IN 2944 by Ibarske Novosti

Година LVIII, Број 2944, 14. јануар 2011, 30 дин, Излази петком

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

Почела примена правилника о возачким дозволама и регистрацији моторних возила

Фото: М. Радовановић

НОВЕ РЕГИСТАРСКЕ ТАБЛИЦЕ

Првог јануара ове године сту- моторних и прикључних возила. У издато седамдесетак нових регипили су на снагу правилници о во- првој недељи примене прописа у старских таблица. зачким дозволама и регистрацији Полицијској управи Краљево већ је стр. 11 Стара здања претрпела велику штету у земљотресу

„ЈУГА“ И „ПАРИЗ“ ПРЕД РУШЕЊЕМ

стр. 9

Део канцеларија Скупштине града изгорео у пожару

ВАТРА ЗБОГ ЛОШИХ стр. 13 ИНСТАЛАЦИЈА Фоторепортажа

БАДЊЕ ВЕЧЕ

Бруно Лангер, вођа групе „Атомско склониште“

ЈА САМ ЈУГОНОСТАЛГИЧАР Настављен рад у „Пласт-металу“

РАД ЗА ШАКУ ДУВАНА ДНЕВНО Нова трагедија на Ибарској магистрали

стр. 16

стр. 4

стр. 7

ПОГИНУЛИ ОТАЦ И КЋЕРКА стр. 15

14. јануар 2011.

Градска скупштина формирала посебно одељење за санацију последица земљотреса

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА - РЕДОВНА Усвојени Извештај о санацији последица земљотреса, Буџет и Програм уређења грађевинског земљишта за идућу годину Ванредна ситуација проглашена непосредно после разорног земљотреса који је 3. новембра у 01.56 погодио краљевачки крај, од краја минуле године, практично је – редовна. Изменама и допунама Одлуке о градској управи, које су одборници Градске скупштине усвојили на својој последњој седници, формирана је нова организациона јединица Градске управе – Одељење за отклањање последица земљотреса, које ће преузети све послове на санацији земљотреса којим се до сада, готово искључиво, бавио – Градски штаб за ванредне ситуације. Осим послова на санацији оштећених и изградњи нових стамбених објеката у градским насељима и околним селима погођених земљотресом, новоформирано одељење бавиће се и израдом карата сеизмичке регионализације и микрорејонизације, допунским истраживањима за дефинисање геолошких профила, издавањем услова са ас-

ЗЕМЉОТРЕС - ПОСЕБНО Осим редовног, силом (не)прилика, Краљево има и посебан “земљотресни” буџет од око 2,5 милијарди динара колико се и планира да ће коштати санација последица новембарског земљотреса, али и колико се укупно очекује од Републике Србије и других донатора из земље и иностранства - што у новцу, што у грађевинском материјалу и другим видовима помоћи. пекта сеизмичке стабилности за пројектовање свих нових објеката, давањем сагласности за техничку документацију, обуком стручних кадрова и другим пословима везаним за превентиву и санацију последица евентуалних будућих земљотреса. - С обзиром на потенцијална трусна подручја и жаришта у

околини – Копаоник, Рудник, Котленик - ово одељење требало би да, временом, прерасте у регионални центар или институт за истраживање и едукацију у овој области, каквог нема на подручју Србије, а што би, дугорочно гледано, могло да допринесе и привредном развоју

самог града – нагласио је Миломир Шљивић, председник Градске скупштине. На седници Градске скупштине одборници су, иначе, уз известан број примедби и амандмана, усвојили и буџет за наредну годину. Градски буџет пројектован је на безмало 2,5 ми-

лијарди динара, или 20,4 одсто више него 2010. године, али и са планираним дефицитом од 466 милиона који ће се финансирати задужењем код Фонда за развој Републике Србије, пословних банака и средствима пренетим из ранијих година. Г. Ћировић

Српска напредна странка

ИЗБОРИ И МАЊЕ ПОСЛАНИКА Најављујући предају иницијативе грађана Србије за смањење броја посланика заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић поновио је захтев СНС властима да је време да се разговара о ванредним парламентарним изборима. Вучић је на конференцији за новинаре рекао да садашњи број од 250 посланика државу кошта 500 милиона динара годишње, односно око две милијарде током четири године мандата. Према његовим речима, још

се сређују потписи грађана Србије, али Скупштини би требало да буде предато око 280.000 потписа којим се тражи смањење броја посланика на 125. Вучић је најавио да ће велики протестни скуп СНС бити одржан 5. фебруара у подне, на платоу испред Дома Народне скупштине Србије. Верујем да ће људи на протесту показати да је режиму дошао крај и да је време за промене и разговоре о ванредним парламентарним изборима, нагласио је Вучић.

Вучић је истакао да СНС неће одустати од својих захтева да са властима Србије разговара о расписивању ванредних парламентарних избора, заустављању продаје Телекома Србије, као и другачијој уређивачкој политици Радиотелевизије Србије и Студија Б. Вучић је поновио захтев да се пронађе убица Ранка Панића, који је настрадао током протеста због хапшења хашког оптуженика Радована Караџића, као и да се именују одговорни за "изборну крађу у Бору".

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

14. јануар 2011.

Широм Србије свечано прослављен Божић

НАЈРАДОСНИЈИ ПРАЗНИК

ЗЛАТНИК ПЕНЗИОНЕРУ

Пензионер из Београда Стеван Миљковић пронашао је златник у божићној чесници, која

се традиционално ломи испред Теразијске чесме. Чесница тешка 50 килограма направ-

ПОНОЋНА ЛИТУРГИЈА Поноћном литургијом, коју је у храму Светог Саве на Врачару служио поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј, православни верници у Србији почели су прославу Божића, дана рођења Христовог. Према Јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда, која се кретала од Истока према Западу, зауставила изнад пећине крај Витлејема. Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом веку, у време цара Аркадија. Овај датум се и данас поштује, с тим што се он, према Јулијанском календару, поклапа са Грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које се држе јулијанског времена Божић славе тог дана. Српска православна црква и

њени верници Божић славе три дана, који су у њеном календару обележени црвеним словом. Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан.

љена је у Пекари „Тома“, а дародавац три златна дуката је предузеће „Јабланица“ из Бео-

града. Унија пекара Србије, поводом Божића, поклонила је божићну чесницу са златним

дукатом Дому за децу и омладину ометену у развоју Сремчица. ФоНет

ТРАДИЦИОНАЛНИ БОЖИЋНИ ПРИЈЕМИ ЗА ДЕЦУ У БЕЛОМ ДВОРУ Престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, заједно са епископом шабачким Лаврентијем, угостили су на традиционалним Божићним пријемима у Белом двору децу без родитељског старања из читаве Србије, децу са инвалидитетом, ромску децу, као и децу избеглице и интерно расељену децу. Деца су уживала у игри са забављачем Пеђолином и аниматорима из Чигре, као и у поклонима које им је уручио краљевски пар, захваљујући великом броју донатора из Србије и Грчке. Више од 1200 деце од 3 до 12 година добило је прилику да осети и подели радост Божића са краљевским височанствима. Првом пријему су прису-

ствовала деца без родитељског старања из Београда, Панчева и Сремске Каменице, ромска деца из Београда, Ваљева, Рипња и Костолца, деца жртава рата из Новог Београда и Вождовца и деца из Удружења Египћана. Другом пријему су присуствовала деца са инвалидитетом из Београда, Ниша, Врања, Суботице, Ковина, као и деца која похађају школе за децу са проблемима у развоју из Београда. На трећем пријему гости су била деца без родитељског старања из Ниша, Алексинца, Сомбора, Неготина, Нове Црње, Ужица, Крагујевца, социјално угрожена деца из Аде у Војводини и деца из колективног смештаја у Бујановцу. Престолонаследник Александар и принцеза Катарина са

епископом шабачким су поздравили децу, пожелевши им све најбоље за Божић и Нову годину. Принцеза Катарина је позвала малишане да опет посете Бели Двор и виде краљевски двор у коме они живе. - То није само наша кућа, то је и ваша кућа такође. Ми смо једна велика породица - рекла је она. Епископ шабачки је пожелео деци добродошлицу и "замолио их да буду добра и честита деца". - Да будете добри ђаци у школи, да слушате своје родитеље и учитеље, да живите лепо међусобно да се не свађате, да се не тучете. Желимо да будете добра и честита деца. Ви сте наш будући свет, наша нада рекао је Лаврентије.

14. јануар 2011.

ИНтервју: Бруно Лангер, вођа

ЈА САМ ЈУГО Предисторија групе задире у 1968. годину када је у Истарском народном позориш ту у Пули премијерно изведена представа "Атомско склониште" коју је режирао песник Бошко Обрадовић. За ту представу редитељ је направио избор из светске антиратне поезије, а уврстио је и своје песме "Куга у Данангу" (против рата у Вијетнаму) и "Вацлавске намјести" (против војне интервенције Совјетског Савеза у Чехословачкој). Будући да је Обрадовић дуго година неговао идеју о формирању рок групе која би радила музику за његове текстове, једном приликом је испред пулске кафане "Јадран", где су се окупљали музичари, неколицини искусних инструменталиста понудио фасциклу са својим текстовима. - Од првог дана кад је настало „Склониште“ сам члан, а то је 26. фебруара 1976. године. Идејни вођа групе био је покојни Бошко Обрадовић, пјесник из Пуле. У првој постави гитару је свирао Драган Гужван, бубњеве Саша Дадић, вокал је био Серђо Блажић, клавијатуре је свирао Едуард Канцелар а ја сам свирао бас. Били смо сви музичари из Пуле и свирали смо углавном репродуктивно. Свирали смо „Ролингстоунсе“, „Битлсе“, а ја сам највише волио Џими Хендрикса, па смо свирали тај репертоар. Онда нас је Бошко Обрадовић једног дана окупио и увјерио да можемо радит своју музику, а он је писао текстове. Тако је, све до „Менталне хигијене“, аутор свих текстова био Бошко Обрадовић, а Серђо Блажић, Драган Гужван и ја аутори музике. Од 1982. године ја сам аутор музике и текстова на албуму „Ментална хигијена“, који је наш најпродаванији албум. На њему су наши највећи хитови „За љубав треба имат душу“, „Жути кишобран“, „Мутна ријека“... „Атомско склониште“ је

настало по идеји Бошка Обрадовића? - Кад одем у другу димензију признат ћу му, кад се сретнемо, да без њега никад не би било „Атомског склоништа“. Био је диван човјек који је мене увјерио да могу компонират, па да могу писат пјесме. Његови текстови су били визионарски. Наш први албум „Не цвикај, генерацијо“ има кишобран као симбол против нуклеарног рата. Била је антиратна концеп ција „Атомског склоништа“. Откуд име „Атомско склониште“? - Бошко ме је питао телефоном једног дана како ћемо дати име бенду. Понудио ми је име Девет по Меркалију, јер кад свирамо као да је земљотрес, па онда Иста дјетињства, Лифт експрес па Атомско склониште. Рекао сам да ми се то име свиђа, што значи да ћемо бити антиратни бенд. Он је још 1966. године као пјесник имао вече антиратне поезије у Истарском народном казалишту које се звало „Атомско склониште“. Ваш први наступ? - Први наступ смо имали 1977. године на Бум фестивалу и били откриће као нови састав. На шта је то личило? - Било је прекрасно. Дошли смо, а људи као да су нас већ хиљаду година знали. Знам да је то био урнебес. Поред нас свирала је чувена група „Булдожер“, а ми смо били откриће вечери. Те године велике ствари се догађају. Ми се нудимо Југотону у Загребу који нас не прихваћа. Са ПГП РТБ, као другом по величини кућом, нисмо се договорили. То је трајало неко време, а онда су Словенци дошли ка нама и до дана данашњег радимо са Радио Телевизијом Словенија. Како је изгледао рокенрол у то време? - У златно доба, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века, југославенски рокенрол је био моћан, један од најмоћнијих у

Фото: М. Радовановић

- „Атомско склониште“ већ скоро 35 година на наступима окупља велики број љубитеља рокенрола. – Највећи успех улазак на амерички Топ 100

Европи. Није се нико, осим Енглеза, могао мерит са нама. На наше концерте долазили су Бугари, Румуни и сви, не само нама него и „Бијелом дугмету“ и „Смаку“. Наше плоче су се продавале у цијелом Источном блоку. Које су групе тада биле најпознатије? - На једном прекрасном концерту, који се звао Рок експрес, на београдском Ташу, као предгрупа цијелој тој причи наступила је „Рибља чорба“. Биле су познате групе „Смак“, „Ју група“, „Септембар“. Сви смо били добри пријатељи још од малих ногу. Кад год је „Ју група“ долазила у Пулу и била на турнеји по сјеверу, по Словенији и Истри, дружили смо се. Једном приликом су сви спавали код мене у дневном боравку. Како је даље ишла каријера? - Онда смо ушли у тих десет великих југославенског рокенрола, што је била посебна част. Били смо на турнеји по Шумадији. Преко шест хиљада људи је било у Крагујевцу. У Краљеву смо свирали 1982. године. Дошли смо и имали, на цијелој тој шумадијској турнеји, једино у Краљеву два концерта, један од шест, а други од

пола девет. Онда смо свирали у Чачку, па у Светозареву, данашњој Јагодини. Све смо ми то обишли и свуда је било прекрасно. Били сте изузетно популарни у овим крајевима? - „Атомско склониште“ је састав који је имао више успјеха на својим наступима у Србији, Босни, Македонији него у Хрватској и Словенији. Јужни темперамент је више близак том нашем хард року. Вјероватно је то био разлог. Онда 1987. године снимамо низ студијских албума и са Серђом одлазимо у Америку, где снимамо албум „Спејс Генерејшн“ („Space Generation“) за америчко тржиште. Те године, након 15 година боловања, од рака лимфних жлезда, умире Серђо Блажић. Како се то одразило на даљи рад групе? - Онда смо стали. Десет година до тада постојало је „Атомско склониште“ у истом саставу. Онда ја настављам даље са „Атомским склоништем“, а у групу улазе гитариста Ранко Сворцан и Никола Дураковић као бубњар и двадесет пет година смо у овој постави, а постојимо укупно 35 година. Ваша веза са Краљевом? - Први албум уживо звао се

„Атомска трилогија“. Снимали смо га у башти Дома армије у Пули. То је било 1979. године. На снимању је била и велика група ватрених Краљевчана. Пратили су нас током целе турнеје. Виђали смо их у свим градовима, а Серђо се са њима посебно спријатељио. Један од њих је Џони са којим сам се срео данас овдје у овом клубу. Два дана смо снимали албум, тај наш веома успјешан албум. До данашњег дана постоји тај прекрасан однос са градом Краљевом, што ми је посебно драго. И прошле године смо за дочек Нове године свирали овдје, а публика је била заиста била феноменална. Био је то величанствен дочек Нове године где смо сви уживали. Све до краја концерта смо се веселили, а створена су многа пријатељства. Свирали смо овог љета у Крушевцу. Краљевчани из организације новогодишњег концерта су дошли на наш наступ на рок фестивалу, на коме смо били гости, тако да се скоро свакодневно чујемо. Тако се родила идеја и за овај новогодишњи концерт? - Да, велики смо пријатељи и кад се догодио земљотрес ја сам звао пријатеље да видим како је, јесу ли сви живи и здрави. У

14. јануар 2011.

групе „Атомско склониште“

свирао. Шта сматрате највећим успехом? - Наш највећи успјех је да смо дошли на амерички Топ сто 1993. године са пјесмом „Кинески бицикл“. Једном кад сам као клинац кренуо свират, сањао сам да барем снимим сингл, а камоли да сам аутор пјесме која је била на америчком Топ 100. Драги Бог, у кога вјерујем, омогућио је да се моји снови остваре. Јутрос сте читали „Ибарске новости“? - Као дјете волио сам Мики Мауса и све оне приче које су биле у „Политикином забавнику“. Због тога сам научио ћирилицу прије латинице. Код куће су ме научили та слова да сам почео читат, а не само гледат слике. Кад сам кренуо у основну школу и кад је дошло на ред учење ћирилице, ја нисам имао проблема, осим мало код писних слова. Ова штампана ћирилица за мене никада није била проблем. Ја припадам генерацији којој је то било обавезно у школи и заиста сам то прије научио него латиницу. То је толико давно било и сва та сјећања су ми драга. Човјек који има сјећања је богат човјек. Ја их имам. Сјећам се прекрасних ствари које се зову рокенрол које су ме довеле у најмањи кутак бивше државе. Како се осећате овде? - Постоје усијане главе и у Хрватској и на свим другим просторима, које можда мене кад овдје дођем сматрају странцем. Морам их одмах демантират да се грдно варају. Кад дођем у Словенију, Србију, Македонију, Босну ма гдје, ја не могу бити странац. Чињеница је да су настале нове државе, али с обзиром да сам рођен у оној држави, не могу се осјећат странцем, нити човјека који дође из било којих тих република код нас у Истру ја могу сматрат странцем. То ће, нажалост, заживјет кад нестане генерације која је рођена у бившој држави. Због тога могу добит етикете да сам југоносталгичар, а ја кажем, па шта ако сам и југоносталгичар. Она земља је,

ако ништа друго, била земља са јаким рокенролом и великом социјалном правдом за све грађане који нису били у страху од данас до сутра. Имали су загарантирана радна мјеста, могли су ић код доктора. Кад су се враћале од доктора, наше баке и мајке су носиле пуне вреће љекова, а данас смо сви сведоци на овим просторима да баш није тако. Тешко је. Ја мислим да сви ми дјелимо једнаку судбину. Кад кажем ми, мислим на нас обичне људе који се нисмо домогли благодети положаја које даје власт. Међутим, не можемо генерализират ствар. Постоје честити људи и у политичким сферама и у власти. Не може се генерализират ниједан народ и ниједна религија. Било какве генерализације мени су стране. Колико је рок изгубио распадом Југославије? - Изгубио је сигурно, као што су изгубиле и поједине гране спорта. Постојала је заједничка рок сцена. Знало се ко је добар. Сад су медији затворени. Код вас, морам признати, више хрватску музику чујем. Ни словенске ни српске извођаче не чујем превише на радијима, осим на онима који су потпуно независни. Нема ни турбо фолка. Он је скоро забрањен на радио станицама, а ипак влада Хрватском. Како то објашњавате?

- За сам за политички и културни плурални свијет. У плуралном музичком свијету у медијима треба бит шанса за све. Кад људи воле турбо фолк, зар ћемо увест културну полицију која ће пендреком рјешават слушање и неслушање. Нек слушају. Свака генерација, а кажу да клинци слушају у Хрватској, има разлога за то. Нисам социолог, нити знанственик који ће то проучавати. Ја имам другу мисију на овом свијету. Подржавам људе који то воле. Пустите људе да свако воли своју музику. То је најправедније. Живимо у свијету у коме је праведност најбитнија. Она је само декларативна и то је оно што ме зна чинит тужним и због тога сам и друштвено активан. Ја сам цивилни активист и све што примјетим у простору у којем живим, а што не ваља, јавно кажем. Доћи ћете нам опет? - Ја вјерујем да хоћемо. То увјек овиси о организаторима, али задњих пет година скоро цела љета проводимо, кад кренемо на љетне свирке, у градовима по трговима и мото сусретима. Мото сусрети имају посебан значај? - Морам похвалит бајкерску сцену на просторима бивше Југославије, која је спасила рокенрол. Да нема њих, та музика би скоро нестала. Изузетна је продукција на тим наступима,

од Словеније до Македоније, ти сусрети су спасили рокенрол. Бајкери и рокери су браћа. Сарађујете ли са музичарима у Србији? - Сад сам баш снимио један прилог. Ради се једна прича о „Рибљој чорби“, о мом пријатељу Бори са којим сам увјек у контакту. Његова политичка размишљања ме не занимају, као ни њега моја. Нити ја судим о његовим, нити он суди о мојим. Бора је имао прекрасних стихова и прекрасних пјесама које су обиљежиле југославенски рокенрол. Изузетан је аутор и изузетан пријатељ. Као и „Ју група“, кад је био на турнејама, увјек је долазио код мене кући на ручак или смо излазили у Медулин крај Пуле у један прекрасан ресторан где смо се знали целе ноћи дружити. Имате ли још нешто да кажете? - Мислим да сам све рекао. Рекао бих само да сам сретан и задовољан што сам данас овдје. Оно што ме забрињава је да ми се чини као да смо јуче свирали на тргу. Кад човјек дође у неке године, време брзо иде, па су те Нове године јако близу. Кад сам био мали све ми се чинило далеко. Вјерујем да ћемо успјет, као и прошле године, нашу позитивну енергију пренијет на људе који ће бит тамо и да ћемо се сви скупа љепо забавит. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

разговорима који су услиједили након тога речено је да би било згодно једанпут кад будемо на турнеји у Србији да свратимо и у Краљево и направимо један хуманитарни концерт. Мислим да је ово боље, јер су тек два мјесеца прошла од земљотреса. Улога нас музичара је да барем људима на сат, два омогућимо да се забаве и опусте од свакодневних проблема. На бини ми никада не држимо никакве говоранције већ из петних жила свирамо. Колико сте албума снимили до сада? - Имамо шест или седам албума. Дуго нисте снимили ништа? - Ми смо, као састав, феномен. Више од десет, можда и петнаест година нисмо снимили албум, а људи дођу чут „Атомско склониште“. То је нешто чему се све наше колеге чуде. Били смо састав који је, кад се појавио на сцени, снимио у једној години, једини уз „Битлсе“, два албума. Снимили смо „Не цвикај, генерацијо“ и „Инфаркт“ у истој години. То су само „Битлси“ успјели. Имали смо довољно материјала и велику жељу да се чим прије то нађе на плочи. У почетку је „Атомско склониште“ било мултимедијални пројект у ком су били сликари, умјетници, пјесници. Није био то само рокенрол. Била је то једна умјетничка колонија у истарском селу Смољанци, гдје смо се окупљали и годинама наступали. Не робујемо никаквим правилима, ја поготово, и управо због тог нас људи и воле. Како сад живите? - Живимо изузетно зато што маса мојих колега нису међу живима. Још увијек путујем. Једанаест сати смо путовали из Пуле до Краљева. Дошли смо овдје, а ти доласци и упознавања људи су највеће богатство. Нажалост, новац је постао неко ново сурогат божанство. Битно је богатство које у дружењу човјек сретне. Ја сам цијелу планету прошао и упознао многе људе, са Американцима

Фото: М. Радовановић

НОСТАЛГИЧАР

14. јануар 2011.

