Dnevni list Pobjeda 30.10.2021.

Subota, 30. oktobar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20098 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Premijer u Skupštini poručio da će njegova ostavka mnogima ostati samo „pusta želja“

Krivokapić: Svi koji hoće prelaznu ili manjinsku vladu saučesnici su bivšeg režima

Odgovor urednika Pobjede na neistinite navode iz reagovanja Ministarstva odbrane kojim se targetira potpukovnik Igor Knežević

STR. 4.

Dugogodišnjem novinaru i uredniku Radio televizije Crne Gore Branku Vojičiću uručeno je juče rješenje o otkazu u matičnoj kući uz obrazloženje da je odbio da zaključi aneks ugovora o radu kojim se raspoređuje „na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa rada“.

Odlukom koju potpisuje aktuelni generalni direktor RTCG Boris Raonić, Vojičić je ostao bez posla godinu prije penzionisanja i to nakon 41 godine i tri mjeseca radnog staža.

Na pitanje kako komentariše odluku menadžmenta, kazao je da „svako ko je očekivao od Raonića da će zakonito da postupa, grdno se prevario“.

- Nezakonito je izabran, bez javne rasprave mijenja sistematizaciju u firmi i namješta ljude sa strane, na elektronskim sjednicama povećavaju sami sebi dohotke, što je uradio sa predsjednikom Savjeta RTCG. O mojoj kolumni koju sam dostavio trebalo je pet dana da se izjasni, očito da su mu konsultacije bile neophodne sa onima koji su ga postavili. Dakle, on je tipičan primjer kako se, pod firmom oslobađanja i nezavisnosti, Javni servis direktno podvodi pod uticaj aktuelnih političkih struktura – ocijenio je Vojičić u izjavi za Pobjedu.

Tokom karijere duge četiri decenije, Vojičić je bio urednik u Pobjedi, generalni direktor RTCG. Autor je knjiga ,,Prevrat 89“, ,,Unutrašnja strana rata“ i televizijskog serijala ,,Od referenduma do referenduma“...

STR. 7.

Počela izrada nacrta zakona o planiranju i izgradnji, u okviru kojeg ostaju i nezakonite građevine

STR. 5.

Ove godine legalizovano 615 objekata

Ministarki Injac ,,hvali“ činjenica, ali joj ne fali manipulacija

Izvršna direktorka CGO Daliborka Uljarević kaže da napadi na nju potvrđuju nespremnost vlasti da prihvati realnost

Podignuta optužnica protiv Koste Obradovića zbog pokušaja ubistva Nikole Vulevića D. MALIDŽAN

Za dvije godine od nagrade za životno djelo do otkaza

D.MIJATOVIĆ

I.MANDIĆ

Ne postoje saznanja koja mogu dokazati da u Upravi policije postoje ljudi koji su bliski kriminalnoj grupi Veljka Belivuka - kazao je Zdravko Krivokapić.

Poručio je i da se ne može povezivati donošenje odluke o formiranju Tužilačkog savjeta sa rekonstrukcijom STR. 2. i 3.

Vlade

ČISTKE U RTCG: Boris Raonić dao otkaz Branku Vojičiću, dugogodišnjem novinaru i uredniku, nakon četiri decenije rada i godinu do penzije

STR. 10.

Ne baca se kamen na onog ko vas suoči sa činjenicama STR. 8.

Pozvao ga da mu vrati novac, a onda pucao u njega

2

Politika

Subota, 30. oktobar 2021.

Premijer u Skupštini poručio da će njegova ostavka mnogima ostati samo „pusta želja“

- Oni koji bi se opredijelili za takvu avanturu, ja im želim političku sreću, ali građani to ne bi prihvatili – kazao je Krivokapić odgovarajući na pitanja poslanika, dodajući da su građani željeli da vlast traje do narednih izbora. Istakao je i da će njegovo podnošenje ostavke na mjesto premijera ostati samo „pusta želja“.

Krivokapić: Svi koji hoće prelaznu ili manjinsku v saučesnici su bivšeg reži I.MANDIĆ

PODGORICA – Svi koji bi se opredijelili za prelaznu i manjinsku vladu, direktni su saučesnici sa onim što je prethodni režim radio – kazao je predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić juče na premijerskom satu u Skupštini Crne Gore.

BELIVUK I POLICIJA

Krivokapić je, na pitanje Borisa Bogdanovića (Demokrate), rekao da ne postoje saznanja koja se mogu dokazati da u Upravi policije postoje ljudi koji su bliski kriminalnoj grupi Veljka Belivuka.

- Samo se može praviti pretpostavka. Nadam se da će tužilaštvo, koje vjerovatno u ovom trenutku nema kapaciteta za to, privesti pravdi ovaj slučaj – kazao je Krivokapić, na pitanje Bogdanovića ko je naredio ukidanje zabrane ulaska u Crnu Goru Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću i da li to ima veze sa, kako je istakao, planiranim aktivnostima organizatora neuspješnog parlamentarnog puča.

Krivokapić je rekao da je zabrana ulaska u Crnu Goru Belivuku i Miljkoviću ukinuta 28.

12. 2020.

- Tada je UP imala menadžment koji je pripadao isključivo DPS-u. Neko je jednim klikom promijenio status lica kojima je bio zabranjen ulaz u Crnu Goru. Je li to hajdučija – kazao je Krivokapić, dodajući da je istraživanje pokazalo da su dva službenika to uradila na usmeni nalog starješina policije.

Istakao je da direktor ANB-a Dejan Vukšić „nije znao da je ta dva čovjeka koji predstavljaju - ne dio kriminalnog miljea, nego mnogo šire - neko pustio“.

- Informacije su išle na tri nivoa. Prvi kriminalni, drugi politički blisko i treći jedino u pravom smjeru. To je bila predstava Crne Gore - kazao je Krivokapić.

Znam, ali nemam dokaze, poručio je premijer, „da su tada ušla još dvojica koji su profesionalci iz Srbije sa nekim

Zdravko Krivokapić

namjerama koje ne mogu da dokažem“.

UMJESTO NAPRETKA, NAZADOVANJE

Raško Konjević (SDP) pitao je premijera osjeća li odgovornost jer je Crna Gora dobila najlošiji Izvještaj EK. Krivokapić je odgovorio da je želja da se Izvještaj predstavi u negativnom kontekstu.

Istakao je da će Vlada vrlo brzo imati akcioni plan, te da je indikativno da u Izvještaju ne piše o dinamičkom planu za poglavlja 23 i 24. Kazao je da bi citirao nekog amabsadora, ali da ne želi da ih zloupotijebi.

- Zabrinutost koja je nametnu-

Ne postoje saznanja koja mogu dokazati da u Upravi policije postoje ljudi koji su bliski kriminalnoj grupi Veljka Belivuka - kazao je Zdravko Krivokapić. Poručio je i da se ne može povezivati donošenje odluke o formiranju Tužilačkog savjeta sa rekonstrukcijom Vlade ta u ovom dijelu da se cijela Crna Gora bavila SPC je nešto što nam je nametnuto, instrument koji je bio vješto iskorišćen da bi neko rekao da MCP nije autonomna. To samo može da kaže neko ko ne zna kanonsko pravo. Ovdje se desilo nešto što je neko planirao 25 godina, da projektuje partijsku crkvu.

Konjević premijeru sugerisao da iz Srbije dođe sa jasnim stavom o Svetozaru Maroviću Raško Konjević sugerisao je premijeru da prilikom zvanične posjete Srbiji ključna tema sa predstavnicima tamošnjih državnih organa bude izručenje Svetozara Marovića Crnoj Gori.

- Očekujem da ćete izdejstvovati da visoki funkcioner DPS-a koji je priznao da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe a koji boravi u Beogradu, bude izručen.

Ohrabrujem vas da to bude ključna tema prilikom vaše posjete

Srbiji – kazao je Konjević.

Krivokapić je odgovorio da se ne bavi trgovinom.

- Uputili smo sve što je do nas i proslijedili blagovremeno. Da li neko osjeća odgovornost zašto je Marović otišao u Beograd, pitajte one koji su bili vaši saborci – odgovorio je Krivokapić.

Konjević je istakao da to kako je Marović došao u priliku da ne bude u Crnoj Gori treba „raščlaniti do kraja“.

Mislim da je to veliki grijeh kaže Krivokapić.

Konjević je rekao da je Izvještaj EK takav jer smo, kako je istakao, ,,iščašili institucionalni okvir”.

- Vi ste premijer koji nema podršku. Imamo blokadu parlamenta. Umjesto da pozovete i većinu i opoziciju na ozbiljan

inkluzivni dijalog, što traži EU, zauzeli ste stav – može da se u parlamentu dešava šta god, bićete premijer dok neko iz većine ne pokrene pitanje vašeg povjerenja. Nadam se da će neko iz većine shvatiti da vaše upravljanje Vladom, njima nanosi štetu – istakao je Konjević.

,,DEMOHRIŠĆANI“ - Vi ste u obavezi prema pravdi da prva tema sa Brnabić i Vučićem bude Marović.

Uvreda je za vas i državu da budete u Beogradu i da znate da vam lice koje vaši organi potražuju zbog organizovanog kriminala tih dana bude sugrađanin – rekao je Konjević i poručio premijeru da se iz Srbije vrati sa jasnim odgovorom zašto je Marović tamo i zašto Srbija ne poštuje međunarodne ugovore.

Raško Konjević

Na konstataciju premijera da „još jednom ima izazov da imenuje Konjevića za svog savjetnika za međunarodne odnose“, Konjević je rekao da ne bi mogao pomoći Krivokapiću.

Kazao je da je sa Krivokapićem teško sarađivati.

- Jednom ste mi nudili da budem u vašoj partiji, ja vam čestitam što je formirana.

Najveći broj vaših savjetnika i ministara dolazi u sukob sa vama. Vama ministar kaže da ste izdavali nezakonita uputstva – rekao je Konjević.

- Za razliku od prethodnog sistema u kojem se ispunjavao nalog jednog čovjeka, ja sam ministrima dao slobodu da do-

Premijer: Pružam ruku manjinama, ali ne vječno Ibrahimović: Izabrali smo one kojima vjerujemo - Sa svih rukovodećih mjesta uspjeli ste da promijenite predstavnike manjinskog naroda – kazao je Ervin Ibrahimović (BS), koji je premijera pitao da ocijeni Izvještaj EK o kadrovskoj politici Vlade i manjinskim pravima.

- Nema diskriminacije, selektivnosti i revanšizma – odgovorio je Krivokapić, dodajući da pruža ruku manjinama, ali i da je za to potrebna druga strana.

- Valjda ne očekujete da ću vječito da držim ruku u vazduhu. Nudio sam vam da uđete u Vladu, to je vaš izbor – rekao je Krivokapić.

Ibrahimović je kazao da je Izvještaj pokazao da Vlada nije ostvarila napredak.

- Ne želim da budem maliciozan, ali pitao bih vas da li vam neko iz Beograda ili RS preporučuje ovakvu kadrovsku politiku – kazao je Ibrajimović.

Kazao je da je u Baru Vlada „očistila“ sav rukovodeći kadar koji je pripadao manje brojnom narodu, a u Pljevljima je od 300 primljenih radnika samo jedan Bošnjak.

- Nemojte da očekujete da ćete nas uplašiti. Izabrali smo da budemo sa onima kojima vjerujemo – kazao je Ibrahimović.

stignu svoj domet – odgovorio je Krivokapić. Neko je to uradio brže, neko sporije, neko je zatajio u kritičnom periodu i ne ispoljavam samovolju, nego sam institucionalizovao šta treba ispitati – dodao je.

Krivokapić je naveo da Vlada priprema tri projekta – Evropa sad, Evropa ovdje i Crna Gora odmah.

- Imao sam utisak da smo na osnivačkom kongresu demohrišćanske partije – rekao je Konjević i podsjetio Krivokapića da je broj nezaposlenih veći za 27.000, da je gorivo 14 puta poskupilo od kad je on premijer, da je ulje 75 odsto skuplje, a brašno 30-40 odsto.

Politika

Subota, 30. oktobar 2021.

- Puno obećavate, malo završavate. Nijeste realizovali 60 miliona eura kapitalnog budžeta, nijeste investirali ništa. Ne može Vaša Vlada da uradi ništa, jer da može, izabrali biste ministra pravde za pet mjeseci – dodao je Konjević.

PREMIJER BEZ VAKCINE

Jevto Eraković (DPS-LP) pitao je premijera osjeća li odgovornost za katastrofalne rezultate, kao predsjednik Savjeta za iskorjenjivanje korona virusa.

- Vjerujem da ste jedini predsjednik nacionalnog tijela za borbu protiv korona virusa koji nije vakcinisan. Rezultati na suzbijanju bolesti su vam katastrofalni – kazao je Eraković.

Krivokapić je kazao da je obezbijeđeno milion vakcina, a procenat imunizovanih je, kako je rekao, viši nego u drugim zemljama EU. - I dalje u euforiji opčinjenosti vašim vođom, postavljate pitanje koje je trebalo da postavite toj adresi, da li ću da podnesem ostavku. Narod nije zaboravio afere, telekom, limenka, koverta… Zar se ostavka ne podnosi kada istraživački konzorcijum objavi bazu podataka u kojima se krije vaš predsjednik – rekao je Krivokapić.

Kazao je da Vlada nije željela vakcine ni od jednog privatnika, nego po uredbi sa proizvođačem ili državnim autoritetom.

Eraković je kazao da smo prva država u svijetu po broju zaraženih i peta po broju umrlih na milion stanovnika, da hiljadu i dvjesta umrlih imamo više nego u Luksemburgu. U Crnoj Gori je, kako je rekao, od početka rada nove Vlade od kovida umrlo osam puta više ljudi nego što ih je izginulo u Mojkovačkoj bici. Naglasio je da situacija postaje sve gora i da se primičemo broju žrtava opsade Skadra.

- Smrtnost o kojoj pričate nije tačna. Bavite se statistikom.

Nikad nijeste krenuli da ispitujete da li je neko umro od korone ili sa koronom. Pitate me zašto nisam vakcinisan, ali Vas odgovor ne zadovoljava – rekao je Krivokapić.

DEGRADACIJA

Branko Radulović (PzP) pitao je premijera da li je spreman da se, po bilo koju cijenu, zaustavi proces dalje degradacije i nazadovanje u integracijama.

Krivokapić je rekao da Vlada čini sve da dovede do konsenzusa.

- Pokazao sam ličnu odgovor-

Temeljni ugovor treba da bude potpisan u Crnoj Gori PODGORICA – Tokom zvanične posjete premijera Zdravka Krivokapića Beogradu, koja je predviđena za iduću sedmicu, neće biti potpisan temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Krivokapić je to kazao juče, nakon premijerskog sata, ističući i kako temeljni ugovor „treba da bude potpisan u Crnoj Gori“.

Naveo je i da je temeljni ugovor usaglašen sa svim zahtjevima koji proizilaze iz prakse prethodno definisanih ugovora sa Svetom stolicom i islamskom i jevrejskom zajednicom.

- Ugovor je proslijeđen Svetom sinodu i kada ga Sinog usaglasi biće poznat i datum potpisivanja – kazao je Krivokapić.

Premijer je najavio i da će se, tokom zvanične posjete Beogradu 2. i 3. novembra, sastati i sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kada je riječ o osnivanju Demohrišćanske stranke, Krivokapić je kazao da nije rekao da će osnovati partiju, već da razmišlja o tome.

- Obaveze mi ne dozvoljavaju da se posvetim bilo čemu drugom. Nisam posvećen ni porodici, ni kumovima, ni prijateljima. Želim da u Crnoj Gori ostavim trag koji će osjetiti svaki građanin. Nemam namjeru da ulazim u takav izazov, ali ako se nešto desi u političkom smislu, onda ne bih iznevjerio očekivanja građana – kazao je Krivokapić.

Govoreći o optužbama da je u Institutu za ljekove jedna osoba zaposlena bez uslova da bi svojim sinovima obezbijedio povlašćenu poziciju u oblasti farmacije, Krivokapić je kazao da bi volio da to neko dokaže.

- Ne privilegujem ni svog sina, ni svoju ćerku. Svi građani Crne Gore su moja djeca. Šansu treba dati kompetentnim, mladim osobama, koje mogu da daju najviše i da to građani osjete. Najvažnije je da sistem dobro funkcioniše - zaključio je Krivokapić. Đ.Ć. nost i kazao da ću razmotriti svaku inicijativu za unapređenje rada Vlade iza koje stoji 41 poslanik. I da u njoj budu predstavnici manjinskih stranaka. Pozivam sve iz većine da izglasaju tužilački savjet jer je on predusov za rješavanje stanja u kojem smo, i Skupštinu da inicira i taj proces – rekao je Krivokapić.

- Dajemo vam podršku za sad, kazao je Radulović. Vlada sa četiri potpredsjednika, ne znam Dritane da li si tu i ti, i 18 ministarstava. Mora biti lidersko ekspertska – kazao je Radulović.

Poručio je da nije bilo DF-a, ne bi bilo ni pada DPS-a, i upitao „zar treba Srbe da izopštimo iz društvenog života, da im biramo vođe i da im kažemo ne možete biti u vladi, ni vaš vođa“.

OSTAVKA

Ivan Brajović (SD) pitao je premijera je li spreman da podnese ostavku, navodeći da su vanredni izbori najispravnije rješenje, jer je Crna Gora, kako je kazao, u institucionalnoj krizi koja nije zabilježena.

- Pitate me da li treba da podnesem ostavku. To je vaša pusta želja – odgovorio je Krivokapić. Jer ako biste bili pravi demokrata, pitali biste kako mogu izbori da budu demokratski bez izmjene izbornog zakonodavstva, bez novog tužilaštva. Gdje je Vaša lična odgovornost bila kada ste iz ove sale hapsili poslanike da bi diktat jednog čovjeka sproveli u djelo – pitao je Krivokapić.

Prigovorio je Brajoviću da sve krivice pripisuje Vladi.

- Jesam li ja krivac jer Skupština ne radi, jeste li vi poslanik ili ja, da li ste vi ostavili nasljeđe pravosudnog sistema koje je

potpuno u v. d. statusu - rekao je Krivokapić.

Brajović je kazao da su normalne promjene, ali ne one koje nas strmoglavo vuku dolje.

- Shvatate li da Vas niko ne podržava. Evo, ne podnosite ostavku, nego pokrenite pitanje povjerenja – predložio je Brajović premijeru.

TUŽILAČKI SAVJET

Suada Zoronjić (Crno na bijelo) pitala je Krivokapića da li mu je prihvatljivo da izglasavanje tužilačkog savjeta bude uslovljeno dogovorom o rekonstrukciji Vlade.

- Ne možemo povezivati donošenje odluke o formiranju tužilačkog savjeta sa rekonstrukcijom Vlade. To je moj lični i stav ministara. To nijesu dva ista elementa i jedan ne može da uslovljava drugi. Ali imate i stav dvije najveće grupacije koje to insistiraju – odgovorio je Krivokapić.

Istakao je da postoji organizovana kriminalna grupa koja je već tri godine u pritvoru, ali za tri mjeseca može da izađe na slobodu, jer se, kako je rekao, niko iz pravosuđa nije usudio da obavlja svoju aktivnost.

- Na osnovu podataka iz januara imate 128 specijalnih krivičnih prijava, pri čemu svi stručnjaci tvrde da proces ne može biti završen od 3 do 5 godina, a nijedan nije pokrenut sa mrtve tačke. Imate tužioce i sudije koji ne ispunjavaju kriterijume a postali su to – rekao je Krivokapić, poručujući da zato formiranje tužilačkog i sudskog savjeta ne može da čeka.

Dragana Ivanovića (SNP) zanimalo je ima li Vlada ima plan da riješi nezaposlenost.

Krivokapić je kazao da slijedi godina reforme, te da će kapitalni budžet biti najmanje 450 miliona eura. I. KOPRIVICA

Predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine dao iskaz u novosadskoj policiji po zamolnici crnogorskih državnih organa PODGORICA – Predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak dao je iskaz novosadskoj policiji, po zamolnici nadležnih organa Crne Gore, povodom građanskog protesta na Cetinju 5. septembra koji je podržao i stao uz građane naše zemlje u znak otpora poniženju koje su Crnoj Gori priredili Crkva Srbije, zvanični Beograd i aktuelna vlast, ustoličenjem svog mitropolita Joanikija Mićovića u Cetinjskom manastiru. Čankova stranka juče je saopštila da mu je na saslušanju rečeno da je NVO Alternativa protiv njega podnijela krivičnu prijavu zbog osnova sumnje da je izvršio krivično djelo pozivanje na nasilnu promjenu ustavnog uređenja.

Lider LSV rekao je tokom ispitivanja da je na teritoriju Crne Gore ušao 3. septembra, a napuštio je tri dana kasnije.

- Po ovom pitanju ne želim ništa posebno da izjavim, jer je ovdje izmišljena organizacija koja služi tome da se ja, ako je moguće, zastrašim i izložim neprijatnostima zato što sam dao podršku prijateljima u Crnoj Gori da sačuvaju mir i bezbjednost u svom gradu Cetinju. To je besramna haranga na drugačija mišljenja i zato će njeni inicijatori i njihovi surabotnjici u Republici Srbiji kad-tad odgovarati. Ovom prilikom nije dostavljena krivična prijava, a navodi koji su mi predočeni su netačni i neistiniti – kazao je on.

Istražiteljima je rekao i da je protiv njega krivičnu prijavu „na istu temu u Srbiji podnijela NVO Dveri“.

Čanak: Besramna haranga na drugačija mišljenja S.VASILJEVIĆ

e vladu ima

Premijer kazao da neće potpisati sporazum između SPC i države tokom njegove posjete Beogradu

3

Nenad Čanak

- A glavni zastupnik ove škole mišljenja je Ivica Dačić. Kada na kraju pogledam ko to vodi kampanju protiv mene, potpuno je jasno da sam na pravoj strani - poručio je Čanak.

Pobjeda je prije skoro mjesec objavila da policija i tužilaštvo pripremaju krivičnu prijavu zbog događaja na Cetinju, kako bi građanski protest prikazali kao skup ekstremista, svojevrstan pokušaj državnog udara i teroristički čin.

Nekoliko dana kasnije na Cetinju je, 7. oktobra ujutro, uhapšen Neno Kaluđerović.

Uveče oko 22 sata, nakon saslušanja pred specijalnim tužiocem, pušten je da se u daljem postpuku brani sa slobode.

Crnogorska policija 5. sep-

tembra ujutro brutalno je razbila građanski skup u Prijestonici, za što je Vlada policajace koji su učestvovali u akciji nagradila sa pola miliona eura neto.

Centar Prijestonice duže od četi sata bio je pod paljbom ispaljene su ogromne količine suzavca, šok i „fleš“ bombi, a pucano je na građane i zabranjenim gumenim mecima.

Sve je stalo kada su Mićović i patrijarh srpski Porfirije Perić, u brzoj proceduri odradili ustoličenje i vojnim helikopterom, kako su i transportovani do Cetinja, vraćeni u Podgoricu.

Nalog Beograda bio je da Mićović mora biti ustoličen u Cetinjskom manastiru. K. K.

Poslanik Demokratskog fronta komentarisao izjavu specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan

Vučurović: Eskobar nigdje nije rekao da DF ne može u Vladu PODGORICA – Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nije nigdje rekao da Demokratski front ne može u Vladu, jer bi prosto bilo nevjerovatno da se iz jedne države naređuje drugoj kako da sastavlja vlast i minimizira volju građana – istakao je za Pobjedu poslanik tog političkog saveza Jovan Vučurović.

On je komentarisao izlaganje Eskobara pred Odborom za spoljne poslove američkog Kongresa tokom kojeg je izaslanik za Zapadni Balkan kazao da su zabrinuti zbog potencijalnog ulaska DF-a u rekonstruisanu Vladu i da su o tom pitanju razgovarali prošle sedmice sa crnogorskom delegacijom.

- Na svakom sastanku koji smo

imali, uvjeravali su nas da se Vlada obavezala da poštuje evropski put. Takođe, izrazili smo zabrinutost zbog Demokratskog fronta, ali su nas uvjeravali da su sve članice vladajuće koalicije potpisale sporazum u kojem se obavezuju da će poštovati članstvo u NATO, priznanje Kosova i evropski put. Dobili smo uvjerenje da se to neće mijenjati – kazao je Eskobar.

Nakon posjete Bosni i Hercegovini, dodao je, otputovaće u Crnu Goru kako bi se u razgovorima sa Vladom uvjerio da je to stvarno slučaj.

Vučurović je istakao da Eskobar sigurno ne želi da prekraja volju građana, jer to onda ne bi predstavljalo demokratiju. Onda nam, kako je rekao, ne trebaju više izbori nego neki strani namjesnik koji bi postavljao

vladu i ministre, a vrijeme kolonija je prošlo.

- Eskobar nije ovo saopštio na ovaj način i svako izvlačenje iz konteksta je opasno. Poruke Eskobara tumači i prevodi kako ko hoće i kako kome odgovara, što nije dobro – kazao je Vučurović.

Volja naroda, naveo je, mora se poštovati, tako je i u SADu, Engleskoj i Francuskoj, a upitao je zašto tako ne bi bilo i u Crnoj Gori koja se nalazi na putu ka Evropskoj uniji.

- Svako blokiranje ulaska DF-a u Vladu, pod različitim izgovorima, doživljavamo kao direktni pokušaj naših neprijatelja da nas gurnu u saradnju sa DPS-om, a mi smo rijetka politička organizacija koja ne želi da ima bilo kakvog posla sa tom partijom – zaključio je Vučurović. Ž.ZVICER

4

Politika

Subota, 30. oktobar 2021.

Odgovor na neistinite navode iz reagovanja Ministarstva odbrane kojim se targetira potpukovnik Igor Knežević

Ministarki Injac ,,hvali“ činjenica, ali joj baš ne fali manipulacija Bio sam pesimista. Mislio sam da gospođa ministarka Injac ne može ispod moralnog kala u koji je svojevoljno ugazila prethodnim reagovanjem, kada je pokazala da je spremna da uruši san jednog momka da postane pilot, samo da bi se nagodila sa njegovom majkom, državnom tužiteljkom Mitrović, oko odbacivanja krivičnih prijava podnijetih protiv nje.

Ipak, optimisti su bili u pravu: može ona i gore i niže od tog etičkog dna. To je demonstrirala odgovarajući na tekst Pobjede ,,Kad prvorangirani oficir postane nepoželjan oficir“ od 26. oktobra, u kojem se precizno informiše javnost o krivičnoj prijavi potpukovnika Igora Kneževića protiv ministarke Olivere Injac koju ovaj crnogorski oficir tereti za zloupotrebu položaja i ustavnu diskriminaciju.

Pokušala je ministarka, lukavo, da se zakloni iza Ministarstva odbrane i neistinito prikaže slučaj, ljudski i profesionalno oblati potpukovnika Kneževića, znajući da, kao oficir Vojske Crne Gore, ne može da odgovori na njene optužbe - jer mu je za to potrebna upravo njena saglasnost za javno obraćanje!

Istovremeno, izbjegavajući da u reagovanju na krivičnu prijavu pomene tekst Pobjede, koja se jedina tom temom bavila, perfidna ministarka je računala da će tako izbjeći i moj odgovor, kao autora teksta.

Da smo načisto ministarko, neće moći kao u ,,Načisto“.

Dokumenta koja imam Vas demantuju i otkrivaju Vaše loše namjere.

Kada govorite o poznavanju engleskog jezika kao eliminatornom faktoru, onda ministarko, svjesno manipulišete ili Vas neko uči pogrešno. Jer, u pozivnom pismu se, kada je ri-

Olivera Injac

ječ o znaju engleskog jezika, zahtijeva 85 bodova po standardu ALCPT, dok interni oglas Ministarstva napominje minimum ,,od 80 ALCP, 6,5 IELTS ili 2+2+2+2+ po STANAG G001“, što je Nato standard. Da skratim: potpukovnik Knežević je imao 95 bodova, značajno iznad traženog. Dakle, potpukovnik Knžević je pokazao potrebno znanje jezika, pa ako je i neki drugi kandidat, kao recimo kapetan fregate Pajović bolje znao engleski, to nije omelo Komisiju Ministarstva odbrane da upravo Kneževića proglasi najbolje rangiranim kandidatom! Uostalom, isti taj potpukovnik Knežević već je boravio, 2016. godine na školovanju u SAD koje je sa uspjehom završio. Moguće je da bolje barata američkim engleskim nego british stile Eblish, ali nemojte da se hvatate za tu slamku.

Hoću reći: ako ste mislili da će Vam proći ovakvo spinovanje, prevarili ste se, godpođo Injac.

No, dobro, kreativno tumačenje kriterijuma oglasa može

biti i znak neke dijabolične lukavosti, što ste, da se ne lažemo, već demonstrirali. Možda bi mi čak i bilo zanimljivo pratiti to Vaše izvrdavanje, post festum slikanje lažne slike o događajima i Vašim postupcima, da nije, kao u slučaju kadeta Mitrovića, u pitanju igranje sa ljudskim karijerama. I životima.

Kako drugačije tumačiti neistine, kao što je ona da je, nakon upita Ministarstva odbrane, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore dao negativnu ocjenu kvaliteta i sposobnosti potpukovnika Kneževića?

Brigadni general, načelnik Generalštaba Milutin Đurović se pismeno, 7. maja 2021. godine, vrlo pohvalno izrazio o profesionalnoj sposobnosti i ljudskim kvalitetima Igora Kneževića.

Možda će Vam izazvati određenu mučninu sljedeći citat, ali moram, radi javnosti.

- Radi se o odgovornom oficiru, veoma posvećenom izvršavanju obaveza i zadataka koji konstantno radi na unapređivanju sistema obuke u Vojsci.

U dosadašnjoj karijeri prošao je komandne dužnosti, od komandira voda do komandanta bataljona. Učestvovao je u sastavu kontigenta Vojske Crne Gore u Avganistanu – ističe načelnik Generalštaba general Đurović.

I, pazite sad, toplo preporučuje potpukovnika Kneževića za dalje usavršavanje. Đe? Baš u Londonu!

- Smatram da zbog potrebe službe imenovanom treba omogućiti usavršavanje na Kraljevskom koledžu Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske – zaključuje načelnik Generalštaba, brigadni general Milutin Đurović.

Ako je ovo negativno mišljenje načelnika Generalštaba, o kojem govori ministarka Injac, kako li izgleda pozitivno? Kao što bi valjalo da se vidi na koji se to Plan karijernog usavršavanja i razvoja poziva ministarka odbrane kada takav dokument – ne postoji!

Ima još sijaset detalja iz reagovanja ministarke odbrane koji

Predsjednik DPS-a na Opštinskoj izbornoj konferenciji partije u Bijelom Poljom

se moraju nazvati pravim imenom – gole laži.

Kao, recimo, neistina da je Obavještenje o izboru kandidata dostavljeno potpukovniku Kneževiću u Danilovgradu.

Istina je drugačija: Knežević je Odluku o izboru (a ne Obavještenje) dobio 9. jula u Odjeljenju za poslove inspekcijskog nadzora u kancelarijama u – Podgorici, jer je Knežević bio na radnom mjestu Inspektora i u pomenutom Odjeljenju!

Netačna je i priča da Ministarstvo odbrane ,,nije upoznato da se potpukovnik Knežević ikada žalio“. Istina je da je žalba potpukovnika Kneževića zavedena u pisarnici Ministarstva odbrane u Podgorici 19. jula.

Treba li, zaista, da vjerujemo na riječ ministarki odbrane kada tvrdi da od pisarnice do Komisije i njenog kabineta nikada nije stigla žalba? Što tek reći za brutalne optužbe koje su izrečene na kraju reagovanja, valjda iz namjere da se, u nedostatku dokaza, potpukovnik Knežević i lično

diskredituje kao podnosilac krivične prijave.

Ministarka Injac tvrdi, bez pozivanja na dokaze ili dokumenta, da je potpukovnik Knežević ,,napravio više propusta i zloupotreba na posljednjim dužnostima koje je obavljao“, pa je zato smijenjen sa mjesta v. d. direktora Centra za obuku u Danilovgradu. A onda navodi, samo rečenicu docnije, da je Knežević ,,po preporuci načelnika Generalštaba“ postavljen na mjesto prvog inspektora u Odjeljenju za poslove inspekcijskog nadzora.

Dakle: zbog zloupotreba je Knežević smijenjen sa mjesta direktora Centra za obuku u Danilovgradu, a onda je, isti čovjek kojem se pripisuju neznanje i zloupotrebe, po preporuci iz Generalšaba postavljen na mjesto inspektora koji treba da provjerava zakonitost rada u Vojsci Crne Gore!

Pa onda, poslije svega, ministarka najavljuje da će ,,u narednom periodu biti sprovedeno više postupaka“ protiv Kneževića?!

Ministarko, da li diktirate nekom podređenom ovakva reagovanja pa on nije uhvatio smisao ili ste sami napisali besmislicu ovakve vrste. Ili se, ipak, spremate u klasičan progon oficira koji je otkrio Vaše zluopotrebe i ogrješenja o etiku javne funkcije?

- Nama hvali dijaloga, hvali nam dijaloga i tolerancije – zavapila je Injac u četvrtak na televiziji Vijesti.

Je li to profesoricu univerziteta savladala trema u televizijskom nastupu ili doktorka nauka, koja je završila studije književnosti i jezika ne zna da upotrebljava riječi?

Ali zato zna da upotrebljava sva sredstva i moć funkcije u progonu svih koji otrkriju njene greške. A ako joj ,,hvale“ činjenice, onda joj ne fali manipulacija.

Draško ĐURANOVIĆ

Zasijedao Izvršni odbor Demokratske Crne Gore

Đukanović: Ne može se živjeti od stare Odbornici Demokrata slave, sada moramo da budemo još bolji neće učestvovati PODGORICA - Divno je što je Demokratska partija socijalista dovela Crnu Goru do nezavisnosti, što ju je uvela u NATO i što je vodi ka Evropi, kazao je predsjednik te stranke Milo Đukanović, naglašavajući da se ne može živjeti od stare slave, da sada moraju da budu još bolji. Đukanović je, na Opštinskoj izbornoj konferenciji partije u Bijelom Poljom, rekao da je DPS u izazovima sa kojima se suočavalo crnogorsko društvo, izgradio svoje povjerenje i superiornost na crnogorskoj političkoj sceni.

- Sada moramo da budemo još

Milo Đukanović

bolji, i moramo da znamo da se ne može živjeti od stare slave.

Divno je da smo mi doveli Crnu Goru do nezavisnosti, uveli je u NATO, vodimo je ka Evro-

pi, jer je to obećavajuće - rekao je Đukanović.

On je kazao da „ako mi kao generacija ne stignemo da uživamo u punoj mjeri evropski

kvalitet života“, krenuli su tim putem svjesni da će generacije njihovih potomaka živjeti evropskim kvalitetom života i da su, kako je rekao, valjda kao roditelji vrlo srećni zbog toga. Đukanović je dodao da njihovi potomci neće više čežljivo gledati ni na Rim, ni na Beč, ni na Prag, nego će živjeti evropski život u Crnoj Gori.

- Tamo je krenula Crna Gora, tamo je vodi DPS - poručio je Đukanović.

On je istakao da su sada potrebne pametne odluke i pametni izbori da bi ti ljudi koje su izabrani na jučerašnjoj konferenciji mogli nastaviti tim putem.

R.P.

u radu SO Budva

BUDVA – Odbornici Demokrata u Skupštini Opštine Budva najavili su da neće učestvovati u radu lokalnog parlamenta do zaključenja koalicionog sporazuma i postizanja sporazuma o rekonstrukciji lokalne uprave.

To je, kako je saopšteno iz Demokrata, odlučeno na sjednici Izvršnog odbora te partije.

- Imajući u vidu da je prethodnih nekoliko mjeseci predsjednik Opštine Budva Marko Carević zloupotrijebio Statut Opštine Budva i

preuzeo ingerencije i nadležnost SO Budva, Izvršni odbor Opštinskog odbora Demokratske Crne Gore Budva je održao sjednicu i jednoglasno usvojio Zaključak u kome zadužuje Klub odbornika Demokarata u SO Budva da do postizanja sporazuma o rekontrukciji lokalne uprave i zaključenja koalicionog sporazuma u kojem će jasno biti definisani svi ciljevi lokalne samouprave u naredne tri godine, ne učestvuje u radu lokalnog parlamenta - navodi se u saopštenju Izvršnog odbora Demokrata. Đ.Ć.

Ekonomija

Subota, 30. oktobar 2021.

Odluka CBCG o restrukturiranju kredita za firme

Još samo danas PODGORICA - Savjet Centralne banke (CBCG) ograničio je do danas primjenu mjere kojom je bilo omogućeno restrukturiranje kredita pravnim licima.

Odluka je donijeta na jučerašnjoj elektronskoj sjednici Savjeta, izmjenom ranije donešene Odluke o privremenim mjerama za ublažavanje negativnih uticaja epidemije zarazne bolesti kovid-19 na finansijski sistem.

- Savjet je usvojio ovu izmjenu rukovodeći se kretanjem sistemskih pokazatelja u vezi sa restrukturiranjem kredita koji ukazuju na trend smanjivanja broja korisnika ove mjere, a što je posljedica oporavka poslovanja pravnih lica i tendencije njihovog vraćanja u redovne tokove - saopšteno je iz CBCG. Izmjena će, kako su naveli, omogućiti bankama da bez prepreka pristupe primjeni rezultata i nalaza nedavno sprovedene procjene kvaliteta aktive.

B.D.

EPCG produžila period promjene vlasništva na brojilima

Novi rok do 10. novembra PODGORICA - Elektroprivreda (EPCG) je obavijestila korisnike brojila čije se vlasništvo vodi na preminule osobe da je, zbog velikog interesovanja, ponovo produžen rok za podnošenje zahtjeva sa 1. na 10. novembar.

