri godine i devet mjeseci na koju je Marović osuđen presudama Višeg suda u Podgorici, septembra 2016. godine.

Za sada je Marović, zahvaljući blagonaklonosti srpskih vlasti u Beogradu, van domašaja crnogorskih organa dočekao zastaru kazne od godine zatvora kojom je zamijenjena novčana kazna od 1.100.000 eura koju nije platio. Zastara ove kazne nastupila je 28. juna 2021.

Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava je molbu za izručenje Svetozara Marovića nadležnim organima Republike Srbije uputilo u aprilu 2019. godine, nakon čega je u junu 2020. godine upućena urgencija. Obnovljena molba

za izručenje upućena je u decembru 2020. godine a juče i još jedna urgencija.

Svetozar Marović je 2016. godine sa Specijalnim tužilaštvom potpisao dva sporazuma o priznanju krivice za organizovanje kriminalne grupe, koji ga je obavezivao na kaznu zatvora od 50 mjeseci, da državi plati odštetu od 1,1 milion eura i 100.000 eura u humanitarne svrhe.

Beograd je već nekoliko godina utočište i Marovićevom sinu Milošu, koga su crnogorske vlasti takođe potraživale radi izdržavanja jednogodišnje kazne zatvora zbog malverzaciaja u jednom u od brojnih budvanskih predmeta.

Međutim, usljed apsolutne zastare izvršenja zatvorske kazne koju je septembra 2020. godine proglasio Osnovni sud u Kotoru, kancelarija Interpola u Podgorici je za njim povukla međunarodnju potjernicu.

B. R.

CETINJE - Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju uložilo je žalbu na presudu Osnovnog suda Cetinje, kojom je 11. januara policajac Vuk Vuković osuđen na četiri mjeseca kućnog zatvora za prebijanje vlasnika lokala „La Martina“ Ivana Roganovića.

Radio Cetinje nezvanično saznaje da ODT Cetinje smatra da je izrečena kazna blaga i da se umjesto kućnog traži kazna efektivnog zatvora.

Vuković je u Osnovnom su-

du na Cetinju osuđen na četiri mjeseca kućnog zatvora zbog toga što je, 28. jula 2021.

Godine, ispred ugostiteljskog objekta „La Martina“ na Cetinju izvršio krivično djelo zlostavljanje na štetu vlasnika tog lokala Ivana Roganovića.

Cetinjski list je objavio snimak iz noći 28. jula ove godine kada je specijalni tim Sektora za borbu protiv kriminala (SBPK) napravio raciju u cetinjskom lokalu „La Martina“.

Kamere postavljene u tom

lokalu zabilježile su da je Roganovića jedan od maskiranih policajaca prisilno spustio na pod, a potom ga gazio nogom po glavi u udarao.

Roganović je iste noći podnio krivičnu prijavu protiv policijskog službenika, a iz policije su sjutradan saopštili da su pokrenuli interne procedure, obavijestili Unutrašnju kontrolu.

O eventualnom preinačenju kazne ili ponovnom procesu odlučiće Viši sud u Podgorici. C. H.

U Podgorici uhapšena jedna osoba

Terete ga da je ukrao 160 zlatnih lanaca vrijednih 26.2015 eura

PODGORICA – M. R. (29) uhapšen je u četvrtak zbog sumnje da je nedjelju iz zlatare u Podgorici ukrao nakit vrijedan 26.215 eura.

Kako se sumnja, M. R. je od radnice u jednoj podgoričkoj zlatari, kao kupac zatražio da pogleda komad zlatnog nakita.

Radnica je izvadila iz pulta, ispod stakla futrolu sa nakitom na uvid lažnom kupcu.

U trenutku njene nepažnje, M. R. je sa pulta ukrao kompletan sadržaj sa futrolom, sa oko 160 komada zlatnih lanaca, ukupne vrijednosti 26.215 eura, nakon čega je izašao iz radnje i dao se u bjekstvo.

C. H.

12

Crnom Gorom

Subota, 29. januar 2022.

U Budvi zaplijenjeno 12 grla stoke, vlasnik nezadovoljan postupanjem nadležnih, veterinarski inspektor kaže da radi po zakonu

BUDVA – U karantin za smještaj stoke u Spužu kod Danilovgrada 21. januara smješteno je 12 grla zaplijenjenih u Budvi, vlasništvo Cetinjanina Steva Kape. U Upravi za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove objašnjavaju da su intervenisali na zahtjev Opštine Budva i tamošnje Komunalne policije, a po zahtjevu mještana. Kapin sin Ilija kaže kako je to još jedan slučaj otimačine njihove imovine te da su mještani maltretirali njihovu stoku.

Ilija Kapa priča da stoku godinama napasa u Blizikućama, Brajićima, Paštrovskoj Gori, da je riječ o imanjima njegovih prijatelja, čije odobrenje ima.

- Iako živim na Cetinju, svakodnevno obilazim životinje koje su obilježene, uredno registrovane, sa ušnim markicama. Dakle, naša stoka nije ni napuštena, ni divlja, niti lutajuća... Takođe, nikome nije pravila štetu, bila je pod nadzorom... Sa druge strane, životinje jesu maltretirane i to od strane istih mještana koji se žale da ih krave i telad ugrožavaju i da strahuju od njih...

Koristili su moju najmanju neprisutnost, uznemiravali su životinje do te mjere da su one bježale prema magistrali, i po 30 kilometara daleko, gdje je postojala opasnost da nekog povrijede ili one stradaju od vozila jer se uplašene od vozila kreću nekontrolisano. Takođe su ih i trovali – priča Ilija Kapa.

Kaže i kako ima fotografije i video-zapise koji to potvrđuju.

Objašnjava kako se dešavalo da se stoka spusti do paštrovskih sela i da ponekad napravi štetu ali da su je nadoknađivali.

POVREDE

Kapa tvrdi da na životinjama koje su uhvaćene 22. januara 2022. ima povreda nastalih kao posljedica mučenja prije i tokom hvatanja ali da to nije NIKŠIĆ – Direktoratu za zaštitu i spašavanje MUP-a Crne Gore, opštinskim službama zaštite i spašavanja iz Nikšića, Pljevalja, Žabljaka i Šavnika, dobrovoljnim vatrogasnim društvima i osnovnim školama, obezbijeđena je oprema vrijedna oko 73.000 eura.

Nabavljeno je kombi vozilo,

I.KAPA

Kapa: Mještani truju stoku, Opština je otima Kragulj: Akcije pokrenute na zahtjev građana

Od društvenog je značaja da se problem trajno riješi Veterinarski inspektor Milan Kragulj naglašava kako problem tzv. lutajuće stoke treba trajno riješiti, da je to od društvenog značaja.

- Potrebno je ovaj problem pravno regulisati, lokalne uprave moraju znati precizno koje su njihove obaveze. Sada je ta oblast djelimično regulisana – kaže Kragulj.

Kao primjer navodi da je 2014/2015. godine bio uključen u slučaj zaplijene tzv. lutajuće stoke koji još nije sudski okončan.

- Dakle, spor traje sedam godina! Stoga bih apelovao da se napravi dobra nacionalna legislativa. Sada imamo problem da vlasnici životinja koje budu zaplijenjene smatraju kako sam im ja, dakle veterinarski inspektor, oduzeo životinje. Treba da znaju, Uprava za bezbjednost hrane veterunu i fitosanitarne poslove i inspekcija u ima edukatvnu i savjetodavnu ulogu. Naš je zadatak prvenstveno da štitimo javno zdravlje životinja i zato nas lokalne uprave nakon hvatanja zovu da utvrdimo u kakvom su zdravstvenom stanju grla i rasni sastav i ukoliko su životinje obilježene utvrdimo ko je vlasnik i ko se stara o životinjama. Mi ne hvatamo životinje, ne plijenimo ih – objašnjava Kragulj.

ŽIVOTINJE UHVAĆENE NA JAVNIM POVRŠINAMA - ZAVRŠE U KARANTINU: Stoka na magistrali, krava sa povrijeđenim okom

Ilija Kapa objašnjava da stoka pase na imanjima prijatelja, da pravi štetu, a na magistrali se nađe jer bježi od mještana koji je uznemiravaju.

Veterinarski inspektor Milan Kragulj kaže da su stoku sakupili mještani koji su naveli da im životinje duže vrijeme nanose materijalnu štetu, ugrožavaju saobraćaj na magistralnom i lokalnim putevima

Milan Kragulj

konstatovano u zapisniku koji je dobio jer je ,,veterinarski inspektor došao kad su životinje već bile utovarene u kamion“.

- Veterinar nije mogao vidjeti povrede, jer su životinje kad je došao bile u vozilu, zato u zapisniku nema ni riječi o povredama – kaže Kapa.

Dodaje da se u više navrata žalio na postupanje građana inspekciji, lokalnoj upravi ali da nikada ništa nije preduzeto.

- Ćute nevladine organizacije, čak ni lokalni mediji nijesu že-

ljeli da pišu o mom problemu.

Nikoga ne zanima što se meni i mojoj porodici onemogućava da pošteno radimo, što nam se otima imovina. Opština nam otuđuje i prodaje stoku, odakle joj to pravo – pita Kapa.

Inspekcija je i ranije plijenila stoku porodici Kapa. U aprilu 2021. godine u karantin je odvedeno 13 grla, samo jedno je bilo obilježeno. Kapa kaže da su tada pretrpjeli veliku materijalnu štetu.

- Ne samo što su nam životinje otete, već su i mučene. Imam fotografiju krave kojoj je izvađeno oko jer je nasilno utovarena u kamion... Pokušavao sam da to objasnim nadležnima ali svuda nailazimo na zatvorena vrata – tvrdi Kapa.

UPRAVA

Veterinarski inpektor Milan Kragulj kaže da su u oba slučaja intervenisali jer se stanovništvo okolnih sela žalilo da im životinje ,,duže vrijeme nanose materijalnu štetu, da ugrožavaju saobraćaj na magistralnom i lokalnim putevima“.

- Veterinarsku inspekciju je službenik Komunalne policije Budva obavijestio da je grupa građana izvršila sakupljanje i dogonjenje lutajuće životinje na parking ispod Manastira Praskvica. Riječ je o životinjama koje su se kretale u pojasu između opština Cetinje i Budva, spuštale su se i do Svetog Stefana i Paštrovića. Kad sam došao na teren zatekao sam da

je na kamion-stočer utovareno 12 grla – osim dva teleta ostala grla su imala ušne markice. Vizuelnim pregledom životinja nijesam konstatovao vidljive fizičke povrede životinja – kaže Kragulj.

On objašnjava da na Crnogorskom primorju problem tzv. lutajuće stoke traje decenijama. Konkretne mjere na suzbijanju te pojave primjenjuju se od maja prošle godine.

-Samo na području Budve i Tivta, na javnim površinama, kretalo oko 200 grla stoke.

Lokalne uprave tih opština su dogovorile proceduru postupanja sa uhvaćenim životinjama. Prema proceduri, nakon što se životinje prevezu u karantin u Spuž, Opština je duž-

NIKŠIĆ: Predstavljena oprema nabavljena kroz IPA Program prekogranične saradnje

U četiri opštine opremljeniji za akcije spašavanja aluminijumski i gumeni čamci, motori i prikolice, pumpe, naprtnjače, vatrogasna odijela i obuća, oprema za spašavanje sa visina i iz dubina, kompleti ronilačke opreme, naprtnjače, protivpožarni aparati itd.

Oprema je nabavljena u okviru projekta „Budimo pripremljeni“, koji realizuje FORS Montenegro kao dio IPA Programa prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014–2020. Predstavljena je juče u Nikšiću.

Zamjenik glavne pregovaračice i nacionalne IPA koordinatorke Bojan Vujović je istakao da su zahvaljujući projektu ojačani kapaciteti institucija i službi koje se bave zaštitom i spašavanjem,

prevencijom požara i poplava i ublažavanjem njihovih posljedica, ali i poboljšanja informisanosti stanovništva prekogranične oblasti o smanjenju rizika od nepogoda.

On je podsjetio da se program

na da objavi javni oglas, kako bi se mogući vlasnici javili da dokažu vlasništvo. Opština vlasništvo utvrđuje u saradnji sa Upravom za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove. Vlasništvo se može dokazati u roku od 15 dana od nalaska životinje. Lice koje dokaže pravo vlasništva snosi troškove transporta, smještaja, držanja životinja u karantinu, vakcinacije i prekršajne kazne – kaže Kragulj. Dodaje kako je o tome informisao Iliju Kapu.

U slučaju da se vlasnik ne utvrdi, Opština preuzima raspolaganje oduzetom životinjom.

Jedna od opcija jeste da se ustupi siromašnim domaćinstvima koja žele da ih drže.

D. Š. prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora sprovodi od 2008. godine kroz koji je do sada u okviru pet javnih poziva za dostavljanje prijedloga projekata ugovoreno 52 projekta, ukupne vrijednosti 10,16 miliona eura, koji doprinose jačanju društveno-ekonomskog razvoja programskog područja.

Ra. R.

Crnom Gorom

Subota, 29. januar 2022.

BUDVA: Najboljem teniseru svijeta uručeno priznanje MEDIABIRO

Odbor direktora Regionalnog vodovoda o ugroženosti i zaštiti izvorišta sa kojeg se snabdijeva Crnogorsko primorje

13

Zaustaviti uništavanje Boljih sestara i Morače

- Zabranom eksploatacije šljunka i pijeska stanje je poboljšano, ali bageri i dalje vade šljunak i pijesak. I zbog toga se kraj divljanju nelegalnih eksploatatora ne nazire – dodaje se u saopštenju.

ĆUTANJE

STANJE JE POBOLJŠANO, ALI BAGERI I DALJE VADE ŠLJUNAK I PIJESAK: Izvorište Bolje sestre

BUDVA – Odbor direktora Regionalnog vodovoda usvojio je Informaciju o ugroženosti i zaštiti vodoizvorišta Bolje sestre u kojoj je konstatovano da je zabilježen znatan pad izdašnosti izvorišta, prouzrokovan ljudskim i privrednim aktivnostima u području II zone sanitarne zaštite izvorišta.

U saopštenju sa sastanka navode kako se takav zaključak izvodi na osnovu rezultata dvije nezavisne hidrogeološke analize i opsežnih studija koje su sprovedene u 2021. godini.

- Jasno proizilazi da je glavni uzročnik pada izdašnosti izvorišta

smanjenje nivoa podzemnih voda u zaleđu izvorišta, a da je prouzrokovano prekomjernom eksploatacijom šljunka i pijeska u koritu rijeke Morače – navodi se u saopštenju.

POSLJEDICE

Kako se ističe, kompanija zbog posljedica nelegalne eksploatacije šljunka trpi gubitke i potencijalno se dovodi u opasnost kako dalje poslovanje, tako i ozbiljni turistički projekti koji očekuju priključenje na sistem regionalnog vodosnabdijevanja (RVS).

- Dodatno su ugroženi svi dalji strateški planovi na proširenju

sistema i razvoju firme, za koje je i država dala garancije u okviru finansijskih aranžmana namijenjenih realizaciji, a od čije implementacije će benefit imati crnogorska privreda, svi građani Crne Gore, a posebno oni na primorju, kao i brojni turisti. Dalje ugrožavanje ovog izvorišta imalo bi nesagledive posljedice po turizam u Crnoj Gori i potencijalni gubici bi se mjerili stotinama miliona eura – kazali su iz Regionalnog vodovoda.

Ističu i da pored preduzetih mjera nelegalno vađenje šljunka i pijeska iz donjeg toka rijeke Morače nije u potpunosti iskorijenjeno.

Poručuju da je naučno utvrđeno da je ljudski faktor dominantan i ne odnosi se samo na nelegalnu eksploataciju šljunka i pijeska, već i na nedonošenje adekvatnih odluka i blagu reakciju nadležnih institucija na konstantno upozoravanje organa upravljanja Regionalnog vodovoda na ovaj značajan problem.

- Odbor direktora radiće na obezbjeđivanju podrške svih nadležnih institucija u čijoj je nadležnosti zaštita i kontrola vodnih resursa, tj. praćenje i kontrola, te sankcionisanje aktivnosti kojima se ugrožava vodoizvorište Bolje sestre, kako bi u cjelosti „zaključali“ i zabranili izvoz šljunka i pijeska iz rijeke Morače. Tražiće i dalje od nadležnih državnih institucija, kao i od institucija Glavnog grada da se konačno stane na put uništavanju Morače i vodoizvorišta Bolje sestre, i da se spriječe katastrofalne posljedice koje se mogu odraziti na kompletnu crnogorsku ekonomiju. Zato je potrebna i odgovarajuća aktivnost tužilaštva i sudskih organa u vidu pokretanja postupaka koji se moraju završiti – sudskim presudama – piše u saopštenju.

C. G.

Odluka Savjeta Radio-televizije Nikšić

Marković generalni direktor NIKŠIĆ – Savjet Radio-televizije Nikšić je za generalnog direktora izabrao Nikolu Markovića, dosadašnjeg vršioca dužnosti.

Mandat direktora je četiri godine.

Predsjednik Savjeta RTV Nik-

šić Miroslav Stanišić saopštio je da je Marković nakon sprovedenog konkursa Savjeta na to mjesto izabran jednoglasno, a da su Markovića na funkciju direktora preporučili biografija, novinarsko iskustvo, plan rada, ali prije svega

dosadašnji rezulati u RTV NK kao vršioca dužnosti.

Savjet je usvojio plan javnih nabavki za 2022. godinu, ključna Stavka je početak izgradnje nove zgrade RTV NK za šta je ove godine opredijeljeno milion i 300.000 eura.

C. G.

Nikola Marković

Đoković i Carević

Đoković zvanično počasni građanin BUDVA – Najbolji svjetski teniser Novak Đoković zvanično je postao počasni građanin Budve.

Predsjednik Opštine Budva Marko Carević je, na ceremoniji u sali Skupštine opštine Budva, uručio priznanje Đokoviću.

Carević je rekao kako je uvjeren da će Novak biti ponosni Budvanin i da će mu titula biti značajna, kao i mnoge što je osvojio širom svijeta.

-O sportskim uspjesima Đokovića neću govoriti, jer manje više svi to znamo. On je ispisao istoriju ne samo tenisa, nego sporta generalno.

Svojim uspjesima zadivio je cijeli svijet. Usuduću se da kažem da je Đoković položio ispit na kojem su drugi pali. On je ostao čovjek i ostao je svoj – rekao je Carević.

Istakao je kako se ,,ne može zaboraviti ni podrška koju je Đoković pružao tokom litija za očuvanje srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori“.

Skupština opštine Budva je tokom 2018. godine donijela odluku o proglašenju Novaka Đokovića za počasnog građanina. Prošle godine istu odluku je donijela Skupština opštine Nikšić.

C.G.

KOLAŠIN: Obilježen Međunarodni dan sjećanja na žrtve holokausta

Ruže za Ružu i Radu

KOLAŠIN – Stotine je imena i prezimena na spomen-kompleksu na Brezi. Jedno ime i prezime je posebno na spomen-kompleksu – doktorka Ruža Rip. Hrabra Jevrejka iz Bačke koja je sa diplomom Medicinskog fakulteta iz Beograda pristupila naprednom pokretu. Kroz aktivno učešće u Udruženju medicinara, učestvovala je u liječenju bolesnih i ranjenih komunista i napredne omladine. Početkom maja 1941. godine je došla u Crnu Goru gdje se aktivno uključila u NOB. Od jula 1941. godine je vodila partizansku bolnicu u Kolašinu kada su se branila Pljevlja, bila je na Žabljaku da vodi tamošnju bolnicu. Početkom 1942. godine su je zarobili četnici i pošto nije htjela da sarađuje sa njima, zvjerski su je ubili 1942. godine.

Sa njom je na Brezi sahranjena i hrabra Jevrejka Rada Ćorović

Spomenik na Brezi

koja je takođe poginula u Crnoj Gori, od ruke četnika i okupatora. Povodom međunarodnog dana sjećanja na žrtve holokausta, delegacije UBNOR-a i antifašista Crne Gore i antifašista Kolašina, položili su cvijeće na Ružin i Radin spomenik. Cvijeće u snijegu za istorijski nezaborav Ruže i Rade...

Dr. D.

BIJELO POLJE: Predsjednik Savjeta MZ Nedakusi o infrastrukturi u tom kraju

Raičević: Izgradnjom puta sve bi krenulo nabolje

BIJELO POLJE – U jednoj od najvećih bjelopoljskih mjesnih zajednica Nedakusi, u kojoj gravitira i industrijska zona, dosta je neriješenih infrastrukturnih problema.

Predsjednik Savjeta MZ Nedakusi Željko Raičević kazao je za Pobjedu, da je „rak rana“ tog naselja put, dužine kilometar i po, koji treba rekonstruisati.

- Njegovom izgradnjom i adaptacijom praktično bi se uradila i ostala infrastruktura koja prati modernu saobraćajnicu.

Poboljšale bi se usluge vodovoda, telekomunikacija, struje, bezbjednost stanovnika. Zbog toga, svake godine to kandidujemo za Program uređenja

prostora kao prvi prioritet – nabrojao je projekte Raičević.

Glavni projekat je urađen, predstoji rješavanje imovinsko-pravnih odnosa.

- To će najvjerovatnije ići negdje teže, negdje lakše, ali sam siguran da će mještani shvatiti da je to dobro za sve. Nesporno je da će time Nedakusi kao naselje dobiti na značaju, a povećaće se i vrijednost imanja i domaćinstava. Očekujemo da se tokom ove godine uđe u tu proceduru, s obzirom na to da je Opština uradila glavni projekat i da zaista izgleda dobro.

Put će biti širok šest metara, sa pješačkim stazama sa obje strane, pa, iako sam već sigu-

Željko Raičević LOŠ PUT ,,RAK RANA“ NASELJA: Nedakusi

ran da nećemo riješiti problem parkiranja, imaćemo bolju putnu infrastrukturu, što sva-

kako Nedakusima nedostaje – apostrofirao je Raičević.

Dodao je da, pored rekon-

strukcije glavnog puta, planiraju i dogradnju podzemnog prolaza za pješake na glavnoj željezničkoj stanici, nastavak

uređenja korita više potoka na području mjesne zajednice, te sanaciju pješačkih i automobilskih propusta i podvožnjaka.

Sagovornik Pobjede podsjeća da Savjet vrlo posvećeno radi na unapređenju uslova života u Nedakusima.

- Izgradnja osnovne škole, kanalizacione mreže kroz Nedakuse, javne rasvjete, vodovoda za 300 domaćinstava – koji je bio utopija za građane i za koji se vjerovalo da se nikada neće uraditi, samo su neki od kapitalnih infrastrukturnih objekata koji su urađeni za vrijeme mandata aktuelnog savjeta mjesne zajednice – kaže on.

B. Č.

Kultura

Subota, 29. januar 2022.

Tanja Bakić u antologiji „Svjetsko drvo poezije“

Crnogorska pjesnikinja među 400 odabranih PODGORICA - Stihovi pjesnikinje Tanje Bakić uvršteni su u internacionalnu antologiju „Svjetsko drvo poezije (World Poetry Tree)“, koja je objavljena u sklopu World Expo 2020 Dubai.

Glavni sponzor publikacije je Ministarstvo kulture Ujedinjenih Arapskih Emirata i njena ekselencija Noura bint Mohammed Al Kaabi, zahvaljujući čijoj podršci je ovakav poduhvat uspio da privuče značajna globalna imena iz svijeta savremene poezije.

Kako urednik publikacije, poznati pjesnik iz UAE Adel Kozam, ističe – ova antologija čini „najveću pjesničku inicijativu u istoriji svih dosadašnjih izdanja World Expo.“ - Po prvi put se na ovakvom jednom mjestu predstavlja antologija poezije, u kojoj je uvršteno preko 400 vodećih pjesnika iz ukupno 192 zemlje svijeta, od kojih su neki nominovani za Nobelovu nagradu za književnost, direktori festivala poezije, urednici pjesničkih časopisa – rekao je Kozam.

Izdavačka Almaseerah Media

& Heritage consultation Dubai ističe da Dubai Expo dovodi istaknute muzičare, umjetnike i izvođače sa svih strana svijeta, a da ova antologija pridodaje značaj samom događaju, objedinjujući globalne poetske glasove u jednu cjelinu.

Planirano je i novo izdanje iste antologije u sklopu narednog Expo događaja, koji će se održati u Osaki u Japanu 2025. godine.

Word Expo Dubai održava se od 1. oktobra 2021. do 31. marta 2022. godine.

R. K.

Nastavak filmskog programa u Kraljevskom pozorištu Zetski dom

„Dan četrnaesti“ u najstarijem teatru PODGORICA – Dugometražni igrani film „Dan četrnaesti“, koji je prema scenariju Borislava Pekića režirao Zdravko Velimirović, biće prikazan u ponedjeljak, 31. januara u 20 sati, u Kraljevskom pozorištu Zetski dom.

Film se prikazuje u saradnji sa Crnogorskom kinotekom, a nastao je u produkciji Lovćen filma 1960. godine. Publika na Cetinju imaće priliku da pogleda digitalno restaurisanu kopiju ostvarenja izrađenu s originalnog crno-bijelog negativa, koji je skeniran i restaurisan u 2K rezoluciji, u saradnji Crnogorske kinoteke i Jugoslovenske kinoteke.

Film je prošle godine prikazan u okviru ugledne selekcije Kanski klasici, 74. Međunarodnog festivala u Kanu, dok je prije šest decenija na istom mjestu ova drama bila u trci za Zlatnu

palmu, kao jedan od prvih jugoslovenskih filmova u zvaničnoj selekciji, uz veoma dobar prijem kod publike i kritike. Ostvarenje prati priču četvorice zatvorenika koji su zbog dobrog vladanja dobili povremeni otpust u trajanju od 14 dana, njihovo prilagođavanje životu na slobodi i sve dileme pred povratak iza rešetaka. Uloge tumače: Nikola Popović, Slobodan Perović, Karlo Burić, Dušan Janićijević, Olga Spiridonović, Mira Stupica.

Filmski program u najstarijem teatru realizuje se na osnovu Sporazuma o saradnji Kraljevskog pozorišta Zetski dom i Crnogorske kinoteke, potpisanim aprila 2021. godine. Ulaz je, kako je saopšteno, slobodan uz poštovanje epidemioloških mjera i posjedovanje dokaza iz Nacionalne digitalne kovid potvrde.

Informacije su dostupne na broj 067/428-655.

S. V.

Opera „Rigoleto“ direktno iz Njujorka u Sinepleksu

Hrabar pogled na Verdijevu tragediju

PODGORICA - Direktan prenos slavne Verdijeve opere „Rigoleto“ iz Metropolitena biće održan večeras, u 18.55 sati, u bioskopu Sinepleks.

Režiser Bartlet Šer, dobitnik nagrade „Toni“, stvara novi, hrabar pogled na Verdijevu vanvremensku tragediju, čija radnja se odigrava u Evropi 1920-ih, sa Art Deco scenografijom Majkla Jergana i elegantnim kostimima Ketrin Cuber. Bariton Kvin Kelsi, vanserijski umjetnik na vrhuncu svojih sposobnosti, prvi put donosi svoj ostrašćeni prikaz naslovne uloge u Met-u, glumeći uz sopran Rosu Feolu, kao Gildu i tenora Pjotora Bečalu, kao vojvodu od Mantove, pod dirigentskom palicom Danijela Rustionija.

Njujorška Metropolitan opera jedna je od najdinamičnijih i najvibrantnijih kulturnih institucija, dom brojnim kreativnim i nadarenim pjevačima, dirigentima, kompozitorima, izvođačima, scenografima, dizajnerima, vizualnim umjetnicima, koreografima i plesačima iz cijelog svijeta.

R. K.

POBJEDA SAZNAJE: Za zaštitu i očuvanje kulturnih dobara za 2021. god PODGORICA – Mitropolija crnogorsko-primorska SPC i njena Eparhija budimljansko-nikšićka dobiće ukupno 126.200 eura u okviru Programa zaštite i očuvanja kulturnih dobara za 2021. godinu. Najviše novca, 79.000 eura, dobiće Eparhija budimljansko-nikšićka, dok će Mitropoliji biti uplaćeno 47.200 eura, saznaje Pobjeda.

Ove dvije ispostave Srpske pravoslavne crkve, dakle, po broju odobrenih projekata i po ukupnoj sumi, najveći su dobitnici konkursa koji je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta raspisalo u julu prošle godine.

U prijedlogu Programa zaštite i očuvanja kulturnih dobara za 2021. godinu, koji je potpisala ministarka Vesna Bratić i Vladi Crne Gore dostavila na razmatranje krajem decembra prošle godine, navodi se da ukupan iznos opredijeljenih sredstava za zaštitu i očuvanje kulturnih dobara iznosi 340.550 eura, koji će biti raspoređen na 27 projekata. Mitroplija i Eparhija dobile su podršku za ukupno 13 projekata.

MANASTIRI

U oblasti arheoloških i konzervatorskih istraživanja, prihvaćena su tri projekta, koji će ukupno koštati 41.000 eura.

Eparhija budimljansko-nikšićka dobiće 13.000 za arheološka istraživanja starih konaka Manastira Đurđevi Stupovi, u Beranama. U obrazloženju se navodi da su prilikom nivelacije terena, 2008. godine, otkriveni arhitektonski ostaci konaka u porti Manastira, te je JU Polimski muzej iz Berana obavio zaštitna arheološka istraživanja. Tom prilikom se došlo do novih saznanja o objektu nekadašnjih konaka, dužine 20 i širine šest metara.

- Radi bližeg sagledavanja ovih arhitektonskih nalaza, i eventualno novih otkrića aktivnosti će se odnositi na sprovođenje sistematskih arheoloških istraživanja od strane JU Polimski muzej – navodi se u obrazloženju.

Eparhija budimljansko-nikšićka dobiće 18.000 eura za arheološka istraživanja i konzervaciju arheoloških nalaza sa platoa u Manastiru Samograd, u Bijelom Polju. I na ovoj lokaciji, u periodu od 2017. do 2019. godine, Polimski muzej iz Berana je sproveo tri godišnje kampanje arheoloških istraživanja i preventivnih konzervatorskih mjera. Dobijeni novac bio bi utrošen za konzervatorske mjere i za nastavak istraživanja sa ciljem otkrivanja

EPARHIJA.ME

14

Najveći dobitnici Mitropolija i Eparhija

Najviše novca, 268.550 eura, biće izdvojeno za oblast konzervatorskih projekata i sprovođenja konzervatorskih mjera, dok će za oblast arheoloških i konzervatorskih istraživanja biti opredijeljeno 41.000 eura preostalih objekata za koje se pouzdano pretpostavlja da se nalaze na prostoru akropole i podgrada.

Kao treći projekat u oblasti arheoloških i konzervatorskih istraživanja, podržana je Opština Tuzi, sa 10.000 eura, za istraživanja i zaštitu lokaliteta Planica.

U oblasti konzervatorskih projekata i sprovođenja konzervatorskih mjera, prihvaćeno je 18 projekata, za koje je planiran iznos od 268.550 eura.

Eparhija budimljansko-nikšićka dobiće 9.000 eura za sanaciju Sabornog hrama Sv. Vasilija Ostroškog u Nikšiću.

