Година LVII, Број 2929, 1. октобар 2010, 30 дин, Излази петком
www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com
Октобар 2000.
Србији се крајем деведесетих година догодила траума најгоре врсте. Бомбардовање и све што иде уз њега пробудило нас је из
ноћне море. Дошло је до социјалног и психолошког бунта који је било тешко каналисати. Србија је дошла у ситуацију у којој је око
Формиран Градски одбор СНС
Специјални додатак
ВРЕМЕ ОДГОВОРНИХ стр. 3 ЉУДИ 25 година Секције модерног балета КУД „Абрашевић“
У КОРАК СА ЕВРОПОМ
ње свуда густи мрак. Неко је негде морао да упали светло а рачунало се да ће то да уради српска опозиција. стр. 4
стр. 24
Финални турнир Балканског купа
РИБНИЦА НАЈБОЉА НА БАЛКАНУ стр. 32
ОКТОБАР 2000.
стр. 15
Деветнаест година успешног рада „Папирпродукта“
ПОРОДИЧНА ФИРМА
стр. 6
Шумарска школа Краљево стр. 8 ЛЕПОТА ЋЕ СПАСИТИ СВЕТ
2
1. октобар 2010.
Запослени у ,,Пласт металу“ радикализовали штрајк
ИНВАЛИДИ ТРАЖЕ ПЛАТЕ НА УЛИЦИ Педесетак радника „Пласт метала“ започели протестне шетње са захтевом да им се исплате заостале зараде, повеже радни стаж и обезбеди посао Запослени у државном предузећу „Пласт метал“, њих педесетак, међу којима је и 26 инвалида и особа ометених у развоју, јуче су започели протестне шетње градским улицама тражећи да им се исплати осам заосталих плата, повеже стаж, али и да се за фирму обезбеде послови. - Излазак на улицу после двомесечног тихог штрајка у кругу фирме је последњи корак за нас. Док ми примамо плате које су мање од минималца и крећу се од десет до дванаест хиљада динара, не знамо чак ни куда одлази државна рефундација за запослене инвалиде која износи од 600.000 до 700.000 динара месечно, нити зашто се од ње барем инвалидима не исплаћују зараде - каже Славица Ивановић, председница синдиката. Председник штрајкачког одбора, инвалид Ивица Глишовић, потврђује да на име зарада за инвалиде држава месечно издваја и до 700.000 динара. - Где су ове паре не знамо, а инспекција и град, од којих смо тражили помоћ, сем обећања нису ништа учинили - каже Глишовић. Фирма „Пласт метал“ запошљава 65 радника који производе конфекцију и ситну браварију. До краја прошле године, захваљујући уговорима са неколицином јавних предузећа, „Пијацом“ пре свега, али и страним партнерима за које су радили конфекцијске лом послове, имали су некакве приходе и минималне зараде на које би, кажу радници, и сада пристали. Али због специфичности радног са-
става фирме и чињенице да она на тржишту нема повлашћени положај и послови су почели да нестају.
-Деценијама траје овакво стање. Дешавало се да радимо и по 12 сати а да добијемо минималац. Када примиш 10 или 12
хиљада динара, дође ти да заплачеш - каже Зорица Антонијевић, једна од радница у штрајку.
-Продуктивност је ниска а радници не могу да схвате да смо на тржишту као и сви остали. Имао сам ситуације да нас притискају рокови за иностраног купца. Уђем у халу, а тамо ради десетак запослених. Остатак на боловању. Имали смо пре штрајка договорен посао са „Мозером“, који је наш стари страни партнер, на 20 хиљада евра, који би нам пуно значили, али је то пропало због обуставе рада - каже са друге стране в.д. директора Никола Мандић. Он додаје да се уз то фирми дугује и да од неколицине партнера чак ни путем суда не могу да наплате одрађене послове. Рефундација државе пак ,по директору, иде у заједничку касу одакле су, док се могло, сви плаћани и од које се намирује пре свега оно што су обавезе фирме. А. Тасић
ПУЛС Покрет за Краљево
ВРАЋАЊЕ НА ПРЕТХОДНО СТАЊЕ ИЛИ НОВИ ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У ПУЛС Покрет за Краљево коначно је стигао допис Министарства унутрашњих послова који је затражен још 16. јула. Закључак Владе је добијен после интервенције Саше Јанковића, републичког заштитника грађана. Након увида у Закључак Владе Републике Србије и образложења које произилази из
њега, ПУЛС ће од надлежне судске инстанце тражити привремену меру враћања Томислава Илића на место председника градске скупштине и др Љубише Јовашевића на место градоначелника. У Закључку Владе од 9. јула наводи се да ова прихвата Закључак о појавама које нарушавају законитост у функционисању органа локалне самоу-
праве не наводећи на које се односи, тврде у Покрету за Краљево. Невешто образложење Владе даје право ПУЛС-у на наведене захтеве. ПУЛС је већ поднео кривичне пријаве против двојице министара, начелника Полицијске управе и представника локалне самоуправе. Излаз се, ипак, по мишљењу представника ПУЛС-а
види у враћању на стање које је било пре 9. јула или расписивању ванредних избора за локалне органе власти. Анализом добијених докумената дошло се до сазнања да има елеманата који указују да би неке од поднетих кривичних пријава могле бити допуњене новим доказима о кршењу закона.
Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs, www.novine.in.rs
3
1. октобар 2010.
Формиран Градски одбор Српске напредне странке
ВРЕМЕ ОДГОВОРНИХ ЉУДИ Основни задатак и циљ Српске напредне странке је побољшање услова живота суграђана, пуна запосленост и задржавање младих у Краљеву Уз присуство чланова Председништва, чланова и симпатизера странке, пријатеља, гостију, представника политичких странака, јавног, културног, привредног и спортског живота Краљева, одржана је Скупштина Градског одбора Српске напредне странке. Формирање Градског одбора од седамдесет чланова и избор његових функционера изузетно је значајан тренутак за напредњаке у Краљеву и странку у целини. Напредњаци од формирања Главног одбора још храбрије, сложније и амбициозније крећу у реализацију основних програмских принципа. Од када су 1. октобра 2008. године потписане прве приступнице и формиран Иницијативни одбор, Српска напредна странка је у Краљеву постала јака и препознатљива политичка снага. У овом периоду формирано је седамдесетак месних одбора и савета који покривају све важније области живота. Странци је приступило око пет хиљада чланова а тај број се, из дана у дан, увећава. Повереништво Српске напредне странке за Краљево организовало је велики број акција, трибина и других скупова посвећених актуелним и значајним догађајима и датумима, тако да су грађани добро упознати са радом ове странке, политиком и ставовима о економским, политичким и другим друштвеним збивањима у граду и земљи. Све је то постигнуто непосредним контактима али и доброј сарадњи са медијима и њиховом професионалном извештавању са активности. Могло је, верују у Српској напредној странци, и више и боље. За првог председника Градског одбора Српске напредне странке изабран је Зоран Бојанић. Толерантан, принципијелан, стручан и политички искусан човек, чија доследност у спровођењу политике странке гарантује њено даље организационо јачање. За секретара Глав-
ног одбора изабран је Влада Павловић. Обраћајући се присутнима, Бојанић је нагласио да је формирањем Градског одбора затворена једна врло важна страница у животу и раду Српске напредне странке. Отворена је нова, срећна и успешна. - Избором председника и секретара Градског одбора Српске напредне странке формиран је и Градски одбор. Ово је само почетак, прва степеница у раду и развоју странке. Основни задатак и циљ Српске напредне странке је побољшање услова живота наших суграђана, пуна запосленост, задржавање младих у Краљеву, а да би се то остварило морамо учинити све, и није то само прича - нагласио је Бојанић. Српска напредна странка ће се ослањати у раду на младе, стручне, вредне људе са идејом, који имају визију и јасно дефинисан циљ. - Задатак Српске напредне странке у Краљеву ће бити да изгради нови тип човека који се
Зоран Бојанић бави политиком. Човека кога можемо сви разумети када говори, и домаћица и пензионер и доктор наука. Човека који ће политику вршити, и у њој радити, исто као што ради у својој кући и својој породици. Када бављење политиком не буде смо одскочна даска за личну афирмацију, биће и бољи живот и уређеније друштво - каже Бојанић. Основна порука и циљ скупштине јесте да Српска напредна
странка буде најбоља странка и да буде победник, јер је због тога и основана. Први повереник странке за Краљево, човек са највећим доприносом снази, угледу и ауторитету странке, свакако је Небојша Симовић, члан Главног и Извршног одбора странке и повереник за Рашки округ. - Прошло је време личних и појединачних политичких интереса. Долази време политичке одговорности, време одговорних, способних људи и одговорних странака које могу и знају да створе много бољи економски и политички амбијент у циљу бољег живота свих грађана Краљева. Од данашњег дана Српска напредна странка ће активно учествовати у политичком и јавном животу града Краљева. Заједно са другим политичким странкама тражиће и изналазити решења за излазак из врло тешке економске, социјалне и политичке ситуације у којој се наш град налази. Ми смо отворени за политичку сарадњу и трудићемо
се да стварамо политичке партнере и сараднике, а не политичке непријатеље. Нашем граду потребно је много способних људи, а они се не налазе само у једној странци и само у једној политичкој опцији. Свака странка треба да да своје најбоље људе како би направили једну озбиљну коалицију која може успешно владати овим градом нагласио је на крају Симовић. Краљево је први од градова Рашког округа у коме је формиран Главни одбор. До половине октобра очекује се и формирање одбора у Врњачкој Бањи, Рашки, Новом Пазару и Тутину. Из Српске напредне странке најављују протесте у циљу расписивања ванредних парламентарних и локалних избора. Због тога су започети разговори са другим опозиционим партијама, не у смислу стварања коалиције, већ проналажења решења да се заједнички утиче на власт да распише ванредне изборе на свим нивоима. Т. Радовановић
4
1. октобар 2010.
ИНтервју: др Предраг Стојановић, декан Правног факултета у Крагујевцу,
КРАЉЕВО - ЈЕЗГРО - Краљево је било четврто на листи слободних градова који су чинили језгро будуће слободне Србије. Бомбардовање Србије 1999. године била је велика историјска несрећа. Србија је ушла у рат који је, по многима, могао да се избегне. После тог изгубљеног рата који је Србији наметнут а завршен примирјем у Куманову, земља се нашла у хаотичном политичком стању. После десет година Милошевићевог режима, Србија је била на новом почетку. Др Предраг Стојановић се тада налазио у групи људи кја је повела земљу путем демократије. Да ли је бомбардовање земље могло да се спречи? - Не верујем да је могло да се спречи бомбардовање Србије. Сви су заборавили трећег дана бомбардовања изречену реченицу Весли Кларка, који је рекао да ће овога пута Србија бити кажњена тако да више никада ни у чему не буде никаква сметња. То је била јасна порука, ко је хтео да схвати, да ми немамо шта да тражимо. Кад погледате концепцију бомбардовања видећете да је оно стало тачно када је требало бомбардовати привредне циљеве. Милошевић, као доказани амерички агент, урадио је све да сруши Југославију, да изазове рат. Туђман му је само помагао у томе, а Алија Изетбеговић статирао у читавој причи. Пустили су најбољег Титовог ђака Киру Глигорова да направи какву такву самосталну Македонију, да би могли Грке да држе у Европи стегнуте мало за врат и наравно Кучана, као најмлађег Титовог ученика, да отцепи Словенију по америчком наређењу. Милошевић се ту није много уплитао кад смо доживели један срамни пораз у историји српске војске, која тада наставља традицију ЈНА, од територијалаца Словеније. Као круна те приче и свих ратова које смо погубили, а за узврат ништа нисмо добили, кад смо економски ослабљени, долази крај бомбардовања када је требало бомбардовати београдске циљеве. Зна се да после бомбардовања привредних циљева долази бомбардовање цивилног становништва и типичан рат копнених снага. Када је то избегнуто, Србија се нашла у нечему што је требало решавати
политички, с обзиром на нејаки положај Русије у спољној политици. Западним силама је положај био олакшан, јер је Европска унија у то време била политички патуљак у односу на Сједињене Америчке Државе. Главну улогу у читавој тој причи су одиграли Американци. Каква је била ваша улога? - Када је Краљево у питању, ја сам био задужен за контакт у оквиру концепције такозваних слободних градова. То је био познати Пакт за стабилност југоисточног Балкана. Слободни градови су били они градови у којима је опозиција била на власти. Из тог доба датира моје пријатељство са Михаелом Шефером, председником Пакта за стабилност и десном руком Јошке Фишера. Улазио сам у немачко Министарство иностраних послова кад год сам хтео. Имао сам одличне контакте и са Французима, са отправником послова америчке амбасаде, јер су сви они много пажње посвећивали односима са 24 слободна града који су чинили језгро будуће слободне Србије. На тој
листи Краљево је било четврто. У то време Краљево је било средина на коју ће се убудуће итекако стратешки рачунати. Која су била прва три града? - То су били Београд, Нови Сад и Ниш. Иза нас су били Крагујевац, Чачак, Ваљево и други. То је нама
бунта, социјалног, психолошког, који је било тешко каналисати јер је српска психологија таква каква јесте. Ту много помоћи нема. О судбини света одлучује триста људи. Србија је дошла у ситуацију да се пробуди и да око ње не буде свуда густи мрак. Неко је негде морао да
Весли Кларк је рекао да ће овога пута Србија бити кажњена тако да више никада ни у чему не буде никаква сметња давало одређене развојне шансе, јер смо ми у коалицији Заједно добро пливали, без обзира на блокаде из републике које су биле очигледне, јер су републичку власт држали социјалисти. Шта се тада догодило? - Србији се догодила траума најгоре врсте. Бомбардовање и све што иде уз њега пробудило нас је из ноћне море, јер су сви ратови за нас били ноћна мора из које смо се будили и навикавали на немаштину, на Језде, Дафине, на триста чуда и легалну отимачину. Одједном смо се пробудили и видели да има нешто још горе. Дошло је до
упали светло а рачунало се да ће то да уради српска опозиција. Одлазите у Немачку? - Позвали су ме у Берлин на скуп слободних градова, на коме је као гост учествовао Савез за промене. Председавање је од Владана Батића у марту 2000. године преузео Зоран Ђинђић. Ко је још био тамо? - Био је Ненад Чанак, Млађан Динкић, Горан Свилановић. Био је позван и Вук Драшковић који је тада глумио велику звезду, па је послао свог саветника, а још Слобиног сарадника са Осме седнице, др Предрага Симића који је добар за
све режиме. Он саветује, али никада не жели да се опредељује. Било је то упаковано као кеса бомбона, па хајде да видимо шта ћемо да проберемо. Једне вечери сам у својој соби нашао, од фине рециклирне хартије са заглављем америчке амбасаде у Берлину, коверат на коме је стајало само моје име и презиме. Унутра је био папир на коме је писало да сутра ујутру будем спреман у шест сати на рецепцији хотела и да ћемо ићи на радни доручак са Медлин Олбрајт и Јошком Фишером у немачко Министарство иностраних послова. У потпису, Амбасада Сједињених Америчких Држава у Берлину. Кад добијете једно такво писмо остаје да се мало зачудите и размислите о свему. Наглашено је било да треба имати тамно одело. На рецепцији сам затекао Зорана Ђинђића, Свилановића, Динкића, Чанка, Симића... Очекивао сам да ту буде више људи. Ушли смо у фине лимузине и отишли у министарство. У девет је требало да почне пленарна седница Слободних градова пре које се одржавао радни дору-
5
1. октобар 2010.
активни учесник петооктобарских догађаја 2000. године (1)
СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ - У то време Краљево је било средина на коју ће се убудуће итекако стратешки рачунати чак. То је био почетак почетка. У седам и пет је ушла госпођа Олбрајт у чувеном црвеном Коко Шанел костиму са златним паукброшем, руку под руку са Јошком Фишером. Иза њих иде булумента познатих људи који седају иза нас. За столом су Медлин Олбрајт, Јошка Фишер и ми. То је за сваког нормалног човека историјски тренутак који се догађа једном у животу. Онда је почело. Како је то изгледало? - Госпођа Олбрајт нам је рекла да је дошла са западне обале Палестине, да нема намеру да дуго разговара са нама и да имамо сваки само по пет минута времена да кажемо шта мислимо. Јесте ли се ви нешто договарали пре тога? -Не. Позвани смо ад хок у том тренутку да они виде колико ко вреди. Колико су се разликовала ваша иступања? - Нису се разликовала. Свако је био довољно паметан да се држи онога што му је најважније. Једино је глупост направио Предраг Симић, на шта је госпођа Олбрајт одговорила да је њој свеједно да ли је Драшковић послао њега. Могао је да пошаље и свог шофера, не тиче је се шта мисли господин Симић. Њему је било јасно да му ту није место, и у девет више није био у пленарној сали. Одушевило ме је то што ми је, после првог излагања, дала још три минута да разјаснимо нека питања. Оно што ме је дефинитивно везало за Зорана Ђинђића је то што ни једном речју није поменуо Демократску странку. Говорио је само о Савезу за промене. Није поменуо ни своју а ни амбицију своје странке. Говорио је накнадних пет минута. Речено нам је следеће: „Сад сте чули шта сте имали да чујете. Ви сте или српска опозиција или нисте. Ја знам вас Србе, све вам је тесно, све вам је проблем. Од сада ћете да се збијете у један кревет као у конзерву за сардине. Ко не буде у том кревету, није српска опозиција“. Речено нам је то јасно и гласно и то је историја. Јошка Фишер нам је на фини
дипломатски начин објаснио да је ово дан стварања српске опозиције која ће срушити Милошевића. Речено нам је да, ако нам нешто није јасно, можемо да се обратимо Монтгомерију, Колнуму... Јавио сам Владану Батићу о чему се ради и видео да он већ нешто зна јер је контактирао са Ђинђићем. Остали смо у Немачкој још дан, два да се консултујемо око помоћи у политичкој борби. Већ су почеле да се препознају контуре опозиционог блока. Интересантно је да није било никога из ДСС. Враћате се у земљу? - Да. Интензивно се припрема терен и врше договори уз позната српска препуцавања о томе колико смо јаки. Све се своди на, пошто професор Аврамовић због здравственог стања није препознат као кандидат за председника, врло храбру и у том тренутку једину могућу одлуку Зорана Ђинђића, да промовише Коштуницу. Да ли се тада знало да ће бити расписани избори? - Тада је већ Милошевић почео да прави глупости. Изгледа да је на наговор Мире Марковић, иако је имао лагодну позицију и могао још да влада, расписао изборе. Зашто се тада није размишљало о Ђинђићу као кандидату за председника? - Мислим да је врло мало људи
знало Ђинђићев лични став. Он је схватио озбиљност ситуације и понашао се као сваки нормалан човек у рату, а то је да противник не сазна његове намере. Мислим да је његова коначна одлука била да не буде председник СРЈ јер је знао да ће бити довољно сатанизован од режима у изборној кампањи. Мило-
Морао си увек нешто да га молиш и са њим је било тешко сарађивати. Почиње предизборна кампања? - Појавио се проблем који је био јако видљив, али је почео да се крије. То су биле двојне кампање, за савезне изборе на којима учествује Савез за промене и ДСС па
Ви сте или српска опозиција или нисте. Од сада ћете да се збијете у један кревет као у конзерву за сардине. Ко не буде у том кревету, није српска опозиција шевићу је, ипак, највише одговарао Коштуница. У ком смислу? - Био је миран, никакав, националиста пар екселанс кога није уопште озбиљно схватао. Схватио га је озбиљно тек 24. септембра кад су пребројани гласови. О Коштуници је размишљао као о лањском снегу. Ђинђић му је био опасан а други нису постојали, ни Перишић, ни Обрадовић па чак ни Владан Батић. Милошевић никада опозицију није видео као претњу режиму. Он је владао неприкосновено. Шешељ му је тада био савезник, никада није био опозиција. Драшковић је био потпредседник ратне владе. Ако је могао да их купи, зашто би му били опасни. Коштуница је глумио увек академског опозиционара. Није се појављивао на митинзима.
