Dnevni list Pobjeda 30.04. - 03.05.2022.

30. april, 1. i 2. maj 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20276 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

PRIČA ZA PRVI MAJ

Kako su ostvarivana radnička prava u tranziciji: zakon se fleksibilno primjenjivao na one koji su bili mnogobrojni i bučni

NO! TO THE WAR IN UKRAINE U PRAZNIČNOM BROJU ČITAJTE RAZGOVOR: Ginter Krihbaum, poslanik u Bundestagu i portparol za evropska pitanja u poslaničkoj grupi CDU/CSU

D. MALIDŽAN

Rusija više ne može izazvati masivni požar na Balkanu STR. 5.

Pomoćnica američkog državnog sekretara Donfrid i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Eskobar posjetili Crnu Goru

SAD očekuju od svih poslanika da učestvuju u radu Skupštine

STR. 5.

POBJEDA ISTRAŽUJE: Tri decenije traju pokušaji da se obnovi Vladičina kula na Karuču; jedini projekat, prihvaćen i ovjeren, 2012. godine uradio je Centar za konzervaciju i arheologiju S. V.

Nekome minimalac od 55 eura, a nekome dva leks specijalisa STR. 2, 3. i 4.

D.MIJATOVIĆ

U PANICI TRAŽE ODGOVORNOG: Istražitelji dobili rok da otkriju ko šalje prijeteće poruke o bombaškim napadima

Ne znaju počinioce, ali tvrde da je bezbjedno POGLED SA STRANE

Piše: dr Dragan VESELINOV STR. 16. i 17.

Nedoumice oko vlasništva na putu svih dogovora i planova

STR. 24. i 25.

UNUTRAŠNJA KONTROLA NA POTEZU: Nikšićko tužilaštvo saopštilo da policiji nije dalo nalog za hitno noćno saslušavanje odbornice u lokalnom parlamentu Tatjane Knežević-Perišić STR. 14. i 15.

Martinović: Čista STR. 12. zloupotreba ovlašćenja Tim entuzijasta planira u selu Viš kod Danilovgrada prvi crnogorski poduhvat u orbiti Zemlje

Luča će blistati sa ivice svemira

Ugasli šarm Prvog maja

STR. 10. i 11.

NAREDNI BROJ IZLAZI 3. MAJA

U fokusu

PODGORICA - U tri decenije tranzicije ugašena su brojna državna preduzeća, čiji radnici su uglavnom ostajali bez posla sa nepovezanim stažom i dugom za plate, a u najboljem slučaju dobijali su mizerne otpremnine i najmanje penzije.

KAKO SU OSTVARIVANA RADNIČKA PRAVA U TRANZICIJI: Zakon

Nekome minimalac a nekome dva leks s privremene izmjene

Radnici brojnih preduzeća nijesu dobili ništa, dok je radnicima KAP-a dijeljeno ,,šakom i kapom“.

Kunemo se u socijalnu pravdu, a zemlja smo socijalne nepravde, poručio je Goran Ćulafić

Dogovor Prije dvadesetak dana na sastanku penzionera KAP-a sa bivšim ministrom ekonomije Jakovom Milatovićem dogovoreno je da im se uplati i doprinos za beneficirani staž od 2006. do kraja prošle godine.

Da bi se i ovi radnici KAP-a penzionisali treći put je izmijenjen Zakon PIO i ponovo im je omogućeno penzionisanje sa 30 godina staža, od čega 20 godina na mjestima za koje se plaćaju beneficije. I ovo je pravo, kao i ranija dva, ograničeno na tri godine i ističe 31. decembra naredne godine.

Osim toga, dobili su pravo na isplatu otpremnina od 12 hiljada eura neto iz budžeta.

Ovo je izazvalo revolt bivših radnika čije firme nijesu obuhvaćene ovim zakonom, pa su radnici Metalca i Željezare protestovali ispred parlamenta, dok su radnici više ugašenih preduzeća sa sjevera uputili inicijativu Ustavnom sudu da ispita da li je zakon diskriminatorski.

Iako je tadašnji ministar ekonomije Jakov Milatović tvrdio da se zakon odnosi na 1300 radnika i da će koštati budžet 15 miliona eura, stiglo je 4.750 prijava.

Pauza u KAP-u

la da se svim stečajcima iz propalih državnih preduzeća radni staž poveže na minimalac od 55 eura i da im se i dug za zarade isplaćuje sa tom osnovicom.

- Tada su kazali da to neće uticati na visinu penzije, jer je zakonom iz 2000. godine, koji je tada važio, za penziju računato deset najboljih godina. Međutim, kada su ubijedili radnike i plaćena im dugovanja na taj minimalac, donijet je novi PIO zakon kojim se za obračun penzije uzima cjelokupan staž osiguranja – objašnjava Ćulafić i navodi primjer Primorke

Bar, koja je, kako navodi, prodata najprije „nekoj grčkoj firmi Melgonija i onda Nebojši Boškoviću koji je sada u zatvoru“.

Primorka

- Radnici Primorke ne mogu dobiti ni onu minimalnu otpremninu od 1.926 eura, jer je Bošković prevodio firmu u novu prije stečaja, što je nezamislivo u pravnoj praksi - navodi Ćulafić i podsjeća da je Primorka svojevremeno bila jedan od nosilaca razvoja Bara.

- Tokom tranzicionih godina radnici su ostali bez posla, sa

dugom za zarade i socijalni program. Vlada 2010. izdaje garancije na četiri miliona eura za kredit od 14,4 miliona „Melgonije Primorka“, za koji je založena kompletna imovina preduzeća. Od tog novca radnici nikada nijesu isplaćeni, iako je bio namijenjen za isplatu zaostalih zarada, povezivanje staža, isplatu socijalnog programa i obaveza dobavljačima - navodi Ćulafić i podsjeća da je Specijalno tužilaštvo 2017. pokrenulo istragu, da je uhapšeno 12 osoba osumnjičenih da su pod povlašćenim uslovima

kupili imovinu Primorke u stečaju, neistinito prikazali stanje i rezultate poslovanja, kao i plan da će kredite koristiti za oživljavanje proizvodnje.

- Žalosno je da Edin Begzić prijeti da će se zapaliti kako bi svojim roditeljima i ostalim radnicima Primorke izvojevao prava i naplatio dugovanja.

Njegov otac je svakodnevno išao na dijalizu u Podgoricu, a njegov je pokušao da na taj način skrene pažnju javnosti da treba pomoći njegovim roditeljima i ostalim radnicima Primorke – navodi Ćulafić i poru-

čuje da zakon treba da bude isti za sve, a ne da se nekima daje šakom i kapom.

HTP ,,Plavsko jezero“

s. vasiljević

d. mijatović

Ali ne svi. Zbog isplate otpremnina i prijevremenog penzionisanja radnika Kombinata aluminijuma (KAP) tri puta je mijenjan Zakon o PIO i donesena su dva leks specijalisa.

Prvenstveno zato da im se ne bi obračunavalo mjesečno umanjenje radi prijevremenog odlaska u penziju od 0,35 odsto, koje važi za ostale građane.

Osim toga, jedino su radnicima KAP-a isplaćene otpremnine iz budžeta i to – tri puta! Za njih je rađen tzv. socijalni program prije prodaje KAP-a ruskom oligarhu Olegu Deripaski 2005. godine, potom nakon odlaska Deripaske i ulaska KAP-a u stečaj i sada, nakon što je posljednji kupac Veselin Pejović zatvorio elektrolizu jer je EPCG odbila da ispoštuje trogodišnji ugovor za kupovinu struje. Dva puta im je povezivan staž na pune kompanijske plate i beneficije, a treći put na minimalac od 450 eura. Uz to, ondašnja i donedavna parlamentarna većina su izglasali zakone po kojima su radnicima te fabrike trebale biti isplaćene otpremnine od 12.000 eura. Prvi takav zakon, koji se odnosio na 450 radnika KAP-a, oborio je Ustavni sud zbog diskriminacije, a drugi je još na snazi i proširen je za 850 radnika metalsko-rudarskog kompleksa.

Koordinator pravnih kancelarija za zaštitu prava radnika pri Savezu sindikata (SSCG) Goran Ćulafić navodi da su Termoplast Gusinje, HTP ,,Plavsko jezero“, Titeks, Ciglana Rudeš, Polimka Berane, Primorka Bar, Pobjeda a.d. ... samo neka od crnogorskih preduzeća čiji su radnici ostali ,,kratkih rukava“.

- Privatizacijom nijesu dobili ništa, međutim radnicima KAP-a dijeljeno je ,,šakom i kapom“.

Kunemo se u socijalnu pravdu, a zemlja smo socijalne nepravde – kazao je Ćulafić Pobjedi.

Upravo će, kako je istakao, radnici ovih preduzeća postati penzioneri sa najmanjim penzijama, odnosno socijalni slučajevi, dok će penzioneri KAP-a imati visoka primanja jer zakon nije primjenjivan isto za sve.

- Za Polimku se i dan-danas vodi proces pred Privrednim sudom. A šta je sa fabrikom ribe Ribarstvo Rijeka Crnojevića?

Za koliko je prodata i šta su dobili zaposleni? Minimalne zarade i minimalne penzije – kaže Ćulafić i ističe da je država traži-

30. april, 1. i 2. maj 2022.

s. vasiljević

2

Edin Begzić

Zajednički protest radnika KAP-a i „Radoja Dakića“

Navodi da radnici HTP ,,Plavsko jezero“ nijesu dobili ništa.

- Imovina je prodata za 500.000 eura, a kredit podignut 2,5 miliona, pa je taj dug sa kamatama narastao na četiri miliona i nema para za radnike, iako su u prvom isplatnom redu. Čuo sam da je pokojni stečajni upravnik podigao dio sredstava za radnike i da se i tu

Za KAP je država uvijek čuvala rezerve jer je vršen veliki pritisak i čuvao se socijalni mir, tvrdi Mirza Mulešković

U fokusu

30. april, 1. i 2. maj 2022.

3

se fleksibilno primjenjivao na one koji su bili mnogobrojni i bučni

od 55 eura, pecijalisa i tri Zakona PIO

Goran Ćulafić

Sandra Obradović

Mirza Mulešković

vodi postupak, koji je stigao do Apelacionog suda, ali male su šanse - navodi Ćulafić.

Njegova poruka, kao stručnjaka za radno pravo, bila bi da moramo podučeni iskustvima u prošlosti da budemo država socijalne pravde.

- Moramo da sve radnike ispoštujemo na isti način, a ne da se prema nekima odnosimo maćehinski, a drugima, kao što je bio KAP, se objeručke daju pare. Svjestan sam značaja KAP-a za ekonomiju Crne Gore, ali ne smatram manje značajnom Primorku Bar ni manje interesantnom - poručuje Ćulafić.

KAP-u je, ističe, davana pomoć u subvencijama za struju i prije i poslije privatizacije, ,,a da ne nabrajamo koliko je dato za otpremnine radnicima“.

- Davanje otpremnina preko Fonda rada od 1.926 eura i minimalno isplaćivanje zarada na 55 eura je katastrofa. Izbačen sam iz radne grupe za izradu zakona PIO, jer sam insistirao da se iz obračuna za penzije izuzme najmanje 20 godina, što je kasnije prihvaćeno, ali na deset godina - kazao je Ćulafić.

Pominje i slučaj Polimke Berane koju su Fond rada, Fond za razvoj, Fond PIO i Zavod za zapošljavanje prodali KIPS-u za samo hiljadu eura, iako je u magacinu bilo gotovih proizvoda vrijednih dva miliona eura.

- KIPS se obavezao da zaposli 50 i naknadno još 50 radnika, te da

fabriku u Andrijevici osposobi za proizvodnju namještaja. Sad je ta fabrika ruglo u Andrijevici, a ni djelić kupoprodajnog ugovora nije ispoštovan, a radnici su dobili minimalnu otpremninu od 1.926 eura - podsjeća Ćulafić i dodaje da su radnici Ciglane Rudeš i Ribarstva, jedinih fabrika opeke i ribe, takođe dobili minimalnu otpremninu od 1.926 eura, uplaćene su im minimalne zarade od 55 eura i doprinosi na to, a sada konzerve ribe uvozimo iz Rovinja, a opeku iz Srbije.

- Ključno je da se zakon jednako primjenjuje za svakoga. Kad imamo penzionere sa 40 godina staža koji primaju 145 eura, a socijalu od 250 eura, onda je jasno kako smo sprovodili pravdu – zaključuje Ćulafić i dodaje da je invalidska penzija samo za 40 eura veća od minimalne.

stečaja bio je socijalni program i to je ono što je uvijek funkcionisalo - objašnjava Obradović, koja tvrdi da radnike KAP-a od ostalih kolega dijeli to što rade na teškim poslovima i imaju razvijeniju sindikalnu i radničku svijest .

- Znali smo se boriti za neka svoja prava, nekad štrajkovima, nekad pregovorima, protestima, ali uglavnom smo ih izdejstvovali. I nama su neka prava bila uskraćena, pa za osam godina stečaja nijesmo mogli na godišnji odmor, ali ako upoređujemo sa drugim firmama postigli smo uspjeh - kazala je Obradović, poručujući da je ključno za sve radnike da se sindikalno organizuju i vjeruju u svoje predstavnike.

- Postojale su i druge velike firme, ali su preko noći nestajale i nijesu uspjele da ostvare ništa.

Lakše je sa većim brojem radnika ostvariti prava, ali i ako je manji broj radnika i ako se stvari zakonski dobro postave i ukoliko su uporni i sindikati i zaposleni, mislim da mogu biti uspješni – navela je Obradović i konstatovala da je metalsko-rudarski sektor na izdisaju.

- Ako ne otvaramo radna mjesta u industriji i rudarstvu, logično je da ljudi dostojanstveno završe radni vijek - poručila je Obradović.

I nekadašnji predsjednik Samostalnog sindikata radnika KAPa Zoran Milošević smatra da

KAP

Predsjednica Sindikata metalsko-rudarskih radnika Sandra Obradović, bivša radnica i sindikalac KAP-a, kazala je za Pobjedu da su ti radnici, zahvaljujući uspješnom sindikalnom organizovanju i upornosti dobrim dijelom ostvarili svoja prava.

- Socijalni program je definisan sa tadašnjom Vladom neposredno prije uvođenja stečaja.

Zaključak Vlade je bio da zaposlene koji zbog stečaja ostanu bez posla sljeduje iznos po socijalnom programu. I prije

Penzionerka Pobjede prima 150 eura Bivša radnica Pobjede a.d.

Olivera Đurović kad je ova firma otišla u stečaj nije mogla da ostvari pravo na penziju kao ni mnogi radnici, jer im

nije uplaćen staž od godinu i osam mjeseci. Tada je iz Agencije za zaštitu konkurencije rečeno da bi uplata duga za staž iz budžeta bila - nedozvo-

ljena državna pomoć. Otišla je u penziju tek kada je napunila godine za starosnu penziju i obračunato joj je, za 33 godine staža, 124 eura. Sada uz malo

su sve beneficije postigli zbog upornosti da zaštite radnička prava. Smatra da je potreban pritisak sindikata na Vladu u slučaju kada poslodavac ne ispuni svoje obaveze prema radnicima.

PRITISAK

Prva penzionisanja radnika iz elektrolize za mjesec Bivši radnik KAP-a Branko Odović, koji je nakon gašenja elektrolize krajem prošle godine ostao bez posla, očekuje da će uskoro u penziju, jer je bivša Vlada prije dvadesetak dana odlučila da im poveže staž sa uvećanim trajanjem za rad i prije i poslije stečaja. Odović je predvodio bivše radnike KAP-a koji su do sredine aprila protestovali ispred Vlade tražeći povezivanje beneficiranog staža.

- Završili smo svu papirologiju u srijedu i predali je Fondu PIO. Sad se čeka potvrda iz Fonda PIO, pa da se ide prema Fondu rada – rekao je Odović i dodao da rješenja za penziju očekuju za mjesec.

Pojasnio je da će im beneficije biti obračunate na minimalac od 450 eura, a ne na platu koju su primali.

- Biće nam malo umanjene penzije po tom osnovu, ali u ovom trenutku to je bilo jedino ponuđeno rješenje. Bolje se i penzionisati, nego ostati bez ičega – kazao je Odović i dodao da se radi o 130 radnika.

Branko Odović

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković smatra da je situacija sa KAP-om bila takva i da su radnici dobijali beneficije upravo zbog toga što se održavala socijalna slike Crne Gore kao države. Jer, naglašava, zatvoriti fabriku sa 500 zaposlenih je veliki udar za državu.

- Sve se radilo da se zadrži ovakva kompanija. Mi smo duboko uvozno zavisna država.

Ukoliko investitor sa strane vidi da se gase firme i da nemate reakciju države, pitaće šta se to tamo dešava, ne može to da prođe tiho. U tom slučaju investitor zaključuje da nije dobro ulagati u tu državu, jer ili ima loše zakonodavstvo ili visoke namete, ili poslovna klima nije dobra, pa je to moralo da se hendluje na taj način objašnjava Mulešković za Pobjedu.

To što se otpremnina davala nekoliko puta radnicima KAP-a je odgovornost države i treba da se ispita da li je to bilo po zakonu.

- Ako je bilo po zakonu, nemamo što da se bunimo. S druge strane, nije bilo godine da nije bilo protesta KAP - a, dok recimo za Polimku Berane rijetko da je ko čuo. Za rješavanje nekih stvati mora da se čuje - kazao je Mulešković.

Podsjeća da je vrlo važno što je KAP imao jak sindikat.

- Imali su proteste velikog broja radnika, radilo se o velikom broju porodica i Vlada je imala interes da sačuva socijalni mir.

Nekad radnici traže i nekad država stvarno nema novca, ali za KAP je uvijek bilo, jer je uvijek bio pritisak i uvijek su se čuvale rezerve za ovu kompaniju - ističe Mulešković.

Većina zakona kako danas, tako i ranije je, po njegovim riječima, selektivno primjenjivana prema određenim preduzećima ili određenim grupama u društvu.

- Uvijek je dio privatnika kontrolisan, a dio ne i to je neselektivna primjena zakona. Uvijek ćemo imati problem dok nemamo dovoljno para u budžetu da pokrpimo sve probleme, dok ne uradimo kompletnu reformu zakonodavstva. Kad svi krenu da rade svoj posao, kad budemo imali čvrsto sudstvo i vladu sa jasno definisanim zakonima, svi problemi će biti riješeni - kaže Mulešković.

Naglašava da je naše društvo ograničeno i što se tiče finansijskih resursa i da ćemo uvijek da gasimo požare.

- Druge razvijene države imaju kulturu protesta kojima iskazuju stav. Ako izađemo na proteste moramo da shvatimo da nijesmo protiv vlade već protiv neke odluke. Na taj način iskazujemo da vlada koja je većinski odabrana od strane naroda ne radi neke stvari

kako treba - ističe Mulešković.

Objašnjava da ako ,,izađemo“ na ulicu moramo da znamo koja su naša prava i obaveze, kako se organizuju protesti i da država mora da obezbijedi da sve prođe kako treba.

- Protest treba da pošalje poruke i da time rješavamo probleme i ukoliko njegujemo tu kulturu postajemo evropska država.

Zemlja sa najjačim sindikatima je Francuska i tu imate stalno proteste. Prosječan Francuz će izaći na ulicu zato što mu se ne dopada da mu je prosječna zarada porasla samo euro i slično - naglašava Mulešković. Što se tiče štrajka, on tvrdi da imamo problem da ga organizujemo, jer više nemamo ,,jakih“ preduzeća.

- Svi veliki štrajkovi u prošlosti su organizovani iz velikih preduzeća. Upravo je KAP bio posljednji. Više nemamo ni masu i onda se štrajkovi politizuju i to više nije dobro. Gubi se smisao štrajka i tu više ne protestuju zaposleni nego političari - navodi Mulešković.

Sindikalizam, po njegovim riječima, se u Crnoj Gori razvija, ali još nije dovoljno razvijen.

povećanje prima 150 eura.

- Mnogi nijesu ostvarili pravo na penziju jer nam nijesu povezali radni staž. Išli smo da tražimo svoja prava. Svi su nam rekli da mora Pobjeda u stečaju da uplati doprinose, ali stečajni upravnik

nam je rekao da nema novca za to. On će uplatiti samo staž dok smo bili u stečaju, a to je tri mjeseca i 27 dana, ali tek kada nam uplate prethodnih godinu i osam mjeseci. Svima su pomogli, nama nijesu – kazala je Đurović.

Penzioner, a sindikalac Iako je penzioner od 2013. godine nekadašnji predsjednik Samostalnog sindikata radnika KAP-a Zoran Milošević još nije ugasio tu sindikalnu organizaciju,

Zoran Milošević

da ne bi ostali bez placa za zgradu sa 70 stanova.

- Činom brisanja iz evidencije automatski bi izgubili pravo na taj plac koji nam je dao bivši gradonačelnik Miomir Mugoša 2009. godine – rekao je Milošević.

Naveo je da postoje na papiru, odnosno u evidenciji Ministarstva rada, te da imaju odluku Skupštine Glavnog grada da su oslobođeni plaćanja komunalija.

Tvrdi da su stanovi prodati radnicima koji ranije nijesu dobili stanove ili kredite od KAP-a po cijeni od 670 eura za kvadrat.

- Ima ogroman prostor za unapređenje i sindikati moraju da rade na unapređenju komunikacije. Da prenesu zaposlenima šta je sindikalizam, socijalni dijalog i šta se sve time postiže. To je sve problem zemalja u tranziciji. Imali smo veliki Savez sindikata Crne Gore, ali veliki broj kompanija se zatvorio i jačina sindikata je oslabila - tvrdi Mulešković.

Podsjeća da su evropske zemlje svaku krizu prevazilazile dijalogom, a da mi recimo u posljednjih godinu dana nijesmo imali nijednu konsultaciju sa poslodavcima ili sindikatima oko donošenja bilo koje vladine odluke.

- Nema napretka bez toga i ne možemo svi sve da znamo. Ne može vlada da zna šta je dobro za poslodavca i za zaposlene.

Kod recimo programa ,,Evropa sad“ niko nije pitao sindikalce i poslodavce da li je to dobro, nego je Ministarstvo finansija reklo biće tako i oni su dizali ruke - kazao je Mulešković.

Isto tako naglašava da Agencija za mirno rješavanje radnih sporova treba da bude prva institucija kojoj treba da se obrate radnici.

- Jer to je upravo demokratski i evropski način kako se rješavaju sporovi između poslodavaca i radnika i naravno zaposleni moraju uvijek da kontrolišu da li poslodavac izmiruje sve obaveze prema njima - poručuje Mulešković.

N. KOVAČEVIĆ – S. POPOVIĆ

4

U fokusu

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Predstavnici organizacija za borbu prava zapošljenih ukazuju da bez jakog udruživanja nema pravog socijalnog dijaloga U uslovima kada veliki broj poslodavaca, direktno ili indirektno, demotivacijom, mobingom, korišćenjem pogodnih propisa ne omogućava udruživanje radnika, teško je očekivati snažan pritisak i poboljšanje uslova rada i ostvarivanja radničkih prava.

Uprkos svemu, jedino rješenje je – jak sindikat PODGORICA - Nepostojanje svijesti o kulturi socijalnog dijaloga, razjedinjenost sindikalnih organizacija, brojne opstrukcije, ali i stalna politička i ekonomska turbulencija u okviru koje egzistencija redovno završi na margini nacionalnih i identitetskih pitanja, ključni su limiti efikasnije borbe za prava radnika, kažu predstavnici i zastupnici crnogorske radničke klase.

Prema ocjeni generalnog sekretara Saveza sidnikata Crne Gore Duška Zarubice, veliki broj sindikalnih organizacija doprinosi ,,usitnjenom“ članstvu pa je, zbog toga, prilično oslabljena ,,oštrica“ sindikalne borbe da se na pravi način i do kraja izbori za radnička prava.

– U značajnom broju kompanija ne realizuje se Ustavom i konvencijama zagarantovano pravo slobode udruživanja, čija je posljedica nedovoljan broj kolektivnih ugovora, koja regulišu prava zaposlenih.

Tamo gdje postoje ovi ugovori, nerijetko ih poslodavci ne poštuju, ili pod firmom ,,poštovanja“ diktiraju prava radnika. Ima čak preduzeća gdje poslodavci formiraju „sindikate“. Ukazivali smo na postojanje više sindikalnih organizacija u kompanijama što, naravno, slabi snagu sindikata.

A imamo i preduzeća gdje ne postoje sindikati. Sve su ovo načini amortizovanja i gušenja sindikalne borbe, odnosno

Okrenuti se egzistencijalnim pitanjima umjesto politike i vjere

Gušenjem sindikata najviše gube radnici ,,razbijanja“ radnika. Evropa praktikuje ukrupnjavanje sindikata, kao provjereno dobar način rada, što mora biti i naš imperativ i praksa kako bi imali respektabilne rezultate – kaže Zarubica.

Sindikat ne odgovara nikome

Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Crne Gore Srđa Keković smatra da je, pored nedostatka svijesti o kulturi socijalnog dijaloga, ključni problem što u ovom trenutku nikome ne odgovaraju jaki sindikati.

- Kad to kažem podjednako mislim na poslodavce, Vladu, političke partije... Sindikati se predstavljaju kao stereotipne organizacije u kojima sindikalni aktivisti primaju enormno velike zarade i uživaju razne druge benefite. Na taj način se zaposleni žele udaljiti od sindikata. Međutim, istina je sasvim druga, a to je da enormne zarade i bogatstvo stiču upravo oni koji sindikate kritikuju, dok naši sindikalni aktivisti trpe antisindikalnu diskriminaciju i šikanu kao direktnu po-

Duško Zarubica

Srđa Keković

sljedicu njihove borbe za bolje radničko sjutra. Ali i to će ubrzo izaći na vidjelo. Sindikalni pokret će jačati sve više svakim danom što smo bliži okončanju ovog trodecenijskog tranzicionog perioda – ističe on.

Keković ističe da bez sindikata nije zamislivo društvo koje želi da bude savremeno i razvijeno.

- Socijalni dijalog je jedan od fundamenata na kojima počiva Evropska unija, a mi smo država kandidatkinja koja je sebi kao primarni cilj stavila proces evropskih integracija. Iz navedenog proizilazi da sindikati u svakom trenutku, pa i ovom aktuelnom, moraju biti dio neizostavnog socijalnog dijaloga.

Prioritet elita nijesu interesi zapošljenih Stagnacija, pa čak i slabljenje sindikalnog pokreta direktna je posljedica neoliberalnih propisa kojima se, pod plaštom tzv. fleksibilnosti tržišta rada, prema ocjeni kekovića, otvara ogroman prostor da poslodavci zapošljene angažuju po prekarnim ugovorima.

– Pod prekarnim, to jest nestabilnim ugovorima, podrazumijevamo ugovore o radu na određeno vrijeme, ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovore o privremenom ustupanju za-

poslenih (agencijski ugovori), ugovore o djelu i slično – navodi on.

Pojašnjava da zaposleni koji su angažovani na taj način ne smiju da se sindikalno organizuju zbog realne prijetnje da im poslodavac neće produžiti ugovor i da će ostati bez zaposlenja.

Osim toga, kaže on, društvo smo u kojem još traje tranzicija iz socrealizma u kapitalizam, a zaposleni i građani još nijesu shvatili nemilosrdnost i nehumanost kapitalizma.

- Nijesu shvatili da političke elite, ali i sve druge elite, vode računa prevashodno o svojim interesima. Ipak, vremenom će sazrijevati svijest radnika da bez stalne borbe za bolje uslove rada i života, odnosno bez snažnog sindikalnog pokreta, neće biti ni boljeg standarda za zaposlene i građane.

Da je to tako, najbolje nam pokazuju uslovi rada i životni standard zaposlenih i građana u skandinavskim zemljama, koje imaju najveću stopu sindikalnog organizovanja zaposlenih na svijetu - podsjeća Keković.

Da li je to tako danas? Mogao bih reći da socijalni dijalog nije bio na očekivanom nivou nakon političkih promjena i dolaska nove vlade u avgustu 2020. godine – ističe Keković.

Strah od Sindikalizma

Sa druge strane, Zarubica ocjenjuje da nesporno da društvene promjene, politička nestabilnost i turobna ekonomska neizvjesnost utiču negativno na socijalni dijalog.

- Umjesto da, zarad ukupnog prosperiteta zemlje, i boljeg života svakog radnika, unapređujemo socijalni dijalog, mi prilično relativizujemo ovaj proces, što ostavlja negativne posljedice na egzistenciju građana i razvoj zemlje. Socijalni dijalog moramo konstantno nadograđivati i razvijati, a to je, prevashodno, moguće kvalitetno uraditi sa izuzetno jakim sindikatima i uvažavanjem sta-

vova sindikata od drugih socijalnih partnera – kaže on.

Na pitanje zašto nema agilnije i udružene borbe i nastupa, pa i protesta zbog odluka koje otežavaju položaj radnika, on razlog vidi u tome što veliki broj poslodavaca ne dozvoljava formiranje sindikata čime krše Međunarodnu konvenciju 87 o pravima sindikalnog organizovanja.

- U takvoj situaciji radnici nijesu u mogućnosti da se udružuju i bore za svoja prava. Moguće i da postoji strah zaposlenih da se okrenu sindikalizmu jer ih, na radnim mjestima, lako može zamijeniti ,,armija“ od 50.000 nezaposlenih. Dalje, radnici često pristaju na najnižu zaradu od 450 eura na koju se plaćaju porezi i doprinosi, a ostatak im se daje na ruke čime gube i radnik i država. I ne treba zaboraviti da radničku borbu često zaustavljaju razni vidovi mobinga pa zaposleni nemaju motiva, a moguće, ni odlučnosti, da se udružuju i bore za svoja prava – kaže Zarubica.

Navodi činjenicu da je legislativa iz ove oblasti, najvećim dijelom, usklađena sa evropskom, ali se, kako ocjenjuje, implementira djelimično, što ne doprinosi jačanju sindikalizma.

– Poput jakih svjetskih sindikalnih centrala, naši sindikati moraju da forsiraju radničku solidarnost i uvijek jedni drugima moraju biti podrška. Jer, organizovani u sindikat relativno lako i brzo mogu ostvariti svoje ciljeve. Samo brojni, udruženi i u saglasju, smo veći i bliži članstvu, a time i uspješniji u ostvarivanju sindikalne agende. Uvjereni smo da ćemo jedinstvo na nacionalnom nivou ostvariti bez obzira na sadašnje brojne male ili velike sindikalne organizacije. Naš cilj je evropski nivo sindikata i izvjesno je da ćemo ga dostići jer u tom procesu ne smijemo dozvoliti da najveća pokretačka snaga cjelokupnog društva – radnici ne dobiju poziciju koju zaslužuju. Očito je da je i sindikat ,,platio“ cijenu tranzicije jer mu je nedostajalo veće znanje i snaga o tim procesima te da mu predstoji duga, ali, sigurno, uspješna akcija na jačanju vrijednosti po kojima je prepoznatljiv – smatra Zarubica.

Politika ili egziStencija

Keković ocjenjuje da je ključno da se zaposleni moraju više okrenuti i posvetiti svojim egzistencijalnim pitanjima u odnosu na politička, nacionalna i vjerska, koja trenutno dominiraju.

- Kada se to desi odazivaće se i na proteste sindikata kao što se snažno odazivaju na proteste fokusirane na politička, vjerska i nacionalna pitanja. Na drugoj strani sve benefite koje sindikat izbori za svoje članove uživaju i drugi zaposleni koji nijesu članovi sindikata.

To je pitanje na kojem Unija slobodnih sindikata Crne Gore od svog osnivanja insistira i za koje traži rješenje u zakonskim propisima. Tek kada napravimo razliku između člana i nečlana sindikata, pojaviće se interesna potreba zaposlenih da se učlanjuju u sindikate – smatra on. i. PeriĆ

Politika

30. april, 1. i 2. maj 2022.

5

RAZGOVOR: Ginter Krihbaum, poslanik u Bundestagu i portparol za evropska pitanja u poslaničkoj grupi CDU/CSU PODGORICA - U spoljnopolitičkom smislu, glavni zadatak nove vlade biće nastavak procesa evropskih integracija. Za mene, ovo uključuje posvećenost zajedničkoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici i takođe jasan signal za nastavak konstruktivne saradnje u NATO-u. Gledajući unaprijed, novi izbori bi svakako bili poželjni kako bi se postigli stabilni politički uslovi - kaže u razgovoru za Pobjedu Ginter Krihbaum, poslanik u Bundestagu i portparol za evropska pitanja u poslaničkoj grupi CDU/CSU. Dobar poznavalac prilika u regionu, koji je godinama bio na čelu Odbora Bundestaga za EU, ističe da Rusija trenutno više nije sposobna za masivni remetilački požar na Balkanu. Ipak, upozorava da se mora pažljivo pratiti ruski uticaj na region.

POBJEDA: Crna Gora je na izborima 2020. dobila novu vlast koja je iznevjerila očekivanja njenih građana. Bivša vlada je nastala pod uticajem Srpske pravoslavne crkve i doprinijela je rastu tenzija i nacionalizma, urušavanju institucija, kao i totalnoj blokadi integracionog procesa. Juče je u parlamentu izabrana nova vlada, koji bi trebalo da budu njeni prvi koraci?

KRIHBAUM: Prije svega, pozitivno je napomenuti da je u Crnoj Gori 2020. godine nakon demokratskih izbora došlo do

Rusija teško da sada može izazvati masivni požar na Balkanu Mora se napomenuti da je u Crnoj Gori 2020. godine nakon demokratskih izbora došlo do mirne promjene vlasti. Ovo pokazuje kapacitet zemlje za demokratiju i ne treba ga potcjenjivati.

U spoljnopolitičkom smislu, glavni zadatak nove vlade biće nastavak procesa evropskih integracija. Na domaćem planu, biće važno nastaviti borbu protiv korupcije i nepotizma u masovnim razmjerama i ostvariti napredak u vladavini prava - kaže Krihbaum Ginter Krihbaum mirne promjene vlasti. Ovo pokazuje kapacitet zemlje za demokratiju i ne treba ga potcjenjivati.

U spoljnopolitičkom smislu, glavni zadatak nove vlade biće nastavak procesa evropskih integracija. Za mene, ovo uklju-

čuje posvećenost zajedničkoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici i takođe jasan signal za nastavak konstruktivne saradnje u NATO-u. Na domaćem planu, biće važno nastaviti borbu protiv korupcije i nepotizma u masovnim razmjerama i ostva-

riti napredak u vladavini prava.

Gledajući unaprijed, novi izbori bi svakako bili poželjni kako bi se postigli stabilni politički uslovi.

POBJEDA: Invazija Rusije na Ukrajinu dramatično je ugrozila evropsku bezbjed-

nost, koliko je realno da bi se, zbog malignog uticaja Rusije na Balkan, ovaj sukob mogao preliti i na zemlje regiona?

KRIHBAUM: Iznenađujuće za mnoge posmatrače, Rusija ima ogromne poteškoće u ratu protiv Ukrajine. Osim toga, eko-

Iznenađujuće za mnoge posmatrače, Rusija ima ogromne poteškoće u ratu protiv Ukrajine.

Osim toga, ekonomske posljedice sankcija postaju sve jasnije. Za mene, Rusija trenutno više nije sposobna za masivni remetilački požar na Balkanu. Ipak, moramo, naravno, da nastavimo da pažljivo pratimo ruski uticaj. Važno je napomenuti da je Srbija ovih dana dala drugačiju procjenu politike nomske posljedice sankcija postaju sve jasnije. Za mene, Rusija trenutno više nije sposobna za masivni remetilački požar na Balkanu. Moramo, ipak, nastaviti da pažljivo pratimo ruski uticaj. Važno je napomenuti da je Srbija ovih dana dala drugačiju procjenu politike. Ovo je pravi put.

Naravno, mi u Njemačkoj vidimo da su mnoge balkanske države u potpunosti zavisne od snabdijevanja ruskim energentima. Dakle, poslat je snažan signal kad je Crna Gora podržala sankcije Rusiji. To pokazuje da je zemlja usidrena u zapadnoj zajednici vrijednosti.

M. JOVIĆEVIĆ

Pomoćnica američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar posjetili Crnu Goru

Donfrid: SAD očekuju od svih poslanika da učestvuju u radu Skupštine PODGORICA – Crna Gora i Sjedinjene Američke Države nastavljaju snaženje partnerstva. U našem fokusu su vladavina prava, regionalna saradnja i investicije – poručio je premijer Dritan Abazović nakon susreta sa pomoćnicom američkog državnog sekretara Karen Donfrid i specijalnim izaslanikom za Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Javnost je o sastanku Abazovića sa zvaničnicima Stejt departmenta obaviještena preko Tvitera novog premijera.

Osim sastanka sa premijerom Abazovićem Donfrid i Eskobar su se sreli sa predsjednicom Skupštine Danijelom Đurović.

Iz Ambasade SAD su povodom tog sastanka u Skupštini, poručili su da je ,,Donfrid čestitala Đurović na izboru za predsjednicu Skupštine i izrazila nadu da će raditi na postizanju konsenzusa i jačanju institucije zakonodavnog doma“.

- Sa početkom mandata nove vlade, SAD očekuju od svih crnogorskih poslanika da u potpunosti učestvuju u radu Skup-

Sa početkom mandata nove vlade, SAD očekuju od svih crnogorskih poslanika da u potpunosti učestvuju u radu Skupštine u cilju rješavanja gorućih pitanja, uključujući i unapređivanje ekonomije, borbu protiv korupcije i pozivanje Rusije na odgovornost za brutalni rat protiv Ukrajine – navedeno je u objavi Ambasade SAD

Abazović i Donfrid

štine u cilju rješavanja gorućih pitanja, uključujući i unapređivanje ekonomije, borbu protiv korupcije i pozivanje Rusije na odgovornost za brutalni rat protiv Ukrajine – navodi se u objavi ambasade SAD. Kako je navedeno iz Skupštine,

Đurović je ukazala na ,,neophodnost pomirenja u Crnoj Gori i naglasila da će tokom mandata biti nedvosmisleno posvećena saradnji i komunikaciji sa svim političkim akterima“.

- Ona je podsjetila na važnost

političkog dijaloga u institucijama i traženju zajedničkih rješenja u cilju izgradnje evropske budućnosti Crne Gore. U kontekstu dešavanja na geopolitičkoj sceni, sagovornici su razmijenili viđenja povodom agresije Rusije na Ukrajinu i mogućih reperkusija na stabilnost regiona. S tim u vezi, predsjednica Đurović je iskazala zahvalnost na činjenici da imamo dodatnu sigurnost kao članica NATO saveza – navodi se u saopštenju iz kabineta predsjednice parlamenta.

Donfrid se sastala i sa ambasadorkom SAD Džudi Rajzing Rajnke. Kako je objavljeno na Tviter profilu ambasadorke, Donfrid je izrazila nepokolebljivu podršku SAD za suverenu i inkluzivnu Crnu Goru ukorijenjenu u evroatlantskim institucijama. Ž. Z.-N.Z.

Eskobarova druga posjeta: hronika najavljene manjinske vlade Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar već je u Crnoj Gori boravio sredinom novembra, kada je saopštio da ,,SAD ne smatraju Demokratski front partnerom“.

Koji mjesec kasnije, pokazalo se da je Eskobarova objava bila indirektna najava tektonskih političkih promjena u Crnoj Gori, jer su odmah nakon njegove psojete otpočeli neformalni pregovori o formiranju manjinske vlade i uspostavljen kontakt vrha Ure sa DPS-om.

Eskobar je, pojašnjavajući stavove za Glas Amerike, kazao da u Crnoj Gori i dalje postoje duboke podjele, tenzije između vladajuće koalicije i opozicije, ali i tenzije unutar same vladajuće koalicije. Na crnogorskim liderima je, kako je dodao, da donesu odluku o tome li će biti manjinske vlade.

– A što se tiče Demokratskog fronta, on se pokazao kao neko ko izaziva podjele, podstiče etničke tenzije, stalno blokira reforme u parlamentu i time blokira put ka Evropi. Takođe je u prošlosti bio veoma protiv NATO-a i nije bio od pomoći svojim izjavama o Kosovu. Tako da ne vjerujem da se to promijenilo i ne smatramo ih odgovarajućim partnerom – poručio je tada Eskobar. Zanimljivo da je Eskobar izbjegavao da posjeti Crnu Goru sve dok se lideri partija nijesu dogovorili o manjinskoj vladi, iako je, u međuvremenu, bio u posjeti regionu.

Donfrid: Podržali bi izručenje Marovića Nova crnogorska vlada trebalo bi da bude posvećena evropskim integracijama, svojim obavezama koje proizilaze iz članstva u NATO-u, ali i borbi protiv korupcije, kazala je Karen Donfrid u intervjuu Televiziji Crne Gore.

- Mislim da je jasno da je nova vlada posvećena evropskim integracijama, ispunjavanju NATO obaveza, borbi protiv korupcije i sprovođenju demokratskih reformi - poručila je Donfrid.

Ona je negirala da SAD imaju neke veze sa formiranjem nove vlade i kazala da vjeruje da SAD i CG imaju ,,jake odnose”.

Upitana o statusu Svetozara Marovića, koji je pod američkim sankcijama zbog korupcije, ona je rekla da je američki predsjednik Džozef Bajden postavio kao prioritet borbu protiv korupcije na globalnom nivou.

- Podržali bi izručenje Marovića iz Srbije Crnoj Gori - poručila je Donfrid.

6

Politika

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Programski menadžer CEDEM-a o programu rada Vlade

Pejović: Spisak želja je postavljen preambiciozno Neophodnost vraćanja povjerenja u institucije je ključna jer rezultati istraživanja koje CEDEM sprovodi ukazuju da je povjerenje u političke institucije na najnižem mogućem nivou od 2007. godine – naveo je Pejović PODGORICA – Prioriteti rada nove vlade veoma su teško ostvarivi kako zbog upitne stabilnosti izvršne vlasti i podrške poslanika, tako i činjenice da godina dana, koliko je predviđeno njeno trajanje, nije dovoljan vremenski period za ozbiljan rad na ključnim reformskim procesima, ocijenio je za Pobjedu programski menadžer Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) Marko Pejović.

Podsjetio je da nova vlada prvobitno mora izvršiti reorganizaciju i prilagođavanje sa 12 na 18 ministarstava, zbog čega brine što se uopšte može postići u planiranom periodu njenog funkcionisanja.

- Dakle, ekspoze mandatara Dritana Abazovića izgleda kao nerealan spisak želja koji je postavljen preambiciozno, a koji se u najvećem dijelu tiče i zavisi od zakonodavne vlasti – istakao je Pejović.

Među prioritetima rada izvršne vlasti Abazović je, između ostalog, naveo dogovor oko izbora nosilaca najviših pravosudnih funkcija, uspostavljanje odgovornih institucija i organa, usklađivanje zakonske regulative sa standardima EK, izbornu reformu, nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, obnovu i prilagođavanje pregovaračke strukture novoj EU metodologiji proširenja.

Pejović smatra da takva struktura predstavlja nastavak prethodno započete prakse gdje se ekspozeima obuhvataju sva važna pitanja i oblasti kako se u javnosti ne bi postavilo pitanje isključenosti određene oblasti.

Marko Pejović

- Dok se, sa druge strane, izostavljanjem pokazatelja uspješnosti za ostvarenost ciljeva teži izbjegavanju odgovornosti za sve ono što je predstavljeno u ekspozeu – ocijenio je.

Smatra da će nova vlada biti suočena sa velikim brojem izazova kojih se ekspoze jedva dotiče.

- S tim u vezi, neophodnost vraćanja povjerenja u institucije je ključna jer rezultati istraživanja koje Cedem sprovodi ukazuju da je povjerenje u političke institucije na najnižem mogućem nivou od 2007. godine – naveo je Pejović.

Drugi izazov, kako je rekao, je izostanak implementacije zakonskih i podzakonskih rješenja, te strateških akata u gotovo svim oblastima.

- Jednostavno, i domaća i me-

Dvotrećinska većina za pitanja od nacionalnog interesa je iznuđeno rješenje

Pejović je istakao i da je odredba iz Sporazuma o parlamentarnoj podršci i političkim prioritetima da će se pitanja od nacionalnog interesa donositi dvotrećinskom većinom na Vladi vješto iznuđeno rješenje od strane gotovo svih političkih partija koje će biti dio nove vlade, a naušrtb SNP-a.

- Opštepoznato je da su svi konstituenti buduće vlasti, izuzev SNP-a, protiv temeljnog ugovora koji nije u skladu sa Ustavom, regionalne inicijative „Otvoreni Balkan“ uopšte i popisa u toku veoma izražene društvene polarizacije i tenzija – podsjetio je Pejović.

Zbog toga je, dodao je, teško očekivati da će manjinska vlada adresirati ova pitanja kako bi to odgovaralo SNP-u, što već sada otvara prostor za uslovljavanja ove stranke.

- Ovakva pitanja i uslovljavanja oko njih dodatno ugrožavaju reformski proces, ako se uzme u obzir najavljeni period trajanja manjinske vlade. Nažalost, to je i posljedica udovoljavanja različitim partijskim interesima po svaku cijenu – istakao je Pejović.

đunarodna javnost očekuje da normativni propisi ne budu više samo mrtvo slovo na papiru. Treći izazov je smanjenje društvene polarizacije i tenzija u kojima se nalazi Crna Gora.

Na kraju, poseban izazov će biti održavanje javnih finansija zbog efekata odluka prethodne vlade i globalne krize – naglasio je Pejović.

Komentarišući ciljeve poput izbora nosilaca pravosudnih funkcija koji neće zavisiti od izvršne, već od zakonodavne vlasti, Pejović je podsjetio da Ustav precizno definiše to pitanje propisujući da u prvom glasanju dvotrećinskom, odnosno drugom glasanju tropetinskom većinom svih poslanika, Skupština bira i razrješava sudije Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca i članove Sudskog savjeta iz reda uglednih pravnika.

– S obzirom da ovu vladu podržava 46 poslanika, onda ovo nije pitanje konsenzusa parlamentarne većine, već i opozicije u ovoj političkoj konstelaciji. Čak i da parlamentarna većina postigne konsenzus oko ovih ključnih pravosudnih funkcija, što nije nemoguće, ali prvenstveno zavisi od DPS poslanika, postavlja se pitanje koji poslanici iz DF-a i Demokrata će podržati takav izbor kako bi se ovi prioriteti ostvarili – kazao je Pejović.

Znajući kakav je odnos opozicije prema novoj parlamentarnoj većini, dodao je, izvjesno je da ne možemo očekivati podršku najmanje tri petine svih poslanika za izbor nosilaca ključnih pravosudnih funkcija. Ž. ZVICER

STAV

O sudbini Evrope odlučuje se na ravnicama Ukrajine Tu se vodi izuzetno dramatična borba za sigurnu budućnost, slobodu, identitet i dobro ime evropskog kontinenta. Vrijeme za razgovor je prošlo. Vrijeme je za solidarnu i odlučnu akciju » Piše: Andžej DUDA, predsjednik Republike Poljske

Prije skoro godinu, tokom proslave 230. godišnjice donošenja poljskog Trećemajskog ustava, Varšavu su posjetili predsjednici Ukrajine, Estonije, Letonije i Litvanije. Naše zemlje povezuju susjedske veze i zajedničke vrijednosti, kultura, istorija i izazovi današnjice. Simbol ovih veza je drugi moderni ustav u svijetu, čiji je cilj bio da transformiše demokratiju poljskih plemića u efikasniju ustavnu monarhiju.

Nažalost, to je bio kasni čin. Tri apsolutističke sile – Rusija, Pruska i Austrija – udružile su snage da unište jedinstveni politički i civilizacijski projekat slobodarske, multietničke i multivjerske prve Republike Poljske. Većina predaka današnjih građana zemalja Centralne i Istočne Evrope postali su carski podanici.

Bili su primorani da svojom krvlju, imovinom i radom podržavaju širenje ruskog carstva.

Podsjećajući na ovu istorijsku lekciju, na pljačku, progon, uništavanje kulturne baštine i djela genocida koje su nad našim narodima počinile Rusija i Sovjetski Savez, kao i na stvarnu okupaciju dijela teritorije Ukrajine od strane trupa Ruske Federacije od 2014. godine, mi, predsjednici zemalja regiona, potpisali smo svečanu deklaraciju.

U njoj smo jasno stavili do znanja da ujedinjena Evropa treba da ostane otvorena za sve zemlje i narode koji dijele njene vrijednosti, a da je za sve nas solidarnost naroda,

Putinov režim je otvoreno proglasio volju da ponovo stvori – u ovom ili onom obliku – „zatvor nacija“ koji je bio Sovjetski Savez i sfera uticaja u bivšim državama istočnog bloka; veličanje komunizma i Staljina; sijanje podjela među evropskom porodicom naroda

posebno pred sadašnjim prijetnjama našoj zajedničkoj bezbjednosti, jedan od kamena temeljaca mira, stabilnosti i razvoja (…).

Ove izjave su jednako snažno zvučale skoro godinu dana kasnije, prilikom ponovnog okupljanja predsjednika Poljske, Ukrajine, Litvanije, Letonije i Estonije. Ovog puta, 13. aprila ove godine, domaćin je bio predsjednik Volodimir Zelenski. Okupili smo se u Kijevu, čak i kada je grad bio granatiran od strane ruskih osvajača.

Godinama ponavljani dramatični apeli na odlučnost i solidarnost Evrope u suočavanju s ruskim neoimperijalizmom nijesu uvjerili neke od političkih elita našeg kontinenta.

Putinov režim je otvoreno proglasio volju da ponovo stvori – u ovom ili onom obliku – „zatvor nacija“ koji je bio Sovjetski Savez i sfera uticaja u bivšim državama istočnog bloka; veličanje komunizma i Staljina; sijanje podjela među evropskom porodicom naroda; pokušaji miješanja u demokratske procedure država članica NATO-a i EU; represije protiv ruskih disidenata i izdajnički napadi na njih; ponovljeno kršenje vazdušnog i pomorskog prostora evropskih zemalja od strane ruskih oružanih snaga i neprijateljske sajber aktivnosti; invazija na Gruziju 2008. i hibridni rat protiv Ukrajine 2014. godine; hibridni napad 2021. godine, kada je Lukašenkov režim podređen Moskvi prevezao migrante sa Bliskog istoka u Bjelorusiju, a potom ih prisilio da pređu istočnu granicu Poljske, koja je ujedno i granica EU i NATO-a...

Sva ta „zvona za uzbunu“ nijesu zaustavila neke političare da razgovaraju sa liderima o potrebi da se „razumije Rusija i njena osjetljivost“. Predstavnicima zemalja našeg regiona nije se vjerovalo kada su upozoravali da će nova infrastrukturna ulaganja i ugovori za nabavku ruskih energenata prije ili kasnije biti iskorišćeni od strane Moskve kao oruđe brutalne ucjene. Nedavni događaji su dokazali da smo bili u pravu.

Dan 24. februar 2022. godine je postao prekretnica u svjetskoj istoriji.

Nakon tragičnog sukoba u Bosni i Hercegovini prije 30 godina, u Evropi

se ponovo razbuktao rat.

Opet se dešavaju događaji koji ovdje nijesu viđeni od 1945. godine. Hiljade vojnika i civila je ubijeno.

Bombardovana sela i gradovi nestaju sa lica zemlje.

Ruski agresori ne dozvoljavaju da se njihovi stanovnici evakuišu. Koriste teror i taktiku spaljene zemlje.

Oni vrše pljačke, silovanja i mučenja – uključujući žene i djecu – kao i genocidna masovna pogubljenja.

Tekuće istrage koje vode tužioci Međunarodnog krivičnog suda moraju dovesti do kažnjavanja onih koji su izdavali naređenja i počinili ove užasne zločine protiv čovječnosti.

Poljske vlasti, dobrovoljci i milioni Poljaka su od prvih trenutaka rata pomagali izbjeglicama da pobjegnu iz Ukrajine. Pomažemo građanima iz preko 150 zemalja širom svijeta da se vrate svojim domovima. Skoro tri miliona ljudi napustilo je teritoriju Poljske, od kojih je skoro dva miliona ostalo kod nas. To su uglavnom žene, djeca i stari ljudi. Iako ih zovemo gostima, a ne izbjeglicama, iako ovdje sklonište ne nalaze u tranzitnim kampovima, već u privatnim kućama, u župnim i vjerskim objektima, zdravstvenim ustanovama i javnim komunalnim zgradama, za nas je to veliki izazov.

Poređenja radi – tokom migracione krize 2015. u Evropu je došlo nešto više od 1,8 miliona ljudi. Hitno nam je potrebna finansijska podrška, barem ona koja je dodijeljena Turskoj nakon što je primila 3 miliona izbjeglica sa Bliskog istoka.

Prije svega, pomoć je potrebna Ukrajincima koji se brane od zločinačke agresije. Potrebna im je vojna oprema i dosljedan ekonomski pritisak na Rusiju da oslabi svoju ratnu mašinu.

O sudbini našeg kontinenta se danas odlučuje na ravnicama Ukrajine. Tu se vodi izuzetno dramatična borba za sigurnu budućnost, slobodu, identitet i dobro ime cijele Evrope.

Vrijeme za razgovor je prošlo. Vrijeme je za solidarnu i odlučnu akciju.

(Tekst je istovremeno objavljen u poljskom mjesečniku „Sve što je najvažnije“ (Wszystko Co Najważniejsze) u okviru projekta koji se realizuje u saradnji sa Institutom narodnog sjećanja).

Politika

30. april, 1. i 2. maj 2022.

7

Međunarodne institucije i zvaničnici uputili čestitke povodom formiranja izvršne vlasti Iako je Crna Gora proteklih mjeseci izgubila dragocjeno vrijeme, vjerujemo u političku odlučnost nove vlade da ubrza nužne reformske procese, u skladu s njenim evropskim vrijednostima i velikom podrškom građana Crne Gore za pridruživanje EU – naveli su Picula i Bilčik PODGORICA – Formiranje nove 43. Vlade Crne Crne Gore pozdravile su juče brojne međunarodne organizacije i strane ambasade u Podgorici uz očekivanje da će se time Crnoj Gori vratiti neophodno političko i institucionalno povjerenje. Šefica Delegacije Evropske unije u Podgorici Oana Kristina Popa je u čestitki, objavljenoj na Tviteru, napisala kako se raduje što će Crna Gora nastaviti da stoji na istoj strani sa EU. - Radujemo se što ćemo raditi sa svim političkim akterima i institucijama u cilju napretka u evropskim reformama, u konstruktivnom duhu i u skladu sa ogromnim očekivanjima crnogorskih građana da se ide naprijed u procesu pristupanja EU. Cijenimo dosljednost Crne Gore u stoprocentnom usklađivanju sa zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom EU i radujemo se što će Crna Gora nastaviti da stoji na istoj strani sa EU - napisala je Popa na Tviteru.

Na Tviteru se oglasila i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ističući da je „budućnost Crne Gore evropska“.

Nova vlada da Crnoj Gori vrati političko i institucionalno povjerenje

Tonino Picula

Vladimir Bilčik

- Radujem se saradnji sa vama, kako bismo Crnu Goru još više približili EU – napisala je predsjednica EK. U ime EK, portparolka te institucije Ana Pisonero Hernandez oglasila se povodom izbora nove crnogorske vlade riječima da u Evropskoj komisiji pozdravljaju najavu nove izvršne vlasti da će njen strateški prioritet biti ubrzavanje pregovora o pristupanju EU, jačanje vladavine prava i spro-

vođenje ekonomskih reformi, sa fokusom na borbu protiv korupcije, održiviji ekonomski razvoj i zaštitu okoline.

- Podstičemo Crnu Goru da izvuče maksimum iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, a EU će nastaviti da stoji uz Crnu Goru i podržava je u tom nastojanju - poručila je u saopštenju Ana Pisonero Hernandez.

Zajedničkim saopštenjem su se oglasili izvjestilac za Crnu

Goru u Evropskom parlamentu Tonino Picula i predsjednik delegacije EP u Crnoj Gori Vladimir Bilčik ističući da se raduju zajedničkom radu na nastavljanju crnogorskog puta prema članstvu u EU. - Iako je Crna Gora proteklih mjeseci izgubila dragocjeno vrijeme, vjerujemo u političku odlučnost nove vlade da ubrza nužne reformske procese, u skladu s njenim evropskim vrijednostima i velikom po-

Abazoviću čestitali Dragi, Kovačevski, Brnabić i Meta Odvojene čestitke novoizabranom premijeru Dritanu Abazoviću uputili su juče premijeri Italije, Sjeverne Makedonije i Srbije Mario Dragi, Dimitar Kovačevski i Ana Brnabić, kao i predsjednik Albanije Ilir Meta.

Dragi je u svojoj čestitki istakao da će zvanični Rim nastaviti da podržava put naše zemlje u EU. - Iskreno se nadamo da će vaša Vlada preduzeti odlučne korake na putu ka Evropi. To će zahtijevati nove napore da se unaprijedi ambiciozan i reformski program. Italija namjerava da Vam obezbijedi svu korisnu podršku u ovom zahtjevnom procesu - naveo je Dragi, te izrazio nadu da će Abazović uskoro posjetiti Rim. Premijer Sjeverne Makedonije Kovačevski ističe da se raduje zajedničkom radu sa Abazovićem u suočavanju sa izazovima koji su pred nama kao NATO saveznicima i bliskim susjedima.

Ana Brnabić je u čestitki navela da je uvjerena da Crna Gora i Srbija u narednom periodu mogu zajednički da rade na izgradnji stabilnog, ekonomski i infrastrukturno bolje povezanog i uspješnijeg regiona.

Albanski predsjednik Ilir Meta istakao je da se nada da će odlični prijateljski odnosi dvije države biti dodatno ojačani u interesu naših naroda. Poručio je i da je napredak Crne Gore u integracionim procesima važan za sve Albance koji žive u Crnoj Gori, za zajedničku evropsku budućnost, kao i za jačanje mira, bezbjednosti i stabilnosti u regionu.

drškom građana Crne Gore za pridruživanje EU – naveli su Picula i Bilčik.

Da nova vlada pred sobom ima hitne zadatke poput ubrzanja procesa EU, jačanje NATO članstva i izgradnju inkluzivnog i građanski orijentisanog društva sa snažnim demokratskim institucijama, saglasni su i iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Podgorici.

Poručuju da nova vlada Kremlj mora da nastavi da drži odgovornim za rat u Ukrajini.

- Ima dovoljno hitnih unutrašnjih i regionalnih zadataka koje bi trebalo rješavati, a među njima su poboljšanje ekonomije i obezbjeđivanje odgovornosti Kremlja za brutalni rat protiv ukrajinskog naroda.

Za funkcionisanje bilo koje demokratije važno je da opozicija ima konstruktivnu ulogu, a da svi poslanici ispunjavaju svoju demokratsku dužnost i aktivno učestvuju u radu parlamenta. Kao prijatelj, partner i NATO saveznik, Sjedinjene Države i dalje su uz sve one koji podržavaju suverenu, in-

kluzivnu i demokratsku Crnu Goru ukorijenjenu u evroatlantskim institucijama – naveli su iz Ambasade SAD. Šefica Misije OEBS-a u Crnoj Gori Dominik Vag čestitala je premijeru Dritanu Abazoviću izbor na tu funkciju, navodeći da se Misija raduje jačanju saradnje sa Vladom.

Vag je navela da se Misija raduje jačanju saradnje sa Vladom u cilju podrške miru, stabilnosti, dalje konsolidacije demokratske tranzicije i reformskih procesa.

Ona je čestitala izbor i novoizabranoj predsjednici Skupštine Danijeli Đurović, kao i ministru vanjskih poslova Ranku Krivokapiću.

Britanska ambasadorka u Podgorici Karen Medoks na Tviteru je poručila da se raduje saradnji na zajedničkim prioritetima kao NATO saveznice, uključujući borbu protiv teškog i organizovanog kriminala, vladavinu prava, demokratske reforme i nacionalnu i regionalnu bezbjednost i stabilnost. Đ.Ć.

Šef Kluba poslanika Demokratske partije socijalista o izboru Vlade

Druga sjednica prvog redovnog (proljećnjeg) zasijedanja zakazana za 5. maj

Živković: DPS ponovo čuvar interesa Crne Gore

Raspravljaće o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi

PODGORICA - Šef Kluba poslanika Demokratske partije socijalista Danijel Živković kazao je da, kao što je to njegova partija najavila još 2020. godine, 42. Vlada Crne Gore nije bila dugog vijeka i da je izbor nove vlade, u kojem je dominantno participirala DPS, korak naprijed.

- Naša, ali i politička borba naših tradicionalnih partnera, a najprije građana, urodila je plodom i najružnija stranica u novijoj istoriji Crne Gore je zatvorena – ističe Danijel Živković.

Osim što Crna Gora, kako je rekao, više nije u rukama kleronacionalista koji su godinu i po vodili najpogubniju moguću politiku po našu državu, nova izvršna vlast isključivo zavisi

Danijel Živković

od podrške DPS-a.

- Ovakvom pozicijom, naša stranka, kako smo to građanima ranije jasno saopštili, opet je postala čuvar Crne Gore i njenih interesa. No, sada je pred nama jednako važna obaveza – da više nikad ne dozvo-

limo da se našoj državi ponovi greška koja je do juče bila naša stvarnost – poručio je šef Kluba poslanika DPS-a.

Naglasio je da je na tom putu potrebna podrška svih slobodomislećih i progresivnih struktura – uključujući i one koje, s pravom, danas možda sumnjaju u promjene koje su juče napravljene, jer, Crna Gora ne smije doživjeti nova mimoilaženja među građanskim snagama.

Biračima je poručio da je prvi korak uspješno napravljen, i da nas, kako je rekao, uskoro očekuje drugi: povratak Demokratske partije socijalista, kao stožera vlasti koju će činiti široki krug građanskih, demokratskih i evropskih snaga.

- Na tom principu djelovaćemo i ubuduće, svjesni naročite odgovornosti koju sada imamo i kao ubjedljivo najbrojnija i najjača partija unutar parlamentarne većine - poručio je Živković.

R. P.

PODGORICA – Sjednica Skupštine na kojoj će se raspravljati o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim je predviđeno odlaganje izbora u 14 opština, zakazana je za 5. maj sa početkom u 10 sati.

Dopune zakona predložili su predstavnici poslaničkih klubova partija nove parlamentarne većine DPS-LP Danijel Živković, „Crno na bijelo“ Miloš Konatar, Bošnjačke stranke Kenana Strujić-Harbić, SDP-Albanska koalicija „Jednoglasno“ Draginja Vuksanović-Stanković i SNP Dragan Ivanović.

Predložili su da se u Zakonu o lokalnoj samoupravi, poslije člana 209 doda novi, koji predviđa da će se prvi naredni izbori za odbornike u skupštinama opšti-

na Pljevlja, Rožaje, Plav, Tivat, Budva, Plužine, Žabljak, Bijelo Polje, Šavnik, Bar, Danilovgrad, Kolašin, Podgorica i Golubovci, opštini u okviru Glavnog grada održati 30. oktobra 2022. godine. Osim tog akta, na dnevnom redu sjednice zakazane za 5. maj je i prijedlog izmjena zakona o državnoj upravi i izbori i imenovanja.

Prethodno usvojene izmjene Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je trebalo odložiti lokalne izbore u Beranama i Ulcinju, predsjednik Crne Gore Milo Đukanović vratio je na ponovno odlučivanje uz obrazloženje da bi se njegovim proglašavanjem i stupanjem na snagu otvorilo pitanje očuvanja ustavnosti, zakonitosti i pravne sigurnosti, te poštovanja ustavne zabrane

retroaktivnog dejstva zakona i drugih propisa.

Iz Građanske inicijative „21. maj“ juče su ocijenili da su predložene dopune Zakona o lokalnoj samoupravi školski primjer neustavnosti i izobličenja demokratskih standarda.

Podsjetili su da su ustavni propisi jasni i da nije moguće da predstavnički mandat traje duže od četiri godine, osim u slučaju ratnog ili vanrednog stanja ili vanredne situacije.

- Ukoliko se ipak usvoje najavljene dopune Zakona biće zanimljivo vidjeti i da li će se Ustavni sud sjetiti svojih ovlašćenja i sam pokrenuti postupak za ocjenu ustavnosti takvog propisa i time urgentno zaštititi jedan od temeljnih standarda demokratije – istakli su iz GI „21. maj“. Ž. Z.

8

Ekonomija

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Izmijenjena uredba o zaradama u oružanim snagama

Sindikat Uprave policije juče organizovao vanrednu ko

Aprilska plata smanjena za 30 do 94 eura

Vojsci deset odsto povećane zarade PODGORICA - Zarade u Vojsci biće uvećane za deset odsto, a dodatna povećanja sljeduju posebna zanimanja, saopštio je Portalu RTCG potpukovnik Željko Radulović, zamjenik načelnika Generalštaba VCG. - Prvi put nakon 2016. godine u Ministarstvu odbrane i Generalštabu pristupilo se unapređenju interne regulative koja reguliše zarade u Vojsci.

Ovoliki protok vremena pred radnom grupom postavio je brojne izazove koji su se generisali u proteklom periodu, kao i potrebu da se postave osnove

za izbalansiranu i pravedniju raspodjelu raspoloživih sredstava - kazao je Radulović.

Naveo je da je tim izmjenama uredbe postignuto uspostavljanje sistema raspodjela zarada na način da stimulativno djeluje, privuče i zadrži najbolje, poboljša životni standard pripadnicima Vojske i omogući uravnoteženje zarada.

- Kao najznačajnija rješenja ovih izmjena naveli bi uspostavljanje nove strukture dodataka koja će predstavljati dobru osnovu za dalja unapređenja, i to: opšteg vojnog dodatka u visini od deset odsto za sve pripadnike Vojske, uvođe-

Start ap Uhura Solutions razvila analizu ugovora baziranu na vještačkoj inteligenciji

Dobili 1,8 miliona dolara da omoguće primjenu platforme Tim Uhura Solutions

PODGORICA - Start ap kompanija Uhura Solutions, koja je razvila platformu za analizu ugovora baziranu na vještačkoj inteligenciji, obezbijedila je investiciju od 1,8 miliona dolara.