Kako se navodi u obrazloženju, hram je u lošem stanju, u pogledu prilaznog i bočnog stepeništa, potpornog zida od suhomeđe, fasade, stolarije, krova, enterijera, spomenploče posvećene poginulim crnogorskim i hercegovačkim borcima u oslobodilačkim ratovima 1875 – 1880. godine.

- Neophodno je sprovesti konzervatorska istraživanja koja su osnov za izradu konzervatorskog projekta u svim fazama, kako bi se pristupilo sanaciji eksterijera i enterijera kompleksa sa neposrednim okruženjem, u skladu sa propisima i pravilima konzervatorske struke – navodi se u obrazloženju.

Eparhija je dobila i 6.000 eura za živopis u Đurđevim Stupovima, u Beranama, koji je oštećen.

- Aktivnosti se odnose na izradu konzervatorskog projekta i sprovođenje konzervatorskih mjera, a koje će u saradnji sa realizatorom obaviti JU Centar za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, koja jedina u Crnoj Gori raspolaže stručnim kadrovima i opremom za sprovođenje ovih zahtjevnih poslova – navodi se u obrazloženju.

Za Manastir Đurđevi Stupovi, na račun Eparhije, biće uplaćeno još 3.000 eura za izradu projekta uređenja terena u zaštićenoj zoni ovog kulturnog dobra.

- Projekat obuhvata izradu projektne dokumentacije, uređenje prilaza sa zapadne strane i riječnog korita, rekonstrukcije manastirske vodenice, ribnjaka i drugih sadržaja za građane, posjetioce i turiste – navodi se u obrazloženju.

Eparhija će 25.000 eura dobiti i za Manastir Podvrh u Bijelom Polju.

- Kulturno dobro čine objekti: Crkva Sv. Nikole, zvonik i ostaci starih konaka. Konzervatorskim projektom iz 2019. godine utvđeno je loše stanje krova, deformacije sjevernog zida sa promjenama u kruni istog, pukotine na unutrašnjim zidovima, pukotina u oltarskoj apsidi, koja upućuje na slijeganje zida. U prvoj fazi su planirana arheološka istraživanja, sanacija temelja, zida, kamenog nadvratnika, zamjena poprečnih zatega i montaža podužnih zatega. Druga faza bi obuhvatila radove na rješa-

vanju odvodnjavanja i sprečavanja prodora vode, kao i sanaciju oltarskog dijela – navodi se u obrazloženju.

Pet hiljada eura dobiće Eparhija i za konzervaciju knjižne građe, arhivskih dokumenata, tekstila i drugih pokretnih kulturnih dobara u Istorijskom arhivu Crkvene opštine Nikšić, a u saradnji sa Centrom za konzervaciju i arheologiju.

HITNA SANACIJA

Mitropolija crnogorsko-primorska dobiće 10.000 eura za Crkvu Sv. Đorđa u Podgorici, jer je evidenirano oštećenje preslice i zvonika što, kako se ističe u obrazloženju, zahtijeva hitnu sanaciju koja će se realizovati u skladu sa izrađenim konzervatorskim projektom.

Mitropoliji će biti uplaćeno i 30.000 eura za uređenje sjeverne i južne porte i sanaciju prilaznog stepeništa Cetinjskom manastiru (I faza).

- Radovi se odnose na popločavanje u dijelu južne porte, prostora između konaka i objekta u kojem je Mitropolija, staze u prostoru sjeverne porte i oko dva grobna mjesta, sanaciju stepeništa, obnovi zelenih površina, revitalizacija postojećeg autohtonog rastinja kao i instalaciju rasvjete, sve u skladu sa propisima – navodi se u obrazloženju.

Za postavljanje ograde na prilaznoj stazi sa stepeništem na Crkvi na Ćipuru Mitropolija će dobiti još 1.400 eura. Prijesto-

Za sanaciju sanitarnih čvorova u Cetinjskom manastiru 2.800 eura Mitropolija crnogorsko-primorska dobiće 2.800 eura i za sanaciju sanitarnih čvorova u Cetinjskom manastiru. Predviđeni radovi obuhvatiće „sanaciju oštećenja vodovodne i kanalizacione instalacije, radi očuvanja postojećeg stanja i obezbjeđivanja održivog korišćenja, shodno utvrđenoj namjeni.“ - Projekat se odnosi na kompletnu sanaciju datog enterijera na svim ugroženim partijama poda, zidova i svoda, uz primjenu tradicionalnih tehnika, zanata

i materijala, ali i savremenih tehnika i materijala, u skladu sa propisima, a u cilju unapređenja stanja ovog dijela kulturnog dobra – navodi se u obrazloženju.

Sanacija sanitarnog čvora, tačnije izrada novih wc-a u Cetinjskom manastiru, podsjetimo, izazvala je bijes građana i stručne javnosti sredinom juna prošle godine, jer je Mitropolija bez konzervatorskog projekta i bez saglasnosti Uprave za zaštitu kulturnih dobara započela zanatske radove.

Radovi na sanitarnom čvoru u Cetinjskom manastiru, u junu prošle godine

Kultura

Subota, 29. januar 2022.

Tri projekta su Eparhiji odobrena za Manastir Đurđevi Stupovi

U Podgorici predstavljen prvi tom edicije „Monumenta Montenegrina Vaticana“ PODGORICA - Prvi tom edicije „Monumenta Montenegrina Vaticana“, čiji su priređivači istoričari Slavko Burzanović i Boban Batrićević, predstavljen je sinoć u Multimedijalnoj sali KIC-a „Budo Tomović“. Pored autora, o djelu je govorio i bivši ambasador Crne Gore pri Svetoj Stolici i pri Malteškom redu Miodrag Vlahović. Izdavač je Ministarstvo kulture iz prethodnog saziva vlade.

Ovo kapitalno djelo nastalo je na inicijativu i u organizaciji Ministarstva kulture, a uz podršku Ambasade Crne Gore u Vatikanu i tadašnjeg ambasadora Miodraga Vlahovića kao izraz želje da se naučnoj i široj javnosti predoči dio dokumentarnog blaga koje se čuva u arhivima Svete Stolice. Riječ je o dragocjenom zborniku dokumenata o Konkordatu Knjaževine Crne Gore i Svete Stolice iz 1886. godine.

Blokada za javne ustanove Raspisivanje konkursa za dodjelu sredstava za projekte Programa zaštite i očuvanja kulturnih dobara Crne Gore, podsjetimo, u julu prošle godine izazvalo je ogorčenje stručne javnosti jer odredbama konkursa nijesu mogle da se prijave javne ustanove i drugi subjekti čiji se rad finansira iz budžeta Crne Gore, odnosno budžeta opštine sredstvima planiranim za kulturu.

Po izmijenjenom tekstu konkursa, mogli su da se prijave samo „fizička i pravna lica koja imaju prebivalište u Crnoj Gori, odnosno koja su u Crnoj Gori registrovana za obavljanje djelatnosti kulture“, kao i „vlasnici, odnosno držaoci kulturnog dobra, odnosno nosioci, čuvari nematerijalne baštine, u skladu sa zakonom“. Ova odluka najviše ogročenja donijela je Javnoj ustanovi Centar za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, koja je posljednjih godina preko ovog konkursa realizovala brojne projekte zaštite kulturnih dobara.

nica Cetinje dobiće 2.750 eura za konzervatorski projekat i sanaciju kamene krune bunara na Balšića pazaru, a za obnovu Ljetnje pozornice Prijestonici će biti uplaćeno 1.700 eura. Za sanaciju spomenika Ivanu Crnojeviću, sa uređenjem platoa, Prijestonici će biti uplaćeno 4.000 eura, dok je za sanaciju pješačkih staza sa izradom postamenta za postavljanje skulpture pjesniku Aleksandru Lesu Ivanoviću, u Parku pjesnika, opredijeljeno 9.400 eura.

Opština Berane dobiće 20.000 eura za uređenje lokacije spomenika „Slobode“ na Jasikovcu. Za konzervatorsko istraživanje i izradu projekta sanacije Zapadne (Potkovičaste kule), Opština Herceg Novi dobiće 19.500 eura. Istoj opštini biće uplaćeno 27.000 eura za sanaciju istočnog zida, kruništa, i uklanjanje šuta iz bastiona Sv. Jeronima, na kome se nalazi paviljon Gradske muzike.

Opština Bar dobiće 80.000 eura za sanaciju i hidroizolaciju krovnog pokrivača i oluka, fasa-

de, stolarije, bravarije i rasvjete na Dvorcu kralja Nikole. U kolašinsku opštinu otići će 12.000 eura, za izradu konzervatorskog projekta i sprovođenje mjera na objektu memorijalne kulturne baštine „Partizansko groblje“.

NABAVKA NOŠNJI

U oblasti edukacije i doedukacije, za jedan projekat biće izdvojeno 1.000 eura. Novac će otići na račun Mitropolije crnogorsko-primorske, a riječ je o stvaranju uslova za podizanje turističke vidljivosti Crkve Svetog Đorda u Podgorici kroz edukaciju i obuku kadrova. U oblasti popularizacije i prezentacije kulturne baštine biće podržano pet projekata, sa ukupnim iznosom od 30.000 eura. Za tradicionalnu izradu čunova, Janko Brnović dobiće 15.000 eura, KUD „Njegoš“ sa Cetinja dobiće 2.000 eura za izradu nedostajućih djelova nošnje, dok će dramsko-folklorna sekcija OŠ „Njegoš“ i „LPO“ dobiti 6.000 za nabavku 16 dječijih kompleta crnogorske narodne nošnje (8 muških i 8 ženskih).

Za katalog ćiriličnih rukopisnih knjiga manastira i crkava u Crnoj Gori, koji će realizovati Mitropolija crnogorsko-primorska, biće uplaćeno 2.000 eura.

Hrvatsko nacionalno vijeće Crne Gore / Hrvatski savjet u Crnoj Gori dobiće 5.000 eura za projekat „Crkva u Boki Kotorskoj 1200 – 1800“, koji se odnosi na višegodišnja, naučna istraživanja i obradu istorije katoličke i pravoslavne crkve i objavljivanje monografije pod nazivom „Crkva ili Kršćanstvo u Boki Kotorskoj 1200 – 1800“.

J. NIKITOVIĆ

VAŽAN DOKUMENT

Batrićević je podsjetio da je Crna Gora prva balkanska, slovenska i dominantno pravoslavna zemlja sa kojom je potpisan Konkordat.

Prema njegovim riječima, ovaj dokument imao je nesumljiv značaj za status, kako vjernika, tako i katoličkog klera u Crnoj Gori.

- Prvo, to je omogućilo Crnoj Gori da izjednači državne granice sa granicama vjerskih zajednica koje funkcionišu na njenoj teritoriji. Kralj je dobio nominalno pravo da on može da aminuje odluku ko će da bude crkveni veledostojnik katoličke crkve na tlu Crne Gore. Rješenje je nađeno u ličnosti Šimuna Milinovića koji je bio dosta lojalan Crnoj Gori. Kada se donosi odre-

D. MALIDŽAN

dinu država će izdvojiti 340.550 eura

15

Važno otkrivanje naše prošlosti Sa predstavljanja edicije u KIC-u

đeni sporazum svaka strana ima određenu mjeru pritiska. Knjaz Nikola je koristio mjeru pritiska da je, kad mu nije odgovaralo, odlagao potpisivanje sporazuma, ali da se to ne bi prenijelo na same katolike u Crnoj Gori on je, na primjer, poklanjao zemljište za izgradnju groblja za katolike.

Ovaj dokument je služio i kao matrica za potpisivanje ostalih konkordata – kazao je Batrićević.

Burzanović je naglasio da su samim činom potpisivanja Konkordata stvoreni solidni uslovi za unapređenje položaja katolika u Crnoj Gori, za nesmetano djelovanje katoličke crkve, ali u isto vrijeme eleminisana je mogućnost da katolici u Crnoj Gori budu instrumentalizovani od stranih centara.

- U suštini, radilo se o mogućim instrumentalizacijama katolika u Crnoj Gori od strane Austrougarske. Situacija je bila delikat-

Nemamo osmišljenu politiku istraživanja arhiva Slavko Burzanović je naglasio da nije nepoznato da se u velikim arhivima nalazi obilje građe o Crnoj Gori.

- Međutim, mi praktično do dana današnjeg nemamo jednu osmišljenu i utemeljenu politiku istraživanja tih arhiva i prezentiranja te građe, ne samo istoričarima, već i široj javnosti. U tim dokumentima nalazi se dio naše istorije. Možemo reći da se u Vatikanskom arhivu, Bečkom arhivu, ruskim i italijanskim arhivima čuva i dio naše idealne kulturne baštine. Tamo se nalazi priča o nama. U ovom projektu vidim nadu da će se ipak pristuputi jednom drugačijem, odgovornijem, osmišljenijem načinu istraživanja crnogorske prošlosti – kazao je Burzanović.

na utoliko što su se crnogorski katolici, da bi pokazali lojalnost novoj domovini, morali odreći Austrogarske materijalne pomoći i političke zaštite koju im je ona pružala tokom stoljeća dominacije Osmanskog carstva.

Crnogorski katolici su se morali odreći te zaštite, a nije bilo izvjesno da će Crna Gora imati mogućnosti da im uzvrati na isti način. Ako gledamo šta se promijenilo u položaju katolika, oni su prihvaćeni kao lojalni građani Crne Gore. Konkordat je pružio solidnu osnovu za unapređenje položaja katolika i odnose Crne Gore sa Svetom Stolicom, ali oni nijesu bili idealni – kazao je Burzanović.

PODRŠKA

Vlahović na početku pročitao tekst koji je objavljen u Pobjedi krajem novembra prošle godine.

Tu je, između ostalog, istakao da se sa dr Johanom Iksom, koji je na čelu ,,Istorijskog arhiva Sekcije za odnose sa državama Državnog sekretarijata Svete Stolice“, što je zvanično ime te riznice dokumenata, upoznao na jednom prijemu, u decembru 2017. godine.

- ,,A Vi ste taj čuveni dr Iks! Baš sam htio da Vas potražim. Crna Gora je zainteresovana za dokumente iz Vašeg arhiva, sigurni smo da imate bar nešto i o našoj zemlji“, rekao sam mu tada. ,,Vrlo mi je drago da konačno upoznam crnogorskog ambasadora – Vi ste prvi kojeg srijećem – i biće mi drago da Vam pomognem, tome naš arhiv i služi“, odgo-

vorio je tada ljubazno (i diplomatski sadržajno!) naš budući prijatelj. Naglasio bih večeras da je vrlo neprijatno čuti, kada ste 11 godina na određenoj adresi, da vam se kaže da ste prvi sa kojim se razgovara. Meni je to bilo krajnje neprijatno jer to pokazuje jednu krajnju zapuštenost i neorganizovanu diplomatiju.

Tadašnje ministarstvo kulture, trenutno umrtvljeno, suspendovano ili izbrisano, je bilo odlučujuće u pomoći. Mi smo imali sjajnu komunikaciju – kazao je Vlahović.

Kako je rekao, neprihvatljivo je i za njega poražavajuće da povodom ovoga nije imao nikakvu podršku niti bilo kakav odgovor iz Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore u 2018, 2019. i 2020. godini.

- Nula komunikacija. Naš ambasador je sarađivao bez upliva i bez bilo kakve aktivnosti matičnog ministarstva. Drugi detalj je vezan za činjenicu da smo posle 11 godina promijenili mjesto naše ambasade. Imajući ovaj projekat u vidu uspio sam, sticajem okolnosti, da na ljepšem mjestu nađemo veći i bolji prostor.

Tamo postoji za ovaj projekat predviđena prostorija koja trenutno nije u funkciji, prazna je.

Ja sam kao ambasador sa CANU i ljudima koji su 2018. godine bili u Rimu dogovorio da se to stavi u funkciju. Ništa povodom toga nije urađeno od tada do danas od strane jedne od naše dvije akademije. To nije kritika već konstatacija činjenice – kazao je Vlahović.

A. Đ.

Crnogorsko narodno pozorište predstavilo repertoar za februar

Jubilarno izvođenje „Šćeri moja“ i popust na sve ulaznice PODGORICA – Predstava „Bladi Mun“, po tekstu i u režiji Ane Đorđević, biće izvedena u ponedjeljak, 31. januara u 20 sati, na Velikoj sceni Crnogorskog narodnog pozorišta, a februarski repertoar u nacionalnom teatru obilježiće i jubilarno, 50. izvođenje predstave „Šćeri moja“.

Pored toga, tokom februara, u CNP-u biće organizovana i akcija „Dvoje kao jedno – zaljubi se u pozorište“ koja podrazumijeva popust od 50% na ulaznice za sve programe u produkciji CNP-a.

Predstava „Šćeri moja“ jubilarno će biti izvedena u ponedjeljak, 21. februara u 20 sati. Nastala je po drami Maje Todorović, koja je nagrađena kao najbolja na konkursu Crnogorskog narodnog pozorišta za savremeni domaći dramski tekst, a premijerno je izvedena 17. maja 2016. godine na Velikoj sceni u režiji Ane Vukotić. Glumačku ekipu predstave čine: Vanja Jovićević, Mirko Vlahović, Varja Đukić, Slavko Kalezić, Dušan Kovačević, Goran Vujović, Stevan Radusinović, Slobodan Marunović, Danilo Čelebić, Zoran Vujo-

vić i Mišo Obradović. Scenograf je Aleksandar Vukotić, kostimograf Leo Kulaš, asistentkinja kostimografa Lina Leković, Aleksandar Radunović Popaj je uradio muziku, Sonja Vukićević je koreograf predstave, Balša Poček je saradnik na dramaturgiji a izvršna producentkinja predstave je Nela Otašević.

Podgorička publika prvog februara imaće priliku da pogleda predstavu Kraljevskog pozorišta Zetski dom „Ko se boji Virdžinije Vulf“, koju je po tekstu Edvarda Olbija režirao Paolo Mađeli, dok će naredne večeri cetinjska

publika gledati najnoviju produkciju nacionalnog teatra „Bladi Mun“, po tekstu i u režiji Ane Đorđević.

U okviru februarskog repertoara Crnogorskog narodnog pozorišta biće izvedene i predstave: „Smrt i djevojka“ Ariela Dorfmana u režiji Gorana Bulajića, „Očevi su gradili“ Borisa Liješevića, „Đokonda“ Viktora Lodata u režiji Dušanke Belade, „Bladi Mun“ Ane Đorđević, „Omladina bez Boga“ Edena fon Horvata u režiji Tare Manić, „Policajci“ Slavomira Mrožeka u režiji Aleksadra Jovanovića i „Soulfood“ Slavka Kalezića.

Kako je navedeno iz CNP-a, ulaznice za sve programe se mogu rezervisati na zvaničnom veb sajtu pozorišta www. cnp.me ili pozivom na broj biletarnice 020/274-009. S. V.

16

Hronika Podgorice

Subota, 29. januar 2022.

Ekipe Službe zaštite i spašavanja i tokom dana dežurale na Cetinjskom putu poslije jučerašnjeg velikog požara

Požar koji je izbio u 1.45 sati u noći između četvrtka i petka na objektu ,,Idea“ na Cetinjskom putu, lokalizovan je u 4.36, a nešto kasnije u potpunosti ugašen.

Dok su magacin supermarketa ,,Idea“ i objekat ,,Puna kuća“ bili zahvaćeni požarom, pripadnici Službe zaštite i spašavanja uspjeli su da odbrane susjedne objekte. Pričinjena je velika materijalna šteta, ali nije bilo stradalih ni povrijeđenih

I. BOŽOVIĆ

Vatrena stihija progutala dva objekta Dok su magacin supermarketa ,,Idea“ i objekat ,,Puna kuća“ bili zahvaćeni požarom, pripadnici Službe zaštite i spašavanja uspjeli su da odbrane susjedne objekte. Pričinjena je velika materijalna šteta ali, kako ističu iz Službe zaštite i spašavanja, u požaru nije bilo stradalih ni povrijeđenih.

Dvije posade vatrogasaca su i tokom dana ostale na terenu kako bi pratile stanje.

INTERVENCIJA

U 1.45 časova Službi zaštite i spašavanja je juče upućena prijava da iz objekta ,,Idea“ na Cetinjskom putu izlazi veliki dim. Izlaskom posade na licu mjesta, naveli su iz Službe, konstatovano je da je u pitanju požar velikih razmjera i da je došlo do potpune eskalacije požara.

- Plamenom je bio zahvaćen skladišni dio objekta i postojala je velika prijetnja od širenja požara na susjedne, povezane

objekte, među kojima su bili i objekti stanovanja. S obzirom na to da su bile prijavljene i eksplozije u objektu, u akciji gašenja mobilisano je 11 vozila sa 30 vatrogasaca, a u ispomoć su pristigle kolege sa Cetinja i Danilovgrada – saopšteno je iz Službe zaštite i spašavanja, uz

Glavni grad će i ove godine podržati organizaciju manifestacije ,,Crna Gora u ritmu Evrope“

Još jedna prilika za kreativnu đecu Sekretarka za kulturu i sport Ana Medigović potpisala je sa organizatorom manifestacije ,,Crna Gora u ritmu Evrope“ ugovor o saradnji u organizaciji te muzičke manifestacije.

- Gradska uprava radi puno na unapređenju kvaliteta života djece i omladine i upravo ovaj jedan projekat se naslanja na sve to što mi radimo i što baštinimo.

Glavni grad je od početka organizovanja ove manifestacije uključen i ta uspješna saradnja se sada nastavlja, a kao pobjednici takmičenja prije dvije godine, dobili smo priliku da budemo domaćini ovogodišnjeg izdanja – istakla je Medigović.

Ona je naglasila da su dio organizacije i Turistička organizacija Podgorice i Javna ustanova ,,Dječji savez“.

- Nadam se da će sva naša kreativna djeca tokom ovog takmičenja naučiti dosta o drugim kulturama, a svojim talentom promovisati kulturu i tradiciju

Podgorice i Crne Gore – poručila je sekretarka za kulturu i sport.

Izvršni direktor ,,European capital advisors management“, koji je organizator pomenute manifestacije, David Makević naglasio je da je saradnja sa Glavnim gradom izuzetno uspješna, te da je siguran da će se u tom smjeru i nastaviti.

- Zadovoljstvo nam je da Glavni grad prepoznaje značaj i vrijednost ovog projekta, koji prvenstveno podstiče razvijanje talenata kod najmlađih članova društva – kazao je Makević.

Podgorički osnovci, srednjoškolci i mladi do 21 godine imaće priliku i ove godine da učestvuju na muzičkoj manifestaciji „Crna Gora u ritmu Evrope“, u čijem programu će učestvovati timovi sastavljeni od ekipa iz 15 gradova Crne Gore, a za koje je obezbijeđena besplatna obuka za scensko, televizijsko i pjevačko predstavljanje zemlje. H. P.

napomenu da je poseban rizik predstavljala podrumska prostorija susjedne kuće u kojoj se nalazila velika količina lako zapaljivih materija i hemikalija (nitro razređivača, boja i lakova).

Pri gašenju je problem predstavljala zgusnutost objekata,

spriječimo širenje požara na okolne stambene objekte, jer je u ovom dijelu gustina naseljenosti veoma velika – zaključuju iz Službe zaštite i spašavanja.

PRIPRAVNOST

Ekipe Službe zaštite i spašavanja juče su ostale da dežuraju

U akciji gašenja bilo je angažovano 11 vozila sa 30 vatrogasaca, a u ispomoć su pristigli i vatrogasci iz službi zaštite i spašavanja sa Cetinja i iz Danilovgrada

na Cetinjskom putu. Na terenu je bilo, kako su kazali iz Službe zaštite i spašavanja, desetak vatrogasaca i nekoliko vatrogasnih vozila, koji dežuraju kako požar ne bi opet buknuo.

- Pratili smo situaciju, s obzirom na to da je u jednom od objekata, odnosno u njegovim podrumskim prostorijama, došlo do zapaljenja lako zapaljivih materija. Riječ je o bojama i lakovima, sredstvima visoke zapaljivosti, tako da smo dežurali da ne bi došlo do ponovnog aktiviranja požara – kazali su iz Službe zaštite i spašavanja.

I. M.

Donacija Biblioteke za slijepe Crne Gore JPU „Đina Vrbica“

Poklonili 34 audio-priče za ljepše odrastanje Korak ka uspješnoj saradnji Iz JPU ,,Đina Vrbica“ iskazali su veliku zahvalnost Božidaru Dendi i Biblioteci za slijepe Crne Gore što su im omogućili da i u predstojećem periodu odrastanje njihovih mališana dodatno oboje najljepšim bojama i upoznaju ih sa pustolovinama hrabrih junaka iz svijeta kniga.

- Ovaj korak je samo početak saradnje koja će se nastaviti i u godinama pred nama – poručili su iz JPU ,,Đina Vrbica“.

Direktor Biblioteke za slijepe Crne Gore Božidar Denda i direktorica JPU ,,Đina Vrbica“ Bojana Razić

Biblioteka za slijepe Crne Gore donirala je Javnoj predškolskoj ustanovi „Đina Vrbica“ 34 audio-publikacije, koje će znatno olakšati svakodnevicu kako mališanima sa tiflološkim smetnjama, tako i svoj drugoj djeci u toj predškolskoj ustanovi.

David Makević i Ana Medigović

kao i velika količina lako zapaljivih materija. Vatrogasci su uz veliki rizik uspjeli da iz objekta izvuku tri velike plinske boce da ne bi došlo do još većih eksplozija. Požar je stavljen pod kontrolu juče u 4.36 časova.

- Dobro je to da smo uspjeli da



Iz ,,Đine Vrbice“ ističu da je riječ o prvom projektu ovog tipa na nivou sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kojim će se udahnuti svježina i

značajno oplemeniti tradicionalni vaspitno-obrazovni rad, ali i u ogromnoj mjeri pospješiti inkluzija i socijalno uključivanje pojedinaca kojima je konstatovan određeni stepen oštećenja vida.

- Doniranje 34 audio-publikacije JPU „Đina Vrbica“ znatno će olakšati svakodnevicu kako mališana sa tiflološkim smetnjama, tako i sve ostale djece koja pohađaju našu ustanovu, budući da su istraživanja prepoznala da je auditivno učenje jedan od dominantnih vidova

usvajanja sadržaja u najmlađem uzrastu – saopšteno je iz JPU ,,Đina Vrbica“.

Među doniranim publikacijama jedan broj je na engleskom jeziku, što će djelovati i te kako podsticajno na učenje i lakše savladavanje engleskog jezika od najranijeg doba.

- Audio-publikacije za djecu biće dostupne roditeljima naših mališana i izložene u Biblioteci edukativnih igračaka i knjiga, koja se nalazi u okviru VJ „Mali princ“ u Zagoriču.

Roditelji, naročito roditelji

mališana koji potiču iz najvulnerabilnijih kategorija stanovništva, moći će besplatno da preuzmu audio-publikaciju i da je vrate po isteku određenog roka. Najljepši redovi istaknutih pisaca prezentovani djeci putem multimedijalnih sredstava još od najmlađih godina značajno će uljepšati njihov dan i oplemeniti im slobodno vrijeme, znatno smanjiti količinu razvojno neprilagođenih TV-programa, te podstaknuti razvoj govorno-jezičkih sposobnosti, kao i kreativnosti i mašte – istakli su iz JPU ,,Đina Vrbica“. I. M.

Hronika Podgorice

Subota, 29. januar 2022.

17

Uručene nagrade najboljim kolektivima i pojedincima u turizmu i ugostiteljstvu Podgorice za 2021. godinu U restoranu „100 manira“ na Gradskom stadionu juče su svečano uručena priznanja najboljima u okviru 38. manifestacije „Biramo najbolje u turizmu i ugostiteljstvu Podgorice“.

U kategoriji „Najbolje kompanije i institucije“ priznanja su dobili kompanija „Nemesis“, hotel „Podgorica“, restoran „100 manira“, picerija „Ćošak“, turistička agencija „Monte Mare Travel“, manifestacija „Podgorički maraton“, turističko-izletničko mjesto Gradska plaža Rogami i časopis „Caffe Montenegro“.

Među pojedincima, nagrađeni su menadžerka hotela „Ramada“ Svetlana Goranović, recepcionerka hotela „Boscovich“ Sandra Vešović, kuvar u restoranu „Per Sempre“ Mirko Popović, konobar u restoranu „Bar 49“ Bojan Stanić, poslastičarka u poslastičarnici „La Parisienne“ Dragana Pejović, turistički posrednik Žarko Radišević (turistička agencija „Marco Polo“) i posthumno novinar Sergej Ćetković.

Nagrađeni su i najbolji komunalni radnici u gradskim preduzećima – Rafet Musić i Murat Ajvazi (Čistoća), Ema Vesković i Hajdar Kajošaj (Zelenilo) i Kadri Beriša (Tržnice i pijace).

Posebna priznanja dodijeljena su Sanji Marković iz Privredne komore Crne Gore (za doprinos u turizmu) i posthumno Draganu Markoviću (za unapređenje gastronomije), dok je specijalnu nagradu za doprinos uređenju grada dobila Agencija za stanovanje.

Priznanja za doprinos izrastanju glavnog grada u kvalitetnu turističku destinaciju

Skupa, kao jedan tim, kao jedna velika porodica, uspjeli smo da prebrodimo najteži period i da danas imamo razloga da sa osjećajem optimizma gledamo prema onome što nas čeka tokom ove godine – poručio je gradonačelnik Vuković turističkim poslenicima

Dobitnici nagrada Turističke organizacije Podgorice

Direktorica Turističke organizacije Podgorice Irena Rogošić čestitala je nagrađenima i izrazila zadovoljstvo zbog postojanja kompanija i kolek-

tiva koji svojim angažovanjem doprinose da se Podgorica razvija kao kvalitetna turistička destinacija.

- Manifestacija „Biramo najbo-

lje u turizmu i ugostiteljstvu“ tradicionalno se održava već više od tri decenije. Budući da 2020. godine, nažalost, nijesmo bili u mogućnosti da je

organizujemo, iz dobro nam poznatih razloga, ove godine Organizacioni odbor za dodjelu nagrada imao je težak zadatak. Na kraju smo ipak uspjeli

da izaberemo one koji su se na neki način izdvojili svojim djelovanjem u prethodnom periodu. Nadam se da ćemo ovim projektom uspjeti da stimulišemo i pojedince i kolektive da razvijaju svoje lične i profesionalne sposobnosti i kvalitete – kazala je Rogošić, zahvaljujući svima koji doprinose razvoju Podgorice kao turističke destinacije.

Gradonačelnik Ivan Vuković istakao je da je gradskoj upravi ova lijepa tradicija veomo važna, i sve važnija ako se ima u vidu golemi turistički potencijal Podgorice.

- Svjesni smo da je za nama izuzetno težak period, iako smo se nadali da će korona postati prošlost. Bez obzira na to, čini mi se da smo u odnosu na pretprošlu godinu napravili ozbiljne pomake, i 2021. godinu ćemo pamtiti kao godinu dobre nade. To ne bi bilo moguće da nemamo vrlo posvećenu Turističku organizaciju, za koju znam da je bila svakoga dana tokom ovog teškog perioda uz vas – kazao je gradonačelnik.