To se posebno odnosi na 5.000 korisnika koji su navedeni na spisku objavljenom na sajtu kompanije i portalu elektronske uprave, a radi se o pretplatnim brojevima koji imaju dug po osnovu utrošene električne energije i koji su za njegovo neizmirivanje utuženi. Ukoliko ovi potrošači ne uđu u proceduru promjene imena kupca do 10. novembra, EPCG će pristupiti isključenju sa mreže.

Do sada je zahtjev za promjenu imena kupca podnijelo skoro 6.000 potrošača.

S.P.

PODGORICA - Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma je započelo izradu nacrta novog zakona o planiranju i izgradnji, što podrazumijeva i reviziju odredbi o legalizaciji bespravnih objekata - rekli su Pobjedi iz ovog resora.

Postupak legalizacije bespravno sagrađenih objekata se sada sprovodi u skladu sa odredbama aktuelnog zakona.

- Prema podacima dobijenim od opština, koje sprovode postupke, do jula 2021. godine predato je 53.000 zahtjeva za legalizaciju objekata, obrađeno je 47.000 zahtjeva, a legalizovano je 1.800 objekata - kazali su iz Ministarstva i istakli da su ovi rezultati očekivani, jer je u velikom broju slučajeva podnijeta nepotpuna dokumentacija. Objašnjavaju da značajan broj objekata nije izgrađen u skladu sa parametrima i/ili smjernicama planskih dokumenata, dok za neka područja zahvaćena bespravnom gradnjom plan nije donijet, ili je prestao da važi, pa je postupak legalizacije prekinut, do donošenja odgovarajućeg planskog dokumenta.

- S obzirom na ukupnu situaciju, učinjen je veliki pomak u postupku legalizacije bespravnih objekata, posebno imajući u vidu broj predatih i obrađenih zahtjeva – smatraju u Ministarstvu.

Prema zvaničnim podacima ovog resora, u decembru prošle godine predate su 52.303 zahtjeva za legalizaciju, bilo je obrađeno 45.000 zahtjeva i legalizovano 1.185 objekata. Znači da je ove godine taj proces praktično zamro, jer je stiglo novih 697 zahtjeva, riješeno ukupno dvije hiljade i legalizovano 615 objekata. To pokazuje da su opravdani prijedlozi Zajednice opština Crne Gore, čiji su predstavnici u radnoj grupi za izmjenu ovog zakona. Oni su predložili su da se pojednostavi legalizacija, uvedu nakande za korišćenje prostora i vrati nadležnost lokalnih samouprava u izradi i donošenju lokalnih planskih dokumenata. Odbor za prostorno planiranje Zajednice opština je u junu ove godine

Počela izrada nacrta novog zakona o planiranju i izgradnji, u okviru kojeg ostaju i nezakonite građevine

Ove godine legalizovano 615 objekata

Ukupno je predato 53.000 zahtjeva za legalizaciju, obrađeno 47.000 i legalizovano 1.800 objekata, što znači da je ove godine stiglo 697 novih zahtjeva, a obrađeno dvije hiljade

pripremio inicijativu za izmjenu ovog zakona, a na osnovu prikupljenih iskustava u primjeni ovog zakona u lokalnim samoupravama.

INICIJATIVA

- Rezultat konsultativnog procesa bio je da je omogućavanjem legalizacije objekata koji su izgrađeni u skladu sa smjernicama postojećih planskih dokumenata, povećan obuhvat građevina koje se mogu legalizovati prije donošenja



plana generalne regulacije, a potrebna dokumentacija je pojednostavljena ukidanjem obaveze izrade projekta izvedenog objekta i dr – kazala je Pobjedi sekretarka Odbora za prostorno planiranje Zajednice opština CG Sanja Živković i naglasila da dinamiku aktivnosti određuje resorno ministarstvo.

- Opšti utisak je da se traže rješenja koja će kvalitativno unaprijediti postojeći postupak legalizacije, što je i zahtjev

Zajednica opština traži jednostavniju proceduru legalizacije, naknadu za korišćenje prostora i vraćanje nadležnosti planiranja lokalnim zajednicama

1.16450

GBP

0.84490

JPY

132.62000

CHF AUD CAD

Zajednice opština - kazala je Živković.

PRIJEDLOZI

Naglasila je da je, do uspostavljanja novog sistemskog rješenja podjele nadležnosti i uređenja u oblasti planiranja prostora, neophodno utvrditi nadležnost opština za izradu i donošenje lokalnih planskih dokumenata po osnovu Zakona o uređenju prostora i izgradnji objekata iz 2008. godine (sa izmjenama i dopunama). Istakla je da je Zajednica u više navrata zahtijevala da se zakonom omogući opštinama da osnuju svoje institucije za izradu lokalnih planskih dokumenata.

- Kako taj zahtjev do sada nije

Trećina ovogodišnjih zahtjeva u Podgorici U ovoj godini Sekretarijatu za planiranje prostora i izgradnju objekata Podgorice je podnijeto 267 novih zahtjeva za legalizaciju bespravnih objekata. Značajno je veći broj zahtjeva iz prethodnog perioda za koje je dopunjena dokumentacija za nastavak postupka legalizacije.

- Naši sugrađani svakodnevno iskazuju neki vid interesovanja za pitanja legalizacije bespravnih objekata. Najčešća pitanja se odnose na propisane procedure, dokumentaciju koju je potrebno dostaviti u postupku legalizacije i visinu naknade za urbanu sanaciju, sa propisanim umanjenjima i uslovima i načinima plaćanja naknade - kazali su Pobjedi iz Glavnog grada i objasnili da su kroz Zajednicu opština uključeni u izradu propisa koji se odnose na oblast planiranja prostora, izgradnju objekata i legalizaciju bespravnih objekata.

prihvaćen, još jednom apelujemo na resorno ministarstvo da razmotri koristi ovakvog rješenja i njegov direktan uticaj na kvalitet planskih dokumenata - kazala je Živković.

Navodi da je predloženo da se izmjenama zakonom pojednostave uslovi za izgradnju porodičnih stambenih zgrada, kao i procedura izrade i donošenja programa privremenih objekata i načina postavljanja pokretnih i montažno-demontažnih objekata, te da se detaljno razmotre odredbe koje su u korelaciji sa donošenjem plana generalne regulacije.

N. KOVAČEVIĆ

ACV utvrdila da u avione To Montenegra nijesu ugrađivane komponente sa neodgovarajućom dokumentacijom

Nijesu kontrolisali fale li djelovi sa ,,čarlija“ PODGORICA - U dva aviona To Montenegra, registarskih oznaka 4O-AOA i 4O-AOB (kodnih imena alfa i bravo), nijesu ugrađivane komponente sa neodgovarajućom dokumentacijom, utvrdila je Agencija za civilno vazduhoplovstvo (ACV), tokom vanredne kontrole.

Kursna lista USD

5

1.06110 1.54550 1.43830 ,,Čarli“ iza kontejnera u kojim rade mehaničari To Monternegra, umjesto u svom hangaru

Inspekcijskim pregledom, koji je 22. oktobra izvršio inspektor Mileta Nikolić, kontrolisana je dokumentacija održavanja ova dva aviona To Montenegra. U izvještaju se navodi da je obavljen pregled zapisa u tehničkim knjigama aviona registarskih oznaka 4O-AOA, od 28. aprila do 20. oktobra, kojem je ugrađeno 13 komponenti i konstatovano je da su za sve postojala odgovarajuća dokumenta, kao i zapi-

si u tehničkim knjigama drugog aviona To Montenegra, registarskih oznaka 40-AOB, koji su nastali od 28. aprila do 18. oktobra, a u koji je ugrađeno 11 komponenti.

Vanredna kontrola uslijedila je dan nakon pisanja Pobjede da je podgoričko tužilaštavo formiralo predmet po krivičnoj prijavi Montenegro erlajnza u stečaju protiv više NN lica zbog sumnje da su počinili krivično djelo teška krađa, otuđenjem djelova sa embraera 4O-AOC (kodno ime čarli).

Agencija nije kontrolisala tehničke knjige aviona 4OAOC, koji je u vlasništvu brazilske banke BNDES, a za koji u stečajnoj upravi MA tvrde da mu se neovlašćeno pristupa, niti je utvrdila nedostaju li mu određeni djelovi.

B.D.

6

Ekonomija

Subota, 30. oktobar 2021.

Spoljnotrovinska razmjena u prvih devet mjeseci

Za uvoz hrane 352,5 miliona PODGORICA - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore za prvih devet mjeseci, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 2,13 milijardi eura, što je 17,1 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Iz Monstata je saopšteno da je izvezena roba vrijedna 302 miliona eura, što je 18,7 odsto više u odnosu na uporedni period. Uvoz je bio veći 16,8 odsto i iznosio je 1,83 milijarde eura.

Izvoz

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 16,5 odsto i veća je u odnosu na isti period prethodne godine za 0,2 odsto.

U strukturi izvoza prema standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji najviše su zastupljene sirove materije, sem goriva (sektor 2), u iznosu od 69,3 miliona eura, koji čine mineralne rude i otpaci metala 40,4 miliona eura, pluta i drvo 24 miliona eura i ostalo.

U izvozu dominira električna energija, čija je prodaja u inostranstvu za prvih devet mjeseci uvećana 66,4 odsto u odnosu na isti period lani i bio je vrijedan 50,5 milioŠAVNIK – Od 2007. do 2020. godine cijena planirane HE Komarnica duplo je povećana, a projektovana je manje-više ista snaga. Svojevremeno se pominjalo da bi izgradnja trebalo da košta 134 miliona eura, a posljednje projekcije se kreću čak do 260 i 290 miliona eura - rekao je Vuk Iković iz NVO KOD, koji je juče u Šavniku organizovao raspravu o isplativosti izgradnje ove HE. Rasprava je okupila predstavnike Ministarstva kapitalnih investicija, EPCG, nevladinog sektora i ekologe.

- U slučaju izgradnje ove HE bilo bi potopljeno 16 kilometara toka Komarnice i ispod vode bi ostalo 300 hektara šume. Energije iz te HE namirila bi polovinu sadašnjih gubitaka ili četvrtinu energije koju proizvodi Piva - kazao je Iković i dodao da bi isto koštale vjetroelektrana Gvozd i solarna na Briskoj Gori, a proizvodile bi tri puta više energije.

- Vjetroparkovi manje utiču na okolinu i jeftiniji su, ali su kod nas njihovi vlasnici stranci koje smo častili do sada 45 miliona eura – ocijenio je Iković.

Državni sekretar u MKI Marko Perunović tvrdi da nije slučajno Komarnica svrstana u prioritetne projekte.

- Razvoj energetike mora biti u saglasju sa ekologijom. Želimo

Uvoz hrane za petinu je veći nego u istom periodu prošle godine, što je posljedica nešto bolje turističke sezone na eura. Nakon struje, Crna Gora je tradicionalno najviše izvozila aluminijum. Izvoz tog metala je bio u prvih devet mjeseci vrijedan 49,3 miliona eura i za 17,7 odsto

je veći nego u istom periodu prošle godine. Izvoz rude boksita je iznosio 40,3 miliona eura i povećan je 17,9 odsto.

U prvih devet mjeseci Crna

Gora je izvezla hranu vrijednu 22,9 miliona eura, što je povećanje od 16,4 odsto.

Izvoz mesa je iznosio 11,7 miliona eura i povećan je 12,2 odsto, dok je izvoz povrća i

Odluka skupštinskog Odbora za turizam voća bio vrijedan 7,4 miliona eura i veći je 31,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je posljedica nešto bolje turističke sezone.

Uvoz

U strukturi uvoza najviše su zastupljene mašine i transportni uređaji (sektor 7) u iznosu od 376,3 miliona eura, koji čine drumska vozila 106,4 miliona eura, električne mašine, aparati i uređaji 77 miliona eura i ostalo. U prvih devet mjeseci uvezli smo hranu vrijednu 352,5 miliona eura, što je 20,6 odsto više nego lani u istom periodu.

Evidentan je veliki porast uvoza nafte i njenih derivata. Do kraja septembra uvezli smo naftu vrijednu 141,12 miliona eura, što je čak 62,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Lani je zbog posljedica pojave korone bila smanjena privredna aktivnosti, a i često je dolazilo do obustave saobraćaja, što je prouzrokovalo znatno manje trošenje nafte i njenih derivata.

Uvoz električne energije u prvih devet mjeseci iznosio je 51,7 miliona eura i za 57,4 odsto je veći nego lani u istom periodu.

Najveći spoljnotgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 78 miliona eura, Švajcarska sa 24,5 miliona eura i Bosna i Hercegovina sa 23,3 miliona eura.

Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija 368,9 miliona eura, Kina sa 179,2 miliona eura i Njemačka sa 168,4 miliona eura.

Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama CEFTA i EU. S.P.

Okrugli sto o isplativosti i uticaju izgradnje hidroelektrane u šavničkoj opštini

Mještane zanima korist od HE ,,Komarnica“ da dobijemo povoljna kreditna sredstva. Ako govorimo o projektovanoj snazi od 172 megavata i godišnjoj proizvodnji od 230 gigavatsati, jasno je koliko je ovaj projekat značajan. Dakle, sve ćemo pažljivo analizirati i nećemo bezglavo ulaziti u tako značajan projekat - istakao je Perunović.

Ivan Mrvaljević iz EPCG je govorio o značaju ovog, ali i brojnih drugih projekata, o

trenutnoj situaciji u energetici na globalnom nivou, a kazao je i da će biti organizovane brojne javne rasprave za sve njihove predstojeće poduhvate.

Mještani koji su prisustvovali okruglom stolu imali su podijeljeno mišljenje. Najviše ih je



Svojevremeno se pominjalo da bi izgradnja trebalo da košta 134 miliona eura, a posljednje projekcije se kreću čak do 260 i 290 miliona eura - rekao je Vuk Iković

Sa okruglog stola

interesovalo da li će HE ,,Komarnica“ i kojoj mjeri nuditi nova zapošljenja, hoće li biti ugrožen biodiverzitet i kakvu će korist imati građani Šavnika.

O ekologiji i životnoj sredini govorili su Sead Hadžiabla-

hović iz Agencije za zaštitu životne sredine, a Kirsi Hyvaerinen i Andrijana Mićanović u ime Crnogorskog društva ekologa.

Okrugli sto je organizovan u sklopu projekta „Prirodna dobra u službi građana“. Ra.P.

Jakov Milatović

Saslušanje Milatovića 17. novembra PODGORICA - Konsultativno saslušanje ministra ekonomskog razvoja Jakova Milatovića zakazano je za 17. novembar, odlučeno je na sjednici skupštinskog Odboru za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje.

Inicijativu za konsultativno saslušanje Milatovića podnio je predsjednik Odbora Dragan Krapović, na temu ,,Analiza turističke sezone i dalji koraci u pravcu razvoja turizma u Crnoj Gori“.

R.E.

Odbor Udruženja šumarstva PKCG

Izvoz drveta 22 miliona PODGORICA - Ukupna ostvarena proizvodnja bruto drvne mase za osam mjeseci iznosi 59,8 hiljada kubika i manja je 62,88 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Uprave za šume.

Na s j e d n i c i O d b o ra Udruženja šumarstva, drvne industrije, grafičke i izdavačke djelatnosti PKCVG saopšteno je da je uvoz proizvoda drveta, hartije, štampe i namještaja iznosio 89,76 miliona eura, što predstavlja 5,6 odsto ukupnog uvoza.

Najviše se uvozi namještaj za 44 miliona, od čega je polovina kancelarijski namještaj, a 12,2 miliona eura funkcionalni i medicinski. Za uvoz papira odvaja se 11 miliona eura, od čega za štampšu i knjige 3,5 miliona eura.

Drveta je ukupno izvezeno za 22 miliona eura, a uvezeno za 20,5. Izvoz rezane građe bio je vrijedan 16, a peleta 4,4 miliona eura.

Ove godine može biti posječeno 638,8 hiljada kubika drveta, od čega u državnim šumama 391 hiljada. Ukupno planirani prihodi po svim vidovima korišćenja šuma iznose 7,5 miliona eura.

S.P.

Društvo

Subota, 30. oktobar 2021.

ČISTKE U RTCG: Boris Raonić dao otkaz Branku Vojičiću, dugogodišnjem novinaru i uredniku, nakon četiri decenije rada i godinu do penzije

PODGORICA – Dugogodišnjem novinaru i uredniku Radio televizije Crne Gore Branku Vojičiću uručeno je juče rješenje o otkazu u matičnoj kući uz obrazloženje da je odbio da zaključi aneks ugovora o radu kojim se raspoređuje „na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa rada“.

Odluka i ObrazlOženje

Odlukom koju potpisuje aktuelni generalni direktor RTCG Boris Raonić, Vojičić je ostao bez posla godinu prije penzionisanja i to nakon 41 godine i tri mjeseca radnog staža

Branko Vojičić

da nastanu odbijanjem ponude – naveo je Raonić.

Vojičić je u ostavljenom roku, dakle 8. oktobra, uputio poslodavcu akt u kojem je naveo da je ponuda nezakonita iz više razloga, te da predstavlja akt diskriminacije i pokušaj šikaniranja zaposlenog na kraju novinarske karijere. Istakao je da ponuđeno radno mjesto nije u skladu sa njegovim novinarskim profilom, iskustvom i kompetencijama.

Budući da je Vojičić odbio potpisivanje dostavljenog prijedloga aneksa, menadžment kuće, odnosno generalni direktor je ocijenio da su se stekli uslovi da mu poslodavac, prema članu 172 stav 1 tačka 4 Zakona o radu, otkaže ugovor – stoji u obrazloženju.

U pravnoj pouci Vojičiću je navedeno da može da se obrati Agenciji za mirno rješavanje radnih sporova ili Centru za alternativno rješavanje sporova, odnosno pokrene postupak pred sudom.

Planirali ga za rePOrtera

U komunikaciji i dopisima sa menadžmentom, povodom po-

jer je Raonić na portalu RTCG proizveo „nepopunjeno“ radno mjesto urednik web bloka.

- To ste uradili tako što ste, ne čekajući njeno izjašnjenje, paralelno uručili „ponudu koja se ne odbija“ Jeleni Bobičić, na početničko (niže mjesto „novinar 1“) – našli za shodno da između 800 zaposlenih u RTCG to mjesto popunjavate sa mnom koji sam stekao najviše novinarsko zvanje komentator-kolumnista u preko 40 godina dugoj novinarskoj karijeri. Na stranu što se to može tumačiti kao osveta Jeleni, jer vas je njen muž Srđan Čović tužio za nezakoniti izbor – naveo je Vojičić.

nude za zaključivanje aneksa ugovora o radu, Vojičić je naveo da je i za prethodnu ponudu, koju je dobio nekoliko sedmica ranije, naveo da je nezakonita i da predstavlja diskriminaciju i pokušaj šikaniranja zaposlenog na kraju novinarske karijere.

- Tada ste mi ponudili mjesto reportera u Redakciji Jutarnjeg programa za koje je bilo potrebno samo godina radnog iskustva. To radno mjesto zahtijeva i ispunjenje posebnog uslova od strane zaposlenogizvršioca, a to je položen audiovizuelni test – kazao je Vojičić.

Pojasnio je da je menadžmentu sigurno poznato da je navršio 65 godina i da u karijeri nije imao audio-vizuelne nastupe, te da je pretrpio srčani i moždani udar i da apsolutno ne može ispuniti taj dodatni uslov.

- Pri tome nejasno je kako već raspoređujete drugog zaposlenog na moje radno mjesto (komentator/kolumnista) kada još uvijek obavljam radne zadatke na tom radnom mjestu – naveo je Vojičić.

Istakao je da je nova ponuda „pod navodnim izgovorom potreba procesa rada“, nastala

MenadžMent se trudiO

i.mandić

Odlukom koju potpisuje aktuelni generalni direktor RTCG Boris Raonić, Vojičić je ostao bez posla godinu prije penzionisanja i to nakon 41 godine i tri mjeseca radnog staža.

- Za vrijeme trajanja otkaznog roka zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada najmanje četiri časa nedjeljno radi traženja novog zaposlenja, u skladu sa zakonom. Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine u iznosu od tri prosječne mjesečne zarade bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori - navodi se, između ostalog u rješenju o otkazu ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima.

U obrazloženju rješenja o otkazu za koje se navodi da je konačno, Raonić je istakao da je Vojičiću 1. oktobra ponuđena izmjena ugovora o radu koja se odnosila na raspoređivanje na mjesto urednik web bloka, web programa RTCG. - Navedena ponuda je sadržala razloge, rok u kojem je zaposleni dužan da se izjasni i dostavi potpisan prijedlog aneksa, kao i pravne posljedice koju mogu

Za dvije godine od nagrade za životno djelo do otkaza S.vaSiljević

Vojičiću, koji je pokrivao mjesto komentatora-kolumniste na Portalu RTCG, i koji je 2019. godine dobio nagradu za životno djelo u RTCG, prvo je početkom septembra novi menadžment ponudio mjesto reportera u Jutarnjem programu, što je on kategorično odbio, a onda je uslijedila nova ponuda – za mjesto urednika na web-bloku, za koju je on takođe naveo da ne odgovara njegovom znanju i zvanju.

To je rezultiralo donošenjem odluke 28. oktobra kojom se Vojičiću prekida radni odnos. Dat mu je otkazni rok od 30 dana, a navedeno je da prestanak radnog angažmana stupa na snagu po isteku tog perioda, dakle 29. novembra. Tokom karijere duge četiri decenije, Vojičić je bio urednik u Pobjedi, generalni direktor RTCG. Autor je knjiga ,,Prevrat 89“, ,,Unutrašnja strana rata“ i televizijskog serijala ,,Od referenduma do referenduma“...

7

Obrazlažući odluku menadžmenta da Vojičiću ponudi mjesto urednika na web bloku RTCG, Raonić je naveo da to nije bilo nastojanje da se unizi, već uvaži kao autor.

- Procjena menadžementa je da sa ovog ponuđenog radnog mjesta možete svakodnevno davati sugestije novim kolegama i time bi se vaše iskustvo dodatno cijenilo i upotrijebilo za potrebe rada. Ponuđeno radno mjesto nije ugrožavanje vašeg

Vojičić: Primjer kako se Javni servis podvodi pod politički uticaj U izjavi za Pobjedu Vojičić je kazao da će po uručenju rješenja o otkazu vidjeti što će preduzeti.

- Sve su opcije otvorene - kazao je on.

Na pitanje kako komentariše odluku menadžmenta, kazao je da „svako ko je očekivao od Raonića da će zakonito da postupa, grdno se prevario“.

- Nezakonito je izabran, bez javne rasprave mijenja sistematizaciju u firmi i namješta ljude sa strane, na elektronskim sjednicama povećavaju sami sebi dohotke, što je uradio sa predsjednikom Savjeta RTCG. O mojoj kolumni koju sam dostavio trebalo je pet dana da se izjasni, očito da su mu konsultacije bile neophodne sa onima koji su ga postavili.

Dakle, on je tipičan primjer kako se, pod firmom oslobađanja i nezavisnosti, Javni servis direktno podvodi pod uticaj aktuelnih političkih struktura – ocijenio je Vojičić.

novinarskog integriteta već naprotiv. A kako i na koji način ste obavljali poslove kolumnistakomentator, govori i to da ste posljednju kolumnu napisali prije pet mjeseci a prethodnu mnogo prije. U kontinuitetu ne obavljate poslovne obaveze na postojećem radnom mjestu – piše u obrazloženju koje je potpisao Raonić.

Generalni direktor je istakao i da je Vojičiću ipak ponudio da bude koordinator na projektu obilježavanja 150 godina novinarstva u Crnoj Gori i da za to bude dodatno plaćen.

- Dakle, evidentno je da uvažavamo dugogodišnje novinarsko iskustvo i trudimo se da vam nađemo radno mjesto koje najviše odgovara procesu rada i vašim vještinama... U tu svrhu organizovano je više sastanaka sa vama. Imajući u vidu navedeno i činjenicu da ste odbili dvije ponude za izmjenu ugovorenih uslova rada, ukazujem na član 48 Zakona o radu – obrazloženo je u odgovoru generalnog direktora Borisa Raonića od 18. oktobra.

Vojičić je Raoniću odgovorio 20. oktobra, u kome je istakao da radi na ozbiljnom državnom projektu – obilježavanje vijeka i po crnogorskog novinarstva.

Ako se izuzme korišćenje godišnjih odmora za ovu i prošlu godinu, i kontinuiranih priprema za obilježavanje vijeka i po crnogorskog novinarstva, mogao bi se steći utisak da ste u pravu, ali nijeste, jer ja radim na ozbiljnom državnom projektu. Ako je problem što ne pišem kolumne smatrajte to riješenim. Od subote 23. oktobra radiću ono što najbolje znam, biću kolumnista. Znam da vjerujete u mene i da svi sa nestrpljenjem očekujete moje komentare. I ja, evo, već se radujem – naveo je Vojičić. Ta kolumna je napisana ali nikada nije objavljena.

Tim povodom, Vojičić je 28. oktobra Radi Brajović, rukovoditeljki Portala RTCG, poslao dopis u kojem traži objašnjenje zašto njegova kolumna pod naslovom „Kokoška i jaje“ nije objavljena, ko je o tome odlučivao i kome je sve proslijeđena. U prilogu je dostavio i tekst kolumne u slučaju da je zagubljen.

Istog dana, makar prema datumu na dokumentu, zavedeno je rješenje o otkazu Vojičiću - kojim nakon više od četiri decenije karijere, godinu pred penziju, ostaje bez angažmana u RTCG. i. P.

Što je s projektom obilježavanja 150 godina novinarstva

Boris Raonić i Veselin Drljević

U jednom od dopisa tokom prepiske povodom ponuda menadžmenta za potpisivanje aneksa ugovora o radu, Vojičić je naveo da mu, i pored najava, nikada nije ponuđen stimulativni ugovor kao koordinatoru projekta obilježavanja 150 godina novinarstva u Crnoj Gori.

- Kažete da mi je poslodavac ponudio da budem koordinator na projektu obilježavanja 150 godina novinarstva u Crnoj Gori i da budem dodatno plaćen, i što je bilo... Znate da je to moj projekat i da ja jedini radim u kući na njemu. Od svog novca presnimio sam svaki broj „Crnogorca“ 1871-72, pročitao i izanalizirao i kazao sam vam da sam namjeravo da obradim svaki segment, prvo na Portalu RTCG, a potom da ga objavim kao moju publikaciju – napisao je Vojičić.

On je istakao da ga je Raonić zdušno podržao i predložio sveobuhvatniji publicitet, da to preraste u projekat kuće i države kao što i priliči takvom jubileju, te da Vojičić bude koordinator i dobije stimulativni ugovor.

- Ali takav ugovor nikad mi nije uručen, još manje znam koliko je novca za to opredijeljeno, pa sam sve nevoljno arhivirao u folder „zaboravi ako možeš“. A sastanci posvećeni tome koje ste držali bez mene duga su i tužna priča – naveo je Vojičić.

On je napisao Raoniću da, „ako ste još pri tome, ponudite ugovor, definišite rokove pa ćemo da se dogovorimo ili možda nećemo“.

- Nije do mene, do mog znanja i volje – napisao je Vojičić.

8

Društvo

Subota, 30. oktobar 2021.

Izvršna direktorka CGO Daliborka Uljarević kaže da napadi na nju (i glasno ćutanje dijela javnosti na pojave o kojima se ne smije ćutati) potvrđuju nespremnost vlasti da prihvati realnost

Savjet RTCG raspravljao o etičkom kodeksu Javnog servi stavu da su rješenja neprihvatljiva i da se zaposlenima kr

Ne baca se kamen na onog ko vas suoči sa činjenicama

Član kodeksa kojim se reguliše ponašanje zaposlenih na - CGO i ja stojimo na istim principijelnim pozicijama prema ovoj vlasti, kao društvenim što smo stojali i prema prethodnoj, dosljedno ukazujući na devijacije u programskim oblastima koje pratimo, čime i naša kritika ovih vlasti ili trendova mrežama je koje uspostavljaju ima dodatno snažan kredibilitet – kazala je Uljarević neprihvatljiv, smatra članica PODGORICA – Vlast nosi odgovornost za osiguranje Savjeta Camovićosnovnih prava i sloboda svih građana i građanki, nezavisno Veličković, koja od toga da li je sa njima saglaje tražila da bude sna ili ne, a ovo pokazuje da ova vlast to ne razumije ili da u potpunosti svjesno ugrožava prava i slobode neistomišljenika – ocijeizbrisan iz nila je za Pobjedu izvršna dikodeksa jer se rektorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljaograničava javno rević komentarišući reakcije dijela zvaničnika koji su je djelovanje i otvoreno optužili za sijanje sloboda govora mržnje prema Srbima dajući time povod za hajku protiv zaposlenima u nje na društvenim mrežama i Daliborka Uljarević portalima.

RTCG-u Napadi na Uljarević su uslijedili nakon objave istraživanja javnog mnjenja CGO-a i Damara u okviru njihove inicijative CG puls, u kojima se rezultati ankete o nekim ključnim društvenim temama i odnosu prema politici Vlade rangiraju i prema tome kakve su preference ispitanici zastupali zavisno od njihove nacionalne odrednice. Konkretno, najviše prigovora, prijetnji i uvreda i ataka na Uljarević izazvao je nalaz istraživanja prema kojem su Srbi i ljudi nižeg obrazovnog nivoa optimističniji oko toga da se država, pod vođstvom ove vlade, kreće u dobrom pravcu.



- Ni ranijim vlastima se često nisu dopadala naša istraživanja, i tu je bilo mnogih ružnih reakcija, a vrijeme je pokazalo da smo bili u pravu. Generalno je infantilno to bacanje kamenja na nekog ko vas suoči sa činjenicama, umjesto da razmisManipUlacija lite kako da se stanje i UgrOžavanje Poslanik DF-a Milun Zogović mijenja na bolje – kaže nazvao ju je zbog toga promo- Uljarević terkom „gradžanizma“ i optužio za neskrivenu mržnju prema Srbima, a bivša poslanica DF-a Marina Jočić povukla je znak jednakosti između Uljarević i termina fašizam.

- Naknadno sam čula, od ljudi koji su mi slali poruke podrške, da se vodi prljava kampanja protiv mene na društvenim mrežama, a lično sam vidjela samo nekoliko objava, jer odavno imam pravilo da te toksične sadržaje ne čitam.

Nekoliko ilustrativnih objava su kolege prekršajno procesu-

irali, kako bi testirali i taj mehanizam. Takođe, vidjela sam naknadno i da je poslanik DF-a Zogović grubo i neodgovorno manipulišući mojom izjavom dao podsticaj toj kampanji sa jednim saopštenjem, čime je, kao javni funkcioner vladajuće većine, nesporno ugrozio moje pravo na slobodu izražavanja – kazala je Uljarević, navodeći da je time pokazano nerazumijevanje obaveze vlasti da čuva prava i slobode, ili svjesno na-

Radikalna politika samo nas može vratiti u mrak srednjeg vijeka - Bolna je polarizacija i klerikalizacija našeg društva, na što i mi u CGO-u već neko vrijeme ukazujemo. To se sada vidi i iz Brisela, ali i sa drugih relevantnih adresa. Bujanje primitivizma na socijalnim mrežama i kroz komentare na portalima samo su dio refleksija svega kroz što kao društvo prolazimo – naglasila je Uljarević.

Ona je podsjetila da je to konstatovano i u posljednjem Izvještaju EK, koji naglašava porast vjerski i etnički motivisanih napada i govora mržnje.

- Tome posebno posvećeno doprinose i radikalni političari, kao i oni koji još stoje u redu za obećana namještenja ili se nadaju da će se na takav način preporučiti za neku poziciju novim vlastima, a takvi nas ne mogu voditi naprijed ka EU, već samo nazad ka mraku srednjeg vijeka – smatra ona.

rušavanje tih prava.

Ona je navela da je povodom rezultata istraživanja javnog mnjenja iznijela empirijske podatke, a odgovor onih kojima se to ne dopada su „salve uvreda i kleveta, sa ogromnom količinom mržnje, a posebno mizoginije“.

- To ništa ne govori o meni, ali mnogo govori o njima, a za početak da mi ne koristimo isti jezik. Takođe, moje analize su utemeljene, jer tome pristupam ozbiljno, uvijek sam spremna na argumentovan razgovor, ali neću učestvovati u borbama u blatu onih koji u nedostatku činjenica istresu dnevno po kesicu kletvi i uvreda – izričita je sagovornica Pobjede.

(ne)prihvatanje kritike

Ističe da razumije da se nalazi istraživanja CGO-a i Damara, u okviru njihove zajedničke inicijative CG puls, nisu mnogima dopali.

- Ni ranijim vlastima se često nisu dopadala naša istraživanja, i tu je bilo mnogih ružnih reakcija, a vrijeme je pokazalo da smo bili u pravu. Generalno je infantilno to bacanje kamenja na nekog ko vas suoči sa činjenicama, umjesto da razmislite kako da se stanje mijenja na bolje – kaže Uljarević.

Naglasila je da organizacija koju predstavlja ne pravi kompromise i zaokrete u odnosu na principe koje zastupa.

- CGO i ja stojimo na istim principijelnim pozicijama prema ovoj vlasti, kao što smo stojali i prema prethodnoj, dosljedno ukazujući na devijacije u programskim oblastima koje pratimo, čime i naša kritika ovih vlasti ili trendova koje uspostavljaju ima dodatno snažan kredibilitet. Razumijem da to mnogima smeta, i da je to dio reakcija - kako u napadima, tako i glasnom ćutanju na ono na što se ne bi smjelo ćutati. No, to nije ni moj ni problem CGOa, i neka svako radi u skladu sa svojom savješću, mijenjaće se stvari brže nego što mnogi misle – zaključila je Uljarević. i. periĆ

PODGORICA – Savjet Radio televizije Crne Gore (RTCG) usvojiće narednog petka na elektronskoj sjednici inovirani etički kodeks te kuće, odlučeno je juče na sjednici tog tijela, na kojoj je predsjednica Sindikata medija Marijana Camović-Veličković ostala usamljena u stavu da su neka rješenja u kodeksu neprihvatljiva i da predstavljaju ograničenje prava na slobodu govora i mišljenja zaposlenih u Javnom servisu.

Oprez na internetU

Prema njenom mišljenju, sa kojim se nijesu složili ostali članovi Savjeta, sporan je član kodeksa koji bi, kako je objasnio generalni direktor RTCG Boris Raonić, menadžmentu bio „olakšavajuća okolnost u brojnim situacijama kada primjećuju neadekvatna ponašanja zaposlenih“.

- Znate i sami da su bile brojne situacije kada je bilo nemoguće reagovati jer nije bilo zakonskog ili podzakonskog uporišta – kazao je Raonić govoreći o članu kodeksa koji bi trebao regulisati ponašanje zaposlenih, između ostalog, i na društvenim mrežama.

Direktor će o ponašanje n

Sa jučerašnje sjednice Savjeta

U članu šest prijedloga kodeksa piše da će zaposleni u svom radu i javnim istupima, što podrazumijeva i istupe na društvenim mrežama voditi računa o vrijednostima, načelima i ciljevima programa i drugih proizvoda RTCG te osnovnom zadatku RTCG kao Javnog servisa.

- U svom radu, javnim istupima i istupima na društvenim mrežama obaveza zaposlenih je poštovanje pluralizma ideja, dostojanstva i slobode pojedinca i zajednica, nacionalne i opšte vrijednosti kulture i tradicije. Obaveza je poštovati sve manjine i druge posebne društvene zajednice, te pravo na zaštitu privatnosti, dostojanstva, ugleda i časti svakog lica. U svom radu i istupima u javnosti i na društvenim mrežama mora se čuvati kultura javne riječi, nivo komunikacije i voditi računa o dostojanstvu i dignitetu lica koje spominju – piše u tom članu.

nedOpUstiva rješenja

Camović-Veličković je ocijenila da je član šest kodeksa neprihvatljiv i tražila da bude u potpunosti izbrisan iz kodeksa jer je to, kako je kazala, ograničavanje javnog djelovanja i slobode govore zaposlenima u RTCG-u.

- Ovaj član se bavi istupima na društvenim mrežama gdje bi zbog njih zaposleni snosili određenu odgovornost, što je nešto što je nedopustivo i što ne bi trebalo da usvojimo – kazala je Camović-Veličković.

Ona je problematizovala još jedno rješenje kojim se zabranjuje zaposlenom da ,,izražava političku, vjersku ili neku drugu ličnu pripadnost koja bi mogla da dovede u sumnju njegovu nepristrasnost i neutralnost“.

- Ko zaključuje da li je neko nepristrasan i neutralan ili vrjednuje da li neko, ili na koji način svoju političku, vjersku ili drugu ličnu pripadnost

Otkriveno 515 novih slučajeva, oporavljena 554 pacijenta U Crnoj Gori je od posljedica infekcije korona virusom preminulo još osam osoba, dok je broj novozaraženih 515 od 2.823 uzeta uzorka, pokazao je posljednji presjek Instituta za javno zdravlje (IJZ).

Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za 28. oktobar 2021. godine je iznosio 18,24 odsto.

Prijavljen je oporavak kod 554 pacijenata.

Najviše novopozitivnih slučajeva je u Podgorici 227, Nikšić ima 70,Bar 27, Bijelo Polje 24, Berane 22, Budva

Preminulo osa 21, Herceg Novi 18, Tivat 17, Danilovgrad 15, Cetinje 11, Pljevlja 10, Ulcinj 10, Kotor 9, Mojkovac 9, Plužine 7, Andrijevica 4, Kolašin 4, Rožaje 4, Tuzi 4, Žabljak 2.

