IN 2943

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2943, 7. јануар 2011, 30 дин, Излази петком

MIR BO@JI, HRISTOS SE RODI Испуњено обећање

Миломир Радић, вероучитељ

ИЗГРАЂЕНА СТОТА КУЋА

БОЖИЋ, ПРЕСУДНИ ДОГАЂАЈ У ИСТОРИЈИ стр. 4

стр. 2

Краљевчани дочекали Нову годину

НАЈВЕСЕЛИЈЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА

стр. 3

Љубиша Симовић, градоначелник Краљева

ОЗБИЉНА ЛОКАЛНА стр. 12 САМОУПРАВА

Божић један од два највећа хришћанска празника

Зоран Петровић, родоначелник српског параглајдинга

РАДОСТ У ДОМУ И ДУШИ

ГУГИ КРАЉ ВИСИНА стр. 32

стр. 6

2

7. јануар 2011.

Испуњено обећање

ИЗГРАЂЕНА СТОТА КУЋА - Министар за државну управу и локалну самоуправу и координатор Владе за помоћ Краљеву Милан Марковић обишао је у петак радове на стотој кући у насељу Јарчујак Министар Милан Марковић каже да је задовољан што је значајан део посла урађен до Нове године, упркос лошем времену и проблемима на терену.

- Драго ми је што данас присуствујемо стављању под кров још једне куће и што ће ускоро и породица Јевремовић бити ситуирана. Честитам Нову годину овој породици, свим Краљевчанима који су остали без кућа или чији су домови оштећени, као и онима који су имали срећу да прођу без оштећења, са жељом да нам се ова несрећа која је погодила Краљево 3. новембра више никада не деси. Знам да многи у Нову годину улазе ван својих домова, али желим да кажем да Влада и градска управа раде пуном паром и да нико неће остати без крова над главом. Задовољан сам оним што је до сада

урађено, али ово је само део, јер нас велики посао очекује у 2011. години - рекао је министар Марковић. После паузе од неколико дана због новогодишњих празника, већ почетком ове недеље настављени су радови како би се у планираном року завршила изградња свих пет стотина кућа. Градоначелник Краљева Љубиша Симовић рекао је на завршетку посете породици Јевремовић да обећава да ће све монтажне куће бити завршене у току пролећа, а остатак послова, у оквиру санације објеката колективног смештаја, до 1. октобра. Горан Јевремовић, један од двојице браће чијим породицама су куће тешко оштећене, захвалио се министру.

- Надам се да ће нова кућа

значити и нов почетак за целу породицу - казао је Јевремовић. Градитеље и током јануара чека велики посао, а ако се са радовима настави истим темпом као у протеклих двадесетак дана, дата обећања ће бити испуњена у предвиђеном року. Амбиције су веома велике за јануар и фебруар, али ће држава учинити све да породице и мештани који су у земљотресу остали без крова над главом, у најкраћем року буду усељени у своје куће. Градоначелник Симовић истакао је да је циљ да у току пролећа буду завршене све монтажне куће.

- Оно што ја могу да кажем то је оно од чега ће неко и да се уплаши. Ми смо решили да у току пролећа завршимо све монтажне куће и то је циљ који ћемо

испунити, као и овај са стотом кућом до Нове године, на задовољство оних суграђана који су остали без крова над главом. У присуству министра који је координатор Владе за санацију последица земљотреса, ми из

локалне самоуправе обећавамо да ћемо све монтажне куће завршити у току пролећа. Остатак послова у оквиру санације објеката и колективног смештаја и других објеката завршићемо до 1. октобра.

Једна необична донација на крају 2010. године

КОНЦЕРТ КАО ПОМОЋ Традицонални дочек Нове године на Тргу српских ратника, на коме се годинама уназад окупљају стотине Краљевчана, ове године је био под великим знаком питања. Осиромашен градски буџет оптерећен многим непланираним давањима није био у ситуацији да поднесе и овај трошак. У последњем тренутку, када се томе мало ко надао, зрачак наде унео је Бруно Лангер, фронтмен групе „Атомско склониште“, који је одлучио да Краљевчанима за дочек Нове године поклони бесплатан концерт. „Атомци“ су и претходне године увесељавали многобројне Краљевчане на централном градском тргу. Последњег дана претходне године, чланове групе примио је

министар Милан Марковић са градоначелником Краљева.

- Када се вечерас споје „Атомско склониште“ и ови људи који су претрпели ту несрећу, земљотрес, то је једна добра порука и шанса да можемо у 2011. да будемо срећнији и успешнији него што смо били у 2010 – рекао је министар Марковић. Чланови „Атомског склоништа“ су још једном доказали да су велики пријатељи Краљева у коме ће и убудуће вити веома радо дочекивани.

- Јако сам срећан и на неки начин почаствован, јер свих ових година нисам имао прилику да упознам људе који су обележили део моје младости. Јако сам срећан и задовољан, јер да није „Атомског склоништа“ и

њихове понуде да овде дођу и бесплатно заједно са Краљевчанима прославе Нову годину, односно да свирају за Нову годину, ми реално не бисмо имали могућности да организујемо дочек овде на тргу, односно не бисмо могли да доведемо такав квали-

тет и такве звезде као што сада имамо. Дугујемо им велику захвалност и очекујем да, пре свега Краљевчани, памте овај поклон у години која је најтежа за град. Желим да се сви вечерас лепо проведу и да се не заборави овај гест – рекао је министар.

- Долазак „Атомског склоништа“ на дочек Нове године у Краљево није случајан. Ми смо прекрасан дочек доживјели прошле године на централном градском тргу у Краљеву. Љубав између обожавалаца музике из Краљева и „Атомског склоништа“ потиче из краја седамдесетих година прошлог века кад су на снимање нашег живог албума дошли млади из Краљева у башту Дома армије у Пули. Били су најгласнија публика која нам је омогућила да снимимо један диван живи албум. Ово што смо данас овдје је најмање што смо могли учинит и вјерујем да ће овај наш гест бити само почетак сурадње и помоћи овом крају у овом тренутку кад је најпотребније, а и у будућности – каже Лангер. Т.Р. М.Р.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

7. јануар 2011.

Краљевчани у весељу испратили стару и дочекали Нову годину

НАЈВЕСЕЛИЈЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА

Година која је за нама остаће дуго у памћењу највећег броја Краљевчана, првенствено по немилим догађајима који су се одиграли у последња два месеца. Зато је ваљда велики број њих са нестрпљењем очекивао крај старе и почетак нове године са уверењем да ће се памтити по много радоснијим догађајима. И поред свих недаћа које су овај град пратиле током читаве године, Краљевчани су у добром расположењу славили у својим домовима, ресторанима, клубовима, кафанама. Традиционално се славило и на Тргу српских ратника на коме се окупило неколико стотина оних које ни јак мраз ни ниске температуре нису спречили да, бар за тренутак, у други план ставе све што их је током протекле године оптерећивало. За добро расположење побринули су се чланови трочланог бенда „Отом потом“, да би врхунац представљало појављи-

вање популарног „Атомског склоништа“ у последњем сату старе године. Непосредно пред њихово појављивање, окупљеним грађанима обратио се Љубиша Симовић, градоначелник Краљева.

- Драги моји, „Атомци“ воле Краљево, Краљево воли „Атомце“ и зато смо ове године са њима. Дошли су са двадесетак степени више, ови наши приморци из Истре, зато што воле Краљево и зато што желе својом љубављу да унесу радост у 2011. годину, а с правом треба да се радујемо тој години. сат пре поноћи градоначелник Краљева Љубиша Симовић је упутио чес У специјалној изјави за Телевизију Краљево градоначелник је рекао да је „сигуран да ће нас и надаље пратити Влада Републике Србије и да ћемо се ми овде и надаље борити да санирамо што пре штете од земљотреса и да обновимо Краљево“.

- Ја могу да пожелим и честитам сигурно бољу 2011. свим Краљевчанима – рекао је на крају Симовић. И док се највећи број Краљевчана веселио, о безбедности су се бринули припадници Полицијске управе. Интервентна патрола је целе ноћи крстарила градом, а посебан задатак био је пред припадницима саобраћајне полиције. Најризичније је, чини се, било у великој сали Дома друштвених организација. Док је велики број, претежно младих, Краљевчана са нестрпљењем очекивао почетак славља у најлуђој ноћи, стигла је анонимна пријава о подметнутој бомби. Увиђајна екипа Полицијске управе извршила је криминалистичко-технички преглед и установила да је пријава била лажна. Када су се у поноћ казаљке поклопиле и са свих страна почели да одјекују пуцњи, а небо

пара светлост ватромета, уз пољупце и поклоне започео је нови дан. Само двадесет минута од почетка новог дана свет је у краљевачком породилишту угледао здрав дечкић, син Радице Миладиновић који ће понети име Михајло. До поднева првог дана ове године, на свет су дошле и две девојчице Дарија и Матеја, кћерке Емилије Јефтић и Иване Пајовић. Са по 10 хиљада динара, испред локалне самоуправе, даривао их је градоначелник Љубиша Симовић, а пригодне поклоне припремили су и припадници Црвеног крста.

- Сигурно, то је нешто чиме Краљево може да се подичи, јер смо једини град у окружењу који има позитивну демографску слику. Сваке године нас има више и то је свима нама јако важно, јер још увек су највећи потенцијал једног града људи.

Краљево тиме може да се подичи, а ево и ова мала Матеја која је са нама угледала свет, задовољно делује и мислимо да ће на тај начин отворити једну лепшу и свима нама задовољнију годину – рекао је он. Уз честитке срећним родитељима, обећао је суграђанима да ће покушати да од Краљева направи велико градилиште на коме ће велики број становника наћи своје место.

- Кад то обећате, ови који сада долазе на свет имаће прави амбијент за одрастање, а када стасају да припомогну имаћемо праву атмосферу у граду – каже Симовић. И када се учинило да је све протекло у најбољем реду, стигла је вест из Жиче. Горео је кров куће Александра Пантовића. Све се десило у само неколико минута. Највероватнији узрок несреће је димњак који је растресен у недавном земљотресу. Т.Р. М.Р.

4

7. јануар 2011.

ИНтервју: свештеникМиломир Радић,

БОЖИЋ, ПРЕСУДНИ - Црква увек жели свима свако добро, прво добро у породицама, затим добро здравље, мир и међусобну љубав у породици.- Бог је љубав и тако треба да се односимо и према њему и према људима Још у петом или шестом разреду основне школе читајући Житија Светог Саве, Миломир Радић је осетио да га је, на неки начин, Бог призвао да се касније определи за службу њему и народу кроз свештенички чин. Своје опредељење није скривао, па су другови из школе још у шестом разреду почели да га зову Поп. Средња техничка школа у родној Пожеги само је степеница према Богословском факултету који ће успешно завршити 2000. године. Веронауку је почео да предаје две године пре тога. У то време, још није као предмет била уведена у школе, тако да је настава радним данима, од понедељка до петка, одржавана у просторијама месних заједница по селима у околини Пожеге, а суботом и недељом у самом граду. Склапање брака било је услов за рукоположење у чин свештеника. Као ђакон следеће две и по године провешће у Пожеги, пре него што добије прву парохијску службу у Рашки. После врло кратког времена, коначно ће се скрасити у Краљеву, где ради као вероучитељ већ шест година. Краљевачка Гимназија је дванаеста школа у којој предаје веронауку. Каква су вам досадашња искуства у настави?

- Имам искуства из неколико крајева Србије. У Пожеги је била одлична сарадња. Да су се питали директори школа и начелници школских управа, верујем да би и раније могли да почнемо наставу. Због тадашњег закона то није било могуће урадити, тако да је настава у школама започела тек после октобарских промена 2000. године. Сарадња је била одлична са свим људима у просвети, директорима школа, просветним инспекторима и начелником школске управе, који су нам излазили у сусрет. У Рашки је ситуација била другачија. Чинило ми се да не постоји баш добар

однос. Народ је исти као и у другим крајевима, али просветне власти нису баш благонаклоно гледале на наставу веронауке у школама. Било је директора школа са којима смо одлично сарађивали, али и оних који су једва чекали да нам виде леђа. Значи, било је отпора?

- Отпора има и данас. Ово је десета школска година од када веронаука постоји као предмет у основним и средњим школама као обавезни изборни предмет. Ученици основних школа до осмог разреда, у сарадњи са родитељима бирају веронауку или грађанско васпитање, док се ученици средњих школа самостално опредељују. Присуство је обавезно, постоје описне оцене, али не утичу на просек. Није још све законски уређено и има проблема, а вероучитељи имају веома лош статус у школама. Како сте примљени у Краљеву?

- У Краљеву сам имао одличну сарадњу са бившим директором Гимназије, а имам и са садашњим. Ни у једном тернутку није било никаквих проблема. Ако је и било ситнијих, као и сви остали професори, решавали смо их у ходу. Ако уопште може да се говори о проблему, могу да кажем да је највећи проблем изјашњавање ђака. Зашто?

- Зато што држава није прецизно одредила начин изјашњавања. Ако је директор реалан, изјашњавање се своди на договор са вероучитељем и професором грађанског васпитања. Врло често се дешава да су та изјашњавања врло сумњива. У ком смислу?

- Негде имамо варијанту да се ђаци, супротно својој вољи, уписују на грађанско васпитање. Зарад мира у школама, те проблеме углавном остављамо по страни. Проблем је у томе што нас школски органи још увек не схватају као део про-

светног система. Не свуда, али има још увек таквих проблема. Свима треба да буде јасно да је веронаука саставни део школског система у Србији, а да је то први и основни проблем у неким школама. Да ли се ту нешто мења?

- Као и сваки наставник у школском систему, имам и лепих и ружних искустава. Од једног професора физике, који је сад у пензији, чуо сам да он првих пет година након одласка једне генерације памти и добре и лоше ствари, а да након десет, петнаест година остају у сећању само оне добре ствари и лепе успомене из школе. Има ђака у свим школама који нису за школу, јер их то не интересује превише. Та незаитересованост се не односи само на веронауку, већ и на све остале предмете. Онога кога нешто интересује, интересује га све, а онога кога не интересује, врло тешко је заинтересовати за било шта. Сви ми знамо да имамо великих проблема у просветном систему, где су увек неке реформе у току, као што је случај и данас. У принципу сам задовољан сарадњом са децом, као и својим радом. Немам неких посебних захтева према њима с

обзиром да им то не утиче на просек, тако да се часови своде на разговор и њихова интересовања, наравно, пратећи план који треба реализовати. Јесу ли ђаци обавезни да присуствују настави?

- Да. Веронаука је обавезан изборни предмет и онај ко се изјасни мора да присуствује настави. Колико то траје?

- Настава је обавезна за све ученике основне и средње школе током читавог школовања. И шта они за то време треба да сазнају?

- Основни циљ верске наставе јесте да представи деци хришћанство као један од начина живота, и то начин који не нуди никакво благостање овде и сада, али најављује царство Божје које се може овде осетити у литургијском животу. Настава треба да упути децу да постану део цркве. Сва остала знања која им дајемо су вишак. Основно је да постану црквени људи, да постану хришћани, а то значи да учествују у животу цркве. Најбитније је литургијско сабрање, а све остало иде уз то. Треба да науче и нешто о својој крсној слави, пошто је то

специфичност православља код нас Срба, да науче нешто о основним појмовима истине, хришћанске вере и односима цркве према свету и на крају, о односу цркве са политиком и свима са којима долази у контакт. Колико успевате у томе?

- Много фактора мора да се склопи за васпитавање деце. Превасходни су односи у породици. То је 90 посто образовања и васпитања деце, а ми у школи врло мало можемо нешто да унапредимо. То мора да буде јасно свима, и родитељима и наставницима. То могу да закључим на основу свог искуства у раду са децом. Највећи део интересовања деца повуку из породице. Ако је породица релативно црквена и деца ће бити. Ако родитељи долазе у цркву и деца то чине, мада имамо и супротних случајева. И свети Сава је свог оца одвео у манастир, па има случајева да деца својим примером, долазећи у цркву, привуку и своје родитеље. Вера није појам који се може поистоветити само са знањем. Ако верујемо у Бога, свако има свој израз тог веровања. Што се тиче израза наше вере,

5

7. јануар 2011.

вероучитељ

ДОГАЂАЈ У ИСТОРИЈИ лија, имамо два дела. Стари завет представља оно што је прошло и закључено на неки начин и Нови завет који још увек траје. Иако је књига новозаветна закључена делима у првом веку, имамо трајање тог новозаветног времена и данас, учешћем у животу који је Христос пренео својим апостолима да оснују цркву и да та црква постоји кроз векове. То је основна добробит човечанству од Христовог рођења, да је обновио сарадњу Бога и човека која је престала Адамовим падом, јер је кроз Христово рођење измирен човек са Богом. То се још више усавршава Христовим деловањем на земљи кроз крштење у Богојављењу празновано, а поготову кроз страдање Исусово и васкрсење. Колико је то значајно и како данас гледамо на све те ствари?

- Из данашње перспективе гледано, врло битно је да је оно што је Христос учинио у првом веку тако да можемо да празнујемо и данас. Све до четвртог века, Божић је прослављан заједно са Богојављењем. Тек крајем 4. века постао је самосталан празник. Како се прослављао са Богојављењем, звао се Богојављања. Празновало се јављање Исуса Христа у људском облику кроз рођење, а и Богојављење кроз крштење Христово, када се свету објавила Света тројица у пуном облику који је нама људима могуће да препознамо. Тим догађајем је опредељена будућност човеченства. Читава људска историја касније је била одређена људском личношћу – или смо за Христа или смо против Христа. На тај начин имамо цркву која је продужетак Христа кроз векове. Црква је тело Христово. Ми постојимо у том телу и данас прослављамо људско спасење које је у Христу извршено. Шта је битно за данашњег човека?

- За данашњег човека је битно да хришћанство није вера која се манифестује самосталним изразом своје побожности, већ је то превасходно заједница. Бог је створио човека да живи у заједници са њим, али по слици и прилици својој. Дакле, да живи у заједници са другим човеком. Бог је заједница три нераздвојиве личности, отац, син и Свети дух и по тој слици је створио и нас. У првом реду створио нас је као мушко и женско, Адама и Еву, што назначује да човек не може живети као јединка. Протестантски облик побожности учи да је свако побожан за себе, на свој начин, и црква му није потребна. Зато у том протестантском свету имамо много групација, више од 3000. Врло брзо се разједине једни од других, јер имају ту димензију да је свако тумач Светог писма. Ми верујемо да Бог делује у свету, да Духом светим човек живи и да кроз Духа светога ми те неке дарове откривамо данас. Онако како су апостоли предали тим оцима првог века, да и ми на исти начин веру чувамо. То је врло битно за нас хришћане. Колики је значај Бадње вечери?