После шестомесечног штрајка настављен рад у „Пласт-металу“

РАД ЗА ШАКУ ДУВАНА ДНЕВНО - За двадесет пет календарских дана исплаћене заостале зараде за фебруар и март претходне године. - Изостало задовољство и ентузијазам запослених. - Штрајк велика грешка Штрајк који је скоро пола године оптерећивао краљевачки „Пласт-метал“ пред крај године је, после дуготрајних преговора са представницима синдиката, прекинут. Основни захтев радника, да се исплате заостале зарaде, почео је да се рализује и радници су се вратили на своја радна места. Привредно друштво „Пластметал“ је у власништву Владе Републике Србије, која је својом одлуком пренела право управљања и делимичног располагања предзећа на скупштину. За вршиоца дужности директора предузећа скупштина је, на период не дужи од шест месеци, изабрала Божидара Златојевића, правника који је велики део свог радног века провео у „Тргопромету“, а од 1992. године се бави интелектуалним услугама, најчешће из области привредног и трговинског права. На основу статуса који „Пласт-метал“ има јер запошљава инвалидна лица, има и одређене бенефиције прецизно регулисане законом. Предузеће одавно има и јасно профилисано квалитетно место на тржишту роба и услуга. Шта се деслио да предузеће упадне у проблеме, стане у ред оних које не исплаћују зараде и раднике наведе да ступе у штрајк, новоизабраном директору није познато. После врло упорног и дугог, веома образложеног наговарања народног посланика Јована Нешовића, одлучио је да покуша да утиче и промени ситуацију на боље. Да не верује да може овакву понуду да реализује, сигурно не би ни прихватио. Крајем новембра прошле године први пут је са члановима скупштине дошао у ово привредно друштво, разговарао са радницима и затражио да прекину штрајк. Уверени да су ствари кренуле са мртве тачк, радници су прекинули штрајк 22. новембра. Ситуација коју је Божидар Златојевић затекао у „Пласт-ме-

талу“ није била нимало охрабрујућа. Штајк је трајао безмало шест месеци, зараде нису исплаћене од првог месеца 2010. године. Кров је на многим местима прокишњавао, а свуда су се налазиле посуде коју су скупљале воду која се са њега сливала. Земљотрес је додатно отежао положај предузећа, а стигло је решење којим је забрањена употреба производне хале. Другостепена комисија је предложила да се сруши управна зграда и постави објекат лакше конструкције, да неки наредни земљотрес не би правио штету. - Затекли смо атмосферу која није била квалитетна. Била је оптерећена стварима које нису биле радно правне природе и ја такве ствари не коментаришем и њима се не бавим – каже Златојевић - затекли смо искључено грејање.Због неплаћених рачуна искључено је и грејање, па су после 22. новембра радници погона конфекције послати кући јер нису имали шта да раде. Погон металопрераде није прекидао рад ни у време штрајка. После интервентног санирања оштећења на крову производне хале већ почетком децембра, погон конфекције је почео да ради, да би први посао био завршен већ 10. децембра. Одмах затим, почела је реализација новог посла за старог корисника услуга овог предузећа. Посао је обезбеђен и за прва два месеца ове године. Све услуге ће бити девизно наплаћене, што представља квалитет више. Аустријски партнер је поново дошао, јер је кроз дугогодишњу сарадњу схватио да је ово озбиљна кућа која квалитетно може да одговори његовим захтевима. Иако се много тога променило на боље, Златојевић није у потпуности задовољан. - Моје лично задовољство мора да буде примерено ономе да ли су радници задовољни. Нисам задовољан њиховим односом према томе што је учињено. То је оно што код мене

изазива нелагодност. Неколико дана након уласка, изнашли смо могућност да исплатимо зараду по редоследу за фебруар прошле године.

Божидар Златојевић Крајем децембра исплаћена је зарада за март, по критеријумима какви су били и према могућностима предузећа. За двадесет пет календарских дана исплаћене су две зараде. Очекивао сам много више ентузијазма и задовољства. Пре тога имали смо период од 12 месеци за које није исплаћена зарада – каже он. У „Пласт-металу“ постоји један проблем који није лако

премостив. То је цена услуге на тржишту. Цене су ниске, а диктира их само тржиште. Ниска цена рада Неће нико, каже директор, да дође из Аустрије у Србију да шије уколико нема интерес. - Очигледно да они сматрају да ми треба да радимо за шаку дувана дневно и да нам је то довољно. Али то је цена. Било би потпуно депласирано да кажем да имам проблем, а да немам решење. Ја ћу свакако, са својим сарадницима, изнаћи могућност да се дође до квалитетних послова, у смислу да буду захтевнији радови, па да буду скупљи, а све у тежњи да се дође до квалитетног производа. Кад „Пласт-метал“ буде у ситуацији да има новца за репроматеријал, кад буде имао заинтересоване купце за оно што се раније радило, а била су то углавном заштитна одела, кад их буде пласирао на тржишту и наплаћивао квалитетно, онда ћемо бити фирма која ће бити у могућности самостално да се издржава. - Морате да имате у виду још једну чињеницу. Све што сам рекао, ни као конструкција, не

би било могуће да се одржи на ногама да није постојала једна изузетна помоћ Министарства економије и регионалног развоја. О толиком разумевању и материјалној помоћи коју сам добио од Министарства економије могао бих да вам причам до краја радног времена, а не бих све рекао. Ако о свему што су учинили не могу да испричам у дугом временском интервалу, онда је све јасно – каже директор. Због самог карактера и специфичности овог привредног друштва, држава је предвидела законом да за сва инвалидна лица која су у радном односу даје 50 процената бруто износа исплаћеног личног дохотка по последње објављеном податку. Да би то право имали, потребно је да привредно друштво запошљава 50 посто инвалидних лица од укупног броја радника. То у овом тренутку у „Пласт-металу“ није случај, па се убрзано ради на запошљавању нових инвалидних лица како би се дошло до тог процента. Истовремено, треба формирати стручну службу која ће да ради социјализацију радника, да могу ваљано да се укључе у одређене послове.

14. јануар 2011. - Постоји и једна невероватна ствар. Ако неко зна шта је земљотрес донео Краљеву, онда знају грађани Краљева, јер су то доживели и то гледају сваки дан. Невероватно је да нисмо могли да редовним путем обезбедимо излазак другостепене комисије која би утврдила степен настале штете на објектима. Неким приватним линијама успели смо то да добијемо. Требало је да неко каже колико санација тако озбиљне штете треба да кошта. Све смо урадили врло квалитетно, упутили захтев Министарству економије и не само да су обећали да ће помоћи, него су паре за санацију већ на рачуну фирме. Намењене су за санацију производног погона, изградњу и постављање монтажног објекта за пословни простор. У друге сврхе неће ни бити коришћене. Нисам сигуран да је неко привредно друштво то успело – каже директор. Уговор са министарством је врло прецизан а директор је као извршилац у обавези да подноси редовне извештаје о току санације. Већ су предузети сви неопходни кораци за израду пројектне документације и свих потребних папира, а радови ће почети на пролеће. Неповољна структура запослених У овом тренутку „Пластметал“ има 69 запослених, од тога 27 инвалидних лица. Већ је изражена потреба за још 11 радника инвалидних лица. У контакту са представницима тржишта рада дошло се до податка да постоји инересовање ових лица. Помоћ ће пружити и стручна служба тржишта рада која се бави социјализацијом инвалидних лица у редовно обављање послова и задатака. Помоћ ове институције биће драгоцена и у формирању стручне службе „Пласт-метала“ коју би требало да чине три високостручна кадра, психолог, педагог, социолог. И искустава министарства ће бити драгоцена, с обзиром да један део запослених у њему већ управо ради за предузећа која запошљавају инвалидна лица. Зараде Радници су имали примедбе на зараду која је мала. Ипак, ни таква каква је, по речима директора, није зарађена.

- Уколико не успемо да пронађемо посао који ће по квалитету да досегне потребан ниво средстава за покриће свих трошкова и квалитетну исплату зарада, он ће да сужава простор за неко знатније побољшање. Ипак, без обзира што су те зараде мале, за 25 дана добити две, то је фантастично. То стално гледам у односу на десет или једанаест месеци, колико нису примане плате. Ја схватам њихов револт, али не схватам зашто нема позитивног набоја да се потрудимо да урадимо посао, па да за наредних 25 дана опет имамо две исплате – каже Златојевић. Да би се наставило са исплатом и других заосталих зарада, а да ни интервал у коме се исплаћују био што краћи, треба испунити и услов који није лако остварив. Треба повећати продуктивност. - Њима ништа не значи да сашију 5000 јакни које коштају 700 хиљада динара, ако за плату треба милион и 300 хиљада. Дакле, морају да сашију довољан број јакни које ће по цени да одговарају потребама материјалних трошкова. Они сада имају грејање, што је велика ствар, али ће то да нас кошта 85 хиљада динара месечно. У неколико наврата били смо код произвођача који раде исти или слични програм. Њихова продуктивност је много боља. Фирме по основу такве продуктивности живе врло квалитетно и имају задовољне раднике. То је и наша жеља. Довешћемо професионалца који ће можда да каже да линија на којој се шије треба да буде постављена на други начин – каже он. Штрајк Златојевић верује да је велика грешка направљена када су радници уопште прихватили идеју да штрајкују. У периоду штрајка, само по основу рефундације од стране министарства, имали би између 600 и 700 хиљада динара месечно, што у старту омогућује исплату пола износа коју нису зарадили. - Проблем је једно велико неразумевање или незнање. Лица

која нису инвалидна сматрају да зарађују за инвалидна лица. Стварност је потпуно супротна. Из дела рефундације исплаћене су заостале зараде. Те две зараде однеле су 2 милиона и 600 хиљада динара. У исто време, рачунајући и рефундације, фирма је зарадила милион и 518 хиљада. Ми морамо да створимо позитиван амбијент у коме ће радници да схвате да неко о њима води рачуна, да нису као што можда верују, изгубљени у времену и простору. Зато се и љутим што ово добро чињење код њих није произвело позитиван ефекат – каже он „Пласт-метал“ је, као и остала привредна друштва, на тржишту на коме постоји само рад о чијој се цени може разговарати са неким ко је законом овлашћен. - О томе можемо да разговарамо. Господо, није исто радити једну и по јакну дневно по запосленом или три јакне, а да не говорим о више. Не говорим тако јер је то моја пуста жеља, већ зато што је то пракса изнедрила. Ја нисам чудотворац, али урадићу оно што налаже струка и захтеви тржишта. Штрајк је, верује Златојевић, донео зло. Много би лепо било, каже, када би отишао међу раднике и могао да им каже оно што би они волели да чују. - То бих волео и ја, али могу да им кажем само оно што је реално. Упркос томе што се трудимо колико год је могуће да живимо у реалном свету, није лако ни то мало испунити. Из синдиката су тврдили да им је

обећана исплата две зараде. Не знам ко им је то обећао. Ја нисам. Не треба мени позориште. Ми морамо да се ослонимо само на оно што урадимо – тврди он. Решење Решења ипак има. Њихова реализација је већ започела. Од сарадника су већ постављена нека злурада и бојажљива питања о томе да ли је сигуран да може нешто да уради да би се стање још више променило на боље. Директор верује да се нешто већ променило. Да би било још боље, треба доста да се ради и произведе нова вредност. Пословодство ће сигурно обезбедити довољно нових послова да радници буду радно ангажовани. Од њиховог умећа, а они много тога умеју, и од помоћи струке у смислу повећања продуктивности, моћи ће да им се обезбеди квалитетан посао од кога ће моћи квалитетније да живе. Нови послови - Ја сам тако схватио своју улогу овде. Учинићу све што будем могао, и више од тога, да им то обезбедим. Али никако не могу да се задужујем и да доносим новац са стране. Зашто то да радим према особама које су свој рад оквалификовале и у Аустрији и у Немачкој преко купаца. Ту робу коју су они шили, куповали су потрошачи из Западне Европе. Ако је то тако, зашто од њих правити социјалне

случајеве. То, уз стварање услова да се дође до сопствених производа, где је калкулација потпуно другачија, преко квалитетног и одговорног поштовања закона у вези са запошљавањем инвалида и примањем дела који рефундира држава, мислим да можемо да будемо права фирма и да послујемо према тржишним условима. „Пласт-метал“ мора да се доказује међу бар још дестак краљевачких фирми које имају сличну делатност. Конкуренција на тржишту је изузетно велика. Воде се разговоре са агентом једне француске куће која шије 100 хиљада јединица у Србији. Да ли ће и „Пласт-метал“ добити део тог колача, видеће се ускоро. У току су и разговари са старим пословним партнерима, агентом аустријске и немачке фирме, али све мора да се усаглашава са могућностима запослених, како се не би упало у замку непоштовања рокова и преузетих обавеза. Пословодство се труди да у „Пласт-металу“ створи опуштенији амбијент и веће поверење радника као услов за квалитетнији рад. У настојању разбијања баријере која постоји и смета целом производном процесу, организована је, пред крај претходне године, подела пакетића за децу радника. Директор верује да је и то један од начина да се приближи радницима од којих се очекује да схвате да неко води рачуна о њима, али и то да морају да живе од свог рада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14. јануар 2011.

И краљевачка привреда у земљотресу претрпела велику штету

ГУБИТАК – НЕКОЛИКО МИЛИОНА ЕВРА Грубе процене говоре о милионима, а само у Фабрици вагона штета се процењује на 300.000 евра, не рачунајући губитке због одсуства радника чије су куће оштећене у земљотресу Осим домаћинстава, бројних јавних установа, организација и институција, у земљотресу који је 3. новембра задесио Краљево и околину, велику материјалну, па и нематеријалну, штету која се мери милионима евра, претрпела је и краљевачка привреда, пре свега индустријска предузећа. Само у Фабрици вагона, директна материјална штета коју је причинио земљотрес рушећи зидове и стаклене кровове производних хала на којима је поломљено око 5.000 квадрата стакла, процењује се на 300.000 евра! Укупна штета већа је бар за половину ове суме, ако се обрачунају и изгубљени радни часови првих дана земљотреса када је у фабрици, од укупно 900 запослених - мало ко радио. У то, наравно, нико не рачуна и оно што су и Фабрика вагона и други колективи имали додатни трошак помажући својим радницима, али и граду у целини. - Ми смо у фабрици сами санирали штету и врло брзо се вратили у нормалу, тако да смо већ завршили и првих 10 од укупно 50 вагона за словачке железнице, чију испоруку започињемо 20. јануара. Истовремено, крећемо и са уговарањем нових послова, па се надам да ћемо барем наредну годину успешније завршити – каже Бошко Славковић, генерални директор. У „Магнохрому“, који је већ ојађен пропалом приватизацијом, ватросталци нису, за разлику од вагонџија, процењивали штету, али су је ревносно означили и убележили чекајући надлежне да то сами непристрасно прерачунају. - И ми смо сами поправили оно што нам је било најнеопходније за редовну производњу која се углавном одвијала у Фабрици електротермичких производа. У погонима за производњу ватросталног материјала још се чека на покретање рудника, мада овај период – крај

старе и почетак нове године, и иначе није наше ударно време. Зато рачунам да ћемо, уз помоћ државе, од пролећа ипак мало живнути – закључује Драгомир Мајсторовић, заступник државног капитала у „Магнохрому“ који данас има свега 238 стал-

них и око стотину радника по уговору. Због десетак тешко оштећених, па и порушених трафостаница, покиданих далековода и других оштећења, нарочито на дистрибутивној мрежи, краљевачка „Електросрбија“, као

један од највећих система те врсте у Републици, претрпела је штету од око 2,3 милиона евра коју је највећим делом сама и санирала! Само захваљујући великом и пожртвованом ангажовању „електричара“ који су откла-

њали кварове, снабдевање електричном енергијом веома је брзо и потпуно нормализовано и, до данас, редовно. С друге стране, не чекајући да се сведе црни биланс земљотреса у Краљеву, Привредна комора Србије је још пре више од месец дана, оснивајући свој Фонд солидарности, Влади Србије упутила и Програм подршке краљевачкој привреди са предлогом мера – од репрограмирања пореских обавеза и отписа дугова у периоду санације штете, до одлагања доспелих кредита узетих од Фонда за развој и давања других олакшица. До данас, међутим, ниједна краљевачка фирма није осетила благодет овог програма и предлога мера које, изгледа, још стоје - само на папиру. Г. Ћировић Фото: Г. Шљивић

Представници Ватикана у Краљеву

ОД СВЕТЕ СТОЛИЦЕ СЕДАМДЕСЕТ

- Представници Свете столице други пут су за два месеца посетили Краљево. - Потписан је уговор о донацији двадесет хиљада евра помоћи за поправку оштећених кућа у Краљеву Градоначелник Краљева Љубиша Симовић, са сарадницима, примио је надбискупа и апостолског нунција Орланда Антонинија, београдског надбискупа и председника Каритаса Србије и Црне Горе Станислава Хочевара и координатора програма у Каритасу др Даниела Галуна. Због пожара који се тога дана догодио у згради Градске управе изостала је посета породицама у улици Николетине Бурсаћа, чије су куће оштећене у земљотресу. Граду Краљеву је већ уплаћена донација од 20.000 евра, намењена програму набавке монтажних кућа, а 180 породица добиће и пакете хране и хигијене. Овом донацијом акција

пружања помоћи се не завршава. Света столица прати напоре да се санира штета и надаље ће, у оквиру акција за помоћ пољопривреди и пољопривредницима, доприносити да се на што безболнији начин изађе из невоља које су задесиле град. Изражавајући задовољство због чињенице да у кратком периоду други пут долази у Краљево, монсињор Орландо Антонини је нагласио да овом посетом жели да покаже свим становницима Краљева близину Светога оца. - Како сам раније обећао,

Орландо Антонини тражио сам од Свете столице један симболичан дар како би

се санирала оштећења у Краљеву. Папа је одмах одговорио и посредством тела које се зове „Једно срце“ уплатио симболичних 20 хиљада евра као помоћ вашој општини и народу који је погођен земљотресом. У исто време, међународно удружење Каритас, као и увек када постоје природне непогоде, тражи од свих католичких удружења света да дају своју помоћ. Сакупљено је 50 хиљада евра, тако да ћемо сада уручити 70 хиљада евра, што је само једна кап, али једна значајна кап за све трошкове и потребе које ћете имати за обнову кућа.

14. јануар 2011.

