Краљевачки
ДНЕВИНК
Четврта седница Скупштине града
У ЗНАКУ ПАП
2
ПИРА
Читавих 2 килограма и 450 грама тежак је материјал, спакован у плаве пластичне кесе, који је добио сваки од одборника уз позив за четврту седницу Скупштине града заказану за четвртак 20. септембра. Ако се има у виду да је упућен члановима Градског већа, новинарима и ко зна коме још може се претпоставити да је потрошено око 250 килограма папира и много тонера за ласерске штампаче. Колико све то кошта није ми познато, али сам сигуран да највећи број оних који су добили материјал за седници неће ни прелистати све странице. На овакав закључак наводи понашање одборника на претходним седницама за које је подељено много мање папира. Међу 33 тачке дневног реда пред одборницима ће се наћи предлог одлуке о завршном рачуну буџету града за претходну годину, а разматраће се извештај о реализацији буџета за прву половину ове године као и извештаји о пословању у 2011. години јавних предузећа и установа чији је оснивач град. Интересанто је
да су готово сви директори ових предузећа и установа, као и чланови управних и надзорних одбора, већ смењени, па неће бити никога да брани оно што је написано. У предложеном дневном реду наведено је да су известиоци по овим тачкама начелник Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе града Краљева и представници јавних и јавних комунланих предузећа односно начелник Одељења за друштвене делатности и и представници јавних установа. Градско веће је већ разматрало ове ивештаје па је уз материјал одборницима достављен и предлог закључка о усвајању извештаја за свако предузеће и установу који треба објавити у „Службеном листу града Краљева“. Извештаји о пословању јавних предузећа и установа писани су још почетком ове године, а до сада нису разматрани због чињенице да је од почетка године до промене власти у Краљеву одржана само једна седница скупштине. У парламентарној историји
града биће забележено да је у претходном мандату скупштина заседала само једном у три месеца. Стиче се утисак да је то чињено само да би се испоштовала законска процедура и избегло увођење привремених мера. Чак и ако не буде предлога за допуну дневног реда опозиција најављује дуго трајање четврте седнице, наговештавајући да би могла да траје и цела два дана. Јавна предузећа Извештаје о пословању са годишњим обрачуном за 2011. годину доставили су Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“и предузећа „Водовод“, „Путеви“, „Чистоћа“, „Топлана“, „Пијаца“ и „Општинска стамбена агенција“. Пажљивом посматрачу у очи прво пада чињеница да се извештаји разликују по обиму и форми. Садрже различите податке, па се тешко може стећи збирна слика о пословању ових предузећа.
3
21. и 22. септембар
Регионална сарадња
ДО РЕШЕЊА ДИЈАЛОГОМ Четрдесет одсто трговинског промета између Централне Србије и покрајине Косово и Метохија одвија се ван легалних токова
Понедељак, 25. јун Београдски Центар за регионализам је, заједно са партнерском организацијом Мајка Тереза из Приштине, реализовао пројекат под називом „Слобода кретања људи и робе између Косова и Србије у контексту регионалне сарадње“. Покренут je у исто време када су отпочели преговори између Београда и Приштине у Бриселу, а прве теме преговора су се тицале управо слободе кретања робе и људи. Током шест месеци експерстки тим стручњака истраживао је прописе, методологију евидентирања протока робе и људи између Косова и Србије, али и тзв. сиву зону, a резултати истраживања објављени су у студији, која је представљена званичницима у Бриселу и јавности у Приштини. Емпиријским истраживањем дошло се до егзактних података о кретању роба и људи и проблемима који их прате. Налази до којих су дошли стручњаци представљају анализу и поређење података добијених
6
из Србије и са Косова и једини су такве врсте који тренутно постоје. Београд, Приштина и Брисел имају своје податке, али због изостанка сарадње одређених органа није могло да дође до њиховог укрштања. Са жељом да буде део процеса који се одвијају на Балкану, посебно оних који се тичу нормализације односа, цивилно друштво прати преговоре у Бриселу и процењује позитивне и негативне последице. Истраживање које се односи на део протока роба између Србије и Косова обухвата две врсте токова, оне који су званично регистровани у статистици трговине, али и сиве токове трговине који иду неким другим каналима. Ово не подразумева црне токове трговине која је забрањена, као што су наркотици, већ трговину регуларном робом која не пролази све предвиђене царинске процедуре. Још 1999. године СР Југославија се распала на три царинска подручја. Једно је била Црна Гора, која је једнострано преу-
зела надлежност за вршење спољнотрговинске политике што је 2003. године легализовано Београдским споразумом. Косово је стављено под међународну управу и издвојено у посебно царинско подручје, а влада у Београду је регулисала трговинска питања за Војводину и Централну Србију. Трговински режим према Косову од 2000. до 2004. године Србија је покушавала да третира као унутрашњу трговину без царинских дажбина и надзора над том трговином. Наплаћивала се једино накнада за изједначавање пореза, који је био знатно виши у централној Србији, а разлика је доплаћивана за робу која је улазила у Србију. Од 2004. године, кад почиње примена Закона о порезу на додату вредност, почињу да се мењају и услови у промету робе. Роба која се извози ослобођена је ове врсте пореза што ствара нову реалност. Када је 2006. године потписан регио-
вања државности. Званична Приштина често наступа са националиситичких позиција и не жели да отварају дијалог код куће, а преговарачи су најчешће недоступни за новинаре, невладин сектор, па чак и за скупштину. Са друге стране власти у Београду на пароле из Приштине одговара још јачим, све се своди на принципијелне дубинске или уставне разлике, а проблем грађана добија бевероватне размере. Слобода кретања
нални трговински споразум ЦЕФТА Србија је први пут признала Косово као јединствену царинску територију, а подзаконска акта усвојена после те године нису довела до тога да се Косово третира као јединствена царинска територија. Ситуација се додатно компликује 2008. године од тренутка када је Косово прогласило независност коју Србија није прихватила. Царински органи Србије нису прихватили термин Република Косово што је додатно закомпликовало промет робе. Долази до прекида промета, јер се јављају технички проблеми, посебно због статуса северног дела покрајине где роба није под пуним царинским надзором тако да дефакто долази до стварања слободне царинске зоне и могућности за враћања робе у Србију. Званични токови Подаци о промету робе са царине и из Пореске управе за Приштину се разликују. Већину токова царина региструје само за јужни део покрајине где се користи јединствена ца ринска исправа, док на северу нема царинског надзора, иако постоје посебни документи. После 2004. године забележено је знатно повећање извоза из Србије док је он са супротне стране готово безначајан и у укупном извозу износи једва 3 одсто. Србија на Косово извози углавном енергенте, нафту, гас, прехрамбене производе, житарице, шећер, производе грађевинске индустрије и неке машине, а увози струју, примарно обрађене метале и поврће. Иако би извоз са једне територије требало да представља увоз на другу подаци о промету робе које поседују Србија,
УНМИК царина и Царина Косова, битно се разликују. Тако је укупна трговине у току 2010. године процењена на око 500 милиона евра, док по званичним поацима она износи свега 300 милиона, што показује да се 40 одсто трговине обавља у сивој зони. Подаци до којих се дошло истраживањем указали су на сва нерешена питања и контроверзе наслеђене из деведесетих година прошлог века, али и потребу за решавање проблема кроз дијалог као једини начин. У околностима које владају на релацији покрајина Централна Србија доказано је постоје циљне групе које извлаче корист из таквог стања, а криминогене структуре остварују профит кроз нерешену ситуацију. Кроз разговоре представника Београда и Приштине, који су одржавани у Бриселу, нису могла бити постигнута решења која би задовољила све. Шеф преговарачког тима Србије Борислав Стефановић оцењује да структуре које су на власти у Приштини покушавају да реше проблем кроз националну призму и начин заокружи-
Бриселски разговори су били разговори две владе које се обавезују да ће повући одређене потезе у будућности. Србима је дозвољено да на изборима на Косову, које организује косовска влада, гласају са српским документима, али им није дозвољено да изваде регистарске таблице са српском личном картом. - Ахтисријев план предвиђа да је то могуће, али то за Бајрама Реџепија не важи. Ако вам неко у гепеку аутомобила пронађе српску регистарску таблицу онда вам одузима возило. То није добро ни за кога, а поготово за косовске Албанце, јер ако ми кренемо да отварамо њихове гепеке то би могло да оде у нешто што је у јавности називано реципроцитетом, што је јако лоше и што ће дефинитивно угрозити слободу кретања. Ако је за косовску владу ПР таблица илегална до мере као да су нашли 500 грама хероина, онда је једнако за наш правни систем нелегална таблица на којој пише РКС, или било шта друго што подсећа на републику или грб Косова – каже Стефановић. Због свега у будућности би политичке структуре требало да се што више одмакну од националистичке реторике и покушаја да се косовски проблем сагледава паролашком политиком. Проблем регистарских таблица треба сагледати као проблем слободе кретања, а не као доказивање дражвности Косова. У том циљу Србија има готово решење које ће онемогућити бесправно понашање и одузимање таблица. Слобода кретања траба да важи за све са што мање препрека административне и финансијске природе. Са тим у вези је и проблем осигурања возила, о чему није било говора током бриселских преговора. Експозе др Радомана Божовића – 23. децембар 1991.