је Коштуница, као председнички кандидат, тражио енормно високе проценте за ДСС, а изричито је тражио да сам води своју председничку кампању, тако да су то биле две одвојене кампање. Како је то прихваћено? - То је довођење пред свршен чин, готово је. Ево краљевачког случаја. На листу су ишла три човека, Љубиша Јовашевић, Славиша Војиновић и ја. Рачунало се да из Краљева од тројице пролазе сигурно двојица. Ако се то деси, иду Љубиша Јовашевић и Славиша Војиновић а трећи остаје у Краљеву као председник општине. Кад је уз помоћ логистичке подршке Зорана Ђинђића, Коштуница добио изборе, тражио је Краљево за ДСС. Испао см из игре због старих сукоба са Коштуницом. Ја сам испао
из комбинације и председник општине је постао Љубиша Јовашевић. Као шести на листи ДОС-а морао сам да уђем у републичку скупштину. Шта се онда дешава? - Дешава се катастрофа за социјалисте. Ми добијамо преко 170 места. У Краљеву добијамо више од педесет места у скупштини и почиње веза између покојног Милета Корићанца и Љубише Јовашевића. Ја сам увек био реметилачки фактор за њихове менталне склопове. То је коштало овај град. Ја не бежим од свог дела одговорности. Много већи део одговорности сносе други људи. Србија добија нову власт, нове људе, све ново и почиње типична српска борба за власт, смешно и одвратно комадање колача које је могао да контролише једино Зоран Ђинђић, што је и урадио. То су златне, непоновљиве две и по године рада са Зораном Ђинђићем, које никада не бих дао и не бих заменио ни за шта. ДОС је у скупштини имао више од две трећине одборника а није могао да испуни ни трећину предизборних обећања. Милошевић не признаје резултате избора? - Знало се да Милошевић неће предати власт. Рачунало се с тим и начелно је договорено све још месец дана раније. Знало се ко где креће, одакле и слично. Онда је Зоран Ђинђић препустио Вељи Илићу да буде херој 5.октобра. Наш аутобус је био први испред Скупштине и Краљевчани су први ушли унутра. Како су били непосредно испред Скупштине под притиском масе, и да нису хтели, ушли би у Скупштину. Краљевчани су хероји петог октобра, нису ни Чачани ни Београђани. Ви нисте били тада у Београду? - Договор је био да неки од нас остану, јер се није знало како ће реаговати краљевачка полиција. Било је доста нервозног света, доста алкохола, доста људи на улицама. Неко ко је имао ауторитет морао је да остане. Т.Рaдовановић
6
1. октобар 2010.
Деветнаест година успешног рада „Папирпродукта“
ПОРОДИЧНА ФИРМА - Предузеће “Папирпродукт” д.о.о. настало је 1991. године. - Данас у свом саставу има производњу натрон врећа и папирне галантерије, пекару, ресторан и фабрику за флаширање воде ,,Бристол” Светислав Бошковић истиче да је он „само“ сувласник предузећа, јер део фирме припада његовој супрузи Славици. „Папирпродукт“ је пре свега породична фирма у којој раде и кћерке, Лидија и Сузана, па чак и један од зетова, Дејан, што је чињеница на коју је овај успешан краљевачки привредник изузетно поносан. Ово предузеће данас запошљава 49 радника. Следеће године Ваше предузеће прославиће пуних 20 година постојања. Како је све почело? - Да, кренули смо 1991. године производњом ПВЦ кеса трегерица и кеса за замрзиваче. Врло брзо, преоријентисали смо се на производњу папирне амбалаже. Данас производимо папирне кесе од 200 гр до 50 кг. Међутим, производња ових кеса, увела нас је, и то случајно, у један сасвим нови посао на који је данас “Бристол” посебно поносан. То је производња хлеба. Због производње хлеба и проблема са водом са којим се суочавамо овде у Јарчујаку, пробушили смо бунар и открили воду која се због драгоцених састојака које поседује, може назвати леком. Данас је флаширамо и пласирамо у целој Србији. Ресторан “Бристол” почео је са радом 2000. године и може да угости до 500 гостију. Многи Краљевчани у овом простору организовали су породична славља, па је овај ресторан добро познат нашим суграђанима. Кажете да сте посебно поносни на Бристол хлеб. У пекарској индустрији у последње време има, чини ми се, највише проблема. - Са производњом хлеба кренули смо случајно, с обзиром да смо од млинова као компензацију за папирне вреће добијали брашно. Купили смо тунелске пећи и у то време били једина приватна пекара у Рашком округу која је имала овакве професионалне пећнице. Ако вам кажем да се хлеб пекаре Бристол меси водом која садржи велику концентрацију у природи дефицитарног магнезијума, идеалну концентрацију калцијума и благо је алкална, онда не треба да објашњавам каквог је квалитета наш хлеб. Дневно на тржиште испоручујемо око 3000 векни хлеба. Проблем ствара не-
лојална конкуренција. Пекара “Бристол” у таквој, нездравој клими, ослања се на квалитет својих производа и тачност у испоруци. Са којим се све проблемима сусрећете у пословању? - На сваком кораку можете да чујете причу како је производња најпрофитабилнија. Ја се не бих сложио са тим. Производња је јако тежак посао. Трговати је најлакше. За привредника који се бави производњом дан од 24 сата је кратак да би имао времена и да се одмори. Ја сам 20 сати у производњи, а проблеми су велики. За производњу папирне амбалаже зависимо од увоза. Репроматеријал за производњу папирне амбалаже се не производи у Србији, бар не оног квалитета који је нама потребан. Увозимо га из иностранства, па самим тим и плаћамо у девизама. Други проблем је наплата. У држави има регистрованих предузећа која постоје само фиктивно. Водили смо чак и судске поступке са предузећима која су од нас узела робу а не можемо да је наплатимо, јер та предузећа више и не постоје. Како до новца? Сналазимо се којекаквим компензацијама. Трећи проблем је конкуренција. Без здраве конкуренције, нама здраве привреде. Међутим, код нас има много нелојалне, нездраве конкуренције. Наша породична фирма за ових 19 година постојања успела је да остане чистог образа, јер ниједан дан наш рачун није био у блокади. Наш рад-
ник зна да ће сваког месеца од 5. до 10. сигурно примити плату. Због тога немамо проблема са банкама, сви желе да послују са нама.. Један сте од успешнијих привредника у нашем крају. Какав је однос локалне самоуправе према вама? - Никада нисам никога критиковао, иако сам по природи врло темпераментан и знам да одреагујем нагло. Лично познајем доста људи из локалне самоуправе, али не могу да кажем да имам неке користи од тога. Оно што могу да кажем јесте да ми је жао што се они не интересују за нас привреднике који се бавимо производњом. Ја не тражим новац, чак ни да ми нађу тржиште, кредити ми, такође, не требају. Али оно што они могу, јесте да за своје привреднике заштите ово, локално, тржиште. Они не смеју да дозволе да привредници из локалне самоуправе, због нелојалне конкуренције, затворе производњу. Они нас не питају ни оно најосновније: Како вам је, имате ли проблема? Често помињете нелојалну конкуренцију. Где је она најизраженија? - Највише је има у пекарској индустрији, код хлеба. Цена призводње хлеба у једној тунелској пећи је између 21 и 23 динара, без и једног трошка и уштеде у акумулацији. Међутим, на тржишту у Краљеву појављује се хлеб по цени и од 19, 20 динара и све то у циљу да нас у Кра-
љеву који производимо хлеб, затворе. Конкретно, предузеће “Универзал” из Београда које је купило бившу градску пекару и које је власник и пекаре у Новом Пазару, хлеб у Пазару и Рашкој продаје по 40 динара. У Краљеву се тај исти хлеб може купити за 29 динара. Поставља се питање који је његов циљ. Одговор је јасан: жели да нас затвори како би постао монополиста и онда да формира цену која никако не може да буде ова по којој сада продаје хлеб. Ја сам чак предлагао да заиста и затворимо пекаре и докажемо ово о чему причам. Ипак, управо производња хлеба увела Вас је у посао флаширања воде и данас је Ваша “Бристол” вода постала добро позната купцима у целој Србији. - Ми смо, пре свега за потребе ресторана откопали бунар. Пошто се ми у приградском насељу Јарчујак, где се и налази фирма ,,Папирпродукт”, суочавамо са проблемима око воде, одлучили смо да направимо једну бушотину за индустријску воду, како би ресторан могао да функционише. Међутим, после анализе, утврђено је да је ова вода , ја често и то са правом кажем, најбоља вода у Европи! Она је вулканског, органског, порекла и садржи велику концентрацију у природи дефицитарног магнезијума. Ова вода је прави ,,божји дар” када је у питању однос магнезијума и калцијума, који је у овом случају бољи чак и од воде
,,Евијан”, која важи за једну од најбољих. Али, будући да капацитет није био задовољавајући, направљен је још један бунар, по препоруци стручних људи, који има пет пута већи капацитет и још квалитетнију воду. Та вода се користи за пиће, за израду хлеба и за ресторан, а направљена је и једна чесма да би грађани могли да користе воду. Купили смо потребне машине и дневно 20 хиљада литара воде флаширамо као “Бристол” воду. Њу можете купити и под робном марком трговинског ланца “Метро”. Накада сте били и спортски радник, колико сада имате времена за то? - Врло мало, готово да уопште немам времена. Спорт је нешто што мене одмара. Као председник ФК “Хајдук” из Јарчујака успео сам да овај клуб, такорећи са ливаде, преведем у Српску лигу. То је за мене била врста изазова, јер сам доказао да ни од чега може да постане нешто значајно. Српска лига за један, такорећи сеоски клуб са ливаде је и те како значајно постигнуће. Поред клуба, ја сам дуго година био и председник месне заједнице Јарчујак. Сада су на том месту неки други људи, моћни људи. Пуно радите, а у којој од ових делатноти највише уживате? - Искрено, највише уживам у угоститељству. У ресторану заиста уживам. Било је понуда да продам и изворе и објекте. Међутим, иако је понуда била добра и цифра заиста позамашна, нисам пристао на то, због своје деце. Старија кћерка Лидија, завршила је правни а Сузана економски факултет. Ако треба да издвојим због чега сам најзадовољнији у животу, онда су то моје кћерке. Успео сам да их научим шта су праве животне вредности и да су образовање, поштење, рад и породица најбитније ствари у животу. Ову фирму смо направили сви заједно. Супруга и ја смо поставили темеље, а оне имају шансу да то надограде. Знам да је будућност у води, а наша вода је више од тога. Она је лек. Хоћу да то богатство остане мојој деци и унучићима, као и свима онима који ће да је користе и у будућности. Дубравка Малишић
7
1. октобар 2010.
Превенција у медицини стварањем здравог амбијента
ЕКОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ
Регионални центар за еколошку безбедност за југозападну Србију у Краљеву оснивају Факултет за примењену екологију "Футура" из Београда и Ветеринарски специјалистички институт Краљево Еколошка безбедност је заједнички именитељ који је спојио Факултет за примењену екологију "Футура" из Београда и Ветеринарски специјалистички институт Краљево. Регионални центар за еколошку безбедност западног Поморавља, који оснивају ове две институције, требало би да путем низа пројеката унапреди превентивну медицину. Овај центар ће се бавити предметом превентивне медицине, односно човековим амбијентом. Иако животна средина звучи сувише уопштено, реч је заправо о квалитету живота. Он се може унапредити, само ако престанемо да се бавимо последицама и случајевима.У ситуацији када је изгубљен осећај за нормално или за стање, које је критично и загађујуће, наше здравље је угрожено. - Регионални центар за еколошку безбедност је здравствена институција која ће се бавити превенцијом, у смислу здравог амбијента. Само у здравом амбијенту можемо имати аспирацију да ћемо подићи ниво своје здравствене културе - каже професор др Јордан Алексић, директор Истраживачко развојног центра "Футура". Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“ је референтна и легитимна институција у националним оквирима, те је била логичан и неизбежан избор Факултета за примењену екологију. Институт поседује базе података које су у превенцији јако битне, што је опет веома важно за екологију. - То је разлог због којег смо удружили капацитете - капитал знања, који постоји овде, капитал опреме, који постоји и у институту и на факултету. Када смо то удружили, добили смо оно што је захтев времена – пројекат. Пројекат је посао, а посао је партнерство. Нема више посла без партнера - додаје професор Алексић. Ветеринарски специјали-
стички институт својом пословном политиком опредељен је и ка реализацији различитих пројеката. - Ангажовање наших ресурса, стручних и компетентних кадрова, квалитетне опреме коју имамо, јесте мултидисциплинарни приступ који је неопходан у обављању свих делатности. Између осталог и ветеринарске делатности, ради комплетнијег увида у стање ствари. Наравно, ми у свему томе видимо и део дохотка и део обезбеђења референтности за наше кадрове и за наше лабораторије, каже мр Зоран Дебељак, директор Ветеринарског Специјалистичког Института Краљево. Овај институт се свакодневно бави заштитом животне средине. Управо је то разлог због којег су, подржани лабораторијским капацитетима, нашли интерес за овакав мултидисциплинарни приступ са факултетом "Футура".Овакав приступ усмерен је ка пројектима који могу да донесу нови квалитет у екологији и ветеринарској медицини. Е.Т.
У Краљеву „бувљак“ најпрофитабилније предузеће
БЕЗ ТЕЗГЕ – НЕМА НИ ХЛЕБА
У пропалој индустрији све мање радних места, па су Краљевчани приморани да ухлебљење потраже на пијаци Преспора транзиција и промашене приватизације које су опустошиле некадашње привредне гиганте као што је „Магнохром“ и многе друге мање фирме, остављајући при том без посла више од 20.000 радника, претворили су пијацу у најпрофитабилније предузеће у Краљеву. На површини од пет хектара, са безмало 1.500 тезги на млечној, робној, зеленој и кванташкој пијаци, као и сточној и ауто-пијаци у оквиру ЈП „Пијаца“, малтене у центру града, хиљаде трговаца, купаца и накупаца месечно „обрне“ и по неколико стотина милиона динара. Само на робној пијаци, популарном „бувљаку“, на око хиљаду пијачних и ко зна колико још импровизованих тезги, на којима скоро две хиљаде трговаца продаје све и свашта, дневни промет креће се и до милион динара, а пазарним даном и викендом и двоструко више! Легалним „тезгарошима“, међу којима има и стручњака свих профила који су остали без посла или чекају на радно место у некој фирми, од (пре)продаје,
ЈЕФТИНО На „бувљаку“ Краљевчани највише купују крпице, које су знатно јефтиније него у продавницама по граду. Солидна памучна мајица кошта од 100-150 динара, фармерице од 5001.000, мушке кошуље 250-500, четири пара чарапа само 100 динара... Богата је и понуда техничке робе, посуђа, козметике па чак и прехрамбених производа. међутим, остаје тек мали део зараде. Док плате закуп тезги и све остале дажбине, за живот претекне само сића. - Дa не беше пијаце, не знам како бих породици обезбедио хлеб све ове године још од 1998. када сам, као и многи други, отпуштен као технолошки вишак и то без отпремнине. На евиденцији Службе запошљавања провео сам десет година чекајући посао, и дочекао - пензију - резигнирано говори Маринко Јовичић, бивши радник Фабрике вагона. На краљевачки „бувљак“,
који је од пре две године добрим делом наткривен и сређен, роба стиже са свих страна, а тезгароши је сами допремају или својим аутомобилима, или аутобуским шопинг турама. Најбоље се продаје јефтина роба, сумњивог порекла и квалитета. - Једва покривамо трошкове одласка на пут и набавке робе. Срећна времена на пијаци одавно су прошла, јер је продаја последњих месеци опала за готово 50 одсто. Овде купују они са танким новчаницима, које је највише и погодила криза, док се имућнији снабдевају у бутицима, који робу набављају на истом месту, а онда лепе етикете познатих марки и „пумпају“ цене. Ма, стало је све, нема народ пара ни за најосновније потрепштине, а камоли за „луксузирање“ – каже Драган Булатовић, који тезгу са одећом на краљевачком „бувљаку“ држи скоро целу деценију. Трговци на краљевачком „бувљаку“, као и њихове муштерије, гледају да преживе до следећег дана, а сваки следећи носи нову неизвесност. Г.Ћировић
Регионални одбор Инжењерске коморе Србије
ПЛАНИРАЊЕ У ОКВИРУ ЗАШТИЋЕНИХ ПРОСТОРА Инжењери, пројектанти и извођачи радова разменили су искустава како би планирање, управљање и одлучивање о просторном планирању било ефикасније Планирање у оквиру заштићеног простора подразумева израду просторно планске, урбанистичке и друге документације на основу законске регулативе, пре свега Закона о туризму, током израде такозваних мастер стратегијских планова. Изградња, уређење и заштита простора код нас су пасивни, а требало би, по оцени струке, да буду далеко активнији и да промене не само доношење и спровођење планске документације, него и концепцију. Велика је подељеност између оних који планирају, граде и оних који штите. - Овај рад представља покушај да се успостави теорија и емпирија, да се успостави квалитетнији однос између општих, кон-
цептуалних питања везаних за планирање у заштићеним просторима и конкретних проблема везаних за планирање, уређење и заштиту - истиче дипл. просторни планер Милан Пејић, из Истраживачко – развојног и пословног центра за просторно и урбанистичко планирање и заштиту животне средине „Еко – урбо планекс“. Просторним планом Србије, који се налази у скупштинској процедури, предвиђено је да површине под заштитом буду дупло веће. - Видећемо како ће то ићи. Имамо проблема у заштићеним подручјима јер је тешко обезбедити развој, а сви ови планови, пре свега, па и закон треба да буду у духу раз-
воја - додаје Пејић. У току је израда регионалних планова за Војводину и Тимочку Крајину, у припреми је Регионални просторни план за Златиборски, Моравички и Рашки округ. Нови Закон о заштити природе подразумева ревизију постојећих и уводи нове режиме заштите, што је обавеза Завода за заштиту природе Србије. Инжењери планирају и округли сто са представницима овог завода и Завода за заштиту споменика културе, како би планирање, управљање и одлучивање о просторном планирању било ефикасније. Е. Т.
8
1. октобар 2010.
Шумарска школа Краљево
ЛЕПОТА ЋЕ СПАСИТИ СВЕТ Како ђаци са смера „Техничар за пејзажну архитектуру“ Шумарске школе из Краљева улажу напоре да улепшају урбане градске површине и сивило бетона и гвожђа оплемене неким новим колоритом и шармом који ретко кога оставља равнодушним Повод да овај текст изнесемо на трпезу пажње наших суграђана јесте награда за најлепше уређену окућницу у 2010. години коју додељује СО Горњи Милановац и ЈП за изградњу ове општине. Диплома ''БЕЛИ ЛАБУД '' додељена је Саборној Цркви у Г. Милановцу за уређење простора црквене порте. Да ова награда и уопште идеја да се подстакне креативност у овој области не изазове љубомору нас Краљевчана, потрудили су се ђаци Шумарске школе из Краљева. Они су се заједно са својим профе-
сорима одазвали на позив старешине храма оца Драгана Ђорема и прионули на посао. Најпре је у учионици на часовима пејзажно-архитектонског пројектовања урађено идејно решење, а онда је отпочело планирање како да се у оквиру реализације практичне наставе све то изведе. Били смо у прилици да успоставимо дијамантски мост између теоретске наставе и практичне примене тог знања што је, уосталом, и тенденција читаве реформе средњег стручног образовања. Умеће и вештина коју су
ђаци показали многе је привукла да приђу, упитају понешто и изразе задовољство. Од локалних клинаца, бака и дека до представника тамошњих локалних медија. Долазили су и ђаци милановачке Гимназије са својим професорима, тако да је уз пословично гостопримство и љубазност домаћина атмосфера била сјајна. Читав пројекат је реализован у октобру 2009. и мају 2010. године. Уграђено је доста декоративних врста дрвећа, шибља, вишегодишњег и једногодишњег цвећа. Све површине су додатно обликоване и профилисане уградњом декоративног камена и ризле. Циљ је био да се живописни и живи елементи пејзажа са свим волуменима, облицима и композицијом боја учине динамичним у времену и простору. Овај пројекат сведочи да је област пејзажне архитектуре и у овом случају спојила лепоту биљног света, уметности, историјског наслеђа, архитектуре и инспирације младих људи који се школују, да препознају лепоту за коју је велики Достојевски рекао да ће спасити свет. За
све љубитеље лепо уређеног простора који неће бити у прилици да скоро посете Г. Милановац биће од користи информација да су наши ђаци радили и на уређењу порте саборног храма Св. Тројице у Краљеву, као и још неких површина у нашем граду. Можда ће све ово подстакнути некога да се и код нас установи адекватна награда и стимулише жеља код наших суграђана да уреде средину у којој живе. Краљево је некада био град који су баш због так-
вог простора многи доживљавали као престоницу. Пејзажна архитектура као струка је ту да да свој допринос уређењу урбаног простора, очувању природних и културних добара, креирању амбијента који обезбеђује одрживи дизајн простора и еколошке стандарде који ће утемељити здраво окружење за данашње и будуће генерације. МИСЛИ ГЛОБАЛНО, ДЕЛУЈ ПЕЈЗАЖНО ! Предраг Цветковић, проф.
