Краљевачки
ДНЕВИНК
Зашто ДневИНк? Откад знам за себе, рекао је давно главни јунак романа Моме Димића „Живео живот Тола Манојловић“, болеле су ме уши, обадве. Можда су биле и очи, не сећам се више јер је било толико давно, некако у време кад сам првих студентских дана почео да откривам једну нову књижевност, мало различиту од оне коју смо обрађивали у краљевачкој гимназији. Тола Манојловић, Улога моје породице у светској револуцији, Лудости по Еразму Ротердамском ... Те године сам први пут чуо за Амерић, Сопот и околину, и како је Светозар Манојловић Толе из села Неменикућа лечио своју болест. Први пут сам видео и многе друге ствари од којих ми је најупечатљивији кашаљ Миливоја Живановића у Јегору Буличову. Мене, хвала Богу, никада нису болеле ни очи ни уши. Додуше, неколико година ми је зујало једно после детонације гранате испаљене из топа, приликом једне од многих војних вежби на Пештерској висоравни, којој сам присуствовао, не својом вољом. Трајало је то неколико година, али се смирило. Опет је почело пре неколико дана, не знам због чега. Можда због огромне количине глупости које свакодневно слушам, а које преко ушију уништавају и друге органе. Тако бар ја понекад помислим. И мада нисам компетентан да говорим да ли, и колико, све те глупости могу да утичу на срце, плућа,
2
јетру, кожу, а учили смо некада да је и то орган, осећам да посредно, преко мозга, утичу на душу, ако је душа уопште орган. Они који су склони веровању да није не могу да буду сасвим сигурни. Можда ће се једног дана утврдити да јесте. Био бих неизмерно срећан ако би се неко, када много година од данас будем негде далеко, сетио да сам баш ја наговестио да би душа могла да буде орган. Додуше понекад ме заболи још нешто, али ово није место за такве ствари. И кад су болови у питању увек се сетим песме коју сам запамтио првих студентских дана, иако поезију никада нисам превише волео, не знам зашто. „Мене уопште не занима што си ти кћерка једног генерала у пензији који има Москвича, вилу у Будви и кућну стратегију“, писао је тада песник чије сам име давно заборавио. Али и данас, после много година, понекад у ушима одзвања наставак, „мене само боли, ах како ме боли, баш ме боли што си ти кћерка једног генерала у пензији који...“ и тако даље. Сећам се готово целе песме на коју ћу се, можда, поново позвати једног дана. Тола Манојловић је верујем, не сећам се више, пронашао лек за своју болест. Безброј је оних који свакодневно траже лек, прво на местима за које верују да ће најбрже помоћи, а онда даље све док га не пронађу, или их болест до те мере савлада
да више нема спаса. Не бих волео да ме вирус глупости савлада до те мере да изгубим разум. Зато покушавам да га расцепкам на стотине и хиљаде комада и сваки од њих усмерим према онима који ће, можда, ово читати. Тако ћу ваљда разблажити његово погубно дејство на душу. Онај остатак, оно што будем усмерио према вама који ово читате, може свима да користи. Помоћи ће ми да се растеретим, а вама неће шкодити. И у грбу Краљева је записано „Нама добро, а никоме зло“. Сећам се да сам негде прочитао да и отров може да буде лек. Као мали читао сам бајку „У цара Трајана козје уши“ и неодољивој потреби главног јунака да нешто каже. У то време нисам схватао тежину онога што га је оптерећивало и што је, не могавши да пронађе други начин да олакша себи, морао да закопа у земљу. Данас покушавам да олакшам себи тиме што ћу ово, чега ми је пуна глава, да запишем. „Ја задњих намера немам, моје су намере предње“, прочитао сам негде, можда баш у неком од многобројних бројева Јежа, које деценијама љубоморно чувам на тавану породичне куће. Зато покушавам да убедим себе да ће ово што радим бити схваћено на прави начин. У време када готово нико, мислим на припаднике млађе генерације, не чита ништа, а камоли записује, дубоко верујем да ово што чиним није превелика лудост. Толико се тога дешава око мене, у овој малој средини, да ми се чини да је велика
опасност то не забележити. Повремено се сетим да констатације да оно што није забележено није се ни догодило. Ко ће се, и у кој мери, после само неколико година, сећати малих ствари које се дешавају неком другом из нашег окружења, догађаја који су се десили у средини у којој је живео, људи који су туда прошли можда само тада и никад више, а ипак оставиле неки траг. У овим годинама можда би логичније било да пишем мемоаре, али нисам нека толико великог формата за нешто тако. Сам термини мемоари асоцира на нешто велико и значајно. Малом човеку је ближи обичан дневник, можда зато што је некако личнији, интимнији. То је место где записује најинтимнија размишљања, место на које оставља све оно што га боли или радује, и то љубоморно чува. Туђи дневник је нешто што лепо васпитана особа не отвара, чак и кад се нађе у таквој ситуацији, иако жарко жели да сазна шта се у њему налази. Чињеница да је понекад доступан само најближим пријатељима учвршћује ме у уверењу да је свако ко окрене следећу страницу и настави да чита управо то. Ако није, можда ће некада бити. Ако не сврставате себе у једну од ових категорија, затворите дневник како себи не би доказали истинитост констатације о лепом васпитању. Ако наставите даље, прихватите чињеницу да постајемо пријатељи, а пријатељи један о другом не говоре ружно. „Пријатељ је више од обичног друга“, записао је давно један песник. Зато се тога увек радо сетим, много радије
него наставка – „пријатељ ти увек да лову Ко узме кајаће се, ко не узме кајаће се Ово је најпознатије реченица из бајке, можда приповетке, Тамни Вилајет. Пролазећи кроз Тамни Вилајет, мрачан и језив крај у неком забаченом делу земље, група војника у мраку гази по нечему што личи на камење, док глас који долази из дубине константно понавља „ко узме кајаће се, ко не узме кајаће се“. И док су једни узели, а други нису, тек кад су изашли напоље видели су да су то били дијаманти. Они што су узели кајали су се што нису узели више, ови што нису зато што нису.
на зајам“. И овде се сетим онога што ми одзвања у ушима, а што може да гласи и овако, ко настави кајаће се, ко не настави кајаће се. Никад нисам имао тајни пред пријатељима. Њима, ма где да се налазе, и посвећујем своја размишљања, јер знам да желе да их читају. Потврдиле су то хиљаде оних којима сам се, на различите начине, обраћао десетинама година у назад. Можда је ово и због тога више дневИНк, него дневник. Сигуран сам да има и оних који ће ово дочекати на нож, који ће у сваком слову тражити повод за тешке оптужбе. Али, ово је део размишљања на које имам право. Подсетићу да интима по-
чиње са ИН. Зато то и пишем великим словима, баш из разлога што се све што је најважније у животу пише великим словима. Због свега бих и желео да се ово схвати као лични став према људима и догађајима из најближег окружења у форми која нема чврсту структуру. Некада ће то бити мање, а некада више, страница у зависности од расположења и слободног времена. Некада ће то бити чешће, а некада ређе, у зависности од различитих ствари које би могле да да утичу на даљи ток догађаја. Истина Истина често боли, највише оне који лажу. То ових дана најбоље осећа оснивач Викиликса Данијел Асанж коме је због објављивања тајних докумената угрожен живот. Како ће се прича о њему завршити видећемо, верујем, ускоро. Не бих волео да остане запамћен као, како то рече Слободан Новаковић у Лудостима, Ђордано Бруно кога, записа књижевник, више цени зато што је био на ломачи, него зато што је био у праву. Па иако сам наивно веровао да су ломаче везане за неко мрачно доба, све више ми се чини да неко жели да их и у ово време распали. Зашто је то тако не знам. Понекад ми се чини да је моја истина мало другачија од оне која нам се сервира. И управо због тога ДневИНк. Мој ДневИНк моја ИНтима, моја истина. Ако ме разумете, што би рекла Покојна Милева на Фејсбуку.
3
Недеља, 19. август
ПОЕЗИЈА КОЈА ОПЕВА ПОЈЕДИНЦА И НАРОД Дух Жичке хрисовуље прожима целу српску културу - Не знам коме не би импоновала награда која носи име Жичка хрисовуља. Хичка хрисовуља није први писани документ који нас уводи у Европу, али јесте венчање наше цркве и државе. Њен дух прожима целу српску културу. На том зиду куле у Жичи већ осам векова је исписан наш пасош, да се зна ко смо, одакле смо. Из тог светог чокота свете браће Немањића протегао се тај ластар све до наших дана и савио се данас да ли недостојне или достојне моје мале главе, али то је судбина хтела. У Жичкој хрисовуљи ће писати да се ова награда између осталог додељује због ваше поезије која опева и појединца и народ. Ви сте имали један удес због песничке збирке Вунена времана, односно због храбрости да кажете истину. Како пролазе људи који говоре истину? - Ја бих рекао да свака поезија пева удес и лични и колективни. Мислим да је то пре свега задаћа песника да на сва питања гледа на неки начин искоса, те да отвара она питања која ниједна друга врста ни уметности ни науке не отвара. Ја бих рекао да се можда мало заломило да се на неки начин, што би народ рекао, сломе кола на мени. Било је песника који су такође сведочећи
4
истину о тим временима некако изврдавали, ја бих рекао не намерно, него захваљујући фигуративном језику, тај непосредан нежни додир са законима и тим чувеним чланом 133. Ја сам ту негде погрешио вероватно, па сам онако налетео голих прса. Препознали су ме, није било ни тешко, и наравно искусио сам и последице, али то иде у рок службе. Ви после тога нисте престали, рекло би се да сте тек после тог удеса још разбукореније пропевали о слободи? - Видећемо шта ће сутра тумачи да кажу. Ја верујем да је и у мојим ранијим књигама, поготово у претходној књизи, пре Вунених времена, Кукута било такође посејано то семе, или да је већ била успостављена нека, условно да кажем, критичка дистанца у поезији, јер то није могуће рећи. То је увек непосредност на првом месту. У Вуненим временима је то већ нешто отвореније. Ја сам наставио да се бавим, рекао бих, истом темом, или истим сплетом тема. То је просто једно повесно како отвара једна тема другу. Као у неком венцу се оне заправо настављају, али постоји оних неколико вечних тема, а ја мислим да овде нисам одступио, а како сам се носио са њима то ћемо ми сутра да кажемо.