Бројна стара здања у граду претрпела велике штете у земљотресу

„ЈУГА“ И „ПАРИЗ“ ПРЕД РУШЕЊЕМ Хотел „Југославија“ толико оштећен да му нема спаса. Страдале цркве, „Божића кућа“, Духовни центар. Власници „Париза“ покушавају да спасу шта се спасти може Урбанистичка, историјска, па чак и културна икона Краљева, зграда хотела „Париз“, позната по томе да су у њој често одседали српски краљеви, изведена прва филмска пројекција, игране позоришне представе, после 130 година откако је подигнута, у опасности је да, због оштећења које је претрпела у земљотресу, буде срушена.Та вест изазвала је бурне реакције у граду, па се чак помиње и потписивање петиције у којој ће се од власника, али и од државе, тражити да „Париз“ сачувају у садашњем облику. Зграда „Париза“ је, међутим, само једно од бројних старих здања под заштитом државе која су, у земљотресу који је задесио Краљево почетком новембра, претрпела озбиљна, а понегде и ненадокнадива оштећења. Са лица земље ће тако сигурно нестати хотел „Југославија“, један од симбола

Омладинске улице. Он, такође, међу својим, сада потпуно раздвојеним, срушеним и полусрушеним зидовима чува бројне тајне, што крунисаних глава, што виђенијих људи који су походили овај крај. - Страдала нам је црква Свете тројице и то доста. Жестоко је оштећена католичка црква која је у процесу да добије други степен заштите. Народни музеј, који је такође у једној изузетној старој згради, остао је без калканских зидова. Оштећена је зграда Пољопривредне школе, па зграда Вишег суда. Тешка оштећења је претрпела „Божића кућа“ у улици Танаска Рајића. На Духовном центру „Свети владика Николај Велимировић“ попадали су оџаци. Па и наша зграда, позната као „Швапчића кућа“ је поприлично страдала - каже Чедомир Бачкуља, стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву.

ХИЉАДА ЕВРА Са великим задовољством сам се вратио у Краљево и потписао овај уговор. Упућујем велике поздраве општини и грађанима Краљева, а поготову онима који су имали оштећења кућа – каже монсињор Антонини. Захваљујући помоћи од 70 хиљада евра двадесетак људи који су остали без крова над главом наћи ће своје нове домове. Надбискуп Хочевар је у име београдске надбискупије пожелео свим Краљевчанима срећан Божић и Нову годину наглашавајући да је велика ствар што је прошла година била означена толико великим природним непогодама, али да се Каритас потрудио да помогне свима, са жељом да сви људи живе у заједништву. Жеља Каритаса је, не само да се помогну људи у не-

вољи, већ да се упути и подршка читавој регији. - Краљево је и пре земљотреса био град са великим бројем незапослених, тако да кад год се дешавају овакве катастрофе морамо примењивати методологију која може истовремено да оснажи и подржи локалну привреду. Из тог разлога смо уплатили новац локалној фирми која већ пакује 200 пакета хране и средстава за хигијену, а у следећој недељи ће почети да се дели најугроженијим породицама. И кад је у питању грађевински материјал, сав новац ће бити уплаћен на локалном нивоу. Врло је важно у оваквим ситуацијама да помажемо људе у невољи, али и локалну привреду – нагласио је др Галун. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Зграда „Париза“ уз већ поменуту „Швапчића кућу“, у ствари дом предузетничке фамилије Димитријевић која ју је 1906. подигла по повратку у Србију из, како се тада говорило, Швабије и задужбину Петра Богавца који ју је поклонио омладини Краљева, а сада је тамо седиште БИЕ, једно је од најлепших старих здања у граду. - Зграда је изузетно оштећена. Угаони зидови на прочељу су се на спрату дословце раставили. Велика оштећења су и у унутрашњости зграде, тако да је она од потреса ван употребе. Доводили смо стручњаке из три фирме да процене штету. Оно што је нама речено јесте да би нас такозвана тешка санација више коштала него да зграду потпуно срушимо и на њеном месту изградимо реплику. Наравно, ништа се неће десити док струка не каже последњу реч - каже Милан Рашковић, директор приватног угоститељског и туристичког предузећа „Србија“ а.д. у оквиру кога је и већ поменути стари хотел „Југославија“ који ће морати да буде срушен. - Ма, наредили су нам да искључимо и воду и струју у „Југославији“ и да откажемо одмах све закупе простора, јер су се зидови раставили.

Хотел Париз Мука са „Паризом“ је што се он налази у комплексу у коме је и Краљевачко позориште које је смештено у дозидани део старе зграде подигнуте 1881. године. - Ми делимо три зида са хотелом и ако се тамо било шта буде радило, мораће и овде. Проблем је где наћи паре. Ми смо недавно премијеру дечје представе имали у биоскопу. „Гнев Божји“, који приводимо крају, играћемо премијерно у Народном позоришту у Београду. Мука је што чињеница да смо постали путујуће позориште кошта и што су Краљевчани ускраћени за театар. А по проценама, како год да се одлучи о судбини „Париза“, нама ће требати бар 300.000 евра за реконструкцију. Нису то велике паре ако се зна да смо за вађење једног „жестоког момка“ из

америчког затвора дали дупло више - каже Владан Славковић, директор Краљевачког позоришта, на чијим вратима, за сада, стоји катанац. По речима стручњака Завода за заштиту споменика, за све зграде које уживају први или други степен заштите убрзано се раде студије и пројекти за обнову и реконструкцију. Судбина „Париза“, који је можда и једина преостала права градска кафана, заокупља ипак највише пажње. Чак се на Ју тјубу (You tube) најављује и формирање група које ће од државе тражити да после пропасти „Женеве“, „Лондона“, Задужбине, бар на овом месту сачува стари дух Краљева. Питање је колико је у овом тренутку то могуће. А.Тасић Фото: М. Радовановић

Хотел Југославија

14. јануар 2011.

Марко Марковић: ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ - Сумрак српско-црногорског заједништва (17)

БЕОГРАД ОКЛЕВА ДА УПУТИ АМБАСАДОРА У ПОДГОРИЦУ (2) Није мали број политичара ни аналитичара који су остали у уверењу да је победом сепаратизма над федерализмом Црна Гора забила нож у леђа Србији. То уверење темеље на чињеници да се удруженим снагама лакше могло бранити и одбранити Косово. На то се често позивао и бивши премијер Србије Војислав Коштуница. Такво понашање црногорских сепаратиста најтеже се прашта у радикалско настројеним круговима у Србији. А онда су искрсли наши унутрашњи проблеми који се једним именом могу назвати – српска посла. После одржаних избора, месецима се чекало на формирање нове Владе у Београду. Кад је на једвите јаде формирана, у минут до дванаест, требало је да прође неколико месеци да се страначки лидери владајуће коалиције ДС-ДСС-нс-Г17 плус договоре о попуњавању амбасадорских фотеља. То маратонско договарање, усаглашавање и надмудривање на српској политичкој позорници јесте, нажалост, наша хронична бољка. Српски политичари ионако не могу да схвате да су државни и национални интереси важнији од уских партијских интереса. - Имали смо велике проблеме у федерацији са југословенским републикама, сада имамо са самим собом! Много шта подсећа на ону дечју игру „Коларићу панићу... Слика којом посредством телевизијских камера допире из српског парламента у наше домове то најбоље потврђује. Још нисмо прихватили ни схватили онај болни вапај осведоченог српског пријатеља Арчибалда Рајса који је једном приликом изјавио: „Чувајте се Срби! Од кога? Од самих себе!“ Тако се догодило да су неки давно виђени амбасадори месецим остали на листи чекања у Београду у ишчекивању да страначки лидери постигну какав-такав компромис. Нешто бржа процедура усаглашавања текла је око попуњавања амбасадорских места у Москви. У Русију се отиснуо проверени дипломата амбасадор Станимир Вукићевић. Предајући акредитиве Владимиру Путину, руски председник је бираним речима говорио о руско-српском пријатељству, што је милионско српско гледалиште поред малих екрана прихватило са великим симпатијама. Насупрот Србији, која је окле-

вала да упути амбасадора у Подгорицу, Црна Гора се није много двоумила ко ће бити њен представник у Београду. Избор је пао на бившу градоначелницу Бара Анку Војводић, ћерку народног хероја Петра Војводића. Тако се ова рођена Београђанка, која је одрасла на Дедињу, поново нашла у свом родном граду у јануару 2007. године као први дипломатски представник Црне Горе после Лазара Мијушковића који је почетком ХХ века заступао интересе

Краљевине Црне Горе у Београду. После устоличења црногорског амбасадора у српској престоници почело је да се врти питање: ко ће бити амбасадор Србије у Подгорици? За остала упражњена амбасадорска места имена су мање-више била позната. Обистинило се оно што је данима и месецима најављивала штампа, да ће Србију у Црној Гори представљати Зоран Лутовац, политиколог и члан Демократске странке. Долазак првог српског амбасадора

очекивао се данима и месецима са великом пажњом и радозналошћу, као што је почетком ХХ века босанска раја у везирском граду Травнику очекивала француског и аустријског конзула. Слику тог прохујалог времена дочарао нам је у „Травничкој хроници“ наш прослављени нобеловац Иво Андрић. Најзад, после безмало две године од стицања црногорске независности, амбасадор Лутовац је стигао у Подгорицу и предао акредитиве председнику Црне

Горе Филипу Вујановићу, на церемонији на Цетињу 6. марта 2008. године. Доласком српског амбасадора у Црну Гору рачунало се да ће србофобија отићи на сметлиште историје и изражена је реална нада да ће српско-црногорски односи кренути коначно узлазном путањом. Можда би се тако нешто и догодило да се између двеју држава није испречио непремостиви камен раздора који се зове – Косово.

ОТВОРЕНА ПАНДОРИНА КУТИЈА НА КОСОВУ После одржаних косовских избора у премијерску фотељу у Приштини сео је озлоглашени терориста и вођа препознатљивог мафијашког клана Хашим Тачи. Због свирепог убијања Срба и неалбанског живља добио је својевремено надимак „Змија“. За злочине над цивилним становништвом осуђен је у одсуству у Окружном суду у Приштини на 10 година затвора (11. јула 1997. године). Нажалост, та пресуда остала је да чами у фиоци као мртво слово на папиру, јер је Тачи постао преко ноћи чедо некадашње шефице америчке дипломатије Медлин Олбрајт. Промоцију је доживео у Рамбујеу као вођа преговарачког тима косовских Албанаца, док је тада неприкосновени албански лидер Ибрахим Ругова гурнут на споредни колосек, вероватно због залагања да се до независности Косова дође мирним путем. По повратку из Рамбујеа, Тачи се поново отиснуо у шуму и са осталим џелатима иза бусика и заседа вребао и убијао недужне цивиле, српску полицију, па чак и Албанце лојалне држави Србији. За те мрачне работе стицао је поене код својих налогодаваца у Вашингтону, па је унапређен у лидера тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК). Са том петом колоном, која је пружала и оружану и логистичку подршку НАТО алијанси, окупирано је Косово, а Србија је протерана са Косова. Тако се обистинио раније најављени сценарио Медлин Олбрајт, која је најавила да ће Косово бити у Србији, али Србија неће бити на Косову. Обећање Албанцима мора се испунити. Кад су о томе сковани пла-

Црногорски амбасадор Анка Војводић није се дуго задржала у амбасадорској фотељи у Београду нови на Западу, ујка Бил (Клинтон), налазио се у породичним невољама. Кружиле су гласине да ће доћи до развода брака после његове сексуалне компромитујуће афере са Моником Левински. Онда је супруга Хилари, како је писала западна штампа, наводно опростила неверном супругу брачну авантуру, под условом да покрене ратну машинерију на Србе и уклони с власти кочоперног „балканског касапина“ Слободана Милошевића. Оно што су обећали ујка Бил и његова шефица дипломатије Медлин Олбрајт Албанцима, испунио је ратоборни и компромитовани ујка Буш. На миг из Беле куће у Вашингтону сепаратистичка дружина у саставу Тачи – Сејдиу – Краснићи 17. фебруара 2008. године прокламовала је Косово за независну државу! Са овом незапамћеном отимачи-

Амбасадор Србије у Црној Гори – Зоран Лутовац ном албански џихад је добио крила и јасно ставио до знања Европи и свету да ће идеја о „великој Албанији“, утемељена још у време Призренске лиге, постати стварност. Тако је отворена Пандорина кутија зла на Косову са несагледивим последицама које ће искрснути не само на Балкану и у Европи већ и у целом свету. Тиме су одшкринута врата и осталим сепаратистичким покретима у свету, који ће милом или силом настојати да се отргну од својих матичних држава. Јужна Осетија и Абхазија то већ показују на делу. Од Авганистана према Косову нема више никаквих препрека да се заустави промет кокаина и разних опојних дрога. Пошто је стратегија о независности јужне српске покрајине скована у вашингтонским одајама, америчка администрација је пожурила да призна независно Косово,

чиме је тешко повредила међународно право, јер је реч о рушењу територијалног интегритета и суверенитета Србије. Стопама Бушове администрације одмах су кренуле као запете пушке европске слушкиње: Енглеска, Француска, Немачка, Италија, па онда Турска, Албанија и тако редом. Нешто касније, Косово су признале и наше суседне државе: Хрватска, Мађарска и Бугарска. Суседи који су у ратним вихорима увек били на оним супротним – пораженим странама и сада као да су једва чекали да комшиници Србији „цркне крава“. Све што је Србија могла да учини у овој прљавој дипломатској игри јесте то да експресно повуче амбасадоре из поменутих земаља и да им упути протестне ноте које су остале без икаквог одјека. Сила је, ето, по ко зна који пут однела превагу над међународним правом и правдом. Шта ће тим поводом рећи Међународни суд правде у Хагу, остаје да се види. За Србију је важно да од овог суда добије неку, макар моралну, сатисфакцију, како би се ставило до знања осталим државама у свету да се уздрже од даљег признања лажне државе Косово. И Црној Гори су у више наврата упућивани савети и апели да остане резервисана док се не чује саветодавно мишљење Међународног суда правде. Нажалост, владајућа врхушка је игнорисала сва упозорења званичног Београда и још једном задала ударац ножем у леђа Србији. Од тог убода и бола отворена је велика рана за коју је тешко наћи прави лек. Поставља се питање да ли је уопште излечива.

14. јануар 2011.

Из Полицијске управе Краљево Почела примена правилника о возачким дозволама и регистрацији моторних возила

НОВЕ РЕГИСТАРСКЕ ТАБЛИЦЕ

У Полицијској станици Краљево представљене нове регистарске таблице, саобраћајне и возачке дозволе

Првог јануара ове године ступили су на снагу правилници о возачким дозволама и регис-трацији моторних и прикључних возила. У првој недељи примене прописа у Полицијској управи Краљево већ је издато седамдесетак нових регистарских таблица. Процедура издавања нових возачких и саобраћајних дозвола за различите категорије моторних возила је нешто другачије од досадашње. Уз захтев за издавање нове возачке дозволе потребно је, уз уверење о здравственој способ ности, приложити и уверeње о положеном возачком испиту, а када буде ступио на снагу Правилник о обуци кандидата за возаче биће потребна и потврда о положеном испиту из прве помоћи. Уз ово, неопходно је доставити и доказ о уплати прописане административне таксе, накнаде за образац и трошкове издавања возачке дозволе. Лична карта возача доноси се на увид. Уз све ово треба приложити и једну црно-белу или колор фотографију димензија 50х50 мм. Захтев за издавање возачке дозволе подноси се по месту пребивалишта, а образац дозволе има форму идентификационе карте. Важност нове возачке дозволе је десет година. За добијање саобраћајне дозволе и регистрацију уз захтев се прилаже потврда о техничкој исправности моторног возила која није старија од тридесет дана, полиса обавезног осигурања, доказ о уплати прописаних трошкова. Прописани трошкови су административне таксе, накнаде за саобраћајну дозволу, регистарске таблице, коришћење путева, загађивање околине и комуналне таксе. На уплатницама као сврха уплате мора стајати или регистарски број или број шасије ако се возило први пут региструје. За ново возило потребно је доставити и доказ о измиреним царинским и пореским обавезама. Уз све ово, неопходно је приложити и доказ о власништву, односно пореклу возила и о идентитету влас-

ника. Нове, дуго очекиване регистарске ознаке састоје се из комбинације арапских цифара од 0 до 9 и латиничних слова на две позиције. Прва позиција означава локацију града, док је на другој комбинација бројева латиничног писма српског језика уз додатак слова X, Y и W.

Саобраћајна дозвола се издаје у форми интелигентне картице са чипом. Први пут се уводи регистрациона налепница за чије издавање власник возила мора поднети захтев надлежном органу у року од тридесет дана пре истека претходне регистрационе налепнице или сада саобраћајне дозволе. Приликом предаје захтева, издаје се потврда о регистрацији возила која важи док се саобраћајна дозвола не изради и преда странци, а коју треба вратити приликом преузимања саобраћајне дозволе. Возило се региструје према пребивалишту власника. Рок важења саобраћајне дозволе и таблица је седам година, а регистрационе налепнице годину дана. За сада, регистрационе налепнице искључиво издаје Полицијска управа, односно Министарство унутрашњих по-

слова. Када буду замењене све регистарске ознаке постоји законска могућност да овлашћење добију сервиси у којима се врши технички преглед возила. Нова возачка дозвола кошта 1380 динара. Трошкови издавања нове саобраћајне дозволе, регистарских таблица и налепнице износе 3000 динара. Регистрациона налепница се лепи са унутрашње десне стране ветробранског стакла. Осим ових, постоје и налепнице за спољашњу употребу за прикључна возила и мотоцикле. Захтев за издавање регистрационе налепнице за возило које је уписано у јединствени регистар возила и за који је издата саобраћајна дозвола подноси власник или евидентирани корисник возила, најраније тридесет дана пре истека регистрације. Налепница је видљива и у дневним и у ноћним условима, па се из тих разлога и ставља на ветробранско стакло. Новим правилима о регистрацији моторних и прикључних возила проширен је списак регистрационих подручја. Уместо досадашњег јединственог регистрационог подручја КВ за територију града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка, посебно се формирају, поред Краљева, регистрациона подручја за територију општине Врњачка Бања, са ознаком ВБ и општине Рашка, са ознаком РА. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

НАЈКРИТИЧНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 3. до 9. јануара 2011. године остаће упамћен по још једној тешкој саобраћајној несрећи са трагичним последицама и билансом од две погинуле особе. У три саобраћајне незгоде са повређеним лицима и једанаест само са материјалном штетом, по две особе су лакше и теже повређене, а материјална штета премашује 800 хиљада динара. Број од 270 заведених саобраћајних прекршаја у области безбедности саобраћаја је већ уобичајен. Претходна недеља биће запамћена и по повећаном броју интервенција припадника Ватрогасно – спасилачке чете Одељења за ванредне ситуације у Краљеву. У пет пожара причињена је материјална штета процењена на 430 хиљада динара. Број туча је смањен у односу

на ранији период, а биле су повод за нарушавање јавног реда и мира само у два случаја. Почетак нове календарске године је мало раздрмао починиоце кривичних дела. У првој седмици ове године заведено је седамнаест кривичних дела у области општег криминала. Седам починилаца ових дела је ефикасним деловањем радника Полицијске управе Краљево откривено, а за осталих десет се још трага.

ФАЛСИФИКОВАНЕ НОВЧАНИЦЕ Припадници краљевачке полиције привели су истражном судији Основног суда у Краљеву Владицу Видосављевића (1988) из Мрсаћа код Краљева, због основане сумње да је извршио кривично дело фалсификовање новца. Сумња се да је Видосављевић лажни новац у апоенима од по 50 евра највероватније прибавио на подручју Републике Црне Горе, а затим 9. и 10.

јануара четири лажне новчанице ставио у оптицај у клубу "Ин" у Краљеву. Приликом претреса стана и других просторија осумњиченог, пронађена је још једна лажна новчаница. Од пет пронађених новчаница, на четири је одштампан исти серијски број. Oдузете новчанице послате су на експертизу у Народну банку Србије, а рад на расветљавању овог кривичног дела се наставља.

ДВОЈЕ МРТВИХ У ГОЛФУ На магистралном путу Краљево – Рашка у Ушћу код Краљева, у суботу у 22 часа и 55 минута у саобраћајној несрећи живот су изгубили 50-годишњи Миливоје Гајовић из Ушћа и његова деветогодишња ћерка, док је његов 15-годишњи син задобио тешке телесне повреде због којих је пребачен у Клиничко – болнички центар Крагујевац. До несреће је дошло када се Гајовић, управљајући путнич-

ким моторним возилом марке "голф" новопазарске регистрације, из правца Рашке ка Краљеву директно сударио са аутобусом марке "мерцедес", пиротске регистрације, којим је из супротног смера управљао Митхат Б. (1983) из Новог Пазара. Саобраћај на овом делу пута био је у прекиду до 2.00 часа после поноћи.