Kompanija, sa sjedištem u Londonu i R&D centrom u Crnoj Gori, koju su osnovali i vode crnogorski inovatori, investiciju će iskoristiti za širenje tima sa akcentom na zapošljavanje programera u razvojnom centru u Podgorici i za skaliranje operacija. Finansiranje je predvodio fond SuperSeed Ventures uz učešće Newable Ventures i dosadašnjeg investitora South Central Ventures, prenosi PR centar.

Uhura Solutions je, kako su

objasnili iz kompanije, razvila low-code platformu za inteligentnu analizu ugovora koja čini vještačku inteligenciju lako dostupnom poslovnim korisnicima.

- Platforma pokušava da riješi probleme sve većeg jaza između potrebe za vještačkom inteligencijom i potrebnog tehnološkog znanja da se ova rješenja primijene - objasnili su iz Uhura Solutions.

Osnivači Uhura Solutions su Đuro Stojanović, Bojan Tešić, Blažo Crvenica i Mladen Marković. Oni su prvi tim iz Crne Gore koji je primljen u Techstars program, jedan od najpoznatijih akceleratora za startup realizovan u saradnji sa britanskom bankom Barclays.

S. P.

nje dodataka za otežane uslove rada i, po prvi put, uvođenje dodatka za deficitarna znanja - istakao je Radulović.

Takođe, kako je naglasio, napravljen je pomak i u dijelu uključivanja medicinskog dodatka u osnovnu zaradu i izjednačavanje tog dodatka za profesionalna vojna i civilna lica.

- Iskazujemo izuzetnu zahvalnost Ministarstvu finansija i Vladi na kontinuiranoj podršci, čime se stvaraju uslovi za poboljšanje životnog standarda pripadnika Vojske i poboljšanje strukture zarada - kazao je Radulović Portalu RTCG. S. P.

Naši žigovi u bazi Svjetske organizacije za intelektualnu svojinu

Crna Gora postala dio Global Brand Database PODGORICA - U bazi Global Brand Database, Svjetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), su od 14. aprila dostupni podaci za 17 hiljada žigova i prijava žigova koji su registrovani ili su u postupku registracije u crnogorskom Ministarstvu ekonomskog razvoja.

- Navedena baza trenutno sadrži kolekciju iz 71 zavoda, uglavnom nacionalnih, ali i žigova za koje je tražena registracija za zemlje Evropske unije, međunarodno registrovanih žigova preko Madridskog sistema i oznaka geografskog porijekla preko Lisabonskog sistema u WIPO, kao i kolekciju registrovanih imena INN Svjetske zdravstvene organizacije - navodi se u saopštenju.

R. E.

Iz Sindikata Uprave policije poručili da će upotrijebiti sva raspoloživa sredstva sindikalne borbe, a nije isključen ni štrajk

Sa jučerašnje konferencije za medije

PODGORICA - Zaposlenim u Upravi policije smanjena je aprilska plata između 30 i 94 eura, u zavisnosti od radnog mjesta, bez informisanja službenika i sindikata. Za smanjenje plata su saznali kada su dobili poruke o isplati iz banaka i nakon samoinicijativnog traganja saznali da je to naložilo Ministarstvo ekonomskog razvoja.

Iz Sindikata Uprave policije su kazali da se njima niko nije obraćao tim povodom i da su tražili hitan sastanak kod ministra unutrašnjih poslo-

va Filipa Adžića koji im je juče obećao da će nepravilnosti biti ispravljene.

U policiji je u četvrtak bilo veliko nezadovoljstvo, a jedino objašnjenje koje su dobili do kraja radnog vremena je bilo da su plate isplaćene po drugačijem sistemu obračuna. Uvidom u platne liste utvrdili su da su smanjeni koeficijenti koji se odnose na beneficirani staž. Član Glavnog odbora Sindikata Željko Pejović rekao je na vanrednoj konferenciji za novinare da su juče saznali da su službe finansija MUP-a i Upave policije obaviještene mejlom iz Ministarstva eko-

nomskog razvoja da se umanje zarade ili da plata neće biti isplaćena.

- Na ovaj događaj nijesu bili pripremljeni ni naš sindikat ni zaposleni. Zaposleni su to saznali putem poruke iz banke, što je neoprostivo - kazao je predsjednik Sindikata Uprave policije Mladen Šuškavčević i istakao da je Sindikat trebao biti upozoren na vrijeme, kako bi mogli da reaguju.

- Ovo je veliki sindikat i znamo da se borimo. Možda to u javnosti nije poznato, ali svakodnevno radimo i ne želimo da se reklamiramo - kazao je Šuškavčević i naveo da sindi-

Crna Gora domaćin IFATSEA ERM konferencije

O bezbjednosti vazdušnog saobraćaja od 12. do 15. maja PODGORICA - Crna Gora će biti domaćin konferencije IFATSEA ERM (Evropska konferencija vazduhoplovno-tehničkog osoblja za bezbjednost vazdušnog saobraćaja) koja će od 12. do 15. maja biti održana u hotelu ,,Avala“, u Budvi. Događaj će okupiti predstavnike evropskih zemalja vazduhoplovno-tehničkog osoblja za bezbjednost vazdušne plovidbe (ATSEP-Air Traffic Safety Electronics Personnel) iz cijele Evrope.

Najavljeno je da će 12. maja na svečanom otvaranju ove

konferencije specijalni gosti biti Frederik Rasmunsen iz Evropske komisije, Eduardo Garsija iz organizacije CANSO, Fabio Grasso iz EASA, Frederik Delau iz IFATCA, Igor Kovačić iz IFAIMA i Kostas Kristiforou iz IFATSEA. - Održavanje ovakve konferencije šalje poruku svjetskoj i evropskoj profesionalnoj javnosti, ali drugim zainteresovanim subjektima da u Crnoj Gori postoji profesionalno osoblje koje se na najvišem nivou bavi trenutnim i budućim problemima bezbjednosti vazdušne plovidbe čime se ša-

lje signal da razmisle o Crnoj Gori kao turističkoj, ali i privrednoj destinaciji. Ujedno, ovo je prilika da se 59 delegata iz 21 države Evrope neposredno upoznaju sa turističkom ponudom Crne Gore, ali i da svoje pozitivne utiske prenesu kolegama u svojim zemljama – kaže se u saopštenju.

Saopšteno je da je predstavnik Crne Gore u ovoj vazduhoplovnoj organizaciji Nikola Cojić, ATSEP inženjer i predsjednik Udruženja vazduhoplovno-tehničkog osoblja za bezbjednost vazdušne plovidbe Crne Gore „ATSEPMONT“.

S. P.

Ekonomija

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Vlada održala konstitutivnu sjednicu otvorenu za javnost i razmotrila prioritete

onferenciju za medije

Adžić obećao podršku Ministar Adžić je na konstitutivnoj sjednici Vlade rekao da je razgovarao sa predstavnicima Sindikata UP, te da su oni vrlo nezadovoljni, a svi imaju beneficirani staž.

- S obzirom na to da se ovo tiče više ministarstava, a prije svega ekonomije i finansija, sve bih vas zamolio da, s obzirom na to da smo i u ekspozeu istakli da nam je jedan od primarnih zadataka pravda i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, da ljude koji treba da se suprotstave tome ne demorališemo i ne destimulišemo - poručio je Adžić.

On je na sastanku sa predstavnicima Sindikata kazao da zaposleni mogu računati na punu podršku MUP-a i Vlade u pravcu pronalaženja zakonskog rješenja kojim bi se nadoknadilo umanjenje.

Dogovoreno je da će se tim povodom sastati sa ministrom finansija Aleksandrom Damjanovićem, a da će se već iduće sedmice formirati mješovita radna grupa za rješavanje tog problema.

- Policijski službenici rade odgovoran i častan posao, na braniku su države i učinićemo sve da se u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, prevaziđu izazovi koji se tiču njihovog materijalnog statusa - poručio je Adžić.



Za smanjenje saznali iz poruka iz banke, ispostavilo se da je drugačije obračunat beneficirani staž kat dvije godine traži povećanje plata, ali da nikada nijesu dobili povratnu informaciju.

- Jedino nama u sistemu državne uprave nije povećana plata od 2016. godine. Ne računamo obračun ,,Evropa sad“. Pokušavali smo na razne načine da tu nepravdu ispravimo, jer su sindikati zdravstva i prosvjete ostvarili velika povećanja - rekao je Šuškavčević dodajući da oni više od deset godina ne mogu da se izbore ni za kolektivni ugovor.

- Svjedoci ste da smo za vrijeme pandemije dali najveći doprinos, uz zdravstvene radnike kojima čestitam. Godinama pričamo o zaštiti policajaca koja je na zavidnom nivou, ali je razvoj kriminala veliki i svi pripadnici organizovanih kriminalnih grupa ugrožavaju rad policajaca koji na sve načine pokušavaju da ih spriječe da se bave kriminalom - kazao je Šuškavčević napominjući

9

da ništa što su preduzeli na zaštiti nije urodlilo plodom, jer je ,,uvijek policajac kriv za sve“.

Pozvao je građane da imaju korektan odnos sa policijom, jer su policajci uvijek prvi kada je potrebna pomoć.

- Danas smo tražili hitan sastanak kod ministra i već nas je primio novoizabrani ministar Filip Adžić. Moram kazati da je imao pozitivan i odgovoran stav - kazao je Šuškavčević i objasnio da je dogovoreno da se u što kraćem roku nađe model za isplatu sredstava koja su posljednjim obračunom umanjena.

- Jedan od zaključaka je da se ugovori sastanak sa ministrom finansija poslije praznika u cilju pronalaženja trajnog rješenja obračuna zarada, te da se formira mješovita radna grupa koja će raditi na rješavanju tog problema - kazao je Šuškavčević i istakao da je ministar Adžić dao punu podršku da se trajno riješi pitanje benificiranog staža policijskih službenika.

- Možda dođe i dan da policija prvi put štrajkuje, ali se nadam da neće doći do toga i da će u novom sastavu Vlade naš vapaj naići na podršku zaključio je Šuškavčević.

N. K.

Kursna lista USD

1.05400

CHF

1.02290

JPY

1.95580

AUD

1.46990

GBP

0.83908

CAD

1.34260

Na rebalansu budžeta radiće od naredne sedmice Treba da dobijemo informacije o sudskim sporovima resora obrazovanja. Da znamo koliki je iznos troškova i pogledamo što bi bilo najracionalnije, rekao je Konjević i pozvao sve ministre da pogledaju odluke koje je bivša vlada donijela posljednjeg dana mandata, jer su neke od njih nezakonite PODGORICA – Ministarstvo finansija pripremiće u što kraćem roku tehnički rebalans budžeta kako bi se omogućio nesmetani rad svih ministarstava u novoj vladi, saopštio je juče resorni ministar Aleksandar Damjanović.

On je na konstitutivnoj sjednici Vlade kazao da će nakon praznika dati inpute za izradu izmjena Zakona o budžetu.

- Nakon što vladine komisije odrade svoj dio posla i definišu novu uredbu o organizaciji i radu državne uprave, stiču se uslovi za tehnički rebalans budžeta. Vidjećemo postoji li potreba da se u suštinskom dijelu budžeta nešto mijenja rekao je Damjanović, dodajući da će naredne srijede zvanično preduzeti dužnost od Milojka Spajića.

EFIKASNOST

Istakao je da Vlada treba napraviti komunikaciju sa parlamentom vezano za nastavak sjednice na kojoj bi se raspravljalo o izmjenama zakona o akcizama, PDV-u i ograničavanju cijena osnovnih namirnica. Potpredsjednik Vlade Raško Konjević kazao je da ima nezvanične informacije da bi nastavak zasijedanja Skupštine mogao biti sljedećeg petka.

- Do srijede treba da pogledamo eventualne amandmane na zakone koji su u skupštinskoj proceduri, a u četvrtak bi trebalo da ih usvojimo. Sve drugo bi nas dovelo u dodatno kašnjenje.

Moramo uraditi tehnički rebalans, sad je prilika da pogledate kakvo je stanje u vašim ministarstvima i promijenite strukturu budžeta, ako to ne uradite sad zakasnili ste za cijelu godinu - rekao je Konjević.

Premijer Dritan Abazović ocijenio je da put nove vlade neće biti lak, ali da su ministri nesebično dali sebe da se urade dobre stvari za Crnu Goru.

Poručio je da u Vladi sjede ljudi koji ništa ne duguju građanima.

Sa sjednice Vlade

Marić generalni sekretar Vlade, Sekulović savjetnik premijera Bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde Boris Marić izabran je juče za generalnog sekretara Vlade, dok je Ana Rašović imenovana za šeficu kabineta premijera.

Za Abazovićevog savjetnika za unutrašnju politiku izabran je bivši ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, za pravna pitanja Ivo Šoć, za medije Miloš Perišić, a za digitalne medije Radivoje Koprivica. Dogovoreno je da potpredsjednici na narednoj sjednici predlože svoje savjetnike.

- Volio bih da sve sjednice budu efikasne i da vrijeme trošimo na značajne stvari, otvorenim dijalogom, kako bi donijeli najbolje odluke za građane. Sjednica je otvorena za javnost, i vas pozivam da budete dostupni za javnost i da sve što nije podložno zakonskim preprekama stavite na uvid - rekao je Abazović.

SPORNE ODLUKE

Konjević je kazao da je važno da se krene u izradu zakona o vladi.

- Jedina smo država u regionu koja nema taj zakon. Treba da odredimo radnu grupu koja će raditi na tome i da joj damo rok – naveo je Konjević i pozvao na sređivanje biračkih spiskova, ali i da se dobije informacijama

Konkurs MEK-a ,,Nove ideje za održivi razvoj“

Nagrađena tri najbolja rada PODGORICA - Ministarstvo ekonomskog razvoja nagradilo je tri najbolja rada na konkursu ,,Nove ideje za održivi regionalni razvoj Crne Gore“.

Prvu nagradu i 1,5 hiljada eura dobio je Stevan Đurić, student treće godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta CG. Druga nagrada i hiljadu eura pripala je Stefanu Aleksiću, studentu doktorskih studija na Univerzitetu Mediteran, a treća i 500 eura Nemanji Popoviću, koji je na master studijama Ekonomskog fakulteta UCG. R. E.

o sudskim sporovima pokrenutim protiv Vlade u mandatu bivše vlasti.

- Treba da dobijemo informaciju koja se tiče sudskih sporova vezano za implementaciju nekoliko zakona iz resora obrazovanja. Da znamo koliki je iznos troškova i pogledamo šta bi bilo najracionalnije - smatra Konjević, koji je pozvao sve ministre da pogledaju odluke koje je bivša Vlada donijela posljednjeg dana mandata.

- Neke od tih odluka donijete su suprotno zakonu - upozorio je Konjević, dodajući da je nezakonita i posljednja odluka Vesne Bratić da odobri rad vjerskim gimnazijama.

Abazović je kazao da će podržati inicijative Konjevića, te da



Vidjećemo postoji li potreba da se u suštinskom dijelu budžeta nešto mijenja - rekao je Damjanović

ne može da arbitrira o odlukama, ali da Generalni sekretarijat Vlade može sve da provjeri.

Ministarka za evropske integracije Jovana Marović saopštila je da Vlada mora rekonstruisati pregovaračku strukturu sa EU i promijeniti kontakt osobe, te pozvala kolege da brzo izvrše imenovanja u svojim resorima.

Na sjednici su imenovani članovi vladinih komisija za politički sistem i unutrašnje poslove, ekonomsku politiku i finansijski sistem i za kadrovska i administrativna pitanja. Čelnik Komisije za procjenu šteta od elementarnih nepogoda je Zoran Miljanić, a Komisije za raspodjelu djela sredstava iz tekuće budžetske rezerve Ervin B. D. Ibrahimović.

Poslovanje EPCG u prvom kvartalu

Profit 33,5 miliona PODGORICA - Elektroprivreda (EPCG) je u prva tri mjeseca ostvarila neto dobit od 33,5 miliona eura, što je značajno više nego u prvim kvartalima tokom prethodnih deset godina. Kako su kazali iz EPCG, kvartalni finansijski izvještaj potvrđuje kontinuitet postizanja rekordnih rezultata, odnosno najvećih neto profita u istoriji kompanije.

- Ostvaren je istorijski poslovni rezultat, na koji su preovlađujući uticaj imala kretanja nivoa berzanskih cijena električne energije. Uprkos izostanku povoljnih hidroloških prilika – proizvodnja u HE „Piva“ je bila 12 odsto, a u HE „Perućica“ 30 odsto niža

od projektovane – kaže se u saopštenju.

Iz EPCG su rekli da će se tokom drugog kvartala izvoditi redovni godišnji remont na TE Pljevlja, što podrazumijeva veći uvoz električne energije.

Navodi se da s obzirom da kako se povoljne hidrološke prilike, po prirodi stvari, mogu očekivati tek u drugoj polovini godine, realnom se čini procjena da će EPCG u narednom periodu imati osjetno veće troškove.

- S tim što ovaj istorijski rezultat iz prvog kvartala daje ozbiljan zamah glavnom planu – da na kraju ove godine opet ostvarimo značajnu neto dobit - navodi se u saopštenju.

S. P.

10

Društvo

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Član opštinskog štaba nekadašnje ONO i DSZ Vojo Milošević smatra da treba učiti iz primjera kako se reagovalo na vanredne izazove za vrijeme SFRJ

Više nego ikada treba nam sistem civilne zaštite S.VASILJEVIĆ

PODGORICA - Svaka škola, radna organizacija i zdravstvena ustanova u nekadašnjoj Jugoslaviji imala je povjerenika civilne zaštite koji je bio zadužen za primjenu razrađenog sistema evakuacije i planove ponašanja za slučaj vanredne situacije.

-To je bio samo segment zakonski utemeljenog i razrađenog koncepta organizovanja građana u okviru Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, koja je bila poseban stub bezbjednosti zemlje u mirnodopskim uslovima, kadar da pruži logistiku i za slučaj ratnog stanja - kazao je u razgovoru za Pobjedu Vojo Milošević, nekadašnji član opštinskog štaba ONO i DSZ u Titogradu, dugogodišnji izviđač, politički radnik, po vokaciji ekonomista.

Prema njegovim riječima, u takvom sistemu daleko je manje moglo biti prostora za konfuziju, stihijsku reakciju ili izostanak adekvatnog odgovora u uslovima terorističkih prijetnji ili uzbunjivanja javnosti kakva se događaju proteklih mjesec.

ODGOVOR NA IZAZOVE

Milošević podsjeća da su u redovnim prilikama, jednom ili dva puta godišnje, održavane vježbe ONO i DSZ kako bi se u vanrednim okolnostima moglo brzo organizovati i efikasno djelovati.

Kao najbolji primjer značaja i doprinosa ovog sistema, Milošević navodi katastrofalni zemljotres iz aprila 1979. godine.

-Prve objektivne, precizne i tačne informacije na sve meridijane doprle su zahvaljujući pregalaštvu, znanju i sposob-

Koliko pamti, a Milošević ističe da je vrsnik revolucije iz 1941. godine, svi podsistemi samoorganizovanja društva narednog za vanredne situacije, morali su zaživjeti posle rezolucije Informbiroa, dakle nakon 1948. godine kada je Staljin zaprijetio vojnim udarom na Jugoslaviju.

-U Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj gomilale su se divizije vojske SSSR-a spremne da napadnu Jugoslaviju. Do toga nije na sreću došlo, ali to ne znači da nije bilo tenzija, ili incidenata u kojima su stradali naši graničari, jer su trajale konstantne provokacija sovjetskog, odnosno bloka zemalja potpisnica Varšavskog ugovora – navodi Milošević.

On kaže da je bezbjednost počivala na regularnoj vojsci, kao najvažnijem faktoru, miliciji koja je bila zadužena za unutrašnju bezbjednost, a uporedo su razvijeni samonikli pokreti društva, koji su zakonski uobličeni i definisani tako da svaki građanin bude uključen u određene podsisteme ONO i DSZ.

GRAĐANI SU ČINILI SISTEM EFIKASNIM: Vojo Milošević

žava danas morala da razmisli da uspostavi sličan koncept u onim segmentima čije je benefite i korisne strane potvrdilo vrijeme i iskustvo.

-Posle AB revolucije je krenulo silaznom putanjom, rastočili smo ne samo sistem ONO i DSZ, već i institucije kulture, obrazovanja, i druge vidove samoorganizovanja građana.

Uporedo nekako sa razvojem višepartizma i demokratije, nestajala je i svijest o zajedničkim dobrima, topila se spremnost da se doprinese – kaže on.

Smatra da bi Crna Gora trebalo da izgradi sistem i instrumente koji će obezbijediti da se barem dijelom povrati ono što je u po-

Ako su svoj koncept narodne odbrane, što ne reći, djelimično i po uzoru na SFRJ, razradile i unaprijedile mnoge zapadne zemlje, Crna Gora bi trebalo da izgradi sistem i instrumente koji će obezbijediti da se barem dijelom povrati ono što je u pozitivnom smislu krasilo eks Jugoslaviju i položilo ispit u svim sistuacijama: od poplava, požara do zemljotresa i odgovora na terorističke prijetnje - smatra Milošević zitivnom smislu krasilo eks Jugoslaviju i što je položilo ispit u svim teškim situacijama kroz koje se prolazilo.

-Ako su svoj koncept civilne zaštite, što ne reći, djelimično i po uzoru na SFRJ, razradile S.VASILJEVIĆ

Ističe da su postojali planovi za svaku kriznu situaciju; organizovana kolektivna skloništa za prihvat većeg broja građana, a svaka zgrada imala je u podrumu sklonište. Na nivou mjesnih zajednica civilna zaštita je imala opremu od gas maski, nosila, lopata, naprtnjača za gašenje požara, uporedo je raspolagala sistemima veze za javljanje i navođenje.

-A nijedan ulaz nije mogao da nema hidrante ili crijeva za gašenje požara. Dodajte tome entuzijazam, volonterski duh i spremnost da se bez posebnog poziva stavite na raspolaganje zajednici za slučaj bilo kakve potrebe – priča sagovornik.

Milošević se sjeća da je koncept civilne zaštite bio poduprijet i kroz sistem obrazovanja, kroz istoimeni predmet, obuku za pružanje prve pomoći...

- Kada tome dodate organizacije poput Narodne tehnike, Crvenog krsta, izviđača, ferijalaca, gorskih spasilaca i radio-amatera, to je bila jedna uvezana struktura kadra da obezbijedi koheziju, podršku i odgovor društva na brojne izazove koji mogu da se dogode i u miru i u ratu – kaže on.

Iako je sistem nekadašnje civilne zaštite, koji je svoje opravdanje potvrdio u mnogim kriznim situacijama i u uslovima elementarnih nepogoda, nestao sa krahom zemlje, Milošević ističe da bi dr-

Sovjetska prijetnja iz 1948.

OD PRVE POMOĆI DO GAS MASKI: Podrumi i skloništa bili opremljeni

i unaprijedile mnoge zapadne zemlje, mislim da bi on imao veliko opravdanje u današnjim uslovima – kazao je Milošević.

Jedan od primjera su brze reakcije u slučajevima velikih požara, kada se, prema njegovim riječima, bez posebnog poziva, reagovalo – naprtnjače na leđa i pravac krizno područje.

VRIJEDNOSTI

-Danas, ne samo da nema takve organizacije, već i efektiva na nivou države, kao što su specijalizovani vazduhoplovi, nam u kriznim situacijama ne lete, jer sistem nije obezbijedio njihovu ispravnost. To je najveći poraz i opomena da se nešto hitno mora mijenjati, a nadležni zbog propusta za takvo stanje da snose odgovornost – ističe Milošević.

Zemljotres, terorizam, epidemije... nosti naših radio-amatera – kaže Milošević.

Sjeća se da je početkom sedamdesetih u Bosnu i Hercegovinu bila ubačena međunarodna teroristička grupa sa zadatkom da izazove pobunu, sruši sistem i izvrši atentat na političke ličnosti.

- Armija, policija ali i jedinice ONO i DSZ, aktivirane su širom zemlje. Organizovali smo patrole i dežurstva da bi

eventualno u određenom trenutku mogli da budemo sa policijom i vojskom kako bi izvršavali ratne ili poluratne zadatke. Imali smo posebne uniforme...Dakle, potpuno razrađen sistem od mjesnih zajednica, do vrha republike – kaže Milošević.

Vanredna situacija na nivou zemlje bila je za vrijeme izbijanja variole vere.

-Uloga civilne zaštite bila je da

organizuje punktove, pokrene građane i da zdravstveni sistem besprekorno funkcioniše u korist svakog stanovnika ove zemlje od pionira do najstarijeg. Znate za koliko je dana vakcinisana cijela Jugoslavija, a nama danas, evo treća godina od izbijanja pandemije korone, jedva polovina stanovništva je imunizovana a od posljedica kovida umrlo je više od 2.700 građana – kaže Milošević.

Sistem civilne zaštite (ONO i DSZ) nije samo bio odgovor na poplave i požare, već je efekat proizvodio i na mikro nivou – sve do očuvanja parkovskog mobilijara koji danas besprizorno uništavamo.

Kroz odnos prema okolini i zajedničkim dobrima uviđa se, kaže, urušavanje sistema vrijednosti.

- Možda će neko reći da je mala stvar, ali nije kad vidite tipski kiosk za prodaju kokica da je osvanuo demoliran, a postavljen je dan ranije... Ne pamtim ovako devijantno i rušilačko ponašanje. Neko nezadovoljstvo je zavladalo, destrukcija.

Da li je to zbog neostvarenih želja i ambicija, uticaja narkotika, ili političke pripadnosti - o svemu tome se može diskutovati - ali jedan broj građana se ponaša prema našim vrijednostima kao, najblaže rečeno, tuđim – kaže Milošević.

Ističe da nije to vlasništvo ni predsjednika države, ni glavnog grada već javno dobro koje smo finansirali našim doprinosima.

-Zato nam treba neka vrsta revizije, dobar primjer i „rehabilitacija“ makar elemenata sistema koji je držao do zajedničkih vrijednosti i promovisao solidarnost, volonterizam i osjećaj da svako pojedinačno može da doprinese, i za sebe i za druge oko sebe – zaključuje Milošević.

Igor PERIĆ

Tim entuzijasta plan

Luča PODGORICA – Kada su se troje mladih entuzijasta, zaljubljenika u nauku, prije nekoliko mjeseci obratili Agenciji za civilno vazduhoplovstvo sa zahtjevom da im objasne što im je sve potrebno kako bi dobili dozvolu za lansiranje u svemir prvog crnogorskog satelita, dočekani su u prvi mah sa nevjericom koju je brzo zamijenilo oduševljenje.

U Agenciji za civilno vazduhoplovstvo su bili fascinirani idejom, ali su se našli i u neobičnoj situaciji jer nikada u istoriji države nijesu imali takve zahtjeve, pa nijesu odmah ni znali kako da im objasne procedure.

- Sve što vam treba dobićete, samo nam recite što vam treba, jer niko nikada nije došao sa sličnim zahtjevom – prepričavaju za Pobjedu razgovor u Agenciji osnivači organizacije Montenegro Space Research (MSR) Nina Drakulić, Nikola Perović i Filip Jovićević.

U bjelopavlićkom selu Viš, desetak kilometara od Danilovgrada, u porodičnoj kući 27-godišnjeg Nikole – specijaliste informacionih tehnologija – sa pogledom na Garač i ribnjak uz obalu rijeke Zete, planiraju dva projekta, proizvode pojedine komponente neophodne za ovaj, za crnogorske prilike, neuobičajeni poduhvat, a trenutno su u fazi testiranja različitih goriva. U tome im pomaže mladi Pljevljak Aleksa Kotlaja, koji je zaljubljenik u rakete od malih nogu a zadužen je, kako kažu, za dio priče vezane za hemiju.

PROJEKAT LUČA

Prvi crnogorski satelit zvaće se Luča, a kreatori ovog projekta se nadaju da će zablistati na ivici svemira u jesen ove godine, kao i da će dobiti dozvolu da se lansiranje obavi sa Viškog polja.

Prvobitni plan za Luču je bio da ostane u orbiti Zemlje i da kruži oko nje na visni od 150 do 200 kilometara. Međutim, zbog rata Ukrajini, iznad koje je trebalo da prelijeće, kao i iznad Rusije, od tog plana se odustalo.

Plan je da raketu dugu oko 2,5 metara koja će nositi prvi crnogorski satelit opremljen

Kako kažu, prvi koraci su napravljeni prije nekih dva mjeseca sa Agencijom, dok sa Ministarstvom odbrane još uvijek nije ostvarena komunikacija jer se, kako je Vlada bila u tehničkom mandatu, čekao izbor nove

Društvo

30. april, 1. i 2. maj 2022.

11

nira prvi crnogorski poduhvat u orbiti Zemlje, pripreme za lansiranje satelita u bjelopavlićkom selu Viš

a će zasjati sa ivice svemira I.MANDIĆ

Plan je da raketu dugu oko 2,5 metara koja će nositi prvi crnogorski satelit opremljen senzorima, žiroskopom, lokatorima, kamerom i padobranom, sa četiri hidrometeorološka balona podignu na visinu od oko 45 kilometara, gdje će se aktivirati motori koji će raketu odvesti na planiranu visinu od oko 150 kilometara od Zemlje

Nikola Perović, Nina Drakulić i Filip Jovićević sa maketama

Prvobitni plan za Luču je bio da ostane u orbiti Zemlje i da kruži oko nje na visni od 150 do 200 kilometara.

Međutim, zbog rata Ukrajini, iznad koje je trebalo da prelijeće, kao i iznad Rusije, od tog plana se odustalo če, koje je kompleksno i sa tehnološkog, ali i pravnog aspekta, iz Agencije za civilno vazduhoplovstvo su nas uputili na to da u cijelu priču mora biti ukjučeno i Ministarstvo odbrane, jer je ipak riječ o profesionalnom, a ne hobi projektu – priča Nina Drakulić, koja je završila Elektrotehnički fakultet u Podgorici, Odsjek za telekomunikacije, a trenutno sprema master na beogradskom Univerzitetu.

Nakon svih ostvarenih pretpostavki sa Ministarstvom odbrane i Agencijom, neophodno je obavijestiti i Evropsku svemirsku agenciju (ESA), i u saradnji sa njima pripremiti sve ostalo što je

neophodno za dobijanje dozvola.

Kako kažu, prvi koraci su napravljeni prije nekih dva mjeseca sa Agencijom,

Od robota do zvijezda u konkurenciji 190 zemalja. Želja im je, kaže, da u saradnji sa resornim ministarstvima nauke i prosvjete uvedu državno takmičenje iz robotike.

- Iz sve te priče vezane za robotiku i takmičenja proistekla je incijativa za Montenegro Space Research, kada nam je kao izazov u septembru prošle godine postavljen zadatak da se uz pomoć hidrometeorološkog balona CubeSat podigne na visinu od oko 15 hiljada metara – priča Nina.

Međutim, zbog procedura koje su trebale da se sprovedu kod Agencije za civilno

dok sa Ministarstvom odbrane još uvijek nije ostvarena komunikacija jer se, kako je Vlada bila u tehničkom mandatu, čekao izbor nove.

vazduhoplovstvo kako bi dobili dozvole za podizanje balona i određene senzore koje je CubeSat trebao da nosi, nijesu mogli realizovati tada kada je zadatak bio postavljen kao izazov za takmičenje, zbog nedostatka vremena.

- Vremenom je Nikola, kako je u komunikaciji sa nekim profesorima iz inostranstva, došao na ideju da razvijemo raketu i da pošaljemo pravi satelit u orbitu na sličnom principu, ali i da ne ispustimo ni ovaj projekat. Tako je ove godine nastao i MSR projekat, odnosno organizacija – ispričala je Nina.

MINI SATELIT

Prije nego krenu u zvaničnu komunikaciju sa Ministarstvom odbrane, Nikola, Nina

I.MANDIĆ

senzorima, žiroskopom, lokatorima, kamerom i padobranom, sa četiri hidrometeorološka balona podignu na visinu od oko 45 kilometara, gdje će se aktivirati motori koji će raketu odvesti na planiranu visinu od oko 150 kilometara, gdje bi se Luča zadržala desetak minuta, a potom silom gravitacije vratila na Zemlju.

Cilj im je da prikupe informacije o radijaciji, temperaturama i ostalim uslovima, kako bi u narednim projektima imali sve potrebne podatke neophodne za nove poduhvate, kao što je npr. zaštita elektronike od kosmičkog zračenja.

Ovakav način lansiranja objašnjavaju činjenicom da raketa tih dimenzija ne može nositi adekvatnu količinu goriva da stvori dovoljan potisak koji bi je „odlijepio“ od površine Zemlje. Na visini od 45 kilometara, gdje je atmosfera svega na nekih dva odsto od one pri površini Zemlje, sa istom količinom goriva može se ostvariti deset i više puta duže putovanje.

Filip Jovićević, koji je završio finansijske studije u Rimu, a potom master studije u Ženevi iz oblasti internacionalnog menadžmenta i marketing na Kembridžu, objašnjava da je ovaj način lansiranja prilično inovativan i pogodan za „zelenu etiketu“, jer će se trošiti manje goriva i samim tim će zagađenje biti svedeno na najmanju moguću mjeru.

- Što se tiče lansiranja Lu-

O tome kako je uopšte došlo do početka realizacije ovog poduhvata, govorila je Nina Drakulić koja je još od 2016. godine mentor učenicima srednjih i osnovnih škola za svjetska takmičenja u robotici.

Sa njima je učestvovala na First Global Challenge-u, svjetskom takmičenju u robotici koje se organizuje svake godine. Osnovala je sa Nikolom Perovićem organizaciju Montenegro Robotics i svake godine učestvuju sa djecom iz Crne Gore na takmičenjima od Vašingtona, preko Meksiko sitija do Dubaija, a najveći uspjeh ostvarili su 2017. godine sa učenicima podgoričke Elektrotehničke škole, kada su bili 13. u svijetu

Testiranje raketnog goriva

Način lansiranja objašnjavaju činjenicom da raketa tih dimenzija ne može nositi adekvatnu količinu goriva da stvori dovoljan potisak koji bi je „odlijepio“ od površine Zemlje. Na visini od 45 kilometara, gdje je atmosfera svega na nekih dva odsto od one pri površini Zemlje, sa istom količinom goriva može se ostvariti deset i više puta duže putovanje

i Filip planiraju da realizuju jednostavniji poduhvat od lansiranja Luče, za koji im je dovoljna samo dozvola Agencije za civilno vazduhoplovstvo.

Riječ je o minijaturnom satelitu u obliku kocke (CubeSat) koji planiraju da samo meteorološkim balonom dignu na visinu do 15 kilometara.

CubeSat-ovi su sateliti malih dimenzija koji se koriste isključivo u niskoj Zemljinoj orbiti već 15-ak godina.

Plan je da bude podignut, nakon pribavljanja svih neophodnih dozvola od Agencije za civilno vazduhoplovstvo, do kraja juna, a nakon tog uspješno sprovedenog projekta, koji će ujedno poslužiti i kao jedan od testova za kompleksniju Luču, sa zahtjevom će MSR ići prema Ministarstvu odbrane.

Nikola je ispričao da nailaze na probleme sa nabavkom helijuma neophodnog za punjenje meteo balona, jer je nestašica tog gasa u regionu, ali i da su našli izvjesne količine u Turskoj.

Do sada, kako su nam rekli, sve što je uloženo u cijelu priču oko razvoja ova dva projekta, finansirali su sami.

- Plus u cijeloj priči je što se tržišna vrijednost CubeSatova kreće i po nekoliko desetina hiljada eura. Mi smo naš maltene sami konstruisali i još ga dodatno unaprijedili nekim tehnologijama – kaže Filip.

Plan im je, kako kaže, da ako sva testiranja prođu kako treba, a s obzirom da već imaju testnu proizvodnju CubeSatova, malih raketa i motora, da uđu u industrijsku proizvodnju i probaju da snabdijevaju zemlje koje, poput Crne Gore, tek pokušavaju da uđu svemirski program, sa mini satelitama i malim raketama.

Trenutno djelove na svojim proizvodima prave od kompozita ugljeničkih vlakana koje oblikuju na 3D štampačima. Ono što im bude potrebno od nerđajućeg čelika, štampaće na 3D štampaču za metale koji je proizveo Tehnopolis, koji ekipi iz MSR-a izlazi u susret za sve što im treba.

Kada je riječ o industrijskoj proizvodnji ovih komponenti, ohrabruje ih primjer Albanije koja je napravila saradnju sa kompanijom Ilona Maska, Space X-om.

- Organizaciju sličnu našoj u Albaniji direktno finansira kompanija Space X. Oni se spremaju da ubrzo u orbitu, na visinu od oko 500 kilometara, lansiraju dva ozbiljna satelita. Ako nama ovo uspije, i ako sama država prepozna potencijal u svemu ovome, mogli bi biti prilično ozbiljni u tome. Govorimo o ozbiljnom profitu koji bi se potencijalno mjerio stotinama miliona eura, novim radnim mjestima, o industrijskoj proizvodnji, prodaji tehnologije manje razvijenim zemljama... – zaključio je Filip.

Duško MIHAILOVIĆ

12

Društvo

30. april, 1. i 2. maj 2022.

UNUTRAŠNJA KONTROLA NA POTEZU: Iz nikšićkog tužilaštva saopštili da oni policiji nijesu dali nalog za hitno noćno saslušavanje odbornice u lokalnom parlamentu i građanske aktivistkinje Tatjane Knežević-Perišić PODGORICA – Dežurni tužilac u nikšićkom tužilaštvu nije u utorak veče dao nalog da za hitno noćno saslušanje odbornice u lokalnom parlamentu i građanske aktivistkinje Tatjane Knežević-Perišić, po prijavi kapetana Vojske Crne Gore Radomira Čanjaka, zbog komentara na društvenoj mreži Fejsbuk dvadesetak dana ranije, konkretno 5. aprila.

- O događaju na koji se odnose Vaša pitanja od strane Uprave policije – CB Nikšić obaviješten je dežurni tužilac koji je našao da u konkretnom slučaju nema elemenata krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti, tako da službenicima CB Nikšić od strane dežurnog tužioca nijesu data uputstva za preduzimanje bilo koje radnje povodom tog događaja – odgovorila je juče Pobjedi državna tužiteljka – portparolka Vjera Mićunović.

NEPOTREBAN POZIV

Proizilazi da je neko u policiji odlučio da te noći uznemirava i zastrašuje Knežević-Perišić, ali i još nekoliko osoba kojima su, kako joj je rečeno, takođe u utorak veče uručeni pozivi za „prikupljanje obavještenja od građana“.

Knežević-Perišić policijska patrola na vrata porodičnog doma došla je nešto poslije 20 sati s nalogom da se javi u stanicu policije kako bi dala izjavu. U pozivu je pisalo da u policijske prostorije dođe u 21.30 sati. Nije joj saopšteno, niti je u pozivu to pisalo, kojim povodom je pozivaju.

- Čista zloupotreba ovlašće-

Martinović: Čista zloupotreba ovlašćenja Službenicima CB Nikšić od strane dežurnog tužioca nijesu data uputstva za preduzimanje bilo koje radnje povodom tog događaja – odgovorila je Pobjedi državna tužiteljka, portparolka Vjera Mićunović nja. Sam događaj po aktivnostima učesnika, vremenski okvir i stav nadležnog tužioca isključuju potrebu da se u noćnim satima sprovode istražne radnje, bez obezbjeđenja osnovnih prava licu koje se poziva – ocijenio je za Pobjedu advokat Nikola Martinović.

Kategoričan je da ovakvo postupanje nikšićke policije „zaslužuje pažnju unutrašnje kontrole“.

Iz Uprave policije ćute na pitanja koja smo im uputili, kada i nikšićkom tužilaštvu.

Pitali smo, pored ostalog, ko je procijenio da je hitno uzimati izjavu u 9.30 uveče 26. aprila, povodom komentarisanja teksta na društvenim mrežama od 5. aprila, te koliko je građana/ki pozvano da daju izjave?

Tražili smo da odgovore i zašto su ljudi uznemiravani kasno noću da bi se od njih uzimale izjave i je li to uobičajena praksa?

U Upravi policije, međutim, naišli smo na muk.

Aktivista za ljudska prava i organizacioni koordinator Građanske inicijative „21. maj“

- Nije primjereno da policija disciplinuje predstavnike i predstavnice građana. Nažalost, stvara se dojam da je gradskim čelnicima u Nikšiću u interesu da policija sprovodi zastrašivanje onih koji su im opozicija – poručio je Zeković.

KRIVIČNA PRIJAVA

Tatjana Knežević-Perišić

Aleksandar Saša Zeković, koji je godinama bio i na čelu Savjeta za građansku kontrolu rada policije, kazao je ranije Pobjedi da slučaj krivične prijave kapetana Vojske Crne Gore protiv građana koji su komentarisali njegovo saopštenje na društvenim mrežama „ni po čemu nije bio izuzetan i hitan“.

Ocijenio je da je hitnost isključivo u funkciji pritiska na građane koji su prepoznati kao neistomišljenici tada još aktuelne Vlade Krivokapić-Abazović.

Istakao je i da bi, „u istinskoj demokratiji primarno reagovala Skupština opštine Nikišić“, s obzirom na to da je Knežević-Perišić odbornica.

Knežević-Perišić rekla je ranije za naše novine da je bila zatečena noćnom posjetom policije njenom domu.

- Nije mi bilo jasno o čemu se radi. Ni u pozivu koji mi je uručen nije se navodilo kojim povodom me pozivaju - rekla je ona za Pobjedu.

U policiji su joj kazali da postupaju po nalogu tužilaštva, a po prijavi Čanjaka.

Ona je 5. aprila na Fejsbuk stranici RTV Nikšić komentarisala saopštenje Čanjaka, koji je, pored ostalog, tvrdio da je u aprilu 2021. godine, na Bogetićima, pretučen „bez ikakvog povoda, a naočigled policijskih službenika na kukavički i bezobziran način“, a da su ga napale pristalica „organizacije poznate kao ‘Patriotsko-komitski savez

Crne Gore’ koja je tog dana organizovala protest i blokadu magistralnog puta Nikšić – Podgorica“.

Knežević-Perišić, koja je bila predsjednica PKS-a i učesnica protesta na Bogetićima, u komentaru na ovo saopštenje napisala je da Čanjak izmišlja i da nije bio u nesvijesti, „niti je pao, niti je branjeno ambulantnim kolima da prođu“. Napisala je i da je Čanjak izašao iz autobusa i napao demonstranta „pa je dobio po nosu i vratio se u autobus“, te da su ostali izašli iz autobusa i „prošli barikadu potpuno mirno“…

Pobjedi je kazala da su joj građani tada ispričali da je Čanjak „izašavši iz autobusa, dovikivao policijskom službeniku: ‘Što ova crnogorska go..a vodenim šmrkom ne maknu sa magistrale’ i da je zbog toga došlo do incidenta“.

Ocijenila je i da je njeno i privođenje njenih sugrađana u utorak veče pokušaj Vlade Zdravka Krivokapića da građanke i građane koji su se suprotstavljali politici te vlade predstavi kao teroriste. K. KRSMANOVIĆ

Iako nije mijenjan Zakon o korupciji, ASK za godinu donio dva različita mišljenja o tome da li je direktor AEM-a u sukobu interesa

Vuković prošle godine sam tražio da utvrde postoji li konflikt PODGORICA – Gotovo godinu nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) 2. jula 2021. godine donijela mišljenje da Goran Vuković, direktor Agencije za elektronske medije, nije u sukobu interesa i da nema zakonskih ograničenja za njegovo imenovanje - promijenila je mišljenje i objavila suprotno.

ASK je 26. aprila ove godine objavio mišljenje koje je, kao i prvo, potpisala direktorica Jelena Perović a u kom sada piše da je ugrožen javni interes koji upućuje na postojanje korupcije u postupku imenovanja Gorana Vukovića na mjesto direktora Agencije za elektronske medije (AEM) jer je njegova supruga članica Disciplinske komisije, koju formira Vlada.

ZAHTJEV

Goran Vuković se prošle godine samoinicijativno obratio ASK-u zbog pisanja pojedinih medija da je nezakonito izabran za rukovodioca i da je u

konfliktu interesa. Tada mu je, u julu, iz ASK-a rečeno da nema sukoba interesa.

- Polazeći od navedenih odredbi Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o državnim službenicima i namještenicima, a u odnosu na navode iz zahtjeva, nijesu propisana zakonska ograničenja povodom navedenog...

Naime, imajući u vidu nadležnosti Disciplinske komisije kao i nadležnosti AEM-a konstatuje se da nemaju dodirnih tačaka te da imenovani javni funkcioner, kao vršilac dužnosti AEM-a, i njegova supruga, kao članica Disciplinske komisije, na navedeni način ne mogu doći u sukob interesa. Ovo sa razloga jer navedena Diciplinska komisija vodi disciplinski postupak za težu povredu službene dužnosti protiv državnog službenika, odnosno namještenika, dok se na zaposlene u AEM-a ne primjenjuju odredbe Zakona o državnim službenicima i namještenicima, već odredbe Zakona o radu – napisala je

direktorica ASK-a Perović u rješenju objavljenom prošle godine.

U pitanju je odredba zakona prema kojoj na poziciju direktora AEM-a ne može biti izabran supružnik lica koje je imenovano od strane Vlade, Skupštine ili institucije predsjednika Crne Gore.

ranim rješenjem Vlade imenovana za članicu Disciplinske komisije, što je svrstava u kategoriju lica koja su bračni drugovi, lica koja bira, imenuje ili postavlja predsjednik, Skupština ili Vlada, te je postojala smetnja za imenovanje Vukovića za direktora AEM-a…, a što je, u tom trenutku kandidat

ISTA LEGISLATIVA

Od 2. jula 2021. godine, kada je objavljeno mišljenje ASK-s u kome se navodi da nema sukoba interesa, do 26. aprila 2022. godine kada je objavljeno drugačije, nije se promijenio Zakon o sprečavanju korupcije.

Ipak, ista agencija je prije četiri dana objavila mišljenje u kome se navodi da je utvrdila ugrožavanje javnog interesa koje upućuje na postojanje korupcije. Ovoga puta su po službenoj dužnosti pokrenuli postupak za utvrđivanje postojanja ugrožavanja javnog interesa.

- Supruga je citi-

Goran Vuković

za direktora, Vuković morao znati - navodi se u dokumentu Agencije.

Vuković je, prema dokumentima u koje je Pobjeda imala uvid, pisao i Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija. Ministarka Tamara Srzentić je, u odgovoru, navela da smatra relevantnim mišljenje ASK-a od 2. jula 2021. godine.

Obratio se i generalnom sekretaru Skupštine Crne Gore u kome je dostavio pravno tumačenje povodom natpisa u medijima.

Vuković je zatražio i mišljenje advokata da li su postojale pravne smetnje za njegovo imenovanje za direktora AEM-a.

Advokat Dragoljub Đukanović je na osnovu mišljenja Agencije za sprečavanje korupcije od prošle godine, odnosno rješenja 02-01-1509/2 i Zakona o elektronskim medijima takođe dao pravno mišljenje da ne postoji sukob interesa u radnim angažmanima Gorana Vukovića i njegove

suruge Mirjane Vuković.

Vuković je na mjesto rukovodioca AEM-a izabran u martu 2019. godine.

- Članovi SAEM su sa svim podnosiocima prijava na javni konkurs obavili intrervjue.

Odluka je donijeta nakon obavljenih razgovora i analize prijava na javni konkurs, sa posebnim osvrtom na vizije razvoja sektora audio-vizuelnih medijskih usluga u Crnoj Gori – objavljeno je nakon njegovog izbora prije tri godine.

NIJE BILO PREPREKA

Vuković se, u oktobru prošle godine, nakon pisanja novina Dan, te portala Borba, Fos media, Dan i RTCG izjasnio i pred Savjetom AEM-a, sjednica je zakazana upravo povodom tih natpisa, uprkos odluci ASK-a iz jula mjeseca u kojoj je napisano da konflikt ne postoji.

On je izjašnjenje dostavio predsjedniku Savjeta Branku Boškoviću, i članovima Andrijani Nikolić, Rajku Todoroviću i Edinu Koljenoviću.

Tada je SAEM imao nepotpuni broj članova, jer je Boris Raonić, kao predstavnik NVO Građanska alijansa, prešao na mjesto generalnog direktora RTCG. Na njegovo mjesto je kasnije došao Milan Radović iz iste NVO. Koljenović je takođe povezan sa tom NVO u kojoj je bio koordinator programa.J. M.

Hronika

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Glavni specijalni tužilac i direktor Uprave policije donijeli odluku o kadrovskim promjenama

Branilac bivše predsjednice Vrhovnog suda u emisiji RTCG saopštio da nema komunikaciju sa sinom Vesne Medenice

Predrag Šuković novi načelnik Specijalnog policijskog odjeljenja

Begović je podsjetio da je njegova branjenica nedavno otpuštena iz KCCG, te da je sada pod ozbiljnom kontrolom ljekara u Istražnom zatvoru.

-Njeno zdravstveno stanje je bilo vrlo loše, smještena je u zatvorskoj prostoriji, vodi se ozbiljno računa o njoj, budući da je i prilikom lišavanja slobode i zadržavanja imala zdravstvene probleme i tegobe – rekao je Begović, navodeći da prima terapiju.

Na pitanje je li imao komunikaciju sa njenim sinom Milošem, Begović je odgovorio da nije, te da ga uopšte i ne poznaje.

-Nikad ga u životu nijesam vidio. Dobio sam posrednu informaciju da se on nalazi u Beogradu. Budući da je zavisnik od opijata nalazi se na nekoj beogradskoj klinici. Po logici stvari trebalo bi da se on u nekoj bližoj budućnosti prijavi nadležnim državnim organima, jer je boravak njegove majke u Istražnom zatvoru vezan njegovim dolaskom u Crnu Goru – istakao je Begović.

On kaže da bi trebalo da postoji „njegova ljudska obaveza da makar dolaskom u Crnu Goru pomogne svojoj majci

Šuković je na portalu Vijesti, pod p s e u d o n i m o m , , B o s “ , p o s t av l j a o komentare koje je sud protumačio kao prijetnje Markoviću, zbog čega je prvostepenom presudom Šuković osuđen uslovno na tri mjeseca zatvora.

Po Zakonu o specijalnom državnom tužilaštvu, član 26, rukovodioca Specijalnog policijskog odjeljenja postavlja direktor policije, ali uz saglasnost glavnog specijalnog tužioca.

Specijalno policijsko odjeljenje je, inače, uspostavljeno na osnovu Zakona o specijalnom državnom tužilaštvu. Rukovodilac i policijski službenici iz Specijalnog policijskog odjeljenja postupaju po nalogu specijalnog tužioca.

Dugogodišnji sudija Višeg suda u Podgorici Vladimir Novović izabran je 18. marta na mjesto glavnog specijalnog tužioca uz podršku najvećeg broja članova Tužilačkog savjeta.

A. R.

d.mijatović

Više državno tužilaštvo

vrijednost je okrivljenima bila poznata, ostao otvoren, T. N. je pitao Š. H. „oćemo li“.

Onda je Š. H. radnici zaprijetio tako što je izvadio pištolj i uperio ga u njenom pravcu –

navodi se u optužnici.

Kako se dodaje, T. N. je radnicu jednom rukom snažno stisnuo za ruke, a drugom joj je zatvorio usta, gurao je i vukao.

Za to vrijeme je okrivljeni Š. H. ukrao 11 satova „hublot“, vrijednosti preko 66,677 eura, vlasništvo oštećenog D. K. i stavio ih u torbu.

Dok su osumnjičeni T. N. i Š. N. krali plijen, D. H. ih je čekao u vozilu, pa su nakon pljačke pobjegli.

Oni su osmislili i da unovče plijen, pa je D. H. dogovorio prodaju satova sa za sada neidentifikovanom osobom.

-Okrivljeni T. N. je sljedećeg dana tom za sada neidentifikovanom licu predao satove i od njega na ime prodaje uzeo dio dogovorenog novca u iznosu od 30.000 eura. Taj novac su, ističe se u optužnici, planirali da podijele na jednake djelove, dok su ostatak trebali da dobiju naknadno – navodi se u optužnici.

A. R.

Zdravko Begović

da izađe iz pritvora“.

-Jer njegova majka će sve vrijeme biti u pritvoru dok god on ne bude dostupan državnim organima Crne Gore – istakao je Begović, ocjenjujući da bez Miloševog dolaska bivša predsjednica Vrhovnog suda nikako neće moći da izađe da se brani sa slobode.

Medenica je uhapšena 17. aprila na aerodromu kada je sa kartom za Beograd pokušala da uđe u avion. Njeno hapšenje uslijedilo je nakon što je Europol dostavio transkripte razgovora između njenog sina i policajca Darka Lalovića u kojima preko aplikacije Skaj detaljno razgovaraju o kriminalnim aktivnostima, za koje je, prema kazivanju Miloša Medenice, njegova majka znala i, ako zatreba, bila tu da ga zaštiti.

Prema sumnjama tužilaštva, Miloš Medenica je preko majke dobijao podatke u određenim predmetima za interese kriminalne organizacije na čijem je čelu.

A. R.

U Kotoru uhapšen državljanin Kosova zbog prodaje droge

Zaplijenjeno 77 pakovanja marihuane KOTOR - Kotorska policija uhapsila je A. V. (32), državljanina Kosova sa boravkom u Kotoru, nakon što je pretresom njegovog stana pronašla i oduzela 77 pakovanja marihuane.

-Postupajući na osnovu naredbe sudije Višeg suda u Podgorici, kotorska policija je izvršila pretres stana i drugih prostorija koje koristi A.V. (32) sa Kosova sa boravkom u Kotoru. Pretresom je policija pronašla i oduzela jedno veće i 77 manjih pakovanja sa sadržajem opojne droge marihuana, kao i 13 tzv. džointa. Ukupna težina oduzete opojne droge je oko 310 grama – navodi se u saopštenju Uprave policije.

Kako su kazali, o događaju je obaviješten državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici koji je naložio da se A. V. uhapsi zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

C. H. ilustracija

policijskog odjeljenja Dragana Radonjića koji je na toj poziciji posljednjih pet godina.

Pobjedi je ranije saopšteno da su u toku konsultacije između glavnog specijalnog tužioca Novovića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina. Šuković je bio policijski inspektor i načelnik Odjeljenja za organizovani kriminal, a radio je i u graničnoj policiji.

On je 11. jula 2016. godine ranjen sa više hitaca u noge usred dana u Njegoševoj ulici, u strogom centru Podgorice. Napad nije rasvijetljen.

Ime inspektora Predraga Šukovića je postalo poznato široj javnosti nakon što je javno prozvao potpredsjednika Vlade Duška Markovića i bivšeg direktora crnogorske policije Veselina Veljovića za povezanost sa mojkovačkom kriminalnom grupom koja se navodno bavila švercom cigareta.

Marković i Veljović su demantovali navode Šukovića.

Jedan osumnjičeni čuvao stražu dok su dvojica krala satove vrijedne skoro 66.700 eura

Pljačka se dogodila 9. decembra prošle godine u podne.

T. N. i Š. H. su, ističe se u optužnici, maskirani sa kačketima na glavama i maskama došli do jedne juvelirnice. Predstavili su se kao kupci, tražeći od radnice da otključa izloge gdje su se nalazili skupocjeni satovi.

-U trenutku dok je jedan izlog u kojem su se nalazili satovi marke „hublot“, čija

PODGORICA – Zdravko Begović, advokat bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice, saopštio je u emisiji RTCG da je boravak njegove branjenice u Istražnom zatvoru vezan za dolazak Miloša Medenice u Crnu Goru.

Predrag Šuković

Više državno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv tri osobe zbog pljačke juvelirnice u Porto Montenegru

PODGORICA - Više državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv tri crnogorska državljana N. T, H. D. i H. Š. zbog razbojničke krađe u prodavnici ekskluzivnih satova u luksuznom tivatskom naselju Porto Montenegro.

Begović: Miloš Medenica bi trebalo da se prijavi nadležnima

m.BaBović

PODGORICA – Viši policijski inspektor prve klase Predrag Šuković novi je načelnik Specijalnog policijskog odjeljenja, umjesto Dragana Radonjića.

Kako je saopšteno iz Uprave policije, Šuković je na osnovu zahtjeva, odnosno saglasnosti glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića, raspoređen na mjesto načelnika. Odluka je donijeta na osnovu člana 26 Zakona o Specijalnom državnom tužilaštvu u skladu sa članom 166 Zakona o unutrašnjim poslovima.

-Policijski poslovi u vezi sa krivičnim djelima iz člana 3 Zakona o Specijalnom državnom tužilaštvu vrše policijski službenici koji rade u posebnoj organizacionoj jedinici Uprave policije – Ministarstva unutrašnjih poslova, Specijalnom policijskom odjeljenju u okviru Sektora za borbu protiv kriminala – saopšteno je iz policije.

Oni su najavili i povećanje broja radnih mjesta u Specijalnom policijskom odjeljenju.

-Shodno prioritetima u narednom periodu, Nacrtom pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, planirano je povećanje ukupnog broja sistematizovanih radnih mjesta u Specijalnom policijskom odjeljenju na 50.

Prema saznanjima Pobjede, Šuković je prvi radni dan proveo sa šest najbližih saradnika dok je ostalim službenicima rekao da mogu da idu kući jer će narednih dana biti obaviješteni o statusu.

Do sada je u tom odjeljenju, prema sistematizaciji, zapošljeno 30 službenika.

Iz policije navode da će sprovesti bezbjednosne provjere shodno odredbama Zakona o tajnosti podataka, a nakon donošenja odgovarajućih podzakonskih akata i poligrafsko testiranje, provjeru opšteg zdravstvenog stanja i posebne fizičke i psihičke sposobnosti, kao i provjere postojanja bezbjednosnih smetnji za dalji rad, shodno Zakonu o unutrašnjim poslovima.

Glavni specijalni tužilac Vladimir Novović inicirao je smjenu rukovodioca Specijalnog

13

Hronika

PODGORICA – Crnogorski istražitelji nijesu uspjeli da utvrde ko stoji iza dojava o bombama na teritoriji Crne Gore koje su u nekoliko navrata slate tokom posljednjih tridesetak dana, pa je vrh bezbjednosnog sektora donio odluku da će, ukoliko se uskoro ne dođe do počinioca i rasvijetle prijetnje koje izazivaju osjećaj velike uznemirenosti građana - neko od nadležnih iz policije morati da snosi odgovornost.

To je Pobjedi nezvanično saopštilo više izvora iz vrha bezbjednosnog sektora, koji je u očajničkim nastojanjima da se što prije dođe do nekog konkretnijeg saznanja, opipljivog dokaza ili traga o počiniocu ili počiniocima.

Odluka je uslijedila nakon što je u srijedu blokiran obrazovni sistem, a građani su u strahu od novih prijetnji.

Kako nam je nezvanično saopšteno, već se licitira na koga će „pasti“ odgovornost, ali se ne pominju imena osoba koje su u vrhu policije.

30. april, 1. i 2. maj 2022.

U PANICI TRAŽE ODGOVORNOG: Istražitelji dobili rok da otkriju ko šalje

Ne znaju počinioc tvrde da je bezbje d. mijatović

14

BEZ ADEKVATNE REAKCIJE

I u slučaju prijetnji sa potpisom ruskog ekstremiste Vladislava Pozdnjakova i u ovim slučajevima od srijede policija nema konkretne informacije o izvršiocima, kao ni saznanja o potencijalnim nalogodavcima, organizatorima, a nema ni onog što je najznačajnije za istragu – konkretnog motiva.

I laicima je jasno - cilj slanja prijetnji je postignut – strah, panika i neizvjesnost su prisutni. Još i gore: kako se ne zna ko je odgovoran za urušavanje bezbjednosti crnogorskih građana, niko sa sigurnošću ne može da utvrdi da li je počinilac (ili više njih) spreman da ide korak dalje.

Istražitelji za sada imaju informaciju da su poruke stigle sa ruskih IP adresa i ruskog servera.

Predstavnici policije i političkih partija građane „hrane“ umirujućim porukama da „nema mjesta panici“. Ipak, svima je jasno da se sve svodi na pretpostavke koje se koriste u dnevno-političkim komunikacijama.

Obavještajno-bezbjednosni sektor u Crnoj Gori nije adekvatno odgovorio na savremeni oblik sajber prijetnji, izazove i rizike, jer – očito – ne raspolaže organizacionim, kadrovskim, moguće i – tehničkim kapacitetima.

Pobjedin sagovornik iz bezbjednosnog sektora navodi da to najbolje potkrepljuju ,,istupi“ predstavnika Uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova kojima se pokušava pokazati odgovornost, ali u javnosti se stiče potpuno drugačiji stav.

OPREČNE INFORMACIJE

Manje od 24 sata nakon posljednjih dojava o bombama u školama i državnim insti-

PRIJETNJE OBRAZOVNIM USTANOVAMA POČELE 1. APRILA: Ispred škole „21. maj“ u Podgorici

tucijama oglasila su se dva službenika policije i sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa različitim informacijama. Samo su se u jednom usaglasili - da su građani i đeca bezbjedni.

Prvu informaciju je u srijedu veče u Dnevniku RTCG saopštio pomoćnik direktora policije Dragan Gorović, zadužen za javni red i mir i bezbjednost u saobraćaju. On je naveo da je policija dobila više od 200 prijetećih poruka i poručio da su preduzeli sve mjere iz svoje nadležnosti i prekontrolisali sve objekte koji su bili predmet prijetnji i utvrdili da su bezbjedni.

Gorović je rekao da građani mogu da se osjećaju bezbjedno i lakonski dodao: ,,Ne isključujem mogućnost da ovakvih dojava

Predstavnici policije i političkih partija građane „hrane“ umirujućim porukama da „nema mjesta panici“. Ipak, svima je jasno da se sve svodi na pretpostavke koje se koriste u dnevno-političke komunikacije. Obavještajno-bezbjednosni sektor u Crnoj Gori nije adekvatno odgovorio na savremeni oblik sajber prijetnji, izazove i rizike, jer nema kompetentne organizacione, kadrovske i tehničke kapacitete bude i u narednom periodu“.

Sjutra, u emisiji „Boje jutra“ TV Vijesti, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Zoran Miljanić kazao je da su prijeteće poruke stigle na adresu 178 obrazovnih institucija, 12 opština, komunalne policije, jednog Centra za bezbjednost i jedne Službe zaštite i spašavanja. On je otkrio da su prve prijetnje stigle iz Paname i Belgije.

Dok je Miljanić gostovao na jednoj televiziji, rukovodilac

Grupe za suzbijanje krivičnih djela visokotehničkog kriminala u Upravi policije Jakša Backović je u emisiji ,,Dobro jutro, Crna Goro“ na RTCG kazao da prijetnje nijesu stigle sa iste adrese kao 1. aprila i da je policija odradila sve što je u njenoj moći.

– Da li to radi neko svjesno ili nesvjesno ne znamo, ali ako je neslana šala nekih tinejdžera moraju da budu svjesni posljedica – naveo je Backović.

Tek juče je zvanično saop-

šteno da su dojave o podmetnutim bombama u barskoj osnovnoj školi ,,Mrkojevići“ i ulcinjskoj osnovnoj školi ,,Maršal Tito“ poslala dvojica maloljetnika koja su identifikovana uz pomoć međunarodnih partnera.

Ostalo je, međutim, bez odgovora – ko je poslao ostale prijetnje.

Kao što je nejasno, koje su to specijalne antiterorističke ekipe i kako je policija za samo nekoliko sati, kako je to ustvrdio

evakuisane su i zgrade opština Nikšić, Bar, Berane, Bijelo Polje, Pljevlja i Kotor.

Ovo je već drugo uznemiravanje javnosti tokom ovog mjeseca i nastavak je sijanja panike i straha od 1. aprila kada su brojne škole u Pod-

gorici i jedna u Bijelom Polju evakuisane nakon prijetnji koje su stigle takođe elektronskom poštom na njihove, ali i na adrese Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova i Glavnog grada.

Ta poruka, za razliku od onih

Miljanić, uspjela da detaljno provjeri prostorije ostalih 190 objekata koji su bili targetirani?

IZOSTALE OBAVJEŠTAJNE AKTIVNOSTI

Nije čudo da se Crna Gora teško snalazi u novonastaloj situaciji.

Sajber kriminal trenutno je najveći bezbjednosni izazov u svijetu i sa njim se teško nose mnogo veće zemlje, sa znatno brojnim ljudstvom i najsavremenijom opremom za detekciju.

Blokada sistema Obrazovni sistem u srijedu je blokiran nakon što je, prema saznanjima Pobjede, na adrese 103 obrazovne ustanove u 17 crnogorskih opština elektronskom poštom stigla zastrašujuća prijetnja da su u njima

postavljene bombe i da će gradovi krvariti.

U ranim jutarnjim časovima, prijeteća imejl poruka poslata preko ruskog internet giganta Yandexa sa adrese wdybld@yandex.ru, rezultirala je evakuacijom, a potom

i potpunom obustavom obrazovnog programa širom Crne Gore, pa je oko 95 hiljada učenika i 23 hiljade predškolaca ostalo bez nastave.

Osim brojnih obrazovnih ustanova, zbog prijetnji o podmetnutim bombama

u srijedu, poslata je sa imejl servisa koji do jednog nivoa osigurava skrivanje identiteta pošiljaoca, a koju je potpisala organizacija „Muška država“, ruska grupa rasista koja mržnju prema svemu što je ,,nerusko“ pakuje u

Hronika

30. april, 1. i 2. maj 2022.

15

prijeteće poruke o bombaškim napadima

e, ali dno Antiteroristički i kontradiverzioni pregledi su prioritetne i odlučujuće mjere za eliminisanje sumnji, odnosno za utvrđivanje da je određeni objekat bezbjedan i da je dojava o postavljenoj bombi bila lažna.

Međutim, postavlja se pitanje kako će kontradiverziona jedinica Uprave policije, koja ima u svom sastavu dva tima za pregled, završiti blagovremeno i efikasno mjere iz svoje nadležnosti - zbog činjenice da istovremeno mogu raditi u dva objekta.