Краљевачки аутодром „Берановац“ идеалан за модерно тркалиште
ПРОШЛО ВРЕМЕ ИМПРОВИЗАЦИЈА Некада најбоља стаза на Балкану годинама тавори због недостатка новца у српском ауто-мото спорту
Краљевачки аутодром „Берановац“ изграђен је средином прошлог века и важио је за најбољу кружну стазу за ауто и мото трке не само у бившој Југославији, већ и на Балкану. Недостатак новца у домаћем ауто-мото спорту условио је, међутим, да ово тркалиште, које је у ствари војни поли гон за обуку возача, протекле две деценије тавори, ишчекујући више пута најављивану реконструкцију. Ове сезоне, међутим, на Берановцу је вожена само једна трка и то у оквиру мото шампионата Србије док су, после дужег низа
година, љубитељи аутомобилизма ускраћени за бар једну ауто трку. Као главни, а како стари стоје и најважнији разлог, наведен је, опет – недостатак новца. - Данашњи организатори трка морају да буду свесни да је време импровизација oдавно прошло. Краљевачко Ауто-мото друштво је на Берановцу 30 година организовало „Награду Краљева“ и то је увек био спектакл. Били смо пример за целу бившу Југославију. Посебна пажња посвећивала се безбедности и учесника и гледалаца, док је данас, међутим, у већини случајева битно само да се
ТРКЕ За разлику од прошле, најбољи српски мотоциклисти ове сезоне су у оквиру домаћег шампионата, на аутодрому „Берановац“ возили само једну трку. Не тако давно, овде је вожено и 12 трка годишње, а старији љубитељи аутомобилизма са сетом се сећају и године када је на „Берановцу“ одржано и међународно такмичење формуле „С-фау“.
трка одржи, а све остало је у другом плану – каже Милош Терзић, један од пионира ауто-мото спорта у граду на Ибру. Пројекат комплетне рекон струкције аутодрома „Берановац“, који на површини од око 50 хектара, располаже ауто-стазом у дужини од 5.200 метара и мо то-стазом од 2.350 метара, урађен је, иначе, још 1979. године по узору на чувену стазу „Хокенхајм“ у Немачкој. Према том про јекту, краљевачки аутодром би задовољио и тадашње строге стандарде „формуле 1“. - Потенцијалне инвеститоре у
ово тркалиште и даље кочи чињеница да је оно у власништву Војске Србије. Уверен сам, међутим, да је могуће направити компромис. Времена су се променила, али је аутодром у близини Краљева због свог положаја и даље најидеалнија локација у Србији за модерну тркачку писту. Наравно, да би све било финансијски исплативо, неопходни су и хотели, аеродром, инфраструктура и пратећи објекти – наглашава Терзић. У очекивању бољих времена, на Берановцу ће возачко знање у дотрајалим „дајчевима“ и „тамићима“ и даље стицати све малобројније генерације војних возача. Г. Ћировић
1. октобар 2010.
9
10
1. октобар 2010.
Марко Марковић: ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ - Сумрак српско-црногорског заједништва (4)
СРБИЈА УВЕЛА ЕКОНОМСКИ ЕМБАРГО ЦРНОЈ ГОРИ У септембру 1993. године у неким европским гласилима могле су се прочитати црне слутње да би и Црна Гора могла ускоро да иступи из двочлане федерацијe и самостално настави пут, онако како су то учиниле четири отцепљене републике: Хрватска, Словенија, БиХ и Македонија. Такву слутњу наговештава аустријски дневни лист „Пресе“, а поводом најављене посете црногорског председника Момира Булатовића Албанији. Таква посета, наводно, смета Београду, будући да Тирана у читавом послератном периоду није скривала (нажалост, ни данас не скрива) територијалне претензије према Косову, подстичући косовске Албанце на сепаратизам и грађанску непослушност према држави Србији. Београд је то, истина незванично, оквалификовао као издају, јер Црна Гора, ето, жели да успостави добре односе са Албанијом, али преко леђа и на штету српског народа. Београду не одговара да Црна Гора има своје посебно Министарство иностраних послова. С тим у вези, у интервјуу дневном листу „Побједа“ Момир Булатовић је био кратак и јасан: „Не постоји ниједан разлог за укидање црногорског Министарства иностраних послова. О томе одлучује Подгорица а не Београд.“ Пошто се Црна Гора у неколико наврата већ била дистанцирала од политике српског председника Слободана Милошевића и министра иностраних послова Владислава Јовановића, Београд је одлучио да по трећи пут уведе трговински ембарго Црној Гори! На то је Подгорица одговорила забраном испоруке угља из Пљеваља. Ови и многи други неспоразуми били су права посластица за црногорску опозицију да се још више размахне у својим захтевима за државно осамостаљивање, у чему су посебно предњачиле присталице Либералног савеза. Бечки лист „Пресе“ закључио је у свом бомбастом коментару да
Демократској партији социјалиста на челу са Момиром Булатовићем не преостаје ништа друго него да у наредном периоду јасно дефинише свој курс „или са Београдом или без Београда“. Блокада промета робе на српско – црногорској граници узбуркала је политичке страсти, што је био довољан повод да се на политичкој сцени Црне Горе искристалишу веома деликатна
питања која нису била за потцењивање: да ли и даље остати у заједништву са Србијом? Каква је то држава без заједничког тржишта и са граничним рампама и баријерама? Докле ће Србија уцењивати малу Црну Гору? Уље на ватру долила су и два тешка инцидента која су у европским медијима оквалификована као дивљање црногорског национализма и шовинизма. До-
годило се то у септембру 1993. године кад се на Цетињу одржавао научни скуп о Његошу. Група милитантних либерала испред Биљарде у сали „Ивана Црнојевића“ хулиганским упадима и претњама прекинула је овај скуп узвикујући пароле: „Издаја, издаја, ово није Србија...“. Но, нешто касније, 31. октобра исте године, на Цетињу су истовремено заседали Свети
архијерејски сабор Српске православне цркве и тзв. Збор Црногораца на коме је акламацијом неколико хиљада верника изабран врховни архимандрит непризнате Црногорске православне цркве Антоније Абрамовић. Овај верски раскол још више је поделио ионако подељену Црну Гору на „за“ и „против“ и истовремено задао тежак ударац српском православљу на тим просторима.
МИЛО ЂУКАНОВИЋ СЕ БОЈИ СРПСКЕ АГРЕСИЈЕ После победе у октобру 1997. године у другом кругу, било је јасно да ће Мило Ђукановић све учинити да оствари свој давнашњи сан о независној Црној Гори. Од притајеног сепаратисте он ће се претворити у кључног стратега за осамостаљивање те Републике. Његова коалиција за „Европску Црну Гору“ освојила је на изборима 39 посланичких мандата, што је изненадило и просрпску Црну Гору и јавно мњење у Србији. У Подгорици се неколико дана и ноћи еуфорично славило уз песму „Са Ловћена вила кличе, ђе си Мило побједниче...“. Поражени кандидат Момир Булатовић на кога је, узгред речено, типовао Слободан Милошевић, није признао овај пораз нити Ђукановића као председника, с образложењем да су избори покрадени и одржани у нерегуларним условима. На улицама Подгорице полиција је имала пуне руке посла да раздвоји присталице два зараћена табора како би се избегло крвопролиће. Београд је укључио и политичку и правну машинерију с циљем да се пониште избори и цела изборна процедура врати на почетак, што је само подгревало
Мило Ђукановић: у блаћењу Слободана Милошевића није поштедео ни српски народ политичку кризу у Црној Гори и стварало још већу напетост између Подгорице и Београда. Процене бројних аналитичара сводиле су се на констатацију да је помирење немогуће и да је коначно упаљен „црногорски фитиљ“ који би могао врло брзо да прогута и оно мало заједништва што је остало у Палати федерације на Новом Београду. Кад је први пут изабран за премијера Црне Горе (у фебруару 1991. године), Ђукановић је имао 28 година, а кад се попео на председнички трон имао је 36 година.
После уобичајене инаугурације посетио је неколико европских земаља и САД и ставио до знања својим саговорницим да ће извући Црну Гору „испод ауторитарног кишобрана“. Придружио се европским челницима у кампањи да се још више сатанизује Слободан Милошевић који му је, узгред речено, годинама био узор и идол и као човек и као државник. У блаћењу Милошевића није штедео ни српски народ, говорећи да су Срби наводно реметилачки фактор на Балкану и да имају хегемонистичке претензије према суедима! Вртео је ону исту грамофонску плочу која се вртела на Западу током читаве југословенске кризе. Та плоча, нажалост, ни после толико времена још није скинута са неких грамофона. И не само то. Опседнут тобоже српском хегемонијом, Ђукановић се прибојавао Милошевићеве инвазије на Црну Гору!!! На питање једног слушаоца у контакт емисији Радио „Антене М“ има ли ова Република јасну стратегију и план одбране у случају да Милошевић испровоцира сукоб, Ђукановић је одговорио: „Учинићемо све да избјегнемо сукобе због увјерења да вријеме ради за нас, а рат и су-
коби раде за Милошевића. Али, као озбиљни политичари ми морамо рачунати и на ту опцију ма колико она била непријатна...“. Плашећи црногорски народ српском агресијом и истовремено служећи се отрцаном флоскулом да Србија наводно кочи улазак Црне Горе у евроатлантске интеграције, Мило је, уз помоћ своје дружине истомишљеника и разних потрчковића, полако али сигурно отварао видике црногорском осамостаљивању и тако свој животни сан претакао у стварност. То се најбоље видело 23. децембра 1997. године кад се у црногорском парламенту појавила Резолуција о самосталној Црној Гори. Реагујући на овај папир, тадашњи потпредседник Скупштине Црне Горе Зоран Жижић упозорио је посланике да је на помолу сценарио из Хрватске и Словеније. Најпре прогласити независност, а онда блокирати касарне и Војску СР Југославије прогласити „окупаторском“. Због овог сепаратистичког акта 17 посланка Демократске партије социјалиста, који су били лојални Момиру Булатовићу, напустило је скупштинско заседање. Сценарио није прошао, али се бура у Црној Гори није стишала.
11
1. октобар 2010.
Из Полицијске управе Краљево
ЈАВНИ РЕД И МИР Структура прекршаја против јавног реда и мира је прилично шаролика
На основу података којима располаже Полицијска управа Краљево може се видети да је у периоду од почетка године до краја августа регистровано 315 прекршаја против јавног реда и мира. У односу на 349 прекршаја, колико је регистровано у истом периоду претходне године, ово је смањење од око 10 процената. Структура прекршаја против јавног реда и мира је прилично шаролика. У тридесет и три случаја јавни ред и мир је нарушен угрожавањем сигурности другог лица. Вређање, злостављање и изазивање туче били су повод за прекршаје из ове области у 123 случаја, док је учествовање у тучи регистровано 64 пута. У 56 случајева непристојним и дрским понашањем, а у шест случајева прегласном музиком, односно буком, нарушаван је јавни ред и мир у првих осам месеци ове године. Из структуре прекршаја може се видети да је јавни ред и мир у 71 случају нарушен учествовањем у тучи, што у односу на 81 случај, колико је регистровано у претходној години представља смањење од 12,5 процената. У тучама је, у наведеном периоду, учествовало 190 особа. Претходне године је у тучама учествовало 260 лица. Кад су у питању малолетници, уочава се већи пад извршилаца. Четрнаест туча у којима су учествовала ма-
лолетна лица је далеко мање од прошлогодишњих тридесет шест. Последице туча и учествовања у тучи у 20 посто случајева су лаке телесне повреде, док се у 10 посто случајева јављају тешке телесне повреде. У највећем проценту у тучама се користи само физичка снага али се спорадично користе и ножеви, стаклене флаше, бејзбол палице, метални боксери и други предмети који су погодни за напад на друго лице. Места извршења су углавном тргови и улице у близини угоститељских објеката и сами угоститељски објекти. Интересантно је да се број туча у угоститељским објектима смањује из године у годину. Туче се најчешће дешавају између 22 и 6 часова ујутру а учесници у тучи су најчешће особе старе између 20 и 30 година. Кад је у питању прекршај нарушавања јавног реда и мира буком поднето је шест захтева за покретање прекршајног поступка, али се реално стање на терену разликује због постојања техничких проблема за доказивање. Да би се поднела прекршајна пријава, и да би опстала, потребно је да се измери ниво буке адекватним уређајима који ће дефинисати да ли је он прешао дозвољену висину. Овакав уређај има само Инспекција за заштиту животне средине, која повремено врши
мерења и самостално подноси пријаве независно од Полицијске управе. Што се тиче поштовања времена рада угоститељских објеката, врши се обилазак али је контрола поштовања Одлуке о радном времену у надлежности Комуналне инспекције града Краљева. Припадници Полицијске управе обилазе, региструју али немају правне могућности да санкционишу власника који не поштује Одлуку о радном времену и све се своди на упозорење. Регистровани случајеви се прослеђују Комуналној инспекцији која би требало, на основу тих белешки, да поднесе прекршајне пријаве. Анализа показује да је, током претходне године, на основу више од 300 белешки припадника Полицијске управе поднето 45 прекршајних пријава. Проблеми се јављају углавном код градских угоститељских објеката. Посебан проблем представља двојна регистрација делатности угоститељских објеката. Поједини објекти, који не задовољавају законске услове, имају шифру делатности ноћног бара која омогућава продужетак рада. Дефинисано је да ноћни бар може да ради од 21 од 3 сата ујутру а најчешће и не испуњава основне техничке услове да би могао да ради као такав локал. Т. Радовановић
БРОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРЕПОЛОВЉЕН Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 20. до 26. септембра показује да је број регистрованих кривичних дела, у односу на претходну недељу, преполовљен. У области криминалитета забележено је само шест кривичних дела, од којих се једно сврстава у област привредног а пет у област општег криминалитета. Два извршиоца ових кривичних дела су позната припадницима Полицијске управе Краљево, а за осталих четворо се и даље интензивно трага. Број туча се креће у уобичајеним оквирима. Јавни ред и мир је осам пута нарушаван и у свим случајевима повод за ремећење су биле туче. У области безбедности саобраћаја забележена је двадесет једна саобраћајна несрећа, четири са повређеним лицима а се-
дамнаест само са материјалном штетом. Једно лице је теже повређено док су три лакше, а укупна материјална штета је процењена на 776 хиљада динара. Број прекршаја у овој области је на стандардном нивоу, а у овом статистичком периоду достигао је број од 284. У два пожара причињена је материјална штета која се процењује на пола милиона динара.
Саобраћајна незгода у Губеревцу
ВОЗ ИЗЛЕТЕО ИЗ ШИНА
Преврнуло се 6 вагона натоварених са 1200 тона лима. Оштећена пруга у дужини од 200 метара
Теретни воз који је превозио лимове из смедеревске железаре до луке Бар излетео је јуче у Губеревцу из шина. У шест вагона који су се преврнули налазило се 1200 тона лимова. Приликом ове незгоде оштећена је пруга у дужини од 200 метара а саобраћај на релацији
између Крагујевца и Краљева прекинут. Узрок незгоде се испитује а радници Железница Србије настоје да у што краћем року подигну преврнуте вагоне и оспособе колосек за редовно одвијање саобраћаја на овој релацији. Г. Шљивић
12
1. октобар 2010.
13
1. октобар 2010.
Одржано надметање за двадесети „Сребрни казан“
ГРАД МИРИСАО НА РЕБАРЦА И ЧОРБАСТ ПАСУЉ - Ђаци из Врњачке Бање, са највише награда, проглашени за апсолутне победнике. - Македонци показали како се праве колачи од пасуља. - Гости стигли из целог региона Чак 38 казана уз које је стајало 52 кувара, три победника и ђаци Угоститељско –туристичке школе као најбољи међу најбољима. Ово је најкраћи резиме јубиларног двадесетог надметања кулинара за „Сребрни казан“, које Краљевчани и њихове комшије из околних градова популарно зову „Пасуљијада“. Протеклог викенда уз пажњу неколико хиљада Краљевчана и њихових пријатеља из околних градова одржано је на Тргу српских ратника. Време је, додуше, могло да буде лепше, али ни оловни облаци ни понека кап кише нису успели да спрече многе да дођу, омиришу и на крају пробају, па могло би се рећи, најпопуларније јело у Србији – чорбаст пасуљ. Организатори су се потрудили да, како каже Милан Младеновић, директор Туристичке организације у Краљеву, ове године за леп јубилеј доведу и госте из иностран-
ства, али и да прошире листу такмичара. - Уз професионалце и ђаке угоститељских школа, ове године смо увели и категорију аматера. Свако ко је хтео, добио је казанче, пасуљ, дрва, сто и столице и тенду. Остало је било на њима а било је занимљивих такмичара - каже први човек краљевачке Туристичке организације. Испоставило се да је она народна да на младима свет остаје, до краја тачна. Ђаци Угоститељско – туристичке школе из Врњачке Бање по ко зна који пут понели су титулу најбољих. Тајна је можда у мушко-женском тандему који су чинили Младен Пешић и Драгана Бојовић, пошто оне остале кулинарске нису хтели да нам открију. - Па, нема ту много приче, доста разног меса, добар пасуљ, квалитетна вода и још понешто - све је што је радозналцима уз осмех хтела да от-
крије будућа куварица Драгана. То „још понешто“ су, кажу добри познаваци, тајне биљних додатака и специфичне запршке која се у школи преноси са генерације на генерацију и љубоморно чува. Школа је добила и награду за најбоље уређени штанд. Награда, иначе, носи име по установитељу ове манифестације Јовици Алексићу. У категорији професионалаца, куварица хотела Славија, наравно из Врњачке Бање, Драгана Јездимировић зготовила је најбољи пасуљ. - Ма, нема ту велике филозофије, радиш са љубављу, мало пробаш нешто ново и онда чекаш да после прве или друге кашике гост каже „мммххххх“. За кувара, то је највећа награда. Екипа Добровољног ватрогасног друштва коју је предводио Иван Стојковић била је најбоља међу аматерима. Победили су чак и две новинарске
Традиционална пчеларска изложба “Дани меда” у Краљеву
И ХРАНА И ЛЕК Истовремено са “Пасуљијадом” и сајмом књига, на Тргу српских ратника у центру Краљева, минулог викенда одржана је традиционална јесења пчеларска изложба под називом “Дани меда 2010” на којој је учествовало 15 излагача из целе Србије. Осим истински чистог меда разних врста и других „медених“ производа, на овој изложби представљени су и производи пчеларске опреме и литературе, а све изложено продавало се по ценама нижим и до 20 одсто. Тако се тегла домаћег меда могла купити за 300 до 400 динара, док је тегла меда са саћем коштала од 450 до 500 динара. - Мед је и храна и лек, а наш га народ радо купује, иако је ове године мање муштерија него лане – каже Владан Жарковић, пчелар из околине Краљева. Г.Ћ.