14. јануар 2011.

Фото: М. Радовановић

14. јануар 2011.

Део канцеларија Скупштине града изгорео у пожару

ВАТРА ЗБОГ ЛОШИХ ИНСТАЛАЦИЈА Велики број зграда у Краљеву не задовољава противпожарне стандарде када су електроинсталације у питању, каже први ватрогасац града Застареле и недовољно снажне инсталације на које је био прикачен велики број потрошача узрок су пожара који је пре два дана избио на трећем спрату Скупштине града Краљева. Пожар је уништио неколико канцеларија, али и бројну документацију у више служби одељењу које се бави месним заједницама, књиговодством и делу где седе прекршајне судије. Да стицајем изузетно срећних околности ватрогасно возило које је било на допуни резервоара у том тренутку није било са екипом на непун минут од зграде Скупштине, последице су могле да буду катастрофалне. Ватра је претила да захвати и четврти надозидани спрат са дрвеном конструкцијом и бројним канцеларијама препуних документације, али и да се прошири на остале канцеларије на трећем спрату. Када је ватра примећена, добро је реаговала и локална безбедносна служба, па је зграда евакуисана за неколико минута, те у пожару нико није повређен. Ватра у градском парламенту показала је, међутим, по ко зна који пут, колико је стара теза да је центар Краљева ватрена клопка у ствари тачна. После пожара у Дому друштвених организација када је, такође, због преоптерећених инсталација скоро уништена ТВ Краљево, али и неколико других пожара у којима је било и људских жртава, ватрогасци су и после овог случаја приморани да понављају стару причу - град је препун зграда у којима су инсталације дотрајале, противпожарни путеви су закрчени, а приступ појединим објектима је дословце немогућ. - Стицај околности је хтео да је наша екипа долазила Улицом цара Душана и да смо ушли кроз пролаз са те стране. Да смо долазили из централе, морали би да правимо круг по

Танки каблови пале куће Скоро половина старих објеката, у којима се налазе чак и неке веома важне институције, не задовољава стандарде када су електроинсталације у питању, каже инжењер Милун Јоветић, кога као стручног сарадника ангажује више грађевинских и пројектантских кућа из Краљева. -То су ствари које су се некада училе у основној школи. Ако је утикач врућ када га вадите из утичнице, зовите одмах мајсторе. Некадашњи монофазни водови, посебно у старим зградама и кућама нису пројектовани за више од три киловата. Људи греше, па купујући добре продужне каблове који трпе и већа оптерећења мисле да су се обезбедили, заборављајући да им се вод у зиду усијава. А ти водови често су у пластици, пролазе кроз дрвене оплате. И онда не плане продужни кабл, него плане у зиду. Не може на једну утичницу клима уређај, компјутер и ТВ - каже наш саговорник. околним улицама, јер после реконструкције, ми немамо прилаз из Улице цара Лазара. Сличних ситуација имамо на многим местима у граду где постоје блокери који су осигурани катанцима, за које ми, додуше, имамо кључеве. Мука је што су ти катанци онеспособљени, па се тако може десити да ватрогасци дођу на лице места, а онда могу само да гледају како на неколико десетина метара гори зграда - каже Миланко Обреновић, командир краљевачког Одељења за ванредне ситуације и противпожарну заштиту МУП-а Србије. Блокера, по речима нашег саговорника, има на кеју, где су најновије зграде у граду, у залеђу Омладинске улице, насељу Зелена гора. - Жеља града да обезбеди што више паркинг места направила је други велики проблем.

Паркирање са обе стране једносмерних улица доводи до тога да је довољно да се само једно возило мало попречи и да наши камиони, када одлучују минути, не могу да прођу. Такве су вам већ поменуте Улице цара Лазара и цара Душана, али и све остале једносмерке у централном градском језгру. Градски кеј, односно залеђе Улице Четвртог краљевачког батаљона је пак друга прича. Тамо имамо вишеспратнице које можемо да гасимо, ако устреба, и са платформом која досеже до седмог спрата. Мука је што иза тих зграда нема места да паркирамо „фићу“, а не платформу која захтева огроман простор - каже први ватрогасац Краљева. Исто је и са зградама у залеђу пешачке зоне око хотела „Турист“, старе РК „Београд“, зградама око тржног центра над гаражама, у парку код Дома друш-

Погаси све, па спавај - „Убаци још једно дрво у шпорет да нам буде топло док не легнемо“, „Остави грејалицу са једним грејачем, неће много да потроши ноћас“ и сличне ствари, могу да буду кобне и често се код нас и наших колега јављају као узрочници трагедија. Боље је спавати и у леденој соби него у кући у којој је жива ватра или ради неко електрично грејно тело - упозорава шеф краљевачких ватрогасаца.

твених... На питање зашто је зграда Скупштине гашена водом која је кроз целу зграду допремана из ватрогасних возила, Обреновић каже да екипа у том тренутку није смела да ризикује да покуша гашење користећи неки хидрант у згради који можда

олакшава посао. Зато је много важно да та хидрантска мрежа, посебно у вишеспратницама где наше платформе не могу споља да доспеју, буду исправне, а то, нажалост, у много случајева није тако. Као што, уосталом, на противпожарним степеницама, не само ми, но и

Документација Након гашења пожара отклоњене су све сумње по питању документације за коју се сумњало да је оштећена. У просторијама захваћеним пожаром није се налазила документација која има било какве везе са санацијом последица земљотреса, архива града Краљева, нити било која финансијска документација. У пожару је изгорела разна документација, компјутер са штампачем, факс уређај, две климе, делови намештаја, а оштећени су зидови у више канцеларија и делу ходника. Материјална штета је процењена на око 300.000 динара. Увиђај је извршио истражни судија Основног суда у присуству заменика Основног јавног тужиоца и припадника Одељења криминалистичке полиције и Одељења за ванредне ситуације у Краљеву. Том приликом је утврђено да је пожар изазван највероватније прегревањем електричног проводника (продужног кабла) због преоптерећености мреже.

није исправан. -То је велики проблем у многим зградама. Не мора да има црево у хидранту, али је важно да у вентилу има воде, ми увек имамо довољно црева да се прикључимо и то много

колеге из других градова, затичемо каце, старе двоседе, огревно дрво. Закон мора да буде изричитији, а казне драстичније. Онда нам се неће дешавати да нам зграде пламте због глупости. А.Т.

14. јануар 2011.

Министар здравља обећао нову зграду Заводу за јавно здравље

УЗ ДОМ И МОДЕРНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ - Зграда ће бити направљена по најмодернијим европским стандардима. - Пројекат вредан 130 милиона динара Министарство здравља спремно је да већ од пролећа почне са издвајањем средстава за подизање нове зграде Завода за јавно здравље у Краљеву. Средства би се сакупљала са више страна, а ако, по плановима, главни пројекат буде готов до марта, у нови простор више од 100 запослених у овој институцији могло би да се усели најкасније до краја наредне године. По ономе што смо сазнали у Министарству здравља, први човек овог владиног ресора министар Томица Милосављевић већ је о изградњи нове зграде неколико пута разговарао са челним људима Завода. - Министар је, пре свега, свестан значаја који наша институција има, не само у овом региону, већ и у Србији и колико је неопходно да што пре добијемо нови простор - каже др Александар Мацан, директор завода. Судећи по идејном пројекту, који је победивши на јавном конкурсу радила пројектантска кућа „Ортогон“, нова зграда Завода имала би 2.300 у односу на досадашњих 1.700 квадрата и представљала би врх у овој области. - Основно је да су они у разговору са нашим стручњацима пројектовали зграду тако да сваки сегмент - микробиолошка, хемијска и друге лабораторије, друге службе, простор за одмор буду распоређени тако да се пре свега постигну максималне мере безбедности за запослене и кориснике наших услуга. Нема више укрштања такозваних прљавих и чистих путева, одвојени су улази за службенике и пацијенте. Сам приступ лабораторијама иде у неколико корака. Како ми кажемо, максимално су испоштовани сви „биосејфти“ услови - каже наш саговорник. Да се на темељима старог Завода изгради нови, по предрачунима, требаће око 130 милиона динара. Завод од осигурања треба да наплати 25 милиона. - Било би заиста сјајно када би држава успела да одвоји средства за градњу зграде, а да ми овај новац утрошимо за купо-

вину нове опреме. Ми смо пре неколико година на кредит купили неколико заиста вредних уређаја који су нам омогућили да радимо много шири спектар анализа, али желимо и више. Лепо би било када би сада могли да приуштимо течни или још боље гасно –масни хроматограф. То је скуп уређај, али је тренутно светски врх, отприлике као када би заљубљеник у аутомобиле себи могао да приушти формулу - каже др Мацан. Колико је Завод значајан за читав регион, али и Србију, показује само неколико података. - Ми годишње обавимо више од 10.000 анализа воде на свим водоводима на овом подручју. Најмање 5.000 анализа разних намирница. Лабараторијских анализа за грађанство више од 150.000. У садашњим условима, када, дословце, седимо једни другима на главама, такав посао постаје немогућ. Зато је добро што је држава препознала значај ове установе каже др Александар Мацан, ди-

У згради и амбуланта У оквиру нове зграде предвиђен је и простор за амбуланту која је и раније, али у доста неусловном простору, била на услузу Краљевчанима из овог дела града. Пројектанти су се побринули и за комфор запослених планирајући посебне просторе за одмор, а у оквиру зграде ће бити и мини амфитеатар.

ректор Завода. Колико је у праву показује и чињеница да су они који су упућени на Завод приморани често да шетају између три локације да би обавили неопходне анализе. Са друге стране, податак да исту зграду, значи исте ходнике и лифтове, деле Дечја болница и Завод у који долазе одрасли и којима су потребне најразличитије анализе, довољан је за

бригу. Зато је важна одлука државе, а пре свега ресорног министра Милосављевића, да стане иза ове установе и помогне брзу градњу новог простора. Заводу, због промене простора у коме ради, предстоји иначе ванредна провера сертификата које поседују. - Сертификат подразумева кадар, опрему и људе. Ми смо

сада у новом простору и питање је како ће нас оценити акредитационо тело. Верујемо да ће имати донекле разумевања за нас. И они, међутим, одговарају европским институцијама и то не може да траје у недоглед. Ако изгубимо сертификате, изгубићемо тржиште, а то ће значити да ће морати да дође до отпуштања - закључује др Мацан. A. Тасић Фото: М. Радовановић

Упркос серији снажних потреса мировало клизиште крај Ибра

ОБАЛЕ НА СВОМ МЕСТУ

Да једна невоља никад не долази сама, најбоље су се уверили Краљевчани које је током ове године осим неколико бујичних поплава, задесило и клизиште на левој обали Ибра, дуж Карађорђеве улице, готово у центру града, а најзад, 3. новембра – и снажан земљотрес од којег цео овај крај тек вида ране. Али, упркос свој снази од 5,4 Рихтера, па потом и серији од око 500 забележених потреса, клизиште на потезу од око 2,5 километара које је угрозило више од стотину кућа, срећом – није се ни померило?! Иако се очекивало да ће земљотрес поново покренути обалу и довршити оно што је клизиште већ започело, то се није дого-

дило. Обала је остала на своме месту, али су зато ударни земљотрес и сви накнадни потреси до рушења оштетили једино кућу пензионера Милана Срнића у Карађорђевој 89 и, као

у целом граду, причинили већу или мању штету свакој кући. Нема сумње, међутим, да су заустављању клизишта највише допринели започети радови на санацији обале Ибра, за шта је

Влада Србије и пре земљотреса издвојила 150 милиона динара, а управо тим поводом Краљево је половином маја посетио и председник Републике Борис Тадић, такође обећавши сву неопходну помоћ. Од те помоћи подигнут је заштитни бедем у дужини од 477 метара на коме преостају још неки завршни радови, па да бедем буде и лепо уређено шеталиште. Истовремено, увелико се ради и на деоници од још 670 метара, тако да ће већ догодине Краљевчани имати заштићену и готово комплетно уређену леву обалу Ибра. Г. Ћировић Фото: Г. Шљивић

Бедем на левој обали Ибра

14. јануар 2011.

Нова трагедија на Ибарској магистрали

ПОГИНУЛИ ОТАЦ И КЋЕРКА

- У судару страдали Миливоје и Милица Гајовић. - Није хтео да послуша савет да не вози Кључеве „голфа“, којим је у смрт одвезао себе и кћерку Милицу (10) у ноћи између суботе и недеље, Миливоје Гајовић (51) из Плаваца код Ушћа дословце је отео после жестоке свађе од супруге Љиљане и брата Миланка, који су га молили да припит не вози брзо. Након тога, сместивши кћерку Милицу и сина Радована (15), који је са тешким повредама пребачен у Клинички центар у Крагујевцу, сео је у кола и након непуна два километра, прешавши на другу страну коловоза, ударио у аутобус новопазарске фирме „Деликс“. Од силине удара Миливоје је на лицу места погинуо, док је малена Милица, која је била на задњем седишту аутомобила, пролетела кроз предње ветробранско стакло и такође одмах издахнула од повреда. Радован, који је био на сувозачевом седишту, у том тренутку задобија тешке повреде левог кука, леве бутне кости и леве руке и рамена, али оно што је најгоре, удара главом у контролну таблу, што проузрокује повреде лица, али и контузије лобање. - Пратио сам дечака до Клиничког центра у Крагујевцу. Повреде су заиста биле масивне и све време је био у несвесном стању. Удар је очигледно био изузетно јак - каже др Лазар Јечменице, из ушћанског дома здрав ља. Било је нешто више сат до поноћи у суботу. Други дан Божића. Са све троје деце и братом Миливоје је из својих Плаваца отишао у тазбину у Гокчаницу. Лепо је прослављен други дан празника. Лепо, али по свему судећи, уз много пића. У неко доба, најстарији син је морао на посао у локал у коме ради, па га је стриц одбацио и вратио се назад у Гокчаницу. И још се потом поседело. - Давор је морао у кафе у Ушћу где ради и стриц га је одвезао. Када се вратио, колико је мени речено, после извесног времена њих петоро, Миливоје, његов брат, супруга и ово двоје деце сели су у кола и кренули ка Краљеву. Да ли је возио несигурно, да ли брзо, тек брат и супруга су га молили да смањи гас, да устане од волана. Негде код стругаре он је и зауставио ауто и

Анализе у Београду По речима др Драгана Арсића, директора Здравственог центра „Студени ца“, сви узорци узети при обдукцији страдалих упућени су у Београд на експертизу, тако да ће се на потврду гласина да је Миливоје био у припитом стању сачекати неколико дана. тада је Миланко успео да му на тренутак отме кључеве. Миливоје му их ипак поново отима и наставља пут ка кући, али само са децом у колима - прича са сузама у очима Мирољуб Ерац, комшија и добар пријатељ фамилије Гајовић док нам показује слике страдалих и умрлице којима је у понедељак облепљено Ушће. У кући Гајовића лелек, а у околним кућама, не само у Плавцима већ и оближњим засеоцима, већ данима влада мук. Пријатељи кажу да је Миливоје био радник, човек који је са својом супругом пробао на све начине да обезбеди бољу будућност за троје деце. - Он је био рудар, а Љиља се није либила ниједног посла, само да деци буде боље - каже Ерац. Ни он, али ни било ко други, не зна шта је те ноћи Миливоја терало да толико притиска папучицу гаса. Тек, слика на лицу

места те ноћи је била стравична. Од породичног аутомобила готово да ништа није остало. Комплетан мотор је пролетео кроз каросерију и то је несрећног оца сигурно и усмртило. Колика је силина удара била показују и оштећења на аутобусу новопазарске фирме који је са предње леве стране готово потпуно разбијен, а једино чињеница да се ради о високоподном возилу учинила је да возач буде само лакше повређен. - Било је страшно. Лекари и полиција који су брзо дошли успели су да извуку дечака доста брзо из кола, али су се око возача дуго мучили. Онда се однекуд појавио човек за кога су нам рекли да је брат возача и почео да кука и удара по колима, а онда се зачула и кукњава неке жене - причали су кобне ноћи младићи из Новог Пазара који су на лице места пристигли недуго после трагедије. На лицу места окупило се и доста мештана околних засеока, али и Ушћана који су чули за велику несрећу. - Ево, оно су им куће - упро је прстом на светла на другој страни реке, удаљена не више од пола километра, један од њих. - Страшно, погинуше на свом прагу. Миливоје и Милица су сахрањени у уторак у подне. А.Т.

Трећа породица из долине завијена у црно Фамилија Гајовића је трећа фамилија из долине Ибра која је завијена у црно у саобраћајним несрећама. Са страдањима Гајовића број оних који су погинули на деоници од Краљева до Ушћа попео се на 16, од чега је само двоје погинулих моториста у „Долини јоргована“ било из других градова. Сви остали су локални мештани.

Проблем варошице у долини Ибра

УШЋУ НЕОПХОДНА ХИТНА ПОМОЋ

- Хитно потребан модеран ауто оспособљен за реанимацију. - Лекаре често тракторима вуку до пацијената Једини санитет који поседује амбуланта у Ушћу, у ноћи када се дешавала драма породице Гајовић, био је на путу за Краљево, јер су лекари морали да у болници збрину душевног болесника. На лице места тако је изашло теренско возило у коме је био резервни тим, који је на лицу места ипак успео да реанимира страдалог дечака и обезбеди да жив стигне до Крагујевца, где се лекари још боре за његов живот. Да би се он транспортовао до прве болнице, на 55 километара удаљено место несреће морао је да дође комби из Краљева, јер у Ушћу, из кога амбуланта „покрива“ скоро једну трећину подручја највећег градског атара у Србији, не постоји целодневни траума пункт. - Не само скоро 50 километара магистрале на којој је страдало за годину дана више од 15 људи, него и села која су од Краљева удаљена и по 70 километара, у нашој су надлежности. Ми смо званично амбуланта, а уз општу праксу радимо и малу хирургију, порађамо на терену и много тога још, будемо и интернисти и гинеколози, а све то ради пет лекара уз помоћ нешто више другог медицинског особља. Имамо ми режим приправности, али када се нешто деси, иако смо сви ту у месту и близу, најмање десет минута треба да се скупи екипа. Ако неко крвари на путу, то је много времена - каже др Лазар Јечменица. Амбуланта у Ушћу је у последњих неколико година у односу на ранија времена поприлично опремљена. Имају две теренске „ладе“, један комби и возило којим пацијенте возе на дијализу у Краљево. Недостаје, међутим, једно, како каже доктор Јечменица, потпуно опремљено возило у коме ће постојати сва опрема потребна за реанимацију и одржавање у животу повређених и најтежих болесника. - Недостаје и кадар. Ми морамо овде да имамо стално успостављена дежурства и екипе које могу у тренутку да делују. Недавно смо добили један мобилни дефибрилатор, али за други немамо батерије и може да ради само у амбуланти. Зато нам се раније дешавало да нам човек умре на улици или у кафани, а да ништа не можемо да предузмемо. Због тога нам је потребно возило које ће уз тај уређај имати и прибор за интубацију и

све оно што једној екипи, ако пацијента затекне живог на терену, треба да омогући да га живог допреми до специјалиста. Ситуације да возило са лекаром уз брдо до пацијента вуче трактор или да на терен иду теренска „лада“ и санитет који чека да теренац пребаци пацијента до првог иоле нормалног пута су, каже наш саговорник, уобичајене. - На Рудну смо некада имали лекара, сада је горе само медицинска сестра. Дешава се да мене или колеге позове телефоном и пита шта сада да ради и онда, као у филмовима, ми колегиници која зна много више но што би сестра требало да зна, често корак по корак објашњавамо како неком да помогне - каже др Јечменица. Да би деку кога је готово убио ован довезли до болнице, лекари су морали да користе два превоза, да би дечака који се смрзао спасили, уместо модерне опреме која се користи у свету, каже др Јечменица, он је морао да се заједно са њим потапа у врућу воду. - Знате, у модерним земљама на оваквим локацијама постоји хеликоптерска јединица. Знам ја да је то код нас немогуће, али нам је успостављање сталног дежурства бар више него неопходно. Па макар и један живот спасили годишње, биће довољно - каже наш саговорник. - У Ушћу нам је дефинитивно потребан траума пункт потпуно опремљен да брзо реагује у било којој ситуацији и то ће бити део студије коју припремамо за Министарство здравља које нам је до сада и у том делу доста изашло у сусрет, али и за друге институције од којих зависи здравствена заштита - каже др Драган Арсић, директор ЗЦ „Студеница“, у оквиру кога ради амбуланта у Ушћу. По Арсићевим речима, чињеница да је магистрала постала неуралгична тачка, али и разуђеност подручја, разлог су да се здравствена заштита на овом подручју појача. - Мука је што је каса из које треба да се одвоји додатни новац за то у Београду, а без ње, ми смо немоћни. Министарство нас и у овом, као и у многим другим пројектима подржава, али без новца из Фонда, бојим се да и од ове приче неће бити ништа каже др Арсић. А.Т.