Prijavljeno je osam smrtnih ishoda povezanih sa SARSCoV-2 infekcijom – šest preminulih je iz Podgorice, jedan iz Herceg Novog i jedna iz Bijelog Polja. Među preminulima najmlađi je imao 61, a najstariji 89 godina starosti.

Ukupan broj preminulih pove-

zanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 2095.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovid-19 u Crnoj Gori iznosi 4.465.

Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije korona virusom u Crnoj Gori je 143.322. r.d.

Društvo

Subota, 30. oktobar 2021.

isa, Camović-Veličković usamljena u rše prava na slobodu govora i mišljenja

ocjenjivati na internetu Zgrada za zaposlene Savjet je na jučerašnjoj sjednici dao i zeleno svjetlo menadžmentu da krene u pripremu i realizaciju objavljivanja javnog poziva za izbor izvođača za izgradnju stambene zgrade RTCG na Starom aerodromu u Podgorici, u kojoj bi po povoljnim uslovima 90 stanova mogli kupiti zaposleni u Javnom servisu.

U junu prethodne godine, parcela od 2.589 kvadrata postala je vlasništvo RTCG Odlukom Glavnog grada – Podgorice, koji je obezbijedio plac i komunalije.

Tadašnji menadžment je saopštio da će zgrada biti površine više od pet hiljada kvadratnih metara.

izražava na način koji je generalnom direktoru prihvatljiv, jer se dalje u tekstu kaže da generalni direktor pokreće postupak. U sljedećem se članu kaže i da generalni direktor može da prijavi, valjda samom sebi, kršenje etičkog kodeksa ukoliko to primijeti.

Ovo je samo po sebi veoma kontradiktorno – kazala je Camović-Veličković i najavila da u slučaju da ostanu ova rješenja neće glasati za kodeks iz principijelnih razloga.

Ostali članovi Savjeta nijesu bili saglasni sa njenom ocjenom, pa su neki od njih saopštili da je taj član možda potrebno modifikovati, ali da zaposleni moraju snositi odgovornost ukoliko narušavaju ugled Javnog servisa.

Raonić je kazao da ne vidi ništa sporno u članu u kojem se ograničava ponašanje na društvenim mrežama i istakao da su rješenja u kodeksu rađena u skladu sa sličnim

dokumentima inostranih medijskih kuća, među kojima su BBC, Slobodna Evropa i Glas Amerike, te da se na njima radilo dva mjeseca.

Ugroženi Sagovornici?

Camović-Veličković problematizovala je i rješenje u kodeksu po kojem novinar može, iako je sagovornik odustao od izjave koju je dao, uz obavještavanje javnosti o odustajanju prepričati izjavu sagovornika.

Ona je pohvalila izmjene kodeksa u dijelu koji se tiče obezbjeđivanja rodne ravnopravnosti u gostovanjima u emisijama.

- Kada vidim četiri muškarca u studiju, odmah prebacim na drugi kanal – kazala je ona, na što joj je predsjednik Savjeta Veselin Drljević odgovorio da je saglasan sa tim stavom i da i on kad vidi četiri muškarca na televiziji „odmah prebači na žene“.

D.M.

am osoba

9

Nevakcinisani premijer Krivokapić smatra da je neistraženi medicinski fenomen, naučnica Marija Backović misli drugačije Premijer Zdravko Krivokapić preksinoć je kazao da pripada fenomenu jer je imao asimptomatski kovid-19, a ipak ima visok broj antitijela.

On je preksinoć u emisiji Argumenti na RTCG, na pitanje novinara zbog čega nije vakcinisan, odgovorio: - Svodite me na marketing. Govorimo o kolektivnom imunitetu koji niko neće da istraži. U Crnoj Gori niko nije istraživao taj dio fenomena kojem pripadam – da nijesam konstatovao da imam korona virus, a da imam toliko antitijela. Nikada se u svom životu nisam bavio marketingom, pa neću ni u ovom slučaju. Ali onog trenutka kad mi ljekar kaže da se vakcinišem, to ću i učiniti – poručio je Krivokapić.

Ipak, naučnici ponovo demantuju premijera i izmještaju ga iz domena nauke.

Marija Backović, doktorica nauka i istraživačica na Pasterovom institutu u Parizu, osvrnula se na izjavu koju je javnosti saopštio nevakcinisani premijer. Ona je upozorila da je tako visok broj antitijela pravom ljekaru prije razlog za brigu nego za hvaljenje.

- Mislim da je ova izjava premijera ogledalo stanja našeg zdravstvenog sistema u borbi protiv pandemije i uopšte. Kako Ministarstvo zdravlja može da dopusti da profesor Krivokapić, osoba od izuzetne važnosti, ima ljekara koji mu daje savjete koji su pogrešni i opasni po njegovo zdravlje. Ja se bavim naukom, a ovo je domen naučne fantastike, tako da prepuštam interpretacije specijalistima tog žanra. I kako tom ljekaru i medicinskoj zajednici nije neobično da premijer ima „visok“ nivo antitijela već godinu dana? Imunolozima je dobro poznato da to može biti znak ozbiljnijih zdravstvenih

Ovo je domen naučne fantastike

Marija Backović

problema koje stvarno treba ispitati. Ali ne sa stanja fenomena nego osobe čije je zdravlje, fizičko i mentalno, važno za funkcionisanje ove zemlje i borbu protiv pandemije kojom, koliko se sjećam, diriguju baš on i Vlada Crne Gore. Da ne ulazim u to kakve posljedice ovakve izjave i ćutanje Instituta za javno zdravlje i Ministarstva zdravlja imaju na javno zdravlje i opšti problem niske stope vakcinacije i niskog nivoa edukacije ljudi u Crnoj Gori o prevenciji kovida. Mislim da je vrijeme da se obrati pažnja na broj čitulja a ne na broj antitijela i da Vlada Crne Gore i Ministarstvo zdravlja sprovedu jedan dobar „reality check“ – napisala je Backović.

Ona je pozvala Vladu i Ministarstvo zdravlja da naprave strategiju jer raste broj mrtvih „uprkos tome što liječimo pacijente kao u Njemačkoj, što smo premasili 40% imunizo-

vanih odraslih, cilj koji je zadala SZO, što smo dobili 100.000 Sinovak vakcina koje će da sjede jer ljudi nisu edukovani a ni ohrabreni da se vakcinišu, zbog nedostatka strategije od strane Vlade Crne Gore i Ministarstva zdravlja, između ostalog, što ostvarujemo naučne saradnje, obučavanja itd...

Backović je apelovala da je došlo vrijeme „za jedno dobro buđenje“ jer postoji ogromno nepovjerenje prema vakcinama i da ga, kada je o imunizaciji riječ, ima i među ljekarima pa ginekolozi savjetuju žene da se ne vakcinišu jer utiče na fertilnost, „jer su imunokompromitovani, jer im nije odobrio duhovni otac itd...“ - To su vaši zaposleni – obratila se ona Ministarsvu zdravlja Crne Gore.

- Kako dozvoljavate da ljekari daju ljudima ovakve nebulozne preporuke koje nemaju nikakve naučne osnove???

Svojom ćutnjom i fokusiranjem na ostvarene ciljeve a ne na ono što ne funkcioniše im dajete municiju i pravo da oni diriguju pandemijom, i pošto svako ima svoje mišljenje, zato imamo ovakav haos. Ljudi masovno ne vjeruju ljekarima, i uopšte im nije ni čudo – napisala je Backović.

Ona je istakla da vakcinacija nije „magic bullet“ i iznijela primjer da je u Francuskoj i drugim evropskim zemljama vakcinisano više od 85% stanovništva starijeg od 12 godina, ali da se i dalje nose maske i koriste sanitarni pasovi.

- I tako će biti do ljeta 2022.

Samo kombinacija preventivnih mjera može dati željene rezultate i to je svima koji se bave javnim zdravljem dobro poznato. Ova patetična retorika „mi savjetujemo, molimo, svako ima pravo da odluči itd“... Hej ljudi, nije vrijeme za to – kazala je naučnica sa prestižnog Instituta.

Ona smatra da treba raditi na edukaciji ljudi.

- Niko ne treba da se primorava, ali odluke koje ljudi prave takođe treba da dolaze sa određenim posljedicama. Svako može da bira. Zdravstveni radnici treba da se svi vakcinišu.

Ko neće, neka mu se zamrzne radni staž dok ne prođe pandemija. Ako mi kažete da je to nemoguće jer ćemo ostati bez previše ljekara i med. osoblja, e onda stvarno treba da se zapitamo šta očekujemo od građana Crne Gore – poručila je ona i dodala: „Vakcinišite se ljudi i nosite maske!“ J.M.

Nakon stručne procjene dokumentacije i kontrole kvaliteta građanima dostupne i ruske vakcine

Sputnjik V od juče na svim vakcinalnim punktovima PODGORICA – Kontingent od 40.000 doza vakcina ruskog proizvođača Sputnjik V, koje su nedavno stigle u Crnu Goru, od juče su dostupne na svim vakcinalnim punktovima u Crnoj Gori.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je Institut za ljekove i medicinska sredstva (CInMED) dao saglasnost za uvoz dodatnih količina vakcina ruskog proizvođača nakon stručne procjene dokumentacije i kontrole kvaliteta vakcina Sputnjik V, u relevantnoj laboratoriji, a koja je sprovedena na osnovu odluke Vlade Crne Gore.

Sve vakcine kvalitetne

Dovoljne količine vakcina Sputnjik V distribuirane su u svim crnogorskim gradovima, a digitalni sistem je dopunjen i ovom vrstom vakcine.

U Crnu Goru do sada je stiglo više od milion vakcina. Prema

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović saopštila je juče da je na Cetinju do 20. oktobra protiv kovid-19 infekcije imunizovano više od 52 odsto građana i to je, kako je naglasila, pojedinačno najbolji rezultat po opštinama u Crnoj Gori, Ona je tokom posjete Opštoj bolnici Danilo I pohvalila napore ljekara i svih zaposlenih u zdravstvu na Cetinju.

Vakcinisano dvije trećine crnogorskih ljekara

posljednjim podacima prvu dozu vakcine primilo je 256.832 stanovnika ili 41,4 odsto, a drugu 242.345 ili 39,1 odsto ukupnog stanovništva. Prvom dozom vakcine protiv korona virusa vakcinisano je 56,2 odsto punoljetnog stanovništva, a revakcinisano 53 odsto.

lJekari

Kada je u pitanju imunizacija zdravstvenih radnika, načel-

Cetinjani najbolji u vakcinaciji

nica Odjeljenja za imunoprofilaksu, pripremu i kontrolu putnika u međunarodnom saobraćaju u Institutu za javno zdravlje, Milena Popović-Samardžić, kazala je za Vijesti da je vakcinisano dvije trećine crnogorskih ljekara, odnosno 75,5 odsto ljekara, 60 odsto srednjeg medicinskog kadra i 56 odsto nemedicinskog kadra.

Popović-Samardžić naglašava da su svi ljekari vakcinisani

u Domu zdravlja Andrijevica (100 odsto), Opštoj bolnici Berane (93,6), DZ Rožaje (93,5), Institutu za javno zdravlje (92 odsto), Specijalna bolnica Brezovik (90,9),...

- Radi se o podacima iz prve polovine oktobra, što znači da je procenat vakcinisanih zaposlenih u državnim zdravstvenim ustanovama sada još i veći - istakla je Popović-Samardžić.

Sl.r.

10

Hronika

Subota, 30. oktobar 2021.

Podignuta optužnica protiv Koste Obradovića zbog pokušaja ubistva Nikole Vulevića

Pozvao ga da mu vrati novac, a onda pucao u njega

Mjesto gdje je ranjen Nikola Vulević

PODGORICA – Više tužilaštvo podiglo je optužnicu pritiv Koste Obradovića iz Podgorice zbog pokušaja ubistva Nikole Vulevića, 29. maja, u blizini dvorišta podgoričke Osnovne škole ,,Maksim Gorki“.

-Optužnica protiv K. O. zbog krivičnog djela ubistvo u pokušaju u sticaju sa krivičnim djelom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija dostavljena je Višem sudu u Podgorici na kontrolu koja će biti zakazana u zakonskom roku – saopšteno je iz Višeg suda.

Prema navodima optužnice, Obradović je 29. maja, oko 15.20 časova u dvorišnom dijelu stambene zgrade u Bulevaru revolucije, kod dvorišta OŠ ,,Maksim Gorki“ pokušao da ubije Vulevića kojeg je prethodno pozvao da se vide vezano za novac koji mu je dugovao.

Pošto je Vulević došao na dogovoreno mjesto Obradović je ,,podigao majicu i iza pojasa izvadio pištolj nepoznate marke, repetirao ga i uperio prema Vuleviću“.

Obradović je držeći prištolj usmjeren prema Vuleviću počeo razgovor o nov-

cu koji je dugovao žrtvi i istovremeno se kretao unazad.

Kada se našao na udaljenosti od 15-20 metara, Obradović je ispalio projektil koji je pogodio Vulevića u rame i pobjegao. Obradović se u istrazi branio ćutanjem.

Međutim, Vulević je istražiteljima objasnio da je povod napada na njega pozajmica od 2.500 eura koje je godinu i po prije napada dao Obradoviću uz obećanje da će novac vratiti za nekoliko dana.

-Mislim da je bio 21. decembar 2019. godine kada sam bio gost na svadbi Obradovića u hotelu Hilton. Tada sam mu pozajmio 2.500 eura a on mi je obećao da će ih vratiti u nekoliko narednih dana, tačnije od novca koji bude dobio u vidu poklona od zvanica na svadbi – ispričao je Vulević.

Prošlo je nekoliko dana ali Obradović nije vraćao novac.

Vulević je počeo češće da poziva Obradovića i da se interesuje za svoj novac, posebno jer je optuženi u tom periodu vozio skupocjeni automobil, kupovao skupocjenu garderobu, posjećivao skupe restorane i često putovao.

Krivična prijava protiv Podgoričanina

Šuntić svjedok ranjavanja Viktor Šuntić je u istrazi ispričao da je prilikom telefonskog poziva u glasu Nikole Vulevića osjetio uznemirenost kada mu je saopštio da će da se vidi sa Kostom Obradović i da je zbog toga odlučio da ga prati. Šuntić je ustvrdio da je pokušao da smiri tenzije kada je Obradović izvadio pištolj.

-Primijetio sam i da je Obradović bio nervozan pa sam ga uhvatio za lijevu ruku i ubjeđivao da se smiri. U jednom trenutku sam se okrenuo prema Nikoli i tada sam čuo pucanj. Čuo sam i Nikolu koji je kazao da je pogođen a Obradović je onda pobjegao – kazao je Šuntić.

-Kada bih dobio Obradovića koji je često mijenjao brojeve telefona, on mi je obećavao da će vratiti novac u skorije vrijeme – kazao je Vulević navodeći da je obustavio pozive septembra 2020. godine kada je doživio saobraćajnu nezgodu od koje se oporavljao do marta ove godine.

U martu je ponovo pozvao optuženog koji je kao i mnogu puta ranije ponovio već ispričanu priču da će mu ubrzo vratiti novac, samo da mu „legnu“ pare od prodaje nekretnine.

Vulević je 29. maja na telefonu vidio dva propuštena poziva sa brojeva koji mu nijesu bili memorisani u telefonu i kada je uzvratio poziv javio mu se Obradović.

-Predložio je da se vidimo kod njegove zgrade ,,Simpa“. Na putu prema Podgorici pozvao me je drug Viktor Šuntić kome sam ispričao gdje idem. Imao sam osjećaj da je Viktor znao da ću se vidjeti sa Kostom. Insistirao je da ide sa mnom što sam odbio jer nijesam mislio da se može nešto loše dogoditi – ispričao je Vulević.

Međutim, dok se približavao odredištu, primjetio je Šuntića koji ga je pratio automobilom.

-Zaustavili smo se iza lokala ,,Akademija“ i izašli iz svojih automobila i krenuli prema Obradoviću koji na udaljenosti četri pet metara podigao majicu, izvadio pištolj sive boje, repetirao ga i usmjerio prema meni.

Govorio mi je nešto, pominjao novac, ali zbog cjelokupne situacije koja me je iznenadila, ne sjećam se šta je govorio – ispričao je Vulević.

Obradović se počeo povlačiti unazad, i dalje okrenut prema njemu i Viktoru, čitavo vrijeme držeći na nišanu Vulevića ka kojem je u jednom trenutku i ispalio hitac.

-Kada sam osjetio da me je nešto pecnulo u lijevoj ruci, visočije prema ramenu, Obradović je pobjegao – kazao je Vulević. Šuntić je skinuo majicu i njome zavio ranu Vuleviću, kojeg je potom odvezao do Urgentnog centra.

B.R.

Presuda srpskom državljaninu optuženom mova za pregovore sa EU, poslao poruku: „Želj- za šverc droge

NVO aktivisti Željku Đukiću upućene prijetnje sa Fejsbuk profila

Poručili mu da znaju gdje živi i da će ga ubiti BIJELO POLJE – Policija ispituje ko je osoba koja je sa Fejsbuk profila uputila prijetnje Bjelopoljcu Željku Đukiću.

To je za Pobjedu potvrdio Đukić, koji je kazao da su prijetnje uslijedile nakon Tviter objave poslanika Milana Kneževića u kojoj je prokomentarisao Đukića i njegovo članstvo u Radnoj grupi za pripremu i vođenje pregovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji za oblast pravne tekovine EU koja se odnosi na pregovaračko poglavlje 10 – Informatičko društvo i mediji.

Vlasnik Fejsbuk profila pod imenom koje je najvjerovatnije zloupotrijebljeno je Đukiću, koji je nedavno imenovan za člana jednog od ti-

ko, znam gdje živiš, ubiću te za ovo sram te bilo.

Mrtav ćeš biti“.

Otvorena prijetnja Đukiću privukla je pažnju policije koja ga je pozvala na razgovor. Đukić je inspektorima ispričao da je prijetnje dobio u toku lajv obraćanja koje je realizovao nakon što je vijest o njegovom članstvu u Radnoj grupi izazvala reakciju. Nakon što je Đukića komentarisao lider DNP-a Milan Knežević, tu objavu podijelio je i Demokratski Front na svojoj stranici. Nakon toga krenuli su da se nižu novi uvredljivi komentari sa ciljem poniženja Đukića, a sve je kulminiralo i otvorenom prijetnjom smrću.

-Što ima veze što je jedan od pregovarača sa EU Željko Đukić zaljubljen u Mila i što je radio u mesari Franca. I u Evropskoj uniji se jede kulen, džigerica, brizle, sarma i popeci. Imao sam i ja jednog mesara koji perfektno odvaja pečenicu od rebara, ali nije prošao, jer zna samo ruski, tvit je Kneževića koji je prenijelo više portala, Pink M, zvanična stranica Demokratskog fronta i niz drugih Fejsbuk stranica.

A.R.

Pokušao da prokrijumčari 45 kilograma marihuane

BIJELO POLJE – Srpski državljanin Dragan Milutinović (27) iz Lazarevca osuđen je na dvije i po godine zatvora zbog šverca droge, nakon čega mu je ukinut pritvor.

Prema navodima optužnice okrivljeni je, 27. marta ove godine oko 11.30 časova, vozilom „BMW“ prenosio iz Crne Gore u Srbiju 44. 915 grama marihuane. Droga je pronađena u dva bunkera napravljena ispod prednjih sjedišta.

B. Č.

Adžovića terete da je primoravao maloljetnicu na prostituciju PODGORICA – Protiv Harija Adžovića (26) iz Podgorice, koji se nalazi u Istražnom zatvoru u Spužu zbog drugih krivičnih djela, podnijeta je krivična prijava zbog sumnje da je maloljetnicu primoravao na prostituciju.

Kako se navodi u saopštenju Uprave policije, krivično djelo trgovina ljudima otkriveno je u saradnji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici.

Adžoviću se na teret stavlja krivično djelo trgovina ljudima.

- H. A. je upotrebom fizičke sile i prijetnje da će ugroziti život oštećene maloljetne ženske osobe stare 17 godina, kao i živote članova njene porodice, prinudio oštećenu maloljetnicu da se bavi prostitucijom, na način što je pozivao lica u svoju kuću i sa njima dogovarao pružanje seksualnih usluga sa oštećenom, gdje je za pružanje seksualnih usluga određeni novčani iznos dogovarao i uzimao osumnjičeni – navodi se u saopštenju Uprave policije.

A. R.

Izrečena presuda za izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje

Sekuliću 10 mjeseci zatvora zbog ,,spremanja za Cetinje“

Miloš Sekulić

PODGORICA - Miloš Sekulić osuđen je juče u podgoričkom Višem sudu na 10 mjeseci zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje.

Prvostepenu presudu izrekla je sutkinja Vesna Kovačević.

Prema navodima presude, okrivljeni je na svom Fejsbuk profilu javno podsticao na mržnju i objavio uvredljive riječi, 18. avgusta 2021. godine, koje su prenijeli portali Vijesti i CDM. Prilikom odmjeravanja visine zatvorske kazne sud je kao olakšavajuću okolnost cijenio i

to što je okrivljeni Sekulić priznao krivično djelo.

Sutkinja Kovačević je podsjetila da je zakonom za ovo krivično djelo predviđena kazna od šest mjeseci do pet godina zatvora.

Okrivljeni je na svom Fejsbuk profilu objavio: „Ja sam spreman za Cetinje“, „Drma mi se, drma mi se na šubari cvijeće, ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće. „Svi na Cetinje, alo.

Kapa se pripremila, dva, tri noža da ponesemo i boli nas uvo...

Došlo je naših pet minuta“.

B.R.

Policija u Šapcu zaplijenila marihuanu

Crnogorski državljanin uhapšen zbog uzgajanja kanabisa PODGORICA - Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala efikasnim radom otkrili su laboratoriju za uzgoj marihuane kod Uba, zaplijenili 1.170 stabljika kanabisa i uhapsili državljanina Crne Gore R. B. (44) i M. M. (48) iz Šapca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično djelo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, piše portal B92.

Policija je u objektu čiji je vlasnik M. M. pronašla stabljike kanabisa prosječne visine 150 centimetara.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni tužilaštvu.

C.H.

Crnom Gorom

Subota, 30. oktobar 2021.

11

Održana 7. sjednica trećeg saziva Senata Prijestonice

Definisati jasnu viziju razvoja CETINJE - Na sjednici Senata prijestonice usvojen je izvještaj o realizaciji Programa razvoja Prijestonice Cetinje za 2020. godinu, kao i izvještaj o realizaciji Programa razvoja prijestonice Cetinje za prvih devet mjeseci ove godine. Usvojen je i Program razvoja prijestonice za 2022. godinu, kao dokument kojim se definišu najvažniji infrastrukturni i razvojni projekti Cetinja.

Iskazano je opredjeljenje da se

u narednom periodu definiše jasna vizija razvoja prijestonice, oslonjena na dva ključna deficita – izgradnja kapitalne infrastrukture i stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mjesta, kroz podsticaj realnoj proizvodnji.

Na toj liniji dogovoreno je da se Senat i prijestonica, oslonjeni na Zakon o Prijestonici, organizuju posebnu sjednicu Senata, u širem sastavu, kako bi se definisale politike budućeg

U Pljevljima otvoren Dnevni boravak za osobe sa invaliditetom starije od 27 godina

Otvaranje Dnevnog boravka

Za kvalitetniji život i bolju integraciju PLJEVLJA – U Pljevljima je juče u okviru JU Dnevni centar za djecu sa smetnjama u razvoju i lica sa invaliditetom svečano otvoren Dnevni boravak za osobe sa invaliditetom starije od 27 godina. Otvaranjem boravka obilježeno je i deset godina rada i postojanja Dnevog centra.

- Novi servis koji danas otvaramo prevashodno će doprinijeti poboljšanju socijalne inkluzije i unapređenju socijalne i dječje zaštite u Pljevljima u skladu sa potrebama djece i mladih sa smetnjama u razvoju i odraslih lica sa invaliditetom. Ovaj projekat je potvrda vizije države i lokalne uprave da gradimo infrastrukturu koja će biti u funkciji poboljšanja kvaliteta života svih naših sugrađana. Ne smijemo zaboraviti da je iz Pljevalja prije 20 godina kroz osnivanje NVO Zračak nade pokrenuta borba za bolji kvalitet života djece sa smetnjama u razvoju i odraslih lica sa invaliditetom. Tada je nekolicina žena, naših heroina, krenula u borbu za bolje sjutra svojih najmilijih. Možda bez nekog dugoročnog plana, ali strpljivo i u malim koracima one su te zbog kojih su Pljevlja danas primjer dobre prakse, kako u državi tako i u regionu po pitanju velikog broja servisa podrške – kazao je predsjednik Opštine Pljevlja Igor Golubović.

On je podsjetio da su aktivnosti na otvaranju JU Dnevni centar Pljevlja počele 2007. godine potpisivanjem Memoranduma o saradnji za izgradnju i otvaranje ustanove između Opštine Pljev-

lja, Centra za socijalni rad i NVU Zračak nade. Predsjednik pljevaljske opštine podsjetio je i da se rad JU Dnevni centar finansira iz budžeta lokalne uprave u iznosu od 140.000 eura do ove godine, dok će ubuduće taj iznos biti ne manji od 170.000 eura.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja Janko Odović kazao je da će Dnevni boravak doprinijeti većoj socijalnoj inkluziji i unaprijediti sistem socijalne i dječje zaštite u Crnoj Gori, a posebno na sjeveru Crne Gore.

- Do sada je bilo samo nekoliko dnevnih boravka za osobe sa invaliditetom iznad 27 godina i danas mi predstavlja posebno zadovoljstvo otvaranje još jednog dnevnog boravka, što će posebno doprinijeti kvalitetu života ovih lica i njihovoj većoj integraciji u društvenoj zajednici. Vlada posvećeno radi na unapređenju kvaliteta života ranjivih kategorija - naglasio je Odović.

Vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za socijalno staranje i dječju zaštitu Marija Stajović kazala je da je Dnevni boravak za osobe sa invaliditetom starije od 27 godina, primjer brige i prave podrške svim građanima Pljevalja.

Uslugu savjetovanja djece sa smetnjama u razvoju i odraslih lica sa invaliditetom koju pruža NVU Zračak nade koristi oko 20 djece i mladih sa smetnjama u razvoju i njihovih roditelja. Projekat, koji kofinansira Evropska unija i Vlada Crne Gore, podržala je i Opština Pljevlja, UNICEF i Ambasada Kraljevine Norveške.

A. S.

razvoja Cetinja.

Izjašnjenje o Izvještaju o radu Senata za 2020. godinu odgođeno je za narednu sjednicu Senata radi metodološkog usklađivanja teksta dokumenta, kao i da zapisnik sa sjednica sadrži ubuduće i stenogram, odnosno audio zapis sjednice kao trajni dokument.

Na početku prve sjednice Senata u novom sastavu, iskazano je uvjerenje da će članovi uspješno sarađivati u cilju prosperite-

ta prijestonice i njenih građana.

Sjednici su prisustvovali članovi Senata, potpredsjednica Skupštine Crne Gore Branka Bošnjak, ministarka prosvjete, kulture, nauke i sporta Vesna Bratić, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, gradonačelnik Prijestonice Aleksandar Kašćelan i predsjednica Skupštine Prijestonice Dejana Dizdar.

Sjednici, uz unaprijed najavljeno odsudstvo, nijesu prisustvo-

Djednica Senata

vali predsjednik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti Dragan K. Vukčević, ministar

vanjskih poslova Đorđe Radulović i rektor Univerziteta Crne Gore Vladimir Božović. C. G.

DANILOVGRAD: Gimnazija „Petar I Petrović Njegoš“ obilježila 51. rođendan

S ponosom nastavljaju svijetlu tradiciju DANILOVGRAD - U Gimnaziji ,,Petar I Petrović Njegoš“ juče je obilježen 51. rođendan ove ugledne vaspitnoobrazovne ustanove.

O istorijatu škole govorio je direktor Miloje Aranitović, podsjećajući prisutne da je pod sadašnjim nazivom konstituisana 1973. godine, s obzirom na to da je do tada radila u sastavu Gimnazije „Slobodan Škerović“ iz Podgorice.

– U minulih pet decenija škola je prošla kroz nekoliko reformskih ciklusa i u svakom od njih pokazivala izvanredne rezultate. Danas nastavu pohađa 410 učenika raspoređenih u 16 odjeljenja opšteg smjera. Od njih, čak 58 odsto putuje organizovanim đačkim prevozom iz Podgorice koji nije besplatan, nego roditelji plaćaju mjesečne karte, a resorno ministarstvo ih kompenzira sa 20 odsto od cijene karte - rekao je Aranitović.

On je naglasio da su u danilovgradskoj gimnaziji školovane generacije učenika koji su kasnije postali ugledni građani na prostorima ondašnje Jugoslavije kao afirmisani intelektualci, pravnici, ekonomisti, ljekari, književnici... Aranitović je istakao značajne rezultate koji se postižu u nastavnim i vannastavnim aktivnostima, poput onih na državnim i međunarodnim takmičenjima iz istorije i stranih jezika.

- Ponosimo se i sa dva veoma važna projekta, a prvi je „Da-

Nagrađeni učenici

nilovgradejšn“ koji se već drugu godinu zaredom organizuje uz podršku lokalne uprave i resornog ministarstva, a tiče se smotre gimnazijskih bendova iz svih crnogorskih gradova tokom kojeg srednjoškolci demonstriraju kreativnost, pozitivnu energiju i muzički ukus. Zasluge za održavanje jedne ovakve muzičke manifestacije pripadaju mojoj prethodnici Nataši Latković.

Drugi nosi naziv „Antigona-Mediteran“ i predstavlja univerzalno klasično djelo o raznim pojavama sa mladima i adolescentima. Idejni tvorac ove pozorišne predstave je prof. Miroslav Minić - kazao je Aranitović.

Povodom Dana škole uručene su i nagrade najboljim đacima za prethodnu godinu, tako da će stipendije Opštine Danilovgrad primati Nikoli-

na Milić, Ivan Šćepanović, Jelena Vukadinović, Jovana Keković, Tatjana Nikolić i Snežana Vujisić. Epitet đaka generacije ponijela je Mina Iković, sada studentkinja Vazduhoplovne akademije u Grčkoj. Njoj je novčanu nagradu od 1.000 eura iz Fonda Tomo Dragović u ime porodice uručila Nela Dragović i poželjela joj mnogo uspjeha u daljem školovanju.

B. KADIĆ

Poslije programa pjevalo se Nemanjićima i Obilićima Na pojedinim portalima i društvenim mrežama objavljeni su snimci na kojima u holu Gimnazije grupa učenika i učenica nakon svečanog dijela programa pjeva pjesmu sa refrenom: ,,Crna Goro, zemljo Nemanjića, Obilića, braće Jugovića.

Svi će Srbi kao Jugovići, za krst časni na Kosovo ići.“ Direktor Gimnazije Miloje Aranitović za Pobjedu je kazao da nije znao za dešavanje nakon svečanog dijela programa.

- Po završetku programa pozvao sam goste i ugledne zvanice, bivše

i sadašnje kolege, kao i roditelje, na koktel u zbornici. Neki od njih su ostali u đačkom forumu u dvorištu škole da nastave druženje. Izvođači sa instrumentima ostali su u holu da se takođe počaste, ali se nijesu zadržali više od petnaestak minuta. Vjerovatno su pjevali za svoju dušu, ali ja nijesam čuo nijedan stih, a kamoli pjesmu - rekao je direktor danilovgradske gimnazije.

Reagujući na događaj u Gimnaziji, Socijaldemokrate su poručile ,,da su škole pod Vesnom Bratić postale poprišta političkih provokacija i borbi“.

- Taj ko je odlučio da zloupotrijebi

maloljetnike, te u program koji treba da bude primjer nediskriminacije i školskog života, uključi ,,Sini jarko sunce sa Kosova“ treba da ima toliko integriteta da saopšti javno razloge za tako nešto, umjesto što se krije iza djece. Takođe, treba da podnese zakonsku odgovornost, budući da je u školi zabranjena svaka diskriminacija po nacionalnoj osnovi, kao i zloupotreba učenika u političke svrhe. Dodatno, pozivamo nadležne inspekcije da ispitaju slučaj i utvrde odgovorne, ako se već oni sami, nepedagoški i neljudski kriju – navedeno je u reakciji SD-a.

Kultura

Subota, 30. oktobar 2021.

Francuski časopis „Atelier du roman“ u cjelosti posvećen Danilu Kišu

Glas koji obasjava um u magli svijeta PODGORICA - Septembarski broj uglednog francuskog književnog časopisa „Atelier du roman“ u cjelini je posvećen književnom radu Danila Kiša.

Objavljen pod naslovom „Danilo Kiš ili Glas umjetnosti“, ovaj broj pariskog časopisa donosi i dva Kišova eseja iz prve polovine osamdesetih godina: „Homo poeticus, uprkos svemu“ i „Savjeti mladom piscu“. Osim Kišovih radova, „Atelier du roman“ donosi i tekstove francuskih, američkih, njemačkih, španskih, italijanskih mađarskih, rumunskih i teoretičara književnosti sa područja bivše Jugoslavije.

Među autorima tekstova nalaze se Gi Skarpeta, Ilma Rakusa, Kristijan Salmon, Norber Čarni, Antonio Munjoz Molina, Džon Koks, Žan Pjer Morel, Miljenko Jergović, Viktorija Radič, Mark Tompson, Katarina Volf-Grishaber, Simona Kareta, Ivana Velimirac, Aleksandar Kostić, Filip Čolović.

Uredništvo časopisa je u uvodniku istaklo da je Danilo Kiš jedan od najvećih književnika dvadesetog vijeka, ali da je i dalje malo poznat.

- U ovom broju okupili smo se kako bismo razgovarali isključivo o njegovom radu. Nas je trideset, iz nekoliko zemalja. Imamo samo jednu želju: konačno vidjeti Danila Kiša prepoznatog u široj javnosti.

Ne samo radi pravde; toliko je velikih pisaca nepravedno zaboravljenih, već zato što nam je Kiš neophodan. Jer njegov rad, raspoređen u pozadini

Cijeli jedan univerzu satkan u intimnoj em Mislim da smo u posljednje vrijeme prenatrpani sadržajima koji demonstriraju buku i galamu. Tako da nam je u ovom stresnom periodu i te kako potreban smiraj, pa je samim tim muzička edukacija od izuzetnog značaja – kazala je Vukazić PODGORICA – Bahu je pripisivano sve, od sposobnosti da stvara tenzije do moći da potpuno umiri uzavrelu krv svojih slušalaca. Zato nikada nije bio pitanje muzičkog ukusa, već opšte kulture.

iskustva nacizma i komunizma, govori o zlu koje muči evropsku svijest već vjekovima, o zlu koje nijedna pobjeda na bojnom polju neće moći raspršiti. Može li se to raspršiti umjetnošću? Kišov glas nije glas vodiča ili proroka. To je glas stvaranja. To je glas lijepog, glas koji obasjava um u magli svijeta oko nas. Magla je sve gušća kao rezultat književne produkcije u službi viktimizacije. U tom je smislu Kišov rad relevantniji nego ikad – navodi se u uvodniku.

Njemu su, kako je naveo Lakis Proguidis, književni kritičar i esejista, i sam autor jednog od eseja u ovom izdanju časopisa, posvetili osmi broj časopisa „Atelier du roman“, objavljen 1996. godine.

– Sada mu se još jednom vraćamo. Da nastavimo da učimo od jednog od najvećih pisaca dvadesetog vijeka. I nastavićemo da razgovaramo o njemu, svakako – kaže u uredničkom uvodniku Proguidis.

D. E.

Izložba „Dokumenti – 60 godina nesvrstanosti“

Svjedočanstva vremena, pokreta i prožimanja PODGORICA - Izložba „Dokumenti – 60 godina nesvrstanosti“ biće otvorena u srijedu, 3. novembra, u 19 sati, u galeriji ,,Centar“. Izložbu čine radovi iz fonda Centra savremene umjetnosti čiju su selekciju izvršile kustoskinje Marina Čelebić, Nađa Baković i Anita Ćulafić. Izložbu će otvoriti Anita Ćulafić.

- U podijeljenom svijetu u kom su vladale dekolonijalizacija i hladni rat, 1961. godine, 25 zemalja je u Beogradu odlučilo da ne bira strane već da postanu Pokret nesvrstanih. Prva konferencija, povod je i inspiracija za izložbu ,,Dokumenti – 60 godina nesvrstanosti“.

Pokret je donio niz značajnih ekonomskih, političkih i kulturnih procesa, među kojima je, između ostalog i Galerija nesvrstanih ,,Josip Broz Tito“ u tadašnjem Titogradu, čiji je danas nasljednik Centar savremene umjetnosti Crne Gore ističe se u najavi.

Iz CSUCG podsjećaju da su tokom godina postojanja nesvrstane zemlje Galeriji pokla-

Pijanistkinja iz Sutomora Ana Vukazić za Pobjedu o spotu za Bahovu kom

njale brojna umjetnička djela kojima su predstavile umjetnost svojih država.

- Danas, ona su i svojevrsni dokumenti jednog vremena, pokreta, prožimanja, međusobne saradnje i kulturne razmjene - navode iz Centra. Ćulafić je zapisala da je u godinama koje su uslijedile došlo do krupnih promjena na državnom planu, koje su dovele i do prestanka rada ove institucije.

- Njen nasljednik, Centar savremene umjetnosti Crne Gore, visoko vrednujući sadržaj i kvalitet naslijeđene zbirke, nastavio je da sa pažnjom i stručnim potencijalima kojima raspolaže čuva, proučava i prezentuje likovnu građu kroz realizovanje izložbi, koje su bile rezultat novih saznanja, kao i novih kustoskih čitanja postojećeg umjetničkog materijala. Na taj način, bogata i neobično raznovrsna zbirka umjetnosti Nesvrstanih zemalja, nastavila je da živi u vremenu i nakon prestanka rada Galerije – zapisala je Ćulafić.

