DnevINk 6

Page 1

Краљевачки

ДНЕВИНК


Две године после разорног земљотреса

БОЛНО ПОДСЕЋАЊЕ - Разорни земљотрес магнитуде 5,4 степена погодио је у среду 3. новембра 2010. године у 1 сат и 56 минута Краљево и околину. - Епилог најјачег земљотреса у последњих тридесет година су две погинуле, десетине повређених особа и непроцењива материјална штета на стамбеним објектима у Краљеву и околним селима

Субота, 3. новембар 2


Разорни земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале погодио је у среду 3. новембра 2010. године, у раним јутарњим часовима краљевачко подручје. Тек који минут пре истека другог сата трећег новембарског дана затресла се земља, почели да падају делови намештаја, покућства, да отпада малтер са плафона, падају црепови и димњаци, пуцају зидови. Преплашени Краљевчани су, после првог шока, потражили сигурност на улицама, парковима и другим површинама што даље од стамбених објеката. Већи део града је, већ код првог потреса, остао без електричне енергије, што је у великој мери допринело појачавању страха од нових потреса. Серија земљотреса наставила се током читавог дана. Према најавама стручњака смиривање тла могло је да потраје и читава два месеца. Већ око четири сата ујутро у оштећеној згради градске управе појавио се Ивица Дачић, тада први потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова. До тог тренутка, по речима Драгана Арсића, тадашњег директора Здравственог центра „Студеница“, помоћ лекара затражило је педесетак особа од којих двадесет са тежим телесним повредама. На болничком лечењу задржано је троје повређених. Најгоре је у овој тешкој ситуацији прошао брачни пар Наталија и Синиша Сташић, стари 67 година, на које се срушила бетонска плоча стамбене зграде у којој су спавали. Иако је у раним јутарњим часовима у Краљево стигла четрдесеточлана јединица за спашавање Сектора за ванредне ситуације, могли су само да из срушене куће извуку беживотна тела супружника. Прекид телефонских комуникацијa и различите, често произвољне и непроверене, информације стварале су посебну психозу код

грађана који су са великим нестрпљењем очекивали зору, која је требало да покаже право стање оштећења, првенствено на стамбеним објектима. Најтеже су страдали старији стамбени објекти грађени педесетих и шездесетих година прошлог века. Комисије за процену штете су на терену и констатовале оштећења на стамбеним објектима, а грађани пријављивали оштећења у месним заједницама. Осим стамбених објеката већа оштећења су претрпели и продајни објекти у тржним центрима где је углавном долазило до пуцања стакала. Краљевчани су се у овим тешким тренуцима понашали крајње достојанствено и солидарно, тако да органи реда нису морали да обезбеђују оштећене објекте од крађа. Велика оштећења забележена су на просторијама Здравственог центра „Студеница“, а најгоре је прошао Завод за јавно здравље у чије је просторије забрањен улаз чак и запосленима. Оштећени су уређаји за анализе, па се и анализа воде за пиће вршла у Чачку. На лечење у Здравствени центар примани се само хитни случајеви, а отпуштени пацијенте код којих је лечење могуће у кућним условима. Процена оштећења на згради првог дана није извршена, а од десет операционих сала првог дана су оспособљене само две. Из краљевачког „Водовода“ је саопштено да постоји опасност од коришћења воде из водовода за пиће и кување хране и да се може користити само за техничке потребе. Због оштећења на појединим школским зградама до даљег је обустављена настава у свим школама и дечјим врћима. Грађани чији су стамбени објекти у таквом стању да не обезбеђују сигурност смештени су у Дечје одмаралиште на Гочу и део хотела Термал у Матарушкој Бањи.

Током дана најугроженија подручја посетили су, поред Ивице Дачића, и премијер Мирко Цветковић, председник Републике Србије Борис Тадић и министри Томица Милосављевић и Драган Шутановац. Због великих оштећења на војним објектима припадници Војске Србије ће, до коначне одлуке надлежних органа, ноћи су проводили под шаторима. Лепо време погодује свима који су током дана извршили неопходне радове на поправци мањих оштећења на стамбеним објектима, првенствено замени поломљених црепова. Милан Марковић, тадашњи министар за државну управу и локалну самоуправу доделио је граду прву помоћ у износу од пет милиона динара, а отворен је и посебан жиро рачун на који су

сви који то желе, моли да уплате финансијска средстава без провизије банака. У поподневним часовима нормализовано је снабдевање електричном енергијом већег дела града, а војска је, по речима министра Шутановца, поред цистерни за пијаћу воду, пружала помоћ и у рашчишћавању рушевина. На стовариштима грађевинског материјала недостајало је црепа и стакла, а помоћ коју је определило Министарство за локалну самоуправу намењено је првенствено за ове сврхе. Taдашњи градоначелник Краљева Љубиша Симовић, у сарадњи са надлежним републичким органима, обавестио је јавност да је у граду проглашена ванредна ситуација.

3


4


5


6


7


8


9


10


11


12


13


После одлуке Владе Републике Србије

БРА(НЕ) НА ИБРУ Влада Републике Србије повукла је из процедуре ратификацију енергетског споразума са Италијом који је, између осталог, предвиђао и изградњу десет мини хидроелектрана на Ибру. Министарка енергетике Зорана Михајловић је објаснила да је споразум повучен због додатних активности, неопходних да би анекс припадајућих пројеката био комплетан и подсетила да ово није само споразум између Србије и Италије, већ ту учествује и Република Српска, с обзиром на то да су обухваћене и електране на средњој Дрини. - Неке ствари су се промениле од потписивања споразума, а оно што је министарство већ покренуло јесте преиспитивање енергетских дозвола. Кад неко добије енергетску дозволу, он има обавезу шта треба да уради за две године колико она траје. Уколико то не уради, ми ћемо правилницима уредити да повучемо одређене консеквенце – рекла је Михајловић. Посланица Демократске странке Србије у Народној скупштини Санда Рашковић Ивић тражила је од министарке додатно објашњење, претходно изневши свој став овом споразуму, будући да је као амбасадор у Италији делом присуствовала његовом по-