14. јан

нуар 2011.

Фото: М. Радовановић

14. јануар 2011.

Четврто богојављенско пливање

ЗА ЧАСНИ КРСТ Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ после више од четрдесет година паузе обновила у Краљеву богојављенско пливање за часни крст Дугогодишња традиција богојављенског пливања за часни крст у Краљеву је прекинута између педесетих и шездесетих година прошлог века. На иницијативу Ивана Лазића, председника Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ обновљено је, после више од четрдесет година паузе, уз благослов епископа жичког Хризостома, 2008. године. Годину дана раније, Иван је, на позив крагујевачке Свебор дружине, учествовао у богојављенском пливању на језеру у Шумарицама. После тог пливања покренуо је иницијативу за формирање Свебор дружине у Краљеву, која ове године по четврти пут организује пливање за часни крст. Свебор је спорт који, као спој физичке и духовне културе, обједињује српске вештине борења. Настао је уз благослов блаженопочившег патријарха Павла и егзистира као једини спорт у Србији са благословом патријарха. - Свебор није само борилачки спорт већ, како кажу, спој физичке и духовне културе, јер сва вежбања почињу и завршавају се молитвом. Основа свебора је гимнастика у коју додајемо борилачке технике, борбе у партеру, хајдучко-пастирске борбе и слично – каже Иван Лазић. Прве године поред залеђеног језера у Жичи окупило се око две хиљаде поштовалаца богојављенског пливања пред којима се појавило деветнаест најхрабријих Краљевчана. И следеће, 2009. године највећи проблем двадесетпеторици пливача представљао је лед, тако да је одлучено да се место одржавања премести у Краљево, како би што већи број посетилаца могао да посматра ову јединствену манифестацију. - Сматрали смо да Краљево заслужује овај религиозно-народни сабор, па смо одлучили да се премести на реку Ибар, где се и некада одржавао – каже Лазић.

Двоструки победник Данило Вучетић

Иван Лазић Пред свако богојављенско пливање јавља се одређен број искушења и проблема. У дружини су сви свесни да организација пливања за часни крст носи велику тежину, тако да је у њу укључен велики број људи. Потребну помоћ пружају чланови Одељења за ванредне ситуације, власници сплавова на Ибру и чланови Планинарско смучарског друштва „Гвоздац“. Сви пливачи су обавезни да, недељу дана пре Богојављења, код специјалисте спортске медицине

Победници

Подршка

Победник првог богојављенског пливања за часни крст 2008. године био је Горан Станковић, млади пчелар из Опланића. Следеће две године узастопно до крста је први стигао млади ватерполиста Данило Вучетић из Краљева.

За одржавање оваквог сабора потребна су и средства која се користе искључиво за награде и признања. Током две претходне године није било никаквог одговора од градских власти, иако је захтев за одобрење средстава упућен на време.

Здравственог центра „Студеница“ обаве преглед и о здравственој способности добију одговарајућу потврду. Уз то, потребно је прибавити и благослов парохијског свештеника. У Свебор дружини постоји установљен кодекс богојављенског пливања кога сви учесници морају строго да се придржавају. За одржавање манифестације сваке године се тражи благослов од епископа жичког. Прве пријаве за овогодишње пливање почеле су да стижу још почетком децембра, а пријављивање је завршено пре два дана. На Крстовдан, дан пре Богојављења, сви учесници ће се причестити и присуствовати литургији у цркви Свете Тројице. По завршеној литургији, свечана

литија ће се упутити према Тргу српских ратника, а затим према ибарском кеју. Сви пливачи ће постити дан пре Богојављења, на Крстовдан, и сви ће се причестити у среду на Богојављење и присуствовати литургији у цркви Свете Тројице. После завршене литургије креће свечана литија кроз град од цркве Свете Тројице са пливачима, свештенством и осталим грађанима до центра града, а затим преко ибарског кеја до места пливања. Тачно у подне биће дат знак за старт, а 33 пливача ће настојати да што пре преплива 33 метара дугу стазу и освоји часни крст. Овај религиозно-народни сабор временом је мењао своју

физиономију. Патријарх или владика бацали би часни крст у реку, а пливачи скакали са моста или обале у воду и вадили крст са дна реке. - Такав начин пливања одржава се у појединим градовима наше земље и у данашње време, али смо ми решили да оваква врста прославе поприми мало другачији карактер, то јест да убацимо спортски и витешки део, где ће се такмичари борити за крст препливавши стазу дугу 33 метра. Ова дужина симболизује 33 године земаљског живота господа Исуса Христа – каже Иван Лазић. Победник поред ласкаве титуле носиоца богојављенског часног крста Краљево 2011, и златног крстића који добија у трајно власништво, а који поклања један од краљевачких златара, добија и прелазни позлаћени часни крст који после годину дана враћа Свебор дружини. Но, без обзира ко први стигне до часног крста сви учесници су победници и свима ће, у знак сећања на овај дан, бити уручена посебна признања. Најмлађи учесник прошлогодишњег пливања за часни крст Алекса Радуловић, имао је само тринаест година. Као и сваке године, по завршеном пливању следи музички програм у коме би требало да учествују Друштво гуслара „Жича“ и певачко друштво „Тканица“. Сваке године се у Београду, на ушћу Саве у Дунав, одржава међународно и свесрпско богојављенско пливање за часни крст. На њему учествују победници из свих градова у Србији из претходне године. Организатор је Свебор савез Србије коме припада и Свебор дружина „Свети кнез Лазар“. Прошле године је на том такмичењу победио Јохан Дидије, професор психологије из немачког града Билефелда. После победе, одлучио је да се крсти, промени име у Јован и пређе у православну еру. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14. јануар 2011.

Хуманитарна организација АДРА

ДРУГА ФАЗА ПОМОЋИ

У Краљеву, Дракчићима и Адранима подељено 1025 пакета породицама које због оштећења стамбених објеката морају често да се селе

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД КРАЉЕВО – ГРАДСКА УПРАВА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ ОДСЕК ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ БРОЈ: VIII – 501 – 170/10 ДАТУМ: 05.01.2011. ГОДИНЕ КРАЉЕВО На основу Закона о процени утицаја на животну средину, члана 10. став 1. а у вези члана 29. став 1. и 3. ( `Сл. Гласник РС` бр. 135/04 и 36/09) Одсек за заштиту животне средине. ОБАВЕШТАВА

Испред Хришћанске адвентистичке цркве у Краљеву, у улици Цара Душана, активисти немачке хуманитарне организације „Адра“ делили су пакете помоћи грађанима чији су објекти, сходно записнику Комисије за процену оштећења од земљотреса, сврстани у пету и шесту категорију оштећења. Ово је друга фаза помоћи ове хуманитарне организације Краљеву. У првој фази грађанима по-

страдалим у земљотресу подељени су хигијенски пакети чија укупна вредност износи 4000 долара. Помоћ у вредности од 50 хиљада долара састоји се од пакета у којима се налази постељина, јастук и јорган, а намењени су породицама које морају да напусте своје домове и да се често селе, јер им је кућа оштећена. - Ово није крај доделе помоћи, имамо у плану да помогнемо реновирање једне школе, а долазе и два

шлепера помоћи у храни – каже Горан Живковић, директор хуманитарне организације „Адра“. Помоћ се реализује у сарадњи са локалном самоуправом, Црвеним крстом, фирмом „Галант“, која је обезбедила превоз од Београда до Краљева и Адвентистичке цркве, која је обезбедила логистику и волонтере. Хуманитарна помоћ се састоји од 1025 пакета, а поред Краљева дељена је у Дракчићима и Адранима.

Ђачки парламент ОШ „Јован Дучић“ Роћевићи

ПОКЛОНИ ЗА ПОСТРАДАЛЕ

Представници Ђачког парламента Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевићa, са директором Миливојем Поповићем, посе тили су породицу Јовано-

вић из Шумарица чија је кућа страдала у земљотресу и краљевачког хероја, малог Ниџу који је преживао пад зида на кревет у коме је спавао за

време земљотреса и предали им пригодне поклоне. Сви ученици ове школе су дали свој прилог, у новцу, ђачком прибору или играчкама.

Јавност и заинтересоване органе и организације да је овај орган донео Решење да није потребна процена утицаја на животну средину Пројекта – Радионица за обраду дрвета и оплемењивање материјала на бази дрвета, на к.п.бр. 2832/1, КО Краљево, град Краљево, носиоца пројекта “Шумарска школа“Краљево, ул. Карађорђева бр.262. Након разматрања поднетог захтева Одсек за заштиту животне средине је констатовао да се предметни пројекат налази на Листи II, под редним бројем 10-Индустрија текстила, коже, дрвета и папира-тачка 3 -Постројења за прераду, обраду и оплемењивање дрвета.Уредбе којом је утврђена Листа пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листа пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (`Сл. Гласник РС`, бр. 114/08). Разлози за доношење решења су што су у предметном пројекту као материјал у највећој мери користе иверица и фурнир, а знатно мање дрво и да се првенствено врши само механичка обрада дрвета, као и оплемењивање материјала на бази дрвета. Радионица за обраду дрвета и оплемењивање материјала на бази дрвета се налази у склопу `Шумарске школе` Краљево, где њене просторије служе за практично извођење наставе и додатну обуку а по одобреном пројекту. Заинтересована јавност може изјавити жалбу против овог решења у року од 15 дана од дана оглашавања, Министарству животне средине и просторног планирања.

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА `СТАРА ЧАРШИЈА` ИЗ КРАЉЕВА ОБЈАВЉУЈЕ ОГЛАС о давању у закуп пословног простора путем прикупљања писаних понуда Савет Месне заједнице `Стара чаршија` из Краљева на седници одржаној 11.01.2011.год. Донео је одлуку о давању у закуп пословног простора површине 95 м2, који се налази у склопу зграде Месне заједнице `Стара чаршија` у Краљеву, у Карађорђевој улици број 48 (преко пута ресторана `Женева`). Почетна цена је 250 евра у динарској противвредности без ПДВ-а по средњем курсу НБС на дан уплате. Пословни простор даје се у закуп почев од 01. ФЕБРУАРА 2011. године, на период од 3 (три) године. Заинтересована лица могу разгледати пословни простор који је предмет понуде, сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова, почев од 14.01.2011. год. до 29.01.2011. год. Право учешћа имају сва правна и физичка лица. Понуде се достављају у затвореним ковертама, са назнаком назива и адресе понуђача, поштом или лично на адресу : Месна заједница `Стара чаршија`, ул. Карађорђева број 48, 36 000 Краљево, са назнаком : `Понуда за пословни простор – не отварај`. Понуде се достављају у року од 15 (петнаест) дана од дана објављивања огласа у `Ибарским новостима`. Јавно отварање понуда је 31.01.2011. године у 17.00 часова у просторијама Месна заједнице `Стара чаршија`. Сва додатна објашњења и информације могу се добити на телефон 036/315223 и у просторијама Месне заједнице `Стара чаршија` сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

14. јануар 2011.

ДОНАЦИЈА ДУГИНИХ БОЈА

Позориште „Дуга“ из Ветингена у Швајцарској продајом улазница за своје представе сакупило 400 хиљада динара помоћи Краљеву „Дуга“ је прво српско позориште основано у западној Европи. Постоји од 2. јула 2005. године, када је регистровано у градићу Нојенхофу, под називом Српско-швајцарско позориште „Дуга“. Oсновали су га Срби који живе у Швајцарској, са својим суграђанима Швајцарцима, са циљем да, кроз неговање позоришне уметности, приближе ова два народа једно другом. Поред тогa, циљ позоришта је да очува српски језик код Срба у Швајцарској, јер је очигледно да већ друга генерација Срба има озбиљних потешкоћа са матерњим језиком. Позориште „Дуга“ је специфично и по томе што на репертоару има само драмска дела која је написао Миодраг Лукић, оснивач и председник позоришта. Лукић је уједно и режисер свих досадашњих представа, осим комедије „Едукована жена“, коју је режирала глумица Гордана Ранђеловић. Први председник позоришта, уједно и доживотни почасни председник, је Милена Деон, која је направила прву инфраструктуру и захваљујући својој умешности и контактима обезбедила публику. Од самог оснивања позоришта, у својству саветника, увек је присутан и Драган Јовановић, повереник Владе Србије, то јест Министарства за дијаспору. Пробе и премијере се одвијају у хотелу „Винкелрид“ у Ветингену, удаљеном двадесет километара од Цириха. Захваљујући власници хотела Јохани Вили, позориште је релативно јефтино добило простор за рад, као и просторије за смештај реквизита и једну просторију испод саме позорнице, за одржавање састанака и дружење. Чланови позоришта су ову просторију претворили у укусно намештен простор у коме, поред састанака, редовно организују забаве за чланове и пријатеље позоришта. Поред позоришних представа, позориште се бави и организовањем промоција књига и интеграционих вечери, где се заједно окупљају Срби и Швајцарци. Прошле године, пред око три

стотине гледалаца, промовисана је књига „Спирала шаха“, швајцарског писца Оскара Фрајзингера, који је уједно и високо котирани политичар, посланик у швајцарском парламенту из кантона Валис. Позоришна сала може да прими око 300 посетилаца. Број представа варира од сезоне до сезоне, у зависности од расположивог броја глумаца који имају и друге обавезе. Публика је изузетно разноврсна, али и ансамбл позоришта. Има у њему, поред Срба и Швајцараца, Хрвата и људи других националности. Представе се, поред српског, играју и на немачком језику, како би се испунили законски услови за добијање субвенција од државе. Део средстава за донацију обезбедили су и други. Песник Милета Симић је средства од продаје своје књиге додао средствима које је обезбедило позориште. Међу педесет чланова овог позоришта нашао се и двадесетједногодишњи Краљевчанин Стефан Ђукић, који већ пет година живи у Швајцарској, где ради и студира економију. Већ четири године је члан позоришта „Дуга“. Стефан Ђукић је одрастао у старој колонији у Југ Богдановој улици. Прве школске дане провео је у Основној школи „Димитрије Туцовић“ да би, после четири године прешао у школу „4. краљевачки батаљон“. Тада, осим учествовања у школским приредбама, није ни претпостављао да ће врло брзо, већ за неколико година, глума постати његова страст. Ни током једногодишњег школовања у Електротехничкој школи није показивао посебно итересовање за позориште. У то време, изненада се створила могућност коју је требало искористити, а која ће определити даљи ток његовог живота. Стефанова мајка, која је живела у Цириху, обезбедила је боравишну визу, тако да младом човеку није требало много времена да искористи пружену шансу да школовање настави у Швајцарској. Одмах по доласку, уписао

се на економски колеџ и током следеће године, интензивно учећи немачки језик, настојао да што боље савлада градиво. Учио је језик у школи, али много више дружећи се са вршњацима ван ње. Млад човек у страној земљи сусреће се са многим проблемима. Неке је решавао лакше, а неке теже. Највећи, готово нерешив проблем била је носталгија за родним крајем која је претила да га скрене са пута којим је кренуо. - Носталгија је учинила своје и од самог почетка ме је вукла да се вратим у свој град. То је био и један од повода да одем у наше позориште, првенствено да би био са нашим људима. Позориште се налази у Ветингену, у кантону Аргал, само петнаест минута вожње од Цириха. Оснивач и председник позоришта је Миодраг Лукић, књижевник, чија је последња књига „Ајдук“ изузетно тражена на тржишту – прича Стефан. Отишао је на инсистирање мајке, која је на време уочила опасност која је претила Стефану. У почетку је био прилично скептичан у односу на све што му је понуђено. Превагнула је радозналост и осећај да удовољи мајчиној жељи. Пре одласка прочитао је неколико књига Миодрага Лукића, а већ при

првој посети позоришту погледао и представу „И да сам паметан, полудео бих“. - Оснивач ме је позвао да дођем на аудицију, али је предложио да пре тога насамо поразговарамо. Врло брзо сам примљен у позориште и, као круну свега, одмах добио главну улогу у представи „Одлагање живота“ – каже Стефан. Представе по Лукићевим текстовима играју се и у позориштима у Србији, „Дуга“ је гостовала у више наших градова и изузетно је добро прихваћена. После успешно завршене средње школе, Стефан се, жељан нових знања, уписао на Економски факултет у Цириху. До дипломе су остала још три семестра. С обзиром да је школовање у Швајцарској изузетно скупо, Стефан је морао да почне да ради и обезбеди средства за то. Ради као рачуновођа у једном хотелу, а повремено помаже и на рецепцији. Швајцарски ситем школовања дозвољава да се само један дан у недељи може присуствовати предавањима, а да остатак времена може да се користи за рад. Животни стандард у Швајцарској је на високом нивоу, живот је скуп, па би морао напорно да ради чак и да не треба да обезбеди средства за студије. Како се сналазиш у свему

томе? - За сада не могу да се пожалим. Задовољан сам што сам остварио многе ствари које овде вероватно не бих могао, а то је да будем економски независан. Са 21 годином ја сам зарађујем, себе издржавам, плаћам школовање. Радио сам тамо различите послове, повремено и два посла паралелно. Радио сам у обезбеђењу дискотека, уносио намештај и обављао друге физичке послове. До сада сам толико напредовао да могу да имам мало пристојнији посао, да више зарађујем и боље живим. Који је повод за овај долазак у Краљево? - Долазим често. И у време земљотреса сам био у Краљеву. Иако је било касно, отишли смо негде да једемо и тад ме је то задесило. Био је то шок. После пар дана сам се вратио у Швајцарску. Имао сам изузетан осећај гриже савести што нисам и даље у Краљеву. Сви моји пријатељи су то приметили и тражили начин да ми помогну. Тешили су ме све док нисам рекао да морам свом граду да помогнем како знам и умем. Заједно смо дошли на идеју да, уз помоћ Миодрага Лукића, одиграмо једну представу, а приход од ње наменимо пострадалим Краљевчанима. Лукић је један велики хуманиста и велики Србин без кога све ово

14. јануар 2011. сигурно не би успели да реализујемо. Увек је отворен за све акције помоћи било коме у Србији. И шта сте урадили? - Направили смо хуманитарну представу „Милева Марић-Ајнштајн“. Представа се играла на српском језику зато што смо очекивали Србе. Унапред је било објављено да ће приход од представе бити употребљен у хуманитарне сврхе, за куповину грађевинског материјала за три породице у Краљеву. Обавезали смо се да ће свако ко је дао било какву донацију или је платио улазницу добити мејлом извештај коме је помоћ уручена. Одиграли смо представу и сакупили око 400 хиљада динара (4100 швајцарских франака). То је велики приход и за нас који само повремено добијамо неки џепарац од представа. Ово није крај акције? - Планирамо да приходом од следеће представе помогнемо Краљевачком позоришту. Ускоро очекујемо премијере две нове представе, прва је 29. јануара, а друга крајем фебруара или почетком марта. Приход од једне ће сигурно бити намењен Краљевачком позоришту.