- Празници су у многим државама добили неке специфичности. Основна хришћан-

ска димензија постоји у богослужбеном поретку. Божић је код Срба добио посебну димензију, с обзиром да се ту прославља рађање богомладенца Христа. Прослављање обележава породична атмосфера. У оквиру припреме Божића три недеље које прослављају Детињце, Материце и Оце су припремне недеље које уводе у једно породично славље, да би се све завршило Бадњим даном и божићним празником. Од када се слави Бадњи дан?

- Не зна се прецизно како је настао Бадњи дан код Срба. Бадње дрво које се уноси у кућу је симбол Христа. Паљење Бадњака представља топлоту вере, породичних односа и то је нешто што карактерише тај празник. Сви остали детаљи представљају симболику самог празника рођења Христовог и везани су за њега, положајник, чесница и остали детаљи. Како се овде прославља Божић?

- Пошто је храм Свете Тројице оштећен у земљотресу, због безбедности верника забрањено је коришћење храма, па се богослужење врши у сали епархијског двора. Увече, као и обично, биће паљење Бадњака и свечана атмосфера при храму. Врло битно за Краљевчане, а тај обичај нисам видео у осталом хришћанском свету, јесте извођење опхода око цркве. То није хришћански обичај за Божићне празнике. Неко је очигледно побркао традицију и зато морам да прекорим људе који самостално врше неке радње око цркве без благослова икога од нас. Опход око цркве се изводи у неколико варијанти током године, али не у време Божића, сем можда само у оној цркви која је посвећена рођењу Христовом. Опход се врши на Велики петак, на Васкрс ујутру и на дан храмовне славе. У другим варијантама то није дозвољено.

Шта бисте у овом тренутку поручили верницима?

- Као и сваке године, поздрављамо се поздравом Мир Божји, Христос се роди, заиста се роди. Мислим да је и народу овде потребан мир Божји. Потребан нам је духовни мир, јер постоје разна дејства која уносе немире у нас. У првом реду, човек нема мира сам са собом. Незадовољни смо својом позицијом. Колико год да имамо или немамо, мислимо да треба да имамо више. Човек треба да буде задовољан са оним што му је Бог дао и да се труди да га Бог погледа, помилује и да услиши његове молитве, да напредује и да не буде незадо вољан. Краљевчани треба да захвале Господу што су имали тако мало последица. Неко је страдао више, неко мање. Кад погледамо, ипак је то и милост Божја што се десило тако како се десило. Увек треба да се сетимо те две жртве које су страдале и помињемо их у молитвама, да нам и то буде опомена да је Бог власник живота сваког од нас, да не знамо дан и час кад ћемо отићи са ове земље и не знамо докле ћемо живети. Црква увек жели свима свако добро, прво добро у породицама, затим добро здравље, мир и међусобну љубав у породици што је врло битно. Бог је љубав и тако треба да се односимо и према њему и према људима. Две највеће Божје заповести кажу: „Љуби господа Бога свога свим срцем својим“ и „Љуби ближњега свога као самога себе“. Из те перспективе посматрано и овај празник нам је поука да се учврстимо у Божјој љубави, љубави према Богу и према човеку, али исто тако и љубави према читавој природи. Нисмо ми овде пали с Марса, како то Срби знају да кажу, већ смо саставни део природе и морамо да је чувамо. Бог отац нам је све то поверио на управу и господарење, а не тиранисање. Ми смо господари природе, читавог света и космоса, а не његови тирани. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

стављање знака крста на себе поред цркве јесте веровање да ће вам Бог помоћи и хришћански је обичај тако нешто чинити. Не треба да се стидимо тог знака у било којој ситуацији. Пред нама је Божић. Какав је смисао Христовог рођења и значај у историји људског рода?

- Што се тиче читавог људског рода и историје, сам тај догађај је показао, касније кроз културу европске цивилизације, да је то пресудни догађај у историји. Време се мери до рођења и после рођења Христовог. У целом културном свету то се зове пре и после Христа. Ми смо се одрекли неких хришћанских традиција, па врло често нешто називамо неким другим именима избегавајући да признамо да је Христос мерило свега. Тај догађај је разделница у историји човечанства и мерила са старим и новим веком у коме живимо. Историја спасења траје од стварања света. Бог је створио читав свет и намерио да тај свет живи у заједници са њим. Ако је Бог извор живота, онда ништа не може живети мимо њега. Бог је намерио да свет постоји у заједници са њим и створивши човека у том свету, као круну читаве творевине, дао му задатак да ту творевину принесе Богу као уздарје. Први човек Адам и Ева су направили грех и Бог им је одузео могућност вечног живота. Ипак, Бог је обећао да човека неће оставити самог. Пратио га је и старао се о њему кроз читаву историју да би, у време када је људски род сазрео да може да прими Христа, послао свог једнородног сина који је учествовао у стварању света да постане једнак нама људима. Чудесним деловањем, зачећем у утроби пресвете Богородице на Благовести, дан који се прославља девет месеци пре Божића, најављује се рођење спаситеља света Исуса Христа. Тај догађај за нас хришћане је врло важан?

- Тог тренутка почиње нова историја спасења и зато у списима који су сачувани, као Биб-

6

7. јануар 2011.

Божић један од два највећа хришћанска празника

РАДОСТ У ДОМУ И ДУШИ Министар за државну управу и локалну самоуправу и координатор Владе за помоћ граду Краљеву представио је претходне недеље досадашње резултате у санацији штете од земљотреса Божић је, уз Ускрс, један од два највећа хришћанска празника. То је дан када се слави рођење Христово и када је дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање. Сам Божић је тродневни празник, а ако рачунамо и Бадњи дан, којим се завршава зимски четрдесетодневни пост, онда је то четвородневна светковина, окренута првенствено дому и породици. У нашем народу прослављање овог празника је усклађени спој црквених, литургијских и фолклорних обичаја, који својом разноврсношћу дају посебну лепоту овим свечарским данима. Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу. Празновање започиње Бадњим даном, 6. јануара. Тог дана, рано ујутро, домаћин одлази да исече Бадњак. Најчешће је то храстово дрвце, да би га те вечери унео у кућу и тиме означио почетак божићних празника. Иза тога се нижу разни обичаји, који су заправо особеност нашег шароликог народног фолклора и који су се кроз векове стопили са оним религиозним хришћанским значењем Божића. На Бадњи дан се ништа не износи из куће, обедује се на слами, једу

се посна јела. Ту је још паљење Бадњака, уношење и простирање сламе по поду, уз квоцање и пијукање, па бадњеданска вечера на поду, симболика свећа, ораха, меда, вина, свеноћног бдења у ишчекивању Божића. Такође, први Божићни дан започиње уношењем неначете воде, дочекивањем положајника, одласком у цркву на службу и причест, те првим мрсним доручком. Дуг је списак народних обичаја који красе Божићне празнике, од ломљења погаче, па до игара које симулирају тобожње вијање Божића. Интересантно је да се сви етнолози слажу да су се ти обичаји најбоље очували управо у нашем народу. Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама служи Литургија захвалности Богородици. Уважени историчар, познавалац религије и наше митологије Веселин Чајкановић о православном српском Божићу каже следеће: „Божић, онакав како га српски народ данас слави, са Бадњаком, сламом, квоцањем, жртвовањем прасета, чесницом, похођењем извора и бунара, полажеником, са разним врача-

њима и гатањима и толиким другим многобројним обичајима, јесте празник наше старе вере. Као празник из старе вере, и поред крсног имена и Ђурђевдана, наш најнацоналнији празник, Божић је, пре свега, празник из култа предака... Српски старински празник који је предходио хришћанском Божићу и који је продужио да живи даље, у народним обичајима и веровањима, био је празник у славу предака и у славу бога мртвих, који је у исто време био и

ВУК КАРАЏИЋ О БОЖИЋУ И БОЖИЋЕВАЊУ „Уочи Божића, пошто се Бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом деца пијучући) простре по соби, или по кући, ако нема собе. Послије вечере пјевају и веселе се. Кад ујутру устану, најприје отиде једно те донесе воде, али понесе жита те поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијеси чесницу и налије ручак, те приставе. Али прије него сједну за ручак, избаце по неколико пушке (тако ујутро рано кад устану), па се онда скупе сви око софре те се

моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожују се, тј. изљубе се сви редом говорећи : Мир божји! Ристос се роди, ваистину се роди, поклањамо се Ристу и Ристовом рожанству. Отом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и усади у жито, које стоји на софри у каквој карлици, или у чанку (свакојако жито помешано заједно, у том житу стоје и колачи којекаки), те онда мало погоре, па их угасе оним житом. Оно жито после дају жене кокошима да носе јаја.

Кад почну ручати, неки најпре окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу варенике, али ракије многи не пију први дан за врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву) и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико ником не иде у кућу осим

највећи национални бог (јужнословенски). Разумљиво је, код таквог стања ствари, што је Божић, поред крсног имена (славе), био и остао за сва времена највећи и најпопуларнији празник српског народа.“ Етнолог Миле Недељковић пак скреће пажњу на једну изузетну особеност божићних обичаја: „Један од најлепших божићних обичаја је мирбожење, с тежњом да се одржи мир, спречи омраза и прекине завада међу људима, па су се при сусрету људи поздрављали са: Мир божји, Христос се роди! И при том се руковали и љубили. Срби у околини Скадра (област Врака) на Божији дан (други дан Божића црква слави Сабор Пресвете Богородице, који се у народу уобичајено назива Божији дан. Трећи дан је Стевањдан који је прва крсна слава по Божићу и у новој години), завршавајући опход код домаћина који је започео обилазак, ишли су од куће до куће и миробожали, користећи обичај да се завађени поздраве и пољубе, а тиме и измире. Јер, ово је дан општег мирења и праштања.“ Дан рођења Христовог оличен у празновању Божића, остао је у нашем народу првенствено празник породице и породичног

домаћинства. Сигурно да су ново време и савремени услови градског живота сузили многе древне божићне обичаје, сводећи их углавном на уношење Бадњака, купљеног на пијаци, на божићни колач, свећу, печеницу и вино. Али како је то рекао етнолог Тихомир Ђорђевић, још с почетка прошлог века, божићни обичаји су се одржали у нашем народу „постајући као нешто свето“ до данашњих дана, као део већ укорењене традиције и повратка нашег националног бића православљу.

ОД КАД СЕ СЛАВИ БОЖИЋ Иако има помена о празновању Христовог рођења још у раном IV веку наше ере, прецизних и поузданих података нема. Због тога се рачуна да је Божић као самостални празник посвећен рођењу Исуса Христа, први пут прослављен у Риму 354. године. У Цариграду је Божић први пут прослављен 379. године, у Кападокији 380, у Александрији 432. и тако даље...

7

7. јануар 2011.

БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ Бадњидан Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече Бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.

Шта је Бадњак? Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, Бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Како се сече Бадњак? Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече Бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече Бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, Бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени део на Бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком Бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од Бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се Бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата,

где стоји до увече.

Шта симболише Бадњак? Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.

Бадње вече Бадње вече, практично, спаја Бадњидан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као "Божић и Бадњидан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Слама После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући.

Домаћица у сламу под столом где се вечера ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Вечера уочи Божића Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Положајник На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту,

џара ватру и говори здравицу: "Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица (новца), колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај". Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек који на Божић, и за целу наредну годину, доноси срећу у кућу.

Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне,

преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна, пева божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас. Кад се молитва заврши, приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божићна печеница Према народним обичајима, једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из времена веровања пре хришћанства, а помиње се и у старозаветним књигама. Порекло је сигурно из времена многобоштва, а Црква је овај обичај прихватила и благословила, са образложењем да после Божићног поста, који траје шест недеља, јака и мрсна храна добро дође. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. припремио Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8

7. јануар 2011.

Продаја сувенира као допуна кућног буџета

КО ИМА ВОЉУ ДА РАДИ НЕШТО МОЖЕ И ДА ЗАРАДИ Део новца од продаје божићних сувенира намењен народној кухињи и цркви Већ неколико дана пре Нове године на краљевачким улицама је приметна празнична атмосфера. Још се није честито завршила ни прослава поводом дочека Нове године, а већ се увелико размишља о Божићу. На улицама је све више оних који, у ишчекивању великог православног празника, покушвају да зараде по који динар продајом бадњака и сувенира примерених долазећем празнику. Мале импровизоване продавнице пружају велики избор предмета чији облик и величину диктира само машта оних који их праве. И овде, у улици Војводе Степе, баш преко пута Млечне пијаце, пре неколико дана никла је једна, мало другачија од осталих. Под плавом цирадом изнад стола са сувенирима затегнута српска застава. О металну конструкцију направљену од лимених Л профила окачени клипови кукуруза, торбице са различитим украсима, борове шишарке, сламени венчићи, бадњаци. Предусретљиви и љубазни продавац настоји да удовољи жељама купаца, али нађе и мало времена да поприча. Разговор прекидамо с времен на време, кад се појави нови купац. Овде га, каже, сви познају. Био је и прошле године, донео нешто чега раније није било на тржишту, распродао све и задовољан се ватио кући. Ове године је мало закаснио. У последњем тренутку је ипак решио да дође. Овај земљотрес је мало омео неке планове. Дејан Зарић је металски радник. Запослен је у погону фабрике Застава аутоделови у Книћу. Мајка Милка потиче из Буковице, па је и Дејан веома везан за овај крај. Тамо и данас постоји кућа у којој живи његова баба. Додуше, тешко је оштећена у земљотресу. Долазили су, каже Дејан, после земљотреас неки одборници да процењују штету, али ништа од тога. Пре три године адаптирао је кућу, средио је, мало утегао али није одолела јаком потресу.

У ишчекивању комисије за процену штете препокрио је да не пропада даље, али шта вреди кад зидови прете да се сруше. Још као петогодишњи дечак Дејан је остао без оца. Умро је млад од инфаркта и оставио за собом стругару коју је Дејан касније морао да прода. Није, каже, имао снаге да гура претешке трупце. Ипак, верује да је од оца наследио љубав према свему што је дрвено, посебно ако је од храста или бора. Супруга није нигде запоселна а треба узгајати синове Миливоја и Мирослава. Тамо у Книћу, поред куће имају и четири пластеника у којима гаје разно поврће и пласирају на краљевачкој пијаци. Зато га овде многи људи и познају.

- Дошао сам да поделим муку са Краљевчанима, да их мало развеселим јер и нама је пала кућа. Ако успем да зарадим неке велике паре са овим покушаћу да помогнем народну кухињу. Првенствено се надам да ће неки мало већи људи да обрате пажњу и помогну све нас

који смо у муци – каже Дејан. Дејан је вредан и предузимљив млад човек. Дошао је на идеју да мало осавремени божићне украсе и у томе, верује, успео. Има ту и класичних бадњака које више траже старији купци. Млађи се радије опредељују за нешто савременији украс. Прави их од картона, тканине од џакова, украшава боровим шишаркама, кукурузом, бојом. Мукотрпан је то посао. Тражи доста стрпљења, љубави и труда.

- Припремао сам се три цела месеца за ове дане. Чим ми је прошла слава, Петковица, почео сам да се спремам за Божић. Ево за ово ми је потребан читав џак шишарки, сечем по цео дан, везујем. Више од две корпице дневно не могу да урадим. Много је рада уложено у њу с обзиром на то колико може да се заради. Када се десио овај земљотрес мало сам био стучен и размишљао да ли уопште да дођем. Кад дођем овде на пијац видим да људи и даље живе,

мора да се живи. Сродио сам се са њима. Шта ћу. Поправићемо и те куће. Нек смо ми живи и здрави, кренуће ваљда једног дана, биће боље. Само нека буде здравља. Славићемо ми још дуго, дуго година Божић – каже Дејан. Читав дан проводи на ногама, напољу на мразу. Увече прилегне у аутомобилу пакираном у близини. Зимске ноћи су дуге и хладне, али и за то Дејан има решење. Плинска боца и грејалица помажу му да се бори против хладноће. Три ноћи је већ провео у ауту. До Бадње вечери остале су још две. Увече само спусти цираду на „продавници“ и мало прилегне. Не боји се да ће ноко да му направи било какву штету.

- Синоћ су ми неки клинци мало померали неке ствари. Изађем из аута и дођем, видим неки православци, крсте се и љубе грм – каже он. Зарада није велика али је Дејан задовољан. Тек последњега дана, кад изведе рачуницу, моћи ће да закључи колико је за-

довољан својим учинком.

- Може мало да се заради, не превише али може. Ко год хоће нешто да ради, може и да заради. Ко има вољу да ради, нешто може да заради. Треба бити оптимиста и имати вољу да нешто радиш. Ако то имаш сигурно ћеш успети у животу. То је моја порука за све младе – каже Дејан. Људи највише купују последњег дана. На Бадње вече остаће на улици до 21 сат, а онда пут Кнића да у кругу породице обави обичај и дочека Божић. Ако раније испродаје све скокнуће до Кнића где има још готових сувенира. Ако не прода, дорадиће их мало. Осми март није тако далеко, а он ће опет бити овде. Биће и мало лепше врема па ће све бити лакше.

- Део новца бих однео или у народну кухињу или у цркву. Има нека сила која води људе. Ја сам православац, верујем у тај празник и Бога – каже на крају Дејан. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

7. јануар 2011.

Фото: М. Радовановић

10

7. јануар 2011.