Жичка повеља, златопечатна венчаница српске цркве и државе, и једна од првих страница наше европске повести, исписна на зидовима куле Мајке свих цркава, осам векова сведочи ко смо и од кога смо. Њено Слово уграђено је у темеље нашег трона и олтара, а њен светосавски дух у темеље наше културе. Иним да казује, нас да опомиње, ко је наш првовенчани краљ, првоосвећени архиепископ и први песник. Из тог светородног чокота избија ластар који се пружа све до наших дана и до нас овде на овом духовном сабору где се, негда, као небесна „златна
Гојко Ђоко овогодишњи добитник Жичке хрисовуље Реч захвалности приликом уручења награде Жичка хрисовуља у манастиру Жичи, о Преображењу 2012. године жица“, свијао око круна и тијара, сад савија око глава српских песника. Пре два века, кад су песници веровали да су „законодавци света“, и ја бих можда рекао да је ово наслеђе легитимно, данас стрепим да је то претешка обавеза за оне
чије је једино имање безазлена реч, а реч је безврена роба. Стајући у ред заслужних, примам овај дар као послушање. Жичка хрисовуља нас задужује да будемо дорасли у времену у коме смо и месту на коме смо, како нас је
5
учио патријарх Павле. Да ли сам дорастао не знам, да ћу се трудити да будем – обећавам. Боже љубави, не наведи нас на искушење. Слаби и грешни, ми почесто не разликујемо веру и празноверје и ослањамо се на илузије и кумире, ненавидимо свете, а следимо слепе. Онај лукави и његови сарадници, рат и профит, неуморно подстрекавају човека да злоупотреби стваралачку моћ свог ума за своје самоуништење. С том сумњом у будућност и могућност избављења, без икаквог другог унутарњег ослонца, човек не може ни живети, камоли бити срећан. А у том трагању за срећом, свако својом, као јединим спасењем на овом свету, никад нам није била потребнија Спаситељева синергија. Као паганин у праискону, кад је први пут покушао да враџбином и магијом речи умилостиви небеске силе, песник, на свој начин, помало као врач помало као апостол, у симфонији слова и звука, призива милост за себе и свет. И најтамнија његова исповест, и плач и крик, молитвени је чин. Сама наша потреба да нешто кажемо на посебан начин, молитвом или песмом
– а оно неизрециво у нама само се тако може изразити – мотивисна је жељом да се прималац те шифроване поруке одазове. Свеједно да ли тај ехо допире до нашег уха или до неког шестог чула сазнања. Ми смо творци вере и наде. Човек пева и моли да мука мине и добро потраје. Господ нас је обдарио стваралачком моћи да руком и умом уљуђујемо своје земаљско станиште. Песницима је дао да стварају речи и преображавају језик. Шта би онда била задаћа песникова ако не да речима, јединим средством којим располаже, доприноси да свет буде бољи. А добро и лепо може бити само оно што је истинито. Без истине нема правде, а без правде нема врлине ни бољег света. Живот нас, међутим, учи да историја и право могу бити и добре и рђаве слуге, те нису поуздани сведоци правде. Подсећање на ова класична начела никад није на одмет. Живимо у „временима сасвим очајним“ кад није баш јасно шта ти појмови означавају. Ако њихово значење зависи од различитих гледишта и ако постоји више истина, онда и највећа лаж може постати истина, што је нажалост
Гојко Ђого честа појава. Ако истина зависи од некаквих речи или нечијих интереса, онда је сила, а не правда, врховни судија. Само се тако може објаснити толика
Градоначелник Краљева Драган Јовановић и Гојко Ђого
2 6
лаж и толико насиље који су заситили свет неизлечивом мржњом. Нико од нас није поштеђен тог отрова. Али, богохулно би било да у Дому Светог Спаса завапим има ли спаса? Будући даје данас Преображење да се и ја исповедим. Један од мојих смутнијих дана био је онај једанаести септембар 2001. године, дан Усековања главе светог Јована, кад је, с малим закашњењем промовисан нови век клања. Телефонирао ми је пријатељ да укључим телевизор и гледам апокалиптичне призоре које ни ликовна ни филмска уметност неће надмашити. Био је то паклен перформанс у коме се огледала лепота модерног понора, апотеоза смрти. Ужасавао сам се гледајући живе буктиње како лете у амбис и радовао стропоштавању њурошких кула, тог симбола моћи оних што су, као сатанини Милосрдни анђели, обарали наше куле и градове, и које сам осветнички мрзео. Стидим се што на овом светом месту говорим о мржњи, и радости на дан Усековања, али исповест је први праг преображења. Зашто помињем овај злочин и моја противречна осећања? Историја неће по добру памтити овај терористички чин, прво ће донекле утешити породице жртава, али остаје отворено питање оне узвишене правде која прибавља симпатије оним што се за њу жртвују. Бодријер с правом каже: „Они су то урадили, али ми смо то желели.“ Том вишом истином и правдом, као опредељењем за „царство небеско“, бави се мит и трагедија. И Принцип је за историју терорист, за поезију анђео Гаврило. Шта је истинитије? На ово поетичко питање одговарају песници и њихови тумачи још од Хомера.
2 7
Срби у дијаспори
ПРАВОСЛАВНЕ ИКОНЕ У СЛОВАЧКОЈ - Срби из Словачке и Штајерске потписаће свечану повељу о сарадњи. - Велики празник за Србе и љубитеље православних икона из Словачке Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој позвао је Радета Бакрачевића, председника Српског културног друштва Штајерска заједница из Словеније, да у оквиру Месеца српске културе, који се одржава у септембру у другом по величини граду Словачке, припреми изложбу православних икона. Заједничка презентација два српска удружења представља међународно повезивање култура европских држава у којој главну улогу имају Срби из овог дела Европе. Аутор изложбе Краљевчанин Раде Бакрачевић представиће словачкој публици 30 православних икона на дрвету, радове познатог аутора из Македоније Алимпија Кошаркоског и 10 икона на платну магистра Душана Нешковића, академског лсикара из Србије. Два врсна уметника представиће светитеље који су проповедали хришћанство по целом свету. Аутор изложбе, удружујући два велика иконописца, који на два различита начина представљају дух хришћанства на овим просторима, жели да прикаже колики је утицај имало иконописје на европску културу Презентација историјске изложбе пра-
вославних икона биће обављена у Малој Синагоги и трајаће до краја септембра, када ће иконе бити пренесене у амбасаду Кипра, где ће бити изложене до краја октобра. Очекује се да oтварању изложбе присуствује њена екселенција Радмила Хрустановић, амбасадорка Републике Србије у Словачкој. Лидер Срба у Словачкој заједно са великим бројем чланова Удружења Срба годинама врши промоцију српске културе у овој земљи, а ове је на српске свечаности позвао и чланове Српског културног друштва Штајерска заједница из Марибора. Од самог стварања друштва Стане Рибич, као организатор бројних презентација стваралаштва у овом делу Европе, има важну улогу у међународној сарадњи. Треба забележити да је он добитник Златне значке Културно просветне заједнице Србије и један од најпознатијих активиста Срба из Словачке. Позив је наишао на одобравање штајерских Срба, који су прихватили да узму учешћа културним манифестацијама сународника, које ће се јесенас изводити по целој Словачкој. Због досадашње добре сарадње два
Раде Бакрачевић и Стане Рибич удружења су одлучили да успоставе пријатељске односе, који ће се реализовати кроз културне и спортске манифестације, а све у циљу промоције српске културе. Чланови извршних одбора два удружења одлучили су да 6. септембра ове године у Трнави потпишу Повељу о заједничкој сарадњи на ширењу српске културе у овом делу Европе. Текст и фото: Раде Бакрачевић
Понедељак, 20. август
Алимпије Кошароски
2 8
Душан Нешковић
9 2
Политичка права Срба у региону
ГУБИТНИЦИ ДО ИСТРЕБЉЕЊА Хрватска врло агресивно брани своје интересе и спроводи националну политику, а када Срби постављају одређена питања углавном се посматрају кроз призму губитника, a губитник не може да постави питање, па самим тим није у праву Положај српског народа у Хрватској већ је дуго оптерећен проблемима насталим током рата, а везани су првенствено за повраћај узурпиране имовине, остваривање права на пензије и зараду, остваривање станарских права и права на повратак. Ни у протеклој години, као ни раније, ови проблеми нису решени, а стално се јављају нови. Остваривање мањинског права веома је отежано и изложено сталним проблемима који долазе из самих институција, a у чијој основи је и даље присутна нетрпељивост према Србима. На основу Извештаја Напредног клуба о стању политичких права Срба у региону може се закључити да током претходне године није много учињено на решавању бројних проблема које српски народ тамо има, нити побољшању њихових права. По-
2 10
стоји бојазан да ће, ако се оваква пракса настави, проблем Срба у Хрватској бити разрешен њиховим нестанком, а не превазилажењем проблема које имају. Из перспективе хрватских власти питање положаја Срба посматра се кроз ратну тематику, анису ретки коментари званичника који свако интересовање Србије за српски живаљ виде као покушај ревизије новије историје коју тумаче као „великосрпску причу“. Поред питања избеглих и несталих у Хрватској и њихових права и имовине, две државе имају и бројна отворена економска и политичка питања која се тичу границе, сукцесије и повраћаја имовине српских фирми. Крајем јула прошле године Уставни суд Републике Хрватске прогласио је неустав-
ним одредбе Уставног закона о правима националних мањина и Закона о избору саборских заступника, којима је Србима је било пружена могућност да на парламентарним изборима добију и четвртог посланика у Сабору. Уједно укинут је уставноправни положај Српског народног вијећа као организације са статусом правног лица јавног права задуженог за координацију српских интереса у Републици Хрватској. Власти Републике Србије нису реаговале на ово умањивање стечених права српске заједнице, иако је то зајемчено Ердутским споразумом. Уочи обележавања годишњице операције „Олуја“ 2011. године, десило се неколико етнички мотивисаних инцидената. На спомен-костурници српским жртвама из Другог светског рата у селу Вељун на Кордуну, белим спрејом исписано је слово У са крстом. Десетог августа исте године на Храму Светог Илије у Задру исписани су графити са усташким симболима. Ниједан случај није расветљен. Хрватска оспорава избеглим Србима остваривање права стечених из радног од-
носа, па се процењује да сваки други од 350.000 избеглих није решио ово питање. Према подацима хрватског Министарства регионалног развоја, конвалидацију радног стажа је од 2008. године, када је коначно укинут рок за предају захтева за повезивањем стажа, затражило 24.330 бивших становника Српске Крајине. Oбрађено је 95 одсто предмета, али је позитивно решење добило свега 12.785 особа. Процењује се да још најмање 50.000 Срба из Крајине није успело да оствари право на зарађене пензије. Према проценама Удружења пензионера из Хрватске, за пензије Срба Хрватска дугује између 800 и 900 милиона евра. Хрватска оспорава Србима право на повраћај имовине, а од неких се чак и тражи да плате обнову својих кућа у износу од 25.000 до 50.000 евра, иако такви захтеви нису послати Хрватима којима су куће обновљене након рата. Влада Републике Хрватске је 29. септембра 2011. усвојила Предлог закона о поништавању оптужних предлога и пресуда које потичу од органа СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Републике Србије. Овакав поступак уследио је као реакција на 44 оптужнице које је Српско тужилаштво послало Хрватској, а у којима се, између осталих, налазе и имена истакнутих хрватских политичких и војних заповедника у време рата. Закон је потврђен у хрватском Сабору 21. октобра, a критиковале су га како власти у Србији, тако и Европска комисија која је оценила да се таквим корацима угрожава регионална сарадња. Ипак закон до сада није стављен ван снаге. Почетком новембра прошле године у Београду усвојена заједничка Декларација представника Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе о решавању проблема избеглица. Избегличка удружења Срба из Хрватске саопштила су да нису задовољна предложеним решењима, јер се баве само социјално најугроженијима, а не решавају општи проблем реституције одузете и уништене имовине прогнаних и избеглих Срба. Односи Србије и Хрватске још увек су веома оптерећени дешавањима у про-
Препоруке Резултати истраживања о политичком положају Срба у Хрватској довели до препорука које Напредни клуб предлаже како би се стање поправило. Једна од првих је захтев да се дефинише јаснa стратегија односа са Хрватском који ће укључивати и јасан став о питању и положају Срба у тој земљи, те да се одреде јасне смернице и критеријуме по којима ће се та политика водити. Србија би морала стално да подсећа хрватске власти на испуњење оних обавеза које су проистекле из билатералних и међународних уговора и споразума а нису спроведене и да дефинише стратегију према сународницима у Хрватској на основу јасне анализе свеукупних изазова и проблема са којима се они у тој земљи суочавају. На крају морала би да пружи знатно већу планску и економску потпору српским срединама у Хрватској, а уместо политике попуштања зарад добрих односа са Хрватском, Србија би морала да заузме јасан став о кључним питањима за себе и да га предочи хрватским властима са подједнаком одлучношћу са којом то чини Хрватска. шлости. Иако се протеклих година оцењивало да се поправљају, у последњих годину дана било је доста варница на линији Београд – Загреб. Говор који је 5. августа 2011. одржала тадашња хрватска премијерка Јадранка Косор у Книну, поводом прославе акције „Олуја“ која се у Хрватској обележава као „Дан победе“, а у којем је упућен поздрав ратним злочинцима Анту Готовини и Младену Маркачку, изазвао је доста критика како од Срба у Хрватској и тамошње јавности, тако и из Србије. У Хрватској се и даље води полемика о томе да ли је било етничког чишћења у „Олуји“, док се организују предавања која говоре о томе да су Срби из Крајине сами отишли, пре војне операције, и даје медијски простор тврдњама да је тадашњи председник Фрањо Туђман заправо чувао Србе. Најављени улазак Хрватске у Европску унију од јуна 2013. године отвара питање
како ће се ова земља понашати када је реч о приступним преговорима Србије и колико ће их условљавати. Из изјава које су у протеклом периоду давали хрватски званичници наслућује се да ће се од Србије тражити да се прво реше питања око спорне границе на Дунаву, као и враћања спорних објеката који су некада припадали хрватским фирмама. И поред тога што се овај потез стално најављује још увек није дошло ни до повлачења међусобних тужби Србије и Хрватске за геноцид. Посебно карактеристичан је положај повратника који су деведесетих година за време, и после, ратних збивања на територији Хрватске напустили ову земљу. Стабилизација стања створила је само привид о сигурности. Од укупно регистрованих 132 хиљаде оних који су одлучили да се врате на своја огњишта чак 60 хиљада их је после извесног времена поново напустило. За живот није довољно да повратиник има кућу већ и пратећу инфраструктуру, болницу, школу, посао и могућност да се он развија. У последњих седамнаест година, према подацима документарног центра Веритас, у пределу Крајине је од 1996. године страдало осамдесет троје Срба, углавном повратника. Иако је то загарантовано уставом и статутом града Србима у Вуковару је оспорено и право на коришћење језика и писма, јер у поднесцима разним државним органима не смеју да користе српски језик и ћирилицу. Показало се да је слично у Лици и многим другим местима. Хрватска врло агресивно брани своје интересе и спроводи националну политику, а када Срби постављају одређена питања углавном се посматрају кроз призму губитника и долази до закључка да неко ко је губитник не може да постави питање, па самим тим није у праву. Проблеми Срба су се стално само повећали, или се не решавају, што не значи да на крају неће бити решени. Тенденција која постојi наводи на то да ће они престати да постоје оног тренутка када престану да постоје Срби на овим просторима.