екипе Краљевачких новости и КА телевизије. - Шта смо ставили ? Јао, не знам! Ми смо пиле кафицу а колеге су стављале састојке уз велики осмех признала је новинарка КА телевизије Јелена Живановић. Такмичари су, као и сваке године, дошли из читавог региона - Чачка, Крушевца, Крагујевца, било је и Београђана, Рашчана, Новопазараца а једна екипа је потегла чак из Пехчева у Македонији. - Много вам је убава ова манифестација. Долазимо и идуће године а ми смо се потрудили да подсетимо на нека стара јела. Јесте ли знали, рецимо, да су се некада од пасуља правили и колачи ? - открила нам је Нада Симовска. Све што је спремљено, а било је подоста, поједено је на лицу места. У врхунском пасуљу уживали су Краљевчани, али и комшије. - Долазим из Крушевца, где
нажалост немамо оваквих догађања. Пробали смо пасуљ баш од ђака из Бање и сјајан је - каже Радојка Новчевић. По речима градоначелника Краљева Љубише Симовића, чињеница да се број такмичара из године у годину увећава обавезује и град да „пасуљијаду“ одржи и подржи. -То је још један сегмент у богатој туристичкој понуди овог краја, који показује да се и од наизглед једноставних ствари као што је спремање овог традиционалног српског јела, може направити добра туристичка понуда - каже Симовић. Ово је последња година да се пасуљијада одржава на централном градском тргу, јер се већ од наредне године сели на градски кеј, тек двестотинак метара даље, што је можда и много боље окружење за догађај ове врсте. А.Тасић
Панасоник почиње са радом
ЈАПАНЦИ ТРАЖЕ 50 РАДНИКА Јапанска компанија Панасоник наредног месеца почеће производњу у простору немачке компаније Реум у Свилајнцу, рекао је министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић у Параћину. Панасоник ће на 2.500 квадратних метара хале Реум, која је површине 9.000 квадратних метара, производити халогена и расветна тела. Планирано је да крајем 2011. године почне изградњу властите фабрике површине 18.000 квадратних метра, највеће у Европи, осме у свету. У другој половини јула Панасоник је расписао конкурс за пријем у радни однос 50 радника и пет инжењера који ће
радити у Свилајнцу, а са домаћином, општином Свилајнац, договорио се да запосли укупно 150 радника из овог краја. Реум је фабрику пластичних компоненти и аутоматизованих контролних система за унутрашњост аутомобила високе класе у Свилајнцу почео 21. октобра 2008. године. Завршетак фабрике и почетак производње требало је да буде у мају 2009. године, па пролонгиран за август ове, а на крају неће бити ни у октобру. У изградњу хале Реум је инвестирао око 2.500.000 евра, а укупна инвестиција планирана је у вредности од десет милиона евра. А.М.
14
1. октобар 2010.
Реконструкција средњевековног замка Маглич
ДОБРА ШАНСА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА - Потписан уговор у вези са пројектом "Формирање Екомузеја", који ће се финансирати у оквиру SEENET програма. Средства обезбеђује италијанска Влада, Аутономна Покрајина Тренто и град Краљево. - Партнери су Comitato Servizi Cooperacione coi Balcani, град Краљево и Удружење за локални развој "Содалис" из Краљевa Пројекат „Формирање Екомузеја“ у долини Ибра део је великог програма који се зове SEENET и који највећим делом финансира Министарство иностраних послова Италије. Почео је са реализацијом пре три године, првом фазом програмирања а наставља ове године, фазом реализације. Програм окупља 55 градова бивше Југославије и партнере из италијанских провинција. На територији Краљева планирано је формирање Екомузеја. То је јединствена поставка и укључује споменичко и културно - историјско наслеђе које постоји на овом подручју и стварање система заједничког представљања на тржиштима. Рестаураторски радови на средњевековном замку Маглич одвијаће се у две фазе. Прва фаза предвиђа изградњу приступне стазе која треба да омогући сваком да дође до утврђења. Радови унутар утврђења би требало да омогуће да Маглич почне да се користи за разне манифестације а пред-
виђају увођење разноразних инсталација, санирање и реконструкцију делова који су опасни по посетиоце. За израду пројекта реконструкције биће задужена Дирекција за планирање и изградњу Краљево. Очекује се да пројекат буде готов до краја фебруара следеће године а са почетком грађевинске сезоне да почну радови, како би до краја лета, односно почетка јесени, били завршени. У другој и трећој години реализације планирају се три велика промотивна догађаја, који би требало да обухвате обуку за људе који ће се бавити Екомузејом, као и обука за туристичке водиче. Краљево је у групи од пет градова, међу којима су још и Ниш, Пећ, Никшић и Скадар, који су укључени у програм. - Градови Краљево и Ниш ће следеће године заједно наступити на Сајму туризма у Београду и на нишком Туристичком сајму- каже Лазар Нишавић из Удружења за локални развој
„Содалис“. Лука Лиети, представник италијанског партнера у пројекту, наводи да је ово добра шанса за развој туризма у овој средини и стварање мреже за одговорни туризам на Балкану. - Већ дуже време долазим овде а реконструкција Маглича је увек била само нека идеја. Сада коначно можемо да урадимо нешто више на томе захва-
љујући Министарству иностраних послова Италије, граду Краљеву и аутономној провинцији Тренто. Јако ми је важно да читава ова ствар напредује кроз развој одговорног туризма. Добра је идеја да се сарађује са другим градовима ради стварања доброг радног амбијента и пријатељства. Краљево је током дугог низа година центар заштите култур-
ног наслеђа. Зато у овој средини и постоји Завод за заштиту споменика културе који покрива територију од 24 општине. - Бисер архитектуре и културног наслеђа је средњевековни замак у Магличу који, за разлику од сакралних споменика културе, представља реткост на овом подручју. Маглич је утврђење, по најновијим истраживањима средњевековни замак, који има велики значај и представља један од бисера архитектуре профаног типа у Србији. Такав значај и његове капацитете препознајемо не само ми већ и наши пријатељи из околних земаља – наводи Љубиша Симовић, градоначелник Краљева. Италијански партнер из покрајине Тренто долази са значајном инвестицијом од 117.900 евра за инвестирање у пројекат чија укупна вредност износи 151.900 евра. Т. Радовановић
Уговор „Феномене“ и локалних власти
ГРАД ПОКЛАЊА ПЛАЦ ЗА „СИГУРНУ КУЋУ“ Град Краљево ће поклонити парцелу на којој ће бити изграђена ,,сигурна кућа,, за жене и децу жртве породичног насиља. Предуговор о томе потписали су Љубиша Симовић градоначелник Краљева и Марија Петронијевић представница удружења „Феномена“ које је повело ову акцију. Парцела на којој ће бити изграђена кућа је потпуно инфраструктурно опремљена и испуњава основне услове да је мање од два километра удаљена од полиције и болнице. Изградњу сигурне куће финансираће донатори који су имали само један услов, да град за њену градњу обезбеди парцелу. Пројект ће бес-
платно урадити Инжењерска комора Србије. -Сви превентивни видови борбе против насиља у породици су сигурно много бољи али када се нема куд за жртве породичног насиља мора се обезбедити уточиште - каже Љубиша Симовић градоначелник Краљева. Колико је Краљеву потребна сигурна кућа показују и резултати рада СОС телефона који води удружење „Феномена“ на који се до сада јавило више од 800 жртава насиља. Краљево је иначе деведесетих две године имало „сигурну кућу“ али је затворена јер су финансије пресахле. А.Т.
1. октобар 2010.
15
16
10. септем
мбар 2010.
17
18
1. октобар 2010.
19
1. октобар 2010.
Јубилеј Музеја наивне и маргиналне уметности
ПОЛА ВЕКА ПОСТОЈАЊА
Изложбом радова са 15. Међународне ликовне колоније, Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини наставио је са манифестацијама обележавања пола века од оснивања
30.9. – 6.10. од 18.00
Жанр: породични, анимирани
налази се црна кућа са спарушеним травњаком. Оно што комшијама није познато је то да се иза ове куће налази огромно тајно скровиште. Окружен малом армијом поданика, налази се Гру (глас му позајмљује Стив Карел) који планира највећу крађу у историји човечанства. Он намерава да украде Месец (Да, Месец!)...
Слаткиш и убица (Killers) 30.9. – 6.10. од 20.00
Жанр: акција, комедија, романса Трајање: 100 минута Режија: Robert Luketic Сценарио: Bob DeRosa, Ted Griffin Uloge: Katherine Heigl, Ashton Kutcher, Kevin Sussman, Rob Riggle, СВЕТСКО ТРИЈЕНАЛЕ У ЈАГОДИНСКОМ МУЗЕЈУ
наивна и маргинална уметност посебно развијене, уметници Гвидо Ведовато из Италије, Росен Рашев из Бугарске и други. Имали смо сјајне вајаре који су своје радове изложили у салонима Музеја. Свако ко долази у Јагодину треба да искористи прилику да погледа ову сјајну изложбу - рекла је директорка Музеја Нина Крстић. Међу излагачима нашли су се познати уметници овог дела Србије Милан Станисављевић и Добросав Милојевић. - На Златибору сам насликао коњаника и унука, мотив из села као што је обично случај на мојим сликама. Ове године ћу имати ретроспективну изложбу поводом 40 година рада. У селима слабо има сликара наивне
Грозан Ја (Despicable Me)
Трајање: 100 минута Режија: Pierre Coffin, Chris Renaud Сценарио: Ken Daurio, Cinco Paul О филму: У безбрижном крају у предграђу окруженом белим дрвеним оградама са ружиним грмовима,
Интернационална Ликовна колонија организује се бијенално, на сваке две године, а ова је одржана на Златибору уз учешће 25 наивна и маргинална уметника различитих генерација. Изложба преко 50 радова са Ликовне колоније биће у Јагодини наредних месец дана, а после тога се сели у Павиљон “Цвијета Зузорић” у Београду, до краја новембра. Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини великом изложбом са Међународне колоније наставио је са обележавањем пола века постојања. - На колонији смо имали учеснике из земаља где су
Нина Крстић
РЕПЕРТОАР БИОСКОПА
Постоји предлог организатора светског Тријенала наивне и маргиналне уметности из Словачке да јагодински музеј, сем Бијенала, преузме организацију и те манифестације. - Огроман је посао приредити светско Тријенале наивних и маргиналних уметника. Словаци су из те перспективе сагледали наше могућности, те се интересовали да ли је могуће да се у будућности наш Бијенале претопи у њихов Тријенале. То је још увек на нивоу идеје и пре свих Министарство културе би требало да стане иза тог пројекта, јер је потребан огроман новац. У годинама када се реконструише пет најзначајнијих музеја у земљи, свака сума је висока - рекла је Нина Крстић. уметности, села умиру и ретко ко се још бави овом врстом уметности која је драгоцена каже Милојевић. Вајар Милан Станисављевић израдио је монументалну скулптуру птице. - Већ 50 година радим али за нас уметнике, колоније, по-
себно међународне, имају велики значај. Сваки пут неко донесе ново искуство. Наива је дивна, интересантна, привлачи пажњу. Дрво на коме радим вадим из Колубаре, свако је старије од 10 година. Моја скулптура птице налази се у првом делу Музеја наиве уметности каже Станисављевић. Један од уметника, Јошкин Шиљан, каже да његови радови нагињу брут уметности. - Тема мојих радова била је комуникација, чак и са покојником. Тако сам насликао неку врсту записа које људи остављају за собом, мудрост у народу. То ми је на овој колонији била инспирација - рекао је Шиљан. Изложба је већ окупила велики број посетилаца, поштовалаца маргиналне и наивне уметности. Круна прославе пола века постојања Музеја биће отварање међународног салона у Београду. - Реч је о простору површине 400 квадрата, где би осим изложбеног дела, био и део депоа. Преостала је последња фаза, односно још месец дана радова, и за њу је потребно да Министарство културе издвоји још 15 милиона динара. Очекујем да наредне године заокружимо инвестицију и отворимо салон - казала је директорка Нина Крстић. Анита Митровић
Catherine O'Hara, Casey Wilson, Tom Selleck, Katheryn Winnick, Lisa Ann Walter, Martin Mull, Alex Borstein, Usher Raymond, Letoya Luckett, Michael Daniel Cassady, Larry Joe Campbell
Свет је велики
30.9. – 6.10. од 22.00 Жанр: акција, комедија, романса Трајање: 100 минута Режија: Robert Luketic Сценарио: Bob DeRosa, Ted Griffin Uloge: Katherine Heigl, Ashton Kutcher, Kevin Sussman, Rob Riggle,
Catherine O'Hara, Casey Wilson, Tom Selleck, Katheryn Winnick, Lisa Ann Walter, Martin Mull, Alex Borstein, Usher Raymond, Letoya Luckett, Michael Daniel Cassady, Larry Joe Campbell
Галерија УЛУ „В. Маржик“
ОБРАЗОВАЊЕ У БИБЛИОТЕЦИ Поводом почетка нове школске године, у Народној библиотеци Стефан Првовенчани, из фонда Периодике, приређена је изложба текстова из стручних часописа на тему образовања. Најзаступљенији су текстови из часописа Настава и васпитање који издаје Педагошко друштво Србије. Часопис објављује истраживачке радове који се односе на различите нивое образовања, бројне педагошке проблеме, наставу и учење, као и искуства наставника из праксе . Посебно истичемо следеће наслове: Школа у духу новог времена-образовање за различитост, Проблеми квалитета нашег образовања и промене у концепцији образовања, Школа и једнаке могућности за све, При-
према родитеља за дететов полазак у школу, Ко су школски педагози у Србији. С обзиром на то да образовање данас представља основу друштвеног напретка, као и индивидуалног развоја, бројни су часописи посвећени теми едукације и сродним друштвеним сферама. Проблеме у религијској настави прати часопис Религија и толеранција, док везу између отвореног друштва и образовања прати Зборник Матице српске за друштвене науке. Низ едукативних и саветодавних садржаја из поменутих области, доносе и други часописи које нуди Одељење периодике: Психологија данас, Међај, Теме, Међународна полтика, Зенит… Весна Васић
20
1. октобар 2010.
Селима у походе
ТАМО ГДЕ ЈЕ БИЛО ПУСТО ЛОВИШТЕ ЗВЕРОВА - Како је Стефан Немања нашао место за своју величанствену задужбину. - Извор у реци Студеници и остаци Немањиног купатила. „Дрво љубави“ привлачи туристе, на новој модерној саобраћајници Ивањица – Студеница – Ушће Ако је историја учитељица живота, онда смо ми слаби ученици! Природа и наши далеки преци оставили су нам богатство, које никада нисмо знали да искористимо. Прави пример за ову констатацију јесте Студенички крај, између Ђаковачких планина, Чемерна и Радочела, коме је природа подарила све: лепоту пејзажа, чаробне реке Студеницу и Савошницу, крајолике са раштрканим старим насељима брвнара и чатмара. Све је то, опет, украсио Стефан Немања својом задужбином, у којој почивају његове мироточиве мошти и остаци сина Стефана Првовенчаног и његове мајке Анастасије – Ане Дандоло-Немањић. Неколико километара даље, високо у планини, на литицама каменитих громада, вечно сјаји Савина испосница, у којој је овај краљевић, пре одласка у Хиландар са грчким калуђерима, без знања оца, описао живот великог жупана Стефана. Та житија представљају почетак писмености у нас, па је и Студеница њена колевка. Свети Сава је и први српски архиепископ, који је међу Србима учврстио и веру и државност, човек кога су пре свега поштовали српски краљеви, али и државотворци околних земаља: Византије, Бугарске, Угарске. Укратко, то је опис оне средњовековне, али и ове данашње Студенице, у којој смо присуствовали богослужењу у славу Мале госпојине. То је и тема наше наредне емисије „Селима у походе“ Радио-телевизије Краљево и Ибарских новости. Долина реке Студенице, окружена шумовитим планинама, у дванаестом веку била је, како се у старим записима на пергаменту каже, „пусто ловиште зверова“, где је Стефан Немања најрадије одлазио у
Панорама Студенице лов, са својим синовима и свитом. Његовом оку није промакао крајолик изнад студене реке, на коме подиже у 12. веку
да је ту велики жупан имао своје купатило у коме је налазио мир после напорних државничких послова.
70 година. Ја сам председник еколошког друштва и ловац по Немањином ловишту, свашта сам видео и чуо, али никако не могу да прежалим што ми је живот прошао само у причама – каже Драгиша Вукосављевић, вечити нежења, али човек чији су трагови у овом крају дубоки и трајни.
Догађај столећа
Дрво љубави манастир, за сва времена. У њему је и његово вечно пребивалиште, где га је положио његов син свети Сава, пошто га је донео из Хиландара. За Стефана Немању и реку Студеницу везано је још једно откриће. Кажу да је после велике поплаве 1912. године река у кориту открила извор минералне воде, али и обликовано огромно камење, које подсећа
То место су забележиле наше камере, а извор је померен новом бушотином, са 420 литара минерално – киселе воде у минути. До сада, то историјско и природно богатство нико није умео да искористи. Ни за туризам, нити за експлоатацију минералне воде. - Још када сам био дете, причало се о томе, а сада имам
Нови пут од Студенице према Ивањици касни неколико векова. Остало је да се заврши још 900 метара. Предузеће за путеве из Новог Пазара чини све да овај посао столећа заврши до краја године. Макадам, којим су некада са околних планина, на вашар у Студеницу стизале колоне запрежних коњских и волујских кола, остаће само у сећањима старих. - Шта се то догодило? – пита се шездесетпетогодишњи Љубиша Дугалић. - Са свих страна на Малу госпојину тутње мерцедеси, џипови... нигде више да видиш фијакер, чезу или неку другу запрегу. Није више то она моја Студеница. Некада је овде испред мана-
стира играло и по десет кола, а данас, видели сте, нико да заигра, само на једном столу под шатром полунага певачица. Нема више ни лицидерских срдаца, ни младића да их дарују девојкама. Било је грнчарије из Злакусе, памучног веша из Ариља и разних срдашаца за разне љубави. Најтраженије, приметили смо, јесте срце За најбољу ташту! Зашто и не би, када је овде заиста реткост уживати таштину љубав. - Бре – вели седамдесетосмогодишња Јелица Дугалић – ми смо се у наше време крили, али и волели по шумама и ливадама. Сада ови млади људи ни да се ухвате за руке. Ћаскајући са старим Студеничанима, стигосмо на нови туристичку магистралу, која између Ужица и Ушћа скраћује пут за стотину километара – до чудног, природом спојеног дрвета, две букве, кога назваше „дрво љубави“! То је сигурно јединствен примерак у Европи. Две букве старе стотину година гранама су срасле једна за другу и представљају чудо природе. Бизнисмен из Мланче – Слатине Ђорђе Антонијевић, преко пута је направио таблу и клупе за одмор, са којих пуца поглед на Савину испосницу. Свраћају парови, провлаче се испод сраслих грана, прекрсте, оставе цвеће, уверени да ће им тај чин учврстити брачне везе. Они који су растављени, препоручују Мланчани, овде ваља да покушају обнову љубави. И док Савошница од искона грли Студеницу, одлазимо из овоземаљског раја, у коме не знамо или нећемо да уживамо, новом туристичком магистралом, за коју су се житељи овог краја молили вековима. Довиђења Студенице! Милан Глишовић
21
1. октобар 2010.