7
Бајка о изласку из вечите кризе
РЕЛАТИВИЗАЦИЈА СВЕТСКИХ САНКЦИЈА
Експозе др Радомана Божовића 23. децембра 1991. године Поштовани председниче Републике, председниче Народне скупштине, чланови Председништва СФРЈ, поштовани народни посланици, У складу са чланом 92. став 1. Устава Републике Србије, члана 127. став 1. Пословника В раду Народне скупштине Републике Србије износим Програм и предлажем састав Владе Републике Србије. У овом судбинском времену, расплета југословенске државне кризе, интерес Републике Србије, њених грађана и српског народа у целини јесте вредносни оквир целине. и програмске и практичне активности Владе Републике Србије, наш је циљ успостављање мира, споразумно политичко решење југословенске кризе, као и укупни просперитет и развој наше републике. Неопходно је, вреднујући темељне интересе наше републике, наставити програм конституисања у целини ефикасне демократске правне државе, са политичким и привредним слободама сваког њеног грађанина. Наше окружење карактерише разбијање југословенске државе, оружаном сецесијом, државни терор, геноцид над делом нашег народа у делу југословенске државе, жесток притисак политички, економски, па и војни једног броја европских земаља, потпуно разорен правни, поли-
8
тички и економски систем југословенске државе, са синтетичким последицама, ратним жртвама и разарањима, избеглицама стотина хиљада људи и значајним социјалним проблемима. Сопствени оптимизам у оваквом времену градим на чињеници да је Србија демократска држава са огромним развојним потенцијалима: производним, природним и предузетничким ресурсима. Нема друге алтернативе, већ одлучно поћи у ризик изградње слободне демократске државе, политичких и привредних слобода. У својој међународној активности Влада ће полазити од неопходности заштите и унапређења виталних националних интереса Републике, свих њених грађана и српског народа које ескалација југословенске кризе и отворено мешање страних фактора, као и негирање постојања Југославије, озбиљно угрожава. Ослањајући се на континуитет и међународно-правни и политички субјективитет Југославије, као и на позитивне међународне норме и принципе који су на страни Југославије, Србије и српског народа, Влада ће интензивирати политичке контакте са најважнијим и најангажованијим међународним организацијама, кворумима и телима и проширити контакте и сарадњу са старим члановима Савета безбедности организације Уједињених нација и утицајним и активним несврстаним земљама. Подржаће јачање улоге организације Уједињених нација у решавању Југословенске државно-политичке кризе кроз мировне операције и директно ангажовање у текућем политичком преговарачком процесу. Из истог разлога, Влада ће се заложити да се предност У решавању југословенске кризе да оним кворумима чији је члан Југославија, на чији процес размишљање и доношење одлука у вези са Југославијом, може директно утицати. Имајући у виду сложеност геополитичког окружења Влада ће повећати пажњу према суседним земљама и настојати да кроз јачање политичких контаката и развој узајамно корисне сарадње позитивно
Од првих вишестраначких избора Србија је имала укупно 11 влада и 9 премијера. Од досадашњих, Мирко Марјановић и Војислав Коштуница су на тај полажај бирани два пута, а само Мирко Цветковић је на том послу остао до краја четворогодишњег мандата. Свих тих година Србија је или падала у кризу или покушавала да из ње изађе, и стално била у неком ванредном или транзиционом стању, па су њени премијери више крпили државни чамац да не потоне, него што су градили своју визију и управљали развојем. Упркос уставом одређеним најрепрезентативнијим овлашћењима, или нису били водећи људи Србије или су били сувише зависни од странака који су им обезбеђивале обично танку већину у Скупштини Србије. утиче што је више могуће на њихово постављање према југословенској кризи и њеном расплету. С обзиром на веома висок степен зависности и међународне активности од садашњег стања односа у Југославији, успешна спољно-политичка активност доста ће зависити од нашег ангажовања на превазилажењу проблема у односима са другим југословенским републикама и народима који Југославију осећају као своју земљу, као и од успеха који ћемо у томе имати. Дискриминационе мере према привреди Србије и Југославије ће узроковати озбиљне штете нашој привреди које се процењују на неколико стотина милиона долара. Оне су економске, али срачунате на политичку уцену. Политика Владе биће усмерена на
сарадњу са међународним, посебно европским економским окружењем, као и на мере правне дипломатске и пословне активности с циљем елиминисања њиховог негативног утицаја. Влада ће радити на експанзији и дисперзији економске сарадње са свим земљама. Тамо, где постоје заједнички интереси у нади да ће интерес капитала и профита надвладати политику дискриминације. Поштовани посланици, полазно питање почетка изласка из кризе јесте стање у привреди и јавним службама Републике у сваком предузећу, банци и установи. Ту глобалну истину о економско-социјалном стању данас на крају 1991. године карактеришу: изражен пад друштвеног производа од око 9, 6%, пад индустријске производње од око 20%, раст пољопривердне производње од око 20%, пад извоза за око 18%, пад увоза за око 20%, висок ниво губитака, неуравнотежен обим и структура потрошње. Велики финансијски дефицити са којима се улази у 1992. годину у домену јавних прихода и расхода, а посебно у пензионо-инвалидском осигурању од око 50 милијарди динара, у области здравствене заштите од око 10 милијарди динара, у остваривању права из колективног уговора друштвених делатности и фондовима заједничких резерви Значајно погоршање социјалне структуре. Сада се близу 1/3 становништва налази у немогућности да задовољи своје егзистенцијалне потребе. Социјално-економски критеријуми показују да је највише сиротиње код пољопривредно-индустријског становништва. Овај кратак приказ стања у Републици, иако је вама познато, био је нужан да би се реализација програма ове Владе могла сутра егзактније ценити. Непосредна активност Владе са циљем превазилажења изузетно тешког економског и социјалног стања, али и стварања реалних перспектива развој одвијаће се, како у области системских решења, тако и њеном прагматском деловању. Централно питање реалног помака у нашој привреди јесу власничке, финансијске и управљачке промене у самим предузећима. Овом питању треба прилазити економски развојно. Подстакнути стварањем нове власничке структуре са циљем веће ефикасности, деоницама ангажовати додатни капитал, отворити процес финансијских санација на принципу капитал интереса, стварајући услове за кооперативну интересну, управљачку, нову структуру, извлачење социјалне фун-
кције из предузећа. То се мора чинити у интересу кооперативности фондова иностраног капитала, банака и радника путем радничких деоница. Неопходно је да одмах профункционише фонд развоја и агенција за власничке промене, као и да се институционализују и друге тржишне институције, мислим на тржиште хартија од вредности, институт јавног дуга и сл. Потребно је створити услове за економску приватизацију малих предузећа, радњи продајом, издавањем и сл. са циљем проходности приватног предузетништва. Простор за привредну слободу предузетништво појединца и бизниса. Програм приватизације стамбеног друштвеног фонда, поштујући основне принципе социјалне правде, отклонити законске препреке и обезбедити да цене и услови продаје мотивишу станаре на откуп. Интензивирање власничких промена у крупним и средњим индустријским предузећима, с циљем ангажовања додатног капитала, повећање ефикасности предузетништва кроз модел институционалних власника, Холдинг компанија, заједничких фондова, пензионо фонда, банака, и деоница радника. Законски уредити, посебно, власничких промена у пољопривреди и код других привредних ресурса. Због специфичности власништва над земљом, а с циљем што веће валоризације овог ресурса. То значи, анализирати ефекте закона о враћању земље, афирмисати задружну својину, својину сеоског газдинства, модерну фарму, форму комбината и сл. Власничко преструктуирање подразумева и процес појединачне и линеарне санације банака, мењањем структуре капитала у њима кроз инвестициону функцију конверзијом у деоници отписом, учешће у пројекту јавног дуга и другим моделима. Неретко ће институција стечаја бити нужна форма за власничке финансијске и управљачке промене. Реч је о економскоразвојном процесу, а не односу који се може успоставити наредбом. Ове промене су нужне како би се спречило да шпекулација и развлачење државног капитала буду представљене и легализоване као власничка трансформација. У области јавног сектора где је ангажован, а делом и још увек заробљен огроман државни капитал, отворити простор за улазак на конкретним развојним програмима додатног капитала, а не расподељивати постојећи. То је посебно важно у пројектима: аутопутева, железнице, нафте и целе енергије, па и код телекомуникационог система Концесије у