Марко Марковић: ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ - Сумрак српско-црногорског заједништва (16)

ЖУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ О ДРЖАВЉАНСТВУ Као камен спотицања између двеју држава испречило се држављанство. Приликом боравка у Подгорици, потпредседнику српске владе Божидару Ђелићу предато је 70.000 захтева за добијање српског, односно двојног држављанства. Званична Подгорица је то у старту игнорисала, позивајући се на неки њихов важећи закон у коме је дефинисано да грађани који се определе за страно, аутоматски губе црногорско држављанство. Подносиоци захтева, међутим, подсећају власт да Хрвати који живе у заливу Боке Которске имају и хрватско држављанство и уживају сва права која им омогућава матица Хрватска. И бројни Албанци у Црној Гори машу и албанским и црногорским пасошима. Само се Србима, који су преко ноћи постали национална мањина, ускраћује то право, иако по званичној статистици чине безмало 32 одсто становништва. Кад је Скупштина Србије усвојила Закон о двојном држављанству, из Подгорице је као запета пушка стигао протест да је то мешање у унутрашње ствари једне суверене државе. Запретише да ће спор изнети пред званичнике у Бриселу и пред Савет Европе у Стразбуру. Овакво реаговање није ништа друго до параноични страх неких црногорских политичара да ће српски пасоши у малој и младој држави поново оживети идеју о заједничкој држави. Остаје нада да ће две државе потписати билатерални споразум о двојном држављанству, али за такав договор биће потребно још времена, стрпљења и узајамног разумевања. Возачи тешких друмских крстарица, који крећу према Црној Гори и обратно, жале са на граничним прелазима да им царина загорчава живот. То се нарочито догађа у летњим месецима кад моторизовани туристи крећу масовно ка Црногорском приморју. Успорава се промет робе и капитала у време кад су рампе на граничним прелазима земаља Европске уније подигнуте 24 сата. Онај обичан, полуобразован човек са улице нађе се у чуду. За обично писмо до Подгорице

шалтерски службеник му наплати 250 динара, а раније, док је постојала заједничка држава плаћао је само 25 – 30 динара. Уз то, мора да напише адресу латиницом, као на свакој међународној пошиљци. Невоља је у томе што човек пред шалтером није вичан да пише латиницом, јер су му учитељи стално понављали да се у Србији и Црној Гори говори српским језиком и пише ћирилицом. Шта тек рећи за оних 70.000 грађана Србије, који су својевремено купили половна возила у Црној Гори, а сада за пререгистрацију тих возила и добијање српских таблица плаћају велике дажбине. Власт у Србији је остала при ставу да су то возила набављена из стране државе. Овим и многим другим горућим проблемима који свакодневно тиште обичне људе, послушни режимски медији у Црној Гори не придају готово никакву важност. За њих то није битно. Важно је стално предочавати народу, преко саопштења и анкета, да је после осамостаљивања створен Елдорадо у коме је црногорски народ нашао своју срећу и благостање. У склопу информативне кампање стално се измишљају „Потемкинова села“, на начин као што је то некад чинила руска царица Ка-

Ранко Кривокапић, председник Скупштине Црне Горе: И њему смета Србија тарина. Ону северну осиромашену и очерупану Црну Гору у којој народ једва саставља крај са крајем једва ко види и чује. Збиља која мало подсећа на некадашње једнопартијске државе источног лагера у којима су ведриле и облачиле вође. Онда су вође отишле у прошлост, а митови о срећи и благостању у комунизму распршише се као мехури сапунице. На режимске медије надовезују се, с времена на време, режимски људи са порукама које имају за циљ да се понизи и компромитује Србија и још више успори њено прикључивање евроатлантским интеграцијама.

Партијски функционер Миодраг Вуковић својим неодмереним изјавама често прозива и иритира Србију Два најновија бисера стигла су из Подгорице у мају 2009. године, кад су већ биле склопљене странице ове књиге. Тако је председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић нашао за сходно да трогодишњицу стицања црногорске независности обележи на врху Ловћена поред Његошевог маузолеја. После интонирања државне химне „Ој, лијепа мајска зоро ...“, овај натмурени и препотентни политичар пред телевизијским камерама изрекао је још један нонсенс: „Двадесет први мај 2006. године је највећи датум у црногор-

ској историји, јер смо коначно остварили колективну слободу“. А под чијом је то окупацијом била Црна Гора? Турци су још у балканским ратовима потиснути са ових наших простора. Немачко-италијански фашизам је поражен у Народноослободилачкој борби. И обичном човеку који није упућен у историјска збивања било је јасно на чију је адресу била упућена ова алузија, што ће рећи да се Црна Гора ослободила „српске окупације“! Већ раније високи функционер Демократске партије социјалиста, Милов одани послушник Миодраг Мишко Вуковић својом саркастичном поруком (сарказам му је иначе главно идеолошко оружје у обрачуну са неистомишљеницима) растужио је и насмејао народ Србије коме у овој светској галопирајућој кризи и није много стало до смеха: „Црна Гора није срећна што је за једну светлосну годину испред Србије“! И све док такви нонсенси витлају на српско-црногорској ветрометини, тешко је очекивати да ће односи између двеју држава кренути узлазном путањом, иако политичари у Београду и Подгорици то стално обећавају.

БЕОГРАД ОКЛЕВА ДА УПУТИ АМБАСАДОРА У ПОДГОРИЦУ (1) Већ смо видели како су реаговале поједине државе после црногорског осамостаљивања, отварајући своја дипломатскоконзуларна представништва у Подгорици. На том списку нашла се и „мајка Русија“ за коју су се и Србија и Црна Гора вековима везивале као пуж за љуштуру. Још од 1774. године Кучук-кајмараџијским миром Русија је добила право да штити православне хришћане у отоманском царству. Од тада је Русија непрекидно присутна на Балкану. Доласком на власт династије Карађорђевића 1903. године уследило је златно доба у руско-српским односима.

Имајући све то у виду, званична Москва није благонаклоно гледала на разлаз двеју српских држава, јер је том дезинтеграцијом ослабљен српски православни корпус као главно и једино руско упориште на Балкану. Преовладали су, међутим, интереси, који се своде на чињеницу да су руски грађани уложили и још увек улажу силан капитал у куповину некретнина профитабилних предузећа у Црној Гори. С тим у вези, треба подсетити да је познати руски милијардер Олег Дерипаска, чији се иметак процењује на 23 милијарде долара, власник Комбината алуминијума у Подго-

рици и рудника боксита у Никшићу. Истина, том Комбинату не цветају руже, али се и његовим евентуалним гашењем не доводе у питање руски нтереси у Црној Гори. Они који летују у Будви у јеку туристичке сезоне, све се више уверавају у то колико је руски језик присутан у свакодневној комуникацији на јавним местима. Имајући све то у виду, Русија није оклевала да пошаље свог амабасадора у Подгорицу. Најпре је то учинио Исланд који оставља утисак залуталог острва у Северном мору, са једва 300 хиљада становника, колико, отприлике, има град Ниш на југу

Србије. Да не истичемо посебно којом су брзином реаговале у успостављању дипломатских односа бивше југословенске републике Словенија и Хрвтска. Званични Београд, међутим, дуго је оклевао да упути амбасадора у Подгорицу и охрабри српски тамошњи живаљ да их матица није заборавила. Има више разлога због којих је то тако. Пре свега, Београд се никад није мирио ни помирио са сепаратистичком политиком Мила Ђукановића, као што се не мири са црногорском збиљом у којој Српство доживљава тешке тренутке.

11

7. јануар 2011.

Припадници Друге бригаде Копнене војске дали крв

КОМАНДАНТ КАО ПРИМЕР Припадници Друге бригаде Копнене војске Србије (КоВ), осим што већ готово два месеца помажу својим суграђанима Краљевчанима да што брже и више санирају штету од земљотреса који је задесио краљевачки крај, минуле недеље су добровољно дали и крв. У акцији која је организована у сарадњи са Институтом за трансфузиологију ВМА, крв су дала 132 припадника ове јединице којом командује бригадни генерал Душан Стојановић, који је и јуче био на челу колоне.

- Први наш задатак ове године био је професионализација Војске. На тај начин, све јединице бригаде попунили смо са 90 одсто, па је тако и велики број младих људи нашао стално запослење. Други задатак који реализујемо јесте ангажовање наших припадника у Копненој зони безбедности и, у сарадњи са КФОР-ом, обезбеђивање ад-

министративне линије са Косметом, а трећи – обука јединица за све три мисије Војске Србије, укључујући и учешће у мултинационалним операцијама под заставом УН. Као јединица Војске Србије ми смо, осим ангажовања на отклањању последица земљотреса у Краљеву, ангажовани и на пружању помоћи грађанима Љубовије у санирању последица поплаве, а нашу хуманост потврђујемо и

још једном акцијом прикупљања резерви крви – с поносом истиче генерал Душан Стојановић, командант Друге бригаде КоВ, који је међу првима дао крв. У овој акцији, уз команданта Стојановића, учествовала су 132 припадника Друге бригаде КоВ који су заједно дали 68,6 литара крви. Г. Ћировић Фото:Г. Шљивић

„Улица отвореног срца“ за Краљево

ГРАД СЕ ГРАДИ СРЦЕМ У „Улици отвореног срца“ присутне забављали млади глумци Атељеа 212. Сав приход од продаје жутих капа намењен је помоћи Краљеву Неколико хиљада становника престонице и гостију окупило се у Светогорској и околним улицама, где су на 15 пунктова могли да уживају у перформансима глумаца Атељеа 212, кловнова, жонглера, музичара, мађионичара. На углу Светогорске и Палмотићеве продавани су црвени носеви за сто динара по комаду. Приход ће бити усмерен за наставак пројекта „Доктори кловнови“. Мађионичари, музичари и глумци су свој наступ прилагодили теми „Град се гради срцем“, да би и на тај начин подстакли што већи број посетилаца да куповином жутих капа помогну Краљевчанима. Ове године је било веома занимљиво јер је тема грађење и требало је некако анимирати децу да им буде приближено зашто се то ради. Централни програм се одвијао на пјацети испред Атељеа 212, а на 17 пунктова дуж Светогорске и Македонске улице,

који су личили на велико градилиште, смењивали су се оркестри, Деда Мразеви, кловнови, а жуте капе и црвени носеви су били обавезан модни детаљ 1. јануара ове године. Куповином симболичнe грађевинске капе Београђани су помагали Краљеву.

- Свако нека учини колико може, ја стално понављам чика Јовине речи - Ако чиниш мало, а могао би више, лоше ти се пише, а ако чиниш мало и не можеш више, много ти се пише“ - каже Светислав Гонцић, редитељ манифестације „Улица отвореног срца“. “Улицом отвореног срца“ сваког првог јануара прошета неколико десетина хиљада грађана, што је лепа слика и од великог значаја за промоцију Београда, истичу у општини Стари град, која је домаћин манифестације. Грађани већ 26 година заредом имају прилике да се друже и уживају у чарима Светогорске улице, у специјалитетима „Срп-

ске кафане“, у наступима глумаца из Атељеа 212 и гостију. И у „Српској кафани“, у којој је читава прича о овој манифестацији почела, традиционално и овог првог јануара улоге су заменили глумци и конобари, а кувари су припремали већ свима добро познате специјалитете. Током акције у “Улици отвореног срца”, која је била посвећена прикупљању помоћи за земљотресом оштећене куће у Краљеву, сакупљено је више од 800.000 динара. Још неколико фирми најавило је донације за Краљево, па се очекује да ће прикупљена средства премашити износ од милион динара. У богатом музичко-сценском програму наступили су Васил Хаџиманов, оркестар Јове Маљоковића, перкусионистички оркестар Музичке школе „Станковић“, дечји хор „Чаролија“, улични свирачи престонице, кубански и два дувачка оркестра.

Из Полицијске управе Краљево

КРИМИНАЛЦИ УСПЕШНИЈИ Последња недеља протекле године остаће забележена у архиви Полицијске управе Краљево као недеља у којој је извршено чак тридесет кривичних дела. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева показује да су заведена три кривична дела која се сврставају у област привредног и чак двадесет седам у област општег криминалитета. Шест извршилаца ових кривичних дела познато је криминалистичким инспекторима, док се за двадесет четири непозната и даље трага. Повод за нарушавање јавног реда и мира чак у седам регистрованих случајева биле су туче. У области безбедности саобраћаја догодило се три незгоде са повређеним лицима и шест само са материјалном штетом.

Четири особе су лакше повређене, а укупна материјална штета причињена у саобраћајним незгодама процењује се на 845 хиљада динара. Број од 196 прекршаја у овој области нешто је нижи од седмичног просека у последњих неколико недеља. У области заштите од пожара заведено је три пожара у којима је причињена штета процењена на 320 хиљада динара.

МИРНА НОВОГОДИШЊА НОЋ Подне првог дaна сваке нове године традиционално је резервисано за сусрет представника Полицијске управе Краљево са новинарима на Тргу српских ратника. Повод за ово окупљање је подношење извештаја о томе како је протекла ноћ, за коју се оправдано сумња да би могла да буде ризична. На задовољство свих који су задужени за одржавање мира у граду, ова новогодишња ноћ је протекла изузетно безбедно.

- Регистровали смо свега две туче без тежих последица, са само два лакше повређена лица. Имали смо и дојаву о подметању бомбе у згради Дома друштвених организација за коју се утврдило да је лажна, а ниједна саобраћајна незгода није се десила у току новогодишње ноћи на подручју Краљева, Рашке и Врњачке Бање – каже Кристина Николић, портпарол Полицијске управе Краљево. Према речима Дејана Сеизовића, шефа Одсека за превентивну заштиту, полицијски службеници

Одељења за ванредне ситуације у Краљеву су имали две значајније интервенције, и то два пожара на стамбеним објектима на породичним кућама. До пожара је дошло услед људске непажње. Проузрокована је материјална штета која се утврђује, а повређених није било. У координираној акцији са Полицијском управом Краљево овлашћена службена лица су вршила контролу промета експлозивних материја, запаљивих течности и гасова. Одузето је око 2300 пиротехничких средстава и поднето шест прекршајних захтева против физичких лица за њихово неовлашћено држање и стављање у промет. Акција се наставља, а грађанима из Полицијске управе поручују да ова средства купују само у овлашћеним продавницама оружја и муниције. Што се тиче безбедносне ситуације у јавним објектима у којима се одржава манифестација дочека Нове године, све је протекло без проблема.

12

7. јануар 2011.

Љубиша Симовић, градоначелник Краљева

ОЗБИЉНА ЛОКАЛНА САМОУПРАВА Последњи дан старе године прилика је да се представници локалне самоуправе још једном сретну са представницима медија и у најкраћем осврну на претходну годину

- Кажемо да је била најтежа година, а у ствари не желимо да се жалимо више нити на природу, нити на околности, него да кажемо да смо показали у овој најтежој години да можемо паралелно да одржимо редовне послове који су били као задатак испред нас. О томе сведоче буџет и Програм за уређење грађевинског земљишта. То су за нас веома важне ствари, јер сматрамо да, упркос томе што смо имали проблема са штетама од земљотреса, размишљали смо и о буџету и о Програму уређења грађевинског земљишта, на социјално одговоран и развојан начин. По први пут, и то баш у овој години када смо имали највеће тегобе, ми смо развојни део буџета развили на вероватно тридесетак процената од укупне вредности Програма уређења грађевинског земљишта, у смеру капиталних инвестиција које треба да обезбеди даљи развој града. О протеклој години говоримо управо из тог разлога, да би наши суграђани схватили да у наредној години очекујемо

једну озбиљну грађевинску сезону. Друга ствар која је јако важна јесте да смо, у оквиру ова два месеца борбе са недаћама које је проузроковао земљотрес, показали да имамо довољно снаге и довољно координације са републичким властима и да имамо праву, одговорну реакцију од стране републичких власти. У смислу улагања из републике пратили смо, и пратићемо све оне потребе које имамо да би санирали последице штете од земљотреса. У оквиру тога, данас имамо прву пробу, пресек на броју од сто кућа. Превазишли смо бројку коју смо обећали. Сто седамнаест темеља је готово, а стотинак кућа се монтира. Произвођачи из Ивањице су и то пребацили, па имамо сто две или три куће. То је важно, да би наши суграђани схватили да брзина којом радимо има за циљ смиривање реалне и објективне напетости која је била и очекивана у једној оваквој невољи. Очекујемо и надаље од

њих исту врсту стрпљења и у наредној години, јер ћемо са истим интензитетом наставити да радимо нове куће и да санирамо оштећене објекте. Све су то резултати који показују да смо имали у току целе године, па ево и сада, висок степен одговорности. Сигуран сам и сада да за наредну годину можемо да обећамо управо оно што смо обећали заједно са Владом, а то је да ћемо до краја пролећа изградити све куће које смо обећали и да ћемо до 1. октобра завршити са санацијом свих објеката који су оштећени у земљотресу. Та обећања не дајемо олако. Дајемо их на основу тога што на сваком мерењу показујемо да можемо да урадимо оно што смо обећали. Оно што се везује за наредну годину је и то што смо приликом последње посете премијера Мирка Цветковића добили још једну гаранцију, а то је да су Европска инвестициона банка и Светска банка спремне да кредитирају не само санацију штета од земљотреса у Краљеву већ и једну врсту об-

нове града Краљева. Пропустили смо један период, пре земљотреса, да извршимо обнову оних квартова у граду који су стари седамдесет и више година, а који су одавно требали да своје место уступе новим стамбеним објектима и пословним центрима. У току наредне године очекујемо један озбиљан кредит од десетак милиона евра од Европске инвестиционе банке. У припреми је пројекат за аплицирање и надам се да ћемо онако како смо и склопили добре контакте, уз помоћ премијера и главног директора Европске инвестиционе банке, у те послове ући већ крајем пролећа. То је вишеструко важно, не само зато што ћемо решити озбиљан проблем социјалног становања у Доситејевој улици, већ и због тога што ћемо на тај начин, с обзиром да се ради о великом грађевинском подухвату, упослити нашу грађевинску оперативу. Чињеница је да се упошљавањем грађевинске оперативе подиже ниво запослености свих других грана. Можемо очекивати да ћемо уз

инвестициони програм, који смо зацртали додатно пословима око обнове града од штете од земљотреса, имати и једну радну годину. Можда ово што говорим делује претерано, али све оно што смо до сада обећавали, испунили смо. Из тог разлога потпуно мирно могу да обећам грађанима Краљева да ћемо у наредној години имати озбиљну локалну самоуправу која ће се бавити пословима, а не политикантством. Овде седе колеге из коалиције који су такав програм прихватили и заједно смо дошли до једног таквог развојног програма. Сви смо ми спремни да у наредној години пратимо послове који ће бити на добробит грађана Краљева. Желим да честитам Нову годину и предстојеће божићне празнике нашим суграђанима и да им пожелим да у оквиру ових озбиљнијих контаката које ћемо имати у наредној години, нађу своје место и свој успех реализују управо у тој години. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

7. јануар 2011.