A. Đ.

U verziji pijanistkinje Ane Vukazić, Bah je ne samo nježniji, već je na pragu uspavanke koja već u drugoj polovini kompozicije „Adagio“ uspijeva da ošamuti onog ko sluša. Njena izvedba ove kompozicije nedavno je dobila prigodni video, snimljen sa rediteljem Dejanom Senićem u Zetskom domu, gdje je prije nekoliko mjeseci održala solistički koncert. Ovih dana se pojavila u i spotu „Duklja“ sa slavnim baletanom Konstantinom Kostjukovim, a koji je realizovan kao dio saradnje Baletske škole ,,Princeza Ksenija“ i Turističke organizacije iz Podgorice.

Ana Vukazić je rođena je 1985. godine u Baru. Njen je put vodio od muzičke škole „Petar II Petrović Njegoš“, muzičke škole u Kotoru do Fakulteta umjetnosti u Prištini sa privremenim sjedištem u Kosovskoj Mitrovici (Zvečanu). Nakon studija nastavila je svoje usavršavanje i upisala specijalističke studije na Fakultetu umjetnosti u Beogradu u klasi mr Tijane Humo. Aktivno koncertira nakon studija kao solista, klavirski saradnik i član kamernih sastava. Svoj umjetnički rad zaokružila je angažmanom u predstavi Gradskog pozorišta iz Podgorice i Barskog ljetopisa „Don Kihot“ u režiji Andra-

DANAŠNJE VRIJEME SA SOBOM NOSI MNOGO IZAZOVA: Ana Vukazić u spotu za Bahovu kompoziciju

ša Urbana, kao i saradnjom sa Baletskom školom „Princeza Ksenija“ sa kojom je snimila četiri spota. Od 2009. radi kao prof. klavira i korepeticije u muzičkoj školi u Baru.

Ana Vukazić je za Pobjedu, između ostalog, govorila o pedagoškom radu, spotovima i omiljenim kompozitorima.

POBJEDA: Može li danas klasična muzika da se nametne publici bez vizuelizacije? Je li to bio razlog da snimite spot?

VUKAZIĆ: Period pandemije korona virusa nam je nametnuo drugačiji način komunikacije sa publikom, pa je u prvi plan stavio društvene mreže i televiziju. To je bio jedan od

za jednu fantastičnu obradu tradicionalne pjesme ,,Još ne sviće rujna zora“, čiju ćemo ekranizaciju vidjeti u bliskoj budućnosti.

POBJEDA: Šta je to što posebno volite kod Baha, posebno u kompoziciji koju ste odsvirali u ovom spotu?

VUKAZIĆ: „Adagio“ je jedna vrlo popularna kompozicija među profesionalnim muzičarima i slušaocima klasične muzike. To je zapravo drugi stav koncerta za obou koji je napisao italijanski kompozitor Alesandro Marčelo, a čiju obradu za klavir je radio Johan Sebastijan Bah. Jedna, naizgled, jednostavna muzika puna emotivnog naboja koja

razloga snimanja spotova, ali ne i jedini. Uvijek je postojala želja da se ekranizuje muzika, ali kao vid afirmacije i približavanja klasične muzike ljudima.

Svakako da živimo u vremenu kada je vizuelni momenat značajan i neko sam ko voli da spaja muziku sa vizuelnim efektima i eksperimentiše sa svim mogućnostima koje nam pruža savremeno doba, ali moram da istaknem da taj trenutak nije presudan. Muzika će uvijek stići do srca publike ukoliko je interpretacija i energija izvođača dobra.

POBJEDA: Da li će se u narednom periodu snimiti još neki spotovi?

VUKAZIĆ: Snimljen je spot

Otvorena izložba „Evropske inspiracije – pregovarački proces u očima umjetnika“

Što znači pregovarati i post PODGORICA - Izložba radova „Evropske inspiracije – pregovarački proces u očima umjetnika“ otvorena je u galeriji ,,Centar“. Predstavljeni su radovi sadašnjih i bivših studenata Fakulteta za dizajn i multimediju pri Univerzitetu Donja Gorica koji na kreativan i neuobičajen način, kroz grafički dizajn, predstavljaju pregovore Crne Gore o članstvu u Evropskoj uniji.

Izložba će biti otvorena do 2. novembra, a nakon toga put nastavlja u druge crnogorske gradove.

BOLJE DRUŠTVO

Izložbu je otvorila ambasadorka Evropske Unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa. Ona je

D. MALIDŽAN

12

Sa otvaranja izložbe u galeriji „Centar“

kazala da ova postavka pruža vizuelni prikaz pregovaračkih poglavlja o kojima često govorimo, a koja je izazovno razumjeti.

- Nadam se i da bi ovi radovi mogli da zainteresuju građane da malo dublje istražuju i saznaju šta to znači pregovarati i, na kraju, postati članica EU.

Šta to znači štititi ljudska prava, izgraditi pravedniji pravosudni sistem i usvojiti evropske standarde, kako bi mlijeko koje pijemo, hrana koju jedemo ili igračke sa kojima se naša djeca igraju, bile zaista bezbjedne. Ovaj događaj je savršena kombinacija slavljenja mladih kreativnih umjetnika, uz istovremenu promociju procesa pristupanja EU, na malo drugačiji, zabavan način – kazala je Popa.

Glavna pregovaračica Crne Gore sa Evropskom unijom Zorka Kordić istakla je da su izloženi radovi potvrda, kako zainteresovanosti mladih za proces, tako i razumijevanja njegove suštine, a to je stvaranje boljeg društva.

- Upravo zato želim da poru-

Kultura

Subota, 30. oktobar 2021.

um mociji čovjeka ne može da ostavi ravnodušnim. Bah je definitivno vanvremenski kompozitor, čija muzika predstavlja cijeli jedan univerzum satkan u intimnoj emociji.

POBJEDA: Imali ste nekoliko samostalnih koncerata.

Da li je to dovoljno i ima li pandemija veze s tim što solističke koncerte pijanista u Crnoj Gori zaista rijetko imamo priliku da gledamo?

VUKAZIĆ: Svakako da je pandemija uticala na kulturni život i javne nastupe. Biti na sceni i dijeliti najdragocjenije trenutke stvaralaštva je neprocjenjivo za jednog izvođača.

Naši nastupi su ograničeni na pojedine festivale kao i na to koliko su u mogućnosti kulturne institucije da organizuju pojedine aktivnosti. S obzirom na to da se situacija sa pandemijom polako stabilizuje, sigurna sam da će u budućnosti postojati jasniji plan i budžet koji će moći da podrži sve sfere umjetnosti.

POBJEDA: Što je najvažnije što ste od svojih mentora i profesora naučili i čega se još uvijek strogo pridržavate?

VUKAZIĆ: Veoma sam zahvalna što sam kroz svoje školovanje imala tu sreću da radim sa izuzetnim profesorima, od samog početka pa sve do kraja studija i usavršavanja koje traje i dan danas. Mnogo je toga što je ostalo urezano u sjećanju. Tu prije svega mislim na njihovo nesebično davanje kada je znanje u pitanju, na njihov odnos prema meni i muzici, odnos koji sada njegujem sa svojim učenicima. Međutim, nisam neko ko se strogo pridržava pravila, ali jedan dragocjeni savjet koji sam dobila glasi: ,,Žuri polako“!

POBJEDA: Je li teško preni-

Muzika koja će pomjeriti granice POBJEDA: Da li svirate djela nekih regionalnih i crnogorskih savremenih kompozitora i koji su Vam među njima najdraži?

VUKAZIĆ: Moram da istaknem da me istinski raduje saradnja sa savremenim kompozitorima ovoga doba, i naše i regionalne scene. Imala sam tu čast da sarađujem sa jednim njemačkim kompozitorom, čiji smo rad promovisali kroz saradnju sa Baletskom školom ,,Princeza Ksenija“, a u pitanju je Aleksandar Nikl. Takođe, meni veliko zadovoljstvo je da izvodim djela koja su inspirisana tradicionalnim motivima , među njima je svakako fantazija na temu ,,Još ne sviće rujna zora“ koju je radio Aleksandar Basarab. Kada već pominjemo crnogorske kompozitore, moram da najavim jedan projekat koji je inspirisan upravo tradicionalnim elementima, ali na malo drugačiji i vrlo interesantan način. U pitanju je autorski rad Veljka Ivanovića, muzika za koju se nadamo da će pomjeriti granice. Radujem se što ću biti dio te magije.

jeti učenicima, budući da se bavite pedagoškim radom, ljubav prema velikanima klavirske muzike?

VUKAZIĆ: Današnje vrijeme sa sobom nosi mnogo izazova. Jedan od izazova je svakako muzika koja nam se nameće. Mislim da smo u posljednje vrijeme prenatrpani sadržajima koji demonstriraju buku i galamu. Tako da nam je u ovom stresnom periodu i te kako potreban smiraj, pa je samim tim muzička edukacija od izuzetnog značaja. Usaditi djeci ljubav i prenijeti im znanje je jedan veliki proces koji traje godinama. Međutim, ko ode na to putovanje spoznaće divne predjele. D. ERJAVŠEK

tati članica EU čim ovim mladim ljudima da nas njihovi radovi inspirišu i motivišu i da ćemo mi u Kancelariji za evropske integracije, pregovaračkoj strukturi i Vladi Crne Gore raditi još posvećenije i bolje kako bi Crna Gora što prije zauzela ravnopravno mjesto u evropskoj porodici, a oni mogli da uživaju ista prava i koriste prilike kao i njihovi vršnjaci širom Evropske unije – kazala je Kordić.

RAZLIČITOST

U ime studenata obratila se Ksenija Borozan koja je istakla da su u postavci izloženi stilski različiti, a ipak povezani radovi, koji međusobno komuniciraju kao zvijezde povezane u krug na grbu EU.

- Mi smo, kao mladi ljudi, i te kako svjesni značaja pregovoračkih procesa, kao i budućnosti Crne Gore u mnogim životnim oblastima. U tome vidimo prostor za napredak, koji će, između ostalog, dovesti i do otvaranja novih radnih mjesta i dati mnoge nove i značajne životne prilike za usavršavanje – rekla je Borozan.

Rad studenata pratile su profesorice Milica Šaranović i Svetlana Dragojević. Dragojević je naglasila značaj uključivanja mladih u ovakve i sllične projekte.

- To je krucijalni momenat za njihovo buduće stvaranje – kazala je Dragojević.

Organizatori izložbe su Evropska unija u Crnoj Gori i NVO Centar vizuelne kulture. A. Đ.

U Grožnjanu večeras otvaranje izložbe djela dvanaest mladih umjetnika iz Crne Gore

Stanje u vremenu današnjem PODGORICA - Izložba radova dvanaest mladih crnogorskih umjetnika, članova Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore, biće otvorena večeras u 18 sati, u Gradskoj galeriji ,,Fonticus“, u Grožnjanu.

Na izožbi ,,Metamorfoze vremena“ predstaviće se Marija Abramović, Bojana Bogavac, David Delibašić, Anastasija Kostić, Hajdana Kostić, Milica Lakićević, Maša Laković, Jelena Pavićević, Aleksandar Radević, Marija Radusinović, Đorđe Rašović i Mato Uljarević. Izložba će poslije Grožnjana biti predstavlena publici u Puli i Rijeci.

Kustos izložbe Eugen Borkovski zapisao je da je očigledno da se autori nijesu sakupili oko neke određene teme koju bi problematizovali, pa je izložba revijalnog karaktera.

- Tehnologije predstavljenih vizualizacija su u rasponu od standardnih načina akrila/ ulja na platnu, preko ideja street arta – grafita, pa do animacije putem grafičkog gif formata. Na radovima su zastupljeni slikarstvo, crtež, keramika, kompjuterska grafika, kolaž i kombinovanje tehnika – ocijenio je Borkovski.

NARATIVNOST

Prema njegovim riječima, radove odlikuje visok stepen narativnost u obradi tema i korištenje simbola kao izražajnih oslonaca.

- Iako su poetike, rukopisi i interpretacije heterogene, ipak bi se moglo kazati kako ovaj niz likovnih radova preispituje savremenost. Dotaknute su teme situacija/stanja u vremenu sadašnjem, od međuljudskih odnosa, civilizacijskih pritisaka tzv. demokratije, ličnih doživljaja trenutka, ali i humorni komentari doživljaja okruženja – kazao je Borkovski.

U katalogu za izložbu Borkovski je zapisao da umjetnica Abramović predstavlja ekspresivni rad izveden kombinovanjem tehnika na platnu.

- Umjetnica sliku naziva „Dodir sebe“, pa su asocijacije okrenute ka vizualizovanju njenog ličnog trenutka. Bogavac predstavlja rad koji asocira na grafit. Rad izveden kolažiranjem i akrilikom na papiru, autorka naziva „Chaos“. Delibašić predstavlja slikarski rad,

Rad Davida Delibašića

uljem na platnu. Ova slika nudi narativne konotacije. Sadržaj se može iščitati kao scena iz nekog horor ili nadrealnog filma. Kostić predstavlja slikarski rad ostvaren akrilom na platnu. Na radu prvo primjećujemo ljudski lik, ali nismo sigurni je li akter muškarac ili žena. Moguće je da rad nosi ideju autoportreta autorke, koji je transformisan, nacrtanim brkovima i bradicom, u drugi rod.

Hajdana Kostić nudi na uvid rad izveden akrilnim bojama. Stilizovani rad autorka naziva „Rat u nama“ – zapisao ju Borkovsky.

On je naveo da se Lakićević predstavlja akrilom na platnu „Igra“.

- Čini se da nam nudi lično poigravanje oblikovanjem. Rad je kompozicijski stabilan i sastoji se od dvije formacije oblika, lijevo i desno na platnu. Laković predstavlja tehnički i sadržajno vrlo jednostavnu animaciju.

Pavićević nudi začudan rad izveden keramikom i dodatnom implementacijom tekstila.

Rad naziva „Tereformacija“. Radević predstavlja rad koji je nazvao „Rušenje Igdrasi-

la“. Iz naslova je jasno da se autor oslanja na nordijsku mitologiju. Radušinović ostvaruje ekspresivan rad kombinovanim tehnikama.

Zapažamo žensku figuru u nekoj napornoj situaciji. Umjetnica rad i naziva indikativno: „Brod od papira“ – ocijenio je Borkovski.

HUMOR

Đorđe Rašović predstaviće se slikom „Vrata“, rađenom uljem na platnu.

- Rad unosi humorne konotacije. Odmah je uočljivo da se tri životinjska bića trude razmaknuti vrata. Čini se da su prikazani vuk, lisica i pas. Kao da je autor želio ilustrovati neku novu basnu. Uljarević predstavlja rad izveden ugljenom na papiru. Autor nam kroz naslov ne daje nikakve naznake o ideji motiva, pa su promatračevo tumačenje, percepcija rada, proizvoljni – zapisao je Borkovski.

Izložba je zajednički projekat Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore i Saveza Crnogoraca Hrvatske.

A. Đ.

Predstavljena monografija „Čovjek slobode, znanja i humanosti – primarijus dr Nika Labović“

Čovjek za sjećanje i nauk generacijama PODGORICA - Knjiga „Čovjek slobode, znanja i humanosti – primarijus dr Nika Labović“, autora Vukašina Vojkana Labovića, predstavljena je u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“. Pokrovitelj večeri bio je Savez boraca NOR-a i antifašista Crne Gore.

Ovo je priča o znamenitom ljekaru i njegovoj uglednoj porodici koja služi za ponos crnogorskoj i jugoslovenskoj medicini. Labovićev životni put je ovjekovječen u monografiji njegovog rođaka Vukašina Vojkana Labovića.

Pored autora, govorili su prof. dr Miodrag – Bobo Radunović, prof. dr Draško Došljak i mr Aleksandra Vuković. Moderator večeri bio je novinar i publicista Dragan Mitov Đurović, koji je pročitao pismo akademika Zuvdije Hodžića koji je bio opravdano odsutan.

Radunović je kazao da je autor ovim djelom istinski i hrabro sačuvao od zaborava doktora Niku Labovića za sjećanje i nauk generacijama.

- Kada u gradskom, kulturološkom i civilizacijskom sjedištu sjeveroistoka Crne Gore, kakav je bio Ivangrad (danas Berane),

D. maliDžan

mpoziciju „Adagio“

13

Predstavljanje knjige u Biblioteci

odškrinete vrata prošlosti, uvijek ćete naići na svevremenog gorostasa ljudskosti, humanosti i intelekta čovjeka opisanog u dvije riječi – doktor Nika – rekao je Radunović.

Riječ je, kako je kazao, o čovjeku, doktoru, humanisti, antifašisti, drugu i odanom prijatelju.

- Ne postoji prostor u kome se ličnost više razotkriva nego kroz svoj rad i ono što zabilježi vrijeme događanja. U teškim poratnim vremenima, zaboravljenom svijetu intelekta, doktor Nika je ostao vjerni sldebenik Hipokratove zakletve, gdje je svoje znanje darivao ljudima kojima je potrebna pomoć – ka-

zao je Radunović.

Vuković je kazala da je iščitavajući monografiju najviše pažnje posvetila partizanskima danima, kao i jednoj ljubavnoj priči.

- Iz te beranske ljubavne priče doktora Nike i Kose proizilazi ono što jeste Crna Gora u malom. Njena sukobljenost i njeno zajedništvo – ocijenila je Vuković.

Prema njenim riječima, doktor Nika je bio učesnik rata u kojem je izgubio brata, a ratne godine proveo je u logorima u Albaniji.

- Bio je pripadnik jedne ideologije koja je označavala i naslov ove knjige „da bude i da ostane čovjek slobode“ – rekla Vuković.

Došljak je kazao da je knjiga pokazala jedno vrijeme, porodicu i čovjeka u tom vremenu.

- Pokazala je sve što je tradicionalno i patrijarhalno, ali i svakako ono što je napredno.

U toj porodici je veliki značaj bio u obrazovanju. Dva sina i ćerka, pred početak Drugog svjetskog rata bili su opredijeljeni da studiraju – rekao je Došljak.

On je ukazao i na Labovićevo angažovanje u Aero klubu Berane.

- Zahvaljujući tome, aerodrom je živio u Beranama i mnoge generacije su otišle da studiraju vazduhoplovstvo – kazao je Došljak.

Danas u Beranama, prema njegovim riječima, Dom zdravlja sa ponosom nosi ime Nike Labovića.

Autor Vukašin Vojkan Labović je emotivno govorio o svom stricu.

- Mnogo sam razmišljao da li treba neko da napiše nešto o doktoru Niki. Pitao sam se da li bih ja mogao nešto da pokušam da napišem iako nisam književnik. Posle obilaska oronule kuće pokojnog strika Nike, imao sam odgovor i rekao – pisaću knjigu o njemu – kazao je Labović.

B. B.

Hronika Podgorice

Subota, 30. oktobar 2021.

Skupština Glavnog grada usvojila informaciju o kreditnom zaduženju za nabavku novih autobusa u kojoj se traži da MF što hitnije izrazi stav

Mogli bismo da završimo do nove godine da se građani voze novim autobusima, ali ne možemo zbog opstrukcija Vlade – poručio je gradonačelnik Ivan Vuković na jučerašnjoj sjednici lokalnog parlamenta Skupština Glavnog grada usvojila je informaciju o kreditnom zaduženju za nabavku novih autobusa za potrebe modernizacije sistema javnog prevoza u Podgorici sa prijedlogom zaključaka.

U informaciji se traži od Ministarstva finansija i socijalnog staranja da u najkraćem roku sprovedu aktivnosti neophodne za realizaciju odluke o kreditnom zaduženju Glavnog grada za kupovinu autobusa.

Riječ je proceduri koja podrazumijeva da se Glavni grad može kreditno zadužiti samo uz saglasnost Vlade.

M.BABOVIĆ

Modernizacija gradskog saobraćaja i dalje na čekanju

Informacije o kvaru i neispravnosti pružnih prelaza u ŽICG dobijaju odmah I. MANDIĆ

14

Pružni prelaz u Zagoriču

Popravili rampu u Zagoriču, ali je ona na Pričelju i dalje u kvaru Iz Željezničke infrastrukture Crne Gore popravili su rampu na pružnom prelazu u Zagoriču, koja nakratko nije radila prije dva dana.

Sa jučerašnjeg zasijedanja

INTERES GRAĐANA

Zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović, komentarišući informaciju o kreditnom zaduženju za nabavku novih autobusa, kazao je da Vlada Crne Gore organizovano radi protiv interesa građana Podgorice.

- S obzirom na to da u Podgorici dnevno boravi ili stanuje 40 odsto ukupne populacije Crne Gore, onda u Karađorđevoj ulici možemo zaključiti nije sjedište Vlade Crne Gore, nego Vlade protiv Crne Gore.

Dok god svjedočimo političkoj nestabilnosti, za ovakvo katastrofalno stanje odgovorna je Vlada, kao i opozici-

Skupština dala zeleno svjetlo organizovanju proslave novogodišnjih praznika Skupština je usvojila odluku o organizaciji proslave novogodišnjih praznika za 2021-2022. godinu. Prema odluci, novogodišnji praznici održaće se od 15. novembra do 15. janura na Trgu nezavisnosti. Razlozi za donošenje ove odluke sadržani su u potrebi unapređenja turističke ponude i sadržaja koji se pružaju građanima i posjetiocima glavnog grada kroz organizaciju kulturnih, umjetničkih, zabavnih, privrednih, sportskih i drugih aktivnosti.

oni odbornici lokalnog parlamenta – poručio je Vešović.

Prije više od četiri mjeseca, ističe on, u Skupštini Glavnog grada je donijeta odluka za nabavku autobusa.

- Dobili smo veoma povoljnu ponudu, od 2,15 odsto uz grejs period od dvije godine. Ta ponuda je daleko bolja od one koju je dobila država u iznosu od 750 miliona eura, a koja će iznositi 900 miliona eura kad počnemo da vraćamo. Vlada i Ministarstvo finansija kažu da je stvar redovne procedure ćutati četiri mjeseca jer njima nije bilo dovoljno vremena da zaključe da Opština koja je prihodovala 100 miliona eura nije u mogućnosti da vrati kredit za nove autobuse, koji bi je opteretio samo u promilima. Radi se o sistemskoj opstrukciji – kazao je Vešović.

OPSTRUKCIJA VLADE

Predsjednik Kluba odbornika Demokrata Janko Krstović kazao je da je negodovao u dijelu dodjele linije za gradski prevoz.

- Govorio sam da treba iz naših sredstava da se izdvoje sredstva za kupovinu autobusa, a ne iz kredita. Nadam se

da će Ministarstvo finansija u narednom periodu odgovoriti na zahtjev Glavnog grada za kreditno zaduženje. Odbornički klub DPS-a gleda više da napada Vladu, nego da ispunjava zahtjeve građana.

Mi imamo problem prevoza 10 godina unazad – kazao je Krstović.

Gradonačelnik Ivan Vuković kazao je da tender za autobuse pada već drugi put.

- Ako smatrate da je stanje u javnom prevozu loše, a loše je, pozivam vas da danas zajedno podržimo zahtjev upućen ministru finansija da da saglasnost. Papiri su spremni.

Mogli bi da završimo do nove godine da se građani voze novim autobusima, ali ne možemo zbog opstrukcija Vlade – poručio je Vuković.

Na jučerašnjem zasijedanju usvojeni su prijedlozi odluka o nepokretnoj imovina Parking servisa, Agencije za stanovanje, zatim izmijenjena odluka o pečatima Glavnog grada, kao i odluka o prodaji građevinskog zemljišta u zahvatu DUP-a ,,Čepurci - dio“. Data je saglasnost i na odluku o pijacama i Statut Tržnica i pijaca.

NJ. BOŠKOVIĆ

Međutim, kako su kazali za Pobjedu, na teritoriji glavnog grada nije ispravna rampa na putnom prelazu Pričelje. Nakon nabavke i montaže senzora i ovaj problem će biti riješen, čime će i taj prelaz postati funkcionalan Iz ŽICG kažu da su obje rampe na pružnim prelazima Zagorič i Zagorič groblje ispravne.

- Prije dva dana (28. oktobra), od 10 do 10:50 časova pružni prelaz Zagorič groblje bio je u kvaru, do intervencije dežurnog radnika Službe održavanja koja ima dežurstvo 24 sata sa sjedištem u Sektoru za elektrotehničke poslove – Željezničke infrastrukture Crne Gore – kazali su oni, uz napomenu da je bila otkazala elektronika podizanja motki polubranika.

Na teritoriji Podgorice, dodaju oni, nije ispravna rampa na putnom prelazu Pričelje.

- Na ovom prelazu je došlo do havarije na napojnom stubnom trafou kontaktne mreže, sa kojeg se uređaji putnog prelaza napajaju i isti je zamijenjen 26. oktobra. Ostalo je da se izvrši po nabavci montaža senzora i

riješi zauzetost odsjeka, čime će prelaz postati funkcionalan – poručuju iz Željezničke infrastrukture.

Napominju da služba koja održava željezničku signalizaciju - Sektor elektrotehničkih poslova u Željezničkoj infrastrukturi Crne Gore ima dežurstvo 24 sata i raspolaže dežurnim autom za hitne intervencije i u takvim slučajevima pružni prelazi imaju prioritet za intervencije zbog bezbjednosti željezničkog i putničkog saobraćaja, ne samo na teritoriji Podgorice nego i u ostalim opštinama gdje ima pružnih prelaza sa rampama.

- U slučaju neispravnosti pružnog prelaza mašinovođa dobija nalog od otpravnika vozova po kojem je dužan da sviranjem uputi zvučni signal „pazi“, te da se zaustavi ispred neispravnog pružnog prelaza i prilikom polaska sa pružnog prelaza ispred kojeg se zaustavio ponovo svira „pazi“, a zatim oprezno nastavlja vožnju – objašnjavaju iz ŽICG, uz napomenu da se informacije o kvaru i neispravnosti dobijaju odmah, jer je sve centralizovano u centru Telekomande u Podgorici ili u stanicama kojoj pripada pružni prelazi, te stoga ekipe nadležne službe ŽICG u najkraćem roku izađu na teren kako bi se kvar što je prije otklonio.

I. M.

Vrtić ,,Zvjezdani vrt“ unaprijedio saradnju sa lokalnom zajednicom Predstavnice starije vrtićke grupe VJ ,,Zvjezdani vrt“ u Golubovcima, koji radi u okviru JPU ,,Đina Vrbica“, Persa Anđušić, Ivana Mikulić i asistentkinja Danijela Maraš ostvarile su intenzivnu saradnju sa predstavnicima lokalne zajednice.

Zahvaljujući tome, mališani starije vrtićke grupe su u proteklom periodu posjetili Srednju mješovitu školu, plastenik, obližnji mlin i pekaru, piljaru, gdje su obogatili svoja znanja i imali priliku da se upoznaju sa različitim zanimanjima, vrstama

Djeci predstavili različita zanimanja i proizvodnju

žitarica, proizvodnjom hljeba, kao i vrstama voća i povrća.

- Djeca starije vrtićke grupe II posjetili su Srednju mješovitu školu u Golubovcima, prilikom čega su imali priliku da se upoznaju sa sadržajem i potrebnom opremom različitih zanimanja kao što su: frizer, poljoprivredni tehničar, kuvar... U sportskoj sali su bile organizovane različite aktivnosti uz stručnu ani-

maciju profesora fizičkog vaspitanja, zatim su posjetili plastenik u kojem se sadi razno povrće, kabinet za obuku frizera gdje su dobili različite frizure po želji i slično – objavljeno je na FB stranici JPU ,,Đina Vrbica“.

U okviru teme ,,Zdrava hrana“, posjetili su obližnji mlin i pekaru i upoznali se sa procesom proizvodnje hljeba.

- Djeca su donijela žito iz svojih bašti, potom su svi zajedno odnijeli mlinaru, posmatrajući na koji način se melje žito i pšenica, a zatim i kako pekar pravi razna peciva – ističe se u objavi.

Još jedna posjeta bila je i obližnjoj piljari, gdje su se upoznali sa različitim vrstama voća i povrća.

- Tokom posjeta djeca su iskazala pozitivne utiske, obogatila svoja znanja i imala priliku da dožive njihovu primjenu u praksi – zaključuju iz ove predškolske ustanove.

I.M.

STEKLI NOVA ZNANJA: Sa posjete pekari

Feljton

Subota, 30. oktobar 2021.

15

4.

NEKOLIKO RIJEČI O VOJVODI NOVICI CEROVIĆU

Orden Medžidije dodijeljen kao izraz visokog priznanja » Priredio: Slobodan ČUKIĆ U stručnom izvještaju „Odlikovanja, dio autentičnog pokućstva i ličnih stvari Novice Cerovića“ koji je načinio tim JU Muzeji i galerije Nikšić (u sastavu Stana Marušić – kustos etnolog, Violeta Vukosavljević – kustos istoričar umjetnosti, Bojan Novaković – kustos istoričar i Marinko Zečević – dokumentarista), opisuju se i preostali ordeni vojvode Novice Cerovića.

U porodičnom predanju Cerovića koje se vezuje za turski Orden Medžidije I stepena kaže se da ga je Novica dobio za zasluge za gušenje bune u Bosni. Navodno je Smail-aga Čengić kod sultana pohvalio Novicu i istakao njegovu hrabrost u gušenju bune Husein-paše Gradaščevića „Zmaja od Bosne“

ORDEN SV. STANISLAVA II STEPEN

Osnivač: Stanislav II Poniatovski, poljski kralj, kovan u čast sv. Stanislava krakovskog, zaštitnika Poljske. Orden je ustanovljen 1765. godine. Ruski car Aleksandar i ga prihvata, a Nikolaj I ga 1831. reorganizuje.

Orden: krst je od crvenog emajla. Kraci krsta su prema vrhu prošireni i udvojeni, sa pozlaćenim kuglicama na špicevima (osam kuglica). Špicevi su povezani lučnim metalnim, rebrastim elementima.

Između kraka su četiri zlatna grba carevine Rusije.

Orden ima držač za traku sa prstenastom ušicom.

Avers: kraci krsta od crvenog emajla.

Mali medaljon od bijelog emajla od kojeg polaze kraci krsta, okružen je lovorovim vijencem.

U sredini je emajlirani preplet inicijala S.S. Revers: medaljon je kao na aversu.

Zvijezda: osmokraka sa kružnim medaljonom u čijem su središtu inicijali SS, koji su okruženi udvojenim prstenom.

Spoljni prsten ima četiri međusobno odvojene zlatne lovorove grane, a unutrašnji na bijeloj podlozi natpis PRAEMIANDO INCITAT. Dimenzije: orden, 63 x 60 mm; zvijezda, R – 89 mm.

Materijal: zlato, srebro, emajl.

U dobrom stanju.

Kutija je pravougaona, crvene boje. Poklopac kutije je ivično ukrašen talasastom zlatnom linijom. Na poklopcu je natpis: „ З Н А К И О РД Е Н А С В . СТАНИСЛАВА 2й СТЕПЕНИ СО ЗВЬЗДОЮ“ Koji na ugaonim djelovima okvira ima identične floralne elemente. Orden leži na plišanoj podlozi bež boje. Poklopac je sa unutrašnje strane obložen podlogom od svjetlosivog satena. Ivični obrub je od kartona sa reljefnim ukrasom zlatne boje.

Sredinom je zelena traka.

Dimenzije: 17,7 x 12 x 3 cm.

U dobrom stanju.

Diploma: dokument na dvije stranice.

Datum izdavanja: 11. 08. 1873.

Zavedeno pod rednim brojem 396.

Tekst štampanog obrasca glasi: БОЖ І Е Ю М И Л О С Т І Ю М Ы

Avers i revers Ordena Sv. Stanislava II stepena dodijeljenog 1873. godine



Drugo predanje vezuje turski Orden Medžidije za poharu Kolašina 1858. godine, koju su organizovali vojvoda Miljan Vukov i vojvoda Novica Cerović bez saglasnosti knjaza Danila. Navodno je Novica dobio odlikovanje što je u pohari poštedio starce, žene i djecu

АЛЕКСАНДРЬ ВТОРЫЙ ИМПЕРАТОРЬ И САМОДЕРЖЕЦЪ ВСЕРОССІЙСКІЙ, ЦАРЬ ПОЛЬСКІЙ, ВЕЛИКІЙ КНЯЗЬ ФИНЛЯНДСКІЙ И ПРОЧАЯ, И ПРОЧАЯ, И ПРОЧАЯ.

Slijedi sadržaj ispisan rukom: Черногорскому воеводіъ Новици Церовичу, Во изъявленіе особеннаго Нашего благоволенія, Всемилостивіъйше пожаловалн Мы васъ Кавалеромъ Императорского н Царскаго Ордена Нашего Святаго Станислава второй степени со звьздаю... (...)

Ispod teksta su potpisi ovlašćenih lica, pečat ordena i njegov broj u registru.

Vidljivi su tragovi lijepljenja

Diploma za Orden Sv. Stanislava

trakom. Pečat ordena je dobro očuvan.

ORDEN FRANCA JOZEFA IV STEPEN

Osnivač: Franc Jozef I. Ustanovljen: 1849. godine.

Okrunjeni, crno emajlirani dvoglavi zlatni orao, u kljunovima drži zlatni lanac na kojem je natpis: VIRIBUS UNITIS. Na grudima mu je veliki zlatni krst, prevučen crvenim emajlom. Iznad krsta je zlatna carska kruna sa krstom kroz čije je loptasto podnožje prevučena prstenasta alka.

Avers: na središtu krsta je u zlatnom okviru bijeli emajlirani medaljon sa inicijalima F.J.

Revers: u medaljonu je ispisana godina 1849.

Udešeno je da se medaljon na toj strani može otvoriti.

Dimenzije: 68 x 37 mm.

Materijal: zlato, emajl.

U dobrom stanju.

Nedostaje traka, Kutija je crne boje sa inicijalima F.J. na poklopcu. Sa unutrašnje strane obložena je zelenim plišom. Na unutrašnjoj strani poklopca nalazi se jastuče od bijelog satena, dobro očuvano. Dimenzije 13 x 7 x 2,3 cm.

ORDEN MEDŽIDIJE I STEPEN

Osnivač: osmanski sultan Abdul Medžid I. Ustanovljen: 1851. godine.

Sastoji se od dvije srebrne zvijezde, od kojih se jedna nosi is-

 Avers i revers Ordena Franca Jozefa IV stepena

Zvijezda za Orden Sv. Stanislava II stepena

Orden Franca Jozefa IV stepena je okrunjeni, crno emajlirani dvoglavi zlatni orao, u kljunovima drži zlatni lanac na kojem je natpis: VIRIBUS UNITIS. Na grudima mu je veliki zlatni krst, prevučen crvenim emajlom. Iznad krsta je zlatna carska kruna sa krstom kroz čije je loptasto podnožje prevučena prstenasta alka

pod grla, a druga na lenti prebačenoj preko ramena.

Orden: sedmokraka srebrna zvijezda između čijih kraka su mali polumjeseci sa zvijezdama. Kači se kopčom sa crveno emajliranim polumjesecom i zvijezdom.

U središtu medaljona je zlatno polje sa sultanovim potpisom, oivičeno crveno emajliranim poljima sa zlatom ispisanim turskim riječima i godinom: REVNOST, ODANOST, VJERNOST I AH 1268 (godina po Hidžri).

Poleđina je od srebra sa potpisom uokvirenim polumjesecom i petokrakom zvijezdom.

Zvijezda: dvoslojna srebrna zvijezda identična ordenu, samo većih dimenzija. Poleđina je od srebra sa potpisom uokvirenim polumjesecom i petokrakom zvijezdom.

Dimenzije: orden, R – 63 mm; zvijezda, R – 91 mm.

Materijal: srebro, zlato, emajl.

U mašnu vezana crvena lenta sa dvije ivične zelene linije.

U dobrom stanju.

Kutija je bordo boje sa ukrasom u vidu zlatnog užeta na poklopcu. Unutrašnjost je prekrivena bordo plišom i svilenom postavom u bordo boji.

Orden Medžidije I stepena

Dimenzije: 27 x 12,8 x 4 cm.

Stanje: poklopac je odvojen od kutije.

Diploma: Dokument na jednoj stranici, prvobitno je imao izgled svitka. Kasnije je presavijan na četvrti. Tekst je čitak i u prevodu glasi: On (Bog) Tugra sultana Abdulhamid Hana (Drugog) Abdulhamid Han, sin Abdulmedžidov, zauvijek pobjednik, gazija Ovaj najplemenitiji berat je napisan kao potvrda da naša Država u skladu sa fermanima i naredbama dodjeljuje časni orden Medžidije prvog reda crnogorskom vojvodi Novici Ceroviću, kao izraz visokog priznanja. Napisano mjeseca časnog Ševala, dana šestog, godine 1303. (8. jul 1886).

Dokument je razdvojen na većini prevoja. Vidljivi tragovi lijepljenja trakom. Ostaci vidljivi na poleđini.

Porodično predanje koje se vezuje za ovaj turski orden je da ga je Novica dobio za zasluge za gušenje bune u Bosni u kojoj je učestvovao i Smail-aga Čengić.

Navodno je Smail-aga kod sultana pohvalio Novicu i istakao njegovu hrabrost u gušenju bune Husein-paše Gradaščevića „Zmaja od Bosne“. Husein-pašina buna je bila 1831. godine.

Drugo predanje se vezuje za poharu Kolašina koju su organizovali Miljan Vukov i Novica Cerović bez saglasnosti sa knjazom Danilom. Navodno je Novica dobio odlikovanje što je u pohari poštedio starce, žene i djecu. Pohara Kolašina je bila 1858. godine. (Nastavlja se)

16

Arena

Sportski miks

Subota, 30. oktobar 2021.

