Dnevni list Pobjeda 31.12 - 03.01.2021.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20160 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

JOVANA MUGOŠA

U PRAZNIČNOM BROJU INTERVJU: Specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak kaže da vlada ne može da vlada bez podrške parlamenta

U Briselu se više niko ne bori za Crnu Goru, zemlja je u blokadi

STR. 2.

DIPLOMATSKA POŠTA: Posljedice 2021. i pogled u 2022.

Godina nepoznanica i teških odluka Piše: Miodrag VLAHOVIĆ

STR. 3.

Piše: Draško ĐURANOVIĆ

2022.

Mučan je, grk kao čemer, kraj ove godine u kojoj se povampirio duh etničke mržnje, klerofašističkog nasilja i glorifikacije ratnih zločinaca. Još nije prebrisana ona farba sa ceste u Pljevljima i jeziva poruka ,,Nož, žica, Srebrenica“, da bi krajem godine osvanulo ime Ratka Mladića na zidinama zgrada u više gradova. Ipak, u prošloj godini, ima jedno svjetlo, putokaz koji govori da se Crna Gora može podići i da je moguće vrijeme bijelih, uspravnih figura. Belveder. Kao tradicija crnogorskog otpora, kao znak da nade ima, uprkos tami koja je zasjenila Crnu Goru STR. 5.

Praistorijski sunčani časovnik sa Prokletija

STR. 14. i 15.

ISTRAŽUJEMO: Godina od obrušavanja bedema u Starom gradu u Ulcinju, nadležne institucije veoma malo uradile na sanaciji

STR. 6. i 7.

KAP ugašen nakon 50 godina, preostalo između 10 i 15 ćelija za ekološki projekat

S. VASILJEVIĆ

Arheolog Miloš Petričević o otkriću najstarijeg arheoastronomskog nalaza u Crnoj Gori

Belveder naše generacije

S. VASILJEVIĆ

KOMENTAR

S. VASILJEVIĆ

CETINJE – PRVA I POSLJEDNJA LINIJA ODBRANE CRNE GORE: Nasilno ustoličenje mitropolita Crkve Srbije definitivno razotkrilo klerofašističko lice nove crnogorske vlasti

Sve je skoro isto, pa i malo gore

STR. 22. i 23.

Raskidaju ugovore STR. 9. o radu, naknadno će angažovati neke radnike SLJEDEĆI BROJ IZLAZI 3. JANUARA

2

Politika

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

INTERVJU: Specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak kaže da vlada ne može da vlada bez podrške parlamenta

U Briselu se više niko ne bori za Crnu Goru, zemlja je u blokadi PODGORICA - Nijedna zemlja sebi ne bi trebala da dozvoli da u procesu integracija potpuno zaustavi reforme, to je stvarno autogol. I da ponovim ono što sam rekao tokom moje posljednje posjete Crnoj Gori - jako sam zabrinut zbog toga što je Crna Gora u Briselu gotovo nestala. To je u ogromnom kontrastu sa drugim zemljama regiona čiji ambasadori i ministri stalno dolaze, zovu, interesuju se i bore da bi izvještaji EU bili što pozitivniji. Crna Gora se više u Briselu ne vidi i to je velika šteta – kaže u intervjuu za Pobjedu specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.

Nekadašnji ministar vanjskih poslova Slovačke i bivši specijalni izaslanik EU za crnogorski referendum objašnjava da je Crna Gora previše vremena izgubila.

POBJEDA: Imali ste veoma važnu ulogu u referendumu za crnogorsku nezavisnost prije 15 godina. Crna Gora je imala Vašu punu podršku na svim funkcijama koje ste obavljali.

Sjećam se Vaše izjave, nakon ulaska Crne Gore u NATO, da nema zemlje na svijetu koja je tako brzo napredovala. Kako vidite Crnu Goru danas, sa novim ljudima na gotovo svim najodgovornijim pozicijama, gdje nas vidite za deset godina?

LAJČAK: Uvijek ću biti duboko vezan za Crnu Goru, zato što sam bio direktno uključen u vrlo bitne momente moderne istorije Crne Gore.

Način na koji je Crna Gora povratila nezavisnost je nešto na šta možete biti ponosni. To je ostvareno na miran, civilizovan i evropski način. Rezultat tog referenduma niko u međunarodnoj zajednici, pa ni unutar Crne Gore, nikada nije doveo u pitanje. I zemlja je vrlo brzo počela da se integriše u ključne međunarodne organizacije. Taj proces je nastavljen ulaskom u NATO i činjenica je da je Crna Gora najnaprednija u procesu evropskih integracija.

To je cilj svih država u regionu i od svih njih Crna Gora je i dalje bolja, jer je jedina koja je otvorila sva poglavlja i na putu je da ih polako zatvara. Međutim, to nije proces koji ide po autopilotu – to je borba svakodnevna i treba svi da uložimo maksimalne napore da bi uspješno završili taj posao.

Desila se prošle godine i demokratska promjena vlasti što je normalna stvar

Sada je glavno da ponovo dobijemo proevropsku vladu, koja ima podršku u Skupštini i koja će sve snage skoncentrisati na evropske reforme. Već smo izgubili pola godine, vidite da je pitanje vremena kada će Albanija i Sjeverna Makedonija početi pregovore i spremaju se da napreduju najvećom mogućom brzinom. Srbija je, kao jedina zemlja regiona, dobila zeleno svjetlo za otvaranje klastera i niko u Crnoj Gori ne bi trebalo da misli da joj je ta liderska pozicija u integracijama zagarantovana – istakao je Lajčak u demokratijama. To se u Crnoj Gori desilo nakon puno godina, ali bih opet istakao jedan fin, kulturan, evropski način primopredaje vlasti. Crna Gora je dobila novu vladu i ta vlada je evropske integracije proglasila svojim prioritetom, što smo mi toplo pozdravili. Međutim, Vlada je formirana u decembru i već je u junu izgubila podršku parlamentarne većine. U demokratijama vlada ne može da vlada bez podrške parlamenta, i to se u Crnoj Gori dogodilo, jer se od juna ne donose zakoni i na djelu je potpuna blokada sistema, a to je luksuz koji Crna Gora u ovoj fazi integracija ne može sebi da dozvoli.

Nijedna zemlja sebi ne bi trebala da dozvoli da u procesu integracija potpuno zaustavi reforme, to je stvarno autogol.

I da ponovim ono što sam rekao tokom moje posljednje posjete Crnoj Gori: jako sam zabrinut zbog toga što je Crna Gora u Briselu gotovo nestala i to je u ogromnom kontrastu sa drugim zemljama regiona čiji ambasadori i ministri stalno dolaze, zovu, interesuju se i bore da bi izvještaji EU bili što pozitivniji. Crna Gora je nestala i to je velika šteta.

POBJEDA: To je potpuno očekivano, s obzirom na to da se Vlada više bavila revanšizmom i smjenjivanjem kadrova prethodne vlasti nego državnim poslovima i integraci-

Crna Gora ne treba da se plaši za svoju budućnost izvana – nego iznutra POBJEDA: U Podgorici ste komentarisali miješanje drugih država u unutrašnje prilike u Crnoj Gori i napomenuli da je za EU veoma važno da se demokratski procesi odvijaju bez spoljnjeg uticaja, da svaka vlada koja ima demokratski mandat ima mogućnost da svoju politiku vodi autonomno u saradnji sa Evropskom unijom. Međutim, Srbija to ne radi diplomatski, već se otvoreno i sa zva-

ničnih nivoa miješa u sva unutrašnja pitanja Crne Gore. Zvanični Beograd zvanično forsira projekat „srpski svet“, koji je materijalizovan sa dva miliona eura koje je Vučić poklonio Nikšiću. To je nacionalistička politika koja nas direktno vraća u devedesete. Kako komentarišete ove izazove?

LAJČAK: Crna Gora mora da ima više samopouzdanja, to je zemlja koja je već članica NATO-a, to je država koja

jama. Država do prije neki mjesec nije ni imala šefove pregovaračkiih poglavlja. Kao da je postojala namjera da se zaustavimo na evropskom putu?

LAJČAK: Da, to se dešavalo, kao da se Crna Gora vrtjela u krug. Vratila se pitanjima religije, jezika, etničke pripadnosti. Zašto se to dešava kada je Crna Gora uvijek bila primjer međunacionalnog sklada, multietnička zemlja, koja nije bila podijeljena po tim pitanjima.

Kad su ova pitanja u centru pažnje, to samo za posljedicu ima nove podjele.

To su pitanja devedesetih i znamo kako se to završilo. Sada je glavno da ponovo dobijemo proevropsku Vladu, koja ima podršku u Skupštini i koja će sve snage skoncentrisati na evropske reforme.

Sve piše u Izvještaju Evropske komisije, to je vodič koje reforme moraju da se sprovedu u oblasti vladavine prava.

Takođe, Izvještaj pokazuje da smo prethodnih mjeseci vidjeli previše tenzija, nepovjerenja i polarizacija između vladajuće većine i opozicije, ali i unutar vladajuće većine. To jednostavno tako ne može da se nastavi jer je to, ponavljam, luksuz koji sebi ne možete priuštiti. Ako velika većina građana podržava evropske integracije, onda i političke elite, koje su dobile od građana mandate, moraju dati sve od sebe u tom procesu. samostalno odlučuje o svojoj budućnosti. Ko god i šta god pričao, kakve god stavove iznosio van zemlje to ne bi smjelo da utiče na odluke koje donosi država Crna Gora.

Drugo, Crna Gora ima svoje zakone i ako se nešto dešava van zakonskog okvira, onda se odmah mora reagovati.

Takođe, ako se nešto dešava mimo evropskog prava i konvencija, mora se odmah reagovati. Bilo bi dobro da manje brinemo o tome šta drugi pričaju, a više radimo za svoju korist.

Crna Gora ne treba da se plaši za svoju budućnost izvana, nego iznutra.

Bilo bi jako loše da nakon svake smjene vlasti aktuelna većina dovodi svoje ljude u sudstvo i tužilaštvo. Crna Gora je mala zemlja i nema veliku administraciju koju može tako lako da zamijeni. Zato treba da štiti profesionalnu državnu službu i ekspertizu na svim nivoima POBJEDA: Moram primijetiti da se Crna Gora vratila u te polarizacije i nacionalne podjele, između ostalog jer je aktuelna Vlada formirana u Manastiru Ostrog, kojim upravlja crkva druge države - Srpska crkva.

Mnoge odluke nove izvršne vlasti posredno su uticale da se Crna Gora vrati u devedesete. Kako je takva vlada mogla da ima podršku Evropske unije? Kako objašnjavate taj paradoks?

LAJČAK: Nema tu paradoksa. Prvi akt nove vlade je bila deklaracija oko evroatlantskog puta, to je bila prva snažna poruka prema partnerima - Evropskoj uniji i SAD-u. To je značilo da se promijenila vlada, ali da se nije promijenila strateška orijentacija i mi te poruke doživljavamo vrlo ozbiljno.

Prva posjeta premijera Krivokapića je bila posjeta Briselu, dolazili su i ostali zvaničnici Vlade. Svi oni su govorili da je evropska integracija strateški cilj Crne Gore. Mi smo se u kontaktu sa Vladom i parlamentom bavili nizom konkretnih pitanja. Tu bih posebno istakao stav Venecijanske komisije vezano za Tužilački savjet. Mi želimo da pomognemo Vladi Crne Gore na evropskom putu.

Međutim, pitanje podrške u parlamentu je unutrašnje pitanje. To mora Crna Gora svojim snagama da riješi. Mi želimo da vidimo vladu koja ima snažnu proevropsku orijentaciju, jer vjeruje-

mo da je to u najboljem interesu zemlje i njenih građana. A Crna Gora je već pokazala da ime demokratski kapacitet da ta pitanja rješava svojim snagama. Imate demokratske institucije, lideri imaju svoje mandate i to treba da riješite bez odlaganja, jer je previše vremena već izgubljeno. Već smo izgubili pola godine, vidite da Albanija i Sjeverna Makedonija jedva čekaju, a pitanje je vremena kada će početi pregovore i spremaju se da napreduju najvećom mogućom brzinom. Srbija je, kao jedina zemlja regiona, dobila zeleno svjetlo za otvaranje klastera i niko u Crnoj Gori ne bi trebalo da misli da je ta liderska pozicija u integracijama zagarantovana.

POBJEDA: Skupština Crne Gore je izabrala Tužilački savjet izglasavši članove iz reda eminentnih pravnika koji su svi – advokati. Čak trojica advokata u Savjetu su na listi od 301 advokata iz Crne Gore koji su u julu 2020. bili protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Šefica Delegacije EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa kaže da prate proces izbora Tužilačkog savjeta i pozivaju političke aktere da pruže široku podršku za imenovanje nezavisnih, politički neutralnih i profesionalnih članova Tužilačkog savjeta. Ova poruka dokazuje da je i EU zabrinuta što je ovaj izbor politički obojen. Vaš komentar?

LAJČAK: Ambasadorka Popa je izrazila zabrinutost i ja sam saglasan sa njom. Svakako da EU pažljivo prati da li su ti procesi u skladu sa evropskom praksom.

Ako bi EU radila jedno, a govorila drugo onda ne bismo nigdje stigli. Ne bih ulazio u te unutrašnje stvari jer Crna Gora ima svoje Miroslav Lajčak institucije, ali će EU nakon svakog izbora pitati da li je to bilo u skladu sa evropskim pravilima.

Uvijek ponavljamo da izbor čelnih ljudi u institucijama mora da se obavlja na osnovu profesionalnih kvaliteta, bez partijskog uticaja. Bilo bi jako loše da nakon svake smjene vlasti aktuelna većina dovodi svoje ljude u sudstvo i tužilaštvo. Crna Gora je mala zemlja i nema veliku administraciju koju može tako lako da zamijeni. Zato treba da štiti profesionalnu državnu službu i ekspertizu na svim nivoima.

POBJEDA: Rješavanje odnosa Beograda i Prištine je prioritet broj jedan za napredak Srbije i Kosova ka EU, što utiče i na perspektivu regiona. Kako vidite rješenje ovog izuzetno složenog pitanja?

LAJČAK: Ja vidim dijalog između Beograda i Prištine kao pitanje od strateškog značaja za cijeli region. Imamo Srbe i Albance koji žive u svakoj državi na Balkanu, tako da to pitanje prevazilazi odnose Srbije i Kosova i zato će pozitivno rješavanje tog pitanja imati ogroman uticaj na stabilizaciju cijelog regiona. Vrlo je teško, osjetljiva su pitanja, tu je i politički kalendar koji nam ne ide naruku. Imali smo izbore na Kosovu, došla je nova vlada koja ima dosta izričite stavove po pitanju dijaloga. Mi jesmo u svakodnevnom kontaktu i rješavamo konkretna pitanja. Riješili smo nedavno i veliku krizu vezano za registarske oznake i trudimo se da nađemo najbolji način da razgovaramo. Ja, doduše, imam više dva samostalna dijaloga – jedan sa Srbijom, drugi sa Kosovom umjesto da imamo njihov međusobni dijalog, ali to je sve pitanje vremena jer kompromis nema alternative. I to je zajednički stav i EU i SAD i drugih partnera, eto i Rusija poručuje da je razgovor jedini put za rješenje. Ne postoji način da se riješe ta pitanja van dijaloga i zato ne vidim razlog da se previše gubi vremena jer se samo odlaže rješenje. To nije jednostavno pitanje, ali sam ja umjereni optimista.

Marija JOVIĆEVIĆ

Politika

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

3

DIPLOMATSKA POŠTA: Posljedice 2021. i pogled u 2022. » Piše: Miodrag VLAHOVIĆ Prostora za šalu više nema, ukoliko je tu ikada bilo mjesta šali.

Zapadni Balkan, osim po imenu, sve je dalje od zapadnih perspektiva. S druge strane, i sami se Zapad – EU i SAD – ne nalazi na onim geostrateškim koordinatama đe smo navikli da ih gledamo i tražimo.

Da ne ponavljamo naširoko ono što je mnogo puta kazano: dugogodišnja kriza u EU, sa jedne, i četvorogodišnja konfuzija i poremećaj koji je izazvala Trampova administracija, s druge strane, uticale su da se izmijeni istorijska dinamika i konstelacija (politička, ekonomska, ideološka i bezbjednosna) koje su definisale zemlje i njihove asocijacije koje smo smatrali i koje još uvijek smatramo našim uzorom, svjetionikom i perspektivom.

Godina nepoznanica i teških odluka Situacija na Balkanu je odavno izmakla kontroli. Odnosno, uspostavljeni su novi odnosi snaga i novi mehanizmi – uglavnom nezvanični i neproklamovani – koji balkansku agendu evropskih perspektiva pretvaraju u evropsku mantru balkanskog sadržaja i balkanske sudbine. Nemamo se što ljutiti na tu sudbinu koja nam prijeti – ona je i na Balkanu onakva kakvom je dominantno budu opredijelili unutrašnji akteri, a ne samo geopolitičke vanbalkanske situacije i razni vanjski uticaji nuvši platformu koju promovišu A. Vučić i E. Rama.

Ali, to je ostao usamljeni glas u plimi evropske inercije i dezangažmana, koja je preplavila balkanske predjele i situacije.

Situacija na Balkanu je, dakle, odavno izmakla kontroli.

Odnosno: uspostavljeni su novi odnosi snaga i novi mehanizmi - uglavnom nezvanični i neproklamovani - koji balkansku agendu evropskih perspektiva pretvaraju u evropsku mantru balkanskog sadržaja i balkanske sudbine.

IMA LI SVJETLA NA KRAJU TUNELA Jedina pozitivna stvar – ili, da očuvamo minimum pozitivnog pristupa tim kompleksnim stvarima – i da kažemo ,,najznačajniji pozitivni momenat“ u toj (pri)povijesti je vezan za činjenicu da je došlo do svojevrsnog otrežnjenja.

Stara obećanja, planovi i perspektive, stare formulacije i vrijednosne tabele i sheme više ne važe. Entuzijazma za proširenje EU sada - i zvanično - nema. Diplomatije zemalja članica, svaka zaokupljena ,,svojim jadom“, naširoko i detaljno raspravljaju o formulacijama da li ostaje ,,otvorena perspektiva za priključivanje novih članica“, ili se radi o ,,jasnoj evropskoj perspektivi“, ili o nekoj drugoj diplomatskoj konstrukciji koja sugeriše da na kraju tunela postoji izlaz - iako se to svjetlo ni dalje ne vidi - čak ni tračak.

Crna Gora je (da se zadržimo na našoj zemlji, u tom opterećujućem zamešateljstvu i kumbulju teških balkanskih kriza i pitanja koja još nijesu ni blizu da budu zatvorena), u posljednjih godinu dana doživjela očevidni pad i regresiju.

Nemamo se što ljutiti na tu sudbinu koja nam prijeti - ona je i na Balkanu onakva kakvom je dominantno budu opredijelili unutrašnji akteri, a ne samo geopolitičke vanbalkanske situacije i razni vanjski uticaji, među kojima nije teško imenovati onaj koji najviše remeti - tj. koji je odavno poremetio - blaženstvo obećanog članstva u EU. Rusija.

Aleksandar Vučić i Oliver Varhelji

Nazadovanje je jasno čak i neposrednim promoterima te ,,osvježene“ vanjske politike, čija se aktivnost svela na repetitivno čitanje fraza i formulacija koje smo čuli mnogo, mnogo puta.

(Nota bene: tu je i riječ ,,vanjska“ mnogima mrska, jer se to na jednoj adresi kaže ,,spoljnja“ i samo tako).

VARHELJIJEV ,,TROUGAO“ Ne treba sakrivati: inertnost aktuelne crnogorske diplo-

matije nije pala s neba, već je, u jednom značajnom dijelu, rukavac učmalosti i letargije u ministarstvu tokom prethodnog mandata. Voda teče nizvodno.

Zato je ukidanje Direktorata EU za Crnu Goru i njegovo prisajedinjnje onoj organizacionoj jedinici koja se bavi zemljom Srbijom logičan potez. Vraćanje u ,,prethodno stanje“, u nešto što se zove ,,Srbija i Crna Gora“ samo je simbolična koincidencija s gubitkom liderske pozicije naše zemlje u kontekstu doskorašnjih evropskih primjera i tabela sa učincima zemalja-aspiranata.

Najgori godišnji izvještaj Evropske komisije ,,o napretku“ Crne Gore je to najavio i, zapravo, potvrdio.

Da muka bude veća, a situacija još manje vesela, pozicija i djelovanje Olivera Varheljija, kontroverznog evropskog komesara za proširenje, sa sada već jasnim konekcijama i uticajima zvanične Budimpešte, već i Srbije, njegovog omiljenog partnera (a, samim tim, i Rusije), postaje opterećenje i za Brisel i za sve zemlje Zapadnog Balkana koje se ne zovu Srbija.

Gabrijel Eskobar

Vanredna senzitivnost nove crnogorske vlasti ako se i kada se, makar i sasvim benigno i uljudno, pomene komesar

Varhelji, gotovo je tragikomična. Redovne seanse i susreti sa mađarskim diplomatom ne mogu da sakriju stvarnost. Ne tapka se u mjestu, nego se ide unazad. Ali, sjetićete se teleprompterskih izjava aktuelnog ministra vanjskih poslova (i svježe delegitimisanog od strane Skupštine Crne Gore, da ne zaboravimo), koje, u stilizovanoj interpretaciji, zvuči ovako: ,,naša spoljna, hm, vanjska politika je 100% usaglašena sa politikom EU“.

ZAMKA ZVANA ,,OTVORENI BALKAN“ Da muka postane i zaista ozbiljna i onespokojavajuća, tu je i famozni ,,Otvoreni Balkan“, set nekonzistentnih propagandnih poruka i površnih političkih proklamacija, koje za sada jasno i javno podržava i pomenuti g. Varhelji, ali, od skora, stidljivo i ,,uzgredno“ i portparoli i zvaničnici iz evropskog Brisela.

Ne tako davno – nema tome ni mjesec dana, na skupu u organizaciji crnogorskog Evropskog pokreta – naš prijatelj i nesporno veliki poznavalac balkanskih prilika, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak je, na direktno pitanje da li preferira ,,Otvoreni Balkan“ ili ,,Berlinski proces“ kao okvir i mehanizam za komunikaciju i saradnju zapadno-balkanskih država, ipak jasno izabrao Berlinski proces, čak ni ne pome-

NOVA MREŽA ZA UTICAJ Rusija, tako, kontroliše Srbiju do nivoa da ministar Vulin nosi u Moskvu audio zapise tajno snimljenih razgovora ruske opozicije. To je samo vrh ledenog brijega ruskog dominantnog uticaja i kontrole nad Srbijom. Zato kupovina modernog ruskog naoružanja već odavno nije vijest.

Pored toga, Crkva Srbije je istorijski odmijenila ,,zdrave snage“ u partijskim komitetima i službama. To je nova mreža i agentura za uticaj. Vidljivo je to, čak i manje zainteresovanom i uvježbanom oku.

Sve ovo pomenuto ne bi značilo presudu za zemlje Zapadnog Balkana, niti se takva presuda može prihvatiti da nije inercije i površnosti na onoj adresi prema kojoj su, od povratka Džozefa Bajdena u Bijelu kuću, usmjerena ne samo balkanska, već i mnoga evropska očekivanja i nadanja.

Međutim, kao što je već sada jasno, ne samo kroz stavove i izjave g. Gabrijela Eskobara, američka pozicija i odnos prema Zapadnom Balkanu ima još puno puta da pređe, u povratku na pozicije, logiku i pristup balkanskim situacijama koji su je karakterisali prije Tramp-Genel strategije i taktike za Balkan.

POZIV NA UZBUNU

Zato je poziv g. Eskobara onim zemljama koje (još) nisu uključene/uvučene u ,,Otvoreni Balkan“ zapravo posljednji poziv na uzbunu. Za one kojima ovakav iskaz predstavlja (izvjesno - i namjerno) pretjerivanje - odgovor je odmah tu: nove, vanevropske regionalne konfiguracije i platforme, bez jasne evropske perspektive, predvođene zemljom/režimom koji je svojevoljno i sasvim namjerno uključen u sva otvorena balkanska pitanja, probleme i krize (i to kao inspirator i/ili remetilački faktor), sa jasnim i javnim vezama i brojnim zavisnostima od Ruske Federacije, ne mogu dovesti do približavanja Evropskoj uniji, niti biti sredstvo i mehanizam za prevazilaženje međusobnih nesaglasnosti i regionalnih kriza.

Upravo obrnuto, nove regionalne improvizacije, koje odvajaju naše zemlje od, čak i teoretske, mogućnosti da se u sagledivoj budućnosti pridruže evropskoj zajednici naroda i država, zapravo su antievropski projekat. I to sa nesagledivim posljedicama i opasnostima za one vrijednosti i dostignuća kojima smo se, u Crnoj Gori bar, sve do nedavno, isticali, i koja su nas i uvela u NATO. Godina pred nama biće vrlo teška i zahtjevna, ukoliko želimo da Crna Gora ostane na površini kao nezavisna zemlja i kao subjekt integracionih procesa - a ne njegov objekt i teritorija koju će neko drugi integrisati u ,,asocijacije“ koje sa EU i evro-atlantskom zajednicom nemaju nikakve veze - osim konfrontacije.

Treba li posebno isticati: aktuelna vlast u Crnoj Gori i postojeća crnogorska diplomatija bi tome najviše doprinijeli ako odu sa političke scene, svojevoljno ili demokratskom odlukom crnogorskog parlamenta.

To bi bio prvi, mali korak u pravom smjeru, na putu koji će biti – sada je bar to sasvim jasno – vijugav i pun izazova.

Neće to biti prvi put niti za Balkan, ni za Crnu Goru - ali je balkansko prokletstvo, pa i crnogorsko, i u tome što je, bez obzira na istorijsko iskustvo i teška opterećenja bliže i dalje prošlosti - ođe sve kao da je prvi put.

Autor je vanjsko-politički komentator Pobjede

4

Politika

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

ANALIZA: Kako je protekla 2021 – godina vladavine troglave kleronacionalističke većine i Krivokapićevog PODGORICA - „Sprdamo se“.

Ove riječi Slavena Radunovića, šefa poslaničkog kluba Demokratskog fronta, inače najjače političke grupacije u vlasti, izrečene prije nekoliko dana u crnogorskom parlamentu najvjernije oslikavaju karakter i učinke vladavine „apostolskoekspertskog kabineta“ premijera Zdravka Krivokapića i troglave kleronacionalističke većine u vođenju državne politike tokom 2021.

Radunović je tim riječima kratko odbrusio, prilikom rasprave o budžetu, šefu poslaničkog kluba DPS-a Danijelu Živkoviću na kritiku odluke DF-a da podrži projekte Vlade, a u isto vrijeme predlažu neodrživi amandman da minimalna plata bude 650 eura.

Da se sprdaju, bez osjećaja bilo kakve odgovornosti za ono u što uvlače zemlju, vidljivo je u svim oblastima: unutrašnjoj i vanjskoj politici, ekonomiji, finansijama, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, sportu...

Bilo bi potrebno mnogo novinskog prostora da samo nabrojimo sve ono sa čime su se sprdali oni koji, zahvaljujući Crkvi Srbije, otvorenom miješanju Srbije i Rusije i sljepilu EU i SAD, vladaju Crnom Gorom od 30. avgusta 2020. godine. Zbog toga ćemo podsjetiti na samo nekoliko karakterističnih primjera zbog kojih su Crna Gora i njeni građani postali njihovi taoci.

Sprdali su se kada je početkom decembra 2020. godine njih 41 glasalo za Krivokapića i njegove „eksperte apostole“, jer su ih žestoko napali, a izabrali su ih i godinu na izmaku većina vladajuće većine potrošila je upravo na brutalne obračune sa Vladom i premijerom. U parlamentu ih sada podržava samo 5-6 poslanika, ali Vlada na volšeban način opstaje i produžava ovu agoniju.

„SRPSKI SVET“ NA DJELU

Sprdali su se, jasno je, i kada su za premijera izabrali osobu koja javno poručuje: „Da sam se ja pitao, Crne Gore ne bi bilo“, koja kaže da ne bi priznao Kosovo, a „neće povući njegovo priznanje“, da je za NATO, koji je za njega „zločinačka organizacija“, i da su Crnogorci i Srbi jedan narod, a Crna Gora tek geografski pojam... Kaže i da je za Evropsku uniju, ali da treba ukinuti 9. maj – Dan pobjede nad fašizmom i Dan Evrope. Imamo premijera

Crna Gora talac njihov koji je dosljedan samo u sprovođenju projekta posrbljavanja naše države i razgrađivanju crnogorskih institucija i vrijednosti na kojima počiva građanska multietnička Crna Gora.… Uz sve to, na čelu Vlade je čovjek koji odbija da se vakciniše protiv korona virusa, a njegova vlada donosi mjere za masovnu imunizaciju... To je crnogorska surova politička zbilja.

Sprdali su se lideri troglave koalicije kada su ubjeđivali javnost da će Crna Gora očuvati koncept građanske, multietničke države, da neće biti revanšizma i da će depolitizovati državnu upravu, institucije i javna preduzeća.

A za samo godinu dana, naša država pod dirigentskom palicom Crkve Srbije i Vlade koja je prvi put gotovo jednonacionalna i jednovjerska, od Ustavom proklamovane građanske države, sve više postajala teokratska. U državnoj upravi, institucijama i javnim preduzećima zasjeli su brojni partijski kadrovi, odani Vučićevom projektu „srpski svet“. Osim partijske pripadnosti, za funkciju je obavezna i potvrda Crkve Srbije da su bili aktivni učesnici „litijaškog pokreta“.

Sprdali su se kada su obećali da neće biti novih zaduživanja, da ćemo biti ekonomski prosperitetna zemlja privlačna novim investitorima, otvoriti preduzeća i da će građani živjeti bolje.

Prije nego što su zasjeli u fotelje zadužili su protivzakonito i protivustavno zemlju 750.000.000 eura. Ugasili su crnogorski brend – Montenegro erlajnz i osnovali novu avio-kompaniju u koju su umjesto obećanih 0 eura, već uložili desetine miliona eura. Novih investicija nije bilo, ali su otjerali velike investitore kao što je Petros Statis, zatvorili KAP i drastično povećali broj nezaposlenih...

Sprdali su se kada su obećali da ćemo 2024. godine ispuniti sve ono što se od nas traži i postati punopravna članica Evropske unije. Umjesto toga, iz Brisela stigao je najgori izvještaj o napretku od kada je Crna Gora počela pregovore.

Sprdali su se lideri Demokratskog fronta kada su za Zdravka Krivokapića rekli da je nesposoban, da je lažov i izdajnik srpskih interesa, da imamo naj-

Uloga opozicije u godini propadanja I crnogorska opozicija ima svoju ulogu u propadanju temeljnih vrijednosti na kojima počiva savremena Crna Gora, koje su ugrožene od velikosrpske kleronacionalističke vlasti.

Nikako da shvate da su opozicija i da moraju svim legitimnim sredstvima da ubijede birače da su bolji od onih na vlasti.

Svi su u opoziciji saglasni da je neophodno formirati snažan i jedinstven patriotski, suverenistički front u kojem će okupiti sve subjekte - političke stranke, nevladine organizacije, medije, udruženja, nezavisne intelektualce i sve druge kojima je građanska, antifašistička i pro-

Policijsko-hel desant nije po Cetinje je suština Crne Gore i crnogorske nacije. To su znali Krivokapić i mitropolit Crkve Srbije Joanikije Mićović pa su ga pokušali silom pokoriti po svaku cijenu. Vučić je naredio, a Vlada Crne Gore odlučila da 5. septembra izvede policijskohelikopterski desant i na silu ustoliči Joanikija Mićovića za mitropolita Crkve Srbije u Cetinjskom manastiru.

Brutalna akcija policije protiv građana koji su 4. i 5. septembra na „APOSTOLI“, IAKO BEZ PODRŠKE, TEMELJNO SPROVODE ZADATU AGENDU: Krivokapić i njegov tim

goru vladu i ministre, da neće kročiti nogom u Skupštinu dok „izdajnička vlada i premijer ne padnu“ i da neće podržati nijedan njihov prijedlog niti zakon.

Van parlamenta su izdržali samo nekoliko mjeseci, a kada su se vratili glasali su za sve što je predložio Krivokapićev kabinet i produžili njegov opstanak.

Sprdali su se lideri troglave koalicije kada su ubjeđivali javnost da će Crna Gora očuvati koncept građanske, multietničke države, da neće biti revanšizma i da će depolitizovati državnu upravu, institucije i javna preduzeća. A za samo godinu dana, naša država pod dirigentskom palicom Crkve Srbije i Vlade, koja je prvi put gotovo jednonacionalna i jednovjerska, od Ustavom proklamovane građanske države sve više postajala je teokratska

POSVEĆENI AMFILOHIJEVOM AMANETU

za građansku, multietničku, evro-atlantsku Crnu Goru.

Već 20. januara 2021, bahata skupštinska većina „vratila je dug“ Crkvi Srbije, Amfilohiju Radoviću i njegovom litijaškom pokretu. Na vanrednoj sjednici parlamenta, nakon odbijanja predsjednika države da potpiše prethodno protivustavno i protivzakonito donešene Izmjene zakona o slobodi vjeroispovijesti, ponovo su ga, bez rasprave i prisustva opozicije, usvojili i omogućili drugoj državi i Crkvi Srbije otimačinu crnogorskih svetinja, sakralnog blaga.

Autoru izmijenjenog zakona, ministru Vladimiru Leposaviću, to na kraju nije pomoglo da se duže zadrži u ministarskoj fotelji.

On se prvi „okliznuo“ od četvoro Krivokapićevih „apostolaeksperata“ koliko ih je do sada izgubilo povjerenje parlamenta.

Leposavić, koji je ministarsku funkciju zaslužio time što je bio pravni zastupnik Crkve Srbije u sporu sa državom oko „Markovićevog Zakona o slobodi vjeroispovijesti“, smijenjen je 17. juna, jer je u martu 2021. u Skupštini Crne Gore javno izgovorio ono što gotovo svi u Vladi i vladajućoj većini misle - negirao je genocid u Srebrenici. Prećutao bi Krivokapić kritike dijela domaće javnosti, ali nije smio ostati nijem na oštru reakciju zapadnih saveznika. Zatražio je Leposavićevo razrješenje.

I ministarki prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić, „ženi četniku“ iz Bileće, koja je pod sumnjivim okolnostima zavrijedila crnogorsko državljanstvo, a za koju su Crnogorci – „novogorci“, „milogorci“,

Sprdanja nije bilo u sprovođenju samo jednog zadatka - utopiti Crnu Goru u ,,srpski svet“ i klerikalizovati i razgraditi crnogorsku državu i crnogorski identitet po svim šavovima. Taj zadatak im je u amanet ostavio onaj koji ih je sastavio, pokojni mitropolit Crkve Srbije, Amfilohije Radović, ali i „vožd svih Srba na ovom svetu“, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Crkva Srbije postala je najozbiljniji politički faktor u, do tada, sekularnoj državi. Po njenom nalogu, na konačnom posrbljavanju Crne Gore, predano su radili i Krivokapić i njegovi ministri, ali i Vučićev politički satelit u Crnoj Gori - Demokratski front. Međutim, ne mali doprinos dale su i partije na vlasti Demokrate i Ura koje su na izborima ubijedile dio crnogorskih građana i evropske partnere da su

dodijelili nakon izbora i njihov glas se daleko čuje. zapadna Crna Gora civilizacijski SD se nije mnogo izmijenio, ali su najavili promjenu čelnog izbor. Međutim, osim deklarativnog zalaganja nije se krenulo čovjeka i kadrovsku obnovu na partijskom kongresu početkom s mrtve tačke.

Najveća opoziciona crnogorska 2022. godine. partija DPS na vanrednom kon- Manjinske partije ostale su gresu, krajem januara, donekle dosljedne, odbile su neiskrenu ponudu da uđu u kleronaciose konsolidovala. Izabrano je nalističku vladu Zdravka Krivonovo rukovodstvo, na čelu je kapića, ali su nedavno sklopile i dalje Milo Đukanović, ali su djelimično izolovani stari kom- sporazum o saradnji sa jednom promitovani kadrovi. Ipak, stiče od partija na vlasti, Urom.

Opozicija je pokušala nedavno se utisak, ovoj partiji potrebne su temeljitije reforme i kadrov- da u parlamentu obori Vladu.

Ubjeđivali su nas da imaju ska obnova, kao i prilagođapotrebnu većinu, ali su iznevanje djelovanja opozicionoj nada povukli inicijativu, što su ulozi. mnogi protumačili kao slabost i Za razliku od DPS-a, SDP je prineozbiljan potez. hvatila ulogu koju su joj birači

nastali „etničkim inžinjeringom“ i koja je protekle godine veoma temeljito razarala ove važne oblasti, izglasano je prije nekoliko dana nepovjerenje u parlamentu.

Bez podrške većine poslanika ostao je i ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović.

Kao i Bratić, na posljednjoj decembarskoj sjednici Skupštine izglasano mu je nepovjerenje nakon što je opozicija protiv njega pokrenula interpelaciju za razrješenje zbog zloupotrebe položaja, jer je saopštio netačne podatke u instrukciji našim ambasadama kako da informišu zemlje domaćine o događajima na Cetinju 4. i 5. septembra. Mlađani ministar, tokom jednogodišnjeg rukovođenja MVP-om, „zaslužan“ je za temeljno uništavanje cr-

nogorske diplomatske mreže.

Na istoj sjednici „crveni karton“ dobio je i četvrti ministar - poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Stijović.

Ni ostatak Krivokapićevog tima, kao ni on, kada bi poslanici glasali onako kako misle i javno govore o njima ne bi dobili podršku ni njih 5-6.

ČEGA SE ABAZOVIĆ NE SJEĆA

U parlamentu zasigurno ne bi „prošla“ ni trojka zadužena za instaliranje kadrova „srpskog sveta“ u bezbjednosni sektor - potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, ministarka odbrane Olivera Injac i ministar unutrašnjih poslova (od smjene Leposavića i pravde) Sergej Sekulović.

Veličanstvena proslava Dana nez Na Ivanovim koritima 21. maja Crna Gora je na veličanstven način proslavila Dan nezavisnosti. Na Ivanovim koritima se toga dana okupilo oko 65.000 građana iz svih gradova Crne Gore kako bi proslavili 15 godina od obnove crnogorske nezavisnosti.

- Danas, petnaest godina nakon obnove nezavisnosti, okupili smo se u tvrđavi koja se nadvija nad Crnom Gorom punih hiljadu godina. Okupili smo se da poručimo beogradskim slugama da odbijamo „pomirenje“ u kojemu nema mjesta za Bošnjake, Muslimane, Albance i Hrvate. U kojemu mjesta ima samo za Crnogorce koji su spremni da se odreknu sami sebe – poručio je okupljenim na Ivanovim koritima jedan od govornika

Nemanja Batrićević.

I na Cetinju je tim povodom na nekoliko lokacija upriličen program, a podignuta je i najveća crnogorska zastava.

A hiljade crnogorskih zastava prijestonicom se vijorilo i 12.

Politika

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

g „apostolsko-ekspertskog kabineta“

e sprdnje

likopterski okorio Cetinje Cetinju mirno protestovali protiv ustoličenja srpskog popa u Cetinjskom manastiru, počela je 5. septembra oko šest sati i trajala skoro do 11 sati. Policija je kontinuirano bacala suzavac, šok i „fleš“ bombe i ispaljivala gumene metke.

Mićović i patrijarh srpski Porfirije Perić u prijestonicu su iz Podgorice dopremljeni helikopterom Vojske Crne Gore i odmah poslije ceremonije vraćeni.

Građanski protest na Cetinju podržao je i predsjednik Crne Gore Milo Đukanović.

Vicepremijer, jedini političar u Vladi, čitavu 2021. godinu nije mogao da se sjeti ko mu je nudio 21.000.000 eura da ne stupi u koaliciju sa Demokratama i DF-om, niti ko mu je preporučio lažnog američkog diplomatu Stevana Simijanovića, te ko je tog „diplomatu“ puštio da pobjegne iz Crne Gore nakon što je u noći 8. februara uhapšen, zbog korišćenja lažnog diplomatskog pasoša SAD. Za Abazovića nije bilo ništa sporno ni kada je direktor ANB-a Dejan Vukšić krajem marta članovima Odbora za bezbjednost dostavio informaciju sa imenima dvojice operativaca obavještajne službe države članice NATO i dvojice crnogorskih operativaca ANB, koji su imali sastanak povodom djelovanja ruskih obavještajnih službi. Bilo ga je baš briga što je Crna Gora izgubila kredibilitet kod NATO-a na čijem samitu je „iskazana zabrinutost zbog ovih negativnih pojava i nespremnost NATO partnera da sa Crnom Gorom dijele obavještajne informacije“.

Zatvorio je oči i pred bezobzirnom i brutalnom akcijom policije 4. i 5. septembra protiv

Cetinja i građana koji su mirno protestovali protiv ustoličenja mitropolita Crkve Srbije u Cetinjskom manastiru.

GODINA, OPET, POČINJE JANUAROM

I dok je Abazović do besmisla doveo bezbjednosni sektor, vladari iz sjenke, ministri zaduženi za finansije, rad i socijalno staranje, te ekonomski razvoj - Milojko Spajić i Jakov Milatović, po ocjeni brojnih analitičara, Crnu Goru sigurnim korakom vode u bankrot.

Ovaj dvojac donosio je ključne odluke u Vladi. Za vrijeme najžešćeg talasa kovida-19 zdravlje stanovništva podredili su finansijskoj koristi, pa smo neslavni rekorderi u svijetu i po broju zaraženih i preminulih.

Nakon trideset godina „ponovo smo saznali“ da „godine počinju januarom“ kada su progurali program „Evropa sad“ nastao uz konsultacije sa Vučićevim ljudima od povjerenja u Beogradu. Spajić i Milatović obećali su da će od 1. januara Crnom Gorom, maltene, „teći med i mlijeko“. Iako je većina poslanika u parlamentu smatrala da je taj program neodrživ i da Crnu Goru vodi u bankrot i ekonomsku zavisnost, populizam je bio jači – projekat je dobio podršku.

O učincima ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović, „divljeg graditelja“ ministra ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratka Mitrovića, ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića i ministarke digitalnog društva i medija Tamare Srzentić izlišno je govoriti.

„NEĆE DATI URA!“

Vladajuću većinu i u 2021. na okupu drži samo mržnja prema DPS-u i njegovom predsjedniku Milu Đukanoviću, partijsko uhljebljavanje i zadatak na revnosnom posrbljavanju crnogorskih institucija. Sve ostalo za njih je manje važno. Od kada ih je u Manastiru Ostrog sastavio sad pokojni mitropolit Crkve Srbije Amfilohije Rado-

zavisnosti na Ivanovim koritima septembra, kada su se građani Crne Gore okupili na Cetinju u znak podrške i zahvalnosti Cetinjankama i Cetinjanima, što su neđelju dana ranije, 5. septembra, odbranili čast grada i države.

Prvenstveno zahvaljujući stanovnicima Cetinja, propao je plan Beograda, potpomognut crnogorskim vlastima, da još jednom pokori crnogorsku prijestonicu i državu.

Vučićevo osvajanje Nikšića Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je osvojio Nikšić na izborima 14. marta 2021. godine, nedavno je u budžet ovog grada ubrizgao i dva miliona eura.

Time je Vučić svima stavio do znanja da je Nikšić njegova prćija, jer je pobjednik „bitke za Nikšić“, kako su lokalne izbore u ovom gradu nazivali srpski mediji. Vučić je uložio mnogo novca i logistike u izbornu listu „Za budućnost Nikšića“. Poslao je svoje specijalce za izborne mahinacije da pomognu u njegovom osvajanju.

Na kraju „bitke za Nikšić“ Vučić je bio razočaran jer je DPS, iako je izgubio vlast, održao svoje biračko tijelo, a koalicija „Za budućnost Nikšića“, iako druga najjača politička snaga, nije vratila uloženo. Ipak, uz pomoć ostalih prosrpskih stranaka Vučićevi sateliti dobili su kontrolu nad ovim slobodarskim gradom.

vić, članovi tročlane koalicije na vlasti se ponašaju kao „rogovi u vreći“. Više od pola godine vodila se bespoštedna borba saopštenjima oko prevlasti između Demokrata i Demokratskog fronta. Ura Dritana Abazovića se u „sudaru velikih“ stavila u ulogu nijemog promatrača, ali je sporadičnim saopštenjima stavljala do znanja da navijaju za DF. U nadgornjavanju parlamentarne većine i Krivokapića da li je potrebno rekonstruisati Vladu ili je potpuno promijeniti i popuniti političarima potrošeno je tri-četiri mjeseca. Nakon upozorenja ambasadora Kvinte da su lideri DF-a nepoželjni u Vladi, Ura se opredijelila za rekonstrukciju.

Tada su se udružile Demokrate i DF, tajno sklopili primirje, i zaprijetili Uri da će „ko izda narodnu volju i vrati DPS na vlast“ platiti visoku cijenu.

DF je najavio da će pokrenuti proceduru za skraćenje mandata Skupštini, ali to je nemoguća misija, jer nemaju potrebnih 41 glas, a „neće sa DPS-om“, pa Krivokapić zadovoljno trlja ruke. „Neće dati Ura!“ – poruka nade s početka vladavine nove vlasti ispostavila se besmislenom.

Partija Dritana Abazovića bila je aktivni izvođač radova i kada je ozakonjeno otimanje crnogorskih svetinja, kada je izvršen klerikalni helikopterskopolicijski desant na Cetinje, kada je „srpski svet“ raspoređen u crnogorskim institucijama „po dubini“… Uloga Ure je da prevari pocrnogorsko biračko tijelo. Zbog toga i nedavno potpisani Memorandum o saradnji manjinskih partija i Ure nema mnogo izgleda u uspjeh, jer Uri se ne može vjerovati.

Baš zbog poruka – „Nećemo sa DPS-om“ i „Neće dati Ura!“, Krivokapić i njegovi „apostoli-eksperti“ opstaju na vlasti i nastavljaju da čine štetu građanima i državi.

Ukoliko se nešto u skorije vrijeme ne promijeni i ova vlada izgura još nekoliko mjeseci – ostadosmo za sprdnju iz Radunovićeve vizije Crne Gore. I zato, ova vlada mora da pada.

Zoran DARMANOVIĆ

5

KOMENTAR

2022.

Mučan je, grk kao čemer, kraj ove godine u kojoj se povampirio duh etničke mržnje, klerofašističkog nasilja i glorifikacije ratnih zločinaca. Još nije prebrisana ona farba sa ceste u Pljevljima i jeziva poruka ,,Nož, žica, Srebrenica“, da bi krajem godine osvanulo ime Ratka Mladića na zidinama zgrada u više gradova.

Ipak, u prošloj godini, ima jedno svjetlo, putokaz koji govori da Crna Gora može postići i da je moguće vrijeme bijelih, uspravnih figura. Belveder. Kao tradicija crnogorskog otpora, kao znak da nade ima, uprkos tami koja je zasjenila Crnu Goru » Piše: Draško ĐURANOVIĆ Nova godina... Nije baš uputno u ove blage dane da se kvari idila, i to sada kada ćemo, kad je usvojen budžet, već od 1. januara živjeti sjajno i bajno.

Ali, red je da se pita – sjećate li se one strašne 1991. godine?

Da, onog doba prije tri decenije, ono kad su sveštenici Crkve Srbije pronosali kosti stradalnika i usađivali mržnju prostom pravoslavnom puku, otvarali vrata od utrobe pakla i budili žeđ za osvetom, kad smo ,,ratovali za mir“ a mnogi klicali ,,heroju Draži Mihailoviću“. Pamtite li akademike SANU i njihove male epigone iz ovdašnje CANU, kad su – sve za narod i u slavu naroda kojeg ,,niko ne sme da bije“ – sa Gazimestana kretali u konačno rješenje srpskog nacionalnog pitanja, sve podržani od junačkih Crnogoraca iz bratske republike? Prisjetite se vremena kad je Slobodan Milošević bio Sloba-Sloboda, a radnici „Radoja Dakića“ i Željezare gladni sa platom od hiljadu maraka...

Olovna vremena devedesetih: prvo popovi, onda topovi, krv, znoj i suze, da bi ovladali razni lopovi.

Sve u ime naroda.

Zašto ovaj kroki povratak u mučnu prošlost od prije tri decenije, zar ovo nije novo vrijeme – promjena, ,,osvježenja“; zar nijesmo bili ubijeđeni, i kada se u avgustu 2020. promijenila nesmjenjiva vlast, da je Crna Gora sigurna na evropskom putu, članica NATO, uvaženi član međunarodne zajednice? Zar čvrsto nijesmo vjerovali da se mračna prošlost ponoviti neće – one kolone popova i paravojske, moćni topovi, krvavi ratovi i Šešeljeve zarđale kašike?

I krvavi san o velikosrpskoj državi na Balkanu.

Otvorenom Balkanu, je li?!

Ne, ništa ovdje nije zatvoreno, zalud su bila ona junačenja i poklici ,,Nikad više 1918“! Na ovom prostoru potrebno je tako malo da se ponovo otvori utroba pakla. U Crnoj Gori, koja je malo što naučila iz vlastite prošlosti, ponavlja se izvrnuta istorija.

Neće biti velikog rata, nema više rezervista i svi smo civili i neće biti masovnih grobnica i krvave Bosne. Ali, točak propadanja društva ponovo se pokrenuo.

Samo što je u drugom obliku, drugačije: sad lopovi, kamuflirani u demokratske oslobodioce, saučestvuju u krađi istorije i identiteta, popovima se prepisuje imovina Crnogorske pravoslavne crkve, čak i porodična grobna mjesta. Jedino, možda, ovog puta neće biti topova, jer nijesu potrebni – ovdje nema nekog otpora i vlada tišina ravnodušja. Građani u Crnoj Gori se krčkaju u vodi obmana, ne shvatajući da su već kao „skuvane žabe“.

I ne vide realnost: promjene ne moraju da vode ka boljitku, priče o ,,osvježenju“ i ,,uvođenje demokratije po prvi put“ su krinka za izvođenje perverzne repeticije zlog vremena, vremena obnavljanja mržnje.

Nije to ponavljanje istorije kao farse. Još je gore. Živimo vrijeme naše nove sramote, inverzije društvenih vrijednosti. Neko to, valjda u morbidnom sarkazmu, naziva ,,demokratski iskorak“ ili ,,ruka pravde“, što bi rekao Dritan.

Ruka pravde - stvarno? U ovoj i ovakvoj Crnoj Gori; đe je za novu vlast Srebrenica mjera oslobođenja Srba, đe su osuđeni ratni zločinci heroji i đe se Crnogorci i svi drugi koji brane prava svih građana nazivaju – nasilnim ekstremistima, gađaju šok bombama, pune utrobu suzavcem i progone po lažnim prijavama u njihovim službama?!

Baš je sloboda umjela da pjeva kao što su sužnji pjevali o njoj prije 30. avgusta, zar ne?!

Nažalost - nije. Živimo vrijeme slobode širenja mržnje. One najgore, prema drugima i drugačijima. Mora da se sjećate, nije bilo prije tri decenije,

nego prije petnaestak mjeseci, tu oko nas. Pamtite li one, na cesti u jednom naselju u Pljevljima, crvenom farbom ispisane parole mržnje i poruke - ,,Turci, selite se“ i ,,Nož, žica, Srebrenica“.

Prisjetite se i alibija nove vlasti: sve to crtaju oni bivši, Milo i družina, da bi ponovo došli na vlast.

A onda je nova vlast, bez skrivanja, u Beranama pokušala da jednu ulicu nazove imenom Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca. Imali su i većinu potpisa lokalnih odbornika – „patriota“ za tu inicijativu.

Bio je to uvod za ono što je većina u ,,prvoj demokratskoj Vladi“ htjela da uradi – da nikada ne prizna da je u Srebrenici bio genocid. Frontovac Vučurović, predsjednik Odbora za ljudska prava i slobode, da baš toga tijela, pjenio je i prijetio - sve žustro podržan od partijskih drugova iz Fronta, uz osmijeh uzdržanosti Demokrata i pogled u stranu Ure – da se, u slučaju usvajanja Rezolucije o Srebrenici, ova godina neće dobro završiti po Crnu Goru.

Paradoksalno, ali realno – bio je u pravu! Rezolucija o Srebrenici je usvojena, uprkos protivljenju većine u Vladi, uz glasove suverenističke opozicije i veliki pritisak međunarodnog faktora. No, duh nepriznavanja genocida – ostao je da lebdi iznad svih. Uz onu čuvenu ,,patriotsku rečenicu“ - u stvari sramotni alibi: jeste, vele oni, bio zločin, ali nije genocid; možda je, kažu, bilo ubijanja, „a što su nama radili u Jasenovcu“? Relativizacija zločina je put ka ponavljanju zločina.

I zato su se zakonomjerno, pred sami kraj ove godine, pojavili sumorni grafiti na zidovima kuća u Herceg Novom, Podgorici i, naravno, opet u Pljevljima - ,,Ratko Mladić“. I baš zato su one ,,patriote“ iz pravoslavnog bratstva ,,Tvrdoš“ stražarili, galamili ispred zgrade RTCG i prijetili zbog ,,Aide“: za njih je suočavanje sa posljedicama ideologije koju zagovaraju najava kraja svijeta. ,,Srpskog svijeta“, naravno.

Mučan je, grk kao čemer, kraj ove godine u kojoj se povampirio duh etničke mržnje, klerofašističkog nasilja i glorifikacije ratnih zločinaca. I onda djeluje kao najprizemniji sarkazam ili ruganje razumu kada premijer Krivokapić, zbog populističkog budžeta, usklikne na Tviteru: ,,Završavamo godinu trijumfalno“.

Ako je ovo crnogorski trijumf, kako li izgleda moralni pad? I, ko zna, možda ovo zaslužujemo; na naplatu računa dolaze svi oni neplaćeni istorijski računi stare vlasti, od proganjanja i pravljenja neprijatelja od suverenista početkom devedesetih, šurovanja sa Crkvom Srbije tri desetljeća, paktiranja sa šovinistima. Promjene, eto ih promjene: kad nijesu solidni državni temelji, kuća podrhtava i od manjeg vjetra.

To nam je donijela tamna 2021.

Ova naredna godina ima čudnu simboliku, tri iste brojke - 2022. U numerologiji, tako barem kažu, broj dva je pod uticajem Mjeseca; otuda neka plahovitost, dvostrukost, dualnost svijetle i tamne strane. U tom broju, ako vjerujete, ipak ,,leži pritajena sila da stvari postavi na svoje mjesto, da se uspostavi ravnoteža“.

Kako li je sa tri dvojke, kako li u crnogorskom slučaju znači ta potraga za ravnotežom? Ako išta možemo da naučimo iz prošlosti jeste da se ritam crnih figura, u našem slučaju bujanje klerofašizma, najbolje remeti – kada ustanu bijele figure i pruže otpor, kao građani i ljudi. Radi sebe i budućnosti. Jer, u prošloj godini, ima jedno svjetlo, putokaz koji govori kako će Crna Gora postići ravnotežu i kako će opet nastupiti vrijeme bijelih, uspravnih figura.

Belveder. Kao tradicija crnogorskog otpora, kao znak da nade ima, uprkos tami koja je zasjenila Crnu Goru.

6

Politika

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

CETINJE – PRVA I POSLJEDNJA LINIJA ODBRANE CRNE GORE: Nasilno ustoličenje mitropolita Crkve Srbije, 5. septembra u Cetinjskom manastiru, definitivno razotkrilo klerofašističko lice nove crnogorske vlasti PODGORICA – Belveder nije pao 5. septembra 2021. godine, ali su pale maske aktuelnog crnogorskog režima i pokazalo se nakazno lice ove vlasti, stvorene pod skutima zvaničnog Beograda, Crkve Srbije i Moskve, vlasti koja je spremna da žrtvuje svoju zemlju za interese tuđih država.

Nekoliko hiljada Crnogorki i Crnogoraca na Belvederu 5. septembra 2021. bili su živi štit crnogorske prijestonice naumu Beograda da ponovo pokori Cetinje, ovog puta ne sa svojom vojskom kao 1918, nego preko svoje Crkve i uz sluganstvo ovdašnje vlasti i njene policije.

Skoro vijek ranije, nekoliko hiljada Crnogorki i Crnogoraca, 26. juna 1936. godine, zaputilo se na Cetinje da iskažu protest protiv terora tadašnjeg režima, i onda pod skutima Beograda, a na Belvederu ih je dočekala žandarmerija i goloruke napala brutalnom silom. Ubijeno je šest, a ranjeno 20 demonstranata.

– Komunisti crnogorski i federalisti bili su na Belvederu 1936. godine, posve udruženi u jasnom otporu velikosrpskom i režimskom teroru i u borbi za slobodu Crne Gore. I bili su, zatim, surovo proganjani, zatvarani, mučeni i tužilački i sudski procesuirani od strane režima, koji je poništavao Crnu Goru i okrutno gazio prava crnogorskog naroda – napisao je istoričar Novak Adžić.

I Belveder 2021. bio je simbol otpora velikosrpskom i režimskom teroru, a građani koji su se okupili da iskažu protest naumu klerofašističke vlasti na udaru su i prijeti im se sudskim progonom.

Belveder naše genera „Hapšenje“ hotela

Hotel „Grand“ na Cetinju zatvoren je 2. septembra po nalogu Uprave policije i Uprave javnih prihoda i carina. Zatvaranje je uslijedilo nakon što je vlasnik hotela odbio nalog policije da u „Grandu“ budu smješteni policajci, objašnjavajući im da su sve sobe već rezervisane.

Opravdanje je bilo neizdavanje dva fiskalna računa – od dva i četiri eura?!

Kasnije su tvrdili da je konstatovan još niz nepravilnosti.

Da to nema nikakve veze, potvrdila je Uprava policije u zvaničnom izvještaju sačinjenom povodom događaja na Cetinju gdje precizno piše da je zatvaranje hotela „Grand“ naložila policija, obrazlažući da su analize pokazale da će tamo biti smješteno oko 300 osoba „sa koje pozicije bi mogli da se suprotstave policijskim službenicima“.

NOVE VLASTI PRIPREMAJU PLAN DA GRAĐANSKE PROTESTE NA CETINJU ZVANIČNO PROGLASE KAO SKUP EKSTREMISTA I TERORISTA: Belveder

USTOLIČENJE BEZ ČASTI

Mitropolit Crkve Srbije Joanikije Mićović ustoličen je 5. septembra ujutro u Cetinjskom manastiru. Dok su odzvanjala crkvena zvona, grad je bio izložen nezapamćenoj policijskoj represiji i zavijen u bijeli oblak dima od suzavca i ostalog hemijskog oružja kojim je zasut. Duže od četiri sata Dvorski trg i nekoliko okolnih ulica bili su pod opsadom i konstantnom paljbom.

Mićović i patrijarh srpski Porfirije Perić u crnogorsku prijestonicu dovedeni su vojnim helikopterom, sa poljane ispred Cetinjskog manastira sprovedeni su uz jake policijske snage, prekriveni pancir ćebadima. Po obavljenom poslu isto tako su vraćeni u Podgoricu.

Svečani čin ustoličenja jednog miropolita pretvoren je u čin bez časti, uz podršku oružanih snaga, praćen atmosferom straha i linčom neistomišljenika...

Prvi put, otkako postoji Cetinjski manastir, stožerni simbol postojanja crnogorske države kroz vjekove, obavljeno je ustoličenje pravoslavnog sveštenika - pod okriljem ogoljene državne sile. Slika srpskog patrijarha Porfirija i njegovog doglavnika mitropolita Joanikija, kojima su glave prekrivene pancirnim ćebetom, koje tijelima štite crnogorski specijalci i srpske ,,kobre“, nikada prije nije viđena.

Obišla je svijet, kao i svaka senzacija, a stajaće kao vječna opo-

SRAMNA AKCIJA CRKVE SRBIJE I CRNOGORSKE VLASTI: Mićović nasilno ustoličen

mena crnogorskim građanima na dane kada je Crnu Goru zarobila njena vlast, podređujući državu i vlastite građane interesima tuđe države i ideologije.

OGOLJAVANJE VLASTI

Događaji na Cetinju i na zapadnim adresama potpuno su ogolili suštinu nove crnogorske vlasti. Jasno su Brisel i Vašington, ali i Beograd i Moskva, čuli poruku sa Belvedera – nikad više 1918.

U paramparčad je rasut plan zvaničnog Beograda, kojem su se servilno na uslugu stavile nove crnogorske vlasti, da 5. septembra patrijarh srpski Perić, na Cetinje, preko Belvedera, iz Podgorice dovede Mićovića, i sa svečanom procesijom prođe ulicama naše prijestonice do Cetinjskog manastira i pošalje poruku da je Crna Gora pokorena.

Preko Belvedera nijesu mogli.

Nova crnogorska vlast oglušila se o procjene bezbjednosnog sektora, tajne i javne policije, da ustoličenje Mićovića u Cetinjskom manastiru nosi ogroman rizik po mir u Crnoj Gori.

Premijer Zdravko Krivokapić, sa timom povjerenika, nakon ponoćne posjete Vladi lidera prosrpskog i proruskog Demokratskog fronta Andrije Mandića i Milana Kneževića, interese Beograda i Moskve stavio je ispred interesa svoje zemlje.

Po svjedočenju Kneževića, požalio im se „negdje oko dva sata iza ponoći“ da mu je ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, „zajedno sa direktorom policije (Zoran Brđanin) organizovao puzajući državni udar“.

Sekulović je priznao da je rano ujutro 5. septembra dobio od Krivokapića obavezujuće uputstvo, koje nije prihvatio, a

kojim je premijer namjeravao da preuzme komandu akcijom na Cetinju. Navodno, Sekulović je pocijepao papir koji mu je donijela državna sekretarka Žana Praščević-Milačić, pa zato nije poznato što je Krivokapić tačno naredio na komadiću papira.

To što je Sekulović odbio da prihvati naređenje, premijeru nije značilo ništa. Sa svojim timom - direktorom Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejanom Vukšićem, ministarkom odbrane Oliverom Injac, ministrima finansija i socijalnog staranja i ekonomskog razvoja Milojkom Spajićem i Jakovom Milatovićem, generalnom sekretarkom Vlade Žanom Milačić i šeficom svog kabineta Ivanom Malović, te poslanicima Markom Milačićem i Momom Koprivicom prihvatio je plan koji su pripremili pomoćnik direktora Upra-

Slika srpskog patrijarha Porfirija i njegovog doglavnika mitropolita Joanikija, kojima su glave prekrivene pancirnim ćebetom, koje tijelima štite crnogorski specijalci i srpske ,,kobre“, nikada prije nije viđena.

Obišla je svijet, kao i svaka senzacija, a stajaće kao vječna opomena crnogorskim građanima na dane kada je Crnu Goru zarobila njena vlast, podređujući državu i vlastite građane interesima tuđe države i ideologije... A Belveder? Tamo je đe je i bio i đe će uvijek postojati. Kao simbol građanskog otpora kleronacionalizmu i šovinizmu, kao vječni branik Cetinja i Crne Gore ve policije Miloš Rakonjac i komandant Protivterorističke jedinice Petar Knežević, te agenti Bezbjednosno-informativne agencije Srbije.

ZAHVALNOST VUČIĆA

Plan je bio napad na građane, pa i po cijenu žrtava, a jedan od Krivokapićevih ministara, Jakov Milatović, navodno je rekao „pa šta ako na Cetinju pogine 10 Crnogoraca“...

Tog jutra na Cetinju nije poginuo nijedan Crnogorac, a srpski predsjednik Aleksandar Vučić oglasio se još dok je trajala ceremonija ustoličenja u Cetinjskom manastiru sa čestitkama Krivokapiću i njegovoj vladi.

Potvrdio je i informaciju koju crnogorske vlasti uporno skrivaju - da je „postojao plan da se odloži ustoličenje, ali da je Vlada Crne Gore promijenila takvu odluku u toku noći“ i ukazao na značajnu ulogu srpske tajne policije.

– Bezbjednosno-informativna agencija je cijelu noć obavještavala rukovodstvo Srbije o situaciji u Crnoj Gori, ali to rade sve obavještajne službe, obavještavaju o situaciji u regionu – rekao je Vučić u jutarnjem programu Televizije Prva. Čelnici crnogorskog bezbjednosnog sektora, međutim, do danas nijesu pružili odgovore kakva je bila uloga desetina srpskih obavještajaca koji su boravili u Crnoj Gori u susret ustoličenju Mićovića.

Tajna policija ćuti, dok čelnici javne uprave tvrde da oni o tome ništa ne znaju.

MONTIRANJE PROCESA

I umjesto da prikupljaju informacije o stranim agentima u svojoj državi, istražitelji imaju preči posao – pripremaju plan da građanske proteste na Cetinju 4. i 5. septembra krivičnom prijavom na kojoj rade mjeseci-

Politika

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

7

Novogodišnja poruka predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića

acije

ma zvanično predstave kao skup ekstremista i terorista koji su namjeravali da pokušaju državni udar.

Na spiskovima je najmanje 30 osoba, a među njima su i ugledni građanski aktivisti. Pobjeda je objelodanila da je jedan od njih Aleksandar Saša Zeković kojem se trude da „napakuju“ da je komandovao demonstrantima na Belvederu?!

Sa montiranjem planiranog političkog procesa počeli su još dok je trajala brutalna policijska akcija na Cetinju kada su 5. septembra ujutro, preko generalnog direktora Radio i Televizije Crne Gore Borisa Raonića, nekadašnjeg građanskog aktiviste, u jutarnjim vijestima plasirali lažnu informaciju koja je mogla da izazove nesagledive posljedice.

Prezenterka je crnogorskoj javnosti saopštila kako su građani okupljeni na Belvederu pucali u policiju?!

Laž je raskrinkana, kao i ostale koje su se tog dana zvaničnici utrkivali da podmetnu javnosti – prije svih Krivokapić i potpredsjednik njegove Vlade Dritan Abazović.

Tvrdili su kako je „okidač“ za napad na građane bio „molotovljev koktel“ koji je jedan građanin bacio na policiju, pa onda da je kriv bivši direktor Uprave policije Veselin Veljović koji je napao kordon... I tako laž po laž, a istine o cetinjskim događajima sa zvaničnih adresa do danas nema. I izvjesno je neće je ni biti.

,,BRANITELJI MANASTIRA“

Crnogorska policija, i tajna i javna, ostale su slijepe na ekstremiste u Cetinjskom manastiru, koji su ovu crnogorsku svetinju zaposjeli, pod oružjem, nekoliko dana prije ustoličenja.

Ne pominju se u zvaničnom izvještaju policijskog tima koji obiluje nizom neistina i kontradiktornih informacija.

Pobjeda je pisala da je na Cetinje uoči intronizacije Mićovića stiglo i desetine bezbjednosno interesantnih osoba, a da je znatan dio njih bio i u Cetinjskom manastiru. To je pisalo u izvještaju bezbjednosnog sektora, koji je predstavljen na zatvorenoj sjednici Odbora za odbranu u bezbjednost, ali su u dokumentu imena tih osoba bila izbrisana, odnosno „izbijeljena“.

Objavili smo i da su u Cetinjskom manastiru bili članovi ekstremističke, proruske grupe „Noćni vukovi“, ali i raznih drugih takozvanih bratstava.

I u Nikšiću i Podgorici, prema našim informacijama, komandu su spremno čekale desetine srpskih ekstremista.

Crnogorska vlast i službe bezbjednosti svim ovim se ne bave.

ABAZOVIĆEVE PORUKE

Ali se potpredsjednik Vlade i koordinator službi bezbjednosti Dritan Abazović već 5. septembra potrudio da ekstremistima i teroristima proglasi one građane koji su na Cetinju branili suve-

Svi policajci koji su bili uključeni u akciju ustoličenja Mićovića čašćeni su pola miliona eura, bruto - skoro milion. Za stavljanje u službu interesa tuđe zemlje „obični“ policajci dobili su po stotinjak eura, oni koji su angažovani direktno na Cetinju po 200, dok su oni glavni bili malo skuplji – nagrada za 15 rukovodilaca bila je u visini njihove dvije osnovne mjesečne zarade. Nijedan policajac, koliko je poznato, nije odbio da primi nagradu renitet i integritet svoje zemlje.

Proteste je pripisao DPS-u navodeći kako je ta partija „od faktora mira i stabilnosti, sada i za međunarodnu zajednicu postala grupacija koju, osim što ih prati kriminalni bekgraund, sada prati i ekstremizam sa elementima terorizma“.

Objasnio je da termin terorizam koristi „zato što je primjetno da su se određena lica naoružavala na Cetinju“.

- Bilo kakav terorizam i ekstremizam, i pokušaj napada na službena lica, neće biti tolerisan – poručio je on.

Koji mjesec kasnije pozabavio se i Pobjedom poručujući sa sjednice skupštinskog Odbora za bezbjednost i odbranu, kako su mediji bliski DPS-u, uoči ustoličenja Mićovića, značajno doprinijeli „atmosferi koja je trebalo da dovede do krvavog sukoba na Cetinju“, postavljajući pitanje da li je glavni i odgovorni urednik Pobjede trebalo da bude uhapšen, poput nekadašnje novinarke FOS media?!

Do sada, zbog cetinjskih događaja, jedino je privođen Cetinjanin Neno Kaluđerović, ali je poslije saslušanja u Specijalnom tužilaštvu pušten da se u daljem postupku brani sa slobode.

Crnogorske vlasti ostale su gluve i nijeme na apele intelektualaca da se okanu zle namjere montiranja političkih procesa.

Svi policajci koji su bili angažovani u akciji ustoličenja Mićovića čašćeni su pola miliona eura, bruto - skoro milion. Za stavljanje u službu interesa tuđe zemlje „obični“ policajci dobili su po stotinjak eura, oni koji su angažovani direktno na Cetinju po 200, dok su oni glavni bili malo skuplji – nagrada za 15 rukovodilaca bila je u visini njihove dvije osnovne mjesečne zarade. Nijedan policajac, koliko je poznato, nije odbio da primi nagradu.

Da li su i koliko nagrađeni oni sa najviših državnih adresa koji su izdali interese svoje zemlje za sada nema informacija.

A Belveder? Tamo je đe je i bio i đe će uvijek postojati. Kao simbol građanskog otpora kleronacionalizmu i šovinizmu, kao vječni branik Cetinja i Crne Gore.

Kaćuša KRSMANOVIĆ

Očekujem rasplet političke situacije u 2022. godini Kao u životu ljudi, tako i u istorijskom trajanju naroda i država, ima godina koje bi najradije zaboravili.

Za nas u Crnoj Gori godina koju ispraćamo je jedna od tih.

Pamtićemo 2021. po tome što nije bila godina pregnuća ni posvećenosti vrijednostima na kojima je utemeljena savremena Crna Gora. Bila je to godina u kojoj je do kraja ogoljena nekompetentnost izvršne vlasti i neodgovornost parlamentarne većine, godina lutanja i improvizacija u ekonomiji, zdravstvu, prosvjeti, kulturi i drugim oblastima što sve zajedno skupo košta crnogorsku državu i društvo.

Nažalost, i godina u kojoj je pandemija COVID-19, ostavljajući pogubne posljedice po zdravlje ljudi, odnijela više od 1700 života naših sugrađana.

Pandemija korona virusa je pošast koja pogađa cijeli svijet. Ali su posljedice pogubnije u Crnoj Gori prvenstveno zbog neodgovorne politike aktuelne vlasti. One bi bile još teže da nije natčovječanskih napora naših zdravstvenih radnika i nemedicinskog osoblja, za šta im odajemo duboku zahvalnost i priznanje.

Ali, ipak se Crna Gora oduprla svim udarima retrogradne politike i iznutra, i spolja. Vrijednosni sistem čije smo temelje popločali nakon obnove državnosti prije 15 godina pokazao je snagu i vitalnost. U Crnoj Gori smo odlučno stavili rampu povampirenju politike 90-ih u regionu, koja teži prekrajanju granica i stvaranju uvećanih nacionalnih država. Pokazalo se da je, bez obzira na promjenu vlasti, ideja većinske Crne Gore koja je zadobila podršku 21. maja 2006. održiva i postojana, i da je u međuvremenu dobila nove sljedbenike, što je garancija naše izvjesne evropske budućnosti. Ideja izgradnje građanskog, multietničkog društva vladavine prava i poštovanja ljudskih sloboda i prava po najvišim evropskim i međunarodnim standardima.

Sve ovo nam daje nadu da sa optimizmom gledamo na rasplet situacije u

Milo Đukanović

godini koja je pred nama. Vjerujem da su realna očekivanja da se obnovi državno-politička infrastruktura vlasti koja će predano raditi na prevazilaženju podjela u društvu, na daljim reformama i ispunjavanju obaveza iz evropske agende, što će ubrzati naš put ka članstvu u Evropskoj uniji, osnažiti poziciju zemlje u NATO i učvrstiti kredibilitet pouzdanog susjeda, države koja doprinosi očuvanju regionalne stabilnosti.

Vjerujemo da će promjene u tom pravcu ponovo učiniti realnom perspektivu poboljšanja kvaliteta života ljudi, izgradnje boljeg zdravstvenog i obrazovnog sistema u interesu očuvanja zdravlja nacije u datim okolnostima i sticanja novih znanja neophodnih za napredak svakog društva koje ide ukorak s vremenom. Potrebna nam je vlada koja će uvjereno, bez ostatka, biti posvećena ostvarenju strateškog evropskog cilja, stvaranju povoljnijeg ambijenta za razvoj biznisa, za zaštitu i privlačenje

novih domaćih i stranih investicija i za otvaranje novih radnih mjesta, za pravedniju socijalnu politiku i bolji život svih kategorija stanovništva. Moraće to biti i vlada koja će se od prvog dana suočiti sa posljedicama politikantskog stvaranja iluzija o bitnom unapređenju životnog standarda preko noći i koja će biti u stanju da makroekonomsku politiku Države vaspostavi na temeljima realnog i odgovornog upravljanja.