Миломир Шљивић, председник Скупштине града Краљева

Вукман Ракочевић, заменик градоначелника Краљева

ПОЛИТИКА КАО ЕКСПЕРИМЕНТ

БИЛО, НЕ ПОНОВИЛО СЕ - На крају ове године желим да поздравим пре свега вас из медија, који сте и својим извештавањем омогућили нашим суграђанима и јавности Србије да сагледају политичку сцену у Краљеву, а посебно у ситуацији када нас је задесио земљотрес. Ваш допринос у том периоду је немерљив. У овом тренутку можемо са одређеним оптимизмом гледати у 2011. годину. Што се тиче 2010. године, нажалост, због свих ових политичких догађања град Краљево није представљен онаквим какав он јесте. Осим те штете, нанета је и огромна штета због бављења стварима око преузимања власти и преврата који су више силом, а мање законом, спровођене током претходне године у Скупштини града Краљева. Поред свега тога, Скупштина је успела да ову годину оконча тако што је донела два најважнија документа. То је буџет за 2011. годину и Програм уређења грађевинског земљишта за 2011. годину. Када се све сабере и одузме, политички гледано, ако бисмо погледали и оно што се догодило крајем године, када смо доживели овај катастрофални земљотрес, можемо слободно рећи – било, не поновило се. Што се тиче 2011. године очекујем, пре свега, једну политичку стабилност, јер само по-

литички стабилне средине могу очекивати нове инвестиције и долазак инвеститора. Очекујем да ће се оно што смо зацртали буџетом и програмом спро-

вести, а то значи да ће у наредном периоду сва јавна предузећа и установе имати довољно посла и довољно средстава да послују на један нормалан начин, а да ће бити довољно посла и за све друге фирме, да ће бити упослени сви њихови капацитети и да ће наредна година коначно бити једна година коју можемо назвати годином прелома ка бољем. Пожелео бих свим суграђанима пре свега здравље, породичну срећу, а у послу успех. То је оно што бих највише желео да буде у 2011. години, а свима нама, који се бавимо овим тешким послом, политички мирну годину.

- Тешко је у неколико минута сумирати све оно што се догодило у Краљеву у 2010. години, али није и немогуће. Сведоци смо да смо један добар део године у Краљеву изгубили због људи који су политику схватили као естраду и место где треба вршити неке неозбиљне и нездраве експерименте. То је коштало и град Краљево и све грађане у Краљеву велике муке. Поштујући закон и процедуру, дошли смо до једне локалне власти која може да се носи и текућим стварима, а показало се да можемо да изађемо на крај и са последицама земљотреса од 3. новембра. Свакоме је јасно да су те последице катастрофалне, да су проблеми велики, али не треба клонути духом и мислим да једним добрим и организованим радом у 2011. години можемо да изађемо из овог проблема као победници. Када кажем као победници, мислим на све грађане Краљева, јер је и њихово стрпљење и толеранција у овом тренутку итекако значајна ствар. Прошле године смо се до-

говорили и обезбедили средства да почнемо да градимо један значајан инфраструктурни објекат, мислим на спортску халу. У следећој години, поред ствари које се тичу обнове онога што је срушено у земљотресу, радиће се и две фискултурне сале, једна у Сирчи а друга у Основној школи „Браћа Вилотијевић“ на Ратарском имању као и централни градски вртић. Програм уређења грађевинског земљишта предвиђа значајније инвестиције што се тиче путне инфраструктуре у граду и на селу, канализације и свега онога што ће чинити бољи живот свих грађана, како у граду тако и у селу. Имамо озбиљан програм, имамо усвојен буџет и добро је што смо на крају, можда се неком чини и на брзину, то све урадили, али је и то боље него да смо остали без та два документа. Желим да се осврнем и на будућу привредну ситуацију у Краљеву. Очекујем, уз ове послове које је наметнуо земљотрес и који су сада наша

приоритетна обавеза, добре вести из Фабрике вагона и Магнохрома јер ћемо запошљавајући људе и кроз привредне субјекте и кроз грађевинску оперативу која ће бити ангажована у следећој години, доћи до онога што је у Краљеву најзначајније, а то је смањење незапослености која је у овом тренутку велика. Желео бих на крају, пре свега оним људима који неће дочекати 2011. годину у својим домовима, да честитам Нову годину, да пожелим да 2012. дочекају у новим кућама срећнији и задовољнији.

Сретен Јовановић, заменик председника Скупштине града

ИМА НАДЕ

Бранко Капларевић, помоћник градоначелника

ДОБРО МЕСТО ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ - Поздрављам све наше суграђане. Желим да им се захвалим на разумевању и стрпљењу које су имали на отклањању последица земљотреса који смо доживели 3. новембра. Следећу годину очекујем са великим оптимизмом. Буџет и Програм уређења грађевинског земљишта који смо усвојили и све активности које имамо на ангажовању грађевинске оперативе, дају нам то за право. Краљево би требало у идућој години да буде један од градова који би био добра локација за инвеститоре и инвестиције, а самим тим и запошљавање.

- Током целе године били смо гости код наших суграђана, а некад им доносили и информације које нису биле по вољи. За многе суграђане 2010. година је завршена у сузама. Морам да изразим уверење да ћемо, када се будемо појављивали у 2011. години, доносити и осмехе и радост нашим суграђанима колико то буде било могуће. Мислимо да ће то бити могуће јер, реално, сада је најбитније, уз помоћ наших државних органа, да се што пре санирају последице земљотреса. Надам се да ће бити осмеха и радости због нових саобраћајница и нових објеката којих ће сигурно бити. Надам се да ћемо се 2011. године сећати по бољим резултатима, новим радним местима и посебно по томе да је више радних места отворено за младе у граду, а да ће више њих остати у граду него што ће отићи на страну. Свим грађанима, посебно младима, поручио бих да има наде, да има шансе. Свима желим породичну срећу и здравља и да пре свега верују себи, а нама нека верују онолико колико будемо реализовали оно што смо обећали.

14

7. јануар 2011.

Кућа Славољуба Миловића није за становање

НЕЋУ НОВУ КУЋУ Иако је кућа у улици Милоша Тасића означена као несигурна за становање, Славољуб Миловић не дозвољава да се руши и ту изгради нова Откако је Краљево почетком новембра погодио земљотрес, неким локацијама у граду и околини посвећује се велика медијска пажња. Једна од њих је свакако Блажићева улица у којој је већ, на броју три, завршена прва монтажна кућа. Долазили су овде у више наврата министар Милан Марковић, градски челници, представници два конзорцијума. Давале су се ту изјаве медијима, обилазили радови, падала обећања... У непосредној близини Блажићеве је улица Милоша Тасића. У њој, на броју 29, трошна кућица у којој сам живи Славољуб Миловић, пензионер који је већ дубоко загазио у деведесету годину живота. Још на самом почетку живота судбина се горко поиграла са њим. Почетак рата 1941. године, или нешто мало касније, не сећа се баш најбоље, одредио је даљи ток његовог живота. Немачке казнене експедиције крстариле су октобарских дана те прве ратне године по селима у околини Краљева. Једна таква стигла је и у Сирчу у којој је живео Славољуб са мајком Ангелином, оцем Грујицом и браћом Богомиром, Радисавом и Иваном. Тога дана, Славољуб их је видео последњи пут. Сви су, са још неким мештанима Сирче, убијени у својој кући и ту запаљени. Није остало ништа ни да се сахрани. Све се дешавало пред очима двадесетогодишњака који је, ни сам не зна како, успео да побегне.

- Како су наишли, ја сам скочио у поток који је имао високу обалу. Пуцали су за мном, али сам се заклонио за ту обалу – сећа се Славољуб. Чуо је, каже, како се распитују за њега. Један војник предлаже да пођу за њим, а други тврди да је побегао и да нема сврхе јурити га.

- Потпуно српски говори, мајку му швапску – каже Славољуб. Сећа се још да су сакупили све сламарице из куће и запалили их. Тешко је преболео све што је доживео, али морало се даље. Без родитеља, куће, било какве подршке и заштите, некако је преживео рат служећи касније код једног газде у Сирчи.

- Служио сам док није почео да ме бије и малтретира. Један комшија пита ме хоћу ли да радим. Ја кажем да хоћу. Он ме поведе у Магнохром и примише ме одмах. Кажу, дођи сутра

да радиш. Убацили су ме у машинску радионицу. Носио је пошту из Магнохрома у град, а касније помагао мајсторима у машинској радионици где се и разболео.

- Кад сам се разболео, пребаце ме у тунелку на пресу. Болели су ме бубрези, па сам отишао у Крагујевац у болницу и ту провео месец дана. Вратио сам се на исто радно место и ту остао све до пензије – прича он. После тридесет осам година рада у Магнохрому отишао је у заслужену пензију. Пензионер је већ више од тридесет година. За време рада у Магнохрому почео је да прави кућу у улици Милоша Тасића, у непосредној близини Ложионице и Градског гробља. У Магнохрому су имали разумевања за положај доброг радника, па су му давали отпадну циглу намењену изградњи високих пећи. Тако је средином педесетих година прошлог века полако почела да ниче кућа од квалитетне цигле и блата, без креча, цемента и бетонског гвожђа. На нешто мање од педесетак квадрата смештене су две просторије, ходник и санитарни чвор. У кући су Славољуб и супруга Милева живели све до њене смрти 2002. године. Од тада живи сам. Милева је до пензије радила у болници. Иако малих примања, живели су лепо, сами,

без деце. У помоћ им је, кад год је то било потребно, прискакао први комшија Ђурђе Дробњак. О свом трошку сахранио је Милеву. За узврат, на основу уговора о купопродаји, после Славољубове смрти, остаће му плац и трошна кућа. А онда је, када се нико није надао, дошао земљотрес. Време је већ учинило своје, а земљотрес је потпуно растресао и онако трошну кућицу. Већ првог дана по земљотресу дошла је комисија за проверу сигурности објекта за становање. Славољуб је тражио само мало црепа да осигура кућу да не прокишњава. Накнадни потреси свакодневно су кућу доводили у све лошије стање. Ни првостепена, а ни другостепена комисија нису имале дилему. Одмах је било јасно да кућа није за становање. Ђурђе је свом комшији понудио смештај у свом, сигурном објекту у непосредној близини, али овај не пристаје да напусти кућу. На месту трошне требало би направити нову, монтажну кућу, али Славољуб то не

жели.

- Не дам да се руши док сам ја жив. Кад ја одем, после нека руше. Ја сам већ човек у годинама и болестан. Баба ми је умрла овде. Хоћу да умрем и ја овде и одавде нећу нигде. Кажем поштено оно што јесте. Овде сам живео са бабом и ту остајем да живим док не умрем. После моје смрти, ако хоће, нека претурају, мене то не интересује, јер видети нећу. Кад није пало од земљотреса, неће да падне уопште. Иако има скоро деведесет година, покретан је. Ипак, године су учиниле своје. Ноге га помало издају, а ни срце није у најбољем стању. У соби је једна сијалица. Кухиње нема. Ту је и телевизор који је добио од Ђурђа.

- Слабо гледам, јер нема на програму ништа нарочито. Ухватим мало док је било ово за рушевине, за помоћ. Видим да дају неки материјал. Обећали су и мени да дотерују цреп и креч и да ми повежу маије, али нема од тога ништа. Нисам тражио ништа друго. Дајте ми, рекао сам, два радника да ми повежу маије и 25 црепова. Ишао сам једнако у Општину. Кажу, полако, стићи ћеш на ред. Има увек пречих. Има оних који немају где да станују. Ишао је три пута и увек су му говорили да је на списку, али да још није дошао на ред.

- Неће да кисне, рекли су ми. Ако почне, донећемо ти из Адрана целофан, па ћемо да покријемо за неко време док не дођу радници. Кад нису дошли, мени се згадило и више нисам ишао. Ишао сам у Црвени крст. Кад су делили пакете, рекли су да ће ми послати човека који ће да ми донесе. Не морам да идем тамо пошто сам болестан. Ни до данас нема ништа од тога. Ја знам да нико неће да ми помогне, па зато нисам ни љут. Ово мало моје цркавице што имам, тим располажем. Довољно ми је то да развучем на цео месец. Ја много и не једем, не пијем. Кад примим пензију, попијем по једно пиво и то ми је све. У омаленој просторији са ниским плафоном је топло. Славољуб ложи шпорет отпадним дрветом из стругаре. Најлакше му је то за ложење, а не мора ни да цепа дрва. Није лако, поготову кад има повређену руку. Непосредно по одласку у пензију купио је циркулар, како би се бавио додатним послом и зарадио неки динар више. Тренутак непажње био је довољан да озбиљно повреди руку.

- Имам два ћебета, шпорет гори, дрва има и овде је топло и лепо к`о бог. Пустим телевизор и помало гледам. Има само два програма, Краљево и Мелос. Некад има нешто, некад нема, већином утакмица. Гробље је близу куће. Славољуб сваког дана оде, запали свећу и поседи по пола сата. Врати се кући, спреми нешто за јело, донесе дрва.

- Легнем увече у седам. Изјутра у пет устајем, очистим шпорет, заложим ватру, скувам кафу. Покушавао сам да то променим, али не могу. Кад почну деца да иду у школу и комшије да иду у продавницу праве галаму, ја се пробудим. Кад нису деца ишла у школу било је супер. Храним се добро. Имам јогурта, кувам пасуљ, Ђурђе доноси по један оброк дневно. Углавном не гладујем - каже Славољуб. Колико ће кућа издржати показаће време. Хоће ли Ђурђе, или неко други, успети да убеди Славољуба да промени одлуку и дозволи да се на његовом плацу сагради нова кућа, за сада није познато. Познато је да би многи, чије су куће у много бољем стању, ипак желели да добију нову. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

7. јануар 2011.

Врњачка Бања у 2010. години из угла првог човека Општине

ИСПРАТИЛИ ТЕШКУ, ДОЧЕКАЛИ НИШТА ЛАКШУ ГОДИНУ – Пад туристичког промета и минус у буџету последице удара економске кризе. Врњачка Бања је кроз векове постала престоница српског туризма. Тако је и данас. На испраћају старе и дочеку нове године ваља сумирати учињено у претходних 365 дана. И пред чињенице да су је мимоишле природне катастрофе, да је и даље водећи туристички центар у Србији, Врњачка Бања је испратила тешку 2010. годину, а то је довољан разлог за посету првом човеку Општине Зорану Сеизовићу.

- Испратили смо 2010. годину као врло тешку годину, како за локалну самоуправу тако и за све грађане Врњачке Бање. Удар економске кризе, који смо очекивали још 2009. године, у пуном обиму нас је погодио у 2010. због чега је Врњачка Бања имала значајни пад туристичког промета од 10 процената. Делује забрињавајуће, али поглед на друге туристичке центре говори да су они имали пад од скоро 40 и 50 процената. То наравно нама није ни оправадање нити утеха, јер смо се трудили у овим тешким временима

Зоран Сеизовић да корачамо напред – први је коментар у анализи 2010. године председника општине Врњачка Бања Зорана Сеизовића. Поред минуса у туристичком промету и буџет за протеклу годину је за 5 одсто испод планираних средстава, али то није и неће угорозити функционисање локалне самоуправе.

- На време смо се припремили очекујући такву ситуацију и имали смо максималне уштеде на свим пољима и у свим секторима. Ми имамо велики проблем са јавним сектором, али то није само карактеристика Врњачке Бање, већ скоро свих општина и градова у Србији. Учинићемо напор да се ти проблеми не осете, нећемо се предати без борбе. Један од акутних проблема је и предузеће Борјак са наслеђеним дуговима од скоро милион евра, али кренуло се са санирањем и ти послови ће бити актуелни и у 2011. години. У овој години очекује се реализација неколико значајних пројеката.

- Ово ће бити година започињања и завршетка неколико великих инфраструктурних пројеката, веома значајних за Врњачку Бању. Ту пре свега мислим на „Бањски прстен“ у дужини од 3,5 километра који треба да буде потпуно ревитализован, обновљен и завршен пре почетка нове туристичке сезоне. Следи и рекон-

струкција бањског парка, што је посао који се ради једном у 100 година и то ће обележити не само ову 2011. годину већ комплетан мандат актуелне власти. У Врњачкој Бањи ће у овој години завршити изградњу четири фискултурне сале чиме ће све основне школе у овој општини добити изванредне услове за рад, а истовремено ће то допринети развоју спорта у овим срединама. Уређење Врњачке реке у дужини од 1100 метара ће наставити у овој години, а у склопу овог пројекта биће изграђене нове пешачке и бициклистичке стазе, уредиће се нове површине и што ће овом туристичком месту омогућити нове понуде.

- С почетка ове године, у склопу реконструкције бањског парка, реализоваће се пројекат „Јапанског врта“ што ће бити још једна специфичност Врњачке Бање. Наиме, такав врт за сада постоји само у Београду, у Ботаничкој башти,а ето други ће бити код нас. Наравно, и ове

године ћемо низ значајних и занимљивих културно-забавних и спортских манифестација и максимално ћемо се посветити што бољим условима за све госте Врњачке Бање, без обзира да ли они долазе због лечења, или на одмор и рекреацију. Било би јако лепо и убеђен сам да ће се реализовати пројекат да се повеже планина Гоч са врњачке и краљевачке стране. Тај пут у дужини од око 8 километара је у 2010. години јако добро саниран и сада предстоји да се комплетан посао заврши. То ће умногоме оживети читав простор, дати овој планини нову димензију и на нови начин повезати две општине – закључује Зоран Сеизовић председник Општине Врњачка Бања. Могућности Врњачке Бање биће још веће када се реализује изградња ауто пута Појате-Прељина и када крену први цивилни летови са аеродрома у Лађевцима. Пред престоницом српског туризма је година великих изазова. А. Даишевић

Туристичка организација Врњачка Бања сумирала учињено у 2010. години

ИМА РАЗЛОГА И ЗА ЗАДОВОЉСТВО - Упркос паду туристичког промета Врњачка Бања остала лидер српског туризма. – Покушај државе да формирањем новог предузећа створи туристички монопол није добар потез за Врњачку Бању. – У 2011. години план прецизан, од моста љубави, преко 8. марта, карневала, до низа спортских дешавања и филмског фестивала Сумирајући остварено у 2010. години све се слажу у једном, била је то врло тешка година. Ни на пољу туризма није било много боље, али у Туристичкој организацији Врњачка Бања имају разлога за задовољство. На учинак у години за нама у водећој туристичкој организацији у нашој земљи гледају из другог угла.

- Из домена посла којим се ми бавимо ово је била једна добра или боље да кажем задовољавајућа година. То пре свега кажем због неколико нових изузетно заним-љивих манифестација које смо организовали, поред оних сталних као што су Карневал и учешће на бројним

сајмовима. Новине у протеклој години су биле Фестивал пива (BEER FEST) на стадиону „Рај“ који је рађен по франшизи београдског фестивала пива. Ту је и неколико фестивала забавне и народне музике који су дали Врњачкој Бањи посебан печат. Ако се окренемо и погледамо које су све познате личности, уметници, музичари, глумци, спортисти били у Врњачкој Бањи и на најлепши је начин промовисали, сигурно да можемо да будемо задовољни. – каже Дане Станојчић директор ТО Врњачка Бања. Мишљења су у Туристичкој организацији да Врњачка Бања може и у годинама економске кризе да се мери са бројним иностраним туристичким центрима. Туристички производ је тешко продати, финансије утичу да се смањи број ноћења, али Врњачка Бања се у тој и таквој ситуацији добро позиционирала.