Vuković je podsjetio da je Glavni grad pružio finansijsku podršku od skoro četiri miliona eura turističkim privrednicima tokom trajanja pandemije korona virusa, te da su time sačuvana brojna radna mjesta i stvorene pretpostavke za otvaranje novih.

- Skupa, kao jedan tim, kao jedna velika porodica, uspjeli smo da prebrodimo najteži period i da danas imamo razloga da sa osjećajem optimizma gledamo prema onome što nas čeka tokom ove godine – zaključio je Vuković.

H. P.

18

Arena

Odbojka/Rukomet

Subota. 29. januar 2022.

Novi selektor naših odbojkaša Makedonac Joško Milenkoski u razgovoru za Pobjedu

Crnu Goru smatram  drugom domovinom

Srećan sam što se vraćam. Bitno je da uspješno prođemo kvalifikacije, pa onda da sjednemo i razgovaramo. Nijesmo ništa konkretno pričali, važne su nam te kvalifikacije, pa ćemo poslije da odlučujemo, i ja i oni

PODGORICA – Nakon više od 13 godina, Joško Milenkoski se vraća u crnogorsku odbojku, ali u drugačijoj, značajnijoj ulozi. Makedonski stručnjak, koji je u sezoni 2007/2008. vodio Budvansku rivijeru do istorijskog trećeg mjesta u CEV kupu, u narednom periodu biće selektor muške seniorske reprezentacije i pokušati da produži kontinuitet uspjeha njegovog prethodnika Veljka Bašića, koji je odveo ,,crvene“ na dva posljednja prvenstva Evrope.

Nakon što se prijavio na konkurs za mjesto selektora, Milenkoski je između prijavljenih kandidata dobio povjerenje Odbojkaškog saveza Crne Gore da postane sedmi selektor Crne Gore.

- Srećan sam što se vraćam. Ja Crnu Goru smatram mojom drugom domovinom. Budvu takođe, jer tamo i živim povremeno. Često sam u Budvi, imam lijepe utiske od vremena kada sam bio trener Budvanske rivijere i onoga što smo postigli prije svega u Evropi. Imam puno kontakata i prijatelja tamo i to je bio motiv moje odluke. A hoću i postepeno da se vraćam na naše prostore, da tu radim i budem blizu kuće. Poslije Budvanske rivijere sam dosta dugo bio u Turskoj, gdje sam radio sa Mili Pjangom i Ziratbankom, bio selektor, sada sam u Grčkoj.

Uželio sam se rada sa igračima sa naših prostora, zato što sam prošao rad sa igračima sa svih svjetskih kontinenata gdje sam radio - kaže Milenkoski na početku razgovora za Pobjedu.

Za sada je, načelno, dogovoreno da Milenkoski vodi naše odbojkaše u narednim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo…

- Bitno je da uspješno prođemo kvalifikacije, pa onda da sjednemo i razgovaramo. Nijesmo ništa konkretno pričali, važne su nam te kvalifikacije, pa ćemo poslije da odlučujemo, i ja i oni. Da vidimo kako se meni sve to dopada, da vidimo da li je Savez zadovoljan. Načelno smo tako prijateljski pričali i dogovarali da nam je cilj plasman na Evropsko prvenstvo – dodaje Milenkoski.

S obzirom na to da je radio u nekim od najjačih evropskih

svega toga je plasman na EP. Ako, ne daj Bože, ne izborimo plasman, onda nema šta da tražimo u našoj budućoj saradnji.

Ugovor nam je vezan za taj plasman.

Kvalifikacije će se igrati u avgustu, a nakon žrijeba će biti poznati i rivali.

- Izmijenjen je sistem. Ne igra se turnirski, igraju se mečevi kod kuće i na strani. Vidjećemo kakvu ćemo grupu dobiti, da li sa tri ili četiri ekipe. Veoma je bitno koje ćemo protivnike da dobijemo i onda da pravimo plan i program za priprema, da tražimo sparing partnere, koji će nam biti važni da što spremnije dočekamo kvalifikacije.

VAŽAN JE KONTINUITET

U Grčkoj se već vidi plod njegovog rada Joško Milenkoski je početkom decembra prošle godine preuzeo grčki Finikas, naslijedivši Italijana Fulvija Bertinija i već je uspio da osvoji jedan trofej – prvi Superkup Grčke (u finalu savladan šampion Olimpijakos 3:0) u istoriji kluba.

Klub sa ostrva Siros je trenutno četvrti u prvenstvu Grčke, sa skorom 7-3, iza vodećeg Panatinaikosa (9-1), PAOK-a i Olimpijakosa (8-2), protiv koga je Finikas slavio u prethodnom kolu u gostima sa 3:2. Finikas će odmarati ovog vikenda, jer je odložena utakmica sa Panatinaikosom, zbog slučajeva korona virusa u redovima atinskog kluba.

- Šteta zbog odlaganja, jer smo bili u uzlaznoj putanji. Olimpijakos, PAOK i Panati-

liga (Turska, Grčka), da je bio i selektor Turske, Milenkoski je, kako kaže, zbog prirode posla upoznat sa stanjem u kompletnoj evropskoj i svjetskoj odbojci, samim tim i crnogorskoj reprezentaciji.

naikos su veoma kvalitetne ekipe sa po četiri kvalitetna stranca. Ja nijesam očekivao da će liga da bude toliko izjednačena i jaka, ali te ekipe, uključujući i našu, stvarno su kvalitetne. Problem je što su prije mog dolaska izgubili nekoliko utakmica i zaostali smo dosta bodova iza vodeće trojke. Ali na dobrom smo putu, igramo dobro i postižemo dobre rezultate. Šteta je što nema plej-ofa, nego se poslije regularnog dijela igra mini-liga, i pitanje je da li bodovni zaostatak možemo da nadoknadimo. Uradićemo sve što možemo da se približimo vodećoj trojki, a uživamo u tome da pobjeđujemo timove poput Olimpijakosa, Panatinaikosa i PAOK-a, što je za naš klub velika stvar – rekao je Milenkoski, koji je vodio i klubove u Makedoniji (Rabotnički), Turskoj (Mili Pjango, Ziratbanka) i Tunisu (Sfaksijen), a osam puta je proglašavan za najboljeg trenera Makedonije.

- Pratio sam sve igrače, samim tim i crnogorske, i poznat mi je njihov kvalitet. Čak je Vojin Ćaćić igrao kod mene u Ziratbanci u sezoni 2017/18. Sad će crnogorski igrači biti moja posebna preokupacija, sad ću da

Za Budvansku rivijeru me vežu samo lijepa sjećanja i uspomene Milenkoski je vodio bivšu Budvansku rivijeru u sezoni 2007/2008. Imao je nesreću da za rivala ima u tom periodu neprikosnovenu Budućnost, pa su dva finala, prvenstva i Kupa, bili krajnji domet najtrofejnijeg muškog crnogorskog odbojkaškog kluba. Međutim, u Evropi je bio drugačije, Budvanska rivijere je dogurala do trećeg mjesta u CEV kupu.

- Za Budvu i Budvansku rivijeru me vežu samo lijepa sjećanja i uspomene. Pošto je u to vrijeme naša ekipa bila sastavljena od više internacionalaca, a krajnji cilj nam je bio što bolji plasman u CEV kupu, što smo

i uspjeli. A Budućnost je u to vrijeme bila nikad jača, prejaka po imenima igrača koje je imala i stručnim štabom na čelu sa Igorom Kolakovićem. Bilo je teško igrati protiv njih, ali smo uspjeli da ih eliminišemo u Evropi u borbi za plasman na fajnal-for, ali smo izgubili domaće trofeje. A bili smo zadovoljni plasmanom na fajnal-for CEV kupa, gdje smo u meču za treće mjesto pobijedili ruski Fakel i postigli najveći uspjeh za klub. Bili smo presrećni i sjećam se dobrog rada, kontakta sa ljudima i te lijepe uspomene nikad neću zaboraviti.

ih pratim još intenzivnije, gdje god da igraju.

OD PLASMANA NA EP ZAVISI DALJA SARADNJA

Iako sa jako malom bazom igrača, Crna Gora je uspjela da se nađe na prethodna dva šampionata Evrope. Na debitanskom nastupu u Holandiji, 2019. godine, sa dvije pobjede bila je, čak, na set od plasmana u drugi krug.

- Prvi moj cilj, a i Saveza, je plasman na Evropsko prvenstvo.

Ja sam već jednom bio na EP sa reprezentacijom Turske, 2017. godine smo u Poljskoj bili 11. što je bio najveći rezultat u istoriji njihove odbojke. Ovo je novi izazov. Crna Gora je mnogo manja, izbor igrača je manji, ali ja se nadam, prije svega, da ćemo izboriti plasman na EP, a onda ćemo razmišljati o postizanju većih rezultata. A uslov

A treći uzastopni plasman na EP bi, kako kaže Milenkoski, bio dobar za crnogorsku odbojku i igrače.

- Dobro je i za mene kao selektora, za Savez, za afirmaciju crnogorske odbojke. Ipak je Evropsko prvenstvo velika manifestacija, zato što Crna Gora ne igra Evropsku ligu, ne igra Zlatnu ligu, već jedino kvalifikacije za EP. Zato je cilj plasman na to takmičenje – dodaje Milenkoski, koji je bio selektor muških selekcija Makedonije (1997 – 2008) i Turske (2017).

Iako ima dosta igrača koji su u poznim igračkim godinama, a u posljednjoj akciji je bilo i problema sa pojedinim igračima u odnosu na bivšeg selektora Bašića, Milenkoski ističe da se neće odreći nijednog igrača.

- Moj plan je da u reprezentaciju bude uključeno sve što vrijedi u crnogorskoj odbojci, kako bismo ostvarili cilj u kvalifikacijama. Za sada nemam informacija da neko nema želju da igra za reprezentaciju.

Tek sam izabran, nijesam još stupio u kontakt sa igračima, jer sam imao dosta obaveza u mom klubu. Ali u narednom periodu ću početi da kontaktiram sve igrače, da vidimo njihova razmišljanja i nađemo neki zajednički jezik. Imamo vremena, prvenstva po Evropi traju obično do aprila i neću sada da ih opterećujem sa tom pričom.

I Milenkoski će morati da se nosi sa problemom na poziciji tehničara, koja je veoma deficitarna u našoj selekciji.

- To će biti izazov. Treba da se snimi situacija i malo po malo da se rješava taj problem, ako bude problem. Ima tu i mladih igrača, i nekih iskusnijih. Treba da obavim konsultacije sa Savezom, i oko tog pitanja mi treba malo vremena da skeniram situaciju i nađem najbolje rješenje.

S. JONČIĆ

Selektor crnogorski

Nem urad PODGORICA - Crna Gora se u punom sjaju predstavila na Evropskom prvenstvu za rukometaše u Mađarskoj i Slovačkoj i osvajanjem 11. mjesta napravila najveći uspjeh u istoriji.

Dva dana po odlasku iz Budimpešte, selektor Zoran Roganović zadržao je isti utisak kao nakon meča s Islandom, posljednjeg u glavnoj rundi.

- Malo smo pokvarili utisak porazima u posljednje tri utakmice.

Ne tražim opravdanje, ali umor je sigurno učinio svoje. U prve četiri utakmice, gdje smo upisali tri pobjede, bila je velika potrošnja i pražnjenje. Nije ni čudo uz sve probleme s korona virusom, izolacijama, smještajem. Holandija i Island su najspremnije ekipe, od početka do kraja su trčali, i to je ono čemu treba da težimo u budućnosti. Da fizička sprema bude na još višem nivou - priča Roganović za Pobjedu.

- Pripreme smo počeli ljetos, momci su sve ispoštovali, ali vidjelo se kod dosta igrača da je korona učinila svoje. Mislim da ljudi ne mogu da shvate kroz što su igrači prošli tih dana i ipak smogli snage da daju sve do sebe u odlučujućim mečevima za ono za što smo se spremali, prolaz u glavnu rundu. ,,Lavovi“ su u prethodnih pet nastupa na EP samo jednom prošli glavnu rundu, i to 2008. godine, i imali svega jednu pobjedu u 18 utakmica.

U Mađarskoj je učinkom od čak tri trijumfa, uz četiri poraza, napravljen pomak od sto milja.

- Većini je zvučalo preambiciozno kad sam najavio da ćemo igrati drugi krug. Obećao sam Savezu, javnosti, prije svega igračima, da ćemo nastaviti da rastemo. Napravili smo sjajan rezultat prolazom u glavnu rundu i vrlo mi je drago što smo uspjeli da to doživimo, što su igrači osjetili da je fizička sprema jedini segment igre u kojem smo u podređenom položaju u odnosu na najbolje selekcije - Francusku, Švedsku, Island... To je jedini faktor koji nam nedostaje da izdržimo sedam, osam utakmica o kojima pričam cijelo vrijeme. Siguran sam da će igrači izvući pouke i da nam nikad više fizička sprema neće biti opravdanje jer ćemo raditi mnogo na tome, kao što smo naučili da nam slavlje poslije jedne pobjede ne zasmeta u nastavku takmičenja - navodi Roganović.

POGREŠNA SLIKA

Crna Gora je blistala u pobjedama nad Sjevernom Makedonijom, Slovenijom i Hrvatskom, bila pravi evropski hit, da bi protiv Holandije, Francuske i Islanda izgledala potpuno drugačije. Četrdeset četvorogodišnji Cetinjanin nije saglasan s ocjenom da su izlazak tri igrača iz izolacije (Stefana Čavora, Miloša Božovića i

Arena

Subota. 29. januar 2022.

Rukomet

19

ih rukometaša Zoran Roganović najavljuje nove uspjehe ,,lavova“, ali ostavlja dilemu oko nastavka saradnje

mam problem da odem, dio bih to uzdignute glave Švedska i Španija u finalu Španija i Švedska igraće sjutra u finalu Evropskog prvenstva. ,,Furija“ je izborila četvrto uzastopno finale i imaće priliku da osvoji treće vezano zlato nakon što je pobijedila prvog favorita prvenstva, svjetskog prvaka Dansku - 29:25.

Skandinavci su vodili 9:5 i 10:6, nakon čega je ,,crvena furija“ počela da hvata priključak. Na poluvremenu je bilo 14:13 za Dansku, da bi Španci serijom 3:0, uz fantastične odbrana Gonsala Peresa de Vargasa, poveli 18:16 i zadržali prednost do kraja.

U Budimpešti će se gledati repriza finala iz 2018, jer je Švedska u sjajnom meču savladala olimpijskog šampiona Francusku 34:33. ,,Trikolori“ su sjajno počeli meč, Švedska preokrenula na krilima odbrana Andreasa Palicke, koji je u finišu zaustavio šut Ludovika Fabregasa za produžetak.

Izgubili smo Adžića, ne valja nam Bojana, a među najboljima su u svom poslu Uz napomenu da ne govori o svom slučaju, Zoran Roganović poručuje da se na našim prostorima uspjeh ne cijeni dovoljno.

- Zbog načina na koji se nešto predstavlja u javnosti, izgubili smo najboljeg i najtrofejnijeg trenera kojeg je Crna Gora imala, Dragana Adžića, koji je sad u Sloveniji, s kojom će praviti sjajne rezultate. Smeta mi, takođe, atmosfera koja se pravi oko Bojane Popović, jednog od najvećih imena u svjetskom rukometu. Žena-zmaj koja je odlučila da ostane i radi u Crnoj Gori, a može da pokuca na vrata bilo kojeg kluba

Stevana Vujovića) i drugačija raspodjela minutaže poremetili koncepciju.

- Rekao sam igračima da se - onako kako smo bili krenuli - tako ,,namjestilo“ na ovom prvenstvu i da taj momenat ne treba da ispuštamo, ali ne možete očekivati da neko sedam utakmica odigra na istom nivou. Neki od naših ključnih igrača već u 15. minutu protiv Holandije nijesu mogli da izdrže i tražili su izmjenu, a onda se stvorila slika kako je sve pokvareno dolaskom igrača koji su imali koronu - objašnjava Roganović.

- Mi smo tim, ne želim da dijelim igrače na ,,koronaše“ i ,,nekoronaše“, jer niko od njih nije kriv što je bio u izolaciji. Bilo mi je vrlo teško kad sam vidio da javnost stvara tu sliku i dijeli ekipu. Nijesmo smjeli to da dozvolimo, jer smo ekipa i nema više ili manje zaslužnih za bilo koji uspjeh. Ti

u Evropi i svugdje bi je angažovali za trenera.

Među najboljima su u svom poslu, a mi gledamo da ih izgubimo ili omalovažavamo uspjeh i sve što su napravili. Ista je stvar sa Kirilom Lazarovim, rukometnom institucijom, koji je sada meta kritika u Sjevernoj Makedoniji. Meni je lakše nego njima jer sam za Švedsku vezan porodično i poslovno, napravio sam ovdje respektabilnu igračku i trenersku karijeru, i imam mir i prostor gdje mogu da radim na najbolji način. Zbog toga sam svemu naredan - rekao je Roganović, trener Eskilstune Guif.

igrači nijesu svojom voljom završili u karantinu, već su dio tima od početka do kraja. Godinama su prolazili kroz kvalifikacije i donosili uspjehe reprezentaciji, i poslije svega toga napraviti takvu podjelu u ekipi bilo je katastrofalno po nas.

NADLJUDSKI NAPORI BRANKA VUJOVIĆA

Nije samo korona stvarala probleme našoj selekciji.

- Branko Vujović je 10 dana bio prehlađen, dobio je dva dana poštede oko Božića. Ni trening nije mogao da izdrži. Kad je počelo prvenstvo, nadljudskim naporima izdržao je prva četiri meča.

Sa još nekoliko igrača nosio je ekipu i bilo je nerealno da sedam mečeva igra na onakvom nivou.

Jesmo imali problem u igri ,,šest na pet“ s igračem više, igrači su se pitali ,,što ćemo sad, da li da mijenjamo nešto“, ali rekao sam

i prihvatili su da nije isto donošenje odluke kad si odmoran i spreman, ili kad si umoran - govori Roganović.

- Kad pogriješiš dva puta u takvim situacijama, to unosi nesigurnost u ekipu po pitanju izbo-

ra akcije i teško je vratiti se. Ali taj igrač nije napravio dvije greške jer ta igra ne funkcioniše, već samo zbog toga što je došlo da zamora materijala. Ljudi moraju da shvate - greške koje smo pravili pri kraju šampionata nemaju veze s igračkim kvalitetom jer su oni u prvim mečevima pokazali kako mogu da igraju dok su svježi. To su stvari koje su nas na neki način poremetile, trudićemo se da i to ispravimo.

NEMAM PROBLEM S KRITIKOM

Mladi stručnjak poručuje da prihvata svaku kritiku.

- Daleko od toga da tražim alibi.

Moja je odgovornost za svaki neuspjeh, ukoliko neko želi da naš rezultat tako predstavi, može to da uradi vrlo lako i da napravi buru u javnosti. Nemam problem s tim. Od prvog meča nosim sve na sebe i tako ću nastaviti. Sve što je

bilo u posljednjim utakmicama je moja odgovornost, tako će biti i u budućnosti - navodi Roganović.

- Nemam nikakav problem da se spakujem i odem, uradio bih to uzdignute glave jer smatram da smo ispunili ono što smo obećali prije prvenstva. Sigurno je moglo bolje, ali s nekim stvarima nijesmo uspjeli da se izborimo.

Rezultat je takav kakav jeste, da li će to zadovoljiti javnost ili bilo koga u Crnoj Gori, nije do mene, ali je jasno da će ova ekipa u budućnosti praviti velike stvari.

Da li će to biti sa mnom ili nekim drugim, to je nebitno. Bitno je da smo dobili nove igrače, nove vođe i junake s kojima će Crna Gora da se ponosi. Toliko se toga pozitivno uradilo na ovom prvenstvu da ovo ostaje reprezentacija za velika djela i na to se treba fokusirati. ,,Sa mnom ili nekim drugim“ koju poruku time šalje Roganović, čiji je aktuelni ugovor s Rukometnim savezom Crne Gore oročen do kraja EHF Eura?

- Pričaćemo, sve račune polažem Rukometnom savezu, koji će ocijeniti da li je ovo bilo uspješno ili ne. Baraž za Svjetsko prvenstvo je u aprilu, ima vremena da se ocijeni da li treba nastaviti saradnju ili ne - riječi su Roganovića.

ISPUNIO SAM OBEĆANJA

Nekadašnji desni bek je kao selektor donio Crnoj Gori prvu po-

Danas žrijeb baraža za Svjetsko prvenstvo Crna Gora jedan je od nosilaca na današnjem žrijebu za baraž za Svjetsko prvenstvo rukometaša koje se naredne godine održava u Švedskoj i Poljskoj. Žrijeb će biti obavljen u Budimpešti, gdje se održava finalni vikend Evropskog prvenstva. ,,Lavovi“ su osvajanjem 11. mjesta izborili povoljniju poziciju i izbjegli prvu rundu baraža koja se igra u martu i idu direktno u drugi krug koji se održava u aprilu.Baraž se igra u dva meča, prvi duel na programu je 13/14, a revanš 16/17. aprila.

Osim Crne Gore, nosioci na žrijebu će biti Hrvatska, Češka, Njemačka, Mađarska, Holandija, Srbija, Rusija i Island.

Potencijalni protivnici su selekcije koje budu

pobjednici prvog kruga baraža koji se igra u martu. U prvom krugu nosioci na žrijebu će biti selekcije koje su plasirane od 16. do 24. mjesta na Evropskom prvenstvu - Austrija, Bosna i Hercegovina, Bjelorusija, Litvanija, Sjeverna Makedonija, Portugal, Ukrajina, Slovenija i Slovačka.

U drugom šeširu za prvi krug baraža su selekcije koje su bile najuspješnije u kvalifikacijama - Belgija, Estonija, Farska Ostrva, Finska, Grčka, Izrael, Italija, Rumunija, te Švajcarska.

Plasman na Svjetsko prvenstvo već su izborili aktuelni šampion planete – Danska, domaćini Švedska i Poljska, kao i tri selekcije sa Evropskog prvenstva – Francuska, Španija i Norveška.

bjedu na evropskim prvenstvima, dvije godine kasnije i prolaz u glavnu rundu.

Rezultati i kontinuitet su na njegovoj strani.

- Biti selektor reprezentacije svoje države najveća je čast koja se može ukazati treneru. I ako se završi saradnja, ostaje veliko poštovanje i zahvalnost Savezu koji mi je pružio tu mogućnost.

Drago mi je što sam dobio šansu, a sve što sam obećao Savezu, igračima i javnosti je ispunjeno, tako da što god da se desi otišao bih ponosno i uzdignute glave - govori Roganović kao da najavljuje odlazak sa selektorske klupe, iako je analizu EP počeo planovima i zadacima za budućnost.

BEZ KOMENTARA O MRVALJEVIĆU

Logično je zapitati se da li nedoumica oko nastavka saradnje Roganovića i RSCG ima veze s njegovim nesuglasicama sa direktorom reprezentacije i prvim saradnikom Draškom Mrvaljevićem.

Dvojica Cetinjana nijesu na istim talasnim dužinama od preliminarne runde EP, ali i dalje ne žele da se o tome oglašavaju u javnosti.

- Nema nikakve veze - kratko je rekao Roganović i nastavio.

- Kod nas je maltene svaki posao od danas do sjutra. Ipak, imali smo kontinuitet na kojem sam jako zahvalan Savezu, prvo Zoranu Radojičiću koji mi je dao šansu, potom aktuelnom predsjedniku Petru Kapisodi.

Mogla je da mi ,,glava odleti“ poslije remija sa Farskim Ostrvima na startu kvalifikacija za Euro 2020, ali ljudi su osjetili možda da nešto negdje postoji i onaj meč sa Danskom je to pokazao podsjetio je Roganović.

- Od tada idemo stepenicu po stepenicu, ka vrhu. Da li su apetiti porasli, da li se možda smatra da ovo nije dovoljno iako smo preskočili visoku stepenicu ka tom vrhu...? Kako će se to predstaviti, nije do mene - zaključio je Zoran Roganović. N.KOSTIĆ

Arena

20 Košarka

Američki košarkaš Kendrik Peri, novi plej

Košarkašice Budućnost Bemaxa nakon 11 vezanih pobjeda zaustavljene u Celju

„Plave“ pale nakon skoro godinu Košarkašice Budućnost Bemaxa doživjele su prvi poraz ove sezone – Podgoričanke su nakon skoro godinu zaustavljene, a nakon 11 vezanih pobjeda u WABA ligi, Celje je skinulo skalp „vučicama“.

Time je borba za prvo mjesto još neizvjesnija, a gotovo je izvjesno da upravo duel ova dva tima u Podgorici za dvadesetak dana može dati odgovor ko će sa pol pozicije dočekati fajnal for.

Na tradicionalno najtežem gostovanju „plave“ nijesu uspjele da naprave brejk protiv prvog favorita, koji je pokazao da ima sjajne strankinje, posebno Brazilku Ramonu, tako da su sada oba tima sa po jednim porazom i do kraja Top8 faze ostaje da se bore za prvo mjesto, jer su u mnogo slabijoj situaciji Montana, odnosno Vojvodina i Orlovi… „Plave“ su tokom cijelog meča bile u minusu, ali vraćale su dva puta i sa -10, a u dramatičnom finišu Budućnost Bemax prišla je na 69:65, imala dva otvorena šuta za totalni povratak, ali nije uspjela, da bi domaćin trojkom Debeljak u posljednjoj sekundi stigao i do veće razlike - 75:67.

Podgoričanke su od starta bile u minusu i prinuđene da jure minus. Nakon što su gošće vodile 7:5 (poslije poena Leković uz faul), Celje je serijom 7:0 stiglo do 12:5, imalo +7 (23:16) u finišu prve četvrtine, da bi nakon serije „plavih“ 8:0 i egala 28:28, šampion Slovenije napravio seriju 10:0 za prvo dvocifreno vođstvo – 38:28. Bili su to trenuci kada Budućnost Bemax nije imala rješenja na zonski presing, dok je Celje uglavnom preko Brazilke Ramone pravilo razliku. Prvo su Debeljak i Seničar pogodile trojke, da bi Ramona u 16. minutu pogodila za +10. Gošće su pokušavale da istope zaostatak, ali su imale očajan šut (37/12 iz igre) za 20 minuta, pa je bilo teško da se napravi reakcija, iako je Vladan Radović čestim izmjenama tražio najbolju petorku.

Budućnost Bemax je i u trećem periodu uspjela da dođe na koš zaostatka (42:40), ali ne i da

Subota. 29. januar 2022.

Nadam se do hemiji na tere

Dvorana: Gimnazije.

Gledalaca: 200.

Sudije: Glavurdić, Ćopić, Ljolje

Gbemutor Bartelme Debeljak Jelenc Čeh Seničar Anžić Štim Garić Pardi Ramona

75

14 11 6 14 2 2 26

67

(25:20, 15:14, 18:17, 17:16)

72% (22-16) 45% (35-16) 28% (32-9)

za 1 za 2 za 3

43 (16+27) Skokovi 49 (21+28) Blokade 1 2 Asistencije 19 13 14 Ukradene lopte 8 16 Izgubljene lopte 19 Faulovi 24 20

Rezultati i tabela Badel - Triglav Montana - Orlovi Celje - Budućnost Bemax 1. Celje 2. Bud. 3. Vojvodina 4. Montana 5. Triglav 6. Orlovi 7. Plamen 8. Badel

9 8 9 8 9 8 8 9

72% (29-21) 45% (44-20) 9% (21-2)

7 7 5 5 2 3 3 1

69:44 75:71 75:67 2 +196 17 1 +157 15 4 +15 14 3 -6 13 7 -111 11 5 -62 11 5 -35 11 8 -152 10

preokrene, dok je Celje ponovo u 28. minutu ponovo uspjelo da se odlijepi –55:47. Celje je imalo izuzetne procente šuta, dok „plave“ nijesu mogle da pogode brojne zicere, ali ni otvorene šuteve za tri, pa i pored velike borbenosti, nijesu nikako mogle da preokrenu. Slovenke su i na startu posljednje dionice izdržale nalet gošći, koje su prišle na 58:55, te sa dvije vezane trojke Ramone i Debeljak ponovo stekle opipljivije vođstvo 66:57, da bi u 37. minutu bilo ponovo +10 (69:59).

Već tada bilo je jasno da „plave“

Drobnjak Vučković Radonjić Živković Bajrović Bigović Savković Marković Lazarević Šćepanović Leković 13 Đorđević

4 2 14 6 4 24

„Plave“ igraju već sjutra Košarkašice Budućnost Bemaxa utakmicom protiv Celja otvorile su pakleni ritam, jer će u sedam dana odigrati čak četiri utakmice. Podgoričanke već sjutra u „Bemax areni“ igraju protiv Plamena iz Požege, sa istim rivalom Budućnost Bemax će na istom mjestu igrati i u ponedjeljak, dok ih u četvrtak očekuje gostovanje Badelu.

čeka nemoguća misija, jer je krajem treće četvrtine peti faul zaradila Lazarević, dok je u 36. minutu iz igre zbog povrede morala da izađe i Marija Leković, pa gošće iako su više puta tokom meča uspjele da se vraćaju, nijesu mogle da naprave podvig.

R. PEROVIĆ

PODGORICA – Nakon završenih formalnosti oko raskida ugovora sa Panatinaikosom, Kendrik Peri je stigao u Podgoricu. Novi plej Budućnost Volija je spreman da se priključi novim saigračima i stavi na raspolaganje treneru Aleksandru Džikiću.

Završena je njegova registracija za Budućnost, sada je na treneru ,,plavih“ da odluči hoće li Peri odmah u neđelju biti u rosteru na meču protiv tima čiji je dres nosio prošle

sezone – Cedevita Olimpije.

- Malo sam umoran i anksiozan jer sam čekao da se razjasne sve stvari u Atini, kako bih došao ovamo. Ali stigao sam zdrav i ,,čitav“ i spreman sam da počnem da radim - kazao je Peri.

Budućnost Voli je Perijev četvrti tim u ABA ligi, pošto je igrao za makedonski Karpoš Sokoli, Megu i Cedevita Olimpiju, pa mu regionalno takmičenje, svakako, nije nepoznanica.

- Ovo je takmičarska liga, a istorija takmičenja pokazuje da je mnogo talentovanih igrača

prošlo kroz nju. U ovoj ligi sam, počev od igranja u Makedoniji, počeo da razumijem evropsku

Protiv Budućn Nastupajući za Karpoš Sokoli, Megu i Cedevita Olimpiju, Kendrik Peri je odigrao pet mečeva protiv Budućnost Volija, a upisao je dvije pobjede i tri poraza, uz prosječnih 12,4 poena po meču.

U pobjedi Karpoš Sokolija u

Poznati kapiteni i članovi startnih petorki NBA duela najvećih zvijezda

Ol-star starteri: Džejms, Jokić...

PODGORICA - Lebron Džejms (37) ponovo će biti kapiten na NBA Ol-star utakmici, dobio je zbirno najviše glasova navijača, kolega igrača i novinara na glasanju. ,,Kralja“ Džejmsa čeka čak 18. nastup na meču najvećih zvijezda košarke.