Borba za ostvarenje ovih ciljeva traži jasnu viziju, kao i odlučnost, hrabrost, umijeće i odgovornost, čega nikada nije nedostajalo našim građanima u prelomnim istorijskim trenucima. Vjerujem da je godina pred nama jedna od njih.

Svim građanima Crne Gore, našoj dijaspori, predstavnicima u vojnim i diplomatskim misijama, svim našim ljudima, gdje god da su, želim prije svega dobro zdravlje, mir, slogu i napredak u Novoj, 2022. godini.

Nek je vječna Crna Gora.

R.P.

Potpredsjednik Vlade ubijeđen da aktuelni šef države od 2022. godine više neće biti na čelu DPS-a

Abazović: Manjinska vlada jedna od opcija

Dritan Abazović

PODGORICA – Predsjednik države Milo Đukanović, što se mene tiče, odlazi u prvom ili drugom kvartalu 2022. godine sa čela DPS-a, i to će biti velika i pozitivna stvar za Crnu Goru, ocijenio je vicepremijer Dritan Abazović.

– To je moja percepcija. On je pobijeđen. Ja navijam za to da se Crna Gora miri, a Crna Gora ne može da se razvija niti miri sa ljudima koji personifikuju politiku devedesetih – naveo je Abazović

u emisiji ,,Načisto“ na TV Vijesti.

Dodao je i da u politiku nije ušao da bi se borio protiv DPS-a, nego za dobro Crne Gore.

Potpredsjednik Vlade je rekao i da mu je ,,daleka ideja da ova vlada nastavi da radi u drugom sastavu“, ali i da se mora napraviti stabilna većina.

– Postoji mogućnost da ova vlada nastavi, da idemo na nove izbore ili da se traži neki model u manjinskoj vladi. Rekonstrukcija više nema utemeljenja – naveo je Abazović.

Dodao je i da u eventualnoj manjinskoj vladi nema mjesta za Demokratski front i DPS. Kada je riječ o interpelaciji koju je parlament izglasao za trojicu ministara, Abazović je kazao da to smatra porazom, ali i da, što se njega tiče, aktuelna Vlada još ,,nije odsvirala kraj“.

– Premijer je rekao da neće potpisati interpelacije, ali je za mene to značajan novi politički momenat. Ja pred tim ne mogu da zatvaram oči. Možda sam i ja jedan od onih koji nema podršku u parlamentu. Ako 41 poslanik ne želi da budem potpredsjednik Vlade, onda ja ne treba da budem potpredsjednik – naveo je Abazović.

Dodao je, međutim, da nakon onog što se u srijedu dogodilo u parlamentu, „svi treba da se zapitamo da li imamo podršku“.

Upitan očekuje li da će novoizabrani Tužilački savjet problematizovati ulogu i poziciju glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, Abazović je kazao da bi sve osim toga bilo iznenađenje.

Cilj nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji između Ure, SNP-a, Civisa i manjinskih partija je, kako je objasnio, stvaranje antireferendumske politike.

– Spremni smo da pomirimo suvereniste i unioniste – naveo je on. Đ. Ć.

8

Ekonomija

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

INTERVJU: Radoje Žugić, guverner Centralne banke

PODGORICA - Reforme predviđene programom ,,Evropa sad“ imaju dalekosežne posljedice zbog čega je bilo važno sprovesti detaljne i višeslojne analize na bazi čijih rezultata treba donijeti odluke, ocijenio je Radoje Žugić, guverner Centralne banke (CBCG) u intervjuu Pobjedi.

„Evropa sad“ će imati dalekosežne posljedice, bila je neophodna  detaljna analiza

POBJEDA: Kakva je Vaša ocjena programa ,,Evropa sad“, kao bivšeg ministra finansija i čovjeka koji je dugo u sistemu? Je li on realan i koliko može biti opasan po crnogorsku ekonomiju, ukoliko planirani prihodi ne budu ostvareni? ŽUGIĆ: Na nedavno održanoj sjednici Savjeta i Savjetodavnog odbora CBCG pozdravljena je zamisao planiranih fiskalnih reformi i pozitivno ocijenjeno najavljeno poboljšanje ekonomskog položaja građana, posebno najsiromašnijih kategorija. Takođe, najavljeno smanjenje opterećenja zarada, koje je trenutno visoko, donosi benefite za privredu, obezbjeđujući prostor za liječenje njene ključne ranjivosti – nedovoljne konkurentnosti.

Pozdravljene su i najavljene snažnije aktivnosti na planu suzbijanja sive ekonomije.

Ipak, postoje određene nejasnoće u vezi sa najavljenim programom „Evropa sad“, prvenstveno u dijelu izvora finansiranja i precizne kvantifikacije uticaja predloženih mjera. Po mom ličnom mišljenju, implementaciji ovako krupnih reformi treba da prethodi detaljna i višeslojna analiza, na osnovu čijih rezultata treba razmotriti više mogućih scenarija. Takođe je preporučljivo da se, u cilju izbjegavanja mogućih negativnih efekata po javne finansije, ovakve reforme sprovode fazno, tj. postupno i uz minimalne poremećaje.

Povećanje minimalne zarade nosi izvjestan fiskalni rizik, jer povlači pitanje usklađivanja koeficijenata između zaposlenih sa nižom i visokom stručnom spremom. Ovo, dalje, uzrokuje dodatno budžetsko opterećenje, imajući u vidu da je u javnom sektoru, koji ne stvara novu vrijednost, zaposleno skoro 40 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Napominjem i da bi povećanje zarada uvijek trebalo da se temelji na povećanju produktivnosti i širenju poreske osnove (novo zapošljavanje).

Dalje, mogući neželjeni efekat ideje da se poslodavci oslobode dijela obaveza prema državi (doprinosa na zdravstveno osiguranje i neoporezivi dio zarade), uz odricanje isplata zarada „na ruke“ i uredno prijavljivanje svih zaposlenih, može biti smanjenje broja zaposlenih ili, pak, dalja poreska evazija, uprkos očekivanom smanjenju sive ekonomije. Takođe, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji čine 7075 odsto ukupnih primitaka, će učiniti Fond za zdravstveno osiguranje u visokom stepenu zavisnim od budžeta.

Neophodno je i detaljno anali-

ECB je ranije ocijenila da je naš bankarski sektor dočekao krizu sa snažnim indikatorima.

Očuvanju stabilnosti banaka su, svakako, doprinijele privremene mjere koje je CBCG kreirala u cilju olakšavanja posljedica pandemije privredi i građanima.

Zvaničnici MMF-a i Svjetske banke su ocijenili da su te mjere kreirane i implementirane pravovremeno, adekvatno i snažno

d.mijatović

On smatra da, u cilju izbjegavanja mogućih negativnih efekata po javne finansije, ovakve reforme treba sprovoditi postupno i uz minimalne poremećaje.

Radoje Žugić

Mogući neželjeni efekat ideje da se poslodavci oslobode dijela obaveza prema državi, uz odricanje isplata zarada „na ruke“ i uredno prijavljivanje svih zaposlenih, može biti smanjenje broja zaposlenih ili, pak, dalja poreska evazija, smatra Žugić zirati prihodnu stranu budžeta kako bi se dobila procjena da li će planirano progresivno oporezivanje zarada, uvođenje dodatnih akciza i suzbijanje sive ekonomije nadomjestiti planirane troškove. Treba imati u vidu da progresivno oporezivanje zarada (ukoliko su visoke progresivne stope) i povećanje korporativnog oporezivanja može uticati nepovoljno na investicioni ambijent, a da povećanje akciza (posebno u obimu većeg od zemalja regiona) može voditi rastu sive ekonomije i, čak, smanjivanju javnih prihoda, kao što se to već dešavalo u prošlosti.

Sa posebnom pažnjom treba analizirati uticaj rasta zarada na rast penzija od 2023. godine, što može dodatno povećati budžetski deficit. Naime, odnos broja penzionera i korisnika prava iz PIO i broja zaposlenih nije adekvatan, što već predstavlja veliko opterećenje i pritisak na penzioni sistem.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da najavljene refor-

me imaju dalekosežne posljedice, još jednom naglašavam važnost sprovođenja detaljne i višeslojne analize na bazi čijih rezultata treba donijeti odluke.

POBJEDA: Jesu li sve banke na tržištu stabilne i da li nekoj treba dokapitalizacija? ŽUGIĆ: Stabilnost bankarskog sektora u Crnoj Gori očuvana je i tokom krize izazvane širenjem korona virusa, što je, između ostalog, rezultat zdravih bilansa banaka prije izbijanja pandemije. ECB je ranije ocijenila da je naš bankarski sektor dočekao krizu sa snažnim indikatorima. Očuvanju stabilnosti banaka su, svakako, doprinijele privremene mjere koje je CBCG kreirala u cilju olakšavanja posljedica pandemije privredi i građanima.

Zvaničnici MMF-a i Svjetske banke su ocijenili da su te mjere kreirane i implementirane



pravovremeno, adekvatno i snažno. Predstavnici MMF-a su nedavno, prilikom redovnih godišnjih konsultacija, ocijenili da su ,,mjere CBCG pomogle da se stabilizuju finansije preduzeća i domaćinstava, što je pružilo značajnu rezervu ekonomiji i pomoglo da se izbjegne još dublji pad ekonomske aktivnosti“. Podsjetiću i da je, tom prilikom, pohvaljen napredak CBCG u jačanju okvira za sprečavanje pranja novca i uspješno okončanje procjene kvaliteta aktive (AQR).

Analiza indikatora poslovanja za 11 mjeseci ove godine potvrđuje da su sve banke stabilne, likvidne i dobro kapitalizovane. Aktiva i depoziti bilježe kontinuirani rast u 2021. godini i, na kraju novembra, dostižu istorijski najviše nivoe - aktiva banaka je 5,3 milijarde eura, a depoziti skoro 4,2

milijarde. Likvidna aktiva je, tokom 11 mjeseci ove godine, porasla 46 odsto u odnosu na kraj 2020. godine. I kreditna aktivnost banaka je bila dinamična, pa su novoodobreni krediti u ovom periodu iznosili skoro 970 miliona eura, što je 20 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Ovo potvrđuje da su banke nastavile da daju snažnu podršku ekonomskom oporavku zemlje. CBCG će pratiti kretanje i, u slučaju potrebe, odnosno ukoliko bi kreditni rast poprimio tendenciju pregrijavanja, preduzeti adekvatne makroprudencione mjere.

Podsjetiću da smo ove godine okončali zahtjevan projekat AQR-a, čiji rezultati daju objektivnu sliku o stanju bankarskog sektora. Nalazi AQR-a potvrdili su stabilnost bankarskog sektora Crne Gore, izraženu kroz adekvatnu kapital-

I kreditna aktivnost banaka je bila dinamična, pa su novoodobreni krediti u ovom periodu iznosili skoro 970 miliona eura, što je 20 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Ovo potvrđuje da su banke nastavile da daju snažnu podršku ekonomskom oporavku zemlje

nu poziciju i zadovoljavajući kvalitet aktive banaka. Nakon primjene rezultata AQR-a, koeficijent solventnosti na agregatnom nivou iznosi 18,13 odsto, a prema dostavljenim podacima od strane banaka, sve banke posluju u okviru zakonom definisanih limita adekvatnosti kapitala.

POBJEDA: Koliko su rasli nekvalitetni krediti u ovoj godini? ŽUGIĆ: U ovoj godini je zabilježen blagi rast učešća loših kredita u ukupnim kreditima koji je bio i očekivan s obzirom na posljedice pandemije, u vidu smanjenog obima ekonomske aktivnosti i porasta nezaposlenosti. Još jedan razlog uvećanja NPL-a je njihova blaga korekcija izvršena po osnovu nalaza AQR-a.

Na kraju novembra, NPL je iznosio 5,98 odsto, što je 0,07 procentnih poena više u odnosu na isti mjesec prošle godine.

Blagi rast nekvalitetnih kredita za sada ne zabrinjava, ali mi pojačano i vrlo posvećeno pratimo i analiziramo stanje i kretanja u bankarskom sistemu, koristeći sve raspoložive alate.

POBJEDA: Kakav je odnos CBCG sa aktuelnom Vladom? ŽUGIĆ: U skladu sa Zakonom o CBCG, Centralna banka može, ne dovodeći u pitanje svoju samostalnost i nezavisnost, sarađivati sa Vladom i drugim državnim organima. Naša saradnja se, uglavnom, odnosi na razmjenu informacija i učešće u radnim tijelima koja se bave pripremom propisa koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i izvršavanje funkcija CBCG. U cilju pružanja doprinosa kvalitetu ekonomske politike, nedavno smo pripremili i Vladi dostavili Izvještaj o rezultatima analize makroekonomskih rizika u kome su identifikovani i razmatrani makroekonomski rizici sa

Ekonomija

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Kamate će padati POBJEDA: Kakvo kretanje kamatnih stopa na kredite očekujete u narednoj godini, a kakvo na štednju? ŽUGIĆ: Višegodišnji trend smanjenja aktivnih kamatnih stopa nastavljen je i tokom 2021. Ovo smanjenje se može ocijeniti pozitivno, iako nije dovoljno za liječenje ključne ranjivosti realne ekonomije – nedovoljne konkurentnosti. Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupne kredite na kraju oktobra 2021. godine iznosila je 5,71 odsto i u odnosu na kraj 2020. godine bila je niža za 0,13 procentnih poena. Istovremeno, prosječna ponderisana pasivna efektivna kamatna stopa iznosila je 0,34 odsto i bilježi pad od 0,06 procentnih poena u odnosu na kraj prethodne godine. Takođe, u Anketi o kreditnoj aktivnosti banke ocjenjuju da će kamatne marže, provizije i naknade za privredu i stanovništvo nastaviti pad.

Imajući to u vidu, očekujemo nastavak stabilizacije kamatnih stopa. Važno je napomenuti da one određuju stanje na tržištu i da su pod uticajem više faktora, poput rizika zemlje, ranjivosti realne ekonomije, troškova poslovanja banaka, sa posebnim akcentom na izdvajanje sredstava za potencijalne kreditne gubitke, posebno nakon završetka krize.

kojima se suočava Crna Gora.

Saradnju ostvarujemo i kroz rad Savjeta za finansijsku stabilnost, čiji je član ministar finansija i socijalnog staranja, a u okviru koga se prate, identifikuju i predlažu mjere za sprečavanje i ublažavanje potencijalnih sistemskih rizika u finansijskom sistemu.

POBJEDA: Što će biti najveći izazovi za našu ekonomiju u narednoj godini? ŽUGIĆ: Ključni izazovi vezani su za fiskalnu sferu i, posebno, dalje kretanje javnog duga.

Visok iznos deficita na kraju 2020. godine povukao je za sobom potrebu za dodatnim zaduživanjem, što je, zajedno sa značajnim padom BDP-a, uslovilo rast bruto javnog duga na 4,4 milijarde eura ili 105,3 odsto BDP-a, dok je državni dug iznosio 103,5 odsto BDP-a.

Procijenjeni rast BDP-a u 2021. godini uticaće na smanjenje učešća javnog duga u BDP-u. Takođe, završetak najkrupnijeg infrastrukturnog projekta u državi - izgradnje auto-puta vodiće postepenom opadanju javnog duga.

Na kraju septembra 2021. godine, državni dug je iznosio 4.076,2 miliona eura ili 83,5 odsto BDP-a, od čega se na spoljni dug odnosilo 3.658,9 miliona eura ili 74,9 odsto BDP-a, dok se na unutrašnji dug odnosilo 417,3 miliona eura ili 8,6 odsto BDP-a. Iako ima opadajući trend, rizik javnog duga ostaje najznačajniji sistemski rizik visokog ranga.

B. DESPOTOVIĆ

9

KAP ugašen nakon 50 godina, preostalo između 10 i 15 ćelija za ekološki projekat

Raskidaju ugovore o radu, naknadno će angažovati neke radnike PODGORICA – Glavni menadžer u KAP-u Nebojša Dožić Pobjedi je potvrdio da će svim radnicima angažovanim u primarnoj proizvodnji od 1. januara biti raskinuti ugovori o radu, a da će naknadno, u zavisnosti od potrebe za konzerviranjem fabrike, odlučiti koliko njih će ponovo angažovati.

– Onima koji ne budu angažovani ili ne budu imali uslove za penziju, u narednih pola godine biće isplaćeno po 450 eura, kao što je obećao vlasnik Uniproma Veselin Pejović – kazao je Dožić i dodao da očekuje da će i Elektroprivreda ispuniti javno obećanje ili da ih zaposli ili da im isplati 24 zarade.

Radnicima je, kako je naveo, isplaćena novembarska plata, a primiće i decembarsku, koja je po planu trebalo da bude isplaćena krajem januara. Gašenje ćelija se, kako je naveo, sprovodi po planu, a preostalih deset do 15 ćelija ostaće aktivno radi završetka ekološkog projekta u slučaju ponovnog pokretanja primarne proizvodnje aluminijuma.

Pejović je juče uputio javni poziv pred-

Radnicima koji ostanu bez posla, a ne odu u penziju po 450 eura u narednih šest mjeseci stavnicima Vlade, partija, javnih preduzeća i Privredne komore da do 10. januara pošalju spisak neophodne dokumentacije koju žele da vide.

- Od 10. do 21. januara mogu pristupiti sjedištu Uniproma, u upravnoj zgradi KAP-a, gdje će biti izložena i transparentno prikazana sva personalna, komercijalna i finansijska arhivska dokumentacija – poručio je Pejović.

Ipak, ovaj poziv ne odnosi se na premijera i potpredsjednika Vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića ni ministra ekonomskog razvoja Jakova Milatovića.

- Izuzetak u odnosu na sve pozvane moramo napraviti personalno prema premijeru, koji je jedan od glavnih zagovornika da se KAP zatvori, potpredsjedniku Vlade koji je Uniprom optužio da se bavi fasifikovanjem i pranjem para, kao i ministru ekonomije koji je denuncirao pred stranim ambasado-

rima ovo privredno društvo, služeći se neistinama – poručio je Pejović u obraćanju javnosti.

Naveo je da će svima dati potrebna pojašnjenja, te da svako može dovesti stručno lice ukoliko je to potrebno. Organizovaće i obilazak fabrike i upoznati ih sa svim što je urađeno proteklih sedam godina.

- Jedino na ovaj način, a tek nakon ovakvog javnog uvida u ono što radimo, iako predstavlja nesrazmjerno miješanje u život i rad mene kao vlasnika i moje kompanije, neophodno je i primjereno u demokratskim društvima kako bi se utvrdio fakticitet i nadamo se smanjili ovi bestijalni napadi, koji su u ovom momentu prouzrokovali društvenu i poslovnu štetu od 500 nezaposlenih i 200 miliona smanjenog izvoza – naveo je Pejović i dodao da prijave mogu poslati na mail uniprom@uniprom.me radi akredi-

DRI kontrolisala troškove zdravstvene zaštite po osnovu kovida

Institucije prekršile brojne zakone i uputstva PODGORICA – Državna revizorska institucija (DRI) konfirmisala je konsolidovanu potrošnju troškova zdravstene zaštite po osnovu kovida-19 na uzorku od 16 subjekata revizije u iznosu od 24,8 miliona eura. Najviše je potrošeno za materijal 15,4 miliona, odnosno 62,05 odsto, na zarade i doprinose na teret poslodavca 3,4 miliona, odnosno 13,8 odsto, dok je na usluge potrošeno 2,1 milion, odnosno 8,41 odsto.

– Ministarstvo zdravlja je dostavilo podatke za 67 subjekata revizije u ukupnom iznosu 32,08 miliona eura i obavijestilo DRI da ministarstva finansija i poljoprivrede, Montenegro erlajnz, Prijestonica Cetinje, opštine Berane, Gusinje, Plužine i Tivat nijesu dostavili tražene podatke – stoji u izvještaju DRI. DRI je kroz reviziju prijedloga zakona o završnom računu budžeta za 2020. konfirmisala 67,3 miliona eura koji se odnose na kovid, među kojima su izdaci Ministarstva ekonomskog

razvoja bili najveći 63,4 miliona.

Kolegijum kojim je rukovodio predsjednik Senata dr Milan Dabović sa senatorom dr Branislavom Radulovićem utvrdio je da institucije, kada je riječ o troškovima zdravstvene zaštite u vezi sa kovidom, prekršile zakone o javnim nabavkama, o radu i upravljanju i unutrašnjim kontrolama u javnom sektoru, kao i uputstva o radu državnog trezora i prijemu i načinu evidentiranja donacije i sponzorstva opreme u zdravstvenim ustanovama.

Revizori nijesu mogli konfirmisati potrošnju Ministarstva zdravlja koja se odnosi na isplatu prekovremenog rada od 19,7 hiljada eura, bjelopoljskog doma zdravlja u iznosu od 228,5 hiljada eura za ljekove i gorivo ni nikšićkog u iznosu 4,3 hiljade za gorivo. Domu zdravlja Podgorica zbog nedostavljene dokumentacije nijesu konfirmisani troškovi od 35,4 hiljade za naknade zaposlenima. Bez konfirmacije troškova ostali su nikšićka Opšta bolnica za 36 hiljada eura, Montefarm za

20 hiljada i Uprava za imovinu koja nije pravdala adekvatnom dokumentacijom 98,8 hiljada eura za ketering u karantinu.

Revizori su ukazali Upravi za katastar i državnu imovinu na obavezu sprovođenja postupaka javnih nabavki, imajući u vidu da je bez tendera potrošila 173,7 hiljada eura za nabavku posteljine za Klinički centar.

Ministarstvu zdravlja je naloženo da donese nova interna akta, a svim subjektima revizije je ukazano da prekovremeni rad moraju organizovati u skladu sa zakonom o radu. Ministarstvu prosvjete i podgoričkom Domu zdravlja je ukazano da sredstva iz projekta moraju trošiti u skladu sa ugovorom, dodajući da svi subjekti prilikom plaćanja moraju poštovati uputstvo o radu državnog trezora. Ministarstvu zdravlja revizori su dali rok do kraja januara da im dostavi akcioni plan i naložili da ih do kraja juna obavijeste o realizovanim preporukama. Sa ovim nalazu biće upoznat i skupštinski Odbor za zdravstvo, rad i socijalno staranje.

M.Lk.

tacije i ulaska u fabriku.

Podsjetio je da je EPCG-u nudio da preuzme proizvodnju za nula eura, od čega su odustali, odbili su da mu isplate 50 miliona, a da sa 250 miliona podignu ekonomiju, ne oglašavaju se iako su obećali isplatu 24 zarade radnicima ako se proizvodnja zaustavi dodajući da radnike nijesu primili nakon šest sati čekanja na ulici, iako su obećali da će ih zaposliti.

- Ovim otvorenim pozivom završavamo svaku komunikaciju sa osobama sa kojima smo je imali ove godine, a koji su nam potrošili ogromnu energiju i vrijeme. Oni zaslužuju pažnju samo u kategoriji prezira, a ovo radimo da bi bili dobar primjer svim privrednicima u Crnoj Gori da nas, koje međunarodni privredni subjekti prepoznaju kao vrhunske partnere, koji poslujemo zakonski i etički ne smiju zaplašiti nikakvim inspekcijama, nikakvim tužbama, ličnim frustracijama i mržnjom - a sve to kako bi nanijeli štetu Crnoj Gori – naveo je Pejović i dodao da sistemskoj hajci treba pružiti otpor, jer bi u suprotnom bili saučesnici.

M. Lk.

Pekari pozdravljaju odluku Vlade da im dozvoli slobodno formiranje cijena

Hljeb od 10. januara košta 65 centi PODGORICA - Grupacija proizvođača pekarskih proizvoda pri Privrednoj komori pozdravila je odluku Vlade da ne produži važenje uredbe o limitiranju cijene osnovne vrste hljeba koja je bila na snazi do danas i najavila da će hljeb od 10. januara koštati najviše 65 centi.

Zbog ove odluke su, kako navode u saopštenju, pretrpjeli značajne gubitke u proizvodnji tokom posljednja tri mjeseca.

– Predstavnici industrijskih pekara, velikih trgovačkih lanaca, Ministarstva ekonomskog razvoja, Ministarstva

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore, na zajedničkom sastanku, održanom 23. decembra u Privrednoj komori, usaglasili su da preporučena maloprodajna cijena osnovne vrste hljeba ne prelazi 65 centi po vekni hljeba – saopšteno je iz grupacije.

Ova preporuka je, kako su naveli, izraz zajedničke brige i društvene odgovornosti, prije svega industrijskih pekara i trgovačkih lanaca da ne određuju ekonomski opravdanu cijenu od 70 centi, uvažavajući trenutno socio-ekonomski trenutak.

R. E.

10

Ekonomija

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Sagovornici Pobjede različito komentarišu budžet za 2022. godinu i vladin program ,,Evro PODGORICA – Minimalna zarada u iznosu od 450 eura, te prosječna od 700 eura, nova je realnost zaposlenih u Crnoj Gori od 1. januara. Poresko opterećenje troškova rada smanjeno je sa 39 na 21 odsto ukidanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje, a taj novac poslodavci će morati da preusmjere na zarade radnika. Hoće li se to u praksi primijeniti, te je li program ,,Evropa sad“, kojim je ministar finansija Milojko Spajić nadigrao parlamentarnu većinu, potencijalno rješenje ili problem za crnogorsku ekonomiju, različito komentarišu sagovornici Pobjede, među kojima su poslodavci, sindikalci, političari, NVO aktivisti i analitičari.

- Program ,,Evropa sad“ pripremljen je naprečac, bez dovoljno temeljnih analiza i širokih konsultacija, što može ugroziti sprovođenje važnih ciljeva koje on deklarativno ima. Pogotovo su neuvjerljive projekcije prihodne strane, a nijesu dovoljno sagledani svi uticaji koje program može da ima - primjer finansiranja opština koje je u početku Ministarstvo sasvim previdjelo može biti samo jedan u nizu. Fazni pristup sprovođenju ovako krupnih reformi je bio oprezniji i bolji put, ali program je sada stvarnost i moramo pratiti kako će se sprovoditi - kaže istraživač javnih politika u Institutu alternativa Marko Sošić.

Zabluda ili prečic Fazni pristup sprovođenju ovako krupnih reformi je bio oprezniji i bolji put, ali program je sada stvarnost i moramo pratiti kako će se sprovoditi, kaže Marko Sošić.

Program ,,Evropa sad“ je prvi ozbiljan pokušaj u novijoj istoriji da se fokus javnosti izmjesti sa besciljnih aktuelnih političkih podjela na realne životne probleme, kaže Predrag Drecun, dok Petar Ivanović upozorava na nerealno postavljene prihode

Srđa Keković

SIVA EKONOMIJA

Osim povećanja minimalca i smanjenja dažbina, dio programa ,,Evropa sad“ su reforme koje u sistem uvode neoporezivi dio zarade do 700 eura bruto, povećanje poreza na dobit, te oduzimanje nezakonito stečene imovine. Sve to uključeno je u budžet za 2022. godinu, težak 2,46 milijardi eura.

Vladi je parlamentarna većina ograničila zaduženje sa planiranih 500 na 70 miliona eura za pokrivanje fiskalnog deficita, a amandmanima izazvala preraspodjele sredstava, što je otežalo ostvarenje budžeta i učinilo izvjesnim njegov rebalans.

– Kakav god da je budžet za 2022. godinu, on je samo plan i u narednom periodu biće najvažnije blagovremeno i temeljno praćenje njegovog izvršenja, prikupljanja prihoda i potrošnje. Zbog izuzetno rizičnih mjera koje budžet nosi moramo imati tačne informacije na mjesečnom nivou kako bismo bili u stanju blagovremeno reagovati usljed problema i stoga je važno da Ministarstvo finansija bude ažurno i transparentno u ovom pogledu, kao i da započne sa praksom formalnog izvještavanja Skupštine o izvršenju budžeta, koju do sada nijesmo imali smatra Sošić.

U Uniji slobodnih sindikata ističu da su od prvih najava snažno podržali program ,,Evropa sad“ jer je bio neophodan za povećanje standarda i zaustavljanje odliva radne snage.

- Podržali smo ga i jer se dominantno zasniva na mjerama koje smo godinama unazad predlagali, a one se odnose na efikasnu i nepristrasnu naplatu poreza i doprinosa, uvođenje u legalne tokove 40.000 zaposlenih koji rade na crno, suzbijanje sive ekonomije, povećanje poreza na dobit pravnih lica, progresivno oporezivanje zarada… Za nas je program održiv pod uslovom da institucije sistema profesionalno i neselektivno odrade svoj posao - kaže generalni sekretar Unije Srđa Keković.

Na pitanje koliko im se radnika žalilo na smanjenje radnog vremena i eventualni otkaz zbog povećanja minimalca, Keković odgovara da su imali sporadične anonimne dojave da poslodavci pokušavaju da iznađu rješenja kako da zaobiđu nametnute obaveze.

– To je očekivana pojava, a država ima

Milojko Spajić

dosta mehanizama u pozitivnim propisima da u startu to suzbije. Ovdje se moram ograditi i reći da ima dosta društveno odgovornih poslodavaca kojima će ove mjere, konačno, makar malo suzbiti nelojalnu konkurenciju kada su u pitanju troškovi rada – rekao je Keković.

Da će održivost programa zavisiti od striktnog sprovođenja svih mjera smatraju i u Uniji poslodavaca, u kojoj, prema riječima savjetnika za pravne poslove Filipa Lazovića, očekuju da će se smanjenje troškova rada pozitivno odraziti na tržište i zapošljavanje.

– Važno je da u fokusu pažnje u periodu pred nama bude održivost mikro i malih preduzeća u manje razvijenim djelovima Crne Gore, a naročito onih koje posluju u sektorima koji su prepoznati po niskom nivou zarada, za koje ,,Evropa sad“ neminovno znači, u većoj ili manjoj mjeri, povećanje troškova poslovanja – naglašava Lazović, dodajući da do sada nijesu imali značajnije najave poslodavaca koji

isplaćuju zarade niže od 350 eura da će doći do smanjenja broja radnika zbog povećanja minimalca.

POSLODAVCI OPTIMISTIČNI

Poslodavci koji su pristali da javno komentarišu vladinu poresku reformu Pobjedi su kazali da pozitivno ocjenjuju napore da se stvore uslovi za bolji život građana.

- Najava povećanja zarada i smanjenja opterećenja na rad je rezultirala podizanjem nivoa optimizma u velikom dijelu tržišta, što u ekonomskoj praksi i teoriji ne treba zanemariti. Ono što je važno je sveobuhvatno pratiti makroekonomske parametre, moguće prijetnje i šanse za ostvarenje plana kratko je ocijenio izvršni direktor Erste banke i predsjednik Upravnog odbora Udruženja banaka Aleksa Lukić i pozdravio ideju koju nosi program ,,Evropa sad“.

Izvršni direktor Crnogorskog Telekoma Stjepan Udovičić kaže da će više neto plate rezultirati višom kupovnom

moći građana, što može dovesti do rasta domaće ekonomije.

– Kao privatna kompanija, podržavamo programe smanjenja poreza i parafiskaliteta, kao i pojednostavljivanje uslova poslovanja, i nadamo se da će se sa takvim programima i nastaviti.

Jasno nam je da ,,Evropa sad“, kao i svi drugi programi reformi, ima rizične djelove koji u ovom trenutku nijesu potpuno jasni. Te nejasnoće, ipak, ne treba da budu prepreka za implementaciju promjena, već u tom dijelu treba ostati fleksibilan i program uskladiti tokom i nakon implementacije osnovnih mjera, u mjeri u kojoj se to pokaže potrebnim – istakao je Udovičić, koji vjeruje da će donosioci odluka imati sluha za povratne informacije koje budu dobijali od građana i privrednika.

Vlasnik kompanije Franca, koja ima 1.200 zaposlenih, Hilmija Franca tvrdi da se povećanje minimalca neće negativno odraziti na njihovo poslovanje jer su do sada imali prosječnu platu između 320 i 340 eura.

Reformisati način kandidovanja i odabira kapitalnih projekata Sošić ukazuje da se mora reformisati način na koji pripremamo, kandidujemo, ocjenjujemo, biramo i sprovodimo kapitalne projekte, kao i kako se o njima izvještava. U kapitalni budžet za 2022. godinu uvrštena su 302 projekta, od čega je 117 novih, a finansiraju se sa ukupno 248 miliona eura.

- Veliki broj projekata u ograničenom budžetu nipošto ne znači kvalitet, već samo dodatni problem za dvije uprave koje ih sprovode, koje ne

uspijevaju da se izbore ni sa mnogo manje projekata. Očekujem da u 2022. godini Vlada konačno posveti pažnju ovom dijelu planiranja budžeta i da ćemo u sljedećem budžetu imati mnogo manje projekata, ali da će oni biti bolje pripremljeni i imati veće šanse da se sprovedu u djelo navodi Sošić.

On naglašava da je krupni sistemski problem usvajanje važnih zakona koji nemaju dovoljno precizne pro-

cjene koštanja.

- Poslanici pogotovo moraju pronaći ravnotežu između ispunjenja svojih programskih ciljeva i održivosti javnih finansija. Moraju uložiti temeljan napor da, kada se nešto predloži, znamo koliko nas to nešto može koštati u najgorem slučaju, što je preciznije moguće. Za sada, ni kapaciteti Vlade za tako nešto nijesu na zavidnom nivou, a Skupština ih nema uopšte - zaključuje Marko Sošić.

Marko Sošić

– Kod zarada od 320 eura bićemo u malom minusu, ali to je za nas prihvatljivo jer povećanje plata zaista vidimo kao način zaustavljanja odlaska ljudi iz zemlje.

Mi koji poslujemo na sjeveru posebno imamo problem sa radnom snagom koja masovno odlazi u inostranstvo, mahom u Njemačku. Njih vrbuju lobisti kompanija naših ljudi u inostranstvu. Mislim da će nas mjere predviđene programom „Evropa sad“ relaksirati, po prvi put se dešava da se poslodavci oslobađaju dadžbina. Mi tu ne dobijamo ništa novčano, ali dobijamo zadovoljnije radnike – naveo je Franca.

BLIJEDE RASPRAVE

Ekonomskog analitičara Predraga Drecuna raduje činjenica da će usvajanjem programa ,,Evropa sad“ početi da blijedi besciljna rasprava o srpskocrnogorskim podjelama.

– Ulazimo lagano u zonu zrelih društava, mada još daleko od cilja. Očekujem da ovo bude i prečica ka EU. Prognoziram da bi prije kraja redovnog mandata Vlade mogli da budemo na pragu EU. Neće EU primiti nijednu članicu koja ima minimalnu mjesečnu zaradu jednaku satnici nekog advokata sa Zapada. Ovako se makar malo primičemo. A kako inače zadržati omladinu da ostane ovdje, ako ne pristojnijom zaradom – kaže Drecun, ocjenjujući da će ,,Evropa sad“ donijeti političku korist autorima, ali i da je pravo da bude tako jer su imali hrabrosti da prvi uđu u ozbiljnu reformu.

Ekonomija

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

11

opa sad“, koji od 1. januara donosi uvećanje minimalca na 450 eura

ca do EU

ANKETA KOLAŠIN

PODGORICA Dževdet Pepić: Naravno da podržavam program ,,Evropa sad“, ali je pitanje koliko je on održiv. Smatram da je to u ovom trenutku populistički pokret i da se neka ekipa sprema da napravi partijsku organizaciju. Sa druge strane, mislim da program može da bude održiv jer će veća primanja dovesti do veće potrošnje, što je veoma dobro. Nadam se da će program uspjeti, ali smatram da se sa njim malo zakasnilo.

Drecun: Zadužuju se danas svi Drecun smatra da nije dramatično to što je budžet za 2022. godinu izmijenjen u odnosu na predloženi, ali može poslužiti kao izgovor Vladi da se dodatno zadužuje.

– Zadužuju se danas svi. Vjerovatno ćete se šokirati kad pročitate da je 40 odsto ikad štampanih američkih dolara (period od 237 godina) štampano tokom 2020. i 2021. godine. Ne vidim ništa tragično da se zadužimo za realne projekte, za jačanje naše realne ekonomije, za eliminaciju deficita hrane i energije. U tom pravcu Vlada mora da djeluje. Mi urgentno moramo da smanjujemo spoljnotrgovinski deficit– poručuje Drecun.

On navodi primjer Evropske komisije koja je nedavno donijela odluku da se u prvoj polovini 2022. zaduži 50 milijardi eura, kako bi osigurala prisutnost na tržištu i članicama pomogla u oporavku od pandemije.

Milan Lakićević: Kada znamo šta je sve ova vlada uradila i radi u pogledu državnih interesa Crne Gore, ni program ,,Evropa sad“ ne možemo izmjestiti iz tog konteksta. Svjesni smo teške ekonomske situacije na globalnom nivou, pa je pitanje koliko najave jednog ministra mogu biti realne i održive. Na jednoj strani se kratkoročno dobije 100 eura više u porodičnom budžetu, a na drugoj strani se zaduživanjem ekonomski iscrpljuje Crna Gora. Kada se izgubi ekonomsko dostojanstvo, onda tu nema dobra ni za državu, ni za građane. Sve lijepe priče traže opreznost, pa i ova.

Nataša Marić: Kao maloj preduzetnici, kojoj firma posluje manje od dvije godine, nije mi jasno kako će se program ,,Evropa sad“ primijeniti na naše preduzeće, koje se na neki način bavi turizmom. Zbog uticaja kovida, posao nam je opao i poslovanje nije na očekivanom nivou, tako da ne znam na koji ću način moći plaćati obaveze prema državi kad se uveća zarada. Pitanje je da li će mali biznisi opstati jer smo 30 godina slušali da će privreda počivati na malim i srednjim preduzećima. Sad ne znam na koji

način ćemo opstati mi mali i da li ćemo se ugasiti.

Hamdo Feratović: Normalno je da podržavam program ,,Evropa sad“. Najavljeno povećanje plata je dobro za radnike.

Ne znam da li će to biti održivo, ali to znaju oni koji će odlučivati o njemu.

HERCEG NOVI Predrag Drecun

Filip Lazović

– Ovaj budžet, ili tačnije program ,,Evropa sad“, je prvi ozbiljan pokušaj u novijoj istoriji da se fokus javnosti izmjesti sa besciljnih aktuelnih političkih podjela na realne životne probleme.

Zato ga smatram izuzetno značajnim dokumentom i apelujem da mu sve strukture daju podršku, i to ne samo glasovima, nego i suštinski, primjenom i poštovanjem svih predviđenih mjera, a ne raznim pozivima da poslodavci miniraju program četvorosatnim radnim vremenom – rekao je Drecun, koji je zadovoljan što su sve stranke, osim DPS-a, u parlamentu podržale rast minimalca.

Sa druge strane, Petar Ivanović (DPS) upozorava da se ekonomija ne zasniva na lijepim željama, obećanjima ili proklamacijama, već na temeljnim ekonomskim principima, koji, ukoliko se naruše, znaju surovo da kazne.

– Program ,,Evropa sad“ predstavlja ,,zabludu sad“ čije će posljedice pogoditi građane kad-tad. Pogodiće privredu, posebno mikro i mala preduzeća kakvih je 92,12 odsto u Crnoj Gori. Pogodiće i javne uprave svih onih gradova koji ne budu po volji sadašnje vlasti – upozorava Ivanović, naglašavajući da Vlada nije smanjila javni dug, te da će se budžetom za 2022. on povećavati, a očekivanim rebalansima biće još veći.

– Predloženi budžet nije ekonomski i razvojni, već populistički. Prihodi su nerealno postavljeni. Planiran je nerealan rast prihoda od poreza na lična primanja. Prihodi od markiranja goriva bili su planirani i za 2021. godinu, ali je cijela godina prošla a da tender nije ni pripremljen, niti objavljen. Proći će najmanje pola godine u 2022. da se završe sve procedure. Tokom rasprave pokazalo se da će i prihodi od akciza biti manji. Prihodi od suzbijanja sive ekonomije procijenjeni su na deset miliona eura, ali nema kalkulacija koje potkrepljuju ovu procjenu.

Uvodi se diskreciono pravo odlučivanja za reprogram poreskog duga i ukidanje kamate na poreska potraživanja, dok se od oporezivanja neprijavljenih priho-

da planira 20 miliona eura. Ovaj proces uključiće i sudske sporove i ne može se završiti u jednoj fiskalnoj godini – tvrdi Ivanović.

Na rashodnoj strani, konstatuje Ivanović, poseban problem predstavlja popunjavanje rupe koja će nastati ukidanjem obaveznog doprinosa za zdravstvo koji ugrožava održivost zdravstvenog sistema za sve građane Crne Gore.

– Vjerujem da će veliki problem predstavljati i isplata uvećanih plata – istakao je Ivanović.

Lider SNP-a Vladimir Joković, koji je podržao budžet, ističe da je poreska reforma koja slijedi vrlo ambiciozna, te da su je građani dobro primili jer im se nude veće plate. Pitanje je, naglašava, hoće li biti moguće da svi poslodavci i država ispoštuju drastično povećanje cijene rada na osnovu ovako slabašne ekonomije.

- Radujem se uspjehu programa ,,Evropa sad“ i prvi ću čestitati svima ukoliko se to desi, ali ako ne uspije biće to veliki šok za sve - upozorava Joković.

On kaže da treba vidjeti koliko je ukupno bilo zaposlenih 1. decembra 2021. i koliko će ih biti u aprilu 2022.

- Ako u aprilu dođemo u situaciju da imamo manje zaposlenih, biće to problem. Nesumnjivo će poteškoće imati poslodavci sa malim radnjama i prometima, taksi udruženja, frizerski saloni, agencije za obezbjeđenje... Izračunao sam da će preduzeću na sjeveru koje ima 50 radnika sa minimalnom platom trebati 91.800 eura neto dobiti da isplati godišnje povećanje zarada, dok prihodi treba da im porastu za 460.000 eura precizirao je Joković.

IMPROVIZACIJA

Atmosfera koja je pratila izradu Zakona o budžetu za 2022. godinu, amandmani teški nekoliko stotina miliona, vladino odustajanje pod pritiskom poslanika od zaduženja od 1,4 milijarde eura, za Damira Šehovića (SD) predstavlja institucionalnu i svaku drugu improvizaciju.

- Vlada sa više nego poraznim ekonom-

Dragan Lepetić: Na prvi pogled plan izgleda prihvatljivo jer obećava skoro duplo povećanje minimalca, a sa druge strane predviđa se manje povećanje većih plata. Ide se ka ujednačavanju zarada. Minimalna plata će biti 450 eura, a sudija će dobiti samo 70 eura veću platu. Crnogorska ekonomija ne može to da isprati, nema proizvodnje, nema dovoljno sticanja nove vrijednosti i sve se zasniva na turizmu, a to znači da će biti novih zaduživanja, što bi bilo srljanje u propast i vodilo u dužničko ropstvo.

Ljudi vole da im se povećaju plate jer žive od danas do sjutra.

Sve asocira na to da je smisao plana ,,Evropa sad“ da se podrži Vlada i kupi vrijeme.

skim rezultatima, koja je odavno bez podrške u parlamentu, nema kredibilitet ni legitimitet da predlaže bilo šta, a posebno ne potpuno preslaganje javnih finansija koje je sama dovela pred slom, baš kao ni poresku reformu koja se državi može vratiti kao bumerang ukoliko nije adekvatno osmišljena - smatra Šehović.

On vjeruje da smo svi saglasni da je potrebno povećati minimalnu cijenu rada, zarade u javnom sektoru i penzije, ali i smanjiti poresko opterećenje

Željko Radunović: S obzirom na to da se bavim umjetnošću, a ne ekonomijom ne mogu da ulazim u detaljne analize. U svakom slučaju, apsolutno sam za sve što bi moglo da donese boljitak građanima i iskreno se nadam da su stručnjaci dobro proračunali da li je održiv program ,,Evropa sad“. Ne vjerujem da bi ulazili u nešto hazarderski. Dugi niz godina nije bilo povećanja plata. Iskreno se nadam da će sve to biti u redu, a ako ne uvijek sve može da se popravi.

BIJELO POLJE Vehbo Čoković: Projekat ,,Evropa sad“ je od velikog značaja za građane i ocijenjen je od EU kao pozitivan. Bez obzira na partijske razlike i politička nadmetanja, trebalo je da bude jednoglasno usvojen u Skupštini. Očekujem da se sada zaustavi migracija.

Do sada je Crnu Goru napustilo više od 86.000 građana. Da se plan nije usvojio, očekivalo bi nas novo raseljavanje čime bi naša država ostala bez mlade radne snage i intelektualaca, što bi bio njen fijasko.

na rad i uvesti progresivno oporezivanje dohotka, dobiti i imovine, kako bi oni koji zarađuju više plaćali veći porez, ali ne sa prstom na čelo i ne bez ozbiljnih ekonomskih analiza.

- Jer bi se u suprotnom lako moglo desiti da neodmjereno povećanje minimalne zarade dovede do gašenja značajnog broja mikro preduzeća, a neodrživ rast plata, penzija i socijalnih davanja, ugrozi mogućnost njihove redovne isplate - tvrdi Šehović.

Zdenka Popović (Demokrate) vje-

ruje da je ,,Evropa sad“ održiva pod uslovom da svi shvatimo da se zakoni moraju poštovati kako bi se planiranom dinamikom punio budžet.

- Još se nalazimo usred zdravstvene krize i nepoznanica je šta donose dani pred nama. Nevjerovatan je rast cijena energenata, što utiče na porast cijena životnih namirnica i inflacije.

Neravnomjerni regionalni razvoj i loša diverzifikovanost naše ekonomije tjeraju na oprez – zaključila je Popović.

B. DESPOTOVIĆ

12

Ekonomija

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

razgovor: Esad Zaimović, glavni izvršni direktor i predsjednik Upravnog odbora Hipotekarne banke, zadovoljan rezultatima u 2021.

Profit četiri miliona i više od pola milijarde eura depozita

PODGORICA - Hipotekarna banka završiće 2021. godinu sa četiri miliona eura dobiti i 540 miliona depozita, što je rast od 28 odsto i pokazuje porast povjerenja građana prema nama, kazao je Esad Zaimović, izvršni direktor i predsjednik Upravnog odbora Hipotekarne banke, u intervjuu Pobjedi.

On ne očekuje da će u 2022. godini doći do smanjenja kamatnih stopa, već procjenjuje da će se zadržati na visokom nivou.

– Moja lična procjena, zasnovana na dugogodišnjem bankarskom iskustvu, što podrazumijeva i objektivno sagledavanje svih faktora koji utiču na visinu kamatne stope je da nema prostora za generalno sniženje kamatnih stopa. Konkurencija u bankarskom sektoru može uticati na eventualno sniženje kamatnih stopa kod određenih proizvoda, ali svi ostali faktori, prvenstveno rizici, koji utiču na porast kamatnih stopa, su i dalje izraženi tako da će njihov uticaj prevladati i one će se zadržati na relativno visokom nivou – rekao je Zaimović.

POBJEDA: Što je obilježilo poslovanje Hipotekarne banke u godini za nama?

ZAIMOVIĆ: Godinu za nama proveli smo u mjerama pojačanog opreza, prvenstveno zbog nepoznanica prouzrokovanih pandemijom koja još traje i zbog koje se svi polako navikavamo na izmijenjeni režim života i rada. Takve okolnosti, čije trajanje ne možemo sa sigurnošću procijeniti, su nas dodatno podstakle da intenziviramo digitalizaciju svih procesa kojima se može olakšati obavljanje bankarskih transakcija bez dolaska u banku i sa time ćemo nastaviti.

Hipotekarna banka je prethodnih 15 godina, od promjene vlasničke strukture, oprezno pravila planove rasta, prvenstveno zbog ozbiljnog pristupa potencijalnim rizicima, ali smo svake godine te planove premašivali, što je slučaj i sa 2021.

Kao ilustraciju mogu navesti rast depozita. Umjesto 420 miliona eura, koliko smo planirali, Hipotekarna banka završava poslovnu godinu sa 540 miliona depozita, što je rast od 28 odsto i po tom pokazatelju odskačemo od svih banaka u sistemu. To tumačimo kao porast povjerenja građana i privrede u Hipotekarnu banku, što pojačava našu odgovornost prema ukupnom ekonomskom sistemu Crne Gore.

Zaimović ne očekuje smanjenje kamata, a za projekat „Evropa sad“ kaže da su prevagnuli politički argumenti, a ne stav struke

U moratorijumu bilo 140 miliona eura kredita POBJEDA: Koliko je klijenata Hipotekarne banke iskoristilo pravo na moratorijum od početka pandemije?

ZAIMOVIĆ: Korišćenje moratorijuma je bila jedinstvena mjera CBCG koja je omogućila građanima, preduzetnicima i kompanijama da bez posebnog obrazloženja ,,zamrznu“ dospjeće obaveza na tri mjeseca. To je pravo u našoj banci iskoristilo 7.000 građana i hiljadu kompanija, a ukupan iznos kredita u moratorijumu je bio 140 miliona eura, 60 odsto našeg kreditnog portfolija. Iako je ovo mogao biti izazov za upravljanje likvidnošću i pogoršavanje procenta kredita u kašnjenju, zahvaljujući kontinuirano visokoj likvidnosti i dobroj kreditnoj politici savladali smo ovaj izazov.

Pandemija je ostavila veliki trag na poslovne rezultate kompanija, prvenstveno zbog poremećenih tokova gotovine, što neminovno izaziva i pogoršanje boniteta klijenata, slično je i sa fizičkim licima. Kao Udruženje banaka, uz podršku CBCG, trudili smo se da nađemo model koji će olakšati finansijsku poziciju klijenata, imajući u vidu probleme sa kojima su se suočili tokom pandemije.

Srećna okolnost ove godine je bila relativno uspješna turistička sezona, uprkos svim ograničenjima i posljedicama koje je povećana frekvencija gostiju imala na zdravstveni sistem Crne Gore.

Esad Zaimović



Očekujemo veću tražnju za našim akcijama, kako kroz sekundarnu trgovinu tako i kroz eventualno nove emisije, naročito nakon očekivane Skupštine akcionara naredne godine na kojoj se planira usvajanje dividendne politike banke

Od događaja koji su obilježili godinu za nama istakao bih i završetak procesa AQR, tj. nezavisne procjene kvaliteta aktive banaka, koja je rađena po standardima ECB, a kojom su sve banke dobile potvrdu ispravnosti svog rada, dok je procenat izdvajanja dodatnih rezervi kod Hipotekarne banke dvostruko bolji od prosjeka bankarskog sistema Crne Gore.

Politika kreditiranja je ostala standardna i tu smo takođe premašili plan. U kreditiranju smo bili fokusirani podjednako prema građanima i preduzećima, sa akcentom na urednost u otplati, pa smo za rezultat imali nizak procenat kredita u kašnjenju. Svega 2,2 odsto od ukupnog portfolija su krediti koji kasne duže od 90 dana na 30. septembar 2021. godine, što je i smanjenje u odnosu na kraj 2020. kada su iznosili 2,39 odsto.

POBJEDA: Sa kakvim poslovnim rezultatom završavate godinu?

ZAIMOVIĆ: Poslovni rezultat na kraju ove godine će biti

četiri miliona eura i u skladu je sa našom politikom, koja podrazumijeva da svake godine određeni dio profita ulažemo u rezerve banke koje će se ove godine povećati za oko 2,5 miliona. Podsjećam da svih prethodnih godina nijesmo isplaćivali dividendu akcionarima, od kojih je 90 odsto iz Italije, već je sva dobit korišćena za povećanje kapitala banke čime se dodatno snažio naš potencijal.

POBJEDA: U decembru ste isplatili vlasnike obveznica banke, hoćete li skorije kreirati nove finansijske instrumente?

ZAIMOVIĆ: Hipotekarna banka, kao jedan od ključnih učesnika na tržištu kapitala u Crnoj Gori, je 2014. godine emitovala prvu seriju obveznica od deset miliona eura na rok od sedam godina, a početkom decembra, u skladu sa prospektom, više od 100 vlasnika su dobili novčana sredstva. Važno je istaći da je Hipotekarna banka prva i jedina banka u Crnoj Gori koja je iskoristila mogućnosti pojačavanja kapitala kroz kreiranje subordiniranih obveznica. Kao jedan od ciljeva koje smo postavili bio je i razvoj tržišta kapitala, pa os-

tvareni promet od sedam miliona eura na sekundarnom tržištu u periodu od sedam godina, predstavlja najbolju potvrdu da smo u tome uspjeli.

Sredinom decembra smo realizovali i registrovali četvrtu seriju subordiniranih obveznica od pet miliona eura, sa rokom dospjeća od sedam godina i uz godišnju kamatu od 4,5 odsto. Interesantno je da smo prilikom pripremanja te zatvorene emisije imali značajno veću tražnju od emitovanih pet miliona eura, što govori da su nas investitori prepoznali kao sigurnog emitenta, a naše obveznice kao profitabilnu investiciju.

Podstaknuto velikim interesovanjem naših klijenata za obveznice, rukovodstvo banke je odlučilo da i akcije banke učini atraktivnijim za trgovanje i dostupnijim za male investitore. Skupština akcionara je izvršila usitnjavanje akcija u iznosu od 1:100, pa će nominalna vrijednost akcije Hipotekarne nakon završetka korporativnih aktivnosti iznositi nešto iznad pet eura.

Očekujemo veću tražnju za našim akcijama, kako kroz sekundarnu trgovinu tako i kroz eventualno nove emisi-

je, naročito nakon očekivane Skupštine akcionara naredne godine na kojoj se planira usvajanje dividendne politike banke, čime bi i same akcije dobile dodatnu vrijednost.

POBJEDA: Kakva je Vaša ocjena programa ,,Evropa sad“?

ZAIMOVIĆ: Svjedoci smo žustre polemike oko ovog programa, prvenstveno u Skupštini, donekle i u medijima i na društvenim mrežama. Fokus je usmjeren na povećanje minimalne cijene rada, dok se rijetko mogu čuti komentari stručne javnosti oko potencijalnih rizika ukoliko se ne ostvare projekcije na prihodnoj strani budžeta.

Utisak je da su prevagnuli politički argumenti za prihvatanje ovog seta mjera, nije se puno pažnje posvetilo preporukama MMF-a da bi projekat trebalo sprovoditi fazno i da bi se trebalo sačekati sa trošenjem dok se ne ostvari adekvatna realizacija očekivanih prihoda. Ostaje da sačekamo šta će donijeti naredni mjeseci, veoma je izvjesno da ćemo se morati dodatno zaduživati, što može povećati pritisak na ionako opterećene finansijske tokove naše države.

POBJEDA: Je li Vama pri-

Nastavlja se ukrupnjavanje tržišta POBJEDA: Šta mislite o ukrupnjavanju bankarskog tržišta koje je nastavljeno u godini za nama?

ZAIMOVIĆ: Ukrupnjavanje bankarskog tržišta, pod kojim se podrazumijeva spajanje postojećih banaka, nije rezultat pojačanog interesa investitora za bankarsko tržište Crne Gore, prije bih rekao da su posljedica nekih drugih odluka. U slučaju Sosijete ženeral, bila je njihova odluka da napuste tržište Crne

Gore, dok je prodaja Komercijalne banke u Crnoj Gori posljedica odluke Vlade Srbije, kao većinskog akcionara, da proda Komercijalnu banku u Beogradu.

U narednom periodu je moguće i dalje ukrupnjavanje bankarskog sektora, ali prvenstveno zbog otežanih uslova poslovanja i dodatnih regulatornih zahtjeva, što će podstaći banke sa limitiranim kapitalom da kroz spajanje postignu održiviji model poslovanja.

hvatljivo da banke naplaćuju porez za podizanje gotovine pravnim licima?

ZAIMOVIĆ: U pokušaju da se balansira prihodna i rashodna strana budžeta, predlagači ovog programa su posegnuli za setom dodatnih opterećenja na privredu, u konkretnom slučaju su planirali da se evidencija i naplata poreza na podizanje gotovine delegira na poslovne banke.

Udruženje banaka se već negativno odredilo prema ovoj inicijativi iz nekoliko razloga, od kojih su ključni da banke nijesu konsultovane, tehnički je to kompleksno, a nije prirodno da banke rade posao Uprave prihoda. Poseban je aspekt da li ovakve mjere doprinose olakšavanju poslovanja i da li su svojstvene otvorenim ekonomijama.

POBJEDA: Bili ste jedan od predstavnika poslovne zajednice na nedavnom sastanku sa izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom. Koje su glavne poruke o investicionom ambijentu u Crnoj Gori?

ZAIMOVIĆ: Koristim priliku da izrazim zahvalnost Ambasadi SAD što sam bio u prilici da prisustvujem razgovoru sa uvaženim predstavnikom američke administracije.

Stekao sam utisak da gospodin Eskobar, pored političkog angažmana, prepoznaje značaj ekonomije i podrške biznisu, kao jedan od pravaca daljeg snaženja Crne Gore i njenog bržeg približavanja EU. Ohrabrila nas je njegova inicijativa da kroz Američku privrednu komoru posreduje u intenziviranju komunikacije između Vlade i poslovne zajednice u Crnoj Gori. B. D.

Društvo

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

BROJKE I DALJE RASTU: Preminulo šest osoba, samo u Podgorici aktivan 3.591 slučaj Šest pacijenata je preminulo do juče u 15 sati, a registrovano je 1.747 novih slučajeva korona virusa, na osnovu analize 5.169 uzoraka – podaci su Instituta za javno zdravlje.

Ovo je već treći dan da je broj zaraženih rekordan od početka epidemije, a veoma je visok i udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih - 33,79 odsto. Prijavljen je oporavak 129 osoba.

Najviše novih slučajeva je otkriveno u Podgorici 913, slijede Kotor sa 119, Nikšić 115, Cetinje 102, Tivat 77, Budva 76, Bar 68, Herceg Novi 68, Berane 46, Bije-

Rekordnih 1.747 novih infekcija lo Polje 30, Danilovgrad 26, Pljevlja 23, Kolašin 21, Ulcinj 16, Mojkovac 11, Rožaje 11, Tuzi devet, Andrijevica sedam, Žabljak četiri, Petnjica tri, Plužine dva.

Tokom jučerašnjeg dana IJZCG je prijavljeno šest smrtnih ishoda povezanih sa SARS-CoV-2 infekcijom iz sljedećih opština: Podgorica (tri), Danilovgrad ( jedan), Herceg Novi ( jedan) i Nikšić

( jedan). Među preminulima najmlađi je imao 44, a najstariji 88 godina.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 2.407.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 7.187. Samo u Podgorici ih

ima 3.591.

U Kotoru je trenutno 567 slučajeva, Nikšić ima 451, Cetinje 445, Tivat 328, Bar 321, Budva 305, Herceg Novi 227, Berane 200, Danilovgrad 166, Bijelo Polje 143, Pljevlja 113, Kolašin 78, Ulcinj 71, Mojkovac 49, Tuzi 37, Andrijevica 31, Rožaje 26, Žabljak 13, Šavnik 10, Petnjica i Plav po pet, Plužine četiri i Gusinje jedan slučaj. R.D.

ALARmAnTnA SITUAcIJA U BOLnIcI mELJInE: Fond za zdravstvo im duguje 370.000 eura

Osipa se kadar, ukinuto post kovid liječenje...

HERCEG NOVI - Fond zdravstva duguje Bolnici Meljine, zaključno sa novembrom, 220 hiljada eura.

Finansijska situacija u toj privatnoj zdravstvenoj ustanovi je alarmantna jer iz sopstvenih prihoda ne mogu obezbijediti sredstva za plate. Direktorica dr Olivera Elez je istakla da su do sada uspjevali da isplaćuju zarade zaposlenima sa minimalnim zakašnjenjem. Međutim, početak 2022. godine ovoj zdravstvenoj ustanovi donosi veliku neizvjesnost.

- Sa desetak dana zakašnjenja smo isplatili novembarsku platu, imamo obezbijeđena sredstva u Fondu i za decembarsku platu, kao i za pojedine troškove koje imamo, ali uplate iz Fonda kasne i kod njih imamo veći dug. Zaključno sa novembrom dug je 220.000 eura, a kada se tome doda i decembarska faktura, biće oko 370 000 eura – kazala je dr Elez.

Bez uplate Fonda Bolnica Meljine ne može iz sopstvenih prihoda obezbjediti neophodna finansijska sredstva.

- Osnovni izvor finansiranja je ugovor prema Fondu zdravstva Crne Gore, preko kojeg pružamo usluge liječenja za hitne slučajeve, kao i za liječenje građana Herceg Novog, ali i ostalih građana koji se zateknu na teritoriji naše opštine. Ta sredstva su nedovoljna, s obzirom na to da su cijene Fonda zaista minimalne za pokrivanje usluga. Zato smo u stalnom deficitu i da obezbijedimo sredstva ali i zarade zaposlenima – objašnjava dr Elez.

Finansijska neizvjesnost dovela je do dodatnog osipanja kadra, te je dovedeno u pitanje funkcionisanje bolnice a bili su prisiljeni i da ukinu post kovid program.

- Posebno je ugroženo interno odjeljenje koje ne može da obezbijedi redovnu smjenu,

13

Nakon godinu od kupovine biznismen Veselin Mijač odlučio

Dnevne novine više ne postoje PODGORICA - Dnevne novine su danas objavile posljednje izdanje i nakon 10 godina napustile crnogorsku medijsku scenu.

List koji je tačno prije godinu kupio biznismen Veselin Mijač je ovim novogodišnjim trobrojem prestao da postoji. Menadžment je juče obavijestio poslovne partnere da je nad preduzećem Dnevne novine d. o. o. pokrenut postupak stečaja i da se svi aktuelni ugovori po

sili zakona raskidaju.

Osnovane su 2011. godine, a od 2013. do 2020. godine su bile u vlasništvu Media Nea, biznismena Petrosa Statisa. Tada ih kupuje grupacija Savana koju posjeduje Mijač.

Tokom 2021. godine uloženo je u pokretanje portala i u redizajn lista. Prilikom kupovine je najavljeno i pokretanje televizije sa nacionalnom pokrivenošću.

U vlasništvu Veselina Mijača u Crnoj Gori su hotel ,,Ramada“, Mall of Montenegro i zgrada Europointa u Podgorici, te nedavno otvoreni hotel ,,Zeta“ u Danilovgradu.

R. D.

Ministarstvo finansija i socijalnog staranja detaljno istražuje rad centara za socijalni rad

Mašovići sa djecom na protestu u Pljevljima

Bolnica u Meljinama

dr Olivera Elez

iako su tehničari radili i po 24 sata, ali to je više postalo neodrživo. Bili smo prinuđeni da obustavimo post kovid program tokom kojeg smo primali pacijenete iz bolnica u Kotoru i Baru, na dalje liječenje nakon izlaska iz infektivnog stanja.

To je bilo veoma značajno za ove ustanove jer su mogli da obezbijede nova mjesta za pacijente, ali mi nijesmo više u mogućnosti da obezbijedimo dovoljan broj tehničara za 32 postelje, koliko ima na internom odjeljenu. Moramo da radimo sa smanjenim posteljnim kapacitetom, što je i dovelo do ove odluke, a samim tim je manji broj postelja za liječenje

građana Herceg Novog, kazala je dr Elez.

Smatra da će najavljeno povećanje plata zdravstvenim radnicima u okviru plana „Evropa sad“, dodatno ugroziti rad.

-Nećemo uspjeti da obezbijedimo zarade za postojeći kadar kada dođe do povećanja zarada. Sva odjeljena su u deficitu sa kadrom, stalni konsultanti iz ljekarskog saziva su neophodni jer nemamo ni ljekarskog kadra dovoljno. To je za sada sve nekako i funkcionisalo ali je ovog mjeseca stanje postalo alarmantno. Bojim se da će ova finansijska situacija, već sljedećeg mjeseca da dovede do ozbiljnih problema i možda

i prestanka funkcionisanja bolnice, kazala je dr Elez.

Podsjećamo, nedavno je predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić imao sastanak sa predstavnicima svih zdravstvenih ustanova u našem gradu, a tom prilikom je razgovarano o aktuelnoj situaciji i problemima.

Stečaj u Bolnicu Meljine uveden je prije dvije godine, od kada u ovoj zdravstvenoj ustanovi čekaju da nadležni riješe njihov status i obezbijede izvjesniju budućnost za zaposlene, ali i pruže šansu Novljanima i gostima da zdravstvenu zaštitu i pomoć imaju u svom gradu, u svojoj bolnici. Za januar je odgođeno ročište za uvođenje stečaja i u Meljine kompleks koji je pokrenula Opština Herceg Novi, zbog duga od oko 850.000 eura sa dospjelim kamatama po osnovu poreza na nepokretnost. Kako je nedavno kazao predsjednik hercegnovske opštine – cilj je da se proces objedini, a kompleks bolnice zadrži imovinu na cijelom dijelu kao što je to bilo kada je privatizovana. ŽelJka kontić

Inspektori kontrolišu odluku o razdvajanju brata i sestre Umjesto da djevojčica dobije dom, iz Centra za socijalni rad u Beranama Mašovićima je rečeno da je pronađena druga, podobnija porodica i da će brat i sestra biti razdvojeni PODGORICA – Inspekcijska kontrola centara za socijalni rad koji su se bavili slučajem porodice Mašović iz Pljevalja je u toku i svaka radnja je stopirana – rečeno je Pobjedi iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja.

Bračni par Mašović je usvojio dječaka, a za njegovu sestru, koja se sada nalazi kod njih kao kod hranitelja, je pokrenuo proces usvojenja.

Međutim, umjesto da djevojčica dobije dom, iz Centra za socijalni rad u Beranama Mašovićima je rečeno da je pronađena druga, podobnija porodica i da će brat i sestra biti razdvojeni.

Ta informacija je uznemirila Mašoviće, ali i cijelu crnogorsku javnost, a građani Pljevalja su se i okupili ispred

tamošnjeg Centra za socijalni rad protestujući zbog odluke.

Nakon toga je Ministarstvo finansija i socijalnog staranja naredilo da se obustavi svaka procedura i naložilo formiranje komisije koja će ispitati situaciju.

- Ministarstvo finansija i socijalnog staranja (MFSS) ispituje sve detalje slučaja sistematično i sa svih aspekata. U toku je inspekcijska kontrola centara za socijalni rad, koji su se bavili ovim slučajem.

Uzimajući u obzir najbolji interes djece, MFSS koristi sve svoje ingerencije da se u što kraćem roku postupak okonča – rečeno je Pobjedi iz tog resora.

- Sve je stopirano, kao što smo i najavili, dok se ne preispita postupanje svih nadležnih organa – saopšteno je iz MFSS. J. M.

14

Društvo

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

POVODI: Arheolog Miloš B. Petričević povodom otkrića najstarijeg arheoastronomskog nalaza u Crnoj Gor PODGORICA - Kamen sa vremenskim markerima sunčanog časovnika koje je tokom bronzanog doba uklesao dobar poznavalac kretanja Sunca i Mjeseca, nevjerovatno je otkriće arheologa Miloša B. Petričevića iz oktobra ove godine u masivu Volušnice u Prokletijama.

Preliminarni nalazi ukazuju da je jako sličan najstarijim sunčanim časovnicima na svijetu koji su otkriveni prije nekoliko godina u Ukrajini i vezuju se za stepsku Srubna kulturu.

- U pitanju je ostatak manjeg kamenog bloka koji je svojom zaravnjenom površinom uspravljen u relativno horizontalni položaj što govori o namjeri uspostavljanja preciznih kriterijuma za praćenje kretanja Sunca, tj. mjerenje vremena - kaže Petričević za Pobjedu.

Prema njegovim riječima, na površini kamenog bloka uočljive su oznake časovnog niza, ukupno petnaest (15), koje u vidu lećastih depresija obrazuju takozvanu analematsku elipsu (dnevni otklon Sunca) u čijem središtu se nazire kružni motiv. Tri radijalna utora uočljiva su na arbitrarno određenim stepenima za 16, 18 i 20 sati, što može da ukazuje na period zalaska Sunca u različita godišnja doba...

Svega nekoliko ovakvih sunčanih časovnika sačuvano je u svijetu, a na osnovu analogije preliminarno se prokletijski primjerak može datovati u period, otprilike, 1.500 godina prije nove ere. I pored te činjenice, naučna prezentacija o ovom otkriću gotovo da je prije mjesec prošla „ispod radara“ ovdašnje javnosti, a ukoliko ne bude pravovremene reakcije i konzervacije otkriće bi moglo ubrzo nestati jer je već načeto zubom vremena.

Preliminarni rezultati analize sunčanog časovnika predstavljeni su, naime, početkom decembra na konferenciji „Crna Gora na političkoj i kulturnoj mapi Evrope“ u organizaciji Istorijskog instituta u Podgorici.

- Ovo je bila idealna prilika da naučnoj javnosti predstavim otkriće koje smo držali u tajnosti zbog potencijalne devastacije. U narednim mjesecima moramo oformiti istraživački tim koji će biti u stanju da sprovede istraživanja. Međutim, bez direktne pomoći resornih ministarstava nećemo biti u stanju da sprovedemo planirane aktivnosti jer se radi o visokoplaninskim zonama gdje logistika ima ključnu ulogu u sprovođenju istraživanja – ističe Petričević, koji radi u Centru za konzervaciju i arheologiju Crne Gore.

POBJEDA: Potvrdu značaja otkrića dala je i ruska astrofizičarka koja je opisala slične nalaze iz praistorije. Koliko su slični ovome sa Volušnice i koja im je pretpostavljena funkcija bila?

PETRIČEVIĆ: Sama interpretacija nalaza bila je očigledna, ali u naučnom smislu to nije ni izbliza dovoljno. Arheologija se nužno mora oslanjati na multidisciplinarnost jer arheološki nalazi u većini slučajeva

Praistorijski sunčani č Svega nekoliko ovakvih sunčanih časovnika sačuvano je u svijetu. Na osnovu analogije preliminarno se prokletijski primjerak može datovati u period otprilike 1.500 godina prije nove ere. I pored te činjenice, naučna prezentacija o ovom otkriću gotovo da je prije mjesec prošla „ispod radara“ ovdašnje javnosti, a ukoliko ne bude pravovremene reakcije i konzervacije otkriće bi moglo ubrzo nestati jer je već načeto zubom vremena

Petričević pored kamena časovnika na Prokletijama

nijesu dovoljni sami po sebi.

Analizirajući radove koji se odnose na arheoastronomiju brzo sam shvatio da sam u velikom problemu što se tiče eventualnih direktnih analogija. Ne postoji puno radova, odnosno nalaza horizontalnih časovni-

ka koje sa sigurnošću možemo pripisati praistorijskim epohama. Stoga, nemjerljivu pomoć i vrlo važna pojašnjenja koja se odnose na konstruisanje analematskog horizontalnog časovnika pružila mi je Larisa Vodolažskaja sa Južnog

federalnog univerziteta u Rusiji sa kojom ću ubrzo objaviti preliminarne rezultate naših istraživanja.

U najkraćim crtama, vizuelna šema za mjerenje protoka vremena koja je otkrivena na površini kamenog bloka u Pro-

kletijama svjedoči o izvjesnom poznavanju principa akvizicije vremenskih podataka. Njen autor (gnomonist) nesumnjivo pokazuje određeno znanje o konstrukciji analematskog časovnika, odnosno posjedovanju znanja o postupcima

mjerenja i praćenja astronomskih pojava. Definisanjem osnovne vremenske jedinice nižeg reda (čas) omogućeno je dnevno mjerenje vremena.

Utori u vidu radijalnih linija nesumnjivo određuju granice važnih vremenskih trenutaka, odnosno ciklusa. Pošto se utori nalaze na arbitrarno određenim časovnim stepenima za 16 h, 18 h i 20 h časova pretpostavljamo da najvjerovatnije označavaju vrijeme zalaska sunca za vrijeme zimske kratkodnevice (zimski solsticij), u vrijeme ravnodnevice (ekvinocij), odnosno zalazak sunca za vrijeme ljetnje dugodnevice (ljetni solsticij). Analizirana vremenska šema potencijalno omogućava okvirno praćenje smjene godišnjih doba što je u suglasju sa konceptom „Starog kalendara“ koji u svojim antropografskim istraživanjima Prokletija navodi Branimir Gušić.

POBJEDA: Kako je uopšte došlo do otkrića, gdje je Gušić u cijeloj priči i kako se njegov kalendar uklapa u koncept stočarstva baziranog na izdizanju od bronzanog doba do danas?

PETRIČEVIĆ: Zahvaljujući vrijednim informacijama koje nam saopštio Ilijaz Duraković iz Gusinja, locirali smo analematski sunčani časovnik početkom oktobra ove godine.

Koristim ovu priliku da mu se zahvalim na nesebičnoj pomoći i razumijevanju koje je iskazao dijeleći sa nama vrlo važne i vrijedne podatke o potencijalnim arheološkim lokalitetima na području Prokletija.

Branimir Gušić je jedna od najznačajnijih ličnosti jugoslovenske antropogeografije.

Njegov rad na prostoru Crne Gore, osobito u visokoplaninskim područjima, dao je i još uvijek daje nemjerljiv doprinos ruzmijevanju običaja sezonskih stočara. Na ovom mjestu želim skrenuti pažnju na njegov rad koji se odnosi na običaje stočarskih zajednica u Prokletijama. Naime, dio podataka koje je u nekoliko navrata prikupljao za potrebe antropogeografskih studija u Prokletijama, odnosi se na tzv. „stari“ kalendar koji je bio u upotrebi na području Malesije. Nažalost, „Kalendar prokletijskih pastira“ u vremenu nakon otkrića nije bio predmet šireg naučnog interesovanja pa se može pretpostaviti da je ova usmena tradicija u međuvremenu iščezla. Apelujem da ukoliko neko od čitalaca posjeduje informacije o Starom kalendaru a željan je da ih podijeli neka me slobodno kontaktira. Važnost kalenda-

Društvo

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

15

ri

časovnik sa Prokletija Kamenom satu curi vrijeme POBJEDA: Gdje se tačno nalazi sunčani sat i u kakvom je stanju?

