IN 2931

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

Фото: М. Радовановић

Година LVII, Број 2931, 15. октобар 2010, 30 дин, Излази петком

У бурној, ратовима и страдањи- трагова. гичнијих догађаја Другог светског ма испуњеној историји Србије Масовно стрељање грађана-ци- рата на тлу Србије и свакако, најДруги светски рат је у Краљеву вила, у Краљеву октобра 1941. го- језивији догађај у историји града. оставио један од најстрашнијих дине представља један од најтрастр. 2 -9 Мирослав Аранђеловић, једини из групе која је преживела стрељање

Комеморативна седница Скупштине града

ДУХ СНАЖНИЈИ стр.6 ОД РАФАЛА

СРЕЋАН ЈЕ ОНАЈ НАРОД ЧИЈА СЕ ИСТОРИЈА ЧИТА СА ДОСАДОМ стр. 2

Интервју: Силвија Крејаковић, историчар

МИТОЛОГИЗАЦИЈА СТРАДАЊА стр. 8 Месна заједница Витановац

КАНЦЕЛАРИЈА стр. 12 У ШАТОРУ

Бања Горња Трепча

стр.21 БАЊА СРПСКА ПОСЛОВНОСТ ЕВРОПСКА Дочек бронзаних одбојкаша

ВЛАДО И НИКОЛА ПОНОС ГРАДА стр. 32

2

15. октобар 2010.

Дејан Алексић: Реч на комеморативној седници Скупштине града Краљева

СРЕЋАН ЈЕ ОНАЈ НАРОД ЧИЈА СЕ ИСТОРИЈА ЧИТА СА ДОСАДОМ Даме и господо, уважене одборнице и одборници ,,Срећан је онај народ чија се историја чита са досадом.“ Ваљда нема примеренијег поднебља, од овог нашег, за често понављање наведене мисли великог француског мислиоца. Уистину, ми који смо одрастали у овом граду или његовој околини, уза све оне истине чије нас присуство одређује и успоставља као словесна бића, саздани смо и на оној која се саплиће о наше људско трагање за смислом – истини да су у носеће стубове повести овога града уграђене кости и вапаји оних који су у њему пострадали само зато што су били оно што су били, и само зато што су то били ту где су били. Нема те једначине смисла која ће овакву поставку чинилаца учинити разумљивом и прихватљивом. Сенка те истине легала је на наше поимање света још у доба детињства. Као какав мит, нејасних обриса и досега, али охладнело непомичан и већ уклесан у свести долазећих нараштаја. Тако смо и стасавали, из генерације у генерацију, носећи упорни белег смрти и страдања, навикнути на потребу да нечему што се сваком смислу силовито опире, дамо смислотворне црте и поверујемо у велики залог којем не мањка оправдање. Од тога колико смо у том настојању успели, колико у том залогу налазимо одблеске садашњости, а наслућујемо залихе будућности, зависе и размере трагедије краљевачког октобра 1941. Јер, трагедија није подложна архивирању и свођењу у историјске сабире, њен феномен није објашњив само на равни чињеничног сагледавања и не зав-

ршава се њено дејство у времену њеног збивања, у часу који постаје музејска прошлост, све даља и самим тим блеђа, чувана од потпуног заборава само документарним помињањем и присећањем у одређене датуме. Велике трагедије, а ова наша, октобарска, у самом је врху пописа највећих пострадања у историји људског рода, одашиљу свој аветињски ехо на обе стране времена, и у прошлост и у будућност. Јесте ли тај ехо више или мање заглушујућ у садашњости коју ми живимо, ради ли нам та трагедија о глави и данас једнако као и онда када се догодила, зависи од нашег односа према њој. Време се не завршава, те самим тим – не завршава се ни оно што је у времену одиграно. У томе се очитује величина трагедије, трагедије која може бити и већа од себе уколико има са ким и за кога да расте. И само онда, само уколико трагедија и даље увећава своје размере, онај бесмисао који налазимо као корен њеног настанка, наставиће и даље да се саплиће о наш разум, и данас, седам деценија после, као што је неверицом затекао и оне на које се излио. Не посматрамо ли тај злочин, ту трагедију као нешто стално и живо присутно, као садашњост нас и садашњост оних што ће после нас доћи, не можемо ни очекивати да се време тог пострадања оконча, нити да хиљаде жртава престану да буду само кужна метафора, само мит створен да буде ослонац различитим идеологијама и простор за плакатирање стварности. Свако уопштавање води у сумаг-

Дејан Алексић лицу и нејасноће од којих се разум збуњује а савест умара. Хиљаде жртава били су људи, именом и презименом, са својим пословима, напорима и плановима, са својим жељама, страховима, манама и врлинама, љубавима и патњама, са својим летњим вечерима уз Ибар и мирисом покисле калдрме у граду који расте. Још од античких времена, уз појам трагедије неразлучиво је везиван и појам катарзе, прочишћења. Прочишћењем се по-

стаје мудрији и бољи. Јесмо ли паметнији и бољи? Успевамо ли у томе, данас, живећи у граду у коме и кроз ове наше октобре веју дукати лишћа са топола које су биле последња слика у очима хиљада страдалника под Грдичком косом? Једно је сигурно: нико нас неће учинити бољим, уколико за то сами нисмо способни и спремни. Нема тих других који нам се у томе могу наћи. И знамо како је једном било са другима... Тешко је данас замислити, иако временски распон који нас дели од тих несамерљиво погибељних дана не захвата више него један просечан људски век, како је могућ толики сумрак, такав суноврат људске природе, толико равнодушје спрам погрома којем поређења нема, бешчашћа учињеног од руку припадника силесије која је уградила неке од темељних каменова у вишевековно здање европске цивилизације и културе. Тешко је данас замислити, иако нас и много свежији примери нагоне да поверујемо како је зло иманентни део човекове природе, сурову и хладну одлучност,

,,стране војске, чији су официри у ранцу носили поезију Хелдерлина, али нису имали времена да је читају. Због превеликог посла на терену,“ како то у једној својој песми записује велики пољски песник. Дакле, највећи нам је наук да нема нама никог до нас самих. А када стекнемо себе, спремнији смо и за сва друга стицања. А стицање нам је више него потребно, нарочито смисла. Јер, много је тога за нама и пред нама чему смисао тек треба да нађемо, или да, ако га не нађемо, барем утврдимо разлоге тога неналажења, чиме се смисао опет стиче. И жртве тако задобију људско обличје, постану јемство да људско обличје не треба да метафорише жртву. Јер мера трагизма није у томе да у негдашњим жртвама препознамо људе, већ када у будућим људима наслутимо жртве. А онај ламент којим се, у знаној нам песми, моли Ибар да стане, нека буде само израз једноставне, сентименталне људске потребе да се поетски заустави, зарад продуженог трајања, наше благословено време у граду који волимо, а не горки призив за пропуштеним, проћерданим или упропашћеним. Да бисмо мере колективних трагедија једном заиста удомили у експонатске, музејске и архивске стварности, у уџбеничку материју и споменичку грађу, у сећање из кога дозива опомињуће знање. Да бисмо били паметнији и бољи. Да бисмо стекли себе. Напослетку, да бисмо били срећнији народ и да неку нашу будућу историју други читају са досадом.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

15. октобар 2010.

Комеморативна седница Скупштине града Краљева

ДА ПАМТИМО И ПОШТУЈЕМО На почетку Комеморативне седнице присутни су минутом ћутања одали пошту недужним грађанима стрељаним октобра 1941. године. Затим је Сретен Јовановић, заменик председника Скуп штине града, подсетио шта се све тих дана догађало у Краљеву и нагласио: - Други светски рат, најкрвавији у историји човечанства, у Краљеву је оставио један застрашујући ожиљак - под Грдичким брдом ископану гробницу. Злочин немачких војника, отпочео је 4. октобра 1941. године, хапшењем 600 радника Фабрике авиона у Краљеву, трајао је 16 дана, завршивши се вишедневним масовним стрељањем грађана - цивила. И данас, жртве се још броје. Жене, деца, мушкарци, инвалиди, здрави, болесни, стари, млади, људи различитог порекла, образовања, узраста, повезани чињеницом да су се октобра 1941. затекли на истом месту, у Краљеву, послати су у смрт. До последњег тренутка не слутећи да ће бити убијени, низом порука упућеним најближима, предочавају нам потресну слику тињајуће наде да ће им се живот, некако, негде - наставити. Рафали окупаторских митраљеза створили су још једну заједничку спону за све њих, саткану од три речи – стрељани у лагеру. Стрељани масовно, бездушно, свирепо... Народни музеј и Историјски архив у Краљеву поседују 47 спискова стрељаних октобра 1941. То су

Сретен Јовановић Спискови страдалих. Али, немогуће је саставити спискове који би могли носити назив Спискови бола, где би била пописана: сирочад која су остала без родитеља, жене остале без мужева, мужеви без жена, сестре без браће, браћа без сестара, мајке и очеви обесмишљени без деце... У том списку би били безбројни црни барјаци на кућама, јад, сузе и очај осуђених на живот без најближих. Наша обавеза и дужност је да памтимо и поштујемо. Да запамћено преносимо својој деци, научивши их да поштују гробницу која је наше стратиште и светилиште. Поруку мира прочитала је Јелена Томовић, ученица другог разреда Машинске техничке школе а у краћем програму учествовали су Никола Пековић, Зоран Церовина и Владан Славковић. По завршетку Комемора-

тивне седнице присутни су у колони, у којој су били и гости из Словеније, грађани и ђаци, отишли на Спомен гробље. Тачно у 11 часова огласиле су се сирене, припадници Војске Србије испалили су почасни плотун, а онда је уз почасну стражу и ватрогасни оркестар уследило полагање венаца на хумке стрељаних. Свештеници Епархије жичке одржали су парастос, а врло надахнуто је говорио градоначелник Љубиша Симовић. Т. Радовановић

ОКТОБАР ЈЕ ВАСКРСАО И овог октобра ветар разноси речи што без слова и језика причају трагичну историју. На краљевачком гробљу октобра стоје људи, свеће и цветови и чује се ехо хиљада јаука, уздаха и пресечених осмеха. Једним ћутањем, шест хиљада по шест хиљада ћутања говоре небу како је то било и зашто је било. Стрељан је октобар а октобар је васкрсао. Стојим нема над посеченим стаблима, убијеним, а никада заборављеним људима. Ветар ми мрси смеђе праменове и голица крајичке очију. Плачем, а знам да не смем да плачем. Ни они стрељани нису пла-

Јелена Томовић кали. Размишљали су о успесима и поразима, љубави, радостима, благом подневу кад их је дочекала тама

и неизбежна смрт. Ништа на свету није вечно. Пролазност опседа моју трошну, овоземаљску душу, па се грчевито трудим да зауставим време и чврсто га вежем за тренутак. Онај тренутак када осећамо потребу за ослонцем, велику потребу за другима. Када нас прожима љубав и у том осећању бескрајне љубави дајемо нешто од себе, узимамо нешто од других и остављамо онима који долазе. Ја волим и за Вас и за себе, смејем се за Вас и за себе, посматрам за Вас и за себе и живим за Вас и за себе. Ви сте умрли с надом да ће ипак живот и човечност победити.

Обраћање Љубише Симовића, градоначелника Краљева, на Спомен гробљу

ИСТОРИЈУ САМИ ПРОИЗВОДИМО Шездесет и девет октобара нас дели од највећег зла које је задесило град Краљево. Хиљаде Kраљевчана више није дочекало нити један дан нити једног октобра нити једне наредне године. Остатак града, завијен у црно, свакога октобра поставља себи и свету само једно питање: Да ли су то наше коначне жртве што ће спасити од безумља најцрње идеологије остатак историје? Краљево је тада најтежом одлуком претворено у једно од неколико стратишта Европе, поприште најбезумнијег пира нацистичке идеологије, што кроз

огољени механизам за производњу смрти реализује коначни циљ – претварање имена у број, осмеха у земљани прах. Стрељани су цивили без војне одговорности. Убијани су људи, који су до тог кобног 14. oктобра себе и своје ближње видели као део смисленог света, што има разлога да постоји и радује се сваком новом јутру. Убијани су Срби, Роми, Словенци, Јевреји, и сви они, који су се разликовали од ових са друге стране нишана, а једини разлог смрти је разлика која у здравом свету значи богат-

ство, а у болесном идеолошком, помраченом уму - претњу и разлог за укидање. Хитлеров нацизам, нажалост, није део историјског процеса што има своје ступњеве развоја и крај. То је, нажалост, клица најокрутнијег зла, што постоји у сваком човеку, а храни се заборавом и неутемељеном вером да је историја увек далеко иза нас. Једини серум против овог вируса јесте свест о томе да увек живимо у прошлости, садашњости и будућности истовремено, живимо у повесном континуи-

тету, а историју ми сами производимо. Нисмо само невини што трпе њене последице. Спасимо

себе и своју децу тако што никада нећемо уронити у лакоћу постојања са заборавом.

4

15. октобар 2010.

Фото: М. Радовановић

15. октобар 2010.

5

6

15. октобар 2010.

Мирослав Аранђеловић – једини

ДУХ СНАЖНИЈИ У време интервенције НАТО-а ради заустављања рата на Косову, 1999. године, комшије су се збијале уз Мирослава Аранђеловића: ’’Тебе неће метак, па где ти – ту и ми!’’, говорили су мало у шали, али и прилично у збиљи. Да је то тачно јасно је свакоме ко зна да је он преживео стрељање у Краљеву, и то не једном већ два пута, да је преживео рањавање на Босуту 1944. године, као и још много недаћа које су се калемиле на његов живот. И, уместо да од свега тога постане зловољно џангризало, он остаје ведрог духа до дубоке старости и сви га познају као добричину и шаљивчину, данас као и у време његове младости.

Стрељање – први пут Рат је Мирослава, родом из Малог Боњинца код Власотинца, затекао у Краљеву, као содаџијског шегрта. Његова мајка Роса, млада удовица – Мирослав чак није ни запамтио оца Рајка – није могла да издржава њега и сестру Виду, па је он морао ’’у печалбу’’, у Краљево на содаџијски занат. Учио је како се прави сода-вода и клакер, тимарио коње и коњском запрегом развозио соду по бројним краљевачким кафанама у којима се ни један дан није могао замислити без шприцера. Док је он радио, деца из Јевремове и осталих улица Старе чаршије, а међу њима и потоњи адвокат Мијат Ивановић, чекала су да пукне која флаша током пуњења и да се домогну кликера стакленца којим су затваране флаше клакера - како би имала неопходан реквизит за најпопуларнију дечју игру. Тако су текли дани док није избио рат. Почетком октобра, Старом чаршијом су се разлегали повици младића из шуме: ’’Устајте! ’Ајдете са нама да ослободимо Краљево!’’. Кад их Немци појуре, они беже преко Ибра, а Краљевчани остану шћућурени у својим кућама, у страху од одмазде. Црне слутње су се брзо обистиниле. Најпре се чуло да су

У својој 86. години, Миро содаџија задржао је младалачки дух и веселу нарав, коју ништа није могло да промени: сиромаштво у детињству, рани губитак оца, стрељање и још једно хапшење за стрељање, рањавање на Сремском фронту, дискриминаторски однос социјалистичких власти према ситним занатлијама приватницима, и друге невоље. Ипак, са децом и унучићима не може да се не поноси јер су они његов највећи успех и остварење снова радници затворени као таоци. Причало се свашта – да ће бити спроведени у заробљеништво, на рад или слично, али никоме није падало на памет да ће сви бити стрељани. У зору 14. октобра, Немци су зашли по кућама првенствено Старе чаршије и почели да купе мушкарце редом. Мирослав је гледао поворке људи са рукама увис. Ускоро је и он био међу њима. У лагеру су га дуго саслушавали. Носио је неке немачке цокуле – купио их од неке жене која их је добила од Немца коме је прала веш. Нису му веровали, мислили су да је убио Немца и узео му цокуле. Следећег јутра је видео групу људи како нешто копају. Предвече, одвели су групу људи, а он је остао у другој, која је била ’’у приправности’’. Где су ове одвели – нико није имао идеју. Онда је дошао ред на групу у којој је и он био. Тукли су их кундацима да иду напред. Није могло да се бежи јер је Немаца било на сваком кораку. Стигли су пред ископану раку. Мирослав погледа шта је било са претходном групом: попадали као снопље, јаучу, крвави. Мирославу се мути у глави. Чује како његова група виче: ’’Живела Југославија! Живео краљ Петар!’’. А онда рафали с једне и друге стране, ’’маказе’’. Сви падају. И Мирослав с њима. Или делић секунде пре њих. У току ноћи долази себи.

Чује неки разговор и препознаје комшију, Вита пекара. Прилази им. Виде му крв на леђима и врату. Но, није била његова. Пошто су га опипали – јер он, умртвљен губитком свести, није знао да ли је рањен или не – закључили су да га метак није ни окрзнуо, крв је била лешева што су га покрили. И његовог газде, који је био одмах до њега.

Стрељање – други пут Вита Перић био је рањен у руку. Била су ту још двојица. Договоре се да беже из лагера. По двојица. Мирослав с Витом. Пођу ка Грдичкој коси. Мирослав чучне, па се Вита пребаци преко високе бетонске ограде и жичане заштите по врху преко Мирослављевих леђа, а онда и Мирослав успе да пређе. Пођу ка Грдици, али код старог тунела немачки пси почну да лају на њих. Немци бацају ракете и пуцају. Немају куд, него у гробље. Витова рука крвари. Не помаже марамица којом су је превили. Оду код неке Витове познанице, која живи у близини. Она их најури. Они поново у гробље. Ни двадесет минута није прошло, долазе Немци: она их пријавила, сматра да спасава своју главу тиме. Немци претресају капелу, све претражили али њих двојицу нису нашли. И следећу ноћ проводе под гробљанском врзином, али више нису могли јер их је

морила и глад и жеђ. Куда, кад је блокада невиђена? Ипак, пођу. До цркве су ишли заједно, а онда се одвојили. Код садашњег ватрогасног дома – Ружа (Димитријевић) кафеџика плаче: два сина и муж јој стрељани. Даје Мирославу два сифона да изгледа да је, као, у послу и он тако прође поред трошаринске ваге и дође у Јевремову улицу (сада Скопљанска), кући. И код куће плач. Газдарица, Мила Митровић, води га на таван, да га сакрије и сачува – уместо сина, јер јој је син стрељан, а муж такође ухапшен за ново стрељање. На тавану је крила Мирослава, хранила га и пазила. Крв кључа у Мирослављевим венама. Не може да мирује. Чује добошара Радосава Целића

како чита поруку немачких власти да сви који имају више од 14 година дођу у општину (потоњи шах-клуб у главној улици) да овере лична документа. Газдарица схвата превару и не да Мирославу да иде, али он – мора. Оверили му личну карту и он, срећан, иде градом, поздравља познанике, пре свега из кафана којима је носио соду: ’’Лондон’’, ’’Златни Праг’’ прекопута... У ’’Шар планини’’, народној кујни, поједе сутлијаш. Прошета до споменика, па се врати. Пусте улице, али код суда гужва и немачки камиони. Мирослав схвати о чему се ради, покуша да побегне, али Немци вичу, зову га, убацују у камион. Деца јавила газдарици Мили и она дошла, донела му хране, плакала...

7

15. октобар 2010.

из групе која је преживела стрељање

ОД РАФАЛА Ову групу сместе у исту халу где је Миролслав био и првог дана стрељања. Ту је провео цео дан. Онда почиње прозивка: да се јаве они између 16 и 60 година, остали – на страну. Мирослав је рођен у априлу 1925. године и већ има 16,5 година. Ипак, стаје са млађима. Са сином власника ’’Буренцета’’ прича како је извођен на стрељање. Кад су њихову групу постројили, Мирослав уздахне: ’’Одосмо на стрељање. Опет...’’Али опет је срећа била на Мирослављевој страни. Одустаје се од вођења те групе на стрељање. Њих потрпају у камион, збијене – много их је. Одведу их у ’’подрум’’, затворске просторије иза ’’Кабларове’’ управне зграде. Преноће стојећи јер није било места да се седне. Ујутру тумач неколицину издваја и води у касарну (садашња зграда ’’Леснине’’). Ту чисте клозете, гуле кромпир, одлазе на Берановац да секу шуму поред пута како партизани не би из ње пуцали на немачке камионе. Мирослав са коњем и колима посечено дрвеће вози у касарну. Двоја кола у касарну, трећа газдарици. Тако и са купусом, са кукурузом... Увече их пуштају кући, али нико није смео да се не врати – блокада велика, нашли би га и на месту стрељали. Но, неко од тих немачких војника

долазио је код Мирослава на клакер, препознао га, дао му објаву да може слободно да се креће. Дође кући – чека га стриц Станимир, необријан: чуо да је било стрељање, мисли да је и Мирослав стрељан. Зове га да се врати у село. Како, кад су тамо и четници и партизани и Бугари и Немци! Оде, али га тамо Бугари ухапсе и отерају у Софију на принудни рад. Копају неки бунар. Софија бомбардована, па рашчишћавају град, ваде лешеве. Са Стојанчом Мијалковићем и отуда побегне. У селу се деле: ко у четнике, ко у партизане. Мирослав се определи за партизане.