Ol-star utakmica biće odigrana u noći između 20. i 21. februara u Klivlendu, a Džejms, superstar Los Anđeles Lejkersa, zbirno je i proporcionalno dobio najviše glasova (171), ispred centra Denvera i aktuelnog MVP (najboljeg igrača prethodne NBA

sezone) Nikole Jokića (167).

U startnu petorku iz Zapadne konferencije odabrani su i bek Golden Stejta Kari, njegov mladi saigrač, krilo Vigins, kao i mladi bek Memfisa Morent.

Kapiten iz ekipa Istoka, zbirno po broju glasova, trebao bi biti Kevin Djurent (Bruklin) – ali on je već najavio da neće igrati zbog oporavka povrede. Među pet startera su i Adetokumbo (Milvoki), Derozan (Čikago), Embid (Filadelfija) i Jang (Atlanta). Naknadno će biti poznato ko će zamijeniti Djurenta.

R. A.

Arena

Subota. 22. januar 2022.

Budućnost Volija, doputovao u Podgoricu

obroj enu košarku i koliko je ovdje snažna košarkaška kultura. Poznajem ABA ligu, to je i jedan od razloga što sam došao u Budućnost - dodaje 29-godišnjak sa Floride.

Pojačanje Budućnost Volija iz evroligaškog tima, koje treba najviše da pomogne u organizaciji igre i rastereti malo Džastina Kobsa, zna kako je igrati protiv podgoričkog tima. A dobro zna i kakve navijače imaju ,,plavi“. Istina, Peri u ovom periodu korona virusa to neće moći da osjeti, pošto su tribine ,,Morače“, zbog aktiuelnih mjera, prazne do daljnjeg…

- Igrajući protiv Budućnosti, znam da uz njih idu i navijači.

Radujem se što sam sada na njihovoj strani, a ne protivničkoj.

Nadam se da ćemo uz kovidpravila imati neku podršku navijača sa tribina. Ali bez obzira na to da li je dvorana puna ili nije, znam da podrška navijača

21

Košarkaši SC Derbija večeras (19 h) u Zagrebu gostuju Ciboni, u 18. kolu Admiralbet ABA lige

Test zrelosti u ,,Draženovom domu“ Danilo Nikolić ponovo trenira Nakon desetak dana pauze zbog povrede koljena, Danilo Nikolić se ponovo priključio treninzima Budućnost Volija, u dijelu koji mu je za sada dozvoljen – individualnom radu.

Za puni trening i rad sa ekipom, Danilo čeka “zeleno svijetlo” doktora.

Krilni centar “plavih” je 8. septembra kolabirao na treningu Budućnosti, tokom priprema za start sezone, a već 13. septembra je uspješno operisan u Istanbulu.

Trener Aleksandar Džikić je više puta ponavljao da se nada povratku Danila u drugom dijelu sezone, a nema dileme da bi time Budućnost dobila najveće pojačanje.

Kako se stvari odvijaju, taj dan je sve bliži…

neće izostati, a mi ćemo naporno raditi da je zaslužimo - rekao je Peri, koji u Evropi ima i igračko iskustvo iz Mađarske, Rusije, Francuske i Grčke.

A u Budućnosti će igrati sa dva prijatelja – Džastinom Kobsom i Vilijem Ridom.

- Sa Džastinom sam godinama

vodio borbe na terenu, sa Vilijem radio zajedno tokom prošlog ljeta. Mislim i nadam se da će sve to zajedno napraviti dobru hemiju na terenu – zaključio je Peri, kome je dosadašnji prosjek po meču u ABA ligi 13,9 poena, 4,8 asistencija i 2,8 skokova.

S. J.

nosti prosječno postizao 12,4 poena Skoplju (77:71), u sezoni 2016/17, Peri je upisao devet poena, osam asistencija, te po tri skoka i ukradene lopte.

U porazu makedonskog tima u ,,Morači“ (95:61), Peri je meč završio sa 15 poena, pet asistencija, dva skoka i ukra-

Košarka

denom loptom.

U dresu Mege je odigrao samo jedan meč, a u porazu u ,,Morači“ (90:76), u sezoni 2019/20, je imao 13 poena, sedam asistencija, četiri skoka i dvije ukradene lopte.

Igrajući za Cedevita Olimpiju, u

prošloj sezoni, Peri je u pobjedi svog tima kod kuće (95:84) zabilježio 17 poena (šut za tri poena 8-2), pet asistencija i skok, dok je u porazu u ,,Morači“ (89:75) uknjižio osam poena (za dva 9-4, trojke 6-0), tri skoka, te po asistenciju i ukradenu loptu.

PODGORICA – Debitant u regionalnom takmičenju je u prvom dijelu sezone kod kuće savladao velikana jugoslovenske košarke, nekadašnjeg dvostrukog prvaka Evrope.

Da li SC Derbi može i u Zagrebu da ponovi trijumf iz ,,Morače“ (93:87), znaće se večeras nakon utakmice koja od 19 časova počinje u ,,Draženovom domu“. ,,Studenti“ su pobjedom protiv Cibone, krajem oktobra prošle godine, prvi i do sada jedini put ,,vezali“ dvije pobjede u ABA ligi, pa se nadaju da bi, nakon važnog trijumfa nad Splitom, protiv ,,vukova“, mogli da ponove isti uspjeh kao u prvom dijelu sezone.

Pobjedom protiv Splita, SC Derbi je u prošlom kolu prekinuo niz od tri poraza, dok je Cibona u seriji od sedam poraza, zbog čega je došlo do promjene na klupi ,,cibosa“, pa je Vladimira Jovanovića zamijenio Gašpern Okorn, koji će debitovati na klupi protiv crnogorskog predstavnika.

- Još jedna zahtjevna utakmica, ponovo bitna za oba tima.

Mislim da će kod Cibone, nakon promjene trenera, biti neke pozitivne reakcije. Očekujem da će igrati agresivnije i sa više energije. Mi se u tom smjeru i spremamo, više smo fokusirani na sebe, ima puno stvari koje treba da popravimo.

Uz dobar pristup, koncentaciju i energiju koja nam treba na svakoj utakmici, nadam se da možemo da igramo dobro. Nadamo se pobjedi – rekao je tre-

Okorn: Idemo na pobjedu Novi trener Cibone Gašper Okorn je tek pet dana sa ekipom.

- Momci su jako motivisani i odlično rade. To treba prenijeti i na utakmicu, još je puno fokusa na oprezu da ne dođe do preopterećenja nakon ,,prisilne“ pauze. Moramo da idemo na pobjedu protiv SC Derbija. Dobro smo analizirali protivnika, ali primarno gledamo sebe i svoju igru. Moramo da vratimo agresivnost i energiju s početka sezone i zasad idemo korak po korak u tom smjeru – rekao je Okorn.

ner SC Derbija Andrej Žakelj.

Od meča sa Splitom, za košarkaše SC Derbija počinje serija mečeva sa ekipama iz donje polovine tabele, u kojima će odlučivati o sudbini opstanka u elitnom regionalnom takmičenju, što je i cilj u ovoj sezoni.

Pred meč u Zagrebu, Podgoričani imaju skor 6-9, odnosno pobjedu više od Cibone, zbog čega meč u Zagrebu dobija još više na značaju, jer bi pobjeda imala dvostruku vrijednost.

- Čeka nas teško gostovanje Ci-

boni, koja je atletski, možda, i najbolja ekipa u ligi. Sezonu su dobro počeli, kasnije su doživjeli pad. Promijenili su trenera, što otežava neke okolnosti.

Mi treniramo jako dobro, dolazimo nakon jako bitne pobjede protiv Splita. Uz naš maksimalan pristup, očekujem pobjedu u Zagrebu – rekao je Andrija Slavković, bek SC Derbija, koji je najbolji poenterski učinak u sezoni imao u prvom meču protiv Cibone, kada je upisao 15 poena.

S. J.

NBA: Golden Stejt bolji od Minesote, poraz Lejkersa u Filadelfiji PODGORICA - Golden Stejt Voriorsi nemaju namjeru da prepuste drugo mjesto Zapadne konferencije NBA lige, u velikom stilu pobijedili su odlične Minesota Timbervulvse 124:115 na svom terenu.

Prva A muška crnogorska košarkaška liga (11. kolo)

Odložen derbi u Nikšiću PODGORICA – Derbi 11. kola Prve A muške crnogorske košarkaške lige ipak se neće igrati u neđelju u Nikšiću.

Naime, kako je saopšteno iz košarkaškog saveza Crne Gore duel između Sutjeske (skor 4-3) i Lovćena (6-3) je odložen, zbog pozitivnih testova na korona virus u taboru Cetinjana.

To je trebalo da bude meč koji će obilježiti ovu rundu, pošto oba tima imaju najveće ambicije i žele među dva tima koja idu u ABA 2 ligu.

Danas se igraju dueli Jedinstvo

– Ibar (18 sati), Teodo – Primorje (18) i Milenijum - Podgorica (19).

Susret između Danilovgrada i SC Derbija igraće se 6. februara.

S. J.

Minesota je imala malu prednost početkom treće dionice, kada se tim ,,ratnika“ raspucao i lako obezbijedio trijumf.

Slavni bek Stefon Kari bio je centralna figura duela sa 29 poena, osam skokova i šest asistencija.

Sveukupno, svi glavni igrači Voriorsa bili su šuterski raspoloženi. Bek Tompson dodao je 23 poena uz pet skokova i četiri asistencije. Novi Ol-star starter, mlado krilo Vigins, upisao je 19 poena, kao i rezervista, bek Pul... Odsustva krilnog centra Grina i specijaliste za defanzivu Igudale nijesu se osjetila u igri.

Iskusni Bjelica je za 16 minuta na parketu pored pet poena imao odličnih šest asistencija.

Minesotu je standardno predvodio centar Karl-Entoni Tauns sa 31 poenom, 12 skokova i šest asistencija. Mladi bek Edvards je pored 27 poena imao po šest asistencija i skokova. Bek Rasel sveden je

Moć Karija i ,,ratnika“

na svega osam poena.

Golden Stejt ima učinak 3613, četiri poraza više od lidera Finiksa na Zapadu, a četiri manje od Memfisa na trećem mjestu. Minesota ima skor 24-24, osma je na Zapadu, u klinču za sedmo mjesto sa ekipama iz Los Anđelesa i jedno je od najprijatnijih iznenađenja sezone.

Bez lakše povrijeđenog Lebrona Džejmsa (problem

sa koljenom, biće oporavljen narednih dana), Los Anđeles Lejkersi nijesu imali šansi na gostovanju Filadelfiji, 105:87.

Sada imaju skor 24-25 i na devetom su mjestu Zapadne konferencije.

Filadelfiju (29-19, trenutno peta na Istoku) predvodio je slavni centar Džoel Embid sa 26 poena, devet skokova i sedam asistencija. Krilo Heris dodao je 23 poena. U re-

dovima Lejkersa, oporavljeni centar Entoni Dejvis bio je dominantna figura sa 31 poenom, 12 skokova, četiri blokade i dvije ukradene lopte...

Bek Vestbruk dodao je 20 poena.

U noći između četvrtka i petka odigrana su samo ova dva meča, što je uvertira za sjajne mečeve dan kasnije: Čikago – San Antonio, Minesota – Finiks, Juta – Memfis...

S. S.

22

Arena

Sportski miks

Subota. 29. januar 2022.

Fudbalere Rudara dočekalo sunce na početku priprema u Antaliji

Petrović: Svi su zdravi, krećemo sa uigravanjem AUSTRALIJAN OPEN: Nadal će protiv Medvedeva u neđelju imati šansu za 21. rekordnu grend slem titulu

Najbolji u klinču

PODGORICA - Danjil Medvedev i Rafael Nadal će u nedjelju, od 9.30 časova, igrati za tron Australijan opena i novi, dragocjen dio teniske istorije. Gren slem u Melburnu je, gledajući kvalitet i formu slavnih finalista, dobio savršen meč za tron.

PODGORICA - Bijeg od pljevaljske zime Rudar je pronašao u Antaliji, gdje je juče odradio dva treninga, a danas će igrati protiv Torpedo Kutaisija (15 h).

Ekspedicija crnogorskog kluba otputovala je za Tursku sa danom zakašnjenja jer je aerodrom u Sarajevu bio zavijan.

Izabranici Rada Petrovića potom su promijenili plan letjenja i za Sredozemnu rivijeru Male Azije krenuli iz Beograda.

Potpuno neuobičajeno u poznatom mondenskom sportsko-turističkom centru prethodnih dana bilo je pahulja, ali Rudar je u Antaliji dočekalo sunce.

- Malo je duvao vjetar, ali je vrijeme lijepo. Juče smo trenirali prijepodne i poslijepodne. Odlični su uslovi za rad. Potrudićemo se da to iskoristimo na pravi način. Ovdje ćemo imati jake provjere, a prva je danas protiv ekipe iz Gruzije.

Dobra je okolnost što su svi zdravi i bore se za mjesto u timu. Zadovoljan sam odnosom momaka. Na nama je da se spremimo i što bolje uigramo do nastavka

prevenstva - poručio je Petrović.

Petrović je pod Golubinjom radio prije četiri godine kao pomoćnik Miodraga Vukotića.

Dugo je bio asistent - u Budućnosti, mladoj reprezentaciji, prethodno u Sutjesci, da bi krajem jeseni započeo karijeru šefa stručnog štaba.

Na klupi Pljevljaka ostvario je po jednu pobjedu, remi i poraz.

Prvoligaš sa sjevera zimuje na sedmoj poziciji u Telekom 1. CFL, sa pet bodova iznad zone baraža i sedam od mjesta koje vodi u Evropu.

- Poznajem ambijent u Pljevljima, znam Rudar kao klub jer sam u njemu radio i ranije. Sada sam opet tu, u novoj ulozi. Odlično sam prihvaćen. Srećan sam što imam priliku da radim u jednom od naših najvećih klubova. Došao sam u kolektiv koji je pun razumijevanja i podrške. To mnogo znači za svakog trenera, pogotovo za nekoga ko je na početku. Daću sve od sebe da ispunim očekivanja i zajedno napravimo dobre stvari - ističe trideset devetogodišnji Podgoričanin.

Danas se nastavlja Prvenstvo Crne Gore za vaterpoliste

Pljevljake je napustilo nekoliko prvotimaca, poput - Surake, Zečevića, Kartala i Jočića.

U klubu su stigla pojačanja kao što su Banović, Malešević, Popović, Krneta, povratnik Matsuji.

- Polako sklapamo kockice. Zadovoljan sam igračima koje imam. Moguće je da nam se još neko priključi ovdje u Antaliji. Moguće je i da neko ode - kaže Petrović.

Rudar na proljećnoj premijeri dočekuje Iskru...

- Primarni cilj je opstanak bez baraža.

On će umnogome zavisiti od ishoda utakmice sa Iskrom. Ukoliko pobijedimo, onda ćemo se truditi da se borimo za četvrto mjesto, mada će biti teško. Petrovac je jako kvalitetan, Iskra se značajno pojačala, baš kao i Mornar. Sve te ekipe su u prednosti jer imaju više fudbalera, duži roster. Otprilike, mi imamo isti kvalitet, ali probaćemo da budemo bolji na proljeće - zaključio je Petrović koji je u stručni štab doveo Duška Globarevića, a zadržao starosjedioce Nikolu Sekulića i Miloša Radanovića. D. K.

Nastavljena Prva liga za odbojkašice

Akademija slavila Drugo kolo u Budvi nakon preokreta i Herceg Novom

PODGORICA – Budva i Primorac danas će od 14 sati otvoriti 2. kolo prvenstva Crne Gore, a malo kasnije (19 sati) Jadran će dočekati Kataro.

Prvenstvo za vaterpoliste počelo je sa zakašnjenjem zbog korone, a u srijedu – na premijeri – favoriti su opravdali očekivanja. Primorac je lako upisao prve bodove protiv Katara (12:5), a Novljani su savladali Budvu (12:7).

Nakon ligaškog dijela na programu će biti polufinalni dueli (prvi sa četvrtim, drugi sa trećim) koji će se igrati na dvije pobjede. Pobjednici će odmjeriti snage u finalu. Titulu brani Jadran, a novi šampion Crne Gore biće ekipa koja prva dođe do tri pobjede.

A. M.

PODGORICA – Odbojkašice Akademije drugi put u sezoni savladale su Rudar, ponovo sa 3:2, drugi put u Pljevljima.

A izgledalo je da će se meč završiti drugačije, jer je Rudar vodio 2:1 u setovima, a u petom je imao prednost od 9:4.

Ipak, tim Milana Markovića se nije predavao, pa je sjajnim preokretom došao do some pobjede u prvenstvu, u kojem novajlija u ligi ima samo dva poraza.

Anastasija Anđelić sa 22 poena, Anja Popović sa 16 i Kristina Božović sa 13 poena predvodile su Akademiju do novog trijumfa. U poraženom timu, istakle su se Majda Čakar i Teodora Leovac sa po 19 poena.

Derbi kola danas igraju Morača i Galeb, a lider Luka Bar u neđelju gostuje Jedinstvu iz Bijelog Polja.

S. J.

Crnogorski bokser bori se protiv Luisa Ritsona

Zlatičanin u martu ponovo u ringu PODGORICA - Crnogorski profesionalni bokser Dejan Zlatičanin boriće se 25. marta u Njukaslu protiv Britanca Luisa Ritsona, saopšteno je iz njegovog štaba.

Nekadašnji WBC šampion svijeta u lakoj kategoriji u septembru je izgubio od Rusa Zaura Abdulajeva.

Na profesionalnom ringu ostvario je 24 trijumfa, a poraz u Ekate-

rinburgu bio mu je treći u karijeri.

Ritson, koji je rođen baš u Njukaslu, u karijeri ima skor od 22 pobjede i dva poraza. Posljednju borbu imao je u decembru, kada je savladao Meksikanca Kristijana Uruskietu.

Zlatičanin je u junu 2016. godine postao prvak svijeta, pobjedom nad Franklinom Mamanijem. R. A.

Performans drugog tenisera svijeta, Rusa Danjila Medvedeva, u pobjedi nad Stefanosom Cicipasom 7:6, 4:6, 6:4, 6:1, bio je savršena teniska predstava, pogotovo u četvrtom setu. Utisak je da je tajbrejk prvog seta, u kom je Moskovljanin nadoknadio deficit 4:1, ipak bio ključni momenat – u duelu koji nije mogao proći bez kontroverze.

RASPRAVA SA SUDIJOM

Medvedev je u pauzi nakon drugog seta ušao u žestoku raspravu sa glavnim sudijom duela – jer je bilo očigledno da otac Grka Cicipasa između poena sinu šalje instrukcije kako da igra, što je strogo zabranjeno po pravilima turnira.

Rus je izvrijeđao arbitra... Tek u četvrtom setu stiglo je i opravdano upozorenje za Cicipasa, koji se do kraja meča praktično ,,ugasio“.

- Srećan sam jer sam na početku četvrtog seta uspio da se potpuno smirim, da pronađem energiju. Do kraja je sve bilo kako treba. Oporavak nakon četvrtfinala je bio težak, ali dan pred ovaj meč sam se već dobro osjećao. Srećan sam što ovaj meč nije trajao recimo oko pet sati, mogu da se oporavim do finala. Igraću u finalu protiv jednog od najvećih, opet ću igrati protiv igrača koji juri 21. gren slem titulu.

Znam i da će Đoković sa velikom pažnjom sigurno gledati moj duel sa Nadalom. Znam da je Rafa snažan, u formi, ali vjerujem da mogu da pobijedim – rekao je Medvedev, prošlogodišnji finalista u Melburnu i aktuelni šampion US opena.

Polufinale je trajalo svega dva sata i 33 minuta, četvrti set samo 25 minuta. Pobjednik je protiv agresivnog rivala, 4. igrača svijeta, imao prednost u vinerima 39:35, a realizovao je četiri od 12 brejk-lopti.

MOĆNI RAFA

Samo na korak od rekordne 21. gren slem titule: Rafael Nadal šesti put u karijeri igraće u finalu Australijan opena, nakon pobjede nad Mateom Beretinijem 6:3, 6:2, 3:6, 6:3 u Melburnu.

Legendarni Španac je do sada pružio najubjedljivije partije na takmičenju; iskustvo i klasa su zalog da u finalu bude možda i blagi favorit. Na gren slemu u Melburnu do sada je slavio samo jednom, još 2009. godine. Ukoliko u nedjelju od 9.30 časova osvoji titulu, biće to dobar argument za njega u prilog raspravi o najboljem teniseru u istoriji.

Protiv Beretinija, dominantnog napadača forhendom sa osnovne

Dodig i Mladenović na tronu Hrvatski veteran Ivan Dodig (37) u paru sa Francuskinjom Kristinom Mladenović osvojio je titulu u miks-dublu na Australijan openu, pobjedom nad domaćim parom Furlis – Kubler 6:3, 6:4 u finalu.

Na taj način Dodig, teniser iz Međugorja u Bosni i Hercegovini, potvrdio je dominaciju u miks-dublu u godinama za nama (četvrta gren slem titula u miksu od ljeta 2018. godine). Interesantno, prošle godine Hrvat je osvojio Australijan open u dublu, u paru sa Filipom Polašekom. U singlu nikad u karijeri nije uspio da se plasira dalje od četvrte runde (osmina finala) na gren slem takmičenjima.

Za Mladenović, kćerku bivšeg rukometaša Dragana Mladenovića, ovo je treća gren slem titula u karijeri u miks-dublu, a Australijan open u toj konkurenciji osvajala je i 2014. godine.

linije, Nadal nije imao mnogo problema i riješio je posao za svega dva sata i 58 minuta. Odlučujući četvrti set trajao je svega 43 minuta – rival, prošlogodišnji finalista Vimbldona, suštinski nije priprijetio i popustio je u prvoj dramatičnoj situaciji.

- Bolje sam počeo meč, bio sam bolji u uvodna dva seta i to su bila najbolja moja izdanja do sada na turniru. Mateo je još jednom pokazao da je dobar teniser, u trećem setu je počeo da pogađa, a ja nijesam igrao moju igru, servis mi nije funkcionisao. U četvrtom setu je takođe igrao sjajno, a poslije toga sam uz patnju uspio da dođem do pobjede. Bilo je u mojoj karijeri dosta problema sa povredama, ranijih šansi, onaj poraz od Federera 2017. godine, jedva sam osvojio trofej ovdje 2009. godine... I evo sada smo tu opet i pokušaću da osvojim – rekao je Nadal.

Peti igrač svijeta Nadal je imao deset vinera manje od protivnika, ali ga je natjerao na čak 39 neiznuđenih grešaka (imao je čak 20 manje).

Suštinski, Rimljanin Beretini kao da se nije ni pojavio na terenu u uvodna dva seta, prije nego se nakratko ,,raspucao“... Utisak je da je za veći otpor slavnom Špancu bio potreban raspoloženiji i svježiji protivnik.

Samo dvije brejk lopte Nadal je dozvolio rivalu tokom cijelog meča, a realizovao četiri od osam. Meč je odigran pod zatvorenim krovom ,,Rod Lejver arene“, takvi uslovi očekuju se i u nedjelju...

S. S.

Feljton

Subota, 29. januar 2022.

23

6

KAZIVANJA O CRNOGORSKOJ KINEMATOGRAFIJI

Najteže je kad reditelj ne zna posao pa pita je li dobro STEVAN STEVO LEPETIĆ, FILMSKI SNIMATELJ, LOVĆEN FILM (NASTAVAK)

Snimajući obilazili smo sve zatvore po Crnoj Gori i uočili da su svi zidovi u ćelijama bili ispisani imenima, crtežima, porukama… To su Ratko Đurović i Velimir Stojanović prepoznali kao motiv i došlo se do ideje da se snimi film o tim crtežima.

Tako nastaje, mislim prvi u Jugoslaviji triptih eksperimentalnih filmova, Za život; San nad bezdanom i U odbojima sunca (1954). To je bio film iste vizuelizacije ali u tri varijante jer snimajući te crteže u zatvoru koji je bio u blizini mora smo primijetili da oni se valovi čudesno reflektuju preko tih crteža. U to vrijeme bio sam prirodno mršav, Vladeta Lukić me zvao Čaplja, i trebalo je da odglumim zatvorenika u nekoj iskidanoj pidžami, onako, ni živ ni mrtav.

Pa smo onda kopirali u duploj ekspoziciji preko tih crteža, valove i to je najedanput oživjelo.

Iako je taj filmski žanr u to doba bilo teško shvatiti, on je od ovih na malo većem kulturnom nivou bio zapažen.

Ja sam potom samostalno kao snimatelj uradio film Čovjek i voda (1955) diplomski rad Zdravka Velimirovića i Mila Đukanovića. To je bio film o Skadarskom jezeru i bilo je veoma teško ga snimiti, jer su autori bili mladi, početnici ali maštoviti i zahtjevni u svojim vizuelnim i tehničkim pogledima na film. Tada je u ekipama dokumentarnog filma bilo do 5 ljudi, eventualno šest: reditelj, snimatelj, asistent snimatelja, organizator, šofer i električar.

Rekao sam da je još u Herceg Novom počelo da se radi na filmu Lažni car (1956) i to sa velikim ambicijama i optimiz-

Donosimo svjedočenja crnogorskih sineasta o prvim decenijama crnogorske kinematografije, koja je naš poznati filmski reditelj i dokumentarista Momir Matović objavio u kapitalnoj knjizi ,,Metri života” (Podgorica, 2021). Knjiga ,,Metri života” je dobitnik nagrade ,,Ratko Đurović“ za izuzetan doprinos očuvanju i promovisanju crnogorske filmske baštine, koju dodjeljuje Crnogorska kinoteka

Stevo Lepetić i Branislav Bastać na snimanju Mjesečnika - Plav (1949)

mom. Ja sam u ovom filmu bio prvi asistent kamere, a direktor fotografije je bio Frano Canci Vodopivec. U to doba je on snimio jedan film Djevojčica i hrast (1955) reditelja Kreša Golika.

Poetičan, divan film koji je sniman u nekom kamenjaru, gdje su stabla bila rijetka i za koji je te godine dobio Zlatnu arenu.

To je čitav film u jednom kadru tako da je to oduševilo Velimira Stojanovića. On ga je pozvao, prisustvovao sam telefonskom razgovoru i on je pristao. Imao je veliko iskustvo i mi smo dobro sarađivali tokom snimanja, tako da mi je poslije šest mjeseci po završetku snimanja filma Lažni car poslat telegram iz Jadran filma i lično od Vodopiveca, koji su mi predlagali da

Stevo Lepetić: Radio sam sa velikim brojem reditelja. Imaš reditelja koji neće da gleda kroz kameru, a imaš reditelja od kojih ne možeš doći do kamere. Da bi reditelj dalje napredovao, da bi izgradio stil, smatram da ipak mora imati svojeg snimatelja.

Razumijete? To je u dva tijela jedan čovjek

Sjedište Lovćen filma u Budvi

Stevo Lepetić: Pravo da vam kažem: kad sam došao sa Cetinja u Herceg Novi imao sam 4 para cipela a ovi glavni su imali po jedan par.

I tu smo se razlikovali.

Kad su ti isti ljudi pošli iz Herceg Novog imali su 60 pari cipela. To slikovito opisuje taj prelazak u Budvu. Imali smo oko 120 uposlenika svih zanimanja i obrazovanja, ali 70 odsto informbirovaca

se preselim i nastavim raditi u Zagrebu. Ja sam bio oženjen i nijesam se usudio da pođem. Da li je to bolje ili gore bilo za mene, ne mogu sada ništa reći. On je postao i ostao jedan od najvećih jugoslovenskih filmskih snimatelja i poslije smo se susretali na Manakijevijim danima filmskih snimatelja u Bitolju, gdje smo obojica dobili nagrade za snimateljski rad i dan danas smo veliki prijatelji. Ja sam ostao da živim u Herceg Novom, ali u svojstvu predsjednika Upravnog odbora sa preduzećem prelazim u Budvu u objekat hotela Romanija pa smo odjedanput iz 4 sobe prešli u 114. Biciklom si mogao iće kroz te dugačke hodnike da nekoga nađeš. Ja sam bio po prirodi realista i smatram da je to bio početak neke megalomanije u Lovćen filmu. Pravo da vam kažem: kad sam došao sa Cetinja u Herceg Novi imao sam 4 para cipela a ovi glavni su imali po jedan par. I tu smo se razlikovali. Kad su ti isti ljudi pošli iz Herceg Novog imali su 60 pari cipela. To slikovito opisuje taj prelazak u Budvu. Imali

Zgrada Lovćen filma u Herceg Novom

smo oko 120 uposlenika svih zanimanja i obrazovanja, ali 70% informbirovaca. Bilo je tu i visokih intelektaulaca, pismenih ljudi, koji su postali kasnije svojim radovima bili vrhunac kulture u zemlji.

U filmu Muškarci (1963) koji je režirao Milo Đukanović ja sam bio švenker. Tu sam radio prvi put kamerom New well. To je u to vrijeme bila najkvalitetnija filmska kamera sa kojom se snimalo u Holivudu. Pravi katapult sa dva točka, ne gledaš u vizir koji je izgledao kao veliki ekran sa jednim okom nego sa oba oka i mogla su se njome čuda napraviti. U to doba je Lovćen film već bio kupio te dvije kamere kojih nije bilo u Jugoslaviji. Fotografija u igranom filmu mora biti adekvatna sadržaju. Ona nekada mora biti i ružna jer govori i podstiče jedan takav događaj.

Film Lelejska gora (1968) reditelja Zdravka Velimirovića je pored tekstualne dramatičnosti, imala specifičan pristup fotografije što je znatno doprinijelo kompletnom uspjehu filma. Direktor fotografije je bio Rus Sergej Lisecki, a ja sam bio snimatelj slike. Tu sam shvatio kakva treba da bude kamera u određenom filmu, jer ona ima

višestranu naobrazbu, znate.

To je i tehnička, i vremenska, i vizuelna, i hemijska komponenta, koje sve morate uglobiti da bi slika bila dobra. Tako sam dobio nagradu za dokumentarni film Rajka Đukića Dolina ljepote (1970). To je rađeno u Polimlju, dolinom Lima, jesen, sve požutilo, fantazija. Snimano je na Agfa Geveart koloru i dobio sam priznanje fabrike za kvalitet slike.

Svojom produkcijom, Lovćen film bio je tada na vrhuncu u Jugoslaviji. Ulazilo se u ogromne poslove gdje se nijesmo baš dobro snalazili i u meni se to brkalo. Pošto smo upali u ogromne rashode nestalo je novaca i nije se moglo dalje raditi. Onda je svako svakome postao kriv.

Radio sam sa velikim brojem reditelja i oni se svi odreda jedan od drugog toliko razlikuju, da u početku te to zbunjuje.

Imaš reditelja koji neće da gleda kroz kameru, a imaš reditelja od kojih ne možeš doći do kamere. Radili smo i sa inostranim rediteljima i po meni je to bilo mnogo lakše jer on zna što hoće.

On skoro sve zna i kaže ti gdje se postavlja kamera, kaže ugao, pa čak i objektiv. Leonardo Berkovići, pa Klod Otan Lara...