Утисци из Албаније (2)
ЗЕМЉА ВЕЛИКИХ КОНТРАСТА - Ђорђе Кастриот, Србин забележен као албански јунак, оснивач Албаније. - Албанију туристи посећују из радозналости, али ретко који пожели да је поново посети. - Тирана, по попису, има око 800 хиљада становника а званично их има милион више Напуштамо Скадар и крећемо према Драчу, највећој луци и центру туризма Албаније. После извесног времена наилазимо на албански аутопут. Две траке у два правца. Неограђен. Са леве стране, високо у планини, види се необичан градић. Родно место Скендербега. Сетих се историјске приче о Ђорђу Кастриоту, Србину који два пута мења веру и на крају оста забележен као албански јунак, оснивач Албаније. Водич, додуше, ову причу исприча коректно. Коначно Драч. Опет невероватни контрасти. Велелепне нове зграде и трошне старе куће. Водич објашњава да све што је изграђено, изграђено је у последњих десетак година. Могу замислити како је Драч изгледао пре тога. Водич објашњава да је Драч све до смрти Стефана Лазаревића био српски град. Са свом околином до Скадра. Заустављамо се на градској плажи. Дванаест сати, четрдесет степени а на плажи мало купача. Схватили смо због чега, кад смо пришли обали. Огромне наслаге морске траве и морских јежева. Преко пола метра. А вода кристално чиста. Иначе, на пар метара од обале су оранице. Нема оних црногорских литица и пешчаних обала. У Драчу, осим морске обале, нема туриста шта да види. Изузетак је скоро откривени римски амфитеатар, допола откопан а друга половина зарасла. Власници кућа не дају да се наставе радови. Штета, види се да је у питању велики амфитеатар. Коначно, Тирана. Град испод падине велике планине. Улазимо великим булеваром који је главна артерија града. Градња на сваком кораку. Водич објашњава како је град основан у шеснаестом веку, тако што је турски паша на овом месту подигао хан и неколико трговина. Објашњава нам да Тирана, по попису, има око 800.000 хиљада становника а да их званично има милион више. Не разумем како, али се сетих приче о попису на Косову. Иста прича, само друго паковање. Долазимо у чувени центар града. Штета, сав је раскопан. Споменик Скендербегу, окружен гомилом земље, тужно делује. Не може се
ни квалитетно фотографисати. Цео центар се реконструише. Препознајемо жута административна здања са старих фотографија. Град се из основа мења. Још увек кроз строги центар пролази велики далековод. Дизајниран распоредом жица тако да и не делује неугледно. Примећујем да су у овом граду све инсталације ваздушне. Изнад главе преко свих улица, као паукова мрежа, видите хиљаде жица. Пожелео сам да видим делове града које је реконструисао и необично осликао чувени градоначелник Рама. Нажалост, касно, јер је водич већ био дао слободно време. Да не верујете. Ништа нам није показано као туристичка атракција осим центра и споменика Скендербегу. Да ли је то пропуст водича? Шетам знатижељно центром града. Наједанпут ме окружише неколико дечака нудећи ми да купим неке ситне сувенире, оловке, привеске, отвараче за пиво. На сваком Црвени орао, натпис Албанија или Косово. Нервозно и неопрезно рекох нећу. Младићи из гласа повикаше - Де си брате, одакле си? Одговарам, из Краљева а они да су Албанци из Призрена. И одмах ваде телефоне и објашњавају како им је на звону музика Лепе Брене, Драгане Мирковић, Милета Китића. Испричах се са њима. Кажу да живе у Тирани без проблема. Не требају им папири. На крају, из пристојности купих привезак за кола са ликом Мајке Терезе. Они отрчаше
Центар Тиране, спој старог и новог према новим аутобусима из којих излазе туристи. Шетам даље центром града. У строгом центру видим градњу нове цркве. Велелепно здање, али у неком необичном, футуристичком облику. Стилизована четири елегантна стуба на чијем врху је, као латица, звонара. Црква модерно мермерно и стаклено здање. Мене подсећа на неку модерну опсерваторију. Пожелех да приђем ближе и сазнам чијој цркви припада. Пре цркве приметих упарађеног војника а
КОНАРЕВО О36/821-999 ДВАДЕСЕТ ЈЕДНУ ГОДИНУ СА ВАМА
изнад његове главе, поред улаза у један комплекс, натпис на енглеском језику - Министарство одбране Републике Албаније. Прође ме воља да идем даље, јер је ту вероватно пролаз и забрањен. Уосталом, имаћу прилику да ту нову цркву видим неком другом приликом када буде завршена. Изненађено примећујем да у целој Тирани на видокругу видим само једну џамију. Ништа мање изнененађење да нисам приметио ни једно кече нити даму са димијама.
Сетих се поново нашег Косова и приче о обавезном кечеу и стотинама нових џамија. Подигнутих у последњих неколико година. Враћамо се назад. Сетих се речи водича да Албанију туристи посећују из радозналости, али да ретко који пожели да је поново посети. Можда и због тога што им се не покаже све што вреди видети. Ја сам пожелео да је поново обиђем. Илија Чабаркапа
Агенција „АЛФА“ Краљево, Омладинска 5, Регионална привредна комора, Краљево, тел. 036/311-094, тел/факс 311-134, моб 064/2776003 Најквалитетније вођење пословних књига правних лица и предузетника. Регистрација правних лица, предузетника, задруга и удружења Саветодавне услуге у предметима пореза и доприноса. Промет некретнина и остале правне услуге. Превод возила.
НАЈВЕЋА АГЕНЦИЈА У ГРАДУ ЗА ВАШУ СИГУРНОСТ!
22
1. октобар 2010.
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ
ДИЈАЛОГ - Сине, јуче ниси био у школи. - И тебе због тога глава боли? - Како ћеш без школе знање стећи? - А знање ми треба, хоћеш рећи? - Треба, од чега ћеш живети, дете? - Од чега живе и друге ведете. - И за то треба знање, кад ти кажем. - Да пикам лопту, ил' народ да лажем, ко неки на власти, може и без школе, а такве људи највише воле! - То је на кратко, сине, ја бих рекао. - Видим колико си ти за цео живот поштеним радом стекао!
СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД
МОНОЛОГ
ВОДОРАВНО
УСПРАВНО
1. Сала за подизање терета, 9. Треће слово азбуке, 10. Дародавци, 12. Хемијска ознака за ирудијум, 14. Крвни сродник у будућности, 15. без одеће, 17. Митолошки краљ Тебе, 18. Хемијски знак за германијум, 19. Прва султанова жена, 21. Корално острво, 23. Лисац (песн.), 24. Слике светаца, 25. Узвик при скоку, 28. Глумац у старој Грчкој, 28. Име глумице Новак, 29. Уман, 32. Два сугласника, 33. Ушни лекар, 35. Прво слово азбуке, 36. Становник Италије
1. Двадесетдруго слово азбуке, 2. Често америчко мушко име, 3. Слов. грабеж, отимачина, 4. Врста органских једињења, 5. Отац, 6. Река у Мексику, 7. Скраћеница за номинатив, 8. Врста минерала, 9. Река у Шпанији, 11. Река у Заиру, 13. Трошити преко сваке мере, разбацивати, 16. Шумарак, 20. Врста вајарског дела, 22, Течење, протицање, 24. Поседовати, 27. Јунак по коме је названа Италија, 30. Легенда, 31. Предметак за грађење суперлатива, 34. Хем. знак за иридијум, 37. Шеснаесто слово азбуке
Неопходан ми је ГПС за трицикл. Шта да радим ако одем до краја улице па не умем да се вратим.
Ето, шта сам за пун радни век стекао! или сам то само пред вратима све време чекао? Сад кад сам, најзад, у њега ушао, кајем се што сам се нерада, незнања и непоштења гнушао! Јер, они који су те мане „красили“, далеко су се од овог пакла скрасили, смејући се нама који смо мислили да само се дипломом од овог пакла спасили. И, док по џеповима пребирам паре за пола хлеба и литар млека, они други на Хаитију или Тахитију за своју досаду и презасићеност траже лека. Радомир Јовановић
АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА ГУСТАВ КРКЛЕЦ Густав Крклец имао је прелепу кћерку. У ту шармантну лепотицу били су заљубљени многи млади песници, међу којима и Брана Петровић. Једном су се на врху калемегданске тврђаве нашли Густав, његова кћерка и Брана. У једном тренутку Брана се наднео преко врло високог зида, одакле су многи извршили самоубиство, и гласом ватреног заљубљеника кликнуо лепотици: - Ако ти кажеш да скочим у амбис, одмах ћу скочити! Густав је пожурио да посаветује кћерку: - Немој му ни у шали казати да скочи. Колико је луд, он би то и учинио! *** Густав Крклец је био најлакши и највеселији гост у кафанама. Стари господин је био вазда расположен и спреман да исприча понеку анегдоту. Било му је важно само да има гемишт и ништа више, стално је чаша била пред њим, а никад није био пијан. Знао је одржавати стање кад вино држи човека на оној чаробној граници, па му све лепо и он задовољан и расположен, а
памет потпуно трезна. "Пијеш ли ти, Густаве, икад воду?" пита га Јан, а намигива нам: "Кад ми је било двадесет година напио сам се воде и добио упалу плућа. Отад никад", одговара шеретски и примиче чашу с гемиштом. *** Испричао нам је догађај из младости, кад је краљ Александар укинуо Устав. Он је био млад песник, тек почињао, а боем. "Запио се ја с друштвом," прича старчић па се друштво разишло, а ја немам где преспавати. Одем у парк. Слатко сам спавао на клупи кад ме нечија рука куцну по рамену. Пробудих се, видим полицајац. "Господине, личну карту" тражи строго, а ја немам. "Како се зовете, молим?" "Г" - кажем, а он се чуди, мисли провоцирам га. "Како?" зачуђено пита. "Господине, ја се сада зовем Г." "Ви се са мном спрдате, љути се полицајац, а хвата се за пендрек. Препао сам се и пожурио објаснити - Господине, ја сам до јуче био Густав, а пошто је краљ јуче укинуо Устав, ја сам сада само Г."
92 93 94
977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560
23
1. октобар 2010.
ХОРОСКОП за период од 1. до 7. октобра
Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63
АСТРО ПРИЧА Пише: Ружица Ракочевић Кад теца има трактор.... Кажњена сам што праштам у име брака, породице и очувања заједнице по сваку цену јер у "браку увек мора нешто да се трпи", и "да се пређе преко свега да мушкој деци не би ускратила оца", па и догађај једног јесењег дана када сам, вративши се са посла водећи децу из обданишта и са пуним кесама у рукама, затекла изпражњен изнајмљен стан, а сав намештај "помогао" да исели и превезе трактором моћни теча и зет баш код оне дактилографкиње и њене сестре од тетке, Перфидне Судијинице. Дечје ствари згужване и бачене по поду; а "тата" нестао, али колима, у непознатом правцу! Али, ето, био је толико "хуман" и оставио само две дечје здравствене књижице?! "Ово ће ти требати", поручио ми је "брижни" отац. Кад је дуга, хладна зима и трудна жена оде пешке на посао, а ја јадан, НЕ- трудан и без посла останем у топлом кревету и свом и туђем..... И ко ми је крив што сам журила да завршим факултет и да се тако и млађа од Згубидана, и трудна, што пре запослим и створим домаћинство из снова, док он НЕ ТРУДАН, остаје "јадан без посла" у топлом кревету, одбија све понуђене послове јер нису адекватни његовим комплексима, па му праштам и толеришем у име оца детињег, што мора да се "шетка". Тако, каже, лечи самоназвану депресију, тј. досаду и лењост, егоизам и неограничену жељу за експлоатацијом. Кад се син ожени девојком из града.... Кажњена сам што сам због гађења или немогућности да замислим да неко, због кога сам напустила и Лондон и Београд, јер су породица и потомство са "здравим Србином" важнији и узвишенији од каријере по белом свету, може, као права Сеоска Јајара, да тајно и од заједничког новца са рачуна који сам превела и на његово име, да се Згубидан не осећа "грађанином другог реда" јер је ожењен девојком из града, тако срамно купи блатњави кућерак који је, поврх свега, још и превео је на свог оца!!! На оца који силази у град само пазарним даном, кад иде код лекара
или у суд. Тог пута му није било мрско ни тешко да сиђе са планине и потпише тај срамни папир. А није био чак, ни пазарни дан! Кад ми судски вештак "учини као сестри..." Кажњава ме и судски вештак који, сада већ дотерану кућу на спрат, својим извештајем проглашава недељивом и фактички нас троје, децу и мене, избацује из куће! А рекао је да ће ми "као сестри учинити"? Јаој, па жалићу се и Министарству правде и Богу на оне које Ђаво подучава и храни, јер знам да ми је мисија света, да сам у праву, да волим своју децу и да ми припада тај кров над главом који сам сама осмислила, зарадила, створила, направила, опра ла, извезла, испеглала, и замирисала кућом и домом и колачима за моју децу, и моју породицу и све добронамернике и оне залутале,... Сада ми, правно, остаје само папир на коме пише да ми припада само 2/5 и то чак, од првобитног стања! Па, тако и због тога, не могу и не смем ни то да користим! Кажњена сам што сам ту кућу правила чак и од својих снова и покушавала да од блата направим питу украшену цвећем! "И треба да вас бије!" , а записник појела маца..... Кажњена сам што ми од извршног судије стиже одговор да сам "добровољно напустила кућу". При првом, стравичном, и последњем покушају, онако са огреботинама, модрицама и под стресом, у СУП-у , "бунтовницу" и децу сачекује и саслушава бркато, службено лице, и врло припито, намрштено и гадно каже: "И треба да вас бије!" Овако је, кажу адвокати и службеници из СУП-а, по правилу требало да "одрадим" три пута!!! И да тако, можда, стекнем услове да уђем у своју неподељену кућу! А записник, са оваквог "службеног разговора" и од службеника закрвављених очију је, наравно нестао, и кажу, нема га и НЕ ПОСТОЈИ! Шеф оваквом органу власти је тада био муж једне од оних дактиографкиња, а ја га као другог по реду зета, и новог и друге вере, служила на слави, постављеног као почасног госта у " врх совре" и то баш код оног старог проклетника што силази у град, само да би отишао у суд и кад није пазарни дан.
Ован, 21. 3. - 20. 4. У петак и суботу се орјентисите на кућно-породичну варијанту иако вам се не буде допадало, а недеља и понедељак ће донети много позитивне и предузимачке енергије и исто таквих догађаја. У уторак и среду будити рационални, а у четвртак морате бити стрпљиви. . Бик, 21. 4. - 20.5. Овај петак и суботу испуните породичним задовољствима и пословима око њих, а у недељу и понедељак ће бити прилике за неку прославу или галантна друштвена дешавања. Уторак и среда су дани за организовано сређивање послова и обавеза, а четвртак за приморани одмор. Близанци, 21. 5. - 21.6. Пошто сте ви проверени љубитељ породице, у петак и суботу ће вам и пријати и требати таква атмосфера. Недеља и понедељак ће све то јошс више увећати и дићи на виши ниво и значај, а у уторак и среду ћете се потрудити да урадите све што је изостављено. Четвртак доноси незаобилазну озбиљност. Рак, 22. 6. - 22.7. Петак и субота су намењени вама и вашим односима са породицом, уз промет новца. Недеља и понедељак су наглашено интезивни и уз проширен састав. А у уторак и среду ћете моћи све да обавите што сте пропустили или планирали. Четвртак није најповољнији дан, посебно за комуникацију. Лав, 23. 7. - 23.8. Припреме за важне предстојеће дане почињу у петак и суботу, да би се ваши велики захтеви и подухвати наставили и реализовали у недељу и понедељак. Уторак и среда ће послужити као дани када треба обавити и преостале послове, јер у четвртак нећете бити расположени за активности. Девица, 24. 8. - 22.9. Све оно што је везано за емотивни и финансијски део породичних односа одрадите у петак и суботу. У недељу и понедељак ће бити нешто више комплекснијих и напорнијих догађаја и активности. Уторак и среда ће вам донети смиривање и организацију по вашој мери, а у четвртак ћете морати присилно да одморите. Вага, 23. 9. - 22.10. Овог петка и суботе би требало да будете више емотивно везани за вашу породицу, а не само облигационо. Недеља и понедељак ће вам донети преко потребну енергију и то на најбољи могући начин. У уторак и среду ћете морати да завршите послове које сте пропустили, а у четвртак ћете имати интезиван дан. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Промет енергије и новца ће вам пријати у петак и суботу, и биће наглашено. А у недељу и понедељак ће бити још више, али вам неће пријати начцин на који мора да се реагује. Уторак и среда доносе рационалност и сређивање послова, а четвртак је затишје пред бурне дане. Стрелац, 23. 11. - 21.12. У петак и суботу би требало што више времена да проведете у кућци и са породицом, или томе посвећени. Недеља и понедељак ће вам знатно подићи и ниво и енергију и расположење. Уторак и среда ће вас заустављати са неодложним обавезама, а у четвртак ћете бити мудрији уз знатну дипломатију. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Пренаглашено емотивни односи везани за породицу вас могу оптеретити у петак и суботу. У недељу и понедељак ћете бити подстакнути добрим приливом енергије као и вишим нивоом друштвеног живота. Уторак и среда су за вас повољни за организацију, а у четвртак треба много тога одлагати. Водолија, 21. 1. - 19. 2. У петак и суботу, вама неће бити довољно важно то што се дешава у или око породице, али у недељу и понедељак ћете морати да се укључите, и то интезивно. Уторак и среда ће захтевати сређивање свих претходнх обавеза по распореду, а у четртак ће бити натегнутих комуникација. Рибе, 20.2. - 20. 3. Промет новца и емоција током петка и суботе ће бити мало у застоју, а недеља и понедељак ће од вас захтевати екстра напор да бисте савладали све ситуације. У уторак и среду ћете морати да се потрудите да се боље организујете, а у четвртак се определите за мировање.
24
1. октобар 2010.
Двадесет пет година Секције модерног балета КУД „Абрашевић“
У КОРАК СА ЕВРОПОМ - За двадесет пет година рада кроз Секцију модерног балета прошло преко 1000 деце различитог узраста. - Краљевчанке два пута друге на европским такмичењима Када се, пре двадесет пет година, вратио са студија у Крагујевцу, Драган Мицић је у КУД „Абрашевић“ донео идеју о формирању секције модерног балета. Осмогодишње искуство играча у Студентском центру и жеља да настави да се бави овим послом били су довољни да заинтересује неке људе да подрже ову идеју. Велико разумевање челних људи „Абрашевића“, посебно тадашњег секретара друштва Живојина Јовићевића, омогућили су формирање секције кроз коју ће, до данас, проћи више од хиљаду девојака различитог узраста. У то време Драган је само маштао о успеху, а последњих година доказао је да труд није био узалудан, јер се са многих међународних такмичења у Краљево враћао са највишим наградама. На самом почетку, те давне 1985. године, секција модерног балета је носила име „Траг“ које је врло брзо постало познато, популарно и препознатљиво. Последњих неколико година опет је Секција модерног балета КУД „Абрашевић“. - Почетак је био доста тежак. Било је и неразумевања, јер када се помене културно уметничко друштво, углавном се мисли на фолклор. Било је и зависти и љубоморе код неких чланова фолклора, али се све то временом превазишло. Оно што је битно то су резултати који су врло брзо дошли и који су нас одржали до данас- каже Драган Мицић, кореограф и уметнички руководилац Секције модерног балета КУД „Абрашевић“ Краљево. Током двадесетпетогодишњег рада група је доживљавала трансформације и прилагођавала се условима који су владали у овој области. Како су у том периоду мање или више популарности имали различити стилови, требало им се прилагођавати. - На самом почетку гајили смо неки кабаретски, бродвејски стил под утицајем чувеног мјузикла „Коса“ који је још био популаран у то време - сећа се Мицић. Сећа се и прве модерне ко-
реографије рађене наменски на музику из песме „Иво Лола“. Уследила су гостовања прво по околним а касније и по многим другим градовима бивше Југославије. Кореографије су припремане и за специјалне прилике поводом различитих манифестација које су организоване у граду. Модерни балет у то време, у нашем окружењу, није имао популарност какву је имао у другим републикама. То је утицало и на његов развој а и на кадрове који су се овим послом бавили пионирски. Зато је било неопходно путовати и упознавати се са новим трендовима. Ентузијазму Драгана Мицића се нису могле сагледати границе. Жеља за достизањем високо постављених циљева тражила је усавршавање у срединама које су у овој
Драган Мицић области предњачиле. - Редовно сам пратио семинаре из ове области који су се за кореографе модерног балета одржавали углавном у Словенији и Хрватској. Три године сам похађао семинаре Културног сабора Хрватске, јер је тамо модеран балет био на много вишем нивоу него што је то било код нас. Чак и данас је у тим крајевима модеран балет много заступљенији него код нас. Следећа фаза у еволуцији Секције модерног балета је прихватање џез балета и коначно шоу денс за који се испоставило да ће најдуже трајати. - Од 1998. године опреде-
лили смо се за шоу денс. Прихватили смо шоу денс јер је то комбинација различитих стилова од којих ниједан не доминира. Музика је миксована. Од више инструменталних композиција направи се једна тако да се могу комбиновати модерни балет, хип-хоп, елементи акробатике и слично. Све се склопи у нумеру која траје 3 до 4 минута а на такмичењима се појављујемо као формација, велика група коју чине осам до 24 играчица – каже Мицић. Пропозиције републичких и европских такмичења на којима су учествовале Краљевчанке, прописују да играчи могу да наступе самостално, у пару, као група или као формација. Учесници се разврставају и у старосне категорије од којих најмлађу чине такмичари до навршене седме године живота. Они мало старији се такмиче у старосним категоријама од осам до дванаест, односно тринаест до петнаест година. Најстарија категорија окупља играче старе више од шеснаест година без даљег ограничења. Секција модерног балета КУД „Абрашевић“ је увек наступала у најстаријој категорији а куриозитет посебне врсте је чињеница да су у овој категорији увек били најмлађи. Узрок томе је чињеница да групу чине углавном ученице средњих школа које по завршетку ове фазе школовања напуштају Краљево и најчешће престају да се баве модерним балетом. Поразна је истина да се кроз године рада стварају играчи који престају да раде у време кад могу највише да пруже. Предуслов за учешће на европским такмичењима је освајање једног од прва три места на националним такмичењима.