U šestom meču Lige šampiona ,,plav

Fokus na bek Večeras (18h): Budućnost Bemax - FTC PODGORICA - Mađarski FTC i Đer su jedine neporažene ekipe u Ligi šampiona nakon pet odigranih kola.

Košarkašice Budućnost Bemaxa ubjedljivom pobjedom protiv Orlova pokazale dobru formu

Ritam koji hrabri, napredak koji raduje PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa na kraju oktobra jedine su bez poraza u WABA ligi. U grupi B oba glavna kandidata za prvo mjestu već imaju poraz (Montana i Celje), dok je u grupi A duel neporaženih timova (Budućnost Bemaxa i Orlova) donio meč neravnopravnih rivala, a nakon što su ,,počistile“ tim iz Banjaluke, ,,plave“ su sada same na vrhu.

Podgoričanke nijesu ostavile ni trunku nade gošćama - na isteku 10. minuta na semaforu je pisalo 23:0, dok je tokom meča domaći tim u nekoliko navrata rivala ostavljao za ,,cijeli krug“, tako da je u četvrtoj dionici dva puta bilo i rekordnih +44! Bio je to ritam, koji definitivno hrabri, a vidan napredak svih mlađih igračica, koji posebno raduje.

- Iskrena da budem nijesmo baš očekivale ovako lako i ubjedljivu pobjedu. Orlovi su dobro otvorili sezonu, upisali dvije važne pobjede u WABA ligi i to protiv Vojvodine i Triglava, bez poraza su na domaćoj sceni i vjerovale smo da će biti teško.

To je ekipa koja ima nekoliko starijih iskusnijih igračica po-

Grupa A Triglav - Vojvodina Budućnost Bemax - Orlovi Slobodna je bila ekipa Basket Kama.

61:68 81:40

1. Bud. Bemax 3 3 0 +100 6 2. Vojvodina 4 2 2 +27 6 3. Orlovi 3 2 1 -31 5 4. Triglav 4 1 3 -16 5 5. Basket Kam 2 0 2 -80 2 U narednom kolu (3. novembra) sastaju se: Triglav - Budućnost Bemax, Basket Kam - Orlovi. Slobodna je ekipa Vojvodine.

Grupa B Partizan - Badel Celje - Banovići Plamen - Montana

70:73 122:50 82:77

1. Montana 6 5 1 +131 11 2. Celje 5 4 1 +165 9 3. Plamen 4 3 1 -17 7 4. Badel 5 2 3 -44 7 5. Partizan 5 1 4 +3 6 6. Banovići 5 0 5 -238 5 U narednom kolu (2. novembra) sastaju se: Montana - Badel i Plamen - Banovići i Celje Partizan.

put Erak, Rajić i Ristić, koje često u većem dijelu meča muče rivala zonom, ali pokazale smo da je nama uvijek fokus na našu igru. Od starta smo krenule jako, agresivno, sa mnogo želje i motiva, sa jasnim ciljem da pokažemo da smo bolje. Utakmicu smo otvorile vrhunski i takav ritam rival nije mogao da

prati, tako da smo odličnim otvaranjem praktično riješile meč - objasnila je Marija Leković, plej Podgoričanki.

Budućnost Bemax je sada u odličnoj situaciji - Podgoričanke imaju ubjedljiv brejk protiv Vojvodine, deklasirale su Triglav i Orlove, tako da je napravljen prvi iskorak ka osvajanju prvog mjesta u grupi. Ali sada ostaje drugi dio zadatka - ,,plave“ će do kraja grupne faze imati cilj da u drugu fazu prenesu što više bodova, a po razvoju situacije u grupi najteže će im biti da prenesu maksimalnih 12 na gostovanjima u Kranju i Banjaluci. Već u srijedu gostuju upravo Triglavu.

- Nema mnogo vremena, očekuje nas početak crnogorske lige, a onda odmah i put za Kranj. Triglav je izgubio u neizvjesnoj završnici u Banjaluci, poražen od Vojvodine u meču koji je mnogo značio za oba tima, ali sigurno da je uvijek teško igrati u Kranju. Dobro otvaranje sezone donosi poseban motiv i uradićemo sve da nastavimo niz i reprezentativnu pauzu dočekamo u idealnom raspoloženju - naglasila je Leković.

R. P.

Crnogorski rukometaš u Nekseu iz Našica

Fahrudin Melić se u 38. godini vraća u balkanski rukomet.

Crnogorski rukometaš raskinuo je ugovor sa francuskim Sen Rafaelom i novi je član Neksea iz Našica.

Iskusno desno krilo dolazi u tim za koji nastupa još jedan Crnogorac, lijevo krilo Aleksandar Bakić.

Melić će biti veliko pojačanje za hrvatski klub, koji je upisao dvije pobjede na startu Evropske lige (nekadašnji EHF kup), a ima i velike ambicije na domaćoj sceni. Nekadašnji crnogorski reprezentativac s velikim uspjehom igrao je za sarajevsku Bosnu i slovenačko Gorenje, nakon čega se otisnuo u Francusku, gdje je nastupao za Pari Sen Žermen i Šamberi.

Sa ,,gromovima“ iz Našica potpisao je ugovor na godinu i po.

Ne. K.

Handnews.fr

Melić novi ,,grom“

I trenutno igraju najbolji rukomet.

I po svemu što su pokazali, iako je rano pričati o proljeću 2022, najbliži su fajnal-foru.

Jedan od favorita za visok plasman - FTC stigao je juče u Podgoricu sa crnogorskom reprezentativkom Itanom Grbić.

Ekipa sa najboljom bekovskom linijom večeras će (od 18 sati u Bemax areni) očekivano uraditi sve da zadrži savršen niz iz elite, ali i domaćeg šampionata - prije dva dana u derbiju kola pobijedili su Debrecin. Na putu im je Budućnost Bemax koja ne može da prijeti, ali može da podigne nivo igre kroz borbenost i manji broj tehničkih grešaka.

ODGOVORNO U ODBRANI

- Nije lako, jer negdje u poređenju sa ostalim ekipama bilo je realnije da iznenadimo Podravku i Borusiju. Svi ostali timovi su praktično iz nedjelje u nedjelju favoriti za fajnal-for.

Kao i FTC koji je bio naš prošlogodišnji rival u osmini finala, ali za razliku od tada na terenu ćemo imati samo Nikolinu Vukčević i Valeriju Maslovu koja se vratila nakon povrede ramena. Od ove sezone naš tim je nov, a FTC pojačan sa nekoliko reprezentativki - kazala je Bojana Popović.

Podgoričanke opasnost vide od šest šuterski raspoloženih bekova. Očigledna je i snaga FTCa sa gola - Biro je u odličnoj formi, a i krila su po kvalitetu u samom vrhu.

- Kao i prošle, tako i ove godine, imaju najbolju bekovsku šestorku koja može da igra non-stop, PODGORICA - PVK Budva je predstavio tim za sezonu 2021/22. Sa novim trenerom Igorom Martinovićem, talentovanim igračima i mladim reprezentativcima, te pojačanjima i starosjediocima, Budvani će od ove sezone krenuti u borbu na tri fronta (Regionalna liga, domaće prvenstvo i Kup).

Najzvučnije pojačanje je Dragan Drašković, crnogorski reprezentativac, a kapicu Budve nosiće još reprezentativac Kazahstana Maksim Zhardan, Jakša Kosić (dijete Budve) i golman Nikola Kolesko. Tu su još Petar Ćetković, Stefan Kovačević, Milija Mandić, zatim Korać, Vukčević, Dragović, Ivanović...

Sportski direktor Nenad Franeta vidi mladu, poletnu ekipu, vidi lijepu budućnost i nadu da bi talentovani igrači, uz provjerene - iskusne, mogli da naprave zna-

da cirkuliše i doprinesu rastu kvaliteta. Imaju, zaista, najubitačniju postavu od svih timova.

Odlične su golmanke - Biro brani dobro, imaju kompaktan tim, priključila se Itana koja je unijela novi ritam. Tako da je veliki izazov igrati sa njima.

Kako odgovoriti na igru takvih bekova?

- Prije svega, FTC najviše šutira sa devet metara, jer su svi vrhunski šuteri, od dva lijeva beka, pa dva dobra desna beka...

Imaju reprezentativke Mađarske, Njemačke... Protiv takvog rivala ne možemo igrati plitku zonu, odbrana mora da bude agresivna, duboka i prekidima onemogući protok lopte koji je kod njih vrhunski. Sistem odbrane ,,5-1“, sa prelazom u ,,3-2-1“, je jedino što može da spriječi te šutere. Neće biti lako, pokušavali smo ovo da uklopimo kroz nekoliko utakmica.

Naravno, moramo da budemo mnogo jači u duelima ,,jedan

Očekivanja su jasna, FTC želi bodove, ali mađarski tim je oprezan. Itana Grbić kaže da ih pet poraza Budućnosti neće zavarati.

- Očekujemo težak meč, a lično nijesam morala ništa da pričam o Budućnosti.

Sve znaju i postoji veliki respekt. Bez obzira što je od sezone ekipa neiskusna, vidjeli smo da im kod kuće proradi karakter, inat i da ne daju na sebe. Jednostavo, ta emocija je jaka. Spremamo za veliku borbu, ali moram

Itana:Respek se da ćemo na biti realna i iskrena i kazati da je moja ekipa bolja. Ali svjedoci smo da imena na papiru ne igraju i ne dobijaju utakmice, često favoriti padaju... Želja i motiv su uvijek najvažniji na terenu.

Iskreno se nadam da ćemo nastaviti pobjednički niz - poručila je crnogorska reprezentativka.

Budvani predstavili vaterpolo tim za sezonu 20

Na pogonu mladosti

čajan korak i to od ove sezone.

- U podređenom smo položaju što se tiče Regionalne lige, ne samo mi, već i ostale ekipe iz Crne Gore, jer definitivno ne možemo da pratimo finansijska ulaganja u ekipe iz Hrvatske i Srbije. Ali vjerujem da ćemo u crnogor-

skim okvirima biti konkurentni. Spojili smo iskusne i mlade igrače, a Drašković prednjači sa iskustvom među njima. U prvom timu su mlađi reprezentativci iz Budve koji će, uz kvalitetan rad, u narednom periodu dobiti šansu u Regionalnoj ligi i to protiv

Arena

Subota, 30. oktobar 2021.

ve“ dočekuju favorita iz Budimpešte

kove i kontru Grupa A DANAS 16.00 – Bukurešt - Brest 18.00 – Budućnost Bemax - FTC SJUTRA 14.00 – Esbjersg - Rostov 14.00 – Borusija - Podravka GRUPA B 16.00 – Đer - Savehof 18.00 – Krim - Vajpers SJUTRA 16.00 – Kastamonu - MEC 16.00 – CSKA - Odenze

na jedan“ i odgovorni za prostor koji pokrivamo, bez puno pomoći jer u tom slučaju zona pada. O tim stvarima pričamo i sa tim stvarima se bavimo.

Jer, džaba se bavimo njihovom igrom, ako nemamo odgovor na osnovne stvari i za duele ,,jedan na jedan“ - jasna je Popović.

ODGOVORNO U NAPADU

Fokus je na odbrani, stabilnom i disciplinovanom napadu kao što je bio u velikom dijelu pro-

tiv Rostova.

- I sa što manje tehničkih grešaka, jer FTC lako daje lake golove što donosi razliku na utakmici.

Koliko su ,,plave“ daleko od prve pobjede u Ligi šampiona i kada će uglas da kažu spremne smo?

- Uvijek pričam o vraćanju, što je uslovljeno igrom u napadu.

Moramo da budemo disciplinovani u napadu, koji je presudan kod mlade ekipe. Djevoj-

kt za Budućnost, nadam astaviti pobjednički niz

021/2022.

i iskustva

igrača koje su gledali samo na TV-u - kazao je Franeta.

Klub je finansijski stabilan i to ohrabruje. A cilj je da tokom sezone Budvani sa mlađim kategorijama učestvuju na što više turnira. Sa djecom rade provjereni stručnjaci.

- Sa mlađim kategorijama radiće Drago Pejaković, angažovali smo Petra Vica i mislim da smo, napokon, poslije nekoliko godina, okupili ozbiljan trenerski kadara. Radimo sa generacijama od 2007. do 2010. godišta, koje su uspješne u svojim kategorijama. Sa iskustvom trenera možemo da napravimo iskorak po kojem bi bili prepoznatljivi u Crnoj Gori. Naša djeca biće od 31. oktobra gosti VK Partizan i gledaćemo u narednom periodu da ih šaljemo na razne turnire kako bi kroz igru stekli iskustvo.

Zahvalan je Franeta roditeljima mladih igrača koji su pomogli put u Beograd.

- Roditelji su prepoznali potencijal i našu želju i značajno su nam pomogli za odlazak djece u Beograd. Naravno, nama najviše znači komunikacija sa roditeljima, uvijek smo spremni da ih saslušamo i najveća su nam podrška u radu kako finansijski, tako i na drugi način. Želja nam je

ke moraju tačno da znaju da spuste loptu do prave šansem i da strpljivo grade akcije kako ne bi došlo do grešaka koje se lako kažnjavaju. U napadu mlade ekipe najviše osciliraju šuterski, a ponekad fale ideje.

Taj nivo discipline moramo da podignemo na vrhunski nivo, onda je lakše vraćanje i možemo kompaktni da stanemo u zoni, da se bijemo i borimo do posljednjeg atoma snage.

Bojanu hrabri što su neke igračice sve više oslobođene grča u napadu.

- Idu više ka golu. Svaki dan pričamo o tome da moraju da budu odlučnije, pa i sa greškom, a ne da prave greške iz straha. Razgovaramo o stvarima koje su bitne i o tome da uvijek trebaju da iskažu odlučnost i da imaju stav kako god da se akcija završi.

Sa FTC-om su stvari jasne od Itane preko Njemice Bolk, Mađarica Klujber, Začik i ostalih, prijeti opasnost. Kontrom lome protivnike, a u pozicionom napadu brzim protokom lopte lako dolaze do idealnih šansi za gol. U mnogim mečevima Lige šampiona jednu od ključnih uloga odigrala je holandska reprezentativka, krilo Malesten, dok se na golu dopunjavaju Biro i Jaunirik. Protiv ovakvog protivnika ,,plave“ neće imati komociju velikog broja tehničkih grešaka. Na najvećem ispitu biće zona, o kojoj je Popović pričala, a posebno vraćanje, jer su kontre poslastica mađarske ekipe.

A. M. da od djece, prije svega, napravimo dobre ljude, a onda sportiste i naravno državi damo vjetar u leđa što se tiče Budve u vidu novih reprezentativaca.

Budvani nemaju problema sa infrastrukturom. Koliko god mogu pomažu klubovima koji su bez bazena.

- Situacija sa infrastrukturom je problem duži niz godina. Nijesmo na vrijeme vodili računa o tim stvarima i sada previše brzo dolaze na naplatu. Ako u narednom periodu država i lokalne samouprave ne obrate pažnju na vaterpolo i na veliki broj djece koji se bave sportom, doći ćemo u situaciji da će uspjeh biti ako se plasiramo na takmičenje. Ovo ne mora da bude kritika, ovo je apel da jednostavno tražimo minimum onoga što je u ovom vijeku normalno - da imamo bazene, uslove i nastavimo putem prethodnih generacija koje su bile šampioni Evrope, vicešampioni svjeta...

A. M.

Sportski miks

17

Košarkaši SC Derbija večeras (21 h) gostuju Krki u meču 6. kola Admiralbet ABA lige

Nadaju se nastavku pobjedničkog niza PODGORICA – Nakon tri pobjede u prvih pet kola, dvije uzastopne, a pred večerašnje gostovanje Krki (21 čas), trener SC Derbija Andrej Žakelj ne želi nikakvu euforiju, jer zna koje mogu da budu posljedice.

- Start sezone je dobar, ali ostajemo na zemlji, nema velikih uzbuđenja, normalno se pripremamo za Krku, koja jeste neki naš rang i konkurent za opstanak u ligi. Još uvijek nam je to cilj, tako da radimo na tome – ističe Žakelj.

Slovenački trener na klupi ,,studenata“ dobro poznaje Krku.

- Krka je pokazala da igra timski, imaju iskustvo u Stipčeviću i Laporniku, koji im daju puno. Uz neke mlade i perspektivne igrače, to je vrlo ozbiljan tim, sa dobrim trenerom. Trebaće puno koncentracije i energije da ih zaustavimo u onome što rade dobro.

A mi treba da radimo stvari koje znamo. Opušteno čekamo meč, svi se nadamo da će pobjednički niz i dalje trajati – dodaje Žakelj, koji, vjerovatno, neće moći da računa na

Vasilija Baćovića, koji je zbog povrede leđa propustio i prethodni meč sa Cibonom.

Dvorana u Novom Mestu je specifična, mnogi su se u njoj okliznuli, ove sezone je to bio slučaj sa Mornarom.

- Nije lako igrati u toj dvorani, imaju dobru publiku. Svim ekipama je tamo teško, biće i nama. Moramo da budemo fokusirani, ja se nadam pobjedi.

Ako ne bude, idemo dalje sa glavom gore ako damo maksimum – kaže Žakelj.

SC Derbi je u dobroj formi, pokazao je to u posljednja dva meča, u kojima je u gostima sa-

Crnogorska liga dobrodošla Pored ABA lige, ekipa SC Derbija igra i domaću Prvu A ligu, sa ciljem da više prostora dobijaju mlađi igrači. U prvom kolu su ,,studenti“, u gostima, savladali Sutjesku.

- Meni kao treneru to malo poremeti pripremu za utakmicu ABA lige. Ali nema veze, znamo zašto to radimo, zbog mladih igrača, to je svrha svega. Ovi mladi su u prvom kolu pokazali da mogu da igraju, dobiće još više minutaže, a dobiće i neki ostali. Crnogorska liga je za naše juniore i ostale mlade igrače koje imamo vrlo dobrodošla – kaže trener Andrej Žakelj.

vladao Split i kod kuće Cibonu.

- Izlazimo iz veoma bitne pobjede protiv Cibone, odlične ekipe, koja to pokazuje na terenu iz utakmice u utakmicu. Čeka nas nimalo laka utakmica protiv Krke, koja na svom terenu igra mnogo agresivno i tvrdo. Utakmica će, zbog toga, biti veoma zahtjevna. Imaju odličnog plejmejkera, od kojeg im, uglavnom, zavisi igra. Ako njega uspijemo da zaustavimo i još neke nosioce igre, mislim da možemo da se nadamo dobrom rezultatu – kaže Andrija Slavković, bek/krilo SC Derbija.

- Sala je specifična, mala, kad se napuni veoma je teško igrati u njoj. Zato je Krka na domaćem terenu nezgodna ekipa – upozorava Slavković.

Košarkaš SC Derbija ističe da je hemija u ekipi odlična, i da se to vidi na terenu.

- Svi momci su, trenutno, u dobroj formi, mlada smo ekipa, većina igre nam zavisi od borbenosti i trčanja, mislim da to opravdamo na terenu – zaključio je Slavković.

S. J.

Vaterpolisti završili pripreme u Nikšiću PODGORICA - Prvim pripremama vaterpolo nacionalnog tima nakon OI i Tokija, selektor Vladimir Gojković je zadovoljan. Ocijenio ih je visokom ocjenom, a igrači iz domaćih klubova bili su silno motivisani od poneđeljka u Nikšiću da ostave jak utisak na stručni štab.

- U suštini, sve je proteklo kako smo planirali, mladi igrači su došli motivisani, a neki su se prvi put sreli sa ovakvim radom i konkurencijom, što je izazvalo dodatnu motivaciju. Sproveli smo ono što smo planirali, imali smo sitnijih problema sa povredama, što je razumljivo, jer su neki igrači imali manji obim rada u klubovima zbog problema sa bazenom. Sve u svemu, zadovoljni smo, vidjeli smo što smo htjeli za neke naredne akcije na koga možemo da računamo i da se još ozbiljnije uključe u rad i na širi spisak seniorske reprezentacije - kazao je Gojković.

Planirana su još dva okupljanja do starta Svjetske lige u januaru naredne godine.

- Biće kraća zbog zgusnutog kalendara. U januaru bi trebalo

Gojković vidio što je trebalo

da krene Svjetska liga, mada još nemamo grupu tako da ne možemo plan potpuno znati.

Na pripremama u Nikšiću bili su: Alen Isljamović, Dušan Matković, Aljoša Mačić, Vuk Drašković, Đorđije Stanojević, Dragoljub Ćetković i Neđo Baštrica (Primorac), Dragan Marković, Vasilije Marinko-

vić, Marko Milić, Marko Mršić, Petar Vujošević (Kataro), Luka Murišić, Martin Gardašević, Darko Đurović, Uroš Vučurović, Danilo Radović, Vasilije Radović, Jovan Vujović, Damjan Vujičić, Matija Sladović, David Stevović, Ilija Radović (Jadran), Andrija Korać, Nikola Ivanović (Budva).

A. M.

18

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ ŠURANJ,ZGRADA LOVĆEN OSIGURANJA BROJ:I-30/2014 KOTOR ,29.10.2021.GODINE Javni izvršitelj Branka Samardžić, sa sjedistem u Kotoru, Zgrada Lovćen osiguranja-Šuranj ,u izvršnom predmetu izvrsnog povjerioca B2 KAPITAL DOO PODGORICA,koga zastupa adv.Dejan Vuković iz Beograda –Vuković i partneri AOD Beograd ,Teodora Drajzera 34 ,Beograd ,protiv izvršnih dužnika AHMET HUSIĆ,ĐERANE ,ULCINJ, i NAIL HUSIĆ ,NIKOLE ĐAKONOVIĆA ,ULCINJ, radi naplate novcanog potrazivanja , donosi shodno čl.168 ZIO-a,

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I ODREĐUJE SE ŠESTA PRODAJA putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti izvršnih dužnika i to: - u listu nepokretnosti broj 1488 KO ULCINJ, kat.par.br.6099/5, u naravi livada 1.klase povrsine 482m2 II Određuje se ročište za šestu prodaju za dan 17.11.2021.godine u 12:00 časova u prostoriji Javnog izvrsitelja , kancelarija broj 33, prvi sprat , zgrada Lovćen osiguranja, Šuranj, Kotor, na koju se pozivaju izvrsni povjerilac , izvrsni duznik i lica koja imaju zakonsko pravo prece kupovine, založni povjerioci, kao i sva zainteresovana lica.

III Navedena predmetna nepokretnost izvrsnog duznika navedene u st.1.ovog Zakljucka je predmet prodaje po rjesenju o izvrsenju I.br.30/2014 od 30.05.2014.godine , radi naplate novčanog potrazivanja u iznosu od 28.374,22 eura na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.04.2014. godine do konacne isplate, troškova izvršnog postupka, troškova Javnog izvršitelja, advokatskih troškova ,kao i ostalih troskova izvrsnog postupka koji će biti naknadno obračunati.

IV Vrijednost predmetne nepokretnosti opisanoj u tacki prvoj ovog zakljucka utvrdjena je nalazom sudskog vjestaka iz oblasti gradjevinske struke Slobodana Pavlovica iz Kotora od 04.02.2016.godine, i Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti ovog Javnog izvršitelja posl.br. I-30/2014 od 21.11.2017.godine, koja vrijednost predmetne nepokretnosti ukupno iznosi 53.020,00 eura (slovima pedeset tri hiljade dvadeset eura) V Nepokretnosti navedene u tac.1 imaju upisanih tereta u „G“ listu nepokretnosti.

VI Prodaja nepokretnosti vrsi se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom javnom pogodbom, a izvrsni duznik i izvrsni povjerilac se tokom cijelog postupka javnog nadmetanja mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje.

VII Na šestom javnom nadmetanju nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti ,ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja ,a prodaja na petom javnom nadmetanju nije uspjela ,nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja ,samo uz prethodnu saglasnost izvršnog I založnog povjerioca VIII U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo koje iznosi 1/10 utvrdjene vrijednosti nepokretnosti i novcana sredstva uplatiti na racun jemstva Javnog izvrsitelja broj 520-22186-59 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, a od polaganja jemastva oslobodjeni su izvrsni povjerilac, ako njihova potrazivanja dostizu iznos jemstva i ako se sa obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti taj iznos mogao namiriti iz kupovine cijene. Ponuđačima cija ponuda nije prihvacena vratiti ce se jemstvo odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. Kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac polaze jemstvo licu sa kojim je zakljucio ugovor neposredno prije zakljucenja istog.

IX Kupac je duzan da cijenu polozi u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom Javni izvrsitelj ce proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvace drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne polozi cijenu koju je ponudio ,Javni izvrsitelj ce pozvati treceg ponuđača da kupi nepokretnost , a u slucaju da sva tri ponuđača sa najvisom ponudom ne poloze ponuđenu odnosno prodajnu cijenu u roku Javni izvrsitelj ce odrediti ponovnu prodaju.

X Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz cijene, duzan je da na ime cijene položi samo razliku između potrazivanja i postignute cijene.

XI Ovaj zakljucak o prodaji objavljuje se u dnevnim novinama Pobjeda.

Kotor, 29.10.2021.godine

JAVNA ZDRAVSTVENA USTANOVA DOM ZDRAVLJA PODGORICA Broj: 05/01-10463 Podgorica, 29.10.2021. godine Na osnovu člana 104 stav 3, a u vezi sa članom 102 stav 1 Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni list CG“ br. 003/16; 039/16; 002/17, 044/18, 82/20 i 008/21), člana 3, a u vezi sa članom 6 Pravilnika o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija prema zdravstvenoj ustanovi („Službeni list CG“ br. 022/16), Odluke Ministarstva zdravlja Crne Gore o Godišnjem planu specijalizacija i užih specijalizacija za 2021. godinu broj 6/112&21/1525 od 19.05.2021. godine, Akta Ministarstva zdravlja Crne Gore broj: 5-112/21-1525/185 od 17.09.2021. godine, Akta Ministarstva zdravlja broj: 6-112/21-1525/220 od 20.10.2021. godine, Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja Podgorica, r a s p i s u j e

JAVNI KONKURS za izbor doktora medicine radi specijalizacija iz oblasti •GINEKOLOGIJA I AKUŠERSTVO – za dodjelu 1 (jedne) specijalizacije Na konkurs se mogu prijaviti zdravstveni radnici koji ispunjavaju sljedeće uslove: -da imaju opštu zdravstvenu sposobnost -da imaju završen Medicinski fakultet sa kvalifikacijom VII nivoa kvalifikacije obrazovanja; -da imaju položen stručni ispit; -da imaju najmanje jednu godinu radnog staža u zdravstvenoj ustanovi, nakon položenog stručnog ispita; Kandidati su dužni, uz prijavu na konkurs, dostaviti sledeća dokumenta: 1)dokaz o završenim studijama na Medicinskom fakultetu, ili nostrifikovanu diplomu stečenu na stranom fakultetu, VII nivoa kvalifikacije; 2)dokaz o položenom stručnom ispitu; 3)uvjerenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti; 4)dokaz o uspjehu na studijama izražen prosječnom ocjenom; 5)dokaz o uspjehu iz predmeta - ginekologija sa akušerstvom; 6)dokaz o dužini studiranja; 7)dokaz o poznavanju stranog jezika (engleski, njemački, ruski, francuski, italijanski), o čemu se dostavlja dokaz nadležne visokoškolske ustanove i 8)dokaz o radnom odnosu od najmanje jedne godine u zdravstvenoj ustanovi, nakon položenog stručnog ispita.

Rok Konkursa je 8 (osam) dana od dana objavljivanja. Izbor kandidata izvršiće se u roku od 30 dana, od dana isteka Konkursa.

Odluku o dodjeli specijalizacije saglasno zakonu donosi Direktor, u roku od sedam dana od dana prijema Rang liste kandidata, u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija.

Prijave sa dokazima dostaviti na adresu: JAVNA ZDRAVSTVENA USTANOVA DOM ZDRAVLJA PODGORICA Trg Nikole Kovačevića br. 6, Podgorica Nepotpune i neblagovremene prijave neće se uzimati u razmatranje.

Kontakt telefon: 020/481-905.

Javni izvrsitelj Branka Samardžić

Ivm.br.1729/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Atlas Banka AD Podgorica u stečaju, ul Vaka Đurovića bb, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Pačariz Isata, iz Gusinja, radi naplate novčanog potraživanja 2.592,44€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 29.10.2021 godine,

19

DIREKTOR, Prim. dr Danilo Jokić

Iv.br.1584/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Društvo sa ograničenom odgovornošću Telemach Podgorica, Bulevar Revolucije 50/5, Podgorica, koga zastupa Advokatska kancelarija “Vuković & Partners”, ul. Teodora Drajzera br. 34, Beograd, Beograd, protiv izvršnog dužnika Bašić Mijomira, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 48,94€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 29.10.2021 godine,

I.br.2264/20 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO Crnogorski fond za solidarnu stambenu izgradnju”, Ul. Crnogorskih Serdara bb, Podgorica, koga zastupa Adv. Zorica Đukanović, Ul. Moskovska br. 13,III/23, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Muratović Almira, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 16.076,48€, shodno čl. 45 ZIOa, dana 29.10.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Bašić Mijomira, sa zadnje poznatom adresom Donje Luge bb, Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.1584/21 od 01.10.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 29.10.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Muratović Almira, sa zadnje poznatom adresom ul. 13 jula br. 8, Berane.Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju I.br.2264/20 od26.08.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 29.10.2021. godine.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Iv.br.1562/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Društvo sa ograničenom odgovornošću Telemach Podgorica, Bulevar Revolucije 50/5, Podgorica, koga zastupa Advokatska kancelarija “Vuković & Partners”, ul. Teodora Drajzera br. 34, Beograd, protiv izvršnog dužnika Knežević Dragana, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 64,89€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 29.10.2021 godine,

Iv.br.1551/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Društvo sa ograničenom odgovornošću Telemach Podgorica, Bulevar Revolucije 50/5, Podgorica, koga zastupa Advokatska kancelarija “Vuković & Partners”, ul. Teodora Drajzera br. 34, Beograd, Beograd, protiv izvršnog dužnika Dubak Petra, iz Andrijevice,radi naplate novčanog potraživanja 49,98€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 29.10.2021 godine,

Iv.br.1550/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Društvo sa ograničenom odgovornošću Telemach Podgorica, Bulevar Revolucije 50/5, Podgorica, koga zastupa Advokatska kancelarija “Vuković & Partners”, ul. Teodora Drajzera br. 34, Beograd, Beograd, protiv izvršnog dužnika Adrović Sevada, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 51,78€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 29.10.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Knežević Dragana, sa zadnje poznatom adresom Budimlja bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.1562/21 od 01.10.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 29.10.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Dubak Petra, sa zadnje poznatom adresom Božiće bb, Andrijevica. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.1551/21 od 01.10.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 29.10.2021. godine.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Adrović Sevada, sa zadnje poznatom adresom Donje Luge bb, Berane, Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.1550/21 od 01.10.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 29.10.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Pačariz Isata, sa zadnje poznatom adresom Gusinje bb.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Ivm. br.1729/21 od 28.09.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 29.10.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Vrši se dopuna javnog nadmetanja za prodaju nepokretnosti u Ulcinju vlasnistvo ad Turjak Rozaje Koji je objavljen 29.10.2021 g.I dodaju se rijeci*prodaja ce se izvrsiti nadmetanjem koje ce se sprovesti Dana 11.10.2021 g.u 11 casova u ostalom dijelu ostaju sve odredbe

20 Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

Posljednji pozdrav našem

FIĆU Duboko nas je potresla vijest da si nas prerano napustio. Nadali smo se da ćemo i dalje nastupati na Lješanskim igrama i da ćeš kao i uvijek osvajati prvo mjesto i donositi pehare i diplome za naše selo Parce.

Bio si pravi primjer dobrog momka i čovjeka koji je bio primjer drugima i uvijek sebe davao 100 posto u sportu. Pamtićemo te po tvome bezbrižnom osmijehu i veselom karakteru.

Ostaćeš zauvijek u našim srcima.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

SPORTSKO DRUŠTVO SELA PARCI

1869

Godina dana je od kada je otišao na vječni počinak naš dragi otac, svekar i đed

MILUN ADŽIĆ

Mali oglasi NEKRETNiNE

Nijesi sa nama, ali živiš i živjećeš u našim uspomenama i sjećanjima dok postojimo. Mnogo nam nedostaješ...

IZDAJEM namješten stan. dn.soba, hodnik, kuhinja, kupatilo 130 eura. Aerodromska 22 Podgorica Tel. 067/530-036, 063/227-248 1 CENTAR Hercegovačka – savremena poslovna zgrada (rezidencija) 725m2 sa jedinim privatnim parkingom u strogom centru za 8 auta.Radi se potpuno nova moderna Hercegovačka ulica. Prodajem.

Tel.069/867-791 2

RaZNo KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 3 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 4 POTREBNI radnici za kamenorezačku radionicu u Spužu.

Početna plata od 600E .

Tel. 067/665-500 6

Tvoji, MILAN, MAJA, MIRJANA i DRAGANA

1872

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

30. 10. 2020 – 30. 10. 2021.

Godina je dana otkako su utihnule tvoje boli, ali vrijeme ne može ublažiti tugu u mojoj duši.

Teški su mi dani bez tebe.

Posljednji pozdrav dragom kolegi

Sa tugom se opraštamo od

MILKE KAŽIĆ

MILUN ADŽIĆ

21

VESKA KAŽIĆA

FILIPU

Tužan je ovaj posljednji pozdrav, dragi naši.

Počivajte u miru a mi ćemo vas čuvati od zaborava.

Tvoja JOVANKA – BULA 1877

Vaši: MILA MARKUŠ, SONJA KRALJ i SANDRA RADONJIĆ sa porodicama

Neka tvoja dobrota i plemenita duša počiva u miru.

30. 10. 2020 – 30. 10. 2021.

1873

IN MEMORIAM 30. 10. 2011 – 30. 10. 2021.

Tvoje kolege: ACO, VOJKA, KAJA, FILIP, MARIJA, RAJKA, MAJA, VANJA, ĐORĐE, JELENA Š, DRAŽEN, SAŠA T.

MILUN ADŽIĆ Palim svijeću za tvoju dušu, a moja duša plače.

Nedostaješ da podijelimo sve sadašnje i buduće radosti i tuge, uspjehe i poraze, onako kako si to samo ti znao.

1862

MARA sa porodicom

ZORAN MILIĆEVIĆ

1878

Našem dragom

30. 10. 2020 – 30. 10. 2021.

Vrijeme samo čini da učim da živim bez tople bratske ljubavi.

Beskrajno nedostajanje, toliko neizgovorenih riječi i neostvarenih radosti. Živiš kroz najljepše uspomene koje si nam ostavio. Ponosni na tvoj životni put i tvoju dobrotu.

FILIPU MILUN ADŽIĆ Tužan je ovaj dan jer podsjeća na rastanak.

Nema te, ali postoji nešto što nikada neće umrijeti, uspomene i sjećanja na tvoju ljudsku veličinu i dobrotu...

Mnogo nedostaješ, tata!

S ljubavlju i tugom sjećanje na tebe čuvaju: S nevjericom i tugom u srcu zbog tvog preranog odlaska.

Neka te anđeli čuvaju.

sestra RANKA, zet ZDRAVKO, sestrične MILENA, VLADANA i ANJA

MILA sa porodicom 1879 Četrdeset dana je otkako nas iznenada napusti naš voljeni

1870

Majkine koleginice,

Posljednji pozdrav dragom

NATAŠA LJUMOVIĆ, ANA USKOKOVIĆ i NATAŠA VUKOVIĆ

RADOSAV RACO PEJOVIĆ Dani prolaze, a bol ne jenjava.

Počivaj u miru, dok te mi čuvamo od zaborava.

Njegovi najbliži će danas u 11 časova posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju u Orasima - Lješanska nahija.

1868

FILIPU

MICA, JELENA, MILENA i NIKOL

Prošle su dvije godine od kada nije sa nama naš dragi

1876

Zatečeni smo tvojim preranim odlaskom.

ČEDOMIR RADONJIĆ

S ljubavlju i tugom sjećanje na tebe čuvaju tvoji najmiliji.

KOMŠIJE IZ ULAZA PORODICA RADONJIĆ

1871

1874

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

Dragi naš

Обавјештавамо родбину, кумове и пријатеље да је дана 29. октобра 2021. послије краће болести преминула у 77. години живота

Дана 29. октобра 2021. у 32-ој години преминуо је наш драги

FIĆO Naš anđele mladi, počivaj u miru. Čuvaćemo te od zaborava.

МИЛИЦА Гојкова КУСТУДИЋ

ФИЛИП Момчилов ЂУРИШИЋ

Tvoj stric BOŽO, strina CICA, brat JOVAN i sestra BOŽICA ĐURIŠIĆ

рођена Радоњић

1857 Покојница ће бити изложена у градској капели Шкаљари, дана 30. октобра до 15 часова, када поворка креће ка мјесном гробљу Тројица, гдје ће се обавити сахрана у ужем кругу породице.

Dragi naš

Ожалошћени: ћерке ВЕСНА, СТАНА, ЉИЉАНА и МИРЈАНА, брат ВОЈО, сестра ДРАГЕ, ђевер ЈОВО, зетови ДУШКО, ЖЕЉКО, СТЕФАН и ДАРКО, унучад, праунучад и остала многобројна родбина

1867

Због епидемиолошких мјера сахрана је обављена дана 29. октобра у 15 часова, на градском гробљу Чепурци, у кругу породице.