WIKIPEDIA

» Autor: Momir MATOVIĆ

Knjiga Momira Matovića ,,Metri života“ u izdanju MFILM-a Montenegro iz Podgorice, po cijeni od 10 eura može se naručiti na telefon 067/257-415

Franjo Vodopivec

nema tu... on je suveren... Kada kaže da je dobro – dobro je. Najteže je kad reditelj ne zna posao pa mene pita je li dobro. Da bi reditelj dalje napredovao, da bi izgradio stil, smatram da ipak mora imati svojeg snimatelja.

Razumijete? To je u dva tijela jedan čovjek.

Mi smo se stalno selili. Poslije Budve preseljavamo se u Titograd, gdje je osnovan Filmski studio Titograd koji sam grad nije htio prihvatiti, nego mu je djelatnost i registraciju omogućila Televizija Titograd. Iako je bio mali kolektiv lijepo se radilo. Po njegovom gašenju ponovo prelazim u Zeta film u Budvi i mislim da je to bila moja ispravna, i konačna odluka.

Posljednji igrani film na kojem sam radio je film Vrhovi Zelengore (1976) reditelja Zdravka Velimirovića. I poslije su me zvali ali osim dokumentarnih filmova ja više nijesam mogao raditi ovaj naporan posao. Posljednji dokumentarni filmovi su mi bili Grad sunca i ponosa (1982) reditelja Miomira Stamenkovića i Budva - rođena prije sebe (1988) reditelja Nikole Jovićevića. Prije ovih sam snimio i dva filma za Nordisk film tehnik iz Norveške Mali voz u Crnoj Gori i Između dva grada reditelja E. Arnesena, supruga naše ambasadorke Stane Tomašević – Arnesen. Bio sam tamo na premijeri i dobio sam kao nagradu filmsku kameru 2 x 8 mm.

Tokom svog rada uvijek sam nalazio vremena da budem foto hroničar svoga grada. Sarađivao sam u izradi preko 20 monografija i posjedujem veliku foto arhivu, osobito Boke Kotorske kao i preko 1000 komada starih anzis karata, kolekciju starih foto aparata i filmsku kameru Bolex 16 mm sa kojom sam na kratko bio dopisnik TV Beograd. Iako mnogi misle da je lijepo raditi na filmu... to je težak, crnački rad. Ja sam bio 30 godina bez redovne mjesečne plate i malo ko od ostalih umjetnika se proveo tako, jer su oni negdje uvijek bili savjetnici, a mi filmski radnici, samostalno, uvijek na začelju…

(Nastavlja se)

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

INVESTICIONO-RAZVOJNI FOND CRNE GORE AD PODGORICA kao kreditni povjerilac vrši

DOSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLjIVANjEM Obavještavamo Kreditnog dužnika MONTELECTRO DOO PODGORICA sa poslednjom poznatom adresom: ul.Ilije Plamenca bb.

Podgorica, kao i jemce po kreditnom zaduženju Kreditnog dužnika Montelectro doo Podgorica, Serdar Yildiz, sa poslednjom poznatom adresom: ul.Ilije Plamenca bb. Podgorica i Mustafa Yildiz, sa poslednjom poznatom adresom: ul.Ilije Plamenca bb. Podgorica, da je IRF dana 26.01.2022.godine, sačinio Opomenu pred otkaz ugovora o kreditu, br.0503-19012-654-22/1.

Pozivaju se ovlašćena lica kreditnog dužnika i jemci po predmetnom kreditu da dođu u prostorije Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore AD, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog broj 126/I, Podgorica u roku od 5 (pet) dana i ujedno upozoravamo da se ovakav način dostavljanja smatra urednom dostavom, kao i da negativne posljedice koje mogu nastati, snosi sama stranka.

Ivm. broj 226/18 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” ad, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, ul. Slobode broj 60, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 19.445,71 €, na osnovu vjerodostojne isprave mjenice AA 0167537 od 17.01.2007. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 28.01.2022. godine, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Nikaljević Suzani vrši se dostavljanje zapisnika Ivm. broj 226/18-65 i zaključka Ivm. br. 226/18-68.

Izvršni dužnik Nikaljević Suzana može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja navedenih akata.

Upozorava se izvršni dužnik Nikaljević Suzana da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Poslovni broj : Iv.br.2151/21 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Petrović, Ul Njegoševa 45 (PC “Petrović”), odlučujući u izvršnoj stvari povjerioca Deponija doo Podgorica, PIB:02653907, adresa Španskih boraca bb, protiv izvršnog dužnika DOO Zora Zabjelo, Podgorica, PIB:03305864, adresa Jerevanska 38, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 354,40€, u smislu člana 45 ZIO-a dana 28.01.2022.godine,

Na osnovu člana 13 a u vezi sa članom 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18), Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

JAVNO OBJAVLJUJE

da je Nosilac projekta D.O.O „ KVATRO-RH” Rožaje, podnijelo zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za Projekat betonjerke na katastarskoj parceli br. 1413/6 KO Rozaje, opština Rožaje.

U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentacłju u prostorijama Sekretarijata za uredenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje, radnim danima od 8 do Il časova, kao i na sajtu www.rozaje.me.

Rok za javni uvid i davanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formł na adresu Opština Rožaje, Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine ul„M.Tita” br. l, Rožaje ili na e-mail:urbanizamrozaie@t-com.me, je do 03.02.2022.godine.

Da se izvršni dužnik DOO Zora Zabjelo, Podgorica, PIB:03305864, sa poslednjom poznatom adresom Jerevanska 38, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.2151/21 od 03.11.2021.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica, 28.01.2022. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

OBAVJEŠTAVA ZAINTERESOVANU JAVNOST

25

Poslovni broj : Iv.br.2199/21 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Petrović, Ul Njegoševa 45 (PC “Petrović”), odlučujući u izvršnoj stvari povjerioca Deponija doo Podgorica, PIB:02653907, adresa Španskih boraca bb, protiv izvršnog dužnika DOO LEB, Podgorica, PIB:03244881, adresa Stari aerodrom 2A/V, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 207,71€, u smislu člana 45 ZIO-a dana 28.01.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik DOO LEB, Podgorica, PIB:03244881, sa poslednjom poznatom adresom Stari aerodrom 2A/V, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.2199/21 od 16.11.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica, 28.01.2022. godine

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Poslovni broj : Ivm.br.2331/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, “Investiciono-razvojni fond Crne Gore” A.D. adresa sjedišta Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.126/I, PIB:02217937 koga zastupa izvršna direktorica dr.Irena Radović, protiv izvršnih dužnika “Congress Support Team” doo Podgorica, ul.Trg Nezavisnosti br.15, PIB:02942020, izvršnog dužnika izvršnog dužnika “Smartprint” doo, Podgorica, PIB:03273334, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 35.820,16 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 27.01.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE

Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

Da se izvršni dužnik „ Smartprint“ doo iz Podgorice, sa adresom prijema službene pošte ul. Trg nezavisnosti br.15 , u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istim uručilo Rješenje Ivm.br.2331/21 od 07.12.2021.godine sa predlogom za izvršenje i prilozima.Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 27.01.2022.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Poslovni broj: Iv. br. 2516/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Tismonarević Jovan iz Bara, Pobrđe 230, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 21743, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.01.2022. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2459/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Senić Branka iz Bara, Vuka Karadžića I-2 br. 74/27, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 10227, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.01.2022. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2511/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Berbo Edin iz Bara, Zeleni pojas 33, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 15689, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.01.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Tismonarević Jovan iz Bara, Pobrđe 230, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 21743. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 10.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Senić Branka iz Bara, Vuka Karadžića I-2 br. 74/27, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 10227. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 10.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 28.01.2022. godine.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Radulović Berbo Edin iz Bara, Zeleni pojas 33, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 15689.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 20.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Poslovni broj: Iv. br. 2395/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Kovačević Dejan iz Bara, Bul.Revolucije H-23 br. 10, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 10956, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.01.2022. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2462/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Majić Ranko iz Bara, Polje bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 15967, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.01.2022. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2460/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Sijamić Aziza iz Bara, Haj Nehaj, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 27517, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.01.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Kovačević Dejan iz Bara, Bul.Revolucije H-23 br. 10, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 10956. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 03.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 28.01.2022. godine.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Majić Ranko iz Bara, Polje bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 15967. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 10.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Sijamić Aziza iz Bara, Haj Nehaj, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 27517. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 10.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

IVM - 61/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika OLIVERA PERAK, TIVAT nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

I - 2902/2014 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika SLAVKA VUJKOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK

ZAKLJUČAK

Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XIII prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 23.02.2022. u 10.45 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 25.01.2022. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Da se izvršni dužnik SLAVKA VUJKOVIĆ KOTOR rođen 26.03.1959. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XXII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XXIII prodaji nepokretnosti sve posl. oznake I 2902/2014 od 23.12.2021. Zapisnika o ročištu za XXIII prodaju nepokretnosti uz zaljučak kojim se ista odlaže uz poziv za ročište za XXIII prodaju nepokretnosti koja se zakazuje za dan 17.02.2022.godine u 10:30 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja sve Posl. broj I - 2902/2014 od 21.01.2022. godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja.

Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 28.01.2022. godine.

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik OLIVERA PERAK TIVAT rođen 10.02.1981. godine i suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje u izvršnom postupku ĐURANOVIĆ M. ZDRAVKO, ĐURANOVIĆ SANELA, ĐURANOVIĆ MONIKA, ĐURANOVIĆ M. LJUBOMIR, ĐURANOVIĆ ELIZABETA, ĐURANOVIĆ P. SREĆKO, ĐURANOVIĆ P. SLAVIO, ĐURANOVIĆ MARTA, ĐURANOVIĆ MARIO, ĐURANOVIĆ ANĐELKO, ĐURANOVIĆ AGICA, ĐURANOVIĆ KRISTIJAN, ĐURANOVIĆ GRACIJA. BRACANOVIĆ J. ĐORĐINA i PETROVIĆ P. LIDIJA u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za III prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o IV prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 23.02.2022. godine u 09:45 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja, sve posl. oznake IVM 61/2021 od 25.01.2022 , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici , ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 28/01/2022 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

Bar, 28.01.2022. godine.

Budva, dana 28/01/2022 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 28.01.2022. godine.

Bar, 28.01.2022. godine.

Budva, dana 28/01/2022 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

UMRLICE Opraštamo se od naše drage majke, babe, prababe i tašte

J OVANKE Momirove STANIŠIĆ Ćerka ČEDA sa porodicom 1875

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi i babi

Posljednji pozdrav voljenom ocu, đedu i tastu

27

Posljednji pozdrav dragoj tetki

GOJKU

RADMILI

Otišao si tiho, kao što si i živio. Čuvaće te od zaborava, ćerka MILENA unučad BOGDAN i UNA i zet PREDRAG NIKEZIĆ

Hvala ti što si nas naučila ljubavi.

ČEDOMILI ŠARANČIĆ

1938 Posljednji tužni pozdrav mom bratu

S ponosom i poštovanjem,

SRĐAN i IGOR s porodicama

GOJKU

Vole te i pamte tvoji sestrići ŽELJKO i MILOŠ VUKOVIĆ sa porodicama

Neutješna sestra JELENA

1940 1939

Preselio se u vječnost voljeni suprug, otac, deda i pradeda

Posljednji pozdrav dragom

GOJKU STOJANOVIĆU

DRAGIŠA Trifunov OTAŠEVIĆ

1931

Od porodice pok. MILA STOJANOVIĆA

1933 Ostali smo bez naše drage

Posljednji pozdrav plemenitoj, brižnoj i pažljivoj sestri

SONJE Savove VUKMIROVIĆ Pokojnik će biti izložen u gradskoj kapeli u Nikšiću, 30. januara 2022. godine od 11 časova. Sahrana će se obaviti istog dana na groblju pod Trebjesom u 14 časova.

Uvaženoj i poštovanoj snahi tužan posljednji pozdrav.

DARI JANKOVIĆ Tvoja borba kroz život, pošten i častan lik ostat će za pamćenje.

Hvala ti na neizmjernoj sestrinskoj ljubavi.

1935

GOJKO i TANJA sa porodicom 1934

Brat ČEDO sa porodicom Posljednji pozdrav našoj dragoj

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama naša voljena

Ožalošćeni: supruga MILICA-ČAJA, kćerke ANA, MILANKA, KSENIJA, SANJA i EMILIJA, sestra LJUBINKA, unučad ANĐELA, MINA, NIKOLA, MATIJA, ALEKSA i MAGDALENA, praunučad, zetovi i ostala rodbina

MILANKI Zauvijek ćeš ostati u našim srcima i mislima.

DANOJLA Jakšina VLAHOVIĆ

1880

Teško je prihvatiti bolnu istinu da više nijesi sa nama.

Hvala za srećno i bezbrižno djetinjstvo i topli roditeljski dom.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava, po dobroti pamtiti, sa ponosom pominjati.

1941 Posljednji pozdrav voljenoj sestri, tetki i zaovi

Tvoja sestra SLAVICA, sestrići IVAN i GORAN

IN MEMORIAM 29. 1. 2013 – 29. 1. 2022.

JAKŠA, ZDRAVKO i SEKA sa porodicama

STOJKA IVANIŠEVIĆ

1937

Sjećanja na našu Coku ispunjena su milinom i sjetom.

DARI JANKOVIĆ Čuvat ćemo te od zaborava. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Brat LJOLJO s porodicom 1936

e-mail: oglasno@t-com.me

NICA sa porodicom 1932

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Posljednji pozdrav voljenoj majci

Posljednji pozdrav dragoj

Дана 28. јануара у 52. години живота изненада нас је напустила наша драга

DARI

RADMILI NOVAKOVIĆ

Počivaj u miru, moja voljena.

СОЊА Савова ВУКМИРОВИЋ рођена Газивода

Majko moja, što reći 28. januara, a da ne boli i razara mi dušu.

Taj prokleti januar odnese moje roditelje, tatu prije devet godina, a tebe danas.

Voljeni moji, odmarajte tamo gdje vas ništa ne boli, a mi ćemo vas voljeti i čuvati u srcu zauvijek od zaborava.

Ćerka MILIJANA sa porodicom

1926 Posljednji pozdrav dragoj tetki

Поштујући епидемиолошке мјере покојница ће бити изложена у градској капели Чепурци дана 29. јануара 2022. од 10 часова. Сахрана ће се обавити истога дана у 14 часова на гробљу у селу Бобија. Кућа жалости: Улица Средњошколска број 50, Подгорица.

Ожалошћени: супруг САВО, кћерка БИЉАНА, син СПАСОЈЕ, брат ИГОР, сестре СЛАВИЦА и МИРА, унуке ИВА и НАЂА, свекрва ЗАГОРКА, ђевер ВЕСЕЛИН, снаха ВЕСНА, јетрва ДАЈАНА, стрина РАДА, братанићи, братанична, сестрићи, сестричне, ђеверичић, ђеверична, тетке, брат и сестре од стрица као и остала многобројна родбина ВУКМИРОВИЋ и ГАЗИВОДА

Sestra NADA sa porodicom 1909 Moj voljeni ujače

MIGO Hvala ti za svu ljubav koju si mi nesebično pružao. Živjećeš vječno u mome srcu. Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

VLASTA MRVALJEVIĆ sa porodicom

1873

1885

Posljednji pozdrav dragoj

Tužnim srcem javljamo da je dana 24. januara 2022. u 68. godini preminuo naš voljeni

RADMILI Hvala ti za svu nježnost i ljubav koju si nam podarila.

Hvala ti na tvom lijepom i toplom osmijehu koji nas je dočekivao i pratio.

Tetka Dragice, kako smo te uvijek zvali, počivaj sa anđelima.

Tvoje bratanične VJERA i ĐINA sa porodicama 1924

SONJI VUKMIROVIĆ Draga teta Sonja, uvijek ćemo pamtiti tvoju nježnost, mili osmijeh i topli pogled.

Посљедњи поздрав нашој драгој

RADMILE Dragove NOVAKOVIĆ Draga kumo, hvala ti za svu ljubav i pažnju kojom si nas dočekivala.

Tvoju radost kad bi nas ugledala nikad nećemo zaboraviti. Hvala ti za sve.

Počivaj u miru pored tvoga supruga a našeg dragog kuma Draga.

СОЊИ ВУКМИРОВИЋ

Saučešće primamo 28. januara 2022. od 17 časova u porodičnoj kući u Gusinju.

Sahrana će se obaviti dana 29. januara u 13 časova na groblju u Gusinju.

Ožalošćeni: supruga ZUMRETA, sinovi DENIS i DINO, kćerke ILDA, AIDA i ROZINA, sestre MUŠKA, BEKA, LJULJA, CAKA i SALMIRA, strina NURIJA, braća REFIK i TEUFIK, bratanić MIRALEM, bratanična MAJIDA, šurak ZUFER, unučad, sestrične, sestricići, zetovi, snahe i mnogobrojna rodbina i prijatelji

Била си жена пуна љубави, пажње и доброте. Почивај у миру. Жале за тобом и чувају од заборава, 1869

TOMISLAV i DADA SIMOVIĆ sa porodicom 1891

1954 – 2022.

PAVLE i TIJANA 1923

Opraštamo se od naše drage kume

RAMIZ Šefket RADONČIĆ

БОЖО, ЗОРИЦА, ЖЕЉКО и МАРИНА ВУКМИРОВИЋ

Dragom

1929

Sa ljubavlju i poštovanjem se opraštamo od našeg brata i đeveričića Година дана је од смрти нашег драгог

RAMIZU RADONČIĆU Prijatelji nikada ne umiru, počivaj u miru u svojoj Crnoj Gori, u svom Gusinju, kojem si se uvijek rado vraćao.

dr MIRKA BOŽOVIĆA epidemiologa

Vrijeme provedeno sa tobom, iskrenost i dobrota sa kojom si zračio ostaće nam u srcima.

Počivaj u miru.

OLGA, MILAN, PEĐA, SANJA i NELA sa porodicama 1910

СЛОБОДАНА Владовог РАТКОВИЋА Драги наш Босло, пролази вријеме а туга је иста као онога дана кад си нас напустио. Много је лијепих успомена и сјећања на тебе, да те вјечно памтимо и о теби са поносом причамо. Недостајеш.

Стриц МИРО, брат РАДОСЛАВ и сестра ЉИЉА са породицом

e-mail: oglasno@t-com.me 1930

RANKO M. DRAŠKOVIĆ sa porodicom 1893

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Posljednji pozdrav MOM VELIKOM BRATU

Mom bratu

29

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

MILOVANU – MIGU PEROVIĆU

MILOVANU - MIGU PEROVIĆU

MILOVANU - MIGU PEROVIĆU CICA i MIŠKO STEVOVIĆ

1899

Hvala ti što smo se svi ponosili tobom, hvala za svu bratsku ljubav koju si mi nesebično pružao, Moj veliki brate.

Hvala ti što si postojao i bio uvijek uz mene i moju porodicu, hvala ti na svemu još jednom i nadam se da ćeš da ideš na bolje mjesto.

Dragi naš

MIGO BOBAN PEROVIĆ

Tvoja sestra VESNA sa porodicom

Zauvijek ćeš ostati u našem sjećanju.

Počivaj u miru.

Ožalošćeni: strina MIKA, brat od strica DALIBOR, sestre od strica MILA i NATAŠA sa porodicama 1907

Dragi đede 1917

1918

Posljednji pozdrav našem najboljem strikanu

Dragi đede

MIGO

MIGO MILOVANU - MIGU PEROVIĆU

Danas napuštaš svoj dom i odlaziš u sjećanja. Pružao si mi toplinu i ljubav, čime si urezao dubok trag za sjećanje.

Počivaj u miru, a od zaborava te čuvaju uspomene na vrijeme provedeno sa tobom.

Puno te volim. Čuvaćemo uspomenu na tebe i mnogo ćeš nam nedostajati.

Vječno ćeš biti u našim mislima.

Tvoj unuk PETAR

Tvoji unuci LUKA, VIDAK i KOSTA

Tri BOBANOVE IVANA, ANDREA i ANĐELA

1925

1921

1922

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Dana 26. januara preminuo je dugogodišnji član našeg kolektiva

Dana 26. januara napustio nas je naš kolega

MLAĐEN RAŠKOVIĆ

MLAĐEN RAŠKOVIĆ

elektromonter u Službi održavanja Regiona 1

elektromonter u Službi održavanja Regiona 1

Njegovim odlaskom ostali smo bez savjesnog radnika i dobrog i pouzdanog kolege.

Naš Mlađen bio je omiljen u svojoj radnoj sredini.

Nedostajaće nam njegova posvećenost, dobrota i čestitost.

KOLEKTIV CRNOGORSKOG ELEKTRODISTRIBUTIVNOG SISTEMA

1879

OPERATIVNA DIREKCIJA CEDIS-A

1878

Naša voljena

Umro je dana 28. januara 2022. godine naš voljeni

Тужним срцем јављамо да је дана 28. јануара 2022. у 73. години живота преминула наша драга

DARINKA ŽIVKOVIĆ

GOJKO Savov STOJANOVIĆ

1929 – 2022.

РАДМИЛА Ђурова ПОПОВИЋ preminula je 27. januara 2022. godine.

Sahrana će se obaviti 29. januara na Bučičkom groblju u Beranama u 15 časova.

Ožalošćena porodica ŽIVKOVIĆ

Због епидемиолошке ситуације сахрана ће се обавити у кругу породице дана 29. јануара на сеоском гробљу у Матагужима у 13 часова.

Ожалошћени: синови СРЂАН и ИГОР, снахе МАРИЈА и ТИЈАНА, унучад ДАМЈАН, ЛАРА, ИВОНА, МАТИЈА, ЛАЗАР, ЛАУРА, МИА и ПЕТАР и остала родбина

Draga teta

DEJAN MARTINOVIĆ Poslednji pozdrav našem voljenom stricu.

Razdaljina koja je postojala nije umanjila ljubav i poštovanje prema tebi, dragi striko.

Počivaj u miru.

Tvoje bratanične: JOVANKA, MIRJANA, LALA, LJILJANA, RADMILA i NEVENKA 1906

Posljednji pozdrav dragoj

ĆANE Laka ti crnogorska zemlja po kojoj si časno odila.

Porodica ČELEBIĆ 1886

Ožalošćeni: supruga ZORICA, kćerka MILENA, sestra JELENA, unučad BOGDAN i UNA, zet PREDRAG NIKEZIĆ, braća od stričeva MARKO i LJUBO, sestre od stričeva MILOSAVA, VIDOSAVA i DESANKA i ostala mnogobrojna rodbina

1908

1894

1912

U skladu sa epidemiološkim mjerama, sahrana će se obaviti 29. januara u 14 časova u selu Orasi – Lješanska nahija.

Kuća žalosti: Aerodromska 2A, Podgorica.

ĆANI Od porodice pokojnog VESKA Antova PEROVIĆA 1876

Strini

Posljednje zbogom dragom bratu

ĆANI

GOJKU

Hvala ti na svoj iskrenoj pažnji i ljubavi koju si nam nesebično poklanjala.

Tvoji MARKO i MICA sa porodicom 1905

MARKO STOJANOVIĆ sa porodicom 1919

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Дана 30. јануара 2022. године, навршава се четрдесет дана од смрти нашег неизмјерно вољеног оца и дједа

Dana 27. januara 2022. godine umrla je naša draga

31

Posljednji pozdrav

ČEDOMILA ŠARANČIĆ

DARINKA Danilova JANKOVIĆ rođena Vešović

МИЛАН Машанов ШЉИВАНЧАНИН

Sahrana će se obaviti u krugu porodice, dana 28. januara u 13 časova na Riječkom gradu – Rijeka Crnojevića.

Наш Милан био је понос наше породице, јер си дјеловао на све нас примјером најбољег оца и дједа, због чега смо те поштовали и тобом се поносили. Дана 30. јануара у 11 часова, посјетићемо твоју, Ковиљчину и Драганову вјечну кућу на градском гробљу на Жабљаку.

Ожалошћена породица: син СЛОБОДАН, унуци ЂОРЂИЈЕ, ЈОВАН и унука ТИЈАНА, снаха ЕЛА, као и остала породица ШЉИВАНЧАНИН

Sa željenjem i poštovanjem opraštamo se od naše komšinice.

KOMŠIJE IZ ULAZA VIJENAC KOSOVSKIH JUNAKA br. 1.

1884

POMENI Ožalošćeni: suprug DANILO, braća RADOMIR i ČEDO, sestra NADA, đeveri MILUTIN i BOŽIDAR, zaova VJERA i ostala rodbina JANKOVIĆ i VEŠOVIĆ

TUŽNO SJEĆANJE 30. 1. 2011 – 30. 1. 2022

1888 Posljednji pozdrav dragom

Prof. dr VOJIN P. NIKOLIĆ Sjećanja na sve lijepe dane provedene sa tobom ne blijede.

Ponosni što smo tvoji.

TVOJA PORODICA 1870

Дана 3. фебруара 2022. навршава се година дана од упокојења нашег 1927

BORU

Dana 27. januara 2022. preminuo je u 56. godini naš voljeni

БЛАЖА Душановог ВУКШИЋА Ujna RUŽA, brat SLOBO, bratanić VLADIMIR i snaha TANJA

BOGDAN – BORO SPASOVSKI

Данас ће породица обавити годишњи помен и посјетити његову вјечну кућу на гробљу Св. Варвара у Сутвари.

Zbog epidemiološke situacije sahrana našeg vljenog pokojnika obaviće se dana 29. januara u 15 časova, na gradskom groblju u Škaljarima u krugu porodice

Поносна и тужна његова ПОРОДИЦА 1911 Ožalošćena porodica: supruga GORDANA, sin MILOŠ, kćerka MARICA, sestra ZDENKA sa porodicom, unuk NOVAK, braća od ujaka DANILO i SLOBODAN i ostala mnogobrojna rodbina

Posljednji pozdrav dragom stricu

1920 1877

Pola godine je od smrti naše sestre i tetke

Posljednji pozdrav

ARSENIJE – MACO Filipov MARAŠ 1935 – 2020.

Počivaj u miru uz naše trajno sjećanje.

TOMU Bila je čast imati te za prijatelja. Živjećeš zauvijek u našim srcima i čuvaćemo te od zaborava, jer ljudi kao ti nikada ne odlaze.

SLAVKO i SLOBO sa porodicama

MILOŠ IVANOVIĆ sa porodicom 1890

1902

MILENKE Milutinove MARKOVIĆ Nebeski anđeli neka te čuvaju, a mi čuvamo svaku uspomenu na tebe. Živiš.

Tvoji: RADIVOJE, DESANKA i MILEVA sa porodicama 1928

e-mail: oglasno@pobjeda.me

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Navršava se godina od smrti našeg

Voljeni naš tata

MILORAD – ĐOLE N. LAKIĆ

BOŽIDARA BOŽA PEROVIĆA Svakoj grani u bašti nedostaje tvoj dodir, Božo. U svemu se vidi da te već godinu nema. Svakom našem danu fali tvoja mudra riječ, svakoj radosnoj trpezi čelo, tvojoj unučadi blag pogled, a svima koji te poznavahu šarm starog podgoričkog „mangupa“. Sve pobjede tvoje Budućnostinose tvoju sjen, svakog dana bar po jednom kažemo – Božo bijaše u pravu, za sve.

Porodica će u subotu, 29. januara u 9 časova, posjetiti tvoju vječnu kuću.

IN MEMORIAM

29. 1. 1994 – 29. 1. 2022.

Tužne smo ti i ovog 29. januara, kao i svakog ovih godina.

Nikada te nećemo preboljeti.

VELIZAR Petrov VUJOŠEVIĆ

DESANKA Velizarova VUJOŠEVIĆ

27. 1. 2006 – 27. 1. 2022.

29. 1. 2005 – 29. 1. 2022.

Tvoje ĆERKE

1915 Voljenom bratu

Uvijek će te voljeti tvoji najmiliji: TANJA, LUKA, SAVA, MILENA, ŽELJKO i SLOBA

Ponosni na vaš častan život čuvaćemo vas od zaborava.

1889 DRAGIŠA – GILE, MIRJANA i DEJAN sa porodicama

RAJKU Vukotinom BULATOVIĆU

Dana 1. februara 2022. navršava se četrdeset dana od smrti naše drage

29. 1. 1981 – 29. 1. 2022.

1868 Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Драгом куму

ZDENKA Dušanova STRUGAR U nedjelju, 30. januara u 11 časova, posjetićemo njenu vječnu kuću u krugu uže porodice.

Tvoj brat ČILE

TVOJI NAJMILIJI

БОЖУ БАКОВИЋУ

1881

1897

за незаборав, за сјећање. Šest godina je od smrti naše majke i babe

БОСИЉКА, МАРИЈАНА и ТАТЈАНА

ZDENKA Dušanova STRUGAR MILICA Vladova VUJOŠEVIĆ Postojiš u svakoj suzi koja padne, u svakom trenu kad ti ime izgovorim, kad poželim da te zagrlim i poljubim.

Ljubav, brižnost, toplina koje si nam pružala uvijek će biti dio nas.

Nedostaješ.

RAJKO, BUDO i ĐINA

1904

1901 Tvoja VANJA Prošla je godina tuge i bola od smrti naših voljenih

Dana 29. januara 2022. je godina dana od smrti voljene majke

1882

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Navršava se četrdeset dana od smrti naše poštovane i voljene prijateljice

SAVETE ĆETKOVIĆ RADMILE PEJOVIĆ

SLOBODANA PEJOVIĆA

Sa ponosom i ljubavlju čuvamo te od zaborava.

rođ. Pravilović

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

1872

ZDENKE STRUGAR

Tvoja DJECA

Ostale smo same i žalosne bez njihove ljubavi i potpore.

Danas je četrdeset dana od kada nas je napustio naš dragi Njihove neutješne kćerke: JELENA, ZORKA, OLGA i sestra DOBRILA TERBEC sa porodicom

PEROVIĆ MILICA i VASILIJE

1111 1903

1883

LABUD GOPČEVIĆ

e-mail: oglasno@t-com.me

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

1916

Tvoji: DRAGAN, NINA, MARKO i KSENIJA

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Godinu dana je od kada nas je napustila naša

11 godina je od kada nas je napustio

Tvoja ljubav, pažnja i plemenitost zaslužuje vječno sjećanje.

Hvala ti na svemu što si nam pružila.

Дана 30. јануара 2022. навршава се година од смрти нашег

СЛАВЕНА М. ДРАКУЛОВИЋА

SVETOZAR MITROVIĆ

NADEŽDA SEKULIĆ

Sjećanje na mog plemenitog oca.

33

Почивај у миру, добри брате.

ВЕРА и ЗВОНКО

Ćerka TANJA, zet PEĐA, unuke VLADANA i MELANIJA

PEĐA MITROVIĆ sa porodicom

1871

1896

1895

Voljenom ocu i suprugu

Dana 30. januara 2022. navršava se četrdeset dana od smrti naše voljene

Godinu je dana od kada nije sa nama

MILE OSTOJIĆ

DRAGICE RISTELIĆ

ALEKSANDRU BOKANU

Porodica će u 11 časova obići vječnu kuću na mjesnom groblju Vrbice.

Porodica RISTELIĆ

Mnogo je lijepih uspomena i sjećanja na tebe.

Bio si oličenje dobrote i beskrajno ti hvala za iskreno prijateljstvo.

1874

Dvije godine smo bez tebe.

Hiljade te riječi neće vratiti. Znamo, jer smo pokušale, neće ni hiljade suza, znamo jer smo plakale...