овој области морају преферирати интерес за додатним иностраним капиталом, али интерес домаћег капитала и домаћих предузећа. Неопходно је што пре наћи, у оквиру целине развоја стратегије Републике, сачинити студију изводљивости ослобађања развојних потенцијала уз инструменте подстицаја неразвијених регија, посебно Косова и Метохије. То институционализирати као трајни задатак. Нови порески систем у Републици је потребно увезати са осталим променама у привредном систему на нивоу Републике, али и на нивоу савезне државе. Реформа финансијског система има шансу на успех само ако тржиште буде општи амбијент, уз одређену социјалну функцију државе. Неопходно је организовати ефикасну пореску администрацију, као и доприносити стварању пореске свести. Спречити сада масовне шпекулације, утаје пореза и сл. Наплативост пореза је мера ваљаности пореског система и показатељ организованости државе. Спровести нову аграрну политику, с циљем веће валоризације аграрних ресурса и то променом структуре производње, подстицајем инвестиција у инфраструктуру посебно у наводњавање, сточарство и друге области, затим програма ревитализације села, даљим променама у власничкој структури политиком цена, откупа, резерви и подстицаја извоза, сталношћу пореске политике аграрним буџетом и другим мерама. Учинак макро-политика који су највећим делом вођене на нивоу савезне државе је поразан. То значи и неопходност нашег утицаја у Савезној скупштини на адекватна решења у области економских односа са иностранством, курса динара, кредитно-монетарне политике, царинске политике, девизнихрезерви и других макрополитика. Било би погубно садашње нефункционисање у овој области савезне државе претворити у хаос на нивоу Републике. Бити спреман за заштиту од рушења економског система сецесијом Словеније и Хрватске, укључујући и нову валуту за оне делове земље који остају у Југославији. Утицати на конципирање антиинфлаторног програма, како се не бисмо већ сутра нашли у свеопштем инфлаторном хаосу. Неопходно је, на реалној основи, сачинити пројекат санације наслеђених огромних дефицита у области пензионоинвалидских права и социјалних права. Што пре обезбедити сигурност исплате пензија и других социјалних права у целој
9
Републици То мора имати приоритет у раду Владе. У исто време, радити на концепту пензионог фонда доследно тржишним привредама. Посебно је потребно, преко института зајамчених плата, обезбедити економску логику, да је реч о трошку. Неопходно је превредновати један број законских решења којима се кроз форму колективног уговора реализује монопол у делу привреде, инстиција и друштвене надградње. У области културе, информисања, образовања и науке неопходно је операционализовати пројекте развоја на дужи рок и искључити честе промене културне, научне и образовне политике, облике финансирања примерене модерним државама на принципима програма и пројеката, укидањем мноштва посредничких институција. Неопходно је сачинити и нови пројекат здравствене политике и заштите, разликујући основну здравствену заштиту од врхунске медицине, а афирмишући поступно логику економског рачуна у овој области. Утврдити оптималну мрежу здравствених услуга, али и укинути мноштво посредничких институција и у овој области. У реализацији суштине Закона о информисању неопходно је разрешити мноштво наслеђених власничких и оснивачких проблема, реализовати пројект ефикасне и рационалне организације Радио телевизије Србије, истину о Србији информацијом и обезбедити њену проходност у свет. Заштита животне средине је једно од на дуги рок судбински важних питања укупног друштвено-економског развоја Полазећи од поразне истине о стању загађености вода, ваздуха земље, хране и потенцијалних последица прљавог рата, нужно одлучније мењати то стање, али и изграђивати развојну еколошку свест. Влада ће мењати однос државе према тзв. интервенцијама у привреди, опредељујући се за изградњу тржишних услова привређивања, деоничарство у власничким и финансијским променама у предузећима, измештање социјалне функције из предузећа и сервисирање државних фондова дела социјалних трошкова. Активну аграрну политику, антимонополски утицај и деоничарско подстицање нових развојних пројеката не само у привредној инфраструктури, морају бити начини односа државе према привреди. Неопходно је обезбедити функционисање целине државне структуре републике уредбом организације републичке управе,
10
решавањем проблема у функционисању локалне власти узрокованих одлагањем локалних избора. Обезбедити јасан концепт реинтеграције власти у Републици на релацији Република-покрајина-градопштина. Обезбедити функционисање правосудног система. У условима када је у једном делу југословенске државе на делу прљави рат против српског народа и ЈНА и када тај рат узрокује и многе последице по јавни ред и мир у нашим градовима, сигурност људи и имовине, неопходно је да надлежна министарства предузму све законске активности, како би наша Република остала безбедна и за грађане и за имовину. У нади да ће што пре мир и преговори заменити ратно насиље које намеће хрватска власт, неопходно је разрешавати низ практичних питања из области народне одбране и унутрашњим послова. Потребно је радикално смањење, па и укидање једног броја институција, деценијама грађене административне структуре која је притисла Републику. То значи укидање непотребних институција и некорисних радних места на нивоу Републике, покрајина, града и општина. То се односи и на велики број посредничких институција које сада троше не мали део средстава намењен култури, образовању, науци, здравству, спорту и сл. Реч. је о фондовима, тзв. трансформисаним сизовима, коморама, комитетима, заводима, заједницама, удружењима и сл. који се буџетски финансирају. То значи одмах отпочети процес радикалног смањења чиновничког апарата као и промене у кадровској структури апарата. Влада ће се залагати и за радикално смањење савезне администрације у складу са реалним променама у структури савезне државе. Имајући у виду реалне опасности које узрокују ратна разарања, блокаде од стране неких земаља Европске заједнице, насиље у економско-монетарном систему од стране Словеније и Хрватске, потребно је управљати билансима енергије, билансима сервисирања обавеза. према иностранству, билансима потреба за репродукционим материјалном из увоза, билансима хране, билансима робне размене са иностранством и у неким другим областима, али и тржишним принципима размене роба, услуга и капитала са републикама и деловима Југославије који остају у заједничкој држави, али и спречити шпекулације. Чињеница да је под притиском државног терора, геноцидног рата избегло хиљаде и хиљаде људи,