И сва остала ’’стрељања’’ Никола Баста, Мирослављев старешина у јединици, зна његову историју и штити га у свакој прилици. Ипак, јединица оде на Сремски фронт, а тамо – кланица. Кланица на фронту, кланица у болници. Руски лекари – не лече, већ секу! Мирослав рањен у руку, рука се инфицирала, одреде га за операцију, то јест ампутацију руке. Како то да дозволи?! Побегне кроз прозор и – рука је спасена. После рата није хтео у пар-

тију, није ни хтео ни знао да се меша у политику, остао је содаџија. Но, социјалистичке власти све што није државни сектор проглашавају непријатељским: плаћа порез већи од укупне зараде, мучи се. Жени се Љубинком, рођеном Миновић, и добијају двоје деце. Деца одлични ђаци, али никада да добију стипендију јер је отац приватник. Тако их сам школује и они завршавају електротехнички факултет, односно политичке науке. Сем школовања, Мирослав својој деци обезбеђује још много тога, пре свега – путовања по свету, а на нека и сам иде будући да је авантуриста и

увек жељан да види нешто ново и упозна непознато. У међувремену, Мирослав има и неколико удеса из којих излази неповређен, сем последњег, када је сломио кук, што му је знатно умањило покретљивост и виталност, али не и спремност на шалу и авантуру. Једина Мирослављева унука је професор клавира, а два унука су школована у Енглеској. Један је завршио студије на Оксфорду, докторирао на Кембриџу и, са 27 година, постао и професор на Кембриџу, за област вештачке интелигенције. Млађи је студирао на Кембриџу, а сада је на докторским студијама на Окс-

форду, такође из области вештачке интелигенције. Њих троје су понос и непресушни разлог радости Мирослава Аранђеловића и његове супруге Љубинке, са којом је већ 62 године у браку. По његовом ведром духу, свако би рекао да је све невоље заборавио. Ипак, ноћу, још увек, има кошмарне снове и сви ужаси на кратко оживе. Зато је Мирослав под старе дане почео да се „бави“ политиком, то јест сврстао се у противнике режима који је водио у рат и није пропустио ни један једини дан демонстрација у Краљеву. Ј. Петровић Фото: М. Радовановић

8

15. октобар 2010.

ИНтервју: Силвија Крејаковић, историчар,

МИТОЛОГИЗАЦИЈА Цифре о броју стрељаних су преувеличаване да би се створила слика о страдањима на основу које би се наплатила већа ратна одштета Као виши кустос Народног музеја у Краљеву Силвија Крејаковић се бави посебно периодом Другог светског рата, који је у Краљеву имао жестоке импликације, нарочито током октобра 1941. године. О стрељању у краљевачком лагеру одржала је више презентација и објавила неколико чланака у зборнику Историјског архива и Народног музеја у Краљеву, „Наша прошлост“, у зборнику Музеја жртава геноцида рад „У спомен на жртве стрељања у лагеру у Краљеву октобра 1941. године“. Са колегом Ненадом Ђорђевићем из Крагујевца, као први полазник из Србије, учествује у међународној школи, студијама холокауста у Јарбашиму, у Јерусалиму, са презентацијом „У спомен на жртве стрељања у лагеру у Краљеву“. У оквиру радионице „Шта се крије у књигама - у спомен на жртве Другог светског рата“ представљена је на Међународној конференцији о холокаусту 2008. године. Учествује на значајним научним стручним скуповима, од којих посебно истиче округли сто из 2001. године, уз изложбу Октобар 1941. који је окупио најеминентније историчаре из целе земље. Откуда интересовање за тему страдања у краљевачком лагеру?

- Као дипломирани историчар имала сам срећу да, по запослењу у Народном музеју, почнем да радим на периоду сагласним са дипломским радом који се односио на предратни катастар, истраживање топономастике краљевачког краја пре Другог светског рата, односно промене после рата. Затекла сам резултате рада Мирослава Стаменовића и наставила истраживање о жртвама стрељаним у лагеру али и другим жртвама Другог светског рата и расветљавању догађаја у периоду окупације. Шта сте затекли у том периоду у односу на оно што сте знали до тада?

- Стварност је после рата била наклоњена темама у којима су братство и јединство повезивали републике тадашње заједничке државе. Око 14. октобра формирани су митови који су дуго опстајали у ствар-

Фото. М. Радовановић ности Краљева и као такви представљани јавности. Историчари су већ били упознати са аутентичним изворима као што су спискови стрељаних, документи, фотографије, али подаци нису били систематизовани, осим у картотеци која је као први обједињујући списак стрељаних особа у лагеру октобра 1941. године била полазна основа за мој рад. Формирали су је покојни кустос Мирослав Стаменовић и Раде Јоветић, некадашњи управник Спомен-парка. Колико је она била добра основа за даља истраживања?

- Мањкавости картотеке биле су у томе што се нису наводили сви извори који помињу жртве. Било је много дуплираних имена, непознатих података о томе где је човек погинуо, у лагеру или убиствима које је у исто време вршила казнена експедиција по селима око Краљева. Поставка је трајала више од 20 година а била је смештена у здање из 19. века и више је третирала устанак и партизански пут 4. краљевачког батаљона него што је пер-

сонализовала жртве. У једној од три сале тадашње музејске поставке било је истакнуто то колективно страдање. Кроз поставку се провлачио број који је митологизован, број са којим се лицитирало, а то је онај број од 6000 стрељаних који се у медијима пео и до 7000. Постоји и податак да је из године у годину тај број варирао. Када се појавила та прва цифра од 6000 стрељаних?

- Она се први пут форсира после 1965. године. Док нису спискови стрељаних доспели у музеј, а то је 1976. година, говорило се у односу на број погинулих немачких војника 717. поседне дивизије која је била стационирана у граду, а у складу са Кајселововом наредбом од 17. септембра, да за једног убијеног немачког војника треба убити сто а за рањеног 50 талаца цивила. Према подацима из немачких војних дневника од 17. октобра, говори се о броју погинулих војни ка на територији од Горњег Милановца до Приштине коју је покривала ова јединица.

Шта је још ишло у прилог броју од око 6000 стрељаних?

- Број од 6000 стрељаних помиње се у новинским извештајима и у колоквијалном говору, на основу података из чувеног дневника поручника Карла Вагнера који је живео у Краљеву. У том дневнику је наводно забележен број од 5508 жртава. Шта је проблем са тим дневником?

- Дневник нико није видео. Пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина окупатора, формираној на Другом заседању АВНОЈ-а, међу сведоцима био је и брачни пар Мишић из Краљева у чијој је кући становао Карл Вагнер. Жена је тврдила да је, по одласку Вагнера из њихове куће, на парчету папира пронашла запис од 5508 жртава. Колико је то поуздан податак?

- Ако је дневник и постојао, ми не знамо да ли се ради само о лагерским жртвама или о жртавама уопште, да ли се ради о жртвама из 1941. године или и о неким другим.

Немамо ни хронолошку одредницу. Али, дневник никада није пронађен и нико га други није видео. Шта постоји сачувано од извора?

- Постоје спискови настајали у фабричким управама, Фабрици авиона, Железничкој ложионици, Железничкој радионици, управи Шумско индустријског предузећа Миљка Петровића Риже. Све те спискове фабрике су биле дужне да доставе Општинском начелству до 28. маја 1942. године. На основу њих направљен је списак Окружног начелства Жичког среза на коме се налази 1907 особа страдалих на различите начине. Нешто млађи извор је списак избеглица из 1943. године, као и списак Општине рибничке са сличним подацима. Постоје и потврде немачке Команде места издате породицама жртава о томе да им је неко стрељан и сачуване личне карте, радне књижице и други трагови о животу страдалих и понешто што су својом руком записали, а то су потресна сведочанства из саме легарске хале, послед-

9

15. октобар 2010.

виши кустос Народног музеја у Краљеву

СТРАДАЊА ње поруке упућене породицама које су изложене у сталној музејској поставци. Шта сазнајемо из тих сведочанстава?

- У једној поруци пише: „Надо, пошаљи ми капут јер је хладно“. Сазнајемо да нису очекивали да ће доћи до стрељања. Нису очекивали да ће преко две хиљаде затворених у локомотивској хали бити стрељано. На основу изјава преживелих потврђује се да су очекивали да ће бити депортовани на рад у Немачку. Постоје и други контрадикторни подаци?

- Стварана је митологизација, почев од броја стрељаних од неколико хиљада обезимењених жртава до времена стрељања које је почело 15. октобра, када је уведено ванредно стање са преким судом, до 20. октобра када су из болнице изведени иоле покретни болесници и рацијом покупљени грађани са улица. Поред митологизовања датума 14. октобра, као пригодног за музичко-сценске спектакле и окупљања, имамо и мит о самом месту стрељања, које је стратиште на коме нема ничега од хришћанских обележја нити обележје имена страдалих. Место је и у самом називу третирано као Спомен-парк, како се назива од 1965. године, а обележавање тог датум називано је Октобарским свечаностима. Уместо помена жртвама одржавани су говори истакнутих друштвено политичких радника, а додељивана је и Повеља против насиља и рата за мир у свету. Зашто на месту стрељања није било обележја?

- Било је у току рата и непосредно након тога. Породице су поставиле крстове на основу претпоставке где им је сахрањен неко од чланова породице. Ватрогасци који су сахрањивали мртве препознавали су своје другове, комшије, рођаке и родбини говорили о месту страдања њихових најближих. Каква је била структура стрељаних?

- Стрељани су претежно људи православне вере, али и 41 Словенац католик, који су пре рата живели у Краљеву, и неколико Хрвата

Ми немамо споменичку и меморијалну културу, а то треба прво градити код деце

- Историчари су се бавили том темом али, или нису смели или нису имали прилику да изађу у јавност који нису желели да оду у НДХ иако им је то било понуђено, попут ваздухопловног капетана Милана Дира. Стрељано је 138 Руса, емиграната који су дошли у Краљево после Октобарске револуције. Седамдесет посто страдалих је имало између 25 и 45 година, што је најплодотворнији период у животу сваког човека. Морамо говорити о ратној сирочади која су остала иза њиховог страдања и удовицама које су у то време ретко заснивале другу породицу, што упућује на размере геноцида. Да ли је до сада утврђен број страдалих коначан?

- Што се лагера тиче, дошли смо до податка о 2190 жртава. Поред података у књигама поменика за жртве стрељаних у лагеру има још 2100 имена људи који су жртве рата на другим стратиштима током читавог рата на краљевачком подручју. То је тек започет процес који траје, јер свако ко је страдао у рату заслужује да му се име негде помене, као траг о његовом овоземаљском животу. Највећа трагедија овог града одвијала се у октобру 1941. године. Колико је стар последњи податак о жртвама?

- Данас је долазила жена чији је стриц, дечак од 16 година, стрељан у Витановцу 7. октобра 1941. године. Његово име је било убеле-

жено у бази података. У Витановцу и у Сирчи, 7. и 8. октобра немачка казнена експедиција је стрељала у мањим групама мештане тих села. По којим критеријумима?

- Узроци стрељања у лагеру, као и походу казнене експедиције кроз села, налазе се у расистичким наредбама немачких команданата по којима су војници Вермахта дужни да прокрстаре земљом у којој се у време Првог светског рата лила немачка крв. Непосредан повод су били заједнички партизанско - четнички напади на 717. поседну дивизију Вермахта са циљем да ослободе град и Краљево постане прва слободна територија. Рођаци бораца покупљени су у рацији и први стрељани. Историчари су дуго ћутали?

- Историчари су се бавили том темом али, или нису смели или нису имали прилику да изађу у јавност све до пре неколико година, када се презентирају резултати вишедеценијског истраживања. Шта је циљ ваших презентација?

- Циљ наших презентација и радионица је да се млади нараштаји упознају са догађајима из локалне историје који се у уџбеницима готово и не помињу. Добар извор информација је стална музејска поставка. Поједини наставници историје доводе ђаке на час исто-

рије у музеју, што је начин да се деци приближи лице жртве, да схвате да су ти људи имали своја имена, да су били нечији очеви или синови. Обичан мали човек је највише страдао у рату. Цивилна жртва је највећа а најмање помињана. То је тема која се истражује све више на рачун војне историје која је форсирана. Зашто се толико дуго баратало различитим цифрама?

- За Крагујевац се говорило о 7 хиљада жртава стрељаних недељу дана после Краљева. У њиховој бази података дошло се до податка о 2800 људи. Цифре су у оба града преувеличаване да би се у свету створила слика о страдању, да би држава наплатила већу ратну одштету. Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора никад није прешла ни 2000 људи што се Краљева тиче. Не могу да тврдим који су узроци стварања те митологизоване слике која се врло лако стварала. Велику одговорност за стварање такве слике имају и медији али и настојања друштвено политичких радника. Народни музеј се залагао за подизање капеле са уклесаним именима људи?

- Чему подушја и помени ако не знамо коме их дајемо и подижемо, рекао је професор Ђорђе Станко-

вић. Оно што постоји научно забележено и записано треба да се у хришћанском духу и помене. Био би то прави начин јер су жртве били хришћани, а ту духовну страну никада не треба занемарити. Колико је идеја о градњи капеле остварива?

- Постојали су неки мегаломански пројекти седамдесетих година и нереални захтеви који су предвиђали прокоп тунела испод пруге и музејске поставке. Потомци стрељаних, који су били на значајним позицијама у граду, дуги низ година нису се сетили да било шта ураде а сада прозивају установе културе и Музеј као некога ко треба да штити Спомен-гробље. На основу Закона о култури, Завод за заштиту споменика културе је надлежан за непокретна културна добра и споменичке целине. Систем одговорности никада није заживео што се тиче споменичких целина које су непримерено запуштене. Гробље стрељаних је место на које треба упући вати посетиоце, туристе и људе који дођу у Краљево, а то је масовно стратиште цивила који су стрељани без икакве одговорности. Чини се да октобар 1941. године све више пада у заборав?

- Треба млађе нараштаје упућивати на ту тему. Ми као да се стидимо да смо били у том антифашистичком корпусу народа. Своју историју бацамо под тепих а Хрвати се убише доказујући да је код њих постојао покрет отпора, иако су постојала само два одреда на подручју читаве Славоније и то један мешовит српско-хрватски. Ми немамо споменичку и меморијалну културу, а то треба прво градити код деце. Просвета треба да одигра своју улогу, али на конкретним примерима. У уџбенику Историје за осми разред се и не помиње страдање у Краљеву. Некада смо као ђаци били обавезни да идемо на гробље стрељаних. Т. Радовановић

10

15. октобар 2010.

Марко Марковић: ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ - Сумрак српско-црногорског заједништва (6)

ПРОВИЗОРИЈУМ У РЕЖИЈИ ХАВИЈЕРА СОЛАНЕ Ни после силаска са власти Слободана Милошевића и убедљиве победе Демократске опозиције Србије (ДОС) криза у српско-црногорским односима није ниједног тренутка јењавала. И онај нескривени оптимизам којим је зрачио новоизабрани председник СР Југославије Војислав Коштуница, стављајући у државне приоритете побољшање односа Београда и Подгорице, на самом старту распршио се као мехур од сапунице. На видело је избио нови политички проблем – како формирати савезну владу с обзиром на то да су владајуће реформске партије у Црној Гори бојкотовале савезне изборе. Пошто није успео покушај да се формира експертска влада у коју би ушла Демократска партија социјалиста (ДПС), ДОС је наговорио Социјалистичку народну партију (СНП) да уђе у ову велику владајућу коалицију. Тиме је комуникација са владајућом гарнитуром у Црној Гори фактички била прекинута. Наступила је даљна разградња посустале федерације. Двочлана федерација

јила нову Платформу о редефинисању односа у федерацији чија је суштина независна и самостална Црна Гора. Траже се две столице у Уједињеним нацијама. Подгорица је понудила Београду савез суверених држава. Претходно би се ове две федералне јединице раздружиле, па онда поново удружиле на конфедералном принципу. Народски речено, најпре обавити развод брака па поново отићи на венчање! Пошто је реч о „рецепту“ из времена хрватског и словеначког осамостаљивања, Београд је ту понуду игнорисао и тумачио као нову уцену која „не пије воду“. Ни усвајање ове платформе није прошло без трзавица у Подгорици. Из владајуће коалиције иступила је Народна странка, па су убрзо расписани нови парламентарни избори у Црној Гори (21. априла 2001. године) на којима је највише мандата освојила Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића испред Социјалистичке народне партије. Пошто су на видело изашле две непомирљиве опције (Србија

Хавијер Солана претворила се у тешког болесника који је прикован у болесничкој постељи, а без интереса да се болесник лековима и трансфузијом врати у нормалан живот. Штавише, крајем 2000. године Влада Црне Горе је усво-

је за функционалну федерацију, а Црна Гора за конфедерацију), умешала се Европска унија да смири узбуркале страсти. На рушевинама СР Југославије промивисана је ДРЖАВНА ЗАЈЕД НИЦА СЦГ. Творац овог трулог

компромиса био је високи представник ЕУ за безбедност и спољну политику Хавијер Солана. Најпре су утврђени принципи уређења односа двеју федералних јединица Београдским споразумом (14. марта 2002. године) да би дан касније споразум био потписан на министарском самиту Европске уније у Бриселу. Усвајањем Уставне повеље и пратећег закона у њеном провођењу у Савезној скупштини (4. фебруара 2003. године) положен је камен темељац Државне заједнице за коју су правни експерти проценили да више личи на ПОЛИТИЧКО-ПРАВНИ ПРОВИЗОРИЈУМ него на озбиљну државу. Водећи политичари Црне Горе Мило Ђукановић и Филип Вујановић не само да се нису радовали оваквој државној творевини, већ нису нашли за сходно ни да дођу у Београд и поделе радост са државним врхом Србије. Тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић изјавио је новинарима да је можда добро што нова држава настаје без еуфорије, јер су претходне Југославије биле формиране уз помпу и весеље а имале су трагичан завршетак. „Једино је јасно да ништа није јасно“, био је први коментар тадашњег гувернера Народне банке Југославије Млађана Динкића, уз образложење да споразум Србије и Црне Горе представља конфедерацију не само у политичком већ и у економском погледу, јер не предвиђа заједничку царину, монету и спољнотрговински режим. Наводећи да у новој творевини има мање заједништва него што га имају чланице Европске уније, неки правни експерти су проценили да је оваквим уређењем односа у режији Хавијера Солане Србија изгубила државу, а Црна Гора

Светозар Маровић на кормилу Државне заједнице није ни добила очекивану државу! На кормило такве квазидржаве дошао је црногорски кадровик Светозар Маровић, који неће скривати своје суштинско опредељење за независну Црну Гору, стављајући стално до знања да ће после три године ова федерална јединица то право искористити на референдуму. У надлежности Министарског савета нашли су се спољни послови, одбрана, људска и мањинска права, док се надлежност државног суда сводила углавном на уједначавање судске праксе у обе федералне јединице. Неке странке у Црној Гори, као Социјалдемократска партија и Либерални савез, нису скривали разочарање Београдским споразумом, уз констатацију да је реч „о издаји“, док је једино Коалиција за Југославију у Републици поздравила потписивање споразума. Тако је велика Југославија живела 73, а мала СР Југославија

једва 10 година, док је новостворена државна заједница СЦГ постојала једва три године. Уместо да преуређује своје двориште, напуштено и запуштено у лавиринтима експерименталног југословенства, Србија се упорно борила да сачува трулу Државну заједницу која је личила на све само не на озбиљну државу. Борила се за заједништво у коме, такорећи, није било ништа заједничко. Зарад тог заједништва променила је и своје властито име у скраћеницу СЦГ. Трпела је критике и увреде и кад за то није било повода. Све је то било узалуд, јер је за љубав потребно најмање двоје. За то време већ поменути кормилар из Будве обилазио је у својству државника многе европске и светске метрополе, испијао здравице са државницима, добијао и делио комплименте, а рачуне је, углавном, плаћала Србија! Само за првих пет месеци 2006. године, кад се ближио разлаз двеју федералних јединица, поменути државни провизоријум коштао је пореске платише у Србији ни мање ни више него – 24 милијарде динара! Само кабинет у коме је боравио кормилар са својим особ љем потрошио је 16.773.122 динара. У истом периоду за Скупштину СЦГ издвојено је 172 милиона динара, иако је стално кубурила са кворумом, углавном због опструкције црногорских посланика. Било, не повратило се. Требаће да прође доста времена па да све ово падне у заборав, уколико је то уопште могуће. Србија је и превише скупо платила своје грешке и заблуде у 20. веку држећи се чврсто југословенства као пуж за љуштуру. Сви рачуни за те промашаје и заблуде још нису измирени.