Коме је намењен новац који сте сакупили? - Намењен је онима којима је најпотребнији. Планирали смо да од новца буде купљен грађевински материјал за обнову кућа три породице. Када градоначелник буде одредио које су то породице, уплатићемо новац, према спецификацији, фирми која испоручује материјал. Иако се и наша фирма „Инокомерц“, која производи грађевинску галантерију, бави и продајом грађевинског материјала, нисмо хтели да ова донација иде преко ње. Нама је битно да знамо коме смо помогли, али је важно да и људи који добију помоћ знају ко им је то обезбедио. Какви су твоји даљи планови? - Кад завршим факултет, планирам да упишем мастер студије, можда чак и докторат из области економије. Циљ ми је да се вратим у своју земљу као стручњак, а желео бих да живим у свом граду. Колико је то реално? - Тешко је поредити ситуацију овде и тамо. Стандард је висок, може лепо да се живи од неке просечне плате. Тешко је објаснити некоме ко је овде ко-

лико може да недостаје домовина, ма колико мана имала и ма колике оне биле. Нешто ме увек вуче да се вратим своме. Шта би поручио својој генерацији? - Поручио бих им да воле своју земљу и да се, ма колико лоших искустава имали, мало преиспитају, јер имали су, ако не исто толико, онда много више добрих искустава у својој земљи. Треба да схвате да човеку не треба много. Може и овде да се снађе и успе. Млади људи одавде настоје

да оду из земље? - Свако искуство је изузетно битно и изузетно драгоцено. Драго ми је што сам отишао. Стекао сам неко искуство, осамосталио се, што можда не бих могао да сам остао ту. Са друге стране, криво ми је што сам отишао јер нисам био уз своју породицу, нисам био са својом генерацијом, нисам могао да уживам као што су они овде уживали, ма колико то можда сурово звучи. Нисам могао сваког дана да одем и попијем кафу са друговима, нисам могао да излазим. Морао сам да жртвујем све то зарад неког другог циља. Треба искусити нешто ново, али сам опет за то да се треба вратити своме, јер не може човеку ништа да буде лепше него кад је свој на своме. Имао сам јако тешких искустава тамо, посебно што нас у Швајцарској врло мало цене. Ми смо међу странцима најмање цењени. Да ли је то због пропаганде из претходних ратова, не знам. Већина је одавде отишла тамо јер није имала перспективе. Отишли су углавном необразовани, а доста и оних са друге стране закона. Сви они су утицали на стварање ружне

слике о Србима. Трудим се, улазим у расправе са Швајцарцима и другим странцима тамо, да покажем да то није баш тако. Показујем разне примере, наше познате људе, али је врло тешко. Они су јако фиксирани на оно што чују и виде на телевизији. Оно што њихови медији и политичари кажу, то је меродавно за обичног човека. Све у свему, искуство је корисно, задовољан сам, али бих се увек вратио својој земљи. Не очекујем да ми неко било шта посебно омогући. Очекујем да, кад се будем вратио, сам себи омогућим нормалан живот и верујем да је то могуће. Верујем да ће се и овде ситуација променити и да ће бити боље. Мора, јер се назад не може. Мислим да и сада човек може себи да обезбеди нормалан живот – каже на крају Стефан. Стефан Ђукић је млад човек који има чиме да се подичи у овом тренутку, јер као патриота, размишља о свом граду. Показао је да се, кад се оде из Краљева, иде са Краљевом у срцу и ради за Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14. јануар 2011.

БЕЛА УКРШТЕНИЦА

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ Телевизија КРАЉЕВО Прва емисија серијала УЗ ШАНК аутор Милорад Црњанин

ГОСТИ ЈОСИП БРОЗ, председик Комунистичке партије ВОДОРАВНО 1. Бављење бродским саобраћајем (0), 2. Грожђица - Јединични вектор (1), 3. Присталица Илирског покрета - Мекан (1), 4. Дажбина, порез (мн,) - Аждаја, неман (1), 5. Енергија (скр.) Погодбени везник - Један узвик (3), 6. Ознака за радијум - Некадашнји обавезни рад сељака Осамнаесто слово азбуке (2), 7. Научно техничке информације (скр.) - Амерички глумац Костнер (2), 8. Коњ (тур.) - Провидан материјал (1), 9. Уједињене нације (скр.) - Народни певач код Киргиза - Главни (скр.) (2), 10. Спој - Француска глумица Жирардо (1), 11. Део кухињског намештаја - Британски глумац Гинис (1), 12. Река (шпан.) - Ита-

лијански писац Аретино (1) УСПРАВНО 1. Глумац Јул - Немачки коњаник (стр) (1), 2. Позоришна улога Јужно воће (мн.) (1), 3. Врста пшенице - Танита Тикарам (иниц.) - Најмањи троцифрен број (2), 4. Врста ударца у боксу (мн.) - Врста мрава (2), 5. Писац Франс - Индијански “трофеј” (1), 6. мађарски назив за Србе - Скуп активиста - Једанесто слово азбуке (2), 7. Двадесет прво слово азбуке - Велико водено пространство - Алма Екмечић (иниц,) (4), 8. Ратна секира северноамеричких Индијанаца Боја женског гласа (1), 9. Извор Немачки фудбалер Бодо (1), 10. Стругарска макија - У оној мери (1).

ИЛИЈА РАДУЛОВИЋ, адвокат, бивши судија чија је животна прича послужила Вуку ДРАШКОВИЋУ за роман СУДИЈА НЕБОЈША ЛЕКОВИЋ, председник Фудбалског савеза Србије (2000-2004) и генерални секретар Фудбалског клуба Црвена звезда 2006. и 2007. године. Републички и савезни посланик у пет мандата ЗОРАН КОЛУНЏИЈА, власник и директор издавачке куће ПРОМЕТЕЈ из Новог Сада...

недеља 15 - 17

ОСТАТАК ПРОШЛОСТИ Волонтери са стране, у нашој несрећи, бесплатно нам помоћ нуде. Али, исто тако, бесплатно, отворено се чуде и стидљиво нас куде док они неуморно раде. Како тој младежи из кафића. клонулој од дуванског дима и пића, рећи шта значи скраћеница ОРА, кад је она за њих, као и ми из периода НОР-а, део и плод наше прошлости ружне, а не спас од њихове будућности тужне! Радомир Јовановић

УП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

14. јануар 2011.

ХОРОСКОП за период од 7. - 13. јануара

Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Политичар је „политичка звер“! Бирачи су „политички кер“! *** „Кримоси“ бране гладне, држава их ствара! *** Власт је власт, част је част“ Кад дохвати власт одбацује част! Добрица Чакановић

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА После толиких година рата, дали смо шансу миру. И баш се обрукао. *** Данас сам отишао да проверим цене на пијаци. А после сам свратио и до Скупштине.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем кућу у Богутовачкој Бањи 120м2, спратна, покривена, у сивој фази. Плац од 5-15 ари (по договору). Повољно. 064/132 59 68 Ауто школа Интервал, Краљево, Београдска 44 Обука возача Б категорије, полагање возачког испита Б категорије по старом закону и старим ценама. 036/421 150; 063/88 09 707 Продајем стан 34 м2 у Рибници. 063/73 99 997

Продајем плакар 180x160x30. Панел. 036/314 009 Издајем стан 54 м2, у центру. Клима, телефон, ЦГ. 036/ 372 953, 061/ 69 33 000 Издајем једнособан стан у Београду, у близини Вуковог споменика. Усељив од 01.02.2011. 036/322 – 469; 061/ 11 – 63 – 636 Продајем супрасне и несупрасне назимице. Откупљујем кукуруз. 063/89 12 622

Продајем Југо 45 корал, 1992. год. Регистрован до краја године. 064/26 67 141

Продајем 30 ари плаца у Тавнику поред Ибарске магистрале, код пекаре. 036/ 423 - 809 ; 063/71 – 28 – 939

Продајем ладу ниву, 2009. год. уграђен плин- под гаранцијом, прешла 22.000 км, воскирана и гаражирана. 036/233 201; 064 /23 91 170

Продајем хектар и 16 ари земље са викендицом у Мланчи, код Слатине. Асфалт, струја, вода.Недалеко од манастира Студеница. 037/821 073

Продајем теретни комби „peugeot boxer“, 1999. год. Повишен – продужен, ојачан, у одличном стању. 036/824 980 ; 066/203 518

Потребна жена од 55-60 година старости за помоћ у сеоском домаћинству. Стан и храна обезбеђени. Плата по договору. 036/ 372 106 ; 065 /40 79 882

Продајем ствари из комплетно намештеног једноипособног стана. Веома повољно, због селидбе. 064/29 41 941

’Штикла’ ТЦ Пера Ждера Најјефтинија женска обућа у граду! Дођите и посетите нас! 064/38 61 019

Ован, 21. 3. - 20. 4. И после свих празничних дана, и наредна три дана тј. у петак, суботу и недељу ће и даље бити уз гастро уживања али и уз тврда хијерархијска правила. Од понедељка и уторка крећу нови и веома важни гласови и најаве за крупне промене, а у среду и четвртак су активности које вам не пријају. Бик, 21. 4. - 20.5. У петак, суботу и недељу ће се наметнути пуно обавеза које не можете лако да одбијете и распоредите! Биће и љубавних! Понедељак и уторак доносе појачану комуникацију као и нове информације и најаве за будуће догађаје, а у среду и четвртак стиже и промет новца. Близанци, 21. 5. - 21.6. Петак, субота и недеља су дани када мора много тога да се озбиљно уради јер су то позитивне обавезе. У понедељак и уторак ћете бити у телефонској гужви која је од великог значаја. То су важни дани за вас, а чућете и важне информације. Среда и четвртак су дани за породицу и промет новац. Рак, 22. 6. - 22.7. Овај петак, субота и недеља су мало тврди дани за вашу организацију али имаћете времена за партнера и уживања! Понедељак и уторак доносе нове спознаје, гласове и најаве за предстојеће промене, а у среду и четвртак сте ви веома активни по више питањима. Лав, 23. 7. - 23.8. Овог петка, суботе и недеље ћете бити заузетии породичним односима и новим ситуацијама. А у понедељак и уторак ћете добити нове изненадне гласове и информације за предстојећи период. А у среду и четвртак ћете бити окупирани и заузети финансијским обавезама. Девица, 24. 8. - 22.9. И овог петка, суботе и недеље ћете се добро опустити и стабилизовати, пре него што крену олује. Већ у понедељак и уторак ћете бити информисани са новим комбинацијама, које ће вас прво изненадити, а у среду и четвртак је и финансијско ангажовање. Вага, 23. 9. - 22.10. У петак, суботу и недељу, сви догађаји су наглашено интезивне и морате се одговорно посветите конкретном извршењу задатим обавезама, јер иначе, не може другачије. А у понедељак и уторак стижу нове информације које су најаве. Среда и четвртак се односе на породицу. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Озбиљно се понашате и овог петка, суботе и недеље јер су дани када се треба поред одговорности определити и за уживања свих врста, од гастро до секса! А у понедељак и уторак стижу нове вести и гласови које су неочекиване. Новости, и активна и повољна комуникација а у среду и четвртак ће бити промет новца! Стрелац, 23. 11. - 21.12. Поред свега, овај петак, субота и недеља су наглашено озбиљни и договорни дани. У понедељак и уторак неће бити лако уклопити све информације које треба уклопити са постојећим договорима и терминима. Среда и четвртак захтевају кућно-породичне активности и финансирање. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Овај петак, субота и недеља су сасвим повољни дани за све што желите да урадите, јер је све још увек у вашем фазону. Понедељак и уторак већ најављују пуно нових информација, које најављују промене, а среда и четвртак су условно неодговарајући дан. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Још мало ћете морати конкретно да прихватите обавезе који су на измаку, па тако и овог петка, суботе и недеље. У понедељак и уторак ће већ бити олакшица почевши од информација које ћете добити до финансијског прилива који следи у среду и четвртак. Рибе, 20.2. - 20. 3. У петак, суботу и недељу ћете морати да се посветите извршавању конкретних обавеза јер нема више одлагања. У понедељак и уторак се потрудите да аналитично размотрите све телефонске разговоре и информације, а у среду и четвртак ћете имати пуне руке посла.

14. јануар 2011.

МРШАВЉЕЊЕ / ДИЈЕТЕ - САВЕТИ Пре две године је WHO (Светска здравствена организација) објавила да је број гојазних у свету по први пут премашио број неухрањених. Гојазност је попримила размере епидемије. Типична представа савременог човека је она у којој она или он, уморан од целодневног седећег рада, улази у кућу и одмах „пали“ телевизор и компјутер уз обавезно друштво кесе грицкалица. Поред здравствених ризика, гојазност доноси и мањак елана, смањено самопоштовање и самоувереност, депресивност, мење шансе за запослење и остварење задовољавајућих партнерских односа. Ако све то знамо, а већина нас то врло добро зна, зашто онда сви нисмо витки? Зашто тако много интелигентних, способних, и на сваки други начин сасвим успешних људи, ипак носи бреме вишка килограма и пати због тога, често током целог свог живота? Већина људи који се боре аса вишком килограма више пута је испробавала разне дијете за мршављење. Али, након многобројних враћања свега „изгубљеног“, почели су да верују да никада неће успети, да имају специфичанстресан и седећи посао, да напросто имају такав - спор метаболизам, да имају слабу вољу, да за разлику од мршавих воле да једу и да зато никада неће моћи да смршају. Међутим, гојазни људи углавном немају спорији метаболизам, слабију вољу или урођено већи апетит од витких. Они се најчешће разликују једни од других само по начину размишљања о храни, по прехрамбеним навикама које су стекли и по начину на који решавају животне проблеме и излазе на крај са стресом и емоцијама. А све те разлике нису урођене, већ се стичу током живота. Самим тим „дебељуце“ нису „осуђене“ да то и остану целог живота, јер све што је научено може да се „одучи“ и да се научи нешто друго - боље, конструктивније и ефикасније. Дакле, и „одувек-дебељуце“ могу да науче да мисле и понашају се као једна „одувекмршава“ особа. Да би се напокон успело у дијети за мршављење, неопходно је најпре стећи одређене предуслове за успех у дијети, а то су одговарајуће мисли, знања и вештине неопходне за мршављење и касније за одржавање постигнуте виткости. Када стекнемо неопходна знања и вештине само држање

дијете је лакше и доноси трајне ефекте - килограми се не враћају, јер сада знамо како да им не дозволимо да се врате. Претпостављам да се просечни читалац ово пита „Шта је то конкретно - које су то мисли, навике, понашања, које поседују витки људи и које их чине способним да се не угоје?“ Ево неколико типичних (потпун списак је немогућ јер је свака особа различита): витки људи немају навику да проблеме решавају храном већ умеју на неке друге начине да се изборе са проблемима, витки људи боље разликују различита телесна стања (глад од жећи, жудње за одређеном храном и сл), они боље подносе стање глади и не тумаче глад као аларм да се одмах мора јести. Гојазни људи осећај препуњености храном (преједености) по правилу доживљавају као нормално стање, док је виткима препуњеност непријатна. Све набројане и многе друге разлике ове две групе људи су стечене, научене, па се самим тим могу и одучити, а уместо њих могу се научити начини размишљања и вештине витких људи. Постоји раширено уверење да су савремене технологије, као телевизија и интернет, претња здрављу јер узрокују неактивност, гојазност, асоцијалност итд. А да ли је то заиста тако, или барем, да ли је искључиво тако? Да ли модерне технологије могу и да помогну у спровођењу дијете за мршављење, а не само да одмогну? Већ дужи низ година у САД се примењују психотерапијске интервенције преко интернета. Искуства и истраживања показују да је третман преко интернета, у највећем броју случајева, једнако успешан као и третман у контакту лицем у лице. Треба, при томе, имати у виду да се третманом преко интернета значајно смањују материјални трошкови, као и да се клијентима олакшава приступ терапеуту, због саме природе интернета који „не познаје границе ни дистанце“. Дијетални третман за мршављење преко интернета показао се као додатно успешан из неколико специфичних разлога, а то су нпр. чест стид који људи са вишком килограма имају када треба да се појаве на улици или виде са терапеутом, одређени степен безвољности или утучености која им отежава да се покрену и сл.

ПРАВИЛНО ПРИПРЕМАЊЕ ВОЋА И ПОВРЋА Да би се у намирницама максимално задржали хранљиви састојци, важно је да се током припремања хране придржавамо одређених правила: Воће и поврће треба добро опрати пре него што приступимо његовој даљој обради - љуштењу, сечењу, кувању и слично. Да би се задржали витамини Б и Ц, намирнице не теба потапати. Треба их опрати пре гуљења да бисмо отклонили вибрацију и прљавштину, која би се иначе пренела на део који се једе, а затим ољуштити, очистити и поново добро опрати. Пошто се витамини налазе тик испод коре, уколико је неопходно огулити намирницу, то треба да буде веома пажљиво, да кора буде што тања. Кромпир је најбоље огулити фином жицом за посуђе (која се користи само за чишћење поврћа и воћа) или га кувати и пећи са љуском. Шаргарепу, такође, не треба гулити, већ благо изрибати жицом или четкицом за поврће. Приликом сечења и гуљења воћа и поврћа треба употребити оштар нож, јер приликом нагњечења ткива долази до уништавања витамина А и Ц. Воће и поврће треба узимати што више у сировом стању, у облику салата, које треба припремати непосредно пред јело, јер исечено воће и

поврће стајањем губи витамине. Не бацајте спољашње, грубо, лишће зелене салате, јер је богатије витаминима, калцијумом и гвожђем него унутрашње. Сецкани першунов лист и целеров лист додати јелу (посебно супама и чорбама) када престане да ври и кад се скине са ватре, да се не би уништили витамини. Пре динстања лука не загревати уље, већ у хладно додати исецкан лук и мало воде, коју треба постепено доливати док лук не омекша.

Воће и поврће треба одмах по куповини похранити у фрижидер, јер топлота утиче на дехидрацију и губљење свежине. Боље је користити замрзнуто

него конзервирано или од стајања увело воће и поврће. Замрзавањем оно задржава хранљиве састојке и енергетску вредност која је постојала у моменту замрзавања.Приликом кувања не треба претходно одмрзавати намирнице, већ их налити хладном водом и постепено загревати. Приликом кувања користити што мање воде, слабију температуру и кувати храну што је могуће краће. Пожељно је користити АМЦ, ЦЕПТЕР или неко слично посуђе од нерђајућег челика или емајла са дуплим дном. Кување у тефлонским, бакарним и гвозденим посудама уништава одређене минерале и витамине. Не бацајте воду у којој сте кували поврће; искористите је за припремање супе, сосова, напитака. Коришћење соде бикарбоне приликом кувања поврћа није пожељно, јер уништава витамин Б1 и витамин Ц. Припремајте и кувајте храну истог дана када је и узимате, јер након 48 часова кувана храна губи своју биоенергетску вредност. Док припремате храну, будите у молитви или посвећеном, медитативном стању свести, расположени и срећни, јер ће се тако придодати највећа количина љубави у јело које правите. Каже се – Љубав је најважнији зачин и без тог зачина ниједно јело нема добар укус.

ЛЕКОВИТО ДЕЈСТВО ПОВРЋА Висок проценат сложених угљених хидрата сврстава поврће у енергетски високо квалитетну храну, а ензими, витамини, минерали и беланчевине од поврћа чине градитеља ћелија одговорног за обнову организма. Поврће има изузетно лековито дејство и веома је важно да се свакодневно конзумира. Најбоље га је узимати у сировом стању, у облику салата, цеђених или кашастих сокова, затим благо обарено у што мањој количини воде и кувано, али тако да се задрже сви хранљиви састојци. Поврће се добро комбинује са свом осталом храном (житарицама, беланчевинама, мастима и др.) осим са воћем, па је пожељно да се приликом припремања јела, посебно сокова, воће и поврће не мешају. Изузетак су парадајз и краставац, због изузетно високог садржаја воде, па се могу узимати и са воћем. Парадајз је стигао у Европу тек након открића Америке. Спада међу биолошки највредније повртне биљке. Има изузетно висок проценат воде, затим

витамина и минерала, посебно вит Ц (као лимун и поморанџа) и каротина који ствара вит А, као и вит Б, Е, К, ПП. Богат је минералима и у свом саставу има калијум (250-300 мг), натријум, магнезијум, калцијум и гвожђе. Познат је по малој калоричној вредности, може се узимати

у свако доба и комбиновати са сваком храном.

Лековита својства парадајза: јача отпорност и имунитет организма, против кашља и плућних болести, болести мокраћних органа, снижава висок крвни притисак, добар је за побољшање пробаве, лечи дијабетес, болести јетре, реуме, помаже избацивању течности из организма. Краставац је коришћен још пре 5000 година на Хималајима. Изузетно је богат витаминима и минералима (око 400 мг), нарочито садржи калијум (141 мг), затим, калцијум, фосфор, натријум, јод, манган и гвожђе. Има изузетно висок састав воде (95%) и због тога краставац спада у храну најмање енергетске вредности, али је због минерала и витамина изузетно лековит. Лековита својства краставца: Користи се против болести желуца и црева, упала коже, кожног осипа, уједа инсеката, за прочишћавање крви, бољи рад бубрега и лечење мокраћних органа, чирева и хемороида. Посебно се користи у козметици, за улепшавање и освежавање коже лица.

14. јануар 2011.