неопходно је, уз кооперативност надлежних министарстава, Матице исељеника, Црвеног крста и међународних организација, а преко институције Комесаријата за избеглице, обезбедити низ конкретних активности на збрињавању, социјалном, образовном, смештајном и здравственом, али пре свега и програм повратка избеглих људи на своја огњишта, тамо где су се за то стекли услови. Чињеница да је Србија република равноправних грађана и да у њој равноправно живе и раде припадници и других народа и народности и националних мањина, Влада ће из домена своје надлежности обезбедити да у свакој варијанти расплета кризе у Југославији та права буду заштићена по најбољим међународним стандардима. Поштовани народни посланици, ова Влада је спремна на сарадњу са свим посланичким клубовима, националним институцијама и установама наше Републике. Очекујем не само жестоку критику од опозиционих посланичких клубова, већ и њихову иницијативу, законске пројекте и сугестије. Неопходно је што пре донети закон о финансирању политичких странака заступљених у Парламенту. Ова Влада неће за своје евентуалне погрешне потезе кривити опозицију. Она јесте влада социјалиста, у чији састав је предложен један број нестраначки опредељених министара стручњака. Основа њене програмске активности јесте вредносни оквир те партије утемељен на интересима Републике, свих њених грађана и српског народа у целини. Влада је спремна на сарадњу са радничким синдикатима на логици тржишних структура и права радника у делу мешовитог власништва. Поштовани народни посланици, у околностима у којима ће деловати ова Влада ако јој изгласате мандат, чине је утолико одговорнијом за флексибилност у решењима огромних економских, социјалних, политичких и развојних проблема. Влада ће бити ангажована на стратешким развојним питањима Републике, на решавању наше кризе мирним путем и политичким средствима, али је сигурно да ће морати огромну енергију трошити у решавању економско-социјалних проблема. На основу ове суштине програма, а полазећи од Устава Републике Србије и Пословника о раду Народне скупштине, предлажем Народној скупштини следећи састав Владе Републике Србије: За потпредседнике Владе Републике Србије предлажем: Србољуба Васовића,
машинског инжењера, дугогодишњег директора Фабрике аутомобила "Застава" из Крагујевца, а сада председника СО Крагујевац, др Зорана Аранђеловића, доктора економских наука и професора на Економском факултету у Нишу, др Небојшу Маљковића, доктора уставног права, директора Мешовитог предузећа чији је оснивач ПКБ банка. Да кажем да су доктор Зоран Аранђеловић и др Небојша Маљковић у овом судбинском времену, времену одбране интереса угроженог српског народа, провели дуже време у јединицама ЈНА као њени резервни официри. За потпредседника Владе и министра финансија предлажем Јована Зебића, дипломираног економисту, досадашњег министра финансија. За потпредседника Владе и министра рударства и енергетике предлажем мр Николу Шаиновића, магистра металуршких наука, досадашњег министра рударства и енергетике и угледног привредника. За чланове и министре у Влади Републике Србије предлажем: За министра одбране Марка Неговановића, генерал потпуковника ЈНА, помоћника савезног секретара за народну одбрану, За министра унутрашњих послова Зорана Соколовића, досадашњег министра унутрашњих послова и нашег народног посланика, За министра иностраних послова Владислава Јовановића, дипломираног правника, угледног дипломату, досадашњег министра иностраних послова, За министра за економске односе са иностранством и привредни развој Срђана Савића, доскорашњег подсекретара у Савезном секретаријату за економске односе са иностранством, а сада директора Спољно-трговинског предузећа "Хемтекс" у Београду, За министра правде мр Зорана Ћетковића, магистра правних наука, члана Извршног већа Скупштине АП Војводине и покрајинског секретара за међународну сарадњу АП Војводине и народног посланика, За министра пољопривреде, шумарства и водопривреде др Јан Кишгеција, редовног професора Пољопривредног факултета у Новом Саду и покрајинског секретара за пољопривреду и водопривреду у Извршном већу АП Војводине, За министра индустрије Велимира Михајловића, дипломираног економисту, доскорашњег помоћника директора "14.
октобра", сада председника СО Крушевац и нашег народног посланика, За министра саобраћаја и веза Жарка Катића, дипломираног економисту, угледног стручњака у области економских анализа путне привреде, председника Управног одбора института за путеве у Београду. 3а министра за урбанизам, стамбенокомуналну делатност и грађевинарство Уроша Бањанина, нашег народног посланика, дипломираног инжењера грађевинарства и председника Скупштине општине Звездара. За министра трговине и туризма Саву Влајковића, дипломираног економисту и угледног привредника, а сада директора Покрајинског фонда за развој у АП Војводини. За министра за рад, борачка и социјална питања Бранку Јешић, досадашњег министра за рад, борачка и социјална питања. За министра науке и технологије др Дивну Трајковић, научног саветника, директора Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" у Београду, угледног научног радника у области фундаменталних наука. За министра просвете др Данила Ж Марковића, доктора социолошких наука, досадашњег министра у Влади Републике Србије. За министра културе Миодрага Ђукића, дипломираног драматурга, директора музеја позоришне уметности у Београду, председника удружења драмских писаца
Србије. За министра за здравље др Николу Митровића, доктора медицинских наука досадашњег министра за здравље. За министра заштите животне средине др Павла Тодоровића, доктора медицинских наука, досадашњег министра за заштиту животне средине. За министра за омладину и спорт Драгана Кићановића, прослављеног кошаркаша "Партизана", досадашњег министра за омладину и спорт. За министра за везе са Србима изван Србије Станка Цвијана, дипломираног економисту, досадашњег министра за везе са Србима изван Србије и нашег народног посланика. За министра вера магистра Драгана Драгојловића, магистра економских наука, досадашњег министра вера. За министра за информације Миливоја Павловића, новинара и књижевника из Београда, генералног секретара Културнопросветне заједнице Србије. Поред напред изнетих задатака, који стоје пред Владом и захтева времена, у коме се налазимо, као критеријум за определење за поједине кандидате за чланове Владе имао сам у виду стручни и радни квалитет кандидата, њихове способности и резултате испољене у досадашњем раду. Верујем да ће за ваше определење. при избору чланова Владе корисно послужити и биографски подаци који су дати за сваког кандидата за састав Владе. Захваљујем се.
11
Живот у Европској унији очима Краљевчанина који у њој живи
ВЕЋИНА ЗА ЧЛАНСТВО У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ? - Грчка са десет милиона становника има готово милион и 300 хиљада државних службеника, а Француска са 60 милиона само 600 хиљада. - Шпанија има незапослених колико Грчка становника
Четвртак 2. август 12
Канцеларија за европске интеграције објавила је ових дана резултате истраживања под називом „Европска оријентација грађана Србије – трендови“ у коме су учествовале 1.034 особе. Резултати истраживања показују да је ниво подршке грађана приступању Европској унији опао за два процента, али је смањен и број оних који су против чланства Србије у Унији. Иницијативу за подршку уласку земље у Европску унију на евентуалном референдуму подржало би 49 одсто грађана, против би гласало 25, док уопште не би гласала скоро петина бирача. Резултати истраживања, спроведених крајем јуна, показују да осам посто бирача не зна шта би одговорило. Петина противника чланству верује да оно Србији не би донело ништа добро, док остали своје понашање тумаче политиком условљавања, уцена и притисака који долазе из Европе. Интересантан је податак да више од две трећине испитаних верује да би реформе, које су услов за улазак у заједницу европских народа, требало извршити не само зато што то тражи Ев-
ропска унија већ и „ради стварања боље Србије“. И мада је раније истраживања показало да чак 85 посто грађана подржава реформе у последњем се уочава пад подршке њиховом безусловном спровођењу. Борбу против корупције, која највише утиче на свакодневни живот, подржава више од 40 посто грађана који верују да је решавање питања Косова и Метохије главна препрека кандидатури Србије за чланство у Европској унији. Краљевчанин Велибор Димитријевић више од двадесет година живи у Грчкој и о квалитету живота говори са позиција обичног човека. Ситуација у земљи у којој живи директна је последица ситуације у Европи, док пропаганда званичника Уније не пружа грађанима истиниту слику о правом стању ствари. Због посла којим се бави већи део године проводи у многим европским земљама што му даје могућност да живот у њима пореди са оним у Грчкој, али и у Србији. - Стално се провлачи нека прича како ће Европа да нас спаси.