11

15. октобар 2010.

Аеродром Лађевци

Из Полицијске управе Краљево

ОДБРАНА ЗЕМЉЕ ОСНОВНА МИСИЈА Тактичке вежбе показују оперативну способност јединице и слику нивоа обучености људства у току редовног обучавања

Тактичка вежба са бојним гађањем, одржана на војном аеродрому Лађевци представља редовну активност у оквиру календара на нивоу ваздухопловства и противваздухопловне одбране и 714. противоклопне хеликоптерске ескадриле која се налази у саставу 98. авијацијске базе. То је само једна од низа вежби које се у току године плански примењују да би се стекао увид у оперативне способности јединице, а представља и слику нивоа обучености људства у току године у оквиру редовног увежбавања.

-Данашња вежба представља слику оспособљености за једну од мисија које извршава војска а самим тим и 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила - каже потпуковник Предраг Николић, командант ескадриле. На основу усвојене доктрине Војска Србије учествује у три мисије. Прва је одбрана земље, друга учешће у међународним операцијама и трећа помоћ цивилном становништву у елементарним и другим непогодама.

Предраг Николић - Имајући у виду претходне вежбе као што је „Одлучан одговор 2009.“ одржаној на пештерској висоравни, и „Здружени подухват 2010.“ која је ових дана проведена на Пасуљанским ливадама, имамо основа да кажемо да наша ескадрила има капацитете који указују на то да можемо успешно да спроводимо задатке који проистичу из мисије – наводи Николић. Претходне вежбе су, за разлику од данашње, биле нешто сложеније с обзиром на учешће широког дијапазона ваздухоплова који су били ангажовани. Поред пружања слике о спремности јединице, овакве вежбе

развијају самопоуздање код припадника за извршавање других наменских задатака који се пред њих постављају. Трансформација Војске Србије није мимоишла ни ваздухопловство и противваздухопловну одбрану а самим тим ни 714. противоклопну хеликоптерску ескадрилу, која је постала једина ескадрила која на овом типу ваздухоплова извршава задатке ваздухопловне ватрене подршке и пружање помоћи цивилном становништву.

- У међународним акцијама још нисмо учествовали, али је један део кадра који је био у саставу ове јединице ангажован у неким међународним мировним операцијама. Не искључујемо могућност да у перспективи и сама јединица буде укључена у неку од мисија – каже командант јединице. Имајући у виду да се ради о младом кадру, може се закључити да овакве вежбе доприносе повећању способности јединице, а пружа и могућност да претпостављена команда стекне увид у њену оспособљеност. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ДВА ТЕШКО, А ТРИ ЛАКШЕ ПОВРЕЂЕНА ЛИЦА Број извршених кривичних дела, саобраћајних незгода и прекршаја у овој области варира између два недељна статистичка периода, према евиденцији Полицијске управе Краљево. На основу седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 4. до 10. октобра, видимо да се од 28 заведених кривичних дела једно сврстава у област привредног а чак двадесет седам у област општег криминалитета. Једанаест извршилаца ових кривичних дела откривено је ефикасном акцијом припадника Полицијске управе, док се за осталих седамнаест непознатих интензивно трага. Повод за нарушавање јавног реда и мира у истом периоду у четири случаја су биле туче. У области безбедности саобраћаја заведено је пет саобраћајних незгода са повређеним лицима и осам са материјалном

штетом. Два лица су тешко а три лакше повређена а причињена материјална штета се процењује на скоро 300 хиљада динара. Број заведених прекршаја у овој области је нешто мањи него обично и достиже број од 228. У три мања пожара у којима је интервенисала ватрогасна јединица причињена је материјална штета која се процењује на 155 хиљада динара.

ХЕРОИН МЕЂУ ИГРАЧКАМА

Настављајући акцију "Морава" припадници краљевачке криминалистичке полиције пресекли су још један канал кријумчарења дроге са подручја АП Косова и Метохије. На контролно безбедносном пункту у Рудници код Рашке, приликом прегледа путничког возила марке „пежо 306“, крушевачке регистрације, којим је управљао Дејан Петровић (1974) из Лепосавића, у коме се налазила његова породица, пронађена је папирна врећа са 4,9 кг

хероина. Сумња се да је хероин био намењен даљој продаји на подручју Новог Пазара. Вредност заплењеног хероина на "црном" тржишту се процењује на око 80 хиљада евра. Осумњиченом Дејану Петровићу је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће бити приведен истражном судији Вишег суда у Краљеву. У току је даљи рад на утврђивању свих околности везаних за овај случај.

12

15. октобар 2010.

Месна заједница Витановац

КАНЦЕЛАРИЈА У ШАТОРУ

- Вишегодишње муке мештана Витановца око утврђивања власништва над зградом Дома културе разрешио Основни суд у Краљеву. - Чека се потврда Апелационог суда Велико поморавско село смештено поред магистралног пута Краљево -Крагујевац има више од 2000 становника, са око 1600 бирача. Поред плодних ораница природа га је обдарила и лековитом водом у којој лек траже многи становници околних места. Тако је поред железничке пруге и фудбалског стадиона локалног клуба никло надалеко познато лечилиште. До 1968. године Витановац је имао статус општине. Првих година после Другог светског рата, у време обнове опустошене земље, мештани започињу изградњу Дома културе својим средствима и личним радом. На 29 ари плаца ниче зграда површине 880 квадратних метара чија се градња после четири године завршава далеке 1952. године. Камен за изградњу Дома мештани су довлачили из сирчанских мајдана, а грађу за кровну конструкцију довозили запрегама са Гоча. Сваки пунолетан становник био је обавезан да на кулуку одради десет радних дана у изградњи Дома културе. Радили су мештани марљиво, јер су знали да граде нешто за себе и своје потомке. Зато им, ваљда, ништа није било тешко. Од 1962. године зграду за обављање својих послова користи Земљорадничка задруга „Морава“ која запошљава велики број радника, сноси све трошкове одржавања и комуналије. Просторије Дома културе користе и месна канцеларија, СУБНОР, удружење пензионера и омладина а у једном делу су смештене продавница и кафана. Све функционише без већих проблема, док земљорадничка задруга 1991. године, по окончању стечајног поступка престаје да постоји, а целокупна имовина прелази у власништво општине Краљево. Одлукама надлежних органа имовина бивше Земљорадничке задруге „Морава“ уступа се на коришћење новоформираним задругама „Гружа“ и „Стубал“. Ускоро, већ 1993. године Земљорадничка задруга „Гружа“ се интегрише са београдским предузећем „Центрокоп експорт импорт“ иако, како каже Драган Илић, председник месне заједнице Витановац, према Закону о задругарству то није било могуће. Почетак ратних операција на територији Косова и Метохије до-

КРАМПОВИМА НА ДОМ Када су мештани Витановца видели да им је месна заједница постављена у шатору, двадесетак њих се окупило са крамповима, са намером да почну рушење Дома којег су сами градили. Громогласним аплаузом поздрављен је пријем решења Основног суда у Краљеву о враћању Дома. води талас избеглица на територију општине Краљево, а један део њих долази у Витановац и насељава се у згради Дома културе. Највећи број њих је решио стамбено питање и одселио се, а неколико њих и данас живи ту. Транзиција доноси нове проблеме па је „Центрокоп“, у немогућности да се прилагоди новонасталим условима, принуђен да кроз стечајни поступак заврши свој рад на овим просторима. Стечајни поступак траје од 2000. до 2004. године и у том периоду се имовина Земљорадничке задруге „Гружа“, а у оквиру ње и Дом културе у Витановцу продаје новоформираном предузећу „Нива“ из Витановца, чији је сувласник и директор дотадашњи потпредседник месне заједнице. Мештани Витановца, незадовољни оваквим развојем догађаја, на збору коме присуствује десет

посто бирачког тела, смењују дотадашње руководство и бирају ново. Смењени председник месне заједнице избегава да дужност преда новоизабраном председнику већ је предаје потпредседнику. Проблеми око утврђивања власништва над Домом културе настали 2007. године остају и даље. Новоизабрани председник месне заједнице Витановац за помоћ се обраћа Скупштини општине, председнику и другим општинским структурама са захтевом да се на седници Скупштине формира комисија која би преиспитала како се имовина преписивала са једног власника на другог. Одговора није било, а изгледа ни добре воље, да се читава ствар преиспита. Ни два витановачка одборника у Скупштини нису много учинили да ствар крене са мртве тачке. Правници локалне самоуправе нису у ситуацији да одговоре на сва питања која поставља председник месне заједнице и мештани Витановца. У таквој ситуацији је затражена помоћ од Општинског правобранилаштва, које доноси закључак да нема основа за тужење. Драган Илић је упоран и помоћ тражи од републичког јавног тужиоца Зорана Божовића који је покренуо тужбу и овластио општинског правобраниоца да заступа месну заједницу Витановац. Суд 2008. године доноси привремену меру којом омогућава месној заједници да користи свој

Драган Илић инвентар, али не и просторије у Дому културе. Зато се за рад месне заједнице користе просторије једног од мештана, до тренутка када би локална самоуправа могла да обезбеди новац за плаћање закупа. Али, ни локална самоуправа нема средстава за ту намену, па Савет месне заједнице доноси одлуку да канцеларију за рад постави у шатор који је постављен у близини витановачке поште на железничком земљишту. Власник зграде Дома културе не дозвољава ни постављање шатора у близини. У изнајмљеној просторији је комплетна документација о радовима који су се изводили у селу и сви пројекти за будуће радове.

- Од 2008. године састајали смо се под тремовима, под џенериком, у кафанама и ту правили планове и доносили одлуке. Овде под шатором имам канцеларију, помажем мештанима, оверавам све што

треба. Никоме не сметамо и док је лепо време нормално радимо и добро функционишемо –каже Драган Илић. Основни суд у Краљеву доноси решење које је приспело 12. септембра којим се потврђује да је Дом културе власништво Републике Србије, а да је корисник месна заједница Витановац и да тако мора да се укњижи. Уследила је жалба туженог Апелационом суду у Крагујевцу и одговор на жалбу тужиоца са захтевом да се донесе решење по хитном поступку, јер прети опасност уништења документације и инвентара.

- Очекујемо да Апелациони суд потврди решење Основног суда. У међувремену, тражили смо да нам се омогући улазак у зграду, бар у једну просторију за чије би коришћење плаћали закуп, али нам је то условљено повлачењем тужбе. Ако суд не донесе повољно решење остали бисмо на ледини и морали би да кренемо од нуле. Али, ми немамо ни утрину где би могли да поставимо контејнер за рад Месне заједнице, а камоли да саградимо нов дом – каже Илић. Архива Земљорадничке задруге „Гружа“ уништена је у пожару који је избио у „Центрокопу“, тако да нема никаквих података о било чијем власништву. Месна заједница функционише чак и из канцеларије испод шатора. Одатле је испланирано и изграђено четири километра асфалтног пута а следи изградња још два километра за која су средства обезбеђена. Почетак радова се очекује током овог месеца. Али, то није крај планова Савета месне заједнице. Преко Туристичке организације Краљево покреће се акција за добијање дозвола за рад Матарушке, Богутовачке, Сирчанске, Лопатничке и Витановачке бање. Потом би требало урадити елаборат, а даљи рад ускладити са законима да би се избегла могућност да неко добије само експлоатационо право на воду, а да Витановац као место од тога нема ништа. Да ли ће сви амбициозни планови моћи да се реализују из шатора, показаће време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15. октобар 2010.

13

Фото: М. Радовановић

14

15. октобар 2010.

Припреме за спровођење истраживања болничких инфекција

СУЗБИЈАЊЕ ИНФЕКЦИЈА Министарство здравља Републике Србије, у сарадњи са Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама, организовало је дводневну едукацију за припрему спровођења Треће националне студије преваленције болничких инфекција Едукација ће обухватити око 160 учесника, углавном епидемиолога, техничара и болничких сестара из 60 болница и 22 института и завода за јавно здравље пријављених за учешће у студији. Први део едукације jе одржан у понедељак у Врњачкој Бањи, a другог дана je у Општој болници Здравственог центра „Студеница” у Краљеву организован практичан рад. Болничке инфекције могу значајно да умање квалитет, односно исход лечења, да доведу до продужења болничког ле-

жања и повећање потрошње антибиотика. Из тог разлога у

нашој земљи, као и у многим другим земљама широм света,

Светски дан менталног здравља

КУЋА НА ПОЛА ПУТА Представљена антистигма кампања"365 дана за ментално здравље" Поводом представљања антистигма кампање "365 дана за ментално здравље" у оквиру обележавања Светског дана менталног здравља 10. октобра, на конференцији за новинаре у Медија центру говорили су др Периша Симо новић, државни секретар Министарства здравља, мсгр. Станислав Хочевар, београдски надбискуп, др Мелита Вујновић, заменик шефа канцеларије Светске здравствене организације у Србији, отац Вукашин Милићевић, директор радија "Слово Љубве" београдско-карловачке архиепископије и Мирослав Мишић, председник удружења корисника "Валенца". Антистигма кампању "365 дана за ментално здравље" покренули су Хуманитарна организација „Каритас“ у сарадњи са Министарством здравља, а подршку су пружили канцеларија СЗО у Србији, Министарство за рад и социјалну политику, Покрајински секретаријат за здравство, Добротворни фонд Српске православне цркве “Човекољубље“, ЈП Ада Циганлија, РТВ Студио Б и удружења корисника здравствених услуга.

Доктор Периша Симоновић je истакао да је Србија зрела за свакодневне активности које треба да буду усмерене ка мењању збиље по питањима укупног третмана душевних поремећаја, односа друштва према менталним поремећајима и односа према људима који имају душевне проблеме.

Hајавио je и оснивање центара за ментално здравље при домовима здравља, уз помоћ свих болничких капацитета и додао да ће Министарство здравља у сарадњи са Министарством за рад и социјалну политику наредне године отпочети процес такозваних кућа на пола пута или заштићених станова за све оне који данас бораве у специјалним психијатријским болницама више него што је то медицински оправдано. Од 12 до 49 одсто светске популације пати од неког менталног или неуролошког поремећаја у неком тренутку свог живота. Др Вујновић је истакла да су међу критичним болестима које су данас највише заступљене широм света депресија, схизофренија и друге психозе, самоубиство и превенција самоубиства, епилепсија, деменција, поремећаји везани за

злоупотребу алкохола, наркотика.Ту је и огромна група пацијената адолесцената која обухвата депресије, развојне поремећаје и поремећаје понашања. Посебно се осврнула на проблем деменције истакавши да одговарајућа нега, збрињавање и примена свих научних достигнућа и разумевање породице помажу да живот постане квалитетнији и за пацијента и за његову породицу. Београдски надбискуп мсгр. Станислав Хочевар и председник хуманитарне организације „Каритас“ је подсетио на казивање песника Дантеа и Светог писма да је љубав она која покреће све, која је све позвала у живот и која "омогућује све сусрете и здравље". Зато организација „Каритас“ жели да мотивише и покрене све људе у љубави према онима који нас посебно требају, јер је човек највећи домет свега што је створено и који треба апсолутну интегралну заштиту, истакао је он. Овогодишњи Светски дан менталног здравља обележен je низом манифестација широм Србије, у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Сремској Митровици, Ваљеву и Нишу. Танjуг

спроводи се низ мера на сузбијању болничких инфекција. Једна од њих је и истраживање које се спроводи са циљем сагледавања висине преваленције болничких инфекција као и онога што их најчешће узрокује. У уводном излагању присутне учеснике су поздравили проф. др Љиљана Марковић Денић, председник Републичке стручне комисије за надзор над болничким инфекцијама и мр сци. мед. Звонко Веселиновић, директор Опште болнице Краљево. Републичка стручна коми-

сија за надзор над болничким инфекцијама у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије, мрежом института и завода за јавно здравље и Агенцијом за акредитацију здрав ствених установа Србије, кроз реализацију пројекта Министарства здравља Републике Србије „Развој здравства Србије-додатно финансирање”, спровешће Трећу националну студију преваленције болничких инфекција у периоду 1-30. новембра 2010. године. Предвиђа се да ће студија обухватити око 24 000 хоспитализованих пацијената.

Масовне стомачне тегобе ђака у „Школи у природи“ на Гочу

ЕПИДЕМИЈА ОДМАХ СПЛАСНУЛА Због стомачних тегоба – повраћања и пролива, двадесетосморо од 109 ученика основне школе из Ратине код Краљева који су у оближњем Дечјем одмаралишту на Гочу похађали рекративну наставу, минулог викенда је затражило лекарску помоћ, после које је петоро деце задржано на лечењу у краљевачкој болници. Од тих петоро ученика задржаних у болници, двоје је већ дан касније пуштено на кућни опоравак, док је троје малишана на дечјем одељењу задржано дан дуже, иако је њихово здравствено стање још у понедељак било стабилно. Страхујући од ширења евентуалне заразе, многи родитељи су своју децу, у међувремену, самоиницијативно са Гоча вратили

кући, али нових пријављених случајева стомачних тегоба, на срећу, није било.

- Урадили смо неопходне анализе и, највероватније, ради се о стомачном вирусу. Шта га је изазвало утврдиће епидемиолошке анализе стручњака из Завода за јавно здравље, а најважније је да није било нових случајева – каже др Драган Арсић, директор Здравственог центра “Студеница”. Епидемиолози краљевачког Завода за јавно здравље одмах су реаговали и узели узорке од оболеле деце, као и из намирница које су коришћене у дечјем одмаралишту, како би се у најкраћем року утврдили узроци овог изненадног и масовног стомачног оболевања ратинских ђака. Г.Ћ.

15

15. октобар 2010.