Očigledno je da su izostale obavještajne aktivnosti Agencije za nacionalnu bezbjednost s ciljem odbrane nacionalnog prostora od sajber prijetnji sa elementima inostranosti i ustupanja konkretnih informacija policiji i tužilaštvu u cilju rasvjetljavanja i dokazivanja konkretnih krivičnih djela.

Izostale su i operativne i istražne aktivnosti kriminalističke policije, koja usljed nedostatka kadrovsko tehničkog potencijala nije u mogućnosti da se na efikasan način bavi i izbori sa aktuelnim bezbjednosnim izazovima.

Pobjedini sagovornici navode da je ovdje cilj onoga ko šalje poruke postignut. Radi se o konkretnim krivičnim djelima izazivanje panike i nereda u produženom trajanju, koja su počinjena od nepoznatih izvršilaca.

DESTABILIZACIJA DRŽAVE

U zavisnosti sa kojih adresa ovakve prijetnje dolaze i sa kojim još ciljem, može se govoriti i o subverzivnim i terorističkim aktivnostima u cilju de-

ekstremnu desničarsku ideologiju koju naziva nacional-patrijarhatom, a u poruci se zahtijevala promjena vlasti u Crnoj Gori i rukovodstva Agencije za nacionalnu bezbjednost Crne Gore.

d. mijatović

Mejl koji je upućen na adrese velikog broja škola

Dritan Abazović u posjeti Ekonomskoj školi

EK očekuje da prijetnje istraže nadležni organi Evropska komisija osudila je nedavne prijetnje bombama u školama i opštinskim prostorijama.

- Upoznati smo sa zvaničnim reakcijama crnogorskih vlasti koje pozivaju na smirenost. Očekujemo da prijetnje istraže nadležni organi - saopštila je portparolka EK Ana Pisonero Hernandez za RTCG. d. mijatović

I u slučaju prijetnji sa potpisom ruskog ekstremiste Vladislava Pozdnjakova i u ovim slučajevima od srijede policija nema konkretne informacije o izvršiocima, kao ni saznanja o potencijalnim nalogodavcima, organizatorima, a nema ni onog što je najznačajnije za istragu – konkretnog motiva

Abazovićeva ,,relaksirana“ obećanja

Nekoliko sati prije nego što je u četvrtak 28. aprila izabran za crnogorskog premijera, Dritan Abazović je, kao koordinator svih službi bezbjednosti, uz pratnju njegovog savjetnika za bezbjednost Filipa Adžića posjetio Srednju ekonomsku školu u Podgorici.

Namjera je, očito, bila da se tom posjetom i umirujućim riječima budućeg premijera nekako stišaju uzavrele emocije i tenzije, dan nakon dramatične dojave o podmetnutim bombama u više od 170 crnogorskih škola, kada je potpuno blokiran obrazovni sistem.

Sve u skladu sa tim dobrim namjerama, Abazović se – uz budnu pratnju medija kojima je posjeta najavljena dan ranije - obratio učenicima jednog razreda škole, pokušavajući da ,,relaksira atmosferu“.

– Ovo je sastavni dio života i nadam se da jučerašnji

događaj neće uticati na vaše raspoloženje – kazao je tada još aktuelni potpredsjednik Vlade, uz napomenu da ,,ne treba nasijedati na provokacije“.

Mediji nijesu izvijestili kako je Abazovićeva izjava uticala na đačko raspoloženje, ali tadašnji mandatar i koordinator svih službi bezbjednosti a sadašnji premijer je bio dužan da se ponaša - prikladno svojoj funkciji. Tačnije: da ne širi optimizam bez pokrića i da ne ,,relaksira“ javnost lažnim obećanjima!

U času kada je ,,relaksirao đake i profesore“, Abazović je znao da policija nema podatke ko stoji iza dojava o bombama, imao je informaciju da policija nije mogla da obavi pregled sve 172 škole.

I, što je najvažnije – nije imao pouzdanu procjenu bezbjednosnog sektora da je situacija pod kontrolom i da nema realne opasnosti.

U ovakvim situacijama od čovjeka koji je na čelu službi bezbjednosti očekuje se precizna informacija, ako takva postoji, a ne populističko-propagandna igra spinovanja. Koja je suštinski – potcjenjivanje opasnosti.

Ozbiljni političari ne smiju da podižu raspoloženje u ovakvim situacijama, već da djeluju u skladu sa ovlašćenjima koja imaju i odgovornošću koju su prihvatili.

Zato bi bolje bilo da se, sada sa pozicije premijera, Abazović pozabavi izgradnjom sistema zaštite i bezbjednosti, što mu je tokom posljednjih 16 mjeseci boravka u vrhu vlasti bio primaran zadatak.

Onda će i đaci, ali i svi građani, imati više razloga za dobro raspoloženje, umjesto da moramo u narednim sličnim opasnim situacijama da gledamo ovakve državne D. Đ. skečeve.

je obilazak škole i o potencijalnim prijetnjama upoznata je uprava škole. Takođe, izvršen je i protivdiverzioni pregled prostorija škole, fiskulturne sale i dvorišta, kojom prilikom nije ustanovljeno prisustvo eksplozivnih i radioaktivnih materija, niti opasnih i zapaljivih predmeta – saopštili su iz policije.

Osim toga, policijski službenici su identifikovali i osobu koja je

27. aprila, putem elektronske komunikacije, uputila mejl prijeteće sadržine na službenu adresu Osnovne škole „Mrkojevići“ u Baru, a u kojem je navela da se u navedenom objektu nalazi bomba i podnijela krivičnu prijavu državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Baru.

Iz policije napominju da se u oba slučaja radi o maloljetnicima.

NA METI DOJAVA O BOMBAMA I SREDNJE ŠKOLE: Gimnazija u Podgorici

Rasvijetljene prijetnje u školama u Ulcinju i Baru Policija je sinoć saopštila da je identifikovala dvojicu maloljetnika koji su uputili prijetnje 21. i 27. aprila preko bloga i mejla.

Prema saznanjima Pobjede, policija je identifikovala četrnaestogodišnjaka iz Bara koji je 21. aprila objavio na jednom blog sajtu prijetnju po bezbjednost djece i zaposle-

stabilizacije države i stvaranja uslova za konkretne akcije sa ozbiljnim posljedicama.

- Korišćenje elektronske pošte sa inostranih adresa, fiktivne-šifrovane elektronske komunikacije, korišćenje različitih oblika internet komunikacija, lažnih profila na društvenim mrežama, kriptovane i satelitske telefonske kumunikacije (npr. Skaj), postala je redovna komunikacija između članova kriminalnih i terorističkih organizacija u cilju vršenja najtežih krivičnih djela organizovanog kriminala, šverca narkotika, terorističkih akata... Praksa je i da se inostrane obavještajne službe u okvirima hibridnog djelovanja prema neprijatelj-

nih u Osnovnoj školi „Maršal Tito“ u Ulcinju.

Kako se navodi u saopštenju policije, protiv njega je podnijeta krivična prijava državnom tužiocu u Specijalnom državnom tužilaštvu.

Dodaju da je policija prethodno obaviještena od NCB Interpol Vašington da je na Google blogu, sajtu nepoznata osoba

navela da je neonacista i da planira da počini masovnu pucnjavu u osnovnoj školi, uz poziv za pridruživanje lokalnim nacistima.

- Po dobijenom obavještenju službenici Uprave policije obavijestili su specijalnog državnog tužioca i preduzeli su mjere i radnje u cilju provjere iznijetih prijetnji, izvršen

skim državama koriste istim tim metodama – napominje naš sagovornik.

Koliko je široko, globalno, složeno i izazovno polje sajber kriminala najbolje govore posljednji slučajevi sa inostranim elementima (Skaj komunikacija kod kriminalnih grupa, Pozdnjakov i prijetnje imejlom).

Kapaciteti policije su takvi da bez pomoći međunarodnih partnerskih službi nema otkrivanja ove vrste kriminala u Crnoj Gori. To je bio i slučaj sa korišćenjem aplikacije Skaj (Europol).

Jedinica za borbu protiv sajber kriminala u Odsjeku za borbu protiv teškog kriminala u Upravi policije ima sistematizovanih - šest radnih mjesta: šef jedinice i pet inspektora, bez

savremene tehnike i opreme za realizaciju složenijih operacija na državnom i međunarodnom nivou.

Inspektori rade, kako nam je objašnjeno, „pješke“, kao prije deceniju ili čak dvije, a oprema koja im je na raspolaganju neadekvatna je da bi se policija mogla suprotstaviti ovakvim udarima na bezbjednost.

Kako se razvijaju savremene tehnologije i njihova zloupotreba u kriminalne svrhe, tako bi trebalo da se sprovode procesi modernizacije istražnih jedinica kriminalističke policije. Upućeni kažu da iz svih operativnih struktura policije pa i u jedinici za sajber kriminal, inspektori od ličnih sredstava kupuju tonere za štampač, papir za štampanje

i drugi potrošni materijal, a da je oprema i tehnika za istraživanje sajber kriminala samo pusta želja i mrtvo slovo na papiru u akcionim i budžetskim planovima za nabavku u policiji.

PRAKSA U EVROPI

Uporedna regionalna i evropska praksa po ovom pitanju je skroz drugačija. Službe za borbu protiv sajber kriminala i sajber prijetnji su organizovane na mnogo većem nivou, sa velikim brojem najiskusnijih policijskih istražitelja, telekomunikacionih inžinjera, opremljenih po standardima savremene tehnologije.

Tako ustrojene, organizaciono i kadrovski, i tehnički osposobljene službe bave se savreme-

nim oblicima konkretnih sajber krivičnih djela, kao i u sprečavanju i rasvjetljavanju sajber prijetnji i zloupotrebe sajber metoda i tehnologija s ciljem izvršenja najtežih oblika krivičnih djela od strane međunarodnih kriminalnih organizacija, terorističkih akata i aktivnosti destabilizacije (likvidacije, terorizam, šverc droge i oružja, organizovano sajber širenje panike i nereda itd).

U Crnoj Gori je situacija sasvim drugačija pa je naša država, kako se pokazalo, laka meta za destabilizaciju. Zato su poruke predstavnika policije i Ministarstva unutrašnjih poslova - da je sve u redu i da nema mjesta panici – vrlo uznemirujuće. Ana RAIČKOVIĆ

16

Povodi

30. april, 1. i 2. maj 2022.

POGLED SA STRANE

» Piše: dr Dragan VESELINOV

Ugasli šarm Prvog maja

rva država na svetu koja je Praznik rada proglasila za P nacionalni bila je Oregon 1887.

godine. Samo, smisao praznika nije bio humanistički već - rasistički. Svaki crnac ili ,,obojeni“ koji se zatekne na teritoriji Oregona bio je optužen da konkuriše belim radnicima nižom cenom rada i da sklapa zaveru sa Indijancima protiv bele vlasti - bio bi od 1844. godine odlukom suda išiban sa 39 udaraca korbačem svakih šest meseci sve dok ne izađe iz zemlje. Zato je u Oregonu ropstvo bilo zabranjeno, da se crnci ne nasele.

Oregon je tek 1973. godine ratifikovao 14. amandman na Ustav SAD koji zavodi crncima državljanstvo. To uopšte nije bilo šarmantno, ali jeste objašnjenje zašto je ova država i danas među ,,najbeljim“ u Americi, posebno njen glavni grad Portland. Praznik rada je tamo krenuo kao monopol bele rase na hleb. Nije naknadno tako bilo na svim američkim teritorijama, gde je Praznik rada od 1894. godine postao savezni već u 30 država i slavi se do danas u septembru.

Amerikanci su odvojili u XX veku proslavu ovog praznika od maja kako ne bi sledili ideje evropske levice.

prvo globalno društvo koje preti razaranjem cele civilizacije jer se buržoazija sprema na svetski rat radi nove pljačke, a ne na miroljubivi socijalni konsenzus.

Marksov zet Pol Lafarž je stoga bio za revoluciju, odbacujući smisao mirnog poboljšavanja statusa zaposlenog stanovništva iako je bio prvi poslanik Francuske radničke partije u pariskom parlamentu. To je Marksa toliko razljutilo da mu je neposredno pre smrti rekao da, ako je filozofija neminovnog nasilja jedini izlaz iz kapitalizma, onda on - Marks - nije marksist.

Lafarž je bio gotovo prvi autor zahteva za skraćivanje radnog dana na 8 časova. Nije bio srećan, skrhan decenijskim bolom što kao lekar nije mogao spasti od smrti svoje troje dece sa Marksovom kćerkom Laurom, opterećen depresijom poniženja koju donosi starost, ubio se 1911. godine istovremeno sa Laurom Marks i zaprepastio Pariz i ceo revolucionarni pokret. Imao je tada 69, a ona 66 godina.

SUKOB SILA

Dve sile su u dve godine, od 1889. do1891. godine, povukle odlučne poteze da preporuče unapređenje radničkog statusa i univerzalnog mira. Prva je bila Druga internacionala evropskih levičarskih partija koja je 1. maj proglasila za Međunarodni praznik rada.

Pozvala je sve organizacije zaposlenih širom sveta da osiguraju časovnu formulu 8+8+8= rad, socijalni život, odmor.

Druga je Sveta Stolica kada je papa Lav XIII objavio encikliku Rerum Novarum - o pravima i obavezama kapitala i rada, jednu od najznačajnijih poruka u istoriji Rimokatoličke crkve.

Obe sile su pretrpele politički neuspeh sa mršavim ekonomskim i socijalnim ishodom, ali su levičari bili bolji od pape.

ČIKAŠKA POZADINA 1. MAJA

Smrtni napad čikaške policije 1886. godine na 40 hiljada radničkih demonstranata je pojačao uverenje u Evropi

Kada dođe 1. maj, u današnjem jugoslovenskom prostoru malo koji predsjednik države ga čestita vrijednim rukama i iznese prijedloge za nove ekonomske i socijalne poteze. Predsjednici su zamijenili ovaj praznik sa nacionalnim paradama i čestitkama vjerskim zajednicama na njihovim slavama.

A još nema novih niti boljih socijalnih praznika od 1. maja i 8. marta. Sada je 1. maj odlazak na izlet, na roštilj; više nije poziv na drugačiji dan. A to je tužno za sve one koji su se za njega zalagali i podnijeli žrtvu

PRVI REZULTATI

Detalj sa proslave 1. maja u SFR Jugoslaviji

da bez beskompromisnog sukoba sa kapitalom neće biti ekonomske pravde za proletarijat, za ženska prava i ugroženo detinjstvo njihove dece po zagušljivim rudnicima uglja i gvožđa. I neće biti pravde dok se ne ukine evropski kolonijalizam.

Deo II internacionale - nošen idejom Marksa da je istorija bila neprekidna klasna borba - nije imao ništa protiv poslednje istorijske oružane borbe prezrenog roblja radi ukidanja lanaca patnje. Tako glasi himna Internacionala, najuz-

Dio II internacionale - nošen idejom Marksa da je istorija bila neprekidna klasna borba - nije imao ništa protiv posljednje istorijske oružane borbe prezrenog roblja radi ukidanja lanaca patnje. Tako glasi himna Internacionala, najuzbudljivija socijalna pjesma na svijetu do danas. Luj Blanki je zaveo sintagmu diktatura proletarijata, Marks ju je prihvatio ne isključujući i mirni reformski rasplet sukoba. A Lenjin je u mir još manje vjerovao

budljivija socijalna pesma na svetu do danas. Luj Blanki je zaveo sintagmu diktatura proleterijata, Marks ju je prihvatio ne isključujući i mirni reform-

ski rasplet sukoba. A Lenjin je u mir još manje verovao.

Druga internacionala je pozvala čovečanstvo na mir, ubeđena da je kapitalizam postao

Pritisak Druge internacionale je u ekonomiji sporo donosio rezultate. Zanimljivo, zajamčene minimalne plate je garantovao daleki Novi Zeland 1894. godine, Australija 1896. godine, a Ujedinjeno Kraljevstvo, dejstvom Vinstona Čerčila 1909. godine.

Sada se ovakva plata određuje u devet od deset država na svetu, čak je u mnogima i

MONOPOL: Boljševici su zabranili radničke sindikate van Komunističke partije

zakonom obavezno pregovaranje sindikata zaposlenih i poslodavaca. Opšte osmočasovno radno vreme nisu prve zavele kapitalističke zemlje već Sovjetski Savez 1917. godine, a posle njega u 1919. godini Švedska kada Druga internacionala već tri godine nije postojala. Tako je ipak komunistička revolucija donela više humanosti od razuma kapitala.

No, to nije u SSSR-u donelo socijalnu pravdu iako je pesma Internacionala bila prva himna ove države.

Druga internacionala je 1911. godine proglasila 8. mart za praznik borbe žena za društvenu jednakost, što je praznik Ujedinjenih nacija od 1975. godine. Ali, same žene socijalistkinje su u Americi 1908. godine pokrenule masovne zahteve za platnom jednakošću i društvenim poštovanjem, što je u Evropi, posebno od 1910. godine širila Međunarodna konferencija zaposlenih žena sa uticajnom Klarom Cetkin.

PAPA LAV XIII

Sveta Stolica je 1891. godine odbacila politiku odbrane preživelog feudalizma koju je 1864. godine u enciklici Quanta Cura izneo papa Pije IX. Ali, Lav XIII je već na početku svog pontifikata 1878. godine u enciklici Quod Apostolici numeris osudio i socijalizam i nazvao ga „smrtnom kugom“ a socijaliste, komuniste i nihiliste „sektom“ i „varvarima“ jer oni poništavaju „civilno društvo“, sve dosadašnje zakone, svaki autoritet, svaku potči-

Povodi

30. april, 1. i 2. maj 2022.

njenost i nejednakost, pa čak i bračnu vezu i pravo vlasništva i stoga socijalizam „mora biti iščupan sa korenjem“. Ustanak socijalizma se može preduprediti ukoliko se razume „da u ovom trenutku ništa nije tako važno kao obrušavajuće pitanje položaja radničke klase i nema većeg interesa za sve klase u državi da se ovo pitanje pravedno i razumno reši“.

Preterao je sa osudom celog socijalističkog koncepta jer su Isusovi apostoli bili komunisti, ali je shvatio da dolazi novo doba i da Rim ne sme da ćuti. Šta je on preporučio?

Ovo je istakao njegov Rerum Novarum: kapitalizam i privatna svojina se moraju odbraniti pravednim platama, humanim uslovima rada i života. Papa zahteva odmore tokom rada, žene u poslu prihvata u skladu sa fizičkom snagom, deca mogu raditi, ali u skladu sa svojim godinama.

On traži neradnu nedelju, on želi male poreze, zahteva sindikate za radnike i pravo na štrajk – iako je štrajk poguban po proizvodnju.

Sada je i papa levičar? Da, donekle, jer on ne govori o državnom penzijskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju, državnoj pomoći nezaposlenima, na brigu o invalidima i deci bez roditelja kao Druga internacionala. Ali, Crkva će nastaviti sa heroizmom darodavstva. I papa na tradiciji kolektivnih pregovora, gildi i cehova sa vlastima slobodnih gradova u srednjem veku preporučuje korporativistički sistem pregovora između radničkih sindikata, sindikata poslodavaca i države.

HRIŠĆANSKA DEMOKRATIJA

Papa želi da izbegne klasni sukob, on odbacuje klasni rat revolucionara i traži klasni mir.

On unapređuje koncilijarnu ulogu hrišćanstva i pomera je sa feudalizma na kapitalizam.

Tu je silan. Sa enciklikom Graves de communi re iz 1901. godine on lansira sintagmu hri-

Papa Lav XIII

17

Smrtni napad čikaške policije 1886. godine na 40 hiljada radničkih demonstranata je pojačao uvjerenje u Evropi da bez beskompromisnog sukoba sa kapitalom neće biti ekonomske pravde za proletarijat, za ženska prava i ugroženo djetinjstvo njihove djece po zagušljivim rudnicima uglja i gvožđa. I neće biti pravde dok se ne ukine evropski kolonijalizam šćanska demokratija gde će na njoj da niknu buduće hrišćansko-demokratske stranke.

Benito Musolini će preuzeti korporativističku preporuku Lava XIII, ali će stvoriti samo fašistički sindikat radnika, a diktaturom će podvrgnuti interese krupnog kapitala svojoj kolonijalnoj politici. Hrišćansko-demokratske stranke će se istaći tek posle Drugog svjetskog rata kada će zapadni saveznici njih zadužiti za obnovu razorenih država na užasu od popularnosti komunista i socijalista.

Vatikan će zgrožen izbornim uspehom italijanskih komunista i socijalista u 1948. godini da maksimalizuje u 1949. godini napad na marksizam kada će Dekretom protiv komunizma Pija XII zabraniti vernicima da se učlanjuju u komunističko-socijalističke partije, da ispovedaju materijalističku ideologiju, da glasaju za komuniste i socijaliste i zapretio im ekskomunikacijom.

Ovo je podržao i vaseljenski patrijarh Atenagora izdavši sličan dekret papinom što će pomoći širenju njegovog ugleda i pomoći će sazivanju ekumenskog sabora na Rodosu 1960. godine posle kojeg će

Pobuna u Čikagu (ilustracija)

Rim na II Vatikanskom saboru 1962-1965. godine da se odrekne politike unijaćenja.

O, kako se vremena brzo menjaju! Kada bi Pije XII ustao iz sarkofaga i video kako danas u Italiji kaluđeri i kaluđerice pevaju u crkvama himnu Komunističke partije Italije, Bandiera Rossa - avanti popolo, a popovi pevaju himnu italijanskih komunista partizana Bella ciao, vratio bi se u sarkofag. A možda je ipak znao i za vašingtonski koncert Artura Toskaninija iz 1944. godine, kada je hor i orkestar pod njegovom dirigentskom palicom nenadmašno izveo Internacionalu na ruskom jeziku!

Emitovanje filma o koncertu i Toskaninijevu Internacionalu je američki Kongres zabranio za javno emitovanje.

Korporativizam Lava XIII je primenjen u svim savremenim državama, tako i u Crnoj Gori i Srbiji, sa kolektivnim pregovorima sindikata zaposlenih, sindikata poslodavaca u privrednim komorama i države.

Lav XIII je tu pobedio, ali mu je koncept hrišćanske demokratije bio ispod građanske ideje parlamentarnih sloboda koja nalaže dijalog političkih snaga šireg spektra od verskog poverenja u Crkvu.

Druga internacionala evropskih ljevičarskih partija je 1. maj proglasila za Međunarodni praznik rada. Pozvala je sve organizacije zaposlenih širom svijeta da osiguraju časovnu formulu 8+8+8= rad, socijalni život, odmor Hrišćansko-demokratske stranke su pod Konradom Adenaurem u Nemačkoj i pod Aldom Morom u Italiji napustile tutorstvo Vatikana, prinuđene na saradnju sa drugim političkim snagama u svojim zemljama.

SLOM PRAZNIKA RADA

Ruski boljševici i Hitler će, svako na svoj način, uništiti 1. maj, ali i sama Druga internacionala.

Da, boljševici su zabranili radničke sindikate jer Komunistička partija navodno obuhvata sve interese radničke klase i stanovništva i time se nameće politički monopol na budućnost. Proslava 1. maja u

SSSR-u i naknadnim državama Istočnog bloka je slavila nepogrešivost komunista bez sindikalne opozicije i drugih organizacija. I Lenjin i Nikolaj Buharin su bili izuzetno sumnjičavi prema članstvu radničkih sindikata u II internacionali podozrevajući da će se radnici zbog većeg komfora odreći revolucije.

Naknadni uspon poljske Solidarnosti tokom 80-ih godina XX veka je bio otpor, ne samo ruskom socijalizmu, već je bio i pokret za nacionalno oslobođenje Poljaka od ruske dominacije. Taj pokret je snažno podržavala poljska katolička crkva predvođena harizmatskim kardinalom Vojtilom, budućim papom Jovanom Pavlom II. Druga internacionala se raspala već pre Prvog svetskog rata jer nije uspela da se održi na politici mira među narodima budući da je ubedljiva većina partija u njoj zastupala interese svojih naroda u izgradnji socijalizma bez patronatstva iz centra svetske revolucije.

Lenjin je u Glavnom odboru Druge internacionale bio od 1905. godine, a tražio je da se Internacionala založi da se austrijsko-srpski spor reši pregovorima. Bezuspešno.

Lenjina i Rozu Luksemburg su pobedili austro-marksisti Oto Bauer, Karl Kaucki, Rudolf Hilferding, Karl Rener, ali i Česi, Slovaci, Francuzi, Poljaci, Englezi i drugi.

Lenjin će izvesti revoluciju, ali će uništiti 1. maj kao praznik slobode rada, dok će razočarani austro-marksist Fridrih Adler, sin Viktora Adlera, ubiti 1916. godine sa tri hica iz pištolja austrijskog ratnog predsednika vlade grofa Karla fon Stirka. Gavrilo Princip je u Sarajevu pucao na Franca Ferdinanda provocirajući rat, a Fridrih Adler je

Sad je i papa ljevičar? Ne, papa Lav XIII želi da izbjegne klasni sukob, on odbacuje klasni rat revolucionara i traži klasni mir.

On unapređuje koncilijarnu ulogu hrišćanstva i pomjera je sa feudalizma na kapitalizam. Tu je silan. Sa enciklikom Graves de communi re iz 1901. godine on lansira sintagmu hrišćanska demokratija gdje će na njoj da niknu buduće hrišćansko-demokratske stranke

Marksov zet Pol Lafarž je bio za revoluciju, odbacujući smisao mirnog poboljšavanja statusa zaposlenog stanovništva iako je bio prvi poslanik Francuske radničke partije u pariskom parlamentu. To je Marksa toliko razljutilo da mu je neposredno prije smrti rekao da, ako je filozofija neminovnog nasilja jedini izlaz iz kapitalizma, onda on Marks - nije marksist pucao na svog predsednika vlade jer je bio protiv rata.

Hitler će 1933. godine u istom danu da ukine 1. maj kao praznik rada i obnoviti ga kao praznik nemačke nacije kao nadklasne veličine čiji smisao postojanja on definiše.

U Jugoslaviji komunisti nisu ukinuli ideju sindikata zaposlenih. Od 1945-1990. godine postojao je samo jedan sindikat koji je objedinjavao različite struke, ali on nije mogao napustiti ideologiju komunističkog sveznanja već joj je pomagao unutrašnjim proširenjem stavova. Praznik rada 1. maja nije bio praznik slobode stvaralaštva već pronađenog jednopartijskog monopola na stvaralaštvo.

A kada i dođe 1. maj, u današnjem jugoslovenskom prostoru, malo koji predsednik države ga čestita vrednim rukama i iznese predloge za nove ekonomske i socijalne poteze. Predsednici su zamenili ovaj praznik sa nacionalnim paradama i čestitkama verskim zajednicama na njihovim slavama.

A još nema novih niti boljih socijalnih praznika od 1. maja i 8. marta. Sada je 1. maj odlazak na izlet, na roštilj. Više nije poziv na drugačiji dan, a to je tužno za sve one koji su se za njega zalagali i podneli žrtvu.

•

18

Analiza

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Moguće posljedice agresije Ruske Federacije na politička dešavanja i proces integracije regiona

Svjedočanstvo Ukrajine, vododjelnice na Balkanu Međunarodni partneri načelno podržavaju nove regionalne inicijative. Merkel se zalagala da ,,ne može biti previše regionalne saradnje na Balkanu“. Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Balkan Gabrijel Eskobar je ustvrdio da su treći stub američke spoljne politike na Balkanu regionalne inicijative (pomenuvši ,,Otvoreni Balkan“).

Umjesto politike pohvala i ustupaka liderima i zemljama koje Zapad želi da vidi kao partnere i potencijalne saveznike, bilo bi bolje hvaliti i jačati vrijednosti i principe koji daju dugoročne benefite, kako bi Zapadni Balkan istinski pripadao Evropskoj uniji. Kriza u Ukrajini je otklonila mnoge iluzije u regionu dovodeći Zapadni Balkan na vododjelnicu EU je 1999. godine pokušala sa Procesom stabilizacije i pridruživanja (Stabilisation and Assoccaition Process - SAP) kao okvirom za regulisanje odnosa između EU i regiona.

Tri godine kasnije, na Samitu u Solunu, ovaj pristup je osnažen prihvatanjem takozvanog ,,Regata principa za proširenje“, pristupa zasnovanog na zaslugama u kome su postignuti rezultati svake zemlje pojedinačno osnova za dalji napredak.

Ovaj koncept se može doživjeti i kao ,,zdrava konkurencija“ koja će podstaći ono najbolje u svakoj od učesnica, time gurajući cio region prema željenoj EU destinaciji. Međutim, posljednje proširenje EU zaključno sa Hrvatskom 2013. godine dovelo je do međusobnih političkih nesuglasica u Briselu kao i do ,,zamora od proširenja“ što je praćeno izazovima kao što su ukrajinska kriza iz 2014, ISIS, Bregzit, dolazak izbjeglica i ekonomskim padovima.

Piše: Veljko MILONJIĆ

(PONARS Eurasia Policy Memo) Zajednička prijetnja ujedinjuje. Nažalost, morao se dogoditi rat u Ukrajini da bi postalo jasno ono što je već trebalo da bude. Kao što je francuski predsjednik objasnio, NATO je od klinički mrtvog u 2019. postao elektrošokiran u 2022.

Njegova strateška uloga je pojašnjena. Slično tome, uprkos svim razlikama, jedinstvo EU i njena zajednička spoljna politika se ujedinjuje po pitanju Ukrajine, dok predsjednik Volodimir Zelenski zahtijeva promptno članstvo njegove zemlje.

Postoji još jedan region, geografski i kulturno u Evropi, iako još politički ne u EU. Nije daleko od neposrednog susjedstva Rusije, gdje Moskva, zajedno sa svojim regionalnim partnerima i organizacijama, uporno sprovodi hibridni rat: Zapadni Balkan u kome su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Sjeverna Makedonija, Crna Gora i Srbija - WB6 (Western Blakns 6, po abecednom redu na engleskom jeziku).

Njihov pristup Evropskoj uniji je trebalo da bude zasnovan na pojedinačnim uspjesima na osnovu takozvanog ,,Regata principa“, jačajući njihovu evropsku perspektivu, ujedno i proces proširenja EU, dvosmjerni koridor.

Ruska agresija na Ukrajinu nije ostavila prostora za balansiranje između Istoka i Zapada jer se ne može balansirati između ispravnog i očigledno lošeg.

To se reflektuje na regionalne inicijative, koje se moraju bazirati na dijeljenju načela EU i jačanju integracionih procesa, izbjegavajući dubiozne alternative, kakva danas aktuelni ,,Otvoreni Balkan“ može biti.

PERSPEKTIVA SA DINARSKIH ALPA

U posljednjih trideset godina, Jugoistočna Evropa je doživjela sve osim stabilnosti i izvjesnosti, osnovne elemente za bilo kakvu saradnju, rast i održivost. Ne samo to, već direktno ili indirektno, ovaj region je bio konstantno pod izazovom ideja i radnji koje bi mogle voditi u dalje neodređenosti.

Dok mnoge zemlje nekadaš-

ĐE SMO DANAS?

njeg Varšavskog pakta ne samo da su u EU, već i NATO članice, one na Zapadnom Balkanu su još uvijek razvučene između yapadnih vrijednosti (zasluga) i ruskog (i kineskog) upliva.

Sa njene strane, Moskva neće lako odustati od ekonomskih i socijalnih investicija koje je uložila u djelove regiona.

Rusko ponašanje u Ukrajini je krucijalno za razumijevanje šablona ponašanja Rusije i njenih zastupnika – Srbije i Republike Srpske – na Balkanu. WB6 je konstituisana od zemalja sa teškom prošlošću.

Jedini zajednički imenitelj za

Može zvučati nerealno, ali u regionu Zapadnog Balkana postoji više od trideset regionalnih inicijativa, od onih velikih i dugotrajnih kakva je Centralnoevropska inicijativa (CEI), do skorašnjih ideja obuhvaćenih takozvanim Mini Šengenom i njenim ,,nasljednikom“, ,,Otvorenim Balkanom“ svaku je evropska perspektiva, čak i za Beograd dok izražava proruske stavove i odolijeva da sankcioniše Kremlj. Javno mnjenje ukazuje da velika većina građana u skoro svim zemljama ZB iskazuje podrš-

ku članstvu u EU. To nije zbog poznavanja struktura, procedura EU i njenih institucija, već zbog onoga što EU simbolizuje: slobodu, prosperitet i stabilnost.

Sa ruskim napadom, evropske

integracije su postale ključ za sva moguća rješenja. To, takođe, znači da svi scenariji počinju sa evropskim perspektivama i završavaju sa članstvom u EU. To je put za svaku zemlju koji vodi od vrijednosti i standarda koji moraju biti prihvaćeni, do istih tih vrijednosti i standarda koji moraju biti implementirani.

Neko može reći da postoje različiti putevi do iste destinacije, ali Zapadni Balkan i Evropska unija sada imaju šansu da se izdignu iznad njihovog stanja lavirinta. Ovaj region je imao mnogo slijepih ulica do sada.

Može zvučati nerealno, ali u regionu Zapadnog Balkana postoji više od trideset regionalnih inicijativa, od onih velikih i dugotrajnih kakva je Centralnoevropska inicijativa (CEI), do skorašnjih ideja obuhvaćenih takozvanim Mini Šengenom i njenim ,,nasljednikom“, ,,Otvorenim Balkanom“.

Iz razloga što smo u domenu regionalnih, multilateralnih poslova, podrazumijeva se da su motivi bazirani na zajedničkim interesima – i da su, ako je članstvo u EU zajednički interes, alternative i devijacije neprihvatljive. Zajednički interesi zemalja su u pomirenju, sigurnosti, pravnom i institucionalnom jačanju (kao osnovi za povjerenje i saradnju), implementaciji standarda i dostizanju kriterijuma ( neophodnih za pristupanje). Jasni ciljevi i jake institucionalne strukture prihvaćene od strane svih u WB6 smanjuju prostor za nedorečenosti i moguće manipulacije.

Dok postoje dobri međuljudski odnosi među delegatima zemalja učesnica, takođe je i pravilo da su politički interesi u svakom od glavnih gradova jači nego što su kolektivne

Analiza

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Ruska agresija na Ukrajinu nije ostavila prostora za balansiranje između Istoka i Zapada, jer se ne može balansirati između ispravnog i očigledno lošeg. To se reflektuje na regionalne inicijative, koje se moraju bazirati na dijeljenju načela EU i jačanju integracionih procesa, izbjegavajući dubiozne alternative, kakva danas aktuelni ,,Otvoreni Balkan“ može biti

strategije. Nažalost, unutrašnja politika se reflektuje na inicijative, kao što smo svjedočili u slučaju Savjeta za regionalnu saradnju (RCC), kao nasljednjika Procesa stabilizacije i pridruživanja iz 1999. (kada je Crna Gora povukla već izabranog kandidata, a Albanija iskoristila situaciju).

INICIJATIVA ,,OTVORENI BALKAN“

Srbija, Sjeverna Makedonija i Albanija su 2019. godine potpisale deklaraciju sa ciljem sprovođenja četiri slobode Evropske unije: slobodni protok kapitala, roba, usluga i ljudi – kao osnovom za njihove buduće ekonomske odnose i prosperitet. Ovo je trebalo da bude implementirano do 2021.

Plan je podrazumijevao eliminisanje graničnih kontrola, putovanje bez pasoša (samo sa ličnim kartama), otvorenu mogućnost zapošljavanja u svakoj od zemalja učesnica, međusobno priznanje školskih diploma, saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i međusobnu pomoć u slučaju prirodnih nepogoda.

Ovo je bilo poznato kao projekat ,,Mini Šengen“, koji je u ljeto prošle godine prerastao u ono što je danas poznato kao ,,Otvoreni Balkan“. Predstavljen je kao model saradnje koji neće biti zamjena za članstvo u EU, već služiti da ga ubrza istovremeno podstičući ekonomski rast u regionu.

Iste tri zemlje su u julu 2021. potpisale tri memoranduma saradnje sa ciljem jačanja slobodnog protoka roba, radne snage i u slučaju prirodnih katastrofa. Sa početkom 2022, dotadašnji sporazumi su obo-

Rat u Ukrajini je pokazao: evropske integracije su postale ključ za sva moguća rješenja. To, takođe, znači da svi scenariji počinju sa evropskim perspektivama i završavaju sa članstvom u Evropskoj uniji. To je put za svaku zemlju koji vodi od vrijednosti i standarda koji moraju biti prihvaćeni, do istih tih vrijednosti i standarda koji moraju biti implementirani

gaćeni dodatnim elementima: platformom za povezivanje za elektronsku identifikaciju građana, uslovima za slobodni protok radne snage na Balkanu, saradnjom u oblasti veterinarstva i sigurnosti hrane i međusobno priznanje sigurnosnih sertifikata kompanija.

Mnogobrojni sporazumi se čine korisnim, ali je jedini problem što su većina, ako ne i svi, već uvršteni u postojeće regionalne sporazume i inicijative.

Ipak, postoji potreba za oprezom, za pogledom koji seže dalje od političke retorike i odgovorima na osnovna pitanja. Nije dobro biti skeptičan i a priori negativan u odnosu na inicijative, čak i one sa dopadljivim imenima kao što je ,,Otvoreni Balkan“, ali je i ranije nedostatak iskrenosti i transparentnosti vodio Balkan u velike patnje.

Kako će se ishod reflektovati na evropske integracije svake zemlje učesnice, posebno imajući na umu značajne statističke (ekonomske, strukturne, političke) razlike među njima?

Da li postojeće inicijative udopunjuju ili preklapaju jedna drugu? Što je cost benefit analiza za svaku zemlju i region u cjelini? Što su lokalni troškovi, ko će platiti, što će biti okvir saradnje za međusobne provjere među liderima?

INERCIJA EU TOČKA

U Briselu, Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) je predstavljen

kao međunarodni sporazum između zemalja Jugoistočne Evrope koji je inicijalno osnovan 1992. sa Poljskom, Mađarskom, Češkom Republikom i Slovačkom. Kasnije je proširen na Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, a zatim su se pridružile i Sjeverna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Kosovo (od strane Privremene administracije Ujedinjenih nacija).

Inicijativa je formirana pod pokroviteljstvom Evropske unije i koristi se kao mehanizam za pripremu punog članstva u EU time što će se oformiti područja slobodne trgovine sa jasnim regulatornim mehanizmima. Dokazala je svoju vrijednost.

Dozvolila je tržištima da rastu, jednake uslove za trgovinu svim proizvođačima, investiciona pravila i, ono najvažnije, kreiranje institucija koje mogu podržati procese. CEFTA je dokazala svoju svrhu, pripremajući ekonomije zemalja učesnica za članstvo u EU, a od 2014. integrisana je u Berlinski proces. Sve dobro planirano i sprovedeno.

Berlinski proces je 2014. najavljen kao novi (četvorogodišnja platforma, kasnije produžena zbog uspješnosti), veoma potreban integracioni stimulans od strane bivše njemačke kancelarke Angele Merkel. Na osnovu dotadašnjih dostignuća i novih realnosti ponudio je rješenja.

Njegov strukturisani mehanizam radi na povezivanju WB6 zemalja u oblastima transporta, energije, ekonomije i izgradnje mreže mladih. Iz njega su nastali novi regionalni projekti i inicijative kao sto su Kancelarija za regionalnu saradnju mladih (RYCO), Transportna povezanost, Regionalna investiciona reforma (RIRA).

Uz pomoć EU, nakon Samita u Sofiji 2020. godine, Akcionim planom za zajedničko regionalno tržište (CRM), saradnja je unaprijeđena, čime se stimulisala sloboda prometa roba, usluga, kapitala i ljudi (tzv. Zeleni koridori). Takođe su obuhvaćeni regionalni investicioni prostori sa ciljem privlačenja investitora usklađivanjem investicionih politika.

U sve nabrojano uvrštena je integracija sa evropskim digitalnim tržištem, a zasnovano na harmonizaciji sa standardima EU. Implementatori gore navedenog su postojeći regionalni mehanizmi CEFTA i RCC. Zajednički cilj je da ekonomska saradnja u okviru WB6 učini evropske integracije dijelom istog procesa. Akcioni plan koji slijedi omogućuje priznavanje industrijskih i poljoprivrednih sertifikata, priznavanje profesionalnih diploma i kvalifikacija i licenci u oblastima turizma i finansija.

IZAZOVI KOJI TRAŽE ODGOVORE

Quod ab initio vitiosum est non potest tractutemporis convalescere (Što je pogrešno od početka ne može biti ispravljeno protekom vremena).

Države WB6 su na veoma različitim mjestima u odnosu na procese pregovaranja članstva u EU. Dok je najmanja, Crna Gora,

prije nekoliko godina, otvorila svih 35 poglavlja, Bosna i Hercegovina je zadržala status potencijalnog kandidata još od Samita u Solunu. Kosovo još uvijek nije dobilo priznanje, ne samo od strane Srbije, već i od nekih zemalja EU. Sve ostale zemlje su u zastoju ili se veoma sporo kreću, a poglavlja 23 i 24 (korupcija i organizovani kriminal), kao najosjetljivija, su daleko od toga da budu otvorena/zatvorena, u odnosu i na staru i novu (klaster) metodologiju, koju je prošle godine predstavila Francuska.

Kada je u pitanju ,,Otvoreni Balkan“, što se dešava sa članstvom zemalja (onih koje su članice) u STO? Da li bi one trebalo da ponovno pregovaraju svoje već teško stečeno članstvo? Da li će biti suočene sa poravnavanjem usljed novih EU pravila? U isto vrijeme, nijedna od zemalja WB6 nema visoke standarde proizvodnje i zaštite potrošača. Povrh svega navedenog, Srbija, za razliku od drugih zemalja, kao najveća i najuticajnija regionalna ekonomija, ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Bjelorusijom, Kazahstanom i najavljenu trgovinsku liberalizaciju sa Kinom. Da li aktuelne inicijative imaju pravne odgovore za to?

Projektanti su ,,Otvoreni Balkan“ loše iskomunicirali, privlačeći kritike. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je ocijenio da ,,evropska solidarnost ne postoji. To je bajka na papiru“. U današnjem kontekstu, on je oklijevao da osudi Putinov rat zasnivajući to na instinktivnoj solidarnosti sa Rusijom.

Uz to, neka pitanja trebaju dodatno razjašnjenje, na primjer masakr u Srebrenici nije ,,za-

19

tvoren slučaj“ kao genocid. Za mnoge je ,,Otvoreni Balkan“ stvorio utisak da su potencijalni učesnici dovedeni pred svršen čin umjesto da su uključeni u proces. U drugu ruku, postoji utisak da lokalno ,,samostalno kreiranje sopstvene budućnosti“ asocira na krvavi raspad Jugoslavije iz 1990-ih.

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Politički i ideološki region je raznolik. Prisutne su različitosti u okviru samih zemalja i one su pojačane od strane ruskih i kineskih (uglavnom ekonomskih) interesa. Dok mnoge zemlje regiona imaju potpuno usklađenu spoljnu politiku sa Evropskom unijom, neke, kao što je Srbija, zaostaju. Svaka nova kriza dovodi do novih podjela po starim obrascima.

Najveći i najskoriji primjer je brutalan. Dok uglavnom svi u okviru WB6 imaju snažnu poziciju u odnosu na rusku agresiju na Ukrajinu i pridružili su se sankcijama EU, srpski entitet u Bosni opravdava rusku agresiju, dok je Beograd relativizuje dovodeći je u vezu sa Srbijom kao žrtvom iz 1999. godine. Kako danas nebo Srbije ostaje jedini dio Evrope koji je otvoren za ruske avione, vrijeme je da se detaljnije pogleda i preispita inicijativa ,,Otvoreni Balkan“.

Takođe, bilo bi korisno osvrnuti se i na postojeća usklađivanja, inicijative i dostignuća, postavljajući jasan kurs prema članstvu u Evropskoj uniji pod njenim sloganom ,,ujedinjeni u različitostima“.

Međunarodni partneri načelno podržavaju nove regionalne inicijative. Merkel se zalagala da ,,ne može biti previše regionalne saradnje na Balkanu“.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Balkan Gabrijel Eskobar je ustvrdio da su treći stub američke spoljne politike na Balkanu regionalne inicijative (pomenuvši ,,Otvoreni Balkan“). Umjesto politike pohvala i ustupaka liderima i zemljama koje Zapad želi da vidi kao partnere i potencijalne saveznike, bilo bi bolje hvaliti i jačati vrijednosti i principe koji daju dugoročne benefite, kako bi Zapadni Balkan istinski pripadao Evropskoj uniji.

Kriza u Ukrajini je otklonila mnoge iluzije u regionu, dovodeći Zapadni Balkan na vododjelnicu.

(Autor teksta Veljko Milonjić je bio pomoćnik ministra vanjskih poslova za multilateralne poslove u Ministarstvu vanjskih poslova Crne Gore, asistent profesora/saradnik u nastavi na Univerzitetu Donja Gorica, Crna Gora, i alumnista je Elliott škole za međunarodne odnose na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, Distrikt Kolumbija)

Nema balaNsa između ispravNog i lošeg: Posljedice ruske invazije na Ukrajinu

PONARS – Project on New Approaches to Research and Security – Projekat o novim pristupima istraživanju i bezbjednosti u okviru Instituta za evropske, ruske i evroazijske studije (IERES), Elliott škole za međunarodne odnose, Džordž Vašington univerzitet, Vašington, D.C.

20 Crnom Gorom

30. april, 1. i 2. maj 2022.

BIJELO POLJE: Gradski hor nezaobilazan učesnik kulturnih manifestacija

HERCEG NOVI: Blu lajn uvodi novi tarifni sistem

Autobuska karta od 1. maja - euro

Članovi imaju od 17 do 67 godina, različitih su profesija i zanimanja, ali ih vezuje ljubav prema muzici i pjevanju. Bez obzira na razlike u godinama, u horu vlada sklad. Mi smo zapravo velika porodica koja se podržava - kaže dirigentica Jelena Đaković PRVI PUT KOD KOMŠIJA: Nastup u Pljevljima

Zadovoljstvo nastupom nije krila jedna od dirigentica Jelena Đaković, posebno ističući zahvalnost domaćinima, kako na pozivu, tako i na gostoprimstvu.

- Ovaj nastup je početak naše saradnje – kazala je za Pobjedu Đaković.

FACEBOOK

Ponos grada pod Obrovom PRIVATNA ARHIVA

BIJELO POLJE – Nakon uspješnih nastupa u zemlji i inostranstvu Gradski hor Bijelo Polje održao je prvi put koncert u Pljevljima. Na Velikoj sceni Centra za kulturu izveli su umjetničku, popularnu i muziku iz filmova.

HERCEG NOVI - Cijena karata u gradskom prevozu od 1. maja na teritoriji cijele opštine biće jedan euro.

Kako objašnjava prevoznik, kompanija Blu lajn, u primjeni će biti novi tarifni sistem koji podrazumijeva jedinstvenu cijenu karata.

- Jedinstveni tarifni sistem na teritoriji cijele opštine će znatno povećati eksploatacionu brzinu vozila i smanjiti negativan uticaj saobraćajnih gužvi na dužinu putovanja. Izbjegavanje dijela razgovora ,,dokle putnik putuje“ će znatno ubrzati proceduru naplate, i sve većem broju stranaca u našem gradu olakšati kupovinu karata zbog jezičkih i prostorno-orijentacionih barijera. Zbog rada sa manje novca sistem kontrole biće efikasniji, a mogućnosti zloupotrebe i nesporazuma svedeni na minimum - saopštili su iz Blu lajna.

Cijena mjesečne karte za neograničen broj vožnji je 35 eura, a đačke ,,trzane“ karte za prevoz od kuće do škole, do pet kilometara, 25 eura.

M. Đ.

OSNIVANJE

Četvoroglasni mješoviti hor je osnovan 2016. godine na inicijativu nekadašnjeg direktora Centra za kulturu ,,Vojislav Bulatović-Strunjo“, Abaza Dizdarevića, a njegovom razvoju i sticanju titule jednog od najboljih u regionu doprinijele su dirigentice Jelena Đaković i Julijana Vujošević koje su članice od početka.

Repertoar uglavnom biraju Đaković i Vujošević, a ponekad ispune želju članova hora. Profesori muzike Miloš Vojinović i Petar Jokić pišu aranžmane, a korepetitorka je

Julijana Vujošević, Milena Đurović i Jelena Đaković

profesorica Milena Đurović.

Hor ima 45 članova koji imaju od 17 do 67 godina. Različitih su profesija i zanimanja, ali sve ih vezuje ljubav prema muzici i pjevanju, zahvaljujući kojoj uspijevaju da usklade obaveze i redovno dolaze na probe, koje se održavaju u ve-

černjim časovima.

- Bez obzira na razlike u godinama, u horu vlada sklad. Mi smo zapravo velika porodica koja se podržava i razumije.

Koleginica i ja imamo ogromnu podršku svih članova hora, baš kao i oni našu. To nam je najbitnije. Čitav uspjeh do-

lazi upravo odatle - istakla je Đakovićeva.

NAGRADE

Horu, kako je kazala, fale muški glasovi.

– Pokušavamo koncertima da animiramo sugrađane i podstaknemo da nam se pridruže – dodala je Đaković.

Hor je nezaobilazan učesnik kulturnih manifestacija u gradu od obilježavanja Dana opštine do Ratkovićevih večeri poezije, džez festivala… Više puta nagrađivan je na različitim takmičenjima.

– Naš hor jeste ponos grada koji predstavljamo, kako širom zemlje, tako i u regionu. Zahvalna sam na podršci našem direktoru Centra za kulturu Milku Kovačeviću, kao i svim našim sugrađanima, koji nas bodre godinama - zaključuje Đaković.

M. ŠARČEVIĆ

JEDINSTVENA CIJENA KARTE: Autobusi firme Blu lajn

NIKŠIĆ: Počela sedma sezona u eko-parku Blace

Prvi posjetioci ,,Ciciban“ i „Skitač“ NIKŠIĆ - Društvo mladih ekologa Nikšić otvorilo je za posjetioce eko-park Blace. Prvi gosti bili su mališani iz vrtića ,,Dragan Kovačević’’ - vaspitna jedinice ,,Ciciban“ i Izviđački odred „Skitač“.

Početak sedme sezone u eko-parku obilježen je radionicom upoznavanja sa hljebnim žitima i postupkom njihove sadnje u oglednoj bašti. Posađeno je cvijeće koje su pripremili mališani sa osobljem vrtića.

-Kolege iz Izviđačkog odreda „Skitač“ djeci su predstavili primjere boravka u prirodi i održali pokaznu vježbu rasklapanja šatora sa vrećom sa podmetačem i vrećom za spavanje. Nakon vježbi naše drugare smo ugostili roštiljem i osvježenjem i nastavili druženje i igru u parku. Roštilj majstor je naravno bio naš i crnogorski najbolji volonter Joko Radović – saopšteno je iz Društva mladih ekologa.

Najvili su da u narednim danima planiraju popravku i postavljanje novog mobilijara, krčenje korova, lakiranje klupa i stolova...

C.G.

KOLAŠIN: Zvanično počela sezona u nacionalnom parku Biogradska gora

Direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Aleksandar Bulatović kazao je kako očekuju dobru sezonu te da je menadžment sve pripreme obavio na vrijeme i kako treba.

- Raznovrsna ponuda Biogradske gore je simbol onoga što Crna Gora turistički može – kazao je Bulatović.

Direktorica NP Biogradska

Kapije prašume otvorene za turiste DR.D.

KOLAŠIN - Iako gosti kroz kapije Biogradske gore prolaze već sedmicu, juče je zvanično otvorena turistička sezona u tom nacionalnom parku. Meteorološki uslovi nijesu bili naklonjeni tako da nije bilo gostiju, a svečani ton ceremoniji otvaranja dala je pjevačka grupa „Đude“ koja djeluje u okviru KUD-a ,,Mijat Mašković“.

SPREMNA ZA POSJETIOCE: Pjevačka grupa „Đude“ i aprilski pogled sa ponte

gora Marija Dulović je podsjetila na istorijat tog prvog zaštićenog područja te da su Rovčani i Moračani 1878. godine Biogradsku prašumu i

Biogradsko jezero poklonili kralju Nikoli. Od 1952. godine to je i zvanično – NP Biogradska gora.

- Ovo ističem kao potvrdu da

je odavno postojala snažno artikulisana svijest o značaju prirodnih vrijednosti ovoga područja, o vrijednosti prirodnog rezervata, o tome

koliko je sa njim bogata Crna Gora. Upravo zahvaljujući lokalnom entuzijazmu stanovništva park je ostao jedna od najočuvanijih oaza i posljed-

nja prašuma u Evropi. Želim da naglasim da svi naši rezultati i uspjesi u upravljanju NP Biogradska gora, zavise od uspostavljene saradnje i povjerenja sa lokalnim stanovništvom i nadležnim državnim organima - istakla je Marija Dulović.

Centar za posjetioce, edukativna staza oko jezera, dječje igralište, bungalovi za boravak i prenoćište, čamci za veslanje i ribolovna udica za „druženje“ sa biogradskom vodom. Sve to ima podršku nacionalnog restorana ali i brojnih mjesta gdje se organizovano „roštilja“ i druži.

Marija Dulović je posebno istakla značaj Službe zaštite čiji su pripadnici 365 dana na terenu i koji su sačuvali mobilijar te spriječili devastaciju prostora. Dr. DRAŠKOVIĆ

Crnom Gorom

30. april, 1. i 2. maj 2022.

- S obzirom na to da imam svega 17 godina ljudi mi uglavnom ne vjeruju čime se bavim. Smatraju da pomažem roditeljima, a kad im objasnim da sam ja pčelarka ostanu zatečeni – kaže Ivana na početku razgovora za Pobjedu.

PODRŠKA

Pčelarstvom je, kaže, počela da se bavi na nagovor i uz podršku iskusnog pčelara Boška Mugoše.

- On mi je dao ideju i podstakao interesovanje prema ovom zanimanju. Od njega sam dobila i prvu košnicu. Ipak, najveća podrška mi je baka Stanka koja je nekada pčelarila. Ona me podstiče, daje najbolje savjete i objašnjava kako se radilo u njeno vrijeme – kaže ponosno Ivana.

U pčelarstvo je ušla sa tri košnice, danas ih na imanju u Berima, nedaleko od Podgorice, ima oko deset. Možda i više jer kao prava pčelarka poštuje nepisano pravilo da se ne saopštava tačan broj.

- Pčelari vjeruju da će prinosi meda biti manji ako kažu tačan broj košnica pa nikada ne možemo znati koliko ih zapravo imaju – otkriva Ivana uz osmijeh.

Marljiva Podgoričanka kaže da je pčelarenje veoma skupo zanimanje, da zahtijeva posvećenost, te da je dug put od formiranja društva do vrcanja.

- Ljudi koji žele proizvoditi med moraju se maksimalno posvetiti tom poslu, imati veliki broj pčelinjih društava, ljubav prema pčelarstvu se podrazumijeva. Pčele zapravo i nijesu toliko zahtjevne ali je neophodno redovno kontrolisanje i održavanje – kaže Ivana koja u pčelinjaku provede, zavisno od sezone, i pet sati.

ObAveze

Drugovi i drugarice zadivljeni su, kaže, njenim hobijem a posebno činjenicom da sve postiže – završava obaveze u školi, u klubu i folkloru, ali da profesori nijesu još upućeni u njene dodatne aktivnosti.

- Trudim se da se što bolje organizujem – kaže Ivana.

Dan je ponekad kratak da bi ostvarila sve što zamisli pa, priznaje, dešava se da mora odre-

PRIMJERI: Gimnazijalka Ivana Šofranac pčelarstvom se bavi četiri godine

Buduća arhitektica proizvodi „tečno zlato“ Kad nije u školi, ne igra odbojku ili folklor vrijeme provodi u pčelinjaku. Počela je sa tri košnice, a danas ih na porodičnom imanju u Berima kod Podgorice ima deset. Dobrom organizacijom uspijeva da realizuje sve što zamisli, a ako zbog obaveza u pčelinjaku treba odgoditi izlazak sa prijateljima – uradi to bez oklijevanja. Vjeruje da će jednog dana sama projektovati košnice PRIVATNA ARHIVA

PODGORICA - Učenica je trećeg razreda Gimnazije ,,Slobodan Škerović“, članica odbojkaškog kluba ,,Morača“ i Kulturno umjetničkog društva ,,Budo Tomović“. Ali ono po čemu se Ivana Šofranac izdvaja od vršnjaka jeste njen hobi – pčelarstvo, kojim se bavi od 13. godine.

21

Srećna matica Svaki dan među košnicama je Ivani Šofranac drugačiji, uvijek se nešto dešava. Ipak, jedan događaj će, kaže, uvijek prepričavati.

- Zovem ga srećna matica. Prilikom pregleda ustanovila sam da jedna košnica nema maticu, zatvorila sam košnicu i prešla na drugo pčelinje društvo gdje sam uočila više matičnjaka. Odlučila sam da ih porušim jer je stara matica bila jaka.

Matičnjaci su bili pri izlaženju, jedna mlada matica se uvukla u rukav moga kolege, on je nije primijetio. Nakon završetka radova sumirali smo utiske. Osjećao je kretanje pčele ispod rukava, kad ga je protresao ispala je matica. Brzo sam potrčala i uzela kavez za matice i smjestila je u društvo koje je nije imalo.

Pčelari su mi govorili da mi to neće uspjeti, ali se nijesam obazirala na njihove komentare. Poslije tri dana provjerila sam - pčele su prihvatile maticu – ispričala je ponosno Ivana Šofranac.

Razočarano ističe kako u proteklih nekoliko godina uslovi za pčele nijesu zadovoljavajući jer su sječa šuma i požari doveli do iščezavanja medonosnih biljaka što ugrožava opstanak tog insekta bez kojeg bi bilo života na planeti.

Ivana Šofranac

PlAnOvi

SREĆNA MEĐU KOŠNICAMA: Ivana Šofranac

Prvu košnicu dobila sam od iskusnog pčelara Boška Mugoše koji je podstakao moje interesovanje prema ovom zanimanju.

Ipak, najveća podrška mi je baka Stanka koja je nekada pčelarila – kaže Ivana Šofranac diti prioritete i nečega se odreći.

- Dešavalo se da zbog obaveza koje imam u pčelinjaku otkažem npr. druženje ali to ne doživljavam kao žrtvu, niti se

kajem jer je to neophodno, a i prijatelji razumiju moju strast - priča Ivana.

Po njenom mišljenju razlog, zbog kojeg je pčelarstvo skoro u potpunosti muško zanimanje, jeste taj što se ,,žene plaše pčela, nemaju ljubav prema njima ili nemaju vremena da im se posvete“.

- Nažalost, ima dosta ljudi koji pčele ne vole iz neznanja, nemaju predstavu o tome da je boravak u pčelinjaku zadovoljstvo i opuštanje – ističe Ivana.

Mlada pčelarka osim praktič-

nog ima i veliko teorijsko znanje i nesebično ga dijeli. Fascinirana je redom i disciplinom koji vladaju u košnici, kako funkcioniše pčelinjak…

- Matica je majka svih pčela.

Krupnija je od radilice i truta.

Normalna je pojava da u pčelinjem društvu postoji samo jedna matica. Slovenski narodi imaju naljepše i jedino pravilno ime za maticu (matka) i koje odgovara njenoj ulozi u pčelinjem društvu. Njemci, Italijani i neki drugi narodi nazivaju maticu ,,kraljicom“ (iako joj

taj naziv ne odgovara) jer su nekad vjerovali da ta matica stvarno gospodari i kraljuje u pčelinjem društvu. Matica se po saću kreće dostojanstveno uvijek praćena grupicom radilica koje se o njoj staraju, štite je, čiste i hrane dodajući joj hranu iz usta u usta. Rojenje je nagonska pojava u pčelinjem društvu. U ovo vrijeme radilice izgrade matičnjake koje matica u grupama zaliježe. Pred pojavom nagona za rojenjem radilice aktivnije njeguju matičnjake – obašnjava Ivana.

Ivanin med, za sada, se ne može naći u prodaji, niti učestvuje na sajmovima ali se nada da će jednog dana proizvoditi dovoljne količine ,,tečnog zlata“ kako bi ga mogla predstaviti javnosti.

Iako joj je pčelarstvo hobi Ivana sebe vidi među košnicama i u budućnosti.

- Pčelarenje je moj hobi, ali ozbiljan, sigurna sam da ljubav prema pčelama nikad neću izgubiti… Vidim sebe u pčelarstvu za deset i više godina.

Poslije gimnazije planiram da upišem Arhitektonski fakultet, pa da imam priliku da sama projektujem košnice – otkriva svoje planove Ivana Šofranac.

Dalila ŠAbOviĆ

ARHIVA POBJEDE

KOTOR: Dom starih ,,Grabovac“ u Risnu dobio još dvije licence

Uveli uslugu pomoć u kući i otvorili dnevni boravak

ZA DOSTOJANSTVENO STARENJE: Dom starih ,,Grabovac“

KOTOR - U Dom starih ,,Grabovac“ u Risnu uvedene su dvije nove licencirane usluge socijalne zaštite - pomoć u kući i dnevni boravak za pokretne osobe oboljele od demencije.

Pomoć u kući sufinansira Opština a pružaće je gerontodomaćice sa područja Kotora.

Obuhvata pomoć pri svakodnevnim aktivnostima onim osobama za koje multiresorna komisija procijeni da im je taj vid pomoći potreban.

Dnevni boravak za pokretne osobe oboljele od demencije koncipiran je na ugovaranju usluge sa staraocima korisnika.

Podrazumijeva dolazak na vrata korisnika, prihvat i prevoz uz medicinsku pratnju, boravak, medicinsku njegu i psiho-socijalnu podršku u specijalizovanom prostoru, dva obroka i užinu kao i povratak do mjesta stanovanja korisnika.

Dnevni boravak radiće od osam do 17 sati.

Direktor Srđan Dragomanović kazao je da su u toj ustanovi, uvođenjem te dvije usluge otišli „korak dalje u pružanju socijalne zaštite“.

- Naš dom je prva ustanova ovog tipa u Crnoj Gori koji će imati te usluge. Projekat je realizovan u godini obilježavanja 75 godina postojanja i rada ove ustanove, a u cilju obezbjeđivanja podrške i uslova za dostojanstveno starenje - kazao je Dragomanović. iv. K.

22

Hronika Podgorice

Radno vrijeme dežurnih ustanova i službi za vrijeme prvomajskih praznika DOMOVI ZDRAVLJA

- Izabrani doktor za odrasle (Blok pet, Nova varoš i Konik) - od 7 do 21 sat; - Tuzi i Zeta - od 7 do 14 sati; - Izabrani doktori za djecu - Nova varoš, 24 sata dnevno; - Centar za laboratorijsku dijagnostiku u Bloku pet, u kovid centrima Donja Gorica i Tološi - od 7 do 21 sat; - Jedinica za patronažu radiće po ustaljenom rasporedu - na lozi će se primati u zdravstvenim objektima Blok pet i Konik - od 7 do 19 sati.

- Terapija u stanu pacijenata po nalogu izabranog doktora svakog dana od 7 do 19.

- Zdravstvene usluge u kovid centrima ZO Donja Gorica i ZO Tološi, kao i na punktu za imunizaciju u Sportsko univerzitet sko-kulturnom centru - od 8 do 20 sati.

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Glavni grad domaćin humanitarne Trke zadovoljstva i Coinis No Limits Triathlon

Spoj sporta i humanosti

APOTEKE

- Montefarm, Ulica slobode – od 7 do 22 sata

POŠTA CG

2. i 3. maj u Delti - ne radi

BANKE

Univerzal kapital banka 2. i 3. maja - ne radi NLB banka 2. i 3. maja - ne radi Prva banka 2. i 3. maja - ne radi Hipotekarna banka 2. i 3. maja - ne radi

PIJACE I TRGOVINE

Zelene pijace: od 6 do 15 sati Mješovite pijace: 8 do 15 sati Kamionska pijaca: uobičajno radno vrijeme 24 sata Stočna pijaca: poneđeljkom od šest do 13 sati

TC Voli 2. i 3. maja - ne radi TC Siti mol 2. i 3. maja - ne radi TC Delta 2. i 3. maja - ne radi TC Mol of Montenegro 2. i 3. maja - ne radi

AUTOBUSKA STANICA

Uobičajeno radno vrijeme i red vožnje

ŽELJEZNIČKA STANICA

Ubičajeno radno vrijeme i red vožnje

PARKING SERVIS

Besplatno parkiranje Besplatan parking u zoniranim dijelovima grada i parkiralištima 1, 2. i 3. maja, osim: - U Ulici Miljana Vukova (iza TC ,,Ražnatović“) - U Ulici Vaka Đurovića (kod Fonda PIO)

CEDIS

Cjelodnevna dežurstva Nijesu predviđena planska isključenja električne energije.

Eventualne prekide napajanja ili kvar na distributivnoj mreži za vrijeme praznika građani mogu prijaviti na brojeve telefona: - Podgorica: 020/622-773, 067/240-018 - Golubovci: 020/873-327 - Tuzi: 020/875-415

AGENCIJA ZA STANOVANJE

Dežurne službe pružaće usluge od 8 do 16 sati Kontakt telefoni: 020/623-493, 622-115 i 067/266-663

VODOVOD

- Dežurne službe pružaće usluge 24 časa Kontakt telefon 020/440-388

ČISTOĆA

- Ekipe će redovno čistiti javne površine i prazniti kontejnere u gradskim i prigradskim naseljima.

Reciklažna dvorišta (Ulica Ive Vizina na Zabjelu i na Bulevaru Mihaila Lalića) radiće od 7 do 21 sat.

Nj. Ž.

Predstavljanje Coinis No Limits Triatlona

Glavni grad će u neđelju prvi put biti domaćin triatlona na poludugoj distanci, Coinis No Limits Triathlon-a, koja će se bodovati za svjetsku rang listu (PTO world ranking), kao prva sa Balkana. Na jučerašnjoj pres konferenciji rečeno je da je cilj organizatora bio promocija potencijala Podgorice kao sportske destinacije i pove-

zivanje prirodnih ljepota Nacionalnog parka ,,Skadarsko jezero“ i urbane sredine grada.