Najteži dio nije bio izgubiti te, već naučiti živjeti bez tebe.

Mirno ti nebesko more.

Dana 29. januara 2022. navršava se godina od kada nas je napustila naša draga Porodica BRANKOVIĆ

1913

JELKA JELA pok. Mirka KALUĐEROVIĆ Godinu dana nije sa nama naš kum Toga dana ćemo posjetiti njeno vječno počivalište na groblju Vrbice u Dobroti, u krugu najuže porodice

Tvoje ANJA i SONJA

Tvoja PORODICA 1898 Navršava se tužna godina dana od kada nas je zauvijek napustio naš voljeni

MILE OSTOJIĆ 1892

RADOVAN Milanov ROGANOVIĆ

Prošlo je četrdeset dana od smrti našeg voljenog

Živiš u svima nama zauvijek.

S ljubavlju, zahvalnošću i poštovanjem.

Dana 30. januara 2022. godine, poštujući propisane epidemiološke mjere, najuža porodica će napraviti godišnji pomen i obići njegovu vječnu kuću na groblju u selu Trnjine.

VESKO RAONIĆ sa porodicom

OŽALOŠĆENA PORODICA

LABUDA GOPČEVIĆA

1900

S ponosom, poštovanjem i ljubavlju, čuvaćemo te od zaborava.

1887

BISERKA, GORAN, ANA i DANILO

e-mail: oglasno@t-com.me

1914

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Ivm. broj 226/18-68 Danilovgrad, 28.01.2022. godine Javni izvršitelj Mato Jovićević, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” ad, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 19.445,71 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice AA 0167537 od 17.01.2007. godine, donio je

Z A K LJ U Č A K O P R O D A J I ODREĐUJE SE deveta prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti u svojini izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, upisanih u LN broj 558, KO Glavica, Danilovgrad, na katastarskoj parceli 2062/2: livada 4. klase, površine 346 m ²; dvorište, površine 500 m²; broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, površine 45 m²; broj zgrade 2, porodična stambena zgrada, površine 45 m²; sa pripadajućim objektima: broj zgrade 1, stambeni prostor, PD 1, površine 45 m²; broj zgrade 1, stambeni prostor, PD 2, površine 45 m²; broj zgrade 2, stambeni prostor, PD 1, površine 45 m²; broj zgrade 2, stambeni prostor, PD 2, površine 45 m².

Vrijednost nepokretnosti, a koja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke, iznosi 77.500,00 €.

Na devetom ročištu za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca.

Ponuđači su dužni da, prije početka nadmetanja, polože jemstvo u depozit Javnog izvršitelja, broj računa 540-795254 koji se vodi kod „Erste banka“ a.d. Podgorica, u iznosu od 7.750,00 €, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim II i III ponuđaču. Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor, neposredno prije zaključenja istog. Nepokretnosti koje su predmet prodaje mogu se razgledati u prethodnom dogovoru sa Javnim izvršiteljem.

Najbolji ponuđač – kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnosti, položi u depozit Javnog izvršitelja, u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom će Javni izvršitelj proglasiti da je ponuda nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u roku, Javni izvršitelj će odrediti ponovnu prodaju. Iz položenog jemstva ponuđača namiriće se troškovi i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

Deveto ročište za prodaju predmetnih nepokretnosti održaće se dana 18.02.2022. godine, u 12.30 časova, u službenim prostorijama Javnog izvršitelja Mata Jovićevića, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

I.br.1470/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, PIB: 02795043, protiv izvršnog dužnika Duško Vešović, iz Berana, ul. Dušana Vujoševića bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.01.2022. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se osamaesto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog-hipotekarnog dužnika Duška Vešovića, upisanih u LN. br. 1532 KO Berane, na kat. parceli br.1658/1, po načinu korišćenja poslovne zgrade u vanprivredi, spratnosti P, površine 70m2, sa obimom prava 1/1. Osamnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 18.02.2022. godine u 10.00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. Mojsija Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11.00 do 12.00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1470/2016 od 24.10.2016.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 21.166,83€ na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 12.09.2016.godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje.Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1470/16 od 10.07.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 17.000,00 €. Na navedenoj nepokretnosti upisana je hipoteka u korist prijemnika „Otp Debt Collection“ DOO Podgorica, UZZ br.

282/15 od 01.09.2015. godine. Na osamnaestom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (1.700,00€). Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO. Zaključak će biti objavljen u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 29.01.2022. godine.

U Beranama 28.01.2022. godine.

Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

I.br. 1061/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Otp Debt Collection“ DOO Podgorica, sa sjedištem na adresi ul. Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Zorice Vađon iz Berana, ul. 29.

Novembra bb, radi novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, dana 28.01.2022. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se četvrto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog dužnika Zorice Vađon, koje su upisane, kao svojina izvršnog dužnika, sa obimom prava1/1, u LN br. 1845 KO Berane, na kat. parceli br. 1587, broj zgrade 1, po načinu korištenja stambeni prostor PD17, spratnosti P površine 32m2, kat. parcela broj 1587, broj zgrade 1, po načinu korištenja stambeni prostor PD34, spratnosti P5, površine 60m2. Četvrto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 18.02.2022. godine u 14.00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića ul. M.Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11.00 do 12.00 časova. Nepokretnosti izvršnog dužnika, navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju Javnog izvršitelja isada Jašarovića I.br. 1061/2016 od 26.07.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 40.260,33€ na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 26.07.2016. godine, pa do konačne isplate; troškova izvršnog postupka, kao i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaklčjučkom Javnog izvršitelja Isada Jašrovića I.br. 1061/2016 od 23.02.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i ukupno iznosi 50.500,00€. Na navedenim nepokretnostima upisana je hipoteka u korist povjerioca CKB AD Podgorica (“Otp Debt Collection“ DOO Podgorica) i zabilježba izvršnosti potraživanja-obavještenja o početku namirenja povjerioca CKB AD Podgorica (“Otp Debt Collection“ DOO Podgorica). Na četvrtom javnom nadmetanjza prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 5.050,00€. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji nepokretnosti objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 29.01.2022. godine.

U Beranama 28.01.2022. godine.

Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. januar 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRaŠKo ĐURaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Ivm.br.333/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca HOLDCO DOO Podgorica, Cetinjska br.11, koga zastupa Miloš Komnenić, advokat iz Podgorice, Ljubljanska 16, protiv izvršnog dužnika Dervišević Mehdi iz Ulcinja, ul.Dr Marka Popovića br.7, i Dervišević Mahbub iz Ulcinja, ul.Mirka Srzentića bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice AA0194325 izdate dana 18.03.2008.god., vr.sp. 47.752,46 eura, dana 28.01.2022.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obratie ovom izvršitelju kako bi se istim uručio zaključak o prodaji od 28.01.2022.god.

Ukoliko se izvršni dužnici ne jave ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 28.01.2022.godine

Zamjenica izvršnog direktora:

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

MilENa golUBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDUloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RaDMila UsKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Iv.br.2152/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, koga zastupa punomoćnik Petar Vukotić, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Ilir Kahari iz Ulcinja, Bul.Đ.K.Skenderbeg bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.828,18 eura, dana 11.01.2022.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 19.07.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 11.01.2022.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐURiŠiĆ

Zamjenik BoRislaV ViŠNJiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

35

Ivm.br.1723/19 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca HOLDCO EAST DOO Podgorica, Cetinjska br.11, (pravni sledbenik Heta Asset Resolution DOO Podgorica), koga zastupa punomoćnik Ana Nikolić, advokat iz Beograda, Maglajska 27 i Podgorica - Cetinjska 11, protiv izvršnih dužnika Flamur Husić, iz Ulcinja, ul.Ć.Resulbegovića bb, koga zastupa punomoćnik Gëzim Haxhibeti, advokat iz Ulcinja, Bul.Đ.K.Skenderbeg bb, i Varona Trade DOO Ulcinj, ul.Ymer Prizreni bb, na osnovu vjerodostojne isprave-mjenice, donio je dana 28.01.2022.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE prva prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnih dužnika koje su upisane u: - Ln.br.350 KO Bratica, označene u kao kat.parcela.br.370/3, šume 3.klase u pov. od 1.527m2, procijenje vrijednosti od 24.250,00 eura; - Ln.br.195 KO Ulcinjsko polje označene u A listu kao: kat.parcela br.43/1, br.zgrade 1, poslovni prostor, u pov. 745m2, kat.parcela br.43/1, po kulturi dvorište u površini od 500m2, kat.parcela br.43/1, po kulturi njiva 3.klase u površini od 786m2 u V listu kao: kat.parc.br.43/1 br.zgrade 1, poslovni prostor porodične zgrade, PD0 u pov. od 745m2, kat. parc.br.43/1 br. zgrade 1, poslovni prostor porodične zgrade, PD1, u pov. od 633m2, procijenje vrijednosti 316.900,00 eura.

II Prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 01.03.2022.godine u 11,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što su izvršni dužnici dužni da omoguće.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 23.11.2021.god.

IV Na prvoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se ne mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 28.01.2022.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Ivm.br.333/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca HOLDCO EAST DOO Podgorica, PIB 03189414, Cetinjska br.11, (pravni sledbenik Heta Asset Resolution DOO Podgorica), koga zastupa punomoćnik Miloš Komnenić, advokat iz Podgorice, Ljubljanska 16, protiv izvršnih dužnika Dervišević Mehdi iz Ulcinja, ul.Dr Marka Popovića br.7, i Dervišević Mahbub iz Ulcinja, ul.Mirka Srzentića bb, na osnovu vjerodostojne isprave-mjenice AA0194325 izdate dana 18.03.2008.godine, donio je dana 28.01.2022.godine ZAKLJUČAK O PRODAJI

Mali oglasi

RaZNo

NEKRETNiNE

KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 1

PRODAJEM plac u Donjoj Gorici.

Tel 067/788-482 2

I ODREĐUJE SE druga prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Dervišević Mehdiija koje su upisane u: - Listu nepokretnosti br.711 KO Ulcinja, označene kao katastarska parcela br.3126 po kulturi dvorište u površini od 58m2, kat.parc.br.3126 br. zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u površini od 110m2, kat.parc.br.3126 br. zgrade 2 po kulturi pomoćna zgrada u površini od 16m2 , kao i objektima upisanim u V listu označen kao kat.parc.br.3126 br. zgrade 1, PD982, spratnost P, u pov. od 110m2, i kat.parc. br.3126 br. zgrade 2, PD980, spratnost P u površini od 16m2, procijenjene vrijednosti 238.000,00 eura; II Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 28.02.2022. godine u 14,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 18.02.2021.god.

IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti ali ne ispod 1/2.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 28.01.2022.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

36

Marketing

Subota, 29. januar 2022.

29. јануар 2022. | година II | број 100

СУМРАК УМА ТУ СМО… МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

И

УРБАНИЗОВАЊЕ ЗЛОЧИНА!

НИЈЕ МЛАДИЋ ДОШАО У ПЉЕВЉА И ЦРНУ ГОРУ БЕСПУЋЕМ НО ОСВЈЕШТАНИМ И ДОБРО УТАБАНИМ ЗЛИМ ПУТЕВИМА, ТОЛЕРИСАНИМ ОД БИВШЕ ВЛАСТИ. ОНДА ЈЕ НОВА ВЛАСТ ДОШЛА НА СВОЈЕ И СВЕ УНАПРИЈЕДИЛА ДО СМРТНЕ МРЖЊЕ СВАКОГА ДРУГАЧИЈЕГ. КАКО СЕ О ТОМЕ ИЗЈАСНИО ПРВИ ЧОВЈЕК (ДПС) ПЉЕВАЉА, ИНГ. И. ГОЛУБОВИЋ, ГОВОРИ МНОГО ВИШЕ ОД ИЗГОВОРЕНОГ пропасти, а фашизам је у развоју и долази прилично развијен из првог сусједства које је тешко прекречити. Пљеваљску Буковицу још нико није прекречио а она је била огледно имање (из сусједства) за злочин. Неопходна је стога кратка хроника догођених злочина. Кад је ‘90-их кренула национална кампања за храм Св. Саве на Врачару, ратни зликовац Аркан је донирао небројено благо опљачкано по Босни и Хрватској, да се уздигне светосавска богомоља у небеса. Патријарх Павле је тада изјавио светосавски уљудно: ,,Будите добротвори ко Аркан!“... И би тако. Сви угледни српски зликовци су харали по сусједству да би украсили српски храм. Иначе Св. Симеон, Савин отац, био је злочинац прво-

га, а син му преподобни Сава, злочинитељ другога реда. Данас су оба узори у Црној Гори. У наредној етапи ововременог зла десило се сљедеће... Хрватски православни гласник ,,Упознај Православље“ нас информира: ,,Наиме, 19. 5. 2005. у православном самостану Житомислићу у Херцеговини, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, под предсједањем патријарха Павла, канонизирао је 27 православних свећеника с подручја православних бискупија дабробосанске и милешевске, дакле углавном с подручја Босне и Црне Горе, који су страдали од усташа или партизана тијеком Другог свјетског рата, или од нових комунистичких власти непосредно након рата.“ Како је овај (зли)чин одјекнуо у регио-

ISSN 2704-5226

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

списивати име ратног злочинца у граду ђе живе различити а посебно они који су своју различитост платили животом (у сублизој Сребреници), је једнако као написати на кући неког од тих ’различитих’: ,,Ускоро ћемо те ликвидирати!“ Није Младић дошао у Пљевља и Црну Гору беспућем но освјештаним и добро утабаним злим путевима, толерисаним од бивше власти. Онда је нова власт дошла на своје и све унаприједила до смртне мржње свакога другачијег. Како се о томе изјаснио први човјек (ДПС) Пљеваља, инг. И. Голубовић, говори много више од изговореног. Рекао је да мржња припада урбаној демократији! За жаљење је што је дотични инг. тако оскудан духом, па не зна да је много теже урбанизовати свијест од простора и да град управо по урбаном профилу припада једнако сваком грађанину. Није ни поменуо да би локална и државна власт морала утврдити ко то зло чини... а да се кречењем не сузбија нацизам. Међутим, он је дао подршку починиоцима и да им не би изашао из злотворне воље, кренуо им у сусрет, соколећи их, да ће написи подршке злочинцу Младићу, (због ниских температура) остати на зидовима као чувари мржње у зимском периоду. Стога и због таквих, младићи освићу по Црној Гори. Мрак их доноси. Има их ка измета. Неће нас утјешити ни Лењинова парола ,,Фашизам је капитализам у пропадању“, јер нема тежину. Капитализам код нас није успио па према томе не може ни

Мурал са тробојком на фасади стамбене зграде у Пљевљима 4. септембар 2020.

ну информација је било ка гована. Ево и једног ћириличног навода: ,,У 2005. години на сабору у манастиру Житомислић СПЦ је канонизовала Милорада Мацу Вукојичића и Слободана Шиљка, православне свештенике, које је 1945. осудио и стрељао Војни суд команде у Беранама под оптужбом да су суделовали у тешким злочинима над становништвом у Пљевљима 1943. и 1944. године.“ Подршка зликовцима ту нити стаје нит престаје. Званична Црна Гора, увијек спремна на поганлук, томе је дала немјерљив допринос, па се даље каже: ,,Што се тиче самих светих новомученика пљеваљских, св. Милорада (Маце) Вукојчића и св. Слободана Шиљка, треба рећи да не постоје никакви докази о њиховим наводним злочинима. Што се пресуде тиче, она је укинута од стране Уставног суда Републике Црне Горе, 22.05.2005, бр.

2574/05. Овиме су укинуте све одлуке Земаљске комисије за ратне злочине од 15.02.1946, а које се тичу ове двојице. Образложење предсједника Уставног суда др. Јована Мартиновића: ,,Уставни суд Републике Црне Горе доноси једногласну пресуду да је осуда Земаљске комисије Црне Горе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача од 15. вељаче 1946. године била неуставна и незаконита. (Пресуда се по ставкама образлаже на наредне двије странице). Стога, овај Суд рехабилитира оштећене и постхумно им враћа грађанска права и законом загарантиране слободе. (Једино не можемо тврдити да ли је и др Јован Мартиновић био партијски сабрат данашњем инг. Игору Голубовићу.) ,,Према томе, можемо бити мирни – нема никаквих мацола (Маца). Свети мученици Св. Милорад Вукојчић-Маца, Св. Слободан Шиљак и остали, данас су на Небу и моле за свакога од нас. Њиховим светим молитвама нека нас Господ све помилује!“ (Хрватски православни гласник ,,УПОЗНАЈ ПРАВОСЛАВЉЕ“ 12. рујна, 2017) Очевици узалуд с́едоче! ,,Земаљска комисија Црне Горе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача утврдила је 15. фебруара 1946. године на Цетињу, да је Милорад Вукојичић, звани Маца, учествовао у убиству десеторо својих

земљака. Документ о томе чува се у Државном архиву Црне Горе. Као четнички џелат стријељан је по пресуди Војног суда команде за подручје Берана. У одлуци се наводи да је Вукојичић починио дјела ратног злочина и као такав је ратни злочинац!“ Радомир Матовић, очевидац: ,,У прољеће 1944, сјећа се Матовић, Пљевљима су крстариле четничке кољачке групе и појединци. У клању су се посебно истицали Божо Бјелица, прото Миодраг Вукојичић Маца и Јосиф Бабић. Њих тројица били су познати као црна тројка. Окупљали су се у хотелу Ловћен, гдје се данас налази суд. Попа Мацу је, каже Матовић, оптужница теретила за 57 убистава и саучесништава. Највећи број тих убистава био је извршен клањем, а у томе је поп Маца и предњачио.“ Када је избила афера поводом проглашења свештеномученика, јереј СПЦ Велибор Џомић тврдио је да је Милорад Вукојичић убијен ,,без суда, суђења и пресуде“. Међутим, Матовић тврди да је то било ,,најспектакуларније суђење у Пљевљима!“ ,,Сјећам се његовог довођења у град. Једва га је обезбјеђење успјело спасити, хтјели су да га линчују. Није то био организовани линч, спонтано је кренуло.“ А зашто? ,,Ноћу, између 6. и 7. априла 1943, кољачи крећу у хапшење искључиво жена, мушкараца у граду више и није било. Хапсили су жене партизана и симпатизера НОБ. Ухапшена је Зора Караматијевић, Љубица Стојкановић, моја мајка Савка Матовић, Милица Јанкетић, мајка глумца Мише Јанкетића и Милева Жугић – с́едочи Матовић: ,,Поп Маца осуђен је на смрт вјешањем! То је уједно и једина тако ригорозна казна изречена ратним злочинцима. Почео је да плаче, тражио је милост. Тада је читава та дворана, која је била препуна, више се ту стајало него сједјело, скоро експлодирала. Тражили су јавна вјешала“, свједочи Матовић. ,,Казна му је, ипак преиначена у казну стријељања!“ P.S. На крају ове саге о злочину, одлазећи премијер се овако обратио јавности: ,,Драге грађанке и грађани, дивни народе Црне Горе... Политичка ситуација у ЦГ је турбулентна... итд.“ Питање је логично; откуд код тако дивног народа тако дивљи зликовци, али одговор нема логику... Осим? Да избор таквих није била ,,народна воља“ већ народна невоља због посљедица претходне власти, којој није било видљиво ни оно што је очигледно! М.Р.Ш. 

2

29. јануар 2022.

С

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ве је могло потанко бити објашњено социјалистичкој владајућој гарнитури у Црној Гори осим чињенице да је модерна Србија откад постоји, дакле по ослобођењу од Османске империје средином деветнаестог вијека, своју најсталнију двјеставјековну инвестицију упорно улагала у нестанак свога „братског“ државног сусједа. Апстрахујмо доба средњовјековне немањићке државе која је крвнички задавила цивилизацијски знатно напреднију Дукљу, но се присјетимо времена кад је Србија послије вишевјековног османског ропства и дјеловања хатишерифа коначно оданула да би њен чувени министар спољних послова Илија Гарашанин 1844. године хипер искрено изјавио: „За нас би права срећа била кад би Црна Гора пропала“.

На пропаст Црне Горе се ипак морало чекати све до 1918. године и срамне вјероломности црногорских ратних савезника који су своју наклоност Србији показали до мјере која није могла подразумијевати минимум људскости. Нестала је вишевјековна слободна држава чији су становници, прије свега захваљујући својој слободарској традицији и моралном угледу, уживали неподијељене симпатије највећих европских умова. Уздајући се у правду и храброст властитих синова, као и демократску

ПРЕСУДНА ГРЕШКА

БЛАГОСЛОВЕСНА БЕСЛОВЕСНОСТ савјест дијела свјетског јавног мњења, дио Црногораца је ступио у самоубилачки Божићни устанак, чиме је изазвао нове нечувене репресалије према властитим породицама и највећем дијелу домаћег становништва.

Двадесетак година постојања краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, па период краљевине Југославије, представљао је покушај дефинитивног затирања сваког облика црногорске државне и националне самосвијести да би, коначно, црногорски ослободилачки пламен букнуо у окупираној земљи јула 1941. године. Убрзо се испоставило да су међуратни покушаји тоталне деградације црногорског националног индивидуалитета узалудни. Црна Гора је, без обзира на величину територије и бројност становништва, избила у први план ослободилачке борбе југословенских народа, те коначно тријумфално изашла из рата као један од незаобилазних стубова бивше заједничке државе. О новом статусу

ДА СУ СВОЈЕВРЕМЕНО ЦРНОГОРСКИМ СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ РУКОВОДИОЦИМА РЕКЛИ ИЗ СРБИЈЕ ДА ИМ НЕ ТРЕБА КИСЕОНИК, ЈЕР ГА ИМАЈУ ДОВОЉНО У БЕОГРАДУ, ГОТОВО ЈЕ СИГУРНО ДА БИ ЦРНОГОРЦИ ПРИСТАЛИ ДА СЕ ОДРЕКНУ КИСЕОНИКА САМО ДА НЕ ТАЛАСАЈУ И НЕ УЗНЕМИРАВАЈУ „БРАТСКУ“ СРБИЈУ

Црне Горе као несумњивом положају једне од југословенских република више се није могло дискутовати. Што се у ослобођеној земљи догађало, како је Црна Гора полако пристајала на потискивање од Србије на de facto нижу позицију од оне извојеване у рату,

како је Црна Гора полако и невољно пристајала на стално негирање црногорског националног субјективитета – питање је на које није баш лако добити једноставне одговоре. Тачно је да је у односу на развијеније југословенске крајеве најмања република дуго била у позицији дијелом издржаваног федералног субјекта, што не значи да у развоју није видно напредовала и, наравно, могла очекивати боље дане. Србија је успијевала да у црногорској јавности стално потхрањује утисак да Црну Гору само Србија издржава, да би без српске помоћи Црна Гора одмах банкротирала. Све је било далеко од истине, јер је такозвани Савезни фонд за неразвијена подручја, одакле се дијелом и алиментирала Црна Гора, највише падао на терет развијених Словеније и Хрватске. Србија је била добрим дијелом ослобођена обавезе учешћа у поменутом Фонду, због улагања у Косово као властиту мање развијену регију. Ништа није помагало да се у

Црној Гори разбије представа о њеном обавезном храњењу од Србије и ако је сваки килограм хране отуда довезен у Црну Гору био до једног динара плаћен, чак дијелом и унапријед.

Гдје, заиста, лежи главни дио одговора за de facto сталну деградацију Црне Горе у бившој федерацији није тешко открити. У првом реду ријеч је о неспособности црногорских комунистичких руководећих кадрова, страху од губљења сопствених класних позиција, сталном комформизму и спремности на подређени положај ради наводног грађанског мира, и да даље не набрајамо. Треба једном јасно и недвосмислено рећи да нас посљедице ендемске неспособности црногорских бивших комунистичких руководећих кадрова и данас буквално стежу за грло, да Црна Гора деценијама грца у деградирајућем српском шовинизму, који се упорно представља као њена обавезна и легитимна

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНЕ С

умрак ума, црногорски, православно преведено сумрак богова. Намјерно пишем, с обзиром на количину богова, бога - малим словом. Вољела бих да због игре ријечи отпутујем у сусједне државе чланице ЕУ, и да употријебимо за довиђења термин - бок (г.) као збогом. Додуше, ја дубоко вјерујем да је Црна Гора и медитеранска држава па да бих била политички неутрална најрађе бих вам рекла - адио. Свима. Да би се доживио сумрак ума, ум прије свега мора да постоји. Не знам мјерила просјечне интелигенције, каткада ми се чини да је и моја испод просјека. Као Црногорка, из менталитета и поимања стварности, историје и традиције ваљало би да кажем да је изнад. Али није. Глупа сам. Јер не само ја него и неки честити такође глупи појединци били би боље вредновани у неким државама ЕУ. Свакако би имали мирније и професионалније животе. Да, глупи су они који држе до професије. Ево, на примјер, како год да се рашчивија мени дуготрајни сумрак оних који треба да воде грађане Црне Горе, сумрак је дуготрајнији од освјежења, занима ме да ли ће на крају ико прихватити одговорност за хаос, јер овдје ума нема. Историјски потврђено, каткада има изузетака, трачака ума, али то су већински они који су овом простору рекли – адио, да ли ће се, какав год да буде расплет ситуације, ико од ,,богова“ повући из политике. Звучим као прави ре-

ДА, ГЛУПИ СУ ОНИ КОЈИ ДРЖЕ ДО ПРОФЕСИЈЕ. ЕВО, НА ПРИМЈЕР, КАКО ГОД ДА СЕ РАШЧИВИЈА МЕНИ ДУГОТРАЈНИ СУМРАК ОНИХ КОЈИ ТРЕБА ДА ВОДЕ ГРАЂАНЕ ЦРНЕ ГОРЕ, СУМРАК ЈЕ ДУГОТРАЈНИЈИ ОД ОСВЈЕЖЕЊА, ЗАНИМА МЕ ДА ЛИ ЋЕ НА КРАЈУ ИКО ПРИХВАТИТИ ОДГОВОРНОСТ ЗА ХАОС, ЈЕР ОВДЈЕ УМА НЕМА. ИСТОРИЈСКИ ПОТВРЂЕНО, КАТКАДА ИМА ИЗУЗЕТАКА, ТРАЧАКА УМА, АЛИ ТО СУ ВЕЋИНСКИ ОНИ КОЈИ СУ ОВОМ ПРОСТОРУ РЕКЛИ – АДИО, ДА ЛИ ЋЕ СЕ, КАКАВ ГОД ДА БУДЕ РАСПЛЕТ СИТУАЦИЈЕ, ИКО ОД ,,БОГОВА“ ПОВУЋИ ИЗ ПОЛИТИКЕ ЈОВАНА МУГОША

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

лативиста црногорски независно од рода и пола, па да не би помислили да ми је свеједно, није ми свеједно, питам се да ли је боље распуштање Скупштине или мањинска влада. Већ сам написала да сам глупа, и није ми јасно, али било које рјешење, морало би да остави посљедице. А неће. Нисам ја вична административном, једнако као ни политичком рјечнику. Некада политичком или дипломатском, данас вулгарном. Али шефе од Владе, воља народа и на посљедњим изборима већински је била црногорска, већина није била довољна за парламентарну већину. И у реду. Тако се то дешава, опростите ми што псујем када се преведе на домаће услове, у парламентарним демократијама. Али оно што је неупитно јасно је да ствари не функционишу, без обзира што могу да купим три краве или одем на Кубу. И ја лично, ни од старта нисам видјела који је проблем у мањинској влади. Да сам ја била тас на ваги, боље бих га истрговала, иако сам и за трговину глупа, не бих вам се дала, поготово вам се не бих обећала у манастиру. Незгодне су манастирске или самостанске заклетве, ако сте жене, на примјер, воде вас у имагинарни живот без партнера, партнерке, потомства, не може се чак ни да напредујете снагом ума. Али ови ,,богови“ око којих се копља ломе нису жене, мушкарци су. Тако да је сваки њихов одлазак па и у манастир нека трговина. Дјечијим додацима, на примјер, поменутим кравама или Кубом, црногорским идентитетом, ћирилицом, латиницом, како да нико из владе након оне зачудне ба-

бине црнине, не помиње Косово. А људи ходају, под кишобранима. Нема их пуно, сем да пуне прилоге. По медијима. И пошто је већ комплетни сумрак ума, да

предложим нешто сулудо. Ајмо да прогласимо краљевину, можда би то могао да буде коректив свим овим што парламентарци раде. Јер ако већ као порески

обвезници плаћамо њихове неуспјешне потезе, ајмо макар да плаћамо порез за краља. Или књаза, брига ме. Јер како бришемо историју, бришемо четнике као

3

29. јануар 2022.

НАША СТВАРНОСТ

Да Црногорци пишу и говоре само српским језиком, како им упорно тражи, могла би бити потврда само у једном: да је Горски вијенац заиста написан на екавском. То што је данашња Црна Гора систематски и упорно изложена девастацији властитог традиционалног грађанског бића, сурово изложена српском нацифашизму, што грца под чизмом четничке цркве друге државе – највећим дијелом је посљедица црногорске руководеће комунистичке мизерије у вријеме социјализма. Не смијемо никада заборавити да је управо тада Црна Гора пристала да Црногорци немају ни језика ни цркве, па ни минимума националног достојанства. Да ли се ико сјећа тренутка кад је тадашње црногорско руководство енергично скренуло пажњу Србији да се не може некажњено порицати црногорски национални идентитет? Данашње посртање Црне Горе и њено вапијуће одсуство разума сигурно није од јуче. 

сараднике окупатора, поништавамо НОБ, бришемо државу, ајмо да као Британија, тешко да можемо да будемо Уједињено Краљевство, мало нас је, да вратимо династију. Глупа – јесам, можда и луда, али гледала сам, да бих избјегла сумрак персоналног ума серију КРУНА, и постоји нешто у симболичкој снази и патриотизму. У свим падовима било скупштине, било владе, и нове евентуално подгоричке скупштине, без обзира на ваше нове договоре (сугеришем да овај буде у џамији у Пљевљима, важан културноисторијски споменик, такође државе Црне Горе, а не Турске) толико сам ,,излуђела“ да мислим да нам спаса нема без неке више силе. А свакако није црквена. И да промијенимо праксу, и подсјетимо на серију КРУНА, ево нека први пут то буде - принцеза. Са премијерком. Јер, колико видим све може, а нама треба неко хладне главе, бистрог ума, који би Црну Гору волио више од себе, а то нам овдје са одраслим младићима није полазило за руком. И нека то буде први повратак монархије који није већинским богом дат, јер овај већински вратио би неке туђе. И најбољи показатељ о сумраку ума је сљедеће - ја љевичарка демократске оријентације, која вјерује у знање и знање, да четири ока боље виде од два, да не говорим о више очију, озбиљно молим - ја сам и за мањинску владу, и за пад Скупштине, само нас тако разнородни више не завлачите. Па да се види да л’ мало нас каже - адио, иде у партизане, или у комите, али овако више не иде. Све и да са три краве одем на Кубу тако што ћу половна кола прикачити на краве. Упс, ту ми требају волови. Ал не вуку у Црној Гори волови, сигурнији смо са кравама. Оне држе породице, домовину. 