PETRIČEVIĆ: Kamen sa vremenskim markerima sunčanog časovnika otkriven je na otvorenom, neposredno uz tok obližnjeg potoka u podnožju vrha Maja e Can u masivu Volušnice u Prokletijama.

Na površini sunčanog časovnika konstatovana je ruptura koja je fizički razdvojila stijenu na dva nejednaka dijela istovremeno razarajući površinu

ra, kao sistema računanja vremena, prije svega se ogleda u njegovoj praktičnoj upotrebi.

Kalendar predstavlja usaglašen i ustanovljen sistem praćenja važnih pojava i događaja u godišnjem solarno-lunarnom ciklusu (ravnodnevice, dugodnevice, kratkodnevice kao i različite svetkovine). Važnost računanja vremena ima duboke korijene i u našoj tradiciji, dovoljno je da se podsjetimo tzv. rovaša koji su služili kao sredstvo kalendarske zabilježbe (mjerenje vremena).

Dakle, prema podacima koje je Gušić prikupio u Prokletijama godina je prema Starom malesijskom kalendaru počinjala na dan Sv. Jurja (alb. Shëngjergj), dok je sredinu godine označavao dan Sv. Dimitrija (alb.

Shënmiter). Dva polugodišta trajala su po 180 dana koja su ponovo dijeljena na dva manja vremenska segmenta u trajanju od 90 dana. Sv. Juraj slavio se tri dana, a dan Sv. Dimitrija dva dana pa je ukupan zbir dana u godini iznosio 365 dana.

Vrlo važno je naglasti da je ovo nesumnjivo solarni kalendar koji je pratio položaj Sunca na



Vizuelna šema za mjerenje protoka vremena koja je otkrivena na površini kamenog bloka u Prokletijama svjedoči o poznavanju principa akvizicije vremenskih podataka.

Autor nesumnjivo pokazuje znanje o konstrukciji časovnika.

Analizirana vremenska šema potencijalno omogućava okvirno praćenje smjene godišnjih doba što je u suglasju sa konceptom „Starog kalendara“ koji u svojim antropografskim istraživanjima Prokletija navodi Branimir Gušić

brojčanika. Postoje indicije da horizontalna površina sa časovnim oznakama nije u cjelini očuvana i da je izvorni brojčanik sadržao više časovnih podioka. Na ovo ukazuju pravilne rupture u rubnim djelovima koje su posljedica vertikalnog pucanja stijene.

Na osnovnu zatečenog stanja i položaja stijene nije bilo moguće utvrditi da li je analematski časovnik pronađen u izvornoj poziciji (in situ) u smislu azimutnog položaja u

odnosu na geografski sjever.

Dugotrajna izloženost egzogenim faktorima u uslovima snijega, leda i izraženih temperaturnih kolebanja za posljedicu ima mehaničko trošenje i raspadanje stijene.

Ovaj proces poznat je pod nazivom mrazno razoravanje, što predstavlja najjači faktor fizičkog raspadanja stijena koji se javlja kao posljedica smrzavanja vode u stijenskim pukotinama.

Zato bi se moglo reći da, bez skorije intervencije, prokletijskom časovniku curi vrijeme...

Rekonstrukcija analematske elipse sunčanog časovnika prema Vodolažskoj i Petričeviću

horizontu, pokazujući na taj način da nijesu bili svjesni problema prestupnih godina.

Istraživački rad Branimira Gušića još uvijek daje značajan doprinos naučnom saznanju.

Nijesam mogao pretpostaviti da ću biti u prilici da iskoristim rezultate njegovih istraživanja u interpretaciji novootkrivenih arheoloških nalaza. Stoga, ovaj nalaz sunčanog časovnika sa Volušnice vidim kao svojevrsni omaž naučnom radu Branimira Gušića u Prokletijama.

POBJEDA: E, sad, ako se kazaljka sa „pastirskog sa-

Petričević sa modelom koji je napravio po uzoru na original

ta“ vrati milenijumima unazad: ko je uopšte bio kadar da napravi sunčani časovnik sa Volušnice prije, kako se pretpostavlja, 3.500 godina?

PETRIČEVIĆ: Značaj prokletijskog analematskog časovnika je od neprocjenjive važnosti za razumijevanje naučnog dostignuća praistorijskih zajednica na ovom prostoru. Odgovore na pitanja ko je izradio prokletijski sunčani časovnik, kada i zbog čega u ovom trenutku nije lako dati.

Rijetki arheološki nalazi nam omogućavaju jedino okvirno datovanje ovog nalaza. Imajući

u vidu do sada jedino poznate nalaze analematskih sunčanih časovnika iz tumula Srubna kulture u Ukrajini, možemo zaključiti da gornju hronološku granicu treba vezati za početak srednjeg bronzanog razdoblja na ovom području.

Prema tome, ovaj približni vremenski okvir donekle korespondira sa nepotvrđenim datovanjem petroglifskih predstava na području Volušnice koje se takođe pripisuju bronzanodopskoj epohi.

POBJEDA: Kako će uporednim metodama pokušati da se utvrdi tačna starost sata?

PETRIČEVIĆ: Upored-

ne metode su „tanak led“ u istraživačkom procesu, ali ponekad su jedino dostupno sredstvo, odnosno predstavljaju naučnu nužnost. Kao što sam rekao, okvirno datovanje smo izveli na osnovu sličnih nalaza Srubna kulture i geometrijske podudarnosti analematskih elipsa na kojima se nalaze časovne oznake. Odstupanja su minimalna, a naš naučni rad koji će uskoro biti publikovan do detalja opisuje na koji način je geometrijski razvijena analematska elipsa sunčanog časovnika koja je omogućila fizičko predstavljanje časovnih oznaka, odno-

Otkriće prevazilazi granice Crne Gore POBJEDA: Koje bi mjere trebalo preduzeti da se sunčani časovnik sa Volušnice sačuva?

PETRIČEVIĆ: Ovo je goruće pitanje koje se mora riješiti u što kraćem vremenskom roku angažovanjem nadležnih institucija i resornih ministarstava. Još jednom napominjem, ovo je najstariji arheoastronomski nalaz u Crnoj Gori. Njegova naučna važnost prevazilazi granice Crne Gore i bilo bi neodgovorno i neozbiljno njegovu sudbinu prepustiti pukom slučaju. Neophodno je što prije oformiti multidisciplinarni tim koji će nakon otapanja snijega izvršiti sve neophodne analize i do detalja dokumentovati ovaj vrijedan arheološki nalaz.

Naravno, za formiranje ovako specifičnog istraživačkog tima, koji će raditi u prilično ekstremnim planinskim uslovima neophodno je vrijeme, ali i bezrezervna podrška resornih ministarstava i naših matičnih institucija. O nalazu analematskog sunčanog časovnika obaviješteno je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta dok je Upravi za zaštitu kulturnih dobara podnijeta inicijativa za uspostavljanje zaštite nad potencijalno kulturnim dobrom.

sno mjerenje vremena.

Sa druge strane, moguće je primijeniti određene tehnike koje su sa više ili manje uspješnosti upotrebljavane u datovanju petroglifskih prikaza. Apsolutno datovanje petroglifa još je na nivou teorije i pojedinačnih pokušaja. Kao primjer često navodim metodu tzv. direktnog datovanja petroglifa koja se temelji na mikroskopskoj analizi progresivnog povlačenja (zaobljavanja) ivica utora, tj. trošenja stijene. Datovanje mikroerozijskom metodom zasniva se na utvrđivanju stepena erozije utora na osnovu izvedenog matematičkog modela povlačenja ivica prema kojem je stepen zaobljenosti ivica direktno proporcijalan protoku vremena.

POBJEDA: Uporedo sa sunčanim časovnikom, tu su i novi petroglifi koje ste otkrili?

PETRIČEVIĆ: U bližem, ali i daljem okruženju poznatih petroglifskih prikaza ove godine smo otkrili i dokumentovali nove petroglifske predstave.

Preliminarna analiza govori da su ovi petroglifi mlađi od predstava na Šarenom kamenu, ali bez sumnje imaju izuzetnu naučnu vrijednost. Nadam se i čvrsto vjerujem da ćemo u narednoj godini imati dovoljno sredstava da otpočnemo sa sistematskim istraživanjima u Prokletijama jer kao što vidimo ovdje su sačuvani za arheologiju vrlo važni ostaci.

Igor PERIĆ

16

Društvo

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

NEISPUNJENA OBEĆANJA: Sociolog Andrija Đukanović o rođačkom i političkom zapošljavanju koje nastavlja da slama koncept građanskog društva u kojem svi treba da imaju jednake šanse PODGORICA - Uoči posljednjih izbora, ali i u prethodnim izbornim ciklusima, tadašnja opozicija je svoje kampanje u velikom dijelu bazirala na optužbama prethodne vlasti za nepotizam i partijsko zapošljavanje i obećanjima da će se tome, jednom kada dođe do promjene vlasti, stati na put.

Vrlo brzo nakon promjene vlasti, bili smo svjedoci da se nastavilo sa tom praksom, a posebno su bili intersantni slučajevi pojedinih političara koji su se u prethodnom periodu „kleli“ da nepotizma, jednom kada oni preuzmu kormilo države, neće biti.

A NAKON ZAKLETVE...

Brojni su primjeri da se desilo upravo suprotno. Tako se Žana Praščević-Milačić supruga poslanika i predsjednika Prave Crne Gore Marka Milačića koja je, prema njegovim riječima, „prekaljeni borac i advokat od najvećeg povjerenja“, odmah po formiranju Vlade našla na mjestu v. d. pomoćnice generalnog sekretara Vlade, a već tokom narednog ljeta i na poziciji generalne sekretarke Vlade.

Možda su i najkarakterističniji, a svakako najpoznatiji javnosti, primjeri zaposlenja srodnika poslanika Pokreta za promjene Branka Radulovića, koji se u jednoj televizijskoj emisiji prije oko devet godina kleo „da nikada u životu ne bi rekao svom sinu ili ženi da ih neko zaposli“ i takav pristup nazivao „mizerijom ljudskom“.

Snaha potpredsjednika Pokreta za promjene zaposlena je poslije promjene vlasti kao sekretarka u kabinetu potpredsjednice Skupštine Branke Bošnjak, poslanice iste partije. Njegov sin Đorđe je nakon usvajanja nove sistematizacije Aerodroma Podgorica zaposlen na radno mjesto zamjenika izvršnog direktora kompanije, koje u prethodnoj sistematizaciji nije ni postojalo.

Imenovanje njegove ćerke Ljijane na čelo Kliničkog centra Crne Gore bila je jedna od prvih „dubinskih“ promjena nakon formiranja Vlade u decembru 2020. godine.

STRUČNOST NIJE PREPORUKA

Često se u javnom diskursu čuju opravdanja da je Crne Gora mala zajednica i da svako svakoga poznaje, pa se na taj način relativizuje nepotizam i traži opravdanje za takvo ponašanje.

Koliko je to tačno i jesmo li društvo koje prosto mora funkcionisati na taj način, pitali smo sociologa Andriju Đukanovića koji kaže da Crna Gora jeste „malo“ društvo i da se sigurno mogu desiti situacije da u nekoj instituciji i na nekoj poziciji rade naši prijatelji, poznanici ili rođaci.

- Ali, daleko od toga da ovo što danas imamo na sceni, doduše i što smo imali prethodnih 30 godina, možemo pravdati tom činjenicom. Naime, stvar je u tome da stručnost i

Nepotizam buja, struč više nikog ne zanima

Ne treba apsolutno abolirati ni građane od odgovornosti za ovu katastrofu u kojoj živimo. Oni su pogonsk Oni su, kako im tepaju političari – „obični građani“, smrtonosno oružje u rukama ovakve političke elite. Vid mada je to i sad očigledno, kakve posljedice će nam ovo „oslobođenje“ donijeti, kazao je za Pobjedu socio



Premijer Zdravko Krivokapić je četiri dana uoči Nove godine u jednom televizijskom intervjuu rekao „mi smo oslobodili Crnu Goru“ i poentirao da „sada u njoj nema nepotizma“.

To je kazao nekoliko dana nakon što je Vlada kojom upravlja, na mjesto direktora Nacionalnih parkova postavio čovjeka sa kojim je u bliskim rođačkim vezama nezavisnost nikoga posebno ne zanima – kaže za Pobjedu Đukanović.

On naglašava da se tokom zapošljavanja, vjerovatno, poštuju neki formalni uslovi za određena radna mjesta, ali i da je poznato da i ti „eksperti“ često zažmure na ono što im se naredi ili sugeriše.

- Pa samo ako pogledamo u kavom je stanju naša privreda, obrazovanje, zdravstvo i sve ostale oblasti društvenog života, ne možemo da kažemo da je to rezultat samo nekih objektivnih okolnosti, nego i subjektivnih grešaka, neznanja ili korupcije. Sve to ne bi bilo moguće da na najodgovornijim pozicijama nijesmo imali partijske poslušnike i vojnike.

Očigledno je da se sa političkim zapošljavanjem nastavlja i da se po tome ova vlast ne razlikuje od prethodne – kaže Đukanović.

NA STRANPUTICI

Prema njegovim riječima, svi vidimo da je preporuka za određene pozicije pripadnost političkim partijama vladajuće većine ili bliskost sa članovima Vlade, a nerijetko i bliskost Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- To je opasna stvar i može društvo da odvede na stranputicu, ako već i nije. Nego se mi zavaravamo i izmanipulisani smo nekim trenutnim temama, a naplata za ovakve greške nam stiže kasnije. Političko zapošljavanje i nepotizam su rak rana našeg, a i svakog drugog društva – izričit je Đukanović.

Zdravko Krivokapić

Aleksandar Bulatović

Tokom decembra zabilježen je i jedan od novijih primjera takvog ponašanja kada je, prema pisanju crnogorskih medija koje nije demantovano, supruga ministra ekonomskog razvoja Jakova Milatovića, Milena, imenovana za direktoricu Sektora za finansije i ekonomske poslove u CGES-u (Crnogorski elektroprenosni sistem), koja je na toj poziciji zamijenila Jovana Gošovića,, prijatelja ministra Milatovića, koji sada rukovodi sektorom finansija u još jednoj državnoj kompaniji – Montenegro works.

 Đukanović je kazao da svi vidimo da je preporuka za određene pozicije pripadnost političkim partijama vladajuće većine ili bliskost sa članovima Vlade, a nerijetko i bliskost Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- To je opasna stvar i može društvo da odvede na stranputicu, ako već i nije – rekao je on

Ranije je u istoj kompaniji direktorsku funkciju zauzeo i Branimir Bošnjak, brat visoke funkcionerke Demokratskog fronta i potpredsjednice Skupštine Branke Bošnjak, koji rukovodi Sektorom za informaciono-komunikacione tehnologije u CGES-u. Takođe, i rođena sestra potpredsjednice Skupštine Jelena Bošnjak, u aprilu je postala član Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS).

PONOVLJENI OBRASCI

Interesantno je da je sama poslanica Bošnjak 2016. godine u jednoj od brojnih izjava kazala da je decenijama vlast

Andrija Đukanović

kreirala ambijent u kome su nepotizam i partijska knjižica vladajućih partija presudni za zaposlenje.Ona je, međutim, na jednom od skupštinskih odbora potkraj 2021. godine kazala da se neće „suzdržavati od toga, bilo da se radi o član o v i m a ili simpatizerima

Marko Milačić i Žana Praščević-Milačić

PzP-a, bilo da su nezavisni i istaknuti stručnjaci, pa bili oni i članovi naših porodica koji su, zato što su etiketirani kao državni neprijatelji, bili izopšteni i onemogućeni da u ovoj zemlji pokažu šta znaju i da se dokažu i napreduju“.

I prethodna vlast je uvijek u škakljivim trenucima tvrdila da su u pitanju bili stručni ljudi, a kao „slučajnost“ tumačili partijsku pripadnost i rođačke veze, a ponavljanje tog obrasca samo potvrđuje frazu koja je sve prisutnija u javnom diskursu – da je Crna Gora umjesto promjene zapravo dobila samo zamjenu vlasti - Bojim se da je upravo tako.

Dogodila se zamjena vlasti dok su suštinske promjene izostale. Nije ni bilo za očekivati da se one dese za svakog iole objektivnog posmatrača, posebno sa spoznajom ko je bio vodeća snaga „promjena“.

Sistem vrijednosti ostao je isti, gotovo netaknut. Samo što je jedna ekipa zamijenila drugu. Odavno tvrdim da se ovdje ne mogu očekivati korjenite promjene, jer je sistem vrijednosti takav da i obični građani smatraju da je nepotizam, hvatanje veza za zapošljavnje i slično savim okej stvar. Naravno, kada to njima odgovara, odnosno kad su oni ti ko-

Društvo

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

17

ŽENE U CRNOJ GORI IZMEĐU TRADICIONALNOG VASPITANJA I MODERNIH IZBORA

čnost a

ko gorivo političkoj eliti. djećemo vrlo brzo, olog Andrija Đukanović

Mr sci. dr Maja Miročević-Rotolo, specijalista interne medicine-subspecijalista kardiolog ovdje ne može da im pruži sve što žele i zaslužuju. Ovdje ima mjesta samo za partijske uhljebe – poručio je Đukanović.

On se osvrnuo i na same političke partije koje, kako je kazao, funkcionišu po istom principu.

- U njima vlada apsolutno jednoumlje. Svaki pokušaj drugačijeg mišljenja odmah se kažnjava isključivanjem iz partije i proglašavanjem izdajnikom. A sa druge strane su im puna usta borbe protiv jednoumlja. To je ta svijest koja vlada društvom, a koja je, nažalost, prisutna i kod velikog broja građana. Svakako, ne treba apsolutno abolirati građane od odgovornosti za ovu katastrofu u kojoj živimo. Oni su pogonsko gorivo ovakvoj političkoj eliti. Oni su, kako im tepaju političari – „obični građani“, smrtonosno oružje u rukama ovakve elite. Vidjećemo vrlo brzo, mada je to i sad očigledno, kakve posljedice će nam ovo „oslobođenje“ donijeti – kategoričan je Đukanović.

„POENTIRANJE“ PREMIJERA KRIVOKAPIĆA

ji se na takav način uspinju po društvenoj ljestvici – objašnjava sociolog Đukanović.

On kaže da se takav obrazac ponašanja nosi, što bi se kazalo, „od kuće“, odnosno da je stvar vaspitanja, ali i da je prethodna vlast totalno devastirala sistem vrijednosti i nije, u tom smislu, ostavila ništa zdravo.

- Eto, danas se oni bune protiv onoga što su sami stvorili i protiv nekih struktura čijoj su moći doprinijeli. A sve je to rezultat pragmatičnog djelovanja, odnosno ispunjavanja partijskih i političkih interesa. Svi se političari pozivaju na to da za njih nema razlika po nacionalnoj, političkoj, vjerskoj, ili bilo kojoj drugoj pripadnosti, a u stvarnosti se upravo na ove stvari obraća najveća pažnja.

One su prednost ili mana, u zavisnosti od toga ko je na vlasti – kazao je Đukanović.

Na pitanje Pobjede, ako su nam već političke elite sa oba pola takve, čemu se Crna Gora može nadati u budućnosti i da li je možda najpametnije „pakovati“ djecu da se sele u inostranstvo, Đukanović kaže da se, nažalost, ne možemo nadati ničemu dobrom, ali i da se nada da je u krivu.- Nadam se da griješim i volio bih da je to tako.

Ali, gledajući što rade političke elite nemam apsolutno dilemu da to nije dobro. Ovdje vam je na sceni filozofija da smo svi protiv korupcije, kriminala, laži, manipulacije, ali samo dok to nama odgovara. Mislim da mladi ljudi, koji zdravo razmišljaju, već uviđaju da ostanak

Premijer Zdravko Krivokapić je četiri dana uoči Nove godine u jednom televizijskom intervjuu rekao „mi smo oslobodili Crnu Goru“ i poentirao da „sada u njoj nema nepotizma“. To je kazao nekoliko dana nakon što je Vlada kojom upravlja, na mjesto direktora Nacionalnih parkova postavio Aleksandra Bulatovića sa kojim je u bliskim rođačkim vezama.

Osim toga, svjedoci smo da je, na primjer, samo u elektroenergetskim kompanijama kojima upravljaju funkcioneri Demokrata i Demokratskog fronta, nakon promjene vlasti i uspostavljanja novih upravnih odbora, zaposleno oko 1.000 ljudi, što je čak uticalo i na samo finansijsko poslovanje nekih od tih kompanija. Đukanović ocjenjuje da je premijer uveliko već poznat po kontradiktornim i z j av a m a k o j e j e č e s t o nemoguće komentarisati.

- Pa, upravo se dešava to, da ne da nema nepotizma, nego on buja. Evidentno je da se veliki broj ljudi zaposlio nakon smjene vlasti samo zato što je, ili podržavalac vlasti, ili je u pitanju rođačka linija.

To slama koncept građanskog društva u kojem svi imaju jednake šanse. Na koncu, ovo je i antitržišno djelovanje gdje vi jednu kompaniju punite zaposlenima na čije zarade onda morate da potrošite mnogo više nego što zarađujete – kazao je Đukanović.

Prema njegovom mišljenju, to je jedna od očiglednih posljedica političkog zapošljavanja – uništavanje javnog interesa za koji navodno ginete.

- Privatizujete državu, činite je državom samo jedne grupe.

Podređenu interesima samo onih koji misle kao vi. Dok, sa druge strane, javni interes gubi, gomilaju se gubici koje će na kraju opet građani morati da plaćaju – zaključuje Đukanović.

D. MIHAILOVIĆ

Otvorena komunikacija je ključ svakog dobrog odnosa Poštovanje i komunikacija su za mene zlatne riječi, a najvažnije je međusobno poštovanje - u odnosu sa suprugom, djetetom, prijateljima, pacijentima… Kada postoji iskren osjećaj respekta, postoji i želja za otvorenom komunikacijom, koja je ključ svakog dobrog odnosa – kaže dr Maja Miročević- Rotolo PODGORICA - Emancipacija žena donijela nam je puno novih obaveza s kojima smo mi sposobne da se nosimo i značajno doprinesemo društvu. S druge strane, tradicionalne uloge majke i stuba porodice ostaju kao jedinstven dar koji nam je dat. I zaista mislim da smo često mi jači pol. U fizičkom smislu ne, jednostavno fiziologija to ne dozvoljava. Ali, vrijedi se podsjetiti riječi Margaret Tačer: Ako hoćeš da se nešto kaže – reci to muškarcu, ako hoćeš da se uradi – reci ženi.

Tim riječima je počela razgovor za Pobjedu mr sci. dr Maja Miročević-Rotolo, specijalista interne medicine-subspecijalista kardiolog, asistentkinja na Medicinskom fakultetu u Podgorici i predsjednica Crnogorskog udruženja za srčanu slabost.

Odgovarajući na pitanje kako žena može da bude profesionalno ostvarena i lično zadovoljna kad većina dnevno obavlja veliki broj raznovrsnih obaveza, a kad dođe s posla onda joj počinje ,,druga smjena“ u vidu kućnih poslova, naša sagovornica naglašava da nije jednostavno naći balans između profesionalnih i porodičnih obaveza.

– Važno je da postoji razumijevanje porodice i da se zajedničko vrijeme provede što kvalitetnije. Moja ćerka od 13 godina mi je skoro rekla da joj je dan pun obaveza i bila jako zadovoljna i ponosna zbog toga. Još jedan dokaz da se ćerke vrlo često pretvaraju u svoje majke – kaže dr Maja, dodajući da moramo da učimo djecu da budu samostalna, aktivna i inovativna.

Ona nema dilemu da su poštovanje i komunikacija ključ svih dobrih odnosa.

– To su za mene dvije zlatne riječi, a nadasve najvažnije je međusobno poštovanje i u odnosu sa suprugom, djetetom, prijateljima, pacijentima…

Kada postoji iskren osjećaj respekta, postoji i želja za otvorenom komunikacijom, koja je ključ svakog dobrog odnosa – naglašava dr Miročević-Rotolo.

Kompromisi između tradicionalne uloge i modernog života su dodatni teret za ženu, pa smo dr Maju pitali kako naći mjeru i postići balans u tom usklađivanju?

– Dobrom organizacijom.

Zvuči jednostavno, ali nije baš tako. Moramo napraviti

BITI LJEKAR JE POSEBAN NAČIN ŽIVOTA: dr Maja Miročević- Rotolo



Nije jednostavno naći balans između profesionalnih i porodičnih obaveza. Važno je da postoji razumijevanje porodice i da se zajedničko vrijeme provede što kvalitetnije. Moja ćerka od 13 godina mi je skoro rekla da joj je dan pun obaveza i bila jako zadovoljna i ponosna zbog toga. Još jedan dokaz da se ćerke vrlo često pretvaraju u svoje majke – kaže dr Maja, dodajući da moramo da učimo djecu da budu samostalna, aktivna i inovativna ravnotežu između naših želja i realnih mogućnosti, uslovljenih drugim obavezama koje su nametnute brzim načinom života.

Na pitanje da li je ona zbog karijere propustila bitan događaj u porodici zbog posla, naša sagovornica odgovara da se dešavalo da zbog dežurstava i edukacija u inostranstvu propusti uglavnom neka manja porodična okupljanja.

– Bitne događaje sam se trudila da ne propuštam. Ovaj poziv podrazumijeva dosta odricanja i zato je važno da imate podršku porodice, koju sam ja uvijek imala.

Posao koji obavlja je izuzetno odgovoran i zahtijeva maksimalnu stručnost, koncentraciju i posvećenost. Pitali smo je da li poštovanje Hipokratove zakletve dopušta da pomogne pacijentu, a da istovremeno da lični pečat liječenju?

– Hipokratova zakletva nam kaže: Održavaću svim svojim

silama čast i plemenite tradicije ljekarskog zvanja. Biti ljekar nije samo profesija, to je po-



Kardiologija, grana medicine kojom se bavim i koja je za mene zaista kraljica medicine, vrlo je zahtjevna. Predstavlja kombinaciju akutnih i hroničnih stanja, imate priliku da rješavate urgentna, kritična stanja, a istovremeno dopušta dugoročne veze s pacijentima i ostvarivanje interakcija kojim pružate sigurnost ne samo vašem pacijentu već i cijeloj porodici

seban način života. Svi smo ličnosti za sebe i energija koju nosimo i po kojoj se razlikujemo daje i poseban pečat odnosu koji uspostavljamo sa pacijentima. Kardiologija, grana medicine kojom se bavim i koja je za mene zaista kraljica medicine, vrlo je zahtjevna. Predstavlja kombinaciju akutnih i hroničnih stanja, imate priliku da rješavate urgentna, kritična stanja, a istovremeno dopušta dugoročne veze s pacijentima i ostvarivanje interakcija kojim pružate sigurnost ne samo vašem pacijentu već i cijeloj porodici. Privilegija je biti ljekar, neprocjenjiv je osjećaj da ste nekome ublažili tegobe, da ste ga izliječili, dali savjet koji mu je pomogao... Moji pacijenti nijesu u mojim mislima samo do kraja radnog vremena i zato je naš odnos poseban – zaključuje dr Maja Miročević-Rotolo.

R.USKOKOVIĆ-IVANOVIĆ

18

Hronika

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Specijalno tužilaštvo podnijelo optužni prijedlog protiv bivšeg direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost

Podnijet prijedlog za utvrđivanje disciplinske odgovornosti protiv osnovnog državnog tužioca

Dejan Peruničić na optuženičkoj klupi Boričića terete da je u zbog prisluškivanja 13 predmeta dozvolio da nastupi zastara Milivoja Katnića Nikola Boričić

PODGORICA – Specijalno državno tužilaštvo podiglo je optužni prijedlog protiv bivšeg direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) Dejana Peruničića zbog osnovane sumnje da je u vrijeme njegovog mandata prisluškivao glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, saznaje Pobjeda.

Peruničić se tereti za krivično djelo zloupotreba službenog položaja.

U istrazi ovog slučaja utvrđeno je da je jedan prislušni uređaj postavljen krajem 2017. u kabinet glavnog specijalnog tužioca.

Utvrđeno je i da je aparat bio u funkciji od trenutka kada je postavljen pa do početka 2020. godine.

Postavljenje prislušnog uređaja odradio je službenik tajne policije po direktnom nalogu Peruničića.

Peruničić je uhapšen 21. oktobra, sedmicu nakon što je u Katnićevom kabinetu pronađen aparat za prisluškivanje.

Tada je iz Specijalnog tužilaštva saopšteno da su u izviđaju ovog slučaja prikupili informacije i činjenice na osnovu kojih su bivšem direktoru ANB-a stavljene lisice na ruke.

Prema tadašnjim saznanjima Pobjede, Peruničić je pred specijalnim tužiocem Miroslavom Turkovićem ispričao sve detalje. Kazao je kada i ko je postavio aparat za prisluškivanje, ali ne i ko je sve bio u posjedu tih tajno snimljenih razgovora.

Iz Specijalnog tužilaštva su

Dejan Peruničić

tada kazali i da su u izviđaju utvrdili spojni put koji vodi od prislušnog uređaja do mjesta za prijem signala – mjesta gdje se vršila eksploatacija signala dobijena putem operativnotehničkog sredstva.

Iz SDT-a su precizirali da je u kabinetu glavnog specijalnog tužioca pronađen jedan, a ne više uređaja kako je to bilo objavljeno u medijima.

-U istrazi utvrđujemo gdje je završavao materijal koji je sniman tim prislušnim uređajem i kome je prosljeđivan. Postoji osnovana sumnja da je to rađeno od strane ANB-a i da su oni koristili te materijale, ali ne znamo ko je još bio konzument tog materijala. SDT vodi istragu u ovom pravcu – kazali su tada iz SDT-a.

Katnić je kazao da SDT utvrđuje da li sa pronalaskom prislušnog uređaja ima veze smrt bivšeg funkcionera Agencije za

nacionalnu bezbjednost (ANB) Luke Bulatovića, ali do sada nijesu predstavljeni rezultati istrage u ovom pravcu.

Nakon saslušanja u SDT-u Peruničić je pušten da se brani sa slobode, a Katnić je ovaj potez tužilaštva objasnio time da se pritvor ne predlaže ako nema uslova i potrebe za tim.

Zatim je pojasnio da kada osumnjičeni saopšti sve činjenice i okolnosti koje se odnose na sumnje protiv njega i ako prizna izvršenje krivičnog djela – onda nema razloga da se zadržava u pritvoru zbog uticaja na svjedoke.

Ovo je drugi optužni prijedlog koji je podnijet protiv Peruničića za posljednjih deset mjeseci.

Bivšem direktoru Agencije za nacionalnu bezbjednost i bivšem agentu tajne pratnje Srđi Pavićeviću već se pred Višim sudom u Podgorici sudi zbog

Protiv četiri osobe podnijete krivične prijave

Popović osumnjičen da je povjerioce „Vektra Boke“ oštetio za 466.028 eura

PODGORICA - Protiv četiri osobe podnijete su prijave tokom decembra zbog sumnje da su pričinili 473.000 eura materijalne štete budžetu Crne Gore – saopštili su iz Uprave policije.

Krivična prijava je podnijeta protiv Milića Popovića (66) iz Podgorice zbog sumnje da je izvršio krivično djelo oštećenje povjerioca u produženom trajanju.

- On je, sumnja se, u svojstvu vršioca dužnosti izvršnog direktora AD „Vektra Boka“ iz Herceg Novog, tokom 2020.

i 2021. godine, u trenutku kada su žiro računi privrednog subjekta bili u blokadi od više povjerilaca, među kojima su Uprava prihoda i carina i Opština Herceg Novi, tačnije kada je navedeni privredni subjekt postao nesposoban za plaćanje, u namjeri da ošteti druge povjerioce dao nalog da se zaključi više ugovora o cesiji – navodi se u saopštenju.

Ističu da, na osnovu tih ugovora, potraživanja koja je AD „Vektra Boka“ imala prema dužnicima, Popović je ustupio određenim povjeriocima

i na taj način ih stavio u povoljniji položaj u odnosu na ostale povjerioce.

- Prijavljeni P.M je u istom periodu, u istoj namjeri dao naloge i da se dio potraživanja koje je AD „Vektra Boka“ imala prema svojim dužnicima, a na osnovu zaključenih ugovora o cesiji, ustupe neosnovano drugom privrednom subjektu „Plaža Boka“ d.o.o.

Herceg Novi, čiji je osnivač AD „Vektra Boka“. S obzirom na to da „Plaža Boka“ d.o.o. nije imala potraživanja prema AD „Vektra Boka“, a sve u namjeri da izigra ili ošteti povjerioce AD „Vektra Boke“, na taj način su oštećeni povjerioci AD „Vekra Boka“ u ukupnom iznosu od 466.028 eura – navodi s eu saopštenju.

C. H.

nezakonitog snimanja i praćenja više osoba.

Peruničić i Pavićević su se našli na optuženičkoj klupi nakon što je Specijalno tužilaštvo po prijavi aktuelnog direktora ANB-a Dejana Vukšića prikupilo dokaze na osnovu kojih se Peruničić i Pavićević terete za zloupotrebu službenog položaja u produženom trajanju.

-Peruničić se kao odgovorno lice u ANB-u sumnjiči da je od januara do septembra prošle godine protivpravnim iskorišćavanjem svog službenog položaja nanio štetu i teže povrijedio prava – kazao je tada Radonjić.

Kako je saopšteno, Peruničić je u periodu od januara do septembra 2020. godine u više navrata davao usmene naloge Pavićeviću da na području Podgorice, Budve i Cetinja, bez prethodno izdatog pisanog naloga za praćenje i osmatranje, uz korišćenje tehničkih sredstava za foto-dokumentovanje, prati i osmatra lica A.R, Z.K, A.M, M.K, V.J, S.R, G.D, A.B, B.B, M.B, M.C, N.Ć. i P.K. Pavićević se tereti da je po nalogu Peruničića koordinirao tim aktivnostima i sam učestvovao u njima, bez prethodno izdatog pisanog naloga za praćenje i osmatranje, iako je znao i bio dužan da zna da je to suprotno članu 11 Zakona o ANB-u.

Odlukom sutkinje podgoričkog Višeg suda Dragice Vuković, a uvažavajući prijedlog branilaca optuženih, Peruničiću i Pavićeviću se u ovom slučaju sudi iza zatvorenih vrata. B. ROBOVIĆ

Saslušan osumnjičeni za izazivanje panike i nereda

Begziću pritvor do 30 dana BAR - Edinu Begziću (36), koji je prije dva dana prijetio da će aktivirati eksploziv ispred NLB banke u Baru jer institucije države, u saradnji sa bankom, nijesu novčano obeštetile bivše radnike „Primorke“, određen je pritvor do 30 dana.

Tu odluku donio je sudija za istragu Osnovnog suda u Baru. Begziću se na teret stavlja krivično djelo izazivanje panike i nereda. Begzić je više od sedam sati ispred poslovnice, u Ulici Maršala Tita u Baru, prijetio da će aktivirati eksploziv ispred NLB banke.

Načelnik Centra bezbednosti Bar Veselin Tabaš potvrdio je da Begzić nije bio naoružan i da kod sebe nije imao eksplozive.

C. H.

PODGORICA - Više državno tužilaštvo u Podgorici podnijelo je prijedlog za utvrđivanje disciplinske odgovornosti državnog tužioca Nikole Boričića u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici, zbog sumnje da nije postupao u 13 predmeta za koje je bio zadužen, usljed čega je nastupila zastarjelost krivičnog gonjenja.

- Nakon izvršenog nadzora nad radom Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici i dostavljenih izvještaja od strane državnih tužilaca u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici, podnijet je prijedlog Tužilačkom savjetu za utvrđivanje disciplinske odgovornosti protiv N. B. državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgo-

rici, da u 13 predmeta za koja je bio zadužen, bez opravdanih razloga nije postupao, usljed čega je nastupila zastarjelost krivičnog gonjenja, čime bi izvršio teži disciplinski prekršaj iz člana 108 stav 3 tačka 1 Zakona o državnom tužilaštvu – navedeno je u saopštenju Višeg državnog tužilaštva.

Komisiji za Etički kodeks državnih tužilaca su dostavljene pritužbe državnih tužilaca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici i rukovoditeljke Višeg državnog tužilaštva u Podgorici, povodom ophođenja N.B. zamjenika rukovodioca Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici, radi ocjene da li je učinio povredu načela i pravila Etičkog kodeksa državnih tužilaca.

C. H.

Osnovni sud uvažio prijedlog advokata Damira Lekića da se osumnjičenom za utaju poreza ukine pritvor

Danilo Pejović pušten iz Istražnog zatvora PODGORICA – Danilo Pejović, vlasnik i izvršni direktor preduzeća ,,Montenegro prevoz Pejović“, koji se tereti za utaju poreza i doprinosa, napuštio je Istražni zatvor u Spužu nakon što je sudija za istrage Osnovnog suda u Podgorici uvažio prijedlog advokata Damira Lekića da mu se ukine pritvor.

-Kako su u istrazi saslušani svi svjedoci, prestao je da važi pritvorski osnov opasnost uticaja na svjedoke, a što sam u prijedlogu i predočio sudiji za istragu – kazao je za Pobjedu Lekić.

Pejović je uhapšen 10. novembra zbog sumnje da je utajom poreza i doprinosa oštetio budžet Crne Gore preko 1,3 miliona eura.

On pred tužiteljkom Snežanom Šišević tada nije iznosio odbranu.

Pejović je pojasnio da je spreman da sarađuje sa tužilaštvom radi razjašnjenja činjenica i okolnosti, ali da to nije u mogućnosti da učini zbog psihofizičkog stanja, te je iskoristio svoje zakonsko pravo da se brani ćutanjem.

Prema navodima krivične prijave, Pejović se sumnjiči da je od 19. maja 2015. do 14. januara 2020. godine pravio lažne fakture više pravnih lica sa kojima čak i nije bio u poslovnom odnosu, koje je upotrijebio kao prave, knjižeći ih na konto dobavljača u pravnom licu „Montenegro prevoz Pejović“ i dostavljao ih Poreskoj upravi sa drugim lažnim podacima i činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje poreske obaveze i na taj način ostvario pravo na povraćaj PDV-a u iznosu 1.019.791 eura, koje je potom podigao u gotovom.

Iz policije su kazali i da se sumnja da je Pejović falsifikovanu dokumentaciju o navodnoj potrošnji goriva prijavljivao i dostavljao Upravi carina Crne Gore kako bi, bez osnova, ostvario pravo na povraćaj sredstava od dijela plaćene akcize prilikom nabavke goriva, jer je ovo gorivo sipano u taksi vozila na koje po Zakonu o akcizi nema pravo na povraćaj dijela plaćene akcize.

Na ovaj način je sa računa Uprave carina prebačen novac u iznosu od 312.869 eura, koji je kasnije podignut u gotovom.

B.R.

Hronika Podgorice

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Najavljen nastavak realizacije projekta Mikro 020

Urediće površinu oko najstarijeg platana u centru grada

Glavni grad će u okviru projekta Mikro 020 urediti površinu u naposrednoj blizini jednog od najstarijih platana u Podgorici, koji se nalazi na Trgu Balšića. Riječ je o platanu koji je posađen 1812. godine, a posljednje utvrđivanje starosti urađeno je 2019.

- Uređenjem ove površine daćemo značajan doprinos valorizaciji i očuvanju najstarijeg stabla u centru grada, kao i

RADNO VRIJEME I DEŽURSTVA TOKOM NOVOGODIŠNJIH PRAZNIKA DOM ZDRAVLJA

- Izabrani doktori za odrasle (Blok pet, Nova varoš i Konik) od 7 do 21; - Izabrani doktor za djecu u DZ ,,Nova varoš“ - non-stop 24 sata; - Objekti u Tuzima i Zeti - od 7 do 15; - Centar za laboratorijsku dijagnostiku u Bloku pet - od 7 do 21; - Jedinica za patronažnu radiće po redovnom rasporedu nalozi će se primati u objektima na Koniku i u Blok pet – od 7 do 19; - Terapija po nalogu izabranog doktora u stanu pacijenta – svakog dana od 7 do 19;

APOTEKE

- „Podgorica“ – Ulica slobode - uobičajeno radno vrijeme

POŠTA CG

Platan na uglu ulica Balšića i Novaka Miloševa

podizanju kvaliteta javnog prostora centralne gradske zone. U sklopu ove Mikro 020 lokacije biće formiran kutak za kratak odmor, sa pripadajućim urbanim mobilijarom i novom rasvjetom. Posebna pažnja biće posvećena ambijentalnom osvjetljenju stabla, a sve sa ciljem naglašavanja njegovog značaja. Uz to, planirana je i izrada otiska krošnje u formi pečata na obližnjoj površini, a koja će pružati informacije o

ovom stablu – najavljeno je iz Glavnog grada.

Pored platana biće postavljena i tabla sa narativom o značaju zelenih površina za kvalitet života u urbanim sredinama i rješavanje globalnih izazova održivog razvoja. Jedna od ideja je da ovaj projekat istovremeno bude i inicijativa za proglašenje toga platana spomenikom prirode, odnosno hortikulturnim objektom.

NJ. Ž.

Dodali čaroliju za 211 mališana

Velikom humanom akcijom obilježili kraj godine

djele 211 poklon-paketića ,,Dodaj čaroliju“.

- Od prve akcije, davne 2013. godine, više od 2.000 paketića

ukupno je jedna lijepa i zavidna cifra koja svjedoči o radu i trudu svih naših članova da se postignu ciljevi - da djeci i rodi-

Glavni grad pozvao nevladine organizacije da uzmu učešće na radionici u sklopu regionalnog programa ReLOaD2

Identifikovaće strateške prioritete razvoja

Glavni grad Podgorica, u saradnji sa Prijestonicom Cetinje, Opštinom Danilovgrad i Opštinom u okviru Glavnog grada - Golubovci, pozvao je nevladine organizacije da se prijave za učešće na radionici koja će 21. januara biti održana pod nazivom „Utvrđivanje prijedloga prioriteta ReLOaD2 konkursa“.

- Radionica se organizuje u cilju planiranja prioriteta konkursa Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji će biti objavljen u okviru klastera „Središnji region“ za nevladine organizacije sa teritorije Podgorice, Cetinja, Danilovgrada i Golubovaca – navedeno je u pozivu.

Prvog dana radionice, predstavnici lokalnih samouprava i zainteresovanih NVO će uz podršku predstavnika UNDPa identifikovati strateške prioritete razvoja Glavnog grada, Prijestonice, Opštine Danilovgrad i Opštine u okviru Glavnog grada Podgorica – Golubovci.

Učesnici će definisati tri do pet

prioritetnih oblasti i podoblasti koje je moguće podržati u okviru ReLOaD2 programa, a koje će postati dio prijedloga prioriteta konkursa. Ovako definisani prijedlog prioriteta konkursa biće dostavljen na dodatne konsultacije svim NVO i ostalim zainteresovanim stranama sa teritorija ovih lokalnih samouprava, prije fi-

31. decembar – skraćeno radno vrijeme: - TC Delta - do 18; - TC Bazar - do 18; - TC Mol of Montenegro - do 18; - TC Forum - do 18; - TC Idea - do 20.

1. i 2. januar – neradni dani

BANKE Universal Capital Bank 31. decembar – od 8 do 15; 1. i 2. januar – neradni dani

CkB Banka

31. decembar – od 8 do 15; 1. i 2. januar – neradni dani

Novogodišnja akcija Dječjeg edukativnog centra ,,Pčelica“

Dječji edukativni centar ,,Pčelica“ obilježio je devet godina uspješnog rada velikom humanom akcijom po-

19

teljima olakšamo život koliko je to moguće. Paketiće su ove godine dobila djeca iz seoskih škola u Lijevoj Rijeci, Lukovu, Dragovoljićima, Donjem Zagaraču, Međurječju, Trešnjevu, zatim naši drugari iz NVO Sistem i Resursnog centra ,,1. jun“, naše male i velike pčelice, dječica koja su se našla u akciji dijeljenja paketića na Trgu nezavisnosti i dječica sa Odjeljenja dječje hirurgije u Podgorici... Zahvalni smo svima koju su podržali akciju i onima koji su željeli da ostanu anonimni, a pomažu nam duže vrijeme – naveli su iz NVO DEC Pčelica, uz napomenu da će 2022. godinu započeti sa nekoliko projekata, besplatnih servisa za djecu i roditelje.

H. P. nalizacije i objave konkursa.

- Za učešće na radionici se mogu prijaviti sve zainteresovane NVO sa teritorije Podgorice, Cetinja, Danilovgrada i opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci do petka, 14. januara 2022. godine do 10 sati, na imejl adresu tamara.cirgic@ undp.org – poručuje se u pozivu, uz napomenu da će radionica biti održana 21. januara, u zgradi Skupštine Glavnog grada, sa početkom u devet sati.

Realizacija Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) zvanično je počela 1. januara 2021. godine, kao nastavak prethodne faze ReLOaD programa koja je uspješno završena u decembru 2020. godine. Program će biti realizovan u šest zemalja i teritorija Zapadnog Balkana tokom naredne četiri godine. ReLOaD2 finansira Evropska unija iz sredstava Multi-Country Civil Society Facility, uz kofinansiranje UNDP-a i lokalnih samouprava koje će biti obuhvaćene programom.

H. P.

prva Banka

31. decembar – od 8 do 15; 1. i 2. januar – neradni dani

PIJACE I TRGOVINE

Zelene pijace: od 6 do 15; Mješovite pijace: 8 do 15; kamionska pijaca: non-stop 24 sata stočna pijaca: ponedjeljak (3. januar) - od 6 do 13;

VOLI

31. decembar – skraćeno radno vrijeme, do 19 sati 1. i 2. januar - neradni dani

TC MOL Of MONTENEGRO

31. decembar – do 18; 1. i 2. januar – neradni dani

TC DELTA sITI

31. decembar – do 18; 1. i 2. januar – neradni dani

TC BAZAR

31. decembar – do 18; 1. i 2. januar – neradni dani

AUTOBUsKA sTANICA

Uobičajeno radno vrijeme i red vožnje;

ŽELJEZNIČKA sTANICA

Uobičajeno radno vrijeme i red vožnje;

PARKING sERVIs

1. i 2. januara - besplatan parking u zoniranim dijelovima grada i parkiralištima, osim: - U Ulici Miljana Vukova (iz TC ,,Ražnatović“ u centru) - U Ulici Vaka Đurovića (iza Fonda PIO)

CEDIs

Cjelodnevna dežurstva; nijesu predviđena planska isključenja električne energije, a u slučaju vanrednih okolnosti biće angažovane dodatne ekipe. Eventualne prekide napajanja ili kvar na distributivnoj mreži za vrijeme praznika građani mogu prijaviti na brojeve telefona: 020/633-979 i 020 622 773;

AGENCIJA ZA sTANOVANJE

- Dežurne službe pružaće usluge od 8 do 16 sati; kontakt telefoni: 020/623-493, 622-115 i 067/266-663.

VODOVOD I KANALIZACIJA

- Dežurne službe pružaće usluge non-stop 24 časa; kontakt telefon 020/440-388.

ČIsTOĆA

- Ekipe radnika redovno će čistiti javne površine i prazniti kontejnere u gradskim i prigradskim naseljima.

Reciklažna dvorišta, u Ulici Ive Vizina na Zabjelu i na Bulevaru Mihaila Lalića radiće redovno, od 7 do 21 sat.

Nj. Ž.

20 Životne priče

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

a KAKO SU SE MIJENJALI PORODIČNI ŽIVOT I PO

l g u g o k s n Iz že

Vesna Božović, profesorica engleskog jezika

Valentina Kovačev

Biram manje moderno vrijeme

Našla sa Ponosna sam majka tri sina, na kojima se sada vidi sa koliko ljubavi su podizani, jer mi sve vraćaju na najljepši mogući način. Familiju čuvam kao najveće blago. To je jezgro iz koga crpim snagu, a dajući ljubav dobijamo je sve više. Svi imamo svoje obaveze, tempo života je često na granici izdržljivosti, ali snažna nit ljubavi i povezanosti je uvijek prisutna

Moj izbor je doba kad je svakom članu porodice bilo posvećeno iskreno vrijeme, ono za sve nedoumice, za dobre i loše stvari koje su se tog dana desile. Ono doba kad smo se učili poštovanju, bez obzira na godine, status, pol. Kada nije bilo ,,glupog“ pitanja ni tabu teme. Doba kada smo se svi podjednako borili za svoje mjesto pod suncem i čuvali duboko ukorijenjene vrijednosti lijepog ponašanja, vaspitanja i poštovanja – rekla je profesorica Božović PODGORICA - Moderno doba donijelo nam je mnogo prednosti, u kojima ja baš uživam, ali je donijelo i određene, nezanemarljive, negativne promjene. Živimo u stalnoj trci za balansom između raznih sfera života: porodičnog, poslovnog i društvenog.

Koliko god moderno doba bilo lijepo, ja biram ono manje moderno, da ne kažem staromodno jer ga ne smatram takvim – rekla je na početku razgovora za Pobjedu Vesna Božović, profesorica engleskog jezika.

Ispričala nam je da je rođena u Podgorici, tadašnjem Titogradu, gdje je završila osnovnu i srednju školu, a potom je upisala Filozofski fakultet u Zadru - engleski i književnost na odsjeku za anglistiku. Taj fakultet bio je ogranak zagrebačkog sveučilišta sa veoma dugom tradicijom.

– Drugi izborni predmet bila je pedagogija koja je ipak obilježila moj život i karijeru. U dugogodišnjem pedagoškom radu sa djecom, iznjedrila sam sjajne generacije, na koje sam ponosna. To su danas doktori, inženjeri, arhitekte, advokati, umjetnici… Divno



Možda zvuči stereotipno, ali iskren razgovor, prijateljski pristup i povjerenje, kako roditelj – dijete i obratno, rješava sve probleme. Možda sistem ne možemo promijeniti, ali sebe DA – uvijek

se prisjetiti toga vremena – kazala je profesorica Božović.

Naša sagovornica naglašava da se ,,njena generacija još dobro drži po tom pitanju, jer, valjda, još nije toliko zavisna od moderne tehnologije, te se često zadovolje druženjem i razgovorom sa prijateljima, do kasnih večernjih sati, uz kvalitetno vino“.

GLAS ZA ISKRENOST

– Biram doba kad je svakom članu porodice bilo posvećeno vrijeme, ono iskreno, ono vrijeme za sve nedoumice, za sve dobre i loše stvari koje su se tog dana desile. Ono doba kad smo se učili poštovanju, bez obzira na godine, status, pol, kada nije bilo ,,glupog“ pitanja ni tabu teme. Doba kada smo se svi podjednako borili za svoje mjesto pod suncem i čuvali duboko ukorijenjene vrijednosti lijepog ponašanja, vaspitanja i poštovanja – kaže Vesna Božović.

Govoreći o onome što je, u

ovom lijepom vremenu, najviše brine zbog budućih generacija, naša sagovornica naglašava da je to - poštovanje.

– Tu smo najviše izgubili.

Koga da krivimo kad krivca nema? Nasilne filmove, rijaliti programe, muziku koja se sluša, društvene mreže? Interakcija se gubi, Google sve zna. Upravo tu leži problem sve većih konflikata u porodici. Možda zvuči stereotipno, ali iskren razgovor, prijateljski pristup i povjerenje, kako roditelj – dijete i obratno, rješava sve probleme. Možda sistem ne možemo promijeniti, ali sebe DA – uvijek – smatra profesorica Božović.

SRCE NA TRI STRANE

Ona navodi da je moderan način života, u jednom periodu, njenu djecu odveo na razne strane svijeta. Od Sjedinjenih Američkih Država, preko Italije, pa sve do Južne Amerike.

– Ne mogu a da ne naglasim

Da pamtimo samo srećne dane – Od malena sam ,,fan“ novogodišnjih i božićnih praznika. Datumi koji okupljaju porodicu su oduvijek imali važno mjesto u mom srcu. Potičem iz velike porodice i stvorila sam veliku porodicu, tako da nastupajući praznici unose posebnu čar u moj dom. Po prirodi sam vječiti optimista, svaki

novi dan je za mene novi početak, a tek Nova godina. Zato u Novoj godini želim da nas leđa bole od puno zagrljaja, da kašljemo isključivo od smijeha, da plačemo od sreće, da brojimo samo nezaboravne trenutke i pamtimo samo srećne dane - rekla je Vesna Božović.

da, koliko je god bilo teško iskustvo za majku da razdvoji srce na tri strane, bila je to ipak odlična životna avantura i za mene. Putujući svijetom, saznah mnogo što o njemu.

Saznah kako izgleda Nova godina ispod Iguazu vodopada, ispod tzv. ,,Garganta de diablo“, na granici sa Brazilom, ali i da na tromeđi Brazil – Argentina – Paragvaj (u gradiću Marco das tres frontieras) u sistemu na granici ,,ne postoji država Crna Gora“. Dugo sam čekala i tek nakon kontakta sa ambasadom bilo mi je dozvoljeno da uđem u Brazil.

Vidjeh Foz do Iguaçu, grad u kojem 1. januara 2018. godine ne sretoh nijednog čovjeka na ulici, pa u šali kažem da sam vidjela ,,grad bez ljudi“, iako šala nije – ispričala nam je Ve-



Koliko god iskustva nezaboravna bila, sanjala sam praznike baš kao što ću ih proslaviti ove godine! U toplini svog doma, na okupu, zdravi i složni, čemu se posebno radujem. Uživam u buci koju prave moje troje unučadi, a ta buka je ravna pravom, pravcatom tornadu.

Uz njih troje, svi smo se vratili u neka srećnija, bezbrižnija vremena

sna Božović.

Sa posebnim oduševljenjem naša sagovornica se sjeća vremena provedenog u Argentini.

- Zemlja tanga, Gardela, Borhesa, Maradone… Zemlja gdje mi jedan gospodin reče: ,,Gospođo, u Argentini prvo fudbal pa porodica“. Zemlja u kojoj život stane kad igraju Boka – River. Nikada više praznika ne proslavih nego u Buenos Ajresu: Dan proljeća, Dan sekretarice, Dan doktora, Dan zagrljaja, Dan poljubaca... Stalno smo nešto slavili!

Argentina je zemlja gdje bih, pored svoje Crne Gore, mogla da živim – kazala je Vesna.

RADOST SA UNUČADIMA

U nezaboravne doživljaje ubraja i doček Nove godine ispred Pjace Venecija u Rimu, uz topao i umiljat glas velikog Bočelija. A, putujući teksaškim drumovima, popričala je sa pravim kaubojima i uz kriglu piva (iako ga ne pije, ali se neke stvari moraju ispoštovati ) proslavila 2020. godinu.

Preživjela je i tornado u Dalasu...

– Koliko god iskustva nezaboravna bila, sanjala sam praznike baš kao što ću ih proslaviti ove godine! U toplini svog doma, na okupu, zdravi i složni, čemu se posebno radujem.

Uživam u buci koju prave moje troje unučadi, a ta buka je ravna pravom, pravcatom tornadu poput onog u Dalasu. Uz njih troje svi smo se vratili u neka srećnija, bezbrižnija vremena – uz osmijeh Vesna Božović svjedoči o suštini života.

R. USKOKOVIĆ-IVANOVIĆ

PODGORICA - Vaspitanje koje sam ponijela iz kuće, ono čemu su me naučili roditelji, mnogo mi je pomoglo u životu. Našla sam svoj mir i balans. Na sličan način sam vaspitavala i svoju djecu: pričaj biranim riječima, uvažavaj sagovornika tako što ćeš ga pažljivo saslušati. Radi to sa osmijehom – rekla je na početku razgovora za Pobjedu Valentina Kovačević-Leković.

Marija Berilažić, stu

Sve se nos ne može z

Vaspitanje djeteta nije kvantna fizika, ali mora da se zna ko je koga rodio. I zaista mora, jer neke vrijednosti ostaju za sva vremena PODGORICA – Sjećam se vremena u kojima je pogled roditelja, najčešće oca, kazivao sve. Nije se mnogo polemisalo ni raspravljalo. Ako pitate mene - koja sam donekle starog kova i vaspitanja - tvrdim da se sve nosi iz kuće i važno je kako se postave roditelji. Vaspitanje djeteta nije kvantna fizika ali, kako kažu, mora da se zna ko je koga rodio. I zaista mora, jer neke vrijednosti nikad ne mijenjaju oblik – rekla je za Pobjedu Marija Berilažić, studentkinja treće godine Fakulteta za državne i evropske studije.

Kad kaže da se sve nosi iz kuće, Marija objašnjava da misli na lijepo ponašanje, poštovanje i vaspitanje.

– Smatram da ,,školu roditelja“ ne može zamijeniti ni nadomjestiti nijedan fakultet. To je nešto po čemu ćete uvijek biti prepoznatljivi. Pečat, diploma i dokaz kakvi ste i ko ste zapravo, a lijepi maniri i kultura su uvijek na cijeni – kaže Marija.

Naša mlada sagovornica je i talentovana književnica, nedavno je objavilu

Životne priče

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

OŠTOVANJE KROZ GENERACIJE

vić-Leković, preduzetnica

am svoj mir i balans Valentina je iz Herceg Novog, ali već 15 godina živi u Podgorici.

-Volim ovaj grad i osjećam veliku ljubav prema njemu – kaže naša sagovornica.

Nije oduševljena da je predstavimo kao preduzetnicu, jer ,,ne voli takvo preciziranje, ali dobro“.

Iako nam je ubrzana svakodnevica donijela i promjenu načina porodičnog života, Valentina nema dilemu kako trčati i stizati, a ostati nježna prema sebi i ne izgubiti jake emocije prema najdražima -Ponosna sam majka tri sina, na kojima se sada vidi sa koliko ljubavi su podizani, jer mi sve vraćaju na najljepši mogući način. Familiju čuvam kao najveće blago. To je jezgro iz kog crpim snagu, a dajući ljubav, dobijamo je sve više. Svi imamo svoje obaveze, tempo života je često na granici izdržljivosti, ali snažna nit ljubavi i povezanosti je uvijek prisutna. Moji sinovi, a i ostali članovi porodice, su mi konstantno u mislima, i koliko god da sam zauzeta poslovnim obavezama, trudim se da nikoga ne zapostavim.

Poštovanje u porodici stalno pomjera granice: ono što se nekad podrazumijevalo sada je sve rjeđe, a odsustvo komunikacije i konflikti su sve češći. Na

naše pitanje koja je prava mjera u porodičnom poštovanju u modernom dobu, Valentina odgovara: - Upravo je najteže naći pravu mjeru!

Ovih pretprazničnih dana je svoja na svome, kaže da oni u sebi skrivaju čaroliju.

- Praznicima se radujem kao dijete. Moja duša se ispuni radošću, treperim, euforična sam,

čak noćima ne mogu da zaspem od prejakih emocija. Pažljivo biram darove za drage ljude, pakujem ih i darujem uz lijepe misli i želje. Ovi dani u sebi skrivaju čaroliju. Treba je prepoznati i postati dio nje.

A želja za ponoć?

- Da se mojim voljenima ostvare sve želje. Ja ću se već snaći – s osmijehom poručuje Valentina Kovačević-Leković.

R.U.-I

udentkinja

si iz kuće, roditeljsku školu zamijeniti nijedan fakultet

zbirku priča ,,Nepobjediva“, sada piše nastavak pod naslovom ,,Barbelina“, a onda će na red doći i roman ,,Crna orhideja“ pisan po istinitim motivima, a posvetila ga je majci. Dodaje da su joj hobiji sviranje klavira i jahanje konja.

– Ljubav prema književnosti se javila još od srednjoškolskih dana. Svakako da su moje osobine uticale na razvitak piščevog duha, poput emotivnosti i ranjivosti. Đorđe Balašević je jednom rekao: ,,Osjetljive osobe osjete

duplo, čuju ranije. Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša“. Lično, dotakne mi dušu i procvat cvijeta, inspiraciju mogu naći i u običnom kamenu.

A lagala bih ako ne bih rekla da je ljubav nešto što pokreće ženu i daje joj vjetar i zavjetrinu – kaže Marija.

Smatra da veliku, skoro glavnu ulogu u životu igra unutrašnje spoznavanje sebe, sazrijevanje.

– Živimo brzinom svjetlosti. Čovjek kada otkrije što zaista želi da

bude, svu svoju energiju usmjeriće na konkretan cilj, pa samim tim i neće trošiti svoje vrijeme i sebe samog na ,,sporedne ulice“ i sve ono loše, manje važno što iskače na tom putu, pa će tako i svoju ljubav znati za koga da njeguje i ko je je vrijedan – naglašava Marija i uz osmijeh dodaje: ,,Uostalom, nije zdravo da letite. Hodajte!“ Slijede praznični dani, za Mariju ubjedljivo najljepši period godine.

– Nova godina me odmah asocira na nove uspjehe, šanse, prilike, snove i želje. Najviše vremena provodim sa porodicom i odabranim prijateljima pa će tako biti i sada. Radujem se pozitivnoj atmosferi u porodičnoj konobi, sa prijateljima i najbližima. Obično se to kaže ,,skromno u krugu porodice“, mada bih ja to demantovala i rekla da nema većeg bogatstva od tog. Mirno, ušuškano i toplo.

A na pitanje što će poželjeti kad se u ponoć kazaljke poklope, Marija kaže da su zdravlje, ljubav i sreća uobičajeni odgovori na ovakva pitanja.

– S obzirom na to da sam poznatija ljudima kao veliki sanjar, uz sve navedeno dodaću i – čudo. I zaista vjerujem u magiju – poručila je Marija Berilažić.

R.U.-I.

21

22

Kultura

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

POBJEDA ISTRAŽUJE: Godina od obrušavanja bedema u Starom gradu u Ulcinju, nadležne institucije S. VaSiljeVić

Ništa novo, sve

PODGORICA – Ni gotovo godinu nakon obrušavanja bedema u Starom gradu u Ulcinju nadležne opštinske i državne institucije malo su šta preduzele da bi se ovaj viševjekovni arhitektonski biser, kulturno dobro Crne Gore, obnovio i zaštitio od daljeg propadanja. Paradoksalno, iste te institucije, prije gotovo dvije decenije, uradile su sve da bi projekat gradnje hotela, u samom srcu Starog grada, dobio zeleno svjetlo i sve moguće dozvole, a direktno je prouzrokovao štetu na bedemima 10. januara 2021. godine. Štaviše, Pobjeda saznaje da za obrušavanje bedema nije odgovorno samo nesavjesno odlaganje šuta prilikom gradnje hotela koji nikad nije završen, već i jako dobra koordinacija nadležnih opštinskih i državnih organa koji su prekršili znatan dio propisa i zakona i time investitorima omogućili da dobiju građevinsku dozvolu i mimo projektom predviđenih gabarita sagrade glomazno arhitektonsko ruglo koje već više od decenije devastira ambijent Starog grada.

Podsjetimo, prvo odobrenje za gradnju izdato je na ime porodice Zec (Radomir Momčilo i Ana) 7. decembra 2006. godine, dok je drugo Rješenje o promjeni investitora izdato 29. juna 2009, na ime DOO Ulcinj resorts iz Kotora, čiji je direktor Olga Orlova. Kasnije je ova parcela sa započetim objektom još jednom promijenila vlasnika, da bi je konačno 2018. godine kupio SJ Property, sa namjerom da legalizuje sporni hotel.

PROCEDURA

Činjenica da je dozvola za gradnju, kao i sva ostala prethodna dokumentacija, dobijena kršenjem zakona nije prošla neopaženo kod nekolicine savjesnih Ulcinjana, pa je u oktobru 2011. godine pokrenuta i procedura za poništavanje konzervatorskih uslova koje je u julu 1998. godine izdao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, na čijem čelu je tada bio Čedomir Marković. Zahtjev za poništavanje odluke o konzervatorskim uslovima, Republičkom zavodu podnio je advokat Angjel Gojčaj, u svojstvu punomoćnika odbornika Skupštine opštine Ulcinj Amira Holaja.

Dokumentacija, koju je Pobjeda dobila od Uprave za zaštitu kulturnih dobara, a na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, pokazuje da je Republički zavod, odgovarajući na zahtjev porodice Zec da im se izdaju konzervatorski uslovi za izgradnju stambeno-poslovnog objekta na tri nekadašnja kućišta, naveo da „ku-

ćišta mogu obnoviti uz strogo poštovanje ranijih gabarita, a na osnovu konzervatorskih uslova izdatih od strane Zavoda“. Takođe, u odgovoru su istakli da će „konzervatorski uslovi neophodni za definisanje projektne dokumentacije biti izdati kada se od nadležne opštinske službe dobiju urbanističko-tehnički uslovi, u skladu sa članom 62 Zakona o planiranju i uređenju prostora (Sl. list RCG, br. 16/95), budući da Urbanističkim planom Starog grada Ulcinja nije predviđena obnova predmetnih kućišta“. Dopisom br. 03-544/2-98 Sekretarijat za urbanizan i inspekcijske poslove Opštine Ulcinj odgovorio je Zavodu da ovaj organ nije u mogućnosti da propiše urbanističko-tehničke uslove, upravo zbog činjenice da Urbanističkim planom nije predviđena obnova kućišta.

Dakle, bez izmjene i dopune Urbanističkog plana i saglasnosti Skupštine opštine Ulcinj, Zavod nije mogao dobiti urbanističko-tehničke uslove, a samim tim ni propisati konzervatorske uslove.

Uprkos svom prvobitnom mišljenju i pozivanju na Zakon, te negativnom odgovoru od Opštine Ulcinj, Republički zavod kršeći pravne norme 21. jula 1998. godine ipak je propisao konzervatorske uslove za kućišta 169, 172 i 173 i predložio, između ostalog, da je potrebno projektovati tri objekta spratnosti P + 2.

- Ovi konzervatorski uslovi koji su nezakonito unaprijed dati sa projektovanim stanjem za naznačene objekte i bez saglasnosti opštinskih službi, odnosno bez izmjene ili dopune urbanističkog plana i drugih planskih dokumenata Opštine Ulcinj, predstavljaju direktno kršenje pozitivnih pravnih propisa – konstatovao je advokat Angjel Gojčaj, u zahtjevu za poni-

štenje konzervatorskih uslova.

Dokumentacija koju je dobila Pobjeda, a koju je i Gojčaj kao dokaz priložio u svom zahtjevu, pokazuje i da se u ovu priču u decembru 1998. godine uključio i glavni inspektor za urbanizam. On je u svom dopisu Sekretarijatu za urbanizam i inspekcijske poslove Opštine Ulcinj konstatovao da nema potrebe da glavni urbanista Opštine Ulcinj vrši manje izmjene plana na osnovu člana 53 Zakona o planiranju i uređenju prostora. Naložio je Sekretarijatu da investitorima izdaju kompletnu urbanističku dokumentaciju, a osnov za propisivanje urbanističko-tehničkih uslova biće, prema njegovom nalogu, upravo konzervatorski uslovi koje je izdao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture?!

- Postavlja se logično pitanje, kako je moguće da Zavod daje konzervatorske uslove koji predstavljaju glavni osnov (prema mišljenju glavnog inspektora za urbanizam) za propisivanje urbanističko-tehničkih uslova, ako je prema Vašem prethodnom mišljenju i gore citiranim zakonskim odredbama predviđeno da konzervatorski uslovi mogu biti izdati samo ako se od nadležne službe dobiju urbanističko-tehnički uslovi, a isti uslovi, nijesu dobijeni od skupštinske službe Opštine Ulcinj?! – konstatovao je advokat Gojčaj i zatražio od Zavoda da poništi odluku o konzervatorskim uslovima za izgradnju spornog hotela.

ODGOVOR NEGATIVAN

Nekoliko mjeseci nakon podnošenja ovog zahtjeva, tačnije u februaru 2012. godine, Gojčaju je odgovorila novoformirana Uprava za zaštitu kulturnih dobara, koja

Anton Ljuljđuraj posmatra maketu Starog grada

Ostalo je samo ćutanje

Obrušeni bedemi Starog grada i nezavršeni hotel

Uprava za zaštitu kulturnih dobara od januara do aprila uputila je niz urgencija državnim i opštinskim institucijama i organima, zahtijevajući da se hitno pristupi realizaciji projekta sanacije obrušenih bedema. Njihove urgencije uglavnom su ostale bez odgovora, a čak se i međuinstitucionalna komisija, nakon prvog sastanka u januaru, više nije sastajala. Komisiju su činili predstavnici Uprave za zaštitu kulturnih dobara, Opštine Ulcinj, JU Centar za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, Građevinskog fakulteta i Zavoda za geološka istraživanja Crne Gore.

- Održan je ukupno jedan sastanak u okviru kojeg je dogovoreno da je Uprava dužna da dostavi cjelokupnu projektnu a i ostalu dokumentaciju svim akterima, što je predstavnik Uprave i učinio neposredno nakon održanog sastanka. Predstavnici Građevinskog fakulteta su jedini koji su iznijeli mišljenje u odnosu na dostavljeni materijal i iskazali potrebu za sprovođenjem geoloških istraživanja, čiji rezultati bi definisali dalje intervencije. Duži vremenski period nakon ovoga niko od aktera se nije javljao, da bi u konačnom Opština Ulcinj uputila UZKD zahtjev za izdavanje konzervatorskih uslova (26. april 2021) za potrebe izdavanja UT uslova. Uprava je u više navrata kontaktirala i Opštinu a potom i Zavod za geološka istraživanja, uz

inisistiranje da izdavanju konzervatorskih uslova moraju da prethode geološka istraživanja i njihovi rezultati, da bi se definisalo u kojem pravcu treba sprovoditi konzervatorske mjere, a u odnosu na statičko stanje cjelokupnog prostora.

U konačnom, nakon ćutanja Opštine, Uprava za zaštitu kulturnih dobara (24. maja 2021) je izdala konzervatorske uslove, ne bi li omogućila formiranje uslova za dalje postupanje. Daljih postupanja nije bilo – saopšteno je Pobjedi iz Uprave.

Na ovu temu zaćutalo je i Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, pa su pitanja Pobjede, koje smo im poslali 20. decembra, ostala bez odgovora. Nijesu odgovorili ni iz Opštine Ulcinj, osim što nam je iz kancelarije glavnog gradskog arhitekte saopšteno da su konzervatorski uslovi, dobijeni od Uprave, dostavljeni registrovanim organizacijama koje posjeduju konzervatorske licence kako bi se pribavile ponude i formirala vrijednost izrade projekta sanacije obrušenog zida. Iz Opštine Ulcinj nikad nijesu odgovorili ni na Pobjedin zahtjev za slobodan pristup informacijama, a tražili smo kopiju urbanističko-tehničkih uslova koji su, za potrebe izgradnje hotela, nastali na osnovu konzervatorskih uslova Zavoda.

Kultura

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

23

e malo uradile povodom sanacije, a dokumenti pokazuju da je sporni hotel sagrađen uz kršenje zakona

skoro isto, pa i malo gore Gradnja u Starom gradu tema prepiske između nekadašnjeg predsjednika ulcinjske opštine i direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Hajdinaga: Ključna uloga Zavoda Vušurović: Odgovornost Opštine Ulcinj

Iz dana u dan u nezavršenom objektu obrušavaju se drvene grede, metalni podupirači i daske

je nastala transformacijom Republičkog i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odgovor na zahtjev za poništenje konzervatorskih uslova bio je negativan. U obrazloženju, koje je potpisala tadašnja v. d. direktorice Uprave Snježana Simović, priznaje se da je došlo do propusta, te da je objekat izgrađen izvan svih propisanih gabarita i da samim tim nije u skladu sa građevinskom dozvolom.

Služba zaštite, kako se navodi iz Uprave, nije nadležna da nadgleda ili kontroliše rad opštinskih ili republičkih službi, nadležnih za poslove uređenja prostora ni u jednom segmentu, te shodno tome ne može biti odgovorna za njihov rad.

- S tim u vezi, služba zaštite ne može procjenjivati da li su predmetni UT uslovi formalno valjani ili pak ocjenjivati zakonitost glavnog inspektora za urbanizam.

Predmetni konzervatorski uslovi obrađuju uslove pod kojim je moguće izvesti određene intervencije isključivo sa konzervatorskog aspekta i ni u kom slučaju ne mogu zamijeniti ili poslužiti umjesto UT uslova, a pogotovo je značajno da konzervatorski uslovi ne predstavljaju odobrenje za građane – naveli su iz Uprave, uz konstataciju da su konzervatorski uslovi u potpunosti korektni i nije potrebno poništavati ni mijenjati nijedan njihov dio.

Na ovu odluku advokat je uložio žalbu, konstatujući uzgred da Uprava ni jednom riječju ne uzima u obzir najbitniju činjenicu da nekadašnji Zavod, shodno zakonskim propisima, nije smio da propiše konzervatorske uslove prije urbanističko-tehničkih.

- Bez davanja konzervatorskih uslova od strane Zavoda, investitor ne bi mogao da dobije građevinsku dozvolu. Shodno tome, nezakoniti akt Zavoda je proizveo sve pravne posljedice na osnovu kojih je uzurpirana ljetnja pozornica Starog grada Ulcinja – naveo je Gojčaj. Žalba, kao i ponovno pozivanje na zakonske odredbe, Gojčaju nijesu pomogli da istjera pravdu. Tokom nekoliko nezvaničnih telefonskih razgovora sa novinarem Pobjede, Gojčaj je kazao da i danas stoji iza svega što piše u pomenutom zahtjevu, te da se novi zahtjev za poništenje konzervatorskih uslova može podnijeti u svakom trenutku.