14

тписивању. Неоколонијалним је оценила споразум којим Србија даје своје националне ресурсе, хидро и ветропотенцијале компанијама које су претежно у италијанском власништву. Према њеним речима Србија практично поклања, а италијанске фирме извозе зелену енергију у Италију, која је обавезна да до 2020. године најмање трећину произведе као такву. Србија ће исту директиву о обавезној зеленој енергији прихватити током новембра, што значи да ће од 2020. године морати да је производи из много скупљих обновљивих извора, као што су геотермални извори и биомаса. Повлачење предлога закона којим би се ратификовао спорни споразум Србије и Италије, о давању концесије за изградњу мини хидролектрана на Ибру, прво су поздравили представници ПУЛСа Србије Покрета за Краљево који су се од самог почетка противили овој идеји. Председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић потврдио је да је још пре два месеца ресорно министарство од ове странке затражило одређене податке који су се односили на из-


Петак, 2. октобар 15


градњу акумулација на Ибру. По нови Покрета још у време преди ствовали на скупу противника из уништавања и давања у бесцењ тенцијала као да се ради о коло држави. Идеја о првој хидроелектран давне 1959. године када је Југос градњу велике бране код Лакта, у Краљева. - У међувремену у северној И дошло до велике хаварије због ко било живот кад је попустила бра али и у Италији, утврдили су да с Ибра идентичне онима у север љене од шкриљца, кречњака и си несигурна и нама би, у случају бил

16


тврдио је и да су члаизборне кампање учезградње ових брана и ње домаћих хидропоонији, а не сувереној

ни на Ибру потиче из славија планирала изу непосредној близини

талији је 1963. године оје је 1700 људи изгуана. Геолози у Србији, су стене са леве обале ној Италији и саставиге. Као таква обала је ло какве незгоде, пре-

тио неки облик цунамија. Процене су да би, поред збисаних насеља испод тих брана, вода доспела на подручје Краљева до висине између првог и другог спрата солитера, а ни ширење према према Сијаћем Пољу, ни према горњим деловима града, не би успело да заустави такав поплавни талас – објашњава др Јовашевић. Из Покрета за Краљево од самог занављања идеје о изградњи чак десет мини хидроелектрана на Ибру стижу упозорења о опасностима за водоснабдевање, али и за минералне воде у алувиону реке Ибра. Верује се да би подручје од 70 километара, са једне и друге стране, било изложено низу еколошких проблема који би условили промену климе и повећање влажности ваздуха што би, кад је Краљево у питању, имало опасне последице по здравље људи. На простору у непосредној близини Краљева, на коме би биле лоциране хидроакумулације, налази се

велики број минералних извора, као резултат давнашње вулканске активности. Овом водом данас се третирају многобројне форме реуматизма које захтевају интервенције од медикаментозног физијатријског лечења до замене зглобова код људи. Вулканска активност карактеристична је и за потресе који се дешавају на овом подручју, а водени токови који се уливају у језера могу у значајној мери да негативно утичу на њих. Доктор Јовашевић подсећа да је 2006. године, када је био начелник Рашког управног округа, добио писмо о намерама власника фирме Пожаревац-Ибар о градњи бране у близини Краљева. Представници локалне самоуправе и свих месних заједница лоцираних уз Ибар узводно од Краљева, представници туристичких организација и културних институција са подручја града одлучно су се успротивили тако да до реализације ове идеје, због велике опасности, није дошло.

17


Врло стидљиво 2008. године, а јавно следеће, приликом посете тадашњег председника Србије Бориса Тадића Италији, после остваривања прих контаката, почела је поново да се актуелизује ова идеја. У процес изградње укључила се италијанска компанија Сећи енергија која је до половине прошлог века била позната као произвођач хране, а енергијом се бавила у смислу употребе био масе за њену производњу. Преко ноћи је, подсећа др Јовашевић, заседала српска влада и променила нормативе по којима је за изградњу капацитета снаге до десет мегавата била надлежна искључиво локална самоуправа. Да би се локална самоуправа искључила из процеса одлучивања дефисана је снага електрана од једанаест мегавата. Ови догађаји ускомешали су јавно мњење у Краљеву и довели до свргавања са власти тадашње владајуће коалиције. Покрет за Краљево је са опозиционим странкама формирао нову, а она усвојила одлуку о расписивању референдума којим би грађани Краљева требало да се изјасне о градњи хидроелектрана. Умешало се Министарство за државну управу и локалну самоуправу, а заседао је и Уставни суд који је разматрао ставове о мандатима. - Ми смо тада срушени, иако је ретроактивно примењен закон који је тада донет. Најинтересантније је што смо имали потпуно обрнут случај у Куршумлији где је тада доминантна вадајућа Демократска странка насиљем спровела враћање својих престав-

18

ника на власт по сасвим супротном основу – подсећа др Јовашевић. Према управним судовима из Покрета за Краљево отишле су 102 жалбе на које, сем пар оних које се односе на неке управне одборе, ни до данас није одговорено. У Покрету за Краљево их још очекују са уверењем да би на основу њих могла да буде покренута кривична одговорност учесника у целом процесу, пре свега тадашњег министра за државну управу и локалну самоуправу. - Он је јавности познат због великих активности у току самог земљотреса и ангажмана компаније из Ивањице, коју је предводио члан Демократске странке и добио посао обнове Краљева и монатажних кућа, не преко тендера него прекидом тендера и договором на лицу места што је противзаконито – каже др Јовашевић. Од актуелне власти се очекује већа ажурност у заштити интереса Републике Србије, а политика актуелне министарке енергетике у редовима Покрета за Краљево изазива уверење да постоји странка у владајућој коалицији која је показала интерес за статус Србије и њених грађана. Верују и да је дошло време децентрализације када ће грађани који живе на неком терену моћи да одлучују о својој судбини, градњи великих система, заштити културних добара и природног окружења.