- Година коју смо испратили је година из које треба извући много поука. Што се нас тиче ми смо имали један процес стварања једног новог

предузећа у Врњачкој Бањи од специјалне болнице „Меркур“ и ХТП „Фонтана“. Тај процес је водила Влада Републике Србије,а морам истаћи да су сви туристички радници у Врњачкој Бањи били затечени таквим развојем догађаја и стварањем неке врсте туристичког монопола. То по наш град може да буде погубно, јер не желимо да Врњачка Бања постане болесничко место, већ оно што је вековима и била, место за одмор, рекреацију, дружење. Туристичка организација је један од фактора који чине понуду Врњачке Бање. На развој туристичког потенцијала све више утиче приватна иницијатива и то је нешто што радује све истинске посленике туризма у најпризнатијој бањи на Балкану.

- Приватна иницијатива у Врњачкој Бањи од микро до макро плана развија наше туристичке потенцијале и то нас заиста све радује. У питању су спа центри, велнес центри, мини конгресне дворане, трим стазе,а све то обогаћује нашу Бању.

Дане Станојчић Најбољи пример је вила „Сани Хил“ у склопу које постоји аква парк, а изграђена је и вештачка стена за слободно пењање чиме се развија и тај екстремни спорт. Током зиме на Гочу имамо два скијалишта, па уз све оно што сам већ навео са доста оптимизма можемо да уђемо у 2011. годину. У причи о 2011. години у ТО Врњачке Бање су све испланирали на

време.

- Ми смо озбиљно припремили програм за ову годину и у сваком месецу имамо неко дешавање, од моста љубави, преко 8. марта, до карневала. Колеге из Спортског центра су такође припремили свој део програма,а људи из културног центра већ деценијама организују филмски фестивал, једном речју једна шаренолика понуда Врњачке Бање у 2011. години. Комплетна понуда је освежена садржајима приватне иницијативе и верујем да, уз помоћ Општине Врњачка Бања, можемо остварити планирано и да ће ова година бити много боља – закључује Дане Станојчић директор ТО Врњачка Бања. Званичници најављују у овој години многа поскупљења, све упућује на то да туризам у Србији чекају нове тешкоће, али туристички посленици из Врњачке Бање су спремни да се боре. Да обезбеде услове да људи дођу и проведу неко време у престоници српског туризма. А. Даишевић

16

7. јан

Фото: Т. Радовановић

нуар 2011.

17

18

7. јануар 2011.

Животне судбине

ТУ НЕГДЕ У СУСЕДНОЈ УЛИЦИ Како остати миран и равнодушан пред оним што се десило у комшилуку те кобне ноћи 3. новембра. Међу комшије које су се нашле на улици увукао се страх, зебња и неизвесност. Ту су и преплашена, уплакана и поспана деца коју су родитељи на брзину покупили из топлих кревета. Због страха од накнадних потреса, сатима се нико не усуђује да поново уђе у куће. У тами се ту и тамо могло приметити да је скоро сваки кров „начет“ а оџаци порушени и попадали. Ретко ко је могао и да замисли какво је стање у кућама. Тек са свитањем зоре, они најхрабрији почињу да се враћају у своје домове. Тужне вести брзо су се од уста до уста прошириле по читавом комшилуку. Три куће су потпуно уништене и морају бити порушене. У једној од њих су до тог јутра живели Анђа и Ђоле, деца која су још као основци остали без мајке. Као што се тужне вести брзо шире, тако је као гром из ведра неба, те 2003. године одјекнула вест да је преминула комшиница Мира. Боловала је само седамнаест дана. Иза ње су остали син Ђоле, ученик првог разреда средње школе и кћи Анђа која је тек у шестом основне. Отац који се налазио на привременом раду у Русији дошао је чим је чуо да се Мира разболела. У далеку Русију отишао је да би зарадио новац и што пре отплатио кућу коју је купио за своју породицу. Ни снег ни мраз нису могли да спрече многобројне рођаке, пријатеље, колеге и комшије да дођу, изјаве саучешће и, колико је то могуће, утеше децу. Врата на кући широм отворена, а она мала да прими све који саосећају са њиховим болом. Дошли су и сви другови Анђини и Ђолетови. Само неколико дана касније, отац је морао да се врати у Русију, да не изгуби посао и што пре отплати дуг за кућу. Тетка из Чачка, баба и деда су ту да им се нађу, док мало не порасту. Долазак пролећа, почетак пољопривредних радова и других обавеза учинили су своје. Анђа и Ђоле су опет сами. Ђоле је прави домаћин и заштитник млађе сестре, Анђа прерано из-

расла домаћица. Једину везу са оцем одржавају телефоном. Поштар је редовно доносио новац од оца из Русије, а Анђа, као одрасла, водила бригу о кући, кувала, прала, чистила, плаћала рачуне. Мука је натерала да пре времена сазри. И док су се друга деца после школе играла, она је морала прво да обави све послове у кући. Дошла је брзо и матура за коју је Анђу спремала тетка. Отац није могао да дође. На матурско вече испраћена је сузним очима комшија. И пријемни испит за упис у средњу школу спремала је сама. Ђоле је био једини заштитник који се трудио да надокнади све што је до тада пропуштено. И у његовом срцу су само бол и туга. За све време школовања и даље је једина домаћица у кући, пример и узор другарицама. Само она зна колико су брзо прошле те четири године до нове матуре. Дошли су сви да је испрате, баба и деда, стричеви, тетке, браћа и сестре. Опет су ту и комшије. Анђа блиста од среће у лепршавој цветној хаљини. На уснама осмех, у крајичку ока суза. Да бар мајка може да види у какву је лепотицу израсла. Отац се тек вратио из Русије, а Анђа одлази на факултет.

Жељни су једно другог, а ипак морају да се раздвоје. Ђоле са оцем ради на грађевини по цео дан. Кући долази само да би преспавао. Сваког викенда ту је и Анђа. Уместо да се одмори од обавеза на факултету, мора да помогне оцу и брату, да

опере веш, скува храну за неколико дана, а за себе – ако стигне. Ипак, нађе времена и за најбоље другарице са којима се дружи још од вртића. Увек је ведра и насмејана. Таква је бар била све до оног кобног 3. новембра који је срушио њене снове да се по

завршетку школовања врати кући и започне посао васпитачице у родном граду. Кућа коју су родитељи купили, а која је тек недавно отплаћена, више није безбедна за становање. Комисија која је извршила процену донела је одлуку да кућу треба рушити. Ђоле је са оцем смештен код рођака. Анђа у дане викенда нема где да дође и преспава, осим код својих другарица. Нико не зна колико ће времена проћи док се не сагради нова кућа. Приближава се Нова година, убрзо ће и Божић, па крсна слава Свети Стеван. По први пут не знају где ће је прославити. У Анђином срцу је опет туга, готово иста као кад је без мајке остала. Отац је без сталног запослења. Ради на грађевини само сезонски. И Ђоле је, иако је завршио техничку школу, без посла. Анђа студира, станује приватно. Нема стипендију, па би joj свака помоћ добро дошла. Поред свега што јој се догодило, сломљеног срца се пита – где ће се вратити кад заврши школовање? Одакле ће је брат пред сватове извести, кад за то дође време? Р. Лазовић

Од земљотреса Краљевчани бројнији за 221 бебу

НА РУШЕВИНАМА НОВИ ЖИВОТ Од 3. новембра и земљотреса који је задесио Краљево и околину, у краљевачком породилишту за минулих два месеца родила се чак 221 беба. У новогодишњој ноћи, здравог и лепог дечака Михајла, само двадесетак минута после поноћи, родила је Радица Миладиновић из Врњачке Бање, којој су се потом придружиле Краљевчанке Емилија Јевтић родивши девојчицу Дариу, и Ивана Пајовић која је родила девојчицу Матеју. По већ дугогодишњој традицији, прворођеним бебама и њиховим мајкама и ове године у породилишту су уручени новчани и други пригодни поклони. Градоначелник Краљева

Љубиша Симовић тако је свакој од три прворођене бебе уручио по 10.000 динара, док су пригодне поклоне мајкама и бебама

уручили и представници краљевачког Црвеног крста. Г. Ћировић Фото: Г. Шљивић

Радица Миладиновић са сином Михајлом

19

7. јануар 2011.

Уручене Унеско/Лореал стипендије младим научницама

ЖЕНЕ У НАУЦИ Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић уручио је националне стипендије програма „За жене у науци“ у вредности од 5.000 евра младим научницама Љубици Хархаји-Трајковић и Драгани Цветковић-Илић. Младе научнице победнице су националног програма „За жене у науци", чији је циљ да се пружи подршка младим женама у даљем научном и професионалном усавршавању. Том приликом, Ђелић је истакао да очекује много од домаће научне заједнице. Очекивања су оправдана чињеницом да Србија има један од највећих процената жена научника у Европи и свету, чак 45 одсто. Ђелић је истакао да је Министарство за науку и технолошки развој подржало акцију компаније „Лореал“ и Унеска, јер наука мора у наредним годинама бити ојачана, употребљавајући мушки и женски потенцијал, додајући да је буџет за науку у на-

Монтевидео, Бог те видео од 23.12. у 20.оо, 22.оо

редној години епохалан, јер је повећан за 123 одсто у односу на текућу годину. Конкурс „За жене у науци" по први пут је покренут у Србији и на њему је учествовало више од 140 младих научница из целе земље. Једногласну одлуку о додели стипендија донео је стручни жири, састављен од професора факултета природних наука и партнера на пројекту, на челу са чланом Српске академије наука и уметности Влади-

савом Стефановићем. Програм „За жене у науци“ постоји од 1998. године, када су компанија „Лореал“ и Унеско остварили сарадњу и организовали доделу награда на међународном нивоу у области природних наука. Четрдесет земаља је укључено у програм, до сада је 500 младих научница добило националне стипендије, а програм је ове године први пут спроведен у Србији.

Министарство просвете

ОБРАЗОВНА ИНКЛУЗИЈА РОМА Потписивањем уговора између ДИЛС /РЕФ пројекта Министарства просвете и 28 општинских ментора, 58 најсиромашнијих општина у Србији од децембра ове године добило је општинске менторе као подршку за развој образовне инклузије Рома. Циљ пројекта „Образовна инклузија Рома“ је да се омогући квалитетно образовање за сву децу ромске националности. Пројекат покрива седам области: потпуни обухват ромске деце, једнак квалитет образовања, смањивање превременог напуштања школовања, избегавање сегрегације, решавање проблема дискриминације, увођење ромског језика у образовање и стварање локалних акционих планова за успостављање услова за оптималну интегрисаност ромске деце у систем образовања и васпитања.

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

- Овај пројекат представља програм подршке недовољно развијеним општинама за успешно развијање одрживих планова усмерених на квалитетну инклузију ромске деце у образовни систем. Програм подршке ће добити оне општине у Србији где је образовање ромске деце највећи и преовлађујући проблем - изјавила је Тинде Ковач Церовић, државна секретарка Министарства просвете, и додала да ће „поред ментора, најзначајнији вид подршке општинама бити гарант односно средства која ће се доделити најбољим предлозима пројеката. Ти пројекти треба да омогуће успешно школовање ромске деце у складу са законима који прописују доступност предшколског, основног и средњег образовања“. Први значајан корак подршке за селектоване општине

представљају општински ментори који ће у сарадњи са општинским тимовима развијати интегрисану уписну политику и систем подршке за успешно школовање ромске деце – од припремног предшколског образовања надаље. Улога општинског ментора биће да члановима тима на нивоу општине обезбеди неопходну подршку како у фази креирања предлога пројекта, односно Локалног акционог плана за Роме, тако и у фази његове имплементације. Пројектом „Образовна инклузија Рома“ планирано је да се побољша приступ образовању, тако што би се створило окружење у коме ће се деца уписати у школу, добити квалитетно образовање у складу са њиховим потребама и способностима и коначно стећи адекватна занимања. Пројекат ће се спроводити до краја 2012. године.

Жанр: авантура, драма, историјски, спортски Трајање: минута Режија: Драган Бјелогрлић Сценарио: Ранко Божић, Срђан Драгојевић Улоге: Милош Биковић, Петар Стругар, Виктор Савић, Андрија Кузмановић, Иван Зекић, Александар Радојичић, Ненад Хераковић, Урош Јовчић, Милан Никитовић, Бранимир Брстина, Милутин Караџић, О филму: Радња филма је смештена у Београду, 1930. године и има неколико паралелних токова. У њему се упознајемо са фудбалерима и њиховим судбинама, њиховим љубавима, пријатељствима и бројним искушењима. Ова историјска мелодрама нам пружа јединствен и помало носталгичан поглед на Београд 1930. Оживљава она добра, стара времена подсе-

ћајући нас на једну подоста другачију еру о којој смо скоро сањиво слушали од стране наших старих, о ери када су вредности и врлине биле нешто сасвим другачије од онога што су данас....

Мегаум (Megamind) од 30.12. у 18.оо Жанр: авантура, анимирани Трајање: 84 минута Режија: Luc Besson Сценарио: Celine Garcia, Luc Besson Улоге: Freddie Highmore, Mia Farrow, Robert Stanton, Penny Balfour, Mylène Farmer, Michel Duchaussoy ... О филму: Малтазар је успео да пређе у људски свет. Његов циљ је једноставан: да окупи велику војску и освоји свет. Чини се да само Артур може да осујети његове планове, али прво мора да се врати у своју спаваћу собу и на нормалну величину! Пошто је још увек у формату Минимоја, наравно да може да рачуна на Селенијину и Бетамешову помоћ, али највеће изненађење је помоћ коју нуди Даркос, Малтазаров син, који тврди да

жели да пређе на Артурову страну. Пешице, бициклом, аутомобилом, па чак и "харлидејвидсоном" – Артуру и његовим пријатељима биће потребна сва могућа помоћ у коначном обрачуну с Малта заром.

СВЕТОСАВСКА НАГРАДА На основу Одлуке министра просвете рок за достављање предлога по „Јавном позиву за доделу Светосавске награде“, који је објављен у Дневном листу „Политика“ 3. децембра 2010. године и на веб сајту Министарства просвете, продужен до 10. јануара 2011. године.

Сви заинтересовани могу своје предлоге доставити у затвореној коверти са назнаком „Јавни позив за доделу Светосавске награде“, на адресу Министарства просвете: МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, Немањина 22-26, 11000 Београд

20

7. јануар 2011.

Санација оштећених објеката у Краљеву коштаће око три милијарде динара

ЗА ПОПРАВКУ И КРЕДИТИ Осим помоћи Владе Србије и бројних донатора, од Европске инвестиционе банке очекује се и кредит од 20 милиона евра Према прелиминарним проценама, пошто је стручним комисијама од 16.000 пријављених, преостало да прегледају још око 6.000 углавном породичних кућа, санација оштећених објеката и изградња монтажних кућа у земљотресом погођеном Краљеву коштаће око три милијарде динара! Обавезу да свим Краљевчанима који су у земљотресу остали без крова над главом изгради нове куће, или да поправи оштећења на кућама и стамбеним зградама до 1. октобра 2011. године, преузела је Влада Србије која је до сада, само за ове намене из републичког буџета већ издвојила милијарду динара. Уз то, од разних донатора Краљевчанима је за обнову, на наменски рачун, до сада пристигло 522 милиона динара.

- Постоји и могућност да у договору с Владом под повољним условима подигнемо два

кредита од по 10 милиона евра код Европске инвестиционе банке. Тај новац био би искоришћен и за комплетну реконструкцију 18 стамбених зграда у једном од најстаријих квартова у граду, популарној Пицмали, али и изградњу нових стамбених објеката у том кварту - каже Љубиша Симовић, градоначелник Краљева и командант Штаба за ванредне ситуације. Од близу 10.000 до сада прегледаних објеката, комисија за процену штете је више од пет стотина означила за рушење. Истовремено, у току је изградња више од стотину темеља за постављање монтажних кућа у које би, после завршних радова, до Нове године требало да се усели бар тридесетак породица.

- Темпо радова на изградњи темеља успорили су неповољни временски услови и неприступачан терен, али верујем да ћемо до краја пролећа успети да зав-

ршимо свих 500 монтажних кућа - поручио је Милан Марковић, министар за државну управу и координатор Владе за помоћ Краљеву. Напоредо са постављањем монтажних, поправљају се и граде и куће од тврдог материјала. У четврту и пету категорију, са тешким оштећењима од ГРАДЕ И ДОНАТОРИ ПАРАЛЕЛНО са постављањем монтажних кућа, захваљујући помоћи Српске напредне странке, компанија "Делта", "Нелт", "Имлек" и других донатора, у Краљеву и околини у току је и изградња 17 кућа од тврдог материјала. Већина од ових кућа већ је окровљена, а прва усељења најављена су за крај јануара.

Завршни радови на једној од монтажних кућа 50 до 70 одсто, сврстано је око 1.300 углавном породичних кућа, док је са лакшим оштећењима, у прве три категорије, око 7.500. У зависности од категорије тешких оштећења, осим грађевинског материјала за поправку, исплаћује се и новчана помоћ од 100.000, односно 120.000 ди-

нара, а за прве три групе до 40.000 динара. Од 10. децембра, када је почела исплата, новчану помоћ до сада је подигло више од педесет Краљевчана којима је укупно исплаћено 5,6 милиона динара. Г. Ћировић Фото: Г. Шљивић

21

7. јануар 2011.

ww.drvoplast.info 036/822-222, 822-202, fax: 822-214

22

7. јануар 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА ПЕТАР ВЕЛИКИ Руског цара Петра Великог (1672-1725) извештавали су сваког дана о великом броју крађа које су се свуда дешавале. Једном се цар због тога силно расрди и нареди свом секретару: - Напишите проглас да ће сваки лопов и за најмању крађу без милости бити обешен.