Стогодишњица проласка првог воза кроз врњачку територију (2)

ПРЕЦИЗНО ДЕФИНИСАНА ПРАВИЛА ЗА ИЗГРАДЊУ ПРУГЕ Услови градње према Основама за грађење и експлоатацију немачких железница Уговор о концесији прописивао je услове градње као што су: начин експлоатације, мање успоне, јевтинију експлоатацију, већу тежину воза, a који су прописани Основама за грађење и експолоатацију локалних железница Удружења Немачких железничких управа, као и карак теру босанско херцеговачких железница. Такође су прописани начин експропријације, надзор грађења, разрешење спорова, избор суда, службени језик и народност особља. Одређено je да Концесионари морају започети рад у року од годину дана, a у року од две и по године од ступања уговора на снагу морају предати саобраћају најмање 60 км готове пруге, у року од пет година 260 км, у року од 6 година 400 км, a остатак најкасније за девет година, и набавити возна средства за железнице узанога колосека и имати довољно кола и локомотива. Концесија je била на време од 90 година. Откуп се није могао извршити пре 40 година. Концесионар je био у обавези да до 24. октобра 1899. године образује капитал и идуће године отпочне градњу. Километар пруге je требало да стаје 60.000 динара без возних средстава, a гарантовано je 5% прихода на уложени капитал. Ако грађење не почне у одређеном року или се готове пруге не заврше и предају саобраћају у року, Концесија се може одузети. Уговор су пратила два прилога. Прилог A се односио на техничке услове, односно садржавао je: слободан профил за узани колосек као код Немачких и босанских железница, највећи успон 40%, најмањи полупречник 80 m са потребним проширењем, изузетно полупречник од 50 m и ако се усвоји возни маеријал на труковима за тешке терене. У станици најмања кривина од 500 м, дужина станичних колосека најмање 200 m. Размак колосека З m. Предвиђена су потребна станична постројења, шупе за локомотиве,

окретнице, прелази, радионице, квалитет материјала доњег строја, мостови, ограде, пријем итд. Прилог Б je предвиђао усло ве за експлоатацију нових пруга, прописе за саобраћај, организацију ноћне службе, брзи-ну вожње теретних возова од 15, мешовитих од 25, a путничкох од 40 km на сат, затим број возова, ред вожње, телеграф, одржавање пруге, војне транспорте, експлоатацију за време рата, тарифе итд. Но, Концесионари су имали проблеме са прибављањем новца па су сви планови пали у воду. Држава je увидела да потребна количина новца може да се обезбеди само спољним зајмом, па je Влада успела да 30. октобра 1906. године у Женеви, закључи „Уговор о зајму", a 14. новембра je Скупштина одобрила „Закон о зајму за грађење зелезница и преоружање војске". Тиме je овлашћена Краљевска влада да може закључити један 4,5% зајам од 95.000.000 номиналних динара у злату. Од те суме предвиђено je да се за изградњу пруга и куповину возног материјала утроши око 35 милиона динара, a за наоружање око 46 милиона, док се остатак уступа влади за разне потребе. Део средстава намењених железници требало je у року од три године утрошити за набавку возних средстава и проширење станица на садашњим пругама и на завршење и грађење нових пруга уског колосека на трасама: Параћин - Зајечар - Неготин - Пра-

хово, Забрежје - Лајковац - Ваљево, Параћин - Сталаћ - Крушевац - Краљево - Чачак Пожега – Ужице, Аранђеловац Лајковац, Крагујевац - Краљево, Београд – Обреновац Део траса Параћин - Сталаћ који je ишао поред Велике Мораве и део трасе Сталаћ –Крушевац – Краљево – Чачак – Пожега – Ужице, који je ишао поред Западне Мораве, с обзиром на конфигурацију терена могао je да буде грађен као пруга нормалног колосека, али због везе са босанским пругама планирана je и грађења je са узаним колосеком. Трасирање пруге ширине 0,75 м извршено je 1903. године. Но како je војска тражила да се за њене потребе од Сталаћа до Обилићева изгради нормалан колосек одлучено je да се до Крушевца ради нормалан колосек. Током 1905. израђени су планови и до краја године обележена je пруга. Грађење je уступљено домаћем предузећу из Крушевца. Мост преко Јужне Мораве који je предвиђен и за друмски и за железнички саобраћај уступљен je на градњу предузећу Грегорсон из Пеште 22. маја 1907. године. Део пруге од Сталаћа до Крушевца, дужине 14,6 km, завршен je и предат саобраћају 15. јуна 1909. године. Други део трасе од Крушевца до Ужица путем лицитације одржане 1. јуна 1907. године, уступљен je најбољем понуђачу „Задрузи за подизање зграда" из Београда. Јелена Боровић Димић

Реаговање

ВАШАР ПОД ФИРМОМ „ПАСУЉИЈАДЕ“

Поштовани уредниче, У Вашем листу од 08.10.2010. године објавили сте текст – реаговање: Двадесета јубиларна „Пасуљијада“ у Краљеву „Трошак уместо зараде“. У потпису Слободан Г. Свако има право да реагује она ко како мисли да треба. На сличне текстове у краљевачким медијима сам навикао и одговорићу само под претпоставком да потписник текста није добро информисан. Основна теза у тексту јесте да је „Купусијада“ у Мрчајевцима профитабилна, односно има економске и финансијске ефекте. У истом убеђењу, а на основу информација из Краљева, кренуо сам пут Чачка и Мрчајеваца, да видим како то наше комшије стварају економске и финанијске ефекте. Био сам изненађен информацијом из прве руке, од особе која је потписала налог за пренос средстава, да „Купусијада“ буџет града Чачка кошта 3.800.000,00 динара и да „Купусијада“ нема економски и финансијски ефекат. По његовој информацији, финансијски ефекат вероватно има фудбалски клуб из Мрчајеваца и можда месна заједница. Буџетом Туристичке организације за „Сребрни казан – Пасуљијаду“ у 2010. години планирано је 230.000,00 динара. Утрошено је 203.587,95 динара. Ако од тога одузмемо ванредне трошкове за купљене казане у износу од 44.000,00 динара и изнајмљивање бине од 35.000,00 динара (на ранијим „Пасуљијадама“ казани су добијани од Војске Србије без накнаде, а град је имао бину лоцирану на Тргу српских ратника), долазимо до цифре од око 125.000,00 динара, колико је ове године коштао „Сребрни казан – Пасуљијада“ буџет града Краљева. По општим оценама, овогодишња „Пасуљијада“ била је масовнија од свих до сада организованих, а никад мање није коштала буџет града. Чиме се повео господин Слободан Г. да пише овакав текст? Вероватно по оном народном да је „туђа коза пуна лоја“. Пратећи манифестације „Жупска берба“ и „Смедеревска јесен“ долазимо до проверених информација да оне те градове коштају по више милиона динара, без економских и финансијских ефеката на буџет тих градова. Не може се направити ниједна слава ни свадба, ни обележити „Краљевдан“ , нити било која друга ма-

нифестација која има за циљ промоцију догађаја, датума или производа, да то не кошта. Криза јесте и немам ништа против да се на неко време, или трајно, са славама и манифестацијама прекине, односно да се исте не одржавају. Шта је суштина „Купусијаде“? То је буквално и у правом смислу вашар, а купус је само повод за то. Вашар са „бувљом“ пијацом, шатре са музиком, рингишпилима итд. Вашари су српска традиција и немам ништа против да се од „Сребрног казана – Пасуљијаде“ направи вашар, рецимо на простору Пијаце, који ће трајати три дана, у циљу да иста можда буде економски и финансијски исплатива. Туристичка организација је суорганизатор „Сребрног казана - Пасуљијаде“, са удружењем угости теља „Угоститељ“. Ове године по први пут је фактички била једини организатор због нефункционисања удружења „Угоститељ“, иако су поједини угоститељи из Краљева дали видан допринос да овогодишња „Пасуљијада“ успе. Што се тиче туристичког ефекта „Сребрни казан – Пасуљијада“ га и те како може имати. Ове године, због ограничених просторних и материјално-финансијских средстава, нисмо могли да прихватимо четири екипе из Македоније, одустали смо од довођења Индуса који би на тргу спремали храну из Индије итд. Није ми намера да полемишем са господином Слободаном Г, већ да дам тачне информације о „Сребрном казану – Пасуљијади“. Да је господин Слободан Г, чије ми име ништа не значи, не познајем господина, испоштовао прво новинарско правило и добио праве информације у Туристичкој организацији, вероватно би његово реаговање било нешто другачије. Што се „Сребрног казана – Пасуљијаде“ тиче, сигурно ће идућу делом организовати, као и до сада, удружење „Угоститељ“, или неко други, а ЈУ „ТОК“ само свој део посла – промоцију, пропаганду и маркетинг. Неутрални смо и прихватићемо свако решење у смислу измештања исте са Трга српских ратника, нове организације, три дана или седам дана вашара под фирмом „Пасуљијаде“, или шта год. Милан Младеновић, директор ЈУ „ТОК“

16

8. окто

МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА Октобар месец 2010. године проглашен је Месецом борбе против трговине људима, а 18. октобар Европским даном борбе против трговине људима. Сходно томе, припадници Полицијске управе Краљево вршиће појачану контролу лица, објеката и превозних средстава у циљу откривања и спречавања илегалних миграција и трговине људима и лица која се баве овим недозвољеним активностима. У сарадњи са општинским организацијама Црвеног крста, удружењем грађана „АНТОС“, школском Управом Рашког округа, одржаће се предавања на ову тему у средњим школама у Краљеву, Врњачкој Бањи и Рашкој. Циљ ових предавања је да се ученици и студенти, као и њихови професори, упознају са овом врстом врло организованог и бруталног криминала и да схвате да свако једног дана може постати жртва трговине људима . Позивамо и друге заинтересоване институције и организације да нам се обрате ако имају интересовања за одржавањем оваквих предавања у њиховим срединама. Ова акција је превентивног и трајног карактера и усмерена је на упознавање са све присутнијим проблемом на нашим просторима, али и на проналажење илегалних миграната и откривању оних који организовано врше кријумчарење лица. Такође, молимо грађане који имају било каквих сазнања везаних за ове криминалне активности, да одмах обавесте надлежне полицијске службенике Одсека за странце, сузбијања илегалних миграција и трговине људима Полицијске управе у Краљеву на тел. 92 или 309 -155 и 309 -126.

Градски одбор Покрета социјалиста

ЈАБУКЕ УМЕСТО МЕСА Активисти Покрета социјалиста поклонили народној кухињи јабуке које су сами набрали на газдинствима својих чланова

Градски одбор Покрета социјалиста организатор је акције током које су активисти ове партије на пољопривредном газдинству својих чланова Мирка и Милана Вукомановића, два дана брали јабуке. Овом акцијом постигнута су два циља: помогли су својим члановима да род јабука уберу са засада на великим површинама и уједно помогли корисницима народне кухиње, поклањајући им убране јабуке. Покрет социјалиста је мала партија и у овом тренутку није могла да учини више.

- Били би много срећнији и

ЈЕДНОСАТНО УПОЗОРЕЊЕ Више од 400 запослених у правосудној администрацији Вишег, Основног, Трговинског и Суда за прекршаје у Краљеву сваког радног дана током целе минуле недеље одржало је једносатни штрајк упозорења, захтевајући да им се основица плате са садашњих 16.000 повећа на 28.000 динара. Штрајк упозорења у краљевачким судовима одржаван је само од 9 до 10 сати ујутро, тако да су штрајкачи испоштовали законски минимум процеса рада, па су судски административци радили са странкама, примали жалбе и обрађивали хитне предмете.

- Овакав штрајк наставићемо до испуњења нашег јединог захтева. Уколико нам Влада, међутим, не буде изашла у сусрет и испунила оно што тражимо, од наредне недеље, највероватније, ступићемо и у генерални штрајк. До тада, испоштоваћемо све законске прописе о минимуму процеса рада – каже Зоран Пантовић, председник Самосталног синдиката Основног суда у Краљеву. У међувремену, осим судија и тужилаца, подршку правосудним административцима упутили су и Удружење јавних тужилаца и њихових заменика, Адвокатска комора, судије, поротници, као и Синдикат полиције. Г.Ћ.

КОНАРЕВО О36/821-999 ДВАДЕСЕТ ЈЕДНУ ГОДИНУ СА ВАМА

задовољнији да можемо да им поклонимо месо, али имајући у виду да смо сиромашна партија, одлучили смо да помогнемо на овај начин – рекао је приликом предаје јабука Радоје Томашевић, председник Градског одбора Покрета социјалиста. Покрет социјалиста се залаже

за стварање услова да људи могу да живе од свог рада, а не да чекају помоћ од локалне самоуправе. Као једина партија левице на политичкој сцени Србије, увек настоји да помогне најсиромашнијим слојевима друштва, али и да ради на искорењивању сиромаштва.

- Жао нам је што нисмо у могућности да им обезбедимо сигурну егзистенцију и живот достојан човека. Ми немамо власт, али имамо срце и осећај за правду, имамо осећај за једнакост. Ми не чекамо да нам други нареде шта треба да радимо – кажу у Покрету социјалиста. Т.Р.

ФОТОГРАФИ

17

обар 2010.

Рачуни за воду изазивају незадовољство Краљевчана

СКУПЉА МЕРА, НЕГО ВОДА

Осим утрошену воду, Краљевчани плаћају и одржавање прикључка, одвођење и пречишћавање отпадних вода и уз све то - два пореза

Прошлогодишње поскупљење воде од готово 80 одсто Краљевчани су некако и „прогутали“, али рачуни за утрошену воду све више изазивају незадовољство, нарочито пензионера и оних са малим или готово никаквим примањима. Када се цени по кубику утрошене воде додају и цена одвођења и пречишћавања отпадних вода, а на све то још и осам одсто пореза, испада да Краљевчани кубик воде плаћају - двоструко скупље него лане! Уз све то, следује и месечна обавеза за одржавање прикључка са урачунатим порезом од 18 одсто. Када се све то сабаре, испада да Краљевчани „Водоводу“ плаћају двоструко веће рачуне у односу на стварну количину утрошене воде.

- Жена и ја трошимо око шест кубика месечно, али наш рачун за прошли месец је двоструко већи, јер уз воду треба да платимо и некакво одржавање, па два пореза,

НОВА ПОСТАВКА У „МАРЖИКУ“ Дела Слободана Јелесијевића, академског сликара и професора на Универзитету уметности у Нишу могу да се погледају у галерији „Маржик“ од уторка увече. Професор Јелесијевић је до сада, што самостално, што групно, излагао више од 140 пута, а добитник је и 13 домаћих и међународних престижних ликовних награда.

ЈЕСЕН СТИЖЕ ДУЊО МОЈА

па канализацију... А, како све то са нашим бедним пензијама? – пита се пензионер Јосип Гарић. Ставка за месечно одржавање прикључка својевремено је изазвала и највише полемика и негодовања међу Краљевчанима.

- Обавеза за одржавање прикључка и баждарење водомера уведена је почетком године у складу са Споразумом са немачком владом и КФВ банком о до-

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: М. Радовановић

ДУЖНИЦИ Упркос томе што већ три године Краљево, чак и у најврелијим летњим данима, нема проблема са снабдевањем водом, наплата рачуна од домаћинстава и привреде иде прилично слабо. Краљевчани у просеку дугују од две до четири хиљаде динара, али највећи проблем “Водовода” су милионска дуговања фирми и предузећа од којих само „Магнохром“ дугује око 80 милиона динара. нацији за модернизацију водоводне мреже. Одржавање прикључка годишње по кориснику кошта 10 евра, али смо одлучили да то поделимо у 12 месечних рата, што су прихватили и одборници градске скупштине – каже Ранко Ђекић, технички директор „Водовода“. Како сада ствари стоје, модернизацију водоводне мреже на крају ће ипак морати да плате сами грађани. Од пет милиона евра донације, 60 одсто је заправо кредит КФВ банке са годишњом каматом од 12 одсто(!), а услов за добијање новца био је да се до 2013. године цена воде изједначи са европском ценом.

- Хоће ли нам онда плате и пензије бити европске? Да је само вода у питању некако бисмо и преживели, али на исти начин нам отимају новац и рачунима за струју, грејање, телефон... И, све по „европском“ стандарду – огорчено коментаришу Краљевчани. Г. Ћировић

Милош Радовић, прослављени баритон из Крагујевца, одржаће у уторак, 19. октобра у Краљевачком позоришту солистички концерт под називом „Јесен стиже, дуњо моја“. Евергрин песме, шлагере, градске песме и романсе, Радовић ће изводити уз музичку пратњу Александра Радовића (клавир) и Стефана Илића (виолина) а глумачку подршку крагујевачком баритону, пружиће драмски уметник Владимир Ђорђевић. Милош Радовић је наступао на више концерата у земљи и иностранству, где је изванредним гласовним могућностима, и разноликошћу извођења, од оперске музике, преко наполитанских до староградских песама, пленио пажњу љубитеља ове врсте музике

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА

Поводом Краљевдана, а у оквиру обележавања 50 година постојања и рада Историјског архива Краљево, у просторијама ове установе отворена је истоимена изложба. Аутор вредне и занимљиве поставке је Благомир Бишевац, архивски саветник а покровитељи су град Краљево и Министарство културе Републике Србије. Изложба је посвећена историјату Архива и културној баштини коју он чува. Поставка обухвата развој, организационе и кадровске промене, преломне догађаје у развоју ове установе и део богате архивске ризнице од 1837. године до данас. Поједина документа изложена су због старости, а друга због форме и садржаја историјског карактера. Због веома скученог простора избор је сведен на мали број најзначајније грађе, која је истовремено и извор првог реда за историју града и шире. Поставка обухвата највредније фотокопије докумената које сликовито и садржајно сведоче о прошлости Краљева и околине. Изложба је употпуњена издањима Историјског архива Краљево и наградама које је ова установа добила у протеклом периоду, међу којима је и престижно признање „Златна архива 2002“. Ј.М.

18

15. октобар 2010.

Знаменити Краљевчани: Мира Траиловић

-

СВЕТО ЧУДОВИШТЕ Мира Траиловић је једна од најзначајнијих личности савременог позоришта. - Када је „измислила“ БИТЕФ, Београд је постао центар света Завичајно друштво Краљево покретач је идеје о организовању трибине о Мири Траиловић, Краљевчанки која је поставила стандарде савременог позоришта у нашој земљи. О овој знаменитој уметници говорили су Јован Ћирилов, њен најближи сарадник, глумица Ружица Сокић, уметнички секретар позоришта Атеље 212 Јасна Новаков и новинар Борко Гвозденовић. Личност Мире Траиловић је толико богата и толико метафорична да о њој треба говорити. Нарочито је важно да о њој што више чује млада генерација. Мира Траиловић је оно што би сама рекла „свето чудовиште“, а то значи особа изузетне енергије, вредности и оригиналности која је увек изненађивала. Била је то личност рођена у породици интелектуалаца који су се обрели у Краљеву као гимназијски професори. Била је то жена која није имала страха ни од кога, ни од председника републике, без обзира које земље, ни од полиције, нити од министара. Једина особа које се бојала била је њена мајка коју је, као и оца, изузетно поштовала. Умела је да ласка политичарима, али увек са једним ироничним осећањем мере, јер је знала да без новца и буџета нема позоришне уметности. Тражећи финансијску подршку за оснивање Атељеа 212 обратила се Милану Вукосу који је тада заузимао значајно место и могао да помогне.

- Имамо једну чаробну формулу да оснујемо позориште без глумаца које ништа неће коштати. Биће то позориште које ће приликом оснивања доказати да је могуће правити позориште које неће бити на државним јаслама и које ће бити једна нова формула. За реализовање те идеје треба нам два милиона динара. Заслужна је за две ствари, оснивање Атељеа 212 у згради мале библиотеке Борбе, на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса и БИТЕФ-а, у крилу Атељеа 212. Од свих културних уста-

Један део њене личности био је у прошлом веку, један у садашњем а трећи у веку напред. Изазивала је контрадикторне судове о својој личности, од потпуног негирања и мржње до обожавања и дивљења нова у то време, једино она и директор Југословенске кинотеке нису били чланови партије. Имала је вредности које су биле изнад правила поседовања партијске књижице да би била на руководећем положају. Атеље 212 отворен је представом „Фауст“. Мири је било много важније да дан, два касније буде изведен и један, тада јеретични, комад „Чекајући Годоа“. Било је то доба званичног социјалистичког реализма који је проглашавао оптимизам у врло тешким околностима. Комад о узалудном чекању нечега што никада неће доћи и некога ко неће доћи био је забрањен због песимистичке филозофске ноте. Београдско драмско позориште, коме је понуђен текст, у то време није имало храбрости да овај комад постави на сцену. Атеље 212 је једино, са једним пољским позориштем, само две године после премијере у Паризу, имало на репертоару представу „Чекајући Годоа“. У осталим социјалистичким земљама представа се појавила много година касније. Мира Траиловић је имала довољно храбрости да представу стави на репертоар. Кас-

није је и сама режирала најзначајнија дела авангардне литературе Јонеска, Клодела и других. Доказ да је велики редитељ је и представа „Чудо у Шаргану“, која је имала велики успех, како у земљама источне Европе тако и у Паризу. Као свака девојка из добре куће, како се тада говорило, свирала је клавир и перфектно говорила француски језик. Није имала децу, па је све чланове позоришта доживљавала као своју децу.

- Оно што ненадокнадиво фали БИТЕФ-у јесте топлина са којом је примала све трупе које су долазиле. То је нешто што није имао ниједан фестивал на свету – каже Јован Ћирилов. Много је ценила глумце, редитеље и писце. Окупила је изузетну групу драматурга са којима се увек консултовала и никада се није стидела да пита да ли је нешто добро.

- Мира је била феномен, жена која је носила у себи много слојева. Један део њене личности био је у прошлом веку, један у садашњем а трећи у веку напред. Због тога је увек изазивала контрадикторне судове о својој личности, од потпуног негирања

и мржње до обожавања и дивљења. Била је изузетно интелигентна особа са много талената – каже Ружица Сокић. Много је била критичнија о себи од оних који су је мрзели. Била је особа која је свакога питала за мишљење, од ватрогасца и декоратера до академика. Желела је на првој проби да види резултат као на премијери, што је било јако тешко. Ценила је квалитет и вредност човека без обзира да ли је са њим у добрим односима или није. Имала је слуха и храбрости да у позориште доведе Михиза, у време када је био политички неподобан. Постављала је на сцену текстове Аце Поповића који су били забрањивани и скидани са репертоара а неки нису ни доживели премијеру. Када је Мира „измислила“ БИТЕФ, Београд је постао центар света. Приватно је била бескрајно шармантна и духовита, а као управник строга, скоро ригидна. Није била љубоморна на друге редитеље који би могли да јој буду конкуренција у позоришту, ангажовала је много младих редитеља и окупљала друге интересантне људе. Завршила је филмску школу, а први профе-

сор јој је био Радош Новаковић. Била је толико интелигентна да се говорило, док је радила у Радио Београду, да је могла да чита вести са белог папира. Мира Траиловић је несумњиво једна је од најзначајнијих личности савременог позоришта. Радила је у Берлину, у Швајцарској, а две године била уметнички директор позоришта у Нансију. Француска је била њена друга отаџбина која јој је љубав узвраћала бројним признањима, од којих је најзначајнији орден Легије части. О њој су писали као о великом светском позоришном посленику, а Атеље 212 је у то време био један о најзначајнијих театара света. Имала је непогрешиву интуицију за оно што је ново и авангардно у позоришту. Као велики космополит, имала је значајне контакте у иностранству са људима који су могли да јој дају праве информације. Стоички је издржала све неправде и простаклуке које је превазилазила као права и супериорна личност. Ново време је као чист ваздух почело да зрачи са сцене Атељеа 212 који је унео нешто ново у позоришни живот Југославије. Оно што дуго није могло да се уништи у Атељеу 212, то је њена светлост.