KONCLOGOR

I nije samo Amir Holaj bio nezadovoljan nezakonitim postupanjem državnih i opštinskih institucija, te je presavio tabak

Zavod 2007. godine znao da se šut odlaže uz bedeme I dok su inspekcijski organi u januaru ove godine konstatovali da je do obrušavanja u Starom gradu došlo usljed neadekvanog odlaganja šuta uz bedeme, prilikom izgradnje nelegalnog hotela, arhivska dokumentacija Uprave za zaštitu kulturnih dobara čuva podatak da je nekadašnji Republički zavod za zaštitu spomenika kulture znao da su neimari šut odlagali uz same zidine. To pokazuje „Izvještaj o stručnom uviđaju lokacije u Ulcinju – Stari grad“, koji je potpisao arheolog-konzervator Dejan Gazivoda. On je u Stari grad otputovao zbog novinskog teksta „Istorija otišla u more“, koji je 14. decembra 2007. godine objavljen u dnevnom listu Republika. U izvještaju je konstatovano da su „navodi u pomenutom tekstu netačni“.

- Nema tragova arhitektonskih ostataka crkve, ni groblja. (...) Netačna je i izjava da „bageri odlažu zemlju u more“, jer sam obišao i deponiju gdje se odlaže zemlja koja je u potpunosti osigurana zaštitnom ogradom i nalazi se pri bedemima Starog grada na dijelu koji je udaljen od mora – zapisao je Gazivoda.

Preporučio je da se odredi stručan nadzor nad građevinskim radovima i samim tim i dalje prati situacija na terenu, kako ne bi, kako je rekao, dolazilo do novih dezinformacija u dnevnim glasilima.

Sudeći po ovom izvještaju odlaganje šuta uz bedeme u tom trenutku, a ispostaviće se i godinama kasnije, nije bilo sporno ni za stručnu komisiju, ni za upravu Zavoda.

i ovlastio advokata Angjela Gojčaja da u njegovo ime piše Zavodu i traži poništenje konzervatorskih uslova. Četiri godine ranije, tačnije 5. oktobra 2007, pismo Zavodu uputio je i Ismet Karamanaga, u ime Društva prijatelja Starog grada „Kalaja“. Njegov dopis je važan jer tačno datira vrijeme kada su počeli pripremni radovi za izgradnju spornog stambenoposlovnog objekta. Karamanaga u pismu navodi da je „4. oktobra 2007. godine na najatraktivnijem mjestu južnog dijela Starog grada, zvanom ‘Fusha e topave’, došlo do postavljanja i ograđivanja visokom ogradom od aluminijumskih tabli tog prostora, od grupe radnika za nas nepoznatog investitora“.

- Danas taj dio izgleda kao konclogor, tim više što se njegovim zatvaranjem zatvara i put prema zidinama i plaži Starog grada.

Ne ulazeći u pravno-imovinske odnose, kao Udruženje protestujemo i molimo da preko vaših službi intervenišete, kako bi se pomenuta ograda uklonila ili eventualno zamijenila drugom koja bi odgovarala ambijentu – napisao je Karamanaga.

Predstavnici Zavoda izašli su na teren 10. oktobra, a investitori su u međuvremenu na ogradu nalijepili tapete u dekoraciji kamena (po ugledu na postojeći kameni zid).

- Na licu mjesta je prisustvovao Karamanaga Ismet koji je dao izjavu: „Poštujem

zakon i mislim da ograda danas ljepše izgleda u odnosu na onu sivu metalnu.

Mi se borimo za Stari grad kao spomenik I kategorije da očuvamo.“ Investitor Zec Momčilo je dao izjavu da je ograda rađena po svim strogim standardima – navodi se u zapisniku Zavoda.

Porodica Zec je, bar prema ranijoj izjavi Radomira Zeca za Pobjedu, ubrzo odustala od dalje izgradnje objekta i prodala parcelu kompaniji Ulcinj resorts, iza koje je stajala Olga Orlova. Njeno ime, kao vlasnice parcele i spornog objekta, pominje se i 2011. godine, kada je na teren izašla komisija Republičkog zavoda i u izvještaju, između ostalog, konstatovala da nije ispoštovan glavni projekat, te da su umnogome premašeni gabariti hotela. Cilj tog izvještaja bio je informisanje tadašnjeg ministra kulture Branislava Mićunovića koji je morao u Skupštini da odgovara na poslanička pitanja o spornoj gradnji u Starom gradu.

TUŽNA ISTORIJA

Kao i 2007. godine, nije Ismet Karamanaga ćutao ni 11. januara ove godine, dan nakon obrušavanja bedema u Starom gradu. Medijima je ukazao da je za obrušavanje odgovoran i ljudski faktor, tačnije šut koji su radnici gomilali uz bedeme prilikom izgradnje glomaznog hotela.

- Ovo što se desilo predstavlja jedan tužan

Iako su nadležni organi Opštine Ulcinj tokom 2006. i 2007. godine investitoru izdali sva moguća rješenja i dozvole, postojećim stanjem na terenu, prvih dana početka izgradnje spornog hotela, bio je prilično nezadovoljan tadašnji predsjednik ulcinjske opštine Gzim Hajdinaga. U dva pisma koja je u oktobru i novembru 2007. godine uputio tadašnjem direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Đorđiju Vušuroviću, a povodom postavljanja ograde oko parcele na kojoj će biti izgrađen hotel, Hajdinaga je između redova optužio Zavod da je odigrao ključnu ulogu u pribavljanju svih potrebnih rješenja i dozvola za gradnju na atraktivnoj parceli u Starom gradu. Vušurović mu je odgovorio da nije Zavod imao ključnu ulogu, već Opština Ulcinj.

- Koliko je meni poznato, Opština, a ne Zavod, investitorima izdaje građevinske dozvole a mi im prethodno propisujemo konzervatorske uslove i dajemo (ne)saglasnost na projektnu dokumentaciju. Drugim riječima naše učešće, sa pravnog stanovišta, jednako je učešću Vodovoda, Elektrodistribucije itd – naveo je Vušurović.

On je Hajdinagi odgovorio i na konstaciju da je „Stari grad Ulcinj pod zaštitom Zavoda“, ističući da ne poznaje propise, te da je Opština Ulcinj, po zakonu, dužna da kao vlasnik štiti, čuva i održava spomenik kulture, odnosno da to što se dešava u Starom gradu treba da prate i sankcionišu (zabranjuju, ruše i uklanjaju) službe i organi Opštine.

Hajdigana je u novom pismu Vušuroviću pobrojao svu dokumentaciju koja je prethodila omogućavanju gradnje hotela, apostrofirajući činjenicu da je Zavod propisao konzervatorske uslove iako od Opštine Ulcinj nije dobio (i nije mogao dobiti) urbanističko-tehničke uslove. Vušurović je Hajdinagu podsjetio da je upravo za njegovog mandata na čelu Opštine Ulcinj, tokom 2006. godine, investitorima izdata sva potrebna dokumentacija za gradnju u Starom gradu.

- Koliko se meni čini, Vi ste i tada kada su donijeta ova rješenja, kao i sada, kada ih mistifikujete, bili predsjednik Opštine Ulcinj, dok ja tada nijesam bio direktor Republičkog zavoda. Pitam Vas, zašto se tada ne vratiste 10 godina unazad – kada ste donosili Rješenja – nego tek sada, pri čemu meni pominjete neke „ključne uloge – upitao je, između ostalog, Vušurović.

Na ovo pismo Vušurovića, prema dostupnoj dokumentaciji, Hajdinaga nije odgovorio.

dio naše istorije – kazao je Karamanaga.

Ništa veseliji prizor u Starom gradu nije bio ni tokom ove nedjelje, kada je ekipa Pobjede ponovo obišla bedeme i nezavršeni objekat. I ovoga puta nas je, kao i prije desetak mjeseci, dočekao arheolog Anton Ljuljđuraj. Na naše pitanje šta ima novo u vezi sa sanacijom obrušenih bedema, polušaljivo je odgovorio: „Ništa novo, sve je skoro isto, pa malo i gore“.

Prije obilaska bedema, uveo nas je u jednu od prostorija ulcinjskog Muzeja, u kojoj je izložena maketa Starog grada, napravljena prije nekoliko decenija od gipsa i šibica. Ljuljđuraj je sa sjetom posmatrao obrise grada iz perioda kada se još mogao podičiti viševjekovnom autentičnom arhitekturom. Gledamo zidine, ostatke starih kućišta i Ljuljđuraja pitamo: „Šta je ostalo od ovoga?“ Ništa – odgovara nam – nikle su nove kuće, mimo predviđenih gabarita, sa malo originalnih obilježja.

A na licu mjesta, baš kod spornog objekta, isti prizor. Zjape razoreni bedemi, a ispod more zapljuskuje njegove razbacane ostatke. Glomazni hotel i dalje prkosi, samo što je ovoga puta došlo do obrušavanja i jednog dijela trulih drvenih greda, dasaka i metalnih podupirača, zaostalih

od posljednjeg šalovanja, dok su još tinjale nade investitora da će uspjeti da nadograde nove spratove. Sada ti konstruktivni ostaci prijete prolaznicima, staroj Barutani, ali i svima onima koji ulaze u ovaj objekat.

Po smeću, šutu i ponekim ostacima polovnog namještaja, reklo bi se da posjetilaca nije malo. Samo ovaj put, na naše razočarenje, nijesmo zatekli dva ovna koji su u februaru ove godine bili jedini stalni „gosti“ ovog nezavršenog hotela na „pjeni od mora“. Doduše, sobe su im spremne. Tačnije, dva improvizovana drvena tora, jasle i razbacano sijeno. Još tinja sjećanje Ulcinjana na nekadašnje borbe ovnova, baš tu, na Polju topova (Fusha e topave), koje je poklopio glomazni hotel.

Malo je onih koji vjeruju da će zakoni ove države konačno biti ispoštovani i da će umjesto predimenzioniranog hotela ponovo „iznići“ polje. Tražimo odgovor od Antona Ljuljđuraja, a on sliježe ramenima i konstatuje da su bedeme i hotel, po svemu sudeći, svi zaboravili.

- Nešto mora da se uradi. Kako vrijeme prolazi i smjenjuju se godišnja doba, sve je veća opasnost od novog obrušavanja bedema – ubijeđen je Ljuljđuraj.

Jovan NIKITOVIĆ

24

Kultura

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

TEMA: Koliko ambasadori velikih zemalja prate kulturu male Crne Gore, kako gledaju na našu

CETINJE OČARAVA

Zelioli je rekao da nije poznavao ni Crnu Goru ni njenu kulturu prije nego je postavljen za ambasadora Italije.

- Prije nego sam došao bio sam u prilici da pročitam brojne, prvenstveno istorijske, tekstove na osnovu kojih sam formirao opšte mišljenje o zemlji, koje se nije posebno promijenilo nakon što sam počeo ovdje da radim. Jedina stvar koja me možda iznenadila, ali pozitivno, jeste nivo podrške ulasku u Evropu. Stoga se nadam da će ovaj politički sistem o tome u potpunosti voditi računa i da će, zahvaljujući konstruktivnom i inkluzivnom dijalogu, sve političke snage koje zaista podržavaju evroatlantske vrijednosti i principe, prevazilazeći sve polarizacije, voditi zemlju koja je najnapredniji kandidat za ulazak u Evropsku uniju – rekao je Zelioli.

Timonije je prvi put posjetio Crnu Goru 1994. godine dok je bio radno angažovan u Beogradu i bio je, kako je rekao, impresioniran bogatstvom, raznolikošću i naročito originalnošću njene baštine.

- Očaralo me je Cetinje, ta jedinstvena prijestonica, i zgrada nekadašnje francuske ambasade koja svjedoči o našoj zajedničkoj istoriji, o kojoj mi je moj zemljak, princ Nikola Petrović Njegoš često pričao. Bio sam, i još uvijek sam, pod utiskom bogatstva savremene crnogorske zbirke likovne umjetnosti koja se može vidjeti u nacionalnom

ZELIOLI: Zadovoljstvo mi je što sam bio u prilici da u Crnu Goru dovedem mnogobrojne kulturne inicijative i umjetnike, a posebno sam ponosan što sam u Crnu Goru doveo italijansku operu ERIK: Zaista sam zatečen koliko su ljudi u Crnoj Gori srdačni i gostoljubivi prema mojoj porodici i meni i laknulo mi je što život nije tako dramatičan kako to predstavljaju lokalne TV sapunice TIMONIJE: Očaralo me Cetinje, ta jedinstvena prijestonica i zgrada nekadašnje francuske ambasade koja svjedoči o našoj zajedničkoj istoriji RAJZING RAJNKE: Crna Gora se izdvojila kao zemlja izuzetne ljepote, snažnih ljudi, ponosne istorije i nevjerovatne kuhinje muzeju. Ona je postala još bogatija zahvaljujući veličanstvenoj Dadovoj donaciji čija se značajna djela čuvaju u Nacionalnom centru umjetnosti i kulture „Žorž Pompidu“ u Francuskoj.

Sakupljao sam i crteže vašeg umjetnika nekonformizma Uroša Toškovića, koji je živio u Parizu i koji zaslužuje značajnije mjesto. Takođe, mnogo sam slušao o Danilu Kišu od gospođe Paskal Delpeš, njegove partnerke i prevoditeljke. Zajedno sa njom sam ispratio svaki korak objavljivanja njegovih kompletnih djela na francuskom. Želio bih da se na Cetinju, u 2022. godini, u njegovoj gimnaziji organizuje događaj posvećen evropskoj i međunarodnoj dimenziji te intelektualne gromade koju je Francuska s ponosom dočekala – rekao je Timonije.

RAZUMIJEVANJE

Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država je prije dolaska u Crnu Goru znala za dugu i znamenitu istoriju njene kulture.

- Dok sam čitala o Balkanu, Crna Gora se izdvojila kao zemlja izuzetne ljepote, snažnih ljudi, ponosne istorije i nevjerovatne kuhinje. Nakon tih prvih utisaka po dolasku u Crnu Goru, prije tri godine, saznala sam mnogo više – rekla je Rajnke.

Od početka svog mandata krajem 2018. godine, obišla je sve crnogorske opštine, zanimljive i raznolike, i istražila mnoga mje-

vrijeme odličan način da se nauči izgovor i može pomoći u učenju jezika. Ono što nijesam očekivao da će biti toliko izazovno su vaši padeži – rekao je Erik.

NASTAVITI NAPREDAK

Džudi Rajzing Rajnke

Kristijan Timonije

Tradicija podrške Prema mišljenju ambasadorke Sjedinjenih Američkih Država Džudi Rajzing Rajnke, za malu državu, Crna Gora je zapanjujuće bogata raznolikim istorijskim tradicijama i kulturnim blagom.

- Ponosna sam što je Ambasada SAD bila partner u očuvanju mnogih od ovih istorijskih lokaliteta i što nastavljam tradiciju podrške kroz

sta, od kojih neka čak ni turisti nikada ne vide.

- O evoluciji neandertalaca saznala sam iz posjeta arheološkom nalazištu iz doba paleolita Crvena stijena. Posjetila sam raznovrsne tragove ranih civilizacija, uključujući Ilire, Rimljane i Slovene, raštrkane po cijeloj državi, kao što su divni podni mozaici u Risnu, u Boki Kotor-

Obnova starog zatvora u Kotoru Crna Gora danas je, prema mišljenju ambasadora Francuske Kristijana Timonijea, mjesto koje se visoko kotira u međunarodnom turizmu, što predstavlja veliku mogućnost za dalju kulturnu i intelektualnu saradnju i izgradnju imidža izvrsnosti.

- Tokom susreta sa gradonačelnikom Kotora

Crna Gora i Evropska unija dijele iste vrijednosti I. BOŽOVIĆ

Biti službeni ambasador u jednoj zemlji je, ipak, najvećim dijelom političko pitanje i samo se u posebnim situacijama dovodi u vezu sa kulturom pa su interesovanja zvaničnih predstavnika velikih zemalja u našoj državi često nepoznanica koja će se realizovati kroz poneki udruženi projekat, događaj ili komentar.

Na pitanja koliko su poznavali Crnu Goru prije nego ih je dužnost dovela, te koliko prate kulturne događaje u našoj zemlji i ko su im omiljeni autori i djela, za Pobjedu su govorili ambasadorka SAD Džudi Rajzing Rajnke, ambasador Italije Luka Zelioli, ambasador Francuske Kristijan Timonije i zamjenik ambasadorke Velike Britanije Stiv Erik. Istim povodom smo kontaktirali i ambasadu Njemačke no, zbog ranije preuzetih obaveza i odlaska iz zemlje, Robert Veber nije mogao da odgovori na pitanja Pobjede.

Mladost, žar i entuzijaz najbolje od crnogorske d

D. MIJATOVIĆ

PODGORICA – Kada je kultura u pitanju ne postoje male i velike zemlje već samo važnija i manje važna djela. Mnogi su se crnogorski umjetnici istakli van granica naše zemlje, stvorili predstavu o Crnoj Gori kao oazi talenata i bili ambasadori kakvih se nikad ne bismo postidjeli.

Vladimirom Jokićem i direktorom KotorArta Ratimirom Martinovićem, razgovarali smo o saradnji na projektu obnove starog zatvora posredstvom fondova Evropske unije kao i većem učešću francuskih umjetnika na tom značajnom festivalu – rekao je Timonije.

Ambasadorov fond za očuvanje kulturne baštine. Ovaj fond je pomogao obnovu donjih bedema Kotorske tvrđave koja je teško oštećena u zemljotresu 1979. godine, doprinijela očuvanju fresaka u Manastiru Piva i obnovi šadrvana Husein-pašine džamije u srcu Pljevalja. Rad sa istoričarima i kustosima na obnovi djelova crnogorske kulture je uzbudljiv, kako bi i buduće generacije mogle u njima da uživaju – rekla je Rajzing Rajnke.

skoj, i ostaci termi i drugih građevina sačuvanih na lokalitetu Duklja, nadomak Podgorice.

Zadivljena vjerskim multikulturalizmom posjetila sam mnoge crkve, samostane i džamije širom zemlje. Kao i gotovo svakog turistu, u Kotoru me je oduševila prelijepa Katedrala Svetog Tripuna, koja ponosno stoji u središtu ovog istorijskog grada, ali sam takođe uspjela da stignem do manje posjećenih mjesta. Očarali su me drveni minaret Vezirove džamije u Gusinju i uzbudljivi vodopad Biserka iz kojeg voda dotiče do česme u porti Manastira Sveta Trojica u Pljevljima. Zalazak sunca dok stojite u dvorištu Islamskog centra u Baru transformišuće je iskustvo, koje mi daje nadu u jačanje vjerskog i

kulturnog razumijevanja među svima koji tu inspirativnu lokaciju posjete – rekla je Rajzing Rajnke.

Stiv Erik je godinu učio crnogorski jezik u Londonu prije nego je započeo svoj mandat u Podgorici i tokom učenja jezika imao je priliku da čita o istoriji Crne Gore u knjigama poput „Kraljevstvo crne planine“ koju je napisala Elizabet Roberts, ali i da kroz televizijske serije poput „Budva na pjenu od mora“ sagleda lakšu stranu života u Crnoj Gori.

- Zaista sam zatečen koliko su ljudi u Crnoj Gori srdačni i gostoljubivi prema mojoj porodici i meni, i laknulo mi je što život nije tako dramatičan kako to predstavljaju lokalne TV sapunice! Ove TV emisije su u isto

Posjete kulturnim događajima u posljednje dvije godine su bile s ograničenjima u svim državama Evrope i svijeta, pa su ambasadori u tom smislu konkretne aktivnosti sveli na neophodnu mjeru.

Erik je, kako sam kaže, imao priliku da obiđe vinograd Plantaža, da gleda košarkaške utakmice Budućnosti i da posjeti Festival ribe i vina u Virpazaru.

- Radujem se Festivalu stripa u Herceg Novom ovog ljeta! Crna Gora ima mnogo toga da ponudi, ali moramo imati na umu kovid ograničenja – rekao je Erik.

I ambasador Italije je ukazao na usporavanje kulturnih aktivnosti, te iskazao nadu da će Crna Gora nastaviti napredak koji je bio vidljiv neposredno prije pandemije.

- Zadovoljstvo mi je što sam bio u prilici da u Crnu Goru dovedem mnogobrojne kulturne inicijative i mnoge italijanske umjetnike, a posebno sam ponosan što sam u Crnu Goru doveo italijansku operu.

Po prvi put je u Crnogorskom narodnom pozorištu u januaru 2020. godine izvedena opera „La bohème“ velikog Pučinija, ostvarivši zapažen uspjeh kod publike. Pandemija nas je primorala da suspendujemo i ovu aktivnost, ali sam siguran da će se nastaviti u budućnosti – rekao je Zelioli.

Timonije je iskazao žaljenje što su odloženi pozivi za projekte na koje su umjetnici čekali i nadu da će se oni vratiti svom ritmu u 2022. godini. Bez podrške publike kultura, prema njegovom mišljenju, ne može opstati i bitan je element za

Kultura

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Srpski književnik Jovica Aćin reagovao na gašenje časopisa ARS

u tradiciju i osobenosti AmbAsAdA ItAlIje

zam duše

the brItIsh embAssy

Luka Zelioli

naše pomirenje u ovim teškim vremenima.

- Impresioniran sam dinamičnim radom direktora JU „Muzeji i galerije Podgorice“, g.

Vučića Ćetkovića, koji je uspio da, usred pandemije, renovira lijepi umjetnički prostor - Galeriju „Art“. Na tom mjestu mi smo jesenas podržali jedan umjetnički projekat koji je realizovalo pet mladih umjetnica - Brigita Antoni, Branka Kovačević, Jovana Vujanović, Jelena Iličković i Milica Janković. One su, na jedan sjajan način, odgovorile na poziv za izradu radova na temu „Revolucija svakodnevnog života“.

Angažovanje mog pomoćnika, savjetnika za kulturu i direktora Francuskog instituta, g. Lorana Gonkalvesa, podstiče nas da posebnu pažnju poklonimo aktivnostima izvan Podgorice i na sjeveru zemlje. Tako je francuski pisac Fransoa-Gijom Loren učestovavo u „Ratkovićevim večerima poezije“ i tom prilikom je predstavio prevod svog romansijerskog ostvarenja posvećenog Jovanu Kopitoviću, neznancu koji je radio za francuski Pokret otpora i stradao za slobodu svih nas – rekao je Timonije.

NJEGOVANJE KULTURE

Rajzing Rajnke je istakla da za nju kultura Crne Gore znači više nego samo istorija i religija i definiše je i kako građani ove države poštuju i čuvaju svoju baštinu. Vidjela je, kako kaže, odlične primjere kako se kultura njeguje.

- Muzeji su fascinantna mjesta za koje sam otkrila da posljednjih godina čak ulažu dodatne napore da svoje zbirke učine pristupačnijim i atraktivnijim za posjetioce. Sviđa mi se kako su Muzeji i galerije Podgorice s ljubavlju osvježeni, uključuju-

poručim odličnu veb stranicu „SpomenikDatabase.org“, koju je mukotrpno sastavio jedan Amerikanac, koji se lično zainteresovao da sazna više o tim jedinstvenim kulturnim simbolima – preporučila je Rajzing Rajnke.

Sve ukazuje na to da je odluka politička

PREPORUKE

Stiv Erik

ći dodavanje galerije u prolazu na Trgu nezavisnosti, kako je pažljivo renovirana Kuslevova kuća, odmah iza glavne galerije u kojoj sam uživala u muzičkim događajima, i unutra i u mirnom dvorištu. Kotorski muzeji bilježe sve bogatstvo i istoriju mnogih civilizacija koje su uticale na zaliv (i na koje je on uticao!), vrijedilo je posjetiti i Muzej grada Perasta, da saznam više o pomorskom nasljeđu tog malog ali važnog mjesta – kazala je Rajzin Rajnke.

Ipak, kao možda njoj najdražu muzejsku ustanovu, ističe Zavičajni muzej u Pljevljima koji je dvaput posjetila.

- Prilikom prve posjete bila sam impresionirana zbirkom artefakata koji potiču iz rimskog doba, uključujući jedinstvenu „isprepletanu čašu“, jednu od rijetkih netaknutih staklenih „diatreta“ u svijetu iz 4. vijeka, koja je simbol Pljevalja. Vrativši se drugi put prošlog mjeseca, oduševila me potpuna obnova i nadogradnja muzejskih postavki, s izvanrednim natpisima, rasvjetom i interaktivnim opcijama koji cijelo iskustvo čine mnogo informativnijim i uzbudljivijim rekla je Rajzing Rajnke.

Posebno je uživala, kako kaže, u arhitektonskoj raznolikosti Crne Gore – od brutalizma do modernizma – uključujući mnoge fascinantne spomenike podignute u čast ratnih heroja i onih koji su izgubili život u bitkama, posebno tokom svjetskih ratova.

- Obišla sam desetine ovih nevjerovatnih građevina i bila oduševljena što su mnogi - poput spomenika na Grahovu u čast heroja Save Kovačevića i velelepnog Spomen-obilježja palim borcima na Barutani koji je projektovala poznata arhitektica Svetlana Kana Radević – pažljivo restaurirani i da ih posjećuje veliki broj ljudi zainteresovanih za istoriju ove zemlje. Svima koji su zainteresovani da saznaju više o istoriji i lokaciji ovih fascinantnih objekata zadovoljstvo mi je da pre-

25

Iako su u posljednje dvije godine bili oprezni i pažljivo birali gdje će se pojaviti zbog pandemijske situacije uspjeli su da uživaju u umjetničkim djelima i da među njima nađu one kojih će se sjećati.

Zelioli je izdvojio knjigu „Orlov krš“ Bata Tomaševića, za koju kaže da je emotivna i veoma dobro napisana lična i porodična priča i da ga je naučila puno o Crnoj Gori.

- Uopšteno govoreći, ovdje sam zatekao izuzetan rasadnik mladih umjetnika, pri tom posebno mislim na pisce za koje se nadam da će uskoro biti prevedeni i u Italiji, ali i na mlade i talentovane režisere poput Aleksandra Vujovića koji je svojim kratkometražnim filmom „Duga“, podržanim od strane EU i Italije, osvojio mnogobrojna međunarodna priznanja. Nedavno smo ga uspješno predstavili u Tivtu i Podgorici. Zatim, tu je i izuzetna muzička tradicija: prije svega mislim na odličan Crnogorski simfonijski orkestar i operske pjevače međunarodnog nivoa kao što je Ivana Čanović – rekao je Zelioli.

I Timonije je istakao da je svaki koncert Crnogorskog simfonijskog orkestra za njega praznik.

- Mladost, žar i entuzijazam – najbolje od crnogorske duše.

Istovremeno i simbol kolektivne igre koja bi morala da podstakne političare na razmišljanje! Takođe, s posebnom emocijom se sjećam koncerta koji je naš Institut organizovao u KIC-u „Budo Tomović“, 22. juna povodom „Praznika muzike“ u izvođenju mladih solista vaše Muzičke škole.

Konstatujem da je nova generacija umjetnika zagarantovana u Crnoj Gori. Što se tiče knjiga, upravo sam završio „Psalm 44“ Danila Kiša, ozbiljno djelo čije je ponovno obavljivanje u Francuskoj ove godine postiglo uspjeh. Takođe, pročitao sam i Bulatovićevog „Crvenog petla“. Uz pomoć rječnika polako napredujem u čitanju Njegoševe „Luče mikrokozma“ koju bi trebalo predstaviti Francuskoj!

Crna Gora može biti ponosna na svoje pisce koji duboko ukorijenjeni imaju osjećaj za univerzalno – rekao je Timonije.

Stiv Erik je najavio da se raduje čitanju priča Nikole Nikolića čiju je „Atakamu“ dobio na poklon.

- Takođe sam imao zadovoljstvo da upoznam Emira Ćatovića, crnogorskog glumca koji trenutno studira u Kraljevskoj centralnoj školi za govor i dramu kao Čivning stipendista na programu koji finansira vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Radujem se mogućnosti da pogledam jednu od njegovih predstava kada se vrati u Crnu Goru ove jeseni. Iako nije u pitanju crnogorski autor, moja preporuka bi bila da svi pogledaju dokumentarac Dejvida Atenboroa o zaštiti životne sredine – rekao je Erik.

Dragana ERJAVŠEK

Jovica Aćin

PODGORICA - Onima koji su javno iskazali žaljenje zbog ukidanja sufinansiranja časopisu ARS pridružio se i Jovica Aćin, književnik iz Beograda i dobitnik Njegoševe nagrade.

Vijest o gašenju časopisa je, kako navodi u svom saopštenju za medije, dočekao sa zaprepašćenjem i najvećim žaljenjem.

- Ja se dobro sjećam i njegovih prvih brojeva. Bio sam njegov vjeran čitalac i saradnik, jer je donosio dragocjene priloge i u mnogima od njih sam istinski

uživao, crpeći intelektualnu i duhovnu korist. Njegov kulturni značaj nije bio ograničen samo na Crnu Goru nego je imao plodnog odjeka u svekolikom regionu. Smatram da je bila pogrešna odluka utrnuti takav časopis. Siguran sam da se ona može i mora opozvati – naveo je Aćin.

Sve mu u takvoj odluci, istakao je, ukazuje da je ona politička.

- Nemojmo iz ma kojih razloga, ličnih, vjerskih, nacionalnih ili ideoloških, koji zaostaju za nepristrasnim duhom kulturnog stvaralaštva, žrtvovati drago-

cjenost koja nas zbližava, naročito u trenucima kad su rane u ovom kraju svijeta još bolne i kad nam je zagrljaj neophodan kao lijek koji pomaže da one zacijele barem u mjeri koja onemogućava krvoprolića. Suviše smo već iskrvarili. Vjerujem da bi nastavak izlaženja časopisa kakav je ARS bio dobar znak za buduće dane. Znaju to svi oni kojima je stalo do toga da Balkan ne bude više poprište nego višestrani prostor prijateljstva i tolerancije – zaključio je Aćin.

Podsjetimo, časopis ARS na ovogodišnjem Konkursu za sufinansiranje programa i projekata od značaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti kulturno-umjetničkog stvaralaštva u 2021. godini nije od Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta dobio podršku neophodnu za opstanak. Nakon što je ove godine obilježeno 35 godina od prvog broja, izdavačka kuća OKF je u nemogućnosti da nastavi da objavljuje časopis. Ovim su povodom ranije reagovali direktor OKF-a Milorad Popović, Fakultet za crnogorski jezik i književnost sa Cetinja, te mnogi saradnici i čitaoci ovog časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja.

D. E.

Odlučeno o pjesničkim priznanjima na konkursu „Milo Bošković“ PODGORICA – Prvu nagradu na pjesničkom konkursu „Milo Bošković“, u iznosu od 400 eura, osvojila je Monika Herceg iz Zagreba za pjesmu „Upoznavanje“, dok je druga nagrada u iznosu od 200 eura pripala Mariji Dragnić iz Beograda, za pjesmu „Jesen je i nekad se učini da me je moguće pobijediti“. Treću nagradu u iznosu od 100 eura osvojila je Maja Maslać-Mikulec iz Zagreba, autorka pjesme „Pečurka i hrast“.

O nagradama je odlučivao žiri u sastavu: Tijana Rakočević, Jovanka Kovačević-Đuranović i Danilo Ivezić. Žiri je istakao da pjesma „Upoznavanje“, koja se svojom literarnom vrijednošću posebno izdvojila u odnosu na ostale pjesme pristigle na ovogodišnji konkurs, predstavlja intiman, psihološki kompleksan i, najzad, stilski veoma izbrušen pogled na dominantnu, majčinsku figuru – središte poetskog mikrokosmosa smještenog u „beskonačnom tijelu žene“.

- Zahvaljujući brižljivo odabranim tehnikama, sve što je u njoj duboko lično postaje univerzalna vrijednost: ona sobom nosi sasvim novi poredak unutar kojeg se generacijski kontakt percipira kao važno i, prije svega, zacjeljujuće iskustvo.

Svaki naredni stih je mali doprinos promijenjenom životu, novoj klasnoj borbi koja proističe iz prevrednovanja društvenih (pogotovo rodnih) uloga, zbog čega vjerujemo da će ova pjesma zaslužiti znalački tretman kritike – naveo je žiri.

Drugonagrađena autorka, pre-

Prva nagrada za Moniku Herceg

Monika Herceg

ma saopštenju žirija, pišući, intuitivno opipala je puls egzistencije koja svoj sunovrat doživljava kao posve daleku realnost, a svojim izborom teme i rijetkim osjećajem za ritam ilustrovala savremenu atmosferu neizvjesnosti.

- U ovim redovima je, uz to, vidljiva i gotovo zanatska posvećenost formi koja ni u jednom dijelu nije sputana nesposobnošću da se napravi iskorak; naprotiv, riječ je o autentičnom i zrelom poetskom glasu koji ne uviđa potrebu za prećerivanjem – saopštio je žiri.

Treću nagradu je, kako je istakao žiri, zavrijedila poetska minijatura pod nazivom „Pečurka i hrast“, koja vrlo uspjelom alegorijom, realizovanom uz pomoć inventivnog grafičkog rješenja, materijalizuje vezu između prirodnih i ljudskih zakonitosti.

- Ona govori o brizi i uzajamnosti unutar ekosistema koji svojom širinom obuhvata i čovjeka, ali i o njegovoj sposobnosti da osjećaj za drugo biće stavi na prvo mjesto. Simbiotski odnos koji se potencira unutar ove poetske vizije čak i u naknadnom objašnjenju korelira sa prenesenim značenjem kao vrlo promišljen estetski proizvod, pa ono u čemu se ogleda specifični kvalitet pjesme jesu dosljedna jednostavnost, svedenost u domenu upotrebe stilskih sredstava (koja, opet, ne sputava izraz), kao i veoma ubojita završnica koja utisak zaokruženosti prenosi u prvi plan – naveo je žiri.

Kako je saopšteno iz Centra za kulturu iz Kolašina, ove godine odziv autora bio je odličan – 125 radova autora iz zemlje i regiona.

Dr. D.

26

Arena

Košarka

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Plejmejker Budućnost Volija najbolji je igrač u decembru u Admiralbet ABA ligi

Kobs: U čemu je tajna? Svakom meču pristupam sa fokusom PODGORICA - Džastin Kobs igra odlično i konstantno od početka sezone i umnogome zahvaljujući njemu Budućnost Voli bilježi veoma dobre rezultate u ABA ligi i Evrokupu. Potvrda je stigla i od ABA lige - plej Podgoričana izabran je za najboljeg igrača (MVP) decembra u regionalnom takmičenju, i to u mjesecu u kojem je, maltene, igrao bez prave zamjene, s obzirom na to da je van terena zbog povrede bio Igor Drobnjak.

U decembru je crnogorski reprezentativac bio u vrhu skoro svih kategorija, pa je i te kako doprinio da Budućnost u decembru dobije sve četiri utakmice (SC Derbi, Cibona, Krka, Borac) i nastavi trku za vrh ABA lige.

Kobs je u decembru prosječno po meču bilježio 16,7 poena, 4,3 skoka, 5,7 asistencija, jednu ukradenu loptu, za prosječan indeks korisnosti - 22,7. Po poenima i indeksu je bio drugi na listi u posljednjem mjesecu u godini…

- U čemu je tajna? Treba svakoj utakmici da pristupite sa fokusom i sa razmišljanjem da treba da igrate na visokom nivou, bez obzira na rezultat – kaže Kobs za sajt ABA lige.

U neđelju u podne okršaj u Železniku

Bez obzira na pozitivan start sezone, plej Budućnost Volija ne želi da se izjašnjava o ciljevima u ovoj sezoni, odnosno o tome da li ,,plavi“ mogu da ponove rezultate iz prethodnih sezona, kada su igrali finala plej-ofa regionalne lige.

- Ne gledam tako daleko unaprijed. Kao tim, suočili smo se sa toliko nedaća sa povredama i drugim stvarima koje su van naše kontrole. Važno je samo da se ne osjećamo ,,ušuškano“ i da nastavimo da radimo – dodaje

Kobs.

Budućnost je jedinu titulu u ABA ligi osvojila 2018. godine, kada je na klupi bio sadašnji trener Aleksandar Džikić.

- Puno je kao trener posvećen taktičkom dijelu, veoma je detaljan. Ali vam daje slobodu da budete ono što jeste. Imamo dobar odnos. A ja sam bio blažen tokom godina što sam imao mnogo trenera koji su mi omogućili da igram uz greške i pokušavali da mi pomognu da napredujem kao igrač. On je je-

dan od tih trenera - kaže Kobs. Što se tiče kvaliteta ovogodišnje ABA lige, Kobs kaže: - Liga je svake godine sve bolja i bolja. Ima više mladih talenata i boljih stranaca. Dakle da, rekao bih da je ove godine liga bolje nego što je bila ranije.

Kobs, takođe, smatra da je region zemalja u ABA ligi poseban u Evropi i svijetu u smislu ,,proizvodnje“ košarkaških talenata i košarke kao igre.

- Način razmišljanja i pristup igri nijesu nešto što sam vidio

Budućnost Voli neće imati priliku da na pravi način proslavi novogodišnje praznike jer već drugog dana januara u Železniku, u podne, protiv FMP-a igra prvi meč druge polovine regularnog dijela Admiralbet ABA lige.

Budućnost je u prvom kolu savladala FMP u ,,Morači“ 82:72, a pred ovaj duel oba tima imaju skor 10-3 i na diobi su trećeg mjesta.

Pobjeda u tom duelu dala bi Budućnosti prednost, praktično, od dvije pobjede u odnosu na FMP, zbog boljeg međusobnog skora.

Igor Drobnjak se vratio u tim u prethodnom kolu protiv Borca, a možda će za FMP biti spreman i Petar Popović.

prije dolaska ovdje. Dakle, razumijem zašto svake godine stvari napreduju – zaključio je Džastin Kobs razgovor za sajt ABA lige.

S. J.

Crnogorski košarkaški parketi dobili su dvije dame koje umiju i sa loptom i sa pištaljkom

Nina i Nikolina igraju i sude

Neprikosnovenost i ljepotu košarke nekada najbolje čuvaju pravedne sudijske odluke koje su u službi istinskog basket majstorstva.

Dvije mlade Kolašinke nemaju ništa protiv toga...

KOLAŠIN - A zašto vas dvije ne biste počele da sudite? Volite košarku, igrate, vidite da je sve više dama na parketima sa sudijskom pištaljkom...

Ovo pitanje postavila je Bojana Vučinić, nekada uspješna košarkašica, poslovna sekretarka u KSCG i u ovoj situaciji delegatkinja na utakmici Lige mladih u Kolašinu između KK Gorštaka i KK Ibra, Nini Rakočević i Nikolini Bijelić, košarkašicama „Tara basketa“ koje za zapisničkim stolom „vode“ semafor i zapisnik.

Tako je počelo...

Mjesec kasnije Nina i Nikolina su u sudijskoj uniformi KSCG slušale crnogorsku himnu uoči početka seniorske utakmice ženskog košarkaškog prvenstva Crne Gore. Između pitanja Bojane Vučinić i prvog sudijskog zvižduka Nine Rakočević i Nikoline Bijelić pod reflektorima ,,Bemax arene“ desile su se sve potrebne procedure, startne edukacije, prva polaganja. Stručni tim Sudijske komisije KSCG koji predvodi Zoran Šutulović čija je pištaljka „svirala“ evropska i olimpijska finala, je odlučio da dvije mlade Kolašinke zaslužuju da se „gurnu“ u sudijsku vatru..

Nina i Nikolina ne kriju sreću i zadovoljstvo što je njihova ljubav prema košarci dobila još jednu formu pripadanja „kraljici igara“ – suđenje i procjenu koliko je košarkaški duel i pokret izveden po ritmu košarkaških pravila...

Nina Rakočević je još sa osam godina odlučila da košarka postane njena planeta koju je odredila za svoje nade, ciljeve, dokazivanja...

- Već na prvom treningu sam osjetila da

Nikolina Bijelić i Nina Rakočević u sudijskom dresu

sam izabrala nešto čemu ću da pripadam cijeli život i čime ću se baviti. Od malena pratim Božicu Mujović i ona je moj davnašnji idol. Pomogla mi je da u sebi pronađem plejmejkerku, da pokušam da se poistovjetim sa tim kako ona igra na toj poziciji. Godinu sam igrala u Turskoj, takođe na poziciji plejmejkerke.

Treninga mi nikada nije dosta, treniram

u svom klubu „Tara Basket“ a nekada i sa muškim selekcijama Košarkaškog kluba „Gorštak“ - priča Nina Rakočević.

Ljubav prema košarci se odrazila i nastavila u potrebi da se oproba u košarkaškom suđenju. Svjesna je da je nova u ovom obliku pripadanja košarci ali i odlučna da sprovede svoje životno pravilo – gdje god je košarka tu su moje ambicije da budem najbolja...

- Tek sam na početku. Znam koliko je košarkaško suđenje kompleksno i koliko je važan svaki detalj. Razmišljam, čitam, gledajući košarkaške utakmice posebnu pažnju obratim na sudije. Često stanem ispred ogledala i uvježbavam tehniku suđenja. Sudila sam nekoliko utakmica, imala sam čast i da sudim Prvu žensku košarkašku ligu. Suđenje mi je pomoglo da košarku igram rasterećenije. Mnogo je lakše igrati košarku kada znate pravila iz perspektive i pogleda sudije. Za deset godina vidim sebe i u košarkaškom i u sudijskom dresu. Vjerujem da će mi vrijeme biti naklonjeno jer ću košarci dati sve od sebe - kaže 17-godišnja Nina Rakočević, učenica kolašinske Gimnazije „Braća Selić“ Nikolina Bijelić je košarku počela da trenira sa 13 godina u ŽKK „Tara basket“.

Kaže da je u ovoj igri prepoznala prostor gdje može da se dokaže, odgovaralo joj je košarkaško nadigravanje, košarkaški pokreti..

- Od malih nogu mi je uzor bio Kobe Brajant. Šutirala bih na koš uz uzvik – Kobiiiii. I sada kada šutiram spontano mi se otme taj uzvik. Kao da sam preciznija sa tim uzvikom. Košarka je igra koja traži da se razumije svaka pozicija ali mi najviše odgovara pozicija beka. Treniram svaki dan čak i sa našim drugovima iz KK Gorštak, a i sama organizujem individualne treninge. Odlučila sam da se oprobam u košarkaškom suđenju da bih ostala u trajnoj vezi sa parketom i košarkom ako se ne ostvarim kao košarkašica u potrebnoj ambiciji. Već je šest-sedam utakmica u mojoj sudijskoj „bilježnici“. Moja drugarica Nina i ja smo najviše ponosne na suđenje u Prvoj ženskoj košarkaškoj ligi. To je veliki podstrek jer sam svjesna koliko treba raditi na sebi da bi se stekla sudijska rutina. Naravno da sebe zamišljam na parketu velikog evropskog ili svjetskog takmičenja. Meni kao sudiji dosta pomaže „košarkašica u meni“. Na pitanje da li ću za deset godina biti u igračkom ili sudijskom dresu je sada teško odgovoriti, ali ono što je sigurno je da ću biti uz košarku i sa košarkom - priča Nikolina Bijelić, učenica kolašinske gimnazije koja je prije desetak dana napunila 18 godina.

Kolašinska košarkaška priča, po mnogo čemu osobena i učincima originalna, dobila je dva nova aktera, dvije dame koje vole da igraju ali i da sude košarkaške utakmice. Duh ove igre nekada najbolje čuvaju pravedne i pravovremene sudijske odluke. Zvuk mrežice kroz koju prolazi lopta i pištaljke koja čuva majstore nadigravanja. Nina i Nikolina sve to umiju. I tek će umjeti....

D.DRAŠKOVIĆ

PODGORICA – Za Nikolu Vučevića je 2021. godina bila veoma emotivna i posebna. Proslavljeni crnogorski NBA košarkaš je krajem marta, nakon skoro devet sezona igranja u Orlandu, trejdovan u Čikago, klub za koji je navijao kao dječak zbog Majkla Džordana.

Govoreći o odlasku, nakon prve utakmice u dresu Čikaga, Nikola nije mogao da sakrije suze, koje su pokazivale koliko mu je teško pao odlazak iz Orlanda, u koji je, kako je ranije kazao ,,došao kao dječak, a otišao kao čovjek“. Međutim, nije imao ni vremena previše da misli o tome, jer je vijest o trejdu dobio tog 25. marta u 11 sati, a već četiri sata kasnije je bio u avionu za Čikago.

- Novi grad, nova ekipa, sve se mijenja. Šok je kada se to zaista desi, ali to je dio posla kojim se bavim – kazao je Vučević nekoliko mjeseci kasnije.

Vučević je više od devet mjeseci član jedne od najznačajnijih franšiza u NBA ligi, klubu koji je harao devedesetih i u tom periodu osvojio svih šest šampionskih prstenova. Više nego dovoljno da stekne prave utiske o novom klubu…

- Utisci o Čikagu su samo pozitivni, sve je super. Kad sam stigao, svi su me, stvarno, prihvatili na najbolji mogući način - saigrači, trener, uprava kluba i navijači. Zaista je sve pozitivno. Navijači su stvarno fanatično vezani za Bulse. To se vidi i osjeća, pogotovo ove sezone kada su se vratili u dvorane, kad su sale pune. Vidi se koliko vole košarku, koliko su uz nas, i lijepo je igrati u takvoj atmosferi. Evidentno je da je Čikago jedna od najboljih franšiza, pogotovo od devedesetih godina kada je igrao Džordan – kaže Nikola Vučević na početku razgovora za Pobjedu.

Iako Orlando nikada nije bio šampion NBA lige, Vučević kaže da je teško pričati o razlikama sa Čikagom.

- Mislim da su ovdje sve franšize, što se tiče organizacije, uslova i ostalog, na približnom nivou. Nema tu velike razlike. Sve franšize imaju nevjerovatne uslove i mogućnosti, pružaju sve najbolje za svoje igrače.

Jedino što je Čikago jedna od većih franšiza u istoriji NBA lige zbog titula koje su osvojili i zbog toga što su tih godina ovdje igrali Džordan i ostali velikani. Čikago je i veći grad, pa ima i više navijača, i u tome je neka razlika između dva kluba.

Ponavljam, mislim da u NBA nema velike razlike, da su to sve veliki klubovi sa velikim budžetima. Nije to kao u Evropi gdje su budžeti, pa samim tim i uslovi, drugačiji – nastavlja Vučević.

Promjena kluba je značila i promjenu grada. Treći grad po veličini na Floridi, a približno istog broja stanovnika kao Podgorica, porodica Vučević (pored Nikole su članovi i supruga Nikoleta, te sinovi Filip i Matija) je zamijenila trećim gradom po veličini u Sjedinjenim Američkim Državama sa, prije svega, drugačijom klimom i načinom života u odnosu na Orlando.

- Promjena je bila dosta velika za nas, pogotovo za dvoje male djece.

Ipak smo bili devet godina u Orlandu, tamo smo, stvarno, bili stvorili prelijep život, upoznali puno divnih ljudi i imali veliki broj prijatelja. Tamo su nam se rodila i dva sina, imali smo sređen i lijep život.

Ali za sada smo se dosta dobro navikli na Čikago. Ovaj grad jeste dosta drugačiji, mnogo se brže živi, sa potpuno drugačijim stilom života.

Ali navikavamo se. U svakom slučaju, Čikago je sjajan grad, ima mno-

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Arena

Intervju

Crnogorski centar Nikola Vučević u razgovoru za Pobjedu govori o sezoni u Čikagu, u kojem ima drugačiju ulogu u odnosu na Orlando

Najbitnije je da ekipa igra dobro i pobjeđuje Gostovanje u Orlandu ću pamtiti do kraja života Vučević je krajem novembra sa Čikagom gostovao u Orlandu, i, kako kaže, taj meč je bio veoma emotivan za njega.

- Kad je izašao raspored za sezonu, zaokružio sam taj datum.

Očekivao sam da će biti emotivno jer sam, ipak, tamo proveo dugi niz godina, postao igrač kakav sam danas. U Orlando sam stigao sa 22 godine, otišao sa 30, a u tom periodu mi se mnogo toga izdešavalo na terenu i van njega. Orlando će uvijek biti za mene jedno od najdražih mjesta na svijetu. Ali bilo mi je drago to gostovanje, zbog načina na koji su me ljudi dočekali i pozdravili. Bilo mi je drago da vidim sve te ljude, mnogo mojih prijatelja iz Orlanda je bilo na utakmici. To je bila emotivna i lijepa noć za mene, čak je i Orlando napravio video za mene, koji je išao tokom utakmice. Stvarno je bilo prelijepo veče, a drago mi je da su mi tu bili supruga i stariji sin da me podrže, da budu sa mnom tokom utakmice. To je nešto što ću pamtiti do kraja života – ističe Vučević.

Prati Mornar, Budućnost i reprezentaciju Kako kaže, stigne da prati Mornar i Budućnost u ABA ligi.

- To su klubovi za koje sam igrao i koji su mi dragi, a u njima igraju neki moji dragi prijatelji i saigrači sa kojima sam igrao u reprezentaciji.

Kao ljubitelj košarke, generalno, pratim dosta ABA ligu i Evroligu – kaže Vučević.

Iako je, kako kaže, nezgodno naći mogućnost gledanja prenosa, i zbog vremenske razlike,

go toga da se vidi, da se obiđe, a ima dosta naših ljudi. Mislim da i ta promjena nije loša, kao neko novo iskustvo za nas. Ali sad kreće zima o kojoj svi pričaju da je ovdje baš jaka. A to dugo godina nismo osjetili, s obzirom na to da na Floridi rijetko kad temperatura pada ispod 10-15 stepeni. Ali dobro, navići ćemo se i na to.

Poslije skoro devet sezona u Orlandu, u kojem je stekao reputaciju jednog od najboljih centara lige i status dvostrukog ol-star igrača, Vučević je promijenio ulogu u timu u kome sada igra.

Za razliku od Orlanda, gdje je bio neprikosnoveni lider, ali bez prave podrške saigrača, zbog čega „magični“ nijesu mogli do velike pozornice u NBA ligi, crnogorski as je sada u Čikagu dio snažne ekipe. Popularni Vuč je jedna od zvijezda tima, iako je njegov poenterski učinak (15,8 po meču) ispod prosjeka koje je imao na Floridi (od 2018/19. je bio od 19,6 do 24,5 poena po sezoni), ali i kada je u trejdu u drugom dijelu prošle sezone stigao u Bulse (21,5). Objašnjenje je logično - prve šuterske opcije i najveći potrošači lopti su NBA zvijezde poput Zeka Lavina i Demara Derozana. Sa toliko talenta u ekipi, Vučević ima neke drugači-

prati i igre reprezentacije, kojoj u kvalifikacijama za Mundobasket ne može da pomogne.

- Ali pratim rezultate i drago mi je da su dobro počeli kvalifikacije. Nadam se da će tako nastaviti i da ćemo uspjeti da se kvalifikujemo za naredno Svjetsko prvenstvo – dodao je Vučević, koji je posljednji nastup za reprezentaciju imao na Svjetskom prvenstvu u Kini 2019. godine.

je zadatke, koje sprovodi na najbolji način, sve u cilju i sa željom da doprinese uspjehu tima.

- U Orlandu, pogotovo u posljednjih pet-šest godina, bio sam nosilac igre i prva opcija u napadu, i sve je išlo preko mene. U Čikagu se to, normalno, malo promijenilo. Bio je potreban neki period adaptacije, pošto ove sezone igramo drugačije, ali kako sezona odmiče ide sve bolje i bolje. A najbitnije je da ekipa igra dobro i pobjeđuje, ostalo će sve doći na svoje. Na kraju krajeva, ipak je luksuz imati takve saigrače pored sebe, posebno igrače kakvi su Lavin i Derozan, koji igraju nevjerovatno, i onda svima nama ostalima olakšavaju posao – ističe Vučević, koji je u ostalim kategorijama, skokovima, asistencijama, ukradenim loptama, blokadama, zadržao isti nivou kao prethodnih sezona. Čikago je posljednji put u plejofu bio u sezoni 2016/17. kada je eliminisan u prvoj rundi od Bostona. Bulsi su trenutno drugi na Istoku, peti ukupno u ligi.

- Veoma sam zadovoljan kako do sada ide sezona. Stvarno igramo odlično, mislim da smo se uklopili i uigrali čak i brže nego što smo i sami očekivali. Mislim da smo imali dodatnu motivaciju

zbog toga što je bilo dosta onih oko nas koji su sumnjali kako ćemo se uklopiti, kako ćemo da igramo i izgledamo. To nam je dalo dodatnu želju da pokažemo da ovo može da funkcioniše.

Stvarno smo odlično počeli sezonu, to nam je dalo energiju i želju da nastavimo tako. Za sada sve ide super, a mislim da možemo da nastavimo u tom ritmu, čak i bolje kako sezona bude odmicala, kako se budemo sve više uigravali i budemo gradili

hemiju u timu. Mislim da možemo da napravimo dobar rezultat ove sezone, a vidjećemo dokle to može da ide. Ali mislim da imamo šansi da budemo ozbiljna ekipa čak i u plej-ofu.

Ipak, kako kaže, rano je da se priča o dometima ekipe.

- Mislim da je naš prvi cilj da uđemo u plej-of i da možemo da ga dočekamo kao jedna od najbolje četiri ekipe na Istoku, što bi nam dalo prednost domaćeg terena barem u prvoj rundi. To treba da nam bude neki realan cilj, pa onda da vidimo dalje. Ipak je drugačije u plej-ofu. Ova sezona je specifična i zbog kovida, nikad se ne zna u kakvom će sastavu biti ekipa. Ali mislim da imamo realnu šansu da napravimo dobar rezultat, čak i u plej-ofu da odemo dosta daleko. Istina, Istok je jak, ima dosta dobrih ekipa i mislim da će sezona biti dosta zanimljiva.

U odnosu na prošlu sezonu, Čikago je promijenio najveći dio tima. Pored Vučevića, ostao je, naravno, Zek Lavin, a došli su Demar Derozan, Lonzo Bol, Aleks Karuzo...

- Ove sezone je potpuno drugačija ekipa u odnosu na to kada sam

Simonović ima svijetlu budućnost u NBA ligi Od ljetos je crnogorska „kolonija“ u Čikagu brojnija za još jednog reprezentativca Kolašinca Marka Simonovića (u ekipi je i bivši član naše selekcije, naturalizovani Amerikanac, Džavont Grin).

Simonović je ove sezone upisao prve minute na pet mečeva u NBA ligi, a očekuje se da će igrati Dži ligu za razvojni tim Vindi Bulse. Nažalost, i on je od 29. decembra u „kovid protokolu“, i to kao čak 17.

igrač Čikaga koji se našao u toj situaciji.

- Od prvog dana kada je stigao u Čikago, Marko je, stvarno, ostavio mnogo pozitivan utisak. To su mi ljudi odmah rekli, trener i uprava kluba.

Najprije svojim ponašanjem, a onda i pristupom. Marko je vrijedan igrač, svakodnevno mnogo vremena provodi i u teretani i na terenu, stvarno radi na sebi, želi da napreduje.

Mlad je igrač, svjestan je da

ja stigao u Čikago prošle sezone.

Ostalo je nas petorica, ostalo su novi igrači. Velike promjene je napravila uprava kluba, jer ima velike ambicije i želi da već od ove sezone napadnemo vrh NBA lige. Doveli smo Bola, Karuza, te Derozana kao najveće pojačanje, i mislim da je uprava napravila, stvarno, sjajan posao da nam omogući da imamo dobru ekipu i da možemo da se borimo za vrh NBA lige. Prošle sezone je ekipa bila dosta mlada, i mislim da su u klubu shvatili da neke stvari treba da se mijenjaju, i to se pokazalo kao pravi potez. Sve funkcioniše super, a mislim da će sve biti još bolje.

I Vučević je jedan od brojnih igrača koji je ove sezone pauzirao zbog kovida, preskočio je šest mečeva.

- Bogu hvala, nijesam imao nikakvih ozbiljnih simptoma zbog kovida, osjećao sam se kao da sam imao malu prehladu. Nažalost, morao sam da pauziram desetak dana bez ikakvih fizičkih aktivnosti, i nakon toga mi je trebalo malo vremena da dođem k sebi i vratim se u ritam. Ali to je situacija kroz koju trenutno prolazi pola NBA lige, što se tiima prostora za napredak.

Takođe, meni je posebno drago što je on u Čikagu, jer imam nekog našeg u klubu, a mislim da i njemu znači što sam ja tu, kao iskusan NBA igrač, koji živi već 15 godina u Americi. Mislim da mogu da mu pomognem na razne načine, što se tiče košarke i života u Americi. Marko ima svijetlu budućnost u NBA ligi, vjerujem da će uspjeti da dokaže da pripada ovdje. Ali, naravno, treba vremena, mlad je, on to razumije i strpljiv je. Znam da će svojim radom, trudom i talentom to postići bez ikakve dileme – kaže Vučević.

27

To je izbor KSCG, ja ga poštujem Krajem decembra Košarkaški savez Crne Gore je proglasio najbolje košarkaše u Crnoj Gori i inostranstvu u 2021. godini.

Iako je igrao na Ol-staru, bio u odabranom društvu NBA zvijezda, i bio finalista izazova u vještinama tog vikenda, nije izabran za najboljeg košarkaša.

Iako je u izboru „Sports ilustrejtida“ izabran za 39. najboljeg košarkaša svijeta, nagrada je zaobišla Nikolu Vučevića.

Priznanje je dobio Bojan Dubljević, koji je postao živa legenda Valensije i najbolji strijelac u klupskoj istoriji. Ipak, Vučević je imao bolju godinu od reprezentativnog kolege…

- To je njihov izbor, ja ga poštujem, i ne bih imao nikakav dodatni komentar – bilo je sve što je na ovu temu kazao Vučević.

če igrača, i moramo na to da se naviknemo. Najbitnije je da nijesam imao nikakvih problema, da nije ostavilo nikakvog traga i da mogu normalno da igram bez ikakvih problema i da ne razmišljam o tome.

Kovid, ipak, u ovom trenutku utiče na timove, a Čikago je u jednom trenutku imao 10 zaraženih igrača, pa je morao da odloži neke mečeve.

- Sezona je stvarno dobro išla do prije dvije, tri nedjelje kada je krenulo jače sa kovidom, kada se dosta igrača zarazilo. Mislim da je takva situacija svuda u svijetu, pa je, naravno, zahvatila i nas u NBA. Ali je NBA stvarno odlično odreagovao, pokušao je što manje da odlaže utakmice i omogućio je timovima da dovode igrače iz Dži lige (Razvojna liga), pa se nastavilo da se igra bez velikih prekida, što je bilo najbitnije. Jer, kad bi se sezona prekinula, mislim da bi bilo teško da se nastavi bez većih komplikacija. Svi smo prošli kroz to, i mi smo u jednom trenutku imali 10 igrača u „kovid protokolu“. Ali šta da se radi, tako je svuda u svijetu, moramo da se adaptiramo, da odreagujemo kad se to desi. Najbitnije je da niko od igrača nije imao ozbiljnih zdravstvenih problema, i mogli su da se vrate bez ikakvih poteškoća. Nadam se da će, kako sezona bude odmicala, biti sve manje tih problema.

Kada su u pitanju favoriti za šampionski prsten u NBA ligi, Vučević kaže da je „ovo prva sezona u posljednjih šest-sedam godina, možda i više, gdje je teško izdvojiti jednog određenog favorita za NBA titulu“.

- Ima dosta ekipa koje će moći da se bore za sami vrh. Liga je dosta izjednačena, mislim je da to sjajna stvar, da će dovesti do mnogo zanimljivih plej-of serija, nadamo se do same finalne serije za prvaka. Ne bih mogao nikoga da izdvojim, ali će biti zanimljivo. Nadam se da ćemo i mi imati šansu da se borimo za sami vrh – zaključio je Nikola Vučević.

Saša JONČIĆ

Domaći sport

Arena

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

EUROLEAGUE.NET

WPOLO.ME

28

Nikola Ivanović u dresu Crvene zvezde COK

Vaterpolisti na kvalifikacijama u Roterdamu

Dejan Savićević na Izbornoj skupštini F

DESET DOGAĐAJA KOJI SU OBILJE

Godina u znak individualnim PODGORICA - Protekla godina nije bila naročito plodonosna za crnogorski sport.

POKCG

Marija Vuković blistala u Tokiju

Reprezentacije nijesu osvajale medalje, nije bilo velikih rezultata ni naših klubova, ali smo se radovali podvizima u individualnim sportovima.

Odabrali smo deset sportskih momenata u našoj državi u minulih 12 mjeseci koji su izazvali najveću pažnju.

Bilo je, svakako, događaja i mimo ove liste koji su imali odjek u javnosti, poput teškog udarca za crnogorsku mušku košarku kada je selekcija Boška Radovića ostala bez plasmana na Evropsko prvenstvo, odlaska njihovih koleginica na završnicu, nepromišljenosti mladog boksera Petra Liješevića koji je ,,zaboravio“ zvanične državne simbole dolazeći do svjetskog srebra i proslavljajući ga po dolasku u domovinu, nastavka dominacije bokserke Bojane Gojković, uspjeha na velikim karate takmičenjima, afere ,,Vladan Lipovina“ u rukometnoj selekciji...

Naših Top10 sportskih momenata poređani su hronološki, po datumu kada su se dogodili.

BLISTAVE KVALIFIKACIJE

Ovo su, zapravo, dva događaja ,,spojena“ u jedan jer je epilog bio isti - plas-

TRANSFER KOJI JE ZABOLIO

Bila je to prava ,,bomba“ - Nikola Ivanović kao slobodan košarkaš dogovorio je u junu prelazak u Crvenu zvezdu.

Navijači Budućnosti teško su se (po) mirili s informacijom da je njihov miljenik, podgoričko dijete i jedan od junaka osvajanja ABA lige baš u finalu protiv Zvezde, otišao u klub s kojim su ,,plavi“ vodili velike bitke na terenu i van njega i stvorili rivalstvo koje je postalo više od sporta.

Brzo su popularnom Džoniju zaboravljene partije u plavo-bijeloj opremi, čak je i ,,nestao“ mural koji su mu

,,varvari“ oslikali na ulazu zgrade u kojoj je odrastao, a dobio je i zvižduke na prvom gostovanju u Podgorici.

FUDBALSKE ,,IGRANKE“

Dejan Savićević dobio je 30. juna glasove svih 27 prisutnih delegata na Izbornoj skupštini FSCG i novi četvorogodišnji mandat na čelu crnogorske Kuće fudbala.

Oko tog izbora vode se, međutim, velike polemike. Njegov jedini protivkandidat Jovan Kaluđerović nije se pojavio na sjednici (kao ni delegati koji su na njegovoj strani), rekavši da ne želi da krši propise nakon što je Uprava za inspekcijske poslove donijela odluku o privremenoj zabrani održavanja Izborne skupštine.

Savićeviću su na izboru čestitali čelnici Uefe i Fife, ali to nije pokolebalo njegove protivnike da nastave (pravnu) borbu. Donijeto je rješenje da se ponovi Izborna skupština Udruženja klubova FSCG - Sjever, nezadovoljstvo radom Saveza iskazivali su i sudije, treneri, bivši fudbaleri...

Ne nazire se pobjednik ove fudbalske ,,igranke“ u kojoj se potezi vuku i iz političkih kabineta.

DUKIĆEV DAN ZA ISTORIJU

Rezultat za divljenje ostvario je Milivoj Dukić 26. jula.

FSCG

Filip Radović sa paraolimpijskom medaljom

man na Olimpijske igre u Tokiju.

Vaterpolo reprezentacija spektakularno je odigrala kvalifikacioni turnir, pobijedivši u svih sedam mečeva u Roterdamu, a u velikom stilu Tokija su se domogle i rukometašice mjesec kasnije. U takođe oslabljenom sastavu, u Podgorici, su ,,oduvale“ moćnu Norvešku (28:23) pa je poraz od Rumunije bio bezbolan.

Nažalost, ni ,,ajkule“ ni ,,lavice“ u Tokiju nijesu ponovile izdanja iz kvalifikacija - izabranici Vladimira Gojkovića bili su osmi, a ekipa Bojane Popović (naslijedila Kima Rasmusena koji je odveo selekciju na OI) šesta.

Fudbalerke na meču sa BiH

WADA SMJENE: Ministarka Bratić razriješila je Laloševića a dovela Begovića

,,Sokoli“ zaustavili Holandiju

Arena

Domaći sport

FSCG

PRIVATNA ARHIVA

D. MALIDŽAN

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

29

,,Ajkule“ 18. januara igraju sa Mađarskom prvi meč SL

Gojković će otkriti i širi spisak za SP

Milivoj Dukić na olimpijskoj regati

EŽILI SPORTSKU 2021. U CRNOJ GORI

ku podviga u m sportovima MOĆNI FILIP

U avgustu je u Tokiju zablistao i Marijin sugrađanin, još jedan cetinjski biser - Filip Radović.

Naš stonoteniser osvojio je bronzanu medalju na Paraolimpijskim igrama. Dvadeset jednogodišnji Radović je plasmanom u polufinale obezbijedio prvo odličje za Crnu Goru na najvećem takmičenju osoba sa invaliditetom.

Dileme nije bilo - proglašen je za najboljeg paraolimpijca, po odluci Upravnog odbora Paraolimpijskog komiteta Crne Gore.

BUM FUDBALERKI

Divne uspomene na 2021. godinu imaće crnogorske fudbalerke.

Izabranice Mirka Marića su 17. septembra na startu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo iznenadile Bosnu i Hercegovinu u Zenici (3:2) i poslije 26 poraza u isto toliko mečeva upisale prvu pobjedu u glavnoj rundi kvalifikacija za neko veliko takmičenje.

Naša dame bile su hit tih dana i potom opravdale pažnju koju su

dobile - Armisa Kuč, Slađana Bulatović i drugarice su do kraja godine upisale još dvije pobjede u grupi (nad Azerbejdžanom i Maltom) i sa trećeg mjesta čekaju nastavak ciklusa koji je već sada istorijski.

PRIJETNJA ZBOG WADA

Šokantna vijest stigla je krajem septembra - crnogorski sportisti su pred isključenjem iz svih takmičenja, a ukoliko se to ne desi moći će da se takmiče, ali ne sa zastavom i himnom Crne Gore, saopštilo je tada Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta.

Ministarka Vesna Bratić je kao krivca označila tadašnjeg v. d. direktora Uprave za sport Vasilija Laloševića zato što je ,,Uprava za sport ignorisala Svjetsku antidoping agenciju (WADA) jer nije dostavila Upitnik za prošlu godinu, niti sa njima imala ikakav kontakt“.

Lalošević je demantovao te navode, najavio prijavu protiv ministarke, a na njegovo mjesto doveden je Marko Begović.

Situacija sa WADA-om ,,ispeglana“ je izglasavanjem izmjena Zakona o sportu.

OPET PJENI U KOTORU

I to se dogodilo - poslije više od četiri i po godine zatvoreni bazen u Kotoru otvorio je vrata za vaterpoliste i plivače.

Ekipe iz drevnog grada godinama su morale da treniraju u drugim primorskim gradovima Crne Gore ili Nikšiću, često na pola bazena, da budu domaćini u gostima.

Vaterpolisti Primorca su 18. novembra 2021. odradili prvi trening na svom plivalištu nakon što je bio zatvoren od marta 2017, da bi mjesec kasnije dočekali i prvi trofej poslije 11 sezona, odnosno 12 godina.

Tim Ranka Perovića, koji se ove sezone vratio u matični klub, u finalu Kupa pobijedio je Jadran (10:9) i prekinuo decenijsku dominaciju najvećeg rivala.

N. KOSTIĆ K. VULOVIĆ

MARIJIN NEBESKI SKOK

Sedmog avgusta 2021. Crna Gora je pratila ,,kraljicu sportova“ i našu kraljicu na zaletištu - Marija Vuković našla se u finalu Olimpijskih igara u skoku uvis, što je gotovo nestvaran rezultat za crnogorski sport.

Juniorska šampionka svijeta iz 2010. godinama je bila u padu, na margini velikih atletskih događaja, ali je u Tokiju konačno dočekala svojih ,,pet minuta“.

U kvalifikacijama je preskočila 195 centimetara, a u finalu imala peti najbolji rezultat, svoj drugi najbolji u karijeri - 196 cm, ali je završila kao devetoplasirana zbog većeg broja neuspješnih skokova od djevojaka s istom preskočenom visinom.

Mariju je Crnogorski olimpijski

komitet izabrao za sportistu godine.

S. VASILJEVIĆ

Crnogorski jedriličar pobijedio je na drugoj olimpijskoj regati u Tokiju. Sjajni Novljanin je u klasi laser bio najbrži, ostavivši iza sebe Njemca Filipa Bula za 26 stotinki, Finca Karla Tapera za 56 stotinki...

Dukićev rezultat uticao je da se o jedrenju priča u cijeloj Crnoj Gori, a treći nastup na OI završio je na 17. mjestu.

PODVIG ,,SOKOLA“

Fudbaleri Crne Gore nijesu se umiješali u borbu za odlazak na Svjetsko prvenstvo, ali iz ciklusa ,,Katar 2022“ ostaje im za uspomenu rezultat koji spada u rang najvećih od obnove samostalnosti. Žestoko oslabljeni ,,sokoli“ (bez Jovetića, Marušića, Kosovića, Šćekića, Nikole Vukčevića, Vešovića…) remizirali su 13. novembra u Podgorici sa velesilom Holandijom u pretposljednjem kolu grupe G - 2:2.

Radilo se o pravom podvigu, budući da je selekcija Miodraga Radulovića gubila 2:0. Bod su donijeli debitant Ilija Vuković i napadač Nikola Vujnović.

Crna Gora je kvalifikacije završila na četvrtom mjestu.

PODGORICA - Selektor Vladimir Gojković objaviće neposredno pred put u Mađarsku na prvi meč Svjetske lige (zakazan za 18. januar) širi spisak od oko 25 igrača koji će ujedno konkurisati i za Svjetsko prvenstvo u maju u Kini.

Naš stručnjak okupiće ekipu nekoliko dana pred premijerni meč Svjetske lige, neće računati za ovaj dio rada na igrače koji nastupaju u Srbiji, ali će se priključiti na samoj utakmici.

- Igrači koji igraju za klubove iz Srbije imaće redovno kolo, ali će biti sa nama u Mađarskoj.

Do Mađaske ću dati širi spisak reprezentativaca koji će konkurisati i za Svjetsko prvenstvo u Kini - kazao je selektor.

Mladi crnogorski tim kraj go-

dine dočekao je radno. Selektor je okupio uglavnom mlade, perspektivne vaterpoliste iz domaćih klubova, pružena im je šansa da igraju sa Hrvatskom i utisak je da su uspješno prošli prvi test. Pomognuti od strane nekoliko iskusnijih, prije svih Marka Petkovića, sa domaćinom u Zagrebu, ,,ajkule“ su pokazale do finiša veliki stepen odgovornosti i znanja, što je zadovoljilo stručni štab.

Upravo je sa mini pripremama u Hrvatskoj počeo praktično novi život nacionalnog tima okrenut Parizu koji će biti domaćin Olimpijskih igara 2024. godine. Gojković je već prošao olimpijski ciklus podmlađivanja nacionalnog tima, a isti posao čeka ga do 2024.

A. MARKOVIĆ

Telekom 1. Crnogorska fudbalska liga

Mirkoviću nagrada za gol mjeseca Fudbaleru Budućnosti Luki Mirkoviću pripala je nagrada za gol mjeseca u Telekom 1. CFL - odlučio je žiri koji su činili selektor ,,A“ reprezentacije Miodrag Radulović i predstavnici šest novinarskih redakcija (Pobjeda, Vijesti, Dan, Gradska TV, Radio Crne Gore i Televizija Crne Gore).

Primorac opet trenira u Kotoru

Iskusni vezista postigao je majstorski pogodak u meču 18. kola Telekom 1. CFL protiv Petrovca pod Goricom, gdje su ,,plavi“ slavili sa 2:1.

U konkurenciji su još bili Ivan Vukčević (Zeta), Andrej Bajović (Podgorica), Mamadu Mendi (Rudar), Viktor Đukanović (Budućnost) i Kristijan Vuljaj (Dečić).

Mirković je na poklon dobio telefona, a nagradu je obezbijedio Crnogorski Telekom.

D. K.

30

Arena

Fudbal

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Naša reprezentativka Armisa Kuč dobila priznanje za najbolju crnogorsku fudbalerku

Volim da

Dama koja zna sa loptom PODGORICA - Među momcima - jedna dama.

Crnogorska reprezentativka Armisa Kuč dobila je priznanje za našu najbolju fudbalerku. ,,Kuća fudbala“ tradicionalno dodjeljuje nagrade igračima i trenerima koji su obilježili godinu, a prvi put posebno priznanje otišlo je u ruke djevojke.

Novina u izboru FSCG povezana je sa uspjehom ženske ,,A“ selekcije koja je skoro 10 godina čekala na prvu pobjedu u zvaničnim utakmicama.

Izabranice Mirka Marića u septembru su savladale Bosnu i Hercegovinu u Zenici (3:2), na premijeri kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo.

Bio je to veliki poduhvat za ekipu koja je do tada imala seriju od 26 poraza u takmičarskim duelima, a poneki trijumf znala je da upiše samo u prijateljskim mečevima ili preliminarnim rundama kvalifikacija.

Značajnu ulogu u preporodu ,,sokolica“ dala je dvadeset devetogodišnja Rožajka, koja je golovima i asistencijama zaslužna za ljepšu stranu istorije.

- Nagrada za najbolju fudbalerku mi mnogo znači, ima posebno mjesto u srcu, pogotovo što je došla iz zemlje u kojoj sam rođena i čiji dres nosim. Doživljavam je kao krunu godine - svega što sam postigla sa reprezentacijom i uradila na klupskom planu. Zaista sam presrećna i preponosna na priznanje od

PODGORICA - Branko Vujović nedavno je dobio priznanje za najboljeg crnogorskog rukometaša u inostranstvu u 2021, šest godina nakon što se kao sedamnaestogodišnjak iz matične Sutjeske i rodnog Nikšića otisnuo u Poljsku, u redove velikana Vive Kjelcea.