FILIPE

Ожалошћени: супруга БОЈАНА, ћерке МАЈА и ЗОЈА, отац МОМЧИЛО, мајка АНКА, брат МИЛОШ, стриц МИШКО, стрина МАРИЈА, снаха ИВАНА, тетка ИВАНА, ујак РАЈКО, ујна МИЛОЈКА, те породице ЂУРИШИЋ, ПАВИЋЕВИЋ и ВУКОТИЋ

Prerano nas napusti brate, a imao si drugačije planove.

Počivaj u miru, voljeni moj brate.

1821

Našem kumu Tvoja sestra od strica SEKA, zet MITKE i sestrić MARKO JANGELOVSKI

Posljednji pozdrav našem

1858 Našem drugu, prijatelju i kolegi

FILIPU

FILIPU ĐURIŠIĆU

FILIP ĐURIŠIĆ Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Nedostajaćeš!

Toplinom sjećanja čuvaćemo sve trenutke zajedno provedene.

MARKO RADUNOVIĆ, IVAN LJUMOVIĆ i DRAŠKO PAVIĆEVIĆ

Tvoji KNEŽEVIĆI

Dragi Fika, Nemoćni da promijenimo tužnu stvarnost, ostaje nam da te sa ljubavlju pamtimo i nosimo u srcu zauvijek.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

1863 Mojoj Kumovi DALIBOR i BOJAN

1853 Posljednji pozdrav dragom drugu i kolegi

LILICI Vrijeme prolazi ali ne i TI! U mojim mislima živiš i traješ. Vraćaš se kroz snove, sjećanja, uspomene i ne odlaziš.

Nedostaju razgovori, tvoje riječi, osmijeh i ćutanje jer smo se i tada razumjele.

Volim te zauvijek.

1827 Posljednji pozdrav dragom drugu i prijatelju

KUMA JELENA

FILIPU ĐURIŠIĆU

1866

FILIPU ĐURIŠIĆU

Godina dana je od smrti brata i strica

od BORISA i MILICE RACKOVIĆ sa porodicom

Teško je oprostiti se od nekog ko je tek zakoračio u život.

Riječi su nedovoljne da iskažu tugu i bol koju osjećamo.

Vjerovali smo i nadali se da ćeš pobijediti kao i u mnogim utakmicama.

Prebrzo si otišao, a mi te nikada nećemo zaboraviti.

1832 Posljednji pozdrav dragom drugu i prijatelju

SAVA BOŽOVIĆA ALEKSANDAR VUČERAKOVIĆ sa porodicom

Vrijeme koje prolazi nije te odnijelo iz naših misli i ne umanjuje bol i tugu za tobom.

Sjećanje na tebe neće izblijedjeti.

Vječno ćeš živjeti u našim srcima.

Brat ŠORO sa porodicom

1854

1875

FILIPU ĐURIŠIĆU Hvala ti na iskrenom i lijepom druženju.

1833

Od IGORA i BORISA RACKOVIĆA

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

23

U nevjerici i sa neizrecivom tugom opraštamo se od našeg dragog kolege i prijatelja

FILIPA ĐURIŠIĆA

Imali smo privilegiju da Te poznajemo, družimo se i sarađujemo sa Tobom. Bio si požrtvovan i posvećen kolega i iskren prijatelj, koga je bilo lako voljeti.

Pamtićemo te nasmijanog i čuvati uspomenu na Tebe.

Počivaj u miru.

CENTRALNA BANKA CRNE GORE

1859

Dragi

FILIPE

FILIP ĐURIŠIĆ

Dragi Filipe, Teško je i bolno saznanje da te više nema. Nedostajaće nam blagost kojom si zračio i tvoj osmijeh vječnog dječaka.

Pamtićemo te nasmijanog i čuvati uspomenu na Tebe.

Počivaj u miru.

Ne postoje riječi koje mogu da opišu našu tugu i nevjericu... ali, ako je život morao ovako prerano da stane, tvoja vedrina i osmijeh koji plijeni ostaju zauvijek sa nama.

Bio si divan čovjek i kolega, voljen od svih.

Ponosni smo što si bio dio našeg tima.

Počivaj u miru.

TVOJE KOLEGE IZ SEKTORA ZA IT

NEZAVISNI SINDIKAT CENTRALNE BANKE CRNE GORE

1861

1860

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

Posljednji pozdrav našem prijatelju

Godina dana je od smrti našeg voljenog

Umro je naš dragi

JOVANU BOŠKOVIĆU DUŠANA Jolevog LEKIĆA

Počivaj u miru.

Porodica IVANOVIĆ 1844

DRAGAN Milutinov DAUTOVIĆ

Navršava se 40 dana od smrti našeg dragog

Prođe tužna godina dana otkako nisi sa nama.

Bol, tuga i nevjerica su i dalje prisutni kao i onog dana kad si nas napustio.

Tvoj častan život, plemenita duša i velika ljubav prema svima nama ostaće zauvijek u našim srcima.

Tvoj sin VESKO, snaha MONIKA, unuke ANA, ANĐELA i MILICA

Zbog epidemioloških mjera sahrana će se obaviti u krugu porodice dana 28. oktobra 2021. na groblju u Zagoriču.

1855

BLAGOTE JEKNIĆA

Vrijeme prolazi a ti sve više nedostaješ. Često te pominjemo i po dobru pamtimo.

Zauvijek ćeš biti u našim mislima i srcima.

U subotu 30. oktobra 2021. godine u 10 časova porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Ožalošćeni: supruga LJILJANA, kćerke MILODARKA, ISIDORA, KATARINA i ADRIJANA, zetovi SLOBODAN i NEMANJA, unučad NASTASIJA, NIKOLAJ, VARVARA, NIKOLINA, NIKOLA, HELENA i MATEJ i ostala mnogobrojna rodbina

Godinu dana je od smrti moga oca

DUŠANA Jolevog LEKIĆA

1803

Vrijeme prolazi a sjećanje na tvoj vedri lik, dobrotu, ljubav i pažnju ne blijedi. Bio su oslonac, podrška i putokaz kako treba kroz život časno i dostojanstveno koračati. Počivaj u miru, tata, a mi ćemo te sa ljubavlju i poštovanjem čuvati od zaborava.

Tvoji najmiliji: supruga DANICA, djeca ZDRAVKO, OLGA i MILICA sa porodicama

Дана 28. октобра 2021. у 65. години живота преминуо је наш вољени и непрежаљени Sin NENAD sa porodicom 1856

1864 Navršava se godina od smrti našeg voljenog Danas se navršava 40 tužnih dana od odlaska našeg dragog

ЈОВАН Вуков БОШКОВИЋ

Сахрана је обављена 29. октобра на градском гробљу Чепурци. По жељи покојника, сахрањен је у кругу најуже породице.

SLAVKA KRSTAJIĆA Dragi Slavko, Ima neka moć u dobrim ljudima, oni su jaki i poslije smrti.

Događa se da i dalje žive po svojim riječima i djelima a najviše po dobroti srca.

Zauvijek ostaješ da živiš u našim sjećanjima i zajedničkim uspomenama.

Prigrli nam ti znaš koga, tvojeg miljenika...

Vole te i s poštovanjem čuvaju od zaborava

Ожалошћени: супруга СТАНИЦА, синови ВУК, БОРИС и ФИЛИП, снахе ЖАНА, БОЈАНА и СВЕТЛАНА, унуци ОГЊЕН и СИМОН, унуке МАТЕА и АНДРЕА

MILORADA MILOVIĆA Prođe godina od rastanka sa tobom. A nijedan dan bez sjećanja na tebe. Na tvoju dobrotu m i na sve ono što si činio za svoju porodicu.

Dok god kuca srce u nama nema zaborava.

Počivaj u miru, voljeni naš Mišo.

Supruga STANA, sinovi DRAGAN i LJUBO sa porodicama

1796

1850

Godina dana od upokojenja mog oca

Dragi đede

Tvoji Vušurovići: DRAGAN, NINA, JELENA, KSENIJA i BALŠA

1849

MIŠO

MILORADA

Navršilo se 40 dana od smrti

Dragi tata! Prolaziće dani i godine. Nedostatak i tugu koju srce i duša osjeća za tobom. Nikada neće. Svakim danom mi sve više fališ.

Voli te tvoja miljenica.

Svakim danom sve više nam fališ. Kad dođemo, da nas sa osmijehom dočekaš i da se našališ. Par godina koje smo proveli sa tobom ostaće nam u najljepšem sjećanju. Sve to lijepo sjećanje trudićemo se da prenesemo na Helenu i Andreja. I oni da znaju da su imali najboljeg đeda na svijetu.

Kćerka MILENA KANDIĆ sa porodicom

Unučad: NIKOLA, ANASTASIJA, MIHAILO, HELENA i ANDREJ

DANICA Boškova MARTINOVIĆ Čuvaćemo te od zaborava.

Počivaj u miru.

Sin PETAR sa porodicom 1865

1852

1851

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021. Дана 29. октобра 2021. у 87. години умрла је

Posljednji pozdrav voljenoj majci, svekrvi i babi

Posljednji pozdrav dragim i poštovanim kumovima

VESELINU

МИЛКА Веселинова КАЖИЋ

25

MILKI

MILKI KAŽIĆ

рођена Маркуш

KAŽIĆ Због епидемиолошких мјера, сахрана ће се обавити уз присуство најуже породице, 30. октобра у 13 часова, на градском гробљу Чепурци.

Hvala ti za neizmjernu ljubav i toplinu koju si nam nesebično pružala.

S tugom i poštovanjem.

ZDRAVKO, DRAGANA, PETAR i DUŠAN RASPOPOVIĆ

1809 Ожалошћени: кћерке ЉИЉАНА и СЛАВИЦА, син ДРАГОЉУБ, сестре СЕНКА и РОСА, снахе ЗОРИЦА и МИЛА, унучад, праунучад, братаничне, сестричићи, сестричне, ђеверичићи, ђеверична и остала многобројна родбина

DRAGOLJUB, ZORICA, IGOR, FILIP i BALŠA

1808

1841

Posljednji pozdrav dragoj strini

Dragoj strini

Dana 29. oktobra 2021. godine iznenada je preminula naša draga

MILUŠA Filipova MILETIĆ 1942 – 2021.

MILKI KAŽIĆ

MILKI KAŽIĆ posljednji pozdrav

od DEJANA sa porodicom

od GORANA sa porodicom

1842

1843

Prošlo je dvije godine od smrti naše majke i supruge

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Shodno epidemiološkoj situaciji sahrana će se obaviti u užem krugu porodice, 30. oktobra u 15 časova, na gradskom groblju Zagorič.

Ožalošćeni: braća SPASOJE, MILOMIR, PERO, DANILO i ŽIVKO, sestra RADA sa porodicama i porodica pokojnog brata RADOMIRA

1820 Posljednji pozdrav dragom kolegi

Počivaj u miru.

VESELINKE VESNE Veselinove SEKULIĆ

1813

MILKI KAŽIĆ Bratanična DUŠANKA MARKUŠ

Godina dana je od smrti naše dobre i voljene sestre, zaove i tetke

HENIDU ŠABOTIĆU

Pokazali smo koliko te volimo ali ti ne možemo pokazati koliko nam nedostaješ.

STANKE Ivanove VUJANOVIĆ

Tvoj suprug VESELIN, sin ŽELJKO sa porodicom, šćeri TANJA i SLAĐANA sa porodicama

1845

31. 10. 2020 – 31. 10. 2021.

KOMORA FIZIOTERAPEUTA CRNE GORE

Draga Stanka, hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam nesebično pružala.

Počivaj u miru, a mi ćemo te sa najljepšim uspomenama čuvati od zaborava.

TVOJA PORODICA 1846

e-mail: oglasno@t-com.me

1847

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

Posljednji pozdrav jetrvi i strini

Prošlo je četrdeset dana od smrti mog dragog

Dana 28. oktobra 2021. poslije duže bolesti u 90. godini života preminula je naša draga

VERI ĐURANOVIĆ

MARKO Rajkov RADOMAN Eh, da je tuga brijeg, pa da je vjetar ogoli Ja ne bih mogla ni tad, kao što ne mogu ni sad, da te prebolim.

Počivaj u miru.

VERA Miletina ĐURANOVIĆ

Porodica pokojnog MILJANA ĐURANOVIĆA

rođena Burkljec

Tvoja VANJA 1831

1801 Sahrana je obavljena u krugu uže porodice dana 29. oktobra u 10 časova na mjesnom groblju Šabov Krug – Martinići.

Napustila nas je naša najdraža

Ožalošćeni: sinovi MILISAV i DANILO, jetrva VASILJKA, snahe MILEVA i SLOBODANKA, unučad, praunučad i ostala rodbina

SLAVKO KRSTAJIĆ Prošlo je tužnih četrdeset dana od kada nijesi sa nama.

Naviru sjećanja, sva lijepa i vesela kao što si i sam bio.

Nadamo se da si sada na nekom boljem mjestu.

Pamtimo te nasmijanog, uvijek spremnog da pomogneš i čuvamo od zaborava.

1797

BABA Posljednji pozdrav dragom Nedostajaće nam svaka tvoja riječ, osmijeh i bezuslovna ljubav koju si nam cijelog života pružala.

Hvala ti što si nam bila uzor i što ćeš i dalje biti naš anđeo čuvar.

Volimo te, zauvijek.

Vole te tvoji KAĆA i djeca 1815 Četrdeset je tužnih dana od smrti našeg voljenog supruga i oca

RATOMIR - RATO MITROVIĆ

Tvoji MILOŠ i MILENA sa porodicama

MILA Perovog PEJOVIĆA Počivaj u miru.

1836 Vrijeme je naš učitelj na putu kako da živimo bez tebe.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

POMENI KOLEKTIV GLUNEX DOO

Tvoji: RUŽICA, VESNA, MILAN

Četrdeset dana je od smrti

1837 Četrdeset dana je od smrti našeg dragog

1816

MILO PAVLIĆEVIĆ

Posljednji pozdrav bratu

Posljednji pozdrav

Vrijeme prolazi a sjećanje na tvoj dragi lik ostaje da živi u nama.

1834

Tvoji: supruga SLAVOJKA, sin FILIP, kćeri LJILJA, MARIJA, MAJA i snaha ALMIRA

MILA ZEKA PEJOVIĆA Četrdeset dana je od smrti

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

RATU

RATU MITROVIĆU

Počivaj u miru!

LJUBO MITROVIĆ sa porodicom 1817

1818

Brat MIŠO, sinovac STEVAN i sinovična JOVANA

VASILJ MITROVIĆ sa porodicom

MIŠO Godina prođe a tuga ne i neće dok žive oni koji te vole.

Posljednji pozdrav 1799

Tvoji brat OBRAD i snaha MILEVA

MILO PAVLIĆEVIĆ Tvoja ljubav i dobrota ostaće u našim srcima.

1835

Šest godina od smrti

1838 Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

BEBA, ANA i NIKOLA

Četrdeset dana od smrti našeg prijatelja

MILA ZEKA PEJOVIĆA

DARI Slavkovoj POPOVIĆ Hvala za provedene najljepše godine na poslu.

Neka te anđeli čuvaju.

MIKICA SEFEROVIĆ sa porodicom 1802

Dragi brate, počivaj u miru, neka ti moje suze ne remete vječni mir.

MILEVA PEJOVIĆ Uvijek ćeš biti u našim mislima i srcu.

Tvoji: VESNA, MILAN i snaha RUŽICA 1848

ZEKA

Vrijeme prolazi a tuga u našim srcima ostaje.

Počivaj u miru.

Porodica NIKOLIĆ 1840

Tvoja sestra VJERA ŽIVKOVIĆ sa porodicom 1839

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

Voljena majko, 40 je dana od kako nijesi sa nama

Posljednji pozdrav

MARTA Perova BOGDANOVIĆ

27

Danas se navršava 40 dana od smrti

RADOMIRU ŠĆEPANOVIĆU

RADOMIRA ŠĆEPANOVIĆA Otišla si tiho i dostojanstveno kao što si i živjela. Ponosni na tvoj životni put, zahvalni za svu ljubav, pažnju i dobrotu koju si nam pružala, uvijek ćeš biti dio naših najljepših uspomena.

Počivaj u miru pored mog voljenog oca Pera a naše sjećanje na vas ostaje vječno.

Nedostaješ za sve trenutke koje donosi život i koje smo trebali da dijelimo zajedno.

LUKA i ANĐELA

Tvoja NENA sa porodicom 1805

Teško je prihvatiti da te više nema. Sve što bi rekli i napisali malo je za ono što osjećamo.

Bio si nam veliki oslonac u najljepšim ali i teškim trenucima u životu.

Dok god živimo uvijek ćeš biti sa nama.

1823

Četrdeset je dana od kako nije sa nama naša voljena baba

Četrdeset dana je od smrti naše drage majke

TVOJA PORODICA

dvadeset osam godina od smrti našeg dragog oca

1822 Posljednji pozdrav

MARTA U srcu te čuvamo i s ljubavlju nosimo.

S ponosom te pominjemo i sjećamo se tvog dostojanstvenog života. Živiš, živjećeš u našim srcima i sjećanjima.

Počivaj u miru pored našeg đeda Pera.

MARTE Perove BOGDANOVIĆ

Tvoja unučad: MILOŠ, MARKO i LIDIJA

PERA Milovog BOGDANOVIĆA

rođ. Proroković

1804

RADOMIRU ŠĆEPANOVIĆU

Navršava se 40 tužnih dana od kada nije sa nama naš dragi

Draga Majko, teško podnosimo dane bez tebe a još teže se mirimo sa stvarnošću da te nema u svom domu. Tvoje upražnjeno mjesto u porodici nas bolno podsjeća na toplinu i sigurnost koju smo zauvijek izgubili.

Dragi naši roditelji, hvala Vam što sa ponosom izgovaramo Vaše ime.

Otišli ste u vječnost ali ne i u zaborav.

Koristimo priliku da se zahvalimo svima koji su bili sa nama u našem bolu i gubitku.

Prolaze dani, a tebe nema sa nama, moj tata.

Boli i boljeće do kraja života.

OLJA sa porodicom

RADE PEROVIĆ Otišao si onako kako si i živio – tiho, časno i dostojanstveno.

Sa ponosom ćemo te čuvati od zaborava.

Zahvaljujemo se rođacima, kumovima, prijateljima, komšijama kao i svima koji nam lično ili putem telegrama izjaviše saučešće.

Uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

VAŠI NAJMILIJI

1824 Četrdeset dana od smrti brata

Tužno sjećanje

1906

Tvoja PORODICA

Trećeg novembra navršava se godina od kada je pošao u vječnu šetnju pod Trebjesom naš voljeni

1814

RADOMIRA ŠĆEPANOVIĆA Živio si časno i pošteno. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Četrdeset ja dana od smrti naše

MILORAD ĐURKOVIĆ Postoji ljubav koju smrt ne prekida, tuga za tobom koju vrijeme nikad ne liječi!

Supruga NENA

Sestra DRAGICA 1810

1830

Navršava se četrdeset dana od kada nije sa nama naš voljeni

LJUBO MRDAK

ANKE Andrijine MILAŠEVIĆ rođene Pejanović

Vrijeme ne ublaži bol i prazninu koju si ostavila.

Zauvijek te čuvamo u srcima i sjećanjima.

Suprug ANDRIJA, ćerka SONJA, sinovi SAŠA i JOVAN sa porodicama

Sa nama si u mislima i u srcu. S ljubavlju i radošću baštinimo sjećanje na život uz tebe.

Nedostaješ.

MIRKO JANJUŠEVIĆ

1798

Ponosni i zahvalni tvoji najbliži: žena MAGDA, šćeri OLIVERA, RUŽA, BILJANA i STANKA, unučad TIJANA, STEFAN, FILIP, INA i SLAVEN, brojna rodbina i prijatelji

Jedini brate moj, previše je bola i tuge da bih nešto napisala. Dok sam živa živjećeš i ti u mom srcu i mislima.

Tvoja sestra MILIJANA VUKALOVIĆ sa porodicom

1792

1811

28

Oglasi i obavještenja

Godina dana je od smrti mog voljenog oca i đeda

Subota, 30. oktobar 2021. Навршава се година од смрти

DUŠANA LEKIĆA

ŽELJKA dr Radomira Vučka VUČINIĆ

МИЛИЦЕ Радоманове МАЛИЏАН

Tata! Mnogo nam nedostaješ. Po dobru ćemo te pamtiti i sa ljubavlju te nositi u našim srcima.

рођ. Дробњак

Ćerka MARINA, unuka IVANA i unuci MANOJLO i JOVAN Поносни на твој часни животни пут, са тугом чувамо те од заборава. Хвала ти за све што си учинила за нас. Успомену на тебе трајно ћемо задржати у нашим срцима.

1787

Srećo, Još jedan ROĐENDAN… I dani što odlaze ispunjeni Tobom…

I moje SRCE što kuca tugu i ponos…

I sve što podsjeća na život…

I čežnju samo meni znanu…

Nijesu uvijek riječi one što bi sve rekle… Živim da te volim

Дана 31. октобра 2021. навршава се четрдесет дана од када нас је напустила наша вољена

Tvoja MAJKA Твоји: синови ДОБРИЛО – МАЏО, ДОЈЧИЛО и МОМЧИЛО, снахе ЗАГОРКА, БУДИМИРКА, МИКА и БОЈАНА, унуци МИЛОСАВ и МАРКО, унуке ДАНИЦА, МИЛИЦА и КРИСТИНА и праунук ВАСИЛИЈЕ, те родбина МАЛИЏАН и ДРОБЊАК

1800

МАРИЈА пок. Бранка ДУДИЋ рођена Ћировић

Због епидемиолошке ситуације помен ће се одржати у кругу породице у 9.30 часова на мјесном гробљу Врбице – Доброта.

1789 Četrdeset dana je prošlo

GAJO ŠĆEPANOV KOVAČEVIĆ

Ожалошћени: ћерка МИРЈАНА, син МИОДРАГ, унучад ВАСИЛИСА и ЛАЗАР и остала многобројна родбина

Danas si trebao da napuniš 63 godine.

Eto ti je došao brat, sad ste zajedno. Tata, majka, Zoran i ti.

Ostavili ste me samog sa slomljenim bratskim krilima.

Kad dođe vrijeme da vam se pridružim bićemo opet na okupu, čitava porodica, kao nekada.

1786

Dana 2. novembra 2021. navršava se pola godine od prerane smrti našeg voljenog supruga i oca

ZORAN – KAĆO KOVAČEVIĆ Tvoj brat RAJKO – RAJO KOVAČEVIĆ

Počivaj u miru. Sa tugom i poštovanjem.

RADE BULATOVIĆ 1825

1791

VLADA BOJOVIĆA

Dana 30. oktobra 2021. obilježavamo jednu godinu

Vrijeme prolazi a tuga i bol ostaju i bivaju sve veći. Nedostaješ nam. Nedostaju nam tvoja ljubav i pažnja, tvoja podrška i veliki oslonac koji smo imali u životu. Živiš i živjećeš u nama u našim mislima i sjećanjima na naš srećan zajednički život.

Ponosni smo što si bio naš i zahvalni za sve što si nam pružao.

Neka tvoja plemenita i dobra duša počiva u miru.

Zauvijek tvoji s bolom u duši

supruga RADMILA i sinovi VUK i MILOŠ

Osam godina

Četrdeset je dana od smrti mog brata

ZORANA – KAĆA Šćepanovog KOVAČEVIĆA

RADULE

MILEVA GOLUBOVIĆ

Čitavog svog života si pokušavao da mi osvijetliš pravi životni put, ja to nijesam prihvatao. Sad si konačno uspio.

Hvala ti za svu bratsku ljubav koju si mi nesebično i iskreno davao.

Počivaj u miru.

Voli te tvoj Mike.

od kad su nas napustili naši najdraži.

Zahvalni smo, jer i danas osjećamo vašu ljubav. Pamtićemo vašu požrtvovanost i plemenitost.

Ostaje nam da kroz mile uspomene čuvamo vaše likove.

Vječno vam hvala.

Neutješni brat RAJKO – RAJO KOVAČEVIĆ sa porodicom

1826

1794 Vaši: kćer ZORICA, sinovi MIŠO, BRANKO i DRAGAN sa porodicama

Četrdeset je dana od smrti našeg zeta

1793

ANDREJA – DEJA VULETIĆ

Dana 2. novembra 2021. navršava se pola godine od prerane smrti našeg dobrog

ZORANA KAĆA KOVAČEVIĆA Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam poklanjao.

Godine koje prolaze samo su broj...

A taj broj što je veći ne umanjuje našu bol.

MIODRAG KOSTIĆ sa porodicom

VLADA BOJOVIĆA

Tvoji NAJMILIJI 1790 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

1788

Zahvalna za svu dobrotu i pažnju koju si mi pružao.

S tugom 020-202-455, 020-202-456

maćeha STANKA 1795

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 30. oktobar 2021.

29

Дана 30. октобра 2021. године је 40 дана од када нас је изненада напустио

ДОБРИЛО ГАЧЕВИЋ

Директор Термоелектране„ПЉЕВЉА“ Драги наш Добрило, посједовао си све људске квалитете. Твоју доброту, племенитост, памет, скромност и твоју приврженост својој породици никада нећемо заборавити. Кроз живот си ходао нечујно и тихо тако да ни ваздух не би повриједио. Твој паметни и мудри поглед, разговор без превише ријечи, достојанство и несебичну љубав коју си нам пружао, увијек ћемо памтити. Био си добар човјек на понос твојих родних Пљеваља. Само једном се таква личност рађа. Ненаметљив и скроман са својим знањем и талентом учествовао је у реализацији и припреми важних пројеката у својој Термоелектрани. Своје знање је несебично дијелио са својим колегама. Драги наш Добрило, био си добар стручњак у својој области и изгарао си на Термоелектрани Пљевља. Тако си на свом радном задатку и састанку у Никшићу изгубио битку са животом. Захваљујемо свим колегама ЕПЦГ који су нам пружали подршку и помоћ у тешким тренуцима. Драги Добрило, Мој вољени брачни друже, родитељу, свекре и зете захвални и поносни на тебе. Твоји: супруга РАЈКА, син НИКОЛА, снаха ИВАНА и свастика МИЛКА НИКОЛИЋ 1812 Prošlo je 10 godina od kada nije sa nama naša MAJKA i BAKA

Četrdeset dana je od smrti našeg voljenog supruga i oca

Voljeni moj

GORANA PEJAKOVIĆA

BOSILJKA Milanova POPOVIĆ

GORANE

rođena Božović Mnogo nam nedostaju tvoja ljubav, podrška i prisustvo za sve trenutke koje život nosi, a koje smo trebali da dijelimo zajedno.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

Prolaze godine ali ne prolazi naše sjećanje na tvoj divni lik, mudrost, ljubav i spokoj koje si pružala tvojim najbližim, ali i svima oko tebe.

Počivaj u miru, naša MAJKO i BAKO.

Tvoji: TANJA, DUŠAN i JOVANA

Sada kad smo mogli da uživamo i dijelimo radosti sa našom djecom, ti si me ostavio.

Nisam znala da će tvoj zagrljaj biti i oproštajni. Jedino što ti zamjeram je to što se nisi probudio kad sam te zvala, a sebi što nisam uspjela da te otrgnem od smrti. Pričam sa slikama i zovem te u snu očekujući da ti čujem glas, ali tu je samo tišina...

Naša djeca mi pomažu da nastavim dalje.

Gole moj, za sve što dolazi – nedostaješ!

1829 Dana 30. oktobra 2021. navršava se 40 dana otkako nije sa nama naša draga

Tvoja TANJA

MOMČILO, LJILJANA i MIRČETA sa porodicama

MILICA Ilijina JOVANOVIĆ rođ. Kuželj MATEJA, FILIP, SANDRA i MIŠA

1807

1819

1828

30

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Subota, 30. oktobar 2021.

OBAVJEŠTENJE O DOBROVOLJNOJ LIKVIDACIJI DRUŠTVA U skladu sa članovima: 254, 255, 257 Zakona o privrednim društvima Crne Gore (Službeni list Crne Gore broj 065/20), (u daljem tekstu: ’’Zakon’’) kao i u skladu sa članom 13 Statuta privrednog društva ENERGOTEHNIKA MONTENEGRO d.o.o.

Podgorica sa registrovanim sjedištem na adresi Oktobarske revolucije 130 Podgorica, registrovanog i postojećeg u skladu sa zakonima Crne Gore, kod Centralnog registra Privrednog suda u Podgorici, pod registarskim brojem 50794760, matični broj 03136485 („Društvo“) objavljuje prvo obavještenje o pokretanju postupka dobrovoljne likvidacije Društva.

Društvo je donijelo odluku o pokretanju postupka likvidacije Društva i imenovanju likvidatora 21.septembra 2021.godine i izvršena je registracija tog postupka u Centralnom registru Privrednih subjekata Crne Gore. Ovim obavještenjem pozivaju svi povjerioci Društva da svoja potraživanja prema Društvu prijave u pisanoj formi na adresu sjedišta Društva, Bulevar Oktobarske revolucije broj 130, 81000 Podgorica, u roku od 60 dana od dana objavljivanja posljednjeg obavještenja o dobrovoljnoj likvidaciji Društva. Sljedeće i posljednje obavještenje o pokrenutom postupku dobrovoljne likvidacije Društva biće objavljeno u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obavještenja, od kog dana teče rok od 60 dana za prijavu potraživanja poverilaca Društva.

ENERGOTEHNIKA MONTENEGRO d.o.o. Podgorica

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

UNIVERZITET CRNE GORE METALURŠKO-TEHNOLOŠKI FAKULTET PODGORICA

raspisuje KONKURS za radno mjesto SARADNIK U NASTAVI, za rad na odredjeno vrijeme, do povratka saradnice sa odsustva, za Oblast opšte i neorganske hemije, 1 izvršilac.Spisak predmeta na kojima će saradnik izvoditi vježbe, može se naći na Oglasnoj tabli i na WEB stranici Metalurško-tehnološkog fakulteta http://www.ucg.ac.me/mtf/Svi kandidati treba da ispunjavaju opšte uslove propisane Zakonom. Kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove utvrđene članom 75 Zakona o visokom obrazovanju i članom 105 Statuta Univerziteta Crne Gore. Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova podnose se u roku od osam dana od dana objavljivanja konkursa, Metalurškotehnološkom fakultetu u Podgorici, Cetinjski put bb.

Neblagovremene i nepotpune prijave neće biti razmatrane.

UNIVERZITET CRNE GORE POMORSKI FAKULTET KOTOR

raspisuje KONKURS Za izbor laboranta na studijskim programima Brodomašinstvo i Pomorska elektrotehnika, na određeno vrijeme za studijsku 2021/22. godinu, honorarno angažovanje, jedan izvršilac.

Uslovi: Kandidat treba da ispunjava uslove utvrđene Statutom Univerziteta Crne Gore i Pravilnikom o organizaciji i unutrašnjoj sistematizaciji radnih mjesta na Pomorskom fakultetu Kotor- visoko obrazovanje obima 240 ECTS kredita, specijalista Politehnike u pomorstvu.

Prijave na konkurs sa dokazima o ispunjavanju uslova podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja na adresu: Pomorski fakultet Kotor, Put I bokeljske brigade 44, 85300 Kotor

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, „Vinarija Krgović“ d.o.o. iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/21-664 od 29.10.2021. godine, kojim je odlučeno da je za izgradnju vinskog podruma (Su+P+1) i hladnjače (P+Pk) na katastarskim parcelama broj 1442 i 1444/2 KO Rogami, u zahvatu Prostorno urbanističkog plana Podgorica, u Podgorici, potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h.

Subota, 30. oktobar 2021.

Oglasi i obavještenja

31

32

Marketing

Subota, 30. oktobar 2021.

30. октобар 2021. | година II | број 87

ДРЖАВА ДОМОВИНА

КОМЕ ЗВОНЕ ЗВОНА ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА

ISSN 2704-5226

С

рпска православна црква је тридесет посљедњих година у Црној Гори од маргиналног друштвеног фактора нарасла у водећу политичку снагу и убрзано преуређује државно устројство у складу са плановима стварања Велике Србије и народну свијест на начелима светосавско-меморандумовске идеологије. Свјесна да није успјела мисија Подгоричке скупштине да се заувијек избрише име Црногораца, систематски је рушила тековине социјализма, антифашизма и еманципаторске црногорске самосталне националне политике. На темељима латентног патернализма обновљена је агресивна великосрпска пропаганда појачана фрустрацијом због ,,отцепљења“ Црне Горе и изгубљених ратова. СПЦ је прогласила да је старија од Црне Горе и преузела управљање државом. За само годину дана владања успјела је да врати Црну Гору сто година назад. Њена Влада изгледа да је припрема да звонима Цетињског манастира огласи опијело Црној Гори. Црква је водећу цивилизацијску улогу изгубила још у доба ренесансе, а постала институција која дјелује у оквиру индивидуалних људских права одвојено од државе. Религијске организације су се прилагођавале и модернизовале у циљу придобијања вјерника и ширења друштвеног утицаја. Православна црква, а посебно српска, је истрајавала на национализму и конзервативизму. У Црној Гори је православна црква организовала отпор туђину, а њен поглавар био супституција за државну власт. Она је била носилац свијести о слободи као вриједности изнад других националних идеала. Њен борбени дух и аутокефалност били су израз посебног односа према држави. Црна Гора, трована митом о српској Спарти и служењу вишим националним циљевима, прогутана је као држава усљед трагичног културног заостајања и незрелости своје елите. У Другом свјетском рату већина православног свештенства је слиједила четништво и страдала, а

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

МАРКО ШПАДИЈЕР

ПРЕДАЈУЋИ НАЈВЕЋУ НАЦИОНАЛНУ СВЕТИЊУ У ВЛАСНИШТВО СТРАНЦИМА САДАШЊА ВЛАСТ ЦРНЕ ГОРЕ ДЕМОНСТРИРА ДРЖАВНО И РЕЛИГИЈСКО ПОДАНИШТВО ДРУГОЈ ДРЖАВИ. ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР СВОЈИМ ИСТОРИЈСКИМ УТЕМЕЉЕЊЕМ И НАЦИОНАЛНОМ СИМБОЛИКОМ ЈЕ НЕОТУЂИВО ВЛАСНИШТВО ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ЦЕТИЊА. СВОЈОМ ВЈЕРСКОМ ФУНКЦИЈОМ ТРЕБА ДА БУДЕ ОТВОРЕН СВИМ ПРАВОСЛАВНИМ ВЈЕРНИЦИМА И СВЕШТЕНСТВУ

Устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу 5. септембра 2021.

након ослобођења руководство црквом преузео је клер лојалан новом режиму. У социјалистичкој и изразито секуларној Црној Гори православна црква је била изван посебне идеолошке пажње власти јер се на њу гледало као на маргиналну религијску скупину која није била озбиљнији противник режима. Комунистичке власти задовољавале су се утицајем на избор митрополита, законом штитиле културно-историјске споменике које је користила православна црква. Према обновљеној Црногорској православној цркви држава је имала игнорантски, а СПЦ ригидни непријатељски однос. Српска православна црква се бави политиком у симбиози са влашћу матичне државе. Посебно је преокупирана мисијом међу Србима у региону у циљу стварања ,,српског света“. У Црној Гори њој су на услузи Влада, закони, ресурси државе, војске и полиције. Најно-

вија провокација са Цетињским манастиром је израз позиције њене моћи. Цетињски манастир није административна грешка, нити проста катастарска честица којој један чиновник може мијењати власништво, а још мање може служити као хир тренутне власти да њиме осветнички пркоси Цетињу и Црној Гори. Ако постоји осјећаја одговорности, правде пред Богом и стида пред Светим Петром, неко ће ове одлуке носити на својој савјести. Ко не схвата Цетињски манастир као угаони камен црногорске историје у трајању од пет стотина година, као срце њене пријестонице, као срж њеног трајања и суверености, као стварни и симболични стожер њеног идентитета, тај није достојан да о њему доноси одлуке. Док је Манастир био сједиште државе Црне Горе и ЦПЦ нико га није могао нити смио присво-

јити нити отуђити. Од књаза Данила до 1920. године је сједиште црногорске аутокефалне православне цркве, а већ сто година у њему столује Митрополит црногоско-приморске СПЦ. Цетињани поштују Манастир јер дубоко у њима одзвањају звона Иванова ,,оца Црногораца“ и племените поруке Светог Петра Цетињског. У Црној Гори као организованој и самосвјесној републици у Југославији, Манастир је имао функцију музеја и активног вјерског објекта. Држава му је повјеравала на чување многе реликвије, старала се да буде отворен за све вјернике и бринула о животу калуђера. Од када је на њему деведесетих окачена српска застава Манастир је постао штаб за разарање Црне Горе као грађански изграђене хармоничне заједнице Црногораца и других народа и религија. Претворио се у тамну кулу приступачан

само завјереницима. Референдум је отворио наду да ће та невоља проћи као сва зла која су насртала на Црну Гору. Стрпљењу је дошао крај па су се Цетињани, којима су се придружили и други грађани који Црну Гору доживљавају као једину домовину, 4. и 5. септембра побунили против устоличења новог митрополита у Цетињском манастиру. Изашли су да протестују јер је постало неподношљиво и увредљиво да се из Цетињског манастира, који је вјековима ширио завјетну мисао о слободној држави Црногораца и других народа који са њим желе да дијеле државу и слободу, и даље емитује погана и разарајућа мржња на све црногорско. Само они који не познају дух Цетиња могу помислити да би Цетињанин или Цетињанка на било који начин наудили Манастиру или били учесници скрнављења светиње коју највише поштују. Мирни грађански протест власт је претворила у демонстрацију силе над својим народом и то на непримјеран и бруталан начин. Разне државне комисије и одбори ће знати да прикрију одговорност наредбодаваца за срамну употребу репресије према народу, али понижење којем су били изложени од стране власти грађани ће памтити. Добровољно предавање највиших светиња једног народа и једне државе у посјед другој држави нема преседана. Чак ни колонијални режими који су стотинама година држали у покорности државе и континенте, извлачили из њих богатства и драгоцјености, нијесу присвајали њихове националне светиње. Предајући највећу националну светињу у власништво странцима садашња власт Црне Горе демонстрира државно и религијско подаништво другој држави. Цетињски манастир својим историјским утемељењем и националном симболиком је неотуђиво власништво државе Црне Горе и Цетиња. Својом вјерском функцијом треба да буде отворен свим православним вјерницима и свештенству. Сваки други статус је правно насиље супротно црногорском патриотском духу, па вјерујем да ће ова одлука сагњети од влаге у манастирској ладници, а Цетињски манастир остати стамен уз Орлов крш као свједок да је вјечна Црна Гора. 