ТЈЕСКОБА ЦИЉЕВА, МЕЛАНХОЛИЈА СВРХЕ ПРИВАТНА АРХИВА

идеологија. Не треба никада, баш никада заборавити да је нечувена интелектуална инфериорност црногорског комунистичког вођства условила да се Црној Гори, поред осталог, готово трајно забрани свијест о постојању црногорског језика, и ако је на њему написано супериорно Његошево књижевно дјело.

УМ, ШТО ТО БЈЕШЕ? Лидија Вукчевић

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

НА БРЗИНУ ГЛАЗИРАНИ ЕВРОПЕЈЦИ НЕ МОГУ САКРИТИ СВОЈА ОСТРАШЋЕЊА: ЛАЈУ ЗА СВИМ ГОВОРНИЦАМА, МЕЂУСОБНО СЕ ОПТУЖУЈУ, КОРУМПИРАНИ СУ И ЗАДРТИ, СПУСТИЛИ СУ РАЗИНУ ЈАВНОГ ГОВОРА НА ЛЕКСИК ПРОДАВАЧИЦА РИБЕ. НИКАД ИХ НЕ БИСТЕ БИРАЛИ: ОМРЗНУЛИ СУ ВАМ СВАКО ДОМОЉУБНО НАГНУЋЕ

Ж

ивимо у наопаком свијету гдје диктатуре смјењују деспоције, а успаванка с причом о демокрацији врти се још само код надобудних типова и у демагошким ТВ програмима, у стварности никад. Наша је стварност сумрачна и не треба бити филозоф Ничеова знака да се о томе освједочимо на сваком кораку. Ум је драгоцјена филозофска категорија. Више је од разума, мање од духа. Не знам како можемо опстајати у свијету који је изгубио своје филозофско лице. Неколико представника тзв. нове филозофије, не доносе и нове филозофеме. Углавном се окрећу појму нелагоде, који је запосјео стари кјеркегоровски егзистенцијалистички дрхтај. У сваком језику осим у мом задржао се облик скуп и драгоцјен, драг, у истом синонимском значењу. Кад нетко данас каже за нешто То је драго, у Хрватској или Црној Гори разумјет ће само лингвисти или само они преко 55 година, да је ријеч о нечему скупом или ријетком. Након инсталације нове власти у Хрватској 90-их остало је за памћење свим сувременицима: један је дужносник, чувар државног печата, говорећи о скупоћи мозгова, рекао како неки не вриједе ни шест њемачких марака. Свједоци смо у актуалном црногорском тренутку причи о трусту мо-

згова, јер нова влада себе назива експертном. Не знам је ли експертска како они кажу, јер је састављена од експерата или је експертна зато што јој је дјеловање врсно? Ни једно ни друго не држи воду… Њихово формално образовање није сразмјерно њиховом политичком дјеловању напротив, понашају се реваншистички и неодговорно, далеки од универзалистичких принципа које свака политика треба поштовати. Особно стављају на разину колективног и националног. Своју религиозност намећу као императивну и комуницирају је кроз средњевјековне феномене: литије и рукољуб црквених отаца неспојиви су с начелима секуларне државе и владавином права. Не поштују мањине, не подносе црногорски оријентиране колеге, не брину о сиромашнима и незапосленима, еколошки су неосвијештени. Откад су на власти, запошљавају само кадрове из свог брлога. Једина им је квалификација била учешће на литијама. У већини до јучер супротстављених медија поставили су своје људе, лишили се критичког новинарства. У свеучилишне кругове припустили су вјерске достојанственике, бојим се нове клерике. Питам се, камо то иде црногорско друштво, којим то странпутицама крочи? Како ће једнога дана објаснити својим насљедницима, што их је довело до краха морала, знања, разума, толеранције.

КЊИЖЕВНИЦИ И ФАРИСЕЈИ

Не заборављамо никад ни на тзв. интелектуалну елиту. У знаку онога како је писао о њој Мирко Ковач, елита гора од руље. Нису ли књижевници и фаризеји били у свити свих партитокрација у бившој Југославији, од Хрватске и Србије, до Словеније и Црне Горе, о Босни да и не говорим. И нису ли ти исти књижевници подржавали националистичке политике својих владара? Ријетки су опонирали. Само они који су се склонили у азил. Можда гријешим, али ако ствари поставим другачије, вјеројатно су били у праву: политике пролазе, књижевници и фаризеји остају. Пред носем су ми пјесници и приповједачи који су пристали уз ратне хушкаче. Сликари и режисери, глумци и драматурзи. Колико је националних академија отклони-

ло политику својих влада? Колико их се оградило јавним документима, текстовима отпора? Иако сте осамљени у оваквом казивању - не и мишљењу, ни ви сами се више не удружујете у цеховске, еснафске групе. Па искусили сте добро кад за вама није стала ваша кровна књижевна удруга у матичној земљи, у часу кад вам је на Загребачком свеучилишту ускраћена сатница србистике која вам је специјалност, камо се котрљају кола. Најироничније је што у Лијепој нашој ни угледнији Срби ни угледни србисти нису стали иза вас. Учинио је то само један колега с љубљанске Универзе, Владимир Осолник, довољан да оправда постојање часности у академским круговима. Позвао вас је на серију гостујућих предавања јер је осјетио да унаточ искуству вјерујете људима и њиховој моралности. Кровно удружење писаца није се ни осврнуло на 13. чланак свог статута у којем „брани радне интересе својих чланова“. Међу писцима једини је Слободан Шнајдер водио храбру преписку с вашим студијским колегом З.К. о томе зашто су вам ускратили наставу на матичном факултету. Потоњи вам је једном рекао: Хоћеш ли да ти дам своје мјесто? Нисам одговорила, јер не бих никада могла бити на његову мјесту; склањао се са србистике на словенистику и кроатистику, предавао и босанске писце, кад је било курентно, кад је то било опортуно. Ви свеједно нескромно мислите како сте испунили једну од својих сврха, једно од својих послања: мјесто на свеучилишту, макар и унутар културне размјене о сурадњи двију држава: већ сте инфицирали литерарним вирусом читаве генерације домаћих младаца и сад то исто чините с француским студентима, матирате их питањима која су на граници с њиховим филозофским досезима, упућујете их на критицизам, на непрестано пропитивање, на недовољност и испразност успоредбе, на различита и међусобно искључива мотришта, на једноставност и логичност вашега језика, на реторичност францускога, то казујете опрезно и с мјером, јер ту су сви једнако осјетљиви, јер ви сте већ стара мајсторица свога заната, ви сте искушали многе путеве до знања…

Ипак, још сте осјетљиви на класне разлике, премда имате искуство живота и у краксијевској Италији, Милану, правом средишту Италије, и великој Француској гдје нитко није бескућник, нитко гладан, нитко без лијечника и социјале. Нико срећан, нико довољан, чујем мајку како допуњује. Истина, и то, ако су срдачност и осмијех мјера социјалне среће. Тамо скоро да ни просјака нема, ако се изузму престарјели хипији, свепрезирући и охоли колико је потребно да се наметну богатој већини. И наравно, ваздакадашњи, неизбјежни као киша, љубав и невријеме Цигани, који још нису свладали алфабет социјалне помоћи. Она је у В републици поприлична и многима је покриће за нерад. Али и тамо, као у многим свјетским мјестима, мода је задњих двадесет милитантних година тако слична, као униформе, па се и богати и средњи и сиромашни слично носе, и разлика међу њима у одјећи и није одмах уочљива..

ОСИРОМАШЕНИ СМИСАО Ево како започиње сумрак умова. Можда најприје у штампи. Ми смо овисници о задњим вијестима, које се фабрицирају лако и нехатно, без дужног промишљања о смислу ријечи и садржају текста. И неће бити америчке бомбе нити расипање њихових небодера то што ће искључити сваку помисао на будућност. Не, окидач на повијести свијета као задњу сцену сумрака умности повући ће нека од каприциозних хистеричних барбика. Јер смисао свијета осиромашен, дезавуиран, испражњен од њихових сапунских идеја, али и од стварних вриједности, неће бити по укусу преслађеног damenkaprica или по мјери њихова нафраканог и демонског кича. Колико је напуштених, ојађених, депримираних, изгнаних хрватских грађана у овом часу, нитко се у опћој забринутости око збрињавања паса, и не пита. И имам ли ја то задаћу шапнути као шалабахтер, да баш сасвим не засмрди по логору, у нашим демокрацијама с мафијашким лицем? Или ћу и даље жмирити на све несноснију клерикализацију, аналфабетизам, елементарно непознавање и непризнавање вриједности, укратко опћи регрес у који тону не само наша, него и многа европска, све неумнија друштва? Живимо ли друштва изван времена и изван простора? Јесу ли и наши претходници били ретроградни или авангарда што је с храбром муком излазила из, како би рекао Чеслав Милош, заробљених умова. И они су били вјечни странци. То можда и није тако лоше. Имате привилегију да сагледавате ствари критички. Више не патите ни од mal de pays, од чезнућа за домом. На страну што ви имате домовину и завичај, или како би рекао ваш далматински зет, резервну домовину, као кондом. Обје су земље запосјели неки чудни типови. На брзину глазирани Европејци не могу сакрити своја острашћења: лају за свим говорницама, међусобно се оптужују, корумпирани су и задрти, спустили су разину јавног говора на лексик продавачица рибе. Никад их не бисте бирали: омрзнули су вам свако домољубно нагнуће. Овако, писање језиком који вам је најчвршћа спона с духом, одолијевате погубном дјеловању сумрака умова. 

4

29. јануар 2022.

ПРОЦЕС МНЕ

М

учан страх који вије из ове књиге је у појединим моментима тешко издржати, и како се опријети осјећањима: то прогоњено биће сам Ја? - Андре Жид – коментар Кафкиног романа ,,Процес“. Књижевни теоретичари и критичари два недовршена романа Франца Кафке ,,Процес“ и ,,Замак“ сврставају међу најзначајнија дјела 20. вијека не само у Њемачкој, већ и у цјелокупној свјетској литератури. Романи који у континуитету инспиришу и надахњују нове генерације, застрашујућом сликом усамљености и немоћи појединца у друштву и свијету уопште. Његова дјела су својеврсна критика (између осталог) апсурда као малигне пошасти људског духа. Кроз метафору и алегорију приказује ,,скривени“ тоталитаризам, људску равнодушност, суочавање са страхом, реаговање човјека у чудним, али неизбјежним околностима (Јозеф К. у ,,Процесу“). Тамна и надреална атмосфера отуђења, нетранспарентност и контрола туђих живота, безобзирност и недодирљивост система државног апарата (геодета К.) у ,,Замку“. Кафка је универзалано-актуелан, ,,жив“ у свим временима. Да се којим случајем може ,,претворити“ у данашњој Црној Гори, можда би завршио своје романе, или би градирао апсурд на виши ниво измисливши потпуно нови појам за исти?! Живимо кафкијанска времена. Влада фабрикује одлуке и приједлоге за скупштину у којој нема већину, владајућа коалиција је у ,,рату“ - ,,свако са сваким“, министри гласају ко је за - ко против премијера који их је именовао на функције, оптужбе за опортунизам и опструкцију на све стране,

ПРСТОМ У ОКО – ДА СЕ СМИРИШ! ДО ДАНАС, ЦИЉ И ПРОЈЕКАТ СУ ОСТАЛИ ИСТИ - ТЕРМИН ,,СРПСКИ СВЕТ“ ЈЕ ЕУФЕМИЗАМ ЗА ИДЕЈУ ,,ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ“, МИЈЕЊАЈУ СЕ СРЕДСТВА И НАЧИНИ, ГЛАВНИ ,,ИЗВОЂАЧИ РАДОВА“ ОСТАЈУ ИСТИ. И ТАКО... ОД ЛИТИЈА, ДО ПАДА ВЛАДЕ ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 2022.

мањинска или техничка, можда и политичка влада - или све уједно, нови избори, протести...!? ,,Што се мрчи кад коват нећеш“. Све личи на сумрак ума, уздизање апсурда! У међувремену (или у континуитету), грађански концепт друштва систематски се урушава. Српска православна црква је итекако укључена у креирање политичке (не)стварности на нашој сцени апсурда. Није у центру тренутних догађања, али свакодневно свједочимо десекуларизацији државе кроз различите (нове) поступке: намјештење свештеника као дијела управљачке структуре Универзитета, истог оног универзитета који је некада носио име народног хероја Вељка Влаховића итд. Позадина је позната и нескривена, није од јуче. Прстом у око, да се смириш!

,,ДОГАЂАЊЕ НАРОДА“ УКРУГ

Дигресија кроз подс́ећање (није на одмет): све је суштински исто, наставља се све до данас - агресивна историјска освајачка тенденција остваривања великосрпског концепта теократије, озваниченог у трајном и тајном програму ,,Начертанија“ (1844) за ,,легалну и легитимну обнову Душано-

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

Министарка Братић говори на протесту против мањинске владе

ва царства“. Његова идеолошкополитичка и црквена контура је ,,васколико српство“, чији је циљ ,,Велика Србија“. Програм је у цјелости остварен окупационе 1918. године, у првој унитарној Југославији, и тиме је достигнут ,,максимум српства“, како рече Вук Драшковић. Интересантно је да овај период и даље (донекле) остаје табу тема за поједине политичаре, али и критичку науку. Уништење друге Југосла-

вије (СФРЈ) започето је ратном политиком Слободана Милошевића тзв. ,,антибирократском револуцијом“ или ,,догађањем народа“, у ствари ратом рјешаване тоталне кризе коју је великосрпски национализам изманипулисао: ,,Југославија без алтернативе“, ,,Југославија или рат“ слогани иза којих се припремало стварање ,,треће Југославије“, заправо реализација пројекта ,,Велике Србије“. Тако

је ,,пробуђено српство“ из подужег сна ,,угроженог српства“. У контексту времена повампирује се четнички покрет из паучинасте прошлости: ,,Сви Срби на окуп“, за ,,Велику хомогену Србију“ - четничког идеолога Стевана Мољевића из II свјетског рата. Обезвређује се НОБ и АВНОЈ, антифашизам уопште. Природни наставак је ,,линија“ Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица, замишљена западна граница ,,Велике Србије“. Тих година српски академици организују скуп у Сарајеву како би ,,потврдили да је БиХ Југославија у малом“ и да у њој ,,неће доћи до рата“, епилог нажалост сви знамо. Осим САНУ-а, и СПЦ (незванично) је подржавала горе наведени пројекат. Ово сијамство симболично је отјелотворено у сада чувеној фотографији попа са митраљезом Јеленка Мићовића, касније владике милешевског Филарета. До данас, циљ и пројекат су остали исти - термин ,,српски свет“ је еуфемизам за идеју ,,Велике Србије“, мијењају се средства и начини, главни ,,извођачи радова“ остају исти. И тако... од литија, до пада Владе љета Господњег 2022. Сумрак ума – дефинитивно! Како ће се саставити Влада Црне Горе и коме ће... виђет ћемо?! Чека нас турбулентан период различитих... наратива. Знам само једно, нема нам пута ниђе. За сад!!! А, Кафка нека сачека. 

КРОЗ ЕПОХЕ

ЧЕКАЈУЋИ БОЉА ВРЕМЕНА ВУКОТА ВУКОТИЋ

У

голино деи Конти ди Сењи преузео је, те 1227. године, трон Светог Петра у Риму, наслиједивши покојног папу Хонорија, као Гргур IX. Својом енергијом и амбицијом био је достојан насљедник својих великих имењака на истом трону. Како би заштитио своју паству, а прије свега свој положај, убрзо је увидио да му је потребно средство уз помоћ којег ће имати начина да правно гони и кажњава појединце. Из тога изашла је институција инквизиције, „једно од најефикаснијих средстава контроле мишљења које је Европа икад упознала“, по ријечима Јозефа Страјера. У наредним вјековима, добри припадници доминиканског монашког реда послаће на ломачу хиљаде људи широм Европе, али и на другим континентима гдје је Католичка црква била активна и спроводила своју мисију. Тако је овим чином започео један период потпуног сумрака ума и разума у европској историји. Чак ни када је Мартин Лутер, (не Кинг, него онај прави из Вирцбурга) 1517. године, закуцао својих 95 теза на градској цркви, и тиме започео покрет реформације, није се смањио прогон недужних људи под

И ТАКО, ДОК ЦРНА ГОРА ЧЕКА НЕКОГ СВОГ СПИНОЗУ, ДА ПРЕИСПИТА И КРИТИЦИ ПОДВРГНЕ ЦРКВЕНИ АУТОРИТЕТ, СУМРАК УМА КОЈИ ЖИВИМО СЕ НАСТАВЉА. НИ ДЕЦЕНИЈЕ КОЈЕ СМО ПРОВЕЛИ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ СИСТЕМУ ЛИШЕНИ СВАКОГ УТИЦАЈА КЛЕРИКАЛИЗМА НИЈЕСУ НАС САЧУВАЛЕ ОД ЊЕГОВОГ ПОГУБНОГ УТИЦАЈА. НО, ОСТАЈЕ НАДА ЋЕ СЕ И НАМА ДОГОДИТИ ЕРА ПРОСВИЈЕЋЕНОСТИ

оптужбом за јерес. И земље које су од тада отпале од контроле Рима даће свој, неславни, допринос ширењу хистерије и спаљивању невиних жртава, све до случаја Салема у Масачусетсу, са краја XVII вијека. Тешко посртање ума и лудило са стравичним посљедицама које је добило свој врхунац у Тридесетогодишњем рату, које је однијело милионе становника Средње Европе, на крају је изњедрило рационалистичку философију и скепсу у догматску исправност постулата вјере. Велики умови Старог континента од Баруха де Спинозе до Волтера својим радовима су оспорили до тада неупитни ауторитет Цркве и увели европску историју у ново раздобље просвјетитељства. Начела слободе и једнакости пред законом однијела су превагу над мрачним методама инквизиције у жељи да се непочинства и звјерства почињена у име вјере што прије забораве. Но, још је древна мудрост Античких Грка схватала чињеницу да се историја по-

навља. И поред свих настојања освјешћивања људи, сталном су нам се догађале епизоде, попут два свјетска рата, када је долазило до сумрака ума и падања под утицаје ирационалних порива. Све то нас учи да је крхка и врло ломљива играчка, ова наша цивилизација, која се мора чувати и штитити јер боље немамо. Изгледа неспособни да учимо на туђим грешкама, данас смо, на почетку XXI стољећа, дозволили себи да преживљавамо понављане историје. Као неко кога нијесу ни такле све те огромне промјене, ти колосални сукоби реформације и контрареформације, црногорско друштво усред дигиталне ере и глобализације, доживљава сопствену епизоду сумрака сваког разума. Као „вољу народа“ и највећи израз демократије, представљају нам побједу клерикализованих фанатика и популистичких вјетрогоња над сваким тек испиљелим заметком цивилизације. Умало је, попут Уголина са почетка приче, сад већ бивши министар „правде“, увидјевши да

му је потребна много већа контрола над становницима ове земље, увео Темељни уговор. По том акту, који још није баш скинут с дневног реда у Црној Гори се уводила, по први пут у њеној историји, „инквизиција“ са задатком да гони и кажњава непослушну и заблудњелу паству. Ипак, непотписивањем Темељног уговора, (можда и уз Божју помоћ), нијесмо се спасили од надолазећег сумрака ума. Принудни политичари, једном произведени у апостолске чинове, наставили су са својом идејом да сруше сваки крајичак цивилизације и разума на овом простору, како би нас увели у мрачне воде средњовјековног безумља. Обилато се служећи песимизмом постмодернистичког свијета, увели су нас и оно што смо имали од културе, у колонијални положај и прирепак замишљених великодржавних пројеката. Због тога, наочиглед свих нас, данас имамо да попови с́еде у одбору Универзитета као представници Владе, да се владе конструишу по манастирима, да се мимо воље грађана устоличавају помјесни представници туђих црквених институција. И баш као у правом инквизиционом духу, наше власти (на правди Бога), прогањају све неистомишљенике, забрањују друге облике вјере и вјеровања, спаљују књиге. И наравно, не мање у истом духовном обрасцу, видимо ових дана

прогањају и жене, макар само по друштвеним мрежама. Јер улога и поредак у суманутим помрачењима ума инквизитора мора да се зна за свакога. Из тога и произилази све ово лудило којем свједочимо ових дана, да без обзира на годину издања, пред нашим судовима је једино валидно оно издање са митрополитским благословом. Да иако су у праву, неистомишљенци и (ускоро) јеретици, морају да се прописно казне. Да женама није мјесто у јавном животу, а камоли у политици, те стога, да кад једна посланица искаже своје мишљење у Скупштини, то мора да су ђавоља посла. Што је свакако обавеза националних координатора за UNESCO и културу, да се на вријеме огласе и упозоре паству на немиле и опасне појаве. Зато ће нам помоћи рад свештеника у највишим образовним институцијама да се све то сузбије и у коријену сасијече, како бисмо младе нараштаје припремили за потпуну контролу ума, која нам се спрема. И тако, док Црна Гора чека неког свог Спинозу, да преиспита и критици подвргне црквени ауторитет, сумрак ума који живимо се наставља. Ни деценије које смо провели у социјалистичком систему лишени сваког утицаја клерикализма није нас сачувао од његовог погубног утицаја. Но, остаје нада ће се и нама догодити ера просвијећености. 

5

29. јануар 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ НЕПРИЈАТЕЉИ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Ј

ануар 2022. је у земљама маркираним политикантско-ирационално-опсесивном идејом „српског света“ протекао прилично онеспокојавајуће и мучно. Негдје до средине првог мјесеца године која је тек почела, све масовнији проломи националистичко-шовинистичко-клерикалних хистерија мијешали су се са звуцима који су по свему подсјећали на ратно стање. Пуцало се из свих расположивих, мање или више наивних и мање или више легалних, средстава. Били су то дани буке-ибијеса, управо инверзирани свему оном што би требало да буде атмосфера радосних хришћанских празника. Ријеч је, наиме, о три земље које, што вријеме више одмиче, све више подсјећају на три затворена и уклета круга у којима се сви они грађани који не припадају скупинама бучних и бијесних сљедбеника идеолога „српског света“ осјећају као - таоци. Средином јануара 2022. испред Банског двора у Бањалуци орили су се стихови који су нешто попут савршеног сажетка свих познатих идеолошких матрица деведесетих, порођених у претечи идеје „српског света“ која се тада звала „сан о јединственој Србији“. Пјесма је интонирана као драматична инвокација пред коначни обрачун са историјом, „непријатељским светом“ и изгубљеним националним и територијалним сном: „Сини јарко сунце са Косова. Не дамо те земљо Душанова/ Не дамо те земљо Немањића,

ЗАСЛИЈЕПЉЕНОСТ БУКА-И-БИЈЕС, МАСОВНА ЗЛОУПОТРЕБА САВЈЕСТИ И ЉУДСКОСТИ И ЗАСЛИЈЕПЉЕНОСТ ПОНОВО СУ ПОСТАЛИ НАША СТВАРНОСТ. А ТАМО ГДЈЕ АРГУМЕНТИ ЋУТЕ, КАО И У СВИМ ИСТОРИЈСКИМ НЕПРИЛИКАМА ДО САДА, НЕОПХОДНА ЈЕ СОЛИДАРНА И ОДЛУЧНА АКЦИЈА СЛОБОДНИХ И СВЈЕСНИХ Обилића, браће Југовића/ Сви ће Срби као Југовићи за крст часни на Косово ићи/ да одбране земљу благодатну за крст часни и слободу златну/ од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника, Книна, Невесиња/ са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Српство, устани Лазаре/ док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана, не дамо те васкрсло Косово најсветије поље Србиново“. Једна од савременијих социолошких теорија, којом би се можда могло појаснити ово масовно ширење новог и освајачког националистичко-клерикалног заноса, креираног у идеолошким лабораторијама актуелног аутократског режима у Србији, упућује на концепт заснован на предрасудама и дискриминацији утемељеним на културним разликама између етничких или расних група, који претпоставља да су неке културе супериорне у односу на друге и да су различите културе до те мјере некомпатибилне да је њихова коегзистенција у истој држави или истом друштву практично немогућа. Ријеч је

о концепту културног расизма коју су, током осамдесетих и деведесетих година двадесетог вијека, формулисали Мартин Бејкер, Етјен Балибар и Пјер-Андре Тагијеф. Према њиховим увидима, биолошки расизам који је постајао све непопуларнији у западним земљама током друге половине двадесетог вијека замијењен је новим обликом – културним расизмом, који има исходиште у вјеровању у непремостиве и суштинске културне разлике. Бејкер, Балибар и Тагијеф су уочили да су ову промјену промовисали крајње десничарски покрети и изложили су три аргумента због чега вјеровање у непремостиве и суштинске културне разлике у основи јесте расистичко: непријатељство на културној основи може да произведе идентичне дискриминаторске и штетне праксе као и вјеровање у суштинске биолошке разлике – експлоатацију, угњетавање или истребљење; вјеровање у биолошке и културне разлике често је међусобно повезано – и биолошки расисти тврдњама о

културној разлици оправдавају и промовишу своје идеје и ставове; у многим друштвима групе попут имиграната и муслимана биле су подвргнуте или се подвргавају расилизацији и сегрегирају се управо на основу својих културних особина. Према ауторима који су формулисали концепт културног расизма, адекватна превенција ове друштвене аномалије била би промовисање мултикултуралног (интеркултуралног) образовања и антирасизма у школама и универзитетима. Њемачки борац против нацизма, лутерански пастор и теолог Дитрих Бонхефер је четрдесетих година двадесетог вијека покушао да одговори на питање – како је могуће да готово цијела нација подлегне суманутим Хитлеровим опсесијама? „Глупост је“, писао је Бонхефер, „опаснији непријатељ добра него што је зло. Против зла можемо да се бунимо, оно се може разоткрити, у случају нужде и спријечити силом; зло у себи носи клицу сопственог уништења зато што код људи макар изазива непријатност. Против глупости смо немоћни“. Према Бонхеферу, глупост (коју бисмо овдје могли назвати и заслијепљеношћу) у суштини није дефект интелекта него људскости и више је социолошки него психолошки проблем, јер је резултат дјеловања „извјесних исто-

ријских околности на човјека“, често масовна психолошка реакција која прати специфичне спољашње прилике. Наиме, ријеч је о својеврсном социо-психолошком закону према којем сваки снажан спољашњи развој силе политичког или вјерског типа „погађа велики број људи глупошћу“. Бонхефер је уз тезу о поријеклу масовне заслијепљености дао и импресиван портрет заслијепљене индивидуе. Заслијепљени или „глупак“ је често тврдоглав и у разговору откривамо да не комуницирамо са њим лично већ са слоганима и паролама који су га потпуно заробили: „Он је запоседнут, заслијепљен, злоупотребљен и злостављан у читавом свом бићу. Он је претворен у инструмент без воље и тако је у стању да чини сво могуће зло, а истовремено није у стању да га спозна као зло“. У имагинарном идеолошком конструкту о „српском свету“, јануара 2022, нажалост без много муке и недоумице, препознајемо Бонхеферове тезе из четрдесетих година двадесетог вијека. Бука-и-бијес, масовна злоупотреба савјести и људскости и заслијепљеност поново су постали наша стварност. А тамо гдје аргументи ћуте, као и у свим историјским неприликама до сада, неопходна је солидарна и одлучна акција слободних и свјесних. Оних који виде. 

ПОГЛЕДИ НА СВИЈЕТ

П

ризнајем, намћор сам. Признајем, иако је то сигурно тешко повјеровати мушкарцу, не пратим пуно спорт и не волим га. Не волим ни свадбе јер ми страшно личе на спорт. Или биће да ово наше поднебље има идентичан став према свадби као и према спорту. Наиме, као и код свадби тако и код спорта, а посебно тениса, само један ужива у задовољству, а сви около се фанатично радују. Неки то раде искрено, неки да би били у тренду, трећи пак јер се плаше да буду у мањини, четврти јер су навикли кроз живот само да другом аплаудирају. Тако смо ових десетак дана свједочили медијској хистерији у случају Ђоковић. Чак и они који не прате тенис су заузимали чврсто позиције да треба или не треба допустити Ђоковићу да остане у Аустралији и заигра на познатом и престижном тениском турниру. Прво логично питање које сам себи поставио јесте зашто у овом дијелу свијета гдје већина народа вага да ли тај мјесец платити струју или средити каријес на четворки у горњој вилици, се толико енергије и времена улаже у праћење неке ситуације на чије рјешење ама баш никако не можемо да утичемо. Узгред казано, струја увијек добије предност над поправком зуба па је крезубост постао заштитни знак на Западном Балкану. Али да бисмо разумјели толику фаталну заинтересованост за овај случај и у Црној Гори а и шире, морамо размотрити како се одвијао цијели случај. А он изгледа овако. Ђоковић је добио позив да заигра на Аустралиан Опену. Услови да уђете у Аустралију су јасни. Ђоковић није вакцини-

РЕКЕТОМ У ГЛАВУ REUTERS /bbc.com

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

Новак Ђоковић напушта Аустралију

сан и то је његово право, али је то и потпуно небитна чињеница када сагледамо како се случај даље одвија. Иако држављанин Монака, Ђоковић је у овом случају поступио као и сваки просјечни грађанин Србије или неке државе у њеном окружењу. Неко од његове породице или из његовог најближег пословног окружења је окренуо Перу из управе болнице. И рекао му да тако и тако стоје ствари и да им треба једна потврда да је Ноле боловао корону на тај и тај датум. Пера, стари фалсификатор, који је већ урадио на стотине и/или хиљаде лажних

потврда, био је поносан што ће баш он лажирати потврду прослављеном тенисеру. Не треба сумњати, уложио је Пера сво своје поштено стечено знање у фалсификовању и лажна потврда је већ сјутра била ту. ,,Еве је, буразеру, изгледа боље него права - хвалио се Пера. А и шта знају ти у Аустралији осим да лове кенгуре, неће ни примијетити ама баш ништа - славодобитно је закључио Пера“. Самоувјерен без основа, Ђоковић се појавио на аеродрому у Мелбурну. На његово потпуно изненађење, аустралијском царинику, који узгред не зна ништа

у животу осим да лови кенгуре, његова лажна потврда је одмах била сумњива. Након неколико минута неко од особља је љубазно рекао да се са овим документом не може ући у земљу. И ту се подиже сва медијска халабука, која има само један једини циљ: да сакрије истину. Наиме, ко год је икада био у било којој држави Запада и имао прилику да комуницира са било којим органом у тим државама одмах схвати једно: тамо се вама као грађанину унапријед вјерује, све док се неким случајем непобитно не утврди да сте лагали и варали.

Е, у том случају сте награбусили. За то вријеме на Балкану сте имали другу реакцију. Већина, или бар онај бучнији дио становништва су се здушно солидарисали са Ђоковићем. И ту је тајна одговора зашто овај случај превазилази персоналне димензије. Био је то сукоб два концепта погледа на свијет. Једног, у којем се грађанину вјерује да не лаже и не вара и гдје и грађанин вјерује да је држава ту да му помогне и да му пружи заштиту, и другог у којем држава вара, лаже и краде своје грађане, па сходно томе и већина грађана мисли да је сасвим у реду лагати, красти и варати. Зато је Ђоковић и побрао толико симпатија, јер је он ипак један од нас, односно типичан представник већине. Е сада одговор и Ђоковића и фамилије, али и његових обожавалаца ми личи на оног пијанца у кафани који сједи мртав пијан за шанком и све око себе понижава и оговара. И у једном тренутку се усере у гаће. Али, наравно, то га не дозове памети, већ настави да пије да би избјегао тријежњење. И наравно, усере се у гаће опет. Е тако и у овом случају. С тим што Ђоковић има милионе и може да му прође. Док крезубој и прслој сиротињи не остаје ништа друго до да себе увјерава да нијесу усрани већ да су у свили и кадифи. У томе ће им помоћи и велики поздрав њиховог идола. Из Монака! Волим и ја вас!!! 