- Растанак са Атељеом никада није преболела и верујем да је умрла од туге. Није могла да пристане ни да остари, није хтела да прихвати истину да је наша средина увек тако враћала онима који су себе давали без остатка. Било је то тако у време Исидоре Секулић, Милице Стојадиновић Српкиње и Мире Траиловић, непоновљиве, велике, лепе. Велики део те њене лепоте чинила је њена душевна енергија и снага која зрачи до данас - рекла је Ружица Сокић. Завичајно друштво Краљево, организатор трибине, покретач је и акције да се Краљево на адекватан начин одужи својој суграђанки. Да ли ће то бити једна улица у близини позоришта која ће понети њено име или само позориште, показаће време. Т. Радовановић

19

15. октобар 2010.

Дечја недеља у Врњачкој Бањи

„ФИЛМОТЕКА И ТРИ ПОЈМА – ИМАШ ПРАВО ДА ЗНАШ“

У Замку културе, у Врњачкој Бањи, у оквиру обележавања Дечје недеље одржан је едукативни програм „ФИЛМОТЕКА И ТРИ ПОЈМА – ИМАШ ПРАВО ДА ЗНАШ“. Укључене су предшколске установе и основне школе у Врњачкој Бањи. Подршку у филмском материјалу дали су Народни музеј у Београду и Завод за заштиту природе Србије. Право на знање претпоставља остала права, јер кад имаш право да знаш, ти онда знаш да имаш и сва остала права. Овај едукативни програм треба да скрене пажњу на културно и природно наслеђе као неодвојив сегмент људског идентитета. Да

скрене пажњу да је човек део природе и да постоје дејствујући једно на друго. Филмски део програма представља три остварења намењена младима. То су цртани филм „Срећна породица Неолитићи“, научно- документарни природњачки филм „Орао крсташ“ и археолошки филм „Нефретета и тајна из Амарне“. Свака организована група је могла одгледати један, а потом доћи на суботњи матине и одгледати сва три филма заједно. Успут треба да науче три појма везана за културу: причу о Замку Белимарковић, појам музеја и културног наслеђа који се налазе штампани на програму.

Народна библиотека Стефан Првовенчани

Дан борбе против трговине људима

ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Великани српске књижевности“ назив је програма који је одржан у краљевачкој библиотеци, а посвећен је Одабраним делима најпознатијег савременог биографа српских писаца Радована Поповића. О Поповићевим великанима српске књижевности говорио је проф. др Гојко Тешић.

Да би постојала повратна информација о одјеку овог едукативног програма код младих из укључених установа, замољене су да о томе доставе податке врњачком музеју. Деца се могу изражавати ликовно и литерарно. Сви пристигли радови ће бити прегледани, биће направљен њихов ужи избор који ће бити музеолошки презентован у Завичајном музеју Врњачке Бање, уз читање најбољих литерарних радова. Радови се морају доставити најкасније до 01. новембра 2010. Изложба ће бити отворена 20. новембра 2010. године на међународни „Дан права детета“. Јелена Боровић -Димић

НЕ, ПРОТИВ МОЈЕ ВОЉЕ! НЕ, ТРГОВИНИ ЉУДИМА! У понедељак 18.октобра, на Дан борбе против трговине људима, на тргу испред Народног музеја Краљево са почетком у 12.00 часова биће изведен перформанс "Не, против моје воље ! Не, трговини људима !" Програм почиње у 11.00 часова а трајаће оквирно до 14.00 часова. У оквиру програма ће бити изведен перформанс у којем учествују ученици средње Економско - трговинске школе, Медицинске школе и Гимназије. Осим перформанса ученици ће посетиоцима делити поруке и пропратне материјале са темом борба против трговине људима. Ова манифестације се реализује у сарадњи невладине организације "Женске иницијативе" и ученичких парламената. Програм пројекта "Не, против моје воље ! Не, трговини људима ! " завршава се изложбом средњошколски фотографија која ће бити организована 2. новембра у галерији Удружења ликовних уметника "Владислав Маржик.

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

Мачета (Machete)

14. – 20.10. од 20.00, 22.00 Жанр: акција, крими, трилер Трајање: 105 минута Режија: Ethan Maniquis, Robert Rodriguez Сценарио: Robert Rodriguez, Álvaro Rodríguez Улоге: Danny Trejo, Robert De Niro, Jessica Alba, Steven Seagal, Michelle Rodriguez, Jeff Fahey, Cheech Marin, Don Johnson, Shea Whigham, Lindsay Lohan, Daryl Sabara, Gilbert Trejo, Ara Celi, Tom Savini, Billy Blair О филму: Високообучени бивши федерални агент Мачета унајмљен је да убије сенатора. У моменту када треба да опали метак примећује да неко нишани њега и схвата да је у питању намештаљка. Једва ће преживети снајперски метак и одмах кренути у освету на бившег послодавца уз помоч старог пријатеља

који је постао свештеник, секси побуњенице Луз, а на трагу му је и прелепа агенткиња Сартана Ривера... Ако га унајмиш да се побрине за лоше момке, побрини се да лош момак ниси ти!

Прича о играчкама 3 (Toy story 3) 18. – 24.10. од 18.00

Жанр: анимирани, породични Трајање: 86 минута Режија: Lee Unkrich Сценарио: Michael Arndt Улоге: Tom Hanks, Elissa Knight, Jeff Garlin, John Ratzenberger, Timothy Dalton, Joan Cusack, Frank Welker, Charles Adler, Wallace Shawn, Ned Beatty, Tim Allen О филму: Творци вољене франшизе „Прича о играчкама“ отварају поново кутију са играчкама и враћају филмску публику у предивни свет омиљене групе играчака коју предводе Вуди и Баз у филму ПРИЧА О ИГРАЧКАМА 3. Вуди и Баз су прихватили чињеницу да ће њихов власник, Енди, једног дана одрасти, али шта ће се десити кад тај дан дође? У трећем наставку, Енди се припрема да крене на колеџ, а за собом оставља верне

играчке које су на муци због неизвесне судбине која их чека. Ли Анкриџ режира овај дуго очекивани филм, а Мајкл Арнт, добитник Оскара за сценарио филма „Мала мис Саншајн“, прилаже своје јединствене таленте и комични допринос овом наставку.

КИДС ФЕСТ

18. – 24.10. од 16.оо Жанр: анимирани, породични, документарни, играни

20

15. октобар 2010.

Иницијатива Друштва немачко-српског пријатељства

ДОСТОЈНО ПОЧИВАЛИШТЕ МРТВИХ Друштво са више амбасада намерава да помогне уређење стратишта код станице, али и да уреди већ заборављено „немачко гробље“. На Грдичкој коси помешане кости Срба и Немаца Два гробља, велико стратиште недалеко од железничке станице где почивају кости Краљевчана стрељаних 1941. године и потпуно запуштено гробље на коси која гледа на град, где су посмртни остаци аустро-угарских, немачких али чак и припадника четничких јединица и оних које су после Другог светског рата проглашени за колаборационисте и убијени, веома брзо би могла да буду уређена заједничким залагањем амбасада Немачке, Аустрије, Италије и САД. Иницијативу за то покренуло је Друштво немачко-српског пријатељства из Краљева, а подршка је већ стигла из амбасаде САД, док се ускоро очекује и одговор из амбасада Аустрије и Немачке.

- Нема сачуваних званичних и писаних података нити архивске грађе о такозваном немачком гробљу у Краљеву. Зна се само да су га 1916. године саградили заробљени италијански војници да би ту сахранили припаднике немачких и аустријских војника који су изгинули у борбама око Краљева у Првом светском рату. Између два рата стално запослени радници на основу споразума са краљевином су одржа вали то гробље. На њему су сахрањени и посмртни остаци Немаца који су на овом подручју изгинули у Другом светском рату. После доласка комуниста, ту су премештене кости или су ту сахрањени побијени четници и прокажени колаборационисти, да би се показала симболика њихове наводне сарадње са окупатором. Потом је простор претворен дословце у сметлиште, на њему су се касније играла деца, избрисани су речју скоро сви трагови да ту леже посмртни остаци неких људи. Данас је простор затрављен и мало ко у граду и

Фото: М. Радовановић зна шта се ту налази - каже Милан Шћеповић, секретар Друштва немачко-српског пријатељства. Са друге стране, тек неколико стотина метара даље, налази се гробље стрељаних у одмаздама фашиста 1941. године. По пројекту Паје Крунића велики комплекс са амфитеатром, споменицима и другим садржајима започет је, али ни-

када није завршен. Више него ишта треба му ограда која би га штитила од хулигана, наркомана који га користе као стециште, житеља оближњих насеља који овде напасају стоку, па чак и од локалних спортских клубова који га користе као резервни терен. А уз велику ограду, по плану је предвиђено да ту буде и капела у којој би била уписана имена свих

ПОПИС ЖРТАВА Колико људи почива на пољани на Грдичкој коси, нико не зна. По речима Шћеповића, од Немаца се очекују тачнији подаци не само о овом месту, већ и о другим местима где се налазе кости страдалих у два велика рата.

- По ономе о чему смо досада информисани, они имају доста прецизну карту хумки, јер је сваки њихов војник имао као ратну обавезу да упише и пренесе даље командним путем свако место где је погинуо неки војник уз детаљан опис места на коме је сахрањен. Надам се да ћемо у исто време успети да дођемо и до података о нашим људима чије кости леже тамо каже Шћеповић. Са друге стране, историчари увелико раде и на појединачној идентификацији свих који су побијени у октобру 1941. године. До сада су тимови прецизно успели да идентификују само део од више хиљада Краљевчана који су за свега неколико дана ликвидирани у одмазди.

жртава злочина из 1941. године.

- Из америчке амбасаде већ смо добили зелено светло да кренемо у остварење ове идеје. Потпуковник Јохан Еверт, војни аташе немачке амбасаде у Београду, покренуо је недавно разговоре о сачињавању споразума о одржавању војних гробаља и меморијала у нашој земљи. Очекујемо и позитиван одговор из Аустријске амбасаде. Знате, ратови се воде, али пример Краљевине Југославије у којој је одржавано то гробље доста говори о бити нашег народа који

је увек поштовао гроб, па макар он био и непријатељев - каже Милан Шћеповић. Историјски архив у Краљеву као ни Народни музеј немају, иначе, никакву грађу о немачком гробљу. Једино је почетком деведесетих Слободан Ђорђевић, тадашњи директор Завода за заштиту споменика културе, успео да на основу неких фотографија направи реконструкцију капеле која се ту налазила, а која је 1947. срушена до темеља, а материјал потом развучен. По речима председника Скупштине града Миломира Шљивића, идеја да се не само немачко, већ и друга заборављена или запуштена ратна гробља на територији града уреде, покренута је још пре пет година, али је турбулентна политичка сцена Краљева ту причу зауставила.

-Треба знати где чије кости почивају и та места долично уредити и одржавати. Ми смо ту иницијативу покренули још док је Вук Драшковић био министар иностраних послова и данас мислим да то треба подржати. Уосталом, како сами кажете, тамо уз аустријске и немачке војнике леже и кости наших људи, док о лагерском гробљу не треба ни говорити каже Шљивић. А.Тасић

21

15. октобар 2010.

Горња Трепча

БАЊА СРПСКА ПОСЛОВНОСТ ЕВРОПСКА - Бања Горња Трепча једина приватизована бања у Србији. – Услуга и пословност на европском нивоу.

– Постављен камен темељац за изградњу нове специјалне болнице, најсавременије у Србији

У северном делу чачанскокраљевачке котлине, на шумовитим обронцима планина Буко вика и Вујна налази се – Горња Трепча. Ово природно лечилиште познато је и као Атомска Бања. Локалном становништву топле лековите воде Горње Трепче биле су познате од најстаријих времена, а у средњем веку уживала је углед манастирске бање. Ипак, њене лековите воде добијају на угледу 1890. године изградњом првог купалишног отвореног базена, да би тридесетих година овог века стекла нешто шири значај. Тек 1955, оснивањем „Народног купатила Горња Трепча“ отпочиње савремено опремање бање. Термоминералне благо радиоактивне воде (26°-31° C) , којих има три извора, јувенилне су (сталне количине, непромењивог хемијског састава и температуре), имају лековита својства која су потврђена комплетним научним испитивањима. Ове воде садрже и ретке микроелементе: убидијум, литијум, цезијум, стронцијум, радијум, радон, кобалт, уран, селен, сребро, титан…који имају значајну улогу у лечењу неких нервних болести (цезијум) и реуматских обољења (литијум, рубидијум), а с обзиром на то да

су воде слабо алкалног карактера, хидрокарбонатне, имају повољног утицаја и у лечењу гастритиса и чира на дванаестопалачном цреву. Анализе које је 1990. године радио Институт за физикалну медицину и рехабилитацију у Београду показују да вода има селена. Истраживање воде врши сваке 3 године Институт за рехабилитацију Београд. Због специфичних физичких и хемијских карактеристика минералне воде, које су испитане на територији Горње Трепче, могу се користити за медицинску рехабилитацију оболелих од неуролошких и реуматских болести.

- У овој бањи успешно се већ дуги низ година лече пацијенти који болују од реуматских, неуропсихијатријских, болести гастроинтестиналног тракта, обољења периферних крвних судова – наглашава директор специјалне болнице Атомске бање Горња Трепча др Лидија Обрадовић Бурсаћ и наставља - Специјална болница за рехабилитацију располаже савременом опремом и добро обученим кадром и пружа пацијентима комплетан балнео-физикални третман. По доласку у бању, пацијент прво одлази на лекарски преглед после кога му се пропи-

сује третман адекватан његовом здравственом стању. Иначе, пацијенту су на располагању лекари специјалисти из самог лечилишта, као и консултанти из неколико медицинских области. За све време боравка, пацијент је под сталним лекарским надзором. Медицински кадар је на континуираној едукацији током целе године, узимајући учешће на стручним семинарима, конгресима и у земљи и у иностранству. Као саставни део третмана у Горњој Трепчи препоручују се обавезне шетње “Стазом здравља”, која води кроз прелепе шумске пределе и зелене пропланке разнобојних ливада. Чист планински ваздух и специфично магнетно поље овог места благотворно делују на све пацијенте који овде долазе.

- Дужина боравка зависи од многих чинилаца: врста болести, старост, опште стање пацијента, број претходних долазака и др. Узевши све у обзир, оптимално је да пацијент проведе на рехабилитационом третману 21 дан, два пута у току године.

- Предност бање Горња Трепча у односу на слична лечилишта састоји се у томе што се пацијенти са кардиоваскуларним обољењима могу без бојазни и

ограничења подвргнути терапијама које се овде примењују. Третман у Атомској бањи подразумева и конзумирање воде ( 1 л дневно, подељено у три дозе: пола сата пре оброка), шетњу "Стазом здравља", која води кроз прелепе шумске пределе, зелене пропланке и разнобојне ливаде. Чист планински ваздух и специфично магнетно поље овог места благотворно делују на организам – наглашава директорка специјалне болнице др Лидија Обрадовић Бурсаћ. Атомска бања Горња Трепча јасан је доказ да процес приватизације једног бањског лечилишта не мора да буде мукотрпан, дуг и неизвестан. Горња Трепча је прва приватизована бања у Србији (2008. године), која је уз значајне инвестиције повећала број запослених радника за 20 одсто у односу на моменат приватизације. Ова бања испунила је све услове за пријем пацијената и добијање статуса Специјалне болнице, што је потврђено решењем Министарства здравља Републике Србије. Две године након приватизације сви капацитети у Атомској бањи су комплетно реновирани. Прошле године је уложено 120, а ове 30 милиона динара. Из године у го-

дину повећао се и број гостију. У бањи Горња Трепча најављена је изградња нове специјалне болнице, једне од најсавременијих оваквог типа у Србији.

- Припремни радови већ су почели и нова болница ће за туристе бити отворена 1. јуна наредне године. Специјална болница простираће се на око 3.000 квадрата, имаће капацитет 122 лежаја, и биће потпуно прилагођена инвалидима. Имаће три спрата, а сваки ниво трпезарију. У приземљу ће бити ординације, као и хидротерапијски блок, собе за електро и кинези терапију. Болница ће имати једнокреветне и двокреветне апартмане, који ће бити луксузно опремљени. Намењена је, пре свега, иностраним гостима, који су навикли на комфор и луксуз, али и домаћим туристима – каже директор Атомске бање Горња Трепча Драган Јововић. Целокупна инвестиција Атомску бању коштаће 1,3 милиона евра. Фонд за развој Републике Србије учествоваће у финансирању изградње са 20 одсто, док ће остатак Атомска бања издвојити из сопствених средстава, као и из кредита. Бања је недавно окончала сертификацију специјалне болнице по ИСО и ХАСАП стандардима. Прва приватизована бања у Србији је средином августа примљена у Удружење специјалних болница, а ове године забележена је рекордна посета. Маријана Радојевић

Агенција „АЛФА“ Краљево, Омладинска 5, Регионална привредна комора, Краљево, тел. 036/311-094, тел/факс 311-134, моб 064/2776003 Најквалитетније вођење пословних књига правних лица и предузетника. Регистрација правних лица, предузетника, задруга и удружења Саветодавне услуге у предметима пореза и доприноса. Промет некретнина и остале правне услуге. Превод возила.

НАЈВЕЋА АГЕНЦИЈА У ГРАДУ ЗА ВАШУ СИГУРНОСТ!

22

15. октобар 2010.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА ВОДОРАВНО 1. Град у Италији, 9. Хемијски знак за нобелијум, 10. Композитор Беџих, 12. Међународна скраћеница за Шпанију, 14. Скр. Београдска новинска агенција Тикер, 15. Река у Русији, 18. Атол у Микронезији, 18. Узвик нестрпљења, 19. Легенда, мит, 20. Сиријски председник Хафез ел, 21. Скраћеница народне организације Грка на Купру, 22. Део копна уз воду (мн.), 23. Доживљај за време спавања (мн.), 24. Град у Бразилу, 25. Ауто ознака за Ниш, 26. Скр. Савезни тржишни инспекторат, 27. Група скандинаавских богова, 28. Со сирћетне киселине (мн.), 31.

Першун, 32. Државни социјализам УСПРАВНО 1. Кафане, 2. Ампер (скр.), 3. Ауто ознака за Лесото, 4. Провалија, 5. Оклопна борна кола, 6. Име наше прве филмске звезде, Рина, 7. Предлог, 8. Култ животиња, 9. Депласирана, 11. Члан академије наука, 13. Који се могу пити, 17. Француски књижевник, Клод, 18. Вулкан у Русији, 20. Грубо сукно (мн,), 22. Одјекивати, 24. Држава, 26. Тел. ознака за Стару пазову, 29. На (енг.), 30. Један предлог, 33. Прво слово азбуке

МАРШАК Према једној анегдоти, руски песник Самуил Јаковљевич Маршак је, приликом првог боравка у Лондону 1914. године, срео човека на улици и упитао га: "Шта је време?" Маршак је, у ствари, хтео да сазна колико је сати али, пошто још увек није добро говорио енглески, уместо "What time is it?" питао је "What is time?" Збуњени пролазник је одговорио: "Па то је филозофско питање. Зашто га мени поста-

АНТУН ГУСТАВ МАТОШ Матош је волео да поставља својим познаницима необичне загонетке. Тако је једном приликом у друштву изрекао и ову загонетку: - У једну рупу улазиш, на двије излазиш и када мислиш да си изашао тек се онда нађеш унутра. Шта је то? Нико није знао одговор.

- Тачан одговор је: панталоне.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем lanchiu thema, 1991. год.са уграђеним плином.

036/392 916; 393 138 Продајем шкоду фабиу, 2007. год. Прешла само 5.500 км. Повољно.

036/616 133; 069/613 950 Продајем плац 66 ари , Индустријска зона - Шеовац. Струја ,вода,телефон, канализација, плин , асфалтни пут.

036/ 399 100 после 15 ч, 063/13 99 101 Продајем стан 70 м2, Ул. Доситејева (војне зграде). Цена по договору.

036/ 381 606; 064/59 80 577

Бежична комуникација није ништа ново. Ја се молим већ седамдесет пет година.

вљате?"

49, код поште.

036/352 452;064/22 98 627 Издајем једнособан стан, посебан улаз, телефон ,парно грејање 036/ 391 607 Издајем намештену кућу са парним грејањем. Цена 100 евра.

036/ 392 916 ; 393 138 Издајем локал у Улици Цара Душана. Погодан за све врсте делатности.

063/ 10 54 864 Студио Систему потребне ученице за фризерски и козметички део. Информације у салону Ул. Хероја Маричића 24 , 036/ 231 000

Издајем собу, посебан улаз, близу пијаце, код Кодекса.

036/ 881 273

Откупљујем јабуке и дуње.