Bila je to velika promjena za darovitog desnog beka, u svakom pogledu.

- Susreo sam se sa potpuno novim načinom života, ali svi težimo nečem boljem. Tako sam i ja razmišljao. U početku mi je bilo teško da se naviknem, ali vremenom sam, uz pomoć saigrača, shvatio kako sve funkcioniše i prilagodio se - priča Vujović za Pobjedu.

KOD DUJŠEBAJEVA SVI POSTANU BOLJI

- Igranje za nacionalni tim ne može da se mjeri sa nastupima ni u jednom klubu. Svakom sportisti je najveća čast da brani boje svoje države - ističe Kuč FSCG - kaže Kuč za Pobjedu.

Prošlo je mnogo vremena dok ženska reprezentacija Crne Gore nije dokazala da nekog može da pobijedi u kvalifikacijama.

A onda je stigla prva pobjeda, pa još jedna, pa i treća u takmičarskom ciklusu. Odlični rezultati u borbi za Mundijal donijeli su i napredak od 13 mjesta na FIFA rang listi. ,,Crvene“ su završile 2021. godinu na 85. poziciji sa 1.270 bodova.

- Nije bilo nimalo prijatno izgubiti toliki broj utakmica u nizu. Ali nijesmo se predavale, nikada nijesmo klonule. I kada smo gubile po sedam-osam razlike - uvijek smo bile jedna uz drugu, podržavale se, uz ogromnu pomoć selektora i stručnog štaba. Radili smo i znali da će doći vrijeme kada ćemo nekog da pobijedimo. Znali smo i da će ta pobjeda da nam bude vjetar u leđa. Krenuo je uspon, upisale smo tri trijumfa u kvalifikacijama, treće smo na tabeli, napredovale na FIFA rang listi. Za nas je godina bila za pamćenje - ističe Kuč.

Crna Gora je nadigrala BiH, Maltu i Azerbejdžan, te sakupila devet bodova nakon šest kola u grupi E.

63

utakmice u nacionalnom dresu odigrala je Armisa Kuč, a postigla je i 22 gola

Premijerna pobjeda, međutim, ima simboliku...

- Igrale smo mnogo puta protiv BiH i svaki put gubile.

Pred start kvalifikacija i duel u Zenici pričale smo između sebe. Osjetile smo pozitivnu energiju, jedna drugoj, a i u razgovorima sa stručnim štabom, rekle smo - dobijamo meč. Izašle smo na teren, pokazale karakter, crnogorski inat i slavile sa 3:2. Pobjeda dobija još više na značaju ako se zna da smo utakmicu završile sa dva crvena kartona. To je bio prelomni trenutak da ubuduće drugačije gledamo na izazove. Shvatile smo da možemo da budemo još bolje od nekih rivala.

Krenuo je polet, dobile smo krila, a kasnije trijumfovale i protiv Malte i Azerbejdžana. Cilj nam je da zadržimo treće mjesto kako bismo u

narednim kvalifikacijama čekale protivnike iz boljeg šešira - naglašava djevojka koja pokriva mjesto napadača.

Armisa igra na visokom nivou. Sezonu je završila kao igračica bjeloruskog Minska sa kojim je bila viceprvak. Za klub je upisala devet nastupa i postigla 14 golova u prvenstvu, dok je u Ligi šampiona tri puta bila strijelac na dva meča.

Ipak, reprezentacija je nešto sveto...

- Igranje za nacionalni tim ne može da se mjeri sa nastupima ni u jednom klubu.

Svakom sportisti je najveća čast da brani boje svoje države. Sve jedva čekamo da se okupimo, imamo odličnu atmosferu, sjajnu saradnju sa selektorom Marićem i svim njegovim saradnicima.

U aprilu nas očekuju mečevi sa Maltom i Rusijom. Rusija je prejaka i uz Dansku jedan je od favorita za odlazak na Svjetsko prvenstvo, ali Maltu smo već pobjeđivali.

Vjerujem da to možemo da ponovimo - kaže Kuč, koja nastavlja: - Što se tiče kluba, bilo je fenomenalno. Odlično sam se osjećala u Minsku. Grad je super, klub je jako dobar,



Svim čitaocima Pobjede, kao i građanima Crne Gore, želim puno sreće, zdravlja i uspjeha u 2022. godini - poručila je Armisa Kuč

davala sam golove, a brojke bi bile još bolje da me korona virus jedno vrijeme nije odvojio od terena. Ostaje žal što nijesmo osvojili titulu, ali i ovako sam prezadovoljna.

Ugovor mi je istekao. Čelnici su pokazali želju da nastavimo saradnju, ali ima i drugih primamljivih ponuda. O nastavku karijere odlučiću nakon praznika.

Kuč je sada na odmoru. U svojim Rožajama...

- Nigdje se tako dobro ne odmorim i ne napunim baterije kao u Rožajama. Uželjela sam se porodice i sa njima provodim praznike i dane pauze. Kući je najljepše.

Vjerovatno ću brzo morati na pripreme, zato želim što više da budem sa svojima rekla je Armisa. Želje u 2022. godini?

- Samo da budem zdrava.

Kada je tako biće golova i dobrih partija - zaključila je Kuč, koja je bila članica Ekonomista, u dva navrata SFK 2000, Kvarnsvedensa, Saragose i Malage prije transfera u Minsk.

D. KAŽIĆ

Nakon dvije sezone u kojima je igrao i za prvu i za drugu ekipu Kjelcea, 2017. pozajmljen je Celju, gdje je dvije godine standardno nastupao u slovenačkom prvenstvu i Ligi šampiona.

Sjajna izdanja u žuto-plavom dresu donijela su mu povratak na velika vrata u klub istih boja.

Sa Kjelceom je 2019. potpisao novi, četvorogodišnji ugovor, ali novi početak u poljskom klubu nije bilo lak.

Tokom priprema za sezonu 2019/20. slomio je nos i nije mogao da nastupa u prvenstvu zbog pravila koja zabranjuju igračima igranje pod maskama, da bi - tek što se oporavio od te povrede - imao peh sa skočnim zglobom, pa je sezonu počeo tek krajem oktobra.

Izborio se sa svim i dočekao mi-

Budućnost Bemax 8.

Gradim je potr PODGORICA - Budućnost Bemax je radno ispratila 2021, a radno će i ući u 2022. godinu. Bukvalno bez predaha ,,plave“ će 8. januara sačekati nova, prva obaveza u Ligi šampiona.

Naše rukometašice, motivisane pobjedom iz posljednjeg kola polusezone nad vicešampionom Brestom, očekuje duel u Mađarskoj sa FTCom, - Poslije Svjetskog prvenstva u Španiji kratko smo odmorile i vratile se obavezama jer nas brzo čeka nastavak Lige šampiona. Krenule smo u

Arena

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Rukomet

31

Branko Vujović, najbolji crnogorski rukometaš u inostranstvu

RSCG

m pritisak, vjerovao sam a ću doći do ovog nivoa Postao rukometaš jer mu brat nije dao da trenira košarku Branko Vujović je svestran sportista. Vrhunski je rukometaš, ali od ruke i noge idu mu i košarka, fudbal...

- Rukomet sam počeo da treniram spontano jer mi brat nije dao da treniram košarku. ,,Ucijenio“ je roditelje da će se, ukoliko počnem da treniram košarku, on ispisati. Dobar sam i u fudbalu, ali eto, život me naveo na rukomet i ne žalim se - uz osmijeh kaže Vujović.

voa. Nikad mi nije nedostajalo samopouzdanja i nadao sam se da mogu postati ono što sam sada, jedan od boljih strijelaca u timu kakav je Kjelce - priča Vujović.

Branko je u Kjelceu izrastao u jednog od boljih mladih desnih bekova na svijetu, što ne čudi budući da godinama radi sa rukometnom legendom Talantom Dujšebajevim.

- Talant je, kao što svi znamo, veliko rukometno ime - i igračko i trenersko. Rezultati koje je ostvario govore sve. Iskreno, kad sam prvi put stigao u Kjelce mislio sam da oni igraju neki drugi sport u odnosu na ono što sam do tada igrao. Svaki detalj mu je bitan, kretnje se gledaju bukvalno u centimetar. Mislim da je to razlog zašto svaki igrač kod njega postane bolji - objašnjava Nikšićanin rođen 20. aprila 1998. godine.

VRIJEME ZA ISKORAK ,,LAVOVA“

nute slave. Branko Vujović igra sjajnu sezonu, sa zavidnom minutažom u Ligi šampiona, gdje je imao veliku

ulogu u pobjedama nad Vespremom, Flensburgom, Pari Sen Žermenom, Barselonom...

- Nijesam mogao da budem siguran da će se dogoditi, ali sam od početka vjerovao da mogu doći do ovog ni-

U vrijeme dok je Dujšebajev bio selektor Poljske, Vujović je odlučio da promijeni državne boje.

Dres Crne Gore zamijenio je poljskim, a onda se godinu i po kasnije vratio među ,,lavove“. Vujović je ostao ,,zakopčan“ na pitanje na tu temu, ali je mnogo bitnije ono što će ,,reći“ na terenu.

Popularni Bane iznio je veliki teret prethodnih kvalifikacija i na Evropskom prvenstvu koje počinje 13. januara biće jedan od jačih aduta Zorana Roganovića.

Sa njim i Stefanom Čavorom, golovi sa pozicije desnog beka ne bi trebalo da predstavljaju problem.

- Volim pritisak, predstavlja mi izazov. Ne bježim od odgovornosti. Što se tiče dometa reprezentacije, već sam govorio da je vrijeme da se ne zadovoljavamo samo plasmanom na Evropsko prvenstvo, već da treba da uradimo nešto više. Nadam se da je baš ovaj šampionat taj na kojem ćemo napraviti iskorak, iako imamo tešku grupu sa Danskom, Sjevernom Makedonijom i Slovenijom - riječi su Vujovića.

Ubojiti desni bek sjajnog pregleda igre poslije EP će se vratiti u Kjelce, a od ljeta igrati za njemački Hanover.

- Bundesliga je najjača liga na svijetu i želio sam da se oprobam u takvom takmičenju. Hanover pravi odličnu ekipu i siguran sam da ćemo mnogima pomrsiti račune. Uvijek sam imao ambiciju da jednog dana igram u Njemačkoj, a volio bih i da sa reprezentacijom osvojim medalju na velikom takmičenju. To bi me ispunilo kao igrača - poručio je Branko Vujović.

N. KOSTIĆ

. januara igra sa FTC-om, Pavićević vidi lijepe stvari u nastavku Lige šampiona za rukometašice

mo priču za koju rebno vrijeme mini pripreme, nadam se da ćemo biti spremne i odigrati dobro kao i kod kuće. U posljednjem meču u 2021. smo uspjele da se podignemo, ostvarile smo veliku pobjedu i dokazale da možemo. Ipak je ovo novi tim, uz to i podmlađen i realno nam je trebalo vremena stvari da posložimo. Svjesne smo bile od početka da preko noći se ništa ne gradi, tako smo i krenule u priču. Nadam se da ćemo nastaviti istim putem, a motiva nam ne fali - kazala je Ivona Pavićević.

Upravo su podgoričke rukome-

tašice sa FTC-om kod kuće pokazala dobre, nove stvari u igri.

- Bile smo na nivou, malo je falilo da iznenadimo favorita.

Znamo i da je u gostima uvijek teže igrati, a FTC je snažan tim što je pokazao kroz prvih osam utakmica u našoj grupi.

Budućnost ima male šanse da dođe do šestog mjesta (u konkurenciji osam ekipa) koje vodi u narednu fazu i čeka rasplet u grupi A. ,,Plave“ imaju dva boda kao i Podravka, a šesta Borusija pet više. Ali postoje ambicije da se napadne šesto mjesto. Znaju,

takođe, Bojana Popović i djevojke, da su prve dvije šanse, upravo u mečevima sa hrvatskim i njemačkim timom, ispuštene u uvodnim kolima.

- Dok god ima nade borićemo se. Želja nije upitna, nećemo se predavati. Imamo dobar osjećaj, dobro radimo, polako gradimo igru, možda nas i malo sreća pogleda.

Crnogorska reprezentativka imala je vrlo dobru klupsku polusezonu, a odlična je bila na Svjetskom prvenstvu. Dočekala je svojih pet minuta. Bila je str-

pljiva nakon duge pauze.

- Ispunjena sam. Imala sam cilj, a mislim da sam iskoristila šansu i to nakon duge pauze. Svje-

sna sam da uvijek mogu bolje i radiću dalje koliko god bude potrebno da pomognem ekipi i reprezentaciji. Dugo sam čekala

sve ovo i sada sam svjesna da se rad i ogromno strpljenje isplatilo - istakla je Pavićević.

A. MARKOVIĆ

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

USOPEN.ORG

Arena

Međunarodni sport

THEWEEK.IN

32

Momenat kada Ferstapen pretiče Hamiltona u posljednjem krugu sezone Formule 1

Đoković i Medvedev nakon finala US opena

Fjuri nokautira Vajldera u 11. rundi

MOMENTI VRHUNSKE DRAME I D DOGAĐAJA PLANETARNOG S

Zato u okršaj dva velika šampiona kao da je stala cijela godina, ne samo u sportskom, već na globalnom planu.

U raspletu duela Ferstapena i Hamiltona kao da je upisan i karakter jednog smutnog, pandemijskog vremena – koje servira neizvjesnost, neočekivane odluke, nova pravila. Sve uz pomenuti ukus i dodir surove nepravde, koje će slavnog britanskog viteza, sedmostrukog prvaka svijeta ser Luisa, možda i otjerati iz ,,najbržeg cirkusa“.

Ipak, sportska 2021. godina, što je teže i veće izazove servirala – to je više i tjerala velike šampione da, u pobjedi ili porazu, pokažu vanserijski sportski i ljudski karakter. Kako i doliči onima najboljim u vremenu teških izazova.

Uz najavu zore novih velikih šampiona, samo je odškrinula vrata za nove nezaboravne okršaje i momente viteškog nadmetanja. I pokazala put u kom ćemo ono najbolje u sportskoj 2022. grozničavo iščekivati.

KRUG U ABU DABIJU

bra, bila je to – što nijesu bili isključivi, jedini akteri. U odluku o svjetskom prvaku direktno se umiješao direktor F1 Majkl Masi, kontroverznim i iracionalnim odlukama u prethodnim krugovima, vezanim za preticanja u režimu sigurnosnog vozila na stazi.

Jasno je, Hamilton je oštećen jer je u posljednjem trenutku Ferstapenu dozvoljeno da, nakon mijenjenja pneumatika, zauzme poziciju iza ser Luisa.

Na lošijim pneumaticima, Britanac u Mercedesu nije mogao dostojno braniti prvu poziciju; bio je u podređenom položaju u odnosu na rivala iz Red Bula...

Ipak, za definitivnu ocjenu kruga za nezaborav u Abu Dabiju valja gledati širu sliku. A to je da je sam Ferstapen u sličnim incidentima tokom sezone, u duelima sa Hamiltonom, bio oštećen.

Da se čak na samom startu iste trke desio detalj, odluka direkcije trke, u korist Luisa. Uz konačnu računicu: mladi Holanđanin Ferstapen deset, Hamilton osam pobjeda na trkama.

I sada se čeka odluka razočaranog ser Luisa Hamiltona, da li će uopšte učestvovati u narednom šampionatu po potpuno novim pravilima konstrukcije bolida. Samo jedna odluka bila bi

očigledno pogrešna i suštinsko priznavanje poraza.

SUZE U NJUJORKU

Priznao je – da mu je samo žao što ranije nije zaplakao. U godini za nezaborav, u kojoj je osvojio čak tri grend slem titule (Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon), prvi teniser svijeta, jedan od tri rekordera sa 20 grend slem titula Novak Đoković, ostao je ipak donekle nedorečen. Svjestan propuštene šanse, u finalu US opena 12. septembra u Njujorku, 6:4, 6:4, 6:4 od velikog rivala i zvijezde u usponu Danjila Medvedeva.

Poražen – a zavrijedio, konačno, naklonost publike. Te suze Đokovića, to otkriveno ljudsko lice teniskog velikana na najvećoj planetarnoj sceni, dugo će se pamtiti. I izvjesno je da će ga publika drugačije tretirati u narednom periodu, uprkos kontroverznim stavovima o vakcinaciji... A njemu je žao – samo što ranije suze nijesu krenule i oslobodile emocije u momentu mentalnog grča.

U Njujorku, Đoković je ostao bez jedinstvene šanse da postane prvi moderni šampion sa sve četiri grend slem titule u jednoj godini. Prethodno, iz-

POPSUGAR.COM

Jedina loša stvar u ludom okršaju Ferstapena i Hamiltona, u tom 58. krugu istorijske trke u Abu Dabiju 12. decem-

Kako odjekuju

Simon Bajls na Olimpijskim igrama u Tokiju

gubio je i polufinale Olimpijskih igara u Tokiju; a tokom jeseni i polufinale završnog ATP turnira. I oni najveći ne mogu se izboriti sa pritiskom. A 2022. otkriće da li će Beograđanin imati snage da, u duelima sa sve boljom generacijom mladih šampiona, i dalje osvaja najveće titule.

NOKAUT FJURI

Zato je Tajson Fjuri pokazao da je nesalomiva gromada. Nokaut u 11. rundi, tog 9. oktobra u Las Vegasu, značio je i definitivan kraj sage u tri dijela i tri borbe protiv velikog rivala Diontija Vajldera. U jednoj od najboljih borbi u modernoj istoriji teške kategorije profesionalnog boksa – u kojoj je Fjuri i sam završavao u nokdaunu, na podu!

Otpisivan – da bi se vraćao. Vječita prznica, gorostas fantastične tehnike i jedinstvenog karaktera, Fjuri je sam sebi najveći protivnik. Svi pamte njegove dugogodišnje probleme u borbi sa depresijom i mentalnom bolešću.

Kada je sve prevazišao, vratio se – sada blista kao jedini neporaženi šampion teške kategorije. U sve tri borbe sa Vajlderom u dvije godine za nama bio je očigledno bolji. Vlasnik najcjenjenijeg WBC pojasa napašće, izvjesno,

šansu da ujedini sve relevantne pojaseve i svjetske titule. I da postane prvi takav šampion nakon duže od dvije decenije...

DIVNA ITALIJA

Svi kao jedan. Požrtvovanje, zrelost, utisak o kompletnom timu, cjelini – ali i klasa, tehnika... Sve može i sve zaslužuje Italija, potpuno zasluženo novi šampion Evrope u fudbalu.

Njena pobjeda, 11. jula na ,,Vembliju“ u penal-seriji protiv domaćina Engleske, bila je melem na ranu ranjene nacije koja je u prvom talasu korona virusa bila najteže pogođena na kontinentu. Italija je zaslužila one odbrane karakternog golmana Đanluiđija Donarume, u penal-seriji (3:2). Uz utisak, da su ,,azuri“ igrali za klasu zrelije, maštovitije od domaćina i blagog favorita, na cijelom šampionatu.

Tako je selektor Roberto Manćini dobio i definitivnu potvrdu, da je veliki trener. A selekcija sa Kjelinijem i Bonućijem u odbrani, Veratijem, Žoržinjom i Barelom na sredini, Kijezom, Insinjeom i Imobileom u napadu – priznanje da je najzreliji, najkompletniji tim. I da je njihova

POPSUGAR.COM

Cijela je godina stala u posljednji 58. krug. Drama, kontroverza, vrhunsko postignuće mladosti – i ukus nepravde. Niko nema pravo da Maksu Ferstapenu kaže da je njegova prva titula u karijeri Formuli 1 nezaslužena; a niko nema pravo ni da Luisu Hamiltonu kaže da, u raspletu sezone, nije bio žrtva loše odluke moćnika, tog 12. decembra u Abu Dabiju...

Tom Brejdi na Super Bolu u februaru

Šampion Tur de Fransa Tadej Pogačar na Jelisejskim poljima u Parizu

Arena

i borbe za pamćenje

33 SKYSPORTS.COM

Međunarodni sport INDIATIMES.COM

CBSSPORTS.COM

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Fudbaleri Italije šampioni Evrope

Janis Adetokumbo na NBA finalu

DOSTIGNUĆA U DESET KLJUČNIH SPORTA U GODINI ZA NAMA

u koraci titana igra čista emocija – onako kako to samo Italijani umiju.

TITAN JANIS

Nezaustavljiva dominacija, kao u antičkom mitu. Poput grčkog božanstva uzvisio se Janis Adetokumbo – da 20. jula, kao epilog finalne serije (4-2), donese Milvoki Baksima prvu NBA titulu nakon pola vijeka.

Pamtiće se partije savršenog atlete iz Atine, koji je u ključnom 6. meču ubacio 50 poena i riješio sve dileme.

Prethodno, u 4. i 5. utakmici postigao je po 40 poena! Niko u modernoj eri vrhunske košarke u finalnoj NBA seriji nije bio tako dominantan.

Više od svega, jači je utisak o Janisu kao šampionu besprekornog ponašanja, sportskog stava i duha. Nezaustavljiv – ali i kao savršen primjer svim mladim zaljubljenicima u košarku. U svijetu u kom je bio potpuni autsajder, dijete nigerijskih imigranata u Grčkoj... Konačno, na NBA tronu.

SJAJ JEDNE BRONZE

NEUNIŠTIVI BREJDI

Još je slavni američki pisac Frencis Fidžerald pisao: ,,Nema drugog čina u američkim životima“. Kako ga je samo demantovao Tom Brejdi, najveći od svih kvoterbekova američkog

fudbala! Kada je u februaru, praktično sam i mimo svih očekivanja, donio Tampa Bej Bakanirsima NFL titulu i pobjedu u Super Bolu protiv Kanzas Siti Čifsa.

Sa 44 godine, Brejdi samo nastavlja da ispisuje savršene američke priče.

Nakon šest Super Bol titula, u najvećem američkom spektaklu sporta, sa Nju Ingland Pejtriotsima – sada to čini i sa timom Tampa Bej. I potpuno mijenja pravila dostignuća u jednom sportu gdje su karijere najčešće vrlo kratke... U pobjedi 31:9 u meču za titulu, pred domaćim navijačima 7. februara, ,,starac“ od 44 godine bacio je tri tačdaun pasa. U najpopularnijem sportu u Americi se Brejdi pita – a još ne razmišlja o penziji.

PONOS SLOVENIJE

Sa 23 godine, Tadej Pogačar je zvijezda biciklizma bez premca i bez presedana. Odbranio je titulu na najvećoj trci, Tur de Fransu – u velikom stilu. U dvije godine pobijedio je na šest etapa Tura – bez izuzetka radilo se o najtežim dionicama.

Pogačar, mladić iz sela Komenda sa manje od 1.000 stanovnika u Gorenjskoj u Sloveniji, je važan šampion.

Jer spašava reputaciju vrhunskog drumskog biciklizma, čuva ga kao spektakl; za sport koji je ,,masakriran“ doping skandalima u godinama za nama...

Odbrana titule bila je definitivno teži poduhvat od osvajanja prve; a novi kralj najtežih uspona je 18. jula, na dan posljednje etape, prepoznat kao kralj biciklizma. I ponos moderne Slovenije!

MASTERMAJND TUHEL

Došao, vidio, potpuno shvatio sve probleme u timu, izliječio – i pobijedio. Tomas Tuhel, menadžer Čelzija, sada uživa reputaciju možda i najboljeg taktičara modernog fudbala.

U finalu Lige šampiona, 29. maja u Portu protiv Mančester sitija, Čelzi nije bio favorit. Ali je u pobjedi 1:0 (gol mladog Njemca Haverca u 42. minutu) pokazao, da je taktički bio mnogo spremniji za borbu.

U varijanti 3-4-3 taktike koja se po potrebi mijenjala u varijantu sa petoricom u odbrani, Tuhelovi ,,plavci“ su potpuno sputali šampiona Premijer lige. Manje od pola godine prije toga Njemac je došao u klub! I čini se da je potpuno promijenio kurs i iden-

MESI U RIJU

I konačno – Lionel Mesi. U možda i posljednjem velikom, vanserijskom uspjehu nezaboravne karijere najvećeg fudbalera modernog vremena.

Toliko čekana titula Kopa Amerike stigla je 10. jula; tamo gdje je bilo suđeno za fudbalsko božanstvo, na ,,Marakani“ u Rio de Žaneiru, u pobjedi 1:0 na terenu najvećeg rivala Brazila.

Partijama na turniru čiji je bez premca najbolji igrač, veteran Mesi se savršeno odužio domovini Argentini i podario joj dugo čekanu veliku titulu. I ta izdanja ključni su razlog, zbog čega je i ove godine Lionel dobitnik Zlatne lopte. Ta pobjeda nad Brazilom je, konačno, i mnogo bitniji momenat njegove karijere od onog koji je ljetos tektonski potresao fudbalski svijet – napuštanje Barselone i prelazak u Pari Sen Žermen...

Sada ga milioni fudbalskih fanova vide kao potpuno ostvarenog vječnog šampiona, ipak na zalasku karijere.

A Lionel će imati priliku da ih sve demantuje naredne godine – u novoj završnici Lige šampiona, pa na Svjetskom prvenstvu u Kataru. I taj Mundijal, drugačiji od svih do sada, biće ključna sportska gozba godine koja slijedi. Neka bude nezaboravna onako, kako su je to Mesi, Hamilton, Fjuri, Đoković, Ferstapen, Medvedev, Pogačar, Brejdi ili Adetokumbo činili u godini za nama!

Stojan STAMENIĆ

Čelzi osvajač Lige šampiona

MARCA.COM

UAETEAMEMIRATES.COM

MARCA.COM

Simon Bajls je bila i ostaje prva zvijezda moderne gimnastike – iako je na Olimpijskim igrama u Tokiju

osvojila samo jednu bronzu. Odličje Amerikanke bilo je i glavna priča na kompletnim Olimpijskim igrama!

Niko ne sumnja da je Bajls najbolja gimnastičarka današnjice. Velika šampionka je uoči raspleta borbi za medalje u Tokiju bila potpuno dominantna na probama. A onda je, iz dana u dan, počela da otkazuje nastupe... Prije pomenute osvojene bronze na gredi.

Bajls je učinila nešto suštinski hrabro: smogla je snage da pred licem svijeta govori o teškim mentalnim problemima. Pritiscima sa kojim se suočavaju najviše oni iz najužeg kruga najboljih u svijetu sporta. Nakon što je raskrinkala jednog seksualnog predatora među trenerima, Bajls je savršen primjer mlade žene koja zna da brani stav i da se bori kada je najteže. Zato je njena bronza sjajnija od svih prethodnih velikih titula, što je i sama istakla.

titet, sada već dvostrukog šampiona Evrope...

Lionel Mesi sa trofejom Kopa Amerika u Rio de Žaneiru

34

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca : Prva Banka Crne Gore Ad Podgorica Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br. 141 , pib: 02096009, protiv izvršnog dužnika Olivera Perak, Kotor,,radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, shodno čl. 169 -177. ZIO, donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se treća prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisana u LN BROJ 1066 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1307/10, šume 2.klase površine 622 m2 u svojini izvršnog dužnika u obimu 1/1 ,nepokretnosti upisane u LN BROJ 65 KO KAVAČ, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 18/288, nepokretnosti upisane u LN BROJ 213 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1312, potes Škaljari, voćnjak 2.klase, površine 1070 m2 u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/8 ,nepokretnosti upisane u LN BROJ 42 KO ŠKALJARI II, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/56.

II Treće javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 25.01.2022. godine u 09:45 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi,Jadranski put bb.Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. IVM - 61/2021 od 12/01/2021 godine godine, a radi namirenja novčanog potraživanja na ime glavnog duga iznos od 10.235,03 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 28.12.2020. godine, pa do konačnog namirenja kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili; III Nepokretnosti nemaju upisanih tereta osim rješenje o izvršenju ovog Javnog izvršitelja.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti Br IVM - 61/2021 od dana 14/10/2021 godine i iznosi za nepokretnosti upisane u LN BROJ 1066 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1307/10, šume 2.klase površine 622 m2 u svojini izvršnog dužnika u obimu 1/1 u vrijednosti od 62.200,00 eura,za nepokretnosti upisane u LN BROJ 65 KO KAVAČ, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 18/288 u vrijednosti od 51.500,00 €,za nepokretnosti upisane u LN BROJ 213 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1312, potes Škaljari, voćnjak 2.klase, površine 1070 m2 u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/8 u vrijednosti od 27.200,00 € za nepokretnosti upisane u LN BROJ 42 KO ŠKALJARI II, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/56 u vrijednosti 13.000,00 €.

V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173 ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d.u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’ Dana, 30.12.2021.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE, ad Podgorica MB 02096099, koga zastupa adv. ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB PODGORICA,protiv izvršnog dužnika RADOVAN KAPISODA iz Budve, Mainski put 75,radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, shodno čl. 169 -177. ZIO, donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se sedamnaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisane u LN 1141 KO Budva na kat. parceli 407/2, objekat 2, stambeni prostor PD 3 na I spratu, površina 55 m2, stambeni prostor PD 4 potkrovlje površine 121 m2 u obimu prava svojine 1/1.

II Sedamnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 25.01.2022. godine u 10:15h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi,Jadranski put bb.Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po osnovu Rješenja Osnovnog suda iz Kotora posl.br.i.70/15 od 19.01.2017.g (stari broj 164/12), a sve radi namirenja glavnog duga u iznosu od od 57.690,99 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2011. godine,pa do konačnog namirenja;na ime troškova sastava prijedloga za izvršenje po AT u iznosu od 250.00 €,nagrade za rad Javnog izvršitelja,i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

III Nepokretnosti navedene imaju upisanih tereta Pravo zaloga HIPOTEKA U IZNOSU OD 15.000.00E u korist MILOJIČIĆ RADOVANA.OV.I.BR.255/09.OD 23.01.2009. Zabilježba rješenja o izvršenju Osnovnog Suda Iz Kotora Posl.Br.I.70/15 Od 19.01.2017.G (Stari Broj 164/12,a koji predmeti su ustupljeni Iz Osnovnog Suda u Kotoru na dalji rad ovom Javnom izvršitelju i nose oznaku I - 1552/2019).

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti I - 1552/2019 od dana 01.04.2020 godine i iznosi 52.950,00 eura za stambeni prostor PD 3 na I spratu, površina 55 m2 i za stambeni prostor PD 4 potkrovlje površine 121 m2 iznosi 114.950,00 eura u smislu odredbe člana 168 ZIO. V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173 ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d.u iznosu 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’ Dana, 30.12.2021.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca, Prva banka ad Podgorica MB 02096099 koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, Advokat iz Podgorice protiv izvršnog dužnika Borislava Krkovića iz Budve, radi namirenja novčanog potraživanja, shodno čl.

169 - 177. ZIO, donosi

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica, kojeg zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Drago Dragojlović, Kotor, Škaljari,N.Naselje a sve radi namirenja novčanog potraživanja, kao i troškova izvršenja i nagrade za rad javnog izvršitelja koliko u konačnom budu iznosili, shodno čl. 169 - 177. ZIO, donosi

ZAKLjUČAK O PRODAJI

ZAKLJUČAK O PRODAJI

1.Određuje se četvrta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika I to Nepokretnost označena kao kat. parcela br. 467/1, broj zgrade 3, poslovni prostor oznale PD 8, površine 29 m2 u prizemlju objekta upisana u LN br. 3036 za KO Budva kod Uprave za katastar i državnu imovinu PJ Budva 2. Četvrto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 25.01.2022 god. u 10.30 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. I. 3293/2014 od 16.12.2014. godine, a radi naplate glavnog duga od 85.740,43 € sa zakonskom zateznom kamatom od 28.11.2014. godine do konačne isplate i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

3.Nepokretnost navedena u tač. 1 ima upisanih tereta i to Pravo zaloga HIPOTEKA U IZNOSU OD 50.000,00 E U KORIST PRVE BANKE CG AD NIKŠIĆ.SA ZABRANOM OTUDJENJA OPTEREĆE NJA I IZDAVANJA U ZAKUP BEZ SAGL.HIP.POVJERIOCA. OV.BR.2069/08.OD 13.03.2008. Hipoteka PORESKO POTRAŽIVANJE BR. 043-03-6558 OD 17.11.2017. GOD. U KORIST OPŠTINE BUDVA U IZNOSU OD 2.099,17 E..

4.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je Zaključkom ovoga Javnog izvršitelja br I. 594/2016 od 17.02.2017. godine u smislu odredbe čl. 168. ZIO i ukupno iznosi 42.751,80€ 5. Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.ZIO 6. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank ad u iznosu od 4275,18 € što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti svih nepokretnosti.Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

7. Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko banka ad,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

8. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

9. Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’.

I Određuje se dvanaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika i to Nepokretnost označena u LN br.831 KO BAOŠIĆI, kat.parcela 121, potes Baošići, šume 2. klase, površine 837 m2, kod Uprave za nekretnine PJ HERCEG NOVI u obimu prava svojine izvršnog dužnika Draga Dragojlovića 1/1.

II Dvanaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 25.01.2022. godine u 10:45h časova,u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb.Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. I - 980/2017 od dana 29.06.2017 godine, a radi naplate glavnog duga od 47.381,68 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 21.10.2010. godine do konačne isplate, troškove sudskog postupka u iznosu od 2.890,00 €, a koje potraživanje se odnosi na:iznos od 1.460,00 € na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda Kotor, broj P 1234-10/10 od 11/11/2011 godine koja je postala pravosnažna dana 02.12.2011 i izvršna dana 20.12.2011; i iznos od 1.430,00 € na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda Kotor broj P 1233/10/10 od 21.09.2011 koja je postala pravosnažna dana 12.12.2011 i izvršna dana 28.12.2011 godine;troškove sastava prijedloga za izvršenje po AT u iznosu od 238.00 €,kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

IIINepokretnosti navedene u tač.1 ima upisanih tereta hipoteke U IZNOSU OD 17.000,00EURA,POVJERIOCA NIKŠIĆKE BANKE AD NIKŠIĆ,A NA OSNOVU UGOVORA O HIPOTECI KOJI JE OVJEREN PRED O.SUDOM U KOTORU POD OV.I.BR.1832/2007 OD 10.04.2007 GOD.I Hipoteka U IZNOSU OD 10.000,00EURA,POVJERIOCA PRVE BANKE CRNE GORE OSNOVANA 1901GOD.PODGORICA, A NA OSNOVU UGOVORA O HIPOTECI KOJI JE OVJEREN PRE O.SUDOM U KOTORU OV.I.BR.7019/2007 OD 17.09.2007 GOD. i rješenja o izvršenju ovog javnog izvršitelja.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena rješenjem od dana 26.10.2017. godine i iznosi 101.277,00 eura u smislu odredbe čl. 168. ZIO .

V Na dvanaestom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće pod uslovima iz čl.173 ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d. u iznosu od 10.127,70 eura, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti svih nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d.sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’

Dana, 30.12.2021.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

Dana, 30.12.2021 godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

35

SLOBODNA RADNA MJESTA PODGORICA TEL.: 020/406-800, 020/406-801

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI OGLAS za potrebe Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija 1. Samostalni/a savjetnik/ica I - za mrežnu infrastrukturu - Odsjek za informaciono-komunikacionu infrastrukturu i informacionu bezbjednost - Direkcija za sistemsku infrastrukturu, informaciono komunikacionu infrastrukturu i informacionu bezbjednost Direktorat za infrastrukturu i informacionu bezbjednost, - Izvršilaca: 1, na neodređeno vrijeme - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti prirodno-matematičkih nauka ili fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka - položen drugi stručni ispit u oblasti obezbjeđenja pritvorenih i osuđenih lica - položen stručni ispit za rad u državnim organima - najmanje tri godine radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto, - Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Probni rad je obavezan za državnog službenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodredeno vrijeme u državnom organu. Probni rad traje jednu godinu.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašcenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje oglasa.

Uz prijavu na oglas potrebno je dostaviti specifikaciju oglasne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta ce se sprovesti u skladu sa clanom 46 Zakona o državnim službenicima i namještenicima («Sl. list Crne Gore», br. 2/18, 34/19 i 08/21) i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima («Sl. list Crne Gore», br. 50/18) .

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i prakticnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Teorijski dio pisanog testa sadrži 20 pitanja koja se odnose na provjeru znanja iz oblasti ustavnog sistema, organizacije, funkcionisanja, nacina rada i postupanje organa državne uprave. Praktični dio pisanog testa podrazumijeva izradu dva zadatka koji se odnose na provjeru znanja povezanih sa opisom poslova radnog mjesta za koje se sprovodi oglas (spisak propisa potrebnih za pripremu prakticnog dijela pisanog testa objavljen je na web sajtu Uprave za kadrove www.uzk.gov.me). Provjera znanja daktilografije, informatike ili stranog jezika vrši se u skladu sa pravilima, odnosno standardima u ovim oblastima.

Pisani test izraduje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www.uzk. gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj oglasa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni oglas za potrebe Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa - Nina Kovačević tel: 067/320-520; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me U skladu sa članom 43 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (Službeni list Crne Gore, br. 02/18, 34/19 i 08/21) i članom 4 Pravilnika o sadržaju, povlačenju i ispravci oglasa za popunu radnog mjesta u državnom organu i načinu uvida u dokumentaciju oglasa (Službeni list Crne Gore, br. 41/18), Uprava za kadrove VRŠI POVLAČENJE JAVNOG KONKURSA br. 02-100/21-3528/3 objavljen dana 29.12.2021. godine za potrebe UPRAVE ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE 1. Direktor/ica - Izvršilaca: 1, Direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja - položen stručni ispit za rad u državnim organima - najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja, ili pet godina radnog iskustva na drugim poslovima

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI KONKURS za potrebe Uprave za inspekcijske poslove 1. Pomoćnik/ica direktora/ice - Sektor za međunarodnu saradnju, - Izvršilaca: 1, Pomoćnik/ica direktora postavlja se na period od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti društvenih nauka ili fakultet iz oblasti humanističkih nauka - znanje engleskog jezika, nivo B2 - položen stručni ispit za rad u državnim organima - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto, - Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašćenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje konkursa.

Uz prijavu na konkurs potrebno je dostaviti specifikaciju konkursne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

ZAJEDNIČKI PODACI ZA SVE OGLASE/KONKURSE U UPRAVI OPŠTI USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U ORGANIMA DRŽAVNE I LOKALNE UPRAVE: Crnogorsko državljanstvo Punoljetstvo Zdravstvena sposobnost Propisani nivo kvalifikacije obrazovanja Neosuđivanost za krivično djelo koje kandidata čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti DOKAZI O ISPUNJENOSTI OPŠTIH USLOVA: • Uvjerenje o državljanstvu Crne Gore • Izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već kopiju biometrijske lične karte), • Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta • Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja) U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata za popunu radnog mjesta iz kategorije visoki rukovodni kadar, sprovešće se u skladu sa clanom 56 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata podrazumijeva izradu pisanog rada, koji sadrži sagledavanje prioriteta i predloga za unapređenje procesa rada, odnosno stanja u oblasti rada za koju se kandidat imenuje, odnosno postavlja.

Kandidat koji je ostvario više od 50% bodova na testiranju u pisanoj formi, može pristupiti strukturiranom intervjuu.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog konkursa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www. uzk.gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 20 dana od dana objavljivanja konkursa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj konkursa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni konkurs za potrebe Uprave za inspekcijske poslove Kontakt osoba koja daje informacije u vezi konkursa - Vladana Miranović tel: +38267885558; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI KONKURS za potrebe Uprave za šume 1. Pomoćnik/ica direktora/ice - Sektor za gazdovanje šumama – Mjesto rada Pljevlja - Izvršilaca: 1, Pomoćnik/ica direktora postavlja se na period od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti poljoprivrednih nauka-šumarstvo - položen stručni ispit za rad u državnim organima - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto, - Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostavi-

• Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci).

• Položen stručni ispit za rad u državnim organima.

Uz dokaze o ispunjenosti opštih uslova i uz dokaze o ispunjenosti posebnih uslova navedenih u svakom javnom oglasu, kandidat podnosi prijavu na oglas i CV. Takođe ima pravo da priloži dokaze o postignutim izuzetnim rezultatima, stručnom usavršavanju, naučnim zvanjima, objavljenim naučnim i stručnim radovima uz naznaku gdje i kada su objavljeni, koji se dodatno boduju.

Izbor kandidata vrši se nakon sprovedenog postupka provjere sposobnosti kandidata.

Prijava sa dokazima u originalu ili ovjerenoj kopiji dostavlja se, u zatvorenoj koverti, na kojoj se navodi: ime i prezime, adresa i kontakt telefon, naziv organa za čije potrebe se oglašava radno mjesto i naziv radnog mjesta za koje se podnosi prijava.

ti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašćenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje konkursa.

Uz prijavu na konkurs potrebno je dostaviti specifikaciju konkursne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata za popunu radnog mjesta iz kategorije visoki rukovodni kadar, sprovešće se u skladu sa clanom 56 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata podrazumijeva izradu pisanog rada, koji sadrži sagledavanje prioriteta i predloga za unapređenje procesa rada, odnosno stanja u oblasti rada za koju se kandidat imenuje, odnosno postavlja.

Kandidat koji je ostvario više od 50% bodova na testiranju u pisanoj formi, može pristupiti strukturiranom intervjuu.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog konkursa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www. uzk.gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 20 dana od dana objavljivanja konkursa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj konkursa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni konkurs za potrebe Uprave za šume Kontakt osoba koja daje informacije u vezi konkursa - Vladana Miranović tel: +38267885558; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me

AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE MEDIJE Adresa: BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 9

Tel.: 020-201-430,020-201-440 Email: ard@ardcg.org Oglašava potrebu za: 1. ANALITIČAR/KA PROGRAMA RADIO EMITERA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 36 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: VSS društvenog smjera, Engleski - viši

ili konverzacijski nivo, Poznavanje rada na računaru Rok za prijavljivanje: 5 dana Napomena: VSS – fakultet društvenih nauka (VII1 podnivo kvalifikacija - stepen visokog obrazovanja Bečelor (240 CSPK) ili stepen visokog obrazovanja Specijalista (240 CSPK)); Prijave slati na adresu: Agencija za elektronske medije Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 9 81000 Podgorica ili email: ard@ardcg.org

ENPROING DOO Adresa: BULEVAR VOJVODE STANKA RADONJIĆA 47

Tel.: 067-215-992/067-389-111 Oglašava potrebu za: 1. INŽENJER/KA ELEKTRONIKE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku (VII/1 SSS), Engleski jezik -Nivo B 2, Kurs za AUTOCAD Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -zainteresovani kandidati prijavu(cv) mogu poslati na e-mail:office@enproing.me 2. INŽENJER/KA ELEKTROTEHNIKEENERGETIKA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku (VII/1 SSS), Engleski jezik -Nivo B 2, Kurs za AUTOCAD Rok za prijavljivanje: 5 dana Napomena: -zainteresovani kandidati prijavu(cv) mogu poslati na e-mail:office@enproing.me

GLAVNI GRAD PODGORICA SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU Adresa: VUKA KARADŽIĆA 16

Tel.: 020-447-180,020-447-193 Sekretarijat za lokalnu samoupravu Glavnog grada, na osnovu člana 113 stav 1 Zakona o lokalnoj samoupravi (“Službeni list br.02/18, 34/19 i 38/20), člana 5 stav 1 tačka 5 Odluke o organizaciji i načinu rada uprave Glavnog grada (“Sl. list Crne Gore - Opštinski propisi”, br.38/18, 43/18, 6/20, 10/20 i 36/21) i Odluke sekretarke Sekretarijata za lokalnu samoupravu Glavnog grada o pokretanju postupka za popunu radnog mjesta broj 06-100/21-2440 od 28. decembra 2021.godine, objavljuje JAVNI KONKURS Za popunu radnog mjesta: Pomoćnik/ca sekretara/ke Sekretarijata za lokalnu samoupravu Glavnog grada Podgorice, 1 izvršilac, na vrijeme od 5 godina Opšti uslovi: - crnogorsko državljanstvo; - navršenih 18 godina života; - zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova radnog mjesta; - propisani nivo kvalifikacije obrazovanja; - položen stručni ispit za rad u državnim organima (radni odnos može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa);

36

Oglasi i obavještenja

- da nije osuđivan za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu

odsustva,a najduže do 31.08.2022.godine -za 8 časova nedjeljne norme(3 časa informatike i 5 časova ict kordinator) -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi

SLOBODNA RADNA MJESTA Posebni uslovi: -Visoko obrazovanje u obimu od 240 kredita CSPK-a, VII 1 nivo kvalifikacije obrazovanja,Pravni fakultet; -2 godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili 4 godine radnog iskustva.

Dokumenta (original ili ovjerene kopije) koja podnosi kandidat/kinja su: -Prijava na slobodno radno mjesto, u kojoj se navodi JMBG i saglasnost sa obradom ličnih podataka u svrhu sprovođenja oglasa za popunu radnog mjesta (obrazac prijave na sajtu www. podgorica.me) -CV -Dokaz o završenom nivou kvalifikacije obrazovanja -Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima (radni odnos može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa); -Uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvalifikacije obrazovanja; -Ovjerena fotokopija biometrijske lične karte (da ovjerena kopija nije starija od 6 mjeseci); Dokumenta koja pribavlja javnopravni organ po službenoj dužnosti: -Uvjerenje da kandidata/kinje nije osuđivan/a za krivično djelo koje ga/je čini nedostojnim za rad u državnom organu Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina kandidata/kinje izvršiće se u roku od 30 dana od dana sačinjavanja liste kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa, o čemu će se kandidati obavijestiti preko internet stranice Glavnog grada najkasnije 5 dana prije provjere, shodno Uredbi o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Službeni list Crne Gore”, br. 050/18).

Popis propisa potreban za postupak provjere: Ustav Crne Gore (“Službeni list Crne Gore”, br. 1/07 i 38/13), Zakon o lokalnoj samoupravi (“Službeni list br.02/18, 34/19 i 38/20), Zakon o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list CG br.02/18, 34/19, 08/21), Zakon o upravnom postupku (“Službeni list Crne Gore”, br.

56/14, 20/15, 40/16 i 37/17), Odluka o organizaciji i načinu rada uprave Glavnog grada (“Sl. list Crne Gore - Opštinski propisi”, br.38/18, 43/18, 6/20, 10/20 i 36/21), Zakon o Glavnom gradu (“Službeni list Republike Crne Gore”, br. 65/05, Službeni list Crne Gore”, br. 88/09, 072/10, 2/16, 31/17), Statut Glavnog grada (“Službeni list Crne Gore - opštinski propisi”, br. 8/19 i 20/21), Odluka o mjesnim zajednicama (“Službeni list Crne Gore - opštinski propisi”, br. 20/21), Odluka o učešću lokalnog stanovništva u vršenju javnih poslova (“Službeni list Crne Gore - opštinski propisi”, br. 31/19).

Kontakt osoba: Miodrag Gazivoda, tel. 020/447-193 i 020/447-

JPU ,,ĐINA VRBICA“ Adresa: MIRKA BANJEVIĆA 6

Tel.: 067-601-664 Email: pravnik@djvrbica.edu.me Raspisuje konkurs za: 1. POMOĆNIK/CA DIREKTORA/ICE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 48 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 84 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Defektolog, Pedagog, Psiholog, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -crnogorsko državljanstvo; -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 2. SEKRETAR/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 24 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Bachelor prava, Pravne nauke - stepen specijaliste Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -crnogorsko državljanstvo -svi kandidati ,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi

JU OSNOVNA ŠKOLA ,,ŠĆEPAN ĐUKIĆ“ LIJEVA RIJEKA Adresa: LIJEVA RIJEKA

Tel.: 067-722-863 Email: skola@os-sdjukic.edu.me Raspisuje konkurs za: 1. PROFESOR/ICA INFORMATIKE I ICT KOORDINATOR/KA, 1 izvršilac, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Lijeva Rijeka Uslovi: Informatičar, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -crnogorsko državljanstvo -do povratka zaposlene sa porodiljskog

JUS EKONOMSKA ŠKOLA ,,MIRKO VEŠOVIĆ“

Adresa: KRALJA NIKOLE 95

Tel.: 020-622-202 Raspisuje konkurs za: 1. PROFESOR/ICA PRAVNE GRUPE PREDMETA, 1 izvršilac, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani pravnik (VII/1 SSS), Pravne nauke - stepen specijaliste, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -do povratka zaposlene sa funkcije,a najduže do 31.08.2022.godine; -crnogorsko državljanstvo; -svi kandidati ,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 2. PROFESOR/ICA MATEMATIKE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Profesor matematike, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -crnogorsko državljanstvo -a najduže do 31.08.2022.godine -za 6 časova nedjeljne norme -svi kandidati ,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 3. PROFESOR/ICA INFORMATIKE, 2 izvršioca, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Informatičar, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -crnogorsko državljanstvo -do povratka zaposlene sa bolovanja,a najduže do 31.08.2022.godine -svi kandidati ,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 4. PROFESOR/ICA INFORMATIKE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Informatičar, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -crnogorsko državljanstvo -a najduže do 31.08.2022.godine -za 8 časova nedjeljne norme -svi kandidati ,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi

JZU DOM ZDRAVLJA PODGORICA Adresa: TRG NIKOLE KOVAČEVIĆA 6

Tel.: 020-481-905 Email: domzdravljapdg@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. IZABRANI/A DOKTOR/ICA ZA ODRASLE, 9 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Doktor medicine (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 15 dana 2. VISOKA/I MEDICINSKA/I SESTRA/ TEHNIČAR-MEDICINSKA/I SESTRA/ TEHNIČAR ZA RAD U TIMU IZABRANOG DOKTORA ZA ODRASLE, 7 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Bachelor primjenjenih studija visoke medicinske škole, Bachelor primjenjenih studija Visoke škole sestrinstva, Medicinska sestra Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -400-500 E

MERIDIANBET DOO Adresa: MOSKOVSKA 2 B

Tel.: 067-319-109 Email: vesna.scepanovic@kladionicameridian.me Oglašava potrebu za: 1. REFERENT/KINJA U FINANSIJAMA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 36 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Ekonomista, Napredni kurs poznavanja rada na računaru Rok za prijavljivanje: 5 dana

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Napomena: -Ms office,Exell

PPU NOVA KUĆICA Adresa: ĐOKA MIRAŠEVIĆA 86

Tel.: 069-020-032 Email: anchy89m@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. MEDICINSKA/I SESTRA/TEHNIČAR, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Podgorica Uslovi: Medicinska sestra Rok za prijavljivanje: 3 dana 2. VASPITAČ/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Podgorica Uslovi: Predškolsko vaspitanje - stepen specijaliste, Stepen bachelor – Predškolsko obrazovanje i vaspitanje Rok za prijavljivanje: 3 dana

TRŽNICE I PIJACE DOO Adresa: BULEVAR OKTOBARSKE REVOLUCIJE 124

Tel.: 020-625-424 Email: pijacepg@t-com.me Poništava potrebu za: 1. INTERNI/NA KONTROLOR/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Oglas je objavljen 29/12/2021

JU UNIVERZITET CRNE GORE Adresa: CETINJSKA 2, PODGORICA

Tel.: 020-414-270 Email: rektorat@ucg.ac.me Raspisuje KONKURS ZA IZBOR U AKADEMSKO ZVANJE GRAĐEVINSKI FAKULTET Za izbor u akademsko zvanje za oblast Građevinska mehanika i teorija konstrukcije, na Građevinskom fakultetu – jedan izvršilac.

Izbor u akademsko zvanje vrši se u postupku zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetu Crne Gore.

Kandidat treba da ispunjava opšte i posebne uslove propisane Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta Crne Gore i Uslovima i kriterijumima za izbor u akademska zvanja Savjeta za visoko obrazovanje, broj 631-3/2019-3 od 16. aprila 2019. godine (objavljenim na sajtu Savjeta za visoko obrazovanje 10.06.2019. godine).

Uz prijavu za izbor u zvanje kandidati su dužni da podnesu dokumentaciju, u skladu sa Uslovima i kriterijumima za izbor u akademska zvanja Savjeta za visoko obrazovanje, broj 631-3/20193 od 16. aprila 2019. godine (objavljenim na sajtu Savjeta za visoko obrazovanje 10.06.2019. godine).

Neblagovremene i nepotpune prijave odbacuje Naučni odbor.

Prijave na konkurs sa potrebnom dokumentacijom podnose se u roku od 15 (petnaest) dana od dana objavljivanja konkursa na adresu: Univerzitet Crne Gore, Rektorat, ul. Cetinjska 2, 81000 Podgorica (sa naznakom: za Naučni odbor Univerziteta Crne Gore), kontakt telefon: 020/414-270.

JU UNIVERZITET CRNE GORE Adresa: CETINJSKA 2, PODGORICA

Tel.: 020-414-270 Email: rektorat@ucg.ac.me Raspisuje KONKURS ZA IZBOR U AKADEMSKO ZVANJE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Za izbor u akademsko zvanje za oblast Telekomunikacije, na Elektrotehničkom fakultetu – jedan izvršilac.

Izbor u akademsko zvanje vrši se u postupku zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetu Crne Gore.

Kandidat treba da ispunjava opšte i posebne uslove propisane Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta Crne Gore i Uslovima i kriterijumima za izbor u akademska zvanja Savjeta za visoko obrazovanje, broj 631-3/2019-3 od 16. aprila 2019. godine (objavljenim na sajtu Savjeta za visoko obrazovanje 10.06.2019. godine).

Uz prijavu za izbor u zvanje kandidati su dužni da podnesu dokumentaciju, u skladu sa Uslovima i kriterijumima za izbor u akademska zvanja Savjeta za visoko obrazovanje, broj 631-3/20193 od 16. aprila 2019. godine (objavljenim na sajtu Savjeta za visoko obrazovanje 10.06.2019. godine).

Neblagovremene i nepotpune prijave odbacuje Naučni odbor.

Prijave na konkurs sa potrebnom dokumen-

tacijom podnose se u roku od 15 (petnaest) dana od dana objavljivanja konkursa na adresu: Univerzitet Crne Gore, Rektorat, ul. Cetinjska 2, 81000 Podgorica (sa naznakom: za Naučni odbor Univerziteta Crne Gore), kontakt telefon: 020/414-270.

JU UNIVERZITET CRNE GORE Adresa: CETINJSKA 2, PODGORICA

Tel.: 020-414-270 Email: rektorat@ucg.ac.me Raspisuje KONKURS ZA IZBOR U AKADEMSKO ZVANJE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Za izbor u akademsko zvanje za oblast Računarstvo, na Elektrotehničkom fakultetu – jedan izvršilac.

Izbor u akademsko zvanje vrši se u postupku zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetu Crne Gore.

Kandidat treba da ispunjava opšte i posebne uslove propisane Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta Crne Gore i Uslovima i kriterijumima za izbor u akademska zvanja Savjeta za visoko obrazovanje, broj 631-3/2019-3 od 16. aprila 2019. godine (objavljenim na sajtu Savjeta za visoko obrazovanje 10.06.2019. godine).

Uz prijavu za izbor u zvanje kandidati su dužni da podnesu dokumentaciju, u skladu sa Uslovima i kriterijumima za izbor u akademska zvanja Savjeta za visoko obrazovanje, broj 631-3/2019-3 od 16. aprila 2019. godine (objavljenim na sajtu Savjeta za visoko obrazovanje 10.06.2019. godine).

Neblagovremene i nepotpune prijave odbacuje Naučni odbor.

Prijave na konkurs sa potrebnom dokumentacijom podnose se u roku od 15 (petnaest) dana od dana objavljivanja konkursa na adresu: Univerzitet Crne Gore, Rektorat, ul. Cetinjska 2, 81000 Podgorica (sa naznakom: za Naučni odbor Univerziteta Crne Gore), kontakt telefon: 020/414-270.

BAR TEL.: 030/313-048

DOO KOMUNALNE DJELATNOSTI BAR Adresa: BULEVAR REVOLUCIJE BB, ZGRADA A

Tel.: 030/311-418 Vrši se ispravka oglasa objavljenog u dnevnoj štampi i na sajtu ZZZCG dana 29.12.2021.godine za radno mjesto - Vozač/ica u RJ pogrebne usluge, koji se odnosi na broj izvršilaca i umjesto 10 kako je greškom bilo objavljeno treba da glasi - 1 (jedan) izvršioc/teljka.

Ostali dio teksta ostaje nepromijenjen.

JU OŠ ,,KEKEC“ Adresa: Ul. 20 jula br.24.SUTOMORE

Tel.: 030/373-351 Email: kekec@t.com-me Raspisuje KONKURS za prijem u radni odnos Nastavnik/ca tehnike sa informatikom, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, nepuno radno vrijeme - 10 nastavnih časova nedjeljno a najduže do 31.08.2022. godine.

Uslovi: Fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti ( profila ), VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPK-a ), u skladu sa posebnim propisom; - položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama -dozvolu za rad (licencu ); - crnogorsko državljanstvo; - ljekarsko uvjerenje kao dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta i - dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak Napomena: Probni rad za lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u ovoj ustanovi, u trajanju od tri (3) mjeseca.

Kandidat/kinja je dužan-na da, uz prijavu na Konkurs, priloži dokaze o ispunjenosti navedenih uslova za radno mjesto na kom konkuriše.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidat/kinja mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske licne karte ili uvjerenje o državljanstvu.

Prijave slati na adresu: JU Osnovna škola „Kekec” Ul 20 Jula br 28 85 355 Sutomore Bar Tel.030/373-351

JU OŠ ,,KEKEC“ Adresa: Ul. 20 jula br.24.SUTOMORE

Tel.: 030/373-351 Email: kekec@t.com-me Raspisuje

KONKURS za prijem u radni odnos Nastavnik/ca crnogorskog, srpskog, bosanskog i hrvatskog jezika i književnosti, 1 izvršilac, puna norma, na određeno vrijeme,do povratka zaposlenog sa fukcije, a najduže do 31.08.2022. godine.

Uslovi: Fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti ( profila ), VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPK-a ), u skladu sa posebnim propisom; - položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama;-dozvolu za rad (licencu ); - crnogorsko državljanstvo; - ljekarsko uvjerenje kao dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta i - dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak Napomena: Probni rad za lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u ovoj ustanovi, u trajanju od tri (3) mjeseca.

Kandidat/kinja je dužan-na da, uz prijavu na Konkurs, priloži dokaze o ispunjenosti navedenih uslova za radno mjesto na kom konkuriše.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidat/kinja mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske licne karte ili uvjerenje o državljanstvu.

Prijave slati na adresu: JU Osnovna škola „Kekec” Ul 20 Jula br 28 85 355 Sutomore Bar Tel.030/373-351

JU OŠ ,,KEKEC“ Adresa: Ul. 20 jula br.24.SUTOMORE

Tel.: 030/373-351 Email: kekec@t.com-me Raspisuje KONKURS za prijem u radni odnos Asistent/kinja u nastavi, 2 izvršioca, na određeno vrijeme sa punim radnim vremenom, a najduže do 10.07.2022. godine.

Uslovi: IV nivo nacionalnog okvira kvalifikacije, podnivo jedan(240 kredita CSPK-a) i završena obuka stručnog usavršavanja za rad sa djecom sa posebnim obrazovnim potrebama.

-crnogorsko državljanstvo – ljekarsko uvjerenje kao dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta i - dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak Napomena: Probni rad za lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u ovoj ustanovi, u trajanju od tri (3) mjeseca.

Kandidat/kinja je dužan-na da, uz prijavu na Konkurs, priloži dokaze o ispunjenosti navedenih uslova za radno mjesto na kom konkuriše.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidat/kinja mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske licne karte ili uvjerenje o državljanstvu.

Prijave slati na adresu: JU Osnovna škola „Kekec” Ul 20 Jula br 28 85 355 Sutomore Bar Tel.030/373-351

JU OŠ ,,KEKEC“ Adresa: Ul. 20 jula br.24.SUTOMORE

Tel.: 030/373-351 Email: kekec@t.com-me Raspisuje KONKURS za prijem u radni odnos Nastavnik/ca matematike 1 izvršilac, na određeno vrijeme do povratka zaposlene sa bolovanja, puna norma, a najduže do 31.08.2022. godine.

Uslovi: Fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti ( profila ), VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPK-a ), u skladu sa posebnim propisom; - položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama; - dozvolu za rad ( licencu ); - crnogorsko državljanstvo; - ljekarsko uvjerenje kao dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta i - dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak Napomena: Probni rad za lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u ovoj ustanovi, u trajanju od tri (3) mjeseca.

Kandidat/kinja je dužan-na da, uz prijavu na Konkurs, priloži dokaze o ispunjenosti navedenih uslova za radno mjesto na kom konkuriše.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidat/kinja mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske licne karte ili uvjerenje o državljanstvu.

Prijave slati na adresu: JU Osnovna škola „Kekec” Ul 20 Jula br 28

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

85 355 Sutomore Bar Tel.030/373-351

JU OŠ ,,KEKEC“ Adresa: Ul. 20 jula br.24.SUTOMORE

Tel.: 030/373-351 Email: kekec@t.com-me Raspisuje KONKURS za prijem u radni odnos ICT koordinator/ka, 1 izvršilac, 10 časova sedmično, na određeno vrijeme, a najduže do 31.08.2022.g.

Uslovi: VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivodva (240 odnosno 300 kredita CSPK-a); - sertifikat za ICT koordinatora; - jedna godina radnog iskustva na odgovarajućim poslovima; -crnogorsko državljanstvo; - ljekarsko uvjerenje kao dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta i - dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak Napomena: Probni rad za lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u ovoj ustanovi, u trajanju od tri (3) mjeseca.

Kandidat/kinja je dužan-na da, uz prijavu na Konkurs, priloži dokaze o ispunjenosti navedenih uslova za radno mjesto na kom konkuriše.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidat/kinja mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske licne karte ili uvjerenje o državljanstvu.

Prijave slati na adresu: JU Osnovna škola „Kekec” Ul 20 Jula br 28 85 355 Sutomore Bar Tel.030/373-351

BERANE TEL.: 051/233-332

JU SREDNJA MEDICINSKA ŠKOLA ,,DR BRANKO ZOGOVIĆ“ BERANE Adresa: ul.Svetog Save br.25 BERANE

Tel.: 051/230-124 Raspisuje konkurs za: 1. NASTAVNIK/CA BIOLOGIJE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor biologije, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 5 nastavnih časova sedmično.

2. NASTAVNIK/CA LATINSKOG JEZIKA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor latinskog jezika, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme do povratka zaposlene sa funkcije a najduže do 31.08 2022.godine za 8 nastavnih časova sedmično.

3. NASTAVNIK/CA CRNOGORSKOGSRPSKOG,BOSANSKOG,HRVATSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor maternjeg jezika, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme do povratka zaposlene sa bolovanja a najduže do 31.08 2022.godine za 18 nastavnih časova sedmično.

4. NASTAVNIK/CA PRAKTIČNOG OBRAZOVANJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Bachelor primjenjenih studija visoke medicinske škole, Stepen specijaliste - Zdravstvena njega, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 22 nastavna časa sedmično.

5. ASISTENT/KINJA U NASTAVI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Potrebna je završena obuka stručnog usavršavanja za rad sa djecom sa posebnim obrazovnim potrebama.

Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine.

JU SSŠ ,,VUKADIN VUKADINOVIĆ“ BERAME Adresa: Novo Naselje bb BERANE

Tel.: 051/230-390 Email: tehnicka@t-com.me Raspisuje konkurs za: 1. NASTAVNIK/CA MATEMATIKE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor matematike, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 14 nastavnih časova sedmično.

Uslovi konkursa su: -VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) iz oblasti matematike -položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosno dozvola za rad (licenca) -crnogorsko državljanstvo 2. NASTAVNIK/CA NJEMAČKOG JEZIKA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor njemačkog jezika, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 11 nastavnih časova sedmično.

Uslovi konkursa su: -VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) profesor njemačkog jezika -položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosno dozvola za rad (licenca) -crnogorsko državljanstvo 3. NASTAVNIK/CA FIZIČKOG VASPITANJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor fizičke kulture, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 10 nastavnih časova sedmično.

Uslovi konkursa su: -VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) profesor fizičkog vaspitanja -položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosno dozvola za rad (licenca) -crnogorsko državljanstvo 4. NASTAVNIK/CA HEMIJE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor hemije, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 5 nastavnih časova sedmično.

Uslovi konkursa su: -VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) iz oblasti hemije -položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosno dozvola za rad (licenca) -crnogorsko državljanstvo 5. NASTAVNIK/CA KUVARSTVA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor grupe predmeta kulinarstva, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 8 nastavnih časova sedmično.

Uslovi konkursa su: -VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) iz oblasti gastronomije -položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosno dozvola za rad (licenca) -crnogorsko državljanstvo 6. NASTAVNIK/CA EKONOMSKE GRUPE PREDMETA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor ekonomske grupe predmeta, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 17 nastavnih

časova sedmično.

Uslovi konkursa su: -VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) iz oblasti ekonomije -položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosno dozvola za rad (licenca) -crnogorsko državljanstvo 7. NASTAVNIK/CA ELEKTROTEHNIČKE GRUPE PREDMETA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: Profesor elektrotehničke grupe predmeta, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine za 8 nastavnih časova sedmično.

Uslovi konkursa su: -VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) iz oblasti elektrotehnike -položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosno dozvola za rad (licenca) -crnogorsko državljanstvo 8. ASISTENT/KINJA U NASTAVI , 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Berane Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme a najduže do 31.08 2022.godine.

Uslovi konkursa su: -IV nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan (240 kredita CSPK-a) -završena obuka stručnog usavršavanja za rad sa djecom sa posebnim obrazovnim potrebama -crnogorsko državljanstvo

BIJELO POLJE TEL.: 050/432-422

JU CENTAR ZA DJECU I MLADE SA SMETNJAMA U RAZVOJU TISA Adresa: Ul. Medanovići

Tel.: 050/ 486-248 Ispravka oglasa od 29/12/2021 za radno mjesto Psiholog/škinja se odnosi na vrstu radnog odnosa i treba da stoji : “radni odnos se zasniva na određeno vrijeme do povratka radnika sa mandata, a najduže godinu dana”.

Ostali uslovi oglasa ostaju nepromijenjeni.

JU OŠ ,,DUŠAN KORAĆ“ Adresa: UL. VOJA LJEŠNJAKA BR. 33

Tel.: 050/ 433- 367 Email: osdusankorac@t-com.me Raspisuje konkurs za: 1. NASTAVNIK/CA MATEMATIKE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: Profesor matematike Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme, a najduže do 31.08.2022 godine, sa 8 časova.

Fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti(profila)VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan odnosno podnivo dva(240 ili 300 kredita CSPK-A) u skladu sa posebnim propisom.

-Ima položen stručni ispit u obrazovno-vaspitnim ustanovama,odnosno dozvolu za radlicencu -ima crnogorsko državljanstvo 2. NASTAVNIK/CA BIOLOGIJE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: Profesor biologije Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme, do povratka radnika sa funkcije, a najduže do 31.08.2022 godine, sa 5 časova.

Fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti(profila)VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan odnosno podnivo dva(240 ili 300 kredita CSPK-A) u skladu sa posebnim propisom.

-Ima položen stručni ispit u obrazovno-vaspitnim ustanovama,odnosno dozvolu za radlicencu -ima crnogorsko državljanstvo 3. NASTAVNIK/CA RAZREDNE NASTAVE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: Nastavnik razredne nastave, Profesor razredne nastave Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme, do povratka radnice sa bolovanja, a najduže do 31.08.2022 godine, za rad u PU Grančarevo.

-ima VI ili VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacije podnivo jedan odnosno podnivo dva(240 ili 300 kredita CSPK-A) .

-Ima položen stručni ispit u obrazovno-vaspitnim ustanovama,odnosno dozvolu za rad - licencu -ima crnogorsko državljanstvo

BUDVA

37

CETINJE

SLOBODNA RADNA MJESTA

TEL.: 033/402-556

DOM ZDRAVLJA BUDVA Adresa: POPA JOLA ZECA B.B.

Tel.: 033/427-200 Oglašava potrebu za: 1. IZABRANI/A DOKTOR/ICA ZA ODRASLE , 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Budva Uslovi: Doktor medicine (VII/1 SSS), Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 3 dana

DOO MONTENEGRO PEPE CETINJE Adresa: Cetinje

Tel.: 067/888-878 067/202-081 Email: lovcen.becici@usdz.me Oglašava potrebu za: 1. PEKAR/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Budva Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Mjesto rada -Pekara Pan Expert u Budvi Kontakt:067-202-081 2. PRODAVAČ/ICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Mjesto rada -Pekara Pan Expert u Budvi Kontakt:067-202-081 ili mail: lovcen.becici@ usdz.me

OPŠTINA BUDVA Adresa: TRG SUNCA 3

Tel.: 033/451-743 Povlači se oglas objavljen dana 29/12/2021 godine u dnevnim novinama “Pobjeda” za radno mjesto - PRIPRAVNIK/CA -Služba Predsjednika Opštine

OPŠTINA BUDVA Adresa: TRG SUNCA 3

Tel.: 033/451-743 Oglašava slobodno radno mjesto: 1. Pripravnik/ca - , - Izvršilaca: 1, na određeno vrijeme , u trajanju od 12 mjeseci - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet političkih nauka dipl.politikolog Potrebna dokumentacija: obrazac prijave na slobodno radno mjesto, fotokopija biometrijske lične karte, diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u lokalnom organu u određenom nivou kvalifikacije obrazovanja, radi osposobljavanja za samostalno vršenje poslova.

Kandidati mogu Sekretarijatu za lokalnu samoupravu dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašcenom službeniku u Sektoru za ljudske resurse.

Uz prijavu na oglas potrebno je dostaviti specifikaciju oglasne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Sekretarijatu za lokalnu samoupravu.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv lokalnog organa, radnog mjesta i broj oglasa) na adresu: Građanski biro / Odsjek Pisarnica Sekretarijat za lokalnu samoupravu ul. Trg Sunca br.3 Sa naznakom: za Javni oglas za potrebe Službe predsjednika Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa – Gorica Zekić, tel:067/200-241

PRIVATNA ZDRAVSTVENA USTANOVA AMBULANTA OPŠTE I SPORTSKE MEDICINE MEDALJA ZDRAVLJA BUDVA Adresa: MEDITERANSKI SPORTSKI CENTAR

Tel.: 069/353-181 Oglašava potrebu za: 1. DOKTOR/ICA MEDICINE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: Doktor medicine (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 30 dana

TEL.: 041/236-064, 041/236-065

JPU ,,ZAGORKA IVANOVIĆ“

Adresa: Jabučka bb

Tel.: 041-232-205 Email: bastamaste@t-com.me Prijem u radni odnos 1 Defektolog/škinja – logoped/ica na određeno vrijeme, a najduže do 31.08.2022.godine.

Poslove defektologa/škinje – logopeda/icemože da obavlja lice koje ima: - završen defektološki fakultet odgovarajućeg smjera VII nivo okvira kvalifikacija , podnivo jedan (240 ili 300 CSPK-a); - položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama, odnosno dozvolu za rad ( licenca ); - crnogorsko državljanstvo.

- opštu zdravstvenu sposobnost - da nije pravosnažno osuđivan/a za za krivična djela protiv polne slobode.

Napomena: Predviđen je probni rad u trajanju od 3 mjeseca.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidati/tkinje mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske lične karte ili uvjerenje o državljanstvu, kao dokaz za opštu zdravstvenu sposobnost, uvjerenje nadležne zdravstvene ustanovea kao dokaz da kandidata/tkinja nije pravosnažno osuđivan/a, uvjerenje nadležnog suda.

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja na sajtu Zavoda za zapošljavanje i u dnevnoj štampi a prijave sa dokumentacijom se dostavljaju na adresu JPU „Zagorka Ivanović“ Cetinje, u ul.Jabučka bb, Cetinje.

JPU ,,ZAGORKA IVANOVIĆ“ Adresa: Jabučka bb

Tel.: 041-232-205 Email: bastamaste@t-com.me Prijem u radni odnos 1 Medicinske sestre odnosno zdravstvenog tehničara na određeno vrijeme, do povratka zaposlene sa porodiljskog odsustva a najduže do 31.08.2022.godine.

Kandidat treba da ima: - najmanje IV nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan(najmanje 240 kredita CSPK-a) pedijatrijskog smjera odnosno zdravstveni tehničar; - položen stručni ispit; - crnogorsko državljanstvo; - opštu zdravstvenu sposobnost; - da nije pravosnažno osuđivan/a za za krivična djela protiv polne slobode.

Dokaze o ispunjenosti uslova, kandidati/tkinje mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske lične karte ili uvjerenje o državljanstvu, kao dokaz za opštu zdravstvenu sposobnost, uvjerenje nadležne zdravstvene ustanovea kao dokaz da kandidata/tkinja nije pravosnažno osuđivan/a, uvjerenje nadležnog suda.

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja na sajtu Zavoda za zapošljavanje i u dnevnoj štampi a prijave sa dokumentacijom se dostavljaju na adresu JPU „Zagorka Ivanović“ Cetinje, u ul.Jabučka bb, Cetinje.