- Ако Ваше Величанство жели да остане без поданика, написаћу тај проглас, рече секретар с поштовањем. Цар се насмеја и све остаде по старом. МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ

ВОДОРАВНО 1. Мајстор за ципеле, 8. Готовина у новцу, 11. Неморал, 12. Позоришна улога (мн.), 13. Део плуга за преваљивање бразде, 12. Мајстор који прави куче, 16. Двадесет пето слово азбуке, 17. Наш песник Војислав, 19. Позната марка патика, 21. Нарез на шрафу, 23. Висина воде (мн,), 25. Инсфрацрвени (скр.), 26. Горњи део куће, 28. Ономатопеја крчања, 29. Келвин (скр.), 30. Врста посуде за пиће, 31. Чувена атлетичарка марлен, 32. Непобитна чињеница, 33. Речни рибар, 34. Спортски израз за лопту ван игре, 35. Борба, битка (мн.), 37. Исток (скр.), 38. Однос голова у спорту, 40. Онај који лети, 42. Зидна облога, 44. Пушчано зрно, ртане, 46. Коњ, 47. Путна торба, 49. Нота солмизације, 50. Тринаесто слово азбуке,

51. Назив за млетачки златник, 52. Дубоко место у води, вртлог УСПРАВНО 1. Радник на царини, 2. Поседник, 3. Апел, 4. Ербијум (скр.), 5. Пропланак, 6. Траг дивљачи, 7. Двадесето слово азбуке, 8. Бескорисна биљка, 9. Шпански граматички члан, 10. Претпостав љени, 12. Јеврејски свештеник, 15. Наш новац, 18. Батина, штап, 20. Безалкохолно освежавајуће пиће, 22. Онај који јаше, 24. Перуника (мн.), 27. Поданик, кмет, 30. јака киша, 31. Слика рађена уљаним бојама, 32. Златни новац, 33. Учесник у догађају, 34. Сто, 36. Појас, опасач, 39. Водени ток (мн.), 41. Драж (мн.), 43. Течење, протицање, 45. Пас, 48. Грчко слово, 51. Цент (скр.),52. Волт (скр.)

Милорад Петровић је у младости био готово увек виђен у шумадијској народној ношњи, а испод горње кошуље, кажу, носио је амајли ју-платнени замотуљак у коме је чувао грумен земље са њива свој родне Велике Иванче. Из Петровићевог “београдског периода” поменимо и његова друговања са Бором Станковићем, Дисом и Симом Пандуровићем и јед ну анегдоту. Пожали се Милорад једном приликом, познатом београдском оптичару Шајнесону на издавача Гецу Кона, који је одбио да му плати обе-

ћану аконтацију. Шајнесон тада предложи песнику да му овај напише рекламу у стиху, за коју ће бити добро плаћен. Знајући у каквој је невољи, Милорад брзо смисли следеће: "Очи квари Геца Кон, А поправља Шајнесон." Као награду, за сваку реч Милорад је добио по један дукат. ПИРАНДЕЛО Драматичар и прозни писац Луиђи Пирандело дошао је адвокату да му састави тужбу за развод брака.

- Какви су ваши разлози?

- упита га адвокат.

- Ожењен сам! - узврати Пирандело. *** Непосредно пред смрт, велики драматичар и прозни писац Пирандело дошао је у Париз. Тамо су му његови одушевљени обожаваоци припремили банкет. Након свечаних здравица морао је проговорити и слављеник. На почетку свог говора он се извинио речима: "Толико сам времена утрошио на учење како треба писати да нисам успео научити како треба говорити."

ОДРИЦАЊЕ

Радо се одричем, и то не поричем, повећања пензије од један одсто, у корист наше владе, просто. Сирота, није платила струју давно, па се ја свог прихода одричем јавно, транспарентно, како се каже у Владиној кући, која не плаћа комуналије, наравно – кријући! Ја, пензионер Дача, своје обавезе редовно плаћам, ово повећање било би ми вишак, зато га враћам, да се и Влада научи мало људског реда, ако је већ није самлела – морална беда!

Пијани Снешко

Радомир Јовановић

УП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

7. јануар 2011.

ХОРОСКОП за период од 7. - 13. јануара

Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com

Ован, 21. 3. - 20. 4. Петак вас неће омести нити зауставити да врло активно и срдачно проведете овај викенд. У понедељак и уторак се нерадо почиње нова радна недеља, па се принудно "лењо" улази у среду и четвртак. Бик, 21. 4. - 20.5. У петак завршите све кућне обавезе да бисте се у суботу и недељу посветили догађајима који су од ширег значаја. Понедељак и уторак су намењени за сређивање и утисака и послова, и не остављајте ништа за среду и четвртак.

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Србија читав век није краљевина, али није без краљева и царева! *** Срби су „ковачи“ своје несреће, и среће својих врховника! *** Власт је „пријатељ вољеног“ народа; искључиво, у сопственом интересу! *** Окончана је НАТО агресија!? НАША агресија је - трајна!

Близанци, 21. 5. - 21.6. Породичне обавезе ће вас окупирати у петак, а затим у суботу и недељу би требало да се посветите галантним предузимљивостима. У понедељак и уторак ћете бити затрпани обавезама, а среда и четвртак доносе привидно олакшање. Рак, 22. 6. - 22.7. Посветите се кућним односима и у петак јер ћете у суботу и недељу морати да се додатно ангажујете. А неодложне обвезе стижу у понедељак и уторак. Среда и четвртак доносе принудно мировање. Лав, 23. 7. - 23.8.

Добрица Чакановић

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Нисмо луди да протерујемо несрпско становништво. Зашто да њима буде боље него нама? *** Петог октобра сам учествовао у паљењу државне телевизије. А сад бих је најрадије угасио. *** Ми смо против експлоатације радник. Због тога смо и одлучили да им уручимо отказ! *** Коначно имам необорив доказ да су Срби луд народ. Победио сам на изборима!

И у петак вас чекују породични преговори који ће се претворити у реализацију током викенда уз галантно трошење. Понедељак доноси рашуне и обавезе јер сте претерали са непотребним трошењем. Среда и четвртак су за смишљање нових начина. Девица, 24. 8. - 22.9. Емотивно приступите породичним односима јер ће се исплатити, а у суботу и недељу ћете бити додатно и веома интезивно ангажовани. У понедељак и уторак чете покушавати да све доведете у ред и нормалу, а у среду и четвртк ћете од тога одустати. Вага, 23. 9. - 22.10. У петак ћете имати емотивни напор везано за кућне обавезе, а у суботу и недељу ћете наћи нов извор енергије и средстава. Понедељак ипак доноси и неке обавезе, а у среду и четвртак можете да наставите са омиљеним непотребним трошкарењем.... Шкорпија, 23. 10. - 22.11. И у петак можете да наставите са повољним активностима уз новац, који ћете вероватно потрошити већ у суботу и недељу. Завршавање нових радних обавеза је у понедељак и уторак, јер у среду и четвртак нису за активности. Стрелац, 23. 11. - 21.12.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем плац 3 ара у Грдици, поред балон сале или замена за црногорско приморје.

063/663 410

Издајем намештен, једнособан стан у Рибници код обданишта.

036/420 449; 065/ 63 52 184

Продајем парцелу 60 ари у Јошаничкој бањи, 300 м од центра, повољно.

066/ 92 14 208

’МТИ’ прерада дрвета д.о.о. Краљево продаје виљушкар Toyota 62-7 FDF 30 Е 811, 2005.год. У радном стању, висина дизања 3,3 м, носивост 3 000 кг. Бочни помак, дизел 44 kW-1DZ 2. Индустријска бб, радним данима од 7-17 часова.

064/ 820 69 14

Продајем ладу ниву, 2009. год. уграђен плин, под гаранцијом, прешла 22.000 км, воскирана и гаражирана.Цена 6 500 евра.

036/ 233 201; 064 / 23 91 170 Пружамо доживотно издржавање старим лицима. Најбољи услови, ограничен број.

036/356-423

’МТИ’ прерада дрвета д.о.о Краљево Расписује конкурс за пријем радника и пословођа. Пријаве доставити лично, Индустријска бб, радним данима од 7-17 часова.

Почело је... почело је.. ваших месец дана у овој години! Још мало у петак све мирује и то због кућних ситуација, а одмах затим у суботу и недељу све креће интезивно и широко и високо. У понедељак су обавезе, а у среду и четвртак се смирите. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Можда овај петак није по вашем укусу, али субота и недеља могу да буду. Понедељак и уторак су дани за стабилизацију и завршавање обавеза, а у среду и четвртак се се препоручује мудровње. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Треало би да се мало емотивно посветите породици. У суботу и недељу ћете наћи добар енергетски извор. А у понедељак и уторак ћете са лакоћом да пређете преко свих обавеза. Среда и четвртак доносе напето смиривање. Рибе, 20.2. - 20. 3. У петак ћете моћи да се емотивно и финансијски трошите. Субота и недеља доносе конкретна и интезивна ангажовања што ви нерадо прихватате. Али, понедељак и уторак су незгоднији због захтевне организације. Среда и четвртак вам не одговарају.

24

7. јануар 2011.

УН ДИЈЕТА Стриктно спровођење ове дијете доводи поред скидања килограма и до промене метаболизма па се изгубљени килограми не врећају. Дијета траје 90 дана. Ако је потребно ослабити мање килограма, дијета се прекида раније, али тада НЕ долази до промене метаболизма. УН дијета увек почиње протеинским даном, затим следе скробни, угљенохидратни дан, воћни дан, па поново протеински. Редослед дана не сме се мењати. Доручак Свих 90 дана воће. Једу се по два иста воћа или шака сувог воћа (избројте 8 комада, биће довољно). Први дан - ПРОТЕИНСКИ ДАН Ручак • Месо, динстано, барено или печено (3 парчета - ресторанска порција - до 250 гр) или 3 кувана или печена јаја или нешто од млечних производа, па и соје.

• Хлеб - парче интегралног хлеба • Салата - у неограниченим количинама са максимално 1 кашиком уља • Супа - обавезна ( без резанаца - 1 шоља / 3 дцл ) а ако се конзумирају млечни производи онда супа није обавезна попијте јогурт или млеко. НАПОМЕНА: Различите врсте протеина се не мешају у једном оброку, а ни у дану. Вечера Исто што и за ручак, али без супе и БЕЗ ХЛЕБА. Обавезно је да ако се месо једе за ручак једе се и за вечеру, а ако су јаја за ручак, морају бити и за вечеру. Други дан - СКРОБНИ ДАН Ручак • Пасуљ, грашак, сочиво, пиринач, кромпир - кувано, једино уз додатак зачина (со, вегета, бибер, кечап, кувани парадајз) - пун тањир • Хлеб - парче • Салата Вечера Исто као и за ручак, али пола мере. Вечера је БЕЗ ХЛЕБА Трећи дан - ДАН УГЉЕНИХ ХИДРАТА

Ручак Кувана тестенина уз додатак зачина - кечапа или слично, или пица само са додатком кечапа, или слано пециво у количини пице у пицерији (нпр. 3 кифле) Вечера Два тања парчета торте, или 3 - 4 колача, или 3 - 4 кугле сладоледа Обавезно - 1 ребро чоколаде за кување Четврти дан - ВОЋНИ ДАН Ручак и вечера Само мешано воће, колико се хоће. Додатне напомене • После круга од 7x 4 дана, тј. 29 дана (три пута у току дијете) држи се "водени дан". Целог дана пије се само вода; • Обавезно после воћног, а понекада после воденог, наставља се са протеинским даном; • Кафа и чај се могу пити, али без шећера. Сокове свести на најмању могућу меру; • Обавезно је узимати после ручка 1 таблету, која садржи дневну дозу витамина и минерала; • Пауза између оброка првог дана је 4 сата, а другог и трећег дана је 3 сата; за време воћног дана пауза имеђу оброка је 2 сата; • После 8 сати увече немојте ништа јести. Све што је наведено мора се јести јер има своју улогу у организму. Воће је обавезно за доручак, јер најбрже даје енергију, чоколада трећег дана такође, јер штити организам од могуће алергије. Количине хране су веће од уобичајених, а намирнице подешене нашим условима и поднебљу. Мора се бити доследан и упоран. Може се десити да првих десет дана не дође до губитка килограма, али онда почне нагли губитак и то чак 3 - 4 килограма. После 90 дана дијете, још 90 дана за доручак се једе воће, док се за ручак и вечеру враћа на уобичајени начин исхране. У том периоду треба да се изгуби још 3 кг, што је показатељ промене метаболизма. Ако се не изгубе, дијету треба поновити, али тек после 3 месеца. ДИЈЕТА СЕ НЕ СМЕ ПРОДУЖАВАТИ ВИШЕ ОД 90 ДАНА - ЈЕДИНО ПОСЛЕ ПАУЗЕ ОД 3 МЕСЕЦА МОЖЕ СЕ СПРОВЕСТИ НОВИХ 90 ДАНА ДИЈЕТЕ.

ВОДА И ЊЕНА ВАЖНОСТ Постоји једна намирница коју ми узимамо здраво за готово, али чија важност надилази важност свих других. То је обична, чиста вода, коју неки презриво називају "чесмовача". Али, имајте у виду да човек може да гладује 40 дана, па је чак било експеримената и са 100 дана гладовања, али без воде не може да издржи ни 10 дана. Недовољно уношење воде постепено и неприметно мења физиологију организма и доводи до низа хроничних дегенеративних промена ткива и органа. Веровали или не, али чак и такве болести као што су чир на желуцу, висок притисак, холестерол, артроза, алергије и астма могу бити последице константне дехидрације. Савремени човек живи у илузији да не може да дехидрира јер му је вода увек при руци - довољно је да окрене славину. Међутим, занемаривање

чисте воде и њена замена тзв. "течностима", како ми волимо да називамо кафу, алкохол, разне "коле" и сокове, неумитно води дехидрацији, јер поменути напици не могу да замене чисту воду у организму. А њихово стално конзумирање, нажалост, на крају доводи и до губитка осећаја за жеђ, и до тога да човек замени осећај жеђи са осећајем глади, па једе, уместо да пије воду - што је погубно по организам. Да бисмо избегли ове невоље, потребно је да установимо свесну дисциплину, да пијемо 2 литра или 8 обичних чаша воде дневно, чак и ако мислимо да нисмо жедни.

Какву воду пијемо ? Наравно, чиста изворска вода би била најбољи избор кад би нам била доступна. На несрећу, у савременим условима живота она то није. Флаширана вода, чак и ако

потиче из најчистијих извора, има вештачки укус, који јој даје сама амбалажа. Са тим укусом у њу, нажалост, доспевају и макромолекули пластике, што није здраво. Зато препоручујем да ипак користите воду из чесме, али филтрирану или структуирану на такав начин да је то чини знатно здравијом. Један од начина структуирања је залеђивање и поновно одлеђивање, уз одливање одређене порције воде у којој су се задржале штетне материје. Други начин, који можда више одговара менталитету савременог човека који нема увек времена да спроводи дуготрајније процедуре, јесте се користе импулсни магнетизатори, који се једноставно поставе на славину и структуришу воду на исти начин као да је била залеђена и поново одлеђена. Један од проверених је Ојас поларизатор воде швајцарске фирме Сована, и веома је задовољавајућ, јер мења и квалитет и укус обичне воде из чесме наравно, набоље.

ЦИПЕЛЕ

ВИТАМИНИ И МИНЕРАЛИ Витамини су органске материје неопходне за нормално функционисање нашег тела. Од њих зависе раст, регулација метаболизма, крепкост, активност и добро здравље. Недостатак чак и само једног витамина може довести у опасност читав људски организам. Витамини су један од шест основних хранљивих састојака, као што су то и угљени хидрати, масти, протеини, минерали и вода. Ове материје су неопходне за стварање енергије, функциони сање органа, искоришћавање хране и правилан раст ћелија. Витамини су означени сло-

вима од А до У, а њихова асимилација и дејство у организму директно је условљена одређеним минералима. Шест основних минерала потребних

нашем телу су: калцијум, јод, гвожђе, магнезијум, фосфор и цинк; а поред њих од битне важности су: биотин, инозит, хлор, хром, бакар, калијум, ниацин, селен и др. Витамини и минерали делују здружено, и без минерала организам нема никакве користи ни од витамина. Витамини су природне супстанце које се налазе у различитим намирницама у различитој количини. Потребе сваког појединог организма за витаминима су различите и свако треба да узима ону количину одређеног витамина која му је неопходна.

25

7. јануар 2011.

ПИРИНАЧ СА КЕСТЕНОМ Потребан материјал: 200 гр кестена, 150 г пиринча, 1 мања шаргарепа, Со, бибер, мешавина зачина, кашичица сувог першуна Припрема: Пиринач скувати у сланој води док допола не омекша. У међувремену засећи кестене и пропећи их у рерни неких 10 минута да би им се могла одстранити љуска. Затим их ставити у шерпу, налити водом да огрезну и кувати 15 минута. Оцедити воду, мало прохладити и одстранити љуске. Сваки кестен исецкати на 4 дела. Помешати до-

пола кувани пиринач и кестење, налити са мало воде, посолити и кувати даље док пиринач не омекша. Пред крај зачинити по укусу и додати першун. Измешати да се све лепо сједини. Посужити топло јело.

ПРИРОДНИ ЦИКЛУСИ КОРИШЋЕЊА ХРАНЕ У ОРГАНИЗМУ Узимање што лаганије хране, односно хране за коју је потребан краћи пробавни период, од великог је значаја ако се желимо правилно и здраво хранити. Прерада хране у желуцу траје од 1 до 5 часова, зависно од врсте хране. Лако сварљива храна преради се за 1 до 3 сата (пиринач, воће, већина поврћа, млеко, пржена јаја); док је за варање хлеба, куваног кромпира, маслаца, сира, куваних јаја, киселог купуса, меса и рибе, неопходно од 3 до 5 сати. Варење у цревима траје од 15 до 24 сата. Храну која није потпуно пробављена тешко је избацити из организма, што доводи до успоравања метаболизма, гојазно-

сти и стварања токсичности. Опсежна истраживања су потврдила да је основни кључ здравог организма и задржавања оптималне тежине управо редовно избацивање и ослобађање од токсичних отпадних материја. Да бисмо то постигли, исхрану треба прилагодити биолошким процесима функционисања организма, односно природним телесним дневним циклусима: 1. Уношење хране у организам и њена пробава (апропријација) - одвија се од подне до 8 сати увече.

2. Асимилација, односно апсорпција и искориштавање хранљивих материја одвија се од 8 увече до 4 ујутро.

3. Елиминација, односно избацивање отпадних материја из тела - одвија се од 4 ујутро до поднева. Према заступницима поштовања природних функција тела, посебно је важно да се храна не узима у време асимилације и током периода елиминације. Тако, за доручак (период елиминације) препоручује се узимање свежег воћа, првенствено оног са високим садржајем воде, или природних воћних сокова. Такође, након 8 сати увече (време асимилације) не препоручује се узимање било које друге хране осим свежег воћа. Иначе, узимање воћа је пожељно увек када се осети глад.