13
Ми смо себе уништили концептом политичког уређења и покушајем да кроз неке законске норме уништимо пољопривреду и производњу како бисмо постали зависни од свих других. Не може Србија да живи зато што увози и извози. Не може Србија да живи од трговине, јер никада није била таква земља, и не може да буде – сматра он. Велики производни капацитети су уништени, па је на улици остало много људи који су у њима радили. Само у Нишу, где је Димитријевић радио до одласка у Грчку, од производње у неколико највећих колектива зависило је 30 хиљада људи. - Не могу сад сви да отворе трафике и да продају воће и поврће, гардеробу и патике. Трагедија је да ми увозимо пољопривредне производе – каже Димитријевић. Иако чланица Европске уније Грчка је неуређена земља у којој се не поштују
14
закони, у којој је корупција заступљена у мери која превазилази и најпесимистичкија очекивања, а бирократија је изражена до те мере да је за добијање одређених потврда неопходно прибављање нормно великог броја папира. - То се тамо није примећивало, јер су дуги низ година уживали одређене бенефиције зато што су били у Европској унији и имали приступ фондовима за различите потребе. У Лариси, на огромним пространствима на којима се гаји памук, пољопривредницима се да новац да саде памук. У околини овог места сада пољопривредници возе „порше кајен“ кога има више него у Немачкој. Са друге стране нема памука, нема кукуруза. Све је трајало до момента кад је морала да се подвуче линија и изведе рачуница. Испоставило се да се држава тридесет година задуживала за плате и пензије. Држава која има десет милиона становника има готово милион и 300 хи-
љада државних службеника, а Француска са 60 милиона само 600 хиљада. Узмеш кредит за плате и пензије, па имаш камате. Кад немаш пара да вратиш дуг узмеш други кредит да вратиш камате, а главница и даље остаје. Сад је дошло до тога да су дужни 350 милијарди евра – објашњава Димитријевић. У таквој ситуацији, а притиснута захтевима Европске уније, Грчка је принуђена да проналази нове начине како да попуњава буџет, па је почело да се уводи и опорезивање оних производа који су раније били ослобођени те обавезе. Са друге стране смањене су плате у јавном сектору и пензије оних који су већ завршили радни век. Све то највише погађа средњу и нижу класу становника ове земље. - Шта човеку који је пребогат значи да плати 500 евра, а има милионе. Оном несрећнику који је имао плату 1200 евра
она је законом на 800. Одлуком тројке Европске уније плата им је умањена за трећину – каже наш саговорник. У таквој ситуацији, коју многи сматрају трагичном, продаје се или издаје све што може. Затвара се све више малих привредних субјеката чији окали остају празни, па се богатима пружа прилика да их купе за багателу. Народ то подноси тешко па су штрајкови свакодневна појава. У сећању је још случај седамдесетпетогодишњег пензионера који је имао пензију 700 евра. Када је она смањена на 300 изашао је са пиштољем на централни атински трг Синтагма и извршио самоубиство. Посебан проблем је положај све већег броја младих људи, између 20 и 30 година, који нису у ситуацији да добију било какав посао, тако да стопа незапослености премашује 30 посто. - Али, није трагедија ту. Има 25 посто незапоселних у Шпанији која са 40 милиона становника има незапослених колико Грчка становника. Европска заједница
то крије, али више не може, и треба да издвоје око 100 милијарди евра да би финансирали шпанске банке како не би доживеле колапс. Ако Шпанија доживи колапс онда је готова Италија и цела Европа пада. Не треба да будеш много паметан да би то разумео – прича Димитријевић. Зато се народу пласирју информације које често немају велике везе са истином. Грци су под притиском Европске уније приморани да у кратком периоду чак два пута изађу на изборе. У предизборној кампањи је дошло до невиђене поларизације становништва, па су бирачи принуђени се опредељују да поверење дају оним странкама које су макар најављивале да ће нешто друго да ураде. Иако у тако тешкој ситуацији ни нова власт не може да уради ништа битно боље још једном се показало да се дављеник хвата и за сламку. Над Грчком се надвија и опасност изласка из еврозоне. - Враћање на драхму би тек била трагедија, исто као и кад би вратили живот педесет година уназад. Да купиш ауто
требало би да радиш 50 година, јер би драхма девалвирала ужасно много. Јесте да би им се отписали дугови, али не би могли да се опораве, као ми кад је овде хлеб био милион динара. Ситуација је ружна и нема много перспектива. Кадгод могу млади људи беже из земље, али ни у Европској унији их не примају јер нема ни тамо посла. Зато морамо да будемо свесни чињенице да је читав капиталистички систем дошао до врха. Читав потрошачки свет је дошао до врха и полако морају да се нађу решења, јер не могу да профитирају искључиво банке и организације које се баве манипулацијом, као што су Стандард енд Пурс и Мудис, које процењују да ли су државе ликвидне или нису. Не треба заборавити да је председник Италије био члан тих организација, да је председник Грчке био у тим организацијама, да су и наши, који су до сада били на власти, били у тим организацијама. То су људи који знају како дириговати економијом да постанеш завистан – каже на крају Велибор Димитријевић.
15
Током три дана викенда
[ESTI DANI PROJE - Међу многобројним такмичарима ове године поред домаћих уечсници из Македоније, Бугарске и Румуније. – Најстарији такмичар деведесетдвогодишњак из Румуније
16
Проја - Проја је на ове просторе стигла у тешко време с почетка 19 века када су људи који су водили земљу затражили да бели кукуруз осморедац и дванаесторедац из Аустрије стигне у Србију. Проја је отхранила српску војску током Првог светског рата, а поштујући свету биљку кукуруз посветили смо се томе да поштујемо проју. Смисао очувања традиције је да у оквиру „Дана проје“ све буде направљено како треба – каже Зоран Вукадиновић, председник Организационог одбора дана проје.
Субота 15. септембар
17
14. септембар 2012. Већ шесту годину заредом Месна заједница Ратина средином септембра, у част пробоја Солунског фронта, организује традиционалну тродневну манифестацију под називома „Дани проје“. У порти храма Светог Јована Крститеља и дворишту Основне школе „Доситеј Обрадовић у Ратини најумнији и највештији кулинари из Србије, Румуније, Бугарске и Македоније надметаће се у припремању јела од кукурузног брашна, проје, пројаре и качамака, али и старих српских јела. Манифестација,
18
која се одвија уз благослов епископа жичког Хризостома, прошле године је први попримила међународни карактер. Председник Месне заједнице Ратина и Организационог одбора „Дана проје“ Зоран Вукадиновић подсећа да ће и ове године у оквиру популарне Пројаде бити положени венци на спомен плоче страдалим мештанима у два светска рата, али и тридесетшесторици војника Црвене армије који су положили животе у борбама за ослобођење овог села од немачких окупатора. - Знамо да поштујемо прошлост зарад будућности. Света обавеза је да тог дана уз присуство гостију, а позвани су представ-
ници Владе Србије, градоначелник са својим сарадницима, сва државна предузећа и установе као и представници амбасада Русије, Белорусије и Украјине, уз интонирање химни ових земаља, минутом ћутања и полагањем венаца одамо пошту жртвама страдалим за слободу отаџбине – каже Вукадиновић. Ратина се, подсећа он, први пут помиње у записима Стефана Првовенчаног из 1216. године када је ово село добило име по ратницима који су бранили и чували свету Жичу. Отуда и обавеза вредних,честитих и поштених људи овог поморавског места да чувају име које је Ратини додели Стефан Провенчани.
налазиле непосредно уз ушће Ибра у Мораву. Позната је као село у које долазе многи, а из њега не одлази нико. То најбоље потврђују мештани који за време „Дана проје“ настоје да буду највреднији и најбољи домаћини хиљадама посетилаца који током три септембарска дана посете њихово село. Велику захвалност мештани дугују јавним комуналним предузећима „Чистоћа“, „Водовод“ и „Путеви“, која улажу максималне напоре да село, као рече председник месне заједнице, изгледа лепше него београдске Теразије. Квалитету манифестације, која је нашла место и календару догађаја Туристичке организације Краљево, у многоме
доприносе „Радекс“, „Екофарм“, „Пекарство“ и „Житко“ из Рашке који обезбеђује најквалитетније кукурузно брашно млевено у поточарама између овог места и Новог Пазара. За припремање јела од проје и ове године се користи одмењска вода, а за купус који се спрема у земљаним лонцима најквалитетније месо стиже из „Котленик промета“. Ничега не би било да прдузећа „Залтић“ и „Блажекс“ нису обезбедиле највалитетније буково дрво. Интерес да учествују у овогодишњој манифестацији већ су изразиле многе етно куће, пекаре, појединци и школе које образују кадрове за угоститељство. Стручни жири, који и ове године пред-
води професор др Миладин Шеварлић, имаће одговоран задатак да међу изузетно добрим кулинарима издвоји најбоље и додели по једну од награда у свакој од четири категорије. „Дани проје“ почињу данас концертом на летњој позорници испред зграде основне школе, а настављају целодневним програмом у суботу све до проглашења победника и завршног кола у недељу. Све време пред посетиоцима ће се смењивати културно-уметничка друштва из Краљева, Врњачке Бање и Јагодине уз свесрдну помоћ бројних гуслара.