DANILOVGRAD TEL.: 020/812-864

DOO KOMUNALNO DANILOVGRAD Adresa: Ul. Trg 9. decembar bb

Tel.: 020-818-171 Email: komunalno@danilovgrad.me Oglašava potrebu za: 1. VOZAČ/ICA TERETNOG I SPECIJALNOG KOMUNALNOG VOZILA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Danilovgrad Uslovi: SŠS-IV, Vozački ispit za “B” kategoriju, Vozački ispit za “C” kategoriju Rok za prijavljivanje: 15 dana 2. SAMOSTALNI/A REFERENT/KINJA ZA RADNE ODNOSE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Danilovgrad Uslovi: Pravne nauke - stepen specijaliste Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Uz prijavu na oglas kandidati su obavezni priložiti dokaz o ispunjenosti opštih uslova: • Uvjerenje o državljanstvu Crne Gore • Izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte) • Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obav-

38

Oglasi i obavještenja

ljanje poslova radnog mjesta • Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja) • Uvjerenje o neosuđivanosti za krivično djelo, koje lice čini nedostojnim za rad u državnom organu, pribavlja se po službenoj dužnosti Uz dokaze o ispunjenosti opštih uslova i uz dokaze o ispunjenosti posebnih uslova navedenih u svakom javnom oglasu, kandidat podnosi prijavu na oglas i CV. Izbor kandidata vrši se nakon sprovedenog postupka provjere radnih sposobnosti kandidata. Prijava sa dokazima u originalu ili ovjerenoj kopiji dostavlja se, u zatvorenoj koverti, na kojoj se navodi: ime i prezime, adresa i kontakt telefon, naziv organa za čije potrebe se oglašava radno mjesto i naziv radnog mjesta za koje se podnosi prijava.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

JU SREDNJA MJEŠOVITA ŠKOLA U GOLUBOVCIMA

SLOBODNA RADNA MJESTA

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina će se sprovesti u skladu sa Pravilnikom o zapošljavanju br. 101-1376 od 21.10.2021. godine.

Testiranje se sastoji od usmene provjere znanja i psihološkog testa.

Usmena provjera znanja sadrži pitanja koja se odnose na provjeru znanja iz sljedećih propisa: - Zakon o radu ( objavljen u „Službenom listu CG“, br.74/2019, 8/2021, 59/2021, 68/2021), - Granski kolektivni ugovor za stambeno – komunalnu djelatnost ( objavljen u „ Službenom listu CG“, br. 2/2012, 32/2012) - važeći propisi u Crnoj Gori, a koji su u vezi sa djelatnošću Društva i opisom radnog mjesta.

Plan provjere radne sposobnosti za radno mjesto Samostalni referent za radne odnose, biće istaknut na oglasnoj tabli Društva u ulici Trg 9 . decembar bb, Danilovgrad, gdje kandidati mogu izvršiti uvid svakog radnog dana od 08.00 do 14.00 časova.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa će biti obaviješteni pismenim putem preko pošte ili putem mejla.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj oglasa) na adresu DOO „Komunalno“ Danilovgrad“ Trg 9. decembar bb, 81410 Danilovgrad.

3. RADNIK/CA NA ČIŠĆENJU JAVNIH POVRŠINA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Danilovgrad Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 15 dana

DOO ŠIMŠIĆ MONTMILK Adresa: LAZINE BB

Tel.: 020-815-313 Email: mljekara.lazine@yahoo.com Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA U PROIZVODNJI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Danilovgrad Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 3 dana

GOLUBOVCI TEL.: 020/671-638

JU KIC ZETA GOLUBOVCI Adresa: GOLUBOVCI B.B.

Tel.: 020-873-501,069-024-081 Email: kic.zeta@t-com.me Raspisuje konkurs za: 1. DIREKTOR/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 48 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 36 mjeseci, mjesto rada Golubovci Uslovi: VSS Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Osim opštih uslova koji su propisani zakonom, kandidat/ kinja mora da ispunjava i posebne uslove, a to su: - Visoko obrazovanje nivo VII-1, 240 kredita CSPK-a društvenog smjera; - Da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima u struci, - Da ima iskustva u organizovanju i vođenju poslovima.

Kandidati za direktora dužni su da uz prijavu na konkurs dostave Program rada i razvoja JU KIC „Zeta“ za mandantni period.

Mandat direktora traje četiri godine.

Konkurs traje 20 (dvadeset dana) od dana objavljivanja na sajtu Zavoda za zapošljavanje i u dnevnim novinama.

Prijave na konkurs o dokazima o ispunjavanju opštih i posebnih uslova dostavljati u zatvorenoj koverti sa naznakom za radno mjesto direktora JU KIC „Zeta“, na adresu JU Kulturno-informativni centar „Zeta“ Anovi, Glavna gradska ulica, br.89.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće se razmatrati.

Kontakt telefon: 020/873-501, 067/452-243.

Adresa: GOLUBOVCI B.B.

Tel.: 067-128-214 Email: sms-pg@live.edu.me Raspisuje konkurs za: 1. NASTAVNIK/CA BIOLOGIJE , 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Golubovci Uslovi: Profesor biologije, Licenca za rad u obrazovno-vaspitim ustanovama Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: - crnogorsko državljanstvo - ljekarsko uvjerenje - 18 časova nedeljne norme - svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknutiu u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi

HERCEG NOVI TEL.: 031/323-711

ALKOSET DOO Adresa: V CRNOGORSKE BRIGADE 1, IGALO

Tel.: 069/409-409 Email: alkoset@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. PRODAVAC/ČICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Igalo Uslovi: Prodavac (III SSS i KV) Rok za prijavljivanje: 30 dana

OPŠTINA H.NOVI - SEK.ZA PROSTORNO PLANIRANJE I IZGRADNJU Adresa: TRG MARŠALA TITA 2, HERCEG NOVI

Tel.: 031/321-052 Služba za kadrove Kabineta predsjednika opštine Herceg Novi, objavljuje JAVNI OGLAS, za potrebe Sekretarijata za prostorno planiranje i izgradnju, za SAMOSTALNI/A SAVJETNIKA/CA I ZA PRAVNE POSLOVE - 1 izvršilac/teljka na određeno vrijeme, do 6 mjeseci, zbog povećanog obima posla.

Uslovi su: - VSS, VII-1 nivo kvalifikacije obrazovanja iz oblasti društvenih nauka, studijski program pravo, pravosudni ili privredno pravni, - najmanje 5 godina radnog iskustva, - položen stručni ispit za rad u državnim organima.

Pored navedenih uslova kandidati treba da ispunjavaju i uslove utvrđene članom 34 stav 1 Zakona o državnim službenicima i namještenicima, uz izuzetak da radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom utvrđenim zakonom.

Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto i CV, - fotokopija lične karte, - uvjerenje o državljanstvu ili izvod iz matične knjige rođenih (ne starije od 6 mjeseci), - diploma ili uvjerenje o nivou kvalifikacije obrazovanja, - uvjerenje o radnom iskustvu u stepenu stručne spreme koja se traži, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Oglas je otvoren 15 dana.

Navedena dokumenta u originalu ili ovjerenoj fotokopiji dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja Javnog oglasa, s tim što su kandidati dužni da specifikuju dokumentaciju, navodeći broj dokumenata, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje uz prijavu.

Dokumentacija se predaje u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati ime i prezime kandidata), na adresu: OPŠTINA HERCEG NOVI, Služba za kadrove Kabineta predsjednika opštine, Trg Maršala Tita broj 2, ili direktno na Građanski biro Opštine sa naznakom radnog mjesta na koje se konkuriše.

Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa-Staka Kovač, koordinatorka za kadrove, tel 031/321-052, lokal 271. e-mail: staka.kovac@hercegnovi.me

OPŠTINA H.NOVI SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU Adresa: TRG MARŠALA TITA 2, HERCEG NOVI

Tel.: 031/321-052 Služba za kadrove Kabineta predsjednika opštine Herceg Novi, objavljuje JAVNI OGLAS, za potrebe Sekretarijata za lokalnu samoupravu, za SAVJETNIKA/CU III-1 izvršilac/teljka na neodređeno vrijeme.

Uslovi su: - VSS, VI nivo kvalifikacije obrazovanja, fakultet društvenog smjera.

- najmanje 1 godina radnog iskustva, - položen stručni ispit za rad u državnim organima.

Pored navedenih uslova kandidati treba da ispunjavaju i uslove utvrđene članom 34 stav 1 Zakona o državnim službenicima i namještenicima, uz izuzetak da radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto i CV, - fotokopija lične karte, - uvjerenje o državljanstvu ili izvod iz matične knjige rođenih (ne starije od 6 mjeseci), - diploma ili uvjerenje o nivou kvalifikacije obrazovanja, - uvjerenje o radnom iskustvu u stepenu stručne spreme koja se traži, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Oglas je otvoren 15 dana.

Navedena dokumenta u originalu ili ovjerenoj fotokopiji dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja Javnog oglasa, s tim što su kandidati dužni da specifikuju dokumentaciju, navodeći broj dokumenata, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje uz prijavu.

Dokumentacija se predaje u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati ime i prezime kandidata), na adresu: OPŠTINA HERCEG NOVI, Služba za kadrove Kabineta predsjednika opštine, Trg Maršala Tita broj 2, ili direktno na Građanski biro Opštine sa naznakom radnog mjesta na koje se konkuriše.

Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa-Staka Kovač, koordinatorka za kadrove, tel 031/321-052, lokal 271. e-mail: staka.kovac@hercegnovi.me

OPŠTINA HERCEG NOVISEKRETARIJAT ZA TURIZAM, EKONOMSKI RAZVOJ I PREDUZETNIŠTVO Adresa: TRG MARŠALA TITA 2

Tel.: 031/321-052 Služba za kadrove Kabineta predsjednika opštine Herceg Novi, objavljuje JAVNI OGLAS, za potrebe Sekretarijata za turizam, ekonomski razvoj i preduzetništvo, za SAMOSTALNI/A SAVJETNIKA/CA III ZA POSLOVE U TURIZMU - 1 izvršilac/teljka na neodređeno vrijeme.

Uslovi su: - VSS, VII-1 nivo kvalifikacije obrazovanja iz oblasti društvenih nauka, - najmanje 2 godine radnog iskustva, - položen stručni ispit za rad u državnim organima.

Pored navedenih uslova kandidati treba da ispunjavaju i uslove utvrđene članom 34 stav 1 Zakona o državnim službenicima i namještenicima, uz izuzetak da radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto i CV, - fotokopija lične karte, - uvjerenje o državljanstvu ili izvod iz matične knjige rođenih (ne starije od 6 mjeseci), - diploma ili uvjerenje o nivou kvalifikacije obrazovanja, - uvjerenje o radnom iskustvu u stepenu stručne spreme koja se traži, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Oglas je otvoren 15 dana.

Navedena dokumenta u originalu ili ovjerenoj fotokopiji dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja Javnog oglasa, s tim što su kandidati dužni da specifikuju dokumentaciju, navodeći broj dokumenata, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje uz prijavu.

Dokumentacija se predaje u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati ime i prezime kandidata), na adresu: OPŠTINA HERCEG NOVI, Služba za kadrove Kabineta predsjednika opštine, Trg Maršala Tita broj 2, ili direktno na Građanski biro Opštine sa naznakom radnog mjesta na koje se konkuriše.

Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa-Staka Kovač, koordinatorka za kadrove, tel 031/321-052, lokal 271. e-mail: staka.kovac@hercegnovi.me

KOLAŠIN TEL.: 020/860-030

DOO SKIJALIŠTA CRNE GORE SKI CENTAR KOLAŠIN 1600 Adresa: Bojna Njiva bb

Tel.: 069/080-081 Oglašava potrebu za: 1. PRIPRAVNIK/CA XIX, 2 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez radnog iskustva, mjesto rada Kolašin Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Zapošljavanje se realizuje za potrebe programa “Osposobljavanje za samostalan rad”.

Uz prijavu dostaviti potvrdu o pripremljenosti

i pripadnosti ciljnoj grupi izdatu od strane Zavoda za zapošljavanje Crne Gore.

Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

KOTOR TEL.: 032/325-732

DOO KOMUNALNO KOTOR Adresa: Škaljari bb, KOTOR

Tel.: 032/325-677 :067/089-156 Email: kristina.pravna@jkpkotor.com Raspisuje konkurs za izbor i imenovanje Izvršnog/e direktora/ice na mandatni period od četiri godine .

Pored opštih uslova utvrđenih Zakonom, kandidat treba da ispunjava i posebne uslove: -Visoka stručna sprema /visoko obrazovanje u obimu najmanje 240 kredita CSPK-a; VII-1 nivo kvalifikacije obrazovanja/ -Radno iskustvo od 3 godine na poslovima rukovođenja, odnosno na drugim poslovima koji zahtjevaju samostalnost u radu -Da posjeduje organizatorske sposobnosti.

Potrebna dokumentacija: -Prijava na slobodno radno mjesto, -Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, -Uvjerenje o potrebnom radnom iskustvu, -Program rada Društva za mandatni period, -Uvjerenje o državljanstvu ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu nijesu u obavezi da dostavljaju uvjerenje o državljanstvu već samo ovjerenu kopiju lične karte) -Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova, -Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu.

Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova iz konkursa dostavljati na adresu: DOO „Komunalno Kotor“ Kotor, Škaljari b.b.

Odluka o izboru kandidata donijet će se u zakonskom roku.

Nepotpune i neblagovremeno dostavljene prijave neće se razmatrati.

Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

JU OŠ NJEGOŠ KOTOR Adresa: BENOVO BB, KOTOR

Tel.: 032/304-283, 032/325-105 Raspisuje konkurs za: 1. POMOĆNIK/CA DIREKTORA/ICE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 48 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 84 mjeseca, mjesto rada Kotor Uslovi: VSS Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Zanimanje-profesor razredne nastave,odnosno profesor obaveznog nastavnog predmeta ili stručni saradnik(pedagog,psiholog ili defektolog).

Uslovi: Kandidat mora da ispunjava opšte uslove propisane Zakonom o radu i posebne uslove propisane Opštim zakonom o obrazovanju i vaspitanju.

Za pomoćnika/icu direktora može biti izabrano lice koje: 1)ima najmanje VII 1 nivo nacionalnog okvira kvalifikacija i ispunjava uslove za nastavnika razredne nastave, odnosno nastavnika obaveznog nastavnog predmeta ili stručnog saradnika (pedagog, psiholog ili defektolog) u skladu sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju; 2) ima licencu za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama; 3) ima sedam godina radnog iskustva u nastavi; 4)ima crnogorsko državljanstvo; 5)ima opštu zdravstvenu sposobnost.

Dokaz o ispunjavanju uslova, kandidati mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske lične karte ili uvjerenje o državljanstvu, a kao dokaz za opštu zdravstvenu sposobnost uvjerenje nadležne zdravstvene ustanove.

Izbor pomoćnika/ice direktora se vrši na period od 4 (četiri) godine Prijava sa dokazima o ispunjavanju uslova podnosi se u zapečaćenoj koverti na adresu : JU Osnovna škola »Njegoš« KOTOR, Benovo b.b.,sa naznakom »Za javni konkurs za izbor pomoćnika direktora«. Neblagovremene i nepotpune prijave neće se uzimati u obzir i biće vraćene kandidatima.

Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

JU SREDNJA POMORSKA ŠKOLA Adresa: DOBROTA BB, KOTOR

Tel.: 032/305-212

Raspisuje konkurs za: 1. NASTAVNIK/CA NAUTIČKE GRUPE PREDMETA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Kotor Uslovi: VSS , Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Na određeno vrijeme, do 31.08.2022. godine.

Uslovi: - visoka stručna sprema, VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija, podnivo jedan (240 ili 300 kreditaCSPK-a) odgovarajućeg profila u skladu sa posebnim propisom(diplomirani pomorskonautički inženjer, zapovjednik broda od 3000BT ili većeg (STCW II/2)); - položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama, odnosno dozvola za rad (licenca); - 20 nastavnih časova nedjeljno; Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

LUKA KOTOR AD Adresa: PARK SLOBODE 1, KOTOR

Tel.: 032/325-573;069/241-247 Email: portofkotor@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. LUČKI/A PILOT/KINJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Kotor Uslovi: VSS , VŠS Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Dokazi: 1. VI ili VII 1 nivo kvalifikacija i da posjeduje ovlašćenje o osposobljenosti za zvanje zapovjednika broda od 3000BRT ili više; 2. Plovidbeni staž od najmanje 10 godina na poziciji zapovjednika broda od najmanje 3000 BRT; 3. Položen pilotski ispit; 4. Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti; 5. Znanje engleskog jezika; 6. Poznavanje rada na računaru; 7. Dokaz da se ne vodi krivični postupak.

Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

UNIVERZITET CRNE GORE FAKULTET ZA POMORSTVO Adresa: DOBROTA 36, KOTOR

Tel.: 032/303-188 Raspisuje KONKURS Za izbor u zvanje saradnik u nastavi, jedan izvršilac, na određeno vrijeme, do 1.10. 2022. godine, sa punim radnim vremenom, oblast: -Engleski jezik struke- Pomorstvo.

Uslovi: Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenih Zakonom o radu, kandidat treba da ispunjava i posebne uslove utvrđene Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta Crne Gore: -student master studija, prosječna ocjena na osnovnim ili specijalističkim studijama najmanje 8,50-B, ili - student doktorskih studija, odnosno doktorant koji je završio master studije sa ocjenom najmanje 8,50-B ili - lice koje je steklo naučno zvanje doktor nauka - pokazana sklonost za nastavni i naučnoistraživački rad, pedagoško iskustvo, mobilnost, učešće u projektima i sl.).

Prijave na konkurs sa dokazima o ispunjavanju uslova konkursa podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja konkursa, na adresu: Pomorski fakultet Kotor, Put I bokeljske brigade 44, 85300 Kotor.

Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

MOJKOVAC TEL.: 050/470-050

JPU ,,JEVROSIMA RABRENOVIĆJEVRA“ MOJKOVAC Adresa: UL. FILIPA ŽURIĆA BB

Tel.: 050/472-430 Email: dvmojkovac@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. RAČUNOVODJA/TKINJA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Mojkovac Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Uslovi: Završena najmanje srednja škola ekonomskog smjera IV-1 nivo nacionalnog okvira kvalifikacija (240 kredita CSPK-a); Zvanja računovođa; Da lice nije kažnjavano za krivična djela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova u oblasti računovodstva.

PRILOZI: Popunjeni odgovarajući obrasci.

Prijave sa potrebnom dokumentacijom mogu se dostaviti lično ili putem pošte na adresu:

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

JPU“Jevrosima – Jevra Rabrenović“, ulica Filipa Žurića bez broja.

JU SMŠ ,,VUKSAN ĐUKIĆ“ MOJKOVAC Adresa: VUKA KARADŽIĆA BB

Tel.: 050/470-068 Email: jusrsvdjuki@t-com.me Poništava se konkurs koji je objavljen u dnevnoj štampi dana 27.12.2021.godine za radno mjesto: Nastavnik/ca crnogorskog-srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književnosti,zbog prestanka potrbe za popunom ranog mjesta,odlukom ispekcije rada.

NIKŠIĆ TEL.: 040/214-162

JU OŠ ,,RADE PEROVIĆ“ Adresa: VELIMLJE BB.

Tel.: 067/618-938 Email: skola@os-rperovic.edu.me Raspisuje oglas za: 1.Vozač/ica školskog vozila Lada niva za prevoz učenika, 1 izvršilac na određeno vrijeme, radno vrijeme puno.

Kandidat/kinja treba da ispunjava sledeće uslove: 1. Ima završenu stručnu spremu III ili IV 1 nivo nacionalnog okvira kvalifikacija; 2. Ima položen vozački ispit za vozača “B” ili “C” kategorije; 3. Ima tri godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima i 4. Ima crnogorsko državljanstvo.

Obavezan je probni rad 3 mjeseca.

Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme, a najduže do 31.08.2022. godine.

Svi kandidati/kinje, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u u okvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

Dokaze o ispunjenosti uslova kandidati/kinje mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene fotokopije, s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti kopija biometrijske lične karte ili uvjerenje o državljanstvu.

Prijave sa dokumentacijom se dostavljaju na adresu: JU OŠ”Rade Perović”-Velimlje u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa.

Kontakt telefon: 067/618-938

JZU OPŠTA BOLNICA NIKŠIĆ Adresa: NIKCA OD ROVINA BB

Tel.: 040/231-204 Email: bolnica-nk@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU HIGIJENE ZA RAD U TEHNIČKOJ SLUŽBI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Nikšić Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Uslovi koje kandidati treba da ispunjavaju: Osnovno obrazovanje (Završena osnovna škola).

Provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Kandidati su uz molbu dužni da prilože dokaz o završenom osnovnom obrazovanju, biometrijsku ličnu kartu, dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i ljekarsko uvjerenje.

Svi dokumenti se dostavljaju u originalu ili ovjerenoj kopiji.

Prijave sa dokazima slati na adresu JZU Opšta bolnica Nikšić, Ul.Nikca od Rovina bb., Nikšić.

Nepotpune i neblagovremene prijave se neće razmatrati.

OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU Adresa: Njegoševa br.18.

Tel:040/213-074 O b j a v lj u j e JAVNIOGLAS za potrebe SEKRETARIJATA ZA LOKALNU SAMOUPRAVU -Samostalni/a referent/kinja za administrativno tehničke poslove u Odjeljenju za praćenje i unapređenje sistema lokalne samouprave, jedan izvršilac, na određeno vrijeme do jedne godine; - IV 1 nivo kvalifikacije obrazovanja (srednje opšte ili stručno obrazovanje u obimu od 240 kredita CSPK-a), - najmanje tri godine radnog iskustva, Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto (prijava se može preuzeti sa sajta Opštine Nikšić, www. niksic.me, ili neposredno u prostorijama Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić, III sprat, kancelarija broj 6); - kratka biografija (CV); - uvjerenje o crnogorskom državljanstvu; - ovjerena fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već

ovjerenu fotokopiju biometrijske lične karte); - diploma, ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (dostaviti ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja); - da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu (izvod iz kaznene evidencije Sekretarijat za lokalnu samoupravu pribavlja po službenoj dužnosti); - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima; i - uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvaliifikacije obrazovanja.

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Probni rad u trajanju od jedne godine obavezan je za lokalnog službenika, odnosno namještenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodređeno vrijeme u organu lokalne uprave, stručnoj službi, odnosno posebnoj službi.

Starješina organa, prilikom donošenja odluke o izboru kandidata, vodi računa o srazmjernoj zastupljenosti pripadnika manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica, o rodno balansiranoj zastupljenosti, kao i zapošljavanju lica sa invaliditetom, stoga zainteresovani kandidati mogu se o navedenom izjasniti u prijavi na slobodno radno mjesto.

Kandidat koji ispunjava uslove javnog oglasa podliježe provjeri znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta će se sprovesti u skladu sa članom 115 Zakona o o lokalnoj samoupravi i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima („Službeni list CG“, broj 50/18).

Provjera se vrši pisanim testiranjem i usmenim intervjuom i na drugi odgovarajući način, ocjenjivanjem znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, na osnovu propisanih kriterijuma.

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i praktičnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Pisani test izrađuje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

Sadržaj pisanog testa određuje se u zavisnosti od nivoa i kategorije radnog mjesta za koje se sprovodi provjera, kao i specifičnosti poslova koji se vrše u određenom zvanju (spisak propisa potrebnih za pripremu pisanog testa objavljen je na sajtu Opštine Nikšić, www.niksic.me).

O datumu, mjestu, vremenu i načinu provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa će biti obaviješteni putem internet stranice Opštine Nikšić: www.niksic. me – Sekretarijat za lokalnu samoupravu, najkasnije pet dana prije dana provjere sposobnosti.

Dokaz o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta kandidat izabran odlukom, dostavlja starješini organa, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja te odluke.

Prijavu na slobodno radno mjesto sa kratkom biografijom i kompletnu dokumentaciju – sve dokaze o ispunjavanju opštih i posebnih uslova, dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa, u zatvorenoj koverti na kojoj je potrebno ispisati naziv radnog mjesta za koje se prijavljuje, ime i prezime kandidata sa adresom i telefonskim brojem neposredno na Građanski biro Opštine Nikšić, ili preporučenom poštom, na adresu: OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU.Ul. Njegoševa br.18.

Sa naznakom: za javni oglas za potrebe Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić Kontakt osoba: Maja Kilibarda, telefon: 040/213-074.

OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU Adresa: Njegoševa br.18.

Tel:040/213-074 O b j a v lj u j e JAVNIOGLAS za potrebe SEKRETARIJATA ZA LOKALNU SAMOUPRAVU -Samostalni/a savjetnik/ca III za upravljanje i razvoj kadrova, u Odjeljenju za ljudske resurse i upravljanje kadrovima, jedan izvršilac, na određeno vrijeme do jedne godine; - VII 1 nivo kvalifikacije obrazovanja (visoko obrazovanje u obimu od 240 kredita CSPK-a), - najmanje dvije godine radnog iskustva.

Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto (prijava se može preuzeti sa sajta Opštine Nikšić, www. niksic.me, ili neposredno u prostorijama Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić, III sprat, kancelarija broj 6); - kratka biografija (CV); - uvjerenje o crnogorskom državljanstvu; - ovjerena fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu fotokopiju biometrijske lične karte); - diploma, ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (dostaviti ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja);

- da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu (izvod iz kaznene evidencije Sekretarijat za lokalnu samoupravu pribavlja po službenoj dužnosti); - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima; i - uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvaliifikacije obrazovanja.

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Probni rad u trajanju od jedne godine obavezan je za lokalnog službenika, odnosno namještenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodređeno vrijeme u organu lokalne uprave, stručnoj službi, odnosno posebnoj službi.

Starješina organa, prilikom donošenja odluke o izboru kandidata, vodi računa o srazmjernoj zastupljenosti pripadnika manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica, o rodno balansiranoj zastupljenosti, kao i zapošljavanju lica sa invaliditetom, stoga zainteresovani kandidati mogu se o navedenom izjasniti u prijavi na slobodno radno mjesto.

Kandidat koji ispunjava uslove javnog oglasa podliježe provjeri znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta će se sprovesti u skladu sa članom 115 Zakona o o lokalnoj samoupravi i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima („Službeni list CG“, broj 50/18). Provjera se vrši pisanim testiranjem i usmenim intervjuom i na drugi odgovarajući način, ocjenjivanjem znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, na osnovu propisanih kriterijuma.

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i praktičnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Pisani test izrađuje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

Sadržaj pisanog testa određuje se u zavisnosti od nivoa i kategorije radnog mjesta za koje se sprovodi provjera, kao i specifičnosti poslova koji se vrše u određenom zvanju (spisak propisa potrebnih za pripremu pisanog testa objavljen je na sajtu Opštine Nikšić, www.niksic.me).

O datumu, mjestu, vremenu i načinu provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa će biti obaviješteni putem internet stranice Opštine Nikšić: www.niksic. me – Sekretarijat za lokalnu samoupravu, najkasnije pet dana prije dana provjere sposobnosti.

Dokaz o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta kandidat izabran odlukom, dostavlja starješini organa, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja te odluke.

Prijavu na slobodno radno mjesto sa kratkom biografijom i kompletnu dokumentaciju – sve dokaze o ispunjavanju opštih i posebnih uslova, dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa, u zatvorenoj koverti na kojoj je potrebno ispisati naziv radnog mjesta za koje se prijavljuje, ime i prezime kandidata sa adresom i telefonskim brojem neposredno na Građanski biro Opštine Nikšić, ili preporučenom poštom, na adresu:OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU,Ul. Njegoševa br.18.

Sa naznakom: za javni oglas za potrebe Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić Kontakt osoba: Maja Kilibarda, telefon: 040/213-074.

OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU Adresa: Njegoševa br.18.

Tel:040/213-074 Ob j a v lj u j e JAVNIOGLAS za potrebe SEKRETARIJATA ZA LOKALNU SAMOUPRAVU Samostalni/a referent/kinja za ovjeru potpisa, rukopisa i prepisa, u Odjeljenju za građanska stanja, jedan izvršilac, na određeno vrijeme do jedne godine; - IV 1 nivo kvalifikacije obrazovanja (srednje opšte ili stručno obrazovanje u obimu od 240 kredita CSPK-a), - najmanje tri godine radnog iskustva, Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto (prijava se može preuzeti sa sajta Opštine Nikšić, www. niksic.me, ili neposredno u prostorijama Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić, III sprat, kancelarija broj 6); - kratka biografija (CV); - uvjerenje o crnogorskom državljanstvu; - ovjerena fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu fotokopiju biometrijske lične karte); - diploma, ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (dostaviti ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja); - da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu

(izvod iz kaznene evidencije Sekretarijat za lokalnu samoupravu pribavlja po službenoj dužnosti); - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima; i - uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvaliifikacije obrazovanja.

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Probni rad u trajanju od jedne godine obavezan je za lokalnog službenika, odnosno namještenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodređeno vrijeme u organu lokalne uprave, stručnoj službi, odnosno posebnoj službi.

Starješina organa, prilikom donošenja odluke o izboru kandidata, vodi računa o srazmjernoj zastupljenosti pripadnika manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica, o rodno balansiranoj zastupljenosti, kao i zapošljavanju lica sa invaliditetom, stoga zainteresovani kandidati mogu se o navedenom izjasniti u prijavi na slobodno radno mjesto.

Kandidat koji ispunjava uslove javnog oglasa podliježe provjeri znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta će se sprovesti u skladu sa članom 115 Zakona o o lokalnoj samoupravi i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima („Službeni list CG“, broj 50/18). Provjera se vrši pisanim testiranjem i usmenim intervjuom i na drugi odgovarajući način, ocjenjivanjem znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, na osnovu propisanih kriterijuma.

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i praktičnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Pisani test izrađuje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

Sadržaj pisanog testa određuje se u zavisnosti od nivoa i kategorije radnog mjesta za koje se sprovodi provjera, kao i specifičnosti poslova koji se vrše u određenom zvanju (spisak propisa potrebnih za pripremu pisanog testa objavljen je na sajtu Opštine Nikšić, www.niksic.me).

O datumu, mjestu, vremenu i načinu provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa će biti obaviješteni putem internet stranice Opštine Nikšić: www.niksic. me – Sekretarijat za lokalnu samoupravu, najkasnije pet dana prije dana provjere sposobnosti.

Dokaz o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta kandidat izabran odlukom, dostavlja starješini organa, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja te odluke.

Prijavu na slobodno radno mjesto sa kratkom biografijom i kompletnu dokumentaciju – sve dokaze o ispunjavanju opštih i posebnih uslova, dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa, u zatvorenoj koverti na kojoj je potrebno ispisati naziv radnog mjesta za koje se prijavljuje, ime i prezime kandidata sa adresom i telefonskim brojem neposredno na Građanski biro Opštine Nikšić, ili preporučenom poštom, na adresu: OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU, Ul. Njegoševa br.18.

Sa naznakom: za javni oglas za potrebe Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić Kontakt osoba: Maja Kilibarda, telefon: 040/213-074.

39

- uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima; i - uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu u nivou kvaliifikacije obrazovanja.

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Probni rad u trajanju od jedne godine obavezan je za lokalnog službenika, odnosno namještenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodređeno vrijeme u organu lokalne uprave, stručnoj službi, odnosno posebnoj službi.

Starješina organa, prilikom donošenja odluke o izboru kandidata, vodi računa o srazmjernoj zastupljenosti pripadnika manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica, o rodno balansiranoj zastupljenosti, kao i zapošljavanju lica sa invaliditetom, stoga zainteresovani kandidati mogu se o navedenom izjasniti u prijavi na slobodno radno mjesto.

Kandidat koji ispunjava uslove javnog oglasa podliježe provjeri znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta će se sprovesti u skladu sa članom 115 Zakona o o lokalnoj samoupravi i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima („Službeni list CG“, broj 50/18). Provjera se vrši pisanim testiranjem i usmenim intervjuom i na drugi odgovarajući način, ocjenjivanjem znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, na osnovu propisanih kriterijuma.

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i praktičnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Pisani test izrađuje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

Sadržaj pisanog testa određuje se u zavisnosti od nivoa i kategorije radnog mjesta za koje se sprovodi provjera, kao i specifičnosti poslova koji se vrše u određenom zvanju (spisak propisa potrebnih za pripremu pisanog testa objavljen je na sajtu Opštine Nikšić, www.niksic.me).

O datumu, mjestu, vremenu i načinu provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa će biti obaviješteni putem internet stranice Opštine Nikšić: www.niksic. me – Sekretarijat za lokalnu samoupravu, najkasnije pet dana prije dana provjere sposobnosti.

Dokaz o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta kandidat izabran odlukom, dostavlja starješini organa, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja te odluke.

Prijavu na slobodno radno mjesto sa kratkom biografijom i kompletnu dokumentaciju – sve dokaze o ispunjavanju opštih i posebnih uslova, dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa, u zatvorenoj koverti na kojoj je potrebno ispisati naziv radnog mjesta za koje se prijavljuje, ime i prezime kandidata sa adresom i telefonskim brojem neposredno na Građanski biro Opštine Nikšić, ili preporučenom poštom, na adresu: OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU.Ul. Njegoševa br.18.Sa naznakom: za javni oglas za potrebe Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić Kontakt osoba: Maja Kilibarda, telefon: 040/213-074.

SLOBODNA RADNA MJESTA

OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU Adresa: Njegoševa br.18.

Tel:040/213-074 O b j a v lj u j e JAVNIOGLAS za potrebe SEKRETARIJATA ZA LOKALNU SAMOUPRAVU -Samostalni/a referent/kinja – specijalista/ kinja za hardver, jedan izvršilac, na određeno vrijeme do jedne godine; - IV 1 nivo kvalifikacije obrazovanja (srednje opšte ili stručno obrazovanje u obimu od 240 kredita CSPK-a), - najmanje tri godine radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - prijava na slobodno radno mjesto (prijava se može preuzeti sa sajta Opštine Nikšić, www. niksic.me, ili neposredno u prostorijama Sekretarijata za lokalnu samoupravu Opštine Nikšić, III sprat, kancelarija broj 6); - kratka biografija (CV); - uvjerenje o crnogorskom državljanstvu; - ovjerena fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu fotokopiju biometrijske lične karte); - diploma, ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (dostaviti ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja); - da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu (izvod iz kaznene evidencije Sekretarijat za lokalnu samoupravu pribavlja po službenoj dužnosti);

PLAV TEL.: 051/255-060

JU OŠ ,,HAJRO ŠAHMANOVIĆ“-PLAV Adresa: RACINA BB

Tel.: 251021 Raspisuje konkurs za: 1. PROFESOR/ICA CSBIH JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada PLAV Uslovi: Profesor srpskohrvatskog jezika, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Profesor/ica crnogorskog-srpskog, bosanskogog i hrvatskog jez i knjiž. za nastavu na albanskom jeziku 1 izvršioc , na neodređeno radno vrijeme , radni odnos zasniva na 10 časova sedmično .

Uslovi : fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti ( profila ) VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPK-a) u skladu sa posebnim propisom , položen stručni ispit , odnosno dozvolu za rad ( licenca ) crnogorsko državljanstvo . Obavezan probni rad u trajanju od 3 mjeseca Napomena : Radni odnos zasniva najkasnije do 30.06.2022.god .

2. PROFESOR/ICA HEMIJE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada PLAV Uslovi: Profesor hemije, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Profesor/ica hemije , za nastavu na albanskom

40 Oglasi i obavještenja jeziku 1 izvršioc na određeno radno vrijeme , radni odnos zasniva na 6 časova sedmično .

Uslovi : fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti ( profila) VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPK-a ) u skladu sa posebnim propisom , položen stručni ispit za rad u obrazovnovaspitnim ustanovama , odnosno dozvolu za rad(licenca )crnogorsko državljanstvo .Obavezan probni rad u trajanju od 3 mjeseca Napomena : Radni odnos se zasniva najkasnije do 30.06.2022. god.

3. PROFESOR/ICA MATEMATIKE NA ALBANSKOM JEZIKU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada PLAV Uslovi: Profesor matematike, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Profesor/ica matematike za nastavu na albanskom jeziku 1 izvršioc , na određeno radno vrijeme , radni odnos zasniva na 16 časova sedmično .

Uslovi : fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti ( profila ) VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPK-a ) u skladu sa posebnim propisom , položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama , odnosno dozvolu za rad (licenca ) crnogorsko državljanstvo . Obavezan probni rad u trajanju od 3 mjeseca Napomena : Radni odnos zasniva najkasnije do 30.06.2021. god.

4. PROFESOR/ICA NJEMAČKOG JEZIKA NA ALBANSKOM JEZIKU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada PLAV Uslovi: Profesor njemačkog jezika, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Profesor/ica njemačkog jezika za nastavu na albanskom jeziku 1 izvršioc na određeno radno vrijeme , radni odnos zasniva na 8 časova sedmično .

Uslovi : fakultet za obrazovanje nastavnika odgovarajuće oblasti ( profila )VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPK- a ) u skladu sa posebnim propisom , položen stručni ispit za rad u obrazovno vaspitnim ustanovama , odnosno dozvolu za rad ( licenca) crnogorsko državljanstvo . Obavezan probni rad u trajanju od 3 mjeseca .

Napomena : Radni odnos zasnova najkasnije do 30.06.2022. god.

5. PROFESOR/ICA MUZIČKE KULTURE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada PLAV Uslovi: Profesor muzičke grupe predmeta, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Profesor muzičke kulture 1 izvršioc , na određeno radno vrijeme , radni odnos zasniva na 14 časova sedmično .

Uslovi: fakultet za obrazovanje nastavnike odgovarajuće oblasti(profila) VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan odnosno podnivo dva ( 240 odnosno 300 kredita CSPKa ) u skladu sa posebnim propisom, položen stručni ispit, odnosno dozvolu za rad (licenca) crnogorsko državljanstvo . Obavezan probni rad u trajanju od 3 mjeseca.

Napomena : Radni odnos se zasniva na određeno radno vrijeme do 30.06.2021 . god.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

sprovođenja javnog konkursa; - Curriculum Vitae –CV; - Uvjerenje o državljanstvu (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte); - Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja; - Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti i da nije osuđivan za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu; - Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima; - Uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu.

Ispunjenost opštih uslova iz člana 34 Zakona utvrđuje se na osnovu izvoda, odnosno uvjerenja iz odgovarajućih evidencija koje se vode u skladu sa zakonom.

Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata, izvršiće se u skladu sa članom 56 Zakona o državnim službenicima i namještenicima („Sl.list CG“ broj 2/18), putem testiranja u pisanoj formi i strukturiranog intervjua.

O datumu, mjestu, vremenu i načinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove Javnog konkursa će biti obaviješteni najkasnije pet dana prije dana provjere.

Prijavu i CV sa kompletnom dokumentacijom u originalu ili ovjerenoj kopiji, dostaviti preko arhive, u roku od 20 dana od dana objavljivanja Javnog konkursa, u zatvorenoj koverti, na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu i kontakt telefon, naziv organa i radno mjesto, na adresu: Skupština opštine Plav-Savjet za izbor i imenovanja, Čaršijska bb Plav, sa naznakom: za Javni konkurs za izbor sekretara Skupštine opštine Plav.

2. MENADŽER/KA , 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 60 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada PLAV Uslovi: Informatičar, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Menadžer Opštine Plav, 1 izvršilac, na određeno radno vrijeme od 5 godina.

Opšti uslovi: - da je crnogorski državljanin; - da ima navršenih 18 godina života; - da je zdravstveno sposobno za obavljanje poslova radnog mjesta; - da ima položen stručni ispit za rad u državnim organima; - da nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu i protiv koga nije pokrenut krivični postupak po službenoj dužnosti.

Posebni uslovi: - da ima visoko obrazovanje (VII-1 nivo kvalifikacije obrazovanja)- 240 kredita CSPK-a, fakultet računarskih nauka ili tehničko- tehnološki fakultet; - da ima najmanje 5 godine radnog iskustva u oblasti planiranja i sprovođenja politike razvoja; - da poznaje rad na računaru, word, excel, power point.

SLOBODNA RADNA MJESTA

Kandidati treba da ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o Osnovnoj školi, uz prijavu sa potrebnom dokumentacijom obavezni su dostaviti uvjerenje o crnogorskom državljanstvu ili kopiju biometrijske lične karte .

OPŠTINA PLAV Adresa: Čaršijska bb

Tel.: 087/251-420 Raspisuje konkurs za: 1. SEKRETAR/KA SO-E PLAV, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 60 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada PLAV Uslovi: Diplomirani pravnik (VII/1 SSS), Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Sekretar Skupštine opštine Plav Izvršilaca: 1, imenuje se na period od 5 (pet) godina, Pored opštih uslova utvrđenih u članu 34 Zakona o državnim službenicima i namještenicima („Sl.list CG“ br.2/18), kandidat treba da ispunjava i sljedeće posebne uslove: - Visoko obrazovanje u obimu od 240 kredita CSPK-a, (VII 1 nivo kvalifikacije obrazovanja), Pravni fakultet; - Položen stručni ispit za rad u državnim organima - Najmanje 5 godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - Prijava na konkurs u kojoj se navodi JMBG i saglasnost sa obradom ličnih podataka u svrhu

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina kandidata koji ispunjavaju uslove javnog konkursa, nakon isteka roka za prijavu vrši komisija koju obrazuje organ za upravljanje kadrovima, nakon utvrđivanja liste kandidata.

Javni konkurs je otvoren 20 dana od dana objavljivanja u jednom dnevnom štampanom mediju koji se distribuira na teritoriji Crne Gore, na sajtu i oglasnoj tabli Opštine Plav.

Potrebna dokumenta slati na adresu Opština Plav- Služba predsjednika, ul. Meteriz br.

2., 84325 Plav. (sa naznakom prijava na javni konkurs)

PLJEVLJA TEL.: 052/356-743

JZU DOM ZDRAVLJA Adresa: LOVĆENSKOG BATALJONA B.B.

Tel.: 052/311-942 Oglašava potrebu za: 1. PATRONAŽNA SESTRA- TEHNIČAR, 4 izvršioca, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Pljevlja Uslovi: Ginekološko - akušerska sestra, Medicinska sestra, Pedijatrijska sestra, Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 8 dana 2. REFERENT/ICA ZA EKONOMSKO -FINANSIJSKE POSLOVE, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 36 mjeseci, mjesto rada Pljevlja Uslovi: Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana 3. HIGIJENIČAR/KA, 7 izvršioca, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Pljevlja Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana 4. LOŽAČ/CA - RUKOVLAC/TELJKA PARNIH KOTLOVA,ČISTAČ/CA KRUGA, DOMAR/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme,

radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Pljevlja Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana

ROŽAJE TEL.: 051/271-343

JU OŠ ,,BAĆ“ Adresa: SELO BAĆ

Tel.: 087-277-026 Raspisuje konkurs za: 1. PROFESOR/ICA ENGLESKOG JEZIKA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Rožaje Uslovi: Profesor engleskog jezika, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme, do povratka radnice sa bolovanja, a najduže do 31.08.2022. godine. Zanimanje VII nivo nacionalnog okvira kvalifkacije obrazovanja, podnivo jedan, odnosno podnivo dva, 240 odnosno 300 CSPK-a) u skladu sa posebnim propisom.

Položen stručni ispit za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama, dozvolu za rad-licencu, crnogorsko državljanstvo, uvjerenje da se ne vodi krivični postupak. Prdviđen je probni rad 3 mjeseca.

TIVAT TEL.: 032/674-585

ALPIS-HOME DOO KOTOR Adresa: LOVORIKE B.B.

Tel.: 068/010-351 Email: sanjasredojevic@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. POSLOVOĐA/TKINJA NA GRADILIŠTU, 1 izvršilac, rad na projektu, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Tivat Uslovi: Građevinski tehničar (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -Telefon za informacije 068/ 083 807 2. POMOĆNI/A GRAĐEVINSKI/A RADNIK/ CA, 8 izvršioca, rad na projektu, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Tivat Uslovi: Pomoćni građevinski radnik (II SSS i PK) Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: -Za informacije zvati na telefon 068/083 807

JAVNA USTANOVA GRADSKA BIBLIOTEKA TIVAT Adresa: LUKE TOMANOVIĆA BR.4

Tel.: 032/674-588 Email: bibliotekativat@gmail.com Na osnovu člana 8 stav 2 Odluke o osnivanju Javne ustanove Gradska biblioteka Tivat („Službeni list Crne Gore – opštinski propisi“, br. 09/21), člana 21 stav 1 Statuta JU Gradska biblioteka Tivat („Službeni list Crne Gore – opštinski propisi“ br. 22/21) i Odluke o pokretanju postupka za izbor direktora JU Gradska biblioteka Tivat br.

84/21 od 29.12.2021. godine, Savjet JU Gradska biblioteka Tivat, objavljuje JAVNI KONKURS 1. Oglašava se prijem na radno mjesto Direktor/ica u JU Gradska biblioteka Tivat na period od četiri godine.

2. Opšti i posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa i dokazi o ispunjavanju uslova: • Da je lice punoljetno i da je državljanin Crne Gore (dostaviti fotokopiju biometrijske lične karte); • Da je lice opšte zdravstveno sposobno za vršenje poslova radnog mjesta (dostaviti ljekarsko uvjerenje koje nije starije od šest mjeseci); • Da se protiv lica ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (dostaviti uvjerenje nadležnog suda ne starije od šest mjeseci); • Da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u javnoj ustanovi (uvjerenje iz kaznene evidencije pribavlja Savjet po službenoj dužnosti); • Stečeno visoko obrazovanje – VII1 nivo kvalifikacija obrazovanja, završen fakultet iz oblasti društvenih nauka (u obimu 240 kredita CSPKa) (dostaviti ovjerenu kopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja); • Najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti od značaja za obavjanje djelatnosti Biblioteke na poslovima rukovođenja, odnosno na poslovima koji zahtijevaju samostalnost u radu (dostaviti uvjerenje poslodavca o potrebnom radnom iskustvu); • Poznavanje rada na računaru (dostaviti adekvatan dokaz).

3. Kandidat je obavezan da uz prijavu na javni konkurs priloži Program razvoja Biblioteke za period na koji se bira.

4. Prijavu sa ličnom biografijom kao i kompletnu dokumentaciju (sve dokaze o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa) dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno ispisati „JAVNI KONKURS – DIREKTOR/ICA JU GRADSKA BIBLIOTEKA TIVAT, ime i prezime kandidata sa adresom i telefonskim brojem) neposredno u JU Gradska biblioteka Tivat ili preporučenom poštom na adresu: JU Gradska biblioteka Tivat, ul. Luke Tomanovića br. 4, 85320 Tivat.

Savjet JU Gradska biblioteka Tivat, Predsjednica Savjeta Danilović Gordana

OPŠTINA TIVAT Adresa: TRG MAGNOLIJA BB

Tel.: 032-661-318 1.U Sekretarijatu za društvene djelatnosti Opštine Tivat, oglašava se popuna radnog mjesta „SAMOSTALNI/A SAVJETNIK/CA III ZA OPŠTE POSLOVE DRUŠTVENIH DJELATNOSTI“, jedan izvršilac/teljka na neodređeno vrijeme.

2.Uslovi za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta i potrebna dokumentacija: -Da je lice punoljetno i da je državljanin Crne Gore (dostaviti ovjerenu fotokopiju biometrijske lične karte) -Da je lice zdravstveno sposobno za obavljanje poslova radnog mjesta (kandidat koji je izabran odlukom o izboru kandidata, dostavlja starješini državnog organa, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja te odluke ljekarsko uvjerenje koje nije starije od šest mjeseci) -Da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv lica ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (dostaviti uvjerenje nadležnog suda ne starije od šest mjeseci, dok uvjerenje iz kaznene evidencije pribavlja organ po službenoj dužnosti) -Stečeno visoko obrazovanje – VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, završen pravni fakultet u obimu od 240 kredita CSPK-a, (dostaviti ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja) -Položen stručni ispit za rad u državnom organu (dostaviti ovjerenu fotokopiju uvjerenja). Izuzetno radni odnos u državnom organu može da zasnuje i lice bez položenog državnog ispita pod uslovom da isti položi u roku od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa).

-Najmanje dvije godine radnog iskustva (dostaviti uvjerenje poslodavca o potrebnom radnom iskustvu) -Poznavanje rada na računaru (dostaviti adekvatan dokaz) 3.Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata/kinja izvršiće se u skladu sa Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima („Sl.list Crne Gore“ br. 050/18). Testiranje se sastoji od pisanog i usmenog dijela. Za teorijski dio pisanog testiranja kandidat će biti testiran na pitanja koja se odnose na provjeru znanja iz oblasti ustavnog sistema,organizacije, funkcionisanja, načina rada i postupanja organa državne uprave, u zavisnosti od vrste obrazovanja, nivoa i kategorije radnog mjesta za koje se vrši pisano testiranje. Praktični dio pisanog testiranja podrazumijeva izradu zadataka koji se odnose na provjeru znanja povezanih sa opisom posla radnog mjesta za koje se sprovodi oglas.

4.Prijavu sa ličnom biografijom kao i kompletnu dokumentaciju (sve dokaze o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa) dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno ispisati „JAVNI OGLAS-SAMOSTALNI/A SAVJETNIK/CA III ZA OPŠTE POSLOVE DRUŠTVENIH DJELATNOSTI“, ime i prezime kandidata sa adresom i telefonskim brojem) neposredno na pisarnici Opštine Tivat ili preporučenom poštom na adresu: OPŠTINA TIVAT, Sekretarijat za lokalnu upravu-Odjeljenje za upravljanje ljudskim resursima i pisarnicu, Trg Magnolija 1, 85320 Tivat.

5.Nepotpuna, neuredna i neblagovremena dokumentacija neće se razmatrati!

6.Kontakt osoba za davanje informacija u postupku Javnog oglasa je Peričić Tanja –Pomoćnica Sekretarke Sekretarijata za lokalnu upravu, na telefon 032/661-318.

OPŠTINA TIVAT Adresa: TRG MAGNOLIJA BB

Tel.: 032-661-318 JAVNI OGLAS za prijem pripravnika u Službi skupštine Opštine Tivat 1.Sekretarijat za lokalnu upravu Opštine Tivat raspisuje oglas za prijem JEDNOG PRIPRAVNIKA/CU u Službi skupštine opštine Tivat na period od 12 mjeseci.

2. Opšti i posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa i dokazi o ispunjavanju uslova: •Da je lice punoljetno i da je državljanin Crne Gore (dostaviti ovjerenu fotokopiju biometrijske lične karte) •Da je lice zdravstveno sposobno za obavljanje poslova radnog mjesta (kandidat koji je izabran odlukom o izboru kandidata, dostavlja starješini državnog organa, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja te odluke ljekarsko

uvjerenje koje nije starije od šest mjeseci) •Da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv lica ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (dostaviti uvjerenje nadležnog suda ne starije od šest mjeseci, dok uvjerenje iz kaznene evidencije pribavlja organ po službenoj dužnosti) •Stečeno visoko obrazovanje – VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja u obimu od 240 kredita CSPK-a, završen pravni fakultet (dostaviti ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja) 3.Prijavu sa ličnom biografijom kao i kompletnu dokumentaciju (sve dokaze o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa) dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno ispisati „JAVNI OGLAS ZA PRIJEM PRIPRAVNIKA U SLUŽBI SKUPŠTINE“, ime i prezime kandidata sa adresom i telefonskim brojem) neposredno na pisarnici Opštine Tivat ili preporučenom poštom na adresu: OPŠTINA TIVAT, Sekretarijat za lokalnu upravu-Odjeljenje za upravljanje ljudskim resursima i pisarnicu, Trg Magnolija 1, 85320 Tivat.

4.Neblagovremena, neuredna i nepotpuna dokumentacija neće se razmatrati.

5.Kontakt osoba za davanje informacija u postupku Javnog oglasa je Peričić Tanja – Pomoćnica sekretarke Sekretarijata za lokalnu upravu, na telefon 032/661-318.

PARKING SERVIS TIVAT DOO Adresa: BONIĆI 1 , TIVAT

Tel.: 069/494-681 Oglašava potrebu za: 1. VOZAČ/ICA SPECIJALNOG VOZILA PAUK, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 36 mjeseci, mjesto rada Tivat Uslovi: SŠS-IV, Vozački ispit za “C” kategoriju Rok za prijavljivanje: 5 dana Napomena: Kontakt telefon- 068/801 644

TUZI TEL.: 020/671-287

PETROL CRNA GORA MNE Adresa: CETINJE DONJE POLJE B.B.

Tel.: 020-246-586,067-228-994 Email: bojana.boskovic@petrol.me Oglašava potrebu za: 1. PRODAVAC/ČICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Tuzi Uslovi: SŠS-IV, VKV, Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -stručna osposobljenost za rukovanje opasnim i zapaljivim materijama

ULCINJ TEL.: 030/412-213

JU OŠ ,,MARKO NUCULOVIĆ“ Adresa: ŠTOJ bb ULCINJ

Tel.: 457-222 Email: os.stoj.ul@t-com.me Raspisuje konkurs za: 1. DIREKTOR/ICA ŠKOLE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 48 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 84 mjeseca, mjesto rada Donji Štoj Uslovi: Defektolog, Pedagog, Profesor razredne nastave, Psiholog, Licenca za rad u obrazovnovaspitim ustanovama, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Kandidat/kinja treba da ispunjava sledeće uslove: - da ima najmanje VII-1 nivo NOK i ispunjava uslove za nastavnika razredne nastave , odnosno nastavnika obaveznog nastavnog predmeta ili stručnog saradnika( pedagog, psiholog, defektolog) u skladu sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju; - da ima licencu za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama; - da ima sedam godina radnog iskustva u nastavi; - da ima državljanstvo Crne Gore; - da ima opštu zdravstvenu sposobnost.

Kandidat/kinja je dužan da uz prijavu na Konkurs priloži i Program razvoja Ustanove.

Izbor se vrši na period od četiri godine.

Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u okviru dijelu pod naznakom opšti uslovi.

Dokaze o ispunjenosti uslova kandidat mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene kopije , stim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti ovjerena kopija biometrijske lične karte ili uvjerenje o državljanstvu.

Kao dokaz za opštu zdravstvenu sposobnostuvjerenje nadležne zdtavstvene ustanove.

Prijave sa dokumentacijom se podnosi na adresu škole u roku od 15 dana od dana objavljivanja konkursa.

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Na osnovu Zakona o državnoj imovini (“Službeni list CG”, br.21/09 i 40/11), Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Službeni list CG“, broj 44/10) i zaključaka Vlade Crne Gore, broj: 04-6195/2 sa sjednice od 1. decembra 2021. godine, Ministarstvo finansija i socijalnog staranja objavljuje

JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE NA JAVNOM NADMETANJU ZA PRODAJU NEPOKRETNOSTI U DRŽAVNOJ SVOJINI U OPŠTINI DANILOVGRAD 1. Predmet javnog nadmetanja Predmet prodaje je državna imovina u svojini Crne Gore i to katastarska parcela broj 1018/2, površine 642 m², po načinu korišćenja “pašnjak 6. klase”, upisana u list nepokretnosti broj 49, KO Gostilje II, Opština Danilovgrad.

2. Početna cijena nepokretnosti koja je predmet javnog nadmetanja Početna cijena nepokretnosti iz tačke 1 ovog Javnog poziva iznosi 2,00 €/m2, odnosno ukupno 1.284,00 €.

3. Mjesto i vrijeme održavanja javnog nadmetanja Prodaja nepokretnosti iz tačke 1 ovog Javnog poziva će se vršiti, javnim usmenim nadmetanjem u prostorijama Ministarstva finansija i socijalnog staranja, ul. Stanka Dragojevića br. 2, kancelarija broj 14, u petak, 14. januara 2022. godine, sa početkom u 12:00 časova.

4. Uslovi javnog nadmetanja 4.1 Pravo da učestvuju na javnom nadmetanju imaju podnosioci prijava, odnosno sva zainteresovana lica, koja uplate depozit u iznosu od 5% od iznosa početne cijene za predmetnu nepokretnost, i to 64,20 €.

4.2 Depozit se uplaćuje na račun Ministarstva finansija i socijalnog staranja broj 510-1122-69, kod CKB banke, sa naznakom – depozit za učešće na javnom nadmetanju.

4.3 Obrazac Prijave za učešće na javnom nadmetanju može se dobiti u kancelariji broj 14, u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, svakog radnog dana od dana objavljivanja Javnog poziva, do i uključujući 5. januar 2022. godine (od 10-13 časova).

4.4 Rok za podnošenje prijava je najkasnije do i uključujući 10. januar 2022. godine, do 14:00 časova.

4.5 Minimalnu promjenu raspona ponuda u postupku javnog nadmetanja utvrđuje Komisija za prodaju državne imovine u skladu sa Uredbom o prodaji državne imovine putem javnog nadmetanja – aukcije.

4.6 Postupak javnog nadmetanja se završava ako nijedan od učesnika ni na treći poziv ne ponudi veću cijenu od do tada ponuđene najveće cijene.

U tom slučaju kupcem se proglašava učesnik koji je prvi ponudio najveću postignutu cijenu.

4.7 Smatraće se da su ispunjeni uslovi za održavanje javnog nadmetanja, ako u naznačeno vrijeme pristupi makar jedan učesnik, a koji ponudi iznos početne cijene za predmetne nepokretnosti.

4.8 Učesnik koji ponudi najveću cijenu proglašava se kupcem, a njegova ponuda smatraće se prihvaćenom ponudom za kupovinu imovine iz tačke 1 ovog Javnog poziva.

5. Ostali uslovi javnog nadmetanja 5.1 Kupac je dužan da sa Vladom Crne Gore - Ministarstvom finansija i socijalnog staranja zaključi Ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti u roku od 60 (šezdeset) dana od dana javnog nadmetanja.

5.2 Ukoliko kupac ne zaključi ugovor o kupoprodaji u predviđenom roku, gubi pravo na povraćaj depozita, a prodavac ima pravo da zaključi ugovor o kupoprodaji predmetne imovine sa drugim ponuđačem javnog nadmetanja koji je ponudio drugu najveću cijenu.

5.3 Pravo na povraćaj depozita gubi potencijalni kupac koji podnese prijavu, a ne učestvuje, odnosno ne registruje se za javno nadmetanje.

5.4 Uplaćeni depozit će se vratiti ostalim učesnicima u roku od 7 (sedam) dana od dana javnog nadmetanja, a depozit izabranog ponuđača se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu.

5.5 Troškovi prenosa imovine (porez, takse i ostalo) padaju u cjelosti na kupca.

5.6 Registracija učesnika će se vršiti u prostorijama Ministarstvu finansija i socijalnog staranja - kancelarija broj 14, Stanka Dragojevića 2, Podgorica, 15 minuta prije početka održavanja javnog nadmetanja.

5.7 Sva eventualna pitanja u vezi sa ovim Javnim pozivom, potrebno je uputiti Komisiji za prodaju nepokretnosti.

41

Na osnovu Zakona o državnoj imovini (“Službeni list CG”, br.21/09 i 40/11), Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Službeni list CG“, broj 44/10) i zaključaka Vlade Crne Gore, broj: 04-6196/2 sa sjednice od 1. decembra 2021. godine, Ministarstvo finansija i socijalnog staranja objavljuje

JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE NA JAVNOM NADMETANJU ZA PRODAJU NEPOKRETNOSTI U DRŽAVNOJ SVOJINI U GLAVNOM GRADU PODGORICI 1. Predmet javnog nadmetanja Predmet prodaje je državna imovina u svojini Crne Gore i to katastarska parcela broj 2078/18, površine 637 m², katastarska parcela broj 2078/19, površine 676 m2 i katastarska parcela broj 2078/20, površine 507 m2, sve upisane u list nepokretnosti broj 734, KO Podgorica III, Glavni grad Podgorica.

2. Početna cijena nepokretnosti koje su predmet javnog nadmetanja Početna cijena nepokretnosti iz tačke 1 ovog Javnog poziva iznosi 329,00 €/m2, odnosno ukupno 598.780,00 €.

3. Mjesto i vrijeme održavanja javnog nadmetanja Prodaja nepokretnosti iz tačke 1 ovog Javnog poziva će se vršiti, javnim usmenim nadmetanjem u prostorijama Ministarstva finansija i socijalnog staranja, ul. Stanka Dragojevića br. 2, kancelarija broj 14, u petak, 14. januara 2022. godine, sa početkom u 10:00 časova.

4. Uslovi javnog nadmetanja 4.1 Pravo da učestvuju na javnom nadmetanju imaju podnosioci prijava, odnosno sva zainteresovana lica, koja uplate depozit u iznosu od 5% od iznosa početne cijene za predmetnu nepokretnost, i to 29.939,00 €.

4.2 Depozit se uplaćuje na račun Ministarstva finansija i socijalnog staranja broj 510-1122-69, kod CKB banke, sa naznakom – depozit za učešće na javnom nadmetanju.

4.3 Obrazac Prijave za učešće na javnom nadmetanju može se dobiti u kancelariji broj 14, u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, svakog radnog dana od dana objavljivanja Javnog poziva, do i uključujući 5. januar 2022. godine (od 10-13 časova).

4.4 Rok za podnošenje prijava je najkasnije do i uključujući 10. januar 2022. godine, do 14:00 časova.

4.5 Minimalnu promjenu raspona ponuda u postupku javnog nadmetanja utvrđuje Komisija za prodaju državne imovine u skladu sa Uredbom o prodaji državne imovine putem javnog nadmetanja – aukcije.

4.6 Postupak javnog nadmetanja se završava ako nijedan od učesnika ni na treći poziv ne ponudi veću cijenu od do tada ponuđene najveće cijene.

U tom slučaju kupcem se proglašava učesnik koji je prvi ponudio najveću postignutu cijenu.

4.7 Smatraće se da su ispunjeni uslovi za održavanje javnog nadmetanja, ako u naznačeno vrijeme pristupi makar jedan učesnik, a koji ponudi iznos početne cijene za predmetne nepokretnosti.

4.8 Učesnik koji ponudi najveću cijenu proglašava se kupcem, a njegova ponuda smatraće se prihvaćenom ponudom za kupovinu imovine iz tačke 1 ovog Javnog poziva.

5. Ostali uslovi javnog nadmetanja 5.1 Kupac je dužan da sa Vladom Crne Gore - Ministarstvom finansija i socijalnog staranja zaključi Ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti u roku od 60 (šezdeset) dana od dana javnog nadmetanja, do kada je dužan uplatiti kupoprodajnu cijenu.

5.2 Ukoliko kupac ne zaključi ugovor o kupoprodaji u predviđenom roku, gubi pravo na povraćaj depozita, a prodavac ima pravo da zaključi ugovor o kupoprodaji predmetne imovine sa drugim ponuđačem javnog nadmetanja koji je ponudio drugu najveću cijenu.

5.3 Pravo na povraćaj depozita gubi potencijalni kupac koji podnese prijavu, a ne učestvuje, odnosno ne registruje se za javno nadmetanje.

5.4 Uplaćeni depozit će se vratiti ostalim učesnicima u roku od 7 (sedam) dana od dana javnog nadmetanja, a depozit izabranog ponuđača se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu.

5.5 Troškovi prenosa imovine (porez, takse i ostalo) padaju u cjelosti na kupca.

5.6 Registracija učesnika će se vršiti u prostorijama Ministarstvu finansija i socijalnog staranja - kancelarija broj 14, Stanka Dragojevića 2, Podgorica, 15 minuta prije početka održavanja javnog nadmetanja.

5.7 Sva eventualna pitanja u vezi sa ovim Javnim pozivom, potrebno je uputiti Komisiji za prodaju nepokretnosti.

Adresa i kontakt Komisije za prodaju nepokretnosti: Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, kancelarija broj 14 Ulica Stanka Dragojevića broj 2, Podgorica Telefon: +382 20 248 512 E-mail: vesna.simovic@mif.gov.me

Adresa i kontakt Komisije za prodaju nepokretnosti: Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, kancelarija broj 14 Ulica Stanka Dragojevića broj 2, Podgorica Telefon: +382 20 248 512 E-mail: vesna.simovic@mif.gov.me

I. br. 1664/15.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca „Societe Generale Montenegro banka“ AD sa sjedištem u Podgorici, Bul. Revolucije br. 17, protiv izvršnog dužnika Lekić Ksenija, adresa : Komarno - Virpazar, na osnovu vjerodostojne isprave – založna izjava Uzz.br. 62/2011. od 30.08.2011. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana, 30.12.2021. godine, donio je

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca : Prva Banka Crne Gore Ad Podgorica Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br. 141 , pib: 02096009, protiv izvršnog dužnika Olivera Perak, Kotor,,radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, shodno čl. 169 -177. ZIO, donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI

ZAKLJUČAK O PRODAJI

I Određuje se druga prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika kao hipotekarnog dužnika Lekić Ksenije iz Bara, upisanih u LN broj 43 KO Komarno, kao katastarska parcela br. 1256, br. zgrade 1.,plan - skica 5/4, po načinu korišćenja - zemljište ispod porodične stambene zgrade, površine 94 m2, kat.parcela br. 1256, plan - skica 5/4, potes Komarno, po načinu korišćenja - dvorište površine 16 m2, kat. parcela br. 1282/1, plan skica 6/4, potes Razboj, po načinu korišćenja pašnjak 4 klase, površine 1105 m2, kat. parcela br. 1282/2, plan skica 6/4, potes Razboj, po načinu korišćenja - pašnjak 4 klase, površine 220 m2, kat.parcela br. 1283, plan - skica 6/4, potes Razboj, po načinu korišćenja - šume 4 klase, površine 3210 m2, kat. parcela br. 1287/1, plan - skica 5/4, potes Zgrada, po načinu korišćenja - voćnjak 3 klase, površine 316 m2, kat.parcela br.

1287/2, plan skica 5/4, potes Zgrada, po načinu korišćenja - njiva 5 klase, površine 225 m2, kat. parcela br. 1287/3, plan skica 5/4, potes Zgrada, po načinu korišćenja - njiva 5 klase, površine 75 m2, kat. parcela br. 1287/3, plan skica 5/4, potes Zgrada, po načinu korišćenja - pašnjak 5 klase, površine 241 m2, katastarska parcela br. 1256, br. zgrade 1. plan skica 5/4, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine 90 m2, obimu prava svojine izvršnog dužnika kao hipotekarnog dužnika 1/1.

II Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 31.01.2022. godine u 12,00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, Bul. 24. Novembra bb.

III Nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja I.br. 1664/15. od 16.10.2015. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca.

IV Nepokretnosti navedene u stavu I ima tereta upisanih u LN broj 43 KO Komarno i to Hipoteka na iznos od 15.000,00 eura po založnoj izjavi Uzz br. 66/2011. od 30.08.2011. godine u korist izvršnog povjerioca, Zabrana otuđenja i opterećenja - izdavanja u zakup i opterećenja bez pisane saglanosti hip. povjerioca, zabilježba postupka - zabilježba obavještenja o početku namirenja potraživanja putem prodaje po založnoj izjavi Uzz br. 62/2011. od 30.08.2011.godine, obavještenje o početku namirenja - zabrana raspolaganja nepokretnostima opterećenim hipotekom i zabilježba rješenja o izvršenju zabilježba rješenja o izvršenju I. br.1664/2015. od 16.10.2015. godine ovog Javnog izvršitelja u korist kao izvršnog povjerioca.

I Određuje se treća prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisana u LN BROJ 1066 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1307/10, šume 2.klase površine 622 m2 u svojini izvršnog dužnika u obimu 1/1 ,nepokretnosti upisane u LN BROJ 65 KO KAVAČ, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 18/288, nepokretnosti upisane u LN BROJ 213 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1312, potes Škaljari, voćnjak 2.klase, površine 1070 m2 u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/8 ,nepokretnosti upisane u LN BROJ 42 KO ŠKALJARI II, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/56.

II Treće javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 25.01.2022. godine u 09:45 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi,Jadranski put bb.Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. IVM - 61/2021 od 12/01/2021 godine godine, a radi namirenja novčanog potraživanja na ime glavnog duga iznos od 10.235,03 € sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 28.12.2020. godine, pa do konačnog namirenja kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili; III Nepokretnosti nemaju upisanih tereta osim rješenje o izvršenju ovog Javnog izvršitelja.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti Br IVM - 61/2021 od dana 14/10/2021 godine i iznosi za nepokretnosti upisane u LN BROJ 1066 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1307/10, šume 2.klase površine 622 m2 u svojini izvršnog dužnika u obimu 1/1 u vrijednosti od 62.200,00 eura,za nepokretnosti upisane u LN BROJ 65 KO KAVAČ, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 18/288 u vrijednosti od 51.500,00 €,za nepokretnosti upisane u LN BROJ 213 KO ŠKALJARI I, katastr.parcela broj 1312, potes Škaljari, voćnjak 2.klase, površine 1070 m2 u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/8 u vrijednosti od 27.200,00 € za nepokretnosti upisane u LN BROJ 42 KO ŠKALJARI II, u susvojini izvršnog dužnika u obimu prava 3/56 u vrijednosti 13.000,00 €.

V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod vrijednosti potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom,Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173 ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d.u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’

V Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je Zaključkom ovog Javnog izvršitelja I.br. 1664/15. od 14.03.2016. godine u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 26.519,00 € VI Na drugom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.5. Zaključka, ali ne ispod 50 % vrijednosti predmetnih nepokretnosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st. 3. ZIO. VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 550 – 15753 - 63 (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 2.651,90 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca.

VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 510209758-05 kod “CKB” banke u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost , a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku , Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

U Baru, dana, 30.12.2021. godine JAVNI IZVRŠITELJ Veselin Šćepanović s.r.

Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

Dana, 30.12.2021.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

42

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Poslovni broj: Iv. br. 2360/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika DOO „Rumia realty“ Bar, Branimir B. Bajković 32, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. P10197, radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2021. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2463/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Trifunović Dragić Milka iz Bara, Partizanski put 57, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 9706, radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2021. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2390/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Čađenović Slobodana Zoran iz Bara, Pobrđe bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 10690, radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2021. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika DOO „Rumia realty“ Bar, Branimir B. Bajković 32, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. P10197.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 29.11.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Trifunović Dragić Milka iz Bara, Partizanski put 57, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 9706.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 10.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Čađenović Slobodana Zoran iz Bara, Pobrđe bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 10690.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 03.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 30.12.2021. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 85/20.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO Vodovod „Bistrica“ Bijelo Polje, ul. Miha Dizdarevića bb, koga zastupa Milovan Nišavić advokat iz Bijelog Polja, ul. Slobode br.2, protiv izvršnog dužnika DOO „I&N STIL“ Bar, Pečurice bb, na osnovu vjerodostojne isprave – finansijske kartice od 12.12.2019. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2021. godine, donio je

Iv.br.2064/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Komunalno” Berane, Dragiše Radevića bb, Berane, koga zastupa Adv. Nikola D. Bogavac, Prvomajska br.5, Budva, protiv izvršnog dužnika Ranko Radičević, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 651,28€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.12.2021 godine,

Bar, 30.12.2021. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 2465/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Raičević Ivica iz Bara, Vovode Maša Đurovića 10, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 23876, radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2021. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Raičević Ivica iz Bara, Vovode Maša Đurovića 10, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 23876.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 10.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Bar, 30.12.2021. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 30.12.2021. godine.

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika DOO „I&N STIL“ Bar, Pečurice bb, na osnovu vjerodostojne isprave – finansijske kartice od 12.12.2019. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 27.01.2020. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Bar, 30.12.2021. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Poslovni broj: Iv. br. 2464/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „Vodovod i kanalizacija“ Bar, Ul.Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Radulović Borislav iz Bara, Ilino, zgrada do kastela br. 15, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 25791, radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2021. godine, donio je

I.br.567/19 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Podgorička banka AD Podgorica, Bulevar Revolucije br. 17, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Manfred Cimert, iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja 20.733,67€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.12.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Radulović Borislav iz Bara, Ilino, zgrada do kastela br. 15, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 25791. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 10.12.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Manfred Cimert, sa radnje poznatom adresom ul. Petra Šobajića br. 43A, Podgorica.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju I.br.567/19 od 06.08.2019. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 30.12.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Ivm.br.2185/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Hipotekarna Banka ad Podgorica, Ul Josipa Broza Tita br.67, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Mihailo Miketić, Peovac bb, Andrijevica, radi naplate novčanog potraživanja 337,16€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.12.2021 godine,

I.br.2092/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit doo Podgorica, ul. 8 marta br. 52, Podgorica protiv izvršnog dužnika Šekić Igora, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 297,50€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.12.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Miketić Mihaila, sa zadnje poznatom adresom Peovac bb, Andrijevica.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Ivm. br. 2185/21 od 08.12.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 30.12.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Šćekić Igora, sa zadnje poznatom adresom Pešca bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju I.br.2092/21 od 07.12.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 30.12.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Iv.br.2037/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit doo Podgorica, ul. 8 marta br. 52, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Bojović Radojke iz Berana, i dr., radi naplate novčanog potraživanja 2.500,34€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.12.2021 godine,

Iv.br.2088/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit doo Podgorica, ul. 8 marta br. 52, Podgorica, PIB: 02442990, protiv izvršnog dužnika Bubanja Milijane, iz Andrijevice, radi naplate novčanog potraživanja 107,22€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.12.2021 godine,

Bar, 30.12.2021. godine.

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Bojović Radojke, sa zadnje poznatom adresom ul.