11 2
Живот изван цивилизације окупио добровољце из пет земаља
РА Ј К А П Е Л А Двоје младих Краљевчана, Милица Радовановић и Петар Трифуновић, са волонтерима из Русије, Француске, Шпаније и Кореје две недеље вредно радили на рестаурацији чувених капела у Националном парку Кенојзеро на северу Русије
12
Уторак, 21. август „Овај камп ће ми остати у сећању за цео живот. Он је окупио људе различитих култура, обједињених једном идејом. Наш рад је скроман допринос племенитом подухвату очувања споменика и историје и ми ћемо бити срећни ако то допринесе да свет буде мало бољи“.
13
Почетком августа у Плесецком сектору Кенозерског Националног парка почео је да ради међународни волонтерски камп "Рај капела". Четрнаест учесника, представника пет земаља - Русије, Француске, Шпаније, Србије и Кореје укључено је у рад на рестаурацији чувених капела Кенојзера. Камп је организован у сарадњи са Волонтерским центром "АЈА" из Москве . Међународни камп окупља углавном студенте, а за већину овогодишњих учесника ово је прво искуство у волонтерском раду. Међутим, по речима руководиоца групе, шефа стручњака за изградњу и обнову Парка, Татјане Пушкине, учесници су са великим задовољством помагали запосленима Парка, и све радили квалитетно и брзо. - Мени представља задовољство да радим са овом групом. Они су веома мотивисани и пажљиво слушају упутства, прецизно извршавају задатке и радују се резултатима свога рада. Мислим да ћемо урадити много више него што је планирано - рекла је на почетку радаТатјана Пушкина. Током две недеље волонтери су радили на рестаураторским радовима на седам Кенозерских капела. - Чак и обновљене капелице захтевају редовно одржавање: код једне капеле треба поправити степенице, код друге очистити кров и зидове од маховине и лишајева, а код треће треба да се замени и постави крст - додаје Татјана Пушкина. Учесници кажу да волонтерски камп за
2 14
Национални парк Кенојзеро је строго заштићена област која представља специфичан модел историјског људског станишта, место које је успело да сачува вишевековну историју и културу руског севера. На овом простору је много преживелих природних комплекса и објеката, бројни споменици материјалне и духовне културе, архитектуре, монументалног сликарства, иконописа, археологије, богатог етнографског материјала. Историјско и културно наслеђе Кенојзера је веома значајно, јер на територији Парка постоји више од 100 архитектонских споменика, укључујући и ремек дела руске дрвене архитектуре 18. века. Кенојзеро је изузетан модел северног руског културног пејзажа, који чува обичаје и реликвије народне уметности, природе, економије и менаџмента, а на овим просторима још увек постоје људи који негују традиционалну културу. Историјске и културне елементе културног пејзажа парку, "светац" Гровес, капела, крстови, домаћинстава и станова зграде, су предмети велике вредности и на неки начин заштитни знак Парка. Висок ниво заштите културних пејзажа и њихових драгоцених елемената чине национални парк Кенозеро јединственим регионом какав не постоји у Русији или у свету. Парк је 2004. године добио статус резерве биосфере УНЕСКО-а, такође је кључна орнитолошка територија светскога значаја. њих представља откриће. - У сваком случају, Кенојзеро је једно од оних места које се мора видети. Овде се заиста може дисати на прави начин. Призори као из бајке, нетакнута природа, огроман простор и феноменалан осећај слободе, ради чега се може савладати било која удаљеност – изнела је своје утиске студенкиња из Србије Милица Радовановић. - Почаствована сам да будем у овом кампу и да учествују у обнови уникатних споменика архитектуре. Осећам се као део историје! " Осим рада, волонтерима је понуђен богат туристички програм: обилазак музејских изложби и посета Центру Парка,
путовање глисером по водама Кенозерја, посета чувеној Порженској гробљанској цркви, предавања и упознавање са споменицима Кенозерја. Татјана Пушкина рекла је да су се учесници кампа брзо спријатељили, да причају о себи и о својим земљама, сложно спремају ручкове и са задовољством живе „живот изван цивилизације“. - Овај камп ће ми остати у сећању за цео живот. Он је окупио људе различитих култура, обједињених једном идејом. Наш рад је скроман допринос племенитом подухвату очувања споменика и историје и ми ћемо бити срећни ако то допринесе да свет буде мало бољи- додала је Милица.
Фото: Евгениј Креханов
15
Бајка о изласку из вечите кризе
БРЗЕ ПРУГЕ СРБИЈЕ Експозе Драгутина Зеленовића, 11. фебруар 1991. Уважени председниче Народне скупштине Републике Србије, уважени потпредседници Народне скупштине Републике Србије, поштовани народни посланици, време у којем вам предлажем састав Владе Републике Србије карактерисано је мноштвом политичких, економских и социјалних одређења и, рекао бих, невоља. У земљи су присутни сложени политички процеси, при чему постојећи уставни и правни поредак и државно уређење се руше вануставним методама и средствима, међурепублички и међунационални односи су погоршани до границе на којој ће или победити државничка и политичка мудрост у тражењу формуле заједничког живота, или ће доћи до разлаза који у условима узаврелих националних страсти и испољене геноцидне склоности може бити и разумног и неразумног карактера. Надајмо се да ово друго неће бити. Влада Републике Србије преузима дужност у тренутку кад је привреда Југославије и привреда наше Републике суочена са огромним тешкоћама у текућем пословању. После вишегодишње стагнације, током последње две економске реформске године, у нашој Републици забележен је релативно висок пад друштвене производње и укупног друштвеног производа. Повећани су материјални дефицити Републике и губици у привреди и банкарству, док је непокривена потрошња у фондовима непривредних делатности у порасту. Социјално раслојавање је све присутније унутар запослених и између запослених и незапослених, чији се број стално повећава. Акумулација привреде је ишчезла, због чега су нове инвестиције у развој, практички, пресахле. Недостатак акумулације је утолико озбиљнија сметња даљем развоју што процес индустријализације и структурних промена у привреди наше Републике није завршен и што Република још није постигла потребну, рекао бих, производну зрелост, Организација ванпривредних делатности оптерећена је истим тешкоћама раз-
Од првих вишестраначких избора Србија је имала укупно 11 влада и 9 премијера. Од досадашњих, Мирко Марјановић и Војислав Коштуница су на тај полажај бирани два пута, а само Мирко Цветковић је на том послу остао до краја четворогодишњег мандата. Свих тих година Србија је или падала у кризу или покушавала да из ње изађе, и стално била у неком ванредном или транзиционом стању, па су њени премијери више крпили државни чамац да не потоне, него што су градили своју визију и управљали развојем. Упркос уставом одређеним најрепрезентативнијим овлашћењима, или нису били водећи људи Србије или су били сувише зависни од странака који су им обезбеђивале обично танку већину у Скупштини Србије. воја пословања као и читава привреда: здравство, образовање, култура, наука и друге делатности сучељавају се са недостатком средстава, али и са великим унутрашњим нерационалностима. Ови објективни и субјективни услови изражавају се у ниском квалитету услуга, у незадовољству становништва таквим стањем, при чему су та незадовољства све већа и чешћа, исто као што је случај и у привреди. Упркос чињеницама о државности, традиционалном слободарству, извршеној демократизацији, остварењу грађанских права, привржености идеји равноправности народа и народности грађана, људи, опредељењима у нашем новом Уставу, наша Република је у овом времену стално изложена многим спољним и унутрашњим притисцима шовинистичких и сепаратистичких снага, профашистичке и геноцидне оријентације. Троше се велика средства у
земљи и ван земље, у пропагандне сврхе, са циљем да се Србија и све што је српско прикаже у ружном светлу, као балканско и бољшевичко, у крајњој линији, да се створи представа да са Србијом и Србима није могућ живот у једној заједничкој држави, при чему је застрашујућа упорност антисрпске пропаганде у коришћењу арсенала мржње и лажи створених и пре настанка Југославије, и то на разним странама. Свести и сазнање о тешкоћама које притискају друштвену и економску стварност наше Републике је неопходан услов да би Влада републике могла понудити реалан програм у којем би свако у свом домену нашао своје обавезе и своје одговорности за заустављање неповољних привредних и друштвених кретања и постепено покретање процеса привредног развоја као претпоставке за повећање животног стандарда и укупног квалитета живота становништва. Успостављање вредносног система демократске оријентације Србије мора пратити ослобађање од погрешних схватања и погрешних навика. У први план морамо ставити производњу, квалитет и резултате рада и схватити да нам без тога ништа и нико не може помоћи. Око 2500 долара друштвеног производа по становнику Србије опредељује у потпуности наш положај. Само проширењем тих оквира можемо боље живети. Садашње тешкоће су плод, низа околности у политици и развоју у дужем периоду, али то није наша вечита судбина, по мом мишљењу, јер смо способни да их савладамо. У једном просвећеном друштву, које је суочено са привредним и другим тешкоћама, да би се изашло из тих тешкоћа, потребно је успостављање рационалних циљева, добра организација и подела рада, потребна је снага и жеља за саморазвојем и квалитетним везама на околину, уз одлучност да се постигне успех. Влада ће радити на томе и тражиће да умешношћу, радом и квалитетом, савладамо наведене проблеме. При томе, посебну пажњу треба посветити штедњи. Мора се ликвидирати расипништво сваке врсте - од нерационалног
2 16 Фото: Евгениј Креханов
трошења у производњи до расипништва у друштву и породици. То може знатно допринети стварању сопствене акумулације, пре свега ослонцем на сопствене снаге. Морамо подстицати развој ревиталиризирати производњу и повећавати запошљавање, стварајући тиме и услове за привлачење страног капитала, . Влада Републике Србије нема намеру да даје нереална обећања ни да потхрањује неоснована очекивања и наде. Суочена са датом стварношћу, Влада Републике Србије ће настојати да направи радикални раскид са сваком врстом нерада, јавашлука, опортунизма и примитивне социјалне демагогије. Република Србија мора бити свесна својих објективних и субјективних могућности за успешан развој и бољи живот људи. Република Србија располаже, као што је познато, природним ресурсима потенцијалом изграђених индустријских и других производних капацитета, прометним и саобраћајним предузећима, стручним и високообразованим кадровима и великим научним потенцијалом. Значајни потенцијали Републике су у неискоришћењу иницијативе људи. Наш је циљ када се спутана иницијатива максимално развија уз могућност већих зарада и људским слободама и иницијативом предузећа. Ослободити потенцијал народа, организовати процесе, елиминисати бирократски однос чиновништва према предузетницима, повећати одговорност, бринути о квалитету живота народа, то су задаци на којима ће Влада истрајати у времену. Србија дефинитивно мора напустити последње остатке договорне расподељивачке економије као најважније узроке њене неефикасности у последње две и по деценије. Њен једини и прави пут јесте и морају бити економске и друштвене реформе стално у времену и по угледу на савремене државе Европе. Реформе које су саображене њеним ресурсима, њеној социјалној структури и истинском демократском настојању и у функцији потреба људи друштвеном систему. Морамо се чврсто држати свих начела тржишне економије и уважавати економске законитости тржишта, како би остварили максималне резултате у развоју. Политика се неће и не може појављивати као тутор, нити злоупотребљавати своју власт над привредом. Влада ће радити свој део посла развијајући услове привређивања и стварајући основе за убрзање привредног развоја у складу са реалним могућностима