2

30. октобар 2021.

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Д

анас је врашки тешко изазвати у православном дијелу становништва Црне Горе икакво сувисло сјећање на вријеме краја осамдесетих и почетка деведесетих година прошлог вијека у којем је мржња према свему црногорском тријумфовала до пароксизма. Да не говоримо толико о мржњи, можда више о тоталном презиру ондашњег црногорског комунистичког вођства које је, прије свега из Црне Горе, даноноћно чашћавано епитетима фотељаши, или јагњофуци. Било је то вријеме завршних припрема за тотални слом Црне Горе, бар по силини и основним намјерама, апстрахујући некадашња голема материјална разарања и људске жртве, упадљиво слично догађајима из 1918. године. Кад је часни Пивљанин Божо Тадић, отац садашње значајне активисткиње концерна Вијести Милке Тадић, дрхтавим гласом, и то не због страха него због понижења, читао имена свих црногорских руководилаца који, под големим притиском Београда, а још више домаће црногорске јавности, дају оставке на све функције и послове које су дотле обављали, што у републици, што савезној држави - Црне Горе више није било. Она је већ постала, или била више него чврсто укалкулисана као главни добитни трофеј велике Србије. Једино, на жалост, то нијесу знали православни Црногорци. Ко је тога дана, док је слушана Божова нежељена прозивка, бар од

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ШТО СЕ ТИЧЕ ВАШКИ, ЗА ЊИХ ИМА ЛИЈЕКА – МОГУ СЕ ПРОРИЈЕДИТИ, БАР У ДНЕВНИКУ. А ШТО СЕ ТИЧЕ СТИДА, СТИДЈЕЋЕМО СЕ ДУГО

У ИМЕ ЦРНЕ ГОРЕ

МИСЛИО САМ ДА ЋЕ НАС СВЕ ПОБИТ!

РЕЧЕНИЦУ ИЗ НАСЛОВА ОВОГ ТЕКСТА ИЗГОВОРИО ЈЕ ЧАСНИ ВИДОЈЕ ЖАРКОВИЋ У ТРЕНУТКУ КАД СУ ЦРНОМ ГОРОМ ВЕЋ СИГУРНО ВЛАДАЛИ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ, АЛИЈАС МИЛО И МОМИР, КАД, ДАКЛЕ, НИЈЕ ВИШЕ МОГЛА ДА ДОЂЕ У ПИТАЊЕ ПОБЈЕДА „СЛАВНЕ“ АНТИБИРОКРАТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

бали супротставити општем шовинистичком таласу, који је био обилно скрозирао Србију и Црну Гору, црногорски комунистички челници с краја 1988. и почетка 1989. године били би убијени на гомилу.

православног живља, истински жалио црногорске руководиоце који, уз сву вјерност подразумијевајућој комунистичкој догматици, осим пожељног вишедеценијског ропског служења Србији, што су им Црногорци бројали у заслуге, нијесу имали других грехова? Жалили су их само ријетки, очајно ријетки политички писмени Црногорци и само ужа родбина поменутих функционера. Остали су били равнодушни, а знатно више задовољни и презадовољни исходом процеса започетих, или можда финализираних бројним митинзима солидарности са Србима, и тобоже Црногорцима са Косова, који су већ били протутњели Црном Гором. Да се неко од освједочених митингаша, примјера ради, пред зградом Скупштине Црне Горе, усудио тада да узме микрофон и изрази задовољство због тога што је Србија најзад, говорећи о патњи два народа на Косову,

Уосталом, улог је за Слободана Милошевића, тачније српске националисте, како у Србији, тако и у Црној Гори, био превелик. Србија је више од 150 година чекала шансу да придави и присаједини себи Црну Гору, па је сад, послије дефинитивног Титовог одласка, и усред дубоке кризе комунистичког система, куцнуо час за остварење вјековног циља. При том је 1918. година за српске националисте представљала готово идеал, то јест могућност понављања Подгоричке скупштине и свега другог што је из ње слиједило. Тешко да се није рачунало и на наводно разумијевање и савезништво Европе која је вјероломно, да не кажемо подмукло, 1918. године жртвовала Црну Гору. Нешто од тог некадашњег вјероломног лица према Црној Гори Европа показује и данас, правећи се да не разумије коријене данашњег црно-

Што се, заиста, у односу на оне године крволочних митинга и свесрпске љубави за Србе, посебно послије литија као њиховог директног идеолошког продужетка, у Црној Гори до данас психолошки и менталитетски промијенило? Плашим се да би сваки други одговор осим „баш ништа“ личио на кривотворење. И даље су српске жртве много светије од других, и даље је Косово лажна држава, и даље у Сребреници није извршен геноцид, и даље Црна Гора не треба да шаље своју државну делегацију у Хрватску на обиљежавање годишњице ослободилачке Олује, и даље на геноциду није створена Република Српска, и тако редом. Највећи дио фукаре која је на некадашњим митинзима показивала патолошку мржњу према свему црногорском успјешно је претрајавала и коначно претрајала чланством у гомили српских партија које се зову и тако и тако, али се поуздано зна да су српске. Само ДПС, затим сићушна Либерална, Социјалдемократска партија и њен отпадак Социјалдемокра-

од својих давњих текстова објавите поново у видео верзији.“ Покушао сам слабовидом да се куртоазно извиним! „Пишем четири и по деценије. Можда сам написао и читав вагон текстова од којих је више од половине завршило у корпи за отпатке. Пренапорно је пребирати по прошлости.“ „Нијесте у праву. Макар би се боље виђело у овој невиђелици, како је све кренуло и са каквим и чијим кадровима... Кад се ти почеци прелистају... ово је логичан епилог.“ Рекао сам му да нијесам баш гебелсовски настројен па да упорно понављам исто, мада сам покушао с подćећањима већ неколико пута и да је ефекат нула. „А који текст конкретно мислите да би требало поновити“, упитах? ,,Пронађите Стидну ваш, с којим је кренуло много шта, прије три деценије... Молим вас покушајте, макар инсерт, да поновите. Јер сам ја тада службовао у близини лика који сте у том тексту описали и знам да је инсталиран од стране обавјештајне војне агенције у служби Слободана Милошевића… А кад сам ја то видио… рекли су, њихови војни експерти, да добро не видим па су ме видно лијечили. Од тог лијека ми је ово. Готово су ме ослијепили. Но, од нечијег сљепила, можда, може понекад неко други да прогледа.“ Баш ме изазвао! ,,Покушаћу“, рекао сам му, ,,да потражим тај текст који сам ипак запамтио, мада од латинске мудрости, repetitio mater studiorum est овђе нема никаква вајде“. На те ријечи смо се растали... а ја сам се касније побринуо да пронађем текст, и макар инсертом, изађем у сусрет случајном, слабовидом намјернику. Ево инсерта! (Овај текст је објављен у вријеме грађанског рата 1991-’95

у Југославији, када је Емило Л. био од власти посађен као стожер и expert на чело Јавног сервиса и незамјењивог уредника Дневника ТВ ЦГ.) ...Посљедња епизода се одиграла у неђељу која је прошла (6. септ.199... год.), када је ТВ Црне Горе држала вијести у Дневнику 2! Релативно ,,миран“ дан на ратиштима узнемирио је главног стожера јавне државне куће, кога називају Емило, а у локалу му је стотину надимака. Емисија скројена од туђих материјала само што није пресвиснула од једноличних и једностраних закључака. И када се очекивао тотални пад динамике и интереса за даљње праћење, исти водитељ је дигао из пепела. Најавио је прилог о колекцији стидних длачица, пронађених код једног (хрватског) робијаша у српским рукама, који се наводно у рату, бавио силовањем. Он је био прекретница у Дневнику. Послије стидних длачица, трећину дневника водитељ је посветио поповима, па му је прилог о стидним дошао као спонтана веза и за неке друге брадоње. У надахнутом прилогу (о длачицама) кога је водитељ подупро у најави врло емотивно, робијаш је приведен пред микрофон неког репортера. Очекујући, према најави, продубљивање теме, репортер је виновника (наводно бројних силовања) углавном критиковао за бесправну дјелатност нарочито зато, што је свакој од несрећница, чупао длачице са мјеста злочина и уредно их евидентирао по каталошким бројевима. Међутим, оно што је изненадило гледалиште; више је детаља о стидним (без стида), испричао водитељ из студија него репортер са лица мјеста… Тако смо стално ишчекивали, расплет најаве. Ни зло-

индиректно признала црногорску нацију, маса би га тако растргла да би тешко у живом издању стигао до Хитне. Каква црногорска нација, каква Црна Гора, какви бакрачи, што то значи према српским патњама на Косову? Моћна таблоидна, и не само таблоидна тадашња београдска пропаганда глатко је могла убиједити Црногорце да Срби страшно пате и у Азербејџану. Да се разумијемо: није Видоје Жарковић био политички писменији од својих другова, који су такође обављали високе функције у бившој комунистичкој власти, али је изјавом да је мислио како ће Милошевићеве фаланге, односно црногорскосрпски митингаши све данима прозиване црногорске руководиоце заиста побити, показао здрави инстинкт некадашњег пивског чобанчета које умије да наслути опасност. Да су се само про-

ТУ СМО…

СТИДНА

М

ожда ћу промашити тему о држави једнако као што су, они и ови, промашили државу… а још је држе. А може бити да је тема и нехотице погођена!? Тог човјека сам повремено сријетао у пролазу на централном скверу. Препознатљив је био, поред осталог, и по наочалама масивних диоптријских стакала са концентричним абразијама, што је говорило да је слаба вида. Ходао је споро и опрезно као да нешто тражи. И тражио је. Проблем му је био, кад сам га срео овога пута, да ступи с тротоара на пјешачки прелаз. Ђустали смо се баш ту. Неко је нагло закочио возило и он је устукнуо корак натраг. Закачио је петом ивицу тротоара... и једва сам га задржао да не падне... Прихватио сам га испод руке и заједно смо пријешли на другу страну према парку. Рутински сам изговорио пред улазак у парк: ,,Само полако, не брините!“ Тада је застао, усмјерио поглед на мене и препознао ме, ракао бих прије по гласу него по стасу. ,,А то сте ви!? Некад сам читао редовно ваше текстове а сад вас једва гледам и то понекад у неким видео записима иако добро не видим. Издало ме гледање.“ Нијесам знао што да му на то кажем осим оно утјешно, да можда има лијека, ,,медицина је знатно напредовала“. На те ријечи настави дијалог:

горског незадовољства љепотом најављеног свесрпског света.

Српска кућа у центру Подгорице (Булевар Станка Драгојевића)

„Нијесам баш заинтересован да боље видим... кад се, као што видите, нема шта гледат!? Ово што нам се дешава је невиђено а чини се и нечувено.“ Та његова саркастична духовитост није ме изазвала

да наставим у правцу његове провокације па наставих. „Можда сте у праву, али ипак покушајте с лијечењем.“ Он ми узврати т ук на ут ук! „Можда би било љековито да неки

3

30. октобар 2021.

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ ЈОВАНА МУГОША

те, уз странке мањинских народа нијесу српске. Српска је, чак хиперсрпска - Демократе, који своје српство и безрезервну припадност Српској православној цркви све неуспјешније камуфлирају производњом пјесмуљака типа „Побједе а не подјеле“, или „Мир је наша нација“. Нека само неко у Скупштини Црне Горе, тамо гдје царује нова парламентарна већина, покуша да потцијени, омаловажи или, недајбоже, карикира „српски свет“, или се поспрда са српским империјалним вељањем, наићи ће муњевито на огорчене нападе на стару депеесовску власт, посебно на Мила Ђукановића коме никада, баш никада неће бити опроштено противљење српском фашизму, наравно у име Црне Горе. Не напада се Мило Ђукановић због корупције, ауторитарног владања или стварања приватне државе. Јок! Његово име је једноставно постало персонификација црногорске побуне противу самара увијек од српских националиста намијењеног Црној Гори. То је једноставно, уз све овакве или онакве нијансе, па и Ђукановићеву занимљиву развојну биографију, ипак тако. Није случајно добри Видоје, наравно и од Милових присталица својевремено обилно прегажен и попљуван, у вријеме кад је Мило Ђукановић почео показивати јасну дистанцу од Милошевића и у тој намјери тражио подршку београдских Црногораца, искрено изјавио: „Издржи Мило, све ти је опроштено“! 

срећни извршилац гнусне радње није репортеру рекао више података, чак се устручавао, за разлику од водитеља (Емила) који се, онако отресито, извинио јавности за ,,грубост реализма“. Али, заложио се и овог пута за (српску) ствар и нањушио праву тему. Толико је томе дао важности да би УНПРОФОР могао комотно узети ту уредно сређену збирку (стидних) као једини валидан доказ до кога је дошла црногорска телевизија. Водитељ се толико упињао да ‘колекционара’ оцрни, мада је већ био модар, да је било за очекивати да ће, на крају водитељ остати међу длачицама, као стидна ваш у свом природном станишту… Ту је Емило излио сав свој раскош коментатора сполних послова. Ући ће тај у историју информисања по третирању једне теме која је за длаку измакла осталима, а он се за длачицу ухватио. Емило, ако овако наставиш, дабогда ти од онаквих стидних длачица брци ударили, да те под нос украсе, кад га свукуђ тураш. И браду ти попунили, пошто попујеш сваке ноћи. Ударили и онима што су те поставили за стожера државне телевизије, и док им траг траје, бољега не заслужили… што нам све радите, без питања. А ни моје заслуге у томе нијесу мале. Ја сам био у комисији када су те примали (бијаше стидан ка ваш), па и ако ти три пута нијесам дао глас, теби је однекле дошао спас. Ти си, колико се гођ ја бранио и моја велика стидна ваш… А извини због грубог реализма. Што се тиче вашки, за њих има лијека – могу се прориједити, бар у дневнику. А што се тиче стида, стидјећемо се дуго. Зато ми је милије што си ваш но наш!

P.S. Државна телевизијо – стиднице! М.Р.Ш. 

ДРЖАВНА БАЈКА НАДА БУКИЛИЋ

Р

ано јутро, пола шест. На улици ни живе душе. Успавани град мирише на кишу. Небо је још тамно и хладно. И оно спава. Ипак, пред зграду стиже бијели такси. По мокром асфалту точкови праве онај необични звук: шшшљљљљааас, шшшшљас, шљас... Задња врата аутомобила се отварају, пролазе минути, а нико не излази. Коначно, из аута извирује штап, за њим једна, па друга нога, а онда и цијела старица у дугом кишном мантилу и са ташном о рамену. Док она покушава да се исправи и ухвати корак, такси одлази. Шшшшшљљааасссс... Посматрам жену која је изашла на празну улицу. Само се она и гране оближњег стабла у том голом јутарњем часу љуљушкају тамоовамо-тамо. Корача стара госпођа пажљиво, полако. Скреће лијево, пролази уском бетонском стазом и, на моје запрепашћење, мирно сиједа на прву клупу. Смјешта ташну у крило и узалуд покушава да што боље покрије ноге крајевима свог мантила. Није разговјетно, али се чује да говори сама са собом. Питам се откуд стара жена у то доба напољу? Зашто је морала да сједне? Ђе је кренула, ђе то треба да стигне? Је ли јој хладно? Да није нешто помијешала, да се није збунила, зна ли ђе се сада налази...? Над зградама блиједе нити свјетлости, једна за другом, раздањују небо. Упорно стојим на балкону, страх ме је да оставим старицу саму. Морам се увјерити да она зна барем то ђе се налази. И тада, по истом асфалту, уз тупе ударце штапа, пристиже и један старац. Одозго, са балкона, личи на легокоцку насађену на стопала чије кораке онај штап једва усмјерава. Згрбљен и сабијен, нагнут на једну банду, старац успијева да се домогне бетонске стазе; скреће лијево и туп, туп, туп, ето га пред

ИЛУЗИЈЕ СУ НАЈВАЖНИЈЕ ИМАЊЕ – СА ЊИМА МОЖЕШ КАКО ХОЋЕШ! ЧАК И КАДА ПОСТУПАШ НЕРАЗУМНО, ИЛУЗИЈЕ ЋЕ ЗАШТИТИТИ ТВОЈЕ ПРАВО НА ЉУДСКОСТ

клупу. Старац најприје крчи као радио који не хвата ниједну станицу, а онда, кад ју је ухватио, из грла извлачи једно дугачко и дубоко „добро јутро!“ Кад би умио, орао би тако говорио. Старица кратко отпоздравља: „Добра ти срећа!“ Отвара ташну, вади неке папире и додаје: „Али, ја сам јутрос прва!“ Тек тада схватам да су дошли да „ухвате ред“ испред дома здравља! Уствари, ја сам тек тада разумјела да је у овом јутарњем сусрету дом здравља главни елемент! Еееејх... разочараше ме. Таман бијах замислила свашта: да су једно другом неко и нешто, да су били... да је то сусрет остарјелих љубавника, романтични трзај посљедњег чина – оно: љубавни инцидент у јесен, пред смрт. А они... Цццццц... Старац се смије, опет дуго и дубоко. Онда покаже руком ка клупи, старица само климне главом и он сиједа поред ње. Рано јутро, кварат до шест... И све бих ја то заборавила да исти пар не видјех касније на новом мјесту. Под мојим балконом је низ жутих клупа и „мој“ пар сједи по средини. Врло живо разговарају, уз дубоки и дуги старчев смијех. Не смета им ни прохладан дан, ни то што одозго на њихове главе клизају преостале капи јутарње кише. Старица и даље засукује онај мантил, омотава једно, па друго кољено, старац јој чак помаже, али мантил не слуша... Смију се и старица, као да је то учинила хиљаду и сто пута, марамицом отреса воду са старчевог рамена и ревера... Понадах се: нијесу они само сапатници из дома здравља и чекаоци топле љекарске ријечи, нијесу од свитања ту само да би измјерили притисак...? Ха...? Биће да човјек са годинама само споља блиједи. И то бих заборавила, али три сата

касније „мој“ пар је још на клупи. Само су сада све три клупе пуне старица и стараца. Другари из дома здравља. Познаници који једва запамте имена једни другима, а тако се силно радују сусрету. Углас причају, надгорњавају се, појединци час устају час сиједају, убјеђујући остале у своје ријечи, затим се мијењају за мјеста... Помињу пјесме које су вољели, па неке људе које су познавали... Чује се и ко је ђе радио и од кад је у пензији... Помињу и своју далеку ђецу и изгубљене пријатеље. На који минут и ућуте, загледају се у небо или у сопствена кољена и марамице у рукама. Неко одједном проговори нешто ново, другачије, а сви присутни се окрену и удубе очима ка њему... Рано поподне, нема још три. Киша појачава и стари људи се разилазе. Старац, лего-коцкица, остаје посљедњи, он ће пјешке кад их све испрати. И туп, туп, туп, нестаје из видокруга. Цио тај кишни дан, пун стараца, лако бих ја заборавила да се није дешавало нешто још чудније. Исте људе сам гледала из дана у дан испред дома здравља, за топлијих дана и на клупама под мојим балконом... Каткад неко од њих не дође; каткад неко стигне касније или оде раније, али су ипак устаљено ту. Без обзира на временске прилике... Ако је баш гадно, нико од њих и неће доћи. На основу својих кољена и кључних костију, на основу бола у врату и постранце, они се данас договоре хоће ли бити шансе да се виде сјутра... Временом сам се на њих навикла и већ до прољећа су од атракције за мене постали уобичајена слика – стари људи који излазе да би гњавили докторе умјесто оне своје дома. Болешљиви су и заборављени, досадно им је и не знају што ће сами са собом, па убијају дане заједно... Свашта се од

њих дало чути. Разговарају као ђеца: ни ријеч о корони, маскама, политици... ни слова о влади, о смјенама, преварама, шверцу и убиствима... Као да живе у некој острвској држави која нема додира са остатком свијета и у којој су клупе једина мјеста састајања. Биће да позне године другачије препознају радост. Пролећело је прољеће, изгорјело љето. Стигла нова јесен са мирисом киша и мокрих трава. Ослушкујем изјутра како са свих страна стиже оно: шшшљљљљааассс, шшљљаасссс, шљааассс... звуци градске јесени. И ето га један такси испред дома здравља. Из таксија овог пута излази старац са штапом. Туп, туп, туп. И даље личи на лего-коцку, али је сада повијенији и сувљи. Сако му широк, по метра дужи са оне повијене банде. Таксиста му помаже да пређе бетонску стазу и сједне на клупу. Он из грла извлачи једно дуго и дрхтаво „хвала“. Неђеља је, кварат до десет, а мало ко пролази улицом. Онај ко прође, и не примјећује старца. Таксисти је жао да га остави самог. Нешто му говори, осврће се, маше рукама, вади телефон, нуди да позове неког... ал’ старац мирно одмахује главом. Иако жури, таксиста и даље остаје са њим. На концу, старац растегну: „Ееее, то је била држава, сине! Знао се ред! Ја зато дођем ође – само ође могу да се ćетим покојнице... И како сам живио, кога сам познавао, што смо имали, како смо радили...“ Таксиста га убјеђује: „Али, господине, данас је неђеља, дом здравља не ради... Нико данас неће доћи. Разумијете ли?“ „Па, ако“, вели старац, „мене нико и не треба... Ја и тако ријетко кад идем код доктора. С́едим ту, гледам ова врата... Људи мисле – чекам некога... А ја, сине, од цијеле оне државе још само ова врата познајем... Све друго и сви други су прошли...“ Биће да позне године на најчуднији начин чувају илузију. Шшшљљљљааассссс, шшљљаассс, шшшљљљас... 

4

30. октобар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

КАД КРЕНУ ПОНИЖЕЊА П

риче о свим механизмима лоших држава могле би се сабрати у једну слику којом је илустровано прво издање Хобсовог Левијатана – чудовиште састављено од људских бића које прождире све оне који већ нису у њему, или, нимало теоријску а ипак довољно поучну, причу о крмачи која прождире сопствени окот. У доброј фикцији све ове приче, како год биле испричане, звуче и питкије и подношљивије него онда када их, стицајем егзистенцијалних околности, имамо у искуству. Вјерујем да су неки од нас, у међувремену, постали колекционари одломака о државама у којима постаје тешко или немогуће живјети. Један од њих могао би бити и онај Кишов, којег се вјероватно добро сјећају љубитељи добре књижевности, вјечити дисиденти и уморни револуционари: ,,Заморен“, приповиједа Киш, ,,узалудним наклапањима у мрачним пивницама гдје се кују лажне завјере и гдје смишљају атентате лажни свештеници, пјесници, и издајници Гоулд Верскојлс уписује у своју биљежницу реченицу коју изговара неки високи кратковиди студент, и не слутећи да ће те његове ријечи имати трагичне посљедице: ко год има

АДЕМ АДО СОФТИЋ

Б

еране, мала варош у срцу Балкана, за непуних 160 година постојања, не мрдајући из мјеста промијенила је, вјеровали или не, читаво туце државних заједница. Хронолошки поређана, табела тих дванаест беранских држава изгледала би овако: ОТОМАНСКА ИМПЕРИЈА од 1862. до 1912. = 50; КРАЉЕВИНА ЦРНА ГОРА од 1912. до 1918. = 6 (од тога Аустро-Угарска од 1916. до 1918) = (3), КРАЉЕВИНА СХС од 1918. до 1929. = 11; КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА од 1929. до 1943. = 14 (од тога Трећи рајх од 1941. до 1943) = (2), ДФ ЈУГОСЛАВИЈА од 1943. до 1946. = 3, ФНР ЈУГОСЛАВИЈА од 1946. до 1963. = 17, СФР ЈУГОСЛАВИЈА од 1963. до 1992. = 29, СР ЈУГОСЛАВИЈА од 1992. до 2003. = 11, СРБИЈА и ЦРНА ГОРА од 2003. до 2006. = 3 и, коначно, држава ЦРНА ГОРА од 21. маја 2006. до данас = пуних 15 година. Ако занемаримо пет ратних година, од којих је три у Првом свјетском рату провела под АустроУгарском, и двије у Другом под фашистичком Италијом, односно Трећим рајхом, варош Беране, за

мало самољубља, не може поднијети да остане у Ирској и одлази у изгнанство, бјежећи из земље на коју се сручила гнијевна рука неког Јупитера“. У различитим сортама државапрождирачица, овај гњевни Јупитер из Кишове прозе може да поприми сасвим различита и многострука обличја: у некима се он може појавити у лику популисте-демагога, у некима ће то бити помахнитали аутократа и диктатор, а у некима је то залуђени теократа који хипнотише масе у име вишњег ауторитета. Државе које, сликовито речено, прождиру своје грађане, без обзира да ли су аутократије, теократије или популистичке ,,демократије“, имају јединствени механизам понижавања својих грађана. Изнутра, грађани су, чак и онда када не говоре гласно и јавно, веома свјесни свих верзија понижења кроз које пролазе. Споља, посматрачи их, чак и онда када нису посебно теоријски обучени, препознају као државе у којима живе људи који су изгубили не само своје људско и грађанско достојанство него и свој урођени смисао за правду. Прије или касније, а свака годи-

на која је проведена у лошој држави само продужава агонију, у оваквим државама рађа се гнијев. ,, Thimos је“, писао је Фукујама, ,,нешто налик урођеном људском смислу за правду: људи вјерују да посједују одређену вриједност, и када се други односе према њима као да је немају – када они не признају њихову вриједност – тада ови први постају гнијевни“. Блиску везу између самопроцјене и гнијева Фукујама препознаје у енглеској ријечи синонимној са ријечи гнијев (anger), а ријеч је о појму индигнација (indignation), па уколико се ријеч дигнитет примјењује на особу која има самопоштовање, стање индигнације настаје онда када се дешава оно што осјећање самопоштовања вријеђа. Према Фукујами, природно је да када други људи примијете да не живимо у складу са сопственом самопроцјеном, ми осјетимо стид, као и да када нас оцјењују праведно и прикладно нашој истинској вриједности, ми осјећамо понос. Свим лошим државама заједнички је именитељ управо нарушавање равнотеже између осјећања вриједности грађана и односа државе према њима, као и производња бескрајног ко-

муникацијског шума на релацији самовредновање-самопоштовањедигнитет. У државама у којима је нарушено осјећање самовредновања, углавном истовремено када и захтјев да оно буде признато, кастрирана је могућност његовања онога што је Фукујама називао племенитим врлинама, а ријеч је о храбрости, великодушности и јавној одважности као стаништима отпора тиранији. Сасвим супротно овим врлинама, у државама које упорно нарушавају интегритет и достојанство својих грађана најчешће се, у овој или оној форми, у лику лоших владара и његових послушника препознаје жеља да се буде признат, упркос скромним могућностима и квалитетима, као супериоран над другим људима. Фукујама подсјећа да се ова жеља коју означава ријечју која има старогрчке коријене – megalothimia – често манифестује у случају тиранина који ,,напада и поробљава сусједни народ како би овај признао његов суверенитет“. А у случајевима када му то не успијева тиранин се, по правилу, обрушава на сопствене грађане. Механизам понижавања грађана увијек је везан за ускраћива-

ње људских права, једнако за оне прве, друге, треће па и четврте генерације… Најприје су ускраћивана права грађанске и политичке природе, она која служе заштити грађана од превеликог притиска и утицаја државе а која подразумијевају и право на живот, једнакост пред законом, слободу говора, слободу вјероисповијести, имовинска права, право на поштено суђење и право гласа. Потом, и готово по принципу узрочно-посљедичне везе, угрожена су и права економске, социјалне и културне природе, као она која гарантују једнаке услове и третман припадницима различитих група грађана, да буду запослени по праведним и сигурним условима и имају право на социјалну сигурност. А за њима и неизбјежно, угрожена су и групна и колективна права, право на самоодређење, право на економски и социјални развој, право на комуникацију и комуникацијска права и право на учествовање у културној баштини. Државе које прождиру сопствене грађане лако је препознати управо по циљаном и циничном узурпирању грађанских права. Без обзира да ли је Левијатан или онај гњевни Јупитер из Кишове приче о крмачи која прождире сопствени окот популиста, тиранин или теократа, епилог је увијек исти. Кад држава понижава - суочиће се са бијесом својих грађана. Прије или касније… 

ИСТОРИЈСКО-МЕНТАЛИТЕТСКИ ПОДСЈЕТНИК

БЕРАНЕ У 12 ДРЖАВА СА ДВАНАЕСТ ПРОМИЈЕЊЕНИХ ДРЖАВА, БЕРАНЦИ СУ ВИСОКО КОТИРАНИ И НЕДОСТИЖНИ НА ТАБЕЛИ ЧАК И СТАНОВНИЦИМА МНОГО ВЕЋИХ ГРАДОВА ЕВРОПЕ И СВИЈЕТА. ЗА ЛЕЂИМА СУ НАМ: ПАРИЗ, ЛОНДОН, МАДРИД, МОСКВА, ПЕКИНГ, АТИНА, ИСТАНБУЛ, БЕЧ, АМСТЕРДАМ И МНОГИ ДРУГИ

мање од једног вијека (1912-2006) прошла је кроз свега десет државних заједница. А кад би рачунали и те двије, онда би то било читаво једно туце беранских држава. Од свих њих, по периоду владавине, на табели државних заједница са највећим бројем година проведених у њима прво мјесто и даље заузима она у којој је варош 1862. и основана - Отоманска империја, са 50 поена или пуних пола вијека. Са свега једним бодом разлике у стопу је прати Титова Југославија под сва три назива (ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ) и 49 година у укупном скору. Даље слиједе карађорђевићевска (СХС и Краљевина) Југославија са 23 од званичних 25, данашња држава Црна Гора са 15, милошевићевска (СРЈ и СЦГ) са 14, па тек онда Краљевина Црна Гора Николе I Петровића са свега нешто више од 3 године од званичних 6. Док се на зачељу табеле ипак морају навести Аустро-Угарска и Трећи рајх са убједљиво најлошијом игром и коначним скором у два наврата по свега пар година владавине над Беранцима. Тако су, са дванаест промијењених држава, Беранци високо котирани и недостижни на табели

чак и становницима много већих градова Европе и свијета. За леђима су нам: Париз, Лондон, Мадрид, Москва, Пекинг, Атина, Истанбул, Беч, Амстердам и многи други. О њиховим биједним државним скоровима не треба ни расправљати, а тек Вашингтон са свега једним бодом у скоро 250 година постојања да и не помињемо. Убједљиво је закуцан за дно табеле, а ми га, са деведесет мање, шијемо чак дванаест пута. Пошто ми традиционално волимо да ратујемо и у томе смо неприкосновени, ратови су се овдје многима увукли под кожу, па се неки и данас чешу тамо гдје их и даље сврби, прижељкујући и свакодневно призивајући нове, позивајући на ,,ослобођење од мрског непријатеља“ чак и кад се никоме не ратује а непријатеља уопште и нема на видику и носећи рабош под мишком да би што прецизније израчунали ко је кога више и крвавије истријебио, не би ли коначном броју беранских држава додали бар још једно три-четири. Јер, чињенице су неумољиве: у свега три од дванаест, ратовало се против страних завојевача, а за девет смо били довољни сами себи и сами смо

се међусобно, што оружјем, што Уставом, до миле воље навојевали. А и што ће нама било ко други кад ми најбоље ратујемо сами са собом и најбоље се између себе таманимо? Богу хвала, има нас сасвим довољно за наше потребе и за наше мале али довољно крваве ратове. Увијек спремни стићи и утећи, добро смо ратнички увје-

жбани. Мржње имамо и више него што нам треба. Једни друге најбоље познајемо, и једни на друге смо довољно острвљени за још најмање пет великодржавних пројеката. Тако је, ипак, најбоље за све. Ми задовољни, а задовољни и странци. Вукови сити, а оваца, и поред толико чобана-касапина, овдје, на срећу, никада није зафалило. 

ПРИВАТНА АРХИВА

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ДРЖАВЕ КОЈЕ ПРОЖДИРУ СОПСТВЕНЕ ГРАЂАНЕ ЛАКО ЈЕ ПРЕПОЗНАТИ УПРАВО ПО ЦИЉАНОМ И ЦИНИЧНОМ УЗУРПИРАЊУ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА. БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ ЈЕ ЛЕВИЈАТАН ИЛИ ОНАЈ ГЊЕВНИ ЈУПИТЕР ИЗ КИШОВЕ ПРИЧЕ О КРМАЧИ КОЈА ПРОЖДИРЕ СОПСТВЕНИ ОКОТ ПОПУЛИСТА, ТИРАНИН ИЛИ ТЕОКРАТА, ЕПИЛОГ ЈЕ УВИЈЕК ИСТИ

5

30. октобар 2021.

Љ

убав према домовини зависи од правде у њој, казао је Албер Ками. Најпростији облик организације људске заједнице захтијевао је некога ко ће подијелити обавезе и гарантовати права. Такође, то је значило да је гарант тих права имао и моћ да спроведе обећано. Наравно, спровођење правде је било у људским рукама, а то је од самог старта значило само једно: злоупотребу. Да би ова злоупотреба била што мања побринула се еволуција друштва. И поред тога што су власт у најстаријим временима чинили владари који су себи приписивали божанске овласти, ипак су се временом формирали инструменти за сузбијање самовоље и злоупотребе. Ово ограничавање свемоћи властодржаца да се пратити још од старе Грчке до савремених демократских система. Али ово ограничење је само дјелимично водило до правде. Наиме, задатак сваке држава је дистрибуција права и обавеза, као што сам и рекао на почетку. Међутим, људски род још увијек није постигао нешто што би могли подвести под појам правде. Чак и најнапредније државе свијета, а ту прије свега имам у виду државе Скандинавије, још увијек теже ка правди и проналазе нове моделе и инструменте како би се још више приближили идеалу правде. Али оно што мене данас занима је гдје је ту држава Црна Гора? Да бисмо разумјели гдје смо по питању правде када је држава у питању, требамо се запитати једну ствар: зашто нам је потребна правда? Постоје два одговора на ово питање у данашњој Црној Гори. Први се односи на државу и њену опстојност, а он гласи да нам је правда важна како друштво не би искочило из равнотеже и склизнуло у девијације и хаос. Други одговор на ово питање тиче се појединачно сваког од нас као грађанина ове државе и гласи да је правда битна ако јесмо људи. Ако анализирамо стање у Црној Гори у односу на ова два одговора бојим се да се намеће само један закључак: Црна Гора се није у потпуности остварила и наметнула као држава управо због дефицита правде, а ми још увијек

СУНОВРАТ МОРАЛА

НЕ ТРЕБА ДА НАС ЧУДИ ЗАШТО ДАНАС ИМАМО МЛАДЕ ЉУДЕ РОЂЕНЕ КРАЈЕМ ПРОШЛОГ ИЛИ ПОЧЕТКОМ ОВОГ ВИЈЕКА А КОЈИМА СУ ИДОЛИ РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ И КРИМИНАЛЦИ. ТИ МЛАДИ ЉУДИ ОДЛИЧНО СХВАТАЈУ ДА СУ ТИ ОПСКУРНИ ЛИКОВИ ИЗНАД ДРЖАВА, ОДНОСНО ИЗНАД ПРАВДЕ. ДА ЈЕ ЊИХОВА РИЈЕЧ ПУНО ВАЖНИЈА ОД РИЈЕЧИ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ ИЛИ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ПРОФЕСОРА

себе не можемо назвати заједницом часних људи, јер да се не лажемо, већина грађана Црне Горе не жели правду већ привилегију ове или оне врсте. Разлози за неуспјех Црне Горе као државе по овом питању су многоструки. Прво, Црна Гора се споро формирала као држава. Прелазак из племенске заједнице у државу није могао протећи безболно. При томе, најмање се водило рачуна о правди, без обзира да ли се радило о појединцу или заједници. Узурпирање имовине, наметање пореза, укидање или недозвољавање политичких права, привилегован положај чланова владајуће породице, биле су карактеристике Краљевине Црне Горе. Такође, у таквој држави, положаје су обично добијали они који су ласкали или шпијали краљу и краљевићима, а не они способни за положаје. Након краха Краљевине Црне Горе, овим простором је завладала династија Карађорђевића. Држава је 1929. године добила назив Краљевина Југославија. У њој је просјечан грађанин Црне Горе само изградио још веће неповјерење према држави и вјероватно би у том времену то била посљедња адреса на којој би тражио правду. Једини изузетак у овом континуитету државне неправде према грађанину, била је социјалистичка Црна Гора формирана на тековинама антифашитичке борбе. Иако је и у њој било страшних ствари, нарочито мрља Голог Отока, која је највише жртава однијела у Црној Гори, ипак се не може порећи напредак државе у области обезбјеђења правде и правичности, посебно када је у питању социјална правда. Али, као што рекох на почетку, и у држави правду дијеле људи. И поред јасно успостављених правила и система, човјек увијек пронађе начин да то обесмисли и доведе до краха. Тако су бројне злоупотреба осамдесетих година прошлог вијека обесмислиле и

социјалистички систем и довели до његовог краха. Али, умјесто обећаних реформи како би се друштво поправило и кренуло напријед, ми смо присуствовали потпуном нокауту свих моралних норми. Црна Гора је нажалост прије 30 година изабрала рат. У том рату, ми смо дојучерашњој браћи нанијели тешке неправде. Многи из Црне Горе су окрвавили руке и печатирали образе. Такође, док се ратовало спроведена је темељ-

на крађа државних (читај свих нас грађана власништво) ресурса. Све оно што је шесто хиљада грађана Црне Горе имало као заједничку стечевину на крају је прешло у руке неколико стотина повлашћених. Црна Гора као држава ништа није урадила да убиједи просјечног грађанина да је у стању да смањи поменуту неправду. Држава не баштини истину о ратним злочинима, не кажњава или благо кажњава ратне злочинце, не спроlaurainat / tumblr.com

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

РАСПОДЈЕЛА ПРАВДЕ

STONE EDEN

води или веома слабо спроводи санкционисање отимача државне имовине и повратка исте држави, односно грађанима. Држава је све мање способна и да спроведе редистрибуцију богатства, па се јаз између већине сиромашних и мањине богатих све више повећава умјесто да се смањује. Из ових разлога никако не треба да нас чуди зашто данас имамо младе људе рођене крајем прошлог или почетком овог вијека а којима су идоли ратни злочинци и криминалци. Ти млади људи одлично схватају да су ти опскурни ликови изнад држава, односно изнад правде. Да је њихова ријеч пуно важнија од ријечи једног судије или универзитетског професора. Степен неправде у овом друштву води у потпуни слом институција систем, односно у оно што социолози називају “дивље друштво”. Данашња Црна Гора је на прекретници и пред њом су два пута: први је да наставимо као до сада и завршимо у мањем или већем друштвеном хаосу, а други је пут истинског јачања државе кроз јачање њених институција. За оба пута постоји подршка изван Црне Горе. Али колико год те подршке биле јаке, мислим да ће коначни избор пута одредити снаге унутар Црне Горе. Да би ми постали држава минимума правде, мислим да се у Црној Гори морају пронаћи оне снаге и лидери, који ће јасно заговарати редистрибуцију друштвених добара, борбу против криминала и најважније, обрачуном са насљеђем ратних злочинаца из посљедних ратова, а које је у Црној Гори веома јако. Ако се то деси, сигуран сам неће проћи пуно, умјесто криминалаца и ратних злочинаца младима ће узор бити неки сасвим други ликови. До тада, волимо ову државу. Бар за нијансу више од онога колико је правде у њој. Али наравно, не претјерујмо. 