Сто дана власти из угла Демократске странке

КРАЉЕВО ВИШЕ НИЈЕ

Првих сто дана власти на републичком нивоу, али и у Краљеву, повод су за свестрану анализу коју је, пред обраћање јавности, направио Градски одбор Демократске странке. У жижи јавности је током овог периода, сматра председник одбора Иван Јовановић, борба против корупције која се не одвија унутар државних институција, већ на страницама таблоида. Најављују је челници појединих партија које чине парламентарну већину као увод у својеврсне политичке процесе. У Демократској странци верују да то није добар пут, јер се тако нарушава рад институција које треба

20

да се баве сузбијањем криминала и корупције, као што је то било у време док су они били на власти. - Најважније за грађане Србије је да живе много лошије него претходних година, да ће инфлација до краја године прећи 12 посто, да плате све мање вреде и за њих грађани све мање могу да купе. Сматрамо да је нова влада учинила доста лоших потеза у смислу именовања партијских функционера на челне позиције у јавним предузећима. Ту пре свега мислим на Народну банку, а сматрам да је нова влада угрозила и неке добре регионалне и локалне пројекте које је започела пре-

тходна – каже Јовановић. Међу демократама преовладава уверење да је Краљево код републичких власти изгубило рејтинг који је имало до последњих избора. Утисак да је владајућа већина у локалном парламенту изгубила подршку владе поткрепљују податком да је почетком октобра одржан састанак представника Европске инвестиционе банке и републичких челника. Том приликом је, наводи Јовановић, потврђено да се одустаје од урбане ревитализације 25 стамбених зграда у Доситејевој улици које су од земљотреса у Краљеву 3. новембра 2010. године, толико оштећене да не обез-


ПРИОРИТЕТ ВЛАДЕ

беђују довољан степен сигурности станара ни при много слабијем потресу. У овим зградама живи око 400 породица са огромним тешкоћама и проблемима. Када је, како каже, комплетна процедура доведена до краја, урађена потребна документација и пројекти ревитализације, а грант у вредности половине потребне суме известан, министар финансија је пренео представницима Европске инвестиционе банке да Краљево више није приоритет за Владу Републике Србије. Овкав став повод је за позив свим политичким странкама у граду да се придруже демократама у борби да се пројекат реви-

тализације уврсти на листу приоритета оних које треба што пре реализовати како новац намењен Краљеву не би отишао у неку другу локалну самоуправу којој је више наклоњена Влада Републике Србије. Ставове председника Градског одбора подржава и одборник Демократске странке у Скупштини града Милан Вучетић тврдњом да је првих сто дана републичке власти пресликано на рад вештачки формираних локалних самоуправа које нису дорасле решавању конкретних проблема грађана. - Од града који је претходних година дуплирао годишњи буџет, и започео неко-

лико значајних стратешких пројеката, Краљево доспева у групу градова који стагнирају. За само три месеца драматично је опао број запослених и животни стандард грађана. Град није способан да помогне малим и средњим предузећима, а власт се на бави проблемима здравственог и образовног система у домену својих надлежности. Да апсурд буде већи имамо ситуацију у којој градоначелник Краљева изјављује да је свестан проблема пољопривредних газдинстава која су страдала од последица суше, али да у овом тренутку не може помоћи – каже Вучетић подсећајући на много тежу ситуацију у којој се

21


град налазио у време отклањање последица катастрофалног земљотреса са којима су се демократе избориле на веома ефикасан начин. Због свега тога је Демократска странка у име грађана поставила неколико питања најважнијим функционерима садашње власти. Потпредседник Градског одбора Деморкатске странке и одборник у Скупштини града Горан Вучинић кашњење у усвајању ребаланса градског буџета тумачи „озбиљним проблемима“ који постоје у владајућој коалицији. - До данас нису заказали седницу са овом важном темом, а питање је какав ћемо буџет имати за следећу годину и да ли ћемо га имати на време, а то је најважније за функционисање града. У почетку, када смо предали власт коалицији, рекли смо да смо спремни да помогнемо овој власти зато што нам је интерес да грађани Краљева живе боље. Нас ни за шта нико није контактирао, а сем што учествујемо на седницама Скупштине, где износимо своје ставове, нисмо заступљени ни у једној скупштинској комисији – каже Вучинић уз подсећање да чланови његове странке нису желели да учествују у раду скупштинских комисија на чији су састава имали озбиљне примедбе. Очекивање да у међувремену од преставника странака на власти пристигну нови предлози није дало позитивне резултате, па демократе нису ни биле у ситуацији да новој власти пренесу искуства из периода у коме су имале одговорност

рење да политика која се тренутно води није добра за Краљево. Упркос томе неће да се баве прозивком појединаца, већ ће и даље аргументовано да указују на проблеме који Краљево враћају на неке позиције из ранијих времена када смо, како кажу, зависили од добре воље појединих министара. - Оно што је Демократска странка увела као добру праксу је да, уз председника државе, и сви министри долазе и договарају се о приоритетима за град. Сада имамо неке приватне личне аранжмане који нису у интересу грађана Краљева – каже Јовановић. Кредит

Иван Јовановић за функционисање града. Међу демократама преовладава уве-

Питања 1. До када ће владајуће странке стављати страначке интересе изнад интереса града? 2. Ако овако касно и са великом неодговорношћу доносите ребаланс буџета чиме гарантујете да доношење следећег буџета неће прекорачити законске границе? 3. До када ће се наставити са деградирањем стручности и образовања у јавним предузећима и институцијама, тј које су то стручне компетенције биле пресудне у формирању Савета за економски развој и колико грађане Краљева коштају именовани „стручњаци“? 4. Које мере град предузима да помогне домаћинствима погођеним елементарном непогодом сушом? 5. Колико нових лица је запошљено у Градској управи за време нове власти тј у првих сто дана од формирања власти у Краљеву? 6. До када ће се дозвољавати приватизација и омаловажавање институција града Краљева од стране приватних предузећа која су у власништву чланова Српске напредне странке? 7. Да ли ће барем један амбасадор посетити град Краљево или неко друго предузеће осим приватна предузећа која су у власништву чланова Српске напредне странке?

22

Код свих европских инвестиционих банака постоји процедура која мора да се поштује. Радници градске управе и Министарства за инфраструктуру вршили су готово две године припрему потребне документације за урбану ревитализацију зграда у Доситејевој улици. Паралелно са тим вршено је, каже Јовановић, и анкетирање становника ових зграда. Пројектна документација урађена је на основу анализе, о негативним ефектима евентуалног новог земљотреса, коју је тражила Европска инвестициона банка. За све је потребно време, а комплетан посао завршен је тек у марту ове године. Дошло је и до промена на челу Европске инвестиционе банке, а нови директор је тражио да се још једном размотре сви захтеви за кредите. Све је то утицало на кашњење тако да уговор није могао да буде потписан пре мајских избора. Ревитализација овог дела града, која је скоро две године словила као нова развојна шанса града, требало је да буде круна рада претходне власти и коначан завршетак процеса санације последица земљотреса за коју је утрошено више од две милијарде динара. Идеја је била да се на месту старих зграда са заједничким купатилима, неусловних за становања, изгради комплекс нових стамбених објеката на чијој изградњи би била ангажована комплетна краљевачка грађевинска оператива. Износ од 20 милиона евра је цифра са којом се рачунало а које нема у предлогу нацрта буџета достављеног посланицима Народне скупштине. Због свега је народни посланик Иван Јовановић упутио писмо председнику владе Ивици Дачићу обећавши да ће са одовором, чим га добије, обавестити јавност у Карљеву.