и потенцијалима Републике, а предузећа и предузетници ће осавремењивати своје процесе у смислу повећања квалитета живота запослених, опстанка и развоја предузећа у времену и задовољења друштвених потреба. На овом подручју, као што је познато, постоје значајне резерве које могу збиља бити основ за наш бржи развој. Скраћење времена трајања циклуса производње, елиминисање непродуктивних времена, повећање коефицијента обртања, утврђивање постојаног квалитета својих производа за размену на тржиштима света, увођење европских стандарда и других елементи ће дати повећање ефективности производног система у целини. Један од најважнијих проблема међу првим задацима нове Владе биће конкретна разрада и операционализација свих докумената Комисије Председништва Србије за питања привредне реформе, односно изградња економског система на економским основама и принципима. Морам да кажем, да када се у нашем друштву говори сваки час о некој. новој реформи, мислим да један систем, да сваки систем и друштво и породица и предузеће морају бити у сталној реформи која ће обезбеђивати, у складу са научним остварењима, сталан пораст ефеката сваког система. Нова Влада ће се заложити за ефикасно доношење нових и доградњу важећих системских закона и прописа на које је обавезују одређења Устава и Уставног закона, али ће остварити укидање евих сувишних прописа који су у супротности са важећим уставним системом Републике и федерације, као и свих оних прописа који бирократизују привреду, ванпривредне делатности и државну управу и, у ствари, спречавају бржи продор економске и друштвене реформе на начелима тржишне и економски ефикасне реформе. Влада ће извршити одлучан раскид досадашњег "брака" између државе, предузећа и банака, између државе и привредних комора, синдикалних и других друштвених асоцијација. Заложићемо се за савремену, пре свега, економску улогу државе и обављање њених функција у привредним секторима, гранама и делатностима које по природи ствари припадају, у смислу у коме ту улогу имају савремена индустрија развијених и напредних држава. Стараћемо системске и друге услове да своју улогу и функцију држава обавља савремено и економски ефикасно, да своје обавезе према предузећима, банкама и грађанима из-
вршава доследно и у правом времену. Економске функције ће се искључиво обављати преко буџета Републике који ће бити формиран на принципима и начелима савремене фискалне и буџетске политике. Свака ставка буџета биће темељно разматрана и физички процењена. Нужно је то и због тога што и у Републици постоји дефицитаран начин финансирања јавне потрошње и што консолидација државних финансија на економским основама представља прворазредан услов за успостављање функционисања читавог финансијског и банкарског система. Кључну улогу консолидације имаће изградња новог пореског система и праведнији распоред пореског терета између пореских обвезника, од грађана до предузећа и банака и до свих других привредних и ванпривредних организација. У програму Владе, који ће се у разумном року поднети Народној скупштини на усвајање, предложиће се развој појединих привредних и ванпривредних области за чији ће развој она бити одговорна и које представљају општи услов за укупно функционисање и развој читаве привреде. Реч је, пре свега, о развоју крупне привредне инфраструктуре: железнице, путне привреде, речних и вазнишни, ПТТ саобраћај, ревиталиазција процеса рада, развој енергетике, пољопривреде, образовања, рационализација чиновничког апарата и сличних захвата. Међу овим областима налазе се и оне које се морају у разумном року санирати у принципима могућег и остваривања потребе довољне ефективности. Предузећа и банке, без обзира на облик власништва и начин организовања коначно морају постати самосталне и независне привредне јединице чије се пословање искључиво мора заснивати на принципу привредног рачуна. Основна претпоставка за то јесте тржишни, односно економски критеријум развоја и привређивања. Материјални положај сваког појединца запосленог убило ком предузећу или у било којој другој јединици, као и положај самог предузећа искључиво ће зависити од квалитета и резултата њиховог рада који ће се исказати по важећим утврђеним критеријумима ефективности. Народ Србије никоме неће давати празно обећање нити ће пристајати на решавање захтева проблема и тешкоћа појединачних предузећа, банака и других привредних и непривредних организација, осим оних за које је законом овлашћена. То претпоставља да се свим, уместо међу-
17 2
собних претњи штрајковима за исплату незарађеног, уместо јадиковања, окренемо послу и то свако на свом радном месту, од најмањег предузећа и предшколске установе, до врха државе на ново тржишни и високо професионалан начин. Новим Уставом Републике Србије на Косову и Метохији укинут је сваки облик нерегуларног и ванредног стања и успостављен је редован уставни поредак Републике Србије. Тиме се Косово и Метохија на основама историјских остварења интегришу у систем своје Републике и равноправно са свим њеним деловима чине напор на промени стања на боље. Због тога ће нова Влада избегавати изрицања на било који досадашњи начин политичких и идеолошких оцена о привредном и социјалном стању и процесима на Косову и Метохији, већ ће то чинити укупно за интегрирану Србију. Основни приступ Владе ће бити да материјални положај сваког појединца на Косову и Метохији и њихов животни стандард, као успех или неуспех сваког предузећа, банке и организација ванпривредних и свих других делатности, као и у свим деловима Србије зависити искључиво од њиховог конкретног рада и економске ефикасности. Сви системски и реформски услови и законски прописи који су у уставној и законодавној надлежности Републике Србије важиће за обе покрајине једнако, као и за све делове Републике, осим оних који су предвиђени да буду наднадлежности покрајинских органа. Као најнеразвијенији део републике и земље Косово и Метохија ће уживати одређен обим допунске помоћи. Влада ће упорно инсистирати на томе да функционише економски и правни систем, разматраће положај појединих привредних грана и делатности и предузимаће мере системског карактера за убрзање њиховог развоја и побољшање материјалног положаја, али не и за конкретна и појединачна предузећа, јер би то нарушавало равноправност различитих облика својине и власништва у истим системским и општим економским условима привређивања и развоја. Са доследним остваривањем предметних на свим нивоима Влада рачуна да ће привремено доћи до застоја у повећању запошљавања у одређено, а могуће и већем броју случајева. Доћи ће до технолошких и економских вишкова и отпуштања радника. Програмом ће се предложити формирање социјалних фондова за исплату загарантованих личних доходака и пружање социјалне помоћи за одређен временски
2 18
период у коме мора доћи до преквалификације новог запошљавања, или у крајњој нужди остајања без посла. Овакав приступ, утемељена сазнања, да на релативно дужи рок не постоји вишак радника, него мањак посла, односно мањак организационих и других способности пословодних руководстава да користе расположиве радне и производње могућности за сталан напредак и развој предузећа. Привредни руководиоци и пословдни органи у привреди и ван привреде немају више шта да траже на било ком месту. То време је неповратно, надам се иза нас. Они уз пословни ризик своје функције, као што је случај у свим предузећима тржишне и мешовите привреде морају бити носиоци успеха и одговорности за неуспех својих фирми. Код предвиђеног састава Влада присутно је сазнање да ће се рационализација процеса најтеже спроводити у ванпривредним делатностима и административном делу индиректног рада предузећа. Реч је о томе да су ове делатности у ближој и даљој прошлости имале икстензиван развој и по правилу независан од економске моћи привреде да запошљавају већи број радника који је несразмеран квалитету и обиму услуга. Постоје одређени подаци да у административном делу тзв. индиректног рада у привреди потпуно заостајемо у делу који се зове развој. На пример код индустријских предузећа 1, 6%, а административни део преко 26% и потпуно обрнуто, у развијеном свету где је иначе индиректан рад у складу са развојем технологије расте, али не расте административни, него развојни део индиректног рада. Све што је речено за ванпривредне делатности још у већој мери се односи на државну управу, њену администрацију, неефикасност, хаотичност у награђивању и многе друге нерационалности. Неопходно је уређивање односа у предметном подручју широм наше Републике, наглашавам уређивање односа. Иако просечна висина пензија није превисока у односу на ниво развијености и привреде због различитих проблема пензиони систем ће бити пажљиво преиспитан. Први и најважнији задаци надлежних министарстава биће да у што краћем року утврде истину о стању, посебно о висини дефицита и начина обезбеђивања средстава, као и рокове у којима ће дефицит бити покривен. у програму који ће Народној скупштини бити поднет на усвајање у првој фази решавања проблема о ван-
привредним делатностима, државној управи и свим фондовима биће предложено увођење потребних износа партиципације осигураника за поједине видове здравствене заштите, затим партиципација за стицање вишег и универзитетског образовања, а у свим делатностима и фондовима где је то могуће, уместо садашњег система награђивања предложиће се увођење цена платних и пензионих разреда. Ваља при том нагласити да се при предлагању неће измишљати никаква нова самоуправна "најнапреднија" и исто тако "историјска" решења него ће се користити вишедеценијска искуства развијених земаља света, пре свега европских држава која ће се прилагодити специфичним условима и посебностима српске државе, њеног државном и друштвеном уређењу. У другој, много сложенијој фази за коју ће требати више времена темељно ће се изучити и размотрити садашњи територијални размештај и капацитети образовних, здравствених, културних и других организација у Републици. Тек на основу тога Народној скупштини ће се предложити доношење одређених одлука. Нова Влада ће се посебно ангажовати на остваривању ставова Комисије Председништва Републике Србије за привредну реформу који се односе на борбу против посебних привилегија, мита и корупције, као и других појава социјалне патологије. После пажљивог утврђивања обима и карактера привилегија које су систем уведене у различитим периодима Влада ће' предложити укидање свих за које утврди да су уведене по мери и интересима посебних, пре св ега владајућих групација и руководећих слојева. Успех и ефикасност појединих министара и Министарства мериће се између осталог и по томе колико ће успети да у области привредног и друштвеног живота сузбију и искористе мито и корупцију као дегенеративне појаве које су стране демократском друштву и систему у чијим тежњама се налази правичност и хуманост и друге вредности напредних земаља. Доношењем Устава Републике Србије створене су претпоставке за конституисање Србије као јединствене недељиве државе у којој ће се остваривање свих њених функција обављати на најефикаснији и најрационалнији начин. Уставом Републике предвиђено је да сва права и дужности Републике Србије врше њени Уставом утврђени републички органи. Истовремено две постојеће Аутономне
Покрајине постају облици унутрашњег територијалног уређења Републике Србије без својства државности. Положај општина у свему се такође мења на основу искустава високо развијених западноевропских земаља. Она губи својство друштвено-политичке заједнице и трансформише се у територијалну јединицу у којој се оства4ује локална самоуправа. Овакав положај Републике Србије, а посебно увођење принципа поделе власти на законодавну, извршну и судску омогућава нови положај и функције државних и других органа У Републици, чиме се стварају претпоставке за рационалнију и ефикаснију организацију и обављање свих послова у држави. Нови уставни концепт условио је да се из система изостави низ органа и институција, као што су на пример друштвени правобраниоци самоуправљања, републички, градски и општински, судови удруженог рада, јавна правобранилаштва, друштвени савети и друго. Истовремено нови положај аутономних покрајина условљава укидање појединих органа у Покрајини, као што су, на пример, председништва покрајина, њихови уставни судови и покрајински друштвени савети и тако даље. Све су то елементи рационализације процеса рада у Републици. У односу на обављање послова државне управе за разлику од досадашњег система у коме су се ови послови обављали у аутономних покрајинама општинама и регионима, нови устав предлаже да се ови послови обављају искључиво у оквиру министарства као органа управе Републике, с тим што се извршавање појединих послова Законом може оверити и аутономним покрајинама и другим територијалним јединицама, предузећима и другим организацијама. То такође подразумева изостављање из система свих органа у општинама, регионима, другим територијалним јединица ма и покрајинама који су вршили послове државе и који су сада У искључивој надлежности републичких органа. Критеријуми рационалности и ефикасности биће примењен приликом уређивања, организовања, односно обављања стручних послова за потребе земље и то у низ стручних послова који се сада обављају на нивоу и Републике и обе покрајине, на пример, статистика, хидро- металуршки послови и др. Овакав приступ уређивања организације и надлежности Министарства и по-