- Podgorica dobija još jednu sportsku manifestaciju, koja će biti na najvišem nivou i doprinijeti da naš grad bude vidljiviji u regionu i šire. Zahvalan sam ljudima iz Triatlon saveza Crne Gore, koji su bili posvećeni realizaciji ovog plana, a drago mi je da

je ovaj događaj podržan i od određenog broja kompanija, koje su pokazale interesovanje i društvenu odgovornost, na čelu sa partnerima iz kompanije Coinis – kazao je gradonačelnik Ivan Vuković, iskazujući posebno zadovoljstvo zbog održavanje humanitarne Trke zadovoljstva.

Predsjednik Triatlon saveza Crne Gore Vedran Roćenović podsjetio je da je triatlon

olimpijska disciplina koja obuhvata plivanje, biciklizam i trčanje.

- Coinis No Limits Triathlon je projekat Triatlon kluba Podgorica u disciplini half distance, koji će svoju premijeru doživjeti u nedjelju, na relaciji Skadarsko jezero – Podgorica. Posebnost ove trke ogleda se u plivanju u Skadarskom jezeru (1,9 kilometara), vožnji bicikla u dužini od 90 kilometara i trčanju bulevarima i ulicama u glavnom gradskom jezgru u dužini od 21 kilometar, sa ciljem na Trgu nezavisnosti – kazao je Roćenović, naglašavajući da se za učešće prijavilo 170 učesnika iz 14 evropskih zemalja Evrope, među kojima najbolji triatlonci i triatlonke iz regiona.

Kao svojevrsna predigra triatlonu, danas će u 17 sati biti održana Trka zadovoljstva – na pet kilometara za odrasle i na 500 metara za đecu. Trka je humanitarnog karaktera jer će sva prikupljena sredstva biti donirana Udruženju roditelja djece oboljele od karcinoma – Feniks Crna Gora, za projekat izgradnje parking prostora i dječjeg igrališta ispred Odjeljenja onkologije i hematologije Instituta za bolesti djece. Svi prijavljeni učesnici će plaćati simboličnu kotizaciju za učešće u vrijednosti od najmanje tri eura, a firme će imati i mogućnost doniranja sredstava za ovu svrhu.

Predsjednica Udruženja Feniks Crna Gora Dijana Stojanović, istakla je da je posebno raduje što je Trka zadovoljstva humanitarnog karaktera, dok je predstavnik generalnog sponzora triatlona, kompanije Coinis, naglasio da će, pored obezbijeđenog sponzorstva, jedan broj njihovih zapošljenih dati svoj lični doprinos učešćem na trci.

H. P.

Izmjena režima saobraćaja na više lokacija Sekretarijat za saobraćaj saopštio je da će danas, zbog održavanja Trke zadovoljstva, i u neđelju zbog ,,Coinis No Limits Triathlona“, doći do izmjene režima saobraćaja na više lokacija u gradu.

Obustava saobraćaja za subotu, 30. april (od 17:45 do 19 sati): - Bulevar Ivana Crnojevića, od raskrsnice sa Ulicom Slobode do raskrsnice sa Ulicom 13. jula – zatvoren smjer od mosta Milenijum do skretanja u Ulicu slobode; - Ulica 13. jula, od raskrsnice sa Bulevarom Ivana Crnojevića do kružnog toka na raskrsnici sa Moskovskom ulicom – zatvorena oba smjera; - Moskovska ulica, od kružnog toka na raskrsnici sa Ulicom 13. jula do raskrsnice sa Dalmatinskom – zatvoren smjer prema kružnom toku; - Dalmatinska ulica, od raskrsnice sa Moskovskom do raskrsnice sa Bulevarom Džordža Vašingtona – zatvorena oba smjera; - Bulevar Džordža Vašingtona, od raskrsnice sa Dalmatinskom ulicom do kružnog toka na Bulevaru revolucije – zatvoren smjer od kružnog toka prema Dalmatinskoj; - Bulevar revolucije, od kružnog toka na raskrsnici sa Bulevarom Džordža Vašingtona do Bulevara crnogorskih serdara – zatvoren smjer prema kružnom toku; - Bulevar crnogorskih serdara, od raskrsnice sa Bulevarom revolucije do raskrsnice sa Ulicom kralja Nikole – zatvoren smjer od JU SSŠ ,,Sergije Stanić“ škole prema mostu Union; - Ulica kralja Nikole, od raskrsnice sa Bulevarom Srđana Aleksića do raskrsnice sa Ulicom slobode – zatvorena oba smjera.

- Ulica slobode – oba smjera od 16 do 20 sati.

Obustava saobraćaja za neđelju, 1. maj: - Ulica 4. jula, od kružnog toka na raskrsnici sa Ulicom Vojislavljevića do raskrsnice sa Bulevarom Srđana Aleksića – od 10 do 13 sati; - Bulevar Srđana Aleksića, od raskrsnice sa Ulicom 4. jula do

raskrsnice sa Ulicom kralja Nikole – od 10 do 15:30; - Ulica kralja Nikole, od raskrsnice sa Bulevarom Srđana Aleksića do Trga nezavisnosti – od 10 do 15:30; - Ulica slobode, od raskrsnice sa Ulicom kralja Nikole do raskrsnice sa Bulevarom Ivana Crnojevića – od 10 do 15.30h; - Bulevar Ivana Crnojevića, od raskrsnice sa Ulicom slobode do raskrsnice sa Ulicom 13. jula – od 10 do 15:30; - Ulica 13. jula, od raskrsnice sa Bulevarom Ivana Crnojevića do kružnog toka na raskrsnici sa Moskovskom – od 10 do 15:30; - Moskovska, od kružnog toka na raskrnici sa Ulicom 13. jula do raskrsnice sa Dalmatinskom – od 10 do 15:30 (samo smjer prema kružnom toku); - Dalmatinska, od raskrsnice sa Moskovskom do raskrsnice sa Bulevarom Džordža Vašingtona – od 10 do 15:30; - Bulevar Džordža Vašingtona, od raskrsnice sa Dalmatinskom do kružnog toka na Bulevaru revolucije – od 10 do 15:30 (zatvoren samo smjer prema Dalmatinskoj); - Bulevar revolucije, od kružnog toka na raskrsnici sa Bulevarom Džordža Vašingtona do Bulevara crnogorskih serdara – od 10 do 15:30 (zatvoren smjer prema kružnom toku); - Bulevar crnogorskih serdara, od raskrsnice sa Bulevarom revolucije do raskrsnice sa Ulicom kralja Nikole - od 10 do 15:30 (zatvoren smjer od JU SEŠ ,,Sergije Stanić“ prema mostu Union); - Bokeška ulica – od 9:30 do 15:30.

Dionica regionalnog puta Podgorica – Virpazar biće zatvorena za saobraćaj od 7:30 do 12 sati. Saobraćaj prema aerodromu će se odvijati preko putnog pravca Podgorica – Tuzi.

Zabrana parkiranja Danas od 20 sati do neđelje u 15:30 zabranjeno je parkiranje na sljedećim lokacijama: - Ulica kralja Nikole, od raskrsnice sa Bulevarom Srđana Aleksića do Ulice slobode; - Ulica slobode; - Bulevar Ivana Crnojevića, od raskrsnice sa Ulicom slobode do raskrsnice sa Bulevarom Stanka Dragojevića.

Hronika Podgorice

30. april, 1. i 2. maj 2022.

23

Predstavljen lokalni agrobudžet, za podršku poljoprivrednicima 190.000 eura

Glavni grad nastavlja da pruža značajnu podršku poljoprivrednicima i ruralnom razvoju na teritoriji Podgorice, a mjere podrške predstavljene su juče kroz prezentaciju lokalnog agrobudžeta, odnosno programa podsticaja na kojem je radila Služba za podršku poljoprivredi.

Tim povodom gradonačelnik Ivan Vuković potpisao je i memorandum o saradnji sa osnivačem digitalne platforme seljak.me Markom Marašem kao vid podrške savremenim oblicima komunikacije, koji znače novu šansu za poljoprivredne proizvođače, unapređuju njihovu vidljivost i mogućnosti za plasman proizvoda.

Vuković je podsjetio da je poljoprivreda jedan od najozbiljnijih razvojnih potencijala Crne Gore, te da gradska uprava u mjeri mogućeg daje doprinos kako bi podstakli ljude da se bave poljoprivredom i iskoristili resurse na teritoriji Podgorice koji nijesu mali.

POTENCIJAL

- Prošle godine smo donijeli odluku da formiramo poseban sektor za razvoj poljoprivrede i na taj način pokazujemo odlučnost da se sistemski, u kontinuitetu, bavimo ovom

Odlučni smo u namjeri da svake godine povećavamo fondove kako bismo motivisali ljude, pogotovo mlađu populaciju, da počnu da se bave poljoprivredom - kazao je gradonačelnik IvanVuković temom i nastojimo da povećavamo izdvajanja za ove namjene, što u posljednje dvije godine, koliko nas je pratila pandemija, nije bilo jednostavno, ali smo uspjeli.

Izdvajanja po osnovu različitih programa podrške poljoprivrednicima, bilo da se radi o direktnim subvencijama,

podrške mljekarima, žetvi, različitim programima koje realizujemo u partnerstvu sa gradovima iz regiona koji se finansiraju iz budžeta EU, i drugi vidovi pomoći, iznosiće preko 300.000 eura. To nije malo novca, ali mora biti više, jer smo odlučni u namjeri da svake godine povećavamo

Glavni grad postao član Misije za klimatski neutralne i pametne gradove

Podgorica u odabranom društvu Evropska komisija prihvatila je aplikaciju Glavnog grada Podgorice za članstvo u Misiji za 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova do 2030. godine.

Riječ je o inovativnom mehanizmu saradnje evropskih gradova sa ciljem ublažavanja posljedica klimatskih promjena, kao jednog od najvećih globalnih izazova današnjice.

Podgorica je u martu ove godine, na osnovu poziva Evropske komisije, dostavila aplikaciju za članstvo u Misiji, u kojoj su predstavljene do sada realizovane i plani-

rane aktivnosti. Glavni grad Crne Gore je, zajedno sa Elbasanom (Albanija), Eilatom (Izrael), Istanbulom i Izmirom (Turska), Sarajevom (BiH), Rejkjavikom (Island), O s l o m , S t av a n g e r o m i Trondhajmom (Norveška), Bristolom i Glazgovom (Velika Britanija), jedan od 12 gradova iz zemalja koje nijesu članice EU, koji su primljeni u Misiju.

- Ponosni smo što je naša aplikacija, od približno 400 dostavljenih, afirmativno ocijenjena i što je Podgorica od 28. aprila članica Misije koja okuplja 100 evropskih gra-

Podgorica je u martu ove godine, na osnovu poziva Evropske komisije, dostavila aplikaciju za članstvo u Misiji dova i što smo dobili priliku da razmjenjujemo iskustva, jačamo kapacitete i obezbijedimo podršku sarađujući sa kolegama širom Evrope i na taj način doprinesmo ostvarivanju ciljeva koji se primarno odnose na unapređenje kvaliteta sredine u kojoj živimo – saopšteno je iz Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj.

Evropska komisija je, prepoznajući neophodnost zelene i digitalne tranzicije i značaj uloge gradova u borbi protiv klimatskih promjena i ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, u septembru 2021. godine pokrenula Misiju za 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova do 2030. godine.

H. P.

fondove kako bismo motivisali ljude, pogotovo mlađu populaciju, da počnu da se bave poljoprivredom - kazao je Vuković.

On je iskazao posebno zadovoljstvo zbog potpisivanja memoranduma o saradnji sa platformom seljak.me.

- Ovo je važna priča za Podgoricu i Crnu Goru. Svaki put kada imam priliku da razgovaram sa poljoprivrednim proizvođačima, razumijem potrebu da se i država i lokalne uprave kontinuirano bave ovom temom. Ovo ne smije zavisiti od toga ko je ministar poljoprivrede, ko je gradonačelnik, ko je predsjednik

Rukovodilac Službe za podršku poljoprivredi Dušan Radonjić kazao je da je cilj ovog projekta diverzifikacija podrške u sklopu budžetom predviđenih sredstava, kao i da su ciljne grupe manja poljoprivredna gazdinstva koja su u fazi rasta i za koja državnim agrobudžetom još nijesu predviđene stimulativne mjere.

- Mogućnosti korištenja linija podrške imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, a kompletan program podsticajnih mjera ćemo sprovoditi u saradnji sa Opštinom u okviru Glavnog grada Golubovci. Naš budžet za ovu godinu u okviru podsticajnih mjera je 190.000 eura i on je za preko 50.000 veći

Vlade, nego mora biti obaveza Crne Gore ako želimo da iskoristimo potencijale koji su ogromni i uhvatimo korak sa razvijenim svijetom koji već sada govori o potrebi obezbjeđivanja dovoljne količine hrane, kao jednom od najvećih izazova ove generacije poručio je Vuković.

INTERNET

Osnivač platforme seljak.me Marko Maraš istakao je da ga raduje to što je grad u kojem je rođen i odrastao i gdje se rodila ideja o njegovoj platformi prepoznao njen značaj, s obzirom na to da na godišnjem nivou okuplja oko 100.000 jedinstvenih korisnika.

- Samo prošle godine smo pomogli da se proda preko milion eura vrijednosti poljoprivrednih dobara, iz kategorija

Nakon jučerašnjeg upozorenja Pobjede

Državne zastave ponovo tamo đe treba da budu Ispred sjedišta dojučerašnjeg Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta u Ulici Vaka Đurovića i zgrade EPCG i CGES, na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog, na jarbolima se ponovo ponosno viore državne zastave, nakon što je u našem listu juče objavljena crtica opomene da ih nema. Dakle, jarboli više nijesu tužni bez državnih zastava.

H. P.

M. BABOVIĆ

Novi podsticaji za poljoprivrednike

Podrška manjim gazdinstvima u odnosu na prošlu godinu.

Vođeni efektima prošlogodišnje pravovremene intervencije u mljekarstvu, odgovorno smo pristupili tom pitanju i povećali smo podršku u odnosu na prethodne godine za skoro 200 posto. Do sada je podsticaj za mljekarstvo bio tri centa po litru, od ove godine je osam centi po litru. Ukinuli smo količinski limit što daje mogućnost i manjim proizvođačima da participiraju u programu kazao je Radonjić.

On je naglasio da je, u skladu sa aktuelnim poremećajima na tržištu žitarica, brašna i stočne hrane, ove godine opredijeljeno četiri puta više sredstava za stimulaciju tog segmenta poljoprivrede.

stočarstva, biljne proizvodnje, stočne hrane i mehanizacije. Na taj način pokušavamo da pomognemo poljoprivrednike u Podgorici i Crnoj Gori.

Cilj nam je da budemo veliki medij za poljoprivredu i da svaki poljoprivredni proizvođač, ma gdje da živi, bude blizu onoga što želi. Smatram da internet otvara velike opcije, da poljoprivrednici mogu da predstave svoje proizvode, da se edukuju i unaprijede proizvodnju. Drago mi je što je Glavni grad prepoznao značaj naše platforme i što je prihvatio inicijativu u sklopu koje ćemo za 50 registrovanih poljoprivrednih proizvođača omogućiti i 50 agrobiznis naloga, koji predstavljaju dodatni vid promocije poljoprivrednih proizvođača - rekao je Maraš.

H. P.

24

Kultura

30. april, 1. i 2. maj 2022.

POBJEDA ISTRAŽUJE: Tri decenije traju pokušaji da se obnovi Vladičina kula na Karuču - je PODGORICA – Ni skoro mjesec dana nakon što je Pobjeda objavila priču o ugroženosti Zimovnika Svetog Petra Cetinjskog, koji je kao kulturno dobro registrovan pod imenom „Vladičina kula“, ništa nije urađeno na rješavanju trenutno najurgentnijeg problema – razaranja zidova ovog zdanja usljed bujanja korijenja i stabla jasena.

Nije to, naravno, ništa začuđujuće, uzeći u obzir naš dugogodišnji katastrofalan odnos prema kulturnoj baštini, ali i zbog činjenice da stablo jasena raste već više od dvije decenije, pod budnim okom konzervatora i restauratora koji su u nekoliko navrata obilazili ovo kulturno dobro, fotografisali ga i sačinjavali zapisnike ili elaborate.

Stabilnost zidova i temelja od ključne je važnosti za svaku potencijalnu obnovu ili rekonstrukciju Zimovnika, o kojoj se govori, piše, prepisuje, zaključuje, presuđuje i vaga evo već tri decenije pod krovovima naših ključnih ustanova za zaštitu kulturnog nasljeđa.

POKUŠAJI

Pitanje obnove Vladičine kule postalo je posebno aktuelno početkom devedesetih godina prošlog vijeka, ali i u prve dvije decenije 21. vijeka. Posljednji pokušaj stvaranja uslova za obnovu zimovnika dogodio se krajem 2018. godine i za vrlo kratko vrijeme je propao, zahvaljujući Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC koja je, u upravnom postupku kod Ministarstva kulture, osujetila namjeru Prijestonice Cetinje i Fondacije Sveti Petar Cetinjski da rekonstruišu i stave u funkciju Vladičinu kulu.

Pobjeda je došla do dokumentacije koja pokazuje da su prvi obimni konzervatorsko-restauratorski radovi na kuli obavljeni 1959. godine, kada je u cjelosti obnovljena, tačnije postavljen je novi krov, izmijenjena dotrajala stara drvenarija, popravljen ogradni zid i „pižun“, presložene kamene ploče na terasi i prezidane labilne partije kalkana.

- No, kako se nije našla trajna namjena objekta, svi ovi značajni zaštitni radovi su se brzo obezvrijedili. Poslije jednog nevremena krov se raskrio, nije blagovremeno opravljen i došlo je do propadanja čitavog objekta - konstatovala je stručna ekipa Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je u septembru 1990. godine uradila konzervatorske uslove za neki od budućih projekata obnove Vladičine kule.

Nedoumice oko vla putu svih dogovora Posljednji pokušaj stvaranja uslova za obnovu Zimovnika dogodio se krajem 2018. godine i za vrlo kratko vrijeme je propao, zahvaljujući Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC koja je, u upravnom postupku kod Ministarstva kulture, osujetila namjeru Prijestonice Cetinje i Fondacije Sveti Petar Cetinjski da rekonstruišu i stave u funkciju Vladičinu kulu Tek početkom 1994. godine za obnovu zimovnika Svetog Petra zainteresovala se firma „Eltrade“ iz Podgorice. Po svemu sudeći, ova firma je poodavno ugašena, a u Centralnom registru privrednih subjekata nema nijednog podatka o njenim vlasnicima i ovlašćenim licima. Izvjesno je, a što potvrđuju dokumenti, da je nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Čedomir Marković ovoj firmi odobrio 31. januara 1994. godine „konzervatorske uslove za izradu projektne dokumentacije za sanaciju kule Sv. Petra u Karuču“. Zanimljivo je da se ta inicijativa o obnovi poklapa sa pripremama za obnovu Kuće Svetog Petra Cetinjskog u Rijeci Crnojevića, koja je te iste 1994. godine, nakon izvedenih radova, predata na upravljanje Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, o čemu je Pobjeda opširno pisala u avgustu prošle godine. Očigledno je da su oba ta objekta, za mandata tadašnjeg ministra kulture Gojka Čelebića koji se vrlo aktivno interesovao za obnovu objekata vezanih za Svetog Petra, pripremana za Mitropoliju, ali iz nekog razloga nije došlo do rekonstrukcije Vladičine kule.

SASTANAK

Dokumentacija dalje pokazuje da su prvi ozbiljniji razgovori o rekonstrukciji kule vođeni osam godina kasnije, tačnije

Projekat iz 2012. godine, budući izgled Vladičine kule

u januaru 2002. godine, te da su tada za obnovu bili zainteresovani predsjednik Opštine Podgorica Miomir Mugoša i predsjednik Opštine Cetinje Savo Parača. Nakon njihovog obilaska Karuča, za 23. januar 2002. godine iniciran je sastanak na Cetinju, kojem su prisustvovali direktor Službe za zajedničke poslove i poslove mjesnih zajednica Opštine Podgorica Jovan Raičević, potpredsjendik Opštine Cetinje Stevo Radunović, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spominika kulture Čedomir Marković, prof. dr Mladen Ulićević, sekretarka za kulturu Opštine Podgorica Žana Filipović, direktorica Muzeja i galerija Podgorice Lenka Bulatović, glavni urbanista Opštine Podgorica Vesna Rakčević i rukovodilac Odjeljenja za investicije i investiciono održavanje Opštine Podgorica Čedomir Radoičić. Službena zabilješka sa tog sastanka pokazuje da je ovaj susret organizovan „u cilju što hitnije realizacije dogovora koji je postignut između Miomira Mugoše i Sava Parače, kako bi se utvrdile i vremenski oročile pojedinačne obaveze i aktivnosti na revitalizaciji Zimovnika Svetog Petra“.

- Učesnici sastanka su se složili da bi bilo neophodno da se uradi detaljni urbansitički plan i planska dokumentacija od strane nadležnih službi Opštine Cetinje, kako bi se Karučko

DOK TRAJU SPOROVI, KULTURNO DOBRO PROPADA: Vladičina kula na Karuču

i Volačko oko spasilo od dalje devastacije prostora i nezakonite uzurpacije. U sklopu ovog urbanističkog plana bi se uklopila i rekonstrukcija samog Zimovnika Svetog Petra – navodi se u službenoj zabilješci sa ovog sastanka na Cetinju.

Konstatovano je i da će Građevinski fakultet u Podgorici uraditi besplatno projekat rekonstrukcije i parternog uređenja oko objekta Vladičine kule.

- U cilju definisanja prijedloga buduće namjene i korišćenja Kule Svetog Petra Cetinjskog dogovoreno je da Lenka Bulatović, Žana Filipović i Čedomir Marković obave razgovor sa ministrom kulture Branimirom Popovićem i direktorom Narodnog muzeja Crne Gore Petrom Ćukovićem, nakon čega treba da pripreme platformu za razgovore sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem – navodi se u službenoj zabilješci.

Predloženo je da razgovor sa Amfilohijem obavi Kruno Vukčević (1933-2018), nekadašnji guverner Narodne banke Crne Gore i potpredsjednik Vlade Crne Gore, koji je, kako je konstatovano na sastanku, i do tada sa njim razgovarao na ovu temu. Za sve navedene pripreme i obaveze ostavljen je rok do 1. marta 2002. godine, ali od ove široke strategije za obnovu Vladičine kule, sudeći po doku-

mentaciji i stanju na terenu, nije bilo ništa. Vrlo je izvjesno da su se dogovorima ispriječili novi sukobi između Crnogorske pravoslavne crkve i Mitropolije crnogorske-primorske SPC, koji su kulminirali na ostrvu Beška u februaru 2002. godine. Tada su sa tog ostrva, uz velike političke i građanske tenzije, protjerani sveštenstvo i pristalice CPC jer su namjeravali da obnove Crkvu Svetog Đorđa i Crkvu Presvete Bogorodice, o čemu je Pobjeda takođe detaljno pisala u istraživačkom serijalu tekstova, u februaru ove godine.

PROJEKAT

Vladičina kula tek je 2011. godine ponovo došla u fokus Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji ju je uvrstio u svoj program zaštite kulturnih dobara. U to vrijeme došlo je do brojnih promjena u zakonodavnom okviru, ali i do podjele Republičkog zavoda na Upravu za zaštitu kulturnih dobara i Centar za konzervaciju i arheologiju Crne Gore.

Upravo je Centar formalno dovršio konzervatorski projekat o obnovi Vladičine kule, koji je uradio projektant Stevan Džaković iz Budve, a Uprava ga odobrila 14. marta 2012. godine.

Međutim, nije bilo novca za realizaciju zamisli.

Samo godinu kasnije, u martu 2013. godine, Mitropolija je

Upravi uputila inicijativu za obnovu Vladičine kule, a nova direktorica Uprave Anastazija Miranović odgovorila tek početkom oktobra 2014. godine.

U aktu br. 02-18/2013-2 Miranović je Mitropoliju uputila na konzervatorski projekat koji je uradio Centar za konzervaciju i arheologiju 2012. godine.

Sekretar Mitropolije Obren Jovanović krajem oktobra 2014. tražio je kopiju konzervatorskog projekta od Centra za konzervaciju i arheologiju. Iz njegovog dopisa stiče se utisak da Mitropolija uopšte nije znala za inicijativu za obnovu Vladičine kule iz 2011. godine i završeni projekat iz 2012, budući da Jovanović u pismu Centru navodi da je „čuo od Uprave za zaštitu kulturnih dobara da već postoji odobreni projekat za obnovu tog kulturnog dobra“. To je u koliziji sa izjavom pravnog zastupnika Mitropolije Velibora Džomića, koju će izreći u upravnom sporu 2018. godine – da su Mitropolija i Centar za konzervaciju i arheologiju zajednički radili na projektu obnove.

Džomić će te 2018. godine odigrati i ključnu ulogu u stopiranju inicijative Fondacije Sveti Petar Cetinjski, koja se preko nadležnog sekretarijata Prijestonice, 19. septembra 2018. godine, obratila Upravi sa zahtjevom za izdavanje konzervatorskih uslova za izradu pro-

Kultura

30. april, 1. i 2. maj 2022.

25

edini projekat, prihvaćen i ovjeren, 2012. godine uradio je Centar za konzervaciju i arheologiju

S. VASILJEVIĆ

asništva na ra i planova Od pokrajvođanske kuće do muzeja Zanimljivo je da su konzervatorski uslovi iz 1990. godine u potpunosti poslužili za konzervatorski projekat rekonstrukcije Vladičine kule iz 2012. godine, koji je uradio Centar za konzervaciju i arheologiju. Štaviše, konzervatorski uslovi u tom projektu gotovo su u cjelosti prepisani i 2012, bez vođenja računa o promjenama na terenu i bez potrebe da se neki zaključci iz starih uslova možda preispitaju dvadeset godina kasnije.

- U prizemnom objektu se može autentično rekonstruisati enterijer pokrajvođanske kuće sa ognjištem i svim ribarskim alatom i opremom. Tu se može demonstrirati i tradicionalni način spremanja ribe itd. Kamena terasa je i danas idealno mjesto za odmor i rekreaciju, u smislu aktivnog vidikovca. Tu se mogu postaviti stolovi i suncobrani, koji se, nakon upotrebe, deponuju u unutrašnjost objekta – piše u konzervatorskim uslovima iz 1990. godine, a isti tekst je ponovljen i 2012.

U posjedu istih konzervatorskih uslova bila je i Fondacija Sveti Petar Cetinjski, koja je takođe u prvoj polovini 2018. uradila neku vrstu studije ili projekta rekonstrukcije. Međutim, ideje o namjeni objekta uprava Fondacije otkrila je 3. jula 2018. godine, u pismu direktoru Uprave za zaštitu kultunih dobara Božidaru Božoviću, u kojem ga obavještavaju o namjeri da sa Prijestonicom rekonstruišu kulu.

- Da objekat bude u funkciji povremenog boravka i ugošćavanja manjeg broja visokih inostranih predstavnika u Crnoj Gori i njihovih gostiju; zatim u funkciji stalnih posjeta učenika srednjih škola na časovima predmeta Istorija Crne Gore u doba Petrovića; funkciji povremenog izložbenog prostora, da se koristi u studijske svrhe, seminare; da objekat bude opremljen namještajem izrađenim u stilu vremena kad je korišćen, sa bibliografskim sadržajem iz istorije Crne Gore iz doba Svetog Petra, da bude i kao muzejski prostor – navodi se u pismu Fondacije.

jekta rekonstrukcije Vladičine kule. Iako je postojao već gotov projekat Centra za konzervaciju i arheologiju, Uprava je pozitivno riješila ovaj zahtjev i Rješenje o konzervatorskim uslovima donijela 23. oktobra 2018, ali ga je, prema tvrdnjama Fondacije, neko iz Prijestonice „držao u stanju mirovanja sve do 26. novembra, tačno 34 dana, dovoljnih da se SPC pripremi za pondošenje žalbe“.

U žalbi od 5. novembra 2018.

Džomić konstatuje da je doš-

lo do „bitnih povreda pravila upravnog postupka i pogrešne primjene materijalnog prava“.

On je istakao da je „vlasnik i držalac kulturnog dobra Vladičina kula - Crkva Svetog Nikole u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj“. Džomić se žalio što Mitropolija, kao vlasnik i držalac, nije učestvovala u postupku koji je prethodio Rješenju o konzervatorskim uslovima.

Naveo je i član 14 Zakona o upravnom postupku kojim je propisano da stranka ima pra-

va da učestvje u postpuku radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su od značaja za donošenje upravnog akta, te zatražio od Ministarstva kulture da poništi rješenje Uprave. Takođe je ukazao i na član 102 Zakona o zaštiti kulturnih dobara kojim je propisano da zahtjev za konzervatorske uslove može podnijeti samo vlasnik ili držalac kulturnog dobra, te konstatovao da se ni iz jedne isprave, a posebno na osnovu zdravog razuma, ne može zaključiti da

Fotografija Karuča i obnovljene Vladičine kule (gornji ugao), koja je objavljena u Ilustrovanoj politici u martu 1969. godine

je Sekretarijat za uređenje prostora Prijestonice vlasnik, odnosno držalac Vladičine kule.

Kako je Džomić „nacrtao“, tako je „preslikalo“ i Ministarstvo kulture, pa je 4. decembra 2018. godine poništilo Rješenje o konzervatorskim uslovima, koje je izdala Uprava, citirajući u obrazloženju iste članove zakona koje je citirao i pravni zastupnik Mitropolije. Na usmenoj raspravi povodom ove odluke Ministarstva kulture, koja je održana 20. decembra, Džomić je, između ostalog, podsjetio i da je Mitropolija 6. novembra 2018. Upravi podnijela zahtjev za konzervatorske uslove za

Zagarčanin: List nepokretnosti neuređen U listu nepokretnosti broj 99 KO Rvaši navodi se da je vlasnik Vladičine kule Crkva Sv. Nikole u Rvašima, te da je ta Crkva istovremeno i sama sebi vlasnik. Direktor Uprave za zaštitu kulturnih dobara Mladen Zagarčanin, odgovarajući na pitanja Pobjede u vezi sa nedoumicama oko vlasništva, kazao je da „s obzirom na to da je u listu nepokretnosti broj 99, kao vlasnik, sa pravom svojine, Vladičine kule na Karuču upisana Crkva Sv. Nikole, jasno je da se radi o neuređenom listu nepokretnosti iz razloga što jedan objekat ne može biti vlasnik drugog“.

- Pitanje ove, kao i mnogih drugih nejasnoća i neuređenosti u zvaničnim katastarskim podacima (a koje značajno otežavaju vršenje poslova i ovoj Upravi), je u nadležnosti resornog organa – kazao je Zagarčanin.

On je podsjetio da je svojstvo stranke u upravnom postupku uređenja, odnosno

rekonstrukcije Vladičine kule, Mitropoliji crnogorsko-primorskoj priznalo i Ministarstvo kulture 2018. godine, kao drugostepeni organ, što je i jedan od fokusa ovog teksta.

Jednostavnije rečeno – u ovom upravnom postupku, kako je istakao Zagarčanin, Ministarstvo je svojim rješenjima priznalo Mitropoliji da je vlasnik i držalac Vladičine kule.

Budući na aktuelnu ugroženost Vladičine kule, Zagarčanin nije direktno odgovorio na pitanje hoće li Uprava, u skladu sa članom 117, tačka 4, Zakona o zaštiti kulturnih dobara, vlasniku/držaocu rješenjem narediti da u određenom roku izvrši potrebne mjere zaštite. On se, međutim, požalio na mali broj zaposlenih u Upravi (37) i istakao da taj tim pokušava, pored svih drugih poslova, da se brine o 2.019 kulturnih dobara, kako bi pokušali da zaštite cijelo područije pod Uneskom u Boki i bafer zone koja se pruža do Budve.

- Ukoliko držalac dobra ne prijavi slučaj u kom se prirodno ili ljudskom rukom – ili neko drugi, skrnavi kulturno dobro, mi nijesmo u mogućnosti, fizički, da postignemo pa da nas ima 100 koliko je bilo projektovano tokom planiranja Uprave a prije razdvajanja Uprave od Zavoda za zaštitu spomenika kulture CG, i najmanje 90 ljudi bi bilo „knap“ da uspijemo spasiti što se spasiti može – rekao je je Zagarčanin.

On je prozvao raniju direktoricu Uprave Anastaziju Miranović i „mnoge druge“, spočitavajući im loša rješenja i dozvole koje su donosili za Mamulu, Kostajnicu, Verige, Jadran Perast... i pokušaje da se od Bara i Žabljaka Crnojevića naprave hoteli.

- Mi sada upadamo u pravni nonsens jer na osnovu ovih presedana veliki broj investitora se žali da Uprava blokira progres – kazao je Zagarčanin.

Vladičinu kulu na Karuču, te je negodovao što još nije odgovoreno. Predložio je Ministrastvu da u potpunosti ispoštuje svoje pravosnažno rješenje iz 2012. godine (projekat rekonstrukcije Centra za konzervaciju i arheologiju, nap. aut), koje nije vremenski ograničeno, te da odbije zahtjev Prijestonice. Tada je istakao da je Mitropolija spremna da na obnovi Vladičine kule sarađuje sa Upravom za zaštitu kulturnih dobara, Ministarstvom kulture i Prijestonicom Cetinje.

Kako je „nacrtao“ i ovoga puta, tako je Ministarstvo kulture „preslikalo“ u Rješenju od 24. decembra 2018, u kojem je odbijen zahtjev Mitropolije za novim konzervatorskim uslovima i konstatovano da je važeći projekat iz 2012. godine.

IMA LI LIJEKA

Nakon ovih postupanja Uprave i Ministarstva kulture, bili su jako ogorčeni u Fondaciji Sveti Petar Cetinjski. U medijskoj polemici sa Veliborom Džomićem, predsjednik Fondacije Milorad Aleksić konstatovao je da Džomić bez ikakvih dokaza tvrdi da je Vladičina kula vlasništvo Mitropolije i da je Mitropolija 2011-12. inicirala njenu obnovu. On konstatuje da je tačno da je Crkva Sv. Nikole u listu nepokretnosti upisana kao vlasnik Vladičine kule, ali i da je ta crkva u vlasništvu žitelja sela Rvaši, pa je shodno tome, prema riječima Aleksića, jedini ovlašćeni organ za pod-

nošenje zahtjeva za dobijanje konzervatorskih uslova – Prijestonica Cetinje. On se zapitao „ko omogućava Srpskoj/svetosavskoj crkvi da i dalje svojata sve hramove u Crnoj Gori, pa i one koji pripadaju pojedinom selu ili seoskoj crkvi“.

- Dokle će se tolerisati tzv. „nepoznata lica“ sa nerazumljivim matičnim brojevima, koja su svih proteklih godina crnogorske crkve i manastire jednostavno, bez ikakvih dokumenata prepisivali u vlasništvo Beogradske patrijaršije, Crnogorsko-primorske mitropolije SPC ili u lično Amfilohijevo vlasništvo? Ima li za sve to pravno, moralnog, ljudskog lijeka i eventualne krivične odgovornosti? – zapitao se, između ostalog, Aleksić.

Sa druge strane, zanimljivo je da se u Rješenju o uvođenju u Registar spomenika kulture, od 11. juna 1961. godine, kao vlasnik Vladičine kule navodi NOO Cetinje. Advokat Nikola Belada, komentarišući tvrdnju Mitropolije da je „vlasnik Vladičine kule Crkva Sv. Nikole u Mitropoliji“, kazao je za Pobjedu da je u pitanju klasična zloupotreba jer u Mitropoliji sve što je bilo evidentirano kao crkva ili manastir, bez ikakvog osnova, podrazumijevaju kao dio svojine Srpske pravoslavne crkve. On tvrdi da je Mitropolija u ovom slučaju, suprotno Zakonu o državnom premjeru i katastru nepokretnosti, izvršila upis bez ijedne zakonski valjane isprave.

Jovan NIKITOVIĆ

26

Kultura

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Značaj stvaralaštva naše iseljeničke zajednice u Srbiji tema okruglog stola u Podgorici

Crnogorski krš je svjetlosna ljepota

- Neki od naših umjetnika ostajali su u sredinama u kojima su se školovali. Kada je riječ o samim umjetnicima, njihovom razvoju i osobnim umjetničkim biografijama, značajnije je što su ostali u metropolama gdje su se školovali. Međutim, brojni su primjeri umjetnika koji su se vratili u svoju sredinu žrtvujući tako vlastite karijere radi punog doprinosa umjetničkom razvoju i nadgradnji prostora gdje su ponikli. Crnogorska istoriografija, umjetnost, kultura i obrazovanje bili bi daleko bogatiji da je Crna Gora mogla stvarati normalne uslove za život i rad svim njenim značajnim umjetnicima – rekao je Slovinić.

Samostalna savjetnica u Upravi za zaštitu kulturnih dobara na Cetinju, konzervator i restaurator Suzana Kapetanović govorila je o Lubardi i Dadu Đuriću.

- Podsjećanjem na Petra Lubardu i Dada Đurića željela sam da ukažem na jednu monumentalnu ostavštinu kulturi Crne Gore. Naravno, ta ostavština je mnogo veća, prostranija, ona prelazi granice jedne države. U Umjetničkom muzeju na Cetinju pored Đuriće-

PUNI DOPRINOS

Likovni umjetnik, teoretičar i pisac Slobodan Slovinić govorio je na temu ,,Povratni putevi: znameniti i manje znameniti“.

Prištini Zvonko Pavličić. On je istakao da se kroz istoriju i kulturu Kosova pominju mnoge crnogorske umjetničke ličnosti koje su svojim djelima i pojavama ostavile neizbrisiv trag u dugogodišnjem stvaranju i razvoju likovnog obrazovanja.

KAMEN

I. MANDIĆ

PODGORICA - Okrugli sto na temu „Značaj i refleksije umjetničkog stvaralaštva pripadnika crnogorske iseljeničke zajednice u Republici Srbiji za Crnu Goru, kao zemlju njihovog porijekla“ održan je juče u hotelu ,,Hilton“ u Podgorici. Opseg tema bio je raznovrstan – od fenomena hercegnovske Umjetničke škole, likovno-umjetničkih nadahnuća Kemala Ramujkića, Uroša Toškovića, Petra Lubarde, do društvenih okolnosti i neminovnih kretanja.

Istoričar umjetnosti, kustos i direktor Prodajne galerije u Beogradu Zdravko Vučinić govorio je o fenomenu hercegnovske Umjetničke škole. Prema njegovim riječima, Umjetnička škola u Herceg Novom imala je važnu ulogu u razvoju likovnog stvaralaštva u Crnoj Gori, a imala je i vidnog odjeka i van nje.

- Iza njenog zatvaranja ostala je primjetna praznina, ali i nevjerovatne anegdote koje su se oko nje plele, prenosile i prepričavale. Ipak, ostaje bol i gorak ukus pri pomisli kakve je još vrijednosti mogla iznjedriti i time obogatiti domaću, i ne samo domaću umjetnost – kazao je Vučinić.

On se osvrnuo i na Petra Lubardu koji, kako je kazao, predstavlja posebnu slikarsku pojavu u evropskom duhu i opsegu.

Dio učesnika okruglog stola juče u Podgorici

vih i Lubardinih slika, čuvaju se i djela Mila Milunovića, Branka Filipovića Fila, Pera Počeka, Miloša Vuškovića, Jovana Zonjića, Voja Stanića i drugih umjetnika. Sama pomisao na tu ostavštinu i uopšte na zbirke NMCG izaziva najiskrenije poštovanje, ali u isto vrijeme kod mene kao kon-

zervatora i izvjesnu strepnju, brigu. Pitam se da li smo kao društvo svjesni tog bremena, velelepnog, ali ipak bremena, jer ono zahtijeva jednu izuzetnu odgovornost, kontinuiranu pažnju, jedan kvalitetan sistem zaštite, jer je to nasljeđe neophodno fizički sačuvati – kazala je Kapetanović.

Saradnja škole „Vasa Pavić“, Muzičke akademije i NVO „Harmonika Montenegrina“

Ona se zapitala da li smo kao društvo svjesni vrijednosti, snage, uzleta u crnogorskom slikarstvu i da li smo ga dovoljno afirmisali i našli za njega pravo mjesto u našoj kulturnoj istoriji.

Na okruglom stolu govorio je i slikar, istoričar umjetnosti i redovni profesor Univerziteta u

Likovni umjetnik, magistar slikarstva, mozaičar i politikolog Petar Vujošević se osvrnuo na prepoznavanje djela Đorđija Crnčevića. Riječ je njegovoj izložbi koja je 2015. godine otvorena u Kući legata. Sve do te izložbe, kako je rekao, iako je bio priznat kao umjetnik, nije sagledana dubina njegovog djela.

Kustos Muzeja savremene umjetnosti u Beogradu Rajka Bošković bavila se temom ,,Kamen kao svjetlosna ljepota“.

- Tema je proistekla iz mog doživljaja kamenitih predjela Crne Gore s obzirom na to da sam ovdje rođena. Sama tema je proistekla iz jedne misli Isidore Sekulić koja je rekla: ,,Crnogorski krš je, prije svega, svjetlosna ljepota“. Ona nije tu misao domislila iz neposrednog doživljaja crnogorskog predjela već iz slikarstva Petra Lubarde – kazala je Bošković.

Diskusiju je, inače, zvanično otvorio pomoćnik direktora Uprave za saradnju sa dijasporom-iseljenicima Arben Jakupi. Na okruglom stolu su učestvovali likovni umjetnici i pedagozi, kulturni radnici, teoretičari i istoričari umjetnosti, sociolozi. Organizatori okruglog stola su Uprava za saradnju sa dijasporom-iseljenicima i Ministarstvo vanjskih poslova.

A. Đ.

Donacija Ambasade Italije Narodnom muzeju

Brojni koncerti i majstorske radionice Na dar naslovnice iz

italijanskih časopisa

„HARMONIKA MONTENEGRINA“

PODGORICA - Umjetnička škola za muziku i balet „Vasa Pavić“ u saradnji sa Muzičkom Akademijom Univerziteta Crne Gore i Nevladinom organizacijom „Harmonika Montenegrina“ započela je saradnju u cilju promovisanja učenika i studenata i njegovanja akademske harmonike.

Ideja je, prema riječima profesora Predraga Jankovića, da se održi nekoliko koncerata i da najuspješniji učenici i studenti nastupaju na značajnim međunarodnim takmičenjima.

- Taj vid saradnje postoji odavno jer su najbolji učenici i studenti sa Odsjeka za harmoniku već nastupali na koncertima u okviru međunarodnog muzičkog festivala „Harmonika fest“, koji se svake godine krajem maja održava u Tivtu.

Koncerti pod nazivom „Mlada crnogorska scena akordeonista“ koji su održavani u okviru festivala su imali za cilj da afirmišu mlade i talentovane učenike i da im se ukaže prilika da nastupe pred eminentnim svjetski istaknutim profesorima i renomiranim umjetnicima i predstave svoj nivo izvođačke forme i znanja koje su stekli, a ujedno da se navikavaju na probleme i izazove koje im javna scena „priređuje“ za vrijeme njihovog nastupa na koncertu – rekao je Janković za Pobjedu.

CETINJE - Ambasador Republike Italije Luka Zelioli uručio je juče Narodnom muzeju Crne Gore vrijednu donaciju, izložbu „Crna Gora na naslovnim stranicama italijanskih časopisa od 1896. do 1921. godine“.

Riječ je o 45 reprodukcija iz časopisa „Illustrazione Italiana“, „La Tribuna Illustrata“ i „La Domenica del Corriere“.

Sa koncerta u Kotoru

Sve to je iz godine u godinu davalo sve značajnije rezultate, o čemu govore uspjesi na međunarodnim takmičenjima harmonikaša na kojima su nastupili. Studenti sa Muzičke akademije UCG pobjednici su mnogobrojnih međunarodnih takmičenja za harmoniku tokom godina postojanja Odsjeka za harmoniku od njegovog osnivanja 2003. godine.

Janković je smatrao da mladim harmonikašima treba obezbijediti više nastupa, kao i majstorskih radionica, na kojima će predavači biti eminentni profesori iz Evrope i svijeta.

- Do sada smo organizovali

majstorske seminare na kojima su kao predavači bili angažovani: Vladimir Murza, Pavel Fenjuk, Frederik Dešamp, Roman Žbanov, Dominik Emorin, Miljan Bjeletić i mnogi drugi. U UŠMB „Vasa Pavić“ je u martu mjesecu organizovan seminar na kojem je predavač bio prof.

Miljan Bjeletić sa Fakulteta umetnosti u Nišu, a 23. juna će se održati masterklas na kojem će predavač biti prof. Vojin Vasović sa Filološko umjetničkog fakulteta iz Kragujevca – rekao je Janković.

Sinoć je održan koncert učenika i studenata sa Odsjeka

za harmoniku u JU Muzička škola „Dara Čokorilo“ u Nikšiću, a prethodio mu je u dvorani Crkva Sv. Duha u Kotoru u organizaciji muzičke škole iz Kotora.

- Imamo za cilj da održimo još nekoliko koncerata u gradovima Crne Gore, i na taj način omogućimo da i djeca iz ostalih muzičkih škola imaju prilike da čuju svoje starije kolege koje će im sigurno biti motivacija za dalje napredovanje i bavljenjem ovom profesijom – najavio je Predrag Janković.

On će danas održati Majstorsku radionicu u UŠMB „Vasa Pavić“ u Podgorici. D. E.

Riječ je o izložbi koju je realizovala Ambasada Italije, u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom u Napulju, povodom 140 godina (1879 – 2019) uspostavljanja diplomatskih odnosa između Italije i Crne Gore.

- Izložba je postigla veliki uspjeh gdje god smo je predstavili u ovoj zemlji, svjedočeći o jakim bilateralnim istorijskim i kulturnim vezama. Nadam se da će zahvaljujući donaciji izložba biti dostupna crnogorskoj javnosti, dodatno obogaćujući sadržaje ovog značajnog muzeja i doprinoseći atraktivnosti grada Cetinja za strane turiste zainteresovane za

Jedna od naslovnica sa motivima iz Crne Gore

istoriju Crne Gore – kazao je Zelioli.

Direktor Narodnog muzeja Jakša Ćalasan najavio je da će izložba biti prikazana publici i u drugim crnogorskim gradovima.

Izložba je do sada bila prezentovana u Nacionalnoj biblioteci Crne Gore „Đurđe Crnojević“ na Cetinju i u Skupštini Crne Gore, 2019. godine, kao i prošle godine u Zavičajnom muzeju u Danilovgradu.

R. K.

Feljton

30. april, 1. i 2. maj 2022.

1.

15.

OLIVERA VELIMIROVIĆ-ŽIŽIĆ – DOAJENKA CRNOGORSKE NAUKE » Priredio: Slobodan ČUKIĆ

OLIVERA VELIMIROVIĆŽIŽIĆ – „OSTACI FORTIFIKACIONE ARHITEKTURE NA GRADINI ĐUTEZA U DINOŠIMA KOD TITOGRADA” MATERIJALI XXII, NOVI SAD, 1986, STR. 80-87 (NASTAVAK)

Strategijski položaj gradine imao je višestruki značaj, kako u praistoriji tako i kroz kasnije periode. Opšte opasnosti od seoba, ratova, raznih nemira, društvenih raslojavanja i dr. bile su stalno prisutne, što je uticalo na svijest o izgradnji sistema defanzivnog značaja, što se manifestuje kako u opštim, tako i u posebnim funkcijama ovih utvrda.

Utvrdenje u Dinošima, kao i najveći broj gradina podignutih oko skadarske ravnice, bilo je u funkciji opšteg odbrambenog sistema čija su se naselja i dobra nalazila u plodnim i pitomim poljima ove regije. Pored funkcije plemenskog centra, snažne zidine dinoškog utvrđenja pružale su utočište i širim društvenim zajednicama u momentima nespokojstva i odbrane.

U okviru lokaliteta posebno su za istoriju prve južnoslovenske države Duklje, odnosno Zete, značajni ostaci srednjovjekovnog grada. Bedemi srednjovjekovnog grada zauzimaju centralni prostor (oko 300 m) ilirskog utvrđenja. Linija bedema sa kulama prati najistureniji plato. Na južnoj strani zidovi citadele spajaju se sa bedemom ilirskog utvrđenja, rađenim u megalitskoj tehnici, sa kojim čini zatvorenu cjelinu. Novoobnovljeni grad zadržava i ulaz prethodnog utvrđenja, što ukazuje na to da su zidine ilirskog utvrđenja u vrijeme njegove gradnje bile u dobrom stanju.

Prema sadašnjem izgledu bedema i kula, struktura zidina bila je jednovremena, izuzev istočne kule. Utvrda je rađena

27

Gradina je bila sjedište ilirskog plemena Kinambri U istorijskoj i arheološkoj nauci prihvaćeno je mišljenje da je teritoriju oko Skadarskog jezera naseljavalo više ilirskih zajednica. Znamo da su na našoj teritoriji sigurno ubicirani Dokleati i Labeati. Plinijevi Saseji i Grabeji ili kako ih Apijan naziva Kambanoji za sada nijesu tačnije ubicirani

Pogled sa gradine na Dinoško polje

na istočnoj strani bedema ima petougaonu osnovu, a ulaz je spolja (T. XII/2). Ova kula izdvaja se svojom pozicijom, veličinom i osnovom. Interesantno je da je i kod starijeg utvrđenja istočna strana bila štićena najjačim zidinama, što ukazuje da je moguća opasnost dolazila sa te strane, sa puta koji je išao iznad gradine.

Ostaci citadele su relativno dobro sačuvani, osnova u cjelini, a bedemi i kule su dosta obrušeni i zatrpani velikom količinom kamena, šuta i maltera.

Na pojedinim mjestima bedem je visok od 2 do 3 m.

U okviru lokaliteta posebno su za istoriju U južnom dijelu citadele na prve južnoslovenske države Duklje, odnosno ravnim površinama uočljivi su Zete, značajni ostaci srednjovjekovnog grada. na više mjesta zidovi objekta Bedemi srednjovjekovnog grada zauzimaju rađeni u malteru, kao i po neki centralni prostor (oko 300 m) ilirskog utvrđe- obrađeni kamen. O vrijednosti nja. Na južnoj strani zidovi citadele spajaju se sa bedemom urbanističke baštine moći ćeilirskog utvrđenja, rađenim u megalitskoj tehnici mo da govorimo tek nakon ar-

heoloških radova, jer prostor utvrđenja nije hitnije narušavan poslije napuštanja grada, izuzev onog što je učinio zub vremena i radova, zbog korišćenja zemljišta. Podignuto je dosta recentnih međa, svakako od kamenja utvrđenja. Treba očekivati, bar na pojedinim djelovima koji nijesu sprani, da ćemo dobiti raspored i vrstu objekata, tj. unutrašnju arhitekturu, kao i druge kulturne vrijednosti.

Tlocrt grada nema neku pravilnu formu. Obrisi bedema imaju sličnost sa gradinom u Martinićima kod Spuža. (V. Korać, Gradina a Martinici pres de Spuž (ou Montenegro), Balcanoslavica 7, Prilep 1976, str. 39 i d.)

Određena je prije svega zatečenim ruševinama starijeg utvrđenja, sa izvjesnom korekcijom prostora. Tako je zadržala sve predispozicije karakteristične kako za predantičko tako i postantičko vrijeme, a to su: geografski položaj kao strategijski punkt, saobraćajni čvor, privredni uslovi i sl.

To bi bila uglavnom fizička karakteristika naše gradine, no nas mnogo više zanima ime tog

Istočna kula na srednjovjekovnim bedemima

Ilirski bedem na južnoj strani gradine

u čvrstom materijalu od običnog lomljenog kamena sa grubo izvedenim licem, trpancem u sredini zalivenim debljim slojem maltera koji je sačinjen od kreča i krupnijeg pijeska.

Zidovi su relativno tanki i kreću se od 0,60 do 1,40 m. Kule se nalaze sa spoljne strane bedema i različitih su promjera.

Najmanja je polukružna na zapadnoj strani koja je otvorom vezana za unutrašnjost grada.

Kula na sjevernoj izbačenoj strani ima potkovičast oblik.

Zbog obrušenih zidova ulaz nije definisan. Najveća kula

Povodom devedeset godina života i sedamdeset godina istraživačkog rada i stvaralaštva, donosimo stručne članke naše poznate i ugledne naučnice, arheološkinje Olivere Velimirović-Žižić utvrđenog grada i koje je ilirsko pleme u njemu imalo rodovsko sjedište, kao i vrijeme obnavljana života u srednjem vijeku.

U istorijskoj i arheološkoj nauci prihvaćeno je mišljenje da je teritoriju oko Skadarskog jezera naseljavalo više ilirskih zajednica. Znamo da su na našoj teritoriji sigurno ubicirani Dokleati i Labeati. Plinijevi Saseji i Grabeji (Plinije III, 143) ili kako ih Apijan naziva Kambanoji (Apijan III, 16) za sada nijesu tačnije ubicirani.

Alfeldi ih smješta u Crnu Goru ili Sjevernu Albaniju dok, ilirsko pleme Kinambri koje Apijan naziva još Kinabroi, ubicira kao stanovnike Cine

koja se nalazila na komunikaciji između Doklee i Skodre, na današnjoj crnogorsko-albanskoj granici. (G. Alfödy, Bevölkerung und Gesellschaft der römischen Provinz Dalmatien, Budapest 1965, str. 49.) Cina je bila posljednja u ovoj oblasti a Rimljani su je osvojili 33 god. p. n. e. Na njenom mjestu smatra se da nije nakon osvajanja podignuta nova civitas.

Plinijevi Kinambri nijesu nikada organizovani kao civitas, već su sačinjavali sasvim malo naselje u okvirima Labeata. Bilo kako bilo, ali ovi podaci dobijaju punu vrijednost nakon otkrivanja impozantnog gradinskog utvrđenja u Dinošima.

Pitanjem ubiciranja Cine bavili su se mnogi strani i domaći istraživači: Miler, Šober, Pač, Kipert, Majer, Garašanin, Mijović i dr.

(Iscrpne podatke o rimskoj komunikaciji Skadar - Doklea dao je M. Garašanin, Istorija Crne Gore 1, Titograd 1967. str.

169 i dalje; Istim problemom bavili su se D. Sergejevski, Glasnik zemaljskog muzeja, 1962, str. 96; P. Mijovic, Alata - Ribnica-Podgorica, Starinar XVXVI, 1966 str. 69 i d.) Čini nam se da bi, da su prethodni istraživači imali priliku da otkriju ostatke utvrđenja u Dinošima, ovaj problem bio odavno riješen, i to ne samo problem Cine, već i još dva sporna naselja: Birziminium i Alata (ubiciranje preostalih stanica na dionici Skadar - Doklea biće predmet posebnog rada) koji su se nalazili na istoj dionici puta, obzirom da je uočeno i konstatovano još nekoliko karakterističnih nalazišta na istočnoj strani Skadarskog jezera, upravo između Skadra i Doklee.

Prethodni istraživači predlagali su i pravili više kombinacija, smještajući Cinu čas na izvorište Cijevne, čas kod ušća Cijevne ili pak u Vuksanlekićima.

Za ovu priliku vrijedan je Majerov podatak o etimologiji toponima Cijevna. On je lingvističkim putem došao do zaključka da je riječ Cina metastazom postala slovensko Цъмва (U XIV v., cfr. Rjecnik JAZU) odnosno današnje ime rijeke Cijevna. Ovo mišljenje je prihvaćeno u nauci.

Istorijsku interpretaciju nalaza na gradini svakako predstavljaju najinteresantniji rezultati koje bi ukratko saželi u sljedećem: 1. Gradina je korištena prije podizanja megalitskih konstrukcija, 2. Megalitska faza na gradini pripada IV vijeku, odnosno periodu ilirske samostalnosti. Gradina je bila sjedište ilirskog plemena Kinambri, što odgovara toponimu Cina poznatom iz rimskih itinerara.

(Nastavlja se)

28

Arena

Košarka

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Podgoričani večeras (21 h) protiv FMP-a u ,,Morači“ počinju četvrtfinalnu seriju plej-ofa ABA lige

Džikić: Najbolji igrači moraju da daju nešto više od samih poena PODGORICA – Poslije 26 odigranih mečeva u regularnom dijelu počinje rasplet u ABA ligi. Trećim mjestom u ligaškom dijelu, košarkaši Budućnost Volija su obezbijedili prednost domaćeg terena u eventualnoj majstorici četvrtfinala protiv FMP-a, večerašnjeg protivnika u ,,Morači“ (21 čas), što neće biti slučaj u eventualnom polufinalu sa Partizanom. Ali do duela sa ,,crno-bijelima“ treba prvo preskočiti ekipu koja je u dobrom dijelu sezone konkurisala i za treće ili četvrto mjesto…

- Znamo našeg protivnika, i saglasan sam da je vrlo teško bilo koga pobijediti u istoj sezoni četiri ili pet puta. Ali ono što je vrlo bitno za nas je da pokušamo u tim utakmicama da dođemo do prava da se takmičimo u polufinalu, a onda da vidimo šta i kako dalje. FMP je tim koji je ove sezone maksimalno iskoristio činjenicu da su se takmičili jednom nedjeljno, imali su vremena da se odmore i spreme. Što ne mijenja činjenicu da su kao tim veoma radni, vrlo agresivni i aktivni, kao i vrlo ambiciozni, što posebno podvlačim.

Oni će, vjerovatno, rado prihvatiti tu ulogu autsajdera protiv nas – kaže trener Budućnost Volija Aleksandar Džikić.

Budućnost je prije tri sedmice igrala meč sa FMP-om u Železniku i dobila ga je košem Džastina Kobsa uz zvuk sirene, nakon što je ispustila prednost od 13 poena u posljednjoj četvrtini.

- Da li smo mogli da „zaključamo“ utakmicu ranije, da ne bude baš tako napeto? Sigurno da jesmo, ali oni su takav tim, ne predaju se, nemaju respekta, stvarno ih ne zanima da li si prije njih igrao Evroligu ili Evrokup. Ako izađeš sa bilo kakvom drugom „glavom“ osim da ćeš igrati protiv tima koji hoće da se takmiči i koji puno radi na terenu, onda samo sebi možeš da kreiraš probleme. I ne radi se tu o talentu, već o tome koliko si spreman da radiš. Da bismo

Jagodić-Kuridža: Teško je bilo koga dobiti četiri puta u sezoni

kao tim uradili nešto više, da pojednostavim, naši najbolji igrači moraju dati nešto više od poena. Ne govorim da daju više poena, već o tome da nema zamjene za trčanje, zagrađivanje, skok, igru u odbrani. To je nešto što moramo uraditi kao tim u ovim mečevima protiv FMP-a – dodaje Džikić.

ČOVJEK PLANIRA, A BOG MU SE SMIJE

Nakon meča sa Splitom, podgorička ekipa je imala problema sa trovanjem stomaka.

- Ali to sada sve nema veze i nadam se da igrači shvataju značaj početka plej-ofa. Uostalom, vidjećemo u subotu veče kako će to biti i jasno je šta sve treba da uradimo kako bi došli do povoljnog rezultata.

Sezona koja ulazi u finiš bila je veoma specifična i puna problema za Budućnost – počelo je sa povredom Džejkoba Vajlija, a onda i sa zdravstvenim problemom Danila Nikolića, nastavilo se odlaskom Vajlija, korona virusom, povredama skoro svih igrača, zaključno sa teškom povredom Vilija Rida.

Džikić, međutim, ističe da je

Treba im podrška navijača FMP nije atraktivan protivnik kao Crvena zvezda ili Partizan, ali je Budućnosti potrebna podrška sa tribina.

- Ja se nadam podršci. Da li će je biti? Ne znam. Nadam se da će ljudi prepoznati da je FMP opasniji protivnik od nekih drugih, takozvanih, većih imena. Ovo su utakmice u kojima oni nemaju ništa da izgube, gdje oni koeficijent talenta rado predaju nama, kao što smo protiv nekih drugih protivnika mi bili u toj poziciji. Znamo da je lakše igrati kada je situacija takva – ističe Aleksandar Džikić.

Ulaznice po cijeni od pet i 10 eura mogu se kupiti danas od 12 sati do početka utakmice na biletarnici SC ,,Morača“.

bolje ne govoriti na tu temu…

- Ima stara izreka – čovjek planira, a Bog mu se smije. Od povrede Vajlija na početku avgusta pa sve do povrede Vilija, pa i do ovog trovanja prošle nedjelje. Mi smo imali toliko pehova, pričali smo o njima, pa su ljudi komentarisali da stalno kukamo. Prestali smo da pričamo, samo iznosimo činjenice. Mi smo se u četvrtak ,,sastavili“, trenirali smo. Svi igrači konkurišu za tih 12 mjesta, i sa te strane sam zadovoljan. Nijesu svi 100 posto spremni, ali i od njih očekujem da daju sve od sebe da pomognu

Stefanović: Nadam se da ćemo barem pokazati veću želju od Budućnosti Trener FMP-a Nenad Stefanović rekao je da je njegov tim napravio veliki uspjeh prolaskom u četvrtfinale ABA lige, kao i da će pokazati da su s razlogom došli do ove faze.

- Međutim, ne bismo bili pravi sportisti ako bismo se samo time zadovoljili - rekao je Stefanović, čija je ekipa zauzela šesto mjesto u regularnom dijelu sezone.

- Igramo sa ekipom sa kojom smo igrali već dva puta, to je tim koji je jako kvalitetan, imaju mnogo iskustva i trenera koji je osvajao ABA ligu, koji zna kako se igra u plej-ofu.

Imamo maksimalno poštovanje prema njima, daćemo sve od sebe da budemo što bolji i pokazaćemo da smo sa razlogom ušli

u ovaj dio - dodao je Stefanović.

Stefanović je ocijenio da je Budućnost ekipa sa više iskustva, ali da je prednost njegovog tima želja za dokazivanjem.

- Nadam se da ćemo barem tu veću želju pokazati u subotu.

Stefanović je zatim rekao da je realno očekivati da se serija završi poslije dvije utakmice pobjedom Budućnosti.

- Realna su očekivanja da to bude 2:0 za Budućnost i da se to završi u četiri dana.

Nemamo pritisak, ali važno je da napravimo balans. Imamo određenu odgovornost, mnogo smo uložili da dođemo ovdje, tako da mi imamo odgovornost prema sebi – istakao je Stefanović.

timu da pobijedi. Da bi se pobijedilo u ovakvim utakmicama, nekada moraš da radiš ono što je dobro za tim, a možda nije dobro za tebe. Neki to shvate, neki ne, pa ćemo da vidimo… kazao je Džikić.

KOME NIJE JASNO ŠTA SE RADI U PLEJ-OFU…

Ako opravda ulogu favorita protiv FMP-a, Budućnost će polufinale sa Partizanom dočekati u takmičarskom ritmu, za razliku od ,,crno-bijelih“, koji, kao i Crvena zvezda, odmaraju do polufinala. Na pitanje ko je u boljoj poziciji, Džikić odgovara: - To je potpuno individualno, zavisno od tima do tima.

Imamo tim u ovom takmičenju koji je igrao mnogo više utakmica nego bilo koji drugi (Crvena zvezda). Da li će njima prijati odmor? Sigurno da hoće. Ima timova koji su igrali manje utakmica od drugih, ne znam da li će njima odgovarati da igraju svaka tri-četiri dana. Mislim da se mnogo toga zasniva na zdravlju i šta je konkretno ekipa postavila kao cilj u sezoni.

Džikić kaže da se svake sezone dešava, naročito kada timovi nastupaju u različitim takmičenjima, da dođe do različitog pokazivanja ambicija u određenom takmičenju.

- Mi ćemo sada da vidimo koliko smo ozbiljni. Jer, FMP

Krilni centar ,,plavih“ Marko Jagodić-Kuridža očekuje zahtjevnu utakmicu protiv ekipe koja dosta trči i zna šta hoće na obje strane terena.

- Mi smo imali malo vremena da predahnemo, poslije dugo vremena nijesmo imali utakmicu tokom sedmice. Malo smo se osvježili, trenirali, spremali. Mislim da smo kvalitetniji od FMP-a i od toga ne bi trebalo da bježimo, samo da to pokažemo na terenu - rekao je krilni centar ,,plavih“ Marko JagodićKuridža.

Budućnost je već dva puta savladala FMP u sezoni.

- Ali ovo će biti drugačija utakmica. Teško je bilo koga dobiti četiri puta u jednoj sezoni. Očekujem tešku seriju, pogotovo prvu utakmicu, ali imamo dosta iskusnih igrača koji znaju šta znači plej-of. Uz naše zalaganje, koncentraciju, dobro trčanje ne bismo trebali da imamo problema – dodao je JagodićKuridža.

U odsustvu povrijeđenog Vilija Rida, krilni centar Podgoričana mora da pokriva poziciju centra.

- Pričao sam dosta sa trenerom, pogotovo kad je Vili otišao, da možda malo i promijenimo igru kad sam ja na ,,petici“.

Meni nije strano da igram na toj poziciji, iako ove sezone do povrede Vilija nijesam igrao tu poziciju, već sam bio na ,,četvorci“. Ali kroz karijeru sam igrao na poziciji centra. Sve što trener bude tražio od mene ja ću odraditi, dati svoj maksimum, kao i svi saigrači da prođemo prvu „stanicu“, a naravno, onda, da se pripremimo i za drugu - zaključio je JagodićKuridža.

Koga nema, bez njega se mora Budućnosti će u plej-ofu puno nedostajati centar Vili Rid, koji je doživio tešku povredu Ahilove tetive.