2


Подршка предлогу за враћање Основног суда у Трстеник

ТРСТЕНИК ПОНОВО НА МАПИ СРБИЈЕ

Четвртак, 1. октобар 24


Најуже руководство трстениче општине дало је безрезервну подршку предлогу Радне групе Министарства правде o формирању нове мреже судова којом се Основни суд враћа у овај град, обзиром да за то има све потребне услове, довољан број судија и згараду суда као једну од најбољих у Србији. Тим поводом председник општине Мирослав Алексић изразио је, у име општине, захвалност Министрству правде, јер враћањем суда у Трстеник више од 50 хиљада грађана и више хиљада привредника неће морати да одлазе по правду у Крушевац. - За само две године, од децембра 2010. године до данас, број предмета се повећао за око 4000, што је добар показатељ колико је досадашње решење било непрактично. Радна група Министарства правде је представила предлог да се поново успостави квалитетна и ефикасна мрежа судова у Србији - рекао је Алексић и изразио задовољство што напори локалне власти да Трстеник врате на мапу Србије, самим тим што се у њега враћају највеће

државне институције, дају конкретне резултате. - Драго ми је да и централна власт, али и људи од струке, препознају не само наше напоре, већ и чињеницу да је Трстеник регионални центар, а ово је још једна потврда да су наше тенденције оправдане. Враћање Основног суда у Трстеник само је један од знакова да смо на добром путу да то и остваримо. Чека нас још много посла, али нећемо одустати и нећемо стати – истакао је Алексић. Трстеник поново постаје респектабилни центар у привредном, економском, образовном и сваком другом смислу што је добро за локалну заједницу, али и за читаву земљу. Међу Трстеничанима преовладава уверење да ће и држава бити јача кад буде имала више јаких локалних заједница. Наду да ће на првој наредној седници Народна скупштина усвојити предлог радне групе изразио је и председник Скупштине општине Трстеник Милић Павловић.


Радиолошки техничари први сарадници лекара специјалиста у дијагностици обољења

ПРИМАМЉИВ, ИЗ И ОДГОВОРАН ПОС

- Здравств ница“ увек осталих по дровима. лошки тех домаћини Србије

Среда, 31. октобар

26


АЗОВАН САО

ени центар „Студек за корак испред о опремљености и ка- Краљевачки радионичари ове среде колегама из целе

27


Са циљем да унапређују знања и да квалитетно и аутономно делују на унапређењу рада и стручном усавршавању радиолошки техничари и техничари нуклеарне медицине формирали су 1991. године самостално удружење. Само четири године касније, већ 1995. године, приступили су му и радиолошки техничари запослени у краљевачком Здравственом центру „Студеница“. Поред организације радних и стручних састанака, конгреса и симпозијума, Удружење радиолошких техничара и техничара нуклеарне медицине брине и о друштвено-екононмском положају својих чланова. Служба у Краљеву, уз једанаест лекара специјалиста, запошљава 21 техничара од којих пет имају високу, десет вишу, а остали средњу стручни спрему. У обављању свакодневних послова помаже им и пет административних радника. Одељење радиологије Здравственог центра „Студеница“, са мултисласјним скенером, дигиталнм и дигитализованим рендген апаратима и најсавременијим дигиталним мамографом, спада у ред боље опремљених у Србији. Много квалитетнија слика на уређајима од оне каква је постојала раније у многоме доприноси квалитету интерпретације налаза радиолога и напретку дијагностике. Значајан допринос свему дају радиолошки техничари, блиско повезани са лекарима, јер квалитет њиховог рада значајно доприноси смањењу дилеме у компликованијим случајевима. Струковни радиолог Ана Човић каже да је посао који обавља креативан, примамљив и изазован, али пре свега одговоран, првенствено због безбедности пацијената изложених јонизујућем зрачењу, јер само од стручности техничара зависи колико дуго ће пацијент бити изложен том зрачењу. Са наглим порастом броја становника последњих година у знатној мери се повећао и обим посла о чему сведочи податак да је у првих десет месеци ове године на само једном апарату снимљено 22 и по хиљаде пацијената. Пацијенти осим из Краљева долазе и из Рашке, Новог Пазара, Сјенице и Тутина, а у посебним ситуацијама из Чачка и Крушевца. Служба је увек, кажу, за корак испред оних у градовима са сличним бројем становника о чему сведочи податак да је баш у Краљеву започео скрининг раног откривања рака дојке за територију западне Србије. По завршетку школовања рендген тех-

28

ничар је оспособљен за рад на радио терапији, нуклеарној медицини и класичној дијагностици која се обавља у Краљеву. И поред завидне опремљености најсавременијим уређајима напретку бу у многоме допринела нуклеарна магнетна резонанца која поред напредније дијагностике обезбеђује и сигурнији рад, јер нема никаквог зрачења. Радиолошки техничари су све присутнији у операционој сали за време извођења компликованих хируршких интервенција, било да се ради о операцији кука, жучне кесе, или уградњи пејсмејкера која ускоро треба да почне и у Краљеву. Уз познавање основних медицинских грана, анатомије и физиологије, радиолошки техничари, за разлику од осталих медицинских профила, морају да савладају и основне постулате радиолошке физике. Поред максималне посвећености послу посебну пажњу посвећују личној, али и безбедности пацијената. Са скоро тридесет година радног искуства на челу екипе радиолошких техничара је главни техничар службе Владе Грбовић који бди над десетак оних који раде пре подне и упола мање у поподневној смени. Служба ради свих 24 сата дневно, а уз дежурног радиолога у ноћној смени је и радиолошки техничар. За разлику од других здравствених центара у земљи, у којима радиолошки техничар увек ради само на једном уређају, у Краљеву је, захваљујући пре свега Влади Грбовићу, служба организована тако да одређен део радних обавеза обављају на сваком од њих, иако то није ни мало једноставно због великих разлика у хардверу и софтверу. Зато је један техничар, како рекоше наши саговорници, комплетан тек кад научи да ради на свим апаратима. Још једна специфичност Краљевчана је да се, за разлику од других профила, врло добро сналазе у свим радним условима, чак и оним са другачијом организацијом радних активности.