Jovana Cvijića br. 6, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2037/21 od 26.11.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 30.12.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Bubanja Milijane, sa zadnje poznatom adresom Zagrad bb, Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2088/21 od 07.12.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 30.12.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Radičević Ranka, sa zadnje poznatom adresom Donje Zaostro bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2064/21 od 26.11.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 30.12.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Iv.br.2002/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit doo Podgorica, ul. 8 marta br. 52, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Senić Olge, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 2.847,82€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.12.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Senić Olge, sa zadnje poznatom adresom ul. 29 Novembra br. 40, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2002/21 od 10.11.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 30.12.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

43

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica, kojeg zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika MARKO ILIĆ, BUDVA, 18 JUL BR.8, a sve radi namirenja novčanog potraživanja, kao i troškova po AT i izvršenja i nagrade za rad javnog izvršitelja koliko u konačnom budu iznosili, shodno čl. 169 - 177. ZIO, donosi

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ I.br.374/2016 Javni izvršitelj Branka Samardžić ,sa sjedištem u Kotoru, Zgrada Lovćen osiguranja –Šuranj bb ,u izvršnom predmetu izvršnog povjerioca CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA AD PODGORICA (ranije Societe Generale banka Montenegro AD Podgorica) , na osnovu izvršne isprave Notarskog akta -Založne izjave UZZ.br.104/2014 od 08.04.2014.godine ,sačinjenog kod notara Verice Knežević iz Kotora ,protiv izvršnog dužnika Branka Anđelića iz Požege,radi naplate novčanog potraživanja, donosi,

ZAKLJUČAK O PRODAJI

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI

I Određuje se šesnaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika I to Nepokretnosti upisane su u LN br.291 KO Bečići kod Uprave za katastar I državnu imovinu PJ Budva •Kat. parcela br. 834, br. zgrade 1, stambeni prostor PD1, površine 100 m2; •Kat. parcela br. 834 br. zgrade 1, stambeni prostor PD 2, površine P1 100m2; •Kat. parcela br. 834 zgrada br. 2, pomoćna zgrada površine 19 m2, •Kat. parcela br. 834 dvorište površine 207m2 , •katastarska parcela br. 835, po kulturi njiva 2. klase, površine 212 m2 II Šesnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 25.01.2022 u 11 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br.I 1166/2015, a radi naplate glavnog duga od 510.508,81 € i to sa zakonskom zateznom kamatom za svaki iznos pojedinačno Na iznos od 251.118,41 euro sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2015. godine do konačnog namirenja i Na iznos od 259.390,04 sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2015. godine do konačnog namirenja;kao i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

IIINepokretnosti navedene u tač.1 imaju upisanih tereta hipoteka u iznosu od 150.000,00 E u korist PRVE BANKE CG AD NIKŠIĆ sa zabranom otudjenja i izdavanja u zakup bez sagl.hip.povj.OV.BR.I 4035 /08.OD 16.5.2008. i rješenja o izvršenju ovog javnog izvršitelja.

IV Vrijednost nepokretnosti je utvrđena Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti od dana 05.06.2017. godine i iznosi 355.300,00 eura.

V Na zakazanom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.ZIO. VI Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 5559001459877-23 kod Addiko bank a.d. u iznosu od 35.530,00 € što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti svih nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko bank a.d.sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’

I ODREĐUJE SE ŠESTA PRODAJA putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti izvrsnog duznika i to: -u listu nepokretnosti broj 102 KO MUO I, kat.parc.br.205/1 , PD1, spratnost SU , povrsine 46m2 u objektu 1 na istoj u obimu 1/1 svojine Anđelić Branka II Određuje se ročište za šestu prodaju za dan 18.01.2022.godine u 10:00 časova u prostoriji Javnog izvrsitelja , kancelarija broj 33 , prvi sprat , zgrada Lovćen osiguranja ,Šuranj bb, Kotor, na koju se pozivaju izvršni povjerilac, izvrsni dužnik i lica koja imaju zakonsko pravo preče kupovine, založni povjerioci, kao i sva zainteresovana lica.

III Navedene predmetne nepokretnosti izvrsnog duznika navedene u st.1.ovog Zaključka su predmet prodaje po rješenju o izvršenju I-374/2016 od 10.03.2016.godine i po Zaključku I-374/2016 od 05.08.2021.godine, radi naplate novcanih potrazivanja glavnog duga u iznosu od 27.986,47 eura sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom,troškovima izvrsnog postupka , kao i ostalih troskova koji ce biti naknadno obracunati.

IV Vrijednost predmetnih nepokretnosti opisanoj u tacki prvoj ovog zakljucka utvrđena je nalazom vjestaka iz oblasti građevinske struke Doderović Vesne od 25.04.2019.godine,i rješenjem o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti I-374/2016 od 20.05.2019.godine, i to : •Stambeni prostor na kat.parc.205/1, zgrada 1 , PD1 ,suteren, površine 46m2, ,koja vrijednost predmetne nepokretnosti iznosi 87.400,00 eura (osamdeset sedam hiljada I cetristotine eura).

V Nepokretnosti navedene u tac.1 imaju upisanih tereta u „G“ listu nepokretnosti.

Dana, 30.12.2021 godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

JAVNI IZVRSITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ BROJ:I-556/2019 Javni izvršitelj Branka Samardžić, sa sjedištem u Kotoru, Zgrada Lovćen osiguranja –Šuranj bb,u izvrsnom predmetu izvrsnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA ,koga zastupa adv.Đukanović Dragoljub iz Podgorice, na osnovu izvršne isprave Ugovora o kratkoročnom kreditu broj 0801/2323 od 12.08.2008.godine I Ugovora o kreditnoj hipoteci br.0801/2324 od 12.08.2008.godine, I na osnovu pravosnažnog rješenja o nasleđivanju Notara Danila Jovanovića iz Tivta Posl.br.O-n 76/21(URP 12/2021) od 25.03.2021.godine ,protiv izvršnog dužnika GILJAČA GORANA kao zak.nasljednika pok.Giljača Petra , radi naplate novcanog potrazivanja , donosi shodno čl.168 ZIO-a,

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I ODREĐUJE SE JEDANAESTA PRODAJA putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti izvrsnog duznika i to: - u listu nepokretnosti broj 50 KO LJEŠEVIĆI na kat.par.br.827 u naravi šume 3.klase površine 1434 m2 II Određuje se ročište za jedanaestu prodaju za dan 18.01.2022.godine u 12:00 časova u prostoriji Javnog izvrsitelja , kancelarija broj 33 , prvi sprat , zgrada Lovćen osiguranja ,Šuranj bb, Kotor, na koju se pozivaju izvrsni povjerilac , izvrsni duznik i lica koja imaju zakonsko pravo prece kupovine, založni povjerioci, kao i sva zainteresovana lica.

III Navedena predmetna nepokretnost izvrsnog duznika navedene u st.1.ovog Zakljucka je predmet prodaje po rjesenju o izvrsenju I.br.556/2019 od 24.05.2019.godine i po rješenju o nastavku postupka izvršenja I-556/2019 od 28.05.2021.godine , radi naplate glavnog potrazivanja u iznosu od 39.625,54 eura sa zakonskom zateznom kamatom od 06.05.2019.godine do konacne isplate, troskova izvrsnog postupka, troškova Javnog izvršitelja, advokatskim troškovima ,kao i ostalih troskova izvrsnog postupka koji ce biti naknadno obracunati.

IV Vrijednost predmetne nepokretnosti opisanoj u tacki prvoj ovog zakljucka utvrdjena je nalazom sudskog vjestaka iz oblasti gradjevinske struke Slobodana Pavlovica iz Kotora od 20.11.2019.godine i nalazom sudskog vještaka iz oblasti geodetske struke Čepić Miladina od 25.11.2019.godine, i Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti ovog Javnog izvršitelja posl.br. I-556/2019 od 05.12.2019.godine, koja vrijednost predmetne nepokretnosti ukupno iznosi 26.529,00 eura (slovima dvadeset pet hiljada pet stotina dvadeset devet eura ) V Nepokretnosti navedene u tac.1 imaju upisanih tereta u „G“ listu nepokretnosti.

VI Prodaja nepokretnosti vrsi se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom javnom pogodbom, a izvrsni duznik i izvrsni povjerilac se tokom cijelog postupka javnog nadmetanja mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje.

VII Na jedanaestom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja ,a prodaja na prethodnom javnom nadmetanju nije uspjela ,nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja ,samo uz prethodnu saglasnost izvršnog I založnog povjerioca.

VIII U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo koje iznosi 1/10 utvrdjene vrijednosti nepokretnosti i novcana sredstva uplatiti na racun jemstva Javnog izvrsitelja broj 520-22186-59 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, a od polaganja jemastva oslobodjeni su izvrsni povjerilac, ako njihova potrazivanja dostizu iznos jemstva i ako se sa obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti taj iznos mogao namiriti iz kupovine cijene. Ponuđačima cija ponuda nije prihvacena vratiti ce se jemstvo odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. Kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac polaze jemstvo licu sa kojim je zakljucio ugovor neposredno prije zakljucenja istog.

IX Kupac je duzan da cijenu polozi u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom Javni izvrsitelj ce proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvace drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne polozi cijenu koju je ponudio ,Javni izvrsitelj ce pozvati treceg ponuđača da kupi nepokretnost , a u slucaju da sva tri ponuđača sa najvisom ponudom ne poloze ponuđenu odnosno prodajnu cijenu u roku Javni izvrsitelj ce odrediti ponovnu prodaju.

X Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz cijene, duzan je da na ime cijene položi samo razliku između potrazivanja i postignute cijene.

XI Ovaj zakljucak o prodaji objavljuje se u dnevnim novinama Pobjeda.

Kotor, 24.12.2021.godine Javni izvrsitelj Branka Samardžić

VI Prodaja nepokretnosti vrsi se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom javnom pogodbom, a izvrsni duznik i izvrsni povjerilac se tokom cijelog postupka javnog nadmetanja mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje.

VII Na šestom javnom nadmetanju nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti ,ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja ,a prodaja na prethodnom javnom nadmetanju nije uspjela ,nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja ,samo uz prethodnu saglasnost izvršnog I založnog povjerioca.

VIII U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo koje iznosi 1/10 utvrdjene vrijednosti nepokretnosti i novcana sredstva uplatiti na racun jemstva Javnog izvrsitelja broj 520-22186-59 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, a od polaganja jemastva oslobodjeni su izvrsni povjerilac, ako njihova potrazivanja dostizu iznos jemstva i ako se sa obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti taj iznos mogao namiriti iz kupovine cijene. Ponuđačima cija ponuda nije prihvacena vratiti ce se jemstvo odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. Kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac polaze jemstvo licu sa kojim je zakljucio ugovor neposredno prije zakljucenja istog.

IX Kupac je duzan da cijenu polozi u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom Javni izvrsitelj ce proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvace drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne polozi cijenu koju je ponudio ,Javni izvrsitelj ce pozvati treceg ponuđača da kupi nepokretnost , a u slucaju da sva tri ponuđača sa najvisom ponudom ne poloze ponuđenu odnosno prodajnu cijenu u roku Javni izvrsitelj ce odrediti ponovnu prodaju.

X Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz cijene, duzan je da na ime cijene položi samo razliku između potrazivanja i postignute cijene.

XI Ovaj zakljucak o prodaji objavljuje se u dnevnim novinama Pobjeda.

Kotor, 22.12.2021.godine Javni izvrsitelj Branka Samardžić

44

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Posljednji pozdrav dragom

MILIJI

Ponosna je porodica koja je imala tebe uz sebe.

ANA ĐUKANOVIĆ sa porodicom

1873

Posljednji pozdrav

LABUDU GOPČEVIĆU Teško je riječima opisati bol i prazninu koju osjećamo. S ljubavlju i ponosom čuvaćemo sjećanja na tebe.

1776

BISERKA, GORAN, ANA i DANILO

DRAGAN Miloradov POPOVIĆ Tvoja velika i plemenita duša otišla je zauvijek. U tišini vječnog mira pratiće te naša neizmjerna ljubav.

Tvoji: GORAN, VJERA, DEJAN i TAMARA 1855

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Preselila se u vječnost naša ujina

45

Posljednji pozdrav dragoj i poštovanoj snahi

NATALIJA R. KOVAČEVIĆ

MILIJA RADULOVIĆ

Pažnja koju nam je, uvijek nenametljivo, poklanjala, čini je jedinstvenom.

Ostaju za sjećanja samo najljepše uspomene.

BORISLAVKI Milenka SJEKLOĆA rođenoj Krgović

Njeni: ZORA, BORKA, VELIMIR i MILENKO sa porodicama

Toliko si dijelio sebe kroz dobrotu i rad da nijesmo shvatili da je to zato što želiš ovako brzo da nam zaspiš. Nijesi ni osjećao da se čuje tonovima grada kakvog sina Savo i Olja imaju, kao što danas istim dobuje tuga kolonama ljudi koji dolaze da izraze tugu za tobom. A mi nespremni ne rekosmo ti na vrijeme da si naš Zmaj, ljubav i ponos.

1854

Navršava se godinu dana od kada više nije sa nama naš dragi

Veliko hvala za sve ljudsko i dobro učinjeno.

Đever SLOBODAN

Vole te beskrajno i zauvijek, tvoji: BRANKA, NIKOLA, OLJA, ANA, JELENA i GORO 1843 Posljednji pozdrav dragoj

1872

RADULE ŽURIĆ

Navršava se 40 dana od kada se upokojila u Gospodu naša draga

BORISLAVKI Milenka SJEKLOĆA Godina prolazi, ali ne prolaze bol i tuga. Praznina je velika kao prvog dana od kada nisi sa nama, tata.

Uspomenu na tebe ćemo sačuvati od zaborava, uvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću u subotu, 1. januara 2022. godine.

NAZA, ŽELJKO i MIRA MILIĆ 1844 Dana 4. januara 2022. navršava se godina dana od smrti našeg dragog supruga, oca i đeda

MILICA – BELA Nikolina ŽUPIĆ Draga naša majko i bako Beko, Kroz život si hodala tiho, a nesebično i snažno sijala ljubav na svakom koraku. Kako si živjela, tako si nas tiho i dostojanstveno i napustila, trudeći se da nas što manje povrijediš. Uz svu tvoju nježnost, bila si nam svima snažan oslonac u svim životnim situacijama.

S ponosom si govorila da smo tvoje bogatstvo, a mi ti danas kažemo da smo bogati jer zauvijek živiš u našim srcima.

Danas, 31. decembra 2021. godine obići ćemo tvoju vječnu kuću da ti još jednom kažemo koliko te volimo.

Tvoji: BILJANA, ZORAN, DRAŠKO, IGOR, DANILO i BOJANA

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru đe joj je i mjesto.

Tvoja PORODICA

ALEKSANDAR ČIKI LAKOVIĆ Godina prođe, a sjećanja na tebe ne blijede.

1857

Tvoji: supruga RADMILA, šćeri ANĐELINA, TATJANA, SANJA i unučad

4. 1. 2021 – 4. 1. 2022.

1853

1871 Navršava se 40 dana od smrti

ALEKSANDAR – ČIKI LAKOVIĆ RAJKO LAGATOR

MILICE – BELE ŽUPIĆ Beko, hvala ti za svu tvoju ljubav, brižnost, pažnju, za sve radosti i tuge koje smo dijelili. Čast je bila zvati te našom bakom.

Počivaj u miru sa anđelima.

1864

Zauvijek ćemo te čuvati u srcima i mislima.

1858

Tvoja ćerka TATJANA i unučad

Četrdeset je dana od kako si otišao iznenada i preselio se u vječnost.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Takvi kao ti se nikad ne zaboravljaju.

1865

Posljednji pozdrav

Porodica SUKAČEV

4. 1. 2021 – 4. 1. 2022.

Tvoji: VESO, MICA, IVA i NATA CICOVIĆ

ALEKSANDAR LAKOVIĆ Godina prođe, ali sjećanje ostaje na našeg Čikija.

Počivaj u miru.

ALEKSANDAR - ČIKI LAKOVIĆ Neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo od zaborava.

1859

Tvoja ćerka SANJA, zet PREDRAG i unučad

MILIJI

Od MILOŠA DAMJANOVIĆA

Porodica SUKAČEV 1860

1848

46

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Posljednji pozdrav

Voljenom bratu

DRAGAN PEJOVIĆ

MILIJI

Mićko moj, već nedostaješ.

Tvoj osmijeh, tvoj glas, tvoja dobrota i ljubav su svuda oko nas.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Neka te anđeli čuvaju dok se ponovo ne sretnemo.

MILIJI RADULOVIĆU

Dragi Dragane, Neka tvoja dobra i iskrena duša nađe svoj mir i spokoj.

Ujna BOSA RADULOVIĆ

Svi smo se molili... Milice, tebi i tvojoj porodici iskreno saučešće.

1827 Posljednji pozdrav

Tvoja sestra RANKA sa porodicom

KOLEKTIV – LAKOVIĆ NIKŠIĆ 1856 Posljednji pozdrav našem dragom

1850

MILIJI RADULOVIĆU

Posljednji pozdrav dragom kumu od NIKOLE i VLADIMIRA BANIĆEVIĆA

MILIJI

1842

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati u najljepšem sjećanju.

1868

Posljednji pozdrav dragom

RATKO i LJUBICA sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom

MILIJI

Tvoj vedar duh, nasmijano lice pamtićemo do kraja života.

MILIJI RADULOVIĆU Tvoj kum IVAN ADŽIĆ sa porodicom

MILIJI

Suze te nijesu mogle spasiti, želje te ne mogu vratiti, vrijeme neće izbrisati tvoj lik.

1866

ŽELJKO, MILENA, MIHAILO i STANKO RADULOVIĆ sa porodicama

od DUŠKA NIKČEVIĆA sa porodicom 1867 1845

Posljednji pozdrav našem dragom

Posljednji pozdrav dragom komšiji

Posljednji pozdrav

MILIJI MILIJI Savovom RADULOVIĆU Čuvaćemo od zaborava tvoj dragi lik i plemenitu dušu.

Počivaj u miru.

Porodica ŽIVKOVIĆ 1852 Posljednji pozdrav dragom bratu

1841

Neka tvoja dobra duša počiva u miru, a mi ćemo te sa ponosom i tugom čuvati od zaborava.

OLGA sa porodicom 1869

Tvoji: RADIVOJE, MILANKA i PEĐA RADULOVIĆ 1849

Posljednji pozdrav bratu naše koleginice Milice

MILIJI RADULOVIĆU Sestre TIJANA, ŽANA i MIRJANA

MILIJI RADULOVIĆ

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo te u našim srcima.

MILIJA RADULOVIĆ MILIJA RADULOVIĆ

Milice, iskreno saučešće tebi i tvojoj porodici.

Sa tugom i ponosom se opraštamo od tebe.

DUŠAN, NADA, SANDRA, STEFAN i SINIŠA 1851

1840

Stric RATKO sa porodicom i BOŽIDAROM

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Dana 29. decembra 2021. umro je u 70. godini

Posljednji pozdrav našem sinu i bratu

MIODRAG – DRAGAN Novakov PEJOVIĆ

Pokojnik će biti izložen 30. decembra na mjesnom groblju Milošev dub – Komani od 11 do 13 časova, kada će se obaviti sahrana.

Kuća žalosti: Vinogradska 19, Podgorica.

Ožalošćena porodica: majka DARINKA - DARA, brat MIHAILO – MIŠKO, supruga JOVANKA, sin IVAN, kćerke ANA i DRAGANA, snahe NATAŠA i SUZANA, bratanići DEJAN i NIKOLA, bratanična IVANA VULIĆ, ujna BOSILJKA – BOSA, braća od ujaka RANKO, RAJKO i DARKO RADULOVIĆ

47

DRAGANU Novakovom PEJOVIĆU Kad život izgubi posljednju bitku onda sjećanja naviru, tuga pritiska a duša boli.

Tada riječi gube smisao jer ne mogu odagnati tugu i žalost, a tišina je još gora. Čekali smo danima, nadali se, vjerovali da ćemo čuti radosne vijesti i da ćemo ponovo biti srećna porodica, ali se ugasiše naše nade i želje. Ne bi lijeka.

Teško se izdići iznad bola, ali drugog izbora nemamo. Ja se i nekako borim, a naša stara majka od 93. godine teško podnosi ogromnu tugu što se uselila u naše duše. Zbunjena, nemoćna i tužna samo zaplače, a nije gubila nadu do juče.

U tim godinama život joj nanese veliku ranu.

Dragan je bio nježan sin i otac i iskren i stamen brat. Čovjek tople riječi, blage naravi, mekog srca, veselog i vedrog duha, blagorodan koji nikada ni za koga ne reče grku riječ, odan prijatelj i drug, tačan na riječ. Svuda omiljen.

Bio je veliki radnik i pregalac, nikada bez posla a vazda bez dokolice i luksuza.

Porodici je bio čvrst oslonac, zaloga, uzdanica i naš ponos. Njegova iskrena duša za njime je ostavila dubok trag ljudskosti. Zato ga je bilo i lako voljeti.

Sada je naša teška rana neprebolna.

Počivaj, dobri Dragane, u ljutom našem crnogorskom kršu, pored oca Novaka i u blizini uvaženog ujaka Jovana Radulovića.

Tuguju za tobom, majka DARE i brat MIŠKO PEJOVIĆ 1863

1861 Posljednji pozdrav našem voljenom stricu

Duboko nas je pogodio i zabolio preuranjeni odlazak našeg dragog brata, đevera i strica Дана 29. децембра 2021. послије дуге и тешке болести у 52. години живота, преминуо је наш драги

DRAGANU

DRAGAN PEJOVIĆ СЛОБОДАН Спасојев ЖИВКОВИЋ

Galerija, hvala ti što si bio važan dio našeg djetinjstva i odrastanja.

Ostaje nam pregršt lijepih uspomena na vrijeme provedeno sa tobom.

Zauvijek ćeš biti u našim srcim.

Tvoji: DEJO, IVANA i NIKOLA

Tvoj plemeniti lik, blagost i dobrotu čuvaćemo od zaborava.

Tuguju za tobom: RAJO, TANJA i NADJA RADULOVIĆ

1862

Сахрана је обављена на градском гробљу Загорич, дана 30. децембра у кругу породице.

Ожалошћени: супруга ТИХАНА, кћерка СОФИЈА, брат ЖЕЉКО, снаја БИЉАНА, братаничне ЖЕЉКА и ЈЕЛЕНА, братанић ОГЊЕН, ујак МИЛАН, тетка ДЕСА и отала многобројна родбина

1809

1828

Posljednji pozdrav voljenoj sestri

Posljednji pozdrav voljenoj tetki

DRAGO RADOVIĆ

DAFINI ADŽIĆ

1. 1. 2022.

Navršava se trinaest godina od kada nisi sa nama. Ljubav i poštovanje ne blijede. U našim mislima si stalno prisutan.

1839

JELENA i SAŠA

DAKI Pamtićemo tvoju iskrenost, plemenitost i dobrotu.

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo te od zaborava.

1846

BATO, DEJO i NOVAK

Iznenadi nas odlaskom bez riječi i ostavi duboku bol u našim srcima.

Neka ti je laka crna zemlja po kojoj si časno hodila.

Neutješna sestra NANA i zet RAJKO 1847

48

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Našem dragom prijatelju

Posljednji pozdrav dragoj

Dana 30. decembra 2021. u 36. godini poslije teške bolesti napustio nas je naš dragi

MILIJI S. RADULOVIĆU

MILICI

Počivaj u miru, dobra i plemenita dušo.

MILIJA Savov RADULOVIĆ TANJA i STOJAN PAOVIĆ sa porodicom

BRANISLAV – BANO TURČINOVIĆ sa porodicom

Pokojnik će biti izložen u gradskoj kapeli u Nikšiću dana 30. decembra od 13 do 16 časova i 31. decembra od 10 do 12.30 kada se kreće za Pragu gdje će se obaviti sahrana u 14 časova.

1833

1822

Ožalošćeni: supruga NIKOLINA, kćerka KLARA, otac SAVO, majka OLIVERA, brat MILOŠ, sestra MILICA, stričevi DRAGIŠA i RADE, strina DUŠKA, baba BOJANA, braća od stričeva RADOJICA, RANKO i ILIJA, sestre od stričeva RANKA, JOVANA, TAMARA, NAĐA i ANIKA, tetke OLGA, SONJA, SANJA i VANJA, snahe ANA i LIDIJA, bratanična ZOJA, sestrić BALŠA, braća i sestre od tetaka i ostala mnogobrojna rodbina RADULOVIĆ i BAĆOVIĆ

Posljednji pozdrav dragom

MILIJI RAJAN BOŽOVIĆ sa porodicom 1823

Draga

MILICE

1789

Zauvijek ćemo pamtiti tvoju dobrotu, hrabrost i iskreno prijateljstvo.

Neka te anđeli čuvaju.

Posljednji pozdrav dragom

BUBA i SRĐA POPOVIĆ 1801

Dana 30. decembra 2021. u 73. godini iznenada je umrla naša draga

Dragi

Посљедњи поздрав драгом

MILIJI

DAFINA Nikolina ADŽIĆ

MILIJA

Tetka ANKA sa porodicom

rođena Drašković Čuvaćemo te od zaborava.

Pokojnica će biti izložena u kapeli pod Trebjesom, dana 31. decembra od 12 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana na novom groblju pod Trebjesom.

Porodica KRKOVIĆ

1808 Почивај у миру, брате наш

Ožalošćeni: suprug NIKOLA, sinovi DALIBOR, DANILO i IVAN, sestra SPASENIJA, snaha IVANA, unuke NAĐA i MAŠA i ostala rodbina ADŽIĆ i DRAŠKOVIĆ

МИЛИЈИ С љубављу и поштовањем чуваћемо те од заборава. МИЛКА, ОЉА и МИЛАН

1835

1820

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav

1819

MILIJI RADULOVIĆ SJEĆANJE na našeg oca

МИЛИЈА РАДУЛОВИЋ

Dragi naš Milija, počivaj u miru, nikada te nećemo zaboraviti.

Počivaj u miru.

BOBAN ADŽIĆ sa porodicom 1836

MILIJI RADULOVIĆU

BRANKO, MIRJANA, GORAN i ANDREA ADŽIĆ 1837

Sa velikom žalošću opraštamo se od našeg dragog i neprežaljenog

BLAŽA – BAJA LAĐIĆA Другови: ЖАКИ, ВИЦО, ПОП, САВО, ЈАШО и БЛАГИ

Ove godine se navršava 30 godina od kako nije sa nama naš mnogo voljeni otac.

Ponosni smo na tvoj životni put, počev od učešća u NOB-u sa ostalom tvojom braćom, na život i rad u Novom Sadu, na povratak da penziju uživaš u tvojoj Crnoj Gori. Nama si bio oslonac, snaga, sigurnost, a svima koji su te znali čovjek otvorenog srca i vedrog duha.

Tata, nedostaješ nam puno.

Tvoje kćerke: BRANKA KLIKOVAC i NATAŠA LAĐIĆ – KRALJEVIĆ sa porodicama

MIHAILA Antovog JABLANA 1821

1870

Porodica pokojnog VELJKA Lukinog SJEKLOĆE

e-mail: oglasno@pobjeda.me

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456 1799

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Najdraži naš

49

Moj najbolji

MIKULA

MIFO

Bilo je velikih ljubavi i skladnih porodica, ali sigurno ne kao naše.

Hvala ti što sam uz tebe postao bolji čovjek, iako ti to nijesam nikada priznavao i što si naučila Andreja kako se voli.

Znam da si uvijek tu za nas pa čak i da si pošla do kraja svemira.

Zauvijek ćemo misliti na tebe i nikada te nećemo zaboraviti.

Pomogla si mi oko svega što si mogla, a meni je najvažnije da si sada negdje tu sa nama i da nas čuvaš.

Tvoji VLADIKA i ANDRO

Tvoje sunce ANDREJ

1831

1829

Draga naša

MIKO

Ponosni smo što smo te imali.

Ispunjeni zajedničkim trenucima provedenim sa tobom, čuvaćemo te od zaborava.

CAJMILI

Bila si mi najveći oslonac i podrška u životu, radovala si se svim mojim uspjesima više nego svojim i nisi odvajala moju porodicu od tvoje.

Sve nas si učinila boljim ljudima.

Beskrajno sam ponosan što sam te imao.

Tvoji: VUK, BALŠA, ANA i MILENKO

1830

Tvoj BATICA

1832

50 Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Posljednji pozdrav dragom komšiji

Tužno sjećanje na naše roditelje

Дана 7. јануара 2022. године се навршава четрдесет дана од смрти нашег драгог и вољеног супруга, оца, брата, свекра и ђеда

RUMICA

VESELINU MRVALJEVIĆU

MILORAD POPOVIĆ

STANARI ULAZA IVANA MILUTINOVIĆA 13

Svakog dana ste u našim mislima i srcima.

Ponosni što smo vas imali.

1800 VAŠA PORODICA Posljednji pozdrav drugu i prijatelju

БОШКА БОШКОВИЋА У неђељу 2. јануара породица ће посјетити твоју вјечну кућу у 10 часова на гробљу у Страшевини – Никшић. Ожалошћена породица: супруга ГОРИЦА, син СПАСОЈЕ, ћерка АНЂЕЛА, сестра ДУДА, брат МАРКО, снаха ДАВОРКА, унучад МИНА и ВАЛЕНТИНА и остала многобројна родбина БОШКОВИЋ, СПАСОЈЕВИЋ, ШЋЕКИЋ и ЧУКИЋ 1811

1772 Навршава се четрдесет дана од смрти нашег оца, супруга и ђеда

Вољеном оцу

PAJU BURIĆU Počivaj u miru.

БРАНКА ДРАШКОВИЋА

VIDO GLUŠČEVIĆ sa porodicom

БОШКУ Био си наш чврст ослонац часног и поштеног живота до последњег дана. Почивај у миру, а ми ћемо те чувати од заборава. Дана 26. децембра породица је посјетила његову вјечну кућу.

1802 Posljednji pozdrav našem prijatelju,

Тата, фалиш ми за све. Фали ми твоја очинска рука, искрен осмјех, савјет и подршка. Фалиш ми за све заувијек, мој анђеле.

ТВОЈА ПОРОДИЦА

Твоја ћерка АНЂЕЛА и ВОЈО 1812

1785

31. 12. 1991 – 31. 12. 2021.

MIRU DIZDARU

Вољеном оцу Porodica MILA JABUČANINA

BOŽIDAR-BOŽO Perov MILOŠEVIĆ

1788

POMENI Дана 31. децембра навршава се година дана откако нас је заувијек напустила наша сестра

Za ovih 30 godina sve sam uspjela odbolovati samo tebe nijesam.

Mnogo sam zidova podigla, mnogo mostova porušila, mnogo godina uložila, mnogo suza potrošila otkad te nema.

Previše često te zaželim, ispričamo se, pa se vineš u visine, odozgo se sa mnom boriš, do sljedećih umiranja koja više i ne brojim.

A onda me ti opet, tata, stvoriš. Sreća staje u jedan očev zagrljaj.

Ja praznih ruku žvaćem vazduh i živim sjećanja u kojima si ti.

Počivaj u miru s anđelima gdje te ništa ne boli.

БОШКУ Најбољи друг, најбољи брат, мој велики и најбољи тата. Било је у плану још доста дружења, али ја настављам са тобом у мом срцу док буде куцало. Твој син ПАЈО, ДАВОРКА, МИНА и ВАЛЕНТИНА

Tvoja ZORICA 1813

1798 Prošle su tri godine od kada nijesi više sa nama

СНЕЖАНА Драганова ТУФЕГЏИЋ

Вољеном супругу

рођена Кустудић

DUŠAN – DUKO Markov MARTINOVIĆ Пролази вријеме, али не бол и туга за тобом. Лијепе успомене које носимо у мислима ће те чувати од заборава.

Ljubav i dobrota koju si nam pružao danas griju naša srca.

1816

Tvoji: supruga BEBA sa porodicom

Tri godine od smrti Твоји: ЈОВО, СТАНКО, ЉИЉА и БРАНКА

БОШКУ Чувам те као највеће благо скривено у срцу. Тамо заборав не залази, до тамо само ја знам пут.

Твој ЉИЋО 1834

DUKO Markov MARTINOVIĆ

1814

Godine prolaze, a tuga i bol ostaju.

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456 1817

Tvoja sestra LJUBA pok. Idža Vidova

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Najmilija naša

Draga naša

51

Dana 1. januara 2022. godine navršava se 40 dana od smrti naše voljene majke

ŽANA Bol koji nosimo teško možemo da prihvatimo, jer nas ostavi na tvoj rođendan i Novu godinu pretvori u dane tuge.

Bila si i ostala naš ponos.

MIKE

Četrdeset je dana otkad nam sve tvoje nedostaje.

Pažnja kojom si nas obasipala, snaga koju si nam ulivala, ljubav koju si nam pružala, zauvijek će ostati u nama jer to je neizbrisiv trag na kojem si nesebično radila cijeli svoj život.

Sad ste zajedno u vječnosti ti, tata i Ognjen.

Zahvalni smo što smo te imali,

SOKE Velimirove LAJOVIĆ

Tuguju za tobom: majka NEVENKA, braća ŽELJKO i ĐOKO sa porodicama 1805 SJEĆANJE 2011–2021.

Hvala ti za nesebičnu ljubav, pažnju i majčinsku brigu, koju si nam davala do posljednjeg dana. Mnogo nam nedostaješ. Svaki dan krenemo da ti se javimo i kažemo neku dobru vijest, ali te nema.

Tužni smo zbog te praznine koju osjećamo ali srećni jer smo te imali kao roditelja. Tvoja plemenitost i držanje je naše videlo u danima i izazovima koji dolaze. Živjećeš u našim sjećanjima i pominjanjima.

Vjerujemo da si počinula u miru i da si tamo opet zajedno sa tatom.

SNEŽANA ŽANA MARTINOVIĆ

zauvijek tvoji SNEŽANA, VLATKO, JOVANA, IVANA i ANDRIJA

Tvoji LAV i VUK sa porodicama

Godine prolaze, sjećanja ne blijede.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1787

1804

Navršava se 40 dana od smrti naše drage prijateljice

Tvoji Familija MARTINOVIĆ i VUJOVIĆ

Danas se navršava četrdeset tužnih dana od smrti našeg

1767 Drugog januara 2022. navršava se godina dana od smrti našeg dragog

MIKE RADOVIĆ

RAJKA Hvala ti za iskreno prijateljstvo i pažnju koju si nam nesebično posvećivala.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te vječno čuvati od zaborava.

DRAGIŠA i MILIJANA KARADŽIĆ

1786 Najdraži naš

Rajko, prošlo je četrdeset dana od kada si nas napustio, u tišini i bez riječi pozdrava.

Još smo u nevjerici i osjećamo kao da si negdje otišao i da ćeš nam se ponovo vratiti.

Nedostaje nam tvoja iskrena ljubav, koju si tako nesebično pružao svima nama, osmijeh, pozitivna energija kojom si zračio, kao i spremnost da u svakom trenutku daš cijelog sebe za našu sreću i boljitak.

Ali stvarnost je surova, ti si otišao i ostavio vječnu ranu u našim srcima i dušama.

Tugovaćemo za tobom, čuvati te u najljepšoj uspomeni i biti zauvijek ponosni što smo te takvog imali.

Znamo da si na nebu i da nas odozgo posmatraš.

Počivaj u miru, najdraži naš, i neka te anđeli čuvaju.

VESKO LAGATOR sa porodicom

DRAGAN MILJANIĆ Vrijeme koje prolazi ne umanjuje ogromnu tugu, prazninu.

Ne prođe ni jedan jedini dan, a ni dešavanje, da nam ne fali tvoje fizičko prisustvo.

Vode nas tvoji ideali, tvoja mudrost i neizmjerna ljubav.

Nedostaješ za sve što dolazi.

MOMIR-MOMO PEJANOVIĆ

Sjećanje i uspomena na tebe ostaće zauvijek u našim srcima.

PORODICA

1779

Prošlo je 40 dugih, tužnih dana od kada te nema sa nama

1810 Dragi

Vole te beskrajno tvoji: 1825

MILICA, MARINA, LJUBICA i IVAN

Dana 4. januara navršava se godina dana od kada nije sa nama naša

RAJKO LAGATOR

RAJKO

Prošlo je 40 dana od kada si nas iznenada napustio. Tvoju plemenitu dušu vječno ćemo čuvati od zaborava. Hvala ti za sve što si bio. Živjećeš u našim uspomenama.

OLGA B. ZEC

Teška i bolna istina za našeg Luku i mene. Čuvaj nas sa tog mjesta gdje si sada a mi ćemo tebe zauvijek nositi u našim srcima.

U nedjelju 2. januara u 10 časova obići ćemo tvoju vječnu kuću.

DARKO VOJVODIĆ sa porodicom

Zauvijek u našem sjećanju.

Porodica ZEC 1783

1826

e-mail: oglasno@t-com.me

Tvoji LUKA i VESNA

1777

52

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog brata, strica i đevera

MILOVANA MIĆUNOVIĆA

DRAGIĆA Milojevog GOJKOVIĆA Teško se mirimo sa bolnom istinom da više nisi sa nama.

Svaki dan je teži od onog prethodnog. Nedostaju nam tvoji vedri osmijeh i ljubav koju si nam nesebično pružao. Tvoj iznenadni odlazak ostavio je veliku prazninu u našim srcima. Živio si časno, dostojanstveno i hrabro. Bio si naša snaga, oslonac i najveća podrška u životu. Nedostaješ nam svakim danom sve više. Otišao si i odnio dio nas. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav i čuva od zaborava.

Hvala svima koji su nam lično, putem telegrama, telefonskim putem ili na drugi način uputili izraze saučešća.

U nedjelju 2. januara 2022. godine u 10 časova uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Volimo te zauvijek.

IN MEMORIAM

MAJA MUGOŠA

31. 12. 1999 – 31. 12. 2021. Čuvaćemo od zaborava uspomenu na tebe.

Tvoji: MIOMIR, MILA, MARINA RAŠO, DRAGO, MILOŠ i NATAŠA MIĆUNOVIĆ

1775

1815

Навршава се четрдесет дана откако нас је напустио наш вољени

Dana 3. januara navršava se deset godina od smrti našeg voljenog

Tvoji neutješni: supruga ZORKA, ćerka MILICA, sin MILOŠ, sestra VERA, braća SAVIĆ i PAVIĆ, unučad i ostala mnogobrojna rodbina GOJKOVIĆ i ČELEBIĆ 1784

МИЛОВАН МИЋУНОВИЋ Četrdeset je dana otkako nije sa nama naš voljeni

NIKOLE ĐEKIĆA Ништа није исто без тебе... У сјећањима и успоменама тражимо утјеху и снагу да кренемо даље, чувајући те у нашим срцима од заборава. Почивај у миру.

GAVRILO-GAJO Milićev RAKOČEVIĆ Znao si koliko te volimo ali nikad nećeš saznati koliko nam nedostaješ. Ponosni smo što si naš.

Porodica prilaže skroman prilog MZ Ulica – Prekobrđe za održavanje puta.

Ponosni smo na tvoje ljudske osobine i dobrotu koja te krasila.

Zauvijek ćemo te čuvati od zaborava.

Воле те твоји: ЦИЦА, СИНИША, ВЕРИЦА, БРАНКА, ВАСО, МАРТА, ЂОРЂЕ и ПАВЛЕ

Tvoji: supruga SLAVKA, sinovi VANJA i VLADAN, snahe ANĐELA i BOJANA, unučad ANDREJ, EMA, HANA, MARKO i LJUBICA

ANĐA sa djecom i unučadima 1782

1770

S neizmjernim bolom i tugom opraštamo se od našeg dragog

Tri godine je otkad nije sa nama

1766 Navršava se 10 godina od smrti naše kćerke i sestre

BOŽO Draganov DRAGIĆEVIĆ

DRAGIŠE VUČETIĆA Zauvijek ćemo te čuvati u srcima i mislima i pamtiti po svemu dobrom i plemenitom.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu. Neka počiva u vječnom miru a njegovi najbliži čuva će ga od zaborava.

Tvoja kćerka RANKA, unuk MARKO, unuka MAJA i praunuk LUKA

Porodica DRAGIĆEVIĆ 1765

1781

LJUBICE DRINIĆ

Godina dana je od smrti naše drage

rođ. Kašćelan

TUŽNO SJEĆANJE Na naše drage

Godine prolaze, a tuga je ista. Nedostaješ kao prvog dana.

STANKE Brankove MARTINOVIĆ

MIRO

Tvoje veliko srce i plemenitu dušu vječno ćemo i sa ponosom čuvati od zaborava.

Tvoji: STANKO, ACO, SLAVICA, ANĐA , DARINKA, LJILJANA, BILJANA, MILOŠ, NIKOLA, PETAR i PAVLE 1778

STANOJKA

i

31. 12. 2001 – 31. 12. 2021.

6. 2. 2019 – 31. 12. 2021.

DUBLJEVIĆ Tvoji: majka RUŽA, brat SLOBO, sestre MILKA, IVANKA i VESNA

Vječno sjećanje i vječna zahvalnost.

1774

e-mail: oglasno@t-com.me

Vaši: ČEDO sa porodicom i TIHO

1818

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Dana 5. januara 2022. navršava se godina dana od smrti našeg supruga i oca

53

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

PERA Mirkovog MARKOVIĆA

Ponosni na tvoj častan život i dobra djela, zauvijek ćeš živjeti sa nama.

Počivaj u miru Božijem, nek te anđeli čuvaju.

U neđelju 2. januara u 10 časova porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na Novom groblju na Cetinju.

Supruga SLOBODANKA, ćerke MILENA, ALEKSANDRA i MILICA sa porodicom

1111

СЈЕЋАЊЕ 2. јануар 2001 – 2. јануар 2022.

DAKI

ДАРИНКА Михаилова МАРИЋ

Četiri godine kako nisi sa nama, ali si zauvek u našim mislima i u našim srcima.

Volimo te!

ЉИЉА, ЗОРАН, РАДЕ и МАРИЈА 1768 TUŽNO SJEĆANJE

1791 Godina je dana otkako nisi sa nama

BAKI, SOKS i ANJA

PERO MARKOVIĆ S tugom i poštovanjem,

PERO MARKOVIĆ Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i sjećanje na tebe.

Tvoje veliko srce, duša i osmijeh živjeće vječno.

Tvoji MILICA, ŽELJKO, IVA, PETAR i ANA

MEŠTRA i LJUTI sa porodicama

1764

1824

Navršava se najtužnija godina od kada nas je napuštio naš voljeni brat

Dragi ujo

1794 Navršava se godina od kada nas je napustio naš voljeni brat, đever i stric

PERO PERO

PERO

Dragi brate, tvojim iznenadnim odlaskom uselila se velika praznina, bol i tuga.

Teško je prihvatiti da si nas zauvijek napuštio, ali znam da sada čuvaš naše roditelje i sestru i postao si naš anđeo čuvar.

Mirno plovi nebeskim morima, brate moj.

Neka tišina priča umjesto riječi o mom bolu.

Beskrajno nedostaješ, a bol za tobom ne prestaje. Ostaćeš voljen i nikad zaboravljen.

Počivaj u miru.

Tvoji: Brat VLADIMIR, snaha IVANKA, sinovci ANDREJ i PETAR

Za tebe nas vežu samo lijepe uspomene.

Sa ponosom ćemo te uvijek pominjati, i nikada te nećemo zaboraviti.

1797

MARKO i MAJA

Dragi ujo

Tvoja sestra MILIJANA 1792

1807

PERO

Dragi brate Godina dana je od kada nije sa nama

Suza u oku je pri svakoj pomisli na tebe.

Ostaju samo sjećanja koja će te zauvijek čuvati od zaborava.

Sestrična SANDRA sa porodicom 1796

PERO

PERO Vrijeme prolazi i ne umanjuje bol za tobom, dragi brate.

Počivaj u miru i neka te čuvaju anđeli.

Brat MILORAD 1806

Prođe godina puna bola tuge i suza. Bio si veliki čovjek velikog srca, naš ponos i naše sunce. Mnogo me boli što te nijesam zagrlila i poljubila kad si otišao na put bez povratka. Požurio si roditeljima i sestri u zagrljaj, a nas ostavio da vječno tugujemo za tobom.

Hvala ti za sve, brate moj.

Tvoji BOŽIDARKA, MIJO, MARKO i MAJA

PERO Ujo, s ljubavlju, poštovanjem i ponosom čuvaćemo te od zaborava.

e-mail: oglasno@t-com.me 1793

1795

Sestrična MIRJANA sa porodicom

54

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022. МОЈ ТАТА, ТАШКЕ МОЈ ТАКИИИИИИИИИИИ (………Жеци Мој диктирам Ти...... бићу гласнија да би чуо Мој Брате до висина}

Јанко Јованов Катнић 1.07.2017-1.01.2022.

МОЈ ТАЈОООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООО, .....Теже не може бити. У руке узимам кључеве ја, хоћу да их пружим Жецију ал’……aл’ Мој Жеци је сада на висинама. Срцем својим вриснем, тражим Вас погледом , замагле се испред простори .......трепери суза из десног ока Твог. Што све човјек може да истрпи , ал’ због чега Таки Мој, што може ново свитање да донесе, а нема га откад ми се заледи Жецијев поглед Мој Рођени. Ухватим себе да сам ипак дијете ја, љубоморница Твоја што је Жеци стигао Ти први у загрљај. Трепере пламичци у руци.....не знам ком’ прије да се обратим… Који ће прије руку да ми пружи....? Жеци ће Мој до сестре –брата свог дотрчати, јер најбоље зна да нисам могла ни прије......дана, а камоли сад’…… Нема ни мене ........ А због чега Таки Мој, што да видим још? …………

Kaд’ ће црно доћи никоговићу који нам је живот у црно обојио ? …………. Хорор пред очима. Уздрхтала рука тражи спас као кад’ сам била мала кад’ су се ређали кадрови страхоте на екрану , а ја сигурност налазила кад’ ручицу ми обгрлиш рукама. Једино тако сам могла гледати призор тај. А сад’ Мој Рођени ... .......Мој Јединствени Нема ни Мог Жеција да ми сигурност да , а поручио си ми испрекиданим тоном тад’ да брине о мени јер Ти знаш Рајка својега...... Откад’ ми се Мом Жецију поглед заледи нема више ни Рајка Твојега. Сјену Твог Рајка гурају и подстрек му дају сви они који осјећају Нашу бол, ал’ има и оних који у овим претешким за Рајка временима додају бензина да би што јачим пламеном горио. И кад’ немам воље, немам ни трунчице снаге звјездице најсјајније обасјају најјачим сјајем небески свод ......погледи Нам проговоре.....и идем даље.....иако нема руке Твоје да ме уздигне као из снијежног намета тог’. Одјекују плутајући кораци , прати их мјесечев траг, као да се Жеци Мој крај мене налази....и испуњава завјет који му Ташке Мој остави тад’. Бивам Тајо Мој нескромна ......хоћу свукуд да га видим ја, тражим га код клупе, код одаје да се враћамо скупа и сад’. ….. Брзином урагана пролетим да га кући сачекам. ............ Кад’ исцрпим све варијанте рукама склапам својим капке своје ја и поново тражим да Вас видим и да ме не остављате ни кад’ не могу да склопим очи. Искрен је Твој Рајко према себи, према Теби Мој Таки, чекам Твоје руке жељно да ме узмеш у свој загрљај до висина Ти. ...................................................................... Што да чекам још? ………………………………………………………….. Да Тројка уједињено згази зло посијано 26. априла Теби ми Нећу Вас никад’ дати, не дајте ни мене Ви, гдје год да сте ми ја Вас имам и имате мене Ви. Безброј пољубаца шаљем Ти и ја Те имам је ли тако......имам и Мог Жеција..... Тројку Нашу не могу сломити.... „Док Нам буде куцало испод грла“ Волимммммммммммммммммммммммммммммммммммммммммммммммммммммм Твоја Баксузница

1803

Dana 31. decembra navršava se sedam godina od kada nas je zauvijek napustio naš dragi

Dana 3. januara 2022. navršava se godina dana od kada nije sa nama naš sin i brat

У понедјељак 3. јануара 2022. навршава се годину дана од смрти нашег вољеног оца

RADOMIR M. VUJOVIĆ 2021–2022.

MLADEN Božidarov VULANOVIĆ

Ovo je godina prolivenih suza, bola i tuge. Nemoguće je riječima opisati bol i prazninu koju si nam tvojim odlaskom ostavio.

Nedostaješ nam u svim trenucima koje smo trebali dijeliti sa tobom.

Hvala ti za sve i neka tvoja plemenita duša nađe vječni mir, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Godine prolaze, ali sjećanje na tebe nikada proći neće. Svima nam mnogo nedostaješ. Bol i tuga za tobom svakim danom sve je veća. Čuvaćemo te u našim srcima zauvijek.

Majka BOSILJKA, brat MILAN, snaha ZDRAVKA i sinovica VANJA 1780

TVOJA PORODICA

Дана 2. јануара 2022. навршава се година дана од растанка са нашим драгим

1773 Dvanaest godina od smrti moga oca

БОЖИДАРОМ РАДОЊИЋЕМ

Недостајеш сваког дана, али трајеш у сјећањима. Са поштовањем и захвалношћу

PAVLA D. PETRIČEVIĆA Vrijeme prolazi, a uspomene i tuga samo naviru. Uvijek ćemo te spominjati i čuvati od zaborava.

Tvoji LJILJA, MIĆO i SLAVKO PAVLIČIĆ 1771

РАДОМИРА Миловановог ВУЈОВИЋА

Драги наш оче, ево прође година од када си нас заувијек напустио и преселио се на неко боље мјесто да чуваш нашу мајку Ковиљку. Вријеме тече а бол и туга за тобом је све већа. Твоје физичко присуство замијенила су сјећања на прошле дане које заједно проведосмо. Свако од нас на свој начин бори се са раном која твојим изненадним одласком остаде у нашим срцима. Хвала ти за сву ону несебичну љубав, бригу и пожртвованост коју си нам за живота пружао, нека твоја чиста и племенита душа почива у миру, а ми ћемо те чувати од заборава. Породица ће у недјељу, 2. јануара у 10 часова посјетити вјечну кућу нашег Радомира, на гробљу у селу Ковачи, општина Никшић.

Твоји најмилији: синови МИЛОВАН и ДРАГУТИН и снаха ЗОРИЦА

ПОРОДИЦА

1769

1790

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

JU Dom starih „Grabovac“ Risan na osnovu Odluke o pokretanju postupka prodaje motornih vozila br. 01-3603/2 od 30.12. 2021 .godine, na osnovu člana 30 i 40 Zakona o državnoj imovini ( „Službeni list CG” br. 21/09 i 40/11 ), u skladu sa članom 6 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Službeni list CG” br. 44/10) objavljuje: POZIV ZA PRIKUPLJANJE PONUDA ZA PRODAJU MOTORNIH VOZILA PUTEM PISANE LICITACIJE 1.Motorno vozilo marke Wolksvagen , tip T 5, reg.oznake KO - CG 106, god. proizvodnje 2006, nafta, masa praznog vozila 2.810 kg , neregistrovan, u voznom stanju, početna cijena 2.040 , 00 € .

2. Motorno putničko vozilo marke VW Passat 1.6 TDI , reg.oznake KO- CG 113, godina proizvodnje 2010 , nafta, masa praznog vozila 1.540 kg , registrovan, u voznom stanju , početna cijena 3.369, 00 € .

Ponude se dostavljaju na adresi : JU Dom starih “Grabovac” Risan , ul.Pješčina bb ,u terminu od 07:00 do 11:00 časova zaključno sa 10.01.2021.godine. Otvaranje ponuda obaviće se dana 10. 01.2022. godine sa početkom u 11,30 časova u JU Domu starih „Grabovac“ Risan, a istom mogu prisustvovati ponuđači odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici uz poštovanje preporuka NKT-a za suzbijanje i spriječavanje širenja bolesti COVID-19. Ponuda se dostavlja u zatvorenoj koverti sa naznakom: “Za poziv za prikupljanje ponuda za prodaju vozila za potrebe JU Doma starih „Grabovac” Risan putem pisane licitacije” i „Ne otvaraj prije zvanične sjednice javnog otvaranja ponuda“. Na koverti moraju biti naznačeni podaci o ponuđaču (naziv, adresa i kontakt telefon). Ponuda za nadmetanje treba da sadrži: redni broj vozila za koje je ponuđač zainteresovan i ponuđenu cijenu izraženu u eurima.

Kriterijum za prodaju vozila je najveća ponuđena cijena.Ponude mogu dostavljati pravna i fizička lica koja uplate depozit u visini od 10% od početne procjenjene vrijednosti vozila na žiro račun broj 510-19143-35 kod CKB Filijala Kotor ili žiro račun broj 535-8026-57 kod Prve banke AD Podgorica i dokaz o uplati dostave uz ponudu ili prezentiraju na sjednici za otvaranje ponuda.Neblagovremene, nepotpune i ponude sa ponuđenom cijenom ispod početne cijene iz ovog oglasa kao i ponude u nezapečaćenim kovertama neće se uzeti u razmatranje.

Neuspješnim ponuđačima, uplaćeni depozit će biti vraćen u roku od tri dana.

Kontakt osoba: Kumburović Vladana , tel. 032/371-100

Iv.br.1502/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca D.O.O. „Crnogorski elektrodistributivni sistem“ Podgorica, ul.Ivana Milutinovića br.12, protiv izvršnog dužnika Momira Bulatovića iz Kolašina, Izlasci ( poslednja poznata adresa Rovačko Trebaljevo bb-Kolašin ), radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca D.O.O. „Crnogorski elektrodistributivni sistem“ Podgorica, protiv izvršnog dužnika Momira Bulatovića iz Kolašina, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga za neovlašćeno preuzetu električnu energiju ( potrošački broj: 122439263 ) za period od 02.08.2020.godine do 28.09.2020.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.1502/2021 javni izvršitelj Ivan Sekulić nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku Momiru Bulatoviću - Rješenja o izvršenju Iv.br.1502/2021 od 04.11.2021.godine.

S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik Momir Bulatović, u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

U Bijelom Polju, Javni izvršitelj Dana 30.12.2021.godine Ivan Sekulić

I VM - 3027/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD, PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika FANNY DOO, BUDVA, ul. ROZINO BB , PIB: 02870169 nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik FANNY DOO BUDVA rođen u roku od tri dana od dana objavljivanja ovog pismena u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IVM - 3027/2021 od 29.11.2021. godine i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 30/12/2021 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmetauz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Javni izvršitelj Darko Rajković

MALI OGLASI NEKRETNINE Izdajem jednosoban namješten stan Ulica Moskovska, preko Morače. Podgorica.

TEl. 067 571 907 1

Budva, dana 30/12/2021 godine

RAZNO OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 3 KUĆNI SERVIS Otčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 4

e-mail: oglasno@t-com.me

Dnevni list

“Crnogorski fond zasolidarnu stambenu izgradnju” doo Podgorica, raspisuje

OGLAS za prikupljanje ponuda za poslove vršenja stručnog nadzora nad izgradnjom stambenih objekata na UP 62, UP 63 i UP 64 KO Petrovac Oglas broj 12 /21.

1.Podaci o naručiocu: Crnogorski fond za solidarnu stambenu izgradnju doo Podgorica Adresa: Ul. Svetozara Markovića br. 26, Podgorica Kontakt osobe za tehnička pitanja: Ljiljana Buric i Dragomir Popovic : tel. 020 625 287, E Mail : ljiljana.buric@gmail.com, Za opšte informacije: Ana Mijuskovic 020 625 287 E mail:ana.brnovic@cfssi.me Web stranica: www.cfssi.me 2. Predmet Oglasa: Vršenje stručnog nadzora nad izgradnom stambenih objekata na UP 62, UP 63 i UP 64 ukupne BGP 7.290,78m2 u zahvatu DUP-a Petrovac.

Planirani rok izvodjenja radova je 14 mjeseci.

Nabavka se realizuje kao cjelina: 3.Forma ponude Ponuda mora da sadrži sledeće: -Tačan naziv i adresu ponuđača -Ukupnu cijenu u eurima (sa uračunatim i jasno iskazanim PDV-om) -Način plaćanja -Ovjerena kopija polise osiguranja za nadzor za eventualne štete prouzrokovane poslovima nadzora 4. Uslovi za učešće u postupku oglasa U postupku može da učestvuje samo ponuđač koji: 1)je upisan u registar kod organa nadležnog za registraciju privrednih subjekata; 2) je uredno izvršio sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa u skladu sa zakonom, 3)da račun ponuđača nije u blokadi 4)dokaže da on odnosno njegov zakonski zastupnik nije pravosnažno osuđivan za neko od krivičnih djela organizovanog kriminala sa elementima korupcije, pranja novca i prevare; 5)posjeduje licencu za vršenje poslova stručnog nadzora u skladu sa važećim Zakonom o planiranju i izgradnji objekata („Sl.list Crne Gore“ br.064/17 od 06.10.2017.godine), 6)Listu izvršenih nadzora stambenih ili stambeno poslovnih objekata u poslednje dvije godine odnosno od dana registracije sa bruto građevinskom površinom ne manjom od 3000m2. Dokazivanje se vrši dostavljanjem Ugovora ili potvrde dobijene od naručioca posla.

Svi dokazi moraju biti dostavljeni kao originali ili ovjerene kopije i ne mogu biti stariji od 6 mjeseci od dana objavljivanja Oglasa.

5.Dokazivanje ispunjenosti obaveznih uslova Ispunjenost obaveznih uslova dokazuje se dostavljanjem: 1)dokaza o registraciji kod organa nadležnog za registraciju privrednih subjekata sa podacima o ovlašćenim licima ponuđača; 2)dokaza izdatog od organa nadležnog za poslove poreza da su uredno prijavljene, obračunate i izvršene sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa do 90 dana prije dana javnog otvaranja ponuda, u skladu sa propisima Crne Gore 3)Potvrda Centralne banke da račun nije u blokadi 4)dokaz nadležnog organa izdatog na osnovu kaznene evidencije, koji ne smije biti stariji od šest mjeseci do dana javnog otvarana ponuda; 5)dokaza o posjedovanju važeće dozvole, licence, odobrenja, odnosno drugog akta izdatog od nadležnog organa i to: Ponuđači su dužni da posjeduju licence za: - Vršenje stručnog nadzora nad izgradnjom objekata visokogradnje u dijelu radova gradjevinskih i gradjevinsko zanatskih radova, radova jake struje i radova mašinskih instalacija, uređaja i postrojenja („Sl.list Crne Gore“ br.064/17 od 06.10.2017.godine).

Pored navedenog Ponudjač treba da ( kroz Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i sl) obezbijedi učešće stručnih lica koja posjeduju licence za: -Vršenje sručnog nadzora nad izgradnjom objekata visokogradnje za instalacije hidrotehnike i projekata instalacija, uređaja i postrojenja vodovoda i kanalizacije.

-Vršenje stručog nadzora nad izgradnom objekata visokogradnje za radove iz oblasti saobraćaja i -Vršenje stručnog nadzora nad izgradnjom objekata visokogradnje za radove elektroinstalacija slabe struje.

5)listu sa obavljenim poslovima nadzora nad izgradnjom objekata visokogradnje 6)Kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude Prilikom izbora najpovoljnijeg ponuđača polazići se od kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda (a)Cijena 80.00 bodva (b)Reference 20.00 bodova 7.Pitanja u vezi sa ponudom Ponuđač može, u pisanom obliku, tražiti dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa pripemanjem ponude, najkasnije 2 (dva) dana prije isteka roka za dostavljanje ponuda Bilo koja informacija data jednom od potencijalnih ponuđača, biće dostavljena svima u cilju jednakih uslova i informacija za sve ponuđače. Eventualno kašnjenje u dostavljanju odgovora na pitanja ni u kom slučaju neće uticati na rokove dostavljanja ponuda niti se može navoditi kao opravdani razlog kašnjenja.

8.Dodjeljivanje Ugovora Odluka o dodjeli Ugovora/poništavanju Oglasa biće donijeta u roku od 15 dana od dana otvaranja ponuda.

Naručilac zadržava pravo pozivanja na naknadni razgovor, ukoliko u toku ocjenjivanja ponuda smatra to neophodnim.

Naručilac zadržava pravo da prihvati ili odbije bilo kojuponudu, ili da prekine proces nabavke i odbije sve ponude, u bilo kom trenutku prije dodjele ugovora, bez ikakvih obaveza prema ponuđačima.

9.Rok za dostavljanje ponuda Ponuđači dostavljaju ponude u zapečaćenoj koverti svakog radnog dana do 14.01.2021.godine u 12.00 časova, neposrednom predajom na arhivi Crnogorskog fonda za solidarnu stambenu izgradnju- na adresi Svetozara Markovica 26 Podgorica.

Ponuđač će pripremiti jedan original ponude u zatvorenoj koverti, sa naznakom „ORIGINAL“ brojem Oglasa, imenom i adresom nadučioca, datumom podnošenja ponude i naznakom „NE OTVARAJ PRIJE ZVANIČNE SJEDNICE JAVNOG OTVARANJA PONUDA“.

Original ponude biće otkucan ili napisan neizbrisivim mastilom. Sve stranice ponude moraju biti povezane i jasno označene (npr.Perforirana, potpisana ili na drugi način označena).

Ponude dostavljene poslije navedenog roka, kao i one koje nijesu zatvorene ili su nepotpune neće se razmatrati.

Oglasnu dokumentaciju uz zahtjev i uplatu u iznosu od 150,00 eura na žiro račun broj 510-18496-36 kod Crnogorske komercijalne banke možete preuzeti, u prostorijama naručioca, svakog radnog dana dok teče rok za podnošenje ponuda, u vremenu od 09.00 do 14,00 časova.

10. Javno otvaranje ponuda Javno otvaranje, na koje su pozvani svi zainteresovani ponuđači (odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici) će biti održano dana 14 .01.2021.godine, u 12.30h u prostorijama CFSSI. 11. Dodatne informacije Sa prvorangiranim ponuđačem će biti zaključen Ugovor o vršenju stručnog nadzora nad izgradnjom stambenih objkata.

55

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

56

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

I

II

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

III

IV

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

V

VI

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

VII

VIII

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

IX

X

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XI

XII

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XIII

XIV

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XV

XVI

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XVII

XVIII

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XIX

XX

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XXI

XXII

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XXIII

XXIV

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XXV

XXVI

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XXVII

XXVIII Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XXIX

XXX

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

Marketing

XXXI

XXXII

Marketing

31. decembar 2021, 1. i 2. januar 2022.

31. децембар 2021. | година II | број 96

НОВЕ ГОДИНЕ ДОЛАЗЕ... НОВОГОДИШЊА БАЈКА

НАДА БУКИЛИЋ

ISSN 2704-5226

О

творивши врата купеа, Господин З. је нагло и невољно застао да пропусти даме које су се, шарене као вашарске тезге, љуљушкале уским ходником воза. Увијек му је била смијешна та женска непрактичност – за било коју глупост, чак и за путовање возом – одјенуле би се најљепше што могу, навукле би штикле и узеле своје торбице и шешире... Кад су даме прошле, изашао је из купеа, спустио умрљани, ријетко отварани прозор, и извадио своју табакеру. Запаливши шибицу, погледнуо је за женама које су минуле. Помислио је на своју мајку, њену једноставност и сталожено мирење са животом који ју је запао. Све је код мајке било ненаметљиво и складно, сваки покрет носио је печат њене увјерености да се све што ради – просто тако ради, и ништа је није могло збунити или омести у том увјерењу. Без великих ријечи, једноставна и простодушна, његова мајка је обављала своје задатке истрајно и темељно. Није ту било великих ријечи – она је осјећала да је њен син од ње другачији, да у њему има клица коју није она посијала иако ју је родила, и да нема право мијешати се у то. Предана, поуздана и неупитно усамљена жена, помогла је да оде својим путем. Све је са њом било баш тако једноставно, осим њеног погледа: он није био усклађен ни са њивом, ни са сјенокосом, није имао ни боју неба ни облака и магле, није имао сјај сунца нити оштрину вјетра, није личио на посјечени лист и стадо оваца, у њему није било ни оних дрва која је згурена носила низ брдо. Њен поглед је био мимо свега другога на свијету... Ноћ је већ притисла мјесташце у којем се воз бијаше зауставио. Мала, руинирана станична зграда са сатом на прочељу, ружним попут Киклоповог ока, гледала је у воз и прозор из којег се ширио дим цигарете. Видио је промрзле људе: улазили су у зграду или, сметени и забринути, излазили отуда; било је и оних на клупама, згучених као мачке уз шпорет. Сви су не кријући носили своје бриге и наде, као да их желе продати на пазару. Јер су људи. Та несрећна, трагична и смијешна бића Природе.

У једном трену му се учинило да и Киклоп и сви на перону гледају баш у њега. Преплавила га је нелагодност – лица која се у том малом мјесту сигурно међусобно познају, та тиха снијежна ноћ и бијело дрвеће узрасло изнад крова станице, цакљење слеђене ивице перона, нагомилани снијег на десној страни... дуга композиција воза, локомотива и звиждук жељезничара – све је било занимљивије, драматичније и важније, али су сви гледали у човјека који на прозору вагона, по средини воза, мирно стоји и пуши? Вратио се у купе. Унутра, у топлом, на сједиштима наспрам њега, спавао је загрљени пар. Млада жена у сивкастом капуту прије бијаше преко рамена и косе, све до очију покривена бијелим, вуненин шалом; мушкарац, нешто старији од ње, носио је дуг шињел, налик војничком, и велике, дубоке чизме; на глави, сем косе, није имао ништа дуго, па су му и уши и нос били прилично црвени, а усне и образи блиједи и испијени. Сад, овако уснули, личили су на дјецу коју је пажљива женска рука подједнако умотала топлим шалом – обоје угријани, са врелим, влажним уснама и орошеним челима, мирни и потпуно препуштени том возу, вагону, сапутнику и његовој вољи, држећи се за руке, спавали су као уморни дивови. Прамен свијетле женине косе, падао је преко мушкарчевог лица и његови дубоки удисаји и издисаји, помјерали су га лијево-десно... Њих двоје, спојених сљепоочница, сањали су исти сан. Воз је кренуо. Господин З. је посматрао заљубљене сниваче: танушна ручица коју је држао мушкарац оном својом земљорадничком шаком, уска рамена, скупљена и још више смањена уз гордо попрсје мушкарца, и те њежне трешњице које су зријевале на образима уснуле жене – пробудили су у њему ненадну завист. Не толико због савршенства ситне, танке сељанчице пред њим, не због њених груди које су се благо подигле, попут тек запеченог хљеба, неспремне још да се окусе, невјешете да се саме наметну својим мирисом и мекотом, већ због тајне која је уснулима повезивала чела и слијепе вјере да је само то важно. Окренуо се прозору. Овај није био тако прљав и кроз њега се могло пристојно видјети све поред чега је воз пролазио. Непосредно уз пругу штрчале су тужне и смрзну-

Serhii Trytko / behance.net

ПОНОЋНИ ВОЗ

те голе гране дрвећа; над њима су, јаке и сигурне, са неба висиле стијене. Све је макар пригрнуто снијегом, црним као небо које се иза и изнад стијења скривало. Одједном, уз само стакло прозора, Господин З. угледа лице дјечака и потпуно се запрепасти. Дјечак се прстићима држао за спољашњу страну прозора и знатижељно разгледао унутрашњост вагона, не марећи што га Господина З. види. У тренутку кад су им се срели погледи, дјечак намјерно сасвим приљуби своје лице уз залеђено стакло: очи му зато постадоше свјетлије, образи равни и бијели, а нос и уста спљоштени као код крпене лутке. Мртви изглед страшно уплаши Господина З. Он нагло устаде и завика, а дјетиње лице се одлијепи од прозора, насмијеши, и дјечак скочи устрану, подалеко. Господин З. је био шокиран – напољу је било ледено без сумње, све стазе смрзнуте, сваки нанос снијега виши од дјечака, а одозго само мрачни покров ноћи. И њега да су како избацили ван, био би уплашен, а камоли дијете. Воз успори и учиње полукруг, и Господин З, у удолини лијево, угледа дјечака како трчи по сјајном снијегу. Вичући из све снаге, Господин З. је покушавао да повуче кочницу и заустави воз, али је било залуд; није успијевао ни врата купеа да отво-

ри, а камоли да пробуди уснуле љубавнике. Унезверено је гледао за малишаном који је пртио кроз снијег онако полуго и ситан, премали за хладноћу и мрак, и коначно немаде куд но ухвати ручке, спусти прозор силом до дна, па, не знајући што би друго, Господин З. искочи из воза право у дубоки снијег. Тражио је дјечака, освртао се, трчао на једну, па на другу страну, звао га из све снаге, пео се и спуштао у удолину, ал’ дјечака нигдје није било... Зато је воз већ подалеко замицао, а за њим је летио глас: “Дијетеее, оооо, дијееетеее...” Тумарајући тамо-овамо, Господин З. је коначно у снијегу угледао трагове малих стопала. Похитао је за њима. Трагови су се губили између смрзлих јела негдје узастрану, али он није одустајао. Било му је више него страшно да препусти дијете мраку и зими, па нек кошта колико кошта. Провлачећи се између дрвећа, већ уморан и промрзао, на једној избочини изнад шуме, угледао је весели пламен огња. Стао је у чуду. Крај огња је сједио дјечак, и даље онако голишав, гријао је ручице и пјевао из све снаге. Над његовом главом су поскакивале искрице и летјеле ка небу. Схвативши да га дијете не види, Господин З. се вјешто прикрао, хтијући да га ухвати и спаси. Од-

једном се зачуо глас који се весело обрати дјетету. Дијете се обрадова, поскочи и паде у наручје придошлици. Ова га покри својим вуненим огртачем, спретно га подиже на рамена и чврсто га држећи, весело запјева. Њих двоје, пјевајући и смијући се, наставише уз планину кроз ноћ. Господин З. је помислио да је сишао са ума. Није имао друго објашњење, али ни другог пута до да крене за њима. Уплашен за своју памет, Господин З. је упорно корачао, пратећи трагове и осврћући се око себе. Наједном му се мјесто учиње веома познато: и дебло, сломљено напола и накривљено устрану, и она стаза између низова танких јелица, велики крш уз пут... све то је бар једном у животу видио. Наставио је. Како је на што наилазио, тако му је све бивало познатије. Корачао је сигурно, избјегавајући ониже гране и пазећи да се не оклизне. Дрвеће би му с времена на вријеме пружило понеку грану и помогло. Коначно, излазећи из шуме, на обијељелом пропланку, пред собом угледа усамљену повећу кућу. Испред ње већ бјеху оно двоје. Висока и танка прилика спусти дјечака у снијег. Отворише се врата куће и тамо, на огромно чуђење Господина З., бијаху сви које је некада знао! Сви. Сестре, брат... И сви још мали. Дјечак утрча к њима. А она прилика – позната жена – окрену се ка њему и, дуго га гледајући, једноставно махну руком... Господин З. никако није могао да се призове к себи. Задрхтао је, шаке су му се укочиле, савио је кољена, хтио је да се расплаче, да залелече и падне у снијег... Умјесто тога, болним гласом је пробудио самог себе. Још је био у возу, на топлом, на оном истом сједишту и са истим сапутницима. Расањена и сада упристојена, млада жена му танком ручицом пружи меки колач: - Изволите, господине. Узмите... мора да сте гладни, већ је касно...

- Ма, какав колач – весело додаде њен сапутник, гледајући на сат. – Имам ја ракије, а поноћ је! Нова је година! Срећно да је! Господин З. погледа кроз прозор. Небо се бјеше подигло високо. У тој модрој и свјетлуцавој висини, Мјесец је сијао, велик и поуздан. Гледао је долину којом је пролазио воз. То је тај поглед, помислио је Господин З. Прихватио је боцу: - Срећна Нова и вама! 

2

31. децембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ДИСТОПИЈА, УТОПИЈА ИЛИ … П ерсоналне новогодишње жеље је некако увијек лакше срочити и адресирати него оне друге, оне које бисмо, у најбољим намјерама, упутили великом броју наших пријатеља у неким другим, драгим, пријатељским државама. Оне би, по својој природи, морале да умакну празничној једноставности и некој врсти добровољног поједностављивања, морале би да задрже објективност и непристрасност, а да истовремено не буду сасвим лишене емотивне конотације, јер сваки пут када се у држави и друштву у којима живимо боримо за правичност, не чинимо то равнодушни и не чинимо то без интензивних осјећања. То исто, наравно, важи и када је ријеч о новогодишњим жељама које упућујемо драгим сусједима. Требало би да смо већ научили да прилично унесрећене државице на Балкану, посебно оне које су некад припадале оној коју смо звали Југославијом, дијеле готово идентична искуства и искушења, да се политичке прилике и неприлике из једне од њих најчешће преливају и на све друге... Метафизичари би можда рекли да нам је, сљедствено томе, свима заједно, додијељено да се за боља и здравија друштва и државе морамо борити удруженим снагама. А сви заправо знамо што то значи. Знамо да је то увијек борба за отворена, плурална, грађанска друштва, колико год ове формулације у међувремену заличиле на општа мјеста политичких и социолошких теорија.

споровима (...) Држава има посебан апарат за успостављање и одржавање правног поретка (правосуђе и полицију). Војска је подложна и одговорна цивилној власти (парламенту, влади, предсједнику), а врховни командант и надлежни министар су цивили а не војници“. У прилагођеној дефиницији се, даље, каже да је грађанско, односно цивилизовано друштво супротност

У ПРВИМ ДАНИМА 2022. ГРАЂАНИ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВИЦА КОЈЕ СУ СЕ НЕКАДА ЗАЈЕДНО ЗВАЛЕ ЈУГОСЛАВИЈА НЕЋЕ ПОГРИЈЕШИТИ АКО ЈЕДНИ ДРУГИМА, ОНАКО КАКО ТО ЧИНЕ МЕЂУСОБНО БЛИСКИ, ПОЖЕЛЕ ИЗЛАЗАК ИЗ СВИХ ДИСТОПИЈСКИХ СЦЕНАРИЈА, НЕ СЛУЧАЈНО УЗ РЕЧЕНИЦУ ВИКТОРА ФРАНКЛА КОЈА ГОВОРИ О СМИСЛУ: „СВЕ СЕ ЧОВЈЕКУ МОЖЕ УЗЕТИ, ОСИМ ПОСЉЕДЊЕ ОД ЉУДСКИХ СЛОБОДА – ПРАВА НА ИЗБОР СТАВА У БИЛО КАКВИМ ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА, ПРАВО НА ИЗБОР ВЛАСТИТОГ ПУТА“

војном и ратничком друштву, да је то друштво које претпоставља и тражи мир, као и да сам појам цивилизованости означава и подразумијева толерантно понашање 45secondes.fr

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

У малом упутству Београдске отворене школе, састављеном (вјероватно не случајно) 5. октобра 2011. године, дата је вјероватно и најсажетија и најкориснија дефиниција грађанског друштва. У њој, између осталог, пише да је грађанско друштво - друштво које је настало након што је природно стање превладано успостављањем цивилизованог стања, те је тако по свом појавном облику и својој суштини супротстављено природном стању у којем се односи међу појединцима манифестују као борба у којој се произвољно примјењује сила и у којој влада закон јачег: „Грађанско, цивилно стање не карактерише сила, већ уговор. У њему појединци склапају уговор којим се, поред осталог, одричу примјене силе у могућим

ИГРА ЛИГЊЕ Хванг Дуанг-хјук, 2021.