- Oporavak je vrlo individualna stvar, a ta povreda je vrlo teška, naročito za igrače u njegovoj fazi karijere. Ne znam koliko će pauzirati. Žao nam je što se to desilo. Ali tako je, kako je. Koga nema, bez njega se mora. Možda je to jedna od stvari koje ne bi trebalo da radimo ili koju bi trebalo da prestanemo da radimo. Da prestanemo da se vraćamo unazad i pričamo stalno šta bi bilo da je onaj ili onaj ovdje… Nijesu ovdje, to je to. Postaviš se pred realnost i rješavaš probleme koji su ispred tebe. Ne živiš ni juče, ni sjutra nego danas. I ako to ne bude tako, biće problema. I sa FMP-om i, daj Bože, u nastavku takmičenja. To je moje mišljenje – rekao je Džikić.

je protivnik koji će da nas natjera da budemo ozbiljni, vjerujte. Oni su vrlo dugo bili na visokim pozicijama u ABA ligi, ljudi su to zaboravili zbog serije poraza koju su imali, ali to je, po mom mišljenju, baš respektabilan tim.

Pomjeranje drugog meča četvrtinalne serije, na ritam subota-srijeda, umjesto subotasubota, ne bi trebalo da škodi Budućnosti.

- Ponovo je individualno. Mi smo navikli na to, neki drugi timovi nijesu. Mi smo svjedoci da u pravljenju kalendara moraš da podmiruješ potrebe

više strana. Možda je ovo neki izbalansirani kompromis, tako je, kako je. Ne vidim da će se to mijenjati.

Prva utakmica u plej-ofu uvijek nosi poseban pritisak.

- Vidjećemo u subotu veče kako ekipa reaguje. Imamo puno iskusnih igrača trebalo bi da znaju šta treba da se radi u plej-ofu, jer cijelu sezonu radiš za ovaj period. Očekujem da svi znaju šta treba da se radi da bi se pobjeđivalo u ovom dijelu sezone. Kome nije jasno, njemu nije bilo jasno nikad – zaključio je Džikić.

S. JONČIĆ

Arena

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Vaterpolo/ Košarka

29

Poraz ,,ajkula“ od Italije u polufinalu evropskih kvalifikacija za završni turnir Svjetske lige

Crna Gora Italija

7 9

PODGORICA - Bazen SC ,,Morača“. Gledalaca: 650.

Sudije: Margeta (Slovenija), Kun (Mađarska). Igrač više: Crna Gora 10-2, Italija 10-3.

Peterci: Crna Gora 2 (1). Rezultat po četvrtinama: 2:1, 0:2, 3:4, 2:2.

CRNA GORA: Lazović, Mršić 2, Mačić, V. Radović, Čučković, Popadić 2, Ukropina, Đurđić, Perković 1, Spaić, Matković 1, Petković 1, Tešanović (12 odbrana).

ITALIJA: Del Lungo (devet odbrana i peterac), Di Fulvio 2, Damonte 1, Bruni, Fondeli 3, Kanela 1, Marcijali 1, Ećenike, Prešuti, Di Soma, Joki Grata 1, Dolće, Pelegrini.

Vaterpolisti Crne Gore propustili su prvu meč loptu za odlazak na završni turnir Svjetske lige u Strazburu. ,,Ajkule“ su u polufinalu evropskih kvalifikacija poraženi od Italije 9:7, a imali su šansu u finišu meča da dođu do peteraca.

Perković: Možemo sa svima da igramo Poraz od Italije u polufinalu evropskih kvalifikacija, ,,ajkule“ nije udaljio od cilja. Centar Miroslav Perković vjeruje u plasman na finalni turnir i ohrabren je izdanjem iz prva dva meča. Smatra da će mladost brzo uhvatiti zalet, a da su Italijani iskustvom stigli do cilja.

- Bilo je krvi, tuče… Bilo je svega. Igrali smo svaki sekund meča svom snagom. Pokazali smo da smo bolji nego što smo bili u oba sa Mađarskom i da u Kotoru i Đeru to nije bila naša realna slika. Ovo je mlada ekipa, koja pokazuje da ne raste iz dana u dan, već iz sata u sat. Svaku četvrtinu smo igrali sve bolje i bolje. Italijani su po imenima kvalitetniji od nas, to su stariji igrači i uglavnom prvotimci Reka - kazao je naš centar.

Italijani su bili agresivni, grubi u duelima, a koristili su šanse.

- Pokazali smo da možemo sa njima da igramo, a onda i sa svima. Danas je borba za treće mjesto, pripremićemo se, dati sve od sebe… Nadam se podršci sa tribina koja je i večeras bila sjajna - poručio je mladi centar.

Izabranici selektora Vladimira Gojkovića večeras će od 19 sati sa Španijom, u borbi za treće mjesto, tražiti prolaz za Superfinale ovog takmičenja.

Crna Gora, inače, brani trofej osvojen prošle godine pred

početak Olimpijskih igara.

Italijani su sinoć, kao i na premijeri protiv Hrvatske, bili impresivni u presingu i koristili su svaku šansu, kada već nijesu mogli sa igračem više, da zaprijete. Do velike pred-

Odigrani i drugi mečevi baraža za plej-of Prve A lige košarkaša

Mornar i Podgorica ovjerili prolaz Mornar Jedinstvo

83 72

BAR – Dvorana: ,,Topolica“.

Gledalaca: 350. Sudije: Kaluđerović, Vujičić, Bajrović. Rezultat po četvrtinama: 23:20, 20:18, 17:15, 23:19.

MORNAR: Mihailović 22 (33), Mićović 18 (1-1), Jeremić 5 (2-2), Živanović 3 (2-1), Šehović 14 (6-5), Smit, Rakočević 7 (2-1), Lazić 3 (2-1), Marljukić 2, Vesković, Miković 2, Vranješ 7 (5-4).

JEDINSTVO: Pejović, Rutešić 9, Bumbić 10 (1-0), Cekić 2 (22), Mijović 5, Kljajević, Madžgalj, Vuković 24 (9-7), Bakić 11, Drašković 3, Čičić 8 (6-2), Vujošević.

Mornar je s pola gasa stigao i do druge pobjede protiv Jedinstva u baražu za plej-of Prve A lige – Barani su slavili 83:72, manje ubjedljivo nego u Bijelom Polju (73:58), ali je ,,Ponos Bara“ igrao taman koliko mu je bilo potrebno da ovjeri prolaz.

U meču koji je imao ,,jo-jo“ ritam, pošto je domaćin konstantno bježao, a gosti hvatali

priključak, pobjeda domaćina nijednom nije dolazila u pitanje.

Barani su u prvoj dionici vodili 18:8, u drugoj 42:29, u trećoj 60:49, ali su uporni Bjelopoljci držali priključak do 31. minuta (60:55). Mornar je, međutim, nešto više od tri minuta prije kraja stigao do nedostižnih ,,plus 16“ (78:62).

Baranima je posao olakšao raspoloženi za dalekometnu paljbu Strahinja Mićović sa pet trojki iz sedam pokušaja (ukupno 18 poena), a najefikasniji igrač bio je ponovo Vladimir Mihailović (22 poena).

Mornar će u polufinalu plej-ofa igrati protiv SC Derbija, a prvi meč serije do dvije pobjede igra se 4. maja u Podgorici.

Sutjeska Podgorica

69 67

NIKŠIĆ – SC ,,Nikšić“. Gledalaca: 100. Sudije: Savović, Vuković, Kuburović. Rezultat po četvrtinama: 16:20, 13:17, 21:20, 19:10.

SUTJESKA: Zahiragić 3, Varajić 7, Koprivica 13, Ćalić, Spa-

sojević 23, Tomašević 15, Vujošević, Vojinović 3, Gutović, Simić 5.

PODGORICA: Bulajić, Kljajević 7, Mišković 12, Kovačević 8, Kaluđerović 9, Sejfić 2, Korać 6, Langović 9, Hadžibegović 12, Bulatović 2.

Nakon pobjede od 34 razlike u prvom meču, za Podgoricu je revanš sa Sutjeskom bila puka formalnost. Izabranici Nebojše Bogavca su i u Nikšiću vodili do sredine posljednje četvrtine, najviše da 50:37, ali su Nikšićani u finišu, ipak, uspjeli da pobijede, zahvaljujući košu reprezentativca Radosava Spasojevića, koji je bio i najefikasniji na meču sa 23 poena. U domaćem timu dvocifreni su bili još i Vladimir Tomašević sa 15 i Miloš Koprivica sa 13 poena, s tim da je Tomašević upisao i sedam skokova i četiri asistencije, a Koprivica 10 skokova. U ekipi Podgorice najbolji je bio Alen Hadžibegović sa 12 poena i devet skokova, a isti broj poena je zabilježio Nikola Mišković. Podgorica će u polufinalu plej-ofa igrati protiv Budućnost Volija.

S. J.

M. BABOVIĆ

Protiv Španije druga šansa za Superfinale Sa sinoćnjeg meča Crna Gora – Italija u Podgorici

Rezultati POLUFINALE Crna Gora - Italija Španija - Srbija

Danas 7:9 10:11

Za plasman od 5. do 8. mjesta Francuska - Hrvatska Mađarska - Grčka

12:13 14:13

nosti od tri gola gosti su došli u trećoj četvrtini, a na ,,plus tri“ bili su i na 3,26 minuta prije kraja utakmice (8:5). Ali kraj je tek onda kada sudije daju znak za to - Dušan Matković i Miroslav Perković, na 2,54 do kraja, približili su ekipu petercima. Mogli su igrači selektora Gojkovića u naredna tri napada do remija, ali neiskustvo i umor presudili su mladoj ekipi.

Ponovo je zakazao igrač više (dva gol iz 10 pokušaja), a sa igračem manje nije bilo loše (10-3). Upravo su u defanzivi napravili iskorak u odnosu na četvrtfinale sa Francuskom, jer su do posljednje četvrtine primili gol iz osam situacija sa

Za 7. mjesto 15.00 – Francuska - Grčka Za 5. mjesto 17.00 – Hrvatska - Mađarska Za 3. mjesto 19.00 - Crna Gora - Španija Finale 21.00 – Italija - Srbija

igračem manje. Ali je napad zakazao nakon prvih osam minuta. Bilo je teško pogoditi gol jer je De Lungo u uvodnim minutima meča (2.40) odbranio tri šuta i peterac Matkoviću, a kasnije je sreća okrenula leđa (pet puta pogodili stativu). Slaba realizacija (do odmora šut 12-1, Italijani 13-3), opterećenost ličnim greškama (centar Vladan Spaić dobio je drugu ličnu u četvrtom minutu druge četvrtine), te skraćena rotacija nakon što je početkom treće četvrtine Bogdan Đurđić dobio udarac (zbog kojeg je isključen), kao da je probudilo inat kod ,,ajkula“ u finišu posljednje dionice. Opušteni Italija-

ni nakon gola Di Fulvija, ali i sjajni Petar Tešanović (šest odbrana u posljednjih osam minuta) zamalo su okrenuli utakmicu. Nažalost, posljednji napad od 15 sekundi naš tim nije iskoristio, parabola super talentovanog Marka Mršića završila je preko gola.

- Možemo da žalimo zbog prve dvije četvrtine jer smo imali lošu realizaciju sa igračem više. Lopta je sporo išla, kao da nijesmo bili odlučni da napadnemo. Poslije smo primili dva, tri individualna gola koja nijesmo smjeli da primimo, ali i pokazali karakter kada smo ostali sa malim brojem igrača, što raduje, ali kada pogledamo snimak imaćemo realniju sliku. Utakmica je bila na mali broj golova, a u odbrani smo bili bolji u odnosu na četvrtfinalnu utakmicu. Malo je vremena za pripremu posljednje utakmice, ali borićemo se za odlazak na finalni turnir - poručio je selektor Gojković.

A. MARKOVIĆ

Finalni turnir juniorske ABA lige u Ljubljani

SC Derbi nemoćan protiv Mege Mega SC Derbi

88 74

LJUBLJANA – Dvorana: ,,Stožice“. Gledalaca: 150. Sudije: Peić, Mustapić (Hrvatska), Mison (Slovenija). Rezultat po četvrtinama: 16:18, 22:19, 31:14, 19:23.

MEGA: Labović 5, Bogavac 4, Jović 9 (3-0), Kobžistij 11 (10-6), Mušicki 2, Đurišić 22 (4-4), Đulović, Jonović, Grbović 30 (4-4), Marković, Đapa 3, Milenković 2.

SC DERBI: Minić, Ivanović 17 (11-10), Todorović 9 (1-1), Janković, Radetić 3, Sudar, Bujukčangaz 5 (2-1), Vučeljić 15 (3-2), Z. Ivišić 7 (4-1), T. Ivišić 16 (4-4), Čičić, Mirković 2.

Juniori SC Derbija nijesu uspjeli da se domognu titule u juniorskoj ABA ligi – izabranici Borivoja Stanišića su u finalu, na završnom turniru u Ljubljani, izgubili od kluba koji je posljednjih godina sinonim za skauting i razvoj mladih igrača na ovim prostorima.

Mega je na kraju zasluženo slavila 88:74, ali je i SC Derbi imao odličan nastup u ligi, jer je poraz od Mege bio jedini ove sezone. Prije toga je mladi podgorički sastav upisao svih pet pobjeda na polufinalnom turniru u Laktašima, a onda

Danilo Ivanović juče u meču sa Megom u Ljubljani

je u ,,Stožicama“ u polufinalu savladao domaću Cedevita Olimpiju.

Mladi ,,studenti“ su se u finalu namjerili na boljeg, koji je meč odlučio u trećoj četvrtini, koji je dobio 31:14 i pred posljednji kvartal stekao nedostižnih 69:51.

SC Derbi je u posljednja tri minuta prve četvrtine preokretom i serijom 9:0 došao do četiri poena prednosti (18:14), prednost je čuvao i u prvih sedam minuta druge dionice, ali je Mega na poluvremenu imala

pola koš prednosti. A onda je u trećoj četvrtini uslijedio ubrzanje ,,fabrike talenata“, koji su vodili i 24 razlike (67:43), što je bila i najveća razlika na meču…

Najefikasniji u ekipi SC Derbija bio je Danilo Ivanović sa 17 poena, Tomislav Ivišić je dodao 16 poena i devet skokova, a Zoran Vučeljić 15 poena.

U ekipi Mege posebno se istakao Pljevljak Andrija Grbović sa 30 poena i sedam skokova, Nikola Đurišić je meč završio sa 22 poena.

S. J.

30

Arena

Fudbal

Duel Krivokapića (Podgorica) i Vukčevića (Zeta)

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Iskra pod imperativom pobjede dočekuje Sutjesku

,,Naoštreni“ d budućeg šam

,,Vukovi“ dočekuju Podgoricu, direktnog konkurenta za mjesto u baražu

Meč istine za Zetu Dan odluke za Zetu. ,,Vukovi“ dočekuju Podgoricu od koje pet kola prije kraja imaju četiri boda više i samo ih pobjeda ostavlja u igri za mjesto u baražu za ostanak u ligi.

visiće naravno i od rivala. Njima odgovara i remi i vjerujem da će početi malo defanzivnije.

Optimista sam, ako ne vjeruješ onda ne možeš ništa ni napraviti - istakao je Đuretić.

Sve osim pobjede značilo bi da će prvi crnogorski šampion 99,9 odsto naredne sezone igrati u Drugoj ligi.

- Uradićemo sve da razliku svedemo na bod. Imamo kadrovskih problema, ali nije to ništa novo za nas. Zadatak je da, u kojem god sastavu da budemo igrali, pružimo maksimum. Nadamo se pobjedi, a onda bismo u posljednja četiri kola čekali još neki poraz Podgorice i naš trijumf kojim bismo došli do pretposljednjeg mjesta - kazao je trener Dragoljub Đuretić.

Zeta će igrati bez Tuzovića, povrijeđen je i Miranović, dok je Đukanović prije dva dana počeo s treninzima.

- Uradićemo što i uvijek - ubaciti omladince i kadete. To nam je, što nam je, borimo se do kraja. Podgorica ima dobru ekipu, iskusne igrače poput Boljevića, Adrovića, Cicmila, Čelebića, talentovanog Matiju Krivokapića... Mi nemamo što da čekamo i napašćemo od prvog minuta, u kojoj mjeri za-

Fudbaleri Podgorice ušli su u negativnu seriju, a poraz od Mornara, uz ostale rezultate praktično je označio i kraj svake nade da se može izbjeći baraž. Međutim, loša serija (samo dva boda u posljednjih šest kola) dovela je Podgoricu u još nezavidniju situaciju, tako da na pet kola do kraja ima samo četiri boda više od posljednjeplasirane Zete.

Jasno je da je kiks zabranjen, jer bi u slučaju poraza Podgorica u posljednja četiri kola igrala za ,,goli“ prvoligaški život.

- Svjesni smo situacije. Sam finiš sezone donosi dosta neizvjesnosti i veliku borbu za svaki bod. Ušli smo u negativnu seriju, iako smo na nekim mečevima zaslužili da prođemo bolje rezultatski, ali nijesmo imali sreće. Međutim, sada nam slijedi još jedan derbi začelja u kojem nemamo mnogo izbora, moramo da pokažemo da ne zaslužujemo da budemo na začelju - istakao je Halil Muharemović, ofanzivac Podgorice.

KIKS ZABRANJEN

Zeta

Podgorica

(4-3-3)

(4-3-3)

Stadion: Trešnjica. Gledalaca: 2.500.

Sudija: N. Vođević. Pomoćnici: M. Paunović i I. Bogdanović.

Početak: 17 časova.

Karadžić

Đ. Vukčević

Đukanović

Đurović

Krstović

Burzanović

P. Vukčević

Zahorulko

Đinović

Roganović

Radusinović

Mrvaljević Vuković

Sentoku Bajović

Maraš Boljević

Čelebić

Unkašević Bulatović

Cicmil Ivezić

Trener Dragoljub Đuretić

Trener Vojislav Pejović

Lješkopoljci do kraja imaju težak raspored - dočekuju Jezero i Iskru, gostuju Rudaru i Dečiću, tako da je jasno da će ovaj meč biti prekretnica za Podgoricu. Lješkopoljci su u dosadašnjem dijelu sezone jednom remizirali i dva puta savladali tim iz Golubovaca. Ne. K - R. P.

Iskra je vezala dva poraza u prvenstvu, od Budućnosti (4:2) i Dečića (2:1), i ugrozila četvrto mjesto jer je Petrovac prišao na samo tri boda.

Sastav iz Danilovgrada ne smije da dozvoli lošu seriju u presudnom dijelu sezone, pa se trijumf u derbiju sa prvoplasiranom Sutjeskom nameće kao imperativ za ,,crveno-bijele“.

- Poslije dva neugodna i bolna poraza čeka nas meč koji nije baš idealan za vađenje. Moramo imati pristup kao u mečevima s Budućnošću i Dečićem, gdje je igra bila dobra, ali je nije ispratio rezultat. Radili smo na tome da ispravimo greške, tako da spremni dočekujemo Sutjesku, budućeg šampiona, koja ima samopouzdanja. Moramo ga pokazati i mi, kao i karakter koji nas je krasio tokom cijelog prvenstva, kako bismo imali čemu da se nadamo - rekao je trener Milivoje Novović.

Iskra je u tri meča sa Sutjeskom ove sezone uzela samo bod i postigla jedan pogodak.

- Moramo biti na najvišem nivou kako bismo savladali Sutjesku.

Nećemo kalkulisati, niti to umijemo, od početka prvenstva igramo otvoreno i nadigravamo se.

Nekad uspijemo da nametnemo naš stil igre, nekad ne, ali u vrhu smo jer gajimo napadački fudbal. Bitno je da svaki pojedinac pruži maksimum i da vjerujemo u pozitivan rezultat, a siguran sam i da će nas sreća pogledati, te da ćemo pobjedom nad Sutjeskom napraviti možda ključni korak ka cilju - kazao je Novović.

SUTJESKA PRIŽELJKUJE 2018.

Sutjeska je minimalnom pobjedom u Danilovgradu 22. aprila 2018. godine proslavila titulu.

Danas, baš u Danilovgradu, Sutjeska ima priliku da četiri kola prije kraja ponovo slavi šampionsku krunu.

Naime, ukoliko Sutjeska trijumfuje, a Budućnost protiv Dečića ne ostvari pobjedu, Nikšićani bi već nakon 32. kola bili novi šampioni Crne Gore i teoretski.

Strateg Sutjeske želi tri boda i da što prije odgonetne enigma kome ide pehar.

- Momci znaju šta se od njih očekuje, znaju koliko vrijede i koliko mogu. Imamo dovoljno igrača da iznesemo teret završnice šampionata na svojim plećima. Tako smo razmišljali tokom cijelog šampionata, pa zašto ne bismo i sad - kaže strateg Sutjeske Milija Savović.

Za očekivati je da meč u Danilovgradu počne Darko Nikač, pošto je Božo Marković pod suspenzijom. Neće u timu Sutjeske danas biti ni Matanovića, Erakovića, Jovovića...

Ipak, Savović želi trijumf.

- Kada smo igrali do sada dobro,

Jezero i Mornar imaju isti broj bodova uoči međusobnog duela u Beranama Jezero je pod kontrolu stavilo borbu za opstanak, ali potrebno je još malo da bi se osiguralo u mirnoj luci.

Možda je to ,,malo“ utakmica sa Mornarom, direktnim konkurentom, koji na tabeli ima isti broj bodova - 38, a obje ekipe su na ,,plus šest“ od baraža.

Jasno je da bi pobjednik u Beranama napravio ogroman korak ka cilju...

- Teško nam je pao poraz od Petrovca u prošlom kolu. Tamo smo pošli s vjerom da možemo do tri boda, prikazali smo odličnu partiju, ali nažalost to nije bilo dovoljno da upišemo pozitivan epilog. To nas je poremetilo, mada nijesmo imali mnogo vremena da se bavimo onim što je bilo. Pred nama je jako važna utakmica i uradićemo sve da pobijedimo - rekao je Aldin Adžović, koji nastavlja: - Mornar nam je direktni rival.

Ima isto bodova kao mi, podigao je formu i dolazi sa istim ciljem. Respektujemo Barane,

Spas - motiv sa obje strane koji su skladan tim, sa nekoliko individualaca koji u svakom trenutku mogu da riješe meč.

Ipak, siguran sam da se i mi pitamo. Pokazali smo koliko dobro možemo da igramo, napravili smo lijepu seriju pobjeda i želimo da zadržimo mjesto koje garantuje opstanak bez baraža. Naš međusobni duel može mnogo toga da riješi. Vjerujem da možemo do pobjede - ističe iskusni vezista.

Plavljani nijesu kompletni...

- Nedostaje nam nekoliko prvotimaca, što nam otežava pripremu utakmice. Ali to ništa ne mijenja po pitanju ambicija.

Uvjeren sam da će svi koji istrče na teren dati maksimum - kazao je Adžović.

RASTEREĆENO DO NOVE POBJEDE

Mornar je sa dvije vezane pobjede u dva derbija začelja -

Aldin Adžović, vezista Jezera

protiv Podgorice i Zete praktično osigurao opstanak. Pet kola prije kraja Barani imaju šest bodova više od Rudara, pa je jasno da su sada mnogo rasterećeniji i bez mnogo pritiska očekuju sam finiš sezone.

Mornar će danas gostovati Jezeru, koje je u istoj situaciji - ne

samo bodovnoj, već i u rezultatskom smislu, ne može da se umiješa u borbu za gornji dio, a na priličnoj je distanci od Rudara. Zbog toga duel dva tima iz sigurne i mirne zone ne bi trebalo da ima preveliki rezultatski značaj. Ali Barani se nadaju nastavku pozitivne serije,

kako bi ,,preskočili“ Plavljane na tabeli i finiš sezone dočekali što bolje plasirani…

- Sigurno da su nam pobjede protiv Podgorice i Zete mnogo značile, tako da sada na gostovanju Jezeru nemamo toliki pritisak. Ipak, puni samopouzdanja odlazimo da nastavimo dobar niz - kazao je vezista Mornara Danilo Bakić.

Mornar je vezao dva trijumfa, Jezero dva poraza (od Sutjeske i Petrovca), pa će biti zanimljivo u duelu timova koji su ,,preživjeli“ bitku i izbjegli baraž.

- Jezero ima dobar tim. Plavljani su iznenadili gotovo sve timove iz vrha, tako da znamo da nas čeka težak meč. Ali u dobroj smo formi, stigle su dvije vezane pobjede i sada vjerujemo da možemo produžiti dobar niz - naglasio je Bakić.

D. K - R. P.

Jezero

Mornar

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Gradski stadion. Kapacitet: 7.000.

Sudija: S. Vujović. Pomoćnici: G. Šućur i M. Gojković.

Početak: 16 časova Asanović

Radunović

V. Radenović Vuković

Jovićević

Kontić

Marvđeo

Vlaisavljević

Adžović

Faust

Bošnjak Škrijelj

Grbić

Raičević Ćetković

Kaluđerović

Bakić

Seratlić Pajović

Stevanović Muzurović

Vukčević

Trener Mladen Lambulić

Trener Andrija Delibašić

Arena

30. april, 1. i 2. maj 2022.

31

Fudbal

Budućnost i Dečić pod Goricom igraju jedan od derbija 32. kola prvoligaškog karavana

da sruše mpiona SPREMNI DA ZAUSTAVE NOVOG ŠAMPIONA: Milivoje Novović, trener Iskre

Iskra

Sutjeska

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: ,,Braća Velašević”.

Kapacitet: 4.000. Sudija: R. Pajović.

Pomoćnici: V. Radenović i N. Vujović.

Početak: 18 časova.

Kordić

Pešukić

Kumburović

Bakrač

Šahman

Pavlićević Dijaš

Kojašević

Šaletić

Perović

Sekulić Knežević

Nikač

Vučić Dubljević

Bubanja

Augusto

Stijepović

Grivić Drešković

Raspored

Drinčić Giljen

SUBOTA PLJEVLJA: Rudar - Petrovac (16h) BERANE: Jezero - Mornar (16h) GOLUBOVCI: Zeta - Podgorica (17h) DANILOVGRAD: Iskra - Sutjeska (18h) PODGORICA: Budućnost - Dečić (19h)

Trener Goran Jovanović

Tabela 1. Sutjeska

31 21 8 2

56:19

71

2. Budućnost

31 18 6 7

64:37 60

3. Dečić

31 12 11 8

46:37 47

4. Iskra

31 13 6 12

41:37

5. Petrovac

31 10 12 9

45:46 42

6. Jezero

31 11 5 15

35:42 38

7. Mornar

31 9 11 11

26:35 38

8. Rudar

31 8 8 15

32:49 32

9. Podgorica

31 6 9 16

32:55

10. Zeta

31 5 8 18

30:50 23

45

27

očekujem to i u nastavku. Iskra ima ambicije, nije slučajno na toj poziciji, ali nas tabela ne intere-

Trener Milija Savović

LISTA STRIJELACA 12 - Raičković (Budućnost), Bašić (Petrovac) 11 - Vuljaj (Dečić) 10 - Ivanović (Budućnost), Sekulić (Iskra), Faust (Jezero), Miličković (Petrovac) 9 - Živković (Rudar) 8 - Đukanović, Petrović (Buućnost)

suje, jer želimo što prije da odgonetnemo ko će biti šampion - rekao je Savović.

B. K - Ra. P.

,,Plavi“ jure sedmi trijumf u nizu Jedan od najzanimljivijih duela 32. kola prvoligaškog karavana odigraće se pod Goricom, gdje se sastaju Budućnost i Dečić.

Drugi protiv trećeg na tabeli u najavi dobra utakmica, praznični derbi, s tim što ,,plavi“ ne mogu da se uključe u trku za titulu, dok Tuzani čuvaju poziciju koja garantuje izlazak u Evropu.

Prošli sudar dvije ekipe podigao je veliku prašinu. Meč je prekinut zbog sukoba navijača, kasnije je riješen pred praznim tribinama, a u međuvremenu su pljuštale kazne.

Moguće da je i to razlog što ultrasi podgoričkog kluba, putem transparenata u gradu, pozivaju na masovnije ispunjenje ,,kopa“.

- Protivnika smo analizirali prethodnih dana, ali i bez analize znamo se dobro jer smo već odigrali tri utakmice i svjesni smo da nas čeka težak zadatak. Dečić ima jako dobre pojedince u svojim redovima, zaslužuje poštovanje, ali se nadam da ćemo da nastavimo sa dobrom serijom - rekao je Zoran Petrović.

Budućnost je prethodni meč u Tuzima riješila u svoju korist (2:0), jednom je bilo 2:2, a jednom je Dečić slavio kao gost (2:1). ,,Plavi“ su sada u boljem ritmu, a o tome svjedoči serija od šest uzastopnih pobjeda, računajući oba takmičenja.

- Nalazimo se u odličnoj formi, bilo bi lijepo da sa još jednom pobjedom dočekamo drugu utakmicu polufinala Kupa Crne Gore. Eventualni trijumf bi nam sigurno dodatno značio na planu samopouzdanja - poručio je brzonogi krilni napadač.

Okršaj će i za jedne i za druge

Budućnost

Dečić

(4-3-3)

(4-3-3)

Stadion: pod Goricom. Kapacitet: 12.000.

Sudija: M. Bošković. Pomoćnici: S. Jovanović i M. Brajović. Početak: 19 časova Pavličić Dakić

Ćuković

Đuričković

Mirković

Raičković

Ivanović

Mijović

Pešukić

Bećiraj

Vuljaj

Ražnatović Terzić

Đukanović Marušić Božanović

Nikolić

Đeljaj

Drešaj Martinović

Tući

Dragojević

Trener Aleksandar Nedović

Zoran Petrović, ofanzivac Budućnosti

biti priprema za revanš polufinala Kupa koji je na programu u srijedu - Podgoričani 4. maja gostuju Sutjesci sa tri gola prednosti, dok Dečić dočekuje Iskru nakon 1:1 u Danilovgradu.

- Kao što sam rekao, Dečić je dobra ekipa i sigurno će biti to neka vrsta provjere - kako za nas, tako i za njih. I to dobra provjera. Imamo tri gola prednosti pred drugu utakmicu u Kupu, uradićemo sve da zadržimo tu prednost - ističe 24-godišnji ofanzivac.

Petrović u posljednje vrijeme igra sve bolje. Ređa golove i asitencije, dribla, pretrčava čuvare...

- Zadovoljan sam, uhvatio

sam svoj ritam naročito u drugom dijelu sezone. Igram dobro, ali znam da uvijek može bolje. I trudiću se da budem bolji do kraja sezone. Dao sam osam golova u ligi, ali brojke mi ne predstavljaju opterećenje. Za sada imamo našeg Raičkovića koji juri nagradu za prvog strijelca lige. Bilo bi mi drago da bilo ko iz našeg kluba bude najbolji strijelac, a Miloš je tome najbliži. Brojke dolaze same dobrim partijama i igrama, tako da se stvarno ne opterećujem - kazao je Petrović.

MOTIVISANO NA ŠAMPIONA

Dečić je uspio u prošlom kolu

Trener Vladimir Janković

da pobjedom u derbiju protiv Iskre preuzme treće mjesto, a na pet kola do kraja ima pet bodova više od petoplasiranog Petrovca, što znači da je jednom nogom već na evropskoj sceni. Tuzane u srijedu očekuje bitka za finale Kupa, a već danas derbi protiv šampiona, ekipe Budućnosti.

U taboru Dečića svjesni su da ih čeka težak posao protiv aktuelnog šampiona, koji je vezao šest pobjeda, koji je na samo posljednja tri meča postigao čak 12 golova, ali i pored toga žele da pod Goricom ostave što bolji utisak i sačuvaju treće mjesto.

- Budućnost je u sjajnoj seriji. Savladala je ubjedljivo Sutjesku i napravila veliki korak ka finalu Kupa. Osim toga u seriji pobjeda su i u šampionatu, tako da znamo da nas čeka teško gostovanje. Ali ohrabreni pobjedom u derbiju protiv Iskre, koja nas je vratila na treće mjesto, idemo da protiv šampiona ostavimo što bolji utisak. Sigurno je da nam motiva neće nedostajati - kazao je Jovan Nikolić, vezista Dečića.

D. K - R. P.

Rudar ima samo jedan izbor protiv Petrovca Rudar će u finišu sezone pokušati da se spasi bez baraža.

Zadatak nije lak, ali nada postoji - prvi uslov je pobjeda protiv Petrovca u današnjem meču pod Golubinjom.

Izabranike Srđana Nikića samo pobjeda ostavlja u realnoj priči za bijeg iz opasne zone, budući da su direktni konkurenti na ,,plus šest“, a igraju između sebe (Jezero - Mornar).

- Situacija na tabeli nije sjajna.

Serijom slabih rezultata došli smo u nezgodnu poziciju, ali još uvijek se sve da ispraviti.

Utakmica sa Petrovcem za nas je najvažnija od početka prvenstva. Jednostavno, moramo da pobijedimo, ako mislimo da izbjegnemo baraž. Vjerujem da će nam se poklopiti i ostali rezultati. Ipak, gledamo samo sebe. Dajemo sve za tri boda rekao je Ivan Bojović.

Rudar je pod imperativom, a to često zna da se vrati kao bumerang.

- Nemamo pravo na kiks. Osje-

Sve za pobjedu

bracije odraziti i na bodovni učinak - dodao je mladi reprezentativac.

Bojović dugo nije dao gol. Je li momenat da riješi utakmicu?

- Želim pogodak. Lijepo bi bilo da prekinem post i donesem ekipi pobjedu koju silno želimo - naglašava brzonogi ofanzivac.

POTJERA ZA ISKROM

BEZ PRAVA NA KIKS: Ivan Bojović

ćamo pritisak, ali ovo su trenuci kada bi trebalo da pokažemo sav svoj kvalitet. Trenirali smo dobro tokom sedmice, spremni smo i očekujem da pred svojim navijačima izvučemo najbolje iz sebe. Kod kuće nas je malo ko

nadigrao, a nadam se da ćemo i ovoga puta odbraniti svoj teren - ističe krilni napadač prvoligaša sa sjevera.

Pljevljaci su nedavno promijenili šefa stručnog štaba. Nikić je preuzeo kormilo i pokušava da

digne ekipu.

- Dolaskom novog šefa, popravila se atmosfera. Unio je energiju, treniramo kvalitetno, pričamo, držimo se zajedno...

Vidi se napredak. Iskreno se nadam da će se pozitivne vi-

Petrovac je savladao Jezero u meču koji mu je određivao ambicije u finišu sezone i u Pljevljima želi da ostane na evropskom kursu. Četvrtoplasirana Iskra bježi mu tri boda i moguće je da dođe do rokade na tabeli.

- Imali smo seriju loših rezultata, ali nas je pobjeda nad Jezerom vratila u igru. Vjerujem da ćemo nastaviti u tom ritmu i dokazati da imamo kvalitet da igramo Evropu - izjavio je desni bek Aleksandar Milić.

Rudar?

- Sigurno vjeruju da mogu da nas iznenade, ali bitno je da se držimo naše igre i plana. U tom

Rudar

Petrovac

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: pod Golubinjom.

Kapacitet: 7.000. Sudija: D. Vujisić.

Pomoćnici: I. Tomašević i M. Bulatović.

Početak: 16 časova Helić Krneta

Banović Prenkočević Macui

Peličić

Živković

Čavor

Golubović

Bojović

Gašević

Bašić Zvrko

Vukčević

Vujović

Marković

Ivanović

Tačibana

Milić Živanović

Bumbar

Radulović

Trener Srđan Nikić

Trener Nikola Rakojević

slučaju dobar rezultat neće izostati - dodao je Milić.

D. K - Ne. K.

32

Arena

Sportski miks

30. april, 1. i 2. maj 2022.

SBbet Prva liga za rukometaše (19. kolo)

RK Budvanska rivijera Budva

Budvanska rivijera drugi put šampion Crne Gore PODGORICA - Rukometaši Budvanske rivijere Budva novi su šampioni Crne Gore, drugi put u klupskoj istoriji.

U neđelju svih pet mečeva 32. kola Druge lige

Lješkopoljci pod reflektorima u borbi za baraž PODGORICA - U neđelju se nastavlja takmičenje u Drugoj ligi. Jedinstvo ima priliku da već nakon ovog kola dodatno uveća razliku i gotovo sebe promoviše u novog prvoligaša. Bitka za prvo mjesto praktično je riješena, na začelju je sve poznato, a ostaje dilema ko će igrati baraž. Mladost će u večernjem terminu (od 20 časova) ugostiti Arsenal i pokušati da pobjedom u derbiju napravi novi korak ka baražu.

Upravo će susret u Lješkopolju biti derbi 32. kola. Mladost juri bodove za baraž, Arsenal da ostane u trci za prvo mjesto, a u slučaju kiksa Tivćana Arsenal bi mogao da se sprema za drugo uzastopno učešće u baražu. Grbalj je preživio, izborio opstanak, tako da rasterećen ide u Bijelo Polje, gdje Jedinstvo, iako bez podrške navijača, želi da napravi dodatni iskorak ka eliti i što prije proslavi povratak u Prvu ligu.

U Kotoru će drugi put za četiri dana igrati Cetinje. Tim iz prijestonice poražen je u Kotoru od Jedinstva sa čak 8:0, a sada

Parovi i tabela PODGORICA: OFK Titograd - Kom (16.30 h) IGALO: Igalo - Berane (16.30 h) KOTOR: Bokelj - Cetinje (16.30 h) B. POLJE: Jedinstvo - Grbalj (16.30 h) PODGORICA: OFK Mladost DG - Arsenal (20 h) 1. Jedinstvo 31 2. Arsenal 31 3. OFK Mladost DG 31 4. Bokelj 31 5. Kom 31 6. Igalo 31 7. Berane 31 8. Grbalj 31 9. Cetinje 31 10. OFK Titograd 31

21 18 15 12 14 11 11 6 6 3

8 10 9 12 6 7 5 11 3 5

2 3 7 7 11 13 15 14 22 23

59:11 46:24 44:31 31:19 44:37 41:33 30:42 28:44 23:65 19:59

71 64 54 48 48 40 38 29 21 14

će biti u ulozi gosta protiv Bokelja. Cetinje je pokazalo da se oprostilo od Druge lige, pa je za očekivati da Bokelj čeka rutinski posao i važni bodovi za nastavak borbe za baraž.

Mečeve bez rezultatskog značaja igraju Igalo i Berane, te Titograd i Kom. Igalo i Berane su u zlatnoj sredini, Titograd je ispao, dok je Kom remijem protiv Igala uvećao zaostatak protiv Mladosti na šest bodova, pa je samo teoretski još u borbi za treće mjesto. Ipak, Zlatičanima treba brejk kako bi sačuvali nade da mogu stići do baraža…

R. P.

Kadetkinje od 3. do 8. maja na turniru u Albaniji

Marić pozvao 20 igračica PODGORICA - Ženska fudbalska kadetska reprezentacija Crne Gore učestvovaće od 3. do 8. maja u Kamzi, gradiću u blizini Tirane, na UEFA razvojnom turniru.

Osim Crne Gore i Albanije, na turniru će se nadmetati i Kazahstan i Kosovo.

Selektor kadetske reprezentacije Crne Gore Mirko Marić objavio je spisak igračica koje konkurišu za nastup turniru u Albaniji.

Marić je pozvao 20 igrač i c a - g o l m a n i : Jovana Žugić (Ekonomist), Anja Jovanović (Mladost); odbrana: Amra Mehović, Nikolina Mijović (Cveteks), Tijana Janković, Anastasija Zarubica (Ekonomist), Dunja Bojanić, Vladana Boričić, Lana Đurović, Mia Vukčević (Mladost), Slavica Krstevska, Sofija Beatović (Obilić); vezni red: Jelena Nikčević (Ekonomist), Larisa Đurko -

vić (Mladost), Katarina Čađenović (Danilovgrad); napad: Tatjana Osmajić, Lejla Bambur (Breznica), Nađa Doknić (Ekonomist), Maša Tomašević (Danilovgrad).

Prvi meč na turniru naša selekcija igra 3. maja od 10.30 časova sa Albanijom, u drugom kolu, 5. maja od 13.30 časova, sastaje se sa Kazahstanom, dok će u posljednjoj rundi, 8. maja od 13 časova, igrati sa Kosovom.

R. P.

Ekipa Dejana Dragnića savladala je Rudar (35:32), upisala 19. pobjedu u isto toliko kola i zadržala šest bodova prednosti nad Lovćenom.

Budvani su dva puta savladali Cetinjane ove sezone, pa bi i u slučaju da izgube u sva tri preostala meča ostali na prvom mjestu.

Lider je protiv Rudara u 12. minutu vodio 7:0 i bilo je jasno da gosti iz Pljevalja neće odgoditi prvo šampionsko slavlje Rivijere od 2016. godine.

Luka Nikolić je postigao 10 golova iz 11 šuteva, dva više od Dragana Jelušića koji je bio najefikasniji u Rudaru.

Budvanska rivijera će na završnom turniru 20. i 21. maja u Podgorici imati priliku da osvoji prvi Kup u klupskoj istoriji. Rival u polufinalu biće joj Lovćen, koji je u prvom meču nakon rastanka sa trenerom Dušanom Milićem

Rezultati i tabela Rukometaši Budvanske rivijere nakon meča s Rudarom

pobijedio Danilovgrad u gostima - 42:24. Devet golova za ,,crvene“ dao je Darko Pejović, jedan više od Danila Pajovića.

Za Danilovgrad su po šest dali Nikola Marušić i Đorđije Adžić.

Mornar 7 je kao gost slavio protiv Partizana 1949 (32:25), uz devet golova Luke Mrdaka.

Jedan manje je za tivatski tim dao Veselin Drakulović.

Danas 15. međunarodni miting bacača kugle

Draževina okuplja najbolje bacače regiona PODGORICA - Danas se u Draževini, nadomak Podgorica, održava 15. međunarodni miting bacača kugle. Atletski klub Draževina uradio je sve da tradicionalna manifestacija još jednom bude na visokom nivou, a na ovom takmičenju nastupiće oko 50 takmičara iz Srbije, Makedonije, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Na programu su discipline - veterani (5 kg), pioniri (4 kg), pionirke (3 kg), mlađi juniori (5 kg), mlađe juniorke (3 kg),juniorke (4 kg),juniori (6 kg),seniorke (4 kg) i seniori (7,260 kg).

Svim pobjednicima po disciplinama ASCG obezbijedio je diplome i medalje, a najbolji atletičari u muškoj i ženskoj konkurenciji po svjetskim tablicama dobiće pobjedničke pehare.

Organizator atletskog mitinga AK Draževina, na čelu sa predsjednikom kluba Neđeljkom Burzanovićem, obezbijedio je sve neophodne tehničke uslove da 15. jubilarna manifestacija bude organizivana na najvećem nivou. Pored takmičenja u bacanju kugle održaće se i posebne discipline skok iz mjesta i disciplina bacanje kamena sa ramena.

Prošlogodišnji pobjednik mitinga u konkurenciji seniorki bila je atletičarka Tare iz Moj-

kovca Ana Bošković sa rezultatom 11,96 metara, a u konkurenciji seniora pobijedio je Hamza Alić iz Zenice sa rezultatom 17,72 metra.

Rekord mitinga u konkurenciji žena drži Mađarica Anita Marton sa rezultatom 19,63 metra, koji je postigla 30. aprila 2017. godine. Marton će sa ekipom iz Mađarske učestovati i ove godine na ovom mitingu i jedna je od glavnih favorita da trijumfuje opet na ovom takmičenju. Rekord kod muškaraca u seniorskoj konkurenciji drži Hamza Alić iz Zenice, sa rezultatom 21,07 metara, koji je postigao 28. aprila 2008. godine.

Takmičenje u Draževini predstavlja idealnu priliku da se pojavi i veliki broj takmičara iz Crne Gore, gdje se očekuje i nastup crnogorskog rekordera u bacanju kugle Tomaša Đurovića, koji je prve korake počeo na ovom mitingu, kao i rekordera Crne Gore u konkurenciji juniora Rista Drobnjaka iz Jedinstva, te veliki broj mladih takmičara u bacanju kugle iz Crne Gore.

Direktor mitinga je Osman Erović, selektor atletske reprezentacije, rukovodilac takmičenja Milan Madžgalj, sekretar ASCG, a glavni sudija na takmičenju je Dejan Živković.

Početak takmičenja zakazan je za 10 časova.

R. P.

Danas (subota) su na programu mečevi Berane 1949 - Budućnost Podgorica (18 h) i Jedinstvo - Brskovo (19.30), s tim što je pitanje da li će se meč u Beranama igrati budući da igrači podgoričkog kluba ne žele da izađu na teren dok im se ne isplate dugovanja.

Mjesečni izdatak za plate svih rukometaša Budućnosti iznosi manje od dvije hiljade eura!

U neđelju će se sastati Komovi - Sutjeska (17).

Ne. K.

Partizan 1949 - Mornar7 25:32 Danilovgrad - Lovćen 24:42 B. rivijera - Rudar 35:32 Subota 18.00 - Berane 1949 - Budućnost PG 19.30 - Jedinstvo - Brskovo Neđelja 17.00 - Komovi - Sutjeska 1. B. rivijera 19 2. Lovćen 19 3. Budućnost 18 4. Partizan 19 5. Berane 18 6. Rudar 19 7. Mornar 19 8. Jedinstvo 18 9. Komovi 18 10. Brskovo 18 11. Sutjeska 18 12. Danilovgrad 19

19 16 12 10 10 9 10 9 4 4 2 1

0 0 1 3 1 2 0 0 2 1 0 0

0 627:467 3 606:414 5 446:443 6 485:501 7 493:474 8 501:494 9 491:510 9 460:445 12 430:453 13 478:513 16 460:577 18 491:677

38 32 24 23 21 20 20 18 10 9 4 2

Večeras u Baru treći meč finalne serije plej-ofa za odbojkašice

Prva meč lopta za Galeb

PODGORICA – Na osnovu svega viđeno u prva dva meča, a s obzirom na razliku u kvalitetu i iskustvu između Galeba Liko Soho Group i Luke Bar, vrlo je izvjesno da bi večeras u ,,Topolici“ mogla da se završi finalna serija plej-ofa za odbojkašice.

Galeb vodi 2:0 u seriji, nakon dvije maksimalne pobjede, pa je teško povjerovati da izabranice Petra Kokovića neće iskoristiti prvu meč loptu da se domognu treće titule u klupskoj istoriji, prve nakon 2011. godine…

- Djevojke su u drugom meču pružile još jednu odličnu igru, na šta im čestitam. To nas je za još jedan korak približilo velikom uspjehu. Odlično smo otvorili drugi meč, odigrali tako prva dva seta, uz normalne uspone i padove. U trećem setu je bilo prostora da šansu da pružim i mlađim igračicama, našoj budućnosti. Jednostavno, vjerujem svakoj igračici da može da iznese ovo finale, trudiću se i ubuduće da im dam što više šanse. Bićemo spremni za treći meč, svi

kažu da će to biti posljednji meč.

Međutim, ekipa Luke Bar nema šta da izgubi, probaće sve da uradi da se vrati u seriji. Nadam se da ćemo mi odigrati kvalitetno kao u prva dva meča i pobijediti – rekao trener Galeba Petar Koković.

Luka Bar je osvajala titutu u prethodnih devet godina, ali podmlađeni sastav Vladimira Milačića ove sezone, jednostavno, teško može da parira kvalitetnijem gradskom rivalu. Vidjelo se to u finalu Kupa (0:3), kao i u prva dva meča finalne serije plej-ofa.

- Mi jesmo sinonim za žensku crnogorsku odbojku, ali djevojke koje je Galeb doveo od početka nove godine prave ogromnu razliku. I bez njih su bili jako dobri, mi smo tada bili prvi, oni drugi na tabeli. Sa tim pojačanjima oni su apsolutni favoriti, zasluženo su dobili i drugi meč, igrali su puno bolje nego mi. Mi treba malo da se sredimo, da u subotu pokušamo da ispravimo neke greške, ako možemo. Moramo manje da griješimo, da ih pritisnemo i servisom, jer smo im u prva dva seta drugog meča mi dosta pomogli da ubjedljivo pobijede, bez obzira na njihov nesporan kvalitet – rekao je trener ,,sirena“ Vladimir Milačić.

Večerašnja utakmica u ,,Topolici“ počinje u 18 časova.

S. J.

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

33

SLOBODNA RADNA MJESTA PODGORICA TEL.: 020/406-800, 020/406-801

INDEL INŽENJERING DOO BULEVAR DR IBRAHIMA KORISTOVIĆA 27A

Tel.: 020-601-195 Email: office@indel.me Oglašava potrebu za: 1. KOMERCIJALISTA/KINJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani ekonomista Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -prijave slati putem pošte na adresu: Bulevar Dr. Ibrahima Koristovića 27/a,81000 Podgorica ili na e-mail:office@indel.me 2. GRAĐEVINSKI/A INŽENJER/KA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 24 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Stepen specijaliste – Građevinarstvo-Konstruktivni smjer, Stepen specijaliste – Građevinarstvo – Saobraćajni smjer Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -prijave slati putem pošte na adresu Bulevar Dr Ibrahima Koristovića 27A ili putem e-maila:office@indel.me 3. INŽENJER/KA GEOLOGIJE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani inženjer geologije (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -prijave slati putem pošte na adresu Bulevar Dr Ibrahima Koristovića 27A ili putem e-maila:office@indel.me

JU OSNOVNA ŠKOLA ,,VUK KARADŽIĆ“ Adresa: RADOSAVA BURIĆA BB

Tel.: 020-641-885 Email: skola@os-vkaradzic-pg.edu.me Raspisuje konkurs za: 1. PROFESOR/ICA ENGLESKOG JEZIKA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Profesor engleskog jezika, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -a najduže do 31.08.2022.godine; -crnogorsko državljanstvo; -svi kandidati osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 2. PROFESOR/ICA MATEMATIKE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Profesor matematike, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -a najduže do 31.08.2022.godine; -za 8 časova nedeljne norme; -crnogorsko državljanstvo; -svi kandidati osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 3. PROFESOR/ICA RAZREDNE NASTAVE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Profesor razredne nastave, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -a najduže do 31.08.2022.godine -crnogorsko državljanstvo -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispu-

njavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 4. PROFESOR/ICA ENGLESKOG JEZIKA, 1 izvršilac, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Profesor engleskog jezika, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -do povratka zaposlenog sa bolovanja,a najduže do 31.08.2022.godine -crnogorsko državljanstvo -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 5. PROFESOR/ICA ENGLESKOG JEZIKA, 1 izvršilac, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Profesor engleskog jezika, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -do povratka zaposlenog sa bolovanja,a najduže do 31.08.2022.godine -za 13 časova nedjeljne norme -crnogorsko državljanstvo -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi

PROFESSIONAL DEVELOPMENT GROUP DOO Adresa: JOLA PILETIĆA 9

Tel.: 063-233-265 Email: sladjana.petrovic@pdgdoo.com Oglašava potrebu za: 1. ODGOVORNA OSOBA ZA PROMET MEDICINSKIH SREDSTAVA I LJEKOVA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani farmaceut (VII/1 SSS), Poznavanje engleskog jezika, Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 7 dana

BAR TEL.: 030/313-048

ARGELLA MONTENEGRO DOO BAR BULEVAR DŽORDŽA VAŠINGTONA BR 98/4

Tel.: 068/281-288 Email: argella.mne@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A RADNIK/CA NA FARMI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Dabezici Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 30 dana

DOO BENICOMERC Adresa: POŽAREVAČKA BB ZGRADA B 7

Tel.: 069/031-764 Email: 030/319-216 Oglašava potrebu za: 1. SOBAR/ICA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), Sobarica Rok za prijavljivanje: 15 dana 2. VOZAČ/ICA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana 3. KONOBAR/ICA, 2 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Konobar Rok za prijavljivanje: 15 dana 4. KUVAR/ICA, 2 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno

ZAJEDNIČKI PODACI ZA SVE OGLASE/KONKURSE U UPRAVI OPŠTI USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U ORGANIMA DRŽAVNE I LOKALNE UPRAVE: Crnogorsko državljanstvo Punoljetstvo Zdravstvena sposobnost Propisani nivo kvalifikacije obrazovanja Neosuđivanost za krivično djelo koje kandidata čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti DOKAZI O ISPUNJENOSTI OPŠTIH USLOVA: • Uvjerenje o državljanstvu Crne Gore • Izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već kopiju biometrijske lične karte), • Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta • Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja)

iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Kuvar, SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: MOGUĆ PREKOVREMENI RAD UZ DOPLATU ISTOG 5. PRODAVAČ/ICA, 16 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SŠS-IV, Trgovački tehničar (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: POSTOJI MOGUĆNOST STALNOG ZAPOSLENJA. 6. POMOĆNIK/CA KUVARA/ICE, 2 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: PK, Pomoćni kuvar Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: MOGUĆ PREKOVREMENI RAD UZ DOPLATU. 7. SPOLJNI MOMAK, 6 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana

POD LOZOM DOO Adresa: ILINO BR 2

Tel.: 067/317-107 Oglašava potrebu za: 1. KONOBAR/ICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Bar Uslovi: SŠS-IV, VKV Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. KUVAR/ICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Bar Uslovi: Kuvar, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: MOGUĆNOST STALNOG ZAPOSLENJA.

TV CENTAR ĐEČEVIĆ DOO-BAR Adresa: BULEVAR SAVE KOVAČEVIĆA 151

Tel.: 069/120-249 Email: tvcprodaja@@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. PRODAVAČ/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Bar Uslovi: SŠS-IV. Rok za prijavljivanje: 8 dana

BERANE TEL.: 051/233-332

ZU DOM ZDRAVLJA ,,DR NIKA LABOVIĆ“ BERANE ADRESA: UL.MILJANA TOMIČIĆA BB BERANE

Tel.: 051/233-324 Oglašava potrebu za: 1. SPECIJALISTA/KINJA MEDICINE

• Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci).

• Položen stručni ispit za rad u državnim organima.

Uz dokaze o ispunjenosti opštih uslova i uz dokaze o ispunjenosti posebnih uslova navedenih u svakom javnom oglasu, kandidat podnosi prijavu na oglas i CV. Takođe ima pravo da priloži dokaze o postignutim izuzetnim rezultatima, stručnom usavršavanju, naučnim zvanjima, objavljenim naučnim i stručnim radovima uz naznaku gdje i kada su objavljeni, koji se dodatno boduju.

Izbor kandidata vrši se nakon sprovedenog postupka provjere sposobnosti kandidata.

Prijava sa dokazima u originalu ili ovjerenoj kopiji dostavlja se, u zatvorenoj koverti, na kojoj se navodi: ime i prezime, adresa i kontakt telefon, naziv organa za čije potrebe se oglašava radno mjesto i naziv radnog mjesta za koje se podnosi prijava.

RADA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Berane Uslovi: Specijalista medicine rada Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Kandidati osim posebnih moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod nazivom ,,opšti uslovi,,.

BUDVA TEL.: 033/402-556

BIP HOTELS DOO Adresa: STUDENTSKA ULICA BB LAMELA 7

OBALA RAFAILOVIĆI DOO Adresa: RAFAILOVIĆI BB

Tel.: 069/401-834 Email: info@hotelobala.me Oglašava potrebu za: 1. PRODAVAC/ČICA, 5 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: TEL. 069/332-449

PRIVATNA PREDŠKOLSKA USTANOVA DIZNILEND

Tel.: 069-010-261/069-116-616 Email: info@hotelbip.me

Adresa: RAKITA BR 9

Oglašava potrebu za: 1. AGENT/ICA PRODAJE, 6 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV, Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 15 dana 2. KONOBAR/ICA, 6 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Budva Uslovi: Konobar, SŠS-IV, Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 15 dana 3. SERVIR/KA, 6 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV, Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 15 dana

Oglašava potrebu za: 1. KUVAR/ICA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana 2. VASPITAČ/ICA, 2 izvršioca, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Budva Uslovi: Profesor vaspitanja predškolske djece, Stepen bachelor – Diplomirani vaspitač Rok za prijavljivanje: 15 dana

D. I. T - A Adresa: MAINSKI PUT BB

Tel.: 067/519-481069/488-077 Oglašava potrebu za: 1. SOBAR/ICA, 4 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 30 dana

MAHAKALA CENTER DOO Adresa: BULJARICA BB

Tel.: 067/233-481 Oglašava potrebu za: 1. SOBAR/ICA, 1 izvršilac, sezonski rad u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Budva Uslovi: Sobarica, SŠS-IV, Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI, 1 izvršilac, sezonski rad u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Budva Uslovi: SSS-III, Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 30 dana

Tel.: 067/551-567

CETINJE TEL.: 041/236-064, 041/236-065

JU SREDNJA LIKOVNA ŠKOLA ,,PETAR LUBARDA“ ADRESA: BULEVAR CRNOGORSKIH JUNAKA 95

Tel.: 041-233-600, 067-067-867 Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU HIGIJENE, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Cetinje Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Prijave na oglas podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja,na adresu JU SLŠ “Petar Lubarda” Bulevar crnogorskih junaka 95.

JU SREDNJA LIKOVNA ŠKOLA ,,PETAR LUBARDA“ ADRESA: BULEVAR CRNOGORSKIH JUNAKA 95

Tel.: 041-233-600, 067-067-867 RASPISUJE KONKURS ZA: Nastavnik/ca likovne grupe predmeta1(jedan) izvršilac za 15 (petnaest) nastavnih časova sedmično, na određeno vrijeme, a najduže do 31.08.2022. godine Uslovi:

34

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

• Diplomirani slikar, VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija (240 kredita CSPK-a) • Položen stručniispit za rad u obrazovno vaspitnim ustanovama, odnosno dozvolu za rad (licenca); • Crnogorsko državljanstvo; • Poseban uslov za zapošljavanje nastavnika je probni rad čija se dužina trajanja utvrđuje ugovorom o radu; Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidati mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije .

Prijave sa dokumentacijom se dostavljajuna adresu JU SLŠ „Petar Lubarda“Cetinje, Bulevar crnogorskih junaka 95, sa naznakom za Konkurs, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konkursa.

Probni rad 3 mjeseci Prijavu i CV sa kompletnom dokumentacijom u originalu ili ovjerenoj kopiji, dostaviti na arhivu Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore – Trg Vojvode Bećir – bega Osmanagića br. 16 – Podgorica.

GOLUBOVCI

Samostalni/a savjetnik/ca I za pravne poslove 1 izvršilac/teljka na određeno vrijeme od 12 mjeseci Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: - VII 1 nivo kvalifikacije obrazovanja – pravni fakultet - najmanje 4 godine radnog iskustva - položen ispit za rad u državnim organima (radni odnos može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa).

Posebni uslovi: - poznavanje rada na računaru, - poznavanje engleskog jezika, Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto, - CV, - diploma ili uvjerenje o nivou kvalifikacije obrazovanja, - uvjerenje/potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvalifikacije obrazovanja, - fotokopija lične karte, - uvjerenje o državljanstvu, - uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak.

Prijavu sa dokumentacijom u originalu ili ovjerenoj kopiji, kandidati podnose u zatvorenoj koverti, poštom ili lično na adresi: Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog

TEL.: 020/671-638

JP ZA NACIONALNE PARKOVE CRNE GORE PODGORICA Adresa: TRG BEĆIRBEGA OSMANAGIĆA 16

Tel.: 020/601-015 Email: npcg@nparkovi.me Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU PARKA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez radnog iskustva, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Vranjina Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Pored opštih uslova kandidati su u obavezi dostaviti dokaze o ispunjavanju posebnih uslova za oglašeno radno mjesto, i to: I 2 nivo kvalifikacija osnovnog obrazovanja, iliIII nivo kvalifikacija srednjeg stručnog obrazovanja 180 CSPK ILI IV 1 nivo kvalifikacija srednjeg, opšteg i stručnog obrazpvanja, 240 CSPK, Bez radnog iskustva

HERCEG NOVI TEL.: 031/323-711

AGENCIJA ZA IZGRADNJU I RAZVOJ HERCEG NOVOG DOO Adresa: PARTIZANSKI PUT 1

Tel.: 031/350-900 Email: agencijah.novi@t-com.me O b j a v lj u j e JAVNI OGLAS za popunu radnog mjesta

d.o.o., Trg Hercega Stjepana br. 8, Herceg Novi u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa, sa naznakom: Prijava na javni oglas.

Provjeru znanja kandidata/kinje vrši poslodavac pisanim testiranjem i usmenim intervjuom.

Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti podnosi isključivo izabrani kandidat/ kandidatkinja, u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke o izboru kandidata.

CAD STUDIO DOO Adresa: ORJENSKI BATALJON 35

Tel.: 069/360-111 Email: office@novacomdoo.com Oglašava potrebu za: 1. GRAĐEVINSKI/A RADNIK/CA MAJSTOR/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: VKV, VSS , VŠS Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. POMOĆNI/A GRAĐEVINSKI/A RADNIK/CA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Pomoćni građevinski radnik (II SSS i PK) Rok za prijavljivanje: 30 dana 3. POMOĆNI/A GRAĐEVINSKI/A RADNIK/CA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Pomoćni građevinski radnik (II SSS i PK) Rok za prijavljivanje: 30 dana

IGALO AD CENTAR ZA ODMOR, REKREACIJU I LIJEČENJE Adresa: SAVA ILIĆA 7, IGALO

Tel.: 068/679-070 Obnavlja potrebu za: 1. POMOĆNI/A BARMEN/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Pomoćni ugostitelj (II SSS i PK), Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. KONOBAR/ICA, 2 izvršioca, na određe-

Na osnovu odredaba čl. 134, 135, 136 Zakona o privrednim društvima, Sekretar akcionarskog društva H.T.P.”VELIKA PLAŽA”A.D.- ULCINJ, PIB: 02018357 donosi: OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU REDOVNE SKUPŠTINE AKCIONARA H.T.P. “ VELIKA PLAŽA” A.D. ULCINj IRedovna Skupština akcionara H.T.P. “ VELIKA PLAŽA” AD Ulcinj održaće se dana 03.06.2022. godine, u prostorijama HTP „Velika Plaža“ u Ulcinju, Velika plaža bb, sa početkom u 13:00h.

IIPredloženi dnevni red: 1.Otvaranje redovne sjednice Skupštine akcionara Društva H.T.P. “ VELIKA PLAŽA” AD Ulcinj 2.Potvrđivanje spiska akcionara H.T.P. “VELIKA PLAŽA” AD Ulcinj iz CKDD, imenovanje predsjedavajućeg skupštine i imenovanje prisutnog akcionara za potpisivanje zapisnika sa predmetne skupštine akcionara ; 3.Usvajanje Zapisnika sa prethodne sjednice Skupštine akcionara H.T.P. “VELIKA PLAŽA” AD Ulcinj, održane dana 11.06.2021. godine; 4.Predlog Odluke o usvajanju finansijskog Izvještaja Društva sa izvještajem o poslovanju Društva za 2021. godinu; 5.Predlog Odluke o usvajanju revizorskog Izvještaja Društva za 2021. godinu; 6.Predlog Odluke o izboru Revizora Društva za 2022. godinu; 7.Razno.

III Materijali sa predlozima odluka koji treba da se razmotre na Skupštini akcionara će biti dostupni na uvid akcionarima Društva u Podgorici u Bulevaru Save Kovačevića br. 109, 20 dana prije održavanja sjednice skupštine akcionara.

IV Društvo će ukoliko to budu zahtjevali akcionari dostaviti obavještenje o sazivanju skupštine i materijale koji će se razmatrati na Skupštini sa predlozima odluka elektronskom poštom na adresu koju odredi akcionar.

V Uputstvo o pravima i načinu ostvarivanja prava akcionara da učestvuju i glasaju na Skupštini Kvorum skupštine akcionara čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Na zahtjev akcionara predsjedavajući sjednice skupštine akcionara dužan je da na samoj sjednici utvrdi tačan broj glasova za donošenje ili protiv donošenja pojedine odluke. Nakon glasanja po svakoj pojedinačnoj odluci predsjedavajući sjednice obavještava Skupštinu i o glasanju “za” ili “protiv” akcionara koji imaju pravo glasa na Skupštini, a koji su to uradili pisanim putem.Društvo je dužno da u roku od 15 dana od dana održavanja skupštine na svojoj internet stranici objavi tačne rezultate glasanja po pojedinim odlukama.

Društvo utvrđuje formu i sadržaj glasačkog listića kojim se glasa u odsustvu, koji mora biti dostupan akcionarima. Društvo ne može poništiti glasanje akcionara koji je to uradio pisanim putem, a nije koristio formu propisanog glasačkog listića, ako se iz glasanja može utvrditi identitet akcionara i kako je taj akcionar glasao po pojedinim pitanjima. Skupština akcionara donosi odluku većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili putem glasačkih listića, osim u slučajevima kada se za donošenje odluke shodno Zakonu zahtijeva druga većina. Glasanje putem glasačkih listića je obavezno kada se biraju članovi odbora direktora i ako to zahtijevaju akcionari ili njihovi punomoćnici koji posjeduju najmanje 5% glasačkih prava na skupštini. u Podgorici, 29.04.2022. godine H.T.P. “ VELIKA PLAŽA” AD Ulcinj Sekretar Društva

no vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Konobar, Poznavanje engleskog jezika. Rok za prijavljivanje: 30 dana

MADŽAREVIĆ BIRO KONTO I ORTACI OD

- osnovna sigurnost na brodu (STCW reg. VI/1), - pružanje prve medicinske pomoći na brodu (STCW reg. VI/4-1), - postupanje u slučaju opasnosti za bezbjednost na brodu (STCW reg. VI/6-1).

ŠKORPION DOO

Adresa: SUTORINA BB

Adresa: TREBINJSKA BB, IGALO

Tel.: 031/670-123, 067/610-367 Email: birokonto@t-com.me

Tel.: 067/604-847 Email: mirjanako.skorpion@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. VOZAČ/ICA TERETNIH VOZILA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Vozač teretnjaka, Vozački ispit za “C” kategoriju Rok za prijavljivanje: 8 dana

Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA U ŠTAMPARIJI, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: Traže se lica sa invaliditetom.

TIVAT TEL.: 032/674-585

JU OŠ ,,ORJENSKI BATALJON“

DEPO DOO

Adresa: BIJELA BB

Tel.: 031/671-506 Email: skola@os-orjbataljon.edu.me Vrši se poništenje konkursa za JUOŠ “Orjenski bataljon” Bijela, za radno mjesto POMOĆNIK/CA DIREKTORA/ICE, izašao 29.04.2022.g. na sajtu Zavoda za zapošljavanje Crne Gore i u dnevnim novinama “Pobjeda”.