- И ма колико да савремена технологија олакшава посао тражи максималну посвећеност и концентрацију тако да се онај ко активно ради шест сати пред крај радног времена осећа прилично испражњено – потврђује нам Грбовић. Међународни конгреси, који се одржавају у мају сваке године, поред размене искустава, доприносе и упознавању са европским нормама и стандардима. Поред високо софтицираних уређаја којима рукују радиолошки техничари Ана Човић подсећа и на значај превентиве и раног откривања обољења. Савремени уређаји, уз добро око техничара, дијагностикују најтеже болести у раној фази тако да лечење може да буде успешније. Дигитални мамограф, каже Ана, може да детектује промену од само једног милиметра што је итекако значајно за даље лечење. Техничар који управља компликованом апаратуром ствара све потребне услове да лекар специјалиста донесе коначну оцену о патологији било које врсте. Понекад се десе, рекоше мало у шали, да обро око техничара примети и укаже на нешто што је лекару промакло. Поред свих напора којима су изложени на послу радиолошки техничари посебно тешко доживљавају сусрет са сваким пацијентом, посебно жртвама саобраћајних удеса са којима долазе у контакт непосредно после санирања основних повреда, а пре утврђивања коначне дијагнозе и одласка на операцију. Посебно су, каже Ана, стресне ситуације током ноћи када са великом пажњом ослушкује да ли иду колица, или се чује сирена санитета. - Неке ствари не можете да заборавите ни после скоро тридесет година рада. Дешавало се да дођу блиски познаници, рођаци. На скенеру радимо са болесним људима и тешким малигним обољењима која се прате сваких три, шест месеци или годину дана. Свакодневно срећем такве

Свети Лука слава Удружења Удружење радиолошких техничара и техничара нуклеарне медицине традиционално обележава крсну славу Светог апостола Луку. Сваке године домаћин славе је друга здравствена установа, а ове је, после Пирота и Ниша, част да угости колеге из целе земље припала Краљевчанима. Од колега запослених у деведесетак здравствених установа, који су позвани на славу, долазак су потврдили они из седамдесетак градова. Поред њих позиву да дођу на централну прославу за Србију одазвали су се представници Министарства здравља, Института за онкологију и радиологију, Војно-медицинске академије, амбасаде Јапана, али и колеге из Републике Српске и Црне Горе. Домаћин славе следеће године биће радиолошки техничари Лесковца.


пацијенте, а више нема правила кад су у питању године старости пацијента. Сваки дан срећемо двадесетак људи оболелих од карцинома, а то није нимало лако – прича Грбовић. Иако би, према нормативима у складу са бројем становника који гравитира одређеној здравственој установи, Краљеву требало већи број извршилаца наши саговорници рекоше да их има довољно.

Старосна и квалификациона структура запослених овде се разликује од других служби Здравственог центра и због законске регулативе која прописује да у зону зрачења не сме да уђе особа која има мање од 18 година. Уједно мора да има вишу или високу школу, пре свега због веома брзог развоја технологије високог нивоа коју треба са успехом савладавати.

29


ГЛ

30


Борба против корупције у здравству

ЛАСНО ЗА ЗДРАВСТВО - Удружење грађана „Србија у покрету“ покренуло кампању за спречавање корупције у здравству. - Оштра реакција Синдиката лекара и фармацеута Србије

Др Драган Цветић

Борба против корупције је једна од кључних ставки програма готово свих странака које су учествовале на изборима на различитим нивоима организовања државе. Бројна истраживања показују да су грађани најосетљивији на ону у области здравства. Због тога је коалиција организација цивилног друштва за борбу против корупције, коју предводи Удружење грађана „Србија у покрету“ уз подршку Ју-Ес-Еид-а, покренуло кампању против корупције у здравству. Основ за то био је податак да се одређеним лекарима, пре и за време лечења, односи одређена сума новца да би, како се верује, посветио више пажње пацијенту. У промотивном споту удружења за пријављивање на семинар под називом „Гласно за здравство“ тврди се да оваквих случајева има безброј. Карактеристични су они када медицинска сестра у дому здравља заказује преглед, а чекаоница је празна, или када лекар пацијента упућује у његову приватну ординацију. - Желим да једина брига приликом одласка лекару буде оно због чега идемо, а не брига како ћемо проћи без накнаде. Не желим да се од мене очекује да дам мито, или да га неко од мене директно тражи. Желим да покажемо да у овој земљи постоје добри и лоши лекари, да похвалимо и истакнемо добре и укажемо на лоше, да престајемо да нудимо мито, али и да захтевамо да корупција буде кажњена – каже волонтер поменутог удружења у промотивном споту. На позив објављен на веб сајту www.kakavjedoktor.org оштро је реаговао др Драган Цветић, председник Синдиката и фармацеута Србије. - Идеја да се здравствена заштита може унапредити у земљи у којој је четвртина становника функционално неписмена, а да не помињем компјутерску писменост, стављањем на сајт свих лекара и јавним „оцењивањем њиховог рада“ је јасан доказ површности и непознавања проблема у здравству Републике Србије. Наравно да увек треба тежити што бољој комуникацијом између лекара и пацијента, бољим и квалтетнијим радом. Али тражење имена лекара по сајту и писање неких утисака, процене стручног рада!! и сл. томе неће допринети. Лоша организација за коју нису одговорни лекари, већ Министарство здравља, односно држава, недо-