РОЛНИЦЕ ОД ФИЛЕТА СОМА Потребан материјал: 1кг тањих филета сома, 80г танко сеченог качкаваља, 80г танко сеченог свињског врата, 1 главица црног лука, 1 средња шаргарепа, 200г пиринча, 500мл супе, уље, босиљак, оригано, мешавина зашина, млевени бибер Припрема: На уљу продинстати рендани црни лук и шаргарепу уз повремено доливање супе. За то време направити ролнице на филет сома посути по мало сувог босиљка и оригана, затим ставити по режањ качкаваља и сувог врата и уроловати. Увезати кухињским концем да се ролнице не би одвиле. У ватросталну посуду улити мало уља

и ставити полуприпремљен пиринач, послагати ролнице сомовине и налити са мало супе. Ставити у загрејану рерну на 200Ц да се пече. Повремено доливати супом. Пећи док риба и пиринач не омекшају, неких тридесет до четрдесет пет минута.

ХРАНА СА ВИСОКИМ САДРЖАЈЕМ ВОДЕ И ЊЕНА ВАЖНОСТ ! За оптимално функционисање организма неопходно је правилно узимање течности, посебно воде и освежавајућих напитака. Познато је да је присутност воде на нашој планети преко 70% и да је човеков организам такође сачињен од 70% воде. Да бисмо одржали своје здравље, логично је да треба да узимамо намирнице које у себи такође садрже велики проценат воде (70%), а то су воће и поврће. Научно је доказано да је човек као биће плодојед и биљојед и да му ни органи за прераду (вилица), а ни органи за варење (желудац и црева) нису предвиђени за конзумирање меса и месних прерађевина.

Нормалном здравом организму одраслог човека потребно је 2,5 кг биљне хране дневно. Што се тиче самог уношења воде у организам, дневно је човеку потребно 35 грама воде на килограм тежине. Воду треба узимати између оброка, а ако је неопходно, после, а не пре и у току јела. Узимање воде у току јела слаби наш организам и разређује желудачну киселину неопходну за правилно варење хране. Међутим, уколико у току дана узмете довољну количину хране са високим саставом воде, пијаћа вода и напици вам неће бити неопходни у већим количинама. Кроз бубреге одрастао човек излучи 2,2л

воде дневно. За регулацију воде у организму важно је узимати довољну количину соли, јер со везује воду у организму. Одраслом човеку просечне тежине неопходно је да са храном унесе 3,5 г соли дневно. Правилна и здрава исхрана подразумева ограничено, а по могућности и потпуно одрицање од напитака као што су кафа, јаки чајеви, алкохолна пића, као и врло ретко узимање млека, чоколаде, сладоледа и слаткиша. Уколико се пије кафа, треба је пити искључиво после подне, чајеви треба да буду биљни, а млеко, чоколаду, сладолед и слаткише узимати на празан желудац.

КРАЉЕВЧАНКЕ

СЛАТКЕ БОМБИЦЕ ОД ПАСУЉА Потребан материјал: 500г крупног белог пасуља, 100г чоколаде за кување + 100г за преливање, 500г шећера, 2 кесице ванилин шећера, 250г млевеног посног кекса, 250г млевених ораха, 125г маргарина, мало ароме рума и ваниле, шарене мрвице за украшавање Припрема: Пасуљ скувати уобичајено и процедити. Прво га изгњечити, а затим у блендеру уситнити. Скувати густ сируп од шећера и шоље воде. Сируп сипати у пасирани пасуљ и додати 100г рендане чоколаде, кекс, орахе, омекшали маргарин, ванилин шећер и ароме. Све добро измешати и правити куглице. Маса је мало лепљива тако да прво направљене куг-

лице оставите неко време у фрижидеру, па их онда још обликовати. Маса се стегне и онда се добију баш правилне куглице. Од ове масе изађе око 50 већих куглица, тако да ако правите стандардне мале, количина може да се дуплира. Обликоване куглице неправилно прелити растопљеном чоколадом и посути шареним мрвицама.

Фото: М. Радовановић

14. јануар 2011. Петнаестог јануара 2011. у 12 сати на гробљу у Ратини даваћемо четрдесетодневни помен

Нади Стефановић

Све што је било племенито, људско и поштено, имала си. Топлина твоје душе и доброта увек ће нам недостајати.

Обавештавамо родбину и пријатеље да је наш драги и никад прежаљени девер и стриц

Душан Јанићијевић Дуле Преминуо 7.1.2011. год. у 78. години живота. Захваљујемо родбини и пријатељима који су га испратили до његове вечне куће.

Твоја деца: Зага, Мира, Сале, Сандра и Пики

ВРЕМЕПЛОВ

Породица

17. јануара 2011. године је осам година како није са нама наша драга

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ОД 14. ДО 20. ЈАНУАРА 14. јануар 1826 - у Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. Књижевно и културно друштво одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо по оснивању почело да издаје „Летопис Матице српске“, најстарији српски књижевни часопис. 1864. Матица пресељена у Нови Сад. 1953 - Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито. 15. јануар 1804. - јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. 2000. - у предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 16. јануар 1908. у Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга. 1998. у експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.

17. јануар 1947. - Проглашен први Устав Народне Републике Србије. 2000. - у Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква. Ту цркву до сада није признала ниједна друга црква, а на њеном челу су свештеници који су искључени из осталих цркава. 18. јануар 1977. - у авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника. 1999. - одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС-а на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом. 19. јануар 2003. - на Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милшевић. 20. јануар 1990. - У Београду одржан последњи конгрес Савеза комуниста Југославије, 14. Ванредни конгрес СКЈ. Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле скуп, што је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ. 2008. - Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић око 35%, остали испод 10%.

Драгана Бићанин Не постоји време које лечи тугу и бол за тобом. Твоја доброта, љубав и велико срце остаје трајно у нама. Тога дана посетити ћемо Драганину вечну кућу у 13 часова на старом краљевачком гробљу. Породица Бићанин

У среду, 19.01.2011. год. у 13 часова на Новом гробљу даваћемо четрдесетодневни помен нашем драгом

Павлу – Паји Лазаревићу из Краљева С поносом те помињемо, у мислима чувамо и никад не заборављамо.

Супруга Славка, син Бранко, снаја Мира, унук Немања и унука Јована

19.01.2011. год. навршава се пет година од када није са нама, наш драги

Драшко Д. Кошанин

музичар Парастос ће бити одржан 20.01.2011. год. у 12.30 на Старом гробљу у Краљеву. С љубављу и тугом, његови мајка Божена, супруга Весна, синови Ненад и Марко

14. јануар 2011. Прошло је десет година од када није са нама

Павловић

Драгиша Жарковић из Краљева

Радивоје

С љубављу, поштовањем чувамо успомену на тебе. Твоји најмилији

Бојан

2008 – 2011. 1986 – 2011. Дванаестог јануара навршило се три године од твоје смрти. У нашим мислима увек си са нама, бол без Бојана знаш добро како ми је тешка и болна. Бојане мили сине сада ће се напунити 6.2.2011. двадесет пет година од како нас остави да вечно тугујемо и патимо. Зашто сам те толико вољени сине волела? Ваљда што је Бог тако хтео, да му будеш најлепша звезда на небу. Лепи мој анђеле непрежаљени а никад незаборављени, док ја дишем до последњег даха мог-мама. Супруга – мајка Миланка,син – брат Дејан са породицом

У суботу, 15.01.2011. год. одржаћемо четрдесетодневни помен нашој мајци

Мила Рашковић Милунки Коловић

19.01.2001 – 19.01.2011.

1930 – 2010.

Мама, Знамо да је смрт од живота јача, а ти ћеш увек бити са нама.

Прође деценија од када те нема... Нема твог осмеха, гласа и топлине твојих очију. Сада те исте очи греју неке анђеле јер си и ти један од њих. Недостајеш нам сваког дана све више и више и лажу када кажу да време лечи све.

Твоје ћерке Нада, Љубинка и Илинка

Заувек у мислима с` тобом твоји: супруг Мане, унук Михајло, унука Теодора, ћерке Драгана и Данијела и зет Саша

У суботу 15.01. 2011. године навршава се две године од смрти нашег драгог

Дана 15.01.2011. године навршава се четрдесет тужних дана како није са нама супруг, отац, таст и деда

Ратко Бабић Душко Савић 2003 – 2011.

И после осам година у нама живиш. Тог 18. јануара бићемо уз тебе док и даље у души зебе. Твоји најмилији

инг. агрономије

Момчила Мокија Василијевића Време које смо провели са тобом даје нам снагу да издржимо садашњост. Супруга Гордана, ћерке Јелена и Оливера са породицама

У недељу 16. јануара у 13 сати на гробљу у Горњим Адранима одржаћемо четрдесетодневни помен нашем вољеном

Томиславу Васиљевићу Белом Напустио си нас изненада и оставио празнину, тугу и бол који су сваким даном већи. Твоји: супруга Бисерка, син Милета, ћерка Снежана, сестра Олга са породицама

Заувек вољен и вечно у нашим срцима. Твоји најмилији

Сећање

Зоран Караичић Караја Чуваћемо те од заборава. Драгана, Ксенија и Велибор

14. јануар 2011.

КОШАРКА СЦ „ОКАНИК“ у Матарушкој Бањи домаћин зимског фестивала кошарке

ТАЛЕНТИ ДАЈУ „КОШ ЗА КРАЉЕВО“

Зимски фестивал кошарке прилика за дружење младих кошаркаша из околних градова али и из Београда, Новог Сада и бивших југословенских република Спортски центар „ОКАНИК“ у Матарушкој Бањи наредна три викенда биће организатор и домаћин зимског фестивала кошарке у категоријама пионира, кадета и јуниора. Челни људи јединог спортског центра у краљевачкој општини кренули су у реализацију изванредне идеје. Играће се кошарка, млади ће се дружити, јер ће поред екипа из Краљева наступити и кошаркаши из околних градова, али и из Београда, Новог Сада, као и бивших југословенских република. - Наша давнашња жеља је да овај спортски центар ради током целе године. Протеклих дана уложили смо велики напор, сала је добила грејање, а тиме и могућност организовања значајних такмичења и манифестација, каква ће бити предстојећи зимски фестивал кошарке. На једном месту ће се наћи кошаркашки таленти из Србије, Републике Српске, БиХ, Црне Горе, надам се и осталих бивших југословенских република. У првом плану је дружење, склапање нових пријатељстава међу децом, али и промоција кошарке, као и СЦ „ОКАНИК“ - каже Драган Костић, кошаркашки тренер и власник поменутог спортског центра у Матарушкој Бањи. Зимски фестивал кошарке одржаће се у сарадњи са КСС и биће део акције „Кош за Краљево“. Поред спортског, вреди истаћи хуманитарни карактер, јер ће сви актери турнира прикупити средства за пострадале од земљотреса. - У жељи да турнир добије на важности, контактирали смо људе из КСС и прихватили њихов предлог да овај фестивал под обручима буде део акције „Кош за Краљево“. Сваки учесник турнира, али и посетилац, приложиће симболичну новчану суму која ће на крају турнира бити упућена пострадалима у новембарском земљотресу. Краљево још осећа

последице, тешка нас је несрећа погодила и наша је обавеза да се сви ангажујемо како би помогли најугроженијима. Први турнир зимског феМАШИНАЦ Власник СЦ „ОКАНИК“ је признато тренерско кошаркашко име, а од пре месец дана са клупе води српсколигашки тим Машинца. - Прошао је период упознавања и навикавања. Прихватио сам рад са једном младом екипом, пољуљаног самопоуздања. Паузу смо искористили на најбољи начин, појачали рад, уозбиљили се, комплетирали и верујем да ће „студенти“ личити на тим из времена када су са успехом играли у елити. Ту је Машинцу и место – наглашава Драган Костић.

стивала кошарке одржаће се од 14-16. јануара, а наступиће пионири. Од 21-23. јануара на програму је такмичење кадета, а седам дана касније наступиће јуниорски тимови. У све три категорије Краљево ће представљати Слога, Машинац и новоосновани Кошаркашки

клуб „Оканик“ из Матарушке Бање. - У сарадњи са бившим кошаркашем Радојицом Бабићем покренули смо клуб и за само два месеца окупили педесетак дечака у све три старосне категорије. Врло сам задовољан због тога, Матарушка Бања до-

бија поред фудбала још један клуб о коме ће се тек чути и причати. Могуће је да баш на овом фестивалу кошарке будемо изненађење – закључује са доста оптимизма Драган Костић. А. Даишевић

Прва "Б" лига за кошаркашице

"МАЛЕНЕ" БЕЖЕ ИЗ ОПАСНЕ ЗОНЕ У такмичењу Прве "Б" лиге за кошаркашице већ две недеље је пауза, лига се наставља 22. јануара утакмицама 14. кола. Ипак, ЖКК Краљево ће овог викенда одиграти једну од две заостале утакмице. Меч 6. кола против Бора је одложен због познатих дешавања око земљотреса, а "малене" ће овог ривала угостити у недељу 16.

јануара од 15 часова у краљевачкој Хали спортова. Биће то прилика да изабранице Игора Вујовића забележе 4. победу у сезони и најаве бег из опасне зоне у којој се тренутно налазе. Боранке су последњепласирани тим на табели и једини у лиги без тријумфа, али у табору Краљевчанки позивају на опрез и верују у победу.

Кошаркашице Краљева имају још једну одложену утакмицу, меч 7. кола против Трепче у Косовској Митровици. Овај сусрет одиграће се у среду 19. јануара, а "малене" ће само три дана касније угостити Колубару Младост из Лазаревца у мечу редовног 14. кола. А.Д.

Куглање: Божићни турнир „Краљево 2011“

ПАНТИЋ ИСПРЕД КОЧОВИЋА Традиционално, по 13. пут, Куглашки клуб Ибар из Краљева организовао је Божићни турнир, а на куглани на Атлетском стадиону окупило се 38 такмичара са простора централне Србије. У изузетно јакој конкуренцији, где је наступило и неколико репрезентативаца, прво место је освојио куглаш Металца из Горњег Милановца Милован Пантић са 581 обореним чуњем. Марко Кочовић из краљевачког Ибра мора се задовољити другим местом, јер је за победником заостао 8 чуњева (573 оборена чуња). Треће место припало је Богдану Драмићанину из крушевачког Цар Лазара, док је четврти био Зоран Крстић из Ибра. Најбоље пласирани куглаш су-

перлигаша Краљева био је Иван Трошић на петом месту са 554 оборена чуња. - Одушевљен сам организацијом и квалитетом турнира. Иако је био „баксузни“ 13. ово је био један од најбољих до сада, са рекордним бројем учесника. Пантић је заслужено славио, показао је највише, а наш Марко Кочовић је потврдио квалитет. Како овог викенда следи паровно првенство Србије, овај турнир је био последња провера. Надам се да ћемо у још бољој форми дочекати старт другог дела првенства Прве лиге Србије група „Центар“, где је циљ прво место и улазак у Суперлигу – био је задовољан после турнира на куглани у Краљеву Љубинко Кочовић,

први човек КК Ибар. Куглашко првенство Суперлиге и Прве лиге Србије група „Центар“ наставља се последњег викенда јануара. КК Краљево у такмичењу Су-

перлиге дочекује Ниш Пут (куглана у Г. Милановцу), док Ибар у Првој лиги „Центар“ гостује костолачком Рудару (куглана у Панчеву). А. Даишевић

14. јануар 2011.

КОШАРКА Кошаркашка лига Србије

СИЛНА СЛОГА У НОВОЈ ГОДИНИ - Краљевачки прволигаш у мечу 15. кола убедљиво поразио Слободу из Ужица 91-69. – Одлична игра повратника на ибарски кеј Митра Тривуновића. – Слога најавила бег из доњег дела табеле, у суботу у Панчеву против Тамиша Новогодишња и божићна пауза брзо је прошла, али у краљевачком кошаркашком прволигашу поменути период прошао је радно. Тешка финансијска ситуација и ове сезоне оставила је трага, па је Слога у паузи остала без Мирослава Чубрила (отишао на Кипар), једног од најбољих играча у првом делу сезоне. Уместо њега на Ибарски Кеј се вратио искусни Митар Тривуновић, кошаркаш из Градишке, краљевачки зет који већ важи за домаћег играча. Показало се већ у првом званичном сусрету у 2011. години да је ово био одличан потез руководства Слоге. Управо је Тривуновић био кључна фигура меча са ужичком Слободом, која је летос куповином ранга од Машинца стигла до елите и тако утицала да град на Ибру остане без градског дербија. Слога је забележила

тројке и то је покренуло цео тим. До краја трећег периода на сцену је ступио поменути Тривуновић (шут за три поена 4-4) који је својим учинком подигао публику на ноге, покренуо цео тим и победник је био одлучен. Под оба коша господарио је искусни центар Божовић, а врло добру партију пружио је Стефан Јовић. Слога је у последњу деоницу ушла са десет поена вишка (60:50) и до краја утакмице своју предност увећа-

Резултати 15. кола Црнокоса - ОКК Београд 73:83, Мега Визура - Нови Сад 81:91, Слога - Слобода 91:69, Борац - Тамиш Петрохемија 62:77, ФМП - Суперфунд 93:55, Пролетер Нафтагас - Металац 73:82, Војводина Србијагас- Напредак Руби Парови 16. кола ОКК Београд - Војводина Србијагас, Напредак Рубин - Пролетер Нафтагас, Металац – ФМП, Суперфунд – Борац, Тамиш Петрохемија – Слога, Слобода - Мега Визура, Нови Сад - Црнокоса

најубедљивију победу ове сезоне (91-69), иако тако није изгледало у већем делу меча. Екипе су се смењивале у вођству без осетније предности, да би на полувремену Краљевчани имали кош вишка (37:36). Слично је било и почетком треће четвртине, када је Слога први пут стигла до опипљивије предности (47:38). После тајмаута гостију уследио је резултатски преокрет и изједначење (47:47), али је онда плејмејкер домаћих Стефан Јовић везао две

вала. У тим тренуцима истакао се Бојан Поповић, са три везане тројке, док је тренер Краљевчана Бојан Кусмук шансу пружио и младим играчима Јаћовићу, Величковићу и Тополовићу. Аплауз Слогиних навијача довољно је говорио колико су задовољни издањем својих љубимаца. - Најбитније је да смо у нову годину ушли победом. Било је мало грча на почетку, нисмо успевали да створимо већу резултатску предност, тако да је већи

део меча био неизвестан. Погодили смо неке шутеве споља,

минутажу. - Настојао сам да искори-

СЛОГА – СЛОБОДА 91 - 69 (21:20, 16:16, 23:14, 31:19)

Хала спортова Гледалаца: 500 Судије: Чукаловић (Београд), Димовски (Краљево), Ољачић (Београд). СЛОГА: ПОПОВИЋ 14 (2-2, 6-3), БОРОВЧАНИН 2 (3-1, 40, 8 ас, 6 ск), РАЗИЋ 4 (2-1), ЈОВИЋ 13 (5-3, 3-2, 6 ас), БОЖОВИЋ 19 (9-8, 16 ск), Јаћовић 3 (2-0, 1-0), Гаврановић 8 (2-2, 5-1), Тривуновић 20 (3-2, 4-4), Влаховић 4 (1-0, 2-0), Димитријевић, Величковић 4 (1-1), Тополовић. СЛОБОДА: АНЂИЋ 19 (4-4, 3-3, 4 ск), МИЋЕВИЋ 11 (104, 3-1, 5 ил), ПЕТРОНИЈЕВИЋ 8 (5-2), АРСИЋ 2 (2-1), ФЕКЕТЕ 14 (11-5, 7 ас), Јевтовић 6 (3-3), Тасић 1, Марић 3 (3-1 5 ск), Ђурић 5 (3-2, 2-0, 4 ск) Нису играли: П. Кутлешић , Биковић, Д. Кутлешић. побољшали одбрану и од тог тренутка само је Слога постојала на терену – анализирајући утакмицу констатовао је Виктор Јаћовић, млади кошаркаш Слоге. Бек „белих“, син некадашње ведете овог клуба Живорада Жикице Јаћовића, јесенас се вратио из Немачке, из Гисена, и скоро неприметно задужио Слогин дрес. У сусрету са Слободом остварио је прву већу

стим сваки минут у игри који ми је пружио тренер Кусмук. Мислим да и није било лоше, али може много боље, на мени је да радим. Утисци су врло повољни због добре игре целог тима и наше победе, а то ће нам донети још самопоуздања пред нова искушења – закључује Виктор Јаћовић. Слога је 2011. годину почела победом и добром игром. Пулени Бојана Кусмука ће још

шест пута до краја лиге играти као домаћини, а прилику за трећу победу у гостима ове се-

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ТАБЕЛА ФМП 15 ОКК Београд 15 Металац 15 Мега Визура 15 9 Нови Сад 15 Слобода 15 Тамиш Петр 15 7 Напредак Руб 14 Слога 15 Пролетер На 15 6 Борац 15 Војводина Ср 14 Црнокоса 15 Суперфунд 15

15 11 9 6 9 8 8 7 6 9 6 6 4 1

0 4 6 24 6 7 22 7 9 21 9 8 11 14

30 26 24 24 23 21 21 21 20 19 16

зоне имаће наредног викенда када следи дуел у Панчеву са домаћим Тамишом. Слога још нема победу против овог ривала, скор је 0-5, али традиције постоје да би се рушиле. - Идемо да победимо у „Стрелишту“, то сам обећао још после пораза у Краљеву од Тамиша. Убеђен сам да можемо до тријумфа – непоправљиви је оптимиста тренер Слоге Бојан Кусмук. А. Даишевић

14. јануар 2011.