себних организација утицаће на ефикасност на квалитет, на смањивање укупних трошкова државе, укупног броја запослених у органима који су до сада вршили те послове и сличан прилаз предузећима ће омогућити такође осетно повећање ефеката у смислу у коме сам малочас говорио. Многа питања и проблеми који нису поменути у овом излагању, а за које је Влада одговорна да их решава или да предлаже начин њиховог решавања биће обухваћена програмом рада Владе. Реч је о питањима као што су равномернији регионални развој Републике, техничко-технолошки развој, демографска политика развоја становништва, развој односа и бриге о Србима изван Србије, даљи развој односа са православном црквом и другим верским заједницама, припрема предстојећих избора за покрајинске, градске и општинске скупштине и многа друга питања. Посебна пажња ће се посветити и влада ће у пуној мери бити ангажована на постизању договора о државном и друштвеном уређењу југословенске заједнице. Влада ће остваривати Уставом и Законом утврђене обавезе и обављати предвиђене послове. За све што уради или не уради свако Министарство, а посебно Влада као колективни орган сносиће конкретну одговорност пред овом Народном скупштином, односно њеним посланицима. Односе и сарадњу са Народном скупштином Влада ће заснивати стриктно у складу са својим надлежностима и овлашћењима придржавајући се доследно Устава и Закона о Влади и министарствима, Пословника Народне скупштине и Пословника Владе. Министри и руководиоци стручних служби у Министарствима стајаће на располагању свим народним посланицима пружајући стручну помоћ и потребне информације за обављање њихове посланичке функције. Влада Србије ће по одређеним питањима сарађивати са Савезом Синдиката и са Привредном комором Србије, о чему ће - што је могуће пре - постићи одређене договоре, односно успоставити међусобно добре односе и правила понашања. Бићемо отворени за сарадњу са другим државним организацијама и асоцијацијама. Желим међутим да подвучем да Влада неће прихватити да ради под било чијем диктату, претњама или притисцима. У Републици Србији свако ће морати да ради свој посао и од тога ће му зависити успех, плата, животни стандард и укупан
квалитет живота. Сарадња Владе Србије са Савезним извршним већем и владама других република засниваће се на изналажењу заједничких интересима у складу са уставним и законским надлежностима и овлашћењима. Тежићемо да то буду равноправни односи сарадње, узајамне помоћи, међусобног уважавања и толеранције са тежњом да дамо свој допринос напретку заједничке државе и остваривању пуне равноправности између свих наших народа и народности. Налазимо се пред значајним пословима на унапређењу економске, културнопросветне и техничке сарадње са републикама у Југославији и државама европске и светске заједнице, а у оквиру јединствене спољне политике Југославије. Циљ нам је да стални развој и унапређење економских односа у земљи и са иностранством постану кључна димензија укупне стратегије привредног развоја Републике чиме ће се повратити и даље порасти међународни политички и културни углед Србије који је Србија у историји увек имала. Имајући у виду утврђене циљеве, основе програма рада које сам изложио и поступке извођења потребних дејстава и активности учинили смо напор у изналажењу и избору састава Владе на критеријумима знања, одговорности поузданости, ефективности, упорности флексибилности искуства, угледа у околини, несебичности, жељи за променама и укупног квалитета. Поштовани народни посланици, молим вас на крају да прихватите исказане основе програма рада и састав Владе и да у конструктивној сарадњи учинимо напор на остварењу постављених циљева за развој наше Републике. То Србија, српски народ и други народи и народности који живе у њој траже од Владе и од Народне скупштине. Овде смо Влада и Народна скупштина на истом послу, да одговорно и на најбољи могући начин учинимо напор за остварење потребних резултата у циљу повећања укупног квалитета живота становништва Србије. То је посао једнако сваког појединца о Влади и Народној скупштини као и Влади Народне скупштине у целини. Влади ће бити потребно ваша помоћ и одређено време предах од социјалних притисака за успостављање стабилног стања. Уверен, да делите дато мишљење о исказаним захтевима, захваљујем се на пажњи.
19 2
Настављају се радови на изградњи спортске дворане
ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ САН
Поред неповољних метеорлошких услова на померање рокова за завршетак спортске дворане утицала израда детаља арматуре и челичних радова што је прузроковало и повећање трошкова Ако се довољно дуго и искрено верује у остварење неког сна он ће се и остварити. У то су поверовали и Краљевчани када им је, некако у ово време прошле године, наговештено да је почео да се остварује четрдесетогодишњи сан, и да ће се за само годину у нову спортску дворану уселити први спортисти. На основу информација које су стизале од инвеститора, извођача радова и локалне самоуправе није најјасније када је отпочело остварење тог сна, да ли 8. јула како пише на табли која још стоји на градилишту, и кад је постављен камен темељац, или крајем истог месеца када је, како данас тврде, извођач уведен у посао. Није јасно ни када ће радови бити завршени, јер су током минуле године дана са три стране стизале различите информације. У Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ кажу да су у тендерима и понудама извођача дати реални рокови, што би значило да спортска дворана треба да буде готова најкасније 1. августа ове године. У међувремену многи фактори су утицали да то не буде тако, а пракса показује да радови најчешће трају два пута дуже него што је планирано. У случају спортске дворане у Рибници проблеми су се јавили и пре почетка радова. Тендерски поступак за избор најповољнијег извођача спроведен је на основу главног пројекта који није садржао све потребне елементе, а за које ће се касније испоставити да су веома битни за поштовање рока и укупне трошкове градње. Детаљи арматуре представљају елемент неопходан за почетак радова. Како су коначно достављени са закашњењем од неколико месеци пројектанту је, по основу непоштовања уговорних обавеза, био ускраћен део договорених средстава. Испоставиће се да је то мала утеха за додатне трошкове градње. Иако би се лаику могло учинити да ово није озбиљан приступ извођењу једног овако озбиљног пројекта грађевинари су склони веровању да то није ништа неуобичајено. Недостајући детаљи арматуре почели су да пристижу, али су ипак битно
2 20
Александра Нектаријевић утицали на динамику одвијања радова. И ма колико то може да звучи неубедљиво показало се да је на динамику радова утицао и земљотрес који се догодио много месеци раније. Наиме, пројекат је уговорен пре земљотреса, а после њега су многе структуре у граду биле окупиране пословима санације, па се на спортску дворану скоро и заборавило. У Дирекцији за планирање и изградњу тврде да до сада није било проблема око финансирања, па иако је процедура добијања пара од републике компликована то није могло ни да утиче на динамику извођења радова. Упркос чињеници да на почетку није било знатнијег кашњења до краја године није урађено колико је планирано. Ниске температуре почетком ове године зауставили су радове за додатних четрдесетак дана. Чим су временске прилике дозволиле радови су настављени, арматура је и даље стизала, а свеска са потпуном документацијом о потребама арматуре и челика комплетирана тек у мају ове године. Од како је почело да се прича о по-
четку радова на изградњи спортске дворане у јавности се баратало са различитим подацима о трошковима. Износ од 450 милиона динара који су по пола обезбедили град Краљево и република довољан је да се објекат окрови, заврше груби грађевински радови, део инсталација и енергетски објекат. До пуштања објекта у рад потребно је додатних 170 што у укупним трошковима, по тендерској документацији, достиже 620 милиона динара. Да ли ће бити баш тако видеће се када радови буду завршени. Иако су из републике су стизала обећања да ће дофинансирати део недостајућих средстава у градској управи нису седели скрштених руку, па је из буџета издвојено 100 милиона динара да радови не би били заустављени. - И даље стојимо на томе да ће све што је уговорено бити завршено ове године. Остало не можемо да уговоримо, јер немамо основ за уговарање другог дела док немамо обезбеђене паре – каже директорка Дирекције за планирање и изградњу Александра Нектаријевић. Очи инвеститора и извођача усмерена су према ребалансу градског буџета, али и према новим републичким властима. Конституисање власти у Србији утицало је и на банке да обуставе одобравање кредита. Кашњење су проузроковале три ствари, временски услови и знатно повећање количина челика и арматуре. Реализација је уговорена на основу процењене вредности пројекта која је знатно промењена завршетком свих детаља арматуре. Било је и техничких измена на пројекту, а чести контакти са пројектантом сваки пут су продужавали рок за неколико дана. На објекту су постављена два главна челична носача преко којих треба да иду челичне рожњаче. Извођачи су направили нови динамички план и ангажовано више људи који паралелно раде са две стране. - Постављају се трибије, остаје челик, па се стране затварају термоизолационим панелима. Долази алуминарија, фасадна столарија и браварија, покрива се кров и за месец дана може да се све затвори –
каже Нектаријевић и наглашава да су проблеме стварале и неочекивано високе температуре овог лета које су изазивале знатне деформације материјала. Проблем би могао да буде недостатак пара, али о томе у овом тренутку не може поуздано да се говори, јер ће тек по завршетку уговорених радова за ову годину да се говори о следећим трошковима. Сви се слажу да би веома лоше било ако би радови, из било којих разлога, били прекинути. У овом тренутку најважније је да се објекат стави под кров и заштити оно што је до сада урађено. Пројекат спољног уређења је готов, средства од педесетак милиона динара обезбеђена, али до почетка реализације не може да дође пре завршетка грађевинских радова. Предвиђена је изградња трафостанице, мерене регулационе станице за гас и одговарајуће инфраструктуре. Иако је изградња спортске дворане један од најкомпликованијих грађевинских подухвата у граду не може се занемарити изостанак координације у раду одређених извођача. То је неминовно утицало на почетак појединих радова, а у крајњој линији стално померало рок за завршетак. У Дирекцији за планирање и изградњу верују да би до половине новембра
објекат могао да се затвори, а да би сви радови уговорени за ову годину могли бити завршени до половине децембра. Најважније је кажу да, иако се некада радило брже а некада спорије, није било прекида у раду. И поред препоруке Владе да се, због повећаног ризика по сигурност радника, избегава рад на висини по високим температурама извођачи су, свесни одговорности и обавезе коју су преузели, настојали да ураде што више. Зато се радило и прековремено, али и у дане викенда. Посебна пажња посвећена је квалитету
радова и материјала, а за све постоји одговарајући атест. Када спортска дворана буде завршена на овој атрактивној локацији планирана је изградња рекреативног центра са затвореним базеном. У Спортском центру „Ибар“ немају информације о току радова и тачном термину за завршетак радова. Знају само да су спортисти, а и грађани Краљева, нестрпљиви да што пре уђу у нову спортску дворану. Тек онда ће, кажу, бити сигурни да се вишедеценијски сан остварио.