БАРЕНИ ОСЛИЋ

КРАЉЕВЧАНКЕ

Потребан материјал: 300 г филета ослића, 300 г тиквица, 200 г полукуваног интегралног пиринча, 100 г смрзнутог кукуруза шећерца, 100 г смрзнутог грашка, пола струка празилука, 1 свежи парадајз, 1 шаргарепа, 1 кашика уља, со, бибер и мешавина зачина Припрема: У мало већи тигањ са дебљим дном распоредити филете ослића исечене на мање комаде. Тиквице очистити и исећи на колутове, па ставити преко рибе. Полукуван пиринач оцедити од воде и ставити преко ослића и тиквица, па додати кукуруз и грашак, као и парадајз исечен на ситне коцкице. Мало посолити. На крају распоредити и ситно исецкани празилук и ситно исецкану шаргарепу. Налити водом

да прекрије поврће, поклопити и ставити да се динста у наредних 45 минута на умереној ватри. Повремено лагано промешати, водећи рачуна да се риба не распадне много. Вода не би требало да се више додаје пошто и поврће испушта течност, али ако је потребно може се повремено налити. На крају зачинити бибером и мешавином зачина по укусу.

ЧОРБА ОД РАСОЛА Потребан материјал: 1 средња шаргарепа, 1/2 корена целера, 1 корен пашканата, 1 корен першуна, 3-4 кашике уља, 30 г брашна, 1 већа главица црног лука, 1 ловоров лист, 1 кафена шољица пиринча, 1 мања љута папричица, со, бибер, 1-2 дл млаке воде, 1 л расола (течност настала кисељењем купуса) Припрема: Шаргарепу, целер, пашканат и першун опрати, очистити и насецкати на колутове. У

лонац загрејати уље, додати припремљену зелен, мало је продинстати, посути брашном, пропржити и додати ситно сецкани црни лук, љуту папричицу и ловоров лист. Све заједно кратко продинстати и долити мало млаке воде. Посолити. Додати опран и очишћен пиринач. Пар минута динстати све заједно па налити расол. Кувати на умереној температури док се пиринач не скува. Пред крај кувања зачинити бибером и додати један лист киселог купуса исеченог на резанца. Чорба не треба да буде сувише ретка, већ онако кремаста.

Фото: М. Радовановић

26

7. јануар 2011.

После краће болести преминуо је

Дана 03.01.2011. после краће болести преминуо је

Милан Чоловић Милан Чоловић, рођен 15.12.1941. у селу Павлица, општина Рашка. Милан Чоловић је својевремено био председник Омладине Краљева, комерцијални директор предузећа “Електрон”, генерални директор млекаре “14.октобар”, председник школског одбора ОШ „Светозар Марковић”, као и пољопривредно-техничке школе “Др Ђорђе Радић”, председник управног одбора ЗЗЗЗ, члан већа СО Краљево. Сахрана Милана Чоловића обављена је на Старом гробљу у Краљеву, у среду 05. јануара у 13.00 часова

9. јануара 2011. навршава се четрдесет тужних дана од када није са нама наш вољени

Милан Чоловић

Станимир Кнежевић из Врњачке Бање

С поносом ћемо те чувати од заборава.

Оставио си трагове који се не бришу, сећања која не бледе и љубав која ће вечно трајати. Вечно за тобом жале супруга Милка, брат Будо, синовци, снаје и многобројна родбина

Драгом стрицу

Станимиру Кнежевићу из Врњачке Бање

Ожалошћена породица

Дана 27.12. 2010. године престало је да куца племенито срце нашег вољеног сина, супруга, оца, брата и деде

Драгана Коларевића из Мрсаћа 31.10.1952 – 27. 12. 2010. Живећеш вечно у нашим мислима и са нама. Хвала ти за све и вечно почивај у миру.

С љубављу и поштовањем чувамо успомену на тебе. Синовац Родољуб, снаје Стана и Љиљана, унука Јована

Ожалошћени : мајка Мица, супруга Марија, синови Никола и Лазар, снаја Светлана, брат Владан са породицом, унучићи: Јован, Анђела, Милан и Војислав

Сећање 8.1. 2007 – 8.1. 2011.

Дана 12.01. 2011. навршава се пет година од смрти нашег драгог

12.01.2011. је шест година од како није са нама наша супруга, мајка и сестра

11.01.2011. навршава се девет година од смрти

Вера Сарић

Милуна Јаковљевића Мила Македонца

Марица – Мара Ћировић

Михајла Соколовића

С љубављу и поштовањем чувамо успомену на њега. Супруга Мица и ћерка Вита

из Мрсаћа Твоји: супруг Власто, деца Иван и Дејан, сестре Мица и Гоца, браћа: Жико, Миланко, Радош и Драган

За све што је прошло недостајеш, за све што долази недостајеш!

из Краљева Увек присутна и вољена. Ћерка Мирјана са породицом

Твоји најмилији

27

7. јануар 2011.

Драгом оцу

Радојици Боровићанину хуманисти, привреднику, музичару

Радојица Боровићанин 10. 03. 1945 – 30. 12. 2010.

Много си за све учинио, а за мене посебно. Трудићу се да идем твојим стопама и да наставим где си ти стао.

Великом хуманисти, Свима драгом човеку, Искреном супругу.

Твој син Милош и снаја Лела

Бол и рана су вечите. Супруга Зорана

Радојицa Боровићанин Брату Радојици последњи поздрав

Радојица Боровићанин Драги мој деко, Отишао си на небо да нас чуваш. Много ми недостајеш.

од Борка са породицом из Швајцарске Неће те заборавити твоја љубимица Сандра

28

7. јануар 2011.

БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ Савез за борилачке вештине Рашког oкруга закључио 2010. годину

ГОДИНА ТЕШКА, АЛИ УСПЕШНА Велика сала Скупштине града била је дупке пуна, а како и не би када су Савез за борилачке вештине Рашког округа, Регионални краљевачки карате савез, СД Реикон и истоимени карате клуб испраћали 2010. годину. Како и доликује оваквим свечаностима, после интонирања државне химне одата је почаст погинулима у снажном земљотресу. После богатог културноуметничког програма уследила су и проглашења најбољих у борилачким вештинама. У конкуренцији клубова чак десет је проглашено за једнаке међу једнакима, а листа је дуга: Боксерски клуб, Соко из Слатине, Карате клуб Рожај из Рожаја, Карате клуб Пионир из Новог Пазара, Карате клуб Прва петолетка из Трстеника, Џудо аикидо клуб Стара чаршија из Краљева, Џијуџицу клуб Сеикен из Краљева, Нинџицу клуб Ронин из Краљева, Свебор дружина Свети кнез Лазар из Краљева, Карате клуб Реикон из Краљева, Карате клуб Кихон из Косовске Митровице. Исти принцип је примењен и у конкуренцији спортиста, где се међу једнакима нашло 12 имена: Видославка Ајдуковић, сениор КК Рашка из Рашке, Андријана Миленковић, кадет КК Кихон, Косовска Митровица, Милица Симовић, кадет КК Лађевци из Лађеваца, Стефан Тимотијевић, Џијуџицу клуб Сеикен, Краљево, Марко Пауновић, Свебор дружина Свети кнез Лазар, Краљево, Ирфан Цурић, јуниор КК Пионир, Нови Пазар, Един Шкријељ, сениор КК Рожаје, Рожаје, Стефан Стефановић, сениор Клуб борилачких спортова Феникс, Краљево, Вељко Јокић, сениор Српски Боеилачки клуб Деспот Јован Оливе Краљево, Ђорђе Јевтић, јуниор Нонџицу клуб Ронин, Краљево, Џенан Тараниш, јуниор КК Шкорпион, Тутин, Игор Мишовић, сениор КК Рашка, Рашка. За најуспешнијег тренера проглашен је Блажо Ивановски-Маки из Џудо аикидо клуба Стара Чаршија, као и Зоран Јаковљевић из КК Реикон. Најперспективнији спортски радник у региону је Хуснија Тахировић из Рожаја, а најзаслужнији спортски радник је Сафет Амчовић, председник КК Реикон.

- Ово је била тешка година, свеопшта криза се осетила и у спорту. КК Реикон је уз велике напоре својих чланова,

пријатеља клуба и тренера успео да се појави на многим такмичењима и можемо бити задовољни оствареним резултатима. Милена Вукосављевић је постала светска првакиња на првенству Фудокан асоцијације, а остаће у сећању и организација 7. краљевачког победника, као и такмичење које смо организовали код Милутина, на краљевачком тргу. Очекујем много више од 2011. године, а свим грађанима Краљева, спортистима, желим срећне новогодишње и божићне празнике – нагласио је Сафет Амчовић, председник КК Реикон. Вредна признања су добили и најперспективнији и најуспешнији судија, као и они који су радом помогли

развој и унапређење борилачких вештина у региону и Краљеву. Прилику да прогласи најбоље искористило је и СД Реикон које је Дечји спортски клуб Херкулес промовисало за најбољи спортски колектив, а Драгана Вукосављевића из овог клуба за најбољег тренера. Најбољи спортиста је јуниорка КК Реикон Милена Вукосављевић, а др Дарко Јовановић је најуспешнији спортски радник. Свечано проглашење најбољих у борилачким спортовима означило је крај викенда у коме је одржан тродневни семинар под руководством легенде југословенског, европског и светског каратеа, универзитетског професора др Влади-

мира Јорге, мајстора каратеа 9. дан.

- Велико ми је задовољство да сам после много година поново у Краљеву. Као мали сам овде боравио, памтим споменик у центру града и биоскоп који сада више не ради. Семинар је био врло успешан, мој ученик Зоран Јаковљевић је предводник нове генерације инструктора, на посебан начин ради тренинге, што мене као лекара, научника посебно радује – рекао је уважени гост КК Реикон проф.др Владимир Јорга. Професор Јорга је одржао и карате катедру на тему Медицински аспекти савремене исхране и суплементације у врхунском спорту. Истовремено, одржан је и семинар за судије и тренере, а обављено је и лиценцирање свих судија региона за 2011. годину. Одржан је и новогодишњи Гран При карате турнир региона Краљево на коме су поред домаћина, чији се резултати нису бодовали, најуспешније екипе биле: КК Јинг јанг из Новог Пазар, КК чачак из Чачка, КК Лавље срце из Зајечара, КК Реикон је у 2010. години учествовао на 63 такмичења свих рангова и нивоа на којима је освојено 639 медаља. Најуспешније такмичаре у 2010. години прогласио је и Карате клуб Реикон на основу бодовне ранг листе: 1. Милена Вукосављевић 2. Марија Стојковић 3. Урош Милошевић 4. Ана ранчић 5. Филип Филиповић 6. Немања Јелесијевић 7. Глигорије Тодосијевић 8. Стефан Саичић 9. Страхиња Божовић 10. Јована Ђошовић За највећи број одрађених тренинга у 2010. години посебно су награђени: Милена Вукосављевић, Марија Стојковић, Филип Филиповић Награде за највећи број учешћа на такмичењима отишле су у руке Филипа Филиповића, Марије Стојковић и Александре Тодосијевић Како новогодишњи обичај налаже, сви чланови КК Реикон старости до 10 година добили су новогодишње пакетиће. А. Даишевић

29

7. јануар 2011.

ВАТЕРПОЛО Др Дане Лукић председник ВПК Краљево и најбољи спортски радник Краљева

ПРИЗНАЊЕ СА УКУСОМ ГОРЧИНЕ Спортски савез града Краљева сумирајући 2010. годину није имао недоумица када је у питању избор за најбољег спортског радника. То ласкаво признање добио је, по други пут у својој каријери, др Дане Лукић, председник Ватерполопливачког клуба Краљево. Свако ко барем мало прати спортска дешавања у граду на Ибру поздравио је овакву одлуку ИО СС Краљева, али сам лауреат не мисли тако.

- Пристојност налаже да се захвалим на поновном проглашењу за најбољег спортског радника. Ипак, не знам чиме сам заслужио овај избор, јер упркос великом напору да Краљево добије затворени базен, још ништа није урађено – у даху и прилично огорчено говори Дане Лукић. Фамозни затворени базен остаје отворена рана на срцу признатог краљевачког хирурга?

- У овом граду много тога није смело бити изграђено, није било теорије да се добију дозволе за градњу, али сведоци смо да се градило и изградило. На другој страни, ми смо деценијску борбу за изградњу затво-

реног базена привели крају, обезбедили дозволе, град је донео одлуку да ће да учествује са 30%, а НИП са 70%, одређена је и локација и ...?! Базена нема, 2010. година је прошла и нико не може да наслути када ће и да ли ће по овом питању нешто бити урађено. Ето разлога за горчину. Лако је претпоставити шта сте пожелели у новогодишњој ноћи?

- Ех, ако мислите на базен и он је ту. Ипак, сада не прогнозирам, не предвиђам, али се надам, јер нада последња умире. Хоће ли 2011. година донети почетак изградње затвореног базена, остаје да чекамо и видимо. Испратили смо једну тешку, али из угла вашег клуба, успешну годину?

- Јако сам задовољан, као и сви моји сарадници 2010. годином. Имали смо смену генерација, оставку тренера и све то нас је натерало да кренемо из почетка. Остварили смо више од очекиваног. Није то резултат на нивоу оних из претходних година, али је за сваку похвалу. За успех у ватерполу и пливању потребно је време и континуи-

БАЗЕН

СИНОВИ ВПК Краљево основан је 1994. године, а од првог дана уз овај спортски колектив је признати краљевачки доктор, хирург.

- Нисам ја случајно у спорту. Био сам пионирски првак Србије у гимнастици, када је овај спорт био цењен. У ватерполо су ме увукли моји синови Војкан и Вукашин, који су све ово време активни у клубу. Они су себе нашли у овом лепом спорту, а ја сам се мало више укључио када сам видео да би све могло да нестане као лептир. И ето, од тада сам ту, кажу, успешно радим и председникујем, али ја нисам задовољан, нема новог базена – на свој начин говори Дане Лукић. тет, нема ништа преко ноћи. ВПК Краљево ради плански, на дуге стазе, у реалним условима, а прави резултат ће доћи са

новим базеном. То што се дешава око затвореног базена нас није обесхрабрило, нити ће, у то будите убеђени – закључује др

Први човек ВПК Краљево и најбољи спортски радник Краљева за 2010. годину нема дилему када су у питању очекивања у овој календарској години.

- Не треба очекивати ништа спектакуларно. Шко ла пливања и за обуку непливача ће наставити да ради, као једна од најпризнатијих у Србији. Подсетићу да сваког лета кроз нашу школу прође 600 полазника. Што се ватерполо тима тиче, он се неће битније мењати. Играће наша деца, од тренера Новоселца очекујем да настави са квалитетним радом и верујем да ћемо у блиској будућности имати неколико играча који ће остварити лепе каријере у овом спорту. За нешто више, потребан је базен и ето нас опет на почетку приче – наглашава Лукић. Дане Лукић, председник ВПК Краљево. А. Даишевић

АМЕРИЧКИ ФУДБАЛ

ДРАГУЉИ КРАЉЕВСКИХ КРУНА У ТИМУ СВЕТА Страхиња Степовић и Вук Вучковић, два драгуља из Краљевских круна Краљево (Royal Crowns), клуба америчког фудбала, заиграће 1. фебруара у тиму света у граду Остину, америчке државе Тексас. Светска федерација америчког фудбала и водећа америчка организација за овај спорт USA Football организују овај догађај како би се на утакмици против најбољих јуниора Америке промовисали млади талентовани играчи из целог света. Вучковић и Степовић су у веома јакој конкуренцији тренера и играча изабрани да репрезентују Србију на овом догађају. Клуб америчког фудбала Краљево Ројал Краунс је аматерско, непрофитно спортско удружење и нема довољно финансијских средстава да помогне њихов одлазак и боравак

у САД. За клуб је посебна част да млади Краљевчани буду позвани у тим света, где ће у самој колевци америчког фудбала достојно репрезентовати Србију и град Краљево. Да би остварили овај спортски сан сваког играча америчког фудбала, потребна им је шира подршка локалне заједнице Краљева и свих који су у могућности да пруже помоћ. Страхиња Степовић је као квотербек предводио јуниорску репрезентацију Србије на квалификационом турниру за Јуниорско Европско првенство у Крагујевцу у августу ове године. На две утакмице је као главни играч напада Србије постигао 20 поена у којима је савладана Велика Британија и Холандија, пласиравши се у завршну рунду квалификација у Француској.

На преко 50 одиграних утакмица доказао је своје атлетске способности, брзину, снагу и одлично познавање игре. Пре три године, као четрнаестогодишњак Степовић је почео да тренира амерички фудбал у пионирској селекцији - флег фудбал тиму Краљево, где је још тада на позицији квортербека показао свој таленат. Предводећи тадашњи флег тим освојио је прво место на националном турниру Флег Фудбала Србије. Са само 15 година као млади таленат је ушао у сениорску селекцију Краљево Ројал Краунс, и као квортербек водио и јуниорски тим клуба. У 2009. години, Савез америчког фудбала Србије 2009. године, гласовима главних тренера свих српских клубова прогласио је Страхињу Степовића за најбо-

љег младог играча Националне лиге Србије. Недавно је позван да на пролеће у Бечу игра за јуниорску репрезентацију Срби је пријатељску припремну утакмицу против репрезентације Аустрије, Одмах затим, заиграће и на завршној квалификационој утакмици јуниорског Европског првенства против Француске репрезентације у Паризу. Вук Вучковић је у тим света позван као најбољи српски тренер, а своје способности је показао и у краљевачком клубу и у репрезентацији Србије. Један је од пионира америчког фудбала у нашој земљи. Почео је да тренира још 2004. године када је у Краљеву основан клуб америчког фудбала Краљево Ројал Краунс. Већ 2007. добија позив да игра за један амерички колеџ, на коме завршава школовање уз

успешну спортску каријеру. Био је капитен тима који је освојио прво место и Сан Вели Боул (San Valey Bowl) титулу у Аризони 2008. године. Упркос повреди због које је као играч морао да напусти терен, Вучковић није напустио овај спорт. Посветио се тренерском позиву и искористио преостало време у САД да се као тренер америчког фудбала додатно образује. Има америчку тренерску лиценцу и члан је Америчке тренерске асоцијације – АФЦА. Осим тога што је први Србин који је играо амерички фудбал у Америци, Вучковић је и први Србин који је члан АФЦА. Прошле године вратио се у Србију и родно Краљево. Ради као тренер у матичном клубу Краљево Ројал Краунс, а уједно је и тренер јуниорске репрезентације Србије.

30

7. јануар 2011.

ОДБОЈКА Кристина Медановић одбојкашица Гимназијалца, најбоља спортисткиња Краљева

ПРИЗНАЊЕ КАО НЕОЧЕКИВАНИ ПОКЛОН Пресрећна због признања које ни у сну није очекивала. - Подршка целог тима пресудна за успех.