УДАЉАВАЊЕ ОД… РАЈКО РАДУЛОВИЋ

ИЗВЈЕШТАЈ ЈЕ БИО ,,ОПТИМИСТИЧАН“, СА ПОСЕБНИМ АКЦЕНТОМ НА НАЗАДОВАЊЕ (СУНОВРАТ) У ВЕЋИНИ ПОГЛАВЉА, КАКО СЕ ТО ЛИЈЕПО КАЖЕ. СВАКИ ОСМИЈЕХ СЕ МОЖЕ ТУМАЧИТИ НА ВИШЕ НАЧИНА, ОПШТЕ ПОЗНАТА СТВАР, АЛИ ОВАЈ ОСМИЈЕХ ЛИЧИ НА ОСМИЈЕХ УСПЈЕХА И ЗАДОВОЉСТВА

З

а Славомира Мрожека се често говорило да је пољски Кафка. Драмски текстови које је написао имају онај велики, битан фундамент који је отпоран на проток времена. Расни примјери позоришта са-

ОСМИЈЕХ КАО АПСУРД тире и поруге, позоришта апсурда у којем је свијет представљен као опасно, несхватљиво отуђено мјесто. Карактерима (ликовима) у његовим драмским дјелима (тако су написани), недостаје оригиналностиндивидуалност, подćећају на лутке којима неко управља, почесто немају ни имена, а њихови дијалози се своде на гомилу бесмислица, стереотипних фраза и флоскула. Мрожек се опсесивно бавио темама тјескобе, губитка идентитета (о, како познато звучи), опресијом... прибјегавајући сатири, фарси и гротески као ,,убитачним“ средствима за приказивање девијација (илити несојлука) личности које персонификују систем. Његови ,,Полицајци“ су прича о земљи (држави) која је ,,идеална“, у којој су сви задовољни, срећни – испуњени лојалношћу и дивљењу према Власти, која

самим тим и нема субверзивних елемената, нема затвореника (а мора се неко хапсити), нема ни терориста, па се морају измислити. Дакле, Мрожекови ,,Полицајци“ сами постају провокатори не би ли поново могли радити, тј. зарадити ,,леб свој насушни“. Дух Славомира Мрожека је сигурно био присутан у Црној Гори почетком ,,магловитог и гасовитог“ септембра, посебно на Цетињу. У ,,Полицајцима“, посљедњи затвореник након десет година затвора у којем је претрпио тортуру сваке врсте, ревидира став – мијења мишљење и постаје Генерал... свака сличност је намјерна, како волим често да напоменем приликом писања. Што ти је држава... наша, или Мрожекова, свеједно. Постоје разни осмијеси... Скоро сам гледао неку рекламу - можда је у питању стоматолошка ординација нијесам сигу-

ран, у којој се наводи да је сваки тренутак премијера, а осмијех је оно по чему нас памте. Тренутак среће и самозадовољства је заправо Премијера осмијеха, или Премијеров осмијех (можда гријешим), приликом уручења Извјештаја Европске комисије о напретку Црне Горе у процесу европских интеграција. Извјештај је био ,,оптимистичан“, са посебним акцентом на назадовање (суноврат) у већини поглавља, како се то лијепо каже. Сваки осмијех се може тумачити на више начина, опште позната ствар, али овај осмијех личи на осмијех успјеха и задовољства учињеним јер: ,,...У Црној Гори власт (бивша) продаје душу и претке уласком у НАТО и ускоро чланством у Европској унији.“ „...Идемо на запад гдје сунце залази, иако знамо да свијетло долази са истока.“

Ако се премијер водио овим цитатима, разумљив је и оправдан његов осмијех, само што... је ово апсурдни и гротескни осмијех који нас све више удаљава од... много чега. Као контрапункт овој назови ситуацији, подсјетит ћу читаоце (нарочито старије) на осмијех посљедњег премијера СФРЈ, Анта Марковића – када је бивша држава била на добром путу уласка у друштво цивилизованих народа и држава. Осмијех који је говорио о резултатима реформе, оцијењене од тадашњих европских званичника највишим оцјенама. Осмијех који се претворио у грч, пред налетом деструктивног национализма успостављања граница Велике Србије, КарлобагОгулин-Карловац-Вировитица... треба ли што додати?! И поново причамо о држави... нашој или Мрожековој, свеједно?! И осмијесима... 

6

30. октобар 2021.

КОНТИНУИТЕТ БОРБИ

ИВОНА ЧОВИЋ-ЈАЋИМОВИЋ

Н

ебројено пута у публикацијама о театру срела сам формулацију: Када сценарио припада категорији осредњих текстова, утолико је потреба редитеља за добрим глумцима већа. Логика је једноставна - од нечега, треба направити ,,нешто“, чему ће публика вјеровати. Уколико је редитељ, истовремено и сценариста, потрага за глумцима ,,од ковине“ је још већа, јер се одговорност аутора умножава. Добар редитељ истински воли добре глумце, знајући да нема те театрализације и виртуелизације која може надомјесити појам ,,добре глуме“! Зашто у промишљање под насловом ДРЖАВА ТО СУ ЉУДИ, као предложак нудим нешто што је у мом еснафу познато на свим меридијанима. Један од могућих одговора опет тражим у еснафској литератури: Кетрин Хепберн и Спенсер Трејси током снимања заборавили су текст и спонтано, инспирисани сценаријем, ушли у разговор о својим испреплетаним животима. Редитељ се ,,скрајнуо“, није интервенисао, пустио да се прича одвија. Та вишеминутна сцена ушла је у филм и у антологију филмских дијалога. Држећи се свог терена, покушавам у ствари казати како функционишу ствари у друштвима која знају поштовати људе од знања, у било којем облику друштвеног

И ЗАТО ЈЕ ВЈЕЧНА! КРОЗ СКОРО ЦИЈЕЛИ XX ВИЈЕК ГЕНЕРАЦИЈЕ ЦРНОГОРАЦА РАДИЛЕ СУ, И ПОРЕД ОПСТРУКЦИЈА И СУПРОТСТАВЉАЊА, НА ТОМЕ ДА СЕ ЊИХОВА ДРЖАВА ОБНОВИ. У ПОЧЕТКУ ТО ЈЕ БИЛО У ОКВИРУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЗАДОБИЈАЊА РАВНОПРАВНОГ ПОЛОЖАЈА СА ОСТАЛИМ НАРОДИМА И РЕПУБЛИКАМА, ДА БИ СЕ КАСНИЈЕ ПРЕТОЧИО У ЈЕДИНСТВЕНИ ПОКРЕТ ЗА СТВАРАЊЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ

црногорски народ није другачији. Заправо, на нашем поднебљу идеја државе пуно је старија од самог народа који под њим битише. Прије више од два миленијума на овом простору започела је јединствена игра зачињања и губљења државних творевина. У исто вријеме када је Ханибал на слоновима прелазио Алпе, код нас се подигла уједињена илирска држава са пријестоницом у Рисну и на челу са краљицом Теутом. У наредних два и по вијека ова држава која је окупљала илирска племена (а кажу да Илир значи савезник), борила се за свој опстанак са највећом силом тадашњег свијета – Римским царством. Коначно је отпор Доклеата, најдуже слободног илирског племена, сломио тек Октавијан Август у првим годинама наше ере. Међутим, идеја државе на овом простору успјела је да опстане и преживи и поред илирског пораза и нестанка. Рим овђе оснива град Доклеју, која ће постати средиште провинције, а политика локалних гувернера ће увијек бити усмјерена на спречавање нових устанака. Долазак Словена на ове просторе означио је нову еру у црногорској историји. Моћ и слава античке Дукље и Доклеата биће довољна да се надолазећа словенска племена поистовјете са њом и преузму на себе њену обнову. Након скоро три стољећа живљења под, некад мекшим, некад тврђим, византијским ауторитетом, коначно идеја државе се развила у дру-

НИКИЦА МИХАЈЛОВИЋ

М

одерна времена одувијек су доносила нове узоре, светоназоре и идеале. У данашњем времену доминирају идеје глобалног друштва, повезаности, превазилажења разлика, око којих се споримо и трвемо, али и неосјетно клизимо и улазимо. Већ деценију и по нашом политиком доминира тема учлањења у ЕУ, као наднационалну и мултидржавну заједницу, која се поставља као идеал за будућност и супериорна идеолошка матрица у односу на било које друге могућности које се нуде. Ипак, мало прије тога Црна Гора је прошла кроз динамичан и дуг процес обнове своје државе и државности након скоро једног вијека. У том смислу поновно задобијање самосталности и враћање Црне Горе на политичку мапу Европе није био само задатак једне, ове посљедње, генерације њених грађана, већ процес који је отпочео са треном дефинитивног губљења независности 1918. године. Кроз скоро цијели XX вијек генерације Црногораца радиле су, и поред опструкција и супротстављања, на томе да се њихова држава обнови. У почетку то је било у оквиру југословенске заједнице и задобијања равноправног положаја са осталим народима и републикама, да би се касније преточио у јединствени покрет за стварање независне државе. Процес стварања државе никада није био лак и изискује напрезања, одрицања и посвећеност једном циљу и по више генерација неког народа. Међутим, једном створена државна творевина никада не замире и њен се коријен протеже на сва будућа покољења кроз еоне времена и враћа се као феникс у разним историјским тренуцима. Народи који једном осјете величину и добробит имања сопствене државе, стално ће се враћати њој, као највећем идеалу и ултимативној творби. Ни

КОНВЕНЦИЈА „ЗА ЦРНУ ГОРУ КОЈУ ВОЛИМО“

гој половини IX вијека. Способни владари попут светог кнеза Владимира мудро су користили дате историјске прилике и снажили своју државу до самосталности. Већ у наредном вијеку, борба његове династије Војислављевића за независност биће потврђена од

18. мај 2006.

стране папе, који ће краљу Бодину послати све инсигније самосталног владара. Нажалост, ова прва средњовјековна држава Црногораца, биће кратког даха и нестаће у пламену рашке окупације која ће је сравнити са земљом. Ма колико да су се владари Не-

мањићи трудили да затру сваки траг постојања првобитне дукљанске државе, да присвоје и преиначе њене тековине, идеја државности није се угасила у овом народу. У првом повољном тренутку поново је засјала у лику династије Балшић, која ју је об-

ДРАМА ЗБИЉЕ

(НЕ) ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА НИЈЕ, НИТИ ЋЕ ДОЋИ ВРИЈЕМЕ ЗА МИНУТ ЋУТАЊА, ЗА СВЕ ШТО СИ МОГЛА ДА БУДЕШ, А НИЈЕСИ, ДРЖАВО МОЈА! ТЕК ДОЛАЗЕ ДАНИ ТВОЈИХ НЕОСТВАРЕНИХ ИДЕАЛА. МИНУТ ЋУТАЊА ПРИПАШЋЕ ОНИМА КОЈИ ТЕ НЕ ДОЖИВЉАВАЈУ КАО СВОЈУ, ОНИМА КОЈИ ТЕ НЕ ВОЛЕ СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ПРОТЕСТА ОД 5. СЕПТЕМБРА 12. септембар 2021. | Аџића кривина, Цетиње

функционисања. ЉУДИ стварају и разграђују. Од позоришта, преко комуналног предузећа, па све до државе, ствар се своди на људе. Па зато и крупним словима исписујем - ДРЖАВА, ТО СУ ЉУДИ! Јако ме потреса када слушам приче да је Црна Гора дефицитарна у

знању. То је алиби оних који ДРЖАВУ доживљавају искључиво из потреба својих перцепција о држави, оних који упорно убјеђују околиш како ће Годо једног дана ипак доћи. Кад год до мене допре ријеч ДРЖАВА, буди ми асоцијацију на

људе. И то на људе, не из прошлости, већ из садашњости. На обичне људе, чија имена у јавности засвијетле дан-два, а онда нестану у мору заглушујуће буке која већ неколике деценије одјекује са политичких трибина. Сјећате ли се још Хајриза Брчвака, нашег човјека, који је из Њемачке послао на стотине хиљада еура како би помогао својој домовини да преброди проблеме ковида. Он је идол доброг грађанина, добре државе. Колико људи у Црној Гори памти име Фетије Калач, која се у Луксембургу изборила да одржи авио везу са својом земљом. Она је појам нераскидивог односа са ДОМОВИНОМ! Шта би то за Црну Гору још требало да уради Блажо Средановић, што већ није учинио. Неколико деценија је по Америци окупљао црногорску дијаспору. Онако висок и сијед стигао у Подгорицу 21. маја 2006. године и са трга викнуо да се чује до Америке – ,,Ево дошли смо ти Црна Горо!“ Након низа донација минулих

година, Блажо је недавно цетињској сиромашној дјеци послао сто хиљада долара. Он је појам црногорског чојства и морала. Бројни су примјери наших људи у свијету који свједоче истински патриотизам и љубав према ДРЖАВИ. Моја сестра која живи у Америци све је урадила да Црну Гору уврсти у глобалну медијску туристичку кампању под насловом ,,Седам свјетских чуда“. Обишла је све важније телевизијске станице, с краја на крај Америке, како би показала љепоте своје Црне Горе. Наравно, без икакве надокнаде. А, данас стрепи да ли ће јој држава Црна Гора ускратити право гласа због боравка у Америци. А ми, које нас овдје прикова оно ,,остајте овдје“ или ,,ћути сине, проћи ће“ свакодневно, без предаха, до изнемоглости исписујемо једни другима драме, са ДРЖАВОМ, незамјенљивим ликом наших преокупација. Не прође ни дан, а да ме наша свакодневица не опомене! ,,Несрећније земље, мислим ниђе нема, Нит усуда страшног од тебе већега, Ал ако те црна погибија стигне, Погинућеш туго, од зла домаћега.“ Но, но, но! Не прихватам жалопојке. Није, нити ће доћи врије-

30. октобар 2021.

ИЗМЕЂУ НОРМАТИВНОГ И СТВАРНОГ

ме за минут ћутања, за све што си могла да будеш, а нијеси, ДРЖАВО МОЈА! Тек долазе дани твојих неостварених идеала. Минут ћутања припашће онима који те не доживљавају као своју, онима који те не воле. Не тако брзо, али сасвим извјесно, неки нови клинци, причаће посве другачију причу о држави, култури, вјерском и националном идентитету! Не тако брзо, али сасвим извјесно, неки нови глумци, у неком новом друштвеном контексту, имаће привилегију да ,,удахну осјећај прошлом времену, јер једино глумац прелази из крајњег понижења до крајњег сјаја, из најгоре биједе у најраскошније изобиље, из доба Грка до инквизиције, и нашег доба“. Овај упут Саре Бернар, прве међу једнакима, надживио је све друштвене и идеолошке успоне и падове, и сасвим је сигурно да ће, једног дана, у могућој драми ДРЖАВА ТО СУ ЉУДИ, неки будући глумци, имати доста посла, да ,,удахну осјећај“ једном развратном и алавом времену! Колико год се опирали ДОМОВИНИ, за неке нове ,,наше“ и ,,ваше“ клинце, поимање црногорства и српства у садашњем контексту биће толико важно као да некоме кажете да сте рођени у уторак. Помогнимо нашој дјеци и нашој држави. Искреним осмијехом и још искренијим поздравом - ДОБРО ЈУТРО, КОМШИЈА. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

П

овијест нововјеке државности у Европи настаје тек са завршетком Средњег и почетком Новог вијека кад се градови-државе почињу окупљати у заједничким најприје економским интересима и потом се уједињују у већини данашњих држава тек у XIX вијеку након крвавих грађанских револуција. С идејом грађанина и грађанства јавља се и идеја народности, националности а везивно ткиво је уз трговину, почетке индустрије и свијест о заједничком језику, заједничком поријеклу и концепту заједничке будућности створене под егидом једне од интегралистичких државица, она компонента која окупља у унитарни систем све остале територијално и језички блиске државице. Тако су настале и Италија и Њемачка и Пољска. Раније су се ујединиле Шпањолска, у XV, и Холандија у XVII, а Уједињено Краљевство, још у X стољећу. Под интегралистичким идејама о националној и језичкој сродности настала је јужнославенска идеја која је била једна од водећих политичких идеја илиризма XIX стољећа и која је реализирана кроз новостворену државу најприје Срба, Хрвата и Словенаца а потом краљевину Југославије. Но кад је ријеч о филозофији политике и државе, слово А је Аристотел. Аристотелова политичка филозофија, изложена у дјелу Политика има епохалан значај за све будуће политичке теорије и праксе. За свој идеал антички град полис он каже: „Сврха државе је сретан живот“. У складу с тиме, човјек је по својој друштвеној улози и zoon politikon, дословце политичка животиња, биће политике. Невјеројатно је колико се Аристотел, први

ДРЖАВА, ТО СМО МИ!

МИ, ТО ЈЕ ДРЖАВА: СЛОБОДЕ, ЗАКОНА, ЈЕДНАКОСТИ, ПРАВДЕ, ПРАВЕДНОСТИ! ЕГАЛИТЕТА И ЛЕГАЛИТЕТА! МИ, МИ СМО БИЋА СЛОБОДЕ! ЗАТО ВЛАДАЈМО ДРЖАВОМ ДА НЕ БИ ОНА ВЛАДАЛА НАМА! политички филозоф, не устручава ући у парадокс: држава је заједница слободних грађана, али и оних који су рођењем створени да се покоравају али и других да владају. Робови су посве лишени људских права. Сљедећи вриједан истицања филозоф државе је Хобс који је сматрао како човјек по својој природи није по дефиницији друштвено биће па би било потпуно илузорно вјеровати да посједује вољу или хтијење за удруживањем с другим људима. Стога он не може бити друго него егоист који се руководи неупитним принципом самоодржања. Религија подучава да у овоземаљском свијету под сваку цијену треба измицати смрти и патњи. Успркос „нелагоди културе“ човјек не може опстати без суверена и институција, његово помирење са „другом природом“ је неопходан увјет коначног превладавања трагичног bellum omnia contra omnes, ратом свих против свих.

ПРИВАТНА АРХИВА

новила у другој половини XIV вијека. Обновљена државна традиција и сама држава опстајала је у вихорима феудалних борби и ратова за превласт међу династима, у наредних вијек и по. У том периоду смијениће се двије династије, Балшића и Црнојевића, који ће се свим својим снагама трудити да очувају црногорску државу наспрам још једне велике свјетске силе тог доба – Отоманске империје. Задивљујућа њихова борба са надмоћним непријатељем одвијала се како на бојном пољу, тако и на духовном плану. Управо вођени идејом да идеја о држави не угасне, Црнојевићи су нам оставили траг штампане књиге у првој државној штампарији на свијету прије него су подлегли историјским неприликама. Заиста, на тај начин посијано ćеме државности није много чекало да исклија из црногорског камена. Црногорски народ организовао се у јединствену заједницу тога доба, како би пркосио освајачу и наметнутом феудалном поретку. Извлачећи из дубине свог бића античке идеале једнакости основаће Општенародни збор као тијело без преседана у тадашњем свијету. Једном из крша извијена искра слободе добиће замаха у перманентној борби за државну самосталност. На том путу од краја XVII вијека водиће је династија Петровића, која ће и остварити тај вјековни сан и на Берлинском конгресу 1878. обновиће црногорску државу. Тако створена држава краља Николе трајаће само до краја његове владавине. Сплет историјских околности, у којем и сами Црногорци имају велику улогу, довешће до њеног гашења и утапања у јужнословенску заједницу. Ипак, државна искра није угаснула и све генерације радиле су на њеној обнови. Послије толико муке и рада да се створи и одржи, не смијемо и немамо право пред прошлошћу да је поново изгубимо. Зато памет у главу... 

ШУМА СИМБОЛА

7

Николина Басара-Вучуровић

У свом Левијатану каже како се политика државе појављује у три цјелине: природном стању, друштвеном уговору и грађанском стању. Обзиром да није ријеч само о држави, већ и о човјеку као њеном хабитусу. Сходно овој концепцији Хобс природно стање приказује као ратно стање, јер је човјеку својствена ирационална страст за моћи и необично снажна воља за потчињавањем других људи. Стога је упитан и онтолошки статус човјека као таквог. Један од оквира његове друштвене онтологије јест удруживање с другим људима у државне облике и државност. У анархији и тиранији држава је медиј силе и принуде, а у демокрацији, више или мање добро организиран сервис грађана с одговарајућом култивираном администрацијом. Ипак, ми смо сви критичари државе и онда кад смо поборници државности. Било као поданици било као грађани, ми смо носитељи слободне воље и суверени смо властитог поимања етатизма. Већ је Русо разликовао појмове citoyen и bourgeois као дистинктивне у поимању државе: први је становник са својим грађанским правима, други је власник, носитељ имутка који му даје привид власништва над свим другим вриједностима, па и оним друштвеним и државним. Касније је млади Маркс дистингвирао ове појмове и донио их у свјетлу грађанинове суверености. С овим је појмовима темељно везан појам грађанства, посебно након искустава грађанских револуција XIX стољећа. У XIX ст. изборено је право грађанина да судјелује у власти, а проширењем гласачкога права учињен је значајан корак према демократском обликовању политичке воље. У XX ст., успостављањем и ширењем државе благостања, начело грађанства проширује се на права у социјално-економској сфери - изобразба, здравствена заштита и социјална сигурност - па се грађански идеал једнакости и слободе обогаћује начелом друштвене правде и праведности. Ти су домети дали пуно значење цивилној и политичкој доминацији грађанства. У доба глобализације, због универзализма једнакости и слободе, грађанство добива свјетско значење па се говори о европском и свјетском грађанству, односно о цивилноме друштву, које надилази традиционално свођење грађанства на држављанство. Прва схваћања анархизма су она Николе Макијавелија и Хегела, и они су највише цитирани теоретичари који су развили идеје етатизма. Сматрали су да је етатизам потпуна супротност анархизму. Према њима, дјелотворан начин борбе против немира на улицама, крађа, убојстава и других увреда је повећање улоге државе. Но ми се питамо какво је морално стање нас данашњих у земљама које су настале након слома Југославије? Јесмо ли ми баштиници њених демократских и либерал-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

них засада или смо баштиници десног аутократског владања какве смо навикли проматрати у источњачким деспотијама? Имамо ли ми само Уставом загарантирана права једнакости, праведности, одговорности? Наводимо темељне одредбе устава двију постјугославенских држава: Сватко у Републици Хрватској има права и слободе, неовисно о његовој раси, боји коже, сполу, језику, вјери, политичком или другом увјерењу, националном или социјалном подријетлу, имовини, рођењу, наобразби, друштвеном положају или другим особинама. …Слободе и права могу се ограничити само законом да би се заштитила слобода и права других људи те правни поредак, јавни морал и здравље. Свако ограничење слободе или права мора бити размјерно нарави потребе за ограничењем у сваком поједином случају. Тко се огријеши о одредбе Устава о темељним слободама и правима човјека и грађанина, особно је одговоран и не може се оправдати вишим налогом. Свако људско биће има право на живот и нема смртне казне. Човјекова је слобода и особност неповредива те се никому се не смије одузети или ограничити слобода, осим када је то одређено законом, о чему одлучује суд. Сватко је недужан све док се правомоћном судском пресудом не установи супротно. Јамчи се приватност дома, слобода мишљења и право власништва. Црна Гора у Уставу јамчи и штити права и слободе. Права и слободе су неповредиви. Свако је обавезан да поштује права и слободе других. Забрањено је изазивање или подстицање мржње или нетрпељивости по било ком основу. Забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација, по било ком основу. Сматрам да би у складу с овим требало живјети сувремену демокрацију према начелу: Држава, то смо ми! Њени представници и грађани! Њена слободна воља и њено изборно тијело! Њен хуманистички, социјални, психолошки и људски капитал! Њена правна и хумана супстанција! Њен огледни примјерак у милијунском људству! Њена повијесна и сувремена перспектива! Њена будућност и њен напредак! Ми, то је држава: слободе, закона, једнакости, правде, праведности! Егалитета и легалитета! Ми, ми смо бића слободе! Зато владајмо државом да не би она владала нама! Како би било лијепо да живимо у оваквим државама! Али, наша је свакодневица далеко од прокламираних начела. Могло би се рећи да прописи иду друмом а наша пракса шумом. У којој администрације очитују својевољност без обзира на хтијења грађана. У име којих и за које постоје. Дакле, Његово Величанство Грађанин ће морати још дуго да инзистира на превладавању дискрепанције између нормативног и стварног. 

ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ

8

30. октобар 2021.

ЦИЈЕЊЕНИ АМЕРИЧКИ ПЈЕСНИК СРПСКОГ ПОРИЈЕКЛА: ЧАРЛС СИМИЋ

sinhro.rs

ВИДОВЊАК ИЗ ФАБРИКЕ СИРОЧАДИ САЊА ДОМАЗЕТ

П

осле вечности напуштам зубарску столицу. Јунско је вече. Шетам улицама с дрворедима пуним мрачних шапутавих стабала, у мом суседству у Београду. Улице су слабо осветљене, али по њима још има људи; збијају се једни уз друге као љубавници. Пада ми на памет да је то најсрећнији тренутак у мом животу - овако се Београда сећа песник који није ни Србин ни Американац, а пише величанствену поезију и као и многи велики песници (Бродски, Цветајева, Паз), пише и гласовите есеје. Живи је доказ тачности постулата Св. Томе Аквинског „да нема ничег у интелекту, а да претходно није било у чулима“. Његово уживање у животу је раблеовско, његова депресивност словенска, а стихови налик на „минијатурна унутрашња позоришта Дикинсонове“, на ноћне море из детињства после којих мајка неће ући у собу, на мирисе густих и мрачних словеначких шума које су око њега и мајке туберкулозно дисале, док су, ноћу, илегално, са тешким коферима у рукама напуштали Југославију. Реч је, наравно, о песнику Чарлсу Симићу, кога је овдашња јавност боље упознала у тренутку када је постао лауерат КОВ-ове угледне европске награде за поезију. Његов живот налик је на животе сваког од нас, значи мешавина трагедије и комедије, али је Симић одлучио да у комичном ужива а да оно трагично претвори у поетско. Рођен је 1938. године у београдској грађанској породици и у Београду је провео детињство и дане окупације. „Стварност, тај стари поетски плакат који све љушти“, и у то доба га је рањавала. Био је дете (а сваком детету на Балкану је изгледа досуђено да доживи бар по један рат), са породицом је ишао повремено у село, да се склоне од бомбардовања. Из тих дана носи сећања на чудне звуке из суседне њиве (касније је сазнао да су то некога клали), на боју снега у Шумадији, у зору љубичасту до лудила, на тихи, претећи београдски сутон. (Да ли је чудно што читавог живота пати од несанице, зачудно је, заправо, то – како било ко од нас уопште икада заспи). „Под ројем авиона у високом лету јели смо лубенице, док су бомбе падале на Београд. Гледали смо како се у даљини диже дим“. Лубеница је лагано постајала горка. У току окупације запамтио је и божански укус бурека са месом Добросава Цветковића који га је правио најбоље на свету, јер глад је, као и увек, најбољи зачин сваком јелу, а глад је тада била стварност и заувек остала латентни страх на овим просторима. „У првим данима после ослобођења Београда, био сам на старом гробљу са неколико другара који су се ту врзмали. Изненада, спазисмо и два немачка војника, опружена по земљи. Пришли смо да их боље видимо. Нису имали

НАД РАСКУПУСАНИМ БИЉЕЖНИЦАМА СЈЕЋАО СЕ СВОЈИХ ПРЕДАКА (СА МАЈЧИНЕ СТРАНЕ БИЛО ЈЕ МНОГО ПОПОВА, ЧАК И ЈЕДАН ВЛАДИКА, КОЈИ СУ ЊЕМУ ИЗГЛЕДАЛИ КАО ЗБИРКА „ЗЛОЧИНАЧКИХ ФАЦА“) А СПАС ЈЕ НАЛАЗИО И У СВОМ УВИЈЕК ВИТАЛНОМ СМИСЛУ ЗА ХУМОР, „ЈЕР, АКО ХУМОР ИКАД ИЗАЂЕ ИЗ УПОТРЕБЕ, ЉУДИ ЋЕ ОСТАТИ БЕЗ ДУШЕ“. СТРАСТ ЗА ЧИТАЊЕМ ОДУВИЈЕК ГА ЈЕ ПРАТИЛА оружје. Чизме су нестале, али, поред једног од њих била је капа. Не знам шта су други добили, а ја сам отишао по капу. Прилазим на прстима да не бих пробудио мртваце. Скренуо сам поглед. Нисам уопште видео његово лице, мада понекад мислим да јесам. После ми се породица изругивала због капе који сам носио, а која је била пуна вашију. Никад нису сазнали истину.“

ЕМИГРАЦИЈА Тадашњу Југославију, Симић је назвао „фабриком несреће“. Чарслова породица емигрира. Прво отац. Затим и он бежи са мајком из земље која је „стручњак за производњу сирочади“, (како је то блиставо и Русију окарактерисала А. Ахматова). Педесетих година налази се у Паризу. У школи пада из свих предмета, осим из историје уметности, из које има прелазну оцену. Заљубљен је у глумицу Џин Тирни и гледа по два-три њена филма дневно. Шета са њом руку под руку и судара се са стубовима. Но, Париз није град за сиромашне емигранте, аутсајдере, губитнике. Он их једе за доручак. Зато се Чарлс са породицом сели у обећану земљу, Америку. Живи прво у Чикагу, а затим у Њујорку: „И стари Римљани су то знали. Не ваља имати сина песника. Зато сам предузео мере. Напустио сам родитељски дом у осамнестој. Следећих пар година сам живео сам у сутерену, баш поред котларнице за парно грејање која се пушила и бректала као да ће сваког часа експлодирати. Ма какво време било, држао сам про-

зор отворен да бих могао сваког часа да излетим на тротоар. Читаве зиме писао сам лоше песме и сликао лоша платна, све време седећи у том подземном буџаку у тешком капуту са рукавицама“. Зарађује продајући кравате, исправља читуље и огласе у новинама, ванредно се школује, непрестано чита, слуша божанствени црни, раскошни, аутентични блуз, („у животу све је лаж осим музике“, рече Сајоран), на улици, са радија, у ноћним клубовима који су пловили некуда са звуком клавира, а у којима је било толико дима да се чинило као да горе. Горело је и његово срце. Иако „свет по природи ствари, тежи да награди конформизам“, Чарлс Симић је одлучио да крене другачијим путем. Док је писао адресе на налепницама и живео у соби у хотелу која је гледала на зид, спознао је „да се арома живота не осваја паметним прорачунима“. А његова се поезија, баш као и свака врхунска, одликује посебним тоналитетом (сваки велики песник унесе нов тоналитет у поезију) и специфичним ароматом. Над раскупусаним бележницама сећао се својих предака (са мајчине стране било је много попова, чак и један владика, који су њему изгледали као збирка „злочиначких фаца“) а спас је налазио и у свом увек виталном смислу за хумор, „јер, ако хумор икад изађе из употребе, људи ће остати без душе“. Страст за читањем одувек га је пратила. „Читам. Читам да бих заспао или да бих се пробудио. Читам док радим разне послове, кријући књигу међу папирима на столу или у

полуотвореној фиоци. Читам све и свашта, од Платона до Микија Спилејнија. Мислим да ћу и у свом ковчегу, једног дана, држати књигу уз себе. Најприкладнија би била Тибетанска књига мртвих, али бих више волео приручник о сексу или песме Емили Дикинсон“. Између „гриже савести, тог најомиљенијег кућног биоскопа“ и вечитог недостатка пара, Симић се и даље бавио поезијом „зачаран једне ноћи на високом брежуљку“, као Гијом Аквитански, постављајући себи увек једну загонетку, као Бекет у „Безименима“: „Где сам? То је моје прво питање“.

СЛАВА ДОЛАЗИ Са првим објављеним књигама, слава је Чарлсу Симићу лагано почела да долази. Пулицерову награду добио је 1990. за збирку песама „Свет се не завршава“ и постао члан америчке Академије уметности. О себи воли да говори са сарказмом, како је познавао једног песника који је могао да пише песме само патрљком графитне оловке. Ништа друго му није ваљало. Породица и пријатељи куповали су му наливпера, хемијске оловке, писаће машине и лаптопове, али је он то држао подаље од себе. „Као кад бисте псу поклонили ручни сат за Божић“, рекла је његова жена. Радовао се само дрвеним графитним оловкама. „Зашто?“ питали су га пријатељи. Зато, објашњавао је он, што само оловку можеш да изгризеш до патрљка док смишљаш шта ћеш следеће написати. Није користио ни блокове, свеске или фини папир за писање. ,,Више је волео коверте од старих рачуна и полеђину летака који се деле на њујоркшким улицама као рекламе за брзе зајмове, салоне за масажу, разне видовњаке и огромна снижења пропалих фирми, али су једнако могли да послуже и јеловник ресторана или банкарска потврда. Има још нешто! Волео је да пише песме у кухињи док његова жена кува.

Ставити га у собу с терасом која гледа на француску ривијеру, или у планинску кућу у швајцарским Алпима било би расипање новца јер га превелика природна лепота успављује. Али чим би зачуо да његова жена у кухињи гњечи бели лук или сецка першун, његова Муза би се појавила. Домаће супе, гулаши, пржена шунка и кобасице на роштиљу имали су исто дејство. Лирска песма је као првокласна кухиња: захтева осетљив нос и зналачко коришћење зачина. Од мириса који су лебдели у ваздуху уста би му се напунила пљувачком, очи би му засузиле и одмах би пошао да узме оловку и нешто по чему се може писати, а и једно и друго је држао у кухињској фиоци поред велике залихе чачкалица. Онда би себи сипао чашу црног вина и сео. Било му је потребно да полако испије једну чашу или можда две. Избегавао је да попије целу флашу јер би од тога постао сентименталан и уместо да пише поезију, пожелео би да пева песме из мјузикла и италијанске оперске арије. Чарлс или Душан Симић, ,,волео је да пише графитном оловком зато што му је рукопис онда био врло нечитак. Тако никад није морао да се стиди оног што је написао. Касније би се удубио у шкработине и покушао да одгонетне шта је то, за име бога, рекао. Кад није имао среће, затражио би помоћ од своје жене. Она га је непрестано изненађивала дивним решењима која су звучала боље него ишта што је написао у својој глави. Спој реалног и замишљеног – зар поезија није управо то? Како су пролазиле године, више није могао да се сети шта је његово, шта његове жене, а шта припада оним њеним божанским смесама које су се крчкале на шпорету; неке од њих су, истини за вољу, биле ауторке његових песама колико и он сам. То је права сарадња, говорио је сам себи. Радимо заједно као двоје лудих научника у филму страве и ужаса који проводе дане и ноћи над епруветама у лабораторији и вичу на пса Игора да умукне и допусти поштару да у сандуче убаци прегршт писама којима их песнички часописи обавештавају да су опет одбијени.“ Никада није престао да сања Београд, али је полако престао да сања на српском. Никада се није слагао са америчком званичном политиком. Никуда и никоме није припадао. Просто јер је песник. Не можемо ни претпоставити шта би се са Чарлсом Симићем догодило да је остао на овим просторима. Седео би у неком бироу и чамио у некој испостави, или писао колумне о свему ономе што нас тако напрестано и систематски сатире. Или нешто сасвим друго. Једно је сигурно: сва своја искуства, емоционална, трагикомична, гастрономска, метафизичка, пантагруеловска, сексуална, Симић је трансформисао у бриљантне стихове. Али и даље често ноћу сања исти сан: стражар на граници чизмом гази његов пасош. Усуд звани топографија никада неће престати да делује. 