вољна и застарела опрема, недовољан број лекара и сестара, огромна администрација која је сваким даном све већа, стални притисци на лекаре, претње и новчане казне за „прекомерну потрошњу“ лоши услови рада, ниске плате и честа физичка угроженост су наша стварност – каже се у саопштењу упућеном јавности. Лекарска професија није услужна делатност којој је потребан маркетинг, или реклама. Једино мерило рада је здравствено стање нације, а из синдиката поручују да здравствени систем функционише пре свега захваљујући ентузијазму и посвећености лекара и сестара. Лекари нису роба и не смеју се на тај начин третирати, а изношење у јавност оцена о њиховом раду у синдикату сматрају покушајем за скупљање јефтиних политичких поена. - Нисмо ми различите врсте детерџената за које потрошачи (читај пацијенти) на основу својих и туђих искустава треба да се определи па да их купе или не. Mи радимо изузетно озбиљан и стручан посао и акције маркетиншко-естрадног типа нам апсолутно нису потребне – каже др Цветић. Министарсво здравља Србије je од 1. октобра отпочело примену капитације и оцењивања рада лекара. У Синдикату лекара и фармацеута верују да би то што би се сајту вредновало и проглашавало за добро и позитивно у раду лекара било у директној супротност са оним на чему инсистирају Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање. Поштујући капитациону формулу, лекар је принуђен да више води рачуна о интересу РФЗО, Министарства здравља и свом материјалном положају него о интересу пацијента. - Да ли би сутра позитивна оцене на сајту www.kakavjedoktor.org. могла да неутралише лошу оцену на сајту РФЗО, јер те би оцене биле управо у том односу. То је наша стварност и то би требало да буде тема којом би и Удружење и грађани Србије могли да се позабаве. Оваквом организацијом нису угрожени само доктори већ су угрожени и пацијенти – истиче председник Синдиката лекара и фармацеута Србије др Драган Цветић, специјалиста анестезије и реаниматологије.

31


Основан Савез произвођача пољопривреде Србије

СПАС У МИНУТ За нешто више од годину дана, почетком 2014. године престаје да важи Прелазни трговински споразум Србије са Европском унијом, када ће пољопривредни произвовђачи бити приморани да се са европским боре и на домаћем, а не само иностраном тржишту. Да би се боље припремили за тај период у минут до дванаест је у Краљеву основан Савез произвођача пољопривреде Србије – СПАС. Жеља оснивача, удружених у иницијативни одбор на чијем се челу налази професор Агрономског факултете др Миладин Ше-

32

варлић, је да произвођачи, иза којих стоји преко тридесет хиљада пољопривредних газдинстава, и сеоских домаћинстава, највише учине сами за себе. Истовремено треба да искажу држави и свим државним органима своје виђење решавања проблема пољопривреде и села и предоче предлоге мера у контексту већ започете јавне расправе Закона о субвенцијама у пољопривреди и руралном развоју. - Мислим да је ово једна од првих фаза која обухвата удружења, организације, друштва, задруге, пољопривредна преду-


Петак, 2. новембар

ДО ДВАНАЕСТ зећа, предузећа у сектору прераде пољопривредних производа и промета тих производа, као и регистрована и нерегистрована пољопривредна домаћинства и регистрована сеоска туристичка домаћинства са подручја целе републике – каже др Шеварлић. Своје активности Савез ће спроводити по секторима, којих има једнаест, а обухватају ратарство, воћарство, повртарство, виноградарство, хортикултуру, сточарство, пчеларство, задруге, пољопривредна и предузећа прехрамбене индустрије и промета пољопривредно-прехрамбених производа, екологију и органску

пољопривреду, образовање, стручне службе, науку, информисање и рурални развој. - Сматрали смо да је боље да се организујемо по секторским подружницама будући да ћемо ту лакше усагласити своје ставове, јер се ради о једнородним проблемима. Након тога бисмо на органима Савеза дефиниисали заједничке мере које предлажемо држави за побољшање положаја пољопривреде и села имајући у виду да већ 2014. године истиче Прелазни трговински споразум Србије са Европском унијом – каже др Шеварлић.

33


Ревитализација туристичких капацитета на Гочу

ГОЧ КАО ПРОФИТАБИЛАН КАПАЦИТЕТ У стратегији развоја локалне средине, која је у изради, туризам је дефинисан као једна од кључних интересних сфера

Петак, 2. новембар

34


35


Глобално решавање инфраструктуре Гоча, реконструкција Рижине пруге, ревитализација других ресурса и стављања у функцију туризма и осавремењавање делатности, као и изградњу индустријског музеја у Краљеву били су повод за долазак у Краљево представника Института техничких наука Српске академије наука и уметности проф. др Милана Лојаницe, проф. др Томислава Тришовића, проф. др Владимира Лојаницe, мр Зорана Ристивојевића, као и дипл. инж. Бојана Попиводe и Бобана Денића. Идеја локалне самоуправе је да на основу мултидисциплинарног и мултифункционалног приступа комплекс Гоча добије нови значај и допринесе економској функцији града који је у претходном периоду, у природном смислу, доста руиниран, посебно после земљотреса и свега што се дешавалао у периоду транзиције. У стратегији развоја локалне средине, која је у изради, туризам је дефинисан као

36

једна од кључних интересних сфера, а планира се да буде заснован на бањским, верским и спортским основама. - Имамо намеру да све то повежемо у једну целину. На нивоу града започели смо пројекат који ће се наслонити на пројект Гоча, а то је Краљевград за који је већ урађено идејно решење и постоји урађена пројекција комплекса музејско хотелског типа. Архитектонски је решен на начин како се то радило у периоду Немањића, средњег века и предтурске владавине у Србији, а архитектонске целине имају имају за циљ смештај објеката старих заната и верског туризма. Сама локација на падинама Столова биће подједнако удљена од свих верских објеката у окружењу, тако да би Гоч са том причом чинио доста функционалну целину – каже помоћник градоначелника Ђорђе Павловић. Поред водоснабдевања основни проблем представља приступ туристичком комплексу Добре воде, посебно у зимским

условима. Због тога се планира изградња успињаче дуж Шлуса, која би радила током целе године, чиме би се пут до врха планине скратио за читавих десет километара. Повољност је, каже Павловић, што у Краљеву постоји фирма која има велико искуство у овој области, а већ је са успехом постављала жичаре на Копаонику. На реалцији Краљево-Гоч скоро у првој половини прошлог века функционисала је Рижина железница узаног колосека којом је шумска грађа са ове планине довожена до прерађивачких капацитете у самом центру града. Ових дна у Краљеву се формира радна група са задатком да испита могућности за ревитализацију ове пруге и њено стављања у функцију развоја туризма. Планира се да се у првој фази ревитализује на релацији од Сокоље до Каменице, а помоћ су обећале Железнице Србије које ће обезбедити парну локомотиву, колосеке, пружне прагове и стручну помоћ.


- Намера нам је да од Гоча направимо један профитабилан капацитет који ће да буде у функцији привредника и града, Краљевчана и гостију из земље и иностранства – каже Павловић. Стручњаци Института техничких наука Српске академије наука и уметности ангажовани су на испитивању могућности израде глобалног решења просторног плана за комплекс Добре воде на Гочу. Основни проблем овог комплекса је довољна количина здраве пијаће воде, па се као приоритет поставља каптирање изворишта и израда новог резервоара прописаних димензија са новим пумпним постројењем за дистрибуцију воде до постојећих и нових објеката који ће се градити. Због сигурности деце која проводи време у објектима Дечјег одмаралишта „Гоч“ неопходно је извршити дезинфекцију пијаће воде и замену дела водоводне мреже од каптаже до резервоара.