Петак, 20. јул
21 2
Настављају се радови на изградњи спортске дворане
ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВЕН РАД Четири фундаментална принципа Декларације која је донета 1998. године на Међународној конференцији о раду су право на удруживање и колективно преговарање, елиминација свих форми принудног и присилног рада, потпуно укидање дечјег рада и елиминација дискриминације у запошљавању Од близу 21 милион људи у свету који су изложени принудном раду више од половине су жртве у сопственим државама, док су остали остали жртве прекограничне трговине. Од укупног броја око 19 милиона је ангажовано у приватном сектору, а остали у различитим облицима принудног рада индукованим од стране државе, као што су затвори, принудни кампови и слично. Ако се изузме 4,5 милиона који су жртве сексуалне, остали су жртве радне експлоатације у пољопривреди, грађевинарству, као помажући чланови домаћинства и мануфактури. Алармантан је податак да се број ових људи повећава, а половина њих је ангажована у Азији. Док су на светском нивоу три од 1000 особа жртве трговине људима у нашем ре-
Забележено једног дана у мају
2 22
гиону је преваленца 4,2, а најнижа је у развијенијим регионима и Европској унији. Процењује се да вредност принудног рада током једне године достиже 32 милијарде долара што је приближно бруто државном производу Србије. Јован Протић, национални координатор Међународне организације Астра за Србију подсећа да принудни рад представља само рад и услуге које се придобијају искључиво путем претњи и казнама, или кад је у питању особа која се није добровољно понудила. Достојанствен рад Иако се синдикати баве разним облицима трафикинга, акценат је у региону ус-
мерен преме праву на достојанствен рад који првенствено подразумева постојање уговорне обавезе. Али, са становишта синдиката, достојанствен рад представља и довољно плаћен рад. Иако у Србији није било конкретних истраживања у коликој мери се тргује људима познато је да се у овој области врти огроман новац, а најпроблематичнији је, према подацима којима располаже председник Гранског синдиката грађевине, грађевинског материјала, дрвне индустрије и путне привреде Саша Симић, приватни сектор. Али, случајева радне експлоатације, са елементима трговине људима, има и на великим инфраструктурним објектима које у Србији финансира држава из буџета и кредита Европске инвести-
ционе и Светске банке. Жртве принудног рада постају радници којима се дугује и по неколико зарада, после чега бивају упућују на друга градилишта. Ангажују их подизвођачи радова који њима тргују и пребацују са градилишта на градилишта тако да су као неевидентирани невидљиви за инспекцијске органе. Координатор Програма превенције и едукације о искуству у раду са жртвама радне експолоатације и профилу жртве Ивана Радовић подсећа да је први случај радне експлоатације код нас регистрован 2005. године. Од тада их има све више, а држава није показала спремност да се бави тим проблемом. До марта ове године уз помоћ Астра СОС телефона идентификовано је 400 жртава од којих су више од 10 посто мушкарци. Како грађани доживљавају радну експлоатацију Исраживање јавног мњења показало је да не постоји јединствен став о томе шта је радна експлоатација. Она се најчешће поистовећује са непоштовањем радног права, или ускраћивањем права на достојанствен рад, док се мушкарци уопште не препознају као могуће жртве трговине иако то јесу. Грађани знају да постоји трговина људима, да се њом баве криминалци, али је схватају као нешто удаљено од средине у којој живе. Више од трећине испитаних ипак зна за сумњиве понуде у најближем окружењу које могу да се окарактеришу као трговина људима. Резултати истраживања показују да су жртве радне експлоатације углавном мушкарци стари између 18 и 60 година, најчешће храниоци од чијег рада зависи опстанак породице. Запошљавају се углавном на основу препоруке, најчешће у грађевинској индустрији, а у ређим случајевима појављују се агенције за посредовање у запошљавање којима је тешко ући у траг. Специфичност друштва у коме живимо је висок проценат рада на црно, што се чини нормалним, што смањује ниво опрезности потенцијалних жртава које се упућују углавном на градилишта у иностранству, земље бившег Совјетског савеза и Арапске емирате. У ове земље радници улазе са туристичком визом, а послодавци стичу велики профит избегавањем процедура прибављања радне дозволе. Радницима се одузимају документа, под изговором да су потребна за прибављање радне дозволе,
све до момента када треба да се врате кућама. Тако се држе под контролом и онемогућавају да напусте градилишта. Жртве је тешко идентификовати јер код њих не постоји жеља да буду препознати као такви. Процењује се да је у Србији у сфери рада на црно ангажовано између 600 и 700 хиљада људи. До ове процене дошло се упоређивањем броја оних који су током економске кризе остали без посла са бројем легално запослених. Најнижа цена рада у Србији износи 115 динара по сату. Минимална зарада радника у грађевинарству од око 20 хиљада динара месечно није довољна за живот. У грађевинарств које је пред колапсом неема више великих фирми које запошљавају по 500 радника, али се поуздано зна да они који су некада у њима били ангажовании и данас раде. После прекида радног односа у великим системима нашли су могућност за зараду у неформалној економији и зарађују да би преживели. Када се има у виду десеточасовно радно време и зарада која се за то остварује види се колико заостајемо у односу на земље Европске уније где се цена рада за основна грађевинска занимања, зидар, тесар и армирач креће између 3 и 12 евра по сату. На београдском градилишту Степа Степановић, у коме се граде станови које кроз подстицај грађевинској индустрији субвенционише држава, радници живе у објектима које граде. Ту им се доноси храна, а у 90 посто случајева су ван легалних токова. Према подацима којима рапо-
лаже Астра пријављени су само шефови градилишта и руководиоци пројекта. Надокнада за десеточасовно ангажовање је око 25 евра, а углавном им се дугује по неколико месеци тако да су у зависном положају у односе на оне који им дају посао. Са становишта синдиката није захвално говорити о достојанствености рада само на основу цене рада, јер има земаља Европске уније, као што је Бугарска, у којима је она нижа него у Србији. Оваквој ситуацији значајно доприносе висока оптерећења на зараде радника тако да су послодавци приморани да штеде на сваком кораку. Скупа држава поскупљује достојанствен рад, а највећи терет пада на запослене који су принуђени да прихвате врло неповољне услове радног ангажовања. О безбедноси жртава радне експлоатације најчешће се не води рачуна, јер не постоје адекватни механизми заштите. Безбедносна процена никада није рађена, а жртве радне експлоатације често страхују да се врате у место боравка. Многи се осећају посебно лоше, јер они који су их врбовали и даље остају у граду у коме су живели. Судски процеси у којима радници траже заштиту су дуготрајни и са неизвесним исходом, а и када се добију права су тешко остварива. Због свега тога синдикат Независност је покренуо иницијативу за промену законских одредби које отежавају рад, а које би обезбедиле стварање услова за да он буде достојанствен. Све више преовладава уверење да ће синдикати имати значајну улогу при изради пакета закона који ће се наћи на провери код европских партнера.
23 2
среда, 29. август
24
Амбасадор Руске федерације у Краљеву
ДУГ ЖИЧКОЈ ЕПАРХИЈИ Не долази амбасадор неке земље, поготово велике земље, у Краљево без јаког повода. Ових дана ту су два највиша представнике две највеће светске силе, Руске федерације и и Сједињених америчких држава, а поводи су сасвим различити. Прилично ненадано, готово инкогнито, у Краљеву се нашао руски амбасадор Александар Конузин. Пред крај четворогодишњег мандата, непосредно пред одлазак у заслужену пензију, осетио је потребу да испуни нешто што је осећао као обавезу да не би, како рече, остао дужан. Конкретна мисија започела је пре годину дана после посете манстиру на Мокрој Гори посвећеном руским заробљеницима који су током Првог светског рата градили железничку пругу, а погинули приликом урушавања тунела. На једном од традиционалних пријема за руске сународнике у амбасади договорено је да у њихово име у овом манастиру буде постављена икона која би посетиоце подсећала на страдале. Прикупили су Руси новац, а амбасадор са Свете Горе, из манастира Светог Пантелејмона, донео икону Богородице Владимирске да је преда епископу жичком како би била постављена у цркви на Мокрој Гори. - Читаву годину осећам да нисам испунио свој дуг. Недавно су најавили да ми се завршава мисија и ускоро треба да дође нови амбасадор. Дошао сам да испуним дуг и Жичкој епархији предам икону – рекао је Конузин. Сарадња две земље Чињеница да се на челу Србије и Русије налазе нови председници и нове владе уводи две земље у нову етапу односа, па је прилика да се на самом почетку рада две администрације дефинишу питања од заједничког интереса што, верује Конузин, отвара нове перспективе у годинама које долазе. Управо због тога су председници двеју земаља договорили састанак који ће се 11. септембра одржати у Сочију. - Задатак таквог састанка је да председници на почетку мандата одреде правце будуће стратешке сарадње. Потребно је да се договоримо по којим стратешким правцима ћемо сарађивати наредних година – каже Конузин. На првом месту будуће сарадње је област енергетике за којом у Србији постоји велика потреба, а у којој Русија има највише могућности. И док је задатак обе земље да сарадњу у овој области подигну на највиши ниво Русија има и други, да Србију снабде савременим енергентима и реализује нову генерацију пројеката који ће јој омогућити да постане извозник струје. Друга значајна област је развој инфраструктуре. После посете Србији високе делегације руских железница и усаглашавања пројеката постало је јасно да се изашло на нови ниво њихове рализације. Трећи правац је сарадња у области пољопривреде. - Прочитао сам да у Србији 800 хиљада породица зависи од пољопривреде. Ако ове породице укључимо у трговинско-економску везу са Русијом значајно ћемо помоћи да побољшавамо ниво њиховог живота. Увек кад путујем по земљи одржавам састанке са локалним властима и предузећима и говорим да је све
што Србија производи у сфери пољопривредне производње потребно руском тржишту. Зато је потребно да формирамо механизам захваљујући коме ће српска производња да буде испоручена овом тржишту. Последњих година ниво трговине пољопривредним производима је подигнут, али сам убеђен да можемо да урадимо много више, а имам утисак да српска влада то разуме – каже Конузин. Тамо где се развија привредна сарадња стварају се повољни услови и за унапређење односа у другим сферама, култури, образовању, научно-техничкој и сфери војно-техничке и војне сарадње. Код руске стране преовладава уверење да ће перспективе које се отварају сарадњу две земље подићи на знатно виши ниво. Са таквим уверењем амбасадор Конузин ускоро напушта Србију из које носи незаборавне утиске. Блискост два народа проистекла из заједничке историје, сличности језика, културе и духовности упућује на потребу да се и на овом плану учини много више. Отуда и залагање за учвршћивање веза одржавањем заједничких манифестација у вези са заједничком словенском културом. Током претходне четири године амбасадор Конузин је дао активан допринос одржавању Дана словенске културе у које се укључује све већи број људи, организација, школа, факултета... Отуда и предлог да се и у Краљеву одржавају сличне манифестације које ће руска амбасада свесрдно подржати. Заједничка борба Заједничка борба за слободу и независност наших земаља током два светска рата пример је на коме треба развијати осећај патриотизма оба народа. - Управо сам са епископом Хризостомом разговарао на ову тему. За две године ће бити обележена стогодишњица почетка Првог светског рата, а у јавности се мисли да су разлози рата Србија и Русија. Ми смо се у Првом светском рату штитили о напада. Војна дејства су започела бомбардовањем Београда, а Русија се придружила након тога што јој је рат био објављен. Што се тиче Другог светског рата треба заједно да се боримо против оних који желе да поново размотре историју. Неколико стотина хиљада Руса погинуло је да би се ослободиле европске земље, а у многим од њих се руше споменици Русима. Спасили смо од уништавања читаве народе, а они руше те успомене. У неким земљама се одржавају параде колаборациониста и војних формација које су ратовале против учесника антихитлеровске коалиције – подсетио је Конузин. Пре 1944. године Југославија је представљала други фронт на коме је било ангажовано десетине немачких дивизија. До искрцавања савезника у Нормандији биле су ангажоване на овим просторима и нису могле да учествују у борбама на Источном фронту. - Не знамо како би се развијала историја у вези са Стаљинградом да су десетине дивизија ишле тамо. То је заједничка историја два народа победника коју треба да чувамо и на овом примеру одгајамо следеће генерације – каже Конузин.