Субота 22. септембар
Медији и локална самоуправа
НЕРАВНОПРАВНА УТАКМИЦА
- Локалне власти нису расположене да полажу рачуне о трошењу буџетских средстава, јер локални буџет доживљавају као свој новчаник. - Драматичан пад професионалности медија због малих плата које износе око 200 евра, ако се уопште исплаћују Ратина је пре много векова, још у доба неолита, никла на сојеницама које су се Истраживање улоге локалних медија у контроли рада локалних самоуправа, које је у четири града вршило Независно удружење новинара Србије, има за циљ унапређење транпарентности рада локалне администрације. Кроз двадесет тема, које су грађани из Крушевца, Чачка, Ниша и Кикинде изабрали, новинари су истраживали на који начин и колико се из локалних буџета издваја за медије, рад невладиних организација и организација младих, спроводе или не спроводе јавне набавке, али и запошљавању радници у јавним управама. По завршетку истраживачи су говорили о искуствима у истраживању трошења локалних буџета, тешкоћама у добијању информацијама, претњама, позитивним и негативним реакцијама на резултате истраживања. Општи утисак је да су локалне самоуправе углавном затворене према локалним медијима од којих очекују да буду њихов портпарол само за добре ствари, тако да не постоји двосмерна комуникација. Један од основних разлога за то је да већина локалних саомуправа не сматра информисање, посебно о сопственом раду, значајним и верује да је потребно да буде што мање јавних информација. Са друге стране објективне тешкоће, сиромаштво, приватизације, али и превише медија у Србији, изазвали су драматичан пад професионалности, а мале плате запослених износе око 200 евра, ако се уопште исплаћују. Све ово довело је да одабир људи који могу да раде буде врло скучен. Људи одлазе тамо где могу боље да зараде, а они који остају, и на којима медији опстају, преоптерећени су редовним пословима и преживљавањем, па не могу да се посвете образовању и помагању млађима. Локални медији немају ни кадровске ни финансијске капацитете да би се бавили одређеном темом на истраживачки начин током дужег периода времена. У редакцијама нема довољно људи који би могли да издвоје потребно време да се
22
баве једним текстом, а без финансијске помоћи они ни убудуће неће бити у ситуацији да се баве озбиљним темама. Преовладава уверење да иако објављивање резултата истраживања новинара неће моћи да промени суштину ствари, на свест грађана, који показују све мање интересовања за овакве проблеме, треба у дужем периоду атаковати да би схватили да буџет града чине паре пореских обвезника. Истраживање показује да локални медији треба да се баве темама које други не обрађују, па отуда препорука власницима да се оријентишу на приче које се неће наћи у другим медијима. Однос власти према медијима је рефлексија односа према сопственим бирачима, а њена одговорност према грађанима и бирачима тема која се не помера са мртве тачке већ дванаест година. Опште је познато да нико не воли да му неко гуру руку у новчаник. Зато ни локалне власти нису расположене да полажу рачуне о трошењу буџетских средстава, јер Породично насиље Истраживање структуре запослених у градској администрацији и неколико јавних поредузећа у Чачку показују да у њима не може ни у ком случају да дође до мобинга, већ само до неке врсте породичног насиља, јер су готово сви родбински повезани.
локални буџет доживљавају као свој новчаник. Веома тешко се долази до докумената који дају прецизнију слику о томе како се новац троши, па се код повереника за информације од јавног значаја налази неколико хиљада захтева за достављање ових информација. На основу свега изводи се јединствен закључак да се локлане самоуправе труде да јавности доставе што мање информација. Са друге стране нису реткост претње и физичко насиље над новинарима. Европска искуства показују да су штампани медији најзначајнији у локалним срединама, и једини које заиста могу да истражује и пруже, за разлику од осаталих медија, нешто ново. Због тешке економске ситуације велики број медија је везан за јавно финансирање преко пројеката, рекламирања, акција и огласа јавних предузећа, па плате великог броја запослених у њима директно зависе од добре воље локалних власти. Због тога су медији у поданичком положају према различитим владајућим гарнитурама, бизнис и политичким елитама. Верује се да би трансформација у локалне јавне сервисе дала јаснију улогу и отворила простор за бољи квалитетнији, професионалнији рад медија у приватном власништву, јер би се знало каква је чија улога. Овако се она препилиће и није сасвим јасна, а на тржишту се медији у приватном власништву такмиче са оним другим у отвореној утакмици иако нису у истом положају.
Обележен Светски дан срца
ЈЕДАН СВЕТ, ЈЕДАН ДОМ, ЈЕДНО СРЦЕ - Кардиоваскуларна обољења изазивају 29% свих смртних случајева у свету, што их чини „светским убицом број један“- Колико год је битно да пацијент редовно посећује изабраног лекара, важно је и да има довољан ниво свести о очувању и унапређењу здравља
Од болести срца и крвних судова мозга у свету сваке године умире више од 17 милиона људи, што овај узрок ставља на водеће место, посебно у земљама у транзицији. Умирање од кардиоваскуларних болести се може спречити увођењем здравих стилова живота и тако продужити продуктивне године радно активног становништва, смањити трошкови лечења и друге економске последице. Зато се у целом свету од 2000. године обележава Светски дан срца као манифестација од општедруштвеног значаја са циљем да се повећа ниво свести становништва о потреби чувања здравља. Породица, као место на коме њени чланови утичу једни на друге и одређена понашања, може знатно да утиче на здравље свих чланова. Зато су се од прошле године Светска федерација за срце и њени чланови фокусирали на породицу која би требало од малих ногу да усађује здраве стилове живота. То подразумева физичку активност, превенцију пушења као врло битан фактор ризика и редовну контролу притиска и нивоа шећера у крви. Фактори ризика формирају се од млађих дана, па је ове године позив за контролу упућен првенствено радно активном становништву. Међу двестотинак оних који се се оукључили у акцију, коју је 29. септембра на Тргу српских радника организовао Превентивни центар, преовладавали
24
су они старији. У мерењу притиска и шећера у крви, поред активиста Црвеног крста, учествовала су и два лекара Дома здравља саветима о томе како да се очува и унапреди здравље. Пацијенти код којих су установљени озбиљнији фактори ризика упућивани су у Дом здравља на интернистички преглед и мерење нивоа холестерола и триглицерида. Да овакве акције имају ефекта потврђује извештај Завода за јавно здравље који показује да је, од кад се обележава Светски дан срца, стопа умирања од болести срца и крвних судова у благом паду. - Охрабрује да су ове акције после десет година већ показале неке резултате и дају нам подстрек да и даље подижемо свест људи да чувају здравље како би дошли на просек и квалитет живота какав је у окужењу и земљама попут Шведске, Канаде, Италије. У њима је просечан људски век 80 година, а ми смо на 72 године за жене, односно 67 за мушкарце, чиме не можемо да будемо задовољни – каже руководилац Превентивног центра, специјалиста опште медицине прим. др Рада Новаковић. Болести срца и крвних судова су превентибилне болести, а на њиховој превенцији може доста да се уради едукацијом становништва. Иако већина људи то зна неопходно је стално подсећање, а ове године је посебно млађима упућен апел да
више поведу рачуна о здрављу док га имају. Зато треба редовно, бар једном годишње, да одлазе код изабраних лекара, а повремено и у Превентивни центар. Жене у Србији највише умиру од шлога, а мушкарци од инфаркта. У настојању да се превенирају болести срца, продужи животни век и квалитет живота, покренута је паралелна национална кампања „Жене у црвеном“ са циљем да опомене припаднице ове популације да поведу рачуна о здављу, јер су после менопаузе фактори ризика код њих исти као код мушкараца. Светска федерација за срце, заједно са својим чланицама, истиче да се 80% превремене смртности услед болести срца и можданог удара може спречити контролом значајних фактора ризика, у које спадају пушење цигарета, неправилна исхрана и физичка неактивност. Кардиоваскуларна обољења изазивају 29% свих смртних случајева у свету, што их чини „светским убицом број један“. С обзиром да је у Србији у време транзиције забележена висока стопа смртности од шлогова и инфаркта др Новаковић подсећа да је уз изабраног сваки пацијент свој лекар. Колико год је свакоме битно да редовно посећује изабраног лекара, важно је и да има довољан ниво свести о очувању и унапређењу здравља.