063/661 538

Издајем једнособан, полунамештен стан у Адранској улици

Потребна жена за негу женске особе 24 х у Врби. 036/ 865 537

92 93 94

977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

15. октобар 2010.

ХОРОСКОП за период од 15. до 21. октобра

Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63

АСТРО ПРИЧА Пише: Ружица Ракочевић Балшић

ЦРКВЕНИ ПРАЗНИК У ДИЈАСПОРИ! Недеља је, свети дан! Ако се не осмисли, не посвети и испоштује као празник, углавном је обична и досадна, празна без садржаја. Град у туђини ћути и одмара. Ја у њему, тек недавно пристигла. Претходни дани су ми се развлачили као паучина. Дани пролазе, и сваким одласком једна шанса за опстанак и у животу је мања. Сви моји започети напори стоје, ништа се не помера, нити одвија. Желим да остварим сан за који ми се указала нова, и вероватно последња прилика, и то после тридесет година. Али је тешко. Мој останак и размишљање, одлажу одлуку и односе време, а ситуација је напета до крајњих граница. И тако, док ганглије издрже. Одмерава ми се судбина бити или не бити? Под ногама ми гори жеравица, а решење не видим. И моја породица је у неизвесности. Родбина и пријатељи ми шаљу подршку да издржим, али нема излаза, не видим решење. Не попушта ништа, ни моја животна ситуација као придошлице. Не знам ни где ћу ни како ћу? Чудим се шта се то дешава па тако подмукло дани само ћуте. Нико ми лепог гласа не шаље, нико се не јавља, а обећали су, нема одговора нити помоћи ни од куда. Где је спас? Ја имам НАДУ И ВЕРУ, и знам да неће ни ово, овако дуго потрајати. Мораће негде, нека карика неизвесности да пукне до краја дана, мораће нешто да се покрене, да сине нова искра. Само се питам шта би мени могло, тако важно и битно да се деси по овако сивој, углавном, обичној недељи која се вуче. Улазим у такав већ тридесет и трећи дан, а од јутра је почело већ много да ме стеже. До подне већ неиздрживо, чак и за моје веома наглашене способности издржљивости. Чуди ме шта се то дешава са мојим животним током, па тако само ћути. Где је излаз? Где је просветљење? Не видим светлост да ме поведе? Ја знам, да ме мој живот воли и да ме неће оставити тако дуго да се бринем и да се тако и толико мучим у неизвесности. И тако, већ данима тражим адресу неке наше цркве. Били су и прошли празници а ја не запа-

лих свећу. Био је и Крстовдан, а ја не одох у цркву. Ове недеље сам сазнала и кренула сам. Ходам улицама новог града и тражим своју цркву. Треба ми неко мој, неко ко ће да ме заклони, да ме бар мало заштити од бриге и страхова... Треба ми моја црква ! Тек иза подне стижем у цркву. Једва сам стигла. Пут се одужио због свакојаких радова на коловозу, због промене трасе, због овога, због онога, преседала, мало кружила, мало лутала тражећи мени непознату локацију, пар пута размишљала да одустанем.... али нисам и знала сам да нећу. Не личи то на мене. А посебно када ми је једна непозната жена толико желела да изађе у сусрет. Оставила је своју малу децу на тротоару, да би самном пошла два блока даље и покаже где је моја, а не њена црква. Хвала јој и нека је срећа прати! Дођох већц уморна, а оно мало расположења и снаге већ на измаку..... Кад коначно дођох близу цркве, осетих олакшање и блажено задовољство. Као кад у току невремена нађете уточиште и заклон. Е, сад сам на своме. И код својих. Зграда цркве изгледа много лепше и топлије у природи него што изгледа на интернету. Мало ме забринуше затворена лепа црквена врата. Указали ми на ту могућност ако закасним на молитву, па сам то лакше поднела и зато имадох снаге да погледам мало около. Храброст да залазим у споредне црквене просторије ми је дао непознати комшија који живи неколико кућа ниже, који ми је свесрдно показао и рекао да је данас "big party" у мојој цркви па да погледам у двористе одакле је управо излазио неки дечко. Захвалим се љубазном и радозналом суграђанину, који би, како ми се учинило, радо и сам дошао у нашу цркву и радо и весело се прикљуцио прослави. Конаcно стижем и отварам лепu гвоздену капију и улазим u мало али укuсно сређено и чисто двориште наше цркве. Обрадова ме та слика, и сваки cветац као да ми је пожелео добродошлицу, а лепа и уредно шишана свежа, зелена трава ми је блазила умор и бригу коју носим.

Ован, 21. 3. - 20. 4. У петак је и даље затегнуто, али зато у суботу, недељу и понедељак ћете моћи да одахнете, али условно и будите опрезни јер ћете можда имати лажни осећај лакоће.У уторак и среду ћете се бавити око новца који се тешко налази. Без обзира на све, од четвртка почињу ваши дани. Бик, 21. 4. - 20.5. И овај петак је веома јак и важан дан за вас, мада неће бити лако, јер сви договори нису испоштовани онако како сте ви замислили. У суботу, недељу и понедељак ће бити све још непредвидивије и са пуно преокрета и извртања договора. То све може изненада да донесе и промет новца у уторак и среду. У четвртак се спремите за пуно активности. Близанци, 21. 5. - 21.6. Можда ћете се и у овај петак осећати још мало стегнуто, али већ у суботу, недељу и понедељак ћете имати пуно промена које ће вам можда тешко пасти, али ће вам много значити касније. У уторак и среду ћете се јурити са и око новца који ће да промиче. А у четвртак се креће са најавом великих новина. Рак, 22. 6. - 22.7. И у петак ће бити мало више строгих правила за ваше појмове, али ће све то у суботу, недељу и понедељак изгледати другачије. У уторак и среду ћете се мало опустути јер ће бити промета новца. Од четвртка ћете морати мало више да се ангажујете и потрудите. Лав, 23. 7. - 23.8. Стари или незаврсени послови око некретнина ће вас додатно ангожавати и у петак. У суботу, недељу и понедељак ће све добијати другачије обрте у којима и ви учествујете. Уторак и среда су битни по новцу који није "чист", а од четвртка почињу најаве за нове будуће промене. Девица, 24. 8. - 22.9. Веома важне послове ћете одрађивати и у петак. У суботу, недељу и понедељак ће бити покушаја да вас збуне и обрлате на брзину. А уторак и среда ће вам донети додатно ангажовање око новца који ће да измиче. Четвртак ће од вас захтевати много више физичких послова и ангажовања. Вага, 23. 9. - 22.10. И петак ће бити додатно оптерећен старим ситуацијама везаним за институције. У суботу, недељу и понедељак ћете бити безуспешно окупирани са особом у знаку Водолије. Стари планови и договори се мењају. Уторак и среда ће донети труди око новца, а у четвртак ће бити напорно. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Припремне радње у вези наследстава ће се дешавати и у петак. У суботу, недељу и понедељак ће се све одједном чудно извртати, али ви нећете то дозволити, тaко да, у уторак и среду ће следити и новчана подршка. А четвртак ће бити најава почетка нових послова и активности. Стрелац, 23. 11. - 21.12. Нешто строжија правила везана за институције вас очекују и у петак. А већ у суботу, недељу и понедељак ћете добити изненадне задатке које нисте раније завршили. Уторак и среда су намењени давању новца, а четвртак указује на нове смернице. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Још један важан дан за вас, мада ће бити и напоран. Али, пошто сте ви познати по издржљивости, наравно да ћете све савладати. У суботу, недељу и понедељак ће уследити чудни обрти или конфузија, али само за оне који су се шверцовали у претходном периоду. Од четвртка стижу нове обавезе. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Још и овог петка ће бити затегнутих ситуација и заосталих обавеза које се вуку од раније. Субота, недеља и понедељак ће бити ваши дани, али ћете имати пуно посла и обавеза које нисте добро одрадили у прошлости. Уторак и среда ће вас навести да морате да дајете новац, о у четвртак ћете морати и да запнете да радите. Рибе, 20.2. - 20. 3. Иако је превише строгих правила, у петак ћете завршити неки договор или посао везан за некретнине. У суботу, недељу и понедељак ћете имати непредвидивих догађаја и ситуација. Али, зато у уторак и среду можете да се надате повољним околностима, да би у четвртак били спремни за новине које се спремају.

24

15. октобар 2010.

ЈАБУКОВО СИРЋЕ Јабуково сирће је изванредан лек коме уважени стручњаци приписују чудотворну моћ и сматрају да оно треба да постане део свакодневне исхране, а ево и неколико рецепата који су се показали веома успешни у лечењу појединих сметњи и болести. Како се прави јабуково сирће Потребно је: непрскане јабуке (најбоље су дивље, самоникле, али могу да послуже и

гајене), шећер. Јабуке добро опрати, одстранити петељке, а затим их заједно са семеном уситнити и самлети на машини за месо. Заједно са соком који пусте ставити у већи лонац или качицу. Ако нема довољно сока, може се на десет килограма јабука додати четврт литра прокуване и охлађене воде. Затим додати на ову количину и сто грама шећера, све добро измешати, суд прекрити чистом, вишеструко испресавијаном газом и оставити на топлом месту или на сунцу. Повремено прегледати и промешати. Посуда се повезује вишеслојном газом и оставља на месту где температура не пада испод 18 степени Целзијусових и не прелази 25 степени. Ферментација траје око 25 до 30 дана, на сунцу нешто краће. После завршеног процеса, сирће се пажљиво процеди и разлива у чисте боце. Боја треба да му је светло жута и без талога. Када се запази да је ферментација готова и да је сирће довољно кисело, све процедити најпре кроз ређе, а затим и кроз гушће сито или цедиљку, а на крају и кроз вишеслојну газу, да би се добила бистра течност. Сирће сипати у боце, херметички затворити и

чувати на хладном и мрачном месту. Уколико се после извесног времена сирће усред зрења замути, или се појави талог, треба га још једном процедити кроз вишеслојну газу и поново сипати у чисте боце. Чува се на хладном и тамном месту, а рок употребе му је практично неограничен. Установљена је оптимална доза јабуковог сирћета коју треба узети у току једног дана. То је раствор од 2 кашике сирћета у млакој, претходно прокуваној води, уз додатак две кашике меда. Овај еликсир помаже код болести грла, код неуредне пробаве, слабе циркулације и размене материја у организму. Препоручује се и код болести срца, бубрега и крвних судова. Према неким изворима, добро се показао у повећању плодности - као код људи тако и код животиња, и у лечењу ноћног мокрења код деце. Доказано је и да јабуково сирће снижава повишени крвни притисак и да је одличан савезник у очувању витке линије. Против свраба на кожи препоручује се спољна употреба разблаженог сирћета, а трљање и масирање овим раствором изванредно прија и потпуно здравим особама. Осим осећања свежине које дуго траје, овакве "киселе купке" дају кожи мекоћу, влажност и здраво руменило. У својству облога или средства за утрљавање, јабуково сирће се такође примењује код проширених вена; у комбинацији са унутрашњом употребом сирћета, преласком на здравију исхрану и чишћењем организма, постижу се добри резултати. На исти начин, јабуково сирће олакшава и неке реуматске болести и отклања осећај сталног умора, на који се жали све више људи. Неразблаженим јабуковим сирћетом испира се грло код првих знакова прехладе, а врло је препоручљиво понети на пут (поготову лети) бочицу сирћета да би се спречиле нелагодности у пробави које се обично везују за промену воде и хране. У исхрани спортиста, али и интелектуалаца, јабуково сирће и његова комбинација са медом требало би да заузму важно место. Ово сирће је пребогато калијумом, он утиче на рад мишића и нерава, а учествује и у биохемијским процесима на ћелијском нивоу. Ако сте са својим лекаром искључили друге узроке, а осећате слабост, поспаност, грчење и болове у мишићима, вероватно вам само недостаје калијум. Кура са јабуковим сирћетом даће убрзо одличне резултате.

БУКОВАЧА

Буковача - Pleurotus ostrea је укусна јестива гљива и одлично помоћно лековито средство. Као гљиву која јача имунитет вековима су је користили Кинези, а крајем прошлог века почели су да је користе и у Европи. У природи буковача расте у букетима или групама, по хладном времену, на мртвом дрвету, најчешће листопадних врста. Ради се о гљиви асиметричног облика, глат ког шешира са ексцентрично или латерално постављено дршком, која има своје обожаваоце спремне да савладају разне препреке како би дошли до укусног залогаја. Гајене врсте су свакако најпопуларније и по заступљености на тржишту су одмах иза шампињона. Лековито дејство Што се тиче нутритивних својстава, буковача садржи витамине Б1 и Б2, минерале (посебно гвожђе), као и антиоксиданте. Масноће које садржи су углавном незасићене и њихов ниво је

низак, а квалитет протеина је скоро једнак оном који поседују протеини животињског порекла. У свом саставу буковача има низ витамина: Б, Д, Ц, К, протеине, минерал-јод, селен, натријум, калијум, цинк, фосфор, гвожђе. Поред тога, садржи и хлорофил који убрзава регенерацију ћелија. Због ових особина буковача показује дејство у борби против високог притиска, повишеног нивоа холестерола и инфекција и ослабљеног имунитета. Кинезу су је користили се за ублажавање болова и релаксацију мишића. Поред тога, употребљавали су је и у лечењу лумбага, укочености екстремитета и тетива, као и за лечење лоше циркулације. Препоручена доза за лечење је три до девет грама суве буковаче у току дана. Најукуснији део буковаче је шешир који као шницла, спремљен на различите начине, веома подсећа на месо, тако да није чудо што неки укус ове гљиве пореде са укусом ћуретине. Такође, импресионира и њена солидна конзистенција због чега се сјајно показала у маринирању, нарочито млађи примерци. Буковача није гљива коју можете припремати на много начина, као шампињоне, на пример. С друге стране, њен изврстан укус лако долази до изражаја и у најједно-

ставнијим рецептима као што су ова два: Пржене буковаче За четири особе нам треба 1,2 кг буковача, 1 дл уља и со. Шешире кратко пржимо у врелом уљу док не порумене, оцедимо их, па тек онда посолимо. Служимо их вруће, уз неки од следећих прилога: барени карфиол или кромпир, спанаћ, пиринач. Салата је зелена или слатки купус, прелив по укусу, а изузетно, вино може да буде и црно. Буковаче спремљене на кинески начин Основна филозофија оваквог спремања хране јесте ситно сечење намирница. Кад се ради о буковачи, треба је сећи на танке резанце, попреко на правац раста њеног шешира. За четири особе нам треба 0,3 кг буковаче, око 0,5 кг разног поврћа (шаргарепе, купуса, краставца, парадајза, лука итд.) и 150 гр посног меса, било којег. Све намирнице, сечене ситно као и гљиве, кратко се пропрже на врелом уљу око два минута. Прилог су неизбежни пиринач и соја-сос, а од зачина су дозвољене све егзотичне варијанте.

ХОРОСКОП И ИСХРАНА - ЈАРАЦ Анатомски везан за: скелет, колена, кожу и систем за варење. Здрава исхрана: укључује калцијум фосфат и витамин Е. За разлику од његовог двојника у животињском царству зодијачки знак Јарца не може појести било шта а да прође некажњено! Непожељни су за овај знак разни артикли као чоколаде, сокови, газирана пића, млеко, колачи, слаткиши масна јела, паприкаши и љута и зачињена јела. Знак Јарца има тенденцију смањивања телесне температуре. Између оброка добро је пити доста течности, ћелијска со знака Јарца је калцијум фосфат, неопходан за одржавање телесне температуре. Препоручује се нормална а не дијетална исхра на за овај знак. Исхрана богата масноћама, алкохолна пића, и мајонез нису препоручљиви за овај знак. Добро је у исхрани

користити протеинску храну, кувана јела као спанаћ, пасуљ, сочиво и купус.

Калцијум фосфат користи албумин из крви да би изграђивао и одржавао константну телесну структуру. Безмасно месо, сочиво, спанаћ, купус, пасуљ, целер, јечам, јагоде и смокве су извори калцијум фосфата. У недостатку,

честа су хронична обољења, бубрега, реуматизам, запаљења коже или чиреви. Хлорин, коришћен у већини јавних водовода, уништава витамин Е у организму. Витамина Е има у грожђу и морској храни, те се препоручује у исхрани често уносити свеже зрело грожђе а исто тако суво грожђе. У зимском периоду добро је пити чај од нане и камилице због поспешивања циркулације. Лековите траве корисне за рођене у знаку Јарца су амарант, дуња, цвекла, дивизма и цвортрава (Polugonum аviculare). Такође, након доручка за овај знак се препоручују и између 7 и 8 часова ујутру, са трајањем најобичније вежбе у трајању до 10 минута. Ово побољшава искоришћеност унете хране и циркулацију у организму.

25

15. октобар 2010.

КОЛАЧ СА ГРИЗОМ Потребан материјал: 5 малих шољица за кафу млека, 4 шољице гриза, 4 шољице брашна, 3 шољице уља, 2 шољице шећера, 1 кесица прашка за пециво, 1 кесица ванилин шећера, 100 г млевених ораха, 100 г сувог грожђа за сируп: 8 шољица шећера, 5 шољица воде, сок од једног лимуна потребно је још: шлаг у спреју или обично умућени шлаг, карамел прелив Припрема: Помешати посебно суве и мокре састојке па све сјединити. Умутити лагано миксером да се све лепо уједначи. Подмазати плех за печење, излити масу и у рерни загрејаној на 200 0 С пећи колач неких пола сата. Колач из-

вадити из рерне, и док се мало прохлади скувати сируп од шећера, воде и сока од лимуна. Прелити колач и оставити да добро упије. Колач сећи на коцке и послужити украшен шлагом и преливом од карамеле.

КИВИ Ово јужно воће јача имунитет, регулише крвни притисак и пробаву, помаже у лечењу респираторних оболења, главобоље и стреса. Киви је киселкаст плод, јајоликог облика, длакаве, смеђе коре и зеленог „меса". Веома је укусан и здрав, права је ризница витамина нарочито Ц, А, Е, К и Б комплекса (тиамин, ниацин, Б6, колин), као и менерала - калијума, калцијума, фосфора, магнезијума, гвожђа. Киви се користи свеж, као и за припрему колача, ђемова и лековитих напитака. Захваљујићи високовредним састојцима, ефикасан је у борби против респираторних инфекција, а осим тога јача имунитет, штити од прехладе, регулише

КРАЉЕВЧАНКЕ

ГУЛАШ ОД СРНЕТИНЕ Потребан материјал: 1кг срнетине, 4 главице црног лука, 4 средње шаргарепе, 4-5 зрна бибера, 2 листа ловора, брашно, уље, 150 г димљене сланине, Зачин Ц, млевени бибер, рузмарин, 200 мл црног вина, 100 мл томатина, ½ чаше таране, свежи першун Припрема: Месо претходно држати у маринади припремљеној од: сецканог црног лука, шаргарепе, целера, ловоровог листа, бибера у зрну, и мешавине воде и сирћета најмање 12 сати. После тога месо извадити и спремати. Срнетину исећи на мање комаде и уваљати у брашно. Ставити на уље и пржити да благо порумени са свих страна. У међувремену лук исећи на ребарца, а шаргарепу нарендати. Месо налити са 1л воде и ставити шаргарепу и лук. Додати бибер у зрну и ловоров лист. Посолити. Када проври поклопити

и оставити да се кува. После 1/2х кувања додати на коцке исечену сланину, црно вино и томатино. Оставити да се кува отклопљено, повремено наливајући са мало воде ако је потребно, али не превише пошто јело треба да буде гушће. После 20-ак минута додати тарану и кувати и даље. Пред крај зачинити по укусу мешавином зачина, бибером и рузмарином. Пред служење посути сецканим свежим першуном.

МАРКЕТИНГ 312-505

крвни притисак, смањује ризик од настанка срчаних болести, можданог удара, тумора, а помаже и против главобоље и стреса. Такође снижава холестерол, неутралише слободне радикале и отклања токсине из организма. Редовним конзумирањем свежег кивија смањује се количина триглецирида у крви за 15%, а ово благотворно

воће помаже и у зацељивању рана, одржавању здравља костију изуба и десни, те апсорпцији гвожђа, а позитивно делује и на пробавни систем јер одржава равнотежу између корисних и штетних бактерија у цревима. Због богатог садржаја витамина Ц и воћних киселина, киви је чест састојак производа за негу лица и тела. Штити кожу од исушивања и чини је баршунастом и нежном, регулише лучење масноће, сужава проширене поре и успорава старење. Медјутим, иако је киви свеж веома користам, морамо бити и опрезни, јер превелико уношење може изазвати и алергију.Саветује се највише 2-3 комада дневно.

Фото: М. Радовановић

26

15. октобар 2010.