25
Александар Конузин и градоначелник Краљева Драган Јовановић
26
27
Све ближе реализацији идеје
КРАЉЕВГРАД У ДОЛИНИ ИБРА За четири године могао би да никне средњовековни град са садржајима прилагођеним потребама савременог човека
Пре годину дана први пут се зачела идеја о формирању Краљевграда у долини Ибра. Због великог искуства које има у сличним пројектима Краљево је посетио Емир Кустурица са жељом да охрабри читаву причу, а домаћинима пренесе искуства у градњи. Након осматрања из ваздуха простора на коме се налази средњовековни град Маглич уверен је да би Краљевград могао да буде изграђен за само четири године. Познато је да је српска духовност за време Отоманске империје сачувана у манастирима. Због немара и историјских услова ишчезли су сви српски средњовековни градови, осим пар утврда као Маглич за који се верује да је настао у близини града којег више нема. Констатација да у Француској постоје градови који датирају из 13. века, у којима најнормалније функционишу библиотеке, кафићи и сви садржаји савременог живота, наводи на
28
размишљање да би у Долини векова могао да никне „средњовековни град који ће изгледати лепше и старије него што је изгледао онда када је направљен“. - Данас се људи пале на новац и верују да је новац све. Ја мислим да чак и западни капитализам и развијени свет верују да идеје доносе новац. Овде је у питању једна врста националног поноса, враћање у простор нечега што је било, а што је стицајем околности и историјских прилика ишчезло. Како се код нас све једностране гледа, а дисконтинуитет функционише беспрекорно, овде би требало да буде историјски и културолошки и градитељски континуитет у четири пет година – истиче Кустурица. Краљевград би требало да садржи архитектонске елементе савременика Жиче, елементе здравственог, омладинског и ВИП туризма, нешто што би требало да ради 365 дана у години, и доноси новац
подручју између две реке, четири манастира, две планине и два аеродрома. На простору од само четири хектара град би имао два трга, један мањи, а један већи. Био би опасан кулама какве су постојале у средњем веку, док би енетеријерни саржаји били прилагођени потребама савременог човека. Након визуелног уследио би архитектонски пројекат и калкулација трошкова која би требало да буде представљена заинтересованим финансијерима. Идеју зачету у главама неколицине људи подржава све више присталица који верују у настанак новог туристичког центра по коме ће Краљево бити препознатљиво. Градоначелник Драган Јовановић верује да би велики број становника овог краја могао да буде ангажован око пола милиона туриста који би током само једне године посетили ову дестинацију.
четвртак, 30. август
Емир Кустурица 29
Колико вреде млади у Србији?
МЛАДИ СУ ЗАКОН Са сменом сваке Владе у Србији мобилише се заједница младих у неизвесности да ли ће теме битне за њихов живот бити препознате. Али, питање младих није само питање њихових и интереса малих омладинских организација. Све више преовладава уверење да млади постају угрожена подврста. Средином прошлог века је број људи старијих од 65 година био четири пута мањи од оних млађих од 15 година. На прекретници два миленијума њихов број се скоро изједначио, а верује се да ће половином овог века број стараца у односу на децу бити два пута већи. Све наводи на закључак да подршка лепих шарених пројеката омладинских организација треба да прерасте у стратешку бригу државе о младима. Иако се најчешће тврди да су млади највећи ресурс друштва изостају приче о њима као ресурсу који има Србија као мала земља са велим аспирацијама. У медијима су све присутнији ставови о њиховој пасивности, инертности, невољности и слабом одзиву на одређене иницијативе. Већина истраживања говори да су млади у Србији незадовољни својим животом и да немају поверења у институције и државу, али да у исто време нису спремни да за то преузму део одговорности. Иако
верују да ће им у будућности бити боље само 11 одсто њих је спремно да нешто уради по том питању. Остаје велика непознаница зашто је то тако, зашто се не боре и зашто је само 8 од сто младих друштвено активно. Узроци и последице Обесхрабреност проистекла из хроничног одсуства прилика да утичу на неке одлуке, и инертност, уводе их у зачарано коло у коме је и запошљавање као један од нужних предуслова за транзицију из периода адолесценције у одрасло доба. Преовлдава уверење да проблеми младих нису довољно заступљени ни у медијима, а када се о њима говори не третирају се на адекватан начин. Истраживања показују да просечан млади житељ Србије има 24 године, завршио је факултет или средњу школу и тражи посао. Нема јасну визију о томе како ће изгледати његов живот ни за следеће две, а камоли пет година. Млади људи живе у сиромашним породицама на ивици егзистенције, желе да имају новац и путују, а многи нису никада изашли из земље. Деведесете године прошлог века посебно су се негативно одразиле на популацију младих који су постали посебно угрожена категорија становништва.
Кровне организације младих Кровна организација младих представља највише независно представничко тело младих у једној земљи. Овакву организацију има већина европских земаља, као и многе друге земље света, и оне функционишу под различитим називима, а најчешће под називом Национални омладински савет. Њих оснивају, односно у њих се удружују омладинске организације (организације које чине млади, које раде са младима, за младе и у интересу младих) ради постизања заједничких општих циљева (које самосталним деловањем не би могли постићи), у које се најчешће убрајају: • јачање преговарачке позиције младих према држави и њеним политикама за младе; • јачање механизама за учешће младих у доношењу одлука; • јачање механизма за представљање општих социо-економских, образовних, културних и других интереса младих; • пораст информисаности младих и омладинских организација – већа и потпунија мобилност информација; • обезбеђивање основе за учешће младих у међународним форумима.
30
Кровна организација младих Србије Организације цивилног друштва у Србији које су се бавиле омладинском политиком 2005. године маштале су о формирању министарства, или неког другог државног тела, које би се бавило младима. Поред тога што су маштали покренули су иницијативу која је две године касније резултирала формирањем Министарства за омладину и спорт. Резултати које је ово министарство остварило у последњих пет година значајно су померили омладинску политику напред реализацијом платформе која омогућује младима да боље живе. Поред залагања да проблеми младих буду у жижи јавности, и да се о њима адекватно разговара, неопходно је да и сами учествују у процесу доношења за њих важних одлука. На основу прича о томе да су млади будућност и да им треба пружити шансу Кровна организација младих Србије тражи ту шансу. Тражи да у саветима за младе у локалнм заједницама поред представника политичких партија седе представници организација цивилног друштва и млади људи. Представници ове организације желе моћ да утичу на процесе који ће се дешавати уверени да су спремни и да имају довољно знања и воље да у њима учествују. Потенцијал и капацитет да се, уз правну подршку институција, дође до промена подразумева и одређену дозу одговорности. Пут до успеха није нимало једноставан. Зато треба пружити шансу и подршку свим категоријама младих, не само најуспешнијима у појединим областима јер њихов успех не мора да буде и успех система. Успешност система не мери се према најбољима већ према томе колико су успешни они у средини. Подршку треба пружити најуспешнијима, али и оне са маргине подржати да дођу до средине. Млади су закон Препознавши дисконтинуитет у омладинској политици Министарство омладине и спорта је покренуло веома значајан програм, под називом Млади су закон. Он
се спроводи кроз подстицање активизма и волонтеризма младих подршком 25 ресурс центара у исто толико округа у Србији. Тако се омогућује младима, њиховим удружењима, ђачким парламентима и неформалним групама да ураде нешто на побољшању услова живота у својој средини. На основу пројектне идеје, и процене представника центра и локалне канцеларије за младе, по
двадесетак њих из сваког округа после обуке постају способни за писање пројекта на основу кога добијају средства за реализацију идеја. Сваке, па и ове, године одржава се велики број оваквих акција у којима учествује на стотине младих. Забележено у јуну
31
32
33 среда, 22. август
Дар за почетак школске године
34
понедељак, 3. септембар
Реконструкција фискултурне сале Основне школе „Светозар Марковић“ увод у низ заједничких пројеката припадника Војске Србије и Националне гарде Охаја
35
За време мандата у Србији Мери Ворлик, амбасадор Сједињених Америчких Држава, била је у Краљеву више пута него сви ранији амбасадори ове земље заједно. Последњи боравак везан је за свечаност поводом предаје на коришћење реновиране фискултурне сале Основне школе „Светозар Марковић“. Сала је реновирана средствима Европске команде америчких оружаних снага, а међу директним извршиоцима нашло се и 32 припадника Националне гарде Охаја. Амерички војници су, раме уз раме, са двадесет припадника Војске Србије три недеље извршавали различите послове на реконструкцији сале. Првог дана нове школске године, који је обележио штрајк просветних радника, ученици ове школе су, после скоро две године, поново у ситуацији наставу физичког васпитања обављају на најбољи могући начин. Откад је пре скоро две године Краљево погодио катастрофални земљотрес Сједињене Америчке Државе су максимално посвећене пружању помоћи локалном становништву да обнове град и опораве га после немилог догађаја. Прва помоћ је пристигла већ у јануару прошле године у виду опреме за обнову порушених објеката, а реализација пројекта реконструкције фискултурне сале само још један пример конкретне помоћи. Вредност пројекта је 300 хиљада долара, а међу амаеричким војницима били су припадници копнених и ваздухопловних снага. - Овај пројекат је још један пример изу-
36
Наша будућност су деца, њихово сазревање и школовање, да буду добри и поштени људи, а наше је да урадимо за њих нешто више од онога јуче зетног партнерства и блиских веза које постоје између Националне гарде Охаја и Војске Србије, па иако припадници гарде данас нису са нама желела бих да изразим уверавање њиховим командантима, генерал-потпуковнику Диковићу и генералмајору Ешенхарст, да су напори њихових војника које су заједнички предузели радећи на овом пројекту итекако цењени и да ми то јако поштујемо – рекла је Мери Ворлик. У пројекту су поред Американаца учествовали Министарство одбране Републике Србије, Генералштаб Војске Србије, Друга бригада Копнене војске и други. Резултат рада уложеног у ове пројекте доприноси деци ове школе да после скоро две године поново имају часове физичког васпитања и да уживају у спорту у једној фискултурној сали у којој све функционише како треба. Све то допринеће, чуло се на отварању, да ће најталентованија деца израсти у највеће шампионе у рукомету, кошарци, одбојци и осталим спорто-
вима. - Ми смо мала земља поносног народа који желе да сарађују са свима у свету, али који пре свега морају да воде рачуна о својој будућности. Наша будућност су деца, њихово сазревање и школовање, да буду добри и поштени људи, а наше је да урадимо за њих нешто више од онога јуче – истакао је министар одбране Александар Вучић. Командант Националне гарде Охаја генерал-мајор Дебра Ешенхарст други пут је боравила у Краљеву, овога пута да пренесе утиске са којима су се амерички војници вратили у домовину. По повратку у Охајо повољно су се изражавали о свему што су овде доживели, о школи и локалном становништву, а пре свега о деци. После највећег периода времена у коме извршавају војне задатке војницима је изузетно задовољство када могу да помогну локалном становништву. Поред 300 хиљада долара у фискултурну салу је уграђено много љубави, времена, добре воље, труда, добровољног рада војника. Месец август 2012. године многи од учесника у пројекту памтиће по напорном раду, али и по незаборавном дружењу. Чини се да је најважнији од свега податак да су склопљена нова пријатељства припадника две војске. Сарадња коју су на најбољи начин демонстрирали припадници оружаних снага две земље само је увод у низ сличних пројеката који их чекају у будућности.