Субота 29. септембар
25
Уторак, 25. септембар
Свеборци на светосавском путу
КАЛИСТУ У ЧАСТ
Десеторо чланова Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ на манастирском гробљу у Жичи одали пошту почившем игуману Калисту
Тринаест година прошло је од упокојења игумана Калиста, а лик и дела овог великог Србина не престају да бледе. Да буде заиста тако побринули су се Краљевчани Љубомир Илић и Милош Марић, који су са благословом блаженопочившег епископа жичког господина Стефана, 2004. године први пут кренули на гроб монаху Калисту на поклоњење. Њему у част ходали су боси, а почетна тачка ходочашћа био је Храм светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Подвижнике је
26
пре поласка до монашког гробља у Жичи благословио протојереј ставрофор Љубинко Костић. Осам година касније, Свебор дружина „Свети кнез Лазар из Краљева наставља да ходи истим светосавским путем. Десеторо одважних припадника дружине, предвођени старешином Марић Милошем, поново је кренуло после Свете литургије из порте матарушког храма, носећи у себи сећање на лик и дело игумана Калиста. Матарушком Бањом су одјекивали стихови
добро познатих песама „Марш на Дрину“, „Христе Боже“, „Над Краљевом жива ватра сева“... Десет босих свебораца, међу којима и храбра Марија, паљењем свећа и молитвом одали су почаст витезу Калисту. На његовом гробу са поносом је говорио старешина свебора Иван Лазић који је, износећи занимљивости из младости, рата и монаштва, заблагодарио Богу и мајци Србији, на оваквом човеку.
Игуман Калист је рођен 1896. године као Добривоје Милуновић у селу Каоник код Крушевца, а упокојио се 1991. у 95. години живота у манастиру Жича. Монах Калист је као духовно чедо светог владике Николаја Велимировића живео деценијама у дивљини, хранио медведе, И газио по змијама отровницама којих је било на острву на коме је живео. Није их
могао заобићи, али га уједале. Имао је визију Часног крста Господњег у дугиним бојама и исцељивао људе . Одликован је Орденом белог орла с мачевима III реда, Златном медаљом Обилића, Албанском споменицом и многим другим одликовањима које су само најбољи српски војници добијали.
27
Бранко Шериф
Ч О В Е К БЕЗ АДРЕСЕ Свако време има своје јунаке, људе који су по нечему били препознатљиви и о којима се годинама, у различитим околностима, говорило. Седамдесетих година прошлог века Краљевом је, како сам каже, харао Јован Симић, међу Краљевчанима познатији као Бранко Шериф. Последњих година, у неизвесности где ће да проведе ноћ и да ли ће преспавати под неким кровом, лута градом у ишчекивању да му неко од познатих понуди да нешто поједе и попије. На половини седме деценије живота, после четрнаест година проведених по затворима, од Центра за социјални рад прима редовно социјалну помоћ од око пет хиљада динара. Пролазе поред наизглед сасвим обичног старца многи, а не препознају га ни они који су у младости препричавали приче о Шерифу. Ретки су тренуци када је Бранко спреман да, као сада, отвори душу и прича о ономе што је проживео. Па и тада прича често неповезано. Прича о оцу Стојану и мајци Спасенији, браћи Драгану и Драгољубу, сестрама Радмили и Наталији.
28
Петак, 5. октобар
29
30
- Давне 1943. године, док је још трајао рат, тата који је радио на железници добије премештај за Косово Поље и цела породица се пресели тамо. Из Косова Поља добије премештај за Пећ где сам и ја рођен давне 1947. године. Надимак Бранко добијем по некој куми из Краљева која је радила као певачица у Пећи. Она и неки њен пријатељ Бранко Црногорац долазили су често у кућу мојих родитеља. Док је мајка још била у другом стању говорили су „Спасенија, ако буде мушко да му дамо име Бранко“. Тако је и било. Тата је волео да попије, а пошто сам рођен на Ивањдан, свети Јован летњи, дају ми име Јован. Знају ме сви пријатељи, и они други, као Бранка иако сам службено Јован. Једне ноћи 1955. године тата је само рекао Спасенија спремио сам вагон, враћамо се назад у Карљево. Становали смо приватно у једном стану у Обилићевој улици. Док нисмо нашли стан четири, пет дана смо сви заједно спавали на железничкој станици. Тата је после прешао у Магнохром, а годину дана касније добијемо стан на Сењаку, данашњој Пицмали. Био је то одличан двособан стан у коме је некада становао неки инжењер који је такође радио у Магнохрому. Најстарији брат Драгољуб и сестра Наталија су већ отишли на школовање у Београд, а ми останемо у том стану. Основну школу сам похађао у згради данашње школе „Димитрије Туцовић“. Ту је некада била стара болница, а сећам се да је у позадини била мртвачница. После осмогодишње школе уписао сам се на занат који никада нисам завршио. У то време је већ била направљена зграда општине чија је фасада облагана ситним мозаик плочицама. Памтим то због тога што су плочице краљевачки тинејџери свакодневно одлепљивали, а ја се спремао да будем керамичар. Радионица у којој је обављана пракса за будуће керамичаре налазила се чак у Ковачима. Становао сам код старог аеродрома, а требало је да идем у Коваче да бих месио блато за каљеве пећи. Био је и то део керамичарског заната који ми се и није баш свидео тако да одлучим да више не идем тамо. Напустим школу, а отац ме изнервиран истера из куће. „Марш из куће“ , каже он и истера ме зато што сам напустио школу. Тих шездесетих година кренем код брата и сестре
који су живели у Београду. Провео сам тамо неких пет месеци, сестра и зет су ме хранили, а отац и мајка траже да се вратим кући у Краљево. Тата ме никад није звао Бранко. Каже, Јоване шта ћемо сад. Ја пристајем на било шта само не керамику. Било је почетак 1965. године, а већ 20. јануара запосли ме отац уз помоћ неких људи у Магнохрому, у некој радионици где се радило са лимовима. Радио сам на некој преси. Био сам стално запослен, али почнем да учим и браварски занат у Индустријској школи где сам и добио диплому квалификованог бравара. Још као клинац од 15 или 16 година почео сам по мало да излазим у град. Мог брата су већ звали Шериф, а кад неко у старијем друштву пита за мене чији сам, кажу Шерифов буразер. Почну да ми говоре где си Шерифовац и тако ја останем Шериф. У то време преко пута нашег стана у Кидричевој улици била је војна школа. Овамо у граду иза Лондона био је чувени отпад. Ту близу становали су мој пријатељ Смајо, његов брат Капо и сестра Душица. Споменик у центру био је где и данас, а пијаца тамо преко пута где је касниеј саграђен Центротекстил. У близини је била томбола код Мила Свиње. Хотел Турист је тек изграђен, а сећам се још рушевина на месту на коме је касније изграђен хотел. У сећању ми је ипак најупечатљивији смрад који се осећао из јавног клозета који се налазио у пролазу иза Хотела Југославија. У Краљеву поред мене и покојног Микића, није било јачег човека у граду, бар не у наше време између седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. У то време уопште није било неке шеме, рецимо ти живиш на Женеви, а ја у Пицмали, или овај живи у Рибници. Ако смо другари увек смо били другари без обзира где живиш. Евидентно је, можда изгледа невероватно али је истинито, да си фрајер ако имаш добре шеме око себе. Седео сам са милион људи у Краљеву. Да сам био паметан, а нисам био паметан, ја бих сада имао пола Краљева у рукама. Некако у то време мени почну да намештају робију. Председник Комитета партије мењао је и председника општине и начелника СУП-а. наставиће се
31
Ухапшен несуђени премијер
КАО ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ЈА БИХ Напаћеном народу најтеже је рећи истину