POMORSKI SAOBRAĆAJ DOO

AdRESA: PALIh BORAcA 6

Tel.: 069/491-570 Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A RADNIK/CA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Tivat Uslovi: SSS-III, SŠS-IV, Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 15 dana

Adresa: KAMENARI BB

Tel.: 031/673-558 Email: pomorski@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. MORNAR/KA - ČLAN/ICA PLOVIDBENE STRAŽE, 2 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Potrebno: - ljekarsko uvjerenje za pomorce, - poželjno znanje barem jednog stranog jezika (prednost engleski),

ULCINJ TEL.: 030/412-213

BIP HOTELS DOO Adresa: STUdENTSKA ULIcA BB, LAMELA 7

Tel.: 069-010-261/069-116-616 Email: info@hotelbip.me Oglašava potrebu za: 1. AGENT/ICA PRODAJE, 2 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Ulcinj Uslovi: SŠS-IV, Poznavanje engleskog jezika Rok za prijavljivanje: 15 dana

Ivm.br.39/2018 JAVNI IZVRŠITELJ IVAN SEKULIĆ, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca ATLAS BANKA AD PODGORICA u stečaju, ul.Vaka Đurovića bb, Podgorica, PIB: 02348772, protiv izvršnog dužnika VLADIMIRA RAKOČEVIĆA iz Bijelog Polja, Tomaševo bb, dana 29.04.2022.godine, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se trinaesta prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, i to: kat. parcele br.583/3 po načinu korišćenja pašnjak 5.klase površine 400 m2 koja je upisana u LN.br.382 KO SMAILAGIĆA POLJE na ime nosioca prava svojine sa obimom prava 1/1 Rakočević Vojislav Vladimira.

II Na nepokretnosti navedenoj u stavu I ovog zaključka postoje tereti i ograničenja koji su precizno navedeni u Listu nepokretnosti broj 382 KO SMAILAGIĆA POLJE. III Trinaesto usmeno javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 27.05.2022.godine u 13.00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja, na adresi ul. 3 januara, ulaz A/1, kontakt tel: +382 (0)50 435 384 i + 382 (0)68 829 822, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

IV Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti ovog javnog izvršitelja Ivm. br.39/2018 od 02.04.2021.godine, u smislu čl. 168 ZIO-a, i to za: kat.parcelu br.583/3 po načinu korišćenja pašnjak 5.klase površine 400 m2 koja je upisana u LN.br.382 KO SMAILAGIĆA POLJE na ime nosioca prava svojine sa obimom prava 1/1 Rakočević Vojislav Vladimira, tako da ukupna procijenjena tržišna vrijednost predmetne nepokretnosti iznosi 28.000,00 eura.

V Na trinaestom usmenom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod 50 % utvrđene vrijednosti stavom IV ovog zaključka, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, nepokretnost se može prodati ispod utvrđenje vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca.

VI Ponudioci su dužni, da najkasnije do 26.05.2022.godine, polože jemstvo na račun javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja broj 520-22028-48 koji se vodi kod Hipotekarne banke AD Podgorica – filijala Bijelo Polje, i to za: kat. parcelu br.583/3 po načinu korišćenja pašnjak 5.klase površine 400 m2 koja je upisana u LN.br.382 KO SMAILAGIĆA POLJE na ime nosioca prava svojine sa obimom prava 1/1 Rakočević Vojislav Vladimira, iznos od 2.800,00 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva a ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponuđačima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnost, u terminu koji će dogovoriti sa javnim izvršiteljem Ivanom Sekulićem iz Bijelog Polja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja broj 520-22029-45 koji se vodi kod Hipotekarne banke AD Podgorica – filijala Bijelo Polje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u određenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz položenog jemstva od strane kupca, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX POZIVA SE izvršni povjerilac da u smislu člana 170 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, iskoristi zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

X Zaključak o prodaji će se objaviti u dnevnim novinama “Nova Pobjeda” o trošku izvršnog povjerioca, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

I.br.316/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović) odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca, Milatović Milana iz Podgorice , adresa prebivališta ul.Braće Ribara br.9, Konik, koga zastupa Dragan Popović advokat iz Podgorice, ul.Balšića br.3, protiv izvršnog dužnika Milatović Rajke iz Podgorice, adresa prebivališta ul.Braće Ribara br.9, Konik, radi fizičke diobe nepokretnosti prodajom dana 27.04.2022.godine, u skladu sa odredbama čl.169 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br. 36/11) donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I Određuje se DRUGO ročište za prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti koja je upisana u listu nepokretnosti broj 2705 KO Podgorica III koju čini kat.parcela 813, broj zgrade 1, površine 43m2, kao način korišćenja stambena zgrada, kat.parcela 813, broj zgrade 2, površine 15m2, u naravi pomoćna zgrada, kat. parcela 813, broj zgrade 3, površine 7m2, po načinu korišćenja zemljište ispod pomoćne zgrade, kat.parcela 813, broj zgrade 4, u naravi pomoćna zgrada, površine 14m2, kat.parcela 813, po načinu korišćenja dvorište, površine 114m2, kao suvlasništvo Milatović Milana u obimu prava od 11/15 i Milatović Rajke u obimu prava 4/15 idealnog dijela.

II Ročište za prodaju nepokretnosti navedene u stavu I, usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 26.05.2022.godine u 10:00 h, u prostorijama javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice na adresi Njegoševa br.45 (PC Petrović).

III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je Rješenjem I.br.316/21 od 22.11.2021.godine sa rješenjem o ispravci I.br.316/21 od 10.12.2021.godine, na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke na iznos od 40.000,00€.

IV Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnosti radnim danima u vremenskom periodu od 12 do 15 časova, uz predhodan dogovor sa javnim izvršiteljem.

V Na drugom ročistu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti ali ne i ispod 50% utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost ne bude mogla prodati na drugom nadmetanju, javni izvršitelj će zakazati treće javno nadmetanje po uslovima iz čl.173 st.4 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju.

VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun ovog javnog izvršitelja br.520-3068282 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 4.000,00€ što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja javnog nadmetanja osim drugom i trećem ponuđaču.

VII Najbolji ponudilac-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit javnog izvršitelja na račun br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u roku od osam dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu , koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primjeniti ista pravila i na trećeg ponuđača . U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku iz položenog jemstva, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedu postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti od javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice, na adresi ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović ) ili putem telefona 069-545-346.

IX Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda” , dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

U Podgorici, dana 27.04.2022.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

35

Na osnovu odredaba Zakona o privrednim društvima, člana 58 Statuta A.D.”Poljoprivreda i šumarstvo” Berane,Odluke Odbora direktora A.D.”Poljoprivreda i šumarstvo” Berane br.27/22 od 27.04.2022. godine,saziva se REDOVNA SKUPŠTINA AKCIONARA A.D.”Poljoprivreda i šumarstvo” BERANE Za dan 04.06.2022. godine,u 10 časova u Beranama,ulica D.Vujoševića 12-14 sa sljedećim: DNEVNIM REDOM 1.Upoznavanje sa jedinstvenim spiskom akcionara izdatim od strane CDA,izbor radnih tijela.

2.Razmatranje i usvajanje finansijskih iskaza i izvještaja o poslovanju Društva za 2021. godinu sa izvještajem o reviziji za 2021. godinu.

3.Razrješenje članova Odbora direktora društva.

4.Izbor članova Odbora direktora Društva.

5.Donošenje Odluke o imenovanju revizora Društva za 2021. godinu.

Kvorum Skupštine akcionara čine akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Pravo predlaganja kandidata za članove Odbora direktora imaju akcionar i akcionari koji skupa imaju najmanje 5% akcionarskog kapitala Društva. Skupština akcionara donosi odluke većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili putem glasačkih listića. Akcionari koji imaju pravo predlaganja mogu predložiti sve članove Odbora direktora ili samo pojedine. Odbor direktora ima tri (3) člana.

Akcionari Društva mogu izvršiti uvid u materijale i predloge odluka koje će se razmatrati na Skupštini akcionara u prostorijama Društva u Beranama u toku radnog vremena od 10-13 časova radnim danom, 20 dana prije održavanja Skupštine akcionara.Akcionari ili njihovi punomoćnici koji namjeravaju da prisustvuju Skupštini akcionara dužni su da se prijave sekretaru Društva najkasnije 2 sata prije održavanja Skupštine akcionara radi identifikacije i evidencije.

Sve dodatne informacije u vezi Skupštine akcionara mogu se dobiti na telefon br.068-039-769.

Berane,27.04.2022. god Odbor direktora A.D.”Poljoprivreda i šumarstvo“

Crna Gora AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 24 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list RCG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeću „Innovative Green Industries“ d.o.o. iz Podgorice, ul. Desanke Maksimović br. 74, donijeto rješenje broj: 03-UPI-1546/25 od 19.04.2022.godine, kojim je data saglasnost na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za postrojenje za preradu otpada na urbanističkoj parceli LZ138, koja je dio katastarske parcele br. 6499/5, KO Novi Bar, Opština Bar, koji je uradio „Interproject“ d.o.o. iz Podgorice.

U sprovedenom postupku procjene uticaja na životnu sredinu utvrđeno je da Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za postrojenje za preradu otpada, urađen u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu i da sadrži definisane mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu.

Rješenjem o davanju saglasnosti utvrđena je obaveza Nosiocu projekta da poslove postrojenja za preradu otpada, realizuje u svemu prema mjerama zaštite životne sredine utvrđenim u Elaboratu procjene uticaja na životnu sredinu iz tačke 1 ovog rješenja, a koje se prevashodno odnose na: •Mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja u toku izvođenja projekta, eksploatacije i u slučaju akcidenta i •Program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu (monitoring).

Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.

36

Oglasi i obavještenja

Sa tugom se opraštamo od naše drage

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Posljednji pozdrav našem ujaku

TUŽNO SJEĆANJE

RAJKU ŠTURANOVIĆU

DRAGICE NOVOVIĆ

ANKA

1. 5. 2001.

PRELEVIĆ

Neka tvoja tiha i plemenita duša počiva u miru.

PORODICA

Porodica pok. JANE i BRANKA STANIŠIĆA

Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam nesebično darivala.

MAŚA

27. 1. 1995.

1356

1351

Devet godina je od smrti naše supruge i majke

Godina dana je od smrti naše

Kćerka GORICA DOŽIĆ, unuk NIKOLA i snaha SLAVICA

SLOBODANKE LJEŠKOVIĆ Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo bol zbog tvog odlaska ali ni ponos na tvoj častan i dostojanstven život.

1357

1353

MIJO i ZORAN

KOVILJKE VIŠNJIĆ Ne postoji vrijeme koje može da te odalji od nas.

Veliku prazninu i tugu si nam ostavila, ali i vječnu uspomenu na tebe.

Počivaj u miru, naša voljena.

Tvoj brat NEŠO sa porodicom

Četrdeset je dana od smrti našeg voljenog

1354 Posljednji pozdrav dragom đeveru i stricu

RADONJA JOVANOVIĆ Tužna je istina da smo ostali bez Radonje, voljeng brata i ujaka.

1358

DRAGAN – TILE BATRIĆEVIĆ

Sestra MARTA, sestrić DARKO i sestrična LJUBINKA sa porodicom

SJEĆANJE Dana 30. aprila navršava se 30 godina od smrti voljenog supruga, oca i brata

VLAJKO Blagojev PETROVIĆ Teško se opraštati od tebe jer još nijesmo svjesni da te nema.

Ova aprilska jutra mirišu tvojom plemenitom dušom.

Studeno je i teško bez tebe. Ali živiš svakog trena, u svakoj našoj misli i suzi.

Bio si naš ponos, naša ljubav a sada velika tuga.

Zauvijek si naša snaga, a mi i dalje samo tvoji.

Dana 30. aprila pośetićemo tvoju vječnu kuću.

MILANKA sa djecom

1350

Tvoji: CECA, ANA, JELENA, ŽANA i MILUTIN

ŠUĆO Sve ove godine bilo je bolno i tako će biti do kraja naših života.

1355

RADOVAN RAŠKO PEROVIĆ

DIDA, KIKA, IDA, JASMIN i TALE 1359 SJEĆANJE

Prošla je godina boli i tuge od tvog odlaska.

Nemamo onoga koga bi svi mi prvo potražili, i kome bi potrčali kad bi nam bilo teško.

Vječno zahvalni i neizmjerno ponosni čuvamo te od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI 1344 SJEĆANJE 30. 4. 2009 – 30. 4. 2022.

ŠUĆO Mnogo ti hvala što sam rasla uz tebe i što si mi poklonio mnogo lijepih i plemenitih trenutaka i sjećanja.

1360

Sestra BEBA

MILENKO - MIĆINA MARTINOVIĆ Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo bol za tobom, dragi naš Mićko.

Nedostaje nam vedrina tvog duha, ljubav koju si nam poklanjao i srećni trenuci koje smo dijelili. Svakoga dana si u mislima sa nama, čuvan od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI 1352

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Dvije godine je od kada nas je napustio naš voljeni

Обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и познанике да је дана 29. априла 2022. у 13 часова, у 99. години живота преминула наша драга

Posljednji pozdrav dragoj tetki

NEVENKI KRŠIKAPI Počivaj u miru.

MIKO BRAJOVIĆ

ДАРИНКА пок. Михаила ЖАРИЋ рођена Милоњић

Dani prolaze, a mi učimo da živimo bez tebe.

U duši tuga, u srcu ljubav, a u sjećanjima najljepše uspomene.

Vječno će nas grijati ljubav i dobrota kojom si nas obasipao nesebično sve protekle godine, ostavljajući pečat nježnosti i dobrote koja se vječno pamti i poštuje.

Počivaj u zagrljaju naše i Tvoje najvoljenije Jelene.

Bratanić BORIS ĐUROVIĆ sa porodicom 1346 Posljednji pozdrav dragoj tetki

Сахрана драге нам покојнице обавиће се у суботу, 30. априла у 16 часова код цркве Полагање Ризе Пресвете Богородице у Бијелој. Саучешће примамо у мјесној капели у Бијелој дана 30. априла (субота) од 10 часова до момента сахране.

NEVENKI KRŠIKAPI LJILJANA, PETAR i MILENA

Ожалошћени: син МИКО, ћерке МИРА и БЕБА, брат ИЛИЈА, сестра БОСА, снахе БРАНКА и ЉИЉА, унучад, праунучад и остала многобројна породица

Odrasli smo uz tvoju dobrotu i mudrost, počivaj u miru.

Bratanić DEJAN ĐUROVIĆ 1347

1320

1349

Posljednji pozdrav dragoj sestri

Dragi Dondo,

Дана 29. априла 2022. послије краће болести, у 66. години, преминула је наша драга

NEVENKI KRŠIKAPI Moja Seko, bila si mi i sestra i brat.

Počivaj u miru, tvoj Bato.

BRUNO BRKANOVIĆ Svoju si vjeru pokazivao djelima, a ne riječima, upravo onako kako je zapisano u Jakovljevoj poslanici: ,,Pokaži mi svoju vjeru bez djela, a ja ću tebi djelima pokazati svoju vjeru“.

Bio si obiteljski čovjek i uzor svima kako trebaju živjeti obiteljski život.

Svima si bez interesa pružao pomoć ,,Lijevica nije znala što čini desnica“.

Pokazao si djelima kakav treba biti katolik, Hrvat, patriota i iznad svega čovjek.

Na putu u nebo pratio te zagovor bl. Ozane i svih blaženika i svetaca Boke Kotorske.

Primio te Gospodin u vječno kraljevstvo.

Hvala ti na svemu.

Brat ZORAN ĐUROVIĆ

1348

МОМИРКА Радованова ВУКОВИЋ

Posljednji pozdrav dragoj

рођена Вукадиновић

Саучешће примамо на градском гробљу Чепурци, 29. априла од 13 до 16 часова и 30. априла од 10 до 14 часова. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова на гробљу Бијела Рудина – Бандићи.

ZAGI LAKIĆEVIĆ S poštovanjem, BUBA i SRĐA POPOVIĆ

DARIO i KATICA BRKANOVIĆ sa obitelji

1273

Ожалошћени: супруг РАДОВАН, син ГОРАН, кћерка АЛЕНКА – АНА, браћа МИШКО и МИЛЕНКО, сестре БИСЕРКА и МИЛИЈАНА, снаха ВИКТОРИЈА, унучад ВЛАДАНА, МИНА и ВЕЉКО, ђевери, заове, јетрве и остала породица ВУКОВИЋ и ВУКАДИНОВИЋ

1250 Posljednji pozdrav dragoj

Posljednji pozdrav dragom Kumu

1301 Dana 5. maja 2022. navršava se pola godine od smrti naše

MOMIRKI Porodica SEKULIĆ

BRUNU BRKANOVIĆU Dragi Kume, Tvoj lik i dostojanstven život, pozitivan i pažljiv sa najljepšim namjerama i razigranim doskočicama će uvijek ostati u našim sjećanjima.

Težak je ovaj pozdrav koji nećeš čuti.

Ti si naše najteže „zbogom“…

Hvala ti na divnim uspomenama!

MARIO, VESNA, RENATA i MARTINA sa familijama

1333

NADE CICOVIĆ

Sa tugom i nevjericom opraštamo se od dragog brata od tetke

Beskrajno te volimo, beskrajno nam nedostaješ. Hvala ti na svakom osmijehu, cmoki, zagrljaju i prelijepoj ljubavi koju si nam dala, do neba i još više.

Neka te anđeli čuvaju.

Porodica će u nedjelju, 1. maja, posjetiti tvoju vječnu kuću.

KOSTADINA Ćada MILJANIĆA

1267 Tvoji: TAJO, MIMA, IĆKO i SEKA

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

SLOBODANKA, DANICA, NADA i VESA

1345

1330

37

38

Oglasi i obavještenja

Дана 28. априла 2022. године преминуо је наш драги и вољени

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Tužnim srcem javljamo da je 29. aprila 2022. u 60. godini života umrla naša draga

NENI Babice, hvala za svaku našu zajedničku uspomenu.

NEVENKA Draganova KRŠIKAPA

РАДОЊА Марков ЈОВАНОВИЋ

Vole te tvoji PEKO i JAKI

rođena Đurović

дипл. економиста у пензији

1335

Саучешће примамо у градској капели Чепурци, 29. априла од 12 до 14 часова и 30. априла у градској капели у Даниловграду од 11 до 14 часова, када ће се обавити сахрана. Кућа жалости: Октобарске револуције 50.

Ожалошћени: супруга ТАТЈАНА, синови ВУКОТА и КОМНЕН, унук МАРКО, сестре МАРТА, ЈУЛКА, ЈОВАНКА и БРАНКА, братанићи АЛЕКСАНДАР и ВЕЛИМИР, братаничне САЊА, ТАЊА и ВИОЛЕТА, сестрићи, сестричне, снахе и остала родбина

1278

Saučešće primamo dana 29. aprila od 13 do 16 časova i dana 30. aprila od 12 do 15 časova. Sahrana će se obaviti 30. aprila u 15 časova na Novom groblju na Cetinju.

Ožalošćena porodica: sin JANKO, ćerke DANICA i TINA, snaha IVANA, unučad PETAR, JAKOV, MAKSIM i SARA, brat ZORAN, đerevi IVAN i MILAN, đeveričić NIKOLA, jetrve VESNA i RAJKA, zaove MIRJANA i MITRANA i ostala mnogobrojna rodbina KRŠIKAPA i ĐUROVIĆ

Voljenoj majci, babi i tašti

NENI Hvala ti majko za svu ljubav koju si pružila meni i mojoj porodici. Ćerka DANICA sa porodicom

1282

1336

Tužni smo što si nas napuštila, draga strina

Voljenoj majci

Драгом стрицу

NENI

NENA KRŠIKAPA РАДОЊИ

Био си нам узор, ослонац и понос. Чуваћемо у срцима сјећања на наш заједнички живот.

Hvala ti na ljubavi i dobroti koju si nam nesebično dijelila.

Čuvaćemo te od zaborava.

Tvoji: JANKO, DANICA i TINA

NIKOLA, NASTA, MARIJA 1342

1337

Voljenoj majci, babi, svekrvi

Voljenoj babi

Воле те, ТАЊА, САЊА и ВЕЛИМИР

NENI

NENI

1329

Počivaj u miru, a mi te zauvijek nosimo u našim srcima.

Posljednji pozdrav dragom komšiji i prijatelju

1334

Tvoji: JANKO, TINA, PETAR, JAKOV i IVANA

U najljepšim sjećanjima čuvaćemo te od zaborava.

MAKSIM i SARA

Posljednji pozdrav

1338 Posljednji pozdrav dragoj

RADONJI JOVANOVIĆU NENI KRŠIKAPI SKUPŠTINA STANARA ULAZA BROJ 50

Počivaj u miru, dobra i plemenita dušo.

MIŠO JOVANOVIĆ sa porodicom

1279

1331

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragom kumu

Posljednji pozdrav dragoj drugarici

NENI KRŠIKAPI S ponosom, poštovanjem i ljubavlju opraštamo se od tebe.

MITRANA i NIKOLA sa porodicom 1340 Sa nevjericom se opraštamo od naše

NENI KRŠIKAPI RADONJA JOVANOVIĆ

Neka te anđeli čuvaju.

ANA i DEJO 1332

Počivaj u miru, plemenita dušo!

NENI KRŠIKAPI Hvala za iskreno i pravo druženje koje ću čuvati od zaborava.

MUJO JOVANOVIĆ sa porodicom 1328

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

NENE KRŠIKAPE

SEKA BOŽOVIĆ 1308

020-202-455, 020-202-456

Ostaćeš nam upamćena sa tvojom nesebičnom ljubavlju koju si nam pružala.

MILAN, RAJKA i NIKOLA 1341

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Posljednji pozdrav

39

Sa tugom i poštovanjem, opraštamo se od

Dana 29. aprila 2022. u 89. godini umrla je naša draga

SLOBU MARTINOVIĆU

SLOBODANA MARTINOVIĆA dugogodišnji sekretar Crvenog krsta Cetinje

ŽELJKO PEROVIĆ sa porodicom 1285

DRAGICA Miloševa NOVOVIĆ

Pamtićemo Vašu predanost i dugogodišnji rad.

Posljednji pozdrav dragom zetu

rođena Babović učiteljica u penziji

CRVENI KRST CETINJE

1284

SLOBU MARTINOVIĆU

Saučešće primamo na gradskom groblju Čepurci 30. aprila od 10 do 15 časova.

Sahrana će se obaviti na groblju u Gornjoj Ržanici 1. maja u 14 časova.

Posljednji pozdrav

Počivaj u miru.

Od VELIMIRA JABLANA sa porodicom 1286 Posljednji pozdrav dragom prijatelju

SLOBU MARTINOVIĆU

Ožalošćeni: ćerke GORICA i ZORICA, unučad NIKOLA, VELJKO, JOVANA i JELENA, praunučad, sestra DANICA, đever MILADIN, zaove MARA i MILICA, snahe ZORA, MARICA i DANICA, jetrve MILOJKA i ZORA i ostala mnogobrojna rodbina

Od RADNIKA sušare MARTEX

SLOBU MARTINOVIĆU MLADEN RAKČEVIĆ sa porodicom

1317

1287 Tužnim srcem javljamo da je 29. aprila 2022. preminuo u 76. godini naš dragi

1262

Posljednji pozdrav dragoj snahi, jetrvi i strini

Posljednji pozdrav poštovanoj koleginici

VLAJKO Blagojev PETROVIĆ

NENI KRŠIKAPI

NEVENKI KRŠIKAPI

Saučešće primamo u kapeli u Straševini, 30. aprila, od 12 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju u Straševini.

Ožalošćeni: supruga JOVANKA, sin IVAN, snaha SONJA, unučad DUNJA i KOSTA, sinovci, sinovice, sestrići i ostala rodbina PETROVIĆ

IVAN, VESNA, JELENA i JOVANA sa porodicama

od KOLEKTIVA DRŽAVNOG ARHIVA CRNE GORE 1299 Posljednji pozdrav dragoj kumi

Posljednji pozdrav dragom

1343 Počivaj u miru

1306 IKONIJI

Posljednji pozdrav dragoj kumi

VLAJKU PETROVIĆU

Hvala ti za svaki dan našeg prijateljstva.

Ostaćeš nam u najljepšem sjećanju.

MIRA i JOVO 1339

Od MIGA BOJOVIĆA sa porodicom

OLIVERA VUJOVIĆ sa porodicom

NEVENKA KRŠIKAPA NENI KRŠIKAPI Počivaj u miru, iskrena, dobra i plemenita dušo.

Porodici iskreno saučešće.

Od kume ĆANE LJEŠKOVIĆ 1312

1283

1300

e-mail: oglasno@t-com.me

40 Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Dana 1. maja 2022. navršava se godina dana od smrti naše voljene

Opraštamo se od

Draga

RAJKA GAGOVIĆA

MAŠO

RADINKE DRAGAŠ

Dragog i poštovanog komšije.

1939 – 2021.

Porodice: POPOVIĆ, RUDOVIĆ, MARTINOVIĆ, ĐURIŠIĆ, KUSIVAC i ŽERAVICA 1280

Prerano si otišla u vječni mir, prerano je sudbina prekinula tvoje djetinjstvo. Ostaje nam da žalimo za tvojim neostvarenim snovima i da te u srcima nosimo.

Bila si podrška i oslonac, nepresušni izvor ljubavi i dobrote, neko ko zaslužuje svu ljubav. Živiš i živjećeš dok i mi budemo živjeli.

U subotu, 30. aprila u 11 časova, posjetićemo Radinu vječnu kuću na groblju u Dragašima.

POMENI Данас је шест година од смрти наше мајке

и

Tetak GLIGO i tetka ANA

1321

у августу 26 година од смрти нашег тате

Draga

Tvoji: DRAGO, DRAŠKO, GAGA, DARKA, DRAGANA, unučad i praunučad

АНКЕ Батове ГАРДАШЕВИЋ

БАТА Ж. ГАРДАШЕВИЋА

MAŠO

1326

Године које пролазе не умањују бол за вама.

SJEĆANJE

Prerano si našla tvoj nebeski mir, nas ostavila da tugujemo za tvojim rano prekinutim djetinjstvom. Nosićemo te u srcu i čuvati od zaborava.

Ваше ћерке: СЛАЂАНА, ЦИЦА и ТАЊА Tetak NIKOLA i tetka SANDRA 1244

RADINKA DRAGAŠ

TUŽNO SJEĆANJE

1322

Draga

Voljena naša, hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam pružala.

MILOVAN LONČAR 2021 – 2022.

PEJKA LONČAR rođ. Marić 2006 – 2022.

MAŠO Tvoja unučad: NATALIJA, ALEKSANDAR, ALEKSANDRA, LAZAR i KATARINA

Tuga je trajna, sjećanje bolno. Voljeni su uvijek pored nas i žive u našim srcima.

U subotu, 30. aprila 2022 godine, u 10 časova, uža porodica će posjetiti njihovu vječnu kuću.

Vaši NAJMILIJI

Teško je prihvatiti istinu da te sudbina tako rano uzela i prekinula tvoje djetinjstvo. Neka te na nebu čuvaju anđeli a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1327 Baba RADMILA i ujak BLAŽO

1254

Draga TUŽNO SJEĆANJE 2021 – 2022.

1323

2006 – 2022.

Tužni smo draga

MAŠO MILOVAN

PEJKA LONČAR

Vrijeme prolazi, a sjećanje na vas ostaje vječno. S ljubavlju i tugom čuvaću vas od zaborava.

RADA LONČAR 1255

Tužni su ovih četrdeset dana, tužni će biti svi sljedeći na pomisao da je sudbina prekinula tvoje djetinjstvo, ugasila tvoje snove i naše nade da ćemo se zajedno radovati tvojem odrastanju. Počivaj u miru s anđelima a mi ćemo te nositi u srcima i čuvati od zaborava.

Vole te djede PERO, baba VJERA, ujak MARKO i tetka MILICA

MAŠO

Za tvoje ugašeno djetinjstvo, za prekinute snove, za sve neostvarene zajedničke želje. Nadam se da si na boljem mjestu, čuvaćemo te od zaborava i vječno nositi u srcima.

1325

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

djed KRSTO, ujak MILORAD, ujna DANIJELA, sestre TAMARA i IVANA i brat LJUBO 020-202-455, 020-202-456 1324

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Godina prolazi ali…

Četrdeset je dana od smrti naše voljene sestre i tetke

Dana 30. aprila navršava se godinu dana od kada nije sa nama naša majka

VERE KOVAČEVIĆ

KOVILJKA VIŠNJIĆ Nije rastanak taj koji boli…

Boli zagrljaj koji je posljednji…

Bole riječi koje se trudiš da zapamtiš zauvijek…

Ne, nije rastanak taj koji boli…

Boli kraj.

41

Ne postoji vrijeme koje može da te udalji od nas, niti da zaliječi bol i tugu koji ostaju.

ZORKA Cilova NEŠEVIĆ

Tvoja sestra JOVANKA i sestrične JADRANKA i RADA 1291

Tvoja EKIPA

I danas je još uvijek nalazimo, u našim uspomenama, kao najbolju majku na svijetu. Svjetlost, koja nam obasjava put ka budućnosti.

1294 Sestro

VERA KOVAČEVIĆ

KOVILJKA VIŠNJIĆ Sa tobom je sve bilo posebno, svaki razgovor je imao više smisla, svaki trenutak ispunjen. Ponosni smo što smo bili dio tvog života.

Četrdeset je dana otkad nijesi sa nama, teško je podnijeti istinu da si nas zauvijek napustila. Ne vraćaš se …

Pamtićemo te sa ljubavlju i čuvati u srcu.

1309

Njeni NAJMILIJI

Sestra NADA sa porodicom

Četrdeset dana je od smrti našeg supruga i oca

1247

Brat RADENKO sa porodicom

Četrdeset je dana od smrti naše voljene sestre

1295 Navršava se šest mjeseci od smrti našeg dragog

NOVA Radovanovog DRAGOJEVIĆA Mnogo nam nedostaješ.

Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću u neđelju, 1. maja, u 10 časova.

Tvoji: supruga ZORKA, sin MIODRAG, ćerke NEVENKA, NATAŠA, JADRANKA i snaha LIDIJA 1292

RADA Vukovog DOLJANICE

Đedu

VERE KOVAČEVIĆ Tvoj odlazak ostavio nam je neizmjernu tugu i vječno sjećanje. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Uža rodbina će 1. maja u 10 časova posjetiti njenu vječnu kuću.

Tim povodom porodica ce posjetiti njegovu vječnu kuću na mjesnom groblju u Kovačima, Grbalj.

Tvoji: brat NIKOLA, sestre OLGA i ANKA 1289

Porodica DOLJANICA Četrdeset je dana od smrti naše voljene tetke

NOVU

1245 Četrdeset dana je od smrti našeg

Voljeli smo te najviše dok si bio živ.

Bez obzira što tvoje srce ne kuca više mi koji smo ostali vječno ćemo te čuvati od zaborava.

1293

Tvoja unučad: NENAD, DEJAN, MARIJANA, DEJANA i SLAĐANA sa porodicama

VERE KOVAČEVIĆ

Godina dana je od smrti naše drage snahe i strine

Živjećeš vječno u našim srcima kroz najljepše uspomene, takvu ćemo te pamtiti i čuvati od zaborava. Počivaj u miru pored naših roditelja.

MILIVOJA – MINJE PEJOVIĆA U subotu, 30. aprila 2022. godine, uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Zahvaljujemo se svima koji su nam izjavili saučešće putem telegrama i telefonskog poziva.

OŽALOŠĆENA PORODICA 1302 Četrdeset je dana od smrti voljenog oca i djeda

Tvoji: bratanići GOJKO i MARKO sa porodicama i bratanična SLAVICA 1290

KOVILJKE VIŠNJIĆ U tišini vječnog mira neka tvoja duša spava a mi ćemo te u našim srcima čuvati od zaborava.

Navršava se četrdeset dana od smrti naše drage

ČEDO, ANA, RADOVAN, ANĐELA, ČEDO i RAJKA 1307 Našoj posebnoj, najboljoj

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

MINJE PEJOVIĆA

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

Otišao si tiho kao što si i živio, da nikome ne zasmetaš.

Nedostaje nam tvoj blagi osmijeh, topla riječ, dobra duša u kojoj je bilo dovoljno mjesta za sve.

Zaslužio si vječni mir.

Tvoji: MARIJA, DRAŠKO i MILJANA 1303

1111

VESNE NIKOLIĆ rođ. Ćupić

Traješ u nama kroz najljepše uspomene.

S tugom i ponosom.

Tvoji, MIJO, BILJANA, DANILO i NINA

BAJI Koja je znala najljepše da voli…

DAVID, KATARINA, HELENA, OGNJENA i VASILISA 1296

1311

e-mail: oglasno@t-com.me

42

Oglasi i obavještenja

Navršava se tužna godina od kada nije sa nama naš

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Navršava se 40 dana od smrti naše drage i voljene

Navršava se šest tužnih mjeseci od kada nas je napustila naša voljena

SANDRA Zečević STIJEPOVIĆ

VESNE NOVAKOVIĆ

MIODRAG – MIJO KOVAČEVIĆ

Obavještavamo rodbinu i prijatelje da dajemo šestomjesečni pomen dana 1. maja 2022. u 10 časova na groblju u Zagoriču.

Svakodnevno si u našim mislima, pričama, sjećanjima, a mi ponosni i zahvalni što smo te imali.

S ljubavlju koju ništa ne može prekinuti, vječno ćeš biti u našim srcima.

Prošlo je najtužnijih 40 dana, a mi se ne mirimo sa činjenicom da nijesi sa nama.

Nedostaješ da svojom veselom i nesebičnom dušom ozariš prostor u kojem se pojaviš, da pružiš ruku podrške i topli zagrljaj, da budeš sigurnost i oslonac svima nama.

Bila si najbolja supruga, majka, sestra, svekrva, baka i tetka i kao takvu ćemo te pamtiti, sa ponosom pominjati i čuvati od zaborava.

U nedjelju, 1. maja 2022. godine, u 11 časova, porodica će posjetiti njenu vječnu kuću na groblju u Glibavcu.

Ožalošćene porodice: STIJEPOVIĆ, ZEČEVIĆ, MIKICA VASIĆ

1316

Tvoji: MAJA, VUK i ANA

Tvoja PORODICA 1305 Šest godina od kada nije sa nama naš otac

SANDRA STIJEPOVIĆ

1274 Danas se navršava četiri godine od smrti naše voljene

S ljubavlju i poštovanjem kroz najljepše uspomene čuvaćemo te od zaborava.

RAJKA PEROVIĆ sa porodicom

VOJO RAIČEVIĆ

ZDRAVKE MARKOVIĆ

Dragi tata, nedostaje tvoja mudra riječ i pažnja kojom si nas obasipao, a naročito unučad. Trudimo se da budemo onakvi kakvim bi se Ti ponosio nama. Živiš kroz najljepša sjećanja uz neizmjernu zahvalnost i poštovanje za sve što si tokom života uradio.

1318 Dana 3. maja navršava se pola godine od smrti drage

Prolaze godine, a vrijeme ne blijedi sjećanje na tebe i sve nam više nedostaješ.

Nedostajete nam sada zajedno ti i Mića, neizmjerno.

Tvoji: DEJANA, ĐINA i SRĐAN sa porodicama

SANDRE STIJEPOVIĆ rođene Zečević

1310

Porodica MARKOVIĆ

Nemoćni da promijenimo ružnu stvarnost, ostaje nam da te sa ljubavlju pamtimo i zauvijek nosimo u srcu.

Mnogo nam nedostaješ!

Tvoji ALEKSA i RADENKO

1304

STANKA ĐUROVIĆ

Dana 30. aprila 2022. navršava se četiri godine od smrti

1319 Navršava se godinu dana od upokojenja naše voljene

Dvije godine je od kada ti više nijesi sa nama. I bez obzira na to koliko vremena prolazi, naša bol i želja da te još jednom vidimo ne jenjava.

Mnogo nam nedostaješ!

Tvoji: ŽELJKO, JASNA, SANDRA, PETAR, PEKO i ĐORĐE

IBRAHIMA – BIMA ĐEČEVIĆA

1281 Navršava se godina dana od kada nije sa nama

MIJOJKE Milenkove OSTOJIĆ

Voljeni brate, živiš u našim srcima i našim mislima...

Tvoje sestre: DETA i IZETA 1266

U subotu, 30. aprila 2022. godine u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci.

Ponosni smo na tvoju plemenitost i dobrotu i vječno zahvalni za veliku ljubav, brigu, pažnju i za sve što si za nas učinila.

ZORAN TADIĆ Vrijeme prolazi, ali ne briše uspomene na tebe.

1246

Brat DRAGAN sa porodicom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

TVOJA PORODICA

020-202-455, 020-202-456 1315

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

43

Четрдесет дана је како се у вјечни и безболни мир преселила наша

30. 4. 2002.

TUŽNO SJEĆANJE Обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и познанике да ћемо нашој драгој и вољеној

PETAR – PEĐA Ilijin IVANOVIĆ

МАША

МАШИ Крстовој ТОДОРОВИЋ

Anđele, živiš i traješ u uspomenama i sjećanjima.

одржати четрдесетодневни помен.

Tvoji NAJMILIJI 1242

Помен ће се одржати у уторак, 3. маја 2022. године, у 10 часова, код цркве Полагање Ризе Пресвете Богородице у Бијелој.

U subotu 30. aprila je četrdeset dana od smrti moje voljene majke

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА 1263 Вољена наша

NOVKE ĐURANOVIĆ МАШО

Neizmjerno mi je teško bez tebe, majko.

Osjećam samo ogromnu prazninu i bol koji ne prestaje.

Болан је овај прерани растанак с тобом. Твој изненадни одлазак је огромна празнина у нашем животу. Смрт љубав не прекида, а вријеме тугу не лијечи. Почивај у миру, радости наша прва, и нека те анђели чувају. Ђеде ВАСКО и баба БРАНКА

Дани пролазе, а као да нам је вријеме стало твојом смрћу и одласком на небеса међу анђеле. Свако наше буђење, сваки тренутак је испуњен мислима како ти је тамо, надањем да те ништа не боли. А нас боли празнина која је остала твојим раним одласком, и која никада неће бити попуњена. Твојим одласком боле ријечи које нијесмо изговорили, боли ћутање, а највише боле успомене. Боли то што нећемо више бити заједно, што се нећемо радовати твојем одрастању, твојем дјетињству, твојем дјевојаштву. Остаје нам тужно сјећање на посљедњи загрљај, посљедњи пољубац на твоје лице, тако невино и драго. Остаје, драга Машо, доста неостварених жеља, празнина у души, вјечна бол у срцу. Остаје нам хладна хумка прекривена бијелим цвијећем, свакодневни доласци и покушаји да ти јецајима не реметимо мир. Надамо се да ћеш нам у сновима долазити на крилима бијелог анђела. Драга Машо, заборав не постоји, вјечна бол заувијек остаје, бол за много неизговорених ријечи и за све радости којима смо ускраћени.

Увијек ћеш бити дио нас, ношена у срцу и вољена од твојих: мајке ЈЕЛЕНЕ, оца КРСТА и сестара МИЛЕ и НИКОЛИЈЕ

1265 Godina dana je od smrti

Tvoja VALENTINA

1264 Četrdeset dana je kako nije sa nama naša draga

NADE MIJUŠKOVIĆ

1313 U subotu, 30. aprila, navršava se četrdeset dana od smrti voljene i poštovane

Po dobru ćemo te pamtiti i od zaborava čuvati.

Sestrična BRANKA sa porodicom

MAŠA

1261

NOVKE ĐURANOVIĆ

Navršava se godina od smrti naše drage

Vrijeme prolazi a bol i tuga ostaju. Nedostaje tvoj vedri, plemeniti lik i lijepa i blaga riječ. Čuvamo uspomenu na tvoju blagost i dobrotu.

NADA MIJUŠKOVIĆ

Tvoji, SANJA, RADOJICA, MINA, MILENA, TAMARA i IVANA

Bila si nam podrška i oslonac u svakom trenutku. Pamtićemo tvoju ljubav, plemenitost i dobrotu.

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo te od zaborava.

Naše prvo unuče, sestrična, radost i nada da ćemo je gledat kako raste, veselit se njenom djetinjstvu i odrastanju pretvorilo se u tugu i bol njenom preranom smrću.

Draga Mašo, nije ti sudbina dala da srećno i veselo rasteš, da se raduješ životu i svemu što djetinjstvo i mladost zaslužuju, da se mi radujemo uz tebe, već te tako surovo istrgla iz naših zagrljaja. Tvoja prerana smrt nam je donijela veliku bol i tugu, sve naše nade su se ugasile u jednom trenu i ti si bez riječi i jauka otišla među anđele. Uz svakodnevne suze, tražimo snage da izdržimo, i da ti te naše suze ne remete mir koji ti treba na nebesima, među anđelima, nadamo se da te čuvaju i paze bar dio naše pažnje. Gledat ćemo u nebo, pratiti najsjajniju zvijezdu, znajući da to ti ploviš nebeskim mirom.

A ostaje naša bol, naša tuga i vječni žal za tvojom nesrećnom sudbinom i nevinom dušom.

Vječno će te voljeti, nositi u srcu, čuvati od zaborava i spominjati tvoji,

SLOBODAN ŽIVKOVIĆ sa porodicom

Djed VIDO, baba DANICA, ujak BORIS i ujna MILICA 1314

1272

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456 1297

44

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Dana 2. maja navršava se tužna godina od prerane i iznenadne smrti našeg voljenog supruga i oca

Сјећање на наше драге сестру

оца

ДАНИЦУ – ДАНУ РАДОМАНА 28. 12. 2008.

30. 4. 1992.

VLADA BOJOVIĆA

SJEĆANJE na naše drage

мајку

1958–2001.

1932–2011.

1929–2012.

DARKO

GORDANA

BOŽIDAR

МИЛИЦУ 11. 11. 2020.

МАЛИЏАН

RASPOPOVIĆ Prolaze dani, mjeseci i evo godina, a neizmjerna tuga i bol ostaju da traju i trajaće zbog tvog preranog odlaska. Teška je praznina koja je ostala poslije tebe. Nedostaješ nam.

Nedostaje nam tvoja ljubav, tvoja životna snaga i veliki oslonac i podrška u životu.

Sve je drugačije bez tebe. Živimo s tobom u srcu i mislima ponosni na tvoj častan život, požrtvovanost i dobrotu.

S nama si u srcu, u uspomenama i sjećanjima na ono što je bilo i što se vratiti ne može.

Počivaj u miru.

Драги наши, вријеме није умањило тугу за Вама. Поносни што сте били дио наших живота трајно чувамо успомену на Вас.

S ponosom čuvamo uspomene na vas. Браћа и синови: ДОБРИЛО – МАЏО, ДОЈЧИЛО и МОМЧИЛО са породицама

LAZO, BEBA, BALŠA i DUŠAN sa porodicama 1249

S ljubavlju i tugom,

1298 Dragi tata

Zauvijek tvoji: supruga RADMILA i sinovi VUK i MILOŠ

1958 – 2001.

1932 – 2011.

1929 – 2012.

DARKO

GORDANA

BRANIMIR GAZIVODA 1259 Dana 2. maja navršava se tužna godina od prerane smrti našeg voljenog

Već je prošlo 40 dana.

Nedostaješ nam.

BOŽIDAR

RASPOPOVIĆ

Tvoja PORODICA

VLADA BOJOVIĆA

S ljubavlju, tugom i sjetom,

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

1260

Maćeha STANKA

Dana 4. maja 2022. godine navršava se 40 tužnih dana od smrti moje drage majke

1275

vaši: SNEŠKA, IVAN, DARIJA i DANILO

Navršava se šest mjeseci od kada nije sa nama naš dragi

1248 Osamdeset godina od smrti đeda

MILEVE Vojinove GAZIVODA

i

godina dana od smrti

MOMIR VUJKOVIĆ

rođene Božović

Draga majko, teško je riječima opisati koliko mi nedostaješ i koliko su tužni dani bez tebe. Hvala ti za sve lijepe dane provedene sa tobom. Počivaj u miru pored sina i supruga, dobra moja majko.

Zahvaljujem se svima koji su bili uz mene u mojim teškim trenucima, rodbini, rođacima, prijateljima, komšijama. Svima koji ponudiše i pružiše ruku pomoći, izjaviše saučešće lično ili putem telefona. Zahvaljujem se mještanima Rvaša, a posebno Obradu Gazivodi, koji i pored pomoći oprosti se od pokojnice biranim riječima. Svima veliko hvala.

Umjesto pomena prilažem 500 eura za održavanje groblja u selu Rvašima.

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da će se šestomjesečni pomen održati u nedjelju, 1. maja 2022. godine, u 9.30 časova, na gradskom groblju u Zagoriču.

MARKA Mišovog BANOVIĆA

Sjećanje i tuga za vama su vječni. Đuro, nedostaješ svakog dana sve više i više.

U subotu u 10 časova uža porodica će posjetiti vašu vječnu kuću.

Ožalošćena supruga LJUBINKA, ćerke NADA i RADA Vaši: ZAGORKA, DRAGAN, ŽELJKO sa porodicama

Ožalošćena kćerka ĐINA

1256

ĐORĐIJA Markovog BANOVIĆA

1258

1288

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Navršava se sedamnaest godina i od smrti našeg oca

tri godine od smrti naše majke

ŠEFKET BALIĆ

AJŠA BALIĆ

2005 – 2022.

2019 – 2020.

Drugog maja je pet godina od smrti

45

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 1111

Dragi...

Vašim odlaskom ostali smo bez topline i podrške kakvu ste samo Vas dvoje nesebično davali.

Dana 3. maja navršava se devet godina da nijesi sa nama

BORISLAVA USKOKOVIĆA

Alah vam dao lijep dženet.

Vaša DJECA 1243

Godina dana je od smrti našeg dragog

Prošlo je pet godina od kada si nas napustio i ostavio prazninu i bol u našim srcima. Ostavio si nas ponosne na tvoj častan život i ljudsku toplinu i dobru dušu.

Bio si nam veliki oslonac i podrška u životu.

Vidiš li rane naše dok pričamo sa tvojim likom. Čuješ li riječi koje ti izgovaramo.

Vidiš li suze naše dok plačemo nad tvojom slikom.

Vidiš li kako ti je porodica sve tužnija.

Vidiš li snove naše dok te sanjamo.

Vidiš li kako nas ubija tvoje ćutanje.

SLOBO BANOVIĆ Nedostaješ, nosimo te u srcima, mislima.

Tvoja FAMILIJA 1251 Godina od tvog odlaska

RATKA Milanovog ŽIVKOVIĆA

Tvoji najmiliji: supruga SLAVICA, kćerke MILICA, MAJA, MARA i SVETLANA

Ti nisi otišao onog dana, naprotiv, počeo si još jače da živiš u svakom našem otkucaju srca, u svakoj suzi što nam niz lice krene. Plavetnilo neba će nas zauvijek podsjećati na tvoje oči.

Znamo da ćeš nas pratiti odozgo a mi ćemo te čuvati od zaborava. Možda smo te pustile fizički ali smo te dušom zagrlile zauvijek.

RATKO ŽIVKOVIĆ Nedostaju tvoje šale i osmijeh.

Nedostaješ ti. Zauvijek ćeš živjeti u nama.

SANJA KILIBARDA sa porodicom

1257

1253

Godina dana je od smrti našeg dragog

Godina dana je od smrti

Vole te tvoje ZORKA, NADA i RADA

1268

RATKO ŽIVKOVIĆ

RATKA ŽIVKOVIĆA

Godina dana je od smrti našeg tasta Ćiko… boliš i ne prolaziš. Nedostaje mi ona tvoja rečenica: ,,Đe ste, gazde“ koju si uvijek izgovarao onako punog srca. Znao si da nas oraspoložiš u svakom trenutku. Dovoljno je bilo pogledati te da bi dan bio baš onakav kakvim smo ga i zamišljali. Sad ti gledaš nas i nadam se da si ponosan na to što vidiš.

RATKA ŽIVKOVIĆA Otišao si ponosno i dostojanstveno kako si i živio.

Hvala ti na svakom iskrenom savjetu i na svemu što si učinio za nas. Čast nam je bila poznavati te.

MILIJAN BOŽOVIĆ i BRANO ČOLOVIĆ

Kažu vrijeme tugu briše, a tuge i bola sve je više.

Kako je teško bez tebe biti, u duši plakati i suze liti.

Počivaj u miru.

Sestra BRANKA sa porodicom

Sinovac NIKOLA sa porodicom 1276

1252

Godina dana je od kada nas napušti

Godina dana je od smrti našeg đeda

1270 Četrdeset dana od smrti našeg dragog prijatelja

RATKA ŽIVKOVIĆA

RATKO ŽIVKOVIĆ

DRAGANA – TILA BATRIĆEVIĆA Tvoj dragi i plemeniti lik čuvaćemo od zaborava.

S poštovanjem,

Teško je shvatiti da nema nekog ko je uvijek bio tu kada mi zatreba.

Teško je proći pored kuće znajući da ne možemo porazgovarati.

Teško je raditi nešto a burazera nema da pomogne kao što sam navikao. Teško je zamisliti život bez tebe. Još ga je teže živjeti.

Nedostaješ, ali baš.

Tvoji: EMILIJA, PETAR, MIHAILO, NENAD i MATIJA 1269

VIDOJE ADŽIĆ sa porodicom

Brat SLOBODAN sa porodicom

1271

e-mail: oglasno@t-com.me

Dragi đede, bio si i ostao najbolji. Imao si srce u koje si smjestio sve nas. Hvala ti za raširene ruke kojima si nas sretao. Hvala ti što smo prve korake napravili u tvom domu.

Zauvijek u našim srcima.

1277

e-mail: oglasno@pobjeda.me

46

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

I. br. 964/18.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Ognjenović Vukmarković Jelena, sa privremenim boravkom u Baru, protiv izvršnog dužnika Nikočević Alija Mersiha iz Podgorice, ul. Avda Međedovića br.82, stan br. 25, na osnovu izvršne isprave –pravosnažne i izvršne založne izjave UZZ.br. 221/2017 od 24.08.2017. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.04.2022. godine, donio je ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se III prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u suvlasništvu izvršnog dužnika Nikočević Mersihe, u obimu prava svojine 1/3, upisane u LN broj 436. KO Zaljevo, na kat. parceli br. 2508, plan 5, skica 17, potes Zaljevo, po načinu korišćenja livada 3. klase, površine 4.049m2.

II Treće javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 17.05.2022. godine u 12,30 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, u Bul. 24. Novembar – pored cvjećare “Orhideja“.

III Nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja, I.br. 964/18 od 05.02.2019. godine, radi naplate potraživanja izvršnog povjerioca.

IV Nepokretnosti navedene u stavu I ima tereta upisanih u u LN broj 436 KO Zaljevo, i to: Hipoteka I reda na iznos od 14.300,00 € UZZ br. 221/2017 od 24.08.2017. godine. Ugovor o pozajmici novca OVP br. 1245/17 od 24.08.2017. godine sa rokom vraćanja najkasnije do 24.10.2017. godine, zaključenog između Ognjenović Vukmarković Jelene kao zajmodavca i Nikočević Mersihe kao zajmoprimca; Zabilježba rješenja o izvršenju I.br.

964/18 od 22.04.2019. godine Javnog izvršitelja Veselina Šćepanovića iz Bara.

V Vrijednost opisane nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I. br. 964/18. od 25.05.2019. godine, u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 40.490,00 €.

VI Na trećem Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod 50 % utvrđene vrijednosti pod tač. 5. Zaključka, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na trećem Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sledeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl. 173. ZIO. VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 540-7174-60. (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 4.049,00 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 540-7175-57. kod “ Erste banke ”AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku, iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

U Baru, dana, 28.04.2022. godine JAVNI IZVRŠITELJ Veselin Šćepanović Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

Oglasi i obavještenja

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRaŠKo ĐuRaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora:

Na osnovu odluke Školskog odbora , br. 07-455 od 28.04. 2022. godine , JU OŠ »Stefan Mitrov Ljubiša« u Budvi raspisuje:

Javni poziv za prikupljanje ponuda za davanje u zakup dijela školskog prostora 1. Daje se u zakup dio prostora u suterenu JU OŠ »Stefan Mitrov Ljubiša« u Budvi površine 202 m2 (mala sala za fizičko vaspitanje) namijenjen obavljanju sportskih aktivnosti radnim danima od 18:00 do 20:00 sati, na period od četiri godine sa početnom, minimalnom cijenom od 15,00 € za jedan sat korištenja.

Najpovoljnijom ponudom smatraće se ona koja, uz ispunjavanje svih uslova iz poziva, sadrži najviši iznos zakupnine.Ponudu sa naznakom ličnih podataka fizičke/ pravne osobe (ime i prezime, /naziv ponuđača, adresa/sjedište, MB, JMBG odnosno broj lične karte ili pasoša, kontakt telefon), izjavu o visini ponuđene zakupnine, potvrdu o registraciji iz Centralnog registra Privrednog suda za pravne osobe.Osam dana od dana objavljivanja javnog poziva, u zatvorenim kovertama sa naznakom »Javni poziv za prikupljanje ponuda, ne otvaraj prije javnog otvaranja ponuda«, dostaviti na adresu JU OŠ »Stefan Mitrov Ljubiša« Dositejeva bb, 85310 Budva.

Javno otvaranje ponuda, kome mogu prisustvovati zainteresovani ponuđači, njihovi zastupnici ili punomoćnici sa odgovarajućom punomći će biti održano tri dana po isteku javnog poziva u prostorijama Škole, sa početkom u 14 časova. Kontakt telefon : 033/451-480.

MilENa goluBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDuloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RaDMila usKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKuliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČuKiĆ (feljton i arhiv) VuKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐuRiŠiĆ

Zamjenik BoRislaV ViŠNJiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Poslovni broj: Iv. br. 564/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Radovanić Snežana iz Bara, Ilino 26, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 15071, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.04.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Radovanić Snežana iz Bara, Ilino 26, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 15071.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 14.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 28.04.2022. godine.

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice d.o.o., iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/22-308 od 28.04.2022. godine, kojim je odlučeno da za uređenje šetališta uz rijeku Moraču od plaže „Labud“ do mosta Milenijum – faza II, na životnu sredinu, koje je planirano na katastarskim parcelama broj 4312/1, 3873/1, 3873/11, 3867/1 i 2211/17 KO Podgorica II, u zahvatu PUP-a Podgorica, nije potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h, od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Poslovni broj: Iv 3189/21 Javni izvršitelj Ana Nikić Petričević iz Bara, ul. Rista Lekića I-26, VD javnog izvšitelja Mitra Mirovića iz Ulcinja, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO ‘’Crnogorski elektrodistributivni sistem’’ PIB: 03099873 -Podgorica, protiv izvršnog dužnika, Balić Adnan, Donji Štoj, Ulcinj, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp.

411,01 eura, dana 28.04.2022. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik, Balić Adnan, Donji Štoj,Ulcinj, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju, na adresi u Ulcinju, Mujo Ulcinjaku 71, kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju javnog izvršitelja Mitra Mirovića iz Ulcinja Iv.3189/21 od 25.02.2022.godine.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl. 5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a, a u vezi sa čl. 45 ZIO. JAVNI IZVRŠITELJ Ana Nikić Petričević, s.r.

Poslovni broj: Iv 1832/21 Javni izvršitelj Ana Nikić Petričević iz Bara, ul. Rista Lekića I-26, VD javnog izvšitelja Mitra Mirovića iz Ulcinja, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO’’VODOVOD I KANALIZACIJA’’-ULCINJ protiv izvršnog dužnika Dragan Ilić, ul.

V.Matanovića,Ulcinj, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 566,41 eura, dana 28.04.2022. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik, Dragan Ilić, ul. V.Matanovića, Ulcinj u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju, na adresi u Ulcinju, Mujo Ulcinjaku 71, kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju javnog izvršitelja Mitra Mirovića iz Ulcinja Iv.1832/21 od 11.03.2022.godine.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl. 5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a, a u vezi sa čl. 45 ZIO. JAVNI IZVRŠITELJ Ana Nikić Petričević, s.r.

Mali oglasi NEKRETNiNE CENTAR PG – blizu ugla Hercegovačke i glavne ulice Slobode izuzetan lokal 300m2 sa 2 parkinga (ili 400m2)Jedinstven, sa visinama, prostran, veliki izlozi, više prilaza svim vozilima. Ekstra klase. Prodajem.

Tel.069/991-786 1

uslugE OTČEPLJENJE kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah.

NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ TEL.069/747-204 , 069/424-150 , 067/473-367 2 KOSIM placeve, bašte i dvorišta profesionalnim motornim trimerom.

Dolazim odmah.

Povoljno Vukčević.

069/991-999, 067/000-008 3 KONOBI ,,Lanterna“ potreban pizza majstor i kuvar.

Tel. 067 -361 -981 4

47

Poslovni broj: Iv. br. 587/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Kalamper” Bar, Tomba bb, koga zastupa Jasmina Isić, advokat iz Bara, protiv izvršnog dužnika “Alvista investment AG DSD” doo Bar, Jovana Tomaševića 35, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 2021/1-10-216-154 od 25.11.2021. godine i dr, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.04.2022. godine, donio je J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika “Alvista investment AG DSD” doo Bar, Jovana Tomaševića 35, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 2021/1-10-216-154 od 25.11.2021. godine i dr. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 17.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 28.04.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 618/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca „Komunalne djelatnosti“ doo Bar, Bulevar Revolucije bb, koje zastupa Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Vuksanović Aleksandra iz Bara, Borska 4A, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice 100553 od 09.02.2022. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 29.04.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Rajevac Vuksanović Aleksandra iz Bara, Borska 4A, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice 100553 od 09.02.2022. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 28.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 29.04.2022. godine.

На основу члана 14 Закона о процјени утицаја на животну средину (“Службени лист ЦГ”, број 75/18) Секретаријат за комунално-стамбене послове, саобраћај и заштиту животне средине Општине Беране ОБАВЈЕШТАВА заинтересовану јавност да је инвеститору „Беране градња“ д.о.о. Беранe, донијето Рјешење број 16-322/22-62/6, којим је утврђена потреба процјене утицаја на животну средину за пројекат “Погон за прераду дрвета”, који се реализује на локацији коју чине кат. парцеле број 512/16, 1780/6, 1780/8 и 1781 КО Буче I, у захвату ПУП-а „Беране“, општина Беране. Рјешењем је утврђена обавеза Носиоцу пројекта да за наведени пројекат уради Елаборат процјене утицаја на животну средину којим ће се обезбиједити неопходни подаци, предвидјети негативни утицаји пројекта на животну средину, утврдити одговарајуће мјере заштите животне средине и дефинисати програм праћења утицаја на животну средину у току функционисања пројекта, као и у случају Poslovni broj: Iv. br. 580/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Adžibulić Elvis iz Bara, Rena bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 26614, radi naplate novčanog potraživanja, dana 28.04.2022. godine, donio je J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Adžibulić Elvis iz Bara, Rena bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 26614. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 18.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 28.04.2022. godine.

48

Marketing

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Specijalni dodatak

povodom uspjeha crnogorskog rukometa 30. april, 1. i 2. maj 2022.

Ponos Crne Gore ,,Lavovi“ izborili plasman na rukometni mundijal u Švedskoj i Poljskoj 2023. godine

2

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Specijalni dodatak

Ponosni sponzor „lavova“

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

UVODNIK FENOMEN CRNOGORSKOG RUKOMETA

Snaga ,,lavljeg srca“ Sigurno je da ima onih koji igraju bolje rukomet od njih, koji su bolji u taktici i tehnici, imaju bogatiju tradiciju, više odličja i veće uspjehe u individualnim, klupskim i reprezentativnim dometima. Kad bi se mjerila snaga državnog prvenstva i uslovi u kojima se decenijama unazad treniralo - i koliko se ulagalo – tek tu ne bismo bili ravnopravni.

Postoji, međutim, prag koji samo njima nije previsok! Onaj kućni, od riječi i dogovora, satkan od snage, znanja, zbijenih redova i lavovskog srca. Kad oni „zakažu“ utakmicu u „Morači“, kad uđu u svlačionicu, održe sastanak taktike i istorije, obuku crvene ili zelene dresove, pa čuju huk krcate „Morače“ preplavljene barjacima i „krstašima“ i iz 6.000 grla čuju ,,Oj, svijetla majska zoro“ – na muci su oni najjači.

O taj prag ,,Morače“ ili raznih ,,Morača“ širom meridijana spotakli su se mnogi sastavi okićeni svjetskim, evropskim ili olimpijskim medaljama. Priča o fenomenu crnogorskog rukometa tu dobija svoje stvarne obrise i tada prestaju da važe isključivo rukometni i sportski standardi. Prestaju da važe tabele, puki rangovi kvaliteta, procjene stručnih i trenerskih autoriteta, visine ugovora… Tada se vidi društveni, sportski, sociološki i svaki drugi fenomen, zvani - rukometaši Crne Gore. U suštini fenomena naših jedinstvenih ,,lavova“ je njihova privrženost zemlji, davanje posljednjeg atoma snage za gol više, za bolju odbranu, za raširene ruke nakon trijumfa. Kao nagradu dobijamo istorijske rezultate - u kontinuitetu se postiže više od očekivanog, a navijači jedva čekaju naredni duel.

I onda kad rezultat ne bude povoljan, nema zamjerke – jer se daje najviše što se može u tom momentu.

Osnova svega je - CPC ili CETINJSKO PRAVO CEPELINA. To je ono drčno i ponosno - a nikad omalovažavajuće prema protivniku - prijestoničko samopouzdanje koje se decenijama utkalo u rukomet, sport broj jedan pod Orlovim kršem, u gradu heroju. Na tu početnu vrijednost se naslanjaju dva procesa - rukometno znanje i usavršavanje i državni ponos, kao građanska potreba državotvorne emocije. I svi ostali koji stignu iz Ulcinja, Bara, Nikšića, Mojkovca, Pljevalja, Andrijevice, Budve i ostalih gradova prihvataju pravilo da se rukometnim znanjem, brani državni ponos. I što je više rukometnog znanja na parketu, to je ono što se mora poštovati – dostojanstveno nošenje grba Crne Gore.

Potvrđuju to i navijači kao izabrani dio javnosti, odnosno kao najuporniji srećnici koji su izborili stolicu ili prostor za stajanje u ,,Morači“ ali i svi oni koji su utakmicu na drugi način pratili i imali u srcu. Nije se dva sata prije početka utakmice ušlo u dvoranu samo da bi se pobijedila Grčka sa makar tri razlike, da bi se kvalifikovali za Svjetsko prvenstvo. Strpljivo i uporno se čekao red pred ,,Moračom“ da bi se doživjela emocija koja je uvijek tu kada su utakmice naših rukometaša.

Nije nepoznato da je sportski adrenalin najsigurniji, ali i nazdraviji put do državnog zanosa. Uzvišenost sportskog podviga i atmosfera u kojoj on nastaje, stvaraju nezamjenljive pojedinačne i kolektivne vertikale državne i karakterne odanosti. Čovjek postaje dio nekih vrijednosti koje se ne mogu niđe drugo osjetiti kao na utakmici crnogorskih rukometaša – naših ,,lavova“. Širenje rukometnog sindroma ,,lavljeg srca“ se nastavlja.

Uz sportsku i državotvornu arhitekturu koja je nadmoćno izdržala sve ono što je od 30. avgusta 2020. godine rađeno da ne bude ni sporta, ni države…

Cepelin je za probrane i odane. Moćan za tako kompleksno i zahtjevno ,,punjenje duše“…

OVO JE NAŠA ZEMLJA – OVO SU SAMO NAŠI ,,LAVOVI“!

Jovan TERZIĆ

3

4

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

PRVI MEČ BARAŽA U HALKIDI

Kako je tekao put crnogorskih rukom

Dvorana: ,,Tasos Kaburis“ u Halkidi Gledalaca: 1.500 Sudije: I. Kakador i E. Nikolau (Portugal)

Grčka

25

Sedmerci: Grčka 2 (1), Crna Gora 3 (3)

Crna Gora

Isključenja: Grčka 16, Crna Gora 12 minuta

15

Crveni karton: Lapios (Grčka) u 58. minutu

10

23

GRČKA

CRNA GORA

Bukovinas ............... 2 (10 odbrana) Papadonopulos ..................................Kostadikis ............................................. 1 Boskos ................................................... 2 Lijapis .......................................................Milonas ................................................. 4 Malios .................................................... 4 Mihalidis..................................................Pasijas ................................................... 5 Papavasilis ...........................................3 Karaburniotis .......................................Dobris.......................................................Ciras ...................................................2 (1) Iliopulos ..................................................Papadionisiju ...................................... 1 Arabacis ................................................ 1

Mijušković..............................................Simić ...............................(14 odbrana) F. Vujović.................................................M. Vujović ......................................8 (3) Čavor .......................................................1 Lazović ....................................................Čepić .........................................................B. Vujović ..............................................5 Radović ..................................................2 Kaluđerović...........................................S. Vujović ................................................1 Ševaljević ..............................................1 Božović ..................................................3 Lasica .......................................................Anđelić.....................................................Grbović ..................................................2

Selektor: Jorgos Zaravinas

Selektor: Zoran Roganović

Magične no U novembru, uoči prvog treninga pred put na turnir u Tunis, selektor rukometaša Crne Gore Zoran Roganović najavio je niz uspjeha.

- Na šampionatu Evrope jednostavno moramo da imamo 16 igrača koji mogu da izdrže prvo tri utakmice u grupi, a zatim i drugi dio, jer ćemo ovoga puta probati da napravimo i korak više - naglasio je tada Roganović.

Mjesec kasnije nije promijenio mišljenje. Bio je još ubjeđeniji

da će plan biti ostvaren.

- Mnogo očekujem od Evropskog prvenstva, da napravimo korak više jer bi to značilo da napredujemo, kao što meni izgleda nakon turnira u Tunisu i kvalifikacija u kojima smo izborili odlazak na Evropsko prvenstvo - istakao je stručnjak sa Cetinja kada je 20. decembra okupio igrače na startu priprema za EHF Euro u Mađarskoj i Slovačkoj.