На основу закључка стечајног судије Привредног суда у Крагујевцу, број предмета II.СТ. 30/2010, од 29.03.2010. године, а у складу са члановима 109,110 и 111 Закона о стечајном поступку ( Службени гласник Републике Србије бр. 84/2004 ) и Националним стандардом бр. 5 о начину и поступку уновчења имовине ( Службени гласник Републике Србије бр. 43/ 2005 ), стечајни управник стечајног дужника Стамбена задруга '' ЕЛМОСДОМ '' у стечају из Јагодине, Ул. Краља Петра I бр. 4

ОГЛАШАВА

продају имовине јавним надметањем Предмет продаје је имовина као целина – ПОРОДИЧНА СТАМБЕНА ЗГРАДА, која се налази у Краљеву, Ул. Кабларска бр. 4 , коју чине: 1. Стамбена јединица – стан у сутерену, једнособан комфоран стан површине 50,99 квм.

2. Стамбена јединица – стан у партеру, трособан комфоран стан, површине 88,89 квм.

3. Стамбена јединица – стан на спрату површине 81,02 квм.

4. Котларница 5. Помоћни објекат зидан од тврдог материјала уз стамбену зграду.

6. Право коришћења градског грађевинског земљишта на кат. парц. бр. 1858/11 КО Краљево, површине 3,57 ари Почетна цена на јавном надметању износи: 3.550.000,00 динара Право на учешће имају сва правна и физичка лица која: 1. након добијања профактуре, изврше уплату ради откупа продајне документације у износу од 5.000,00 динара ( профактура се може преузети сваког радног дана у периоду од 9 – 16 часова од стечајног управника); 2. уплате депозит у износу од 1.420.000,00 динара, или положе неопозиву првокласну банкарску гаранцију наплативу на први позив, најкасније 5 дана пре одржавања продаје ( рок за уплату депозита је 11.11. 2010. године).

3. потпишу изјаву о губитку права на враћање депозита. Изјава чини саставни део продајне документације Јавно надметање одржаће се дана 16.11. 2010. године у 12 часова у стамбеном простору стечајног дужника у партеру у Краљеву, Ул. Кабларска бр.4. Регистрација учесника почиње два сата пре почетка јавног надметања а завршава се 10 минута пре почетка јавног надметања, односно у периоду од 10.00 до 11.50 часова на истој адреси. Стечајни управник спроводи јавно надметање у скаладу са Националним стандардом бр. 5 о начину и поступку уновчења имовине ( Службени гласник Републике Србије бр. 43/2005 ). Имовина се купује у виђеном стању и може се разгледати након опткупа продајне документације а најкасније 7 дана пре заказане продаје, у времену од 9 до 16 часова.Проглашени купац је дужан да уплати преостали износ купопродајне цене у року од 8 дана од дана потписивања купопродајног уговора. Учесницима који на јавном надметању нису стекли статус купца или другог најбољег понуђача, депозит (гаранција ) се враћа у року од 8 дана од дана јавног надметања. Порези и трошкови се додају на постигнуту купопродајну цену. Овлашћено лице : стечајни управник Бранко Перић, контак телефон : 064/1151022

На основу члана 2,3 и 4 Правилника о поступку јавне набавке мале вредности ( Сл. Гласник РС бр. 50/09 ) и Одлуке вршиоца дужности директора Предшколске установе о покретању поступка бр. 6643 од 14.10.2010. године Предшколска установа ’ Олга Јовичић - Рита ’ Краљево Карађорђева 11 Објављује ЈАВНИ ПОЗИВ За прикупљање понуда У поступку доделе јавне набавке мале вредности Предмет јавне набавке : набавка канцеларијског и потрошног материјала ( редни број ЈН 7/10) Опис предмета јавне набавке : Канцеларијски и потрошни материјал Услови за учествовање у поступку ( право ушешћа, докази о испуњености услова... ) Право учешћа имају сва физичка и правна лица која испуњавају услове из члана 44. Закона о јавним набавкама. Испуњеност наведених услова понуђач доказује на начин предвиђен чланом 45. Закона. Услови које сваки понуђач треба да испуни као и начин на који се доказује испуњеност услова су ближе одређени конкурсном документацијом. Критеријум и елементи критеријума за избор најповољније понуде: Критеријум за избор најповољније понуде је економски најповољнија понуда. Елементи критеријума су понуђена цена, рок испоруке и рок плаћања. Увид и преузимање конкурсне документације ( услови, место, време, рок, накнада трошкова... ): Заинтересовани понуђачи могу извршити увид у конкурсну документацију сваког радног дана, од 08.00 – 14.00 часова, почев од дана објављивања јавног позива у Ибарским новостима. Конкурсна документација се може преузети на адреси : Предшколска установа ’ Олга Јовичић – Рита ’, Краљево, Ул. Карађорђева бр. 11. Конкурсна документација може бити достављена поштом, телефаксом или електронском поштом. Подношење понуда ( рок, место, време, начин, назнака... ) Рок за подношење понуда је 22.10.2010. дана од дана објављивања јавног позива у Ибарским новостима. Благовременим ће се сматати све понуде које стигну на адресу наручиоца најкасније последњег дана наведеног рока, до 13.00 часова. Уколико рок истиче на дан који је нерадан,као последњи дан наведеног рока ће се сматрати први наредни радни дан до 13.00 часоваПонуде се подносе у затвореној и запечаћеној коверти на адресу наручиоца : Предшколска установа ’Олга Јовичић-Рита’, Краљево, УЛ. Карађорђева бр.11, са назнаком ’ За јавну набавку канцеларијског и потрошног материјала ЈН 7/10 – не отварај ’ На полеђини коверте уписује се назив и адреса понуђача. Отварање понуда ( место, време, присуство заинтересованих ...): Отварање понуда је јавно. Понуде ће се отварати одмах, по истеку рока за подношење понуда , то јест у 13.15 часова последњег дана горе наведеног рока. Отварање понуда ће се обавити у просторијама наручиоца Предчколска установа ’Олга Јовичић – Рита ’Краљево, Ул. Карађорђева 11, канцеларија секретара установе. Отварању понуда могу присуствовати сва заинтересована лица Представници понуђача морају имати овлашћење које ће предати Комисији за јавну набавку приликом отварања понуда. Рок за доношење одлуке о избору најповољније понуде : Одлука о избору најповољније понуде биће донета у року од 3 дана од дана отварања понуда. Наведену одлуку наручилац ће доставити свим подносиоцима понуда у року од три дана од дана њеног доношења. Контакт (особа, место, време, број телефона, е – маил адреса ...): Додатне информације о наведеној набавцxи се могу добити сваког радног дана на бр. Телефона 036/326-040, у времену од 08.00 – 14.00 часова. Контакт особа је Драган Петковић.

27

15. октобар 2010.

Дана 15. октобра 2010. године навршава се три године од смрти наше драге и вољене и никад заборављене

Злате Драгићевић

16. октобра даваћемо четрдесетодневни помен у 13 ч на гробљу у Мрсаћу

Антонијевић Радисав Гиле

Ако је смрт јача од живота, од заборава није. Вечно ћеш живети у нашим срцима. Твој супруг Рашо, ћерка Јелена, сестра, браћа и остала родбина

Твоји најмилији: супруга Мирослава, ћерке Снежана и Слађана, унуци, Ана, Ђорђе и Никола, зетови Предраг и Радивоје

ГОДИШЊИ ПОМЕН 18.10.2010.

Драган Петровић 1933 - 2010

Милан Гајић Гајо У нама и даље куца твоје срце. Твоји најдражи

из Краљева

Загорка Нектаријевић – Зага

14. октобра 2010. године давали смо четрдесетодневни помен. Ожалошћени : ћерка Нада, зет Драган, унучад Маја и Милан са породицама и остала родбина

Професор 1931 – 2009 Моја мајка – жена достојна вечног поштовања и љубави. Саша

03. 10. 2010. Преминули су у Енглеској

У суботу 16.10.2010. у 12 сати на Малом гробљу у Новом Селу даваћемо годишњи помен

Лазару Пљакићу из Краљева

Владисав Позивамо родбину, пријатеље и комшије да присуствују помену. С поштовањем породица Пљакић

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ

Качаревић

Аница

из Милавчића

Ожалошћени : брат Љубо, сестре Нада, Ружа, Јела и Вера, снаја Деса, сестрична Девица, сви са породицама и многоброја родбина и пријатељи

14. 10. 2010. године, навршило се деветнаест година како није са нама наш драги

Предраг Д. Трифуновић Мишко Од заборава га чува породица

Дванаест година поносно чувам успомену на моју дивну мајку

Хаџи Даница Глушица Нека Господ подари сву лепоту и вечни мир души Твојој. Кћи МИРЈАНА

28

15. октобар 2010.

ОДБОЈКА - ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ Гимназијалац тријумфом у Купу направио одличну увертиру за старт сезоне

ГИМНАЗИЈАЛАЦ ПОБЕДНИК МАРАТОНА - На отварању сезоне дуел дебитаната у Првој лиги Гимназијалца и Спартака из Љига завршен тријумфом домаћина 3-2. – Маратонски меч трајао два и по сата. – У суботу (17 ч) у Новом Саду са истоименом домаћом екипом Старт нове сезоне у Првој лиги Србије за одбојкашице био је узбудљив и успешан за краљевачки Гимназијалац. Дуел дебитаната у овом рангу такмичења, Гимназијалца и Спартака из Љига, завршен је после два и по сата велике борбе победом „шармерки“ 3-2 (2521, 22-25, 22-25, 26-24, 15-13). Дворана ЕСТШ „Никола Тесла“ била је испуњена скоро до последњег места, а управо су навијачи били снажан ветар у леђа краљевачким одбојкашицама да забележе стартну победу. А виђено у овом сусрету може да режира само одбојка. Силовит почетак Гимназијалца, велики преокрет гошћи и вођство од 2-1, а када је на семафору стајало 20-13 за Спартак, мало ко је веровао да ће Краљевчанке славити. Ипак, велики преокрет се догодио, а славље је уследило освајањем 15. поена у петом сету.

Фото: М. Радовановић - Навијачима једно велико хвала и велико браво мојим играчи-

цама. Успели смо да добијемо скоро изгубљен меч. Спартак нас је изне-

надио, одиграо је сасвим другачије него у припремним утакмицама и

отуда нам је ова победа дража. Јако је битно стартовати победом, чекају нас тек права искушења, видећемо где су домети овог тима – нагласила је после утакмице Анђелка Тијанић, тренер Гимназијалца. Гимназијалац је пробио лед, дебитовао у Првој лиги Србије и победио, па треба очекивати да ће много лакше и растерећеније „шармерке“ одиграти у наредним утакмицама.

- Овај тим ће се увек борити до краја, до последњег поена. То је оно што сигурно можемо обећати. Тако смо добили и овај први меч у историји клуба у Првој лиги. У Новом саду немамо шта да изгубимо, а можемо много добити – каже Даница Гаљак, либеро Гимназијалца. У суботу од 17 часова у СЦ „Слана Бара“ Гимназијалац игра против Новог Сада. А. Даишевић

На старту нове сезоне Кошаркашке лиге Србије Слога победила

НОВОСАДСКИ „КАНАРИНЦИ“ БЕЗ ПЕСМЕ - Нови Сад гостовао крај Ибра, а Слога славила 85-77. – Велики потенцијал Слогиног тима ове сезоне.

– У суботу (19ч) у дворани „Велики Парк“ у Ужицу Слобода-Слога

На отварању кошаркашке сезоне Слога је забележила победу против Новог Сада у утакмици у којој је виђено и добре игре, али и осцилација својствених младим, неискусним играчима, као и још увек неуиграним саставима. У првој четвртини доминирали су гости, све време су имали предност, не већу од шест кошева разлике, али су на мини одмор отишли са два поена више. Слога је ствари преузела у своје руке на почетку друге четвртине. Серија поена споља Саше Ђорђевића, центра Божовића и изузетно запаженог Богавца омогућила је Краљевчанима вођство које нису испуштали до самог краја. Нови

Сад је резултатски покушао да се врати у меч средином треће четвртине, када су домаћи кошаркаши имали проблема са организацијом напада, пар минута нису успели да пређу у поље противника. Ипак, све што је чета Синише Матића успела да учини било је да смањи предност ривала на четири поена. Тада се разиграо млади плејмејкер Слоге Александар Влаховић и серијом поена увећао предност домаћих која је била довољна за стартну првенствену победу Краљевчана.

- Сасвим добра утакмица за отварање сезоне. Одиграли смо на победу и најважније што смо пред нашом публиком славили. Имали

смо пад у игри у трећој четвртини, то више не сме да нам се дешава,

али смо се извукли из тога на време – каже Александар Влаховић, млади плејмејкер Слоге. Рођени Новосађанин, Партизанов ђак, био је меч винер стартне утакмице свог новог клуба.

- Слога је пре свега квалитетан тим и увек ће неко нови да искочи у први план. Зато није битан појединачни учинак, већ шта остваримо као колектив. Мислим да Слога има добар тим и да може ове сезоне да оствари јако добар пласман – закључује Влаховић. Утакмица у Краљеву је почела минутом ћутања, чиме су сви актери овог сусрета одали почаст недавно преминулом тренеру Новог

Сада Немањи Даниловићу. У наредном колу Слога гостује повратнику у елитни степен такмичења ужичкој Слободи (субота 19ч).

- Драго ми је да се кошарка вратила у Ужице на велика врата, јер су имали препознатљиву школу и значили су на кошаркашкој мапи велике Југославије. Дуго нисмо играли тамо у првенственом мечу, али увек имам „лудачку“ жељу да победим и то ћу покушати да пренесем мојим играчима. Уз сво уважавање противника у „Великом Парку“ идемо на победу – наглашава стратег Слоге Бојан Кусмук. А. Даишевић

29

15. октобар 2010.

КОШАРКА

КОШАРКА

Прва „Б“ лига за кошаркашице

Прва српска лига „Запад“

МАКСИМАЛАН УЧИНАК ПОЛЕТА

Фото: М. Радовановић

- Прибој јак за младу и неискусну екипу Машинца. - Полет из Ратине опет победио

За разлику од првог кола, када су у градском дербију са Полетом пружили јако добру игру, кошаркаши Машинца су овога пута подбацили и разочарали око 200 гледалаца. Ништа пуленима Владимира Ђокића није полазило за руком, деловали су деконцентрисанo, без шута, без праве акције, са израженим проблемом организације напада. Када се на то дода младост и неискуство, онда се пораз намеће као сасвим очекиван. Гости су све време водили, добили све четвртине, а када су у трећој први пут остварили двоцифрену предност, победник је био одлучен. Прибој се представио као тим који дуго игра заједно, има неколико врло искусних играча и највишег играча лиге Далибора Микића. Све те карактеристике су у синоћном мечу дошле до изражаја и Прибојци су лако и убедљиво стигли до другог тријумфа ове сезоне.

У победничком тиму Душко Голубовић је постигао 20, Сеид Мехић и Ирфан Маљић по 17, а поменути центар Далибор Микић 15 поена. „Студенти“ скоро да нису имали расположеног играча, а Владимир Ђокић је пробао све расположиве снаге. Слаба је утеха за Машинац да је Андреј Стојановић са 22 поена био најефикаснији играч сусрета, док је Душан Вулетић постигао 18 поена.

- Јако смо млада и неискусна екипа, нисмо успели да

парирамо далеко уигранијој и искуснијој екипи Прибоја. Они су заслужено победили, мада мислим да нисмо играли тако лоше како показује крајњи резултат. И даље верујем да имамо тим који ће бити међу водећих пет екипа, потребна нам је само прва победа и кренуће све како треба – каже Андреј Стојановић, кошаркаш Машинца, летошња аквизиција из београд ске Црвене звезде који додаје Задовољан сам, много, што сам у Машинцу. Одлично организован клуб, врхунски тренерски рад, све је ту да млади играчи могу нормално да се развијају и напредују. Машинац је на старту сезоне укњижио два пораза, то је цена изузетног подмлађивања тима. „Студенти“ ће у наредном колу први пут играти ван Краљева, а домаћин ће им бити дугогодишњи ривал, Клик из Ариља (субота 19:30ч). На другој страни, дебитант у овом рангу такмичења, Полет из Ратине има максималан учинак после два кола. Ратинци су у Новом Пазару победили истоимени домаћи тим резултатом 7877, меч је одлучен у бурној завршници после које домаћин није могао спортски да поднесе пораз. Чета Жељка Влаховића је тако забележила две минималне победе на старту сезоне и представља најпријатније изненађење у Првој српској лиги „Запад“. Овог викенда Полет дочекује Железничар из Чачка, а меч се игра у суботу од 20 часова. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

МАШИНАЦ – ПРИБОЈ 64 – 83 (13-16, 20-23, 15-20, 16-24) Хала спортова Гледалаца: 200 Судије: Васић (См. Паланка) и Томашевић (Смедерево) МАШИНАЦ: Илић, Чукић 5, Станојевић 6, Витковић, Милашиновић 6, Савић 3, Игровић 2, Вулетић 18, Стојановић 22, Ђусић, Сретовић 2, Зарић ПРИБОЈ: Мехић 17, Маљић 17, Микић 15, Петровић, Ранђић 2, Радовић, Булатовић 10, Зец, Ћирковић, Голубовић 20, Цвркотић, Вуковић 2

„МАЛЕНЕ“ ПОКЛЕКЛЕ У КРАЉЕВУ

-На премијери пред својим навијачима ЖКК Краљево поражен од Старе Пазове 65-82.

– Овог викенда (субота 19ч) „малене“ гостују Врбас Медели Краљево - Стара Пазова 65:82 (13:19, 21:16, 15:20, 16:27) Хала спортова. Гледалаца: 150. Судије: Радосављевић (Крагујевац) и Јовашевић (Чачак). КРАЉЕВО: Нешовић, Абдулаху, Биорац 1, Јоксимовић 12, Рачић 21, А.Бакалић, Чковрић 8, И. Бакалић 14, Бубало, Ракићевић 2, Вилијамс 7, Станишић. СТАРА ПАЗОВА: Јоковић, Млинар, Бојовић, Урбан, Грбић 2, Благојевић 9. Филиповић 15, Шпикић 28, Инђић 5, Девић 20, Адамовић 2, Вељковић. У првом овосезонском мечу пред својим навијачима кошар кашице Краљева заслужено су поражене од солидне екипе из Старе Пазове, иако је крајњи резултат ипак превисок у односу на оно што је виђено на паркету хале крај Ибра. Почетну трему Краљевчанки гошће су искористиле да већ средином првог периода стигну до двоцифрене предности - 5:15. Уводни моменти друге четвртине припале су домаћим кошаркашицама које, предвођене Александром Рачић, праве серију 8:0 и потпуни преокрет за прво вођство - 21:19. До истека првих 20 минута екипе су се смењивале у вођству, а резултатска клацкалица обележила је и трећи квартал, уз чињеницу да је готово све поене за Стару Пазову у овом периоду постигла изузетно расположена Милица Шпикић, уједно и најзаслужнија што су гошће у последњих десет минута ушле са предношћу од шест поена 49:55. Захваљујући агресивној одб-

БЕЗ БРОЈЕВА Својеврсни куриозитет овог меча свакако су били и дресови у којима су наступиле кошаркашице Краљева. На полеђини дресова, наиме, нису били исписани бројеви, што је гледаоцима, судијама и новинарима прилично отежало праћење утакмице. рани и грешкама домаћих играчица у серији, Пазовчанке су у 34. минуту опет направиле двоцифрену разлику, 55:68. Користећи пад концентрациjе домаће екипе, као и излазак из игре Рачићеве, најбоље и најефикасније у редовима Краљева, гошће су у самом финишу направиле убедљиву предност од чак 23 поена, 59:82, и на крају из града на Ибру потпуно заслужено однеле цео плен. Овог викенда „малене“ гостују првопласираној Врбас Медели, а меч се игра у суботу од 19 часова. Г. Ћ/А.Д.

30

15. октобар 2010.

ФУДБАЛ Окружна лига

БУДУЋНОСТ НЕМИЛОСРДНО ГАЗИ

Протекло 10. коло Окружне фудбалске лиге било је "домаћинско" јер су гости само у два меча славили, док је у Ковачима утакмица завршена без голова. Највреднији резултат остварила је Грдица, која је у Лађевцима поразила Браћу Вуковић и стигла до друге позиције на табели. Испред повратника у Окружни степен такмичења сада је само неприкосновена Будућност која је у овом колу, на свом буњишту у Конареву, минималцем поразила "хајдуке" из Јарчујака. После два везана пораза Борац из Адрана је цех наплатио у Сирчи где је лако и убедљиво прегазио Мораву. Рудар из Баљевца је остварио четврти везани тријумф, овога пута на стадиону крај магистрале страдао је Борац из Вранеша. Баљевчанима на руку иде и одлука комесара за такмичење који је утакмицу ГочРудар регистровао службеним резултатом 0-3. За "зеленим столом" је стављена тачка на прекинути меч Карађорђе-Ибар у корист домаћина.