Секција модерног балета КУД „Абрашевић“ је у периоду од 2005. до 2007. године освајала прилично висока места на европским такмичењима у категорији шоу денс формације одраслих. - Године 2005. освојили смо друго место у Европи на такмичењу које је одржано у Ђеру у Мађарској. Следеће године смо били четврти на такмичењу у Риминију, у Италији, а 2007. смо опет били други на европском првенству у Ријеци – са поносом истиче Драган Мицић. Већ четири године узастопно, као једини гости из иностранства, наступају на државном такмичењу у румунском граду Сибиу. Поред свих успеха и задовољстава изазваних њима ипак остаје једна неостварена жеља. - Када смо почели да се бавимо шоу денсом запазили смо да свака група у иностранству, па чак и групе са севера наше земље, има у свом саставу и мушкараца. Они служе и као подршка девојкама када треба да се направи нека играчка фигура. Покушали смо са два наша фолклорца и једним гимнастичарем. Отишли смо на прво међународно такмичење у Шћећин, у Пољској. Нисмо ушли у финале али после тога више нисмо имали мушких играча. На про-
бама има доста момака који гледају али још нико није скупио довољно храбрости да се окуша као играч - каже Мицић. За ових 25 година рада више од хиљаду деце узраста од 10 до 19 година прошло је кроз групу. Тренутно раде две групе, једна која наступа и једна припремна група у којима је тридесетак девојака. Последњих година примећује се смањено интересовање за овај вид игре. Деца више воле хип-хоп, брејкденс, диско денс и слично. Тешка економска ситуација, високи трошкови одласка на европска такмичења и смештаја у хотелима отежавају учешће и поред констатације да се тамо представља клуб, град и држава. У част победника свира се химна и додељују медаље а очекује се и скори улазак шоу денса у велику породицу олимпијских спортова. - Ми ћемо наставити и даље да радимо са основним циљем да задржимо квалитет који имамо, а ако је могуће и мало да га побољшамо. Настојимо да бар једном у две године ангажујемо кореографа са стране са циљем да обогатимо репертоар и што се тиче кореографије и што се тиче стила, а све у циљу да буде интересантније и публици а и играчицама – каже Мицић. Т. Радовановић
25
1. октобар 2010.
Обележен дан ватрогасаца Србије
ОРКЕСТАР ЈЕДНЕ МЛАДОСТИ Полагањем венца на место са којег су 27. септембра1941. чланови оркестра Добровољне ватрогасне чете кренули из окупираног Краљева на слободну територију ватрогасци Краљева обележили свој дан Дан када је седамнаест чланова Добровољне ватрогасне чете, марширајући уз звуке корачнице, прошло све немачке контроле и изашло из окупираног Краљева, да би се придружили борби против окупатора, прославља се сваке године као Дан ватрогасаца Србије. Ватрогасни оркестар из Краљева има дугу традицију. Основан је 1937. године као „Блех-музика“ при Добровољној ватрогасној чети у Краљеву. У условима окупације немачке војске, оркестар је наставио са радом. Током окупације 1941. године и заведеног полицијског часа, ватрогасци успевају да се укључе у разне акције народног отпора против окупатора. Један од највећих подухвата краљевачког ватрогасног оркестра одиграо се 27. септембра 1941. године. Ватрогасци су се
договорили да тога дана у заказано време дођу испред Ватрогасног дома у улици Милана Топлице. Обукли су по више униформи, спалили архиву и онеспособили телефонске везе. Након тога су се постројили испред Ватрогасног дома, тачно у 12 сати засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Продужили су према кафани „Задужбина“ и даље према мосту на Ибру. Оркестар је парадним кораком, уз звуке марша и корачнице прошао поред страже немачке војске на мосту, изашао из блокираног града и прешао у Рибницу. Из Рибнице се оркестар пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“. Оркестар је касније ушао у састав Прве пролетерске народноослободилачке бригаде и постао први оркестар Народно-
ОРКЕСТАР Поред капелника Бранка Насканаде у строју су били музичари Мирко Белобрк, Милорад Миловановић Грачки, Славољуб Мирковић, Драгољуб Моравчић Ћопо, Владимир Петровић, Милосав Спасојевић Пицан, Миливоје Вујовић Цура, Божидар Вукомановић Цугер, Бранислав Вукомановић Биња и Јанко Ћурчић Баџак.
ослободилачке војске Југославије. По овом подвигу, за Дан ватрогасаца Србије и Југославије проглашен је 27. септембар. Непосредно после ослобођења Краљева, 29. новембра
1944. године, на иницијативу преживелих чланова ватрогасног оркестра, обновљен је рад Добровољног ватрогасног друштва и ватрогасног оркестра. За рад ватрогасног оркестра заслужни су први
капелник Бранко Насканада, други капелник Драгољуб Моравчић, трећи капелник Божирад Вукомановић и после рата Павле Шкуренко. У знак признања и сећања на подвиге својих чланова, Ватрогасни оркестар је 1984. године променио назив у „Ватрогасни оркестар 27. септембар“.
МОЈ ДРУГ БОЖА
Награђени рад Јелене Мартић на конкурсу листа „Краљевачки ватрогасац“, поводом Дана ватрогасаца У селу су вечери у рану јесен свеже, скоро хладњикаве. У ваздуху се осећа мирис сувих шљива и комине, пече се ракија, а око казана се окупљају стари и млади, па потекну приче од давнина, а често се запева. Те јесени сам била код баке и деке моје најбоље другарице. Имала сам ту част да видим и осетим дух села и да упознам наизглед обичног човека, помало застрашујућег изгледа због ожиљка који је имао на лицу. Те вечери су причали о празницима и веровањима. Сва сам се претворила у уво. Пламичци ватре обасјавали су лице човека са ожиљком. Стресла сам се и окренула главу на другу страну и још више удубила у причу, коју је причао деда моје другарице. Било је то давно, када су они били млади момци. Те вечери је требало да
иду у суседно село да украду девојку, а то је била моје дугарице бака. Имали су много сена да покупе тог врелог августовског дана. Знали су они да је тог дана велики празник, да се у српском народу веома поштује, али ковитлали су се облаци на небу и дан је био веома спаран. Млада, јака, вредна момачка дружина, завршила је посао до вечери. Отишли су својим кућама да се спреме и да иду у друго село. Небо се стамнило од црних облака. Младожења је отишао у шталу да оседла коња, али сва три коња су била веома узнемирена. Напољу је јако грмело. Ускоро су дошли остали момци. Док је младожења седлао коња, момци су седели испред куће и разговарали о времену, празнику и збијали шале. Одједном их је заслепило јако светло и прасак од
Јелена Мартић, ученица IV2 разреда ОШ „Чибуковачки партизани“, Краљево кога су им заглунуле уши. Штала је била у пламену. Њихови коњи, везани за тарабу у дну дворишта, отишли су низ ливаду галопом.
Младожења је био у штали, која је била у пламену. Момци су се загледали један у другога. Секунде су постале вечност. Најхрабрији међу њима је улетео у пламен. Деда је заћутао. Погледао је човека са ожиљком на лицу: „Захваљујући твојој храбрости, Божо, тада сам остао жив“. Само сам ја била изненађена, други су знали причу напамет, али су је увек радо слушали. Замолила сам деду да настави причу. За тренутак је застао, као да се враћао у ту ноћ и наставио: „Када је гром ударио у кров, коњи су скочили, подивљали, ја сам пао. Ватра је брзо захватила сено на тавану штале и од дима нисам могао да дишем. Мој коњ је био одвезан и побегао је, ова два су њиштала, пропињала се и заједно са мном гушила у диму. Много сам волео коње. При-
шао сам да их одвежем и успео сам. Излетели су напоље када је са тавана пала греда у пламену, а са њом и сено. Гушио сам се. Нисам видео излаз. Зар је ово крај? Осетио сам нека кљешта која су ме шчепала, даље се не сећам. Кад сам се пробудио, био сам у болници у оближњој вароши. Мој друг Божа, кога нисам одмах препознао, лежао је на кревету поред мог. Касније сам сазнао колико је повређен. Спашавајући мене, зарадио је овај ожиљак...“. И, деда се касније оженио, а није морао да краде младу, јер су и он и Божа постали веома популарни, не само у суседном селу већ и шире. Храбри Божа је постао ватрогасац у вароши. Није имао школу, али је имао велико срце, што је најбитније ако желите да се бавите овим послом.
26
1. октобар 2010. На основу одлуке Управног одбора друштва ’ Стотекс ’ АД Краљево од 20.09.2010.године
Дана 29.09.2010. године преминула је наша драга мајка, бака и супруга
’ СТОТЕКС ’ АД из Краљева Трг српских ратника 5, Краљево Оглашава путем прикупљања писаних понуда:
Светлана Луковић из Краљева
ПРОДАЈУ 1. Пословног простора – локал у Ул. Војводе Путника бр. 51 у Краљеву, на Кп. Бр.280 КО Краљево, површине 110, 60 м2, уписаног у Лист непокретности Службе за катастар непокретности Краљево бр. 6851 КО Краљево. Локал је издат у закуп до 01.10. 2012.год. Имовина се продаје у виђеном стању а на основу расположиве документације. Право учешћа на огласу имају сва правна и физичка лица која доставе писану понуду изражену у еврима. Понуде се достављају у затвореном коверту, у року од 8 дана оглашавања, на адресу: ’ Стотекс ’ АД Краљево, Трг српских ратника 5, 36 000 Краљево, са назнаком : ’ Понуда за купопродају – не отварати ’. Све трошкове, порезе и дажбине плаћа купац. Понуде које не испуњавају услове огласа неће се узимати у разматрање. Избор најповољнијег понуђача обавиће се на седници Управног одбора ’ Стотекс ’ АД Краљево. ’ Стотекс ’ АД Краљево задржава право да не изабере најповољнијег понуђача уколико процени да примљене понуде нису адекватне тржишним вредностима. Са најповољнијим понуђачем закључиће се предуговор а потом и уговор о купопродаји, уз обавезу да се понуђена купопродајна цена уплати готовински, у динарској противвредности по средњем курсу евра код НБС на дан исплате , у року од 8 дана од дана закључења предуговора или у дужим роковима по одлуци продавца. Ближа обавештења могу се добити путем телефона : 036/ 232 -111
Прерано си отишла, али ћеш вечно живети у нашим срцима. Твоји најмилији : Томислав, Снежана, Вишња, Милош и Зоран
Овим путем изражавамо посебну захвалност комплетном Пулмолошком одељењу Здравственог центра Студеница. Хвала вам за сву пажњу који сте пружили нашој Светлани. Породице Луковић и Радосављевић
Наша драга
МАЛИ ОГЛАСИ Продајем Рено твинго, 2001. год. 1200 цц. Цена 2500 евра. 064/ 17 01 320
Продајем шпорет Смедеревац 7 , некориштен. Звати од 19 часова. 036/ 392 264
стан. Парно грејање. Ул. Хероја Маричића 10 /1 код Дома друштевених. 063/ 87 20 893
Продајем камионску приколицу марке Змај, носивост 10 т. 064/ 15 66 793
Продајем у Витановцу две усељиве куће 56 м2 и 42 м2, код тунела, новоградња. Трофазна струја, њиве, ливада, забран. 064/ 55 50 535 ;064/ 21 38 557
Издајем комплетно намештену гарсоњеру. Ул. Попинска 40 у Рибници. 036/ 375 094
Продајем трособан стан 78 м2, у насељу Моше Пијаде. 064/ 16 64 321 Продајем кориштене дрвене, трокрилне, застакљене прозоре, димензија 135 x 170 цм, 4 ком.Цена 50 евра/ ком. 064/26 67 545 Продајем беле коке ( изношене ), тежине око 4 кг. 036/ 841 703 Продајем Алфа камин. Цена 200 евра. 065/61 42 356 Продајем нову ТА пећ 2,5 кw, са точкићима. 40 % испод цене. 036/ 234 029 ;063 / 83 24 773
Издајем локал 17 м2 у Занатско - тржном центру, И спрат, преко пута бивчег дечјег Дома здравља. Телефон, разрађен и погодан за све делатности. Слободан од 01. 10 2010. год. 064/ 20 31 968 Издајем стан 80 м2, двоетажни, Трг српских ратника, усељив од 01.10.2010. год. 036/ 865 658; 063/ 74 90 543 Издајем намештен стан за студенте. Београд, Баново брдо, код Машинског факултета. 011/ 35 48 428 Издајем двособан, намештен
Издајем гарсоњеру, Карађорђева 214/ 2. 036/353 693; 064/12 42 169
Рада М. Сувочесмаковић 1935 – 2010
Преминула је 29. септембра 2010. у 75. години. Сахрана ће се обавити у суботу 2. октобра 2010. године у 13 сати на Старом краљевачком гробљу. Ожалошћени: син Слободан, ћерка Снежана, унуке Магдалена и Јелена и снаха Вера
Издајем једнособан стан у Обилићевој. 064/ 87 42 988 Издајем и продајем венчанице. 066/ 82 04 646 Откупљујем соју. 063/ 89 12 622 Професионалним машинама уклањам влагу.Ефикасно сушење малтера, глета, кошуљица. Исушивање након поплава. 065/ 50 50 548 Уступам разрађен и комплетно опремљен био- шоп. 064/ 45 58 320
Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо нашој драгој
Радмили Никић из Краљева
У суботу 02.10.2010. године у 12 часова, на Новом гробљу у Краљеву давати полугодишњи помен. Позивамо рођаке и пријатеље да узму учешће при помену. Ожалошћени : супруг Радослав, ћерка Зорица, зет Драшко, унук Жарко, унука Ленка и остала многобројна родбина.
27
1. октобар 2010.
Вољеној супрузи, мајци и баки
Гордани Тошић из Краљева
Даваћемо у суботу 02.10.2010. год. у 11 сати, на Новом гробљу у Краљеву четрдесетодневни помен. Лавица је имала срце за све нас осим за себе. Михаило, Светозар и Николета
У суботу 02.10.2010. године у 14 часова на гробљу у Чибуковцу даваћемо четрдесетодневни помен нашем драгом
Драгомиру Биорац из Матарушке Бање
Много нам недостаје твоје велико срце, племенита душа и љубав коју си нам пружао. С поносом те помињемо, с љубављу чувамо у срцу, с тугом и болом живимо без тебе. Ожалошћени : супруга Марија, ћерке Олгица и Оливера, зетови Небојша и Зоран, унук Марко и унука Маја
Сећање Дана 3. октобра 2010. године навршава се девет тужних година од смрти нашег вољеног
Предрага Матовића Мата С поносом те се сећамо и чувамо у нашим срцима. Твоји најмилији
Обавештавамо родбину и пријатеље да је наша драга и никад прежаљена
Др Михаило Поповић хирург 2000 – 2010. Прошло је десет година испуњених тугом. Увек у мислима са тобом. Супруга Мирослава, синови Предраг и Драгослав, брат Драгољуб и синовица Смиљка с породицaмa
Сећање 29. 09. 2000. – 29. 09. 2010.
Станка Вучинић С поносом о теби говоримо, с љубављу те од заборава чувамо. Твоја неутешна деца са породицама
ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ
Александра Јанићијевић апсолвент књижевности из Краљева
Тужно сећање 05.10. 1984. – 05. 10. 2010.
Изненада преминула 28.09.2010. године у својој 26- ој години живота. Бескрајно је болно без тебе и вечно ћеш остати у нашим срцима.
Бранко Ј. Ружић
Ожалошћени: мајка Лидија, отац Бранко, брат Филип, нана Милка и нана Рада, ујак Иван, тетка Снежана, брат Ђорђе са породицама, Бобан са породицом и остала многобројна родбина, другови и пријатељи
Са љубављу и поносом, успомену чува Породица
28
1. октобар 2010.
КУГЛАЊЕ Прва лига Србије група „Центар“
ИБАР ПОБЕЂУЈЕ РЕДОМ У првенству Прве лиге Србије група „Центар“ за куглаше претходног викенда одиграно је некомплетно 3. коло. Ибар је у Краљеву, на куглани Атлетског стадиона, победио Рудар из Костолца резултатом 3 108 – 3 012 оборених чуњева (62 у бодовима). За Ибар су у овом мечу наступили Никола Кочовић 554, Зоран Крстић 551, Игор Ни-
колић 509, Марко Кочовић 505, Предраг Николић 516, Ненад Шушић 473 оборена чуња. На табели Прве лиге Србије група „Центар“ у вођству су Водовод из Крагујевца и краљевачки Ибар са максималних 6 бодова. У наредном колу Ибар гостује у Крушевцу екипи Цар Лазар. А. Даишевић
КАРАТЕ
МЕДАЉЕ СТИЖУ СА СВИХ СТРАНА Слатина код Чачка је протеклог викенда била домаћин првог кола Фудокан лиге. У конкренцији 230 такмичара из 26 клубова, такмичари краљевачког Реикона су остварили пет првих, осам других и три трећа места. На највише место победничког подијума попели су се Глигорије Тодосијевић (1999), Марија Стојковић (1996), Немања Јелесијевић (1997) у катама и Ана Ранчић (1997) у борбама. Степеник ниже су били Филип Филиповић, Ана Ранчић, Марија Стојковић, Стефан Саичић, Јанко Салиховић, Урош Милошевић и Ружица Грабовац, док су трећа места заузели Јанко Салиховић, Александра Тодосијевић и Жарко Стојановић. КК Реикон је наставио са лепом традицијом одржавања карате катедре, а гост-предавач осме била је др Вера Ђорђевић, педијатар. Тема предавања је била „Утицај физичког вежбања на младе“, „Исхрана младих спортиста“ и „Утицај алкохола, пушења и дроге на младог човека“. Истовремено, са гостима из КК Пантери из Пожаревца, каратисти Реикона су били учесници 20. градске манифестације „Пасуљијада 2010.“ Каратисти Ипона из Врбе су протеклог викенда учествовали на два међународна турнира. На „Вила Купу“ у Добоју, у конкуренцији 450 такмичара из преко 30 клубова каратисти из Врбе су освојили три златне и једну сребрну медаљу. Тања Драгић (1995) у катама, те Андрија Ракић (1999) у катама и борбама (35кг) освојили су златне медаље, док је Тања Драгић у борбама (+55кг) била друга. Андрија Ракић је на овом престижном турниру проглашен за најсупешнијег такмичара
и награђен је великим пехаром. На карате турниру „Топлица Опен“ у Прокупљу такмичари ИПОН-а су освојили две златне и једну бронзану медаљу у конкуренцији 250 такмичара из 20 клубова. Кристина Јовановић (1999) у борбама и Ђорђе Јовановић у катама су освојили прво место, док је Кристина Јовановић у катама била трећа. Каратисти ИПОНА из Врбе овог викенда појавиће се на Купу Србије у Пожаревцу у свим узрасним категоријама. У октобру месецу на програму је Светско првенство за кадете и јуниоре и Светски Куп за децу од 8 до 13 година које се одржава у Италији. На списку селектора налазе се и такмичари ИПОНА Андрија Ракић, Кристина и Ђорђе Јовановић, Тања Драгић, Моника Бутачевић, Миљан Милекић и Јелена Миленковић. На већ поменутом турниру у Прокупљу „Топлица ОПЕН“ појавило се и 9 такмичара КК СаТаМи из Рибнице. Пулени Милана Тошева освојили су 12 медаља и то: Катарина Димитријевић, Александар Секулић, Николина Арсенијевић (у катама), Живојин Луковић, Бојана Радовановић и Немања Недељковић (у борбама). Немања Недељковић је био други у катама, а исти пласман су имали Марко Арсић (кате) и Андрија Павловић (борбе). Треће место на овом турниру заузели су Бојана Радовановић и Андрија Павловић у катама и Милосав Лазовић у борбама. Тренер каратиста СаТаМи-ја Милан Тошев је задовољан оствареним у Прокупљу, а већ овог викенда његови пулени биће учесници Купа Србије у Пожаревцу. А.Д.