A u januaru? ,,Lavovi“ su u Mađarskoj zauzeli 11. mjesto, što im je najbolji plasman na evropskim prvenstvima, i to nakon što su desetkovani korona virusom - bez nekoliko standardnih igrača, u prva dva meča i bez selektora pobijedili Sjevernu Makedoniju i Sloveniju, potom na startu glavne runde i Hrvatsku.

Rezultat iz Debrecina i Budimpešte omogućio je Crnoj Gori da preskoči drugu rundu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo, ode direktno u baraž i na žrijebu bude među nosiocima.

Sve to bilo je uvod u aprilsku fe-

Specijalni dodatak

5

30. april, 1. i 2. maj 2022.

REVANŠ MEČ U PODGORICI Dvorana: ,,Morača“

metaša do plasmana na SP 2023.

oći ,,lavova“ štu, krunu tromjesečnog iščekivanja da ,,lavovi“ u domovini dobiju zahvalnicu za urađeno u Mađarskoj.

Zahvalnicu je dolaskom u ,,Moraču“ uručilo najmanje šest hiljada gledalaca koji su napravili pravo grotlo, neosvojivu tvrđavu u čijem bi paklu ,,pregorio“ i mnogo jači protivnik nego što je bila Grčka.

Mada, nije bilo lako. Ne ide to tako sa Vaskom Ševaljevićem i drugovima, nijesu ekipa koju možete da gledate opušteno, uz kokice i pivo, ili rasterećeno na tribinama, ubijeđeni u rutinsko odrađivanje posla.

Kada su favoriti - tada vam ne gine da ćete se najviše nervirati.

O ,,jadu su ih zabavili“ Grci, prvo 13. aprila u Halkidi kada su vodili šest razlike pa je poraz od 25:23 ispao premija, potom četiri dana kasnije u Podgorici gdje su Heleni dugo prijetili da bi mogli da naprave senzaciju.

Ali kako to obično ili u posljednje vrijeme biva s njima - dodali su gas i slavili 33:25, za drugi plasman na SP u istoriji, prvi na-

kon 10 godina.

Pobjeda u dvomeču baraža je očekivan rezultat, nije spektakularan, ali je spektakularna atmosfera u kojoj je trijumf proslavljen.

Atmosfera koju u Crnoj Gori mogu da dožive samo rukometaši. Privilegija se zaslužuje, ali i obavezuje.

Do novih pobjeda ,,lavova“ - čekamo jesen i start kvalifikacija za EP 2024, pa januarske nastupe na SP u Švedskoj i Poljskoj.

Bajka će se nastaviti...

Gledalaca: 6.000

Crna Gora

33

16

Sudije: F. Baumgart i S. Vild (Njemačka)

Grčka

Sedmerci: Crna Gora 2 (2), Grčka 2 (1) Isključenja: Crna Gora 10, Grčka 8 minuta

12

25

CRNA GORA

GRČKA

Mijušković............................................... Simić ...... (15 odbrana i sedmerac) F. Vujović ................................................ 2 M. Vujović ........................................6 (1) Čavor .......................................................2 Lazović .................................................... 1 Čepić ........................................................ 5 B. Vujović ......................................... 9 (1) Radović .....................................................Kaluđerović.............................................S. Vujović ..................................................Ševaljević ............................................... 1 Božović ................................................... 3 Lasica ........................................................ 1 Anđelić.......................................................Grbović ................................................... 3

Bukovinas ....................... (7 odbrana) Papadonopulos .......... (7 odbrana) Kostakidis ...............................................1 Boskos ..................................................... 2 Lijapis ........................................................ Milonas ................................................... 3 Malios ................................................ 3 (1) Mihalidis ..................................................1 Pasijas ..................................................... 5 Papavasilis .............................................. Karaburniotis ........................................ Dobris........................................................_ Ciras ..........................................................8 Iliopulos ................................................... Papadionisiu ........................................ 2 Arabacis ................................................... -

Selektor: Zoran Roganović

Selektor: Jorgos Zaravinas

6

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Specijalni dodatak

Specijalni dodatak

7

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Golman Nebojša Simić, dežurni junak pobjeda ,,lavova“ Koliko adrenalin nosi i drži golmana kada mu najmanje šest hiljada navijača na domaćem terenu skandira ime dok ,,skida“ šuteve sa svih pozicija i vodi reprezentaciju ka Svjetskom prvenstvu?

Odgovor daje Nebojša Simić, dežurni junak pobjeda naše rukometne reprezentacije.

- Od trenutka kad smo izašli na zagrijavanje osjetilo se da će biti spektakl. Kad smo pjevali himnu zajedno, u jednom dahu, to je nešto nevjerovatno. U pojedinim situacijama morao sam sebe da smirujem da ne bih prerano proključao, potrošio se i tako ostao bez snage u završnici - sumira Simić utiske iz revanša s Grčkom u baražu za SP 2023.

- Nije u pitanju samo broj navijača jer su dva moja prijatelja iz Njemačke bila na meču protiv Danske prije tri godine i ostala zaprepašćena navijanjem naše publike. Tako nešto nikada nijesu vidjeli, a meč protiv

Grčke bio je nivo iznad. Neviđeni spektakl, čast i privilegija je igrati u takvoj atmosferi.

Ispunjavaju me takvi mečevi, bude u meni osjećaj zašto sam zavolio rukomet i zašto se bavim ovim sportom.

Navijači nas hrane Je li u trenucima kad su Grci vodili šest razlike u Halkidi ili kad su prišli na ,,minus jedan“ u drugom poluvremenu u Podgorici, bilo straha da bi moglo da se ,,prospe“ sve dobro urađeno na Evropskom prvenstvu?

- U Grčkoj mi nije baš bilo svejedno. Imali smo veliki zaostatak, ali uspjeli smo da u posljednjih devet minuta ne primimo gol, postignemo nekoliko lakših i tako smanjimo razliku. U Podgorici sam znao da ćemo kad-tad napraviti razliku jer dobro poznajem saigrače, hranimo se energijom navijača i u onakvoj atmosferi bilo je nemoguće da ne pobijedimo - kaže Simić.

sam u njemačkoj Bundesligi, najjačoj ligi na svijetu, to su mi Koliko ova ekipa može bolje? bili ciljevi kad sam počeo da se - Nemamo velike rezerve, sve bavim rukometom. Neostvarenaše karte su na stolu. Dobili na želja su mi Olimpijske igre i smo mlađeg igrača na kojeg bio bih ispunjen kad bismo se možemo ozbiljno da račukvalifikovali. Vrlo je teško to namo - Radojicu Čepića, a uraditi jer ima mnogo kvalitetBranko Vujović je sazrio kao nih reprezentacija. Nadamo se, vrhunski igrač i njegov korak ipak, da ćemo doći u šansu da dalje u karijeri jedan je od pre- igramo kvalifikacije, pa bi se sudnih faktora zbog čega smo možda organizovale u Crnoj napravili velike rezultate u Gori i imali bismo veliku priposljednje vrijeme. Ekipa smo liku da odemo na Olimpijske koja dosta zavisi od klase indi- igre. Da ne pričam o nekom vidualaca. Timski duh nam je uspjehu na njima, to bi bio san jak, ali nijesmo poput Švedske snova - govori Simić. i Danske koje u slučaju nečije - Prilično me ispunjavaju i povrede mogu da zamijene mečevi koje igramo pred bilo koga u timu. Složni smo i punim tribinama u Crnoj Gori. to nas krasi. Gubimo i pobjeđu- To su uspomene za cijeli život i jemo zajedno - ističe Simić. nadam se da ću uspjeti da pružim još mnogo reprezentaciji OI najveća želja jer sam u najboljim godinama.

Koji rezultat s reprezentacijom Radujem se svemu što ću moći bi te učinio ispunjenim kad da ispričam đeci, što će moći da budeš završavao karijeru? pogledaju snimke tih utakmica, - Cilj mi je da odemo na Olima volio bih da neko od njih pođe pijske igre. Bio sam dio Lige mojim stopama - poručio je šampiona, već pet sezona Nebojša Simić.

Ne. K.

Sve karte na stolu

Imaću o čemu da pričam đeci 30

odbrana sakupio je Simić u dvomeču sa Grčkom

Hranimo se energijom navijača i u onakvoj atmosferi bilo je nemoguće da ne pobijedimo kaže Simić

8

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Specijalni dodatak

Petar Kapisoda, predsjednik Rukometnog saveza Crne Gore Sadašnjost polako spušta zavjesu na ono što je bilo, ali veličanstvene slike prošlosti ostaju zanavijek.

Scene iz ,,Morače“ i slavlje rukometaša sa navijačima mogu dugo da se vrte i posluže kao najava za velike događaje koji će uslijediti u Crnoj Gori.

Muška rukometna reprezentacija je ponovo oduševila. Prije svega rezultatom koji ih je lansirao na Svjetsko prvenstvo kao i, ne manje važnim, odnosom prema građanima Crne Gore i onima koji su imali sreću da ugrabe stolicu u dvorani u revanšu baraža sa Grčkom.

Festival rukometa i slavlja, emocija upakovanih u dva i po sata u dvorani glavnog grada, odraz je jedinstva koje, utisak je, samo sport može da uveže.

Kroz najljepši osjećaj prošao je Petar Kapisoda, predsjednik Rukometnog saveza Crne Gore, kao i prije deset godina kada je bio akter velike pobjede nad Švedskom u baražu za planetarnu smotru.

U baražu za SP 2012. prošli ste Švedsku, koja je dva mjeseca kasnije postala olimpijski vicešampion. U proljeće 2022. ,,lavovi“ su ponovo u eliti.

Tada kao akter, danas kao navijač ali i prvi čovjek rukometa, možete li da uporedite dva tima?

- Energija oba tima je apsolutno ista, pristup utakmicama bio je jednak s obzirom na najveći mogući ulog. Izgleda da se svakih 10 godina desi po jedna takva utakmica u „Morači“ koja ostaje zapisana u analima, ne samo rukometa nego i crnogorskog sporta uopšte. Eliminacija Švedske u tom trenutku bila je senzacija, a atmosfera na toj utakmici, do prije neki dan, je važila za najbolju ikad na rukometnim mečevima u Crnoj Gori. To je bio slučaj do prije neku noć jer ono što je viđeno protiv Grčke je nešto što je, bez sumnje, za sva vremena.

Apsolutno presudnim u oba slučaja smatram podršku naših navijača bez kojih, siguran sam, ne bismo došli do ovakvih istorijskih rezultata. Bilo je uživanje biti dio onog spektakla u „Morači“.

Momci i publika su bili jedno.

Nakon svega, najvećom pobje-

Emocije su ključni faktor svih naših uspjeha dom smatram to što smo, po ko zna koji put, na najljepši mogući način predstavili našu Crnu Goru i donijeli radost navijačima.

Put do uspjeha je komplikovan - pokazao je dvomeč sa Grčkom. Kako ste doživjeli, konkretno, prvi duel u Atini, o čemu ste mislili, da li je bilo dileme oko plasmana na SP? - Grčka je deklasirala Bosnu i Hercegovinu u kvalifikacijama u oba meča, pobijedila ih je u gostima u prepunoj dvorani u Tuzli, pa smo znali da neće biti lak protivnik. Iskreno sam u prvom meču priželjkivao rezultat od plus ili minus jednog gola, jer bi to bio aktivan rezultat pred revanš u „Morači“. Radi se o ozbiljnoj ekipi čiji igrači su članovi samo dva kluba, zajedno su tokom čitave godine i naročito kod kuće igraju vrlo agresivno, puno trče i pokazali su se kao nezgodan protivnik. U revanšu sam, prije svega, priželjkivao onakvu spektakularnu atmosferu i žao mi je što „Morača“ nije arena čiji je kapacitet npr. 10 hiljada ljudi, jer sam siguran da bi bila krcata, s obzirom na to koliko ljudi nije bilo u prilici da prisustvuje meču. Grci su se pokazali kao čvrst protivnik, nije ih impresionirala atmosfera i imali smo muke 40-45 mminuta da slomimo njihov otpor. Nakon toga je krenula u pojedinim

trenucima i atraktivna igra koja je podsjetila na trenutke sa januarskog Evropskog prvenstva.

U revanšu je bilo povuci - potegni, ali niz faktora je presudio. Prije svega - kvalitet.

Ali i još jedan - navijači. Utisak je da se na poseban način voli muška reprezentacija.

Imate li takav utisak?

- Presudan faktor bili su navijači, ovom prilikom želim da se javno zahvalim navijačkoj grupi „Ulta Crna Gora“ i svim navijačkim grupama koje su nas, po ko zna koji put, podržale. Momci su najvoljeniji crnogorski sinovi i ta energija, koja je bila evidentna na Evropskom prvenstva, prenijela se i na baraž. Srećan sam zbog svakog pojedinačno od njih jer su poštenim i ljudskim, patriotskim i sportskim odnosom doživjeli onako lijepe trenutke koji će im, siguran sam, obilježiti njihove karijere.

Trenutak je bio delikatan - pobjeda nad Grčkom vodila je u orbitu, poraz milion koraka nazad.

O čemu ste razgovarali sa selektorom Roganovićem i igračima?

- Moram da kažem da nijednog trenutka nijesam sumnjao u naš uspjeh, s obzirom na to da sa selektorom Zoranom Roganovićem pred svaku akciju nacionalnog tima postavljamo cilj. Naš ultimativni cilj za čitavu godinu, nakon Evropskog

Specijalni dodatak prvenstva, bio je plasman na Svjetsko prvenstvo i to poslije 10 godina. Naš glavni cilj, koji se tiče muške selekcije, smo ispunili - plasman na Svjetsko prvenstvo samo je nastavak lijepe priče sa Evropskog prvenstva iz januara. Mislim da sada ima dosta vremena da se analizira sve ono što smo uradili u prethodnom periodu, da se napravi plan priprema pred nastup na Svjetskom prvenstvu, gdje takođe, očekujemo iskorak.

Kako objašnjavate fenomen - zemlja sa manje od milion stanovnika, 12 klubova u Prvoj muškoj ligi (plus Kadetskoj), 14 u dvije kategorije Pionirske lige, a konstantno prijetite i plašite velikane?

- Moramo da budemo objektivni u smislu da se na velikim takmičenjima u svim generacijama susrijećemo sa državama koje su i desetostruko veće od nas.

Te države imaju neuporedivo veću bazu, njihovi savezi imaju neuporedivo veće budžete od nas, ali kao što vidite, redovno ih pobjeđujemo.

To je poseban fenomen koji treba da bude predmet neke ozbiljne analize, a jasno je da je ključ

30. april, 1. i 2. maj 2022.

uspjeha poseban odnos koji naše reprezentativke i reprezentativci imaju kada nastupaju za državni tim. Emocije koje ih vode su vjerovatno ključni faktor svih tih naših uspjeha i smatram da, uz dužno poštovanje svim našim kolegama sportistima, naše djevojke i momci mogu da posluže kao uzor svim generacijama koje dolaze i to u svim sportovima, kako i na koji način se predstavlja svoja država.

Poštovanje od EHF-a i IHF-a je ogromno, povjerenje bezgranično. Kako se do ovakvog statusa dolazi?

- Status poštovanja i povjerenja nijesmo stekli preko noći, već našim napornim radom prilikom organizacija takmičenja pod okriljem EHF-a i IHF-a po najvišim mogućim standardima.

Samo prošle godine, tokom pandemije koja je bila na vrhuncu, organizovali smo dva olimpijska kvalifikaciona turnira i Evropsko prvenstvo za kadetkinje.

Za organizaciju tih takmičenja dobili smo najveće ocjene i priznanje za cjelokupnu organizaciju sa najviših adresa, odnosno od predsjednika IHF-a dr Hasana Mustafe i predsjednika EHF-a Mihaela Viderera. Najveće zasluge za besprekornu organizaciju pomenutih takmičenja imaju kolege iz kancelarije Saveza koji su pokazali da su veliki profesionalci i sa kojima bih uložio da organizujem Olimpijske igre. Takođe, ove godine smo bili domaćini Mediteranskog prvenstva za pionirke i bićemo domaćini Evropskog prvenstva za kadeta. Vrhunac je u novembru kada smo domaćini jedne od grupa na Evropskom prvenstvu za seniorke.

Može li vam ovogodišnji budžet pokriti troškove i obaveze, a samo od početka godine do danas sve kategorije su ,,upregnute“?

- Ne želim da ulazim u to da li je država opredijelila 540 ili 520 hiljada eura za Savez, iako nam je konkursom ove godine obezbijeđeno 150 hiljada eura manje nego prije dvije godine.

Ovaj budžet je realno takav da možemo da stremimo isključivo nekom prosjeku i zadovoljavamo se malim stvarima, iako imamo izuzetan potencijal u svim sportovima. Stoga, ako je to opredjeljenje države, onda nam se stavovi dijametralno razlikuju.

9

Ima nade za budućnost Ženska pionirska reprezentacija osvojila je zlatnu medalju na Mediteranskom prvenstvu. Talenti su isplivali, ima nade za budućnost, zar ne?

- Zadovoljan sam što smo još jedan lijep događaj, kao što je Mediteransko prvenstvo, organizovali na najvišem nivou.

Svi naši gosti izrazili su zahvalnost i čestitali na besprekornoj organizaciji. I rezultatski smo ispunili ono što je bio cilj na ovom takmičenju, a već se naziru i obrisi nekih igračica na koje možemo da računamo u budućnosti i koje bi trebalo da zauzmu značajne uloge u starijim uzrastima nacionalnih selekcija - istakao je Kapisoda.

Smatram, ipak, da je to nebitno u odnosu na ono što je suština.

A ključno je to da je budžet za sufinansiranje rada sportskih organizacija premali, odnosno suviše skroman da bi zadovoljio realne potrebe svih nacionalnih saveza. Glavni problem je u tome što je kompletna procedura od dana raspisivanja konkursa do trenutka kada realno imamo sredstva na računu, predugačka i neusklađena sa dinamikom realizacije naših programa. Za nas je neprihvatljivo da, umjesto u januaru, sredstva imamo na raspolaganju tek u maju. S obzirom na to da ove godine imamo rekordno veliki broj takmičenja i akcija u svim uzrastima, jer su nam sve selekcije na najvećim takmičenjima, ovo je budžet koji definitivno ne može da zadovolji naše potrebe.

Koliko pomažu sponzori?

- Elementarno funkcionisanje Saveza ne bi bilo moguće da nemamo podršku sponzora i partnera, prije svih mislim na kompanije „Bemax“ i „SBBet“, kojima, mogu da kažem, treba da podignemo spomenik na Trgu Argentina ispred naših kancelarija. Ovom prilikom se zahvaljujem i preostalim sponzorima i partnerima koji su pokazali društvenu odgovornost i poštovanje prema svemu što radimo.

Da li imate potpisan sponzorski ugovor sa kompanijama (kompanijom) u državnom vlasništvu?

- Paradoks cijele priče je da trenutno nemamo zaključen nijedan sponzorski ugovor sa nekom kompanijom koja je u državnom vlasništvu. Za razliku od prethodnih godina kompanije, koje su u većinski državnom vlasništvu, sada ne podržavaju Rukometni savez. To je pitanje koje zahtijeva ozbiljniju analizu,

ali stava sam da oni, koji su sada donosioci odluka, ne vode računa o rezultatima i svemu što radimo za promociju Crne Gore na međunarodnoj sceni, već o drugim stvarima koje nemaju mnogo veze sa sportom i sportistima, kojima bi sve trebalo da bude podređeno. Država bi trebalo da mnogo bolje postavi sistem finansiranja sportskih organizacija. Predložio bih samo neke od modela koje smatram adekvatnim. To bi moglo da se ostvari od prihoda koje država ubira od akciza na gorivo, na alkohol ili duvanske proizvode, kao i gazirana pića.

Takođe, dio prihoda od igara na sreću mogao bi da bude usmjeren ka sportskim organizacijama ili bi trebalo osmisliti model po kojem bi kompanije u državnom vlasništvu dobile određene povlastice, ukoliko se odluče za zaključivanje sponzorskih ugovora sa nacionalnim savezima.

Jeste li počeli sa pripremama za EP rukometašica u novembru. Imate li prepreka, koliko je izazovno…?

- Gotovo svakodnevno smo u komunikaciji sa kancelarijom EHF-a oko svih aspekata koji se tiču organizacije Evropskog prvenstva. Smatram da idemo dobrom dinamikom i nadamo se još jednoj besprekornoj organizaciji, kao što je bio slučaj sa svim međunarodnim takmičenjima čiji domaćini smo bili u proteklom periodu. Glavna prepreka, koju imamo u pripremi za Evropsko prvenstvo, je nepostojanje budžeta za ovu namjenu, pri čemu je adaptacija Sportskog centra „Morača“, kako bi ispunili sve potrebne standarde, svakako najveći izazov koji imamo - kazao je A. MARKOVIĆ Kapisoda.

10

30. april, 1. i 2. maj 2022.

HVALA VAM ŠTO UZDIŽETE CRNU GORU DO SVJETSKIH VISINA! CETINJE JE UVIJEK UZ VAS

Specijalni dodatak

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

11

12

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Zoran Roganović kao igrač i kao trener b

Eksplo Zoran Roganović je kao igrač bio dio velikih pobjeda rukometne reprezentacije Crne Gore, a nije ostao dužan ni u selektorskom mandatu koji je počeo 2018. godine.

U aprilu 2019. ,,lavovi“ su pod njegovim vođstvom srušili Dansku, 2020. savladali Srbiju za prvu pobjedu na evropskim prvenstvima, a proteklog januara zauzeli 11. mjesto na kontinentalnom šampionatu i ispisali istoriju.

Najljepše emocije, međutim, doživio je u susretu sa selekcijom nižeg ranga. Ambijent iz revanša baraža za Svjetsko prvenstvo 2023, protiv Grčke 17. aprila 2022, stavlja na prvu poziciju liste najboljih a t m o s f e ra u kojima je igrao ili vodio nacionalni tim.

- Bilo je veličanstveno. Pobjede koje smo izvojevali dok sam bio igrač protiv najboljih selekcija Evrope i svijeta z a i st a s u m i ostale u sjećanju. Atmosfere u Podg o r i c i , Nikšiću, Bijelom Polju, Pljevljima... ne mogu se izbrisati iz memori-

je i nosićemo ih s nama dok smo živi. Međutim, veče protiv Grčke u ,,Morači“ i ono što su nam priredili naši navijači mnogo je više od svega onoga što sam do tada doživio kao igrač i trener, čak i od one Danske prije tri godine kad je takođe bila fenomenalna noć - priča Roganović.

Da imamo veću dvoranu...

,,Lavovi“ su od juna 2019. čekali da kod kuće odigraju meč pred punom dvoranom, a tri pobjede na minulom EP bile su dodatan razlog da se stvori ambijent za pamćenje, navodi Roganović.

- Publika je željela da nam veličanstvenom atmosferom vrati za sve emocije i uspomene koje je doživjela tokom januara. Tek u martu sam prvi put došao u Crnu Goru poslije Evropskog prvenstva i tokom sedam dana priprema uvjerio sam se da ljudi i poslije dva mjeseca od šampionata pričaju o tim utakmicama, sjećaju se gdje su ih gledali i kako su se osjećali - ističe naš selektor.

Fasciniran je činjenicom da je ,,Morača“ protiv Grčke bila ispunjena i sat prije i sat poslije utakmice, da je mnogo ljudi ostalo ispred dvorane, te da je sve proteklo bez incidenta.

- Evropu je obišla lijepa slika navijači su na gospodski način napravili veličanstvenu noć.

Nemamo uslova da se kod nas održi neko evropsko ili svjetsko prvenstvo, pa da pred našom publikom igramo neku odlučujuću utakmicu, na primjer polufinale ili finale. Siguran sam da bi se tada nadmašila ona atmosfera, ali nažalost nemamo dvoranu kapaciteta 15 ili 20 hiljada. Žao mi je što ova generacija neće to doživjeti - navodi 44-godišnji Cetinjanin.

Najljepše na kraju

Koliko selektor, nezavisno od toga koliko je iskusan, može da

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

13

bio je dio velikih pobjeda ,,lavova“, ali 17. april 2022. stavlja ispred svih datuma

ozija radosti Prije četiri godine sam zapisao - ,,Pariz 2024.“ Crnogorski rukometaši sve glasnije pričaju o ostvarenju sna - odlasku na Olimpijske igre.

- ,,Pariz 2024.“ sam zapisao prije skoro četiri godine kao krajnji cilj ove generacije. Za sada idemo dobro na tom putu, a veoma će biti bitno Svjetsko prvenstvo u januaru.

Imamo osam mjeseci da se dobro pripremimo, tamo ćemo vidjeti koliko smo spremni da se posvetimo cilju, a smatram da su

Roganović, još promuklog glasa od noći za sva vremena.

Korak više

Biće ih još, najavljuje Roganović.

- Korak više - to je glavna parola od početka. Kontinuitet je ono što smo zacrtali prvog dana i što sam predočio kad sam pravio dugoročni plan. U tom pravcu i idemo. Sad je to sveopšte prihvaćeno, od strane navijača i svih koji nas praFOTO: S. IVANOVIĆ/RSCG

,,kanališe“ energiju koju igrači dobijaju s tribina u grotlu kakvo je viđeno u ,,Morači“?

- Vrlo je bitna priprema uoči meča, da se prođe kroz svaki detalj, da pokušaš da budeš korak ispred. Da pričaš o tome što će igrači da dožive jer sam poslije onakvog Evropskog prvenstva znao, čak sam i računao koliko god da izgubimo u Grčkoj, da će u Podgorici biti eksplozija emocija - objašnjava Roganović.

- Tokom utakmice bitno je da se prati naša i igra protivnika i da se u pauzama, na tajm-autima i na poluvremenu, daju jasne instrukcije što bi trebalo promijeniti ili poboljšati da bi se došlo do rezultata. Iako preplavljen emocijama, u pojedinim trenucima čak i ne reagujem, osjećam samo da nam publika daje snagu. Ne smijete se pogubiti u toj atmosferi.

Bili smo spremni na to, za sve zadatke, i onda nije bilo nikakvih problema.

Iz ,,Morače“ se poslije ovjere plasmana na SP, drugog u istoriji naše selekcije, nikome nije išlo.

- Najljepše mi je bilo poslije utakmice kad smo skoro sat ostali na terenu i pjevali s navijačima, podijelili radost. To su trenuci kada se već potpuno prepustite publici - ističe

svi - uvidjevši da mogu mnogo - spremni na svako žrtvovanje zarad tog rezultata. Gledajući njihov kvalitet na svakom treningu i okupljanju od starta, uz činjenicu da su se razvili i kao igrači i kao osobe, siguran sam da smo na pravom putu i da ćemo to pokazati u januaru. Imamo veliku podršku od ljudi koji nas prate, daju nam snagu i uvjeren sam da ih nećemo iznevjeriti - navodi selektor Zoran Roganović.

rak - podsjeća selektor Crne Gore.

- To nam je bio nauk, da se učimo na našim greškama, a ne da ih ponavljamo. I donijelo nam je kontinuitet.

Možemo još mnogo

te, ali najvažnije je bilo ubijediti igrače. U početku smo imali problema, internih i spoljnih, gubili smo fokus zbog banalnih stvari. Rekao sam im da ne prave iste greške koje smo mi pravili jer smatram da smo i ranije imali fenomenalne generacije rukometaša koji su pravili čuda u kvalifikacijama, ali osim na EP u Norveškoj 2008. nijesmo uspijevali da na velikim takmičenjima napravimo isko-

,,Lavovi“ lete i ne plaše se pada.

- Već u Budimpešti smo pričali o stvarima koje smo uspjeli da napravimo tokom Evropskog prvenstva, dugo sam pričao o odgovornosti koju sad imamo, pogotovo što je ljestvica, ili kako volim da kažem - prečka, podignuta. Svaki neuspjeh ili kiks vratiće nas mnogo unazad. Igrači su prihvatili da moramo da se izborimo s tom odgovornošću i siguran sam da ćemo nastaviti ovim utabanim putem jer ova generacija može još mnogo toga da napravi - zaključuje Zoran Roganović, najuspješniji selektor u istoriji crnogorske rukometne reprezentacije.

N. KOSTIĆ

Roganović sa saradnicima slavi odlazak na SP

14

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Zoran ROGANOVIĆ

Vasko ŠEVALJEVIĆ

Nebojša SIMIĆ

Branko VUJOVIĆ

Miloš VUJOVIĆ

Brano BOŽOVIĆ

Goran SIMIĆ

Mile MIJUŠKOVIĆ

Radojica ČEPIĆ

Božo ANĐELIĆ

Specijalni dodatak

Andrija DAMJANOVIĆ

PONOS CR

Specijalni dodatak

15

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Stefan ČAVOR

Nemanja GRBOVIĆ

Vuk LAZOVIĆ

Miloš BOŽOVIĆ

Petar KAPISODA

Vasilije KALUĐEROVIĆ

Stevan VUJOVIĆ

Mirko RADOVIĆ

Marko LASICA

Filip VUJOVIĆ

Anton KLAESON

RNE GORE

16

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Kapiten Vasko Ševaljević najavljuje nove dane i pobjede za pa

Navijači i mi - veza Vasko Ševaljević bio je na pragu 24. rođendana kada je u junu 2012. kao jedan od mlađih u rukometnoj reprezentaciji Crne Gore izrastao u heroja epskog (dvo)meča sa Švedskom i prvog plasmana Crne Gore na Svjetsko prvenstvo.

Devet godina i 10 mjeseci kasnije, ponovo je doživio grotlo ,,Morače“ i proslavio drugi odlazak na Mundijal. Sada kao jedan od iskusnijih i s kapitenskom trakom na ruci.

- Brzo ide vrijeme, godine i sezone su proletjele. Tada sam bio mlad igrač, u naletu, koji je dobio šansu i iskoristio je na najbolji način. Imao sam i sreću da pođem u dobar klub za mladog igrača, San Antonio iz Pamplone, gdje sam u dvije sezone mnogo napredovao i naučio. Pred baraž sam imao potpisan ugovor sa Dinamom iz Minska, tako da sam bio rasterećen. U sportu se sve nekako desi samo od sebe, tako je bilo i protiv Švedske - prisjeća se Ševaljević.

- U gostima smo odigrali dobro i izgubili golom u faktički posljednjoj sekundi, ali vidjeli smo da možemo s njima. Došao je meč u ,,Morači“ gdje je sve ,,gorjelo“, mnogo puta smo gledali snimke, to su uspomene za cijeli život.

Poraz zagrijao ,,Moraču“

Mnogi tvrde da je protiv Grčke atmosfera bila još bolja.

- Deset godina kasnije slična situacija protiv ne toliko jakog protivnika, ali baš nezgodne selekcije Grčke s kojom je bilo teško igrati. Izgubili smo u Halkidi, a da smo pobijedili pitanje je da li bi bila onakva atmosfera u ,,Morači“. Kad smo izgubili dva razlike i to dobro prošli, sve su naznake bile da će se dogoditi još jedno veče koje će se dugo pamtiti - govori

33-godišnji Kotoranin.

- Porediti doživljaj protiv Švedske i Grčke je i lako i teško. Druga su vremena, ali bio je isti cilj - plasman na Svjetsko prvenstvo. Drugi put smo među najboljim selekcijama na planeti, izuzetno sam ponosan na ekipu i stručni štab. Privilegija je i čast biti kapiten ove reprezentacije, a one noći vidjeli smo što ona stvarno znači - da to nije samo određeni broj najboljih rukometaša jedne zemlje, već smo svi bili kao jedno: publika, igrači i stručni štab. Uvijek dajemo maksimum, kroz rukomet pokazujemo koliko volimo državu, a to ljudi prepoznaju i zbog toga nas mnogo vole.

U najboljim godinama

Nijedna crnogorska reprezentacija nema vezu s navijačima kao muška rukometna.

- Posebna je to veza, ali je treba zaslužiti. Mi smo je zaslužili tako što smo ginuli za reprezentaciju na svakoj utakmici, i kad je bilo loše i kad je bilo dobro.

Ljudi osjete našu energiju, prenosimo je na njih i ispadne prelijepa stvar. Siguran sam da ćemo nastaviti u tom pravcu. Nije bilo lako stvoriti tu vezu, dolazi vremenom i nije nastala sama od sebe. Svaki naš reprezentativac pokazao je koliko ima srce i kako se bori na terenu. Nekad smo imali mnogo problema, ali smo ostavljali to po strani i izlazili na teren dajući sve od sebe.

Bilo je loših izdanja, bilo je svega, ali niko nam nije mogao reći i zamjeriti da se nijesmo borili i dali maksimum u datom trenutku - navodi Ševaljević.

- Ovo je ekipa u najboljim godinama, spoj mladosti i iskustva, imamo igrače iz jakih klubova i vjerujem da nas čeka svijetla budućnost. Ambicije su s pravom podigle nakon posljednjeg Evropskog prvenstva i istorijskog 11. mjesta, zbog toga je bio imperativ da prođemo

Grčku. Brzo će doći januar, svi se radujemo Svjetskom prvenstvu, za to smo se i borili.

Nećemo se mijenjati

Dvije sedmice poslije nezaboravne noće u ,,Morači“, Ševa-

ljević je još pod jakim utiscima.

- Ljudi su počeli da vole rukomet zbog nas, đeca da ga treniraju. Svakodnevno dobijamo poruke podrške. Ranije je to znalo da bude dan, dva poslije

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

17

amćenje

koja će biti još jača 

- Znam koliko je teško Savezu da obezbijedi novac za sve aktivnosti.

Zadovoljni smo odnosom prema reprezentaciji jer imamo gotovo sve uslove na svakom okupljanju kaže Vasko Ševaljević od reprezentacije ništa nijesmo zaradili. Kažem to da bi ljudi shvatili, a već jesu, zašto smo tu - zbog ljubavi prema našoj državi, grbu koji nosimo i sportu kojim se bavimo. Veza između navijača i nas traje i biće samo jača.

Nećemo se mijenjati, uvijek ćemo davati maksimum, a vidjećemo dokle će nas to dovesti ističe Ševaljević.

Ljubav, ne politika

utakmice i prođe, do narednog okupljanja, a sad traje i energiju koju nam navijači daju uvijek imamo u glavama, osjećamo je i to nas drži. Svi dobro znaju da rukometaši nijesu tu zbog novca ili neke druge koristi, nikad

U državi podijeljenoj po brojnim pitanjima, rukometaši su 17. aprila u ,,Morači“ i mnogo puta prije toga poslali poruku - samo se zajedništvom preskaču prepreke.

- Nikad nijesmo davali izjave koje imaju bilo kakve veze s politikom, niti bismo dozvolili da se to dešava u ekipi. Jednostavno smo prava grupa, znamo zašto smo tu i nikad nijesmo imali problem sa stvarima političke prirode, što se i vidi. Nadam se da ljudi koji bi trebalo to da prepoznaju vide kakav primjer dajemo - da treba da budemo ujedinjeni. Nikad nas nije interesovala politika, nijesmo se ponašali i razmišljali u tom pravcu. Volimo našu državu, naš dres i uvijek ćemo se za njega boriti - naveo je kapiten ,,lavova“.

Pritisak je privilegija

Ševaljević podsjeća da su snagu timskog duha pokazali pri-

Čepić će biti zvijezda Crna Gora u ekipi ima bisera iz Pljevalja Radojicu Čepića, čiji ulazak na velika vrata u ,,A“ selekciju Vaska Ševaljevića podsjeća na lični ,,bum“ protiv Švedske 2012.

- Dobio je priliku na Evropskom prvenstvu i maksimalno je iskoristio. Malo neočekivano je bilo da momak od 19 godina u nekim utakmicama nosi ekipu onako kako je on nosio. Izvanredan je momak i sportista, pravi primjer kako se treba ponašati na terenu i van njega. Skroman je, što je vrlo bitno, ima sve predispozicije da postane zvijezda. Nadam se da će u Veclaru imati dobru minutažu. Vjerujem da će biti oslonac reprezentacije, samo da nastavi u pravcu kojim je krenuo. Ima podršku svih nas i mislim da će izrasti u vrhunskog rukometaša, a već je vrhunski momak. I za sve ostale saigrače mogu da kažem da su pravi profesionalci i jednako zaslužni za naše rezultate.

je i tokom januarskog Evropsko prvenstva kada su ,,prošli pakao“.

- Nekoliko dana pred odlazak za Mađarsku nijesmo znali hoćemo li imati dovoljan broj igrača za nastup, ali nijesmo bili jedini s problemima.

Shvatili smo da ih moramo ostaviti po strani i boriti se koliko možemo. Dugo smo na okupu i nije bio toliki problem da se ,,skupimo“ i odigramo kako treba - konstatuje kapiten.

- Dizali smo nivo igre, upisivali neočekivane pobjede, ali nije nas toliko ni iznenadilo, mnogi su komentarisali da

smo u jednom periodu igrali najljepši rukomet na prvenstvu. Došlo je potom do fizičkog i psihološkog pada, shvatili smo da smo mogli da idemo još dalje, ali izvukli smo pouku da moramo da napredujemo jer vrijeme brzo prolazi i neke šanse ne smiju da se ispuštaju. Pod tim mislim i na Svjetsko prvenstvo, gdje je prilika da pokušamo da napravimo nešto veliko. Miloš Vujović je lijepo rekao pritisak je privilegija, jer to nas gura. Moramo da podižemo ambicije jer bez toga nema napretka - poruka je Vaska Ševaljevića.

N. KOSTIĆ

18

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

UVIJEK UZ VAS

Podgorica

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

19

20

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Specijalni dodatak

Ovo je naš

Specijalni dodatak

ša zemlja

...Ovo je vječna, ponosna zemlja naša ovđe smo pod srećnom zvijezdom rođeni.

Ovo je hrabra, gorda majka naša a mi smo njeni brižni sinovi OVO JE NAŠA ZEMLJA...

30. april, 1. i 2. maj 2022.

21

22

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Miloš Vujović poručio da ,,lavovi“ t

Volio bih da o vratim na Ce - Čini mi se da su navijači više željeli pobjedu od nas na terenu. Gledao sam snimak i nevjerovatne kadrove. Vidio sam đecu, impresioniran sam energijom i navijanjem. To su te upečatljive slike. Vidio sam moju porodicu, drugove, prijatelje i prosto je bilo nemoguće, u takvom ambijentu, ne napraviti čudo. I tvrdim - ko god da je bio u ,,Morači“ tu noć bi izgubio ispričao je Miloš Vujović, jedan od ,,lavova“ koji je vodio tim do Svjetskog prvenstva u baražu sa Grčkom.

UZ NAŠE ,,LAVOVE“ DO KROVA SVIJETA

Navijači vole pobjednike. Ali kada navijač prepozna tim kojem je grb svetinja, ,,kupljen“ je za sva vremena.

- Narod je prepoznao energiju, slogu… Viđeli su da smo kao jedno i spremni da damo sve za rezultat.

Emocije su plivale ,,Moračom“. Oko kamere i objektiv aparata nijesu baš sve ,,uhvatili“, ali jesu igrači.

- Rukomet je za mene ako ne prvi onda jedan od vodećih sportova. Doživljamo ga svi na poseban način. Siguran sam da je i omiljen sport. Vjerovatno su navijači viđeli da dajemo sve i da se ne plašimo povreda i problema koji bi mogli da nastanu u klubovi-

 ma. Prije više od dvije godine doživio sam povredu u reprezentaciji, a tadašnji klub mi je napravio problem i sklonio me. Ponovo da me pitate da li bih promijenio odluku, odgovorio bih - nikad, jer sve što se radi u reprezentaciji, radi se sa emocijom.

Svako od nas dolazi u reprezentaciju radi naroda i države.

Prisjetio se Vujović godina kada je velike utakmice u Podgorici gledao sa tribina.

Uporedio je veličanstvene pobjede nad Švedskom, Njemačkom i posljednju protiv Helena.

- Trenirao sam i putovao sa reprezentacijom, ali sam bio rezerva vrhunskim krilima Kapisodi i Markoviću. Sjećam se velikih utakmica, moje želje da ,,uletim“ sa tribina na teren, zabijem gol i proslavim. I sve kao da me neko ćerao ili gurao s leđa. Isped mene je bio koridor policije, a kada su se mečevi završili

Promijenio broj na dresu , ali ne i poziciju Najbolje lijevo krilo sa prethodnog šampionata Evrope podijelio je priču iz bliskog okruženja.

- Promijenio sam broj na dresu, vratio šesticu iz pionirskih dana. Kada sam iz juniorskog prešao u seniorski pogon, Melić je nosio ovaj broj, a prijatelji mi sada kažu - sa brojem 14 bio si najbolji u Evropi, hajde sada sa šesticom da budeš najbolji na svijetu. Ovo je dodatna motivacija.

Specijalni dodatak

23

30. april, 1. i 2. maj 2022.

treba da pričaju o Olimpijskim igrama

odemo u Pariz, da se etinje i živim kao olimpijac Milošu Vujoviću je uoči revanša sa Grčkom uručeno priznanje za člana idealnog tima Evropskog prvenstva



Sjećam se dolaska Zorana Roganovića i prvih koraka. Predočio je plan, pomenuo Olimpijske igre i bilo je nevjerice. Ali Zoki nas je u mnoge ideje ubijedio

41

gol postigao je Miloš Vujović na EP u januaru ove godine

,,uletio“ sam i niko me nije mogao zadržati. Tada je bilo teško da gledam, a kao igraču još teže. Konkretno u revanšu sa Grcima osjećao se pritisak, jurili smo dva gola i odradili posao kako smo željeli.

Ne postoji cilj koji nije nedostižan. Vujović gleda ispred sebe i vidi lijepe stvari.

- Svaki igrač treba da postavi velike ciljeve, tako i tim. Sjećam se dolaska Zorana Roganovića i prvih koraka. Predočio je plan, pomenuo Olimpijske igre i bilo je nevjerice.

Ali Zoki nas je u mnoge ideje ubijedio. Za sada sve ide lijepo, kao ekipa smo se složili i ne vidim razlog da ne sanjamo najviše ciljeve. I baš o Olimpijskim igrama treba da pričamo. Volio bih da odemo u Pariz, da se vratim na Cetinje i živim kao olimpijac.

Imate kvalitet?

- Imali smo uvijek kvalitet sa svake pozicije, ali sada smo zreliji i ukapirali smo neke stvari.

Velike utakmice rađaju ratnike i pobjednike. Ali i do njih

Kao loza iz kamena Baza mala, malo je i para, a uspjeha ne fali, zar ne?

- Čuo sam da su i dvorane na domaćim utakmicama punije nakon EP i da je đece sve više, što me raduje. Bez jake reprezentacije nema jakih klubova. Ali i brine me što se ne ulaže puno u rukomet. Umjesto da sve ide gore i da je sve bolje, Savez je dobio 20 hiljada eura manje u odnosu na prvu odluku. Nelogično! Ako sve dajemo, a ne tražimo pare, nemojte da nas rušite. Ako sanjamo velike stvari bez centa, nemojte da nas rušite. Kao da nekome nije cilj da se lijepe stvari dešavaju. Volio bih da se više snage usmjeri prema rukometu i da se podignemo, a ne kao loza iz kamena - bez velike podrške. Imamo svega na pretek, ali mora i da se ulaže. Ako na ovakav način dolazimo do čuda, što bi činjeli da nas neko gura - poručio je Vujović.

se dolazi radom, uz možda malo sreće i raznih okolnosti. Neko nikada ne doživi teren za velike. Vujović je, na sreću, prošao ozbiljne kilometre u nacionalnom dresu i podijelio brzu lekciju kako se dolazi, na primjer, do nagrade za najbolje lijevo krilo EP. - U njemačkoj ligi je puno utakmica, dosta se trenira, putuje, a često veš mašina ne postig n e s ve d a o p e re z b o g obaveza. Ali uspio sam tijelo da pripremim za velike napore. Gledao sam svaki slobodan trenutak da iskoristim za individualne treninge snage,

izdržljivosti, da bih što bolje dočekao Evropsko prvenstvo.

Na kraju se isplatilo. Na terenu sam puno vremena proveo uz dovoljno snage i rezerve.

Lični uspjeh ne želi da stavlja ispred ekipe. Vujović kaže da je za sve zaslužan tim, a da je bio najsrećniji kada je poslije velikih pobjeda u Mađarskoj na šampionatu Evrope, na društvenim mrežama, gledao slavlje u Crnoj Gori.

- Nije me bilo srećnijeg dok sam gledao klipove. Najljepši poklon, koji sam u tom trenutku mogao da dobijem, bio je od naroda iz Crne Gore.

A.MARKOVIĆ

24

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

NAVIJAČKI UGAO: ULTRA CRNA GORA

Hrabro srce Nama je svaki njihov boj - kao onaj sa Vučijeg Dola. Jer ga oni čine takvim. Posvećenošću, željom, strašću, litrima znoja i kapljicama krvi po pocijepanom dresu. Već vidim Kapisodu kako mi sa onim njegovim kezom, šeretski kaže: ,,Nemoj poslije da bude da te čujem da se žališ!“ Neću se, momci, žaliti. Jer znam da nećete izgubiti. Jer je to na kraju - samo zbir golova. Ono što mi sa tribine vidimo je mnogo dublje, toplije i šire Piše: Darko IVANOVIĆ

2019.

- Halo, je li Darko?

- Jeste, recite.

Zoran Roganović ovđe. Zovem da pitam da śednemo sa Vama ja i Pero, treba nam podrška na sljedećim utakmicama.

2022.

- Skole, Rogo je! Evo me sa Zoljem, Sukijem... Alooo?!!! Što te nema na slavlje, evo nas svi zajedno! Izda’ siiiii!

U ove dvije slike, u ova dva blica, ovaj ,,cepelin“ emocija između Ultra CG i Njih - stane često i najjasnija razglednica odnosa crnogorskih ultrasa i naših rukometaša.

Dakako, ima boljih rukometaša od njih, ima i boljih i trofejnijih sportista u CG, timova, saveza - ali rijetko je ko voljen i praćen ka’ ovih 15-ak momaka iz ,,dvije ulice na Cetinju i još možda dva grada u Crnoj Gori“. Rijetko je đe takva ekipa.

Jer su nama gore sa terase, nama što ih pratimo od sala osnovnih škola po Evropi do velelepnih zdanja po Skandinaviji - đe Vaso, mrtav-umoran, na stari tempo radi tekst nove pjesme u kombiju, đe se Lavro, veličine ka orman, nagura u sjedište malo šire od

onog biciklističkog, đe Stefan na noge pjevajući himnu čeka zoru i đe cetinjska ekipa sve začini čuvenim humorom; dakle toj šarenolikoj ekipi iz svih krajeva CG rukometaši su simbol kako se izgara za dres, gine za grb i - iako ponekad nijesi bolji - čupa, grebe, cijepa i za noge ,,jede“ protiv-

nik samo da se ono ljepljivo čudo ućera u gol.

Tu, i to moraju da shvate svi nacionalni timovi, nije uopšte bitno dobijate li ili gubite (a oni su ,,u šipkove“ poslali jednu Dansku, Njemačku, Hrvatsku) no sa kakvim žarom igrate i da li ginete za taj crveni ili zeleni dres. Bitno

je imate li herca, da vam se jebe za nekog Hansena i družinu, i da vrištite na svaki gol.

Bitno je i pjevate li himnu. I kako je pjevate! Da, to je bitno jer bi svi mi koji je sa reprezentativcima u taj mah pjevamo - sve na svijet’ dali da je mi možemo pjevat, tu na tom mjestu da je pjevamo, glasno, derući se, pa makar ni minut ne zaigrali. Zato, pjevajte je jer treba da se čuje. Čudo je taj zanos, energija koji ima kombinacija voljenog tima, državnih simbola i tog rata na terenu. Teško je nekome to objasnit ko ne voli ili neće da voli iz inata ili je - iz nevoljenja i inata - mrzi bez razloga. Teško je objasnit tu ontološku paralelu đe su oni

Specijalni dodatak

nama duh predaka i huk nekih ranijih bitaka i teško se odbranit od te patriotske patetike kad hladan poslije meča to nekom objašnjavaš. To se može samo ośetit i to te nosi, poklapa, preklapa, zatrpava i od tebe pravi zvijer i plačipičku u isto vrijeme. Teško je objasnit kakav je to talas - sem onima koji tu bitku vode za vas. A među tim ratnicima posebno treba izdvojiti - ,,Lavove“. Jer niko individualno ili kao kolektiv u sebi ne predstavlja idealnog ambasadora navijačke strasti kao grupa tih ludaka.

Nedavno, dok smo se iz Halkide – nekog grčkog Čanja - vraćali mrtvi-umorni niz neku pedencu đe se može nos slo-

30. april, 1. i 2. maj 2022.

mit, iz sale za koju je ona od ,,Radojice Perović“ pravi mali Medison skver garden - vadi Grbo zeleni dres svog prezimenjaka Grbovića koji mu je ovaj poklonio poslije utakmice.

E sad, u svojoj kolekciji imam dres Marušića, Jovetića, Vučinića, Bećiraja pa čak i Genijev, a imao sam i relikviju - sa prve utakmice sa Mađarskom pod Goricom. Ali nijedan mi nije, kad ga isprosih od druga, miliji i značajniji od ovoga.

I tako, držimo ga u ruke ja i momci iz cetinjske ekipe čudo je to Cetinje, svaki od njih mogao bi igrat rukomet kakvi su - i zagledujemo ga i obrćemo...

Prekriven smolom, ljepljiv da se ne može u ruke ufatit, znojav i zgužvan, sa poneđe kapljicom krvi - krasi ga nekoliko poderotina oko vrata, desne ruke i po ivicama.

Iskreno, da nije grba i reklama koje pokazuju koliko Savez nema leba da jede i koliko zavisi od sponzora - lako bi ga mogli zamijenit za neku kuršumima iskrzanu zastavu koju je, nakon velike i teške bitke od neke krvožedne imperije odbranila šačica ludaka koja ne da na sebe.

Zvuči poznato?

I treba da bude, bez ikakvog prevelikog patriotskog patetisanja. Nama je svaki njihov boj - kao onaj sa Vučijeg Dola.

25

Jer ga oni čine takvim. Posvećenošću, željom, strašću, litrima znoja i kapljicama krvi po pocijepanom dresu. Zato su naši heroji, pa da će izgubit od Gabona.

Već vidim Kapisodu kako mi sa onim njegovim kezom, šeretski kaže: ,,Nemoj poslije da bude da te čujem da se žališ!“ Neću momci. Jer znam da nećete izgubit.

Jer je to na kraju - samo zbir golova.

Ono što mi sa tribine vidimo je mnogo dublje, toplije i šire.

Jer, na kraju, nije bitna veličina psa u borbi, no veličina borbe u psu.

Jer, na kraju: Mi smo sa tobom uvijek.

I ti bez nas nikad.

26

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Specijalni dodatak

Specijalni dodatak

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Direktor i glavni i odgovorni urednik Draško ĐURANOVIĆ

SARADNICI: Ana MARKOVIĆ, Neđeljko KOSTIĆ i Darko IVANOVIĆ

Lektura: Violeta MRDOVIĆ

Urednik dodatka Jovan TERZIĆ

FOTO: Dobrilo MALIDŽAN i RSCG

Grafički dizajn: Vesna CAUŠEVIĆ

27

28

30. april, 1. i 2. maj 2022.

Specijalni dodatak

Bićemo vjetar u leđa našim ,,lavovima“

30. април 2022. | година III | број 113

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Н

НАШ НОВИ ВРЛИ СВИЈЕТ

за непријатеље Москве“. Уз то је додао, као својеврсно појашњење за свијет, да су циљеви инвазије „апсолутно јасни и племенити“. И док се нижу глобалне подршке разараној Украјини, у Београду је петицију чија је основна порука да је увођење санкција Русији национално самоубиство потписало више од двије стотине јавних личности, а међу њима и они чијих се светоназора добро сјећамо из деведесетих година прошлог вијека - Матија Бећковић, Коста Чавошки, Василије Крестић, епископи Српске православне цркве Иринеј и Давид, бивши амбасадор у Русији Славенко Терзић и Емир Кустурица. Петицијом се од председника Александра Вучића, владе Републике Србије и „најзначајнијих институција српског народа“ тражи да одбаце „притиске и уцене Запада“, да не уводе санкције Русији, јер српски и руски народ спајају најтјешње везе, а „трајно савезништво са Русијом је једини гарант очувања територијалног интегритета Србије“. Потписници се истовремено надају да ће украјински народ престати да

У ИДЕОЛОШКОЈ ИМАГИНАЦИЈИ СРПСКОГ И РУСКОГ ВРЛОГ НОВОГ СВИЈЕТА БИ, ПО СВОЈ ПРИЛИЦИ, ЈЕДИНИ ДОБАР РАСПЛЕТ БИО ПОПУТ ОНОГ КОЈИ, РЕФЕРИРАЈУЋИ НА ХАКСЛИЈА, ПРЕПОЗНАЈЕ НИЛ ПОСТМАН - ЗАБАВЉАЈУЋИ СЕ ДО СМРТИ - ЉУДИ ЋЕ ЗАВОЉЕТИ СВОЈЕ ГОСПОДАРЕ И ЊИХОВУ РЕПРЕСИЈУ, А ВЛАСТИ ЋЕ НАМ ДАВАТИ ТОЛИКО ТОГА ДА ЋЕМО СЕ ДОБРОВОЉНО ПОВУЋИ У ПАСИВНОСТ И ЕГОИЗАМ

се сукобљава са „словенском браћом“ и да ће одбацити западне савезнике који их из себичних интереса гурају у тај сукоб. Као и деведесетих година, очекивано је да су генији и демијурзи зла – они/неки други, против којих се вриједи, чак и ратом као историјском еманацијом баналности и зла – бескомпромисно борити. Немогуће је заборавити или превидети ставове Добрице Ћосића, једног од првих идеолога „оправданог и наметнутог рата“, који у Вернику експлицира да су управо „бољшевички и енглески агенти и масони“ креатори одлуке да Србија и Срби нестану са мапе свијета. Напоредо са

сликом којом се Срби дефинишу као „народ неусаглашен са собом“, трагичног усуда али слободарски настројен, као народ којим се не може владати „без бича и мамузе“, као ратнички („најбољи војници у Европи“) и, најзад, као народ који може бити избављен једино уколико се спасење препусти разуму и савјести, истини и знању, а не политичким фанатицима и варалицама, Ћосић поставља и хетерослику издајника, непријатеља и истребљивача српског народа – углавном „браће“ и „комшија“: „А српски је народ осуђен на смрт. Видиш ли шта нам браћа и комшије раде? Хрвати у Хрватској, Босни и Хер-

ISSN 2704-5226

MR DEHO / behance.net

ије немогуће да се налазимо на прагу новог глобалног рата. За његове идеологе ова сасвим нормална људска стрепња, која се повремено претвори у природну реакцију у облику ужасавања и жестоке фрустрације - не значи превише. Заправо, не значи ништа. Изван су поља стрепњи и већ ненадокнадивог губитка људских живота, и изнад уобичајених људских слабости… Јер, постоји, вјерују, нешто важније… Постоји природно право на „свети рат“ против онога што у својим имагинацијама, идеолошким и политичким конструктима и псеудонаучним подухватима називају „Западом“, завјером против православља и одметнутим незнабошцима свих боја, огрезлих у трулим и надасве опасним неолибералним и космополитским идеолошким матрицама. Неким новим врлим свијетом, у којем је једино извјесно да ће у њему живјети непроцјењиво мањи број људи, објашњавају неумитност свог избора, његову „јасност“ и „племенитост“. Управо тако је рекао и Владимир Путин - да је, наиме, ситуација у Украјини трагедија, али Русија није имала другог избора него да се бори и морала је да одбрани „русофоне становнике источне Украјине“, као и да спријечи „да Украјина постане антируска одскочна даска

цеговини кољу српско и у колијевци. Бугари убијају у Јужној и Старој Србији, Арнаути у Метохији и Косову, Мађари у Бачкој, домаће Швабе у Банату, Турци и Муслимани у Херцеговини и Босни“. Овим именовањем је слика непријатеља добила и свој конкретни лик, мада не и коначни... У међувремену, списку „непријатеља“ придружили су се и Црногорци, који су учинили јерес одметања из „српског света“. Напоредо са конструисањем стереотипних представа о угроженом народу чији је национални идентитет „тенденциозно“ и „злонамерно“ потискиван и довођен у питање (те се као такав нашао у континуирано кризној ситуацији) конструисана је или, прецизније, ре-конструисана слика древности нације и језика, укоријењености и детерминисаности нације – њеном сопственом (углавном измишљеном и дописиваном) традицијом у атемпоралном, свеважећем и свевремено обавезујућем духовном простору. Ова наглашена уроњеност у прошлост у својој суштини је псеудоисторијска, будући да претендује на заустављеност и коначност у идеолошки преобликованој „историјској“ слици. За то вријеме, у ауторском тексту за Financial Times, руски економиста Сергеј Гуријев, коаутор студије Спин диктатори: променљиво лице тираније у 21. вијеку, пише да је Путин у немогућности да „више обезбједи раст прихода, или бар није успио да убиједи Русе да је економији боље него иначе, покушао да понови кримски сценарио из 2014. Прије рата, налази Гуријев, Путин је био паук-диктатор, претварао се да је демократа и окренувши се другом стубу ауторитаризма - лажима, па дакле цензури и пропаганди, ослањао се на новац и манипулацију информацијама. Ипак, када је коначно схватио да 2022. није 2014. коначно се опредијелио за трећи провјерени метод ауторитарности - страх: „... Он сада анти-ратне демонстранте назива националним издајницима и пријети да ће их испљунути као муву. Путинов режим је завршио свој повратак из спин-диктатуре 21. вијека у диктатуру 20. вијека, засновану на страху“. У идеолошкој имагинацији српског и руског врлог новог свијета би, по свој прилици, једини добар расплет био попут оног који, реферирајући на Хакслија, препознаје Нил Постман - забављајући се до смрти - људи ће завољети своје господаре и њихову репресију, а власти ће нам давати толико тога да ћемо се добровољно повући у пасивност и егоизам. А овога пута забава би заиста могла трајати до смрти. Све што би у овом тренутку требало да знамо је управо чињеница да није немогуће да се свијет налази на прагу глобалног рата и да за његове идеологе то није довољно неподношљива помисао. 

2

30. април 2022.

ОДНОС РУСКОГ ЦАРА АЛЕКСАНДРА И ПРЕМА ЦРНОЈ ГОРИ И БОКИ

У

право тако, ријечима из наслова овог текста, др Владан Ђорђевић, српски историчар, почиње свој коментар писма руског цара, од 20. маја 1814. године, у коме велики монарх, свом „штићенику“ митрополиту Петру I Петровићу Његошу саопштава „радосну“ вијест сљедећег садржаја: „Пошто је провиђење благословило напоре Моје и Мојих савезника и пошто смо повратили општи мир, могли смо обратити пажњу и на суседну Вам земљу Боку. Мислимо да смо на Ваше задовољство утврдили да та земља уђе у састав аустријске државе, под чијом је заштитом цветала… Према томе позивам Ваше преподобије да у општем интересу не само не сметате поседање градова аустријским трупама, и да се са својим храбрим Црногорцима вратите у своју земљу, него и да употебите свој утицај међу становницима Боке Которске, односно безусловне послушности према одлуци савезних држава, уверавајући их да ће се очувати њихова права и привилегије“.

КАКО ГА НИЈЕ СТИД? wikimedia.org

РАДОВАН РАДОЊИЋ

То је, уосталом, био разлог што је митрополит Петар I, одмах након потписивања акта о уједињењу Црне Горе и Боке, без знања чланова Централне комисије (како се звала привремена влада Црне Горе и Боке) послао (20. новембра 1813. године) сердара Сава Пламенца руском цару Александру I, с молбом „да прими Црну Гору и Боку под своје ‘очинско окриље’“, и да „потврди ‘сједињење с Боком и да јој придружи Конавле са границом на Цавтат’“. Но, чим су Бокељи сазнали за Пламенчеву тајну мисију, одлучили су (9. децембра 1813. године) да и они „пошаљу своју депутацију, али не руском него аустријском цару, с молбом да их он прими за своје поданике, а Боку као још једну аустријску провинцију“. Споразум двију страна о уједињењу прије него су велике силе формално одлучиле да Бока буде под Аустријом.

До тог тренутка прича о могућој митрополитовој „свјетовној власти“ и изван тадашњих црногорских државних оквира, текла је овако: Прво. Прича почиње прогласом (манифестом) цивилног гувернера Боке и руског државног савјетника Санковског од 14. фебруара 1806. године, у коме се, поред осталог, каже „да ће Бока бити сједињена са Црном Гором у једну републику под руском заштитом, а управљаће се сенатом кому ће владика бити предсједник“ и тако „својим духовним и политичким утјецајем и положајем“ постати „најнезависнији владалац у овоме дијелу Илирика“. Објективно, тај је садржај, независно од других, интерних и екстерних подстицаја те врсте, могао битно утицати на то да митрополит сљедеће (1807) године најави пројекат о „славено-српском царству“. Друго. Након уласка Руса у Боку, 1806. године, митрополит Петар је готово егзалтирано, у Манасти-

Треће, да кључна одредница у уговору о уједињењу гласи – да ако се једна од потписница подложи било ком од три споменута протектора (Русији, Аустрији или Француској) „онда ће обадвије слиједити исту судбину“ – при чему је митрополит „чврсто вјеровао да ће то бити руски протекторат, а Бокељи да ће то бити Аустрија“.

РУСКИ ЦАР АЛЕКСАНДАР I Џорџ Доу, 1826.

ру Савина, поздравио адмирала Сењавина и остале руске и бокељске представнике овим ријечима: „Ваша се жеља испунила храбри Славјани. Ви видите посриједи вас давно очекивану вами по роду, вјери, храбрости и слави браћу нашу. Благословени монарх руски прима вас у число своје дјеце. О, да буде благословена промисао господа, да буде вама у памети овај радостан дан“. Треће. Митрополит Петар I превиђа три крупне ствари у вези са

„уједињењем Црне Горе и Боке“: прво, да сви у Боки не мисле као он, да ће Бока, прикључивши се Црној Гори, постати као и она – руски протекторат; Друго, да већина Бокеља није одлучила да се уједини са Црном Гором да би напустила своју оријентацију на западни свијет, односно прекинула с њим културне, трговинске и друге везе, већ ради заштите од успостављања било чије чврсте контроле над њеним жилама куцавицама у Медитерану;

Четврто. Сазнавши за одлуку „великих“ да Бока треба да припадне Аустрији, митрополит Петар I пише 26. септембра 1814. године писмо руском цару, у коме га: у првом реду, подсјећа да су још од 1711. године он и његови претходници из фамилије Петровића (митрополити Данило, Сава и Василије) били „предани Русији, за што је црногорски народ често пута бивао разорен, а сада опет до највеће несреће доведен“; затим, информише: „Ја сам уљегао у бокешку провинцију под барјаком Вашим… Ја сам држао себе и народ мој синовима руским и у

АЈ, КАРАМБА! ФАКТИ И МИТОВИ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

А

ј, карамба и карамбита! - Ријечи Чика, пратиоца Загора Тенеја, најбоље описују данашњу ситуацију у Црној Гори. А ни свијет није далеко од истог. Чак и кад би се макло питање мањинске владе, и даље нам остају велике дубиозе о свим њеним конституентима. Њихов однос према овој држави и црногорској нацији више је него упитан. Толико се мастила просуло у задњих неколико деценија како би се учврстило и осигурало постојање Црне Горе и Црногораца, а да се, за неке, није макло даље од почетка! Пачија школа, очигледно! Одавно се показала исправним теза да кад некога увјерите у нешто без доказа, не постоје чињенице које би га разувјериле. Већина данашње Црне Горе, чини се, потпада под ову констатацију. Ма колико се радило на еманципацији народа, подизању нивоа образовања, на усвајању прогресивних идеја и научних постулата у, сигурно, стотину и више година, изгледа да нијесмо савладали ни основне лекције. У цијелом том периоду нијесмо успјели да испоштујемо чак ни најједноставније принципе XIX вијека. Нарочито на пољу историје! Наша историј-

ска наука остала је закржљала, без ослонца у савременим тековинама и тужно аутистична. Дајући приоритет епско-гусларском наративу у односу на реалност чињеница, добили смо једну самодовољну и изоловану мјешавину квазинационалистичке и романтичарске историографије у којој као да није било мјеста за насљеђе овог народа и поднебља. О црногорском културном насљеђу и уопште историји Црне Горе писало се на један крајње произвољан начин и баратало се са неколико окошталих чињеница. Из тог разлога, све до данас су нам остала неразријешена многа питања, о којима се црногорско друштво и даље ломи. Трудећи се да сопствену националну историју држимо што ближом епској фантастици, у којој див-јунаци за једну ноћ кидишу и уништавају непријатеља, који су им иначе комшије и рођаци, успјели смо да занемаримо реалност која се показивала свуда око нас. Остављајући по страни сва она добра и блага која су нијемо свједочила о прошлости овог простора кроз миленијуме, заробљени у измаштаним свјетови-

ма романсираног хероизма, попут ликова лорда Бајрона, својевољно смо прескакли читаве епохе у нашем трајању. Ућуткивали смо и оно мало разумних вапаја да се сачува културно насљеђе овог народа, а онда смо се чудили што околни народи покушавају да нам га отуђе и присвоје за себе. Док су нама остављали дилеме коме ћемо се привољети Царству? Занешени епским фантазмагоријама, одбацили смо скоро све што нас је чинило својима и аутентичнима на овом поднебљу. Јер како другачије објаснити да један народ не реагује када се његово постојање своди са миленијума на деценије. Када уважени професор Ферјанчић каже да је Порфирогенет, византијски цар-писац, заборавио да помене да су Дукљани Срби?! Када савезни скуп археолога, на челу са др Ђорђем Јанковићем, утврди да ми не треба да се бавимо својим најстаријим насљеђем, већ да је то он учинио за све нас? Када добри Војислав Кораћ, магнат југословенске историје умјетности, тенденциозно у Мартинићку Градину усели српског кнеза Мутимира, а у Свач дво-

је Немањића? А све смо то оћутали. Чак и онда кад су неки, попут Павла Мијовића или Радослава Ротковића подизали глас у одбрану нашег (сиц!) културног насљеђа, остајали смо нијеми пред ониме што нам се догађа. Нама је било битније ко је пашу ухватио за брке и набрајалице пасова родослова уз ватру са огњишта. „Јаче ријечи ђеде Крстана...“ што би запјевао Баја Мали Книнџа. Пренебрегавајући све оно што је идентитет и чиста форма овог краја, све оно што носи наша аутентична традиција, у којој има мјеста и која је изворни и природни основ окупљања свих становника Црне Горе, тражили смо спас у трансмутацијама слијепих гуслара. На дну чаше, као Васа Ладачки, и ми смо тиме дотакли дно. Неуважавање чињеница и постулата науке, гурнуло нас је ка другом полу и лако смо се нашли у мрежама рибара људских душа. Наравно, дјелујући у име и за интерес друге државе и народа, без проблема су се прихватили задатка да нас отуђе од свега што нас је везивало за овај простор. Зато смо и добили скоро три деценије за-

броју руских војника, како по једној вјери и једном племену, тако и по документима, од којих неке копије овдје прилажем“; најзад, моли да благоизволи примити Црногорце „у број својих поданика“, како због тога што су то заслужили жртвама које су поднијели ратујући о свом трошку за славу, част и напредак његове „велике царевине“, тако и због тога што би тиме добили „најмилостивије и коначно рјешење“ своје судбине, будући да „у овом стању ни под каквим начином живјети не могу“. Пето. Крај приче о „Славено-српском царству“, односно позицији Црне Горе и митрополита Петра I, у коју су их довели његов етничко-религијски фундаментализам и неутажива амбиција да се, покорно служећи „источном колосу“, домогне једне од челних позиција у његовој виртуелној „славено-српској“ енклави на Балкану, историчари различито коментаришу. Др Владан Ђорђевић, како је већ наговијештено насловом овог текста, за све криви руског цара, уз коментар: „Како га није стид потписати да отимајући Боку Которску по други пут од Црногораца чини задовољство црногорском владици… Колико цинизма… Каква суровост тражити да Владика црногорски употреби свој утицај на Бокеље да се безусловно покоре таквој одлуци?!“ Др Живко Андријашевић, црногорски историчар, знатно другачије, и реалније, (пр)оцјењује наведена догађања у Боки, и са Боком. Он, на примјер, не посеже за оцјеном да је поменуто митрополитово писмо руском цару, по свим релевантним импликацијама, било у равни оног од деценију раније, поводом „случаја Долчи“. Ипак, децидно закључује: „Митрополитова битка за приморје окончана (је) потпуним поразом“. 