- Потребна је комплетна реконструкција хотела Добре воде. Планирамо и изградњу новог хотела смештајног капацитета од 150 до 200 лежајева на локацији где се налази монтажни објекти садашњег дечјег омралишта. Тај хотел би требало да има основну функцију, а то је школа у природи, и да садржи све учионице са пратећом инфраструктуром за школу – каже директор Дечјег одмаралишта „Гоч“ Милан Пршић уз напомену да би, због развоја конгресног туризма, било потребно планирати и изградњу конгресне дворане. Уз постојећу балон салу површине 980 квадрата планирана је изградња фудбалског терена прописних димензија, и помоћног терена, који би допринели развоју спортског туризма, како оног врхунског тако и омладинског. Размишља се и о изградњи затвореног базена мањих димензија, са пратећим садржајима, као услову за развој врхунског туризма

Све објекте туристичког комплекса на овој локацији топлотном енергијом и топлом водом снабдевала би централна топлана чија би изградња била економски оправдана, јер би снабдевање енергијом било јефтиније него што је то сада. Ради комплетирања целогодишње понуде потребно је довести у исправно стање малу и велику жичару дужине 1125 метара. Пре свега траба решити питање власништва на које право полажу локалне самоуправе Краљева и Врњачке Бање, удружење грађана које газдује Скијашким домом, као и Шумско огледно добро Шумарског факултета. Иза пројекта је стао Институт техничких наука Српске академије наука и уметности који има велико искуство у третману вода и пројектовању хотелских комплекса. Пројекат би требало да се раелизује по фазама, прво обезбеђење здраве пијаће воде и санација смештајних капацитета, а затим у другој или трећој фази изградња новог хотелског комплекса.

37


Други симпозијум студената машинства

СРМА 2012

Петак, 2. новембар 38


Машински факултет Краљево ове године је, по други пут, организатор дводневног међународног симпозијума студената основних и мастер студија СРМА 2012. Циљ симпозијума је упознавање и зближавање тудената машинства из Србије и околних земаља и унапређење знања кроз размену искустава. - Ове године смо укључили и ученике машинске школе да би видели како се презентују радови и да се укључе у научни рад. Теме радова припадају области машинског инжењерства, мада их проширујемо на целу област техничких, а касније можда и друштвених наука, јер је поента да се зближе сви студенти. – каже један од организатора Драгана Сладоја, студент пете године Машинског факултета у Краљеву. Учешће на овогодишњем симпозијуму узели су, поред домаћина, студенти машинства из Косовке Митровице, Крагујевца,

Трстеника, Београда, али и гости из Бугарске. На првом симпозијуму прошле године појавили су се и студенти из Бугарске, Румуније и Аустрије. Студентски радови обухватају теме обрађене кроз семинарске радове и пројектне задатке везане за околину, безбедност на раду, звук и баријере, а односе се на неке врсте материјала, легуре и слично. - Досадашња искуства су повољна и верујемо да ће се, у организацији Машинског факултета, симпозијум одржавати дуги низ година. И после симпозијума дружење се наставља и остајемо у конакту са свим учесницима – каже Сладоја и подсећа да је велику подршку студентима, у моралном и материјалном смислу, пружио професорски тим Машинског факултета, без кога не би било овако квалитетног дружења.

39


Краљевачки сликари обележили крсну славу

sveti luka prvi slikar

40


Краљевачки сликари окупљени у Удружењу ликовних уметника „Владислав Маржик“ обележили су у среду, уз присуство бројних пријатеља и поштовалаца уметности, крсну славу Светог апостола Луку. Повод за избор Лучиндана као славе Удружења је чињеница да је апостол Лука био један од првих сликара који је утемељио хришћански иконопис и први насликао Богородицу са Богомладенцем. На овај дан, који се традиционално обележава, у Маржику се сумирају резултати рада у претходном и дефинишу правци којим ће удружење ићи у периоду који долази. Обраћајући се гостима председник Удружења Иван Милуновић је подсетио на богат ликовни програм и дешавања која обухватају излагачку делатност и окупљање сликара у оквиру ликовних колонија. - Само прошле године имали смо око 40 активности. Функционишемо као градска галерија и очекујемо да у наредном перидоу имамо још продуктивнији и квалитетнији рад и већу материјалну и финансијску подршку помоћ града. Очекујемо да у наредном периоду побољшамо све излагачке делатности и организовање ликовних колонија – рекао је он.

Среда, 31. октобар

41


42


Ч О В Е К БЕЗ АДРЕСЕ Бранко Шериф

(3)

Постоји само једна дискусија, а то је где ја, ти, или неко разговарамо било шта. Ја имам и у неком другом граду одређен круг људи, ти у мом граду и нема дркања. То је оно да не малтретираш без разлога некога ко није јак. Буди сигуран да у жи-

воту неког нисам малтретирао. У том граду имаш свој огроман круг пријатеља, али имаш и непријатеље, као и у свом граду. У неким градовима знаш да те цене, и то се види кад дође група из Краљева. Највише смо се слагали са Крагујев-

чанима. Са Чачанима не, зато што су најпичкастији град и од 100 посто града где би хтели да направе 95, а оних 5 посто им смета. Шта би нама требало да смета овде у Краљеву? Од пете године живим овде. Пио сам Бистрицу, а пио сам и Ибровачу.