Дебра Ешенхарст 37
После успеха на Олимпијским играма у Лондону
ТЕКВОНДО СПОРТ ИЗ СЕНКЕ
понедељак, 20. август 38
Милица Мандић је поставила стандарде како се представља држава кроз спорт, кроз захвалност породици, тренеру и тиму, а посебно кроз емоције према српским националним обележјима. Спортска харизма коју је промовисала треба да буде узор свим спортистима, а њено животно опредељење и истрајност узор свим младима у Србији. 39
Да којим случајем Милица Мандић пред сам крај Олимпијских игара у Лондону није освојила златну медаљу у својој категорији теквондо би и даље највећем броју становника Србије био потпуно непознат спорт. До медаље на Олимпијским играма, а поготову оне са највећим сјајем, не долази се случајно. Миличина је искаљена у огромној количини зноја током петогодишњег рада стручног тима усмереног ка постизању врхунских резултата. Поред главног тернера и шефа стручног штаба Драгана Јовића чинили су га специјалиста медицинске психологије Марија Срећков и кондициони тренери, професор Душан Илић и Драган Јаблан. Процес рада на путу до злата, на коме је Милица савладала четири трофејне и искусне такмичарке, започео је много пре Олимпијских игара када је Драган Јовић са својом визијом врхунског спорта успео да формира тим који ће ту визију да реализује. Тај процес не подразумева рад само са једним такмичаром већ читав систем и филозофију која подразумева врло јасне циљеве и методе. У то су укључени чувени камп у Врњачкој Бањи, који Јовић сваке године врло успешно организује и који изузетно помажу развоју такмичара како у техничком тако и у психолошком смислу. Развој унедвосмислено доприноси размена искустава са другим такмичарима и врхунским тренерима из Ирана. Профекс академија, коју је основао проф. Душан Илић, делом је заслужна и за бронзану медаљу Новака Ђоковића са претходне Олимпијаде. Био је то подстрек да, кроз високо озбиљан темељан рад на физичком и координацијском плану, припреми српске теквондисте за квалификациони турнир у Казању, а затим и учешће на Олимпијским играма. Као кретни тренер проф. Илић је помогао многим тенисерима, и другим спортистима, да косте тело на највишем нивоу. После свеобухватне анализе уследио је план који је покрете Милице Мандић довео до савршенства, пре свега захваљујући њеној преозбиљности. Генерални секретар Теквондо савеза Србије и члан председништва Олимпијског комитета Зоран Ћенић са поносом истиче нешто што је засенило Србију. Милица је поставила стандарде како се представља држава кроз спорт, кроз захвалност породици, тренеру и тиму, а посебно кроз емоције према српским националним обележјима. Спортска ха-
40
- Нисмо имали проблем медија, јер нас нико није ни слушао. Много сликања шкоди, јер ми нисмо модна кућа, и морамо да се вратимо спорту. Не желимо да полетимо, па да треснемо о земљу. Многи спортисти су изгубили баш због тога што их је популарност појела. ризма коју је промовисала треба да буде узор свим спортистима, а њено животно опредељење и истрајност узор свим младима у Србији. Њен успех превазилази границе Србије, јер је са последње три Олимпијаде само по једна медаља, освојена у овом спорту, долазила у Европу. Последњи успех, у светлу ентузијазма једне двадесетогодишњакиње и енергије коју има, даје довољно простора за веровање да ће Србија бити главни фаворит у овој катего-
Taekwondo је корејска борилачка вештина настала 40-их година двадесетог века спајањем различитих вештина које су се вежбале у то вријеме. Њено име долази из речи Tae (태, hanja 跆), што значи ударити ногом, Kwon (권, hanja 拳), što znači udariti rukom i Do (도, hanja 道), što znači put. Taekwondo је ударачка вештина коју одликују атрактивне ножне технике и брзина. Данас се сматра једном од најпопуларнијих борилачких вештина и спортова, а број вежбача у свету се процењује на више од 100 милиона.
рији на наредним Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. Нагла популарност није утицала на Драгана Јовића, и чланове победничког тима, да умање улогу Олимпијског комитете Србије и Министарства за омладину и спорт. - Направили су план и бодовни пројекат како се рангира сваки спортиста, па нисте морали да познајете неког у министарству па да их молите да вам нешто дају јер вам треба за светско првенство. Ако имате такмичара који има добре резултате, скупља одређене бодове и има своју категоризацију, тачно се зна где се налази. Некоме је то било мало, а нама много јер смо са ничега скочили на нешто. Са тим нечим смо постигли ово – каже Јовић уверен да је теквондо изашао из сенке и да више није мали спорт. Зато у наредном периоду очекује да ће се појавити много нових такмичара који ће направити сличне резултате. Уз пут подсећа да у Србији има много малих клубова који вежбају по шупама и подрумима, кад је лето на ливадама, а преко зиме паузирају по три месеца. Са мало средстава свака општина у Србији може да обезбеди једну просторију коју би могла да користе три спорта. Дефинитивно је доказано да је положај до јуче непознатог спорта заувек промењен. У нашем имену те-квон-до имате ДО што значи пут, уметност. Свако ко има црни појас мора да има свест о себи и у сваком тренутку зна на ком је нивоу. Онај ко полети значи да није у овом спорту приземан, а ми ћемо само медаљама да се дичимо. Оно што се дешавало у Лондону дирнуло је све, а нисам ни знао колико је то важно у Србији – каже Јовић само десет дана раније апсолутно анонимни тренер, у још анонимнијем спорту, чији је ентузијазам надмашио многе пре њега.
Превазиђени неспоразуми у фудбалској организацији
ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА НА ВРЕМЕ Због неспоразума око избора председника Фудбалског савеза Рашког округа постојала опасност бојкота клубова и укидање финансирања од стране Градске управе Спорт и физичка култура су одувек били битан фактор за физички, али и за развој менталног склопа младих људи. Све већи број спортских клубова и удружења временом је наметао потребу регулисања правног статуса који би требало да буде основа за даље финансирање. Годинама се говорило о неопходности регулисања односа у области спорта, а велике наде усмераване су према Закону о спорту који је требало да реши многа недефинисана питања у овој области. Када је закон коначно усвојен почетком прошле године ставио је пред спортске клубове и организације обавезу да до 17. априла ове изврше пререгистрацију у Агенцији за привредне регистре и ускладе статуте и правилнике о раду са новим законом. Па иако нови закон елиминише уплив политике у спорт најновији догађаји везани за избор челних људи у Фудбалском савезу Рашког округа допринели су да фудбал буде тема појачаног интересовања помоћника градоначелника и члана Градског већа задужених за праћење стања у спорту. Сваку од три скупштине Фудбалског савеза Рашког округа, на којој је биран председник, Фудбалски савез западне Србије прогласио је нерегуларном. То је довело до именовања привременог органа који би требало да спроведе изборе у овој организацији у складу са прописима. До које мере су односи у овој области поремећени сведочи чињеница да су чланови привременог органа у пратњи полиције морали да обију врата на службеним просторијама и промене браву. У круговима спортских радника преовладало је уверење да избор легалних органа, као услов за наставак такмичења у лигама нижег ранга, угрожавају лични интереси појединаца. У тренутку када је дошао у питање почетак јесењег дела првенства у општинској, међуопштинској и окружној лиги реаговао је помоћник градоначелника за социјална питања, омладину и спорт Раде Јовановић покушавајући да уразуми две супростављене стране и укаже на опасност од ускраћивања средстава клубовима за наредну такмичарску сезону. Додатни раз-
42
Раде Јовановић
Бојан Радибратовић
лог за овакво понашање је чињеница да су сви други савези у земљи заокружили процес усаглашавања са новим законом, а само Фудбалски савез Рашког округа делује „као опозиција Фудбалском савезу Србије“. Под окриљем Фудбалског савеза Рашког округа такмичи се 76 одсто клубова са подручја града Карљева, док остатак чине клубови са подручја Рашке, Новог Пазара, Баљевца, Тутина и Врњачке Бање. Постојала је оправдана бојазан фудбалских радника са територије града Краљева да ће, због нових прописа, и поред толиког броја клубова бити прегласавани приликом доношења појединих одлука. Прописи наиме налажу да највећи број делегата скупштине даје клуб највишег ранга, у конкретном случају суперлигаш „Нови Пазар“. Јовановић је представницима клубова објаснио да локална самоуправа не форсира ни једну од супростављених страна и само жели да се у овој области уведе ред како не би последице трпели сви они који су током лета марљиво радили, припремали терене и набављали опрему за почетак нове сезоне. Локална самоуправа обећава помоћ под условом да се одустане од бојкота и да сви клубови започну нови циклус такмичења. Чини се да је
разум превладао јер су њихови представници клубова код привременог органа потписали изјаву којом се обавезују да учествују у такмичењу. - Извучени су парови за све лиге, тако да је такмичење за лиге све почело 25. августа – каже Јовановић.. Стиче се утисак да су страсти само привремено стишане, а да проблем није у потпуности елиминисан. На овакво размишљање наводи залагање фудбалских радника о формирању Градске лиге, по угледу на градове у окружењу. - Погледали смо Правилник Фудбалског савеза Србије и видели да смо закаснили за ову годину, па смо се договорили да до почетка наредног такмичарског циклуса припремимо сва потребна акта за регистрацију како би сви клубови са територије града Краљева могли да се такмиче у оквиру Градске лиге – објашњава Јовановић. Формирање нове лиге знатно би смањило трошкове путовања великог броја клубова са ионако танким буџетима. - Овај град ће и у наредном периоду инсистирати само да се ради по Закону о спорту, а ако финансирамо клубове треба да знамо како се троше средства која издвајају сви грађани Краљева. Уколико не
будемо имали повратну информацију о утрошку средстава које град издваја одређени клубови неће добијати средства за даља такмичења – изричит је Јовановић. Став локалне самоуправе је да на челу Фудбалског савеза Рашког округа треба да буде неутрално лице које познаје фудбалски спорт, права и прописе Фудбалског савеза Србије. Међу представницима клубова преовладава уверење да локална самоуправа покушава да наметне свог човека на чело ове организације. И ма колико то неко негирао, највећи број спортских радника слаже се у оцени да је нанета велика штета спорту, а да највећу цену плаћају млади који воле фудбал, а који ни на који начин не утичу на збивања у овој области. Због чињенице да средства локалне управе спортским клубовима и организацијама нису додељивана у складу са прописима морао је да реагује и буџетски инспектор. Због тога постоји оправдан страх члана Градског већа Бојана Радибратовића, који је у претходном мандату био помоћник градоначелника за омладину и спорт, да би поново могло да дође до проблема. Зато инсистира да Градско веће, на предлог гранских савеза, што пре направи
Правилник о категоризацији спортова у складу са Законом о спорту. - Ниједан спортски клуб не може да добије средства ако није члан неког савеза који на почетку године подносе локалној самоуправи захтеве доделу средстава према утврђеним критеријумима Ово ће да погоди клубове који до сада нису били учлањени у савезе и где има размимоилажења у размишљању ко ће да буде председник савеза – каже Радибратовић. У Краљеву је у последње четири гоПререгистрација Усклађивање са новим Законом о спорту створило је озбиљне проблеме појединим клубовима. Претходно руковдство ФК „Младост“ из Опланића није на време извршило пререгистрацију у Агенцији за привредне регистре, па је клуб избрисани из списка. Иако се „Младост“ у протекле две сезоне такмичила у оквиру Моравске зоне ново првенство почиње као нови клуб у најнижем рангу такмичења.
дине три пута мењана власт, па су многи склони да верују да се то рефлектовало и на спорт у коме не би требало да буде политике. У Закону о спорту, подсећа Радибратовић, пише да политичари немају право да се мешају у рад спортских организација. За финансирање такмичења у овој годину буџетом града планирано је 45 милиона динара, што јемного више него раније, а Бојан Радибратовић тврди да су до сада ова средства дељена без икаквог критеријума. - Направљен је Правилник о категоризацији спорта који није био у складу са законом, а чим не постоје тачно утврђени критеријуми у очи упада сумњива деоба пара, па реагује буџетски инспектор – каже он. Очекује се да припреме за изборе органа Фудбалског савеза Рашког округа буду завршене до краја септембра, а избори до половине октобра, када истиче рок од три мееца у коме је привремени орган дужан да их обави. Колико ће све утицати на регуларсност такмичења у три лиге видеће се врло брзо.
43