6

29. јануар 2022.

М

ногобројни, окрутни злочини који су од краја 1918. године, (односно, од србијанске/српске окупације и насилне анексије Краљевине Црне Горе - Краљевини Србији), почињени над црногорским народом, представљају не само ,,сумрак ума“ или нечовјечност и неразумност идеологије и политике великосрпског завојевача Црне Горе, већ и неморални, варварски и фанатични, шовинистички, суморни и сурови, помрачени ,,ум“ фактичких и физичких егзекутора те антицрногорске политике, која се, бестијално обрачунавала са Црногоркама и Црногорцима, оданим Црној Гори, њеној слободи и државном суверенитету. О томе, овом приликом, наводим неколико историјских чињеница, односно примарних и прворазредних историјских извора, које вриједи прочитати и запамтити.

О суманутим злочинима окупационих власти и трупа и од њих организованих, плаћених бјелашких, великосрпских, унитаристичко-централистичких структура и њихових оружаних банди, почињеним над црногорским народом, писао је експлицитно и комунистички лист ,,Радничке новине“, број 171, од 20. јула 1920. године. Наиме, ,,Радничке новине“ у наведеном броју констатују истинито и ово: ,,Разне ,,летеће“, ,,гвоздене“ и ,,небеске“ чете које код нас у име одржања реда и мира круже, порушише, попалише, дивљачки упропастише стотинама породица у Црној Гори. О овоме се могу написати читаве књиге, чије би странице илустровале варварски и најгнуснији рад старјешина у чијим рукама се налази судбина народа“. (Овај цитат из писања ,,Радничких новина“ објавио је и др Димитрије Димо Вујовић у књизи ,,Уједињење Црне Горе и Србије“, Титоград, 1962, стр. 530). Један од црногорских устаничких вођа, капетан, потом командир (мајор) црногорске војске, комита, политички емигрант у Италији, зеленаш Нико Кашћелан, из Његуша је, са Ловћена 14. октобра 1919. године, у извјештају црногорском бригадиру (генералу) Андрији В. Раичевићу у Гаети, о ситуацији у Катунској нахији, сукобима са окупационим снагама и њиховим јаничарима, као и о србијанским злочинима према црногорском народу, навео, између осталог, и ово: ,,Могу Вам јавити да сам још жив с друштвом али сам на неописану муку јер је скочила војска из цијеле Југославије, да нас пошто пото уништи. Има неколико времена, да у Црној Гори пуца топ и митраљез без престанка особито у Катунској нахији, која је постала позорница очајничкијех борба, пљачки и отимачине имовине јадном народу. Србијанска је управа употријебила сва средства да становништво у Црној Гори потпуно уништи и расели не бирајући начина и средстава с којим се служи. Воде борбу и противу нејачи, жена и дјеце и то топовима и митраљезима а одрасле мушке воде по затворах; затвори су препуни стараца од по 70 и 80 година. Врше насилну регрутацију од Црногораца па чак у регруте воде људе од 50 и 60 година и такве као робове под јаком стражом воде у унутрашњост Југославије, што с њима тамо бива нико не зна, али

КАД НИТКОВИ УЗМУ ВЛАСТ

ли је под бајонетима у затвор на Вир ђе је стајала 48 сати без обзира што је имала код куће дијете од непуних мјесец дана.

,,…ВРШЕ НАСИЛНУ РЕГРУТАЦИЈУ ОД ЦРНОГОРАЦА ПА ЧАК У РЕГРУТЕ ВОДЕ ЉУДЕ ОД 50 И 60 ГОДИНА И ТАКВЕ КАО РОБОВЕ ПОД ЈАКОМ СТРАЖОМ ВОДЕ У УНУТРАШЊОСТ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ШТО С ЊИМА ТАМО БИВА НИКО НЕ ЗНА, АЛИ СВАКОЈАКО ЗЛО И НАОПАКО. ВРШЕ ТАКВА БРУТАЛНА НЕЧОВЈЕШТВА КОЈА СЕ ОПИСАТИ НЕ МОГУ. ЧИНЕ И НАСИЉЕ ЖЕНСКИЈЕМА, ШТО НИКАД ТО НИЈЕСУ ЧИЊЕЛИ АУСТРО-МАЏАРИ. НАРОДУ СУ СВЕ ОПЉАЧКАЛИ...“, ПИШЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, НИКО КАШЋЕЛАН 1919. ГОДИНЕ свакојако зло и наопако. Врше таква брутална нечовјештва која се описати не могу. Чине и насиље женскијема, што никад то нијесу чињели Аустро-Маџари. Народу су све опљачкали да је остао сваки без игдје ичега на овом свијету; то је и за нас навелико зло и штета јер се немамо одакле исхрањивати. Они су учињели чуда по Цуцама, све су опљачкали и уништили гдје год су дошли“, пише Нико Кашћелан. У истом извјештају он, даље, тврди и ово: ,,Само да знате што је урађено од села у Бјелице и на име од: Томића, Микулића, Дида, Ублица и Пејовића. У Цуцама: од Липе, Ражаног дола, Гребеца, Граба, Бате, Кућишта, Трњина, Ровина, и много других, те и нема ништа ни од чега што се није опљачкало и уништено. Из поменутих мјеста, као и других су похватали старце који нијесу могли у шуму побјећи па их с пјесмом и урнебесом воде у затвор“, наводи тадашњи капетан црногорске војске Нико Кашћелан, у извјештају бригадиру (генералу) Андрији Видовом Раичевићу. У том извјештају каже се и то како српска окупаторска управа под штитом окупационе војске у Црној Гори ,,чини чуда од јадног народа; пребијају женама и старијема кости кундацима од пушака, младе женске силују да им чине сваки измет, дакле, Ви знате кад се даде нитковима власт и заштита што су у стању они израдити. Тако се данас одиграва од нашег жалосног народа па још имају образа тврдити Београдски крволоци да у Црној Гори тече мед и млијеко и да је све мирно и да је народ задовољан и срећан што с њим управљају“.

НЕЧУВЕНА ДЈЕЛА Капетан и црногорски устанички првак и герилац Нико Кашћелан, у томе узвјештају, уз остало, потенцира и ово: ,,Заборавих напоменути, да су српске трупе и пљачкаши почињели нечувена дјела у селу Јасиковцу у Ћеклићима – ту су сваку бабу, жену, старца и дјецу чисто линчовали и сваку им кост сломили, имање све уништили, куће обаљене јер их је страх палити пошто се боје од свјетске штампе да их не критикује, а они чине виша чуда него паљевине“. (Наведено према: Проф. др Шербо Растодер, ,,Скривана страна историје“, Документи, Том ИИ, Бар, 1997, стр. 816-817-818; Изворни документ се налази: Државни

архив Црне Горе, Фод емигрантске Владе Црне Горе, Министарство спољних послова 1920-1922, фасцикла број 107.) Црногорски водник, устаник и комита, суверениста, политички емигрант у Италији, Јован Милић из Лимљана (Црмница) у једној изјави, датој у егзилу, чију су истинитост потврдили као свједоци Ђуро Драгишић, Митар Косовић и водник Саво Шоровић, описујући злочине окупационих србијанских (српских) власти, наводи, уз остало, и то да је српска војска са контра-комитима у Суторману 6. јула 1919. године напала групу црногорских устаника ,,којом су приликом убили водника Рада П. Шоровића, водника Ђура Н. Шоровића, водника Митра Шпадијера и водника Тома Вулетића, којима су поврх тога опљачали све покретно, фамилије одвели у затвор тукући их и најгадније злостављали. Истога дана кад су поменуте убили раниле су са седам зрнобоја водника Јована С. Бошковића, којег су рањена мрцварили и на исто мјесто оставили пуна два дана, и тек онда су покушале женске из села да га предаду Талијанима на лијечење, онда су им га одузели и прво је морао остати у затвор без хране и лијечења за три дана, па су га четврти дан на рачун његове фамилије упутили на лијечење и то о своме трошку, а под назором, те усљед таквог лијечења остао је сакат.

Прије него је излијечен спроведен је у затвор са гвожђима на ноге, ђе се и данас налази. Његову жену Милицу одвели су у затвор и све покретно попљачкали. Такође опљачкали су и фамилију његовог брата Тома С. Бошковића, гонили по затвора и тукли“, тврди водник Јован Милић.

Он у поменутој изјави наводи како су окупационе власти ,,Истодобно опкљачкале кућу Сава Ј. Бошковића, Јована М. Милића, Мила Ђ. Шоровића, Ива Ђ. Шоровића, Ђура П. Милића, Ива М. Ђурановића, Илије Т. Ђурановића, Ива Ј. Дарчевића, Тома Ђ. Божовића, Ива К. Клисића, Марка К. Клисића, Косте М. Клисића, Ђура Шпадијера, Марка Косовића, и многих других а том приликом фамилије тукли. Жену поменутога Ђура Шоровића ухватили су на путу у Суторману кад је ишла са имања и одве-

Том приликом је од стране речених Ристо Т. Божовић у руку од 24 сата стајања у затвору умро, која је смрт констатована од силних напора, које је имао у путу кад су га спроводили у затвор. Такође Лука С. Војводић, старац од 70 година и Иво Ћ. Шоровић исто толико стар, послије неколико дана издржаних у затвору дошли су болесни кући и одмах умрли. Овом приликом затворено је било на Виру више од 300 особа, међу којима стараца до 80 година и ђеце од 15 година као и жена“, износи као чињенице водник Јован Милић. У поменутој изјави он, између осталог, наводи и ово: ,,У мјесецу октобру прошле године Васо И. Шоровић, младић од 15 година, убијен је од стране Србијанаца на његовој њиви кад су били дошли да му пљачкају кртолу“, наводи Јован Милић.

(Извор: Државни архив Црне Горе, ФЕВ, Министарство спољних послова 1920-1922, ф. 107. Документ је у цјелини први истражио и објавио: проф. др Шербо Растодер, ,,Скривана страна историје“, Том III, Бар, 1997. ср. 1538-1539-1540). Један од главних црногорских устаничких вођа, командир и политички емигрант Петар М. Лекић из Сеоца (Црмница), у извјештају о стању у Црној Гори, којега је из Сан Ђовани ди Медуа 10. фебруара 1920. г. упутио црногорском министру у емиграцији Милу М. Вујовићу, наводи да су србијанске (српске) окупационе власти ,,у Бјелице запалили 28 кућа; у Комане запаљене су 4 куће, у Загарач 5 кућа, у Цуце кућа командира Крста Поповића и још многих других; у Велестово 4 куће, Марка Турчиновића и још многе друге, у околини Чева и других мјеста кроз Катунску нахију“, те да војним снагама, које врше терорисање, угњетавање и злочине против народа управља српски (србијански) пуковник и злотвор Црне Горе и њене слободе Стојан М. Поповић, црнорукац из Варварина (Србија).

ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

ВАРВАРСКИ И ФАНАТИЧНИ ЗЛОЧИНИ НАД ЦРНОГОРСКИМ НАРОДОМ ИЗВРШЕНИ ПОД ОБЛАНДОМ КРАЉЕВИНЕ СХС

Командир и један од устаничких првака Нико Кашћелан из Његуша

7

29. јануар 2022.

ЈОВАН НИКОЛАИДИС

Д

олазио је децембар носећи на својим небесима и у божићним мјеховима чивит, огањ, вино и буру. Ближе јануару, пратећи студ, уједначеним лепетом крила, долијетале су патке и покоје јато гусака. Били су пред циљем и људи су то знали јер су спремали фишеклије, чистили и подмазивали цијеви, крпили чизме за Мочвару. По њој, кад јата слете око смрзнутих шевара, ваља газити и газити, страст ће ловачка тјерати ноге да се вуку кроз блатишта. Зло у људима било је спремно за покољ. Тербеш је то вријеме очекивао с крајњим нестрпљењем. Био је најбољи ловац (и најупорнији криволовац), особа којој се пред том страсти није смио испријечити ни највјештији ловочувар, никоји параграф забране. Није хајио за студ и падавине. Прочуо се злим гласом да патке, посебно оне зеленоврате угојене гегавице, којима да узлете треба аеродром, убија чим стигне. Пушком, мотком, замкама разним, мрежом коју вјеша над сувим гранама салангоча. Кад окрене бурин, с ковитлацима ледених иглица у зраку, у мочвари се све побрка. Тачно је да је лов најбољи у први сумрак, кад дивљач у прелијетању и највише страда од ситне сачме, али то при сијечанској цичи и није правило. Лед се нахвата по свему, и перад, гладна, насрне на оне ријетке оазице незалеђене воде крај ситног трстишта, не бирајући вријеме, заборављајући на опрез. Барску кокош редовито око подна можеш на таквим мјестима изненадити. Ту се и грџолица често скрије, рујући плићаком црве, ракчиће и влати траве. Довољни су тада човјеку мотка и ледено срце. Трес, туп, ето ти за мало времена гробље слеђеног меса са влажним перјем као покровом. Тербеш је по таквом начину убијања био познат. Колико их је он, и без метка, мочугом. Да не би клизио по леду навуче преко чизама старе вунене чарапе. Преко рамена баци јутану врећу у коју је уметнут гаћник. Држећи у рукама дренову мотку, а међу зубима танку батеријску лампу, крене да обилази грмља. Леђа му затеже чешка ‘збројовка’. Брзо наиђе на промрзлу птицу. Ова се усправи, рашири крила и почне жутим ногицама да клизи по прљавом леду. Тербеш је лако стигне, увијек прије него се она успије дићи од земље, и млатне штапином. Једним је ударцем усмрти. Друге, мање патке, можда и успију да се уздигну са тла, али их, у висини Тербешове главе, чека одмјерен ударац. Као да се старац игра старинске игре плојке. Безгласно се смијуљи кад посеже за палим плијеном. (Да га ко може посматрати видио би у том церењу добар дио људске злоће, без краја и мјере, незаситне у својој жеђи да се буде немилосрдан и охол, без срца и душе - трупло у коме се чувају тооваро мргоде и подмуклости). Трпа их Тербеш у врећу и не стаје док је не напуни. Погнут под теретом мрмља о којечему, док не стигне до дрвеног моста пред сојеницом. Врећу објеси о дрвену куку која држи капијицу, а потом уђе у избу. Мало потом из сламнатог крова нахрупи сиви дим - старац је упалио ватру од влажног коријења. Ускоро ће пажљиви посматрач од пријека из усамљениковог станишта чути хркање. Тербеш спава мирне савјести.

macdougallauction.com

ЛИТЕРАРНИ КОМЕНТАР ЦРНОГОРСКОГ ПИСЦА НА АКТУЕЛНА ДЕШАВАЊА У ЕУ, БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ЦРНОЈ ГОРИ

ТЕРБЕШ И ПАТКА

И ове је зиме био спреман за покољ. Дивљач се у нашој касаби одвајкада добро продавала. Домаћице су тражиле грџолу за домаће јело: скухано и пробрано месо дивљачи, растопљено масло и слојеви дебело развученог тијеста, а све се то потом запече у сачу; мезетлијама су печене барске кокоши биле сластица за пијана ноћобдијства; а Талијани су куповали све без разлике били су лоши ловци који су, као да се играју, пуцали у све што је прелијетало варош; сачма се не разикује међу се да знаш чија је. Живио је, дакле, Тербеш сам, у једној од сојеница на Соланском каналу. Ко би са таквим могао дијелити кров, и кога би та осорина могла примити уза се? Нико није знао од којих је и за које је. Говорило се да га је море некоћ избацило на Велику плажу у вријеме талијанске окупације, полусвјесног на повећим дашчаним вратима, облијепљеним ситним мушулама и морском травом; прича се, грчило се тијело све у ритама. Нити ко памти кад је ту стигао, али свак ће рећи да је то било одавно. Био је ћутљив и пријек. На сваки наговор добронамјерних ловаца да им се придружи, одговарао је гунђањем или неразумљивом виком. Језика ког је мало ко могао разумјети, састављеног од албанских и црногорских ријечи, искиданих и без значења, и са пуно усклика и режања. Мргодан увијек. Птице је продавао пазарним даном на истом мјесту, на улазу у тржницу, не плаћајући тржишну таксу. Узимао би новац, нагло, као да отима, бројећи га на длану, а потом ледено трупло пружао збуњеној домаћици. Његово азијатско лице било је на десној страни расјечено од горње усне до раздјељка риђе косе. Од те фацијалне деформације страдало му је око - у вас је с те стране зјапила смежурана празнина. Лијево око је било голубије плаво и то је додатно одбијало оног који би стао предањ. Додајте томе и низак раст, гегав ход као у пијаних козака, а руке му дуге, са ситним шакама, прстима са крвргама и ноктима пуним црног глиба. Све је у његовој појави одбијало.

Тог је предвечерја Тербеш чекао испред Машановог забрана. Мјесто је било на гласу по блату које, због минерала и обиља соли, тешко мрзне, па су птице на том дијелу Мочваре слијетале на испасиште као жедни на оазу. Бијаше се чизмама добро углибио, окренут мору. Чекао је вријеме када дан бјежи пред канџама мрака. Тад је лов најсигурнији. Сутон је био ружан као са слика у позлаћеним оквирима које путујући трговци продају сјетним домаћицама. Први лепет крила га је изненадио. Јато од четири патана зеленовратуша било је над њим. Дигао је пушку, испратио врхом цијеви мрље на чивитном небу и опалио двапут. Три су пале као

трупци крај његових ногу. Четврта се, ошамућена од праска и барутног притиска, али неозлијеђена, у махнитом лету удаљавала ка мору, одакле је и дошла. Тербеш дохвати топла тијела и грокћући објеси их вратовима о узице на свом боку. Промијенио је патроне. Изнова је учврстио ноге у блато. Усекнуо се бришући рукавом нос. Ноћ је завладала. Знао је да сада треба да надиру у таласима.

Поново је дигао бокерицу, опалио. Тице су пале. Вјешао их је о бок. Мирно је дизао пушку кад би зачуо лепет крила. Пред пуцањ би се која огласила продорним писком: метак би јој прекинуо глас у пô трајања. Наредну је сноп сачми одерао по прсима, зауставио је у лету. Трећа би од поготка сунула уназад. Док би једна пала крај њега попут каменице, опет надохват чворноватим рукама, наредна би се, попут пробушеног балона, почела да окреће и врлуда. Великог патана је млаз сачми најприје дигао увис, а онда би љепотан лагано пао крај чизми упорног стријелца. Пљуснула је птица у воду оног часа кад је Тербеш почео да извлачи ноге из глиба крећући ка њој. Знао је да ће се рањена патка брзо исправити и хитро нестати међу рашљасто грање и трску. Очас је био крај ње кад се завукла подно сплетеног грања. Морао је шчепати што прије, чекају га нове жртве, само да ову окачи о појас. Да патан не остане до јутра у води кад би га, надувана и без сјаја, раскубли пухачи из мочваре. Размакао је гране и уперио батеријску лампу. Плутала је на пјенастој води, гледајући жућкастим очима у Тербешову шаку. Испод врата рашчупано перје. Глава јој је, међутим, блистала зеленкастим сјајем. Око ње се ширила крв, кафено бојећи сребро воде. Главом би затресла покушавајући да дигне крилце. Кљуном би чупкала рану. Он је још мало размакнуо грање и дотакао прстима њена врела леђа. Једном је руком држао кундак и батеријску лампу а другом је подизао из жбуња. Клијешта његових прстију кретала су ка врату. Забаци раменом пушку на леђа. Кајиш му паде на врат, а оружје се заклати по прсима ловца. Лампу гурну међу зубе. Дохвати с обје руке окрвављено тијело плијена. Стегну је око врата и поче да заврће шију, ослушкујући не би ли чуо крцкање кичмених кошчица. Птица задрхта посљедњи пут, сави се преко Тербешових руку. Ловац је окачи међу остале. Тада, усправљајући се, и окрећући да врати оружје које бијаше спало с леђа на раме, закачи окидачем чвор на грани. Пушка опали а сноп сачме разнесе азијатско лице. Тербеш се свали у воду. Потону. Над њим су се, повезана кајишевима, обртала ледена тијела убијених птица. (Из збирке ,,ПРИПОВИЈЕСТИ“ која ускоро излази из штампе) 

ЛОВАЦ У ШУМИ (ДЕТАЉ)

Иван Похитонов (1850-1923)

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

29. јануар 2022.

ЧОВЈЕК СА МИЛИОН МАСКИ У САЊА ДОМАЗЕТ

СЦЕНСКИ, ТЕАТРАЛНО, ОТИШАО ЈЕ МИШИМА, ПИСАЦ КОЈИ ЈЕ СВОЈОМ СМРЋУ ЗАПРАВО УКАЗАО НА ПРАВО ЛИЦЕ СВИЈЕТА КОЈЕМ ЈЕ ПРИПАДАО, СВИЈЕТА КОЈИ СЕ ПРЕТВОРИО У ПОЗОРНИЦУ СА МАРИОНЕТАМА ЉУДИМА, ЧИЈА ЈЕ ЈЕДИНА ИСТИНСКА АКТИВНОСТ ПОСТАЛА МИЈЕЊАЊЕ МАСКИ У ПРЕДСТАВИ КОЈА НЕПРЕКИДНО ТЕЧЕ. СВОЈУ ПОСЉЕДЊУ МАСКУ, МИШИМА ЈЕ СКИНУО ЧИНОМ СОПСТВЕНЕ СМРТИ

од суза мокру, распуштену косу, као да му сребрна емулзија цури низ прсте и – пече), превија њене ране (траг масти на завојима које дете по читава поподнева увија). Понекад, из досаде, из безнађа, бака дечаку навлачи женску одећу, она се смеје, дете збуњено прихвата смех. Још једна маска преко тела будућег самураја који ће читавог живота остати бисексуалан. (Зато јер је и лудило бисексуално. И јер уз тако снажну мужевност, мора постојати скривена сила тајне, анимине женствености. Друга страна металне маске војника која, савитљива, меко крило чиопе, каткад, превлада…)

ЛУДА ВИЛА Са баком, Јукио присуствује и обредном спектаклу, као и кабукију. „Та луда вила без сумње је ставила у њега зрно лудила до недавно сматрано нужним генију“, писала је о томе Јурсенарова. И још: ,,У сваком случају, она му је прибавила она продужења двају нараштаја, које поседује дете које

је од свог рођења расло уз одраслу особу. Том прераном додиру са болесном душом и телом, он је можда дуговао свој први утисак чудноватости ствари. Али, пре свега је добио искуство да буде љубоморно и лудо вољен, и да одговори на ту велику љубав“. ,,Са осам година имао сам љубавницу од шездесет“, рекао је негде Мишима. Овај почетак, заправо, значи страховито убрзавање у сазревању. И рано рањавање детета тако дубоко, да га није било могуће излечити. Понеке ране не зарастају. Оне се само продубљују временом. А време за Мишиму и остале смртнике неће бити исто. Бака умире. („Сада могу да себи признам: она је била луда. Њене жад очи у поподневима која теку као мед, слатко, отужно, њене приче чија је суштина увек узмицала пред обиљем асоцијација које су диктирали њени нерви и њена метастазирана машта, њени танки, реуматоидни прсти, трепавице лунатика... Она је отровала, тј. обогатила моје постојање...“) Мишима је тако у живот већ ушао са искуствима која носе у себи ретки. А искуства су плодотворна, из њих се може начинити божанска поезија или раскошна проза. Под условом да не сломе фину, осетљиву кичму онога ко их у себи носи. Но, претежак је то терет, а лудило љубави касније постаје само лудило. После оваквог почетка, не чуди избор литературе коју је Мишима проучавао и у којој је уживао. Бриљантан је ђак и студент, а чита Расина, Свинберна, Вајлда, Томаса Мана, Коктоа, Радигеа, Пруста. Одатле ће суштинска фактура његових књига бити више европска него јапанска. Али ће јапанска бити његова смрт. Као дете чита кинеске и јапанске класике и заљубљује се у традиционално, али је сувише интелигентан да би био културално везан само за Јапан. Свет је његова домовина. Рано почиње да пише. Његова свест и подсвест, интелектуална и поетичка меморија, срце,

дух и душа су препуњени. А литература воли обиље. Био је довољно усамљен, интелигентан и одбачен и од себе и од других да би ушао у уметност. И није имао много наде. Тако је почело. Пре Исповести маске, доживео је само неколико полууспеха. Његова прва књига, Шума у цвету, заправо је надахнута јапанском прошлошћу. Пише је са шеснаест година. И из дела у дело постаје све аутентичнији, неки би погрешно рекли, модернији, а заправо је све ближи жижи свог сопственог стила. Учи грчки и ритам тог језика осетиће се у Шуми таласа, његовом ремек-делу. Светску славу доноси му Златни павиљон, роман писан стилски савршено (што не успевају да наруше чак ни преводи). У моменту када је штампан, Мишима има иза себе педесетак књига, између којих су и његове чувене модерне драме. Годинама је и кандидат за Нобелову награду. Мишима постаје славан и то доноси страховито убрзање његовом животу. (Славни људи погрешно сматрају да им то убрзање диктира свет, а заправо га намећу сами себи). Споља, он диригује симфонијским оркестром, пилотира авионом типа ,,фантом“, бави се традиционалним јапанским мачевањем кендо, али бака у њему увек каже да је мало и кикоће се, а он себи понавља да није довољно добар. (Паклени одјек који трује животе свих нас). Окушава се и као глумац и режисер, у филму снимљеном по његовој Shinchosha / japanorama.rs

мрите у мислима свакога јутра и нећете се више плашити умирања - каже Хагакуре у једној јапанској расправи из XVIII века. А Албер Ками тврди да постоји само једно битно питање у егзистенцији сваког од нас: убити се или остати у животу? Јукио Мишима одлучио се за самовољну, спектакуларну, готово театарску смрт. Само што је крв била истинска, и одсечена глава на белој простирци била његова и глава његовог љубавника, Морите, која је лежала поред Мишимине, такође до малопре била жива глава људског бића које није нашло смисао. Или је желело виши смисао. Или је превладало безумље над његовом изузетном, нестварном интелигенцијом и маштом. Но, бог даје да се уђе у собу с даровима, али дајмон каткад залупи врата. Остао је унутар свог дела, са свим сенкама што плесаху око њега. Понекад, наше књиге се окрећу против нас. Писац у човеку окреће се против њега. Мишима се дуго опирао. Докле год је могао. „Права лепота је нешто што напада, овладава, пљачка и на крају уништава“, писао је. Кавабата је тврдио: ,,Космичко време је исто за све, али људско време се разликује за сваку особу. Време тече исто за сва људска бића; сваки човек тече другачије кроз време“. У тренутку добровољне смрти, Мишима је знао да његова врхунска луцидност ума, што је коракнула у празнину помрачења, сада јесте потрошена. Изабрао је смрт тада када је осетио да му седи на десном рамену и да је његово људско време истекло. Био је нежан као девојка, млечне коже, латице његових капака дрхтале су у сну. Али био је и самурај. Све нежно и осетљиво, самурај ће сасјећи. Пре свега, у себи самом. Све је почело четрдесет пет година раније, када је 1925. године, у Токију, рођен дечак Кимитаке Хираока. Свет ће га упамтити под именом Јукио Мишима, што је псеудоним који је изабрао младић који улази у свет књижевности са својим првим делом. Променити име, значи сакрити се од неког дела себе или свог искуства. Или навући маску танку као лептирово крило. Али маску. Мишима је, иначе, име села у подножју брда Фуџи, а одјек имена Јукио наводи помисао на снег. Мишимино детињство обележила је бака, изузетно снажна личност која је потекла из породице самураја, а праунука је даимиоа (то јест принца). Она је болешљива, депресивна, у њој се мешају сан и хистерија, ведрина и лудило, а њена нежност према унуку има облике суровости. Од ње ће научити да се не боји бола, да је он неизоставни део живота. Од ње ће научити и да одабере када ће бол превладати. Бака живи у својим апартманима, увек у полумраку, у њима држи заточеног дечака. Сенке плешу на зидовима. На тапетама су исцртани лептири. Дечаку се чини да јуре један другог. У бакиној соби спава Јукио. Присуствује њеним нервним кризама, (што није једноставан спектакл ни за одраслог човека, она плаче у његовом крилу, спушта мала крила дланова на њену

Eikoh Hosoe / japantimes.co.jp

НАЈПРЕВОЂЕНИЈИ ЈАПАНСКИ ПИСАЦ: ЈУКИО МИШИМА

гласовитој приповеци „Патриотизам“. Свет аплаудира. Али, дубоко у себи, аплаузи се не чују. У тишини која царује у царству човекове унутрашњости, постављају се другачија питања и траже луциднији одговори. Аутор педесетак томова, својој самоћи нема одговора. Пред раздирућим болом аутентичне егзистенције и Мишима је нем.

ИДЕЈА ЦАРА Покушава да се одбрани од демона у себи, оснива сопствену армију. Бежи од свих тамних душевних тахикардија, до бесвести се исцрпљујући по теретанама. Сатима се посматра у огледалима, али неко у њему није сигуран да заправо постоји. Покушава да пронађе Бога, али увек налеће на један од безброј сопствених одраза. (Човек никад није био даљи од Бога него у XX веку. И никад тако близу апокалиптичном убијању.) Пошто није нашао духовни мир у царству вере, Мишима се окреће ка идеји цара, земаљском божанству. У једну новембарску зору, 1970. завршава рукопис четвртог тома Пада анђела, одлази у посету команданту јапанских одбрамбених снага, заједно са неколико кадета његове приватне армије. Покушава да одржи војницима говор, али га нико не слуша. Мишима одлази у командантову канцеларију, све време су уз њега два његова омиљена кадета, од којих ће Морита отићи у смрт заједно са њим. Сценарио из Мишимине приповетке „Патриотизам“ се понавља. Мишима и његов љубавник, кадет Морита, заједно одлазе у смрт. Мишима прво кратки мач зарива у леву страну свог стомака (харакири), планира да својом крвљу на пиринчаном папиру који лежи припремљен поред њега напише идеограм за мач, док Морита треба да му одсече главу, тј. начини сепуко. Но, Мишима је преслаб да било шта напише, а Моритин ударац у потиљак није довољно јак, тако да Мишимину главу одсеца други кадет. Морита ће одмах пошто се Мишима убио, на исти начин полетети за њим. Остало је легенда. Сценски, театрално, отишао је Мишима, писац који је својом смрћу заправо указао на право лице света којем је припадао, света који се претворио у позорницу са марионетама - људима, чија је једина истинска активност постала мењање маски у представи која непрекидно тече. Своју последњу маску, Мишима је скинуо чином сопствене смрти. Његово огољено лице беше тако исцрпљено и скоро детиње. Налик на лептира у сну. 