Србија је одувек била земља са много проблема, али и са мало људи који су спремни да те проблеме реше. Сам географски положај Србије је тешко дефинисати: она се налази на балканској ветрометини, на раскршћу народа, вера и континената. Још пре неколико векова, свети Сава, највећи српски светитељ, учитељ и дипломата у једном свом писму је написао: ,,Исток мисли да смо ми Запад, а Запад да смо Исток. А ми смо, ето, предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку.” У таквим околностима, само снажан, храбар и довитљив народ могао је да опстане током векова који су прохујали. Откако је, почетком 19. века у нововековној српској држави формирана институција Народне скупштине и Владе, народ је коначно могао да каже своје мишљење шта је једном просечном човеку потребно за пристојан живот. Ипак, ми имамо једну ману као народ, а то је да увек у другоме тражимо оправдање за своје поразе. Омиљена тема свих дискусија одувек су били Влада и њен председник. Људи који су се налазили на том положају мање или више су оправдавали поверење свог народа и показали колико је функција председника Владе компликована. Прота Матија Ненадовић, председник прве српске Владе, показао је својим делом колико је тешко градити један нови живот, за један мали народ који се тек био ослободио вишевековног ропства. Колико је битно да председник Владе буде мудар, најбоље је показао Никола Пашић који је српску Владу водио у време Првог светског рата. Први председник српске Владе у 21. веку, др Зоран Ђинђић, показао је својом жртвом колико ризика носи функција председника Владе и колико један премијер мора бити спреман да се жртвује за свој народ, иако је понекад потребно као жртву положити и сопствени живот. ЖИВОТ КАО НЕСХВАТЉИВО ЧУДО Наша земља је збир свих нас. Не може се променити Србија, а да пре тога свако не промени себе. Истина је да се у Србији тешко живи, али то је тако током читаве историје. Никада нам у историји није било
32
Награђени рад на конкурсу Владе Србије и мисије ОЕБС 2005. године добро, само што смо у појединим околностима деловали зрелије, па смо због тога пролазили боље. Најтеже је у овим временима мотивисати људе у нашем окружењу, јер их муче разни проблеми. Мислим да бих као председник Владе себи поставио јасан задатак: да уверим људе у Србији у то да је живот несхватљиво чудо, и да је сваки дан нова шанса да постанемо бољи људи и да се за корак приближимо европској породици о којој су још наши преци сањали. Народ у Србији има навику да увек започиње исправне ствари, али никада нема снаге да те ствари заврши. То је по мом мишљењу наш највећи национални проблем, јер недовршени послови осликавају, на неки начин, нашу националну недовршеност. Због тога бих позвао људе да заврну рукаве и да коначно крену озбиљно да раде на сређивању сопствених живота и решавању сопствених проблема и Србија би тада сигурно кренула много брже да се креће тим европским путем који је, по мом мишљењу, исправан. Поставио бих себи питање: шта ме то спречава да будем бољи него што јесам и како ја могу својим знањем и радом да допринесем да мом народу буде боље? Можда је и најтеже измученом и напаћеном народу једне земље рећи истину. Искрено речено, просечном грађанину Србије није баш најјасније којим се то путем креће наша земља и да ли ћемо икада стићи до циља који смо себи зацртали. Првог дана свог мандта појавио бих се на конференцији за штампу и изнео бих највеће проблеме у земљи и начине на које би требало решити те проблеме. Многи мисле да је немогуће решити проблеме у Србији, али како један просечан грађанин ове земље може да верује у боље сутра, ако се на челу Владе налази човек који је изгубио сваку наду да може осванути неки бољи дан? Не постоји немогућа мисија ако људи који у њој учествују верују да ће успети у реализацији
своје идеје. Мислим да су наши највећи национални проблеми криминал, наркоманија, драстичан пад наталитета и све већи број оних који обољевају од тешких болести. Борба са тим проблемима била би највећи изазов и највећи део новца из државног буџета уложио бих за формирање институција које би се успешно бориле са овим проблемима. Те институције окупиле би најбоље стручњаке и они би наставили да раде и после истека мандата моје Владе. ПОДРШКА ТАЛЕНТИМА Главна тема у Србији је организовани криминал. Борба против те немани је најтежи посао, који је веома ризичан. Мислим да на сваки покушај кршења закона треба одговорити најтежим мерама. Идеја о формирању специјалног тужилаштва и специјалног суда је одлична, али ја бих као председник Владе поставио неке услове који би важили за све оне који желе да се укључе у рад тих институција. Иако сваки човек има право да се определи за неку политичку групацију, основни услов за пријем у те институције је да њихови будући службеници не учествују у раду ниједне политичке странке. Тако би се спречио утицај било какве политичке идеологије у правосуђу. У те институције били би примљени људи чија је просечна оцена на факултету износила најмање 9,40 јер су нам за борбу против криминала потребни најбољи стручњаци које једна земља има. Таква служба ефикасно би се борила против криминала нарочито ако би била подржана од стране нове службе државне безбедности која би такође била формирана од нових људи који би испунили претходно наведене услове. Нове институције биле би у потпуности очишћене од људи који би могли да имају било какве додирне тачке са криминалом. То би био одлучујући потез који би у потпуности уништио мафију у Србији. Истина је да снага једне земље почива на образовању њених грађана. Због тога бих се трудио да младима пружим наду да је њихова будућност у њиховој земљи. Сакупио бих најбоље студенте из свих области и разговарао са њима о томе шта они
мисле како најлакше можемо да решимо проблеме у Србији. Многи таленти су нестали у овој земљи, јер њихове породице нису имале довољно новца да их школују. Због тога бих уложио новац за формирање једне нове институције у коју би ушли наши најбољи стручњаци, чији би посао био да трагају за младим талентима и да онда држава преузме одговорност да их изведе на прави пут, ако већ њихове породице нису у могућности да им пруже квалитетно образовање. Као председник Владе покушао бих да привучем и стране стручњаке чије би искуство и знање сигурно помогли да Србија напредује. Мислим да би за њих једно велико искуство било да раде у земљи која се суочава са многим проблемима и да би они заједно са нашим људима нашли многа решења за наше проблеме. Велики део буџета уложио бих у здравство, јер је то основ за борбу против наркоманије, алкохолизма, пада наталитета и великог броја оболелих од тешких болести. Најбољи студенти медицине били би стипендирани и могли би да размене своја искуства са колегама из највећих светских медицинских центара. Тиме бисмо добили генерацију изванредних стручњака који би помогли да се здравствено стање грађана у Србији промени на боље. НОВИ ВЕК - НОВА ПРИЛИКА Српски народ има још једну велику ману: превише је оних који мудрују, а премало оних који су спремни да повуку конкретне потезе. Мислим да би мој највећи успех као премијера био да чујем да је бар половина грађана Србије рекло: ,,У реду, данас сам урадио једну позитивну ствар, али мислим да могу да будем још бољи и већ сутра ћу се потрудити да достигнем још већи циљ.” Нико нам неће помоћи ако прво сами себи не помогнемо. Мислим да смо ми као народ прокоцкали 20. век непотребним политичким експериментима и тешким ратовима и да је овај век једна нова прилика да урадимо нешто позитивно. Време је да постанемо народ који завршава све започете послове и ако икада дођем у позицију да председавам српском Владом, показаћу да је сан о европској Србији могуће досањати. НАЦИОНАЛНА НЕДОВРШЕНОСТ Народ у Србији има навику да увек започиње исправне ствари, али никада нема снаге да те ствари заврши. То је по мом мишљењу наш највећи национални проблем, јер недовршени послови осликавају, на неки начин, нашу националну недовршеност. Због тога бих позвао људе да заврну рукаве и да коначно крену озбиљно да раде на сређивању сопствених живота и решавању сопствених проблема и Србија би тада сигурно кренула много брже да се креће тим европским путем који је, по мом мишљењу, исправан.
Припадници краљевачке криминалистичке полиције су лишили слободе и задржали до 48 сати Љубишу Бојанића (1987) из Краљева, због сумње да је извршио више кривичних дела превара, лажно представљање и фалсификовање исправе. Сумња се да се Бојанић током претходне две године оштећеним грађанима лажно представљао као адвокат адвокатске канцеларије „Боровић“, власништво Боривоја Боровића и као правни саветник београдске фирме "Еки Инвестмент", власништво Александра Влаховића, обе из Београда. Нудећи правне савете и услуге од више грађана са подручја Републике Србије узео је, како је до сада утврђено, око 650 000 динара, а новац потрошио за своје потребе. Инспектори криминалистичке полиције сумњају да је Бојанић приликом вршења кривичних дела сачинио више фалсификованих аката правних субјеката које је наводно заступао.
Љубиша Бојанић, ученик III разреда Гимназије у Краљеву
33
Из породичног албума
34
35
Петак, 5. октобар
Пета седница Скупштине града
Из старог албума
Аутодром Берановац, 21.7.1974.
Агенција за визуелне комуникације „АРТ“