АТЛЕТИКА Првенство Србије за пионире и млађе пионире
КРАЉЕВЧАНИ ПРЕДСТАВИЛИ НОВЕ НАДЕ Стефан Маринковић је у скоку у вис, са прескочених 190 цм, освојио титулу државног првака
Крагујевац је био домаћин Првенства Србије за млађе пионире у атлетици. У конкуренцији 300 атлетичара наступило је и 15 такмичара Атлетског клуба Краљево, од чега је за њих десеторо ово било прво такмичење. Није освојена ниједна медаља, али вреди забележити успешне наступе Мије Миљковић у трци на 300 метара, Саре Трнавац у скоку у вис, те две штафете 4 пута 60 метара. Остварено у
Крагујевцу је још вредније када се зна да краљевачки атлетичари немају адекватне услове за рад и стазу за тренинг. Претходног викенда на атлетској стази Војне гимназије у Београду одржано је Првенство Србије за пионире. На овом такмичењу је наступило и пет атлетичара АК Краљево који су освојили две медаље. Стефан Маринковић је у скоку у вис, са прескочених 190 цм, освојио ти-
тулу државног првака. Резултат младог атлетичара из Краљева могао је да буде и бољи, циљ је био рекорд Србије за пионире 200 цм, али све је изостало због лоших временских прилика. Драгош Главчић је у бацању копља имао хитац од 46,64 метара што је било довољно за друго место и сребрну медаљу. На државном пионирском првенству у атлетици наступило је 200 такмичара из 30 клубова.
СТОНИ ТЕНИС Више од пола века постојања и успешног рада СТК „Металац“
ШАМПИОНИ ИЗ КОТЛАРНИЦЕ
- Стонотениски клуб Металац ствара будуће шампионе у импровизованој сали, котларници ОШ „Светозар Марковић“. – Све више деце хоће да проникне у тајне овог лепог спорта. – Сениорска екипа без играча са стране Стонотениски клуб Металац, основан 1956. године, припада плејади старих и узорних спортских колектива, као и сви који носе то име. Никада није заживела идеја стварања Спортског друштва Металац, али то није сметало стонотенисерима да остваре изванредне резултате, иако су радили и данас раде у тешким условима. - Пре шест година захваљујући помоћи покојног градоначелника Милоша Бабића покренули смо рад клуба, који је пар година замро. Уселили смо се у котларницу ОШ „Светозар Марковић“ и од тада је то наша база, ту стварамо играче, будуће шампионе. То је, наравно, дуготрајан процес, захтева велико стрпљење и огроман труд, али ја сам задовољан како све функционише, а најзадовољнији сам са децом коју тренирам – каже за наш лист Слободан Поповић, тренер и „алфа и омега“ СТК Металац. Да су пред Металцем године успеха говоре све бољи резултати на разним такмичењима, поготово млађих узрасних категорија. - Металац сваког викенда одлази на такмичење са четири екипе. У клубу раде мушка и женска сениорска екипа, које чине деца јуниорског узраста, млађи кадети и кадети. Посебан акценат стављамо на пет
изузетно талентованих играча Луку Тошића, Луку Матића, Николу Вуковића, Марка Чолића и Лазара Тошића који тренирају већ две године и ускоро им почиње лига. Такмичење ће се играти турнирски, три кола у једном граду, два кола у другом и тако редом и очекујем да Металац са овим дечацима оствари врло запажене резултате – закључује Слободан Поповић. Деце која желе да проникну у тајну стоног тениса је све више, а међу њима се крију и будући шампиони. - Ученица сам 8. разреда ОШ „Димитрије Туцовић“, имам 14 година, а тренирам пет година у Металцу. Јако сам срећна што сам у овом клубу и што се бавим стоним тенисом. На јуниорском првенству у Параћину сам заузела треће место, али нећу се задовољити док не будем постала државни првак. Крајњи циљ ми је да постанем репрезентативка
Србије – каже једна од најбољих стонотенисерки у Краљеву Милица Вуловић. - Тренер Слободан Поповић није строг и лепо нам је у клубу. Тренинзи су баш занимљиви. Тренирам две године, а сада сам био и на првим такмичењима, у Ариљу сам освојио треће место, био сам и у Параћину. Мислим да могу боље и више, посебно се радујем скором почетку лиге где са друговима из тима очекујем да остваримо најбољи могући резултат – искрено дечачки прича једанаестогодишњи Марко Чолић, будући стонотениски шампион. У овом узорном спортском колективу раде мирно, без помпе и велике медијске пажње, али са намером да резултат у овој сезони буде за причу. Ускоро ћемо бити у прилици да поздравимо прве шампионе из котларнице. А. Даишевић
29
1. октобар 2010.
КОШАРКА
ФУДБАЛ - Зона Морава
Слога пред дуел са Партизаном представила новог директора
НОВИ ТРЕНЕР ЗА ПРВУ ПОБЕДУ МЛАДОСТИ
МИЛАН ПЕРЕНЧЕВИЋ СЕ ВРАТИО КУЋИ
Припремајући се за нову такмичарску сезону кошаркаши Слоге су имали најјачу проверу, јер им је у госте дошао званични првак државе и учесник Евролиге, београдски Партизан. Тим поводом, али и због нових персоналних решења у краљевачком прволигашу је одржана прес конференција. - Стабилизација је реч која је већ месецима присутна у овом дому и томе смо сви у Слоги посвећени. Учинили смо много, значајно смањили дуг клуба, на прагу смо да дуго година блокиран жиро рачун одблокирамо, а такође смо много ствари у спортском сектору поставили на своје место. Последња одлука УО КК Слога јесте именовање новог спортског директора и ту функцију је преузео Милан ПеренчевићРуња, бивши члан Слоге и човек који се после скоро четири деценије враћа у своју другу кућу – нагласио је представницима медија Радослав Комадинић, председник КК Слога. Избор Милана Перенчевића за спортског директора Слоге побудио је велику пажњу и представља немало изненађење, али некадашњи први пионир клуба са Ибарског Кеја не оставља дилему да је спреман за велики посао, свестан шта је
највећи проблем Слоге. - Клуб генерално ради у јако лошим условима и ако на то додате све друге проблеме организационо-финансијске природе онда је право чудо како Слога опстаје и траје. Одушевљен сам људима који сада раде у клубу, који су уложили огромну енергију за стабилизацију и јачање Слоге на свим нивоима. То ме је подстакло да и ја дам свој допринос. Приоритетни задатак је решавање проблема инфраструктуре, то је рак рана спорта у овом граду, а самим тим и нашег клуба. Једноставно, не можете направити играча ако немате кош! Имамо идеје које су јако добре и реално изводљиве и томе ћемо се посветити максимално – рекао је у првом обраћању новинарима Милан Перенчевић, некада члан прве пионирске екипе КК Слога. Спортски директор Слоге је указао на чињеницу да је 40 и више година на привременом раду у САД, а нешто од америчког концепта биће усађено и у Слогу. - У постојбини кошарке сам доста тога научио, видео и сигурно је да ћемо нешто од тога и овде применити. Обилазио сам кошаркашке клинике, видео колико напредује магична игра под обручима из дана у дан. У Америци сам научио да „немо-
гуће“ не постоји! Та реч није у мом речнику. Тешко јесте, али пробаћемо са свих страна и негде ћемо пронаћи светлост и успећемо, видећете. То већ данима причам мојим сарадницима и људима у клубу. Морамо да верујемо у оно што радимо и да се боримо. Слога једино тако може да се врати на стазе старе славе, али и да крене напред, јер од старе славе се не живи – закључио је Перенчевић. На прес конференцији је презентована и реализација идеје окупљања клубова из овог града и региона око Слоге. - Већ раније смо постигли договор са КК Полет Ратина који је постао наш пратећи састав, а сада смо дугорочне договоре потписали и са КК Плус и са КК Мецина. Тиме се реализује идеја да све клубове и школе кошарке из Краљева, али и са овог региона окупимо око Слоге. На том пољу смо највише урадили и сигуран сам да ће се резултати брзо видети – каже Урош Матић, врло ангажовани члан УО КК Слога. Да је овај потез прави показује резултат јуниора Слоге. Иако годину дана млађи од својих ривала изборили су пласман у мини лигу за улазак у јединствену јуниорску лигу Србије. То је најбољи пут за стварање играча из сопственог погона. А. Даишевић
Пријатељска кошаркашка утакмица
СЛОГА – ПАРТИЗАН 78:105 (16:19, 16:33, 23:27, 23:26)
Хала спортова Гледалаца: 2.500 Судије: Димовски (Краљево), Манојловић (Ужице) и Стефановић (Краљево). СЛОГА: Ђорђевић 16, Поповић, Величковић, Димитријевић 5, Влаховић 8, Боровчанин, Разић 8, Чубрило 13, Божовић 17, Гамбирожа, Гаврановић 9, Богавац 2, Тополовић, Сићевић. ПАРТИЗАН: Јарамаз 9, Кецман 7, Клобучар 12, Милосављевић 20, Лучић 12, Катић 13, Џаваи 11, Лешић 8, Бешовић 3, Митровић, Божић, Весели 7, Ђекић 3.
Долазак Партизана побудио је велико интересовање у граду на Ибру па је "кутија шибица" била дупке попуњена и све је подсетило на нека стара добра времена. Сам меч припремног карактера није био посебно интересантан. Партизан је од првог до последњег минута био у вођству, често и са више од 30 поена разлике. А Слога је пред великим аудиторијумом представила неколико нових играча али је опет наступило и неколико кошаркаша који још увек немају решен свој статус и пи-
тање је да ли ће играти у редовима Слоге. Код "црно-белих" се посебно истакао нова-јлија Милосављевић као и центар Рашко Катић, док су у Слоги бољи од осталих били плејмејкер Ђор-ђевић и искусни центар Слободан Божовић. Посебан куриозитет овог меча је било и присуство легенде наше кошарке и актуелног пред седника Партизана Предрага Даниловића. А. Даишевић
Опланићани после очајног старта довели искусног тренера Живадина Прибаковића и славили први тријумф, против Полета 3-2. – Металац поражен у Белошевцу 3-1, али није разочарао. – У суботу (15:30ч) Металац-Тутин и Омладинац (Ново Село) Младост Свакој серији дође крај, па и серији без победе фудбалера Младости из Опланића. Очајни резултати на старту сезоне, убедљиви порази, само два освојена бода (оба у гостима), условили су тренерску смену, а то по правилу доноси позитивну промену, па су „пескари“ победили Полет из Трбушана 3-2. - Познато је да смо касно прикључени лиги, да смо имали много пехова, да смо испустили победе у неким сусретима, поготово на страни. На половини првог дела сезоне више није имало шта да се чека, морали смо да реагујемо. Управа клуба и наш спонзор су се захвалили Мају Парађанину на сарадњи и за новог тренера смо поставили искусног Живадина Прибаковића, једну од фудбалских легенди у нашем граду. Очигледно да је шок терапија дала резултат, одиграли смо добро против екипе из Трбушана и заслужено славили прву првенствену победу. Што је још важније, напустили смо последње место и са много више елана улазимо у утакмице које следе. Мислим да ћемо освојити довољно бодова за бег из опасне зоне јер имамо квалитет за овај степен такмичења – каже спортски директор Младости из Опланића Драган Тришовић. Велику радост „пескарима“ донели су Мишо Оташевић, Александар Милинковић и Дарко Грачанац, а већ сутра је локални дерби у Новом Селу са домаћим Омладинцем. Краљевачки Металац је још једно гостовање завршио поразом, али са другопласираном Победом у Белошевцу „плави“ нису разочарали. Напротив, одиграо је Металац сасвим добар меч, отворио га на најбољи могући начин голом Матовића у 16. минуту. Домаћин је два минута касније изједначио грешком одбране Краљевчана, а пред
одлазак на одмор Победа је повела. - Задовољан сам игром мојих дечака, показали су велику борбеност, све време диктирали темпо и ниједног тренутка нисмо били у подређеном положају. Код вођства Победе од 2-1 два пута нисмо добили једанаестерац и није први пут ове сезоне да се суди на штету Металца. Имали смо у другом полувремену неколико одличних прилика, али када их нисмо искористили, стигла је казна – каже Петар Ђекић, тренер Металца и окреће мисли ка сутрашњем ривалу: - Долази нам Тутин, јако чврста екипа, која је близу на табели. Морамо одиграти чвршће од њих, оштрије, одмах им ставити до знања ко је домаћин и шта желимо у овом сусрету. Победа не сме да изостане, а три бода нас воде у горњу половину табеле – закључује Ђекић. Металац ће против Тутина покушати да поправи негативну гол разлику и сиромашан бодовни салдо, а надају се млади фудбалери са Ложионице да ће имати подршку и са трибина. Лидер првенства Мокра Гора показује да нема достојног ривала у лиги. Екипа из Зубиног Потока је и у Мрчајевцима славила победу, седму везану и са максималним учинком чврсто држи врх табеле. Највеће изненађење приредила је екипа Такова из Горњег Милановца која је славила победу у Рашки, док је градски дерби у крагујевачком насељу Грошница домаћин обележио са шест „плотуна“. У наредном колу (субота 15:30ч) Металац дочекује Тутин, у Новом Селу играју Омладинац-Младост (О), а на програму су два дербија. У Зубином Потоку Мокра Гора дочекује Бана, док у Горњем Милановцу играју Таково-Шумадија. А. Даишевић
30
1. октобар 2010.
ФУДБАЛ Окружна лига
Општинска фудбалска лига
АДРАНЦИ ПРЕУЗЕЛИ ВРХ ТАБЕЛЕ Претходног викенда одиграно је једно мирно коло у Окружној лиги. Није било прекида, али је био неколико дербија и врло занимљивих утакмица. „Класико“ у Матарушкој Бањи завршен је најнепопуларнијим резултатом, а тај реми коштао је госте из Конарева, који су једини без пораза у лиги, прве позиције на табели. Борац из Адрана је такође играо тежак меч у Матаругама и славио минималну победу која је омогућила да заседне на чело табеле. Још један дерби одигран је на Буњачком Брду где је гостовала екипа Браће Вуковић из Лађеваца. На „блатуши“ није било го1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Будућност 8 Борац (А) 8 Карађорђе 8 Грдица 8 Бр Вуковић 8 Пролетер Ла 8 Раднички 8 Рудар 8 Матаруге 8 Радник 8 Гоч 8 Морава 8 Ибар 8 Краљево Хај 8 Борац (В) 8 Магнохром 8
5 5 4 4 5 4 2 3 3 3 3 2 2 2 1 1
3 1 3 2 1 0 5 1 1 1 1 2 2 2 3 2
0 2 1 2 2 4 1 4 4 4 4 4 4 4 4 5
18 16 15 14 13 12 11 10 10 10 10 8 8 8 6 5
лова, али су оба ривала остала у потери за лидером. Од четири ремија у овом колу најбурније је било у Вранешима где су виђена четири гола. Са слађим делом плена кући су отишли Грдичани, а Борац показује знаке кризе јер је већ дуго без победе. Занимљиво је било и у Јарчујаку где је гостовао Раднички из Ковача који је одиграо своју пету нерешену утакмицу ове сезоне. Ово коло памтиће се по првој победи Магнохрома који је зачеље табеле препустио Морави из Сирче. „Ватросталци“ су „мундирима“ спаковали два комада и за један гол бољом гол разликом их прескочили на табели. У горњем дому са само четири бода мање од лидера из Адрана је и Пролетер Ласта. Печеножани су победили Радник из Ушћа, али и ове сезоне немају нерешену
утакмицу, углавном победе код куће и порази у гостима. И да све у овом колу не буде без грешке потрудио се Гоч. Екипа из престонице српског туризма је победила Рудар, али постоји оправдана сумња да је у екипи Гоча наступио играч Андрија Јанковић под казном и аутоматском суспензијом због жутих картона. Комесар за такмичење није регистровао ову утакмицу и затражио је изјаву клуба у вези са овим случајем. Треба истаћи да нешто „шкрипи“ у администрацији Гоча, јер су у прошлој такмичарској сезони, већ једном имали исти пропуст. А. Даишевић Резултати 7. кола: Карађорђе-Браћа Вуковић 0-0, Ибар - Будућност 0-0, Пролетер Ласта-Радник 2-0, ГочРудар 2-1, Краљево Хајдук Раднички 1-1, МагнохромМорава (Сирча) 2-0, Борац (Вранеши)-Грдица 2-2 и Матаруге-Борац (Адрани) 0-1. Резултати ванредног 8. кола: Браћа Вуковић-Борац (Адрани) 3-0, Грдица-Матаруге 2-0, Морава (Сирча)Борац (Вранеши) 2-1, Раднички-Магнохром 1-0, Рудар-Краљево Хајдук 4-0, Радник-Гоч 3-1, БудућностПролетер Ласта 3-0 и Карађорђе-Ибар 2-0. На табели води Будућност из Конарева са 18 бодова испред Борца из Адрана са два бода мање. Парови 9. кола: Гоч-Будућност, Краљево ХајдукРадник, Магнохром-Рудар (субота), Ибар-Браћа Вуковић, Пролетер Ласта-Карађорђе, Борац (В)-Раднички, Матаруге-Морава (С), Борац (А)-Грдица.
РАДИО КРАЉЕВО 98,5 MHz
ОМЛАДИНАЦ НЕ ИСПУШТА ВРХ Претходно коло у најнижем степену такмичења није обиловало головима, али је једнако било узбудљиво и интересантно. Једини тријумф у гостима забе1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Омладинац 8 Тавник 8 Партизан 7 Стубал 8 Ст Чаршија 8 Јово Курсула 7 Прогорелица8 Милочајац 7 Звезда 7 Каблар 8 Поповићи 7 Мусина река 7 Бог Бања 7 Будућност 8 Згодачица 7
5 4 4 4 3 3 3 3 2 2 1 1 1 1 0
2 2 2 2 3 2 2 2 4 3 5 3 3 1 2
1 2 1 2 2 2 3 2 1 3 1 3 3 6 5
17 14 14 14 12 11 11 11 10 9 8 6 6 4 2
лежила је Звезда која је засијала у Годачици оставивши домаћина на зачељу табеле и једине без тријумфа. Једина утакмица без голова одиграна је у Сијаћем Пољу где је гостовао Тавник. Ремијем је завршен и меч у Тавнику где као домаћин игра Јово Курсула, а вреднији део плена отишао је Моравом у Поповиће. Самаилци су уписали први тријумф ове сезоне и то против Богутовачке Бање која никако да устали форму. Минималац је био
довољан и Партизану за тријумф против Мусине Реке. Највише голова виђено је у Стублу где је домаћин нанео други везани пораз Старој Чаршији. Врх табеле не испушта Омладинац из Дракчића који је теже него што се очекивало победио Прогорелицу. У наредном колу је могућа смена на врху јер је Омладинац слободан, а вреди издвојити и мали „вечити“ дерби у Чукујевцу Звезда-Партизан. А. Даишевић
Резултати 8. кола: Будућност-Богутовачка Бања 1-0, Јово Курсула-Поповићи 1-1, Згодачица-Звезда 1-3, Партизан-Мусина Река 1-0, Омладинац-Прогорелица 2-1, Стубал-Стара Чаршија 4-2 и Каблар-Тавник. Милочајац је у овом колу био слободан. Парови 9. кола: Стара Чаршија-Каблар, Богутовачка БањаЈово Курсула (субота), Тавник-Будућност, Прогорелица-Стубал, Мусина Река-Милочајац, Звезда-Партизан, Поповићи-Згодачица. Омладинац слободан.