Петак, 5. октобар

43


*** Имам 64 године, а за све то време само ме један скот, и то мучки, одрадио. Био сам млад, тек 22 године. Долазим и питам га шта хоће, а он каже да ће нас Краљевчане да смири. Једно вече кренем кући, а „мариола“ испред мене. Један изнутра каже уђи, и ја уђем. Је ли, каже, где си ти? Ту сам увек био и бићу. Каже, сад ћу ја теби да покажем, а ја, можеш само тати и мами да показујеш, мени не, јер ја нисам од јуче. Колико сам само до тада туча пребацио преко главе. Покушавам да блокирам ударац руком, он ми набије ногу у дијафрагму, а ја као говедо паднем доле. Он почне да ме удара ногама. Пође ми крв на нос, треба да се умијем, па ме пусти до умиваоника. Умивам се и кад сам се сагао, кад ми сложи једно три палице преко леђа. Ја онако бесан као рис кажем слушај, ј... ти пород, све што имаш живо и мртво баш због тога што... Устао сам и онда ме као затварају доле у подрум, а ујутру кажу иди. Који ћу им. Пођем кући, а ономе кажем запамти, кад тад ћу да ти се осветим. Нађем се касније у Ријеци, у улици Максима Горког где су окружни суд и затвор, и видим његовог брата. Последњи пут сам га видео у Ријеци где је пребачен и касније убијен. Питам чији си, а он каже тог и тог полицајца из Краљева. Ухапсили га на Крку, где је био физички радник А, ти си, кажем. Далеко било ако би се светио. Сутрадан готово, оде човек. Ја после кажем овом педеру да сам му видео брата. Не интересује ме, каже он. Војска је већ почела да купи све Србе. Ја сам имао срећу, имао сам кривичну, а не полицијску потерницу. Било је то кад је почео рат у Хрватској и кад сам побегао из Загреба испод ножа да ме не би заклали. *** Моја прва жена је радила у полицији, а сада је у Жандармерији. То ми је најжалија дискусија, после пет година кад сам пао у затвор, што сам се са њом растао. Али, добро није ни битно. Друга је радила на Интерном оделењу болнице у Краљеву, а сада је у Италији, и са њом имам сина. Трећа, коју сам упознао у Франкфурту, па сам се са њом спанђао и добио другог сина, сада живи у Краљеву.

44

*** Разведем се са другом женом 1982. године и запалим за Загреб, јер тамо имам кума Зорана који је мењао стан са покојним Загребом. Одем код њега тамо, близу хотела Београд, поседимо два три дана и ја запалим назад за Краљево. Покупим неке ствари, па се вратим горе. Наиђе једна екипа која је спремна да ради било шта. Кум остане у Загребу, а ја и мали Славко из Прњавора 1983. године одемо за Италију. Жена са којом је имао ћерку била је Аустријанка, а живели су у Инсбруку. Нас троје, Славко и неки Дадо Турчин из Босне, али одличан човек, свуда смо били и крали. Виђао сам и неке Чачане, али и Краљевчани. Они су, ко и други Срби, мало чудна нација. Хоће лову, а неће да раде. Ако ја и ти направимо неку дискусију оће тал, али неће да раде. Мојим очима сам гледао шта раде Талијани. Ставе црево у задњицу, пусте ваздух и пумпају, пумпају, пумпају човека док се не распадне. Краљевчани у иностранству нису били нека снага. У Милану сам срео покојног Љуба Земунца. Не да је био главни, него је био тата. Само смо се упознали. Пита, одакле си ти момче, а ја три године старији од њега. Ту Ћента, Дуги, Киклоп што га кокнуше на раскрсници у Милану. Пију само сокове, алкохол ништа. Били су много јаки људи. Прво смо били у Милану, а онда треснемо и путујемо, Рим, Ђенова, Верона, Инсбрук, Швица, да би се радило. Станови и друга места, било је свега и свачега. *** Долазимо ми у елитни кварт, али стварно елитни, у Франкфурту. До јаја. Дошли аутом и пасемо. Мрак, средњовековни замак али не стварно, него направљен. Идемо ја и Мугоша Црногорац из Титограда. Ако се сећаш, било је у новинама кад је упуцан са оних шеснаест, или седамнаест, карата дијаманата на аустријској граници. Каже ми, брате овде има нешто. Има нешто, али шта, ајде да видимо. Био сам виши од њега, па на скаку да би се он попео горе. Оде на терасу, па сиђе доле да ми отвори врата. Пре тога смо обишли целу зграду, мрак, нема светла, нема обезбеђење. Кажем, ајде ти Драги ради ту, а ја одох уз степенице. Кад човек одозго, вас ист, лос... Шта да радимо

сада, леле. Ја кажем, Бака проваљени смо. Фрајер је горе, а видим да репетира пиштољ. Кажем, Бака излази, знаш где је Перо оставио ауто. Он брише лево, ја десно, кад онај запуца за нама мајку ј... Пуцао је, а ауто далеко паркиран. Још је интересантнија ствар која ми се десила у Инсбруку. Био је један Мађар, наш другар. Опасан радник, али будала. Нисам срео већег клептомана од њега. Све ће да узме што види. Носи са собом свежањ старих кључева, јер Аустријанци користе старе кључеве. Једног дана дођемо до улазних врата у једну зграду. Видим да један човек ту нешто ради. Добар дан, добар дан, па уђемо и попнемо се на трећи спрат. Он узме један кључ, други па трећи и покушава да отвори врата. Како је отворио врата љуљну на нас нешто као мечка, а он збриса. Кажем, где ћу ја мајке ти га, а он каже, бежи замном. Па, где за тобом мајку ти, јеси ли нормалан. Не знам шта је било, неко куче, само мумла неки к... *** Сада највећи штос. Идемо ја и Славко једног дана за Тренто, па горе за Енглеску, а тек изашли из ћорке. Били смо по пет месеци унутра. Папа нас помиловао за Божић 25. децембра, па можемо да идемо. Прво смо кренули за Инсбрук. Долази његова жена Ева Марија да нас покупи. Он има доживотну забрану уласка у Аустрију иако му жена и ћерка живе тамо. Кад прођосмо оне гудуре она каже сад ћеш ти Бранко да видиш како се једе код нас. Кад, јебо те бог, он поче да је бије. Кажем, шта радиш то манијаче, јеси луд. Жена вози, а ти је удараш по глави. И то се заврши. Стигнемо а он каже, ево ти Бранко спавај. На зиду собе слика неке скаконице и Титова слика. Ја кажем мајку ти луду где нађе Титову слику. Сутрадан каже, ајде Бранко да видиш кров пун злата. И стварно у центру где је црква све кровови од злата. Ту се ми нешто расталимо, па лево, десно куд који. Славко хоће да се вратимо мало за Италију. Био је 30. јули 1983. године, а ја хћу да се ватим у Краљеву, јер ми је сину рођендан 2. августа. Каже, ајде Бранко да радимо још вечерас. Имали смо пара, али знаш кад су широком дупету муда мера. - наставиће се -


45


Из Краљевачког албума

46


Недеља, 16. јул 2007. 47


Агенција за визуелне комуникације „АРТ“


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.