Рибничани су на крилима тих бодова демолирали некадашњег српсколигаша из Врњачке Бање који постаје главни кандидат за силазак у нижи степен такмичења. Важну победу остварио је Радник у Ушћу против "фењераша" са Старог Аеродрома, док су "краљеви ремија" из Ковача седми пут поделили плен у овом првенству. У наредном колу водећа Будућност гостује Магнохрому, а Грдица чека Сирчане, док ће Краљево Хајдук угостити Карађорђе. РЕЗУЛТАТИ 10. кола: Браћа Вуковић-Грдица 0-1, Морава (С)-Борац (А) 1-5, Раднички-Матаруге 0-0, Рудар-Борац (В) 4-1, Радник-Магнохром 2-0, Будућност-Краљево Хајдук 1-0, Карађорђе-Гоч 6-0, ИбарПролетер Ласта 3-1. ПАРОВИ 11. кола: Гоч-Ибар, Краљево Хајдук-Карађорђе, ГрдицаМорава (С) (субота), Магнохром-Будућност, Пролетер Ласта-Браћа Вуковић, Борац (В)-Радник, Матаруге-Рудар, Борац (А)-Раднички. А. Даишевић

Стони тенис

МЕТАЛАЦ БЛИСТАО У УЖИЦУ Седам медаља на отвореном првенству Ужица у стоном тенису

Општинска фудбалска лига

ОМЛАДИНАЦ СЕ СЕДМИЦОМ ВРАТИО НА ТРОН Још један викенд у најнижем степену такмичења обележила је одлична ефикасност. На седам утакмица, од којих је једна завршена без голова, виђена су 23 поготка, а трећину су постигли фудбалери Омладинца из Дракчића. Комшије из Мусине Реке су испраћене са седам лопти у мрежи и то је омогућило екипи из Дракчића да се врати на чело табеле. Тавник је седам дана био лидер, а са трона је сишао захваљујући првим изгубљеним бодовима на свом терену. У бурној утакмици Стара Чаршија се испрсила над најефикаснијим тимом у лиги и одиграла нерешено. Велики скок на табели направио је Јово Курсула који је

тријумфом у Самаилима стигао уз бок водећих, а Будућност спустио на само дно. У лиги више нема тимова без тријумфа. Последњепласирана Згодачица је била убедљива против Богутовачке Бање која ове сезоне служи многима за поправљање гол разлике. Наша тврдња да Милочајац убедљивије игра у гостима, где је већ постигао 10 голова, показала се као тачна, јер је у Милочају до убедљиве победе дошла Звезда. По традицији, на мечевима Каблара има најмање голова или их нема уопште, како је било у протеклом колу. У наредном колу Омладинац ће трон бранити у Чукујевцу, Тавник има тешко

гостовање у Прогорелици, док Јово Курсула дочекује Згодачицу. РЕЗУЛТАТИ 10. кола: Будућност-Јово Курсула 1-2, Згодачица-Богутовачка Бања 4-1, Партизан-Поповићи 2-0, Милочајац-Звезда 0-4, ОмладинацМусина Река 7-0, Каблар - Про горелица 0-0, Тавник-Стара Чаршија 1-1. У овом колу слободан је био Стубал. ПАРОВИ 11. кола: Стара Чаршија-Будућност, Богутовачка Бања-Партизан, Јово КурсулаЗгодачица (субота), Прогорелица-Тавник, Мусина Река Стубал, Звезда-Омладинац, Поповићи-Милочајац. Каблар у овом колу слободан. А. Д.

Међуопштинска лига

ПОЛЕТ ДРЖИ ВРХ, ПРЕКИД У ВРЊЦИМА

Таман када се чинило да су се "страсти" смириле у МОЛ Краљево десио се нови прекид. У Врњцима је домаћин против Груже водио 2-1. У самој завршници утакмице фудбалер Витановчана Александар Јовановић је због другог жутог картона (читај искључења) насрнуо на арбитра ове утакмице Дејана Живановића и меч је прекинут. У протеклом 10. колу гости су били без победе, а част су спасили Гранит из Јошаничке Бање у Грачацу и Жича у Шумарицама. Лидер из Ратине је без

много муке победио комшије из Драгосињаца, док је Лазац "петардом" частио Млада Крила из Метикоша. После неколико посних игара Јединство из Годачице је уписало победу и то убедљиву против Младости из Врдила. Шести везани тријумф остварио је Чибуковац и то у дербију кола против Рибнице из Јовца, али и овај меч није могао да прође без искључења и неспортског понашања домаћих фудбалера. РЕЗУЛТАТИ 10. кола: Врњци-Гружа 2-1 прекид у 88.

минуту због напада фудбалера Груже на судију, Напредак-Гранит 0-0, Лазац-Млада Крила 5-1, Чибуковац-Рибница 2-0, Олимпик-Морава (М) 2-1, ПолетЈединство (Д) 3-0, Шумади ја-Жича 1-1, Јединство (Г)-Младост (В) 4-1 ПАРОВИ 11. кола: Млада Крила-Чибуковац (субота), Младост (В)-Врњци, Жича-Јединство (Г), Јединство (Д) - Шу мадија, Морава (М)-Полет, Рибница-Олимпик, Гранит-Лазац, Гружа-Напредак. А. Даишевић

РУКОМЕТ - Друга лига „Југ“

КРАЉЕВЧАНКЕ ПОКОРИЛЕ И КЊАЖЕВАЦ Отворено првенство Ужица у стоном тенису одржано је протеклог викенда. СТК Металац се на овом такмичењу појавио са 15 такмичара који су освојили седам медаља. Јован Терзић је у јуниорској конкуренцији освојио прво место, а исти пласман је остварила Милица Вуловић у категорији кадеткиња. Бошко Јеремић у јуниорској, Тамара Стевановић и Јана Јеремић у конкуренцији млађих кадеткиња и Марко Чолић у конкуренцији млађих кадета су заузели треће место на овом такмичењу. Јана Јеремић је треће место заузела и у конкуренцији кадета.

Протеклог викенда почела је и нова сезона у Регионалној стонотениској лиги за сениоре (регион Ниш). Металац је у 1. колу као домаћин победио Златар из Нове Вароши резултатом 4-0, а за Краљевчане су наступили Јован Терзић, Бошко Јеремић и Владимир Пузовић. У наредном колу Металац гостује у Крагујевцу код екипе Спина. Наредног викенда у Трстенику ће бити одржан квалификациони турнир за кадете и кадеткиње за ТОП 12 у Србији. А.Даишевић

И поред чињенице да су имале јако тежак распоред и у прва два кола гостовалe, рукометашице Метал ца оствариле су две победе. После Рашке, ЖРК Металац је покорио и Књажевац забележивши три јумф резултатом 26-19 (17-10). Краљевчанке су све време доминирале, нису дозволиле противнику да припрети, нити им угрози вођство, па су на крају забележиле сигурну победу. ЖРК Металац се са 4 бода налази на деоби првог места на табели са екипама Црвеног Крста из Ниша и Бора, које ће бити и највећи конку-

ренти у борби за прво место. Овог викенда краљевачке рукометашице играју прву утакмицу као домаћини, али само условно, јер Топличанин из Прокупља дочекују у Хали спортова „Владе Дивац“ у Врњачкој Бањи (субота 16ч). ЖОРК КЊАЖЕВАЦ – ЖРК МЕТАЛАЦ 19 – 26 (10 – 17) Хала: „Каплар“ у Књажевцу Гледалаца: 200 Судије: Николић (Лесковац), Цвијић (Куршумлија) Искључења: Књажевац 12 минута, Металац 12 минута Седмерци: Књажевац 1(1), Металац 7 (7)

ЖОРК КЊАЖЕВАЦ: Светозаревић, Станојевић 2, Стојановић, Милојић 4, Васић, Ристић, Јеремић 6, Павловић 2, Ђорђевић 5, Абрамовић, Милановић, Кривошија, Симоновић, Милић Тренер: Ж. Божиновић ЖРК МЕТАЛАЦ: К. Рајичић, К. Живковић 3, Марковић 1, С. Рајичић, Ћирица 11, Јанковић 4, Ристић 3, М. Живковић 3, Коматовић, Живановић, Којић, Стефановић, Косић 1 Тренер: А. Несторовић А. Даишевић

31

15. октобар 2010.

ФУДБАЛ Зона Морава: Дуел краљевачких зонаша

ЛОКАЛНИ ДЕРБИ БЕЗ ПОБЕДНИКА Претходног викенда, у оквиру 9. кола, одигран је први дерби краљевачких зонаша, а домаћин је била Младост из Опланића. Подела бодова најправеднији је исход градског дербија краљевачких зонаша. Младост је у првом полувремену имала иницијативу, док Металац није озбиљније припретио. Домаћини су имали добре прилике у 10. и 33. минуту преко Оташевића и Милића, али је оба пута на месту био голман Вујанац. Младост је у вођство стигла у уводним минутима другог полувремена. Одлично је са леве стране центрирао Милановић, Вујанац неспретно интервенисао, а штопер Рибаћ са два-три метра одбијену лопту без проблема угурао у мрежу. Од тог момента Металац је заиграо боље. У 64. минуту, после велике гужве у шеснаестерцу домаћих, остала је дилема да ли се лопта после шута Драшковића од пречке одбила иза голлиније. Школски изведени контранапад који је повео Бело-

Фото: М. Радовановић

- У Опланићима Младост-Металац 1-1. – Рибаћ донео вођство „пескарима“, Радованчевић изједначио за први бод Металца у гостима ове сезоне. – У суботу (15ч) Металац-Полет (Трбушани), у недељу (15ч) Јошаница-Младост (О).

павловић, у 75. минуту реализовао је Радованчевић топовским ударцем са ивице казненог простора и екипи са Ложионице донео изједначење. Могао је Металац у зауставном времену да стигне и до целог плена, али је Ерак из изгледне позиције слабо шутирао.

- Права првенствена утакмица и личнo мислим да смо били ближи победи. Имали смо своје прилике, имао их је и Металац, на крају реми као најправеднији исход овог меча. Екипа добро ради, задовољан сам са

момцима и мислим да ће, како време пролази, бити све боље. Младост има добар тим, мало смо психички уздрмани, али имамо квалитет за овај ранг такмичења – каже тренер Младости из Опланића Живадин Прибаковић.

- За овај сусрет смо се уобичајено припремали, јер мислим да овај сусрет не може да добије епитет дербија, положај екипа на табели то говори. Тешко смо се снашли на терену у Опланићима, тек после примљеног гола смо почели да

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Победа 9 Мокра Гора 9 Шумадија 9 Бане 9 Водојажа 9 Таково 9 Трепча 9 Тутин 9 Орловац 9 Металац (К) 9 Омладинац 9 Полет (Т) 9 Партизан (Ц)9 Славија 9 Јошаница 9 Младост (О) 9

8 7 5 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 2 2 1

0 1 2 3 2 2 1 3 2 2 2 1 1 1 0 3

1 1 2 2 3 3 4 3 4 4 4 5 5 6 7 5

24 22 17 15 14 14 13 12 11 11 11 10 10 7 6 6

играмо и стигли до изједначења. Ово нам је први бод са стране и велики подстрек за наредне мечеве. Са победом у суботу бићемо у горњем делу табеле – наглашава Петар Ђекић, тренер краљевачког Металца. На врху табеле је после протеклог кола дошло до промене. Неприкосновена Мокра Гора доживела је дебакл у Крагујевцу, иако су фудбалери из Зубиног Потока повели на

Резултати 9. кола: Партизан (Ц) - Славија 3:2, Орловац - Водојажа 0:0, Бане Трепча 2:1, Шумадија 1903 Мокра Гора 5:1, Победа - Таково 3:0, Тутин - Јошаница 3:1, Младост (О) - Металац (К) 1:1, Полет (Т) - Омладинац (НС) 4:1 Парови 10. кола: Славија - Омладинац (НС), Металац (К) - Полет (Т), Јошаница Младост (О) , Таково – Тутин, Мокра Гора – Победа, Трепча - Шумадија 1903, Водојажа – Бане, Партизан (Ц) - Орловац „Бубњу“. Овакав резултат је одговарао Победи из Белошевца која је рутински победила Таково и сада преузела лидерску позицију на табели. У наредном колу Металац у суботу (15ч) на стадиону код Ложионице дочекује Полет из Трбушана, док у недељу (15ч) Младост из Опланића гостује код Јошанице у Новом Пазару. А. Даишевић

Српска фудбалска лига група "Запад"

СЛОГА МИНИМАЛЦЕМ СРУШИЛА "БУМБАРЕ"

- Гол Дарка Дринића у 27. минуту донео победу Слоги против Партизана (Бумбарево Брдо). - Нервозну утакмицу обележило осам жутих и један црвени картон. - У суботу (15ч) Слога гостује имењаку и лидеру из Бајине Баште Историјска, прва званична утакмица између Слоге и Партизана из Б. Брда биће брзо заборaвљена. Слаб фудбал је виђен на Градском стадиону и из свега вреди издвојити победоносни гол „белих“ који је постигао Дарко Дринић. Играо се 27. минут када је нападач Слоге за мало био бржи од вратара Партизана Вујовића и мрежа гостију се затресла. У 43. минуту Дринић је за мало закаснио на центаршут Гојковића и тaкo je пропала једна од најбољих прилика "белих" за увећање предности. Гости су у другом полувремену имали

најбољу прилику у 60. минуту, али је Танкосићев ударац одбранио Божовић. Нервозни "црно-бели" из Бумбаревог Брда су у 65. минуту остали са играчем мање јер је други жути, односно црвени картон добио бек „црно-белих“ Јевтовић. Партизан је покушао и са играчем мање да угрози Слогин гол, али безуспешно, па су нова три бода омогућила Слоги прикључак водећим екипама на табели.

- И пре овог сусрета сам рекао да нам у госте долази јако квалитетан тим, који игра чврсто и против кога ћемо

имати много муке да дођемо до победе. Утакмицу је решила једна шанса и у овом тренутку за нас је било најважније да упишемо три бода, да са више самопоуздања уђемо у предстојећи дерби у Бајиној Башти каже стрелац јединог гола против Партизана, нападач Слоге Дарко Дринић. У "пакленом октобру" Слогу ишчекује најтеже гостовање ове јесени против имењака у Бајиној Башти. Бајинобаштани не само да имају одличан тим већ су и лидер на табели са четири бода више од краљевачких "белих".

- Одиграли смо јако тежак меч са Партизаном. Тежак и са психолошког аспекта, јер нис мо имали право на кикс и морали смо да победимо. То је велико оптерећење за наш врло млад тим. Најважније је да смо победили и сада идемо у Бајину Башту да пружимо све од себе. Положај на табели говори да је домаћин фаворит, али овај тим Слоге се никоме неће предати унапред, па ни имењаку из Бајине Баште - каже помоћни тренер у стручном штабу Слоге Иван Каралић. Пре три сезоне Слога је изгубила у Бајиној Башти, а тај

меч се дуго вукао по разним комисијама ФСС, јер су се Краљевчани жалили да је фудбалер домаћих Стојкановић неправилно регистрован. Краљевачка Слога је изгубила овај дуел и на терену и за "зеленим столом", а у епилогу те сезоне пожаревачки Млади радник је лагано освојио прво место и стигао до Прве лиге. Навијачи би рекли мотива на претек! Утакмица Слога (Бајина Башта) - Слога (Краљево) на програму је у суботу од 15 часова. А. Даишевић

32

15. октобар 2010.

ОДБОЈКА Фешта Краљевчана на дочеку бронзаних одбојкаша

ВЛАДО И НИКОЛА ПОНОС ГРАДА - Репрезентација Србије освојила бронзану медаљу на Светском првенству у Италији. – У нашем тиму четири Краљевчанина, а на дочеку били присутни Никола Ковачевић и Владо Петковић.

– Краљевачка одбојкашка школа најбоља у Србији Трубачи, ватромет, конфете... овако су Краљевчани дочекали своје суграђане, одбој кашке репрезентативце Србије Николу Ковачевића и Владу Петковића, освајаче бронзане медаље на тек завршеном светском првенству у Италији. Момци који су поникли у краљевачкој Рибници и који широм светских меридијана проносе славу свог града и школе из које су потекли, освојили су другу светску бронзу за нашу одбојку, а медаљом су заокружили своје прво учешће на СП. Поред поменутих, у државној селекцији су била још двојица Краљевчана, помоћник селектора Жељ ко Булатовић и кондициони тренер др Миљан Грбовић, али они су оправдано били одсутни са јучерашњег дочека. Краљевчани су показали колико су поносни на остварено у Италији, на бронзану медаљу златног сјаја.

- Полуфинале је био циљ, медаља је дошла као награда за све уложено у протеклих шест месеци, колико смо на окупу. Остаје жал због полуфинала и Кубе, лакше би ми било да смо изгубили 3-0, али шта је ту је. Успели смо да се подигнемо и наредног дана против Италије потврдимо да припадамо светском врху. Зато је ова медаља златног сјаја – нагласио је Владо Петковић док је примао честитке суграђана, не скривајући радост и изненађење дочеком.

- Ово стварно нисам очекивао и зато сам још радоснији и поноснији. Краљево је заувек мој град, ту ћу се једном вратити, надам се и играти у дресу мог матичног клуба, а посебно сам срећан што видим позната лица, као и децу којима смо постали идоли. Како је истакао селектор наше државне репрезентације, његови изабраници су прошли

нат.

Фото: Г. Шљивић Владо Петковић и Никола Ковачевић голготу да би стигли до одличја. Најнапорније су биле припреме, јер су играчи на окупу шест месеци.

- Тешко је сада причати, још су утисци свежи, а присутан је и умор. Пуних шест месеци смо у тренингу, желели смо најбољи могући резултат и стигли до медаље. Још нисмо ни свесни шта смо урадили. Моје прво Светско првенство и одмах медаља, не знам шта бих више рекао – од узбуђења дрхато је глас Николи Ковачевићу, који је сумњао да се у родном граду „нешто спрема“ Ма, родитељи нон стоп зову, питају када стижемо, знао сам да ће нешто да буде, али заиста сам изненађен. Увек је лепо код куће, у Краљеву. Жао ми је што због професионалних обавеза нисам у могућности да више будем овде, да обиђем клуб, школу одбојке, да се дружим са најмлађима. За њих је ова медаља још значајнија. Међу присутним пријатељима, родбином, навијачима, људима из одбојкашког спорта,

најпоноснији и најрадоснији су били родитељи наших бронзаних дечака. Одбојкашка породица Ковачевић је ове године већ дочекала једну бронзану медаљу, са ЕП за јуниоре коју је донео најмлађи члан Урош Ковачевић. Сада је и средњи син, Никола, заблистао.

- Јако сам поносна, не само на мог Николу или Владу, већ на цео тим. Сјајни су момци, велики људи, све су ово заслу-

жили и више од тога – узбуђена, са сузама у очима говори Миља Ковачевић, Николина мајка, а на питање ко је од три сина задавао највише проблема каже: - Не, деца су заиста сјајна, изванредна, никада нисам имала проблема са њима. Много сам поносна. Николин отац Зоран Ковачевић је бивши одбојкаш Рибнице, па не треба да чуди од кога су синови наследили тале-

- Били смо у Трсту, гледали први круг и тада сам био убеђен да ћемо стићи до полуфинала, али медаљу нисам очекивао. Срећан сам, наравно, а стижу и нове генерације. Ту је и Урош и славићемо овако ускоро и златну медаљу – на свој начин наглашава Зоран Ковачевић. У породици Петковић су навикли на медаље. Старији син Вељко је златни олимпијац из Сиднеја, а Владо је после медаље са финалног турнира Светске лиге донео и бронзу са СП.

- За нас ово није ништа ново, навикли смо. Али ово ми је најдража медаља, јер су деца била дуго одсутна, много радила и награда им је ова медаља. Као мајка сам поносна на Владу, али и на целу репрезентацију и само нека су они живи и здрави, биће још славља – грлећи сина говори Дана Петковић, Владова мајка, а отац, спортски новинар Стојан Петковић у свом стилу додаје Бронзу су освојили и то се цени, јер да су изгубили финале сребро би добили. Сјајан су тим, заиста, одбојка је спорт број један у Србији. А. Даишевић

ОДБОЈКАШИ У СКУПШТИНИ ГРАДА Освајање бронзе златног сјаја наше одбојкашке репрезентације у Краљеву је прослављено како и доликује, а дан касније Николу Ковачевића и Владу Петковића примили су челници града Краљева на челу са градоначелником Љубишом Симовићем и председником Скупштине Миломиром Шљивићем. Уз честитке и пригодне поклоне изражена је захвалност што наши репрезентативци на прави начин проносе славу града Краљева и што представљају прави узор генерацијама које долазе. А.Д.