које, опет, омогућава свима нама да прихватимо једни друге као равноправне и слободне чланове друштвеног поретка. Грађанска друштва о којима пишемо и сањамо, отворена и плурална друштва за која се, како се понекад чини, малаксало боримо одвећ често нам, нажалост, заличе на утопијске пројекције. И одвећ често нам и наше грађанске борбе, политичке, активистичке, културолошке... заличе на узалудне, сизифовске радње у дистопијским лавиринтима, означеним примјесама популизма, ауторитаризма, неријетко и тоталитаризма. У упорној потрази за заједничком тачком ослонца у простору између, нама познатих, верзија утопија и дистопија могли бисмо се, можда, у годинама које су пред нама више и савјесније бавити еманципацијом постојећих културних политика и практичним примјенама онаквих каквим их је својевремено видjела Кејт Неш. Кејт Неш, наиме, културну политику види као предност „нове социологије“ која има циљ да осмисли нов начин живота, искоријени послушност грађана према систему и њихову

ТУ СМО…

НОВА ПОД ПЕТРОЛЕЈКОМ ЗАКЛЕО МИ СЕ ЧО’ЕК НА РИЈЕЧ ДА ЈЕ У ОВОЈ ПРИПОВИЈЕСТИ ИСТИНА, ОД РИЈЕЧИ ДО РИЈЕЧИ

К

ао пионир декламовао сам једном, једну пригодну новогодишњу пјесмицу из читанке, која је имала у том узрасту за циљ да стимулише задовољство што идемо напријед, а Нове године су календарски знак тог напретка. Прве двије строфе никад нијесам заборавио: /Нова година корача,/ већ куца на прозоре наше,/ у хладном зимском дану,/ веселом руком маше./ Она нам жеље буди,/ отвара снове наде,/ пионир шаље јој поздраве,/ из душе срећне младе./ Овој поезији недостаје и мало прозе неопходне да би се стекао прави утисак о суштини пионирске поруке. У овим стиховима ништа није изречено нетачно, ни о децембру, ни о зими, ни о клими, ни о свечарском расположењу, а ни о надању у Нову... Иако ништа боље од наде и жеље за бољим није засад измишљено.

ЦГ, али ни та стерилна скраћеница није наудила називу објекта па је остао у народу као ‚Ан Бакров. Име Бакар, до тада, ни од тада, никад нијесам чуо у Црној Гори а ни другђе, па ми је звучало некако нарочито. ‚Ан је имао још двије карактеристике. У земљи камена направљен је од модерног материјала ‚цигле’ тј. опеке... А допремати тај материјал до тога мјеста и од њега направит угоститељски објекат ‚Ан значило је престиж у доба краљевине. Имао је и плафон да не личи на бечалину, а његов кров је припадао категорији луксуза. Од корнижа до шљемана прекривен је био тиглом коритачом-медитеранком, мимо иједне куће у селу. Изузев школе све су биле под ражаном сламом. У њему су одржавани врло ријетко културни манифести а много чешће политички. На њима су локални активисти, пољопривредно - сточарски тежаци, (на стојећим састанцима, јер није било столица) величали најбољи од свих поредака на свијет, социјализам! И једну једину, најбољу од свих партија у свијет, комунистичку. Клицали су свему у заносу, извикујући пароле... да живи партија, њен вођа и остали народ и народности Црне Горе! И на крају углас, као из главе цијела народа, паролу као заповијест: ,,Смрт фашизму слобода

народу!“ То је била представа. Театар заноса! ‚Ану су нови власници порушили преградне зидове и начињели од њега само једну просторију - салу. Ту смо славили Нову а ја сам декламовао њојзи. Било је још програма с пјесмом и игром кроз наше крајеве с једином музичком пратњом на чешаљ, прекривен целофаном... Какав доживљај? А свечаност само таква. Учитељица је била сценарист и редитељ свега. Сваки ђак је довео бар једног родитеља а школа је имала четири разреда. Кркљанац. Ниђе мјеста.

Ниђе столице... само за учитељицу. Редитељ је редитељ! Сви родитељи доље, прекрштених ногу, расути по поду. Оно мало преосталог простора било је сцена за пионире, без подијума. Једина расвјетна тијела; лампе на газ, петролејке... Какав доживљај! Ма миланска скала! Свака кућа је иначе имала једва по једну газару, а сељаци су их посудили за приредбу. Те ноћи бар половина кућа је остала ћорава... а ја обасјан свјетлима позорнице отварам приредбу. Учитељица приталаушена четничица, а ипак поштовалац постојећег реnypost.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Али нови режим је укинуо пионире као реликт претходног поретка, па и њихову пјесмицу, иако је пионир универзални назив за све почетнике на свијету. То новогодишње очекивање и надање у боље, не може се измјестити ни на једно друго мјесто нити уз други датум и празник. Још те наде и снове, без обзира на наиву, нико није успио другачије да осмисли. Једино онда није било Ђеда Мраза јер су комунисти све што је с брадом обријали и изопштили из поретка. Међутим, овај вјесник нове године Ђ. Мраз, напредова’ је неслућено ове године. Управо неђе у својој нордијској постојбини, слика се ка педер, с обавезним љубљењем у рилице. Срећа је што још увијек ђеци даје поклоне сприједа. То је Европа сад и то је за подржат! Новогодишња свечаност на којој сам декламова Новој години, (о којој почех па мало одлутах), била је за ђаке и родитеље организована у једном старом црногорском (Х)’ану, поред главног пута. Стајао уз парапет цесте. Дијелила их је само кунета. Социјалистички поредак је ‚Ан одузео неком имућном власнику и национализовао га под називом Дом Социјалистичког Савеза Радног Народа Црне Горе. Перверзиран у народно добро, претворен у неку врсту дома културе. Наслов је замарао па је скраћен у Дом ССРН

Нова празнична реклама приказује геј Ђед Мраза како се љуби

3

31. децембар 2021.

ЗАПИС ИЗ ИЋИНДИЈЕ

жима, изабрала је мене, из мале али угледне четничке породице, да започнем свечаност декламацијом о Новој години. Аплауз је на мене био кратак и уздржан (како је и очекивати с обзиром из које сам куће), али је био громогласан на пјесму и игру на чешаљ. Устали су сви на ту тачку па онда поново подвили ноге и ćели. Пјесмица за Нову, као режимски превазиђена, давно потиснута из читанки као што су и мене потиснули уздржаним аплаузом. Али учитељица ме форсирала! Наложила ми је на крају, да изађем још једном пред петролејке и викнем колико ме грло носи, оно обавезно: ,,Смрт фашизму, слобода народу!“ И викнуо сам... а они опет уздржани, иако су поновили за мном исту паролу, морали су! Учитељица ће неколико деценија касније пијенути као одана антифашисткиња, а мени, њеном ученику, није преостало ништа друго осим да слиједим своју учитељицу живота. Касније ћу генерацијама препознавати како се потомци, оних уздржаних, пресвлаче у оно што су мислили да сам ја. Па зато кад више нема оне пригодне новогодишње пјесмице, свима желим у Новој... Смрт фашизму... да се не лажемо!

P.S. Пошто су лажа и паралажа од државе плаћена занимања... а кад већ имамо толико експерата за све, дајте нам што више Нових година, да се што чешће надамо у Боље Ćутра. Дајте нам и министра за Нове године који ће нас о државном трошку залагивати да ,,Европу сад“ доди одма’ након Нове. М.Р.Ш. 

ЖАР НОВИХ ГОДИНА ПРИВАТНА АРХИВА

искљученост из друштвеног преображаја конвертује у подстицање „културног сензибилитета“ у политици: „Када је политика утемељена на култури, она се може схватити и као пружање отпора моћи ради промјене постојеће друштвене праксе, будући да се подразумијева преиспитивање устаљених облика живота. Значај те нове ‚културне парадигме’ је и у томе (...) што знању приписује моћ у преображају пасивног односа појединаца према друштвеним праксама, стимулишући у процесу образовања одговорност и према себи, и према другима, изграђивањем слободних и аутономних личности“. Заробљени и заустављени трауматичним прошлостима, дистопијским садашњостима и неизвјесним сутрашњицама, у прве дане 2022. можда бисмо безбједније и лакше могли крочити уз класике и њихове сентенце: „Који за један дио грађана раде а други занемарују, стварају највећу опасност у држави: побуну и неслогу“, или „Једнака права морају имати међу собом они који су грађани у истој држави“ (Марко Тулије Цицерон); или, „Земља се ослобађа љубављу, а велика постаје дјелима“ (Јохан Волфганг фон Гете). У првим данима 2022. грађани балканских државица које су се некада заједно звале Југославија неће погријешити ако једни другима, онако како то чине међусобно блиски, пожеле излазак из свих дистопијских сценарија, не случајно уз реченицу Виктора Франкла која говори о смислу: „Све се човјеку може узети, осим посљедње од људских слобода – права на избор става у било каквим датим околностима, право на избор властитог пута“. И најзад, грађанкама и грађанима Црне Горе пожељећемо да у години која је пред нама, мимо свих утопијских прича и изван сваког дистопијског контекста, остваре своје право на грађанску, секуларну и достојанствену државу. Као неотуђиво право на избор властитог пута. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

П

ишем као и обично, у ићиндију. Ово значи: у сумрак, али и у невакат. Обичавао је говорити мој прадјед Лука, с очима боје модре галице, и црвеним, као кукурузна свила финим брцима. Сјећам га се као кроз меку лећу: висок, али већ малко погрбљен, металном справицом набија духан у лулу, па је потом пали. Стао би у врата дома, скоро да их је испуњао својом висином, или сједао на топли и већ добрано излизани кућни праг. Жмиркао би пут запада, а сунце у боји жара његова лулаша тонуло би за горама Језера. Сјене крошњи моћних кошћела падале би на терасу, наднесену над волтима. Ријеч ићиндија звучи талијански и сличи ријечи incindere, упалити, тињати. Нашла сам је и код Андрића, а његови је интерпрети тумаче и као турцизам истога значења: сутон, сумрак. Прадједовска је кућа била од клесанога камена, на једну воду, ако знате што то значи, с кровом који је био грађен од сјевера према југу, и шкурама и вратима од пуног дрвета, што су се затварале на засун. О, како се добро сјећам високих скала којима си морао проћи да се попнеш до порте, узимале су ми моју дјетињу душу како бјеху високе, тешке. Кад зажмириш, могао си видјети мрежасту окућницу, као на зрнатој и увећаној фотографији. Лукин син, први породични мигрант с југа на сјевер, замршено би, себи у браду као да моли бројанице или истиха проклиње земљу с које је отишао говорио: У ићиндију, у ићиндију, с нагласком на задњему и, дајући тако знак тајне одласку и повратку, сикћући у лулу коју би држао као топлу птицу у лијевој руци... Свјетло те крепусколарности једино је истинско насљеђе надалеко чувеног имања Луке Илијиног, које је прошло илијадски, у породичним еповима који се раствараху и састављаху у баладичним луковима сваког десетљећа. Ја себи прискрбих оно свјетло што га за међудница украх у врло раном, предписменом дјетињству: дан и сада за мене почиње иза ђурђевданских распона и завршава око двоструких слава, у сриједи јесени. Слиједи ићиндија од једног до другог Бадњака и Божића, од једне до друге године нове. Предвечер, на рубовима ораница сељаци пале грање. Мирис таквог дима један ми је од најдражих. Ни дим ми не смета, напротив: Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија, казивали су моји преци. Сада на ову фразу што сам је давно чула гледам с неком сјетом средње доби. Значи ли то да уз сваку ватру, симбол топлине и љубави, иде и њена мистификација, окађивање, нејасноћа, задимљеност перспективе гледања?

ЛУТАЊА Кад бисмо долазили кући, или боље речено, лутали љети од једне до друге камене куће, од нововарошке до сеоске, или се стрмоглавим цестама спуштали к мору, гдје је мала вила од тесанога камена лебдјела у брду над морем, ишли бисмо наизглед ис-

СВЕТОСТ ЖУТОГА Лидија Вукчевић

тим путовима, у стварности и у духу. Но, сватко од нас путника имао је своје, другачије путовање, своје друкчије стазе повратка. На сеоскоме путу, који је још и данас за мене у неком смислу пут свих путева, морало би се с цетињске џаде сићи с пруге, како тамо зову аутобус, и корачати још добрих четврт сата до очева села. Тај пут дуго није био асфалтиран. Омеђен је сухомеђама и дивљим шипковима који у јулијске жеге цвату. Ја сам најволија ићи тим путем сама, у онај час кад дан тоне у своју љубичасту вечер. Познавала сам сваки дјелић тог пута, сваки камен обликован у скулптуру, сваку смокву или орах, сваку брањевину, свако имање чије је. Пријешла сам тај пут до џаде много пута и у вар од дневи, у средишту дана, кад би понестало цукра или газа, како тамо зову петролеј. Једне сам давне зиме дошла ноћним аутобусом. Сјећам се да је био Бадњак и да ми је стрина изнимно понудила кастрадине, због дужине пута и напора путовања. У то вријеме, времена су била некако старозавјетна: за славу би се жртвовало јагње, посвуда су корачали пророци, Абрамови синови, сваки други се звао Симон или Томаш, једноставно обучени пастири с изрезбареним штапом или фрулом враћали би стада која би предводио неуспоредиви виторог са звоном које се натјецало с оним црквеним за вечерњу... Асонанце тих звона, лаких и некако пламено бакрених у свом колориту тонова, чујем и сада кад зажмирим. Скадарско језеро одбија и враћа њихове одјеке, скупљајући их у свом беспрегледном зрцалу воде, као у некој калаисаној и трептавој тепсији. У сутонску је вечер моја баба, враћајући се са стадом оваца, родила једног од мојих стричева, чинећи то једноставно и без патоса, као кад се овца јагњи. Тиха жена знала је више о чуду живота него што то ја знам. Како се опстаје, како и у сиромаштву бивствује, како сабире мудрост, како стјече људскост. Како чува душевност. Била је, за разлику од многих Јужњакиња, од мало приче. Ја јој у томе прилично наликујем. Сјећам се, напунила би ноздрве духаном из бурмутице и проматрала сутонски призор наслоњена на довратак куће или сједећи на њеном високом прагу, као да и

У ГОДИНИ КОЈА НАСТУПА, 2022. МНОГИ ЋЕ ВИДЈЕТИ ПРИЛИКУ ЗА ОБЉЕТНИЦЕ. БИТ ЋЕ 30 ГОДИНА ДА ЈЕ ЗАПОЧЕО РАТ У МОЈОЈ ХРВАТСКОЈ ДОМАЈИ. МОЈ РОДНИ И ЊЕН ГЛАВНИ ГРАД ВЕЋ ЈЕ ЗАСУТ ЕУФОРИЈОМ АДВЕНТА. УЗ ГАЛОПИРАЈУЋУ ПАНДЕМИЈУ ТЕШКО ДА СЕ МОЖЕ СЛАВИТИ; НО ЖИВОТ СЕ СЛАВИ УСПРКОС ЗАБРАНАМА И ОГРАНИЧЕЊИМА сама тоне у оно неизрециво сунце што пада за горама. Чинила је то с миром човјека који је искусио много, патио трајно, и који је спознао све оно што му је у дугу сазнања. Не сјећам се да се та моја баба икад смијала, икад заплакала. Она је најстарија од свећеница из мога памћења, и можда најмудрија. О, како је она знала отрести сувишно с наслага дана, као кад човјек са жеравице цигаре отреса пепео. На крају оваквог дана, на пространој тераси која гледа у зеленило окућнице, палим фини женски цигарилос. Одбијам димове и мислим се: Што је ту ватра и жар, а што дим, дим само? Присјећам се и првих прослава Нових година у основној школи. Пошли бисмо сви у мјесно кино. У тој великој дворани дијелили су се поклони омладини. Сватко би од костимираног Дједа Мраза добио мрежасту врећу из које су вириле јаффа наранче, чоколада, наполитанке и они дражесни новогодишњи бомбони умотани у сјајни папир. Било је то драгоцјено вријеме. Родитељи би се обукли свечано, мајка је увијек имала мајсторски кројену хаљину од ламеа, а отац ново одијело. Одлазили би с колегама на дочек Нове године у хотел ,,Лавица“ и враћали се пред зору, супијани. Завидјели смо им на плесу и пјесми.

ПРИЛИКЕ У години која наступа, 2022. многи ће видјети прилику за обљетнице. Бит ће 30 година да је започео рат у мојој хрватској домаји. Мој родни и њен главни град већ је засут еуфоријом Адвента. Уз галопирајућу пандемију тешко да се може славити; но живот се слави успркос забранама и ограничењима. Свуда бубре његови феномени: наде у боље сутра, вјера да ће се распустити лоше владе, уфање у побједу знаности. Зази-

вају се свеци небеским ватрометом у тисуће облика и боја. Ритуално славим оба Божића, западни и источни. Премда се у свакој домовини, и оној сјеверној и овој јужној, осјећам помало као странкиња. При сваком украшавању новогодишњег бора, слутим драгоцјену језу која ми се пење кичменим ступом. Подсјећа ме на истински ново које сам први пута осјетила у новоме стану родитеља, уз нову 1963. Фине танке куглице и шиљци висе на јелки. Мајка је испекла патку, и недјељу дана касније, свињски бут. Сходно увјерењу да птица одбацује ножицама старо вријеме, а свиња рилом пробија ново. Нова година је дочекивана с усхићењима и благостањем које је осигуравао социјализам. Кад дође други Божић, доћи ће њихови јужни пријатељи, настањени у Загребу. Пуштат ће севдалинке с грамофона и запјевати Веселицу. Откад је неславно завршио југославенски земаљски рај и претворио се у збиљски кал, мало чиме се могу фрапирати. Спознајом зреле доби усхићена сам над једноставним истинама. Срећом да постојим и мислим, да волим и да сам вољена, ја од сваког дана стварам чаролију бивања. Не допуштам да ме политичари и политика обмањују новим лажима у новим годинама: та то су старе мантре љепорјечења којима су моји јужњаци нешто склонији него моји сјеверњаци. Глазура, цаклина ријечи прелијевају се преко њихових шећерлема и метафора. Истинска је само пракса коју проводе. Дјело што неизвршено остаје у магли, у диму тињања, у ићиндију, тоне с неизвршеним сновима. Зато, будимо нови и у старом руху, не импресионирајмо се бројевима и калкулацијама. Снивајмо отворених очију, опрезни и мудри, спремни не за нове заблуде, него само за нова искуства, нова искушења. 

4 ЕДИН СМАИЛОВИЋ

31. децембар 2021.

ГОДИНЕ ПРЕД НАМА: ОРБАНИЗАЦИЈА

С

ЕВРОПА, УЗ ИЗУЗЕТАК ЊЕМАЧКЕ И МАЊИХ ДРЖАВА ОКО ЊЕ, УБРЗАНО ТОНЕ ЈОШ ОД КРИЗЕ 2009. ГОДИНЕ. ЕКОНОМСКА КРИЗА, КАО И НИКАДА ДО КРАЈА СПРОВЕДЕНЕ РЕФОРМЕ, ДОВЕЛЕ СУ ДО ТОГА ДА ДЕСНЕ ПОПУЛИСТИЧКЕ СТРАНКЕ ПОСТАНУ ДИО ВЛАСТИ У МНОГИМ ДРЖАВАМА. АЛИ ОНО ШТО ЈЕ МНОГО ОПАСНИЈЕ ЈЕ ТО ШТО ОВЕ ПОЛИТИЧКЕ СТРУКТУРЕ СВЕ ВИШЕ ИМАЈУ МОЋ И У САМОМ БРИСЕЛУ само су параван за неуке и средство манипулације широким народним масама. Да би радикална десница тријумфовала прво морате имати непријатеља. Ако га немате, морате га измислити, јер без непријатеља то нема никакву сврху. Згодног непријатеља брзо се и лако пронашло. Муслимани су проблем, одзвања данас. Ево, увидио је то и премијер Мађарске Орбан. Да бисмо прозрели о чему се ради, треба мало, али само мало претражити по биографији Виктора Орбана. Каријеру је почео као присталице либералне демократије, Европске уније и НАТО пакта. Поставља се логично питање, шта се то у међувремену десило? Да се разумијемо, ја не мислим да је Орбан фашист, исламофоб или расист. Не, не, у питању је нешто пуно опасније од тога. Орбан је изузетно способан политичар. Неко ко зна како се влада. И уз то, неко коме ништа није свето у циљу опстанка на власти. Европа, уз изузетак Њемачке и мањих држава око ње, убрзано тоне још од кризе 2009. године. Економска криза, као и никада до краја спроведене реформе, довеле су до тога да десне популистичке странке постану дио власти у многим државама. Али оно што је много опасније је то што ове политичке структуре све више имају моћ и у самом Бриселу. И ту долазимо до кључног питања, по мени: што нам се и зашто ово дешава? Бојим се да је одговор да неолибералном капитализму више не

треба оваква Европа. Сувише је у њој разних права: политичких, социјалних, културних, сексуалних. Препрека је то данас за један стабилан и одржив политички и економски систем. Јасно је да се то никако не може спровести преко ноћи јер у добром дијелу Европе живи већ трећа генерација оних који су навикли да се одређена права подразумијевају. Е ту на сцену ступа непријатељ. Док спроводите такву ужасну пауперизацију већине становништва и док му суспендујете права, морате имати неког непријатеља да се управо тај свијет бави њиме, док реализујете властите интересе. Нажалост, муслимани у Европи су погодни да постану тај непријатељ. Тачније, не можете наћи бољег и лакшег непријатеља. За судбину муслимана у Европи нико није заинтересован. Било да су у питању аутохтони муслимани Европе, било да су у питању ми-

гранти и њихови потомци. Исламски свијет и њихове лидере ови муслимани не занимају. Као прво, имају својих проблема, а као друго, управо су муслимани Европе ти који у њихове земље доносе ,,ретроградне“ идеје о политичким правима, равноправности жена и слично. Такође, муслимани у Европи немају никакву организовану политичку снагу и углавном индивидуално покушавају ријешити властите проблеме и потребе. Ту долазимо до Балкана. Најбољи примјер онога како би требала изгледати Европа будућности је Вучићева Србија. Изражена исламофобија, мржња према политичким противницима и прекарни и јефтини радници. Из Вијетнама или Србије сасвим свеједно. Овдје се, на Балкану, пелцер исламофобије, давно примио. Само је мало замрзнут под притиском са стране. Не треба сумњати у њеdw.com

вијет је несумњиво лијепо мјесто. Још љепше је било док се није појавило створење које само себе препотентно назва човјек. У почетку то и не бјеше лоше. Али, онда долази до изражаја човјекова права природа у којој он покушава да потчини биљке и животиње. Али, незајажљив какав јесте, човјеку је и то мало, па онда покушава да подјарми и чланове своје врсте. Како тада, тако и данас. Прије пар дана, премијер Мађарске Виктор Орбан рекао је да ће бити изазов интегрисати државу са два милиона муслимана у Европску унију. Фашизам, расизам, рећи ће већина. А ја ћу рећи: неолиберални капитализам прије свега овога. Да бисмо разумјели оно што нам се тренутно дешава, морамо сагледати мало ширу слику и вратити се у прошлост. Пад Берлинског зида 1989. године је била добра вијест, али, нажалост, често се деси у историји да се резултати побједе с протоком времена пониште. Обичан човјек је ово доживио као тријумф слободе. Власници крупног капитала су ово доживјели као прилику која се пружа једном у сто година. Јефтина цијена рада у земљама Трећег свијета је стварала профит. То је значило да се унутар Европе може чувати мир високим платама и социјалним давањима. Али, похлепа човјекова је незајажљива. Увијек се тражило више, па је на ред нормално дошла и Европа. Увоз јефтине радне снаге, реално смањење надница и социјалних давања, посебно у овој деценији довело је до јачања радикалне деснице. Али, оно што морамо знати, није политика господар крупног капитала него обратно. Историја нас учи да је у Њемачкој нацизам добио шансу тек када је крупни капитал почео гледати у њима начин за рјешење проблема. Политика и крупни капитал су везани пупчаном врпцом. Привилегије, привилегије и привилегије. Све остало, идеологије, религије, нације, државе, партије,

гово одлеђавање када дође погодан тренутак. Али, на Балкану се, за разлику од Европе, нема шта уништити. Политичка, социјална и друга права су овдје већ одавно мисаона именица. Зато и ову Орбанову изјаву о босанским муслиманима, по мом мишљењу, треба више гледати кроз призму борбе за превласт унутар Европске уније. За очекивати је, нажалост, да ће радикална десница јачати. Граница је пређена недавно када је један од кандидата за предсједника Француске током кампање изјавио да треба законом забранити да се дјетету рођеном у Француској да име Мухамед. Наравно, никоме није пало на памет да га искључи из кампање или кривично гони. Не сумњам да је овај кандидат идеалан за многе политичаре и у Црној Гори, али и шире. Али овај пут, ми ћемо бити далека маргина преко које ће се преламати сукоб унутар владајуће политичке класе у самој Европи. За сада, либералне снаге стоје веома лоше. Нажалост, враћају нам се занимљива и ,,историјска времена“. Само глуп човјек пред оваквим аргументима може нешто лијепо очекивати. А до тада, по свој прилици и на Балкану, али и добром дијелу Европске уније биће само урбано. Пардон, само ,,Орбано“. И оно ће, бојим се, обиљежити годину пред нама! Срећна Нова! Да се не лажемо, среће ће нам највише и требати!!! 

МАКИЈАВЕЛИ И ТАБЛЕТЕ ПРОТИВ НЕОДГОВОРНОСТИ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

А

ко још издалека препознамо зло које се развија (што умије мудар човјек), оно се може брзо излијечити. Но, ако га нијесмо препознали па дозволили да узме таквог маха да га већ свако може препознати, лијека више нема, каже Николо Макијавели. Баш ми није потпуно јасан овај цитат. Можда и због тога што је овај Макијавели, ,,тежак“ некако... а, и ово са препознавањем и лијечењем?! Ево, један пријатељ ми рече да је Макијавели НАШ!? Чапром (кожом) то осјећа, тако рече. ,,Скупштина Црне Горе није уврстила у дневни ред Предлог закона о забрани фашистичких, неофашистичких и војних националистичких организација и употребе њихових симбола. За је гласало 29 посланика, 19 је било против, а 14 уздржаних.“ Небитно ко је предложио, резултат гласања је баш... препознатљиво – непрепознатљив. Због чега би трошили вријеме на неочетнике, неофашисте, фашисте, клерофашисте… разне организације и (тамо њима) њихове симболе. Нека слободно оргијају!

МОГЛО ЈЕ И ГОРЕ?

РУШЕЊЕ ОКОШТАЛОГ СТАРОГ СИСТЕМА ЗАПРАВО ЈЕ ,,УНАПРЕЂИВАЊЕ“ СВИХ БОЉКИ ИСТОГ, УЗ ДОДАТНЕ ТЕШКЕ ,,БОНУСЕ“. СПИСАК БИ БИО ПРЕВЕЛИК. ТЕШКО СЕ ИЗЛАЗИ ИЗ МИТОВА И ПОЛИТИЧКИХ ЗАБЛУДА. КРИЗА ЕКОНОМИЈЕ (ВЛАСТИ) ОБИЧНО СА СОБОМ ДОНОСИ И ПОПЛАВУ ПОПУЛИЗМА И… ЛИЦИТИРАЊЕ ДЈЕЧИЈИМ ДОДАЦИМА, МИНИМАЛНИМ ЛИЧНИМ ПРИМАЊИМА, НАДОКНАДАМА ЗА МАЈКЕ, ПЕНЗИЈАМА… У Нову годину улазимо без овог тривијалног, анахроног, беспотребног и, надасве, да не кажем каквог закона. Природно и нормално, таквих ствари код нас нема??? То је прошлост! Ако је и неко нешто препознао, у тешкој је заблуди, није мудар, а можда му се и причинило. Ко је ту што дозволио, лијечио, узео маха… ђе ћемо сад око тога??? Тежак Макијавели, па све да је наш, а није (вратити се на уводни цитат). Освежило да не може боље! Баук деведесетих, још један круг Ако не савладаш елементарне лекције из историје, ,,треснут“ ће те заостало градиво у лице (главу) жестоко. ,,Понављача“ имамо и

превише, што је – добитна карта за улазак у (не дај Боже) хаос, разур нормалног, од којег су у овој години, која је на издисају, ,,остали само дугмићи“ - реплика из култног филма ,,Маратонци трче почасни круг“. За неког ова реплика може имати утјешни карактер ако се дода наставак: ,,Алˈ га је оправио свака част!“ Рушење окошталог старог система заправо је ,,унапређивање“ свих бољки истог, уз додатне тешке ,,бонусе“. Списак би био превелик. Тешко се излази из митова и политичких заблуда. Криза економије (власти) обично са собом доноси и поплаву популизма и… Лицитирање дјечијим додаци-

ма, минималним личним примањима, надокнадама за мајке, пензијама… Имам оćећај као да гледам… лицитирање неког… Можда, живимо у… Могло је и горе!? Рече један од високих спољних званичника. Можда егзодус Црногораца из сопствене државе? Или можда расписивање новог референдума? Свођење Црногораца на Абориџине (част Абориџинима), као туристичку атракцију!? Година која ће ускоро бити иза нас била је ,,плодотворна“ у смислу разарања црногорског друштва и државе. У наредној би требало још појачати, по висини и дубини настојања: зависност кроз пропаст

економије, потрагу за већ познатим ,,тутором“, радити на јачању инфериорне свијести, наставити са застојем у преговорима о чланству у Европску унију, порадити јаче и одлучније на изласку Црне Горе из НАТО алијансе… Умало заборавих, коначно потписати чувени темељни уговор са Црквом Србије. Направити паркинг зону од Цетиња… Има тога још. Само да не запне у грлу!!! Прочитах неђе како су грађани Мартиника послали писмо Ђеду Мразу. Траже таблете против неодговорности, новац да се опреме болнице, плате заостали рачуни, испуне срца добрим намјерама… Једино ми се није свиђела (од свих жеља), таблета против неодговорности - код нас би било мноооого ,,предозираних“. Парафразираћу Лесинга – можда заиста људима треба рећи оно што морају (желе) чути, а истину препуштити боговима. 

5

31. децембар 2021.

ЗАКУЛИСНЕ ИГРЕ

Д

а је господин Здравко Кривокапић лично способан човјек за посао који тренутно обнаша у Црној Гори, нема ни најмање сумње. Успио је, и ако није ријеч о можда претешком задатку, да се за релативно кратко вријеме тако темељно унереди у све службе безбједности наше мале државе да је прави подвиг открити појединца или огранак неке од безбједносних организација највишег ранга, који још мисли да му је заштита Црне Горе дужност и задатак, тим прије што добар дио њихових руководилаца и заповједника не дијеле слично мишљење. Посебно се тешко, чак ђавоље тешко снаћи у томе која од иностраних служби, односно држава, прави кадровску политику црногорских институција безбједности, ко именује челнике, а ко остали кадровски башибозлук.

ПУСТА ЗЕМЉА КАД СЕ, КАКО НАВОДИ НАШ ЛИСТ - СРИЈЕДА 22. ДЕЦЕМБРА ТЕКУЋЕ ГОДИНЕ, КОНАЧНО СРЕДЕ ПОДАЦИ У ВЕЗИ СА ДОГАЂАЈИМА НА ЦЕТИЊУ ОД 4. И 5. СЕПТЕМБРА, МОЖДА ЋЕ СЕ КОНАЧНО САЗНАТИ ДА ЛИ, ПОД ВЛАШЋУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОВЕ ВЛАДЕ ГОСПОДИНА ЗДРАВКА КРИВОКАПИЋА, ПОСТОЈИ И ЈЕДНА ФОРМАЛНО ЦРНОГОРСКА БЕЗБЈЕДНОСНА СЛУЖБА, ЊЕН ОГРАНАК ИЛИ ОДЈЕЉЕЊЕ, КОЈЕ НИЈЕ ЗАВАЗДА ПРЕДАТО У РУКЕ ДРУГИХ, У НАЈМАЊУ РУКУ, ПРЕМА ЦРНОЈ ГОРИ НЕДОБРОНАМЈЕРНИХ ДРЖАВА?

СТЕВО ВАСИЉВИЋ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Коначно и дефинитивно: што смо друго могли очекивати од господина Кривокапића, особе која је, по сопственом признању и чињењу, поносно себе прононсирала као несумњивог повјереника Српске православне цркве, чија је окупаторско силеџијска улога у Црној Гори и врапцима позната? Та црква нема намјеру да ни у ком случају призна постојање државе Црне Горе, чијом владом Кривокапић предсједава, чак ни толико колико господин Кривокапић упорно и досљедно избјегава да, било као придјев црногорски или именицу Црногорац, изусти у својим бројним говорима. Власт је или прецизније све полуге одлучивања под Кривокапићевом егидом у Црној Гори, дефинитивно прешла на националносрпски терен, захваљујући прво Кривокапићевој јасној намјери, затим бројним домаћим и иностраним помагачима, а највише захваљујући најновијој скупштинској већини,

Спровођење патријарха Порфирија и непосредно устоличенога митрополита СПЦ Јоаникија у хеликоптер Цетиње, 5. септембар 2021.

у којој не само у просрпском, односно проруском Демократском фронту, него и гомили других странака из најновије изборне већине, рачунајући и такозване Демократе, предоминира готово болесна

и искључива љубав за Србе и Србију. Сићушна љевица, оличена у миникоалицији УРА тек је, али за баш неуке, доказ да парламентаризам у Црној Гори још није дефинитивно умро.

Вратимо се накратко догађајима у и око Цетињског манастира 4. и 5. септембра ове године. Нема те црногорске безбједносне службе, почев од АНБ до министарства унутрашњих послова или

полицијског вођства, да је и једног тренутка у та два дана могла контролисати ко, како и колико, под чијим заповједништвом и под чијим заставама, борави у манастиру гомила неидентификованих бареча, за коју је једино сигурно да је спремна да Црној Гори ради о глави. Умјесто одговарајућих институција безбједносног система, ситуацијом су барјачили разноразне тобоже политичке сподобе, типа Андрије Мандића и Милана Кнежевића, унапријед обавијештени и повјерљиво укључени, да не кажемо чврсто везани за своје централе. Покушаји министра Секуловића и директора полиције Брђанина да читаву ствар око устоличења још једног Јоаникија, али не и Липовца, одложе због енормно високог ризика од крвопролића, пропада, из простог разлога што операцијом и тако и тако не управља Црна Гора, већ Београд који добро зна да Кривокапић не смије друкчије него да као ђачић слуша. Све се одједном разјашњава: Кривокапић неуставно руководи, уз помоћ раније припремљених вјерних и изван Црне Горе од раније ангажованих и инструираних кадрова, смјењује и министра Секуловића и директора полиције, па се, да се све не би објелоданило, уједа за језик. Слиједи огавни и вишедневни покушај власти да окриви недужне грађане Цетиња и дијела Црне Горе за свој злочин претјераног и ничим изазваног насиља. Уз помоћ оне смијешне антиснајпер поњаве, хеликоптера и друге нарогушене армаде, устоличење је завршено, прије би се рекло поразом власти, а видљивом побједом израњаваног народа. Послије свега, особама које још држе до Црне Горе и њеног достојанства, на жалост претешко пада дефинитивно сазнање да се под овом влашћу у Црној Гори баш ни у чему не питамо са својом државом. 

У ЗЕМЉИ ЧУДА

С

рећна Нова 2202. Подигнути бројеви у Улцињу, који најављују Нову. Минимални лични доходак ће да буде 2000 еура, а потрошачка корпа 200. Апостола неће бити 12, сваки апостол ће да има по 12 мањих апостола, а на тајној вечери сваки од апостола имаће по три савјетодавца. Већ сам се забројала као Улцињани, јер апостола је, ако добро рачунам, 11. Већ извјесно вријеме. Можда смо зато требали да имамо резервни број министара, ако један изда. Ако се појави Јуда. Једног у резерви, можда

НОВА СТВАРНОСТ

и дигиталног, да попуни број. А бројеви су неважни, и преминулих и заражених, важно је да су вјерујући. Сваки вјерујући ће да вјерује толико, да помјера планине, па ће Црна Гора да постане плодна равница и уштедићемо новац за обурдавање Маузолеја са Ловћена, јер неће бити Ловћена. Одавно нема ни ковида, овај резервни дигитални министар или министарка издаваће пропуснице невјерницима, или скептицима, овима који се са маскама ИВАНА БОЖОВИЋ

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

крећу по вјерујућим аутобусима, још увијек по планинској Црној Гори. Гдје су обиљежени они са маскама као они који не дишу. Диши, жено! Највише волим када ми неко викне – жено! Под маском не препознају моје доприносе и дарове који су ми од Бога дати. Јер Бог је свемоћан. Само наш, ови други су зли. У 2022, није ни чудо да смо се забројали, јер чини ми се да смо у средњем вијеку, може ли бити 12. вијек? Не може јер тада не би летјели хеликоптерима до манастира, јер Леонардо да Винчи касније је нацртао летјелицу. Али Леонардо је сигурно украо нацрт од неког православца – Византијца, јер нас су сви други поткрадали. Али пошто сам жена која не дише, и жена трипут вакцинисана, и она која носи и ковид потврду, пристајем на неправду... и сво моје промишљање је сулудо. Јер ако хоћу слободно да дишем, без маске, маска ме нервира... могу у цркву. И шта ће ми било шта друго. И 12 апостола и дигитални министар и бројеви. Не могу да будем ни на кокаину јер ће се сви нарко босови похапсити и зато ми се привиђа оно чега нема. Јер све је добро, у мојој малој Црној Гори, и добро ће се добрим вратити. А ако

треба да сачекамо до поменуте 2022, нека. Посматраћу - и водићу се оним, стрпљен спашен. Јер све што нам се збива је коначна сагласнот са умовима и Срба и Црногораца из Црне Горе, буди стрпљив и не чини ништа, тако стрпљив мало припљуни, мало се заброј, на основу забројавања мало обећај и чекај. Јер, све ће да буде добро - наше је царство небеско, а усљед бројева на попису којим сви пријете, и ми се приближавамо том небеском, јер више нас је, сваким даном. Не због фотеља и због распореда по дубини, то је већ 3Д пројекција, дубински распоред по државним управама, јер ја признајем да ништа не разумијем. Све историјске процесе, све ратове, све болести, све доприносе медицине, све стране језике, употребу универзалног писма, сву науку, јер ово што се збива на нивоу је узето - дато. А то је Стари завјет, Нови је увео неки мултикултурализам. Али ја га не тумачим добро, а и овако у све књиге вјерујем, онолико колико мени пријају. Збуњена сам, превише читам, имам вишак мисли, скепсу да не помињем, мислила сам да знам шта не знам. А у 2022. одлучила сам да знам све, јер они богом постављани или изаслани-

ци његови - апостоли, све знају. Ја треба само да слиједим и вјерујем. Срећна вам Нова 2022, а одох да запалим свијећу, за све мртве људе, и мртве мисли, и мртво промишљање, и скоро па умрлу државу - на данашњи дан је католички и протестански Бадњи дан, а они су грешка и тјерају ме да мислим – ђе ћу са свијећом. Нема горе и доље. Опет сам нестрпљива... сачекаћу, јер календар су само бројеви, отићи ћу за двије недјеље међу моје, без маске, видјеће ко сам и сви ће баш као и ја повјеровати да знам шта чиним. И да вјерујем... и у европска прикључења, и да нови нијесу корумпирани, и да је одлично да нико не разумије ћирилицу са стране, јер не треба нико да нас разумије, ко није као ми... и да су апостоли експерти, и да је све како падне... јер „не брините се дакле за сјутра“. Јер сјутра није нови дан, већ је „сваком дану доста зла свога“. Прва реченица је из филма, изговорила је жена... и послушаћу еванђелисту - нећу се бринути. Има ко ради и брине се умјесто мене. А ја вјерујем - Срећна вам Нова година браћо и сестре. Јер се тако каже. Није важно која - 2022 или 2202, код нас је све слично. И тако треба да буде. 

6

31. децембар 2021.

СТРАДАЊА И ХЕРОЈСКЕ ЕПОПЕЈЕ ОД КРАЈА 1918. И ПОЧЕТКА 1919.

ГОЛГОТА ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА У

очи Нове 1919. године самосвјесни и еманципаторски Црногорци, противници окупације и насилне анексије Црне Горе, извршене од стране Србије и њених трупа, припремали су и организовали народни устанак ЗА ПРАВО, ЧАСТ И СЛОБОДУ ЦРНЕ ГОРЕ, који ће бити подигнут на православни Бадњи дан и Божић 6. и 7. јануара 1919. године. О томе, између осталог, децидирано свједочи и текст министра црногорске владе у егзилу др Пера Ђ. Шоћа, који 6. фебруара 1919. године публикује „Глас Црногорца“, службени орган Краљевине Црне Горе, Неји код Париза, бр. 64, под насловом „Политика према Црној Гори“, у коме се, између осталог, каже: „...Србија пак тражи проширење својих граница и иде за тим да просто, једноставно апсорбира све југословенске земље. Она хоће Црну Гору, земљу која је била слободна и независна за шест вјекова, да сматра као један округ србијански. Влада Црне Горе је 1916, а затим у два пута 1917, јула и августа, предлагала Србији да се споразумију, сложе и да нађу заједничку основу у политици народног уједињења. Србија није никад одговорила. Зашто? Зато што није хтјела уједињење на основу равноправности, него присаједињење Црне Горе. Ми смо обратили пажњу великих сила на то што чини службена Србија. Ми смо одавно знали да она припрема чете које ће оружане упасти у Црну Гору, завести терор и присилити народ да се покори Србији. Милиони су уложени у ту мрежу, пропаганду која је припремила терен. Чим су србијанске трупе ушле у земљу, почео се извршавати тај план. Земља је војнички окупирана. Србијанске власти су око цијеле земље повукле „санитарни“ кордон. Земља је потпуно блокирана. И друге покрајине у бившој Аустрији налазе се у истој ситуацији. Југословени су данас отцијепљени од осталог свијета. Југославија је данас острво једне династије. Томе се нијесмо изненадили. Али Црногорци су одговорили устанком. Србијанска команда отворила је топовску паљбу и потукла на стотине Црногораца у њиховим рођеним домовима. Шест чланова из једне једине породице погубљени су у исти мах, зато што не хтједоше узети оружје противу своје браће. На приговоре наших непријатеља имамо да одговоримо то, да је Црна Гора издана. Службена Србија је себи преузела да изигра обећање којим Савезници гарантоваше рестаурацију; она хоће да спријечи да наша земља буде успостављена онако исто као Србија и Белгија. Међутим, Краљ Црне Горе пружа нам риједак примјер: он понавља своје пређашње изјаве да је вољан повиновати се вољи свога народа, слободно и поштено израженој. Док се Краљ Црне Горе ставља на расположење свом народу, принц-регент Србије иде за тим да се наметне истом народу.

ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

„...СРБИЈАНСКЕ СУ ТРУПЕ ПУСТИЛЕ ИЗ ТАМНИЦА НАЈВЕЋЕ ЗЛИКОВЦЕ И ОД ЊИХ СУ СТВОРИЛИ ЧИТАВЕ НАОРУЖАНЕ БАНДЕ С НАРЕЂЕЊЕМ ДА ИДУ ОД СЕЛА ДО СЕЛА И ОД МЈЕСТА ДО МЈЕСТА У ЦИЉУ ЗЛОСТАВЉАЊА И ПЉАЧКАЊА ЧАК И СВИЈУ ОНИХ ЉУДИ И ФАМИЛИЈА КОЈИ СУ И НАЈМАЊУ ДУХОВНУ СИМПАТИЈУ ПОКАЗИВАЛИ РАДИ ВАСПОСТАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ“, ПИШЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, МИЛУТИН М. ВУЧИНИЋ 11. ФЕБРУАРА 1919. ГОДИНЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ САД ДР ВУДРОУ ВИЛСОНУ

Генерал, министар, предсједник владе Црне Горе Милутин М. Вучинић

Службена Србија, тако исто, хоће да се наметне на осам милиона Југословена бивше Аустроугарске. Сјетимо се да, по Вилсоновим идејама, народи треба да располажу својом судбином и да владари имају бити служитељи народу, а не господари. Земље припадају народима, не крунама. Према томе, како може династија Србије ићи за тим да се наметне и оним Југословенима, који не само што се нијесу изјаснили за њу, него који нијесу још никад имали прилику слободно изразити своју вољу о облику нове државе, о републици или о монархији! Велика већина препушта ту дужност Конституанти која се има сазвати по закључењу мира. Како династија Србије може захтијевати од великих сила да буде постављена над цијелом Југославијом? По мом мишљењу, поступак службене Србије спријечио је представницима Нар. Вијећа у Загребу приступ Конференцији мира. Србија је представнике Вијећа примила у своју Владу, и на тај начин је Народно Вијеће у Загребу, индиректно стављено у одвисност влади Србије. Интриге те владе, као и њени злогласни

поступци у запосједнутој Црној Гори, спријечили су, тако исто, и Црну Гору да данас није заступљена у Конференцији. Србијански политичари заиста могу се поносити успјехом својих подвига; у Црној Гори братоубилачки рат! Братска Црна Гора, савезник од првог часа, која је жртвовала све што је имала, још није могла подићи свој глас у Конференцији, док се данас у њој чује глас и оних који нијесу ни учествовали у рату!...“

АПЕЛ САВЕЗНИЦИМА Што се тада збивало са Црном Гором и Црногорцима, те како је према њима поступано, увјерљиво свједочи и писмо генерала (бригадира, дивизијара) Милутина М. Вучинића из Пипера, једног од главних организатора Божићног устанка у Подгорици и околини и министра војног у црногорској влади у егзилу (1919-1921) и предсједника црногорске владе у емиграцији (1921-1922), упућеног из Рима 11. фебруара 1919. године, предсједнику САД др Вудроу Вилсону, током засиједања

Париске (Версајске) мировне конференције. То Вучиничево писмо америчком предсједнику гласи: „Његовој Екселенцији В. Вилсону Предсједнику Сједињених Држава Господине Предсједниче, У вези са петицијом од 20. јан. 1919. коју је имао част предати вођа Црногорских усташа госп. Министар Јован С. Пламенац, Његовој Екселенцији Амбасадору Сјеверо-Американских Сједињених Држава, а како сам прије неки дан стигао из крајева моје несрећне отаџбине, то ми је особита част у допуну поменуте петиције нашега вође истакнути: да се терор и нечувена насиља и даље врше над заробљеним Црногорским народом од стране србијанских трупа и њених плаћеника у пркос и најелементарнијих осјећаја морала и принципа слободе личне и друштвене: Србијанске су трупе пустиле из тамница највеће зликовце и од њих су створили читаве наоружане банде с наређењем, да иду од села до села и од мјеста до мјеста у циљу злостављања и пљачкања чак и свију оних људи и фамилија, који су и најмању духовну симпатију показивали ради васпоставе Црне Горе и њеног државног суверенитета. Не бивају у овим случајевима поштеђене ни жене ни ђеца, него их свукују и носе им све хаљинско што нађу на њих; узимају им сву исхрану из кућа, стоку и све друго што нађу, а злостављања, безчашћења и затвор то је обична ствар. Таквим зликовцима се говори од стране терористичких власти, да се од никаквих окрутности и својих злочиначких поступака не плаше, јер ако се Црна Гора васпостави, да ће они добити другу отаџбину-СРБИЈУ-ђе ће бити за та своја злочиначка дјела обилато награђени службама и другим. Тај бијес нарочитим се циљем провађа како би се народ заплашио и увјерио да нема ни од куда никакве друге наде, па према томе, да се приклони крвавом режиму окупације Црне Горе од стране Србије. Свештеници се апсе и узимају на одговорност ако не би у црквама при Божјој летургији спомињали име Краља Петра Карађорђевића, а има случајева ђе је свештеницима наређивато од стране Србијан. терористичких власти и пријетило им се да не смију указати потоњу пошту-извршити мртвачко опијело-мрцу који је показивао симпатије према својој отаџбини; а да није устанак спријечио, била је донесена одлука од стране србијанског терористичког одбора, да се мошти свију светитеља у границама црногорским униште. Вријеђају се све светиње, јавне и приватне, које је народ својом историјом створио. Србијанске власти у Црној Гори спремају сада кријући али хитно отпор, да даду свакоме ономе, који

би покушао васпоставу Црне Горе па ма то било и против самих Великих Сила, а све тобож као да то народ сам спонтано чини, т.ј. да ни сами Црногорци не желе имати своју отаџбину, како би обманули страни политички свијет. У том циљу не само да имају послужити чете, којима они дају разна имена, час код народа називају их Шумадинским трупама а пред страним свијетом Југословенским и Црногорским, него и убацују разне организоване јединице из негдашњег Новопазарског Санџака, да се нађу тун као мјештани сјеверне Црне Горе. Убацују преко Пећи и негдашњег Новопазарског Санџака силно оружје ради спремања поменутог отпора. У тамницама без саслушања леже први људи земље, који су и моралне и духовне вође нашега народа. Али баш су у тамницама ради тога да не би могли њихову ријеч чути културни народи. Па налазим, Господине Предсједниче, да морални интереси правде захтијевају, да се њихова ријеч као политичких вођа нашега народа, има чути, а то би могло бити једино кад би се они могли пустити на слободу и кад би могли добити право да прођу кроз политичку блокаду и да дођу у иностранство, гдје би могли слободно, независно и без опасности по живот истину говорити и заступати праведну ствар своје земље. Ако није могуће из чељусти звијерова да се пусте све невине жртве, то интереси хуманости, и правдољубља захтијевају да се пусти из затвора господин Војвода Божо Петровић, који ужива опште симпатије нашега народа, а повјерење и његова објективност позната је и иностранству. Моје су ријечи, Господине Предсједниче, недовољне а да би могле и у блиједој боји представити кобно стање праћено најгорим вандализмом, који се је зацарио у мојој отаџбини, од кад су, од никога неопуномоћене, ушле у истој Србијанске трупе, да изврше грабеж моје херојске земље. Моји сународници са сузним очима погледивају на Вашу узвишену особу, као на неумитног праведног судију, који ће злочинце маћи са напаћених груди Црногорског Народа. Сав народ жели васпоставу Црне Горе и одржање њеног државног суверенитета, а при томе част ми је напоменути, господине Предсједниче, да наш Устав почива на најдемократскијој основи изборној, јер он не препознаје никакав изборни цензус. Сваки пунољетни грађанин црногорски, без обзира на његову имовину, има право гласа, међутим Србијански Устав условљава за право гласа извјесну имовинску базу. Па народ, сјећајући се своје негдашње слободе, није чудо што је пролио прије кратког времена своју драгоцјену крв у борби против Србијанских трупа. У највећој понизности Рим, 11. феб. 1919. Генерал Милутин Вучинић“. (Библиотека Историјског института Црне Горе - П одгорица, Одабрани документи Јована С. Пламенца - кутија без сигнатуре. Документа изабрао и у посебној кутији сабрао Јагош Јовановић). 

(НЕ)ИСПУЊЕНЕ ЖЕЉЕ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Д

олазак празника и новог љета наново побуђује жеље и мисли ка помирењу, изглађивању спорова, престанку сукоба и сл. Такође, доноси нам прилику да подвучемо црту, макар за минулу годину, како би сагледали све оно што смо урадили, направили, започели или нијесмо ни стигли да учинимо. А ове 2021. године штошта је било да се уради, а богоми и онога што је остало за наредну годину. Мада су се, љета Господњег 2021, многи надали да ће доћи до промјена, да ће се потписати темељни уговор са СПЦ, да ћемо већ од наредне 2022. славити Св. Саву као државни празник, уз још пар локалних ликова, типа Св. Петра Цетињског, некако се ствар измигољила. Као што рече неко од уважених посланика, очекивали смо „правду“, али изгледа није нам се дало. Умјесто тога добили смо обећање за нови буџет и повећање плата, што никако није задовољило аспирације свих оних који су се надали предњенаведеном. Ипак, да не би све остало без резултата и чекало нека боља времена или другу владу, баш пред сам крај године добили смо приједлог за испуњење једне давнашње жеље. Наиме, у скупштинску процедуру је ушла и успјешно прошла иницијатива да се дан рођења Владике Рада прогласи Даном културе. Након покушаја прошлих влада и власти да се овако нешто успостави, треба ли рећи безуспјешних, ето баш ове године погодила нас је „срећа“ да испунимо и тај циљ. Машала и треба. Коначно смо се сви сложили око нечега, уз неколико уздржаних, онако једнодушно изгласали овај при-

МИРИС ОТРОВНИХ ЦВЈЕТОВА

montenegro.travel

7

31. децембар 2021.

ЉЕТО 2021. НИЈЕ ИСПУНИЛО СВАЧИЈА И СВАКАКВА ОЧЕКИВАЊА. КО ЈЕ ЗА ТО КРИВАЦ, ПИТАЈТЕ ДЕДА МРАЗА. УТЈЕШНУ НАГРАДУ ПРОГУТАЛИ СУ СВИ. ЗАТО ИДЕ НОВО ЉЕТО, АСПИРАЦИЈЕ СЕ ПОНОВО ПОДИЖУ И ОЧЕКИВАЊА РАСТУ. А ЧИЈЕ ЋЕ СЕ ЖЕЉЕ ИСПУНИТИ, ПОКАЗАЋЕ ВРИЈЕМЕ. ЈЕР ВРИЈЕМЕ ЈЕ МАЈСТОРСКО РЕШЕТО, ШТО БИ РЕКАО ВЛАДИКА РАДЕ ТОМОВ

једлог. Заправо, кад се погледа мало боље, видљиво је да је све то само привид. У суштини, сви су гласали за своју верзију Његоша. Јер, наравно, свако има свог владику Рада или перцепцију о њему. Слично као што у „Америчким боговима“ постоји много варијанти Исуса, мексички, грчки, амерички, дански, који је комплементаран баш са оним што тај народ очекује и жели да види од Салватор Mундиае. А и нама је блаженопочивши Ристо Његоша прогласио свецем, мада је одавно био божанство наших национализама, како и гласи наслов једне дивне студије Бобана Батрићевића. Елем, тако се погодило у нашој Скупштини, да свако гласа за своју варијанту Петра II Петровића. И ето измирења. Сваки тор из свог хајтара и ради своје хасне, потпуно увјерен да је баш његова перцепција Његоша она права, уредно је дигао руку за изгласавање приједлога. Рекло би

се, сви задовољни. Деда Мраз одрадио свој посао. Но, не лези враже. Као у Пушкиновој „Златној рибици“, жеље и аспирације су испале превелике, чак и за Деда Мраза. Достина су одмах похитали да траже још, јер им је било мало остварење само једне жеље. Штавише, овај Дан културе, након свих обећања и надања, испадао је више као утјешна награда. У ову 2021. ушли су са искричавом жељом да ће рушити Маузолеј на Ловћену, што им је и било обећано, кроз различите кампање, уз још понешто. Због тога, жеље морају да се преносе у наредну годину. Умјесто да затворимо круг, само продужавамо нит. Прошлогодишња свјежина подигла је главе многих „цвјетова“. Надали су се да ће коначно довршити свој давнашњи наум, затирања свега црногорског. Има ли бољег симбола коначног подјармљивања Црне Горе и њене дефинитивне привезаности за „српски

СИМБОЛ ЦРНЕ ГОРЕ

Маузолеј на Ловћену

свет“ од враћања окупаторске капеле Карађорђевића? Што је почео један Александар, да заврши овај други. Потпуно је небитно у свему томе што би се у том „богоугодном“ процесу срушио један од најзначајнијих споменика културе ове земље. То је ионако за неку будућу земљу. Што је Маузолеј, велики рад великог Мештровића, био и остао симбол Црне Горе, напредне, развијене, самосвјесне, испуњене, окренуте прогресу. У ствари, зато га и треба срушити. Не уклапа се никако у све оно што су нам замислили различити идеолози будућих „светова“. Ни Маузолеј, ни таква Црна Гора. А док је њега тамо, на Ловћену, Његош не може бити само њихов. Јер и владика и његово дјело требају бити лишени

своје универзалности, ширине, дубоке умности и генијалности и бити сведени на памфлет за оправдање геноцида. Највећи заступник и утемељивач аутокефалне Црногорске православне цркве треба бити спуштен и претворен у букача и разгласника светосавља, за којега је једва икад и чуо. Но, жеље су биле велике, а свак има право да се нада. Ипак, љето 2021. није испунило свачија и свакаква очекивања. Ко је за то кривац, питајте Деда Мраза. Утјешну награду прогутали су сви. Зато иде ново љето, аспирације се поново подижу и очекивања расту. А чије ће се жеље испунити показаће вријеме. Јер вријеме је мајсторско решето, што би рекао владика Раде Томов. 

јентир одређених збивања). Оно што без сумње јесте бизарно је што нећемо сазнати како је било на Хисарлику, нити у Кенији, гдје је сниман поменути Mischief (1986), а још мање о продукцији Паскалијевог острва (‘88) на Родосу. Зато ће позамашан дио иначе невелике Фишове аутобиографије заузети љупки описи његове 17-годишње каријере у РТЦГ гдје је, као сценограф, ,,имао част да ради на свим новогодишњим програмима које је ово ТВ-здање произвело“, закључно са 2012. Немогуће је, стога, не извести закључак да је господину Фишу посао у националном јавном сервису – ,,константно на ивици нерава“ – био навелико дражи од рада на англофонским филмовима.

јећим буџетом успијевао да одради свој задатак, понекад се осјећајући и ,,попут Прометеја који оживљава глиненог човјека“. А каткада би уредништву предлагао и наративе. У ствари, његова снага је лежала у осмишљавању мизансцена са оно мало новца који је јавни сервис наводно имао на располагању, тако да су приче буквално проистицале из човјекових занатлијских моћи. Помиње се и сценарио – заправо ,,импровизација на једној страници“ – за извјесни новогодишњи програм са играним сегментима гдје ,,наше горе лист“, славни глумац Мима Караџић, јури за овцом по укотвљеном броду. Фиш је мишљења да је то један од врхунаца црногорског ТВ-а. Нијесам сигуран да би се многи сагласили, али кад би мало промислили, схватили би да је, одиста, најбоља шквадра црногорских филмаџија – такорећи, мајке и очеви данашње изванредне црногорске седме умјетности – стасавала управо на јавном сервису, с тим што су на својим захтјевним пројектима увијек имали и једног аса у рукаву: мештра Бојана Фиша.

НОВЕ ГОДИНЕ СА РТЦГ РАТКО РАДУНОВИЋ

Н

НАЂА ХАРОВИЋ

ајраније сјећање га веже за шетњу с оцем центром Београда и упознавање са госпођом за коју, много касније, сазнаје да је била Исидора Секулић. Секулићева, први женски академик у Србији, преводила је са девет језика. Током живота, Фиш је научио да се споразумијева на четири, а да пише на три. Отац Раденко је поријеклом био из угледне војвођанске трговачке породице, иначе пријатељ и Милутина Миланковића који га помиње у књизи сјећања. Бојана је добио у 58. години живота са другом супругом. Раденко је имао и сестру Ларису; она се врло млада удала за енглеског војводу од Ејвондејла. На молбу Британског империјалног музе-

ја, Бојанова тетка је у позним годинама снимила и траку о свом бурном животу. Једно од сјећања Бојана Фиша (1952-2017) је да на очевој полици стоји аутографисано прво издање књиге Сомерсета Мома из 1930, Cakes and Ale, поклон његове тетке. Био је то омиљени Раденков писац на коме је сâм Фиш, као основац, почео да учи енглески језик. Но, импресивнија ствар тек слиједи: увид да је главни протагониста, Алрој Кир, генерално препознат ,,као слика и прилика аутора Хјуа Волпола, кога је та помисао у толикој мјери узнемирила да се дословно разболио“. Ова постхумно објављена и безмало бизарна мјешавина дигресивне мемоаристике, амаркордизма и ,,алографије“ (писање о другима) у издању опскурног колашинског издавача, даће нам барем дјелимичан одговор на то питање, али и не због чега се сличне публикације, као уосталом и њихови ствараоци, напросто крију од јавности у земљи гдје је наизглед била каква премиса о иоле занимљивој култури науштрб политике очито одавно стављена у запећак. Са само завршеном средњом школом, господин Фиш је, с младалачком жељом да постане археолог и вјештином да релативно брзо овлада грађевинским и сродним занатлијским пословима, већим

ЗАШТО ЈА? – МЕМОАР О ТУРБУЛЕНТНОМ ЖИВОТУ ЈЕДНОГ СЦЕНОГРАФА РТЦГ, БОЈАН ФИШ; СПОМЕН ДОМ, КОЛАШИН, 2018; 157 СТР. (БРОШИРАНО) дијелом 1980-их и током првог дијела 90-их волонтерски диринчио на ископинама по Грчкој и Турској. Временом је стекао познанства која су га одвела до титуле помоћника сценографа на филмовима од којих су најпознатији White Mischief и Pascali’s Island. На извјесној америчкој реклами сниманој у Пиреју чак је диринчио за Артура Макса! Оженивши се, затим, Црногорком, Фиш је такорећи зацементирао своју будућност: из Троје се директно преселио у Црну Гору, одакле, иронично или не, више никада није изишао. Мемоари Зашто ја? Бојана Фиша, премда нипошто безличном, немогуће је ухватити суштину, а камоли га свести и на двоструко више новинског простора (примјера ради, види се да није било уредника који би наводио аутора о чему да детаљише, а шта да занемари, да га нука да, у најмању руку, на одређене ствари ставља датуме, како би, за разлику од географије, читалац имао колико-толико употребљив темпорални ори-

Оскари су имали Бруса Виленча, а РТЦГ несвакидашње талентованог господина Фиша. Читајући, дакле, о ономе што му је највише значило, но без анимозитета или спомињања имена, сазнаћемо да је заправо на папиру превише новца одвајано из годишњег буџета јавног сервиса за продукцију новогодишњег програма, да би напосљетку исход на ТВ-у изгледао као да је поткријепљен осјетно мањим средствима. Овакав безмало штури увод у други дио мемоара –,,Године у РТЦГ -у“ – лишен било какве злонамјерности, послужио је аутору да нам појасни како је с безмало непосто-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

На крају сазнајемо и да је Фиш, чим је своју незанемарљиву библиотеку преселио у Црну Гору, уједно и престао да чита стране књиге, сем у преводу. Посљедње што је забиљежио да је прочитао био је Папин носорог Лоренса Норфока. 

8

31. децембар 2021.

ПРАЗНИЧНИ ДАНИ

СТРАХОТНА ЉЕПОТА НЕДОВРШЕНОГ СВИЈЕТА У

ово доба које је Бреговић звао „доба отказаних летова“, а ми га можемо назвати и добом страха или добом претеривања, јер као да је само вишак свега постао довољан, човек никада није био несрећнији... „Минут уживања нигде није скупљи него на Балкану“, тврди једна моја пријатељица. И то је истина. Најстресније доба постало је доба празника. И празници су постали позив на нагомилавање. За једну Нову годину, дечака мојих пријатеља обасули су силним поклонима, све оне прустовске беле тетке, ујне, суседи, рођаци. Питали су га шта му се највише допада. Тужно је одговорио: ,,Не знам. Има толико тога“. А Бог је у детаљима. Уживање је ту негде свуда око нас, са својим тајним правилима, једноставним и тако лековитим и драгоценим. Наравно да је новац неопходан. Али, наравно да најбоље ствари јесу, тако често, бесплатне. У Америци су ме питали - како је то живети у делу света који је често на насловним страницама баш због кризе... Искрено сам одговорила да друштво може бити у кризи, али да појединац и не мора. Питали су ме како нам изгледају летовања. Мени једноставно, одговорила сам. На пустим плажама читам старе књиге међу старим пријатељима, пијем увече локална вина и једем по полупразним тавернама увек осветљеним само малим свећама, где су столови изнети на песак плажа... Пуштам мору да ми преплави мисли, снове, комплетну поетичку меморију. Шум ветра у густом аромату медитеранског биља, довољан је разлог да осетим прилив среће. Стижу нам празници, ти ретки моменти када се може предахнути. „Живот је гозба, или пиј или иди“, писао је Еразмо Ротердамски. Да-

ЈЕДНОСТАВНОСТ Песници сваки долазак Нове године славе у стиховима. „Нова година, радуј се - живећеш изнова“, стихови су које памтим из ране младости. Ово су моменти за вежбање једноставности. Једна флота пахуља, ведрих, крупних као пчеле, мирис једноставног колача који се пече, дубок дах ветра у грању влажном, црном и окићеном невидљивом Божијом руком - ситним бисерјем капи воде, поводи су да осетите да је у ваш живот хрупио Бог који нас гледа из детињих очију, одазива нам се из глатких, млечних тела љубавника, станује у нашој жудњи. Ако желите да заувек будете срећни, разболите се од неке страсти. Она ће бити храна за саму суштину вашег бића. Најлепше су о једноставности певали стари јапански песници, указујући нам да је први снег пао тек да би погнуо лишће зеленкаде или да флоте пахуљица што покривају земљу, позивају да их гледамо све док не посрнемо. У доба празника, има оних скривених минута

ЧИТАВА ЕВРОПА У ДОБА ПРАЗНИКА БИВА РАСКОШНО ОСВИЈЕТЉЕНА. ТАЈ СПОЉАШЊИ ПЛАМЕН ЈЕ СКРИВЕНИ И НЕУСПЈЕЛИ ПОКУШАЈ ДА СЕ ИЗАЗОВЕ РАЗГОРИЈЕВАЊЕ ОНОГ УНУТАРЊЕГ, КОЈИ ДОГОРИЈЕВА. ИПАК, НИКАКВЕ ИЛУМИНАЦИЈЕ НА СВИЈЕТУ, МА КАКО РАСКОШНЕ И МАШТОВИТЕ БИЛЕ, НИКАДА НИЈЕСУ ИМАЛЕ У СЕБИ НИ ТРАЧАК УНУТАРЊЕГ ЧУДА, КОЈЕ СЕ У НАМА ДОСАЂУЈЕ. ЧУДА ВОЛЕ СКРИВЕНЕ КУТКЕ, ТАМУ И ТИШИНУ

када се још можемо надати оном тврдоглавом надом, „јер једино она зна да чека“. Тихо одржавање пламена наде у нама лековито је. „Јер кад нада умре, почиње клетва“, писао је у дневницима Леонардо да Винчи. Свакидашњица је најчешће неподношљива јер је у њу натрпано толико тога и празници су зато прилика да заронимо до дна у суштину егзистенције – да обновимо музикални дијалог са оним крилатим и рањивим и још живим у нама – душом. Човек мора наћи места за моменте поезије чула, када поново можемо да видимо музику и чујемо пределе, као и да допустимо срцу да опет буде она ватра у нама коју нико нема способност да утрне. Доба је нове револуције – одустанка од зависности од нагомилавања, време је да у свему великом видите мало, драгоцено, сићушно, драгуљ... Лепота је једноставна, свеприсутна и има је толико да се не може потрошити, писао је једном Милорад Павић. Још једно божанско биће у мом животу. Сећање на њега и наше заједничко дружење, овај дан чини посебним празником. Јер руски песници знали су истину: ,,У сваком дану запретен је празник“. И генијално је у једноставном.

ПЧЕЛАР Једну од најлепших празничних визија о Богу човечанство дугује Бели Хамвашу. „Сањао сам: Рано јутро. Нашао сам се у затвореном простору, и знам да је пчелињак, али и радионица. Управо свиће и један човек ради нешто уз сто поред прозора. Стоји окренут профилом, лице му не видим јасно. Али како се креће, гледа, подиже руку, venturebeat.com

САЊА ДОМАЗЕТ

кле, у доба празника, учланите се у најлепшу партију на свету, партију хедониста. Оснивач хедонизма, Епикур, једном је написао писмо: „Пријатељу мој, дођи ми у посету, тако се дуго нисмо видели. И понеси једно парче сира, да се науживамо.“ Дакле, оне препуне трпезе само су изазов за очи. Душа негде у нама ћути. Празна. Празници су прилика да у нама буду срећни и дете и дух и душа и срце. То су ретки, драгоцени, украдени гутљаји времена, које још увек, упркос свему и свима, ваља да припада само нама. Шта год да нам је током године походило живот, колико год да нас је сустизао, престизао и побеђивао живот, доба празника је доба када, напокон, имамо времена и предаха, време када нам се на мала врата опет враћају љубав, вера и нада, нада да је немогуће могуће, да је пред нама други, лепши, бољи, пунији живот.

нарочито како држи главу, а поготово што је ту, непосредно знам да је пчелар. Он. Пружа руку и отвара прозор. Испред окна су се окупила безбојна, нежна, стакласта, али бескрајно мека, осетљива специфицна летећа бића, начињена од пихтијасте материје. Величине погачице, имају по два крила, полулептири, полуптице, бешумно улећу у собу. Знам да су то душе. Новоприспеле душе улазе у кошнице. Видљиво је колико су уморне… А Он их посматра с оном неописивом и бескрајном стрпљивошћу и добротом, што управо јесте Он... Пчелар узима у руку душу извађену из кошнице. Јадница, дахце обезнањена, прилично је каљава, изгледа да је душа из модерног доба. Пчелар дуго гледа, врти главом, на крају каже: ,,Јаднице, ускоро треба да се вратиш, јер ће стићи време, а још увек си тако збуњена? Када ћеш се коначно очистити?“ Потом пажљиво враћа душу у кошницу и затвара је. Тренутак је да пустимо прошлости да буде прошлост и да почнемо да љубимо са слутњом у души, слутњом да нам следује нови свет, живот који ћемо сами стварати и исписивати као роман барокно богат догађајима, живот у коме је први закон света апокалипса лепоте једноставности у сваком виду и облику. Свако људско биће мучи исто оно што је мучило и Борхеса: јесмо ли ми само слова у божијој књизи или речи које он изговара? Или оно о чему он жели да ћути? Сваки наш покрет и свака наша мисао сачињава или не сачињава праву празничну молитву, „ту просфору умешану од суза и срца“. „Најважнијом храном човековом сматрам молитву“, каже Владета Јеротић. Светоотачко предање о томе каже: „Истински плод наше душе није смишљена реч, нити беседа коју смо брижљиво припремили и дотерали. Наш плод је она реч која излети, коју неконтролисано изговарамо – она која извире из сувишка срца.“ Ова се мисао касније поново објављивала у филозофији на други начин, као идеја „вечитог враћања истог“. Света Тереза тврдила је да види како душе веју као снег, пропадајући у пакао. И време празника управо је време када људи излазе из своје уобичајене улоге и постају – друго. Нечија тамна кошуља, бачена преко крила ноћи по којој се пене облаци, постаје једро којим ће можда допловити нова нада, укуси пољубаца постају укуси снега, чеснице, негашеног креча и неугасиве жеди. Небо постаје огромно писмо по коме слова-облаци преносе поруке. Јер патња као да испуњава све. Празнички мир можемо пронаћи само ако побегнемо у себе…

МАТЕРИЈА Вече је празнично, молско и трошно, лишено симфонијске гирланде лишћа и цветова. Мислим на Маљевича: бели зидови

у тамном троуглу пазушја ноћи. Град дрхти одевен у мало сна, мало срме и мало сјаја. У четири изјутра излазим на улице. Зора има дубоко, тамно грло. У њему сија Вега, музикална звезда. На трговима, у потпуном, хипнотичком сну, град тоне у оно што је Хамваш звао празнична „анатомија заноса“. Минули век био је век у коме су ствари почеле да поседују људе. Материја је победила и почела свој сив, снажан и суморан поход. Не на наше животе, они никада и нису били наши, већ на нешто много дубље – на смисао. Живот посвећен материји и материјалном јесте живот окренут против егзистенције као такве, зато што је то живот лишен тајног и тајне, основне супстанције која нас држи у коегзистенцији са метафизичким. Ипак, постоје благи дани наде, вере и тихе, биљурне лепоте – празнични дани. И човек затворен у логору, и онај иза решетака, и онај у двору, и онај у блудној кући, сви имају нешто истоветно, истокрвно у своме срцу – наду. Та нада траг је свевидећег, и свечулног у нама. Јер, свеједно је испод које смо куполе крштавани. Сви се ми рађамо са живом душом у грудима. То је она устрепталост и океан усхићења који видимо у очима деце. Касније, људи се разликују само по једноме – јесу ли Бога у себи убили или су му поклонили, поштедели живот. А њега може убити само наша рука – својим делима. У дане празника цела се планета претвара у нежну, благу и заљуљану молитвену симфонију. Пахуље сачињене од најфинијег сребра и водене светлости нади су у част. Дрвеће које обноћ, током читавог децембра, говори псалме - детету у човеку је окренуто. Небеса што пред зору скидају свих својих девет велова и бескрајно повредива лежу на реку, све то чине рођењу новог времена за љубав. У Грчкој сам. У црквама лица златно лелујају и сијају као иконе, а свеће сузе страсно, меко и врело. (Пламен се клања ка истоку, тамо где се назире чежње лик). Ако бочно испружимо и равно подигнемо руке, наша тела формирају крст. Читава Европа у доба празника бива раскошно осветљена. Тај спољашњи пламен је скривени и неуспели покушај да се изазове разгоревање оног унутарњег, који догорева. Ипак, никакве илуминације на свету, ма како раскошне и маштовите биле, никада нису имале у себи ни трачак унутарњег чуда, које се у нама досађује. Чуда воле скривене кутке, таму и тишину. Страхотна лепота света је и у томе што он никада није довршен (о томе је писао и Сергеј Булгаков). У античкој Грчкој било је мудраца који су тврдили да време иде уназад и да се ми на Земљу однекуд враћамо. Питам се из чијег наручја долазимо. 