Међуопштинска лига
ПРЕКИД У ВРДИЛИМА, ЧЕТИРИ ТРИЈУМФА ГОСТИЈУ
Пуних месец дана такмичење у Међуопштинској лиги протицало је без проблема, у духу фер плеја и правила фудбалске игре. Таман када смо мислили да похвалимо све актере лига које су под ингеренцијом ФСО Краљево, десио се прекид. У Врдилима је гостовао новопазарски Олимпик, екипа која ове сезоне игра добар фудбал и високо је пласирана. Гости су то демонстрирали и против „малинара“. Водили су 2-1 и када се чинило да ће освојити три бода, у судијској надокнади 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Лазац 7 Полет 7 Рибница 7 Гранит 7 Олимпик 6 Напредак 7 Чибуковац 7 Јединство (Д)7 Шумадија 7 Млада крила 7 Врњци 7 Морава 7 Гружа (-1) 7 Јединство (Г)7 Жича 7 Младост 6
5 5 5 4 3 3 3 2 2 2 2 1 2 2 1 1
2 2 1 1 3 1 1 3 2 2 1 3 1 0 1 0
0 0 1 2 0 3 3 2 3 3 4 3 4 5 5 5
17 17 16 13 12 10 10 9 8 8 7 6 6 6 4 3
досуђен је казнени ударац за Младост. Незадовољни таквом одлуком арбитара, гости су прекинули меч, али су отишли и корак даље претећи да ће напустити и само такмичење. Како ће се све завршити, решиће такмичарски и дисциплински органи. Протекло коло обележиле су гостујуће екипе које су забележиле четири победе. Водећи тандем је био немилосрдан. Полет је у Годачици лако поразио Јединство, а на сличан начин је и Лазац покорио Драгосињце примивши тек трећи гол ове се-
зоне. Повратник у овај степен такмичења, Чибуковац, није добро почео сезону, али сада фудбалери са Старог Јасена играју све боље. Славили су победу у Жичи која их је лансирала у горњу половину табеле. Једно од највећих изненађења догодило се у Метикошима, где је три бода освојио Гранит, па је екипа из Јошаничке Бање сада уз бок водећим екипама. Важну победу остварила је Шумадија против Врњаца, док је Рибница рутински прегазила Гружу. А. Даишевић
Резултати 7. кола: Шумадија-Врњци 1-0, Јединство (Годачица)-Полет 0-3, Жича-Чибуковац 0-2, Јединство (Драгосињци)Лазац 1-3, Морава (Мрсаћ)-Напредак 1-1, Рибница-Гружа 3-0, Млада крила-Гранит 1-2. Утакмица Младост (Врдила)-Олимпик (Ново Пазар) прекинута је у другом минуту судијске надокнаде због досуђеног једанаестерца за домаћина, а резултат је у том тренутку гласио 1-2. Јуче су одигране утакмице ванредног 8. кола, а овог викенда највише буре се очекује у великом дербију у Јовцу где Рибница дочекује Лазац. Ванредно 8. коло (30. септембар): Врњци-Гранит, ГружаМлада Крила, Напредак-Рибница, Лазац-Морава (М), ЧибуковацЈединство (Д), Олимпик-Жича, Полет-Младост (В), Шумадија-Јединство (Г) Парови 9. кола: Јединство (Г)-Врњци, Млада Крила-Напредак (субота), Младост (В)-Шумадија, Жича-Полет, Јединство (Д)-Олимпик, Морава (М)-Чибуковац, Рибница-Лазац, ГранитГружа.
31
1. октобар 2010.
ФУДБАЛ - Српска лига Слога победила Вујић Воду и прекинула низ без тријумфа
СЛЕДИ ПАКЛЕНИ ОКТОБАР - После три утакмице без победе (рачунајући и Куп са Ц. звездом) Слога тријумфовала против Вујић Воде из Ваљева 2-0. – „Бели“ играли слабо, али најважнија победа.- Следи „паклени“ октобар са серијом дерби мечева после којих ће се много тога знати.- У суботу (15:30ч) дуел са имењаком у Петровцу на Млави. Слога је претходног викенда, у оквиру 7. кола Српске лиге група „Запад“, угостила Вујић Воду. Меч са Ваљевцима је дошао у јако незгодном тренутку, после две првенствене утакмице у којима је укњижен само бод и док је још увек била присутна еуфорија после гостовања београдске Ц. звезде. Све то се одразило на игру пулена Игора Туфегџића који нису блистали, али је најважније да су славили тријумф резултатом 2-0, стрелци Васиљевић и Мемедовић. Слога је из прве озбиљније акције дошла у вођство. Јанићијевић је асистирао, а Васиљевићу није било тешко да са десет метара постигне свој првенац у дресу краљевачког српсколигаша. До одласка на велики одмор није било ништа вредно помена, а није се много слика променила ни у наставку. Слога је нападала, али безидејно и стихијски. Чак су и ане-
СЛОГА – ВУЈИЋ ВОДА 2:0 (1:0) Градски стадион Гледалаца: 300 Судија: М. Рацић (Петровац) 6 Стрелци: Васиљевић у 13. и Мемедовић у 89. минуту Жути картони: Ђорђевић, Радовић (Слога), Јовановић, Игњатовић, Рашевић (Вујић вода). СЛОГА: Божовић -, Василић 6, Милетић 6, Десница 7, Ђорђевић 6, Бабић 6,5 Мемедовић 6,5 Ровчанин 6 (Вукадиновић 6), Васиљевић 7, Јанићијевић 6 (Дринић -), Радовић 6 (Гобељић -). ВУЈИЋ ВОДА: Руменић 6, Јовановић 5,5 (Филић 6), Бушић 6, Којић 6, Милекић 6, Бучевац 5,5 (Селаковић 6), Игњатовић 6, Стевановић 5,5 Гајић 6, Рашевић 6, Јовичић 5,5 (Ђокић -). Играч утакмице: Васиљевић
Пред старт нове сезоне рукометаши Металца са великим амбицијама
ПОГЛЕД ПРЕМА ДРУГОЈ ЛИГИ Рукометашице Металца дошле су у жижу јавности овог лета када је дошло до одвајања женског од мушког погона. Тако је настао ЖРК Металац, који се такмичи у Другој лиги, а са новом управом су стигле и врло високе амбиције. Недавно је одржана и Скупштина клуба па је све добило на легалности. Колико краљевачке рукометашице могу и да ли су амбиције оправдане видећемо од овог викенда, када стартује ново првенство Друге лиге група „Југ“. ЖРК Металац у прва два кола го-
стује, а на премијери је комшијски дерби у Рашки, утакмица се игра у недељу од 19:30ч. На другој страни, рукометаши Металца, свој део припрема су спровели скоро у илегали, без великог интересовања јавности. А промена је било и у овом узорном спортском колективу из Доситејеве улице. Још летос је постављен нови тренер првог тима, а ту улогу је преузео Марко Прибаковић, бивши рукокеташ и тренер млађих селекција Металца. Првенство Прве српске лиге
група „Шумадија“ почиње овог викенда, а Металац премијеру има пред својим навијачима. У недељу од 11 часова на терену у Доситејевој улици гостује Мокра Гора из Зубиног Потока, а све сем победе Краљевчана било би велико изненађење. Краљевачки рукометаши ће као домаћини своје утакмице, док временски услови дозвољавају, играти на популарној „Зеленгори“, а касније највероватније у Врњачкој Бањи и Спортској дворани „Владе Дивац“. А. Даишевић
мични гости стигли до шансе после грешке капитена „белих“ Раше Бабића, али нису погодили мрежу беспосленог Божовића. Коначан резултат, минут пре краја, главом је поставио Мемедовић после идеалног центаршута Васиљевића са десне стране. - Задовољан сам победом, али не игром. Потуно смо подбацили, неке ствари не смеју да се дешавају овом тиму, без обзира на његову младост и неискуство. Играли смо против ривала који ни једном није шутирао према нашем голу, тешко отварамо бункер, али сада смо били слабији него на претходним мечевима. Најбоље од свега је што смо победили и морамо одмах да се окренемо ономе што следи – напомиње Игор Туфегџић, шеф струке краљевачке Слоге. А пред „белима“ је „паклени“ октобар! Серија дерби мечева, како на страни тако и код куће даће прецизан одговор на питање колико млад састав Краљевчана може. - Долази изузетно тежак период, серија мечева где ће се показати ко смо и какви смо. У октобру гостујемо у Петровцу на Млави, Бајиној Башти и Шапцу, а дочекујемо Партизан из Бумбаревог Брда и Полет из Љубића. У овој лиги нема лаких противника, али је реално, по свему виђеном, да су ови најквалитетнији. Играћемо у сваком сусрету на победу, пружићемо максимум и видећемо какав ће резултат бити. У суботу (15:30 ч) у Петровцу на Млави је ново искушење са једним имењаком. Слога је први такав дуел у лиги (четири екипе носе име Слога)
Резултати 7. кола: Мачва - Шумадија (А) 1:0, Рудар (К) - Полет (Љ) 0:0, Будућност - Слога (ББ) 1:1, ФАП Партизан (ББ) 0:0, Јединство - Слога (ПМ) 3:3, Слога (К) Вујић вода 2:0, Железничар - Слога (П) 1:1, Слобода (Ч) - Раднички Стобекс 2:0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Полет (Љ) 7 Јединство 7 Слобода (Ч) 7 Слога (ББ) 7 Партизан 7 Рудар (К) 7 Слога (ПМ) 7 Слога (К) 7 Мачва 7 Железничар 7 ФАП 7 Слога (П) 7 Раднички Ст 7 Будућност 7 Вујић вода 7 Шумадија 7
4 4 3 4 4 4 4 3 3 2 2 2 2 1 1 1
2 2 4 1 1 1 1 2 0 2 2 2 1 2 1 0
1 1 0 2 2 2 2 2 4 3 3 3 4 4 5 6
14 14 13 13 13 13 13 11 9 8 8 8 7 5 4 3
Парови 8. кола: Шумадија (А) - Раднички Стобекс, Слога (П) - Слобода (Ч), Вујић вода – Железничар, Слога (ПМ) - Слога (К), Партизан (ББ) – Јединство, Слога (ББ) – ФАП, Полет (Љ) – Будућност, Мачва Рудар (К) имала у Пожеги пре две недеље и изгубила. Терен крај Млаве важи за „врућ“, где се ретко гости радују? - Сигурно је да нас чека тежак меч. Имењак из Петровца на Млави има јако квалитетан тим, неколико проверених играча прволигашког калибра, али никоме нећемо признати да је бољи док то не докаже на терену. У нашем саставу је под знаком питања Ђорђевић због картона, враћа се у састав Гојковић и верујем да ћемо одиграти квалитетан меч – закључио је Игор Туфегџић, тренер Слоге. А. Даишевић
32
1. октобар 2010.
ОДБОЈКА Финални турнир Балканског Купа за одбојкаше одржан у Краљеву
РИБНИЦА НАЈБОЉА НА БАЛКАНУ - Краљевачки одбојкаши победили албанску Теуту и румунску Стинту Експлорари и приграбили пехар. – Финална утакмица са Румунима донела велика узбуђења и пет сетова. – Тријумф у БВА Купу добра увертира за нову сезону која за Рибницу почиње 23. октобра гостовањем у Старој Пазови РИБНИЦA - СТИНТА ЕКСПЛОРАРИ 3 - 2 (21:25, 25:17, 32:30, 22:25, 15:13) Хала спортова Гледалаца: 400 Судије: Ковачевић и Вилимановић (обојица Краљево) РИБНИЦА: Лисинац 8 (4 бл, 4 гр), Боровњак 23 (2 ас, 1 бл, 6 ск), Пејовић 4, Радовић 11 (7 гр), Бићанин 3 (2 бл, 1 ас, 4 гр), Миловановић 15 (3 бл, 1 ас, 2 гр), Јовић (либеро), Усиљанин 20 (2 бл, 1 ас, 4 сг), Вељовић 1 (ас) Нису играли: Коларевић и Зекавица. Тренер Мачужић. СТИНТА ЕКСПЛОРАРИ: Теушан 16 (2 бл, 6 гр), Пастеан 11 (4 бл, 6 гр), Сокачију 13 (9 бл, 1 гр), Негреан 17 (2 ас, 1 бл, 5 сг), Раиелану 3 (2 бл, 1 ас, 3 сг), Цуцеа 13 (6 гр), Тофан (либеро), Вебер 6, Кечкемети 3 Нису играли: Немет, Балог, Кочиш. Тренер Маријуш Ботеа.
Рибница је најбољи одбојкашки клуб на Балкану а то заиста лепо звучи. Одбојкаши из града на Ибру су освојили, после Купа Југославије 1978. године, други трофеј у својој историји, а први међународни. Екипа коју са клупе предводи Бошко Мачужић тако ће златним словима бити уписана у клупске анале, али и историју краљевачког спорта. Иако домаћини, „мускетари“ нису лако стигли до трофеја и златних одличја. Краљевчани су турнир отворили утакмицом са албанском Теутом из Драча (на албанском Дуреш). Како је то била прва званична утакмица „мускетара“, који су на турниру играли ослабљени без својих странаца Немање Божића и Ристе Николова, није се очекивао неки квалитет игре, али нико није очекивао да ће меч бити толико лош. Рибница је победила, али и остала дужна малобројним навијачима. Дебитанти у првом тиму краљевачког суперлигаша, дојучерашњи јуниори, одиграли су са много треме, па је тријумф дошао као последица појединачног квалитета Рибнициних одбојкаша. У сусрету са Теутом одскочили су средњи блокери Краљевчана Срећко Лисинац и Слободан Миловановић са по 11 поена, док је у албанском тиму све време турнира највише показао Милош Симовић, Будванин који је пре пет сезона играо за Рибницу.
- Играо сам са великим емоцијама против бившег клуба, јер време проведено у Краљеву је најлепши период мога живота. Лоше смо одиграли, у оба меча на турниру нисмо били ни близу неког квалитета потребног да бисмо могли да парирамо Рибници или Стинти. Теута ове сезоне жели титулу првака Албаније, али мораћемо много боље да играмо од приказаног у Краљеву. Иначе, комплетна делегација је одушевљена Краљевом као градом и гостопримством, осећали смо се сјајно. Утисак једино квари наша игра и очајан резултат – рекао је после два максимална пораза на турниру Милош Симовић, примач сервиса албанске Теуте. Румунска Стинта Експлорари из града Баја Мар по други пут је стигла до финалног турнира Балканског Купа. Били су домаћини на премијери овог такмичења пре три године и тада победили Рибницу резултатом 3-2. На овогодишњем финалном турниру лако су победили Теуту и одиграли сасвим добар меч са Краљевчанима. Оставили су утисак јако квалитетног тима, са неколико одличних појединаца, пре свих капитен Овидију Теушан, те коректор Влад Негреан и примач сервиса Роберт Цуцеа. - Желели смо прво место, одиграли смо солидно против младе домаће екипе. Било је грешака које су нас на крају скупо коштале, а
Рибници све честитке на победи и захвалност за гостопримство. Наредне године овај турнир имаће више дражи јер ће победник наставити такмичење у Челeнџ Купу – закључио је после турнира Маријуш Ботеа, тренер Стинте Експлорари. У финалном сусрету после слабог почетка и губитка првог сета, кључни потез је направио стратег Рибнице Мачужић, увођењем на терен Владимира Усиљанина. Управо је он покренуо цео тим, а маестралним вођењем техничара Предрага Бићанина на терену, Рибница је окренула ствари у своју корист. Лагано добијен други сет донео је велико самопоуздање домаћим играчима који су се изборили у трећем сету за вођство од 2:1, искористивши осму сет лопту. Чинило се да ће све бити готово у четвртом сету, који су Румуни почели са неколико играча са клупе, али се показало да су и такви изузетно неугодни, искористили су шансу која им се указала и увели меч у маратонски пети сет. Рибница је тај-брек почела сјајно, вођством од 4:0 и 5:1, касније је било и 13:9, али су домаћи тек другу сет лопту, преко Слободана Миловановића, искористили за победу и велику радост. - Било је тешко у овом сусрету са одличним Румунима, оставили смо срце на терену, показали да и овај млад тим има изузетну перс-
РИБНИЦА – ТЕУТА ДУРЕШ 3 – 0 (25-22, 25-17, 25-18) Хала спортова Гледалаца: 200 Судије: Љ. Кoвачевић и Г. Вилимановић (Краљево) РИБНИЦА: Лисинац 11 (2 бл, 1 ас, 3 гр), Боровњак 9 (6 гр), Пејовић 7 (2 бл, 5 гр), Радовић 8 (1 бл, 1 ас, 4 сг), Бићанин 5 (2 бл, 1 ас, 2 сг), Миловановић 11 (4 бл, 1 сг), Јовић (либеро), Усиљанин 7 (1 сг) Нису играли: Коларевић, Вељовић, Зекавица Тренер: Бошко Мачужић ТЕУТА ДУРЕШ: Барди 3 (6 гр), Каја 2, Николов, Ј. Даши 11 (1 ас 2 гр), Симовић 9 (2 ас, 6 сг), Мемиа 8 (1 бл, 3 гр), Гуза (либеро), А. Даши 1 (бл), Назифи 1 (бл) Нису играли: Колеа, Уручи, Љуци Тренер: Наим Лиманај пективу и ово ће нам бити велики подстрек за оно што нас чека у првенству и националном купу рекао је после утакмице Владимир Усиљанин, одбојкаш Рибнице који се у правом тренутку вратио тамо где је и поникао. Посета је једино што је недостајало овом финалном турниру, који ће се памтити по одличној организацији. Иако краљевачка Хала спортова није била пуна, гледаоци који су дошли да помогну Рибницу направили су одличну атмосферу која је прерасла у еуфорију када су краљевачки одбојкаши из руку градоначелника Љубише Симовића примили медаље и велики победнички пехар. - Показали смо се као одлични организатори, показали смо да имамо одличан сопствени играчки кадар, добар рад у одбојкашкој школи и са два момка млађих од 18 година у првој постави успели смо и да победимо на Балканском купу. Сваки други коментар био би сувишан - нагласио је видно узбуђен после финалне утакмице Бошко Мачужић, тренер Рибнице. Освајањем првог међународног трофеја Рибница је направила
сјајну увертиру за нову такмичарску сезону. Изузетно млад састав Краљевчана има велики потенцијал који ће добити на квалитету повратком у тим Божића и Николова. Такав тим би морао да има веће амбиције? - Не бих потцењивао ни овај састав који је изнео терет обавеза у БВА Купу. То су момци који су одлични, радни и поносан сам што сам њихов тренер. Наравно да добијамо на квалитету са поменутим играчима, сигурно је да ћемо моћи и више и боље. Сачекаћемо да се остваре све најаве, да сви играчи буду у тиму, па ћемо причати. Навијачима могу само да поручим да ће Рибница бити кадра да се бори са свима и ако нам се укаже шанса за висок пласман искористићемо је – закључио је Бошко Мачужић, стратег краљевачке Рибнице. Ново првенство Винер Штедише Суперлиге почиње 23. октобра када Рибница гостује у Старој Пазови код новајлије Јединства. До тада ће „мускетари“ имати још неколико провера са нашим суперлигашима. А. Даишевић