ОДБОЈКА Одбојкашки клуб Техничар прославио први рођендан

МАЛИ КЛУБ КОЈИ РАСТЕ - На Божић 2010. године Драган Ђорђевић са сарадницима основао ОК Техничар. – На првом тренингу 16 дечака, данас клуб броји преко 80 чланова. – У такмичењу четири екипе. – У јулу пето издање одбојкашког кампа у Митровом Пољу

Свечано је било 7. јануара у сали МТШ „14. октобар“. На највећи хришћански празник, Божић, најмлађи одбојкашки клуб у Краљеву, ОК Техничар прославио је свој први рођендан. Како налажу традиција и обичаји, у присуству чланова и пријатеља клуба, те родитеља деце, сумиран је учинак у првој години рада, а потом је ломљењем чеснице обележен Божић. - Пре годину дана сам реализовао дугогодишњу идеју да покренем одбојкашки клуб који би радио искључиво са децом. Уз помоћ пријатеља и сарадника у томе сам успео, а на почетку велику помоћ пружио нам је ОК Гимназијалац који нам је уступио комплетну мушку екипу, 16 дечака који су били на првом тренингу новог клуба. Сада, 365 дана касније, ОК Техничар има преко 80 чланова узраста од 7 до 17 година са четири екипе укључене у такмичење Општинске и регионалне лиге, пионирског и кадетског првенства Србије. Много је разлога да будемо задовољни – каже оснивач и председник клуба Драган Ђорђевић. Бивши играч и тренер Рибнице, актуелни селектор Универзитетске репрезентације Србије, поставио је високе критеријуме рада, по чему је Техничар већ постао препознатљив. Наш рад је истоветан раду наших репрезентативних селекција, само прилагођен узрасту деце која тренирају. Праве резултате тек очекујем, јер ова

прва година је послужила за омасовљење, а сада следи селекција по годиштима и стварање тимова који ће ући у такмичење. У клубу тренутно раде тројица тренера, а поред Краљева имамо секцију у Матарушкој Бањи где окупљамо и девојчице и дечаке. План је да у овој години отворимо барем још два истурена одељења и ангажујемо још једног тренера. Не сумњам да ћемо у томе успети. Спортска инфраструктура и финансије су рак рана краљевачког спорта. У најмлађем одбојкашком клубу проблеме решавају сами.

- Од првог дана велику помоћ нам је пружио Зоран Андријанић, директор МТШ „14. октобар“. У сали ове школе смо нашли свој дом, ту тренирамо, то нам је база. Тренинге имамо и у СЦ „ОКАНИК“ у Матаруш-

КАМП У МИТРОВОМ ПОЉУ Драган Ђорђевић је 2007. године покренуо одбојкашки камп у Митровом Пољу. Ове године се слави мали јубилеј, 5. издање Кампа који окупља преко стотину дечака и девојчица из Србије и иностранства. - ОК Техничар је сада један од носилаца овог пројекта који је заживео и траје. Ове године Камп почиње 11. јула и позивам све девојчице и дечаке узраста од 9 до 17 година, који се баве одбојком да се пријаве и буду учесници. И ове године на Кампу ће радити најбољи тренери, а спремили смо нова изненађења. Све информације се могу видети и на интернет адреси www.kampmitrovopolje.com – наглашава Драган Ђорђевић, одбојкашки тренер из Краљева.

кој Бањи, а утакмице као домаћини играмо најчешће у Хали спортова. Тешка је ситуација, али се сналазимо и покушавамо да деци приуштимо најбоље. Пред почетак такмичења у Регионалној лиги смо оформили Управни одбор, то су врло озбиљни људи који цене наш рад и желе да помогну. Посебно бих истакао фудбалску легенду Милутина Јакића који је од првог дана уз нас, прати сва дешавања у клубу, саветује нас на прави начин, јер иза себе има велико искуство. Врата клуба су свима отворена, очекујемо још људи да буду део овог пројекта.

ОК Техничар је мали клуб, али великог срца. То се потврдило у прошлој години. - Одбојка није једина преокупација клуба. Жеља је да утичемо на децу позитивно, да развијамо праве вредности, да их усмеримо на прави пут. Као клуб смо помогли дечје одељење краљевачке болнице, а помогли смо и наше суграђане пострадале у земљотресу. Ангажовали смо се сви и таквих акција биће и у 2011. години. У Нову годину смо ушли са Деда Мразом који је даривао најмлађе чланове клуба, а биће још изненађења – закључује Драган Ђорђевић, оснивач, председник и тренер ОК Техничар из Краљева. А. Даишевић

Срушена и породична кућа браће Петковић, одбојкашких репрезентативаца

НЕВОЉА НЕ БИРА Кућа у насељу Дивље Поље из које су Вељко и Владо кренули у одбојкашки свет, због тешких оштећења сравњена са земљом Оно што земљотрес у Краљеву није докрајчио, Краљевчани ових дана морају сами да доврше рушећи своје тешко оштећене домове на којима, према проценама стручних комисија, поправке нису могуће или нису исплативе. Међу неколико стотина кућа које су означене за рушење нашла се и породична кућа Петковића у насељу Дивље Поље, из које су још пре двадесетак година у одбојкашки свет кренула браћа Вељко и Владо, освајачи бројних одличја у дресу са државним грбом. - Сами финансирамо рушење, јер у овом тренутку у Краљеву има више угроженијих породица и приоритетнијих случајева од нас. Не тражимо ни да нам подигну нову кућу, а у складу с могућностима сами ћемо на овом плацу нешто да направимо, има времена - прича Вељков и Владов отац Стојан, помажући радницима да сруше оштећену кућу и раскрче шут расут по дворишту. На краљевачкој периферији, у малој кући од 43 квадрата и невеликом дворишту од неколико ари, стасавала су браћа Петковић чија су имена златним словима уписана у аналима српске одбојке. До краја осамдесетих, док се нису преселили у стан у Карађорђевој улици, Петковићи су и по два пута дневно аутобусом одлазили на тренинге у локални клуб. Много година касније, када су их каријере одвеле на различите стране света, и Вељко и Владо су се са својим породицама увек радо враћали у кућу у којој су порасли заједно са сестром Весном, такође бившом одбојкашицом. - Сви смо емотивно везани за

ову кућу, а када се окупимо, за разна породична славља - стан нам је тесан. Зато смо често долазили овде, а унуци и унуке просто су обожавали да се играју у дворишту - каже Стојан. Иако им клупске обавезе нису дозволиле да после земљотреса више времена проведу у свом родном граду, и Вељко који сада наступа за Будванску Ривијеру и Владо, првотимац словеначког шампиона Бледа, свакодневно су у контакту са родитељима. - Они се више секирају него супруга Дана и ја. Сваки дан зову, питају да ли нам треба помоћ. Договорили смо се да сачекамо пролеће па да заједно видимо шта ћемо и како ћемо нешто направити на овом плацу који припада целој нашој породици - с приметном сетом у гласу додаје Вељков и Владов отац. Г. Ћировић

РИЗНИЦА ПРВЕ одбојкашке кораке старији Вељко и млађи Владо направили су у краљевачкој Рибници. Играјући на позицији техничара Вељко у Војводини, а Владо у Црвеној звезди, обојица су се окитили и титулама првака државе, а потом се отиснули у иностранство. Ризницу пехара и медаља Петковићи су употпунили наступајући за три репрезентације - Југославију, СЦГ и Србију! Међу бројним одличјима најзначајнија су Вељкова златна медаља са Олимпијских игара у Сиднеју и Владове бронзе са светског и европског првенства..

14. јануар 2011.

ФУДБАЛ Фудбалери краљевачког Металца почињу припреме за други део првенства

Фудбалери Слоге у понедељак завршавају зимски одмор

БУБАМАРА КРЕЋЕ НА "ЛОЖИОНИЦИ" У НЕДЕЉУ

ЗА САДА БЕЗ ПОЈАЧАЊА

Јесењи део првенства Моравске фудбалске зоне завршен је још 21. новембра. Краљевачки Металац полусезону је окончао на 6. месту са 23 бода и много мирније дочекује пролећна искушења. Фудбалери са стадиона код Ложионице су далеко од лидера Шумадије из Крагујевца и другопласиране Мокре Горе, али такође на пристојној удаљености држе тимове из доњег дела табеле. Пред пуленима Петра Ђекића је једна мирна полусезона која би могла да послужи за каљење младих играча који су јесенас омирисали барут дебитујући за први тим. Металац зимске припреме почиње у четвртак 20. јануара (11ч) на свом стадиону. - Пауза је била дуга, време

је да почнемо са радом. Окупићемо се у недељу, одрадити тестирања и онда максимално озбиљно се спремити за пролећне битке. Неће бити лако, иако је наша ситуација релативно мирна. Јесен је показала да је Моравска зона изједначено такмичење са неколико "врућих" терена, на шта Металац није био спреман у првом делу. Сада ћемо бити за шест месеци искуснији и уигранији и верујем да ћемо приказивати добре игре - каже Петар Ђекић, тренер краљевачког Металца. Зимски прелазни рок је тек почео, али на стадиону код Ложионице нема много промена? - Из клуба су отишли Петар Матовић и Стефан Драшковић и они каријеру на-

стављају у БиХ. На другој страни, у недељу ће се староседеоцима прикључити неколико нових играча, момака жељних афирмације и видећемо ко ће нас од њих убедити да му пружимо шансу. Временске прилике су за сада добре и омогућавају да радимо у Краљеву, али у договору са председником Бобаном Ђерковићем покушаћемо да обезбедимо припреме, ако се време промени - закључује Ђекић. На стадиону код Ложионице су летос променили курс, шансу дали младим играчима и нису погрешили. Све је више оптимизма у Металцу пред други део првенства Моравске зоне. А. Даишевић

Моравска зона: Младост из Опланића почиње припреме

ОПСТАНАК (НЕ)МОГУЋА МИСИЈА Иако пролећни део првенства почињу са последњег места на табели Опланићани нису без оптимизма Младост из Опланића, други краљевачки зонаш, у сезону је ушао са доста проблема и без јасне концепције. Разлога је више, али основни лежи у чињеници да су "пескари" у минут до 12 добили потврду да ће играти у зонском степену такмичења, уместо Аутопревоза из Чачка који је одустао. По именима Младост је имала добар тим, али много тога није штимало у табору Опланићана, а три промене тренера довољно говоре за себе. На крају, Младост је полусезону завршила на последњем, 16. месту, са само 9 бодова, а биланс је поправљен победом у последњем колу јесени против Партизана из Церовца у Опланићима. Све прогнозе говоре да је Младост сигуран путник у нижи, Окружни степен такмичења, да би требало да се догоди

ТРИШОВИЋИ Драган Тришовић је цео живот посветио фудбалу. Син Александар је бивши репрезентативац, играо је у Ц. звезди, сада је у Украјини, а ових дана породица Тришовић чека "појачање". - Син Александар постаје отац за који дан, сви смо нестрпљиви, а ја се надам да ће унук бити фудбалер. Син и ја смо играли левом, а унук ће морати са обе ноге - са осмехом поносно закључује Драган Тришовић. чудо да клуб из поморавског села Опланићи опстане у зони. Ипак... - Док год се игра, шанса постоји и ми ћемо се борити.

Наду нам нико не може ускратити. Тврдим да нисмо најслабија екипа у лиги, како говори табела и то ћемо показати на пролеће. Припреме почињемо прозивком у недељу на нашем стадиону и од тог тренутка бићемо максимално посвећени борби за опстанак. Партизан, кога смо победили у последњем колу јесени, тренутно је 12. на табели и бежи нам 7 бодова, а признаћете, то је достижно. Што се тиче играчког кадра, из клуба су отишли Бижић и Милићевић, а довели смо некадашњег Слогиног капитена Бранислава Ђурића, док се после две сезоне у клуб враћа Грујичић, одлични нападач. Бићемо врло јаки на пролеће - са доста оптимизма говори Драган Тришовић, директор и, у последњим колима, тренер Младости из Опланића. А. Даишевић

- Са пет голова заостатка за лидером на табели, Слога почиње пролећни део првенства са треће позиције

Краљевачка Слога је јесењи део првенства Српске лиге група „Запад“ завршила на трећем месту са 28 бодова, пет мање од имењака и лидера из Бајине Баште. И поред променљивих игара, пулени Игора Туфегџића су захваљујући изванредном финишу (пет кола без пораза, четири победе) успели да се домогну горњег дома и одличне позиције пред пролећне битке. „Бели“ су скоро цео децембар били у погону, а после одмора, новогодишњих и божићних празника, следи прозивка и велики рад. Према плану и програму стручног штаба, у понедељак 17. јануара, у 13 часова на Градском стадиону обавиће се прозивка и први тренинг фудбалера Слоге у склопу зимских припрема. Тек тада ће бити познато да ли је и ко појачао редове краљевачког српсколигаша. Прелазни рок је тек почео, у клубу из Индустријске улице су закопчани до грла, али зато је познато ко је раздужио опрему у економату „белих“. Из клуба су отишли млади голман Далибор Дивац, поуздани штопер летос ангажован Момир Десница и нападач Миодраг Васиљевић. Према информацијама које су се појавиле у спортској штампи на првом тренингу суперлигаша Рада на Бањици појавио се Слогин тандем 20-годишњака Јовица Василић и Милош Ђорђевић. Иако се ради о мла-

дим играчима, обојица су били носиоци игре краљевачког српсколигаша и сигурно је да их се Слога неће одрећи тек тако. Неће бити изненађење ако се Василић и Ђорђевић ипак појаве на првом тренингу Слоге. Навијаче „белих“ највише занима ко ће ове зиме стићи на Градски стадион. После напорне јесени, у којој је обављена и смена генерација, и лаицима је јасно да Слоги треба искуство, пре свега у везном реду. Одласком Дивца остало је упражњено место голмана, односно ко ће бити конкуренција провереном Александру Божовићу. И одлазак Деснице диктира довођење једног штопера, док само 17 голова постигнутих јесенас говори да је краљевачким „белима“ неопходан гол играч. Навијачкој машти нема краја, у чаршији се помињу много позната и мање позната имена фудбалера, који би, по жељама „тифоза“, требало да задуже Слогин дрес. Сигурно је да „чаршија“ неће доводити играче на Градски стадион и да ће све зависити од става финансијера клуба из Индустријске улице. Више информација и то проверених знаће се у понедељак, на самој прозивци, али ако повратак међу прволигаше и даље остаје амбиција клуба, Слога мора да одради јако добар посао у овом прелазном року. А. Даишевић

14. јануар 2011.

ОДБОЈКА ОК Рибница по пети пут узастопно најбољи спортски колектив у граду

КВАЛИТЕТ КОЈИ ТРАЈЕ - Одбојкашки клуб Рибница постоји већ 56 година, а скоро три деценије се такмичи у елитној конкуренцији. - Беспарица заштитни знак, али и одлична школа одбојке која деценијама ствара играче за највише домете. - Ове сезоне пето место капарисано, али поглед ка водећем квартету све јаснији. – Вечерас (19ч) Рибница дочекује Јединство (Стара Пазова) Парови 10. кола Црвена Звезда – Партизан, Железничар - НИС Војводина, Раднички Креди банка – Смедерево, Млади радник – Спартак, Рибница - Јединство ТАБЕЛА 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

У избору Спортског савеза Краљева за најбољи спортски колектив у 2010. години проглашен је Одбојкашки клуб Рибница. „Мускетари“ су тако пети пут узастопно понели ласкави епитет најбољих у свом граду и то апсолутно заслужено. - Имали смо јако добру годину. Репер свега је учинак на међународној сцени, а Рибница је стигла међу 16 најбољих екипа у Челенџ Купу. Одиграли смо шест утакмица, остварили пет победа, а противници су били тимови са буџетима од преко милион евра. Осветлали смо образ српске клупске одбојке и показали колико је јака краљевачка одбојкашка школа. На домаћој сцени смо претходну сезону завршили на петом месту и изборили учешће у Балканском Купу. На истој позицији се налазимо и сада – каже тим менаџер Рибнице Милисав Коларевић. У 2010. години освојен је и први међународни трофеј? - То је била круна рада у прошлој години. Изборили смо

се да будемо домаћини финалног турнира који смо организовали на најбољи могући начин. Похвале добијамо и данас. А онда су момци показали класу и постали први српски клуб који је освојио БВА Куп, односно најбољи на Балкану. Истовремено, то је први међународни трофеј који је Рибница освојила, чиме је стала у ред наших најбољих клубова. Искрено, по традицији, тренерима и играчима који су поникли у Рибници, нама је апсолутно место у врху српске одбојке. Навијачким речником речено, све поменуто остварено је „без пара“? - Општа је беспарица и криза у друштву, али беспарица и лоша финансијска ситуација су заштитни знак Рибнице. Никада у овом клубу није било новца, једва се саставља крај са крајем, али то се не одражава на резултате. И отуда нас сви посматрају као светско чудо. Морам да истакнем да је садашњи Управни одбор уложио

НАСТАВАК ПРВЕНСТВА Овог викенда почње други део првенства Винер Штедише Суперлиге одбојкаша. Рибница ће два пута везано играти пред својим навијачима, а први ривал је новајлија у лиги, Јединство из Старе Пазове (вечерас 19ч). - Победили смо их на отварању сезоне у Старој Пазови 3-2, а тешко ће бити и вечерас. Остали смо без Мирка Радевића и Владимира Усиљанина, тим је додатно подмлађен, али верујем у ове момке и знам колико могу. Одиграли смо током паузе две контролне утакмице са Спартаком из Љига, евидентно да је форма у успону, али то мора да се покаже вечерас. Јако нам је битна ова утакмица, важно је да победом уђемо у 2011. годину и да останемо да дишемо у врат водећем квартету. Имамо одличну позицију на табели, немамо притисак и све је могуће очекивати од Рибнице – каже тренер краљевачких одбојкаша Бошко Мачужић. велики напор да се 2010. година заврши позитивно. По први пут после ко зна колико година не дугујемо трећим лицима, очистили смо многе рачуне и зауставили се на једној стипендији дуга према играчима. И то ће бити измирено, у то не треба нико да сумња. И ова генерација играча одржала је фантастичну атмосферу која је препознат-

љива за Рибницу. Из те и такве атмосфере долазе одлични резултати. Осим беспарице, заштитни знак клуба је и одлична одбојкашка школа? - Поносни смо на све што је школа одбојке Рибнице урадила у протеклих пола века. Када погледате имена играча, сада и тренера, који су поникли у

Партизан Цр Звезда НИС Војвод Раднички К Рибница Мла радник Јединство Спартак Железничар Смедерево

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 7 7 6 6 3 3 3 1 1

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

1 2 2 3 3 6 6 6 8 8

25 21 20 18 17 10 9 7 4 4

нашој школи, морате из поштовања да устанете. Оно што је Душан Бошковић као оснивач Рибнице и прве генерације играча поставио као темељ, наставили смо да градимо и чувамо. Одбојкашки клуб Рибница би се давно угасио да нема своју школу, то је једина истина. Колико су одбојкаши били доминантни говори и избор Предрага Бићанина за најбољег спортисту града Краљева? - Та вест нам је само још више улепшала новогодишње и божићне празнике. Пеђа је капитен Рибнице, а то не може свако да буде и заслужио је ово признање. Одбојка је у силном успону, Гимназијалац је прволигаш у женској конкуренцији, а њихова играчица је најбољи спортиста града. Штета је што се овом спорту не посвећује велика пажња, што се не одваја више средстава. Када би Рибница имала буџет као Војводина или Ц. звезда титула би стално становала у граду на Ибру – закључује Милисав Коларевић, менаџер и један од финансијера Одбојкашког клуба Рибница из Краљева. А. Даишевић