кивања „проклетог“ цара Дукљана за Везиров мост и сличне бајалице. А онда, све се свело на пар пјесмица. Из црногорске историје и насљеђа откидана је једна по једна епоха, док се није све свело на XX вијек и Ђиласову копилад. И сви смо прелазили преко тога, иако нам се дешавало пред носом, па зар се треба данас чудити што и народни посланици мисле да Црногорци нијесу старији од 1943. године. Чак су и учеснике зеленашког, отаџбинског покрета прогласили Србима, додуше нешто мало збуњеним по династичком питању! Деценијско форсирање гусларске тематике учињело нас је готово слијепим и недоступним за све што је оригинално изникло на овом простору током вјекова. Док су се растакале и одвлачиле небројене драгоцјености, преправљале и фалсификовале старинске повеље, преиначавали локалитети и налази, за нас најважније питање је остало доказивање да ли је краљ Никола био Србин? Као да краљ и Господар Црне Горе може бити ишта друго до Црногорац, као и сви његови поданици. Све то нас је учинило дубоко подијељеном нацијом, а деценије еманципације као да су пошле низ воду. А једино што је требало је послушати глас разума и унијети зрно објективности, али изгледа, не вјерује срце памети! 

3

30. април 2022.

НАКОН ПАДА АПОСТОЛА

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Ш

то сад? Да мањинска влада није никакав волшебно прогресивни пројекат није тешко знати. Тим прије што у њеном самом центру са укупно шест министарстава и предсједничким мјестом Скупштине стоји партија која је квинтесенција идеолошког гадлука из деведесетих. Не треба имати сувише илузија да ће два министра хипер грађанске Социјалдемократске партије, уз помоћ мањинских странака успјети да обуздавају обилно зарђали антиевропски и антинато свјетоназор Јоковићеве партије. Не треба заборавити ни утицај проевропског страног фактора, па донекле не баш и пресигурног Дритана Абазовића. Ипак, на крају слиједи и суперревизија ДПС-а која се теже од европских контролора може преварити. Које су то фикс идеје Владимира Јоковића због којих његова партија улази у мањинску владу? Прва је и најважнија потписивање темељног уговора државе Црне Горе са Црквом Србије. Остали конституенти мањинске владе, изван Српске народне странке, немају ништа против темељног уговора, под условом да је тај докуменат саобразан Уставу. Оно што Јоковић није до сада схватио и никад неће

БИЋЕ ТЕШКО, АЛИ... СИЛНО ЈЕ ВАЖНО ДА ЈЕ НАЦИШОВИНИСТИЧКИ КОЛОПЛЕТ ВЈЕРСКОГ ЗАТУЦАНИКА, ЧЕТНИЧКОГ НОСТАЛГИЧАРА И ОТВОРЕНОГ ПРОТИВНИКА СВАКЕ ВРСТЕ ЦРНОГОРСКОГ ИДЕНТИТЕТА ЗДРАВКА КРИВОКАПИЋА КОНАЧНО ПОСТАО ПРОШЛОСТ. ЊЕГОВ ДОБРО ПЛАНИРАН БЛИЦКРИГ, СРАЧУНАТ НА МАРГИНАЛИЗАЦИЈУ И ПОТПУНО ПОНИЖЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ЦРНОГОРАЦА НАСИЛНИМ УСТОЛИЧЕЊЕМ ШОВИНИСТИЧКОГ ЧУДОВИШТА ТУЂЕ ЦРКВЕ, УЗ ВЛАДУ САСТАВЉЕНУ ОД ОБАВЕЗНИХ АНТИЦРНОГОРАЦА СКУПЉЕНИХ С КОЦА И КОНОПЦА, ДОШАО МУ ЈЕ ГЛАВЕ. РЕЖИМ СЕ ПРОБУШЕН И РАЗГОЛИЋЕН ПРЕД ГРАЂАНСКИМ ПРОТЕСТИМА СКОТРЉАО НИЗ БЕЛВЕДЕРСКЕ СТРАНЕ

схватити тиче се баш несагласности такозваног темељног уговора са Уставом Републике Црне Горе. Није ријеч само о могућим правним нијансама него темељном неразумијевању њеног секуларног карактера и грађанског бића. Кад господин Јоковић и његови истомишљеници из Демократског фронта, или више него дрвене и егземпларно неразумне Праве Црне Горе, захтијевају потписи-

вање темељног уговора по више него имбецилној паралели са већ потписаним сличним уговорима са Католичком, Исламском или Јеврејском вјерском заједницом, несумњиво траже државни удар по коме комплетна цивилна власт у Црној Гори, независно од Устава који више не важи, прелази у руке Цркве Србије. Такозвани темељни уговор, о којем без трунке разумијевања мјесе-

цима трубе српске нацишовинистичке странке у Србији и Црној Гори, представља сигурну вододјелницу између опстанка и коначног уништења Црне Горе. Да је друкчије тај би темељни уговор био и до сада потписан, посебно руком фанатичног вјерника Цркве Србије досадашњег црногорског премијера Здравка Кривокапића. Избјегавши да у току свога мандата прихвати у руку врели комад гвожђа у облику темељног уговора, који му наводно још није довољно усаглашен (с ким?) досадашњи премијер Здравко Кривокапић долази, у вези са Црквом Србије, у комфорну позицију да оптужује сваког свога насљедника на мјесту предсједника владе Црне Горе за тобожњу саботажу тога фамозног потписа. Па и потпуно недужног и недовољно авизаног Дритана. Да је вјерски мало солидније образован, а очигледно није, или бар колико-толико подробније политички и правно упућен у сложену проблематику односа између државе и цркве, Дритан би одмах одрјешито изјавио да се досадашњи потписани уговори са трима по-

бројаним вјерским заједницама никако не могу поредити са уговором са Црквом Србије која, наравно, далеко од разума, не признаје постојање државе Црне Горе. Да је, дакле, имало авизанији тражио би од свога пријатеља патријарха Порфирија да СПЦ прво призна реалност државе Црне Горе, као што је то урађено у Хрватској, послије чега је истовјетни темељни уговор глатко и без тешкоћа са Хрватском потписан.

Што се тиче друге Јоковићеве фикс идеје у вези са реализацијом пројекта „Отворени Балкан“ нико баш није изненађен. Иста је то прича као све Јоковићеве досадашње, те о уједињењу са Србијом, те о предаји црногорских успјешних предузећа Србији, те о задовољству полтронског лизања Вучићевих пјата. Јоковић националним Црногорцима ипак остаје дужан да објасни како је то окупатор направио Црногорце? Вјероватно му остаје много тежи задатак да објасни који је то окупатор и како успио да направи Србе, кад су Срби под окупатором имали дуже искуство? 

ЈОВАНА МУГОША

У ЗЕМЉИ ЧУДА МАРИЈА ПЕРОВИЋ

Ј

една од најранијих моралних инструкција коју сам добила као ђак првак, на путу до школе, била је – немој да си шпијун. Можда је моја мама употријебила термин тужибаба, и... али смисао је био да не издајем другове учитељици. Честито. Старински. Моја мама се држала тог узуса, а и ја, и онда када је свијет престајао да буде црно-бијели. И данас када се питам каква је учитељица, и ко су другови, покушавам да не издам. У десничарским окретањима, термин друг је добио поспрдно и иронично значење, термин грађанин никада није заживио, а господа се толико користи да ми је поспрдна. Тек неки опште прихваћени учитељи, или ауторитети, нијесу моји, и док схватам да искључиво не треба издати интерес, мене су издали родитељи. Матора сам, природно је да их нема, али моје дјетињство било је попут халуциногеног трипа, иако сам цијелог живота само на себи, и друговима. А и међу најближим све је релативизација. Чак и по питању овог истинског рата, нико од нас није био кандидаткиња за мис - али понављамо да желимо мир у свијету. И да је геостратегијски како год, али постоји једна брзинска мапа на интернету на којој се границе мјењају, чешће него што просјечан балкански политичар мијења партије и по којој је једино јасно да се мир не подржава упадом на туђу територију. Никада. А територија је увијек од становништва, па све да је и један више спреман да се брани од упада. Мимо цивилног становништа на ратом захваћеној територији, страдају и ови изван ње, затечени разним кризама, па чак и оним који су, по мени, за психијатрију и који се позивају на нека имагинарна идеолошка тумачења. Јер живимо у времену без идеала. У којем јачи тлачи. До непоразума долази када се слабији не покоре. Неспоразум се завршава правдом,

ВРИЈЕМЕ ЗЛА

ЖИВИМО У ВРЕМЕНУ БЕЗ ИДЕАЛА. У КОЈЕМ ЈАЧИ ТЛАЧИ. ДО НЕСПОРАЗУМА ДОЛАЗИ КАДА СЕ СЛАБИЈИ НЕ ПОКОРЕ. НЕСПОРАЗУМ СЕ ЗАВРШАВА ПРАВДОМ, МАЊЕ-ВИШЕ УВИЈЕК У ПРОШЛОСТИ, МА КОЛИКО ДА ЈЕ ЖРТАВА И МА КОЛИКО ДА ЈЕ ЦИЈЕНА ВЕЛИКА мање -више увијек у прошлости, ма колико да је жртава, и ма колико да је цијена велика. Одлучила сам да допутујем у Будимпешту туристички. Морал ми не да да, попут неких, путујем у Русију, и некако се питам да ли су Енглези и подржаваоци француског покрета отпора путовали туристички у Берлин четрдесетих година прошлог вијека. И када сам била мала, знала сам ја да нису сви били Валтер који је бранио Сарајево, и да је било људи који су живјели своје животе и испред концентрационих логора и испред гета, али исти родитељи који су учили да

не тужакам, некако су ме научили да не игноришем. И без обзира не немоћ, коју сви нормални осјећамо, и у туристичком путовању одлазим да видим музеј терора посвећен источноблоковској и нацистичкој историји дијела мађарског друштва, да будем политички коректна, док се као дијете радујем што сам избјегла хистерију најтужнијег највећег хришћанског празника, у којем је једно царство, једна велика сила, разапела национално тада једног Јеврејина. Да би вјековима касније, док шетам испред синагоге највеће у Европи, читала имена страдалих и сахра-

њених и изолованих у гету, па транспортованих у концлогоре, а успут ми се враћају слике преминулих Украјинаца, који су преживјели тај рат, али нијесу преживјели подрум нове агресије. И да ли та украјинска бака зна нешто о геостратегијским интересима НАТО пакта. За њу је историјски опаснија руска војска-царска, совјетска, ако тражимо одговоре кроз историју. Можда је била Јеврејка, можда православка, промакло ми је. А можда је била атеиста, промакло ми је, ако се ико тиме бавио. Животно, није важно. Док шетамо дивном и кишном Будимпештом, и кћерки причам о

Лајошу Кошуту и 1848, француска листа је знала, она је фасцинирана добрим изговором Мађара који на добро изговореном енглеском склапају неразумљиве реченице, али су љубазни. И обје се дивимо њиховој вјековној вољи да сачувају свој језик окружени Словенима, са свих страна, и Германима са једне, ма какви били дјелови њихове историје и ма колико освајали и били потчињени. Историја и границе су промјенљива категорија и таман када смо мислили да се свијет окреће другим стварима, ето нас опет, и у никада јачим подјелама од истински најтужнијег од свих хришћанских празника, у којем смо без обзира на исту вјеру ове 2022, тамо негдје на истоку Европе, разапели добро и тешко да ће да ће истом снагом да васкрсне, јер опет су по теоретичарима и аналитичарима криви хазари или Јевреји или нацисти, и како то сулудо и неразумно звучи, иако се користи језик који разумијемо. Џаба исти или сличан језик, ако се као људи не разумијемо. Или ако убијамо. Или ако закон кршимо, и криминалне радње радимо, и ако од истих покушавамо да се извучемо, јер ту долазимо и до оног - шта је издаја. А сада као одрасла видим да је издаја све оно што уништава право на суживот и живот, и ако другар из разреда, рођак или сестра, син или кћерка јесте злочинац, тада је неважна било каква велика историјска „истина“, релативизација или тумачење. И да завршим у духу празника за све оне који славе живот појединца након разапињања, на које га је, да би прузео туђе гријехе „осудио“ отац, свако мора да одговара за сво зло које је урадио и на неки чудан историјски начин, ипак се исто деси. Иако невини страдају, а некада јако дуго чекамо и да већина нападнуте препозна. Зато много више вјерујем у оне који се бране, него у оне који нападају, и тактички и ипак и на крају они се уписују као јунаци или јунакиње. Без обзира на све геостратегијске мудрости, и залудна и зла глобална тумачења. 

4

30. април 2022.

ДАЛЕКО ОД РАЈА

НИГДЈЕ ТРАГА ДИРИГИРАНОМ ОПТИМИЗМУ ПРВОМАЈСКИХ ПАРАДА КОЈЕ СУ ОЗНАЧИЛЕ НАШУ МЛАДОСТ. НИГДЈЕ МИЛИТАНТНОГ ДУХА ОДРАСТАЊА. НИГДЈЕ СМОТРИ И ШТАФЕТА, НИГДЈЕ ЦРВЕНИХ ЗАСТАВА И ГУСЈЕНИЧАРСКИХ ТЕНКОВА ШТО БРОДЕ ГЛАВНИМ БУЛЕВАРИМА ПРИЈЕСТОЛНИЦА. НИГДЈЕ ПЕТОКРАКА НИ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ

П

ред Први је мај. На отачким сам имањима. Сједимо уз терасу и ниску трпезу, пијуцкамо древни вранац што га моји производе, тамнији је од коњске крви, слушамо древне говоре и приче староставне. Драган, син мојега стрица Ђорђија, приповиједа сторију о духану који сада и он производи. Видим како спретно ради све чега се дохвати. Око лоза, духана, око воћака, у врту, око блага… Рођен је двије године након мене. Био је концем педесетих клињо кад је долазио финанц, којег су звали дуванџија. Стриц је до подне радио у Титограду, поподне на имању у Љешанској нахији. Нешто су духана производили за себе, нешто продавали на Цетињу. Каже Драго како га је отац подучио да буде опрезан с дуванџијом. И заиста, једнога дана дође финанц с кожном тамном торбом. Приупита дјечака има ли кога у кући. Дијете се насмија и рече: Нема никога. Мајка је у Долине, отац на работу. Имате ли дуваништа? Немамо, одговори спремно дијете. А ако ти дам чоколаду, хоћеш ли ми рећи? Ту се Драган насмија свом својом благошћу мојих Благотића. Подсјети и мене на чоколаде Брацо и Сека, које су се производиле у оно вријеме. Да, сјећам се, одговорих. Ја их нијесам био окусио наравно, али нијесам се чинио вјешт.

ПРАЗНИК РАДА

Нити сам хтио проказати ни оца ни комшије. А не вјерујем, каже, да оно што ја нијесам одао није сазнао од дјечака пар кућа даље. Ето, каква је била улога чоколаде у перфидним играма тих дуванџија. Нудили су можда једну исту чоколаду дјеци да сазнају о производњи духана. Која су била извор прихода многим Љешњанима. Непријављена обрађена духаништа била су „покривена“ шутњом мога брата Драгана. Ријетко долазим у очево село. Два пута годишње. Око славе у новембру и с прољећа. Зато ми је све милије, све драже, све драгоцјеније. Нас двоје, Веселин и ја, који сада долазимо заједно, запажамо како је процвао бехар и како је топло. Ова је година вјетровита, наноси мирис језерских вода и мора.

ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

ДАВНО ВРИЈЕМЕ Не престајем зурити у ненадмашни кристал Језера што се међу Румијом и Врањином сјаји, блистав као мурански тањур. Земља бијелих орлова надохват је погледа и наизглед, надохват руке. Нешто даље, у дубини слике слути се Скадар и легенде зазиданих жена. Расправљамо о политици само узгред, с иронијом познатом нашијенцима. Овдје се више не слави Први мај, празник рада. Напротив, сви користе државни празник да пораде на имањима око лоза. Чују се мотокултиватори како зује, а цвркут ласта надгласаван полифонијом технике опире се диктатури буке. У баштинама доље пред кућом цвјетају воћке и помаља се цват дивљих шипкова. Пролистале су липе и све је спремно за идилу. Наизглед, далеко су алпске крајине с вјечним сњеговима и тренутном, за колико се прекрстиш, знатижељом за балканска питања. Кад сам овдје окружена живим каријатидама, митским ликовима, сјенама мртвих, хладом дудова и кошћела, цватом духаништа, чини се да је вријеме давно и древно. Ручни трактори подсјећају да времена нису библијска и да је социјализам оставио електрификацију плус индустри-

ВЈЕЧНО САДА

Т

аквих има напретек! Налетио сам на прототип. Интра сам га на семафору. Нагло је закочио на црвено и стао поред мене. Ошишан, тајкун фриз на кратко. Чело тврдоглаво. Нос кљунаст. Глава ка боботан. Имао је велики дрвени крст на унутрашњем ретровизору, телефон у десној руци... нос у лијевој… Чачкао га је као да се с њим обрачунава. Говорио је са неким гласно и напасно, гранајући руком којом експлоатише нос. Ударио је са њом у волан... па опет у нос. Сједиште застрто пешкиром који му је, поред осталог, служио и за отирање чачкавог прста. Чекали смо зелено. Онда је притискао сирену опомињући кола испред да крену иако зеленог још није било на семафору. Онда је јурнуо у раскрсницу. Кад је прошао успорио је, занио се разговором и опет закочио, па наставио. Заобишао сам га да му у свом ретровизору видим анфас. Онда је

јализацију. Чује се овнујско звоно и блејање јагњади. И звони вечерња с њежног звоника црквице Свете Тројице. Дан је дуг од истока до запада, од првих кокота до једноличног сумрачног пјева ћука, који мјери вријеме као метроном. Навечер спусти се Мјесец свијетао до усијања и проспу се звијезде не-

ПРОФИЛ

ПИСАО САМ О ЈЕДНОМЕ, А ТАКВИХ ЈЕ НА ХИЉАДЕ. СВИ СУ БЕЗМАЛО ИСТОГ ПРОФИЛА, ИЗГЛЕДА И ПОНАШАЊА... И ШТО ЈЕ НАЈГОРЕ, НАЛИК ЈЕДАН ДРУГОМЕ КА ЈАЈЕ ЈАЈЕТУ И ОФАРБАНИ СВИМ БОЈАМА. ВАСКРСЛИ!

јурнуо на мене зато што сам возио спорије па ме претекао. Кад смо пријешли мост зауставио се опет нагло. Стао је испред уличног фрижидера за сладолед. Ја сам за њега, али ме није констатовао. Изашао је из аута. Застао је, савио се, искорачио једном ногом и осекнуо се на тротор. Отро је руку о фармерке а нос рукавом и кренуо према сладолед фрижидеру. И даље је говорио у телефон. Показао је продавачици три прста, ваљда као знак за три кугле. Она му је разумјела поруку. Услужила га је. Слинавом руком јој је дао новац. Истом је примио кусур. Слинавом је прихватио и по-

Тако ни нама књижевницима никад није тешко: у вар од дневи, у мрклој ноћи, у цик зоре, ми пишемо. Нема ни недјеље ни празника, ни светка ни петка, да не пишемо. Јест да нитко не чита, нити они који морају, ни критичари ни студенти, али вјера да ће ипак једног дана нетко отворити широм очи од нашег писања или барем бити зерицу сретнији или мудрији, чини нас спокојнима. Осим вјечног сада, док пишемо, не постоји ни прошло ни будуће. Само бројаница тренутака, круница часака, која се вазда иста врти. Као Хераклитова ватра вјечно иста, која се с мјером пали и с мјером гаси...

Златко Прица

ТУ СМО…

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

национале. Нигдје салутирања уз Врховног команданта оружаних снага. Нигдје приповијести о хијерархији ложа, гдје тко сједи, ближе или даље Његовој висости, нигдје каранфила. Тенкови су десетљеће касније миљели по шумама и горама наше земље поносне. И ишле су чете разбојника, славу крви и тла да проносе… Ево, доживјели смо да се прича поново врти о болести и ратовима. Је ли то једино што је човјечанству заједничко? Искључујемо се колико можемо настављајући с радом. Рад против рата. Једина ваљана опција. Шутња против мржње. Памтим један призор на смјени стољећа. Један је од нашијенаца тада већ у средњим годинама носио неко коље за виноград. Била га је видјела моја мајка с терасе куће и упитала: Је ли ти вруће? А не, одговори он, нама комунистима не смета врућина. Присјећа се како је читао о смотри војника у Сибиру кад ју је вршио Грузијац, Врховни жрец. Пита их он, јер граде пругу: Је ли хладно другови, а смрзавица од 55 ступњева испод нуле. Не, кажу они, нама комунистима никад није хладно.

сластицу и почео да лиже враћајући се свом возилу... Било је јако вруће па се окренуо и затражио још двије кугле на исти корнет. Додала му је. Наставио је с лизањем говорећи још жустрије као да ће се потући преко телефона. У препирању и гранању сладолед је испао из претовареног корнета и залијепио се на тротоар. Онда је љут бачио корнет на исто мјесто и угазио у све. Вратио се за нове три кугле и перверзно их лизао набијајући читав корнет у уста, од страха да му опет не испадну. Иако сам стајао надомак њега, није ме примијетио захваљујући мом неугледном возилу.

бом као младежи на тијелу бога... Нигдје трага диригираном оптимизму првомајских парада које су означиле нашу младост. Нигдје милитантног духа одрастања. Нигдје смотри и штафета, нигдје црвених застава и гусјеничарских тенкова што броде главним булеварима пријестолница. Нигдје петокрака ни Интер-

Избивати из завичаја значи непрекидно га настањивати, настањивати сновима. И није тад више важно колико су простор и вријеме аутентични, колико налик стварноме, виђеном и доживљеном крајолику. Пред нашим је сеоским кућама био дрворед дудова. Два стабла с модрим и два с бијелим плодовима. Дивна бјеху та стабла, храпавога дебла

Његово је било аждаја. Кенуо је под пуним гасом. Изгубио сам га из вида, али не и из памћења. Касније сам га виђао у више наврата на разним манифестацијама које су биле видљиве на телевизијама. Шипчио је око српских богомоља. Носио тробојке. Сликао се с поповима. Клицао с три прста. Крстио се уздуж и попријеко. Коначио је на Булевару Св. Петра кад су покушавали да сруше поредак, владу и државу. Носао се с Путиновом сликом и руском заставом. Урлао на литијама. Примицао се Амфилохију кад га је год запало. Пливао за часни крст. Једном су га усликали прилично крупно у залеђу побједника на локалним изборима. У сазвежђу групе заосталих који су штитили изабраника, његова глава је била најгромораднија. Свуда га је било ка’ отпада. Једном се сударио с полицијом и добио по тинтари. Хтио је да буде у власти или уз њу. Слагао се са свима који се нијесу слигали ни са ким. Једном су га, али поиздаље, снимили испред сједишта партије која се упорно залаже за помирење са свима

осим са другима и другачијима. Други пут, заклео бих се, да је то био он... Имао је прислушне уређаје на ушима, некоме је био услужан као обезбјеђење. Био је његовани билмез крупан и немилосрдан да се потруди и потури за истомишљенике по сваку цијену. Препознао сам га, опет бих се заклео и након Белведера. Мувао се око Цетињског манастира док су под блиндираним застором штитили Јадоникија да уђе у црногорски посјед и приступи положају новог намјесника СПЦ на силу. Мување му се на крају исплатило. Био је у групи оних које је наки извањи поп, за учињене услуге око устоличења, плаћао у кешу. Кад је неименовани билмез примио кеш смотак прекрстио се… вјероватно стога што га је снашло и шта све може запасти заостале у заосталој земљи. Тако и са таквима смо искеширали Црну Гору другима и туђима. За три деценије смо успјели да се подамо у ропство православној братији, безбратницима. Једино га нијесам видио у експертској Влади... а експерт је ако га иђе има.

5

30. април 2022.

ИНДИЈСКА СПИСАТЕЉИЦА: АРУНДАТИ РОЈ

У овој причи, од сладоледа па на даље, можда сам вас и слагао у понечему о описаном појединцу. Ако сам, онда сам лагао и себе. Писао сам о једноме, а таквих је на хиљаде. Сви су безмало истог профила, изгледа и понашања... И што је најгоре, налик један другоме ка јаје јајету и офарбани свим бојама. Васкрсли! На крају сам макар себе утјешио истином. Прије неки дан човјек ми је послао фотографију по Виберу. На слици је био запуштен чо’ек са укрштеним шаржерима на прсима, дугим до појаса и аутоматом калашњиков. Запуштени је запуштио браду налик Кадирову, који најамно у кешу Путину врши услугу убијања Украјине до темеља. То је био он, Профил из наслова. Испод слике је била уписана порука: „Ајмо да убијамо Украјинце, Украјина је напала нашу братску Русију. Ајмо, не чекајмо!“ Таквих Кадиров кадрова имамо за извоз без обзира на санкције.

P.S. Ако нова влада, ако је икад буде, не може оваквима да овлада, не заслужује да влада. М.Р.Ш. 

ПРИНЦЕЗА БОСИХ СТОПАЛА САЊА ДОМАЗЕТ

У ЊЕНОЈ ЋЕ МЕМОРИЈИ ЗАУВЕК ЛЕБДЕТИ „ПОЉА МЛАДОГ ПИРИНЧА, СТАРОГ КАУЧУКОВОГ ДРВЕТА“, А ДЕТИЊСТВО НАТОПЉЕНО МИРИСИМА РАЈСКЕ ТУРШИЈЕ, СЛАТКОГ КАРИЈА У ПРАХУ, АНАНАСА У КОНЗЕРВИ, ЏЕМА ОД БАНАНА, БИЋЕ ПЛОДНИ ТАЛОГ ИЗ КОГА ЋЕ СЕ РАЗГРАНАТИ ЊЕНО ПИСАЊЕ

Mayanak Austen Soofi/ theparisreview.org

О

на разоткрива своје тајне с тако истанчаном луцидношћу, спроводећи нас тако задивљујуће вешто и готово нечујно од једног до другог открића, да би разговарати о заплету значило оскрнавити га. Књига Бог малих ствари подсећа на храм подигнут с љубављу, попут велике грађевине створене од бројних, међусобно испреплетаних, крхких и потресних детаља. Роман који стреми високо мора изумети језик само себи својствен. Овај роман то и чини - овако је о Арундати Рој, индијској списатељици, која је за овај први роман добила Букерову награду и аконтацију од милион долара, писао Џон Апдајк. Рођена је у Индији, као кћи хришћанке и бенгалског хиндуса. Отац убрзо напушта породицу. Мајка затвара лице „као кутију“, али пред малом и несретном Арундати отвара се Индија. У њеној ће меморији заувек лебдети „поља младог пиринча, старог каучуковог дрвета“, а детињство натопљено мирисима рајске туршије, слатког, карија у праху, ананаса у конзерви, џема од банана, биће плодни талог из кога ће се разгранати њено писање. Арундати стасава посматрајући усамљеност своје мајке. Гледа невесте, које, као у некаквом митском сну, трепћу бескрајно дугим трепавицама, са „белим тачкицама сандаловине над ишчупаним обрвама“. Још тада, Арундати одлучује да ће, ако се икад буде венчавала, одабрати скромно венчање у свакодневној одећи, „јер тиме венчања бар мало губе од своје демонске природе“. Индија и њено детињство простиру се пред њом као „путујући циркус с крилима“, а будући да јој је детињство билингвално (енглески је први и једини званични језик у Индији), она већ почиње да трага за „скривеним кришкама логике у језику“. Арундати носи у себи слику индијске историје која је, као „стара кућа у ноћи, јако осветљена и испуњена шапатом предака“. Слушајући тај шапат, она ће почети да пише. Али, пре него што се почне с писањем, мора се освојити каква-таква слобода. Арундати мајка у се-

дамнаестој избацује из куће. Она одлази у Њу Делхи, где са пријатељима запоседа једну малу кућу у сиромашној четврти, студира архитектуру, ту „залеђену музику“, и то знање ће јој касније помоћи у писању. Јер „писање и музика су слични, много тога се већ укаже избором тоналитета и ритма“. Студирајући, Арундати рађа двоје ванбрачне деце, а после завршених студија одлази у Гоу и бави се шверцом хашиша, а затим се враћа у Њу Делхи, где држи часове аеробика и пише филмска сценарија. Један живот који се не разликује много од живота жена које желе слободу, у било ком делу света. Све до тренутка кад је тихи вулкан успомена из детињства провалио из ње. „Или ћу полудети или ћу писати“, рекла је. Одлучила је да пише.

СЛИКА ДЈЕТИЊСТВА Лагано и споро, почела је да на хартији креира слику Индије, слику свог детињства, „мирис историје, налик на мирис сувих

ружа на поветарцу“, четврт-тонове народне индијске музике која сажиже подсвест, препуне, бучне улице, где „кола хитне помоћи јуре превозећи сватове“, а на носилима седи насмешена невеста и маше раздрагано пролазницима, крцате аутобусе који сви имају женска имена, у којима људи врве као стенице. У Арундати Рој покренула се „бомба прастарог гнева са новим фитиљем“. Том снагом писала је истину не само о својим почецима, у земљи где је глад била одувек високо на листи владиних приоритета, већ и истину о животу сваког детета. О насиљу, инцесту (који је далеко чешћи свуда у свету, него што било који родитељ сме и да посумња), о томе шта је чика Оранжада-лимунада урадио њеном брату, о мржњи, страху и бруталности. О ужасној кентаурској љубави мајке према близанцима, које, упркос томе, неће успети да заштити од живота, као што то ниједан родитељ није у стању. Писала је о Getty Images / timeslive.co.za

и обле крошње захвалних сјена. Са свих страна симетрична, невелика стабла која знају своју мјеру и не одмичу много више у расту од висине висока сељанина. Својим хладом олакшавају жаропек љетнога дана. Дају једноставне истине о битку и ништавилу, вјечном рађању природе и смртоносној жељи људској. То мудро, дискретно дрво, у својој ће вам отмјености приопћити и своју захвалност и поклонити своју сјену, саткану од среброносне ауре. Колико ће пута уморан сељак, враћајући се с имања, завезати око мурвина дебла конопом магаре, насамарено котаринама пуним тек убраних тамних гроздова, модрих као вјечност. Предахнуо је мјештанин да изнесе бронзин воде из бистијерне и напоји живинче, да не липше од жеђи. Збиља, ја бих проводила своје дуге љетне и дјетиње сате, врела августовска поднева, копрене између дана и вечери, свјежа мајска јутра у племенитој сјени дуда. Онај први у дрвореду имао је најширу крошњу и најгушћи хлад. Понеко би прошао враћајући се из догање на Барутани с врећом брашна или боцом газа за петролејску лампу и навратио у нас, на чашу лозоваче. Био је мој дјед Благота отесао овећи камен издубљен од киша. Наликовао је топлој плитици, усађен на руб улице и према коријену мурве. Мени је служио као топли шкањ, који толико годи кад мало си прехлађена. А онда би се са џаде сјурио онај ђавољи створ од Крста Т. и у трку викнуо: Што рааадиш ту Мааала? Јеси ли научила више азбуку? И остао би само мирис добро уфитиљеног цигара дувана и сјена каубојског шешира. А он би, као да пресијеца моје сањарије, пожурио да назове: Добро ви јутро, Благотићи, да чује ехо прве каријатиде: Добра ти срећа Томашу. И ти би остала да бројиш овчице које су наликовале плодовима бијелог дуда. Да сањаш о далеким континентима и гусарским освајачима пред којима се отварају увијек нове обале. А кад би те баба или тетка позвале на објед, морала си ставити штипавицу на нос за мирлух онога пиргастога пијетла што се још кокоти из котлића на вериге над огњиштем. Једино је мирис тепсије испод сача смиривао онај добро познати старозавјетни обруч напетости који су затезала дјеца, око сваке трпезе... 

породицама које као „злонамерни лекари тачно знају где боли“. Укуцавала је у компјутер свакога дана по четири реченице. И тако четири године. Настао је величанствени роман Бог малих ствари, у коме ауторка призива, као у молитви прошлост, покреће низ забрањених тема (а то су обично и једине теме о којима ваља писати), говори као у трансу о „избезумљеним материцама Њу Делхија и Њујорка“, о хотелима где се тишина „клатила у ваздуху као тајни добитак“, о трагичној љубави своје мајке са мушкарцем из касте недодирљивих. О огледалцима која су се по вашариштима љескала у врела поднева, док су минђуше блистале и „дрхтале попут мајушних лустера“. Пошто је добила Букерову награду, један критичар јој је комплиментирао, поредећи је са Фокнером. „Хвала лепо, али ја тог господина никад нисам читала“, одговорила је Рој. И није. У свету литерата који су већ прочитали све и сазнали све и зато тако лоше пишу (али сваке године по књигу обавезно), у свету универзитетских професора који од учионица праве мртвачнице, третирајући живо ткиво литературе као мучни скуп граматике, идеологије и још којечега, Арундати Рој се усудила да пише велику књижевност, не из великог светског књижевног наслеђа или „инспирације“, већ из материце. Љуштила је слој по слој своје душе, речи су полако капале у компјутер. Пред нама се указао свет првобитне, пренаталне зачуђености детета које сазнаје свет, доживљавајући истовремено све његове лепоте и суровости, а без претходног искуства које би га сачувало од осећања и гурнуло у аутизам, што је на овој планети друго име за нормалност.

РОМАН СЛОБОДЕ У Индији, светски успех Арундати Рој дочекан је са неповерењем и негодовањем. Прво, због садржаја који је разбио табуе, а друго, због тако високог хонорара који је добила једна жена „за тако мали рад, као што је писање једног романа“. (Ово је земља хиндуистичке културе где се жена види само у улози робиње сопственог мужа, где се трудноћа прекида ако је дете женско, где жене које немају довољан мираз спаљују њихови мужеви или свекрве, где удовице из куће истерују њихови синови и где само једна трећина жена зна да чита и пише.) Из таквог света, из таквих наслага гнева и царства смрти, где је женскост мана само зато што је женскост, Арундати је створила роман слободе, Ероса, стварања, креације, у коме је „месечарски лутала кроз језик“, снагом очајника који не може ништа друго него да пише и не може другачије него да прикаже све слојеве онога што поједностављено зовемо истином, а заправо је стварност. Арундати је написала овакав, велики, другачији роман баш зато што га је писала само за себе и свој алтер его, а далеко од става који се своди на успех или пропаст. „Не знам да ли ћу још писати“, каже Арундати Рој, зато што писање није њена књижевна каријера или начин да се прослави или покаже савршено владање језиком. Арундати Рој је писање спасло живот. Као што то велики романи и богови малих ствари у животу умеју да чине. 

6

30. април 2022.

ВИДА ОГЊЕНОВИЋ О КЊИЗИ РАЈКА РАДОВИЋА „КАКО ПОБЕЋИ ИЗ БРАЗИЛА“

ИЗМЕЂУ ХАОСА И МАШИНЕ

Драган МАРКОВИНА

Н

евјероватно је исцјељујуће ових дана у доба тоталне хистерије у земљи и њеним подијељеним друштвима, у којима се емоцијама, а не разумом, расправља о томе како ћемо и хоћемо ли уопће заједно живјети даље и у којој се јавно мњење формира паролама на Твитеру и хајкама по друштвеним мрежама, читати књигу Боре Контића о Здравку Греби. Та књига изгледа као да је настала унутар пуно озбиљније културе и као да је производ читаве сцене чији је један од аутора одлучио једном од недавно преминулих великана посветити биографију. Међутим, такав закључак тешко да би могао бити даље од истине. Понајприје јер у земљи, односно у друштву, не постоји никаква снажна интелектуална сцена, а камоли традиција у којој се подразумијевају новински аутори пуни енциклопедијског знања који су у стању написати исцрпну монографију о једном човјеку и времену и чији рад на концу изгледа као да је иза њега стала читава институција.

РУШЕЊЕ НАРАТИВА Такви радови и аутори јесу уобичајени на Западу, посебно у Великој Британији, Француској и САД-у, али код нас, у ионако фрагментираним постјугославенским земљама и друштвима, влада она стара аустроугарска навада да аутори могу бити или друштвено-хуманистички знанственици који објављују опсежне и тешко читљиве књиге које ће мало тко, осим студената, прочитати или могу бити новинари-публицисти који ће писати лако читљиво штиво о

заједно са свим подацима о томе ко је и шта је све створио, постаје компјутерски податак без најважнијих својстава које чине његов карактер. Та питања разматра смело и с великом интелектуалном жестином Рајко Радовић у својој књизи Како побећи из Бразила. То је збирка вибрантних текстова, којима тако добро пристају жанровске одреднице: ратоборни есеји, полемички блогови и поп интервју, јер се аутор уноси у лице, завирује у само срце проблема, беспоштедно проверава детаље попут каквог хирурга пре но што скалпелом повуче рез. У својој ужарено личној херменеутици на сасвим особен начин се служи описом филмских секвенци, узимајући их као парадигме за појаву у стварности. На тај начин у своју расправу уводи ту занимљиву игру различитих

лица реалности, правог и виртуелног, цитирајући познати уметнички, у овом случају филмски приказ, односно коментар на одређени феномен. У бриљантној есејистичкој анализи атракције зла, пореди лик филмског јунака, ФБИ агента, у тумачењу Френка Синатре у флму Изненада (1954. године) са савременим медијским материјалом о Бин Ладену и налази да медији пласирају ствари по утврђеном моделу чак и у случајевима документарног материјала. Закључује наиме да је слика о лошим момцима, о масовним покољима, о револуцији на Тахир Скверу, и рату у Сирији, која до нас долази, медијски посредована и подешена за кућно гледање, дакле да нас не плаши и

не потреса. Тако да ми не видимо револуционарни налет побуњеника, ни избезумљена лица, не чујемо огорчене гласове људи спремних на све, јер, како каже Радовић: ТВ водитељи то не разумеју. Они би да нас умире. Они дају све од себе да дешифрују оно немушто и сведу га на општа места уиграних сценарија прихватљиве стварности. Ми дакле знамо углавном за медијску стварност, чак и у случајевима личног учешћа и доживљаја.

ХИБРИДНИ ЖАНР Књига Како побећи из Бразила је чудесно разбарушено разграната, самосвојна. Есеји су тематски разноврсни, прецизно документованих навода, непосредног

приступа, без позиране учености и празног порицања. Они који су филмске критике сведоче о пулсу врхунског познаваоца суштине филма. То су текстови набијени подацима, минуциозним запажањем, описом детаља, чији значај би нам промакао у гледању пре овог есеја. Пада у очи и нарочито подешен наративни ритам, секвенцирани одељци, вешто подигнут набој скраћивањем реченице, свођење на крупан план истицањем појединости. Прави поетички модел филмске критике-есеја. У необичном и бриљантном есеју, под још необичнијим насловом: Гадафи, то сте ви, Радовић на најбољи начин компонује хибридни жанр у овом случају од приповедног наратива, есеја, и филмског приказа. Све су компоненте литерарно изванредно испреплетене тако да се међусобно природно допуњују. Есеј почиње цитатом дела интервјуа којег Гадафи даје чувеној новинарки CNN-а, која га пита да ли ће да напусти председничко место. Тај увод аутор смењује приповедачким сенчењем главног лика: Иза наочара за сунце, човек, непресушног негативног исијавања се пригушено смеје. Страна жена делује му као привид тоталне отупелости из дубоког пијанства. Тај почетни кроки за портрет ражалованог диктатора Радовић наставља поређењем са секвенцим из филма Лице са ожиљком, у којој Ал

НОВА КЊИГА: „ГРЕБО“ БОРА КОНТИЋА – БУДУЋНОСТ КОЈА НИКАД НЕЋЕ ДОЋИ

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА

ОВА КЊИГА ЈЕ, УКРАТКО, ЈЕДНО ВЕЛИКО ОГЛЕДАЛО КОЈЕ ЈЕ ПОСТАВЉЕНО ПРЕД БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКУ ЈАВНОСТ И ВРЛО ЈЕ ИЗВЈЕСНО КАКО ЋЕ БИТИ МАЛО ОНИХ КОЈИ ЋЕ У ЊЕГА БИТИ СПРЕМНИ ЗАПРАВО ПОГЛЕДАТИ актуалним темама, тј. књиге које ће већ сутра бити заборављене. Штовише, кад се евентуално и догоди какав ексцес па нетко од потоњих напише читљиву, а у својој бити и знанствену студију, ови први га гледају попријеко. Чему овај дужи увод? Па зато да нагласим како је Контићева књига све, само не кратка биографија, како стоји у поднаслову. Она је истовремено и луцидни исцрпни интервју о животу, каријери и политичким увидима једног човјека, и монографија о њему, и на темељу докумената исписани докторат о једном времену које нас је пресудно одредило, а којег озбиљна хисториографија није још ни дотакнула, а на концу и збирка свједочанства многих актера посљедњих десетљећа о њиховој улози и догађајима којима су свједочили из прве руке, чиме је књига ушла и на поље усмене хисторије те ауторов дуги есеј о том добу које смо проживјели и о данашњем друштву у којем живимо. Уз све

то, књига је помало и путопис, али и некакав алманах популарне културе, нешто слично својевременом „Лексикону Yu-митологије“. Ова Контићева књига заправо попуњава рупу у друштвено-хуманистичким знаностима, једнако као што је његов Медиа центар успјешно премостио чињеницу да Босна и Херцеговина нема лексикографски завод. И сад је само питање хоће ли је шира јавност навикнута на кратку бомбастичну форму, заправо, прочитати или ће је заобићи и све ће остати тек на спектакуларним промоцијама, на које су дошли сви они који су морали и жељели доћи. Зашто ово говорим? Па из разлога што многи Гребини увиди у књизи, о људима и процесима те потенцијалним исходима, до темеља руше опћеприхваћене митове о неким људима, попут онога о Мухамеду Филиповићу или Нијазу Дураковићу, обесмишљавају актуалне расправе о грађанској држави на начин на који се она данас

води, указују на то да је партија сама створила националистички амбијент у друштву и разорила земљу и опћенито воде ка закључку о томе како смо прије тридесет година имали пуно зрелије друштво него што га имамо данас. Ова књига је, укратко, једно велико огледало које је постављено пред босанскохерцеговачку јавност и врло је извјесно како ће бити мало оних који ће у њега бити спремни заправо погледати, понајприје из разлога што би им се срушили наративи, а потом и што би онда морали успоредити себе ондашње са оним како данас изгледају и што заступају, а на концу би морали видјети до колике мјере су били слијепи пред отклизавањем друштва удесно и ка национализму и клерикализму, без икаквог озбиљног отпора.

ПОГЛЕД У ОГЛЕДАЛО Пуно је стога извјесније да ће многи избјећи да прочитају ову књигу, јер осјећају како им се поглед у огледало неће свидјети. Што ће резултирати тиме да ће Здравко Гребо остати иконичан и поштовања вриједан лик из прошлости, али да нитко неће суштински прочитати што је мислио, видио и најавио, а камоли прихватити његове ставове и размишљања.

Нешто слично као што се данас доживљава Крлежу, као сјајног драмског писца и националну величину, док се потискује да је он био увјерени комунист, револуционарни писац и Југославен у пуном смислу ријечи. Здравко Гребо је, дакле, то је из ове књиге сасвим јасно, унапријед видио како ће се ствари развијати и да ће заправо бити неповратне, једнако као што је схватио да је немогуће да се ти процеси преокрену. Њему је остало да каже што о томе мисли и да разним субвер-

oslobodjenje.ba

О

во наше савремено раздобље, друга декада новог миленијума, обележено је маштовитим узлетом примењене науке на једној страни, а озбиљном кризом хуманитета на другој. Да ли ће неравнотежа у развоју, питам се, довести до тога да ће та два правца временом постати бинарна опозиција. Засењени брзином и ефикасношћу интернета који уместо нас обавља и најсложенија истраживања, олако се прилагођавамо том машинском, набрајачком односу према чињеницама. И док нам зависност од те лакоће обавештавања и провере чињеница расте, лагано се смањује наша мисаона акција, па у потпуности превиђамо колико нас тај посредник у ствари удаљава од података. Заборављамо да машина нема моћ процене изван математичке. Алгоритам, као наоко непогрешива формула, ипак не досеже критериј хуманог односа према, рецимо, моралном, или легалном критеријуму. И зато смо ми, како аутор ове књиге каже: Удобно ушушкани у наелектронисаним облацима виртуелне стварности, недовољно свесни да лагодно тонемо у сопствену безличност, препуштајући компјутеру да похрани на сигурно место и нашу свест о себи, између осталог. У том глобалном обезличавању у коме човек губи своје особене карактеристике и

КЊИГА ЈЕ ЧУДЕСНО РАЗБАРУШЕНО РАЗГРАНАТА, САМОСВОЈНА. ЕСЕЈИ СУ ТЕМАТСКИ РАЗНОВРСНИ, ПРЕЦИЗНО ДОКУМЕНТОВАНИХ НАВОДА, НЕПОСРЕДНОГ ПРИСТУПА, БЕЗ ПОЗИРАНЕ УЧЕНОСТИ И ПРАЗНОГ ПОРИЦАЊА. ОНИ КОЈИ СУ ФИЛМСКЕ КРИТИКЕ СВЕДОЧЕ О ПУЛСУ ВРХУНСКОГ ПОЗНАВАОЦА СУШТИНЕ ФИЛМА

ПРИВАТНА АРХИВА

Вида ОГЊЕНОВИЋ

7

30. април 2022.

Паћино у лику богатог кримоса, Тони Монтана, изговара свој обрачун са светом такозване нормалности који се завршава речима: У шта гледате, ви сте јебене ништарије. А знате зашто? Немате ви муда да будете то што хоћете. Требају вама људи као ја. Да уперите прст у њих и да кажете: Ево, ово је негативац. Аутор закључује да би исти такав говор могао да упути и Гадафи онима који су му до мало пре грађанске побуне и свргнућа, хрлили у пријатељске и пословне посете у пратњи накупаца и инвеститора, одлазећи задовољни успешно обављеним послом и државничком предусретљивошћу диктатора. Но све је то замео песак, да би сад сви они уперили прст у њега и у добро увежбаном хору заурлали: Ево негативца! А онда су помогли побуњеницима да га свргну оружјем које су им претходно продали за злато и нафту. Приповедач Радовић завршава ову сажету али веома бритку анализу одлично изведеном параболом о интересима и жртвама, о стварности и њеним лажним дериватима, о привиду славе, а највећма о вечној игри расклимавања и најчвршћих престола. Тај оштри, трезвени исказ о судбини моћних, па немоћних, спада у врхунске пасаже ове књиге.

У СУСРЕТ Рајко Радовић је есејиста, литерата, критичар, аутор самосвојног и језички раскошног рукописа. Суверено се креће у подацима из филма, али из свих области о којима пише. Мајстор је асоцијативног поређења, финог иронијског отклона и духовитог сажет-

зивним акцијама и јавним иступима покуша освијестити људе, али и сам је знао да је то узалуд, услијед чега му је остала та племенита резигнација и грађански активизам, односно стварање илузије о друштву какво смо могли постати да је таквих попут њега било више. Разлог због којег нисмо је сама партија, што је можда и његова најважнија интелектуална оставштина. Стога је Контићев завршни увид о овој теми и распаду партије и земље, с освртом на битно различиту судбину, перцепцију па и сахрану Нијаза Дураковића и Здравка Гребе један од снажнијих момената књиге. Вриједне и због тога јер је поновно вратила Гребину ироничну, а болно истиниту контрапаролу партијској с првих избора, кад је штампао плакате са слоганом „Умријећемо заједно“. Све ово је вјероватно и разлог због којег нема озбиљних студија о пријеломним осамдесетим и првим годинама деведесетих. Националисти их не пишу јер желе да се то доба потисне и да сви помисле како свијет почиње од њих, док их људи с лијево-либералне сцене заобилазе јер им се не свиђа оно до чега су данас дошли.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА

У књизи има доста детаља из ратног периода, обиљеженог ужасима и Гребиним активизмом и контактима с међународним организацијама те људима попут Сузан Зонтаг и Ени Лабовиц, али и Контићевих новинарских увида у пријеломне догађаје и одлуке. Архива Ослобођења предста-

ка. Његова есејистичка анализа нашег времена је жестоко огољена, али озбиљно документована. Подаци су му једнако проверени и кад пише о „MacMafiji“, Бин Ладену, или Фукујами, или да разговара са Џоди Фостер, редитељем Сколимовским, или са иконама антиглобализма, као што су Софи Фиенес и Славој Жижек. Неко је поделио епохе Нове ере: тако да је средњи век, раздобље религије, па следи век Просвећености, затим деветнаести век, доба историје, двадесети, век идеологије, а наше време је време Вештачке интелигенције. А ја бих додала и време хаоса. „Ми гледамо слике хаоса преко интернета и у ТВ вестима, али притом заборављамо да слике хаоса исто тако гледају и нас“, каже Радовић у једном есеју. Подсећа нас да ми нисмо само посматрачи, већ и посматрани. Подсећа нас и на то да нам се брза машина коју смо научили да ради уместо нас, већ помало руга. Сматра да је природа која нас је стварала била сувише болећива, па су јој се поткрале и неке грешке које сад тешко поправљамо. На пример, алгоритми су нам сувише спори. Можда се вештачка интелигенција спрема да је у томе коригује. Идемо ли томе у сусрет. Надам се да нисмо толико неопрезни да на време не осетимо да је у питању сурово хлађење хуманитета. А можда је то ближе него што нам се чини. То ће нам се догодити највише зато што смо у међувремену све велике идеје појели, а глад нисмо утолили. Машина се већ спрема да поједе нас. Нећемо бити баш неки укусан залогај, судећи по овим есејима. 

вља један од кључних повијесних извора у књизи, комбинирана с особним искуством и записима сувременика. Иако то аутору није било у првом плану, у књизи се сусрећемо и с компарацијом друштвене и медијске стварности на југославенском простору деведесетих година, с репортажама и интервјуима из тог доба, као и с детаљним приказом фамозног Гребиног сусрета и свађе с Кустурицом и Нелетом Карајлићем у Чешкој у току рата. Све наведено Контић је посложио кронолошки, при чему је посебно дирљив момент био онај у којем се круг Здравка Гребе иницијалног револуционара из ‘68. те касније човјека уредне партијске каријере, али и првога у вишедесетљетној повијести партије који је дао оставку на чланство у Централном комитету и након утопијског покушаја на 14. конгресу СКЈ дигнуо руке од политике, затворио наступом на пленуму везано, уз социјалне протесте 2014. и на Партизанском гробљу у Мостару пар година након тога. Није Контић занемарио ни Гребино школовање и примарну каријеру професора, а књигу је одјавио сјајним мини есејем о томе „ко је био Здравко Гребо“. Укратко, добили смо енциклопедију једног времена, монографију о једном човјеку и низ аналитичких есеја о бурним догађајима и људима, све уз упечатљив дизајн Шејле Камерић и ону малу петокраку у углу која је пратила и Гребин животни пут и пут његових родитеља и која је на концу створила земљу коју је покушао обранити.  oslobođenje.ba

kaaitheater.be

A TEMPO

ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

Н

епотпун како то уобичајено стилске етикете јесу, термин „спектрална музика“ односи се на дјела групе француских композитора након генерације пост-веберноваца. Крајем седамдесетих година прошлог стољећа Жерард Грисеј, Уг Дуфор, Тристан Муреј, Мишел Левина формираће такозвани l’Itinéraire (фр. Пут, рута) нове француске музике, тежећи тиме да заузму чврсту позицију супротну послијератном дармштатском серијализму. Укратко, етикета „спектрална музика“ односи се на чињеницу да је ова група композитора још у првој фази постојања, свој музички језик темељила на анализи физичких феномена звука. Проучавање карактеристика музичког спектра, захваљујући компјутерима који су важан алат за компоновање и спектралну анализу у другој половини XX стољећа, недвојбено произилази из жеље за формирањем новог језика који се базира на природи самог звука, а не нужно на његовим комбинацијама и западним хармонијским устаљеним моделима организације дјела. Спектралисти одбијају квалитативно изравнавање свих интервала, те детаљно анализирају њихове засебне феноменолошке разлике. Вјероватно најважнији представник групе itinéraire је Жерард Грисеј (1946-1998). На l’École normale de musique у Паризу студирао је са композитором Оливиером Месјеном, а касније и са Карлхајнцом Штокхаузеном и Ђорђом Лигетијем у Дармштату. Поред занимања за музичке спектре, Грисеј је у својим дјелима преиспитао важност временског чимбеника. Није ли најбоља дефиниција звука управо та да он пролази; одакле он долази; гдје заправо иде; шта се дешава између звука А и Б; колико звук може бити компримиран, а колико проширен – нека су од питања којима се композитор бавио у својим есејима. Као већина авангардних композитора, и он је своју композитивну технику теоретизирао, притом биљежећи и филозофске мисли о музичкој естетици које су га се посебно дојмиле. У случају Грисеја, од круцијалног је значаја додир са мишљу Хенрија Бергсона и његовим покушајима дефиниције музичког времена. Ипак, проблематика времена у спектрал-

VORTEX TEMPORUM VORTEX TEMPORUM ЗА ШЕСТ ИНСТРУМЕНАТА (1996) ЈЕ ЕМБЛЕМАТИЧНА КОМПОЗИЦИЈА КОЈА СА ВРЛО СЛОЖЕНИМ ТЕХНИЧКИМ СРЕДСТВИМА ПРЕД НАС СТАВЉА ВИШЕ КВАЛИТАТИВНО РАЗЛИЧИТИХ ВРЕМЕНА, КОЈА СУ У СТАЊУ У ПОТПУНОСТИ ДЕЗОРИЈЕНТИСАТИ СЛУШАОЦА. ПРОЦЕС УСВОЈЕН У ОВОЈ КОМПОЗИЦИЈИ ПОСВЕ ЈЕ ОРИГИНАЛАН

ној музици има сасвим засебно мјесто и доноси нове резултате у односу на Грисејеве француске претходнике. Почевши од циклуса шест комада за различите камерне формације Les Espaces Acustiques (компоновани између 1976. и 1985), музика овог композитора далеко је од музичког ‘заната’, што се не може рећи за мноштво складатеља постмодернистичких музичких струја који се интензивно служе компјутерском анализом звука. Грисеј се користи спектрографима и компјутерима да би рашчланио звук у његове најситније компоненте (хармонске тонове или спектре), али та екстремна контрола музичког материјала, коју ни Дебиси, нити Месјен нијесу имали прилику да примијене, нипошто није самој себи сврха. Истина, он се служи Молесовом теоријом информације и Фибоначијевим низовима у свом компоновању, али сви технички поступци су усмјерени ка зачетку идеје о лиминалној музици у којој је укинута свака дијалектика између материјала и облика. Лиминале, ријеч која потјече из латинског језика и означава границу, у овом случају лимит нашег слушног апарата (доња и горња граница), као и лимите наше перцепције времена. Његова музика могла би се још дефинисати и као музика која испитује акустичко-психолошке границе људског бића.

ције, понављања arpeggia и фигурација. Оно што највише фасцинира у овом дјелу јесте начин на који исти музички материјал бива кориштен изнова у различитим временима. У Vortex temporumu је (I став) почетна музичка фигура, која својим обликом подсјећа на синусоидни звучни вал, представљена у различитим облицима: проширеном (композитор то дефинише као „вријеме китова“), тренутном или стварно (тзв. „људско вријеме“) и изразито компримираном облику („вријеме инсеката“). Ова три типа времена су оно што Грисеј назива архетипима и на њима је заснован цијели Vortex. Важно је за издвојити како клавирска издвојена дионица у трећем дијелу првог става досеже горње границе виртуозности. Клавир кориштен у току овог цијелог дјела, наштиман је за четвртину тона ниже, што мијења звук инструмента, те игра велику улогу унутар односа микроинтервала. Сам композитор дефинисао је Vortex на слиједећи начин: „Разградња материјала у корист чисте издржљивости [понављања], сан је који спроводим дуги низ година. Vortex temporum је могуће, само хисторија једног arpeggia у времену и простору – са тачке гледишта наших ушију.“

У том смислу његов Vortex temporum за шест инструмената (1996) је емблематична композиција која са врло сложеним техничким средствима пред нас ставља више квалитативно различитих времена, која су у стању у потпуности дезоријентисати слушаоца. Процес усвојен у овој композицији посве је оригиналан. Сам наслов указује на сустав рота-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

На концу, успоредимо ли Дебисијев, Месјенов и Грисејев приступ овом важном питању, на начин на који им је то у њиховој епохи било омогућено, разумјећемо да је он породио три различите музичке експресије са вишеструко занимљивим резултатима, подједнако значајне како за музику и њену естетику, тако и за слушаоца који у њиховој сублимности има прилику уживати.  Vortex temporum I, II, III youtu.be/rXaNFBzgDWI

8

30. април 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: МИЛАН ЗЛОКОВИЋ

МАЈСТОР НОВОГ ОБЛИКОВАЊА УРБАНИХ ПРОСТОРА

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

У БЕОГРАДУ 1928. ГОДИНЕ ОСНИВА ГРУПУ АРХИТЕКАТА ГАМП, КОЈА ОДЛУЧНО РАСКИДА СА АКАДЕМСКИМ ИСТОРИЦИЗМИМА. ОБЈАВЉИВАЊЕМ ТЕКСТА „СТАРА И НОВА СХВАТАЊА“ ЗЛОКОВИЋ СЕ ЕНЕРГИЧНО ОБРАЧУНАВА СА ЕКЛЕКТИКОМ XIX ВИЈЕКА ЧИМЕ ЗАДОБИЈА ПОПУЛАРНОСТ ДЕСЕТИНА МЛАДИХ АРХИТЕКАТА КОЈИМА ПОСТАЈЕ ИДЕЈНИ ВОЂА ПРИВАТНА АРХИВА

Родио се у Трсту од оца Ђура Злоковића, капетана дуге пловидбе из Бијеле и мајке Даринке Милетић из Прчања. Дипломирао је на Техничком факултету Универзитета у Београду, Одсјек за архитектуру (1921) и наставио усавршавање у Паризу, на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts (1922-23). Повратком у Београд, 1923. године почиње као асистент и радни вијек ће провести на Архитектонском факултету као доцент-професор, у академском послу до краја живота. Припада првој генерацији српске Модерне. У Београду 1928. године оснива групу архитеката ГАМП, која одлучно раскида са академским историцизмима. Објављивањем текста „Стара и нова схватања“ Злоковић се енергично обрачунава са еклектиком XIX вијека чиме задобија популарност десетина младих архитеката којима постаје идејни вођа. Посједовао је инстинкт за преображај схватања архитектуре, актуелно за ново вријеме узмеђу два рата. Пресудно је заслужан за промјену програма наставе Архитектонског факултета у Београду, од еклектичко-класицистичке и српско-византијске ка архитектури Модерне. Ова прекретница у програму факултета утицала је на ново обликовање урбаних простора, на нови укус и јавну естетику, на нове градитељске технологије и свеукупну друштвену свијест у читавом региону. Новодипломирани архитекти доносили су својим срединама сасвим нове архитектонске амбијенте. Злоковић је израдио око сто седамдесет пројеката и освојио око шездесет награда на архитектонским конкурсима, највећим дијелом у периоду између два свјетска рата. Многи пројекти му нијесу изведени као Учитељска школа на Цети-

Портрет Милана Злоковића

Покренуо је 1931. године питање израде регулационог плана Боке Которске и указао на проблем неконтролисаног ширења насеља у Боки. У Будви је 1934. члан комисије за подизање споменика С. М. Љубиши и одредио је постављање спомен плоче на родној кући. У научном бављењу Злоковићем, др арх. Љиљана Благојевић истиче његов вишеструки идентитет као базу његовог широког спектра архитектонског сензибилитета. Туристичко насеље Медитеран у Улцињу (1961) у коауторству са сином и кћерком је међу првим хотелима већих капацитета у стилу Модерне у Црној Гори који се на извјестан начин усталио као функционални и естетски правац у хотелској архитектури.

Болница у Рисну 1938. година

њу (1931); Градски павиљон у Котору са пословницом „Путник“ (1932). Вила „Ривијера“ у Херцег Новом (1934) је први примјер дуплекс станова у Црној Гори. Народни дом у Бијелој (1934) у новом рукопису а Царинарница у Котору, (1935) крајње прочишћено, уредно, са фасадама од бијелих камених плоча, израста из риве у контрасту рустикалних средњовјековних бедема Котора. Успостављена је нову архитектонска ликовност у Боки Которској. Највећи добротвор у историји Црне Горе Васо Ћуковић (1858-1933) Ришњанин у Америци, донатор је (данашњи износ од 5 милиона долара) болнице у Рисну са 350 кревета. Злоковићев пројекат (1938), храбар за то вријеме, репрезент је Злоковићеве нове архитектуре. Истовремено високо је подигао болнички стандард након дотадашњих аустроугарских болница. М. Злоковић обилази бокешке барокне палате и цркве, анализира их, прави забиљешке са коментарима, у маниру великих градитеља, а пред Богородичним храмом у Прчању каже да се објекат доста разликује од пројектованог „да су и гријешили али не много“. Сматра да мијешањем различитих култура са традицијом добијају се нове оригиналне форме. Он биљежи мапе на којима нема граница држава него стрелице одакле дола-

зе културни утицаји: романски са запада, Италија, Ломбардија. Са југа: Византија, Грчка. Византијски и муслимански утицаји са југоистока из Мале Азије.

За њега је архитектура превасходно сразмјера, пропорцијски однос геометријских облика на начелима реда, мјере и хармоније. Из такве архитектонске мисли, послије рата (1945) Злоковић развија пропорцијске дијаграме и модуларне мреже у којима треба да се креће објекат. Структура објекта мора да тежи ка узвишеном реду продуховљеног геометризма заснованог на функционализму. Историчар арх. Зоран Маневић писао је да се ради о градитељском ритуалу старих мајстора које је Злоковић покушао да рационализује. Неколико Злоковићевих пројеката у Београду добили су ста-

Црна Гора није до сада успијевала да институционално спозна и валоризује и региструје градитељску историју коју баштини неколико вјекова. Десетине међународних конвенција је на то обавезују. Посебне су у случају архитектуре: Конвенција о заштити архитектонског насљеђа Европе из Гранаде 1985. године, а Савјет Европе је још 1991. донио Препоруке о заштити архитектонског насљеђа XX вијека.

тус културног добра: стамбена зграда у улици Краља Милутина (1926); сопствена кућа на Неимару (1927); Вила Штерић и Вила Пендић (1932), Управна зграда са салоном и сервисом ФИАТ-а на Аутокоманди. Зграда Универзитетске дјечије клинике (1933) у Београду представља једно од најзначајнијих примјера српске архитектуре и означава почетак периода зрелог модернизма у Србији. Поред бројних академских предавања у земљи и иностранству, Злоковић је аутор десетине научних и стручних радова из области архитектуре. О Милану Злоковићу написано је око 80 текстова, научних радова и књига. Породичну градитељску традицију су наставили син, проф. др Ђорђе Злоковић, члан САНУ, ћерка проф. др арх. Милица Мојовић, и унук др арх. Ђорђе Мојовић. Изненада у 67. години напустио је овај свијет.  ПРИВАТНА АРХИВА

И

ако 57 година, проф. др арх. Милан Злоковић, (1898– 1965) није међу живима, у сјећањима и предању великог броја архитеката и даље је присутан. Његова изведена дјела, педагошко учење и теоријски рад су фундаменти из којих је израстала нова архитектура на овим просторима прве половине XX вијека.

ПОБЈЕДА – КУЛТ указује на значајна архитектонска дјела која красе дјелове наших градова, поред којих са задовољством пролазимо а често не знамо ауторе тих здања.

Улцињ хотел Медитеран 1961. година