- Одбојка у Краљеву у експанзији, а признања су логичан след. - Отац, бивши кошаркаш и сада тренер, поносан на остварено Најбоља спортисткиња града Краљева за 2010. годину је Кристина Медановић одбојкашица Гимназијалца. Млада 17-огодишњакиња тако је преузела титулу од клупске другарице Сање Милинковић која је била најбоља у 2009. години,а да занимљивост буде већа обе одбојкашице играју на позицији средњег блокера.

- Одушевљена сам овим признањем. Не знам шта бих друго рекла, тешко налазим праве речи. Када су ми јавили била сам затечена, нисам у први мах веровала, али испоставило се да је тачно. Честитке стижу са свих страна и хвала је најмање што могу да кажем - још увек у неверици прича Кристина Медано-

вић ученица краљевачке Гимназије.

Спортски савез Краљева прогласио најбоље у 2010. години

ГОДИНА У ЗНАКУ ОДБОЈКЕ На седници УО Спортског савеза Краљева потврђена је листа најуспешнијих спортиста, клубова, тренера и спортских радника у 2010. години. Годину је обележила одбојка, Рибница је освојила Балкански куп,а одбојкашице Гимназијалца оствариле историјски успех пласман у прву лигу Србије. Отуда је најбољи спортски колектив у Краљеву за 2010. годину ОК Рибница, док је капитен ове екипе Предраг Бићанин најбољи спортиста. За најбољу спортисткињу проглашена је Кристина Медановић средњи блокер ОК Гимназијалца, која је тако наследила клупску другарицу Сању Маринковић, најбољу у 2009. години. За најбољег тренера проглашен је Радиша Гиле Чубрић из Бициклистичког клуба Металац, актуелни селектор државне репрезентације. Др Дане Лукић председник ВПК Краљево најбољи је спортски радник у Краљеву за 2010. годину, док је

Приватно предузеће Радијатор најбољи спонзор. У конкуренцији млађих Исидора Токалић из ЏК Машинац је најбоља пионирка, док је првак државе у скоку у вис Стефан Маринковић из АК Краљево најбољи пионир. У конку ренцији кадеткиња најбоља је Јелена Ерић из БК Металац, а њен клупски друг, првак Балкана у вожњи на хронометар Милош Борисављевић најбољи је кадет. Стефана Ристић из ЖРК Металац најбоља је јуниорка у 2010. години, док је то ласкаво призанање у конкуренцији јуни ора припало кајакашу Ибра Богдану Букари. Свечана додела признања обавиће се 14. јануара у свечаној сали Скупштине града Краљева, по традицији тачно у подне. Биће то једина прилика када ће се на једном месту окупити сви спортисти града на Ибру сумирајући резултате у претходној години.А. Даишевић

Несуђена пливачица у одбојку је ушла у 8. разреду основне школе. Њен природан таленат препознао је професор Љубо Поповић тренер ОК Економац и тако је вижљаста девојчица са препознатљивом дугом косом стигла на магични одбојкашки терен.

- Тако је све почело и није било давно. Пре две године сам, ради даљег напредовања у каријери, прешла у Гимназијалац и то је био пун погодак. Изванредна атмосфера у клубу, добар и квалитетан рад са тренером Анђелком Тијанић и њеним сарадницама дао је резултат. Задовољна сам што сам ту, следи ми много рада и само од мене зависи како ће се даље развијати моја каријера. Кристина Медановић са осмехом на лицу говори о 2010. години.

- И да није било овог признања дала бих 2010. години врло високу оцену. Играла сам у екипи која је убедљиво освојила прво место у Другој лиги и пласирала се у Прву лигу. По први пут мој клуб је стигао до прволигашког друштва, остварио ми се сан да заиграм у врло озбиљном рангу такмичења,а онда на све то се надовезао и овај избор Спортског савеза Краљева. Мојој срећи нема краја, јер искрено нисам дуго у одбојци, имам мало година, али резултати

су диктирали избор. У сваком тренутку на лицу младе краљевачке одбојкашице се види срећа. У новогодишњој ноћи пожелела је...?

- Ух, скоро ништа посебно. Уобичајено, много здравља, среће, љубави. Мом клубу пуно успеха на терену. Желим свим мојим суграђанима све најбоље, да нам 2011. година буде још успешнија и боља. А каква ће бити ова година из угла средњег блокера ОК Гимназијалац?

- Очекујем да буде добра и успешна година. Имамо добру екипу, због треме и неискуства, због проблема са земљотресом, одиграли смо неке утакмице нервозно, изгубиле добијено, НАСЛЕДНИЦА

- Одбојка је дефинитивно спорт борј 1 у нашем граду. То што је Рибница најбоља екипа и капитен овог тима Предраг Бићанин најбољи спортиста сасвим НАСТАВАК ПРВЕНСТВА

Кристина Медановић је спортске гене наследила од оца Милована, бившег кошаркаша оба краљевачка прволигаша Слоге и Машинца, некада играча лазаревачке Колубаре.

- Тата тренира млађе категорије и редован је на утакмицама Гимназијалца. Када су му јавили да сам проглашена за спортисткињу Краљева није крио срећу. Није пропустио прилику да нагласи колико је значајно ово признање и да то мора да буде мотив за још већи рад и одрицање - каже Кристина Медановић

Прва лига Србије за одбојкашице наставља се 23. јануара. Тог дана ће Гимназијалац гостовати у Љигу директном ривалу у борби за опстанак, домаћем Спартаку.

- Иако је то почетак другог дела првенства тај меч доста тога може да одлучи. Ми смо у Краљеву победиле 3-2, али и сада нам је неопходна победа. Играмо у гостима, Спартак се и појачао за други део првенства, неће бити лако, али верујем да имамо квалитет и да ћемо победити - оптимиста је пред наставак сезоне популарна Меда.

остале без бодова које смо објективно заслужиле. Верујем да ће нам се то у другом делу сезоне вратити и да ћемо изборити опстанак. Е, у том случају бих била пресрећна, то би био тренутак за памћење. Кристина не жели да прича о плановима, где себе види за годину или две. Ипак, на наше питање да оцени импресиван одбојкашки учинак у избору за најбоље у 2010. години констатовала је:

је исправна одлука. Овај спорт је у експанзији, све је више младих који почињу да играју одбојку, рађају се и нови клубови. Рибница је звезда водиља за све нас,а драго ми је и због Пеђе, игра одлично, прави је капитен, узор млађима и драго ми је и да је изабран за најбољег спортисту града Краљева - закључује Кристина Медановић, одбојкашица краљевачког Гимназијалца и најбоља спортисткиња града Краљева. А. Даишевић

31

7. јануар 2011.

ОДБОЈКА Предраг Бићанин, одбојкаш Рибнице и најбољи спортиста града

ПЕЂА КРЕНУО ОЧЕВИМ СТОПАМА - Први техничар краљевачке Рибнице најбољи спортиста града Краљева за 2010. годину.

- И отац Александар два пута био лауреат. - Признање целог тима, а клуб је очекивано најбољи у прошлој години. - Сања ново финале плеј-офа и трофеј са матичним клубом Спортски савез града Краљева изабрао је Предрага Бићанина, одбојкаша Рибнице, за најбољег сениора спортисту у 2010. години. Младом техничару краљевачког суперлигаша муштулук је узела спортска редакција Ибарских Новости РТВ Краљево. СРПСКА НОВАРА У избору за 2010. годину најбољи спортски колектив је ОК Рибница,а најбоља спортисткиња Кристина Медановић из ОК Гимназијалац.

- Наш клуб је само потврдио доминацију, ово нам је пети пут узастопно да смо најбољи клуб у Краљеву. Како сада стоје ствари, владаћемо још дуго. Драго ми је да одбојка у нашем граду напредује, редовно гледам и утакмице Гимназијалца и радује ме што је њихова играчица најбоља спортисткиња. То је све апсолутно заслужено,а сада је јасно и зашто је Краљево добило надимак "српска Новара" - коментар је популарног Бићка.

- Хвала на честиткама. Нема сумње, добио сам најлепши поклон за Нову Годину. Ово је велико признање и нема речи којима бих описао како се осећам. Сан је сваког спортисте да буде најбољи у свом граду, а то није лако, поготово у Краљеву. У изузетно јакој конкуренцији кошаркаша, фудбалера, рукометаша, бициклиста и других бити најбољи, е то има посебну тежину - у даху узбуђено прича Предраг Бићанин који ће признање за најбољег спортисту Краљева примити на свечаности у Скупштини града 14. јануара. Капитен краљевачке Риб-

нице је пар слободних дана због новогодишњих празника и паузе у првенству Винер Штедише Суперлиге провео у зимском амбијенту Копаоника.

- Муштулук сте ми узели на Копаонику. Ту сам пар дана пунио батерије, одмарао, скијао, са друштвом дочекао 2011. годину. Свим суграђанима бих пожелео све најбоље, а мојим колегама спортистима много здравља и успеха на спортском пољу. Мом матичном клубу желим још неки трофеј. Протекла 2010. година била је врло успешна?

- За ОК Рибница јесте. Имали смо фантастичан резултат на међународној сцени, у

Челнеџ Купу смо догурали међу 16 најбољих тимова. У лиги смо били пети, а на том

месту смо и сада, уз могућност да поново изборимо европску визу. Круна 2010. године је освајање Балканског Купа, били смо домаћини и показали највише. Постали смо први клуб који је освојио ово такмичење, што је први међународни трофеј у историји Рибнице. Успех је тим већи ако се зна да је тим врло млад, један од најмлађих у нашој елити. У 2011. години сви од Рибнице очекују добар пласман. Колико је то реално?

- Пето место нам је суђено и то значи да ћемо најмање бранити трофеј у БВА Купу. Ипак, на корак смо од четврте позиције, европска виза нам је пред носом, па иако нема императива, учинићемо све да уђемо у водећи квартет. Неће бити лако, остали смо без Радевића и Усиљанина током ове паузе, али са нама се никада не зна. Најбољи спортиста града не крије шта је пожело тачно у поноћ 31. децембра?

- Пожелео сам да са Рибницом, клубом у којем сам од малих ногу, освојим неки домаћи трофеј. Још су у свежем сећању сцене када смо играли финале плеј-офа са Војводином и волео бих да се то понови, али да крај буде срећнији по нас. Шта кажу отац Александар

ЗАХВАЛНОСТ Предраг Бићанин је рођен 1988. године,а одбојку је почео да тренира у Рибници 2000.

- Први тренер ми је био легендарни Душан Бошковић, а код њега смо сви ми одбојкаши почињали. Тренирали су ме и Предраг Зуцовић, Драган Ђорђевић и садашњи тренер Бошко Мачужић. Свима сам захвалан и сви су они заслужни за то што сам данас постао каже Пеђа Бићанин. и стриц Јован, легенде Рибнице, поводом избора за спортисту града?

- Честитали су,а њихова подршка ми много значи. Мој отац је два пута био најбољи спортиста града, зна колико то значи и колико се цени. Кренуо сам његовим стопама, играм одбојку, на истој позицији, па је логично да га и у овоме пратим. Рекао сам му да се нећу смирити док не изједначим његов резултат у овим проглашењима - са осмехом закључује Предраг Бићанин, капитен Рибнице и најбољи спортиста Краљева за 2010. годину. А. Даишевић

Агенција „АЛФА“ Краљево, Омладинска 5, Регионална привредна комора, Краљево, тел. 036/311-094, тел/факс 311-134, моб 064/2776003 Најквалитетније вођење пословних књига правних лица и предузетника. Регистрација правних лица, предузетника, задруга и удружења Саветодавне услуге у предметима пореза и доприноса. Промет некретнина и остале правне услуге. Превод возила.

НАЈВЕЋА АГЕНЦИЈА У ГРАДУ ЗА ВАШУ СИГУРНОСТ!

32

7. јануар 2011.

ПАРАГЛАЈДИНГ Зоран Петровић из Краљева родоначелник српског параглајдинга

ГУГИ КРАЉ ВИСИНА - Некадашњи једриличар и падобранац први почео да се бави параглајдингом у нашој земљи. – Популарни Гуги ради у средњој школи где предаје машинство. – На Светским листама најбољих пилота у прецизном слетању на високом трећем месту. Историја падобранства у Краљеву је дуга, град на Ибру је својевремено дао и светског првака Зорана Павићевића. Ипак, Краљевчани су данас поносни и на чињеницу да је њихов суграђанин Зоран Петровић родоначелник српског параглајдинга. Популарни Гуги, како га познају сви летачи и његови суграђани, своју дечачку жељу за летењем преточио је у стварност и са 17 година дошао у Аероклуб "Михајло Петровић". Први учитељ се не заборавља, легендaрни краљевачки и један од најпризнатијих југословенских пилота Мијат Јовановић узео је дечкића из села Ратина код Краљева под своје.

- Сећам се, наравно, тих времена, могу слободно да кажем јако лепих и срећних. Тада је Аероклуб "Михајло Петровић" био место окупљања младих, било нас је пуно, обучавао сам се на једрилици, а онда прешао на падобранство. После чика Мијата, знање сам скупљао од бившег светског првака у падобранству Зорана Павићевића и тај спорт ме је потпуно опчинио. Господарили смо небом, нисмо имали границу, нешто што се тешко може описати. Сећам се, било је то време када је Краљево добило велики отворени базен. Док су се наши другари купали, ми смо их гледали са неба, скакали смо, скупљали искуство, спремали се за велика такмичења. Са другарима сам после напорних тренинга одлазио на Мораву где је био наш "базен" - сећа се својих почетака у ваздухопловном спорту четрдесетдеветогодишњи Зоран Петровић-Гуги. Таленат богом дан се одмах препознао, освојени су први трофеји на републичким и државним првенствима (СФРЈ) у падобранству, али је јунак наше приче желео више. И ту стижемо до параглајдинга?

- Крајем осамдесетих већ сам увелико био задивљен летењем пилота параглајдинга изнад Алпа. То ми је била идеја водиља да нешто слично пробам и на овим просторима. У нашој земљи параглајдинг још није постојао, а ја сам на Гочу у

то време први пут летео, кратко, пар стотина метара, са "крпом", како сада зовемо ту опрему. Из ове перспективе, и са овим знањем и умећем, тај подухват је био чиста лудост и никада то сада не бих учинио, са тог места и са том опремом. Али, младост, шта ћете... Почетак деведесетих је означио и почетак правог параглајдинга на нашим просторима. Захваљујући Зорану Петровићу, Краљевчани су били пионири овог спорта и први су основали клуб.

- На простору Богутовца сам 1991. године извео прве праве летове параглајдером, окупио групу истомишљеника са основним задатком да пропагирамо најједноставнији вид ваздухопловног спорта, окупљамо младе и дружимо се са природом. Тако је и настао Параглајдинг клуб "ЕОЛ" (бог ветра, прим.аут), први клуб у бившој СР Југославији и Србији. За кратко време смо простор у Богутовцу и на планини Столови претворили у летелишта, не само за тренажне летове, већ и званична такмичења. Клуб окупља чланове различите социјалне, старосне и

професионалне структуре, оба пола равноправно. Оно што нас посебно радује, јесте чињеница да нам се, у протеклој и овој години, све више придружују младе особе од 17 до 20 година. Са нашим искусним пилотима, тандем параглајдером, летели су они који нису имали храбрости да лете самостално, али желели су да осете чари лета. Колико је „ЕОЛ“ успешан клуб говоре бројни трофеји. На 13 званичних државних првенстава у дисциплини прелет у појединачној конкуренцији освојено је 10 титула (Зоран Петровић шест пута првак) и 11 титула у екипној конкуренцији. Појединачно су Краљевчани само ове године остали без пласмана на победничком подијуму, док су екипно били трећи. У дисциплини прецизно слетање ПК "ЕОЛ" је на осам шампионата до сада, у поједначној конкуренцији освојио две титуле и пет вицешампионских звања, а 2008. године су били и екипно најбољи у овој дисциплини.

- Параглајдинг јако брзо напредује, ту је нова опрема, доста је скуп спорт, али више него занимљив. Опрема и људи,

једно без другог не може, а Срби генерално брзо уче и све су бољи. То се види и по томе што „ЕОЛ“ више не доминира у Србији, али и даље половину састава репрезентације чине наши пилоти. Зоран Петровић је искорачио из нашег окружења и показао да може једнако успешан да буде и на "туђем небу".

- У Нишкој Бањи 2008. године сам појединачно био вицешампион Европе, а екипно, са репрезентацијом, најбољи на Старом континенту у дисциплини прецизно слетање. Ове године сам у Турској био трећи на ЕП, а у дисциплини прецизно слетање сам два пута био четврти на Светским првенствима у Нишкој Бањи и Литванији. Највише ме ипак радује да сам на светској листи (нешто као АТП код тенисера) најбоље пласирани наш такмичар у обе дисциплине, а од септембра 2008. сам први на светској листи у прецизном слетању. Ових дана сам "склизнуо" на треће место - са препознатљивим осмехом прича Зоран Петровић. Резултате краљевачког пилота у параглајдингу пратили су

многи и знали то да цене. Гуги је троструки добитник статуе “Златни орао“, као најбољи ваздухопловни спортиста ВССЦГ/ВСС (најзначајније признање Савеза) за 2003, 2006. и 2007. годину.

- То ми је много драга награда. Истовремено, два пута сам проглашен за најбољег спортисту града Краљева 2005. и 2008. године. Све ово не бих могао без помоћи и разумевања моје породице, пријатеља, колега са посла, људи из ВСС, спонзора. Био сам на пет Светских првенстава, нисам летео само у Северној Америци, Африци и Аустралији, али биће једног дана и то. Овај спорт нема старосну границу, у Јапану сам видео шездесетогодишњака како лети. То, као и сам Јапан, ме је фасцинирало. Родоначелник српског параглајдинга ради од 1995. године као професор машинства, тренутно у МТШ "14. октобар" у Краљеву, али је радио и као учитељ скијања и инжењер машинства у производњи. Уз све то, главна преокупација је школа параглајдинга, где је главни инструктор.

- Бог ветра Еол, до сада, нам је био наклоњен, верујемо да ће тако бити и у будућем времену, јер у свом раду користимо, најјаче оруђе, љубав према небу, природи и људима. Желимо да нам наредне године и деценије протекну, у складу са Дедаловим саветом, у летовима ни сувише ниским ни сувише високим, са квалитетним резултатима и срећним слетањима, и наравно, да нас буде више. Зато и радимо са младима, та нова генерација пилота је јако талентована, појединци су већ надмашили неке моје резултате и рекорде и то ми је драго, јер другачије све ово не би имало смисла - закључује Зоран Петровић-Гуги, најуспешнији српски параглајдер. Знамо да ово није коначна листа постигнутих резултата, јер такмичарска каријера јунака ове приче још траје. До нових, још бољих резултата, повољан ветар и мирно небо. А. Даишевић